Sie sind auf Seite 1von 428

REPUBLIKA HRVATSKA

I DOMOVINSKI RAT 1990.-1995.


DOKUMENTI
Knjiga 15.
DOKUMENTI VOJNE
PROVENIJENCIJE
REPUBLIKE SRPSKE KRAJINE
(sijeanj travanj 1995.)

REPUBLIKA HRVATSKA I DOMOVINSKI RAT 1990.-1995. DOKUMENTI


KNJIGA 15.
Nakladnik:
Hrvatski memorijalno-dokumentacijski centar Domovinskog rata Zagreb
Za nakladnika:
Dr. sc. Ante Nazor
Recenzenti:
Dr. sc. Miroslav Akmada
Dr. sc. Davor Marijan
Urednici:
Ilija Vuur, prof.
Mate Rupi, prof.
Suradnici:
Julija Baruni Pletikosi, prof.
Ivan Brigovi, prof.
Dr. sc. Ana Holjevac Tukovi
eljka Krie, prof.
Mr. sc. Anela Ljubas
Josipa Maras Kraljevi, prof.
Natko Martini Jeri, prof.
Petar Miji, prof.
Ivan Rado, prof.
Dr. sc. Slaven Rui
Dr. sc. Janja Sekula
Domagoj tefani, prof.
Lektorica:
Julija Baruni Pletikosi, prof.
Izrada kazala:
eljka Krie, prof.
Prijepis:
Enisa amdi Martini
Priprema za tisak:
Kolumna d.o.o.
Tisak:
Znanje d.o.o.
Naklada:
500 primjeraka

REPUBLIKA HRVATSKA
I DOMOVINSKI RAT 1990.-1995.
DOKUMENTI
Knjiga 15.

DOKUMENTI VOJNE
PROVENIJENCIJE
REPUBLIKE SRPSKE KRAJINE
(sijeanj travanj 1995.)

Zagreb, veljaa 2014.

SADRAJ

Predgovor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1
Kratice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.

11.

12.
13.

1995., poetak, [Knin] Prijedlog Plana uporabe Srpske vojske Krajine u sukobu
s Oruanim snagama Republike Hrvatske . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15
[1995., poetak], Knin Obavijest ministra obrane RSK Ministarstvu odbrane
SRJ o problemima oko mjesta i uloge Ministarstva odbrane RSK u obrambenom
sustavu, nedostatku financijskih sredstava te nezadovoljavajuoj kadrovskoj popunjenosti . 20
1995., sijeanj 2., [Petrinja] Zapovijed Komande 39. korpusa SVK za djelovanje
postrojbi korpusa na likom ratitu u sklopu Komande Pauk u napadu na bihako
podruje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24
1995., sijeanj 2., Petrinja Obavjetajna informacija Komande 39. korpusa SVK
o moguem napadu hrvatskih snaga na okupirani teritorij RH, problemima pobunjenih
Srba sa snagama UN-a, te o stanju u 5. korpusu ABiH . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25
1995., sijeanj 3., Knin Zahtjev Ministarstva obrane RSK Vladi RSK da se formira
komisija za rjeavanje zahtjeva Predstavnitva Srba Gorskog kotara iz Beograda . . . . . . . . . 26
1995., sijeanj 3., [Petrinja] Izvjee Komande 31. pbr Komandi 39. korpusa SVK
o brojanom stanju pripadnika postrojbe na likom ratitu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27
1995., sijeanj 3., [Pakrac] Obavijest potpukovnika SVK Steve Harambaia Komandi
18. korpusa SVK o rjeavanju problema s UNPROFOR-om u vezi rasporeda hrvatskih
snaga na crti razgranienja na irem pakrakom podruju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28
1995., sijeanj 4., Glina Obavjetajna informacija Komande 24. pbr SVK o moguem
djelovanju hrvatskih snaga u istonoj Slavoniji, pokretu hrvatskih snaga na smjeru
Livno Grahovo Glamo, te stanju na bihakom podruju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29
1995., sijeanj 6., [Gorjevac] Obavijest Komande 15. pbr VRS podreenim
postrojbama o trenutnoj situaciji na bojitu te razlozima zastoja u napadnoj akciji
na zatienu zonu Biha . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30
1995., sijeanj 8., Kostajnica Informacija 26. pbr SVK podreenim postrojbama
o vojnom i politikom djelovanju i planovima hrvatskog vodstva, djelovanju i planovima
muslimanskog vodstva u BiH, odnosima meunarodne zajednice prema Srbima, te o
mnogobrojnim problemima u RSK i SVK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32
1995., sijeanj 9., [Borovo Selo] Izvjee naelnika obavjetajne slube Komande
11. korpusa SVK zapovjedniku Glavnog taba SVK o stranakoj aktivnosti u zoni
odgovornosti Korpusa, problemima s Vojnim odsjekom u Vukovaru, o samostalnim
vojno-stranakim jedinicama te kadrovskim problemima u obavjetajnoj slubi Korpusa . . 39
1995., sijeanj 11., Petrinja Izvjee pomonika komandanta za moralno vaspitanje
Komandi 31. pbr SVK o stradalim pripadnicima brigade u minskim poljima od 1991.
do 1994. godine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41
1995., sijeanj 14., Rujevac Obavjetajna informacija Komande 33. pbr SVK
podreenim postrojbama o saznanjima u vezi namjera Hrvatske dobivenih od
Generaltaba Vojske Jugoslavije i Vojske Republike Srpske . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43
V

14. 1995., sijeanj 14., [Petrinja] Izvjee Komande 31. pbr Komandi 39. korpusa SVK
o stanju u jedinicama, stanju morala, obuenosti, mobilizacijskoj spremnosti, te planu
smjene dijelova postrojbi koje su u upotrebi izvan zone odgovornosti Korpusa . . . . . . . . . . 45
15. 1995., sijeanj 17., [Okuani] Informacija Komande 18. korpusa SVK podinjenim
postrojbama o razlozima pristanka RSK na otvaranje autoceste Zagreb-Beograd i
skidanja obiljeja RSK na dionici koja prolazi kroz RSK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48
16. 1995., sijeanj 19., Knin Izvjee Resora dravne bezbjednosti MUP-a RSK
Glavnom tabu SVK o aktivnostima HV-a u zapadnoj Slavoniji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49
17. 1995., sijeanj 19., Cerovljani Informacija Komande 26. pbr SVK podreenim
postrojbama o loem stanju morala kod pripadnika SVK i pokazateljima borbene
spremnosti postrojba u 1994. godini . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50
18. 1995., sijeanj 19., Donji Hrastovac Izvjee Komande 2. bataljona Komandi
26. pbr SVK o stanju borbene spremnosti u 1994. godini . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53
19. 1995., sijeanj 19., [Banja Luka] Telegram Ratka Mladia Glavnom tabu SVK
o masovnoj mobilizaciji u Hrvatskoj te upuivanju vojske i tehnike na podruje Livna
te na velebitskogospiko podruje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57
20. 1995., sijeanj 24., Okuani Poziv Komande 18. korpusa SVK na sjednicu Ratnog
savjeta radi prikupljanja sredstava za opremu vojnika Korpusa te odreivanja visine
doprinosa za vojsku od osoba zaposlenih pri UNPROFOR-u i onih koji im iznajmljuju
objekte . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58
21. 1995., sijeanj 25., Knin Zapovijed Milana eleketia, zapovjednika SVK,
i Rade Tanjge, ministra obrane RSK, o preustroju vojnih tijela SVK, reorganizaciji
uprava MO i poslova vezanih uz mobilizacije i vojne obveze . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59
22. 1995., sijeanj 25., [Knin] Izvjee Ministarstva odbrane RSK o opskrbi SVK
gorivom i mazivom tijekom 1994. godine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60
23. 1995., sijeanj 27., Knin Izvjee Odeljenja bezbednosti Glavnog taba SVK
predsjedniku RSK o stavovima i raspoloenju veine stanovnitva na okupiranom
podruju Dalmacije u vezi odluke RH da ne produi mandat UNPROFOR-u,
stavovima oko Gospodarskog sporazuma s RH te nezadovoljstvu pripadnika
7. korpusa SVK zbog kanjenja i neisplate plaa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63
24. 1995., sijeanj 27., Knin Izvjee Ministarstva odbrane RSK o radu Odjeljenja
za financije i budet u 1994. godini . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 65
25. 1995., sijeanj 27., Glina Informacija Komande 39. korpusa SVK podreenim
postrojbama o napadu pripadnika 5. korpusa ABiH na poloaje 31. pbr pri emu
je dolo do stradavanja pojedinih njezinih pripadnika, te akciji protiv pripadnika
33. pbr zbog verca s pripadnicima ABiH . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 66
26. 1995., sijeanj 29., [Petrinja] Izvjee pripadnika SVK o odlasku vojnika 31. pbr
SVK na bihako bojite, gdje su stradali u sukobu sa snagama 5. K ABiH . . . . . . . . . . . . . . 67
27. 1995., sijeanj 30., Knin Izvjee Komande 7. korpusa Glavnom tabu SVK
o borbenoj spremnosti 7. korpusa u 1994. godini . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71
28. 1995., sijeanj 30., Glina Informacija Komande 24. pbr SVK podreenim
postrojbama o stavovima politikog vodstva RSK u vezi najavljenog otkazivanja
mandata UNPROFOR-a od strane RH, te o odbacivanju plana Z-4 jer smatraju
da bi RSK sveo na status autonomije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 99
29. 1995., sijeanj 31., [Banja Luka] Iz izvjea Glavnog taba VRS predsjedniku RS
i podreenim postrojbama o borbama na glamokom, bihako-krupskom i grahovskom
bojitu, te odluci da se pojaa pritisak na Biha dovoenjem svjeih snaga . . . . . . . . . . . . 100
30. [1995., sijeanj], [Knin] Izvjee Ministarstva odbrane RSK o radu Vojno
privrednog sektora u 1994. godini . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .101
31. [1995., sijeanj], Vojni Izvjee o radu Uprave Kordun Ministarstva odbrane
RSK u 1994. godini . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 111
VI

32. [1995., sijeanj], Volinja Izvjee Mjeovitog artiljerijskog diviziona Komandi


26. pbr SVK o borbenoj spremnosti u 1994. godini . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 118
33. 1995., veljaa 1., Vojni Zapovijed Komande 1. bataljona 11. pb SVK podreenim
postrojbama za poveanje broja osmatranica, minobacakih, protuzrakoplovnih
i topnikih posada u stalnoj spremnosti na prednjem kraju obrane zbog pojaane
aktivnosti HV-a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 120
34. 1995., veljaa 1., Korenica Izvjee Komande 15. korpusa Glavnom tabu SVK
o uspjesima 5. korpusa ABiH u borbama protiv snaga 2. krajikog korpusa VRS
i Taktike grupe-1 SVK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 121
35. 1995., veljaa 3., Kostajnica Obavijest Komande 31. pbr SVK podreenim
postrojbama o pogibiji pripadnika brigade u sukobu s pripadnicima 5. korpusa ABiH
kod sela Bugar te vercu cigaretama pripadnika 33. pbr SVK s pripadnicima ABiH . . . . . 123
36. 1995., veljaa 6., Knin Miljenje Ministarstva odbrane RSK upueno Vladi RSK
o posljedicama odluke G SVK o proglaenju neposredne ratne opasnosti u prosincu
1994. godine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 125
37. 1995., veljaa 6., [Buni] Izvjee Komande 18. pbr Komandi 15. korpusa SVK
o popuni brigade za vrijeme mobilizacije krajem 1994. godine, obuenosti zapovjednog
kadra, starosnoj strukturi, socijalnom sastavu te brzini provoenja mobilizacije . . . . . . . 127
38. 1995., veljaa 6., Borovo Selo Izvjee Komande 11. korpusa Glavnom tabu
SVK o privremenoj predaji 4 borbena zrakoplova operativnoj grupi Pauk koja
je napadala zatienu zonu Biha . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 130
39. 1995., veljaa 6., [Knin] Protestno pismo Glavnog taba SVK Zapovjednitvu
UNPROFOR-a zbog svakodnevne povrede zranog prostora RSK od strane zrakoplova
NATO-a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 130
40. 1995., veljaa 6., [Vukovar] Zahtjev Poslanikog kluba Srpske radikalne stranke
zapovjedniku Glavnog taba SVK za smjenu zapovjednika Baranjske divizije zbog
toga to je na podruju Baranje suspendirao institucije civilne vlasti . . . . . . . . . . . . . . . . . 131
41. 1995., veljaa 6., [Vukovar] Zahtjev Poslanikog kluba Srpske radikalne stranke
zapovjedniku Glavnog taba SVK za smjenu zapovjednika Baranjske divizije zbog
toga to je na podruju Baranje suspendirao institucije civilne vlasti . . . . . . . . . . . . . . . . . 134
42. 1995., veljaa 7., Knin Izvjee Ministarstva odbrane RSK Vladi RSK o uincima
ope mobilizacije u studenom 1994. te posljedicama na funkcioniranje RSK . . . . . . . . . . 135
43. 1995., veljaa 7 ., Knin Izvjee Ministarstva odbrane RSK Vladi RSK o radu
u 1994. Godini . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 142
44. 1995., veljaa 9., Vukovar Izvjee Komande vojnog odseka Vukovar zapovjedniku
11. korpusa SVK o borbenoj spremnosti u 1994. godini . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 147
45. 1995., veljaa 9., Stara Gradika Obavijest Udruenja boraca RSK ministru obrane
RSK o 13.000 dragovoljaca koje bi Udruenje boraca Republike Srbije i Udruenje
s Kosova i Metohije uputilo u RSK u sluaju napada HV-a na RSK . . . . . . . . . . . . . . . . . 155
46. 1995., veljaa 10., [Knin] Izvod iz izlaganja predsjednika RSK Milana Martia
o borbenoj spremnosti u SVK, koji Glavni tab SVK dostavlja zapovjednitvima
korpusa i znaajnijim asnicima u SVK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 156
47. 1995., veljaa 11 ., Vrhovine Zahtjev 50. pbr Komandi 15. korpusa SVK za
odobrenje 12 profesionalnih ugovora za odravanje tehnike tenkovske ete skrivene
nakon Zagrebakog sporazuma iz oujka 1994. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 161
48. 1995., veljaa 12., Knin Zapovijed Glavnog taba SVK podreenim postrojbama
za popunu ratnih jedinica sanitetskim kadrom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 161
49. 1995., veljaa 13., Knin Zapovijed Komande 7. korpusa SVK podreenim
postrojbama za obranu i protunapad u sluaju napada HV-a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 163
VII

50. 1995., veljaa 14., Knin Obavijest Glavnog taba SVK podreenim postrojbama
o vojno-politikoj situaciji u RSK, prijetnjama Hrvatske otkazivanjem mandata
snagama UNPROFOR-a, odluci Skuptine RSK da zamrzne pregovore s Hrvatskom
oko ekonomskih pitanja, razlozima odbijanja plana Z-4 te obeanju predsjednika
RSK Milana Martia o poboljanju materijalnog poloaja pripadnika SVK . . . . . . . . . . . . 175
51. 1995., veljaa 14., Knin Odgovor Ministarstva odbrane RSK Udruenju boraca
RSK u vezi prijema dragovoljaca iz Srbije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 176
52. 1995., veljaa 15., Knin Zamolba Ministarstva odbrane RSK Generaltabu Vojske
Jugoslavije za donaciju armiranobetonskih elemenata za izradu sklonita i bunkera
te minsko-eksplozivnih sredstava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 177
53. 1995., veljaa 15., Knin Odluka Ministarstva odbrane RSK o ureenju prostora
RSK za obranu, izgradnju zatitnih objekata, ureenju prvih linija, sklonita za zatitu
vojnih zrakoplova te ureenju komunikacija i objekata veze izmeu vojnih postrojbi . . . . 178
54. 1995., veljaa 15., Okuani Obavijest Komande 18. korpusa SVK predsjednicima
skuptina opina o vojnopolitikoj situaciji u zapadnoj Slavoniji, sa zakljukom o
povijesnoj prilici za osnivanje jedinstvene srpske drave i obranu tradicionalnih
srpskih prostora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 179
55. 1995., veljaa 16., Knin Slubena zabiljeka sa sastanka ministra obrane RSK
sa zapovjednicima UNPROFOR-a na kojem je razmatrana situacija oko Bihaa . . . . . . . 181
56. 1995., veljaa 16., Knin Slubena zabiljeka o sastanku predstavnika Ministarstava
odbrane RSK i RS o pitanjima suradnje te razmjeni naoruanja i materijalnih sredstava . . 184
57. 1995., veljaa 17., Knin Zapovijed Glavnog taba SVK podreenim postrojbama za
odravanje savjetovanja o borbenoj obuci te informacija o stanju i problemima u
borbenoj obuci u 1994. godini i smjernice rjeavanja takvih problema u 1995. godini . . . 186
58. 1995., veljaa 17., Otrelj Petrovac Poziv na sastanak Komande operativne grupe
Pauk zapovjednicima korpusa i predstavnicima G VRS i SVK radi analize zastoja
u napadu na zatienu zonu Biha . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 194
59. 1995., veljaa 18., Knin Slubena zabiljeka o posjetu ministra obrane RSK Obrovcu
i susretu s predsjednikom SO Obrovac, pomonikom zapovjednika za pozadinu
7. korpusa SVK i zapovjednikom 4. lake brigade SVK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 195
60. 1995., veljaa 18., Knin Slubena zabiljeka o sastanku ministra obrane RSK
s lanovima Vojnog suda u Kninu te kadrovskim i materijalnim problemima vojnog
sudstva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 197
61. 1995., veljaa 18., Knin Slubena zabiljeka o razgovoru ministra obrane RSK
s predstavnicima Instituta za strateke studije iz Grke, pri emu je ministar obrane
upoznao goste s vojnopolitikom situacijom u RSK te zatraio pomo Grke za
kolovanje zapovjednog kadra SVK i nabavu naoruanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 198
62. 1995., veljaa 18., Knin Zamolba Glavnog taba SVK Komandi operativne grupe
Pauk za povratak 4 borbena zrakoplova koje su preuzeli iz zrane luke u Borovu
Selu kako bi se pripremili za borbeno djelovanje u sluaju napada HV-a . . . . . . . . . . . . . . 201
63. 1995., veljaa 18., Knin Obavijest Glavnog taba SVK podreenim postrojbama
o proceduri za odobrenje izvanrednih letova zrakoplovima UN-a te mjestima kontrole
tereta i putnika tih zrakoplova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 202
64. 1995., veljaa 19., [Knin] Prijedlog naelnika Operativno nastavnog organa
Glavnog taba SVK naelniku taba o donoenju plana obrane RSK i problemima
do kojih je dolazilo jer on nije bio donesen na vrijeme . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 203
65. 1995., veljaa 19., [Knin] Zapovijed Glavnog taba SVK podreenim postrojbama
da postupe po zakljucima i zadacima s izlaganja o borbenoj spremnosti u SVK za
1994. godinu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 205
66. 1995., veljaa 20., Knin Slubena biljeka sa sastanka ministra obrane RSK s voom
pregovarakog tima UN-a na kojem se razgovaralo o problemima oko razminiranja
eljeznike pruge kroz zapadnu Slavoniju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 217
VIII

67. 1995., veljaa 20., Knin Slubena biljeka sa sastanka ministra obrane RSK s voom
promatrake misije UN-a na kojem se razgovaralo o humanitarnoj krizi u Bihau zbog
nemogunosti dostave humanitarne pomoi koju su zaustavile snage Fikreta Abdia . . . . . 219
68. 1995., veljaa 22., [Kistanje] Zapovijed Komande 2. pbr SVK podreenim
postrojbama da u vezi odluke Skuptine RSK o proglaenju stanja neposredne ratne
opasnosti ne poduzimaju nikakve posebne mjere . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 220
69. 1995., veljaa 22., Knin Pismo Glavnog taba SVK Generaltabu Vojske Jugoslavije
u vezi pomoi oko prikupljanja dragovoljaca za SVK iz Jugoslavije u oekivanju napada
HV-a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 222
70. 1995., veljaa 22., Knin Obavijest Glavnog taba SVK svim podreenim postrojbama
da nisu prikupljena sredstva za isplatu plaa vojnika za sijeanj 1995. Godine . . . . . . . . . . 223
71. 1995., veljaa 22., Korenica Izvjee Komande 15. korpusa SVK o zakljucima
iz analize borbene obuenosti podreenih postrojba u 1994. godini te zadacima u vezi
uoenih nepravilnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 224
72. 1995., veljaa 23., [Beograd] Odgovor Generaltaba Vojske Jugoslavije na zahtjev
Glavnog taba SVK za upuivanje dragovoljaca iz Srbije u SVK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 227
73. 1995., veljaa 23., Knin Zapovijed Glavnog taba SVK podreenim postrojbama
za inenjerijsko osiguranje razminiranja autoceste, dalekovoda i naftovoda u skladu s
odredbama Zagrebakog sporazuma s RH iz oujka 1994. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 228
74. 1995., veljaa 24., Drvar Iz izvjea Glavnog taba VRS Predsjedniku Republike
Srpske o borbama oko Bihaa, na livanjskom bojitu i u zaleu Dubrovnika . . . . . . . . . . . 229
75. 1995., veljaa 24., [Glina] Informacija 24. pbr SVK podreenim postrojbama
o napadu pripadnika 5. korpusa ABiH na poloaje njihovog 1. bataljona i kukaviluka
pripadnika bataljuna koji su ostavili svoje ranjenike . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 230
76. 1995., veljaa 26., Knin Izvjee Odelenja bezbednosti Glavnom tabu SVK
o razgovoru Borislava Mikelia, predsjednika Vlade RSK, i Rade Tanjge, ministra
obrane RSK, te njihovom sukobu s predsjednikom RSK Milanom Martiem . . . . . . . . . . 232
77. 1995., veljaa 27., Drvar Iz izvjea Glavnog taba VRS Predsjedniku Republike
Srpske o borbama oko Bihaa i na livanjskom bojitu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 233
78. 1995., veljaa 28., Knin Zapovijed Glavnog taba SVK za osiguranje prijevoza
tehniko-materijalnih sredstava iz Jugoslavije u RSK za potrebe 44. raketne brigade . . . . 234
79. 1995., veljaa, [Knin] Zapovijed Milana Martia, predsjednika RSK, za upotrebu
SVK u sluaju napadne akcije HV-a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 236
80. [1995., veljaa], Knin Rjeenje MUP-a RSK o osnivanju Uprave specijalnih jedinica
u MUP-u RSK, te zadacima i sastavu specijalnih jedinica MUP-a RSK . . . . . . . . . . . . . . 249
81. 1995., oujak 1., Petrinja Zahtjev SO Petrinja Ministarstvu odbrane RSK da
analizira dogaaje na ratitu u Zapadnoj Bosni gdje je petrinjska brigada imala velike
gubitke, te odgovori na pitanja o gubitku teritorija od 1992. do 1994. Godine . . . . . . . . . 251
82. 1995., oujak 3., Knin Izvjee Resora dravne bezbjednosti zapovjedniku Glavnog
taba SVK o aktivnostima, mobilizaciji i obuci snaga HV-a s ciljem oslobaanja
okupiranih podruja Hrvatske, u emu e im pomoi NATO, a to potvruju izvjea
UNPROFOR-a, te predstojeem napadu postrojbi ABiH na poloaje bosanskih Srba
du cijele crte bojinice i stanju u postrojbama SVK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 253
83. 1995., oujak 3., Knin Zahtjev Ministarstva odbrane RSK Generaltabu Vojske
Jugoslavije za dodjelu sredstava za raketne sustave . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 254
84. 1995., oujak 3., [Okuani] Izvjee Komande 18. korpusa SVK Komandi 54. pbr
o zakljucima s referiranja o borbenoj spremnosti SVK u 1994., na kojem je zakljueno
da je ona zbog brojnih problema stagnirala u odnosu na ubrzani rast borbene spremnosti
HV-a, te zadacima koje treba provesti kako bi se borbena spremnost SVK poveala
tijekom 1995. godine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 255
IX

85. 1995., oujak 4., [Knin] Zamolba Glavnog taba SVK Ministarstvu odbrane RSK
za poduzimanje potrebnih mjera oko prikupljanja dragovoljaca na teritoriju SRJ
i njihovog angairanja za popunu postrojbi SVK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 265
86. 1995., oujak 4 ., [Knin] Izvjee rukovodioca Kontrolne komisije zapovjedniku
Glavnog taba SVK o borbenoj spremnosti postrojbi u 7., 15., 21. i 39. korpusu SVK,
brojnim problemima te mjerama koje treba poduzeti kako bi se njihova borbena
spremnost podigla na viu razinu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 266
87. 1995., oujak 4., Okuani Telegram podrke pripadnika 18. korpusa SVK
zahtjevu predsjednika RSK Milana Martia, da se Borislav Mikeli razrijei dunosti
predsjednika Vlade RSK, u kojem se istiu teki uvjeti ivota i nefunkcioniranje sustava
vlasti na podruju zapadne Slavonije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 272
88. 1995., oujak 8., [Knin] Izvjee Odjeljenja bezbjednosti zapovjedniku G SVK
s operativnim saznanjima o inkriminirajuim radnjama u kojima je sudjelovao ministar
obrane RSK Rade Tanjga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 274
89. 1995., oujak 8., [Pale] Zapovijed Vrhovne komande OS Republike Srpske
podreenim korpusima za daljnje borbeno djelovanje s podacima o organizaciji
i jaini snaga ABiH, HVO-a i HV-a na podruju Bosne i Hercegovine i njihovim
namjerama za nastavak rata te, u skladu s tim, napadnim i obrambenim zadaama
postrojbi VRS u iduem razdoblju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 276
90. 1995., oujak 8., [Banja Luka] Zapovijed Komande 1. lbr VRS podinjenim
postrojbama za obranu i aktivna bojna djelovanja u skladu s namjerama ABiH i
HVO-a potpomognutih HV-om, da presijeku Koridor i ovladaju Bosanskom
Posavinom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 285
91. 1995., oujak 9., [Knin] Zapovijed G SVK podinjenim korpusima da njihove
postrojbe u sluaju povlaenja snaga UNPROFOR-a ponovno zaposjednu teritorij
koji su morale napustiti u skladu sa Zagrebakim sporazumom iz oujka 1994. godine . . 292
92. 1995., oujak 9., Glina Izvjee Komande 24. pbr Komandi 39. korpusa SVK
o predanim koliinama streljiva, goriva, opreme, maziva i financijskih sredstava
za potrebe operacije Pauk . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 293
93. 1995., oujak 10., [Okuani] Zapovijed Komande 18. korpusa SVK podinjenim
postrojbama da u sluaju povlaenja snaga UNPROFOR-a ponovno zaposjednu
teritorij koji su morale napustiti u skladu sa Zagrebakim sporazumom iz oujka
1994. godine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 295
94. 1995., oujak 10., [Petrinja] Izvjee Komande 31. pbr Komandi 39. korpusa SVK
o sudjelovanju pripadnika i postrojbi brigade u napadima na zatienu zonu Bihaa
u sklopu operacije Pauk . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 296
95. 1995., oujak 13., [Knin] Izvjee Organa RZ i PZO G SVK naelniku Glavnog
taba SVK o operaciji Spreiti dotur kojoj je cilj zaustaviti dopremanje pomoi
iz Hrvatske zranim putem 5. korpusu ABiH na podruju Cazinske krajine . . . . . . . . . . 300
96. 1995., oujak 13., [Petrinja] Obavijest Komande 39. korpusa SVK podreenim
postrojbama o nesuglasicama na sjednicama Skuptine RSK odranim poetkom oujka,
te stavu vojnog vrha u vezi s obrambenom sposobnou SVK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 302
97. 1995., oujak 13., [Knin] Zapovijed G SVK za bolju pripremu za bojna djelovanja
s ciljem smanjenja gubitaka, poveanja motiviranosti pripadnika i uklanjanja brojnih
problema u postrojbama 21. i 39. korpusa SVK koje sudjeluju u napadima na zatienu
zonu Bihaa u sklopu operacije Pauk . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 304
98. 1995., oujak 14., [Knin] Obavijest G SVK podinjenim postrojbama, MUP-u RSK,
RZ-u i PZO-u VRS, RZ-u i PZO-u VJ i oficiru za vezu s UN-om o zabrani svih letova
u zranom prostoru RSK bez prethodne najave i odobrenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 306
X

99. 1995., oujak 14., [Knin] Obavjetajna informacija Odelenja za obavetajne poslove
G SVK o vojnim procjenama SAD-a da Hrvati i Bonjaci ne mogu nanijeti nikakav
ozbiljniji poraz Srbima na bilo kojem dijelu bojinice, produenju mandata
UNPROFOR-a u Hrvatskoj, dogaajima na podruju Cazinske krajine i ubojstvu
zapovjednika HVO-a Vlade antia u Bihau, te razmjetaju, mobilizaciji, aktivnostima
i izbijanju snaga HV-a na Dinaru odakle imaju odlian pregled podruja Vrlike i Knina . . 307
100. 1995., oujak 15., [Knin] Zapovijed vrhovnog zapovjednika SVK, predsjednika RSK
Milana Martia, Ministarstvu odbrane RSK i Glavnom tabu SVK za prikupljanje
dragovoljaca i vojnih obveznika s teritorija RSK na podruju SRJ, njihovo dovoenje,
opremanje, obuku i rasporeivanje u postrojbe SVK s ciljem jaanja obrane
teritorijalnog integriteta RSK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 310
101. 1995., oujak 15., [Knin] Zapovijed G SVK podinjenim korpusima za
prikupljanje vika naoruanja, streljiva i materijalno-tehnikih sredstava u svojim
zonama odgovornosti, da bi se opremio veliki broj dragovoljaca iji se dolazak oekuje
iz svih srpskih zemalja i inozemstva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 312
102. 1995., oujak 15., Glina Zapovijed Komande 39. korpusa SVK podinjenim
postrojbama da formiraju Komandu TG-39, u sustavu zapovijedanja izravno vezanu
za Komandu Pauk, s ciljem uinkovitijeg zapovijedanja postrojbama korpusa koje
sudjeluju u napadima na zatienu zonu Biha u sklopu operacije Pauk . . . . . . . . . . . . 313
103. 1995., oujak 15., [Knin] Obavjetajna informacija Odelenja za obavetajne poslove
G SVK o miljenju britanskog Ministarstva obrane o jugoslavenskoj krizi, pritisku
meunarodne zajednice na Slobodana Miloevia da prizna Hrvatsku i BiH u
AVNOJ-evskim granicama, produenju mandata UNPROFOR-a u Hrvatskoj,
hrvatsko-bonjakim odnosima u BiH, planovima ABiH za napad na Bosansku Posavinu
te mobilizaciji, razmjetaju i aktivnostima HV-a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 314
104. 1995., oujak 16., [Knin] Obavjetajna informacija Odelenja za obavetajne poslove
G SVK o pritisku zapadnih diplomatskih krugova na Srbe da priznaju Hrvatsku i BiH
u AVNOJ-evskim granicama, produenju mandata UNPROFOR-a u Hrvatskoj,
pripremama za napadna djelovanja 5. korpusa ABiH te o mobilizaciji i aktivnostima
HV-a i HVO-a s ciljem napada na RSK i RS . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 316
105. 1995., oujak 16., [Okuani] Zapovijed Komande 18. korpusa SVK Komandi
Bataljona za intervenciju za prikupljanje vika naoruanja, streljiva i materijalnotehnikih sredstava kako bi se opremio veliki broj dragovoljaca iji se dolazak oekuje
na podruje RSK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 319
106. 1995., oujak 17., [Knin] Informacija G SVK naelniku Generaltaba VJ, generalpukovniku Momilu Periiu, u kojoj mu se zahvaljuje na podrci i dosad pruenoj
pomoi SVK te se istiu tekoe i otpor na koje nailazi G SVK od strane MO i Vlade
RSK u pokuaju osiguranja egzistencijalnog minimuma pripadnicima SVK . . . . . . . . . . . 320
107. 1995., oujak 18., [Knin] Izvjee Odelenja bezbednosti G SVK Upravi bezbednosti
G VJ s operativnim saznanjima o inkriminirajuim radnjama u kojima je sudjelovao
ministar obrane RSK Rade Tanjga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 322
108. 1995., oujak 18., [Petrinja] Izvjee Organa bezbednosti Komande 31. pbr
Odseku bezbednosti 39. korpusa SVK o sigurnosnoj situaciji u zoni odgovornosti
brigade, molbi paroha Dragana Glumca da mu se pomogne raistiti ostatke sruene
crkve Sv. Spiridona i pojaanom iseljavanju stanovnitva s podruja Petrinje u SRJ i
druge zemlje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 324
109. 1995., oujak 18., [Petrinja] Zapovijed Komande 31. pbr SVK podinjenim
postrojbama da, prema zapovijedi Komande 39. korpusa SVK, u sluaju povlaenja
snaga UNPROFOR-a ponovno zaposjednu poloaje koje su drale prije potpisivanja
Zagrebakog sporazuma u oujku 1994. godine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 325
XI

110. 1995., oujak 19., [Knin] Obavjetajna informacija Odelenja za obavetajne poslove
G SVK o opredijeljenosti SAD-a za mirno rjeenje sukoba u Hrvatskoj i BiH,
produenju mandata UNPROFOR-a u Hrvatskoj, mobilizaciji, razmjetaju i
aktivnostima HV-a, sukobu pristaa Fikreta Abdia i 5. korpusa ABiH na podruju
Cazinske krajine, snazi i razmjetaju HVO-a na podruju Bihaa i ubojstvu zapovjednika
HVO-a Biha, generala Vlade antia, od strane pripadnika 5. korpusa ABiH . . . . . . . . . 326
111. 1995., oujak 21. , [Knin] Informacija G SVK Komandi 39. korpusa SVK s
planom prevoenja ekipe za rakete iz sastava VJ od Beograda do erkezovca i natrag . . . . 329
112. 1995., oujak 26., [Knin] Izvjee zapovjednika Glavnog taba SVK,
general-potpukovnika Milana eleketia, o borbenoj spremnosti SVK, temeljeno
na uvidu Kontrolne komisije G-a prilikom obilaska postrojbi iz sastava 7., 15., 21.
i 39. korpusa, u kojem se zakljuuje da je borbena spremnost postrojbi SVK optereena
brojnim problemima i propustima u organizaciji obrane . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 330
113. 1995., oujak 26., [Knin] Obavjetajna informacija Odelenja za obavetajne poslove
G SVK o jaem grupiranju snaga HV-a na Dinari i Svilaji, predstojeem hrvatskom
napadu na RSK s podruja Miljevakog platoa i planu Francuske i Engleske da SRJ
prizna Hrvatsku i BiH u AVNOJ-evskim granicama u zamjenu za ukidanje sankcija . . . . 332
114. 1995., oujak 26., [opot] Zapovijed 3. pbr 7. korpusa SVK podinjenim
postrojbama da formiraju streljaki vod koji e, zajedno s drugim postrojbama SVK,
biti angairan u ienju planine Dinare od snaga HV-a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 334
115. 1995., oujak 27., [Okuani] Informacija Komande 18. korpusa SVK podinjenoj
54. pbr o prijedlogu Boutrosa Boutrosa Ghalija oko novog mandata mirovnih snaga
na podruju bive Jugoslavije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 335
116. 1995., oujak 28., [Knin] Zapovijed G SVK podinjenim korpusima za podizanje
stupnja borbene spremnosti zbog mogueg hrvatskog napada na RSK . . . . . . . . . . . . . . . 337
117. 1995., oujak 29., [Jasenovac] Zapovijed 98. pbr 18. korpusa SVK podinjenim
postrojbama da poduzmu sve potrebne mjere kako bi se sprijeili incidenti na autocesti
i provokacije putnika od strane pripadnika 18. korpusa SVK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 338
118. 1995., oujak 30., [Okuani] Zapovijed Komande 18. korpusa SVK podinjenim
postrojbama za otklanjanje propusta i poveanje sigurnosti na crti razdvajanja, autocesti
i u zoni odgovornosti Korpusa zbog uestalog ubacivanja i subverzivnog djelovanja
hrvatskih snaga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 340
119. 1995., travanj 3., Buni Zapovijed Komande 18. pbr SVK podreenim postrojbama
za kontrolu teritorija i uvanje objekata od posebnog znaaja, kontrolu kretanja pripadnika
UNPROFOR-a te graana srpske nacionalnosti koji dolaze sa slobodnog teritorija
Hrvatske . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 341
120. 1995., travanj 4., [Okuani] Zapovijed Komande 18. korpusa SVK podreenim
postrojbama da samo vojna policija smije oduzimati gorivo, mazivo i ostalu robu
koja je stigla vercom sa slobodnog teritorija Republike Hrvatske . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 343
121. 1995., travanj 5., Knin Slubena zabiljeka ministra obrane RSK kojom zabranjuje
rad Komisije za kontrolu materijalno-financijskog poslovanja Ministarstva odbrane RSK,
te nalae peaenje materijalno-financijske dokumentacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 344
122. 1995., travanj 5., [Knin] Informacija Odelenja bezbednosti Glavnom tabu SVK
o sukobu predsjednika RSK Milana Martia i ministra obrane RSK Rade Tanjge u vezi
kontrole materijalno-financijskog poslovanja Ministarstva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .345
123. 1995., travanj 5., [Okuani] Informacija Komande 18. korpusa SVK podreenim
postrojbama o raspodjeli zaplijenjene robe koja je bila predmet nedozvoljene trgovine . . . 347
124. 1995., travanj 9., Glina Zamolba Komande 24. pbr SVK Centru za zatitu od poara
u Glini za donaciju pogonskog goriva koje Centar dobiva od UNPROFOR-a . . . . . . . . . 348
XII

125. 1995., travanj 9., [Petrinja] Zapisnik Vojne policije Komande 39. korpusa SVK
o uzimanju izjave od Predraga Januzovia o vercu goriva iz Nove Gradike . . . . . . . . . . . 349
126. 1995., travanj 10., [Knin] Izvjee Glavnog taba SVK predsjedniku Srbije Slobodanu
Miloeviu, predsjedniku RSK Milanu Martiu i naelniku Generaltaba VJ Momilu
Periiu o aktivnostima hrvatskih snaga, stanju u Zapadnoj Bosni, stanju morala u
postrojbama SVK, te kadrovskoj problematici i odnosima s UNPROFOR-om u prvom
tromjeseju 1995. Godine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 351
127. 1995., travanj 12., [Knin] Zahtjev Glavnog taba SVK MUP-u RSK za pojaano
osiguravanje objekata veze i radara na planini Pljeevici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 356
128. 1995., travanj 13., Petrinja Obavjetajna informacija Komande 31. pbr SVK
podreenim postrojbama o moguim smjerovima djelovanja HV-a na podruju Like
i Bosanske Posavine te novom mandatu UNPROFOR-a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 357
129. 1995., travanj 13., Glina Zapovijed Komande 24. pbr SVK zapovjednitvima
postrojbi koje su na bojitima u Bosni i Hercegovini, da se najotrije kazni svaka pljaka
i unitavanje imovine koju poine njihovi pripadnici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 359
130. 1995., travanj 17., Knin Izvjee Resora dravne bezbjednosti MUP-a RSK Glavnom
tabu SVK o saznanjima u vezi produenja mandata UNPROFOR-a u RH, te povratku
Veljka Dakule i njegovih pristaa u strukture vlasti u zapadnoj Slavoniji . . . . . . . . . . . . . 360
131. 1995., travanj 18., Knin Zapovijed Ministarstva odbrane RSK za obavljanje priprema
i pozivanje vojnih obveznika koji se nalaze na teritoriju SRJ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 362
132. 1995., travanj 19., [Petrova Gora] Izvjee Komande operativne grupe Pauk
glavnim tabovima SVK i VRS o snanom protunapadu 5. korpusa ABiH na smjeru
Vrnograa te nedostatku goriva za tenkove i topnikog streljiva za uspjean protunapad . . 363
133. 1995., travanj 20., [Glina] Izvjee Komande 24. pbr Komandi 39. korpusa SVK
o kontraobavjetajnoj procjeni stanja na podruju djelovanja brigade . . . . . . . . . . . . . . . . 365
134. 1995., travanj 20., [Okuani] Izvjee Komande 54. pbr Komandi 18. korpusa SVK
o popunjenosti postrojbi asnikim i doasnikim kadrom te ocjeni osposobljenosti
i kvalitete rada pojedinaca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 368
135. 1995., travanj 20., Vukovar Iz izvjea Komande 11. korpusa SVK Glavnom tabu
SVK o stanju u zoni odgovornosti Korpusa, borbenoj spremnosti, paravojnim
postrojbama i kriminalnim radnjama te kadrovskim problemima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 369
136. 1995., travanj 21., [Okuani] Zapovijed Komande 18. korpusa SVK podreenim
postrojbama za sprjeavanje nedozvoljene trgovine svih vrsta robe na podruju zapadne
Slavonije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 373
137. 1995., travanj 21., [iroka Rijeka] Zapovijed Komande 21. graninog odreda SVK
za slanje vojnika na bihako ratite u sklopu Operativne grupe Pauk . . . . . . . . . . . . . . . 374
138. 1995., travanj 22., [Okuani] Zapovijed Komande 18. korpusa SVK podreenim
postrojbama da izvre pripreme za podizanje borbene spremnosti zbog razmjetaja
pristiglih postrojbi HV-a u zoni odgovornosti Korpusa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 375
139. 1995., travanj 22., [Petrinja] estitka Komande 39. korpusa SVK podreenim
postrojbama povodom Uskrsa sa eljom da im se ispuni vekovna tenja za jedinstvenom
srpskom dravom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 376
140. 1995., travanj 24., Dvor na Uni Zapovijed Komande 33. pbr SVK o zabrani
naputanja teritorija RSK svim vojnim i radnim obveznicima i pripadnicima Civilne
zatite te izdavanja odobrenja za odlazak i kontakte pripadnika SVK s rodbinom na
autocesti u zapadnoj Slavoniji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 377
141. 1995., travanj 26., Korenica Izvjee naelnika oklopno mehaniziranih jedinica
Komandi 15. korpusa SVK o kontroli stanja u tenkovskoj eti 70. pbr . . . . . . . . . . . . . . . 379
142. 1995., travanj 27., Okuani Zapovijed Komande 18. korpusa SVK podreenim
postrojbama za pojaanje mjera borbene spremnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 381
XIII

143. 1995., travanj 27., [Petrova Gora] Redovno borbeno izvjee Komande Operativne
grupe Pauk Glavnom tabu SVK o borbama na ratitu oko Bihaa . . . . . . . . . . . . . . . . 382
144. 1995., travanj 29., Okuani Obavijest Komande 18. korpusa SVK podreenim
postrojbama o ubojstvu pripadnika 54. pbr SVK i incidentima koji su potom uslijedili
na autocesti kod Nove Gradike . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 383
145. 1995., travanj 29., Knin Izvjee operativnog deurstva Glavnom tabu SVK o
incidentu na autocesti kod Nove Gradike, stavljanju svih postrojbi 18. korpusa SVK
u stanje pune borbene spremnosti te novostima u zonama odgovornosti ostalih korpusa . 385
146. 1995., travanj 29., Okuani Izvjee Komande 18. map-a Komandi 18. korpusa
SVK o posjetu predsjednika RSK Milana Martia i zapovjednika Glavnog taba SVK
Milana eleketia zapadnoj Slavoniji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 387
147. 1995., travanj 29., Knin Izvjee Glavnog taba SVK Upravi bezbednosti Generaltaba
VJ o dogaajima na autocesti kod Nove Gradike, razmjeni taoca, zapovijedi predsjednika
RSK Milana Martia da se zatvori autocesta, te procjeni da navedeni incident nee izazvati
ekscese veih razmjera . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 388
148. 1995., travanj 29., Okuani Izvjee Komande 54. pbr Komandi 18. korpusa SVK
o dogaajima na autocesti kod Nove Gradike . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 389
149. 1995., travanj 30., Okuani Izvjee Komande 18. korpusa Glavnom tabu SVK
o sastanku s predstavnicima UNPROFOR-a u vezi dogaaja na autocesti kod Nove
Gradike . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 391
150. 1995., travanj, Knin Procjena Komande 7. korpusa SVK o planu popunjavanja
postrojbi i mogunostima mobilizacije u zoni odgovornosti Korpusa uslijed moguih
vojnih djelovanja HV-a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 393
151. 1995., travanj, Knin Prijedlog pitanja i moguih tema za razmatranje na Vrhovnom
savetu odbrane RSK upuen ministru obrane RSK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 395
Kazalo imena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 399
Kazalo mjesta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 403

XIV

PREDGOVOR

okumenti vojne provenijencije Republike Srpske Krajine (sijeanj-travanj 1995.)


petnaesta su knjiga u seriji koju je pod naslovom Republika Hrvatska i Domovinski
rat 1990.-1995. Dokumenti od 2007. poeo objavljivati Hrvatski memorijalnodokumentacijski centar Domovinskog rata (dalje Centar). U knjizi su, kronolokim
slijedom s potrebnim znanstvenim aparatom, predstavljeni dokumenti iz arhivskog
gradiva Republike Srpske Krajine (RSK), koji se uvaju u Centru i drugim arhivskim
ustanovama u Republici Hrvatskoj. Svi navedeni dokumenti prepisani su, a njihovi originali
ili preslike originala u posjedu su Centra. Prilikom prijepisa dokumenata izvrene su nune
transkripcije radi njihove bolje itljivosti. Vei zahvati u tekstu naznaeni su stavljanjem
teksta u uglatu zagradu, a u biljekama je upozoreno na dijelove dokumenta koji su u
izvorniku oteeni ili izostavljeni. Jednako tako, radi boljeg razumijevanja, u biljekama
su navedena imena ili prezimena sudionika koja se ne spominju u dokumentu ili podaci o
drugim dokumentima i literaturi u kojima se spominje isti dogaaj. Dakako, dokumenti u
knjizi pokazuju stajalita njihovih stvaratelja i zahtijevaju posebnu kritiku ralambu koja
bi ukazala na neobjektivno i netono navedene, katkad ak i besmislene podatke u njima.
Primjerice, da je Vatikan najvei neprijatelj Srba, a da su Hrvati samo prljavi izvrioci
monstruoznih planova njihova jezuitskog reda (dok. 10).
Poetkom 1995. napravljen je prijedlog Plana uporabe Srpske vojske Krajine u
oekivanom sukobu s Oruanim snagama Republike Hrvatske, jer je zbog novonastale
vojno-politike situacije, postojei Plan uporabe SVK koji je stupio na snagu krajem
1993., postao neadekvatan, pa ga je trebalo postaviti na realnije osnove i u vie varijanti
(dok. 1). U Planu je istaknuta izuzetna potreba za teinom orijentacijom na varijanti
upotrebe koja se bazira na mogunostima SVK bez znaajnijeg oslanjanja na pomo Vojske
Jugoslavije i Vojske Republike Srpske, to ne iskljuuje i varijante u kojima bi se odbrana
RSK ostvarivala u sadejstvu i kroz zajedniko uee u borbenim dejstvima sa VJ i VRS.
Stoga je Plan upotrebe napravljen u tri varijante. Jedna, prema postojeem Planu upotrebe,
koji uvaava obaveze Vojske Jugoslavije (VJ) po Vensovom planu, predvia angaovanje
jedinica VRS na prostoru RSK. Druga, prema autorima Plana najvanija, planira upotrebu
SVK bez veeg oslanjanja na VJ i VRS, a trea varijanta predvidjela je realnu moguu
upotrebu VJ i VRS, kao pomo SVK u agresiji Hrvatske vojske sa radikalnim ciljem.
Dotadanji Plan upotrebe bio je osmiljen kao Plan za odbranu srpskih zemalja (SRJ,
RS, RSK) i predviao je znaajno sudjelovanje VJ i VRS u sluaju napada hrvatskih snaga
na RSK, no u uvjetima kakvi su bili poetkom 1995. to nije bilo realno oekivati. Glavna
zamjerka dotadanjem Planu bila je to je raspored i grupisanje snaga SVK imalo linijski
karakter, tako da su raspoloive snage posele poloaje u dodiru sa neprijateljem, a brigade,
korpusi i G SVK nisu raspolagali sa snagama, koje bi posedale dubinu teritorije. Uz to to
je onemoguilo izvoenje obrane po dubini i izvravanje bilo kakvog manevra snagama po
1

liniji bojita i dubini, kao najvea slabost postojeeg rasporeda i grupiranja snaga navedena
je i mala mogunost izvoenja aktivnih djelovanja. Kao problem navedena je i vidna fizika
nepovezanost izmeu jedinica SVK (odvojenost 11. i 18. K), uvjetovana odvojenou
istone Slavonije od ostalih dijelova RSK. Naglaena je potreba za makar minimalnim
rezervama s kojima bi se moglo utjecati na tijek borbenih djelovanja. Novi Plan predviao
je obranu teritorija i integriteta RSK, ali i aktivno djelovanje te protuudar, s teitem na
prekidanju veze i komuniciranja Gorskog kotara i Dalmacije.
U Planu se navodi da bi ukupan odnos u ljudstvu izmeu HV-a i SVK bio 1,4:1
u korist HV (100.000 : 69.000 vojnika) te da odnos u tenkovima iznosi takoer 1,4:1
(425:301), a u oklopnim transporterima 2:1 (223:111). U minobacaima od 60 do 120
mm navodi se odnos 1:0,3 u korist SVK, a HV najveu prednost ima kod PAR 6,5:1 i kod
haubica 155 5,5:1 te znaajnu prednost kod vbr 2,6:1 i, u istom iznosu, kod topova 130
mm. U Planu je navedeno da bi rat s HV-om mogao trajati 25-35 dana, u dvije etape, a
izraunato je to bi SVK trebala imati za 30 dana rata, a to joj trenutno nedostaje (za OMJ,
topnitvo i pjeako naoruanje).
Potrebe za streljivom za svoje oruane snage RSK je pokuala rijeiti i pokretanjem
vlastite proizvodnje. Tako dokumenti u ovoj knjizi pokazuju da je poetkom 1994. godine
u MOL-u (Teslingrad) i TVIK-u (Knin) poela serijska proizvodnja mina 120 mm, te da je
ukupno u prethodnoj godini isporueno oko 10.000 komada, iako se proizvodnja odvijala
vrlo oteano i uz angairanje svega 30% proizvodnih kapaciteta (dok. 29). Kao posebna
inovacija naveden je prototip raketnog sistema za lansiranje avio bombi od 100 do 250 kg,
koje je razvilo i proizvelo DP BANIJAMETAL Dvor na Uni, u saradnji sa Vazduhoplovnotehnikim opitnim centrom /VOC/ i Vazduhoplovno-tehnikim institutom, uz suglasnost i
finansijsku podrku MO RSK. Razvoj i proizvodnja trajali su tri i pol mjeseca, a ispitivanja
s probnim gaanjem izvrena su na poligonu Slunj. Sistem raketnog lansera avio bombi
namijenjen je za neutralizacije i unitavanje vanih i veih ciljeva na daljinama do 85 km.
Postojei, jedini lansirni ureaj s postoljem s 3 lansirne rampe, bio je smjeten na vozilu
TAM-150 i nalazio se u 39. K/21. K (bojnu grupu sainjavale su avio bombe od 100 do 250
kg i raketni motori grad 122) (dok. 29).
Poetkom 1995. Ministarstvo odbrane RSK uputilo je informaciju Ministarstvu
odbrane SRJ u Beogradu, naglasivi da MO RSK bez pomoi saveznog Ministarstva
odbrane i Generaltaba Vojske Jugoslavije nije u stanju mnogo da uini (dok. 2). injenicu
da je SVK bila ovisna o pomoi Jugoslavije, odnosno Srbije, potvruje i Informacija G
SVK naelniku Generaltaba VJ, general-pukovniku Momilu Periiu, iz oujka 1995.,
u kojoj mu se zahvaljuje na podrci i dosad pruenoj pomoi SVK (dok. 105). Suradnja
vodstva Srba iz RSK, RS i SRJ nastavljena je i u prvoj polovici 1995. godine. O tome
svjedoi i Izvjee Glavnog taba SVK Slobodanu Miloeviu, Milanu Martiu i Momilu
Periiu iz travnja 1995., o aktivnostima hrvatskih snaga, stanju u zapadnoj Bosni, stanju
morala u jedinicama, kadrovskoj problematici i odnosima s UNPROFOR-om u prvom
tromjeseju 1995. godine (dok. 125).
Uz gubitak teritorija u RSK, nezadovoljstvo stanovnika RSK izazivali su gubici u
ljudstvu u borbama na podruju BiH. O tome govori i Zahtjev Skuptine opine Petrinja
Ministarstvu odbrane RSK poetkom oujka 1995. za ralambom dogaaja na ratitu
u Zapadnoj Bosni, gdje je petrinjska brigada imala velike gubitke (od studenog 1994. do
veljae 1995. brigada je imala 5 poginulih i 26 nestalih pripadnika) (dok. 80).
2

U jednom Izvjeu, izmeu ostaloga, navodi se da je od 01. 01. do 10. 04. 1995. godine
SVK imala 41 poginulog, 39 ranjenih i 28 nestalih, uglavnom u jedinicama angairanim
u BiH po planu Pauk. Upozorava se na loe sigurnosno stanje u jedinicama SVK i na
podruju RSK, kojem doprinosi i nefunkcionisanje vojnih sudova i civilnog pravosua
koje ne preduzima represivne mere prema nosiocima neprijateljske delatnosti, kriminala,
verca i dr. (dok. 125).
Dokumenti pokazuju da je u oblasti obrane RSK najznaajniju poziciju imao Vrhovni
savet odbrane, iji su lanovi prema Ustavu: Predsednik Republike, Predsednik Vlade,
Komandant Vojske, Ministar odbrane i Ministar unutranjih poslova. Kao glavni problem
u djelovanju Ministarstva odbrane RSK, uz nedostatak financijskih sredstava, naveden je
nedovoljan broj stanovnitva sposobnog za popunu i vojne i radne obaveze, te izduen
poloaj teritorije i dvostruki obuhvat od strane neprijatelja, koji zahtevaju izuzetno
naprezanje od sastava SVK i velik broj v/o (vojnih osoba) na linijama razdvajanja, fronta i
dodira (dok. 2).
Nedostatak ljudstva za potrebe SVK, koji je nastao i iseljavanjem stanovnitva s prostora
RSK, o emu svjedoe i dokumenti u ovoj knjizi (dok. 107), pokuao se nadoknaditi
Zapovjeu za prikupljanje dobrovoljaca i vojnih obveznika s teritorija RSK na podruju
SRJ, njihovo dovoenje, opremanje, obuku i rasporeivanje u postrojbe SVK s ciljem
ojaanja obrane teritorijalnog integriteta RSK (dok. 99). Istodobno se navodi da su
mnogi kadrovi podlegli agresivnoj propagandi RH i napustili RSK i snali se u Srbiji ili
inostranstvu, te da su mnogi uplaeni i ne smeju da se vrate.
Probleme s kojima se suoavalo Ministarstvo odbrane RSK ilustrira i injenica da je
mjesena plaa boraca u ratnoj jedinici, koja iznosi 100 dinara, u prosjeku bila manja od
ukupnih primanja istaice (bez radnog staa) u dravnim organima RSK, te zakljuak da
mnogim vojnicima nije osigurana redovna zamjena, a povremeno ak ni svi redovni obroci
ishrane, te da nose poderane uniforme i obue. Nestaica materijalno-tehnikih sredstava
u RSK oituje se i u podatku da u jedinicama SVK ima 10, 20 ili ak 30 % (ovisno o
dokumentu) vojnika koji se nalaze na poloaju u civilnoj odei i obui te da nedostatak
odee i obue ini veliki problem svim nivoima komandovanja jer ih nisu u stanju da ree
(dok. 81).
Prema podacima iz izvjea, financijsko stanje u MO RSK krajem 1994. bilo je takvo da
je moglo zadovoljiti samo 20 % stvarnih potreba odbrane, to je dovelo do znaajnog pada
nivoa svih vrsta materijalnih rezervi, kao bitnog preduslova za pouzdano funkcionisanje
odbrambenog sistema RSK, posebno rezervi hrane, goriva i municije kao 3 kljuna faktora
odbrane (dok. 29). U sijenju 1995. je navedeno da je zbog specifinog geostratekog
poloaja RSK neophodno stvoriti rezervu kljunih artikala prehrane za najmanje 3 mjeseca
rata, a da trenutne rezerve iznose u prosjeku 10 dana, a nekih osnovnih artikala, kao to
je brano, svega 2 dana. Kao primjer je naveden i podatak da SVK u svom sastavu ima
oko 5000 borbenih i neborbenih vozila, to za samo jedno punjenje rezervoara iznosi oko
600.000 l D-2, a da su trenutne zalihe pogonskog goriva dovoljne za jedan dan voenja
rata. Situacija se nije promijenila ni poetkom veljae (dok. 42). Nestaica goriva bila je
tolika da je Vojna policija imala problem privoenja okrivljenika i svjedoka (dok. 59). U
prilog zakljuku o loem financijskom stanju govori i usporedba da je po jednom vojniku
SVK (uvaavajui prikazano brojno stanje SVK) utroeno 1,2 dinara na dan, a da se u Vojsci
Jugoslavije (koja nema ratnih djelovanja i mobilizaciju) troi 5 dinara po danu (dok. 42).
3

O razini morala u SVK govori podatak o velikom broju dezertera, o estim


pojavama kraa i profiterstva koje postojei vojni i civilni pravosudni organi nisu u stanju
sankcionisati (dok. 10), o vercu s muslimanima i pripadnicima 5. korpusa (dok. 10) i o
vercu u zapadnoj Slavoniji nakon otvaranja autoceste (dok. 23, 124). ak se navodi da
kriminal poprima atribute kolektivnog, te da je to prema miljenju strunjaka, za jedan
narod opasnije od kuge (dok. 10). Na razinu morala utjecala je i injenica da ekonomski
status boraca i njihovih familija nije rijeen, da privreda slabo i malo radi, a da je sve vei
broj ljudi koji odjednom raspolau ogromnim novcem i moi, iako se do juer za njih nije
znalo (dok. 16). Niska razina morala dijela pripadnika SVK oituje se u Informaciji 24.
pjeadijske brigade SVK u kojoj se upozorava na kukaviluk, jer se ve nekoliko puta
ranjeni i nemoni borci ostavljaju na milost i nemilost neprijatelju, a radi opravdavanja se
izmiljaju podaci o napadima neprijateljskih snaga u znatno veem broju od onoga koji je
bio na terenu (dok. 74). Stradavanje pripadnika SVK u vlastitim minskim poljima pokazuje
nedostatak discipline. Primjerice, u 31. pbr SVK od 1991. do 1994. od minskih eksplozija
stradalo je 67 v/o (19 poginulih i 49 ranjenih) (dok. 12). O razini discipline, ali i obuenosti
i rukovanja naoruanjem, govori podatak iz Glavnog taba SVK da je SVK u 1994. godini
imala 777 izbaenih iz borbe, a da je od toga oko 60 % izbaeno izvan sudjelovanja u borbi
(od 264 poginula, u borbi je poginuo 91 ili 34%, van borbenih dejstava 173 ili 66%, a od
ukupno 108 povreenih u 1994. samo je u borbenim dejstvima 4 povreeno ili 3,6%, a van
borbenih dejstava 104 ili oko 96%) (dok. 56).
No, usprkos svemu, vjerovalo se da se moral ipak odrao na jednom pozitivnom
nivou te da je pored svih objektivnih i subjektivnih tekoa spremnost za izvrenje
zadataka na zadovoljavajuem nivou (dok. 16, 31). Tomu u prilog govori i podatak o
uspjeno provedenoj mobilizaciji 19. studenoga 1994., u kojoj je planirano i pozvano
38.620 v/o, a odazvalo se 35.665 v/o ili 92%. Nije se odazvalo 2955 v/o ili 8%, a kao
razlozi neodazivanja navedeni su: 239 bolesnih, 1323 odsutni i nepoznata adresa, 864
neopravdano, 529 su ostali razlozi (dok. 41).
Dokumenti u knjizi pokazuju da je SVK na temelju prikupljenih obavjetajnih podataka
oekivala napad HV-a na zapadnu Slavoniju u prvoj polovici sijenja (dok. 8), te u drugoj
polovici oujka na cijelom podruju RSK (dok. 4). Prema planovima obrane 7. korpusa
SVK moe se zakljuiti da je SVK napad Hrvatske vojske na Knin oekivala iz smjera Drnia
i Sinja, odnosno Vrlike (dok. 48). Jednako tako, dokumenti potvruju da je djelovanje
hrvatskih snaga na Dinari i pokretanje operacije Zima 94 (krajem studenoga 1994.)
prouzroilo zastoj u napadnoj akciji srpskih snaga na Biha, jer se dio postrojbi SVK i VRS
morao prebaciti prema Grahovu i Glamou (dok. 9).
U Direktivi o upotrebi Srpske vojske Krajine iz veljae 1995. procijenjeno je da HV
ima mirnodopsko brojno stanje oko 60.000 vojnika, podoficira i oficira sa mogunou
narastanja snaga do oko 150.000, da je vojska organizovana u 3 vida, od ega Kopnena
vojska ini okosnicu, da od sredstava raspolae sa oko: 450 tenkova, oko 150 drugih
oklopnih sredstava, oko 1100 art. orua, oko 80 orua za protuoklopnu borbu, oko 600
orua za protuzranu obranu, oko 8 lansera za rakete zemlja-zemlja, 2 eskadrile borbenih
aviona, 2 eskadrile helikoptera MI-8 i MI-24, da je Ratna mornarica organizovana u
flotu i raspolae sa 2 raketne topovnjae, 2 raketna amca i naoruanim gliserima. Prema
Direktivi, oekivalo se da e HV napasti na RSK s do 4 operativne grupe jaine 3-5
gardijskih brigada, 1 laka jurina brigada, 1 samostalna gardijska bojna, 12 brigada HV (rez.
sastava), 2 samostalne bojne HV i 2-3 domobranske pukovnije, sa oko 35.000 ljudi, 150
4

tenkova, 70-80 oklopnih transportera, 2 art. brigade i 1 raketni divizion zemlja-zemlja, da


bi s ostalim snagama organizovao i izvodio odbrambenu operaciju sa teitem u Istonoj
Slavoniji, prostoru Sisak, Karlovac, Zagreb i Ravnim kotarima, a da bi vazduhoplovnu
podrku vrio sa oko 20 borbenih aviona, 5 borbenih helikoptera MI-24, 12 transportnih
helikoptera MI-8 i izvesnim brojem aviona AN-2. Procijenjeno je da bi agresija Republike
Hrvatske na RSK vjerojatno bila izvedena u tri faze: Prva faza psiholoka operacija;
Druga faza odbrambena operacija sa aktivnim dejstvima sa ogranienim ciljem; i Trea
faza napadna operacija sa radikalnim ciljem (dok. 78).
Uz informacije o moguim datumima napada hrvatskih snaga, u knjizi se navode
i dobivene obavjetajne informacije iz stranih izvora, koje govore o snazi i mogunosti
Hrvatske da napadne RSK. Primjerice, u sijenju 1995. UNPROFOR je procijenio da
Hrvatska ne raspolae adekvatnim vojnim snagama da jednovremeno izvodi ofanzivna
dejstva prema svim sektorima (UNPA zonama), jer bi se pojaavanje vojnih efektiva prema
eventualno izabranom sektoru direktno odrazilo na postizanje vojnih ciljeva prema ostalim
sektorima (dok. 13). Jednako tako, i obavjetajne informacije Odjeljenja za obavjetajne
poslove G SVK iz sredine oujka 1995. govorile su da prema amerikim vojnim
procenama, bez obzira na trenutnu opremljenost i brojno stanje hrvatske i muslimanske
strane u sukobu, ne postoje nikakvi ozbiljniji pokazatelji da bi te dve strane imale realnu
ansu da nanesu ozbiljniji poraz srpskoj strani na bilo kom delu fronta, niti postoje ikakve
garancije da bi se politikim sredstvima mogla uspeno spreavati Srpska protivofanziva,
koja sigurno ne bi izostala. Ipak, potvreno je da su snage HV-a izbile na planinu Dinaru,
odakle imaju odlian pregled podruja Vrlike i Knina (dok. 98).
O hrvatskim i bonjako-muslimanskim snagama u BiH govori Direktiva Vrhovne
komande oruanih snaga Republike Srpske iz oujka 1995. godine (dok. 89). U njoj se
navodi da je tzv. ABiH organizovana u 6 korpusa (112 brigada i 45 samostalnih bataljona
diviziona), brojnog stanja oko 270.000 vojnika, da raspolae sa oko 120 tenkova, 80
oklopnih transportera, 340 artiljerijskih orua, 90 VBR-ova, 230 LRL, 1800 minobacaa,
450 PAT-ova, 700 PAM-ova, 200 PAR (Stinger ili Strela 2M), 370 POR, 16 transportnih
helikoptera i 17 sportsko-poljoprivrednih aviona.
Za HVO se navodi da ni jedan vojniki cilj nije u mogunosti da ostvari bez direktnog
uea i podrke HV, a da je organiziran u 4 zborna podruja (4 gardijske br, 32
domobranske pukovnije i 4 samostalna bataljona diviziona), brojnog stanja oko 60.000
vojnika, da raspolae sa oko 70 tenkova, 40 oklopnih transportera, 140 artiljerijskih orua,
30 VBR-ova, 750 minobacaa, 270 PAT-ova, 60 PAR (Stinger i Strela 2M), 200 POR i 12
transportnih helikoptera.
Uz to, procijenjeno je da e HV nastaviti s djelovanjem na grahovskom i glamokom
pravcu u sluaju ocene da nije mogua mirna reintegracija RSK u sastav NDH, a sa ciljem da
Kninsku krajinu odsecanjem dovedu u nepovoljan operativni poloaj. Takoer, u Direktivi
je planirano da e komanda Drinskog korpusa, za sluaj odlaska snaga UNPROFOR-a
iz epe i Srebrenice, isplanirati operaciju pod nazivom Jadar, sa zadatkom razbijanja i
unitenja muslimanskih snaga u ovim enklavama i definitivnog oslobaanja Podrinja.
Takoer, planirano je do polovine marta 1995. godine, u dogovoru sa komandom HK
i SRK, isplanirati operaciju Zvijezda 95 sa zadatkom oslobaanja srpskih prostora u
enklavi Gorade i svoenja enklave na veliinu zatiene zone od 3 km od centra grada, kao
i definitivnog vojnikog poraza muslimanskih OS i otklanjanja bilo kakve mogunosti za
spajanje sa snagama na Igmanu i Bjelanici.
5

Osim toga, navedeno je da u dogovoru sa HK i 1. gmtbr, do polovine marta 1995.


godine treba isplanirati operaciju pod nazivom Lukavac-95 za vraanje izgubljenih poloaja
na Igmanu, Bjelanici i Treskavici, i stvoriti uslove za produetak napada ka Ivan sedlu.
Navodi se i da na s/z i j/z delu ratita (u rejonu Vogoa i Trnova) u stalnoj gotovosti treba
imati po jedan gotov bataljon za brzu intervenciju na ugroenim pravcima i kao nosioce
b/d u z/o korpusa, te da strategijsku operaciju Prozor-95 treba realizovati po zavretku
operacija Sadejstvo-95, Zvijezda-95 i Lukavac-95 (dok. 89).
Dokumenti pokazuju da je na unutarnjopolitikom planu u RSK prijepor izazvalo
otvaranje autoceste u zapadnoj Slavoniji, koja je prolazila UNPA zonom, odnosno
okupiranim dijelom RH. Iako je autocestom stizala roba i gorivo iz SRJ, bez koje RSK
dugorono nije mogla opstati, Srbe na tom podruju i njihovo vodstvo smetao je uvjet da
na toj dionici ne mogu imati oznake RSK i dravnu zastavu (dok. 15). Jednako tako,
ni pregovori o ekonomskim pitanjima sa RH, otvaranje auto-puta, naftovoda i najavljeno
otvaranje eljeznikog saobraaja kroz RSK nisu naile na odobravanje stanovnitva, jer
se to shvaalo kao politika mirnog povratka Krajine u sastav Hrvatske, koju je vodio
predsjednik Vlade RSK Borislav Mikeli po direktivama S. Miloevia (dok. 23).
Prema obavjetajnim podacima Odelenja bezbednosti Glavnog taba SVK, najavljeno
otkazivanje mandata UNPROFOR-a na podruju, kako se u dokumentu navodi, bive
Hrvatske, izazvalo je znatno uznemirenje i strah meu stanovnitvom i borcima u RSK.
Prevladavao je strah da se u novom srpsko-hrvatskom ratu RSK nee moi oduprijeti novom
napadu HV zbog loeg rukovodstva u Krajini i stanja u Vojsci, a pomo sa strane se nije
oekivala u meri koja bi zadovoljavala (dok. 23). Poetkom sijenja 1995. meunarodna
zajednica ponudila je Plan Z-4 za politiko rjeenje sukoba u Hrvatskoj, koji je Srbima na
podruju Hrvatske na kojem su imali apsolutnu veinu stanovnitva jamio najvia etnika
prava, gotovo dravu u dravu, no vodstvo RSK je taj plan odbilo. Vodstvo RSK nije
htjelo pristati ni na kakvu ponuenu autonomiju, nego samo na samostalnu dravu, o emu
svjedoe i dokumenti u ovoj knjizi (dok. 27).
Prema podacima Udruenja boraca RSK iz veljae 1995., u sluaju napada HV-a
na RSK, Udruenje boraca Republike Srbije i Udruenje s Kosova i Metohije uputili
bi u pomo RSK oko 13.000 dragovoljaca (dok. 44). Predsjednik RSK Milan Marti
sudjelovao je 10. veljae 1995. u Kninu na referisanju o borbenoj gotovosti SVK, kojim
je rukovodio Komandant G SVK general-major Milan eleketi. Marti je poruio
stareinama SVK da se u 1995. godini oekuje agresija hrvatske vojske koju SVK mora
doekati spremna, jer e to biti presudna bitka, ne samo za RSK, nego za celokupan srpski
narod. Pritom je zakljuio: Rat izmeu RH i RSK mora se zavriti pobedom jedne i
porazom druge strane. Dok se to ne desi, rat se nee i ne moe zavriti. Poruio je da e ako
situacija bude zahtevala svekoliki srpski narod braniti Krajinu te da je hrana, municija i
ljudstvo, kao pomo za SVK garantovana, a da e pruanje pomoi ii tako da se SRJ
otvoreno ne ukljui u rat. Najavio je da e se u sluaju hrvatskog napada dejstvovati po
itavom prostoru Hrvatske, jer SVK nitko ne moe spreiti da tue po Zagrebu, Osijeku,
Vinkovcima, Zadru, Karlovcu, Splitu.... Uvjeren je da Hrvatska moe biti raseena i
time bi sa njom rasistili za sva vremena, te da bi u sluaju pobede SVK bilo gotovo sa
Hrvatskom, i da je to za RSK najkrai put za meunarodno priznanje i ujedinjenje u
jedinstvenu srpsku dravu (dok. 45). Na kraju referisanja zakljueno je da je u 1994.
godini rast borbene gotovosti rastao sporije i stagnirao u odnosu na ubrzani rast borbene
gotovosti Hrvatske vojske, da su zaostajanja karakteristina u opremanju savremenim
6

borbenim sistemima, posebno u artiljeriji velikog dometa i avijaciji, da je u odnosu na


potrebe i opasnosti kojima je izloena RSK borbena gotovost na nivou koji garantuje uspeh
samo uz krajnje naprezanje i korienje svih raspoloivih mogunosti SVK i resursa drave,
da popunjenost SVK stareinskim kadrom, posebno aktivnim podoficirima i oficirima
iznosi samo 26% te da broj vanrednih dogaaja (275) i broj izbaenih iz borbe bez uea
u borbenim dejstvima (493 ili 63% od ukupnog broja izbaenih) krajnje negativno utie
na ocenu stanja morala u SVK (dok. 64). Istodobno je donesena Odluka o proglaenju
stanja neposredne ratne opasnosti u Republici Srpskoj Krajini (dok. 64).
Dokumenti navedeni u ovoj knjizi pokazuju da je politiko i vojno vodstvo RSK
odbilo Plan Z-4 jer se svodi na to da je RSK sastavni dio RH i da RSK ne moe
dobiti nita vie od autonomije (dok. 49). Ono je i dalje isticalo da je RSK tradicionalni
srpski prostor, da sadanje generacije imaju istorijsku ansu i odgovornost da konano ree
srpsko nacionalno pitanje, da e ono biti reeno formiranjem jedinstvene srpske drave,
te da ako se ova prilika propusti, sledea se verovatno nee vie ukazati (dok. 53). O
nastavku politike stvaranja drave u kojoj e ivjeti svi Srbi, svjedoi i estitka Komande
39. korpusa SVK povodom Uskrsa 1995., u kojoj se navodi da se ovogodinji praznik
Hristovog vaskrsenja doekuje sa iskrenom eljom i nadom da on za Srpski narod RSK i RS
bude poetak mira, ispunjenja vekovnih tenji za jedinstvenom Srpskom dravom (dok.
138). O svim vanijim dogaajima ili moguim ugrozama, primjerice u sluaju masovne
mobilizacije u Hrvatskoj obavijest je istodobno ila Glavnom tabu Vojske Republike
Srpske, Glavnom tabu Srpske vojske Krajine i Generaltabu Vojske Jugoslavije (dok. 19).
Meu dokumentima u ovoj knjizi, zanimljiv je prijepis razgovora s predstavnicima
Instituta za strateke studije iz Grke, 18. veljae 1995., u kojem je navedeno da je RSK
organizovala kompletan narod za odbranu te da radnu obavezu izvravaju i ene i
omladina mlae dobi. Kao prednost SVK u sluaju novog sukoba s HV-om, istaknuto je da
Hrvati dobro znaju da je ovo srpska zemlja i da e Tuman nai malo ljudi koji su spremni
izgubiti glavu zbog tue zemlje, da on ima i plaenike, kojima pokuava nadomjestiti svoje
nedostatke, te da ne moe imati vie od 50.000 ljudi da napadne Krajinu. Spomenuti
podaci u koliziji su s podacima iz prije navedenoga Plana.
Predstavnici Grke navodno bi bili radosni da Krajinska vojska postigne uspjehe to se
tie rata, jer Grci imaju interes da se na ovim prostorima situacija zavri u srpsku korist,
te da bi na obuku kadeta u Grku mogli ii kadeti iz RSK, ali samo kao vojni kadeti
iz SRJ, to se moe vrlo lako uiniti. Glede nabavke oruja, jedan od njih ponudio se za
posrednika jer ima dobre privatne kontakte sa privatnim firmama koje prodaju oruje
(dok. 60).
Izmeu ostaloga, dokumenti u ovoj knjizi pokazuju da je dolo do sukoba Borislava
Mikelia, predsjednika Vlade RSK i Rade Tanjge, ministra obrane, s predsjednikom
RSK Milanom Martiem, da postoje odreene kriminalne aktivnosti te da ishod toga
sukoba ovisi o vojnim i politikim vlastima u Beogradu (dok. 75), da je srpska strana
krila odredbe Zagrebakog sporazuma o razoruanju i da je odreeno teko naoruanje
i oklopnitvo drala skriveno (primjerice, dio tehnike Tenkovske ete, sakriven u reonu
1. pb., 50. pb, 15. korpsua SVK) (dok. 46), te da je bilo incidenata nekih ljudi iz RSK
prema pripadnicima UNPROFOR-a i da su nestajali automobili UNPROFOR-a, posebice
u sektoru Sjever (dok. 54). U dokumentima u knjizi spominje se i ubojstvo zapovjednika
HVO-a u Bihau Vlade antia, od strane pripadnika 5. korpusa ABiH (dok. 98, 109), koje
7

je prijetilo pogoranju odnosa izmeu Hrvata i Bonjaka-muslimana na podruju Cazinske


krajine.
Dokumenti na kraju knjige govore o otvaranju autoceste kroz okupirano podruje
zapadne Slavonije. Mogunost da stanovnici s toga podruja dou na slobodni dio RH
dovela je do potencijalne opasnosti od sukoba. Jedan od incidenata bio je povod za
oslobodilaku operaciju Oruanih snaga RH u zapadnoj Slavoniji. U dokumentima RSK
navodi se da je 28. travnja 1995. u 19.25 asova na benzinskoj pumpi Slaven u Novoj
Gradici sa tri uboda noem usmren vojni obveznik na bolovanju Blagojevi Nedeljka
Tihomir iz Smrtia (roen 1970.), a da ga je ubio prognanik koji je do 1991. ivio u
Gornjim Bogievcima. Potom je brat pokojnika Mile Blagojevi s grupom istomiljenika
krenuo k Dubovakom nadvonjaku i pored patrole MUP-a siao na autoput, nasilno
zaustavio dva vozila, Z-101 i RENO 4, i zarobio troje putnika koje su drali na nianu sa
otkoenim pukama. U meuvremenu su jedinice SVK zaposjele poloaje u punoj borbenoj
spremnosti, a u veernjim satima 28. travnja 1995. sve jedinice 18. korpusa stavljene su u
stanje pune borbene spremnosti.
Oko 23,10 sati u visini Donjih Okuana iz mraka su ispaljena 3-4 rafala na kolonu
vozila koja su se kretala autocestom. Pritom su pogoena tri vozila (Audi, Golf i kombi).
Voza Audija ugasio je svetla i nastavio se kretati prema Novoj Gradici, a prema izvetaju
MUP-a Hrvatske u vozilu je ubijena jedna osoba. U Golfu su se nalazile dvije osobe, a
jedna od njih je pogoena s dva hica u glavu i podlegla povredama u bazi UNPROFOR-a
Pustara, a druga je zadrana. U kombiju je bilo osam osoba, od kojih su dvije odmah
usmrene, a jedna je prilikom prevrtanja zadobila teke tjelesne povrede od kojih je
preminula. Jedna osoba prebaena je u bolnicu u Gradiku, tri su prole bez veih povreda
(ugruvane su), a jedna bez povreda. Potom se Mile Blagojevi povukao s autoceste i pustio
tri taoca, koji su odvedeni u KPD Stara Gradika.
Sljedei dan, 29. travnja 1995., oko 17,00 sati na prijelazu sela Dragali razmijenjeno je
pet Hrvata koje je srpska strana drala kao taoce, za tijelo poginulog Tihomira Blagojevia.
Potom je, prema dogovoru s UNPROFOR-om, nakon ispunjenih zahtjeva hrvatske strane
autocesta trebala biti otvorena za promet, ali je predsjednik RSK Milan Marti naredio
da se ona do daljnjeg dri zatvorenom, uz jako fiziko obezbedjenje. Uz ubojstva i otmicu
civila na autocesti, to je bio neposredan povod za Bljesak oslobodilaku operaciju
hrvatskih snaga u zapadnoj Slavoniji.
Urednici knjige

KRATICE

A BiH/ABiH/a BiH Armija Bosne i


Hercegovine
AB armirano betonski
ABHO atomsko bioloko-hemijska obrana
ABS armirano-betonsko sklonite
ACG auto-cestovno gorivo
AG artiljerijska grupa
AG GP artiljerijska grupa za praenje
AG VBR artiljerijska grupa viecjevnog bacaa
raketa
AID artiljerijski izviaki divizion
AP automatska puka
AP autonomna pokrajina
AP ZB Autonomna pokrajina Zapadna Bosna
ARG artiljerijska grupa
ARJ PVO artiljerijsko-raketna jedinica
protivvazdune odbrane
art. artiljerija/artiljerijski
AVL aktivno vojno lice
AVNOJ Antifaistiko vijee narodnog
osloboenja Jugoslavije
AVS aktivna vojna sluba
b/d borbeno djelovanje
b/e borbeni ealon
B/G (b/g) borbena gotovost
B/K (b/k) borbeni komplet
b/p borbeni poredak
Bat/bat baterija
Bd Baranjska divizija
BG borbena grupa
BiH Bosna i Hercegovina
BIN/bin bataljon za intervenciju
BK/b.k. borbeni komplet
BND Bundesnachrichtendienst (Njemaka
obavjetajna sluba)
BOV borbeno oklopno vozilo

br brigada
br. broj
BRK bomba runa kumulativna
BST/ BsT/ bst bestrzajni top
bVOJIN bataljon za voenje, osmatranje,
javljanje i navoenje
cal. kalibar
cca circa (otprilike)
CIA Central Intelligence Agency (Amerika
obavjetajna sluba)
CL civilno lice
CS centralno skladite
CV centar veze
CVOJ centar za voenje, osmatranje, javljanje
i navoenje
CV centar vojnih kola
CZ civilna zatita
()VP eta vojne policije
. as
SR eta srednjeg remonta
V eta veze
DB dravna bezbednost
dipl. ecc. diplomirani ekonomist
dipl. ma. in diplomirani mainski
(strojarski) ininjer
DK Drinski korpus (VRS)
DM Deutsche Mark (njemaka marka)
DOd diverzantski odred
DORRF dokumenta ratnog rasporeda i
formacije
dp domobranska pukovnija
DP dravno poduzee
dr. doktor
dr. med. doktor medicine
DT dravna tajna
DTG diverzantsko-teroristika grupa
9

E/O elektronsko osmatranje


EI elektronsko izvianje
elba eskadrila lake borbene avijacije
EU Europska Unija
FM formacijsko mjesto
FnOb financijsko obezbjeenje
FnSl financijska sluba
g. godina
g/p granini prijelaz
g/s glavne snage
gbr gardijska brigada
gen. general
gmtbr gardijska motorizirana brigada
god. godina
GOP grupa za odravanje puteva
GP graevinsko poduzee
gpk genral-pukovnik
GR generalni remont
GrSl graevinska sluba
GS Glavni stoer
GS HVO Glavni stoer Hrvatskog vijea
obrane
G Generaltab [Vojske Jugoslavije]
G Glavni tab [Srpske vojske Krajine]
G SVK Glavni tab Srpske vojske Krajine
G VJ Generaltab Vojske Jugoslavije
G VRS Glavni tab Vojske Republike Srpske
Had haubiki artiljerijski divizion
had haubiki divizijun
HD helikopterski desant
HDZ Hrvatska demokratska zajednica
He helikopter
HK Hercegovaki korpus (VRS)
HOS Hrvatske obavjetajne slube
HR HB Hrvatska Republika Herceg Bosna
HV Hrvatska vojska
HVO Hrvatsko vijee obrane
IA i LBA izviaka i lovako bombarderska
avijacija
IBK Istonobosanski korpus (VRS)
ID izviako diverzantski/e
IDG izviako-diverzantska grupa
IDOD izviako-diverzantski odred
IG izviaka grupa
IKM izmjeteno komandno mjesto
10

InMS intendantska materijalna sredstva


InOb intendantsko obezbjeenje
InSl intendantska sluba
INTSl intendantska sluba
in. ininjerskog
IS izvrni savjet
iv izviaki vod
izvodj. izviako odjeljenje
JK jedinini karton
JNA Jugoslavenska narodna armija
JORBAT Jordanski bataljun
JP javno poduzee
JVP jedinica vojne policije
K (k) korpus
K POOd korpusni protuoklopni odred
K./k. kota
KAG korpusna artiljerijska grupa
KAG ZP korpusna artiljerijska grupa zbornog
podruja
kap. kapetan
kap. I. kl. kapetan I. klase
K (k) komanda (komandir) ete
K-da/k-da komanda
K-DANT/k-dant (k-t) komandant
K-dir komandir
KEBS Konferencija Europske bezbjednosti i
suradnje
kg kilogram
KGB Komitet gosudarstvennoi bezupasnosti
(Komitet dravne sigurnosti)
KK Krajiki korpus
KKIC Krajiki kulturno-informativni centar
km kilometar
KM komandno mjesto
KO komandir odjeljenja
KOD korpusno odjeljenje
kom komandant
KoV kopnena vojska
KPD kazneno popravni dom
KRV komandno tabna ratna vjeba
KV (kv) komandir voda
KVOD komanda vojnog odjela
KVOD korpusno vojno odjeljenje
KZ kriptozatita
l litra

l/r linija razdvajanja


lab PVO laka artiljerijska baterija
protivvazdune odbrane
larb PVO laka artiljerijsko-raketna baterija
protivvazdune odbrane
lard PVO laki artiljerijski raketni divizion
protivvazdune odbrane
larp laki artiljerijski raketni puk
lav PVO laki artiljerijski vod protivvazdune
odbrane
LBA lovako-bombarderska avijacija
lbr laka brigada
lpbr laka pjeadijska brigada
LRL laki raketni lanser
m. metar
M.P. mjesto peata
m/p minsko polje
m/v motorno vozilo
mab mjeovita artiljerijska baterija
mabr mjeovita artiljerijska brigada
MAD mjeoviti artiljerijski divizion
map mjeoviti artiljerijski puk
MB/mb minobaca
MBv minobacaki vod
MCK Meunarodni Crveni kri
m minobacaka eta
MEP minsko eksplozivne prepreke
MER ministarstvo energetike i rudarstva
MES/mes minsko-eksplozivna sredstva
MF materijalno-financijsko
MFP materijalno-financijsko poslovanje
MFP materijalno-financijski plan
ML materijalni listovi
ML mjerna letva
mm milimetar
MNZ meunarodna zajednica
MO ministarstvo odbrane
MO RSK Ministarstvo odbrane Republike
Srpske Krajine
MOL Marko Orekovi Liki Osik
MOS muslimanske oruane snage
MP minsko polje
mpoab mjeovita protuoklopna baterija
mpoap mjeoviti protuoklopni artiljerijski
puk

MS materijalna sredstva
MS minska sredstva
mtbr motorizirana brigada
MTS materijalno tehnika sredstva
MUP ministarstvo unutranjih poslova
MV moralno vaspitanje
mvABHO motorna vozila za atomskohemijsko bioloku odbranu
MZ meunarodna zajednica
MZ mjesna zajednica
N ARJ PVO naelnik artiljerijsko-raketne
jedinice protivvazdune odbrane
N ONO G SVK naelnik Operativno
nastavnog organa Glavnog taba Srpske
vojske Krajine
n/l na linost
NATO North Atlantic Treaty Organisation
(Organizacija Sjevernoatlantskog ugovora)
NC nastavni centar
ND novi dinar
NDH Nezavisna Drava Hrvatska
NEPBAT Nepalski bataljun
NG SVK Naelnik Glavnog taba Srpske
vojske Krajine
NH navali helikopter
NHB nuklearno-hemijska borbena (sredstva)
NIK Naftna industrija Krajine
NO AP ZB Narodna obrana Autonomne
pokrajine Zapadna Bosna
NO ZB Narodna obrana Zapadna Bosna
NOB naelnik organa bezbednosti
NONO naelnik operativno nastavnog
organa
NPP nastavni plan i program
npr. na primjer
NSnSl naelnik sanitetske slube
N naelnik taba
N GS HVO Naelnik stoera Glavnog
stoera Hrvatskog vijea obrane
N G SVK Naelnik taba Glavnog taba
Srpske vojske Krajine
NtSl naelnik tehnike slube
NVLK nia vojno lijenika komisija
NVO nadogradnja vojne opreme
o. g. ove godine
11

OB organ bezbjednosti
OB G SVK Organ bezbjednosti Glavnog
taba Srpske vojske Krajine
OC obavjetajni centar
OD odred
Od VOD odjeljenje vojnog odsjeka
OFS organizacijsko formacijska struktura
OG operativna grupa
OiO osmatranje i obavjeivanje
okb oklopna brigada
okb oklopni bataljun
OM oklopno mehanizirana
OMJ oklopno mehanizirana jedinica
ONO operativno nastavni organ
ONO G SVK Operativno nastavni organ
Glavnog taba Srpske vojske Krajine
OP operativna grupa
or. oekujui rajon
OS oruane snage
OS RH Oruane snage Republike Hrvatske
Osm osmatrako mjesto
OT oklopni transporter
OUN Organizacija Ujedinjenih naroda
OV/u oficir za vezu
OZ operativna zona
p. pjeaka
p.. pjeaka eta
p/a putniki automobil
p/b pjeaki bataljon
p/g pogonsko gorivo
p/k prednji kraj
p/n protunapad
p/r pun rezervoar
PA protuavionska
PAM protuavionski mitraljez
PAP poluautomatska puka
PAR protuavionska raketa
PAT protuavionski top
pb pjeadijska brigada
PB/pb pjeadijski bataljun
pbr pjeadijska brigada
PBR/pbr pjeaka (pjeadijska) brigada
P/p pjeaka eta
pd pjeadijska divizija
PDB protudiverzantska borba
12

PED protuelektronsko djelovanje


PGZ pionirska grupa za zapreavanje
PINZ Snt Pinzgauer sanitetski
PiP plan i provedba
PK poljoprivredni kombinat
PKM pokretno komandno mjesto
PKM pomonik komandanta za moral
PKM pomono komandno mjesto
PkMv/PkMV pomonik komandanta za
moralno vaspitanje
PkOBP pomonik komandanta za
obavjetajne poslove
PKPo/PkPo pomonik komandanta za
pozadinu
pl. planina
PNHB protivnuklearno-hemijsko-bioloka
PNHBOb protivnuklearna hemijsko-bioloka
odbrana
PN z aONP pomonik komandanta za
organizacijsko personalne poslove
PN za ObP pomonik naelnika taba za
obavjetajno bezbjednosne poslove
PN za ONP pomonik naelnika taba za
operativno nastavne poslove
PoB protuoklopna borba
POB (PoB) pozadinska baza
pom. pomonik
PoOb pozadinsko obezbeenje
POP protuoklopni poloaj
POR protuoklopna raketa
POR protuoklopni raspored
POR promatrani rajon
Pov./pov. povjerljivo
POVR protuoklopna voena raketa
ppuk. potpukovnik
ppukovnik potpukovnik
PPZ protupoarna zatita
PTT pota, telegraf, telefon
puk pukovnik
PVL profesionalno vojno lice
PVO protuvazduna o(d)brana
PVS profesionalni vojni starjeina
PVZ protivvazduna zatita
PZ poljoprivredna zadruga
R. republika

r. rijeka
r/d rezervni dijelovi
r/o radna obaveza
r/o regruti obveznici
RB runi baca
rbr raketna brigada
RBR runi baca raketa
rbr PVO raketna brigada protivvazdune
obrane
R raketni amac
rd raketni divizion
rd PVO raketni divizion protivvazdune
obrane
RD RR robne dravne ratne rezerve
RDB resor dravne bezbednosti
red. redni
rez. rezervni
RF ratna formacija
RH Republika Hrvatska
RIK (RiK) rukovoenje i komandovanje
RJ ratna jedinica
RMr radiomrea
RMR ratne materijalne rezerve
RO radna obaveza
RO radna organizacija
RR radio relejne
RR ratne rezerve
RR ratni raspored
RRB radio relejni bataljon
RS ratni raspored
RS Republika Srpska
RSK Republika Srpska Krajina
RT raketna topovnjaa
RU radioureaj
RV ratno vazduhoplovstvo
RV i PVO ratno vazduhoplovstvo i
protivvazduna obrana
RVI ratni vojni invalid
RVS rezervni vojni starjeina
RZ i PZO ratno zrakoplovstvo i protuzrana
obrana
s. selo
S. POV strogo povjerljivo
sab srednja artiljerijska baterija
SAD Sjedinjene Amerike Drave

SB UN Savjet bezbjednosti (Vijee sigurnosti)


Ujedinjenih naroda
SbOb saobraajno obezbjeenje
SbSl saobraajna sluba
SCV stacionarni centar veze
SDS Srpska demokratska stranka
SFRJ Socijalistika Federativna Republika
Jugoslavija
sgb samostalna gardijska bojna
SJB sluba javne bezbednosti
Sk skladite
Sk InMS skladite intendantskog materijala
Sk Sm skladite sanitetskog materijala
sl. slino
sm samostalna eta
SMO sluba ministarstva obrane
SNAP Srpski nacionalni pokret
SnMS/SnMs sanitetska materijalna sredstva
SNO Srpska narodna obnova
SnOb sanitetsko obezbeenje
SnSl sanitetska sluba
SO skuptina opine
SOd (SOD) samostalni odred
SOd C Samostalni odred Caprag
SOS strana obavjetajna sluba
SP/sp strogo povjerljivo
SPC Srpska pravoslavna crkva
SPS Srpska partija socijalista
srb samohodna raketna baterija
SRJ Savezna Republika Jugoslavija
SRK Sarajevsko-romanijski korpus
SRN Savezna Republika N[j]emaka
SRS Srpska radikalna stranka
ssrb PVO srednja samohodna raketna baterija
protivvazdune obrane
ssrp srednji samohodni raketni puk
str. strogo
str. pov. strogo povjerljivo
str. pov. br. strogo povjerljivo broj
SUP Sekretarijat unutranjih poslova
SV Srpska vojska
SVK Srpska vojska Krajine
C kolski centar
RO kola rezervnih oficira
RV tabna ratna vjeba
13

T Sk pg/s tehniko skladina pogonska


sredstva
t. tona
tad tenkovski artiljerijski divizion
t tenkovska eta
TG taktika grupa
TH/th top haubica
thad topniki artiljerijski divizion
TMS tehniko materijalna sredstva
TO teritorijalna obrana
TOb tehniko obezbjeenje
TreHE transportno helikopterska eskadrila
TRZ tehniko-remontni zavod
TSl tehnika sluba
tt. trigonometrijska toka
TV televizija
tv tenkovski vod
TVIK Tvornica vijaka Knin
tzv. takozvani
UB uprava bezbednosti
UKRBAT Ukrajinski bataljun
UN Ujedinjeni narodi
UN Pol civilna policija Ujedinjenih naroda
UNCIVPOL United Nations Civilian Police
(Civilna policija Ujedinjenih naroda)
UNCRO United Nations Confidence
Restoration Operation in Croatia
(OperacijaUjedinjenih naroda za obnovu
povjerenja u Hrvatskoj)
UNFIK United Nations Forces in Croatia
(Snage Ujedinjenih naroda u Hrvatskoj)
UNHCR United Nations High
Commissioner for Refugees (Ured Visokog
povjerenika Ujedinjenih naroda za
izbjeglice)
UNPA United Nations Protected Area
(Zatiene zone Ujedinjenih naroda)
UNPF United Nations Protection Force
(Zatitne snage Ujedinjenih naroda)
UNPROFOR/Unprofor United Nations
Protection Force (Zatitne snage
Ujedinjenih naroda)
V i PVO vazduhoplovstvo i protuvazduna
obrana
14

V PVO VRS vod protuvazdune odbrane


Vojske Republike Srpske
v.r. vlastitom rukom
v/o vojni obveznik
VaP vazduni (zrani) prostor
Vbr (vbr) vazduhoplovna brigada
VBR/vbr viecijevni baca raketa
VD vanredni dogaaj
VD vazduni desant
VES vojno-evidencijska specijalnost
ViM vaspitanje i moral
VJ Vojska Jugoslavije
VK vojna kartoteka
Vod vojni odsjek
VOD vojno odjeljenje
VOJ vazduno osmatranje i javljanje
VOJIN voenje, osmatranje, javljanje i
navoenje
VOK vojna oblasna komanda
VOS vizualna osmatraka stanica
VP/VPo vatreni poloaj
VP vojna policija
VP vojna pota
VPS vojno-privredni sektor
VRDg vanredni dogaaj
VRS Vojska Republike Srpske
VSF vojno stambeni fond
VSK Vojska Srpske Krajine
VSO Vrhovni savjet odbrane
VtMS veterinarska materijalna sredstva
VTO vojno-teritorijalni odsjek
VTO vojno-teritorijalni organi
VtOb veterinarsko obezbjeenje
VTOd vojno teritorijalni odred
VtSl veterinarska sluba
vVP vod vojne policije
z-z zemlja-zemlja
z/o zona odgovornosti
zam. zamjenik
Zap. zapadni
zIk zastavnik I. klase
ZP zborno podruje
ZZ zemljani zaklon
/s iva sila

1995., poetak
[Knin]
Prijedlog Plana uporabe Srpske vojske Krajine u sukobu s Oruanim snagama Republike
Hrvatske
REFERISANJE VRHOVNOM KOMANDANTU
O PLANU UPOTREBE SVK
Uvodni deo:
Postojei Plan upotrebe SVK stupio je na snagu krajem 1993. godine. Plan je pravljen
u skladu sa uslovima koji su karakterisali 1992. i 1993. godinu i na bazi predvianja
razvoja vojno-politike situacije u 1994. godini. Razvoj dogaaja u bivoj Republici BiH
i na prostorima RH uinio je jedan broj reenja iz Plana upotrebe neadekvatnim. Iskustva
steena kroz izvoenje borbenih dejstava u 1994. godini i problemi sa kojim smo se sretali
takoe, ukazuju na potrebu da Plan upotrebe postavimo na realnije osnove i da ga imamo u
vie varijanti. Posebno je znaajno da se ukae na relativno brze promene do kojih dolazi ili
moe doi u okruenju RSK, a od uticaja su na bezbednost RSK, a time i na upotrebu SVK.
Nae analize potenciraju izuzetnu potrebu da se teino orijentiemo na varijantu Plana
upotrebe koji bazira na naim mogunostima bez znaajnijeg oslanjanja na pomo VJ i
VRS.
Ta injenica ne iskljuuje i varijante u kojima bi odbranu RSK ostvarivali u sadejstvu i kroz
zajedniko uee u borbenim dejstvima sa VJ i VRS.
Polazimo od injenice da ukoliko bi Plan upotrebe SVK zasnivali preteno na pomoi i
ueu VRS i VJ, a da iz bilo kojih razloga planirana pomo i uee izostanu, da bi dolo do
tekih posledica, posebno u poetku agresije.
Polazei od navedenog mi smo se odluili za predlog da Plan upotrebe radimo u tri varijante.
Jedna varijanta je postojei Plan upotrebe, koji uvaava obaveze VJ po Vensovom1 planu i
predvia angaovanje jedinica VRS na prostoru RSK; Druga varijanta i po naem miljenju
najvanija, je izrada Plana upotrebe SVK bez veeg oslanjanja na VJ i VRS; Trea varijanta
treba da predvidi realnu moguu upotrebu VJ i VRS, kao pomo SVK u agresiji Hrvatske
vojske sa radikalnim ciljem.
Dozvolite mi, gospodine Predsednie, da iznesem predlog Plana upotrebe tako to bi prvo
dao kritinu ocenu postojeeg Plana upotrebe, a zatim bi detaljnije obrazloio upotrebu
SVK po varijanti da vodimo rat bez veeg angaovanja i pomoi VJ i VRS. Na kraju, izneo
bi i varijantu odbrane, u kojoj bi SVK izvodila borbena dejstva uz realno mogue uee VJ
i VRS.
1. KRITIKI OSVRT NA POSTOJEI PLAN UPOTREBE SVK
Postojei Plan upotrebe pravljen je kao Plan za odbranu srpskih zemalja (SRJ, RS, RSK).
On predvia znaajno uee VJ i VRS. U sadanjim uslovima nema realnih mogunosti da
se u sluaju agresije na RSK planira upotreba, kako VJ, tako i delova VRS. Radi ilustracije
navodim da postojei Plan predvia uee 8 brigada iz VRS u odbrani RSK, a to u
sadanjim uslovima stvarno nije mogue.
1

Cyrus Vance.

15

Raspored i grupisanje snaga SVK po postojeem Planu imaju linijski karakter, tako da su
raspoloive snage posele poloaje u dodiru sa neprijateljem. Brigade, korpusi i G SVK ne
raspolau sa snagama, koje bi posedale dubinu teritorije. Nedostatak ovih snaga dovodi
u pitanje mogunosti borbe protiv vazdunih i helikopterskih desanata i ubaenih grupa.
Postojei raspored i grupisanje ne omoguava izvoenje odbrane po dubini i izvravanje bilo
kakvog manevra snagama po frontu i dubini. Kao najveu slabost postojeeg rasporeda i
grupisanja jeste mala mogunost izvoenja aktivnih dejstava.
Realizacija postojeeg Plana upotrebe zahteva da Glavni tab i komande korpusa raspolau
sa makar minimalnim rezervama sa kojima bi mogli uticati na tok borbenih dejstava. Uz
sve navedeno vidna je fizika nepovezanost izmeu naih jedinica (odvojenost 11. i 18. K).
2. VARIJANTA UPOTREBE SVK KADA NE BI MOGLO DOLAZITI
DO VEEG ANGAOVANJA VJ I VRS
Ova varijanta Plana upotrebe razraena je kao osnovna, ali i kao okosnica za eventualno
angaovanje delova VJ i VRS.
Polazei od procenjenog dejstva hrvatske vojske za varijantu kada bi SVK relativno
samostalno branila RSK, Glavni tab je formulisao SVK zadatak:
Izvriti grupisanje po pravcima i objektima na teritoriji RSK, sa zadatkom: spreiti
iznenadnu agresiju, upornom odbranom onemoguiti ovlaivanje vitalnim objektima na
teritoriji, spreavajui dublje prodore na pravcima napada hrvatske vojske, u gotovosti, da
snanim protivudarima, na posebnim pravcima, oslobodi okupirane teritorije i zauzme to
vei prostor teritorije Hrvatske nastanjene srpskim ivljem.
U izvoenju odbrane i protivudara sadejstvuju delovi VJ i VRS i dobrovoljaki sastavi.
Operacionalizacija zadatka:
a) U agresiji sa ogranienim ciljem:
Snagama SVK na pravcima napada neprijatelja, odsudno braniti pravce i objekte, a na
izabranim pravcima prei glavnim snagama u napad i ovladati prostorom i objektima
od posebnog znaaja za neprijatelja, u cilju osvajanja to veeg prostora i vraanja ranije
zauzetih teritorija.
KM u rejonu Knina.
IKM u rejonu Petrova Gora.
b) U agresiji sa radikalnim ciljem:
Srpska vojska Krajine, uz maksimalno angaovanje svih resursa drave, upornom odbranom
i aktivnim dejstvima, u sadejstvu sa delovima VRS i VJ spreiti zauzimanje teritorije i
odbraniti integritet RSK.
Pripremiti i izvesti aktivna dejstva na prostoru Srednje Dalmacije, u meureju r. Kupa i
Mrenica i Istone Slavonije. Teite imati na prekidanju veze i komuniciranja Gorskog
kotara i Dalmacije.
KM u rejonu Petrova Gora.
IKM u rejonu Knina.
Na osnovu navedenog zadatka Predlaem Odluku za upotrebu SVK:
U koordinaciji sa dravnim organima i organizacijama i u sadejstvu sa jedinicama MUP
RSK, delovima VRS i VJ, odsudnom odbranom i primenom razliitih oblika oruane borbe,
spreiti razbijanje SVK, rasecanje i zauzimanje teritorije RSK, radi ouvanja teritorijalnog
integriteta.
16

a) U agresiji sa ogranienim ciljem:


U sluaju agresije HV na RSK odsudnom odbranom, na pravcima napada neprijatelja i
aktivnim dejstvima na ostalim pravcima, teino u Istonoj Slavoniji, Kordunu i Dalmaciji,
povratiti ranije izgubljene teritorije, spreiti odsecanje manjih delova RSK, nanositi gubitke,
razvlaiti snage i nanoenjem artiljerijsko raketnih udara po izabranim ciljevima, na
teritoriji RH delovati odvraajue na RH da odustane od agresije sa radikalnim ciljem, na
taj nain ouvati teritorijalni integritet drave, stvarajui uslove za dalje pregovore u smislu
priznavanja RSK.
b) U agresiji sa radikalnim ciljem:
U poetnim dejstvima, odsudnom odbranom ne dozvoliti dublje prodore neprijatelja na
pravcima napada i rasecanje teritorije RSK, uz istovremeno angaovanje VJ u Istonoj
Slavoniji i Zap. Sremu, naneti mu osetne gubitke, slomiti napad i stvoriti uslove za ofanzivna
dejstva.
Po preuzimanju inicijative, prei u ofanzivna dejstva u Istonoj Slavoniji, na Kordunu i
Srednjoj Dalmaciji, izvriti odsecanje delova teritorije RH na prostoru Istone Slavonije,
Gorskog kotara i Srednje Dalmacije, ime spojiti snage SVK i RS, spreiti komuniciranje
i veze sa centralnim delom RH i uredno snabdevanje Gorskog kotara i Dalmacije
i tako ometati dalju plansku upotrebu OS RH. Na ostalim prostorima izvoditi aktivna
odbrambena dejstva. Ovim stvoriti povoljne uslove za dalje i konano reenje pitanja
srpskog naroda. U sluaju krajnje nepovoljnog razvoja situacije na ratitu, nastaviti dejstva i
prei na odgovarajue oblike oruane borbe i otpora.
Operaciju izvesti u dve etape:
U prvoj etapi odsudnom odbranom ouvati teritorijalni integritet RSK, spreiti
iznenaenje i odsecanje delova teritorije, razvlaiti mu snage, nanositi gubitke i stvoriti
uslove za ofanzivna dejstva. Trajanje etape 15-20 dana.
U drugoj etapi po preuzimanju inicijative, ofanzivnim dejstvima i u sadejstvu sa
snagama VJ i VRS razbiti ustake snage na pravcima napada na prostoru Istone Slavonije,
Dalmacije, Gorskog kotara i stvoriti uslove za dalja ofanzivna dejstva u cilju uspostavljanja
kontrole i spreavanja komuniciranja i snabdevanja OS i stanovnitva RH na prostoru
Gorskog kotara i Dalmacije. Trajanje etape 10-15 dana.
Gotovost za I etapu odmah, a za drugu po otkrivanju sigurnih indikatora agresije sa
radikalnim ciljem HV na RSK.
Operativnim rasporedom grupisati snage po sledeem:
Snage za odbranu,
Snage za aktivna dejstva i ubacivanje,
Snage za PDB,
Snage za izvoenje udara po izabranim ciljevima,
Snage za podrku i PVO,
Snage za kontrolu teritorije, zatitu objekata i borbu sa DTG i snage za odbranu
naseljenih mjesta,
Snage za brze intervencije i spreavanje dezerterstva.
Osnovno KM u rejonu Knina, a IKM u rejonu Petrova Gora.

17

KARAKTERISTIKE ODLUKE I OBRAZLOENJE


Predloena odluka trai da se u sluaju agresije jednovremeno izvodi odbrana i pree
u ofanzivna dejstva. Branili bi se na pravcima gde hrvatska vojska napada (u agresiji sa
ogranienim ciljem, na vrlikom pravcu i u Zapadnoj Slavoniji: u agresiji sa radikalnim
ciljem na slunjskom pravcu). U ofanzivna dejstva preli bi na posebno izabranim pravcima
na kojima se ugroavaju bitni interesi RH (ofanzivna dejstva 11. K na pravcu Mirkovciupanja; napad OG sa prostora Korduna, preko Korane ka granici Hrvatske sa Slovenijom
i napad na dalmatinskom prostoru pravcima: Kakma-Biograd na moru i ista Mala
Vodice).
Stvaramo slobodne snage pregrupisavanjem postojeih i njihovim rasporedom po dubini,
ime reavamo problem protivdesantne borbe, borbe sa ubaenim IDG i aktivnih dejstava
na nivou G, korpusa i brigada.
Predloena Odluka trai odbranu gradova i veih naseljenih mjesta. Brigade e pristupiti
pripremi za odbranu odmah i pored utvrivanja i zapreavanja odredie snage koje e
braniti naseljena mesta.
Po ovoj odluci predvia se obrazovanje snaga za brze intervencije i spreavanje dezerterstva.
Na ovo nas obavezuje iskustvo, posebno iz 1994. godine. Moramo poetnim grupisanjem
obezbediti osnovu za izvoenje borbenih dejstava. Nije se pokazalo dobrim reenjem da u
vreme otpoinjanja agresije vrimo vee manevre sa jednog prostora na drugi. Posebno su
velike tekoe ako se rauna na prelociranje veih snaga sa prostora 11. K u zone drugih
naih korpusa.
Direktivom za upotrebu SVK konkretno se regulie prikupljanje, priprema i upotreba
dobrovoljaca i dobrovoljakih jedinica u borbi sa HV. Priprema dobrovoljaca je zadatak
koji se mora i pre agresije reiti. Od strane VJ odreen je prihvatni centar za dobrovoljce sa
teritorije SRJ, a ovde u RSK odredili smo Erdut i Bruku za prihvat dobrovoljaca i njihovu
pripremu za ukljuivanje u sastav SVK. Procenjujemo da bi u prvih deset dana rata mogli
prihvatiti i organizovati za borbu dobrovoljaca ekvivalenta 3 do 4 brigade.
Ukazujem na vanije karakteristike odnosa snaga po varijanti da SVK izvodi odbranu bez
veeg oslonca na VJ i VRS.
Ukupan odnos u ljudstvu bio bi 1,4:1 u korist HV (100.000:69.000). Odnos u tenkovima
iznosi takoe 1,4:1 (425:301); u oklopnim transporterima 2:1 (223:111); u minobacaima
od 60 do 120 mm odnos je 1:0,3 u nau korist. Najveu prednost HV ima kod PAR 6,5:1 i
kod haubica 155 5,5:1. Znaajna prednost je i kod vbr 2,6:1. Takav odnos je i kod topova
130 mm.
Odnos snaga pod uslovima da raspolaemo potrebnom municijom omoguava realizaciju
predloene Odluke.
Plan upotrebe po varijanti da branimo RSK osloncem na sopstvene snage, podrazumeva
borbu za opstanak i najvee rtve.
Za uspeh je neophodno da se za rat pripreme i sve druge snage drave i drutva. A to se ne
moe postii, ako se hitno ne pripremi Plan odbrane RSK. Plan upotrebe je deo toga plana.
Planom odbrane treba obezbediti prelazak na ratni kolosek svih dravnih i privrednih
organizacija.
Planom odbrane RSK moraju se regulisati obaveze svih nosilaca zadataka i naloiti njihove
pripreme za izvravanje zadataka iz oblasti odbrane. Neophodno je preduzeti mere da se
hitno popravlja odnos vojnih obveznika prema vojnoj obavezi.
18

Upotreba SVK po predloenom Planu, bitno zavisi od obezbeivanja municije i goriva.


Plan upotrebe predvia da se prva etapa operacije izvodi u trajanju 15-20 dana, a druga 1015 dana. To znai da bi rat sa HV mogao potrajati 25-35 dana. Prorauni pokazuju da za
30 dana rata moramo imati:
a) Za OMJ: sleduje 4,5 b/k, a raspolaemo s 2,5 b/k. Nedostaje 2 b/k. Potrebe za gorivom
iznose 8 p/r, a raspolaemo sa 0,2 p/r. Nedostaje 7,8 p/r ili 2.400 tona goriva.
b) Artiljerija: Stanje art. municije je razliito, zavisno od vrste orua. Najpovoljnije je kod
topova 76 mm B-1 (7,05 b/k) th 152 mm (8,73 b/k), haubice 122 mm D-20 (4,05 b/k) i
topovi 130 mm (5,32 b/k). Najslabija popuna je orua u etnim i bataljonskim vatrenim
grupama, u brigadnim artiljerijskim grupama i u KAG (kalibri 128 OGANJ).
Da bi obezbedili rezerve za 30 dana rata potreba je sledea popuna: mb 82 mm 3 b/k; mb
120 mm 2,88 b/k; vbr-128 Oganj 2,13 b/k; haubice 105 mm 1,16 b/k; POVR 9M 14
0,74 b/k. Prorauni su izraeni na bazi procena ciljeva i stvarne koliine municije sa kojom
u ovom trenutku raspolaemo.
c) Peadijsko naoruanje: U odnosu na koliine koje sleduje (4,5 b/k) nedostaje za AP
3,336 b/k; za PAP i PM 2,95; za mitraljeze M-84 = 3,82 b/k; za PM 7,9 mm 3,75 b/k;
snajperi 2,27 b/k; broving 12,7 mm 2,59 b/k; bombe rune 2,20 b/k.
U zakljuku, mogao bih naglasiti:
U agresiji do koje bi dolo posle eventualnog povlaenja UNPROFOR-a, u uslovima kada
bi SVK branila RSK, bez pomoi VJ i VRS, na uspeh se moe raunati samo uz totalno
ukljuivanje u rat svih resursa nae drave, uz prihvatanje velikih rtava i uz spremnost da
se prilagoavamo i najteim uslovima borbe za opstanak. Pri tome treba imati u vidu da
SVK ne moe sama reiti probleme, kao to su: spremnost vojnika i stareina da podnesu sve
tekoe koje rat namee; obezbeenje potrebnih MTS, a pre svega, municije, naoruanja,
opreme i slino. Postojea vojno politika situacija i ponaanje hrvatske vojske, trae visok
stepen borbene gotovosti, a to znai angaovanje relativno velikog broja vojnih obveznika
u sastavima SVK. Ali to ne odgovara potrebama privrede i njenim naporima da oivi
proizvodnju. Tu suprotnost moramo zajedniki razreiti na nain koji ne sme ozbiljnije
naruiti borbenu gotovost SVK.
**
3. UKLJUIVANJE VJ
Treu varijantu Plana, ini odbrana SVK, uz odreeno angaovanje VJ, pre svega na prostoru
Baranje, Istone Slavonije i Zapadnog Srema. Ona je razraena u posebnom Aneksu koji e
se uvati uz Plan upotrebe SVK.
ZAKLJUCI I PREDLOZI
1. U sadanje vreme i u neposrednoj budunosti, ne postoje neophodni uslovi koji bi u
sluaju agresije HV na RSK omoguavali vee angaovanje VJ i VRS na naim prostorima.
2. Situacija zahteva da imamo takav Plan upotrebe u kome e za odreeno vreme SVK
samo braniti RSK, bez neposredne pomoi VJ i SVK.2 Ova injenica zahteva da pripreme
za odbranu usmerimo, pre svega, na poveanje sposobnosti SVK i pripremu drave i njenih
organa za totalni rat.
2

Vjerojatno se misli na VRS, Vojsku Republike Srpske.

