Sie sind auf Seite 1von 392

REPUBLIKA HRVATSKA

I DOMOVINSKI RAT 1990.-1995.


DOKUMENTI
Knjiga 16.
DOKUMENTI INSTITUCIJA
POBUNJENIH SRBA
U REPUBLICI HRVATSKOJ
(sijeanj travanj 1995.)

REPUBLIKA HRVATSKA I DOMOVINSKI RAT 1990.-1995. DOKUMENTI


KNJIGA 16.
BIBLIOTHECA CROATICA: SLAVONICA, SIRMIENSIA ET BARANYENSIA
Hrvatski demokratski pokret i Domovinski rat Dokumenti, knjiga 8.
Nakladnik:
Hrvatski memorijalno-dokumentacijski centar Domovinskog rata Zagreb
Hrvatski institut za povijest-Podrunica za povijest Slavonije, Baranje i Srijema Slavonski Brod
Za nakladnika:
Dr. sc. Ante Nazor
Dr. sc. Stanko Andri
Recenzenti:
Doc. dr. sc. Ante Nazor
Dr. sc. Nikica Bari
Urednici:
Josipa Maras Kraljevi, prof.
Dr. sc. Janja Sekula Giba
Suradnici:
Julija Baruni Pletikosi, prof.
Ivan Brigovi, prof.
Dr. sc. Ana Holjevac Tukovi
eljka Krie, prof.
Mr. sc. Anela Ljubas
Natko Martini Jeri, prof.
Petar Miji, prof.
Ivan Rado, prof.
Mate Rupi, prof.
Dr. sc. Slaven Rui
Domagoj tefani, prof.
Ilija Vuur, prof.
Lektorica:
Julija Baruni Pletikosi, prof.
Izrada kazala:
eljka Krie, prof.
Prijepis:
Indira Alpeza
Priprema za tisak:
Kolumna d.o.o.
Tisak:
??
Naklada:
500 primjeraka

REPUBLIKA HRVATSKA
I DOMOVINSKI RAT 1990.-1995.
DOKUMENTI
Knjiga 16.

DOKUMENTI INSTITUCIJA
POBUNJENIH SRBA
U REPUBLICI HRVATSKOJ
(sijeanj travanj 1995.)

Zagreb Slavonski Brod, srpanj 2014.

SADRAJ:

Predgovor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1
Kratice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7
1.
2.

3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.

13.

1995., sijeanj 4., Okuani Informacija taba za otvaranje autoputa Vlade RSK
o reimu putovanja autocestom Zagreb Lipovac . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9
1995., sijeanj 9., [Topusko] Prosvjedno pismo Jurija Miakotnika, koordinatora
za civilna pitanja UNPROFOR-a za Sektor Sjever, sekretaru SUP-a Vojni uri kaljcu,
kojim upozorava na uestale krae UNPROFOR-ovih vozila i trai poduzimanje
odgovarajuih mjera kojima bi se zaustavili takvi incidenti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10
1995., sijeanj 12., Okuani Izvjee SUP-a Okuani Upravi javne bezbjednosti
MUP-a RSK o problemima s neposluhom posebnih jedinica milicije iz RSK na bojitu
u zapadnoj Bosni . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11
1995., sijeanj 13., Slunj Slubena zabiljeka SJB Slunj o informativnom razgovoru
s Milom Zriliem iz urin Potoka koji trai odobrenje za naputanje teritorija RSK
zbog maltretiranja od strane SVK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12
1995., sijeanj 14., [New York] Protest posebnog izaslanika glavnog tajnika UN-a
za bivu Jugoslaviju upuen Milanu Martiu, predsjedniku RSK, zbog zaustavljanja
dva konvoja UNPROFOR-a u Topuskom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13
1995., sijeanj 16., Knin Zapovijed Ministarstva unutarnjih poslova RSK SUP-u
Okuani da, u skladu s Gospodarskim sporazumom, provede skidanje zastava s jarbola
i uklanjanje natpisa RSK u Dragaliu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15
1995., sijeanj 16., [Knin] Zapovijed ministra obrane RSK Rade Tanjge o skidanju
svih oznaka RSK na dijelu autoceste Zagreb Lipovac koji se nalazi pod kontrolom
RSK, u skladu s Gospodarskim sporazumom potpisanim u prosincu 1994. godine . . . . . . . 15
1995., sijeanj 16., Benkovac Obavijest UNPROFOR-ova asnika zamjeniku efa
policije u Benkovcu o napadu na Hrvaticu Martu Kamber u Rodaljicama . . . . . . . . . . . . . 17
1995., sijeanj 16., Okuani Izvjee SUP-a Okuani o problemima s uklanjanjem
zastave i ploe RSK na graninom prijelazu Dragali . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17
1995., sijeanj 17., Glina Zakljuak Izvrnog savjeta SO Glina o obveznoj uporabi
irilice u slubenim nazivima javnih ustanova i privatnih poduzea na podruju glinske
opine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18
1995., sijeanj 19., Beograd Obavijest Narodne banke Jugoslavije upuena Narodnoj
banci RSK o dostavljanju dotacije gotovog novca radi zamjene novanica koje se povlae
iz opticaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19
1995., sijeanj 19., Knin Zapovijed ministra obrane RSK Rade Tanjge za razminiranje
eljeznike pruge Zagreb Beograd na podruju zapadne Slavonije povodom dolaska
Mjeovite komisije koja bi trebala utvrditi ispravnost pruge, te za ponovno miniranje
pruge nakon odlaska Komisije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20
1995., sijeanj 19., Drni Slubena zabiljeka SJB Drni o maltretiranju Hrvata
u Siveriu, koje je prijavila Civilna policija UN-a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21
V

14. 1995., sijeanj 19., Knin Poruka predsjednika RSK Milana Martia stanovnitvu
RSK u kojoj ih, izmeu ostalog, upozorava da se ne daju zastraiti hrvatskom ratnom
propagandom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21
15. 1995., sijeanj 19., Okuani Zamolba Slobodana Mrkonjia ministru unutarnjih
poslova RSK za odobrenje slubenog putovanja u Beograd radi zavrnih poslova oko
distribucije dokumentarnog filma Republika Srpska Krajina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22
16. 1995., sijeanj 20., Okuani Zakljuci s izvanredne sjednice Skuptine opine Okuani
u vezi otvaranja autoceste Zagreb Lipovac . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23
17. 1995., sijeanj 21., Knin Prijedlog Ministarstva za ekonomske odnose, privredni razvoj
i industriju RSK o novoj kategorizaciji dravnih industrijskih poduzea . . . . . . . . . . . . . . . 24
18. 1995., sijeanj 22., Knin Zakljuci s 28. sjednice Vlade RSK u vezi otvaranja autoceste
Zagreb Lipovac u sklopu provedbe Gospodarskog sporazuma izmeu RH i RSK . . . . . . . 25
19. 1995., sijeanj 22., Knin Uredba Vlade RSK o provedbi Gospodarskog sporazuma
izmeu RH i RSK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28
20. 1995., sijeanj 24., Knin Odluka MUP-a RSK o slanju 35 pripadnika MUP-a u
pomo srpskim snagama u BiH tijekom akcije Pauk . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30
21. 1995., sijeanj 26., Knin Dopis Resora dravne bezbjednosti MUP-a RSK ministru
unutarnjih poslova RSK s informacijama o promjenama u ruskom kontigentu snaga
UN-a i civilnoj policiji u Sektoru Istok te aktivnosti promatraa EEZ . . . . . . . . . . . . . . . . 30
22. 1995., sijeanj 26., Okuani Zakljuci sa sjednice Ratnog savjeta Srpske oblasti
Zapadna Slavonija o financijskoj pomoi 18. korpusu SVK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32
23. 1995., sijeanj 26., Vrhovine Zapisnik s 3. sjednice Skuptine opine Vrhovine . . . . . . . . 33
24. 1995., sijeanj 27., Knin Pismo predsjednika RSK Milana Martia glavnom tajniku
UN-a Boutrosu Boutrosu Ghaliju u kojem trai priznanje postojanja RSK i etiri nova
entiteta na podruju BiH te poziva snage UN-a da zatite teritorij AP Zapadna Bosna
od Armije BiH . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42
25. 1995., sijeanj 31., Vrginmost Popis otuenih vozila UNPROFOR-a koja se nalaze
kod graana na podruju opine Vrginmost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 44
26. 1995., sijeanj, Okuani Godinje izvjee SUP-a Okuani o radu PJM Zapadna
Slavonija u 1994. godini . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45
27. 1995., veljaa 1., Knin Priopenje za javnost Izvrnog odbora Srpske demokratske
stranke Krajine kojim se podrava vlast RSK u osudi hrvatske odluke o prestanku
mandata UNPROFOR-a na podruju RH te predlae prekid daljnje provedbe
Gospodarskog sporazuma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46
28. 1995., veljaa 2., Pakrac Stavovi Izvrnog savjeta Skuptine opine Pakrac
o vodovodnom povezivanju s hrvatskom stranom u sklopu provedbe Gospodarskog
sporazuma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47
29. 1995., veljaa 3., Knin Odluka Skuptine RSK o provedbi ujedinjenja RSK
s Republikom Srpskom kao osnovnom cilju vanjske politike . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49
30. 1995., veljaa 3., Knin Priopenje za javnost Ministarstva vanjskih poslova RSK
o sastanku ministra Milana Babia sa efom Promatrake misije EU za podruje bive
Jugoslavije, na kojem je Babi ustrajao na zahtjevu da podruje pod kontrolom
pobunjenih Srba ostane pod zatitom mirovnih snaga UN-a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50
31. 1995., veljaa 6., Knin Zamolba predsjednika RSK Milana Martia upuena
srpskom patrijarhu Pavlu da odobri episkopu dalmatinskom Longinu, episkopu
gornjokarlovakom Nikanoru i episkopu kljuko-petrovakom Hrizostomu nastavak
prikupljanja pomoi za potrebe naoruavanja RSK meu srpskom dijasporom u SAD-u,
Kanadi, Australiji i Europi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51
32. 1995., veljaa 7., Knin Obavijest Slube predsjednika RSK o susretu predsjednika
Milana Martia s episkopom gornjokarlovakim Nikanorom i episkopom dalmatinskim
Longinom, na kojem im je zahvalio na prikupljanju pomoi u SAD-u i Australiji
za potrebe SVK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 52
VI

33. 1995., veljaa 7., Knin Zapisnik s 30. sjednice Vlade RSK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 52
34. 1995., veljaa 7., Krnjak Plan evakuacije stanovnitva MZ Donji Skrad, Tuiloviki
Cerovac, Tuilovi i Brezova Glava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59
35. 1995., veljaa 8., Knin Prijepis tonskog zapisa 1. izvanredne sjednice Skuptine RSK . . . 61
36. 1995., veljaa 8., Knin Pismo Privredne komore Vladi RSK o zahtjevu privrednika
istone Slavonije za smanjenjem cijena nafte te zatraenom sastanku s resornim
ministarstvima da razmotre probleme u privredi regije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 134
37. 1995., veljaa 9., Knin Zapisnik s 31. sjednice Vlade RSK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 135
38. 1995., veljaa 14., Okuani Zakljuci sa sjednice Ratnog savjeta Srpske oblasti
Zapadna Slavonija o provedbi priprema za obranu toga podruja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 138
39. 1995., veljaa 14., Okuani Izvjee PJM Zapadna Slavonija SUP-u Okuani o stanju
u postrojbi i krijumarenju goriva od strane dijela pripadnika postrojbe . . . . . . . . . . . . . . 140
40. 1995., veljaa 15., Knin Zapisnik sa sastanka predsjednika Skuptine RSK
s Komandom 92. brigade SVK, na kojem su razmatrana pitanja dezerterstva, bolovanja
i materijalnog statusa pripadnika SVK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 142
41. 1995., veljaa 15., Drni Izvjee Opinskog povjerenitva za izbjeglice Drni
Komesarijatu za izbjeglice o materijalnom stanju izbjeglica, zdravstvenoj zatiti,
oivljavanju proizvodnje, nedostatku vode te podjeli odjee i obue . . . . . . . . . . . . . . . . . 144
42. 1995., veljaa 17., Pakrac Iz zapisnika sjednice Skuptine opine Pakrac na kojoj je
razmatrana politiko-sigurnosna situacija na podruju opine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 146
43. 1995., veljaa 18 ., Ljuboti Izvjee Civilne policije UN-a o stanju u selu Ljuboti
u kojem mjetani nou naputaju svoje domove i spavaju u kui pored Kenijskog
bataljuna UNPROFOR-a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 148
44. 1995., veljaa 22., Knin Pismo Ministarstva obrane RSK Vladi RSK kojim se trai
donoenje plana djelovanja dravnih tijela u vrijeme ratnog stanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . 149
45. 1995., veljaa 24., Okuani Zapisnik s 33. sjednice Vlade RSK . . . . . . . . . . . . . . . . . . 151
46. 1995., veljaa 24., Knin Optunica Vojnog tuilatva u Kninu protiv Vukaina uria
zbog ubojstva Marte Dra . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 153
47. 1995., veljaa 24., Okuani Iz prijepisa tonskog zapisa 2. izvanrednog zasjedanja
Skuptine RSK na kojoj je raspravljano o politiko-sigurnosnoj situaciji u zapadnoj
Slavoniji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 154
48. 1995., veljaa 24., Okuani Skraeni zapisnik s 2. izvanrednog zasjedanja Skuptine
RSK na kojem je razmatrana politiko-sigurnosna situacija u zapadnoj Slavoniji . . . . . . . .169
49. 1995., veljaa 24., Benkovac Izvjee SJB Benkovac SUP-u Knin o razlozima
pogorane politiko-sigurnosne situacije na podruju Benkovca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 171
50. 1995., veljaa 28. ,Slunj Zapisnik sa sjednice Odbora za obranu i bezbjednost
Skuptine RSK na kojoj je zakljueno da pripreme za obranu RSK nisu na
zadovoljavajuoj razini te su Skuptini predloeni zakljuci o njezinu poboljanju . . . . . . . 173
51. 1995., veljaa 28., Knin Zapovijed ministra obrane RSK za ilegalnu nabavu
automobila za Ministarstvo obrane RSK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 174
52. [1995., oujak 1.], [Knin] Dopis kojim predsjednik RSK Milan Marti od
zastupnika Skuptine RSK trai da podupru njegov prijedlog o smjeni predsjednika
krajinske Vlade Borislava Mikelia . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 175
53. 1995., oujak 1., Knin Zapisnik s 1. sjednice prvog redovnog zasjedanja Skuptine
RSK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 176
54. 1995., oujak 1., Petrinja Odluka SO Petrinja sa zahtjevom Komandi 31. pbr SVK
za detaljnu analizu vojnog poraza u sukobu s postrojbama 5. korpusa Armije BiH
u zapadnoj Bosni, te zahtjevom da vladajue institucije RSK daju potporu u stvaranju
profesionalnih vojnih postrojbi i osiguraju pomo za obitelji poginulih i nestalih
pripadnika SVK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 238
VII

55. 1995., oujak 1., Petrinja Zahtjev SO Petrinja Ministarstvu obrane RSK da analizira
ulogu i djelovanje 31. pbr na bojitu u zapadnoj Bosni i odgovori na pitanja vezana za
mobilizaciju i obranu na podruju SO Petrinja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 239
56. 1995., oujak 1., Knin Dopis kojim Udruenje ratnih vojnih invalida RSK od
Skuptine RSK zahtijeva reguliranje prava i povlastica vojnih invalida i obitelji
poginulih . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 241
57. 1995., oujak 2., Knin Zapisnik s 35. sjednice Vlade RSK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 242
58. 1995., oujak 6., Beli Manastir Priopenje zastupnika Srpske demokratske stranke
srpskih zemalja, Socijaldemokratske stranke RSK te nezavisnih zastupnika s podruja
SO Beli Manastir kojim izraavaju svoju podrku predsjedniku Vlade RSK Borislavu
Mikeliu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 243
59. 1995., oujak 6., Obrovac Zamolba Izvrnog savjeta opine Obrovac upuena
Ministarstvu prometa i veza RSK da im pomogne postaviti televizijski odailja za
prijem signala TV RSK, RS i SRJ na prostoru MZ Karin Gornji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 244
60. 1995., oujak 7., Beli Manastir Priopenje za javnost belomanastirskog Opinskog
odbora Srpske partije socijalista kojim izraavaju protivljenje zahtjevu za smjenom
tadanje Vlade RSK, predvoene Borislavom Mikeliem . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 245
61. 1995., oujak 7., Glina Zakljuak SO Glina kojim se ukazuje na probleme u
provedbi proljetne sjetve na podruju glinske opine te se ujedno zahtijeva adekvatna
pomo institucija RSK u osiguravanju nunih koliina repromaterijala i nafte za
lokalnu poljoprivrednu mehanizaciju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 246
62. 1995., oujak 7., Glina Zakljuak SO Glina u kojem se izraava odlunost
stanovnitva da se aktivno ukljui u obranu i suprotstave eventualnom napadu
hrvatskih postrojbi na RSK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 247
63. 1995., oujak 7., Slunj Odluka Odjeljenja obrane Slunj Uprave MO Kordun
o imenovanju povjerenika i zamjenika povjerenika Opinskog taba Civilne zatite za
podruje MZ Donji Poloj, s razdiobom njihovih zadataka, vezanih uz problematiku
evakuacije lokalnog stanovnitva u sluaju napada hrvatskih postrojbi na RSK . . . . . . . . . 248
64. 1995., oujak 8., Knin Prijepis tonskog zapisa nastavka 1. sjednice te 2. sjednice
prvog redovnog zasjedanja Skuptine RSK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 249
65. 1995., oujak 8., Knin Odluka Skuptine RSK o izboru Drage Kovaevia za
ministra informiranja u Vladi RSK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 283
66. 1995., oujak 8., Knin Zakljuci Skuptine RSK o rjeavanju problematike prava
pripadnika SVK i o razdiobi Ministarstva za rad, boraka i socijalna pitanja na dva
posebna ministarstva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 284
67. 1995., oujak 8., Knin Obavijest MUP-a RSK podreenim tijelima o zapovijedi
predsjednika RSK Milana Martia da do daljnjega dunost ministra unutarnjih poslova
RSK vri Neboja Pavkovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 285
68. 1995., oujak 9., Knin Slubena zabiljeka Ministarstva vanjskih poslova RSK
o susretu ministra Milana Babia i veleposlanika SAD-a u Republici Hrvatskoj Petera
Galbraitha, na kojemu se, izmeu ostalog, razmatrala mogunost povlaenja Zatitnih
snaga UN-a iz Hrvatske, te eventualne posljedice takve odluke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 286
69. 1995., oujak 9., Knin Priopenje za javnost ministra vanjskih poslova RSK Milana
Babia o protivljenju promjeni mandata UNPROFOR-a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 289
70. 1995., oujak 9., Knin Priopenje za javnost Slube za informiranje Ureda
predsjednika RSK o stavu predsjednika Milana Martia glede neuvrtavanja prijedloga
o smjeni predsjednika Vlade RSK Borislava Mikelia na dnevni red 2. sjednice prvog
redovnog zasjedanja Skuptine RSK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 290
71. 1995., oujak 13., Knin Zamolba Udruenja izbjeglih i protjeranih osoba u RSK
glavnom tajniku UN-a da posreduje pri Visokom povjerenitvu UN-a za izbjeglice,
VIII

72.

73.

74.
75.
76.

77.
78.
79.
80.
81.

82.
83.

84.

85.

kako bi se ukinula zabrana isporuke humanitarne pomoi Srbima u RSK, uvedena zbog
sudjelovanja snaga RSK u napadima na zatienu zonu Biha i njihovog blokiranja
humanitarnih konvoja namijenjenih tamonjem stanovnitvu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 291
1995., oujak 13., Knin Zahtjev I. uprave Resora dravne bezbjednosti MUP-a RSK
kojim od Uprave javne bezbjednosti MUP-a RSK trai da se na podruju autoceste
u zapadnoj Slavoniji vodi evidencija o prelascima osoba iz RSK na slobodni hrvatski
teritorij . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 292
1995., oujak 15., Pakrac Zahtjev SO Pakrac upuen elnitvu RSK da prilikom
buduih diplomatskih pregovora vezanih uz eventualnu izmjenu mandata
UNPROFOR-a u Hrvatskoj vodi rauna o interesima srpskog stanovnitva
u zapadnoj Slavoniji, s naglaskom na stavljanje pod meunarodnu zatitu cjelokupnog
srpskog etnikog prostora Zapadne Slavonije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 293
1995., oujak 16., Knin Zapisnik s 38. sjednice Vlade RSK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 295
1995., oujak 16., Okuani Informacija SUP-a Okuani MUP-u RSK o
nepravilnostima uoenima prilikom provedenog nadzora na dijelu autoceste
Zagreb Lipovac pod srpskim nadzorom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 296
1995., oujak 18., Okuani Izvjee SUP-a Okuani Upravi javne bezbjednosti
MUP-a RSK o problemima vezanim uz odvijanje prometa na dijelu autoceste Zagreb
Lipovac pod srpskim nadzorom, s naglaskom na brojne nezakonite radnje pripadnika
18. korpusa SVK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 297
1995., oujak 19., Knin Izvjee Odsjeka bezbjednosti Komande 7. korpusa SVK
Glavnom tabu SVK o mitingu Srpske radikalne stranke u Kninu . . . . . . . . . . . . . . . . . . 299
1995., oujak 20., Okuani Izvjee SMON-a Okuani o odranoj javnoj tribini
zapadnoslavonskog ogranka Srpske radikalne stranke RSK u Okuanima, kojoj je
prisustvovao i Vojislav eelj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 300
1995., oujak 21., Pakrac Zakljuci SO Pakrac o mjerama sprjeavanja odljeva
informacija iz RSK te krijumarenja nafte na podruju autoceste Zagreb Lipovac
u kojem sudjeluju pripadnici policije i vojske RSK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 301
1995., oujak 23., Okuani Izvjee SUP-a Okuani Upravi javne bezbjednosti
MUP-a RSK o ilegalnim prilazima autocesti koje kontroliraju pripadnici 18. korpusa
SVK te o zapovijedi komandanta 18. korpusa o zapreivanju istih . . . . . . . . . . . . . . . . . . 302
1995., oujak 24. ,[Okuani] Dopis Komande 18. korpusa SVK predsjedniku
Oblasnog vijea SO Zapadna Slavonija Duku Vitezu, u kojem se odgovara na optube
SUP-a Okuani glede sudjelovanja pripadnika SVK u nedozvoljenoj trgovini i drugim
nezakonitim radnjama na dijelu autoceste Zagreb Lipovac koji je pod srpskim
nadzorom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 304
1995., oujak 24., Okuani Izvjee Oblasnog vijea SO Zapadna Slavonija upueno
predsjedniku Vlade RSK, o kaotinom stanju na tom podruju nastalom nakon
putanja u promet dionice autoceste Zagreb Lipovac izmeu Novske i Nove Gradike . . 306
1995., oujak 25., Vojni Zahtjev Uprave MO Kordun naelniku Opinskog
taba CZ Vojni o nunosti izrade plana prihvaanja civilnog stanovnitva iz pojedinih
mjesnih zajednica opine Krnjak u sluaju poetka ratnih djelovanja protiv Republike
Hrvatske . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 308
1995., oujak 27., Slunj Obavijest SJB-a Slunj glinskom SUP-u i Upravi javne
bezbjednosti MUP-a RSK o granatiranju graninog pojasa izmeu RSK i BiH,
nedaleko Kordunskog Ljeskovca, koje su s ciljem sprjeavanja nedozvoljene trgovine
na tom prostoru izvele postrojbe SVK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 309
1995., oujak 29., Glina Rezolucija SO Glina kojom se trai da RSK i nakon
31. oujka 1995. ostane pod zatitom UN-a i da se ne mijenja dotadanji mandat
mirovnih snaga, uz zahtjev da Vijee sigurnosti UN-a ukine sankcije za RSK . . . . . . . . . . 311
IX

86. 1995., oujak 30., Knin Zapisnik s izvanredne sjednice Vlade RSK na kojoj se
raspravljalo o problematici vezanoj uz produenje, odnosno izmjenu dotadanjeg
mandata mirovnih snaga UN-a u Republici Hrvatskoj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 312
87. 1995., oujak 30., Vojni Odluka Opinskog taba CZ Vojni o usvajanju plana
prihvata civilnog stanovnitva iz pojedinih mjesnih zajednica opine Vojni . . . . . . . . . . . 314
88. 1995., travanj 4., Okuani Izvjee PJM Zapadna Slavonija o stanju u postrojbi
i nespremnosti za izvravanje borbenih zadataka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 315
89. 1995., travanj 5., [New York] Pismo posebnog izaslanika glavnog tajnika UN-a
za bivu Jugoslaviju Yasushija Akashija predsjedniku RSK Milanu Martiu, u kojem
trai prekid napada na Biha, zapoinjanje pregovora s 5. korpusom ABiH te
uspostavljanje primirja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 316
90. 1995., travanj 5., Knin Zapisnik sa 17. sjednice Upravnog odbora Privredne komore
RSK odrane u Topuskom 9. oujka 1995. godine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 317
91. 1995., travanj 6., Knin Informacije Slube za platni promet i financijsku kontrolu
RSK o rezultatima poslovanja poduzea u 1994. godini upuene predsjedniku
Skuptinskog odbora za budet i financije RSK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 320
92. 1995., travanj 7., Okuani Zahtjevi Srpske radikalne stranke za zapadnu Slavoniju
sa skupa Recimo svetu ne, odranog u Okuanima, upueni Vladi RSK . . . . . . . . . . . . 323
93. 1995., travanj 8., Okuani Priopenje za javnost Organizacijskog odbora za
odravanje skupa Recimo svetu ne u namjeri da zaustave radove na sanaciji pruge
Zagreb Beograd na dijelu koji prolazi kroz zapadnu Slavoniju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 324
94. 1995., travanj 9., Knin Pismo Vlade RSK Skuptini opine Okuani u vezi nastavka
sanacije eljeznike pruge u zapadnoj Slavoniji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 325
95. 1995., travanj 10., Vojni Zahtjev Odsjeka za pogranine poslove SUP-a Vojni
upuen SJB-u Slunj kojim se trai operativna provjera odreenih osoba hrvatske
nacionalnosti, a u vezi njihovog zahtjeva za iseljenje iz RSK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 327
96. 1995., travanj 10., Okuani Odluka Skuptine opine Okuani o obustavljanju svih
radova na pruzi Zagreb Beograd te zahtjev za pokretanje izglasavanja nepovjerenja
Vladi RSK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 328
97. 1995., travanj 13., Beli Manastir Izvjee OM Vukovar MUP-u Knin o boravku
u Belom Manastiru G. W. Hewitta, britanskog veleposlanika te P. Corvina i C.
Sabahudina, efa i zamjenika efa Istonog sektora za civilna pitanja UNPROFOR-a . . . . 330
98. 1995., travanj 14., Vrhovine Priopenje Skuptine opine Vrhovine u kojem se
izraava neslaganje s Rezolucijom Vijea sigurnosti UN-a broj 981 . . . . . . . . . . . . . . . . . . 331
99. 1995., travanj 15., Knin Zahtjev Ministarstva vanjskih poslova RSK posebnom
izaslaniku glavnog tajnika UN-a da se deblokiraju granini prijelazi Batina, Erdut,
Ilok, Tovarnik i Stara Gradika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 332
100. 1995., travanj 16., [Pale] Odluka Narodne skuptine RS o prihvaanju Projekta
ostvarivanja srpske federacije na temelju prijedloga Skuptine RSK . . . . . . . . . . . . . . . . . . 333
101. 1995., travanj 20., Knin Zahtjev Vojnog tuiteljstva RSK Vojnom sudu u Kninu
za utvrivanje odgovornosti pripadnika SVK osumnjienog za ubojstvo civilne osobe
u mjestu Medak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 334
102. 1995., travanj 21., Knin Zahtjev Uprave javne bezbjednosti MUP-a RSK SUP-u
Okuani da se izvre sve pripreme za zatvaranje autoceste Zagreb Beograd . . . . . . . . . . . 335
103. 1995., travanj 21., Knin Zapovijed predsjednika RSK Milana Martia da se na
podruju zapadne Slavonije sprijei krijumarenje te kontakti izmeu stanovnika
RSK i RH koji nisu odobreni od slubenih tijela RSK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 336
104. 1995., travanj 21., Gradusa Zabiljeka sa zajednikog sastanka predstavnika opine
Caprag i vojnih predstavnika 26. pjeadijske brigade SVK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 337
X

105. 1995., travanj 22., Okuani Priopenje Okrunog odbora Srpske radikalne stranke za
zapadnu Slavoniju kojim se podrava odluka predsjednika RSK o zatvaranju autoceste . . .340
106. 1995., travanj 23., Okuani Plan mjera SUP-a Okuani za blokiranje autoceste na
graninim prijelazima Dragali i Paklenica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .341
107. 1995., travanj 24., Knin Odluka VSO RSK o prihvaanju produenja mandata
UNPROFOR-a s prigovorom na promijenjeni naziv mirovne operacije UNPROFOR
u UNCRO u smislu prejudiciranja politikog rjeenja odnosa izmeu RSK i RH. . . . . .343
108. 1995., travanj 24., [New York] Pismo posebnog izaslanika glavnog tajnika UN-a
za bivu Jugoslaviju Yasushija Akashija predsjedniku RSK Milanu Martiu u kojem
apelira na deblokadu autoceste, na provoenje Gospodarskog sporazuma te prihvaanje
hrvatske ponude za popravak Hidroelektrane Obrovac . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .344
109. 1995., travanj 28., Knin Dopis Ureda predsjednika RSK Republikom javnom
poslovanja MO RSK te utvrivanje odgovornosti ministra obrane Rade Tanjge . . . . . . . .345
110. 1995., travanj, [Knin] Informacija Narodne banke RSK o ostvarivanju monetarne
politike i problemima koji su je pratili tijekom oujka i travnja 1995. godine . . . . . . . . . .346
111. 1995., travanj, Knin Procjena Republikog taba Civilne zatite RSK o ugroenosti
stanovnitva te mogunostima za zatitu i evakuaciju tijekom oruanih sukoba . . . . . . . . .351
112. 1995., travanj], [Knin] Zapisnik o posjetu gospodarskih predstavnika Rusije Beogradu,
gdje su se susreli s privrednicima s okupiranih podruja Republike Hrvatske . . . . . . . . . . .362
Kazalo imena. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .371
Kazalo mjesta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .375

XI

PREDGOVOR

okumenti institucija pobunjenih Srba u Republici Hrvatskoj (sijeanj travanj 1995.)


esnaesta su knjiga u seriji koju je pod naslovom Republika Hrvatska i Domovinski
rat 1990. 1995. Dokumenti, od 2007. poeo objavljivati Hrvatski memorijalnodokumentacijski centar Domovinskog rata (dalje Centar). U knjizi su, kronolokim
slijedom s potrebnim znanstvenim aparatom, predstavljeni dokumenti iz arhivskog gradiva
Republike Srpske Krajine (RSK), koji se uvaju u Centru i drugim arhivskim ustanovama
u Republici Hrvatskoj. Svi navedeni dokumenti prepisani su, a njihovi originali ili preslike
originala u posjedu su Centra. Prilikom prijepisa dokumenata izvrene su nune transkripcije
radi njihove bolje itljivosti. Vei zahvati u tekstu naznaeni su stavljanjem teksta u uglatu
zagradu, a u biljekama je upozoreno na dijelove dokumenta koji su u izvorniku oteeni
i na dijelove koji su izostavljeni. Jednako tako, radi boljeg razumijevanja, u biljekama su
navedena imena ili prezimena sudionika koja se ne spominju u dokumentu ili podaci o
drugim dokumentima i literaturi u kojima se spominje isti dogaaj.
Dakako, dokumenti u knjizi pokazuju stajalita njihovih stvaratelja i zahtijevaju
posebnu kritiku ralambu koja bi ukazala na neobjektivno i netono navedene, katkad
ak i besmislene, podatke u njima. Primjerice, da su Srbi najdravotvorniji narod na
Balkanu i da je hrvatska drava iz Drugog svjetskog rata i danas uzor generalu Tumanu
(dok. 14), da je u Hrvatskoj samo 1994. bilo prekrteno preko 20.000 Srba (dok. 35) i
drugi dokumenti. U dokumentima u ovoj knjizi je i podatak da se jedan od zastupnika u
Skuptini RSK, Savo Krni, javno pohvalio da je sticajem okolnosti ukrao u Statistikom
zavodu Hrvatske jednu debelu knjigu s popisom stanovnitva u Austrougarskoj iz 1857.
godine, na to je zaradio aplauz nazonih skuptinara (dok. 35).
Izvori u ovoj knjizi potvruju da je velikosrpska politika, odnosno krilatica svi Srbi
u jednoj dravi bila uzrok ratu (dok. 23). To je i razlog zato prijedlog meunarodne
zajednice o mirnoj reintegraciji okupiranih dijelova RH, odnosno rjeenju krize davanjem
visoke autonomije Srbima u Hrvatskoj na podrujima gdje su imali apsolutnu veinu
tzv. Plan Z4, vodstvo RSK (dok. 31), ali i predsjednik Srbije Slobodan Miloevi (dok.
35) nisu uzeli ni u razmatranje. Dodue, u navedenim dokumentima kao razlog njegova
odbijanja navodi se i najava hrvatskoga vodstva da nee produiti mandat UNPROFOR-u
u Hrvatskoj.
Vodstvo RSK nije ni pomiljalo na mirnu reintegraciju UNPA zona, zapravo
okupiranoga podruja Republike Hrvatske. Primjerice, predsjednik RSK Milan Marti
je sredinom sijenja 1995. javno poruio da general Tuman nije svestan da je na elu
malobrojnog naroda i jedne, jo, neuspostavljene dravice, te da je pravo ludilo da u takvoj
situaciji eli da krene u rat sa najmnogoljudnijim i najdravotvornijim narodom na Balkanu
i da otkazuje gostoprimstvo Mirovnim snagama (dok. 14). Potom je na 1. izvanrednoj
sjednici Skuptine RSK, 8. veljae 1995., predsjednik RSK Milan Marti poruio da
ne eli novi rat i nova razaranja i da e uiniti sve da do njega ne doe, ali da e bude li
1

trebalo opet ratovati. Pritom je naglasio da RSK ne smije prihvatiti koncepciju tzv. mirne
reintegracije Krajine u Hrvatsku, te da bi ivot u Hrvatskoj bio gori od svakog rata i da
bi to znailo pristati na vlastitu smrt (dok. 35). Time je, zapravo, potvrdio opredjeljenje
za ratnu opciju. Takoer, procijenio je da e sljedei napad Hrvatske na teritorij RSK imati
ogranien cilj, jer je Hrvatska svjesna da nema snage za radikalnu agresiju na RSK, te da bi
se u tom sluaju uvele kaznene mjere svjetske zajednice protiv Hrvatske, ali i jai angaman
Vojske Jugoslavije i Republike Srpske u izvoenju neposrednih borbenih dejstava. Rekao
je da zbog geostratekih osjetljivosti teritorija RSK vie nije u poziciji da izgubi ni pedalj
zemlje, a da ga istovremeno ne kompenzujemo na nekom drugom mjestu, a sve usklaeno
sa gaanjem stratekih ciljeva po dubini hrvatske teritorije, ukljuujui tu i Zagreb. Smatra
da na taj nain Hrvatska ne bi mogla izbjei rat irih razmjera, u kojem bi RSK imala punu
podrku direktnim angaovanjem Vojske Republike Srpske i Jugoslavije (dok. 35).
Vodstvo RSK trailo je od meunarodne zajednice priznanje postojanja RSK i etiri
nova entiteta sa atributima drave na podruju BiH: muslimanska Bosna i Hercegovina,
hrvatska Herceg-Bosna, Republika Srpska i muslimanska Autonomna Pokrajina Zapadna
Bosna (dok. 24). Kao temeljni cilj vanjske politike RSK i dalje je isticano ujedinjenje
s Republikom Srpskom (dok. 29, 100), a zbog ouvanja stanja izazvanoga okupacijom,
vodstvo RSK uglavnom je trailo da podruja pod kontrolom pobunjenih Srba ostanu pod
zatitom mirovnih snaga UN-a te da se politiki pregovori vode na ravnopravnoj osnovi
izmeu dva suverena naroda, srpskog i hrvatskog i njihovih drava, Krajine i Hrvatske
(dok. 30, 47).
Politiku vodstva pobunjenih Srba pomagala je i Srpska pravoslavna crkva. Tako su, uz
odobrenje srpskoga patrijarha Pavla, episkop dalmatinski Longin, episkop gornjokarlovaki
Nikanor i episkop kljuko-petrovaki Hrizostom prikupljali pomo za naoruavanje i
odbranu RSK meu srpskom dijasporom u SAD-u, Kanadi, Australiji i Europi (dok. 31, 32).
Dokumenti u ovoj knjizi potvruju da je srbijansko vodstvo i u prvoj polovici 1995.
nastavilo podravati RSK, odnosno da je savezni sekretarijat za narodnu odbranu SR
Jugoslavije plaao stareine i stareinski kadar SVK, jer je to bila jedinstvena srpska vojska
(dok. 35). General SVK Milan eleketi naveo je da je poetkom 1995. SVK imala oko
67.000 ljudi, naglasivi iscrpljenost izvora snabdevanja Savezne Republike Jugoslavije, jer je
priznato da je Srpska Vojska Krajine za sve vreme rata crpela municiju i osnovna sredstva iz
zaliha bive JNA i dobivenih sredstava iz Vojske Jugoslavije te je izrazio nadu da e patriota
uvek biti i da ih ima, jer je srpski korpus veliki, iako je SVK nedostajalo 28.000 vojnih
obveznika koji su otili iz RSK. Primijetio je da Hrvatska drava sistematski i uporno
razvija svoje oruane snage koristei za to sva raspoloiva sredstva, da su plae hrvatskih
vojnika neusporedivo vee od onih u SVK, da su u Hrvatskoj vojni invalidi posebno
zatieni, za razliku od invalida iz SVK, iako je njihov motiv i dalje bio velik (dok. 35).
Istodobno, uz 67.000 vojnih obveznika, u RSK je tada bilo i 55.000 penzionera
i 19.800 drugih nosioca, kada je u pitanju invalidsko-boraka zatita koja se pokriva
direktno iz budeta, to gospodarstvo RSK nije moglo samo financirati, pa se i u 1995.
oekivala znatna financijska pomo od Srbije (dok. 35).
Kao i u prethodnom razdoblju, i u prvoj polovici 1995. srpske snage iz RSK,
zapravo s okupiranoga podruja RH, sudjelovale su tijekom akcije Pauk u napadima na
Bihaku enklavu u BiH, koja je bila jedna od Rezolucijom UN-a zatienih zona u Bosni i
Hercegovini (dok. 20, 26, 35, 54, 55). Zbog poraza koje su Srpskoj vojsci Krajine nanijele
hrvatske oruane snage, u RSK se postavilo pitanje njene reorganizacije, tako da se i u
navedenom razdoblju traila potpora stvaranju profesionalnih vojnih postrojbi i osiguranje
2

pomoi za obitelji poginulih i nestalih pripadnika SVK (dok. 54, 55). Sustavom obrane
bilo je obuhvaeno cjelokupno radno sposobno stanovnitvo RSK. Naime, oni koji nisu
bili u sastavu ratnih jedinica, bili su ukljueni u jedinice radne obaveze i angaovani na
izvoenju ininjerijskih radova u zonama odbrane jedinica te pripremi objekata za vatreno
dejstvo i zatitu i pripremi vrstih objekata za istu namenu u svim naseljenim mestima
(dok. 38). Dakako, i u pripremi evakuacije stanovnitva u sluaju napada hrvatskih snaga, o
emu svjedoe i planovi za evakuaciju navedeni u ovoj knjizi (dok. 34, 63, 83).
Izvori pokazuju da pripadnici srpskih snaga nisu prestali maltretirati civilno stanovnitvo
i preostale Hrvate u RSK ni u prvoj polovici 1995. (dok. 4, 8, 13), zbog ega se nastavilo
iseljavanje osoba hrvatske nacionalnosti. Zbog zahtjeva za iseljenje iz RSK, za neke od
njih zatraena je operativna provjera (dok. 95). Takoer, kao i u prethodnom razdoblju,
nastavljeno je masovno iseljavanje stanovnitva iz RSK (dok. 49), to potvruje i gore
navedeni podatak da je 28.000 vojnih obveznika otilo iz RSK (dok. 35). Tome u prilog
govori i podatak da se, u odnosu na popis iz 1992., broj srpskog stanovnitva u Baranji
smanjio za 10 posto, jer su se ljudi iselili iskljuivo iz ekonomskih razloga nemaju posla,
nemaju od ega da ive, a da trenutno (sijeanj 1995.) ima oko 800 zahteva za iseljenje
srpskog stanovnitva iz Baranje, iskljuivo iz ekonomskih razloga (dok. 53).
Nisu prestali ni problemi s nedisciplinom i dezerterstvom pripadnika srpskih snaga, loom
opremom i malim plaama, nedostatkom asnikog kadra i streljiva, te krijumarenjem
sirovina (prije svega nafte i benzina) i svakodnevnih potreptina, posebice nakon otvaranja
autoceste kroz okupirano podruje zapadne Slavonije (dok. 23, 35, 39, 40, 76, 79, 82, 84).
Spomenuto stanje krijumarenja goriva i prolaza na autocesti dovodilo je i do napetih odnosa
izmeu zapovjednitva Srpske vojske Krajine i MUP-a (dok. 81). Nedisciplinu pripadnika
srpskih postrojbi potvruje i podatak da je na okupiranom podruju, u UNPA zonama,
zabiljeen vei broj incidenata naoruanih pripadnika srpskih snaga prema UNPROFOR-u
te krae vozila UN-a (dok. 2). Jednako tako, i meu pripadnicima UN-a u UNPA zonama
bilo je raznih oblika nediscipline i nevojnikog, odnosno neasnog ponaanja, ak i
konzumiranja droge (dok. 21).
Otvaranje autoceste Zagreb Beograd kroz okupirano podruje RH u UN sektoru
Zapad, osim to je izazvalo razliite reakcije meu politiarima u RSK i stanovnitvom
toga podruja, postalo je izvor nestabilnosti, pa se pitanje otvaranja ili zatvaranja
autoceste koristilo u politikom nadmudrivanju unutar RSK, ali i prema Hrvatskoj, da bi
naposljetku postalo povodom za oslobodilaku operaciju hrvatskih snaga na tom podruju
(dok. 102, 108). Predstavnici meunarodne zajednice zahtijevali su da vodstvo RSK
nastavi provedbu Gospodarskog sporazuma i traili su otvaranje, odnosno deblokadu
autoceste Zagreb Beograd (dok. 108), kao i prekid napada na Biha, te otpoinjanje
pregovora s 5. korpusom ABiH i uspostavljanje primirja (dok. 89).
U knjizi navedene sjednice Skuptine RSK i Vlade RSK te drugi dokumenti
pokazuju postojanje snanog unutarnjeg sukoba izmeu predsjednika RSK Milana
Martia i predsjednika Vlade RSK Borislava Mikelia (dok. 35, 37, 52). U tom sukobu
je predsjednika RSK Milana Martia i ministra vanjskih poslova RSK Milana Babia
podrala Srpska radikalna stranka, koja je zatraila smjenu predsjednika Srbije Slobodana
Miloevia i predsjednika Vlade RSK Borislava Mikelia. Na mitinzima u RSK,
predsjednik Srpske radikalne stranke Vojislav eelj nazvao je Slobodana Miloevia
najveim srpskim izdajnikom ravnim Vuku Brankoviu, iako priznaje da ga je ispoetka
podravao i da je imao velike zasluge u odbrani srpskog naroda, ali da sada radi protiv
3

srpskih interesa i da se na vlasti odrava uz pomo tajne policije, KOS-a i ratnih kriminalaca,
te da ga im prije treba smeniti (dok. 77).
Kao predsjednik Vlade RSK Borislav Mikeli zastupao je drugaiji pristup provoenju
gospodarske politike i razgovora s hrvatskom stranom od predsjednika RSK Milana
Martia. Nakon potpisivanja Zagrebakoga sporazuma 29. oujka 1994., uslijedilo je
nekoliko mjeseci veoma iscrpnih pregovora na podruju ekonomskih odnosa prije nego
to je njegova vlada potpisala 2. prosinca 1994. sporazum o gospodarskim odnosima s
Vladom RH, koji je obuhvatio pitanja autoceste, naftovoda, vodovodnih sustava i elektrine
energije. Sporazum je potpisan uz suglasnost Predsjednika RSK i Skuptine RSK te uz
posredovanje meunarodne Konferencije o bivoj Jugoslaviji i supredsjedatelja lorda Davida
Owena i Thorvalda Stoltenberga. Potom je 21. prosinca 1994. otvorena autocesta, iako
jo ne na 24 sata, ime su smanjene stvorene tenzije da e opet doi do otvorenoga rata
s Hrvatskom. Nakon toga u funkciju je 25. sijenja 1995. puten naftovod, iako jo nije
postignut sporazum o zajednikoj naftnoj kompaniji, ime je RSK dobila prve koliine
naftnih derivata, koje su u velikoj meri sanirale ve veoma krupne probleme u kojima
je s naftnim derivatima bila RSK. Nastavljene su i aktivnosti oko vodovodnih sustava i
dalekovoda te aktivnosti kao podloga ulaska u pregovore oko mogueg putanja pruge
Zagreb-Okuani-Brod-Mirkovci-Tovarnik-Beograd u promet (dok. 35).
Reagirajui na javno izraeno nezadovoljstvo vodstva Republike Hrvatske postojeim
mandatom snaga UN-a u Hrvatskoj, Vlada RSK traila je da UNPROFOR ostane u
istom mandatu na prostoru Republike Srpske Krajine i da Republika Srpska Krajina
ostane zatiena zona, a Skuptina Republike Srpske Krajine je na svojoj 1. vanrednoj
sednici u 1995. godini, 8. veljae 1995. donijela Odluku o proglaenju stanja neposredne
ratne opasnosti u Republici Srpskoj Krajini i prihvatila prijedlog Vlade RSK da se prekine
pregovaraki proces s Hrvatskom o ekonomskim pitanjima, ukljuujui i politika pitanja,
dok Hrvatska ne povue svoj zahtjev za otkazivanje mandata mirovnih snaga Ujedinjenih
naroda u zonama pod zatitom na teritoriji Republike Srpske Krajine (dok. 35).
Slubene zabiljeke Ministarstva vanjskih poslova RSK svjedoe da se o moguem
povlaenju Zatitnih snaga UN-a iz Hrvatske i o eventualnim posljedicama razmatralo u
oujku 1995. u Kninu na tajnom sastanku izmeu ministra Milana Babia i veleposlanika
SAD-a u Republici Hrvatskoj Petera Galbraitha. Pritom je istaknuto da se postojei mandat
UNPROFOR-a ne moe odrati, jer je UNPROFOR pokazao neuspjeh kod povratka
izbjeglica i nije osigurao zatitu nesrpskog stanovnitva, te da predsjednik RH Franjo
Tuman ne moe povui svoju izjavu zbog svog naroda, pa se trai trajno rjeenje preko
promjene mandata, kako bi nove snage imale zadatak odravati prekid vatre od 29. oujka
1994., provoenje Ekonomskog sporazuma, nadziranje svih granica zatienog podruja
ukljuujui i meunarodnu prema BiH, ime e se postii osiguranje hrvatskih zahtjeva, ali
i prekid vatre, to je cilj srpske strane, te da bi s provoenjem Privrednog sporazuma od 2.
prosinca 1994. Krajina pospjeila trgovinu s Hrvatskom i Europom. Od RSK se oekivao
nastavak provoenja toga sporazuma, ubrzanje nastavka pregovora o novim mjerama
iz Sporazuma te obnovi eljeznikog saobraaja Zagreb-Split do ljeta ove godine, itd.
Ministru Babiu posebno neprihvatljivo bilo je da UN titi granicu Hrvatske (dok. 68).
Raspravljajui o problematici izmjene dotadanjeg mandata mirovnih snaga UN-a u
RH, Vlada RSK je na izvanrednoj sjednici 30. oujka 1995. zakljuila da je Republika
Srpska Krajina suverena drava srpskog naroda i svih graana koji u njoj ive te da nije
u sastavu nikakve drave Hrvatske i nee prihvatiti nikakav aranman Ujedinjenih nacija
koji bi je mimo njene volje doveo u takav poloaj (dok. 86). Ipak, budui da postojee
4

stanje i djelovanje UNPROFOR-a u Hrvatskoj hrvatsko vodstvo vie nije moglo podrati,
a ni izdrati, Rezolucijom 981 Vijea sigurnosti UN-a od 31. oujka 1995. donesena je
odluka o pokretanju mirovne operacije u Hrvatskoj pod nazivom UNCRO (United
Nations Confidence Restoration Operation in Croatia), odnosno Operacija UN-a za
obnovu povjerenja u Hrvatskoj kao zamjena za dotadanji UNPROFOR (United Nations
Protection Forces Zatitne snage Ujedinjenih naroda). To je izazvalo protivljenje vodstva
RSK (dok. 69), odnosno zamjerku da promijenjeni naziv dosadanjeg mandata OUN
prejudicira politiko rjeenje odnosa izmeu RSK i Hrvatske, to je u suprotnosti sa duhom
misije OUN-a to je za RSK neprihvatljivo, te zbog toga na svojoj teritoriji ne moe
prihvatiti oznake i isticanje misije OUN koji sadre ili mogu sugerisati naziv Hrvatske
(dok. 107).
U tom razdoblju na snazi su bile sankcije prema SR Jugoslaviji, koje je uvela
meunarodna zajednica (Rezolucija UN-a 820), a Rezolucijom 970 ponovljen je stav iz
Rezolucije 820 i odreeno da se roba iz Jugoslavije ne moe uvoziti na teritoriju Republike
Srpske Krajine bez odobrenja Vlade u Zagrebu, kao i u Republiku Srpsku, bez odobrenja
vlade BiH u Sarajevu. Komentirajui takvo stanje, Milan Babi primijetio je da je RSK
u jednom vremenu od 1992. godine, bez obzira na sve te rezolucije koje su doneene i u
pogledu definisanja od strane meunarodne zajednice, statusa RSK i u pogledu uvoenja
sankcija mogla da ostane u dosta stabilnim ekonomskim prilikama, bez obzira na rat i na
sve tegobe, s obzirom na sukob sa Hrvatskom, jer je granica Savezne Republike Jugoslavije
na Drini, na Dunavu kod Tovarnika bila propusna, tako da RSK nije oseala posledice
svih tih odluka Ujedinjenih nacija (dok. 35). Prilike su se, oigledno, u meuvremenu
promijenile i sankcije su utjecale na slabljenje gospodarstva u SR Jugoslaviji, a time i na
loe gospodarsko stanje u RSK. Da je blokada graninih prijelaza Batina, Erdut, Ilok,
Tovarnik i Stara Gradika, koju su provele snage UN-a, zabrinula vodstvo RSK, svjedoi i
zahtjev Ministarstva vanjskih poslova RSK posebnom izaslaniku glavnog tajnika UN-a za
njihovom deblokadom (dok. 99).
U dokumentima navedenim u ovoj knjizi nalaze se i podaci koji govore o gospodarskom
stanju u RSK. Primjerice, podatak da je Poljoprivredni kombinat Belje pred rat
proizvodio godinje 262.000 tona raznih poljoprivrednih proizvoda, a da je u 1994. godini
proizveo 34.300 tona, to je pad proizvodnje od 87 posto; da je proizvodnja penice pala za
75 posto, eerne repe za 90 posto, jema za 84 posto, merkantilnog kukuruza za 64 posto,
sjemenskog kukuruza 69 posto, suncokreta 53 posto, soje 58 posto, groa 30 posto. U
Belju je smanjen i broj stoke, pa je poetkom 1995. broj krmaa smanjen za 86%, s 5140
pao je na 703; prasadi je prije rata proizvedeno godinje 111.000 komada, u 1994. samo
2390, to je pad proizvodnje za 97,85% 98%; broj svinja tovljenika smanjen je za 98%;
brojlera za 99,13%, s 3.500.000 na 30.000; a tov goveda smanjen je za 67,5%. Naveden je
i podatak da je vrijednost bruto proizvodnje u Belju u 1990. godini iznosila 800.000.000
DM, da je u 1993. godini ta vrijednost pala na 83.000.000, a u 1994. godini na 63.000.000
DM, te da e u 1995. godini taj pad vjerojatno zavriti na 3.000.000 DM (dok. 53).
Dokumenti u ovoj knjizi pokazuju i mogunosti proizvodnje elektrine energije u RSK
tijekom 1994. godine. Tako se navodi da su u razdoblju od 1. sijenja do 31. prosinca 1994.
elektrane u RSK proizvele 316 miliona 512.191 kilovat sati elektrine energije, od toga
HE Obrovac 182 miliona 772.800 kilovat sati, HE Manojlovac 111 miliona 156.950
kilovat sati elektrine energije, HE Golubi 22 miliona 387.056 kilovat sati elektrine
energije i mala hidroelektrana Kri 195.292 kilovat sati elektrine energije (dok. 53).
5

Procjenjujui ugroenost stanovnitva i mogunost za njihovu zatitu i spaavanje tijekom


oruanih sukoba, Republiki tab Civilne zatite RSK je u travnju 1995. naveo sljedee
podatke:
ukupna duina granice prema Republici Hrvatskoj iznosi 923 km, Cazinskoj krajini
118 km, a prema Maarskoj 79 km;
teritorija Republike Srpske Krajine /bez podruja koja se nalaze pod zatitom UN i
prostora koje je okupirala Republika Hrvatska/ ima povrinu od 17.028 km, na kojoj ivi
oko 430.000 stanovnika, od ega je oko 120.000 izbjeglica /dijelom ratom postradalog
stanovnitva koje je izbjeglo iz Republike Hrvatske u Republiku Srpsku Krajinu/;
prosjena naseljenost je 25 stanovnika /km sa karakteristikom velike neujednaenosti,
od 54 stanovnika /km u Istonoj Slavoniji, Baranji i Zapadnom Sremu do 10 stanovnika
/km u Lici (dok. 111). Iako, u dokumentima se spominje i podatak da Srba u Krajini
nema vie od 350.000, a da od toga skoro polovina ivi u istonom delu, te da je ogroman
prostor cele Dalmacije, Korduna, Banije i zapadne Slavonije praktiki nenaseljen (dok. 35).
Uz to, procijenjeno je da e hrvatske snage vjerojatno napasti na odreenim pravcima
radi odsjecanja djelova teritorije RSK, a manje je vjerovatna ofanziva na cijelom frontu.
Kao mogui taktiki pravci djelovanja hrvatskih snaga navedeni su:
Zadarsko-Kninski pravac /Zadar-Benkovac-Knin/, Splitsko-Kninski pravac /MuDrni-Knin/, ibensko-Kninski pravac /ibenik-Oklaj-Knin/, Sinjsko-Kninski pravac /
Sinj-Vrlika-Knin/ na Sjeverno-dalmatinskoj operacijskoj osnovici, s najvjerovatnijim
ciljem da istovremenim udarom sa padina Velebita i Skradina /preko Bribirskih Mostina/
izvre odsjecanje Benkovca i Obrovca od Knina, sa spajanjem u reonu Bruke, s time da
bi prema Kninu, najvjerovatnije, primjenili manevar preko Oklaja, zatim preko Mosea i
Petrova Polja ime se odsjeca iri rejon Drnia, to bi neprijatelju omoguilo izlazak na Malu
Prominu, ime bi se Knin doveo u veoma nepovoljan poloaj;
GospiGraac, GospiTeslingradLjubovoUdbina, OtoacVrhovinePlitvice,
BrinjePlakiPlitvice na operacijskoj osnovici Lika;
Ogulin Slunj Plitvice, Karlovac Vojni Velika Kladua, Sisak Petrinja
Topusko, Sisak Kostajnica Dvor preko Korduna i Banije, s napomenom da je
najosjetljiviji Slunjski pravac zbog mogunosti presjecanja Republike Srpske Krajine;
Kutina-Novska-Okuani, Pakrac-Okuani u Zapadnoj Slavoniji, sa najvjerovatnijim
ciljem odsjecanja Zapadne Slavonije sa pravca Novska-Gradika;
Vrpolje-Vinkovci-Vukovar, Budimci-Osijek-Kopaevski rit ili Budimci-Osijek-Bijelo
Brdo-Bogojevo, Valpovo-Beli Manastir-Batina u Istonoj Slavoniji, Baranji i Zapadnom
Sremu.
Na navedenim pravcima oekivalo se djelovanje jakih kopnenih snaga s oklopno
mehaniziranim jedinicama uz snanu podrku topnitva, s napomenom da se ne iskljuuje
upotreba kratkotrajnih bojnih otrova. Predvieno je da bi u zonama intenzivnih borbenih
dejstava /rubna naseljena mjesta i ire zone taktikih pravaca/ bilo 3-5% poginulih, 1015% tee i lake povreenih, a da bi se u gradovima koji mogu biti cilj napada iz vazduha,
zbog vee koncentracije stanovnitva, vee izgraenosti i iskoritenja zemljita, te u pravilu
velikog poarnog optereenja, mogli oekivati gubici 5-10% lake i tee povreenih do
20%, od ega sa opekotinama I, II, i III stepena do 5% (dok. 111).
Urednice knjige

KRATICE

AP automatska puka
APZB Autonomna pokrajina Zapadna Bosna
b/d borbeno djelovanje
b/s borbena sredstva
BiH Bosna i Hercegovina
BS benzinsko spremite
CDB centar dravne bezbednosti
CIA Central Intelligence Agency
CIVPOL Civilna policija UNPROFOR-a
CZ civilna zatita
l. lanak
D-2 dizel gorivo
DASB Dravni arhiv u Slavonskom Brodu
DDDD dekontaminacija
DIP dravno industrijsko poduzee
dipl. ing. geod. diplomirani inenjer geodezije
dipl. soc. radnik diplomirani socijalni radnik
DM Deutsche Mark (njemaka marka)
DNZ Dom narodnog zdravlja
dr. doktor
EEZ Europska ekonomska zajednica
G. gornji
g./gosp. gospodin
GP granini prijelaz
gran. granini
G Glavni tab
ha hektar
He hidroelektrana
HMDCDR Hrvatski memorijalnodokumentacijski centar Domovinskog rata
HRT Hrvatska radiotelevizija
HTV Hrvatska televizija
in. el. teh. inenjer elektrotehnike
IS izvrni savjet
JP javno poduzee
k-de (k-dama) komande, komandama

kg kilogram
km kilometar
KPD kazneno-popravni dom
kV kilovolt
KZ krivini zakon
l litra
l/r linija razdvajanja
larp. laki artiljerijski raketni puk
M. P. mjesto peata
MIP ministarstvo inostranih poslova
MO ministarstvo obrane
MOL (Tvornica) Marko Orekovi Lika
MR materijalna rezerva
MTS materijalno-tehnika sredstva
MUP ministarstvo unutranjih poslova
MUP RH Ministarstvo unutarnjih poslova
Republike Hrvatske
MZ mjesna zajednica
n/r na ruke
NATO North Atlantic Treaty Organization
(Organizacija Sjevernoatlantskog ugovora)
NHB nuklearno-hemijsko-bioloka
NIK Naftna industrija Krajine
NOR narodnooslobodilaki rat
NP nacionalni park
NPK vrsta sloenog mineralnog gnojiva
N naelnik taba
NUS neeksplodirana ubojna sredstva
NJ. E. njegova ekselencija
OB odjeljenje (organ) bezbjednosti
OD odjeljenje
OM odjeljenje milicije
OO opinski odbor
O opinski tab
OUN Organizacija Ujedinjenih naroda
p.br. pjeadijska brigada
7

pb pjeadijski bataljun
pbr pjeadijska brigada
p pjeadijska eta
PIK poljoprivredno-industrijski kombinat
PJM posebna jedinica milicije
PK privredna komora
PKMVPiPP pomonik komandanta za
moralno vaspitanje i personalne poslove
PPD politiko propagandno djelovanje
ppk potpukovnik
PTT pota, telefon, telegraf
puk. pukovnik
PVO protuvazduna odbrana
r/j ratna jedinica
RH Republika Hrvatska
RHB radioloko-hemijsko-bioloka (zatita)
RHE Reverzibilna hidroelektrana Obrovac
RJ ratna jedinica
RO radna organizacija
RS Republika Srpska
RSK Republika Srpska Krajina
RT/RTV radiotelevizija
s. selo
s. r. svojom rukom
SACP Sabirni arhivski centar Poega
SAD Sjedinjene Amerike Drave
SAO Srpska autonomna oblast
SB Savet bezbednosti (Vijee sigurnosti)
SDS Srpska demokratska stranka
sekr. sekretar
SEV Savjet za uzajamnu ekonomsku pomo
SFRJ Socijalistika Federativna Republika
Jugoslavija
SJB stanica javne bezbjednosti
sl. slubeni
SM stanica milicije
SMON stanica milicije ope nadlenosti
SO skuptina opine

SO srpska oblast
SPC Srpska pravoslavna crkva
SPS Srpska partija socijalista
SR(J) Savezna Republika (Jugoslavija)
SRS Srpska radikalna stranka
SRT Srpska radiotelevizija
SSNO Savezni sekretarijat za narodnu
odbranu [SR Jugoslavije]
SSSR Savez Sovjetskih Socijalistikih Republika
SUP sekretarijat unutranjih poslova
SV RSK Srpska vojska Republike Srpske
Krajine
SVK Srpska vojska Krajine
TOF Tvornica oplemenjenih folija
trig. trigonometar
TVIK Tvornica vijaka Knin
UJB uprava javne bezbjednosti
UN Ujedinjeni narodi
UNCRO United Nations Confidence
Restoration Operation in Croatia (Operacija
Ujedinjenih naroda za obnovu povjerenja u
Hrvatskoj)
UNHCR United Nations High
Commissioner for Refugees (Visoki
povjerenik Ujedinjenih naroda za izbjeglice)
UNPA United Nations Protected Area
(zatiena zona Ujedinjenih naroda)
UNPROFOR United Nations Protection
Forces (Zatitne snage Ujedinjenih naroda)
UP unutranji poslovi
v.d. vritelj dunosti
v.r. vlastitom rukom
v/o vojni obveznici
VRSK Vojska Republike Srpske Krajine
VSO Vrhovni savet odbrane
Vzi vod za intervenciju
ZKP Zakon o krivinom postupku
ZOPMR zabiljeka o primjeni metoda rada
TP eljezniko transportno poduzee

1995., sijeanj 4.
Okuani
Informacija taba za otvaranje autoputa Vlade RSK o reimu putovanja autocestom
Zagreb Lipovac
REPUBLIKA SRPSKA KRAJINA
TAB ZA OTVARANJE AUTOPUTA
BR. 01-21-1/95
Okuani, 04. 01. 1995. godine.
Informacija o reimu putovanja Autoputem
Zagreb Lipovac, dostavlja,Potovana gospodo!
Zbog uestalih pitanja graana RSK, SRJ i RS koja se postavljaju tabu i drugim Vladinim
organima obavjetavamo Vas o reimu putovanja Autoputem Zagreb Lipovac.
1. Vlada RSK, a uz saglasnost Predsjednika RSK i Skuptine RSK, kao to Vam je poznato,
potpisala je sporazum o etiri tzv. ekonomska pitanja sa Republikom Hrvatskom a uz
posredovanje Internacionalne Konferencije o bivoj Jugoslaviji i kopredsjednika lorda
D. Ovena1 i T.2 Stoltenberga. Sporazum obuhvata: vodu, elektrinu energiju, Autoput i
Naftovod. U prilogu Vam dostavljamo prepis Sporazuma koji se odnosi na Autoput.
2. Na svojoj 27. sjednici odranoj dana 16. 12. 1994. godine Vlada RSK donijela je
odluku o formiranju taba za sprovoenje Sporazuma o otvaranju Autoputa sa sjeditem u
Okuanima. U tab su uli predstavnici:
Ministarstva odbrane na elu sa ministrom odbrane pukovnikom dr Radom Tanjgom;
Ministarstva unutranjih poslova na elu sa v.d. ministra Nebojom Pavkoviem;
Ministarstva za saobraaj i veze na elu sa ministrom Milanom Paenom, dipl. ing.
Osnovni zadatak taba jeste da, u ime Vlade, definie sve potrebne aktivnosti po sadraju,
nosiocima, rokovima i trokovima radi to breg putanja Autoputa u saobraaj.
tab treba ostvariti potreban nivo saradnje sa predstavnicima UN-a te koordinirati aktivnosti
i mjere sa lokalnim organima u cilju osiguranja pune bezbjednosti i pripreme tehnike
ispravnosti Autoputa za normalno odvijanje saobraaja.
tab, takoer, ima zadatak da sa nadlenim organima Republike Hrvatske i sa UNPROFORom utvrdi konkretan protokol i reim putovanja Autoputem.
3. Uz izvrene osnovne pripreme na poveanju bezbednosti cijelog podruja Zapadne
Slavonije i Autoputa posebno, te izvoenjem osnovnih sanacionih radova Autoput je puten
u saobraaj 21. 12. 1994. godine za dnevnu upotrebu (od 06.00 do 18.00 sati).
Autoput e biti otvoren za saobraaj 24 sata dnevno od 06.01.1995. godine.
4. Do sada je utvren i sprovodi se slijedei reim putovanja putnika Autoputem;
Svi graani RSK, RS i SRJ sa linim dokumentima (lina karta ili paso ili slubena
legitimacija ili vozaka dozvola bez obzira gdje su izdani) mogu putovati Autoputem na
relaciji Zagreb Okuani Lipovac i obratno ili bilo kojim njegovim dijelom:
1
2

David Owen.
Thorvald.

sva putnika vozila sa registarskim oznakama iz RSK i SRJ mogu se slobodno kretati
cijelom duinom Autoputa od Zagreba do Lipovca u bilo kom smjeru; Ostaje sporno na
emu mi insistiramo, slobodno kretanje putnikih vozila sa registracijama iz Republike
Srpske (nadamo se da emo i ovo pitanje uskoro pozitivno rjeiti);
Jedini dozvoljeni ulaz na Autoput je ulaz kod naplatnih kuica uz kontrolu nae milicije;
Hrvatska policija moe, u skladu sa Sporazumom, na dijelu Autoputa u RH vriti kontrolu
saobraaja i putnika; svi nai dosadanji podaci i iskustva ukazuju na to da su takve kontrole
rijetke i korektne;
Kod s. Lipovac postoji punkt koji dri RH na kojem se svi nai putnici legitimiu uz
korektan profesionalni odnos pripadnika MUP RH.
5. Reim prevoza roba jo nije uspostavljen. Taj problem smo ostavili za narednu fazu i
rjeavat emo ga u periodu poslije 10. 01. 1995. godine.
NAELNIK TABA
Ministar odbrane
p u k o v n i k
Dr Rade Tanjga, [v.r.]
Izvornik, strojopis, irilica
HR-HMDCDR, 2., kut. 6047.

1995., sijeanj 9.
[Topusko]
Prosvjedno pismo Jurija Miakotnika, koordinatora za civilna pitanja UNPROFOR-a za
Sektor Sjever, sekretaru SUP-a Vojni uri kaljcu, kojim upozorava na uestale krae
UNPROFOR-ovih vozila i trai poduzimanje odgovarajuih mjera kojima bi se zaustavili
takvi incidenti
UNPROFOR
FORPRONU
United Nations Protection Force
Force de Protection des Nations Unies
Sector North
M.P.3
CIVAF/95/01/08
9. januar, 1995.
Potovani g-dine kaljac,4
Molim Vas da uoite prilaenu listu ukradenih vozila UNPROFOR-a u Sektoru Sjever
od maja 1993. Samo u posljednja dva mjeseca 14 vozila UN-a su bila ukradena a bilo je i
mnogo incidenata koji su se dogodili u vaem regionu. Htio bih da Vam skrenem panju
3
4

Prijemni peat: RSK, MUP, SUP Vojni, 08-03/1-Sp-18/1-95., 24. 1. 1995.


uro.

10

na taj neprihvatljivo veliki broj incidenata koje su esto vodila uniformisana i naoruana
lica. ao mi je to moram da kaem da su te ilegalne aktivnosti dosegle takav stupanj da
ometaju normalno funkcionisanje UNPROFOR-a u Sektoru Sjever. Zbog toga bih visoko
cijenio kada bi Milicija Korduna poduzela odgovarajue akcije kako bi se zaustavio rastui
broj incidenata vozila, da se vrate ukradena vozila UN-a i da se poinioci izvedu pred sud.
Htio bih takoer da iskoristim ovu priliku da izrazim svoju elju kako e se dobra
suradnja izmeu UNPROFOR -a i Milicije Korduna nastaviti.
Srdaan pozdrav,

Jurij Miakotnik

Koordinator za civilna pitanja
G-din uro kaljac
Sekretar SUP-a
Kordun
Izvornik, strojopis, latinica
HR-HMDCDR, 2., kut. 1071-4.

1995., sijeanj 12.


Okuani
Izvjee SUP-a Okuani Upravi javne bezbjednosti MUP-a RSK o problemima s
neposluhom posebnih jedinica milicije iz RSK na bojitu u zapadnoj Bosni
REPUBLIKA SRPSKA KRAJINA
MINISTARSTVO UNUTRANJIH POSLOVA
SEKRETARIJAT UNUTRANJIH POSLOVA
O K U A N I
Broj: 08-05/1-2-113/1-95.
Okuani, 12. 01. 1995.

IFROVANO

MINISTARSTVO UNUTRANJIH POSLOVA RSK


UPRAVA JAVNE BEZBEDNOSTI
K N I N
Izvjetavamo Vas na osnovu izvjetaja Komandira PJM SUP-a Okuani Prodanovi
Miodraga da su dana 13. 12. 1994. god. na ratitu u Zapadnoj Bosni nakon dolaska smjene
poto su raspolagali informacijom da ete Milicije iz Korduna i Banije nisu dole na smjenu,
pa su komandiri eta PJM osim komandira iz Like zajedno sa Komandantom brigade
Drai Bokom otili na dogovor u Vojni sa sekretarom SUP-a kaljcem5 i gospodinom
Tomom Pajiem.
Njihovim dolaskom gosp. Paji je zahtjevao da dvije ete ostanu jo dva do tri dana, te da
e za dva dana dobiti nagradu od 200.00 dinara i da ih vie nee angairati na tom ratitu.
5

uro.

11

Komandir PJM Prodanovi je obeanje prenio pripadnicima jedinice pa su iz navedenih


razloga pripadnici PJM Okuani ostali na navedenom terenu i dana 15. 12. 1994. og.
pripadnici PJM SUP-a Okuani su u dogovoru sa gosp. Tomom Pajiom i gosp. Krstom
arkovi napustili ratite i vratili se u Zapadnu Slavoniju, ali bez nagrade koja im je bila
obeana, pa za sada prema izjavi komandira PJM Prodanovia pripadnici jedinice odbijaju
izvrenje bilo kojeg sledeeg zadatka, a isti izjavljuje da nema vie autoriteta, jer ispada da je
pripadnike svoje jedinice lagao.
Molimo Vas da nas izvjestite o Vaem stavu kako rjeiti navedeni problem, koji je nastao
u jedinici pozivom na nau depeu broj i datum gornji.
M. P.6 P7 S E K R E T A R a
Veselinovi Drago
[., v.r.]8
Izvornik, strojopis, irilica
HR-HMDCDR, 10., kut. 80.

1995., sijeanj 13.


Slunj
Slubena zabiljeka SJB Slunj o informativnom razgovoru s Milom Zriliem iz urin
Potoka koji trai odobrenje za naputanje teritorija RSK zbog maltretiranja od strane SVK
REPUBLIKA SRPSKA KRAJINA
MINISTARSTVO UNUTRANJIH POSLOVA
SEKRETARIJAT UNUTRANJIH POSLOVA VOJNI
STANICA JAVNE BEZBJEDNOSTI SLUNJ
Broj: 08-03/1-2-3-9/95.
Slunj, dne 13. 01. 1995. godine.
KOMANDA 13. P br.
SLUNJ
PREDMET: Zrili Mile, slubena zabiljeka
dostavlja se.U prilogu dopisa dostavljamo Vam slubenu zabiljeku o obavljenom informativnom
razgovoru sa Zrili Milom, iz urin Potoka 213, SO Slunj, a na okolnosti maltretiranja
koje nad istim vri SV RSK, na daljnje postupanje.
PRILOG: sl. zabiljeka
6
7
8

Okrugli peat: RSK, MUP, SUP Okuani.


Pomonik.
Potpis je neitak.

12

O tom obavijest:
Komanda 21. korpusa
N A E L N I K:
Veljko Vujaklija
SLUBENA ZABILJEKA
Sastavljena dana 13. 01. 1995. godine u prostorijama SJB Slunj, povodom obavljenog
informativnog razgovora sa:
ZRILI MILOM, sin Ante i Janje, roen 17. 04. 1926. godine u Komesarcu, SO Slunj,
sa mjestom prebivalita u urinom Potoku 213, SO Slunj.
Dana 13. 01. 1995. godine u SJB Slunj pristupio je nepozvan Zrili Mile iz urin
Potoka 213, koji eli prijaviti da mu je od 07. 01. 1995. godine ivot kod njegove kue
postao nemogu i nepodnoljiv iz razloga to se vie njegove kue u umi nalaze poloaji
SV9 i isti svakodnevno dolaze kod njega u kuu te mu vre pretres kue i sve to im se svia
uzimaju i nose sa izrekom Mi emo to tebi Mile vratiti.
Poetkom 12. mjeseca 1994. godine, kada je dola vojska tada je Mile kod kue imao
oko 200 litara ljivove rakije, kacu od 12 vagana vina tako da je to dao vojsci da pije ak im
je ispekao dvoje prasaca, slino su uradili i druge Miline komije u urin Potoku, a sada je
nastao problem poto vie nema ni rakije ni vina, onda nareuju da mora od kud znade i
umije donijeti kanistar od 10 ili vie litara rakije, a ako to ne napravi da e mu sve zapaliti.
07. 01. 1995. godine u veernjim satima vojska je provalila u Milinu kuu, izbacala svu
robu sa tavana skinula kobasice i meso koje je sueno, jedan dio mesa su odnijeli i kobasica,
dok su drugi dio zgazili. U nekoliko navrata Milu su prisiljavali da im da motornu pilu
iako je Mile nema, a od kue su odnijeli sva pomagala kada su mu na kraju odnijeli dva
kuhinjska noa, da nema ni kruha im odsjei.
08. 01. 1995. godine u Milinoj je kui bila vojska meu kojima je bio porunik Kreo
dok mu druge generalije ne zna ve je navodno komandir te jedinice.
Mile zamoljava da ukoliko je to mogue da mu se odobri naputanje teritorija RSK jer
mu je ivot neizdriv iz gore navedenih razloga. eli otii kod sina u Njemaku ili kod
kerke u RH, kod Opatije.

Ovl. sl. lice:

Bonjak Dragan, [v.r.]
Izvornik, strojopis, latinica
HR-HMDCDR, 2., kut. 1069-1.

1995., sijeanj 14.


[New York]
Protest posebnog izaslanika glavnog tajnika UN-a za bivu Jugoslaviju upuen Milanu
Martiu, predsjedniku RSK, zbog zaustavljanja dva konvoja UNPROFOR-a u Topuskom

Srpske vojske Krajine.

13

UNPROFOR
FORPRONU
United Nations Protection Force
Force de Protection des Nations Unies
Sector North10
M.P.11
Specijalni predstavnik Generalnog sekretara
za bivu Jugoslaviju

14. januar 1995.
Potovani g. Martiu,12
Piem da bih zatraio Vau hitnu intervenciju kako bi ispravili potpuno neprihvatljiv
tretman Vaih vlasti prema dva konvoja UNPROFOR-a koji su sada zaustavljeni u
Topuskom, na putu za Bangladeki bataljon.
Prema mojim instrukcijama, o pitanju ovih konvoja razgovarali su moj Zamjenik efa
civilnih poslova i Va Ministar odbrane, 12. januara u Kninu, i naglaeno je potovanje
slobode kretanja UNPROFOR-a. Uz Vae odobrenje, izdate su zvanine dozvole sa
potpisima i peatima radi prolaza ova dva konvoja preko prelaza Trika Ratela u Bihaki
dep. Moja delegacija je otila iz Knina sa vrstim uveravanjima Vaih funkcionera da e
kretanje ovih konvoja biti neometano.
Kao flagrantno krenje ovih zvaninih obeanja, konvoji su zaustavljeni i naknadno je
traeno da nastave preko Velike Kladue. Razlog koji je dat bio je da bezbednosna situacija
na Trikoj Rateli nije stabilna. Meutim, naa je procena da ta informacija nije tana i da
je odnedavno prelaz preko linije sukoba u regionu Velike Kladue znatno opasniji nego na
Trikoj Rateli.
Pritisak koji Vaa strana vri je oigledno politike prirode. To je jasno krenje dogovora
koji su postigli nai vii predstavnici. Moram ponovo da naglasim da je takvo nepouzdano i
nedostojno poverenja ponaanje apsolutno neprihvatljivo.
UNPROFOR e se vrsto drati principa svoje slobode kretanja, i sam e odluiti da li
su bezbednosni uslovi na nekom prelazu prihvatljivi. Kretanje njegovih konvoja ne treba da
bude predmet oiglednih politikih igara.
Nj. E. g. Milan Marti
Knin
Dao sam instrukcije voi konvoja da ostane u Topuskom dok se ne otvori put preko
Trike Ratele. Konvoj nee ii preko Velike Kladue ni pod kojim okolnostima.
Stoga traim Vau hitnu akciju, kao odgovornog lidera, da se osigura da zvanina obeanja
i garancije koje su dali Vai funkcioneri budu ispotovane i sprovedene.
Ova neprijatna situacija mora odmah da se razrei; inae, ona e neizbeno ali na nesreu
biti glavna tema sada dogovorenog sastanka sa Vama 18. januara. Dva moja via izaslanika,
g. Miel Musali i Komandant snaga su detaljno upoznati o mom stavu i zatraeno im je da
mi prenesu u Be rezultate Vae odluke.
10
11
12

Sektor Sjever.
Prijemni peat: RSK, Sluba predsjednika Republike, Knin, 020/3-28/95.
Milan, predsjednik RSK.

14

Iskreno Va,
Jasui Akai13
Preslika, strojopis, latinica
HR-HMDCDR, 2., kut. 607.

1995., sijeanj 16 .
Knin
Zapovijed Ministarstva unutarnjih poslova RSK SUP-u Okuani da, u skladu s
Gospodarskim sporazumom, provede skidanje zastava s jarbola i uklanjanje natpisa RSK u
Dragaliu
RSKMUP
U J B IFRIRANO DO
BROJ: 08/1-314/95.
KNIN, 16. 01. 1995. M. P.14
SUP OKUANI
Shodno potpisanom Sporazumu o ekonomskoj saradnji sa RH i sastancima odranim
sa gospodinom predsjednikom Slobodanom Miloeviem, gospodinom predsjednikom
Milanom Martiem i predsjednikom Borislavom Mikeliem dogovoreno je da se odmah
skinu zastava sa jarbola i ukloni natpis Republike Srpske Krajine u Dragaliu. Ako se
navedena naredba ne ispotuje dogovoreni konvoj iz Beograda za RSK auto-putem nee
moi krenuti.
O uinjenom obavjestite nas pozivom na broj gornji.
v. d. ministra
Pavkovi Neboja
Izvornik, strojopis, latinica
HR-HMDCDR, 10., kut. 78.

1995., sijeanj 16.


[Knin]
Zapovijed ministra obrane RSK Rade Tanjge o skidanju svih oznaka RSK na dijelu
autoceste Zagreb Lipovac koji se nalazi pod kontrolom RSK, u skladu s Gospodarskim
sporazumom potpisanim u prosincu 1994. godine

13
14

Yasushi Akashi, posebni izaslanik glavnog tajnika UN-a za podruje bive Jugoslavije.
Prijemni peat: RSK, MUP, SUP Pakrac, 08 -05/1 -172/95., 17. 1. 1995.

15

REPUBLIKA SRPSKA KRAJINA


MINISTARSTVO ODBRANE RSK
TAB ZA OTVARANJE AUTO-PUTA
STR. POV. BR. 802-2/95.
od 16. 01. 1995.
Shodno potpisanom Sporazumu o ekonomskoj saradnji sa RH i sastancima odranim
sa gospodinom predsjednikom Slobodanom Miloeviem, gospodinom predsjednikom
Milanom Martiem i gospodinom predsjednikom Borislavom Mikeliem,
NAREUJEM
-1Sve oznake na naem delu auto-puta u Zapadnoj Slavoniji skinuti do 20.00 asova dana 16.
01. 1995. godine.
Takoer skinuti zastave sa etiri jarbola na auto-putu, postavljene na naoj strani.
Pod oznakama se podrazumjevaju zastave, panoi sa natpisima, table i sve ono to nije u
skladu sa meunarodnim oznaavanjem auto-puta.
Table koje su bile ranije postavljene, treba skloniti.
-2Za izvrenje ovog zadatka [15] saglasnost komandanta GS SVK gospodina Milana
eleketia odgovoran mi je komandant 18. K., pukovnik Lazo Babi.
-3Sekretar SUP-a Okuani duan je saraivati i izvriti naredbe koje eventualno treba da izda
komandant 18. korpusa pukovnik Lazo Babi.
-4Izvetaj o realizaciji postavljenog zadatka komandant 18. korpusa ostavit e mi do 22.00
asova.
Ministar odbrane
Naelnik taba za otvaranje Auto-puta M. P.16
p u k o v n i k Dr.
Rade Tanjga
Dostaviti:
G SVK
MUP KNIN, M. P.17
18. korpus
SUP Okuani
tab za otvaranje Auto-puta
na r. ppk. Babi Duko
Izvornik, strojopis, latinica
HR-HMDCDR, 2., kut. 607.
15
16
17

Neitko.
Prijemni peat: RSK, MUP, SUP Pakrac, 08-05/1-05/95, str. pov.; 17. 1. 1995.
Prijemni peat centra veze: Brzojav br. 164, primljen 16. 1. 1995. u 17,25, obraeno u 18,00.

16

1995., sijeanj 16.


Benkovac
Obavijest UNPROFOR-ova asnika zamjeniku efa policije u Benkovcu o napadu na
Hrvaticu Martu Kamber u Rodaljicama
Zamjeniku efa milicije, Benkovac M. P.18
Od: Oficir za istragu Thor Helge Hansen,
Civilna policija Benkovac
Datum: 16. 01. 95.
12. 01. 95. oko otprilike 13.30 sati, Hrvatica koja ivi u Rodaljicama je napadnuta i
povreena blizu njene kue. Njeno ime je Marta Kamber, roena 8. marta 1927., adresa
Rodaljice 26. Bila je u polju sa ovcama i to je bilo oko 600 do 700 metara od njene kue.
Dva mlada ovjeka, Srbi, doli su sa crvenim traktorom marke Ferguson i prikolicom otraga.
Oni su rekli da ih je pijunirala i jedan od njih je poeo bacati kamenje za njom. Pogoena
je sa dva kamena. Jedan u lea i jedan u rame. To je bilo bolno za nju, isto tako i dan poslije.
Obojica su rekli da Hrvati ne bi trebali ivjeti u Rodaljicama i da e imati dosta problema
kada Kanaani odu. Doktor iz kanadskog bataljona je pregledao Martu Kamber i izjavio
da je imala modrice na leima i ramenu. Ne zna te ljude ali misli da su doli iz Kalanjeve
Drage. Imali su zelene uniforme i misli da su izmeu 17-20 godina.
Civilna policija Benkovac bi eljela miliciju u istrazi ovog sluaja.
Pozdrav
Thor Helge Hansen, [v.r.], oficir za istragu.
Izvornik, strojopis, latinica
HR-HMDCDR, 18., inv. br. 1601.

1995., sijeanj 16.


Okuani
Izvjee SUP-a Okuani o problemima s uklanjanjem zastave i ploe RSK na graninom
prijelazu Dragali
SUP OKUANI

IZVJETAJ

Sastavljen dana 16. 01. 1995. godine u SUP-u Okuani po Mandi Ignjatiji, a u vezi
pomicanja zastave i table RSK na GP Dragali.
18

Prijemni peat: Primljeno: 19. 1. 1995., 08/01-2/03, 52.

17

Dana 16. 01. 1995. g. po nareenju naelnika Kresojevi Steve zajedno sa Suziem i
Orobabi Milanom otili smo do GP Dragali, te sam saoptio radnicima nareenje
naelnika da naredbu o principu table i zastave moramo odmah da izvrimo. Isti radnici su
na GP negodovali. U tom momentu je i podporunik Smiljani19 koji je komandir ete u
Donjim Bogievcima, te je rekao da tu zastavu i tablu ne mogu da maknu niti mu to moe
tko da naredi. Neposredno nakon toga stigao je puk. Zebi20 i pod. puk. Romi21 koji su
ubjeivali Smiljania, ali im je isti otvoreno rekao da takvo nareenje ne moe i nee da
izvri, te da pukovnik i podpukovnik to sami urade i sutra nek izau pred narod.
Naknadno smo mi iz milicije tablu postavili iza ice, a zastavu sa nadvonjaka skinuli,
tako da se u potpunosti izvrila naredba koja je data u 21.00 as.
U Okuanima, 16. 01. 1995.

Izvjetaj sastavio:
Mandi Ignjatija

Preslika, strojopis, irilica


HR-HMDCDR, 10., kut. 73.

10

1995., sijeanj 17.


Glina
Zakljuak Izvrnog savjeta SO Glina o obveznoj uporabi irilice u slubenim nazivima
javnih ustanova i privatnih poduzea na podruju glinske opine
REPUBLIKA SRPSKA KRAJINA
SKUPTINA OPTINE GLINA
IZVRNI SAVJET
Broj: 02-20/95.
Glina, 17. 01. 1995.
Na temelju lana 7. Odluke o Izvrnom savjetu SO Glina broj: 01-1665/92. od 30. 09.
1992. godine, Izvrni savjet na svojoj 4. vanrednoj sjednici odranoj 28. 12. 1994. godine
razmatrajui potrebu isticanja natpisa, jednoglasno je donio slijedei:
ZAKLJUAK
Sva preduzea, radnje i ustanove na podruju optine Glina, kako u dravnoj, tako i u
privatnoj svojini duna su da do konca februara 1995. godine istaknu nazive firmi i radnji
na irilici.
Naa Republika Srpska Krajina ima svoje slubeno srpsko pismo i duni smo da ga
primjenjujemo, kao dokaz patriotizma i jaanja nacionalnog jedinstva srpskog naroda.
Traimo da se navedeni rok striktno potuje, a protiv svih onih koji ne postupe po ovome
zakljuku bit e poduzete odgovarajue mjere.
19
20
21

Duko.
Marko, pomonik zapovjednika 18. korpusa SVK.
Milan, zapovjednik 54. pbr 18. korpusa SVK.

18

DOSTAVITI:
1. Svim privatnim i drutvenim
preduzeima i ustanovama na PREDSJEDNIK
podruju optine Glina Duan Luka
2. Trna inspekcija
3. Predsjednik IS-a
4. Arhiva
Preslika, strojopis, latinica
HR-HMDCDR, 2., kut. 607.

11

1995., sijeanj 19.


Beograd
Obavijest Narodne banke Jugoslavije upuena Narodnoj banci RSK o dostavljanju dotacije
gotovog novca radi zamjene novanica koje se povlae iz opticaja
NARODNA BANKA JUGOSLAVIJE
Direkcija za poslove trezora
VI-181/RD/RM

Beograd, 19. januara 1995.g.


Bulevar revolucije 15

M. P.22
NARODNA BANKA REPUBLIKE SRPSKE KRAJINE
K N I N
Kao to smo vas usmeno obavestili, guverner Narodne banke Jugoslavije se saglasio da
vam se dostavi dotacija sa gotovim novcem u novim apoenima u ukupnom iznosu od Din.
20.000.000,00 radi zamene novanica izdanja 1. I 1995. godine koje ete povui iz opticaja.
Dotacija sa gotovim novcem bie vam dostavljena 19. januara 1995. godine sa naim
specijalnim vozilom.
Saglasni smo sa vaim predlogom da transport sa novcem preuzme vaa republika policija
na punktu pruga na Rai, radi nesmetanog prelaza preko granice i daljeg obezbeenja
vrednosti u transportu do Knina.
U povratku naeg transporta poslaete nam apoene novanica starog izdanja koje ste ve
povukli iz opticaja.
Obezbeenje vrednosti u povratku naega transporta od Knina do punkta na pruzi kod
Rae vrie vaa republika policija.
Vrednosti vaoj banci predae nai radnici Bakovi Dragica i Obradovi Dragomir, koji
su ovlaeni i za preuzimanje novca koji se povlai iz opticaja.
NARODNA BANKA JUGOSLAVIJE -16
R. Dimitrijevi, [v.r.] B. Tomi, [v.r.]
Izvornik, strojopis, irilica
HR-HMDCDR, 2., Narodna banka RSK, kut. 1.
22

Prijemni peat: Primljeno 23. 1. 1995., pov. br. 02T-89/95.

19

12

1995., sijeanj 19.


Knin
Zapovijed ministra obrane RSK Rade Tanjge za razminiranje eljeznike pruge Zagreb
Beograd na podruju zapadne Slavonije povodom dolaska Mjeovite komisije koja bi trebala
utvrditi ispravnost pruge, te za ponovno miniranje pruge nakon odlaska Komisije
REPUBLIKA SRPSKA KRAJINA
MINISTARSTVO ODBRANE STROGO POVJERLJIVO
BR. 45-1/95. HITNO
KNIN, 19. 01. 1995. godine
M. P.23
GS SVK
18. korpus Okuani
tab za otvaranje Auto-puta Okuani
IS SO Okuani
U skladu sa dogovorom predsednika Republike Srpske Krajine gosp. Milana Martia,
predsednika Vlade gosp. Borislava Mikelia sa predsednikom Republike Srbije gosp.
Slobodanom Miloeviem i kopredsjednicima o bivoj Jugoslaviji g. lordom D. Ovenom24
i g. Torvladom25 Stoltenbergom, a u cilju stvaranja pretpostavki ulaska u zavrnu fazu
pregovora oko otvaranja eljeznikih veza.
N A R E U J E M:
1. Odmah razminirati prugu, Zagreb Beograd na podruju Zapadne Slavonije i obezbediti
vojniku pratnju Mjeovitoj komisiji koja treba da utvrdi ispravnost pruge.
2. Nakon obilaska pruge od strane Mjeovite komisije, ponovo izvriti miniranje pruge.
3. Za realizaciju zadatka odgovoran mi je komandant 18. korpusa gosp. puk. Lazo Babi,
a obavezni su da prue pomo i stave se na raspolaganje sekretar SUP-a Okuani sa svojim
organima.
4. Preciznije podatke o vremenu razminiranja i ponovnog miniranja dobit ete u tabu za
otvaranje Auto-puta od moga zamjenika gosp. puk. uput Milana.
5. Odmah po izvrenom zadatku (miniranju i razminiranju) izvjestiti me telegramom.

S potovanjem,
Ministar odbrane
pukovnik
Dr. Rade Tanjga
M. P.26
Na znanje: IS SO Okuani, MUP Okuani.

23
24
25
26

Prijemni peat: RSK, MUP, SUP Pakrac, str. pov. 08-05/1-6/95, 23. 1. 1995.
David Owen.
Thorvald.
Prijemni peat centra veze: Brzojav br. 4264, primljen 19. 1. u 16,10; poslan u 16,40.

20

Izvornik, strojopis, latinica


HR-HMDCDR, 2., kut. 607.

13

1995., sijeanj 19.


Drni
Slubena zabiljeka SJB Drni o maltretiranju Hrvata u Siveriu, koje je prijavila Civilna
policija UN-a
SJB Drni
Drni, 19. 01. 1995. g.
SLUBENA ZABILJEKA
Dana 19. 01. 1995. g. deurnoj slubi SJB Drni obratio se Bako iz civilne policije UN
te prijavio sljedee:
Da su dana 6. 1. 1995.g. u mjestu Siveri nepoznata lica Bukarici Cviti razbila ulazna
vrata na kui, a Ramljak Mili isto iz Siveria da su pucali po vanjskom zidu kue.
U vezi istog interesiraju se da li je sluaj kod nas bio prijavljen i to je poduzeto.
Pregledom evidencija koje vodi deurna sluba ustanovljeno da sluaj nije evidentiran tj.
prijavljen.
Prednje se dostavlja na znanje i daljnji postupak.
Zabiljeku podnio
egarac Mirko
Preslika, strojopis, latinica
HR-HMDCDR, 23., kut. 33.

14

1995., sijeanj 19.


Knin
Poruka predsjednika RSK Milana Martia stanovnitvu RSK u kojoj ih, izmeu ostalog,
upozorava da se ne daju zastraiti hrvatskom ratnom propagandom
REPUBLIKA SRPSKA KRAJINA
PREDSJEDNIK REPUBLIKE
Knin, 19. 01. 1995.
Broj 130/95
PORUKA SVIM DRAVLJANIMA REPUBLIKE SRPSKE KRAJINE
Vlasti Republike Hrvatske ne prezaju od poziva u rat protiv srpskog naroda. To ine
protivno razumu. Ne osveuju ih ni strahote genocida injene od strane hrvatske drave
nad Srbima tokom Drugog svetskog rata. Vidljivo je da je takva, monstruozna, hrvatska
21

drava i danas uzor generalu Tumanu.27 On, i pored iskustva protekle etiri godine, u
kojima je stradao i hrvatski i srpski narod, priprema novi, krvaviji rat.
Ne mogu da ga zaustave razumna upozorenja dravnika najveih zemalja, predstavnika
Ujedinjenih nacija, niti tragedija koju je naneo sopstvenom narodu. General Tuman,
izgleda, nije svestan da je na elu malobrojnog naroda i jedne, jo, neuspostavljene
dravice. Pravo je ludilo da u takvoj situaciji eli da krene u rat sa najmnogoljudnijim i
najdravotvornijim narodom na Balkanu i da otkazuje gostoprimstvo Mirovnim snagama.
Poruujem svim graanima Republike Srpske Krajine da ne dozvole da ih pretnje i ratni
poklici iz Zagreba uplae, jer general Tuman eli da im, time, ubije volju za otporom.
Hrvatska propaganda ima nameru da kod Srba razvije strah i bespomonost. To je
uspelo hrvatskoj dravi, ali samo prvih meseci 1941. god, kad su Srbi bili nenaoruani i
neorganizovani i kad nisu vjerovali da e Hrvati krenuti u istrebljenje Srba.
Danas je situacija sasvim drugaija. Republika Srpska Krajina je utemeljena, sa svim
elementima i atributima vrste drave. Ona e uspeno odbiti svaku hrvatsku agresiju, bez
obzira na razmere takve agresije. U tome e joj pomoi desetine hiljada dobrovoljaca iz
drugih srpskih zemalja.
Neka nam Bog bude u pomoi.
PREDSJEDNIK REPUBLIKE
Milan Marti
Preslika, strojopis, latinica
HR-HMDCDR, 2., Kabinet predsjednika RSK, kut. 1.

15

1995., sijeanj 19.


Okuani
Zamolba Slobodana Mrkonjia ministru unutarnjih poslova RSK za odobrenje slubenog
putovanja u Beograd radi zavrnih poslova oko distribucije dokumentarnog filma
Republika Srpska Krajina
REPUBLIKA SRPSKA KRAJINA
MINISTARSTVO UNUTRANJIH POSLOVA
SEKRETARIJAT UNUTRANJIH POSLOVA
Broj: 08-05/4-218/1-95.
Okuani, 19. 01. 1995. godine
MINISTARSTVO UNUTRANJIH POSLOVA
- n/r gospodinu ministru Neboji Pavkoviu K N I N
P R E D M E T: MOLBA ZA ODOBRENJE SL. PUTOVANJA U BEOGRAD.27

Franjo, predsjednik Republike Hrvatske.

22

Potovani gospodine ministre,


Molim Vas da mi odobrite sl. putovanje28 u Beograd, radi izvrenja zavrnih poslova
oko odailjanja dokumentarnog filma Republika Srpska Krajina u dijasporu i naim
prijateljima u svijetu. Naime, prema preporuci Svetog arhijerejskog sinoda SPC, odailjanje
bi se vrilo uz pismenu preporuku za svaku pojedinu dijasporsku organizaciju i u tom smislu
potrebno je da organizujem sljedee aktivnosti:
realizacija sredstava za video kasete i plaanje presnimavanja kod ZASTAVA-FILMA u
Beogradu,
izrada dopisa za dijasporu zajedno sa nadlenim visokodostojanstvenikom nadlenim za
te poslove, te Episkopom Lukijanom i ministrom Ratkoviem29 (koji u vezi s tim dolaze
koncem mjeseca u Beograd),
pakiranje i predaja kaseta radi transporta.
S obzirom na injenicu da nam je sa preporukom, koju sam imao priliku predati Vama,
osigurano 300 adresa u svijetu, u tom smislu je potrebno izraditi izmeu 600 i 1000 kaseta
srpske i engleske verzije (svakako da e to sve zavisiti od finansijskih prilika).
Vremenski e posao zahtijevati moju odsutnost u trajanju, koje niti sam ne mogu
predvidjeti zasada, no nakon izvrenja ovih poslova cilj i svrha izrade filma e biti u cijelosti
ostvareni.
Po zavrnom poslu dostaviu Vam iscrpan izvjetaj o uinjenom.
Unaprijed Vam se zahvaljujem, uz iskreno potovanje i pozdrav.
M. P.30

Slobodan Mrkonji, [v.r.]

Izvornik, strojopis, latinica


HR-HMDCDR, 10., kut. 82.

16

1995., sijeanj 20.


Okuani
Zakljuci s izvanredne sjednice Skuptine opine Okuani u vezi otvaranja autoceste Zagreb
Lipovac
Na osnovu lana 22. Statuta optine Okuani, a na Prijedlog Komisije za praenje
Zakljuaka Skuptine, Skuptina optine Okuani na vanrednoj sjednici odranoj 18. 01.
1995. g. donijela je slijedee
ZAKLJUKE
1. Zahtjeva se od Vlade Republike Srpske Krajine da hitno utvrdi rokove za realizaciju
Zakljuaka Skuptine optine Okuani od 19. 12. 1994. godine, Zakljuaka Vlade
Republike Srpske Krajine od 16. 12. 1994. godine i Odluka Skuptine Republike Srpske
Krajine vezano za otvaranje autoputa.
28
29
30

Rukom dopisano: sa sl. vozilom.


Stevo.
Okrugli peat: RSK, MUP, SUP Okuani.

23

2. Predlae se Vladi Republike Srpske Krajine da utvrdi Prijedlog Zakonskih propisa


kojima e se sprijeiti odlazak graana Republike Srpske Krajine u Republiku Hrvatsku te
nedozvoljena trgovina gorivom i ostalim robama iz Republike Hrvatske.
3. Da bi se u meuvremenu sprijeila nedozvoljena trgovina gorivom zahtjevamo da se
hitno u Zapadnu Slavoniju isporue dvije cisterne D-2 i dvije cisterne MB za graane te
dvije cisterne D-2 za privredu.
4. Predlaemo Vladi Republike Srpske Krajine da odloi sve aktivnosti vezano za
otvaranje pruge, vodovoda i dalekovoda na prostoru Zapadne Slavonije dok se ne realizuju
Zakljuci Skuptine optine Okuani.
5. S obzirom na veoma lou opremljenost pripadnika Vojske Republike Srpske Krajine
molimo da se u granicama mogunosti pobolja materijalni Status ovog Korpusa.
6. Predlaemo Vladi Republike Srpske Krajine da prostor Zapadne Slavonije ima poseban
Status (poreske olakice, promet roba i usluga, bolja snabdjevenost gorivom, vea ulaganja
u infrastrukturu).
OPTINA OKUANI
SKUPTINA OPTINE

Broj: 0-06-57/95-VI.
Okuani, 20. 01. 1995. g.
P R E D S J E D N I K
Aran Dragievi
D O S T A V I T I:
1. Predsjedniku Skuptine Republike Srpske Krajine.
2. Vladi Republike Srpske Krajine.
3. Predsjedniku Vlade Republike Srpske Krajine.
4. Arhiva, ovdje.
Preslika, strojopis, irilica
HR-HMDCDR, 2., SO Okuani, kut. 1.

17

1995., sijeanj 21.


Knin
Prijedlog Ministarstva za ekonomske odnose, privredni razvoj i industriju RSK o novoj
kategorizaciji dravnih industrijskih poduzea
REPUBLIKA SRPSKA KRAJINA
MINISTARSTVO ZA EKONOMSKE ODNOSE,
PRIVREDNI RAZVOJ I INDUSTRIJU
Broj: 15-17/95
Knin, 21. 1. 1995.

VLADA RSK
IZVRNI SAVJETI OPTINA
SEKRETARIJATI ZA PRIVREDU
OPTINA
24

Predmet: Rekategorizacija dravnih industrijskih preduzea


Na osnovu odluke Vlade RSK ministarstvo za ekonomske odnose, privredni razvoj i
industriju analiziralo je postojeu kategorizaciju dravnih industrijskih preduzea i predlae
novu, koja je uraena na osnovu sledeih polaznih stavova:
u svakoj industrijskoj grani treba biti 2 do najvie 4 industrijska preduzea, to
ravnomjernije regionalno rasporeena,
u svakoj veoj optini u republici treba biti barem jedno industrijsko preduzee od
republikog znaaja,
industrijsko preduzee od republikog znaaja dobiva tu kategoriju na osnovu
poslovnih rezultata, rezultata svoje proizvodne i investicione aktivnosti, trinog nastupa i
znaaja preduzea za sveukupnu privrednu aktivnost u republici.
Ova preduzea e formirati specijalizovane miniekspertske granske timove, koji e se
povezati sa odgovarajuim timovima Vlade Srbije sa osnovnim ciljem organizovanog i
efikasnog sprovoenja programa rekonstrukcije monetarnog sistema i strategije ekonomskog
oporavka, odnosno programa oivljavanja proizvodnje. Koordinatori tih timova sainjavae
Centralni koordinacioni tim, a Vlada RSK treba imenovati ministra koordinatora, koji e,
na osnovu dogovora sa Vladom Srbije, biti ukljuen u Centralni koordinacioni tim Srbije.
Obaveza je Vlade RSK i nadlenih ministarstava, da preduzeima od republikog znaaja
daju prioritet u finansijskoj podrci na osnovu kvalitete ponuenih programa, reotkupu
deviza i davanju saglasnosti na uvoz repromaterijala, te davanju poreskih i carinskih olakica
kroz mjere fiskalne i razvojne politike. To znai da republika kao osniva tih preduzea
preuzima pojaanu brigu za poslovanje tih poduzea, a preko njih tu brigu preuzima i za
cijelu granu.
Uraeni prijedlog rekategorizacije dravnih industrijskih preduzea nakon razmatranja
i usvajanja na Vladi RSK kao polazna osnova, razmotrie se na sastancima sa optinama i
preduzeima i na osnovu prikupljenih sugestija i primjedbi definitivno usvojiti na Vladi RSK.
M. P.31 MINISTAR:
Dr Branko Petrovi, [v.r.]
Prilog:
Postojea kategorizacija
Prijedlog rekategorizacije
Popis specijalizovanih timova Vlade Srbije32
Izvornik, strojopis, latinica
HR-HMDCDR, 4., kut. 46.

18

1995., sijeanj 22.


Knin
Zakljuci s 28. sjednice Vlade RSK u vezi otvaranja autoceste Zagreb Lipovac u sklopu
provedbe Gospodarskog sporazuma izmeu RH i RSK

31
32

Okrugli peat: RSK, Ministarstvo za ekonomske odnose, privredni razvoj i industriju, Knin.
Prilozi nisu pronaeni uz izvornik.

25

REPUBLIKA SRPSKA KRAJINA


VLADA
BROJ: 05-5-74/1-95
KNIN, 22. 01. 1995. GODINE
Vlada RSK je na svojoj 28. sjednici odranoj dana 21. i 22. 01.1995. godine raspravljala
o sprovoenju Sporazuma o ekonomskim pitanjima koja se odnose na otvaranje autoputa
Zagreb Lipovac i na osnovu lana 27. stav 3. Zakona o Vladi RSK (Slubeni glasnik RSK,
broj 3/92) donijela je slijedee
ZAKLJUKE
1. Saglasno zakljucima Vlade formiran je tab za otvaranje autoputa. tab je ostvario
potreban nivo saradnje sa lokalnim organima vlasti, zvaninicima UN kao i predstavnicima
hrvatskih vlasti u cilju bolje realizacije preuzetih zadataka. tab je definisao sve potrebne
zadatke i radnje za otvaranje autoputa i direktno ili preko SVK, MUP te javnih preduzea
stupio u njihovu realizaciju. U toku je realizacija zadataka na: dodatnom utvrivanju
otpornih taaka vezanih za autoput i pojaanju ukupne odbrane u zoni odgovornosti 18.
korpusa, izgradnji bunkera, izgradnji osmatranica, sanaciji i dogradnji smjetajnih objekata
za ljudstvo (SVK, MUP), izgradnji novih i popravku oteenih paralelnih puteva za potrebe
odbrane i stanovnitva, sanaciji naplatnih kuica na izlaznom dijelu autoputa a za potrebe
MUP.
Vlada oekuje da je tab, u skladu sa svojim ovlatenjima i materijalnim i vremenskim
resursima, izvrio zadatke koji su se postavili u prvoj fazi realizacije otvaranja autoputa.
2. Ministarstvo unutranjih poslova osnovalo je posebnu jedinicu milicije sa tehnikim i
materijalnim sredstvima potrebnim za ostvarivanje kontrole i bezbjednosti saobraaja na
autoputu i prilaznim putevima. Vlada ocjenjuje da su preuzeti zadaci korektno obavljeni.
3. Ministarstvo odbrane sa G SVK realizovalo je osnovnu zamisao dodatnog vojnog
obezbjeenja autoputa formiranjem otpornih taaka. G SVK kao nosioc razvoja i
komandovanja u SVK ocjenio je da su pale tenzije i direktna vojna ugroenost od RH preko
autoputa. Vodei rauna o potrebama u ljudstvu na drugim dijelovima RSK G SVK smatra
da je sadanji nivo popunjenosti ljudstvom i tehnikom u 18. korpusu takav da obezbjeuje
izvrenje postavljenih zadataka i da ga, za sada, ne treba dodatno ojaavati.
4. Ministarstvo za saobraaj i veze snimilo je postojee stanje i angairalo je JP Putevi Krajine
na sanaciji i odravanju autoputa u zimskim uslovima.
U skladu sa Sporazumom o otvaranju autoputa UNPROFOR je preuzeo obavezu da
autoput Zagreb Lipovac dovede do standarda meunarodnih autoputeva. Svi zakoni na
autoputu bit e iskljuivo meunarodni i postavljat e ih UNPROFOR. UNPROFOR je
preuzeo obavezu izvrenja potrebnih popravaka koje trebaju poeti odmah.
5. Za financiranje realizacije zadataka oko otvaranja autoputa do sada je utroeno oko
600.000,00 dinara i 70.000 litara naftnih derivata.
6. Druga faza otvaranja autoputa
Vlada zakljuuje da su se stvorili svi preduslovi za ulazak u drugu fazu realizacije otvaranja
autoputa. Zbog toga je Vlada donijela:
Uredbu o sprovoenju ekonomskog sporazuma izmeu Republike Srpske Krajine i
Republike Hrvatske i
26

Uredbu o odreivanju graninih prelaza i kontroli prelaenja dravne granice.


Ovim uredbama se poblie propisuju nosioci realizacije Sporazuma kao i prelazi i uslovi za
prelazak dravne granice a u cilju zatite dravnih interesa RSK.
U cilju to uspjenijeg rada i praenja realizacije a posebno vodei rauna o dravnim
interesima RSK i naroda Zapadne Slavonije druga faza obuhvaa:
a) FORMIRANJE DIJELA PREDUZEA NAFTNE INDUSTRIJE KRAJINE NIKOKUANI
Na prostoru Zapadne Slavonije osnovat e se dio preduzea za distribuciju nafte i naftnih
derivata NIK-Okuani. Ovaj dio preduzea poslovat e u sastavu NIK Mirkovci i imat e
sva prava i obaveze kao i ostali dijelovi preduzea. Osnivanjem NIK Okuani, dosadanji
dio preduzea NIK Dvor na Uni preuzima obavezu distribucije nafte i naftnih derivata
na prostoru Banije i Korduna. Ovom izmjenom u sastavu NIK Mirkovci nalazit e se
pet dijelova preduzea zaduenih za distribuciju nafte i naftnih derivata i to: NIK Beli
Manastir, NIK Vukovar, NIK Okuani, NIK Dvor na Uni, NIK Knin. Zaduuje
se JP NIK Mirkovci da konstituie dio preduzea NIK Okuani u roku od 30 dana.33
Ministarstvo energetike i rudarstva se zaduuje da u operativnim planovima distribucije
naftnih derivata od treeg mjeseca 1995. godine uvrsti novoosnovani dio preduzea NIK
Okuani.
b) FORMIRANJE DIJELA JP PUTEVI KRAJINE OKUANI
Na prostoru Zapadne Slavonije osnovat e se dio preduzea JP Putevi Krajine Okuani.
Ovaj dio preduzea poslovat e u sastavu JP Putevi Krajine Knin i imat e sva prava i
obaveze kao i ostali dijelovi preduzea. Zaduuje se JP Putevi Krajine Knin da konstituie
dio preduzea Putevi Krajine Okuani u roku od 30 dana.
Posebno se zaduuje JP Putevi Krajine Knin da nastavi izradu i sanaciju postojeih i novih
makadamskih puteva za potrebe odbrane i privrede vezanih za normalno funkcionisanje
autoputa, a prema postojeim planovima.
v) REKONSTRUKCIJA MOSTOVA NA SAVI I IZGRADNJA LOKALNIH PUTEVA
Zbog povezanosti Spomen podruja Jasenovac kao i naselja Jasenovac, Koutarica i Mlaka
sa ostalim naseljima optine Okuani, kao i povezanosti Zapadne Slavonije sa Banijom i
Kordunom i Republikom Srpskom Vlada e pristupiti sanaciji eljeznikog mosta na
Savi betonskog mosta na kanalu Strug i izradi odgovarajue putne mree radi povezanosti
spomenutih naselja.
Zaduuje se Ministarstvo za urbanizam, stambeno komunalne poslove i graevinarstvo da
u saradnji sa Ministarstvom za saobraaj i veze izradi projektnu dokumentaciju, predloi
dinamiku i financijsku konstrukciju za izvrenje spomenutih radova.
Rok za izvrenje ovog zadatka je do prve sjednice Vlade nakon 15. 02. 1995. godine o emu
je potrebno podnijeti pismeni izvjetaj.
g) USPOSTAVLJANJE TRANZITNIH ROBNIH TOKOVA
Zaduuje se Ministarstvo za trgovinu i turizam i ugostiteljstvo da u saradnji sa UNPROFORom i hrvatskom stranom uspostavi tranzitni transport roba iz istonog u zapadni dio
i obratno RSK. Rok za izvrenje ovog zadatka je 15. 02. 1995. godine uz podnoenje
pismenog izvjetaja Vladi sa pravilima ponaanja svih uesnika.
33

Dopisano rukom: 21. 01. 1995. ulo 1216 kamiona iz Jugoslavije, 2337 kamiona izilo.

27

d) FORMIRANJE SLOBODNE BESCARINSKE ZONE U OKUANIMA


Otvaranje bescarinskih zona regulisano je Zakonom o slobodnim zonama (Slubeni list
SRJ, broj 81/94) koji je na snazi u RSK vezano na lan 1. Zakona o preuzimanju propisa
(Slubeni glasnik RSK, broj 12/92).
Zona se moe osnovati na podruju koje je karakteristino za Zapadnu Slavoniju (Okuani)
s obzirom na neposrednu blizinu autoputa. To znai da su ispunjeni uslovi iz lana 9.
Zakona o slobodnim zonama.
Pored osnovnih uslova za otvaranje slobodnih zona osniva zone (to ne moe biti Vlada
RSK) duan je ispuniti uslove iz lana 11., 12. i 13. citiranog zakona a kao osnovno
potrebno je napraviti slijedee:
Akt o osnivanju zone,
elaborat o ekonomskoj opravdanosti,
dokaz o posjedovanju zemljita na kojem se zona osniva,
dokaz o obezbjeenju graevinskih prostorija, energetskih i drugih uslova.
Saglasnost o ekonomskoj opravdanosti osnivanja zone daje Ministarstvo financija RSK a
saglasnost za osnivanje zone daje Vlada RSK.
Preduzee koje upravlja zonom podnosi Upravi Carina RSK zahtjev za donoenje Rjeenja
za poetak rada zone.
Vlada je na svojoj 28. sjednici odranoj 21. i 22.01.1995. godine donijela odluku o
osnivanju carinskog referata na ulazu i izlazu na autoput te e Carina RSK u roku od 8 dana
organizovati carinski nadzor nad ulazom i izlazom roba u RSK.
M. P.34 P R E D S J E D N I K
Borislav Mikeli, [v.r.]
Izvornik, strojopis, irilica
HIC, A-159-038.

19

1995., sijeanj 22.


Knin
Uredba Vlade RSK o provedbi Gospodarskog sporazuma izmeu RH i RSK
Na osnovu lana 2. taka 16. Zakona o Vladi Republike Srpske Krajine (Slubeni glasnik
RSK, broj 3/92) Vlada RSK na sjednici odranoj 22. 01. 1995. donosi
UREDBU
o
sprovoenju Ekonomskog Sporazuma
izmeu Republike Srpske Krajine i Republike Hrvatske
od 2. decembra 1994. godine
34

Okrugli peat: RSK, Vlada, Knin.

28

lan 1.
Ovom Uredbom odreuju se nosioci izvrenja obaveza Republike Srpske Krajine iz
Ekonomskog Sporazuma sa Republikom Hrvatskom.
lan 2.
Za nosioca izvrenja obaveza iz Ekonomskog Sporazuma poglavlje I voda, odreuje se
Direkcija za obnovu u saradnji sa lokalnim komunalnim preduzeima.
lan 3.
Za nosioca izvrenja obaveza iz Ekonomskog Sporazuma poglavlje II elektrina energija,
odreuje se JP Elektroprivreda Krajine.
lan 4.
Za nosioca izvrenja obaveza iz Ekonomskog Sporazuma poglavlje III auto-put, odreuje
se JP Putevi Krajine i JP Vukovar put.
lan 5.
Za nosioca izvrenja obaveza iz Ekonomskog Sporazuma poglavlje IV naftovod od take
1. do take 3. taka 3-3. taka 4. odreuje se JP NIK.
lan 6.
Za nosioca izvrenja obaveza iz Ekonomskog Sporazuma poglavlje IV naftovod taka
3-3.4. (osnivanje i rad naftne kompanije) odreuje se Ministarstvo trgovine i turizma i JP
NIK.
lan 7.
Odluku o konanom izvrenju pojedinih obaveza iz Ekonomskog Sporazuma donosi Vlada.
lan 8.
O daljnjim pregovorima i predmetima sporazumijevanja poglavlje V Ekonomskog
Sporazuma odluuje Vlada RSK.
lan 9.
Ova Uredba stupa na snagu danom donoenja, a objavit e se u Slubenom glasniku RSK.
REPUBLIKA SRPSKA KRAJINA
M. P.35 PREDSJEDNIK
V L A D A Borislav Mikeli, [v.r.]
Broj: 05-4-57/1-95.
Knin, 22. 01. 1995. god.
Izvornik, strojopis, irilica
HR-HMDCDR, 4., kut. 21.

35

Okrugli peat: RSK, Vlada, Knin.

29

20

1995., sijeanj 24.


Knin
Odluka MUP-a RSK o slanju 35 pripadnika MUP-a u pomo srpskim snagama u BiH
tijekom akcije Pauk
Republika Srpska Krajina M. P.36
Ministarstvo unutranjih poslova
Kabinet ministra ifrirano dx
Knin, 24. 01. 1995. godine
broj: 08/1-1-519/1-95.
tab akcije Pauk
SUP Korenica, Glina i Vojni (Vojni dostaviti Pauku)
Analizirajui uee radnika MUP-a RSK u akciji Pauk i drugim borbenim aktivnostima
na teritoriju RSK, i redovne obaveze i zadatke koje stoje u narednom periodu pred ovim
ministarstvom odlueno je da u okviru akcije Pauk do daljnjeg uestvuje 35 radnika
MUP-a RSK i to: iz SUP-a Korenica, 15 radnika i po 10 iz SUP-a Vojni i SUP-a Glina.
Ove aktivnosti sa komandantom akcije Pauk i SUP-a e iskoordinirati Too Pai ili Boko
Drai.
v. d. ministar M. P.37
Neboja Pavkovi
Izvornik, strojopis, latinica
HR-HMDCDR, 2., 1069-2.

21

1995., sijeanj 26.


Knin
Dopis Resora dravne bezbjednosti MUP-a RSK ministru unutarnjih poslova RSK s
informacijama o promjenama u ruskom kontigentu snaga UN-a i civilnoj policiji u
Sektoru Istok te aktivnosti promatraa EEZ
REPUBLIKA SRPSKA KRAJINA
MINISTARSTVO UNUTRANJIH POSLOVA
RESOR DRAVNE BEZBJEDNOSTI
BROJ: 08/2-0-127/95.
KNIN, 26. 01. 1995.

STROGO POVJERLJIVO

MINISTAR UNUTRANJIH POSLOVA RSK


K N I N
36
37

Prijemni peat: RSK, MUP, SUP Vojni, 08-03/sp-19/95, 25. 1. 1995.


Prijemni peat: Primljeno: 24. 1. 1995. u 13,55.

30

Predmet: Saznanja o snagama UN i EZ u


Sektoru Istok, dostavljaju se.Operativnim putem doli smo do saznanja da je stanje u ruskom kontingentu snaga UN u
Sektoru Istok za sada nepromjenjeno, iako postoje indicije da bi se krajem januara 1995.
godine jedan dio ljudstva prebacio u eeniju. Takva odluka jo uvijek nije definitivna i ona
se obrazlae kod ruskih vojnika injenicom da na podruju Groznog regularne ruske trupe
sve tee uspostavljaju red, te da imaju dosta mrtvih u borbi sa pobunjenicima.
Zbog takve situacije navodno je potrebno povui iz sastava snaga UN ratne veterane. Prema
njihovim procjenama sa podruja Sektora Istok povuklo bi se oko 80% sadanjeg ljudstva,
a na njihovo mjesto doli bi vojnici koji se nalaze na odsluenju vojnog roka. Iako se za sada
barata informacijama da bi snage ruskog kontigenta mogle napustiti ovaj prostor 31. 3.
1995. godine nemamo pouzdanih saznanja da se to moe i desiti.
Takoer raspolaemo podacima da jedan dio ljudstva ruskog kontigenta koristi droge koje
dolaze raznim kanalima na podruje Sektora Istok. Zbog takvih aktivnosti jedan dio ljudstva
iskljuen je iz sastava UN i vraen za Rusiju.
Da bi pojaali aktivnosti svojih slubi bezbednosti, na ovaj prostor u 12. mjesecu 1994.
godine pristigao je specijalni tim pripadnika slubi bezbednosti kodne oznake GERO.
GERO se bavi problematikom specijalnih dejstava, navodno je to odjel za diverzantskoteroristiku aktivnost.
Po navodima nae pozicije na podruju Istone Slavonije i Zapadnog Srema se nalaze dva
pripadnika navedene grupacije, a za drugu dvojicu ne raspolaemo saznanjima gdje su, ve
se smatra da su negdje u bivoj BIH.
to se tie civilne policije UNPROFOR-a, Sektor Istok, karakteristino je da se sve
vie popunjava policajcima iz muslimanskih zemalja. Tako npr. u stanici civilne policije
UNPROFOR-a Vukovar, oko 70% ljudstva je iz Jordana, Nepala i sl.
Kao to smo pisali krajem 1994. godine bio je izraen veliki interes pojedinih struktura
UNPROFOR-a prema naim civilnim i vojnim strukturama te nakon intervencije
naih vlasti predmeti interesovanja UNPROFOR-a su smanjeni osim kod pojedinanih
sluajeva gdje i dalje pokazuju interes za podruje osnovnog i srednjeg obrazovanja. Tako
npr. policajac ukrajinske nacionalnosti na podruju Vukovara, u slubenim kontaktima u
prosvjetnim organizacijama, velia ameriki sistem te navodi da su Amerikanci Ukrajincima
mnogo pomogli te da bi i mi trebali prihvatiti ameriku pomo.
to se tie aktivnosti pripadnika EEZ primjeuje se pojaan promet interesovanja ove
organizacije u smislu dobijanja informacija od vladinih funkcionera zbog ega je ukinuto
Oblasno vijee za podruje Slavonije, Baranje i Zapadnog Srema. Po njima takav oblik
drave i teritorijalne organizacije pokazao se veoma efikasnim na zapadu, a u razgovorima
istiu npr. vicarsku.
Takoer ih interesira da li postoje planovi da se ponovo organizira SAO Slavonije, Baranja i
Zapadni Srem, kao i sagledavanje situaciju u smislu na koji nain da se spuste tenzije sukoba
izmeu RH i RSK, te kako bi se moglo posredovati u kontaktima izmeu raseljenih lica i
porodica na teritoriju RSK i RH.
Osim navedenog pripadnici EEZ i dalje ostvaruju kontakte na podruju Iloka sa
franjevakim upnikom fra Markom, licem poznatim slubi.
Saznanja Vam dostavljamo na znanje i eventualno koritenje.
31

NAELNIK RESORA
M. P.38 Draa Aco, [v.r.]
Izvornik, strojopis, irilica
HR-HMDCDR, 20., kut. 4.

22

1995., sijeanj 26.


Okuani
Zakljuci sa sjednice Ratnog savjeta Srpske oblasti Zapadna Slavonija o financijskoj pomoi
18. korpusu SVK
REPUBLIKA SRPSKA KRAJINA
SRPSKA OBLAST ZAPADNA SLAVONIJA
RATNI SAVJET
OKUANI, 26. 01. 1995. GODINE
Dana 26. 01. 1995. godine odrana je sednica Ratnog saveta na kojoj su prisustvovali
lanovi Ratnog saveta i ostali, sa sledeim
DNEVNIM REDOM:
1. Obezbeenje financijskih sredstava za nabavku uniformi i obue za pripadnike 18.
korpusa doprinosom od strane dravnih preduzea.
2. Odreivanje visine i naina naplate doprinosa za vojsku od lica zaposlenih kod
UNPROFOR-a, lica koja su uz rentu izdala objekte na koritenje UNPROFOR-u i
privatnog sektora.
Prisutni lanovi Ratnog saveta su:
Lazo Babi, puk K-dant 18. korpusa
Duko Vitez, predsednik Oblasnog vea
Aran Dragievi, predsednik SO Okuani
Miroslav Grozdani, predsednik SO Pakrac
Vladika Lukijan,
Ostali prisutni su:
Branko Bosanac, predsednik IS SO Okuani
Branko Zebi, puk K-da 18. korpusa
Milan Jeki, puk K-da 18. korpusa
Po odranoj raspravi, Savet je doneo sledee odluke:
1. Predsednici IS SO Pakrac i Okuani da sazovu sastanak sa direktorima R.O. 01. 02.
1995. godine u 8.00 asova, radi dogovora o poboljanju materijalnog statusa pripadnika
18. Korpusa.
38

Okrugli peat: RSK, MUP, Resor dravne bezbjednosti, Knin.

32

2. Vlasnici objekata koji su iznajmljeni UNPROFOR-u i vlasnici lokala, duni su pored


obaveza prema Upravi prihoda iz svojih neto primanja izdvojiti 10% svakog meseca u fond
za poboljaje materijalnog statusa pripadnika 18. Korpusa.
3.Zaposleni kod UNPROFOR-a i ostalih meunarodnih organizacija duni su u isti
fond uplaivati 10% od neto primanja meseno.
4. Privatni sektor duan je uplatiti jednokratno u isti fond, iznos koji e se propisati od
strane Uprave prihoda prema razrezu poreza.
5. Sva roba zaplenjena od lica koja su robu nabavila u Republici Hrvatskoj, a misli se
pre svega na gorivo, mora biti predana optini, a sredstva od prodaje usmeravat e se prema
budetu.
Gore navedene odluke primenjivat e se od 01. 01. 1995. godine, a za provoenje se
zaduuju:
trna inspekcija
financijska policija
SUP Okuani i
sve ostale odgovorne slube
DOSTAVITI LANOVIMA RATNOG SAVETA:
1. Lazo Babi, puk K-dant 18. korpusa,
2. Duko Vitez, predsednik Oblasnog vea, [v.r.]
3. Aran Dragievi, predsednik SO Okuani, [v.r.]
4. Miroslav Grozdani, predsjednik SO Pakrac,
5. Vladika Lukijan,
6. Oblasni SUP, [., v.r.]39
7. Ministarstvo odbrane.
Izvornik, strojopis,irilica
HR-HMDCDR, 2., kut. 607.

23

1995., sijeanj 26.


Vrhovine
Zapisnik s 3. sjednice Skuptine opine Vrhovine
REPUBLIKA SRPSKA KRAJINA
SKUPTINA OPTINE VRHOVINE
Broj: 01- /95
Vrhovine, 26. 01. 1995. godine
ZAPISNIK
Sa 3. sjednice Skuptine Optine Vrhovine u proirenom sastavu odranoj u prostoriji
O N. Tesla u Vrhovinama dana 26. 01. 1995. godine s poetkom u 8.30 asova.
Sjednicu je otvorio i sa njome rukovodi predsjednik Uzelac Predrag.
39

Potpis je neitak.

33

Konstatirano je da sjednici prisustvuje od 12 odbornika 10, otsutni odbornici Vujani


Vaso, Zagorac Boko, Ivanievi eljko, to ini natpolovinu veinu pa Skuptina Optine
Vrhovine moe donositi pravovaljane odluke i druge akte.
S obzirom da je sjednica proirenog sastava po evidenciji je utvreno 33 prisutna.
Za sjednicu je predloen slijedei
DNEVNI RED:
1. Izvjetaj predsjednika SO o dosadanjem radu.
2. Izmjene i dopune Statuta SO.
3. Imenovanje Sekretara SO.
4. Imenovanje sekretara Optinske uprave.
5. Privremeno financiranje Optine Vrhovine.
6. Donoenje odluke o utvrivanju koeficijenata za obraun linih dohodaka funkcionera
SO.
7. Donoenje odluke o visini dnevnica.
8. Odluka o lokalnim komunalnim taksama.
9. Odluka o optinskim administrativnim taksama.
10. Informacije o radu Osnovne kole Nikola Tesla Vrhovine za 1. polug.40 kolske
godine 94/95.
11. Informacije o organizaciji i radu zdravstvene stanice u Vrhovine u 1994. godini.
Informaciju podnosi: Dr Milan Uzelac
12. Informacije o organizaciji i radu Veterinarske stanice u Vrhovinama u 1995.
Informaciju podnosi: Veterinar Sro Levnai
13. Informacije o organizaciji i radu Optinske organizacije Crvenog Krsta Vrhovine
14. Informacije o organizaciji i radu CZ u 1994. godini.
Informaciju podnosi: Milka Vukmirovi
15. Informacije o organizaciji i radu umarije Vrhovine u 1994. godini.
Informaciju podnosi: Ing. Milan Grbi
16. Informacije o snabdjevanju elektrinom energijom na podruju Optine u 1994.
godini.
Informaciju podnosi: Rajko Banjanin
17. Informacije o radu pote Vrhovine u 1994. godini
Informaciju podnosi: Javorka Jerkovi
18. Informacije o radu pote kare u 1994. godini
Informaciju podnosi: Nevenka Banjanin
19. Informacije o isporuenim koliinama nafte i naftnih derivata u BS Vrhovine u
1994. godini
Informaciju podnosi: Neo Hini
20. Politiko bezbedonosna situacija u zoni odgovornosti 50 pb. Vrhovine
Informaciju podnosi: Stevo trbac.
21. Informacije o ekonomskom sporazumu izmeu RH i RSK
Informaciju podnosi poslanik u Skuptini RSK Jovo Bori.
22. Odbornika pitanja i predlozi
Otvorena rasprava na predloeni dnevni red.
40

Polugodite.