19

3. Potrebno je od VJ traiti hitnu popunu sa kljunim MTS, naoruanjem i municijom.


Sa VRS treba zajedniki razmatrati nastalu situaciju i dogovoriti saradnju i eventualno
sadejstvo.
PREDLOG ZADATAKA:
1. Odmah pristupiti izradi Plana odbrane RSK i njegovo usklaivanje sa potrebama Plana
upotrebe SVK.
2. Osloniti se na sopstvene mogunosti u suprostavljanju agresiji HV i pripremiti se za
uspeno voenje rata u najmanjem trajanju od 30 dana.
3. Odmah pristupiti organizovanom prikupljanju i pripremi dobrovoljaca u skladu sa
zadacima postavljenim Direktivom za upotrebu SVK.
***
Preslika, strojopis, latinica
HR-HMDCDR, 6., kut. 13.
Ni jedan vojniki cilj

[1995., poetak]
Knin
Obavijest ministra obrane RSK Ministarstvu odbrane SRJ o problemima oko mjesta i uloge
Ministarstva odbrane RSK u obrambenom sustavu, nedostatku financijskih sredstava te
nezadovoljavajuoj kadrovskoj popunjenosti
Predlog dela informacije3
REPUBLIKA SRPSKA KRAJINA Slubena tajna
MINISTARSTVO ODBRANE Strogo povjerljivo

Kabinet ministra

M i n i s t a r
Knin, ____________/95. god.
Informisanje Ministra odbrane SRJ. Informacija br. 1. MINISTARSTVO ODBRANE SRJ

BEOGRAD

n/r m i n i s t r a
1. Mesto i uloga MO RSK u odbrambenom sistemu i pozicija MO u
odnosu na druge dravne organe i institucije
Po postojeoj zakonskoj regulativi RSK Ministarstvo odbrane ima formalno pravni status
i poziciju uglavnom identinu poziciji MO SRJ. Osnovna razlika sadri se u ostvarivanju
i sprovoenju vojne obaveze. U SRJ za te poslove nadlean je Generaltab preko
3

Dopisano rukom.

20

vojnoteritorijalnih organa dok su u RSK poslovi ostvarivanja i sprovoenja vojne obaveze


dodatno, po Zakonu o SVK u nadlenosti MO i njegovih podrunih organizacijskih
jedinica.
Stvarni status i poloaj naa dva ministarstva zahvaljujui nizu objektivnih faktora i
okolnosti znaajno se razlikuje.
U tom pogledu MO RSK pre svega zbog nemogunosti popune odgovarajuim strunim
kadrom jo nije ostvarilo svoje zakonske nadlenosti iz oblasti inspekcijskih, nadzornih i
kontrolnih funkcija. S obzirom da po naem zakonu o odbrani inspekcija obuhvata i
pitanje organizovanja i funkcionisanja Vojske, a da Srpska Vojska Krajine takoe nema
razvijen nikakav inspekcijski organ, oigledno je da su i poslovi upravnog nadzora nad
funkcionisanjem odbrambenog sistema u RSK i poslovi dranja pod kontrolom borbene
gotovosti SVK izuzev samokontrole nezastupljeni. Sama injenica o tome za sebe govori i o
nivou moguih posledica.
U vezi sa tim MO RSK bez pomoi saveznog Ministarstva odbrane i Generaltaba Vojske
Jugoslavije nije u stanju mnogo da uini. Poto ne postoji mogunost zadovoljavajueg
kadrovskog reenja ovih problema u RSK, smatramo prihvatljivom i mogunost da se
inspekcije MO SRJ i G VJ neposredno angauju u RSK ili da se inspekcijski poslovi iz
nadlenosti MO RSK i G SVK obave meovitim inspekcijama, po potrebi angaovanjem
kadrova i iz sastava MO i Vojske Republike Srpske.
Nedostatak kadrova ugroava i druge funkcije MO RSK to u krajnjem negativno deluje
na ceo sistem odbrane. Na primer, priprema podzakonskih akata i drugih propisa iz oblasti
nadlenosti MO faktiki je zaustavljena zbog nedostatka pravnika, a znaajno su ograniene
mogunosti vrenja upravnog nadzora u vezi sa sprovoenjem zakona, drugih propisa
i optih akata u oblasti odbrane zemlje. Tako se, formalno pravna pozicija MO RSK u
odbrambenom sistemu praktino nedovoljno ostvaruje, ime su oslabljene funkcije MO a
time i njegova opta uloga.
U RSK u oblasti odbrane zemlje najznaajniju poziciju ima Vrhovni savet odbrane. Po
Ustavu lanovi VSO su: Predsednik Republike, Predsednik Vlade, Komandant Vojske,
Ministar odbrane i Ministar unutranjih poslova. VSO je nadlean da vodi politiku odbrane
zemlje, da u vanrednom stanju, stanju neposredne ratne opasnosti u ratnom stanju donosi
odluke koje su duni izvravati svi dravni organi, da sam proglasi vanredno stanje, da
predloi Skuptini komandanta SVK.
Istovremeno predsednik Republike koji predsedava VSO za vreme ratnog stanja i
stanja neposredne ratne opasnosti ima znaajnu nadlenost donoenja akata o pitanjima iz
nadlenosti Skuptine, ali poto doneta akta po tom osnovu obavezno podnosi na potvrdu
Skuptini, a sa Vojskom komanduje u skladu sa odlukama VSO, oigledno je da su njegove
nadlenosti po odbrambenim poslovima znaajno pod kontrolom Skuptine i VSO. Tako
faktiki VSO zadrava najsnaniju poziciju u odbrambenom sistemu.
Pored inspekcijske funkcije koja jo nije uspostavljena i funkcije ostvarivanja i sprovoenja
vojne obaveze, u odnosu prema Vojsci ministarstvo sprovodi i funkciju finansiranja, odnosno
rasporeivanja sredstava.
U tom pogledu zbog nestabilnih ratnih uslova privreivanja i priliva finansijskih sredstava
u budet, zbog periodinih oscilacija tekuih potreba Vojske nametnutih aktivnou
neprijatelja, zbog neraspolaganja sa iole znaajnim materijalnim rezervama i zbog injenica
da mogua raspoloiva sredstva za potrebe odbrane ovom ministarstvu uglavnom do sada
nisu bila unapred poznata, ak ni za neki pristojniji krai period recimo u trajanju od tri
21

meseca pa ni izraeno u nekoj vrstoj valuti, onemogueno je bilo kakvo vre planiranje
kao delatnost MO, to opet na svoj nain utie na njegovo dnevno funkcionisanje.
U RSK dakle stabilan dinar nije dovoljan uslov za plansku delatnost u oblasti finansiranja,
odnosno rasporeivanja sredstava za potrebe odbrane.
Mobilizacija Vojske zavisno od procenjenog stepena ugroenosti RSK automatski
ugroava i ono malo privredne aktivnosti, poto se Vojska popunjava oko 90% iz rezervnog
sastava. Zavisnost funkcionisanja privrednih aktivnosti od stepena mobilizacije na prostoru
RSK je izuzetno visoka poto samo od 3% vojnih obveznika nije rasporeeno u Vojsku.
Svaka obilnija mobilizacija ograniava ili zaustavlja privrednu aktivnost u veini radnih
kolektiva ime se automatski ograniava priliv sredstava u budet. Obimnija mobilizacija
i pojaana aktivnost Vojske donosi nove trokove i naglo prazni postojee tanke rezerve
drave delujui kao dvostruko negativna povratna sprega. Ovaj efekat ne bi se deavao kada
bi broj radno sposobnog stanovnitva i njegova kvalifikaciona struktura bili dovoljni da
obezbede popunu i vojne i radne obaveze, to u RSK nije sluaj. Izduen poloaj teritorije
i dvostruki obuhvat od strane neprijatelja zahtevaju izuzetno naprezanje od sastava SVK i
velik broj v/o na linijama razdvajanja, fronta i dodira.
U finansiranju odbrane inae prosena raspoloiva masa sredstava kontinuirano je
nedovoljna za zadovoljavanje osnovnih potreba obezbeenja: odee i obue vojnika,
odravanja ratne tehnike, snabdevanja municijom, gorivom i r/d i ishranom i platama
vojnika. Za vanredne trokove, kao to je npr. sluaj dovoenja aerodroma Udbina
u upotrebljivo stanje, nemogue je unapred planirati bilo kakva sredstva. U takvim
okolnostima MO RSK ima teku i nezavidnu ulogu podmirivanja dugovanja i pokrivanja
najugroenijih funkcija i hroninih crnih rupa.
U RSK (to je u SRJ opte nepoznata injenica) de jure je na snazi ratno stanje
proglaeno 22. 01. 1993. g., dakle ve dve godine dana. Inae ovde je ratno stanje de fakto
neprekidno od prvih neprijateljstava koja su zapoela 17. avgusta 1990. i (ovaj datum je SRJ
priznala kao poetni za ostvarivanje prava vojnim osiguranicima).
Od vremena naputanja prostora RSK od strane JNA, prinueni smo da na borbenim
poloajima, linijama razdvajanja ili u pripravnosti u dubini teritorije drimo od 1/3 do
punog sastava SVK, jer RH unato Vensovom planu i potpisanim primirjima neprekidno
vri mobilizacije, vojni pritisak i provokacije na granicama RSK, a povremeno i obimnije
napadne operacije.
Medijsko suprotstavljanje agresivnoj hrvatskoj propagandi koja je svojim RTV signalom
pokrila skoro celo podruje RSK za amaterske sastave RT4 RSK jo je neosvojiv cilj, to jo
vie oteava i usloava odbrambene poslove i poloaj RSK u celini. Mnogi kadrovi podleui
takvoj agresivnoj propagandi RH napustili su RSK i snali se u Srbiji ili inostranstvu, a
mnogi uplaeni ne smeju da se vrate.
Zbog nedovoljnih znanja i skoro nikakvog iskustva u organizovanju dravne uprave i
injenice da su uglavnom sve dravne institucije stvarane od poetka ab ovo, esto je
menjana organizacija i Ministarstva odbrane. I u ovom periodu vrimo novu reorganizaciju,
kao posledicu odreenih razmimoilaenja oko vojne obaveze, naime, nepunu godinu od
kako su poslovi ostvarenja i sprovoenja vojne obaveze predati Uredbom predsednika
Republike Vojsci, odlukom Skuptine uredba nije potvrena i isti poslovi vraeni su u
nadlenost MO.
4

Radiotelevizija.

22

Inae RSK unato i de jure ratnom stanju funkcionie po mirnodopskim propisima


(izuzev Vojske), to ima bitan negativan odraz na sistem odbrane pre svega u poloaju
srpskog borca-vojnika SVK, dakle onoga oveka koji na svojim pleima nosi najtee breme
u opstanku RSK.
Njegov poloaj izuzetno je devalviran zbog ega se linije odbrane RSK neprekidno
osipaju i proreuju. Decembra 1994. g. za ceo mesec proveden u ratnoj jedinici podeljena je
nadoknada proseno 100 dinara, to je u proseku manje od ukupnih primanja istaice (bez
radnog staa) u dravnim organima RSK! Da se na naim prvim linijama gine bez obzira
na primirja nepotrebno je naglaavati, kao i to da je tih 100 din. i jo dva-tri puta toliko,
mnogo lake i jednostavnije zaraditi na civilnim poslovima u pozadini bez opasnosti da se
izgubi glava. ta to znai za gorui problem popunjenosti Vojske sasvim je jasno.
injenica da mnogim naim vojnicima ne obezbeujemo redovno zamenu poderane
uniforme i obue, a povremeno ak ni sve redovne obroke ishrane sasvim konkretno govori
o poloaju MO i efikasnosti izvrenja njegove funkcije rasporeivanja sredstava za potrebe
odbrane.
Ministarstvo odbrane pokretalo je inicijativu da se za ratno stanje donese i odgovarajua
primerena i neophodna ratna regulativa, meutim, za takvu regulativu ne postoji
odgovarajua politika volja to je Skuptina RSK pokazala odbacujui ve donete ratne
uredbe iz oblasti pravosua.
2. Organizacija i kadrovska struktura MO i njihov uticaj na sprovoenje
uloge MO u odbrambenom sistemu RSK
Zakonom i propisima utvrene poslove i funkcije organa dravne uprave Ministarstvo
odbrane obavlja u meri postojeih objektivnih mogunosti (kadrovskih i materijalnih)
Republike Srpske Krajine.
Stanje popunjenosti podrunih organizacionih jedinica (gde je uglavnom preuzet kadar
od vojnoteritorijalnih organa JNA) je optimalno i kree se oko 90%.
Popunjenost MO u seditu prema postojeoj formaciji je krajnje nezadovoljavajue. Za
PVL5 ono je manje od 20%, a za CL6 manje od 30%. Pojedine organizacijske jedinice u
seditu su bez ijednog zaposlenog lica (Inspekcija odbrane, Odsek za statusna i kadrovska
pitanja, Trina i MF7 inspekcija) dok je popunjenost drugih organizacijskih jedinica manja
od 50%.
Najvei broj nedostajueg kadra je visoke ili vie strune spreme ime su najvie
ugroene funkcije MO koje se teino obavljaju i koncentrisane su u seditu ministarstva
(organizacione, kontrolne, nadzorne i inspekcijske).
U MO rasporeena su i zaposlena CL sa razliitim statusnim reenjima. Jedan deo (biva
GL8 JNA) zadrao je status CL u VJ, jedan deo zaposlenih dobio je taj status posle prestanka
funkcionisanja JNA na odreeno ili neodreeno vreme, a jedan (procentualno najvei deo)
ima status radnika zaposlenih u dravnim organima RSK.
Osnovni problem statusa CL u VJ na slubi u MO RSK i u SVK je to nemaju reeno
penzijsko invalidsko osiguranje, odnosno ne tee im radni sta. S druge strane popuna
kadrom visoke i vie strune spreme uopte, oteana je zbog odliva tih kadrova iz RSK.
5
6
7
8

Profesionalno vojno lice.


Civilno lice.
Materijalno financijska.
Graansko lice.

23

Popuna MO profesionalnim vojnim licima posebno je nezadovoljavajua prvenstveno


zbog prioriteta koji je u tom pogledu razumljivo dat Vojsci.
Preslika, strojopis, irilica
HR-HMDCDR, 4., kut. 2.

1995., sijeanj 2.
[Petrinja]
Zapovijed Komande 39. korpusa SVK za djelovanje postrojbi korpusa na likom ratitu u
sklopu Komande Pauk u napadu na bihako podruje
KOMANDA 39. KORPUSA

Str. pov. br. 78-1

02. 01. 1995. godine M.P.9
Smena jedinica na ratitu, dostavlja. K-di SOd C
S obzirom da nije ispotovano nareenje za smenu jedinica po dogovoru:
N A R E U J E M:
1. Na ratitu imati sledee jedinice:
Na likom delu jedinicu kompletnu daje 31. pbr, a MB etu SOd C.
U rejonu Glinice
Komandu bataljona i 3 p 33. pbr
jednu p 31. pbr
jednu p 24. pbr
Komandu i 3 p sa pozadinskim elementima na Obljaju daje 24. pbr
Komanda 39. K organizuje IKM u s. Glinica.
Jedinice u rejonu Rajnovca i to:
1 i 2 p odreuje 24. pbr
Jedinica za podrku ostaje kao do sada.
2. Smenu jedinica planiraju i organizuju komande brigada a potrebno gorivo za prevoenje
troe od PkPo 39. K.
3. Napominjem da je ve nareeno da se isti broj ljudi smenjuje i da se od ete napravi
vod jer Komanda PAUK nee dozvoliti zamenu. Borci sa sobom moraju imati po 1 b/k
municije.
4. Smotru vre k-danti k-diri i najstroe se zabranjuje donoenje alkohola na ratite.
5. Komanda 24.pbr smenit e jedinicu iz 33. pbr u Rajnovcu, a jedinica iz 33. pbr premestiti
e se na ratite u sastavu svoje jedinice u Glinici gde je trebalo da se uvede.
6. Napominjem da se ovom zadatku treba krajnje odgovorno posvetiti.
7. Izvestite komandu 39. K o realizaciji ovog nareenja do 05. 01. 1995. g.
9

Prijemni peat: VP 9144, SP Br. 2-1, 4. 1. 1995., Sisak-Caprag.

24

KOMANDANT
pukovnik
arko Gai, [v.r.]
M.P.10
BD/NI
Izvornik, strojopis, latinica
HR-HMDCDR, 2., 39. korpus SVK, kut. 18.

1995., sijeanj 2.
Petrinja
Obavjetajna informacija Komande 39. korpusa SVK o moguem napadu hrvatskih snaga
na okupirani teritorij RH, problemima pobunjenih Srba sa snagama UN-a, te o stanju u 5.
korpusu ABiH
KOMANDA 39. KORPUSA
Str. pov. br. 64-1
02. 01. 1995. godine
P e t r i nj a
Obavetajna informacija.K-di: 24. 26. 33. pbr
31. pbr aktom
U toku 30/31. 12. 1994. g. prikupljeni su sledei obavetajni podaci:
1. OS RH:
Prema nepotvrenim podacima NDH je zavrila sve pripreme za napad na RSK
najverovatnije datum se poklapa sa 21. 01. 1993. g. kada je RSK napadnuta od strane
NDH posle tzv. VENSOVOG PLANA.
Jordanski punkt iz rejona sela Bobovac premeten zajedno sa tehnikom u Kutinu (razlog
nepoznat).
Komanda UNPROFOR-a u sektoru zapad (RSK) nije ispotovala dogovor o obezbeenju
auto-puta Zagreb-Beograd u rejonu Novske do N.11 Gradike. Dobar deo puta je
nepokriven, a na raun obezbeenja auto puta ukinute su neke dosadanje osmatranice
i kontrolne take to HV omoguava ubacivanje IDG posebno u reonu ume Pranik.
2. Cazinska krajina
Potvreni su podaci da je specijalna jedinica MUP-a tzv. R BiH LASTE sa delom
specijalnih jedinica iz Travnika avionom preveena u Biha preko aerodroma oralii.
Istim avionom stigla je grupa stareina koji su postavljeni na komandne dunosti u 5.K.
U Pjaniima je K-da jedne brigade 5. K.
10
11

Okrugli peat: Vojna pota 9136, Glina.


Nove.

25

Fikret Abdi je naredio da se ne dozvoli snagama 5. K da se utvrde na linijama ve da ih


stalnom vatrom tereti da se pomeraju.
Naim jedinicama u rejonu Glinice do sada se predalo 15 Izetbegovievih12 vojnika koji
su poslati u sabirni logor Fikreta Abdia.
KOMANDANT
pukovnik
arko Gai, [v.r.]
M.P.13 M.P.14
Izvornik, strojopis, latinica
HR-HMDCDR, 2., 39. korpus SVK, kut. 14.

1995., sijeanj 3.
Knin
Zahtjev Ministarstva obrane RSK Vladi RSK da se formira komisija za rjeavanje zahtjeva
Predstavnitva Srba Gorskog kotara iz Beograda
REPUBLIKA SRPSKA KRAJINA VOJNA TAJNA
MINISTARSTVO ODBRANE POVERLJIVO
Pov. br. 8-1/95
Knin, 03.01.1995. godine
M.P.15
Formiranje komisije za utvrivanje injenica i
donoenja predloga Vladi RSK u vezi sa Zahtevom
Predsednitva Srba Gorskog Kotara
- T r a i Sekretarijat Vlade Knin
Predstavnitvo Srba Gorskog Kotara iz Beograda uputilo je Vladi RSK Zahtev za
nadoknadu sredstava na 21. DOd i predlog za reavanje problema Srba izbeglih iz Gorskog
Kotara.
Uz navedeni Zahtev prezentirana je finansijska dokumentacija odnosno papiri iz interne
evidencije tog predstavnitva taba odbrane Gorskog Kotara i komande 21. Dobrovoljakog
DOd, ija se kopija br. 6. nalazi u arhivi MO.
U cilju sagledavanja injeninog stanja u vezi sa formiranjem navedenog odreda,
njegovim statusom u odnosu na 21. K SVK i SVK, stvarnim trokovima Predstavnitva
Srba Gorskog Kotara i prirodom tih trokova sredstava u odnosu na SVK i Vladu
RSK (sredstva po ugovoru ili sporazumu, humanitarna pomo, pozajmice ili neki drugi
vid angaovanja sredstava), ueem Vladinih lica i lica lokalnih organa vlasti i drugo, a
12
13
14
15

Alija.
Okrugli peat: Vojna pota 9136, Glina.
Prijemni peat centra veze: Brzojav br. 2978, primljen 2. 1. 1995. u 9,15; obraen u 9,25; predan u 9,40.
Prijemni peat: RSK, Sekretarijat Vlade, Knin, primljen 4. 1. 1994., org. jed. 06, br. 5-1/95.

26

s obzirom da navedeni akt Predstavnitva Srba Gorskog Kotara moe imati u krajnjem i
odreene politike konotacije i posledice Ministarstvo odbrane predlae Vladi formiranje
komisije iz naslova ovog akta.
Predlaemo da u sastav komisije uu odgovorna lica iz G SVK i 21. K SVK, lica iz
sastava MO, Sekretarijata Vlade, Ministarstva finansija, Ministarstva unutranjih poslova i
Ministarstva pravosua i uprave.
S obzirom da MO nema odgovarajuu inspekcije koje bi obradile ovakvu problematiku
a organizaciju i formaciju SVK utvruje Vrhovni savet odbrane (l. 4. Zakona o SVK),
te da MO nema ovlaenje da angauje lica iz drugih i sebi ravnih dravnih organa bez
odgovarajueg zakljuka Vlade molimo da se navedeno pitanje stavi na dnevni red jedne od
narednih sednica Vlade kako bi se u tom pogledu doneo odgovarajui zakljuak.
Prilog16: Zahtev Predstavnitva Srba Gorskog Kotara.
DPS/SN
za MINISTAR-a
p u k o v n i k
dr. Rade Tanjga,
M.P.17 [, v.r.]18
DOSTAVLJENO:
1 x Sekretarijat Vlade
1 x Arhiva MO
Izvornik, strojopis, irilica
HR-HMDCDR, 5., kut. 2.

1995., sijeanj 3.
[Petrinja]
Izvjee Komande 31. pbr Komandi 39. korpusa SVK o brojanom stanju pripadnika
postrojbe na likom ratitu

KOMANDA

31. PEADIJSKE BRIGADE

S. POV. Br. 13-2
03. 01. 1995.
Smena jedinica na ratitu,
izvetaj, dostavlja.- KOMANDI 39. KORPUSA
Na osnovu Vaeg Nareenja Str. pov. br. 78-1, od 02. 01. 1995. godine dostavljamo Vam
izvetaj po sledeem:
16
17
18

Prilog nije naen uz izvornik.


Okrugli peat: RSK, Ministarstvo odbrane, Knin.
Potpis je neitak.

27

1. Vaa Nareenja o smenama jedinica na ratitu smo u potpunosti realizovali tako da sada
na:
Likom ratitu /s. Vaganac-Bugari/ imamo bataljon /K-da, odelenje veze, izviako
odelenje, dve peadijske ete i pozadinski vod/ sa MBv-120 mm iz SOd C
UKUPNO: 211 v/o iz 31. pbr. i 23 v/o iz SOd C.
Smena je izvrena 01. 01. 1995. godine, uz dovoenje ete iz s. Rajnovac iz TG-4 u
sastav bataljona.
Ovu etu menjamo sa novom etom dana 05. 01. 1995. godine.
2. U s. Glinica u sastavu TG-4 imamo jednu peadijsku etu jaine 83 v/o od 28. 12. 1994.
godine i istu menjamo 09. 01. 1995. godine.
3. Planski emo vriti smene u navedenom periodu po sistemu 12 dana boravka na ratitu.
Dostaviti:
1. K-da 39. K
KOMANDANT
2. N p u k o v n i k
M.P.19
Milorad Jankovi, [v.r.]
Izvornik, strojopis, latinica
HR-HMDCDR, 2., 39. korpus SVK, kut. 8.

1995., sijeanj 3.
[Pakrac]
Obavijest potpukovnika SVK Steve Harambaia Komandi 18. korpusa SVK o rjeavanju
problema s UNPROFOR-om u vezi rasporeda hrvatskih snaga na crti razgranienja na
irem pakrakom podruju
LOKALNA KOMISIJA
SEVERNI DEO
03. 01. 1995. god.
KOMANDI 18. KORPUSA
(na znanje)
Potovani gospodine potpukovnie Anschus!
U vezi Vaeg usmenog predloga prezentiranog na sastanku dana 29. 12. 1994. godine,
dostavljamo Vam odgovor sledeeg sadraja. Mi smo zainteresovani da se sve situacije na
severnom delu reavaju sporazumno i u interesu svih strana, ali elimo ukazati na neke
injenice koje moraju prethoditi reenju koje ste predloili.
1.- Hrvatska strana mora pre toga ispotovati sporazum o prekidu vatre i razdvajanju snaga,
te u itavom severnom delu povui svoje snage do 1000 m kako je to jasno reeno u toki
4 sporazuma.
19

Okrugli peat: Komanda 31. peadijske brigade.

28

2.- Mi elimo da se reenja ne donose parcijalno /Lipik, cesta Pakrac Poega/ ve ukupno
na celom severnom delu.
3.- Neophodno je promeniti sporazum izmeu hrvatske strane i UNPROFOR-a i potpuno
udaljiti hrvatsku policiju iza r. eovica u Lipiku.
4.- Posebno je zabrinjavajue prisustvo redovne hrvatske vojske u zaleu G.20 umetlice i
Kriaka.
Nedostatak elje hrvatske strane da povue svoje snage u potpunosti oteava bilo kakva
reenja, pa i ovo koje ste predloili Vi. Svako drugo reenje UNPROFOR-a, poput onog za
Bukovansku, samo e oteati situaciju na severnom delu.
PREDSEDNIK KOMISIJE
p o t p u k o v n i k
M.P.21 Stevo Harambai, [v.r.]
Izvornik, strojopis, latinica
HR-HMDCDR, 18., kut. 56.

1995., sijeanj 4.
Glina
Obavjetajna informacija Komande 24. pbr SVK o moguem djelovanju hrvatskih snaga u
istonoj Slavoniji, pokretu hrvatskih snaga na smjeru Livno Grahovo Glamo, te stanju
na bihakom podruju
VOJNA POTA
9136
SP Br. 64-3
04. 01. 1995. god.
GLINA
Obavetajna informacija,
dostavlja.24, 26, 33. pbr telegramom
31. pbr aktom
U toku 02/03. 01. 1995. g. prikupljeni su sledei obavetajni podaci:
1. OS RH
Na prostoru Slavonije (ZP Osijek) upueni su pozivi v/o za javljanje u matine ratne
jedinice. Rok javljanja je 04. 01. 1995. g. do 24,00 asova. Nisu nam poznate namere
neprijatelja na ovom delu ratita mada postoji sumnja da HV planira insiniranje sukoba
oko auto-puta i da po toj osnovi potui RSK kako bi obezbedila alibi za prekid zapoetog
mirovnog procesa.
20
21

Gornja.
Prijemni peat: Vojna pota 9162, pov. br. 1-4, 5. 1. 1995., Okuani.

29

U periodu od 01. 01. 03. 01. 1995. g. registrovani su pokreti jedinica HV iz


unutranjosti u pravcu Livna radi angaovanja na pravcu prema Grahovu i Glamou kao
i smena dela 7. gbr. Istovremeno ovaj manevar je najverovatnije iskoriten kao operativno
maskiranje za dovoenje jedinica na prostor Zapadne Slavonije sa verovatnim ciljem
pritiska na ovaj deo RSK. Ne iskljuuje se mogunost da u periodu od 08.-14. 01. 1995.
g. ustae napadnu Zapadnu Slavoniju.
2. Cazinska krajina
Zbog potpisanog primirja 5. K tzv. ABiH nastavlja sa pregrupisavanjem snaga
dovoenjem glavnine na pravac prema V.22 Kladui sa verovatnim ciljem ponovnog
odbacivanja jedinica NO AP ZB sa prostora kojeg sad kontroliu.
Okosnica 5. K 505 V mtbr je pretrpela znaajne gubitke a posebno udarna snaga
te brigade 2. jurini bataljon tzv. TAJFENI23. Sa sigurnou moemo tvrditi da
razbijanjem ove brigade 5. K bi bio doveden u potpuno rasulo.
Na prostor pod kontrolom NO ZB vratio se najvei broj izbeglica tako da je izbegliki
kamp Batnoga potpuno ispranjen a u kampu Turanj ima jo oko 700 muslimana koji
odbijaju povratak. Isti se nadaju odobrenju za iselenje u tree zemlje.
KOMANDANT
pukovnik
arko Gai, [v.r.]
M.P.24 M.P.25
Izvornik, strojopis, latinica
HR-HMDCDR, 2., 39. korpus SVK, kut. 14.

1995., sijeanj 6.
[Gorjevac]
Obavijest Komande 15. pbr VRS podreenim postrojbama o trenutnoj situaciji na bojitu te
razlozima zastoja u napadnoj akciji na zatienu zonu Biha
KOMANDA 15. pbr.
Pov. br. 2
06. 01. 1995. godine
Informacija o aktuelnim pitanjima
- Dostavlja KOMANDI JEDINICI II pb.
1. Kod boraca se ispredaju razne prie o Bihau ta e biti i kako e biti. Operacija za Biha
i slom 5. korpusa je u zastoju zbog ratita na grahovskom-glamokom pravcu. Dok se ovo
22
23
24
25

Velikoj.
Specijalna postrojba Tajfun koja je djelovala u sklopu 505. br. ABiH.
Okrugli peat: Vojna pota 9136, Glina.
Prijemni peat centra veze: Brzojav br. 3015, primljen 4. 1. 1995. u 20,25; obraen u 20,35; predan u 20,54.

30

ratite smiri nastavlja se akcija za Biha i slom 5 korpusa. Dakle, ne odustaje se od Bihaa.
Dostignuti poloaji moraju se maksimalno vrsto drati, posebno na pravcu nae brigade, jer
sa naih poloaja najpozitivnije su anse dalje za Biha, zato se ne smijemo pomjeriti ni stope
nazad. Pucanje nae linije ne smije se dozvoliti po bilo koju cijenu, jer bi sve postignuto,
posebno nae uklinjenje totalno propalo, a da se ne govori kolike bi bile katastrofalne posljedice
proboja nae linije bilo gdje. U dosadanjem oslobaanju teritorije najvie je postignuto na
pravcu dejstva nae brigade, na emu nam je dato priznanje i to je jedan od elemenata koji nas
obavezuje na vrsto dranje linije i spremnost za pokret naprijed.
2. Pojava samovoljnog naputanja poloaja, od strane pojedinaca, su sve uestalija pojava.
To izaziva slabljenje linije i ea ranjavanja i pogibije boraca. Odgovornost za nae gubitke
u prvom redu snose dezerteri i svi oni drugi koji izbjegavaju borbenu liniju, jer neprijatelj
dejstvuje upravo tamo gdje je slaba linija odbrane. Svi bjegunci ubudue e se upuivati na
druga najtea ratita i najstroije biti kanjeni za ranjavanje i pogibiju naih boraca jer su isti
neposredno odgovorni za ovo.
3. Svjesni smo situacije u kojoj se nalazimo vezano za vrsto dranje dostignutih linija
odbrane, kao i izuzetno velikih problema oko odmaranja boraca i posjeta porodicama.
Omoguie se krae vrijeme oko 3-5 dana za odmaranje i posjeta porodicama za do
10% boraca u smjeni. Ali se prije toga moraju prikupiti svi bjegunci i drugo nedovoljno
angaovano ljudstvo brigade u prvom redu iz pozadine da se ojaaju borbene linije i
omogui brojnije odmaranje boraca sa prve borbene linije. Oekujemo povratak nae ete sa
grahovskog ratita koja e se poslije kraeg odmaranja ukljuiti i ojaati na borbeni poredak
kao i odmaranje uveanog broja boraca. O svim dogovorenim pojedinostima vezano za
odmaranje i posjete porodicama boraca biete obavjeteni preko starjeina jedinica.
4. Vezano za omoguavanje odvoenja preostalog prikupljenog pokustva za porodice
boraca, obezbjediemo preko optine, jer je to u njenoj nadlenosti, da se odveze preostali
dio i to samo ono to se odnosi na pokustvo u prvom redu poreti na drva, kaui, posteljina,
posue i druge stvari iz domena pokustva, dok vonja maina, prikljuaka i drugih stvari
van pokustva nee se dozvoliti. Dozvolie se da po jedan borac iz voda bude u pratnji
stvari, da bi iste stigle na pravu adresu.
Pojedinani zahtjevi i obraanja, za izvoenje potrebne robe, se zabranjuju.
5. Glasine koje se uju kod boraca da su linije nae odbrane na Grabeu slabe nisu tane.
Prieljkivanje boraca kao i irenje glasina da e naa brigada prei na nae stare poloaje u
Pritoci i drugim mjestima su neosnovani za sadanju situaciju i od toga za sada nema nita.
6. Na grahovskom ratitu postignuti su dobri uspjesi. Naa eta koja je jo tamo na ratitu,
otila je besprijekorno i tamo postigla vidne rezultate. Prvi su krenuli u napad, zarobili
petnestak ustaa, jedan VBR i odreen broj drugih borbenih sredstava o emu nemamo
pojedinosti. Obavjeteni smo da je u svim akcijama koja je izvodila na pomenutom ratitu
sluila za primjer drugima. Oekujemo povratak ove ete.
7. U provoenju dodatnih obaveza i nareenih zadataka traimo odgovornost komandira
odjeljenja, komandira vodova i eta, komandanata bataljona i ostalog starjeinskog kadra
posebno u vrstom dranju odbrambene linije, zatiti ljudskog ivota, provoenje rada i
discipline u jedinicama, doslednom provoenju odmaranja boraca i drugim pitanjima.
Sa ovom informacijom upoznati sve borce.
31

MP/V
KOMANDANT
pukovnik
Ratko krbi, [v.r.]
Preslika, strojopis, latinica
Republika Hrvatska, Glavni stoer Hrvatske vojske, 1995.

10

1995., sijeanj 8.
Kostajnica
Informacija 26. pbr SVK podreenim postrojbama o vojnom i politikom djelovanju
i planovima hrvatskog vodstva, djelovanju i planovima muslimanskog vodstva u BiH,
odnosima meunarodne zajednice prema Srbima, te o mnogobrojnim problemima u RSK
i SVK
VOJNA POTA 9139
KOSTAJNICA
Pov. br. 1841-2
Od 08. 01. 1995. god.
Informacija jedinicama,
dostavlja.- 5/3. pb
1. VOJNO POLITIKA SITUACIJA U NEPOSREDNOM OKRUENJU:
Karakteristike:
RH sa Franjom Tumanom i HDZ strankom na vlasti, nije se odrekla ratne opcije u
reavanju pitanja reintegracije RSK u sastav RH.
pred meunarodnom zajednicom i njenim forumima igra dvostruku ulogu, gdje eli da
se pokae da je demokratska zemlja i da eli rijeiti mirnim putem reintegraciju RSK i
uopte pitanje Srba u RH. Dok s druge strane pred sopstvenom javnou preko mas-medija,
izjavama pojedinih ekstremnih elnika, odrava ratne tenzije, da bi prikrili sopstvenu
nesposobnost.
kroz forme svjetske organizacije, uspjeli su da dou do usvajanja nekih rezolucija koje idu
njima u prilog.
preko zemalja koje ih podravaju iz Evrope i sa drugih kontinenata kao i mnogobrojnih
iseljenika u dijaspori, uspjeli su da obezbede solidnu financijsku potporu. Opremanje sa
savremenim sredstvima ratne tehnike, kao i pozitivnu propagandu preko uticajnih svjetskih
agencija.
sa velikom poniznou pokuavaju, sklapajui vojne sporazume i nudei djelove svoje
teritorije da se dodvore NATO paktu, radi zatite u ostvarivanju svojih ciljeva u odnosu na
RSK.
stalnim grupisanjem i pregrupisavanjem, kao i ueem u dejstvima po teritoriji RSK na
Dinari i po teritoriji RS, kao i stalnim oglaavanjem Ope opasnosti za mjesta du granice
32

sa RSK, dokazuje da se samo na taj nain mogu odrati ratne tenzije i domoljublje kod
hrvatskog naroda, a samim tim i oni na vlasti.
potpisom sporazuma sa RSK, ija je druga ekonomska faza upravo sada na poetku
realizacije, (otvaranje autoputa i dr.) nije nikakva garancija da RH nee intervenisati protiv
RSK i da ga moe prekinuti kad god zaeli.
RH je osnovni pokreta, podstreka i nosilac borbe za unitenje srpskog naroda na
prostoru RSK i ire, to joj je jedini i osnovni cilj.
muslimani Alije Izetbegovia i Hrvatima iz BiH to je isti cilj, to kroz meusobnu saradnju,
naoruanje, labavu konfederaciju, svakodnevnim borbama protiv RSK i RS i pokuavaju.
Alija Izetbegovi preko podrke veine muslimanskih zemalja i Amerike uspeva da odrava
ratnu tenziju na laima (dihad) kao i Franjo Tuman.
zauzimanjem Velike Kladue od strane pripadnika NO ZB Fikreta Abdia i dalje
nastavljanje meumuslimanskih borbi ukazuje da do mira na ovim podrujima nee brzo
doi.
nametanje planova kontakt-grupe u BiH i pritisci na Srbe da ih prihvate, kao i posjete
mnogih emisara mirotvoraca, nisu i nee dati eljene rezultate, bez obzira na potpisano
primirje.
svakodnevni preleti avijacije NATO, preko teritorije RSK radi kontrole vazdunog
prostora iznad BiH, kao i gaanje po ciljevima u RSK, jasno pokazuje da je NATO na strani
protivnika srpskog naroda, kao i da se stavlja u ravnopravni poloaj sa snagama UN
veina pripadnika UNPROFOR-a je naklonjena Hrvatskoj i Muslimanskoj strani, dok
njihovi naelnici G prave planove kako ih povui u sluaju opasnosti, ili kako ih uiniti
efikasnijim nego do sada
potpisani sporazum o prekidu vatre u BiH odnosi se samo na muslimane ali ne i na HVO
koji zajedno sa HV napadaju i zauzimaju teritoriju RS, a samim tim upozoravaju i RSK.
2. Stanje u RSK
RSK jo u potpunosti nije saivjela kao organizovana drava sa svim institucijama koje
jedna drava treba da ima
izabrani predstavnici politike vlasti, kroz svoje institucije nisu na visini zadataka i
vremenu u kom rade (ratno stanje) obzirom na meustranake duele kako u parlamentu
tako i van njega u prvom redu kroz mas-medije, to kod obinog gradjanina i borca izaziva
zbunjenost.
privredom i privrednim potencijalom RSK, to zbog objektivnog, to zbog subjektivnih
faktora nije u dovoljnoj meri omogueno da svoj pravi doprinos u razvoju RSK
rukovodstvo RSK eli da sve probleme sa susjedima reava pregovorima i mirnim putem u
duhu ouvanja i opstanka srpskog naroda na ovom prostoru, i u dravi koju on eli,
pratei situaciju u neposrednom okruenju, grupisanje snaga du cijele granice sa RSK,
sprovoenje mobilizacije u cijeloj Hrvatskoj, svakodnevne provokacije i pretnje, kao i
ponaanje i postupci muslimanskih snaga i atakovanje na dijelove RSK, rukovodstvo RSK
je moralo doneti odluku da se izvri opta mobilizacija vojske RSK, cilj mobilizacije je da se
sprei bilo kakvo iznenaenje i da se ustae odvrate od pokuaja agresije, u emu se i uspelo.
dananja situacija i dalje zahteva dranje veeg dela ljudstva u jedinicama, dok se odreeni
dio poeo da vraa u privredu a dosadanja praksa je pokazala da se odbrana srpskog naroda
iz RSK i RS ne moe odvojeno izvoditi, nego se mora raditi zajedno
normativna akta koja reguliu pitanja RSK je proslavila svoju trogodinjicu formiranja i
ouvanja teritorije
33

3.- Stanje morala u jedinicama RSK:


jedan dio pripadnika SVK nije jo shvatio da se srpstvo brani na cijeloj teritoriji RSK i
ire, tj. tamo gde je najvea ugroenost srpskog naroda.
razbijanje shvatanja da e se RSK i srpski narod odbraniti samo ispred svoje kue i da e
neko drugi braniti teritoriju je najvea zabluda, koju komande ali i politiko rukovodstvo
zemlje moraju razbiti.
svakom borcu mora da bude jasno, da niti imamo drugih boraca, niti druge teritorije i
upravo zbog toga moramo izdrati i biti uporni u odbrani naroda i teritorije
praksa je pokazala da je moral, obuenost i vrstoa odbrane daleko vea kod jedinica koje
su izvodile borbena dejstva nego kod onih koje su statine u uvanju linija
optim stanjem u RSK, siromatvom, nefunkcionisanjem proizvodnje uopte
osiromaenosti boraca i njihovih porodica, duina trajanja rata i mnoga druga sistemska
pitanja u dravi, bitno utiu na slabljenje morala kod boraca. Na otklanjanju tih slabosti
moraju se angaovati sve strukture.
na moral boraca bitno utie sporo reavanje statusnog pitanja, neizvesnost, nemogunost
potpunog pozadinskog obezbeenja, naroito intendantskog, financijskog, snabdevanja
gorivom, to je samo odraz ekonomskog stanja u dravi, koje pojedinci esto ne razumiju i
glavnu krizu bacaju na svoje komande,
nejedinstven kriterijum u povratku kolovanih stareina sa prostora RSK koje se negativno
odraava na one stareine koje su ostale celo vreme sa svojim jedinicama
velik broj dezertera kod dijela jedinica veoma se negativno odrazila kod izvravanja
borbenih zadataka, protiv ega se u narednom periodu na svim nivoima treba izboriti
bez obzira na napred navedene objektivne i subjektivne slabosti, cijenimo da su borci
svjesni situacije u kojoj se nalazi i da e izvriti svoje zadatke u odbrani srpskog naroda i
RSK.
4. Propusti i slabosti u izvoenju ranijih i sadanjih borbenih dejstava.
U toku izvoenja ranijih i sadanjih borbenih dejstava u kojima uestvuju nae jedinice
uoene su slabosti i propusti a to oteava izvravanje dobijenih zadataka od pretpostavljene
Komande. Navodimo neke slabosti i propuste:
Na likom dijelu ratita deo jedinica iz 39. K je odbio da ide u napad zbog toga to im je
starjeina saoptio da idu samo radi dranja linije.
U rejonu s. Glinica dio vojnika pokuao je krasti (razne tehnike naprave, strojeve, dijelove
maina itd.) u emu ih je spreila i zaustavila jedinica vojne policije. Bilo je i pokuaja
silovanja o emu se jo vodi istraga-postupak.
Samovoljno su naputane linije odbrane pri emu se dovodi u pitanje izvravanje zadataka
koje je dobila K-da 39. K i potinjene jedinice
Samovoljno se smjenjuju jedinice a da se o tome ne obavjetava komanda 39. K (dio
izvidjaa iz 26. pbr i 31. pbr, samostalna p iz 31. pbr).
U okviru jedinica postoje jo mnogi propusti i slabosti koji mogu bitno uticati na izvravanje
borbenog zadatka jedinice i imati negativne posljedice, a mogli su se izbjei i spreiti
dodatnim angaovanjem odgovornih starjeina.
Intenzivirati rad sa ljudima u cilju napretka u rukovoenju i komandovanju na svim
nivoima.
34

5. Primjeri odgovornosti i portvovanosti pripadnika SVK i 26. pbr


Dana 28. 12. 1994. godine pripadnici 5. p iz ivaje za nesebino zalaganje, portvovanje,
ispoljenu samoinicijativnost i hrabrost predloili su komandantu 25. pb da: pohvali,
oda posebno priznanje, unapredi u vii in, urui novanu nagradu ili nagradni odmor
komandira 5. p porunika Pralica Branka.
U potpisu ovog prijedloga su 34 borca 5. p. U obrazloenju tog prijedloga borci navode
da se sa takvim komandirom moe i mora izvriti svaki zadatak. Nema veeg priznanja za
oficira nego kad ga njegovi borci i potinjeni za ispoljene vrline i hrabrost izdiu na tron
asti.
Dana 27. 12. 1994. god. Naelniku SnSl u komandi 39. K dr. med. uro Kosjer, specijalista
opte medicine (po inu potpukovnik) napisao je da ostaje na ratitu od 26. 12. 1994. god.
do 25. 01. 1995. jer mu nije teko za razliku od ljekara u domu zdravlja Petrinja koji ne
prihvataju saradnju sa SnSl Komande 39. K i komandantom 31. pbr a neki ak odbijaju
i mobilizacijski poziv, odnosno angaovanje u ratnim jedinicama. U svom pismenom
obraanju NSnSl 26. pbr dr. uro Kosjer se zahvaljujui dr. Kordiu i majoru SnSl Ljutina
Svetozaru iz 26. pbr na ispomoi i razumjevanju.
Ovo je jo jedan primjer portvovanja i odanosti svom pozivu profesionalnih pripadnika
SVK.
6. Dana 04. 01. 1995. god. oko 20.00 asova u gostionici s. Crkveni Bok nakon prepirke
(svae) izmedju pporunika Vuenovi Milenka, komandira 5./3. pbr i vojnika Cikota
Petra zbog nedolaska istog na dunost u jedinicu, pporunik Vuenovi Milenko je izvrio
ubojstvo Cikota Petra u rejonu dvorita gostionice.
Odmah po saznanju o VRDg26 na uviaj je izala ekipa komande 26. pbr i SJB Kostajnica.
Tijelo ubijenog Cikota Petra je preveeno u mrtvanicu doma zdravlja Kostajnica, a
pporunik Vuenovi Milenko je priveden u SJB Kostajnica radi sprovoenja istranog
postupka a nakon toga u istrani zatvor u Glinu. Detaljnije okolnosti VRDg bit e poznate
nakon sprovedenog istranog postupka.
7. Dana 07. 01. 1995. godine dolo je do samoranjavanja vodnika Zori Milana. Imenovani
je vrio demontau eksplozivne naprave pri emu je aktivirao detonator br. 8 uslijed ega
je povreena lijeva aka. Prevezen je u bolnicu u Banja Luku gdje mu je nakon hirurke
intervencije amputirana lijeva aka. Jo i sada se nalazi u bolnici. Komanda 26. pbr je
zajedno sa rodbinom organizovala posjet ranjenom starjeini.
8. Za vrijeme boinih blagdana u zoni odgovornosti 39. K dogodilo se vie nesretnih
sluajeva koji su primjerenijim i veim angaovanjem svih subjekata rukovoenja i
komandovanja mogli biti sprijeeni.
U Dvoru na Uni u sveoptem raspoloenju i veselju za doek boia baena je bomba od
koje je dvoje ljudi tee a jedan lekar lake povreen.
Neto prije 21.00 asova 07. 01. 1995. god. u Petrinji na punktu zvanom Japan, koji
dri 3/31. pbr, poslije kockanja i opijanja v/o Graorac Ljuban ubio je iz AP v/o Zgonjanin
Miroslava.
U rejonu Glinice 07. 01. 1995. god. u 11.30 asova nastradao je uslijed dejstva neprijatelja
v/o Rui Slavko pripadnik 24. pbr. Zadobio je prostrelnu ranu kroz plua.
26

Vanredni dogaaj.

35

Iz navedenih sluajeva vidimo oito je da su neki mogli biti sprijeeni odnosno da je


uzrok nepanja, neodgovornost, nedisciplina i pretjerano konzumiranje alkohola. Od vie
nastradalih samo je jedan sluaj direktnog kontakta sa neprijateljem. Ove tragedije treba da
poslue kao posljednja upozorenja svim nadlenim subjektima rukovoenja i komandovanja
da radu sa ljudima posvete daleko veu panju.
Inertnost u radu odgovornih lica kao i neadekvatan odnos u radu sa ljudima na terenu i u
jedinicama polako donose krvavi danak a to je u korist naih neprijatelja.
9. Od komande 39. K dobili smo u toku 09. 01. 1995. god. jo dve informacije koje vam
u cjelosti prosleujemo:
Stanje morala u jedinicama 39. K:
U cjelini, stanje morala u jedinicama 39. K zadovoljava potrebe sadanjih borbenih i
odbrambenih dejstava. elei da na vii nivo razumijevanja izdignemo potrebu jaanja i
izgradnje Srpske vojske, kao jednog od uslova opstanka Srba na naim vjekovnim prostorima;
ukazat emo na neke negativnosti u nekim jedinicama koje najdirektnije utiu na slabljenje
borbenog morala:
Suvie esta, nekontrolisana i prekomjerna upotreba alkohola kod izvjesnog broja v/o u
jedinicama.
Nedostatak profesionalnih kadrova za rad sa ljudima u niim jedinicama i nepotovanje
principa subordinacije (jednostareinstva).
Niz nedoreenosti i letarginost aktualnih dravnih institucija, od Skuptine RS na nie,
da zaokrue splet pravnih akata u radnji neophodnih za valjano funkcionisanje pravne
drave, a time i vojne organizacije SV.
este pojave krae i profiterstva koje postojei vojni i civilni pravosudni organi nisu
u stanju sankcionisati kriminal poprima atribute kolektivnog to je, prema miljenju
strunjaka, za jedan narod opasnije od kuge.
Naznaene negativnosti u gotovo svim jedinicama egzistiraju neprekidno i direktno utiu
na eskalaciju niza problema to, izmeu ostalog, rezultira i slabljenjem morala kod ljudi.
Punktovi itave ili upola sruene kue na prednjem kraju odbrane i u dodiru sa
neprijateljem, gdje esto boravi po 10 i vie boraca, u crno su zavili mnoge majke na Baniji.
Zbog hladnoe, lanog osjeaja sigurnosti ako nas je vie, djelomine i pretjerane
alkoholiziranosti, te nesposobnosti mnogih ljudi u niim jedinicama da komanduju i
odluuju o ljudskim sudbinama; vojnici se zbijaju u vee grupe koje su bez valjanog
straarskog i borbenog obezbeenja, lak plijen neprijatelja koji se ponaa kao ranjena zvijer.
Ovo se posebno odnosi na jedinice u dodiru sa snagama 5. K muslimanske vojske, kojih je
veina boraca opijena irenjem islama i otvoreno priznaju da su: na Alahovom putu, da je
to jedini ispravni put, te da ne ali umrijeti ukoliko sa sobom moe povui bar tri Srbina.
U nekim naim jedinicama u dodiru sa 5. K muslimanske vojske, parola, odziv i lozinka
uopte se ne evidentiraju u dnevne zapovesti jedinica, a negdje se uopte i ne saoptavaju ili
su predmet neukusnih ala arogantnih pojedinaca.
Krae u nekim jedinicama, prilikom izvoenja borbenih dejstava, eskalirale su do krajnjih
granica etike i morala u negativnom smislu, pa je sa najvieg nivoa komandovanja bilo
neophodno poduzeti energine mjere.
Tako je npr. 20 pripadnika sm iz 31. pbr, koji su bili angaovani u akciji pomoi snagama
AP ZB u irem reonu Velike Kladue, vie bilo u sakupljanju ratnog plijena nego u
borbenim dejstvima.
36

Od njih 20 Komandant 39. K u disciplinskom postupku je izrekao disciplinske kazne


zatvora i to: jednom oficiru 180 dana, sedmorici v/o po 180 dana, trojici v/o po 120 dana i
dvojici v/o po 60 dana zatvora koje ve izdravaju u Gradikoj.
Komandant 31. pbr izrekao je disciplinske mjere pritvora sedmorici v/o u trajanju 20 do
30 dana.
Nekontrolisano enluenje pukaranje prilikom odlaska ili povratka sa ratita Krajinu kota
mnogo novca, a na SV RSK baca sjenku trome organizacije i nesposobnosti komandujueg
kadra.
Sve iznesene pojave direktno ili indirektno dovode do oputanja kod dijela boraca, to
rezultira kobnim ili nepotrebnim stradanjem ljudi.
Kada se kontaktira sa ljudima u jedinicama, intelektualniji meu njima postavljaju gorua
ivotna pitanja na koja, bez dogovora sa viih nivoa komandovanja i vlasti, naalost nismo
kadri dati jasne odgovore. Napominjemo samo znaajnija pitanja:
Zato jo ne rade vojni sudovi ili, zato civilni sudovi ne rade po vojnim stvarima, ali
po uredbama o ratnom stanju, jer je vie nego oito da civilno sudovanje ne zadovoljava
zahtjevima vremena i potrebama vojne organizacije?
Zato svi oficiri u RSK dok traje rat nemaju isti status i materijalna primanja? Komanduju
tri kategorije oficira (aktivni iz VJ, rezervni i oficiri po ugovoru), meu kojima je mnogo
animoziteta to pogoduje slabljenju morala uopte.
Mnogi smatraju da bi bilo korisno kada bi Srbija i Crna Gora administrativnim mjerama
prisilile sve Krajinike da se vrate u Krajinu. Ovo se posebno odnosi na Srbiju. Izraava se i
bojazan da e, ukoliko Miloevi27 Krajinu ugura u Hrvatsku, Srbi na Balkanu u narednih
50 godina doivjeti sudbinu sjevernoamerikih Indijanaca.
Zbog ega na graninom prelazu Moenica ve nije uspostavljena klasina carinska
kontrola, a ne samo kontrolni punkt?
Zbog ega Vlada RSK ne rijei pitanje upotrebe pruge Vojni-Petrinja i ne rijei pitanje
uvanja iste kao poslije 2. svjetskog rata?
Velike probleme koji se najdirektnije odraavaju na stanje morala u jedinicama donosi i
nemogunost da se u pregovorima oko razmjene ratnih zarobljenika i isporuke mrtvih tijela
sa 5. K muslimanske vojske postigne dogovor. Tokom decembra 1994. godine u borbama sa
5. K muslimanske vojske iz 24. pbr poginula su dva i nestala 4 borca; iz 31. pbr poginula su
dva i zarobljen jedan borac, iz 39. IDO poginuo je jedan borac.
I pored iznesenih problema, cijenimo da su ogromna veina pripadnika SV RSK i graana
Banije iskljuivi u pogledu mogunosti tzv. reintegracije Krajine u Hrvatsku. Tko bi igrao na
tu kartu taj sigurno igra i na graanski rat meu Srbima. Neki borci u jedinicama smatraju
da je mogu suivot sa Hrvatima i da se mogu vratiti oni koji RSK priznaju i prihvate
kao suverenu dravu i svoju domovinu. Svaka druga mogunost smatra se: nastavljanjem
genocidne politike koja se protiv Srba na ovim prostorima radi vie od 200 godina; vodi
Srbe u egzodus sa naih vjekovnih prostora i gasi srpstvo uopte, najveim neprijateljem
Srba smatra se Vatikan, a Hrvati su samo prljavi izvrioci monstruoznih planova njihova
jezuitskog reda.
Ohrabruje svijest naih boraca i graana kao i njihovo opredjeljenje da ustraju u borbi za
slobodu i samostalnost RSK, odnosno za integraciju Krajine u Korpus srpstva na Balkanu,
27

Slobodan.

37

iako izvjestan dio kolebljivaca i defetista izraava sumnju u SVK i svakoga i vidi sveoptu
izdaju Srba i srpskih interesa.
Uoeni propusti i slabosti u jedinicama 39. K
Na osnovu izvjetaja koji su se dogodili samo na novogodinje i boine praznike
konstatujemo traginu i poraavajuu injenicu: Dvije osobe su smrtno stradale, a dvije na
sreu lake ranjene. Da tragedija bude jo vea, uzrok i povod ovim alosnim dogaajima je
alkohol.
pripadnik nae jedinice otvarao je vatru na vozilo UNPROFOR-a. Na pogubne posljedice
alkohola u naim jedinicama ukazivali smo i ranije to oito nije ozbiljno shvaeno, a
navedeni dogaaji tu injenicu i potvruju. Zbog toga, a u cilju preventivnog spreavanja
nemilih dogadjaja ubudue, a posebno za vrijeme Srpske nove godine preduzmite sledee
mere:
u svim jedinicama, od nivoa k-dira odelenja pa navie, pratiti stanje v/o po pitanju
alkoholizma. Onemoguiti pijanstvo u jedinicama i ne dozvoliti da v/o u pijanom stanju
rukuju sa vatrenim orujem.
primopredaju dunosti vriti po pravilima slube u OS SRJ.
zabraniti bilo kakvo kretanje civilnih lica po mjestima i zonama gdje im to nije dozvoljeno.
zabraniti svako naputanje borbenih poloaja za vrijeme dunosti.
U protivnom v/o koji to ne budu potovali prijaviti vojnoj policiji.
najstroije zabraniti unoenje alkohola u kasarne, na poloaje jedinica i pri smenjivanju
jedinica na poloajima na ratitu. Dobili smo informaciju od komande Pauk da je uoen
ponovni verc sa muslimanima pa ak i pripadnicima 5. K. Upoznati sve vojnike da onaj
ko se uhvati sva imovina mu se oduzima, a ovakve neslane gestove neki e platiti i ivotima.
Granicu izmedju RSK i Zapadne Bosne pored naih jedinica uvaju i pripadnici TG-2 i
TG-3. Upozorite sve pripadnike svojih jedinica i preduzmite sve mere da se osujeti verc i
alkoholizam.
Sa ovom informacijom upoznati celokupni sastav svojih jedinica kako na poloajima tako i
na odmoru, odsustvu i bolovanju.
10. Iz tampe je izaao Informativni glasnik list 26. pbr. Prvi broj dana 07. 01. 1995. god.
Slijedei broj planiramo tampati do 07. 02. 1995. god. U cilju poboljavanja kvaliteta i
broja priloga iz prvih linija i ovim putem pozivamo odgovorne na saradnju a takoe da
omogue borcima saradnju sa urednitvom lista.
Ovu informaciju proraditi sa svim komandama bataljona-diviziona, komandirima eta,
vodova i odjeljenja, a izvodno koristiti u informisanju sa borcima uz pouke.
GM/BM POMONIK KOMANDANTA
major
M.P.28 Grnovi Milan, [v.r.]
DOSTAVITI:
svim jedinicama
Izvornik, strojopis, latinica
HR-HMDCDR, 2., 39. korpus SVK, kut. 24.
28

Okrugli peat: Vojna pota 9139, Kostajnica.

38

11

1995., sijeanj 9.
[Borovo Selo]
Izvjee naelnika obavjetajne slube Komande 11. korpusa SVK zapovjedniku Glavnog
taba SVK o stranakoj aktivnosti u zoni odgovornosti Korpusa, problemima s Vojnim
odsjekom u Vukovaru, o samostalnim vojno-stranakim jedinicama te kadrovskim
problemima u obavjetajnoj slubi Korpusa
MATERIJAL ZA REFERISANJE
K-dantu G SVK 09. 01. 1995.
1. STRANAKA AKTIVNOST U z/o29 11. K KOJA JE UPERENA PROTIV SVK I
KOJA IMA DIREKTNU REFLEKSIJU NA SVK
Atrofija stranaka u SRJ,30 naroito u Srbiji je evidentna. Ovo se naroito odnosi na Srpsku
radikalnu stranku. U parlamentu RSK podugo je prisutno nejedinstvo i stranako rivalstvo.
Niti jedna stranka u RSK nema valjanu politiku platformu oko koje bi se okupio narod.
Uviajui svoju nemo na politikom delovanju u SRJ, pojedini stranaki lideri koriste tlo
RSK da bi reanimirali svoje prisustvo odn.31 aktivnost.
Tako SRS (Srpska radikalna stranka) poinje agresivnije delovanje najpre u Baranji.
Dana 09. 12. 1994. g. lider SRS, RADE LESKOVAC na TV Beli Manastir proziva K-danta
Bd32 na nedostojan nain.
Nadalje SRS dana 15. 12. 1994. g. u Baranji pokuava formirat SNAP (srpski nacionalni
pokret) ali ne nalazi dovoljan broj svojih pristalica i ta akcija ne daje realne rezultate.
Aktivnost SRS se prenosi na istonu Slavoniju i Zapadni Srem. Radikali okupljaju lanove
SDS Srpskih zemalja, SDS Krajine i SNO (Srpske narodne obnove Mirka Jovia) i
19. 12. 1994. g. u Vukovaru usvajaju i proglaavaju VUKOVARSKU DEKLARACIJU.
Istu pored stranaka potpisuje i predstavnik SPC (Srpske pravoslavne crkve), kao i ratni
K-danti Vukovara.
Deklaracija kao nova politika platforma nije bila praktina SPS (Srpskoj partiji socijalista)
niti trenutnoj politikoj strukturi tako da je postala svojina opozicije predvoene Radikalima.
to se pak tie sadraja VUKOVARSKE DEKLARACIJE ona u sebi ne sadri nita tetno.
Meutim, nejasno je odkud opoziciji ideja da jednom deklaracijom stvori platformu svog
novog delovanja, odnosno sada se vie ne pominje pravilnik i statut stranke ve se osniva
nacionalno telo.
[S]NO, SNAP (Srpski nacionalni pokret) ni udruena opozicija okupljena oko Vukovarske
deklaracije nije se htela odrei svojih stranaka, ve pronalaze nove metode rada preuzimanja
vlasti, prvenstveno u SV.
Sukob Radikala i K-de Bd traje podugo. Intenziviran je nakon opte mobilizacije 19. 11.
1994. g. kada se deo lanova SRS ne odaziva mobilizaciji. Oni se zakonito privode po
vojnoj policiji i tada stranka protestuje ali na neargumentovan i nedostojan nain.
29
30
31
32

Zona odgovornosti.
Savezna Republika Jugoslavija.
Odnosno.
Baranjska divizija.

39

Napada se Bd ali u stvari napad ide na K-danta 11. K jer on ima najjau stranku. Znaju
Radikali da onaj ko ima vojniku stranku ima i apsolutnu vlast.
Zahtevi za smenom K-danta Bd nisu utemeljeni na istini. Odluku o tome moe doneti
K-dant 11. K ali iskljuivo cenei vojnikim pravilima, a ne stranakim zahtevima.
Cenimo da e se i dalje nastojati izmeniti nestranaki sastav komandnog kadra i 11. K ali to
e sigurno imati nesagledive posledice po sistemu komandovanja i odbrane ove zone.
2. 
PROBLEMATIKA IZ SFERE RADA, ORGANIZOVANJA I DELOVANJA
VOJNOG ODSEKA VUKOVAR
Ovaj organ koji bi trebao biti u sastavu SVK ve podugo ivi i deluje kao samostalna i
otuen vojni faktor. Problemi su vezani uz interes nekih lica koja su nala azil u tom organu,
pa se ne sme uopte raspravljati o K-dantu tog odseka.
Kada se nije udovoljilo zahtevu da MIROLJUB VUJEVI bude K-dant tada Vojni odsek
izlazi iz sastava SVK i prelazi u nadlenost MO.33 Ovo se nebi moglo desiti da su usaglaeni
stavovi G MO. No, odlukom odreenih lica iz sfere politike i SVK ovom Vojnom odseku
je dozvoljeno formiranje NACIONALNE BEZBEDNOSTI.
Tim inom stvorena je paralelna sluba a i latentno je ignorisana Sluba bezbednosti 11. K.
Kome je Nacionalna bezbednost podnosi izvetaje nemamo saznanja, sa slubom
bezbednosti SVK nema nikakovu saradnju. No imamo saznanja kako ta Nacionalna
bezbednost prikuplja novce na nezakonit nain i to na prostoru SRJ.
Upozoravamo da e nezakoniti postupci nove Nacionalne slube najpre tetiti legalnoj
vojnoj bezbednosti SVK, dolazie do sukoba, pa predlaemo da se jedna od ovih slubi
rasformira. Ako G nema poverenja u Slubu bezbednosti 11. K, ako zateeni oficirski
kadar nije dorastao zadacima tada je potenije da mu se to i kae.
Na ovom prostoru smo ostvarili valjanu saradnju sa Javnom i Dravnom bezbednosti,
saraujemo sa svim faktorima obrane, jedino, nova Nacionalna bezbednost nema potrebu
da ostvari saradnju sa nama. Imamo dosta pouzdana saznanja da sadanji K-dant Vojnog
odseka u Vukovaru formira i svoju vojsku, jer ne prizna K-du Korpusa i generala Lonara.34
Ova vojska e sigurno biti stranaka, a ako i nebude javno takova, bit e Ultra nacionalna.
Ne treba se izgubiti sa uma da je Vujevi imao svoj bataljon i da e ga ponovo lako skupiti.
Ovo je stvaranje paralelne komande i javno otkazivanje poslunosti sadanjem K-dantu
korpusa. Rezultati destruktivnog delovanja imat e za posledicu javaluk, bezakonje i
prolivanje srpske krvi. Ukazujemo na potrebu da se G SVK odredi u odnosu na ovaj
problem.
3. OSTALE POJAVE KOJE NARUAVAJU b/g35 11. K.
U z/o 11. K. samostalno egzistira jedinica majora MEDI SLOBODANA Boce. Ona
ima svoju zonu i za sada znaajnije ne naruava stanje na teritoriji. No, sastav ove jedinice je
bezbedonosno neproveren, postoji dvojnost u platama, a pripadnici te jedinice su jedino i
stvarno podinjeni svom komandantu, a najmanje K-di Korpusa. U datom momentu treba
oekivati raspad ove jedinice jer ona nosi imid plaene vojske, i za sada nismo izuili njen
moralni nivo.
33
34
35

Ministarstvo odbrane RSK.


Duan.
Borbenu gotovost.

40

Bataljon kojim komanduje Stanko Vujanovi, ima stranaku komandu. Vujanovi


je pripadnik SRS (radikal), i na mesto OB36 tog bataljona Vujanovi je postavio
LANUANIN MIU, zv. Kameni, proglaeni etniki vojvoda. Nemamo saznanja
koliko pripadnika tog bataljona ima stranako odreenje, ali je sigurno da e komanda
bataljona u datom momentu znaajnije ispoljiti svoju stranaku pripadnost.
4. KADROVSKI PROBLEMI U OB 11. K.
U ovom Odseku ima svega 6 oficira AVL.37 Ostali su rezervni oficiri, malo ili nikako
kursirani. Velik doprinos slubi bi bio hitno kursiranje dela rez.38 oficira, te popuna sa
makar 1 AVL-oficirom.
Skoro nikako nismo tehniki opremljeni. Svi OB 11. K. imaju svega 4. dotrajala vozila. O
posebnoj opremi da i ne govorimo.
Trebati imati na umu da se ova sluba sukobljava sa najmodernijim slubama sveta. CIA,
BND, ABVE,39 KGB, HOS i dr.
5. OSTALI PROBLEMI:
Neopremljenost vojne policije m/v i posebnom opremom.
Poslednja isplata vojnikih plata unela je znatnu dozu bezvoljnosti u redove SVK.
Ne moe se dogoditi da poetnik vodnik primi veu platu od kap. I kl.40 sa 20 godina staa.
I dalje mnogim ugovorima nije osigurana zdravstvena zatita (nemaju zdravstvene knjiice).
U koliko se i dalje bude SVK plaala na vazalski nain treba oekivati da e je napustiti oni
koji ine moralnost i stub odbrane.
NAELNIK
pukovnik
Duan Grahovac, [v.r.]
Izvornik, strojopis, irilica
HR-HMDCDR, 6., kut. 13.

12

1995., sijeanj 11.


Petrinja
Izvjee pomonika komandanta za moralno vaspitanje Komandi 31. pbr SVK o
stradalim pripadnicima brigade u minskim poljima od 1991. do 1994. godine
31. pbr
Pov. br. 77-1
Petrinja, 11. 01. 1995. g.
Odjeljenja bezbjednosti.
Aktivno vojno lice.
38
Rezervnih.
39
Vjerojatno se misli na Abwehr njemaku vojnu obavjetajnu agenciju koja je djelovala od 1921. do 1944.
godine.
40
Kapetan prve klase.
36
37

41

Analiza vanrednih dogaaja nastalih uslijed minskih


eksplozija u periodu 1991-1994. g.,
dostavlja se.-
Komandi
U periodu od 9. mjeseca 1991. godine do kraja 1994. godine od minskih eksplozija stradalo
je 67 v/o.41 Posljedice su 19 poginulih i 49 ranjenih. Prilikom ranjavanja bez noge je ostalo
18 v/o, tee je ranjeno 12 v/o i lake ranjeno 18 v/o.
1991. godine



stradalo je
15 v/o
poginulo
5 v/o
ostalo bez noge 5 v/o
tee ranjeno
3 v/o
lake ranjeno
2 v/o

1992. godine



stradalo je
10 v/o
poginulo
5 v/o
ostalo bez noge 3 v/o
tee ranjeno
1 v/o
lake ranjeno
1 v/o

1993. godine



stradalo je
33 v/o
poginulo
8 v/o
ostalo bez noge 4 v/o
tee ranjeno
8 v/o
lake ranjeno
13 v/o

1994. godine


stradalo je
poginulo
ostalo bez noge
lake ranjeno

9 v/o
1 v/o
6 v/o
2 v/o

Iz navedenih podataka vidljivo je da su posledice veoma teke. Od 67 stradalih najvei broj


je poginuo ili ostao bez noge, dok je svega 18 lake ranjeno.
Najei uzrok stradavanja je nedisciplina i samovoljno kretanje u nedovoljno istraenom
prostoru bez mina. Na taj nain je stradalo 30 v/o.
U napadnim dejstvima naih jedinica (prolaz kroz minska polja ili izrade prolaza) stradalo je 6
v/o. Na izvravanju zadataka uz nedovoljno preduzete mere (neprecizno izdati zadaci) stradalo
je 13 v/o, dok je na izvravanju zadataka od mina nepoznatog porekla stradalo 18 v/o.
Karakteristino je da je broj stradalih znatno vei bio u periodu pojaanih mera b/g42 ili
neposrednog sukoba sa neprijateljem (za etiri mjeseca 1991. godine stradalo je 16 v/o),
a 1993. godine stradalo je 33 v/o), to ukazuje da je potrebno vriti vee pripreme sa
jedinicama za izvravanje zadataka.
Takoer je potrebno precizno izvriti analizu svakog vanrednog dogaaja kako se ne
bi ponavljale greke sa traginim posljedicama. Posebno treba istai da nije pokrenut ni
jedan postupak za utvrivanje odgovornosti zbog nepreduzetih mera, zbog kojih je nastao
vanredni dogaaj, to se u budue obavezno mora initi.
41
42

Vojni obveznik.
Borbene gotovosti.

42

POM. K-DANTA ZA MV
kapetan I klase
M.P.43 Ljuban Kljaji, [v.r.]
Izvornik, strojopis, latinica
HR-HMDCDR, 2., 39. korpus SVK, kut. 19.

13

1995., sijeanj 14.


Rujevac
Obavjetajna informacija Komande 33. pbr SVK podreenim postrojbama o saznanjima
u vezi namjera Hrvatske dobivenih od Generaltaba Vojske Jugoslavije i Vojske Republike
Srpske
KOMANDA 33. pbr
Str. pov. br. 18-4
14.1.1995. god.
S. Rujevac
Obavetajna informacija
Dostavlja.-

3 pb

1. Podaci primljeni od G VJ:44


Dana 06. 01. 1995. god. naelnik G HV, general Bobetko45 sastao se u Maarskoj sa
naelnikom G Maarske, generalom Nemetom i tom prilikom su izneli svoja gledita za
reenje krize u prethodnoj Jugoslaviji. General Bobetko je istakao da kriza u prethodnoj
Jugoslaviji nee se reiti dok se ne uspostavi ravnotea u vojnoj moi meu zaraenim
stranama, odnosno sve dotle dok je srpska strana superiornija u odnosu na hrvatsku i
muslimansku stranu.
Po oceni vojnog rukovodstva RH do politikog reenja krize na prostorima prethodne
Jugoslavije, a posebno integracije RSK u hrvatski ustavni poredak, nee doi dok Srbi ne
budu uvereni da je Hrvatska spremna da to uini vojnom silom. U sadanjem trenutku
jo uvek se trai reenje mirnim putem, ali se HV priprema da to rei i primenom sile,
ako se ne nae mirno reenje. U vezi UNPROFORA u RH istakao je da ni vojno ni
politiko rukovodstvo nisu spremni na produenje mandata pod sadanjim uslovima, jer
bi to znailo priznavanje kiparizacije RSK. Naelnik G Maarske zaloio se za politiko
reenje krize, uz napomenu da je Hrvatska meunarodno priznati subjekat i da je RSK njen
sastavni deo. Po generalu Nemetu hrvatsko-srpski spor je klju reenja krize na prostorima
prethodne Jugoslavije. Apelovao je da treba uloiti sve snage da se dosadanji napori
meunarodne zajednice i relativni uspesi u vezi sa reavanjem krize ne dovedu u pitanje
43
44
45

Okrugli paat: Komanda 31. peadijske brigade.


Generaltab Vojske Jugoslavije.
Janko.

43

nekom nepromiljenom akcijom hrvatskih snaga. I pored ovakvih izjava generala Bobetka
cenimo da Hrvatska nee izvriti agresiju na RSK bez odobrenja njenih sponzora na zapadu,
posebno Njemake i SAD.
Po oceni UNPROFOR-a Hrvatska ne raspolae adekvatnim vojnim snagama da
jednovremeno izvodi ofanzivna dejstva prema svim sektorima (unpa-zonama). Pojaavanje
vojnih efektiva prema eventualno izabranom sektoru i direktno bi se odrazilo na postizanje
vojnih ciljeva prema ostalim sektorima.
2. Podaci primljeni od G VRS:46
Zapadni diplomatski krugovi najavljuju da se sa SRJ narednih 100 dana nee skidati sankcije
i da e vaiti sve dosadanje suspenzije uz pojaanu kontrolu granica prilikom prelaska
i pritisaka o nepotovanju ljudskih prava. Ocena je ovih izvora da se daljom primenom
sankcija eli obezbediti neravnopravan poloaj srpskog naroda radi vrenja pritisaka u
nastavku pregovarakog procesa za reenje krize u bivoj Jugoslaviji.
Koncept reintegracije bive Jugoslavije podravaju Njemaka i Amerika radi stvaranja
hrvatskih interesa kroz normalizaciju odnosa SRJ i NDH47 to podrazumeva reintegraciju
RSK u sastav NDH, raspad hrvatsko-muslimanske federacije, promenama u muslimanskom
politikom rukovodstvu radi globalnih interesa NDH i stvaranja uslova za reenje krize u
bivoj BiH.
Hrvatsko politiko rukovodstvo vri pritisak na medjunarodnu zajednicu da podri
reintegraciju RSK u NDH pretnjama da e otkazati gostoprimstvo Unprofor-u. Prema RSK
vre demonstraciju vojne sile i prete oruanom agresijom uz preduzimanje mera da eliminiu
Vensov48 plan za RSK, koji ne prejudicira politiko reenje i predvidja angaovanje VJ u
odbrani RSK u sluaju agresije NDH.
Komanda 5 muslimanskog korpusa vri planski smene i odmaranje jedinica, utvrivanje na
dostignutim linijama, ilegalno snabdevanje municijom vazdunim putem iz NDH pod
legendom dotura goriva, hrane i drugih roba za potrebe vojske i ratne privrede. Cilj im je da
to prije stvore uslove za protiv-udar prema Velikoj Kladui.
3. Podaci prikupljeni u SVK:
Prema nekim izvorima bliskim UNPROFOR-u, Hrvatska ima namere da izmanevrie
dalje sprovoenje ekonomskog sporazuma sa RSK tako to planiraju daljnjim pritiscima
i blokadom UNPROFOR-a te neprekidnim proirivanjem zahteva dovesti drugu stranu u
nemogunost daljnjeg pregovaranja, a potom krenuti optubama da RSK blokira pregovore.
Meunarodna zajednica je bila zainteresirana za otvaranje auto-puta kako bi se u praksi
proverili pojedini modeli za dalje reavanje spora u bivoj BiH. U vezi situacije u bivoj BiH
isti izvori navode da se nastoji po svaku cenu spreiti ponovni sukob HVO i tzv. A BiH,
ali da situacija na terenu [ne] pokazuje reenje krize i vrlo mogue eskaliranje u oruani
sukob. Mate Boban i njegovi politiki istomiljenici su glavni inicijatori i podstrekai
antimuslimanske kampanje i razbijanja tzv. federacije Muslimana i Hrvata.
Ustae nastavljaju sa pripremama za agresiju na RSK provoenjem mobilizacije, popunom i
dovoenjem jedinica u or,49 te pojaanim izvianjem iz vazduha i sa zemlje.
BN/PS
46
47
48
49

Glavni tab Vojske Republike Srpske.


Nezavisna Drava Hrvatska.
Cyrus Vance.
Oekujui rajon.

44

NAELNIK TABA
Kapetan
M.P.50 Duan Kuki, [v.r.]
Izvornik, strojopis, latinica
HR-HMDCDR, 2., 39. korpus SVK, kut. 9.

14

1995., sijeanj 14.


[Petrinja]
Izvjee Komande 31. pbr Komandi 39. korpusa SVK o stanju u jedinicama, stanju morala,
obuenosti, mobilizacijskoj spremnosti, te planu smjene dijelova postrojbi koje su u upotrebi
izvan zone odgovornosti Korpusa

KOMANDA

31. PEADIJSKE BRIGADE

POV. Br. 97-2
14. 01. 1995. god.
Referisanje Komandantu
Korpusa, dana 14. 01. 1995. g.
I. KRATAK PRESEK STANJA U JEDINICAMA PO ELEMENTIMA b/g
1. RUKOVODJENJE I KOMANDOVANJE
Od poslednjeg referisanja nema nekih bitnijih promena. I dalje je sistem RiK-a optereen
starim problemima (nedovoljna angaovanost KV51 i KO52 te kvalitetna i blagovremena
realizacija pojedinih zadataka).
Stalnim poduzimanjem mera kontrola, obilasci, jasna i precizna naredjenja, kao i
kadrovskim promenama u ovim uslovima kod nekih jedinica ovaj elemenat je poboljan.
Ovde istiem 3. pb,53 Lard PVO,54 u poslednje vreme i 2. pb.
Mogao bih izneti i ocenu da i iskustva stareina po povratku sa ratita povoljno utiu na
njihov rad u jedinicama, to e verovatno rezultirati da se u narednom periodu povea
efikasnost stareinskog kadra posebno u smislu dogradnje vatrenog sistema, uredjenja p/k,55
pa i spreavanja negativnih pojava u jedinicama.
Dogradili smo sistem veza posebno u delu radio veza. Organizovana je, materijalno
obezbedjena i proverena veza od k-de brigade prema k-di bataljona diviziona do eta
baterija sa RU 2/PK ime smo izvrili zatitu informacija u prenosu.
IKM56 u s. Stranik stavljen u funkciju.
50
51
52
53
54
55
56

Okrugli peat: Vojna pota 9143, Dvor na Uni.


Komandir voda.
Komandir odjeljenja.
Pjeaki bataljon.
Laki artiljerijski-raketni divizion protuzrane obrane.
Prednjeg kraja.
Istureno komandno mjesto.

45

2. STANJE MORALA
Stanje morala sagledavamo kao borbeni moral i moral u vreme neposredne ratne opasnosti.
Borbeni moral cenimo kao zadovoljavajui, to se oituje u bezprekornom odazivu i ueu
na ratitu. Potujui princip jednakog tretmana bez izuzetaka u slanju na ratite poeli smo
izgradjivati svijest naeg v/o o potrebi odbrane RSK na bilo kom delu srpske zemlje.
Vreme ni rata ni mira a time i moral boraca, optereeno je sa nekoliko kljunih nereenih
okolnosti oko sistema odbrane, kao to su: rad privrede, naruen status pripadnika vojske,
odmor i materijalna odnosno socijalne sigurnost. Odrali smo sastanak sa direktorima
preduzea, predstavnicima MO i civilne vlasti i proicirali zadatke za ovu godinu.
Prvi je bio organizovana smena boraca za boine blagdane (po jedan vod u svakom
bataljonu) sa ljudstvom na RR-u u firmama i javnim i dravnim ustanovama.
Ovo se pokazalo kao produktivno i trebat e praktikovati ee (jedanput ili dvaput
meseno).
Zbog situacije u kojoj se nalazimo, a moe se predvideti ili proceniti rasplet, potrebno je
razraditi nain odmora ljudstva, jer sadanje stanje moe da nas iscrpi, te u odsudnom
trenutku da ima velike posledice.
3. OBUENOST I UVEBANOST
Nita posebno ili novo se ne moe rei.
U fazi smo izrade Naredjenja i planova obuke i pokuat emo uraditi neto vie nego u
proloj godini, posebno to se tie obuke vojnika i jedinica.
Zbog odlaska jedinica na ratite tokom Novembra i Decembra meseca obuke nije ni bilo.
4. MOBILIZACIJSKA GOTOVOST
U ovom vremenu najbitnije po ovom elementu je pitanje popunjenosti jedinica brigade
stareinama i vojnicima kao i profesionalizacija SVK.
Iz pregleda popunjenosti brigada ljudstvom vidljivo je da je brigada od sledujuih 3.129 v/o
po RF57 popunjena sa 2.461 v/o ili 88,7%.
Osnovni problem je nedovoljan broj v/o obzirom da se sa podruja optine Petrinja vri
u znaajnom delu popuna jedinica Korpusa i obzirom na razvijenost i strukturu privrede
oko 10% vojno sposobnih mukaraca je na radnoj obavezi kroz RR58 u firmi ili do b/d59
sa RR-om u jedinici. U poslednje vreme teite popune je na popuni 1. i 4. pb, kao i na
kvalitetnijoj popuni Lard PVO.
Profesionalizacija SVK kroz prijem stareina i vojnika po ugovoru je realizovana oko 95% u
odnosu na odobrenu kvotu.
Problemi oko financiranja SVK imali su za posledicu da je jedan manji deo stareina raskinuo
ugovor, a ako se ova tendencija nastavi moe bitno uticati na profesionalizaciju SVK.
Uinjeni su poetni koraci na informatizaciji personalne evidencije.
5. POZADINSKO OBEZBEDJENJE
Pozadinsko obezbedjenje realizuje se po svim slubama na osnovu eme i nema posebnih
problema u odnosu na dosadanje.
57
58
59

Ratnoj formaciji.
Ratni raspored.
Borbenog djelovanja.

46

Po tehnikoj slubi u segmentu popune linog i zajednikog naoruanja pa ak i m/v60


zadovoljava. Ispravnost je na zahtevanom nivou.
Posebni problemi vezani su, a vama je to poznato za:
popuna akumulatorima za m/v (40-50% m/v bez akumulatora)
za prevoz ljudstva na odmor pre odlaska na ratite (3-4 kamiona) oko 140 l D-2
obilazak jedinice svakih 7 dana 30 l
plus redovne aktivnosti (hrana, RiK, drva itd.).
Aktivnosti po ostalim slubama su standardne i u realnom proseku dosadanjih problema sa
kojima smo izvravali zadatke.
Problem sanitetske slube nekako (ali verovatno privremeno) reili smo mobilizacijom na
radnu obavezu jednog lekara (ena).
6. BEZBEDNOST
Aktivnosti bez posebnih promena.
II. PLAN SMENA JEDINICA ANGAOVANIH VAN ZONE BRIGADE
BG61
Lika
Glinica

13.01.
132

17.01.
81

21.01.
82

25.01.
132

29.01.
81

02.02.

06.02.
132

itd

82

ukupno se angauje:61
u BG Lika na 12 dana 1 (jedan) peadijski bataljon sastava: k-da, odelenje veze, izvidj.
odel., 2 (dve) ete, MBv62-120 mm i poz. vod (jaina 2/3 v/o).
Od TMS63 MB-120 3 kom

MB-60 2 kom

BsT 1 kom

Broving 1 kom
m/v (raznih) 9 kom.
u BG Glinica na 12 dana 1 (jedan) peadijska eta jaine 82 borca
Od TMS MB-60 2 kom
m/v T-110 1 kom
Pored ovoga dajemo neprekidno:
u k-du PAUK m/v MKK sa vozaem i vezistom
u SnSt k-de PAUK PINZ Snt sa vozaem i med. tehniarem.
III. 
ANALIZA PREGLEDA GUBITAKA JEDINICA ANGAOVANIH VAN ZONE
BRIGADE
U borbama sa muslimanima od 14. 11. 1994. godine do 11. 01. 1995. godine
a) poginuo je jedan oficir i jedan vojnik
b) nestala su tri vojnika
c) ranjen je jedan podoficir i osam vojnika od kojih troica tee.
U jedinice su se vratila tri lake ranjena vojnika.
Motorno vozilo.
Borbena grupa.
62
Minobacaki vod.
63
Tehniko materijalna sredstva.
60
61

47

K O M A N D A N T
p u k o v n i k
M.P.64 Milorad Jankovi, [v.r.]
Izvornik, strojopis, latinica
HR-HMDCDR, 2., 39. korpus SVK, kut. 4.

15

1995., sijeanj 17.


[Okuani]
Informacija Komande 18. korpusa SVK podinjenim postrojbama o razlozima pristanka
RSK na otvaranje autoceste Zagreb-Beograd i skidanja obiljeja RSK na dionici koja
prolazi kroz RSK
KOMANDA 18. KORPUSA
Str. pov. br. 20-35
17. 01. 1995. godine
Informaciju potinjenim
jedinicama, dostavlja.- KOMANDI 91. PoB65
Od otvaranja autoputa (21. 12. 94.) do danas jedinice su informisane u nekoliko navrata
po ovim pitanjima. Unato toga stalno je ostajalo vie pitanja bez odgovora zbog slabog
dodatka informacija od nadlenih organa koji su se bavili ovom problematikom.
Komanda Korpusa nije mogla dostavljati jedinicama neslubene informacije ija
verodostojnost nije proverena.
Sve to dovodilo je do kanjenja informacija, nedovoljne informisanosti stareina i vojnika i
nerazumevanja odreenih postupaka koje su preduzimali nadleni organi.
Dana 16. 01. 1995. godine, nareeno je od strane Ministarstva odbrane, a u saglasnosti sa
G SVK da se skinu sva obeleja sa nae dionice autoputa sem saobraajne signalizacije.
Dogovor o ovome postignut je na razgovoru koji su imali g. Miloevi,66 g. Marti67 i g.
Mikeli.68 Dogovor je bio nuan da bi se omoguio transport roba iz SRJ za RSK. (radi se o
velikim koliinama roba iz robnih rezervi i goriva).
Savet bezbednosti je doneo rezoluciju da se transport roba iz SRJ u RSK odvija po odobrenju
Vlade RH. Zbog problema koje SRJ ima sa sankcijama transport roba nije mogu preko
koridora (posebno goriva), zbog stalnih sumnji da p/g69 ide u RS.70
64
65
66
67
68
69
70

Okrugli peat: Komanda 31. peadijske brigade.


Pozadinske baze.
Slobodan, predsjednik SR Srbije.
Milan, predsjednik RSK.
Borislav, predsjednik Vlade RSK.
Pogonsko gorivo.
Republiku Srpsku.

48

U pitanju su strateki dravni interesi RSK, da se snabde sa dovoljnim koliinama roba i p/g
(trenutno u RSK nema D-2 u skladitima) i zbog toga je trebalo povui neke poteze i mimo
nae volje (skidanje oznaka RSK i dravnih zastava).
RSK jo nije meunarodno priznata drava i zbog toga je podlonija pritiscima.
Nai pripadnici moraju shvatiti da bez roba i goriva koje dolazi iz SRJ, dugorono gledano
ne moemo opstati, a u tom sluaju nema nita ni od drave.
Tvrdoglavo insistiranje na dravnim obelejima na autoputu dovelo bi nas u veoma teku
situaciju, a to i jeste cilj svih onih koji pomau Tumana.71
Nai ljudi sa pravom reaguju na sve ovo, ali mnogima to ne smeta da idu u N.72 Gradiku,
kupuju p/g, iznose devize, poniavaju se i na TV ustake drave daju razne izjave kojima u
sutini blate RSK.
Sa informacijom na pogodan nain upoznati celokupan sastav. O razgovorima koji se vode
oko elj.73 pruge dostaviemo informaciju 19. 01. 1995. godine.
BZ/VN
POMONIK KOMANDANTA
p u k o v n i k
M.P.74 Branko Zebi, [v.r.]
Dostavljeno:
svim jedinicama
a/a M.P.75
Izvornik, strojopis, latinica
HR-HMDCDR, 2., kut. 5003.

16

1995., sijeanj 19.


Knin
Izvjee Resora dravne bezbjednosti MUP-a RSK Glavnom tabu SVK o aktivnostima
HV-a u zapadnoj Slavoniji
REPUBLIKA SRPSKA KRAJINA STROGO POVJERLJIVO
MINISTARSTVO UNUTRANJIH POSLOVA
RESOR DRAVNE BEZBJEDNOSTI
BROJ: 08/2-0-85/95
KNIN, 19. 01. 1995.
G SVK
ORGAN BEZBEDNOSTI KNIN
71
72
73
74
75

Franjo, predsjednik Republike Hrvatske.


Novu.
eljeznike.
Okrugli peat: Komanda 18. korpusa.
Prijemni peat: Vojna pota 9172, Okuani.

49

Predmet: Izvjetaj i saznanje RDB.76Operativnim radom RDB je doao do saznanja o prisutnosti u odreenim aktivnostima
HV oko granica Zapadne Slavonije.
Na podruju Nove Gradike u reonu Donji Bogievci Pivare, unazad etiri dana
primjeena je grupa od 12. pripadnika HV. Vojnici su opremljeni sa najsavremenijim
orujem, hekleri sa priguivaima i optikom, te snajperima.
Po naim saznanjima to su pripadnici diverzantsko-izviake grupe 4. gardijske brigade
HV, a trenutno se nalaze u reonu Nove Gradike na izvianju teritorije u reonu ume Pranik.
Takoer raspolaemo podacima o prisutnosti HV u reonu Novske.
Komanda domobranskih jedinica Novske se nalazi u bivoj zgradi optine Novska, a
smjetaj jedinica je:
restoran Park, biva ul. M. Dragutina
komunalno poduzee
Drutveni dom, selo Subotska77
Drutveni dom u Plesmu komanda za pozadinu
u reonu izmeu sela Plesmo- Sigetac u 12 i 13 odjelu ume nalaze se poloaji minobacalija.
Takoer, pratei situaciju na Auto-putu doli smo do saznanja da uz prisustvo Hrvatske
slube (koriste vozila Visa zagrebake reg., crveni Jugo kutinske reg. sa tri antene, te bjeli
Golf zagrebake reg.) dolazi do pojave nuenja novanih sredstava graanima RSK za
dobijanje informacija, ili veih koliina DM za odraivanje pojedinih poslova.
Napominjemo, da je sve vie izraen odlazak graana RSK Auto-putem ili ilegalnim
putem, sa ili bez dozvola, na teritorij Republike Hrvatske, to moe izazvati negativne
posledice.
Saznanja Vam dostavljamo na znanje i eventualno daljnje koritenje.
za NAELNIK RESORA
Draa Aco
M.P.78 [.., v.r.]79
Izvornik, strojopis, irilica
HR-HMDCDR, 18., inv. br. 3094.

17

1995., sijeanj 19.


Cerovljani
Informacija Komande 26. pbr SVK podreenim postrojbama o loem stanju morala kod
pripadnika SVK i pokazateljima borbene spremnosti postrojba u 1994. godini
VOJNA POTA 9139 3. pb
Kostajnica
76
77
78
79

Resor dravne bezbednosti.


Pogreno napisano, misli se na selo Subocka.
Okrugli peat: Resor dravne bezbednosti MUP-a RSK, Knin.
Potpis je neitak.

50

Pov. br. 313/95.


Cerovljani
19. 01. 1995.
ANALIZA B/G
1. Rukovoenje i komandovanje
U toku godine izvreno je potpisivanje ugovora sa veim dijelom komandnog kadra i kako
su ugovori istjecali nisu se produivali jer je tako zauzet stav Komandnog kadra. Dolo je i
do izmjena Komandnog kadra i radi se na pripremi za ponovno potpisivanje ugovora. Sva
ova previranja imala su utjecaja na rukovoenje i Komandovanje.
2. Moral
Na stanje morala u jedinicama negativno utiu mnoge stvari pa je i ovaj nivo morala kojeg
vojska ima dobar prema naoj cjelokupnoj situaciji.
Nae borce najvie optereuje i psihiki ih iscrpljuje stanje u samoj RSK. Puno toga to bi
trebalo i moralo ne funkcionie, ekonomski status boraca i njihovih familija nije rijeen,
privreda slabo i malo radi, sve je vei broj ljudi koji odjednom raspolau ogromnim
novcem i moi, a do juer se za njih nije znalo i mnoge druge stvari ne da slabe moral
vojsci, ve ga unitavaju. To se sve odraava na borca, pa i oni sami mijenjaju svoje
ponaanje i postaju neodgovorni, sve skloniji alkoholu, a to se onda sve rezultira mnogim
problemima. Jedan dio odgovornosti za stanje morala u jedinicama lei i na strukturama
komandovanja SVK, koja jo mora i da se iskristalie i da na prava mjesta dou pravi
ljudi, a posebnu panju treba obratiti na odabir starjeina koje rade neposredno sa
vojskom. Usprkos tome svemu, moral se ipak odrava na jednom pozitivnom nivou,
najvie zahvaljujui tome, to veina boraca shvata da mi nemamo, niti druge vojske, niti
drugih teritorija i da moramo biti uporni u odbrani RSK i prei preko svih prepreka koje
se pred nas neprekidno postavljaju.
Meutim to nas ne smije zadovoljiti, ve moramo sve uiniti, prvenstveno postavljajui
i uvodei red u dravi i vojsci, i obezbjeivanjem boljih uvjeta ivljenja u RSK, da moral
boraca i spremnost za izvrenje bilo kojeg zadatka na bilo kojem dijelu srpske teritorije bude
na puno viem nivou.
3. Obuenost
U toku protekle godine vrena je obuka u jedinicama u rukovanju i poznavanju minskoeksplozivnih sredstava kao i rukovanje sa oruima koja se susreu u jedinici. Obuku treba
proiriti, nastaviti i vriti konstantno uz redovne zadatke. Organizovani su i kursevi KO,80
KV,81 K,82 ABHO83 i K-danta bataljona.
Zavrilo je: kurs KO 7 kandidata ABHO 4 kan.

KV 18 kandidata

K 1 kandidat

K-danta bat. 1 k-dir

80
81
82
83

Komandira odjeljenja.
Komandira voda.
Komandira ete.
Atomsko bioloka hemijska odbrana.

51

4. Mobilizacijska gotovost
Pored svih objektivnih i subjektivnih tekoa spremnost za izvrenje zadataka je na
zadovoljavajuem nivou.
5. Bezbednost i samozatita
U saradnji sa MO84 Kostajnica izvreno pozivanje v/o koji na bilo koji nain nisu bili u
jedinicama.
Uvedeno bolje kontrolisanje v/o prilikom privremenog naputanja jedinice po bilo kom
osnovu.
Obezbeeno KM85 sa vie straa i organizovan rad kontrolno-propusne kapije. Predviena
dva rezervna mjesta za KM.
Ureeni osnovni VP86 art.87 jedinice i ureeni rezervni VP.
Izvreno izvianje moguih pravaca napada neprijatelja kao i lociranje snaga.
Usaglaena sadejstva unutar jedinice i odreene snage za aktivna dejstva.
Na prvoj liniji su u toku dodatna ureenja i priprema objekata za dejstvo i zatitu a u
drugoj liniji su zavrena.
Dio sredstava PVO88 je u gotovosti za dejstvo po ciljevima a dio je prema sporazumu
spremljen.
Ostavljena koliina goriva (R.R.89) koja se uva i kontrolie.
Vri se praenje neprijateljskih snaga i blagovremeno se dostavljaju podatci na KM brigade.
Stanje municije svaki v/o ima b. k.90 na rukama, CS91 ima b. k., a takoer i bataljonsko
skladite.
Preduzimane su mjere za spreavanje naputanja poloaja i udaljavanje iz jedinice. Vrena
su privoenja na poloaj kao i vojniki pritvor.
Disciplinske mjere:
Privoenje na poloaj 34 v/o
Vojniki pritvor 50 v/o
Za redovnost i izuzetno zalaganje na poloaju novanom stimulacijom obuhvaeno je 190
v/o.
Vanredni dogaaji:
Ranjavanje 5 v/o
Pogibija 4 v/o
Vreno pravovremeno informisanje jedinice o namjerama i mogunou neprijatelja.
Poveana disciplina o redovnom slanju izvjetaja u pretpostavljenu komandu
6. Pozadinsko obezbeenje
Osnovni problem za funkcionisanje pozadinskog obezbeenja je p/g koga nedostaje i
pravovremeno ne stie.
84
85
86
87
88
89
90
91

Ministarstvom odbrane.
Komanda.
Vatreni poloaj.
Artiljerijske.
Protivvazdune odbrane.
Ratna rezerva.
Borbeni komplet.
Centralno skladite.

52

Angaovano je 7 m/v i prosjena mjesena potronja p/g je MB-120 l D-2 1300 l, to se


poveava pripajanjem 5. P92 C.93 Bok.
Za K O M A N D A N T-a
kapetan
DRAGAN STIJAK,
[, v.r.]94
Izvornik, strojopis, latinica
HR-HMDCDR, 2., kut. 607.

18

1995., sijeanj 19.


Donji Hrastovac
Izvjee Komande 2. bataljona Komandi 26. pbr SVK o stanju borbene spremnosti u 1994.
godini
Komanda 2/26 pbr.
Broj: 54/95
s. D. Hrastovac
Dana: 19. 01. 1995.
Stanje b/g u 1994. god.
izvjetaj -
K-di 26. pbr.
1. Rukovoenje i komandovanje
to se tie rukovoenja i komandovanja kao jedne od najvanijih manifestacija borbene
gotovosti injenica je da je ono sve tee primjenljivo u uslovima kada je situacija u cijeloj
naoj dravi sve gora i gora i kada jednostavno nema ni goriva a moda nee biti ni hrane ni
municije, a o ostalim MTS95 da i nepriamo.
Problemi su prisutni i injenica je da se rukovoenje i komandovanje svodi na dogovaranje
i na molenje i preklinjanje a od nareivanja malo toga ima. Od onoga to bi trebalo da
radi jedna K-da i komandant malo toga je mogue odraditi u ovim uslovima jer nema ni
prostora ni vremena da se bavi rukovoenjem i komandovanjem ve mi moramo da se
bavimo problemima odjee, obue, goriva za proljetnu sjetvu, ogrijeva a da nepriamo o
ostalim stvarima sa kojima smo stalno optereeni.
Pored toga injenica je da imamo velikih problema sa kadrom od aktivnih starjeina u
bataljonu je samo komandant bataljona, to smatramo da se nekako moglo popuniti sa
aktivnim stareinama koji su u pozadini brigade i u viim jedinicama.
92
93
94
95

Pjeake ete.
Crkveni.
Potpis je neitak.
Materijalno-tehnikim sredstvima.

53

to se tie starjeina po ugovoru smatramo da se kod nas u 2. pjeadijskom bataljonu dosta


toga uradilo, tako da smo iako uhvaeni u raskoraku nekako na pola puta izmeu ratne
i mirnodobske formacije uspjeli da obezbjedimo da moe da funkcionie rukovoenje i
komandovanje.
Imamo deo stareina po ugovoru u K-di bataljona, komandira odelenja veze, komandira 2.
p. ete i jedan deo komandira vodova i odelenja kao i komandira intendantskog odelenja.
Ukupno imamo 31 stareinu i vojnika po ugovoru, imamo jo kandidata i smatram da bi
vii nivoi trebali ozbiljno iznai mogunosti za pronalaenje pre svega novanih sredstava
kako bi se nastavilo sa daljnjom profesionalizacijom ili da ovo to ima profesionalaca pree
u rezervni sastav, poto je veliki otpor ljudi prema istima to veoma oteava rukovoenje i
komandovanje.
Dakle smatramo da je kadar u bataljonu reen dosta dobro odnosno koliko se moglo u
ovim trenutcima jer na primjer na dunostima komandira eta imamo dobre komandire
koji bi trebali ostati na dunostima dui period i zbog toga su i predloeni za unapreenja.
Takoer jedan od problema rukovoenja i komandovanja jeste nejednakost u R i K u po
jedinicama jer nije isto biti komandant ili komandir jedinice na prvoj liniji ili po dubini.
Neko sebe smatra dobrim komandantom ili ga ljudi smatraju dobrim komandantom i
boljim od nekog drugo zato to e taj dati vie dana odmora po povratku sa ratita ili to
ga nee dirati da ide na poloaj jer e doi kad on hoe. Smatram da je to lani autoritet ali
naalost takav danas prolazi i moe samo sve nas da lupi po glavi ali e za otrenjenje biti
kasno.
Takoer prisutne na svim nivoima lano izvjetavanje odnosno prikazivanje iskrivljene slike
o stanju u jedinicama tako da nije ni udo da nas na svakom koraku ekaju uenja i
iznenaenja.
Sad je pitanje koliko e i oni koji tako ne rade moi izdrati sve to jer granice ljudske
izdrljivosti nisu nedokuive.
Nama je prisutno a smatram da bi trebalo biti i viim nivoima da nam ne funkcionie rad
komandira odelenja i komandira vodova, faktiki oni gotovo da ni ne postoje. Normalno
to je odraz cjelokupnog stanja i situacije u kojoj se nalazimo jer mi nemamo vojsku ve
naoruan narod. No jo jednom to je naa stvarnost i realnost.
Pored svega navedenog to se tie ove manifestacije smatramo da u II p. bataljonu
rukovoenje jo postoji, ono je na klimavim nogama i dokle e funkcionisati neznamo jer
ne zavisi previe od nas koji tu radimo i ivimo.
Ocjena: dobar (3)
2. MORAL
to se tie morala kao pojma on je vrlo irok i moe se razmatrati sa vie pravaca. Moral u
naim jedinicama, odnosno u II p. bataljonu je konstantno u opadanju. Smatram da je on
jo uvek dobar i da bi bio i bolji kad bi se zapucalo.
Na moral dosta negativno utiu sledee injenice:
ne funkcionisanje civilnih struktura /koje sve prebacuju na brigadu i vojsku/ tako da mi
moramo da dajemo odgovore na pitanja zato nema goriva i dali e biti obezbjeeno, dali e
biti sjemena za sjetvu i goriva i gnojiva, otkupne cijene nisu rijeene.
sistem zdravstva nije rijeen, jer borac mora da plaa sve ljekove, a nema otkuda faktiki
nema rjeenu ni egzistenciju uopte.
54

takoer nije rijeeno pitanje RO96 odnosno prisutno je da ti ljudi zasnivaju faktini radni
odnos, da imaju normalno ili umanjeno radno vrijeme da imaju platu i da je prisutno da
vei dio njih odlazi na RO preko veza i poznanstva.
to hitnije se mora rijeiti razlika plata izmeu ljudi koji su na RO i vojnika, jer znamo da
preduzea isplauju platu i po 150 din i vie a znamo kolika je vojnika plata.
prisutno je da optinske strukture dugo vremena nisu obile jedinice i vidjeli u kojim
uslovima ive i rade borci, tu naravno moemo dodati i predstavnika crkvene vlasti.
evidentno je da na prvoj liniji ostaju samo ljudi koji nemaju nikoga da im pomogne i da
ih izvue.
na moral utiu i stalne prijetnje ustaa, a uporedo odvijanje pregovora o kojima malo
znamo, to uz stalne prisutne raznorazne glasine ulijeva nepovjerenje i zabrinutost.
na moral znatno utie i nereeno pitanje ljudstva koje stalno dolazi iz Lijepe njihove i
vraaju se tamo, a pitanje tko i kako razgovara sa istima, predlog je da se to stopira dok ne
bude vrijeme za to.
Cijenei sve navedeno smatramo da je moral u bataljonu dosta dobar ali je u opadanju i
jedino dejstva mogu spreiti dalje opadanje morala ili neto bitno da se promeni po gore
navedenim problemima.
Ocjena: dobar (3)
3. Obuenost i uvjebanost
to se tie obuenosti i uvjebanosti u 1994. godini je dosta toga uvjebano, mada je moglo
i vie. Dosta rezervnih stareina i vojnika u okviru bataljona zavrilo je kurseve i to:
kurs komandanta bataljona - 1
kurs komandira eta - 4
kurs komandira vodova - 16
kurs komandira odelenja - 8
kurs referenata ABH-o - 1
kurs ABH-o izviaa - 3
kurs operatera na 9 K 11 - 3
kurs komandira intendant. od. - 1
Pored toga u vie navrata po nekoliko dana po jedinicama je sprovedena obuka iz najvanijih
tema iz taktike obuke i nastave gaanja. I pored toga je prisutno da ljudi nisu zainteresovani
za obuku, odnosno smatraju da sve znaju, tako da ti isti ne znaju dosta toga.
Pored toga sproveden je i deo kolektivne obuke. Nedostatak i slabost je to u protekloj
godini nismo imali gaanja, to bi trebalo u ovoj godini ako je mogue popraviti.
Ocjena: vrlo dobar (4)
4. Mobilizacijska gotovost
Mobilizacijska gotovost i ova zadnja kao i sve ostale pored svih problema koje imamo, uvek
nas ugodno iznenadi, jer je odaziv odlian. Problemi nastaju nekoliko dana poslije ako
nema dejstava nastaje osipanje jedinica, beanje i slabljenje borbene gotovosti. Imamo i deo
ljudi koji su se odazvali u jedinice iako su nesposobni za vojnu slubu, ima i onih koji su
preli preko 60 godina starosti pa ak i ena. Smatram da e i ubudue biti tako.
Ocjena: vrlo dobar (4)

96

Radne obaveze.

55

5. Bezbednost i samozatita
to se tie bezbednosti i samozatite utisak je da ona slabo funkcionie i da nismo bezbedni.
U jedinicama imamo stalno prisutnu mogunost nastajanja vanrednog dogaaja, jer imamo
veliki broj ljudi sklonih alkoholu koji imaju oruje a ne moemo ih udaljiti iz jedinica. Na
svu sreu u protekloj godini u jedinici nije bilo mnogo vanrednih dogaaja osim ranjavanja
na ratitima, te pogibije Stojakovi Slavka i ranjavanja Domazet Branka. injenica je da je u
bataljonu izreeno 53 disciplinske mjere, to je moda i najvie u brigadi.
Mjere su se preduzimale radi odravanja nivoa bg, a tu je normalno prisutno sve to ide uz
to: zamjeranje, pretnje i to sve ne. Po tom pitanju prisutno je da je linost komandanta i
komandira nezatiena i da nitko ne stoji iza njih, te je stoga vrlo nezahvalno obavljati te
dunosti, ako se iole nastoji obaviti posao kako treba. Tu je takoer prisutno i evidentno da
je kriterijum izricanja disciplinskih mjera i samog privoenja po jedinicama neujednaen i
vrlo razliit.
Nama su ve dosadile bajke o poinjanju rada vojnih sudova i stalno iznoenje vremena
poetka njihovog rada, mi ih imamo zapisano u naim belenicama barem pet do est puta.
Po tom pitanju jasno je da nemamo ta da priamo jer svedoci smo i ujemo ta se sve
inilo ne samo greke nego i zloini a to je preduzeto vidimo to je naroito interesantno za
boravak naih jedinica u Zapadnoj Bosni.
Ve je napomenuto pitanje dolaska i odlaska ljudi iz Hrvatske, a to je stalno prisutno, ak ti
isti imaju rodbinu i kue na prvoj liniji, moe li se tu ita promjeniti?
Takoer tu je prisutno i pitanje stanovnika Hrvatske nacionalnosti koji su ostali ivjeti na
ovim prostorima. injenica je da bi nam to trebalo predstavljati veliki problem u datom
trenutku i da moramo imati razraeno rjeenje ako zatreba.
Prisutan je i problem neutralnih zona [u] zoni odgovornosti bataljona s. Vedro Polje i s.
Novoselci. Tu je izraen problem bezbednosti stanovnika u Novoselcima (ima ih ukupno 6).
Poznato je da je u te zone trebala zalaziti naa civilna milicija, to jest granina milicija koju
oni imaju u svojim redovima i nalaze se na mostu na Kostajnici, znamo da tamo nije i ne
bi trebala biti granica. Mi ih obezbjeujemo BOS-om97 ali je to nedovoljno naroito sada
kada je snijeg i kada UN vidi tragove i strahujemo za njihovu bezbjednost. Voljeli bi kad
bi se po tom pitanju moglo neto uiniti i da nam se pomogne. Nadam se da e se po tom
pitanju odnosno po ovoj manifestaciji, neto uiniti i da e nam biti lake, a samim tim i
osjeati sigurniji.
Ocjena: dovoljan (2)
6. Pozadinsko obezbjeenje
Pozadinsko obezbjeenje poznato nam je svima kakvo je. Znamo da po svim pitanjima
krpimo kraj s krajem u ovim tekim trenutcima i da oekujemo da moe biti samo gore.
Tu nemamo ta puno da se alimo jer znamo da je teko, jedino treba nastojati koliko je
mogue da sve podjele budu ravnopravne i ravnomjerne to je i dosad bilo, imamo pritubi
na raspodjelu goriva ali e i to biti u narednom periodu regulisano.
Poznat je problem da nemamo vozila za potrebe jedinica za podrku u okviru bataljona, a u
datom trenutku smatram da e to pitanje biti adekvatno rijeeno, a poznat je i problem m/v
za komandu bataljona kao i sanitetsko m/v iju zamjenu smo rijeili uz pomo pozadine
K-de brigade i vozilom TAM 110, ali treba nai stalno rijeenje po obadva pitanja. to se
97

Borbenim sredstvima.

56

tie municije imamo tri borbena kompleta ali jedan b/k je kod boraca nije popunjen neto
iz opravdanih ali vei dio iz neopravdanih razloga.
to se tie sanitetskog obezbeenja pored ve navedenog problem je to u bataljonu nemamo
rijeeno pitanje medicinskog tehniara odnosno K-dira saobraajnog odelenja to e nam
predstavljati veliki problem u sluaju dejstava.
to se tie intendantskog odelenja injenica je da je puno toga podeljeno u proloj godini i
odjee i obue, ali je isto tako i prisutno da nam je to trenutno i najvei problem i da e biti
stalno prisutan. Vei je problem obue jer je prisutno da je ona dosta loijeg kvaliteta nego
pre a isto tako da smo ve petu godinu u ratu. Normalno tu ima i greaka i u komandama
jedinica u samoj podjeli jer je neko dobio dva puta obuu a netko nikako, mi nastojimo
da se to ne desi, i nastojaemo to i ubudue. Formirana je i kartoteka, odnosno podatci su
uvedeni u kartonu linih zaduenja.
Znamo da je prisutan i problem hrane koja je loa i zbog nedostatka mirodija i zbog loeg
odnosa i rada kuvara i pomonog osoblja u kuhinji. Verovatno e po tom pitanju biti jo
gore stanje moda se jedino moe neto popraviti stanje primanjem profesionalnog kuvara
na dunosti u Kartonai.
Smatramo da je neophodno u narednom periodu to vie panje posvetiti vojnoj ekonomiji
poeti je zaivljavati, neto je bilo uraeno po tom pitanju to se tie tova svinja u okviru
poz.98 voda bataljona to e vjerojatno biti uraeno i ubudue. Na kraju smatram da se
mora rijeiti pitanje samostalnog pozadinskog obezbjeenja po bataljonima, to jest kako se
ko snae i moe i to se mora prekinuti.
Ocjena: dobar (3)
ZAKLJUAK: Konana ocjena b/g II p. bataljona za 1994. g. je 3.16 dobar. Smatramo
da je ocjena realna i da je mogla biti i bolja, ali isto tako i gora te ako bude i u 1995. g.
ovakva bit e to uspjeh.
K O M A N D A N T
k a p e t a n
Trbojevi Ljubomir, [v.r.]
Izvornik, strojopis, latinica
HR-HMDCDR, 2., kut. 607.

19

1995., sijeanj 19.


[Banja Luka]
Telegram Ratka Mladia Glavnom tabu SVK o masovnoj mobilizaciji u Hrvatskoj te
upuivanju vojske i tehnike na podruje Livna te na velebitskogospiko podruje
PREDSEDNIKU REPUBLIKE SRPSKE
IKM G VRS (N/L GENERALA MILOVANOVIA)
KOMANDAMA 1. KK, 2. KK, IBK, DK, SRK, HK, V I PVO
98

Pozadinskog.

57

GLAVNI TAB SRPSKE VOJSKE KRAJINE


GENERALTAB VOJSKE JUGOSLAVIJE
AKTIVNOSTI I NAMERE HV.Dana 19. 01. 1995. godine doli smo do sledeih podataka:
1) Na podruju Istarsko-rijeke regije vri se masovna mobilizacija kojom je obuhvaeno
sve vojno-sposobno ljudstvo. Mnogi ljudi bee u inostranstvo, a neki se skrivaju i ne spavaju
kod kue. Mobilisano ljudstvo sa tehnikom ve tri dana upuuje se u []99 prostor Livna.
Poslednje tri noi neprekidno odlaze ealoni prema Livnu. Posebno je uoeno da tamo
odlazi dosta oklopnih sredstava i artiljerije. Takodje je poslednja tri dana otilo mnogo ljudi
i borbene tehnike na velebitsko-gospiko podruje.
2) Vri se masovna mobilizacija ljudstva i tehnike u Hrvatskoj. Izvor naglaava: Neto se
veliko sprema.
Izvor pouzdan, podaci verovatno tani.
KOMANDANT
general-pukovnik
Ratko Mladi M.P.100
Preslika, strojopis, latinica
HR-HMDCDR, 2., kut. 607.

20

1995., sijeanj 24.


Okuani
Poziv Komande 18. korpusa SVK na sjednicu Ratnog savjeta radi prikupljanja sredstava za
opremu vojnika Korpusa te odreivanja visine doprinosa za vojsku od osoba zaposlenih pri
UNPROFOR-u i onih koji im iznajmljuju objekte
KOMANDA 18. KORPUSA
Pov. broj 20-60
24. 01. 1995. godine
Sednica Ratnog saveta,
poziv, dostavlja.
Gospodin Branko Bosanac
Dana 26. 01. 1995. godine u 17.00 asova u zgradi SO Okuani odrae se sednica Ratnog
saveta sa sledeim dnevnim redom
1. Obezbeenje financijskih sredstava za nabavku uniformi i obue za pripadnike 18.
Korpusa doprinosom od strane dravnih preduzea.
99
100

Nejasna rije u izvorniku.


Prijemni peat centra veze: Brzojav br. 263., primljen 19. 1. 1995. u 14,50; predan u 14,55 sati.

58

2. Odreivanje visine i naina naplate doprinosa za Vojsku od lica zaposlenih kod


UNPROFOR-a, lica koja su uz rentu izdala objekte na koritenje UNPROFOR-u i
privatnog sektora.
Zbog slabe obezbeenosti pripadnika korpusa uniformama i obuom i sporog dotura istih
linijom snabdevanja nuno je sagledati mogunosti da se deo nedostajue intendantske
opreme nabavi na predloeni nain.
Radi znaaja pitanja koja e se razmatrati molim Vas da se sastanku obavezno odazovete.
K O M A N D A N T
p u k o v n i k
M.P101 Lazo Babi, [v.r.]
Preslika, strojopis, latinica
HR-HMDCDR, 2., kut. 607.

21

1995., sijeanj 25.


Knin
Zapovijed Milana eleketia, zapovjednika SVK, i Rade Tanjge, ministra obrane RSK, o
preustroju vojnih tijela SVK, reorganizaciji uprava MO i poslova vezanih uz mobilizacije i
vojne obveze
N A R E D B A broj 15-1
KOMANDANTA SVK i
MINISTRA ODBRANE RSK
25. januara 1995. godine
Preformiranje Uprava MO i primopredaja poslova
mobilizacije i vojne obaveze.Na osnovu Odluke Skuptine Republike Srpske Krajine broj 01-02-02-78/1-94 od 01.
12. 1994. godine, donesene na skuptini drugog redovnog zasjedanja odranoj dana 01.
decembra 1994. godine, o stavljanju van snage Uredbe predsjednika Vrhovnog savjeta
odbrane broj 03-1-24/94 od 08. 02. 1994. godine, a koja je stupila na snagu danom
donoenja,
1.- Vojnoteritorijalni organi SVK izlaze iz sastava SVK i prelaze u sastav Ministarstva
odbrane RSK.
2.- Izvriti preformiranje i objedinjavanje uprava Ministarstva odbrane RSK i
vojnoteritorijalnih organa SVK na itavoj teritoriji RSK.
3.- Izvriti primopredaju poslova i dokumentacije iz oblasti vojne obaveze (regrutni
poslovi, poslovi obaveze sluenja vojnog roka i poslovi obaveze sluenja u rezervnom sastavu)
i mobilizacije, izmeu Organa za organizaciju, mobilizaciju, popunu i VTO102 Glavnog
taba SVK i Ministarstva odbrane RSK.
101
102

Okrugli peat: Komanda 18. korpusa.


Vojno-teritorijalnih organa.

59

4.- Odmah izvriti primopredaju dokumentacije i slubene evidencije za lica zaposlena


u vojnoteritorijalnim organima, izmeu nadlenih organa SVK za personalne poslove i
Ministarstva odbrane RSK.
5.- Vojnoteritorijalne jedinice formirane po navedenoj Uredbi VSO103 ostaju u sastavu
SVK (komandi korpusa).
6.- Sve aktivnosti vezane za primopredaju poslova i dokumentacije izvriti po Planu
aktivnosti u prilogu akta.
Prilog:
Plan primopredaje VT organa.
K O M A N D A N T MINISTAR ODBRANE
general-major pukovnik
M.P.104 Milan eleketi, [v.r.]
M.P.105 Dr. Rade Tanjga, [v.r.]
Izvornik, strojopis, irilica
HR-HMDCDR, 5., kut. 1.

22

1995., sijeanj 25.


[Knin]
Izvjee Ministarstva odbrane RSK o opskrbi SVK gorivom i mazivom tijekom 1994. godine
IZVETAJ
o radu referata za tehniko snabdevanje SVK u 1994. godini
deo:
a/ gorivo i
b/ mazivo
a/ G O R I V O
1. Izvori snabdevanja SVK i MO RSK
Snabdevanje je vreno na vie naina:
preko planskih koliina koje je MER106 dostavio dispeerskoj slubi NIK-a Mirkovci i
Rafinerije Panevo,
pozajmica od NIK-a u kritinim periodima i snabdevanja i
posebnih izvora /CK107 Topusko Volinja/. I pored navedenih izvora oskudica pogonskog
goriva oseala se tokom cele godine. Zahtevi G SVK za redovne i vanredne koliine su se
svakodnevno registrovali u MO, ali bez mogunosti da se snabdevanje pobolja, jer su bili
brojni ograniavajui faktori kao:
103
104
105
106
107

60

Vrhovnog savjeta odbrane.


Okrugli peat: RSK, Glavni tab Srpske vojske.
Okrugli peat: RSK, Ministarstvo odbrane RSK, Knin.
Ministarstvo energetike i rudarstva.
Centralno skladite.

nedovoljan kapacitet izvorita sirove nafte u eletovcima i kanjenje investicija na


proirenju kapaciteta vaenja sirove nafte, tako da je dispeerska sluba NIK-a Mirkovci va
plan koliina goriva odmah smanjila za 30%;
pomeranje prioriteta snabdevanja sa SVK na poljoprivredu i privrednu delatnost od
vremena potpisivanja primirja sa R.108 Hrvatskom;
usloavanje prolaska naeg goriva preko prelaza na Drini zbog iznenadnog prekida
ekonomskih veza izmeu SR Jugoslavije i Republike Srpske;
otimanja naeg goriva pri prolasku kroz RS;
pozajmica goriva za oivljavanje privredne delatnosti u kritinim trenucima kada su zalihe
goriva u RSK svedene na nulu;
ustupanje goriva/uz naknadu po trinoj ceni NIK-a/ prevoznicima za prevoz tehnikih i
intendantskih MS za potrebe SVK;
krau goriva od strane prevoznika itd.
Vrsta goriva
D-2
MB-86
MB-98

Primljene koliine goriva, upotreba


1993. /l/
1994. /l/
8.338.790
6.214.516
2.456.239
1.521.362
484.555
501.943

%
74
61
103

2. Planiranje snabdevanja gorivom


Tokom 1992. i 1993. godine planiranje snabdevanja SVK gorivom odvijalo se prema
redovnim i vanrednim potrebama koje je iskazivao G SVK. U 1994. godini se prvi put
poinje dugorono planiranje koliina, pokrenuto od MER-a te obzirom na trajanje primirja
omoguilo planiranje i za 1995. godinu. Obezbeenjem sigurnih izvora snabdevanja mogu
se planski koliine dovesti u realne okvire, tj. obezbediti SVK istupanje svakodnevnih
zadataka i stvaranje RMR.109 Plan za 1995. godinu je ure[e]n i iznosi vie od 100% u
odnosu na 1994. godinu.
3. Problemi snabdevanja gorivom u 1994. godini
Informacije o slanju goriva
Informacije u MO RSK stizale su iskljuivo iz naeg predstavnitva Vlade iz Beograda,
slanjem 3-5 izvetaja u toku meseca. Ove informacije su omoguile relativno dobro praenje
opreme goriva iz Rafinerije Panevo ka krajnjim korisnicima SVK. Na ovoj vanoj aktivnosti
treba i dalje insistirati uz predlog da se ista jo pobolja i osavremeni u 1995. godini.
Punjenje, prevoz i zatita goriva
Veina vozaa ACG110 koji su pri predaji goriva imali manjak, pravdali su to rafinerijskom
grekom, jer su na mestu punjenja morali da prihvate registrovano stanje goriva bez
reklamacije, jer bi u protivnom izgubili red punjenja. Punjenje preko dozvoljenog badara
je takoer uoeno to upuuje na zakljuak da voza svesno ulazi u saobraajni prekraj,
prevozei gorivo /opasnu materiju/ u pretovarenoj ACG. Ovaj detalj bi trebalo da bude
predmet jednog lana ugovora kako bi se lake operisalo sa primopredajom goriva.
108
109
110

Republikom.
Ratne materijalne rezerve.
Autocisterna goriva.

61

Prevoz i zatita goriva pokazali su najbolje rezultate kada se ACG kreu u konvojima sa
obezbeenom pratnjom. Kod pojedinanog /usamljenog/ prevoza, zavisno od duine
preenog puta i provedenog broja dana u putu je i koliina manje predatog goriva, tako da
je razlika dostizala i do 2.000 l.
Istakanje goriva i formiranje ML111 i slanje u MO
Prijem i utvrivanje doveene koliine goriva treba po mogunosti ii preko VOLUMETRA
i MERNE LETVE za dotini rezervoar sa obaveznim preraunom na temperaturu 15 C.
Temperatura doveenog goriva, gustina i faktor korekcije trebalo bi obavezno da stoje u ML
zbog utvrivanja pravilnog postupka prijema goriva.
Materijalne liste su odraz organizacije prijema-izdavanja goriva u skladitu. Skladita Kosovo
i Volinja veoma profesionalno rade svoj posao i uredno ispisuju i dostavljaju ML dok ostala
skladita bi ovu aktivnost trebalo da poprave /11.K Vukovar/.
4. Rauni NIK-a za isporueno gorivo
U toku 1994. godine od NIK-a registrovan je prijem 283 kom ACG za MO RSK. Za
veinu ovih ACG isporueni su rauni NIK-a i ML od skladita SV RSK. U narednoj tabeli
dat je pregled prispelih ACG, rauna NIK-a i ML iz skladita SV.

Red.
broj
1.
2.
3.

Vrsta goriva
D-2
MB-86
MB-98

ACG
komada
203
63
17

ACG pokrivenedostavljeni rauni


NIK-a
156
37
10

ML skladita

77
59
59

175
57
10

87
92
59

Iz priloene tabele uoljivo je da rauni NIK-a kasne sa isporuenim gorivom, te bi trebalo


posetiti NIK Mirkovci i NIK Dvor na Uni radi sravnjenja koliina i vrednosti poslatog
goriva.
Materijalne liste su relativno dobro pratile poslato gorivo. Glavni manjak ML je nastao
zbog skladita u VJ urincima kod Beograda sa kojima bi takoer trebalo na licu mesta
izdejstvovati nedostajue ML. Preostale ML od skladita SV i MO RSK /NenadiJugopetrol/, oekuje se kompletiranje do kraja januara 1995. godine.
b/ M A Z I V O
Snabdevanje mazivnim sredstvima /MS/ SVK u toku 1994. godine vrilo se 100% preko
rafinerije ulja Modria iz Republike Srpske. Do 20.04.1994. godine snabdevanje mazivnim
sredstvima SVK vreno je preko Direkcije RR kompenzacijom za mazut. Posle 20. 04. 1994.
godine snabdevanje MS112 SVK preuzelo je MO RSK. Na osnovu planskih i vanrednih
zahteva G SVK pokretane su narudbe MS. Kod rafinerije ulja Modria.
Problemi snabdevanja MS u 1994. godini
Snabdevanje MS vreno je u izuzetno tekim okolnostima kao:
1. Nedostatak finansiskih sredstava za nabavku zahtevanih /potrebnih/ koliina
111
112

62

Mjerne letve.
Materijalnim sredstvima.

2. Poveanje cene nabavke MS u toku 1994. godine za 80%


3. Nemogunost rafinerije Modria da proizvede sve asortimane MS i da odgovori na
traene koliine, te se svaka naa porudbina od strane rafinerije umanjivala za 30-50%. Iz
ovog razloga se nisu mogle formirati zalihe MS, jer se celokupna nabavljena koliina odmah
troila u svakodnevnoj eksploataciji MS.
4. Oteani uslovi nabavke MS u SRJ i prevoz ove vrste robe preko graninog prelaza Raa.
Svi dobavljai iz SRJ za nabavku MS trae 100% avansne uplate, a neki kao FAM Kruevac
nisu hteli ni da odgovore na nae porudbine.
5. Specijalne vrste MS za vazduhoplovstvo, mogu se realizovati samo iz uvoza, ali zbog
relativno malih koliina 200-1000 kg po asortimanu nisu interesantne za uvoznike, te je
realizacija ovih MS dogovorena sa G SVK da realizuje preko vojnih snabdevakih organa
Tehnike slube VJ.
Obezbeenje MS je, kao i gorivo, neophodno vre osigurati ugovorima sa rafinerijom
Modria i proverenim dobavljaima i SRJ.
Knin, 25. 01. 1995. godine
Izvetaj sastavio
Nikola Savi
Preslika, strojopis, latinica
HR-HMDCDR, 5., kut. 2.

23

1995., sijeanj 27.


Knin
Izvjee Odeljenja bezbednosti Glavnog taba SVK predsjedniku RSK o stavovima i
raspoloenju veine stanovnitva na okupiranom podruju Dalmacije u vezi odluke RH
da ne produi mandat UNPROFOR-u, stavovima oko Gospodarskog sporazuma s RH te
nezadovoljstvu pripadnika 7. korpusa SVK zbog kanjenja i neisplate plaa
GLAVNI TAB Vojna tajna
SRPSKE VOJSKE KRAJINE Strogo poverljivo
Odeljenje bezbednosti
Broj: 8-2
27. 01. 1995. god.
Stanje na teritoriji,
zapaanja. PREDSEDNIKU R S K
Kontinuiranim graenjem i analizom stanja na teritoriji doli smo do indikativnih saznanja
koja govore o trenutnom raspoloenju i stavovima veeg dela stanovnitva i boraca na
podruju Severne Dalmacije, vezano za trenutna politika deavanja na prostoru bive
Jugoslavije i stanje u SVK.
Najavljeno otkazivanje mandata UNPROFOR-a na podruju bive Hrvatske i javno
ispoljena odlunost vlasti RH da ostanu pri ovoj odluci izazvalo je znatno uznemirenje
63

i strah meu stanovnitvom i borcima na ovom podruju. Vei deo njih oekuje da e
neminovno doi do novog srpsko-hrvatskog rata, ali izraava strahovanje da e RSK moi da
se odupre novom napadu HV. Preovladava miljenje da Krajina sa ovakvim rukovodstvom i
stanjem u Vojsci to nije sposobna uraditi, a pomo sa strane se ne oekuje, bar u meri koja
bi zadovoljavala. Veina sagovornika je miljenja da pomo od Srbije ne treba oekivati,
zbog dosadanje politike S.113 Miloevia prema RS i RSK (misli se na uvoenje blokade i
sankcija ovim srpskim dravama), a da RS nee moi da nam pomogne zbog angaovanja u
odbrani svoje teritorije.
Dosadanji pregovori o ekonomskim pitanjima sa RH, otvaranje auto-puta, naftovoda
i najavljeno otvaranje eljeznikog saobraaja kroz RSK ne nailaze na odobravanje
stanovnitva. Najei komentari su u stilu da je ovo politika mirnog povratka Krajine u
sastav Hrvatske, da tu politiku sprovodi B.114 Mikeli po direktivama S. Miloevia i da
korist od svega ima samo Hrvatska i grupa ljudi u Krajini, pre svega profiteri i verceri.
Ovde se najee pominje ve uoen verc naftnim derivatima i drugom robom na podruju
Z.115 Slavonije, to stanovnitvo pratei hrvatska sredstva informisanja gotovo svakodnevno
gleda.
Kanjenje isplata vojnikih plata, njihovo smanjivanje do krajnje mizernog iznosa izazvalo
je dodatno nezadovoljstvo i revolt boraca u jedinicama 7. korpusa. Dosadanje stanje sa
popunjenou i opremljenou ovih jedinica (veliki broj odsutnih po raznim osnovama,
nedostatak odee i obue, te loa ishrana) samo je potezom oko isplate plata pogorano.
Meu borcima su sve prisutnija razmiljanja da se ovakvo stanje vie ne moe podnositi i da se
neto mora preduzeti i to hitno. Ima zagovaranja da se organizovano napuste poloaji i doe
u Knin radi ispoljavanja protesta, a pojedinci zagovaraju i obraun sa lokalnim kninskim
milionerima, koji su u sutini ratni profiteri i verceri. Od ovih, najee pominjana imena
su Ili, uji i ari.
Popunjenost jedinica, odnosno naputanje jedinica po osnovama ranih veza i mita posebno
iritira borce. I dalje preovladava stav da mobilizacija u Kninu nikada nije pravilno provedena,
to se argumentuje injenicom da 9% kninskih privatnih obrtnika ni dana nisu proveli u
jedinicama SVK, a po gradu se epure u novim maskirnim uniformama. Za ovo se najvie
okrivljuje G SVK u kome sede zatitnici ovih povlatenih Srba, te Vojni odsek na ijem
elu se nalazi major Rosi Predrag. Na njegov rad se uje najvie primedbi i tvrdnji da je
hiljade DEM stavio u dep oslobaajui pojedince vojne obaveze i omoguujui im odlazak
iz RSK u SRJ. Povratak Vojnog odseka u sastav Ministarstva odbrane, po miljenju boraca,
samo e pogodovati ovakvom delovanju pojedinaca iz Vojnog odseka, jer se verovalo da e
k-da 7. K preduzeti mere za sreivanje stanja u ovom organu.
Ovakva i slina reagovanja prisutna su i na drugim delovima teritorije RSK. U sadanjim
uslovima ne predstavljaju znaajniju opasnost po moral i borbenu sposobnost SVK, ali u
sluaju agresije mogu posluiti kao pogodna osnova za plansko irenje dezinformacija i
glasina od strane SOS,116 to bi imalo tetne posledice po odbranu RSK.
TRM/TRM
POM. KOMANDANTA
za bezbedonosne poslove
113
114
115
116

64

Slobodana.
Borislav, predsjednik Vlade RSK.
Zapadne.
Strana obavjetajna sluba.

p u k o v n i k
M.P.117 Rade Raeta, [v.r.]
Izvornik, strojopis, irilica
HR-HMDCDR, 6., kut. 30.

24

1995., sijeanj 27.


Knin
Izvjee Ministarstva odbrane RSK o radu Odjeljenja za financije i budet u 1994. godini
IZVETAJ
o radu odelenja za finansije i budet MO RSK
U periodu od 01. 01.-31. 12. 1994. godine Odelenje za finansije i budet svoju osnovnu
funkciju ostvarivalo je kroz:
finansiranje materijalnih i linih rashoda G SVK i MO RSK;
pripremu i isplatu plata profesionalnih vojnika, pripadnika rezervnog sastava i civilne zatite;
pripremu i isplatu plata civilnih lica zaposlenih u MO;
praenje stvorenih obaveza G SVK i MO RSK po pitanju isporuka roba i izvrenih radova
i usluga;
izradu raznih izvetaja i pregleda po dobavljaima;
praenje i tumaenje novoobjavljenih propisa u slubenim glasilima kao i uea u izradi
novih propisa i pravilnika koji reguliu materijalno-finansijsko poslovanje.
Za pokrie materijalnih rashoda:
Doznaena novana sredstva su daleko manja od potrebnih, tako da je finansiranje
materijalnih rashoda vreno u skladu sa raspoloivom masom novanih sredstava.
Budet RSK doznaio je u periodu 01. 01.-31. 12. 1994. godine za materijalne i line
rashode 51.782.292,96 novih dinara.
Za pokrie materijalnih rashoda rasporeeno je i utroeno 24.396.123,71 novih dinara, a
za line rashode plate profesionalnih vojnika pripadnika rezervnog sastava i civilne zatite
27.369.089,25 novih dinara.
Prosjeno dnevno po radnom danu za pokrie materijalnih rashoda G SVK i MO RSK
budet RSK doznaio je 93.727,27 novih dinara. Imajui u vidu nepodmirene, a dospjele
obaveze na dan 31. 12. 1994. godine prema dobavljaima G SVK i MO RSK koje iznose
10.384.528,15 novih dinara, za pokrie nastalog duga sa ovakvom dinamikom dnevnog
priliva novanih sredstava od budeta potrebno je 111 radnih dana. Svoje zadatke u toku
1994. godine Odelenje za finansije i budet ostvarilo je kroz svakodnevne kontakte u
saradnji sa G SVK i Ministarstvom finansija budetom, Slubom za platni promet i
finansijsku kontrolu, kao i sa ostalim dravnim organima.
Knin, 27. 01. 1995. godine
NAELNIK
Mirko Milo, dipl. ecc.
117

Okrugli peat: Glavni tab SVK, Odelenje bezbednosti.

65

Preslika, strojopis, latinica


HR-HMDCDR, 5., kut. 2.

25

1995., sijeanj 27.


Glina
Informacija Komande 39. korpusa SVK podreenim postrojbama o napadu pripadnika
5. korpusa ABiH na poloaje 31. pbr pri emu je dolo do stradavanja pojedinih njezinih
pripadnika, te akciji protiv pripadnika 33. pbr zbog verca s pripadnicima ABiH
VOJNA POTA

9136
Pov. Br. 65-10
27.01.1995. god.

GLINA
Informaciju,
dostavlja.K-di: 24.26.33.pbr
31. pbr i SOd C aktom
1. U ranim jutarnjim asovima 26. 01. 1995. g. muslimanske snage 5. K izvrile su jak
napad na poloaje naih jedinica iz sastava BG Like (31. pbr).
Tom prilikom iz sastava 31. pbr bilo je ranjenih, poginulih i nestalih. U toku je detaljno
sagledavanje stanja i utvrivanja prave istine o broju nastradalih o emu e te biti
obaveteni.118 Pristigle informacije do sada su nepouzdane, kako o broju nastradalih tako i o
nainu dejstva neprijateljskih snaga koje su u tome uestvovale.
2. I pored do sada niza upozorenja, nareenja pa i preduzetih mera, verc sa muslimanskim
snagama 5. K ije su nam formacije nanele najvee gubitke u zadnje 3 godine ne prestaje.
Ovo je posebno izraeno u zoni odgovornosti 33. pbr, gde je u toku zajednika akcija na
presecanju lanca verca prema muslimanima i hapenje svih poinioca toga dela.
Nakon zavrene istrage i o ovom sluaju bit e te detaljno informisani.
3. Sve komande jedinica koje imaju svoje borce prema muslimanskim snagama u toku
obilaska i pripreme novih smena ukazivati na ove pojave i time nastojati spreiti ljudske i
materijalne gubitke.
RM/DV
K O M A N D A N T
p u k o v n i k
M.P.119 arko Gai, [v.r.]

118
119

66

Vidi: Dok. br. 26. i 36.


Okrugli peat: Vojna pota 9136, Glina.

Izvornik, strojopis, latinica


HR-HMDCDR, 2., 39. korpus SVK, kut. 14.

26

1995., sijeanj 29.


[Petrinja]
Izvjee pripadnika SVK o odlasku vojnika 31. pbr SVK na bihako bojite, gdje su stradali
u sukobu sa snagama 5. K ABiH
IZVJETAJ
Sastavljen dana 29. 01. 1995. godine, a u vezi odlaska na ratite u rajon Donji Vaganac
na bihakom ratitu.
Dana 25. 01. 1995. godine u 08,00 sati na parkiralitu ispred kasarne Vasilj Gaea
izvrena je smotra smjene, odnosno ete, koja je ila na ratite.
eta je sastavljena od 137 boraca rasporeenih u 4 voda, MB baterija, pozadinski vod,
te komanda bataljona.
Komandant bataljona je bio kap. Kljai Ljuban, njegov zamjenik kap. Sunjevi Vlado,
te komandir ete kap. Puzi Branko.
Na sastanku odranom 23. 01. 1995. godine u komandi 31. pbr. na kome su bili prisutni
svi komandanti, komandir ete, te komandiri vodova, uz prisustvo naelnika taba 31. pbr.
dogovoreno je tko e biti kom. ete, odnosno kom. vodova i odelenja. Takoer je reeno
od strane naelnika taba 31. pbr. da se ide na ratite u rajon Donjeg Vaganca, odakle e
se ii na poloaj u rejon sela, odnosno podruja Bugara, gdje e se drati poloaji, te
sprijeiti prodor balija na navedenom pravcu. Takoer je skrenuo panju da su prijanje
smjene utroile veliku koliinu municije, tako da e se na ratite ponijeti po 150 kom.
metaka, odnosno jedan borbeni komplet za svako oruje, poto se na navedenom podruju
ne izvode nikakva borbena dejstva, a kom. odelenja su imali zadatak da popiu svu municiju
koja se nosi na ratite, tako da se ista mora i vratiti natrag. Takoer je napomenuo da je
31. pbr. popunjena sa municijom 63%, te zbog nedostatka municije nee se nositi nikakva
dodatna municija kao ni sredstva (bombe, zolje, mine i sl.) to su prijanje smjene imale.
Nakon zavrene smotre, poasnih pozdrava komandantu bataljona i zam. kom. brigade,
naelnik taba je odrao govor u kome je strogo skretao panju na ponaanje, da se moraju
sluati naredbe, da se ne troi municija te da je to jedan obian zadatak.
U 9,00 sati krenuli smo na ratite, te smo u selo D. Vaganac stigli oko 13,00 sati.
Dolaskom u selo D. Vaganac autobusi su stali kod jedne kue na poetku sela, gdje su
izala tri voda, te se smjestili u kuu, dok su ostali produili dalje (pozadinski vod se smjestio
na sredini sela, 1 vod 1300 m od prva tri, a komanda ete se smjestila u kui na kraju sela
oko 1000 m od prvog voda.)
Nakon smjetaja u kue, prijanja smjena je ula u autobuse i vratila se nazad u Petrinju.
Nakon toga nareeno je da se niko nikuda ne udaljava, te da se ljudi odmore, a tek ujutro
26. 01. 1995. god. da se skupe komandiri ete, vodova i odelenja, koji e zajedno sa kom.
bataljona izvriti izvianje poloaja, gdje se nalaze, gdje je lijevo i desno krilo, rezervni
poloaji, minska polja, artiljerija, minobacai, veza, komandna mjesta i ostalo vezano za
poloaj. Nakon toga tek smo trebali 27. 01. 95. preuzeti poloaje.
67

Svaka kua u kojoj je bila smjetena vojska, odnosno eta, izvrila je borbeno obezbeenje,
a borci su se bavili uobiajenim stvarima.
Dana 26. 11. 1995. god. u 02,00 sati straa je uoila jaku pucnjavu, koja je odmah
izvjestila komandira ete kap. Puziu koji je izaao iz komandnog mjesta, te primjetio jaku
pucnjavu pjeadijskim naoruanjem iz rajona gdje je pretpostavljao da se nalaze nai poloaji,
a u 02,30 sati ulo se dejstvo naih minobacaa. Kap. Puzi je odmah digao borbenu gotovost
prvog voda, a poto nije imao vezu sa ostalim vodovima, poao je zajedno s kurirom kroz
selo, te naredio ostalim vodovima borbenu gotovost, koji su zauzeli polukrunu obranu sela
D. Vaganac.
U 03,30 sati putem radio ureaja, kap. Kljai je naredio kap. Puziu da uvede svoju
jedinicu u borbu naredbom da krene 500 m od tala prema vodovodu. Poto kap. Puzi nije
imao kartu, a nije ni znao gdje su tale, kao i vodovod, odluio je da jedinicu ne vodi nikuda
zbog nepoznavanja terena, kao i gdje su nae jedinice, gdje je neprijatelj, gdje su provalili,
sa kakvim snagama, gdje su minska polja i dr., tako da je jedinicu ostavio na poetnom
poloaju, dok se ne razdani, tako da bar neto moe da vidi. Odmah je pokuao s radioureajem da uspostavi vezu sa kom. bataljona da lino razgovara sa komandantom, ali su se
u vezu umijeali neprijatelji, traei poloaje nae MB baterije, tako je odustao od razgovora.
U 06,00 sati do naeg poloaja ispred sela Vaganac stigla su tri borca koji su ispriali
to se desilo na borbenoj liniji u rejonu BUGARA te da je napadnuta komanda bataljona
i komanda ete, da su unitene i zapaljene, te da se vode borbe za nae rovove. Poto je
jedan bio tee ranjen od gelera, kap. Puzi je naredio vozau Babiu da ga sa svojim vozilom
odveze u bolnicu Glina, gdje mu je ukazana pomo, a nakon toga je Babi otiao u Petrinju
gdje je izvjestio komandu 31. pbr. ta se desilo.
Poto je u rejonu Bugara ostala glavnina petrinjske ete u okruenju, kao i kompletna
vukovarska eta, kap. Puzi je svakom vojniku svoje ete naredio da strogo paze gdje da
pucaju da ne pogode nekoga od naih. Po prii boraca koji su se izvukli znalo se da ima 2
mrtva i nekoliko ranjenih.
Poto se neprijatelj pribliio na oko 500 m do nae linije obrane kap. Puzi je izvukao
jedan tenk na prvu liniju, kao i dva teka mitraljeza koji su titili odstupnicu naim borcima
u okruenju, koji su se probijali izmeu neprijateljskih redova kroz minska polja prema
naoj eti.
Do 14,00 sati do naih poloaja kod sela Vaganac, uz teke borbe izvuklo se oko 260 boraca
petrinjske i vukovarske ete, sa kojima su doli i kom. bataljona Kljai i kap. Sunjevi. Isti
su se uglavnom vraali bez opreme koju su imali sa sobom, kao i bez materijalno-tehnikih
sredstava.
Poto je nestalo svake komande i komandovanja, kap. Puzi je uvezao sistem obrane
svoje ete sa jednom jedinicom liana koji su se nalazili na njegovom lijevom krilu, postavio
sedam zasjeda u sluaju da neprijatelj pokua da i nas iznenadi, te rasporedio svoju etu od
100 ljudi na poloaje ispred sela Vaganac u duini od 2300 m. Neposredno kako su se borci
izvlaili iz okruenja i naputali poloaje, te su i sve ostale jedinice napustile poloaje, kao
i tenkovski vod, MB baterije, prage,120 trocijevci,121 boforsi,122 tako da je pred vee jedino
120
121
122

68

Samohodni protuzrakoplovni top Praga M-53/59.


Protuzrakoplovni top.
Protuzrakoplovni top L 70 Bofors.

naa eta ostala sama, bez ikakove podrke (artiljerijske ili pjeadijske) na liniji, koji su ostali
do 27. 01. 95. do 15,30 sati.
Prilikom prolaska kroz selo Vaganac borci koji su se izvukli meu kojima je bio i kap.
Kljai, sreo ga je kom. 3 voda vod. tekovi koji ga je pitao ta da uine, a Kljai mu je
odgovorio da komanda bataljona ide na ruak.
Oko 14,30 sati vod. tekovi je traio kap. Kljaia da se izvri popuna sa municijom za
etu koja se izvukla da bi u sluaju napada imali sa im da se brane, ali je dobiveno na cijelu
etu 600 kom. metaka.
Zbog velikog proivljenog straha i oka za vrijeme napada, komanda bataljona praktino
nije ni postojala, tako da je kap. Puzi sam sa svojim komandirima i vojnicima utvrdio
obranu sela, odredio patrole kroz selo, lozinke, te se brinuo za opskrbu sa municijom i
hranom za borce na poloaju.
Dana 27. 01. 1995. godine u 06,00 sati doao je u selo Vaganac puk. Jankovi Milorad,
koji je obavio razgovor sa Kljai Ljubanom, a nakon toga je otiao u komandu brigade u
eljavi, a nakon toga u komandu korpusa u Korenici, te se vratio natrag u Vaganac, skupio
etu koja se izvukla iz okruenja i rekao da se vraaju kui. Takoer je izjavio i da se eta
kap. Puzia vraa u Petrinju, da vie komanda nee da odobri popunu municijom, kao i
ljudstvom, da tu njemu neto ne odgovara, te da e odmah poslati autobuse. Takoer je
izjavio da se pazi ta se pria kad se vrate u Petrinju da se stvari neke ne uveliavaju, da je sve
to dobro prolo kako je moglo biti, uglavnom da se ne trae krivci.
U 15,30 sati doli su autobusi, kao i smjena ljudi na poloaju (jedinica jaine dva voda)
iz Korenice, te se nae dvije ete vratile u Petrinju oko 20,00 sati.
Greke i nedostatci koji su napravljeni od samog poetka odlaska na ratite, kao i propusti
koji su uinjeni na samom ratitu.
Zato nije izvrena priprema boraca za ratite nekoliko dana prije odlaska na ratite?
Zato kom. ete nije dobio odmah kartu i vezu sa sobom?
Zato kom. ete nije iao u izvianje sa kom. bataljona prije odlaska na ratite?
Zato borci nisu dobili najmanje po dva BK municije prije polaska?
Zato nisu podijeljene bombe i zolje?
Zato se nije vozila municija za rezervu bataljona, kao i materijalno tehnika sredstva?
Zato je bataljon iao bez izviaa?
Zato nisu odreeni bar vodii prilikom dolaska u selo Vaganac?
Zato se odmah nije ilo u izvianje poloaja, rez. poloaja, minskih polja i dr. iako se
imalo vrijeme cijelo popodne?
Zato je kom. bataljona primio bataljon kod autobusa u selu Vaganac, a ne na vatrenom
poloaju?
Zato nije uspostavljena veza izmeu kom. ete i kom. bataljona, kao i veza izmeu kom.
ete i kom. vodova u selu Vaganac?
Zato artiljerija smjetena u selu Vaganac nije posluala naredbu kom. ete i izala na liniju
(MB baterija, prage, boforsi, trocijevci)?
Pod ijom su bili komandom?
Zato prije polaska nisu po vodovima pravilno rasporeena orua i oruja?
Zato je lika i kordunaka eta napustila poloaj lijevo od nae ete?
Zato je desno od nae ete vod Vojne vukovarske policije napustio poloaj prije napada?
69

Zato se kom. bataljona nije lino uvjerio da je kordunaka eta napustila poloaj prije
napada, te da umjesto njih dolazi interventni vod koji nije doao, to je vidljivo jer je njihova
hrana ostala u kom. ete?
Zato kom. bataljona nema nikakvu vezu izmeu njih i kom. 31. pbr. u Petrinji?
Zato kom. brigade nije pozvao poslije povratka u Petrinju kom. ete i bataljona, kao i
vodova na referisanje?
Zato se za odlazak na ratite okrivljuju kom. bataljona, a ne kom. brigade koja je to
naredila?
Zato nije podignuta borbena gotovost prije napada iako se znalo da je stiglo 15 autobusa
sa balijama ispred naih linija?
Zato se iza naih linija postavljalo minsko polje i zato nije oieno?
Zato je odobreno naoj eti koja se izvukla iz obrua samo 600 kom. metaka?
Zato nije odobrena popuna municije za obadvije ete (petrinjske) koje su ostale?
Zato se nije nita poduzelo od strane kom. 31. pbr. da se izvuku nai mrtvi?
Iz razgovora sa borcima petrinjske ete, kao i vukovarske, dolo je do saznanja na koji je
nain izvren napad na nae poloaje u rejonu Bugara.
Dana 25. 01. 1991. godine u popodnevnim satima ispred poloaja oko 3500 m ispred
rejona Bugara, dolo je 15-ak autobusa sa balijama. Izviai koji su bili na poloajima su
to primjetili, ali niko nije bio izvjeten o tome.
U isto vrijeme na naem lijevom krilu poloaje naputa kordunaka i lika eta, koji su
izjavili naim (petrinjskim) borcima da im je stigla smjena iako to nije bila istina. Takoer
sa nae desne strane poloaj naputa i jedan vod Vojne policije iz Vukovara, koji su otili u
selo eljava.
Poto na naim lijevim i desnim krilima nije bilo nikoga, balije su iskoristile veliku
pomrinu, jak vjetar i kiu, te se nou provukle kroz prazan prostor na naim krilima, te
zauzele objekt tala, opkolile komandno mjesto bataljona i komandno mjesto ete, te se
privukli naim poloajima s lea. U 02,15 sati, nakon ispaljene dvije crvene rakete krenuo
je opti napad balija na nae poloaje.
Oba komandna mjesta su odmah unitena, a nastala je borba za rovove gdje su nai borci
pruali otpor. Poto nisu imali dovoljno municije, uhvatila ih je panika, te su poeli naputati
rovove i tom prilikom je nastao haos u naim redovima, kao i u redovima vukovarske ete.
Velika prepreka prilikom povlaenja je bilo minsko polje za koje je znala kom. brigade, a
u vezi toga nije bilo nita poduzimano. Borci su za sobom ostavljali svu opremu to su imali,
kao i materijalno-tehnika sredstva, ali je takoer ostao i veliki broj ubijenih balija, koje su
fanatino uz vrisku i poklie juriali na nae rovove sa svih strana.
Nakon povlaenja prema selu D. Vaganac nai borci su ostavili svu opremu, jedan pinc,
jedna 110, jedno komandno vozilo, bestrzajni top, jedan PKT M-84, dva MB 60 mm sa
minama, sve karte (topografske) i dr.
Procijenjuje se da je uestvovalo oko 1000 balija, a nai gubici su bili 4 mrtva i 7 ranjenih,
dok je u vukovarskoj eti bio 1 mrtav i 2 nestala.
Zakljuuje se da je uzrok svemu bilo naputanje naih krila, nedostatak municije (od
cijele ete koja se vratila 80% nije imalo ni metka), kao i nepoznavanje ete u pripremi
gdje da dou u pomo. Napominjemo da je vukovarska eta koja je bila u istom okruenju
daleko lake prola zbog dobrog naoruanja, popunjenosti sa municijom, kao i sredstvima
veze (svaki rov je imao motorolu, tako da su ostali kompaktni u obrani i u probijanju iz
okruenja).
70

Borci su miljenja da se radilo o jednoj velikoj izdaji (nemarnosti, aljkavosti, nerad)


komandnog kadra, a da se sve svodi na otvaranje vercerskog prelaza u D. Vagancu koji je i
bio jedan od najveih.
Izvornik, strojopis, latinica
HR-HMDCDR, 2., kut. 607.

27

1995., sijeanj 30.


Knin
Izvjee Komande 7. korpusa Glavnom tabu SVK o borbenoj spremnosti 7. korpusa u 1994.
godini
KOMANDA 7. KORPUSA O D B R A N A
Str. pov. br. 6-68 STROGO POVERLJIVO
30. 01. 1994.
Analiza i ocena b/g 7. K
za 1994. godinu,
D o s t a v lj a
GLAVNI TAB SVK
U prilogu akta dostavljamo Vam izvetaj o b/g 7. korpusa za 1994. godinu.
VB/M
K O M A N D A N T
pukovnik
M.P.123 Veso Kozomara, [v.r.]
KOMANDA 7. KORPUSA
O D B R A N A
Strogo pov.
Primerak br. 2
REFERAT
PO PITANJIMA BORBENE GOTOVOSTI
- Knin, 1995. god. SADRAJ
1. Opti uslovi u kojima je odravana i izraivana b/g
1.1. Stanje u bliem i irem okruenju i odraz toga stanja na izgradnju b/g
1.2. Stanje u zemlji zoni odgovornosti i odraz toga stanja na izgradnju b/g
123

Okrugli peat: Vojna pota 9031, Knin.

71

1.3. Uticaj materijalno-finansijskog obezbeenja i organizacijsko formacijskih promena


na stanje i izgradnju b/g
2. Ocena stanja po elementima b/g
2.1. Komandovanje
2.2. Osposobljenost
2.3. Mobilizacija
2.3.1. Osposobljenost komandi jedinica i ustanova za izvrenje mobilizacije
2.3.2. Pripreme mobilizacije
2.3.3. Izvrenje mobilizacije
2.3.4. Popuna RJ124 i kvalitet
2.3.5. Stanje RJ po isteku vremena mobilizacije
2.4. Pozadinsko obezbeenje
2.4.1. Komandovanje pozadinskim obezbeenjem
2.4.2. Tehnika sluba
2.4.3. Intendantsko obezbeenje
2.4.4. Sanitetska sluba
2.4.5. Veterinarsko obezbeenje
2.4.6. Saobraajno obezbeenje
2.4.7. Finansijsko obezbeenje
2.4.8. Graevinsko obezbeenje
2.4.9. Protivpoarno obezbeenje
2.5. Bezbednost
3. Opti zakljuak o borbenoj gotovosti
4. Teini zadaci na daljnjoj izgradnji borbene gotovosti
Prilozi:
Prilog br. 1 Pregled popune ljudstvom 7. K po ratnoj formaciji
Prilog br. 2 Pregled popune RMR125 po vrstama
Prilog br. 3 Pregled kritinih vrsta municije u 1994. godini
Prilog br. 4 Pregled poginulih, ranjenih, povreenih vojnika i stareina
1. Opti uslovi u kojima je odravana i izgraivana borbena gotovost
1.1. Stanje u bliem i irem okruenju i odraz toga stanja na izgradnju borbene gotovosti.
Od stanja u bliem i irem okruenju koje ima uticaja na odravanje i izgraivanje
borbene gotovosti posebno treba istai sledee inioce:
Stalna pretnja od strane najviih organa vlasti RH dae u sluaju odbijanja ERSK da
mirnim putem ue u sastav RH to realizovati primenom sile.
Cela granina linija je neposredno izloena uticaju HV i HVO a pored toga izdvajamo
deo snaga u sastav 15. korpusa.
Sankcije koje su zavedene protiv SRJ a samim tim i protiv celog srpskog naroda kao i
blokada granice izmeu SRJ i RS veoma nepovoljno utie na samo raspoloenje naroda a
samim tim i na pripadnike korpusa.
124
125

72

Ratna jedinica.
Ratne materijalne rezerve.

Dvostruki kriterijum zapadnih sila u rjeavanju problema u bivoj SFRJ to se ogleda u


tome da se hrvatskom narodu maksimalno pomoglo da formira svoju samostalnu dravu
dok se srpskom narodu to isto uskrauje i pokuava se svesti na nacionalnu manjinu.
Pristrasnosti zapadnih zemalja kako u dostavljanju humanitarne pomoi tako i
neobjektivnom izvetavanju o stvarnom stanju u RSK.
Pristrasnosti pripadnika UNPROFOR-a i neobjektivno izvetavanje organizacije UN o
stanju u RSK i RS.
Pritisak velikih sila na ostale lanice Saveta bezbednosti OUN prilikom donoenja
rezolucija koje se odnose na SRJ, a samim tim i na ceo Srpski narod.
Veliki broj kriznih arita u svetu kao i rat u eeniji koji e zapadne zemlje nastojati
iskoristiti da se uticaj Rusije na rjeavanje problema svede na to manju meru.
Upotreba avijacije NATO pakta po vojnim i civilnim objektima u RSK i RS u funkciji
neposredne podrke naim neprijateljima.
Izvoenje b/d na pravcu: Livno Grahovo usled ega je neposredno ugroen levi bok 7.
K.
1.2. Stanje u zemlji zoni odgovornosti i odraz toga stanja na izgradnju b/g
Od stanja u zemlji zoni odgovornosti koje ima uticaja na odravanje i izgraivanje
borbene gotovosti posebno treba istai sledee inioce:
Neefikasnost organa civilne vlasti u zoni odgovornosti korpusa to se ogleda u: sve veoj
pojavi verca, kraa, pronevera, malverzacija i ubistava.
Odlazak veeg broja vojnih obveznika mlaih godita u SRJ, RS i inostranstvo i
nepostojanje instrumenata da se isti vrate u RSK.
Oslobaanje veeg broja vojnih obveznika od strane Ministarstva odbrane i lanova vlade
i G SVK i njihovo prevoenje na radnu obavezu.
Nemogunost angaovanja privrednih kapaciteta i otpoinjanje proizvodnje zbog
nedostatka repromaterijala, sirovina, energije i trita.
Neredovna mesena primanja novanih naknada kao i visina naknada.
Nedostatak pogonskog goriva i repromaterijala za proizvodnju hrane na drutvenim i
privatnim kapacitetima.
Nedovoljno snabdevanje osnovnim MTS za ivot i rad jedinica.
Potpisivanje Zagrebakog sporazuma kojim je linija razdvajanja na karti povuena
uglavnom na nau tetu.
Sporo reavanje statusnih pitanja lica koja su protjerana iz RH.
Nefunkcionisanje vojnog sudstva.
Nedovoljan broj profesionalnih stareina angaovanih u vojsci RSK kao nezadovoljstvo
dela stareina svojim statusom u vojsci RSK, este smene komandanata kao i nepridravanje
propisa prilikom postavljanja i smenjivanja stareina na odreene dunosti.
Odbijanje dela AVL na dou u RSK i nepreduzimanje nikakvih mera protiv istih kao i
onih koji samovoljno napuste RSK.
Nepreduzimanje mera od strane nadlenih organa za reavanje stambenih problema.
Dodela MTS prvopotinjenim jedinicama mimo sistema RiK.
Koordinacija i saradnja izmeu civilnih i vojnih vlasti po pitanjima od zajednikog
interesa nije na potrebnom nivou.
1.3. Uticaj materijalno-finansijskog obezbeenja i organizacijsko-formacijskih promena
na stanje i izgradnju b/g.
73

Nepostojanje MFP126 na nivou Korpusa utie direktno na planiranje PoOb-a koje je


nemogue planirati za krai ili dui vremenski period.
U toku 1994. godine formirana je 3. pbr iz 2. pbr i 92. mtbr, kao i 7. PoB sa Odeljkom 7.
PoB iz pozadinskih jedinica 75. mtbr, 92. mtbr i 75. PoB.
2. Ocena stanja po elementima borbene gotovosti
2.1. Komandovanje
Svi propisani planovi rada i obuke u Komandi Korpusa i potinjenim komandama su aurni
i u potpunosti usmeravaju komande i jedinice na teine zadatke borbene gotovosti.
Nastavna dokumentacija, operativna i druge evidencije propisane za praenje stanja
borbene gotovosti su uredne i aurne i u potpunosti odgovaraju stvarnom stanju. Metod
rada obezbeuje blagovremeno i potpuno izvravanje planiranih zadataka.
U procesu rada ne koristi se automatizovani informacioni sistem zbog nepopunjenosti
komande Korpusa adekvatnim tehnikim sredstvima.
Komanda Korpusa popunjena je sa 50% stareina a od znaajnijih formacijskih dunosti
nije popunjena sa: Naelnikom ARJ PVO i Naelnikom ABHO.
Sve nareene mere iz Instrukcije za borbenu obuku i kolovanje SVK, kao i svi zadaci iz
Godinjeg plana rada realizuju se u granicama mogunosti.
Pored propisanih dokumenata Komanda Korpusa je sa niz dodatnih nareenja nastojala
da pobolja komandovanje kako u Komandi Korpusa tako i u potinjenim jedinicama.
Dosadanji napori za unapreivanje komandovanja u jedinicama korpusa i njegovo
podizanje na najvii nivo nisu dali oekivane rezultate.
Sistem komandovanja na nivou osnovnih taktikih jedinica (odelenje, vod, eta-baterija)
kao i na nivou zdruenih taktikih jedinica bataljon-divizion podloan je dezorganizaciji,
usled niza problema.
Na naruavanje sistema komandovanja bitno utiu sledei elementi.
Nepopunjenost komandi na svim nivoima adekvatnim stareinskim kadrom.
Nedovoljno obuen stareinski kadar za formacijske dunosti koje obavlja.
Mala mogunost zamene stareina koje ne zadovoljavaju potrebe formacijskog mesta na
koje su postavljeni.
Mali broj kandidata za profesionalne dunosti kako vojnikog tako i stareinskog sastava.
Nereena statusna pitanja vojnikog i stareinskog sastava.
Naruen princip jednostareinstva i subordinacije posebno na nivou voa, ete i bataljona
kao i nepotovanje autoriteta stareine.
Oslobaanje velikog broja v/o van sistema komandovanja, preko Vlade, Ministarstva, G.
Nefunkcionisanje civilne vlasti, meetarenje, verc, lopovluk koji je izraen kod dobrog
dela pripadnika korpusa i graana RSK.
Prisutnost dnevne politike i stranakih podela kod jednog dela sastava Korpusa.
Neadekvatna popunjenost MTS komandi i jedinica.
Nefunkcionisanje vojnog sudstva a samim tim i nepreduzimanje adekvatnih mera u
sluaju neizvrenja zadataka.
Nekorektna i neplanska suradnja sa drugim subjektima odbrane van OS:
Primoranost Komande Korpusa da se bavi reavanjem pitanja van njenih nadlenosti.
Veoma este kadrovske promene u Komandi Korpusa i potinjenim jedinicama.
126

74

Materijalno-financijskog plana.

* U Korpusu su izraeni planovi ureenja teritorije ali veliki problem predstavlja nedostatak
goriva, rezervnih delova za in. maine.
* U toku godine poeli smo sa ureenjem stacioniranih komandnih mesta ali zbog
nedostatka pogonskog goriva i drugih MTS radovi nisu zavreni tako da sada nemamo
ureeno KM te se u sluaju potrebe oslanjamo na KM potinjenih jedinica.
Sluba deurstva u Korpusu je organizovana a deurni organi Komande i jedinica
osposobljeni su i uvebani da izvre najvanije namenske zadatke u skladu sa propisanim i
nareenim merama.
Pregledi i drugi priruni dokumenti obezbeuju uvid u situaciju na kopnu, moru i u
vazdunom prostoru.
* Organizacija sistema veza:
Organizacija sistema veza u zoni Korpusa uinjena je prvenstveno vlastitim kapacitetima,
sredstvima i sistemima. U nedostatku potrebnih i dovoljnih mogunosti za nesmetano
RiK-e pristupili smo uvezivanju i proirenju sa kapacitetima imalaca i korisnika javnih i
dravnih preduzea PTT-a i TO127 to je u mnogome poboljalo mogunosti RiK-a128
sa potinjenim jedinicama kao i uvezanost unutar njih. Polazei od mogunosti SVK i
potrebama koje nameu uslovi rata organizaciju veze u zoni odgovornosti realizirali smo
angaovanjem instaliranih podzemnih kablova i linija kako u cilju zatite veza RiK-a tako i
zatite od dejstava u emu je iskoriten maksimum. Na ovaj nain elim istai da je teino
organizacija veza izvrena koritenjem inih i kablovskih spojnih puteva. Pored ove vrste
sistem RiK-a obezbeujemo sa radio i radio-relejnim vezama koritenjem KZU129 zavisno o
vrsti i sistemu rada.
Veza sadejstva izmeu 15. K i 2. KK VRS funkcioniu po planu koritenjem inih i
kablovskih veza uvezani direktnim kanalima kao i radio veza u kontaktu 4. lbr sa 9. mtbr/15.
K i 1.lbr sa 9. lpbr/2. KK.
Veze sa potinjenim jedinicama ostvarujemo sa viekanalnim ureajima sa 4 i vie VF
kanala po kablovskim i zatienim spojnim putevima.
Rezervne veze po planu DRINA sa radio sistemima nalaze se u utanju prema svim i u
svim potinjenim jedinicama.
Veze zatite pisanih informacija funkcioniu prema svim potinjenim jedinicama brigadapuk osim 7.larp PVO usled nedostatka tehnike i opreme.
Na planu organizacije veza u korpusu iskoritene sve mogunosti sa napomenom da su
jedinice veze popunjene sa 70% MTS a rezerve nema.
Organizaciju i gotovost sistema veza u zoni korpusa izvravamo sa mobilisanim ljudstvom
roda veze koje je popunjeno sa 60% od toga 2 oficira, 6 podoficira AVL.
Dokumenta veze su izraena, dostavljena svim potinjenim jedinicama, a proverom na
terenu sputena su do najniih taktikih jedinica.
Da bi organizaciju veze i njenu gotovost sagledali u cjelini moramo se osvrnuti na osnovne
probleme koji optereuju granu veze.
a) Usled etverogodinjeg angaovanja MTS dotrajalost i esti kvarovi usloavaju
funkcionisanje sistema veza, njenu ispravnost i mobilnost. Ovi problemi su naroito izraeni
u:
127
128
129

eljezniko-transportna organizacija.
Rukovoenja i komandovanja.
Kriptozatitna uputstva.

75

nedostatak MTS za nie taktike jedinice


nedostatak linija i kablova svih vrsta
nedostatak rezervnih delova
nedostatak izvora za napajanje
nedostatak potronog materijala
nedostatak popunjenosti p/g za rad centra i stanica veze naroito izraeno u poslednje
vreme uestalom redukcijom u napajanju gradske mree.
Ublaujui ove probleme angaovali smo ekipu tehniara iz 1. KK koja je izvrila pregled
i popravke MTS veze u granicama svoje mogunosti ime smo stabilizovali zahtjeve za
popunom. Pored toga za nedostajua sredstva upuivali smo pismene zahtjeve u vie navrata
organima i Komandi G SVK kao i zahtjev na linost K-danta G SVK sa teitem na
popunu MTS SV130 V.131 Promine to do danas nije realizovano.
Budui da je nabavka sredstava veze vezana za finansijska sredstva uz nae pokuaje da preko
donatora i sponzora rjeavamo odreenu interventnu popunu nemamo veih rezultata.
Pored izneti problema sistem veza, organizacija i njena gotovost obezbeuju izvrenje
zadataka nesmetano RiK sa potinjenim jedinicama meutim ovim putem elim upozoriti
da ulaganje u granu veze neophodno i prioritetno da se uine i dodatni napori da nam
sistem veza RiK-a ne doe u pitanje a sa time ukupna b/g jedinica. Rjeavanjem ovih
problema jedinice veze su u stanju da izvre sve postavljene zadatke odre i poveaju b/g na
najvii nivo u celoj zoni odgovornosti Korpusa.
* Komanda Korpusa uglavnom primenjuje timski metoda rada u okviru komande stareine
su osposobljene za obavljanje srodnih dunosti tako da je obezbeena zamenljivost stareina
i svi planirani zadaci se realizuju predvienom dinamikom.
U okviru komande vlada izuzetno povoljna klima za timski tabni rad a komandni,
funkcionalni i tabni odnosi su na izuzetno visokom nivou.
* Komanda Korpusa je u cilju unapreenja b/g preduzela niz mera i postupaka. U cilju
podizanja vojnikog standarda odran je niz sastanaka sa predstavnicima civilne vlasti i
privrednim subjektima ali nisu postignuti oekivani rezultati.
I pored velikog broja dravnih i privatnih preduzea u Kninu spremnost da se pomogne
VRS i pripadnicima 7. K je na niskom nivou to se uglavnom pravda pitanjima i zahtevima
koja su van nadlenosti Komande 7. K.
* Popunjenost izv.132 jedinica u 7. K je neujednaena i kree se prema sledeem:
popunjenost vojnicima iznosi 70%, po ugovoru 31 vojnik,
popunjenost podoficirima 87%, po ugovoru 11 podoficira,
popunjenost oficirima 42%, po ugovoru 1 oficir,
popunjenost ob.133 oficira u komandama brigada 100%, po ugovoru 1 oficir.
Obuenost vojnika-izviaa znatno je poboljana upuivanjem mladih vojnika na obuku u
NS Alfa, a po zavretku obuke isti se upuuju u jedinice.
Obuenost podoficira i oficira nije na potrebnom nivou, jer znatan broj nije zavrio
adekvatan kurs.
130
131
132
133

76

Sredinje vorite veze.


Velike.
Izviakih.
Obavjetajnih.

Opremljenost iz. opremom je skromna, uglavnom su to sredstva za dnevno osmatranje.


Mada ima sluajeva da se ta sredstva koriste nenamenski (u privatne svrhe).
Sveukupna obavetajno-izviaka delatnost u ovakvim uslovima je znatno umanjena i
organizuje se i izvodi prikupljanjem podataka na p/k i korienjem podataka prikupljenih
EI.134
Procene OS neprijatelja po bitnim pitanjima su realne, iako ima stareina i vojnika koji
nedovoljno poznaju neprijateljske jedinice ispred svoje jedinice.
Razmene ob. podataka nisu uvek blagovremene i prisutno je miljenje da Komanda 7. K
treba dati ob. podatke brigadama o neprijatelju u njihovim zonama odgovornosti.
Za sveukupno unapreenje obavetajno-izviakih aktivnosti u 1995. godini potrebno je:
struno osposobiti sve stareine u obavetajnim organima i izv. jedinicama,
materijalno opremiti izv. jedinice sa iz. sredstvima, logorskom opremom i drugim TMS
neophodnim za ivot i rad jedinice u poljskim uslovima,
razvijati oseaj i potrebu da svaki borac i stareina SVK, a pogotovo u jedinicama na
p/k,135 poznaje OS neprijatelja.
* Uticaj morala na borbenu gotovost 7. korpusa u 1994. godini
Borbeni moral, gledano u celini imao je znaajan uticaj na odnos celokupnog sastava
komandi i jedinica prema izvravanju zadataka u odbrani RSK od ustake agresije. Moral
boraca i stareina proizlazio je iz patriotizma i uverenja o nunosti i neophodnosti odbrane
slobode i opstanka svog naroda.
vrstina i stanje borbenog morala bio je uslovljen ukupnim uspesima u borbi protiv ustake
vojske, ouvanja naroda i teritorije, stepen jedinstva naroda, vojske i rukovodstva, odlunosti
da se brane tekovine dosadanje borbe.
Na borbeni moral pozitivno su uticali uspesi jedinica u obezbeenju granice u zoni odgovornosti
korpusa, poetni rezultati oivljavanja privrede, funkcionisanje vlasti, rezultati in. ureenja
poloaja za odbranu, obuka jedinica, stareina i mladih vojnika, sreivanje tehnike, kolovanje
stareina, mobilizacijska gotovost, poetni rezultati u profesionalizaciji SVK, pomo Srpskog
naroda, saradnja sa organima vlasti, privrede i SPC, potpisivanje Sporazuma o prekidu vatre
od 29. 03. 1994. godine, mere i aktivnosti komande korpusa na usmeravanju rada i reavanju
problema u jedinicama, pomo kroz aktivnost Kola srpskih sestara.
Pored pozitivnih uticaja na borbeni moral boraca i stareina bio je optereen sledeim
problemima:
Stalne oruane provokacije ustaa, embargo prema Srpskom narodu u celini, posebno
prema RS, a time znatno i prema RSK, opte siromatvo i iscrpljenost u dosadanjem ratu,
neizvesnost sporog i slabog funkcionisanja organa vlasti na reavanju aktuelnih problema,
nedovoljne popunjenosti sa stareinama, posebno AVL, nedostatkom ljudstva, sporo
reavanje problema poginulih i ranjenih boraca, nereen status rezervnih stareina, stambena
problematika, dezerterstvo iz jedinica i odlazak van RSK, oslobaanje v/o po raznim
osnovama od vojne obaveze, nedostatak odee, obue i goriva, preoptereenost, nedovoljna
informisanost, nedisciplina i alkoholizam, stranako delovanje i zanemarivanje optih
interesa i potreba naroda, dranje i aktivnost UNPROFOR-a, posebno neke Rezolucije
OUN, nedovoljna afirmisanost i osposobljenost i nepopunjenost sa organima za MPP136 i
134
135
136

Elektronskim izvianjem.
Prednji kraj.
Moralno politika pitanja.

77

VP,137 poveana optereenost jedinica korpusa obavezama van zone odbrane i znatan broj
vanrednih dogaaja sa tekim posledicama.
Kao posledica vanrednih problema bilo je nezadovoljstva, samovoljnog naputanja poloaja
i jedinica, kraa vojne imovine (goriva, akumulatora i dr), odbijanje nareenja, samovolje,
raznih oblika veza i protekcije sa tenjom da se izbegne vojna obaveza, posebno na prvoj
liniji. Ovaj problem je bio sve izraeniji kako se zima pribliavala i obaveze poveavale, tako
da je u znatnoj meri izraen i ako se ne zaustavi moe imati veoma ozbiljne posledice na
borbeni moral, time i na b/g.
Stepen izgraenosti i funkcionisanje discipline jedan je od najizraenijih problema u
korpusu koji je u znatnoj meri negativno uticao na moral i b/g.
Uzroci nedovoljne discipline je pored objektivnih okolnosti u znatnoj meri u RiK-u. Znatan
deo stareina (posebno nii nivoi k138 i kv139) nedovoljno je osposobljen za izgradnju i
uvrenje discipline kroz rad sa ljudima, primenu stimulativnih i disciplinskih mera.
Disciplinu optereuju odnosi nezameranja i nizak nivo autoriteta dela stareina. Vrlo se
neadekvatno primenjuju disciplinske mere tako da ih uglavnom koriste komandanti jedinica
ranga puk-brigada, komandant korpusa, malo K-de bataljona, a najmanje komandiri eta.
Bilo je sluajeva da su komandiri vodova nosioci nezadovoljstva i neodgovornosti raznih
vrsta i stepena. Jedna smo od retkih vojski u svetu gde borci ne pozdravljaju svoje stareine.
Informisanju je poklonjena odgovarajua panja i imalo je znaajnu ulogu u razobliavanju
neprijateljskih glasina, izdravanju i razvijanju morala u jedinicama, a upuivale su se u
jedinice prema potrebi i okolnostima.
Najvei problem u informisanju jedinica bio je to informacije uglavnom zavravaju u
komandi bataljona, ree u eti, a veinom ne stignu do svakog borca i stareine. Pored
preduzetih mera da se pomonici komandanata za moral osposobe za informisanje nije se
dovoljno uspelo, posebno da oni lino znaju informisati i pripremiti informaciju iz svoje
jedinice.
Deo problema je u neadekvatnom izboru kadra, a veim delom to nisu stalno u jedinici i
to se taj posao ne ceni u onoj meri koliko bi trebalo. U odnosu brigada i na nivou korpusa
organizovan je seminar sa pomonicima K-ta za MVP i PP140 gde su postignuti poetni
rezultati.
Meuljudski odnosi u jedinicama korpusa u osnovi su zadovoljavajui i pozitivno utiu na
izvrenje obaveza i zadataka. Zbog nedovoljne discipline, nedoslednosti i odgovornosti u
izvravanju zadataka, bilo je sluajeva naruavanja meuljudskih odnosa, to je dovodilo
do odbijanja nareenja, nepridravanja propisa i meusobnih svaa, i slabljenja autoriteta
stareina.
U delu jedinica ima elemenata nezameranja, nepreduzimanja potrebnih mera i tolerisanja
slabosti. Pored prisustva pravog i zdravog drugarstva ima i pojava lanog drugarstva
zasnovanog na rodbinskim vezama i odnosima.
Zakonitost u radu RiK-a je prisutna ali bilo je pojava neadekvatnog korienja prava i
ovlaenja u smislu preduzimanja i nepreduzimanja adekvatnih mera prema nosiocima
slabosti i reavanja linih problema v/o.
137
138
139
140

78

Vojna pitanja.
Komanda ete.
Komanda voda.
Moralno vaspitanje i personalni poslovi.

Navedeno stanje i problemi u jedinicama uslovili su znatan broj (57) vanrednih dogaaja
(nisu svi registrovani) sa tekim posledicama po ivote (28) i zdravlje (ranjeno 68) boraca i
stareina. Vanredni dogaaji, posebno oni sa traginim posledicama vrlo negativno uticale
na moral jedinica. Komande korpusa preduzimala je mere i aktivnosti (analize, nareenja,
informacije) da se smanje i izbegnu vanredni dogaaji.
Ostali elementi borbene gotovosti u celini su pozitivno uticali na borbeni moral, a najvei
problemi proizlazili su iz RiK-a, pozadinsko obezbeenje zbog poznatih problema san.
Obezbeenja (u z/o 2. pbr (oko 15000 st.) nema lekara i stomatologa.
Komanda korpusa u celini gledano planski i na vreme preduzimala je mere i aktivnosti u
skladu sa nadlenou, materijalnim mogunostima, stanju i potrebama jedinica na reavanju
problema i usmeravanju ivota i rada u njima. Mere i aktivnosti uspeno su doprinosile u
reavanju problema i pozitivno su uticale na borbeni moral. Znatan broj problema su van
moi i nadlenosti korpusa, znatan broj nedostataka uslovljen je objektivnim okolnostima i
uslovima, tako da rezultati angaovanja komande korpusa nisu bili u skladu sa oekivanjem
i potrebama.
Cenimo da je borbeni moral jedinica i komandi korpusa na zadovoljavajuem nivou i da
omoguava izvrenje postavljenih zadataka.
PREDLOG MERA:
Organizacija Kursa i seminara za Pom. K-ta za M, VpiPP,
Organizacija savetovanja po pitanjima razvijanja i odravanja discipline, reda i primene
disciplinskih i stimulativnih mera.
Poboljanje PoOb na snab. odeom, obuom, gorivom, poveanjem plata v/o na prvoj
liniji, reavanje stambenih pitanja i statusa rezervnih stareina i AVL koji su zavrili
kolovanje u RS i CL u SVK,
Spreavanje dezerterstva, izbegavanje vojne obaveze, preispitivanje oslobaanja na radnu
obavezu i od vojne obaveze i analiza strukture godita u pozadinskim jedinicama.
Savetovanje i analiza po pitanjima u vezi saradnje sa UNPROFOR-om.
Smanjenje stihije u radu i poboljanja planskog rada u celini.
* Odnosi i saradnja sa UNPROFOR-om u 1994. godini
Protekla godina ostaje kao godina relativnog napretka odnosa na relaciji RSK UN RH,
zahvaljujui ogromnim naporima, uloenim, naroito sa nae strane. Iako oznaeni kao
deurni krivci, uinili smo sve da na ovim prostorima prestane rat i da se kao ostali svet
okrenemo svojim poslovima, obavezama i zadacima. U tom cilju s pravom smo oekivali
da nam pomognu i predstavnici UNPROFOR-a iji je zadatak da svojim posredovanjem
izmeu zaraenih strana porade na iznalaenju trajnog mira.
Primirja oko Boia potpisana, pa opet produavana nisu bila garancija povjerenja u
drugu stranu. Naime, ustae nijedno primirje nisu potovale. Daljim naporima u traganju
za mirom, u Zagrebu je 29. 03. 1994. godine potpisan Sporazum o prekidu vatre. Tim
sporazumom smo dosta dobili, a naroito da nam se jedinice dijelom odmore i time da
se dobije i na borbenoj gotovosti. Ustanovljenjem linija razdvajanja, te linija 10 i 20 km
obe strane su preuzele odreene obaveze. Naa strana je svoje obaveze ispotovala na ope
zadovoljstvo UNPROFOR-a, dok ustae stalno vre prestrojavanja uz razne provokacije
prema UN.
UNPROFOR je u toku vrenja svoje dunosti prema naoj strani esto bio provokativan,
arogantan pa ak i agresivan. U tom pogledu smo u 30 sluajeva uloili proteste na njihovo
ponaanje.
79

Prema naim saznanjima u jedinicama UNPROFOR-a ima i potomaka emigranata hrvatske


nacionalnosti iz bive SFRJ. Ovo se naroito odnosi na kanadski kontingent gde smo u dva
navrata pismeno zahtjevali da se odreena lica eleminiu iz sastava UN.
Tokom godine bilo je perioda loije saradnje sa UNPROFOR-om poto su nam presretali
i kontrolisali civile, razoruavali vojnike, odnosili oruje i municiju koju dijelom jo nisu
vratili. Patroliranje i nou osvetljavanje sela i uznemiravanje graana im je bila esta praksa
kao i pretres kua i autobusa u traenju oruja i municije. Bilo je u nekoliko sluajeva
i otvaranja meusobne streljake vatre. Predstavnici UNPROFOR-a znali su u svojim
transporterima prevoziti u RSK hrvatske svetenike i graane kao slepe putnike. Ruili su
nam zaklone i sklonita, a poseban je problem to su svojim gusjeniarima unitili kilometre
asfalta, brojne ahtove i dr.
Sporazum iz marta 94. nam je omoguio da se dijelom prestrojimo, opremu popravimo, ali
da i dalje budno motrimo ta se to u komiluku sprema.
Predstavnici korpusa na nivou sektorskih i lokalnih komisija su korektno obavljali svoje
zadatke. Na mnogobrojnim sastancima, dogovoreno i utvreno se esto razliito tumailo
i interpretiralo.
Prema sadanjem stanju kada ustae stalno provociraju mislimo da UNPROFOR ne
moe zatititi tampon zonu niti Republiku Srpsku Krajinu. Samo u razdoblju od aprila
do decembra prole godine uputili smo 137 pismenih protesta na ponaanje ustaa prema
nama, a jo vie od 100 protesta su uruili komandanti brigada, komandantima jedinica
UN na terenu. To znai da je svakodnevno kren sporazum koji ih obavezuje.
Na sastancima hrvatska strana kao da je prisutna reda radi i dogovoreno ne sprovode u djelo.
Sa nae strane sve smo uinili, osim to nismo mogli, napustiti Kakmu i par dominantnih
toaka iz poznatih razloga. Pri kontroli naih skladita nismo imali potekoa sa ekipama
vojnih posmatraa UN, kao i u okviru saradnje sa UN POL-om, te MCK.
Bez obzira na navedena i eventualno nova provokativna ponaanja UNPROFOR-a
naa je obaveza da svaki v/o ili graanin ima korektan odnos prema svim strukturama
UNPROFOR-a. Jedinicama je izdato nareenje da na pripadnike UN ni sluajno neotvaraju
vatru ve da se prenese nadlenim stareinama u rjeavanje.
Od pripadnika UNPROFOR-a oekujemo vee i neposrednije angaovanje u obezbeenju
tampon zone, kako se rat vie ne bi ponovio.
2.2. OSPOSOBLJENOST
U Korpusu se vodi potrebna nastavna dokumentacija i evidencija.
Raspored obuke i rada vodi se na nivou osnovnih taktikih jedinica, ali potinjene
komande nisu u potpunosti osposobljene da planiraju i organizuju i izvode borbenu obuku.
Nareenje za obuku u 1995. godini kao i plan i program vojno-strune obuke za obuku
nivoa bataljon-divizion, puk-brigada i za komandu korpusa su uraeni ali zbog uslova u
kojima jedinice egzistiraju nismo u mogunosti u potpunosti realizovati plan i program
borbene obuke. Problem osposobljenosti komandira i komandanta je delimino ublaen
kursiranjem komandira eta-baterija i komandanata bataljona-diviziona u NC141 u Kninu
kao i kolovanjem podoficira i oficira u NC VRS u Banja Luci. Sa ovakvim kursiranjem i
kolovanjem stareina treba nastaviti. U poslednje vreme veliki problem je izbor kandidata
za kolovanje jer zbog nereenih statusnih pitanja stareinama posle zavrenog kolovanja
odaziv za vojne kole je sve manji.
141

80

Nastavni centar.

Obuka vojnika na odsluenju vojnog roka izvodila se u sastavu 7. K za potrebe cele RSK.
Obuka je izvedena u dva Garnizona i to Knin i Benkovac i teite je bilo na stareinama
7. K. Stareine koje su dolazile iz drugih korpusa uglavnom su bile nezainteresovane za
izvoenje obuke, veoma esto su se menjali, esto su odsutni zbog obilaska porodica,
bolovanja, odmora tako da je obuka gubila na kontinuitetu i dobar deo tema nije kvalitetno
realizovan. Zbog nedostatka pogonskog goriva sa jedinicama nije realizovano stacionirano
logorovanje kao i deo nastavnih sadraja za koje je gorivo neophodno.
Smatramo da za obuku vojnika treba ravnomerno opteretiti sve korpuse, jedinice obuavati
u NC koje bi trebalo formirati i kome bi obuka bila osnovni zadatak. Obuka rezervnog
sastava vri se u duhu instrukcija, uputstava i nareenja G. Zbog slabe materijalne baze za
izvoenje obuke, slabe zainteresovanosti i motivisanosti kako stareina izvoaa obuke tako
i vojnih obaveznika rezultati su veoma skromni.
Stareine potinjenih komandi nisu dovoljno osposobljene za planiranje, organizovanje
i izvoenje borbenih dejstava. Prisutni su brojni propusti u: planiranju i organizaciji
obavetajnog obezbeenja, in. obezbeenju, organizaciji vatrenog sistema, izradi borbenih
dokumenata kao i samom komandovanju sa jedinicama.
Smatramo da e realizacijom kurseva u oganizaciji G u trajanju od 7-21 dan za stareine
iz komandi puka-brigade taktiko-struna osposobljenost stareina a samim tim i komanda
biti na daleko veem nivou, to e se u znaajnoj meri odraziti na cele jedinice.
Materijalna baza obuke je veoma slaba. Nedostaju nastavna i borbena sredstva, vebalita,
trenaeri, vojno-struna literatura.
Pojedina strelita i poligoni su u potpunosti uniteni (crvena zemlja), objekti porueni,
ureaji pokradeni ili uniteni, instalacije pokidane i odneene.
Nastavni servisi su slabo popunjeni sa vebovnim i kolskim sredstvima, a artificija uglavnom
nema te se u obuci vre razne improvizacije da bi se odreena pitanja ili nastavna jedinica
obradila.
Fizika spremnost i izdrljivost vojnika i stareina nije na potrebnom nivou. Jutarnje
vebanje se neredovno izvodi zbog veoma slabih uslova za realizaciju planiranih asova
naroito u zimskom periodu. Ovom pitanju u ovoj godini moramo pokloniti daleko veu
panju, kako bi se fizika spremnost vojnika i stareina podigla na potreban nivo.
2.3. Mobilizacija
2.3.1. Osposobljenost komandi, jedinica i ustanova za izvrenje mobilizacije
Sve komande, jedinice i stareine 7. K osposobljene su za izvrenje mobilizacije. Iste su vie
puta praktino izvodile mobilizaciju prije poetka agresije i u toku agresije.
U junu 1994. godine odran je seminar sa stareinama iz potinjenih jedinica koji rade na
poslovima mobilizacije na temu Izvrenje mobilizacije domobilizacije ratne jedinice.
Isto to su potinjene jedinice uinile na svom nivou sa svim izvriocima mobilizacije.
2.3.2. Priprema mobilizacije
U toku 1994. godine izvedene su opsene pripreme vezane za brzo i efikasno izvrenje
mobilizacije i to:
pripreme stareina za izradu novog mobilizacijskog plana,
odreivanje novih MZ,
izrada novog mobilizacijskog plana,
uvebavanje komandi i jedinica i stareina u praktinom izvrenju mobilizacije,
uvedeni su svi v/o u zoni korpusa u evidenciju Vojnog Odsjeka i rasporeeni u RJ,
81

sreene su kartoteke u potinjenim jedinicama i vojnom Odsjeku i napisani pozivi za


mobilizaciju,
razraen je kurirski i pozivarski sistem i isti uvebani.
2.3.3. Izvrenje mobilizacije
Potinjene jedinice su mobilizacijskim putem posle izrade mobilizacijskog plana pozivale
v/o i formirale jedinice. Ovo se pokazalo veoma efikasno u obuci komandi i jedinica i
stareina u izvravanju mobilizacije.
19. 11. 1994. godine izvrena potpuna mobilizacija i domobilizacija svih jedinica 7. K
Pored uloenih napora u pripremi za izvrenje mobilizacije bilo je i slabosti koje su se
odnosile posebno na sledee:
spor rad kurira vojnog Odsjeka u uruivanju mobilizacijskih poziva,
neodgovornost dijela v/o koji se po pozivu nisu odmah odazvali u jedinicu,
neaurni spiskovi iz jedinica i Vojnog odsjeka o v/o koji su bili u jedinici i onih koje treba
pozivati (morali su sve pozvati),
loi prevozi v/o od mjesta popune do MZ (nedostatak goriva),
nareenje za mobilizaciju dostavljeno potom umjesto signalom i sredstvima javnog
informisanja,
sporo, neblagovremeno i netano izvetavanje o narastanju jedinica posle signala za
mobilizaciju.
Ove slabosti su uticale da je mobilizacija trajala vie dana, znatno due od predvienog
vremena.
28. 11. 1994. godine stanje je bilo sledee:
KATEGORIJA
oficira
podoficira
vojnika
UKUPNO

POZVANO
536
865
9945
11346

ODAZVALO SE
518
791
9299
10608

%
97
91
94
94%

2.3.4. Popuna RJ i kvalitet


Popuna RJ prikazana je u prilogu 1.
to se tie kvaliteta popune moe se rei da je on vrlo dobar osim popune sa oficirima gdje
je popuna 59%. Trenutno inimo napore upuivanjem u RO i C Banja Luka kadrove za
reenje ovog problema.
2.3.5. Stanje RJ po isteku vremena mobilizacije
RJ nalaze se na poloajima po planu upotrebe u punoj borbenoj gotovosti za odbijanje
eventualnog napada ustakih snaga na RSK. Pregled popune priloen je u prilogu br. 1.
Jedinice izvode obuku i radove na dogradnji poloaja.
2.4. Pozadinsko obezbeenje
2.4.1. Komandovanje pozadinskim obezbeenjem
Radi poboljanja RiK-a PoOb-em u 1994. godini uraeno je sledee:
Izraena su sva nareenja i Planovi kojim se regulie PoOb-e jedinica 7. K i oslonjenih
jedinica
82

Formirani su upravni i izvrni organi i jedinice u svim pukovima-brigadama od


raspoloivog stareinskog kadra iz VJ i rezervnog sastava.
Izvreno je obuavanje PKPo pukova-brigada i naelnika i referenata slubi u pukovimabrigadama.
Formirana je 7. PoB sa Odeljkom u Benkovcu na koju su oslonjene sve jedinice 7. K i
ostale jedinice G SVK na teritoriji Severne Dalmacije.
Izvren je obilazak svih pukova-brigada 2-4 puta u toku godine gde je ukazano na propuste
PoOb-a i nain reavanja problema.
Dostavljeni su G SVK zahtevi za plansko PoOb-e u 1995. godini.
Uticaj PKPo na stepen RiK-a u potinjenim jedinicama, kao i u 7. K nije uvek u skladu sa
odgovornou organa pozadine, zbog toga to jo uvek pojedini komandanti u potpunosti
ne sagledavaju plansku ulogu svojih organa pa esto sami donose odluke bez obzira to
takve odluke ne mogu biti provedene do kraja, zbog nemogunosti obezbeenja MS za
sprovoenje posebnih odluka.
esto istiemo da se u periodu pripreme za donoenje odluke moraju konsultovati
pozadinski organi sa ciljem sagledavanja mogunosti materijalizacije odluke pa da se ista
donese, kako ne bi dolazili u situaciju da se odluke moraju menjati samo zato to se ne
mogu materijalno pokriti.
U nekim potinjenim jedinicama jo uvek nisu postavljeni pojedini pozadinski organi na
predviena formacijska mesta a najvei problem predstavljaju NSnSL jer je na podruju
Sjeverne Dalmacije a posebno u Kninu nemogue mobilisati lekara, tako da 75. mtbr i 2.
pbr nemaju lekara kao ni narod u Drniu i evrskama.
Siromatvo vojske i drave negativno utiu na plansko i organizovano RiK-e pozadinskim
obezbeenjem iako su stvoreni svi preduslovi da se isto uspeno sprovodi.
2.4.2. Tehnika sluba
Popunjenost jedinica 7. K sa tehnikim kadrom osposobljenim za planiranje, organizaciju
i realizaciju tehnikog obezbeenja (TOb) je nedovoljna i neadekvatna. Kao poseban
problem istie se popuna sa stareinama, aktivnim vojnim licima, struno osposobljeni za
obavljanje zadataka iz domena TOb-a.
Ni jedna brigada-puk nema aktivnog stareinu na mestu NTSl.142 to to znai za planiranje,
organizaciju i realizaciju TOb-a nije potrebno posebno objanjavati.
U niim jedinicama problem je jo vei, zbog nemogunosti popune tehnikih organa ni sa
rezervnim stareinama.
Gro poslova palo je u zadatak i realizaciju rezervnih stareina, koji nisu dovoljno struno
osposobljeni da planski, organizovano i kvalitetno izvravaju postavljene zadatke.
S obzirom na gornju konstataciju, smatramo da je neophodno poeti sa kolovanjem kadra
TSl preko kurseva ili na neki drugi nain (ovaj problem smo istakli i na savetovanju NTSl
Korpusa, odranog 22. 09. 1994. godine).
Postavljanje stareina (aktivnih ili rezervnih sve-jedno) neodgovarajueg VES-a i bez
konsultacija strunih tehnikih organa korpusa na odreena mesta u slubi, je viestruko
tetno, bez obzira na in, zvanje i tome slino. Ovakvih pojava je bilo i apelujemo da se one
svedu na najmanju meru ili potpuno ukinu.
142

Naelnika tehnike slube.

83

Zbog iznetih problema po kadrovskoj problematici, bilo je u toku prole godine dosta
potekoa i problema u realizaciji TOb-a,143 bez obzira na sve napore koje su organi TSl
inili da se oni prevaziu.
Stanje borbene i neborbene tehnike cenimo da je procent funkcionalne ispravnosti veoma
visok, dok je tehnika daleko nia (nedostatak rezervnog alata, pribora i tome sl.). Prilikom
pregleda i opravki teilo se, da se sredstva prvenstveno dovedu u funkcionalno ispravno
stanje a tehnika ispravnost u skladu sa mogunostima, koje su veoma skromne.
Na dovoenju borbene i neborbene tehnike u funkcionalnu i tehniku ispravnost, bile
su angaovane: TRZ144 VJ i VRS, drutvene i privatne firme, kao i sopstveni kapaciteti i
sredstva.
Pored izvrenih pregleda i opravki TMS, velika je pomo u tome, to su istovremeno svojim
strunim znanjem i iskustvom i savjetima, praktino vrili i obuku majstora pojedinih
specijalnosti u jedinicama pukova-brigada.
Problemi su bili veoma (a i sada su) izraeni u obezbeenju potrebne koliine pogonskih
sredstava, r/d, akumulatora, razliitih profila guma, protivpoarnih ureaja-sredstava kao i
ostalog potronog materijala.
Navedeni problemi su konstantno prisutni i ne samo da se stanje poboljava, reava, cenimo
da se ak jo vie usloava. Ovim problemima u narednom periodu treba posvetiti mnogo
vie panje na svim nivoima komandovanja, kako nebi dolo do daljnjeg naruavanja
borbene gotovosti jedinica.
Rashodovanje dotrajalih TMS nije u potpunosti ispotovano u duhu nareenja G SVK.
Razlog lei u injenici, to u jedinicama puka-brigade nema strunih ljudi koji bi bili u
stanju pokrenuti postupak za rashodovanje i provesti ga do kraja. Pozadinski organi korpusa
su dostavili jedinicama nareenja i uputstva za rashodovanje ali rezultati su veoma skromni.
Na ovom zadatku moraju se vie angaovati sve strukture a pogotovo organi komandi
jedinica pukova i brigada.
Osnovno odravanje TMS ima ogroman znaaj i uticaj na ispravnost i funkcionalnost
TMS. Naim obilascima, nareenjima i stalnim ukazivanjem, isticanjem vanosti osnovno
odravanja za b/g, nastojali smo pokrenuti, mobilisati organe u jedinicama. Cenimo, da
nismo postigli ono to smo eleli i morali. Mnogo je inertnosti u samim komandama
pukova-brigada a u niim jedinicama i neznanja. Ovo je takoer jedan od kljunih zadataka
svih nas na kojem se mora istrajati u narednom periodu.
Generalni remonti TMS, planirani su u sklopu nareenja i planova G SVK. Procentualna
realizacija, od svih planiranih TMS, je veoma slaba. Samo je peadijsko naoruanje
upuivano na GR, dok ostala sredstva vrlo malo ili gotovo nikako. Nareenjima je regulisano
stanje MTS na GR samo na osnovu stanja a ne resursa, to je dodatno usloilo odravanje i
eksploataciju istih.
TEINI ZADACI
1. Popuniti jedinice pukova-brigada sa kolovanim tehnikim kadrom, po mogunosti sa
AVL dugorono gledano, poeti sa kolovanjem kadra iz sopstvenih rezervi.
2. Dovoenje borbene i neborbene tehnike u funkcionalnu i tehniku ispravnost,
3. Rashodovanje dotrajalih TMS u potpunosti ispotovati u duhu nareenja G SVK,
143
144

84

Tehnikog obezbeenja.
Tehniki remontni zavod.

4. Mobilizacijom svih tehnikih i komandnih struktura u jedinicama, osnovno odravanje


TMS podii na nivo normalne eksploatacije.
2.4.3. Intendantsko obezbeenje
1. Osposobljenost organa InSl za planiranje, organizaciju i realizaciju InOb.
Pravilnom uspostavom sistema InOb-a svi organi InSl u 7. korpusu osposobljeni su za
uspjeno planiranje, organizaciju i realizaciju InOb.
Sistem koji je sada u funkciji pri snabdevanju jedinica OD SEBE pokazao se je vrlo
uspenim. Realizaciju INOb vrimo preko izvrnih organa 7. PoB, koji su osposobljeni za
izvrenje InOb jedinica Korpusa.
Pri planiranju, organizaciji i realizaciji InOb-a u protekloj godini pojavljivali su se i propusti,
a koji se ogledaju u sledeem:
Planski organ korpusa moe sagledati potrebe i planirati iste, ali ne raspolae sa podacima
o mogunostima popune iz svoje snabdevake veze (75. PoB). Svi mogui planovi i zahtevi
upuivani tokom protekle godine prema snabdevakoj vezi, realizirani su u obimu od 2030%.
Pri realizaciji InOb-a problem se javlja i kod realizacije od nivoa brigade-pukovske
stanice pa nanie. Suoeni smo sa problemom vjetog izbegavanja evidentiranja dugovanja,
jednostavno rezervni sastav kojega je najvie po jedinicama ne eli da vodi aurne podatke o
zaduenju odnosno razduenju MS po Int. slubi.
Proteklu godinu su opteretili problemi i oko organizacije snabdevanja naih jedinica
angaovanih u sastavu 2. KK kao i na planinskom masivu Dinare. Kroz ovakva angaovanja
teko je rjeiti sistem snabdjevanja, opremanja i uopte InOb-a jedinica. Da bi u nastupajuoj
godini jo uspenije obavljali svoj posao smatramo da je potrebno uspostaviti sistem InOb
na relaciji G 7.K brigadne stanice i nie a nikako preskakati stepene snabdevanja.
2. Popunjenost jedinica ustanova sa InMS je zadovoljavajua, meutim ne moemo biti
zadovoljni sa kvalitetom tih sredstava. Ako analiziramo popunjenost sa int. opremom onda
je ona dobra to se tie brojanog iznosa, ali kada se uzme u obzir da zalihe u opremi su
preko 90% neupotrebive jer su sve mali veliinski brojevi onda sa takvom popunjenosti ne
moemo biti zadovoljni. Ovo je sluaj po svim nivoima u korpusu. Sa rezervama u hrani
stanje je vrlo dramatino, nijedan nivo nema svoju propisanu rezervu kako u Ot tako ni u
Sd/o. Na nivou korpusa imamo zalihe u skladinim artiklima hrane za period od petnaest
dana. Zalihe konzervirane hrane i Sd/o su toliko male da su zanemarujue.
3. Ispravnost InMS i njihova kompletnost su usled dugog vremenskog perioda i upotrebe
ishabana, raskompletirana i kao takva teko slue svojoj nameni.
4. Sva InMS smetena su u uslovima zavisno od jedinice u tvrde magacinske objekte,
zatiena su od elementarnih nepogoda kao i od otuivanja. Na zanavljanju ne radimo jer u
sadanjim uslovima ne vidimo tu mogunost.
Do poetka maja planiramo izvriti rashodovanje InMS koja su dotrajala i nisu za daljnju
upotrebu. Planiramo takoer rasteretiti jedinice od svih suvinih, nefunkcionalnih i
neispravnih MS.
5. Ishrani ljudstva poklanjamo posebnu panju. U ovakvim uslovima i stanju kod dobavljaa
i stanja na tritu moe se rei da nastojimo samo zadovoljiti bioloki minimum.
Pri odreivanju normativa primenjujemo redukovani-minimalni obrok hrane. Ovakvom
nainu ishrane pribjegli smo iz razloga to veih i sigurnih snabdjevaa nemamo. Postojei
Ugovori su u naelu dobri, ali pri realizaciji istih dolazi do toga da isporuioc nee da
isporuuje robu poto je financijska situacija takva da im se roba neblagovremeno plaa.
85

Ishranu smo organizovali na sledei nain:


Za 1. lbr aljemo artikle hrane za sedam dana, hleb svakodnevno. U ovoj jedinici se kuva
hrana i sa istom podmiruju svoje jedinice locirane desno od jezera, a za jedinice na Dinari
alju kombinovane obroke hrane (konzerve i suhomesnata roba) za period smjene.
Za 75. mtbr vrimo snabdjevanje sedmodnevno, a hleb i meso preuzimaju u Drniu od PK
Drni. Zadovoljstvo je dobro.
2. pbr snabdjeva se sedmodnevno, a hleb preuzima svakodnevno u pekari Kistanje. Kuvanje
hrane u ovoj jedinici vri se po bataljonima to im se pokazalo kao najbolje. Ostalim
jedinicama u bazenu Knin vrimo kuvanje hrane u kuhinji te istima razvozimo gotovu
hranu u reone njihovih jedinica.
Sve jedinice u rejonima Benkovac i Obrovac snabdevamo preko Odeljka 7. PoB u
Benkovcu. Snabdevanje tih jedinica vrimo na nain da Odeljku 7. PoB aljemo 45% od
svih prispjelih artikala po ishrani. Odeljak 7. PoB kuva centralizovano na jednom mestu, te
gotovu hranu razvozi jedinicama. Obrovcu je snabdevaka veza Benkovac i organizovao je
ishranu samostalno.
6. Obezbeenje vodom, vri se iz kontrolisanih vodovodnih objekata. Problema nekih
naroitih nemamo.
Snabdevanje sa ogrevnim drvetom izvrili smo kroz realizaciju postojeeg Ugovora.
Najvei procenat ogrevnog drveta obezbedili smo sa podruja Srba i Graaca, dok jedan
manji dio (1. lbr i 75. mtbr) Kninske umarije.
Iznosimo problem koji e se pojaviti a to je da ogrevnog drveta ve polovinom februara
neemo imati jer nismo uspeli obezbediti planirane koliine.
7. Odevanje i uslune djelatnosti sluba realizuje preko stanica u jedinicama. Za jedinice u
Kninu ove aktivnosti obavljaju se putem uslunih djelatnosti koje realizuju preko vojnikog
servisa u kasarni. Neispravnost maina i ureaja oteavaju a ponekad i onemoguavaju rad
servisa uslunih delatnosti.
Nemogunost redovnog snabdevanja potronim sredstvima redovnom linijom snabdevanja
onemoguava rad obuarske radionice a zbog nedostatka sredstava za hemijsko ienje ve
vie od 8 meseci hemijska istiona ne radi. Slabim ili nikakvim odravanjem strojeva, zbog
nedostatka sredstava predstoji nam najverovatnije prekid rada TE servisa i perionice iako
ista svakodnevno pere, pored naih potreba i za bolnicu Sveti Sava i za UNPROFOR, ali
nam je onemogueno da sami nabavljamo delove za opravku iako posedujemo novac od
usluga koje inimo UNPROFOR-u.
Ljudstvo nam je golo i boso jer ga ove godine nismo obukli i obuli vie od 20-30% to nam
trenutno predstavlja najvei problem a ne vidimo da e biti razreen i u narednoj godini
obzirom na tempo snabdevanja odeom i obuom.
Potroni materijal i sredstva za odravanje higijene dobijemo u koliinama tako malim da se
sami sebi udimo kako nije do sada dolo do epidemije zaraznih bolesti.
2.4.4. SANITETSKA SLUBA
1. Organizacija i sprovoenje preventivno-medicinske zatite
organizacija i sprovoenje preventivno-medicinske zatite je po principu oslonca na
sopstvene snage u jedinice, a u obimu koji je mogu postojeim snagama i sredstvima.
Specijalizovani nivo preventivno-medicinske zatite se sprovodi u saradnji sa RZZZ.
Preventivno-medicinska zatita podrazumeva:
1.- Higijensko-profilaktike mere:
kontrole snabdevanja vodom,
86

higijenske kontrole ishrane,


higijenske kontrole smetaja,
kontrole mera line higijene i
dezinfekcije, dezinsekcije i deratizacije.
2.- Protiv-epidemijske mere:
otkrivanje i prijavljivanje zaraenih bolesnika,
brzo dijagnostikovanje zaraznog obolenja i terapija,
izolacija zaraznih bolesnika i
evakuacija u specijalizovane ustanove radi nastavka leenja.
Problemi u radu:
nedovoljan broj sanitetskog kadra u jedinicama,
loe higijenske navike pripadnika naih jedinica na sprovoenju line i kolektivne higijene,
slaba snabdevenost sredstvima za odravanje line i kolektivne higijene,
slabo stanje objekata za vodosnabdevanje (gusterne nezatiene sa zagaenom okolinom),
u najveem broju jedinica objekti za uvanje i pripremanje hrane su neuslovni.
Aktivnosti i zadaci sprovedeni u 1994. godini
Zahvaljujui dobroj saradnji sa RZZZ u toku 1994. godine uraeno je sledee:
dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija svih objekata za uvanje i pripremanje hrane u
jedinicama 7. K.
izvren je sanitetski pregled zaposlenih u KTB.
Epidemija enterokolitisa (u Severnoj kasarni) je zahvaljujui angaovanju sanitetske slube
i RZZZ za kratko vreme stavljena pod kontrolu i spreeno daljnje irenje bez ozbiljnijih
posledica po zdravlje obolelih.
U jedinicama 7. K bilo je i sporadinih pojava obolenja od zarazne utice (Benkovac,
Obrovac) koja je na vreme otkrivena, a poduzete su i mere leenja i izolacije obolelih.
U toku godine izvrena je vakcinacija mladih vojnika protiv tetanusa.
2. ORGANIZACIJA ZBRINJAVANJA P/O
Organizacija zbrinjavanja p/o je sa osloncem na vlastite snage u jedinicama u obimu koji je
mogu postojeim snagama i sredstvima.
Specijalistika pomo je organizovana sa osloncem na bolnicu Sveti Sava u Kninu, KBC
Banja Luka i specijalizovane bolnice u SRJ, na prvom mestu VMA Beograd.
Problemi u radu:
nedovoljan broj medicinskih radnika u jedinicama,
slaba snabdevenost lekovima i medicinskim materijalom,
slaba organizacija civilne zdravstvene slube,
neispravnost i nenamensko koritenje sanitetskih m/v,
nedovoljne koliine p/g za potrebe prevoenja p/o.
3. ORGANIZACIJA SNABDEVANJA SANITETSKIM MATERIJALNIM SREDSTVIMA
Organizacija snabdevanja sanitetskim materijalnim sredstvima se vri po principu kako se
ko snae:
Meunarodni Crveni krst
donatorstvo
Optinski Crveni krst
UNPROFOR
druge humanitarne organizacije i line veze pojedinaca.
87

Predlog mera:
organizacija snabdevanja sanitetskim materijalnim sredstvima pod HITNO pristupiti po
Pravilima Pozadinskog obezbeenja.
4. SARADNJA SA ZDRAVSTVENOM SLUBOM TERITORIJE
Saradnja sa zdravstvenom slubom teritorije je slaba, a ogleda se u sledeem:
u zoni odgovornosti 7. K ne funkcionie zdravstvena zatita za potrebe civilnog stanovnitva
sa izuzetkom Knna, Benkovca i Obrovca to priinjava velike probleme u zbrinjavanju p/o
pripadnika naih jedinica kao i civilnog stanovnitva.
odziv lekara i srednjeg medicinskog kadra na mobilizaciju radi popune jedinica 7. K je
slab.
veliki broj lica je ocenjen NESPOSOBNIM za slubu u OS, a na predlog lekara specijalista
bolnice Sveti Sava Knin. Indikativno je da su to najea lica koja se bave privatnim
biznisom.
Ova pojava ima za posledicu slabljenje morala kod ostalih pripadnika vojske koji uredno i
stalno izvravaju svoje obaveze na zadacima odbrane Republike.
vei broj mladih lekara opte prakse se nalazi u bolnici Sveti Sava kao sekundarci to
oteava popunu jedinica NSnSl.
2.4.5. VETERINARSKO OBEZBEENJE
Osposobljenost organa VtSl
Nemamo ni jedno PVL VtSl u 7. K, ve samo RS koji su osposobljeni za obavljanje poslova
VtSl.
Nadzor nad namirnicama ivotinjskog porekla
Redovno ga sprovode organi VtSl, kako stoke za klanje, tako i mesa i mesnih preraevina
Zdravstvena zatita ivotinja
Sprovode je organi VtSl po jedinicama u ijem sastavu ima i ivotinja kao i osloncem na
veterinarske ustanove teritorije.
Sve veterinarske ustanove teritorije tesno sarauju sa svim jedinicama i VtOb-u
Nemamo VtMS
2.4.6. SAOBRAAJNO OBEZBEENJE
Saobraajno obezbeenje predstavlja delatnost koja obezbeuje plansko i uredno odvijanje
saobraaja i ekonomino korienje transportnih sredstava. Ono se priprema, normativno
regulie, organizuje i realizuje kao podsistem PoOb, dok njegov znaaj proizilazi iz uslova
i karaktera savremenog rata, prvenstveno zbog intenzivnog kretanja, visokog stepena
motorizacije i poveanih potreba za doturom i evakuacijom.
2.4.6.1. Osposobljenost komandi za saobraajno obezbeenje
U protekloj godini teini zadatak je bio na osposobljavanju K-di jedinica za SbOb,
zbog malog broja struno osposobljenih stareina SbSl koje su bili nosioci planiranja i
organiziranja SbOb svojih jedinica. Osposobljavanje je vreno kroz:
savetovanje N SbSl jedinica na nivou korpusa (3 puta)
mesenu kontrolu i pruanje pomoi potinjenim jedinicama
uputstvima, objanjenjima i nareenjima od strane K-de korpusa
svakodnevnim kontaktom po strunoj liniji
88

Sadanji stepen osposobljenosti K-di jedinica za saobraajno obezbeenje je na tom nivou


da mogu samostalno izvravati zadatke iz domena SbOb ili uz manju pomo pretpostavljene
komande.
2.4.6.2. Saobraaj i transport
Saobraaj i transport predstavlja osnovnu delatnost SbOb i taj znaaj proizilazi iz karaktera
savremenog rata, opremljenosti, velikog broja m/v i druge ratne tehnike, poveanog znaaja
faktora brzine, vremena, prostora, intenzivnog kretanja itd.
Saobraaj predstavlja kretanje i meusobni odnos na komunikacijama uesnika u saobraaju,
radi promene mesta u prostoru i prevoza ljudstva, stoke i MTS, odnosno vue orua i
drugih prikljunih vozila kao i postupci radi planskog korienja komunikacija i urednog
odvijanja saobraaja na njima.
Saobraaj u zoni korpusa je precizno regulisan kroz umu pozadinskog obezbeenja koja
se naelno potuje. Odstupanje od iste u zavisnosti od situacije odobrava se od strane K-de
korpusa. Eventualni poremeaji koji se mogu javiti u odvijanju urednog saobraaja, a
neposredno utiu na voenje oruane borbe:
nedostatak vunih m/v (posebno 3. pbr)
ispravnost m/v (sve jedinice)
navedeni problem je ublaen mobilizacijom m/v iz PF, a nabavkom r/d i opravkom istih, te
izvrenjem ponovne preraspodele izmeu jedinica korpusa omoguilo bi se da orua budu
pokrivena sa vozilima, a samim tim i stepen b/g bio bi na viem nivou.
Poseban problem se javlja kod preraspodele m/v poto se nareenja K-de korpusa ne potuju
i ne izvravaju od strane potinjenih jedinica, to je posebno izraeno kod preraspodele
putnikih i terenskih m/v.
Transport predstavlja utovar-ukrcavanje, istovar-iskrcavanje-pretovar ljudstva, stoke i MTS
kao i vua orua i drugih prikljunih sredstava.
Realizacija transporta u korpusu odvija se u skladu sa emom PoOb, a glavni nosioci
transporta su 7. PoB i Odeljak 7. PoB. U korpusu transport je organizovan kao:
brigadni
garnizoni
korpusni.
Sa transportnim sredstvima kojim korpus raspolae, moe se uspeno odgovoriti zahtevima
za prevoenjem uz manje organizacijske izmene i uz adekvatno odravanje tih sredstava.
Mogui poremeaji u realizaciji transporta mogu se javiti zbog estog meukorpusnog
prevoenja to izvrava transportnim sredstvima korpusa na osnovu nareenja G SVK, to
nije u skladu sa emom PoOb i uputstvom koje regulie nadlenosti u prevoenju.
2.4.6.3. Parkovna sluba
Park tehnikih sredstava podrazumeva obeleen i obezbeen u graevinskom smislu ureen
prostor sa zgradama, objektima, ureajima i putevima namenjenim za smetaj i osnovno
odravanje borbenih i neborbenih motornih vozila, orua, in. maina i drugih tehnikih
sredstava.
Korpus raspolae sa dva stalna parka tehnikih sredstava i to u kasarni Knin i Benkovac. U
navedenim parkovima postoje osnovni pratei objekti i organizovana je parkovna sluba. Svi
ostali parkovi su privremeni, neureeni i uglavnom nije organizovana parkovna sluba, to
ima za posledicu:
izuzetno loe osnovno odravanje,
89

otuenje p/g i delova m/v,


izloenost direktnom atmosferskom uticaju,
samovoljna upotreba m/v, bez kontrole i pregleda,
ulazak u park licima koja ne obavljaju slubene zadatke itd.
U cilju spreavanja napred navedenih negativnosti, neophodno je za sve jedinice u
graevinskom smislu urediti park tehnikih sredstava i organizovati adekvatnu parkovnu
slubu.
2.4.6.4. Saobraajne nezgode i posledice
U protekloj godini uesnici korpusa u saobraaju imali su jedanaest (11) saobraajnih
nezgoda i to:
est nezgoda izmeu vojnih i civilnog vozila
jedna nezgoda izmeu vojnih vozila
jedna nezgoda izmeu vojnog vozila i vozila UNPROFOR-a
dvije nezgode izmeu vojnog vozila i peaka
jedna nezgoda izletanje sa puta
Posledice saobraajnih nezgoda su sledee:
pet poginulih uesnika u saobraaju,
deset lake povreenih uesnika u saobraaju,
dvije saobraajne nezgode sa velikom materijalnom tetom,
pet saobraajnih nezgoda sa malom materijalnom tetom.
2.4.7. FINANSIJSKO OBEZBEENJE
Organi FnSl popunjeni su uglavnom iz RS osposobljenim za poslove FnOb-a.
Snabdevanje novanim sredstvima je neredovno, te se esto deava da isplate kasne po vie
meseci.
Kaseni maksimum pukova-brigada ne zadovoljava potrebe jedinica.
Stanje materijalnog knjigovodstva nezadovoljavajue a zaduenost jedinica MS nije izvrena.
Inventarisanje se nije u potpunosti i do kraja sprovelo.
2.4.8. GRAEVINSKO OBEZBEENJE
Organi graevinske slube ne postoje u jedinicama 7. K.
Na nivou 7. PoB i Odeljka 7. PoB formirana su Odeljenja za odravanje nepokretnosti koji
obavljaju poslove odravanja za sve jedinice 7. K.
Nedostatak MS ograniava a ponekad i onemoguava da se objekti infrastrukture odravaju
pa propadaju jer se u toku rata ne mogu odravati istim tempom kao i u miru.
Veliki broj objekata potrebno je sanirati i izvriti velike zahvate da bi se isti spasili od daljeg
propadanja.
Investicijsko odravanje izvodi se preko GrSl G SVK ali se praktino ne izvodi zbog
nedostataka finansijskih sredstava.
2.4.9. PROTIVPOARNO OBEZBEENJE
Organi PPZ u jedinicama 7. K ne postoji.
Na nivou 7. PoB i Odeljka 7. PoB formirana su Odeljenja PPZ koja obavljaju poslove iz
domena PPOb-a.
U toku rata (od 1991. 1994. godine) nisu obavljeni pregledi PPZ opreme ni PPZ aparata.
Stanje PPA i PPZ opreme ne zadovoljava na svim nivoima niti ima izgleda da se stanje
pobolja.
90

Zahtevali smo vie puta da se PPA i oprema pregledaju tehniki, da se oprave i popune
sredstvima ali odgovora nismo dobili.
2.5. BEZBEDNOST
U protekloj godini intenzivno je sprovoena obavetajno-izviaka aktivnost HV prema
jedinicama i zoni korpusa kroz: nasilno izvianje p/k odbrane korpusa, ubacivanje IDG
posebno u podruju sa hrvatskim stanovnitvom, (zona 75. mtbr, 92. mtbr i 1. lbr) odravanje
pisanih i telefonskih veza kao i kroz line kontakte pripadnika hrvatske nacionalnosti sa
rodbinskim i drugim vezama u RH, ulazak veeg broja lica iz RH po raznim osnovama u
zonu korpusa, ilegalne kontakte graana i pripadnika korpusa sa neprijateljskom stranom
pa i prelazaka u vie navrata pripadnika korpusa na teritoriju RH, zarobljavanje pripadnika
korpusa u zoni razgranienja (92. mtbr, 75. mtbr) i slino.
Pripadnici UNPROFOR-a i drugih meunarodnih organizacija u vie navrata su se bavili
nedozvoljenim aktivnostima u zoni korpusa (ulazak u zabranjene zone i rejone, fotografisanje,
snimanje i skiciranje vatrenih poloaja i drugih elemenata borbenog rasporeda jedinica,
prenoenje pisanih i drugih poiljki iz RH licima radi odravanja kontakata sa licima u RH,
izuavanje borakog sastava i stanje odbrambenih priprema korpusa i dr.).
U izvetajnom periodu u dva navrata ustake DTG su u zoni razgranienja izvele DTA i na
taj nain ubile naa 3 borca, a jednog tee ranili (iz 75.mtbr 1 ubijen i 1 ranjen, i 92.mtbr
2 ubijena).
U jedinicama korpusa registrovano je vie vanredniih dogaaja sa traginim posledicama
izraeno kroz ubistva, samoubistva, samoranjavanja, saobraajne udese usled ega je
izbaeno iz stroja 95 boraca (izgubilo ivot 28, tee ranjeno 67).
Evidentirano je i vie sluajeva nediscipline, razbojnikog ponaanja i upotrebe vatrenog
oruja na javnom mestu (92.mtbr, 4.lbr i 1.lbr).
Velik broj dezertera (oko 650) i nedovoljan broj boraca na borbenim poloajima negativno
utie na bezbednost teritorije i ljudstva i istovremeno ukazuje na nedovoljnu efikasnost
RiK-a.
U jedinicama korpusa vlada nezadovoljstvo pripadnika zbog nereenog statusa onih koji su
potpisali profesionalni ugovor jer im se neredovno isplauju novana primanja zbog ega
jedan broj nije produio ugovor dok oni drugi najavljuju raskid ugovora.
Politikobezbedonosnu situaciju na teritoriji karakterie uznemirenost i zabrinutost
stanovnitva i iekivanje reavanja meusrpskih sporova i nesporazuma, te razvoja situacije
oko daljeg statusa UNPROFOR-a u RSK i mogueg napada-agresije RH.
Mere bezbednosti su ugraene i integrisane u sva normativna akta koja reguliu ivot i rad i
izvoenje borbenih dejstava, ali se nedovoljno primenjuju u praksi, to se ogleda kroz brojne
vanredne dogaaje u korpusu sa traginim posledicama po ivot ljudi i zatitu materijalnotehnikih sredstava, oruja, municije, MES-a i pogonskog goriva.
Zajednikom akcijom OB korpusa i organa vojne policije otkriveno je vie poinilaca krae
vee koliine municije, MES-a, oruja i pogonskog goriva iz 7. map-a, 75. mtbr, 92. mtbr
i protiv istih su preduzete disciplinske i krivine mere, a pokradena sredstva su pronaena i
vraena jedinicama.
Zatiti tajnih vojnih podataka i objekata od posebnog znaaja u zoni korpusa (RR Promina,
skladita oruja, municije u Brukoj, privredni objekti i dr.) se ne pridaje potrebna vanost i
znaaj od svih nivoa komandovanja, to se ogleda kroz nefunkcionisanje slube obezbeenja
i injenja dostupnih vojnih podataka nepozvanim licima, to moe ugroziti bezbednost
jedinica i MTS.
91

Organi komandovanja u potinjenim jedinicama ne preduzimaju adekvatne mere na


spreavanju krae i otuivanju MTS i potrebne mere prema identifikovanim poiniocima.
Izboru kadra za popunu odreenih formacijskih mesta i dunosti ne poklanja se dovoljna
panja, a posebno kada se radi o prijemu oficira i v/o u profesionalnu slubu, tako da se isti
primaju u sastav SVK a da prethodno nisu izvrene bezbedonosne i druge provere.
U jedinicama korpusa trenutno nedostaje 16 oficira i 4 podoficira za popunu upranjenih
formacijskih mesta organa bezbednosti i obavetajno-bezbedonosnih organa, a od imajueg
stanja (25 oficira i 6 podoficira) struno je osposobljeno-kursirano 10 oficira i 1 podoficir.
I pored iznetih slabosti stanje bezbednosti u jedinicama u zoni korpusa je zadovoljavajue i
za sada nema pokazatelja koji bi ukazivali na iznenaenja sa veim posledicama.
Mere koje treba preduzeti u daljoj izgradnji bezbednosti:
preduzeti sve potrebne mere na otkrivanju i spreavanju krae municije i MES-a, oruja,
goriva i maziva, a prema nosiocima preduzimati disciplinske i krivine mere,
u potinjenim jedinicama izvriti analizu stanja bezbednosti i sistema funkcionisanja
slube obezbeenja posebno izdvojenih objekata i sastava (RR Promina, skladita
borbene tehnike, municije, MES-a i pogonskog goriva i drugih objekata infrastrukture od
znaaja za odbranu) otkloniti slabosti i dograditi sistem obezbeenja,
pripadnike jedinice koji su dezertirali privoditi i preduzimati protiv istih krivine mere,
izvriti analizu svih vanrednih dogaaja i prema odgovornim licima preduzimati potrebne
mere,
na nivou komandi brigada izvriti procenu moguih pravaca ubacivanja DTG i objekata
ugroavanja i preduzeti potrebne mere borbenog obezbeenja i kontrole teritorije po dubini
i meuprostora,
sa organima SJB ostvariti neposrednu suradnju sa ciljem kontrole tampon zona i teritorije
po dubini i fizikog obezbeenja objekata u zoni korpusa od znaaja za odbranu,
zatiti tajnih podataka i odluka o upotrebi jedinica pokloniti maksimalnu panju, a prema
prekriocima preduzimati energine mere,
borbenu gotovost jedinica vojne policije podii na zahtevani nivo, kadrovski i materijalno
popuniti i pripremiti za izvrenje namenskih zadataka,
to prije izvriti popunu upranjenih formacijskih mesta organa bezbednosti adekvatnim
kadrom, a OB koji nisu osposobljeni upuivati planski na kurs,
organi bezbednosti teino angaovati na izvravanju kontraobavetajnih zadataka i
stvarati im osnovne uslove za obavljanje namenskih zadataka.
3. OPTI ZAKLJUAK O BORBENOJ GOTOVOSTI
Planskim i organizovanim angaovanjem komande korpusa izgraen je sistem RiK-a koji
omoguava izvrenje postavljenih borbenih zadataka. Usprkos svim negativnim iniocima
obezbeeno je potrebno moralno stanje za izvrenje teinih zadataka. Realizacijom
borbenih zadataka na samim borbenim poloajima obezbeena je neophodna obuenost i
uvebanost za upotrebu svih vrsta NVO145 i jedinica korpusa.
Dostignuti nivo i kvalitet ratne popune jeste takav da ne bi mogao zadovoljiti izvoenje
sloenijih b/d prvenstveno napadnog karaktera. Ne zadovoljava kvalitet i kvanitet popune
komandnih dunosti svih nivoa RiK, a posebno vod-eta.
Sistem PoOb obezbeuje pokrivanje najveeg dela svojih potreba i sadraja iako na njegovu
efikasnost i funkcionisanje presudno utie nedostatak MTS, rezervnih delova, skromni
145

92

Nadogradnja vojne opreme.

remontni kapaciteti, neredovno snabdevanje sa pogonskim gorivom, uniformom, obuom


itd.
U sadanjem momentu je veoma znaajno plansko i organizovano angaovanje izvoakih
jedinica kao i svih drugih struktura na prikupljanju obavetajnih podataka kako bi se
spreila svaka vrsta iznenaenja.
Kontraobavetajnim merama, radnjama i postupcima u narednom periodu moramo
pokloniti izuzetnu panju.
Odreena pitanja komanda korpusa nije u stanju da rei bez pomoi pretpostavljene
komande:
obezbeenje planske popune komandi i jedinica sa radno sposobnim, motivisanim i
neoptereenim stareinskim kadrom.
preraspodelom MTS izvriti popunu korpusa kritinim MTS.
da MO preduzme sve mere iz svoje nadlenosti za povratak v/o koji su samovoljno
napustili RSK.
da se dovede jo vei broj stareina rodom iz RSK, prvenstveno mlaih godita,
da se otueni stanovi iz VSF146 vrate u nadlenost komande garnizona i dodele stareinama
po vaeem pravilniku.
da se ubrza profesionalizacija vojske i da se PVL to pre ree statusna pitanja.
da se dostavi pregled odobrenih finansijskih sredstava radi nabavke MTS za nesmetan rad
komandi i jedinica.
Na osnovu napred iznetog borbenu gotovost 7. Korpusa za proteklu kalendarsku godinu
ocenjujem ocenom dobar (3).
4. TEINI ZADACI NA DALJOJ IZGRADNJI BORBENE GOTOVOSTI
1. Komande jedinica to pre popuniti odgovarajuim stareinskim kadrom po formaciji a
deo stareina obavezno provesti kroz seminare i Kurseve koje organizuje G SVK u toku
1995. godine.
2. Na svim nivoima izvriti referisanje po elementima b/g, realno sagledati stanje u
jedinicama i definisati odgovarajue zakljuke sa kojima upoznati sve pripadnike jedinica i
principijelno ih ispotovati.
3. U svim brigadama formirati: izviaku jedinicu, jedinicu vojne policije, jedinicu veze
od stareina i vojnika koji su potpisali ugovor. Iste po mogunosti opremiti sa neophodnim
MTS (preraspodelom u okviru jedinica).
4. Nareenja dobijena od strane Komande 7. K realizovati po svaku cenu uz potovanje
datih rokova.
5. Obuku stareina i vojnika u toku 1995. godine realizovati u duhu nareenja za borbenu
obuku 7. K i godinjeg plana rada za 1995. godinu.
6. Za rad sa regrutima angaovati najiskusnije stareine sa kojima izvriti moralne, vojnostrune i materijalne pripreme kako bi se obuka to kvalitetnije realizovala.
7. U okviru mogunosti nastaviti sa utvrivanjem i zapreavanjem p/k odbrane. Gde god
postoje mogunosti radove izvoditi runo upotrebom velikog rionirskog alata.
8. U granicama mogunosti popuniti jedinice sa RU i izvorima za napajanje kao i PTK-om
i unaprediti sistem veza u jedinicama Korpusa.
9. Sistem PVO uvezati u jedinstvenu celinu i preduzeti mere da se u cijelom Korpusu slua
TO 7. larp PVO i 45. b VOJIN.
146

Vojno-stambenog fonda.