34

Za rije se javlja odbornik Milan Grbi: samo slaganje dnevnog reda, redosljed bi mogao
biti drugaiji, svi subjekti privrede informacije o stanju preduzea u financijskom obimu
mogu se staviti nakon 28. februara.
Predsjednik Uzelac: vidljivo je da je prvo izvjetaj predsjednika SO a drugom djelu
donoenje akata, tree informacije ustanova, privrede i u etvrtom djelu politika situacija
vezana za provoenje sporazuma.
to se tie privrede nije obuhvaena ne trae se izvjetaji trae se informacije da bi se
moglo ii prema dravnim organima, pa e izvjetaji o stanju u privredi ii na Izvrni Savjet
a onda na Skuptinu.
Ako netko ima konkretan predlog na taku dnevnog reda.
Milan Grbi: Da bi nakon informacije o privredi sastavi [li] dio poslova iz kojeg bi se
moglo iskristalizirati na prostor koji obuhvata.
Predsjednik: Da li ima primjedbi na dnevni red u koliko nema daje na usvajanje.
Veinom glasova usvojen je predloeni dnevni red.
Ad/1.
Izvjetaj predsjednika SO o dosadanjem radu. Po prvoj toci dnevnog reda izvjetaj je
podnio predsjednik SO Vrhovine Uzelac Predrag.
Otvaram raspravu o podnesenom izvjetaju.
Protojerej Stavrofor Milo Spasojevi prije poetka rasprave, predlae prisustvovanje
svih lanova dananje Skuptine sveanoj akademiji povodom Svetog Save s poetkom u
10.30 minuta, tada bi se spojila pauza i neto vremena uz pauzu.
Prijedlog je prihvaen.
Za rije se javlja Milan Grbi upravitelj umarije Vrhovine:
Mislim da bi ovaj izvjetaj trebalo dostaviti umariji SUP-a, javnom poduzeu
Krajinaume. Da se ne bi vraa na sve optube koje si nabrojao ja sigurno ovo neu ostaviti
na miru, sem ne prihvatanja da budem lan Skuptine ja nisam u Skuptini bitno je da smo
se razili. umarija Vrhovine radi profesionalno a na poslovima sam i u ministarstvu, tamo
me je odveo moj rad, a sve to se radilo u umariji Vrhovine u to je mogue izvriti uvid.
Vrhovine su danas opstale s radom ove umarije jer privreda je dodirnula dno, meutim
ovdje nije teka situacija poev od same umarije pod ijim krovom i vojska i politika neu
posebno obrazlagati ovo je lini sukob.
Jedini sam se ja upustio sam da bude preduzee.
Ja neu uzvratiti sada konkretno ali sam spreman da se preispita sve nas.
Tepavac Nikola: Odmah bi molio naj odgovornije da se ne razjedinjuju, molim za
jedinstvo. Vie sam se javio za rije iz razloga u vezi poetka rada SJB, tono je da e ta stanica
poeti s radom raspisali smo konkurs sada je u formiranju novi pravilnik o sistematizaciji.
Smatram da e biti SJB Vrhovine, u koliko SJB ne pone s radom ranije i dok se radnici
uvedu u rad 1 ili 2 sedmino graani e moi u Vrhovinama vriti izradu linih karata i
druge poslove iz upravnog djela.
Predsjednik: trai se jednak tretman i srijedom upuivanje radnika iz Korenice za
izdvajanje linih karata i saobraajnih dozvola do konanog rjeenja SJB, kao odbornik u
pisanoj formi uputiti pitanja o uoenim negativnostima.
Skuptina je veinom glasova donjela
Zakljuak
O prihvatanju izvjetaja predsjednika SO Vrhovine o dosadanjem radu.
35

Ad/2.
Izmjena i dopuna Statuta SO.
Nakon otvorene rasprave o taki dnevnog reda Skuptina veinom glasova donosi
Odluku
o izmjenama i dopunama Statuta
Ad/3.

Imenovanje sekretara SO
Predlog Skuptini za imenovanje sekretara SO iznio je predsjednik komisije za izbor i
imenovanje odbornik Boikovi Stojan.
Predlae se Skuptini imenovanje Vukmirovi Dragana dipl. politologa, iz G. B. Potoka
za sekretara SO Vrhovine.
Nakon otvorene rasprave prijedlog je dat na glasanje.
Skuptina je veinom glasova donjela
Odluku
o imenovanju Vukmirovi Dragana za sekretara SO.
Ad/4.
Imenovanje sekretara Optinske Uprave.
Predlog Skuptini za imenovanje sekretara Optinske uprave iznio je predsjednik komisije
za izbor i imenovanja odbornik Boikovi Stojan.
Predlae se Skuptini imenovanje egarac Bogdanke pravnik iz Glavaca za sekretara
Optinske Uprave.
Nakon otvorene rasprave prijedlog je dat na glasanje.
Skuptina je veinom glasova donjela
Odluku
o imenovanju egarac Bogdanke za sekretara Optinske uprave.
Ad/5.
Privremeno financiranje Optine Vrhovine.
Nakon otvorene rasprave, Skuptina veinom glasova donosi
Odluku
o privremenom financiranju javnih potreba Optine Vrhovine 1995. godinu
Ad/6.
Donoenje odluke o utvrivanju koeficijenta za obraun linih dohodaka funkcionera
SO.
Nakon otvorene rasprave, Skuptina veinom glasova donosi
Odluku
O utvrivanju koeficijenta za obraun linih dohodaka funkcionera.
Ad/7.
Donoenje odluke o visini dnevnica.
Nakon otvorene rasprave, Skuptina veinom glasova donosi
Odluku
o visini dnevnica za slubena putovanja.

36

Ad/8.
Odluka o lokalnim komunalnim taksama.
Nakon otvorene rasprave o toci dnevnog reda Skuptina veinom glasova donosi
Zakljuak
o zaduenju Izvrnog Savjeta SO Vrhovine da donese predloenu odluku
Ad/9.
Odluka o Optinskim administrativnim taksama.
Nakon otvorene rasprave o taci dnevnog reda Skuptina veinom glasova donosi
Zakljuak
O zaduenju Izvrnog Savjeta SO Vrhovine da donese predloenu odluku.
Ad/10.
Informacije o radu O Nikola Tesla Vrhovine za 1. polugodite kolske godine 94/95.
Informaciju podnosi direktor Milan Labuzin.
Informacija nije podnijeta.
Ad/11.
Informacije o organizaciji i radu zdravstvene stanice Vrhovine u 1994. godini.
Informaciju podnosi: Dr. Milan Uzelac.
Nakon podnesenih informacija otvorena je rasprava.
Dr. Milan Uzelac nedostatak stomatoloke slube, da bi od nekih ispranjenih stanova
namjenski upotrebi, jer ukoliko se ne ponudi stan problem se ne moe rijeiti dugoronije.
Predsjednik Uzelac: moe li se rijeiti problem vode napraviti bunar s hidroforom, ili
da se hidrofor uspostavi kod komije Mrvoa i prikljui zdravstvena stanica, tako da bar
jednom sedmino dolazi zubar na ovo podruje.
Ukoliko postoji zubar da mu se ponudi smjetaj i pokrie trokova na nekoliko mjeseci.
Bogdanovi koji je nedavno bio donio je materijal za 500 popravaka zuba a u koliko se ne
nae zubar da to eka ljeta do ponovnog njegovog navraanja.
Nakon rasprave Skuptina je veinom glasova prihvatila informaciju i veinom glasova
donjela
Zakljuak
o zaduenju ljenika Uzelca Milana za obavljanje razgovora sa direktorom Doma zdravlja
Korenica oko problema stomatoloke slube.
Ad/12.
Informacije o organizaciji i radu Veterinarske stanice u Vrhovinama u 1994. godini.
Informaciju podnosi: Veterinar Sro Levnai.
Nakon podnesene informacije otvorena je rasprava.
Levnai Sro: Zahtjev da veterinarska stanica bude prioritet u snabdjevanju elektrinom
energijom.
Predsjednik Uzelac: za veterinarsku stanicu gorivo biti mjeseno podjeljeno, a molio
bi sve rukovodioce da dostave nadlenim ministarstvu i SO zahtjev o potrebama za gorivo.
Levnai Sro: veterinar Ilija Navala je radio 1991. ovjek nije imao interesa za daljnji rad,
ima druge planove tako da je definitivno odustao od tog posla.
Nakon rasprave skuptina je veinom glasova donjela
37

Zakljuak
o prihvaanju informacija o radu Veterinarske stanice
Ad/13.
Informacije o organizaciji i radu Optinske organizacije Crvenog Krsta Vrhovine.
Informaciju podnosi: Milka Vukmirovi.
Nakon podneene informacije napravljena je pauza u trajanju od 1 asa, da bi u 11.30
asova po povratku sa sveane akademije povodom Svetog Save koju su priredili uenici O
N. Tesla nastavljeno sa radom sjednice.
Nakon otvorene rasprave Skuptina veinom glasova donosi
Zakljuak
o prihvaanju informacija o radu Optinske organizacije CK Vrhovine.
Ad/14.
Informacije o radu i organizaciji CZ u 1994. godini
Informaciju podnosi: Nevenka Uzelac
Nakon podnesene informacije otvorena je rasprava.
Predsjednik Uzelac: u svojstvu odbornika, da li je evakuacija isplanirana da se moe
izvriti u odreenom momentu, stanje goriva, moe li se izvriti kontrola zaduenog goriva.
Uzelac Nena u sluaju evakuacije 1 dan prije ratnih dejstava ako komanda naredi, ako
doe do ratnih dejstava neplanirano tada se ne moe adekvatno izvriti po ovom planu.
Svim rubnim podrujima podjeljena goriva za evakuaciju, evakuacija stanovnitva vri se
za stare, nemone i djecu do 15. godina i ne odnosi se na radno sposobna lica.
Imaju dva sluaja gdje prilikom kontrole nismo gorivo pronali i to u karama, mada
nebi smio potroiti to gorivo, stanje nije toliko haotino.
Predsjednik Predrag Uzelac: to uiniti za evakuaciju O.
Nena: direktor kole kae za prvi navrat koristio bi se hol Osnovne kole druga faza
sklonita Stambene zgrade.
Predsjednik: komanda treba da formira odeljenje za protivpoarnu zatitu.
Poznanovi: u toku je na Skuptini Krajine da se vojni odsjek i ministarstvo obrane ine
jednu cjelinu dok je bio 5. 01. 1995. a prolongiran rok do 1. 02. 1995. godine.
U toku je izrada formacije da e u odeljenju Vrhovina biti zastupljen vojna obveza,
civilna zatita COIV isto je tako bitno da to nee ii na teret ove Skuptine nego na teret
ministarstva obrane.
Stojanovi Mio: treba povesti rauna o ispravnosti vozila. Turjanski me zabrinjava ba u
vezi toga, miljenja sam da neki nemaju elje da voze prilikom evakuacije.
Nakon rasprave Skuptina veinom glasova donosi
Zakljuak
O prihvaanju informacije o organizaciji i radu CZ u 1994. izvravanje kontrole goriva i
vozila, pruanje pomoi obezbeenje pravca.
Ad/15.
Informacije o organizaciji i radu umarije Vrhovine u 1994.
Informaciju podnosi: Milan Grbi
Nakon podneene informacije otvorena je rasprava.
Mihovilovi Neboja: ima problem u umarstvu, uma se smatra dravnom svojinom,
meutim ovdje se stvara problem, nemogunost drave da ravnomjerno rasporedi dravno
bogatstvo.
38

Smatram da bi jedan dio vrednosti zakonski regulisan ostane u Optini, ovom narodu.
Predsjednik Uzelac: sistematski rijeiti ovo pitanje u okviru zakona, jer upravo osnov
ivljenja je uma.
Bori Jovo: umarstvo je naj interesantnije podruje Vrhovina, predlaem da se prije
Republike Skuptine odri tematska sjednica na kojoj bi se raspravio taj nacrt, gdje su
sigurno najzainteresiranije optine koje raspolau s umskim bogatstvom, moje razmiljanje
dati podrku nacrtu gdje umarija ima niz kompetencija. Ako optina Mirkovci ima rentu
od eksploatacije nafte, optina Graac od centrale, vidjeti mogunost kroz to bi sve optina
mogla imati neku korist od toga ne bi smjelo biti zapreka zato ne bi i za taj vid bogatstva.
Organizirati zajedniku sjednicu predsjednika Skuptine i Izvrni savjeta iz te oblasti
zajedno s Optinom Korenica i Plaki da se stav zauzme i s tim i da na republiku skuptinu.
Predsjednik Predrag: u ovom predlogu na nivou Like sazvati sjednicu na kojoj bi bili
prisutni direktori Like, rukovodioci umarija, ininjeri umarstva poslanici u Republikoj
skuptini, predsjednici optina i predsjednici Izvrnih Savjeta i kroz diskusiju doi do
rjeenja, s obzirom da Grbi radi na tome predlaem da do 10. 02. organizira takav sastanak.
Neboja Mihovilovi: na tom sastanku predloiti da se razdvoji Lika i Dalmacija, zaloiti
se za to da jedan dio vika vrednosti ostane na ovom podruju.
Grbi Milan: Ovo pitanje je za rad tima i ireg prostora da li da se zvati renta ili nekako
drugo treba samo izmoi filovati kako to uraditi.
Da bude zadovoljna i vlast na tom podruju i drava.
Da li se moe usvojiti zakljuak, moda bi bilo bolje da gazdinstvo organizuje takav
sastanak.
Nakon rasprave Skuptina veinom glasova donosi
Zakljuak
Inicijativa SO za organiziranje javne rasprave o nacrtu Zakona o umama gazdinstvo
Liko Dalmatinsko Korenica.
Ad/16.
Informacija o snabdjevanju elektrinom energijom na podruju optine u 1994. godini.
Informaciju podnosi: Rajko Banjanin.
Nakon podnesene informacije otvara se rasprava.
Raji Nikola: (rukovodilac radne jedinice) poznata mi je situacija, ta loa situacija dola
do izraaja dva kljuna problema.
1. Nain napajanja ovog podruja sa Preboja preko vod 10 KV pa smo izgradnjom spoja
spojili taj ve u cjelini, taj vod sam po sebi nije za napajanje postrojenja DIP a koji je
srednji potroa taj vod ne bi mogao udovoljiti selu otuda i loe naponske prilike lo kvalitet
elektrine energije, mi smo tu nemoni jedini izlaz iz ovakve situacije izrada 35 KV voda
Preboj Vrhovine.
Mi smo preduzeli neke aktivnosti izvreni su geodetski poslovi na tom su naalost stalo,
trebalo bi to ponovno aktivirati da vi sa svoj strane popravite sa zahtjevom i obrazloenjem
to je objekat sa nivoa Elektroprivrede Krajine i to pod hitno ii u firmu inzistirati da se taj
objekat stavi u prioritet jer bez izgradnje tog objekta nema rjeenja.
Drugi problem je nedostatak transformatora, zbog krae ulja, tako da dosta sela bez
napajanja upravo zbog toga to smo morali 2,3 T S spojiti na 1.
to se tie broja izvrilaca to sve stoji na alost ista situacija na cijelom podruju jer je
gorivo kritino kod svih, ovdje se broj izvrilaca nije rjeava ali ova zadnja mobilizacija je
stopirala i to mi bi proirili na 4 ovjeka, barem bi za sada trebalo njih dva osloboditi.
39

Predsjednik Uzelac: mi smo uputili zahtjev za osnivanje odeljenja s obzirom ne bi mogli


zadovoljiti s 4 radnika dalekovod i mrea ima dosta da bi trebalo oko 13 ljudi u Plakom
odjeljenju ima 17 ljudi.
to se tie 35 KV prema tome ova rubna podruja moraju imati prioritet. Boriu predloi
ti na Republikoj skuptini rasprava o stanju u rubnim podrujima.
Nakon zavrene rasprave Skuptina veinom glasova donosi
Zakljuak
O usvajanju podnesene informacije.
O izgradnji 35 KV dalekovoda, podnjeti zahtjev za oslobaanje Optine Vrhovine od
redukcije apostrofirati na DIP Vrhovine.
Ad/17.
Informacije o radu pote Vrhovine u 1994. godini.
Informacije podnosi: Javorka Jerkovi.
Nakon podnesene informacije otvorena je rasprava.
Predsjednik Uzelac: Morate se aktivirati sa nadlenim predpostavljenim, to se tie goriva
pota Vrhovine nije u kvoti na BS Vrhovine, pota treba da svoje probleme rjeava u
nadlenom ministarstvu.
Nakon rasprave Skuptina s veinom glasova donosi
Zakljuak
O usvajanju informacije o radu pote Vrhovine.
Ad/18.
Informacije o radu pote kare u 1994. godini.
Informaciju podnosi: Nevenka Banjanin.
Skendi Mileva: kojim nainom se vri naplata telefonskih razgovora u trgovini u
Doljanima.
Nakon rasprave Skuptina veinom glasova donosi
Zakljuak
O usvajanju informacije o radu pote kare.
Upuivanje zahtjeva centrali Korenica za hitno uspostavljanje telefona u poti kare i Dabar.
Ad/19.
Informacije o isporuenim koliinama nafte i naftnih derivata u BS Vrhovine.
Informaciju podnosi: Neo Hini.
Otvorena rasprava.
Predsjednik Uzelac: da svi privredni subjekti, ustanove, podnose zahtjev na SO zbog
odreivanja kvote u raspodjeli.
Ad/20.
Politiko bezbedonosna situacija u zoni odgovornosti 50. pb. Vrhovine.
Informaciju podnosi: Stevan trbac.
Nakon podnesene informacije otvorena rasprava.
Predsjednik Uzelac: mora se shvatiti da je to jedina vojska, Baranja ima mnogo vei broj
obaveznika da obavlja svoje dunosti i na ovom podruju.
Sve ovo treba da radi jaanja odbrane, plae su zlo koje je napravilo pomutnju, ovdje je
odbornik koji nije mogao potpisati ugovor zato to je lan SDS Krajine.
40

Ova DPZ nee moi financirati prevoz uenika mogu rei tako da ne dolazi do naredbi
o blokadi prodaje goriva.
Mihovilovi Neboja: ne bi rado da komandant ovo shvati kao repliku moral u vojsci
je ne dopustivo nizak, zato je to tako ja njih ne mogu shvatiti, jedan oficir kae zato ste
poeli rat zato smo mi civili poeli rat. Mi nismo poeli rat, mi smo prihvatili borbu da
ne budemo poklani, zbog krilatice svi srbi u jednu dravu, raunali smo na pomo drave.
Objasniti zato je pao moral pala disciplina izdajom JNA svaka ast mnogim oficirima.
Koje su smetnje da se digne moral, 50 godina amljenja u socijalizmu a sad u komandi
drave mafija, to su objektivne okolnosti koje dolaze iz vrha, verc, kraa posebno verc sa
neprijateljem kako je to poniavajue nee se takve stvari da sprijee jer neki ljudi od toga
imaju koristi. Odnos Srbije i nas da li ta Srbija vodi iskreno rauna o sebi, svakog tko je god
otiao Srbija ga je zadrala za sebe.
Ne znam imali i jedan od nas da zna da li e Srbija nas pomoi i kako ali to nitko nije
siguran, a i Srbija je ne odluna.
Usljedio je kratki izvjetaj o financijskom stanju, Odbor za suradnju sa emigracijom iz
Hamiltona.
Mileva Skendi: u toku cijelog rata mjenjaju se svaki est mjeseci komandi, sve ostalo
ostaje isto narod u njih onoliko koliko zna njihov dosadanji rad da iza sebe nemaju niti
jednog rezultata rada nema nikakvo povjerenje, samo su kao takvi strah u narodu da emo
zavriti kao i sela koja smo izgubili i ostavili ustaama.
Mladii su mahom po komandama dok stari ljudi idu na poloaje, ljudi su razoarani u
ugovore, izgleda da sve ide tko koga ima, opet po istom u komandi u karama ima ih 20 to
svi rade treba vidjeti.
Predrag Uzelac: Iz sveg ovoga stanje nije dobro Vama gosp. komandante na duu, na
Vama je da ovo to se uli na naj bolji mogui nain rijeite, sve ono to narod trai da se
napravi i rijei na naj bolji mogui nain.
Nakon rasprave Skuptina veinom glasova donosi:
Zakljuak
o usvajanju izlaganja komandanta 50. pb. Vrhovine.
Ad/21.
Informacije o ekonomskom sporazumu izmeu RH i RSK.
Informaciju podnosi poslanik u Skuptini RSK Jovo Bori.
Nakon podneene informacije otvorena rasprava.
Predsjednik Uzelac: sa predsjednikom optine Plaki obavljen razgovor oko otvaranja
pruge Split Zagreb, treba zauzeti zajedniki stav ukoliko pruga bude otvorena vriti
smjenu lokomotive i predaje se kod Sinca, stoga kontrola gosp. Radmanovi postavlja uslov
vraanja Kapele za putanje pruge.
Ad/22.
Odbornika pitanja i predlozi
Stojanovi Mio: 1. sprijeiti odlazak mladih ljudi, vojnih obaveznika, Komandante evo
to se mora rijeiti na viem nivou.
Poznanovi: treba nareenje gdje se zabranjuje odlazak sa terena, poeci postoje, znai
nema odobrenja odlaska vojnih obaveznika.
Bogdanovi Stevo: vojni obveznici koji su otili stekli su sva prava u Srbiji s tim je on
dravljanin druge drave.
41

Stojanovi Mio: 2. materijalni poloaj boraca i materijalna zatita.


Komandant evo: to je prisutan problem, sve je to tako ali ne bi znao ishod.
Stojanovi Mio: 3. prevoz uenika, tko snabdjeva ralicu za ienje sa kojom politikom
zaustaviti mlade ljude.
Predsjednik Uzelac: mi smo preuzeli poslove po novoj godini UNPROFOR isti
magistralne a vojska lokalne sa raspoloivom tehnikom.
Duai Nikola: u Dabru ne moe biti crnje i gore, imali smo prevoz pa smo izgubili,
nema trgovine, telefon, cesta i povezanost s Optinskim centrom Vrhovina.
Sekretar za Liku Tepavac: kad god treba dajem vozilo dva ovjeka SJB za radove oko
telefona za Dabar.
Predsjednik Uzelac: poslove oko uspostavljanja telefona za Dabar preuzeti naelnik veze
Stojanovi i ve odgovorna ekipa.
Molim za jedinstvo razumjevanje i punu kreativnost svih nas bio je zakljuak
predsjednik SO Vrhovine Uzelac Predrag.
Zapisniar: P r e d s j e d n i k:
Dragan Vukmirovi, dipl. politolog Predrag Uzelac, prof.
Preslika, strojopis, latinica
HR-HMDCDR, 2., kut. 607.

24

1995., sijeanj 27.


Knin
Pismo predsjednika RSK Milana Martia glavnom tajniku UN-a Boutrosu Boutrosu
Ghaliju u kojem trai priznanje postojanja RSK i etiri nova entiteta na podruju BiH te
poziva snage UN-a da zatite teritorij AP Zapadna Bosna od Armije BiH
REPUBLIKA SRPSKA KRAJINA
THE REPUBLIC OF SERBIAN KRAJINA
PREDSJEDNIK REPUBLIKE

PRESIDENT
Broj: 020/1-56-1/95. Knin, 27. januara 1995.g.
GENERALNI SEKRETAR OUN
NJ. E. Butros Butros Gali
Njujork
Ekselencijo,
Kao to znate, ovih dana Republika Srpska Krajina pokazala je privrenost mirnom rjeavanju
svojih sporova sa Republikom Hrvatskom i spremna je da ispotuje sve potpisane ugovore o
uspostavljanju ekonomskih odnosa, kao i da nastavi daljnje razgovore o preostalim spornim
pitanjima. Zapoeti mirovni proces ne bi smio da bude ugroen, pa je potrebna izuzetna
opreznost. Zbog toga traim od Vas dosljedno potovanje realnih injenica i stanja nastalog
na teritoriji bive Jugoslavije od 1990. do danas.
42

Ekselencijo,
Dozvolite da primjetim da su za ouvanje i odravanje mira naj presudnije odluke Savjeta
bezbjednosti i drugih organa Ujedinjenih nacija, ukljuujui i organe Meunarodne
konferencije o bivoj Jugoslaviji. Odluke ovih organa, na alost, jo uvijek se donose na
osnovu pogrenih predpostavki. Ujedinjene nacije ne bi smjele robovati zabludama i
grekama koje ini Meunarodna zajednica u svojoj trenutnoj politici prema novim
dravama na teritoriji bive Jugoslavije. Sredite takve politike jeste fikcija da je stvoreno
est novih drava, identinih internoj administrativnoj podjeli Socijalistike Federativne
Republike Jugoslavije do 1991. godine.
Tako je uslijedilo meunarodno priznanje: Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Makedonije i
Slovenije. Srbija i Crna Gora zadrale su dravnost koja im je bila meunarodno priznata i
prije stvaranja prve Jugoslavije, 1918. godine.
Zanemaruje se injenica da su u Bosni i Hercegovini stvorena etiri nova entiteta sa
atributima drave:
1. muslimanska Bosna i Hercegovina;
2. hrvatska Herceg-Bosna;
3. Republika Srpska;
4. takoer muslimanska Autonomna Pokrajina Zapadna Bosna,
a u bivoj Hrvatskoj dvije nove drave:
1. Republika Hrvatska;
2. Republika Srpska Krajina.
Svakako, priznavanje est drava umjesto deset, usljedilo je kao posljedica pogrenog uvida
u istorijske injenice i negiranja prava na opredjeljenje konstitutivnim narodima u bivoj
Bosni i Hercegovini i bivoj Hrvatskoj.
Organizacija Ujedinjenih nacija je priznavanjem cjelovitosti Bosne i Hercegovine i Hrvatske
priznavala dravnost jedne etnike grupe na teritoriji druge etnike grupe, gdje favorizovana
etnika grupa nije imala ni svoje stanovnitvo ni svoje zakonodavstvo. Takav postupak
protivan je predhodnim stavovima Evropske zajednice, koji su preporueni narodima bive
Jugoslavije kao vrhunska naela demokratije. Radi se o stavovima iznesenim od strane
Badenterove41 arbitrane komisije 1991. godine, koji su predviali priznavanje novih drava
samo na teritorijama gdje imaju svoje stanovnitvo i svoje zakonodavstvo.
Suprotno svemu reenom, lanice Evropske zajednice, a poslije i druge zemlje, priznaju
Hrvatskoj pravo na teritoriju Republike Srpske Krajine gdje Hrvatska nema ni hrvatsko
stanovnitvo niti sprovodi svoju vlast. Istu greku Meunarodna zajednica ini priznavajui
muslimanskoj Vladi Alije Izetbegovia pravo na teritoriju Republike Srpske, Herceg-Bosne i
Autonomne Pokrajine Zapadna Bosna, gdje su uspostavljene posebne drave.
Ujedinjene nacije u ovim realnostima, moram Vam to rei, postupaju nedosljedno i
protivrjeno:
1. Deklarativno se zalau samo za dvije drave: cjelovitu Bosnu i Hercegovinu i cjelovitu
Hrvatsku,
2. a u okviru njih sarauju sa ukupno est drava, a deklarativno ignoriui etiri: Republiku
Srpsku Krajinu, Republiku Srpsku, Herceg-Bosnu i AP Zapadnu Bosnu.
Arbitrana komisija u okviru Mirovne konferencije o Jugoslaviji, poznatija kao Badinterova komisija, nazvana
tako po njezinu predsjedniku Robertu Badinteru.
41

43

Ekselencijo,
Jasno je da ni jednu od stvorenih drava ne moete ignorisati, kao to ste to do sada inili.
Najtraginiji primjer takvog ponaanja jeste zanemarivanje postojanja AP Zapadne Bosne,
iji je lider g. Fikret Abdi najdosljednije sproveo mir sa Republikom Srpskom Krajinom
i Republikom Srpskom. Ujedinjene nacije nita nisu uinile da zatite muslimanski narod
u Zapadnoj Bosni, nego su blagonaklono prihvatile njegov progon od strane vojske Alije
Izetbegovia.
S obzirom da je Republika Srpska Krajina podnjela najvee trokove oko zbrinjavanja
60.000 muslimanskih izbjeglica, ona nije zasluila da je zbog toga organi UN-a sumnjie
i optuuju za meumuslimanski rat u Zapadnoj Bosni. Jedini krivac za ovaj rat je Alija
Izetbegovi iji 5. korpus u Bihau pokuava da natjera muslimane Zapadne Bosne da se
odreknu dobrosusjedske politike sa Republikom Srpskom Krajinom i Republikom Srpskom
i da se opredjele za Izetbegovievu politiku muslimansko-srpskog rata do istrebljenja.
Ekselencijo,
Vjerujem da ste, kao Generalni sekretar OUN, spremni da podravate snage mira, a ne
snage rata, pa Vas pozivam da snage OUN zatite teritoriju AP Zapadne Bosne od vojske
Alije Izetbegovia, kao to u sluaju hrvatsko-srpskog spora mirovne snage tite Republiku
Srpsku Krajinu od Republike Hrvatske, koja je ve etiri puta od 1992. godine povredila
nau teritoriju, inei etniko ienje i zloine nad civilnim srpskim stanovnitvom.
S potovanjem,
PREDSEDNIK REPUBLIKE
Milan Marti, [v.r.]
Izvornik, strojopis, irilica
HR-HMDCDR, 2., Kabinet predsjednika RSK, kut. 2.

25

1995., sijeanj 31.


Vrginmost
Popis otuenih vozila UNPROFOR-a koja se nalaze kod graana na podruju opine
Vrginmost
REPUBLIKA SRPSKA KRAJINA
MINISTARSTVO UNUTRANJIH POSLOVA
SEKRETARIJAT UNUTRANJIH POSLOVA VOJNI
STANICA JAVNE BEZBEDNOSTI VRGINMOST
Broj: 08-03/1-2-1-3-36/95.
Vrginmost, 31. 01. 1995. g.
SEKRETARIJAT UNUTRANJIH POSLOVA
V O J N I
PREDMET: Spisak imovine UN koja se nalazi kod graana
na podruju Optine Vrginmost.44

Raspolaemo podacima da su slijedei graani otuili vozila UNPROFOR- a i da se ista


sada nalaze kod:
Borota Rade iz Vrginmosta, Dragice Bulat bb otuio vozilo NISSAN.
Poti Mirko iz Perne kbr. 27, otuio vozilo TOJOTA.
kaljac Mile iz Banskih Moravaca Optina Vojni otuio vozilo PEO.
Graani su navedena vozila otuili iz razloga poto im je naneena materijalna teta od
strane pripadnika UN-a /saobraajne nezgode/ a istima nije nadoknaena.
U vezi navedenog ne raspolaemo sa drugim saznanjima.
M. P.42 za N A E L N I K:
Borota Nikola43
Izvornik, strojopis, latinica
HR-HMDCDR, 2., kut. 1071-4.

26

1995., sijeanj
Okuani
Godinje izvjee SUP-a Okuani o radu PJM Zapadna Slavonija u 1994. godini
SEKRETARIJAT UNUTRANJIH POSLOVA
OKUANI
GODINJI IZVJETAJ
za 1994. godinu
Okuani, januara 1995. godine
SEKRETAR
Veselinovi Drago
[.]

XXII POSEBNA JEDINICA MILICIJE
Dana 20. 08. 1994. godine PJM Zapadna Slavonija upuena je na vojni poligon u Slunj
gdje je bila sprovoena specijalna obuka (tenk 55-2 posade, Browing -2 posade BST 2
posade, obuka snajperista i obuka na minoeksplozivnim sredstvima) i tu se zadrala do 25.
8. 1994.
Od 30. 08. 1994. godine pripadnici PJM Zapadne Slavonije bili su angairani na
osiguranju naftovoda uz auto-cestu (u Bogievcima i Rajiima) i na tom osiguranju jedinica
je bila angairana do poetka 9. mjeseca.
Od 11. 9. 1994. godine PJM bila je upuena u Slunj gdje je ista bila angairana u
spreavanju nedozvoljene trgovine koja se obavljala na granici RSK i Zap.44 Bosne, te
na osiguranju izbjeglikog logora u Batnozi gdje su bile smjetene izbjeglice iz AP Zap.
42
43
44

Okrugli peat: MUP, SUP Vojni, SJB Vrginmost.


Potpis je neitak.
Zapadne.

45

Bosna, u toj akciji uestvovalo je 94 pripadnika nae jedinice, a jedinica je u toj akciji bila
angairana do 26. 9. 1994. godine.
Dana 27. 10. 1994. godine PJM Zapadna Slavonija bila je upuena na izvrenje borbenog
zadatka u Republiku Srpsku, odnosno u blizini Petrovca u selu Lipe gdje je osnovni zadatak
jedinicama Brigade MUP-a bila zaustavljanje ofanzive V muslimanskog Korpusa. Prilikom
ovog angairanja brigade MUP-a je uspjeno izvrila svoj zadatak, a naa jedinica je takoer
izvrila njoj postavljeni zadatak bez ikakvih problema i tom prilikom nismo imali rtava ni
ranjenih. Na navedenom zadatku jedinica se zadravala do 3. 11. 1994. godine.
Na osnovu depee iz Brigade milicije MUP-a jedinica je od 14. 11. 1994.g. bila upuena
na njezino ponovo angairanje u borbenim dejstvima u oslobaanju AP Zap. Bosna
od pripadnika V Muslimanskog Korpusa. PJM Zapadne Slavonije zajedno sa ostalim
jedinicama Brigade milicije MUP-a RSK djelovala na pravcu presjecanja komunikacije
izmeu Trakih Ratela i Bihaa. U tim borbenim aktivnostima PJM Zap. Slavonije imala
je samo jednog ranjenog pripadnika, a angairanje jedinice u toj akciji trajalo je do 23. 11.
1994. godine.
Dana 30. 11. 1994. g. PJM Zap. Slavonija ponovo je bila upuena na borbene aktivnosti
koje su trebale biti usmjerene protiv snaga V muslimanskog Korpusa. Jedinica je ovaj put
bila angairana samo u izvianjima terena, ali ne i ofanzivnim dejstvima i povratak jedinice
bio je 3. 12. 1994. godine.
Od 07. 12. 1994. godine pa do 15. 12. 1994. godine PJM Zap. Slavonija ponovo je
bila angairana u borbenim aktivnostima protiv snaga V muslimanskog Korpusa i to u selu
Klupe u blizini V.45 Kladue. U ovim aktivnostima (jedan tee i jedan lake ranjen).46
[]
Izvornik, strojopis, latinica
HR-HMDCDR, 10., kut. 73.

27

1995., veljaa 1.
Knin
Priopenje za javnost Izvrnog odbora Srpske demokratske stranke Krajine kojim se
podrava vlast RSK u osudi hrvatske odluke o prestanku mandata UNPROFOR-a na
podruju RH te predlae prekid daljnje provedbe Gospodarskog sporazuma
SRPSKA DEMOKRATSKA STRANKA KRAJINE
SAOPTENJE ZA JAVNOST
Danas je u Kninu odrana redovna sjednica Izvrnog odbora Srpske demokratske stranke
Krajine. Sjednicom je predsjedavao predsjednik stranke Dr. Milan Babi.
Razmatrajui aktuelnu politiku situaciju u Republici Srpskoj Krajini Izvrni odbor
Srpske demokratske stranke Krajine pozdravlja ispoljeno jedinstvo dravnog rukovodstva
45
46

Velika.
Prireivai su izostavili tablicu brojanog stanja kadrova na dan 31. 12. 1994.

46

Republike Srpske Krajine i daje punu politiku podrku u zahtjevu da Meunarodna


zajednica ouva status teritorije Republike Srpske Krajine kao zona pod zatitom Ujedinjenih
nacija, dok se ne rijee sva otvorena pitanja u pregovarakom procesu pred Meunarodnom
zajednicom.
Srpska demokratska stranka Krajine jo jednom istie da je srpski narod u Krajini po
preporuci dravnog vodstva Jugoslavije, Srbije i Republike Srpske, a po ideji i odluci Savjeta
bezbednosti Ujedinjenih nacija uinio nemjerljivu rtvu prihvatajui zatitu Ujedinjenih
nacija i odlazak jugoslovenske vojske i drave sa prostora Srpske Krajine.
Niko nema prava da od srpskog naroda u Krajini sada trai jo jednu rtvu da se odrekne
svoje suverenosti, narodnog dostojanstva i svoje dravnosti da bi postao zatiena manjina
u getu hrvatske drave.
Srpska demokratska stranka Krajine smatra nepromjenjeni stav Hrvatske u vezi mandata
Mirovnih snaga Ujedinjenih nacija, kao otvorenu prijetnju srpskom narodu i opredjeljenje
nacistikog vodstva Hrvatske za vojnu agresiju na Republiku Srpsku Krajinu. Zbog ratnog
opredjeljenja Hrvatske, Srpska demokratska stranka Krajine traie od Vlade i Skuptine
Krajine da se preispita svrsishodnost daljnjih pregovora sa Hrvatskom i predlae zamrzavanje
pregovora o ekonomskim pitanjima sa Hrvatskom, dok Hrvatska ne promjeni svoju politiku
u odnosu na Republiku Srpsku Krajinu.
Izvrni odbor Srpske demokratske stranke Krajine odluio je da uputi delegaciju Izvrnog
odbora na Pale, koja e sa predstavnicima Izvrnog odbora Srpske demokratske stranke
Srpskih zemalja u Republici Srpskoj nastaviti razgovore o pripremi protokola o saradnji.
U Kninu, 01. februara 1995. godine
M.P.47 SRPSKA DEMOKRATSKA STRANKA KRAJINE
P R E D S J E D N I K
Dr Milan Babi, [v.r.]
Izvornik, strojopis, irilica
HR-HMDCDR, 29., kut. 5.

28

1995., veljaa 2.
Pakrac
Stavovi Izvrnog savjeta Skuptine opine Pakrac o vodovodnom povezivanju s hrvatskom
stranom u sklopu provedbe Gospodarskog sporazuma
REPUBLIKA SRPSKA KRAJINA
SKUPTINA OPTINE PAKRAC

IZVRNI SAVJET
Broj: 021-137/95-II-01
Pakrac, 2. februar 1995.
47

Okrugli peat: Srpska demokratska stranka Krajine, Knin.

47

VLADA REPUBLIKE
SRPSKE KRAJINE
i
CENTRALNA KOMISIJA ZA
SPROVOENJE SPORAZUMA O
VODOVODNIM SISTEMIMA
n/r dipl. in. Neboje Jaki
PREDMET: Stavovi Izvrnog savjeta Optine Pakrac o uslovima kontrole,
korienja i odravanja vodovodnog sistema umetlica Pakrac Lipik
Na osnovu Sporazuma o ekonomskoj saradnji koga je Vlada Republike Srpske
Krajine zakljuila sa ovlatenim organima Republike Hrvatske u ijem sastavu se nalaze
i osposobljavanje i putanje u funkciju podvodnih sistema, naao se i vodovodni sistem
umetlica Pakrac Lipik koji se nalazi na podruju Optine Pakrac.
U dosadanjim fazama razgovora mi smo sa nae strane (Centralna komisija Vlade RSK
i predstavnici Optine Pakrac) u potpunosti ispotovali sve to je dogovoreno da se uradi
na pripremi putanja ovog vodovodnog sistema, a uvereni smo da emo ispotovati i sve
budue rokove.
Trasa vodovoda jednim dijelom ide dijelom teritorija koji je pod naom kontrolom, a
dijelom koji je pod hrvatskom kontrolom.
U pregovorima je hrvatska strana istakla zahtjeve da se cjevovod iz pravca crpilita
od Donje umetlice do glavnog bazena nalazi u njihovoj nadlenosti kada je u pitanju
dovoenje istog dijela u ispravno stanje kao i dalja kontrola koritenja i odravanja, te da
imaju kontrolu nad glavnim bazenom iznad grada Pakrac.
Nai stavovi o tim zahtjevima su slijedei:
1. Izvorite vodovoda u Gornjoj umetlici i glavni tlani vod (cjevovod) do potoka
Brusnica (Brusniki most na rijeci Pakri) je u nadlenosti organa i organizacija Optine
Pakrac (popravci radi stavljanja u ispravno stanje, odravanje i sl.)
2. Centralni bazen iznad grada Pakrac nalazi se u srpskoj tampon zoni u skladu sa
Zagrebakim sporazumom o prekidu vatre od 29. marta 1994. godine i ne moe biti
predmet bilo kakvog dogovaranja o nadlenosti kontrole tog bazena.
3. Cjevovod od glavnog bazena (iznad grada Pakrac) prema Lipiku u duini od cca 2 km
nalazi se takoer u tampon zoni na srpskoj strani i ide neposredno uz liniju dodira sa srpske
strane.
U cilju provoenja sporazuma o detaljima bili smo u razgovorima spremni kontrolu ovog
dijela cjevovoda ustupiti pod kontrolu i odravanje hrvatske strane.
Zbog bezbednosti prostora koji je pod naom kontrolom ne prihvatamo bilo kakav
ustupak hrvatskoj strani iz take 1. i 2. naih stavova.
Pitanje kontrole kvalitete pitke vode bie omogueno uzimanjem uzorka sa esme
(slavine) koja e za tu namjenu biti ugraena ispod glavnog bazena i bie za tu namjenu
dostupna jednoj i drugoj strani.
Vladi i Centralnoj komisiji nae stavove dostavljamo na znanje kako bi se njima mogli
koristiti u daljim pregovorima.
48

DOSTAVLJENO: PREDSJEDNIK
M.P.48
IZVRNOG SAVJETA:
In. Obrad Ivanovi, [v.r.]
Izvornik, strojopis, irilica
HR-HMDCDR, 15., kut. 9.

29

1995., veljaa 3.
Knin
Odluka Skuptine RSK o provedbi ujedinjenja RSK s Republikom Srpskom kao osnovnom
cilju vanjske politike
REPUBLIKA SRPSKA KRAJINA
SKUPTINA REPUBLIKE
PREDSJEDNIK
Broj: 01-02-02-2/1-95.
Knin, 03. 02. 1995. godine
Skuptina Republike Srpske Krajine na 2. sjednici II redovnog zasjedanja, odranoj 10. 11.
1994. godine jednoglasno je usvojila
O D L U K U49
I
Usvaja se projekt Ostvarivanja Srpske Federacije kao osnovnog pravca spoljne politike
Republike Srpske Krajine, iji je prijedlog utvrdila Vlada, na inicijativu Srpske Demokratske
Stranke Krajine.
Odluka stupa na snagu danom donoenja.

II

M.P.50 PREDSJEDNIK SKUPTINE


Rajko Leaji, dipl. in., [v.r.]
Izvornik, strojopis, irilica
HR-HMDCDR, 3., kut. 10.

48
49
50

Okrugli peat: RSK, Srpska oblast Zapadna Slavonija, Izvrni savjet optine Pakrac.
Vidi: Dokument br. 100.
Okrugli peat: RSK, Skuptina Republike, Knin.

49

30

1995., veljaa 3.
Knin
Priopenje za javnost Ministarstva vanjskih poslova RSK o sastanku ministra Milana
Babia sa efom Promatrake misije EU za podruje bive Jugoslavije, na kojem je Babi
ustrajao na zahtjevu da podruje pod kontrolom pobunjenih Srba ostane pod zatitom
mirovnih snaga UN-a
REPUBLIKA SRPSKA KRAJINA
MINISTARSTVO INOSTRANIH POSLOVA
Broj: 23-5-118/95.
Knin, 03. 02. 1995. godine
SAOPTENJE ZA JAVNOST
Dr. Milan Babi ministar inostranih poslova Republike Srpske Krajine primio je danas
efa Posmatrake misije Evropske unije za podruje bive Jugoslavije ambasadora Alberta
Turoa.51
U vrlo otvorenom razgovoru ministar Babi i ambasador Turo, razmjenili su miljenja
o najnovijem razvoju odnosa izmeu Republike Srpske Krajine i Hrvatske, izazvanih
hrvatskim zahtjevom za otkazivanje mandata UNPROFOR-a.
Posebno je bilo rijei o sprovoenju ekonomskog sporazuma o otvaranju politikih
pregovora.
Dr. Babi je upoznao ambasadora Turoa sa stavom dravnog rukovodstva Republike
Srpske Krajine da je za Srpsku Krajinu nemogue prihvatiti razmatranje plana grupe Z
4 dok se ne dobije vrsta garancija dae teritorija Republike Srpske Krajine ostati pod
zatitom Ujedinjenih nacija dok se ne zavre pregovori o svim otvorenim pitanjima sa
Hrvatskom.
Stav Krajine nije da se blokiraju politiki pregovori, ve da se oni vode na ravnopravnoj
osnovi izmeu dva suverena naroda, srpskog i hrvatskog i njihovih drava, Krajine i
Hrvatske, istakao je na kraju razgovora dr. Milan Babi.
M.P.52

SLUBA ZA INFORMISANJE53

Izvornik, strojopis, irilica


HR-HMDCDR, 2., kut. 442.

Albert Turot.
Okrugli peat: RSK, Ministarstvo za inostrane poslove, The Republic of Serbian Krajina, Ministry for Foreign
Affairs, Knin.
53
Potpis neitak.
51
52

50

31

1995., veljaa 6.
Knin
Zamolba predsjednika RSK Milana Martia upuena srpskom patrijarhu Pavlu da odobri
episkopu dalmatinskom Longinu, episkopu gornjokarlovakom Nikanoru i episkopu kljukopetrovakom Hrizostomu nastavak prikupljanja pomoi za potrebe naoruavanja RSK
meu srpskom dijasporom u SAD-u, Kanadi, Australiji i Europi
REPUBLIKA SRPSKA KRAJINA
PREDSJEDNIK REPUBLIKE

PATRIJARIJA
SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE
Njegova Svetost

patrijarh srpski gospodin Pavle
Vaa Svetosti,
Republika Srpska Krajina u najnovije vrijeme nalazi se pred velikim iskuenjima. Nadamo
se da ste upoznati sa naim odbijanjem da uopte razgovaramo o ponudi plana Z-4 prema
kojem bi naa suverena drava bila reintegrisana u Republiku Hrvatsku.
Potujui volju naroda izraenu na dva referenduma, da nikad vie ne eli ivjeti u lijepoj
njihovoj, a uvidjevi da ambasadori Sjedinjenih Amerikih Drava, Rusije, Evropske
zajednice i Konferencije o bivoj Jugoslaviji nude sporazum sa Hrvatima o navodnoj mirnoj
reintegraciji u Hrvatsku uprkos injenici da je ista otkazala UNPROFOR-u, donijeli smo
jedinu moguu odluku da uopte ne razgovaramo o ponuenom planu.
Vaa Svetosti, prijetnje Hrvatske da nas oruano napadne su sve vee i sve realnije.
Odluili smo stoga da nau odbranu jo vie ojaamo i da svoja ognjita i nau neja branimo
do posljednjega.
Proizvodnja u Republici Srpskoj Krajini zbog ratnih uslova svega je 10% od stvarnih
mogunosti. To je i razlog to nam stalno nedostaju sredstva za normalno funkcionisanje
nae odbrane.
Zahvalni smo Vama i svetom Sinodu na ve provedenim akcijama meu Srbima u
dijaspori za prikupljanje pomoi.
Molim Va blagoslov za jo jedan odlazak u Sjedinjene Amerike Drave, Kanadu,
Australiju i Evropu naih dobrotvora, Njihovih Preosvetenstava episkopa Dalmatinskog
gospodina Longina, episkopa Gornjekarlovakog gospodina Nikanora i gospodina
Hrizostoma episkopa Kljuko-petrovakog.
Koristim priliku da se Vama, Vaa Svetosti, mitropolitima, vladikama i ostalom svetenstvu
Srpske pravoslavne crkve jo jednom zahvalim za sve ono to ste uinili u pomaganju
pravedne borbe naroda Republike Srpske Krajine da ivi slobodan, svoj na svojemu.
S vjerom u Boga.
Knin, 06. februar 1995. g.
M.P.54 PREDSJEDNIK REPUBLIKE

Milan Marti, [v.r.]
Izvornik, strojopis, irilica
HR-HMDCDR, 2., Kabinet predsjednika RSK, kut. 4.
54

Okrugli peat: RSK, Predsjednik Republike, Knin.

51

32

1995., veljaa 7.
Knin
Obavijest Slube predsjednika RSK o susretu predsjednika Milana Martia s episkopom
gornjokarlovakim Nikanorom i episkopom dalmatinskim Longinom, na kojem im je
zahvalio na prikupljanju pomoi u SAD-u i Australiji za potrebe SVK
REPUBLIKA SRPSKA KRAJINA
SLUBA PREDSJEDNIKA REPUBLIKE
Broj: 020/4-4b -101/95.
Knin, 07. 02. 1995. g.
ZABILJEKA
o razgovoru Predsjednika RSK sa vladikama Srpske pravoslavne crkve
U Kabinetu Predsjednika Republike Srpske Krajine gospodina Milana Martia, u
petak, 03. februara 1995. godine, odran je sastanak sa episkopima Gornjokarlovakim
gospodinom Nikanorom i Dalmatinskim gospodinom Longinom. Razgovoru su jo
prisustvovali Savjetnici Predsjednika RSK Risto Matkovi i Rade Matija.
Predsjednik se zahvalio Vladikama na provedenoj akciji prikupljanja pomoi za Srpsku
vojsku Krajine, to su Njihova Preosvetenstva proveli meu Srbima u Americi i Australiji.
Predsjednik e uputiti zahtjev za blagoslov Njegovoj Svetosti patrijarhu Srpske pravoslavne
crkve gospodinu Pavlu za novi odlazak episkopa u inostranstvo za nastavak akcije.
Njihova preosvetenstva dala su bezrezervnu podrku Predsjedniku i dravnom
rukovodstvu RSK u vezi neprihvatanja u razmatranje plana grupe Z-4. Preporuili su da se
i dalje nastoji na miran nain razrjeiti nesporazume sa Republikom Hrvatskom, a da zbog
sve eih prijetnji treba posebnu panju posvetiti odbrambenom sistemu Krajine.
Vladike Nikanor i Longin su prihvatile Predsjednikov predlog da aktivno sudjeluju u
njegovom novoformiranom savjetodavnom tjelu.
Predsjednik je na Tvravi priredio ruak za goste kojima su se prikljuili jo i vladika
Kljuko-petrovaki gospodin Hrizostom kao i poslanik Skuptine RS i predsjednik optine
Sanski Most gospodin Nedjeljko Raula. Bila je to prilika za detaljnije upoznavanje sa
situacijom u tom dijelu Republike Srpske.
SAVJETNIK PREDSJEDNIKA
Rade Matija, [v.r.]
Izvornik, strojopis, irilica
HR-HMDCDR, 2., Kabinet predsjednika RSK, kut. 4.

1995., veljaa 7.
Knin
Zapisnik s 30. sjednice Vlade RSK
REPUBLIKA SRPSKA KRAJINA

VLADA
52

33

ZAPISNIK
sa 30. sjednice Vlade RSK odrane 07. 02. 1995.
u zgradi Vlade u Kninu
Spisak prisutnih na sjednici Vlade nalazi se u prilogu ovog zapisnika i ini njegov sastavni
dio55.
Odsutni: Mile Bosni, Milan Paen.
Sjednici prisustvuju po pozivu: Svetozar Vini, Neboja Jaki, Milan Luki.
Sjednica je poela s radom u 16.30 asova.
Za sjednicu je predvien slijedei
DNEVNI RED
1. Usvajanje zapisnika sa 29. sjednice Vlade
I PRIJEDLOZI O KOJIMA SE ODLUUJE U REDOVNOM POSTUPKU
2. Pripreme za Skuptinu
3. Informacija o realizaciji Sporazuma o ekonomskim pitanjima
4. Informacija o razgovorima sa meunarodnim predstavnicima
5. MINISTARSTVO TRGOVINE I TURIZMA
5.1. Donoenje Odluke o prevozu roba auto-putem
6. MINISTARSTVO PROSVJETE
6.1. Donoenje Odluke o osnivanju JP Zavoda za udbenike i nastavna sredstva
7. MINISTARSTVO ENERGETIKE I RUDARSTVA
7.1. Donoenje Odluke o proglaenju preduzea u dravnoj svojini Rudnici metala i
nemetala Obrovac preduzeem od znaaja za RSK
8. KOMESARIJAT ZA ZBJEGLICE
8.1. Informacija o aktuelnim problemima i zbrinjavanju izbjeglica u RSK
8.2. Pregled aktivnosti regionalnih i optinskih organa Komesarijata za izbjeglice RSK u
1994. godini
8.3. Donoenje Odluke o preuzimanju lica koja rade na poslovima zbrinjavanja izbjeglica
raseljenih lica a mobilisana su u okviru civilne zatite
8.4. Donoenje Odluke o oslobaanju izbjeglica od uea u trokovima zdravstvene zatite
II PRIJEDLOZI O KOJIMA SE ODLUUJE U SKRAENOM POSTUPKU
9. Donoenje Odluke o kupovini osnovnih sredstava za potrebe Ministarstva energetike i
rudarstva i Ministarstva za ekonomske odnose, privredni razvoj i industriju
10. Donoenje Odluke o odobrenju sredstava Republikom hidrometeorolokom zavodu za
izvoenje kanalizacionih radova i spajanje na gradsku kanalizacionu mreu
11. Donoenje Odluke o odobrenju sredstava Republikom hidrometeorolokom zavodu za
nabavku telefonske centrale
12. Donoenje Odluke o odobrenju sredstava Republikom hidrometeorolokom zavodu za
nabavku inventara za opremu prostorija
13. Donoenje Odluke o odobrenju novanih sredstava MIP-u
14. Donoenje Odluke o davanju saglasnosti na Pravilnik o izmeni i dopuni Pravilnika o
organizaciji i sistematizaciji radnih mjesta u MIP-u
55

Prireivai su izostavili popis prisutnih na sjednici.

53

15. Donoenje Odluke o izradi pregradnih stijena i nabavci namjetaja za potrebe


Ministarstva poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede
16. Donoenje Odluke o nabavci osnovnih sredstava za potrebe Ministarstva za urbanizam,
stambeno-komunalne poslove i graevinarstvo
III MATERIJALI RADI INFORMISANJA LANOVA VLADE
17. Stavovi Izvrnog savjeta optine Pakrac o uslovima kontrole koritenja i odravanja
vodovodnog sistema umetlica Pakrac Lipik
i izmjenjen i nadopunjen sa
6.2. Materijalni poloaj prosvjetnih radnika
8. Umjesto Komesarijata MINISTARSTVO ODBRANE
8.1. Donoenje Odluke o koritenju mazuta kao kompenzacijskog sredstva za finansiranje
namjenske proizvodnje
8.2. Informacija o sprovoenju mobilizacije
8.3. MINISTARSTVO POLJ. UM.56 I VODOPRIVREDE
Razmatranje modela snabdijevanja dizel gorivom poljoprivrednu proizvodnju
namjenjenu robnim rezervama i SVK
16.a. Donoenje Odluke o davanju saglasnosti na opte uslove za isporuku elektrine
energije
16.b. Donoenje Odluke o odobrenju sredstava za isplatu zgrade Okrunog suda u B.
Manastiru57
18. Pravilnik o slubenom odijelu i oznakama radnika carinskih organa
Ad-1
Usvojen je zapisnik sa 29. sjednice Vlade.
Ad-2-3-4
Predsjednik Mikeli58 Sada je vaan na stav koji ide na Skuptinu vezan za daljnje
ostajanje UNPROFOR-a, kao i nae odreivanje oko pregovaranja sa RH.
Nae opredjeljenje je da UNPROFOR ostane i da teritorij RSK bude zatiena zona. Plan
Kontaktne grupe Z 4 (prilog br. 1)59 nismo ni uzeli u razmatranje sve dok Hrvatska ne
povue odluku o povlaenju UNFPROFOR-a.
Ministar Krika obavjetava o obilasku dalekovoda od Kanjona Krke do Otoca i prisutnim
oteenjima. Slijedei sastanak vezan za tu problematiku predvien je da se odri u itniu
(10. 02. 1995.) s tim da se napravi plan aktivnosti obiju strana koji bi se trebao odvijati u
smislu priprema za sanaciju dalekovoda.
G-din Jaki odrana su tri sastanka sa RH u meuvremenu i to:
30. 01. u Petrinji po pitanju vodovoda Petrinja Sisak
31. 01. u Pakracu po pitanju vodovoda umetlica Pakrac Lipik
02. 02. u Zemuniku po pitanju vodovoda Obrovac Benkovac Zadar, Kakma Benkovac
Biograd, ikola Drni.
56
57
58
59

Poljoprivrede, umarstva.
Beli Manastir.
Borislav, predsjednik Vlade RSK.
Prireivai su izostavili priloge.

54

U meuvremenu smo napravili specifikaciju potrebnih radova i trokova za sanaciju (prilog


br. 2)60 vodovoda Petrinja Sisak koje trebamo dostaviti UNPROFOR-u do 09. 02. 1995.
god. Prethodno sam htio da materijal Vlada pregleda i neto promijeni ako je potrebno. Za
slijedeu sjednicu Vlade bit e spreman kompletan materijal o vodovodnim sistemima.
Otvorena je rasprava u kojoj su uestvovali gotovo svi ministri.
Usvojen je
ZAKLJUAK
Stav Vlade je da se zamrzne daljnje pregovaranje sa RH dok ne povuku odluku o
povlaenju UNPROFOR-a, odnosno dok se Savjet bezbjednosti ne opredjeli o istom.
Ad-5
5.1. Nakon obrazloenja g-dina Lukia donesena je
ODLUKA
o prevozu roba auto-putem (prilog br. 3)
Ad-6
6.1. Nakon to je ministar Ratkovi61 obrazloio odluku i uz korekciju da sjedite Zavoda
bude u Kninu donesena je
ODLUKA
o osnivanju JP Zavoda za udbenike i nastavne sredstva (prilog br. 4)
6.2. Ministar Ratkovi vezano za materijalni poloaj prosvjetnih radnika obavjetava
lanove Vlade o slijedeem:
prosvjetni radnici su vrsto rijeili da idu u trajk ukoliko se ne pobolja njihov materijalni
poloaj
optinske vlasti Knina su rijeile da za 1. mjesec isplate topli obrok u iznosu bitno
smanjenom tj. samo za 7 dana.
Ja sam ubjedio kninske optinske vlasti da su zimski kolski praznici godinji odmor za
prosvjetne radnike. Oni su prihvatili ovakvu argumentaciju i obeali su da e kontinuirano
isplaivati topli obrok, osim u ljetnim mjesecima (7. i 8.). Time smo prosvjetnim radnicima
oduzeli jedan razlog za trajk.
Ipak, najvaniji razlog za trajk su niske plate (izmeu 130 i 160 dinara). Ovi njihovi
zahtjevi za korekciju plata, po miljenju Ministra prosvjete su sasvim legitimni, ali treba
koristiti legalna sredstva da se korekcija izvri. Ne elimo zloupotrebu, manipulaciju sa
djecom. Duan sam upozoriti da, ukoliko se plate ne poveaju, prijeti veliki odliv kadrova.
Izuzev prijetnji trajkom zahtjevi prosvjetnih radnika su sasvim opravdani.
Otvorena je rasprava:
Ministar Veselinovi62 Ne moe se donijeti parcijalna odluka o poveanju plata prosvjetnim
radnicima. Trenutno ne vidim izvor iz kojeg mi moemo pokriti zahtjeve prosvjetnih
radnika.
60
61
62

Ovaj i ostali prilozi navedeni u zapisniku nisu pronaeni uz izvornik.


Stevo, ministar prosvjete RSK.
Ratko, ministar financija RSK.

55

Predsjednik Mikeli Mi se ne moemo uporeivati sa platama prosvjetnih radnika SRJ.


Isto tako se mora imati u vidu injenica da je mobilizacija veoma pogodila budet RSK.
Vlada e ispitati mogunost poveanja plata ako dobijemo dio sredstava iz Republikog
budeta i to e se ve isplaivati za ovaj mjesec.
Htio bih da Vlada bude korektna prema prosvjetnim radnicima jer je njihov poloaj zaista
ugroen. Ako su pojedine optine isplaivale neprimjereno visoke plate treba im uputiti
ozbiljne zamjerke.
Ministar Vojnovi63 Razlika po optinama je ogromna to nije u redu, zdravstvo ima dosta
vee plate, banke itd., a to prosvjetne radnike iritira. Ovdje se sigurno ne radi o politikim
namjerama prosvjetnih radnika.
Ministar Peri64 predlae da se naredna sjednica posveti pitanju plata u RSK i da ministar
Veselinovi pripremi podatke koliko i ta budet moe finansirati.
Nakon rasprave usvojen je slijedei
ZAKLJUAK
Na iduoj sjednici Vlade raspravljat e se o platama u sklopu ega e se rijeiti problemi
prosvjetnih radnika.
7.1. Donesena je

Ad-7

ODLUKA
o proglaenju preduzea u dravnoj svojini Rudnici metala i nemetala Obrovac
preduzeem od znaaja za RSK (prilog br. 5)

8.1. Donesena je

Ad-8

ODLUKA
o koritenju mazuta kao kompenzacijskog sredstva za finansiranje namjenske proizvodnje
(prilog br. 6)
8.2. Nakon to je ministar Tanjga65 podnio informaciju o sprovedenoj mobilizaciji
usvojen je
ZAKLJUAK
Na iduoj sjednici Vlade podnijet e se cjelovita informacija o efektima sprovedene
mobilizacije, s tim da se zaduuje ministar Petrovi66 da dostavi izvjetaj o efektima
mobilizacije na privredu industriju.
Ad-8-3
Ministar ijan67 je obrazloio model snabdijevanja dizel gorivom poljoprivrednu
proizvodnju namjenjenu robnim rezervama i SVK (prilog br. 7) i predloio da se prihvati
model i na osnovu toga zadui Ministarstvo poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede da
izradi odluke i uputstva, program distribucije dizel goriva, osnovne elemente iz Ugovora; da
63
64
65
66
67

Milivoj, ministar fizike kulture i sporta RSK.


Slobodan, ministar za rad, boraka i socijalna pitanja RSK.
Rade, ministar obrane RSK.
Branko, ministar za ekonomske odnose, privredni razvoj i industriju RSK.
Simo, ministar poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede RSK.

56

Ministarstvo odbrane izradi svoje elemente iz ugovora i procjenu potreba i popis snabdjevaa
SVK, a robne rezerve da saine svoje prijedlog ugovora.
Kroz raspravu, dodaje ministar, moemo vidjeti koliko e biti subvencija.
Nakon krae rasprave usvojen je
ZAKLJUAK
Model snabdijevanja dizel gorivom poljoprivrednu proizvodnju namjenjenu robnim
rezervama i SVK prihvata se kao polazna osnova, a konaan stav zauzet e se na slijedeoj
sjednici Vlade kada ide i Zakon o porezu na promet u sklopu kojeg je predviena
olakavajua okolnost vezana za primarnu poljoprivrednu proizvodnju.
Donesena je

Ad-9

ODLUKA
o kupovini osnovnih sredstava za potrebe Ministarstva energetike i rudarstva i Ministarstva
za ekonomske odnose, privredni razvoj i industriju (prilog br. 8)
Donesena je

Ad-10

ODLUKA
o odobrenju sredstava Republikom hidrometeorolokom zavodu za izvoenje
kanalizacionih radova i spajanje na gradsku kanalizacionu mreu (prilog br. 9)

Donesena je

Ad-11

ODLUKA
o odobrenju sredstava Republikom hidrometeorolokom zavodu za nabavku telefonske
centrale
(prilog br. 10)
Donesena je

Ad-12

ODLUKA
o odobrenju sredstava Repub. hidrometorolokom zavodu za nabavku inventara za opremu
prostorija (prilog br. 11)
Donesena je

Donesena je

Ad-13
ODLUKA
o odobrenju novanih sredstava MIP-u (prilog br. 12)
Ad-14

ODLUKA
o davanju saglasnosti na Pravilnik o izmjeni i dopuni Pravilnika o organizaciji i
sistematizaciji radnih mjesta u MIP-u (prilog br. 13)

Donesena je

Ad-15
57

ODLUKA
o izradi pregradnih stijena i nabavci namjetaja za potrebe Ministarstva polj., um. i
vodoprivrede (prilog br. 14)
Donesena je

Ad-16

ODLUKA
o nabavci osnovnih sredstava za potrebe Ministarstva za urbanizam, stam.-kom.68 poslove
i graevinarstvo (prilog br. 15)
Donesena je

Ad-16-a

ODLUKA
o davanju saglasnosti na opte uslove za isporuku elektrine energije (prilog br. 16)

Donesena je

Ad-16-b

ODLUKA
o odobrenju sredstava za isplatu zgrade Okrunog suda u B. Manastiru69 (prilog br. 17)
lanovima Vlade radi informisanja podjeljen je slijedei materijal:
STAVOVI
Izvrnog savjeta optine Pakrac o uslovima kontrole koritenja i odravanja vodovodnog
sistema
umetlica-Pakrac-Lipik (prilog br. 18)70
III
PRAVILNIK
o slubenom odijelu i oznakama radnika carinskih organa (prilog br. 19)
Sjednica je zavrila s radom u 22.30 asova.
Broj: 06-5-215/95 Broj: 05-5-236/95
Knin, 22. 02. 1995. Knin, 22. 02. 1995.
SEKRETAR M.P.71 M.P.72 PREDSJEDNIK
Savo trbac, [v.r.] Borislav Mikeli, [v.r.]
Izvornik, strojopis, irilica
HR-HMDCDR, 4., kut. 21.
68
69
70
71
72

Stambeno-komunalne.
Beli Manastir.
Vidi: Dokument br. 28.
Okrugli peat: RSK, Sekretarijat Vlade, Knin.
Okrugli peat: RSK, Vlada, Knin.