93

10. Izvriti smotru svih pripadnika jedinica 7. K i ustanoviti tano stanje po pitanjima
ABHO sredstava.
11. Jo jednom preko SUP-a, iz spiskova izbjeglica i Crvenog krsta prikupiti podatke o
licima koja nisu u Vojnoj evidenciji i iste mobilisati.
12. Ustrojiti evidenciju m/v, prikljunih sredstava, in. maina, konja, mazgi te iste staviti
na RR prema predlozima planova popune potinjenih jedinica.
13. Preraspodelom stareina i v/o napraviti ravnomernu popunu RJ.
14. Preko pretpostavljene komande rjeiti status oficira i podoficira koji su zavrili
jednogodinje kolovanje u Banja Luci.
15. Vojnike i stareine redovno informisati o vojno-politikoj situaciji, merama i
postupcima koje se preduzimaju u cilju podizanja standarda boraca i njihovih porodica kao
i naporima da se preko donatora obezbedi deo sredstava koja se ne mogu dobiti redovnim
putem.
16. Formirati upravne i izvrne organe u p-br. i b-j tamo gde to jo nije uraeno.
17. Pozadinske izvetaje slati po nareenju Str. Pov. br. 10-407 od 31. 05. 1994. godine
radi nareenja delatnosti.
Jedinica koja ne bude slala od 01. 01. 1995 godine nee biti obezbeivana.
18. Sva MS dobivena od donatora ili iz drugih izvora moraju biti odmah knjiena po ML
i prijavljena 7. K jer e ubudue 7. K isto tako odnositi prema jedinicama koje ne budu
blagovremeno izvetavale.
Posebno se odnosi na gorivo, hranu i opremu koju su jedinice dobijale, a da to nisu
prijavljivale.
19. Osnovnom odravanju na svim nivoima RiK-a pokloniti posebnu panju i za
sprovoenje istog obavezati K-dire i K-dante svih nivoa (od odelenja do puka-brigade).
20. Ustanoviti dokumentaciju za sva MS i LLZ kartone za svako lice, a za MS zaduiti
neposredne korisnike i K-dire samostalnog voda ili ete-baterije.
21. Odeu i obuu pojedincima na koritenje izdavati preko LLZ kartona uz zamenu
ispravno za neispravno.
22. Na hranu stavljati samo stvarni broj ljudstva. Svaka zloupotreba bie sankcionisana.
23. Snabdevanje vodom i ogrevom vriti jedinice krajnje racionalno.
24. U jedinicama u kojima nema lekara iste mobilisati i strogo kontrolisati njihov rad.
25. Specijalna i ostala m/v koristiti iskljuivo za namenska prevoenja.
26. Sa svim m/v odmah zaduimo vozae koji su duni ista odravati i vriti primopredaju.
27. Sva nareenja od strane K-de 7. K vezana za preraspodelu vozaa odmah izvriti jer
ubudue K-da 7. K nee biti obavezna prema jedinicama koje nisu izvrile nareenja da ih
obezbeuje po pitanjima PoOb.
28. Isplatu naknada za boravak u jedinici isplaivati strogo po nareenjima iz K-de 7. K.
Svaka zloupotreba bie sankcionisana i nee se tolerisati kao do sada.
29. Zavriti do kraja popise svih MS i inventarisanje i sva sredstva zaduiti preko MK.
30. Sa svim objektima u sastavu SVK koje koriste jedinice 7. K graevinske objekte kao
i izraene objekte odmah zaduiti jedinice koje ih koriste, sainiti zapisnike i uiniti ih
odgovornim za stanje objekata.
31. Sredstva PPZ osposobiti u skladu sa mogunostima SVK, ista stalno odravati i imati u
gotovosti za upotrebu uz preduzimanje preventivnih protivpoarnih mera.
32. Preduzeti sve potrebne mere na spreavanju krae oruja, municije, MES-a i pogonskog
goriva, a prema poiniocima preduzimati disciplinske i mere krivinog gonjenja.
94

33. Izvriti analizu sistema obezbeenja izdvojenih sastava, a posebno fizikog obezbeenja
objekata Promina, skladita i mjesta lokacija ljudstva i MTS i preduzeti konkretne mjere
na poboljanju funkcionisanja slube obezbeenja.
34. Izvriti procenu moguih pravaca ubacivanja IDG i objekata ugroavanja te preduzeti
adekvatne mjere na kontroli teritorije i meuprostora kroz postavljanje zasjeda, organizovanje
patrolne slube i zapreavanje odreenih reona (svaka brigada u svojoj zoni).
35. Borbenu gotovost vodova vojne policije podii na vii stepen, izvriti analizu ljudstva
i sve one koji ne ispunjavaju kriterije rasporediti na dunosti van jedinice VP. Vodove VP
imati spremne za borbu protiv ubaenih IDG, kao i za obavljanje slubi kroz obezbeenje
komandanta i KM i patrolnu slubu.
36. Organe bezbednosti teino angaovati na izvravanju kontra-obavetajnih poslova i
zadataka i stvarati im osnovne uslove za obavljanje funkcionalnih zadataka.
Za NAELNIK TABA
p u k o v n i k
ivko aponja
M.P. 147 [., v.r.]148

147
148

Okrugli peat: Vojna pota 9031, Knin.


Potpis je neitak.

95

96

JEDINICA

Sled.

1
2
3
1.
K-da sa PJ
58
2.
75. mtbr
229
3.
92. mtbr
189
4.
1. lbr
104
5.
2. pbr
166
6.
4. lbr
103
7.
7. map
66
8.
7. mpoap
61
9.
7. larp PVO
39
10.
7. PoB
41
11.
3. pbr
161
12.
7. okl. voz
4
13.
7. in. bat
15
14.
7. okb
23
15.
VOd KNIN
3
16.
UKUPNO
1262
Kategorija lica kojima je popuna izvrena
17.
Profesionalna sl. u VJ
88
18.
Prof. sl. po ug. u SVK
120
19.
Rezervni sastav
525
20.
vojnici na slu. VR
21.
civ.l. na sl. u VJ
9
22.
civ.l. na sl. u SVK
23.
ene v/o
24.
Dobrovoljci
1

Re d .
broj
5
64
68
55
57
54
62
83
43
44
63
43
75
80
13
833
59

37
155
104
56
90
64
54
26
17
26
70
3
12
3
25
743

ima

OFICIRA

13

101
259
905

50
185
150
75
132
75
53
42
21
76
126
12
20
31
1
1050

sled.

36
312
228
45
135
69
62
40
43
67
119
19
9
5
98
1278

ima

PODOFICIRA
sled.

ima

sled.

ima

189
1133
12524
1032
235
203
6

203
5

11
12
13
66
444
296
79 3274 2727
70 2463 1947
67 1497
991
87 2287 1961
94 1504 1383
93
700
659
64
646
416
63
431
294
98
725
692
70 2255 1557
74
62
56
44
225
105
54
234
105
4783
46 2132
91 16973 15321

UKUPNO

754
11094
1032
213

9
10
72
336
223
167 2860 2260
152 2304 1615
60 1318
891
102 1989 1736
92 1326 1250
115
581
542
95
543
350
205
371
234
88
608
599
87 1968 1377
158
46
34
45
190
84
16
180
93
980
42 2009
122 14661 13301

VOJNIKA

14
67
83
74
66
86
92
94
65
68
95
69
90
46
45
1634
90

PREGLED
popune ljudstvom 7. KORPUSA po ratnoj formaciji

196
6

187
1089
5812
1032
213

196
6

187
1089
5354
1032
213

196
6

5266

196
6

5127
na dosluenju VR 968

PROS.
ZA ISPLATU
ANGAOVANO
v/o
PRIMJEDBA
u
u
u tek.
u tek.
preth.
preth.
mj
mj
mj
mj.
15
16
17
18
19
252
243
126
124
1450 1190 1109 1094
1035 1201
687
682
648
648
403
403
1544 1397
703
689
682
643
632
628
443
443
267
267
321
282
218
180
172
172
98
98
530
530
349
342 8-11 od 08.02.94.
845
851
713
657 8-6/1 od 29.01.94.
51
49
36
33 po predlo. formaciji

49
55
39
33

71
71
16
16
93
114
72
73
8535 8077 5468 5329

PREGLED
stanja popune ratnih materijalnih rezervi po vrstama

VtMS

HRANA

NORME
RSnMS

REZERVNI DELOVI

Streljaka
Podrka
PO

Utvreni kriterijum u d/r,


b/k, d/o, tona
P
3
3
3

K
1
1
1

puk br
svega Ima
%
4
1,78 59
4
1,38 46
4
1,41 47

SVEGA

NIVO POPUNJENOSTI
R
ima
%
0,41 41
0,22 22
0,42 42

SVEGA
Ima
%
2,19 55
1,60 40
1,83 46

1,52

50,6

0,35

35

1,87

47

3
1
3,0
1
2,5
1
3
1
3
1
3
1
Po posebnom kriteriju

4
4
3,5
4
4
4

2,10
1,65
2,35
3,42
2,00
2,70

70
55
94
114
67
90

0,47
0,49
0,35
0,58
0,70
0,64

47
49
35
58
70
64

2,57
2,14
2,27
4,00
2,70
3,35

64
53
77
100
90
95

1,75
1,75

0,25
0,5

2,00
1,80

0,25
0,25

14
14

0,17

17
47

0,42

0,047

0,297

21
16,5

Obrok tekui

15

17

50%

50

42

Obrok konzervirani

PAA

Art. podrka
Art. PoB
Za b/v
Cevana
Raketna
SVEGA
MES
SVEGA KoV
MES RM
UbS RV i PVO
UKUPNO
MB-86
D-2
GM-1
DS
UKUPNO
Pratea
Pe. naoruanje
Art. naoruanje
Borbena m/v
Ininjerijska TMA
TMS veze i elektron
Raketna TMS
Radarska TMS
Akumulatori
Auto-gume
Ostala TMS
GORIVO

POGONSKA
SREDSTVA

MUNICIJA

PEADIJSKA

NAZIV REZERVI

NAPOMENA

UKUPNO
Sn K-111
Sn K-102
Sn K-103
Nare. G
SVK sp.
pov 29-24
od 15.04.93

VtK-14

97

Prilog br. 3
PREGLED
KRITINIH VRSTA MUNICIJE U 1994. god.

Red.
br.

VRSTA UbS

Sleduje
(kom)

Ima
(kom)

%
popune

9350159

5145872

55%

229180

120884

52%

14540

5851

40%

1.

METAK 7,62 mm za AP i PAP (109)

2.

METAK 12,7 mm za BROWING (115)

3.

MINA 82 mm za MB (119 BE)

4.

MINA TROMBLONSKA TRENUTNA (121 BE)

8451

841

99%

5.

METAK 82 mm za Bst (125 CG)

3232

482

15%

6.

RBU 64 mm ZOLJA (130 CG)

25948

8534

32%

7.

METAK 76 mm za ZIS

5300

1763

33%

8.

METAK 105 mm za H M-56

7893

3157

40%

9.

MINA 120 mm za MB

7740

2897

37%

10.

METAK 122 mm za H M-38 (TFG)

4224

1506

35%

11.

RAKETA 128 mm za VBR (262 BEM) za OGANJ

3197

951

29%

12.

RAKETA 128 mm za VBR (263 BEM)

1280

312

24%

13.

METAK 40 mm za BOFORS (383

7200

2493

34%

14.

METAK 125 mm za TENK M-84 (TFG)

773

402

52%

Prilog br. 4
PREGLED
poginulih, ranjenih, povreenih vojnika stareina

Red.
Broj
1.

2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.

98

IMENOVANJE
Ukupno p, r, pov. od 1991 do kraja 1994:
1) poginulih
2) ranjenih
3) povreenih
Poginulih u 1994.
Ranjenih u 1994.
Povreenih u 1994.
UZROCI:
Poginulih u b/d
Ranjenih u b/d
Povreenih u b/d
Poginulih van b/d
Ranjenih van b/d
Povreenih van b/d
Umrli prirodnom smru

BROJ

NAPOMENA

2757
584
2116
57
67
103
19

Nedostaju podaci za ranjene i


povreene za period 01.06.
31.12.1992. godine. Za navedeni
period evidencija voena kod
PJM:

11
26
0
40
77
19
16

Izvornik, strojopis, latinica


HR-HMDCDR, 8., kut. 7.

28

1995., sijeanj 30.


Glina
Informacija Komande 24. pbr SVK podreenim postrojbama o stavovima politikog vodstva
RSK u vezi najavljenog otkazivanja mandata UNPROFOR-a od strane RH,
te o odbacivanju plana Z-4 jer smatraju da bi RSK sveo na status autonomije
VOJNA POTA 9138 VOJNA TAJNA
Pov. broj: 32-14 POVERLJIVO
Glina, 30. 01. 1995.
Informacija, dostavlja.- K-di T. .149
Odluka RH da do kraja zaotri pitanje politikog reenja RSK pre isteka mandata
UNPROFOR-a, smatra se merom pritiska, a ocenjuje se krajnje pogrenom i tetnom.
Poto bi eventualni sukob mogao da eskalira u iri rat na Balkanu, treba oekivati da e
SAD, a posebno Evropa preduzeti sve potrebne mjere da se to sprei. Svet pokazuje poseban
interes za eventualno reagovanje SRJ.
Mini kontakt-grupa na elu sa amerikim ambasadorom Piter Galbrajtom150 nastojat
e nametnuti plan Z-4 kao osnovu za politike pregovore izmedju RH i RSK. Plan je
sainjen u saradnji sa RH, a na tetu RSK. Planom je predvidjeno da se anulira Vensov
plan i da RSK izgubi politiki ekonomski suverenitet drave, prihvatanjem statusa
autonomije.
Ocjena je da RSK treba odbiti plan uz konstataciju da on nije sainjen uz suglasnost, da
favorizuje interes RH. Tokom 30. ili 31. 01. 1995. godine oekuje se da e Mini kontaktgrupa objaviti sadraj plana za politiko reenje izmedju RH i RSK.
PKMV
kIk
p u k o v n i k
M.P.151 Jovo Kljai, [v.r.]
Izvornik, strojopis, latinica
HR-HMDCDR, 2., 39. korpus SVK, kut. 22.

149
150
151

Tenkovske ete.
Peter Galbraith.
Okrugli peat: Vojna pota 9138, Glina.

99

29

1995., sijeanj 31.


[Banja Luka]
Iz izvjea Glavnog taba VRS predsjedniku RS i podreenim postrojbama o borbama na
glamokom, bihako-krupskom i grahovskom bojitu, te odluci da se pojaa pritisak na
Biha dovoenjem svjeih snaga
GLAVNI TAB VOJSKE
REPUBLIKE SRPSKE
Str. pov. br. 03/3-31
31. 01. 1995. godine
VRLO HITNO
PREDSEDNIKU REPUBLIKE SRPSKE
Komandi: 1. i 2. KK, SRK, IBK, HK, DK, V i PVO, IKM-1, IKM-2 i CVS VRS
[]
2.- u z/o 2.KK
a) Neprijatelj
Na Glamokom pravcu neprijatelj je dejstvovao peadijskim naoruanjem po rejonu
s. Koriine. Na bihako-krupskom delu ratita primeeno je da muslimanske snage vre
pomeranje p/k.152 U rejonu mostobrana kod Krupe na Uni ispoljavao je dejstva uglavnom
iz p/n153, ali sa manjim intenzitetom u odnosu na prethodni dan. U irem rejonu Bihaa
ispalio je vie mina iz MB 82 mm. Na grahovskom pravcu ustake snage su dejstvovale iz
MB 82 i 120 mm, a peadijsku vatru otvarale su skoro na itavoj liniji fronta.
b) Stanje u korpusu
Snage korpusa na glamokom pravcu zbog magle i niskih temperatura nisu izvodile borbena
dejstva, teino je vreno uredjenje poloaja i prikupljanja podataka o aktivnostima neprijatelja.
Zbog niskih temperatura dolo je do promrzavanja 35 boraca. U 15. pbr vri se stabilizacija
stanja i intenzivno se radi na formiranju jedinice koja e preuzeti poloaje od iste.
c) Gubici: 35 promrzlih boraca i 2 pripadnika MUP-a tee ranjena od rasprskavanja mine.
[]
Rim 4 Glavni tab vojske Republike Srpske odluio je:
Odluka G VRS je da nastavi i ubrza pripremu i dovodjenja jedinica za angaovanje u irem
rejonu Bihaa radi saniranja stanja i stabilizacije morala kod boraca i stanovnitva. Ostale
aktivnosti produiti u odnosu na ve izdata naredjenja.
KDJ/GP
NAELNIK TABA
general-potpukovnik
Manojlo Milovanovi M.P.154
Preslika u posjedu prireivaa.
152
153
154

Prednjeg kraja.
Protunapada.
Prijemni peat centra veze: Brzojav br. 462, primljen 1. 2. 1995. u 01,05; obraen u 01,15.

100

30

[1995., sijeanj]
[Knin]
Izvjee Ministarstva odbrane RSK o radu Vojno privrednog sektora u 1994. godini
REPUBLIKA SRPSKA KRAJINA VOJNA TAJNA
MINISTARSTVO ODBRANE STR. POVERLJIVO
Broj: ____________________
Knin: ____________________
MINISTRU ODBRANE
IZVETAJ O RADU VOJNOPRIVREDNOG
SEKTORA ZA 1994. GODINU DOSTAVLJA
Vojno-privredni sektor MO RSK je u protekloj godini radio u okvirima predvienog
Zakona o odbrani te Pravilnika o nadlenostima organizacijskih jedinica.
Odvijanje i realizacija poslova i zadataka iz ove sfere bila je uslovljena mnogobrojnim
objektivnim i subjektivnim faktorima od kojih izvodimo najznaajnije:
1. Nedostatak potrebnih finansijskih sredstava za realizaciju zadataka predvienih planom
i budetom za 1994. godinu.
2. Hiper-inflacija u 1 kvartalu 1994. godine.
3. Izuzetno dugim linijama snabdevanja.
4. Oteanim prelaskom konvoja preko granice RS i SRJ i tranzita kroz RS.
5. Nedostatkom stratekih roba na podruju RSK.
6. Nedovoljna tehnika opremljenost.
7. Nedostatak odgovarajuih strunih kadrova.
8. Neadekvatan smjetajni prostor.
Pored navedenih razloga VPS155 je u protekloj godini izvrio znaajne nabavke u sferi
intendantskih i tehnikih sredstava za potrebe SVK, organizovao namensku proizvodnju
u kapacitetima MOL-a, TVIK-as i Banijametala, te se u graevinskom dijelu znaajno
angaovao na ininjerijskom ureenju teritorije, a posebno aerodroma Udbina, to se
pokazalo kao apsolutno ispravno.
Prilikom realizacije zadataka iz sfere VPS posebno je voeno rauna o tome da se maksimalno
angauju proizvodi i usluni kapaciteti na podruju RSK.
Ovo je posebno izraeno kroz proizvodnju i nabavku intendantskih materijalnih sredstava
/odjea, obua i hrana/, namenske proizvodnje /mina cal 120 mm/ u Teslingradu, TVIK-u
i Banijametalu.
Angaovanje transportnih kapaciteta /Likatrans, Transport Korenica, Slavijatrans
Petrinja/.
Isporuka naftnih derivata NIK-a Mirkovci.
Znaajne koliine MTS nabavljene su u Republici Srpskoj, a naroito u SRJ gdje smo
nabavljali praktino sve repromaterijale, a naroito strateke materijale /eksplozivni, barutni,
municija/.
155

Vojno-privredni sektor.

101

Ovom prilikom smatram da je potrebno naglasiti neke osnovne parametre, kao to su:
1. Intendantska materijalna sredstva
a/ Hrana i ogrev
Ukupno je nabavljeno i preveeno do glavne pozadinske baze cca 13.500 tona raznih
prehrambenih proizvoda i ogreva, od toga:
2.820 t brana,
1.090 t krompira
544 t pasulja
1.159 t mesa svee,
869 t suhomesnatih proizvoda,
50.000 m ogrevnog drveta,
3.150 t mrkog ugljena.
b/ Odea i obua
uniforma maskirnih
19.000 kompleta
koulja maskirnih
10.700 komada
cipela vojnika duboka
25.000 komada.
2. Tehnika materijalna sredstva
a/ Naftni derivati i maziva
dizel gorivo D-2
6.214.516 l
motorni benzin 86
1.521.362 l
motorni benzin 98
501.943 l
maziva raznih
162.000 kg
b/ Municija i mes
10.000 kom mina cal. 120 mm
1.000.000 kom metaka 7,62 mm AP-PAP
3. Graevinski zahvati
ABS- kaponiri
ZZ /zemljani zakloni/
AB tipska sklonita

1 kom
2 kom
90 kom.

U prilogu akta dostavljeni su precizni podaci sa svim relevantnim pokazateljima po


referatima.
U protekloj godini, prilikom izrade finansijskog plana, prihvaen je iznos od cca 336 miliona
dinara, meutim, zbog nemogunosti iznalaenja realnih izvora isti je rebalansiran na 213
miliona, da bi do kraja 1994. godine realizacija bila cca 50 miliona, to nije zadovoljilo ni
20% stvarnih potreba odbrane.
Od obezbeenja 50 miliona u proloj godini, utroeno je:
za materijalne trokove
23 miliona,
za plate v/o i profesionalnog sastava 27 miliona.
U strukturi materijalnih trokova za:
intendantska sredstva utroeno je
16 miliona,
tehnika materijalna sredstva
7 miliona.
Uvaavajui prosjeno brojno stanje SVK po vojniku, utroeno je svega 1,2 dinara/danu u
odnosu na potrebnih 5 din/danu.
102

Rezultat ovakvog finansijskog stanja u proloj godini je:


Znaajan pad nivoa svih vrsta materijalnih rezervi, kao bitnog preduslova za pouzdano
funkcionisanje odbrambenog sistema RSK. Ovdje bih posebno naglasio rezerve hrane,
goriva i municije kao 3 kljuna faktora odbrane;
Zbog nemogunosti obezbeenja dovoljnih koliina prehrambenih artikala, opao je kvalitet
ishrane u SVK to stvara odreena nezadovoljstva kod v/o i negativno utie na borbeni
moral. Zbog specifinog geostratekog poloaja neophodno je stvaranje rezervi kljunih
artikala ishrane za najmanje 3 mjeseca rata. U ovom momentu takve rezerve iznose, u
prosjeku 10 dana, a nekih osnovnih artikala, kao to je brano, svega 2 dana;
Snabdevanje SVK sa naftnim derivatima, ukupno posmatrajui, zadnje godine znaajno se
pogorava tako da je:
1993. godine isporueno
8.338.790 l D-2,
1994. godine isporueno
6.214.516 l D-2 ili 74% u odnosu na 1993. godinu.
SVK u svom sastavu ima oko 5.000 borbenih i neborbenih vozila i samo 1 punjenje
rezervoara iznosi oko 600.000 l D-2. S obzirom da se gorivo obezbeuje iz Rafinerije
Panevo i da u svakom trenutku moe doi do intenziviranja borbenih dejstava u zoni
koridora i time potpunog prekida snabdevanja, u ovoj sferi se imperativno namee stvaranje
rezervi pogonskog goriva za 3 mjeseca rata i to:
D-2
1.800.000 l
MB-86
600.000 l
GM-1
200.000 l
Sa ovim problemom su pismeno upoznati svi relevantni dravni faktori od Ministra
energetike, Predsednika Vlade i Predsednika Republike, meutim, stanje se i dalje pogorava,
tako da su zalihe pogonskog goriva dovoljne za 1 dan rata. Smatramo da ne treba naglaavati
to to znai u sluaju pogoravanja bezbedonosne situacije. Nedostatak pogonskog goriva
je znaajno usporio i prekinuo zadatke u vezi ininjerijskog ureenja teritorije, usloio
snabdevanje i smenu jedinica SVK.
Rezerve municije i MES-a zbog izvoenja borbenih dejstava su iscrpljene, a nekih vrsta
municije, zbog nemogunosti proizvodnje u SRJ i RS uopte nema, ve ih je potrebno
nabavljati iz uvoza. Posebno kritini artikli su: mine, cal 120 mm, koje moemo sami
proizvoditi, ali nemamo dovoljno finansijskih sredstava,
artiljerijska municija od 76-152 mm, koja se moe proizvoditi u RS,
Postoje odgovarajui podaci o potrebama municije i MES-a, pa smatramo da je obezbeenje
kritinih artikala municije imperativni zadatak i da se hitno moraju nai izvori finansiranja
proizvodnje i nabavke ovih artikala.
U predlogu finansijskog plana za 1995. godinu ova stavka iznosi i 30%, u odnosu na
ukupna sredstva.
Kao to je ve reeno, od 5.000 borbenih i neborbenih vozila koji se nalaze u vlasnitvu
SVK veem broju su istekli resursi pa su neophodni zahvati iz domena srednjeg i generalnog
remonta. Ovi zahvati se djelomino mogu obaviti u naim remontnim kapacitetima, ali su
neophodni rezervni dijelovi, a to je vezano za obezbeenje finansijskih sredstava.
U predloenom finansijskom planu ove aktivnosti su predviene sa 10% u odnosu na
ukupna sredstva.
103

Ukupne neizmirene obaveze prema dobavljaima, u ovome trenutku, iznose oko 10 miliona
dinara, a 70% su obaveze prema dobavljaima iz RSK, to bitno oteava i ograniava
reproduktivnu sposobnost privrednih subjekata.
Nedostatak finansijskih sredstava doveo je do pada solventnosti i legitimiteta MO, kao
predstavnika institucije sistema.
Iz do sada iznesenog, namee se zakljuak:
1. Za funkcionisanje odbrambenog mehanizma RSK, kao elementarnog uslova opstanka,
moraju se iznai sredstva i realni izvori finansiranja, da bi se obezbedila potrebna materijalnotehnika sredstva;
2. G SVK mora obezbediti, linijom subordinacije, maksimalno racionalno koritenje svih
resursa, kako u mirnodopskim, tako i u ratnim uslovima.
3. Politikom odbrane obezbediti da sva javna i dravna preduzea i svi ostali privredni
subjekti maksimalno intenziviraju proizvodnju, a da istovremeno ne bude ugroena borbena
sposobnost RSK;
4. Kadrovski ojaati i tehniki osposobiti VPS, radi realizacije veoma znaajnih zadataka
koji nas oekuju u 1995. godini.
U prilogu dostavljamo izvetaj o radu pojedinih referata Vojno-privrednog sektora.
Dostavljeno: VOJNOPRIVREDNI
SEKTOR
2 x Ministru odbrane
Naelnik
1 x Arhiva Dobrijevi Branko, dipl. ma. in.
IZVETAJ
o izvrenim nabavkama InMS156 iz nadlenosti MO RSK u 1994. godini
1. Pitanja za obradu
1. Finansijska sredstva odobrena, doznaena iz Budeta Vlade RSK u 1994. godini
2. Dugovanja prema dobavljaima InMS
3. Nabavljena osnovna InMS u 1994. godini
4. Rezerve hrane u SVK 31. 12. 1994. godine
5. Karakteristike i problemi u vezi nabavke InMS
6. Miljenje i mere za poboljanje stanja nabavki InMS.
2. Obrada pitanja

1/1
Iz Budeta Vlade RSK u 1994. godini doznaena-odobrena finansijska sredstva iznose:
MO RSK
5.619.029 dinara
G SVK
7.513.085 dinara*
U k u p n o:
13.132.114. dinara
* U iznos uraunata asignacija sa Budetom u ukupnom iznosu od 1.619.102 dinara.
Doznaena-odobrena finansijska sredstva posmatrana sa aspekta dinamike doznaavanja i
brojnog stanja na InOb157 u SVK iznosi:
156
157

Intendantsko materijalnih sredstava.


Intendantskom obezbjeenju.

104

a/ po jednom danu
kod G SVK
20.584 dinara i
kod MO RSK
15.395 dinara
U k u p n o:
35.979 dinara
b/ po jednom licu na InOb, dnevno
kod G SVK
0,69 dinara i
kod MO RSK
0,51 dinara
U k u p n o:
1,20 dinara
U odnos na zahtevana-planirana finansijska sredstva i normativ minimalne cene kotanja po
jednom licu /oko 5 dinara dnevno/ po InSl158 doznaena i isplaena sredstva iznose 24%.
Raspoloiva finansijska sredstva angaovana su po granama InSl:
ishrana
82%
oprema
12%
ogrev
6%.
Nedovoljna finansijska sredstva uslovila su padanje u dugove /MO RSK i G SVK/ koji
iznose 60% u odnosu na ukupno doznaenu-odobrenu masu.
1/2
Dugovanja dobavljaima InMS i vriocima usluga iznose:
obaveze MO RSK 3.269.455 dinara i
obaveze G SVK 4.462.307 dinara
U k u p n o:
7.731.762 dinara
Iskazani dug oko 92% se odnosi na isporuena InMS i izvrene usluge. Ostalih 8%
predstavlja neisporuene artikle zimnice /krompir, svei i kupus kiseli/ zazimljena kod
dobavljaa, drvo ogrevno i usluge ivenja uniformi za to su stvorene obaveze.
Naglaava se da se dugovanja odnose uglavnom na stalne dobavljae-vrioce usluga SVK,
a 80% su preko 60 dana. Ova okolnost e verovatno uticati na poslovanje u narednom
periodu.
Ako doznake finansijskih sredstava MO RSK i G SVK po InSl budu po dinamici, kao
u 1994. godini /u januaru 1995. godine je i slabija/ za izmirenje prikazanih dugovanja
potrebno je 7 meseci.
1/3 i 4 Prilog broj 1, 2, 3 i 4
a/ Ishrana
Nabavljene koliine artikala hrane zadovoljile su minimalne potrebe SVK. Periodino je
bilo kritinih situacija rezerve odreenih artikala bile su na nivou ispod 10 dana: masnoe,
eer, pirina, konzerve mesne, artikli za doruak, suvi obroci.
Uzrok stalne kritinosti rezervi su nedovoljna finansijska sredstva. Zbog ovoga odreeni
artikli nisu uopte nabavljeni /povre konzervisano, suvi obroci, voni premazi/ ili su
nabavljeni u malim koliinama ispod 30% potreba /artikli za doruak/.
Da bi se odrao minimum rezervi hrane G SVK je tokom itave godine reducirao norme
pripadanja za veinu artikala oko 30%, a mesa sveeg i proizvoda od mesa oko 50%.
158

Intendantskoj slubi.

105

U najkritinijim situacijama intervenisalo se rezervama RD RR159 RSK.


Popuna rezervi brana je neredovna, povremeno i kritina. Verujemo da e donoenje
Odluke o visini i ealoniranja stalnih rezervi brana-penice reiti ovo pitanje.
Visina rezervi hrane u momentu izrade ovoga Izvetaja: brano penino, pirina, masnoe,
eer i suvi obroci, nepovoljna je i nalae promptno poboljanje stanja. Za brano mere su u
toku obezbeenje elektrine energije za Mlin Holding Belje.
Prilog broj 4 Rezerve hrane pomo VJ
Koliine i struktura artikala je povoljna: povre konzervisano, suvi obroci i mesne konzerve
/respektivne koliine/.
Prema informaciji G SVK prevoenje ukupnih koliina u RSK, ukoliko ne bude problema
sa prelaskom granice sa SRJ, oekuje se do 15. februara ove godine.
b/ Odena oprema i obua
Nabavljene koliine uniformi i cipela zadovoljavaju /uglavnom/ iskazane potrebe SVK.
Nisu zadovoljene potrebe ni priblino, sa zimskim toplim donjim rubljem, demperima,
potkapama i arapama vunenim.
Posebno je u ovom momentu kritina nabavka opreme za regrute.
Poboljanje stanja i odravanje dostignutog nivoa /uniforme i obua/ nije mogue bez
promptnog obezbeenja finansijskih kompenzacijskih sredstava za opremanje regruta
minimum 500.000 dinara /februarska partija/.
Rezerve opreme praktino ne postoje ili su minimalne.
1/5
Na poslovima nabavki InMS iz nadlenosti MO RSK u izvetajnoj 1994. godini rade 3 lica:
AVL 1 pukovnik i 2 CL diplomirani ekonomisti uz stalnu ispomo daktilografa Odelenja.
U periodu od 16 meseci, otkako Odsek za snabdevanje funkcionie, moe se konstatovati
da je Odsek solidno ovladao funkcijom:
sistematizirane su analitike osnove za planiranje nabavki i praenje stanja snabdevenosti
InMS i trita;
oformljena su osnovna evidenciona dokumenta-pregledi bitna za funkciju Odseka;
u potrebnoj meri obraeno je trite Srpskih zemalja i
izabran je odreen broj pouzdanih i stalnih dobavljaa InMS.
Osnovni problemi i okolnosti koje negativno utiu na uspenost i
efekat obavljanja poslova nabavki InMS
Nedovoljna finansijska kompenzacijska sredstva
Ovo je stalni problem koji ima za posledicu:
neplansko kampanjsko pristupanje nabavkama u veem broju sluajeva kad stanje
postaje kritino. U ovim uslovima po pravilu se ne postigne povoljna cena, a kvalitet kakav
ima;
nemogunost koritenja bonifikacija po osnovu avansnog ili promptnog plaanja. Za
avansna i uredna plaanja cene su u proseku 25% nie, a za kupca-potroaa, kao vojska, to
su respektivne koliine roba plus ili minus /za SVK u 1994. godini je nabavljeno osnovnih
artikala hrane preko 10.000 tona/. Kada bismo bili uredni platie, a robu ipak moramo
platiti, i rezerve InMS bi bile znaajno vee;
dugovanja koja iznose 60% od vrednosti /finans.-kompenzacijska/ mase odobrena iz
budeta su vrlo nepovoljna okolnost. Praktino do avgusta ove godine ne moemo biti
159

Robne dravne ratne rezerve.

106

solventni ne moemo vriti nabavke ukoliko se promptno ne dobiju dodatna sredstva.


na intervencije iz robnih rezervi RD RR RSK moemo raunati, ali i one su limitirane.
Uostalom i 1994. godine smo ih koristili, pa smo opet uli u dugove.
Dugovanja imaju za posledicu i opadanje ugleda MO RSK i G SVK, kod dosta teko
odnjegovanih, stalnih i pouzdanih dobavljaa. Ovo e neminovno imati negativan odraz na
poslove nabavki u narednom duem razdoblju.
Snabdevanje ogrevom je stalni problem
JP Krajina ume Vrginmost /drvo ogrevno/ i Rumin-Obrovac /ugalj mrki/ imaju problema
sa nabavkom kvota pogonskog goriva neophodnog za seu otkop zemlje i intervencije su
stalne. Zbog ovoga isporuke su redovno kritine.
Posebno je problem eksploatacije rezervi uglja u Siveriu, iji iskop je ekonominiji,
meutim, po kvaliteti kemijski sastav ne odgovara vrsti pei u objektima SVK. Ocena
stanja i zakljuak u vezi ovoga nalae strune ekspertize.
Neredovna plaanja izvrenih isporuka dodatno usloavaju snabdevanje ogrevom.
Nabavke bez prethodnih informacija o stanju na tritu
Prisutan je trend nabavki InMS bez prethodno pribavljenih informacija o kretanju cena na
tritu i standardima za odreene proizvode. I povrne analize ukazuju na to da su cene kod
ovih nabavki znaajno nepovoljnije, a kvaliteta nedefinisana.
Odsek za snabdevanje u zavidnoj meri prati stanje na tritu Srpskih zemalja i ima stalne
radne kontakte sa kolegama iz SMO160 SRJ i moe u svakom momentu pruiti podatke o
cenama i standardima svih InMS.
Nabavke i donatorstva InMS mimo znanja MO RSK i G SVK
I pored stalnih upozorenja uniforme i cipele nabavljaju predstavnici Korpusa-brigada uz
pomo donatora. Uvid u evidenciju o ovim nabavkama nemaju MO RSK i G SVK, a one
nisu zanemarive.
Neaurnosti i dostavljanja ML161
Primaoci InMS su neaurni u dostavljanju ML da je to ve poslovino. Ovim se likvidacija
evidentnih uplata odlae u nedogled.
Stanje na tritu i neke karakteristike
U odnosu na 1993. godinu stanje na tritu je bilo neuporedivo stabilnije sa aspekta kretanja
cena i mogunosti odgode uplata preuzetih roba.
Nepovoljno kretanje cena i nesigurnost nabavke, posebno u 2. polugoditu, bilo je
karakteristino na tritu masnoa. Isporuke su uslovljavane iskljuivo avansnom uplatom,
a rokovi isporuka nisu prihvatani problem je evoluirao dotle da smo traili intervencije
Ministarstva trgovine Republike Srbije i njene Direkcije robnih rezervi. Stanje se nije znatno
izmenilo. Momentalne cene su 3 puta vee u odnosu na januar prole godine.
Opta karakteristika da kolonijalne artikle hrane, repromaterijale i galanterijske proizvode
za odeu i obuu moramo nabavljati u SRJ i RS. Broj ponuaa je povoljan i postiu se
optimalni uslovi nabavke.
U nastojanju da maksimalno koristimo prirodne i preraivake resurse u RSK nismo
uspeli u meri u kojoj je to realno bilo mogue. Kao primer navodimo:
160
161

Slube Ministarstva odbrane.


Matinih listova.

107

kod nabavke artikala zimnice /krompir i kupus/ postoje uslovi da 100-tne koliine
nabavimo u RSK /ne raunajui istoni dio Republike/. Meutim, van RSK nabavljeno
je preko 70% kupusa i oko 25% krompira, jer dobavljai, i pored datih obeanja, nisu
realizovali isporuke /Agrokrbava Udbina i Ravni Kotari Benkovac/;
kod nabavki uniformi, preko 50% koliina konfekcionirano je van RSK iako imamo
praktino neograniene i nezaposlene kapacitete u RSK.
Po pitanju korienja prirodnih resursa na teritoriji RSK, posebno sa aspekta obezbeenja
artikala zimnice, uoava se opta nezainteresovanost poljoprivrednih zadruga.
Ako uzmemo PZ162 Vrelo Zrmanja i PZ Vrhovine Vrhovine, koje isporukama SVK
potvruju pouzdanost u ovom smislu, sve ostale PZ na teritoriji slabo ili simbolino vre
otkup poljoprivrednih proizvoda.
U vezi prednjeg, znaajan efekat bi se postigao da MO RSK, kao stalni kupac ovih proizvoda,
osmisli mere predugovaranja i ispomoi sa izvesnim koliinama pogonskog goriva ve u
kampanji proljetne setve.
3. MERE ZA POBOLJANJE STANJA NABAVKI InMS
1. Finansijska sredstva:
Insistirati kod nadlenih organa da se dobiju novana ili kompenzacijska sredstva.
2. Dugovanja poveriocima:
Nastojati da se dugovi likvidiraju finansijskim ili kompenzacijskim sredstvima imajui u
vidu prioritete u odnosu na vreme-starost dugovanja.
3. Brano penino:
Koordinirati sa RD RR RSK i G SVK da se operacionalizuje prevoenje rezervi iz B.
Manastira i do 15.03. dosegne visina rezervi po Odluci Vlade RSK.
4. Ugalj mrki:
Sa G SVK inicirati ocenu mogunosti eksploatacije rezervi u Siveriu.
5. Ogrev snabdevanje:
Inicirati preko Ministarstva energetike i rudarstva da se JP Krajinaume i Rumin obezbede
kvote pogonskog goriva.
6. Predugovaranja artikala zimnice:
Inicirati sklapanje predugovora za isporuku artikala zimnice za sezonu 1995/96. sa PZ na
teritoriji RSK u periodu kampanje proljetne setve.
7. Podaci o nabavkama mimo znanja MO RSK i G SVK:
Od G SVK traiti podatke o nabavci uniformi i cipela uz pomo donatora.
8. Dostavljanje ML za primljena InMS:
Zahtevati od G SVK da auriraju dostavljanje ML za primljena InMS.
IZVETAJ
o radu referata Namenske proizvodnje
a/ Proizvodnja mina cal. 120 mm LTF-P-5
Namenska proizvodnja u RSK odvijala se u 2 faze i to:
U toku 1993. godine i poetkom 1994. godine izvrena revitalizacija namenskih kapaciteta
u MOL-u jer proizvodnja nije radila nekoliko godina, istovremeno, radi zaokruenja
162

Poljoprivrednu zadrugu.

108

proizvodnje mina cal 120 mm kao osnovnog i stratekog artikla, izvreno je osvajanje i
verifikacija upaljaa AU-29 za navedenu minu. Proizvodnja upaljaa realizovala se u
namenskim kapacitetima TVIK-a Knin-TSD-Kistanje i zaokruivala se kroz proizvodnotehniku kooperaciju sa HK AJAVEC PROFESIONALNA ELEKTRONIKA
Banjaluka.
Poetkom 1994. godine u MOL-u i TVIK-u poela je serijska proizvodnja mina 120 mm
i ukupno je u proloj godini isporueno oko 10.000 kom. Proizvodnja se odvijala veoma
oteano i proizvodni kapaciteti su angaovani sa svega 30%, a razlozi su slijedei:
1. Nemogunost finansiranja proizvodnje iz razloga to sredstva iz Budeta nisu pristizala
odgovarajuom dinamikom ili uopte nisu pristizala, pa je ukupan dug za isporuene
koliine 480.000 dinara. Zbog toga je nastavak proizvodnje omoguen tek, angaovanjem
kreditnih sredstava, meutim, jo uvijek nisu nabavljeni strateki repromaterijali, jer ni ta
sredstva nisu bila dovoljna.
2. Snabdevanje sa stratekim materijalima vri se iskljuivo iz SRJ, tako da je nabavka i
transport veoma otean, a nakon uvoenja embarga prema Republici Srpskoj skoro
onemoguen.
Repromaterijal za nastavak proizvodnje su dopremljeni ilegalnim kanalima i ukoliko se
proizvodnja bude intenzivirala ovaj problem mora se na odgovarajui nain razreiti.
3. Lokacija fabrike MOL je na samoj liniji razdvajanja. Okolnost da je tvornica poteena
od artiljerijskih napada, a da stambeni fond grada Teslingrada163 udaljen 1 km gotovo
uniten navodi na zakljuak da neprijatelj u nekoj agresiji sa ogranienim ciljem planira da
ovaj kapacitet zauzme i stavi pod svoju kontrolu.
Iz tog razloga, a zbog nedostatka boraca na 1 liniji proizvodnja je po nalogu lokalnih
komandanata esto prekidala. Sa ovim problemom upoznati su odgovarajui civilni i vojni
faktori, meutim, u toku 1994. godine, proizvodnja je prekidana nekoliko puta, iako postoji
ratna sistematizacija i plan proizvodnje u ratnim uslovima. Za realizaciju kontinuirane
mjesene koliine od 3.000 komada koju je u ovim uslovima mogue proizvesti neophodno
je angaovati 117 v/o uz odgovarajui broj penzionera i enske radne snage.
b/ Razvoj i izrada sistema za raketno lansiranje avio bombi
Prototip raketnog sistema za lansiranje avio bombi od 100 do 250 kg razvilo je i proizvelo
DP BANIJAMETAL Dvor na Uni u saradnji sa Vazduhoplovno-tehnikim opitnim
centrom /VOC/, Vazduhoplovno-tehnikim institutom uz suglasnost i finansijsku podrku
MO RSK.
Razvoj i proizvodnja trajali su 3,5 mjeseci, a ispitivanja sa probnim gaanjem izvrena
su na poligonu Slunj. Sistem raketnog lansera avio bombi namenjen je za neutralizacije i
unitavanje vanih i veih ciljeva na daljinama do 85 km.
Za sada postoji jedan lansirni ureaj sa postoljem sa 3 lansirne rampe, koji je smjeten
na vozilu TAM-150. Bojevu grupu sainjavaju avio bombe od 100 do 250 kg, te raketni
motori grad 122. Lanser se nalazi u 39. K/21. K.
Pored navedenog, ispitivanja na poligonu Slunj, 12. i 13. 09. izvrena su gaanja na liniji
dodira sa neprijateljem, u podrci 1. KK164 po zahtevu i odluci naelnika artiljerije G
VRS. U toku gaanja lanser je imao ispravnu funkciju i sve avio bombe lansirane i pogodile
zadate ciljeve.
163
164

Liki Osik.
Krajiki korpus VRS.

109

Cijena lansera bez vozila iznosi cca 30.000 dinara i ukoliko se obezbede potrebna finansijska
sredstva predviamo izradu 6 takvih lansera. Znaajan problem predstavlja pogonska grupa
sastavljena od raketnih motora GRAD-122 koji se trenutno ne proizvode u SR Jugoslaviji i
neophodan je uvoz. Cijena 1 motora kree se oko 1.500 DM. Iz ovog razloga, ve navedene
strune grupe su pristupile razreenju ovog problema na nain da je pogonska grupa
GRAD-122 zamenjena sa raketnim motorima K-13, kojih u zalihama VJ ima dovoljno.
Izvrena su odgovarajua poligonska ispitivanja i ovo rjeenje zadovoljilo zahteve i predlae
se kao alternativa u sluaju da se ne mogu nabaviti originalni motori GRAD-122.
IZVETAJ
o radu referata za graevinske poslove i ureenje teritorije
a/ Izrada sklonita
Tokom prole godine nastavljena je izgradnja armirano-betonskih sklonita za
vazduhoplovnu tehniku na aerodromu Udbina. Radove izvodi GP Radnik Benkovac i
ukupno je predvieno da se izgradi 4 ABS165 i 4 zemljana zaklona. Ukupna vrijednost ovih
objekata iznosi cca 800.00 dinara a u toku prole godine realizovana je 1 faza, odnosno
zavren 1 ABS i 2 ZZ u ukupnoj vrijednosti od 197.000 dinara.
Krajem 1994. godine ugovoren je nastavak radova i zapoeta druga faza izgradnje 1 ABS, te
hangara za remont i odravanje vazduhoplovne tehnike. Planirano je da se za ovu investiciju
utroi cca 225.000 dinara. Radovi su u toku.
b/ Opremanje operativnog centra
Aerodrom Udbina je u toku rata funkcionisao kao vojni i civilni aerodrom, iako za to nema
odgovarajuu infrastrukturu. Ovo se, prije svega, odnosi na operativni centar i kontrolu
leta koji se nalaze u neadekvatnim prostorima, a u sluaju ratnih dejstava ovi objekti su
nezatieni. To se ve pokazalo kao veoma slaba karika u funkcionisanju odbrane prilikom
napada aviona NATO-pakta.
U cilju opremanja operativnog centra neophodno je nabaviti odgovarajuu energetsku i
telekomunikacionu opremu i kablove u ukupnoj vrijednosti od cca 300.000 dinara.
Navedene nabavke su u toku, a realizacija je usporena iz razloga to se za ovo ne mogu
obezbediti potrebna financijska sredstva. Oekujemo da se operativni centar stavi u funkciju
do 31. 03. 1995. godine.
c/ Povratak i sanacija poletno-sletne staze
Prilikom napada NATO-avijacije na aerodrom Udbina znatno je oteen i za sada je
neupotrebljiva poletno-sletna staza. Poslije napada angaovane su ininjerijske jedinice SVK
i krateri su na odgovarajui nain sanirani i ostalo je da se izvri asfaltiranje ili betoniranje
oteenog dijela piste. Ovu problematiku je razmotrila i rjeavala za ovu priliku posebno
formirana struna grupa. Optimalno rjeenje je asfaltiranje piste, meutim, zbog loih
meteo uslova i nemogunosti pokretanja asfaltnih baza na podruju Like i Dalmacije ovo
jo uvijek nije realizovano.
Prikupljene su ponude od preduzea iz RSK, RS i SRJ i najpovoljnija ponuda iznosi cca
300.000 dinara. Konstatovano je da je najpovoljnije rjeenje za sanaciju piste, povratak
asfaltne baze koja se nalazi u Korenici na emu se sada intenzivno radi. Procjenjujemo da e
165

Armiranobetonsko sklonite.

110

povratak asfaltne baze trajati do 15. 03. 1995. godine, i da e trokovi po tom osnovu biti
oko 100.000 dinara.
Potrebne koliine bitumena su obezbeene u preduzeu NIK Mirkovci.
Ukupne tete na aerodromu Udbina na osnovu procjene strune trupe iznose oko 7.000.000
dinara.
d/ Izrada tipskih AB sklonita
Na osnovu Odluke Vlade RSK br. 05-3-1709/93 od 14. 12. 1993. godine sa DP IGM
Zaluane ugovorena je izgradnja tipskih armirano-betonskih sklonita za zatitu ive
sile. Sklonite prua potpunu zatitu od dejstava neprijateljske artiljerije, a ima kapacitet
od 10-15 ljudi. Cijena 1 AB sklonita iznosi 2.650 dinara i dugorono gledano ovo je
najjeftinija i najefikasnija varijanta utvrivanja i zatite ive sile. Do sada je isporueno oko
90 AB sklonita, uglavnom u zoni 7.K i manja koliina u zoni 15. K. Preduzee IGM
je u mogunosti proizvesti 30 AB sklonita mjeseno, ukoliko se obezbedi finansiranje
proizvodnje. Za 1995. godinu planiramo nastavak proizvodnje u koliini od 360 AB
sklonita u cilju utvrivanja i zatite ljudstva u zonama odgovornosti ostalih korpusa, kao i
po dubini teritorije.
Preslika, strojopis, irilica
HR-HMDCDR, 5., kut. 2.

31

[1995., sijeanj]
Vojni
Izvjee o radu Uprave Kordun Ministarstva odbrane RSK u 1994. godini
IZVJETAJ
o radu Uprave MO Kordun Vojni za 1994. Godinu
Uprava Ministarstva odbrane Kordun Vojni sa svojim organizacionim jedinicama /
odelenjima/ u Vrginmostu, Krnjaku i Slunju, u protekloj 1994. godini bazirala je svoje
aktivnosti na sledeim poslovima i zadacima:
1. Poslovi i zadaci Odelenja za civilne poslove
a/ Poslovi odbrambenih priprema /radna obaveza/
b/ poslovi civilne zatite
c/ poslovi centara za obavjetavanje
2. Poslovi i zadaci Odelenja za vojna pitanja
a/ mobilizacija i ratna popuna
b/ regrutacija i mirnodopska popuna
3. Bezbedonosni poslovi
4. Personalni poslovi
5. Pozadinsko obezbeenje
Do 01. 04. 1994. godine gore navedeni poslovi obavljali su se objedinjeno na nivou Uprave,
da bi formiranjem Vojnog odseka Vojni, vojni dio poslova bio izdvojen iz nadlenosti
Uprave. Ovaj postupak, kako se kasnije pokazalo, stvorie negativne posljedice po rad
111

Uprave, a vojne strukture ponaae se krajnje ignorantski prema njenim poslovima i


zadacima. Posljedice formiranja Vod-a prisutne su i sada, a vezano najvie za formiranje
radne obaveze u cilju funkcionisanja privrede i dravnih organa u uslovima neposredne
ratne opasnosti i rat.
1. Poslovi i zadaci odelenja za civilne poslove
Odbrambene pripreme privrede i naprivredne djelatnosti
Iz djelokruga ovih poslova rad Uprave uglavnom se bazirao na formiranju radne obaveze i
omoguavanju dravnim organima, privredi i drugim pravnim subjektima da nastave rad u
uslovima neposredne ratne opasnosti i rata.
Sve do septembra izvjetajne godine radna obaveza se stvarala i formirala na osnovu
pojedinanih zahtjeva preduzea, dravnih organa i drugih subjekata radne obaveze, kada je
od strane MO dolo do tumaenja vezano za odobravanje v/o na radnu obavezu.
Tada se pristupilo sankcionisanju stvorene /formirane/ radne obaveze putem zakonske
regulative, odnosno izdavanjem neophodnih odluka o odobravanju ratnih sistematizacija i
predloga popune i rjeenja o rasporeivanju v/o na radnu obavezu.
Meutim, prethodno je Komanda Korpusa iskoristila svoju nadreenost Vojnom odseku
i od ve donekle stvorene radne obaveze formirala dva pjeadijska bataljona, a jedinane
kartone svih v/o na radnoj obavezi povukla u RJ.166 Tada je poeo hod po trnju za sve
subjekte radne obaveze. Iako je od strane VSO doneena odluka da se v/o rasporeenim na
radnu obavezu i dravne organe ne mogu angaovati u RJ po 7 dana, svi su pozvani to je
za posljedicu imalo blokadu rada u tim organima. Vrhunac je dostignut mobilizacijom 18.
11. 1994. godine kada su svi dravni, pravosudni i privredni atributi morali da prekinu sa
radom, ak i kolstvo, obzirom da su svi vojno sposobni pozvani u RJ. Uz velike napore, na
nae zahtjeve i zahtjeve civilnih organa vlasti na regiji, vraeni su nakon 20-ak dana v/o koji
rade u kolstvu i dio v/o za privredu, meutim, ostao je nerjeen povratak v/o koji rade u
dravnim organima /carina/, finansijska policija, inspekcije i dr. iako smo se u vie navrata
obraali Korpusu i Ministarstvu odbrane traei njihovo otputanje.
Smatramo da je potrebno uraditi sledee, u cilju kvalitetnijeg organizovanja i funkcionisanja
privrede i neprivrednih djelatnosti, sa stanovita rasporeivanja v/o na radnu obavezu:
zakonskom regulativom dati ovlatenja da Ministarstvo odbrane, kao nadleni dravni
organ za odreivanje ratnog rasporeda, moe isti i ukinuti u cilju rasporeivanja za
prioritetnije potrebe;
za sve v/o odobrene na radu obavezu povui JK167 iz RJ ili u krajnjem sluaju ih ostaviti, ali
da ovaj organ bude iskljuivo nadlean, vezan za njihovo angaovanje ili pitanje mobilizacije
u sluaju rata.
Ovo iz razloga da RJ ne budu odluujui faktori kada je u pitanju rad pojedinih subjekata
radne obaveze ve da to regulie nadleni organ MO kada je zakonskom regulativom i
predvieno.
Vojska je to pravo stekla pozivajui se na to da su svi v/o sa radne obaveze mobilisani u RJ i
da oni imaju iskljuiva prava odluiti da li e nekoga i koliko dugo otpustiti da radi.
166
167

Ratnu jedinicu.
Jedinini karton.

112

Smatramo da je to vrlo bitan segment vezan za nadlenosti oko rasporeivanja v/o i da


se to mora doraditi novom zakonskom regulativom. Na podruju regije odobrene su
sistematizacije i popuna za sledee subjekte radne obaveze po optinama /izraeno brojano/.
Red. broj
1.
2.
3.
4.
UKUPNO

Optina
Vojni
Vrginmost
Krnjak
Slunj

Broj subjekata
radne obaveze

Ukupno odobreno
v/o na r/o

33
43
24
25

160
267
104
83

125

614

Organizacija i rad centara za obavjetavanje


Na nivou regije u funkciji se nalaze etiri centra za obavjetavanje /1 regionalni u Vrginmostu
i 3 optinska u Vojniu, Krnjaku i Slunju/ vezani za Upravu, odnosno Odelenja Ministarstva
odbrane.
Od pomenutih centara regionalni centar jedini ima sve preduslove, vezano za opremljenost
i kadrove, da funkcionie i obavlja sve poslove centra. Ostali centri su vie-manje kadrovski
ekipirani, ali tehnika opremljenost im je vrlo slaba.
Odreeni pomaci su uraeni, meutim nedovoljni na to se ubudue mora staviti akcenat
ako se eli da centri funkcioniu za ono za to su namjenjeni.
Organizacija i rad civilne zatite
Izvjetaj o civilnoj zatitio obuhvata stanje, organizaciju i rad tabova i jedinica civilne zatite
u toku 1994. godine na podruju optine Krnjak, Slunj, Vojni i Vrginmost. Ovdje svakako
treba naglasiti probleme koji su se pojavili u toku rata i koji su znatno utjecali na rad civilne
zatite u naznaenom vremenu.
1. Civilna zatita na regiji Korduna, gledajui u cjelini, u smislu organiziranosti tabova
i jedinica, ne zadovoljava opte formacijske postavke koje utemeljuju odreene tipove i
broj jedinica, te optinske i regionalni tab. Naime, jedinice su od nekadanjih oblika i
broja (postojale su i djelovale u toku rata) svedene gotovo jedva na primjetan minimum
u nekim optinama jedva da i postoje (napr. optina Vojni tab od 5 lanova, imenovala
su u jesen 1994. g.). Ovako loa situacija po civilnu zatitu poela se odvijati onda kada
je dolo do reorganizacije MO i njegove podjele na civilni i vojni dio (od 01. 04. 1994.).
Tada je zapravo, pripajanjem Vojnog odseka kao organa Korpusa, nastalo vrlo teko stanje
za civilnu zatitu. Poela je naglo redukcija tabova u jedinici tj. mobiliziranjem i ono malo
sposobnih v/o i osposobljenih za rad u civilnoj zatiti u RJ, kao one na prvoj liniji tako i
pozadinske. Jedinice i tabovi su tim inom ostali gotovo bez ljudi. Ilustracije radi navodimo
primjer kao pokazatelj, prethodne konstatacije optine Vojni. Poslije mobilisanja ljudi iz
jedinica i tabova CZ u jedinice vojske, u CZ ostalo je: u Vatrogasnom vodu 2 ovjeka, u
Veterinarskom vodu i vodu za asanaciju 2 ovjeka i u optinskom tabu 2 ovjeka. Pored
toga naelnik taba i radnik ovog Ministarstva zaduen za CZ Eremi Petar, i dalje je u
RJ, sada ve 2 godine. nakon nekoliko intervencija (pismenih) prema Komandi Korpusa da
se navedeni vrati u Upravu, nije uraeno nita. Slina ili gotovo ista situacija je i u ostalim
optinama (Krnjak i Slunj) kadrovski i organizaciono prije svega, a neto bolje je u optini
Vrginmost.
113

Moe se konstatirati da je organizaciono stanje i kadrovska popunjenost jedinica i tabova


na regiji Korduna alarmantna i da zahtjeva hitnu intervenciju i pomo od strane MO i
organa vlasti u optinama, tim prije to opta i politika i vojna situacija nalae ne samo
postojanje nego i rad jedinica i tabova u domenu njihove nadlenosti.
2. Opremljenost jedinica i tabova materijalno-tehnikim sredstvima vrlo je arolika i
neujednaena, a u izvjetajnom periodu mnogo loija nego u prethodnom. Redukcijom
civilne zatite i njenom marginalizacijom kao dijela odbrambenog sistema, i materijalnotehnika sredstva i oprema CZ doivjela su redukciju. Naime i ovaj segment CZ podlegao
je izmjenjenim uvjetima iz CZ, pa je konkretan uvid u stanje navedenog dijela minimalan
ili gotovo nikakav.
3. Regija Korduna je geografski, a otuda vojno i politiki specifina, naroito strateki, iz ega
proizlaze mnogi i esti zadaci pa i za CZ. U toku prole godine CZ je radila i na poslovima
priprema i oblikovanja sklanjanja stanovnitva od moguih dejstava neprijateljskih snaga a
i na zadacima evakuacije naroito iz rubnih podruja optina Slunj, Krnjak i Vrginmost te
njihovog dislociranja u dubinu teritorije. Zbog estih izmjena stepena borbene gotovosti
pojaane su i mjere i akcije CZ pa se na poslovima sklanjanja i evakuacije radi u okviru
mogunosti.
4. U drugoj polovici 1994. godine regija Korduna bila je suoena sa dolaskom 50.000
izbjeglica iz Bosanske Krajine. Tom inu prethodila je vrlo sloena vojna i politika
situacija u tom regionu, koja je naoj regiji nametnula vrlo sloene zadatke organizacije,
prihvata i smjetaja izbjeglica naroito optine Vrginmost, Slunj i Krnjak. U takvoj situaciji
dio posla morala je odraditi i CZ, bez obzira na stanje organiziranosti i popunjenosti. U
skladu sa svojim mogunostima i saradnji sa tabom za izbjeglice i ostalim zainteresiranim
institucijama CZ je dala svoj doprinos, i ako ne maksimalno, ali zapaen, s obzirom na
stanje u kojem se nalazi. Jo jednom se pokazalo kakav je znaaj i nezaobilazna uloga CZ,
naroito u odreenim sloenijim situacijama nae ratne zbilje, pa se otuda namee zakljuak
da joj se mora vratiti ono mjesto i pokloniti ona panja koju ona istinski zasluuje.
2. Poslovi i zadaci Odelenja za vojna pitanja
Mobilizacija i ratna popuna
U toku 1994. godine poseban akcenat u smislu mobilizacijske gotovosti stavljen je na
oformljenju i ustrojavanju kartoteke vojne evidencije, koji je u potpunosti izvren.
Izvrena je razrada upuivanja v/o u RJ kao i na RO u preduzea, a na osnovi Plana popune
21. korpusa.
Ukupno u vojnoj evidenciji ima 10913 v/o, od ega rasporeenih 9238, u RJ 8302, od toga
9454 vojnika, 907 podoficira, 532 oficira.
Na RO ima 92 v/o, 808 u MUP i VTO, 36 iz CZ. Nerasporeenih ima ukupno 1675
v/o, od ega u SRJ 361, inostranstvo 1237, studenti 46, nepoznat boravak 24, u zatvoru
7 v/o. Praen je redovno tok javljanja v/o u RJ te nastale promjene, a sporovi rjeavani sa
k-dama brigada. Oformljena je kartoteka mot. i priklj. vozila i to prema Uputstvu o vojnoj
evidenciji i MS-a. Popuna RJ sa m/v vrena je prema Planu popune, sa principom vozavozilo. Traeni planovi uspjeno su realizirani.
Izvreno je presaoptavanje RR, gdje zadatak do kraja nije izvren iz razloga to RJ nisu
prikupile VK od v/o, to ostaje daljnji zadatak. Sravnjena je kartoteka sa svim RJ, gdje su
nerjeeni sluajevi v/o rjeeni.
114

Praeno je neprijavljivanje v/o ovom Vod, a iskljuivo se radi o v/o koji su izbjegli na
podruje zone odgovornosti Vod, iz dijelova Hrvatske, koje smo v/o pozivali i upuivali u
RJ-ce. Za sada nema informacija o neprijavljenim v/o.
Sravnjena je kartoteka oficira, kojih ukupno u VE ima 552, od ega rasporeeno 489 i to: u
RJ 455, MUP i VTO 18, RO 14, CZ 2 oficira.
Za sada se u VE nalazi i oficir nerasporeen, o emu je K-da Korpusa upoznata. Za jedan
dio oficira ne postoje rjeenja o postavljenju, to ostaje daljnji zadatak.
Izraeni su izvodi planova popune svih RJ-ca po odelenjima, po kojem dokumentu odeljci
vre popunu RJ sa v/o.
Objedinjeni su i kartoteno sreeni spiskovi privremeno nesposobnih i nesposobnih v/o.
Izvrena je kompletna revizija ocjene sposobnosti, a sposobni su odmah upuivani u RJ-ce
prema svojim VES-ima.
U smislu praenja prekomandi v/o od strane K-de Korpusa, uredno su aurirani dokumenti,
a u kartoteke uneeni potrebni podaci.
Regrutacija i mirnodopska popuna
U toku 1994. godine svi zadaci po regrutnim poslovima, realizovani su u potpuno i u
propisanim rokovima.
a) Uvoenje regruta u vojnu evidenciju.
U toku 1994. godine ukupno je upisano u vojnu evidenciju 198 regruta 1977. godita. Kako
bi se obuhvatio ukupan kontigent r/o pri upisu koriteni su slijedei naini oglaavanja:
javni oglasi, putem radio stanice Petrove Gore i Slunja, oglasne knjige u srednjim kolama,
obavijesti preko odbornika u MZ i povjerenika CZ. Uz gore navedeno traeni su podaci
od matinih ureda, mjesnih ureda, Crvenog krsta, za regrute 1977. godita. Upis r/o je
realizovan uz prisustvo regruta, te je oformljena kompletna kartoteka za isto godite.
b) Zdravstvena obrada i regrutovanje regruta
Zdravstveni pregledi regruta su, nakon niza problema, obavljeni u maju 1994. godine, dok
dio specijalistikih pregleda, jo uvijek nije doveden do kraja. Naim aktom iz novembra
1994. godine, upuen K-di 21. korpusa i sanitetskom organu G SVK, traili smo da
se razrjei problem oko zdravstvenih pregleda i da se pravovremeno obezbjede potrebni
uslovi za realizaciju navedenog zadatka. U cilju pravovremenih, kompletnih i kvalitetnih
zdravstvenih pregleda r/o dali smo i odreene prijedloge, kako se iste manjkavosti ne bi
ponovile u 1995. godini. Obzirom na vanost i znaaj pravovremene i kvalitetne realizacije
ovog zadatka, molimo da se objektivno sagledaju problemi, uz prevazilaenje istih u 1995.
godini i prihvatanje najoptimalnijih rjeenja.
Od 266 r/o, koji su pristupili pregledima, 199 r/o je sposobnih za vojnu slubu, 22 r/o
ogranieno sposobnih za vojnu slubu, 9 r/o privremeno nesposobnih, 7 r/o nesposobnih za
vojnu slubu, te 29 r/o u obradi za specijalistike preglede.
Zdravstveno pregledani regruti pristupili su Regrutnoj komisiji, koja je iste izregrutovala i
to na osnovi njihovog zdravstvenog stanja, kolske spreme, elje i svih ostalih kriterija koji
su bitni pri odreivanju VES-ti.
Za 221 r/o odreen je VES, rod-sluba, po odobrenom Planu regrutovanja za 1994. godinu.
c) Uput regruta na odsluenje vojnog roka
U toku 1994. godine ukupno je na odsluenje vojnog roka, sa teritorije Korduna, upueno
251 r/o, a to je 101% u odnosu na dobivene planove uputa za 1994. godinu (planovima
115

dobiveno 259 VES-ti). Uputima u 1994. godini obuhvaeni su regruti starijih godita i
redovnog godita, tako da su se r/o 1976. godita ukljuili samo za uput u decembru i to uz
prethodno potpisanu izjavu da su saglasni za ranije upuivanje na odsluenje vojnog roka.
Za sve regrute I kategorije na vrijeme je izvrena bezbedonosna provjera te dostavljena
neposredno u jedinice. Izbjegavanje odlaska na odsluenje vojnog roka imali smo u jednom
sluaju, a to emo razrijeiti februarskim uputom u 1995. godini.
d) Izvjetaj po regrutnim poslovima
U skladu sa godinjim kalendarom po regr. poslovima samoinicijativno smo uradili redovne
godinje izvjetaje R-1 (o rezultatima regrutovanja u 1993. godini), R-2 (o regrutima
uvedenim u vojnu evidenciju u 1994. godini), R-3 (o zdravstvenoj sposobnosti regruta
regrutovanih u 1994. godini). U toku godine, a u skladu sa traenjima od G SVK, sainjeni
su i drugi izvjetaji o stanju regrutnog kontigenta na teritoriji.
e) Ostale okolnosti
Svaka tri mjeseca vri se kontrola regrutne kartoteke u sve etiri optine ista je sloena po
Uputstvu o voenju evidencije i aurno se unosi svaka promjena o statusu regruta.
Znaajan zadatak je bio oko ustrojavanja spiskova v/o 1965, 1966, 1967. godine, te spiskova
1968-1975. g., ispisivanja rjeenja za dosluenje vojnog roka v/o 1965, 1966, 1967. g.,
uruivanje istih, te koordinacije rada sa RJ zadatak je realizovan po dobivenim uputstvima
i na vrijeme.
Upis u vojnu evidenciju r/o
Manji broj r/o se ne upie na vrijeme u vojnu evidenciju (pojedinani sluajevi). Da bi
to vie umanjili broj takvih sluajeva uputit emo dopis SUP-u da kod obraanja r/o za
izdavanje linih karata trae od istih potvrdu Vod da se vode u vojnoj evidenciji pripadajue
optine. Isto tako, uputili smo RJ akt kojim ih zamoljavamo da u svoje sastave ne primaju
r/o koji nisu regulisali sluenje vojnog roka, a sve one koji nisu uvedeni u vojnu evidenciju
da usmjere ka Vod-u i da reguliu svoj status (do sada je bilo propusta po ovom pitanju,
premda ovakva akta aljemo od 1992. godine).
Oko zdravstvenih pregleda i regrutacije regruta
Zdravstveni pregledi u 1992, 1993. i 1994. godini vrili su Opta bolnica Sv. Georgije
Vojni, Dom zdravlja Vojni i Dom zdravlja Slunj (1994. godina). Veliko je negodovanje
od strane ovih ustanova jer im u ove tri godine nije nita plaeno za usluge, pa ak niti u
pogledu obezbeenja odreenih medikamenata za rad laboratorija.
Najvei problem je u nemogunosti realizovanja psiholokog testiranja nema psihologa,
te su lijenici bili u velikim dilemama oko donoenja zakljune ocjene, regrutni kartoni
nisu popunjavani u dijelu NP (stanje centralnog i perifernog nervnog sistema), G
(intelektualna sposobnost), E (emocionalna stabilnost), a to uveliko oteava i rad RK
kod odreivanja roda-slube i VES-ti regruta.
Potekoe su i u realizaciji specijalistikih pregleda Knin, Banja Luka, a to su referenti
morali samo dogovarati (poluprivatno).
Prijedlog: G SVK sanitetski organ, treba da sa Bolnicom, odnosno Domom zdravlja
sklopi Ugovor o izvrenju zdravstvenih predloga, kojim se reguliu sva prava i obaveze (da se
do poetka pregleda obezbjedi potrebni lijenik odnosno lijenici i odri seminar sa istima
upoznavanje sa Pravilnikom o ocjenjivanju zdravstvene sposobnosti v/o, te razrjee ostala
pitanja vezana za preglede r/o).
116

U nekoliko navrata traili smo od G SVK da nam izradi tambilje rodova, slubi, pouka
o pravnom sredstvu, te nove peate RK, kako bi RK mogla koristiti u svom radu (vojna
knjiica, MK, JK su trajni dokumenti i trebaju biti izgledni. Za sada RK koristi samo
okrugli peat RK i to strani, dok se sve ostalo upisuje runo.
Obrasci
Redovno trebujemo potrebne obrasce i knjiice za evidenciju r/o. Do sada smo koristili
stare zalihe (dobiveni kartoni i VK samo za jedno godite 1977), tako da regrute 1978. g.
moramo uvoditi na spiskove. Hitno nam trebaju zdravstvene knjiice jer nemamo dovoljno
za kompletiranje dokumentacije r/o 1977. g. koji se u 1995. g. upuuju na zdravstvene
preglede.
3. Bezbedonosni poslovi
Bezbednost je u Vod Vojni i njegovim odeljcima u toku 1994. godine dobro funkcionisala
u sklopu sistema RiK-a i sistema organa bezbednosti SVK, te cjenimo da je po ovom pitanju
dat puni doprinos u jaanju b/g naeg kolektiva i Kordunakog Korpusa u cjelini.
Organ bezbednosti je bio pravilno angaovan i komandovanje mu je omoguavalo potpuno
angaovanje prema njegovom internom planu.
Dobar, ali ne u potpunosti i zadovoljavajui nivo bezbedonosne kulture u ovoj sredini,
dugogodinja praksa i profesionalan odnos veeg broja radnika Vod, jedinstvenost kolektiva,
te pravovremeno provoenje bezbedonosnih mjera, onemoguili su vea bezbedonosna
iznenaenja.
Aktivnost na spreavanju dubljeg obavjetajnog prodora i subverzivnog djelovanja
neprijatelja prama ovoj strukturi bila je planska, stalna i potpuna, a preduzete su sve mjere na
zatiti tajnosti vojnih podataka, bezbedonosnoj provjeri svih novodolih lica na ovaj prostor
RSK, r/o za popunu jedinica SVK I kategorije i kandidata za vojne kole i akademije.
Meusobna saradnja bezbedonosnog organa u rjeavanju zajednikih obaveza sa ostalim
bezbedonosnim subjektima na terenu bila je vrlo dobra, neto uspjenija sa vojnim OB, a
manje sa civilnim.
Opte je zadovoljstvo konstatovati da ovaj vojniki kolektiv u proloj godini nije imao
problema po pitanjima kriminalnih radnji, destruktivnog djelovanja, naruavanja reda,
discipline i odbijanja nareenja.
Krajem prole godine uoeni su odreeni propusti k-di brigada u dijelu skidanja 50 lica
sa RR koji su samovoljno napustili vojnike kolektive i RSK (dezerteri), te je inicirano
rjeavanje ovog problema u 1995. godini.
4. Personalni poslovi
Izraivali su se obrasci za potrebe ove slube pravne poslove i reavanje statusnih stvari
radnika na odreeno vreme. Izrada rjeenja, naredbi i rjeavanje svih pravnih stvari
u Komandi Korpusa i Komandi vojnog odseka Vojni. U rjeavanju poslova i zadataka
suraivalo se sa Optinskom slubom za borako-invalidska pitanja boraca i RVI.168
Pravna osoba zastupala je jedinice kod suda, obraivala sve krivine i upravne predmete za
Kordunaki korpus i Komandi vojnog odseka Vojni. Rjeavale su se jednokratne novane
pomoi porodicama poginulih boraca i porodicama ranjenih.

168

Ratnih vojnih invalida.

117

5. Pozadinsko obezbeenje
U smislu pozadinskog obezbeenja, po svim elementima istog, u potpunosti smo oslonjeni
na pozadinske organe K-de Korpusa i K-de Garnizona. Od pozadinskih organa popunjeni
smo samo sa rukovaocem MTS i raunovoom, to u sadanjim uslovima rada Vod
zadovoljava, ako se iskljue potrebe VTOd.
Najei problemi proizilaze iz neadekvatnog snabdjevanja sa kanc. materijalom,
nedostatkom rez. dijelova za vozilo i oteanu opravku objekata.
Posebno su izraeni problemi zdravstvene zatite pripadnika Vod, jer u sadanjim
okolnostima potpuno rjeen status zdravstvene zatite ima samo jedno lice (prof. oficir).
Pored toga izraen je problem nedostatka vozila za odeljke, kao i nedovoljna koliina goriva,
naroito u periodima mobilizacije jedinica. Nedostaju nam od intendantske opreme dio
uniformi i izme. Veina zadataka pozadinskog obezbeenja rjeavana je saradnjom sa
civilnim organima vlasti i drugim subjektima.
Preslika, strojopis, irilica
HR-HMDCDR, 5., kut. 2.

32

[1995., sijeanj]
Volinja
Izvjee Mjeovitog artiljerijskog diviziona Komandi 26. pbr SVK o borbenoj spremnosti u
1994. godini
KOMANDA MAD-a169
VOLINJA
Pov. br. 9/95
Analiza B/G170 po elementima u
MAD-u za 1994. god., dostavlja. KOMANDI 26. Pbr
1. RUKOVODJENJE I KOMANDOVANJE
Na poboljanje RiK pozitivno je uticalo prijem lica po ugovoru na stareinske dunosti.
Stareine po ugovoru su vie vremena provodile u jedinici to je bilo neophodno potrebno
zbog smenskog rada po kojemu su jedinice radile. Slabosti u RiK su izraene na niem
nivou zakljuno sa komandirima baterija. Problem u RiK predstavlja linija manjeg otpora
odnosno ne zameranje te prelaenje preko uoenih slabosti. Ovakav nain rada mora se
rijeiti u komandama jedinica.
2. MORAL JEDINICA
Stanje morala u jedinici je na zadovoljavajuem nivou, s tim to se procjenjuje da bi u
uslovima agresije neprijateljskih snaga stanje poboljalo.
169
170

Mjeoviti artiljerijski divizion.


Borbene gotovosti.

118

Na stanje morala utie i dosta drugih elemenata na koje jedinica nije mona a to su:
problem financije drave, socijalna struktura vojske, verc, kriminal i slini problemi. Rad
na podizanju morala u jedinicama MAD-a treba vriti kroz bolje informisanje vojske te
organiziranjem kulturnih i sportskih manifestacija.
3. OBUENOST
Osposobljenost i obuenost stareinskog kadra za RiK je na dobrom nivou. Vojnici su dobro
uvebani u kolektivnom radu dok su manje slabiji kad je u pitanju pojedinaan rad.
U toku godine na kolovanje MAD je poslao:
a) jednog oficira za komandira baterije
b) tri podoficira za komandire vodova
U toku godine jedinica je izvodila obuku po pitanju stareinskog kadra i vojnog to i dalje se
nastavlja u okviru jedinica te upuivanjem na kolovanje i dokolovanje.
Problem vojnog i strunog usavravanja je i u tome to je i pojedinano zainteresovanje
slabo.
Jedinice MAD-a su u toku prole godine vrile i bojeva gadjanja (sa mladom vojskom).
4. MOBILIZACIJSKA GOTOVOST
Sve jedinice MAD-a su materijalno tehniki opremljene za izvodjenje borbenih dejstava ali
nisu do kraja popunjene ljudstvom do potrebnog broja.
Popunjenost jedinice MAD-a je negdje oko 80%, s tim to takav postotak ne dovodi u
pitanje izvravanje borbenog zadatka jedinice. Popunjenost jedinice u uslovima mobilizacije
izvrava se veoma brzo poto je organiziran nain pozivanja ljudstva u jedinicu. Problemi
koji su kod odravanja pune borbene gotovosti jedinica predstavlja to to je u vremenu
neizvodjenja borbenih dejstava teko zadrati ljudstvo zbog blizine mjesta iz koje je jedinica
popunjena.
Jo potekoa nastaje zbog slabih uvjeta smjetaja te ishrane.
5. BEZBEDNOST I SAMOZATITA
Bezbednost kod stareina i vojnika nije na visokom nivou, a to je u tome to informacije bitne
za odbranu brzo ire i prepriavaju. Samozatita ljudstva je takodjer na nezadovoljavajuem
nivou. Zloupotreba oruja, nestruno rukovanje to veoma esto dovodi do traginih
posledica odnosno gubitak ljudskih ivota. Smatram da bi po pitanju samozatite ljudstva i
jedinica treba daleko vie raditi i preduzimati odgovarajue mere.
6. POZADINSKO OBEZBEENJE
Pozadinsko obezbeenje funkcionie redovno uz odredjene tekoe i probleme, to je uzrok
veoma loe materijalno stanje.
Stanje kolektivnog naoruanja jedinica je za sada u dosta dobrom stanju to se tie orudja
ona su ispravna i redovno se odravaju. Problemi koji se pojavljuju su: baterijski rapovi
i orudjni rapovi koji su dosta nekompletni a neki ih i nemaju. Jedinice su popunjene sa
jednim borbenim kompletom kod sebe i dva borbena kompleta i RR.171
Motorna vozila su ispravna ali nisu 100% zbog pomanjkanja ali nekih manjih djelova kao
to su akumulatori (6 kom) te neto sijalica. Problem odravanja motornih vozila zbog
oteanog snabdevanja rezervnih delova kao to su: filteri, prikljuna creva, ulja i drugi sitni
delovi ne mogu se na vreme uraditi.
171

Ratna rezerva.

119

to se tie popunjenosti motornih vozila sa pogonskim gorivom je takva da sva vozila imaju
toliko goriva da mogu izai odnosno zavriti borbeni zadatak. Treba reiti problem da se ta
vozila dok su u stanju mirovanja omogui povremeno palenje tj. da bi se odrala ispravnost
tih vozila. to se tie alata u vozilima to je poraavajue jer ni jedno vozilo nema potrebni
alat. Imamo osam vozila FAP-2026 koji su bez cerada koje su potrebne.
Intendantsko snabdevanje jedinica je oteano zbog nedostataka obue i odee. Snabdevanje
sa hranom za sada uz male nedostatke ide dobro.
Sanitetsko zbrinjavanje nije na najbolji nain reen a razlog dolazi sa vieg nivoa.
ZASTUPA KOMANDANTA MAD-a
potporunik
Begovi Slavko, [v.r.]
Izvornik, strojopis, latinica
HR-HMDCDR, 2., kut. 607.

33

1995., veljaa 1.
Vojni
Zapovijed Komande 1. bataljona 11. pb SVK podreenim postrojbama za poveanje broja
osmatranica, minobacakih, protuzrakoplovnih i topnikih posada u stalnoj spremnosti na
prednjem kraju obrane zbog pojaane aktivnosti HV-a
11. PEADIJSKA BRIGADA
VOJNI
KOMANDA I BATALJONA
Trebinja, 01. 02. 1995. god.
Br. 10-0/1036
NAREDJENJE
Zbog poveane aktivnosti izvidjakih grupa HV na prednjem kraju u zoni odgovornosti 21.
korpusa, ojaanje jedinica:
poveanjem broja angaovanih vojnika na prednjem kraju,
posjedanjem odredjenih poloaja artiljerijskim orudjima i dovodjenjem DTG172 oekujui
reon ispred naeg prednjeg kraja a ovim gore uinjenim predvidjamo da se HV priprema za
izvrenje odredjenih borbenih aktivnosti u naoj zoni odgovornosti
da bi se sprijeilo svako iznenadjenje od strane neprijatelja naredjujem slijedee:
01. U zoni odgovornosti 2. p.173 osmatranicu u kasarni Kamensko, i s. Sajevac imati
posjednutu 24h dnevno, a o svim promjenama uoenim na prednjem kraju neprijatelja
redovno izvjetavati deurnog u k-di bataljona.
02. U zoni odgovornosti 3.p. formirati osmatranicu na crkvi u s. Kamensko, te o svemu
primjeenom na prednjem kraju HV obavjetavati deurnog u k-di bataljona.
172
173

Diverzantsko-teroristike grupe.
Pjeaka eta.

120

Nou na komunikaciji s. Kamensko s. Mekuje obezbediti udvojenu strau i posebno


obratiti panju na kretanje i aktivnosti UN.
03. U zoni odgovornosti 1. p. imati stalne osmatrae na sva 3 punkta (s. Cigani, GP
pruga, Maglac), i vriti osmatranje 24h dnevno, te o svim promjenama obavjetavati
deurnog u k-di bataljona.
04. K-dir MP174 imati u stalnoj gotovosti minimalno 2 posade za MB-120mm tako da u
datom momentu budu u to kraem vremenu spremni za otvaranje vatre.
05. K-dir MPOV175 obezbediti da ima stalno pripremljene 2 posade za BST176 i jednu
protuoklopnu grupu spremne za izvrenje zadatka.
06. K-dir voda Larv PVO177 imati stalnog osmatraa vazdunog prostora koji je ujedno
i deurni na orudju PAT-20/3 24h dnevno, rukovaoci strele 2M obezbediti stalno
deurstvo, tj. uvijek jedan mora biti spreman za izvrenje zadatka.
07. K-dir voda MB-82mm Kamensko imati stalno u gotovosti 24h dnevno minimalno 2
posade koji moraju biti spremni da u najkraem vremenu otvore vatru po naredjenju
k-danta bataljona.
08. Svi k-diri eta i osnovnih jedinica duni su da obezbijede strau naroito nou na svim
punktovima gdje se vri odmaranje ljudstva.
09. Zabranjuje se odsutnost k-dira eta i osnovnih jedinica iz jedinice ukoliko se nisu javili
u k-du bataljona i imenovali zamjenika za vrijeme njihove odsutnosti.
10. Za izvrenje gore navedenih naredjenja odgovorni su k-diri eta i osnovnih jedinica.
U sluaju neizvrenja naredjenja ili neeljenih posljedica izazvanih istima snosit e svu
materijalnu i krivinu odgovornost.
11. Rok za izvrenje ovog naredjenja odmah po prijemu naredjenja.
KOMANDANT I BATALJONA
major Brebrina Boris, [v.r.]
Izvornik, strojopis, latinica
HR-HMDCDR, 2., kut. 1012/4.

34

1995., veljaa 1.
Korenica
Izvjee Komande 15. korpusa Glavnom tabu SVK o uspjesima 5. korpusa ABiH u
borbama protiv snaga 2. krajikog korpusa VRS i Taktike grupe-1 SVK
VOJNA POTA
9065
Pov. Br. 424/398-1
01. 02. 1995. god.

KORENICA
174
175
176
177

Minobacakog poloaja.
Odjeljenja veze minobacakog poloaja.
Bestrzajni top.
Lakog artiljerijskog raketnog diviziona protuvazdune odbrane.

121

Pismenu izjavu
d o s t a v lj a.- G SVK K N I N
na linost K-dantu
Veza: Va akt pov. br. 188-101 od 30. 01. 1995. godine
1.- Dana 11. 01. 1995. godine u zoni Korpusa i TG-1 snage neprijatelja nisu ispoljavale
borbena dejstva prema naim snagama sem podizanja borbene gotovosti snaga 5. K MOS.178
Snage TG-1 su preduzele vei stepen borbenog osiguranja na dodatno utvrivanje i
zapreavanje. Jedinica iz 11. K (Baranjska divizija) obavlja redovne zadatke. Ovu jedinicu u
toku dana obilazi grupa iz komande divizije.
Muslimansku etu (128 ljudi angaovana na objektu Debela gl.) izvlae iz borbe bez
saglasnosti K-de TG-1 i K-de Korpusa i odvode u rejonu V. Kladua.
Vanrednih dogadjaja, samoranjavanje. Utroka municije nema.
2.- Dana 12. 01. 1995. godine bez dejstava od strane muslimana. Jedinice angairane u TG1 izvode planske zadatke. Gubitaka nema. Utroka municije nema.
3.- Dana 13. 01. 1995. godine snage neprijatelja nisu ispoljavale borbena dejstva prema
snagama TG-1 sem manjih provokativnih dejstava iz rejona s. Vikii.
Snage TG-1 organizuju mere osiguranja objekata i poloaja uz pojaano osmatranje.
Nemaju povreenih i poginulih.
Zahtevamo popunu borbene tehnike gorivom. Utroka municije nema.
4.- Dana 13/14. 01. 1995. godine u 23,00 snage 5. K izvrile su ubacivanje ID179 snaga na
pravcu: tt 358, Zverinjac, s. Baljevac i razbile deo snaga 15/2. KK i izbile na liniju tt 351-tt
266 Vrak Sakrivenka.
Jedinice TG-1/15. K stabilno dre liniju odbrane uz pregrupisavanje snaga i upotrebu
rezerve uspele su organizovati odbranu meuprostora i obezbediti svoj desni bok sa pravca
V. Polja. U toku dejstava sredstvima podrke podrane su snage 15/2. KK u stabilizaciji
odbrane.
5.- Snagama TG-1 u vremenu od 06. 01. do 15. 01. 1995. godine komanduje pukovnik
Studen Slavko, a u sastavu komande bili su ppukovnik Mirkovi Branko, major api,
ppukovnik Korolija, kapetan Mrkobrada i Kalember, a od 12. 01. 95. grupi se prikljuio i
pukovnik Mirkovi Stojan radi preuzimanja komande od 16. 01. 1995. godine.
Radi potpunijeg sagledavanja stanja u TG-1 elim da iznesem sledee:
1.- Propusti u komandovanju i rukovoenju TG-2, a sada TG-1 pojavili su se od momenta
naputanja poloaja od strane MUP-a, a potom izvlaenja brigade muslimanske vojske F.
A.180 (1150 ljudi), zamenom jedinica koje su uestvovale u poetnim dejstvima i dovoenjem
drugih jedinica ranga bataljona, a kasnije sve sitnijih i po jaini slabijih.
2.- Nedovoljna spremnost jedinica (borbena i materijalna) za dui boravak na poloaju u
zimskim uslovima, a posebno jedinica dovedenih sa strane.
178
179
180

Muslimanske oruane snage.


Izviako-diverzantskih.
Fikret Abdi.

122

3.- Nespremnost komandi da svoje jedinice pripreme za borbu i da redovno vre zamenu
istih.
4.- RiK 15. K sa gore iznetim slabostima Vas je redovno obavetavala i zahtevala da se te
slabosti odklone, a posebno u 21. K.
5.- Ja lino i ostali organi komande se maksimalno angaujemo u odklanjanju slabosti u
sistemu RiK u celini. Svesni smo da propusta ima, meutim naom stalnom kontrolom i
boravkom u jedinicama nastojimo da ih odklonimo i lino smatram da slabosti i propuste ne
toleriemo to se moe zakljuiti po svakodnevnom angaovanju stareina i broju kanjenih
vojnika i stareina.
6.- U cilju otklanjanja propusta udaljili smo sve jedinice iz drugih sastava sem dela jedinica
iz 7. K (40 ljudi). Stabilizovali smo odbranu sa snagama 15. K i delom 7. K.
U daljnjim dejstvima planiramo izvriti osposobljavanje i popunu 37. bataljona kako bi
uspenije izvodio borbena dejstva.
7.- Izvrili smo analizu dogaaja 24. i 25. 01. 1995. godine, a izvetaj emo dostaviti G
SVK.
K O M A N D A N T
pukovnik
M.P.181 Stevo evo, [v.r.]
Izvornik, strojopis, latinica
HR-HMDCDR, 41., kut. 5.

35

1995., veljaa 3.
Kostajnica
Obavijest Komande 31. pbr SVK podreenim postrojbama o pogibiji pripadnika brigade u
sukobu s pripadnicima 5. korpusa ABiH kod sela Bugar te vercu cigaretama pripadnika 33.
pbr SVK s pripadnicima ABiH
VOJNA POTA 9139 VOJNA TAJNA
KOSTAJNICA POVERLJIVO
Pov. br. 135-2
Od 03. 02. 1995. god.
Informacija o pogibiji vojnika
iz 31. pbr, dostavlja.- 4.pb
Dana 26. 01. 1995. godine oko 02.20 asova u rejonu s. Bugar kod Vaganca izvren je
organizovan napad jedinica 5. K na nae jedinice.182 Po procjeni prisutnih ljudi na nau
jedinicu sa fronta i pozadine napadalo je oko 30 muslimana.
181
182

Okrugli peat: Vojna pota 9065, Korenica.


Vidi: Dok. br. 25 i 26.

123

Susjedne jedinice (levi i desni sused), napustili su liniju odbrane a naa jedinica to nije znala
i nala se u okruenju muslimanskih snaga. Napad je otpoeo jednovremenim dejstvom sa
fronta i pozadine. Napadnuta su komandna mesta bataljona i ete. U toku napada bilo je
dosta panike a poto se gotovo na svim poloajima bespotrebno otvara vatra jedinicama je
trebalo vie vremena da se shvati da je to napad muslimana.
U ovom napadu poginuli su: Metiko Mirka Nikola, aji Rade Gojko, Mariji Janka
Milan, Bogojevi Adama Ilija, nestao je: Davorija Drage Milan, ranjeni su: Ivkovi Gojka
Duko, Kulovi Jovana Milan, Krivoija Mile Zoran, Drljan Rade Davor, Kuuk Veljka
eljko, Buni Slavka Stojan, Crnojevi Duana Milan.
Napad je izvren na atore u kojima su bili smjeteni ljudi i oprema bataljona i ete. atori
su zapaljeni a oprema je izgorjela i ostala muslimanima. Od krupnijih sredstava ostalo je:
m/v Pinc sanitetski 1 komad, m/v AP 55 1 komad, BsT sa 6 metaka, 1 komad, MB 60 mm
sa 40 mina 2 komada, RU 2/2K 2 komada, RU RUP za 3 komada, puka 7,9 mm karabin
8 komada i kompletna lina oprema vojnika i stareina bataljona i ete.
Ovakvih i slinih negativnih primera i dogaaja na ratitu imali smo i ranije to ukazuje
da se nedovoljno radi sa ljudima i ne pripremaju se za teinu zadatka koji obavljaju. este
su samovoljno naputanje linije odbrane, bjeanje dok neprijatelj otvara vatru nedovoljno
poznavanje protivnika i taktika njegovog dejstva, nepripremljenost jedinica i komandi za
izvoenje borbenih dejstva u raznim varijantama. esto se upada u sopstvena minska polja,
slabo utvrivanje.
Informacija o dogaajima u Dvoru u zoni odgovornosti 33. pbr.
Operativnim radom OB i vojne policije 39. K dolo se do podataka o namjerama i doturanju
vee koliine cigareta u zoni odgovornosti 33. pbr radi verca sa muslimanima zapadne
Bosne i 5. K 02. 01. i 05. 01. 1995. pripadnici 33. pbr u dogovoru sa UNPROFOR-om
kupovali su cigarete, zatim su te cigarete oteli UNPROFOR-u, DM podjelili izmeu sebe
a cigarete prodavali preko svojih prodavalaca. Ovo je in razbojnitva i anarhije. Grupa
nezadovoljna angaovanjem korpusne policije pokuala je silom i demonstracijama da
blokira SO Dvor SJB,183 i PKM184 33. pbr. Bilo je i nasrtaja na stareine na njihovim radnim
mjestima. Naelnik taba 39. K u dva navrata je obavljao razgovore sa vinovnicima dogaaja,
organima vlasti u Dvoru, predstavnicima skuptine RSK i ovaj dogaaja je raien. Akteri
u pljaki i kriminalu su uhvaeni. Komandant 39. K izrekao je 7 disciplinskih mera zatvora
od 90 do 180 dana. Cigarete su poticale iz robnih rezervi i vodi se krivini postupak protiv
organizatora ovog verca. I ranije smo vam ukazivali na negativnost ovih i ovakvih sluajeva,
ali oito to nije imalo dovoljno efekta, jer zatvaranja samo umanjuju b/g jedinica a verc
na linijama odbrane donosi nam ljudske rtve, probleme i slabljene odbrane. U ovu aferu
umjeane su i starjeine na odgovornim dunostima u brigadi, to nam daje za pravo da
konstatujemo da in kriminala nije se ni morao otkriti ukoliko se neodgovorno obavljaju
funkcionalne dunosti. Ima pokazatelja da se vercuje i sa orujem i obaveza je svih jedinica
da ustroji evidenciju a po brojevima puaka zarobljenim od muslimana nije teko provjeriti
iz koje je jedinice nestalo oruje.
Sa informacijom upoznati celokupni sastav jedinice, da se ove i ovakve aktivnosti suzbiju a
jedinice organizovano osposobljavaju u jaanju borbenih dejstava zato smo i namjenjeni.
183
184

Stanica javne bezbjednosti.


Pomonik komandanta za moral.

124

POMONIK KOMANDANTA
Dostaviti: m a j o r
svim jedinicama Grevi Milan, [v.r.] M.P.185
Izvornik, strojopis, latinica
HR-HMDCDR, 2., 15. pbr, kut. 1.

36

1995., veljaa 6.
Knin
Miljenje Ministarstva odbrane RSK upueno Vladi RSK o posljedicama odluke G SVK o
proglaenju neposredne ratne opasnosti u prosincu 1994. godine
REPUBLIKA SRPSKA KRAJINA ODBRANA
MINISTARSTVO ODBRANE Slubena tajna
MINISTAR Strogo povjerljivo
Str. pov. br. 62-2/95.
Knin, 06. 02. 1995. godine
Donoenje odluke o proglaenju neposredne ratne
opasnosti u Republici Srpskoj Krajini

MILJENJE

- dostavlja VLADA RSK KNIN
Na osnovu Zakljuka Vlade broj 05-3-78/95 sa 28. sjednice odrane 21. 01. 1995.
godine u vezi sa prijedlogom Komandanta SVK o ukidanju Odluke Predsjednika Republike
o proglaenju ratnog stanja broj 03-3-20/1/93. datog na 5. sjednici Skuptine RSK odrane
17. 12. 1994. godine dostavljamo stav i miljenje Ministarstva odbrane.
Shodno ponovljenom stavu Komandanta SVK i prijedlogu za donoenje Odluke o
ukidanju ratnog stanja i Odluke o proglaenju neposredne ratne opasnosti (akt G SVK str.
pov. br. 13-6 od 31. 01. 1995. godine) datom na podlozi analize borbene gotovosti SVK
i procjene o ugroenosti RSK agresijom neprijateljskih snaga, Ministar odbrane smatra da
Vlada RSK moe Skuptini RSK predloiti donoenje Odluke o proglaenju neposredne
ratne opasnosti u RSK.
O b r a z l o e nj e
Srpska vojska Krajine najznaajniji je faktor odbrane od agresije na RSK. Ukoliko
Komandant SVK na osnovu pouzdanih podataka zakljuuje da se u ovom trenutku
prestankom ratnog stanja bitno ne bi ugrozila odbrana RSK, Ministarstvo odbrane s
obzirom na svoje zakonom utvrene nadlenosti u vezi sa odbranom, smatra da ne postoji
drugi jasni razlozi koji bi bili u suprotnosti sa takvom odlukom i to iz slijedeih razloga:
185

Okrugli peat: Vojna pota 9139, Kostajnica.

125

1. Izmeu neposredne ratne opasnosti i ratnog stanja u pogledu mogunosti preduzimanja


odbrambenih mjera po zakonu ne postoje neke znaajne i odluujue razlike.
Tako je npr. i u neposrednoj ratnoj opasnosti mogue narediti izvrenje opte mobilizacije
(lan b. stav 1. Zakona o odbrani).
I u jednom i u drugom stanju mogue je takoe izvriti i demobilizaciju dijela SVK
(zavisno od odluke VSO186). Jedina znaajnija razlika neposredne ratne opasnosti u odnosu
na ratno stanje odnosi se na dio Ustavnih i zakonskih ovlaenja Predsjednika Republike i
Vrhovnog savjeta odbrane.
2. Polazei od analiza i procjena Komandanta SVK i gore navedenih mogunosti, te
imajui u vidu mogue i negativne i pozitivne implikacije Odluke o prestanku ratnog stanja,
konstatujemo da bi pozitivne implikacije mogle biti u politikoj sferi, ako se prestankom
ratnog stanja sprovede i djelimina demobilizacija onda i u ekonomskoj, a samim tim i u
odbrambenoj sferi. Pozitivne implikacije u politikoj sferi (uz dobro propagandu) mogle bi
biti prije svega u naglaavanju, isticanju i potvrdi opredjeljenja RSK da sukob sa RH rjeava
politikim metodama i sredstvima.
3. S obzirom na injenicu da graani RSK i veliki broj pripadnika SVK, pa ak i dravni
organi, nisu upoznati da je u RSK na snazi ratno stanje, donoenje i javno objavljivanje
samo odluke o proglaenju stanja neposredne ratne opasnosti moglo bi izazvati negativne
posljedice u onom dijelu javnosti koji spada i neobavjeten, a za koji smatramo da nije
beznaajan. Dio te javnosti mogao bi shvatiti da se Odluka donosi zbog pogoravanja
stanja, zbog ega smatramo neophodnim ili da se donesu Odluka o prestanku ratnog stanja
u RSK i Odluka o proglaenju neposredne ratne opasnosti istovremeno, ili da se donese
samo odluka o proglaenju neposredne ratne opasnosti uz obavezno obrazloenje za javnost,
da je time prestala da vai Odluka o ratnom stanju Predsjednika Republike.
Smatramo da bi u Vojni organ za moral takoe do svakog borca morao pravovremeno
prenijeti stav, da se izuzev djelimine mobilizacije (ako je bude kao posljedice ove odluke)
ne predvia nikakvo drugo smanjenje nivoa borbene gotovosti, i injenicu, da bi se
eventualnom djeliminom demobilizacijom mogli stvoriti uslovi za poveanja plata v/o.
Time bi se mogui negativni psiholoki i drugi efekti odluke blagovremeno sprijeili.
4. Pravne posljedice Odluke o proglaenju neposredne ratne opasnosti podrazumijeva
istovremeno stavljanje van snage svih akata dravnih i drugih organa donijetih i zasnovanih
na Odluci Predsjednika Republike o proglaenju ratnog stanja.
To se posebno odnosi na Naredbu Predsjednika Republike broj 03-4-18/2/92 od 20. 05.
1992. godine o proirenju nadlenosti starjeina jedinica ranga brigade i vieg u zonama
odgovornosti svojih jedinica (izricanje kazni zatvora k-danta brigade, k-danta zonskog
taba, naelnika uprava).
Smatramo da bi u sadraju Odluke u tom pogledu trebao da stoji lan koji obavezuje
nadlene dravne i druge organe.
5. S obzirom da je Skuptina RSK uputila zahtjev i Vrhovnom savjetu odbrane da
povodom prijedloga Komandanta SVK da svoje miljenje, Ministar odbrane e na sjednici
VSO zastupati naprijed iznijete stavove.
Prilozi:
1. Akt str. pov. br. 13-6 G SVK
2. Prijedlozi teksta Odluke 2 primjerka
186

Vrhovnog savjeta odbrane.

126

DPS/MM
Uraeno u 2 primjerka
i dostavljeno: MINISTAR
1x Vlada RSK pukovnik
1x Arhiva Dr Rade Tanjga, [v.r.]
M.P.187
Izvornik, strojopis, irilica
HR-HMDCDR, 5., kut. 1.

37

1995., veljaa 6.
[Buni]
Izvjee Komande 18. pbr Komandi 15. korpusa SVK o popuni brigade za vrijeme
mobilizacije krajem 1994. godine, obuenosti zapovjednog kadra, starosnoj strukturi,
socijalnom sastavu te brzini provoenja mobilizacije
KOMANDA 18. pbr Vojna tajna
Str. pov. br. 91-2 Strogo poverljivo
06. 02. 1995. godine
Analizu popune RJ,
Dostavlja.- KOMANDI 15. KORPUSA
U skladu sa PRAMOS-om188 toka 289 izvrili smo analizu popune RJ189 po sledeim
pitanjima:
1. Brojna popunjenost po kategorijama
U prilogu akta dostavljamo Vam brojnu popunjenost po kategorijama.190 to se tie
profesionalnih vojnika (vojnika po ugovoru), u toj kategoriji imamo ukupno 116 oficira,
podoficira i vojnika. Od toga broja imamo 12 oficira i 14 podoficira. Od ukupnog broja
imamo 43 ene.
2. Brojna popunjenost MS191 (po vrstama) i stokom
U prilogu akta dostavljamo Vam pregled MS.
to se tie stoke imamo mobilisanih 108 konja za prevoz hrane na Ljubovu, Kozjanu,
Teslingradu i D.192 Brdu.

187
188
189
190
191
192

Okrugli peat: Ministarstvo odbrane RSK, Knin.


Pravilnik Ministarstva oruanih snaga.
Ratnih jedinica.
Prilog nije pronaen uz izvjee.
Materijalnih sredstava.
Debelo.

127

3. Pravilnost rasporeda ljudstva na odreeno FM193


U naoj brigadi dosta dobro je ljudstvo rasporeeno po FM, meutim na odreenim
FM nedostaju nam pojedini VES-ovi.194 Detaljnu analizu dostavljamo Vam u pregledu
stareinskog sastava od k-ira odelenja pa do k-de brigade.
4. Vojno struna obuenost
Vojno struna obuenost relativno je dobra iz razloga to je 45 k-ira eta i vodova zavrilo
kurs, a 31 k-dir voda ili ete kolu rezervnih oficira. Postoji jo jedan broj rezervnih oficira
koji su zavrili kurs ili RO,195 ali se zbog bolesti, starosti ili nediscipline ne nalaze na
komandirskim dunostima. Takoer postoji jedan broj oficira i podoficira koji odbijaju da
se prihvate bilo kakve dunosti, to bi trebalo hitno reiti tako da im se oduzme in.
Od svih komandira odelenja koji se nalaze u naim jedinicama, 40 ih je zavrilo kurs za
vreme sluenja vojnog roka. Meutim, poto smo u nekoliko navrata vrili obuku KO,196 tu
obuku prolo je 163 vojnika. Obuka se sastojala iz praktinog i teoretskog dela i prosena
ocena sa kojom su zavrili obuku je 3,63. Pored opte obuke vrena je i specijalistika obuka
po specijalnostima posebno u artiljerijskim jedinicama gde je takoer vrena preobuka
vojnika i KO u kritinoj VES-ti.
Pored ovoga do sada smo u Banja Luci ikolovali 7 oficira i podoficira, koji su po povratku
zauzeli komandirska mesta u svojim jedinicama. Na kursu u Kninu do sada je bilo 5 naih
stareina koji su sada na odgovornim mestima u naoj brigadi.
Predlaemo da se sa ovakvim nainom kurseva i obuke nastavi poto jo uvek u potpunosti
nismo zadovoljni sa RiK-om.
Posebno predlaemo da se odreeni broj ljudi mlaih godita uputi na kolovanje u Banja
Luku kako bi u narednom periodu mogli kontinuirano uvoditi mlade ljude na odgovarajua
FM.
5. Starosna struktura
Problem svih jedinica u naem korpusu, pa i nae je relativna starost vojnika.
Najvei broj naih obveznika je u dobi izmeu 36 i 45 godina starosti to je vrlo nepovoljno,
iako imamo dosta i starijih.
Pored ovog problema pojavljuje se i problem to imamo veliki broj ogranieno sposobnih,
tako da se samim tim stanje jo vie pogorava. Tako naprimer u dobi od 36-45 godina
starosti imamo 392 vojnika, od kojih je 45 ogranieno sposobno, a u dobi od 46-60 godina
starosti imamo 216 vojnika od kojih je 61 ogranieno sposoban. Problem stvara i to to
trenutno na odsluenju vojnog roka imamo samo 41 vojnika. Stanje se sada neto popravilo
samim tim to se uvelo dosluivanje za v/o od 1965 godita pa navie, ali dugorono gledano
to nee bitno uticati na poboljanje starosne strukture.
Zbog svega toga, kao i zbog niskog nataliteta, slabe naseljenosti i ostalih faktora koji utiu
na starosnu strukturu predlaemo da se u vojsku pozivaju i ene.
6. Socijalni sastav ljudstva i problemi
Po socijalnom poreklu veina naih vojnika potie iz seoskih i radnikih porodica. Pored
svega ovoga veina naih vojnika ima zavrenu srednju kolu, jedan manji broj je sa
193
194
195
196

Formacijsko mjesto.
Vojno evidencijska specijalnost.
kola rezervnih oficira.
Komandira odjeljenja.

128

osmogodinjom kolom, a imamo i desetak posto sa viom i visokom kolom, tako da smo
u tom pogledu relativno kompaktna sredina. Po socijalnoj ugroenosti u ovom momentu
na prvom mestu je stanovnitvo Teslingrada, izbjeglice i iste radnike porodice u urbanim
sredinama, iako su i siromanije seljake porodice na rubu egzistencije.
Meutim, socijalna struktura se kree u veoma velikom rasponu od socijalnih sluajeva pa
do strahovito bogatih. Veliki je problem to su se ti bogati u ovom ratu obogatili vercom i
drugim mahinacijama pa to stvara veliko nezadovoljstvo meu ostalim potenim borcima i
ljudima. Postoji takoer jedan manji broj izbeglica koji su u svemu tome profitirali, dobili
zaposlenje, bave se vercom i kriminalom pa domae stanovnitvo negativno gleda na sve
ostale potene ljude koji su se svojom nesreom nali u tom statusu. Jo je gora stvar to
takvi veinom izbegavaju i obavezu prema SVK.
to se tie seoskih domainstava, to su staraka domainstva pa je veini boraca iz takve
sredine veoma teko naputati imanja i stare roditelje i dolaziti na poloaj.
Bez obzira na sve to veina naih vojnika i njihovih porodica je na rubu egzistencije, osobito
onih boraca koji ive od plate, a uz to nemaju nikakvih drugih prihoda.
Zbog svega toga predlaemo da se bar deci boraca relativno jednako dodeljuje humanitarna
ili bilo kakva druga pomo, kako ne bi dolazilo do jo veih problema.
Predlaemo takoer da se za najugroenije borce povremeno iznau sredstva za jednokratnu
pomo, kako bi isti zadovoljili najminimalnije potrebe za normalan ivot.
to je jo bitnije predlaemo da se bar za neto poveaju penzije porodicama poginulih, kao
i ranjenim borcima koji takoer ive u veoma nezavidnom poloaju.
7. Mogunost dolaska v/o i MS na oglas opte mobilizacije
Prilikom provera b/g po jedinicama zakljuili smo da je vreme za pojedine jedinice veoma
razliito, a to je zbog udaljenosti sa koje v/o i MS dolaze na poloaj. Tako naprimer najbre
od peadijskih bataljona poloaj zaseda 1. pb u vremenu od oko 1,5 as, dok 2. pb i 3. pb
mogu posesti poloaje za 5-6 asova.
Had197 122 mm VP198 sa gotovim snagama moe posesti za 45 minuta, a takoer za isto
vreme VP sa gotovim snagama poseda i tenkovska eta. Dolazak ostatka vojnika iz Had-a
122 mm i t199 kree se kao i kod 2.pb i 3.pb.
Do sada smo nekoliko puta davali probnu mobilizaciju i postignuta su navedena vremena.
8. Trenutno se kod nas na RR-u200 nalazi 68 ranjenih i povreenih boraca, od toga je 8
oficira i 3 podoficira.
Predlaemo da se oni i dalje nalaze u naoj jedinici, te da se eventualno tee ranjeni i
povreeni prebace na neke lake i pozadinske dunosti u ovisnosti o povredi ili ranjavanju.
M/RM
Analizu izvrio
PN za OMPP201
por. ortan Milorad

197
198
199
200
201

Haubiki artiljerijski divizion.


Vatreni poloaj.
Tenkovska eta.
Ratnom rasporedu.
Pomonik komandanta za organizacijsko-personalne poslove.

129

OVERAVA:
K O M A N D A N T
p u k o v n i k
M.P.202 Mirko Radakovi, [v.r.]
Izvornik, strojopis, latinica
HR-HMDCDR, 2., 18. pbr, kut. 1.

38

1995., veljaa 6.
Borovo Selo
Izvjee Komande 11. korpusa Glavnom tabu SVK o privremenoj predaji 4 borbena
zrakoplova operativnoj grupi Pauk koja je napadala zatienu zonu Biha
KOMANDA SLAVONSKO BARANJSKOG KORPUSA
Pov. br. 1-36
06. 02. 1995. god.
Vraanje aviona, trai.G SVK KNIN
Vaim naredjenjem privremeno smo predali 4 aviona sa naoruanjem i 1 b/k203 municije
TG Pauk.
Ovi avioni su bili namenjeni za podrku jedinica 11. K sa teitem na protivoklopnoj
borbi. Izuzimanjem aviona sistem protivoklopne borbe je znatno naruen te u oekivanju
predstojeih dogadjaja molimo vas da se isti to pre vrate u matinu jedinicu.
KOMANDANT
general-major
Duan Lonar M.P.204 M.P.205
Izvornik, strojopis, latinica
HR-HMDCDR, 6., kut. 54.

39

1995., veljaa 6.
[Knin]
Protestno pismo Glavnog taba SVK Zapovjednitvu UNPROFOR-a zbog svakodnevne
povrede zranog prostora RSK od strane zrakoplova NATO-a

202
203
204
205

Okrugli peat: Komanda 18. pbr.


Borbeni komplet.
Prijemni peat centra veze: Brzojav br. 327, primljen 6. 2. 1995. u 17,50; poslan u 18,20 sati.
Prijemni peat G SVK, 6. 2. 1995.

130

REPUBLIKA SRPSKA KRAJINA


GLAVNI TAB SRPSKE VOJSKE

___ Br. ___

6. 02. 1995. god.
Letovi NATO avijacije iznad teritorije RSK,
p r o t e s t.KOMANDI UNPROFOR-a ZAGREB (general-ppuk Bertrand de Lapresle)
PREDSEDNIKU RSK (na znanje)
PREDSEDNIKU VLADE RSK (na znanje)
U svetlu nastojanja Svetske zajednice da se nad ovim prostorima uspostavi trajan mir kao i u
cilju to vee sigurnosti letenja, iznad teritorija RSK, obavetavam Vas o sledeem:
Skoro svakodnevno NATO avijacija povreuje vazduni prostor RSK.
Obzirom na pretnje Republike Hrvatske da e silom izvriti reintegraciju RSK u sastav svoje
teritorije, te molimo da se avijacija NATO upuuje na izvrenje zadatka u vazduni prostor
bive BiH van vazdunog prostora Republike Srpske Krajine. U protivnom, na PVO
sistem mogao bi da dejstvuje po vazduhoplovima NATO smatrajui da letilice pripadaju R.
Hrvatskoj. U nadi da e se ovo pismo pozitivno shvatiti, srdano vas pozdravljam.
KOMANDANT
general-major
Milan eleketi
Preslika, strojopis, latinica
HR-HMDCDR, 6., kut. 13.

40

1995., veljaa 6.
[Vukovar]
Zahtjev Poslanikog kluba Srpske radikalne stranke zapovjedniku Glavnog taba SVK za
smjenu zapovjednika Baranjske divizije zbog toga to je na podruju Baranje suspendirao
institucije civilne vlasti
REPUBLIKA SRPSKA
KRAJINA
SRPSKA RADIKALNA
STRANKA
POSLANIKI KLUB

U SKUPTINI RSK
KOMANDANTU G SVK na broj: 06/95

KNIN va broj:
na znak: RV
va znak:
datum: 06. FEBRUAR 1995.
131

Gospodine generale!
Grupa poslanika iz Baranje podnela Vam je pismeni zahtjev za smenu komandanta
baranjske divizije, sa obrazloenjem zahteva. Po podnetom zahtevu do danas niste poduzeli
traene mere. Ovim putem Vas elimo upoznati sa nekim novim elementima, koji trae
NEDOLONO I TRENUTNO smenjivanje navedenog komandanta:
1. Komandant BD je izvrio DRAVNI UDAR na podruju Baranje, jer je uzeo pod svoju
linu kontrolu sva sredstva javnog informisanja. Odredio je poimence ko sme ui u prostorije
RTVC BM,206 kada i koji program se sme emitovati, direktno u studio postavio je vojnu
policiju koja NIJE DOZVOLILA DIREKTORU RTVC BM DA UE U PROSTORIJE,
jer ga je izvrni savet optine smenio! Time je javno demonstrirao NEPOTIVANJE
republikih zakona i uvoenje lokalnih, optinskih, kao jedino vaeih. Tako je prilikom
posete predsednika vlade RSK (petak, 6. februar1995.) novinar RTV BM tek uz posebnu
dozvolu komdiva207 mogao izneti kameru, kako bi snimio sastanak !!!!!
2. Prema poslanicima skuptine RSK odnosi se krajnje poniavajue i ignorantski. Tako je
poslanika Milana Brdara odredio da uva banderu dalekovoda (!!!!), jer tako daje najvei
doprinos bezbednosti RSK! Kada se isti poslanik USUDIO otii na zasedanje skuptine
(nikoljdanska sednica) bez posebne dozvole, dobio je 15 dana zatvora od komandira voda,
i jo 30 dana od komandira ete!!!!! Da bi se spasio zatvora morao je da da PISMENU
IZJAVU U KOMANDI BD gdje je bio i ta je radio!!! Izjavu je morao napisati u jednom
primerku, bez prava na kopiju, odmah u komandi. Napominjemo da je poslanik pokuao
pre odlaska da obavesti nadlenu komandu, ali nikog nije mogao nai, jer su uzeli dugi
vikend, a puk. Novakovi,208 koji je bio u komandi div. nije hteo da ga primi.
Poslanika Gondi Ratka posebno maltretira ve dve godine. Vrhunac je ZABRANA
KRETANJA NA PODRUJU RSK BEZ POSEBNE DOZVOLE KOMDIVA!!!
Samovoljnom odlukom proglasio ga je nesposobnim za vojsku zbog bolesti (u miru i ratu) i
traio da vrati oruje, a sada ga je opet samovoljno proglasio sposobnim, dao rr209 i, iako sada
ima i lekarsku dokumentaciju (dijabetiar, insulin ovisan i dr.) pokrenuo krivini postupak
protiv poslanika po l. 226. st. 3 KZ RSRJ u vezi sa l. 217. st. 3 KZ SRJ (vidi prilog).210
Narodni poslanik Milivoj Vukovi obavlja seosku strau uvajui selo Petolovac od pustare
Zeleno Polje!!!!
3. U sprezi sa lokalnom vlau iznudio je dodatno finansiranje BD na raun radnikih plata.
Na taj nain je u toku 1994. godine prikupljeno 1.650.000 dinara, koje je BD utroila
neznano kud (namena: opremanje BD uniformama i izmama). Sada je odreen novi
namet na privredu u iznosu od oko 700.000 din za istu svrhu! Pri tome nije odgovoreno
gde su i kako utroena prethodna sredstva od 1.650.000 din (vojna tajna, dovoljno je da
predsednici optine i izvrnog saveta znaju da su sredstva pravilno utroena). Zahtev za
novim sredstvima nije obrazloen, nego je dana paualna potreba za uniforme, izme i
drugo.
206
207
208
209
210

Radio televizijski centar Beli Manastir.


Komandanta divizije.
Rajko.
Ratni raspored.
Prilog nije pronaen uz izvornik.

132

4. U dogovoru sa predsednikom optine i generalnim direktorom BELJA odlueno je da


se za obezbeenje dodatnih sredstava za BD posee i proda po hitnom postupku 10.000
kubika oblovine topole. Posao treba da odradi jedna privatna firma. O tome nije obaveteno
ni ministarstvo poljoprivrede i umarstva, ni optinskih skuptina, ni izvrni savet, ni
upravni odbor BELJA.
Niko nije protiv maksimalnih napora za zadovoljavanje potreba SVK i boraca, ali trai se
maksimalna kontrola nad nainom troenja sredstava.
5. U komandi BD odgovorna mesta zauzimaju ljudi koji niim nisu doprineli oslobaanju
Baranje, naprotiv, zagovaralo se suivot sa Hrvatima i sl. Neki od njih su izraziti ratni
profiteri. U svakom sluaju njihovo prisustvo u komandi BD izaziva revolt i nepoverenje
boraca i graana. Proverite za sledee ljude:
Milan Vuji,
Vlado Kosi i
Stanoja Kresi
na kojim funkcijama se nalaze u BD, i gde su bili u periodu 01. do 31. avgusta 1991.
godine, tj. u vreme kada smo orujem izborili slobodu za Baranju.
Gospodine generale!
Moglo bi se mnogo toga rei, ali imajui u vidu informaciju koju ste dobili od poslanika
iz Baranje (svih osam, a ne samo od radikalskih, da se ne shvati kao stranaki atak), kao i
informacije kojima sigurno raspolaete iz Vaih izvora, verujemo da imate dovoljno spoznaja
o veliini problema. Ovim putem prinueni smo zahtevati da ODMAH PODUZMETE
SLEDEE MERE:
1. Naredite MOMENTALNO obustavljanje, odnosno povlaenje prijave protiv poslanika
Ratka J. Gondija da Vas o postupljenom obaveste u roku 24 asa,
2. Da se puk. Novakovi i puk. Mladenovi211 smene i fiziki udalje iz Baranje,
3. Da se nova komanda BD prema republikim zakonima i narodnim poslanicima odnosi
sa dunim potovanjem (to isto se podrazumeva i od strane poslanika prema komandi BD
kada ova bude dovedena u normalno stanje).
Molimo Vas da ovo ne shvatite kao pretnje, ultimatum ili elju za zaotravanjem odnosa sa
SVK. Naprotiv. Ovim postupkom i obraanjem Vama lino upravo elimo da bez buke,
sporova i nepotrebnih zaotravanja reimo ovaj problem, a sve u cilju maksimalne saradnje.
Priznaete, nije logino da mi maksimalno saraujemo sa SVK, a da pojedinci iz SVK
maltretiraju i gone u zatvor poslanike, kre zakone i sprovode samovolju.
S potovanjem,
Ranko Vuji, ef Kluba, [v.r.]
M.P.212
Izvornik, strojopis, irilica
HR-HMDCDR, 6., kut. 19.

211
212

Stojan.
Prijemni peat: Glavni tab SVK, Kabinet komandanta, pov. br. 188-108, 8. 2. 1995.

133

41

1995., veljaa 6.
Okuani
Odobrenje Komande 18. korpusa SVK za nabavu goriva na ilegalnom tritu jedinici VP
7004 iz Banja Luke koja izvodi borbena djelovanja oko Jajca
V O J N A P O T A VOJNA TAJNA
9162 POVERLJIVO
Pov br. 51-3
06. 02. 1995. god.
OKUANI
Odobrenje za nabavu goriva, prosleujem
Odelenje MO vila
O K U A N I
n/p puk. uput
Dana 05. 02. 1995. godine doao mi je komandant jedinice VP 70004 Banja Luka sa
molbom da mu omoguim nabavku goriva za potrebe jedinica koje izvode b/d213 u irem
rejonu Jajca.
Shvatajui situaciju u kojoj se nalazi dotina jedinica po pitanju pogonskog goriva i njene
nabave, predlaem da im se omogui nabava goriva od sredstava iz vlastite reije.
Poto se radi o nelegalnoj kupovini goriva i to u veim koliinama, organi koji kontroliraju
nelegalnu nabavku goriva na terenu iz 18. K (Vojna policija, Organ bezbednosti) nee im
smetati, ali je potrebno da im za odobrenje m/v214 omoguite ulazak na auto put i izlazak
bez oduzimanja goriva.
Gorivo koje se nabavlja na taj nain, za dotinu RJ ova komanda e staviti pod kontrolu i
ML215 predati jedinici.
Mislim da im stvarno treba izai u susret, a navedeni komandanti su bili kod Vas po tom
pitanju, te Vas molimo da taj sistem uveete sa organima koji kontroliraju nelegalnu
nabavku goriva na vaem teritoriju.
K O M A N D A N T
P u k o v n i k
M.P.216 Lazo Babi, [v. r.]
Preslika, strojopis, irilica
HR-HMDCDR, 18., inv. br. 1932.

213
214
215
216

Borbeno djelovanje.
Motornih vozila.
Materijalna lista.
Okrugli peat: Vojna pota 9162, Okuani.

134

42

1995., veljaa 7.
Knin
Izvjee Ministarstva odbrane RSK Vladi RSK o uincima ope mobilizacije u studenom
1994. te posljedicama na funkcioniranje RSK
REPUBLIKA SRPSKA KRAJINA
MINISTARSTVO ODBRANE
STR. POV. BR.: 81-1/95
Knin, 07. 02. 1995. godine
Izvjetaj o izvrenoj optoj mobilizaciji od
19. 11. 1994. godine, dostavlja. VLADA R S K
Naredbom K-danta SVK str. pov. br. 11-300/1 od 18. 11. 1994. godine (Prilog br. 1)217
koju je potpisao pukovnik Rade Vujaklija i naredbom K-danta SVK str. pov. br. 11-301
od 19. 11. 1994. godine (Prilog br. 2)218 koju je takoer potpisao pukovnik Rade Vujaklija
nareena je i sprovedena opta mobilizacija. Navedenim naredbama, a posebno onom od
19. 11. 1994. godine, nareena je mobilizacija svih v/o rasporeenih na radnu obavezu osim
prosvjetnih i zdravstvenih radnika. Zbog neuobiajenog naina izdavanja naredbi (naredbi
umjesto K-danta SVK potpisuje starjeina koji nije za to ovlaten), zbog nenadlenosti (VSO
je iskljuivo nadlean), zbog nedovoljne argumentovanosti (obavjetajni podaci nisu bili
dostupni odgovornim osobama a i oni koji su bili dostupni ne govore o potrebi takve vrste
mobilizacije) mora se postaviti pitanje svrhe i ciljeva ovakve protivzakonske mobilizacije.
Takoer smatramo da se mora napraviti ozbiljna analiza SVIH efekata mobilizacije i na
Vladi i na VSO to mora rezultirati odgovarajuim mjerama za saniranje stanja ali i mjerama
odgovornosti uesnika u ovom nezakonitom inu.
Prema Zakonu o odbrani RSK lan 6. stav 1. u sluaju neposredne ratne opasnosti, vanrednog
i ratnog stanja Vrhovni Savjet Odbrane (VSO) donosi odluku o optoj mobilizaciji SVK i
drave Predsjednika Republike, u skladu sa odlukom VSO, proglaava odnosno nareuje
optu mobilizaciju. U Zakonu o Srpskoj Vojsci Krajine lan 4 stav 1 toka 6 precizira se
da VSO nareuje mobilizaciju vojske. Dakle, nigdje u relevantnim zakonima K-dant SVK,
a pogotovu ne neki od starjeina nieg ranga, nemaju nikakva prava u donoenju odluka i
naredbi vezanih za optu mobilizaciju bilo da se radi o mobilizaciji SVK ili drave u cjelini.
U tom su smislu svi organi SVK ukljuujui i K-danta samo izvrioci odluka i naredbi
koje donosi VSO. Takoer se mora primjetiti da je i Predsjednik Republike, koji objavljuje
odluke VSO, takoer izvrioc jer postupa po odlukama kolektivnog organa.
Navedenim naredbama nareena je mobilizacija obveznika radne obaveze, obveznika slube
OiO219 i dijelom obveznika CZ220 u jedinice SVK ime je bitno naruen segment neoruanog
Prilog nije naen uz izvornik.
Prilog nije naen uz izvornik, vidi: Republika Hrvatska i Domovinski rat 1990.-1995., Dokumenti, Knjiga
13, Zagreb, veljaa 2013., Dok. br. 216, str. 352-353.
219
Osmatranja i obavjeivanja.
220
Civilne zatite.
217
218

135

dijela odbrane i dovedeno u pitanje funkcionisanje drave, pravosudnog sistema, javnih


slubi i privrede.
Uz ve postojee v/o koji su bili u jedinicama SVK, a iji precizan pa ni orijentiran broj
nije dostupan MO (procjenjujemo da ih je u tom trenutku bilo oko 40000), optom
mobilizacijom od 19. 11. 1994. godine:
Planirano je pozivanje 38620 v/o
Pozvano je 38620 v/o
Odazvalo se 35665 v/o ili 92%
Nije se odazvalo 2955 v/o ili 8%
Razlozi neodaziva su: 239 bolesnih, 1323 odsutni i nepoznata adresa, 864 neopravdano,
529 su ostali razlozi.
Poseban problem koji je nastao sprovoenjem opte mobilizacije odnosi se na mobilizaciju
obveznika radne obaveze koji su prema ratnoj sistematizaciji rasporeeni na poslove vezane
za funkcionisanje dravnih organa i privrednih subjekata od posebne vanosti za odbranu.
To se posebno odnosi na rad Skuptine RSK, Vlade RSK, Financijske policije, Carine,
javnih preduzea i pojedinih firmi koje neposredno proizvode za potrebe SVK. Istiemo
da su u tom smislu mobilizirani pripadnici i Ministarstva odbrane (regionalne Uprave,
pripadnici Civilne Odbrane i Zatite (CoiZ) i pripadnici republike slube Osmatranja
i Obavjetavanja (OiO) koji najdirektnije obezbjeuju borbeni poredak i funkcionisanje
odbrane RSK.
Takoer smatramo potrebnim istai da je jedan broj starjeina SVK (istina mali) u realizaciji
ovog zadatka uzeo sebi za pravo da se postavi iznad zakona i da ne uvaava nikoga od
vlasti na terenu. To je tetno djelovalo na ugled SVK i posebno na funkcionisanje drave.
U tome su se posebno isticali puk Bosanac Veljko, K-dant 21. korpusa, ppk Davidovi221
(odnedavna pukovnik SVK, inae pravomono osueni dezerter u VJ) K-dant 75. brigade,
ppk Jankovi222 (odnedavna pukovnik SVK) K-dant Petrinjske brigade. Ppk Jankovi
je u svojoj samovolji i strahovladi toliko eskalirao da je K-dant SVK gen eleketi223 na
sjednici VSO odranoj 02. 12. 1994. godine sam predloio njegovo smjenjivanje s poloaja
komandanta brigade to je VSO jednoglasno usvojio. Meutim, iz nama nepoznatih
razloga, to se nije desilo nego je u meuvremenu ppk Jankovi unapreen u in pukovnika.
Slino se deava i sa ppk Davidoviem koji je borcima u vie navrata tvrdio da rjeenja
o radnoj obavezi potpisana od strane Ministra odbrane a koja su doneena u skladu sa
zakonom i odlukama Vlade mogu posluiti kao toaletni papir (koristei pri tom originalne
narodne izraze). Osim toga, po nareenju ppk. Davidovia vojna policija upada u prostorije
Skuptine RSK i privodi jednog v/o koji je uredno rasporeen na radnu obavezu kao lan
obezbjeenja Skuptine; to je eskaliralo do te mjere da je vojni policajac bez kucanja upao
u kancelariju Predsjednika Skuptine gospodina Rajka Leajia traei spornog v/o. Na
stranu to to je ppk Davidovi u VJ pravomono osuen za dezerterstvo iz bive JNA, ali
on ovakvim svojim postupkom nakon toga biva nagraen unapreenjem u in pukovnika.
Pretpostavljamo da e to stimulativno djelovati na ostale starjeine i pripadnike SVK kao
pouan primjer za napredovanje.
221
222
223

Vladimir.
Milorad.
Milan.

136

Izvrenjem mobilizacije obveznika radne obaveze prestali su sa radom mnogi dravni i


privredni subjekti kojima je na osnovu ratne sistematizacije odobrena radna obaveza. Zbog
toga je u mnogim segmentima paraliziran rad drave i drutva i privrednih subjekata a tete
su viestruke i dalekosene:
Prvo meu narodom je zavladala panika i beznae jer je sve svedeno iskljuivo na ratnu
opciju i mjeru tzv. vojne uprave. To je dobrim dijelom ponitilo napore svih dravnih
organa a posebno Vlade i Skuptine RSK da se jaanjem pravne drave obezbjedi legalitet
i legitimitet vlasti konstituisane prvim viestranakim izborima u RSK. Neprirodnim
izdizanjem Vojske iznad drave ili smo, svjesno ili nesvjesno, na ruku neprijatelju i njegovim
tvrdnjama da je narodu u RSK potreban protektorat jer nije u stanju organizirati svoju vlast
koja nee imati paravojne ambicije.
Drugo prestankom rada mnogih dravnih organa i organa lokalne samouprave zaustavljen
je pozitivan trend organizovanja drave i rjeavanja vitalnih problema graana.
Tree materijalna proizvodnja praktino je zamrla ime je nanesen najjai udarac programu
Vlade za stvaranje osnovnih pretpostavki za postavljanje drave na realne izvore financiranja.
etvrto svi krediti koji su do tada uli u privredu RSK nemaju vie realne anse da se vrate
(privreda ne radi) to moe veoma utjecati na odluku o eventualnom iskljuenju RSK iz
monetarnog sistema SRJ.
Peto pojeli smo gotovo sve dravne ratne zalihe i time ispraznili skladita i Direkcije
robnih rezervi i SVK. Ovo je svakako paradoks sa dalekosenim posljedicama jer u godini
najvee proizvodnje hrane naa dravna skladita su gotovo prazna dok su skladita 75000
poljoprivrednih domainstava netaknuta. Raunamo da je iz tih 75000 poljoprivrednih
domainstava bar 40000 v/o koji su za ova 2,5 mjeseca jeli dravnu hranu a nisu nita
proizvodili.
Podatke interesantne da se potkrijepe gornje tvrdnje dajemo po regijama:
a) Sjeverna Dalmacija (Prilog br. 3)
Nijedan subjekt nije potpuno prekinuo rad ali je najvei broj obaveznika v/o rasporeenih
na radnu obavezu mobilisan.
Optina Benkovac: Na radnoj obavezi rasporeeno je 153 v/o. Mobilisano 55 a na radnoj
obavezi zadrano 98 v/o.
Optina Drni: Na radnoj obavezi rasporeeno je 193 v/o. Mobilisano 187 a na radnoj
obavezi zadrano 36 v/o.
Optina Knin: Na radnoj obavezi rasporeeno je 713 v/o. Mobilisano 304 a na radnoj
obavezi zadrano 409 v/o.
Obrovac: Na radnoj obavezi rasporeeno je 23 v/o. Mobilisani svi.
Na teritoriji cijele regije rasporeeno je na radnu obavezu 887 v/o a mobilisano je ukupno
569 v/o ili 65% rasporeenih na radnu obavezu.
Tom prilikom su mobilisani sa teritoriji optine Benkovac:
Izvrni savjet SO Benkovac na elu sa potpredsednikom Radimirom Draom, sekretar SO
Graovac Neboja,
Suci optinskog suda Draa eljko i Duki Sava,
Optinski sudija za prekraje ali Milenko,
Direktor PK Ravni Kotari Graji Trifun,
Direktor vinarije Gagi Mirko,
Direktor Autotransporta Sinobad Duan,
Direktor Agroprodukta Dubroja Jovan,
137

Direktor fabrike obue Cupa Rajko,


Direktor Komunalnog preduzea Vojvodi Nikola,
Direktor Doma zdravlja Marii Neven,
Direktor PTT Benkovac Koevi Nikola,
Direktor pogona Elektro Krajine Zeevi Radomir.
Sa teritorije SO Drni mobilisano je svih 5 zaposlenih u Upravi javnih prihoda.
Sa teritorije SO Knin mobilisani su:
zaposleni u Okrunom zatvoru,
zaposleni u financijskoj policiji,
zaposleni u Carinskoj slubi i
jedan dio zaposlenih u zdravstvu i prosvjeti.
Posebno istiemo da su mobilisani slijedei direktori:
Generalni direktor Elektroprivrede Krajine Mastikosa Vukain,
Direktor GP Dinara Knin Vujasinovi Neboja,
Direktor Mljekare Knin Mari Jovan,
Direktor Stolarskog preduzea Knin Popovi Mirko
Direktor Mladosti Knin Vukadin Drago
Direktor Krke Radi Jovan
Takoer je mobilisan i veliki broj ostalih v/o o kojima zavisi tehnoloko proizvodni proces
pojedinih preduzea kao i funkcionisanje javnih slubi. Svi rasporeeni na radnu obavezu a
mobilisani u RJ imaju uredna rjeenja o radnoj obavezi koje je izdao nadleni organ MO.
U vezi s gubicima nastalim u preduzeima zbog provedene mobilizacije obveznika radne
obaveze u jedinice SVK, raspolaemo sa nekoliko konkretnih pokazatelja.
Tvornica vijaka Knin Zbog provedene mobilizacije podbaen je plan proizvodnje za
30% to je proizvelo gubitak od 330.000 ND. Navedeni gubitak predstavlja jednu mesenu
masu sredstava za line dohotke svih 2300 zaposlenih radnika TVIK.
Stolarsko preduzee Knin gubitak oko 190.000 ND.
Erveteks Ervenik Zbog mobilizacije v/o aktivirani su radnici izvana za iju uslugu je
isplaeno 2280 dinara,
Autoprevoz Knin provedenom mobilizacijom preduzee radilo je 30% smanjenog
obima i to u djelatnosti teretnog saobraaja i autoservisa. Za ilustraciju navodimo da na
djelu od 40 voznih jedinica prevoznik ima jednog automehaniara a nema limara, bravara,
lakirera, vulkanizera. To sve stvara poremeaj u obavljanju javnog prevoza i utie na faktor
sigurnosti prevoza ljudi i roba.
umarija Knin, gubitak 50.000 ND
Drni trans Drni, gubitak 100.000 ND
PZ Promina Razvoe, gubitak 5250 ND
PK Ravni Kotari Benkovac u tehnolokom smislu zaostao je na poslovima rezidbe
vonjaka i vinograda na povrini 60 hektara od ukupnih 320 hektara.
Elektroprivreda nije iskazala procente kao i brojane gubitke ali je detaljno opisala nastalu
problematiku u pogledu odravanja Elektroenergetskih postrojenja u distributivnom
podruju zbog nedostatka minimalnog broja radnika koji rade na ukljuenim radnim
mjestima.
Komunalno preduzee Knin s obzirom na specifinost djelatnosti oteano je organizovalo i
izvravalo svakodnevne poslove na planu snabdjevanja vodom grada Knina, dijela Vukovara
i Vrlikog podruja.
138

Takoer svi ostali subjekti iznose probleme nastale provedenom mobilizacijom koji se
uglavnom odnosi na narueni ili prekinuti kontinuitet odravanja minimalnog procesa rada
i proizvodnje.
Procjena je da je na podruju Sjeverne Dalmacije gubitak oko 2.000.000,00 ND.
b) Lika (Prilog br. 4)
Zbog intenzivnih borbenih dejstava u AP Z224 Bosna na teritoriji Like gotovo sva preduzea
i drugi subjekti bili su za izvjesno vrijeme prestali sa radom. Zbog dejstva NATO avijacije iz
preventivnih razloga prestale su za izvjesno vrijeme sa radom kole i druge ustanove, mada
se ovaj rad u vrlo kratkom vremenu ponovno oivjeo.
Najvei broj preduzea prestao je sa radom iz razloga to je naredbom o mobilizaciji ukinut
sistem 7/21 i svi v/o rasporeeni na radnu obavezu upueni su u RJ. Zajedno sa radnicima
mobilisani su i njihovi direktori. I u takvim uslovima ostali dio lica rasporeenih na radnu
obavezu a koji nisu v/o (ene i nesposobni) omoguili su minimalne uslove za funkcionisanje
rada i ivota na teritoriji regije.
Takoe treba napomenuti da na teritoriji regije nisu mobilisani organi lokalne vlasti i
pravosudni organi. Kao to je ve napomenuto sa radnicima firmi mobilisani su i direktori
istih osim direktora Lika-Plast Udbina Raduaj Milana koji nije vojni obveznik i direktora
JP Plitvice Drakuli Ilije koji nije ni pozivan. Cijeni se da su gubici nastali usled prekida
rada preduzea i drugih subjekata do 1.000.000 ND.
c) Kordun (Prilog br. 5)
Na osnovu nareenja o optoj mobilizaciji na teritoriji Korduna takoer je izvrena
mobilizacija vojnih obveznika koji su na osnovu ratnih sistematizacija i izdatih rjeenja
rasporeeni na radnu obavezu. Mobilizacijom ove kategorije v/o prekinuto je funkcionisanje
kolstva, dravnih organa, inspekcija, preduzea, organa pravosua i drugih pravnih lica.
Odnosno, sve je funkcionisalo onoliko koliko se to moglo obezbediti enskom radnom
snagom i licima nesposobnim za vojnu slubu. Da ne bi u potpunosti zamrlo funkcionisanje
drutvenog sistema mali deo v/o zadran je na radnoj obavezi ime je obezbeeno minimalno
funkcionisanje zdravstva, elektrosnabdijevanja, vodosnabdijevanja, PTT saobraaja i
proizvodnje mesa. Prije izvrenja mobilizacije na radnoj obavezi se nalazilo ukupno 524
vojna obveznika a po izvrenoj mobilizaciji na istoj je ostalo 89 to znai da je mobilisano
435 ili 85% rasporeenih v/o na radnu obavezu.
Uslijed izvrene mobilizacije na regiji Korduna prestali su sa radom:
Sve osnovne inspekcije u svim optinama,
Trine inspekcije u svim optinama,
Inspekcije rada,
Financijska policija na cijeloj regiji,
Sanitarna inspekcija na cijeloj regiji,
Optinski sud za prekraje Vojni i Krnjak,
Optinsko tuilatvo za Kordun,
Republiki javni pravobranilac za Kordun, Baniju i Z. Slavoniju,
Sekcija za puteve Vrginmost, Vojni i Slunj,
Veterinarske stanice Vojni i Slunj,
Preduzea u oblasti saobraaja na cijeloj regiji,
224

Zapadna.

139

Carinska ispostava Tuilovi,


TOK Krnjak,
TIK Krnjak,
Pota Sjeniak,
umarije Krnjak, Gajkovac, Rakovica, Slunj, Vrginmost,
TIM Topusko.
Osim mobilizacije zaposlenih u naprijed navedenim subjektima mobilisani su i svi organi
lokalne vlasti (predsjednici optina i IS225) i svi direktori navedenih preduzea i ustanova.
Navedeno stanje izazvano mobilizacijom trajalo je desetak dana ali i za to vreme nastale su
tete i gubici koji se procenjuju na 1.500.000. ND. Dodatnim angaovanjem Vlade i organa
MO i nareenjem G SVK najvei broj v/o je u meuvremenu vraen na radnu obavezu.
Procjena gubitaka je 1.500.000,00 ND.
d) Banija (Prilog br. 6)
Od ukupnog broja v/o rasporeenih na radnu obavezu (1099) u RJ mobilisano je 532 ili
48%. Isto kao i na teritoriji Korduna na Baniji su mobilisani direktori preduzea, sudije
suda, prosvjetni radnici, direktori javnih preduzea i kljuni radnici u svim subjektima ime
je dovedeno u pitanje funkcionisanje drave, ivota i rada na regiji.
Kao posebno istiemo mobilizaciju:
zaposlenih u DP Gavrilovi koji je direktni proizvoa mesa i mesnih preraevina za SVK,
zaposlenih u JP Slavijatrans koja je neposredno angaovana na prevoenju nafte i naftnih
derivata za potrebe SVK,
zaposlenih na Carini, zaposlenih u KPD Glina,
zaposlenih u pravosuu to je direktni atak na jednu od funkcija vlasti, zaposleni u NIK
filijala Dvor itd.
Zbog angaovanja obveznika radne obaveze u RJ SVK nastali su odreeni gubici od kojih
istiemo samo za najbitnije. U navedenom periodu Gavrilovi je imao malu proizvodnju za
cca 500 tona za koju su postojali ostali uslovi (sirovina i trite) ime je realizacija manja za
4.000.000. ND a uee dohotka u tome je 25% ili 1.000.000. ND.
Finel je izgubio dobit u vrednosti od 80.000. ND.
Stolarija Petrinja zbog perioda proizvodnje izgubila je dobit u visini od 300.000. ND.
Drvoplast ukupna teta vea od 2.700.000. ND.
Cijenimo da je ukupna teta gubitak na Baniji oko 6.000.000.ND.
e) Zapadna Slavonija (Prilog br. 7)
Na dan proglaenja opte mobilizacije svi rasporeeni na radnu obavezu osim organa lokalne
vlasti, zaposlenih u kolstvu, zdravstvu, pravosuu, carinama, elektroprivredi, inspekcijama,
javnim delatnostima su upueni u RJ ali su isti dan vraeni na svoja radna mjesta tako da
nije bilo negativnih posljedica izazvanih izvrenom mobilizacijom. Meutim treba rei da
problem neadekvatne popunjenosti ratnih jedinica zahtjeva poveano angaovanje ljudi u
RJ to se direktno odraava na organiziranje proizvodnje na ovoj teritoriji jer je broj v/o koji
ostaju na radnoj obavezi mali. Takvo stanje stvara redovne mesene gubitke koji se kreu i
do 1.000.000. dinara.

225

Izvrni savjet.

140

f ) Istona Slavonija, Baranja i Zapadni Srem (Prilog br. 8)


Isto kao i u ostalim regijama i na prostoru Slavonije, Baranje i Z. Srema provedena opta
mobilizacija dovela je gotovo do prestanka rada preduzea kao to su Vupik Vukovar, Belje
Beli Manastir, Mlin Beli Manastir, kombinat Borovo, kombinat Vuteks Vukovar i drugih
subjekata od posebnog interesa za ivot i rad.
Od ukupnog broja 1069 v/o rasporeenih na radnu obavezu na osnovu ratnih sistematizacija
njih 70% je mobilisano u RJ. Mobilizacije nisu poteeni ni zaposleni na Carinama, u
financijskoj policiji, pravosuu, lokalnoj vlasti itd.
Kao primjer navodimo da su mobilisani:
predsjednik optine Vukovar gospodin Slavko Dokmanovi,
direktor Vuteksa Vukovar,
direktor Borova,
sve sudije optinskog suda Vukovar.
Posebno istiemo da je optinski sud Vukovar preimenovan u Vojni sud bez znanja i
saglasnosti ministarstva odbrane i ministarstva pravosua i uprave.
Zbog prekida rada ili rada sa smanjenim brojem zaposlenih regija je pretrpjela znatne
materijalne tete. Ovom prilikom navodimo samo nekoliko primjera procjene tete koju
smo dobili od pojedinih privrednih subjekata:
Borovo
1.230.000. ND
Vupik Vukovar
1.030.000. ND
Agrokomerc Ilok
185.500. ND
Razvitak Ilok
586.000. ND
Carinarnica Vukovar
618.000. ND
Procjena je da je u regiji izgubljeno oko 5.000.000,00 ND.
Z A K LJ U A K
1. Sprovedena opta mobilizacija nareena je bez odluke Vrhovnog Savjeta Odbrane to je
protivno Zakonu o odbrani RSK i Zakonu o SVK.
2. Mobilizaciju je naredilo neovlateno lice. Komandant SVK nije nadlean da izdaje
naredbe takvog karaktera.
3. Nareenje o mobilizaciji potpisao je starjeina nieg ranga (u ovom sluaju dva ranga
nie) to je i po odgovarajuim vojnim zakonima i drugim propisima nedopustivo.
4. Iz raspoloivih obavjetajnih informacija i operativnih izvjetaja nije vidljivo da je
postojao opravdan razlog za optu mobilizaciju ak da je o tome i raspravljao VSO. Zbog
toga teza da je sve to moralo ii na nain kako je sprovedeno, jer se VSO nije mogao sastati,
ne stoji.
5. Optom mobilizacijom ojaala je ratna opcija u RSK to je u eri pregovora sa RH imalo
politiku tetu i oslabilo nau pregovaraku poziciju.
6. Mobilizacija je na unutranjem planu zaustavila pozitivne procese i nastojanja Vlade i
Skuptine RSK da se jaanjem pravne drave svi subjekti u drutvu pa i SVK stave u zakonske
okvire. Ovim se SVK izdigla iznad zakona a time i Ustava RSK to je za demokratsku i
pravnu dravu nedopustivo.
7. Prestankom rada velikog broja preduzea i drugih privrednih subjekata prekinut je teko
pokrenuti privredni tok to je rezultiralo slijedeim gubicima:
direktni gubici (procjena):
oko 15.000.000,00 dinara
indirektni gubici (zbog nemogunosti vraanja kredita)
procjena) oko 10.000.000,00 dinara
141

neplanirani trokovi u SVK


(hrana, plate, itd), (procjena)
oko 10.000.000,00 dinara
Po procjeni, ukupne tete nastale zbog opte mobilizacije iznose oko 25.000.000,00 dinara.
MINISTAR
p u k o v n i k
M.P.226 Dr Rade Tanjga, [v.r.]
Izvornik, strojopis, irilica
HR-HMDCDR, 5., kut. 6.

43

1995., veljaa 7 .
Knin
Izvjee Ministarstva odbrane RSK Vladi RSK o radu u 1994. godini
REPUBLIKA SRPSKA KRAJINA ODBRANA
MINISTARSTVO ODBRANE Dravna tajna

MINISTAR Primerak br. 1
D.T. br. ____/95.
Knin, 07. 02. 1995. godine
Izvetaj o radu Ministarstva odbrane
u 1994. godini Vlada RSK Knin
Sadraj rada MO u 1994. godini bio je odreen uticajem vie znaajnijih faktora, od kojih
naroito istiem sledee:
ratno stanje i mogunost drave za obezbeenje sredstava za potrebe odbrane,
izuzimanje iz nadlenosti i delokruga MO poslova organizovanja i ostvarivanja vojne
obaveze, mobilizacije i popune SVK,
sprovoenje sporazuma o prekidu vatre i ekonomskih sporazuma sa RH,
stabilizacija nacionalne valute i
odluke i mere Vrhovnog saveta odbrane i Srpske Vojske Krajine.
Ratno stanje (na snazi od 22. 01. 1993. godine) odredilo je de jure okvire delovanja
MO s obzirom da je zakonom utvrena uloga MO u miru i odbrambenim pripremama
znatno naglaenija u odnosu na ratnu ulogu. U ratnom stanju u vezi sa odbranom znaajno
jaaju ovlaenja drugih dravnih organa i to pre svega Predsednika Republike i Vrhovnog
saveta odbrane. U tom smislu Uredbom Predsednika Republike o izuzimanju iz nadlenosti
MO poslova organizovanja i ostvarivanja vojne obaveze, mobilizacije i popune Vojske,
ministarstvo je kao to je zapaeno na sednici Skuptine RSK maltene svedeno na ulogu
vojnog trgovca.
226

Okrugli peat: Ministarstvo odbrane RSK, Knin.

142

Ustavno pravo i dunost Vlade da vodi politiku RSK i to znai spoljanju, unutranju,
svaku drugu pa onda i odbrambenu, protivustavno je u domenu odbrambene politike
izmeteno Zakonom o odbrani (l. 31.) u nadlenost Vrhovnog saveta odbrane.
Time je dopunski jo jedna resorna funkcija ministarstva i ministra faktiki ograniena.
U navedenim okolnostima a uz izuzetno ograniene mogunosti drave da obezbeuje
samo tekue rashode odbrane, izuzetno je teko nositi odgovornost za njeno kvalitetno
funkcionisanje.
Stabilizacija, dinara i suzbijanje hiperinflacije stvorili su uslove da se preciznije mogu
iskazati potrebe SVK i da se kvalitetnije mogu planirati mogunost njihovog zadovoljavanja.
Iskazane financijske potrebe SVK za 1994. godinu realizovane su na nivou oko 20%!
Zbog kadrovskih nemogunosti da popuni odeljenje za finansije i budet i inspekciju,
MO jo uvek nije u mogunosti dati objektivnu ocenu o realnosti i kvalitetu planiranja
materijalno financijskih sredstava za potrebe SVK. Na osnovu naeg uvida meutim,
oigledno je da se osnovne potrebe SVK ne realizuju na zadovoljavajuem nivou, to je
najblaa ocena stanja.
injenica da MO nije nadleno da proverava borbenu gotovost SVK ne omoguava mu da
prikae objektivnu sliku o uticaju i odrazu postojeeg nivoa zadovoljenja planiranih potreba
SVK na njenu borbenu gotovost.
U 1995. godini MO je predvidelo donoenje kvalitetnijih planova i planskih dokumenata
u vezi sa rasporeivanjem novanih sredstava za potrebe SVK i odbrane u celini. Da bi to
bilo mogue neophodno je da pouzdano utvrdi sve relevantne faktore koji utiu na visinu
angaovanja sredstava, da u saradnji sa G SVK izvri njihovu selekciju i da promene istih
dri pod strogom kontrolom.
Time bi MO sa pozicije tekueg operativno-dnevnog servisiranja najnunijih potreba
odbrane (sa teitem na obezbeenju potreba SVK) stvorilo uslove za postepeni prelazak na
stroije plansko izvrenje istih.
Tako neto nije mogue realizovati bez jaanja izvrnih inspekcijskih, kontrolnih i nadzornih
funkcija MO u odnosu prema SVK. U tom pravcu prvenstveno, oekujemo i konkretnu
podrku Skuptine RSK u prilagoavanju postojeih zakonskih ovlaenja, Predsednika
Republike u jaanju funkcija rukovoenja i komandovanja u Vojsci i Vlade u stvaranju
povoljnih uslova za stabilnije finansiranje odbrane. Bez takve podrke Ministarstvu odbrane
bie veoma teko da uini neto vie nego do sada u domenu obezbeenja i raspodele
sredstava za odbrambene potrebe.
Izuzimanje iz nadlenosti MO organizovanja i ostvarivanja poslova vojne obaveze uredbom
Predsednika Republike, izazvalo je u prvoj polovini 1994. godine znaajnu transformaciju
i reorganizaciju ministarstva. To je u celini (zbog bavljenja samog sobom) imalo negativan
uticaj na efikasnost izvrnih funkcija MO. Transformacija i prilagoavanje novom stanju
uspeno su sprovedeni, da bi sada poetkom 1995. godine zbog vraanja poslova vojne
obaveze, mobilizacije i popune SVK ponovo u MO bila potrebna nova reorganizacija koja
je u toku.
U 1994. godini ministarstvo je bilo angaovano na poslovima sprovoenja sporazuma o
prekidu vatre i dezangaovanju snaga, gde je uspeno izvrilo planirane zadatke. Krajem
1994. godine MO je aktom Vlade odreeno za nosioca poslova u vezi sa otvaranjem i
funkcionisanjem auto-puta. Posle uloenih vrlo velikih napora moe se konstatovati da je
ovaj posao uspeno zavren.
143

S obzirom na injenicu da u neposrednom angaovanju dodeljenih sredstava za potrebe


odbrane vojnoprivredni sektor MO ima najjau stavku, radi ilustrovanja tog dela poslova
neophodno je ukratko dati prikaz ostvarenog angaovanja ovog sektora.
Ministarstvo odbrane je pri realizaciji nabavki za potrebe SVK vodilo rauna da se
maksimalno angauju proizvodni i usluni kapaciteti na podruju RSK, a posebno u oblasti
nabavke intendantskih materijalnih sredstava (odea, obua i hrana), te angaovanjem
transportnih kapaciteta. Znaajne koliine materijalno-tehnikih sredstava nabavljene su u
Republici Srpskoj i u SRJ, prvenstveno onih sredstava i repromaterijala koji se ne proizvode
u RSK.
Za potrebe SVK iz oblasti intendantskih potreba obezbeena je nabavka:
13 500 tona prehrambenih proizvoda,
50 000 prostornih metara ogrevnog drveta,
19 000 maskirnih uniformi,
10 700 maskirnih koulja i
25 000 cipela vojnikih dubokih.
Iz oblasti tehnikog snabdevanja nabavljeno je:
6.215.000 l D-2,
1.521.000 l MB-86
502.000 l MB-98,
162.000 kg maziva raznih
10.000 kom mina kalibra 120 mm i
1.000.000 kom metaka 7.62 mm.
Iz oblasti graevinskih poslova i ureenja teritorije izraeno je:
1 armirano-betonsko sklonite za avione,
2 zemljana zaklona za avione i
90 armirano-betonskih tipskih sklonita za /s.
Od ukupno obezbeenih 51.782.292 dinara iz budeta RSK u 1994. godini utroeno je:
24.396.123 za materijalne trokove,
27.369.089 za plate v/o i profesionalnih lica.
U strukturi materijalnih trokova angaovano je:
za intendantska sredstva 16.000.000 a
za TMS 7.000.000 dinara.
Po jednom vojniku SVK (uvaavajui prikazano brojno stanje SVK) utroeno je 1,2 dinara
na dan, to je u odnosu na 5 dinara po danu u VJ (koja nema ratnih dejstava i mobilizacije)
ispod svakog ozbiljnog kriterijuma.
Rezultat ovakvog nedovoljnog angaovanja finansijskih sredstava u 1994. godini jeste
znaajan pad nivoa svih vrsta materijalnih rezervi, kao bitnog preduslova za pouzdano
funkcionisanje odbrambenog sistema RSK. Ovde posebno treba istai nedovoljne rezerve
hrane, goriva i municije kao tri kljuna materijalna faktora odbrane. Zbog nemogunosti
obezbeenja dovoljnih koliina prehrambenih artikala opao je kvalitet ishrane u SVK to je
dovelo do jasnog nezadovoljstva v/o.
Zbog specifinog geostratekog poloaja RSK (osetljive linije snabdevanja iz SRJ i teritorija
osetljiva na presecanje odvajanje pojedinih korpusa i grupacija SVK) neophodno je
stvaranje rezervi kljunih artikala hrane za najmanje 3 meseca rata. Poetkom februara
1995. godine te rezerve iznose u proseku 10 dana, a nekih osnovnih artikala kao to je
brano svega 2 dana.
144

Snabdevanje SVK naftnim derivatima takoe se znaajno pogoralo u 1994. godini. Po


podacima G Srpska Vojska Krajine ima oko 5.000 m/v i za samo jedno punjenje rezervoara
svih vozila potrebno joj je oko 600.000 l D-2. Da bi se obezbedile rezerve pogonskog goriva
za tri meseca rata potrebno je:
D-2
1.800.000 l,
MB-86
600.000 l,
GM-1
200.000 l.
Sa ovim problemom su upoznati Predsednik Republike i Vlada meutim stanje snabdevanja
se i dalje pogorava a raspoloive koliine goriva obezbeuju samo jedan dan voenja
rata! Nedostatak goriva je usporio ili prekinuo poslove ininjerijskog ureenja teritorije i
posebno usloio snabdevanje i smenu jedinica.
Rezerve municije i minsko-eksplozivnih sredstava zbog izvoenja odbrambenih dejstava u
1994. godini su iscrpljene a nekih vrsta municije zbog nemogunosti proizvodnje u SRJ i
RS uopte nema pa ih je neophodno uvoziti.
Nabavka kritinih artikala municije je imperativni zadatak te smatramo da se HITNO
moraju pronai financijska sredstva za proizvodnju i nabavku ovih artikala. U predlogu
financijskog plana za 1995. godinu ova stavka iznosi oko 30% u odnosu na ukupna sredstva.
Veem broju borbenih i neborbenih vozila istekli su resursi zbog ega su neophodni srednji
i generalni remonti. U predloenom finansijskom planu ovi poslovi obuhvataju oko 10% u
odnosu na ukupna sredstva.
Ukupne neizmirene obaveze Ministarstva odbrane prema dobavljaima iznose oko
10 miliona dinara, od ega su oko 70% obaveze prema dobavljaima iz RSK, to bitno
ograniava reproduktivnu sposobnost odreenih privrednih subjekata.
U sektoru MO za civilnu odbranu i zatitu koji je po obimu poslova, broju zaposlenih i
teritorijalnoj razgranatosti najobuhvatniji deo MO obavljao se najvei deo teritorijalnih
poslova MO.
Tokom 1994. godine u jedinicama, tabovima i na dunostima povjerenika civilne zatite
bilo je angaovano 400-1000 pripadnika od ukupno 8500 lica rasporeenih u CZ. To su
uglavnom ene i vojno nesposobna lica a sasvim malim delom v/o starijih godina.
Teino se CZ angaovala na pripremi planova evakuacije i njenom materijalnom
obezbeenju, ureenju objekata za sklanjanje i na zbrinjavanju oko 120000 prognanih,
raseljenih i izbeglih lica u RSK. CZ je sprovela deo aktivnosti na zbrinjavanju privremenoizbeglih lica iz podruja AP Zapadna Bosna i deo prognanog stanovnitva Republike Srpske.
Realizovan je program obezbeenja ogrevnog drveta za izbeglice za sezonu 93/94. u koliini
oko 7000 prostornih metara. Do realizacije za sezonu 94/95. nije dolo zbog nemogunosti
UNHCR-a da finansira.
Samo delimino je realizovan program obezbeenja snabdevanja vodom za pie u ljetnom
periodu a zbog nedostatka pogonskog goriva za transport vode.
U delu poslova organizacije i provoenja priprema za funkcionisanje CZ izraena su
potrebna regulativna dokumenata, formiran i odlukom Vlade odreen R CZ.
U cilju obezbeenja kvalitetnijeg organizovanja i funkcionisanja sistema zatite i spasavanja
potrebno je da Vrhovni savet odbrane verifikuje Procenu ugroenosti i mogunosti za zatitu
i spasavanje, kako bi se na nivou regionalnih i optinskih tabova moglo pristupati izradi
konkretnih procena i usklaivanja planova. Takoe je u skladu sa tim neophodno utvrditi
organizovanje i popunu CZ tako da ista bude sposobna da izvri zadatke zatite i spasavanja.
145

Radi toga je neophodno iznai sredstva za pozadinsko obezbeenje tabova i jedinica CZ i


reenja da se ljudstvo CZ bez krajnje nude ne mobilie u SVK.
Radna obaveza u cilju obezbeenja funkcionisanja privrede i drutvenih delatnosti u
potpunosti je normativno regulisana. Izvreno je rasporeivanje na radnu obavezu 13715
graana od ega su oko 57% ene, 17% mukarci koji nisu vojni obveznici i oko 26% v/o.
U ukupnom broju v/o RSK na radnu obavezu je rasporeeno oko 4%. U republikim
organima na radnu obavezu rasporeeno je 230 v/o (bez MUP). Mobilizacija v/o
angaovanih na radnoj obavezi nareena 18. 11. 1994. godine izazvala je znaajne posledice
u funkcionisanju privrede i drutvenih delatnosti.
Sluba osmatranja i obavetavanja koju organizuje MO u toku 1994. godine funkcionisala
je u okviru postojeeg materijalnih mogunosti. Najtei problem Slube OiO jeste
neopremljenost potrebnim tehnikim sredstvima, tako da jedna od njenih osnovnih funkcija
obavetavanje i uzbunjivanje graana nije uspostavljena ni na priblino zadovoljavajuem
nivou.
Posebno je u tom pogledu nezadovoljavajua situacija u novoformiranim optinama.
Odelenje MO u okviru Biroa Vlade RSK u Beogradu obezbedilo je sprovoenje zadataka
MO u SRJ na planu snabdevanja i transporta i vojnog kolstva. Embargo SRJ uveden
prema Republici Srpskoj nametnuo je poseban reim transporta naftnih derivata. U toku
1994. godine transportovano je u organizaciju ovog odeljenja 823 kamionska tereta od ega
505 leperskih i 318 auto cisterni sa gorivom to ini oko 20.000 tona preveenog tereta.
Ovo odeljenje vri snabdevanja i popunu gorivom transportnog procesa na relaciji SRJRSK kao i obezbeenje popune gorivom Vladinih i drugih institucija iz RSK od posebnog
znaaja. Ukupno je u toku 1994. godine opslueno u Beogradu 5953 m/v i utroeno oko
802.000 l goriva.
Na kolovanju u SRJ za potrebe SVK nalazi se 243 lica. Poslove u vezi sa njihovim statusnim
pitanjima obavlja takoe odeljenje MO pri Birou Vlade u Beogradu.
U MO ukupno je zaposleno 211 radnika. Od toga 65 imaju status CL na odreeno vreme,
8 status CL na neodreeno vreme u VJ, profesionalnih vojnih lica ima 10 a 128 lica imaju
status radnika zaposlenih u dravnim organima. 30 lica ima VSS, 25 ima VS a 148 lica
SSS. Preuzimanjem vojnoteritorijalnih organa od SVK broj zaposlenih poveati e se za jo
oko 200 radnika.
Kao to je ve napred naznaeno Ministarstvo odbrane odluilo je da uspostavi sve svoje
zakonom predviene funkcije, da ih podigne na planski nivo bez obzira na sloene uslove
ostvarivanja odbrambenog sistema RSK i da svim raspoloivim snagama pristupi njihovoj
realizaciji. U tom pogledu napravljeni su ve znaajni poetni koraci, to se pre svega odnosi
na pripremu predloga Vladi za usklaivanje odreenih reenja u oblasti propisa i na izradu
planova angaovanja ministarstva i njegovih organizacijskih jedinica.
Svesni smo da je navedeni zahvat veoma teak i da ga bez pomoi drugih odgovornih
dravnih subjekata u oblasti odbrane neemo moi uspeno realizovati. Zbog toga MO
oekuje podrku, saradnju i razumevanje od organa i institucija kojima se bude obraalo, pa
bilo to i samo u domenu njihovih zakonom utvrenih obaveza.
Zabranjeno umnoavanje i kopiranje.
Uraeno u 3 primerka MINISTAR
i dostavljeno: p u k o v n i k
Ministar (primerak br. 1.) Dr. Rade Tanjga
146

Vlada RSK (primerak br. 2.)


Arhiva (primerak br. 3.)
Preslika, strojopis, irilica
HR-HMDCDR, 6., kut. 2.

44

1995., veljaa 9.
Vukovar
Izvjee Komande vojnog odseka Vukovar zapovjedniku 11. korpusa SVK o borbenoj
spremnosti u 1994. godini
REPUBLIKA SRPSKA KRAJINA ODBRANA
SLAVONSKO-BARANJSKI KORPUS VOJNA TAJNA
KOMANDA VOJNOG ODSEKA VUKOVAR Strogo poverljivo
BROJ: 8-100-2/95-1-1
VUKOVAR: 9. 02. 1995.
Komandantu 11. korpusa
gospodinu general majoru
Duanu Lonaru
veza Va broj: str. pov. 1-7/1 od 3. 02. 1995. god.
Cenjeni gospodine generale!
Izvravajui Vae nareenje dostavljamo Vam tri primerka Analize borbene gotovosti
KVOD227 Vukovar za 1994. godinu, koja je donesena na sastanku svih naelnika i
pomonika Komandanta KVODi Od VOD-a.228
S potovanjem!
Komandant
major
M.P.229 Milivoj Vujovi, [v.r.]
Dostavljeno:
1. Komandantu 11. korpusa 3 kom
2. Naelnicima VOD-a 1-5 kom
3. Arhiva
O tome obavest
1. Pomonik Ministra odbrane RSK
gospodinu Milanu Milanoviu
-------227
228
229

Komande vojnog odseka.


Odjeljenja vojnog odseka.
Okrugli peat: Komanda vojnog odseka Erdut.

147

ANALIZA BORBENE GOTOVOSTI VOJNOG ODSEKA VUKOVAR


ZA 1994. god.
Odlukom Predsednika VSO RSK i Komandanta G SVK od 8. 02. 1994. god. nareeno
je formiranje VTO230 od 1. 04. 1994. god. i preuzimanje poslova vojne obaveze i mobilizacije,
koje je do tada bilo u nadlenosti Ministarstva odbrane, od strane novoformiranih VTO u
sastavu pripadajueg Korpusa SVK.
Za zonu odgovornosti 11 Korpusa formiran je Vojni odsek sa seditem u Erdutu i
odeljcima VOD-a Vukovar, Mirkovci, Tenja, Dalj i Beli Manastir.
Za obrazloenje navedene odluke reeno je da takav sistem bolje omoguava izvravanje
vojne obaveze, da mobilizaciju mora biti u nadlenosti vojnih a ne civilnih organa vlasti
uostalom da je na takav nain organizirano izvravanje vojne obaveze i u SRJ. Kako u
Vukovaru nije bilo osnovnih uslova za rad Vojnog odseka odlueno je da njegovo sedite
bude u Erdutu.
Iako smo znali da takva Odluka nije u skladu sa pozitivnim propisima RSK, da je
donesena od strane nenadlenog organa, da za ovo podruje u pogledu izvravanja vojne
obaveze nema posebnih problema bez obzira da li je ono u nadlenosti optinskih ili
republikih organa vlasti, izvrili smo primopredaju poslova kako je to ve naloeno i
aktivno se ukljuili u formiranje i organizaciju rada Vojnog odseka.
Smatrali smo da je takva odluka od interesa za celovito reenje izvravanja vojne obaveze na
itavom podruju RSK, da je dobronamerna da e ju Skuptina RSK naknadno verificirati.
Tadanja formacija Vojnog odseka brojala je 55 formacijskih mesta da bi od oktobra bila
proirena na ukupno 61 formacijsko radno mesto, koja su popunjena na nain da je od
M.O. rasporeeno 25 radnika sa statusom CL u VJ231 dok su ostali prerasporeeni delom iz
M.O. a delom iz jedinica 11. korpusa i nastavili da rade kao mobilisana lica.
Iako status zaposlenih radnika nije, kao ni dan danas, na odgovarajui nain i jedinstveno
reen, svi zaposleni radnici prihvatili su novu vojnu organizaciju i odgovorno prili
izvravanju svih nareenja pretpostavljene Komande. Tako je stanje b/g Vojnog odseka
odravano na neophodnom visokom nivou.
Meutim, izvravanje svih zadataka bilo je znatno oteano iz razloga to se sedite
Komande VOD-a nalazilo u Erdutu. To je oteavalo komunikacijsku povezanost sa
Komandom Korpusa, Komandama brigada i odeljcima VOD-a. Tako je svako nareenje
Komande Korpusa putovalo do Erduta da bi ga Komanda VOD-a nakon razrade,
prosleivala nazad u Vukovar u odeljak VOD-a kao i u druge odeljke.
Zato, kao i zbog drugih objektivnih razloga Komanda VOD-a je odluila da izvri
preselenje za Vukovar. Sa Optinom Vukovar postignuto je odgovarajue reenje i na
koritenje nam je dodeljeno zemljite gde se nalazio bivi Sekretarijat za narodnu odbranu.
Zgrade na navedenom zemljitu u potpunosti su bile unitene to je svima poznato, a postoji
i odgovarajua fotodokumentacija.
Vlastitim angaovanjem radnika uz pomo ininjerijskih jedinica Korpusa i jedinica
radne obaveze zemljite je u potpunosti ureeno, izgraena je neophodna infrastruktura a
dve zgrade sa ukupno 10 prostorija su sanirane do stanja za njihovo funkcionalno koritenje.
Ukupna vrednost izvrenih radova, saniranih objekata, kancelarijskog nametaja i druge
neophodne opreme za rad procenjuje se u vrednosti od 1.000.000,00 dinara. Takoer je
230
231

Vojno teritorijalnog odseka.


Civilno lice u Vojsci Jugoslavije.

148

sainjen projekat glavne zgrade iju izgradnju e najverovatnije preuzeti Optina Vukovar i
jedne sporedne zgrade koju planiramo vlastitim angaovanjem izgraditi.
U toku jula 1994. god. izvreno je preselenje iz Erduta i sedite Komande premeteno u
Vukovar. Na taj nain stvoreni su neophodni uslovi za rad.
TEINI ZADACI
Teite rada dali smo na:
formiranje potpune i tane kartoteke v/o
formiranje potpune i tane kartoteke mts
popuna jedinica SVK i jedinica rezervnog sastava milicije v/o i mts u skladu sa odobrenim
planovima popune
popuna obveznicima radne obaveze preduzea, optinskih i dravnih organa vlasti u
skladu sa utvrenim ratnim rasporedom
uvoenje u evidenciju, regrutovanje i uput regruta na sluenje i dosluenje vojnog roka
formiranje i stavljanje u funkciju vlastitog pozivarskog sistema
formiranje vojnog teritorijalnih odreda
obezbeenje bezbedonosne provere lica za mirnodobsku i ratnu popunu
materijalno obezbeenje rada K VOD-a
reenje radno pravnog statusa zaposlenih radnika
EVIDENCIJA VOJNIH OBVEZNIKA
Poznata je injenica da je tokom ratnih dejstava kartoteka v/o za podruje Optine
Vukovar u potpunosti unitena dok za podruja Optine Dalj, Tenja, Mirkovci nije ni
postojala. Zato se formiranju kartoteke v/o prilo gotovo ispoetka koristei razne izvore
podataka, kao to su: anketiranje graana, spiskovi mesnih zajednica, spiskovi crvenog krsta
i biraki spiskovi. Tako je kartoteka v/o formirana na bazi nesigurnih podataka to je dalo za
rezultat nepotpunu i netanu kartoteku.
Takoer je poznato da je ovo podruje izloeno velikim migracijama i fluktuaciji
stanovnitva i da graani masovno izbegavaju svoju obavezu prijave vojnom odseku, svake
promene vezane za njihovo prebivalite i boravite.
U toku avgusta 1994. god. uz puno razumevanje i saradnju sa SUP Vukovar izvreno
je sravnjavanje kartoteke v/o sa kartotekom graana koji su izvadili line karte. Na taj
nain formirali smo kartoteku na osnovu prijave prebivalita graana kako je to zakonom i
propisano. (l. 272 Zakona o Srpskoj vojsci Krajine)
EVIDENCIJA MATERIJALNO-TEHNIKIH SREDSTAVA
Evidencija mts sainjena je na osnovu registracionih listova koji se prilikom svake
registracije ili produetka registracije obavezno popunjavaju.
Kako SUP Vukovar i SUP Beli Manastir odeljcima VOD-a registracione listove motornih
vozila redovno dostavljaju evidencija mts je potpuna i tana.
Meutim poznata je injenica da su mnoga motorna vozila registrirana na lica iz RSK
a da se stvarni vlasnici i motorna vozila nalaze u SRJ. Iz tog razloga stvarnu kartoteku mts
je nemogue formirati. Reenje tog problema moglo bi biti u donoenju posebne odluke
po kojoj bi prilikom svake registracije i produetka registracije vlasnici motornih vozila bili
duni u odeljcima VOD-a izdavati potvrdu da je motorno vozilo evidentirano za potrebe
odbrane. Donoenje takvih odluka uskoro emo predloiti nadlenim Skuptinama optina.
Dalje, tvrdimo da graani svoju obavezu da daju materijalna sredstva za potrebe odbrane
ne bi u tolikoj meri izbegavali da se ispotuje princip vozilo-voza koji je ujedno i vlasnik,
149

da se prilikom preuzimanja materijalnih sredstava od strane korisnika formira komisija i da


se za korienje imaocu sredstava isplauje naknada kako je to ve Uredbom o materijalnoj
obavezi za potrebe odbrane (Sl. glasnik RSK br. 7/92) i propisano.
POPUNA JEDINICA
Popuna jedinica SVK, rez. sastava milicije i drugih jedinica mora se vriti iskljuivo
posredstvom K VOD i nadlenih odeljaka u skladu sa pozitivnim propisima (Pramos-om,
Uredbom o osnovnim kriterijima za rasporeivanje graana za potrebe popune SVK i druge
potrebe odbrane zemlje), u skladu sa planovima popune. (Zadatak br. 1 sa analize od 14.
07. 1994. god.).
Ovaj teini zadatak od strane jedinica nije u potpunosti ispotovan. Tako planovi popune
nisu doneseni, a popuna je izvrena za aktivni sastav SUP-a, Specijalnu jedinicu milicije
Erdut, jedinicu obezbeenja NIK Mirkovci kao za formiranje nove jedinice RJ 7124.
I pored vie upozorenja organima za popunu u RJ i vioj Komandi jo nisu aurirane i
dostavljene Naredbe o postavljenju rezervnih oficira kako je popuna izvrena.
Dalje, iako su referenti za mob. popunu odeljaka VOD-a jedinicama na celodnevnom
raspolaganju nedostaje nuna saradnja OMP RJ na auriranju i sravnjavanju kartoteke
v/o. Ratne jedinice esto bez znanja odeljaka VOD-a vre premetaj v/o unutar RJ tako da
prilikom pozivanja npr. za smenu dolazi do nesporazuma. Navedeno je naroito izraeno za
43 i 45 pbr.
Ratne jedinice esto, preko plana popune, od odeljaka VOD-a zahtevaju popunu
putnikim automobilima, a kada se i to realizuje sa vozilima neodgovorno i nemarno
postupaju.
Tako ima pojava da motorno vozilo nestane ili da doe do njegovo potpunog unitenja.
Jedan od takvih loih primera je u Komandi 40 pbr.
Uvaavajui sve objektivne kriterijume popune kao to su prevelik broj ratnih jedinica
s obzirom na broj v/o i nedostatak odreenih VES-ti ratne jedinice su relativno dobro
popunjene. Tako je izvrena popuna v/o u visini od 88% od plana popune dok su sa mts
jedinice popunjene u visini od 70%.
POPUNA OBVEZNICIMA RADNE OBVEZE
Iako smo jo pre ove mobilizacije upozoravali Komandu Korpusa da smo vojnim
obveznicima obavezni odreivati ratni raspored po reenjima Ministarstva odbrane koja su
donesena u skladu sa Uredbom o organiziranju i izvravanju radne obaveze (Sl. glasnik RSK
11/93) nareeno nam je da takva reenja ne primenjujemo. Takoer nam je nareeno da
v/o kojima smo predhodno odredili ratni raspored po osnovi radne obaveze mobiliemo.
Kako je Ministarstvo odbrane, bez saradnje sa odeljcima VOD-a to je svakako propust
i dalje radei u okviru svoje nadlenosti, izdavalo navedeno reenja desilo se da pojedini v/o
imaju dupli ratni raspored.
Takova reenja Ministarstvo odbrane je dostavljalo stranci, Komandi Korpusa, ali ne i
odeljcima VOD-a pa po njima nismo mogli ni postupiti.
Navedeni sukob nadlenosti jednostavno je preseen nareenjem Komande Korpusa
(st. pov. broj 1-511 od 19. 11. 1994. god.) po kojem smo na radnoj obavezi duni zadrati
samo zaposlene u medicinskim ustanovama i prosvetne radnike u kolama, a sve v/o koji su
privremeno upueni na radnu obavezu, da pozovemo u ratne jedinice.
Navedeno nareenje jo uvek je na snazi i duni smo ga primenjivati.
150

Na takav nain privreda ovoga podruja gotovo u potpunosti je stala, a preduzea nisu
vie znala put da radnike vrate na posao.
Zato je krajem decembra usledila naredba Komande Korpusa o privremenom otputanju
dela v/o radi oivljavanja privrede. Po toj naredbi K VOD je imala zadatak da kontrolie da
li su se otputeni v/o vratili u svoja preduzea. To je bilo nemogue i nesprovodivo jer niti
jedna RJ nije dostavila podatke koje je v/o na tom osnovu otpustila.
Dalje, uoeno je i postoje prigovori mnogih direktora da RJ ne vode stvarnu evidenciju
o prisutnosti v/o u RJ, a na kraju meseca im izdaju potvrde da su sve vreme bili mobilisani.
Na taj nain v/o nemaju nikakvu obavezu da se vrate na posao, a preduzea su duna da im
obezbede platu.
REGRUTNI POSLOVI
U toku 1994. god. u vojnu evidenciju uveden je 771 reg. obveznik 1977 godita kao i
stariji regrutni obveznici koji do sada iz bilo kog razloga nisu uvedeni.
Prema planu regrutovanja dostavljenog od strane Komande Korpusa regrutna komisija
VOD Vukovar izvrila je regrutovanje 757 regruta.
Prema planovima uputa regrute smo na odsluenje vojnog roka upuivali kroz tri uputna
roka. (Izvetaj o izvrenim uputima predhodno smo ve ovoj Komandi dostavili)
U toku prole godine slobodnih za uput jo je bilo 350 regruta koje zbog nedostatka
razreza i planova za uput nismo mogli uputiti na sluenje vojnog roka za koje smatramo da
je propust G SVK.
Prole godine izvrili smo uput vojnika na dosluenje vojnog roka godita 1965, 1966
i 1967. Pozvano je 1553 r/o a od toga 1441 v/o dosluuje u jedinicama SVK, a 54 v/o u
rezervnom sastavu milicije. Za 58 v/o koji su obavezni sluiti vojni rok nepoznato je mesto
prebivalita.
Na kolovanje u vojne kole od ukupno 59 kandidata sa ovoga podruja nakon provedenog
postupka i primenom nejasnih kriterija upueno je svega 6 studenata na Vojnu Akademiju
i 1 uenik na Vojnu gimnaziju to je svakako nezadovoljavajue, izazvalo je revolt mnogih
roditelja i aka. Zato predlaemo da se prilikom kandidovanja za uput ove godine na Vojne
kole i akademije posveti mnogo vie panje.
KURIRSKO POZIVARSKI SITEM
Kurirsko-pozivarski sistem je formiran u skladu sa odredbama toka 228 251
PRAMOS-a.
Pozivi Mob-11 popunjeni i grupisani na nain predvien PRAMOS-om. uvaju se u
kasama, odnosno metalnim ormarima. Za sve v/o rasporeene u RJ SVK, ispunjena su po
dva poziva Mob-11, a na zahtev RJ ispunjen je i trei primerak poziva.
Za sada nema mogunosti da se drugi poziv uva u MZ (nedostatak kasa odnosno
metalnih ormara, neobezbeenost prostorija i dr.).
U svim odeljcima izvren je izbor kurira. Kurirsko-pozivarski sistem u potpunosti je u
funkciji to se i pokazalo u protekloj mobilizaciji. Najvei problemi su u nedostatku goriva
i ostalom materijalnom obezbeenju (naoruanje, municija, kini ogrtai, tane, baterijske
lampe).
Za sluaj opte mobilizacije koju bi provodili organi Komande VOD-a putem svog
kurirsko-pozivarskog sistema, kako je to i propisano, cenimo da bi pozivi bili urueni za 1/3
vremena trajanja mobilizacije. (PRAMOS 239)
151

Po nareenju Komande Korpusa svim RJ je nareeno da formiraju vlastiti pozivarski


sistem koji mora biti u funkciji i koji e biti neovisan od kurirsko-pozivarskog sistema K
VOD Vukovar.
Opta mobilizacija od 19. 11. 1994. god., po nareenju Naelnika taba 11. korpusa,
trebala se provoditi iskljuivo kroz kurirsko-pozivarski sistem RJ, to znai da su jedinice
trebale da se same mobiliziraju. Tako je nareeno navodno zbog provere funkcioniranja
kurirsko-pozivarskog sistema RJ, pa se postavlja pitanje dali je to bila vebovna ili borbena
mobilizacija.
RJ su pokuale da samostalno provedu mobilizaciju, meutim kako im to nije uspevalo
obratile su se za pomo Odeljcima VOD-a 40, 43, 45 pbr. koji su kroz svoj pozivarski
sistem (za koji nema plan popune) izvrili mobilizaciju.
Pojedine jedinice (35 Sl. br.) izvrile su pozivanje samo v/o a ne i mts!? Naknadno su
vrili domobilizaciju mts i to po svojoj proceni.
RJ, do danas, jo nisu izvestile odeljke VOD-a o odazivu na mobilizaciju tako da nemamo
saznanja koliko se v/o odazvalo na mobilizaciju. Takoer nemamo povratnu informaciju
koji se v/o nisu odazvali na mobilizaciju a to je vano zbog pokretanja krivinog postupka.
I danas, iako je opta mobilizacija u potpunosti provedena RJ se i dalje nareenjima
obraaju odeljcima VOD-a radi pozivanja v/o po njihovom rasporedu, a da predhodno nisu
izvestili koje su v/o demobilisali.
Zato moramo ponoviti da je svako dalje pozivanje v/o u RJ koje su ve mobilisane u
nadlenosti samih jedinica za koje im je Vojni odsek duan obezbediti trei poziv, a za Vojni
odsek moe vriti pozivanje samo radi dopune, popune novim v/o.
VOJNO TERITORIJALNI ODREDI
Na osnovu Naredbe broj 123-3 od 14. 02. 1994. god. doneene od strane Ministarstva
odbrane RSK i Komandanta SVK nareeno je formiranje VTO u sastavu K VOD Erdut
i to formiranje VTO Beli Manastir, Darda, Dalj, Vukovar, Tenja i Mirkovci. Navedena
naredba u potpunosti je izvrena.
Na osnovu nareenja Komande Korpusa pov. br. 16-68 od 11. 08. 1994. god. navedeni
Vojno teritorijalni odredi su trebali biti ukinuti i rasformirani.
Navedena naredba nije izvrena u potpunosti iz razloga to aktivni rezervni sastav milicije
proglaenjem opte mobilizacije dana 19. 11. 1994. god. nije izvrio obezbeenje vitalnih
objekata od posebnog znaaja te su VTO odredi izvrili obezbeenje istih. Takoer moramo
napomenuti da se u svim izvetajima zahtevanim od strane G SVK uvek trai i izvetaj o
strukturi VTO kao i drugi podatci, to ukazuje na to da VTO treba da postoji.
POSLOVI BEZBEDNOSTI
Organ Bezbednosti KVOD Vukovar, kao to je to propisano obavio je u periodu od 31.
10. do 1. 02. 1995. god. odreene zadatke provere lica sa indikativnim ponaanjem, kao
i deo kontraobavetajne zatite KVOD-a i ostalih institucija za koje je kontraobavetajna
zatita bila neophodna.
U periodu opte mobilizacije OB232 je izvrio kontraobavetajnu zatitu jedinica koje su
upuivane na Liko ratite, kao i odreenih RJ u sastavu 11. korpusa koje su imale vitalan
znaaj za odbranu zemlje.
232

Odjeljenje bezbjednosti.

152

Za vreme krize koja je nastupila u trenutku izmetanja pripadnika Civilne policije


UN-a OB je u potpunosti obavio svoj zadatak vrei konstantno bezbedonosne provere
ljudi koji su sa istim civilnim policajcima UN-a kontaktirali i komunicirali. Meutim
moramo navesti da bezbedonosnu proveru lica kojima se vri popuna po mirnodopskoj i
ratnoj formaciji u potpunosti nismo u mogunosti bili izvriti, iako smo za navedena imali
odobrenje Komandanta 11. Korpusa iz razloga to je to OB Korpusa zabranio.
Za detaljnije podatke o radu OB KOD-a233 u daljem radu ovog organa obratite se
pismenim putem, kako bi smo mogli nadlenom Organu proslediti izvetaj u irem obliku.
MATERIJALNO OBEZBEENJE
Nareenjem Komande Korpusa od aprila 1994. god. KVOD234 je stavljena pod
puno materijalno i financijsko obezbeenje Pozadinskog organa Komande Korpusa. Od
materijalnog obezbeenja izuzev minimalnih koliina motornog goriva i 30 vojnih uniformi
od sveg potraivanog nismo dobili nita.
Tako smo bili prisiljeni, a radi obezbeenja funkcionalnih uslova rada, da sami preko
sponzora nabavljamo prema potrebna materijalna sredstva. Takoer smo nastojali da
pomognemo i rad Komande Korpusa i drugih RJ.
to se tie financijskog obezbeenja, s obzirom da je veina radnika u KVOD-u
mobilisana a i da su ostali sa 31. 12. 1994. god. izgubili status CL u VJ moramo istai da
smo kolektivno razoarani.
Dok se za stareine Korpusa, uvek na vreme pronau sredstva za dodatke na osnovnu
platu za koje imaju i nemaju pravo (dnevnice, topli obrok, odvojeni ivot i sl.) za radnike
KVOD jo nema sredstava za mobilizacijsku platu za decembar a koja u proseku iznosi
60,00 (esdeset) dinara.
RADNOPRAVNI STATUS
Formacija KVOD Vukovar broji 61 formacijsko radno mesto koja su popunjena sa 57
radnika i koji su tokom 1994. god. imali na razliit nain reen radni status.
I pored svih napora Komande Korpusa i KVOD Vukovar radni status radnika nismo
uspeli na odgovarajui i jedinstven nain reiti.
Sa 1. 01. 1995. god. samo 4 radnika KVOD imaju status CL u VJ na neodreeno vreme
dok se ostali vode kao mobilisani.
Navedeno pogaa zaposlene radnike, jer pored toga to primaju neredovno platu nemaju
pravo ni na zdravstveno osiguranje.
ZAKLJUCI
Navedena analiza pisana je krajnje otvoreno i kritiki u nameri da bi ukazivanjem na
odreene pojave i probleme nali odgovarajue reenje kako bi se to bolje pripremili za
odbranu zemlje.
U analizi nisu posebno razraena pitanja formiranja vojnih pravosudnih organa to
uzrokuje nemogunost pokretanja krivinih postupaka protiv lica koja ine krivina dela
protiv odbrane zemlje. Takoer, nije analiziran rad NVLK235 za koju smatramo da svoj rad
mora dii na vii i odgovarajui nivo.
233
234
235

Korpusnog odjeljenja.
Korpusno vojno odjeljenje.
Nia vojno lijenika komisija.

153

Kako su navedena pitanja u nadlenosti Komande Korpusa molimo da istima posvetite


veu panju.
Dalje, kako je Skuptina RSK 1. 11. 1994. god. donela Odluku o ukidanju Odluke
o formiranju Vojno teritorijalnih organa i vraanju mobilizacijskih poslova u nadlenost
Ministarstva odbrane to se tie mobilizacijske gotovosti i direktno radnika KVOD moramo
navesti sledee.
Smatramo nekorektnim da jo uvek nismo upoznati novom radnom sistematizacijom i
da je ista sainjena a da barem nismo konsultovani.
Stoga smo na sastanku Kadrovskog saveta KVOD Vukovar na kojem su prisustvovali i svi
Naelnici Odeljaka VOD-a zakljuili:
1. da se bez obzira na predstojeu transformaciju Vojnog odseka i prelazak u Ministarstvo
odbrane to zbog nereenog radnog statusa kod radnika izazvalo nesigurnost, mora, kao i do
sada, borbena gotovost za izvrenje svih postavljenih zadataka drati na najviem nivou.
2. da primopredaja poslova i zadataka izmeu Vojnog odseka i Ministarstva odbrane mora
reavati zajedno sa reavanjem radnog statusa radnika zaposlenih po bilo kojem osnovu u
Vojnom odseku, gde se mora za sve radnike nai prihvatljivo i odgovarajue reenje.
3. da iz svih uvodno iznesenih razloga sedite budue Uprave Ministarstva odbrane Istona
Slavonija, Baranja i zap. Srem bude u Vukovaru.
4. da se na mesto Naelnika Uprave Istona Slavonija, Baranja i zap. Srem postavi
dosadanji Komandant Vojnog odseka Vukovar Miroljub Vujovi jer to svojim dosadanjim
radom u potpunosti zasluuje.
Nadamo se da ete nai razumevanja za reenje u analizi iznetih problema i da ete nam
pomoi u realizaciji gore navedenih odluka.
S potovanjem!
za Naelnik odeljka Vukovar K O M A N D A N T
major major
Jovica Kresovi, [potpis neitak, v.r.] Miroljub Vujovi, [v.r.]
Naelnik odeljka Tenja Naelnik za mob i reg
kapet. I kl. i popunu
Kapetan Milovan, [v.r.] Puzi Duan, [v.r.]
Naelnik odeljka Mirkovci Naelnik za pravne poslove
Jovanevi Milivoje, [v.r.] Radulovi eljko, [v.r.]
Naelnik odeljka Dalj Pom. K-ta za bezbednost
kapetan major
Vujko ore, [v.r.] Uvali Neboja, [v.r.]
Naelnik odeljka Beli Manastir Pom. K.ta za obezbeenje
kapetan I kl teritorije
Beki Mile, [v.r.] Mihaljevi Tomislav, [v.r.]
Pom. K-ta za pozadinu
major
Jelaa Mladen, [v.r.]
Izvornik, strojopis, irilica
HR-HMDCDR, 2., kut. 604.
154

45

1995., veljaa 9.
Stara Gradika
Obavijest Udruenja boraca RSK ministru obrane RSK o 13.000 dragovoljaca koje bi
Udruenje boraca Republike Srbije i Udruenje s Kosova i Metohije uputilo u RSK u sluaju
napada HV-a na RSK
UDRUENJE BORACA REPUBLIKE

SRPSKE KRAJINE

STARA GRADIKA

Broj: 01-16-01/95

Datum: 9. 02. 1995.

IFROVANO!

MINISTARSTVO OBRANE
MINISTAR
DR RADE TANJGA
Potovani gospodine ministre!
Povodom uestalih pretnji Hrvatske da e silom zauzeti Krajinu Udruenju boraca
Republike Srpske Krajine javljaju se pojedinci i grupe ljudi spremnih da brane Republiku
Srpsku Krajinu.
Udruenje boraca Republike Srbije stavlja nam odmah na raspolaganje jednu brigadu
(oko 3000 boraca), komplet obuenu a Udruenje boraca Kosova i Metohije me je pozvalo
da dodjem na Kosovo oko 15. februara radi dogovora oko angaovanja dobrovoljaca sa tih
prostora (prema njihovoj procjeni radi se oko 8-10000 ljudi).
Budui da sam upoznat sa stavom Vrhovne komande da termin dobrovoljac ne postoji
u naem zakonu, u dosadanjim kontaktima, upoznao sam sagovornike, a isti su se sloili da
je dobrovoljac do onog momenta dok ne obue uniformu Srpske vojske Kraine, od tada je
vojni obveznik.
Od Vas gospodine ministre traim sledee:
1. Pismenu saglasnost ili zabranu za daljnje kontakte,
2. Ukoliko odobrite da nastavimo sa tom aktivnou, skreem Vam panju da materijalnih
sredstava nemamo ili
3. Da nam date neto novca za operativne trokove i gorivo preko Biroa Vlade u Beogradu
ili komande 18 korpusa Srpske vojske Krajine.
U usmenoj formi upoznao sam sa ovim predlozima efa Vaeg kabineta gospodina
Rajevi Milu.
Molim Vas da mi odmah odgovorite po prijemu ovog akta.236
Srdano Vas pozdravljam!
S E K R E T A R
M.P.237 Pribievi Nedeljko, [v.r.]
M.P.238
236
237
238

Ministarstvo obrane RSK odgovorilo je da se slae sa zahtjevom, vidi: Dok. br. 53.
Okrugli peat: Udruenje boraca RSK, Stara Gradika.
Prijemni peat centra veze: Brzojav br. 289, primljen 9. 2. u 14,20; predan u 15,10.

155

Preslika, strojopis, latinica


HR-HMDCDR, 18., inv. br. 1932.

46

1995., veljaa 10.


[Knin]
Izvod iz izlaganja predsjednika RSK Milana Martia o borbenoj spremnosti u SVK, koji
Glavni tab SVK dostavlja zapovjednitvima korpusa i znaajnijim asnicima u SVK
VOJNA TAJNA
STROGO POVERLJIVO
IZVOD IZ IZLAGANJA PREDSEDNIKA REPUBLIKE
GOSPODINA MILANA MARTIA NA REFERISANJU
O BORBENOJ GOTOVOSTI SVK
Dana 10. 02. 1995. godine
Predsednik Republike ukljuio se u praenje toka referisanja neto poslije 09.00 asova. Pre
nego to je napustio referisanje Predsednik se izvinio prisutnim stareinama, to zbog drugih
neodlonih obaveza ne moe do kraja pratiti ovu izuzetno znaajnu aktivnost.
U obraanju stareinama Predsednik je jasno i nedvosmisleno ukazao na karakteristike
postojeeg stanja u zemlji i na ozbiljnost ustake agresije koja predstoji.
U izlaganju, poseban akcenat je stavljen na ulogu i zadatke SVK i njene pripreme da
spremno doeka agresiju uz naglaavanje znaaja borbenog morala i veze vojske i naroda.
Imajui u vidu znaaj pitanja, ocena i stavova, koje je dao Predsednik drave, Glavni tab
se odluio da komandama korpusa i najodgovornijim stareinama dostavi izvod iz izlaganja
Predsednika. Izvod je prilog uz Zakljuke i zadatke o borbenoj gotovosti u SVK.
*
Sudbinu srpskog naroda i nae drave dri SVK. Posebna je odgovornost komandnog kadra.
Bez dobrog komandovanja ne moe se imati organizovana i efikasna vojska. Bez uspenog
komandovanja SVK je unapred osuena na propast.
Narod SVK: Oi i ui naroda uprte u SVK.
Izgraivanje vojske je proces. Manje obuena i slabija vojska moe puno dati ako postoji
sposobno komandovanje. Komandovanjem se reavaju problemi. Danas narod u Krajini
ima svoju vojsku, srpsku, sa svojim stareinskim kadrom. Protiv blaenja sam SVK i njenih
oficira. Cilj nam je da narod uvrsti poverenje u svoj oficirski kadar.
Prisutna je teza: napustila nas JNA 1991., hoe li u sluaju rata vojska (misli se na oficire iz
SRJ) ponovo pobei. Ovde su svi oni koji nisu pobegli u 1991. g. pa sigurno nee ni sada,
to je odgovor vaeg k-ta gen. eleketia.239
SVK je vanstranaka, narodna, ona je vojska u podjednakoj meri svakog ko ivi u RSK i
svih stranaka podjednako, ali nije stranaka. Vojska uva i bori se za interes naroda da bude
svoj na svome. Nju ne interesuje ta koja stranka ini da bi dola na vlast.
239

Milan.

156

SVK mora da bude stabilan faktor nadstranaki, okosnica drave i njene odbrambene moi.
Od SVK se oekuje da stalno uliva poverenje kod naroda, da je prostor teritorije RSK
bezbedan. Bez dobro organizovane SVK, jake i vrste, sve drugo pada u naoj dravi. Nema
ni pravnog sistema ni socijalne politike. Uslov zato je odbrana. Odbrana je prioritet broj
jedan za nau sadanjost i budunost. Ona to mora da bude.
Prisutan je nesklad u odnosu prema odbrani. Deklarativno, sve je u redu, u praksi suprotno
od deklarativnog. Oekuje se da parlament bolje bude informisan i da ispolji vei uticaj na
reavanje problema odbrane. Svi poslanici podravaju zalaganja da se mora jaati vojska i
sistem odbrane u celini. Nadleni organi drave moraju ispunjavati svoj deo obaveza prema
odbrani. Pokuaji prebacivanja odgovornosti na druge, ne podrava parlament. Stav je da
svi koji su nadleni moraju da obezbede svakom vojniku minimum egzistencije. Ispravie
se ono to je bilo negativno u odnosu prema SVK i odbrani. Neodgovornost je razarala i
razara zdravo tkivo nae odbrane SVK. Prisutni su pokuaji da se u vojsku unosi nemir, to
je vodilo padu borbenog morala i defetizmu.
Sumnja u dobronamernost postupaka sa negativnim posledicama je ljudska i mora se
razumeti. Do toga nije smelo da doe. O inertnosti, izbegavanju obaveza prema odbrani
govori i injenica da se dravna dobra namesto za odbranu koriste za druge, a pre svega
za privatno bogaenje. Primer korienja uma je vie nego ubedljiv. Sa programom
Drvo kroz plansku seu, moglo se obezbediti SVK i odbrana. Naalost, to se nije desilo,
a pojedinci i razni profiteri nemilice su prisvajali optenarodno dobro. Suprostavljanje u
parlamentu takvoj politici mora se poveati.
U 1995. godini oekuje se agresija hrvatske vojske. Agresiju moramo doekati spremni.
Bie to presudna bitka, ne samo za RSK, nego za celokupan Srpski narod. Postojanje i
rad vojnoobavetajnih organa i dravna bezbednost moraju obezbediti podatke o poetku
agresije bar 10 do 15 dana pre njenog otpoinjanja. Sigurni smo da e do agresije doi, ali
teko se moe utvrditi njen poetak, do koga e doi u periodu april-jul 1995. godine.
Rat izmeu RH i RSK mora se zavriti pobedom jedne i porazom druge strane. Dok se to
ne desi, rat se nee i ne moe zavriti.
Republika Srpska Krajina ini velike napore na diplomatskom planu da do reenja problema
sa RH doe mirnim putem. Ta opcija e teko uspeti, jer su svi argumenti na srpskoj strani
(istorijsko, pravno, faktino stanje).
Srbi su dravotvoran narod i samo takvi mogu ostati. Neemo i nesmemo iz rata u kome
smo i koji emo dalje voditi izai kao podreena strana sa tretmanom etnike zajednice i
nacionalne manjine.
Na kraju rata, na status mora biti kao to je i bio: dravotvorni narod. Prihvatili smo
pregovore sa hrvatskom stranom, uz posredovanje meunarodne zajednice, ali malo
se ta moe oekivati od navedenih pregovora. Pregovori su za nas ipak korisni, jer oni
omoguavaju da se dobije vie vremena za pripreme za odbranu od hrvatske agresije.
Konaan obraun sa Hrvatskom moramo doekati spremni. Politika Tumana240 ne vue
poteze napamet. Sve to ini, uinio je uz odobravanje Nemake. Izjave Kola241 i Kinkela242
u kojima se Tuman poziva da povue odluku o otkazivanju gostoprimstva UNPROFOR-u
su maska sraunata na postizanje ciljeva kroz pritiske na Srbe i Savet bezbednosti da se utie
240
241
242

Franjo, predsjednik Republike Hrvatske.


Helmut Kohl, kancelar SR Njemake.
Klaus Kinkel, ministar vanjskih poslova SR Njemake.

157

na SRJ da prizna Republiku Hrvatsku i BiH u avnojevskim granicama. Pritisak na Srbiju


i SRJ ima za cilj da se SRJ odrekne obaveza koje je prihvatila prema Vensovom planu i da
se narod RSK izoluje i ostavi bez ikakve pomoi. To treba po oceni Hrvatske i Nemake da
dovede do poraza Krajikih Srba.
Politiku situaciju kontrolie i meustranaka nadmetanja u Hrvatskoj u borbi za vlast. Sve
stranke su jedinstvene kada je u pitanju RSK. Oruana opcija reenja problema sadrana je
u programu svih stareina i u opoziciji. Srbi od bilo kakve politike Hrvatske mogu oekivati
pokuaje da se ostvari plan Ante Starevia (1/3 Srba proterati; 1/3 Srba prevesti u katoliku
veru; 1/3 Srba ubiti). Ma koja stranka dola na vlast, nee se odrei plana A. Starevia.
U saboru Hrvatske, postignuto je potpuno saglasje u politici prema RSK, to mnogo ne
treba da udi. Protivnici Tumanove politike (Istarski forum i dr.) nisu inspirirani pravdom
prema RSK nego ostvarivanjem svojih specifinih politikih interesa.
Prisutna je i sve vie raste bojazan i u samoj Hrvatskoj od povlaenja UNPROFOR-a.
Tu bojazan i sam Tuman teko moe da sakrije. Nije iskljueno da bi uz veliku pompu
na traenje Meunarodne zajednice Tuman mogao povui zahteve da UNPROFOR
napusti Hrvatsku. Naravno do toga bi moglo doi uz odreene ustupke, koji bi ili na tetu
RSK i SRJ. Hrvatska nee i nesme ui u rat protiv svih Srba, a ta opcija je realna ako ode
UNPROFOR.
Ako doe do agresije Hrvatske na RSK moramo biti spremni da rat vodimo krae ili due
vreme bez neposredne pomoi VJ i VRS. Zato se moramo maksimalno pripremiti. To je
znaajno i zato to olakava poziciju Hrvatske protiv RSK. Ako situacija bude zahtevala
svekoliki srpski narod branie Krajinu. Mi smo braa i meusobna pomo u borbi na ivot
i smrt bie na visini koju zahteva vreme u kome ivimo. Hrana, municija i ljudstvo, kao
pomo za SVK je garantovana. Pruanje pomoi ii e tako da se SRJ otvoreno ne ukljui
u rat.
Neovisno od pomoi i angaovanja SRJ i RS mi moramo biti maksimalno spremni za
suprostavljanje hrvatskoj agresiji. Moramo moi due vreme da samostalno vodimo rat.
Naa spremnost mora biti takva da i sami moemo odvratiti Hrvatsku od agresije ili ako
doe do agresije moramo biti sposobni da je u najteoj varijanti po nas slomimo i bez
pomoi.
Na motiv za suprostavljanje agresiji bazira na injenici da branimo svoja ognjita, porodice,
da se spaavamo od genocida, da smo svoj na svome, da Hrvati ne mogu i ne ele iveti sa
Srbima, kao narodom koji je sa njima ravnopravan. Pored navedenog srpski narod u RSK
nema gde da ode, jer nema rezervne otadbine. Sve to ini motiv za nau odbranu treba
da bude osnov za delovanje i odnos prema SVK. Sad je trenutak da se pokrenu sve snage
sa kojima raspolaemo i da ih orjentiemo na jaanje odbrane. Komande korpusa treba
da budu nosioci inicijative za zajedniko angaovanje vlasti, graana, vojske na zadacima
odbrane u zonama odgovornosti.
Potrebno je pozvati predsednike optina i druge organe vlasti, organe ministarstva
unutranjih poslova i dogovoriti zajednike akcije na planu pripreme za odbranu od ustake
agresije. Organizovati akcije utvrivanja i ureenja teritorije za odbranu, ii na radne
akcije omladine i graana. Pripremati svako naselje za upornu odbranu. Predvideti zatitu
vanijih materijalnih dobara. Od optina traiti da obezbede gorivo, materijal za bunkere i
druge objekte vatrenog sistema. Ininjerijska, odnosno graevinska mehanizacija mora biti
maksimalno iskoritena na zadacima ureenja teritorije. Poloaje koje je SVK napustila po
158

Zagrebakom sporazumu treba urediti i pripremiti za posedanje i odsudnu odbranu. Pri


tome koristiti sva dosada steena iskustva.
Koristiti sva saznanja iz borbenih dejstava 5. K i Hrvatske vojske, posebno upotrebu jedinica
HV na livanjsko-grahovskom pravcu. Oekuju nas uporna i dugorona borbena dejstva.
Poetak agresije moramo doekati sa organizovanom odbranom i vatrenim sistemom koji
daje osiguranu osnovu za slamanje napada i preivljavanje i zatitu od ubitane artiljerijske
vatre. Zapreavanje i utvrivanje mora biti potpuno i usklaeno sa zamisli za odbranom
i vatrenim sistemom. Rejoni odbrane niih jedinica moraju omoguiti svakom vojniku i
odelenju pruanje otpora sa najmanje tri linije odbrane. Na svakoj liniji vojnik mora imati
zaklon punog profila, rezervne poloaje za sva orua, ureena mesta za osmatrae i slino.
Raditi saobraajnice izmeu linija odbrane, gde zemljite ne omoguava prikriven pokret
vojnika i vatrenih sredstava. Nerealno je oekivati uspenu odbranu ako se ona izvodi sa
jedne linije ma kako ona bila ureena. Borbeno spreman korpus mora imati rezervu ma
kolika ona bila mala. Postojanje rezerve omoguava brzo reagovanje na promene u situaciji
do koje iznenada dolazi.
Komandovanje nesme praviti i ponoviti greke iz 1993. godine. Maselnica, Medaki dep,
Divoselo, ne smeju se ponoviti. Gubljenje navedenih objekata rezultat je odbrane sa jedne
linije i bez bilo kakve aktivnosti. Ne prihvatati da borbena dejstva izvodimo samo tamo
gde ustae napadaju. Mi moramo pored odbrane na prostoru gde smo napadnuti, prelaziti
u napadna dejstva, tamo gde je neprijatelj najslabiji, gde ne oekuje naa protivdejstva.
Spremajmo se da napadamo. Sa rezervama ii u napad, a sa snagama koje pristignu
(dobrovoljcima i drugim) izvoditi odlune udare. Ne ii u napade na pravcima gde su ustae
brojno jae. Napadati tamo gde su najtanji.
Nae borbene aktivnosti ne smemo svoditi na samo vraanje onog to hrvatska vojska
zauzme. To bi bila utopija i ne bi doprinosila povoljno krajnjem ishodu rata. Odbranom
hrvatsku vojsku zaustaviti tamo gde prelaze u napad, a prelaziti u napad tamo gde su ustae
slabije. Dejstvovae se po itavom prostoru Hrvatske. U udarima mi imamo inicijativu.
Biramo mesto, vreme, nain udara. Niko nas ne moe spreiti da tuemo po Zagrebu,
Osijeku, Vinkovcima, Zadru, Karlovcu, Splitu... Imati plan dejstva i pripremiti se za
potpunu i sigurnu realizaciju. Hrvatska moe biti raseena i time bi sa njom rasistili za sva
vremena. Rasecanje i odsecanje delova Hrvatske na vie mesta porazno bi bilo za ustaiju
i od toga se vie ne bi oporavila. Traiti mogunost da se spojimo sa delom RSK koji ini
Istona Slavonija, Zapadni Srem i Baranja. To bi bio najvei dobitak. U sluaju nae pobede
gotovo bi bilo sa Hrvatskom. Niko vie ne bi mogao da stane uz Hrvatsku. Bar ne zvanino.
To je za nas i najkrai put za meunarodno priznanje i ujedinjenje u jedinstvenu srpsku
dravu.
Bitku sa Hrvatskom moramo dobiti. Bitku ne smemo izgubiti. Na to nemamo ni pravo.
Trai se borba u koju se ulae i zadnji atom snage. Mobilisati sve to je zdravo i sposobno,
eliminisati sve to je negativno, spreiti defetizam. Borbeni moral moramo podii na zavidan
nivo.
Vojskom komanduje Vrhovni komandant. Nee se dozvoliti nikome da se uplie u
komandovanje. Spreeni su pokuaji da profiteri smenjuju komandante. Komandovanje
se u celini mora okrenuti problemima pripreme za odbranu jedinica i komandi SVK.
Od Vojske i njenog komandovanja se oekuje da uvek budu na visini zadatka koje nose.
Presudne se bitke ne smeju gubiti. A nau Vojsku oekuje presudna bitka. Lino sam bio
jako nezadovoljan kada sam video koliko se malo radi na odbrani i kolika je leernost i
159

nespremnost da se za odbranu uradi sve to se moe i mora. Razmiljao sam i o mogunosti


da zavedem vojnu upravu. Ipak rezultati se mogu postii i oslanjanjem na poslanike i
parlament. Borimo se da se prekine praksa da svako vue na svoju stranu. Prisutne su
mi namere i potezi koji nisu dobronamerni prema SVK. Vojska ne sme i nee biti nikome
otira za izmu. Uiniu sve to mi ustav i zakoni daju za spas ovoga naroda. Raunam na
spremnost i visoku borbenu gotovost vojske. Vojska mora delovati tako da uva interese
naroda. Jasno je da rat ne moemo voditi i dobiti bez privrede o emu moramo svi voditi
rauna i pomoi da privreda ima kadrove bez kojih nema proizvodnje. Drava mora otvarati
vrata privrede enama i svima onima koji mogu raditi a ne mogu ratovati. Nelogino je to
u kuhinjama i kraj kuhinja, u fabrikim krugovima sreemo mlade i zdrave mukarce a na
poloajima stare ljude i mnoge sa naruenim zdravljem. Penzioner, invalid, ena i drugi koji
nisu za puku moraju preuzimati sve one poslove koje rade mladi stasali za puku i rat.
Na putu smo da pravosue pone reavati zadatke iz svoje nadlenosti. Vojno pravosue
je formirano ali ne radi. Civilno pravosue praktino ne obavlja svoju funkciju. Od onih
koji ne rade svoj posao uzee im se sve to su prikupili na nezakonit nain. To iskoristiti
za potrebe SVK. Oduzimati kamione, vozila, cigarete, robu... Dobijeno predati SVK a
vikove finansijskoj policiji. Takav rad je u cilju spasavanja drave RSK. Kriminal i verc i
oni koji ga tite rue borbeni moral vojnika i stareina na prvim borbenim linijama. Poten
ovek ne prihvata bilo kakvu zatitu vercera i kriminalaca. Ako se vercerima na sudu vraa
vercovana roba onda se mora sumnjati u potenje i namere sudova.
Ovo je momenat presudan za celokupan srpski narod. Bitku koju vodimo ne smemo
izgubiti. Na komandovanju je velika odgovornost. Od vas oekujem maksimum u
ispunjavanju zadataka koji stoje pred SVK. Kao predsednik drave stojim uz vas i zaloiu
se da se obezbedi minimum onoga to je potrebno za vojsku. Moe se oekivati poboljanje
materijalnih resursa i uslova od znaaja za ivot i rad SVK, poveanje plata i njihova
stabilizacija. Vojska ne sme biti prosjak u RSK. To ja smelo i odluno kaem i naglaavam.
Na nastup pred narodom trai visoku disciplinu i organizovanost. Mora se videti to vojska
radi i da se bori za ovaj narod. Najhitniji zadatak je ureenje poloaja. Pridavati znaaj
presednicima optina i vlasti i njihovoj ulozi u odbrani zona odgovornosti jedinica. Neka
svaki graanin od aka u koli do predsednika optine da svoj doprinos odbrani tamo gde
ivi. Pretpostavlja se a na to ukazuju i odreeni podaci da do agresije moe doi oko 31. 03.
1995. Mi moramo biti spremni na punu borbenu gotovost i u agresiji za koju saznamo da
prestoji za pet pa i manje dana. Ne smemo biti zateeni. Svaki dan i sat do agresije koristiti
za pripreme posebno na planu jaanja borbenog morala i ureenju poloaja. Pojaati
propagandu kroz koju vie afirmisati vojsku i njenu povezanost sa narodom. Pored emisije
Front slobode ii na odravanje okruglih stolova na kojima treba da uestvuju nai vojnici
i oficiri. Sa kamerom vie ii u rovove. Psiholokim pripremama uticati na rast volje i morala
vojske i naroda. elja mi je kad dolazim u nae korpuse da naem puno bolje stanje nego
to sam ga nalazio u poslednje vreme.
Preslika, strojopis, latinica
HR-HMDCDR, 6., kut. 3.

160

47

1995., veljaa 11 .
Vrhovine
Zahtjev 50. pbr Komandi 15. korpusa SVK za odobrenje 12 profesionalnih ugovora za
odravanje tehnike tenkovske ete skrivene nakon Zagrebakog sporazuma iz oujka 1994.
KOMANDA 50. pbr
Pov. br. 50-17-8
Vrhovine, 11. 02. 1995. godine
Zahtjev za profesionalne
ugovore.- KOMANDI 15. KORPUSA
Nakon Zagrebakog sporazuma deo tehnike Tenkovske ete ostao je sakriven u reonu 1.
pb. Radi se o 2 OTM-60 P243 i 1 OT 60 PB, i samohodno orue M 18 76 mm. Do sada
smo sa mob. ljudstvom odravali tehniku kontrolu ispravnosti i stvarali potrebni nivo b/g
i tehnike.
Odravanje i koritenje je bilo neefikasno na osnovu ovog molimo ukoliko bi bilo u
mogunosti, da nam se odobri potpisivanje 12 ugovora za osnovne dunosti ovoj tehnici
kako bi bilo u mob. stanju i odravanju, a isto tako i taj Mehanizovani vod mogao da
prihvati prvi udar neprijatelja dok ne stigne tehnika sa Kapele.244
K O M A N D A N T
P u k o v n i k
M.P.245 trbac Stevan, [v.r.]
Preslika, strojopis, irilica
HR-HMDCDR, 2., 50. pbr, kut. 1.

48

1995., veljaa 12.


Knin
Zapovijed Glavnog taba SVK podreenim postrojbama za popunu ratnih jedinica
sanitetskim kadrom
GLAVNI TAB
SRPSKE VOJSKE KRAJINE
Str. pov. br. 13-8
12. februar 1995. godine
Oklopni transporter M-60P.
Rukom dopisano: Odgovoriti ako se mogu uklopiti u odobrene kvote dnevnog brojnog stanja i kvotu za
profesionalizaciju (k-n odelenja 4, vozai 4, niandije 4=12).
245
Okrugli peat: Vojna pota 9071, Vrhovine.
243
244

161

Popuna RJ246 SVK sanitetskim kadrom,


Naredjenje.Na osnovu lana 6. Uredbe o kriterijumima za rasporedjivanje gradjana i normativima
materijalnih sredstava za potrebe popune vojske i druge potrebe obrane zemlje, a u cilju
poboljanja sanitetskog obezbedjenja ratnih jedinica SVK i preventivne medicinske zatite
stanovnitva u uslovima neposredne ratne opasnosti,
N A R E DJ U J E M:
1.- Raspored sanitetskog kadra za potrebe odbrane zemlje i popunu ratnih jedinica SVK,
vriti u skladu sa kriterijumima i prioritetima utvrdjenim takom 6. navedene Uredbe, na
osnovu kojih e organi sanitetske slube u Glavnom tabu i komandama korpusa u saradnji
sa Ministarstvom zdravlja i nadlenim medicinskim ustanovama na teritoriji, sainiti
planove rasporeda i angaovanja sanitetskog kadra, za svoje zone odgovornosti.
2.- Planovima rasporeda i angaovanja sanitetskog kadra obezbjediti popunu i stalno
prisustvo jednog ljekara opte prakse u Komandi brigade-puka i jedinicama ustanovama
istog ranga, koji e pored formacijske dunosti izvravati i poslove medicinskog zbrinjavanja
stanovnitva u zoni odgovornosti jedinice.
Ukoliko na teritoriji nema dovoljno ljekara opte prakse da bi se obezbjedilo stalno prisustvo
u ratnoj jedinici, naelnici sanitetske slube Komandi korpusa i G SVK e obezbjediti
njihovo ravnomjerno i plansko angaovanje u skladu sa potrebama sanitetskog obezbedjenja
RJ i teritorije.
3.- Planovima angaovanja obuhvatiti sve vojne obveznike zdravstvene radnike svih profila
i specijalnosti, a po potrebi i ene odgovarajuih zanimanja koje na osnovu lana 259. i 261.
Zakona o SVK podleu obavezi sluenja u rezervnom sastavu i mogu biti pozvane na vrenje
vojne obaveze, bez obzira da li im je odredjen ratni raspored ili imaju raspored po drugom
osnovu za potrebe odbrane zemlje.
4.- Na osnovu odluke Predsednika RSK i VSO o obaveznom angaovanju u ratnim
jedinicama vojnih obveznika koji su rasporedjeni na radnu obavezu u trajanju od 7 dana
meseno, planove angaovanja sanitetskog kadra sainiti tako da se isti mogu angaovati
odjednom najdue 28 dana, odnosno da odjednom izvre svoju obavezu za taj i naredna tri
meseca.
5.- Komande vojnih odsjeka vrie pozivanje lica u rezervnom sastavu prema planovima
angaovanja sanitetskog kadra, koje e im dostavljati naelnici sanitetske slube Glavnog
taba i Komandi korpusa, naelno najkasnije 30 (trideset) dana prije poetka angaovanja
lica navedenim u planu.
U opravdanim sluajevima planovi angaovanja se mogu dostavljati i u kraem roku, ali
tako da se, licima koja se angauju, poziv bude uruen najkasnije 7 (sedam) dana prije roka
javljanja u ratnu jedinicu. U izuzetnim situacijama, po odobrenju Komandanta SVK period
uruivanja poziva do momenta angaovanja sanitetskog kadra moe biti i krai.
6.- Poto je uoeno da su pojedine komande, organi vlasti, zdravstvene ustanove i zdravstveni
radnici vrili opstrukciju svih dosadanjih naredjenja, dogovora i sl. energinim merama
spreavati svaku vrstu zloupotrebe i izbjegavanja vrenja sanitetske slube.
7.- Radne prostorije (ambulante) za preglede i medicinsko zbrinjavanje stanovnitva
obezbjedie nadlene medicinske ustanove, odnosno Ministarstvo zdravlja RSK.
246

Ratne jedinice.

162

8.- Odredba Naredjenja Komandanta Glavnog taba str. pov. br. 11-301 od 19. 11. 1994.
godine, kojom se lica u rezervnom sastavu zaposlena u medicinskim ustanovama zadravaju
na radnoj obavezi i izuzimaju od mobilizacije u RJ SVK, stavlja se van snage.
9.- Za doslednu realizaciju ovoga naredjenja lino su mi odgovorni Komandanti korpusa.
10.- Za potrebna objanjenja obraati se naelniku sanitetske slube Glavnog taba SVK,
lino ili na telefon 059 (0780 62-455 lokal 21-21).
SK-SK
KOMANDANT
General-major
Milan eleketi
Dostaviti:
svim komandama korpusa i VOD M.P.247
Preslika, strojopis, irilica
HR-HMDCDR, 6., kut. 2.

49

1995., veljaa 13.


Knin
Zapovijed Komande 7. korpusa SVK podreenim postrojbama za obranu i protunapad u
sluaju napada HV-a
KOMANDA 7. KORPUSA NARODNA ODBRANA
DRAVNA TAJNA br. 37-3 DRAVNA TAJNA R
13. 02. 1995. godine GVOZD
K N I N Primerak br. 3.
ZAPOVEST
Komandanta 7. korpusa za odbranu i ofanzivna dejstva Op. br. 1.
Sekcije: 1:100 000, Zadar, Graac, Drvar, Glamo, Biograd, ibenik,
Split i Sinj, Izdanje 1972. godine
1. NEPRIJATELJ
1.1. Vojno-politika situacija
Do sada su propali svi pokuaji meunarodne zajednice da uspostavi mir u bivoj BiH i
razrei krizu na prostorima prethodne Jugoslavije.
Aktuelnu vojno-politiku situaciju u irem i uem okruenju karakteriu: zabrinutost
meunarodne zajednice da bi jednostrano otkazivanje gostoprimstva UNPROFOR-u od
strane Hrvatske, nakon 31. 03. 1995. godine moglo izazvati:
Obnovu rata na prostorima bive Hrvatske,
Suspenziju sporazuma o prekidu neprijateljstva izmeu zaraenih strana i rasplamsavanja
rata u bivoj BiH,
Uvlaenje SRJ u rat i
247

Prijemni peat centra veze: Brzojav br. 1100, primljen 11. 4. u 17, 40; proslijeen 11. 4. 1995.

163

Proirenje rata na druge delove Balkana, ali i neodlunost OUN, EU i KEBS da odluke
Hrvatske sankcionie diplomatskim, politikim i ekonomskim merama.
Ovu zabrinutost MNZ poveava i taktiziranje Hrvatske sa prihvatanjem plana Z 4.
Intenzivne pripreme snaga korpusa za brzo reagovanje iz sastava NATO radi obezbeenja
i zatite povlaenja UNPROFOR-a iz Hrvatske i Republike Srpske Krajine nakon 31. 03.
1995. godine.
Stanje u Hrvatskoj posebno karakterie:
Raslojavanje drutva i stvaranje socijalnih razlika,
Izrazito sloena ekonomska situacija,
Istroen politiki model vladajue stranke,
Ugroenost institucija predsednika Republike Franje Tumana, a samim tim Vlade i
Sabora u kojem HDZ ima veinu.
U cilju ouvanja vlasti i reavanja nagomilanih ekonomskih, socijalnih, politikih problema
i sve veu izolovanost od dela MZ,248 aktuelna vlast je ocjenila da nasilnim putem uspostavi
ustavno pravni poredak na ukupnom prostoru bive Hrvatske.
1.2. Cilj agresije
Verovatni cilj agresije bio bi: Razbijanje snaga korpusa, presecanje teritorije, zauzimanje
Knina, ruenje ustavnog poretka i stvaranje uslova za reintegraciju teritorije RSK u ustavnopravni poredak Hrvatske.
Za realizaciju ovakvog cilja najverovatnije e snagama angaovanim u Ravnim kotarima i
delom snaga OG249 ibenik izvoditi aktivnu odbranu pravcima koji izvode ka moru, a sa
OG Sinj sastava: 4.gbr,250 113. i 142. br HV, 126. dp251 i 84. sgb252 rasei snage korpusa
na pravcima: s. Pakovo Selo Drni, s. avoglave Petrovo polje Knin i Sinj Vrlika
Knin i u sadejstvu sa OG Livno razbiti snage na pravcima napada i ovladati sa Kninom.
Agresija HV na zonu odbrane korpusa verovatno bi bila izvoena u 3 faze:
I faza Psiholoka operacija:
Ovaj vid agresije je u toku, verovatni cilj Hrvatske je da psiholoko-propagandnim
delovanjem, politikim i ekonomskim pritiscima i pretnjama ratom uz istovremeno
grupisanje snaga na delovima fronta izvri snaan uticaj na stanovnitvo, dezorijentiui
ga, stvori nepoverenje u mogunost odbrane Krajine i nezadovoljstvo prema organima
vlasti, dezorganizuje i podeli dravno rukovodstvo, onemogui urednu i pravovremenu
mobilizaciju jedinica i operativni razvoj jedinica korpusa i time stvori uslove za mirnu
reintegraciju RSK.
II faza Odbrambena operacija sa aktivnim dejstvima sa ogranienim ciljem:
U ovoj fazi agresije verovatno e teiti da organizacijom odbrane u Ravnim kotarima i
ibenskom zaleu i energinim napadnim dejstvima na pravcima: s. Pakovo Selo Drni i
Sinj Vrlika za to krae vreme ovlada sa Drni i Vrlika i stavi ih pod svoju kontrolu i time
dokae svoju nadmonost i nesposobnost snaga korpusa.
248
249
250
251
252

Meunarodne zajednice.
Operativne grupe.
Gardijska brigada.
Domobranska pukovnija.
Samostalna gardijska bojna.

164

Eventualnom okupacijom ovih teritorija, propagandnom mainerijom, dejstvima ubaenih


IDG, i vetim korienjem destruktivnih snaga nastojae da produi sa stvaranjem
konfliktnih situacija i razdora u dravnim organima i vojsci i time stvori povoljne uslove
za nasilnu reintegraciju celokupne teritorije Severne Dalmacije u ustavno-pravni poredak
Hrvatske.
Glavne snage bi angaovao u odbrambenoj operaciji a pomone snage sastava OG Sinj na
Drniko-Vrlikom pravcu, pri emu bi najverovatnije sadejstvovala OG Livno sa teritorije
RS.
Artiljerijsku podrku OG Sinj izvodila bi KAG ZP253 Split.
Borbenu avijaciju angaovao bi za neutralisanje i unitenje KAG, OMJ254 i CV.255
Trajanje operacije 4-5 dana.
III faza Napadna operacija sa radikalnim ciljem:
Realizaciji ove faze operacije Hrvatska bi pristupila nakon neostvarenog cilja u drugoj fazi, a
uz naklonost i podrku SAD i SRN.
Verovatni cilj Hrvatske u ovoj fazi agresije bio bi razbijanje delova SVK na Liko-kordunskom
delu fronta, po delovima ih unititi, a zatim stavljanjem pod kontrolu zauzetog prostora
rasee teritoriju RSK i time stvori povoljne uslove za dovoenje lojalne vlasti u RSK i time
izvri reintegraciju Krajine u meunarodno priznate granice Hrvatske.
U zoni korpusa verovatno e teite odbrane imati u Ravnim kotarima sa ciljem spreavanja
prodora snaga korpusa ka Zadru i ibeniku.
Oekivati je upotrebu hemijskog oruja.
Trajanje operacije 10-15 dana.
U sluaju neuspeha meunarodne zajednice da ubedi i prisili hrvatsko rukovodstvo da
prihvati produenje mandata UNPROFOR-a oekivati je angaovanje snaga NATO
za obezbeenje povlaenja jedinica OUN. Za operaciju obezbeenja povlaenja
UNPROFOR-a bi verovatno angaovao multinacionalne vazduno-pokretne snage i OMJ.
Verovatni pravci angaovanja: Zadar Obrovac Graac i ibenik Knin. U toku izvoenja
operacije nije iskljuena primena sile i zatita iz VaP-a.256
2. ZADATAK 7. KORPUSA
2.1. 7. korpus u agresiji sa ogranienim ciljem u prvoj etapi operacije odsudnom odbranom
spreava prodor ustakih snaga na pravcima: Zadar Benkovac Knin, ibenik Drni
Knin, Sinj Vrlika Knin i na pl.257 Velebit, a delom snaga prei u aktivna dejstva i
povratiti ranije zauzete teritorije.
U drugoj etapi nastaviti sa izvoenjem odbrane, pregrupisati snage i ofanzivnim dejstvima
na odseku ibenik Biograd n/m, izbiti na more i utvrditi dostignute linije. U daljem biti
u gotovosti za ofanzivna dejstva.
Podrava 105. vbr258 i V PVO VRS.259
Komandno mesto Knin.
253
254
255
256
257
258
259

Korpusna artiljerijska grupa Zbornog podruja.