58

34

1995., veljaa 7.
Krnjak
Plan evakuacije stanovnitva MZ Donji Skrad, Tuiloviki Cerovac73, Tuilovi i Brezova
Glava
KOMANDA VOJNOG ODSEKA VOJNI
ODELJAK M.P.74
Pov. br. 56-2/95.
7. 2. 1995.
KARLOVAC KRNJAK
Plan CZ za evakuaciju MZ Donji Skrad, s. Koranski Breg, s. Kosijersko.
1. Donji Skrad i naselja Kosijersko Selo i Koranski Breg locirani su u neposrednoj blizini
rijeke Korane, koja je ujedno i linija razdvajanja zaraenih strana. irina ove zone iznosi cca
9 km, a dubina cca 3,5 km. Samim tim, naselja su izloena neprijateljskoj vatri i posredno i
neposredno to znai da je zona u potpunosti prostreljiva i po dubini i po irini.
Pravac evakuacije za Korenski Breg (iskljuno s. Malii, Grijakovii i Djui)
Galovo Brdo preko platoa Mlakovac s. Marinkovii kroz ravne doline do sela
Maeii komunikacijom prema Peniima pravac Krnjak Bud. Rijeka. Evakuie se cca
60 lica.
Zaseoci i sela ovog reona dobro su izmeu sebe povezani kolskim putevima. Izbijanjem na
put kod sela Maeii put se iri i pogodniji je za transport stanovnitva i stoke. Prvi prihvat
stanovnitva bio bi kod sela Penii, gdje bi aktivisti CZ po potrebi vrili daljnju evakuaciju
za Budaku Rijeku. U tom rejonu mogue je obezbijediti privremeni smjetaj za cca 120
lica i oko 30 mjesta za smjetaj stoke. Za prijem u B. Rijeci zaduen je Boi Radovan.
Linija osmatrakih mjesta: OM -1: Galovo Brdo k. 211, OM-2: s. Marinkovii kota 163
Pravac evakuacije za Kosijersko Selo:
Kosijeri Maeii Biii Penii prema koli Krnjak pravac Budaka Rijeka.
Komunikacija kojom bi se kretalo stanovnitvo ovog reona je u vrlo dobrom stanju, tako
da bi se mogla evakuirati i krupnija stoka. U rejonu Penia ili kod kole Krnjak povjerenici
CZ proveli bi stanovnitvo do prihvatnog centra u Budakoj Rijeci i po potrebi u Trupinjak.
Za prihvat u reonu Trupinjaka zaduen je Kosijer Mile iz Buri Sela.
Evakuie se cca 107 lica.
Linija osmatrakih mjesta: OM-1: trig. 178, OM-2: trig 196.
Pravac evakuacije za MZ Donji Skrad (ukljuno s. Luani i Milovanovii)
Marinkovia glavica kota 171 s. Bunii s. Bolii putem u Skradsku goru s.
Vujakovii s. Velimirovii kroz s. Ponorac s. Kozline s. Gornji Skrad pravac
Zagorje. Evakuie se cca 160 ljudi.
Kritini deo puta je od Marinkovi glavice do ulaza u Skradsku goru. U rejonu Gornjeg
Skrada mogao bi se improvizirati prihvatni centar. U saradnji sa aktivistima CZ stanovnitvo
73
74

Dananji naziv je Cerovac Vukmaniki


Okrugli peat: Komanda Vojnog odseka Vojni, Odeljak Karlovac Krnjak. Potpis neitak.

59

i stoka mogli bi se trajnije smjestiti u selu Zagorje gdje je obezbjeen smjetaj za 174 lica, 74
goveda i 23 svinja. Za prihvat u MZ Zagorje zaduen je Dudukovi Nikola.
Linija OM: OM-: Gradina t.260, OM-2: Skrad. gora t.428, OM-3: Vetiljaa T.
M.P.75
KOMANDA VOJNOG ODSEKA VOJNI
ODELJAK
M.P.76
Pov. br. 56-2/95.
7. 2. 1995.
KARLOVAC KRNJAK
Plan CZ za evakuaciju MZ Tu. Cerovac, Tuilovi, Brezova Glava i s. Malii.
1. Navedene MZ nalaze se na udaru neprijateljskog djelovanja sa zemlje iz vazduha. Dubina
ove zone iznosi u proseku oko 7,5 km, a irina oko 4,5 km. S obzirom na blizinu neprijatelja
i njegovih OS navedena zona za ove MZ prostreljiva je i po dubini i po irini i to odmah
po otpoinjanju borbenih dejstava. Nalog za evakuaciju moe izdati samo vojna komanda u
saradnji sa dravnim organima MO i CZ.
Za MZ Tuilovaki Cerovac pravac evakuacije:
Macut brdo Podrljevac- putem kroz Babinu Goru preko Velikog brda u rejon sela
Pogledi.
Za ovaj karakteristino je da velikim dijelom prolazi kroz umu Babina gora i da je
put relativno irok i u dobrom stanju. Kvalitet puta dosta zavisi od vremenskih uvjeta u
datom trenutku. Izlaskom u rejon sela Pogladi ekati dalja nareenja. Eventualno daljnja
evakuacija mogla bi tei u dva pravca:
prvi: prema selu Mandii i dalje do Utinje Vrelo Utinje.
drugi: prema selu Ivkovii i dalje prema Bukovici.
Linija osmatrakih mjesta:
OM-1: Macut brod-kota 221, OM-2: Veliko brdo trigonometar 243, OM-3: sjeverno od
sela Ivkovii trig. 244
Evakuie se cca 400 ljudi.
Za MZ Tuilovi pravac evakuacije:
MZ Tuilovi i s. Malii nalaze se samo nekoliko stotina metara od poloaja neprijateljske
vojske. Mjesto je relativno veliko, a zauzima i vaan geostrateki poloaj zbog raskrsnice
puteva. Osim toga u mjestu se nalazi podruna kola, pota i benzinska pumpa tj. objekti
koji bi medju prvima bili izloeni neprijateljskoj vatri.
Zbog veliine mjesta predlaemo dva osnovna pravca evakuacije, a za sela Malie i
Grijakovie poseban pravac evakuacije.
Donji Tuilovi pravac evakuacije:
trgovina Djuri lijevo putem pored groblja-prema koti 225 Stanite s. Cvijanovii
Oki (do kole) gdje bi bio prvi prihvatni centar.
75
76

Okrugli peat: RSK, Zonski tab Kordun, Optinski tab Karlovac. Potpis neitak.
Okrugli peat: Komanda Vojnog odseka Vojni, Odeljak Karlovac Krnjak.

60

Put je dosta dobar jer se velikim dijelom kree kroz Babinu goru. Osposobljen je za traktore
i kamione. Evakuie se cca 200 lica. Linija osmatrakih mesta: OM-1: trigonometar 225,
OM-2: s. Cvijanovii t. 226.
D. Tuilovi (ukljuujui s. Mandi i s. Rape) pravac evakuacije:
raskrsnica kod benz. pumpe preko mosta na Radonji prema s. Dabii s. Komadine
Piljino vrelo s. Ivoevii Kolari prih. centar.
Pravac evakuacije velikim dijelom je kroz umu Loskunja. Kritini deo puta je do sela
Komadine (cca 800 m). Put je relativno irok i ist tako da se njime mogu kretati traktori i
stoka. Evakuie se cca 250 lica.
Osmatraka mjesta: OM-1: brdo Glavica kota 222, OM-2: juno od sela Komadine kota
253.
S. Malii pravac evakuacije:
s. Malii s. Grijakovii s. Djurii prema s. aule gdje se pridruuju sela Boii i
Topaevii Ponorac iri rejon kole Krnjak (prvi prih. centar). Kritini deo puta je na
potezu s. Malii zaseok Kozline 1 km.
M.P.77
Preslika, strojopis, latinica
HMDCDR, 2., kut. 265.

35

1995., veljaa 8.
Knin
Prijepis tonskog zapisa 1. izvanredne sjednice Skuptine RSK
REPUBLIKA SRPSKA KRAJINA
NARODNA SKUPTINA
MAGNETOFONSKI SNIMAK
SA PRVE VANREDNE SEDNICE SKUPTINE REPUBLIKE SRPSKE KRAJINE,
ODRANE 8. FEBRUARA 1995. GODINE U KNINU78

Obrada:
Milena Lazi
Vera Stefanovi
[.]79
77
78
79

Knin, 8. februar 1995. godine

Okrugli peat: RSK, Zonski tab Kordun, Optinski tab Karlovac.


Digitalni tonski zapis sjednice nalazi se na HR-HMDCDR, 18., inv. br. 3565.
Prireivai su izostavili popis prisutnih poslanika.

61

Napomena novinarima i izvetaima:


Tekst nije autorizovan i redigovan.
U sluaju veih nejasnoa i neloginosti
molimo da tekst, pre objavljivanja prove rite kod autora ili sekretara Skuptine
Republike Srpske Krajine
MAGNETOFONSKI SNIMAK
sa Prve vanredne sednice
SKUPTINE REPUBLIKE SRPSKE KRAJINE
odrane 8. februara 1995. godine u Kninu
(Sednica poela sa radom u 12 sati i 38 minuta)
Sednicom predsedavao LEAJI RAJKO, predsednik Skuptine Republike Srpske Krajine.
RODI MIRJANA:
(Prozivka prisustva poslanika na Prvoj vanrednoj sednici Skuptine Republike Srpske
Krajine. Spisak prozvanih poslanika je sastavni deo ovom magnetofonskom snimku).
PREDSEDNIK LEAJI RAJKO:
Da li je jo ko stigao u meuvremenu?
RODI MIRJANA:
Ima li jo neko?
Ovoj Prvoj vanrednoj sednici Skuptine Republike Srpske Krajine prisustvuje 75
poslanika
Izvolite.
PREDSEDNIK LEAJI RAJKO:
Potovani predsednie, potovani ministri, potovani gosti i potovane kolege poslanici.
Otvaram Prvu vanrednu sjednicu Skuptine Republike Srpske Krajine.
Za ovu sjednicu je predloen i utvren dnevni red po zahtjevu 30 poslanika Skuptine
Republike Srpske Krajine koji su sa svojim potpisima zahtijevali, takav ste i dobili.
Prva i jedina taka je:
PREGOVARAKI PROCES SA HRVATSKOM U SVJETLU ZAHTJEVA
ZA OTKAZIVANJE MANDATA UNPROFOR-a OD STRANE HRVATSKE
I POLITIKO-BEZBEDNOSNO STANJE REPUBLIKE SRPSKE KRAJINE
Poto je o ovoj taki veoma bitna problematika za Republiku Srpsku Krajinu, postoje
predlozi da ova skuptina zbog niza razloga bude zatvorena za javnost, a isto tako, postoji
i drugi predlog da se prvi deo prenosi, da bude otvoren za javnost, a drugi deo, gde se radi
o politiko-bezbednosnom stanju Republike Srpske Krajine da bude zatvoren za javnost.
Ja vas molim da se Skuptina po tom pitanju izjasni.
Ima re gospodin Vojnovi, ministar.
VOJNOVI:80
Gospodine predsednie, drage kolege i dragi gosti, neu da remetim dnevni red i protokol,
ali znam da mi neete zameriti. Uobiajeno je na ovakvim skuptinama da pozdravljamo
goste. Ja bih kao Glinjanin i kao lan ovog parlamenta eleo ovde da meu nama pozdravim
jednog poslanika iz Gline Milana Vukia. Molim jedan aplauz
80

Milivoj.

62

(Aplauz)
Radi se, dakle, o treem poslaniku iz Gline koji je dobio apsolutno najvei broj glasova i
koji iz zdravstvenih razloga, jedan je od najveih ranjenika, nije mogao biti tu.
(Dugotrajan aplauz).
PREDSEDNIK LEAJI RAJKO:
Zahvaljujem kolegi Vojnoviu. Ja, gospodinu Vukiu, naem kolegi, elim mnogo
uspeha u radu i nadam se da e ubudue imati snage i mogunosti da bude prisutan na ovim
sednicama.
Ima predloga, da li da ova sednica bude u potpunosti zatvorena, ja u dati na glasanje.
Ko je za to da se kompletna taka razmatra i da bude zatvorena za javnost, molim da
digne ruku? (39 poslanika)
Od prisutnih 75 poslanika 39 poslanika je za to da ova taka bude u celosti zatvorena.
Ja se izvinjavam novinarima koji nee moi da prisustvuju, a televizija moe da snimi i da
da izvjetaj, ono to moe da se da.
Ima re doktor Kresojevi.81
KRESOJEVI:
Potovani predsednici, potovane kolege poslanici, mislim da ne postoji niti jedan
ozbiljan razlog da se ovo ne prenosi uivo. Mi sa Hrvatskom smo u pregovorima i ve dugo
uestvujemo, i odakle se na narod informira, gledajui emisiju Slikom na sliku. ta bi
mi to danas rekli Hrvatima to ne znaju od nas, ime biste vi to danas, ako javno danas
kaemo dokle smo stigli, ta smo uradili, ugrozili bezbednost ove Krajine. Mislim da ovo to
radimo, da opet zatvaramo i da narod informira parcijalno kako ko stigne. Mislim da nije u
redu i da nije poteno. Hvala.
PREDSEDNIK RAJKO LEAJI:
Ima re gospodin Vuji:
VUJI RANKO:
Gospodine predsednie, gospodo poslanici, uvaene kolege i gosti, dozvolite mi samo da
kaem, da ne vidim nijedan jedini razlog, poto se radi o sudbini zemlje naeg naroda da se
ovo ne prenosi. Samim tim, to je taka dnevnog reda tako postavljena, to ne vidim u njoj
niti jednog jedinog momenta gde mi moemo uticati kontraproduktivno nekoj naoj ovde
raspravi, osim dijela gde bismo moda iznosili neke pojedinosti koje spadaju pod apsolutno
vojnu tajnu, gde bismo mogli samim tim da kaemo, recimo, tamo pri kraju, gde je to
potrebno, da prekidamo javni prenos. Nije mi jasno, gospodine predsednie, kako ste Vi
dali, ajmo na glasanje, ispalo mi je to, kao da je grupa dogovorila da izglasamo bez ikakve
rasprave. Neophodno bi bilo da raspravimo zato se jednostavno treba ili ne treba prenositi
neka skuptina.
PREDSEDNIK LEAJI RAJKO:
Zahvaljujem.
Ja sam duan da ovde proitam lan 48. Slubenog glasnika Republike Srpske Krajine
koji kae:
Sjednice Skuptine i njenih odbora su javne.
Sjednice Skuptine i njenih odbora mogu biti zatvoreni za javnost ako to predloi Vlada,
odbor ili najmanje 10 poslanika, o tom predlogu glasa se u Skuptini bez pretresa.
81

Milan.

63

Prema tome, predlog je Kluba poslanika SDS Krajine, prema tome, vie od 10 poslanika,
ja sam bio duan da dam na glasanje.
Izvolite.
Ima re Simo Krni.
SIMO KRNI:
Potovani predsednie, potovano predsjednitvo, ja sam jedan od poslanika koji je
potpisao da se sazove vanredna sednica na ove teme. Mi smo sada odglasali, ako je 39
poslanika, onda je doneena odluka da se ne prenosi javno. Ja sam mislio da emo mi
prvi dio ove nae dananje sednice da prenosimo i da narod to vidi i da uje, ne samo na
narod u Republici Srpskoj Krajini, neka uju svi, jer smatram da ovaj parlament je toliko
snaan i jak, a pokazalo se i dosada, da moe da narodu kae vrlo kvalitetno i kvalifikovano
sve ono to misli u ovom trenutku o ovim pitanjima. Nemamo drugih mogunosti da na
narod u celini informiemo o naim dananjim stavovima, jer on prati radio i televiziju,
pa da ga u celini informiemo o ovim naim stavovima. Budui da smo odglasali, tako
kako smo odglasali, drugi teme bi trebao da bude stvarno zatvoren, jer ima pitanja koja ne
moemo davati svakome na javnost. Ako je mogue tehniki da se snima ovo to mi radimo
po prvoj taki dnevnog reda, pa da se reprodukuje naim graanima, onda bi bilo dobro.
Zato predlaem, ako je zatvorena sednica da se snimi, pa da se onda dade naem narodu u
pogodnom momentu i na nain kako mi to odluimo.
PREDSEDNIK LEAJI RAJKO:
Hvala lepo Simo.
Gospodin Liina ima re.
LIINA RATKO:
Gospodine predsednie, cenjene kolege i cenjeni gosti.
Imam dvije stvari.
Prvo, sloio bih se sa prethodnicima, to se tie ovog, ne vidim nikakav logian razlog,
ako mi to stalno navodimo i izvlaimo nekakve lanove koji nas spreavaju da neke stvari
presudne za interes naroda, ako nas taj lan spreava, da se dogovorimo da i to promenimo,
jer nije nita Bogom dano i Bogom zapisano.
Dakle, u potpunosti se slaem sa prethodnicima, da ovo treba javnost da vidi. Ne slaem
se sa tim da neto treba snimati, pa posle toga dati. Dajte, neka se vidi, neka svaka ovde
izgovorena re ide direktno u narod, neka se uje ta ko misli. Da li ima tu neto da se krije?
Druga stvar.
Javio sam se da predloim i dopunu dnevnog reda. Nismo se sastajali ve dosta dugo.
Predlaem da pored ovoga stavimo i dopunu dnevnog reda Poslanika pitanja. Mislim
da u ova dva meseca koliko se nismo sretali, da se puno problema nakupilo, nekih tema,
da bi se i to trebalo staviti na dnevni red. Znai, predlaem da se dnevni red dopuni sa
Poslanika pitanja.
PREDSEDNIK LEAJI RAJKO:
Zahvaljujem se gospodinu Lianinu.
Molim vas, ja sam duan da proitam lan 74. Ustava Republike Srpske Krajine, a gde
pie: Skuptina se sastaje u vanrednom zasjedanju na zahtjev najmanje treine ukupnog
broja poslanika ili na zahtjev Vlade sa unapred utvrenim dnevnim redom.
Ovih 30 poslanika koji su zahtjevali da se odri ova sjednica, oni su definisali unapred
dnevni red i ovaj dnevni red se ne moe menjati, ve u redovno zasjedanje koje poinje,
kako znate 1. marta, dnevni red e se utvrivati na poetku svake sjednice.
64

Molim vas, poto je 39 poslanika glasalo, zbog odreenih razloga koje su ljudi naveli,
da ova take dnevnog reda ne bude prenoena, ja stvarno molim, novinare i sve one koji
nemaju poziv.
(Upadica s mesta)
Ko je za da se prenosi
Moemo i to.
Ja mislim da je to zavreno.
Da li ima potrebe sada.
Izvolite.
Ima re gospodin Dodan Petar.
DODAN PETAR:
Gospodine predsednie, prijatelji i drugovi i poslanici,
Ja esto ne izlazim za ovu govornicu jer mi nije stalo do slikanja, nije mi ba mnogo stalo
da li u preko televizije biti prenoen i ta e moji ljudi koji su me birali o meni rei, to sam
ovde govorio kad ide u eter. Meni je daleko bitnije kada se ovde neto dogovorimo, pa se
vratim i odem meu te ljude i sa njima sednem i razgovaram o svim detaljima. ta sa ovim
hou rei?
Pustimo mi demagogiju. Mi na ovoj sednici, gospodo, ja smatram da imamo toliko
stvari koje zaista ne trebaju ii da ih druga strana slua. Ako sve oni mogu znati, to ree
prethodno gospodin doktor, onda zaista o emu mi imamo raspravljati, ta imamo donositi.
Ja tvrdim, a to ne moram ja tvrditi, to zna na narod koji nas ovde poslao, kako ivi, koji su
problemi i u kojoj su situaciji. Moemo li mi sjesti i kao ljudi ovde se dogovoriti i razlistati
puno problema koji su otvoreni i koji stoje u narodu i razlistati i ovde raiavati, a onda u
javnost otii na teren, otii meu ljude, razgovarati, pa videti ta emo dalje. Ja ne vidim da
je stanje dobro, da bi mogli sve to prenositi, da ne kaem, paniiti meu ljudima.
Prema tome, shvatimo mi da smo mi u situaciji u kojoj jesmo. Ne vidim potrebe i toliko
nepoverenja tog naroda, ako se ba preko televizije ne prenosi sve.
Znai, ja oekujem da e ova sjednica, zato sam na nju doao, zaista duboko zai u
probleme koje imamo i sutinu, i tu sutinu ne bi trebali tako otvoreno plasirati u javnosti
i u svijet.
Hvala.
PREDSEDNIK RAJKO LEAJI:
Zahvaljujem.
:
(Upadica s mesta: Trae repliku).
Replika ne moe, jer Vas niko nije prozvao. Po imenu i prezimenu niko nije prozvan.
Ja moram rei, mi smo pozvali najodgovornije ljude iz Republike Srpske Krajine, od
predsednika drave, od svih ministara u Vladi od komandanta Srpske vojske, od predsednika
optina svih iz Republike Srpske Krajine, od svih predsednika izvrnih savjeta i mislim da
ovde sjede najodgovorniji ljudi u Republici Srpskoj Krajini. Da li e biti prenos ili nee biti
prenos? Sami ste videli da je 39 ljudi predloilo i izglasalo da ne bude prenos i smatram da
e ova informacija i da e ovi ljudi najodgovorniji preneti narodu ta je ovde zakljueno i o
emu je ovde bilo rei. Smatram da neke stvari ne mogu ii u javnost, ne radi naeg naroda,
ta vie na narod treba sve da zna, nego ne moe radi naeg neprijatelja koji i te kako nas
gleda.
Ima re doktor Maljkovi.
65

RADOVAN MALJKOVI:
Gospodo predsednici, dragi gosti, cenjene kolege,
Ja se opet javljam, po ko zna koji put u vezi ove teme, i opet u biti dalje uporan, i opet
u ponoviti ono to sam ve nekoliko puta napomenuo. Mene rad Skuptine u kojoj e
bilo ko ukljuivati, iskljuivati Skuptinu, proglaavati sve i sva pod tajnom, mene takav
rad Skuptine ne zanima. Ja opet ponavljam tajna se svodi samo na jedinu rije, kratko
reeno, to je poslunost. Kome? Koju poslunost? Ja vas molim i apeliram na vas, ovde se
radi o sudbini naroda i mi trebamo otvoreno i javno progovoriti. Zato bi mi krili do naeg
naroda, da raspravljamo odgovorno o sudbonosnim pitanjima. Zato bi mi krili od svog
naroda ta e se narodu i nama kao dijelu tog naroda dogoditi? Meni je to nepojmivo vie.
Ja opet ponavljam, tajna se svodi na poslunost. Ja nisam lan tajne organizacije, nego
Skuptine Republike Srpske Krajine. Hou javno da govorim. Ja ne vidim svrhu stalnih
tajnih sastanaka Skuptine.
Jo jednom apeliram da ova sjednica Skuptine bude javna i otvorena.
Hvala.
PREDSEDNIK LEAJI RAJKO:
Zahvaljujem.
Molim vas, ima re gospodin Vujanovi.
VUJANOVI STANKO:
Pozdravljam vas sve skupa.
Kao predsednik Odbora za odbranu i bezbednost nismo imali mogunosti da se
sastanemo i da donosimo neke odluke ili zakljuke, zato dajem predlog Skuptini i ovom
parlamentu da se Odbor za bezbednost sastane, da nam date pet minuta vremena i da
prihvatite odluku Odbora hoe li biti sednica otvorena ili zatvorena.
Hvala.
PREDSEDNIK LEAJI RAJKO:
Ima re gospodin Kovaevi.
KOVAEVI GOJKO:
Ja podravam predlog gospodina Vujanovia. Mislim da je on konstruktivan i u ime
Kluba poslanika SDS Krajine predlaem pauzu od 10 minuta.
PREDSEDNIK LEAJI RAJKO:
Dobro.
Poto gospodin Vujanovi traio pet minuta, ja mislim da bude ipak 10 minuta. Za 10
minuta poinjemo sa radom.
(P A U Z A)
NASTAVAK RADA POSLE PAUZE U 13 SATI 30 MINUTA
PREDSEDNIK LEAJI RAJKO:
Ja molim predsednika Odbora za odbranu i bezbednost da iznese stav Odbora.
VUJANOVI STANKO:
Stav Odbora je u poetku bio da prvi deo sednice bude javan, a drugi deo tajan, dok nije
doao gospodin Babi82 i vrio pritisak na svoje lanove partije. Preglasavanjem je doneena
odluka da cela sednica bude tajna.
Hvala lepo.
82

Milan, ministar vanjskih poslova RSK.

66

PREDSEDNIK LEAJI RAJKO:


Ja vas stvarno molim, ako je dogovoreno i izglasano...
Ima re gospodin Babi.
BABI MILAN:
Meni je drago gospodo poslanici, gosti, da emo danas imati priliku da drimo vanrednu
sednicu Skuptine Republike Srpske Krajine na moju inicijativu, na inicijativu Srpske
demokratske stranke Krajine, zbog toga to se Krajina danas u ovom trenutku nalazi pred
odlukom kojim putem dalje u odnosu na agresivne namere Hrvatske prema Republici
Srpskoj Krajini.
S obzirom da je danas Skuptina u ovolikom broju se sastala, ovoliki broj poslanika,
cenim da ste prihvatili moju inicijativu, inicijativu moje stranke, da cenite ovaj trenutak
kao vrlo bitan za Republiku Srpsku Krajinu. Obzirom da se rat sa neprijateljem vodi raznim
sredstvima. Jedan je i politiki, i vojni i diplomatski. Ja verujem da e Skuptina danas na
ovaj raspravi koju e voditi doneti pravovaljanu odluku i da e podrati inicijative koje smo
mi i predloili.
Hvala.
PREDSEDNIK LEAJI RAJKO:
Zahvaljujem.
Ima re ministar Tanjga.
RADE TANJGA:
Ja bih zamolio, da bi bili korektni u interpretaciji, gospodin Babi se uopte nije pojavio
na sjednici skuptinskog odbora. On nije bio prisutan sjednici skuptinskog odbora. Ja sam
bio prisutan kao ministar odbrane, nisam imao pravo glasanja. Bilo je 6:3. Nije bilo nikakvih
preglasavanja. Iznosili su slobodno svoja miljenja. Bilo je miljenja jednih i drugih. Bilo je
6:3 glasanje i nije bilo preglasavanje. Ja ne vidim da je to bilo preglasavanje.
PREDSEDNIK LEAJI RAJKO:
Ja Vas molim, gospodine Vuji, ja moram jo jednom da proitam lan 48:
Sjednica Skuptine i njenih odbora su javni.
Sjednice Skuptine i njenih odbora mogu biti zatvoreni za javnost, ako to predloi Vlada,
odbor ili najmanje 10 poslanika.
Molim vas, ministar Tanjga je izneo stav Vlade. Prema tome, Vladu smo izabrali mi.
Mislim da je red da potujemo i stav Vlade.
RANKO VUJI:
Mogu, ali ne moraju, molim Vas.
Gospodin, ministar poslova kae doslovce: da je ovo vrlo vaan trenutak za Republiku
Srpsku Krajinu. Tano je. Republika Srpska Krajina i njen narod moraju da imaju
informaciju. Informaciju moe da ima samo u sluaju ako se to direktno prenosi. Sve drugo
je interpretacija i manipulacija. Sve drugo. Interpretacija je ono to e uti ovde. Zato smo
doli u ovu poziciju u kojoj smo sada. Zato mi ne moemo ili moemo da se odbranimo,
i zbog ega gospodo? Zbog ega mi hoemo i zbog ega smo mi u situaciji da moramo da
se odbranimo od naeg neprijatelja? Zbog ega? Zato to moramo da preivimo. A zato
moramo da preivimo, i kako moramo da preivimo, i koja su naa prava da to traimo, to
smo mi hteli da kaemo sada. Zahvaljujem.
PREDSEDNIK LEAJI RAJKO:
Mislim da nema potrebe za daljom raspravom.
(Glasovi u sali).
67

Molim vas, dogovorili smo se da se odri Odbor za odbranu i bezbednost i da se na


Odobru donese reenje i odluka. Odluka je doneena. Ja se nadam da svi poslanici potuju
stav Odbora.
Dalje, uli smo stav ministra odbrane, stav Vlade, a pie ovde u Slubenom glasniku da
Vlada ima pravo da predloi da bude sednica zatvorena. Mislim da nema potrebe da ovde
glasamo vie i da raspravljamo po tom pitanju.
:
(Upadica s mesta: Povreda Poslovnika).
Nije povreen Poslovnik.
:
Draga brao, ja stvarno smatram da je povreen Poslovnik, jer ja kao poslanik nisam
priupitan za ta sam. Postavljeno je pitanje od predsedavajueg ko je protiv javnog prenosa
ove nae sjednice. Dignuto je 39 ruku. Ja oekujem da budem pitan da li sam za prenoenje
ove sednice. Da glasanje obavimo po Poslovniku. Ovo je za mene povreda Poslovnika.
PREDSEDNIK LEAJI RAJKO:
Molim vas, mi smo poslove odradili i onako kako je ilo po dogovoru.
Ja vas molim da preemo na taku dnevnog reda i da ponemo sa radom.
Sve ono to se bude ovde govorilo, napravie se izvetaj i javnost e biti upoznata sa svim
onim to se moe objaviti u javnosti. Ja bih najrae da to naa javnost zna, ali moram vam
rei, da ovaj na prenos i ovu nau sjednicu gleda i druga strana.
:
(Upadica sa mesta: I treba)
PREDSEDNIK LEAJI RAJKO:
Nama neprijateljska strana.
Prema tome, ako je ve izglasano da je 39 poslanika bilo za da bude zatvorena sednica.
Odbor za odbranu i bezbednost je izglasao da bude zatvorena, ministar za odbranu i
bezbednost ispred Vlade je rekao da treba da bude zatvorena, mislim da nema vie ta o
tome da raspravljamo, i ako budemo raspravljali, onda e biti povreda Poslovnika.
Ja vas stvarno molim da ponemo rad sa takom dnevnog reda.
Istovremeno, molim sve one koji nisu dobili zvanini poziv da kaem, uz moje izvinjenje,
da ne mogu prisustvovati sednici.
Posle sednice biete upoznati sa zakljucima Skuptine Republike Srpske Krajine.
Dakle, za sva sredstva informisanja, izuzev televizije Knin, koja e snimati za potrebe
slube i za potrebe onoga to e biti objavljeno u javnosti.
Prelazimo na dnevni red:
PREGOVARAKI PROCES SA HRVATSKOM U SVETLU ZAHTJEVA ZA
OTKAZIVANJE MANDATA UNPROFOR-a OD STRANE HRVATSKE I
POLITIKO-BEZBEDNOSNO STANJE REPUBLIKE SRPSKE KRAJINE
Ja molim predsednika Republike ili predsednika Vlade, ko od njih eli da uzme re.
Ima re predsednik Republike gospodin Marti.
MILAN MARTI:
Potovano predsednitvo, gospodo narodni poslanici,
Kao i mnogo puta do sada, a kao to e esto biti i ubudue, srpski narod i Republika
Srpska Krajina dovedeni su u poziciju da mimo svoje volje i elje meunarodnim
posrednicima kau odluno ne u njihovim nastojanjima da nas natjeraju da prihvatimo
68

takve osnove Meunarodnog mirovnog plana koji ne omoguava ostvarenje ni minimuma


naih nacionalnih i ljudskih prava i interesa. Kao to vam je dobro poznato Republika
Srpska Krajina nije uzela ni u razmatranje Plan grupe Z-4, smatrajui da u situaciji kad
Republika Hrvatska donela jednostranu odluku o okonanju mandata UNPROFOR-a
prvo treba da se razjasni da li oni, a zatim, Savet bezbednosti kao i drugi meunarodni
odreujui faktori prihvataju tu neprimjernu i neprihvatljivu Hrvatsku odluku kao svren
in ili e postupiti u skladu sa Vensovim planom kojim je odreeno da duina angamana
snaga UNPROFOR-a, a koji je tu prije svega u funkciji ouvanja mira, zavisi od odluke tri
subjekta ukljuujui tu i Jugoslaviju.
Mogua procjena pojedinih meunarodnih subjekata i Hrvatske da je pretnja okonanjem
mandata UNPROFOR-a idealna situacija da se po njima uplaenim Srbima poturi rog za
svijeu, samo je kriva procjena i nita vie. Jer, niti su Srbi uplaeni eventualnim odlaskom
mirovnih snaga, a niti im se moe prodati rog za svijeu.
Mi ne elimo novi rat i nova razaranja, ni nama, ni Hrvatima. Uiniemo sve da do
njega ne doe. Ko je taj ko voli krv, smrt, lelek majki i ratnu siroad? Ko je taj kome je stalo
da se rue djeji vrtii kue i tvornice? Ko to moe da se raduje tutnjavi topova i praskom
mitraljeza? Ne mi zaista ne elimo rat, ali ga neemo ni izbjegavati po svaku cijenu. Bude li
trebalo opet emo ratovati. Jer, kakav nam izbor ostaje?
Za prihvatanje koncepcije tzv. mirne reintegracije Krajine u Hrvatsku, smijemo li mi na
to pristati? Smijemo li pljunuti na sve rtve ovoga rata? Zar da pristanemo na vlastitu smrt?
ivot u Hrvatskoj bio bi gori od svakog rata. ivot u Hrvatskoj zar bi to bio ivot?
Dobro je znano, kakva se tragedija desila srpskom narodu u tzv. nezavisnoj dravi
Hrvatskoj. Zar je dananja situacija tamo mnogo bolja? Srbi ako ko hoe da ivi tamo i da
ima posao, da sauva stan, treba da se odrekne svog imena i svoje vjere, dostojanstva i prava
da se zove ovjek. Samo minule godine prekrteno je preko 20.000 Srba, a pravoslavna
djeca prisiljena su da pohaaju katoliku veronauku. Hrvatski vlastodrci to i ne kriju. I
sam vrhovni poglavar hrvatske katolike crkve kardinal Kuhari83 nalazi opravdanje tim
postupcima hrvatske drave i crkve. Po njemu su Srbi ti koji po slobodnoj volji u pisanoj
formi dostavljaju zahtjeve za prekrtavanje, koji se, jednostavno, moraju uvaiti. U
suprotnom, Hrvatska bi bila optuena od meunarodnih medijatora da kri elementarna
ljudska prava Srba u Hrvatskoj, od kojih je pravo na promjenu vjere njihovo temeljno
pravo. Kojeg li cinizma.
Brao i sestre, uvaeni narodni poslanici,
Cilj borbe srpskog naroda nije se izmijenio niti se moe izmijeniti. Ostvarenje koncepta
jedinstvene srpske drave bio je i ostae na cilj. Iz prva, mi ga nismo sami odredili, njega
su odredili razbijai bive Jugoslavije. Taj koncept ne znai stvaranje velike Srbije, to je
podmetnuta teza, ve drave koja e garantovati prosperitet svim graanima koji u njoj
budu iveli, drave u kojoj niko nee biti prekrtavan, niti e imati potrebu da se prekrtava,
drave koja e spreiti svaki novi pokuaj genocida srpskog naroda, ali i svih drugih naroda
koji ive na ovim prostorima. Nadajmo se da e svijet uskoro vie nego dosada uvaiti
opravdanost nae borbe, te nam priznati pravo na samoopredeljenje, pravo koje su priznali
drugim narodima Balkana, rasturaima bive Jugoslavije. A, dok ne doe to vreme, nama
nita drugo ne preostaje, nego da se oslonimo na sebe i na jo jae jedinstvo celokupnog
srpskog naroda. To ne znai da vie neemo pregovarati. Pregovarati hoemo i trebamo, ali
83

Franjo.

69

na ravnopravnoj osnovi, kao slubena drava. Paljivim razmatranjem novonastale situacije


treba doneti najbolju odluku. Ishitreno donoenje odluke, ma kakva ona bila, potrebno je
svakako izbei.
Hrvatske pretnje moramo shvatiti krajnje ozbiljno. Oni su miljenja da su se nanovo
stvorile dobre osnove za izvoenje ograniene oruane agresije na Krajinu. Nedavna akcija
u Livanjskom polju bila je usmerena u tom pravcu. Hrvatska procenjuje da jo uvek nije u
mogunosti ostvariti agresiju na Republiku Srpsku Krajinu du cijele linije fronta, te tako
ostvariti konanu vojniku pobjedu. Plae se da bi se u toj varijanti rat oduio, a cilj se ne
bi ostvario. Mogua posledica radikalne agresije bila bi uvoenje kaznenih mjera svjetske
zajednice protiv Hrvatske, ali i jai angaman Vojske Jugoslavije i Republike Srpske u
izvoenju neposrednih borbenih dejstava.
Svjesni injenice o izvjesnosti vojnikog poraza pri radikalnoj agresiji Hrvatska e
ponovo, kao to je u sluaju Miljevaca, Ravnih kotara ili Divosela prikloniti se agresiji sa
ogranienim ciljem.
Izborom mjesta agresije, ostvarenjem faktora iznenaenja, koncentracijom jakih snaga
svih vidova i rodova, upotrebom enormno jake artiljerije i svake druge podrke, miljenja su
da mogu ostvariti na odbrambenom pravcu brojanu i kvalitativnu ljudsku i materijalnotehniku prednost, to bi im bilo dovoljno da samo, za nekoliko dana, ostvare pobjedu.
Svijet ne bi reagovao, a ostale dvije srpske drave ne bi bile u prilici da se jae angairaju.
Sukob bi se sveo u lokalne okvire i ne bi mogao dovesti do globalnog rata veih razmjera u
kojem Hrvatska sigurno gubi. Nakon to se stia praina, postupak bi se ponovio.
Evidentna je strategija i taktika Hrvatske primjenom uspjene, a kratkotrajne lokalne
agresije spreiti izbijanje velikog rata, a svijet, Jugoslaviju i Republiku Srpsku staviti pred
svren in.
Meutim, Republika Srpska Krajina ima protuotrov. On se zove uzvratiti istom
mjerom. Ono to Hrvatska nije dobro uoila je izmjenjena doktrina voenja oruane
borbe Srpske vojske Krajine, ostvareno vojno jedinstvo sa Vojskom Republike Srpske, ako i
pokazana spremnost Savezne Republike Jugoslavije da se ispotuje Vensov plan po kojem je
ona u obavezi da titi mir na ovim prostorima.
S obzirom da je gubitak bilo kojeg dijela teritorija Republike Srpske Krajine po interese
Krajine krajnje poguban, za nas je svaka nova agresija, agresija sa radikalnim ciljem i tako se
prema njoj treba odnositi.
Zbog geostratekih osetljivosti teritorija nismo vie u poziciji da izgubimo ni pedalj
zemlje, a da ga istovremeno ne kompenzujemo na nekom drugom mjestu.
Na svaki pokuaj prodora Hrvatske armade na bilo koji dio teritorije Krajine, ne samo
da moramo na tom pravcu primjeniti defanzivna borbena dejstva, ve gotovo istovremeno
moramo prei izvoenje ofanzivnih borbenih dejstava na nekom drugom pravcu, a sve
usklaeno sa gaanjem stratekih ciljeva po dubini hrvatske teritorije, ukljuujui tu i
Zagreb. Za takav vid odbrane moramo se pripremiti i biti sposobni da izvodimo.
Hrvatska na ovaj nain nee moi izbei rat irih razmjera. U ratu u kome emo imati
punu podrku direktnim angaovanjem Vojske Republike Srpske i Jugoslavije.
Zar se neto slino nije desilo nedavno na teritoriji Republike Srpske? Velika ofanziva
muslimanskog petog korpusa na petrovakom pravcu, nakon poetnih uspjeha doivjela je
totalni krah, povezan sa gubitkom novih teritorija i stezanje obrua oko Bihaa. U slamanju
promuslimanske ofanzive svoj puni doprinos dali su pripadnici Vojske i Milicije Republike
70

Srpske Krajine. Hrvatska to treba da zna, jer ista stvar e se odigrati u sluaju agresije
Hrvatske na Republiku Srpsku Krajinu.
Bitka koja je pred nama, sigurno, nije izgubljena, a da li e biti dobijena, zavisi od nas
samih. Ono ega se moramo plaiti nisu Hrvati. Oni sami pobjediti nas ne mogu. Jedino i
iskljuivo moramo se plaiti sebi i svog nejedinstva.
Potsjetimo se ovom prilikom ukazivanjem poznatog kineskog stratega i politiara Sun
Zija84 koji u crvenoj knjizi Umijee ratovanja napisanoj 400 stolea pre nove ere zapisao:
Naa nepobjedivost ovisi o nama. Ranjivost neprijatelja ovisi o njemu. Neranjivost se
osniva na odbrani, a mogunost za pobjedu na napadu.
Zato neka se svako od nas upita da li je uinio sve to mu je u moi da se pospjei naa
nepobjedivost.
Da li smo uinili sve neophodne potrebne radnje da pojaamo efikasnost sistema
odbrane? Ili su neki meu nama, koji su na vlasti, ili pri vlasti, iskoristili tu vlast, prije svega,
za lino bogaenje i afirmaciju. Vreme je zbog odsutnog trenutka koji se pribliava da se
utvrdi koliko je ko uinio i da li smije dalje da ini, ako loe ini?
Gospodo, narodni poslanici,
Na narodu je, ali i na vama, da to utvrdite. Vremena puno nema. Iskoristite ga na najbolji
mogui nain.
Kao predsjednik Republike duan sam da ukaem na nekoliko krupnih problema koji
izuzetno teko optereuju Krajinu, a posebno njenu bezbednost.
Prvo, mnogo puta svi smo iskazali, i Skuptina, i Vlada i Vrhovni savet odbrane, i ja sam
sam na tome posebno insistirao, da se novana primanja vojnih obveznika, aktivne vojske,
rezervnog sastava, kao i dobrovoljaca moraju podii na takav nivo da se sa njima mogu
podmiriti osnovne ivotne potrebe. Bilo je dosta govora i obeanja da niko nee smjeti imati
veu plau od vojnika. Umesto toga ta imamo? Protekli mjesec na mnogim mjesecima
Vojska je odbila da primi platu. Ja kaem sa punim pravom. Zar je dostojno borca koji
ratuje ve toliko godina da primi alosnih i sramotnih 25 dinara, a za to vreme, ne mali broj
drugih prima izmeu 400 i 1.000 dinara? Zar ne bi bilo bolje, i asnije, da ako nema novca,
i do njega se ne moe doi, svi znamo da smo u ratu, da nam privreda vie ne radi, nego
to radi, da se i ne djeli ovako sramotna plata, ali ne samo za Vojsku, nego i za sve. Uvjeren
sam da bi svaki astan graanin i borac, a oni su velika veina, bez pogovora prihvato takvo
reenje, te izvrio svaki mu povereni zadatak, snaao bi se on da preivi i bez te plate. Njega
boli nepravda. I sve nas treba da boli ta nepravda. Jer, novce ima onaj ko puku uglavnom
nikad nije ni vidio, a kamoli da je olovo osjetio. Njega boli spoznaja, da je mnogo onih koji
su zbog neefikasnosti dravnog sistema, usljed toga i sve manjeg vjerovanja u njega pronali
mnoge rupe te izbjegli izvrenje vojne obaveze.
Upravo tu, u neefikasnom dravnom aparatu, na mnogim mjestima i korupiranom, treba
traiti uzroke ovog nepodnoljivog stanja. Neka mi samo neko ne kae, da mi zaista nismo u
mogunosti da iznaemo novce za vojnike plate? To sigurno nije istina. Prije e biti da oni
koji su za to zadueni imali neka druga, po njima, prea posla. Ako ne privreujemo puno,
mi bar trgujemo. U zadnje vrijeme mnogo intenzivnije nego prije, ak i sa muslimanima sa
kojima ratujemo, a bogami i sve vie i sa Hrvatima.
Kineski strateg i vojni teoretiar Sun Tzu (Sun Cu) autor je knjige Umijee ratovanja (napisana 500. ili
300. godine prije Krista), koja je bila glavni izvor Mao Ce-Tungove Crvene knjiice o strategijskoj i taktikoj
doktrini.
84

71

Neka nadlene strukture ovde javno kau koliko je naplaeno carine, akciza i poreza, a
koliko je robe prolo bez plaanja nikakvih dabina. Milionske svote novca u nemakim
markama sljeu se u ruke privatnika, a drava nema tako rei ni za koricu hljeba. Pojedinci
su privilegovani, daje im se monopol na eksploatacijom ume, cigareta i slino. Neki od njih
su privilegovani i u nabavci naftnih derivata, tako da nam je, recimo, MUP u situaciji da
uzima gorivo na poslugu, jer zadnjih mjeseci nije dobilo ni 30 posto predvienih koliina.
To je isto sluaj i sa Vojskom. Ne ini li vam se malo udnim i opasnim presedanom po
bezbednost Krajine da za MUP goriva nema? Mnoga privatna preduzea su u poziciji da
mnogo prije od dravnih firmi dobiju potrebne papire za prevoz robe trgovakim konvojima.
Tako, na primer, Tvornica vijaka Knin nekoliko mjeseci mora ekati da joj kamioni sa
repromaterijalom, to je strateka sirovina eljezo, pree u Rau, a drugi su u poziciji da to
uine dosta brzo. Izgleda da je izdavanje potvrda postao vrlo unosan posao. Izvrna vlast vrlo
teko, sa slabim rezultatima, suprostavlja se narastajuoj kriminalizaciji drave i drutva.
Upravo u toj injenici, kao i prihvatanju linije nezameranja i nedovoljno iskazane
kreativnosti treba traiti uzroke neposedovanja dovoljno novca za isplatu plata Vojsci i
Miliciji, ali i prosveti i svim ostalim korisnicima dravnog budeta. Problem je i u tome
to nisu uspostavljeni efikasni mehanizmi kontrole izvrne vlasti. Ona je svedena gotovo,
iskljuivo, na Skuptinu, koja, s obzirom na nain rada, tromeseno plenarno zasedanje,
esto nije u mogunosti da ostvari efikasnu kontrolu.
S druge strane, suprotno izjavama nekih politikanata, ovlaenja predsednika Republike
su nedovoljna, gotovo simbolina. To je potpuno neprihvatljivo, posebno za dravu koja se
nalazi u ratu. Ako elimo prosperitet Krajini, vrlo brzo bi se tu neke stvari morale izmeniti.
Ostau jo malo na problemu plata Vojske, ali i materijalnog obezbeenja kompletnog
odbrambenog sistema.
Traim od vas i Vlade da se razmotri mogunost dodatnog finansiranja Vojske i to na taj
nain da se izvri dodatno oporezivanje do 5 posto svih proizvoda koji su u prodaji. Novana
sredstva koja bi se prikupila umnogo bi pospeila razrjeavanje razmatranog problema.
Razumljivo ovo nije neka posebna umotvorina. Primjenjena je u mnogim zemljama. Tako,
na primer, na Kipru85 se i danas dodatno oporezuje 8 posto gotovo svaki artikal koji je u
prodaji. Ne zaboravimo rat je kod njih bio jo davne 1974. godine. Prikupljena sredstva
koriste se za zbrinjavanje izbeglih Kiprana sa teritorija koje se nalaze pod turskom vlau.
Ne znam da li vam je poznato da i Hrvatska primjenjuje model slian ovom.
Drugo, svi se vi seate da prilikom izbora Vlade insistirali na tome da njeno sjedite bude
u Kninu, a svi ministri, predsednik Vlade da najvei dio vremena isto provode u Kninu.
Umesto toga, ta imamo? Vlada se sastaje vrlo rijetko, jednom do dva puta mjeseno. I
samo u ta tri do etiri dana se ministri nalaze u Kninu, razumljivo ima i izuzetaka. Ostalo
vreme malo ko zna gde se nalaze. Po svemu sudei najvei dio vremena provode u Beogradu.
U takvim okolnostima je vrlo teko efikasno raditi. Verovatno i tu treba traiti uzroke
nedovoljne efikasnosti izvrne vlasti.
Ve sam prethodno istakao nedovoljne zakonske kompetencije predsednika Republike,
prema izvrnoj vlasti. Ali ni moji lini apeli nisu dali eljene rezultate, te stoga traim od ove
skuptine da ostane dosledna na insistiranju o neophodnosti ivota i rada Vlade i ministara
u Kninu.
85

Cipar.

72

Tree, u vremenu u kome je jaka rije ubojita, ubojitija od svakog oruja, mi smo
sebi dozvolili luksuz da budemo ve tri mjeseca bez ministra informisanja. Kao da smo
sve bitke dobili i kao da nam svet bezpogovorno vjeruje, koje li sve zablude... Ne samo
da nemamo prezentaciju prema van, ve nam je na unutranjem planu javna rije toliko
suhoparna, jednosmerna i prevaziena da vie smeta, nego koristi. Ni jednog okruglog
stola, nijednog politikog magazina, nijedne kritike razmjene miljenja. Umjesto da nam
se duh prosvjetljava, na ovaj nain samo slabi, umjesto napredovanja na sceni je stagniranje.
A, kako i moe biti drugaije, kada nemamo ak ni ministra informisanja, ili bar nekoga ko
e preuzeti njegovu ulogu.
I, etvrto, u vremenu kada je neophodno ostvariti potpuno jedinstvo svih politikih
snaga u odnosu na strateka pitanja Krajine, nedopustivo je da se voze solo trke. Svi glavni
protagonisti i zastupnici vlasti u Krajini, pa bili oni i predsednik Republike, predsednik
Vlade, ministri inostranih poslova, nakon prihvaenih i preuzetih obaveza, naknadno
samostalno odluivati da li e ii na pregovore, recimo, u Zagreb ili nee ii, ili da li e doi
na Pale, ili nee doi. Igre oko toga ko je vei Srbin, a ko je manji, ili ako je pak izdajnik, ako
nije, najmanje nam trebaju na ovom vremenu. Slobodno uzmimo neto iz Hrvatske oni
ovakvih problema nemaju.
Brao i sestre, narodni poslanici,
Nisam imao nameru da vam izlaem veinu problema koji optereuju Republiku Srpsku
Krajinu. Mnogi od vas kroz svoje diskusije ukazae na njih. Nisam govorio o lepim i
dobrim dostignuima naeg drutva i njih je dosta. Da i nije tako, zar bi se Republika
Srpska Krajina mogla i stvoriti i odbraniti. Ono to sam eleo da vam poruim, a u svetlu
najnovijih odluka hrvatske drave, iskazano je istinitom milju da bitka koja je pred nama
sigurno nije izgubljena, a da li e biti dobijena, zavisi od nas samih. Niko nema pravo da
stane na put naoj pobedi. Niko nema pravo da pravu i ivotu zabrani ivot.
Kriminal i ratno profiterstvo iskoreniti. Carstvo morala i potenja uspostaviti u ratu.
Ratne zakone primenjivati. To je put kojim treba kroiti. I tada emo zasigurno nau
ivotnu bitku dobiti.
Uinimo svi to zajedno!
Hvala.
(Aplauz)
PREDSEDNIK LEAJI RAJKO:
Zahvaljujem predsedniku Martiu.
Ima re prvi ministar Vlade.
Izvolite.
BORISLAV MIKELI:
Potovani predsednie, potovani poslanici, potovani gosti,
Prihvatajui inicijativu poslanika SDS Krajine sa ovom vanrednom sjednicom, Vlada
je odrala dvije sednice da bi ocenila sve opasnosti koje dolaze i koje mogu da dou ako
UNPROFOR napusti nae podruje. I, zbog toga, moj dio izlaganja je istovremeno vezan
upravo za pregovaraki proces, za pitanja iz toga podruja, o onim pitanjima o kojima je
Vlada raspravljala i zauzela stav.
Meutim, poto je predsednik Republike ovde izaao sa jednom tekom optubom,
rekao bih pamfletom, koji u sebi nosi puno taaka, puno pitanja, nadam se da moemo
imati iza toga i jo sjednica ili sjednica na kojima e se raspravljati o tome ta radi Vlada, ta
73

je radila Vlada, ta radi predsednik Republike, ima li on po koju slabost i da tako svakome
stavimo ono to mu pripada.
No, rekao sam, zbog vanosti ove sednice, i zbog dimenzije koja je ovdje predstavljena, ja
u pokuati da na osnovu dogovora sa predsednikom Skuptine i u okvirima Vlade iznesen
ono to je bilo na Vladi i kako Vlada gleda na situaciju.
Dananja sjednica Republikog parlamenta sigurno e predstavljati jedan od kamena
meaa u utvrivanju pravca u rjeavanju daljnje sudbine srpskog naroda u Republici
Srpskoj Krajini, to je i u onom dijelu, o kome je govorio i Babi, nakon intervencija oko
prenosa i sam istakao zato se sazivala vanredna sjednica. Zato lanovi Vlade i poslanici
u Parlamentu, kao i u cjelini, rukovodstvo Republike Srpske Krajine imaju posebnu
odgovornost u sagledavanju svih aspekata koji su danas i koje moemo sutra oekivati kada
je u pitanju Republika Srpska Krajina.
U definisanju stavova Vlade za dananju sjednicu, te ocjenjujui dosadanje aktivnosti
koje smo provodili od Mirovnog sporazuma o prekidu vatre, zatim ekonomskih pregovora
koji su se odvijali u vremenu iza nas, i na kraju, politikih reenja u koje treba da ue
Republika Srpska Krajina, spadala je i vieasovna sednica Vlade Republike Srpske Krajine.
Polazei od injenice da je Vlada ili njeni najvei dio aktivni dio uesnik dosadanje
aktivnosti u pregovarakom procesu sa Hrvatskom uz posredovanje meunarodne zajednice
to nas i obavezuje.
Prvo, nakon poznatih i dramatinih dogaaja koji su se odigrali i koji su se odigravali i
obiljeili 1993. godine na prostoru Republike Srpske Krajine upadom hrvatskih snaga na
nau teritoriju, bilo je teko stvoriti raspoloenje da se moe ui u tako krupan zalogaj kao
to je Mirovni sporazum o prekidu vatre sa Hrvatskom. No, i pored takvog raspoloenja,
moram kazati, da je uz posredovanje meunarodne zajednice dolo do zagrebakog
sporazuma 29. 03. 1994. godine, koji je prvo polazio od Mirovnog sporazuma o prekidu
vatre.
Realizacija tog sporazuma u praksi je traila ne mala odricanja i aktivnosti, kako Vojske
Republike Srpske Krajine, tako i pripadnika javne sigurnosti. Stvorena je linija dodira i
odreena tampon zona iz koje je povueno teko naoruanje, kako sa jedne, tako i sa druge
strane, a glavna kontrolna uloga pripala je UNPROFOR-u, po kome danas najveim delom
emo i razgovarati. Iako je na tom podruju bilo ne malih problema, moe se kazati, da su
prestale pogibije i upadi hrvatskih snaga na na teritorij, to je i stvorilo pretpostavke da se
moe krenuti korak dalje. Krenuti dalje, znailo je ui u veoma teke i naporne ekonomske
pregovore sa Hrvatskom, u kojima naa strana, ve na startu, nije imala izjednaen tretman.
U prvom redu, zato to su meunarodni predstavnici nosili sa sobom rezolucije Saveta
bezbednosti i, s druge strane, to je Hrvatska meunarodno priznata.
Nakon nekoliko meseci veoma iscrpnih pregovora na podruju ekonomskih odnosa,
uli smo u sporazum na etiri segmenta: auto-put, naftovod, vodovodni sistemi i elektrina
energija.
Prije nego to emo potpisati sporazum o ekonomskim odnosima 2. 12. 1994. godine,
ja sam na ovom parlamentu izneo detaljne probleme i potekoe koji su nas pratili u
pregovorima. Sigurno je da nismo mogli da ostvarimo ono to smo, i mi iz pregovarakog
tima eljeli, a niti, naravno, nai ljudi na terenu, jer smo u prvom redu limitirani, kad je
Hrvatska meunarodno priznata.
Potpisali smo Sporazum o ekonomskim odnosima 2. 12. 1994. godine i nakon toga
nastavili da razgovaramo o operacionalizaciji. Naravno, da je na prvom mestu bio auto-put.
74

Ne zato to smo mi eljeli, ve zato to je to s druge strane, druge dvije strane apsolutno
eljele i radile pritisak. Iako nisu bile, a nisu ni danas, otklonjene sve tehnike greke i
nedostaci, mi smo auto put otvorili 21. 12. 1994. godine i time u velikoj mjeri, da kaem,
smanjili tenzije koje su bile stvorene da emo ui u rat s Hrvatskom.
Nakon otvaranja auto puta bilo je razliitih problema, od tehnikih nedostataka, do broja
uniformisanih lica i do znakova pored ili na auto-putu. U hodu smo savladali uz znaajno
razumevanje graana i rukovodstva Zapadne Slavonije i te probleme i danas auto-put uz
neke probleme funkcionie. Uli smo u tom vremenu u pregovore oko zajednike trgovake
kompanije. I zbog razliitih pristupa njenom formiranju, u prvom redu oko vlasnikih
odnosa, nismo bili u mogunosti da uemo u potpis oko zajednike trgovake kompanije,
naftne kompanije.
U kasnijim razgovorima dolo je do odreenih pribliavanja, ali jo uvek ne takvih koje
bi omoguavale potpisivanje ili uraditi sporazum o zajednikoj naftnoj kompaniji. I, pored
toga to nismo mogli da naemo zajedniki jezik oko trgovake naftne kompanije, mi
smo uli u aktivnosti za otvaranje naftovoda kojeg smo ubrzanom aktivnou otvorili ili
pustili u funkciju 25.01.1995. godine. Putanjem naftovoda mi smo dobili prve koliine
naftnih derivata, koje su u velikoj meri, na ovom zapadnom dijelu, sanirale ve veoma
krupne probleme u koje smo uli u nastanku naftnih derivata. Potrebno je da kaem da od
15.1., odnosno od 12-og, samo je 10 cisterni nafte bilo preputeno 27. 12. 1994. godine i
poslije toga nijedna dok nismo otvorili ovaj proces, odnosno nali sporazum oko naftovoda.
Putanjem naftovoda, mi smo, dakle, jednim dijelom razreili, govorim jednim dijelom.
Nakon to smo ispunili uslove sa meunarodnom zajednicom, dolo je i putanjem autoputa 24 asa. Vraeni su i poluge generatora u Obrovac svih 10, pa su ekonomski efekti
postali vidljivi na planu ekonomskog sporazuma. Uz nastavak aktivnosti koje su vezane za
vodovodne sisteme te dalekovode na emu su radile strune ekipe imali smo i dio aktivnosti
kao podloga ulaska u pregovore do mogueg putanja pruge Zagreb Okuani Brod
Mirkovci Tovarnik Beograd, dakle samo kao podloga, jer se i ta druga tu nalazi u petom
poglavlju sporazuma oko nastavka pregovora gde izmeu ostaloga stoje izbeglice, zatim
penzije, pruge i drugi pravci u saobraajnom dijelu cestovni do naravno estoga podruja da
se moe raspravljati o svemu onome to su zainteresovane obe strane. Naime, u potpisanom
sporazumu o ekonomskim odnosima u 5. poglavlju, dakle, izmeu ostaloga stoji na prvom
mestu izbeglica, ali poto su izbeglice problem i politikih pregovora nije bilo mogue na
bilo kakav nain o tome razgovarati ak i u vremenu koje je iza nas.
Na podruju ekonomskih odnosa ima jo mnogo pitanja, odnosno preko 15 segmenata
koji su mogli u nastavku pregovora da se nau na pregovarakom stolu i jedne i druge
strane. Meutim, u prvo vrijeme kada smo napravili vidan napredak na ekonomskim
segmentima potpisanoga sporazuma i pozitivnog izvetaja dvojice koopredsednika Ovena86
i Stoltenberga,87 usledila je jednostrana odluka Tumana88 i Sabora Hrvatske o otkazivanju
UNPROFOR-a, to bi realizacijom takve odluke nae podruje Republike Srpske Krajine,
ostalo bez mirovnih snaga, odnosno gubljenja statusa zatiene zone. Uporedo sa takvom
odlukom Tumana i Sabora najavljeno je kao mogue reenje politiko pitanje odnosa,
odnosno plan Grupe Z-4.
86
87
88

David Owen.
Thorvald.
Franjo, predsjednik RH.

75

No, da se vratim Odluci Tumana i Sabora. Moram da istaknem, da takva odluka koju
je donela Hrvatska nije naila na odobravanje, ni njihovih najveih ili najbliih saveznika
koji danas trae da se preispita odluka u okvirima Hrvatske. U tome istina treba gledati
mogunosti zajednike politike diplomatske aktivnosti kao taktikih varijanti njihovih
saveznika i Hrvatske, odnosno kao mogui dogovor da se ipak tako uini. Kako znadete da su
sa nae strane uslijedile konkretne reakcije na takvu odluku od rukovodstva od predsednika
Republike, Vlade, pa do svih drugih bitnih rekao bih nosilaca vlasti u Republici Srpskoj
Krajini. Ocenjujui do sada postignuto u prvom redu mirovnog sporazuma o prekidu vatre
i uspostavljene tampon zone, te uloge UNPROFOR-a na tom podruju sigurno je da je
uspostavljene linije dodira i sa druge strane povueno teko naoruanje nee moi da se
odrava mir bez prisustva mirovnih snaga. Potpuno identina situacija jeste i sa auto-putom,
odnosno kontrolnom funkcijom UNPROFOR-a nad auto-putom, aktivnosti, konkretna
realizacija putanja pruga takoe znai nezamenljivu ulogu mirovnih snaga, razgovori o
izbjeglicama takoer se ne mogu odvijati bez mirovnih snaga. Prema ranije ve utvrenim
fazama, prvog mirovnog sporazuma o prekidu vatre, drugo, ekonomskih razgovora, rekao
sam da ima dosta jo da se poodradi i trea faza su politiki pregovori koji se moraju odvijati
pod istim uslovima kao i prethodne dve faze.
Jednostavno reeno mirovne snage su dole na ovo podruje koje je proglaeno zatienom
zonom. Dok se ne nae rjeenje izmeu dvije sukobljene strane. Mi to jo reenje nismo
nali, niti zapoeli razgovore o moguim politikim reenjima u kojima se moemo i
razilaziti ali moemo zapoeti razgovore. Stoga Odluka grupe Z-4 koja inae bila ukljuena
kod mirovnog sporazuma kod prekida vatre do ekonomskih pregovora u najmanju ruku
provokatorska za nau stranu odnosno Republiku Srpsku Krajinu. Njihova odluka da nam
to zvanino urue imala je nae meusobne konsultacije rukovodstva na svim nivoima, pa
je tako predsednik Republike Srpske Krajine njima i zvanino saoptio da takav dokumenat
ne moemo ni da primimo u razmatranje dok se ne definie stav Ujedinjenih nacija, Saveta
bezbjednosti, da li UNPROFOR odnosno mirovne snage ostaju na teritoriji Republike
Srpske Krajine i da li Krajina ostaje kao zatiena zona.
Naa odluka da takav dokumenat i ne primimo obavezuje da u tom dokumentu i ne
vodimo raspravu, bez obzira to je kroz razna sredstva informisanja on prisutan u javnosti.
U njegovome kreiranju nije od rukovodstva Republike Srpske Krajine nitko na bilo kakav
nain uestvovao, niti je politiki mogue rjeenje bio predmet bilo kakvih razgovora.
Razgovore o politikom reenju spremni smo voditi pod istim uslovima kao i prethodne
dve faze. To je stav Vlade. Razmatrajui sve ove probleme na vieasovnim sjednicama Vlade
Vlada predlae Skuptini Republike Srpske Krajine da uz ve prethodno upueno pismo
Butrosu Galiju,89 traimo dakle jedinstveno rukovodstvo i parlament da UNPROFOR
ostane u istom mandatu na prostoru Republike Srpske Krajine i da Republika Srpska
Krajina ostane zatiena zona. To je prvi predlog. To traimo u prvom redu jer smo pokazali
visoki stepen operativnosti u prethodne dvije faze i njihovoj konkretnoj realizaciji. Te naega
korektnog odnosa prema mirovnim snagama koje se nalaze na prostoru Republike Srpske
Krajine. Obaveza je Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i njenog generalnog sekretara da
brzo reaguju na odluku Tumana i Sabora, kako bi se smanjile strasti, kako se ne bi dizala
ratna tenzija, i kako bi mogli nastaviti mirovne sporazume, i ekonomske sporazume koji
onda mogu raditi odreene napretke. UNPROFOR je uostalom na ovom podruju i doao
89

Boutros Boutros Ghali.

76

kao mirovna snaga koja titi mir. I zbog toga nisu ni imali bilo kakav znaajan problem
sa srpskim narodom u Republici Srpskoj Krajini. Optuivati UNPROFOR da nije neto
napravio na prostoru Republike Srpske Krajine, znailo bi da je UNPROFOR trebao da
ovdje neto ini protiv volje naroda, to oni, naravno, nisu mogli, niti su htjeli, a mislim da
u prvom redu nisu mogli.
Drugo, da Skuptina Republike Srpske Krajine podri odluku rukovodstva Republike
Srpske Krajine, da se ne prihvati bilo kakav dokumenat o politikom reenju, dok se ne
definie stav mandata UNPROFOR-a, odnosno dok Savet bezbednosti ne produi mandat
UNPROFOR-a, a to znai, da politike razgovore vodimo pod istim uslovima kao i u
prethodne dve faze. Znai, da uz rukovodstvo Republike Srpske Krajine i Parlament smatra
da plan Z-4 za nas ne postoji.
I tree, polazei od injenice da smo postigli vidan napredak na planu ekonomskih
odnosa i realizacije na dva segmenta: auto-puta i naftovoda, i da taj dio funkcionie, te da
smo iskazali spremnost da i o svim drugim pitanjima razgovaramo, ako su prisutne mirovne
snage, ako mirovne snage ostanu na teritoriji Republike Srpske Krajine i ona ostane
zatiena zona. Na tom planu je voena vieasovna rasprava na Vladi, sagledavajui sve
mogue probleme i iznenaenja koja mogu da dou. Razgovaralo se i o mogunosti, da se
u sferi ve potpisanog sporazuma zavre, dakle, aktivnosti i oko vode i struje, te da se izvidi
podloga sanacije pruge, kao i zavretka sporazuma o zajednikoj naftnoj kompaniji. Ali da
se ne moe ii u bilo kojem djelu drugih pregovora.
Meutim, nakon irih sagledavanja, polazei od toga, da nam je potrebno unutranje
jedinstvo, a ne podjele oko stavova. Vlada je zauzela stav da predloi Skuptini odlaganje
daljnjih aktivnosti na ekonomskim pitanjima pregovora dok se Ujedinjene nacije i Savjet
bezbednosti ne izjasne oko ovog problema. Polazei od toga da emo u narednom vremenu
imati i vie skuptina, verovatno i vanrednih, mi emo svi zajedniki pratiti razvoj dogaaja
i postavljati se prema kretanjima koja e, s jedne strane, biti praena od strane meunarodne
zajednice i, s druge strane, onoga to e initi Hrvatska prema nama.
Nama je, dakle, prioritetan zadatak i opredeljenje da nastavimo pregovore i dogovore uz
prisustvo mirovnih snaga Ujedinjenih nacija, a to znai, da smo apsolutno kod opredeljenja
da se produi mandat UNPROFOR-a upravo kakav je bio i do sada i mi smo spremni tada
da nastavimo svaki pregovor koji e biti pred nas postavljen. To je ono to sam izneo vezano
za raspravu na sjednici Vlade.
Poto je predsjednik Republike ovdje oito ovu stvar ostavio po strani, verovatno
smatrajui da je sada prilika, ini mi se da je ova vanredna sednica na ovu temu, nemam
nita protiv toga da raspravljamo o svakom dijelu. No, poto sam ja ovde predsjednik Vlade,
ovde su i lanovi Vlade, uzimam sebi za pravo da u vreme pauze konsultujem Vladu i
nakon toga izaem sa stavom na Skuptinu, ili kakav emo odabrati metod na ovakve rijei,
naravno, koje su ovde pale, a za svako pitanje moemo dati odgovor.
PREDSEDNIK LEAJI RAJKO:
Zahvaljujem gospodinu Mikeliu.
Ima re ministar odbrane.
RADE TANJGA:
Potovani gospodine predsednie, potovani poslanici,
77

Mi smo na osnovu inicijative na proloj Skuptini, ako se seate, komandanta Srpske


vojske Krajine generala eleketia,90 razmatrali o predlogu da se ukine ratno stanje,
razmatrali tu mogunost, analizirali sve, i doneli sledei predlog sa kojim vas ja elim
upoznati. Naravno, to je Vlada usvojila jue na svojoj sjednici, pa da u sklopu ovoga dajemo
Skuptini na razmatranje.
Dakle, na osnovu zakljuka Vlade itd. sednica je odrana 21. 01. 1995. godine u vezi sa
predlogom komandanta Srpske vojske Krajine o ukidanju Odluke predsednika Republike
o proglaenju ratnog stanja broj, taj i taj, na sednici Skuptine RSK odrane 17. 12. 1994.
godine, dostavljamo sledei stav:
Shodno ponovljenom stavu komandanta Srpske vojske Krajine i predlogu za donoenje
Odluke o ukidanju ratnog stanja i Odluke o proglaenju neposredne ratne opasnosti
predlaemo da Skuptina usvoji odluku o proglaenju neposredne ratne opasnosti na celom
teritoriju Republike Srpske Krajine:
Obrazloenje:
Srpska vojska Krajine kao najznaajniji faktor odbrane od agresije na Republiku Srpsku
Krajinu, ukoliko komandant Vojske, na osnovu pouzdanih pokazatelja zakljuuje da u
ovom trenutku, prestankom ratnog stanja, ne bi bitno ugrozila odbranu Republike Srpske
Krajine, Ministarstvo odbrane, obzirom na svoje zakonom utvrene nadlenosti, a u vezi
sa odbranom smatram, da ne postoje drugi jai razlozi koji bi bili u suprotnosti sa takvim
predlogom i to iz sledeih razloga:
Prvo, izmeu neposredne ratne opasnosti i ratnog stanja u pogledu mogunosti
preduzimanja odbrambenih priprema po zakonu ne postoje neke znaajne i odluujue
razlike. Tako, na primer, i u neposrednoj ratnoj opasnosti mogue je narediti i izvrenje
opte mobilizacije lan 6. stav 1. Zakona o odbrani. I u jednom i u drugom stanju mogue
je takoe izvriti i demobilizaciju dela Srpske vojske Krajine, naravno, zavisno od odluka
Vrhovnog saveta odbrane. Jedina znaajnija razlika neposredne ratne opasnosti u odnosu
na ratno stanje odnosi se na dio ustavnih i zakonskih ovlaenja koje imaju i Vrhovni savet
odbrane i predsednik Republike. No ona, ini nam se, ne umanjuju pripremu za odbranu i
djelovanje neposredno u samom inu neposredno ratne opasnosti.
Drugo, polazei od analiza i procena komandanta Srpske vojske Krajine i dole navedenih
mogunosti, a imajui u vidu mogue i negativne i pozitivne implikacije, odluke o prestanku
ratnog stanja sprovede i djelimina mobilizacija, onda i u ekonomskoj, a samim tim i u
odbrambenoj sferi. Pozitivne implikacije u politikoj sferi uz dobru propagandu mogle bi
biti, prije svega, u naglaavanju i isticanju i potreba opredeljenja Republike Srpske Krajine
da sukob sa Republikom Hrvatskom reava politikim metodama i sredstvima, a da se mi,
da tako kaem, tiho pripremamo za odbranu.
Tree, s obzirom na injenicu da graani Republike Srpske Krajine i veliki broj pripadnika
Srpske vojske Krajine, pa ak i dravni organi, nisu upoznati da je u Republici Srpskoj
Krajini na snazi ratno stanje, donoenje i javno objavljivanje samo Odluke o proglaenju
stanja neposredne ratne opasnosti, mogli bi izazvati negativne posledice u onom dijelu
javnosti koji je neobaveten, a za koji smatramo da nije beznaajan. Dio te javnosti bi mogao
shvatiti da se odluka donosi zbog pogoranja stanja, zbog ega smatramo neophodnim ili da
se donese odluka o prestanku ratnog stanja i odluka o proglaenju ratne opasnosti, ili da se
90

Milan.

78

donese odluka samo o proglaenju neposredne ratne opasnosti uz obavezno obrazloenje za


javnost da je time prestala da vai Odluka o ratnom stanju predsednika Republike.
Smatramo da bi u Vojsci, organ za moral, takoe do svakog borca morao pravovremeno
preneti stav da se izuzev delimine mobilizacije, ako je bude, kao posledica ove odluke, ne
predvia nikakvo drugo smanjivanje nivoa borbene gotovosti i injenicu da bi se eventualno
deliminom mobilizacijom mogli stvoriti uslove za poveanje plata vojnih obveznika. Time
bi se mogui negativni psiholoki i drugi efekti Odluke blagovremeno spreili. Pravne
posledice Odluke o proglaenju neposredne ratne opasnosti podrazumevaju istovremeno
stavljanje van snage svih akata dravnih i drugih organa donetih i zasnovanih na Odluci
predsednika o proglaenju ratnog stanja. To se posebno odnosi na Naredbu predsednika
Republike broj: 03-418/2 od 1992. godine o prenoenju nadlenosti stareina jedinica
ranga brigada i viih u zonama odgovornosti svojih jedinica, a radi se o izricanju kazni
komandanata zatvora od godine dana, ak i dvije godine, od naelnika uprava, odgovarajuih
regionalnih uprava ministarstava odbrane koji imaju pravo izricati kazne i do dvije godine.
Smatramo da bi se u sadraju odluke u tom pogledu trebao da stoji lan koji obavezuje
nadlene dravne i druge organe.
S obzirom da je Skuptina uputila zahtev i Vrhovni savet odbrane da povodom predloga
komandanta da svoje miljenje ministar odbrane predlae da se usvoji sledea:
ODLUKA
Na osnovu lana 68. stav 6. Ustava Republike Srpske Krajine i lana 4. Zakona o odbrani
(Slubeni glasnik RSK broj 2/93) Skuptina Republike Srpske Krajine na svojoj 1.
vanrednoj sednici u 1995. godini, odranoj 8. februara, donela Odluku o proglaenju stanja
neposredne ratne opasnosti u Republici Srpskoj Krajini.
lan 1.
Proglaava se stanje neposredne ratne opasnosti na itavoj teritoriji Republike Srpske
Krajine.
lan 2.
Ovim se stavljaju van snage Odluka predsednika Republike o proglaavanju ratnog stanja
broj: 03-3-20/1-93 i Naredba predsednika Republike o proirenju nadlenosti stareina
jedinica ranga brigada i viih u zonama odgovornosti svojih jedinica.
lan 3.
Ova odluka stupa na snagu danom donoenja Skuptine Republike Srpske Krajine.
PREDSEDNIK
Rajko Leaji
PREDSEDNIK LEAJI RAJKO:
Zahvaljujem gospodinu ministru.
Ima re gospodin Kovaevi.91
KOVAEVI:
Potovano predsednitvo, gospodine predsednie, gospodo ministri,
S obzirom na izlaganja koja smo ovde uli od najodgovornijih ljudi, s obzirom na teinu
trenutka u kome se nalazi Republika Srpska Krajina respektujui trenutak i prilike u kojima
smo, Poslovniki klub Srpske demokratske stranke i Srpska demokratska stranka Krajine,
da tako kaem, o ovim sluajevima ve izjasnila.
91

Gojko.

79

Na prvom mjestu naglaavamo potrebu jedinstva, politikog jedinstva i svakog drugog


jedinstva u Republici Srpskoj Krajini koji je nuan elemenat za to da se uspjeno odbranimo
i potrebu da mobiliemo sve ljudske i materijalne resurse da bi svoj osnovni i nacionalni
zadatak ispunili. Znai, ouvanje drave i ouvanje naroda u Republici Srpskoj Krajini.
S obzirom na ono to smo ovde danas uli, mi smo, a i s obzirom na kompletnu situaciju
u kojoj jesmo, smatrali smo da je potrebno poduzeti neke korake. Ti koraci bi bili nuni da
pokaemo neophodno dravno i narodno dostojanstvo, da pokaemo spremnost, da tako
kaem, vlasti i najodgovornijih ljudi u Republici Srpskoj Krajini, da se sa problemima koji
tek nailaze uhvatimo u kotac. Smatramo da bi bilo neophodno, a vidim da je i Vlada
prihvatila inicijativu Srpske demokratske stranke Krajine, da se to pretoi u zakljuak.
Dakle, Skuptina da prihvati predlog Vlade u vezi sa nastavkom pregovarakog procesa sa
Hrvatskom o ekonomskim pitanjima i da donese sledeu odluku.
Da se prekinu i odloe pregovori sa Hrvatskom o ekonomskim pitanjima dok Hrvatska
ne povue svoj zahtev za otkazivanje mandata mirovnim snagama Ujedinjenih nacija ili
dok Savjet bezbednosti ne donese odluku o produenju mandata o produenju mandata
mirovnih snaga Ujedinjenih nacija u zonama pod zatitom na teritoriji Republike Srpske
Krajine. Ovaj dodatak je zbog onog dijela koji nije pod naom kontrolom, ali koji mi
smatramo Republikom Srpskom Krajinom.
Smatram da je ovakav potez neophodno doneti zbog zatite dostojanstva naroda i zbog
nae spremnosti da u ove probleme uemo sa potpunom odlunou.
Dakle, da se stav Poslanikog kluba Srpske demokratske stranke Krajine da se ovakav
zahtev prihvati. Znai da ovo bude i stav Skuptine.
Govorei malo pre o jedinstvu smatram, a to je jedna stvar koja je jako bitna, da je
vrlo povoljno u javnosti odjeknulo i da je vrlo dobro doekano, da to treba afirmisati, da
moda nekakve druge stvari, eventualne nesporazume itd. raiavamo kroz institucije i da
se zaista pripremimo na adekvatan nain za to to nas eka, da svako uini onaj deo posla
koji u tom smislu treba uiniti. Mislim da je izuzetno povoljno u javnosti nailo odbijanje
prihvatanja razmatranja plana, gde je dravno rukovodstvo Republike Srpske Krajine
pokazalo inicijativu. To je u narodu djelovalo dosta blagotvorno, povratilo je moral itd.
Zalaemo se za ispravljanje svih onih stvari koje u ovom momentu jesu problem. Smatram
da trebamo te stvari dosta brzo raditi i da svaki organ treba da da svoj dio, ali zaista pod
punom odgovornou, a to se odnosi i na sve nosioce vlasti, od lokalnih po do najviih u
dravi, znai, da svako napravi onaj svoj dio posla koji treba napraviti.
Smatram da u ovom momentu treba podrati i ovaj predlog gospodina Tanjge, ministra
odbrane, da u ovom momentu donesemo ove akte koji su neophodni, dakle, da javnost
obavestimo o uvoenju neposredne ratne opasnosti i da donesemo sve one mjere koje e
omoguavati da sistem bude protoan, odnosno da on moe da funkcionie, da odbrambene
pripreme mogu biti kvalitetne. Toliko. Hvala lijepo.
PREDSEDNIK LEAJI RAJKO:
Zahvaljujem gospodinu Kovaeviu.
Ima re gospodin ministar Babi.
MILAN BABI:
Ja u ovom dijelu u raspravi, poto su stavovi Vlade, predsednika Republike i inicijatora
Poslanikog kluba SDS Krajine ovde izneseni. elim samo da u nekoliko skrenem vau
panju na tok dogaaja i stanje u kome smo se danas nali. Mnogi od vas su i uestvovali
1991-1992. godine, kada su se deavala bitna pitanja oko daljeg naeg postojanja i statusa
80

na teritoriji Jugoslavije, odnosno sada ve bive Jugoslavije. Ja ne bih ni prebacivao onima


koji su tada imali jedno miljenje, niti hvalio one koji su imali drugo miljenje, ali bih hteo
rei da je tada trebalo imati i mudrosti i hrabrosti i snage da se, kao to smo se danas ovde
okupili, ini mi se u jednom jedinstvenom stavu, branimo svoj nacionalni interes i interes
celokupnog srpskog naroda i posebno srpskog naroda ovde u Republici Srpskoj Krajini.
Meutim, dogaaji koji su se razvijali krajem 1991. i 1992. godine, sa ovog prostora,
odveli su nau dravu, tadanju Socijalistiku Federativnu Republiku Jugoslaviju, ili samo
Jugoslaviju, odvodei odavde Jugoslovensku narodnu armiju i, formalno, sve dravne
institucije koje su funkcionisale na ovom prostoru. Sretali smo tada panju i iskazivali svoju
bojazan da li je dolazak mirovnih snaga i odreivanje prostora Republike Srpske Krajine
kao zona pod zatitom Ujedinjenih nacija dovoljno da ostvarimo svoje nacionalne i dravne
ciljeve. Ovo vreme od 1992. godine do sada pokazalo je da smo u istoj poziciji to se tie
tadanjeg definisanja naeg stanja da se ono nije promenilo, s obzirom na okolnosti i poglede
meunarodne zajednice na nas. A to se tie okolnosti koje su se desile na prostoru bive
Jugoslavije ono se za nas pogoralo.
Aprila meseca stvorena je nova Savezna Republika Jugoslavija iskljuivo Srbije i Crne
Gore. Nije se desilo da su prostori bive Bosne i Hercegovine naseljeni Srbima i prostor
Republike Srpske Krajine da su se nali u toj dravi. Ta drava je inom konstituisanja
donela Deklaraciju u kojoj je iskazala da nema pretenzija prema drugim teritorijama.
Znai, prema svetskoj zajednici je pokazala svoje opredeljenje da niti Republika Srpska,
niti Republika Srpska Krajina nisu delovi Savezne Republike Jugoslavije, a odnos Savezne
Republike Jugoslavije i njenih drava lanica Srbije i Crne Gore prema nama je bio samo
kao svom istorodnom narodu koji se nalazi na drugom prostoru, prema kome moe imati
samo moralne obaveze.
Sada se esto postavlja u javnim diskusijama pitanje da li se Savezna Republika
Jugoslavija, odnosno Srbija ili neko drugi, od naih bratskih drava obavezao da titi interese
i brani teritoriju Republike Srpske Krajine, ako se UNPROFOR povue.
Ako ste pratili tampu, mogli ste zapaziti, da Borisav Jovi, koji je tada bio najaktivniji
u krnjem Predsednitvu Jugoslavije oko dolaska UNPROFOR-a i u odnosu prema nama,
izjavljuje da Jugoslavija, to se tie Vensovog plana, imala je samo obavezu da povue
Jugoslovensku narodnu armiju sa ovog prostora, ali ne i da sada u ovom vremenu intervenie
tom Jugoslovenskom narodnom armijom.
Mi smo zahtevom Hrvatske za otkaz mandata, da kaem, nali smo se u jednoj strepnji i
mi svi koji se bavimo javnim poslom i koji imamo vie informacija, ali ini mi se, da je i na
narod naao se u zebnji i strepnji i da je najee pitanje danas u Republici Srpskoj Krajini
od naroda ta e biti s nama.
Mi smo svoje opredeljenje iskazali i politike stranke i javne linosti, a pre svega, narod
da elimo da se sjedinimo sa Republikom Srbijom, Republikom Srpskom, da ivimo u
jednoj srpskoj dravi, da elimo da ostvarimo svoj suverenitet na teritoriji Republike
Srpske Krajine, da ako nas Srbija i Republika Srpska ne ele da se prisajedinimo, da pred
meunarodnom zajednicom ostvarimo svoj suverenitet, pa da se kao nezavisna drava,
barem kasnije, u nekoj drugoj etapi, spojimo i sjedinimo, pre svega, jer je to prirodno
pravo srpskog naroda, na nacionalni interes prostorima na kojima smo danas. Meutim,
otvaranje pitanja odlaska i UNPROFOR-a i statusa zona pod zatitom, odnosno Republike
Srpske Krajine sa meunarodnog aspekta problematizuje sada itave nae odnose, i ne
samo sa Hrvatskom, jer s Hrvatskom smo se postavili apsolutno u nezavisnu poziciju i tu
81

svoju nezavisnu poziciju elimo da ouvamo, nezavisnost od bilo kakve Hrvatske, ve na


status prema meunarodnoj zajednici se uslonjava, da kaem, najblaim izrazom. Jer je
posle Rezolucije 743 kojom je odreeno da mirovne snage zaposednu teritoriju Republike
Srpske Krajine, od Rezolucije 815 pa nadalje u svakoj koja se odnosila na Republiku Srpsku
Krajinu stoji da su zone pod zatitom sastavni dio, tada u tim situacijama, nezavisne drave
Hrvatske.
Na sadanji poloaj u okviru zahteva za odlazak UNPROFOR-a dolazi zaista u teko
vreme, zbog meusrpskih odnosa koji su nastali, pre svega, blokadom i sankcijama koje
su uvedene prema Saveznoj Republici Jugoslaviji, Republici Srpskoj, Republici Srpskoj
Krajini, zahtevima Saveznoj Republici Jugoslaviji od strane meunarodne zajednice da
nikakvu robu, ak ni politike odnose ne moe imati sa Republikom Srpskom Krajinom,
izuzev humanitarne pomoi.
Najnovijom Rezolucijom 970 ponovljen je stav iz Rezolucije 820 taka 12 (da ne
nabrajam, jer vie nisu ni vani citati rezolucija), odreeno je takoe da se roba iz Jugoslavije
ne moe uvoziti na teritoriju Republike Srpske Krajine bez odobrenja Vlade u Zagrebu. Isto
tako, i u Republiku Srpsku, bez odobrenja vlade muslimanske u Sarajevu.
Mi smo u jednom vremenu od 1992. godine, bez obzira na sve te rezolucije koje su
doneene i u pogledu definisanja od strane meunarodne zajednice, naeg statusa i u pogledu
uvoenja sankcija mogli da ostanemo, da kaem, u dosta stabilnim ekonomskim prilikama,
bez obzira na rat i na sve tegobe koje smo imali, s obzirom na sukob sa Hrvatskom, jer je
granica Savezne Republike Jugoslavije na Drini, na Dunavu kod Tovarnika bila propusna,
da nismo oseali posledice svih tih odluka Ujedinjenih nacija. Meutim, vie od 100, i
mesec dana je prolo, od kada su sankcije prema Srbiji poele da labave, ali su sankcije
prema Republici Srpskoj i Republici Srpskoj Krajini se pojaale. I, sada, kada je zahtev
da UNPROFOR ode, sve oi su u Krajinu uprte u Republiku Srpsku, gde ne sumnjamo,
da neemo dobiti podrku od njih, ali su uglavnom uprte i prema Saveznoj Republici
Jugoslaviji, prema Srbiji. Kako e se oni ponaati, da li e nam pomoi, da li e intervenisati
vojno, da li e zaratiti Jugoslavija sa Hrvatskom ukoliko UNPROFOR ode, a Hrvatska
nas napadne? Odgovore na ta pitanja mi ne moemo dati na dananjoj Skuptini, moemo
ponovo, ko zna koji put, da poaljemo i zvaninu delegaciju, kao i mnogo puta dosada, kada
su i nezvanine nae delegacije i, da kaem, u stalnim kontaktima odravali veze i sa Srbijom
i sa Republikom Srpskom, konsultujui se oko toga kakvu pomo moemo oekivati.
O ovoj situaciji dobili smo garanciju od Republike Srpske da e se, ja ne znam da li je
prilika sada, zato sam i bio zagovornik da ne bude tribina i nekakva predizborna kampanja
ova Skuptina, ve da racionalno razmiljamo i da razmenimo informacije o tome, kakva je
realna pomo od Republike Srpske, je li je precizirana, ugovorena, a i kakva je realna pomo
od Jugoslavije. to se tie Republike Srpske, imao sam prilike da budem sa dravnom
delegacijom na Palama, gde su nam obeali da e se planovi koji su postignuti, dogovoreni
realizovati u sluaju da budemo vojno ugroeni. to se tie Savezne Republike Jugoslavije ja
takve garancije nisam dobio, moda drugi iz dravnog rukovodstva imaju neke informacije,
sem da emo dobiti, ne znam koliko tona hrane i municije. Kakva e druga intervencija
biti? Pokuali smo ak i javnim nastupima blago u ovom periodu otvaranja krize povodom
UNPROFOR-a skreemo panju na sebe i dovedemo pred pitanje i rukovodstvo Srbije i
Jugoslavije da se vie iskau. Veliko je ohrabrenje bilo za sve odbijanje predsednika Srbije da
prihvati mini kontakt grupu sa svojim planom Z-4. Meutim, volio bih da to bude i stvaran
takav odnos, a ne samo jedina politika prilika, da kaem, tim povodom.
82

Hou da skrenem panju da su odnosi meu srpskim zemljama duboko poremeeni zbog
pritisaka snaga i sankcija meunarodne zajednice i da moramo zaista da budemo strpljivi,
uporni, dobri i sa braom u Republici Srpskoj i Srbiji, i u Jugoslaviji, da traimo naine
njihove pomoi.
Zato, raspravljajui, i pokreui ovu inicijativu, pre svega, da Hrvatskoj stavimo jasno
do znanja da u uslovima pretnje otkazom UNPROFOR-u, pretnje ratom da okupira
teritoriju Republike Srpske Krajine ne moemo ulaziti u nikakve ekonomske sporazume
i pregovore i nastavljati sa njima kooperaciju ekonomsku, trgovaku, bilo kakvu da na taj
nain iskazujemo nekakvim svojim utanjem i takvim svojim postupcima, kao odobravanje
i prihvatanje svega onoga to Hrvatska predvia u svom konanom politikom reenju u
smislu Republike Srpske Krajine, ve predlaui da demonstriramo svoju odlunost da
neemo ulaziti u nikakve ekonomske, niti politike aranmane sa njima dok se ovde ne
utvrdi od strane Saveta bezbednosti siguran mir i stabilnost Republike Srpske Krajine,
barem i u ovakvim okolnostima, okolnostima prisustva Ujedinjenih nacija, ali uz na status
kao zona pod zatitom.
Raspravljajui o ovome, predloili smo ovakvu definiciju odluke. Moda se nekima
ini i preblaga, a moda se nekima ini i prejaka. Moje lino miljenje i, da kaem, vie
emotivno, nego racionalno raspoloenje prema tom pitanju bilo bi da zatvorimo i da
blokiramo, da ponitimo sve ono to smo sa Hrvatskom postigli da im zatvorimo autoput, da im zatvorimo naftovod, i da nemaju nikakvog kontakta do daljnjeg. Meutim,
racionalno razmiljanje govori o tome, da bismo sebe, u odnosu na Saveznu Republiku
Jugoslaviju doveli u tei poloaj, a njih doveli u iskuenje da prema nama, moda, posegnu
sa teim merama ili onakvim kakve su posegli prema Republici Srpskoj. Zato je i ovakav
predlog bio, da kaem, racionalno odlagan, da pokaemo demonstraciju prema Hrvatskoj u
odbijanju daljnjih pregovora o ekonomskim pitanjima, kao i o politikim pitanjima, dok se
ne dovedemo u ravnopravan poloaj da moemo razgovarati o svemu, a da ostavimo ova, da
kaem, ve realizovana, da kaem, ta ekonomska pitanja, odnosno ono to funkcionie kao
realizacija sporazuma u smislu odvijanja saobraaja na auto-put, naftovoda i kompenzacija
nafte za taj naftovod, kao olakavanje statusa i Saveznoj Republici Jugoslaviji da ne
potee drastinije mere prema nama, a da i dalje pratimo odnose i ponaanje i Hrvatske i
ukupan odnos na srpskom prostoru i da ostanemo pri tome da ostavimo sebi za pravo da
raspravljajui i razmatrajui daljnju situaciju donosimo kasnije i drugaije poteze u smislu,
da kaem, fleksibilnijih ili tvrih naih stavova i ponaanja. Toliko. Hvala.
PREDSEDNIK LEAJI RAJKO:
Zahvaljujem doktoru Milanu Babiu.
Ko se javlja za re?
Ako mogu da dam jedan predlog. Poto smo ruak zakazali za 15 asova, dole u restoranu,
i ako se slaete da napravimo pauzu za ruak od sat vremena i da u 16 asova nastavimo sa
radom. Da nastavimo pretres.
PAUZA
POSLE PAUZE U 16 SATI I 37 MINUTA
RODI MARIJA:
Prozivka poslanika u sali: Buha Milorad (da), Bosanac Mitar (da), Bibi Branko (da),
Bori Jovo (ovde), Babi Petar (ovde), Brdar Milan (ovde), Bogunovi Borislav (da), Bulaji
Milan, Bjegovi ore, Berdal Zoran, Bosni Mile, Baki Ranko (da), Vii Milorad (ovde),
83

Vuksanovi Vaskrsije (ovde), Vojinovi Milovoj, Gurdelja Boro (ovde), Vukovi Milivoj
(ovde), Vuka Stevan (ovdje), Vorkapi Bogdan (ovde), Vuenovi Jovica (ovde), Vuki
Milan (ovde), Vojnica Branko, Vujanovi Stanko (ovde), Vuji Ranko (ovde), Vjetica
Duan (ovde) Vojnovi Dragan, Vukeli Veljko (ovde), Gabi Mirko (ovde), Gavrilovi
Vaso (ovde), Gondi Ratko (ovde), Gunj eljko (ovde), Grozdani Miroslav, Gai Duan
(ovde), Dokmanovi Slavko (ovde), Dmitrovi Brano (ovde), Damjanovi ore, Dobri
Ljuban, Dobrijevi Marko (ovde), Dragievi Aran, Dobrojevi Dragan, uri Stevan,
Ernjakovi Milan (ovde), Egi Vukain (ovde), ivkovi Milan (ovde), Ivanovi Obrad (da),
Jaki Duan (da), Jageti Mirko (da), Kovai Dragan (ovde) Kovaevi Drago (u vojsci),
Kresojevi Milan, Krni Simo (ovde), Kalember Milan (ovde), Kovaevi Gojko (ovde),
Lemi Milorad (ovde), Liina Ratko (ovde), Leaji Rajko (ovde) Mikobrada Milo (da),
Macura Lazar (ovde), Macura Stanimir (ovde), Mirevi Zoran, Makuza Mario (ovde),
Miljenovi Mile (ovde) Maljkovi Radovan (ovde), Madarac Ljubomir (ovde), Obradovi
Tihomir (ovde), Peri Branko (ovde), Podunavac uro (ovde), Petrovi Glamonija
Radojka (ovde), Popovi Veljko, Peri Slobodan, Rali edomir (da), Radmanovi Milan
(ovde), Ratkovi Stevo, Rajii Simo (da), Rebraa Jovo (da), Rebi Branko (ovde),
Stanimirovi Vojo (ovde), Tankosi Milan (ovde), urkovi Boko, ubra Milan (da),
anak eljko (ovde), ii Dragan (ovde) i Dodan Petar (ovde).
Prisutno je 69 poslanika.
PREDSEDNIK LEAJI RAJKO:
Molim vas, potovane kolege poslanici, ja predlaem da nastavimo raspravu, odnosno
pretres.
uli smo Vladu, uli smo predsednika Republike, uli smo prvog ministra u Vladi,
uli smo ministre u Vladi Republike Srpske Krajine, uli smo predlog Srpske demokratske
stranke Krajine koju je gospodin Kovaevi proitao.
Otvaram pretres.
Ko se javlja za re?
Ima re doktor Kresojevi.
MILAN KRESOJEVI:
Gospodo predsednici, kolege potovane,
Opet izjavljujem svoje aljenje to ovo sve nije javno, jer samo snani mogu pokazati
svoje slabosti, ak i svom neprijatelju. Ali vie bi svom narodu pokazali u smislu podrke i
informacije da je bilo javno. No, tako kako jeste. Nadam se da nee diskusija otii na onaj
prizemni dio i moja i ostalih da ne bi trebali prenositi.
Situacija je vrlo teka i da je stanje vanredno i to jako vanredno i izuzetno teko. Vanredna
Skuptina je morala biti, meutim, moralo se za vanrednu Skuptinu neto i vanredno
pripremiti. Najvei problem srpskom narodu u Krajini danas nisu Hrvati, nego svi mi,
ipak, sebi sami. To argumentujem time naa nesloga, nai razliiti interesi, naa razliita
ponaanja. Traiti od nas slogu po svaku cijenu i ne moe, jer svi ne funkcioniemo jednako,
svi ne radimo isto, svi ne doprinosimo ovoj Krajini isto i svi ne moemo oekivati od ove
Krajine isto.
Meutim, ja se duboko nadam da Krajina ima snage i, pored svega, to se deava da
se odupre hrvatskoj vlasti u buduem ratu koji e sigurno po meni biti. Mi vidimo jednu
eeniju, vidimo jedan Grozni, vidimo jednu snanu rusku snagu, vidimo jedan narod
koji, moje simpatije nisu na strani tog naroda, nego na ruskoj, ali vidimo koliko se grevito
bore i odupiru se jednoj snanoj sili. Mislim da mi iz toga moemo povui i iscrpiti snagu
84

da se mi u naoj pravednoj borbi, sasvim drugaijoj nego to je ova, da se izvuemo i da


izvojevujemo slobodu.
Oekivao sam od ove vlade, od ljudi koji su kompetentni da nam za ovu sjednicu kau
ta je to UNPROFOR ovde? U ovom pamfletu koji smo sada dobili UNPROFOR su
ovde zatitne snage.
Molim vas odgovorite mi da li je UNPROFOR bio zatitna snaga u Krajini? etiri
ili pet agresija koje je Hrvatska napravila ovde UNPROFOR je praktino aminovao.
UNPROFOR ovde nita nije pomogao, nego je samo, najvie to je reeno, da u Medakom
depu ubijene su i make koje su bile srpske, srpskog porijekla.
UNPROFOR mirovne snage, jasno mirovne snage u smislu tome da pomognu Hrvatima
da zavlada ovim prostorima. Meutim, smatram da je UNPROFOR ipak neto to nam
prua psiholoku sigurnost i neto to treba ostati i neto, ipak, ima i asnik Mekenzija92 i
drugih ljudi koji e rei ta se ovde na ovim prostorima zbiva.
Prema tome UNPROFOR da. Ali mi smo danas trebali imati analizu i dati nae
primedbe na ponaanje zatitnih snaga u zatitnom podruju. Ovo je neshvatljivo da jedna
lanica Ujedinjenih nacija napada preko podruja koje tite te iste Ujedinjene nacije. Mislim
da se UNPROFOR trebao analizirati i mi nemamo razloga da bezrezervno podravamo
UNPROFOR, nego i da mi stavimo svoje primedbe uz elju da UNPROFOR OVDE
OSTANE. Neko je to bio duan da analizira i moralo je i trebalo je rei ovoj skuptini
i uopte tom UNPROFOR-u to je trebalo javiti. Mi smo sada odbijanjem, prihvatanje
razmatranje plana Z-4 dobili jedan kratak predah imali jedan manevarski prostor koji treba
pametno vrlo pametno iskoristiti za dalje, meutim, taj period nee trajati dugo. On je u
situaciji i 31. da li je to granina linija, do kada e trajati mislim da nee ak ni toliko
dugo. Da li neko ovde smatra da nas UNPROFOR parcijalno nee napadati 31. 3.? U
cilju pregovarakog tima i pregovora sa Hrvatskom, molim vas nisam itao knjigu ali vas
molim, da li postoje dve drave u svijetu koje su ratovale i pravila zajedniku firmu? Ako
jesu ja dozvoljavam, da nisam itao, da nisam informiran, samo mi recite. Pregovori sa
Hrvatskom da. Pregovori moraju biti, pregovori e biti i posle rata. Pregovori moraju trajati.
Kad ih prekinuti stvar je Skuptine da odlui i ljudi koji pregovaraju. Meutim, pregovori
ne smeju biti na utrb nae dravnosti. Ja se slaem da auto-put ide, ali se ne slaem da
drava Krajina koja nije od nikog priznata, nego od nas, da skine svoja obiljeja i da kroz
svoj prostor proputa strane dravljane da idu bez nae policije, bez nae carinske kontrole.
Mi smo sami time poremetili suverenitet drave za koju pretendiramo da ona bude. Takvi
pregovori samo tete Krajini i da izazivaju uznemirenost u naem narodu, pored onoga to
se deava, ono to se deava u Zapadnoj Slavoniji, onaj verc, to je bruka na televiziji to nas
brukaju ovi verceri sitni za kanister nafte to idu tamo, u srpskom narodu ima i toga, to je
sramno i nesretno.
Molim vas, da mi isto tako neko objasni, kako moete odvojiti ekonomske od politikih
pregovora, kad se sve na kraju svodi na politiku i na ekonomiju? U kojoj mjeri zavrava
ekonomija, a poinje politika. To grubo odvajanje ekonomskih i politikih pregovora
mislim da je nedozvoljivo i da to nikad nigde nije bilo. Jer, svaki dogovor ekonomski u sebi
nosi i dio jedne politike. Kao to ovaj nosi da uradi nae policajce, da onu kantu za smee
na kojoj je 4-S da neko mora udaljiti, da su nai policajci uglavnom u umama, a ko 1941.
godine ustae i Nemci putuju po cesti, po asfaltu.
92

John Jeremy Mackenzie.

85

Mi moramo shvatiti jo jednu stvar. Da u razgovorima sa Hrvatskom odnos je


neravnopravan u startu. Imamo UNPROFOR i Hrvate. Dva protiv jednoga. I da ti razgovori
moraju biti lagani i ja se ne bih previe hvalio rezultatima koji je u tim sporazumima
uspostavljen. Oni, manje-vie, idu na na utrb.
Druga stvar, kada govorite o izbjeglicama. Danas sam uo tu priu o izbjeglicama. Imamo
mi izbjeglice iz Zapadne Slavonije. Da li neko vodi rauna o tim izbjeglicama? Da li neko
vodi rauna o izbjeglicama koji svaki dan prodaju bud zato imanje i odlaze u Srbiju? Da li
se ministar vjera, taj ovjek moe oglasiti, ako ona satana Kuhari priznaje javno da je 500
srpske djece ui hrvatsku veronauku, jer to njihovi roditelji ele. Jasno je da je taj broj vei.
Ovo to i predsednik ree, alosno je da niko na takvu situaciju ne reaguje. Izbeglice imamo
mi, imaju i oni. Koliko god oni nas mogu pritiskati sa izbeglicama, toliko isto moemo i mi.
Zapadna Slavonija isto izbegliki logor, dajte UNPROFOR, pa neka se nai vrate. Jasno je
da se niko nee vraati. Znam da nee ni ovde.
Ovo moje miljenje to jeste, u krajnjoj liniji, sa Hrvatima slijedi sukob. Sa Hrvatima
slijedi rat. Ja nisam ovjek rata i nisam zagovornik rata. Sada u ovo vreme, nekog drugog
rata i nekog drugog deavanja, deava se toliko zla, toliko krvi, toliko smrti, toliko nesrea
ljudskih i nisam za to. Ali, nisam ni za to da sve to na kraju ponitimo i da od toga ne
bude nita. Ja ne govorim zbog mrtvih i osakaenih. Vea e nesrea Srpsku Krajinu, vea e
nesrea biti za one koji ostaju ovde, za one koji moraju biti pokrteni, za one koji nee moi
ivjeti ovde. Zato sam da se ova Skuptina razjasni i kae jesmo li za to da se Krajina brani,
da se odbrani od Hrvata? Ako jesmo za to, onda jasno, postoje mehanizmi, a postoje i rtve
koje e postojati, koje e biti, i najee koje jesu. Ako nismo za to, onda sve ovo suludo to
se igramo neke vlasti, drave i ne znam koje ega.
Zato vas molim, da u ovom svom dananjem, ako se moe razgovarati o svemu, da se
zauzme jedan vrst stav, da se pregovori prekinu, da se definie dosadanji rad UNPROFOR-a
kod nas i da se zahtjeva da nam se da informacija kakva e sledea uloga UNPROFOR-a
biti. Kada se to definie, onda moe se nastaviti razgovor, opet nisam za zajednike firme, jer
mislim da se to nije nigde desilo.
Hvala.
(Aplauz)
PREDSEDNIK LEAJI RAJKO:
Zahvaljujem Kovaeviu.
Izvolite, ko se javlja za re?
Re ima potpredsednik Bogunovi.93
BOGUNOVI:
Gospodo predsednici, kolege poslanici,
ini mi se da smo danas tu u ovom broju, a mislim da nas je se okupilo 82, samo zato to
znamo svi da nam je ovo presudni momenat.
ini mi se da nam je bilo lake 1991. godine poeti borbu, nego danas dovesti do kraja.
Onda smo se borili protiv Hrvata, danas daleko vie protivnika imamo. Mnogi su protiv nas
uz njih i mislim da samo zajedno, jedinstveni i u ovakvom broju, ali sa dosta usaglaenih
miljenja, moemo doi do onoga za to smo poeli da se borimo. Bilo kakav promaaj,
mislim da bi bilo zlo za ovaj narod, a jo gore za one koji su dali svoje ivote, ustvari, oni
koji su ivi, bednije ive danas, nisu doekali ono za ta su oni borili, za ta su pali.
93

Boro, potpredsjednik Skuptine RSK.

86

Zato vas molim da ne idemo u irinu danas, da se drimo ove take dnevnog reda. Ono
to je navedeno do sada da ne irimo. Mislim da bi trebalo, uskoro, ako ima nekih problema
u Vladi, da se to nae na dnevnom redu, ali neke naredne Skuptine i da se o tome raspravlja,
a da danas zavrimo ovo to smo zapoeli, ustvari, to je danas na dnevnom redu.
Moram da vam kaem, da smo mi, u ponedeljak, radi ove situacije, odrali jedan
sastanak poslanika, predsednika optina, predstavnika Vojske, policije u Vukovaru, odnosno
poslanika za Slavoniju, Baranju i Zapadni Srem. Isto tako bila su 24 prisutna. Moram da
vam kaem da smo bili dosta jedinstveni i nije bilo bitno ko je ko iz koje stranke, nego
jednostavno smo traili izlaz za narod za koji se borimo i koji nas je ovde poslao.
Ja u vam proitati neke od zakljuaka koje smo doneli, neki e se odnositi na ovo danas,
a neki za ubudue, za neku narednu Skuptinu.
Pod takom 1:
Podrava se stav rukovodstva Republike Srpske Krajine da se ne uzme u razmatranje tzv.
Plana Z-4.
Pod takom 2:
Zbog novonastale situacije predlae se Skuptini Republike Srpske Krajine uslovljavanje
nastavka daljih pregovora reenjem statusa UNPROFOR-a i da se pregovaraki proces
nastavi u enevi u okvirima Ujedinjenih nacija.
Pod takom 3:
U nastavku pregovora o ekonomskim pitanjima preuzeti inicijativu predlaganjima
pitanja od interesa za Republiku Srpsku Krajinu.
Pod takom 4:
U pregovarake timove obavezno ukljuiti predstavnika sa prostora Slavonije, Baranje i
Zapadnog Srema, a posebno kada se radi o pitanjima koja su vezana za ovo podruje.
Pod takom 5:
Predlae se predsedniku Vlade Republike Srpske Krajine da u okviru i rekonstrukcije
Vlade i njene popune predloi kandidate sa prostora Slavonije, Baranje i Zapadnog Srema.
Pod takom 6:
Polazei od stalnih pretnji hrvatske strane, neophodno je potrebno obezbediti dodatna
sredstva za popunu materijalno-tehnikih sredstava Vojske Republike Srpske Krajine, a u
smislu poboljanja njene borbene gotovosti.
Pod takom 7:
S obzirom na brojno stanje u pojedinim korpusima na podruju Republike Srpske Krajine
zahtevam da se raspodela finansijskih i materijalno-tehnikih sredstava vri ravnomerno
imajui u vidu brojno stanje Vojske.
Pod takom 8:
Zbog prioriteta odbrane Republike Srpske Krajine, a u cilju naeg opstanka na ovim
prostorima, izuzetno vano sistemski reiti pitanje finansiranja Vojske Republike Srpske
Krajine ukljuujui plate vojnika koje su za sada poniavajue.
Pod takom 9:
Predlae se da Vojska koja je na dosluenju vojnog roka ima tretman ili mobilisane Vojske
ili Vojske po ugovoru.
Pod takom 10:
Predlae se da Zakon o teritorijalnoj organizaciji sudova stavi van snage, dok se ne rei
pitanje materijalno-tehnikih uslova za njihovo funkcionisanje ukljuujui i Vrhovni sud
Republike Srpske Krajine.
87

To su nai zakljuci. Neto e biti i za narednu Skuptinu. Ali, kaem samo pod tim, da
kaem, od sada pa nadalje, dok je ovakvo stanje zaboravimo na stranke, zaboravimo na sve
one nesuglasice, razmirice i da zajedno reimo i dovedemo ovaj narod tamo gde smo naumili.
Isto tako bih predloio da do naredne Skuptine na vrh, odnosno predsednici Republike,
Vlade, Skuptine sednu zajedno i da se dogovore oko nekih stvari i da ih ubudue vidimo da
se dogovorno ponaaju kao i mi ovde. Hvala.
PREDSEDNIK LEAJI RAJKO:
Zahvaljujem gospodinu Bogunoviu.
Ima re gospodin ubra.94
UBRA:
Gospodo predstavnici, gospodine predsednie, dame i gospodo poslanici,
Ova taka dnevnog reda, na neki nain, zbija nae redove, ko isti onaj pervezni Gojko
uak i svi oni bojovnici ustaki kad ponu da podcjenjuju srpsku vojsku, Srbina, vojnika i
sve ivo, izbijaju ih da ih homogenizuju samo tako da bi ih trebalo svaki dan, ako moe i ova
naa televizija da ih prenosi, pravo da vam kaem, a da ne prenosi ovakve nekad nae stvari.
Ja bih hteo ovde da napomenem, odreene stvari stvarno smo pred ratom sa Hrvatskom,
u velikom ratu i da trebamo svi tako da shvatimo.
U ovim pregovorima, dokle smo stigli, koliko smo zaglibili, mislim da treba oni da
stanu i treba biti mudar i pametan, neku mudrost treba ispoljiti u tom dijelu. Ako idemo
na prekidanje auto-puta, ovoga ili onoga, dali smo Hrvatskoj istog momenta da napadne
Zapadnu Slavoniju i da pokua da ih uniti. Ako ga zatvaramo, koliko smo vojniki spremni,
da odradimo taj dio, znai da pripremimo vojsku da Zapadnu Slavoniju odbrani. Ona e,
normalno, biti prva na udaru, jer e oni na auto-put, imae argument da otvore ga silom.
To da su nae greke u pregovarakom delu, nisu li, mi smo ovde o tome razmatrali, dali
podrke, i ovo i ono.
Mene sada brine jedno drugo. Mi emo biti stisnuti od svijeta i od sviju. Srbija se stie
jo vie, uza zid ide. ta e se dogoditi? Ako Srbija bude toliko pritisnuta uza zid, odnosno
ako mi budemo morali ii korak ispod naeg dravnog interesa, a znamo ta je dravni
interes. Dravni interes je znai drava, nacionalna naa drava. Mi ne idemo dalje, ispod
toga nema. To je reeno dosada svima. Svi smo o tome govorili. Ako budemo prisiljeni da
moramo ii korak ispod toga, ta se dogaa? Ako nas srbijanska politika koja je pritisnuta,
koja sada pokuava vagnuti neke stvari, da skine sankcije, da ih pokua zbaciti, da ovo, da
ono, i mi na neki nain pokuavamo pomoi njima. Ali, ako mi ne budemo imali korak
nazad, a oni kreu korak napred ta se dogaa? Ja se bojim jednog, i da se to razmatra, i da
na iduoj sednici gospodin komandant Srpske vojske, general eleketi, pozove komandante
korpusa, komandante brigada i da ovde kaemo svako svakome svoje. Jer, znate ta? Bojim
se, ako Slobodan Miloevi, budui SSNO95 plaa stareine i stareinski kadar. Dobro, mi
nemamo odakle da ih plaamo. Hvala im to nam to rade. Ali ko te plaa, taj ti je i gazda.
ta e se dogoditi, ako jednostavno pozove starjeine, oficire koji su sada, jednostavno na
rukovodeim mjestima u naoj Srpskoj vojsci. Mi smo jedinstvena srpska vojska. Da li e
oni morati da se povuku sa tih mjesta? Da li se moe dogoditi period od 15 do mesec dana
da ostanemo obezglavljeni, jednostavno, ustae urade od nas ta planiraju.
Milan.
Savezni sekretarijat za narodnu odbranu [SR Jugoslavije]. U 1995. g. njegove nadlenosti preuzelo je
Ministarstvo obrane SR Jugoslavije.
94
95

88

Zato predlaem da bi na iduoj Skuptini ovde trebalo da se pozovu svi komandanti i


brigada, bataljona i svega. Ne da ih pozivamo na lojalnost, nego lijepo da nama ovde kau,
ne bih eleo da ih uvredim, istinu da li 70 posto rijeilo svoj stambeni status, odnosno status
van Republike Srpske Krajine. To je, moda, naa nesposobnost, to im to nismo omoguili.
Oni, znai, dobili su namjetenja i sve, ovde su rasporeeni, jer je to ta drava, o kojoj mi ne
smijemo da priamo, nego stvaramo pet. Da nam oni ovde lepo kau da li su lojalni graani
ove drave. Jer, onaj e da utee ispred ete, bataljona, ako onaj zvizne u prste i zovne ga k
sebi, jer ga on plaa. Ili e ovde biti, ili e tu funkciju predati prije presudnog trenutka i da
naemo oveka koji e to da obavlja. Ja bih imao toliko. Hvala.
PREDSEDNIK LEAJI RAJKO:
Zahvaljujem gospodinu ubri.
Ko se javlja za re?
Ima re gospodin Lazar Macura.
LAZAR MACURA:
Gospodo predsedavajui, gospodo predsednici, kolege poslanici,
Ja bih samo nekoliko rijei rekao, ne bih ulazio u procjene meunarodne situacije i ovih
drugih faktora, nego samo ono, otprilike, to nas iznutra mui i gde lei glavni problem.
Mi, verovatno, oekujemo rat sa Hrvatskom, to su svjesni svi, prema tome, trebalo bi se
i pripremiti. Mislim da bi trebalo i dosad da se pripremimo, ali bojim se da to stanje nije
dobro.
Mislim da je ovde glavni problem na unutranji i da smo mi glavni vinovnici nevolja
koje sada imamo na frontu, na liniji, i kod boraca, i u narodu uopte.
Problem je ovde to dobar dio ljudi ima stanine po Beogradu, marke i poslie itd. Prema
tome, ako prvaci odlaze, onda, normalno, da se i narod seli. Problem je isto tako to Vlada
treba da zaseda u Kninu redovno i da se nalazi u Kninu. To je vrlo ozbiljan problem i
ne treba ga potcenjivati. Mi moemo gostovati u Beogradu, ali domaini moramo biti u
Kninu. Mislim da bez toga nema pravog rada.
Drugi momenat je saradnja sa Republikom Srpskom. Mislim da sa nijedne strane to ne
ide ba dobro, a ni iz Republike Srpske sigurno da ne moemo raunati na nikakvu odbranu.
Mi moemo raunati da se Srbija moe ukljuiti na neki nain. Slubeno vjerovatno nee.
Ali dok oni dou mi moramo prihvatiti prvi udar. Prvi udar je odluujui. Ako ga mi
izdrimo, onda Hrvatskoj nije dobro. Ako oni prou, onda, normalno, nama nije dobro.
Prema tome, za taj prvi udar mislim da mi u ovom momentu nismo spremni, a on se
moe oekivati vrlo brzo. Tako da tu nema vremena mnogo za ekanje. Meni se ovde ini da
se neki ovde ponaaju po onoj narodnoj Kua gori a baba kose elja. Mi se ponaamo
kao Amerika u vreme prosperiteta itd.
A svi dobro znamo, i ovi ljudi su kao gosti pozvani, predsednici optina, izvrnih savjeta,
oni mogu moda i da kau neto vie sa terena. Ja teren, ne kaem, da dobro poznajem, ali
ovu optu psihozu i te nevolje naroda mislim da dosta dobro znam, jer malo i kontaktiram
sa narodom. A, mi se neto ponaamo, kao Nuiev narodni poslanik, pa to smo god dalje
i na viem mjestu, onda manje vidimo, jer smo se nekako udaljili. Mislim da se moramo
okrenuti sebi i videti ta moemo uraditi. Skupiti ovo snage to ima i da utiemo na Vladu
da radi bolje, jer ovo nije dobro kako se radi. Vojnik ne treba da prima plau. Ja sam protiv
toga da vojnik bude plaen. Vojnik treba da ima odjeu, obuu, hranu i cigarete onaj koji
pui, i da mu je familija obezbeena kod kue. To se mora obezbediti, da on zna da oni ne
gladuju kod kue. A to da bude plaenik sa nekih 30 dinara, to stvarno nema smisla. Prema
89

tome, te preduslove treba ostvariti. Ja ne ulazim u mehanizme. To su ljudi koji su struni i


koji bolje znaju da to urade ali mislim da je kriminala previe i da se novac odliva u privatne
depove. Ne moe nikada kriminal da se radi bez pomoi onih koji treba to da kontroliu. I
obian svijet vidi ta se deava, a kamo li nee slube koje treba to da rade. Prema tome, to
je na najvei problem. I ta trgovina sa naim neprijateljem i prodaja nafte i petom korpusu,
isto ovo na Livnu to je bilo na Republici Srpskoj, sve su to iste pojave na celokupnom
srpskom prostoru. Mislim da mi moramo hitno neto raditi. A, ako nismo sposobni, onda
moemo lijepo raspustiti Skuptinu i narodu rei da to mi ne moemo da radimo.
Mi smo preneli na Vladu i pregovore i sve ostalo, bojim se da nije ba zdravo da
jednostavno kaemo da to radi Vlada, a mi emo sada po strani. Skuptina ne moe biti
izvrni organ, ali Vlada mora da odgovara Skuptini. To se zna. Ako to ne ide tako, onda e
ii sve naopako.
Zameram predsedniku Vlade lino to nije iao na Pale sada na razgovore, jer je bio
pozvan. Mi bez Republike Srpske ne moemo da dejstuvjemo nikako, ni po jednoj liniji.
Prema tome, mi sa njima moramo raditi zajedno i organizovati odbranu i sve ostalo, sve
tokove sa Republikom Srpskom. Taman da imamo vazdunu flotu Amerike, mi ne moemo
leteti iz Belog Manastira u Knin ili ne znam gde. Taj prostor je nama neophodan i mi
moramo zajedno raditi.
Znai, ovaj kriminal pod hitno treba svesti na manju mjeru. Ja znam da to u ratu mora
biti, ali ga ne smije biti ovoliko. I ne moe me niko ubjediti da smo dobili, ne znam ta, to
smo ova stranka ima toliko ministara, ona toliko, to nije nita. Nije dobio narod, nije dobila
ni stranka. Ako je 10 ljudi sjelo u neke fotelje i koristi sve privilegije, ko kae da je narod s
tim dobio.
Prema tome, tu ne treba izvrdavati stvari, nego istini treba pogledati u oi. Ima ovde
ljudi i u uniformama i oni jo bolje znaju stanje na terenu, nego ja. Ali, mislim da je stanje
tragino u ovoj sada situaciji. Ako se pod hitno neto ne preduzme, onda smo i mi sauesnici
te propasti koja nam slijedi.
Prema tome, nemamo mi puno vremena. Toliko.
Hvala.
PREDSEDNIK LEAJI RAJKO:
Zahvaljujem gospodinu Macuri.
Ko se javlja za re?
Ima re gospodin Vii.
MILORAD VII:
Gospodo predsednici, kolege poslanici,
Ja elim nekoliko rei da kaem o stanju u kome smo se nali, a mislim da je ono
izuzetno teko i bremenito. Verovatno je ovo jedan od teih trenutaka u radu, ne samo ove
skuptine, nego i one prethodne, jer treba da donesemo neke odluke koje mogu sutra da
budu sudbonosne. Zato ovo govorim?
Na vreme smo upozoravali i za ovom govornicom, a isto tako i za govornicom u Vukovaru,
da svako otvaranje pregovora sa Hrvatskom i sa latinima, kao sa starim varalicama, pa i
kasnije e nam dovesti da se na mala vrata ili moda i na veliko uvede ono to nismo eleli.
Poeli smo pregovore o ekonomskim pitanjima. Dobili smo Z-4. Nikada nijedna jedina
rezolucija nije bila toliko nepovoljna po poloaj Republike Srpske Krajine, kao to je sada
zahtev Grupe Z-4 da to prihvatimo.
90

U Vukovaru je ministar spoljnih poslova, gospodin Babi, rekao da nije iao u Zagreb,
jer misli da bi time povredio dostojanstvo srpskog naroda. Istovremeno na te pregovore je
iao gospodin predsednik Vlade. Ja se sada pitam da li je on tim pregovorima povredio
dostojanstvo srpskog naroda ili nije?
Mislim da mi pregovarati moramo. Ali da tempo pregovora treba da bude, otprilike ono
to i sam predsednik Vlade u poetku rekao, idemo da razgovaramo, a da se ne dogovorimo.
Bojim se da se dogovaramo i prebrzo i previe daleko odosmo za vrlo kratak rok u odnosu
na ono to smo mi eleli da postignemo u svim ovim pregovorima. Jasno je da se vie ne radi
o ekonomskim sporazumima, nego iskljuivo politikim.
Skidanje tabli sa natpisom: Republika Srpska Krajina, nemogunost nae policije
da kontrolie saobraaj na tom delu auto-puta koji pripada Krajini, znai naruavanje
suvereniteta Republike Srpske Krajine.
Gospodo, po Ustavu to nema pravo niko. Onaj ko je takvu odluku dozvolio, povredio je
Ustav. Onaj ko je vodio pregovore u tom pravcu i to potpisao, povredio je Ustav, a povredila
ga je naa Skuptina koja je to prihvatila. Da li je ona bila u svearskoj atmosferi, pa, ajde da
to zavrimo, ili je neto drugo pitanju bilo, ne znam, a u svakom sluaju dobro nije.
Pitanje ko je ovlaen u ovoj Republici Srpskoj Krajini da vodi politike pregovore sa
Hrvatima koji e pre ili kasnije ipak doi na dnevni red? Nikada nijedan rat nije zavren
nereeno. Dakle, nas sada sleduje, drugo, tree ili etvrto poluvreme, treina ili etvrtina,
sasvim je sve jedno. Kraj rata se moe nazreti onog asa ako mi umariramo u Zagreb i
diktiramo im uslove predaje, to je u ovom trenutku teko verovati.
Drugo, da Hrvatska izvri agresiju na Republiku Srpsku Krajinu i da mi sami bez meanja
Jugoslavije uspemo da se odbranimo. U tom sluaju, pretpostavljam da bi svet ipak shvatio,
da ne moe jednoj dravi koja je priznata, zamislite to, dato je da pripada teritorij koji u
momentu nastajanja te drave ona ne kontrolie. To je presedan u svetu koji nikad nije bio.
Pretpostavljam da nee biti nikad ni kasnije.
ini mi se, ukoliko bi uspeli da se odbranimo, da svet vie ne bi imao ni jedan jedini
argument, ukoliko ne eli svetski rat i dalje zaotravanje krize sa Sovjetskim savezom itd,
komplikovanje stanja, da bi morao priznati faktiko stanje, a to je postojanje Republike
Srpske Krajine.
Trea mogunost, koju, nadam se, neemo dozvoliti, jeste da Hrvatska nas vojniki
porazi, i to nije kraj rata, to je poetak gerilskog rata.
Dakle, nama kako god da okrenemo, rat pre ili kasnije sleduje.
Da li e on biti preko snaga UNPROFOR-a, kao to je bilo do sada sa ogranienim
ciljem, primeri su Miljevci, Maslenica, zatim Perua i Medaki dep ili e biti jedan opti
rat. O tome e verovatno neki drugi stratezi, ni u Jugoslaviji, ni u Hrvatskoj, ko zna gde
odluivati. Ali u svakom sluaju, rat nas eka, da li za vreme dok boravi UNPROFOR ovde
ili kad UNPROFOR ode. Mislim da to u tolikoj liniji nije ni znaajno.
Mi treba da se izjasnimo da nemamo nita protiv toga da UNPROFOR ode iz Hrvatske.
I neka ide. Ja ne znam koga on tamo titi? Srbe koji su ostali u Hrvatskoj sigurno ne titi. Mi
treba da traimo da UNPROFOR ostane na delu teritorija bive Socijalistike Federativne
Republike Jugoslavije na koju je i doao, a to znai Krajinu.
Ukoliko ne ele da ostanu, neka idu. Usledie taj sukob sa Hrvatima. Dakle, kako god
okrenemo, nama sa njima sledi sukob. A mi krenusmo u infrastrukturno povezivanje sa
dravom sa kojom smo u ratu.
91