Oklopno mehanizirane jedinice.
Centra veze.
Vazdunog prostora.
Planina.
Vazduhoplovnu brigadu.
Vod protuvazdune odbrane Vojske Republike Srpske.

165

3. ZADACI SUSEDA
3.1. 15. Korpus upornom odbranom u sadejstvu sa 21. korpusom i 7. korpusom spreiti
prodor ustakih snaga na pravcima: Ogulin Plaki Plitvika jezera, Otoac Vrhovine
Korenica, Perui Buni Udbina i Gospi Medak Graac sa zadatkom: upornom
odbranom spreiti bona dejstva i ovladavanje sa Kapelom i pl. Velebit i gradom T.260 Grad
i dublje prodore na izabranim pravcima, razvlaei snage i nanosei im to vee gubitke u /
s261 i MTS.
Po ispoljenom teitu slobodnim snagama izvriti pokret i prei u protivudar i unititi
uklinjene ustake snage. Delom snaga biti u gotovosti za PDB262 i odbranu ka 5.K.
Podrava AG VBR263 i RV i PVO264 SVK.
KM265 u Korenici.
3.2. 2. KK RS spreava prodor neprijatelja u zoni borbenih dejstava, presecanje i odvajanje
RSK od RS.
Komandno mesto: Otrelj.
4. ODLUKA
4.1. Odluio sam, angaujui sve raspoloive snage i potencijale u zoni odgovornosti,
osloncem na ureene zemljine objekte, masovno zapreavanje, pripremljene objekte za
ruenje u sadejstvu sa 15. K i 2. KK organizovati odbrambenu operaciju u zoni, grupiui
glavne snage na pravcima: Zadar Benkovac Knin i ibenik Drni Knin, a pomone
snage na pravcima: Sinj Vrlika Knin i na pl. Velebit sa ciljem: odsudnom odbranom
naneti neprijatelju to vee gubitke, spreiti mu prodor kroz zonu odbrane, slomiti mu
napadnu mo, a zatim energinim ofanzivnim dejstvima razbiti neprijatelja na izabranim
pravcima i na odseku Biograd n/m ibenik izbiti na more gde prei u odbranu.
Operaciju izvesti u dve etape.
U I etapi odsudnom odbranom spreiti dublje prodore neprijatelja kroz zonu odbrane,
nanositi mu to vee gubitke u /s i MTS, slomiti mu napadnu mo i stvoriti uslove za
ofanzivna dejstva.
Trajanje etape 15-20 dana.
U II etapi produiti sa izvoenjem odsudne odbrane, izvriti pregrupisavanje snaga i
energinim ofanzivnim dejstvima povratiti izgubljene teritorije u Ravnim kotarima i na pl.
Velebit, a na odseku ibenik Biograd n/m izbiti na more, odbiti protivnapad iz pravca
Zadra, utvrditi dostignute linije i biti u gotovosti za ofanzivna dejstva ka Zadru i ibeniku.
Trajanje etape 10-15 dana.
U zoni odbrane sva vea naseljena mesta i gradove pripremiti za dugotrajnu i krunu
odbranu sa teitem na zapreavanju i pripremi tvrdih objekata za vatreno dejstvo i zatitu.
Operativni raspored: Snage za odbranu, snage za aktivna dejstva, snage za ubacivanje, snage
za podrku, snage za PoB,266 snage za PVO, snage za PDB,267 snage za zapreavanje, snage za
odbranu gradova, snage za kontrolu teritorija, snage za komandovanje i rezerva.
Gotovost za odbranu odmah, a za ofanzivna dejstva po stvaranju uslova.
260
261
262
263
264
265
266
267

Teslingrad.
ivoj sili.
Protudiverzantsku borbu.
Artiljerijska grupa viecjevnog bacaa raketa.
Ratno vazduhoplovstvo i protuvazduna odbrana.
Komandno mjesto.
Protuoklopnu borbu.
Protudiverzantsku borbu.

166

5. ZADATAK JEDINICAMA
5.1. 4. lbr268 organizuje odbranu u zoni: M.269 Alan (tt. 1044), iskljuno, Karinsko drilo
Kum (tt. 416), Jelovi vrak (tt. 1050), sa zadatkom: osloncem na ureene zemljine objekte
uz dopunsko zapreavanje i ruenje u sadejstvu sa 9/15.K i 92. mtbr odsudnom odbranom
spreiti prodor HV kroz zonu odbrane, naneti joj to vee gubitke u /s i MTS, slomiti
mu napadnu mo a zatim izvriti pregrupisavanje snaga i energinim napadnim dejstvima
razbiti neprijatelja na pravcu: s. Ronevii s. Maslenica i izbiti na liniju: s. Modri s.
Rovanjska s. Maslenica odakle biti u gotovosti za dalja ofanzivna dejstva.
Teite odbrane imati na pravcu: s. Jasenica Obrovac.
Podrava II KAG270 7.
KM u rejonu s. G.271 Biliane.
5.2. 92. mtbr organizuje odbranu u zoni: Karinsko drilo, sv. Ivan (ukljuno), auevica (tt.
184) (ukljuno), Kum (tt. 416) (iskljuno), sa zadatkom: osloncem na ureene zemljine
objekte i dopunsko zapreavanje u sadejstvu sa 4. lbr, 3. pbr i 7. mpoap272 odsudnom
odbranom spreiti prodor HV kroz zonu odbrane, naneti joj to vee gubitke u /s i MTS,
slomiti joj napadnu mo, a zatim pregrupisavanjem snaga i uvoenjem rezerve energinim
ofanzivnim dejstvima razbiti neprijatelja ispred p/k i izbiti na liniju: s. Islam Latinski s.
Polinik s. Murvica s. Galovac odakle biti u gotovosti za dalja ofanzivna dejstva.
Teite odbrane imati na pravcu: s. Kai s. Smili Benkovac.
Podrava II KAG 7.
KM u s. Ostojii.
5.3. 3.pbr273 sa delom snaga iz OG-3 (pb i t) organizuje odbranu u zoni: Sv. Ivan
(iskljuno), s. Morpolaa (ukljuno), s. Dobropoljci (ukljuno), auevica (tt. 184)
(iskljuno) sa zadatkom: osloncem na ureene zemljine objekte uz dopunsko zapreavanje
u sadejstvu sa 92. mtbr, 2. pbr i 7. mpoap odsudnom odbranom spreiti prodor HV kroz
zonu odbrane, naneti joj to vee gubitke u /s i MTS, slomiti joj napadnu mo, a zatim
uvodei rezervu i pregrupisavanjem snaga uz jaku art. podrku energinim ofanzivnim
dejstvima razbiti neprijatelja ispred p/k i na odseku s. Pakotane s. Turanj izbiti na more
gde prei u odbranu obezbeujui se sa pravca Zadra i s. Pirovac.
Teite odbrane imati na pravcu: Stankovci Benkovac.
Podrava II KAG 7.
KM u rejonu s. opot.
5.4. 2. pbr organizuje odbranu u zoni: s. Morpolaa (iskljuno), s. Rogovo, Gradina (tt.
243), s. Dobropoljci (iskljuno) sa zadatkom: osloncem na ureene zemljine objekte uz
dopunsko zapreavanje i ruenje u sadejstvu sa 3. pbr, 75. mtbr i delovima 7. mpoap-a
odsudnom odbranom spreiti prodor HV kroz zonu odbrane, naneti joj to vee gubitke i
slomit napadnu mo, a po formiranju OG-3 ulazi u njen sastav.
Teite odbrane imati na pravcu: Skradin evrske.
KM u rejonu Planinik.
268
269
270
271
272
273

Laka brigada.
Mali.
Korpusna artiljerijska grupa.
Gornje.
Mjeoviti protivoklopni artiljerijski puk.
Pjeadijska brigada.

167

5.5. 75. mtbr organizuje odbranu u zoni: s. Bogati (iskljuno), Ivova glava, s. Kneevii
(tt. 804), kanjon Krke sa zadatkom: osloncem na ureene zemljine objekte, masovno
zapreavanje i ruenje u sadejstvu sa 2. pbr i 1. lbr odsudnom odbranom spreiti prodor
HV kroz zonu odbrane, naneti joj to vee gubitke u /s i MTS, slomiti joj napadnu mo,
a zatim uvodei rezervu uz jaku art. podrku izvriti protivnapad, ovladati Miljevakim
platoom i izbiti na kanjon r. ikole gde prei u odbranu.
Teite odbrane imati na pravcu: Pakovo Selo Drni Knin.
Podrava I KAG 7.
KM u rejonu s. Tepljuh.
5.6. 1. lbr organizuje odbranu u zoni: Ivova glava, Jelovi vrh (tt. 1518) (ukljuno), s. Unita
(iskljuno), s. Kneevii (tt. 804) sa zadatkom: osloncem na ureene zemljine objekte,
zapreavanje i ruenje u sadejstvu sa 75. mtbr i snagama 2. KK odsudnom odbranom
spreiti prodor HV kroz zonu odbrane, naneti joj to vee gubitke, slomiti napadnu mo,
nakon ega biti u gotovosti za aktivna dejstva na pravcu: s. Maljkovo s. Potravlje.
Delom snaga kontrolisati prostor: Janiji vrh (tt.1790), Vjeti gora, obezbeujui levi bok.
Podrava I KAG 7.
KM u rejonu Vrlika.
5.7. OG-3 sastava: 2. pbr, 1. bbr, 2. bbr, 7. okb,274 had275. Zadatak: Po preuzimanju inicijative
i stvaranju uslova za ofanzivna dejstva napada u zoni: s. Vuki, s. Pirovac, kanjon Krke,
grupiui glavne snage na pravcu: s. ista Mala s. Pirovac, a pomone snage na pravcu: s.
Dragiii Vodice sa ciljem: razbiti neprijatelja na pravcu napada, presei teritoriju RH i na
odseku s. Pirovac Vodice izbiti na more gde prei u odbranu.
Delom snaga obezbediti se sa pravca s. Stankovci.
Komandant OG-3 N276 7. K.
Podrava II KAG 7.
KM u rejonu evrske.
5.8. 7. okb sa srb277 S-1M278 (-1 odelenja) u rezervi 7.K u rejonu s. Oestovo u gotovosti za
aktivna dejstva na pravcima: Knin Vrlika, Knin Drni, s. Kistanje Skradin i s. Kistanje
Benkovac i za PDB u irem rejonu prevoja Derala.
Po formiranju OG-3 ulazi u njen sastav.
5.9. 7 Oklopni voz u prvoj etapi operacije u rezervi 7. K u rejonu Knina u gotovosti za
aktivna dejstva na pravcima: Knin Benkovac, Knin Drni s. itni, Knin Graac i
Knin Biha.
5.10. Odbranu gradova: Knin, Benkovac, Drni i Obrovac vriti operativnim rasporedom
snaga 7. K a kontrolu teritorije vriti jedinicama prostorne strukture i jedinicama MUP-a.
6. VATRENA PODRKA
6.1. Artiljerijska:
a) Obrazovati:
274
275
276
277
278

Oklopna brigada.
Haubiki divizion.
Naelnik taba.
Samohodna raketna baterija.
Strela.

168

I KAG-7 sastava: 7. map279 (bez 3/1.tad280 152 mm, i mab281 VBR 128 mm)
Komandant grupe, komandant map-a.
VP282 u rejonu: s. Siveri, Vukovia staje, s. Oegovii (za tad 152 mm, -3 i mab VBR), a za
tab 130 mm u rejonu: 2 topa u s. Varivode i 3 topa u s. Civljane.
KM u rejonu s. Oegovii.
II KAG-7 sastava: 3/1. had 152 mm i mab VBR 128 mm.
Komandant grupe, komandant thad-a283 152 mm.
VP u rejonu: s. Korlat, s. K. Atlagia, Krivae.
KM u rejonu s. Vojvodii.
b) Zadaci:
U I etapi operacije:
biti u gotovosti za podrku odsudne odbrane na teitu odbrane u zoni dejstva korpusa.
spreiti napad neprijatelja iz pokreta na pravcima: Sinj-Vrlika, pripremajui vatre po
rejonima: s. Hrvace, s. Potravlje, s. Bitelii i s. Vrdovo; s. Mu s. Otavice pripremajui
vatre po rejonima: s. Pribude, s. Crivac, s. Kljaci i s. Umljanovii; s. Drinovci s. Oklaj
pripremajui vatre po rejonima: s. Drinovci i s. iritovci; s. Islam s. Kai s. Smili
pripremajui vatre po rejonima k. 212 i s. Pozderi; s. Buterini s. Bodarii s. Pedii
pripremajui vatre po rejonima: k. 156 s. Cvitii; s. Galovac s. Prkos s. kabrnja
pripremajui vatre po rejonima: s. Prkos, raskrsnica puteva u s. kabrnja; s. Stankovci s.
Pristeg pripremajui vatre po rejonima: kola u s. Pristeg i raskrsnica puta u s. Budak.
Podrati K POOd284 7 u izvoenju POB na pravcima: Zadar Benkovac, s. Stankovci
Benkovac s. Bruka i Gaelezi s. Morpolaa s. Bribir.
U II etapi operacije:
Podrati ofanzivna dejstva OG-3 na pravcu: s. ista Mala s. Pirovac i s. ista Mala s.
Gaelezi Vodice.
Podrati ofanzivna dejstva 3. pbr na pravcima: s. Stabanj s. Pakotane, s. Jagodnja
Biograd n/m i s. Kakma s. Turanj.
Spreiti protivnapad HV na pravcima: Vodice s. Gaelezi, s. Pirovac s. ista Mala s.
Bribir.
7. OSNOVNI SADRAJI BORBENIH DEJSTAVA
7.1. Protivoklopna borba:
Teite imati na zdruenoj upotrebi PO artiljerije u kombinaciji sa pravovremenim i
dopunskim zapreavanjem na svim pravcima pogodnim za upotrebu oklopnih jedinica.
Obrazovati: KPOOd sastava: 7. mpoap
Komandant KPOOd, komandant 7. mpoap
POR285 u rejonu: s. opot, s. Jagodnja D.286, s. Perui.
279
280
281
282
283
284
285
286

Mjeoviti artiljerijski puk.


Topovskog artiljerijskog diviziona.
Mjeovita artiljerijska baterija.
Vatreni poloaj.
Topnikog haubikog diviziona.
Korpusni protuoklopni odred.
Protuoklopni raspored.
Donja.

169

POP-1287 imati, na pravcu: Islam Grki Smili Benkovac u rejonu s. Radmanovii


pijaljka, na pravcu: Polinik Suhovare Benkovac u rejonu s. Biljane Donje i na pravcu
Biograd n/m Benkovac u rejonu s. Kakma.
KM u rejonu Jagodnja D.
Zadaci:
POP-1 na pravcu: s. Radmanovi s. Kai s. Islam Grki, spreiti prodor oklopnomehanizovanih snaga HV.
POP-1 na pravcu: s. Miranje s. Pristeg s. Stankovci, spreiti prodor oklopnomehanizovanih snaga HV.
POP-1 na pravcu: s. Kakma s. Jagodnja Biograd, spreiti prodor oklopno-mehanizovanih
snaga HV.
Iz POR, s. opot izlazi na POP-1 u rajon: s. Morpolaa, s. Provi, s. Medare, odakle spreiti
prodor oklopno-mehanizovanih snaga HV sa pravca: s. Putiane s. Stankovo s. ista
Mala.
7.2. Protivvazduna odbrana:
Teite PVO imati na odbrani grada Knina, I i II KAG-7.
Podatke o situaciji u VaP288 daje 41. bVOJIN289 na talasu obavetavanja po planu rada. U
sluaju slabe ujnosti sluati 51. b CVOJ290 na TO po planu rada.
7. larp PVO bez 1 sab PVO 20/3 mm, BOV-3 i 1 srb PVO S-1M brani grad Knin za svo
vreme izvoenja borbenih dejstava, sa 1 sab291 PVO 20/3 mm BOV-3 bez jednog odelenja
brani I KAG-7, sa 1 srb PVO S-1M bez jednog odelenja brani 7.okb, sa 1 odelenjem 20/3
mm BOV-3 i S-1M brani VER ORKAN, za svo vreme borbenih dejstava.
Organizacija PVO ostalih jedinica korpusa prema odluci K-danta jedinica sa imajuim
snagama i sredstvima.
Peadijsko naoruanje koristiti za dejstvo po helikopterima i poljoprivrednoj avijaciji.
U svim jedinicama korpusa preduzimati mere PVZ, a posebno mere maskiranja i utvrivanja.
Preduzeti mere na spreavanju stvaranja unosnih ciljeva za dejstvo avijacije.
7.3. Protivdesantna borba:
PDB u zonama odgovornosti voditi sopstvenim snagama i sredstvima. Za PDB pored
rezervi, OMJ292 i art. jedinica za podrku angaovati jedinice prostorne strukture i jedinice
MUP-a.
Za PDB u irem rejonu Derala u sadejstvu sa snagama 2. KK izvode 7. okb,293 7. VP294 i
jedinice MUP-a Knin.
Jedinice namenjene za PDB imati u punoj b/g i iste obezbediti sa potrebnim brojem m/v.
Delovima art. jedinica odrediti RED da mogu dejstvovati sa VPo po VD u toku sputanja.
7.4. Protivdiverzantska i protivteroristika dejstva:
U cilju spreavanja diverzantsko-teroristikih dejstava, ubaenih i odmetnikih grupa i
pojedinaca, preduzeti pojaane mere bezbednosti i samozatite, a teite imati na zatiti
287
288
289
290
291
292
293
294

Protuoklopni poloaj.
Vazdunom prostoru.
Bataljun za voenje, osmatranje, javljanje i navoenje.
Centar za voenje, osmatranje, javljanje i navoenje.
Srednja artiljerijska baterija.
Oklopno-mehanizirana jedinica.
Oklopni bataljon.
eta vojne policije.

170

KM, AG295 i skladitima MTS. Vreme i pravce pokreta jedinica saoptavati neposredno
pred polazak. Na pravcima kretanja vriti izvianje, a u svim jedinicama odrediti snage za
voenje borbe protiv ubaenih DTG.296 Posebnu panju posvetiti u toku kretanja prilikom
prolaska kroz tesnace, naseljena mesta i preko mostova.
8. OBEZBEENJE BORBENIH DEJSTAVA
8.1. Moralno obezbeenje:
Obezbediti da sve aktivnosti izgradnje, odravanja i uvrenja borbenog morala boraca,
komandi i jedinica proizilaze iz stavova i opredelenja drutveno-politikog rukovodstva
RSK, pri emu posebno imati u vidu i zasnivati ukupan rad na tradicionalnim vrednostima
srpskog naroda.
Informativno-propagandnom delatnou uticati na to da se obezbedi jedinstvena podrka
javnog mnjenja, borbi vojske i naroda za pravedne ciljeve srpskog naroda na ovim prostorima
i ire. Teite imati na moralno-psiholokim i motivacionim merama i aktivnostima za
oruanu borbu, radi ega posebno:
jaati pouzdanje i uverenje u sopstvene mogunosti, snagu kolektiva, vlastito naoruanje,
nau vojsku i snagu odbrane u celini,
obezbediti visoki stepen jedinstva komandi i jedinica, vojnu disciplinu i bezbednost, a
prema nosiocima destruktivnih pojava hitno i rigorozno preduzimati adekvatne mere,
spreiti stranako i drugo delovanje na ideolokim osnovama,
pravovremeno i potpuno informisati celokupan sastav o bitnim pitanjima koja utiu na
jaanje odbrane RSK, te o izgradnji i borbenim uspesima SVK, pri emu suprotstavljanje
neprijateljskoj propagandi ima izuzetan znaaj,
sa organima vlasti, vjerskim institucijama SPC297 i drugim civilnim strukturama u
zonama odgovornosti jedinica ostvariti celovitu i kontinuiranu saradnju u funkciji jaanja
jedinstvenog fronta odbrane RSK,
sa pripadnicima UNPROFOR-a u zonama odgovornosti uspostaviti korektne i prijateljske
odnose i po svaku cenu izbegavati konfliktne situacije ne odstupajui od vlastitih interesa.
8.2. Obavetajno obezbeenje:
Obavetajno obezbeenje organizovati obavetajno-izviakim organima i jedinicama u
saradnji sa obavetajnim organima MUP-a u svojim zonama odgovornosti, a u skladu sa
nareenjem za obavetajno obezbeenje.
Teite obavetajnog obezbeenja imati na pravcima: Benkovac Zadar, Drni ibenik i
Vrlika Sinj sa ciljem pravovremenog otkrivanja ovih aktivnosti neprijatelja. Obavetajne
organe teino angaovati na prikupljanju podataka o aktivnosti HV u taktikoj dubini sa
teitem na otkrivanju rasporeda OMJ i VP artiljerije.
Izviaku etu angaovati po sledeem:
Od 1.iv298 formirati IG299-1 koju uputiti na pl. Dinara, i IG-2 koju uputiti na pl. Svilaja.
2.iv imati u rezervi i angaovati ga po ukazanoj potrebi.
8.3. Bezbedonosno obezbeenje:
295
296
297
298
299

Artiljerijska grupa.
Diverzantsko-teroristikih grupa.
Srpske pravoslavne crkve.
Izviakog voda.
Izviaku grupu.

171

U svim jedinicama u zoni korpusa preduzeti sve potrebne mere zatite elemenata b/g uz
neposrednu saradnju sa SJB300 i drugim snagama i subjektima zatite na teritoriji. Posebnu
panju pokloniti zatiti tajnosti odluka, planovima upotrebe jedinica, fizikom obezbeenju
KM i rejona rasporeda OMJ, VP artiljerijsko-raketnih jedinica, kao i skladita municije,
MES-a i pogonskog goriva.
Merama organa komandovanja onemoguiti svaki pokuaj i vid neprijateljskog rada kao to
je: irenje glasina, izazivanje panike, straha i nesigurnosti, kao i drugih oblika propagandnosubverzivnog delovanja, a prema nosiocima preduzimati energine disciplinske i mere
krivinog gonjenja.
Svaku samovolju kao to je protivljenje pretpostavljenom, odbijanje izvrenja nareenja,
krae oruja, municije, MES-a301 i p/g302 spreavati i preduzimati krivine mere prema
poiniocima. Dezertere u saradnji sa organima SJB pronalaziti i privoditi i prema istima
preduzimati zakonske mere.
Redovno vriti informisanje borakog sastava o politiko-bezbedonosnoj situaciji u
jedinicama i zoni korpusa i ire.
Organe bezbednosti u jedinicama teino angaovati na otkrivanju i spreavanju obavetajnoizviake, sabotane i diverzantsko-teroristike delatnosti.
Jedinice Vojne policije angaovati na zadacima iz njihovog delokruga rada sa teitem na
obezbeenju KM i komandanata u mestu i pokretu, potranoj i sprovodnikoj slubi,
regulisanju i kontroli saobraaja, kontroli teritorija i kontroli sprovoenja nareenih mera
bezbednosti u zonama izvoenja b/d, a polovinu od brojnog stanja jedinica imati u stalnoj
spremnosti za borbu protiv ubaenih specijalnih ustakih snaga u dubinu zone korpusa.
8.4. Ininjerijsko obezbeenje:
Teite in. obezbeenja imati na utvrivanju i zapreavanju na pravcima angaovanja
g/s.303 Utvrivanje izvoditi u drugom i treem stepenu zatite. Pri zapreavanju uz ugraene
MEP304 vriti njihovu dogradnju stvarajui im dubinu. Za izvoenje in. radova pored
formacijskih sredstava koristiti priruna sredstva i materijal iz mesnih izvora.
Prolaze u m/p otvarati runo.
7. in. bataljon angaovati po sledeem:
Formirati PGZ305-7 i GZ-7 jaine do ojaanog voda sa zadatkom: zapreavanja na pravcu:
Knin Drni, s. Vrbnik s. Oklaj, s. Stankovci s. Ceranje, te po stvaranju uslova izvriti
ruenje Skradinskog i ibenskog mosta.
Od putnog voda formirati GOP306-7 sa zadatkom: Uz privredne subjekte odrava i
opravlja komunikacije: Knin Drni, Knin Vrlika, Knin Kistanje Benkovac i Kistanje
Obrovac.
Vod za utvrivanje vri utvrivanje KM 7. K, 7. okb i 7. larp PVO.
Na zadacima in. obezbeenja planski i organizovano angaovati privatna i drutvena
preduzea i njihovu tehniku.
300
301
302
303
304
305
306

Stanica javne bezbjednosti.


Minsko-eksplozivnih sredstava.
Pogonskog goriva.
Glavnih snaga.
Minsko-eksplozivne prepreke.
Pionirsku grupu za zapreavanje.
Grupu za odravanje putova.

172

Maskiranju pokreta jedinica tehnike i objekata posvetiti punu panju u kom cilju
primenjivati raznovrsne maskirne mjere i postupke.
KM 7. in. b. u rejonu s. Radui.
8.5. PNHBOb:307
Teite PNHBOb imati na pravovremenom otkrivanju i upotrebi NHB oruja, upozorenju
jedinica, brzini upotrebe sredstava za zatitu i izvrenju dekontaminacije zahvaenih jedinica.
Svakog borca popuniti sa formacijskim sredstvima ABHO, a u nedostatku istih izraditi
adekvatna priruna sredstva.
7. mvABHO308 angaovati po sledeem:
Osm309-1 u rejonu Kninska tvrava
Osm-2 u rejonou V.310 Promina (tt. 1148)
Ostatak izviaa u rejonu s. Ljuba, a iste angaovati po ukazanoj potrebi.
Biti u gotovosti za prihvat kontaminiranih jedinica i intervenciju na pravcima: Knin
Vrlika, Knin Drni, Knin evrske Benkovac.
8.6. Pozadinsko obezbeenje:
a) Razmetaj elemenata za PoOB-e pretpostavljene komande:
PKM311 G SVK u Kninu, kasarna Senjak,
KM 75. PoB u Kninu, kasarna Senjak,
T Sk pg/s312 u s. Kosovo
Meovito skladite TMS u s. Golubi sa odeljcima u Kninu u Severnoj kasarni i u kasarni
Senjak,
Sk Sm313 MS u Kninu, kasarna Senjak,
Sk InMS314 u Kninu, kasarna Senjak,
SR315 75.PoB u s. Strmica
b) Razmetaj elemenata za PoOB-e sopstvenih jedinica:
KM 7. K u Kninu, Severna kasarna,
PKM 7. K u Kninu, Severna kasarna,
KM 7. PoB u Kninu, Severna kasarna,
KM Od. 7. PoB u Benkovcu, kasarna,
Sk MTS u Kninu, Severna kasarna,
Sk municije i MES u s. Paene i s. Bruka,
Jedinice 7. PoB u Kninu, Severna kasarna,
Jedinice Od. 7. PoB u Benkovcu, kasarna
c) Pozadinski elementi potinjenih jedinica (pukova-brigada) po odluci K-danata pukovabrigada.
Gotovost za rad navedenih elemenata odmah.
307
308
309
310
311
312
313
314
315

Protunuklearna hemijsko-bioloka odbrana.


Motorna vozila za atomsko-hemijsko bioloku odbranu.
Osmatrako mjesto.
Velika.
Pokretno komandno mjesto.
Tehniko skladina pogonska sredstva.
Skladite sanitetskog materijala.
Skladite intendantskog materijala.
eta srednjeg remonta.

173

d) PoOB-e316 jedinica i k-di organizovati sopstvenim snagama i sredstvima, osloncem na


7. PoB i Od. 7. PoB, kao i koritenjem raspoloivih kapaciteta na teritoriji u rejonima
razmetaja jedinica u zoni odgovornosti.
Na PoOb-u, osim jedinica organskog sastava imati i sve pridate jedinice, jedinice ojaanja,
kao i delove jedinica koje izvravaju borbene zadatke u zoni dejstva brigade, te jedinice
MUP-a RSK i dobrovoljake jedinice i sastave.
PoOb-e realizovati u dve etape:
Teite PoOb-a u prvoj etapi imati na jedinicama na teitu odbrane i snagama za PVO,
POB i PDB.
Teite PoOb-a u drugoj etapi imati na jedinicama koje izvode ofanzivna dejstva.
Prioritet po sredstvima imati na snabdevanju municijom i MES-a i p/g odravanju borbene
tehnike i sredstava veze, kao i evakuaciji tee povreenih.
Sve jedinice popuniti MS do norme, a gde se proceni da bi snabdevanje bilo oteano ili
prekinuto, i preko norme sa ciljem osamostaljivanja jedinica za period 10-15 dana.
Ishranu jedinica do poetka ofanzivnih dejstava vriti tekuim obrokom a po otpoinjanju
ofanzivnih dejstava kombinovano.
9. KOMANDOVANJE I VEZA:
Veze organizovati po planu veza i to neprekidno, angaujui sve vrste veza KM sa komandom
1. lbr, 2. pbr, 3. pbr, 75. mtbr, 92. mtbr, 4. lbr, OG-3, 7. map, 7. mpoap, I KAG 7, II
KAG 7, 7. okb, 7. in. b., IKM-1, IKM-2, IKM-3 i PKM.
Zatitu tajnosti informacija obezbediti koritenjem zatienih RR kanala i primjenom
optih i specijalnih dokumenata kriptozatite.
U radio i radio-relejnim vezama obezbediti po dva rezervna uesnika.
Kurirsku vezu obezbediti iz sastava komande stana Korpusa. Odrediti 6 motocikla i
razmestiti ih u rajon KM.
KM 7. korpusa u Sjevernoj kasarni u Kninu u radu.
IKM-1 po mojoj odluci
IKM-2 po mojoj odluci
IKM-3 po mojoj odluci
PKM 7. K u Sjevernoj kasarni u Kninu u radu.
Signali po tablici signala.
Dostavljanje izvetaja:
redovne izvetaje do 19,00 asova sa stanjem u 17,00 asova
vanredne izvetaje dostavljati po potrebi i ODMAH.
K O M A N D A N T
p u k o v n i k
M.P.317 Veso Kozomara, [v.r.]
Izvornik, strojopis, latinica
HR-HMDCDR, 8., kut. 1.

316
317

Pozadinsko obezbjeenje.
Okrugli peat: Vojna pota 9031, Knin.

174

50

1995., veljaa 14.


Knin
Obavijest Glavnog taba SVK podreenim postrojbama o vojno-politikoj situaciji u RSK,
prijetnjama Hrvatske otkazivanjem mandata snagama UNPROFOR-a, odluci Skuptine
RSK da zamrzne pregovore s Hrvatskom oko ekonomskih pitanja, razlozima odbijanja
plana Z-4 te obeanju predsjednika RSK Milana Martia o poboljanju materijalnog
poloaja pripadnika SVK
REPUBLIKA SRPSKA KRAJINA
GLAVNI TAB SRPSKE VOJSKE

Pov. br. 6-21

14. 02. 1995. god.
INFORMACIJA.Vojno-politika situacija u neposrednom okruenju:
RH i dalje kod svoga stanovnitva odrava ratne tenzije, preko MAS medija koristei
doneenu odluku o otkazivanju mandata UNPROFOR-u, koga optuuje kao glavnog
krivca to RH do sada nije reila pitanje RSK kao sastavnog dela RH.
Intenzivno vre mobilizaciju, grupisanje, dovoenje jedinica du granice sa RSK,
demonstriraju silu, a esto vre provokacije sa peadijskim orujem i povredu vazdunog
prostora. Iz reona Livanjskog polja i sa Dinare direktno uestvuju sa HVO u borbenim
dejstvima protiv 7. K na Dinari.
Republika Hrvatska i dalje uiva podrku zapadnih zemalja, u prvom redu SAD i
Njemake i glavnog nosioca u borbi protiv pravoslavlja, pape i Vatikana.
Muslimanske snage su prekrile Sporazum o prekidu vatre sa RS. Svakodnevno vre
napade kao i izvode provokativna dejstva protiv snaga 15. K.
Svetski mediji i dalje kalkuliu oko UNPROFOR-a dali e se povui ili nee, kuda i slino.
Stanje u RSK:
RSK i dalje nije konstituisana kao organizovana drava sa svim potrebnim institucijama.
Odrana je vanredna sednica Skuptine RSK, gde je razmatrana odluka RH da otkae
mandat UNPROFOR-u i politiko-bezbedonosna situacija u RSK. Skuptina je donela
odluku da se zamrznu svi dalji pregovori sa RH oko ekonomskog programa, dok RH ne
povue svoju odluku o prestanku mandata snaga UNPROFOR-a, ili da takvu odluku
poniti SB.318 Druga odluka koja je usvojena je proglaenje opte-ratne opasnosti, sa ime se
konkretno regulie obaveza svih subjekata u drutvu vezano za odbranu RSK.
Skuptini se javno obratio Predsednik Milan Marti, gde je kritiki iznio sve probleme oko
nefunkcionisanja dravne vlasti, vercu i drugim mahinacijama. Posebno je kritiki iznio
podatke o mizerno isplaenim vojnikim platama i rekao da to Vlada nije smela dozvoliti.
Ponueni plan kontakt grupe Z-4 o kome RSK nije ni htela da raspravlja svodi se na to da
je RSK sastavni dio RH, a da moe samo da se da odreena autonomija. U sutini radi se o
planu iji je tvorac Republika Hrvatska.
318

Savjet bezbednosti (Vijee sigurnosti) UN-a.

175

Aktivnost SVK:
U G SVK, uz prisustvo Predsednika Martia, odrano je redovno referisanje o b/g
SVK.319 Istaknuto je spremnost svih korpusa da se suprotstave ustakoj pretnji i agresiji, a
komandantima su izdati konkretni zadaci za podizanje b/g na vii nivo. Predsednik Marti
je iznio, da daje, i da e dati punu podrku SVK u njenoj izgradnji i jaanju b/g.
Jedinice SVK i borci su svjesni opasnosti i potrebe da se pripreme za odbranu.
Treba i dalje borcima uporno naglaavati da je Hrvatska nosioc borbe protiv Srpskog
naroda i da nam je osnovni zadatak borba protiv njih u prvom redu na bojnom polju.
Nezadovoljstvo koje je sa pravom nastalo kod boraca vezano za isplatu, G SVK je
preduzimao i preduzima niz mera kod Vlade i resornog Ministarstva odbrane, da se to rei
na zadovoljstvo boraca i da se istima ubudue poklanja vea panja.
I dalje u nekim jedinicama SVK imamo pojava gubljenja ivota van borbenih dejstava to
je rezultat nediscipline, pijanstva i drugog, to negativno utie na moral boraca, a to treba
iskorenjivati na svim nivoima.
POMONIK KOMANDANTA
pukovnik
Tihomir Alavanja, [v.r.] M.P.320
Dostavljeno: 7., 15., 21., 39., 18. i 11. K, 105. vbr
75. PoB, 44. rbr., 45. bVOJIN, bVP, v G, EI i PED, NC SVK, 107. NC Alfa
Izvornik, strojopis, latinica
HR-HMDCDR, 6., kut. 9.

51

1995., veljaa 14.


Knin
Odgovor Ministarstva odbrane RSK Udruenju boraca RSK u vezi prijema dragovoljaca iz
Srbije
REPUBLIKA SRPSKA KRAJINA
MINISTARSTVO ODBRANE
BROJ: 29-23-1/95
Knin, 14. 02. 1995. godine
PREDMET: Angaovanje dobrovoljaca iz Srbije, veza br. 01-16-01/95
Udruenje boraca RSK
n/r predsjednika
g. Pribievi Nedjeljko
STARA GRADIKA
319
320

Vidi: Dok. br. 47.


Okrugli peat: Glavni tab Srpske vojske.

176

Ministarstvo odbrane razmotrilo je zahtjev321 Udruenja boraca RSK u kome se trai


suglasnost za angaovanje dobrovoljaca iz Republike Srbije i izvjetava vas slijedee:
1. Slaemo se zahtjevom i dajemo vam na znanje da sve te aktivnosti treba koordinirati
Ministarstvo odbrane i G SVK. U vezi s tim dat emo posebno uputstvo.
to se tie vaeg zahtjeva pod takom 3 telegrama izvjetavamo vas da za sada nemamo
sredstava namijenjenih za te svrhe.
S potovanjem.
MINISTAR
Pukovnik M.P.322
Dr. Rade Tanjga M.P.323
Preslika, strojopis, latinica
HR-HMDCDR, 18., inv. br. 1932.

52

1995., veljaa 15.


Knin
Zamolba Ministarstva odbrane RSK Generaltabu Vojske Jugoslavije za donaciju
armiranobetonskih elemenata za izradu sklonita i bunkera te minsko-eksplozivnih
sredstava
REPUBLIKA SRPSKA KRAJINA
MINISTARSTVO ODBRANE
Broj: 169-3/95
Knin, 15. 02. 1995. godine
GENERALTABU VOJSKE JUGOSLAVIJE
Ratna opasnost koja prijeti RSK od strane Republike Hrvatske, primorava nas na
dodatna utvrenja ratita, kako bi odoleli agresoru uz to manje gubitke.
Stoga Vas molimo da nam u vaim mogunostima odobrite armirano betonske elemente
za izradu sklonita i bunkera, kao i minsko eksplozivna sredstva ve traenih preko G
Vojske RSK.
Mislimo da e te nas shvatiti u kakvoj situaciji se nalazimo i odobriti nam traeno.
Pozdrav,
DS/MM
MINISTAR
pukovnik
M.P.324
Dr Rade Tanjga, [v.r.]
321
322
323
324

Vidi: Dok. br. 46.


Prijemni peat: Udruenje boraca RSK, Stara Gradika, br. 01-02-01/95, 14. 2. 1995.
Prijemni peat centra veze: Brzojav br. 480, primljen 14. 2.; predan 15. 2.
Okrugli peat: Ministarstvo odbrane RSK, Knin.

177

Izvornik, strojopis, irilica


HR-HMDCDR, 5., kut. 1.

53

1995., veljaa 15.


Knin
Odluka Ministarstva odbrane RSK o ureenju prostora RSK za obranu, izgradnju
zatitnih objekata, ureenju prvih linija, sklonita za zatitu vojnih zrakoplova te ureenju
komunikacija i objekata veze izmeu vojnih postrojbi
REPUBLIKA SRPSKA KRAJINA VOJNA TAJNA
MINISTARSTVO ODBRANE POVERLJIVO
Broj: 109-1
/95
Knin, 15. 02. 1995. godine
Na osnovu stanja opte ratne opasnosti i ukazane potrebe za ureenje teritorije za
potrebe odbrane donosim
ODLUKU
o ureenju i pripremi teritorije za odbranu
1. urediti ratita za koritenje ve postojeih izgraenih objekata prirodnih i vjetakih,
radi stvaranja to boljih uslova odbrane.
2. izgraditi objekte za komandovanje i veze, objekte za vatrena dejstva i zatitu ive sile
kao i objekte za zatitu borbenih i drugih sredstava SVK.
3. pripremiti i izvriti zapreavanja na procjenjenim pravcima napada u skladu sa planom
upotrebe jedinica.
4. izgraditi potrebne putne komunikacije, mostove i prelaze preko rijeka za nesmetano
izvoenje borbenih dejstava u skladu sa optom upotrebom jedinica.
5. izvriti prilagoenje planiranih objekata veze SVK za upotrebu u ratnim uslovima
izvoenja odbrane.
6. izvriti pripremu za onesposobljenje i ruenje planiranih objekata.
7. izvriti opravku i rekonstrukciju aerodroma Udbina i dionica asfaltnih puteva za
pomone poletnosletne staze.
8. izgraditi, adaptirati sklonita za zatitu aviona.
9. izvriti maskiranje objekata i izvrenih radova.
Sve gore navedene radove prema planu utvrenja i ureenja teritorije RSK utvrenje
prednje linije zavriti do 20. 03. 1995. godine.
Sav potreban materijal za izgradnju zatitnih objekata, a koje jedinice nemaju u vlastitim
izvorima osigurati e Ministarstvo odbrane RSK prema specifikaciji Glavnog taba VRS i
utvrenom planu. Radove e izvesti jedinice u zoni svoje odgovornosti sa koritenjem svih
raspoloivih privrednih i civilnih potencijala na svojoj teritoriji i suradnji sa politikim i
drutvenim strukturama. Gorivo sa ostvarenje planom predvienih zadataka obezbedit e
Ministarstvo odbrane RSK.
DS/MM
178

Dostaviti: MINISTAR
G SVK pukovnik
arhiva M.P.325 dr. Rade Tanjga, [v.r.]
Izvornik, strojopis, irilica
HR-HMDCDR, 5., kut. 1.

54

1995., veljaa 15.


Okuani
Obavijest Komande 18. korpusa SVK predsjednicima skuptina opina o vojnopolitikoj
situaciji u zapadnoj Slavoniji, sa zakljukom o povijesnoj prilici za osnivanje jedinstvene
srpske drave i obranu tradicionalnih srpskih prostora
KOMANDA 18. KORPUSA
Pov. broj 20-121
Okuani, 15. 02. 1995. godine
Poziv za sastavak,
dostavlja Predsednicima SO
Daruvar
Podravska Slatina
Grubino Polje
Na osnovu zakljuaka donetih na sednici Ratnog saveta i odranoj 14. 02. 1995. godine u
Okuanima sazivam sastanak sa sledeim dnevnim redom:
1. Informisanje o vojnopolitikoj situaciji
2. Upoznavanje sa Zakljucima Ratnog saveta i obavezama pojedinih subjekata.
Sastanak e se odrati u kino sali u Okuanima u 8.00 asova.
Zbog znaaja pitanja koja su na dnevnom redu za odbranu zemlje molim vas da se sastanku
odazovete.
K O M A N D A N T
p u k o v n i k
M.P.326 Lazo Babi, [v.r.]
INFORMACIJA
1. Vojno-politika situacija u okruenju
RH i dalje kod svog stanovnitva podgrijava i odrava ratne tenzije. Preko sredstava
informisanja intenzivno se pokuava formirati javno mnenje pogodno za ponovnu agresiju
na RSK. Posebno intenzivno se eksploatie njihova odluka da otkau mandat snagama
UNPROFOR-a, velia snaga i opremljenost HV i sposobnost da putem sile reintegrie
325
326

Okrugli peat: Ministarstvo odbrane RSK, Knin.


Okrugli peat: Vojna pota 9162, Okuani.

179

RSK u ustavno-pravni poredak Hrvatske. Intenzivno i dalje vre mobilizaciju, grupisanje i


dovoenje jedinica du granice sa RSK. Stalno se demonstrira sila a u pojedinim sektorima
ima i krenja sporazuma o prekidu vatre dejstvom iz peadijskog naoruanja.
Hrvatska i dalje uiva podrku odreenih zemalja pre svega SAD i Nemake i glavnog
nosioca borbe protiv Pravoslavlja Vatikana i pape. U psiholoko propagandnom ratu
protiv RSK koriste se i Srbi koji su ostali na njihovoj teritoriji. Pojedinci istupaju sa pozicija
HDZ u cilju psiholokih pritisaka na nae stanovnitvo.
Sve navedeno jasno ukazuje koje su ustake namere:
psiholoko-propagandnim ratom, vojnim pritiscima, podravanjem verca i drugim
aktivnostima stvoriti kod naeg stanovnitva uverenje o uzaludnosti nastojanja da stvori
svoju dravu,
stvoriti defetizam meu stanovnitvom i Vojsci i oslabiti njegovo jedinstvo i volju da se
energino suprotstavi agresiji.
omekati stavove naeg dravnog i vojnog rukovodstva i navesti ga da prihvati Plan Z-4. A
taj plan se svodi na to da je RSK sastavni dio Hrvatske, na prostor se i ne pominje.
Nama je jasno da nam dravu ni Tuman ni njegovi sponzori nee pokloniti ve da se za nju
moramo izboriti prvenstveno sami, a u tom sluaju nee izostati ni pomo ostalih srpskih
zemalja.
Sadanje generacije imaju istorijsku ansu i odgovornost da konano ree srpsko
nacionalno pitanje. Ono e biti reeno formiranjem jedinstvene srpske drave. Ako se ova
prilika propusti, sledea se verovatno nee vie ukazati.
Treba ozbiljno raunati na ratnu opciju i konaan srpsko-hrvatski obraun. Ako mere koje
sada preduzima Tuman ne daju oekivane rezultate, a mandat UNPROFOR-a ne bude
produen jasno je da nas eka teak i iscrpljujui rat. Za njega se moramo pripremati sada.
Svaki pojedinac mora biti ukljuen u odbranu zemlje i ispuniti svoju patriotsku i ustavnu
obavezu. rtve koje su pale u dosadanjem toku rata nas obavezuju da damo sve od sebe u
odbrani naih tradicionalnih srpskih prostora i ne dozvolimo da na njima drugi prave svoje
drave.
Za ovaj prostor emotivno su vezani mnogi borci koji i sada ratuju u RS. Uostalom prve
rtve tadanjeg 5. korpusa, a sada proslavljenog 1. KK pale su na naim prostorima. Na
njihovu pomo i dalje raunamo, kao i na dobrovoljce iz ostalih srpskih zemalja.
Zbog toga je naa obaveza da se tako organizujemo i pripremimo za borbu da branimo i
odbranimo ovaj prostor i damo mogunost drugima da nam pomognu.
Zadnja sednica Ratnog saveta bila je posveena pripremi stanovnitva i zone korpusa za
odbranu. Doneti su zakljuci koji se moraju u potpunosti i u dosta kratkom vremenu
realizovati. Iako je na planu odbrane uraeno dosta ima segmenata u kojima je uraeno
nedovoljno. U ovom momentu nije potrebno utvrivati zato je to tako, ali je potrebno
proputeno nadoknaditi. Moramo shvatiti ozbiljnost situacije, kratkou vremena koje
imamo na raspolaganju i prihvatiti se posla.
Sada u vas upoznati sa zakljucima Ratnog saveta. Nema potrebe da o njima bilo ta
raspravljamo sem u pravcu kako ih to bolje i bre sprovesti.327
Izvornik, strojopis, irilica
HR-HMDCDR, 2., kut. 607.
Zakljuci Ratnog savjeta nisu sauvani u izvorniku. Iz izvornika je izostavljen Plan obilaska jedinica 18.
korpusa za februar 1995. g.
327

180

55

1995., veljaa 16.


Knin
Slubena zabiljeka sa sastanka ministra obrane RSK sa zapovjednicima UNPROFOR-a na
kojem je razmatrana situacija oko Bihaa
REPUBLIKA SRPSKA KRAJINA
MINISTARSTVO ODBRANE
Broj: __________/95
Knin, 16. 02. 1995. godine
Slubena zabiljeka
Dana 10. 02. 1995. godine Ministar odbrane puk. Dr Rade Tanjga primo je gosp.
general-majora AL-RODAN iz Jordana, komandanta zatienih zona UN.
Sastanku je prisustvovao gosp. general-major KOTIL,328 komandant Sektora Jug sa jo
pet saradnika.
Iz Ministarstva odbrane sastanku je prisustvovao gosp. Mile Rajevi, ef kabineta
Ministra odbrane.
Sastankom rukovodi Ministar odbrane RSK puk. Dr Rade Tanjga.
Pozdravio je prisutne i zaelio im ugodan boravak u RSK.
General-major AL-RODAN: pozdravio je gosp. ministra odbrane i zahvalio se to je
imao vremena da ih primi. Zatim je istakao:
Prema Rezolucijama Savjeta bezbjednosti mi imamo zadatke koje trebamo obavljati.
U realizaciji istih traimo Vau podrku. Iako imamo dobru saradnju, imamo i nekoliko
problema koje elimo iznijeti. Proteklih nekoliko sedmica bilo je prekraja posebno u Sektoru
Sjever, gdje su nestali mnogi automobili, a osoblje UN bilo je suoeno sa loim ponaanjem
nekih ljudi iz RSK. Mi smo shvatili da Vi imate dobar pravni sistem u Kninu. Ovakvo
nedozvoljeno ponaanje pojedinaca moglo bi ostaviti negativan utisak na Meunarodnu
zajednicu. Traimo Vau pomo da se ove radnje ne dogaaju, da se hitno sprijee.
Drugo pitanje je situacija u Bihakom depu. Poznato nam je da su puke utihnule u
UNP-a podrujima, takoer i na bosanskoj strani, osim ovoga depa (misli na bihaki dep)
gdje je situacija nestabilna i otvaranje vatre svakodnevno. Preduzimaju se veliki napori svaki
dan da se situacija popravi. Zbog toga elimo uti Vae miljenje i Vau podrku. Zamolio
bih gosp. ministra za vie saradnje sa mojim trupama, jer mi nemamo drugog razloga osim
da uvamo mir na ovim podrujima.
Zahvalio je gosp. ministru to je primio ovu delegaciju.
Puk. Dr Rade Tanjga zahvalio se na uruenom pozdravu gosp. DE LAPREL-a.329 Istakao
je da oficiri trebaju da govore otvoreno o problemima. Prvi problem je nedozvoljeno
otuivanje (kraa) automobila UNPROFOR-a. Mi smo preduzeli sve mjere da se ova
negativna pojava sprijei. Istakao je da mu je neprijatno kao ovjeku to se ovakve stvari
dogaaju. To su vandalski naini koji podrivaju nau budunost. U naem je vlastitom
interesu da se ovi problemi sprijee odnosno rijee. Zamolio je prisutne da nam pomognu
328
329

Rostislav.
Bertrand de Sauville de La Presle.

181

kako da na efikasniji nain ovo odradimo, a naglaava da je ve preduzeo odreene mjere u


tom pravcu.
Drugo pitanje je pitanje situacije u Bihau. Ovo je za nas jako sloeno pitanje. Ja
vidim normalno rjeenje za nas i rjeenje za muslimanski narod, a da se sprijei ubijanje.
Gosp. Predsjednik Mikeli330 i ja smo se sloili da snabdjevanje bangladekog bataljona
bude normalno. To smo radili i zbog bangladekog bataljona i nae pozicije prema
UNPROFOR-u.
Kako mi gledamo na Biha?
Mi imamo sloenu poziciju u odnosu na Fikreta Abdia i stanovnitvo u Bihau pod
komandom 5. Korpusa i na nau brau u RS. Vama je poznato da je na naem terenu,
odnosno u RSK bilo preko 60.000 izbjeglica Fikreta Abdia. Postoji pitanje planova koje
mi imamo. Gosp. Piters331 i gosp. Deburg332 nas uvjeravaju suprotno. Nama prijeti opasnost
od 5. Korpusa za probijanje koridora kod Slunja. To je otvoren problem. Mi bi morali
imati garanciju da oni odustaju od ovih namjera. Mi imamo vrste veze sa RS, mi smo dio
istog naroda. Mi moramo da pomaemo jedni drugima. Problemi koje Vojska RS ima sa 5.
Korpusom i mi su znaajni, a mi moramo uvaavati ono to naa braa iz RS misle o tome.
to se tie nae pozicije i naih odnosa prema UNPROFOR-u s punom odgovornou
istiem da nam je stalo da Vi ne odete s ovih terena. Mi emo se ponaati u skladu sa naom
pozicijom, ali sam uvjeren i nadam se da Vi neete brzo otii. U konglomeratu svih tih
odnosa moramo voditi rauna da imamo to bolju saradnju. Moramo voditi rauna o svim
pitanjima saradnje. Moramo na inteligentan nain nai rjeenja koja ne ugroavaju nikoga, i
poboljati odnos izmeu nas i UNPROFOR-a. Nekad ima problema, ima nediscipline. Bez
obzira na odluke, naa saradnja sa UNPROFOR-om treba da bude korektna, a ne kao to
se ponaa RH prema vojnicima UN. Napomenuo je i neljudski odnos prema bivoj JNA za
vrijeme blokade u Zagrebu.
General Al Rodan:
Mi neemo otii odavde dok SB ne odlui. Hvala Vam za Vae izuzetno korektne odnose,
zatim je predstavio svoje saradnike.
Gospoa iz delegacije (pravnik).
Shvatam da vi elite da izgradite pravni sistem. uli smo o sporazumu izmeu likog i 5.
Korpusa? To je dobro. Korak po korak. to Vi gosp. ministre mislite o tome.
Ministar odbrane:
Vi pravnici uvijek polazite od rimskog prava, a mi smo u 21. vijeku. Smatrali smo da smo
mogli napraviti neke poetne korake, a to je da se puk. evo333 sastane sa Dudakoviem.334
Ako izmeu RS i 5. korpusa bude potovano primirje mi smo spremni na slijedei korak.
Tada bi slijedei korak bio uvrivanje mira meu nama. Bio bih presrean kada bi poela
da radi pruga Knin-Biha.
Gosp. iz delegacije informie gosp. ministra o sastanku sa gosp. Dudakoviem. Sastao
sam se s njim na zahtjev predsjednika Mikelia. Zamolio me je da prenesem poruku g.
330
331
332
333
334

Borislav.
Pierre Peeters.
Duburg, pomonik zapovjednika UNPROFOR-a.
Stevo.
Atif.

182

Mikeliu, njegovu procjenu situacije i procjenu situacije u slijedeim mjesecima. On


oekuje dvije opcije, jednu ruilaku, rat izmeu Srba i Hrvata (kratak rat) i drugu ako obe
strane budu dovoljno mudre da se sve ovo rijei mirnim putem. Ako bude ratna opcija, za
ljude iz Krajine nee biti druge mogunosti. Ako nisam prijatelj Srba, ne znai da moram
biti njihov neprijatelj. Zainteresovan je da ima dobre odnose sa krajikim Srbima ili da u
meni imaju partnera za saradnju ili bi u meni imali vjerskog neprijatelja. On je spreman
za obe mogunosti. Vie bi volio da ima mirnu mogunost. Zato i predlaem sastanak na
najviem vrhu. Razgovarali smo i o mogunosti da se za Abdieve ljude izbjegne novi val
izbjeglitva. eli da razgovara s Vama. Za Abdieve ljude nema problema, ali za g. Abdia
nema kompromisa. To sam juer prenio g. Mikeliu. Cijenimo mnogo sporazum o poziciji
5. i 15. korpusa, a bilo bi dobro ako bi se mogao produiti i na Banijski korpus.
Ministar obrane RSK:
Gosp. general Dudakovi nema izbora. Onog momenta kad Dudakovi sa Fikretom
Abdiem rijei problem, nai problemi su rijeeni. To isto znai kada mi ne bi htjeli
razgovarati sa Tumanom,335 a on je legitimni predstavnik hrvatskog naroda. Abdi je
legitimni predstavnik svog naroda sa kojim treba razgovarati. Znai da Dudakovi jo
nije spreman za mir. Mi emo nastaviti u ovom pravcu kako smo poeli da prenesemo
stabilizaciju u Bihaki dep. Napisat u pismo ljudima iz UNHCR. Juer je bio visoki
predstavnik UNHCR da razgovaramo o humanim konvojima. Ministarstvo odbrane e
odobriti prolazak konvoja. Sve ostalo emo se dogovarati. To je i dalje na problem. Gosp.
iz UNHCR je iao na jo nekoliko adresa, priao o istom problemu, pa ja ne znam kako da
mu pomognem, no najvanije u svim tim kontaktima je rjeavanje problema. Dosad nisam
imao negativnih iskustava sa UNHCR.
G. general Kotil je upitao za informaciju o hapenju dva francuska oficira u zoni
razdvajanja. Ministar odbrane je odgovorio da nema potpune informacije pa je rekao da e
detaljnije informacije dobiti od g. puk. Trgovevia336 iz G.
General-major Al Rodan: U sprovoenju ekonomskog sporazuma i bezbednosti ljudi
elim vau podrku.
Ministar odbrane: G. generale imate punu nau podrku. Mi smo bili prisiljeni na
Tumanovu ratnu opciju, teka srca, odloiti dalje pregovore o ekonomskim pitanjima. To
je zbog toga to Tuman stalno prijeti ratom. Vi kao general znate to to znai, i pripremu
Vojske i naroda. Odluka Skuptine RSK je zadrati postignuti nivo saradnje sa RH i
UNPROFOR-om. Mi neemo remetiti odnose sa UNPROFOR-om. to se tie hapenja
dvojice francuskih dravljana, to se dogaalo i u drugim stranim zemljama. Mi smo imali
naih oficira na Sinaju pa je bilo slinih problema. Svi ti ljudi imaju potpunu bezbjednost,
to se nas tie.
General Al Rodan: to se tie odluke o vojnoj situaciji to nee uticati na bezbednost ljudi
koji sprovode i nadziru sprovoenje sporazuma.
Ministar odbrane: Zahvalio se g. general-majoru Al Rodan i njegovoj delegaciji na
iskrenom razgovoru.
335
336

Franjo.
Milan.

183

Zabiljeku sainio:
ef kabineta Ministra
Mile Rajevi, prof.



Preslika, strojopis, irilica
HR-HMDCDR, 5., kut. 2.

56

1995., veljaa 16.


Knin
Slubena zabiljeka o sastanku predstavnika Ministarstava odbrane RSK i RS o pitanjima
suradnje te razmjeni naoruanja i materijalnih sredstava
REPUBLIKA SRPSKA KRAJINA
MINISTARSTVO ODBRANE
Broj: 29-34-1/95
Knin, 16. 02. 1995. godine
S l u b e n a z a b i lj e k a
U Banja Luci je dana 12. 02. 1995. godine odran sastanak Ministara odbrane Republike
Srpske gosp. Milana Ninkovia i Republike Srpske Krajine gosp. puk. Dr. Rade Tanjge sa
saradnicima. Iz Republike Srpske pored gosp. Milana Ninkovia sastanku su prisustvovali:
gosp. ppuk. Oraanin Spasoje, pomonik ministra odbrane RS
gosp. arenac Milenko, savjetnik ministra odbrane RS
gosp. Raki Vito, dir. namjenske proizvodnje ajavec Banja Luka
gosp. puk. Radivoja Stevan, dir. VRZ Kosmos Banja Luka
Iz Republike Srpske Krajine pored ministra gosp. puk. Dr Rade Tanjge sastanku su
prisustvovali:
gosp. puk. uput Milan, zamjenik ministra odbrane RSK
gosp. ppuk Babi Duko, pomonik ministra odbrane RSK
gosp. Dobrijevi Branko, naelnik VPS337
gosp. Poua Milan, savjetnik ministra odbrane
gosp. Rajevi Mile, ef kabineta ministra odbrane
Sastanak je zakazan na inicijativu Ministra odbrane RS gosp. Milana Ninkovia. Slubeni
razgovori zapoeli su u 12.00 asova.
Prijedlog pitanja za razmatranje na sastanku ministara odbrane RS i RSK sa saradnicima
pripremilo je Ministarstvo odbrane RS i to kako slijedi:
1. usklaivanje bilansi potreba i mogunosti, meusobne isporuke i potraivanja,
2. problemi koji proistiu iz blokade prema Jugoslaviji i mogunosti njihovog efikasnog
rjeavanja
337

Vojno-planskog sektora.

184

3. jedinstveni remontni kapaciteti, razmjena i jedinstveno zanavljanje rezervnih dijelova


4. obezbjeenje pogonskog goriva na principu preuzimanja trinih vikova RSK po
proizvoakim, odnosno nabavnim cijenama.
5. razmjena municije, MES i drugih borbenih sredstava po principu viak za manjak
6. usaglaavanje pitanja vezano za neposredno vojno angaovanje (saradnja glavnih
tabova)
7. oslanjanje na raspoloive proizvodne kapacitete, ne samo u oblasti namjenske
proizvodnje
8. ostala pitanja saradnje i uzajamnosti na principima platforme koju su usvojile dvije
Skuptine
9. da se saine zakljuci po svim pitanjima pokrenutim na sastancima i meusobno
verifikaciju.
Svako naznaeno pitanje detaljno je prodikustovano, a zatim je po svakom pitanju
formulisan zakljuak i to kako slijedi:
1. Ministri odbrane sa saradnicima zakljuili su da se odmah sagledaju potrebe i
mogunosti oba ministarstva i da se usklade bilansi meusobnih isporuka i potraivanja
2. Formirati tim iz jednog i drugog Ministarstva odbrane koji e odraivati posao iz
take 2
3. Iskazati remontne potrebe, snimiti stanje rezervnih dijelova kako bi se moglo pristupiti
razmjeni i jedinstvenom zanavljanju istih. Stvoriti uslove i iznai rjeenja u cilju plaanja
potraivanja remontnog zavoda Kosmos prema Vojsci RSK.
4. Ministar odbrane RSK razmotrit e sa predsjednikom Vlade mogunost
obezbjeivanja pogonskog goriva za MO RS na principu preuzimanja trinih vikova RSK
po proizvoaima, odnosno nabavnim cijenama.
5. Razmjenjivat e se municija, MES i druga borbena sredstva po principu viak za
manjak.
6. Kroz saradnju G (SRJ, RS i RSK) usaglasiti sva pitanja vezana za neposredno vojno
angaovanje.
7. Ministarstva odbrane usaglasit e planove potreba, sagledati sopstvene mogunosti,
finansijsku podrku i ii na ugovaranja osloncem na raspoloive proizvodne kapacitete, ne
samo u oblasti namjenske proizvodnje.
8. Zajedniku saradnju iz oblasti vojne i privredne temeljiti na zakljucima Prijedorske
deklaracije usvojenoj na zajednikoj sjednici Narodnih skuptina RSK i RS.
9. Slijedei zajedniki sastanak odrat e se 22. ili 23. februara 1995. godine prema
zajedniki utvrenom dogovoru (Pale ili Knin).
Sastanak je zavren u 16.00 asova.
Zabiljeku sastavio:
Rajevi Mile, prof.
Preslika, strojopis, irilica
HR-HMDCDR, 5., kut. 2.

185

57

1995., veljaa 17 .
Knin
Zapovijed Glavnog taba SVK podreenim postrojbama za odravanje savjetovanja o
borbenoj obuci te informacija o stanju i problemima u borbenoj obuci u 1994. godini i
smjernice rjeavanja takvih problema u 1995. godini
REPUBLIKA SRPSKA KRAJINA VOJNA TAJNA
GLAVNI TAB SRPSKE VOJSKE POVERLJIVO

POV. Br. 3-76

17.02.1995. god.
Savetovanje o borbenoj obuci u 1994. godini,
- N a r e e n j e.U toku 1994. godine injeni su posebni napori na planu poboljanja obuenosti pripadnika
Srpske Vojske Krajine. Zadaci koji su izvravani a posebno borbena dejstva u kojima su
uestvovale jedinice i komande pokazali su da obuenost izostaje iza potreba i naih realnih
mogunosti. Imajui u vidu navedeno stanje a u skladu sa zahtevima Instrukcije za borbenu
obuku i kolovanje u 1995. godini,
NAREUJEM
Da se pripremi i odri savetovanje o borbenoj obuci u 1994. godini na temu Uticaj stanja
obuenosti na funkcionisanje vojne organizacije sa posebnim osvrtom na povezanost
obuenosti sa stanjem reda i discipline i sa rezultatima koji su postizani u izvravanju
borbenih zadataka.
U vezi sa pripremom i odravanjem savetovanja postavljaju se sledei zadaci:
1.- Savetovanje odrati 14. 03. 1995. godine u Severnoj kasarni u Kninu (uionica komande
7. K). Poetak savetovanja u 08,00 .
2.- U cilju blagovremene pripreme organ za borbenu obuku i kolovanje G SVK u saradnji
sa organima rodova i slubi izradie analizu stanja borbene obuke u 1994. godini na
vanijim ocenama i zapaanjima i dostaviti svim uesnicima savetovanja najkasnije do 01.
03. 1995. godine.
Ovaj organ e pripremiti plan savetovanja i blagovremeno dostaviti svim uesnicima.
3.- Savetovanju prisustvuju Komandanti: korpusa, 75. PoB, 105. Vbr,338 44. rbr,339 45.
b.VOJIN, bataljona vojne policije, NC SVK, NC ALFA i komandir ete za elektronsko
izvianje i protivelektronska dejstva. Iz G SVK savetovanju prisustvuju naelnici rodova i
slubi, predstavnik organa za moral i informisanje, obavetajni organ i predstavnik organa
bezbednosti.
Na savetovanje pozvati kao goste Naelnika IV Uprave G VJ, predstavnika G VRS i
komandanta CV Rajko Bala Banja Luka.
4.- Za sve uesnike savetovanja komanda 7. K obezbedie zajedniki ruak u trpezariji u
severnoj kasarni.
338
339

Vazduhoplovna brigada.
Raketna brigada.

186

5.- Uesnici savetovanja iz sastava SVK u pripremi za savetovanje posebnu panju e


posvetiti pitanjima koja su odreena instrukcijom za borbenu obuku i kolovanje SVK u
1995. godini (str. 12 i 13).
6.- U sklopu savetovanja komanda 7. K prikazae organizaciju i izvoenje borbene obuke sa
vojnicima regrutima martovske partije. Posebno pokazati kvalitet i broj izvoaa borbene
obuke (KO, KV, K-baterija) i stanje materijalnog i nastavnog obezbeenja.
7.- Operativno-nastavni organ pripremie zakljuke i zadatke koje treba usvajati na kraju
savetovanja.
Prilog:
Plan savetovanja340
Stanje i problemi obuke
u SVK i pravci njihovog
reavanja.
K O M A N D A N T
general-major
Milan eleketi, [v.r.] M.P.341
Dostavljeno:
7., 11., 15., 18., 21., 39. K, 44. rbr, 105. vbr,
45. bVOJIN, 75. PoB, bVP, 107. ND Bruka
N G, Obave., Vujaklija,342 Duki,343 Bezbednost
Alavanja,344 PKPo
Borbena obuka u 1994. godini
i zadaci stareina i komandi u 1995. godini
Stanje, problemi i pravci reavanja
U 1994. godini uinjeni su krupni i znaajni koraci na planu uspostavljanja i funkcionisanja
sistema borbene obuke u Srpskoj Vojsci Krajine. Glavni tab u saradnji sa komandama
korpusa izradio je direktivu za borbenu obuku i kolovanje za period 1994 1995. godina
i instrukciju za borbenu obuku SVK u 1994. godini. Izradom uputstveno-doktrinarnog
dokumenta Sistem borbene obuke Srpske Vojske Krajine u miru i ratu stvorene su
neophodne osnove za izgraivanje jedinstvenog sistema borbene obuke u SVK. Poseban
znaaj za SVK ima preuzimanje obuke regruta u organizaciji SVK. U toku 1994. godine
na obuku je primljena i obuena julska partija regruta. To se pokazalo izuzetno znaajnim.
Bavljenje borbenom obukom vojnika predstavlja veliku prednost za stareine i komande
kojima se takav zadatak poverava. Uspeli smo izraditi planove i programe borbene obuke
i stvoriti minimalne uslove za njihovu realizaciju. Mladi vojnici svojim prisustvom i
aktivnostima uneli su sveinu i novu atmosferu u nau vojsku.
340
341
342
343
344

Prireivai su izostavili Plan savjetovanja.


Okrugli peat: Glavni tab SVK, Knin.
Rade.
Marko
Tihomir.

187

U 1994. godini uraeno je dosta na planu strunog osposobljavanja stareina metodom


kursiranja. Komande korpusa imale su obavezu da u svojoj organizaciji kursiraju odelenja
i vodove a G SVK komandire osnovnih jedinica i komandante bataljona i diviziona.
Naalost moramo konstatovati da smo kroz kursiranje dobili manje rezultate od onih koje
smo objektivno mogli dobiti i koji su oekivani. Komande se sa velikim razlikama odnose
prema kursevima. Pritome se ne potuju sadraji instrukcije, osnova nastavnih planova i
programa i drugih nareenja. Jedan broj komandi nije realizovao ni jedan od nareenih
kurseva (komanda 11. K). Najee je vreno proizvoljno skraivanje trajanja kurseva na
samo nekoliko dana i nesprovoenje kurseva po sadrajima koji su odreeni i odobreni.
U SVK ukupno je kursirano 1301 komandir odelenja (473 peadija; 92 art; 38 OMJ; 46
ARJ PVO, 40 in; 12 veza; 2 ABHO; 5 vojna policija; 21 izviai; 6 IntSl;345 7 TSI;346 34
9K11; 56 RRB.347). Komandira vodova je ukupno kursirano 628. Najvei broj kurseva zbog
skraivanja vremena trajanja i odstupanja od nareenog programa kursa nije dao oekivane
rezultate.
Obuka stareina praktino se ne izvodi. To treba konstatovati i biti svestan svih posledica
do kojih neminovno dolazi u SVK. Borbu koju vodimo na planu dobijanja sopstvenog
stareinskog kadra moramo podrati to organizovanijom obukom i svim vrstama strunog
osposobljavanja. Neobuen i nedovoljno obuen stareina ne moe uspeno komandovati.
Zbog toga problem obuke stareina mora biti najvanija obaveza organa komandovanja.
Tano je da su uslovi za obuku stareina slabi, ali to samo potencira potrebu da komande i
komandanti ovom problemu prilaze sa vie odgovornosti nego to u stvarnosti ine.
Obuka komandi je zadatak na kome se najmanje uinilo i najmanje ini.
Komande se moraju obuavati kao celine i to mora biti zadatak pretpostavljenih
komandanata. Komandu bataljona mora obuavati komandant brigade oslonjen na svoju
komandu. Komandu brigade mora obuavati komandant ili N komande korpusa. Obuka
komandi mora biti dobro planirana i dobro pripremljena. Bez toga ne mogu se postizati
vredniji rezultati.
Posebno se mora ukazati na nepostojanje obuke jedinica. Vebe jedinica se praktino ne
izvode. Bez toga ne moe biti uspeha u borbenim dejstvima. Moe se postaviti vie pitanja
kao to su: Kakve vebe treba da izvode jedinice? U koje vreme? Koliko da traju? Gde da se
izvode? Sa kojim ciljem? itd. Na mesto odgovora na svako pitanje potrebno je naglasiti da u
agresiji moemo pobediti samo ako jedinice budu dejstvovale kao celine i to od odelenja do
zakljuno brigade. Ona dejstva koja se predviaju da e izvoditi jedinice u ratu treba u vidu
vebi uvebavati. To je neophodno. Sva pitanja kao ova koja su navedena moraju reavati
komande. Komande moraju neto promeniti u postojeoj situaciji da bi odelenje, vod, etu
vebali skupa makar po jedan-dva sata sedmino. Bez toga nema vojske i borbene gotovosti.
Bitno je naglasiti da komande ne trae nain kako da obuavaju jedinice nego se pokrivaju
konkretnom situacijom koja ne prua uslove za obuku jedinica. Od komandi se ba trai da
stvore uslove za vebe jedinica a ne da se pravdaju kako je to nemogue zbog smena vojnih
obaveznika, zbog nedostatka materijalne baze i slino.
Ne moe niko pametan prihvatiti sitna pravdanja pogotovu to se sve moe opravdati pa i
najvei neuspesi i porazi.
345
346
347

Intendantska sluba.
Tehnika sluba.
Radio relejni bataljon.

188

injenice govore da su nam jedinice nespremne za bilo kakva borbena dejstva nou. O
ubacivanju odelenja, voda ili ete u pozadinu ustaa izgleda da se nesme ni razmiljati.
Uputiti jedinicu u meuprostor, na krilo neprijatelja komande i ne pomilja se. Pokazalo se
da osnovne jedinice nisu spremne za napadna dejstva. Sve to se navodi potvruje da nam
jedinice nisu pripremljene za borbena dejstva. To je i razumljivo ako kroz obuku ne izvedu
nijednu vebu. Treba biti svestan da i u uslovima kada su vojnici i stareine dobro obueni
jedinica nije spremna za borbena dejstva ako se sa njom ne izvede odreen broj vebi.
U instrukciji za borbenu obuku i kolovanje SVK u 1995. godini G SVK je odredio pitanja
po kojima treba pripremiti savetovanje (anailzu) borbene obuke u 1994. godini.
1. Obuenost i pripremljenost stareina i komandi za zadatke borbene obuke u SVK
U celini gledano veina komandi i stareina su dovoljno obueni za zadatke borbene obuke
sa svojim jedinicama. Meutim injenica je da se ne izvodi nikakva priprema stareina u
komandi za obuku.
Bez pripreme nijedna komanda i stareina nisu u stanju odgovoriti zadatku borbenog
osposobljavanja.
Priprema je jedini nain da se doe do moguih reenja kako izvoditi obuku, ta treba
predhodno uraditi da bi obuka imala smisla. Iz planova rada i godinjih nareenja za obuku
nemogue je videti da je nareeno (predvieno, planirano) da se izvede neka priprema sa
komandom po zadacima borbene obuke.
Izlaz se ne moe nai ako se obuka ne stavi na dnevni red komandi.
Mora se pred komandante izlaziti sa predlozima koji reavaju probleme obuke a ne sa
konstatacijama kako se ne moe nita uraditi jer je nemogue.
2. Angaovanje mladih stareina po zavretku vojnih kola na zadacima borbene obuke u
prvim godinama slubovanja.
Za SVK od posebno je znaaja kako i na kojim zadacima angaujemo mlade stareine po
izlasku iz vojnih kola u prvim godinama slubovanja. Dugogodinja iskustva pokazuju
da je neophodno da se mlade stareine u prvim godinama angauju u izvoenju borbene
obuke sa vojnicima. Podrazumeva se da bi najbolje bilo da ukupan sadraj njihovog rada
svakodnevno budu pripreme i izvoenje borbene obuke. U naim uslovima moraju se uiniti
posebni napori da se stvore mogunosti da mlade stareine izvode obuku sa vojnicima i
jedinicama.
Komandanti i komande najvei doprinos obuci mogu initi pre svega tako to bi mlade
stareine angaovali u obuci. Ako se to ne bude inilo onda za 2 do 3 godine zauvek emo
izgubiti kadrove koje smo kolovali i od njih oekivali da postanu komandanti, operativci
i sino. U naim jedinicama veliki broj mladih stareina po izlasku iz vojnih kola nema
nikakvog dodira sa obukom. To je katastrofalno ne samo za obuku nego za nau ukupnu
kadrovsku politiku. Treba ozbiljno da zabrinu otpori komandi da se mlade stareine prikupe
i ukljue u proces izvoenja borbene obuke sa vojnicima regrutima.
Ovaj problem se istie zato to se ne moe reiti ako su komande inertne i ne preduzimaju
nita na planu praktinog rada sa najmlaim stareinama. Problem bi se mogao ublaiti i
time ako bi komande koje ne primaju regrute na obuku insistirale na obuci svojih jedinica i
u toj obuci nali mesto stareinama koji dolaze iz vojnih kola i kurseva.
3. Slabosti i propusti u SVK u 1994. godini do kojih je dolazilo zbog slabe i niske obuenosti
i ta se realno moe uraditi da se ublae ili otklone slabosti i propusti
189

Mnogo je bilo slabosti i propusta u SVK u 1994. godini koje su posledica slabe obuenosti.
Teko je to prihvatiti ali naalost to je tako. Bez pretenzija da se ire obrazloe i dokazuje o
kojim se slabostima radi navodimo one najoiglednije.
1) Mnogo ranjavanja i pogibija vojnika smo imali zbog slabe obuenosti u rukovanju
naoruanjem. Veliki broj vojnih obaveznika ne pravi razliku izmeu punog i praznog i
ukoenog i otkoenog oruja.
Mora nas zabrinuti injenica da smo u 1994. godini imali 777 izbaenih iz borbe a od
toga oko 60% je izbaeno van uea u borbenim dejstvima (od 264 poginula u borbi
je poginuo 91 ili 34% a van borbenih dejstava 173 ili 66%). Jo je poraznija situacija
kod povreivanja (od ukupno 108 povreenih u 1994. samo je u borbenim dejstvima 4
povreeno ili 3,6% a van borbenih dejstava 104 ili oko 96%).
2) Kao direktnu posledicu slabe obuke i obuenosti imamo nedisciplinu velikog broja
pripadnika SVK. Dovoljno je da ukaemo na odbijanje uea u borbenim dejstvima,
grupno naputanje borbenih poloaja, ne odazivanje na mobilizaciju i u smene, samovoljno
naputanje jedinica i dunosti koje se obavljaju na linijama dodira sa ustaama i balijama.
Izgled vojnih obaveznika i velikog broja stareina je ispod svake kritike. Karakteristina je
neurednost ne noenje kape, nepozdravljanje, bahato ponaanje.
3) Mnogi ljudi na odgovornim dunostima ne poznaju zakone, propise i uputstva. U
nedostatku obuke godinama rade na nain koji je protivpropisan. Posledice toga su velike i
jo due vremena e biti nesagledive.
4) Zbog neznanja i neobuenosti u mnogim jedinicama nema osnovnog odravanja,
periodinih pregleda, dnevnih i nedeljnih ienja i pregleda naoruanja, m/v i drugih MTS.
Ulje u motornim i borbenim vozilima ne menja se godinama, vozila u ispravnom stanju
ne pale se po vie meseci. To upropauje nau tehniku, dovodi do krupnih kvarova, lomova
i unitenja. Zbog nepoznavanja resursa i jo nekih sitnica propadaju mnoga MTS.
5) Niska i slaba obuenost rue borbeni moral kod vojnika vie nego to se da zamisliti.
Neobueno ljudstvo se karakterie postojanjem visoke doze straha. Nekontrolisano troenje
municije najbolje je pokazatelj slabe obuenosti. Takvo stanje karakteristino je za veinu
naih jedinica. Jaati moral bez obuke je praktino nemogue.
6) Slaba obuenost komandi bitno ograniava korienje borbenih iskustava u borbenom
osposobljavanju vojnika i jedinica. Mi smo u ratu i posedujemo znaajna iskustva ali ih ne
koristimo.
Pored navedenih slabosti i propusta moglo bi se navesti jo mnogo drugih. Ali za svrhu
savetovanja nema potrebe.
4. Materijalno obezbeenje borbene obuke u 1994. godini i predlozi za prevazilaenje
postojeeg stanja
U praksi se problem materijalnog obezbeenja borbene obuke javlja kao krupna prepreka
zbog koje se vrlo esto odustaje od obuavanja. Komande kao po nekom pravilu oekuju
da im sve rei G SVK. Nareena gaanja nisu izvedena u jednom broju jedinica jer nije
posebno nareeno da se bojeva municija uzima iz raspoloive koliine borbenih kompleta.
Za neke je problem to nemaju kolsku ili manevarsku municiju i to je dovoljno da izostane
bilo kakvo obuavanje.
Gledano na problem u celini sigurno je da G SVK mora znati ta hoe a ta mora. Obuka
vojnika na odsluenju vojnog roka mora biti obezbeena artificijama. Bez smisla je izvoditi
taktiku obuku bez manevarske municije. Komande jedinica i ako je vie puta nareivano
nisu stekle uvid u raspoloive koliine materijalnog obezbeenja obuke. U skladitima
190

ima manevarske municije ali nema ko da je troi. Svi bi eleli da im neko donese na ruke.
Komande su inertne i kada je u pitanju uvanje i koritenje kolskih MES, sredstava ABHO,
poligona i vebalita.
Poseban problem je nabavka potronih sredstava. Jedan broj komandi kada trebuje, trai
veoma velike koliine, to nije u redu. U G SVK nije na najbolji nain regulisano ko i ta
treba da uradi kada je u pitanju kupovina potronog materijala.
Pokazalo se da nije mogue raditi po zadacima borbene obuke bez godinjeg plana
materijalnog obezbeenja obuke. Potrebno je da svaka komanda svoje potrebe realno
planira i dostavi G SVK.
5. Problemi obezbeenja vojnostrunom literaturom i mogunosti njihovog reavanja
Krupnije promene u borbenoj obuci ne moemo praviti ako ne obezbedimo makar minimum
potreba u vojnostrunoj literaturi. Nae mogunosti su male da sami pravimo pravila, uputstva
i drugu literaturu. Nemamo drugog izlaza nego da se oslonimo na nabavku VSL348 iz VJ. Pri
tome treba imati u vidu da je deo postojee literature zastareo i da je u potrebnom broju nema
ni u VJ. Novija literatura je tampana u ogranienom broju bez predvianja naih potreba.
Prvo to se mora uraditi jeste da definiemo ta nam je potrebno i u kojim minimalnim
koliinama. Drugi korak moraju uiniti nae komande i snimiti po vrstama i broju literaturu
sa kojom raspolau (ono to je ostalo od bive JNA). Nae potrebe moramo pretvoriti u plan
popune koji treba da se odnosi na najmanje dve godine. Tek posle toga treba stupiti u vezu sa
G VJ (IV uprava) i razmotriti problem snabdevanja literaturom u celini.
Potrebe obuke zahtevaju da u nae komande stiu vojnostruni asopisi koji se izdaju u
VJ Vojno delo, Novi Glasnik, Vojno-tehniki glasnik, (Vojnoistorijski pregled). Nae
stareine moraju vie drugovati sa VSL jer bez toga je nemogue biti suvremeni stareina.
Ratno stanje tim vie zahteva od stareina da prate literaturu a posebno vojne asopise. To
je na prozor u struku i zbog toga moramo biti mnogo inventivniji nego u mirnodopskim
uslovima ivota i rada. ine se krupni napori da pone sa radom vojna tamparija SVK.
To e se brzo ostvariti. Imaemo mogunosti da umnoavamo literaturu (ili njene delove).
Posebno je znaajno to emo moi praviti nastavnu dokumentaciju, tampati lekcije isl.
6. Zapaanja iz saradnje na zadacima borbene obuke i kolovanja sa VJ i VRS
Naa saradnja sa VJ i VRS u oblasti borbene obuke i kolovanja ima izuzetno veliki znaaj.
Ne smemo sebi dozvoliti da izmiljamo ono to postoji.
Na oslonac na VJ i VRS mora imati planski karakter. Potrebno je da najodgovornije
stareine imaju u vidu vrste saradnje od posebnog interesa za obuku u SVK.
Saradnja sa VJ obuhvata sledee:
1) Borbena obuka jednog broja vojnika regruta u NC i jedinicama VJ. U 1995. godini
aktuelna je obuka vojnika regruta roda EI349 i PED;350 vazduhoplovno-tehnike slube i
vojnika VES raketaa PVO. Zapoinje obuka vojnika regruta tehnike kole, saobraajne
slube (vozai motornih vozila), intendantske slube i sanitetske slube. Za ovu obuku SVK
mora izvriti izbor i pripremu vojnika, oblaenje i opremanje sa svim to sleduje vojnika
(izuzev linog naoruanja), polaganje zakletve, upoznavanje sa PiP351 obuke; prevoz;
praenje dela obuke i povratak u RSK obuenih vojnika.
348
349
350
351

Vojno-strune literature.
Elektronsko izvianje.
Protuelektronsko djelovanje.
Plan i provedba.

191

2) Pomo u obezbeivanju nastavnih artificija i drugih sredstava bez kojih se ne moe


izvoditi borbena obuka sa vojnicima u organizaciji SVK.
3) Korienje vojnostrune literature, planova i programa obuke, nastavne dokumentacije,
uputstava za proveru i ocenjivanje obuke i dr.
Pokazalo se da se izvorno i u celini ne mogu koristiti PiP borbene obuke VJ za obuku
vojnika i jedinica SVK. Nai uslovi su ratni to se mora odraavati na sadraje PiP obuke.
Na ovom planu saradnje se do sada uinilo a neophodno je da imamo odreen minimum
nastavne dokumentacije i druge VSL.
4) U sadraj saradnje svakako ulazi i kolovanje kadrova za potrebe SVK u kolama VJ.
Pokazalo se da je neophodno imati odreen uvid u tok kolovanja i odravati povremene
kontakte sa pitomcima i sluaocima koje aljemo u SRJ.
Saradnja sa VRS obuhvata sledee:
1) Izvoenje borbene obuke vojnika vozaa borbenih vozila na poligonu Manjaa. Mi
smo do sada obuili dve generacije vozaa to je znaajno za ukupnu nau borbenu gotovost.
2) kolovanje podoficira i oficira u CV Rajko Bila u Banja Luci.
I na ovom planu postoji vei broj nereenih problema. Srpska Vojska Krajine u ovoj
koli koluje veliki broj stareina pa je neophodno da utie na sadraje NPP352 kolovanja,
materijalno obezbeenje nastave, kadrovsko i nastavniko obezbeenje i dr. Moramo imati
dobar izbor kandidata za ovo kolovanje i iste pripremati za kolovanje. Ne moe se bez
nove odee i obue, bez VSL, bez svezaka, pribora i skupih pomagala (busole, snopara i
kalkulatora). Prema SVK CV Rajko Bila do sada je pokazivano veliko razumevanje i
spremnost da nam se pomogne u svemu to oni mogu. Neophodno je da se i mi prestrojimo
i da pomaemo u onom to moemo a bez ega oni ne mogu.
7. Odgovornost komandanata i komandi jedinica za propuste i slabosti u borbenoj obuci u
1994. godini
Borbena obuka je i u ratu najvaniji zadatak. Ona je sastavni deo svakog borbenog dejstva.
Konkretnije reeno borbena obuka je faza koja mora predhoditi borbenom dejstvu. Ona je
isto to i pripreme za borbena dejstva. Navedeni znaaj obuke podrazumeva i visok stepen
odgovornosti komandanata i komandi za njeno stanje i krajnje rezultate koji se obukom
postiu. Analize koje su vrene u G SVK tokom 1994. godine ukazuju da se podizanjem
stepena odgovornosti za stanje obuke i obuenosti bitno moe popravljati borbena gotovost.
U uslovima kada je odgovornost niska ili ne postoji onda je nerealno oekivati da e se
problemi obuke uspeno reavati.
Mnogi zadaci iz borbene obuke nisu izvreni u 1994. godini a zato se nije odgovaralo.
Komandanti i komande menjaju ili odstupaju od nareenja po obuci a i ne pomiljaju da
trae odobrenje od G SVK. To je nedisciplina sa krajnje negativnim posledicama. Nije
bolja situacija i kada su u pitanju nii nivoi komandovanja. Neprihvatljivo je da komandir
jedinice ne zna kakva mu je obuenost niih jedinica i vojnika i stareina. Nije dobro ako
se zna da je prisutna neobuenost a da se nita ne preduzima. Najmanje to se moe uraditi
jeste da se izvesti pretpostavljeni i da mu se neto predloi.
Bez obuke nije mogue sauvati jedinicu od rasula. Bez obuke nemogue je imati red i
disciplinu u bilo kojoj jedinici. To su istine davno potvrene u praksi. U naim jedinicama
puno je nediscipline ali to ne treba da udi jer se za disciplinu ne borimo kroz obuku,
352

Nastavnog plana i programa.

192

nego olakavamo razmah nediscipline time to ne izvodimo obuku. A neizvoenje obuke je


kapa svake nediscipline. Odgovornost komandanata i komandi za borbenu obuku mora
biti konkretna i po konkretnim zadacima (jesu li ili nisu izvreni, sa kakvim uspehom).
Odgovornost mora biti blagovremena da bi delovala preventivno.
Nema koristi na kraju godine ili posle poraza mnogo insistirati na odgovornosti. To se mora
initi u toku izvravanja zadataka po obuci.
8. Rukovoenje borbenom obukom sa nivoa G i komandi korpusa sa kritinom ocenom
stanja i predlozima za usavravanje
U 1995. godini na planu borbene obuke moraju se izvravati brojni i dosta sloeni zadaci.
Navodimo samo neke ija realizacija ima bitan uticaj na borbenu gotovost.
1) Obuavati i obuiti komandire odelenja i vodova u SVK. U ovoj obuci ispotovati
zahtev da neobueni i nedovoljno obueni moraju biti obuhvaeni obukom.
2) Obuka i priprema snajperista za upotrebu u svim zonama odgovornosti jedinica.
Potrebno je obuiti u svakoj brigadi po najmanje 15 snajperista to iznosi oko 450 za SVK.
3) Doobuka svih vojnika i stareina primljenih po ugovoru od 1992. do kraja 1994.
godine.
4) Obuka komandi bataljona i pukova-brigada po ratnoj formaciji koju pripremaju i
izvode pretpostavljene komande (videti zahteve instrukcije).
5) Obuka vojnika na odsluenju vojnog roka (verovatno tri partije).
6) Utvrditi broj neobuenih vojnih obaveznika i organizovati njihovu obuku do kraja
godine.
7.) Obuku jedinica (prilog 4 uz instrukciju) i prema zahtjevu zadataka postavljenih posle
referisanja o borbenoj gotovosti.
8) Izvoenje pokaznih i pokazno-metodnih vebi (prema zahtjevima instrukcije).
9) Fiziko vaspitanje: odrati sportska prvenstva na nivou korpusa; II sportsko prvenstvo u
Vukovaru; prvo sportsko prvenstvo rezervnih vojnih stareina SVK; prvenstveno snajperista;
Jasenovaki maraton; Ilindanski maraton; Plitviki maraton; proletnji kros (april), jesenji
kros (24. 09. 1995.); Vukovarski maraton.
Treba naglasiti da svaku pohvalu zasluuje komanda 39. K za organizaciju i sprovoenje
I sportskog prvenstva SVK u Petrinji.
Fiziko vaspitanje u SVK u 1994. godini organizovano se izvodilo samo sa vojnicima
na odsluenju vojnog roka i to prvih pet meseci sluenjem vojnog roka. Fiziko vebanje
stareina je regulisano ali se ne realizuje zato su odgovorni lino komandanti jedinica. Sa
vojnim obaveznicima na alost ne postoji nikakva organizacija fizikog vebanja.
10) Priprema i izvoenje KRV kojom rukovodi G SVK a vebaju komande korpusa i
jedan broj komandi brigada.
11) Kursevi komandanata brigada, N i PN za ONP353 komandi brigada.
12) Kursevi kandidata za K-b i komande bataljona-komandanata.
13) Obuka stareina po odobrenim programima obuke.
Izvornik, strojopis, latinica
HR-HMDCDR, 6., kut. 9.

353

Pomonik naelnika taba za operativno nastavne poslove.

193

58

1995., veljaa 17.


Otrelj Petrovac
Poziv na sastanak Komande operativne grupe Pauk zapovjednicima korpusa i
predstavnicima G VRS i SVK radi analize zastoja u napadu na zatienu zonu Biha

Republika Srpska

VOJSKA REPUBLIKE SRPSKE
KOMANDA DRUGOG KRAJIKOG KORPUSA

Otrelj-Petrovac
Broj: Str. pov. broj: 3-30
Datum, 17. 02. 1995. godine
VRLO HITNO !
GLAVNOM TABU VRS
(na linost N)
Koordinacija procene daljih b/d, na znanje,
dostavlja.Od Republike Srpske Krajine Komande PAUK dobili smo akt str. pov. br. 197-170 od
16. 02. 1995. godine, sa kojim poziva na sastanak radi dalje koordinacije i procene b/d
sledee linosti:
Komandanta G SVK
Komandanta 21, 15, 39 korpusa SVK i
Komandanta 2. KK VRS
1. U aktu navode da b/d sa 5. K vremenski traju vie od tri meseca, a da jo nismo osvojili
vei deo teritorije, niti je 5. K. vojniki poraen.
Zbog vrlo sloene vojno-politike situacije, a u cilju to breg slamanja 5. K neophodan je
dogovor najodgovornijih komandanata u cilju procene i donoenja zakljuaka za dalja b/d.
2. Predlau da se sastanak odri 19. 02. 1995. godine, u 10,00 asova, u Komandi PAUK
u s. iroka Rijeka.
3. Smatramo da bi ovom sastanku trebao lino prisustvovati i predlaem da istom prisustvuje
predstavnik G VRS.
KOMANDANT
pukovnik
Radivoje Tomani, [v.r.] M. P.354 M.P.355
Preslika, strojopis, latinica
Preslika u posjedu prireivaa.

354
355

Okrugli peat: Komanda 2. krajikog korpusa.


Prijemni peat centra veze: Brzojav br. 561, primljen 17. 2. 1995. u 18,30; proslijeen u 19,55 sati.

194

59

1995., veljaa 18.


Knin
Slubena zabiljeka o posjetu ministra obrane RSK Obrovcu i susretu s predsjednikom SO
Obrovac, pomonikom zapovjednika za pozadinu 7. korpusa SVK i zapovjednikom 4. lake
brigade SVK
REPUBLIKA SRPSKA KRAJINA
MINISTARSTVO ODBRANE
Broj: __________/95
Knin, 18. 02. 1995. godine
S l u b e n a z a b i lj e k a
Dana, 19. 02. 1995. godine Ministar odbrane g. puk. Dr Rade Tanjga u sklopu svojih
redovnih planskih posjeta posjetio je dana 09. 02. 1995. godine optinu Obrovac i 4. laku
obrovaku brigadu.
U zgradi Optine Ministra odbrane primio je Predsjednik SO Obrovac g. Dragan
Vukevi. Pored predsjednika Skuptine razgovoru su prisustvovali g. Macura Stanimir
poslanik u Skuptini RSK, g. Bada Slobodan, dir. Kamena, g. Komazec Mirko, naelnik
Odjeljenja MO, Predsjednik IS SO Obrovac i ef kabineta Ministra odbrane.
Predsjednik SO Obrovac pozdravio je g. Ministra i zaelio mu dobrodolicu u Obrovac.
Ukratko je upoznato prisutne sa optom situacijom u Optini, mogunostima razvoja i
stavljanja u funkciju odreenih objekata.
Ministar odbrane puk. Dr Rade Tanjga zahvalio se na prijemu. Iznio je nekoliko svojih
razmiljanja o mogunostima razvoja Optine. Jedna od tih mogunosti je iznalaenje vie
objekata koji bi se adaptirali i stavili u funkciju objekata za odmor i rekreaciju a da optina
od toga ima prihode. U tim objektima postojala bi mogunost boravka ranjenika, ratnih
vojnih invalida i porodica poginulih boraca.
Ako se ova ideja prihvati, Ministarstvo odbrane je voljno da u tome pomogne. Predlaem
da se osposobi Ugostiteljsko-turistiko preduzee i da bi ti objekti trebali da budu u funkciji
u sezoni. Smatram da bi tu trebalo imati sve pratee sadraje za rehabilitaciju.
Predsjednik Optine: Mi emo snimiti stanje u roku od 10 dana pa emo izvijestiti
Ministarstvo odbrane. Napominje da bi tu trebala biti sala za rad i ostale pratee sadraje.
Zatraio je za potrebe odbrane 1.000 litara goriva D-2 i 200 litara MB-98, te 30 komada
baava (limena burad) za izgradnju splava.
Ministar odbrane: odobravam Vam jednu malu cisternu dizela (6.800 litara) s tim da to
bude za potrebe CZ.
Time je radni dio kod Predsjednika SO Obrovac zavren.
Razgovori su nastavljeni u Komandi 4. lake Obrovake brigade.
Komandant 4. lake brigade kap. Paravinja Radomir postrojio je poasnu jedinicu i
predao raport Ministru odbrane.
Sa komandantom brigade razgovorima su prisustvovali lanovi najueg dijela komande
brigade, puk. Vrcelj Marko, PkPo u 7. K., Predsjednik SO Obrovac sa delegacijom koja je
bila prisutna na razgovorima u SO Obrovac.
195

Kap. Paravinja Radomir upoznao je Ministra sa stanjem i problemima u 4. brigadi.


Istakao je probleme koji su prisutni od neuslovnog smjetaja, zatim stambene problematike
starjeina, te kadrovskom nepopunjenou profesionalnim vojnim licima. Istakao je da je
saradnja sa ostalim strukturama u Optini u najboljem redu. Saradnja sa UNPROFOROM
je sasvim korektna.
Istakao je niz problema koji su prisutni u jedinicama, a to su gorivo, odjea, obua,
nedostatak terenskog vozila, rezervni dijelovi za TAM-ova vozila, gume i dr.
Hrana nije loa.
Uprkos navedenim problemima brigada izvrava zadatke. Istakao je poseban problem
odlaska v/o u SRJ, koji odlaze i ne vraaju se, zatim problem minimalnih plata. Naime,
ima v/o u brigadi koji su izbjegli iz ibenika i Zadra i primaju samo 40-60 dinara dok oni
koji imaju svoje firme prime 5 puta veu plau (pored vojne plate primaju platu i u RO).
Postavio je pitanje zato se plaaju ljekovi, zatim kako moe v/o platiti i lijekove i struju i
ivjeti sa 60 dinara.
Puk. Marko Vrcelj, PkPo356 7. K:
Govorio je o stanju u Korpusu po pozadinskom obezbjeenju. Istakao je niz problema
koji su prisutni a trebalo bi ih rjeavati i to kako slijedi:
snabdjevanje gorivom jedva obezbjeuje minimalne uslove. Popunjenost tenkova je
50% gorivom
akumulatori i gume stanje veoma kritino. Proces zanavljanja 15%
odravanje i remont MTS oslanjamo se na RS i SRJ
svi tenkovi su u funkciji
InSl357 posudili smo od CK358 20 t brana. Traimo i od donatora. Dobili smo jednu
koliinu iz Rume
doruak ima artikala, ima svjeeg mesa
odjea i obua: godinje potrebe su 14.000 uniformi i 14.000 pari obue
trenutno je najvei problem oblaenje regruta
lijekove plaamo, a dobivamo ih besplatno. Za potrebe Kninske bolnice mi peremo
7.000 kg vea.
Ministar odbrane: dajte mi te podatke.
Puk. Vrcelj: u generala Bjelanovia359
u 7. K su dvije brigade bez ljekara. Postavlja se pitanje kako obezbejditi ljekara primarne
zatite?
napravu za v/o trebalo bi ravnomjerno raspodjeljivati (raspon od 40-200 dinara)
ni jedan objekat na podruju Obrovca, Vrlike i Kistanja nije vojni
stanovi za v/o, poseban problem
protupoarna zatita, nemamo ni jednu protupoarnu organizaciju niti je koji
protupoarni aparat pregledan ve 4 godine
ureenje zaklona, obezbeenje goriva za ureenje rezervnih poloaja po dubini.
Ovo su ukratko bili osnovni problemi koji su prisutni u 7. K.
356
357
358
359

Pomonik zapovjednika za pozadinu.


Intendantska sluba.
Crvenog kria.
Marko.

196

Ministar odbrane se osvrnuo na radno vrijeme, financijski plan za 1995. godinu, te


funkcionisanje Drave u ratu. Uradit emo 6 stanova za 15 dana, a to se tie plata v/o
Zavod za trite rada treba da ovjeri spiskove za plate.
Kap. Paravinja: govorio je o ljudima koji se nalaze na r/o360 i normalno obavljaju posla.
Ministar odbrane zahvalio se k-dantu brigade na prijemu i zaelio im uspjean rad.
Zavreno u 15.00 asova.
ef kabineta
Preslika, strojopis, irilica
HR-HMDCDR, 5., kut. 2.

60

1995., veljaa 18.


Knin
Slubena zabiljeka o sastanku ministra obrane RSK s lanovima Vojnog suda u Kninu te
kadrovskim i materijalnim problemima vojnog sudstva
REPUBLIKA SRPSKA KRAJINA
MINISTARSTVO ODBRANE
Broj: __________/95
Knin, 18. 02. 1995. godine
S l u b e n a z a b i lj e k a
Dana, 09. 02. 1995. godine Ministar odbrane puk. Dr Rade Tanjga primio je gosp. puk.
Vignjevi Milu, gosp. aki Siniu i gosp. Obradovi Duana iz Vojnog suda u Kninu.
Gosp. puk. Mile Vignjevi zatraio je povratak u SRJ (pismeni zahtjev kod ministra).
Ministar odbrane: predloio je hitan sastanak MO, puk. Vignjevi Mile i njegovog efa u VJ
u Beogradu. Naznaeno je da ga zanima nain organizacije Vojnog sudstva. Vojne sudove
nitko nije ukinuo, mi se sami ukidamo. U strategiji pozitivnog rjeenja prihvatam svaku
varijantu.
G. aki Sinia: predloio je da se pusti g. puk. Vignjevi i da rijei svoj status u VJ s tim
da odrauje istovremeno posao za vojni sud u Kninu. Predloio je g. Duana Obradovia za
predsjednika Vojnog suda u Kninu.
Puk. Vignjevi Mile: iznio je problem formiranja Vojnog suda u Glini i Vukovaru. Istakao
je kadrovsku problematiku i nemogunost popune sa vriocima funkcija sudija i tuilaca
koji imaju adekvatno praktino iskustvo kako u organizacijskim tako i pravno strunim
pitanjima. Da bi se obezbedilo efikasno funkcionisanje sudova obratit e se MO SRJ
pismenim zahtjevom da omogue najminimalniji broj pravne slube u MO na dobrovoljnoj
osnovi gdje bi bili angaovani na odreeno vrijeme (6 mjeseci). Pored vrenja funkcije sudije
odnosno tuioca imali bi i obavezu edukacije kadrova.
G. Ministar je prihvatio prijedlog i sloio se da se isti hitno uputi u VJ.
360

Radnoj obavezi.

197

G. aki Sinia iznio je niz problema tehnike prirode koji su prisutni u Vojnom sudu u
Kninu, a da bi Sud mogao uspjeno raditi potrebno je slijedee:
1. Ukaz za Predsjednika i Ukaz za unapreenje
2. Problem privoenja okrivljenika i svjedoka zbog nedostatka goriva kod vojne policije
3. obezbediti minimalno jednu direktnu telefonsku liniju i jednu vojnu liniju (sud i
tuilatvo)
4. nabaviti 2 kompjutera (sud i tuilatvo)
5. obezbediti vozilo za vojni sud
6. materijalno obezbeenje (postaviti elzet brave na sva vrata kancelarija te ulazna vrata
Suda, nabaviti 2 mala stola za kancelarije predsjednika Suda i vojnog tuioca, stolice za
kancelarije, metalne kase za predmete, klupe za hodnik, vjealice za kancelarije)
7. izraditi slubene legitimacije za sudije i tuioce te iste zaduiti sa linim naoruanjem
8. u dogovoru sa nadlenim licima u Vojnom sudu u Beogradu dogovoriti upuivanje
najmanje jednog sudije kao ispomo Vojnom sudu u Kninu
9. formirati Vojne sudove u Glini i Vukovaru, te Vrhovnog vojnog suda.
Na zahtjev prisutnih da je potrebno da iz Ministarstva odbrane jedno lice bude zadueno
za kontakte sa vojnim sudom u Kninu g. Ministar je predloio da to bude g. ppuk.
Stojsavljevi Duan.
Kasnijim aktom g. aki i g. Obradovi u pismenoj formi predloili su da veza izmeu
vojnog pravosua i Ministarstva odbrane bude g. Poua Milan, dipl. pravnik.
U daljem razgovoru postavljeno je pitanje plata za sudije.
Ministar:
Odmah emo pristupiti rjeenju problema, nazvati g. Miu Jankovia za kompjutere i
uputiti zahtjev PTT za telefone. Ostala pitanja emo takoer odmah rjeavati.
ef kabineta
Mile Rajevi, prof.
Preslika, strojopis, irilica
HR-HMDCDR, 5., kut. 2.

61

1995., veljaa 18.


Knin
Slubena zabiljeka o razgovoru ministra obrane RSK s predstavnicima Instituta za
strateke studije iz Grke, pri emu je ministar obrane upoznao goste s vojnopolitikom
situacijom u RSK te zatraio pomo Grke za kolovanje zapovjednog kadra SVK i nabavu
naoruanja
REPUBLIKA SRPSKA KRAJINA
MINISTARSTVO ODBRANE
Broj: __________/95
Knin, 18. 02. 1995. godine

198

S l u b e n a z a b i lj e k a
Dana 08. 02. 1995. godine Ministar odbrane RSK puk. Dr Rade Tanjga primio je u
slubenu posjetu:
g. KANTERES DIMITRIOS general-majora u penziji, lana Grkog instituta za
strateke studije i dopisnog lana Instituta, pisac, novinar, bio je lan posmatrake misije EZ
u Slavoniji i Baranji.
g. AUTHUMIUS P. PETROU, urednika i direktora lista AMINTIKA (vojni list u
Grkoj).
Slubenim razgovorima prisustvovao je i ef kabineta Ministra.
Ministar odbrane pozdravio je delegaciju i zaelio im ugodan boravak u Kninu.
U kratkim crtama upoznao ih je stvaranjem RSK.
G. Dimitrios: zahvalio se g. Ministru na prijemu i nastavio.
U posljednjih nekoliko godina primili smo niz informacija iz RSK, u toku smo o svim
zbivanjima u RSK. Mi smo doli da se na licu mjesta uvjerimo i da to prenesemo grkom
narodu. Istie da su graani RSK dobro doli u prijateljsku Grku i da e svagdje biti toplo
doekani. Poto i Vi g. Ministre i ja dolazimo iz Vojske, mi svoja zapaanja vrlo direktno
osjeamo za razliku od politiara. Poto nije mogue da MO uspostavi direktne odnose sa
MO Grke, sa Vojskom to inimo ovim putem.
Ministar odbrane puk. Dr Rade Tanjga: ja u Vas upoznati sa stanjem u RSK. Odmah
je predstavio sebe istakavi da je oficir SVK, pukovnik po inu, tehniki oficir. Radio je
u Zagrebu na Visokim vojnim kolama, sa titulom doktora tehnikih nauka. Mi smo u
Kninu osnovali Univerzitet Nikola Tesla. Zatim je govorio o naoj budunosti, budunosti
srpskog naroda u RSK i pomoi prijateljskog naroda Grke. Mi smo potpisali sporazum o
prekidu vatre. Uli smo u drugu fazu ekonomskih pregovora, nastojei time stvoriti realne
pretpostavke za politiko rjeenje. Hrvatska je isticala da mi tim sporazumom ulazimo
u Hrvatsku. Vrlo brzo se pokazalo da smo mi mudrom politikom obezbjedili sebi jasnu
poziciju. Zbog toga u analizama g. Tumana361 i njegovih savjetnika stoji da neto moraju
preduzeti. RSK je stvarnost, to oni dobro znaju. Zato je i iao zahtjev da se izvri dodatni
pritisak, da se sprijei prisutni trend izrastanja RSK. Mi se sada nalazimo u vrlo delikatnoj
situaciji, na jednoj prekretnici, da li da idemo dalje u mir ili emo morati prihvatiti se oruja
i braniti se. Bilo bi mi drago da ponesete utisak da smo mi zato da mirnim putem doemo
do meunarodnog priznanja nae suverenosti.
Ako nas bilo tko napadne, Hrvatska, na narod e se braniti. Zato je to tako? Zato to
mi nemamo rezervne domovine. Mi nismo doli iz Srbije, mi imamo izvore iz 8 vijeka,
u kojima se spominje srpsko ime na ovim prostorima. Mi smo svjesni da na dugu stazu
ovakve Drave kao Hrvatska ili RSK ne mogu ostati sami za sebe. Mi moramo napraviti
razgranienje sa Hrvatima.
A sada da Vam neto kaem kako smo se organizovali za odbranu.
Govorio je o formacijama jedinica od bataljona do korpusa. Mi smo organizovali
kompletan narod za odbranu. Mi smo organizacijom uspjeli da izvravaju r/o i ene i omladina
mlae dobi. Za Tumana je porazna ta spoznaja, on to jako dobro zna. Usporeujui svoju
snagu zna da ne bi mogao da porobi Krajinu. Ukoliko nas napadne RH mi emo otvoriti
front du cijele granice i to sa svim raspoloivim sredstvima. To je jedan faktor odvraanja
od agresije na RSK. Mi imamo logistikih problema. To su najtei problemi. Poznato je da
361

Franjo.

199

se Hrvatska jako naoruala, oni su uloili ogromne pare u naoruanje. Mi to nismo mogli
odvojiti za Vojsku. To je ozbiljan problem za nas kada je u pitanju dugotrajno voenje rata.
Postoji jedna naa prednost, to Hrvati dobro znaju da je ovo srpska zemlja i da e Tuman
nai malo ljudi koji su spremni izgubiti glavu zbog tue zemlje. On ima i plaenike, kojima
pokuava nadomjestiti svoje nedostatke. Kada se to sve zbroji, on ne moe imati vie od
50.000 ljudi da napadne Krajinu. Zato sam ja optimista, bez obzira na probleme koje mi
imamo. Obratio se g. generalu da pita o svemu to ga zanima.
G. general-major Dimitrios: Sve to ste rekli g. Ministre nama je jasno. Meni i mome
kolegi bila bi velika radost da ujemo da je Krajinska vojska postigla uspjehe to se tie rata.
Moda neete vjerovati, ali mi na ovaj konflikt Krajine i Hrvatske gledamo kao konflikt
koji je ukljuio i Grku. Bili bi jako razoarani ako bi bilo neuspjeha za Krajinsku vojsku.
Grci imaju interes da se na ovim prostorima situacija zavri u srpsku korist. Od 1991.
godine upoznao sam vrlo dobro ovaj teren, mentalitet naroda, oficire, pa imam sliku ovih
ljudi u svojoj glavi. Kad se vratio iz bive Jugoslavije u Grku pratio je situaciju na terenu
i razmiljao kako da se ovaj sukob razrei na najbolji mogui nain. On zna da e RSK
upotrebiti sve mogunosti da doe do rjeenja. Mi smo imali dosta uspjeha na svjetskoj
sceni. Uinili smo sve da okrenemo svjetsko javno mnijenje u korist srpskog naroda.
Ako Krajiko rukovodstvo uspije da rijei ovo mirnim putem to e biti dobro. Ako se
stvori takva situacija da vi budete pritisnuti uza zid, vi neete imati drugog izlaza nego da
se borite. To bi bilo suprotno vaim tradicijama. Vi bi isto tako mislili o Grcima ako bi se
predali. I ako bude dolo do rata izmeu RSK i RH podrazumjeva se da e RSK upotrebiti
sva sredstva protiv Hrvatske. Vi i vae vojne kolege poznate hrvatske oficire. eli skrenuti
panju da Hrvatska angauje veliki broj stranih savjetnika. Ti hrvatski oficiri nisu oni ljudi
iz vaeg vremena. Oni su se promjenili (savjetnicima). Kao protivmjeru general savjetuje da
vojno rukovodstvo Krajine prihvati savjete koji se daju vojnom rukovodstvu van Krajine.
Pita da li je krajika vojska organizovana na jedan regularan nain ili je zadrala paravojne
jedinice iz poetka rata.
Ministar odbrane: Mi imamo izvjesnih problema u etniko psiholokom pogledu. Nai
ljudi su u poetku poeli onako kako vi znate. Sada imamo jedinice od ete brigade do G,
no proces uhodavanja takvog sistema, da se sve zna vrlo je ozbiljan problem. Ima i dalje
problema. Koliko je to nedostatak u odreenom smislu, toliko je za nas interes da previe
kruto ne postavimo problem discipline. Na k-dant jedinice treba da ima inicijativu. Od
njegove inicijative i zrelosti zavisi uspjeh. Ne smijemo guiti samoinicijativu.
General Dimitrios postavlja pitanje komandnog sastava jedinica odnosno povratka
oficira u Krajinu.
Ministar odbrane: Tu smo imali dosta uspjeha. Osnovni problem je nii stareinski kadar
do nivoa bataljona. Vieg komandnog kadra imamo dovoljno.
General Dimitrios: U vezi s tim mora se uiniti sve da se obui nii nivo kadrova, jer se
ne zna koliko e ovaj konflikt trajati.
Ministar odbrane: Mi na tome radimo i nadam se da emo uspjeti na tome.
Mi imamo Nastavne centre u kojima obuavamo ljude.
General Dimitrios: Predlae ako je krajika vojska pod kiobranom Vojske Jugoslavije
mogu doi u Grku na obuku. Grka armija e ih prihvatiti na obuavanje.
Ministar odbrane: Pita kome se treba obratiti po tom pitanju?
General Dimitrios: Ministarstvu odbrane Grke. Grko MO e biti za to da Vas prihvati,
da Vam to uini. To se moe izvesti na vie naina.
200

On misli da Vojska RSK u ratnoj situaciji nae razlog da svoju vojsku skoncentrie na
date take, a onda bi imali elemenat iznenaenja to se tie vojske. Ako doe do vojnog
sukoba izmeu RSK i Hrvatske to e biti opti sukob.
Postavlja pitanje da li se razmiljalo o povlaenju jedinica iz odreenog dijela Krajine i da
li se razmiljalo o mogunosti zauzimanja dijela teritorije Hrvatske.
Ministar odbrane: Sve je to razraeno. Mi aktivnom odbranom vodimo rauna o tome.
Zamolio bih Vas da se dogovorimo o kolovanju odnosno o kratkim kursevima mladih
ljudi. To nam je neophodno. Da li su Grci voljni da nam pomognu sa naoruanjem?
General Dimitrios: Pitanje obuke kadeta je poeljno. Vi g. Ministre ili Va predstavnik
treba da doe u Grku na pregovore, bez pompe. To bi bili iskljuivi pregovori a do Vas
je da vi to prihvatite ili odbijete. Za obuku kadeta u Grkoj oni mogu samo ii kao vojni
kadeti iz SRJ. Mislim da se to vrlo lako moe uiniti. Smatram da u tom sluaju vojni atae
moe biti zaduen za kontakte ili kancelarija Nacionalne odbrane. Njegova organizacija
oficira zna tu instituciju.
to se tie nabavke oruja, imam lino dobre privatne kontakte sa privatnim firmama
koje prodaju oruje. Vi napravite listu, dostavite je meni i sve e biti u redu.
G. Petrou istie da oni imaju mogunost da kroz Grke institucije prime predstavnike
krajinske Vlade.
G. Ministar odbrane: to e se rado prihvatiti, to je odlian prijedlog. Moe se realizovati
u aprilu ili maju.
Srdano se zahvalio Grkoj delegaciji na razgovoru.
Preslika, strojopis, irilica
HR-HMDCDR, 5., kut. 2.