Naravno, gospodine predsednie, da e oni rei da nam vie od 10 cisterni nafte ne daju
dok im ne otvorimo naftovod. Kad otvorimo naftovod, onda e namerno opet rei, da ne
moe ba sada da se produi do Paneva, dok im ne damo struju dok im ne damo jo ta,
dok se maltene ne integriemo u Hrvatsku.
Ja se bojim, da za ovom govornicom, vrlo, vrlo esto koristimo neke izraze koji su
neadekvatni, a politiki vrlo tetni.
Sintagmu o reintegraciji Krajine u Hrvatsku, ja bih voleo da vie nikada ne ujem ni od
jednog Srbina Krajine, a pogotovo ni za ovom govornicom. Kako se moemo reintegrisati,
ako nikada nismo bili ni integrisani. To je, zapravo, priznanje da mi vrimo secesiju od
Hrvatske. Mi tu secesiju ne vrimo. Secesiju vri Hrvatska od Jugoslavije.
Prema tome, mi moemo govoriti o reintegraciji u Jugoslaviju ili o integraciji u Hrvatskoj
ne daj boe.
S druge strane, mi vrlo esto spominjemo izraz: sankcije. I uvek priamo nepravedna
je sankcija. Nepravedna sankcija znai nepravedna kazna. Sankcija je kazna. Mi time
priznajemo da smo time krivi. im je u pitanju sankcija mi smo krivi. Zato ne kaemo
u pitanju blokada, koja znai zloin prema ovome narodu. Blokada, a ne sankcije. Izrazom
blokada mi ne pristajemo na to da budemo krivci, nego da bivamo rtva. Dozvolili smo
Hrvatima kao agresorima da budu rtve, a mi kao rtve smo sebi dozvolili da budemo krivi.
To mi svi zajedno sluamo, govorimo i koristimo sve te izraze.
U svakom sluaju, period koji je pred nama, iskoristiti da postignemo to veu
odbrambenu mo. Konano, to je prvi i prioritetan cilj za koji se opredelila i Vlada,
predsednik i ova Skuptina. Dakle, svi politiki faktori su rekli odbrana je pod brojem
jedan. Stanje u odbrani je, naalost, ipak, loe. Na moju veliku alost verujem i mnogi drugi.
Ja u navesti samo to da naa Vojska nije dovoljno opremljena. Od svakodnevnih
problema, izama, uniformi, da ne govorimo o municiji, hrani, cigaretama i svemu
drugome. Ja u rei, ak, da nije dobro ni organizovana.
Ja sam imao sluajeva, naelnik sam saniteta korpusa, 11. korpusa u Vukovaru, i znam
ta sam zatekao. Vojni sanitet ne postoji. Nai vojnici idu na liniju bez zavoja, bez poveski i
ostalog, to znai, da e ranjenici iskrvariti na liniji. Kakav e moral onima koji ostaju biti
nakon toga? Sami zakljuite. Ni dinara, ponavljam, ni dinara nije izdvojeno za organizaciju
sanitetske slube Vojske. A odluka da se Vojska oslanja na civilne ustanove, oslonio se bogalj
na jo veega.
Dakle, mi samo, u ovom segmentu koji dobro poznajem, mogu da tvrdim da smo
propustili jako puno i da vrlo, vrlo ubrzanim koracima i agresivnom akcijom moemo
moda neto da popravimo i dovedemo stvari makar do onog minimuma zadovoljenja
buduih potreba.
Ja sam i danas razgovarao u Glavnom tabu sa naelnikom sanitetske slube. I itavu
slubu sanitetsku Glavnoga taba ini jedan ovek koji za 20-tak dana odlazi za Srbiju,
bez ijedne baze u kome bi se snabdevali sanitetskim materijalom, bez ikakvih kadrova, sa
konstantnim odlivom stanovnitva. U prvom redu kadrova koji zavravaju u Jugoslaviji,
preko 150 lekara, koji sa podruja Krajine borave u Jugoslaviji. Na poziv da se vrate ovamo,
nije se vratio nijedan. To je proces koji je malo prije spomenuo i gospodin Macura i , koji,
mislim, da se zaustaviti mora. Naalost, na teritoriji cele Krajine, izuzev Optine Vukovar,
postoji tendencija depopulacije, ljudi odlaze. Jedino na podruju Vukovara se ljudi jo uvek
doseljavaju. To je vrlo, vrlo indikativna podatak. Mi moemo da se hvalimo koliko god
hoemo ili da Hrvatima dokazujemo da nas ima u Krajini 500.000, a svi znamo da nas vie
92

od 350.000 vie nema. Od toga skoro polovina ivi u istonom delu. Ogroman prostor cele
Dalmacije, Korduna, Banije i Zapadne Slavonije praktiki nenaseljen. Da li nenaseljeno
podruje moe da se brani? Ja tvrdim da ne. Ne moete organizovati ivot na tom podruju,
ne moete privredni i ekonomski i svaki drugi ivot organizovati.
Prema tome, taj deo Krajine je osuen na lagano odumiranje, a sa onim ostacima ljudi
e se Hrvatska lako obraunati. A, osim toga, za vrlo mali broj ljudi, oskudne privredne
potencijale koji e u tom trenutku biti takvi, pa pretpostavljam da Jugoslavija nee rizikovati
jedan ratu u kome bi bila napadnuta od snaga iz sveta. Moemo pretpostaviti najgoru
varijantu da emo ostati sami. Za tu najgoru varijantu pripremimo se. Sve drugo to
nam se obeava, dobro nam dolo, bie nam lake. Raunamo da sve raspoloive kapacitete
moramo ovoga asa staviti u funkciju.
A, mi imamo situaciju ovoga asa, da moete dezertirati jedinice slobodno, moete
da radite ta god hoete (moda u Kninu ne moete, a u Vukovaru moete) iz prostog
razloga to po Zakonu o vojnim sudovima tako je odlueno, a mi vojni sud nemamo.
Nemamo, jer nemamo prostorne, kadrovske, materijalne i sve ostale uslove zadovoljene i
on ne funkcionie. Ako redovan sud uzme takav predmet u razmatranje, svaki iole visperniji
advokat nee uopte braniti delo, nego e se pozvati na nadlenost suda, i naravno, sud e
biti ovlaen nenadlenim i ovek e ostati nekanjenim.
Isto tako, jedna institucija koja je uspela na neki nain da zaivi, Osnovni sud, ona se,
koliko-toliko kadrovski ekipirala i materijalno opremila i treba da pree od 1. januara (po
Zakonu) da funkcionie u Kninu. Nisam primetio da u Kninu postoji vrhovni sud. Onaj,
molim vas, u Vukovaru po zakonu vie nije nadlean.
Dakle, sudovanje iz nadlenosti Vrhovnog suda je blokirana. Istovremeno treba u
Vukovaru da se formira okruni sud koji e pokrivati podruje vukovarske optine i sud
u Belom Manastiru vie nije ni iz tog domena nadlean, a u Vukovaru tog suda nema.
Dakle, ni tamo vie niko nije nita nadlean. Mi smo uleteli u situaciju u kojoj vie sudstvo
praktiki na ovom delu prostora ne postoji.
Isto tako, Vojska sa platama koje ima, oito nee izdrati na liniji. Imaemo pojave
dezerterstva, i to, moda, najpotenijih ljudi koji e morati ii da reavaju egzistencijalna
pitanja svoje porodice.
Ja se pitam. Da li u ovoj dravi Vlada ima instrumente da stavi pod svoju kontrolu
trgovinu cigaretama, trgovinu alkoholom, naftom, kafom, carinu i sve ostalo? I, da, napuni
budet iz koga bi se finansiralo sve ovo.
ini mi se, da je verc ovim stratekim artiklima najvei i on je, kao to rekoe prethodnici,
nemogu bez saglasnosti i sauea dravnih organa.
Mi u Vukovaru imamo pojavu da u 11. korpusu pomonik komandanta za pozadinu
svaki dan moli da mu iz Vojvodine daju brano da bi imao hljeba za vojsku. Istovremeno
vrlo blizu nama nalazi se silos sa robnim rezervama, poto nemamo mlin, ne melje se kod
nas, trebalo bi preko.
Ali, podsetiu neto drugo. ito iz tog silosa, iz robnih rezervi prodato je Makedoncima
za cigarete. O tome je neto predsednik Vlade govorio. Ja nisam primetio da u prodavnicama
u Krajini cigarete postoje, nego se mogu kupiti ili na pijaci, ili moda, moemo povratno od
muslimana. Oito da ogromna koliina prihoda curi iz Krajine, negde se preliva.
Gospodo, nije normalno, u jednoj dravi koja eli da bude drava, a mi smo tek u
nastanku, da predsednik Republike i predsenik Vlade ne komuniciraju. Ne znam kakav im
je kontakt sa presednikom Skuptine, pretpostavljam da nije puno bolji.
93

Predsednik Republike izabran je voljom svih graana Krajine, odnosno veinom glasova.
Predsednik Vlade biran je voljom veine ovde prisutnih poslanika.
Bojim se da te funkcije nisu posve jednake. Konano predsednik Republike predsedniku
Vlade dao mandat, a mi smo svedoci za ovom govornicom, ako izae jedan, pa drugi, da
imamo utisak da se njih dvojica poprilino razlikuju. Zakljuite i sami da li je Vlada ta koja
treba da nareuje predsedniku Republike i ovom parlamentu, ili je Vlada izvrni organ ovog
parlamenta? Svi mi ovde sedimo voljom svojih biraa. Predsednik Vlade ovde sedi naom
voljom. I ne samo on, nego i ministri.
Stanje u zdravstvu je sigurno teko. Stanje u kolstvu je izrazito teko. Socijalna politika
vrlo teko stanje socijalno. Mobilizacija kota. Vojska kota. U Vojsci je ovog asa nemogue
zadrati odbrambenu mo na ovom nivou. On e padati. Niko se, naime, nije upitao
ta emo uraditi? Budet niko i ne spominje. Privredni tzv. preporod, ilustrovau samo
primerom onoga to su trebali da kau kolege iz Baranje da u Belju na farmi od 100.000
svinja je katanac. Od svih komunikacija koristim auto-put, u odnosu izmeu dva dela
Krajina. Bojim se da lagano ulazimo u reintegraciju.
Danas, sluajui predsednika Vlade, da nisam gledao ljude oko sebe, pomislio bih da
gledam hrvatski Sabor. Vie sam uo o tome ta hoe Tuman i hrvatski Sabor, nego ta mi
treba da uradimo. Nae nije obazirati se puno na Hrvatsku, nego na sebe.
Unutranja snaga Krajine, unutranje jedinstvo je, daleko vanije od svega onoga ta
nam svet namee. Ovo je poetak pritisaka na nas. Samo poetak. Sledie nam jo ei
psiholoki pritisci, nego to su ga doiveli ljudi u Republici Srpskoj. Puno ei. Mi smo
razdvojeni teritorijalno, brojano daleko slabiji i ekonomski u ovom trenutku daleko manje
potentni od Republike Srpske i veliko je pitanje da li emo izdrati unutranje napetosti.
Ja ne verujem u to da nama Savezna Republika Jugoslavija i Srbija moe da uvede sankcije
tipa uvoenja sankcija Republici Srpskoj, jer mislim da bi time neko u Srbiji, zapravo,
podelio Srbe na istono i zapadno od Drine, a bojim se da pred istorijom nijedan Srbin
ovoga asa to nije dovoljno hrabar da uradi. Zato ne verujem da moemo dobiti takve
sankcije. Mislim da moramo u politici daleko vie voditi rauna o vlastitim interesima.
Naravno, ne na tetu drugih. Ali ne moemo za svaku moguu odluku oslukivati ko e
nam ta rei. Ne moe Vlada vie biti u Beogradu nego u Kninu ili u Vukovaru, Petrinji,
Glini. To se, naprosto, ne moe desiti.
Ako imamo Vladu, koju je kralj Petar imao u Londonu, verovatno e nam i drava
zavriti kao to je i ona njegova. Na kraju e ipak neki partizani uspeti da se za neto izbore.
Ne bi valjalo da se to ponovi.
Ja predlaem, da danas, ili ako treba, da se zakae nova sednica sa drugim dnevnim redom,
da se po hitnom postupku stavi na dnevni red rasprava o stavljanju van snage Zakona o
teritorijalnoj nadlenosti sudova, jer taj zakon, zapravo, ovoga asa koi svo pravosue u
Krajini. Obrazloenje imam li predlog? Imam.
Isto tako, Zakon o izmenama i dopunama Zakona o vojnim sudovima, izmena i dopuna
Zakona o Vojnom tuilatvu. Vrlo su kratki. Radi se o dva ili tri lana. Zakonodavni odbor
moe da izanalizira.
Ove predloge zakona o ponitenju Odluke o izboru zamenika republikog javnog tuioca
i Zakona o izmenama i dopunama Zakona o advokaturi mogu ii u proceduru. Ova prva
tri zakona bi morala ii pod hitno, zato da se otvori prostor za sudovanje u Krajini. U
protivnom sve to vodi u jednu duboku opstrukciju politikog, pravnog, ekonomskog, a ako
hoete, i odbrambenog ivota Krajine. Bojim se da to sve nije tako sluajno.
94

Ja sada predlaem samo ova tri zakona, ili da se na dananjoj sednici, na kraju, da pauza
od sat vremena, da bi Odbor mogao dati miljenje o njima.
PREDSEDNIK LEAJI RAJKO:
Gospodine Viiu, da se drimo strogo dnevnog reda. Predlozi zakona su doli i ii e u
proceduru.
MILORAD VII:
Ja vas molim, dok se Skuptina ponovo sastane, proi e neko vreme, za to vreme je
pravosue blokirano. Poto raspravljamo o politikoj bezbednosti situacije u Krajini,
blokada pravosua je vrlo, vrlo bitan faktor jednog i drugog pitanja. Radi se, izmeu
ostalog, i o vojnim sudovima, tuilatvu. Mislim da to nije zanemarivo i da je daleko vanije
da se to ukloni, nego da sada insistiramo na proceduri.
(Aplauz)
PREDSEDNIK LEAJI RAJKO:
Molim poslanike da se dre dnevnog reda.
Mislim da smo se sastali da damo svoje miljenje o pregovarakom procesu sa Hrvatskom
u svjetlu zahtjeva za otkazivanje mandata UNPROFORA od strane Hrvatske i politikobezbednosno stanje Republike Srpske Krajine.
Sve drugo, ako neko neto ima, neka izvoli, neka skupi 28 potpisa da se sazove vanredna
sednica sledea, mi emo sazvati bez ikakvih problema. Takva je procedura.
Ja vas molim da odradimo ovaj zadatak za koji smo se ovde sastali.
Mislim da smo ovde uli veoma dobrih i konstruktivnih diskusija, pa vas, stvarno molim,
da u duhu i nastavimo dalje.
Ima re gospodin Branko Peri, pa gospodin Atlagi96.
BRANKO PERI:
Gospodine predsednie, gospodo predsedavajui, kolege i koleginice poslanici,
Nemam obiaj da polemiem sa poslanicima, a posebno danas kad ne bi to trebala da
bude tema. Meutim, hou neto na ova pitanja ta e raditi Srbija, Jugoslavija, Crna
Gora i Republika Srpska da odgovorim?
Jednim pitanjem ta su oni radili kada je gospodin Marti i 50 milicionera sa nekoliko
prevrnutih balvana preko puta jednom mladom tek osnovanom Srpskom demokratskom
strankom u tom momentu radili? Nisu radili nita. Nego su gledali i udili se ta tamo
neki kvare nekakav red stvari, a slavna Vojska jugoslovenska koja je 50 godina uena da
brani Tita i partiju uurila se i strepila od toga da nekom ne otpadne petokraka sa apke.
To ne govorim zbog toga to ne smatram da ove nae srpske zemlje treba i moraju da nam
pomognu, nego govorim zbog toga, to je najbolje da mi danas, ovde danas, govorimo
onako kako su govorili nai stari use i u svoje kljuse.
Danas pored svih primedbi koje ovde izgovaramo, pored svega to je ovde reeno, a
gde je reeno, mnogo je i istine, bar onoliko koliko ja znam, postoji jo jedna istina da je
od etiri srpske zemlje posle rastura Jugoslavije Republika Srpska Krajina najstarija zemlja.
Nijedna nije priznata, pa ni naa, ali mi smo, koliko ja znam, prvi osnovali jednu od etiri
srpske zemlje. Pomagali smo i drugima da to urade. A, pravo da vam kaem, nikad ne u od
te druge nae srpske brae da rekoe a ta e u nekom potezu koji mi radimo da kau oni
iz Srpske Krajine.
96

Marko.

95

Sluam neki dan i udim se udom, i ne mogu da verujem, da socijalisti Crne Gore u
jednom saoptenju rekoe ovako: Osuujemo Republiku Hrvatsku to je odbila da produi
mandat, a u isto vreme i Republiku Srpsku Krajinu to je odbila da prihvati Z-4. Kako vi
mislite da ta gospoda dou ovde da nam pomognu?
Ima neto u tome, to bi ovi koje smo izabrali, i koji moraju, zbog toga da su izabrani,
da znaju ta e da rade ti bez kojih ne moemo. Ali da svaki put ne kaemo da nam je prvi
zadatak ta i kako e oni da nam pomognu?
Ja se nalazim na jednom mestu u Beogradu, ne ba tako svojom voljom, svejedno, i
ono to ja znam, ne moe ba tano da se utvrdi, ovo to ree gospodin Marti, da e da
pomognu, ali isto tako ne moe da se utvrdi, pored svih mojih nastojanja i da nee. Postoji
nekakva politika koja nije samo naa i njihova, nego je i to politika okruenja i politika
koja se u krajnjoj liniji reflektuje, ne samo protiv nas, nego protiv srpskog naroda uopte.
Jer, izjava predsednika Saveta bezbednosti poinje obrnuto. Umesto da prvi stav bude da
osuuje Hrvatsku to odbija mandat UNPROFOR-a koji je formirao, Savet bezbednosti,
Generalna skuptina Ujedinjenih nacija, ona poinje da Savet bezbednosti ini napored da
ostvari reenje u Republici Hrvatskoj i ime osigurava potovanje suvereniteta itd. I na kraju
kae, ponovo se potvruje stav da Ujedinjene nacije, eto, malo osuuju Hrvatsku zato to je
odbila da prihvati produenje UNPROFOR-a.
Prema tome, oni koji su duni zbog toga to nisu dali ostavke i koji se danas nalaze na
izabranim funkcijama nisu duni da se udrue i da rade na istom frontu da bi se zanemarile
one, i zabaurile neke stvari koje se danas deavaju u naoj mladoj dravi, nego zbog muke
ovog naroda u koji smo ga gurnuli. ak, i mi nekim naim pozivom tom narodu da
pruimo otpor i da se ne desi da svako pitanje graanina u Republici Srpskoj Krajini u
prvom redu, ovih dana kada sam se vratio u Knin, svako pitanje ta e biti sa nama? Narod
oekuje da se jasno i glasno kae. Ono to je naim Ustavom, zakonom i odlukama ove
Skuptine proklamovano, a to je da se uopte ne diskutuje ovde da li emo mi izgubiti rat
sa Hrvatskom ili emo ga dobiti. Jer, mogli smo da ne izgubimo pre etiri godine. Nismo
trebali ni da poinjemo, ako u naim glavama, u ovoj Skuptini, u Vladi ili meu ozbiljnijim
ljudima postoji pitanje hoemo li mi izgubiti rat? Ako ga onda, kada smo poeli, onako
kako smo ga poeli, nismo izgubili, iako je Hrvatska danas verovatno jaa, sigurno je to
nego to jeste. Najbolje bi bilo da se ujedine snage. Ne ovo to mi priamo, da napustimo
nae stranke, nema to veze. Ja lino mislim da nijedna stranka u svom programu, nijedan
lan ovog parlamenta, nije protiv srpskog programa, osvajanja suvereniteta ove drave i
njeno udruenje u drugu dravu i da nema smisla da se prepucavamo oko toga. Ali bi,
moda, bilo vreme, ba ovde danas da se kae, da mi kao deo srpskog naroda moemo da
malo podbunjujemo i drugi srpski narod i ako se ovako prema nama odnose, moe se desiti
da ponovo zapalimo i Balkan i Evropu.
Jer, kada smo poeli, morali smo raunati na to da moemo doi u situaciju da e se sve
okrenuti protiv nas, ovako kako se okretalo i sada nazad nema.
Neko sino ree ima tri puta: ili da pogine u rovu, ili da peke utekne u Bosnu, pa da
iskopa neki drugi rov da se dalje brani. Dalje vie nema odstupanja.
Prema tome, uvaavam sve ja ovo, da ima svega i svaega, mlada drava nema kadrova,
ne snalaze se ljudi, ima namere zle sve je to u redu. Ali oni koji su izabrani, koji su duni
da odgovaraju narodu na ova pitanja, najozbiljnije ta e biti sa nama? Lino mislim da je
to najozbiljnije, najopasnije pitanje koje se danas postavlja. Ako narod pita ta e biti sa
96

nama, valjda poinje sumnja. Narod nije skoro ta pitanja postavljao, nego je govorio ne
moe nama Hrvatska nita, nemamo mi njih ta da se bojimo itd. itd.
Prema tome, mi moramo provocirati druge Srbe da nam pomognu, starati klimu da nam
pomognu i malo akom od sto. Malo akom o sto i kada se pregovara i sa naom roenom
braom i sa njima malo akom o sto. Toliko sam hteo da kaem.
PREDSEDNIK LEAJI RAJKO:
Zahvaljujem, gospodinu Periu.
(Aplauz)
MARKO ATLAGI:
Potovano predsednitvo, kolege i kolegice poslanici, gospodo ministri, gospodine
predsednie,
Ja u nastojati da zaista budem vrlo kratak sa jednom napomenom. Da bi bilo dobro da
se zaista okrenemo dnevnom redu, a to je pitanje UNPROFOR-a.
Bilo bi dobro da je netko oslikao, a mi emo se potruditi da danas oslikamo, ja verujem,
u diskusije to ve ide. ta je to to je UNPROFOR inio dobro Republici Srpskoj Krajini,
a ta je to to je uinio dobro Republici Hrvatskoj? Nadalje, ta je to to je on uinio loe, a
ta je jedno ili drugoj?
to se mene lino tie, ja smatram, za vreme svog mandata da je vie koristi doneo
Hrvatima nego Srbima. Meutim, mi smo u poslednje vreme, da ne kaem, deo javnosti
indoktriniran sredstvima informisanja Republike Hrvatske i stvorili jednu psihozu, ako
ode UNPROFOR Republika Srpska Krajina e izgubiti rat. Mislim da se radi o jednom
psiholokom ratu, a ta teza provejava malo kroz Republiku Srpsku Krajinu. Da li namjerno
ili nenamjerno, to prosudimo svi za sve i donesimo zakljuke.
Ja samo da podsetim, prije dolaska UNPROFOR-a na ove prostore, Srbi u Republici
Srpskoj Krajini imali su neprijatelje Hrvate pred potpunim slomom. To su injenice. Molim
vas, mi smo bili tada na ulazu u Zadar. Bili smo na ulazu u Gospi, Karlovac, na domak
Zagrebu, na ulaz u Vinkovce, Osijek itd. Hrvatska je dolaskom UNPROFOR-a spaena
od totalnog sloma. Mi to moramo rei danas. Javnosti to moramo rei. To je ono to je on
odigrao u odnosu na Republiku Hrvatsku.
Dalje, nama su zauzvrat, kasnije, uvedene sankcije. Kome? Srbima na prostoru bive
Jugoslavije. Ja bih se tako izrazio.
Meutim, posredstvom UNPROFOR-a izgubili smo Smokovi, Donji Zemunik,
Medaki dep, Peruu, Maslenicu i da ne nabrajam druge prostore. Znai, posredstvom
UNPROFOR-a. To podvlaim. Nismo izgubili vojniki u odnosu a Hrvate, nego
posredstvom UNPROFOR-a. Meutim, s obzirom na okolnosti koje su se deavale mi
smo ga prihvatili tako kako smo ga prihvatili. No, nemamo protiv toga nita da on ostane,
kako smo danas i ovde predloili zakljuke, dalje na podruju Republike Srpske Krajine.
Meutim, moramo ovo u analizi i u ovim zakljucima zaista naglasiti.
Dozvolite da kaem, da mi je malo udno da u izvjetajima nema naih visokih
funkcionera govora, malo ima govora, ba o UNPROFOR-u. Mi se moramo odrediti.
Upravo, o UNPROFOR-u ta je on uinio? ta je dobro, ta je loe uinio, i da li emo ga
zadrati ili ne kao i Hrvatska?
Ispada da smo stvorili psihozu, Hrvatska otkazuje UNPROFOR, mi gubimo rat. I, ovo
to ree kolega Peri ta e biti sa nama? Pa i ono to smo priali ima tri godine.
97

to se tie odbrambene sposobnosti, ja o tome ne bih govorio, mislim da su gospoda


predsednici i ministri kompetentniji od mene i od nas ovde u celini, da imaju nekakvu
analizu koja moe pokazati stanje.
Ali u samo jednu reenicu da napomenem. Ja sam, molim vas, na svakoj Skuptini
Republike Srpske Krajine ukazivao na taj problem. Traio ak i onaj, ne zakon o dezerterima,
nego oduzimanju imovine dezertera. Pa smo se uvjeravali da ti zakoni su jugoslovenski. Mi
to dobro znamo. Samo da kaem, da sada iz Krajine masovno idu intelektualci. Ko to njih
pusta? Molim vas, ko ih pusta iz jedinica, ko ih pusta iz civilnih organa vlasti? Neko njih
pusta. Ko e ih zadrati?
Ja se slaem neka idu, ostaemo mi to nas ima. Ali bar moemo tu imovinu preneti u
korist drave. Tu ve neto kripi kad doemo kod toga. Prema tome, to je ono to nije u
redu.
Nadalje, predlaem da idemo sa stavom onakav kakav je predloila Srpska demokratska
stranka Krajine i Vlada danas Skuptini, odnosno da ne razmatramo, zapravo, prekid
razmatranja ili odlaganje ovih ekonomskih razgovora sa Hrvatskom, sve dotle dok se ne rei
konano pitanje UNPROFOR-a od strane Saveta bezbednosti. To je jedan od zakljuaka.
Dalje, zaista, ovo nisu fraze, ukazuje na potpuno politiko jedinstvo svih struktura u
Republici Srpskoj Krajini. Molim vas, neformalno jedinstvo. Jedinstvo na osnovu rada, pa
ako treba idemo za sto svi poslanici, cijela Vlada predsednik Republike, Skuptina itd., da
stavimo na sto i dogovorimo se kao ljudi u interesu ove drave. Vjerujte mi, kao to ste i
vi prethodno govorili, ukoliko toga ne bude, onda e biti odreenih problema. Molim vas,
ako ja kao karika, kao poslanik ovdje i predsjednik Zakonodavnog odbora koim nekakvo
jedinstvo, recite, prvi u se povui i neu ak ni poslanik biti. Ali, molim vas, svi sebe
pomalo analizirajmo.
Znam da je trenutak teak. Nije tako dramatian i stanje u Krajini, ja se sada prvi
put ne slaem, onako kako mi njega prikazujemo. Ono jeste. Ali s obzirom da smo mi
prva drava, ako ree Branko Peri, koja je nastala od etiri srpske drave, i kada bi znali
situaciju, a veina vas zna, u susjednoj nama Republici Srpskoj u pogledu monetarnog
sistema, u pogledu ekonomske politike, odbrambene, onda, molim vas, ja sam bio nedavno
u gradovima nae bratske republike, utvrdim u odnosu na njih, a oni su nai isto, mi smo
ipak drava. To zaista moramo konstatirati. Ali, nismo zadovoljni postignutim ovim to
smo dosada postigli. Ajmo segment po segment. ta je to na jednoj od buduih Skuptina,
a to kripi, a to emo menjati, bez nekakvih zlih namjera, a ta je to to je dobro to emo
ostaviti. Dakle, to kao politiko jedinstvo svih u ovom presudnom momentu.
Molim vas, pregovore emo zaista odloiti sve dotle dok Savet bezbednosti ne donese
odluku oko mandata UNPROFOR-a. Molim vas, mi uvek u pregovorima moramo traak
nade dati tome, pa za pregovore bilo kome, da ne kau da smo za totalni prekid. Onaj stav
naih struktura Vlade, predsednika Skuptine, predsednika Republike i ostalih struktura da
se plan Z-4 ne razmatra.
Ja sam uvjeren, poznavajui sve nas, kada je u pitanju odnos neprijatelj, da smo tu
zaista jedinstveni. Gde mi nismo jedinstveni? Ja u biti otvoren pa u rei. Kada su u pitanju
neki unutarnji poslovi, sitni sopstveno neki interesi, ja u ih tako nazvati. Mislim da to
moemo dovesti do odreenog reda. Mi smo doli u Republici, gde smo nekako stvorili
Republiku, organi pomalo rade, i potreban je novi kvalitet, molim vas, biu otvoren pa u
rei, od osnovnih organizacija, od preduzea do vrha Republike. Taj novi kvalitet verovatno
svi nismo sposobni nositi. Tu pucaju konci. Onda optuujemo jedni druge. to u ja nekoga
98

optuivati? Optuiu sebe da li sam dobar rukovodilac i profesor ili nisam. Poimo svi od
sebe, mislim da nee biti problema.
Predsednie, predlaem ona tri zakljuka koja je Srpska demokratska stranka Krajine
predloila Vladi, a Vlada usvojila i dala Skuptini i da izaemo sa saoptenjem, uz dodatak
ta je to to je UNPROFOR uinio loe Republici Srpskoj Krajini, a to je uinio dobro
Hrvatskoj. Da ne ispadne da jedino mi nekome kleimo na kolena, da UNPROFOR
ostane, i da e nas on braniti, kako ree Branko Peri braniemo se sami. Uzdajmo se u se
i u svoje kljuse.
Ja u svoj stav rei. Tvrdim da e nam Republika Srpska pomoi. Nije tano da nee.
Ali i Republika Srbija. Ja vjerujem u rukovodstvo i Republike Srpske i Republike Srbije, na
elu sa gospodinom Miloeviem, da e nam sigurno Republika Srbija i on kao predsednik
Srbije u presudnom momentu, kao i dosada, kad su bili presudni momenti, pomoi. Hvala.
PREDSEDNIK LEAJI RAJKO:
Zahvaljujem gospodinu Atlagiu.
Ima re ministar Funduk.97
FUNDUK:
Gospodo predsednici, gospodo poslanici,
Biu vrlo kratak, jer ovo o emu e sada rei nekoliko rijei, a to je o tome, jer sam
prozvan. Ovo je tematska sjednica vanredna, pa neu o tome duiti. Samo da ne bi pojedini
poslanici otili odavde sa uvjerenjem da je injenino stanje po pitanju pravosua onako,
kako ree poslanik Vii. On je dobio oito podatke od gospodina sudija Vrhovnog suda
koji imaju sjedite sada u Vukovaru. Nije tano da je sudstvo blokirano. Imamo est sudija
Vrhovnog suda. Taj sud radi. Nijedan od tih sudija nije razreen, niti je pokrenuto pitanje
razreenja. Prema tome, ne vidim razloga zato bi sudstvo u tom dijelu bilo blokirano.
Mi smo imali naelan stav i ova skuptina je to usvojila i danas se to potvruje da dravni
organi trebaju biti u sjeditu glavnog grada. Prema tome, kada sam ja predloio da Zakon
o mjesnoj nadlenosti sudova, da Vrhovni sud bude sa seditem u Kninu. Nijedan poslanik
nije bio protiv toga.
Gospodin Vii je zaboravio, odnosno gospoda sudije su zaboravile rei, ja sam dva puta
bio sa njima. Direktno sam iao u Vukovar i rekao sam obezbeujemo prostor, izvolite
doi u Knin, jer je takav stav. Zakon jo nije stupio na snagu, jer jo nije objavljen, dolo
je tu dosta do zakanjenja, prema tome, nema nikakve blokade. Oni su rekli da ne dolaze,
ismejavali su Knin, kakav Knin, ta je u Knin u odnosu na Vukovar.
Prema tome, postoji Vrhovni sud, postoje vrhovne sudije, nema nikakve blokade.
Nijedan od njih nije podnio ostavku. Ako svi podnesu ostavke, onda e biti blokada, pa
emo morati birati nove sudije.
Radi se o tome to oni nee da dou ovdje, nego ele i dalje raditi tamo.
Ja u na sledeoj redovnoj Skuptini izneti ovaj problem i neka Skuptina odlui da
li emo izmeniti tu odredbu Zakona o mjesnoj nadlenosti sudova da je i dalje sjedite
Vrhovnog suda bude u Vukovaru. Ako Skuptina odlui, onda nema problema, da udovolji
zahtjevu tih sudija, ili e ostati pri tome da gospoda izvole doi ovde, a ako nee, onda emo
morati birati druge sudije. Nikakvog tu problema nema. Dakle, tu zastoja nema. Isto tako,
budui zakon nije stupio na snagu, Okruni sud Vukovar, odnosno Beli Manastir pokriva i
sada to podruje. Dakle, blokade nema.
97

Uro, ministar pravosua i uprave RSK.

99

:
(Upadica s mesta: Vojni sudovi)
FUNDUK:
to se tie vojnih sudova, nisu u nadlenosti Ministarstva pravosua, ali moram rei, da
redovni sudovi kao i dosada rade sve poslove iz nadlenosti vojnih sudova, to je podruje
okruga Beli Manastir i Vukovar, jer je trebao biti u Vukovaru, ali nije jo, nije poeo raditi,
ali radi redovno sudstvo kao to je i dosada radilo. Isto tako na podruju Gline. Ovde je
neto poelo raditi, otili su ovi to sam ih ja nazvao sudije, koji su bili vikend sudije, ostalo
neto mlaih sudija, videe se da stavlja isto, jer iste zakone primjenjujemo. Prema tome,
nema ni tu blokade.
Dakle, cele stvari su vam prikazali zato to su uvreeni. Pitali su ta nudim, koje stanove?
Rekao sam da nudim kao i svim ostalim funkcionerima. Plaamo smjetaj ili privatno, tu i
damo gde se nai ljudi smjetaju. Daemo i menzu. Za sada nemamo to ponuditi. Stanovi
su neki u izgradnji, ako dospije ja u traiti 5-6 stanova za Vrhovni sud. Imali smo nedavno
razgovor u Okuanima, bio je predsednik i jo jedan sudija, oni su meni ak rekli, pismeno
obavestiti, pa to nisu uinili, pa bih rekao, da mi potvrde da nee da dou ovde. Meutim,
sve funkcionie. Oni otkaz nisu dali. Ako nee raditi, onda emo birati 1. marta kada bude
redovna Skuptina i o tome emo odluiti. Cela stvar je u tome da ne bi bilo zabune. Zbog
toga sam se javio, jer ovo nije tema.
PREDSEDNIK LEAJI RAJKO:
Gospodine Viiu, ovo stvarno nije tema na dnevnom redu. Ja bih stvarno molio da o
sudovima razgovaramo sledei put. Mislim da je to jedna tema veoma kompleksna o kojoj
treba razgovarati. Ja koliko sam uo, on Vas nije prozvao, nije Vas po imenu zvao. Moe dve
reenice, ali, ali tema nije o sudstvu. Da se opredelimo prema UNPROFOR-u.
MILORAD VII:
Bitna je itekako, kao i opredeljenje o UNPROFOR-u. Mislim da je stav o UNPROFOR-u
ovde reen i treba pregovaraki proces, ekonomski pregovore zamrznuti sa Hrvatskom dok
se ne rei status UNPROFOR-a, to su svi rekli i to ne treba ponavljati.
Ova tema koju sam ja spomenuo, iz prostog razloga je zato, bar nekada treba da
uvrstimo odbranu do predstojeeg rata, a svi se slaemo da e ga biti, treba iskoristiti na
najbolji mogui nain. Zakoni koji su doneeni u meuvremenu, ije izmene traimo, u
tom smislu da se potuje postojee stanje, dok se ne stvore uslovi da taj Vrhovni sud pree
u Vukovar, i dok se ne oforme vojni sudovi koji tamo ne postoje, neko taj posao obavlja iz
prostog razloga, ne postoji blokada. Nije tano. Mene se ne tie da li e vrhovni sudija biti
u Vukovaru ili ovde. Meni je to najmanje bitno. Meni je bitno da u Vukovaru moe suditi
predmete iz nadlenosti Okrunog suda. Da postoji Okruni sud i da iz nadlenosti moe
suditi. Po zakonima od 1. januara 1995. godine te nadlenosti prelaze u nove institucije
koje nisu formirane. Ja molim da se izmene ti zakoni. Nemojmo sada zbog procedure
da odbijamo neto to je vrlo bitno i da pravimo zamenu teza. Nemojmo dozvoliti sebi
situaciju, da, kao kada doe ministar odbrane i predsednik Vlade obavetavaju predsednika
Republike da ne mogu doi na sednicu Vrhovnog saveta odbrane zato to imaju vaniji
sastanak u Baranji. Mi smo drava u ratu. Isto je to to se sada trai. Ispotujmo proceduru,
bez obzira, to znamo da je blokada, bez obzira to znamo da je blokada i moramo vrlo
efikasno reiti. Dajte neka se Zakonodavni odbor povue i neka razmotri. To je ukupno
pet lanova. Tri zakona pet lanova. Samo kao prelazno reenje. Ako oni hoe ili nee da
prihvate, ali Skuptina o tome bude upoznata.
100

PREDSEDNIK LEAJI RAJKO:


Hvala, gospodine Vii.
Ja bih samo jednu re kazao na sve ovo.
Blokada sistema e biti otklonjena kada u Krajini bude radio svak svoj posao ono to mu
je nadlenost i tamo gde mu je mesto. Mislim da ne bi trebalo o tome. Mi imamo propise,
ali imamo ljude koji ne sprovode propise. O tome treba da bude tematska Skuptina, gde e
da se kae brk u brk svakome. Sada da se, ipak, okrenemo o temi o kojoj je re.
Za re se javio gospodin Sima Krni.
SIMO KRNI:
Kae latinska poslovica omia mea mekum porta. A ja kaem, pola u glavi nosi, a pola u
torbi.
Potovane kolege, budui da je tema, za koju znam da sam potpisao zahtev za sazivanje
vanredne sjednice, takva da zahteva stvarno izuzetnu panju, izuzetan odnos. Ja sam se
pripremao i za zatvorenu sednicu i za sednicu koja e biti. Budui da je dosta o tome reeno,
ja moram da kaem ono to sam duan, jer se ne bih smio vratiti u svoju optinu, meu borce
13. brigade, meu graane sa kojima sam komunicirao u meu pauzi ove sednice, a da ne
kaem ono to sam napisao u pribeleki, ovako, da u ime tih, o kojima rekoh, podravamo
stavove naeg dravnog rukovodstva. Ja sam o njima saznao iz novina, televizije, ono to sam
mogao. Prema tome, ja se zahvaljujem, jer u pravilu, oni su ovde prezentovani onako kako
se i mi na tom terenu ponaamo, odnosno kako mislimo.
Meutim, ono to slijedi, sasvim je izvjesno, a radi se o prvoj i drugoj taki, odnosno
podtaki, to je da e neminovno doi, bez obzira otiao UNPROFOR, ostao UNPROFOR,
do razgovora, do pregovora sa Hrvatskom. Mogue je i o Planu Z-4. Ja ovo sada ovako
govorim. Mi imamo tamo HTV, HRT. Ja vidim kako oni bljuju, pljuju, sa takvim
neistinitim podacima ljudi od nauke govore, tobo od nauke, sa neistinitim podacima. Ja
bih bio srean, jer sam pripremio to, da o ini uju, da i mi imamo pametne ljude, ne moram
ja taj biti, ali imamo ljudi koji mogu dati podatke iz njihovih izvora da su njihovi netani.
Dozvolite, samo Optina Slunj, kau ona ne spada prema tom Z-3 ili Z-4, je li tako?
(Da). Jer je Hrvatska. Ja nisam video taj plan to smo dobili, ali budui da sam se bavio i
bavim se i stigao sam ovih dana da povadim podatke, da im kaem, da je to netano. Jer,
genocid koji su izvrili u dva svjetska rata, a ja u rei samo o Drugom svjetskom ratu, ne
moe uzimati kao mjera, da je hrvatski narod bio veinski u Optini Slunj, a i o Kordunu u
rei nekoliko podataka, jer sam pokuao da to izvadim.
Da bih ilustrovao te neke podatke, ja molim poslanike, ja molim one koji e pregovarati,
neka se obrate, imam dokumenata dosta, ako nemaju da ih koriste u tim buduim
pregovorima. Samo nekoliko citata od tako naunih ljudi.
Dozvolite, nauno politikih, zvali su se tada tako. Ovo je tada govoreno stvarno stavljali
ove podatke. To 1981. godine govore.
ivote za slobodu u toku NOR-a na popritima dalo je 5.500 boraca sa Korduna, to
ini 10 posto od ukupno poginulih boraca Hrvatske. (Molim vas, to govori Hrvat). Nije
rekao da je od tih 10 posto 95 posto Srba poginulo u toj kvoti. To nije rekao. Svaki dan na
Kordunu je sahranjivano 55 ljudi od okupacije do ustanka, a od ustanka do kraja rata svaki
dan je zakopavano 27 civila i 4 borca. Ukupno je Kordun imao oko 30.000 rtava. Ni suze
vie nije bilo za oplakati tolike mrtve.
101

Idemo dalje. Najstranija sudbina zadesila je djecu Korduna. Mnoga djeca nisu upamtila
roditelje. Od ukupno poginule djece u toku rata u Hrvatskoj preko 41 posto bila su djeca
Korduna, tanije 6.608 malih nevinih ivota poslali su zlikovci u smrt.
U optini Slunj ustae su umorili preko 8.500 Srba, a 1.528 je palih boraca, ukupno je
stradalo 40 posto srpske populacije. U nekim selima stradanja su bila stravina Lipovac 80.
To je sada prema granici APZB 81 posto (nejasno mesto) 71 posto, Kordunski Ljeskovac
65 posto, ... tamo sam ja blizu i Jamari to je opet kod APZB 62 posto. U srpskim
selima izgorele su sve kue, svi gospodarski objekti, sve crkve, ostala je samo jedna jedina u
Sviloji98 brdu itd. itd. Treba li ovome komentar. Ovo su autentini podaci iz dokumenata
zvaninih koji postoje u arhivima Hrvatske, Jugoslavije itd. (Ne treba komentar).
Ja u dati neto dodatno. Ja sam sticajem okolnosti ukrao u Statistikom zavodu Hrvatske,
jer sam video da je vredna knjiga, onaj potpis, debela knjiga, od kada se vodi, uzeo ja, vidim
nema tih knjiga, ja uzeo 1857. godine
(Aplauz)
Eno je kod mene, doite po nju ako treba. 1857. godina, prvi potpis zvanini u
Austrougarskoj, pa dalje, gde se potpisivalo po vjeroispovjesti.
:
(Upadica s mesta: Snima se)
SAVO KRNI:
Neka se snima. Meni je ao to ne snima, da vide da i mi neto vie znamo.
1857. godine ta Optina Slunj u sadanjim ovim okvirima, raunajui Perjasu99 i Tri
koji su nam oteli, pa pripojili Ogulinu i Dugoj Resi imala 50.752 stanovnika, od toga Srbi
27.361, Hrvati 23.391, odnosno pravoslavci i katolici. To tako pie.
Idemo dalje. Molim vas, Kordun sve optine koje sada predstavljaju Kordun broj 1857.
godine 101.722 stanovnika, od toga 66.038 Srbi i 35.678 Hrvati. To je te godine.
Znate li vi koje su godine za nas kljune? Kljune su godine 1921. jer je popis svake
desete godine, jer je bio prvi svetski rat, pa nas je tada mnogo malo bilo. Ali, uzmimo 1931.
godinu, pa ete videti, u Kordunu ima 122.946 stanovnika, (to je iz njihovih zvaninih
dokumenata) od ega 83.030 ili 70 posto pravoslavaca i Hrvata 39.866. To je taj dokumenat.
Vi znate kako se to deavalo, kako je to ilo. Populacija je ila, visoka stopa rasta je bila,
jer su naa srpska domainstva, ja sam o tome pisao neke knjige, rasla mnogo dobro, imala
su uvek 8,9,10 lanova domainstava. Ali sada u smanjenom Optini Slunj 1921-20 i 4.352
Srbina i 21.470 Hrvata. Vi znate da je to neko ispravio, to je nakon prvog svetskog rata
kada su opet Srbi nastradali. Da nisu nastradali bio bi odnos daleko vei.
Idemo na 1931. godinu gde je zvanini potpis: 24.352 Srba, 21.470 Hrvata. Ali neto u
vam sada rei, onaj ko se bavi tom naukom, neka uzme to u obzir i neka trai knjige. Nas
su Srbe uvek nagraivali za veliku borbu, za tue interese pa nas kolonizirali. Posle prvog
svetskog rata kolonizirali te u Vojvodini, te na Kosovo. Moj ed, praed je bio na Solunu,
pa bio koloniziran na Kosovo, pa ga tamo Bugari zadavili. Ali, dobro, bilo bi nas daleko vie
da nije te kolonizacije bilo.
Idemo dalje, 1941. godine nije vren popis, ali se prema naunim metodama doe
25.669 stanovnika Srba, 22.543 Hrvata u slunjskoj optini, koji neki od nas ovde poslanika,
98
99

Vjerojatno Svoji.
Perjasica.

102

ja ujem, ponekad i mojih komija, kau pa to je hrvatska optina uvek, pa pustite, dajmo
to razdeliti na Korenicu, na Plaki, Krnjak, Vojni itd. Nemojte. To nikada nije bilo.
Dragi prijatelji, unato toga to je 8.500, to sam vam rekao, 1.500 boraca poginulo i to
je posle rata sa podruja Optine Slunj jako puno dobrovoljno kolonizirano za nagradu, to
su se mnogo dobro borili, opet nas nisu smanjili, da bi bili u manjini. Onda su oteli 60tih godina, doneli Zakon, ja sam tada bio mali, o politikoj teritorijalnoj podeli Hrvatske,
pa su nam oteli Tri, isto srpsko selo i dio Perjase ista srpska sela i pripojili Dugoj Resi
i Ogulinu, da bi pokuali da smanje Optinu Slunj, da bi tu bila veinska, i ne uspee.
Mnogo smo dobri bili jo uvijek. I, onda nam uvalie, 60-tih godina poligon 250 km
povrine na kome je ivelo iskljuivo srpsko stanovnitvo. Tada je ministar bio za narodnu
odbranu koji je podrao Hrvatsku Ivan Rukavina. On je nama to uvalio i od tog trenutka
Srba je tamo manje. I sada meni neki Vlado Kati, neki moj komija iz Slunja pria kako je
Slunj hrvatska optina.
Da vam jo dodam i sledee: dvije treine optina, jer se pria o tome, tu je najtanja
Krajina, 30 kilometara od Kamenice do turlia, je srpska zemlja, srpska naselja. Od 33
naselja je 14 isto srpska, 9 hrvatska, 10 mijeana.
Ja vas molim, u buduim razgovorima, nemojte da neko kae da je Slunj hrvatska optina,
jer se to ne moe dozvoliti.
PREDSJEDNIK LEAJI RAJKO:
Kolega, Simo, mi sa njima razgovarati neemo o nikakvom, po nikakvom planu, ni
Z-3, ni Z-4, ni Z-11. Moemo razgovarati samo kao dve suverene drave o eventualnom
priznavanju, ali samo kao suverene susedne drave.
SAVO KRNI:
Odlino.
I da dodam jednu temu koju sam mislio pod onom bezbednosnom situacijom. Ja sam
duan da u ime boraca u brigadi kaem da smo nezadovoljni sa ponovnom pojavom vercom
od granice Republike Srpske Krajine prema Cazinskoj krajini. Ona je bila stala. Ona je bila
spreena. Ona je ponovo vrlo aktualizirana. Problem nije nerjeiv, ali je nevolja. Ako mi
ve trebamo uzeti pare, devize, a trebamo deviza, moemo ih uzeti suptilno organizacijom
kroz dravne organe. To nije problem da se napravi, i to trebamo napraviti. Ali, borci kau
da ne dozvoljavaju da se istovremeno prodaje stoka, brano, ulje, sol, eer, kafa, cigarete,
dobro alkohol, gorivo, pa ponekad i muncija za naoruanje, a istovremeno naa braa srbi iz
Republike Srpske imaju front tamo, a imamo i mi ovamo na ovu stranu To je nedozvoljivo.
To borci kau i ja sam morao ovde da iznesem. Prvo je to nezadovoljstvo. Jedan broj je
privilegovan da to radi, a drugi mora da radi ono to radi, mi to dobro znamo. Dalje,
strahovita je socijalna diferencijacija na bogate i siromane. Dodue, bogatih manje, a
siromanih jako puno. O ovoj situaciji uli dosta dobrih rijei. Mislim da ova drava sa
svojim organima moe tome da stane na kraj, jer ako to ne bude, bie mnogo runo, vrlo je
nepovoljna situacija, moral dosta kalira u ovo poslednje vreme vezano za ovo pitanje.
PREDSEDNIK LEAJI RAJKO:
Zahvaljujem kolegi.
Za re se javio doktor Ernjakovi.100
ERNJAKOVI:
Gospodo predsednici, cenjeno predsednitvo, dame i gospodo poslanici,
100

Milan.

103

Danas je bilo prilino dobrih i kvalitetnih diskusija, svaka ima svoju specifinu teinu.
Meni je jako ao to se moram javiti posle drugog kordunaa, odnosno posle Sime Krnia,
koji je morao izai ovde da objanjava da je Vojni i Kordun srpski. Jeste. To je velika istina
i nauka je to dokazala, a naalost, i mnoge hiljade naih grobova, jer Vojni i Kordun su
natopljeni, svaki pedalj srpske zemlje, srpskom krvlju. Srpski je i nikada nije bio hrvatski i
nikada nije bio u sastavu hrvatske drave, jer Hrvatska nije nikada imala svoje drave i Srbi
nikada nisu iveli u Hrvatskoj dravi. Oni su imali kvislinku tvorevinu od 1941-1945.
godine na elu sa zloincem Antom Paveliem.
Prema tome, tu je stvar jasna. Ali, zato to je istorija, a i oni koji su u to doba bili, pitali
se kao kralj Aleksandar 1918. i Josip Broz 1945. godine, to su Hrvate sa poraene strane
priveli na pobedniku stranu, pa su i Hrvate, takoer pripojili pobednicima tj. Srbima koji
su svaki busen te zemlje natopili sopstvenom krvlju i sopstvenim grobovima i danas im
imputiraju da se trebaju reintegrirati u hrvatsku grudu. Ma, nemojte!
Meutim, tu je problem onih koji to postavljaju, oni sa kaptula. Dozvolite da se vratim
dananjoj temi.
Gospodo poslanici, mi se moda danas nalazimo na prekretnici jednog istorijskog
trenutka kada je hrvatsko vrhovnitvo donelo jednu odluku koja je brza, koja je nas
iznenadila, ali i u kojem zlu ima i zrno dobra. A to je, ako se paljivo posmatra, ona se moe
videti, da iza te odluke ne stoji ni hrvatska snaga, ni um, ni razum, ve iza te hrvatske snage
i elje stoji neko trei. Pre e to biti politika Sjedinjenih Amerikih Drava nego politika
Nemake. Hou da kaem sledee.
Hrvatski vrhovnik Franjo Tuman donosi odluku o otkazu UNPROFOR-u. Ovde se
sada postavlja neko apsurdno pitanje ta je UNPROFOR napravio nama, a ta je napravio
Hrvatima? A zalaemo se za injenicu da ostane UNPROFOR na teritoriji Republike Srpske
Krajine i na teritoriji Republike Hrvatske. Zato sada postavljati pitanje ta je ko uinio
nama, a ta je uinio njima, koliko je uinio nama dobra, a koliko njima zla, odnosno
obrnuto, koliko njima dobra, koliko nama zla? injenica je jedno. Ja u sada povui paralelu
da smo mi paralelno sa tim vodili i ekonomske pregovore, gde je i odreena ekipa koja je
ila i gde je politiku platformu, odnosno data platforma od strane ovog parlamenta. Znai,
niko nije iao samoinicijativno na pregovore. E, sada, to se u jednom dijelu koraka, dogodili
mali istupi, i na to u se osvrnuti. A to e dokazati jo jednu injenicu perfidne politike. Jer,
postoje tu dva koloseka i dve varijante. Hrvatsko vrhovnitvo sopstvenom narodu ve etiri
godine na istoj tacni servira isti jelovnik, ni centimetra teritorija Hrvatska priznata drava
od Ujedinjenih nacija i svi prognanici i izbjeglice bie vraeni u vlastite domove, iako tih
domova nema. (Ja sam bio za to da se ovo zasjedanje prenosi, no, meutim, kada sam video
u diskusijama ta se sve ispreplie, moda dolazim do zakljuka da je bolje da se ne prenosi
u javnost ovo).
Imamo jednu injenicu da Franjo Tuman ne moe vie ni lagati svoj narod, jer bez obzira
to je toliko presovan mozgom od katolike crkve i od malih nogu kako treba potovati crkvu
i bojati se Boga i potivati vlast, jer etiri godine su prole, on im ne moe nita drugo, ve
donosi na preac jednu odluku, a to je otkaz UNPROFOR-u, to ree kolega Vii, mirna
reintegracija koju ja nikako ne priznajem, niti kao rije sa ove govornice, niti u pisanom
tekstu, jer su oni napravili secesiju i Slovenci iz Jugoslavije, gde im je Amerika i Zapadna
Evropa pljeskala, a kada je secesiju napravila prije 100 godina, tanije 1861. godine 11
drava juga od Sjevera Amerike su vodili krvavi i teki rat, dok nije Sjever pobjedio Jug i dok
104

Linkoln Abraham101 nije stvorio ponovo mone Sjedinjene Amerike Drave. Ali, apsurda
kroz istoriju ima, pa je tako i ovaj. Priznali su je od Vatikana prvi, pa redom sve zemlje. Vi
ste videli kad je Ljejcin102 pucao na sopstveni narod, sopstveni parlament, da je ta zapadna
demokratska Evropa i Amerika pljeskali i vikali bravo. Da ih je ubio stotinu hiljada,
aplauz bi bio jo vei. Mislim da to svi znamo.
No, ta ovde provijava izmeu ovih sadanjih injenica?
Prvo, ako stoji trea sila, ili Nemaka, ili Amerika iza odluke UNPROFOR-a, ona
neminovno oekuje rat. To mi moramo biti svesni te injenice. Jer, polazei od te injenice,
ve se trai premjetaj komande UNPROFOR-a iz Zagreba u Brindizi. To vam je svima
jasno.
Postoji druga varijanta koja je povoljnija i koja nas ne sme zavarati. Da se javnosti
plasira takva teza o otkazu UNPROFOR-a da bi zadovoljio svoje puanstvo, a da tajnom
diplomatijom preko Butrosa Galija odrauje da Evropska zajednica ne dozvoli odlazak
UNPROFOR-u, pa da bi oni izali na Sabor Hrvatske i rekli: eto mi hoemo da oslobodimo
nau grudu, ali nam ta Evropa okree lea i ne dozvoljava nam. Ova druga varijanta nas ne
smije zavarati. Ona ima svoju teinu i igra u jednom polju. Ali ova prva je veoma opasna
za nas. No, meutim, opasna je i za njih. Mi emo imati velikih gubitaka, ali oni mogu od
bijelog grada doivjeti crno zgarite. Zato?
Zato ne smijemo prenapregnuti tu injenicu, po Vensovom103 planu, ako se vratimo
ono za tri godine, mi smo bili protiv dolaska UNPROFOR-a i Hrvatska je bila vojniki
poraena, jer je pravila secesiju. Dolaskom UNPROFOR-a oni su se disciplinirali, naoruali,
stabilizirali, stvorili vojsku i svoju dravu i, nesrea ih je ujedinila. Mada i kod njih ima
socijalnih raskola i to velikih. Za razliku od nas, etiri godine, meusobne svae to je naa
sklonost, razjedinili smo se, ali vidite, kada je u pitanju nacionalni interes, bez obzira na
stranaje i bez obzira na stranaku pripadnost, mi smo svi tu vrsti i isto mislimo.
E, sada, analizirajui tu injenicu, treba uraditi sledee stvari, a to je: da se prekinu i
odloe ekonomski razgovori dalje sa Hrvatskom i da se uopte ne uzima u razmatranje
Plan Kontakt grupe Z-4; da se u meuvremenu izvri pritisak na Generalnu skuptinu
Ujedinjenih nacija da ukine jednostranu odluku Hrvatske na odlazak UNPROFOR-a. Jer,
najmanje nama danas bitan rat i najmanje nam je koristan i mi ga ne elimo. A neko ree
zato smo onda stupali u rat? Mi u ovaj rat nismo ni stupili. Mi ovaj rat nismo izazvali.
Ovaj rat je nama Srbima nametnut. Nama da se ne bi dogodio genocid 1941. godine mi
smo morali ustati na noge da nas ne bi vodili po hiljadu u pravoslavne crkve i klali za jednu
no. To nisu uspeli. Sauvali smo svoje kue, svoja ognjita, preteno, ne svi. Mislim tu na
Zapadnu Slavoniju. Ali, nisu u odnosu na broj stanovnitva i povrine uradili ni ono to su
zamiljali 1941. godine, a scenarij im je bio isti.
Drugo, smatram da bi sada, pogledajte jednu paradoksalnu situaciju, postavili su razne
uslove oko ekonomskih pregovora, te auto-put, naftovod. Sve smo ispotivali u rokovima.
ak su ili van dogovora skidanje oznaka Republike Srpske Krajine to je i to uraeno. I
to im ne pae. Kada su videli da Evropa i UNPROFOR javljaju svojim agencijama da sve
ide u redu i da je protok ljudi i kapitala krenuo, oni su se odjednom nali u udu, kako je
to tako krenulo dobro i brzo plasirati plan Z-4, odnosno politiko prejudiciranje reenja
101
102
103

Abraham Lincoln.
Misli se na Borisa Jeljcina, predsjednika Ruske Federacije.
Cyrus Vance.

105

Republike Srpske Krajine. Po meni, taj plan je jedan pamflet i nije nikakav plan. Ko ga
uzme u ruke videe da tamo pie plan izmeu Republike Hrvatske i tvorevine tzv. Srpske
Republike Krajine (u daljem tekstu: Krajine). To je van pameti svake. Jeste da je to njihov
list veernji od 3. februara.
No, idemo dalje. Ako analiziramo ovu taku dokle je Vlada stigla sa pregovorima, koje je
napore uradila, kako su voeni politiki pregovori i kako se sada forsiraju politiki pregovori,
onda dolazimo do zakljuka da je iza hrvatske odluke, iza hrvatskog vrhovnitva neka druga
sila ili trea sila, koji ih sili na ovakav nain. Na veoma mudar potez, naeg vostva, je
da taj plan nije ni pipnuo, nije ga ni dodirnuo, jednostavno ga nije uzeo u razmatranje.
To je frapiralo njihov pregovaraki tim kao Pitera Garblajda104 i Leonida Keresidijans.105
Gospodin Keresidijans je nakon nekoliko sati priao kleei, molei, uzmite, pa ga vratite.
Ne, hvala, neemo ga ni dodirnuti. Vratite ga nazad i nosite ga nazad u Hrvatsku, u Zagreb.
Gospodin Piter Garblajd govori da je na vlak ili voz koji juri u provaliju, ali to nije njegov
ni vlak, ni voz. Znai, ele nas na svaki nain, jednostavno, prisiliti na neto to bi njima
odgovaralo, a to nama ne odgovara.
E, sada, postavlja se jo jedno pitanje. Zato su u sred ekonomskih pregovora, gde ima
jo masu stvari, korisnih po njih, a i po nas, a mi idemo na pregovore zbog nas, a rekli
smo da emo ii, a da ih odlaemo. A esto puta idemo da se dogovaramo da se ne bismo
dogovorili. to smo ovde okvalifikovali kao jednu mudru politiku, jer je trebalo dobiti u
vremenu. Mislim da smo u tome uspjeli. No, meutim, uvidevi takvu taktiku i strategiju,
oni odjednom staju, naglo vre zaokret i sada naglo mijeaju politiku situaciju. Neko je
ovde spomenuo kako se moe ekonomski pregovarati bez politikog? Moe. Ekonomski
se moe pregovarati bez politikog prejudiciranja reenja. To su pokazale i zemlje koje su
ratovale, a u onom dijelu to je doktor Kresojevi rekao to se ne bi doticalo. To zaista ne
znam, za te kompanije, nisam u to upuen, o tome ne bih mogao da govorim o tom dijelu.
No, meutim, pazite ta je jedno bitno. Bitno je to da mi ne smijemo nijednog trenutka
na narod prenositi defetizam, pesimizam i depresiju, mi ovde poslanici, oficijelni ljudi u
rukovodstvo civilne vlasti, vojen vlasti, politike vlasti, ve jednostavno da moramo ljudima
objanjavati da nee biti prodani i da ne smije i nema niko prava u pregovarakom timu da
potpie bilo ta bez odluke ovog parlamenta, a ako treba da se rei o krupnim pitanjima,
onda se mora ii na referendum. Ja iznosim svoj stav. A mislim da ga dijelite u potpunosti
sa mnom.
(Aplauz).
No, ima neto bitno to se mora ovde pomenuti, a to je isputeno, a nemojte mi
zameriti, ne govorim sa nivoa lokal-patriotizma, jer je ovo bitno za cijelu Republiku Srpsku
Krajinu i Republiku Srpsku, iako je usko vezano za Kordun i Baniju, a to su ratne operacije
u Autonomnoj Pokrajini Zapadna Bosna. Veina ovde poslanika ne zna da se tamo vodi
estok rat i da je na podruju te pokrajine koja ima svega oko 5.500 kvadratnih kilometara,
gde ivi oko 300.000 muslimana i gde se nalazi velika masa muslimanskog svijeta i gde
imate dvije vojske i oslobodilaku odbranu Fikreta Abdia i islamsko-fundamentalistiku
vojsku Alije Izetbegovia pod vostvom Atifa Dudakovia i Grania.106 No, meutim,
moram vam rei da Kordunai i Banijci isto tako tamo ratuju.
104
105
106

Peter Galbraith, veleposlanik Sjedinjenih Amerikih Drava u Republici Hrvatskoj.


Leonid Kerestedijanc, veleposlanik Ruske Federacije u Republici Hrvatskoj.
Vjerojatno se misli na Ejupa Gania.

106

-------------:
(Upadica sa mesta: I ginu)
ERNJAKOVI:
I ginu, tako je gospodine kolega. I crni barjaci se viore nad Kordunom i Banijom.
Neki od visokih politiara ree da ne zna cilj. Vi dobro znate da smo letos imali 65.000
do 70.000 muslimana na Kordunu. Da je Kordun trebao da poslui kao tepih za prodor
Alijinog korpusa prema Hrvatskoj, preko Slunja o kome govorimo, o kome je govorio Simo
Krni. Vratili smo muslimane nazad. Osloboena je Kladua, Peingrad, Vrnogra ide se
prema Cazinu.
No, meutim, ima neto drugo, gospodine generale, gospodine predsednie i kao
predsednik drave i kao vrhovni komandant, veliki dio nae artiljerije se nalazi na tom
terenu. Ako ova nijedna varijanta, i ova druga naroito ne stoji, nigde ne stoji da Hrvati
nee za deset dana izvriti ekspanziju, da bi izazvali incident i preko Korduna i Kupe krenuli
na Kordun i na Baniju, a veliki deo nae artiljerije, dozvolite (ovo je zatvoreno za javnost,
smatram da su ovde svi punoletni ljudi i ljudi od oficijelne vlasti i zvanine) nalaze se na
tom terenu. Molim vas, gospodine generale neto se pod hitno treba uraditi da bi se taj dio
ratne tehnike dislocirao sa podruja AP Zapadna Bosna i da bi se premestio na podruje od
koje nam preti vea zla opasnost.
Ja bih na ovu temu mogao obrazlagati i elaborirati ire, potresnije i jezovitije. Jer, nijedna
teorija ne moe biti jezovita koliko je praksa. Teko je videti kada se sanduci kuama vraaju,
kada majke i sestre klee i kada se kuknjava uje od kue do kue. Teko je videti kada borac
odlazi tamo, a da bi preao tamo da se bori, za zemlju mora dobiti propusnicu, i kada se
vraa otuda, mora dobiti propusnicu ako se vraa iv. Ja ne znam da li mu trae propusnicu
kada je mrtav.
Cilj se zna. Mi iza lea neemo imati neprijatelja, bar se sada tako deklarie. Imaemo
privrednika, neemo imati islamskog mudahedina, ali i Izetbegovia koji je civilizaciju
vratio 300 godina unazad. Imaemo politiara Fikreta Abdia koji eli sklopiti federaciju,
konfederaciju sa Republikom Srpskom i Republikom Srpskom Krajinom. Za sada se tako
deklarie. Za sada se tako korektno ponaa. Verovatno i zato to mu mi zduno i izdano
pomaemo od oruja do ljudstva i materijala. Kako e se sutra gospodin ponaati. Nama
ostaje nada i nadanje da vjerujemo da e biti dalje korektan i fer. Hvala vam lijepo.
PREDSEDNIK LEAJI RAJKO:
Zahvaljujem kolegi Ernjakoviu.
Molio bih kolege poslanike da uhvate kimu problema i da to odradimo.
Za re se javio gospodin Grozdani.
MIROSLAV GROZDANI:
Gospodo predsednici, cenjene kolege poslanici,
Obraam vam se sa zahtjevom i sa eljom da vas podsjetim na skuptinski Zakljuak od 1.
decembra 1994. godine, gde smo dali saglasnost na potpisivanje ekonomskog sporazuma, a u
kome izmeu ostalog stoji: da je provoenje ekonomskog sporazuma uslovljeno potpunom
realizacijom zagrebakog sporazuma od 29. marta 1994. godine odnosno uspostavljanjem
tampon zone u Zapadnoj Slavoniji.
Ovaj sporazum, seamo se, da je potpisala Komisija imenovana od strane predsednika
Republike na elu sa bivim ministrom gospodinom Rakiem.107 Sa ovim propustom
107

Duan.

107

na podruju Zapadne Slavonije upoznati su gospodin predsednik Marti, predsednik


Vlade gospodin Mikeli, predsednik Skuptine gospodin Leaji, a isto tako i vi gospodo
poslanici. Moram da vam napomenem da je neuspostavljanje ove tampon zone i stalna
prisutnost hrvatskih snaga u samoj blizini nae teritorije jedna od bitnih posledica odlaska
stanovnitva i sve teeg poloaja zapadno-slavonskog prostora. Nisam miljenja da sada
treba na preac da zatvaramo auto-put. Ali mislim da u narednom periodu ovaj zakljuak
Skuptine Republike Srpske Krajine treba i da provedemo. Pomozite zapadno-slavonskom
prostoru, jer u pregovorima, naroito ovim zadnjim, ekonomskim pregovorima puno smo
pomogli i puno smo doprineli stabilizaciji Republike Srpske Krajine. Predlog mi je da se
sastane, moda, to hitnije ili zavisi kako proceni centralna komisija i da ovo pitanje tampon
zone, koja nam je, izmeu ostalo, poto je ovo zatvoreno za javnost, ini mi se 20. decembra
obeao i predsednik Srbije gospodin Slobodan Miloevi da e tampon zona u Zapadnoj
Slavoniji da bude odraena. Meutim, do dana dananjeg tampon zona nije odraena.
Bukovanska ulica, ona famozna, ne znam, po medijima uvena ulica, jo uvek se ne koristi
za to smo traili civilni promet u Optini Pakrac.
Hvala vam.
PREDSEDNIK LEAJI RAJKO:
Zahvaljujem kolegi Grozdaniu.
Ima re Vojnovi.
VOJNOVI DRAGAN:
Gospodo predsednici, ministri, poslanici i potovani gosti,
Dozvolite kratko, prvo, kada je u pitanju otkazivanje mandata UNPROFOR-u, ja u
potpunosti podravam stav Kluba poslanika moje stranke uz ove dodatke koje su izneli
kolege Atlagi, prije njega kolega Kresojevi, jednostavno da se dopuni, da mi stavimo svoje
prigovore u emu se ne slaemo dosada u vrenju UNPROFOR-a njihovog mandata, iako
sam sto procentno ubeen da to Savet bezbednosti nee nimalo uvaiti.
Ja neu kao moj kolega Simo o planu Z-4, iako moja Petrinja je prola isto nepovoljno po
tom planu Simo, meutim, pravili smo jednu statistiku analizu, ipak, optine koje ostaju
po tom tzv. planu su manjina po broju poslanika u Skuptini kada bi se morali dijeliti,
preglasavati, to ne verujem da e ikada biti.
Dozvolite mi da kratko kaem neto o ovoj drugoj temi koja je, sigurno, u ovom asu, a
na koju moemo uticati, jer na ovo pitanje, naalost, malo moemo uticati kada je u pitanju
produenje mandata UNPROFOR-u. Iako moramo jasno i decidirano izneti svoje stavove.
Neto ovde gde mi moemo. Ja bih poao prvo od naeg jedinstva. Mislim da ako nastavimo
ovim tempom da se razjedinjujemo, da se cijepamo, da se dijelimo, posebno na republiki
vrh, onda siguran sam, vrlo brzo, nakon ovih deoba dolaze i seobe. I, gde Peri ree, za dve
linije, ja smislim da se neemo zaustaviti ni na treoj liniji, ili etvrtoj na Kosovu.
Mislim da tu neto moramo uiniti. Da li pripremiti neku tematsku sjednicu, odnosno
Skuptinu, pa o tome raspravljati, da vidimo gde su te razlike u republikom vrhu, pa
da jednostavno pokuamo nai zajedniku liniju da idemo jednim kompasom u pravcu
zajednikom, sigurno u jedinstvenoj srpskoj dravi. Ne vjerujem da u tom dijelu postoji
razlika. Gde razlike postoje, ne elim ni da nagaam. Moda bi se ovaj put trebali ugledati
na ustae Hrvate. Njima mnogo lake, poto njihova crkva je daleko bolje organizovana,
ima drugaiji nain i metod rada i ona u potpunosti okuplja svoj narod. Naalost, kod
nas raspadom Komunistike partije ili Saveza komunista kohezioni element u srpskom
narodu ne postoji, nego postoji sumnja i nepoverenje jednih u druge. Ja vjerujem da e
108

nas to kotati. Sigurno da je to i rezultat ovih niskih plata i svega ostalog. Jer nemogue
je ako smo 19. 11. punu izvrili mobilizaciju da nije bio dogovor predsednika Republike,
predsednika Vlade, odnosno Vrhovnog savjeta i komandanta Vojske da se nije znalo kako
emo dalje raditi i finansirati, kako privreda i sve ostalo. Gospodo, ja ne mogu nikako
podjeliti odbranu i privredu. To je za mene nedeljivo, jer jedno bez drugoga nema. Neu
da se uputam u teorije koliko treba pozadina da snabdeva vojnika na ratitu, ali to su opte
poznate stvari, mi tu nemamo ta izmiljati.
Meutim, interesantna je stvar, svi se kunemo u odbranu, a naalost, kako diskutujemo i
kako vidimo, ona izgleda sve tanja. Svi se kunemo u privredu, i ona je sve tanja i slabanija.
A svi se kunemo u taj narod, a taj narod je sve jadniji. Da vidimo faktino gde smo na kraju
svega toga.
Ja mislim da mi imamo dobar narod, meutim, mi sa narodom ne radimo. Upravo ba
informativni sistem je katastrofalan. Izvinjavam se kolegama, vi niste krivi, jednostavno,
niti vas kontroliemo, niti dajemo prave kadrove, da bi imali bolji informativni sistem.
Siguran sam, vidite da su ustae rat izgubile, a preokrenule su ga u svoju korist. U vreme
izbora imali smo televiziju na Plitvicama moglo se neto uiniti, zato se nije nastavilo
istim tempom? Jednostavno informativni sistem je takav moemo da mislimo kako god
hoemo ali odradila je sve kako treba da odradi gospodo. Jednostavno problem je to je
na narod sigurno zahvatila jedna apatija koja vrlo moe biti pogubna u odreenom asu.
Jednostavno na narod nema informacija, on je podloan dezinformacijama. To moramo
da vidimo, moramo da razbijemo. Moda bi bilo dobro da pripremimo jednu tematsku
sednicu na temu morala, na temu kriminala, na temu ovih odnosa sa podrujem gore
Cazinske krajine, jer petrinjska brigada je pretrpela znaajne gubitke u ljudstvu i to na neki
nain kada se izanalizira doe se do podataka koji su zaista frapantni. Meutim, ja sam
isto u ulozi rezervnog oficira, meutim, gospodo, u razgovoru sa tim ljudima jednostavno
na sistem veze mislim na ianu vezu i na radijsku vezu, je jednostavno zastareo, i mi tu
moramo neto poduzeti da bi to osavremenili. Ja ne bih dalje duio. Toliko, uz napomenu
da ovde kada izlazimo mislim da je najlake govoriti o manama i slabostima drugih oko
sebe. Ne bih replicirao Jevanelje, jer nisam do sada bio vernik, pa nekako teko mogu da
se preorijentiem, pa kada bi postao vernik mogli bi da mi zamere oni koji su to bili celi
ivot, a jedno od onih svetih pravila kae onaj koji nije greio neka baci kamen na grenike.
Mislim da nakon svih ovih posledica rata malo je onih bilo koji bi to mogli uiniti bez
imalo grinje savesti na naem podruju. Ja bih napomenuo na kraju vi ste dobili zakljuke
Skuptine optine Petrinja sa 3. vanredne sjednice, pa zbog odreenih pitanja, zahtjeva
prema Skuptini, prema Vladi, da li emo to sada prezentirati.
Zahvaljujem.
PREDSEDNIK RAJKO LEAJI:
Na sledeoj Skuptini.
Zahvaljujem gospodinu Vojnoviu.
RANKO VUJI:
Gospodine predsednie, gospodo predsednici, uvaene kolege poslanici, gospoo
poslanik, dozvolite mi da ostajem pri svome da smo mi svi ovde to se deavalo, to
smo uli, mi smo to apsolvirali, ili smo na neki nain imali spoznaju svega ovoga i to
na taj nain smo ini mi se malo, malo u raskoraku bili sa svim ovim to se ovde ulo.
Najopasnije od svega je mrak u kome se nalazi na narod. Mrak izazvan medijima i
109

informativnim prostorom, koga na ovim prostorima uopte i nema. Tu su manipulacije


strane. Manipulacije, podmetanja, intrige, dezinformacije, interpretacije, najmanje ima
informacija onih pravih informacija, gde bi narod znao da procjeni gdje na kom nivou i u
kojoj mjeri e moi i smoi snage da se odbrani. Otkazivanjem mandata UNPROFOR-u
od strane Hrvatske mi smo praktino dovedeni pred svren in i to na najgori mogui
nain. Poslali su naj jednu estitku u kojoj su nam kazali ta mi i koliko od prilike
vrijedimo. Problem svega toga je bio onaj na pristanak na neke razgovore gde su svi
postavljali svoje uslove, a mi smo se hvatali za njih i prihvatali kao neke dogovore i neke
sporazume koji e Bog zna kako nama pomoi. Sutina svega je bila taj plan Z-4 i sutina
svega je bila proglas ona rezolucija Savetu bezbednosti, jer smo mi teritorij Hrvatske i
samo u okviru Hrvatske moemo nai neki svoj prostor. Ja u tom prostoru kao i svi vi ne
bi mogao da ivim, ne bismo hteli da ivimo, a ivot se tako ne bi ni zvao u tom prostoru.
Ima nas na alost razliitih po tom pitanju, veoma razliitih.
Gospodin predsednik Vlade, je svaki put, posle svakog sporazuma govorio kako gospodin
Miloevi ima ispravnu politiku. Ne bih ja ulazio u politiku predsednika Miloevia,
meutim, dozvolite mi da kaem da smo mi ovde traili neku slamku spasa za Republiku
Srpsku Krajinu. Srpski radikali su bili protiv ovih sporazuma. Mi smo protiv njih tada bili
i sada smo. Pitam sam ako se sjeate dobro ta e se desiti onog momenta kada se otkae
mandat UNPROFOR-u sa auto-putem? Tada je jedna grupa naih uvaenih poslanika
razgovarala o Zapadnoj Slavoniji bez prisustva ovoga parlamenta samo su nam saoptili
svoju odluku. To je greka, na koju smo mi pristali samim tim niti smo zadovoljili ni
narod koji nas je izabrao, i poslao ovde, niti smo zadovoljili sebe. Mogli smo u datom
momentu radi mira u kui pristati na to saoptenje gde su gospoda poslanici iz Zapadne
Slavonije pristali da se otvori auto-put. Auto-put nakon odlaska snaga UNPROFOR-a e
verovatno zaposeti snage hrvatske vojske ili policije. Dakle, treba se opet tui sa njima.
Treba nai prostora i treba nai novih rtava koji e pasti za neto to je bilo nae. Srpski
radikali ne samo u Republici Srpskoj Krajini, nego i u Republici i u svim srpskim zemljama
podravaju predsednika Martia u njegovoj odlunosti da brani Republiku Srpsku Krajinu
do poslednjeg ovjeka. Oni su i spremni na to, mi emo to i ostvariti.
Dozvolite mi samo na kraju, gospodo poslanici, da kaem da je bezbedonosna situacija
na podruju Republike Srpske Krajine katastrofalna. Narod je uplaen, prestraen, posebno
ponienje je bilo ova poslednja plata u Vojsci koja je iznosila od 25-30 i neto dinara. Da li
je smiljena ili ne, da li je bila iznuena, ili ne, mi radikali u ime Poslanikog kluba Srpske
radikalne stranke traimo potpuni izvjetaj Vlade povodom tog stanja. Nadalje, unutar
naroda ne postoji ni malo optimizma. Zato i kako? Ne znam!
Vlada svi mi znamo u onom dijelu istonom u kojem ivimo je najee u Beogradu.
Oni su tamo imaju izvanredno dobre automobile, prekrasno se oblae svaka ast.
PREDSEDNIK RAJKO LEAJI:
Izvolite zavrite gospodine Vuji, samo nastavite.
Pustite neka ovek kae svoje miljenje.
RANKO VUJI:
to se tie ovih dobacivanja iz klupe njih ne bih elio da komentariem, oni su najbolje
o sebi kazali. Hvala lijepo.
PREDSEDNIK RAJKO LEAJI:
Zahvaljujem.
Gospodin ore Damjanovi:
110

ORE DAMJANOVI:
Gospodine predsednie, gospodo predsednici skuptina, gospodo poslanici, kolege,
dozvolite mi da se osvrnem na realizaciju zakljuaka sa prole Skuptine, vezane za realizaciju
ekonomskog sporazuma sa Republikom Hrvatskom.
Pre svega, to se odnosi na otvaranje Auto-puta i na Zapadnu Slavoniju.
Imate zakljuke, sada ih neu proitati, verujem da ih se sjeate. Izvriu analizu onoga
to je do sada uinjeno. Iiu jednim redosledom da izvrim analizu onoga to je do sada
uinjeno, to se trebalo uiniti i to nije uinjeno. Ne elim ni prejudicirati da li se ta moglo
vie uiniti, ili nije ovde je na vama da o tome razmislimo i da donesemo sud. Veoma dobro
znamo da Auto-put pod veoma jakim tenzijama morao biti pod navodnicima otvoren 21.
decembra kada je i otvoren. Veoma dobro znamo zbog ega je otvoren kao i to da je otvoren
bez tehnikih standarda vezanih za promet Auto-putem i auto-cestama. ta je uinjeno od
tada do danas na naem podruju vezano za sigurnost, vezano za sve ono to je zakljueno
na Skuptini, osim to je delimino saniran kolovoz. Kada kaem delimino, kada kaem
saniran, saniran je u veoma tekim uslovima kada je padao sneg sa hladnom masom, a to
se zna koliko se ta moe tada uiniti. Da bi bezbednost koliko-toliko bila sigurna iskopani
su kanali na sporednim prilazima Auto-putu kao i zapreavanje lomljenim kamenom. To je
bukvalno sve to je uinjeno do danas na Auto-putu.
Ono to je bilo veoma aktuelno kod nas, jeste dogovor, odluka o izgradnji dijela
sporednih saobraajnica koji omoguuju povezivanje iz jednog dijela naselja, sa jedne
strane Auto-puta i druge strane. Bukvalno Auto-put je presjekao Zapadnu Slavoniju. Izuzev
nadvonjaka kojima se moe normalno prelaziti sa jedne na drugu stranu. Hitno je se prilo
realizaciji izgradnje jedne komunikacije koja je povezivala jedno naselje koje je istureno
na istonoj strani Zapadne Slavonije prema Gradici sa magistralnim putem OkuaniGradika, kako put do nas nije izgraen do kraja iako je prva faza bila samo do izlaska
na petlju to je takoe neshvatljivo, jer e morati imati zaobilaznicu. Zbog ega je trebalo
izgraditi? Jednostavno, to skrauje put do tih pozicija za 18 km a taj put je svega dug 2800
metara. Znai, nije izgraen zbog nedostatka sredstava i zbog nedostatka naftnih derivata.
Veoma znaajan objekt koji se mora sanirati, a vjerujem oni koji su prolazili tim dijelom ili
doli auto-putem, ili ili auto-putem videli su kako izgledaju naplatne kuice, gde milicija
kontrolie i vri kontrolu na auto-putu, gde carina radi, pediterska sluba radi. Znai, hitna
sanacija upravne zgrade kod bive naplate mora se sanirati. No, meutim, do danas nije ni
poela sanacija radi nedostatka sredstava i nemogunosti da se pree realizaciji i vrenja te
adaptacije.
to se tie sanacije prilaza odnosno prilaz i sanacija tehnike opreme auto-puta kako
sam naveo do sada nije uinjeno nita. Kada to kaem mislim horizontalno vertikalnu
signalizaciju, mislim na ogradu, mislim na branike, polubranike i svega ostalog to se
nalazi u sastavu auto puta. Sagledavajui plan Z-4 mnogi indikativni momenti vezani za
Zapadnu Slavoniju prisutni su i ljudi iz Zapadne Slavonije se otvoreno pitaju da li je sve
ono kako razmilja Vlada Republike Hrvatske ve u debeloj realizaciji. To govorim zbog
toga radi nerealizacije svega onoga to je dogovoreno a to nije iz odreenih objektivnih
ili subjektivnih stvari mogue bilo realizovati. Ovde se postavlja pitanje, odnosno zapadni
Slavonci i realizacija plaanja prolaska auto-putem od strane Republike Hrvatske odnosno
za vozila strane registracije u nafti koja nam je obeana poetkom februara kao prvi
kontingent, ali do danas koliko mi je poznato nije realizirano, barem takva nije dola u
Zapadnu Slavoniju. Pitamo se zato? Da li smo na neki nain ovde izmanipulisani, da li
111

su ona sva silna obeanja dati svesno a realizacija ostavljena po strani i za neko odreeno
vreme ne znam. Svim ovim ve neodreenim problemima koji se vuku unazad 2-3 godine,
stvara se plodno tlo za jedno haotino stanje meu stanovnitvom, jedno trusno tlo gde se
ljudi otvoreno pitaju ko nas opet prodaje, spremaju kofere, djelove pokretne imovine i trae
utoite u Republici Srpskoj ili Saveznoj Republici Jugoslaviji. Kolega poslanik iz Pakraca
Grozdani, nije htio ili nije eleo da kae u parlamentu da u januaru iz njegovog podruja
je iseljeno 11 porodica. Iselili su se radi problema koje je naveo, da ima podneseno zahtjev
za daljnji 20 i nemojte me hvatati za rije koliko porodica. Za podruja koja su siromana
stanovnitvom koje nema dovoljno snage za samoodbranu pokuajte da zamislite ta to
znai. Haraenje po Zapadnoj Slavoniji, samo dolazi do kulminacije od petokolonaa svih
vrsta hrvatske propagande do vlade koja nije u stanju ili jo uvijek nema dovoljno snage da
pojede ve zagrieni vrui krompir koji je zagrizla a koji se zove Zapadna Slavonije, njen
strateki poloaj, njen geopolitiki poloaj stavljajui taj deo vrsto na noge. S obzirom
na komunikacijski i telekomunikacijski poloaj. Mi se moramo gospodo ovim problemom
veoma snano uhvatiti u kotac ukoliko elimo da jedna deo Krajine ostane u sastavu
Krajine, da jedan deo Krajine mora i da bude prisutan u mislima itavog Parlamenta,
a takoer i izvrnih organa u Republici Srpskoj Krajini. Mi emo verovatno ve u toku
sledea 2-3 dana na podruju Okuana imati jednu znaajnu vanrednu Skuptinu optine
proirenu gde emo se duboko i nairoko pozabaviti novonastalim problemima.
Ja ovog trenutka nisam htio, ali moram da pomenem prisustvo strahovito u velikoj
ekspanziji proirenog i svakim danom sve jaeg verca, zaprepaujue koliko se veoma brzo
iri a da organi koji zato moraju da vode brigu nisu u dovoljnoj mjeri osposobljeni ja bih to
tako rekao da se uhvate u kotac i da se to sprei. Veoma negativna pojava strahovito koja
utie negativno na stanovnitvo je jo jedan dodatni element sa svom svojom teinom koja
unosi destabilizaciju na tlo Zapadne Slavonije.
Ja bih ovde iako je bilo diskusija to se tie vezano za eventualnu pomo Savezne
Republike Jugoslavije ili Republike Srbije, vezano koliko doe do napada na Republiku
Srpsku Krajinu kako e ulogu oni imati i hoe li pruiti tu pomo Zapadnoj Slavoniji,
odnosno Republici Srpskoj Krajini.
Ja bih potencirao da ipak nai predsednici i jedan i drugi i trei smognu snage i da
otvoreno porazgovaraju o tom problemu sa predsednicima kako Savezne Republike
Jugoslavije tako i Republike Srbije, da se ipak zna na emu smo.
Iskoristio bih jo jedan momenat ovde da citiram u jednom dijelu a posle svoje
razmiljanje pesnika Kovaevia, koji kae u ta verovati? Verujem u neprijatelje jer ivot
posveuju meni, verujem u zlo koje me nikada ne ostavlja, verujem u nepravdu koja uvek
ide ispred mene, verujem u sve nevolje jer ih u izobilju ima, verujem i u smrt koja jo jae
veruje u mene. ovek ne moe da ivi bez vere, u ta verovati?
U ta ovek da veruje a da ne bude upotrebljen i izneveren? U ta verovati svim svojim
biem a da ne bude samo zaveden i ostavljen? Kada ovo govorim ne elim da aludiram
na silne konvoje zapadnih slavonaca koji su nali svoje utoite negde daleko od rodnog
ognjita, potrebu da veruje civilizacija koristi tako to namami jedan deo oveka, nahrani
jedan deli njegove potrebe, a celog oveka podjarmi zauzda, osedla. Civilizacija uzima
samo jedan jedini deo vaskolike potrebe da se veruje u prirodu i samo vee ivog oveka
njegove pretke, potomke sadanjost i budunost. Za uzvrat mu nudi deo vere da za njom
ide kao prema mamcu.
Hvala.
112

PREDSEDNIK LEAJI RAJKO:


Zahvaljujem.
Gospodine generale, ako dozvolite pre Vas se javio Vasa Gavrilovi.
VASA [GAVRILOVI]:108
Pozdravljam oba predsednika, Predsednitvo i sve moje kolege poslanike i kolegicu.
Iskreno reeno dolazim do iskuenja da i promenim to prezime, jer mi ovo ponueno
stvarno vie odgovara.
(Aplauz u sali)
Rekao bih neto isto o UNPROFOR-u to nisu kazali drugi tako da se po neemu
ne ponavljamo. Nisam uo naprosto neke stvari koje vi sigurno znate isto kao i ja, koje
se dogaaju i deavaju ali nismo jednostavno danas o tome porazgovarali. Vi znate
UNPROFOR je stigao, obradio je jedan deo koliko na tetu, toliko na korist, ali on je radio
u jednom momentu kada je taj svet koji je razbio Jugoslaviju radio jednu preku radnju a
njegova je radnja bila kada se uhvate avnojevske granice republika. Mi smo u tom prvom
momentu bili stavljeni po stranu, a stavljeni smo po stranu zbog toga to je tvri orah bila
Bosna i naa braa u Republici Srpskoj. Verujem da je taj tvrd orah i uinio neto da su
se oni trenutno odrekli reavanja toga problema da bi odradili to bre onaj posao za koji
su jo vie opredeljeni sauvati avnojevsku granicu Hrvatske. Nije ni udo to mi danas u
ovom momentu na neki nain dolazimo do ovog problema. Mene ni malo ne udi ni ovaj
momenat otkazivanja UNPROFOR-a, UNPROFOR od strane Tumana i Hrvatske. Ja
mislim da to Tuman nikada se ne bi odluio a da nema podrku i nagovor sa strane. To je
nama u potpunosti sasvim jasno.
ta iza toga stoji? Iza toga stoji jednostavno da pomeni najverovatnije potka u njihovom
pritisku Hrvatska e pristati na produenje UNPROFOR-u ali Hrvatskoj e odraditi se
neto od strane te Evrope i Zapada, zbog toga to e ona pristati na produenje. Bojim se da
tu ne bude i neega gorega. Bojim se da ne bude crva razdora meu sve etiri srpske zemlje,
bojim se ak da ne bude ponuda skidanja nekih sankcija dalje kako bi se dalje sve izvrio
pritisak na nas da pod nekim ili bilo kakvim uvjetima ostajemo u toj Hrvatskoj.
Prema tome, o tome mi moramo vie razmiljati. Jer ini mi se svet je davno razradio
neke stvari a ja vjerujem da su one i priznate bar nekome u srpskom narodu. Meutim, one
moraju da budu iste i jasno, ja se ak mogu rei i ne bojim da e neko imati snage u toj
Srbiji u toj Jugoslaviji, da po skidanju sankcija na neki nain vri pritisak na nas i srpsku
stranu. Bojim se onoga crva koji na neki nain moe za kratko vreme da stvori od nas
apatine jedne prema drugima i da se stvari ne odvijaju onako kako bi to trebalo.
Drugo, to je ovde bilo posebno vano i to su ljudi govorili to je poziv na jedinstvo.
Nikada nam nije potrebnije nego danas. Jer je to jedini put opstanka. Meutim, tu se
krije jako ozbiljnih i opasnih stvari. Ja nisam za jedinstvo po svaku cenu da produimo po
starom. Ako je to jedinstvo onda nam ono ne treba. Ja sam za jedno drugo jedinstvo. Ja
sam za jedinstvo u kome emo mi hteli ne hteli morati napraviti pomake, pa mi smo ili na
dole od rata pa na ovamo, umesto na gore. Da ne kaem sivom ekonomijom, profiterima,
vercerima i da ne govorim redom. Mnogi su utopljavali se u njih umesto da te probleme
reavamo. Ja sam za jedinstvo ali da uemo zajedno jedni drugima oi u oi da te probleme
ponemo da reavamo. Znate ta me boli. Narod ne vjeruje vie nikome. Taj narod treba da
odradi glavni deo posla, jer i po meni i po vama spremamo se za rat. On ne veruje ni Vladi,
108

U izvorniku pogreno pie ubrilovi.

113

ni Parlamentu, ne veruje ni sudstvu, ne veruje ni policiji, a mi ne verujemo Vladi. Vlada


moda ne veruje policiji, ne vjeruje sudstvu, negde je puklo, sistem ne radi, opet smo doli
u situaciju da se ne moemo finansirati. Dolazimo u situaciju da nas neko od pomoi treba
da finansira. Tu bi nam bila uasna stvar. Tu bi nam bio kraj. Kada bi nas finansirali neko od
pomoi, tako to bi nam dao pomo, on bi sigurno prestao da ispunjava svoje obaveze i ta bi
njegova pomo bila 5 ili 10% od njegovih stvarnih obaveza. Sistem bi pao.
Prema tome, pomoi ne treba, iz pomoi ne smemo da drimo ni Armiju ni nikoga, nego
sistem moramo da zaivimo. Odozgo sve treba da krene, a ne odozdo. U tom smislu kaem
mi jednostavno moramo zajedno i Vlada i gospodin predsednik i general i svi zajedno sesti
i razgovarati o ovim problemima i na terenu praviti pomake. Na narod mora jednom da
vidim da se jednostavno i Skuptina i Vlada sukobljava sa tim problemima. Ovaj narod
moe podneti velike rtve. On moe da ivi sa manjom platom, ali on ne moe da ivi u
ovakvoj situaciji gde mi kaemo u interesu jedinstva, moramo produiti po starom. To ne
ide ljudi. Narod e pristati da ivi, a uo sam neki dan u Vukovaru da je proseno primanje
150 dinara. Moe i sa 50 verovatno da se izvue, ali njemu e malo biti i 1000 ako vidi
na koji nain, na neki nain kod nas stie taj dohodak i kako ljudi jednostavno kod nas
na terenu deava se da ljudi dobijaju po 5-6 hiljada dolara mjeseno u Dalju od draoca
UNPROFOR-a a ne daju obaveze nita. Zakon je tamo rekao 35%. Vlada nije uradila
nita, na terenu se deava da ti ljudi koji treba da ree taj problem dolaze kod draoca
UNPROFOR-a i sada taj draoc UNPROFOR-a na neki nain pravi raun prihoda i
rashoda. Ispada da je optina duna njima. Da li seljak koji je najugroeniji u ovoj situaciji,
da li on pravi svoje prihode i rashode kod razrezivanja poreza. Sigurno ne radi. Mi smo
doneli jednu dobru odluku 35% na dohodak. Mi smo u Dalju ubrali 5000 dinara. A to bi
mogli ubrati od jednog draoca UNPROFOR-a.
Prema tome, hteli ne hteli mi moramo otvoreno jedni drugima rei ili moemo uraditi
ili bar da ponemo da radimo neto pa da taj narod uvidi da je neko otiao u zatvor, da je
nekome uskraen rad ili da je oduzeto bilo ta. Pa jednostavno u vremenu kada ni levo oko
ne veruje desnom jer desno ara. Narod je uasan, moda i nije toliko stanje da ne kaem
kritino ali on ga tako i vidi. Sigurno da jeste dosta kritino. Dajmo to narodu do znanja da
on vidi da smo mi krenuli od poetka, da smo nekoga zatvorili, da smo napravili primanja
vea, da priliv u budeta je vei, da radimo neto zajedno. Mene je potpuno razoarao jedan
ministar koji je pre dva dana u Vukovaru rekao kako ljudi mi to moemo da krenemo kada
jednostavno u to je ukljueno 50% ljudi u Krajini, pa da je 80% onih 20% moraju daju
sve od sebe ako imaju vlast da naprave neto. Ako se utope, nee napraviti nita. Zbog toga
to jednostavno moramo napraviti neto moramo raditi zajedno.
Ja predlaem da mi sednemo i da ubudue radimo zajedno, sve dok se ne vidi neki
pomak unapred.
Na kraju, rekao bih neto o Armiji.
Sramota je ovo to se deava. Armija ne moe da bude finansirana ispod nivoa proseka
zaposlenih. Takvi ljudi sa tim primanjima ispod 100 dinara, a potpukovnici i ta ja znam
tamo ne mogu i nee imati ni snage da brane Krajinu.
Znai, hteli ne hteli mi moramo sudbinu da delimo zajedno. Zbog toga pozivam
jednostavno vas da i jedna od prvih rasprava bude sticanje toga dohotka i finansiranja
Armije. Ovo to se deava to je bruka i sramota.
Hvala.
114

PREDSEDNIK RAJKO LEAJI:


Zahvaljujem gospodinu Gavriloviu.
General eleketi, pa Petar Cvetanovi.
ELEKETI:109
Gospodo predsednici, uvaeni narodni poslanici, ovde je par dobronamernih narodnih
poslanika dalo svoje vienje. Ja mislim i oseam se dunim da na njih i odgovorim.
Ja bih poslaniku ubri110 par puta na Skuptini gde sam prisustvovao doiveo sam ga kao
patriotu na osnovu reenica koje je slagao i pravog oveka, borca kako je govorio.
Mislim, njegova konstatacija da je pitanje kako e oficiri reagovati u datom trenutku i ta
e biti kada bude i ko e napustiti, ko e pobei, gospodine ubra ja ne mogu sada da vidim
gde ste, ali ja mogu da vam kaem da ja neu pobei.
Ja sam imao priliku 1991. godine da pobegnem, pa nisam pobegao. Neko je to i uinio,
pa se vratio ponovo nazad.
to se tie boja, mislim da nam je to primer Republika Srpska i njihovih oficira kojima
je ukinuto primanje, pa su ponovo u stroju i komanduju, i rukovode jedinicama za koje
su nadleni. Bilo je ovde gospodo isto naznaka i vienja i kako sam rekao dobronamernih
kritika na Vojsku i na sve ono to se deava. Vojska ivi organizam sastavni deo naroda u
sastav srpske Vojske Krajine imali smo 19. tj 23-eg, 62.000 tj. 67.000 ljudi. Ti ljudi su takvi
kakvi su od najboljih pa do one druge krajnosti i do nevaljalih. Zato ne bi smeli generalno
da uzimamo da onaj koji nosi uniformu i preko njega da dajemo sliku itavom korpusu
srpske Vojske Krajine.
Ima nekih stvari koje ja moram da iznesem koje bi stvarno nama u Vojsci pomogli kako
bi bolje radili, kako bi bolje bili organizovani i kako bi odbrambeni sistem stvarno bio bolji.
Ja u samo neke naznake ovde izneti. Ja sam se trudio da sve zapiem, ali ete mi dozvoliti
bez obzira to ste umorni da ja dam tj. proitam ono dvadesetak reenica to su moji
saradnici i ja sastavili da vas informiem ta je to rak rana samo po jednom segmentu a to je
materijalno-finansijsko poslovanje, tj. muke koje mi u srpskoj Vojsci Krajine imamo i kako
predlaemo i kako emo proi ako ovako nastavimo. Imamo gospodine doktore, korpuse
koji nemaju lekare. Ne moe srpska Vojska Krajine da 160 lekara koji su pobegli samo sa
ove regije vratimo nazad. Zato je potreban neko tj. neko mora da uradi, a taj neko zna se ko
je to. To je drava. Zato bih molio da povuemo parolu izmeu Vojske i njene nadlenosti i
drave kao institucije koja mora da stoji iza Vojske i da Vojska zna ko je iza nje.
Sledee, vi se jako dobro seate koliko je bilo lino i na moju adresu upueno rei srbi
zato 161 kasnije, odnosno 202 ljudi liili slobode i stavili tamo gde im je mesto. Od tih
161, ja razumem da su 10 ili 20 zato to faktorologija i administracija nije bila dobra, ali ne
razumem radi demokratije da moe da bude puten ovek koji je jedanaestostruki ubica, bez
obzira da li je on ubio ovoga ili onoga. Taj i dan-danas eta sa bombom u depu sa pukom
na obarau i naravno sa metkom u cevi. Ako je to demokratija, onda smo mi otili u drugu
krajnost. Ja to kao vojnik tako gledam, moda nisam u pravu.
Pitanje 11. korpusa, i ja se gospodo udim kada mi je komadant korpusa general
Lonar111 izvestio da je duan 300 tona brana raznim pekarama i to dravnim, pa onda
109
110
111

Milan.
Milan.
Duan.

115

ispadne i nekom privatniku, ne zato to je general Lonar neastan ovek, nego zato to se
mora kao general snalaziti da bi Vojska mogla da ima hleba i da bi mogla da preivi.
Kada to govorim, onda naravno moram ovde da kaem da mi nita nije tee nego kad
mog generala Bjelanovia112 pomonika aljem svakodnevno ili kada je to u mogunosti da
se sastane da mi kao Vojska traimo za preivljavanje naftu i odmah nadovezujem da imamo
tenkove koji su vraeni sa Bihakog tj. Kladukog pravca iji su sada rezervari prazni. Ja sam
ovde, izvolite gospodo, a ja kao komadant i do mene dopire da neki put provejava, doi
emo da se menjamo, da hoe rotaciju, da se smenjuju, ja sam pripreman, nema problema.
Polaem za sve raune. Naftu ne mogu da drim u depu. Neko meni kao komadantu
mora tu naftu obezbediti. Mi poteemo do tih mera da privatne pumpe blokiramo, na sebe
navlaimo srdbu i pravimo od Vojske ono to nije Vojska. Zato? Ko za to odgovara? Ja sam
spreman ovde, tj. pripravan, ja sam pripravan da polaem raune za svaku aktivnost koja je
Srpska vojska i Krajina radila. Ovde sa ponosom govorim od kada sam doao na elu Srpske
vojske Krajine nije ni stopa zemlje izgubljena. Nije izgubljena i nee biti izgubljena, ako
radimo kako se ovde dogovaramo.
(Aplauz u sali)
Ako se razvodnjavamo, ako se pripremamo da idemo u vidu lastinog repa, ako su
automobili pripravni, onda tu sree nema sigurno da emo rat izgubiti. Nema te ustaije
koja moe srpskog borca u poloaju sa pukom u ruci trezne glave da istera sa poloaja. Nije
se jo takav ustaa rodio i nee se roditi.
Gospodine doktore, est baterija se nalazi naih gore na poloaju koji tuku Turke, tj. tuku
borce 5. korpusa, kako ste vi nazvali mudahedine, avo bi ih znao ko su i ta su. Znai,
tuemo ih. Ja u vam kasnije izneti da su iz tih cevi ispaljeni projektili, ti pet cevi imaju
svoj resurs, taj resurs je tu gde jeste i niko mene kao komadanta Vojske ne pita gospodine
generale da li treba neto da se pomogne.
Imamo isto tako situaciju da ovde neko pita zato su sredstva veze dotrajala i slini pravci
od Sunca i etiri godine su prueni ispucale i dotrajale. Imamo lep primer, u 11. korpusu
gde se za 450.000 nemakih maraka kupili sistem Desika i kada pritisne komandir voda
uje ga komadant korpusa, ili obrnuto. I za poziciono ratovanje i za ratovanje ono to mi
predviamo na pojedinim pravcima da ide napred ako ustaija uradi.
U 39. korpusu je malo drugaije. U 39. korpusu mi kao Vojska moramo da preseemo
6-7.000 uniformi koji po nekom kanalu dolaze na prostor 39. korpusa da se ale za 5.
muslimanski korpus i da budem figurativan da se novac strpa u dep. Mislim da ima ljudi
koji bi mogli da pomognu da se sve te veze kupe i da na taj nain obezbede sigurnu odbranu
prostora pa i svoje kue, svog ognjita, svoje fabrike itd. itd.
Pita neko ta je se mislilo posle 19-tog. Ja imam dosta kritika i na mene se aludira oko
mobilizacije. Ja sam govorio jednom i ne bih eleo sada da vau panju odvlaim i da vas
zamaram. Mi smo imali podatke koji su kazivali da hrvatska vojska vri mobilizaciju,
narastanje svojih snaga koje je dolo do te mere da je brojka bila oko 60.000. Mi smo
morali da pariramo. Mi smo morali da pariramo. Ja sada ne mogu ovde i ne elim, ako
Skuptina to ne zahteva neka se postavi pitanje na dnevnom redu tematske Skuptine sa
tom tematikom pa emo ii u detalje. Kada je Vrhovni savet odbrane zasedao, ko je bio
prisutan, ta je pripremljeno, ta nije itd. Mi smo to odradili, 92% ljudi se odazvalo. Bio
je sigurno i propust u pojedinim jedinicama ali ne kalibra i ne onako kako je jednostavno
112

Mirko.

116

to neko objanjavao, nego kada su obe strane uporedili. Istina je uvek na sredini pa je
tako i tada bila. Ne treba naim stareinama puno. Ja sam molio gospodina, molio sam na
Vrhovnom savetu odbrane, ima ve osam meseci, na osnovu sagledanog stanja, evo ovde gde
mi odravamo ovu sednicu, ima slovom i brojkom 30 lanova gde su uselili ljudi koji imaju
ovde u okolini u krugu desetak kilometara kue, stambene prostorije da mogu da smeste
svoju porodicu, na divlje, bez dozvole ili sa dozvolom koja je bila tada prisutna 1992. godine
uselili su se u te stanove. Ne pominjem porodicu, suprugu, decu pa i borce. Pominjem ljude
koji imaju i drugu mogunost i svoj stambeni prostor i gde ive tamo. Do dana dananjeg
nije to uraeno. Ja od mojih saradnika imam to da moemo da uradimo u toku jedne noi
sa policijom i da se izbace na ulicu. Jedva bi neko doekao da kae evo ta radi Vojska, a ne
pita gospodo, i niste u pravu gospodine ko je to govorio da 70% reeno stambeno pitanje,
nije tano. Izvolite, pitajte Veljka Lukia Kurjaka da vidite gde ive porodice stareina u
prostoriju 4x4, majka sa sinom i erkom studentom ili zavisi koliko godina imaju. Mi te
porodice, ti ljudi hoe da dou, meutim, nemamo gde da ih stavimo. Niko mene ne pita
za to. Niko njih ne pita. Pitanje je samo da li je komunjara ili nije komunjara. Ja mislim
da smo mi sa komunjarama rasistili 1991. godine. Valjda smo pokazali do sada nismo svi
komunjare. Ja sam rekao jasno i glasno, priznajem samo onog Srbina da je vei od mene
koji je vie uradio, gde je ratovao, ko ga je vodio, ta je postigao, pa bih onoga koji pozadi
dobacuje neka doe kada zavrimo skup pa da rasistimo to.
Neke druge stvari bih sada da kaem. Kratko i jasno jer vidim da ste umorni i da ne bih
vie nekome dosaivao.
Potovana gospodo poslanici, poseban problem predstavlja materijalno obezbeenje o
emu su vam predstavnici Glavnog taba Srpske Vojske Krajine avgusta meseca 1994. godine
na tematskoj sednici Skuptine RSK detaljno izloili stanje materijalnog i zdravstvenog
obezbeenja Srpske vojske Krajine. Kada sam rekao ili ljudi na pauzi hvatali za glavu i u
jednom razgovoru kae se komadante da li je to mogue? Iz sadanjeg a i kasnijeg istupanja
na sednici Vlade moglo se zapaziti a verovatno ste i zapazili svu sloenost problema iz
ove oblasti. Posebno smo naglasili nedostatak materijalnih rezervi Srpske vojske Krajine.
Od zadnjeg skuptinskog zasedanja do danas malo se ta izmenilo na bolje. Naprotiv,
neka materijalna sredstva su istroena na Bihako-kladukom, petrovakom i glamokom
ratitu. Mislim da je ovde jedna velika nepravda uraena. Ja sam takve instrukcije dobio, ja
sam vojnik i izvravam nareenje. Nisam izvrio nareenje generala koji mi je naredio da
povuem tenkove i transportere 1991. godine, u avgustu mesecu u Okuanima. Verujem da
se neko i sea ovde koji je iz onih krajeva. Nisam izvrio zato to sam mislio da je to izdaja
srpskog naroda. Meutim, isto tako kao vojnik dobijam i sada nareenja ne da utim, nego
zbog svega i viih interesa, a sada ovde moram da kaem jer je to zatvorena sednica, da smo
mi gospodo, imali samo na bihakom 17, a na kladukom 11 poginulih boraca. Na ovom
prvom 17 teko ranjenih i na onom drugom mestu. Dali su svoje ivote za to to se u ovom
domu o tome raspravljali. To su gospoda sa Banije, sa Korduna govorili o muslimanskom
tepihu spajanju sa ustakom republikom. Odluili smo da im vratimo nazad. Vraeni su,
sada su na svojoj zemlji i sada je situacija takva kakva je. Meutim, vojnici koji dolaze iz 11.
korpusa i iz drugih korpusa pa i ovde iz 7. korpusa koji dolaze na ovo ratite. Rat je takav
da se gine i da se ranjava. Sada kada se vrati nazad sanduk onda je pitanje i postavlja se i
pripisuje se Vojsci ono to ne zasluuje. Mislim da moramo svi zajedno shvatiti i iza toga
stajati. Ako se neto odlui onda da svi delimo teret toga. Ako je uspeh da delimo svi, ako je
neuspeh da se pripie kako to ide komadantu. Komadant je uvek deurni krivac. To je tako
117

u ivotu i to tako mora biti. To ratite jedno, drugo, tree. Zbog toga da ne bi nas stavljali
u kontekst svih zbivanja, mi uvek stavljamo u meumuslimanski sukob i nije poteno da vi
kao poslanici, a dobar deo vas je i dolazio tamo. Tamo smo se i viali pa ak tamo i na prve
linije.
Ja bih ovde posebno da naglasim iscrpljenost izvora snabdevanja Savezne Republike
Jugoslavije. Jer je priznato da je Srpska Vojska Krajine za sve vreme rata crpela municiju
i osnovna sredstva iz zaliha bive JNA i dobivenih sredstava iz Vojske Jugoslavije. Poto je
ovde bilo otvoreno pitanje da li emo mi biti potpomognuti Vojskom Republike Srpske i
potpomognuti iz Savezne Vojske. Ja mislim da je srpski korpus veliki, da e patriota biti
uvek i da ih ima. Da sam jutros izveten od komadanta 15. korpusa da 30 dobrovoljaca je
dolo. Prema tome, samo treba naa dobra volja i ubeenost, a molim vas, mi to radimo
i pripremamo se kao Vojska na najgore. Ako bude neto bolje i ako rata ne bude mi
emo nastaviti da radimo sav posao to Vojska radi u miru. Mi ovog trenutka dugujemo
nabavljaima oko 5,5 miliona dinara. Doivljavamo neprijatnosti. Ja bih molio Vladu,
gospodina predsednika, Vladu i sve one, ministra odbrane, da ne doivljavamo takve
trenutke. Ne zato to je meni cilj, da ovde nekoga prozivam. Ja kao komadant najvie
prozivam, jer najvie ivih ljudi i vojnika imam pod svojom komandom. Ali bih molio da se
po nekim stvarima stvarno da vie da zajedniki to delimo.
Zato je vojnik dobio 25 dinara?
Zato je dobio 30 dinara?
Ko je bio mesec dana dobio je 60 dinara. 25 dinara je dobio onaj koji je bio manje dana
to je normalno jer idu smene. Profesionalni vojnik je dobio 148 dinara. Prema tome, to su
te relacije koje su nama izvodljive. Mi smo kao glavni tab dobili 3 miliona dinara, podeliti
na masu vojnika i to mu je to. Ja bih prvi volio kada bi vojnik imao 300, 400, 500 dinara,
ne znam ni ja koliko.
Jo samo par napomena ja bih molio vae panje, bez obzira to je to ustaija i to ih
niko ne mrzi vie nego ja, da vam kaem neke stvari proverene kako se to radi kod njih. I
jedna i druga drava stvaraju svoju vojsku i spremaju se na meusobni rat na ivot i smrt.
To smo mi ovde zakljuili. Ja sam od svog vrhovnog komadanta takav zadatak dobio i
nee vie biti gospodo lokalne agresije, nego e biti ono to oni zasluuju a to je buknue
na svim frontovima to komadanti znaju. Nemam nita protiv to je neko predloio ovde
da komadanti korpusa dou da vidite te ljude, da prozbore, da kau ta ih mui, ta je
dobro. Samo dobri poznavaoci, manjom prepirkom, veom dobronamernou moemo da
postignemo to da i Vojska bude ta koja e imati poverenje u nas koja e vas poslanike
uvaavati i sigurno da emo samo takvim nainom moi da stvorimo jednu organizaciju,
jednu celinu. Jer svi smo mi pripadnici Vojske, jedan zdrav vojni kolektiv koji e u datom
momentu moi adekvatno da reaguje. Hrvatska drava sistematski i uporno razvija svoje
oruane snage koristei za to sva raspoloiva sredstva. Pored velike pomoi koja je neminovna,
kojoj pristie iz inostranstva za razvoj Vojske odvajaju se ogromna sredstva. Obaveze prema
vojsci i odbrani su prioritetne i od njih nije poteen niko. Vojska se popularie u svim
medijima.
Ja bih ovde stao. Mi imamo drastinih primera nekih ljudi koji sa takvim uivanjem
idu prema nekim ljudima. Ja sada konkretno govorim za ljude u uniformi da je to udo
jedno. To je ravno isto onom sistemu. Ako taj dotian ima svoje slabosti, hajde te slabosti
da okrenemo da razobliimo, da mu prvo ukaemo, posle da povuemo rez i da kao takav
dobije mesto gde zasluuje. Zato podrivamo i emu to koristi? Mi na naim sredstvima
118

informisanja smo ponekada u situaciji da se stavljamo na repu. Ja nemam protiv nita. Zna
se ko je najstariji. Dajte da mi svoje mesto pod Suncem dobijemo, da moemo da kaemo,
da moemo da iznesemo, da moemo i kritiku da dobijemo. To bi samo bilo za dobrobit
Vojske i vojne organizacije. Za one koji izbegavaju tu obavezu uvedene su rigorozne kazne.
Vi znate da mi imamo negde cirka oko 28.000 tih koje nemamo ovde. Mada su oni otili
tamo gde su pravi borci zna se koji je put. Vojnim obveznicima izbeglim u inostranstvo
oduzima se imovina i dravljanstvo, a mi imamo situacije, ja to govorim odgovorno ovde
mogu da potkrepim sa injenicom da ovde gospoda to su govorila za UNPROFOR-a ima
mesto, ima kuu na tri sprata, 300-400 kvadrata, a ja kao komadant korpusa kaem da
li mogu da se smeste dva ili etiri oficira za njih nema mesta. Pa ja se sada pitam, ko je
komunjara a ko je neto drugo?
O platama profesionalnih vojnika ne bih govorio. To se rauna tamo u tim njihovim
kunama koje se kreu od 2-3 hiljade. Vi znate to smo tih desetak poubijali na Dinari da
smo nali dokumenta da imaju negde oko 700-800 maraka. Meutim, i kada mi budemo
bogatiji i mi emo imati. Vojni invalidi su posebno zatieni. Vi znate da na vojni invalidi
100% oteenje ima 123 dinara. 123 dinara ponavljam gospodo uvaeni narodni poslanici.
Ja sam imao prilike da idem meu te ljude. Znate ta kau. Ponovo u sa snajperom, samo
mi dajte snajper i nema problema, a nema obe noge.
Na kraju, da zakljuim.
Srpska Vojska Krajine, i ja kao njen komadant stojim vam na usluzi a i jasno i glasno i
precizno znamo ta nam je obaveza. Ustaija ne moe proi, za razliku od ranije, mi sem
toga to neemo dozvoliti lokalnu agresiju idemo i u aktivna dejstva kako su po planovima
razraeni. Tamo gde imamo ljudsku nadmo a ima prostora gde je tako ide se napred.
Molio bih jo jedno. Od Vlade i drugih institucija, ovo kada sam govorio nisam mislio da
uputim kritiku sudstvu, ali mislim ako neka druga re postoji za ono to je uraeno ja u
nju upotrebiti, da zbijemo redove i ne moe nam niko nita.
(Aplauz u sali.)
PREDSEDNIK RAJKO LEAJI:
Zahvaljujem.
Posebno zahvaljujem posebno zahvaljujem to general kae da se ustaije ne treba bojati.
Ja bih stvarno molio, nae drage goste koje smo mi pozvali da najpre damo prednost
poslanici[ma], da ovu taku najpre poslanici obrade. Nemojte se ljutiti.
Ja stvarno molim, da li ima neko od poslanika da smatra da treba da da svoj doprinos u
svojoj diskusiji?
Oito da nema, pa evo naem gostu Peri predsedniku Izvrnog saveta optine Dvor na
Uni.
Molim Vas samo u okviru ove take dnevnog reda.
CVETANOVI PERA, predsednik Izvrnog saveta optine Dvor na Uni:
Gospodo nemam nameru mnogo da priam, i hteo sam samo da kaem nekoliko rijei
o UNPROFOR-u.
Mislim da je UNPROFOR doao iz dva razloga. Jedan razlog je da pomogne Hrvatskoj
da se stabilizira, a drugi razlog da posmatra i utvrdi kada smo mi dovoljno slabi da da mig
hrvatskoj dravi da povlai poteze.
Mislim da plan Kontakt grupe Z-4 je provjera da li je Hrvatska u pravu kada je
povukla ovaj potez. Znai, Z-4 provjerava odluku Hrvatske, a Hrvatska je tu odluku malo
ishitrila, jer je imala obaveze prema svojim izbeglicama i prema svom puanstvu kako
119

kau i Amerika bojei se ako Hrvatska ue u rat pa ne uspe napraviti ono to je naumila,
Hrvatske nestaje. Jer, ako se ukljui Republika Srpska, ako se ukljue svesrpski narod, ako
rat bukne praktino u tome momentu Hrvatske nema. Z-4 je trebalo da bude provera da li
je dovoljno UNPROFOR snimio situaciju da li je napravio dobru procjenu. Kroz diskusiju
sam sluao da mi ne moemo nita uraditi ako je Hrvatska odluila da nas napadne. Mislim
da e Hrvatska nas napasti samo u jednom momentu, ako je sigurna u svoj puni uspeh.
Ako nije sigurna u svoj puni uspeh ne verujem da e se uputiti u tu avanturu. Znai, da
bi mi spreili, da uopte ne bi ratovali sa Hrvatskom moramo brzo da uverimo Hrvatsku
da smo mi osposobljeni da mi nemamo drugog izbora nego da se branimo. Mislim da u
ovom proteklom periodu od kada je UNPROFOR ovdje da smo mi vodili malo pogrenu
politiku jer uvek smo razmiljali da li e nas neko drugi braniti, da li e se tu ukljuiti Srbija,
da li e se tu ukljuiti Republika Srpska, da li e tu doi dobrovoljci, a malo smo polagali u
ono ta mi trebamo ukljuiti.
Ja sam siguran ako mi budemo razmiljali samo u tome kako emo se mi sami odbraniti
da nas i da hoe ostaviti Republika Srpska, ne moe, jer ako nas ostavi srpski narod van
Republike Srpske, nema ni tih zemalja. Ne moe srpski narod iveti u Srbiji u onom
momentu ako herojski pogine srpski narod u Republici Srpskoj Krajini. Ako taj narod
izgine bjeei, izgine na onaj nain kao to su 1941. godine, ustae prevarili nae pretke,
kao to su vadili ispod kaca ljude i klali, jer i oni nisu bili svjesni ta ih eka, nisu bili svjesni
siline te mrnje, onda nama nee pomoi niko. Nemonome niti hoe niti moe pomoi.
Moe se hrabrom i odlunom uvijek ne da se hoe pomoi nego se mora pomoi.
Zato jedini nain da se mi prestanemo baviti nekom visokom diplomatijom, ne moemo
mi nadmudriti ni CIJ113-u, ne moemo ni Ujedinjene nacije. Mi kao sve neka diplomatija,
mi nemamo diplomatije. Mi imamo jedino sopstvenu snagu, imamo jednu prednost to
nemamo, gubimo najvie, gubimo ivote, gubimo sve, tada je ovek najjai tada nema izbora.
To nema niko, to nemaju ni Hrvati, to nemaju ni prijatelji Hrvata, to je neto najjae. Jo
jedino moemo kada se ovde sloimo ovi poslanici i svi iz Vlade, vi ste se ponudili narodu.
Nije narod vas traio, svi ste istakli svoje kandidature, ponudili ste se da ete vi taj narod
izvesti, svi ste govorili ta e biti, da ete napraviti.
PREDSEDNIK LEAJI RAJKO:
Izvinjavam se gospodine Cvetanoviu. Tano je sve to. Mi svet o znamo. Mi smo dobili
poverenje od naroda. Mi smo odgovorni za ovaj narod i radiemo za ovaj narod. Nemojte
predavanje drati.
CVETANOVI PERA:
Ovo je samo u kontekstu da pokaem koliko je ta sloga i samouverenost koliko pomae
da bi se odstranila agresija ustaka.
PREDSEDNIK LEAJI RAJKO:
Molim vas da ide po dnevnom redu.
CVETANOVI PERA:
Ja se zahvaljujem, i izvinjavam se.
PREDSEDNIK LEAJI RAJKO:
Ja mislim da smo svi mi dali odgovor ta e biti sa nama, to neko kae da na narod vidi
tamo. Odgovor je tu jasan i glasan. Narod e ostati i mi emo ostati. Mi koji smo ostali
mi emo ostati, mi emo Krajinu sauvati, mi emo udruiti ovu Republiku zajedno sa
113

Central Intelligence Agency (CIA).

120

ostalim. Mi drugoga izlaza nemamo, mislim da nemamo potrebe da bude bilo kakva apatija
i anemija da zavlada narodom. Narodu to treba jasno i glasno rei. Ne bojimo se mi ustaa.
Napali su oni nas i u Ravnim kotarima, napadali su nas i u Medakom depu, mogu vam
rei da su oni velike kukavice. Ne treba se bojati nikoga.
Gospodine Veselinoviu izvolite.
VESELINOVI:114
Potovano Predsednitvo, gospodine predsednie Republike, gospodine komadante
Srpske Vojske Krajine, gospodo poslanici, nisam mislio da se javljam za diskusiju u okviru
ove vane teme poto je stav Vlade prezentiran od strane predsednika Vlade, ali se osjeam
kao ministar jednog resora u Vladi koji je vie puta ovdje prozvan od strane poslanika a i u
samom izlaganju predsednika Republike.
Zbog toga smatram potrebnim da kaem sledee: poto sam u finansijama u Republici
Srpskoj Krajini od poetka, od njenog stvaranja. Poznato mi je stanje koje je bilo u ovoj
sferi, prije ove Vlade, stanje koje je sada i ono ta treba initi. Stanje koje je bilo prije
ove Vlade, poznato je svima vama. Moda ne znate da je 1993. godinu, deficit budeta
Republike Srpske Krajine pokriven sa 75 miliona maraka kada se prerauna po crnom
kursu iz primarne emisije, i 60 miliona saniran privredno-finansijski sistem po odreenim
namenama. Ova vlada tih sredstava nema. Uli smo u program monetarne rekonstrukcije
i zavrili sa deficitarnim finansiranjem budeta i sve ostale javne potronje. U finansijskom
smislu, zadravanje stanja koje smo zatekli bez ovakvog vida finansiranja bio bi veliki uspeh.
Meutim, je vidljivo da je uinjeno mnogo vie. Sa 2,5 miliona deviznih rezervi, 2,5 miliona
novane mase sa kojim je krenula Republika Srpska Krajina, taj nivo je sada 50 miliona.
Devizne rezerve sa 2,5 miliona su prerasle na 35 miliona maraka. Drutveni proizvod
Krajine je porastao za 20%. Nismo imali neko vee osciliranje kada su u pitanju cijene.
Ponuda robe vidljivo je da je bilo znatno vee. Ono to je bitno, da je prvi put omogueno,
sistemsko funkcioniranje Republike Srpske Krajine, kada je u pitanju reprodukcija. Prvi put
se zna ta finansiraju optine i koje prihode imaju, koji je budet Republike, koji fondovi i
koje obaveze imaju.
Program Republike Srpske Krajine je vei, ako pogledamo i strukturu samog
stanovnitva. Ovde je komandant rekao da imamo 67.000 vojnih obveznika. Mi imamo i
55.000 penzionera, kada pogledamo u odnosu na broj zaposlenih radnika. Uspeli smo da
prvi u srpskim dravama isplatimo penzije za decembar mesec i osiguramo za januar mesec.
Prosena penzija nije na nivou koja bi moda zadovoljila, ali ipak redovna, i onaj minimum
zadovoljava, mislim da o tome vie moe da kae ministar za rad i boraka pitanja. Sa druge
strane, na nama je i 19.800 drugih nosioca, znai, kada je u pitanju invalidsko-boraka
zatita koja se pokriva direktno iz budeta. Da ne kaem sistem finansiranja kada je u pitanju
zdravstvo. Plate u Republici Srpskoj Krajini su porasle, prosena koja je bila, od 24 dinara
na 153 dinara. U okviru ovog potrebno je da kaem da finansiranje opte i javne potronje
prvi put 1994. godine je predvieno bez deficita od 1945. godine. Stalno je bilo deficitarno
finansiranje budeta i javne potronje. Teko je ovo izdrati. Kad vidimo kretanje u svijetu,
jedna Maarska iako ima mogunost deficita pokria ima 80.000 vojnika i mora to da
smanjuje, jer to ne moe da izdri. Mi smo upravo, u skladu sa tim, to moramo da se
odbranimo. I prvi zadatak koji je Vlada sebi stavila, to je priprema Republike Srpske Krajine
za odbranu. Sve mere, ekonomska politika upravo je podreena u tom smislu. Tu pripremu
114

Ratko, ministar financija RSK.