62

1995., veljaa 18.


Knin
Zamolba Glavnog taba SVK Komandi operativne grupe Pauk za povratak 4 borbena
zrakoplova koje su preuzeli iz zrane luke u Borovu Selu kako bi se pripremili za borbeno
djelovanje u sluaju napada HV-a
GLAVNI TAB SVK
ORGAN RV i PVO
Pov. br. 5/1-35
18. 02. 1995. god.
Vraanje aviona,
- zahtev.KOMANDA PAUK
Obzirom da su za potrebe b/d na Vaem pravcu, sa a. Borovo iz sastava 61. elba362 preuzeta
4 aviona J-20 (KRAGUJ), a imajui u vidu ukupnu vojno-politiku situaciju i verovatnu
362

Eskadrila lake borbene avijacije.

201

agresiju RH na RSK, molimo Vas, da u koliko je prestala potreba za angaovanjem navedenih


aviona u b/d Vae taktike grupe, iste vratite u matinu jedinicu.
Vraanje aviona i popuna 61. elba-e, neophodno je izvriti to je mogue u kraem roku,
kako bi se avioni pripremili za upotrebu, a piloti uli u punu trenau za predstojea b/d.
S potovanjem.
ND/AV.KOMANDANT
general-major
Milan eleketi, [v.r.]

M.P.363 M.P.364

Izvornik, strojopis, latinica


HR-HMDCDR, 2., kut. 6043.

63

1995., veljaa 18.


Knin
Obavijest Glavnog taba SVK podreenim postrojbama o proceduri za odobrenje
izvanrednih letova zrakoplovima UN-a te mjestima kontrole tereta i putnika tih zrakoplova
REPUBLIKA SRPSKA KRAJINA
GLAVNI TAB SRPSKE VOJSKE

Pov. Br. 5/1-43
18. 02. 1995. god.
Procedura za odobrenje vanrednih letova UN-a
(letovi van uobiajenih i odobrenih koridora).U sluaju zahteva UNPROFOR-a za vanredne letove UN-a u vazdunim prostorima RSK
postupiti po sledeem:
1. Oficir za vezu u MIP-a, po prijemu zahteva za vanredni let, dostaviti e zahtjev G SVK
Odelenju za RV i PVO.
2. Odelenje RV i PVO e izuiti ovakav zahtev, odobrit e let ili e predloiti nadlenom
stareini da se zahtev odbije.
3. Ako se zahtev za takav let odbije, Odelenje RV i PVO e dostaviti informaciju (OV/u365
da se let ne moe odobriti).
4. Uz zahtev za vanredni let predstavnik UN-a je duan priloiti spisak putnika ili
specifikaciju robe koja se prevozi navedenim letom.
5. Zahtev za odobrenje vanrednog leta bit e podnesen najmanje (3) dana pre nego to se
planira realizovani let.
6. Svaki vanredni let podlee kontroli i to: ako se u zahtevu, planira let Split Biha,
helikopter e se spustiti u Knin, gde e biti izvrena kontrola putnika i tereta a ako se planira
363
364
365

Okrugli peat: Glavni tab Srpske vojske, Knin.


Prijemni peat centra veze: Brzojav br. 731, primljen 18. 2. 1995. u 18,30; proslijeen u 19,37 sati.
Oficiru za vezu.

202

let Zagreb Biha tada se kontrola vri u Topuskom. Kontrola helikoptera e se dakle vriti
u oba smera.
7. MUP i G SVK e iz svog sastava odrediti strune ekipe za preglede helikoptera.
8. Redovni letovi UNPROFOR-a su oni letovi koji se odvijaju u ve odobrenoj proceduri
i usaglaavanim koridorom. Zahtevi za redovne letove (OV/u prosleivat e prema (OC366)
kao u dosadanjoj praksi preko ekspedicije G SVK.
ND/LJS
K O M A N D A N T
general-major
Milan eleketi, [v.r.] M.P.367
Dostavljeno:
G SVK (O RV i PVO)
MO
MIP
OC G SVK
Svim korpusima
105. vbr
44. rbr
45. bVOJIN M.P.368
Izvornik, strojopis, latinica
HR-HMDCDR, 2., kut. 6043.

64

1995., veljaa 19.


[Knin]
Prijedlog naelnika Operativno nastavnog organa Glavnog taba SVK naelniku taba o
donoenju plana obrane RSK i problemima do kojih je dolazilo jer on nije bio donesen na
vrijeme
Naelniku taba gm369 Duanu Lonaru
PLAN ODBRANE
R S K
Po nalogu Vojnog saveta odbrane Plan odbrane izrauje Vlada RSK (nosilac Ministarstvo
odbrane). U izradi sarauju nosioci zadataka odbrane preko svojih resornih ministarstava.
Sastavni deo Plana odbrane RSK je Plan upotrebe SVK (najvaniji deo plana odbrane).
Planom odbrane se usklauju sve aktivnosti u oblasti odbrane sa planom upotrebe SVK.
to treba da sadri plan odbrane?
366
367
368
369

Obavjetajni centar.
Okrugli peat: Glavni tab Srpske vojske, Knin.
Prijemni peat centra veze: Brzojav br. 730, primljen 18. 2. 1995. u 18,30; proslijeen u 19,55 sati.
General-major.

203

Plan odbrane sadri zadatke iz oblasti odbrane koje nose: graani, republiki organi i
republike organizacije, organi i organizacije srpskih oblasti i optina, organizacije koje
obavljaju javnu slubu ili delatnost, preduzea i druga pravna lica i SVK.
Polaziti od zakonskog stava da se odbranom ostvaruje:
organizovanjem i pripremanjem snaga za izvrenje zadataka u odbrani odnosno za
suprotstavljanje i odvraanje neprijatelja od napada na RSK.
ueem graana u oruanoj borbi (u sastavu SVK) do konanog otklanjanja ili prestanka
opasnosti za zemlju,
uee graana u drugim oblicima suprotstavljanja neprijatelju,
izvravanje i drugih zadataka i poslova od interesa za odbranu zemlje (sadrane u
planu odbrane i odlukama republikih organa koje su pripremljene za sluaj nastupanja
neposredne ratne opasnosti, ratnog stanja, vanrednog stanja).
*
Mora da se prvo uradi Plan odbrane RSK. Planom treba regulisati rad i zadatke svih nosilaca
obaveza u oblasti odbrane.
Na bazi plana odbrane Republiki organi donose odluke koje sadre ko i ta treba raditi
kada se proglasi: a) neposredna ratna opasnost; b) ratno stanje; c) vanredno stanje.
*
Kada se proglasi neko od stanja predvienih zakonom onda se postupa po odlukama koje
su ranije pripremljene i usvojene.
Primer: Nedavno je Skuptina RSK donela odluku o proglaavanju neposredne ratne
opasnosti. Da postoji plan odbrane i da su republike organizacije donele odluke kojima se
regulie ta treba raditi ako se proglasi neposredna ratna opasnost, znalo bi se ko i ta treba
da uradi, i to bi se radilo.
U uslovima kada ne postoji Plan odbrane RSK i odluke republikih organa u skladu sa
planom odbrane, onda se ne zna ko i ta treba da radi ako se proglasi neposredna opasnost
(ili ratno stanje, ili vanredno stanje).
Praktino odluka koju je donela skuptina o proglaavanju neposredne ratne opasnosti nita
ne znai (izuzev spoljnih i psiholokih efekata koji traju kratko). Niko nita i nije mogao
preduzeti jer nema ni pravo ako se to nije predvidelo nekom od odluka republikih organa.
Karakteristino je reagovanje komande 11. K kada je iz tampe saznala da je u RSK
proglaena neposredna ratna opasnost. Ova komanda traila je da joj se dostavi odluka
o proglaavanju neposredne opasnosti i objanjenje G SVK ta treba da preduzme zbog
proglaavanja neposredne opasnosti.
Ovaj postupak k-de 11. K govori da i komandama nije jasno ta treba da rade. One i ne
znaju da u RSK nije uraen plan odbrane i da nisu donete odluke iz nadlenosti republikih
organa. Normalno bi bilo da su komande korpusa izvodno upoznate sa planom odbrane
i onim odlukama republikih organa koje se realizuju u saradnji sa SVK. Naalost to nije
tako.
Sve to bi trebalo da rade komande korpusa (i druge komande) treba da bude regulisano
planovima (pripravnosti, uzbunjivanja, mobilizacije, upotrebe) i realizuje se samo ako se
naredi od G SVK.
PREDLOG G SVK
Neophodno je predloiti Predsedniku (Vojnom savetu odbrane) da se hitno uradi plan
odbrane RSK i da republiki organi donesu odluke za rad i postupanje za sluaj proglaenja
neposredne ratne opasnosti, ratne opasnosti i vanrednog stanja.
204

Za nosioca predloiti Vladu (struni nosioc je Ministarstvo odbrane).


G SVK treba da prui pomo Ministarstvu odbrane. Predlaem da pozovemo iz I Uprave
G i Ministarstva odbrane SRJ po jedno struno lice par dana na ispomo.
Nema preeg zadatka za odbranu od ovog ta predlaem. Zadatak je veoma H I T A N. To
je jedini put da se na zadacima odbrane radi organizovano i u skladu sa nadlenostima.370
19. 02. 1995. godine
NAELNIK ONO G SVK
p u k o v n i k
Milisav Sekuli
Preslika, strojopis, latinica
HR-HMDCDR, 6., kut. 13.

65

1995., veljaa 19.


[Knin]
Zapovijed Glavnog taba SVK podreenim postrojbama da postupe po zakljucima i
zadacima s izlaganja o borbenoj spremnosti u SVK za 1994. godinu
REPUBLIKA SRPSKA KRAJINA VOJNA TAJNA
GLAVNI TAB SRPSKE VOJSKE STROGO POVERLJIVO

SP. br. 3-82

19.02.1995. god.
Zakljuci i zadaci sa referisanja o b/g, dostavlja.Dostavljamo vam Zakljuke i zadatke sa referisanja o b/g u SVK. Komande i organi G
SVK duni su u celini ispotovati postavljene rokove i realizovati zadatke u celini. Ako se iz
bilo kojih razloga zadaci ne mogu izvriti u postavljenim rokovima onda su nosioci duni da
trae odobrenje od G SVK za produenje rokova.
N A E L N I K
general-major
M.P.371 Duan Lonar, [v.r.]
M.P.372
REPUBLIKA SRPSKA KRAJINA
GLAVNI TAB SRPSKE VOJSKE VOJNA TAJNA

STR. POV. br. 3-82 STROGO POVERLJIVO

19. 02. 1995. god.
370
371
372

Vidi: Dok. br. 78.


Okrugli peat: RSK, Glavni tab Srpske vojske.
Prijemni peat: Komanda 18. korpusa, sp br. 18-159., 19. 2. 1995.

205




M.P.373

ODOBRAVAM
KOMANDANT
general-major
Milan eleketi, [v.r.]
Z A K LJ U C I I Z A D A C I
sa referisanja o borbenoj gotovosti u Srpskoj
Vojsci Krajine za 1994. godinu

Referisanje o borbenoj gotovosti za 1994. godinu u Srpskoj Vojsci Krajine odrano je 10.
02. 1995. godine u Kninu. Referisanjem je rukovodio Komandant G SVK general-major
Milan eleketi. O stanju borbene gotovosti i predlozima za njeno usavravanje referisali su
komandanti korpusa i samostalnih jedinica i nadleni organi G SVK. U toku referisanja u
rad se ukljuio i Predsednik RSK gospodin Milan Marti.374
Na bazi pisanih izvetaja o borbenoj gotovosti, referisanja i rasprave koje se vodila a polazei
od ocena i stavova Predsednika RSK, usvajaju se zakljuci i zadaci od posebnog znaaja za
kretanje borbene gotovosti u Srpskoj Vojsci Krajine u 1995. godini.
I Z A K LJ U C I
1. U 1994. godini rast borbene gotovosti rastao je sporije i stagnirao je u odnosu na
ubrzani rast borbene gotovosti Hrvatske vojske. Zaostajanja su karakteristina u opremanju
savremenim borbenim sistemima posebno u artiljeriji velikog dometa i avijaciji. Na stanje
borbene gotovosti tokom 1994. g. nepovoljno je uticalo sve vee oslanjanje Hrvatske vojske
na infrastrukturu NATO i UNPROFOR-a, to Hrvatsku vojsku stavlja u povoljniji poloaj
prema SVK koji bi doao do izraaja pre svega u borbenim dejstvima. U odnosu na potrebe
i opasnosti kojima je izloena RSK borbena gotovost je na nivou koji garantuje uspeh samo
uz krajnje naprezanje i korienje svih raspoloivih mogunosti SVK i resursa drave.
U 1995. godinu SVK ulazi u oekivanju agresije Hrvatske vojske koja moe uslediti pre, u
toku i posle eventualnog povlaenja snaga UNPROFOR-a sa teritorije Hrvatske. Opasnost
od agresije je tim izvesnija to su koraci koje ini Hrvatska preutno podrani od Nemake i
SAD. Neizvesnost se poveava moguom i najavljivanom ulogom NATO u navodnoj zatiti
UNPROFOR-a u povlaenju sa teritorija Hrvatske i ulogom koju bi snage NATO mogle
imati na prostorima bive SFRJ posle povlaenja mirovnih snaga UNPROFOR-a.
2. Komandovanje kao elemenat borbene gotovosti bilo je maksimalno angaovano na jaanju
borbene gotovosti SVK. Rezultati su srazmerni stepenu popunjenosti SVK stareinskim
kadrom, posebno aktivnim podoficirima i oficirima ija popunjenost iznosi samo 26%
i opremljenou komandi savremenim sredstvima za vezu i komandovanje. Organizacija
obavetajno-izviakog obezbeenja ne zadovoljava potrebe komandovanja. Posebno je
vidna neopremljenost sa sredstvima za osmatranje, izvianje i obradu podataka. Maskiranje
ne ostvaruje svoju funkciju to negativno utie na borbenu gotovost jednog dela jedinica.
Nepopunjenost komandi stareinskim kadrom bitno ograniava mogunost delovanja
komandi kao celine. Metoda rada komandi nije adekvatan broju i kategoriji stareinskog
kadra u komandama. Preoptereenost aktivnih vojnih lica, obavljanje tri pa i vie funkcija
373
374

Okrugli peat: RSK, Glavni tab Srpske vojske.


Govor Milana Martia vidi u: Dok. br. 46.

206

bitno umanjuje kvalitet i efikasnost komandovanja. Planiranje se vri na svim nivoima


komandi ali se rad uglavnom ne odvija po planovima rada i drugim planovima (obuke i sl.).
Negativan uticaj na komandovanje ispoljavaju i sve vei pritisci i zahtevi aktivnih vojnih
lica za povratak u VJ. Oseaj privremenosti ne podstie stareine na sistematski rad i dublje
ulaenje u probleme. este smene stareina na vanijim funkcijama (komandanti, organ
za obavetajni rad) uticale su negativno kako na strunost tako i na pojedine funkcije
komandovanja. Smenjivanja se ne vre u postupku u kome se pokree odgovornost za ono
zbog ega dolazi do smena. To se neretko koristi za davanje prigovora za sve i svata.
Sistem veza u SVK neobezbeuje neprekidnost, tajnost i blagovremenost komandovanja. Za
poslednjih pet godina nije nita raeno na odravanju i usavravanju postojeeg sistema veza.
Najslabije su veze sa nivoa komandi korpusa prema komandama brigada, a komandovanje
izmeu komandi bataljona i eta praktino u ratu realizovalo bi se telefonsko-linijskim
vezama. Veza izmeu eta i vodova i vodova i odelenja iskljuivo bi bila kurirska.
Funkcionisanje postojeeg sistema veza u ratu ne bi moglo zadovoljiti ni minimalne potrebe
komandovanja. Tome doprinosi i slaba popunjenost jedinica veze profesionalnim sastavom
(poetkom 1995. g. SVK nedostaje 136 profesionalnih vojnih lica za rod veze). Sadanja
popunjenost je 40%.
3. Organizacijsko-formacijsko usavravanje je stagniralo i nisu postignuti znaajniji pomaci.
Brojna veliina jedinica po zahtevima formacija neadekvatna je realnim mogunostima
popune. Neusklaene su formacije sa raspoloivim koliinama artiljerijskih i drugih sredstava
za podrku. Prisutna je nejednaka popunjenost po korpusima. Korpusi koji raspolau sa
veim brojem naoruanja i MTS ne dozvoljavaju prebacivanje i slanje tih sredstava u druge
sastave. Nepostojanje jasno utvrenih formacija i evidencija popune po njima stvara uslove
za zadravanje naoruanja i opreme van formacijskih potreba.
4. Borbeni moral SVK tokom 1994. godine predstavljao je veoma promenjivu kategoriju
od bitnog uticaja na borbenu gotovost. Stanje morala neposredno je uticalo na uspenost
svih borbenih dejstava u kojima su uestvovali vojnici i stareine SVK.
Ocenjivanje stanja borbenog morala najee ima formalni karakter i ne odraava stanje
i spremnost jedinica da odgovore borbenim zadacima. Komande dnevno ocenjuju stanje
morala to se pokazalo nerealnim pa i nepotrebnim. Vidna je fraza da je moral na visini
koja garantuje izvravanje zadataka. Takve ocene u izvetajima daju i one komande koje
prvo izveste da je jedinica samovoljno napustila borbu i u istom izvetaju navode da moral
garantuje izvrenje borbenih zadataka.
Izgraivanje i razvoj morala bitno ograniava nepopunjenost komandi stareinama koji
pokrivaju formacijska mesta u organima za moral i informisanje.
U veini sastava SVK ne zadovoljava stanje reda i discipline. Komande su nedovoljno
efikasne u borbi za izgraivanje vrste vojne discipline. Karakteristine su pojave naruavanja
discipline i odbijanja izvrenja nareenja, posebno odbijanje uea u borbenim dejstvima,
grupno naputanje poloaja, ne dolazak ili kanjenje dolaska u smene, opijanja, krae,
uee u vercu. Posebno se ukazuje na nedisciplinu u rukovanju sa linim naoruanjem
i povreivanje i pogibije od mina u sopstvenim minskim poljima. Veliki broj mrtvih i
ranjenih je od nepaljivog rukovanja naoruanjem. Sa punim i neukoenim orujem vojni
obaveznici ulaze i zadravaju se u prostorijama gde borave ljudi, ulaze u kafane, kreu se
po naseljima. Navedeni oblici nediscipline najneposrednije utiu na sigurnost ljudi a time
i njihov moral.
207

Vidan je veliki negativan uticaj na moral dravnih organa koji ne ispunjavaju svoje osnovne
obaveze prema SVK. Male plate i tendencija njihovog smanjivanja, neredovne isplate
iritiraju vojniki i stareinski sastav i dovode u pitanje egzistenciju mnogih porodica.
Razvijanje poverenja naroda u SVK mora biti smiljen i dobro organizovan proces
meusobne saradnje. Poverenje naroda u SVK mora biti potpuno i daleko na viem nivou
nego u 1994. godini.
Broj vanrednih dogaaja (275) i broj izbaenih iz borbe bez uea u borbenim dejstvima
(493 ili 63% od ukupnog broja izbaenih) krajnje negativno utie na ocenu stanja morala
u SVK.
5. Nereena i razliito reena pitanja popune aktivnim vojnim stareinama iz VJ ozbiljno
ugroavaju osnovnu popunu SVK aktivnim i najkvalitetnijim stareinskim kadrovima.
Dovoenje stareina na odreeno vreme i stareina bez odreenog vremena stvara klimu
nejednakog poloaja AVL u SVK. Dovoenje, zadravanje i slubu oficira iz VJ u SVK
neophodno je precizno regulisati. Nedostaje dokumenat (Pravilnik, Uputstvo) kojim bi
se na jedinstven i sveobuhvatan nain regulisao status i sluba profesionalnih lica u SVK
ukljuujui i civilna lica. Popuna sa oficirima bezbednosti i u vidu RV i PVO na adekvatan
nain je regulisana i treba da poslui kao primer kojim pravcem reavati probleme popune
SVK aktivnim sastavom kroz saradnju sa Vojskom Jugoslavije.
6. Osposobljenost kao elemenat borbene gotovosti ocenjuje se sa dosta razlika. Paualne
ocene ne omoguavaju sagledavanje problema a time se iskljuuje mogunost njihovog
reavanja. Ukupnu osposobljenost SVK moemo oceniti sa pozitivnom ocenom samo
ako uporedo ukaemo na jedan broj krupnih problema koji bi za sluaj rata sigurno bitno
umanjivali efikasnost upotrebe naih jedinica.
Obuenost komandi i stareina ocenjuje se ocenom zadovoljava, s tim to je obuenost
stareina neto na veem nivou nego komandi. Veina komandi nema takvu obuku koja
doprinosi veem osposobljavanju da se rukovodi pripremama jedinica za borbena dejstva i
za komandovanje u toku trajanja borbenih dejstava.
Obuenost vojnika na odsluenju vojnog roka je dobra i omoguava njihovo uspeno
ukljuivanje u borbena dejstva.
Obuenost vojnih obaveznika jedva zadovoljava sa napomenom da je jedan broj vojnih
obaveznika nedovoljno obuen za borbene zadatke koji su izvravani u 1994. godini.
Obuenost vojnika po ugovoru je slina kao i vojnih obaveznika. Sa ovom kategorijom
vojnika nije izvoena obuka (doobuka) u veini jedinica SVK.
Obuka rezervnih stareina izvoena je samo na kursevima i moe se pozitivno ocenjivati
samo za one stareine koji su kursirani u 1994. godni.
Najslabija obuenost u SVK je komandira odelenja i vodova.
U toku 1994. godine u SVK najmanje je uraeno na planu osposobljenosti. Postignuti
rezultati su manji u odnosu na potrebe i nae realne mogunosti.
7. Ininjerijsko obezbeenje borbenih dejstava i ureenje teritorije realizovano je polovino
i ne obezbeuje potrebnu zatitu, upornost i ilavost u izvoenju odbrambenih borbenih
dejstava. Evidentna je nedovoljna obuenost vojnika i stareina u rukovanju MES, zbog
ega imamo veliki broj ranjenih i povreenih.
8. Mobilizacijska gotovost jedinica SVK u 1994. godini ocenjuje se najniom pozitivnom
ocenom zadovoljava. Organizovanost i osposobljenost komandi i stareina za izvoenje
208

mobilizacije nije na visini. Deo komandi nije u mogunosti da uspeno izvede mobilizaciju.
Na nezadovoljavajue stanje mobilizacije utiu nedefinisane nadlenosti u mobilizaciji
izmeu SVK i ministarstva odbrane.
Postojei Zakon o odbrani i o Srpskoj Vojsci Krajine ne omoguava uspeno uspostavljanje
i funkcionisanje sistema mobilizacije i funkcije komandovanja u celini.
Nepostojanje plana odbrane RSK bitno ograniava uspostavljanje odnosa izmeu SVK sa
drugim dravnim organima na planu pripreme za odbranu.
9. Sistem bezbednosti u SVK u 1994. godini po liniji strunih organa i linih angaovanja
komandanata funkcionisao je neprekidno i dobro. Preduzimanje mera bezbednosti u
nadlenosti osnovnih jedinica ne moe se ocenjivati kao uspeno. Kod komandira svih
nivoa i veina komandanata bataljona i diviziona nije prisutna briga za bezbednost a veina
navedenih stareina nije struno osposobljena da prati i procenjuje stanje bezbednosti iz
svoje nadlenosti i da preduzima ili predlae preduzimanje potrebnih mera bezbednosti.
uvanje tajnosti nije na visini i veina stareinskog kadra nema oseaj za rad u skladu sa
propisima o uvanju vojne tajne i zatiti ljudstva i jedinica. Pripreme organa osiguranja,
osmatranja i izvianja praktino se ne vri. Slino je i sa kontrolama navedenih organa.
Organizovanost i obuenost jedinica vojne policije za namenske zadatke znatno je
poboljano ali izostaje iza naih potreba. Borba protiv kriminala, verca, krae ne moe
dati potrebne rezultate bez bolje saradnje izmeu jedinica vojne policije i jedinica MUP i
navedenih jedinica sa komandama SVK.
10. Pozadinsko obezbeenje u 1994. godini ostvarivalo je svoje funkcije u krajnje
nesreenim odnosima na relaciji Ministarstvo odbrane Srpska Vojska Krajine. Pokazalo se
da je nemogue organizovati sistem pozadinskog obezbeenja ako ne postoje svi neophodni
propisi koji se donose u skladu sa Zakonom o SVK. Ministarstvo odbrane nijednu
svoju obavezu nije izvrila na vreme a na jednom broju obaveza prema SVK uopte nije
raeno. Pokazalo se neophodnim da Ministarstvo odbrane za godinu dana unapred odvoji
odreena finansijska sredstva za potrebe SVK. To je uslov da bi se mogao raditi godinji
plan finansiranja vojske, neophodan za bilo kakvu plansku aktivnost G SVK i komandi
jedinica.
Kroz celu godinu SVK je pratila nepopunjenost gorivom, municijom i drugim materijalnim
sredstvima. Poseban problem predstavljalo je obezbeenje odee i obue, hrane i odravanje
svih vanijih materijalno-tehnikih sredstava. Sve vrste pozadinskog obezbeenja nisu imale
ni minimalne uslove za ostvarivanje svojih funkcija.
10.1. Tehniko obezbeenje
Tehnika ispravnost borbene tehnike znaajno zaostaje za funkcionalnom. Prisutna je
nekompletnost ili nedostatak rezervnog alata i pribora.
Tehnika i funkcionalna ispravnost kod m/v, ininjerijska maina, intendantske tehnike i
sredstava veze ne zadovoljava.
Snabdevanje rezervnim delovima i akumulatorima i gorivom bitno ograniava borbenu
gotovost SVK u celini.
Osnovno odravanje tehnike u jedinicama se ne sprovodi to doprinosi rastu tehnike
neispravnosti. Nedovoljna je obuenost i tehnika kultura ljudstva koje rukuje sa
naoruanjem i drugim MTS.
209

Komande su neefikasne u ostvarivanju tehnikog obezbeenja zbog nepopunjenosti


kadrovima tehnike slube. Finansiranje potreba tehnike slube praktino se i ne vri ili
ima simbolian karakter.
10.2. Intendantsko obezbeenje
Redovne delatnosti intendanskog obezbeenja u 1994. g. finansijski su pokrivene sa svega
20%. Navedena injenica onemoguavala je planski rad na organizaciji i sprovoenju
intendanskog obezbeenja. Sluba duguje privredi i dobavljaima artikala ishrane
4.416.057 dinara. To navodi mnoge dobavljae da odbijaju isporuke artikala potrebnih za
SVK. Ukupna popunjenost intendanskim kadrovima iznosi 33%. Najslabije je popuna na
nivou brigada i niim nivoima.
Nereeno je pitanje remonta InTMS375 (kuhinja a/p svih tipova, pei za peenje hleba,
sredstva za snabdevanje vodom). Trupne i vantrupne rezerve u hrani su nepopunjene.
Ispravnost i kompletnost InMS nezadovoljava. Ishrana je jednolina i jedva obezbeuje
bioloki minimum.
Prisutan je problem obezbeenja veeg broja predmeta odee opreme iz kompleta za
opremanje vojnika regruta i vojnika dosluenika.
10.3. Saobraajno obezbeenje
Saobraajno obezbeenje organizovano je i funkcionie u skladu sa realnim mogunostima
i nije u skladu sa potrebama borbene gotovosti SVK. Struktura motornih vozila ne
zadovoljava. Slaba je popunjenost sa terenskim m/v, vozilima za vuu art. orua, vozilima
veze, cisternama i drugim specijalnim vozilima. Starosna struktura vozila je od 15 do 30
godina bez ikakvog zanavljanja voznog parka.
Veliki broj m/v je van upotrebe zbog neispravnosti i nedostatka rezervnih delova.
Saobraajna sluba organizaciju saobraaja vri samo motornim vozilima.
Regulisanje saobraaja u veini vri priueno ljudstvo.
Parkovna sluba je neorganizovana zbog nedostatka uslova.
10.4. Sanitetsko obezbeenje
Sanitetsko obezbeenje SVK realizuje se integrisano sa civilnim zdravstvenim ustanovama.
Preventivna zatita opteg nivoa vrena je sopstvenim snagama i sredstvima.
Sanitetska sluba u SVK postoji u minijaturi. Kadrovska i materijalna situacija je takva
da jedva omoguava pokrivanje mirnodopskih potreba SnOb. Skoro sve komande su
nepopunjene organom sanitetske slube. Zbog nedostatka lekara i drugog sanitetskog
osoblja mogunosti SnOb su minimalne. Sistem finansiranja zdravstvenih usluga za potrebe
SVK je nepovoljan.
Zanavljanje sa SnMs376 nije vreno. Zalihe lekova i drugih sredstava su potroene. Vozni
park za potrebe SnOb nedovoljan.
10.5. Finansijsko obezbeenje
Finansiranje SVK u 1994. godini ocenjuje se kao slabo i bitno je uticalo na slabosti u
borbenoj gotovosti. Nepostojanje MFP oteava funkcionisanje celokupne vojne organizacije.
neredovnim finansiranjem rui se ugled SVK i dovode u pitanje njene osnovne funkcije.

375
376

Intendantska tehniko-materijalna sredstva.


Sanitetskim materijalom.

210

II Z A D A C I
1. Sa izlaganjem Predsednika RSK upoznati sav stareinski sastav zakljuno sa komandirima
osnovnih jedinica. U sklopu ovog zadatka informisati stareine o ocenama borbene
gotovosti za 1994. godinu i zadacima koje je postavio G SVK a odnose se na stareine koje
se informiu.
Nosilac: Komande Korpusa, k-da 75. PoB, k-da 105. vbr i 44. rbr
Sarauju: Struni organi G SVK
Rok: 05. 03. 1995. godine.
2. U zonama odgovornosti brigada i korpusa uvesti reim ponaanja i izvravanja zadataka
u skladu sa zahtevima proglaene neposredne ratne opasnosti. U sklopu toga u granicama
realnih mogunosti uticati na adekvatan odnos organa vlasti i graana. Uspostaviti punu
kontrolu nad situacijom i onemoguiti neprijateljsko delovanje i postizanje iznenaenja.
Planiranje rada, godinjih odmora, naputanje zona odgovornosti uskladiti sa obavezama
prema odbrani.
Nosilac: Komande korpusa i brigada
Sarauju: Organi vlasti u zonama odgovornosti
Rok: 10. 03. 1995. godine a dalje dok se ne promeni proglaeno stanje neposredne ratne
opasnosti.
3. Rad komandi svih nivoa prilagoditi zahtevima borbene gotovosti i obezbediti da komande
kao celine pripremaju i izvravaju sve sloenije zadatke. Stareine komande pripremati za
zadatke koje nosi komanda. Pismenim aktom komandanata regulisati za svakog stareinu
funkcije koje mu se stavljaju u obavezu zbog nepopunjenosti komandi i utvrditi zamenjivost
stareina u slaju odsustvovanja. Komande u nedostatku aktivnih oficira popunjavati
rezervnim oficirima uz neophodnu doobuku kursiranjem.
Planiranjem regulisati preraspodelu poslova meu stareinama, s tim da se sposobnije i
strunije stareine angauju na sloenijim zadacima a druge stareine da izvravaju poslove
koje mogu i time maksimalno rasterete najsposobnije stareine pomonih i lakih poslova.
Nosilac: Komandanti svih nivoa
Sarauju: Svi organi komandi
Rok: 15. 03. 1995. godine a posle stalan zadatak.
4. Obavetajno-izviako obezbeenje odreuje se kao prioritetan zadatak komandi
bataljona,
brigada i korpusa. Obaveze na ovom planu planirati za svaki mesec unapred tako da se
reguliu sve konkretne obaveze obavetajnog i izviakog obezbeenja, odrede njihovi
nosioci i nain kontrole.
Pomonik Naelnika taba za obavetajne poslove u G SVK napravie krau analizu stanja
obavetajno-izviakog obezbeenja u SVK, prikazati problem kadrovske nepopunjenosti,
stanje opremljenosti sredstvima za rad obavetajnih i izviakih organa i predloiti mere
koje treba preduzeti po nivoima komandi. U izvravanju ovog zadatka planirati i odravati
viednevnu pripremu sa svim organima slube i komandirima izviakih jedinica. Pripremiti
program pripreme u trajanju od najmanje tri dana. Za potrebe izvrenja ovog zadatka traiti
angaovanje 1 do 3 stareine iz VJ.
Organizovati zajedniki rad i saradnju izmeu obavetajnog organa, organa bezbednosti i
MUP po nivoima komandovanja na zadacima obavetajnog rada.
Nosilac: Komande jedinica i Organ za obavetajne poslove G SVK.
Sarauju: Organ bezbednosti, ONO G SVK i MUP RSK.
211

Rok: Analizu stanja i predloge za unapreenje obavetajno-izviakog obezbeenja uraditi


do kraja marta 1995. godine, a pripremu organa sprovesti u aprilu u 107. NC.
5. Operativno i taktiko maskiranje u zonama brigada i korpusa dograditi i regulisati za svaki
nastupajui mesec posebnim nareenjem. Podii na vei stepen maskiranje svih pokreta,
vatrenog sistema i ureenih poloaja i rejona u zonama odgovornosti. Sa komandirima
odelenja, vodova i osnovnih jedinica odrati pripreme za sprovoenje maskiranja iz njihove
nadlenosti.
Operativno maskiranje preduzimaju komande korpusa i G SVK u skladu sa zahtevima
planova upotrebe.
Nosilac: Komande korpusa.
Sarauju: Organi vlasti sa teritorije.
Rok: do 25. 03. 1995. g. a posle trajni zadatak.
6. Preispitati svu regulativu kojom se regulie popuna SVK aktivnim vojnim stareinama iz
sastava VJ. Na bazi kritike analize stvarnog stanja, a polazei od potreba popune napraviti
predlog po kome bi trebalo vriti popunu u 1995. i 1996. godini. Pri izradi predloga
konsultovati nadlene organe G VJ. Pripremiti nacrt privremenog propisa kojim e se
regulisati status i sva druga pitanja stareina koji se nalaze na slubi SVK a imaju tretman
stareine VJ. U ovom dokumentu regulisati i status stareina po ugovoru i obaveze prema
plaanju i povremenom angaovanju rezervnih vojnih stareina.
Nosilac: Personalni organ G SVK.
Sarauju: Komande korpusa i samostalnih brigada i Naelnici rodova i slubi G SVK.
Rok: 30. 05. 1995. godine.
7. Dograditi organizacijsko-formacijsku strukturu komandi i jedinica SVK i uskladiti je
sa zahtevima planova upotrebe. Predloiti brojno manje formacije za bataljone i osnovne
jedinice. Formirati sredstva podrke preraspodelom postojeih koliina peadijskog,
artiljerijskog i drugog naoruanja a po potrebi i borbenih vozila, sredstava za vuu, sredstva
veze i slino.
Izvrenje ovog zadatka poeti izradom posebnog Nareenja za organizacijsko-formacijsko
usavravanje u SVK. G SVK pripremie kratku analizu postojee organizacije i formacije u
kojoj predvideti osnove za dogradnju formacije i predloiti plan promena OFS.377
Nosilac: Odelenje za organizaciju, mobilizaciju i popunu
Sarauju: Organi rodova i slubi i komande korpusa.
Rok: Sve pripreme za poetak promena OFS izvriti do 30.03.1995. g. a planirane promene
izvriti najkasnije do kraja jula 1995. godine.
8. Teite rada svih komandi i stareina u 95. g. usmeriti na izgraivanje morala u VK i
jaanja poverenja naroda u vojsku i njenu sposobnost da slomi agresiju Hrvatske vojske na
RSK. Stanje morala pratiti svakodnevno a promene do kojih dolazi analizirati jedan pput u
mesecu i o tome izvetavati pretpostavljeni nivo komandovanja. Ocene morala moraju biti
u skladu sa odnosom vojnika i stareina prema ueu u borbenim dejstvima, odazivanju na
slubu po smenama, broju vanrednih dogaaja, broju izbaenih iz stroja u i van borbenih
dejstava, odnosu prema kriminalu, vercu i drugim pojavama koje blate lik pripadnika SVK.
Ocena morala nesme biti vea od ocene stanja reda i discipline. Svako opijanje, povreivanje,
ranjavanje i pogibija van borbenih dejstava mora se otro igosati sa pokretanjem konkretne
377

Organizacijsko-formacijske strukture.

212

odgovornosti. Uvesti potpun red u ponaanje i rad u toku rukovanja i upotrebe linog
naoruanja, bombi i minsko-eksplozivnih sredstava.
Na planu razvijanja i daljeg izgraivanja poverenja naroda u SVK preduzeti sve neophodne
mere za organizovane akcije ijom realizacijom narod stie poverenje u vojsku. Po potrebi
odravati neposredno informisanje graana o zadacima jedinica i spremnosti da se slomi
napad ustake vojske. Najbolji i najefikasniji nain jaanja poverenja naroda u vojsku jeste
visoka disciplina pripadnika SVK i kulturan odnos sa graanima i organima vlasti. narod je
eljan da vidi svoju vojsku ispravno odevenu sa primernim vojnikim dranjem. Neophodno
je graane informisati o dobrom dranju boraca, stareina i jedinica u borbenim dejstvima.
Sve aktivnosti koje se organizuju u SVK a na kojima prisustvuju graani moraju biti odlino
pripremljene. Spreavati krae, verc i kabadijsko ponaanje pripadnika SVK.
U sklopu jaanja morala veliku panju posveivati osposobljavanju stareina u osnovnim
jedinicama da vre moralno-psiholoke pripreme vojnika i jedinica za izvravanje konkretnih
borbenih zadataka. Pripreme izvesti sa svim komandirima vodova i eta u SVK. Teite
imati na osposobljavanju stareina da znaju motivisati vojnike da se bore.
Na nivou G SVK pripremiti i odrati savetovanje na temu Mesto i uloga stareina SVK u
izgraivanju borbenog morala i discipline.
Nosilac: Komande korpusa i brigada i Pomonik komandanta SVK za moral i informisanje.
Sarauju: Svi organi G SVK u skladu sa svojim nadlenostima.
Rok: Savetovanje na nivou G SVK do kraja marta 1995. g. Pripreme komandira vodova i
eta baterija do 10. 04. 1995. Ostalo stalni zadatak.
9. U 1995. g. osposobljenost izgraivati polazei od ocena da je u SVK obuenost niska i da
nije u skladu sa potrebama borbene gotovosti i naim realnim mogunostima. Sve komande
e izvriti sledee zadatke:
a) proveriti i oceniti obuenost svih komandira odelenja i vodova i nedovoljno obuene
kursirati najkasnije do 30. 07. 1995.
b) Sa svim vojnim obaveznicima izvriti proveru obuenosti i sa nedovoljno obuenim
organizovati i izvesti dopunsku obuku. Nosioci ovog zadatka su komandiri osnovnih
jedinica. Rok 01. 09. 1995.
c) Sa svakim odelenjem i vodom izvesti obuku u izvoenju odbrane, izvrenju protivnapada
i napada. Rok: 30. 04. 1995.
d) Sa vojnicima po ugovoru izvesti doobuku u trajanju najmanje 14 dana. Rok 30. 05.
1995.
e) U sklopu obuke vojnika na odsluenju vojnog roka 1/3 obuiti za dunosti komandira
odelenja. Rok: u petom mesecu obuke svake partije regruta.
f ) U organizaciji G SVK izvesti KRV378 po zadacima koji doprinose pripremi komandi
korpusa za komandovanje u ratu.
Rok: oktobar 1995. godine.
g) U svim etama obrazovati jezgra snajperista i upotrebljavati ih po zamisli komandi
brigada. Jezgro ine grupa od 3 do 5 snajperista koji se biraju po kriterijumu najboljih
strelaca i boraca iz svih jedinica SVK.
Rok: 20. 03. 1995. godine.
h) U cilju poboljanja efikasnosti vatrenog sistema u svim jedinicama SVK planski izvriti
ukucavanje niana i rektifikaciju svih nianskih sprava. Ovaj zadatak poveriti ekipama od 3
do 4 lana koje pripremiti za rad.
Rok: Poetak 20. 03. a zavretak 15. 04. 1995. godine.
378

Komandno tabna ratna vjeba.

213

Nosilac: Zadatke iz elemenata osposobljenosti u celini nosi G SVK i komande korpusa.


Sarauju: Organi VJ i VRS.
Rok: Prema utvrenoj dinamici po konkretnim zadacima.
10. Sistem ininjerijskog obezbeenja u zonama odgovornosti brigada i korpusa dograditi
tako da se u svakom rejonu odbrane ete ureuju po tri linije rovova i da za svakog vojnika
budu izraeni zakloni za zatitu i vatreno dejstvo na svim poloajima. Izraditi saobraajnice
izmeu linija odbrane. Povezati vatreni sistem sa minskim poljima i izvrenim utvrivanjem.
Proveriti obuenost vojnika i stareina u rukovanju sa MES i neobuene obuiti. U
ureenju poloaja i rejona i zona za odbranu ukljuiti graane sa teritorije uz pomo organa
vlasti i direktora kola. Utvrditi sva naseljena mesta i pripremiti ih za upornu odbranu. Na
zadacima utvrivanja angaovati i graevinsku tehniku iz radnih organizacija i u privatnom
vlasnitvu. Sve izvedene radove maskirati. Za svako ranjavanje ili pogibiju u sopstvenim
minskim poljima pokretati krivinu odgovornost.
Nosilac: Komande korpusa
Sarauju: Organi vlasti u optinama
Rok: Stalan zadatak.
11. Mobilizacijsku gotovost u 1995. g. podii na nivou koji garantuje uspenost izvrenja
mobilizacije u skladu sa zahtevima planova upotrebe. U prvom koraku razgraniiti
nadlenosti prema mobilizaciji SVK izmeu Ministarstva odbrane, organa vlasti i komandi
jedinica. Pristupiti organizovanoj pripremi komandi svih nivoa za izvrenje mobilizacije i
domobilizacije. Obuku izvesti u trajanju 3 (tri) dana.
Dograditi propise i obezbediti eksteritorijalno sluenje vojnog roka. Izvriti preraspodelu
ljudstva tako da se pobolja popuna RJ na raun radne obaveze. U radnu obavezu odreivati
godita starija od 45 godina a mlaa samo za ogranieno sposobne vojne obaveznike.
Preduzeti konkretne mere da se sav kontigent v/o izbeglih na teritoriju SRJ stavi pod
kontrolu i dovede u poloaj da se moe upotrebiti u ratnim dejstvima na teritoriju RSK.
Izvriti pripreme za prihvat dobrovoljaca i dobrovoljakih jedinica i njihovo ukljuivanje u
sastav SVK.
Nosilac: Odelenje za organizaciju, mobilizaciju i popunu G SVK i komande korpusa.
Sarauju: Organi Ministarstva odbrane i organi vlasti na teritoriji.
Rok: Nadlenosti razgraniiti i izvriti obuku komandi do 20. 03. 1995. ostali zadaci do 31.
10. 1995. g.
12. Komande svih nivoa analizirae organizaciju i funkcionisanje sistema bezbednosti
u svojim zonama odgovornosti i utvrditi mere koje treba preduzeti. Izvriti pripreme
komandira vodova i eta baterija za preduzimanje mera bezbednosti u pripremi i izvoenju
borbenih dejstava. Kritiki oceniti odnos prema uvanju vojne tajne i otkloniti slabosti
koje mogu ugroavati borbenu spremnost jedinica. Energino se suprotstavljati pokuajima
paravojnog ponaanja, svim ugroavanjima ljudskih ivota zbog nepanje i nemarnosti, i
kraama, kriminalu i vercu svih vrsta. Poboljati obuenost i borbenu gotovost jedinica
vojne policije. Preduzimati sve mere da se sprei upotreba oruja i bojeve municije van
borbenih linija.
Saradnju sa organima MUP RSK podii na vii nivo i planirati zajedniko angaovanje
vojne policije i jedinica milicije u borbenim zadacima.
Nosilac: Organ bezbednosti i ONO G SVK i komande korpusa.
Sarauju: Obavetajno-izviaki organi i organi Ministarstva unutranjih poslova RSK
Rok: Stalni zadatak u 1995. g.
214

13. Dograditi organizaciju i funkcije pozadinskog obezbeenja tako da se povea


samostalnost pozadinskih slubi u izvravanju zadataka iz svoje nadlenosti od posebnog
znaaja za borbenu gotovost SVK. Razgraniiti nadlenost pozadinskog obezbeenja
izmeu Ministarstva odbrane i drugih organa vlade i komandi jedinica SVK. Traiti striktno
potovanje dogovorenih obaveza i saradnjom preventivno delovati na prekid funkcionisanja
pozadinskog obezbeenja SVK. Nepotovanje dogovorenog i obaveza iz nadlenosti tretirati
kao opstrukciju. Krae, kriminal i verc suzbijati svim sredstvima u kom cilju pojaati i
podii kvalitet kontrole svih vrsta pozadinskog obezbeenja. Izvriti dopune u organizaciji i
formaciji pozadinskih jedinica i poduzeti mere za podizanje kvaliteta popune.
U izvravanju zadataka pozadinskog obezbeenja i dalje se oslanjati na VJ i izvore sa
teritorije RSK. Prioritet u popuni materijalnih rezervi imati na municiji i hrani. Obavezno
raditi MFP379 za godinu dana unapred.
13.1. Na planu tehnikog obezbeenja sa ministarstvom odbrane utvrditi visinu finansijskih
sredstava za nabavku rezervnih delova, guma, akumulatora i ulja. Obezbediti redovnost
nabavke pogonskog goriva u koliinama od najmanje 1 p/r380 za sve vrste potroaa.
Obrazloiti ekipu koja e vriti nabavke kljunih tehnikih sredstava u SRJ uz stalan boravak
u Beogradu. Remont organizovati osloncem na tehniko-remontne zavode i firme u SRJ.
Obezbediti tampanje i nabavku tehnikih knjiica za zaduivanje i odravanje TMS.
U cilju poboljanja osnovnog odravanja TMS uvesti redovne periodine preglede TMS u
svim brigadama i njima ravnim jedinicama.
Obavezno izvoditi dnevne preglede u skladu sa zahtevima Pravila Tehnike slube i Uputstva
za rukovanje i odravanje TMS.
Poboljati obuenost stareina u odravanju TMS u kom cilju na svim kursevima i vrstama
obuke planirati sadraje iz pregleda, odravanja i korienja TMS.
Popunu tehnike slube strunim kadrovima vriti stareinama iz VJ, angaovanjem
penzionisanih oficira i podoficira.
Nosilac: Tehnika sluba G SVK.
Sarauju: K-de korpusa, G VJ i Ministarstvo odbrane
Rok: Do kraja marta realizovati plansku funkciju svih zadataka i zadatak iz nadlenosti
Ministarstva odbrane. Ostale zadatke realizovati do kraja septembra 1995.
13.2. Na planu intendanskog obezbeenja sa Ministarstvom odbrane regulisati finansiranje
nabavki za celu 1995. g. i regulisati povratak duga.
Nabavku hrane, odene opreme i obue vriti u skladu sa planom nabavke navedenih
sredstava i po prioritetima koje odredi G SVK i Komande Korpusa. Popuniti trupne i
vantrupne rezerve u hrani hitno. Popraviti kvalitet i raznovrsnost ishrane.
Reiti pitanje remonta InMS i obezbediti ispravnost i kompletnost istih. teite intendantskog
obezbeenja imati na obezbeenju vojnika na odsluenju vojnog roka.
Nosilac: Intendantska sluba G SVK.
Sarauju: Ministarstvo odbrane, komande korpusa i G VJ.
Rok: Plansku funkciju do kraja marta, a ostali zadaci do 31.09.1995. g.
13.3. Na planu saobraajnog obezbeenja preduzeti potrebne mere za njegovo unapreenje
i reavanje problema koji bitno utiu na b/g SVK. Ustrojiti tanu evidenciju ispravnih i
upotrebljenih m/v i evidenciju vozila ija je popravka mogua. Planirati poetak rada na
popravkama neispravnih m/v.
379
380

Materijalno-financijski program.
Punjenja rezervoara.

215

Uspostaviti potpunu kontrolu nad upotrebom putnikih m/v i spreiti neracionalno


korienje. Ispitati mogunosti korienja i drugih vrsta transporta za potrebe SVK.
Uspostaviti parkovnu slubu u svim jedinicama ranga brigada i odrediti osnove za njeno
funkcionisanje. Obuku vozaa vojnika vriti u VJ.
Nosilac: Saobraajna sluba G SVK.
Sarauju: Komande jedinica i MUP RSK
Rok: Do kraja 1995. godine.
13.4. Na planu sanitetskog obezbeenja preduzeti hitne mere na osposobljavanju organa
sanitetske slube za zbrinjavanje ljudstva. Osloniti se na zdravstvenu slubu teritorije ali na
nain koji obezbeuje sigurno funkcionisanje vojnog saniteta u ratnim uslovima. Popuniti
rezerve lekovima i materijalnim sanitetskim sredstvima.
Predloiti nain popune sanitetskim kadrovima komandi korpusa.
Napraviti analizu zdravstvenog stanja SVK i zbrinjavanja u 1994. g. sa predlogom mera za
reavanje postojeih problema.
Nosilac: Sanitetska sluba G SVK.
Sarauju: Komande korpusa i zdravstvena sluba RSK.
Rok: 31. 03. 1995. godine.
13.5. Na planu finansijskog obezbeenja:
Zahtevati od Ministarstva odbrane i ostalih dravnih institucija da se novana sredstva
po traenom finansijskom planu za 1995. g. vojsci pre svega odobre u predloenom iznosu,
doznaavaju redovni i u skladu sa proporcijama izmeu MO i Vojske. Prioritete u okviru
plana Vojske e odreivati G Pozadina.
Traiti od MO i ostalih dravnih institucija da donesu propise iz svoje nadlenosti koje
proistiu iz Zakona o odbrani i Zakona o SVK.
Od dravnih institucija RSK zahtevati da ree statusna pitanja profesionalnih vojnika i CL
na slubi u RSK a posebno da se SVK rastereti finansiranja ranjenika i invalida to je do sada
bila esto prinuena) te da se o njima na odgovarajui nain mora poeti brinuti drava.
Pri troenju materijalnih i novanih sredstava strogo se pridravati normativa i vaeih
propisa a za svako odstupanje od istih preduzimati energine mere.
Hitno dovriti zapoeti popis sredstava kako bi se konano znalo ime raspolae SVK i
spreite bilo kakve zloupotrebe od strane pojedinaca. Nakon popisa ustrojiti odgovarajue
knjige i evidenciju i redovno pratiti stanje.
Nosilac: Finansijska sluba G SVK.
Sarauju: Komande Korpusa.
Rok: 31. 03. 1995. g.
14. Organi G SVK analizirae odredbe zakona o odbrani i SVK i predloiti neophodne
dopune i izmene koje e doprinositi postizanju veeg stepena borbene gotovosti.
Nosilac: tab.
Sarauju: Svi organi G SVK i Ministarstvo odbrane
Rok: 1. 03. 1995. godine.
15. U sadraj Informacije o stanju borbene gotovosti SVK u 1994. godini ugraditi predlog
da se hitno pristupi izradi Plana odbrane RSK i na taj nain uskladi plan upotrebe SVK sa
planovima angaovanja dravnih organa i privrede u ratu.
Nosilac: Organ za operativno-nastavne poslove.
Sarauju: Ministarstvo odbrane.
216

Rok: 15. 03. 1995. godine.


16. Nosioci zadataka izvestie pisanim aktom o izvrenim zadacima koji rok izvrenja je 31.
03. 1995. godine.
Analize izvrenih zadataka na nivou G SVK izvriti u junu mesecu 1995. godine. Na
analizi nosioca zadataka e referisati o realizaciji svakog zadatka.
Nosilac: NONO381 G SVK
Sarauju: Nosioci zadataka
Rok: 31. 03. 1995. godine za dostavljanje pisanog izvetaja i 30. juna za referisanje.
NAELNIK TABA SVK
general-major
Duan Lonar
Izvornik, strojopis, latinica
HR-HMDCDR, 2., kut. 604.

66

1995., veljaa 20.


Knin
Slubena biljeka sa sastanka ministra obrane RSK s voom pregovarakog tima UN-a
na kojem se razgovaralo o problemima oko razminiranja eljeznike pruge kroz zapadnu
Slavoniju
REPUBLIKA SRPSKA KRAJINA
MINISTARSTVO ODBRANE
Broj: __________/95
Knin, 20. 02. 1995. godine
S l u b e n a z a b i lj e k a
Dana, 01. 02. 1995. godine Ministar odbrane, puk. Dr Rade Tanjga primio je g.
generala Pitersa,382 efa pregovarakog tima UN i njegovog zamjenika g. puk. De Bugra383
sa saradnicima. Sastanku su prisustvovali g. puk. Trgovevi Milan (G SVK) i Rajevi
Mile, ef kabineta Ministra.
Ministar odbrane pozdravio je sve prisutne i zaelio im ugodan boravak u RSK.
G. Piters je odmah uzeo rije i najavio da eli da izvjesti g. Ministra odbrane o radnjama
koje se deavaju u Sarajevu i sastanku odranom sa g. Stipetiem.384
eljeznika pruga prolazi kroz dva mjesta kroz zonu razdvajanja. Obe strane i srpska i
hrvatska bit e zaduena za razdvajanje i raiavanje mina. Hrvati su ve juer bili spremni
da otponu raiavanje mina.
381
382
383
384

Naelnik Operativno nastavnog organa.


Pierre Peeters.
Duburg.
Petar.

217

Ministar odbrane: Nai strunjaci su bili spremni i ekali predstavnika UNPROFOR-a


da doe na sastanak. Mislim da nitko nije doao. Ja sam izdao naredbu u vezi razminiranja
(ita naredbu od 19.01.1995. godine).
G. Piters: Trebamo se dogovoriti o razminiranju. Tu se trebaju ukljuiti i g. arini385 i
g. Mikeli.386 Hrvati razminiranju ve dva do tri dana. Vaa strana g. Ministre zna gdje su
mine postavljene sa Vae strane.
Ministar odbrane: G. generale, mi smo u ratu, bez obzira na pregovore mi njima ne
vjerujemo jer uvijek moe doi do agresije. Poznato Vam je koja su nam nareenja od
Predsjednika Vlade. Osvrnuo se na program mini kontakt grupe Z-4. Ako pregovori krenu
u pozitivnom pravcu mi moramo napraviti sve da se napravi podloga za otvaranje pruga,
vodei rauna prije svega o naoj sigurnosti, gledano sa vojnikog aspekta. To znai da je za
dva sata pruga razminirana, glavna komisija e je obii i ja u je ponovo minirati. Takva su
nareenja. Kada se postigne sporazum tada emo u roku napraviti kompletno deminiranje i
staviti prugu u pogon. Dok se sporazum ne postigne pruga je minirana.
Jel tako?
G. Piters: OK u redu.
G. De Burg: OK u redu.
Ministar odbrane: Nama treba da naredi Predsjednik Mikeli. Toga trenutka nema
vojnikih problema. Ja Vam garantujem da e odmah sve biti odraeno.
Zakljuak: Kada se dobije zadatak od g. Predsjednika Mikelia, pruga e biti razminirana.
G. Piters: Dakle im g. Mikeli odlui to e biti uraeno. Mi ekamo od Vas odgovor.
I general eleketi387 je dobio pismo povodom novog zranog koridora. Molimo Vas da
podsjetite generala da odgovori.
G. puk. Trgovevi: Kod nas krue glasine da hrvatska strana nije odobrila.
G. Piters: Nije tano.
Ministar odbrane: Drago nam je g. Piters da moemo suraivati.
G. Piters: Nadamo se da emo sve lake moi zajedniki rjeavati poslove i zadatke koji
stoje pred nama.
Ministar odbrane: Dogovorene sporazume potivat e sve komande.
Zamolio je g. Pitersa u koliko nije problem da mu dostavi jedan komplet njihove
uniforme za koju smatra da je dobro kreatorsko rjeenje.
Time je radni dogovor zavren.
Ministar je pozvao goste na ruak, gdje su razgovori nastavljeni.
ef kabineta
Mile Rajevi, prof.
Preslika, strojopis, latinica
HR-HMDCDR, 5., kut. 2.

385
386
387

Hrvoje, predstojnik Ureda predsjednika RH.


Borislav, predsjednik Vlade RSK.
Milan, zapovjednik SVK.

218

67

1995., veljaa 20.


Knin
Slubena biljeka sa sastanka ministra obrane RSK s voom promatrake misije UN-a
na kojem se razgovaralo o humanitarnoj krizi u Bihau zbog nemogunosti dostave
humanitarne pomoi koju su zaustavile snage Fikreta Abdia
REPUBLIKA SRPSKA KRAJINA
MINISTARSTVO ODBRANE
Broj: __________/95
Knin, 20. 02. 1995. godine
S l u b e n a z a b i lj e k a
Dana, 09. 02. 1995. godine Ministar odbrane g. puk. Dr Rade Tanjga primio je efa
misije UNHCR-a g. JACKVES MOUCHET i gospoicu MIEKE BOS, iz Visokog
komesarijata UN za izbjeglice.
Tema razgovora: odobravanje humanitarnih konvoja za izbjeglice.
Ministar odbrane puk. Dr Rade Tanjga pozdravio je prisutne i predloio da odmah
ponu s razgovorima.
G. Mouchet: zahvalio je to je g. Ministar imao vremena da ga primi, to on mnogo
uvaava. Istakao je da ima jedan problem, koji u dogovoru sa g. puk. De Burgom388 treba
rijeiti.
Ministar odbrane: Uinit u sve da Vam pomognem.
g. Mouchet: Osnovni na problem je dostava humanitarne pomoi za Biha. Do sada
je to ilo bez problema, odmah smo dobivali odobrenja. On se na ovoj ekspeditivnosti
i razumijevanju posebno zahvaljuje g. Ministru. Osnovni problem je kada humanitarna
pomo stigne do Kladue, snage Fikreta Abdia ne dozvoljavaju daljnji prolaz. Ako ovako
nastavimo to bi stvaralo velike probleme. Stanovnitvo na Jugu postaje oajno kada je
humanitarna pomo u pitanju. Ljudi su neuhranjeni, haraju bolesti. To stvara politike
posljedice. Obraa se lino g. Ministru s rijeima da sada imamo miran i neutralan Biha.
I g. Dudakovi389 bi htio da se to rijei. Ima dovoljno hrane u Bihakom depu. To je
destabilizirajui faktor. Dudakovi bi elio da zna odnosno da mu dozvolite drugi prelazni
punkt jasno gdje Vi odredite. Ovo je bilo posebno prisutno u diskusiji sa g. Dudakoviem.
Ministar odbrane: Ne elim mjeati politiku i humanitarna pitanja. sve to je u naoj
moi napravit emo s tim da ne tetimo sebi. Sa svim meunarodnim organizacijama i
faktorima saraivat emo na rjeavanju problema. To je zato jer smatramo da time
pomaemo sebi. Mi isto imamo mnogo problema u vezi ovog pitanja o kome ste vi govorili.
Ova situacija pokazuje svu apsurdnost, posebno poloaj Muslimana u Z.390 Bosni. Oni su u
getu, no situacija je takva, to je, tu je. Mi moramo na pozitivnim osnovama komunicirati.
Zato su krivi i Francuzi, drava iz koje vi dolazite. Mi smo imali 60.000 izbjeglica na teret
RSK. Mi smo pomogli da se taj problem razrijei. Mislim da mi moramo znati ulogu 5.
korpusa i njegove planove sa Hrvatskom. Oni su nama uvijek opasnost posebno spajanje
388
389
390

Duburg.
Atif.
Zapadnoj.

219

sa Hrvatskom preko Slunja. Drugo bitno pitanje je na odnos prema RS odnosno odnos
Vojske RS i RSK.
Snabdjevanje bangladekog bataljona je vrlo osjetljivo pitanje. Mi ne elimo da se
pogoraju odnosi izmeu RS i RSK oko toga. Ja to ne smijem dozvoliti jer nama je uvijek
mogua agresija Hrvatske, a tada Vam nee pomoi ni UNPROFOR ni UNHCR ve samo
RS. To je moje da tako rijeimo ovaj problem. To nije moj hir. Sada mi je teko da bilo to
obeam nego da razmislimo, da snimimo stanje a za par dana se to moe rijeiti, s tim da ne
ugrozimo nae interese. Ako Dudakovi ne bi izvodio dejstva, to bi nama olakalo.
Upitao je g. o kojem broju i koliini vozila u konvojima se radi: dnevno, sedmino ili
slino?
g. Mouchet: Zahvalio se na otvorenom pristupu problemima. Cijeni sve to je g. Ministar
rekao. Ima i jednu dodatnu informaciju za g. Ministra. On se poziva na razgovor sa g.
Krajinikom391 koji je rekao da nema problema.
to mi mislimo o trenutnoj situaciji?
1. bilo bi dobro da 3-4 konvoja budu sedmino (200 t sedmino) dakle 300 t za Biha i
100 t za Kladuu.
Ministar odbrane: Ako je to Vama g. Krajinik rekao, a Vi se pozivate na njegovu
izjavu onda je za mene rijeen problem. Ja mogu napraviti informaciju u skladu sa naim
razgovorom i Vaim razgovorom sa g. Krajinikom. Tada ja to mogu rijeiti. Tada su stvari za
mene iste. Lijepo je kad nema tajni, sve je u redu. Ako se ja mogu pozvati na Va razgovor
sa Krajinikom, i ako se on slae onda je problem rijeen.
G. Mouchet: Ovo je ve ranije razgovarano sa g. Agiljarem.392 To je vezano za sastanak
sa g. Agiljarom.
Ministar odbrane: Ja u napisati pismo i uputiti RS. Sve u im objasniti pozivajui se na
razgovor sa Vama, da ste nam se obratili da pomognemo snabdjevanje Bihaa. Predlaem
da to budu 3 konvoja sedmino koje bi mi propustili, zatim bi im odredili prelaze. Svaki
konvoj mora imati efa. Time smo zavrili a sve ostalo je procedura.
g. Mouchet: Dogovorit emo se o proceduri, zahvalio se g. Ministru na iskrenom
razgovoru i pruenoj pomoi.
ef kabineta
Mile Rajevi, prof.
Preslika, strojopis, latinica
HR-HMDCDR, 5., kut. 2.

68

1995., veljaa 22.


[Kistanje]
Zapovijed Komande 2. pbr SVK podreenim postrojbama da u vezi odluke Skuptine RSK o
proglaenju stanja neposredne ratne opasnosti ne poduzimaju nikakve posebne mjere

391
392

Momilo.
Enrique Aguilar.

220

KOMANDA 2. pbr
pov. br. 227-2
22. 02. 1995. g.
Tekst odluke o proglaenju neposredne ratne opasnosti,
d o s t a v lj a. - KOMANDI Marb-PVO393
Na osnovu zahteva i zbog ukazane potrebe dostavljamo vam tekst Odluke o proglaenju
stanja neposredne ratne opasnosti u RSK.
Tekst glasi:
Na osnovu lana 1. ta. 6. Ustava Republike Srpske Krajine (Slubeni glasnik RSK br.
1/92) i l. 4. Zakona o odbrani (Sl. glasnik RSK br. 2/93) Skuptina RSK na svojoj prvoj
vanrednoj sednici odranoj dana 08. februara 1995. god. donela je
ODLUKU
o proglaenju stanja neposredne ratne opasnosti
u Republici Srpskoj Krajini
lan 1.
Proglaava se stanje neposredne ratne opasnosti na itavoj teritoriji Republike Srpske
Krajine.
lan 2.
Ovim se stavlja van snage Odluka predsednika Republike broj 03-3-20/1/93 od 22. 01.
1993. godine i Naredba predsednika Republike broj 03-4-18/2/92 od 20. 05. 1992. godine.
lan 3.
Odluka stupa na snagu danom donoenja, a objavie se u Slubenom glasniku Republike
Srpske Krajine.
SKUPTINA
REPUBLIKE SRPSKE KRAJINE
Broj: 01-0202-2/1-95
Knin, 08. 02. 1995. g.
PREDSEDNIK SKUPTINE
Rajko Leai, dipl. in.
Sve potinjene K-de u vezi sa odlukom o proglaenju ne preduzimaju nikakve posebne mere
izuzev mera koje su naredjene i koje su na snazi. Za sluaj potrebe preduzimanja odredjenih
mera K-da 2.pbr e blagovremeno izdati potrebna naredjenja.
DB/BLJ
Dostavljeno:
a/a
svim jedinicama
K O M A N D A N T
ppukovnik
393

Mjeovita artiljerijsko-raketna baterija protuvazdune odbrane.

221

M.P.394 Milorad Radi, [v.r.]


Izvornik, strojopis, latinica
HR-HMDCDR, 8., kut. 18.

69

1995., veljaa 22.


Knin
Pismo Glavnog taba SVK Generaltabu Vojske Jugoslavije u vezi pomoi oko prikupljanja
dragovoljaca za SVK iz Jugoslavije u oekivanju napada HV-a

GLAVNI TAB
SRPSKE VOJSKE KRAJINE
Str. pov. broj 13-9___
22. februar 1995. godine
Prikupljanje dobrovoljaca, miljenje, trai.Generaltabu Vojske Jugoslavije
Veza va telegram str. pov. broj 171-1 od 20. 02. 1995. godine.
S obzirom na dnevno narastanje ratne opasnosti i oekivanje agresije hrvatske vojske na
RSK, ukazuje se potreba za angaovanje dobrovoljaca u sastavu SVK.
Kako bi ovaj problem mogli to uspenije planirati, organizovati i reavati, molimo vas da
nam odredite uslove prikupljanja dobrovoljaca na teritoriji SRJ po sledeim pitanjima:
1. Da li se u SRJ moe organizovati prikupljanje dobrovoljaca za potrebe SVK osloncem na
strukture VJ-e.
2. Da li moemo raunati na potrebnu opremu i naoruanje kao i organizaciju prevoenja.
3. Da li aktivnost oko prikupljanja dobrovoljaca moe biti javna, objavljivana u sredstvima
javnog informisanja.
4. Da li nosioc ovih aktivnosti moe biti Udruenje boraca 91. godine ili predlaete i neke
druge organizacije i udruenja.
5. Da li e i na koji nain status dobrovoljaca biti regulisan od strane VJ-e (problem
zaposlenja i drugi problemi vezani za status borca u SRJ).
6. Da li centri za prihvat dobrovoljaca mogu biti na teritoriji SRJ kao to je bilo regulisano
1993. godine.
7. Da li na razgovoru sa stareinama 1., 2. i 3. marta dolazak istih postavljati i regulisati na
principu dobrovoljnosti ili e to biti regulisano na neki drugi nain.
8. Da li aktivne stareine koje se odazovu pozivu ostaju u SVK:
do izvrenja zadatka
do 6 meseci
do 3 godine
394

Okrugli peat: Komanda 2. peadijske brigade.

222

9. Prema naim saznanjima razmatra se kao prihvatni centar Erdut to mi smatramo


neprihvatljivim, te da centre treba organizovati na teritoriji RS ili RSK s obzirom na
probleme prelaska granice.
Za KOMANDANT
general-major
Milan eleketi, [v.r.] M.P.395
Preslika, strojopis, irilica
HR-HMDCDR, 6., kut. 2.

70

1995., veljaa 22.


Knin
Obavijest Glavnog taba SVK svim podreenim postrojbama da nisu prikupljena sredstva
za isplatu plaa vojnika za sijeanj 1995. godine
GLAVNI TAB
SRPSKE VOJSKE KRAJINE
Str. pov. broj 13-10
22. februar 1995. godine
Isplata plata za mesec januar, obavetenje,
dostavlja.Uestala su obraanja iz jedinica SVK Glavnom tabu SVK u vezi primanja za mesec januar,
na osnovu ega je Kolegij Komandanta odrao radni sastanak sa Ministarstvom Odbrane, a
u vezi sa obezbeenjem finansijskih sredstava.
Prema izjavi Ministra Odbrane, Vlada i MO nisu do sada uspeli obezbediti finansijska
sredstva za isplatu plata. Na prikupljanju sredstava se radi, ne zna se tano vreme dostave
finansijskih sredstava. Glavni tab u celosti shvata probleme koji iz toga proistiu, ali za sada
nije u stanju da taj problem rei.
Dostaviti svim jedinicama
SVK
KOMANDANT
General-major
M.P.396 Milan eleketi, [v.r.]
Izvornik, strojopis, irilica
HR-HMDCDR, 6., kut. 2.

395
396

Okrugli peat: RSK, Glavni tab Srpske vojske.


Okrugli peat: RSK, Glavni tab Srpske vojske.

223

71

1995., veljaa 22.


Korenica
Izvjee Komande 15. korpusa SVK o zakljucima iz analize borbene obuenosti podreenih
postrojba u 1994. godini te zadacima u vezi uoenih nepravilnosti
KOMANDA 15. KORPUSA VOJNA TAJNA
Str. pov. br. 152-25 STROGO POVERLJIVO
22. 02. 1995. godine
Zadaci sa analize borbene obuenosti
jedinica, nareenje dostavlja.-
KOMANDI 18. pbr
Analiza o borbenoj obuenosti za 1994. godinu u jedinicama 15. K odrana 11. 02. 1995.
godine u garnizonu Korenica. Analizom rukovodio K-dant 15.K, prisutni K-ti brigada,
PNONP397 u brigadama, K-ti bataljona i diviziona i po jedan komandir ete iz brigade.
Analiza je voena na bazi referata, planskih diskusija i slobodnih diskusija uesnika analize
o borbenoj obuenosti u 1994. godini.
1.- Z a k lj u c i
U 1994. godini borbena obuenost jedinica korpusa porasla je u odnosu na 1993. godinu,
posebno je uinjen napredak u organizaciji i izvoenju borbene obuke.
Komandovanje kao osnovni elemenat b/g jedinica poboljano je u K-dama brigada i
gotovo u svim bataljonima i dok jo jedan deo K-di bataljona stagnira. Nepopunjenost K-di
bataljona bitno utie na komandovanje i umanjuje kvalitet i efikasnost komandovanja na
ovom nivou.
Negativan uticaj na komandovanje ispoljava neadekvatna popunjenost i strunost K-ta i
zamenika K-ta bataljona i diviziona.
Obavetajno-izviaka obuenost komandi i izviakih jedinica je u blagom porastu, dok
jedan deo jedinica zadovoljava se samo sa osmatrakom aktivnosti.
Obuenost komandi kao celina za komandovanje jedinicama na nivou brigada u celini
zadovoljava i omoguava uspeno komandovanje sa jedinicama u b/d. Obuenost za
izvoenje ofanzivnih dejstava nije na potrebnom nivou ili je u delu jedinica vrlo slaba.
Obuenost i osposobljenost komandira ete za odbrambena borbena dejstva je uglavnom
dobra, dok u kombinovanim b/d nije zadovoljavajua (iznenadni napad neprijatelja, sloene
borbene situacije, zatvaranje veih meuprostora, zasedna dejstva, prepadi i sl.).
Komandiri vodova i odelenja, gotovo u veem delu jedinica su van funkcije, nisu u
funkciji borbe, nedovoljno komanduju sa svojim ljudstvom, vlada linija nezameranja, a to
sve proizlazi iz neznanja i nestrunosti odnosno vojnostrune osposobljenosti.
Struno specijalistika obuka odreenih kritinih specijalnosti zaostaje i nije na
potrebnom, odnosno zahtevanom nivou.
Ininjerska osposobljenost jedinica peadije je zadovoljavajua, posebno problem
priinjava strah od mina, to je posledica neobuenosti pojedinaca i jedinica za koritenje
minsko-eksplozivnih sredstava kako tehnikoj tako i taktikoj. Kod veeg dela komandi i
397

Pomonik naelnika taba za operativno-nastavne poslove.

224

jedinica ispoljava se neozbiljnost i neshvatanje znaaja utvrivanja, a pored ovog i shvatanje


da sve mora da se uradi sa ininjerijskom mainom.
Obuenost komandi za izvravanje mobilizacije u celosti zadovoljava i obezbeuje borbenu
gotovost jedinica. Osnovni problem u izvravanju mobilizacije je izbegavanje dela v/o
svojim obavezama u jedinicama i zadacima odbrane. Samovoljno beanje i naputanje zone
odgovornosti ini velike probleme u b/g jedinice i mobilizacijskoj gotovosti i obuenosti.
Materijalna baza obuke i dalje bitno utie na borbenu obuenost i osposobljenost jedinica,
nepostojanje materijalnih sredstava trajne i potrone vrednosti bitno utie na stanje borbene
obuenosti.
2.- Z a d a c i
2.1.- U zonama odgovornosti brigada uvesti reim ponaanja i izvravanja zadataka u
skladu sa zahtjevima proglaene neposredne ratne opasnosti. Uspostaviti punu kontrolu nad
situacijom i onemoguiti neprijateljsko delovanje i postizanje iznenaenja.
Planiranje rada, godinjih odmora, naputanje zone odgovornosti uskladiti sa obavezama
prema odbrani, a sve ove obaveze imati u funkciji podizanja komandovanja.
N o s i l a c: komande brigada i K-de 15. K
Sarauju: Organi vlasti
R o k: 10. 03. 1995. godine, a dalje dok se ne promeni proglaeno stanje neposredne ratne
opasnosti
2.2.- Obavetajno-izviaku obuenost jedinica i komandi dnevno unapreivati. Ubrzati
obuavanje i osposobljavanje jedinica i pojedinaca u cilju brzog, tanog i potpunog
prikupljanja obavetajnih podataka.
R o k: do 31. 03. 1995. godine, a ubudue stalan zadatak.
2.3.- Ubrzano pristupiti obuavanju i osposobljavanju komandira odelenja sa teitem na
komandovanju sa odelenjem u borbi. Komandire vodova kroz kurs u trajanju 15-20 dana
osposobiti za efikasno komandovanje i organizaciju sadejstva.
N os i l a c: Komande brigada i Korpusa
R o k: 31. 03. 1995. god., a dalje po potrebi i zahtevu.
2.4.- Sa komandama brigada izvesti primenjene oblike obuke RV398 sa KI399 prema
planu obuavanja u 1995. godini. Komande brigada sa K-dama bataljona i diviziona uz
angaovanje komandira eta izvesti GZ400 sa KI, prema planu obuke za 1995. god.
N o s i l a c: K-da 15. K i komande brigada.
R o k: Prema planu obuke u 1995. godini.
2.5.- Ubrzati obuku odelenja, vodova i eta na pravcu rejonu upotrebu. Pri emu izvravati
gaanje (proveru obuenosti) iz linog naoruanja, postavljanje mina i organizacija vatrenog
sistema i izvoenja protivnapada.
N o s i l a c: K-de bataljona i brigada
R o k: 31. 03. 1995. godine, a ubudue stalno.
2.6.- U svim etama obrazovati grupe snajperista koje upotrebljavati po zamisli komandi
brigada i bataljona. Jezgro ine grupe od 3 do 5 snajperista koji se biraju po kriteriju
najboljih strelaca i boraca pripadnika korpusa.
398
399
400

tabne ratne vjebe.


Nejasna kratica.
Grupa za zapreavanje.

225

N o s i l a c: K-de brigade
R o k: 25. 03. 1995. godine.
2.7.- U cilju poboljanja efikasnosti vatrenog sistema u svim jedinicama korpusa planski
izvriti proveru i upucavanje niana i rektifikaciju svih nianskih sprava. Ovaj zadatak
poveriti ekipama 3-4 lana koje pripremiti za rad.
N o s i l a c: K-de brigade uz ispomo 81. PoB.
R o k: od 20. 03. do 20. 04. 1995. godine.
2.8.- U svim komandama brigade intenzivirati kondiciranje operatora na POLO 9K11, a
iz 50. pbr kondiciranje izvriti u sastavu 18. pbr. Sa svim operatorima bit e organizovana
provera stanja obuenosti.
N o s i l a c: K-de brigada, sarauje K-da korpusa.
R o k: 30. 03. 1995. i 30. 09. 1995. godine.
2.9.- Obuci iz morala posvetiti punu panju sa ciljem razbijanja neprijateljske propagande,
stvaranja sigurnosti u sistemu odbrane i razbijanje mita o ustakoj vojsci.
N o s i l a c: K-de bataljona i brigada.
R o k: Stalan zadatak.
2.10.- Jaati red i disciplinu kroz obuavanje i osposobljavanje, a ujedno i sistem
komandovanja stavljati u njegovu funkciju.
N o s i l a c: Sve komande.
R o k: Stalan zadatak.
2.11.- U artiljeriji za podrku izvriti proveravanje i dopunsko obuavanje niandija i
pomonika niandija, te posebno komandira odelenja i raunaa.
U protivoklopnoj artiljeriji posebno proveriti stanje obuenosti niandija i KO401 sa
osnovnim zadatkom borba protiv oklopnih sredstava.
N o s i l a c: K-de brigada i diviziona.
R o k: 30. 03. 1995. godine
2.12.- U cilju poboljanja morala u jedinicama odmah pristupiti reviziji ranije izdatih
reenja o invaliditetu, sposobnosti v/o za vojnu obavezu, i drugih reenja i potvrda izdatih
od komandi jedinica.
N o s i l a c: K-de brigada i Korpusa, sarauje MO Korenica.
R o k: 15. 04. 1995. godine
Dostaviti:
svim brigadama
K O M A N D A N T
pukovnik
M.P.402 Stevo evo, [v.r.]
M.P.403
Izvornik, strojopis, irilica
HR-HMDCDR, 2., kut. 604.
401
402
403

Komandir odjeljenja.
Okrugli peat: Vojna pota 9065, Korenica.
Prijemni peat: Komanda 18. peadijske brigade, str. pov. br. 269-1, 27. 2. 1995.

226

72

1995., veljaa 23.


[Beograd]
Odgovor Generaltaba Vojske Jugoslavije na zahtjev Glavnog taba SVK za upuivanje
dragovoljaca iz Srbije u SVK
GENERALTAB VOJSKE JUGOSLAVIJE
SEKTOR ZA OPERATIVNO-TABNE POSLOVE
PRVA UPRAVA
Strogo poverljivo br. 350-2
23. 02. 1995. godine
URUITI ODMAH
GLAVNOM TABU SRPSKE VOJSKE KRAJINE
Veza: va telegram str. pov. br. 13-9 od 22. 02. 1995. godine404
U vezi vaeg zahteva o planiranju, organizovanju i upuivanju dobrovoljaca u SVK, dajem
sledei odgovor:
Vojska Jugoslavije e se angaovati na ovom zadatku u skladu sa odlukama dravnog
rukovodstva SRJ.
1. U SRJ se ne moe organizovati prikupljanje dobrovoljaca, osloncem na strukture VJ, ve
tu aktivnost sprovesti preko struktura van vojske Jugoslavije/biroa RSK, Udruenja boraca
91. i dr. u prihvatnom centru Erdut ili na nekom drugom pogodnom mestu.
2. U granicama mogunosti, VJ e pruiti pomo u opremi i naoruanju za potrebe
dobrovoljaca, ali ne moe prihvatiti obavezu njihovog prevoenja. Neophodno je da hitno
dostavite pregled potrebnog NVO405 za dobrovoljce, vodei rauna o najneophodnijim
potrebama.
3. U vezi angaovanja sredstava javnog informisanja u prikupljanju dobrovoljaca obratiti se
za stav nadlenim dravnim organima SRJ.
4. U vezi etvrtog pitanja, dali smo nae miljenje u okviru take jedan.
5. Status dobrovoljaca reavati na nivou nadlenih dravnih organa RSK i SRJ, jer VJ nije u
mogunosti da reava ova pitanja.
6. Kao to smo ve istakli u taki 2., prihvat dobrovoljaca nije mogue organizovati na
teritoriji SRJ.
7. Upuivanje stareina iz VJ u SVK mogue je regulisati samo na principu dobrovoljnosti.
8. Stareine iz VJ koje se odazovu pozivu ostaju, u naelu, do izvrenja zadatka.
9. Kao to je ve navedeno, ukoliko prihvatni centar Erdut ne odgovara odrediti neko
drugo, pogodnije mesto.
U skladu sa dogovorom, uputite vae predstavnike za obavljanje razgovora sa stareinama.
SJ/VK
NAELNIK GENERALTABA
VOJSKE JUGOSLAVIJE
404
405

Vidi: Dok. br. 70.


Naoruanja i vojne opreme.

227

general-pukovnik
Momilo Perii

M.P.406 M.P.407

Izvornik, strojopis, latinica


HR-HMDCDR, 6., kut. 2.

73

1995., veljaa 23.


Knin
Zapovijed Glavnog taba SVK podreenim postrojbama za inenjerijsko osiguranje
razminiranja autoceste, dalekovoda i naftovoda u skladu s odredbama Zagrebakog
sporazuma s RH iz oujka 1994.
REPUBLIKA SRPSKA KRAJINA
GLAVNI TAB SRPSKE VOJSKE
Pov. br. 55-10
23. 02. 1995. godine
Ininjerijsko obezbedjenje sprovodjenja Zagrebakog sporazuma, naredjenje,
dostavlja. KOMANDI: 7., 11., 15., 18., 21. i 39. K
Zagrebakim sporazumom RSK i RH odlueno je da se u promet puste delovi objekata:
autoput, deo dalekovoda i naftovoda. Navedeni objekti u celini ili delimino presecaju
teritoriju RSK ili su u zoni razdvajanja snaga.
Po sporazumu deo objekata treba razminirati i omoguiti rad komisija i ekipa za opravke.
Da sprovodjenje sporazuma ne bi uticalo na sigurnost zatite i odbrane RSK,
N A R E DJ U J E M
1.- Sve komisije i ekipe koje izvode radove na gore pomenutim objektima moraju imati
ovlatenje od komandi korpusa i dozvole za izvrenje odredjenih zadataka u rejonima
odbrane. U sastav komisija ili ekipa odrediti po jednog lana k-de korpusa koji e pratiti rad
i preduzeti mjere da se odredjenim postupcima ne naruava stabilnost odbrane.
2.- Na teritoriji RSK sve radove obavezno izvode ekipe iz RSK koje bezbedonosno proveriti.
3.- U kontroli sprovodjenja sporazuma nalazit e se i ekipe UNPROFOR-a koje takodje
treba kontrolisati i preduzeti mere da se ne otkrivaju poloaji jedinica, m/p408 i MS.409
4.- Posebnu panju posvetiti razminiranju dela teritorije i objekata. Pri svakom ovom
zadatku izvriti procenu i na navedenim ugroenim pravcima (rejonima) postaviti dopunska
m/p.
5.- Rad angaovanih ekipa iskoristiti za izvidjanja rasporeda ustakih snaga kao i njihovih
postupaka vodei rauna da se ne ometaju ekipe u radu i ne dovode u opasnost.
406
407
408
409

Prijemni peat centra veze: Brzojav br. 67, primljen 23. 2. 1995. u 19,35; predan u 19,45.
Prijemni peat: RSK, Glavni tab Srpske vojske, 23. 2. 1995.
Minsko polje.
Minsko [eksplozivna] sredstva.

228

6.- Zabranjujem rad hrvatskih ekipa na naoj teritoriji kao ni blie od 1.km ispred p/k
odbrane naih snaga.
7.- O svim radnjama na razminiranju i otvaranju prolaza sainiti zapisnike sa ekipama UN
i o tome izvestiti G SVK.
8.- Radnje koje naruavaju sistem odbrane ne izvoditi bez naeg odobrenja i preduzimanja
dodatnih mera radi spreavanja iznenadjenja.
Snagama UN je zabranjeno razminiranje i otvaranje prolaza.
Sa istima saradjivati prema dosada steenim iskustvima i naim smernicama.
9.- Ljudstvo koje se angauje na ovim zadacima pripremiti i obuiti posebno u
bezbedonosnim merama i sprovodjenju mera TZ410 pri radu sa MES.
10.- Na realizaciji ovih zadataka angaovati najodgovornije stareine iz jedinica.
PN/AV.
KOMANDANT
General-major
Milan eleketi, [v.r.] M.P.411
Preslika, strojopis, latinica
HR-HMDCDR, 6., kut. 2.

74

1995., veljaa 24.


Drvar
Iz izvjea Glavnog taba VRS Predsjedniku Republike Srpske o borbama oko Bihaa, na
livanjskom bojitu i u zaleu Dubrovnika
GLAVNI TAB VOJSKE
REPUBLIKE SRPSKE
Str. pov. br. 03/3-55
24. 02. 1995. godine
VRLO HITNO
PREDSEDNIKU REPUBLIKE SRPSKE
KOMANDI: 1. i 2. KK, SPK, IBK, PK, DK, V i PVO, CVS VRS, IKM-1 i IKM-2
RIM-1 Stanje na ratitu
[]
2.- U z/o412 2. KK
a) Neprijatelj
410
411
412

Tehnike zatite.
Prijemni peat centra veze: Brzojav br. 574, primljen 23. 2. 1995. u 11,00; predan u 11,10 sati.
Zoni odgovornosti.

229

Neprijatelj je u vie navrata dejstvovao iz MB413 i p/n414 po rejonima mostobrana, ojluk i


Kobiljaka, a u zoni odbrane 1. lpbr je izvodio provokativna dejstva po komunikaciji GrabeBiha. Na j/z415 delu fronta neprijatelj je ispoljio jaa borbena dejstva iz artiljerijskih orudja
na pravcu Mekota po rejonima Velike i Male Golije i rejonu Maksovog vrha.
b) Stanje u korpusu:
Jedinice korpusa adekvatno su odgovorile na dejstvo neprijatelja, a 3. srpska brigada u
rejonu Ajdarova Draga nanela je neprijatelju osetne gubitke. U toku je uvezivanje 3. lpbr iz
2. KK sa Vrlikom brigadom iz 7. korpusa Srpske Vojske Krajine na padinama Dinare. Na
planini Staretini ostvaren je napredak od Vrhova ka s. Vrbica u dubini za oko 1 km.
c) Gubitaka nije bilo.
[]
5.- U z/o HK
a) Neprijatelj
Na trebinjsko-dubrovakom pravcu neprijatelj je dejstvovao artiljerijom po poloajima 1.
hmtbr416 po rejonima Muharevoj Ljuti, Grmljanima, Velianima i Zavrju. Na konjikokalinovakom pravcu u vie navrata otvarao je vatru iz p/n iz rejona Hum po rejonu Orlov
kuk i Glavatievo.
b) Stanje u korpusu:
Jedinice korpusa nalaze se u punoj b/g izvode odbranu uz pojaano osmatranje i izvidjanje
ispred prednjeg kraja odbrane, a 1. hmtbr adekvatno je odgovorila dejstvom artiljerijom.
c) Gubici: 1 tee ranjen borac (u sopstvenom minskom polju).
[]
RP/GP
NAELNIK TABA
general-potpukovnik
Manojlo Milovanovi

M.P.417

Preslika, strojopis, latinica


Preslika u posjedu prireivaa.

75

1995., veljaa 24.


[Glina]
Informacija 24. pbr SVK podreenim postrojbama o napadu pripadnika 5. korpusa ABiH
na poloaje njihovog 1. bataljona i kukaviluka pripadnika bataljona koji su ostavili svoje
ranjenike

413
414
415
416
417

Minobacaa.
Protunapada.
Jugozapadnom.
Hercegovake motorizirane brigade.
Prijemni peat centra veze: Brzojav primljen 25. 2. 1995 u 3,00; obraen u 3,10 sati.

230

K O M A N D A VOJNA TAJNA
24. PEADIJSKE BRIGADE POVERLJIVO

Pov. Br. 32-26

24. 02. 1995. god.
INFORMACIJA podinjenim jedinicama.

a/a

Dana 23. 02. 1995. godine u ranim jutarnjim asovima, oko 03,00 i 03,30, dolo je do
opteg napada muslimanskih snaga 5. K, na podruje s. Brezovo Polje i M. Budrini na kome
se nalazila i naa eta iz 1. pb. Napad je odpoeo prvo na s. Brezovo Polje, gde su muslimani
napali prvo k-de eta (Petrinja i Dvor), razbili i preuzeli linije veza na koje su se javljali
Komandi naeg bataljona da je sve u redu, a u stvari su ve tada razbili navedene snage.
Neposredno po odpoinjanju napada muslimana za 5-10 minuta otpoeo je napad i
na poloaje nae ete na M. Budrini ubaenim snagama koje su uspele odsei vezu sa
komandom ete i time dezorganizovati pokuaj svakog otpora unosei paniku i opti haos
u redove ete.
U borbenim dejstvima su nestala dva naa borca i to:
1. Ognjenovi Drago Damir
2. Demi Dragan Milan
Ono to zabrinjava jeste injenica da ve nekoliko puta unazad nai ranjeni i nemoni borci
se ostavljaju na milost i nemilost neprijatelju. Ono to srpski vojnik nikada u istoriji nije
radio, sada se ponaa kukaviki i na taj nain moralno slabi nae redove, jer se objektivno
svaki borac pita nee li i on sa svojim drugovima iz jedinice tako prolaziti.
Tako neto se desilo i sa Ognjenoviem, koji je ostavljen, tano se zna gde, a kao vrhunac
svega dana mu je bomba da se sam nemoan ubije. I pored izdatog naredjenja kap. Metikou
da se ranjenik mora izvui on nije mogao to uiniti jer nije imao sa kim.
Tako su nai borci jednostavno napustili svoje poloaje, a zatim i uredno se izvukli, iznosei
izmiljotine o napadu nekih 10.000 muslimana, a u stvari ih je na frontu napada od M.
Budrini do Hagia glavice napadalo izmedju 500-600 muslimana prema tano utvrdjenim
podacima. Znai ovek na oveka.
Svaki na borac mora se ozbiljno zamisliti nad svojom sudbinom i dokle e 24. pbr imati
200-300 mladih ljudi koji moraju da tre i zatvaraju svaku rupu, dok njihovi oevi, strievi,
komije i rodjaci to tako brzo preputaju neprijatelju. Mislite li Vi borci 24. pbr da se tako
brani svoj narod, sloboda i stvara drava? Ne eka li nas ista sudbina na r. Kupi?
Zbijmo svoje redove, pogledajmo ispred i iza sebe, pogledajmo istini u oi i shvatimo da
nam niko slobodu nee doneti, sem nas samih.
Ne traimo krivce, jer smo mi upravo ti i niko vie. Ili emo se boriti ili ne, recite to jasno i
glasno, a konano e neko za kukaviluk i irenje straha i panike morati odgovarati.
Postupci boraca i stareina e se ispitati do 28.02.1995. g. o emu e te biti obaveteni,
posebno o slabostima i merama koje e se morati preduzeti.
Sa informacijom upoznati sve borce po smenama.
BM/LJM
KOMANDANT
potpukovnik
M.P.418 Milan BEKO, [v.r.]
418

Okrugli peat: Komanda 24. peadijske brigade.

231

Dostavljeno:
K-di 1., 2., 3. i 4. pb,
1. i 2. s.., Int. .
mad, Lad PVO, mpoad
ZIS, BBOV, pion. v.
a/a
PkMV
Izvornik, strojopis, latinica
Preslika u posjedu prireivaa.

76

1995., veljaa 26.


Knin
Izvjee Odelenja bezbednosti Glavnom tabu SVK o razgovoru Borislava Mikelia,
predsjednika Vlade RSK, i Rade Tanjge, ministra obrane RSK, te njihovom sukobu s
predsjednikom RSK Milanom Martiem
GLAVNI TAB SVK VOJNA TAJNA
Odelenje bezbednosti Strogo poverljivo
Str. pov. broj 33-47
26. 02. 1995. godine
Sadraj telefonskog razgovora voenog
izmeu Predsednika Vlade RSK i MO

PREDSEDNIKU RSK

Dana 21. 02. 1995. godine oko 14,00 asova pouzdani izvor podataka sluajno je uao u
telefonsku vezu izmeu Predsednika Vlade RSK i MO, koje prema seanju izvora (izvor je
imao pribeleke o toku razgovora) prenosimo u celini:
T: Predsjednie ovo je sve otilo u kurac. Oni su nam za petama. Jebe se meni to e
oni da nau, sve je to pokriveno papirima. Ja sam ti ve rekao, a i sada ti ponavljam, ja
se moram povui sa ove funkcije. Otiu neujno. U Beogradu mi je sve. Ovdje to imam
postepeno u preneti za Beograd. Ovi se pritisci ne mogu vie izdrati. Kriv sam to nema
para, municije, oruja pa i to komandanti i vojska nisu sposobni da brane Krajinu.
M: Ja sam ti rekao ako ide ti za mjesec dana idem i ja i to jednostavno ostajem u Beogradu.
Mislim da na Babo419 nee imati protiv toga nita. To moramo mudro raditi da nas ne
otkriju pijuni Martia,420 eleketia421 i Babia.422
T: Vidi i ovo ubre se priklonilo Martiu, a kao kolega i tvoj bliski suradnik do jue
Martia nije mogao zamisliti (misli na Babia). Kriv si to nisi oistio MUP-a. Dosta ih
je ostalo uz Martia i spojilo se sa eleketievom slubom. I oni to misli da rade za nas,
419
420
421
422

Slobodan Miloevi.
Milan.
Milan.
Milan.

232

jedan dan su sa nama a pet su sa Martiem i eleketiem. Vidi to su nam zlo naneli na
Baniji i Kordunu. Sumnjam i u MUP Srbije. Ono to je Stanii423 meni i tebi rekao nije
nita od toga ispotovao.
M: Ponovo e doi samo zbog toga. Imaj strpljenja rjeie Srbija sve. U zadnje vrijeme
nejasno mi je ponaanje Babe. Izgleda da ima problema sa G VJ i nema vremena za nas.
Boji se posledica poslije smjene onog pukovnika za informisanje. Lino je naredio Perii424
da se smjeni. Jebi ga, taj ja argumentovano oslikao stanje u vojsci i dravi. Svak je sebe vidio
i to je jako opasno za Babu. Uvjeren sam da nama sa strane vie nema mjesta u Krajini,
jer ova domaa okotala opozicija koja sem rata ne vidi drugi oblik rjeenja Krajine, nee
ovome narodu nikada doneti mir i slobodu.
Marti i eleketi rjeenje Krajine vide samo kroz cev, metak i barut. Ko ne misli tako nije
Srbin. To je samo Babia pokolebalo, jer je i on ekstreman. Jebe se meni, znam samo da nas
nee osuditi Skuptina, a niti ostatak Vlade. to vie ukloni materijala da im ne da povoda
za blebetanje.
T: Za ove namjere ne smiju znati, ovi okrenue vojsku i policiju na nas i tako su do korica
krivi. Dobro bi bilo da se konsultujem sa Babom. Ako on ne odobrava ovaj postupak
onda smo u totalnoj buli.
M: Babo e uraditi onako kako mu ja predloim. Zna i on ko je i zato u Krajini i ko
koi rjeenje krize. Glavu gore, ajde zdravo.
Sadraj razgovora imenovanih nedvosmisleno potvruje nae ranije operativne podatke da
su obojica uvueni u kriminalnu aktivnost i da ak sa njom upravljaju, da su do sada ostvarili
pozamanu materijalnu korist, da nisu zainteresovani za ostanak na prostorima RSK, da je
jasan motiv dolaska u Krajinu i da iza njih stoji Slobodan Miloevi, koga pominju pod
pseudonimom Babo. U stanju smo operativno propratiti dalje njihove namere i planove i
shodno tome operativno se odrediti prema MO dr. pukovniku Radi Tanjgi.
Molimo na zatiti tajnosti podataka sa ciljem zatite metoda rada OB SVK.
RNR/VD
POM. KOMANDANTA
za bezbedonosne poslova
P u k o v n i k
Rade Raeta, [v.r.] M.P.425
Izvornik, strojopis, irilica
HR-HMDCDR, 2., kut. 6043.

77

1995., veljaa 27.


Drvar
Iz izvjea Glavnog taba VRS Predsjedniku Republike Srpske o borbama oko Bihaa i na
livanjskom bojitu

423
424
425

Jovica.
Momilo.
Okrugli peat: Srpska vojska Krajine, Glavni tab, Odelenje bezbednosti.

233

GLAVNI TAB VOJSKE


REPUBLIKE SRPSKE
Str. pov. br. 03/3-58
27. 02. 1995. godine
VRLO HITNO
Predsedniku Republike Srpske
Komandi: 1. i 2. KK, SRK, IBK, BK, DK, V i PVO, CVS VRS, IKM-1 i IKM-2
RIM-1 Stanje na ratitu
[]2.- U z/o 2.KK
a) Neprijatelj
Na krupskom delu fronta neprijatelj je izvrio kombinovani peadijsko-artiljerijski napad iz
pravca Zoria brda i uspio probiti odbranu 11. lpbr i time pomeriti liniju odbrane za oko
300 metara na frontu irine oko jednog kilometra, ime je mostobran ojluk doveden u
vrlo teku situaciju. Na grahovsko-livanjskom pravcu neprijatelj je dejstvovao VBR Oganj
iz rejona ajkovia po rejonu Crni Lug, s. Grkovii i Vijenci, a tenkom iz rejona s. Kazarci
sa oko 80 projektila razliitog kalibra dejstvovao je po rejonu Medjugorje. Na glamokolivanjskom pravcu neprijatelj je povremeno dejstvovao iz rejona Vujak i Velika Golija.
b) Stanje u korpusu:
Nae snage su na mostobranu uspele organizovati odbranu na tt 343 i tu se nalaze u
poluokruenju. Jutarnja akcija u okviru TG-5 koja je bila planirana je obustavljena zbog
neuestvovanja boraca iz drinskog bataljona koji su odbili da uestvuju u akciji pravdajui
se tekim terenom.
c) Gubici: 1 poginuo, 12 lake, 3 tee ranjena borca, 4 nestala i 3 ranjena u sopstvenom
minskom polju.
[]
RP/PM
NAELNIK TABA
general-potpukovnik
Manojlo Milovanovi M.P.426
Preslika, strojopis, latinica
Preslika u posjedu prireivaa.

78

1995., veljaa 28.


Knin
Zapovijed Glavnog taba SVK za osiguranje prijevoza tehniko-materijalnih sredstava iz
Jugoslavije u RSK za potrebe 44. raketne brigade

426

Prijemni peat centra veze: Brzojav primljen 28. 2. 1995. u 2,10; obraen u 2,30.

234

REPUBLIKA SRPSKA KRAJIINA


GLAVNI TAB SRPSKE VOJSKE
Strogo pov. br. 47-12 M.P.427
28. 02. 1995. godine
Na osnovu zahteva organa RV i PVO, pov. br. 5/4-69 od 27. 02. 1995. god. a u cilju
pozadinskog obezbedjenja zadatka prevoenja TMS iz SRJ za potrebe 44. rbr PVO428
N A R E DJ U J E M
1. Za izvrenje prevoenja TMS iz SRJ u RSK za potrebe 44. rbr PVO angaovati vune
vozove in. maina sa irokim labudcima i rezervni broj vozaa u duhu naredjenja komande
G SVK strogo pov. br. 33-11 od 28. 02. 1995. godine.
2. Vozila i vozae staviti na raspolaganje stareini iz 44. rbr PVO (koja je odgovorna za
izvrenje zadatka) u VP 3262 Kragujevac.
3. Pre upuivanja vunih vozova na zadatak komande jedinica e obezbediti p/g za odlazak
do Beograda, a daljnu popunu obezbediti preko biroa Vlade RSK u Beogradu.
Nakon preuzimanja TMS i poetka mara za RSK preko biroa Vlade RSK u Beogradu, za
vozila obezbediti pune rezervoare goriva.
4. Smetaj ljudstva u toku preuzimanja TMS regulisati e stareina iz 44. rbr PVO preko VJ.
5. Rezervne vozae uputiti iz jedinica do Kragujevca sredstvima javnog saobraaja, a novana
sredstva za vozne karte izdati preko blagajni jedinica koje ih upuuju na zadatak.
6. U sastavu 75. PoB imati u spremnosti jednu pokretnu mehanizovanu ekipu i dve
autocisterne za gorivo (MB id-2) manjeg kapaciteta radi pruanja pomoi i popune vozila
gorivom po zahtevu odgovornog stareine iz 44. rbr PVO ili iz organa RV i PVO.
7. Saobraajno obezbeenje pokreta vozila od Kragujevca do marevskog cilja obezbedjuje
organ bezbednosti G SVK po zahtevu stareine iz 44. rbr PVO ili organa RV i PVO.
8. Licima koja se angauju na zadatku obezbediti 3 obroka suve hrane.
9. U sluaju sanitetskih potreba prvu pomo traiti od razvijenih civilnih struktura na
pravcu mara.
POMONIK KOMANDANTA
ZA POZADINU
General-major M.P.429
Marko Bjelanovi
Dostaviti: 7., 15., 21., 39., 18., 11. K, 105. vbr
MO RSK Beograd
Izvornik, strojopis, latinica
HR-HMDCDR, 2., 39. korpus SVK, kut. 32.

427
428
429

Prijemni peat: Vojna pota 9136, br. 241-1, 1. 3. 1995., Glina.


Raketna brigada protuvazdune odbrane.
Prijemni peat centra veze: Brzojav br. 1066, primljen 28. 2. 1995. u 23,12; obraen u 23,15.

235

79

1995., veljaa
[Knin]
Zapovijed Milana Martia, predsjednika RSK, za upotrebu SVK u sluaju napadne akcije
HV-a
NARODNA ODBRANA
DRAVNA TAJNA
GVOZD
Primerak br. ____
Prilog br. ____
DIREKTIVA
ZA UPOTREBU SRPSKE VOJSKE KRAJINE
- februar 1995. godine DIREKTIVA
o upotrebi Srpske vojske Krajine Op. br. 1 GVOZD
Sekcije I 1:200.000 Ljubljana, Zagreb, Bjelovar,
Peuj, Osijek, Gospi, Biha, Banja Luka,
Doboj, Tuzla, Zadar, Split, Jajce,
Sarajevo, Zvornik
1. NEPRIJATELJ
1.1. Vojno-politika situacija:
Do sada su propali svi pokuaji meunarodne zajednice da uspostavi mir u bivoj BiH i
rezrei krizu na prostorima prethodne Jugoslavije.
Sponzori ratno-hukake politike Hrvatske i muslimansko-hrvatske federacije, SAD,
Nemake i Turske, koordiniranim akcijama tajne diplomatije nastoje da nametnu svoj
model reenja rata u Bosni i reintegraciju RSK u sastav Hrvatske.
Aktuelnu vojno-politiku situaciju u irem i uem okruenju karakteriu:
a) Zabrinutost meunarodne zajednice da bi jednostrano otkazivanje gostoprimstva
UNPROFOR-u od strane Hrvatske, nakon 31. 03. 1995. godine moglo izazvati:
(1) Obnovu rata na prostorima bive Hrvatske; (2) Suspenziju sporazuma o prekidu
neprijateljstava izmeu zaraenih strana i rasplamsavanje rata u bivoj BIH; (3) Uvlaenje
SRJ u rat i (4) Proirenje rata na druge delove Balkana, ali i neodlunost OUN, EU i KEBS
da odluku Hrvatske sankcioniu diplomatskim, politikim i ekonomskim merama. Ovu
zabrinutost MNZ430 poveava i taktiziranje Hrvatske sa prihvatanjem plana Z-4.
b) Intenzivne pripreme snaga korpusa za brzo reagovanje iz sastava NATO radi obezbeenja
i zatite povlaenja UNPROFOR-a iz Bosne, Hrvatske i Republike Srpske Krajine nakon
31. 03. 1995. godine;
c) Pretnje i pritisci na RSK i RS od strane hrvatskih i muslimanskih sponzora da se prihvate
planovi kontakt grupe radi ouvanja RH i BiH u meunarodno priznatim granicama;
430

Meunarodne zajednice.

236

d) Umanjen uticaj Rusije na meunarodnoj politikoj i diplomatskoj sceni i njeno


privremeno iskljuivanje iz mirovnog procesa MNZ za reenje krize na prostorima bive
Jugoslavije, jer je zaokupljena reavanjem: (1) Nametnutog secesionizma u muslimanskim
federalnim republikama; (2) Nestabilne politike i ekonomske situacije u zemlji i (3)
odbranom od optubi da kri ljudska i nacionalna prava muslimana u eeniji;
e) Opstrukcija sprovoenja sporazuma o prekidu neprijateljstva od strane muslimanske
vojske i HVO, to meunarodna zajednica i UNPROFOR toleriu, dovela je u pitanje
opstanak sporazuma i UNPROFOR-a u bivoj BiH;
f ) U sukobu snaga NO AP ZB i 5. K tzv. A BiH stanje karakterie slab intenzitet borbi,
iekivanje i mogui preokreti sa iznenaenjima u korist jedne ili druge strane;
g) Nametanje i internacionalizacija u meunarodnim organizacijama navodne ugroenosti
i nacionalnih i ljudskih prava iptara na K i M,431 muslimana u Rakoj oblasti i Maara
u Vojvodini, graanskih prava i demokratskih procesa u Srbiji, ime vodee sile i kreatori
razbijanja prethodne Jugoslavije ele da Saveznu Republiku Jugoslaviju stave u funkciju
ostvarivanja svojih ciljeva i interesa, a pre svega ouvanja Hrvatske i bive BiH u
meunarodno priznatim granicama.
Stanje u Hrvatskoj posebno karakteriu: (1) Raslojavanje drutva i stvaranje socijalnih
razlika; (2) Izrazito sloena ekonomska situacija; (3) Istroen politiki model vladajue
stranke; i (4) Ugroenost institucije predsednika republike Franje Tumana, a samim tim
vlade i sabora u kojima HDZ ima veinu. U cilju ouvanja vlasti i reavanja nagomilanih
ekonomskih, socijalnih, politikih problema i sve veu izolovanost od dela MZ, aktuelna
vlast je ocijenila da nasilnim putem uspostavi ustavno-pravni poredak na ukupnom prostoru
bive Hrvatske.
1.2. Cilj agresije:
Verovatan cilj agresije bio bi: razbijanje Srpske vojske Krajine, presecanje teritorije i ruenje
ustavnog poretka RSK i stvaranje uslova za reintegraciju teritorije RSK u ustavno-pravni
poredak Hrvatske.
1.3. Jaina, sastav i grupisanje snaga i verovatni nain i pravci dejstva izvrenja agresije:
1. Jaina snaga:
HV ima mirnodopsko brojno stanje oko 60.000 vojnika, podoficira i oficira sa mogunou
narastanja snaga do oko 150.000.
Vojska je organizovana u 3 vida od ega KoV432 ini okosnicu.
Od sredstava raspolae sa oko: 450 tenkova, oko 150 drugih oklopnih sredstava, oko 1.100
art. orua, oko 80 orua za POB, oko 600 orua za PVO, oko 8 lansera za rakete zemljazemlja, 2 eskadrile borbenih aviona, 2 eskadrile helikoptera MI-8 i MI-24.
Ratna mornarica je organizovana u flotu i raspolae 2 RT,433 2 R434 i naoruanim gliserima.
U agresiji na RSK oekivati: do 4 operativne grupe jaine 3-5 gardijskih brigada, 1 laka
jurina brigada, 1 samostalna gardijska bojna, 12 brigada HV (rez. sastava), 2 samostalne
bojne HV i 2-3 domobranske pukovnije, sa oko 35.000 ljudi, 150 tenkova, 70-80 OT435,
2 art. brigade i 1 raketni divizion zemlja-zemlja. Ostalim snagama organizovao bi i izvodio
431
432
433
434
435

Kosovu i Metohiji.
Kopnena vojska.
Raketne topovnjae.
Raketna amca.
Oklopnih transportera.

237

odbrambenu operaciju sa teitem u Istonoj Slavoniji, prostoru Sisak, Karlovac, Zagreb i


Ravnim Kotarima. Za odbrambenu operaciju angaovao bi:
Zborno podruje Osijek, bez jedne brigade sastava: 2 gbr, 14. br. HV i 4 dp, svrstane u
3 OG;
OG Sisak iz zbornog podruja Zagreb sa 6 br. HV i 2 dp;
Zborno podruje Karlovac, bez 143 br. HV, sastava 5. br HV i 1 dp;
OG Zadar iz sastava ZP Split sastava: 3 br. HV i 1 dp;
Vazduhoplovnu podrku vrio bi sa oko 20 borbenih aviona, 5 borbenih helikoptera MI24, 12 transportnih helikoptera MI-8 i izvesnim brojem aviona AN-2.
U E/O i satelitskom izvianju HV verovatno e imati potpuni oslonac na snage i sredstva
SAD i NATO-a.
2) Sastav snaga i grupisanje snaga za agresiju:
Operativna grupa (OG) Lika, sastav: 1., 2. i 9. gbr, 111., 138., 133., 155., 143. i 128.
br. HV, dp Slunj, dp Gospi i 1 art. br.
Operativna grupa Sinj, sastava: 4. gbr, 84. sgb436, 113. i 142. br. HV.
Operativna grupa Papuk, sastava: 121., 125. i 127. br. HV, samostalne bojne Novska
i Daruvar i 16. art.br.
Rezerva: operativna grupa Zagorje, sastava: 7. gbr, 104. i 1. zagrebaka brigada HV.
Snage za podrku: raketni divizion zemlja-zemlja.
3) Verovatni nain izvrenja agresije i pravci dejstva:
Agresija Republike Hrvatske na Republiku Srpsku Krajinu, verovatno bi bila izvedena u
tri faze: Prva faza psiholoka operacija; Druga faza odbrambena operacija sa aktivnim
dejstvima sa ogranienim ciljem i Trea faza napadna operacija sa radikalnim ciljem.
I faza psiholoka operacija:
Ovaj vid agresije je u toku, a izvodi se psiholokom operacijom, metodama i sredstvima iz
strategije sukoba niskog intenziteta.
Verovatni cilj Hrvatske je da, psiholoko-propagandnim delovanjem, politikim i
ekonomskim pritiscima i pretnjama ratom uz istovremeno grupisanje snaga na delovima
fronta istonog, centralnog i junog vojita, izvri snaan uticaj na stanovnitvo, dezorijentie
ga, stvori nepoverenje u mogunost odbrane Krajine i nezadovoljstvo prema organima
vlasti; dezorganizuje i podeli dravno rukovodstvo; onemogui urednu i pravovremenu
mobilizaciju jedinica i operativni razvoj SVK i time stvori uslove za mirnu reintegraciju
RSK.
Postizanje ili nepostizanje cilja, ovom operacijom, Hrvatska bi verovatno stvorila povoljne
uslove za reintegraciju RSK u svoj sastav, mirnim ili nasilnim putem.
II faza odbrambena operacija sa aktivnim dejstvima sa ogranienim ciljem:
U ovoj fazi agresije verovatno e teiti da organizacijom odbrane, du cele linije dodira
i energinim napadnim dejstvima u Zapadnoj Slavoniji i na pravcu Drni-Vrlika, razbije
delove 18. i 7. K, ovlada tim prostorima za to krae vreme, zaposedne i stavi ih pod kontrolu
i time dokae svoju nadmonost, a nesposobnost SVK. Eventualnom okupacijom ovih
teritorija, propagandnom mainerijom, dejstvima ubaenim DTG, i vetim korienjem
destruktivnih snaga u ostalim delovima Krajine, nastojae da produi sa stvaranjem
436

Samostalna gardijska bojna.

238

konfliktnih situacija i razdora u dravnim organima i vojsci i time stvori povoljne uslove za
nasilnu reintegraciju celokupne teritorije RSK u ustavno pravni sistem Hrvatske.
Angaovanjem snaga: glavne snage bi angaovao u odbrambenoj operaciji sa teitem u
Istonoj Slavoniji, a pomone snage sastava: OG Papuk u Zapadnoj Slavoniji i OH
Sinj na drniko-vrlikom pravcu. Za izvoenje napadnih dejstava OG Sinj verovatno bi
sadejstvovala OG Livno sa teritorije Republike Srpske.
Artiljerijsku podrku OG Papuk izvodila bi 16. mabr, a OG Sinj KAG ZP Split.
Vazduhoplovna podrka:
Borbenu avijaciju angaovao bi za neutralisanje i unitenje raketnih sistema zemlja-zemlja,
raketnih sistema PVO, aerodroma Udbina, KAG i oklopno-mehanizovanih sastava. teite
vaz. podrke u Zapadnoj Slavoniji.
Trajanje operacije 4-5 dana.
III faza napadna operacija sa radikalnim ciljem:
Realizaciji ove faze agresije Hrvatska bi verovatno pristupila nakon neostvarenog cilja u
drugoj fazi, a uz naklonost i podrku SAD i SRN.
Verovatni cilj Hrvatske u ovoj fazi agresije bio bi: razbijanje delova SVK na likokordunskom delu fronta, po delovima ih uniti, a zatim stavljanjem pod kontrolu zauzetog
prostora, rasee teritoriju RSK i time stvori povoljne uslove za dovoenje lojalne vlasti u
RSK i time izvri reintegraciju Krajine u meunarodno priznate granice Hrvatske.
Napadnu operaciju sa radikalnim ciljem i odbranom na ostalim delovima fronta
najverovatnije e izvriti u zoni: Sveti Rok, Donji Lapac, turli, r. Mrenica, grupiui g/
s437 na pravcu: Ogulin Slunj Rakovica Trac, a pomone na optim pravcima: Otoac
Pl. jezera (Korenica) i Gospi Udbina.
Verovatni cilj agresije bio bi da uz upotrebu HD438 u irem reonu Rakovice i s. Podlapaa i
sadejstvom snaga 5.K vojske muslimansko-hrvatske federacije BiH sa pravca Traka Ratela
Rakovica, u prvoj etapi ovlada linijom: Slunj Rakovica Babin Potok Ljubovo s.
Ploe, a potom u drugoj etapi, uvoenjem sveih snaga, spoji sa 5. K vojske MHF439 BiH i
izbije na gornji tok r. Una.
U odbrambenim dejstvima verovatno bi teite imao u Istonoj Slavoniji, juno od Zagreba
i u Ravnim kotarima, sa ciljem spreavanja prodora snaga 11. K i VJ ka Zapadnoj Slavoniji
i 15. i 7. K ka Zadru i ibeniku.
Oekivati upotrebu hemijskih sredstava.
Trajanje operacije 10-15 dana.
4) U sluaju neuspeha meunarodne zajednice da ubedi i prisili hrvatsko rukovodstvo
da prihvati produenje mandata UNPROFOR-a oekivati angaovanje snaga NATO za
obezbeenje povlaenja jedinica OUN.
Za operaciju obezbeenja povlaenja UNPROFOR-a NATO bi verovatno angaovao
multinacionalne vazduno-pokretne snage iz Belgije, Kanade, Velike Britanije i OMJ iz
sastava 3. md/SAD i zemalja ije se jedinice nalaze na teritorijama pod kontrolom OUN.
Verovatni pravci angaovanja: Zagreb Okuani; Karlovac Velika Kladua Cazin;
Ogulin Slunj Biha; Gospi Udbina; Zadar Obrovac Graac i ibenik (Sinj)
Knin.
U toku izvoenja operacije nije iskljuena primena sile i zatita iz vazdunog prostora.
437
438
439

Glavne snage.
Helikopterskog desanta.
Muslimansko-hrvatske federacije.

239

2. NAE SNAGE
Ponaanje i aktivnosti pobornika ratne opcije o reavanju problema nastalih raspadom bive
SFRJ, kako n a teritoriji bive BiH, tako i odnosa na relaciji RSK-RH, trae maksimalnu
spremnost svih organa i organizacija drave, a posebno Srpske vojske Krajine. Imajui u
vidu navedeno, Srpska vojska Krajine ima zadatak:
Izvriti grupisanje po pravcima i objektima na teritoriji RSK, sa zadatkom: spreiti
iznenadnu agresiju, upornom odbranom onemoguiti ovlaivanje vitalnim objektima na
teritoriji, spreavajui dublje prodore na pravcima napada hrvatske vojske, u gotovosti, da
snanim protivudarima, na posebnim pravcima, oslobodi okupirane teritorije i zauzme to
vei prostor teritorije Hrvatske nastanjene srpskim ivljem.
U izvoenju odbrane i protivudara sadejstvuju delovi VJ i VRS i dobrovoljaki sastavi.
Operacionalizacija zadataka:
a) U agresiji sa ogranienim ciljem:
Snagama SVK na pravcima napada neprijatelja, odsudno braniti pravce i objekte, a na
izabranim pravcima prei glavnim snagama u napad i ovladati prostorom i objektima od
posebnog znaaj za neprijatelja, u cilju osvajanja to veeg prostora i vraanja ranije zauzetih
teritorija.
KM u rejonu Knina.
IKM u rejonu Petrova Gora.
b) U agresiji sa radikalnim ciljem:
Srpska vojska Krajine, uz maksimalno angaovanje svih resursa drave, upornom odbranom
i aktivnim dejstvima, u sadejstvu sa delovima VRS i VJ spreiti zauzimanje teritorije i
odbraniti integritet RSK.
Pripremiti i izvesti aktivna dejstva na prostoru Srednje Dalmacije, u meureju r. Kupe i
Mrenice i Istone Slavonije. Teite imati na prekidanju veze i komuniciranja Gorskog
kotara i Dalmacije.
KM u rejonu Petrova Gora.
IKM u rejonu Knina.
3. VJ u sluaju opteg napada vojske RH na RSK, izvrava preuzete obaveze koje ima prema
Vensovom440 planu, angaovanjem jedinica i prikupljanjem dobrovoljaca sa prostora SRJ.
Glavni prihvatni centar nalazi se u Beogradu (Bubanj Potok) u odgovornosti komande 1.
A,441 preko koje ostvarivati sve kontakte.
VRS izvodi odbranu prostora i aktivna dejstva prema Koridoru, Cazinskoj krajini i
u Livanjskom polju, ime vezuje delove HVO i muslimanske vojske i spreava njihovo
angaovanje prema RSK.
4. ODLUIO SAM u koordinaciji sa dravnim organima i organizacijama i u sadejstvu
sa jedinicama MUP RSK, delovima VRS i VJ odsudnom odbranom i primenom razliitih
oblika oruane borbe, spreiti razbijanje SVK, rasecanje i zauzimanje teritorije RSK, radi
ouvanja teritorijalnog integriteta.
a) U agresiji sa ogranienim ciljem:
U sluaju agresije HV na RSK, odsudnom odbranom na pravcima napada neprijatelja i
aktivnim dejstvima na ostalim pravcima, teino u Istonoj Slavoniji, Kordunu i Dalmaciji,
440
441

Cyrus Vance.
Armije.

240

povratiti ranije izgubljene teritorije, spreiti odsecanje manjih delova RSK, nanositi
gubitke, razvlaiti snage i nanoenjem artiljerijsko-raketnih udara po izabranim ciljevima,
na teritoriji RH delovati odvraajue na RH da odustane od agresije sa radikalnim ciljem.
Na taj nain ouvati teritorijalni integritet drave, stvarajui uslove za dalje pregovore u
smislu priznavanja RSK.
b) U agresiji sa radikalnim ciljem:
U poetnim dejstvima odsudnom odbranom ne dozvoliti dublje prodore neprijatelja
na pravcima napada i rasecanja teritorije RSK, uz istovremeno angaovanje VJ u Istonoj
Slavoniji i Zap. Sremu, naneti mu osetne gubitke, slomiti napad i stvoriti uslove za ofanzivna
dejstva.
Po preduzimanju inicijative, prei u ofanzivna dejstva u Istonoj Slavoniji, na Kordunu i
Srednjoj Dalmaciji, izvriti odsecanje delova teritorije RH na prostoru Istone Slavonije,
Gorskog kotara i Srednje Dalmacije, ime spojiti snage SVK i RS, spreiti komuniciranje
i veze sa centralnim delom RH i uredno snabdevanje Gorskog kotara i Dalmacije
i tako ometati dalju plansku upotrebu OS RH. Na ostalim prostorima izvoditi aktivna
odbrambena dejstva.
Ovim stvoriti povoljne uslove za dalje i konano reenje pitanja srpskog naroda. U sluaju
krajnje nepovoljnog razvoja situacije na ratitu, nastaviti dejstva i prei na odgovarajue
oblike oruane borbe i otpora.
Operaciju izvesti u dve etape:
U prvoj etapi odsudnom odbranom ouvati teritorijalni integritet RSK, spreiti
iznenaenje i odsecanje delova teritorije, razvlaiti mu snage, nanositi gubitke i stvoriti
uslove za ofanzivna dejstva. Trajanje etape 15-20 dana.
U drugoj etapi po preuzimanju inicijative, ofanzivnim dejstvima i u sadejstvu sa
snagama VJ i VRS razbiti ustake snage na pravcima napada na prostoru Istone Slavonije,
Dalmacije, Gorskog kotara i stvoriti uslove za dalja ofanzivna dejstva u cilju uspostavljanja
kontrole i spreavanja komuniciranja i snabdevanja OS i stanovnitva RH na prostoru
Gorskog kotara i Dalmacije. Trajanje etape 10-15 dana.
Gotovost za I etapu odmah, a za drugu po otkrivanju sigurnih indikatora agresije sa
radikalnim ciljem HV na RSK.
Operativnim rasporedima grupisati snage po sledeem:
Snage za odbranu,
Snage za aktivna dejstva i ubacivanje,
Snage za PDB,
Snage za izvoenje udara po izabranim ciljevima,
Snage za podrku i PVO,
Snage za kontrolu teritorije, zatitu objekata i borbu sa DTG i snage za odbranu naseljenih
mesta,
Snage za brze intervencije i spreavanje dezerterstva.
Osnovno KM u rejonu Knina, a IKM u rejonu Petrova Gora.
5. ZADACI JEDINICA
5.1. 11. korpus:
U agresiji sa ogranienim ciljem i I etapi operacije odsudnom odbranom u Baranji spreiti
prodore ustakih snaga, a u Istonoj Slavoniji i Zapadnom Sremu prei u ofanzivna dejstva,
241

blokirati Osijek i Vinkovce i na pravcu Mirkovci upanja stvoriti mostobran na teritoriji


Andrijaevci Pritoka Otoka.
U II etapi operacije, iz ranije stvorenog mostobrana prei u ofanzivna dejstva glavnim
snagama pravcem: Privlaka upanja, a pomonim s. Mirkovci Babina Greda, Nijemci
Posavski Podgajci, sa zadatkom razbiti ustake snage na pravcima napada, sadejstvovati
snagama VRS u razbijanju i unitenju ustakih snaga u irem rejonu Oraja, izbiti na
reku Savu i obezbediti Koridor sa severa. U daljem razbiti odseene snage u irem rejonu
Spavanskih uma i prei u odbranu na liniji Gradite titor.
Biti u gotovosti za odbijanje protivnapada ustakih snaga.
Podrava RV i PVO.
Komandno mesto Vukovar.
5.2. 18. korpus:
U svim uslovima odsudnom odbranom spreiti prodor ustakih snaga u zonu odbrane
korpusa, a teino na pravcima: Novska Okuani; Nova Gradika Okuani i Pakrac
Okuani.
Podrava RV i PVO VRS.
KM Okuani.
5.3. 39. korpus:
Upornom odbranom u sadejstvu sa 21. i 18. K u svim uslovima spreiti prodor ustakih
snaga na pravcima Glinska Poljana Glina, s. Farkai Petrinja Dvor Sunja
Kostajnica Dvor, sa zadatkom: razbiti i unititi snage neprijatelja i najdalje do linije
Dvorite Hrastovica (k. 415) Hrv. anti Dejanovi k. 262 amarice slomiti
napad neprijatelja i stvoriti uslove za ofanzivna dejstva.
U daljem izvriti pregrupisavanje snaga i prei u protivnapad, razbiti ustake snage na
pravcima dejstva na r. Kupa i Sava i prei u odbranu.
Podrava II AG G 105.vbr, V i PVO VRS.
KM u rejonu amarica.
5.4. 21. korpus:
Upornom odbranom u sadejstvu sa 39. i 15. korpusom u agresiji sa ogranienim ciljem
u prvoj etapi operacije, spreiti prodor ustakih snaga na pravcima: Gradac Lasinja
Vrgin most, Karlovac Vojni i Generalski Stol Slunj, sa zadatkom: upornom odbranom
razvlaiti i unitavati snage neprijatelja i spreiti im dublje prodore u zahvatu glavnih
pravaca.
Delom snaga biti u gotovosti za: PDB, upornu i aktivnu odbranu ka snagama 5. K i bona
dejstva na uklinjene snage neprijatelja.
U drugoj etapi operacije, slobodnim snagama biti u gotovosti za ofanzivna dejstva na
pravcu: Vojni Banjsko Selo, gde izbiti na r. Mrenica i prei u aktivnu odbranu.
Teite imati na pravcu Generalski Stol Slunj Rakovica.
Podrava I i II AG GP,442 RV i PVO SVK.
KM u Vojniu, IKM u Slunju.

442

Artiljerijska grupa grupe za praenje.

242

5.5. 15. korpus:


Upornom odbranom u sadejstvu sa 21. K i 7. K spreiti prodor ustakih snaga na pravcima:
Ogulin Plaki Pl.443 jezera, Otoac Vrhovine Korenica, Perui Buni Udbina
i Gospi Medak Graac sa zadatkom: upornom odbranom spreiti bona dejstva i
ovladavanje sa Kapelom i pl.444 Velebit i gradom T. Grad445 i dublje prodore na izabranim
pravcima, razvlaei snage i nanosei im to vee gubitke u /s446 i MTS.
Po ispoljenom teitu slobodnim snagama izvriti pokret i prei u protivudar i unititi
uklinjene ustake snage.
Delom snaga biti u gotovosti za PDB i odbranu ka 5. K.
Podrava AG VBR447 i PVO SVK.
KM u Korenici.
5.6. 7. korpus:
U agresiji sa ogranienim ciljem u prvoj etapi operacije odsudnom odbranom spreiti
prodor ustakih snaga na pravcima: Zadar Benkovac Knin; ibenik Drni Knin;
Sinj Vrlika Knin, i na pl. Velebit, a delom snaga prei u aktivna dejstva i povratiti ranije
zauzete teritorije.
U drugoj etapi nastaviti sa izvoenjem odbrane, pregrupisati snage i ofanzivnim dejstvima
na odseku ibenik Biograd na moru, izbiti na more i utvrditi dostignute linije. U daljem
biti u gotovosti za ofanzivna dejstva.
Podrava 105. vbr i V i PVO VRS.
Komandno mesto Knin.
5.7. RV i PVO
U agresiji HV na RSK, svim snagama RV i PVO SVK u sadejstvu sa RV i PVO VRS i RV
i PVO VJ, izvoditi borbena dejstva u PVO vanih objekata na teritoriji i grupacija SVK i
vazduhoplovnu podrku snaga SVK u odbrani vanijih pravaca i rejona SVK.
(1) 45. b VOJIN:
Sa osnovnih radarskih poloaja vri osmatranje vazdunog prostora i linijom operativnih
centara G i korpusa, klasinim nainom i u sistemu automatizacije, podatke o neprijatelju
dostavlja korisnicima.
Biti spreman za posedanje rezervnih radarskih poloaja.
(2) 44. rbr:
1. rd izvoditi vatrena dejstva u PVO rejona razmetaja KM 39. K, a po izvrenoj agresiji
HV na RSK i stvaranju uslova, izvoditi vatrene udare po vanim objektima i snagama
neprijatelja na zemlji.
sa SS z.448 baterijama izvoditi vatrena dejstva po neprijateljevoj napadnoj avijaciji na
najverovatnijim pravcima naleta i dejstva po a. Udbina i ARJ z-z.449
KM Petrova Gora.
443
444
445
446
447
448
449

Plitvika.
Planinom.
Liki Osik (Teslingrad).
ivoj sili.
Artiljerijska grupa viecjevnih bacaa raketa.
Zemaljskim.
Artiljerijsko raketna jedinica zemlja-zemlja.

243

(3) 105. vbr:


Izvianjem iz vazdunog prostora prikupljati podatke o grupisanju i snagama neprijatelja
na komunikacijama, kao i njegovim rezervama u zagraninom prostoru.
Lovako-bombarderskom avijacijom izvoditi vatrenu podrku SVK u odbrani i glavnim
pravcima napada neprijatelja.
Nakon ispoljenog dejstva neprijatelja i onesposobljavanja a. Udbine za upotrebu, vriti
aerodromski manevar letom na aerodrome Petrovac, Banja Luka i Glamo.
Borbenim helikopterima u zonama korpusa izvoditi vatrena dejstva u protiv-oklopnoj
borbi na najugroenijim pravcima napada neprijateljevih OM450 snaga.
Transportnim helikopterima vriti prevoenje i evakuaciju ranjenika, snaga ojaanja i
MTS na ratitu.
Naprezanje: 2-4 leta IA i LBA451

4-6 letova NH452 i
4-6 leta TreHe453
KM a. Udbina.
(4) Borba protiv helikoptera
Pri pojavi helikopterskog desanta, svim snagama u vazduhu i sa zemlje izvoditi vatrena
dejstva po istom u cilju razbijanja i unitenja istog.
(5) Vazduhoplovna podrka:
Vazduhoplovnu vatrenu podrku 18. K izvodi V i PVO VRS, a RV i PVO VJ izvodi vazd.
vatr. podrku 11. K, po posebnom planu.
5.8.- Artiljerija
1) ARG G (R-65) iz rejona Petrova Gora sa 2 raketna udara neutralisati /s i v/s na
aerodromu Luko, a zatim biti u gotovosti za vatreni udar po kolskom centru rnomerac i
kasarni 4. juli Zagreb i vojnom skladitu Duboki Jarak kod Sesveta.
Sa 2 raketna udara dejstvovati po skladitu i kasarni Logorite.
U daljem biti u gotovosti za podrku slobodnih snaga pod komandom G SVK i shodno
nastaloj situaciji.
KM u rejonu Petrova Gora.
2) AG VBR G (ORKAN), Komandant grupe, Komandi orua SLR-262 mm.
Vatreni poloaj u irem rejonu Korenica.
Z a d a c i:
Spreava organizovano dovoenje rezervi neprijatelja na pravcu: Vrbovsko Ogulin
Otarije Slunj i Otarije Plaki Plitvika jezera; Otoac Vrhovine i Gospi Medak
Graac.
U daljem biti u gotovosti za ostvarenje vatrenih udara po rejonima i pravcima prema razvoju
situacije.
3) I AG G sastava: 75. mabr (-2). Komandant grupe Komandant 75. mabr.
Vatreni poloaj u rejonu Cvitovi, Slunj, Mali Vukovi.
Z a d a c i:
450
451
452
453

Oklopno-mehaniziranih.
Izviaka i lovako bombarderska avijacija.
Navalni helikopter.
Transportno helikopterska eskadrila.

244

Spreava brzi prodor snaga neprijatelja na pravcima: Otarije Tri Slunj, Babina gora
Obljajac Zbjeg Rakovica.
Spreava prodor snaga 5.K na pravcu: Traka Ratela Krlja Rakovica i Bugar
Drenik grad Rakovac.
Neutralisati artiljeriju neprijatelja u irem rejonu Otarija.
Podrati protivnapad snaga 21. K na pravcu Slunj Primilje.
Biti u gotovosti za podrku snaga za protivdesantsku borbu u irem rejonu Rakovica.
KM u rejonu Cvitovi, a liniju osmatranica imati na liniji D.454 Primilje Primilje i u
rejonu Rakovica.
4) II AG G sastava: 2/75. mabr. Komandant grupe Komandant 2. bad 130 mm.
Vatreni poloaj u rejonu Slavsko polje, Podgorje, Pjeanica.
Z a d a c i:
Podrati odbranu snaga 19.pbr na pravcu D.455 Kupina Sjeniak Vrginmost i 11. pbr
na pravcu: Karlovac Tuilovi Vojni.
Podrati napad 11. pbr na pravcima Vukmani Goljak Duga Resa, Vojni Velemeri.
Podrati odbranu 24. pbr na pravcu Slatina Vidoevac Glina.
U daljem biti u gotovosti za podrku snaga 21. i 39. K po posebnom planu.
KM u rejonu Vrginmost, a linija osmatranica na liniji Skokovac Popovi Brdo Tuilovi.
5) PROTIVOKLOPNA BORBA
Teite protivoklopne borbe i zapreavanja imati u Istonoj Slavoniji, Zapadnom Sremu,
Baranji, Zapadnoj Slavoniji, a u zoni odgovornosti 7. K na pravcu Zadar Benkovac
Knin.
6) Organizacija grupisanja i upotrebe artiljerije za podrku i protivoklopne artiljerije i
izraavanja teita dejstva po odluci komandanta korpusa.
5.9. Oklopno mehanizovane jedinice
Oklopno mehanizovane jedinice angaovati na tenkoprohodnim pravcima na teitu
odbrane. Okb i mb sa ojaanjima imati u rezervi kao manevarsku snagu za aktivna dejstva
i borbu sa VD u zoni odgovornosti korpusa, a po ukazanoj potrebi na irem prostoru RSK.
Jedinice ranga t, m angaovati za aktivna dejstva u zonama brigada po odluci komandanta
brigada, a po potrebi i na irem prostoru u zonama odgovornosti korpusa. Obezbediti
pravilnu upotrebu OMJ, a posebno ostvariti vrsto sadejstvo tenkova i peadije.
5.10. Prihvat i upotreba dobrovoljaca:
U vreme neposredne ratne opasnosti Srpsku vojsku Krajine popunjavati dobrovoljcima sa
teritorije SRJ, RS, sa Srbima iz dijaspore i dobrovoljcima iz drugih zemalja. Popuna se moe
vriti pojedinano, kada se dobrovoljci rasporeuju u formacijske jedinice u skladu sa VES
i sposobnostima i kompletnim jedinicama od grupe-posade do brigada razliitog sastava.
Dobrovoljake jedinice se stavljaju pod komandu jedinica SVK.
Za pripremu i upuivanje dobrovoljaca i dobrovoljakih jedinica sa teritorije SRJ odreen je
nastavni centar Bubanj Potok komande 1. A VJ.
Za prihvat dobrovoljaca i dobrovoljakih jedinica na teritoriji RSK odreuje se nastavni
centar Erdut i NC Alfa u Brukoj. Komanda 11. K (za centar u Erdutu) i komanda 7. K
(za NC Alfa) izvrie sve neophodne pripreme za prihvat dobrovoljaca i dobrovoljakih
454
455

Donje.
Donja.

245

jedinica, njihovu pripremu i upuivanje u Srpsku vojsku Krajine radi borbene upotrebe.
Pripreme zavriti do kraja februara 1995. godine.
Glavni tab SVK odgovoran je za ostvarivanje saradnje sa NS Bubanj Potok preko
komande 1. A VJ i G VJ.
Sve dobrovoljce sa teritorija van RSK upuivati u navedene centre.
Glavni tab SVK razradie Uputstvo o prihvatu i upotrebi dobrovoljaca u SVK do kraja
februara 1995. godine i dostaviti komandama korpusa i brigada pukova.
5.11. Odbrana gradova i veih naseljenih mesta:
U zonama odbrane korpusa i brigada, odmah otpoeti sa pripremama veih naseljenih
mesta i gradova za dugotrajnu i krunu odbranu, sa teitem na zapreavanju i pripremi
tvrdih objekata za vatreno dejstvo i zatitu /s i MS.
U pripremi angaovati sve sposobno stanovnitvo, jedinice CZ, komande i jedinice SVK.
Teite imati na pripremi gradova i naseljenih mesta na prvim poloajima i pripremi grada
Knina za koji posebno formirati komandu i jedinice za odbranu.
6. OBEZBEENJE BORBENIH DEJSTAVA
6.1. Moralno-psiholoko obezbeenje:
Teite u moralno-psiholokom obezbeenju imati na stvaranju uvjerenja kod svih
pripadnika SVK, da je odbrana srpstva i srpskog naroda na ovome prostoru, historijski
zadatak, od ijeg ostvarenja zavisi ujedinjenje cjelokupnog srpskog naroda, koje se moe
ostvariti samo borbom svakog pojedinca.
Neprekidnim i pravovremenim informisanjem ukazivati i razobliavati propagandu od
strane agresora. Preko mas medija, kroz informativnu propagandnu aktivnost, obezbeivati
podrku jedinstvenog javnog mnenja.
U podizanju morala, koristiti borbene tradicije srpskog naroda kroz istoriju, kao i ukljuivanje
SPC u razvijanju i njegovanju pravoslavne vjere i podizanje duhovne izgraenosti SVK.
Prema svima koji svojim postupcima naruavaju sistem odbrane preduzimati energine
mjere u samom poetku, formiranjem prekih vojnih sudova i angaovanjem jedinica za
spreavanje dezerterstva.
6.2. Obavetajno obezbeenje:
Teite imati na praenju indikatora za agresiju, prikupljanju obavetajnih podataka o
vojno-politikoj situaciji u neposrednom okruenju i merama, aktivnostima i postupcima
koje preduzima hrvatska vojska na planu neposrednih ratnih priprema za agresiju na RSK.
Obavetajni centar i podcentre angaovati na prikupljanju podataka o namerama, grupisanju
snaga, verovatnijim pravcima upotrebe i angaovanju snaga i vremenu otpoinjanja agresije.
Izviakom delatnou prikupiti podatke o rasporedu jedinica, VP artiljerijskih i raketnih
sastava neprijatelja i ostalim elementima borbenog poretka neprijatelja u neposrednom
dodiru.
6.3. Bezbedonosno obezbeenje:
Sve jedinice u zoni preduzee mere zatite elemenata b/p456 i uspostaviti saradnju sa
subjektima i snagama zatite na teritoriji u zoni dejstava.
Posebnu panju posvetiti ouvanju tajnosti odluka i planova upotrebe jedinica, te zatiti
KM i reona rasporeda artiljerijsko-raketnih sredstava.
456

Borbenog poretka.

246

Merama komandi onemoguiti pokuaje neprijateljskog rada kroz irenje glasina, izazivanje
panike, straha i drugih oblika propagandno subverzivnog delovanja.
Organe bezbednosti teino angaovati na otkrivanju i spreavanju obavetajno-izviake i
diverzantske delatnosti.
Jedinice vojne policije angaovati na zadacima neposrednog obezbeenja KM i komandanata
jedinica u mestu i pokretu, regulisanje i kontroli saobraaja i za borbu protiv ubaenih
specijalnih ustakih snaga.
6.4. Ininjerijsko obezbeenje:
Teite ininjerijskog obezbeenja imati na utvrivanju i zapreavanju na pravcima
angaovanja g/s457 korpusa.
Utvrivanjem ostvari II i III stepen zatite. Pri zapreavanju pored MEP koristiti maksimalno
prirodne pogodnosti zemljita i mesni materijal. Prolaze u m/p458 otvarati runo i tenkovima
istaima mina.
Na izabranim pravcima obrazovati potrebne GZ459 i PGZ460 jaine do voda, radi spreavanja
brzih prodora neprijatelja. Za dejstva navedenih grupa obezbediti namenska MES.
Postojea m/p dograditi, a nova postaviti prema taktikim uslovima i zadacima jedinica.
Na teinim pravcima odbrane izraditi 2-3 linije PO461 minskih polja. Teite u odravanju
komunikacija imati na glavnim magistralnim putevima i spojevima korpusa. U gotovosti
stalno imati sva pontonska i plovna sredstva radi savladavanja renih tokova i kanala.
Na zadacima in. obezbeenja organizovano i planski angaovati privatna i drutvena putna
preduzea i tehniku, kao i druge specijalizovane organizacije.
Maskiranju pokreta, jedinica, tehnike i objekata posvetiti punu panju u cilju ega
primenjivati raznovrsne maskirne mere i postupke.
6.5. PNHBOb
Teite PNHBOb imati na pravcima angaovanja glavnih snaga SVK i korpusa i rasporedu
snaga podrke, KM V i rejonima za PDB.
U zonama izvoenja borbenih dejstava sopstvenim snagama i sredstvima organizovati opte
mere sa teitem:
a) U odbrani na hemijsko-biolokom osmatranju; NB462 izvianju, ureenju
fortifikacijskih objekata i podeavanju prirodnih objekata za zatitu od dejstva HB463 oruja,
obavetavanju o hemijsko-biolokoj opasnosti, korienju formacijskih sredstava za zatitu
i dekontaminaciju, izvrenju zavrne dekontaminacije ljudi i MS, neprekidnoj kontroli
vode i hrane u odnosu na toksine komponente, fizikom obezbeenju prikupljenog
ratnog plena koji ukazuje na prisustvo HB oruja i uspostavi kontrolno-zatitne slube na
kontaminiranim povrinama i objektima.
b) U napadu na hemijsko-biolokom izvianju, uspostavi kontrolno zatitne slube, obilasku
i savlaivanju kontaminiranog zemljita i objekata, neprekidnom odravanju borbenog
dodira sa neprijateljem, korienju prirunih i mesnih sredstava zatite i dekontaminacije i
izvrenje primarne dekontaminacije ljudi i MTS na nivou ete-baterije, bataljona-diviziona.
457
458
459
460
461
462
463

Glavnih snaga.
Minsko polje.
Grupe za zapreavanje.
Pokretne grupe za zapreavanje.
Protuoklopnih.
Nuklearno-biolokom.
Hemijsko-biolokog.

247

Jedinice koje budu kontaminirane dugotrajnim bojnim otrovom (iperit, soman) odmah
izvlaiti iz borbe i vriti popunu dekontaminaciju kontaminiranu odeu zamenjivati novom
odeom iz rezervi jedinica, to predvideti planovima popune.
Obavetavanje o hemijsko-biolokoj opasnosti vriti prioritetnim vezama komandovanja,
sadejstva i saradnje sa slubom osmatranja i obavetavanja u zonama odgovornosti jedinica.
Kroz izvravanje zadataka snagama za ubacivanje i aktivna dejstva naglaavati zadatke
hemijsko-biolokog izvianja i opreznost u korienju ratnog plena koji moe biti
kontaminiran.
Prioritet opremanja MS ABHO imati kod snaga podrke i PVO i snaga za aktivna dejstva
i ubacivanje.
Komande korpusa i samostalnih brigada uspostavie saradnju sa optinskim tabovima CZ
i optinskim centrima osmatranja i obavetavanja i regulisati pitanja korienja kapaciteta
za hemijsko-bioloku dekontaminaciju, analize uzroka kontaminiranog materijala, vode i
hrane i meusobnog prioritetnog informisanja po HB problematici.
Jedinice ABHO u korpusu i brigadama angaovati za hemijsko-bioloko osmatranje,
izvianje i dekontaminaciju teinih pravaca napada i odbrane, snaga podrke, veih
oklopno-mehanizovanih grupacija, KM, CV, prostorija za PDB i kljunih komunikacija.
6.6. Pozadinsko obezbeenje:
Pozadinsko obezbeenje organizovati preko pozadinskih jedinica i ustanova G SVK i
korpusa, koristei republike robne rezerve, kapacitete teritorije RSK, posebne izvore
snabdevanja i ratni plen.
Komande korpusa su odgovorne za organizaciju i funkcionisanje pozadinskog obezbeenja
u zonama svoje odgovornosti. Na PoOb-u, osim jedinica organskog sastava imati i sve
pridate jedinice i jedinice ojaanja, ukljuujui snage MUP-a RSK i dobrovoljake jedinice.
Popunu jedinica SVK materijalnim sredstvima vriti preko korpusnih baza oslanjajui se na
75. PoB G.
Utroak materijalnih sredstava odobravae G SVK, a utroak republikih robnih rezervi, za
potrebe SVK reavati preko VK RSK.
Preko nadlenih resornih organa RSK obezbediti ubrzan uvoz kritinih strategijskih sirovina
repro-materijala, pogonskog goriva, municije, rezervnih delova, lekova i drugih MS.
Pozadinsko obezbeenje realizovati u dve etape.
Teite u prvoj etapi imati na obezbeenju jedinica na teitu odbrane i obezbeenju snaga za
protivoklopnu borbu, PVO i PDB, a u drugoj etapi snagama za aktivna dejstva i protivudar.
7. KOMANDOVANJE I VEZA
KM u I etapi operacije u rejonu Knina u dejstvu od D-5 asova; u drugoj etapi operacije u
rejonu Petrova Gora.
PKM u rejonu Knina.
Vezu organizovati po planu veza.
Redovne izvetaje dostavljati svakog dana do 20,00 asova, sa stanjem u 17 asova, a
vanredne po potrebi.
VRHOVNI KOMANDANT SVK

Milan Marti, [v.r.]


248

NARODNA ODBRANA
DRAVNA TAJNA-R

G V O Z D ANEKS
Prilog br. ____
Primerak br. ____

ANEKS
UZ PLAN UPOTREBE SRPSKE VOJSKE KRAJINE
Aneksom se dopunjuje Plan upotrebe Srpske vojske Krajine po varijanti da doe do upotrebe
jedinica VJ na prostoru Baranje, Istone Slavonije i Zapadnog Srema.
Z A D A T A K 11. K O R P U S A
Sekcija: 1:200.000: Peuj, Osijek, Doboj, Tuzla
11. korpus sa OG-2 (18. i 138. mtbr, 453. i 1. okbr, 51. mbr, 16. mtbr, 12. mpoad, 1/240.
ssrp464 PVO i 155. lpbr).
U agresiji sa ogranienim ciljem u I etapi operacije, odsudnom odbranom u Baranji,
spreiti prodore ustakih snaga, a u Istonoj Slavoniji i Zapadnom Sremu prei u ofanzivna
dejstva, blokirati Osijek i Vinkovce i na pravcu Mirkovci upanja, stvoriti mostobran na
teritoriji Andrijaevci Pritoka Otoka.
U II etapi operacije iz ranije stvorenog mostobrana, prei u ofanzivna dejstva glavnim
snagama pravcem: Privlaka upanja, a pomonim: s. Mirkovci Babina Greda i Jamena
Vrbanja, sa zadatkom, razbiti ustake snage na pravcima napada, sadejstvovati snagama
VRS u razbijanju i unitenju ustakih snaga u irem rejonu Oraja, izbiti na reku Savu i
obezbediti Koridor sa severa. U daljem razbiti odseene snage u irem rejonu Spavanskih
uma i prei u odbranu na liniji Ivankovo Babina Greda.
Biti u gotovosti za odbijanje protivnapada ustakih snaga.
Podrava RV i PVO i 16. mtbr.
Komandno mesto Vukovar.
Izvornik, strojopis, latinica
HR-HMDCDR, 2., kut. 5005.

80

[1995., veljaa]
Knin
Rjeenje MUP-a RSK o osnivanju Uprave specijalnih jedinica u MUP-u RSK, te zadacima i
sastavu specijalnih jedinica MUP-a RSK
DRAVNA TAJNA
Na osnovu lana 56. Zakona o unutranjim poslovima Republike Srpske Krajine
(Slubeni glasnik br. 2/92) i lana 5. Pravilnika o unutranjoj organizaciji, donosim

464

Srednji samohodni raketni puk.

249

R J E E NJ E
1. O obrazovanju Uprave specijalnih jedinica Ministarstva unutranjih poslova sa
sjeditem u Kninu, koja u svom sastavu ima Specijalnu antiteroristiku i borbenu jedinicu
i Posebne jedinice milicije po Odredima (SUP-ovi) Lika, Dalmacija, Kordun, Banija,
Zapadna Slavonija, Istona Slavonija i Zapadni Srem i Baranja, prilog 1 i 1-A, 1-B.
2. Zadaci i dunosti specijalnih jedinica su da u posebno sloenim bezbedonosnim
situacijama i kada to drugi bezbedonosni razlozi zahtjevaju obavljaju odreene poslove iz
djelokruga Ministarstva unutranjih poslova koji se odnose na zatitu bezbednosti Republike
i njenih graana, a naroito u situacijama otmice vazduhoplova i drugih saobraajnih
sredstava, dranje talaca, barikadiranja, dejstva DT; odmetnikih i drugih opasnih grupa
ili pojedinaca, naruavanja javnog reda i mira u veem obimu i drugim situacijama kada se
oekuje pruanje otpora upotrebom vatrenog oruja.
Zadatak specijalnih jedinica je i da stalno odravaju potreban nivo strune i psihofizike
osposobljenosti pripadnika za obavljanje poslova, odnosno izvravanje zadataka i dunosti iz
stava 1. ove take po Planu i programu obuke specijalnih jedinica.
Specijalna antiteroristika i borbena jedinica vri navedene poslove u ratu i miru, a
Posebne jedinice milicije nakon rata i po posebnoj procjeni nakon odreenog poratnog
vremena vrit e selektivno smanjenje broja pripadnika prelaskom na poslove i zadatke
matinih Sekretarijata unutranjih poslova po posebnoj odluci ministra.
3. Pored Komandira i Zamjenika, Specijalna antiteroristika i borbena jedinica u svom
sastavu ima Komandu, Vod za blisku borbu, Vod za podrku i Vod za obezbeenje i Tehniku
slubu, prema organizacijsko-formacijskoj emi koja ini sastavni dio ovog Rjeenja (prilog
2 i 2-A).
Pored Komandanta i Zamjenika, Odred regije 1-7 SUP-ova, u svom sastavu ima
Komandu, Posebnu jedinicu milicije i jednu ili vie eta (1-4) B sastava (prema ratnoj
formaciji SUP-a br. prilog 3 i 3-A).
4. Naziv i raspored radnih mjesta u Specijalnim jedinicama, potrebni uslovi u pogledu
strune spreme i radnog iskustva za obavljanje poslova radnog mjesta, vrste poslova, odnosno
status radnici milicije (M) i ostali, najvie zvanje koje se u skladu sa propisom moe stei
na tim poslovima, kao i broj izvrioca, utvruje se u tabelarnom pregledu po Pravilniku
o sistematizaciji radnih mjesta Uprave specijalnih jedinica, prilog br. 4, broj ,465 a
opis poslova utvruje se u prilogu Opis sistematiziranih radnih mjesta, koji ine sastavni
dio ovog Rjeenja.
Za obavljanje zajednikih poslova za potrebe specijalnih jedinica, radnici iz sastava
organizovanih jedinica Uprave za zajednike poslove, odredie se posebnim rjeenjem.
5. Rasporeivanje radnika na radno mjesto utvreno ovim Rjeenjem izvrit e se odmah
a najkasnije u roku od 60 dana od dana njegovog donoenja. Radi popune radnih mjesta
raspisat e se, po potrebi, konkurs za prijem novih radnika.
6. Pripadnici Uprave specijalnih jedinica propisat e i nositi vlastitu uniformu, zastavu,
obeleja i znake u skladu sa odredbama Ministarstva koje to reguliu.
Republika Srpska Krajina
MINISTARSTVO UNUTRANJIH POSLOVA
Broj: _______
U Kninu,
95. god.
465

Izostavljeno u izvorniku.

250

RJEENJE DOSTAVLJENO: M I N I S T A R
Naelniku UJB Pavkovi Neboja
Naelniku UDB
Naelniku UZP
.Naelniku USJ
Arhivi, ovdje
Preslika, strojopis, irilica
HR-HMDCDR, 20., kut. 38.

81

1995., oujak 1.
Petrinja
Zahtjev SO Petrinja Ministarstvu odbrane RSK da analizira dogaaje na ratitu u
Zapadnoj Bosni gdje je petrinjska brigada imala velike gubitke, te odgovori na pitanja o
gubitku teritorija od 1992. do 1994. godine
REPUBLIKA SRPSKA KRAJINA
SKUPTINA OPTINE PETRINJA
Broj: 01-145/95.
Petrinja, 01. 03. 1995.
VLADA REPUBLIKE SRPSKE KRAJINE
K N I N

MINISTARSTVO ODBRANE
n/r gosp. Rade Tanjga
M. P.466
Predmet: Zahtjev za realizaciju

Odluke broj: 01-144/95.
Dana 28. 02. 1995.godine odrana je 4. vanredna sjednica Skuptine optine Petrinja.
Zahtjev za odravanje sjednice u skladu sa Poslovnikom, Predsjedniku Skuptine uputilo je
18 odbornika svih stranaka i partija, sa predloenim dnevnim redom i to:
1. Analiza dogaaja na ratitu Zapadne Bosne
2. Analiza poduzetih mjera u svrhu pravovremene odbrane podruja optine Petrinja.
Prva taka dnevnog reda definisana je na osnovu tragedije boraca 31. p. br. na ratitu
Zapadna Bosna i to po trei put. Naime, borci ove brigade od 11-og mjeseca 1994. godine
do kraja februara ove godine, stradali su tri puta. Brigada je izgubila 5 boraca poginuli, 26
boraca je nestalo, a prema jo nepotpunim podacima, vie od 20 ih je ranjeno.
Briga o porodicama poginulih, nestalih i ranjenih boraca je obaveza drutva, no odbornici
su u svojim diskusijama i donijetim odlukama konkretno zatraili i odgovore na brojna
pitanja koja im predstavnici civilnih organa vlasti nisu mogli dati, kao ni prisutni
466

Prijemni peat: RSK, Ministarstvo odbrane, br. 156-3, primljeno 15. 3. 1995.

251

predstavnici Srpske vojske Krajine. Naime, sjednici Skuptine nije prisustvovao K-dant 31.
p.br. ve Naelnik taba brigade, a nije imao ovlatenja Komandanta, prema vlastitoj izjavi
da prisutne upoznaje sa pojedinostima tragedije u Brezovu Polju Zapadna Bosna, dana
23. 02. 1995.godine, u kojoj je jedan borac poginuo, a 22 se vode kao nestala.
Naelnik taba je iznosio svoje miljenje o uzrocima traginih dogaaja, jer kompletna
analiza i izvjetaj o istima, prema izjavi Naelnika, jo nije sainjena.
Sjednici je prisustvovao Komandant 39. Korpusa SVK i predstavnik Korpusa za moral i
vjerska pitanja.
U etvoroasovnoj raspravi otvorena su mnoga sporna pitanja i to:
na osnovu ijeg naloga borci Srpske vojske Krajine, a samim tim i 31. p.br., idu na ratite
Zapadne Bosne? Cilj akcija voenih na ratitu Zapadne Bosne, kako vojni i politiki,
odbornicima je jasan, ali im nije jasno zato akcija nije realizirana u odreenom roku,
do kad e trajati dranje poloaja 2 3 km u dubinu zapadno-bosanskog teritorija koji
kontroliu pripadnici Narodne odbrane Fikreta Abdia.
zato je na dostignutim poloajima pored boraca prisutno i civilno stanovnitvo, za koje se
pretpostavlja da dojavljuje potrebne informacije neprijatelju?
tko je odgovoran za prisutan i gotovo legalan verc na granicama RSK sa Zapadnom
Bosnom?
zato na ratite odlaze borci neobueni, fiziki ne pripremljeni, bolesni i nedovoljno
opremljeni materijalno-tehnikim sredstvima? (moto-role)
U posljednjim traginim dogaajima, u jedinici petrinjske brigade bio je samohrani otac
djeteta starog 12 godina (vodi se kao nestao), borac roen 1936. godine, borac teak 120
kilograma, umro u trenutku napada od sranog udara.
zato je Srpska vojska Krajine od dolaska snaga UN-a samo gubila teritorij (Maslenica,
Miljevaki plato, Medaki dep, a primjer u zoni odgovornosti 31. p.br. Pribilovi brdo), a
nita nije povratila, te zato u njezinim redovima vlada rasulo?
na osnovu kakve procjene je izvrena mobilizacija 19. 11. 1994. godine koja je dovela do
kolapsa privrede?
Molimo Vas, da Odluku broj: 01-144/95., kao i predmetni Zahtjev proslijedite Glavnom
tabu Srpske vojske Krajine, Vrhovnom savjetu odbrane, te Vladi Republike Srpske Krajine,
kako bi se ista u potpunosti realizovala.
Istovremeno Vas molimo, da u skladu sa svojim nadlenostima poduzmete sve mjere kako bi
odbornici Skuptine optine Petrinja dobili u najskorije vrijeme istinite i potpune odgovore
na postavljena pitanja.
U nadi da emo naii na Vae razumijevanje pozdravljamo i zahvaljujemo.
S potovanjem!
Dostaviti: SKUPTINA OPTINE PETRINJA
1. Ministarstvo odbrane P R E D S J E D N I K:
2. Arhiv Skuptine
3. Arhiva Nikola Raii, in.el.teh., [v.r.]
Izvornik, strojopis, latinica
HR-HMDCDR, 5., ur. br. 156-3/1995.

252

82

1995., oujak 3.
Knin
Izvjee Resora dravne bezbjednosti zapovjedniku Glavnog taba SVK o aktivnostima,
mobilizaciji i obuci snaga HV-a s ciljem oslobaanja okupiranih podruja Hrvatske, u
emu e im pomoi NATO, a to potvruju izvjea UNPROFOR-a, te predstojeem napadu
postrojbi ABiH na poloaje bosanskih Srba du cijele crte bojinice i stanju u postrojbama
SVK
REPUBLIKA SRPSKA KRAJINA STROGO POVJERLJIVO
MINISTARSTVO UNUTRANJIH POSLOVA
RESOR DRAVNE BEZBJEDNOSTI
BROJ: 08/2-0-462/95.
KNIN, 3. 3. 1995.
KOMANDANT G SVK
KNIN
Predmet: Izvjetaj o saznanjima RDB.Pratei vojna kretanja na teritoriji Republike Hrvatske svakodnevno se potvruju saznanja
o mobilizaciji i obuci, odnosno vjebi hrvatske vojske na itavom prostoru Republike.
Takoer dolazimo do saznanja o ubrzanim ureenjima poloaja i ininjerijskim radovima,
intenzivnijem radu izviakih grupa, pregrupisavanju vojske i tehnike, ulasku u zone
razdvajanja, zabrani kretanja snagama UN-a na nekim pograninim podrujima kao i
pritisku i provokacijama prema snagama UN-a naroito ruskog bataljona u Sektoru Istok.
Iako zagovarajui mirnu reintegraciju okupiranih podruja svi pokazatelji govore o
pripremi vojnih akcija na teritoriju RSK, izazivanje incidenata radi opravdanja napada, te
planiranju ukljuivanja NATO-snaga pod firmom zatite snaga UN-a koje bi trebale unititi
nae vitalne ciljeve, nakon ega bi hrvatske snage krenule u estoku akciju zauzimanja RSK.
Kao glavni pravac napada spominje se napad preko Slunja i Plakog te spajanje sa 5.
Korpusom tzv. ABIH, a napadi manjeg intenziteta na Zapadnu Slavoniju trebali bi biti radi
vezivanja vojske RSK za to podruje. Takoer se, po naim saznanjima spominje istovremeni
napad na koridor sa orake strane u sadejstvu sa vojskom tzv. ABIH kao i napadi prema
Kninu iz pravca Dinare i Obrovcu iz pravca Velebita.
Po saznanjima kojima raspolaemo, Alija Izetbegovi je naredio otvaranje fronta na sve strane
(poetak iza Ramazana i Bajrama), kako bi vezao jedinice vojske Republike Srpske za ta
podruja, a rasteretio bihako ratite. Ohrabreni ovom odlukom kao i nedavnim uspjesima
prilikom zauzimanja nekoliko sela, moral vojske 5. korpusa tzv. ABIH je podignut na
zavidan nivo, iako je u zadnjih nekoliko dana dolo do promjene i napredovanja vojske AP
Zapadne Bosne.
Saznanja do kojih smo doli o UNPROFOR-u govore o pripremama pripadnika nepalskog
bataljona sa podruja Zapadne Slavonije za eventualno povlaenje poslije 31. 3. 1995.
godine. Tako dolazi do otkazivanja logistikih ugovora sa pomonim osobljem iz RSK
zaposlenih kod UN-a kao i graevinskim firmama iz RSK i RS koje su radile za njih.
Komanda UNPROFOR-a iz Sektora Sjever u svom izvjetaju glavnoj Komandi u Zagrebu
iznosi svoje procjene da je srpsko stanovnitvo spremno da istraje na stvaranju zajednike
253

srpske drave odnosno Velike Srbije. Takoer procjenjuju da je hrvatska vlast spremna
silom ostvariti reintegraciju prostora RSK u RH te naglaavaju mobilizaciju vojske i sa jedne
i sa druge strane.
Prema njihovim procjenama glavni pravci udara hrvatske vojske u sluaju agresije na
Sektoru Sjever su:
Ogulin Plaki Slunj turli
Karlovac Vojni Velika Kladua
Glinska Poljana Glina Topusko Cazinska krajina.
A sporedni pravci djelovanja su:
Lasinja emernica Perna
Petrinja Dvor.467
Takoer po njihovim procjenama ukoliko Hrvatska ostane pri svojoj odluci da se UN mora
povu, vodstvo Hrvatske eli da iskoristi snage NATO-a za koje kau da bi u kratkom roku
odradili ono to nije uspjelo UN-u.
Po saznanjima do kojih je doao RDB, situacija na naim linijama odbrane je uobiajena
osim u zoni odgovornosti 39. korpusa gdje je stanje veoma sloeno.
Nakon udaljavanja bataljona 39. korpusa sa linije odbrane i ljudskih gubitaka dolazi do
unoenja dezinformacija i nemira meu samu vojsku, i do prebacivanja odgovornosti na
nekog drugog za nastalo stanje. Meu borcima je prisutna misao da nee braniti i ginuti za
tursku zemlju, te je zbog toga komandnom kadru gotovo nemogue sakupiti odreeni broj
ljudstva za odravanje tih linija.
Informaciju Vam dostavljamo na znanje, te o svim novim eventualnim saznanjima
blagovremeno emo Vas obavjestiti.
za NAELNIK RESORA
Draa Aco [v.r.]
M.P.468
Izvornik, strojopis, irilica
HR-HMDCDR, 20., kut. 4.

83

1995., oujak 3.
Knin
Zahtjev Ministarstva odbrane RSK Generaltabu Vojske Jugoslavije za dodjelu sredstava za
raketne sustave
REPUBLIKA SRPSKA KRAJINA STR. POVJERLJIVO
MINISTARSTVO ODBRANE
Br: 107-2/95
Knin: 03. 03./95. g.
467
468

Dvor na Uni.
Okrugli peat: RSK, MUP, Resor dravne bezbednosti, Knin.

254

Zahtjev,
- d o s t a v lj a.- G VOJSKA JUGOSLAVIJE
SEKTOR RV I PVO
Da bi kompletirali otpoeti program iz oblasti raketnih sistema molimo Vas da nam
odobrite:
6 lansera APU 13 MT
4 pune boce azota (rezerva)
Pomenuta sredstva bi preuzeli predstavnici preduzea vojne i namjenske proizvodnje
Banijametal iz Dvora.469
UR/R
M I N I S T A R
p u k o v n i k
Dr. Rade Tanjga, [v.r.]
M.P.470
Dostavljeno:
1 x Naslov
1 x Arhiva
1 x Banijametal Dvor
1 x Sektor namjenske proizvodnje
Preslika, strojopis, irilica
HR-HMDCDR, 18., inv. br. 3094.

84

1995., oujak 3.
[Okuani]
Izvjee Komande 18. korpusa SVK Komandi 54. pbr o zakljucima s referiranja o borbenoj
spremnosti SVK u 1994., na kojem je zakljueno da je ona zbog brojnih problema stagnirala
u odnosu na ubrzani rast borbene spremnosti HV-a, te zadacima koje treba provesti kako bi
se borbena spremnost SVK poveala tijekom 1995. godine
KOMANDA 18. KORPUSA VOJNA TAJNA471
Str. pov. br. 18-154 STROGO POVERLJIVO
03. 03. 1995. godine
Zakljuci i zadaci sa
referisanja o b/g u SVK.-
469
470
471
472

KOMANDI

54.pbr472

Dvor na Uni.
Okrugli peat: RSK, Ministarstvo odbrane, Knin.
U desnom kutu dopisano rukom: N prouiti i nae nareenje napisati [potpis neitak].
Dopisano rukom.

255

Dana 10. 02. 1995. godine odrano je referisanje o b/g za 1994. godinu u SVK. Referisanje
je odrano u Kninu pod rukovodstvom Komandanta G SVK general-majora Milana
eleketia.
U toku referisanja u rad se ukljuio i Predsednik RSK gospodin Milan Marti.
Na kraju referisanja usvojeni su zakljuci i zadaci od posebnog znaaja za kretanje borbene
gotovosti u SVK u 1995. godini.
I ZAKLJUCI
1. U 1994. godini rast b/g bio je sporiji i stagnirao je u odnosu na ubrzani rast b/g Hrvatske
vojske.
U 1995. godini SVK ulazi u oekivanju agresije Hrvatske vojske koja moe uslediti
pre, u toku i posle eventualnog povlaenja snaga UNPROFOR-a sa teritorije Hrvatske.
Opasnost od agresije je tim izvesnija to je Hrvatska preutno podrana od Nemake i
SAD. Neizvesnost poveava i najavljena mogunost uloge NATO u navedenoj zatiti
UNPROFORA u toku njegovog povlaenja.
2. Komandovanje kao elemenat b/g bilo je maksimalno angaovano na jaanju b/g SVK.
Rezultati su srazmerni stepenu popunjenosti SVK stareinskim kadrom, posebno aktivnim
podoficirima i oficirima. Neopremljenost sredstvima za osmatranje, izvianje i obradu
podataka ne ostvaruje svoju funkciju to negativno utie na b/g jedinica. Negativan uticaj
na komandovanje ispoljavaju i sve vei pritisci i zahtevi AVL za povratak u VJ.
Sistem veza ne obezbeuje neprekidnost, tajnost i blagovremenost komandovanja.
Komandovanje izmeu Komandi bataljona i eta u ratu realizovali bi se telefonsko-linijskim
vezama, a izmeu eta i vodova i odelenja skoro iskljuivo kurirskom vezom.
3. Organizacijsko-formacijsko usavravanje je stagniralo i nisu postignuti znaajniji pomaci.
Brojna veliina jedinica po zahtevima formacija neadekvatna je realnim mogunostima
popune.
4. Borbeni moral SVK tokom 1994. godine predstavljao je promenjivu kategoriju od bitnog
uticaja na b/g. Stanje morala neposredno je uticalo na uspenost svih borbenih dejstava u
kojima su uestvovali vojnici i stareine SVK. Ocenjivanje stanja borbenog morala najee
ima Formalni karakter i ne odraava stanje i spremnost jedinica da odgovore borbenim
zadacima. Vidna je fraza da je moral na visini koja garantuje izvravanje zadataka.
Takva ocena se daje u izvjetajima i za jedinice koje su predhodno napustili borbu.
U veini sastava SVK ne zadovoljava stanje reda i discipline.
Komande su nedovoljno efikasne u borbi za izgraivanje vrste vojne discipline.
Karakteristine su pojave naruavanja discipline i odbijanja izvrenja nareenja, posebno
odbijanje uea u borbenim dejstvima, grupno naputanje poloaja, ne dolazak ili kanjenje
dolaska na smene, opijanja, krae, uee u vercu. Posebno se ukazuje na nedisciplinu u
rukovanju linim naoruanjem i povreivanje i pogibije od mina u sopstvenim minskim
poljima.
Vidan je veliki negativan uticaj na moral odnos dravnih organa koji ne ispunjavaju svoje
osnovne obaveze prema SVK. Male plate, tendencija njihovog smanjivanja, neredovne
isplate iritiraju vojniki i stareinski sastav i dovode u pitanje egzistenciju mnogih porodica.
Razvijanje poverenja naroda u SVK mora biti smiljen i dobro organizovan proces
meusobne saradnje. Poverenje naroda u SVK mora biti potpuno i daleko na viem nivou
nego u 1994. godini.
Broj vanrednih dogaaja (275) i broj izbaenih iz borbe bez uea u b/g (493 ili 63% od
ukupnog broja izbaenih), krajnje negativno utie na ocenu stanja morala u SVK.
256

5. Nereena i razliito reena pitanja popune AVS iz VJ ozbiljno ugroavaju osnovnu


popunu SVK aktivnim i najkvalitetnijim stareinskim kadrovima. Dovoenje stareina na
odreeno vreme i stareina bez odreenog vremena stvara klimu nejednakog poloaja AVL
u SVK. Ovo pitanje e se regulisati.
6. Ukupna osposobljenost SVK moe se oceniti sa pozitivnom ocenom samo ako uporedo
ukaemo na jedan broj krupnih problema koji bi za sluaj rata sigurno bitno umanjivali
efikasnost upotrebe naih jedinica.
Obuenost Komandi i stareina ocenjuje se sa ocenom zadovoljava, s tim to je obuenost
stareina neto na veem nivou nego Komandi. Obuenost vojnika na odsluenju vojnog
roka je dobra i omoguava njihovo uspeno ukljuivanje u borbena dejstva.
Obuenost v/o jedva zadovoljava sa napomenom da je jedan broj v/o nedovoljno obuen za
borbene zadatke koji su izvravani u 1994. god. Obuenost vojnika po ugovoru je slina kao
i v/o. Sa ovom kategorijom vojnika nije izvedena obuka (do obuka) u veini jedinica SVK.
Obuka RVS izvoena je samo na kursevima i moe se pozitivno ocenjivati samo za one
stareine koji su kursirani u 1994. godini.
Najslabija obuenost u SVK je obuenost Komandira odeljenja i vodova.
U toku 1994. godine u SVK najmanje je uraeno na planu osposobljavanja. Postignuti
rezultati su manji u odnosu na potrebe nae realne mogunosti.
7. Ininjerijsko obezbeenje b/d i ureenje teritorije realizovano je polovino i ne
obezbeuje potrebnu zatitu, upornost i ilavost u izvoenju odbrambenih b/d. Evidentna
je nedovoljna obuenost vojnika i stareina u rukovanju MES, zbog ega imamo veliki broj
ranjenih i povreenih.
8. Mob.473 gotovost jedinica u SVK u 1994. godini ocenjuje se najviom pozitivnom
ocenom zadovoljava. Organizovanost i osposobljenost Komandi i stareina za izvoenje
mobilizacije nije na visini. Deo Komandi nije u mogunosti da uspeno izvede mobilizaciju.
Na ne zadovoljavajue stanje mobilizacije utiu nedefinisane nadlenosti u mobilizaciji
izmeu SVK i MO.
Postojei Zakon o odbrani i o SVK neomoguava uspeno uspostavljanje i funkcionisanje
sistema mobilizacije i funkcije komandovanja u celini.
9. Sistem bezbednosti u SVK u 1994. godini po liniji strunih organa i linih angaovanja
Komandanata funkcionisao je neprekidno i dobro. Preduzimanjem mera bezbednosti
u nadlenosti osnovnih jedinica ne moe se ocenjivati kao uspeno. Kod komandira svih
nivoa i veine Komandanata bataljona i diviziona nije prisutna briga za bezbednost, a veina
navedenih stareina nije struno osposobljena da prati i procenjuje stanje bezbednosti iz
svoje nadlenosti i da preduzima ili predlae preduzimanje potrebnih mera bezbednosti.
uvanje tajnosti nije na visini i veina stareinskog kadra nema osjeaj za rad u skladu sa
propisima o uvanju vojne tajne i zatiti ljudstva i jedinica.
Pripreme organa osiguranja, osmatranja i izvianja praktino se ne vri. Slino je i sa
kontrolama navedenih organa. Organizovanost i obuenost jedinica Vojne policije za
namenske zadatke znatno je poboljano ali izostaje iza naih potreba.
10. Pozadinsko obezbeenje u 1994. godini ostvarivalo je svoje funkcije u krajnje nesreenim
odnosima na relaciji MO-SVK. Pokazalo se da je nemogue organizovati sistem PoOb ako
ne postoje svi neophodni propisi koji se donose u skladu sa Zakonom u SVK.
473

Mobilizacijska.

257

Kroz celu godinu SVK je pratila na popunjenost gorivom, municijom i drugim materijalnim
sredstvima. Poseban problem predstavljalo je obezbeenje odee i obue, hrane i odravanje
svih vanijih materijalno-tehnikih sredstava. Sve vrste pozadinskog obezbeenja nisu imale
ni minimalne uslove za ostvarivanje svojih funkcija.
10.1. Tehniko obezbeenje
Tehnika ispravnost borbene tehnike znaajno zaostaje za funkcionalnom. Prisutna je
nekompletnost ili nedostatak rezervnog alata i pribora. Tehnika i funkcionalna ispravnost
kod m/v, in.474 maina, intendantske tehnike i sredstava veze ne zadovoljava.
Snabdevanje r/d i akumulatorima i gorivom bitno ograniava b/g SVK u celini.
Osnovno odravanje tehnike u jedinicama se ne sprovodi to doprinosi rast tehnike
neispravnosti. Nedovoljna je obuenost i tehnika kultura ljudstva koje rukuje sa
naoruanjem i drugim MTS.
Komande su neefikasne u ostvarivanju TOb zbog nepopunjenosti kadrovima TSl.
Finansiranje potreba Teh.475 slube praktino se i ne vri ili ima simbolian karakter.
10.2. Intendantsko obezbeenje
Redovne delatnosti InOb u 1994. godini financijski su pokrivene sa svega 20%. Navedena
injenica onemoguavala je planski rad na organizaciji i sprovoenju InOb. Najslabija je
popuna intendantskim kadrovima na nivou Brigada i niim nivoima. Trupne i vantrupne
rezerve u hrani su nepopunjene. Ispravnost i kompletnost InMS ne zadovoljava. Ishrana je
jednolina i jedva obezbeuje bioloki minimum.
Prisutan je problem obezbeenja veeg broja predmeta odene opreme iz kompleta za
opremanje vojnika regruta i vojnika dosluenika.
10.3. Saobraajno obezbeenje
SbOb organizovano je i funkcionie u skladu sa realnim mogunostima i nije u skladu sa
potrebama b/g SVK. Struktura m/v ne zadovoljava. Slaba je popunjenost sa terenskim m/v,
vozilima za vuu art.476 orua, vozilima veze, cisternama i drugim specijalnim vozilima.
Starosna struktura vozila je od 15-30 godina zanavljanja voznog parka.
Veliki broj m/v je van upotrebe zbog neispravnosti i nedostatka rezervnih delova.
Parkovna sluba je neorganizovana zbog nedostatka uslova.
10.4. Sanitetsko obezbeenje
SnOb SVK realizuje se integrisano sa civilnim zdravstvenim ustanovama. Preventivna zatita
opteg nivoa vrena je sobstvenim snagama i sredstvima.
Skoro sve komande su nepopunjene organom SnSl. Zbog nedostatka lekara i drugog
sanitetskog osoblja mogunosti SnOb su minimalne. Zanavljanje sa SnMS nije vreno.
Zalihe lekova i drugih sredstava su potroene. Vozni park za potrebe SnOb nedovoljan.
10.5. Financijsko obezbeenje
Financiranje
Na osnovu navedenih Zakljuaka postavljaju se zadaci svim Komandama i jedinicama
1. Sa izlaganjem Predsednika RSK upoznati sav stareinski sastav zakljueno sa komandirima
osnovnih jedinica. U sklopu ovog zadatka informisati stareine o ocenama b/g za 1994.
godinu i zadacima koje je postavio G SVK, a odnosi se na stareine koji se informiu.
474
475
476

Ininjerijskih.
Tehnike.
Artiljerijskih.

258

Nosilac: Komande brigada, odreda, 18. map, bin, poz.477 baza (u daljem tekstu K-de pot.478
jedinica)
Surauju: Struni organi 18. korpusa
Rok: 05. 03. 1995. godine
2. U zonama odgovornosti brigada i korpusa uvesti reim ponaanja i izvravanja zadataka
u skladu sa zahtevima proglaene neposredne ratne opasnosti. U sklopu toga u granicama
realnih mogunosti uticati na adekvatan odnos organa vlasti i graana. Uspostaviti punu
kontrolu nad situacijom i onemoguiti neprijateljsko delovanje i postizanje iznenaenja.
Planiranje rada, godinjih odmora, naputanje zone odgovornosti uskladiti sa obavezama
prema odbrani.
Nosilac: Komande 18. korpusa i podinjenih jedinica
Sarauju: Organi vlasti u zonama odgovornosti
Rok: 10. 03. 1995. godine a dalje dok se ne promeni proglaeno stanje neposredne ratne
opasnosti.
3. Rad Komandi svih nivoa prilagoditi zahtevima b/g i obezbediti da Komande kao celine
pripremaju i izvravaju sve sloenije zadatke. Stareine Komande pripremiti za zadatke koje
nosi Komanda. Pismenim aktom Komandanata regulisati za svakog stareinu funkcije koje
mu se stavljaju u obavezu zbog nepopunjenosti Komande i utvrditi zamenjivost stareina
u sluaju odsustvovanja. Komande u nedostatku aktivnih oficira popunjavati rezervnim
oficirima uz neophodnu doobuku kursiranjem.
Planiranjem regulisati preraspodelu poslova meu stareinama, s tim da se sposobnije i
strunije stareine angauju na sloenijim zadacima, a druge stareine da izvravaju poslove
koje mogu i time maksimalno rasterete najsposobnije stareine pomonih i lakih poslova.
Nosilac: Komandanti svih nivoa.
Sarauju: Svi organi Komandi.
Rok: 15. 03. 1995. godine, a posle stalan zadatak.
4. Obavetajno-izviako obezbeenje odreuje se kao prioritetan zadatak Komandi
bataljona, brigada i Korpusa. Obaveze na ovom planu planirati za svaki mesec unapred tako
da se reguliu sve kompletne obaveze obavetajnog i izviakog obezbeenja, odrede nosioci
i nain kontrole. Organizovati zajedniki rad i saradnju izmeu obavetajnog organa, organa
bezbednosti i MUP po nivoima komandovanja na zadacima obavetajnog rada.
Nosilac: Komande jedinica i organ za obavetajne poslove 18. K
Sarauju: Organ bezbednosti, ONO 18. K i SUP.
Rok: Analizu stanja i predloge za unapreenje obavetajno-izviakog obezbeenja uraditi
do kraja marta 1995. godine.
5. Operativno i taktiko maskiranje u zonama brigada i Korpusa dograditi i regulisati za svaki
nastupajui mesec posebnim nareenjem. Podii na vei stepen maskiranje svih pokreta,
vatrenog sistema i ureenih poloaja i reona u zonama odgovornosti. Sa komandirima
odelenja, vodova i osnovnih jedinica odrati pripreme za sprovoenje maskiranja iz njihove
nadlenosti. Operativno maskiranje preduzimaju Komande Korpusa ili G SVK u skladu sa
zahtevima planovima upotrebe.
Nosilac: Komanda Korpusa
Sarauju: Organi vlasti sa teritorije.
477
478

Pozadinska.
Potinjenih.

259

Rok: do 25. 03. 1995. godine, a posle trajan zadatak.


6. Preispitati svu regulativu kojom se regulie popuna SVK aktivnim vojnim stareinama iz
sastava VJ. Na bazi kritike analize stvarnog stanja, a polazei od potreba popune napraviti
predlog po kome bi trebalo vriti popunu u 1995. i 1996. godini. Pri izradi predloga
konsultovati nadlene organe G VJ. Pripremiti nacrt privremenog propisa kojim e se
regulisati status i sva druga pitanja stareina koji se nalaze na slubi u SVK, a imaju tretman
stareina VJ. U ovom dokumentu regulisati status stareine po ugovoru i obaveze prema
plaanju i povremenom angaovanju rezervnih vojnih stareina.
Nosilac: Personalni organ G SVK.
Sarauju: Komande Korpusa i samostalnih brigada i Naelnici rodova i slubi G SVK.
Rok: 30. 05. 1995. godine.
7. Dograditi organizacijsko-formacijsku strukturu Komandi i jedinica SVK i uskladiti je
sa planovima upotrebe. Predloiti brojno manje formacije za bataljone i osnovne jedinice.
Formirati sredstva podrke preraspodele postojeih koliina peadijskog, artiljerijskog i
drugog naoruanja a po potrebi i borbenih vozila, sredstava za vuu, sredstava veze i slino.
Nosilac: Odelenje za organizaciju, mobilizaciju i popunu.
Sarauju: Organi rodova i slubi i Komande Korpusa.
Rok: Sve pripreme za poetak promena OFS izvriti do 30. 03. 1995. godine a planirane
promene izvriti najkasnije do kraja jula 1995.479 g.
8. Teite rada svih Komandi i stareina u 1995. godini usmeriti na izgraivanje morala u
SVK i jaanje poverenja naroda u vojsku i njenu sposobnost da slomi agresiju Hrvatske
vojske na RSK. Stanje morala pratiti svakodnevno, a promene do kojih dolazi analizirati
jedanput u mesecu i o tome izvetavati predpostavljeni nivo komandovanja. Ocene morala
moraju biti u skladu sa odnosom vojnika i stareina, prema ueu i borbenim dejstvima,
odazivanju na slubu po smenama, broju vanrednih dogaaja, broju izbaenih iz stroja u i
van borbenih dejstava, odnosu prema kriminalu, vercu i drugim pojavama koje blate lik
pripadnika SVK. Ocena morala ne sme biti vea od ocene stanja reda i discipline. Svako
opijanje, povreivanje, ranjavanje i pogibija van b/d mora se otro igosati sa pokretanjem
konkretne odgovornosti. Uvesti potpun red ponaanja i rad u toku rukovanja i upotrebe
linog naoruanja, bombi i minsko-eksplozivnih sredstava.
Na planu razvijanja i daljeg izgraivanja poverenja naroda u SVK preduzeti sve neophodne
mere za organizovane akcije ijom realizacijom narod stie poverenje u vojsku. Po potrebi
odravati neposredno informisanje graana o zadacima jedinica i spremnosti da se slomi
napad ustake vojske. Najbolji i najefikasniji nain jaanja poverenja naroda u vojsku jeste
visoka disciplina pripadnika SVK i kulturan odnos sa graanima i organima vlasti. Narod je
eljan da vidi svoju vojsku ispravno odevenu sa primernim vojnikim dranjem. Neophodno
je graane informisati o dobrom dranju boraca, stareina i jedinica u b/d. Sve aktivnosti
koje se organizuju u SVK a na kojima prisustvuju graani moraju biti odlino pripremljene.
Spreavati krae, verc i kabadahijsko ponaanje pripadnika SVK.
U sklopu jaanja morala veliku panju posveivati osposobljavanju stareina u osnovnim
jedinicama da vre moralno-psiholoke pripreme vojnika i jedinica za izvravanje konkretnih
borbenih zadataka. Pripreme izvesti sa svim K-dirima rodova i eta SVK. Teite imati na
osposobljavanju stareina da znaju motivisati vojnike da se bore.
479

U izvorniku pogreno pie 1885.

260

Na nivou G SVK pripremiti i odrati savetovanje na temu Mesto i uloga stareina SVK u
izgraivanju borbenog morala i discipline.
Nosilac: K-de Korpusa i brigada i Pomonik K-danta SVK za moral i informisanje.
Sarauju: Svi organi G SVK u skladu sa svojim nadlenostima.
Rok: Savetovanje na nivou G SVK do kraja marta 1995. godine. Pripremanje K-dira
vodova i eta-baterija do 10. 04. 1995. godine.
Ostalo stalni zadatak.
9. U 1995. godini osposobljenost izgraivati polazei od ocena da je u SVK obuenost niska
i da nije u skladu sa potrebama b/g i naim realnim mogunostima. Sve Komande e izvriti
sledee zadatke:
a) Proveriti i oceniti obuenost svih komandira odelenja i vodova i nedovoljno obuene
kursirati najkasnije do 30. 07. 1995. godine.
b) Sa svim v/o izvriti proveru obuenosti i sa nedovoljno obuenim organizovati i izvesti
dopunsku obuku.
Nosioci ovog zadatka su komandiri osnovnih jedinica.
Rok: 01. 09. 1995. godine.
c) Sa svakim odelenjem i vodom izvesti obuku u izvoenju odbrane, izvrenju protivnapada
i napada.
Rok: 30. 04. 1995. godine.
d) Sa vojnicima po ugovoru izvesti doobuku u trajanju najmanje 14 dana.
Rok: 30. 05. 1995. godine.
e) U sklopu obuke vojnika na odsluenju vojnog roka 1/3 obuiti za dunost komandira
odelenja.
Rok: u petom mesecu obuke svake partije regruta.
f ) U organizaciji G SVK izvesti KRV po zadacima koji doprinose pripremi Komandi
Korpusa za komandovanje u ratu.
Rok: Oktobar 1995. godine.
g) U svim etama obrazovati jezgra snajperista i upotrebljavati po zamisli Komandi brigada.
Jezgro ine grupe od 3-5 snajperista koji se biraju po kriterijumu najboljih strelaca i boraca
iz svih jedinica SVK.
Rok: 20. 03. 1995. godine.
h) U cilju poboljanja i efikasnosti vatrenog sistema u svim jedinicama SVK planski izvriti
upucavanje niana: rektifikaciju svih nianskih sprava. Ovaj zadatak poveriti ekipama od
3-4 lana koje primiti za rad.
Rok: poetak 20. 03. do 15. 04. 1995. godine.
Nosilac: Zadatke iz elemenata osposobljenosti u celini nosi G SVK i Komande Korpusa.
Sarauju: Organi VJ i VRS.
Rok: Prema utvrenoj dinamici po konkretnim zadacima.
10. Sistem ininjerijskog obezbeenja u zonama odgovornosti brigada i Korpusa dograditi
tako da se u svakom reonu odbrane ete ureuju i tri linije rovova i da za svakog vojnika
budu izraeni zakloni za zatitu i vatreno dejstvo na svim poloajima.
Izraditi saobraajnice izmeu linija odbrane. Povezati vatreni sistem sa minskim poljima
i izvrenim utvrivanjem. Proveriti obuenost vojnika i stareina u rukovanju sa MS i
neobuene obuiti. Ureenje poloaja i reona i zona za odbranu, ukljuiti graane sa
teritorije uz pomo organa vlasti i direktora kola. Utvrditi sva naseljena mesta i pripremiti
ih za upornu odbranu.
261

Na zadacima utvrivanja angaovati i graevinsku tehniku iz RO i u privatnom vlasnitvu.


Sve izvedene radove maskirati. Za svako ranjavanje ili pogibiju u sopstvenim minskim
poljima pokretati krivinu odgovornost.
Nosilac: Komande Korpusa i brigada.
Sarauju: Organi vlasti u Optinama.
Rok: Stalan zadatak.
11. Mobilizacijsku gotovost u 1995. godini podii na nivo koji garantuje uspenost
izvrenja mobilizacije u skladu sa zahtevima planova upotrebe. U prvom koraku razgraniiti
nadlenosti prema mobilizaciji SVK izmeu MO, organa vlasti i komandi jedinica. Pristupiti
organizovanoj pripremi Komandi svih nivoa za izvrenje mobilizacije i domobilizacije.
Obuku izvesti u trajanju tri (3) dana.
Dograditi propise i obezbediti eksteritorijalno sluenje vojnog roka. Izvriti preraspodelu
ljudstva tako da se pobolja popunu RJ na raun radne obaveze. U radnu obavezu odreivati
godita starija od 45 godina, a mlaa samo za ogranieno sposobne v/o.
Preduzeti konkretne mere da se sav kontigent v/o izbeglih na teritoriju SRJ stavi pod
kontrolu i dovede u poloaj da se moe upotrebiti u ratnim dejstvima na teritoriji RSK.
Izvriti pripreme za prihvat dobrovoljaca i dobrovoljakih jedinica i njihovo ukljuivanje u
sastav SVK.
Nosilac: Odelenje za organizaciju, mobilizaciju i popunu G SVK i Komande Korpusa
Sarauju: Organi MO i organi vlasti na teritoriji.
Rok: Nadlenosti razgraniiti i izvriti obuku Komandi do 20. 03. 1995. ostali zadaci do
31. 10. 1995. godine.
12. Komande svih nivoa analizirat e organizaciju i funkcionisanje sistema bezbednosti
u svojim zonama odgovornosti i utvrditi mere koje treba preduzeti. Izvriti pripreme
komandira vodova i eta-baterija za preduzimanje mera bezbednosti u pripremi i izvoenju
b/d. Kritiki oceniti odnos prema uvanju vojne tajne i otkloniti slabosti koje mogu
ugroavati borbenu spremnost jedinica.
Energino se suprostavljati pokuajima paravojnog ponaanja, svim ugroavanjima ljudskih
ivota zbog nemarnosti i nepanje, i kraama, kriminalu i vercu svih vrsta.
Poboljati obuenost i b/g jedinica vojne policije. Preduzimati sve mere da se sprei upotreba
oruja i bojeve municije van borbenih linija. Saradnju sa organima MUP RSK podii na
vii nivo i planirati zajedniko angaovanje vojne policije i jedinica milicije u borbenim
zadacima.
Nosilac: Organ bezbednosti i ONO G SVK i Komande Korpusa.
Sarauju: Obavetajno-izviaki organi i organi MUP RSK.
Rok: Stalni zadatak u 1995. godini.
13. Ograditi organizaciju funkcije PoOb tako da se povea samostalnost pozadinskih slubi
u izvravanju zadataka iz svoje nadlenosti od posebnog znaaja za b/g SVK. Razgraniiti
nadlenost PoOb izmeu MO i drugih organa vlade i Komandi jedinica SVK. Traiti
striktno potovanje dogovorenih obaveza i saradnjom preventivno delovati na prekid
funkcionisanja PoOb SVK. Nepotovanje dogovorenog i obaveza i nadlenosti tretirati kao
opstrukciju. Krae, kriminal i verc suzbijati svim sredstvima u kom cilju pojaati i podii
kvalitet kontrole svih vrsta PoOb. Izvriti dopune u organizaciji i formaciji pozadinskih
jedinica i preduzeti mere za podizanje kvaliteta popune. U izvravanju zadataka PoOb i
dalje se oslanjati na VJ izvore teritorije RSK. Prioritet u popuni materijalnih rezervi imati na
municiji i hrani. Obavezno raditi MFP za godinu dana unapred.
262

13.1. Na planu tehnikog obezbeenja sa MO utvrditi visinu financijskih sredstava za


nabavku r/d, guma, akumulatora i ulja. Obezbediti redovnost nabavke pogonskog goriva u
koliinama od najmanje 1 p/r za sve vrste potroaa. Obrazovati ekipu koja e vriti nabavke
kljunih tehnikih sredstava u SRJ uz stalan boravak u Beogradu. Remont organizovati
osloncem na TRZ i firme u SRJ. Obezbediti tampanje i nabavku tehnikih knjiica za
zaduivanje i odravanje TMS. Poboljati obuenost stareina u odravanju TMS u kom
cilju na svim kursevima i vrstama obuke planirati sadraje iz pregleda, odravanja i korienja
TMS. Popunu Tehnike slube strunim kadrovima vriti stareinama iz VJ, angairanjem
penzionisanih oficira i podoficira.
Nosilac: Tehnika sluba G SVK.
Sarauje: K-de Korpusa, GVJ i MO.
Rok: Do kraja marta realizovati plansku funkciju svih zadataka i zadatak iz nadlenosti
MO. Ostale zadatke realizovati do kraja septembra 1995. godine.
13.2. Na planu intendantskog obezbeenja sa MO regulisati finansiranje nabavke za celu
1995. godinu i regulisati povratak duga. Nabavku hrane, odene opreme i obue vriti u
skladu sa planom nabavke navedenih sredstava i po prioritetima koje odredi G SVK i
Komande Korpusa.
Popuniti trupne i vantrupne rezerve u hrani hitno. Popraviti kvalitet i raznovrsnost ishrane.
Reiti pitanje remonta InMS i obezbediti ispravnost i kompletnost svih istih.
Teite InOb imati na obezbeenju vojnika na odsluenju vojnog roka.
Nosilac: Intendantska sluba G SVK.
Sarauje: MO, Komande Korpusa i G VJ.
Rok: Planska funkcija do kraja marta a ostali zadaci do 31. 09. 1995. g.
13.3. Na planu SbOb preduzeti potrebne mere za njegovo unapreenje i reavanje
problema koji bitno utiu na b/g SVK. Ustrojiti tanu evidenciju ispravnih i upotrebljivih
m/v i evidenciju vozila ija je popravka mogua. Planirati poetak rada na popravkama
neispravnih m/v.
Uspostaviti potpunu kontrolu nad upotrebom putnikih m/v i spreiti neracionalno
koritenje. Ispitati mogunost koritenja i drugih vrsta transporta za potrebe SVK.
Uspostaviti parkovnu slubu u svim jedinicama ranga brigada i odrediti osnove za njeno
funkcionisanje. Obuku vozaa vojnika vriti u VJ.
Nosilac: Saobraajna sluba G SVK.
Sarauju: Komande jedinica i MUP RSK.
Rok: do kraja 1995. godine.
13.4. Na planu SnOb preduzeti hitne mere na osposobljavanju organa SnSl za zbrinjavanje
ljudstva. Osloniti se na zdravstvenu slubu teritorije ali na nain koji obezbeuje sigurno
funkcionisanje vojnog saniteta u ratnim uslovima. Popuniti rezerve lekovima i materijalnim
sanitetskim sredstvima. Predloiti nain popune sanitetskim kadrovima Komandi Korpusa.
Napraviti analizu zdravstvenog stanja SVK i zbrinjavanja u 1994. god. sa predlogom mera
za reavanje postojeih problema.
Nosilac: SnSl G SVK.
Sarauje: Komande Korpusa i zdravstvena sluba RSK.
Rok: 31. 03. 1995. godine.
13.5. Na planu financijskog obezbeenja:
Zahtevati od MO i ostalih dravnih institucija da se novana sredstva po traenom
financijskom planu za 1995. godine vojsci pre svega odobre u predloenom iznosu,
263

doznaavaju redovnim i u skladu sa proporcijama izmeu MO i Vojske. Prioritete u okviru


Plana Vojske e odreivati G Pozadina.
Traiti od MO i ostalih dravnih institucija da donesu propise iz svoje nadlenosti koje
proistiu iz Zakona o odbrani i Zakona o SVK.
Od dravnih institucija RSK da se ree statusna pitanja profesionalnih vojnika i CL na
slubi u RSK, a posebno da se SVK rastereti finansiranja ranjenika i invalida (to je do sada
bila esto prinuena) te da se o njima na odgovarajui nain mora poeti brinuti drava.
Pri troenju materijalnih i novanih sredstava strogo se pridravati normativa i vaeih
propisa, a za svako odstupanje od istih preduzimati energine mere.
Hitno dovriti popis sredstava kako bi se konano znalo ime raspolae SVK i spreile
bilo kakve zloupotrebe od strane pojedinaca. Nakon popisa ustrojiti odgovarajue knjige i
evidencije i redovno pratiti stanje.
Nosilac: Financijska sluba G SVK.
Sarauje: Komande Korpusa.
Rok: 31. 03. 1995. godine.
14. Organi G SVK analizirati e odredbe Zakona o odbrani i SVK i predloiti neophodne
dopune i izmene koje e doprinositi postizanju veeg stepena borbene gotovosti.
Nosilac: tab.
Sarauje: Svi organi G SVK i MO.
Rok: 31. 03. 1995. godine.
15. U sadraj informacije o stanju b/g SVK u 1994. godini ugraditi predlog da se hitno
pristupi izradi Plana odbrane RSK i na taj nain uskladi Plan upotrebe SVK sa planovima
angaovanja dravnih organa i privrede u ratu.
Nosilac: Organ za operativno-nastavne planove.
Sarauje: Ministarstvo odbrane.
Rok: 15. 03. 1995. godine.
16. Nosioci zadataka izvestie pisanim aktom o izvrenim zadacima koji rok izvrenja je 31.
03. 1995. godine.
Analize izvrenih zadataka na nivou G SVK izvriti u junu mesecu 1995. godine. Na
analizi nosioci zadataka e referisati o realizaciji svakog zadatka.
Nosilac: NONO G SVK
Sarauje: Nosioci zadataka
Rok: 31. 03. 1995. godine za dostavljanje pisanog izvjetaja i 30. juna 1995. godine za
referisanje.
MR/SP
K O M A N D A N T
p u k o v n i k
M.P.480 Lazo Babi, [v.r.]
M.P.481
Izvornik, strojopis, latinica
HR-HMDCDR, 2., kut. 6041.

480
481

Okrugli peat: Komanda 18. korpusa.


Prijemni peat: Komanda 54. peadijske brigade.

264

85

1995., oujak 4.
[Knin]
Zamolba Glavnog taba SVK Ministarstvu odbrane RSK za poduzimanje potrebnih mjera
oko prikupljanja dragovoljaca na teritoriju SRJ i njihovog angairanja za popunu postrojbi
SVK
GLAVNI TAB
SRPSKE VOJSKE KRAJINE
Str. pov. br. 13-12
04. mart 1995. godine
Angaovanje na prikupljanju dobrovoljaca u SVK, Ministarstvu odbrane RSK
K n i n
Na osnovu ukazane potrebe, a po odluci Vrhovnog savjeta odbrane, Srpska vojska Krajine
e se popunjavati dobrovoljcima. U skladu sa odlukom Skuptine RSK o proglaenju
neposredne ratne opasnosti potrebno je otpoeti sa prikupljanjem istih. S obzirom da je
problematika vojne obaveze i mobilizacije kao i kontakti sa strukturama van SVK u vaoj
nadlenosti, molimo da preduzmete sljedee:
1.- Potrebno je stupiti u vezu sa svim strukturama u SRJ koje bi se mogle angaovati na
ovom zadatku i pristupiti realizaciji istog, te organizovati prikupljanje dobrovoljaca.
2.- Formirati grupu koja bi rukovodila ovim veoma vanim zadatkom.
3.- Prema planiranom (prijavljenom) broju dobrovoljaca pripremiti MTS za opremanje
istih.
4.- Na nivou dravnih organa RSK i SRJ rjeiti status dobrovoljaca.
5.- S obzirom na vrlo nepovoljan razvoj vojnopolitike situacije, molimo da se izvrenju
ovog zadatka pristupi hitno, organizovano i odgovorno.
Prilozi:
akt G SVK upuen G VJ u vezi sa dobrovoljcima
odgovor G VJ482
K O M A N D A N T
M.P.483 general-major
M.P.484 Milan eleketi, [v.r.]
Izvornik, strojopis, irilica
HR-HMDCDR, 5., kut. 2.

482
483
484

Prilozi nisu pronaeni u izvorniku.


Prijemni peat: RSK, Ministarstvo odbrane, primljeno 20. 3. 1995., Broj: 230-3.
Okrugli peat: RSK, Glavni tab Srpske vojske.

265

86

1995., oujak 4 .
[Knin]
Izvjee rukovodioca Kontrolne komisije zapovjedniku Glavnog taba SVK o borbenoj
spremnosti postrojbi u 7., 15., 21. i 39. korpusu SVK, brojnim problemima te mjerama koje
treba poduzeti kako bi se njihova borbena spremnost podigla na viu razinu
REPUBLIKA SRPSKA KRAJINA VOJNA TAJNA
GLAVNI TAB SRPSKE VOJSKE Str. poverljivo
Str. pov. Br. 56-2

04. 03. 1995. god.
Analizu borbene gotovosti u jedinicama
SVK, d o s t a v l j a.-

Komandantu G SVK.485

Na osnovu nareenja komandanta G SVK str. pov. br. 3-68 od 13. 02. 1995. god., ekipa
G izvrila je obilazak, kontrolu i pruila pomo jedinicama 7., 15., 21. i 39. K u vremenu
od 16. do 27. 02. 1995. godine. Cilj kontrole i obilaska jedinica i komande je da se stekne
stvarni uvid u stanje borbene gotovosti i da se prui neposredna pomo u cilju podizanja
b/g na vii nivo.
Zamisao za izvrenje ovog zadatka bilo je da u ekipu za kontrolu, ocenjivanje i pruanje
pomoi potinjenim sastavima sainjavaju najodgovornije stareine G SVK (pomonici
komandanta i naelnici rodova i slubi), koji e neposrednim angaovanjem uticati na
poboljanju b/g, meutim naredba nije ispotovana zato to su odreene stareine uputile
svoje referente koji nisu bili na prijemu odranoj 13.02.1995. godine.
Stareine koje su bile odreene naredbom za obilazak jedinica, a tu naredbu nisu izvrili su:
pukovnik Vujaklija Rade, pukovnik Alavanja Tihomir, pukovnik Sladakovi Ilija, pukovnik
Boi Mirko i major Miodrag Milan.
Odsutnost ovolikog broja stareina imalo je negativan uticaj na kvalitet izvrene kontrole.
Ekipu za kontrolu i pruanje pomoi potinjenim sastavima sainjavalo je 10 (deset) oficira
i u toku kontrole stekla je uvid u stanje borbene gotovosti u 18 brigada, 40 bataljona, 140
eta i 420 vodova.
Izraen plan kontrole i obilaska jedinica je izmenjen nareenjem NG SVK zbog dogaaja
u 39. K. Naeno stanje u sastavima SVK karakterie sledee:
1. Sve komande i jedinice pristupile su planskom i organizovanom radu na realizaciji
zadataka izdatih na analizi b/g odranoj 10.02.1995. g. i u toku su radovi na ureenju prve,
druge i tree linije odbrane. Izuzetno dobro stanje po pitanje utvrivanja je u 2. pbr. 7. K, 9.
i 18. pbr. 15. K, 11. pbr. 21. K i 26. pbr, 39. K., loe stanje je u 1. lbr. 7. K i 103. lbr 15. K.
Ostale jedinice su prosene.
2. Korektan odnos stareina potinjenih komandi prema organima kontrole doprineo je da
se rad izvodi planski i organizovano, a ponaanje borakog sastava bilo je izuzetno korektno.
3. Saradnja komandi brigada sa organima vlasti u zonama odgovornosti je razliita. Dobra
saradnja je u jedinicama 21. korpusa, a u ostalim korpusima je dosta razliita. Slaba saradnja
sa organima vlasti je u veini jedinicama 7. K i u 31. pbr 39. K.
485

Dopisano rukom.

266

Neophodna je vea pomo od odgovornih organa komandi korpusa i G SVK u cilju


prevazilaenja odreenih nesuglasica i poboljanja meusobnog poverenja i saradnje.
4. Velike probleme komandama brigada ine dezerteri, v/o na bolovanjima i v/o koji
naputaju teritoriju RSK. Taj prosek se kree od 10-20% ukupnog sastava brigada.
Ministarstvo odbrane oslobaa veliki broj boraca radi radne obaveze, a da o tome ne
izvetavaju komande brigada i korpusa. Karakteristian primer je u 75. mtbr. 7. K. Pojedini
komandanti brigada izjavljuju da u njihovim sastavima nema intelelektualaca i bogatih i
ako se rat zavri to e biti najbogatija zemlja jer e sirotinja da izgine.
5. Uspostavljeni sistem RiK-a dosta dobro funkcionie do nivoa bataljona, meutim na
nivou ete, voda i odelenja je veoma loe. Veina komandira eta nemaju nikakvu vezu sa
komandirima vodova, posledice su jasne. U etama nema nikakvih dokumenata i ne znaju
se postupci u konkretnim uslovima.
6. Nedostaci izvora za napajanje, rezervnih delova i goriva dovodi u pitanje plansku i
pravovremenu upotrebu jedinica u borbi. Obeano gorivo za utvrivanje elemenata
borbenog rasporeda nije dostavljeno jedinicama, a u odreenom broju vunih motornih
vozila rezervoari su u potpunosti prazni (75. mabr).
7. Nedostatak odee i obue ini veliki problem svim nivoima komandovanja jer ih nisu u
stanju da ree. U jedinicama ima 10-20% boraca koji se nalaze na poloaju u civilnoj odei i
obui. Borci su ogoreni na dosadanja primanja i smatraju da je ta plaa uvreda za srpskog
vojnika i da je direktno usmerena na slabljene odbrane zemlje.
8. U veem broju jedinica nije ustrojena operativna evidencija.
9. Zabrinjavajui je odnos prema ranjenim borcima, koji se ostavljaju na bojitu na milost i
nemilost neprijatelju. Ta pojava je karakteristina za 39. K.
10. U radnoj organizaciji MOL486 Teslingrad487 ima dosta problema koje treba hitno
reavati.
Predlog mera
1. U cilju potpune realizacije nareenja Predsednika drave i komandanta G SVK, a koje
se odnosi na dodatno utvrivanje zona odbrane neophodno je hitno obezbediti dodatne
koliine goriva kako bi svi zadaci na vreme bili izvreni, raspoloenje boraca za izvrenje
ovih zadataka je veoma izraeno.
2. Da se hitno izvri popuna borbenih i neborbenih motornih vozila sa gorivom u cilju
blagovremene pripreme jedinica za predstojea borbena dejstva. Da se jedinice popune
municijom posebno one koje uestvuju u operaciji Pauk. Korpusi su iz svojih rezervi
potroile ogromne koliine municije.
3. Da se komandantima 7. i 15. K prui neposredna pomo od organa G SVK u cilju
uspostavljanja sistema komandovanja posebno u 1.488 i 75. mtbr. 7. K i 103. lbr 15. K.
4. Da se na nivou G, komandi korpusa i PB formiraju specijalizirani timovi radi neposredne
pomoi i sticanja uvida u stanje b/g po svim elementima. Organi komande ove aktivnosti
moraju planirati u mesenim planovima rada.
5. Preko sredstava javnog informisanja (radio, televizija) aktuelizirati ulogu komandira
odelenja, vodova i eta u cilju podizanja njihovog autoriteta.
486
487
488

Marko Orekovi Liki Osik.


Liki Osik.
1. lbr.

267

Na ovom planu potrebno je vee angaovanje pomonika za moral na svim nivoima


komandovanja.
6. Da se na nivoima komandi brigada i korpusa urade planovi obuke jedinica i komandi i
da se oni u potpunosti realizuju. (Primerna obuka sa komandirima vodova i odelenja izradi
se u 18. pbr. 15. K).
7. Da se od tehnikih organa G, organa bezbednosti i organa ministarstva odbrane formira
jedan tim sa ciljem sticanja uvida u stvarno stanje u RO Mol Teslingrad.
8. Da se za dobro naeno stanje u jedinicama pohvale sledee stareine:
1. ppukovnik Radi Milorad komandant 2. pbr 7. K
2. pukovnik Radakovi Mirko komandant 18. pbr 15. K
3. ppukovnik Kovai Dragan komandant 11. pbr 21. K
9. Da se u okviru komande G SVK pronau dvije prostorije za rad inspekcije, jer rad u
ovakvim uslovima nije mogu.
Rukovodilac kontrole
p u k o v n i k
M.P.489 ilas Milan, [v.r.]
Prilog
IZVETAJ
sa kontrole stanja borbene gotovosti
od strane inspekcije G SVK
Inspekcija G SVK kontrolu je izvrila izmeu 16. i 27. 02. 1995. godine. Kontrolisane su
jedinice 7., 15., 21. i 39. K. Kontrola i ocena stanja izvrena je u 18 brigada, 40 bataljona,
140 eta i 420 vodova.
Prikaz naenog stanja
7. K
U 1. Lbr nedovoljno se prati i poznaje neprijatelj i zadaci jedinice ne dovode se u vezu sa
moguim dejstvima neprijatelja (najslabije u 2/1. Lbr).
U 2/1. Lbr ljudstvo nije spremno da se bori i oekivati je da e u sluaju napada napustiti
poloaje i rejone odbrane.
Pripremljenost i organizovanost za voenje borbenih dejstava ne zadovoljava u delu jedinice
1. Lbr. Posebno je slabo stanje u 2. pb. Ova jedinica nije ukopana. Linije odbrane ak nisu
ni odreene. Ne zna se brojno stanje. Ljudstvo ovog bataljona nije spremno da se bori.
Utvreno je da je 1/3 sastava ovog bataljona neopravdano odsutno sa poloaja. Odravanju
line i kolektivne higijene ne pridaje se nikakva panja. Sve je u neredu. Otpatci hrane,
pomije bacaju se svuda i ne preduzima se nita da se obezbedi odravanje higijene u ovoj
jedinici.
U 75. mtbr broj vojnih obaveznika i stareina je u stalnom opadanju. Za poslednje dve
godine broj ljudi na RR smanjen je za polovinu.
Zona odbrane 75. mtbr je velika po irini i dubini i moe se braniti samo uz primenu
manevra. Nuni su pokreti eta, bataljona i vatrenih grupa sa jednog pravca na drugi po
489

Okrugli peat: RSK, Glavni tab Srpske vojske.

268

deset do 15 km. Nedostatak goriva to onemoguava. Ako se brigada nae u situaciji da je vie
asova bez goriva onda je njena borbena gotovost slaba. U vreme kontrole zbog nedostatka
goriva borbena gotovost je bila slaba. Jedinice brigade nisu pripremljene i osposobljene za
borbena dejstva nou. Sva sredstva za nona osmatranja i dejstva su dotrajala, pribori za
osvetljavanje ne rade, nianske sprave ne omoguavaju dejstvo nou.
Vojnici i stareine nisu pripremljeni za vrenje slube nou. Nema uvebavanja jedinica za
postupanje nou. Sistem osmatranja isti je danju i nou. U toku noi ne preduzimaju se
nikakve mere za zatitu meuprostora koji su brojni i veliki po irini i dubini.
Ne postavljaju se zasede, objavnice, prepreke, osmatrai, patrole
Izostaje preduzimanje mera maskiranja. Svi pokreti u zoni brigade i njenih niih jedinica
vre se bez maskiranja. Objekti za vatreno dejstvo i zatitu su ne maskirani.
U organizaciji odbrane prisutno je vie propusta koji su rezultat strune neosposobljenosti
stareina da pripreme poloaje i rejone za izvoenje odbrane. U nijednom rejonu voda, ete
i bataljona nema organizovane otporne take. Ne koriste se ili se vrlo malo koriste prirodni
objekti za vatreno dejstvo, zatitu, zapreavanje, pripremu za odbranu u poluokruenju i
okruenju
Ne poznaje se stanje ispravnosti naoruanja i borbene tehnike na poloajima i u jedinicama.
Vojnici nisu upoznati sa slikom rasturanja pogodaka svoga linog naoruanja i ako su do
sada ispalili vie stotina metaka.
*
U 2. pbr popuna komandirima odelenja, vodova i eta nije adekvatna. Komandiri ete su
vodnici koji nemaju nikakvo vojnostruno osposobljavanje. Bez kole rezervnih oficira, pa
ak i bez kursa za komandire odelenja. Do sada se ovo stanje moralo popraviti. A to nije
snosi odgovornost komandovanje. Najkritinije je stanje u 1. pb ove brigade.
Ureenje i pripremljenost prednjeg kraja odbrane ne zadovoljava. Prirodni i vetaki objekti
ne koriste se za vatrena dejstva i zatitu. Prepreke se poistoveuju samo sa postavljanjem
minskih polja. Druge vrste prepreka nisu prisutne i ne preduzimaju se mere za njihovo
dovoenje u funkciju odbrane. U organizaciji odbrane zanemarena su naseljena mesta. Nita
se ne preduzima na tom planu i ako je takav zadatak postavljen na referisanju o borbenoj
gotovosti. Jedinice brigade nisu pripremane za borbena dejstva nou.
Vojnici i stareine nisu u potpunoj meri osposobljeni u rukovanju i upotrebi kolektivnog
naoruanja (PAM, BSt-82 mm, STRELA-2M).
Upotreba topova 76 mm M-42 ZIS ograniena zbog nedostatka vozila za vuu. To
iskljuuje mogunost manevra sa ovim topovima i njihovo izvlaenje u sluaju napada
hrvatske vojske. U brigadi nedostaju dvogledi i optiki instrumenti to mogunosti
osmatranja svodi na minimum. Gaanja sa oruima su usporena i neprecizna.
U 3. pbr karakteristino je da je veliki broj ljudstva proglaen ogranieno sposobnim za
vojnu slubu. To oteava funkcionisanje zamene ljudstva na poloajima (veliki broj se
ne odaziva na pozive). Stanje je tim tee to oko 30% brigade ine izbeglice sa teritorije
Republike Hrvatske. Karakteristina je pasivnost rezervnih vojnih stareina u odnosu na
ispunjavanje svojih komandirskih obaveza.
Nedostatak akumulatora, rezervnih delova, guma i drugih sredstava iskljuilo je iz borbene
upotrebe mnoga sredstva veze, borbena vozila, motorna vozila i sl.
Prisutne su krae u jedinicama. Krae vre vojni obaveznici i stareine ali i graani koji ive
u zonama jedinica. Krade se benzin, municija, rezervni delovi, oprema, uniforma, pribori
269

Organizacija odbrane karakterie se slabim maskiranjem i nepripremljenou otpornih


taaka za upornu odbranu.
U 92. mtbr prisutna je velika razlika u popunjenosti izmeu zahteva ratne formacije,
popune koja se vodi po spisku i broju ljudi koji stvarno vre slubu na licu mesta. Razlike su
velike po bataljonima (u odnosu na popunu po formaciji 1. pb je popunjen po spiskovima
sa 34% a stvarno popunjeno 32%; u 2. pb popuna po spisku je 68%, a stvarna je 23%).
Malo je brojno stanje i eta (iznosi 70 do 75 ljudi). U smenama se nalazi 40 do 50 ljudi.
Oko 50% ljudstva u smenama slubu vri u civilnim odelima i obui.
Odbrana je organizovana bez otpornih taaka i ne koriste se prirodni i vetaki objekti.
U 4. lbr karakteristino je veliko odsustvovanje vojnih obaveznika i stareina iz jedinica po
raznim osnovama. U ovoj jedinici prisutna je pojava da rezervne vojne stareine izbegavaju
da prime i vre stareinske dunosti. U zoni brigade malo i nedovoljno se radi na utvrivanju.
Oko 30% vojnika na smenama dunost vri u civilnoj odei i obui.
Nije regulisano sadejstvo sa levim susedom (92. mtbr).
15. KORPUS
9. mtbr brani zonu irine 60 a dubine 50 km (300 km). Ima vee brojno stanje od
formacijskog za 143 vojna obaveznika.
Iz Graanske optine odselilo se oko 600 vojnih obaveznika.
U organizaciji komande brigade u potinjenim jedinicama izvodi se plansko obuavanje
komandi bataljona diviziona, kritinih VES, gaanja.
Komandovanje na nivou vod eta i eta vod slabo funkcionie.
U jedinicama brigade nije zavreno potpuno zaduenje vojnika i stareina po LLZ kartona.
Vojnici na poloajima i rejonima odbrane nisu dovoljno ukopani.
U 18. pbr popunjenost jedinica iznosi oko 90% i spada u red najveih u korpusu i SVK.
U 1./18. pbr obuka se primerno planira i izvodi.
U ovoj brigadi ispred prednjeg kraja odbrane postavljene su iane ograde (jedina jedinica u
SVK koja ima iane prepreke u zoni odbrane).
Ljudstvo nije zadueno sa opremom i naoruanjem koje ima na upotrebi.
U 50. pbr nalazi se mali broj ljudstva na poloajima. (U 2. pb namesto 120 ima samo 31).
O ovome nije obavetena komanda korpusa i G SVK.
Sistem komandovanja od bataljona na nie i obratno slabo funkcionie.
Brigada brani zonu irine 67 km. Vojnici su nedovoljno ukopani.
Zaduenje vojnika opremom i naoruanjem na upotrebi nije izvreno.
Na stanje borbene gotovosti u brigadi negativno utie nezdravo politiko stanje na teritoriji
optine. Saradnja sa organima vlasti je formalna. Odliv ljudstva je neprihvatljivo veliki.
U 70. pbr slaba je popunjenost ljudstvom (u 2. pb po spisku treba da ima 260 a na licu
je samo 70 (26%). U jedinici nije uspostavljena propisana organizacijsko-formacijska
struktura.
U rejonima odbrane mali je broj objekata za zatitu i vatreno dejstvo.
Po dubini nije vreno utvrivanje i zapreavanje.
U brigadi ne postoji nijedan snajper. Slabo se odrava i isti naoruanje i oprema.
Prisutan je veliki odliv ljudstva.
21. KORPUS
U 11. pbr popunjenost ljudstvom iznosi 85%.
Ljudstvo brigade raspolae sa velikim borbenim iskustvom.
270

Saradnja sa organima vlasti odlina.


Sklonita za zatitu ljudstva imaju ulaze okrenute neprijatelju.
Oko 15% svih pripadnika brigade ne raspolae sa uniformom i obuom.
Zaduenje vojnika opremom i naoruanjem nije zavreno.
U 13. pbr obukom je obuhvaeno oko 65% vojnikog i stareinskog sastava.
Sistem komandovanja od bataljona nanie slab.
Stanje reda i discipline kod dela pripadnika brigade ne moe se oceniti pozitivnom ocenom.
Jedinica raspolae malim koliinama municije zbog utroka u operaciji Pauk.
U brigadi se upotrebljavaju mobilisani konji. Sa njima se ne zna raditi.
Vojnici jo nisu zadueni sa opremom i naoruanjem.
U 19. pbr kroz obuku je prolo 70% pripadnika jedinice.
Komandno mesto bataljona nedovoljno ureeno.
II linija odbrane zaputena.
U brigadi ima 202 vojna obaveznika ogranieno sposobna.
Vidno je veliko osipanje brojnog stanja jedinice zbog odliva stanovnitva u SRJ.
Oko 15% pripadnika brigade je bez odee i obue.
Ljudstvo nije zadueno opremom i naoruanjem.
39. KORPUS
U 24. pbr sauvano je brojno stanje.
Saradnja sa organima vlasti primerna.
Nivo komandovanja eta vod i obratno ne funkcionie.
Oko 30% ljudstva dunost vri u civilnim odelima i obui.
U brigadi je veliki broj neispravnih MTS.
Stanje u 31. pbr karakterie se velikim gubicima u ljudstvu na prostoru APZB.
Slabo funkcionie nivo komandovanja eta vod i obratno.
Vojnici su zadueni sa opremom i naoruanjem na upotrebi.
U 26. pbr 90% uestvovalo u operaciji Pauk.
Odravanje sredstava raketne tehnike slabo.
Nije zavreno zaduenje opremom i naoruanjem.
Zdravstveno stanje slabo.
Za potrebe 33. pbr obrazovana radna jedinica sa 160 ljudi za utvrivanje i disperziju
materijalnih sredstava.
U brigadi postoji razraen plan evakuacije stanovnitva i MS.
Utvrivanje u etama i bataljonima ne zadovoljava.
Brigada nema sredstava za podrku.
Oko 20% pripadnika brigade nema uniformi i obuu.
Za transport brigada koristi konje.
75. mabr (samostalna)
U 75. mabr popunjenost profesionalnim licima je iznad proseka drugih jedinica SVK.
Komandi nije jasno u ijem organskom sastavu je brigada: 21. K ili G SVK.
U brigadi AID jo nije obrazovan.
Nije izvreno utvrivanje VP topova 130 mm.
Radio sredstva su bez izvora napajanja.
Komandno mesto je neureeno.
MTS se uvaju na otvorenom prostoru. Osnovno odravanje MTS slabo.
271

Orue, m/v i druga MTS ne raspolau sa tehnikim knjiicama (unitene 1992. god).
Sa oruima se ne vri vatreno trzanje.
Ne vodi se nikakva evidencija.
Brigada je slabo obezbeena municijom zbog troenja municije u operaciji Pauk.
(Odobreno da se utroi 0,5 b/k a utroeno je 5 b/k).
Izvornik, strojopis, latinica
HR-HMDCDR, 6., kut. 2.

87

1995., oujak 4.
Okuani
Telegram podrke pripadnika 18. korpusa SVK zahtjevu predsjednika RSK Milana Martia,
da se Borislav Mikeli razrijei dunosti predsjednika Vlade RSK, u kojem se istiu teki
uvjeti ivota i nefunkcioniranje sustava vlasti na podruju zapadne Slavonije
VOJNA TAJNA POVERLJIVO490
IFROVANO URUITI ODMAH
ZAPADNO-SLAVONSKI KORPUS
SRPSKE VOJSKE KRAJINE
Okuani, 04. 03. 1995. godine
Telegram podrke,
dostavlja.Predsedniku Republike g. Martiu491
G SVK n/r g. eleketia492
KNIN
Gospodine predsednie!
Pripadnici 18. korpusa sa panjom ali i zabrinutou prate zbivanja u RSK, a posebno
ona vezana za prostor Zapadne Slavonije. Ovo je naroito izraeno od otvaranja autoputa
i pojave niza problema prouzrokovanih vercom sa neprijateljskom stranom to se vrlo
negativno odraava na moral boraca i stanovnitva. Svesni smo injenice da verc podrava
hrvatska vlast i da je to deo psiholoko-propagandnog rata koga vode sa ciljem promene
raspoloenja kod naeg stanovnitva i boraca. Opta je ocena da se to moglo i moralo
spreiti ekonomskim merama Vlade, ali to nije uinjeno. Dali nas to neko mimo nae volje
gura u NDH.
Isto tako, Vlada nije ispotovala najvei deo preuzetih obaveza ijom je realizacijom bilo
uslovljeno putanje autoputa. Nova obeanja zamenila su ona ranije data ali se nikakvi
pozitivni pomaci ne uoavaju. Ovakvo ponaanje Vlade i njenog predsednika g. Mikelia493
490
491
492
493

U desnom kutu dopisano rukom: Pk ViM [neitko u izvorniku] 2. pb.


Milanu.
Milana, dopisano rukom.
Borislava.

272

jasno pokazuje njihov odnos do ovog kraja i njegovih stanovnika. Privreda regije je u kolapsu,
ne otvaraju se nove perspektive razvoja i sve vie porodica razmilja da svoja egzistencijalna
pitanja reava van ovog prostora. Iseljavanjem stanovnitva, posebno strunjaka, direktno
se ugroava odbrambena sposobnost Z.494 Slavonije. Ova pojava posebno je izraena na
prostoru optine Pakrac ijem je razvoju Mikeli obeao svu moguu pomo, ali je uglavnom
na tome sve i zavreno. Nefunkcionisanje osnovnih poluga sistema vlasti stvorilo je ambijent
u kome cvetaju verc, krupni i organizovani kriminal, ratno profiterstvo i dolazi do naglog
raslojavanja stanovnitva, bogaenja pojedinaca preko noi i drastinog osiromaenja drave.
Na ovaj nain stvara se drava za koju se nije borila veina potenih boraca. Pravna i efikasna
drava moe se stvoriti i u ratu, pitanje je samo dali to Vlada eli i kome to ne odgovara.
Posledice ovakvog stanja posebno pogaaju Vojsku. Veliki deo pripadnika korpusa i
njihovih porodica egzistira od vojnike plate koja je sve manja i neredovnija. Materijalna
obezbeenost jedinica je takva da direktno ugroava b/g korpusa.
Ako se i moe opravdati nedostatak odee i obue ne moe se nikako i niim opravdati
nedostatak rezervnih delova, maziva, pogonskog goriva i ostalog nunog za izvravanje
osnovnih zadataka u odbrani zemlje. A u isto to vreme pored nas su prole desetine cisterni
sa gorivom i drugim robama sa urednom dokumentacijom Vlade. Oigledno je da goriva
ima samo je pitanje za koga. O tome verovatno odluuje g. Mikeli.
Ako je odbrana zemlje najvaniji zadatak, a smatramo da jeste, onda SVK mora biti
posveena posebna briga dravnih organa, naroito Vlade i resornog ministarstva. Praksa
pokazuje da to nije sluaj. Vlada nije znala ili nije htela da teret rata ravnomerno raspodeli
na sve segmente drutva i sve slojeve stanovnitva.
Pripadnici korpusa ne ele da se meaju u meustranake borbe oko raspodele vlasti, ali im
nije i ne moe biti svejedno kako ta vlast funkcionie jer su zato ivotno zainteresirani i kao
vojnici i kao graani.
Onima koji su teret ovog rata izneli na svojim leima i koji i danas provode dane i noi u
bunkerima i rovovima, ne moe niko vie davati objanjenja. Borci trae reenja nagomilanih
problema, a oigledno je da to ovakav sastav Vlade na elu sa g. Mikeliem nije u stanju.
Zbog toga je vreme da odu ili bolje reeno ostanu tamo gde provode veinu vremena.
Pripadnici korpusa pozivaju sve stranake lidere da u interesu srpskog jedinstva i istorijske
odgovornosti koju nose, uine sve da ne doe do podela u srpskom narodu i ugroavanja
njegovih vitalnih interesa. Zalaemo se da javne funkcije obavljaju najstruniji i najsposobniji
ljudi bez obzira na stranaku pripadnost. Ali isto tako oni moraju biti dokazani borci kojima
je jedini interes interes srpskog naroda i njegova zajednika drava.
Zbog svega iznetog g. predsednie, izraavamo nau bezrezervnu podrku Vaem zahtevu
da se g. Mikeli razrei dunosti predsednika Vlade. Smatramo da je kao predsednik Vlade
najodgovorniji za njen rad i stanje koje je nastalo takvim radom.
Pripadnici 18. korpusa
SRPSKE VOJSKE KRAJINE
M.P.495
Preslika, strojopis, irilica
HR-HMDCDR, 18., inv. br. 1932.
494
495

Zapadne.
Prijemni peat: Komanda 98. pjeadijske brigade, Int. br. 2-10, 6. 3. 1995.

273

88

1995., oujak 8.
[Knin]
Izvjee Odjeljenja bezbjednosti zapovjedniku G SVK s operativnim saznanjima o
inkriminirajuim radnjama u kojima je sudjelovao ministar obrane RSK Rade Tanjga
GLAVNI TAB SVK
Odelenje bezbednosti
Str. pov. broj 33-59
08. 03. 1995. godine
dr. puk. Rade Tanjga, MO RSK,
operativna saznanja. K O M A N D A N T U G SVK
Na osnovu Vaeg usmenog nareenja od 08. 03. 1994.496 godine za dobijanje potpunije
informacije o inkriminisanim radnjama dr. puk. Rade Tanjge, dosadanja naa operativna
saznanja sa kojima raspolaemo su sledea:
Da je dr. puk. Rade Tanjga, MO RSK, za vreme svoje dosadanje funkcije zloupotrebljavao
svoj poloaj na taj nain to je raznim falsifikovanjem rauna, kupovinom automobila,
preureenjem kojekakvih poslovnih prostorija, stvarao sebi i svojoj porodici veliku
materijalnu protivvrednost (prilog, pregled inkriminisanih radnji).
Kroz operativna saznanja dolo se do podataka da je MO dr. puk. Rade Tanjga delio
automobile, kompjutere, pisae maine, gorivo, finansirao tampanje lista Magazin i
drugo, a to je sve ove i sline transakcije i malverzacije pokrivao odgovarajuim papirima
(rauni, odluke, priznanice i dr.497).
Organ bezbednosti MO prikupio je navedena saznanja o nedozvoljenim radnjama dr. Rade
Tanjge, koja nije uspeo dokumentovati iz razloga to je dr. Tanjga na sva vanija formacijska
mesta postavio svoje ljude. Sve malverzacije su sistematski i struno sprovoene tako da
je za prikupljanje dokaznog materijala potrebno izvriti materijalno finansijsku kontrolu
poslovanja MO. Obzirom da nemamo operativne pozicije u sekretarijatu Skuptine RSK,
poto nije u naem delokrugu rada, nismo bili u mogunosti da nabavimo fono snimak
izlaganja MO RSK puk. Rade Tanjge od 08. 03. 1995. godine, jer je jedanaesta taka
dnevnog reda sednice bila zatvorena za javnost.
Procenili smo da bi direktno