121

moemo da izvrimo samo na osnovu naih vlastitih izvora. Ne moemo se osloniti na neke
druge.
U okviru toga mi smo imali i za 1994. godinu budet koji smo mi ovde usvojili. On je
bio skroman, ali je bio u okviru naeg drutvenog proizvoda takav kakav jeste. Nismo mogli
da idemo na vei deo sredstava jer nismo imali odakle da naplatimo i kad obuhvatimo sav
drutveni proizvod.
Sa druge strane imamo 1/3 javnih prihoda koje smo ustupili, po zakonu, gradu Vukovaru
za obnovu i izgradnju grada Vukovara. Ipak, u okviru toga, mi smo izvrili budet kada je u
pitanju 1994. godine sa 78,8%. Kada su u pitanju realni izvori, ono to je bilo, taj procenat
je preko 90%. Prema predvienim sredstvima koja su predviena za Vojsku, i onaj deo koji
je bio vojni budet, nismo bili u mogunosti da pokrijemo, jer na drutveni proizvod to
ne moe omoguiti. Ali u okviru ovog procenta budet je prebacivao sredstva Srpskoj vojsci
Krajine. I u toku 1994. godine mi smo pratili sa 52 miliona i 600 hiljada, znai, tu negde.
Ono to je uticalo na neizvrenje budeta za 1994. godinu, rekao sam da su realni prihodi
bili preko 90%, moemo svrstati u tri grupe.
Prvo, ova Vlada je preuzela mandat u aprilu mjesecu i nismo imali kontrolu drutvenog
proizvoda do tog roka, pa su prihodi bili daleko manji. 5. avgust prekid ekonomskih odnosa
Savezne Republike Jugoslavije i Republike Srpske uticao je i na sam protok roba i na same
prihode koji su vezani za Republiku Srpsku Krajinu i smanjeni prihodi u novembru i
decembru, jer smo ili, komandant je ovde rekao, upravo na mobilizaciju, jer nam je pretila
agresija od strane ustaa. Bez obzira na sve ovo, Srpska vojska Krajine mjeseno je plaena
nikad ne ispod 6 miliona, da kaem, da za dvanaesti mjesec 8.700.000, prvi mjesec 1995.
godine 6.300.000 i ostaje nam mogunost 4.000.000 da se pokriju obaveze hrane od ovih
veih kombinata. Ovde je izneen podatak od strane komandanta da ima nekih obaveza u
iznosu 5 miliona i moemo na ovaj nain da se ovaj deo pokrije, za vee kombinate kada
je u pitanju hrana. Nema nikakvih smetnji ovde da se duguje veim kombinatima i kada
je u pitanju Belje i kada je u pitanju (V)Upik, Gavrilovi, Ravni kotari. Taj dio mi
moemo da pokrijemo na bazi cesija, jer imamo potraivanja po osnovu neplaenih poreza
i po osnovu mare koju imamo kod njih. Da kaem da smo izvrili blokadu korisnika
privatnih i drutvenih po osnovu neplaenog poreza u iznosu od 15 miliona.
Posebno mi je drago to se povuklo pitanje plata za Vojsku. To je mene bolelo, ja sam to
pitanje pokrenuo, jer iznos koji se osiguravao i na osnovu podataka koji su izlazili sa terena,
kada se izvede raunica, nisam mogao taj deo da saberem.
Ja ovde podravam predstavnike i poslanika Srpske radikalne stranke da se pripremi
jedna informacija i da se ona ovde iznese pred poslanike, da se izvri kompletna kontrola
isplata plata Vojsci i da se omogui Vladi da taj dio prezentira ovde na Skuptinu da ovde
raspravimo.
Ilustracije radi, ja ovde govorim, kada se digla praina za plate u julu mjesecu, ja sam na
osnovu Zakona o finansiranju javnih potreba, formirali smo Komisiju i izvrena je kontrola,
neu da navodim sve, mislim da je ovo zatvoreno, poto je vojna tajna. Ali kada se trebaju
sredstva za vojne obveznike, onda moraju, i taj deo sredstava koji je trebovan da se isplati
vojnim obveznicima. Trebovano je tada za rezervni sastav 2.900.000, naknade vojnim
obveznicima isplaeno 1.936.000, stimulacija 256.000, jednokratna pomo 49.000, fond
solidarnosti 108.000 i kod mene su doli invalidi i Udruenje boraca za kontrolu fonda. Ja
sam rekao da to nije kod mene, ne znam za fond. Ostalo je 591.000.
122

U ovom dijelu potrebno je na osnovu odluka Vlade da nezaposleni mogu da prime platu,
oni koji primaju u preduzeima da ne mogu. I zbog toga mislim da je potrebno da izvrimo
kontrolu i da vidimo i ona preduzea koja su davala potvrde itd. da pokrenemo odreenu
odgovornost. Ne moe se desiti da onaj vojni obveznik koji je na budetu, iz budeta dobio
platu da i kod Vojske dobije platu.
Isto tako, ja se ne mogu sloiti, ovde sam uo od poslanika, gde smo instituciju Vlade
sveli na to i instituciju ministarstava da tretiramo ministarstvo, ministra i njegovu torbicu,
ili predsednika Vlade i njegovu torbu. Mislim da je to institucija i da trebamo gledati
rezultate rada. Ako emo ovde odreivati kada e ministar putovati, ta e raditi, mislim da
nam ministar i ne treba. Ali, iza toga moraju stajati rezultati i za to se moraju ljudi prozivati.
Isto tako, ovde kada govorimo o odreenim trokovima koje stvaramo, svi mi koji smo na
budetu i koji smo korisnici budeta, moram da kaem, da je Vlada jedna od korisnika koja
u okviru budeta nije prema procentu otvorenih prihoda potroila i nije u tim odnosima,
kada se kae, koliko stvara trokove Vlade itd. Mislim da o tome treba da razgovaramo, ali
o tome emo malo ire razgovarati upravo kada bude izvjetaj po osnovu budeta, jer emo
izvriti kontrolu i budeta i svih korisnika budeta.
Mene ljudi sreu po Kninu i pitaju da li ste vi ministrima dali po deset hiljada da se
obuku?
Ovde treba da se zna, radi vae informacije, da predsednik Republike 103, Skuptina
Republike 109, Vladine komisije, sekretarijati 92,2% u odnosu na budet, mislim da ga
imamo, Ministarstvo inostranih poslova 40%, Ministarstvo finansija 59%, Ministarstvo
za ekonomske odnose 63%, Ministarstvo za energetiku i rudarstvo 98%, Ministarstvo
pravosua i uprave 51%, Ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede 96%, Ministarstvo
saobraaja i veza 47%. Govorim o trokovima koja su napravila ministarstva u odnosu
na plan u budetu iz stavke koje su imali. Ovo su knjigovodstveni podaci koje moemo
proveriti. Mi emo izvriti kontrolu i prezentirati Skuptini na bazi podataka.
PREDSEDNIK LEAJI RAJKO:
Gospodine ministre, bilo bi dobro da se za sledeu sednicu to pripremi i da se dostave ti
materijali, da se izvre kontrole gde sredstva odlaze kod svih korisnika.
VESELINOVI:
Na bazi inicijative od strane predsednika Republike da idemo sa posebnim zakonom
za finansiranje Srpske vojske Krajine, da predvidimo za oporezivanje svih roba i usluga u
iznosu od 8 posto.
Mi kao Vlada i ova skuptina usvojila Zakon o finansiranju Srpske vojske Krajine,
meutim ta stopa je 3%, a ne 8, a mi pripremamo upravo sada za redovno zasedanje
Skuptine koje e poeti 1. marta kompletno osnove poreskog sistema, gde emo obuhvatiti
i kompletno onaj deo pitanja koja su ovde bila reena, oko obuhvatanja odreenih radnji
sistemskih da se regulie odmah naplata ovih poreza.
Ja bih hteo predloiti, da u ovom momentu kakvom se mi sada nalazimo, da mora biti
potpuno meusobnog uvaavanja da mora biti puno vee jedinstvo i da svi organi moraju
raditi sve ono ta je u njihovoj nadlenosti i za to moraju da odgovaraju u skladu sa Ustavom
i u skladu sa zakonom.
Isto tako bih molio da se finansijska policija, znai svi radnici finansijske policije,
demobiliu i ako mogu da se mobiliu u redovan sastav policije da bi mogli da djelujemo.
123

Jo jednom ovde apelujem na meusobno uvaavanje i na puno vie jedinstva, jer nam je
ono neophodno, jer jedino tako moemo da se pripremimo za odbranu Republike Srpske
Krajine.
Hvala.
PREDSEDNIK LEAJI RAJKO:
Zahvaljujem.
Ja bih stvarno molio gospodu ministre da se drimo teme, da se drimo dnevnog reda.
Gospodine Periu samo u okviru take dnevnog reda.
Izvolite.
BRANKO PERI:
Potovani predsednie, kolege poslanici,
Zaista ne elim da duim ovo, nastojau da budem to krai, ali s obzirom da par puta
spomenut dio poslova koje ja vodim, moram reagirati.
Prvo, ministar vanjskih poslova na poetku ove skuptine je rekao, o kakvom se momentu
radi i zato je sazvana ova skuptina. Smatram da nema toga ovjeka u Krajini koji ima
pravo da stavi na kocku ivote 400.000 ljudi, a da o tome ne raspravljaju ovi ljudi koji ovdje
sjede. Prema tome, to je bio jedini razlog zato je sazvana ova skuptina. Stavljanje na kocku
ljudi u Krajini je upravo odluka oko UNPROFOR-a, oko rata i oko svega ostalog. Mislio
sam da emo danas o tome raspravljati.
Meutim, desilo se da su neki koji ovde sjede, iskoristili dananju Skuptinu opet za
neku politiku promociju. Ja ne elim da branim Vladu. Vladu emo braniti ili ne napadati
onda kada 28 poslanika zatrai izvjetaj Vlade. Tada e i predsednik Vlade i svaki ministar
moi da brani i da napada Vladu, a isto tako i svaki poslanik.
Ono to je reeno, a tie se posla koji ja vodim, gospodine generale, istina je, da je prva
grupa imala invalidninu 23 dinara, ali to je bilo sa decembrom mesecem, kada je prosena
plata bila 123 dinara. To je samo invalidnina. Ukupna primanja invalida u decembru
mesecu prve grupe 200 dinara. Ukupna primanja invalida za prvi mjesec prelazi 300 dinara
prve grupe. Prema tome, prva grupa ima tri primanja, ja sam ve to objanjavao. Primanja
invalida prate rast trokova linih dohodaka, radi se o automatici. to se tie penzija, ja u
da ponovim, ono to je rekao ministar finansija, mi smo jedina srpska drava koja redovno
isplauje penzije. Nae penzije za januar su otile. Ni u Srbiji, ni u Crnoj Gori, ni u Republici
Srpskoj nisu. I penzije prate rast dohotka, odnosno plata.
Ja sam izneo na poslove koje ja obavljam.
Hvala.
PREDSEDNIK LEAJI RAJKO:
Zahvaljujem.
Ima re predsednik Vlade.
BORISLAV MIKELI:
Potovani predsednie, potovani poslanici, ja sam savjetovao ministrima u Vladi koju
vodim, a i samom sebi, da se nakon pauze ne javljamo, nego da prvo poslanici i oni koji
su odgovorni za temu koja je bila na dnevnom redu odrade taj dio posla, a mi da budemo
disciplinovani i ekamo kraj da moemo dati odreene odgovore na neka pitanja koja su
ovde danas postavljena.
Rasprava na ovom parlamentu o Izvetaju Vlade za est meseci provedena je koncem 11
mjeseca sa dosta irokom raspravom u kojoj je Skuptina prihvatila Izvjetaj sa 53 glasa za,
7 protiv i 2 uzdrana glasa.
124

I na toj sjednici u drugom dijelu predsednik Republike, gospodin Marti, izaao je sa


svojim vienjem rada i Vlade i okvalifikovao je sa nekim elementima koji nisu bili tada u
Parlamentu prihvaeni.
Sada sam istakao da na nivou Republike Srpske Krajine, u Republici Srpskoj Krajini
imaju tri nivoa odluivanja: ono to pripada predsedniku Republike, definisano Ustavom,
ono to Vlada preuzima i koja su joj ovlaenja i obaveze takoer, i naravno, Parlament kako
najvie zakonodavno tijelo. Da li je to nekome malo ili puno? Nije moje da procenjujem. Ja
ne traim vea ovlatenja od onih koji Vladi dato po Ustavu.
Interesantno je kazati, i ja u se otprilike tako postaviti, da ne upadnem u isti sistem
kome je pribegao gospodin Marti. Ja u jo jednom da istaknem neke bitne pomake u
Republici Srpskoj Krajini, a one su nepobitne i ne mogu se ustvari paualnim ocenama
skidati.
Prvo, koncem godine dobili smo podatke od Statistikog zavoda da je u Republici Srpskoj
Krajini u protekloj godini porastao drutveni proizvod za 21 posto, to je na rast drutvenog
proizvoda u Jugoslaviji, iako je kod nas bio nii nivo, pa se rast u tom sluaju vie osea, vei
za tri puta. Devizne rezerve su uveane za 17 puta, a materijalne rezerve za 6 puta, cene na
veliko su rasle za 1,5 manje od kretanja u Jugoslaviji, broj zaposlenih u Republici Srpskoj
Krajini na stanje koje smo zatekli uvean je za preko 30 posto.
Da li se to nekome svialo ili ne, ipak, ove stvari mora da uvaava. To je iznutra
ojaalo Krajinu i ta konstatacija apsolutno stoji. Rezultati bi takoer bili daleko vei da
nije bilo blokade Jugoslavije prema Republici Srpskoj koja je zapoela 4. avgusta, pa se
permanentno pootravala da bi, naravno, nakon Nove godine doivela svoj najvei blokadni
dio, koji sa promatraima Ujedinjenih nacija, nije bilo mogue podesiti prevoz roba koje
su pod embargom, pa tako i poznati problemi sa, da kaemo, Frikom, oko koga sam
lino razgovarao sa gospodinom Pelansom,115 nije bilo mogue rijeiti, a da oni ne daju
dozvolu. Znai, nije bilo i nije ovisilo o bilo kakvom subjektivnom stavu ministra ili mene
kao predsednika Vlade, ve po strukturi robe koju su oni kvalifikovali da e verovatno biti
upuena u Republiku Srpsku za neke potrebe i mi smo tu robu kasnije prebacili drugim
putem u Republiku Srpsku Krajinu.
Nema jednoga oveka koji na bilo kakav nain moe da kae da je za eventualno dobijenu
dozvolu dao Bori Mikeliu jedan dinar. Da li je bilo eventualnog manipulisanja od onih koji
su dobijali dozvole? Sve je mogue u sadanjim vremenima. Dakle, protok roba na prelazu
Raa, pa tako i naftnih derivata imao je i nau takoer meusobnu problematinost izmeu
Republike Srpske i Republike Srpske Krajine. Ja sam o tome govorio ovde na Parlamentu.
Nafta koja je ila prema Republici Srpskoj Krajini nije nikada i nigde dogovoreno da se
ona uzima na putu od strane Republike Srpske. Da bi to dokazao nakon toliko ubaenih
intriga, morao sam preksino traiti od gospodina Rakia, ministra unutranjih poslova,
koji je potvrdio i koji e mi pismeno dati dokumenat da je to tako. To to su oni u datim
situacijama, posle toga mi nismo dizali galamu, to to nismo davali saoptenje, to je drugo.
Kao eventualnost, ili da kaem, problem koji se mogao pojaviti i pojavio se, jeste bio drugi
oblik koji je dao, odnosno jedan dio nosilaca snabdijevanja U Banja Luci kao Energo
petrol i eventualno neke privatne firme koji su imali naftu u Srbiji dobili su papire od
nas da mogu prei preko Rae, ali su njihove obaveze prema Republici Srpskoj bile 35% u
naturi ili u novcu, koje moraju platiti kada preu Republiku Srpsku.
115

Bo Pellns.

125

Istakao sam u prvom dijelu svog izlaganja da nakon 17. decembra, odnosno 15. decembra,
Odlukom u okvirima Saveta bezbednosti, naravno na potenciranje Hrvatske zaustavljeno
je prebacivanje nafte preko Rae dok se ne definiu stavovi oko naftne kompanije, odnosno
otvaranja auto-puta na 24 asa. Takav jedan vrlo teak razgovor sa dvojicom kopredsednika
imali smo u Kninu. Razgovor je vodio predsednik Republike 2. januara 1995. godine,
kada nismo uspeli da naemo zajedniko reenje oko te naftne kompanije, upravo zbog
vlasnikih odnosa i zbog naziva te naftne kompanije. Mi smo nali reenje i to reenje je
dalje ostalo potpuno otvoreno. Kako vidite i nije dolo do toga. Da smo, ustvari, prihvatili
neto to je tada bilo ponueno ili kasnije, verovatno bi bila naftna kompanija i vi bi za to
znali, ona ne postoji, jer nismo mogli prihvatiti takve vlasnike odnose.
Vraam se na pomake koji su evidentirani i neoborivi i koji govore ta smo uinili sa
proletnjom setvom, zatim etvom, i naravno, jesenjom setvom i na kraju berbom i skidanjem
usjeva? Sve je to uspjeno obavljeno. I pored toga u Istonoj Slavoniji i Sremu smo obavili
80 posto zimske brazde, obaranje ak 50 posto. A vi znate da 1993. godine nisu skinuti
usjevi. Neko valjda mora da kaem da je to istinito.
Racionalizacijom korienja nafte i derivate mi smo sa manje nafte napravili vee obrade
zemljinih povrina. To smo konstatovali i sada kada smo imali sastanak u Baranji i ako ga
neko proziva zato smo tamo bili, nismo bili na Vrhovnom savjetu. Mi smo taj sastanak
dogovorili 5-6 dana pre toga i zbog toga nisam mogao biti na ovom sastanku u petak i
istovremeno kada sam vodio sastanak u Baranji.
Nema potrebe da me gospodin Vii zbog toga proziva, jer ja sam, ustvari, dao ispriku
takvu kakve se isprika daje kada se ne moe prisustvovati jednom sastanku.
Istina, problemi sa naftom kod prelaza na Rai nisu ili onom planskom veliinom kao
to smo planirali za ovo zapadno podruje. Razvojem dogaaja koji su apsolutno ili na
tetu privrede i prihoda prema budetu odigrale su se 19. novembra kada je proglaena
opta mobilizacija u kojoj smo do sada u nekoliko navrata raspravljali. Ja nemam nameru
da poteem pitanje mobilizacije. Ali, moram kazati to se ispostavlja veoma bitan zakljuak,
veoma bitna konstatacija koja oslikava drugu sliku do mobilizacije i posle mobilizacije. Ako
nee to rukovodstvo i predsjednik Republike ili neko drugi da to uzme kao faktor koji je
potresao unutarnji dio materijalne situacije u Krajini, onda je to neobjektivno. Mobilizacijom
koja je u najveem dijelu provedena, moram da kaem, napravile su se ne male, nego
ogromne tete u privredi. Napravile su se zbog toga to su mnoga preduzea ostala na 10,
15 ili 20 odsto proizvodnje. Ja sam na parlamentu, koncem novembra meseca istakao da
e takva mobilizacija i duina njena verovatno pokazati se za dva meseca i ona se pokazala.
Ona se pokazala. Republika Srpska Krajina ima 75.000 poljoprivrednih domainstava. Niti
jedne prethodne godine nije proizvedeno vie hrane od prole godine. A najvei dio ljudi
smo prebacili na dravne jasle. Ja ne ulazim da ovde komentariem da li je trebala biti
tolika, takva, niti da imam bilo kakvu polemiku sa generalom eleketiem. Jednostavno
govorim o tome da je mobilizacija proizvela taj problem. Upravo u tom vremenu, mi smo
pustili u opticaj sredstva za oivljavanje proizvodnje u poljoprivredi odnosno po privredi.
Zbog prestanka proizvodnje u mnogim preduzeima mi smo na sednici Vlade morali da
donesemo Odluku o prolongiranju vraanja sredstava ovih poticaja.
Istiem da je obaveza privrede prema budetu oko 15.000.000 dinara, a da ga nije
mogue ostvariti, jer preduzea su blokirana i nisu bila u stanju da ta sredstva prebace prema
budetu.
126

Mi smo na poslednjoj sednici Vrhovnog savjeta odbrane zakljuili da se izvri dio


mobilizacije, da se vratimo ili da u onim proizvodnjama gde su zaista mogue da se nastavi
sa veim intenzitetom, vratimo se ak i na poetak novembra meseca, kako bi prikupili ili
proizveli dio novih roba, kako bi ih prodali. I, s druge strane, da stvorimo u ovom vremenu
novi motiv za mobilizaciju koji e sasvim sigurno biti potreban u treem mjesecu. Naravno,
u nekim optinama to nije provedeno ponovno. Danas je zaista, nije korektno, za stanje
u Vojsci ili za materijalni poloaj Vojske, uiniti odgovornu Vladu, to ona nije prebacila
sredstva koja objektivno nije mogla, a ne nije htela. udo je kada se spominju pare i da se
ne napravi usporedba upravo sa Republikom Srpskom, sa Vojskom Republike Srpske, sa
prosvetom Republike Srpske, sa milicijom Republike Srpske. Duni smo da to napravimo.
Ja vas molim da smo duni da to napravimo, a ne, ustvari, da samo ovde idemo sa kritikama
na Vladu koliko je dobila plata za prethodnih osam meseci, oko 250 dinara. Izvolite pa
pitajte njihove vojne stareine. Milicija takoe. Prosvetni radnici 20 dinara za osam meseci.
Imali smo to na sednici Vlade sada kada smo imali najavu naih prosvetnih radnika za
trajk. Tamo je i nafta skuplja, i to ne malo, nego znaajno.
Kada je rije o distribuciji nafte, onda moram da kaem, da je stanje poetkom januara,
odnosno koncem januara i poetkom dvanaestog mjeseca zaista bilo teko. U pravu je
eleketi. Ali, mi smo od 15.12. do konca skoro prvog meseca, odnosno negde 20-og kada
smo zapoeli sa ovom distribucijom, svega deset cisterni prebacili preko Rae. Nisu imali
ni drugi. Od tih deset cisterni jedna je bila sa opremom koju smo uvrstili za ovaj dio oko
naftovoda to moramo otklanjati greke, jer smo jedva uspeli da uguramo u taj konvoj.
Dakle, koncem januara stanje je bilo 240 tona kod Srpske Vojske Krajine, poetkom
februara 230 tona, MB poetkom februara 197, ili ukupno 470 plust 197.667. MUP u
sadanjem trenutku ima 55 tona D-2 i 55 tona benzina. Na lageru u rafineriji u Panevu,
dakle, ono to ne moemo da prebacimo tako jednostavno D-2 ima 2.260 tona i MB 1.370
tona. Znai, nismo u takvoj situaciji.
Na drugoj strani da vam kaem da u materijalnim rezervama Republike Srpske Krajine,
nakon ovog razgovora u subotu sa direktorom njihove direkcije ima 20 tona.
Dopremljena nafta, ovu koju smo radili u sporazumu sa Hrvatskom, naftovoda dakle
750 tona je na lageru D-2 i MB 290 tona. Za to vrijeme, nakon ovih svih dijelova, mi smo
obezbedili ovo podruje liko, Baniju, Kordun, e, da li je sada distribucija bila na svim
mestima korektna, videemo, ali u svakom sluaju, evo to je otprilike to stanje. Hou kazati
da smo u velikoj meri stvar sanirali sa naftom. Dok nismo zapoeli ovo stanje je bilo takvo
kao to je rekao eleketi.
Nakon jueranjeg boravka brana i kod predsednika Republike, a i razgovora sa mnom,
traili su da im pomognemo i mi emo im pomoi, tako smo se i jue dogovorili. Ono to
moemo da pomognemo mi emo to uiniti. Uiniemo ak i to da im dio roba koje e
ii auto-putem, a koje su vezane za banjaluki region, koje su vezane za repromaterijale
drutvenih, u prvom redu, dravnih firmi izvrimo prebacivanje u okvirima 10-15 kamiona
koliko sada moe dnevno da proe onim dijelom gde ne dostavljamo nikakve spiskove do
eneve, nego samo idemo preko UNPROFOR-a, jer smo se u subotu na sastanku tako sa
UNPROFOR-om i dogovorili, sa ove strane moe ii vie nego to je sluaj bio prije 5-6
dana.
Dalje, budet Republike Srpske Krajine u ovoj godini treba da dobije oko 80,000.000
dinara od strane Srbije. I, naravno, to nije pokazano u okvirima budeta Srbije, ali je to
tako utvreno. Molili smo rukovodstvo Srbije, gledajui na probleme koje smo imali sa
127

mobilizacijom, i velikim odsustvom ljudi i finansijske faktore tamo, da nam u naredna


tri meseca meseno prebacuju po 10.000.000 dinara. U tom prebacivanju ima zastoja. I
ovih dana treba da se prebaci najmanje 5.000.000 nakon ega emo odmah Vojsci dati
1.770.000 ono to je vezano za plate i uz onih 3.500.000 to smo dostavili to je 5.200.000.
U vreme ovakvih restrikcija kakve su nastale u okvirima celokupne drave, pogledajte,
kakva je situacija sa prosvetnim radnicima, niko ko je na budetu nije poveavao platu. Ja se
slaem i sa predsednikom Republike i sa eleketiem i sa svima drugima da je dio struktura
van ovoga koji se finansiraju iz budeta, da su, ne znam, u nekim dijelovima izili, moda i
u optinama, sa platama koje nisu, rekao bih realnost prihoda odnosno rezultata i da su se
oni podigli iznad onoga to danas ima Vojska Republike Srpske Krajine. Ali ste duni da
kaete i sledee.
Na osnovu informacije koju je dao ministar odbrane da je sa 3.100 ljudi koji su bili pod
ugovorom, da je sada 6.100 i da njihova najnia plata 170 dinara, a da se oni tretiraju kao
profesionalna vojska, a da nisu svi na poloajima, na prvoj liniji o emu se ovde mnogo i
esto puta bacaju takve kvalifikacije.
Prema tome, moramo biti oko toga realni. Ako je to dobro, neka ide dalje, ali je
nemogue, to je sada 6.000 novozaposlenih ljudi u Republici Srpskoj Krajini. U vreme,
kada si, ustvari, prekinuo jedan lanac koji je bio normalan. Mi smo u desetom mesecu imali
priliv u budet blizu 17 miliona. To znai da je to bio znaajan rezultat do tada. Ali vidite
ta se sve desilo? I to to se na odreen nain desilo sa Raom, prekida zaista protoka roba,
pala proizvodnja, mobilizacija, ja je neu ovde kvalifikovati kolika je, i da li je trebala, da li
je toliko dugo trebala da traje, ali je ona, ustvari, takva.
Naftu koju ustupamo Vojsci, hou da kaem, ne plaa se nikome, jer je naa drava firma
i to na kraju smanjuje ulazak poreza u budet. To se mora ovde kazati.
Isti je sada sluaj i sa ovih 500 tona koje smo sada ustupili Vojsci. Na drugoj strani mi
moramo devizno da platimo u INI116 Zagreb vani, a ne moemo apsolutno to prodati. Zbog
toga smo ili sa poveanjem cene na 2,5, da bi 85% postavljali u budet, upravo radi Vojske.
To je nekakav ongleraj koga smo napravili. Ako je to pogreno, treba da kaemo to je
pogreno, napravila pogreku Vlada. Poljoprivreda trai subvencije za naftu. Da li je mogue
da mi damo sada subvencije poljoprivredi takve, a ona zaista treba, ako emo imati ovakvu
situacija da se sada pripremamo, a pripremamo se za rat, onda najvei dio sredstava moramo
usmeriti za budet za Vojsku. Ja se sa tim slaem i uopte nisam drugog opredeljenja.
Znai, uz sve to, mi smo nabavili protekle godine 28.000 uniformi za Vojsku i 25.000
izama. Mislim da je dunost da se to ovde kae. Pazite 28.000 uniformi i 25.000 izama
to nije sitnica, to kota novce. Mi smo ak sredstva iz poticajnih delova to smo davali
za privredu davali da se ivaju uniforme. Molim vas lijepo, i izvolite, evo vam ministra,
podatak iznesen na Vladi, ako je netaan generale, ja onda se izvinjavam.
:
(Upadica s mesta: Ono to se zavrava jo 9.000 to kad se zavri. Prvo kada se zavri).
BORISLAV MIKELI:
Oni su to izfinansirali. Radi se o tome da smo to izfinansirali. Druga je stvar to jo neko
to nije zavrio. Mi smo to izfinansirali.
PREDSEDNIK LEAJI RAJKO:
Finansijski uraeno.
116

Industrija nafte (INA).

128

BORISLAV MIKELI:
Duan sam, poto je ovde bilo kvalifikacija i oko cigareta, oko dravnog posla, oko verca,
oko toga, ta se deava da li je drava proizvoa toga verca. Dravni posao, duan sam da i
oko toga kaem, jer je neki od poslanika takoe to potegao, kojega smo protekle godine uli
zadesio nas je sa rodom penice iz 1993. godine u silosima koja se nalazila, da kaem, i dio
problema sa tom penicom koji se nosio, vi znate, vi ste strunjaci, kakvi su bili problemi,
pogodili smo posao sa Makedonijom tabak da im prodamo 25.000 tona penice po 0,17
feninga franko granica Makedonija. Uz taj elemenat mi smo dobili 54 posto popust na
eleznici TP Srbije. Kontra smo dobili strukturu cigarete: Partner 120.000 kilograma
po 19,5 dinara, HB 32.000 po 23,50, Lord 28.000 po 31 dinara i Vek 36.000 po 18
dinara. Dakle, ukupno 4.335.000 u kompenzacijskom delu.
Na 25. sjednici Vlade Republike Srpske Krajine mi smo odredili cijenu cigareta a
mogunostima i devizne prodaje da sauvamo deviznu supstancu odnosno glavnicu zbog
toga to penicu prodali za cigarete. Cijene cigareta su utvrene: kod Partnera, dakle sa
a 19,50 na 50, unutra je 70 posto akciza, 15 posto mara i 28 posto porez; 32.000 HB
po 60 dinara; Lord 55 dinara; Vek 40 dinara. Ukupno prodajna cena cigareta od toga
je 11.000.000 dinara. U strukturi te cijene nalazi se: akciza, porez i mara. Vrsta trokova
koji su napravljeni u isporuci penice su sledei: trokovi TP 1.714.000; trokovi prevoza
kamionom 141.714.; trokovi prevoza leperom 123.000; fito-pataloki pregled 61.000;
pediterske usluge 99.724 ili ukupno 2.141.000. Nakon odbijanja zavisnih trokova neto
ostvarena cena penice je 0,35 feninga ili pare.
Molim vas, naite u Jugoslaviji ko je uspeo prodati penicu po toj ceni?
U dijelu kupovine cigareta, dijelu sredstava koja smo koristili, kupili smo patetu, mesni
doruak, graak i ono to smo izfinansirali. Dakle, ponovno vraamo neto to je za hranu.
Konsignaciona prodaja cigareta Best 73.000 kilograma po 20 dinara; Drina 25.000
po 20 dinara, Super 8.250 po 18 dinara. Ukupno 107.000 kilograma, vrednost 2.139.000
dinara. Prodali smo, i to je bilo po trgovini, 4.800.000 dinara. Ta su sredstva, dakle, ula
kroz materijalne rezerve, budet i ostali dio.
to se tie prodaje deviznog porijekla cigareta, odnosno oni koji su prodavali, najvei
dio cigareta sa konsignacionom prodajom cigareta deviznog porijekla ustupljena i jedno
dijelu privatnih firmi, njihova je obaveza da prodaju glavnicu, odnosno da predaju glavnicu
deviznu, a porezom dio u dinarima se uplauje u budet. Dakle, svakom od tih lica je
odreena cijena od strane drave. Drava nije ulazila u visinu mare od tih lica ili preduzea
koja e prodavati. Na ostvarenu dobit svako mora da plati porezovani deo dobiti. Takva je
odluka.
Nikome Vlada, a ni pojedinac, nije dao pravo da prodaje nekome sa kim se ratuje, a
pogotovo bi to najmanje mogao i ja uiniti kao predsednik Vlade. Jer, u osam mjeseci
voenja Vlade nijedan konvoj koji je traen sa hranom da ide prema Bihau nismo dozvolili
da ode.
Ako je neko hteo da neto uini, ako je daljnji lanac napravio odreeni problem, to treba
sagledati i svako neka snosi dio odgovornosti.
to se tie prodaje ulja, eera ili mesa, pogotovo vezano sa neprijateljem? Vlada tu zaista
nema nikakve veze. Mi niti smo dali ulje, niti smo dali eer, niti smo dali meso da se bilo
kome tamo prodaje.
Poveali smo ovih dana kontrolu na svim nivoima. Izneu podatak da je carina samo u
prvom mesecu ubrala 1.230.000 dinara, odnosno maraka. Pazite, u prvom mesecu. Zbog
129

toga nije dobro biti paualan. Zato? U protekloj godini ubrali smo 8.500.000, daleko vie
nego 1993. godine. Sve ete podatke dobiti na narednoj sednici. I, opalite do mile volje,
to se mene tie, ja sam nauio da primam kritike, verovatno od kada sam poeo raditi.
Ako ima slabosti, a ima ih, sigurno da nema od nas nikoga ko ne bi mogao da bude izloen
kritici. Rekao sam da sam nauio da primam kritike i kritike opservacije, jer sam radio
takav posao, vodio radnike i bio sam izloen i javnoj kritici. Niko ne moe od toga biti
poteen i niko nije odreen da samo kritikuje.
Na drugoj strani ja se nisam sluio nikakvom proizvodnjom intriga i to neu initi.
to se tie kritike Vlade ona moe da stoji, ona stoji i ja u je uvaiti. Vlada e je uvaiti.
Sve ono to smo koncem godine primjetili, da bi eventualno moglo da eskalira to se
tie trokova, mi smo kazali da pored toga to ministri nemaju dnevnice, to imaju male
plate, ne daje im pravo da odaberu neki skuplji hotel u Beogradu, kada dou na obavljanje
zadataka. Dakle, mi smo tu odluku doneli u dvanaestom mesecu i to smo presekli. Ako je
bilo, dakle, nekih slabosti na tome dijelu mi smo ih presekli. Vlada nije u Beogradu i ne
nose skupocena odjela. Bilo bi dobro da svi lanovi Vlade izau i da se demantuje ovde da li
oni stvarno nose skupocena odijela.
Protekle godine ja sam sa ministrima u nekoliko navrata preao najvei dio Republike
Srpske Krajine i nemam razloga da govorim koliko sam radio. Mislim da sami ministri
znaju da smo dosta radili. Ali svi smo izloeni kritici. Ja primam sve ono to gde e poslanici
iz podruja odakle dolaze kazati da neto Vlada nije dobro uinila, ako je to dobronamjerno,
apsolutno. Napornim pregovorima na kojima sam uestvovao dolo mi je i do pogoranja
zdravstvenog stanja, i to ozbiljnog zdravstvenog stanja noge, koju sam imao od one strane
saobraajne nesree. Valjda je potrebno i to da kaem zato to izgleda neko nee ni to da
uvaava. Nisam bio u mogunosti da sve pokrijem. I tu mogu da primim na sebe, a ne na
nikoga drugog. Kad to kaem, nisam bio u mogunosti da odrim koncem godine dve
sednice Vlade na kojima iz ovih razloga nisam bio u mogunosti, a pogotovo to sam do te
mere bio okupiran sa ovim to se deavalo kod Rae, od blokade i od te odgovornosti ta
e se desiti ako u ovom dijelu Krajine nema nafte. Zaista vam iskreno kaem, to je najvei
teret kojeg ovek moe da nosi, ako e prestati kole, ako e prestati javni prevoz, ako nee
preduzea moi da rade. Iz tih razloga hou i ovo da utvrdim, uz to to je Srbija odluila,
odnosno to je takav odnos izmeu Srbije i Republike Srpske, to je na Rai sad veoma,
rekao bih, teka blokada. Mi da nismo napravili da nismo uspeli da dopremimo ovu naftu,
neu kazati neku teu rije, ali moda bi onda stvarno tenkovi bili za ukras, a moda bi sve
ovo drugo stalo. Znai, uspeli smo da sve to premostimo.
Da li smo napravili tete politike Krajini zato to smo ili u pregovore? Mislim da smo
oko toga, i rukovodstvo na nivou Republike Srpske Krajine, zajedniki oko toga dogovarali.
Naftu smo obezbedili. Rekao bih jedna koliina koja ide iz Beograda ostavili smo je u dijelu
Zapadne Slavonije. Nismo uspjeli ono to je Damjanovi117 rekao, Damjanovi je u pravu
utoliko, to taj beneficirani dio nafte nije jo predat, u smislu onog to vozila tamo prolaze.
Ali bi zakljuak bio, nismo mogli iz objektivnih razloga da ostavrimo, gledajui na ovu
materijalnu situaciju koja je. Mislim da e te vi to uvaiti i uskoro emo se tamo nai
i mislim da emo tu stvar popraviti. Ono to bih ja hteo da kaem, taj deo moramo sa
optinom da odredimo. Znai, mora biti netko ko e biti nosilac toga to emo dati, kao
nekakv dio sredstava kad je u pitanju auto-put.
117

ore.

130

Ja sam hteo u prvom dijelu da dam dio odgovora, vie objanjenja, bez cilja da se sa bilo
kim ili polemiem ili da ja proizvedem neke nove intrige.
PREDSJEDNIK LEAJI RAJKO:
Zahvaljujem.
(Aplauz)
Poto je malo vreme odmaklo, a dosta smo raspravljali
Ima re gospodin Marti
MILAN MARTI:
Potovano predsednitvo, potovani narodni poslanici, ja i ovu diskusiju jesam i namjerno
zaotrio da se neke stvari razjasne. Vi i ja dobili ste poverenje naroda i na izborima dali
ste svoju rije da e te se boriti za narod, kako to neko ree. Ja nisam da mirim pred
problemima, ja sam zato da o problemima raspravljamo i te probleme reavamo. Ja sam kao
predsednik duan da ukaem na probleme, ne samo ovde, nego na nekoliko sastanaka i u
Erdutu sa poslanicima i sa predsednicima optina, izvrnih savjeta i gde sam sve bio, ja sam
duan da ukaem na te probleme u najboljoj namjeri.
Danas je problem odbrana. Ona je broj jedan. Meutim, ini mi se, da u praksi nije tako,
da je deklarativno tako, a zaista nije tako. Mi smo sada trenutno popravili neto goriva. Ja
sam za to da zakljuimo da se mora, mora, mora minimalno 2.000 tona ui u rezervu za
Vojsku i da se ne dira, da bude za tri mjeseca ratovanja. (Ovo se ne snima) Jer im proe
Skuptina Vlada e zaboraviti na ta svoje obaveze, ponovo e meni doi general Bjelanovi118
i rei imam samo 10 tona goriva predsednie, juri za Vladom, ja im ne mogu nita. Nije to
atak na Vladu. Naravno i poljoprivreda, i sve nam je to bitno. Ovde je da se dogovorimo i
da nalazimo najbolja reenja. Ako je u pitanju odbrana onda moramo biti svi za odbranu.
Ako moemo nai prostora za poljoprivredu, onda naimo i za poljoprivredu. Ali nemojmo
neka trea lica da u svemu tome, i da nalazi svoj interes. Zato ne postavimo pitanje, evo
tu predsednika Vlade bive ore Bjegovi koji je zajedno sa konzorcijem, sa Privrednom
komorom radio projekt drvo, gde je bio isti prihod za dravu negde oko 30.000.000
dolara. Reci ore ako ja greim. to sa tim? To je jednostavno upropaeno. Namera je
bila da se pokrenu drugi privredni kapaciteti, da bude za Vojsku, policiju, za budet, za ta
bi se koristilo. Meutim, od toga projekta nema nita. Ja sam otvoreno da razgovaramo.
Neka bude zatvorena sednica. Ali pred nama poslanicima da vidimo ta je problem.
Vlada ne odgovara meni. Pa ne mora da odgovara. Neka odgovara vama. Bojim se da nije
ni vama odgovarala. Nego, jednostavno bio je izvjetaj, neko od vas zae pa se divi Vladi,
divi se, sretan to ima takav izvjetaj, i zavri se na tom izvjetaju. Nekada treba i kritiki i
mene, nema nikakvih problema, biu sretan, svaka kritika neka ide na moj raun, slobodno
mi uputite ako je to u najboljoj namjeri i ako je to sraunato u cilju poboljanja, uopte se
ne ljutim. Neka to bude kritika i za druge i za tree i za svakoga. Tu ne treba nitko da se
ljuti. Ja sam namjerno zaotrio i da raspravljamo. Naravno, veliki je problem to Vlada nije
u Kninu. Ja hou da to postavim na dnevni red da mogu, ako treba, svaki dan da sednem
sa predsednikom Vlade i ministrom vanjskih poslova i komandantom Glavnog taba, da
vidimo ta su dravni problemi da to razmotrimo i to bi bilo normalno. Svaki dan ako
treba, svaki dan, a ne da ja njega ne vidim za mjesec dana, da mi se ne javi za mjesec dana
i da jednostavno ne znam ta u od muke. To nije nain rada. Ja bih bio sretan da imam
saradnju i molim za saradnju. Ja nemam nain kako da pristanem na saradnju, ako neemo
118

Mirko.

131

ovde raspravljati. Ja bih molio od ovog momenta da sednemo da razgovaramo ta je interes


ove drave.
Zato jesam namerno zaotrio da razgovaramo i od sutra ve neke stvari promenimo.
Ako se seate gospodo, nije to za skidanje glave nikome, ali neke se stvari moraju ispraviti.
Ovo vie dalje ne ide. Jednostavno ne ide.
Ovo to se sada desilo sa platama Vojske, ovo se vie ponoviti ne sme. Mora, ako treba,
Vlada da zaseda.
BORISLAV MIKELI:
ta se to desilo?
MILAN MARTI:
To to je sada dobila 20 dinara Vojska. To se nije smelo desiti. A ako je ve tako, onda je
bilo puno bolje, ono to sam rekao, da nije dobio niko, ali ni u pozadini, ne samo Vojska,
ni ovi po kolektivima od 400 do 1.000 dinara, a toga ima. Bilo je puno potenije, jer ljude
boli nepravda.
BORISLAV MIKELI:
Pa, jesmo li mi dijelili plate?
MILAN MARTI:
Pa niste, ali je trebala Vlada da zaseda pa da rei taj problem. Vas nije bilo. Mjesec dana
Vlada se nije sastajala. Sastala se negde u decembru prole godine i sada. To je ono to nas
sve mui.
Dakle, ja od vas samo traim saradnju i nita vie i odgovornost da svako radi svoj posao.
Nije to nikakav atak, nego da jednostavno svak radi svoj posao, nita vie. Toliko. Hvala.
PREDSJEDNIK LEAJI RAJKO:
Zahvaljujem.
(Aplauz)
BORISLAV MIKELI:
Nemam namjeru, kao to smo to inili, da sada vodim polemike, ali mislim da ovako
ponovo ishitrene i nedobronamjerne ocene o kojima e se, u stvari, prebaenh 3.500.000
i rasporeivanjem na plate Vojsci staviti na lea Vladi. Vlada je dala toliko koliko je mogla
tada dati sa budeta. Preputeno je onome ko je sredstva dobio da li e saekati da pristigne
dodatni dio sredstava pa da se podele plate ili e se taj dio preskoiti pa nee biti plate. A
nije zbog toga kriva Vlada. Jer, mi ta sredstva 5.200.000 nismo imali.
to se tie saradnje, verovatno je bolje bilo da predsednik Republike sjedne sa Vladom
i sa ministrima u Vladi, a manje ustvari da se po terenu ogovara Vlada. E, taj dio saradnje,
sasvim sigurno je teko ostvariti. Ja zaista nemam namjeru zbog ovoga u emu se nalazim,
prei emo mi preko svih stvari, niko od nas ne smije da bude previe osetljiv, zbog ovoga
u emu se nalazi Republika Srpska Krajina i narod, da se mi ne svaamo, da ne vodimo
nikakve polemike, nego zaista da svako radi svoj posao i da odgovara za svoj posao. Ja
mislim da Ti nisi radio posao od Vlade, nego svoj posao.
PREDSEDNIK LEAJI RAJKO:
Zahvaljujem.
Izvolite.
MILAN MARTI:
Ja moram da kaem i ovde da budem jasan, ne radi se o ministrima, radi se gospodine
predsednie Vlade o Tebi, kako se Ti ponaa, tako se i ministri ponaaju. Sva kritika je
132

prema Tebi, kako se Ti ponaa. Uopte se ne radi o ministrima. Ja sam sa ministrima imao
saradnju.
PREDSEDNIK LEAJI RAJKO:
Mislim da bi bilo najbolje u interesu jedinstva i svega onoga to nas oekuje da svako radi
svoj deo posla onako kako treba da radi.
Mislim da bi ovakav nain diskusije trebalo izbegavati. Da treba sesti i razgovarati
direktno.
Ja bih predloio, poto smo mi ve raspravu na jedan nain zakljuili, da mi raspravu
zakljuimo, da predloimo zakljuke, da te zakljuke usvojimo, da objasnimo naem narodu
ta smo donijeli i da naem narodu jasno i glasno kaemo da ovde hrvatska ahovnica nikad
nee vijati.
U tom smislu iz svih ovih predloga, da donesemo sledee:
ZAKLJUKE
1. Skuptina prihvata predlog Vlade u vezi sa nastavkom pregovarakog procesa sa
Hrvatskom o ekonomskim pitanjima i donosi Odluku da se prekinu i odloe pregovori
sa Hrvatskom o ekonomskim pitanjima ukljuujui politika pitanja dok Hrvatska ne
povue svoj zahtev za otkazivanje mandata mirovnih snaga Ujedinjenih nacija u zonama
pod zatitom na teritoriji Republike Srpske Krajine.
2. Skuptina prihvata predlog Vlade i donosi Odluku o proglaenju neposredne ratne
opasnosti u Republici Srpskoj Krajini, te stavlja van snage Odluku predsednika Republike
(moram rei da je ovu odluku doneo Goran Hadi 1993. godine) broj 03-3-20/1-93 i
Naredba predsednika Republike (takoe Gorana Hadia) broj 03-418/2/92.
Mislim da je ovde sve reeno.
Dajem na glasanje da se ovo usvoji.
Ko je za to da se ove odluke usvoje, neka digne ruku?
Ko je za prvu odluku?
Hvala lepa.
Ko je protiv? (Nije niko)
Ko je uzdran? (Nije niko)
Konstatujem da je ova odluka prihvaena jednoglasno. Znai da smo jedinstveni kad
treba.
(Aplauz)
Dajem na glasanje drugu Odluku, znai o proglaenju neposredne ratne opasnosti u
Republici Srpskoj Krajini, to je stavljanje van snage Odluke predsednika Republike broj
03-3-20/03 i Naredba predsednika Republike broj 03-4-18/2/92.
Ko je za to da se ova odluka ovakva prihvati?
Hvala lepo.
Ko je protiv? (Niko)
Koje uzdran? (Niko)
Konstatujem da je odluka prihvaena jednoglasno.
(Aplauz)
Potovane kolege poslanici, potovani predsednici optina, potovani predsednici izvrnih
savjeta, poto svi mi idemo na teren, mislim da nam je svima zadatak, da naem narodu
jasno i glasno ove nae odluke objasnimo, a isto tako, da se ne bojimo nikoga, pa da se ne
133

bojimo ni ustaa. Nadam se da emo se videti na redovnom zasedanju Skuptine 1. marta


1995. godine.
(Sednica je zavrila sa radom u 21 sat).
Izvornik, strojopis, irilica
HR-HMDCDR, 3., kut. 9.

36

1995., veljaa 8.
Knin
Pismo Privredne komore Vladi RSK o zahtjevu privrednika istone Slavonije za smanjenjem
cijena nafte te zatraenom sastanku s resornim ministarstvima da razmotre probleme u
privredi regije
PRIVREDNA KOMORA
tel: 0780/63-982
REPUBLIKE SRPSKE KRAJINE 078/719-221
Knin, Kralja Petra I Oslobodioca 22
faks: 0780/63-982

iro raun: 91100-637-7-271

Na znak: JN/RB-03-36/95.

Va znak:
VLADI REPUBLIKE SRPSKE KRAJINE
KNIN
Mjesto: Knin
M.P.119 Datum: 08.02.1995.
Na osnovu zahtjeva i intervencija privrednih organizacija, te zakljuaka Odbora
Regionalne privredne komore za Istonu Slavoniju, Baranju i Zapadni Srem, Upravni
odbor Privredne komore RSK je, na sjednici od 02. februara 1995. godine, raspravljao o
najnovijem poveanju cijene nafte.
Tim povodom, prenosimo vam vrlo izraeno nezadovoljstvo i energian zahtjev privrednih
subjekata, naroito iz oblasti poljoprivrede i saobraaja, da se cijena nafte vrati na prvobitni
nivo ili da Vlada to ublai odgovarajuim regresom za subjekte iz navedenih oblasti.
Posebno istiemo upozorenje na teke posljedice koje e izazvati sadanja cijena nafte. One
e biti, ili nezasijane poljoprivredne povrine ili gubitak u poslovanju ili nuno obustavljanje
saobraaja ili neuobiajeno poveanje cijena.
Upravni odbor smatra izraeno nezadovoljstvo opravdanim i respektira posljedice koje
mogu nastati ako se sadanja cijena nafte zadri.
Polazei od tih argumenata, traimo da se odluka o poveanju cijena nafte preispita ili da se
poduzmu druge mjere koje bi ublaile negativne posljedice.
Prenosimo vam, takoer, i zahtjev privrednika Regije Istona Slavonija, Baranja i Zapadni
Srem, da se u to skorijem vremenu odri sastanak predsjednika Vlade i predstavnika
resornih ministarstava, s privrednicima ove Regije, radi razmatranja problema u privredi
Regije u cjelini.
119

Prijemni peat: RSK, Sekretarijat Vlade, Knin, br. 06-5-160/95, 10. 2. 1995.

134

S potovanjem,
M.P.120 PREDSJEDNIK KOMORE
Jovan M. Kablar, [v.r.]
Izvornik, strojopis, irilica
HIC, A-161/21.

1995., veljaa 9.
Knin
Zapisnik s 31. sjednice Vlade RSK

37

REPUBLIKA SRPSKA KRAJINA



VLADA
ZAPISNIK
sa 31. sjednice Vlade RSK odrane 09. 02. 1995.
u zgradi Vlade u Kninu
Spisak prisutnih na sjednici Vlade nalazi se u prilogu ovog zapisnika i ini njegov sastavni
dio.
Odsutni: Milan Paen, Branko Petrovi, Savo trbac, Ljubia Budi, Uro Funduk, Simo
ijan.
Sjednici prisustvuju po pozivu: Svetozar Vini, Mirko Jageti.
Sjednica je poela s radom u 16.45 asova.
Za sjednicu je predvien slijedei
DNEVNI RED
1. Upoznavanje sa saoptenjem predsjednika Martia121
2. MINISTARSTVO ODBRANE
2.1. Donoenje Odluke o naknadama licima u rezervnom sastavu SVK
3. MINISTARSTVO ZA SAOBRAAJ I VEZE
3.1. Zahtjev za dodjelu na privremeno korienje bare broj DL 77434
4. MINISTARSTVO TRGOVINE I TURIZMA REPUBLIKA UPRAVA CARINA
4.1. Donoenje Odluke o otvaranju carinskog referata
5. MINISTARSTVO PROSVJETE
5.1. Zahtjev za kupnju tri automobila za potrebe Ministarstva prosvjete

120
121

Okrugli peat: Privredna komora RSK, Knin.


Milan.

135

Ad-1
Saoptenje za javnost od strane predsjednika RSK Martia (prilog br. 1122) proitao je
predsjednik Vlade Mikeli123 i dodaje da je ovo objavljeno u vie TV kua. Predsjednik
Mikeli ne odobrava postupak predsjednika RSK i predlae:
da sutra (10.02.) kao prilog na TV ide izjava ministra Tanjge,124 Veselinovia,125
Bosnia126 i Pavkovia127
da Vlada ide sa saoptenjem na osnovu Martievog saoptenja, kontraargument na
lanu informaciju.
Potom predsjednik otvara diskusiju.
Ministar Babi128 smatra da sada u javnost treba da ide samo saoptenje o odlaganju
ekonomskih pregovora.
Ministar Bosni Katastrofalna greka predsjednika Martia je egzibicionizam i to se
vie ne moe trpjeti. Insistirat u da svaki dan ministri, jedan po jedan, uestvuju u tipskim
emisijama na TV i obavjetavaju javnost o stvarnom stanju. Ministar predlae da se odri
sastanak u Beogradu s predsjednikom Miloeviem,129 kom e prisustvovati predsjednik
Marti, Mikeli, Babi, predsjednik Skuptine RSK Leaji130 radi raiavanja meusobnih
odnosa.
Ministar Vojnovi131 smatra da Vlada nije dobro organizovana; mnogo se radi, a malo
od toga se plasira u javnost. Predlae da se odri vanredna sjednica Vlade koja e obuhvatiti
ove probleme.
v.d. ministar Neboja Pavkovi osmiljene emisije na TV u kojima bi uestvovali
ministri dale bi jasniju sliku o radu Vlade RSK.
Ministar Babi je dodao da ne treba direktno odgovarati na iznesene optube.
Veina ministara je bila slina miljenja te je donesen slijedei
ZAKLJUAK
Zaduuju se ministar Veselinovi, Ratkovi,132 Tanjga, Vojnovi, Babi i predsjednik
Mikeli da napiu tekst saoptenja za javnost (prilog br. 2), a koji e se emitovati 10. 02.
1995. godine.
Ad-2
2.1. Nakon obrazloenja ministra Tanjge donesena je
ODLUKA
o naknadama licima u rezervnom sastavu SVK (prilog br. 3)
122
123
124
125
126
127
128
129
130
131
132

Ovaj kao ni ostali prilozi navedeni u zapisniku nisu pronaeni uz izvornik.


Borislav.
Rade, ministar obrane RSK.
Ratko.
Milan.
Neboja, vritelj dunosti ministra unutarnjih poslova RSK.
Milan.
Slobodan, predsjednik Republike Srbije.
Rajko.
Milivoj.
Stevo.

136

Ad-3
Poto ministar Paen nije prisutan zahtjev za dodjelu na privremeno korienje bare br.
DL 77434 (prilog br. 4) obrazloio je ministar Krika.133
Potom je g-din Jageti, poslanik, detaljnije obrazloio zahtjev Tehnobetona kao i
izvjetaj sa pregleda jedne bare i prijedlog rjeenja pitanja plovnih objekata na teritoriju
RSK (prilog br. 5).
Nakon krae rasprave donesena je
ODLUKA
za dodjelu na koritenje bare broj DL 77434 Tehnobetonu Vukovar (prilog br. 6)
Ad-4
4.1. Nakon kratkog obrazloenja g-dina Vinia donesena je
ODLUKA
o otvaranju carinsko referata (prilog br. 7)
Ad-5
5.1. Zahtjev za kupnju tri automobila za potrebe Ministarstva prosvjete obrazloio je
ministar Ratkovi. Potom je donesena
ODLUKA
(prilog br. 8)
Predsjednik Mikeli je potom obavijestio lanove Vlade o neprijatnim dogaajima koji se
deavaju na cestama, presretanje kamiona, otimanja robe, maltretiranja ljudi od strane lica
obuenih u vojne uniforme i s arapom na glavi. Predsjednik istie da je takvo ponaanje
nedopustivo.
Otvorena je rasprava:
Ministar Bosni dodao je da se neto slino desilo i njemu u Slunju na mostu.
Ministar uri134 je miljenja da ovakav problem zahtjeva vanrednu sjednicu Skuptine.
Ministar Tanjga naglaava da stiu albe od strane UNPROFOR-a o istom.
Ministar Veselinovi osuuje ovakve postupke i predlae da Vlada donese zakljuak da
se sva oduzeta roba pohrani u RUJP.
g-din Pavkovi napominje da su ovakve pojave uestale i koje potvruju postojanje
nekoliko paravojski u RSK.
Ministar Tanjga Dobar dio problema proizlazi iz injenice da je vojska praktiki postala
paraorgan i zapravo nema drave iznad nje.
Vojska mora da bude instrument drave i da se konstituie po svim kriterijumima
demokratske drave, a time bi Vlada vodila politiku tog segmenta drutva.
Nakon rasprave na prijedlog ministra Veselinovia usvojen je
ZAKLJUAK
(prilog br. 9)
Sjednica je zavrila s radom u 19.00 asova.135
133
134
135

Milivoj.
Stevan.
Prireivai su izostavili popis prisutnih na sjednici.

137

SEKRETAR PREDSJEDNIK
Savo trbac Borislav Mikeli
Izvornik, strojopis, irilica
HR-HMDCDR, 4., kut. 22.

38

1995., veljaa 14.


Okuani
Zakljuci sa sjednice Ratnog savjeta Srpske oblasti Zapadna Slavonija o provedbi priprema
za obranu toga podruja

REPUBLIKA SRPSKA KRAJINA
SRPSKA OBLAST ZAPADNA SLAVONIJA


RATNI SAVET
14. 02. 1995.
Gospodin
PREDMET: Zakljuci sa sednice Ratnog saveta odrane 14. 02. 1995. god.
PRISUTNI LANOVI:






OSTALI PRISUTNI:


Vitez Duko, Oblasno vee


Babi Lazo, K-dant 18. korpusa SVK
Dragievi Aran, predsednik SO Okuani
Grozdani Miroslav, predsednik SO Pakrac
Kresovi Stevo, SUP Okuani
Bruji Nikola, Naelnik Uprave MO
Otac Savo, SPC
Bosanac Branko, predsednik IS SO Okuani
Zebi Branko, K-da 18. K
ajatovi Jurica, K-da 8. K
Papi Jovan, SUP Okuani

Predmet sastanka: Pripreme stanovnitva i teritorije za odbranu i obaveze civilnih organa


vlasti, civilnih organa vlasti,
Stepen realizacije zakljuaka sa sednice odrane 26. 02. 1995.136
Reavanje pitanja smetaja za Vod
Po odranoj raspravi Ratni savet usvojio je sledee zakljuke:
1. Organizovati i odrati sastanak u proirenom sastavu sa:
predsednicima prvopotinjeni jedinica u zoni odgovornosti
Naelnikom Uprave ministarstva odbrane i referentom CZ
predsednicima MZ, direktorima RO,
predstavnicima KSS i SPC
136

Vjerojatno je rije o 26. 1. 1995., vidi: Dok. br. 22.

138

Na sastanku uz krae informisanje uesnike upoznati sa zakljucima Ratnog saveta i


njihovim obavezama.
ODGOVORNI: predsednici Izvrnih saveta i K-da Korpusa
Sastanci e se odrati:
16. 02. 1995. godine u 08.00 asova u kino sali i K-da Korpusa
18. 02. 1995. godine u Pakracu u 10.00 asova
2. Formirati jedinice radne obaveze od svog radno sposobnog stanovnitva koje nije
ukljueno u RJ i angaovati ga na izvoenju ininjerijskih radova u zonama odbrane jedinica.
NOSILAC: Uprava ministarstva odbrane
ODGOVORNI: poverenici CZ, predsednici MZ i komandanti jedinica u svojim
zonama odgovornosti
ROK: 20. 02. 1995. godine
3. Sva naseljena mesta pripremiti za krunu odbranu i ukljuiti u sistem odbrane jedinica.
U tu svrhu izraditi potreban broj objekata za vatreno dejstvo i zatitu i pripremiti vrste
objekte za istu namenu. Za izvoenje radova angaovati vojne i jedinice radne obaveze.
ODGOVORNI: Komandanti jedinica i predsednici MZ
ROK: 01. 03. 1995.
4. Izraditi plan zapreavanja i blokiranja komunikacija koje sa l/r izvode u dubini zone
odbrane. Planom obuhvatiti:
mesta zapreavanja
materijalna sredstva angaovanja za zapreavanje
izvrioce i odgovorne za realizaciju.
PLAN IZRAUJE: Naelnik in. 18. K
ROK: 20. 02. 1995.
ROK REALIZACIJE: 01. 03. 1995. godine
ODGOVORNI: Naelnik ininjerije i lica prema Planu
5. tabovi civilne zatite organizovae i sprovesti kontrolu te otkloniti uoene nedostatke po
sledeim pitanjima:
stanje sklonita za sklanjanje civilnog stanovnitva u naseljenim mestima
opremljenost sklonita za dui boravak, oznaenost prilaza i samog objekta
sistem uzbunjivanja stanovnitva u sluaju avio i artiljerijskog napada
aurnost i usklaenost te materijalna obezbeenost Planova za evakuaciju dece, bolesnih
i starih iz tampon zona
stanje jedinica posebne namene u CZ
NOSILAC: Uprava ministarstva odbrane
ROK: 01. 03. 1995.
6. Utvrditi stanje materijalnih rezervi na teritoriji znaajnih za voenje rata, nain
obezbeivanja i upotrebe u sluaju otpoinjanja b/d. Izvriti procene MR u privatnom
sektoru.
NOSILAC: Sekretari za privredu optina Okuani i Pakrac
ROK: 01. 03. 1995.
7. Organi dravne uprave do daljnjega ne mogu izdavati dozvole-dokumenta za iseljavanje
porodica ili pojedinaca iz zone odgovornosti Korpusa.
ODGOVORNI: Predsednik IS SO Okuani i Pakrac
139

8. Sve planirane aktivnosti pokriti medijski u cilju informisanja stanovnitva, njegove


mobilizacije, stvaranja uverenja u nunost i mogunost uspene odbrane ovog prostora i
PPD prema ustaama.
Program Srpskog radija Okuani, posebno informativnih i tematskih emisija podrediti
ovom zadatku.
Izraditi Plan nastupa najodgovornijih predstavnika Vojske i civilnih vlasti na ovu temu na
sredstvima informisanja.
Obezbediti redovno snimanje priloga o pripremama za odbranu za SRT Banja Luka.
ODGOVORNI: PKMVPiPP, direktor Srpskog radija Okuani i direktor Srpskog
radija Zapadna Slavonija.
ROK: Stalan zadatak
9. Predsednik Izvrnog saveta SO Okuani uputie pismeni zahtev Vladi za obezbeenje
potrebnih koliina goriva i repromaterijala za poljoprivredu sa rokom realizacije.
ODGOVORAN: Bosanac Branko
ROK: Odmah
10. Svi nosioci zadataka duni su ostvariti punu saradnju i koordinaciju na njihovoj
realizaciji, a nadleni organi obezbedie potrebnu saradnju i pomo gde to bude nuno.
11. Upravo MO sa vojnim odsekom preseliti u objekat br. 41., dosadanji objekat Uprave
koristie OB. Vzi dati na raspolaganje objekat OB u s. Bodegraji, a dosadanji objekat
Vod[a] optini.
Vitez Duko_________________
Babi Lazo__________________
Dragievi Aran______________
Grozdani Miroslav___________
Kresovi Stevo_______________
Otac Savo___________________
Bruji Nikola________________
Preslika, strojopis, irilica
HR-HMDCDR, 4., kut. 22.

39

1995., veljaa 14.


Okuani
Izvjee PJM Zapadna Slavonija SUP-u Okuani o stanju u postrojbi i krijumarenju
goriva od strane dijela pripadnika postrojbe
REPUBLIKA SRPSKA KRAJINA
MINISTARSTVO UNUTRANJIH POSLOVA
SEKRETARIJAT UNUTRANJIH POSLOVA
OKUANI
POSEBNA JEDINICA MILICIJE
140

Broj: 08/4-08-417/95
Okuani, 14. 02. 1995.
SEKRETARIJAT UNUTRANJIH POSLOVA
O K U A N I
PREDMET: Izvjetaj
dostavlja se.Sastavljen dana 14. 02. 1995. godine u prostorijama PJM Zapadne Slavonije u Cagama,
a u vezi radnog sastanka koji je odran 13. 02. 1995. godine u 11.00 asova sa radnicima
ove PJM.
Dana 13. 02. 1995. u 11.00 asova odran je radni sastanak PJM na kojem je prisustvovalo
30 radnika, 4 odsutna zbog bolovanja, 10 odsutno iz renog odelenja i 5 neopravdano
odsutnih radnika.
Na dnevnom redu bile su tri take i to:
nedolasci na posao
odlazak naih radnika na podruje RH zbog verca gorivom
odlazak nae jedinice na rad na AUTOPUT zbog spreavanja verca gorivom
U vezi nedolaska naih radnika na posao ili njihovog kanjenja na posao nije bilo
nikakvih posebnih komentara, to govori da oni koji nisu redoviti na poslu ne pokazuju
zainteresiranost za rad, a niti isti vide nekakvo reenje za sebe tj. da odu u vojsku RSK ili
neku drugu jedinicu.
Po pitanju odlaska radnika PJM na podruje RH zbog verca gorivom bilo je razliitih
komentara, a meu njima i ti da radnici ove jedinice nita nisu dobili to im je obeavano
u zadnje 3 godine i da njihov status nisu rjeili oni koji su to obeali, te iz tih razloga zbog
besparice i osjeanja da o njima nitko ne vodi rauna i da su preputeni sami sebi isti su
krenuli u pomenuti verc gorivom kako bi doli do njima neophodnog novca.
Iz navedenih razloga, a kod kojih su neki i opravdani, radnicima koji su ili na podruje
RH zbog verca gorivom, pruena je jo jedna ansa da zbog ranijih zasluga ostanu i dalje
pripadnici ove PJM.
Vezano za odlazak nae jedinice na rad na AUTOPUTU u vezi spreavanja verca bilo
je govora da oni radnici koji su se bavili pomenutim vercom ostanu na obezbeenju naeg
objekta, a drugi odu na AUTOPUT s tim, da od ukupno oduzetog goriva jedan postotak
goriva se odvoji i da se od tog djela jedinici kupi preko potrebna oprema (pancirni prsluci,
obua, vree za spavanje, sportska oprema i dr.), a da to ujedno bude dodatna motivacija za
posao.
Sem navedenog drugih znaajnijih zakljuaka i miljenja nije bilo.
DOSTAVITI:
1. Sekretaru SUP-a
2. Naelniku SUP-a
3. Arhiva
KOMANDIR ETE:
Prodanovi Miodrag, [v.r.]
Izvornik, strojopis, latinica
HR-HMDCDR, 10., kut. 80.
141

40

1995., veljaa 15.


Knin
Zapisnik sa sastanka predsjednika Skuptine RSK s Komandom 92. brigade SVK, na kojem
su razmatrana pitanja dezerterstva, bolovanja i materijalnog statusa pripadnika SVK
REPUBLIKA SRPSKA KRAJINA STROGO POVJERLJIVO!
SKUPTINA REPUBLIKE
PREDSJEDNIK
Broj: 01-02-04-30/1-95.
Knin, 15. 02. 1995. godine
Na zahtev Komande 92. motorizovane brigade i komandanta bataljona navedene brigade,
Predsjednik Skuptine RSK je 13. 02. 1995. godine obavio u Benkovcu razgovor sa
inicijatorima.
Sastanku su prisustvovali pored navedenih i poslanici Skuptine RSK iz Benkovca, pomonik
komandanta za pozadinu 7. korpusa te predsjednik SO Benkovac i potpredsjednik IS SO
Benkovac.
Na sastanku se raspravljalo o sledeim temama:
1) Dezerterstvo
2) Bolovanje
3) Materijalni status boraca
Komandanti bataljona i diviziona iznjeli su probleme uz najbolju nameru da se isti ree,
kako bi se eventualna ustaka agresija doekala spremno.
Navedeni su sledei problemi koje treba hitno rijeiti:
1.0. Moral boraca na niskom nivou.
1.1. U jedinicama prisutna 1/3 od ukupnog sastava.
1.2. Veliki broj ljudi predao se alkoholu.
1.3. Veliki broj ljudi na bolovanju po 30 dana, a stacionar prazan. Sumnja se da se bolovanje
kupuje. Doktore niko ne poziva na referisanje i na odgovornost.
1.4. Pojedinci su bolesni kada trebaju biti u jedinici, a kada treba naprimer voziti za Suboticu
tada su zdravi.
1.5. Masovno samovoljno naputanje jedinice.
1.6. Poseban problem je tkz. tampon zona u koju ljudi odlaze u civilnu i bez oruja. U
Gornjem Zemuniku nedavno su u tkz. tampon zoni, ubijena dva borca.
1.7. Slabo funkcionisanje osmatrake aktivnosti.
1.8. Slabo uraeno ininjerijsko utvrivanje.
1.9. Iznesen je podatak, da se izlazak iz RSK (dezerterstvo) plaa 150 njemakih maraka.
2.0. Plate boraca vie nego bedne.
2.1. Pojedini vojni obaveznici primaju platu u radnoj organizaciji ustanovi i u vojsci.
2.2. Plata komandanta bataljona manja od plate istaica u preduzeima i ustanovama i
trostruko manja od plata konobarica po kafiima.
2.3. Vojne stanove su zaposjeli uglavnom oni iji je moral na niskom nivou i koji nemaju u
vojsci neku ili nekakvu ulogu, dok su ratni oficiri uglavnom bez stanova.
2.4. Zavladala je kod ljudi anemija i ravnodunost, to moe biti uvod u tragediju.
142

2.5. Mnogi borci posebno na prvoj liniji su goli i bosi.


2.6. Profesionalne ugovore sa SVK uglavnom su potpisali ljudi iz potrebe (socijalni
sluajevi), a ne iz elje i takvih uglavnom je malo ili nimalo na prvim linijama.
2.7. Vojniki sastav su uglavnom sjede glave, dok je elitni dio ljudstva dezertirao u Srbiju.
2.8. Tehnika sredstva na niskom stepenu ispravnosti tako naprimer od voznih sredstava je
neispravno od (1/3-1/2). Posebno su problem akumulatori i gorivo.
2.9. Nedovoljno oficirskog kadra.
3.0. Za tenkove i haubice problem municije trenutno fugasna.
3.1. Lopovluk uzeo maha.
3.2. Rad vojnog suda se ne osea.
3.3. Nema jedinica za brzu intervenciju.
3.4. Privatna mnoga preduzea ne plaaju obaveze prema dravi, mnogi vlasnici van vojske.
3.5. Na prvoj liniji uvijek isti ljudi i boraca je sve manje i manje na prvoj liniji to se blii
dan D.
Da bi se stanje saniralo predlae se sledee:
1.0. Moral boraca dii na potreban nivo.
1.1. Plate uravnoteiti sa drugim strukturama.
1.2. Uravnoteiti odbranu i logistiku, to jest odbranu i radnu obavezu.
1.3. Pojaati disciplinu i one koji samovoljno naputaju poloaj evidentirati i kazniti.
1.4. Izvriti proveru svih bolovanja i kazniti lekare koji ih daju neopravdano.
1.5. Sve vojno nesposobne iz ranijeg perioda podvrgnuti reviziji njihove nesposobnosti.
1.6. Proveriti ko je u zadnja dva meseca pustio dezertere da pobegnu u Srbiju.
1.7. Profesionalne ugovore staviti na reviziju i sklopiti sa onima bez kojih ne moe odbrana,
to jest SVK.
1.8. Dovesti u funkciju osmatranje i izvianje.
1.9. Ininjerijski utvrditi linije odbrane.
2.0. Ratne oficire profesionalizirati, dokolovati i stambeno i materijalno zatititi.
2.1. Donjeti zakon o oduzimanju imovine svima koji su dezertirali.
2.2. Protiv dezertera pokrenuti krivini postupak
2.3. Ko je pustio da odseli iz Benkovca Branko trbac?
2.4. Stanove bive JNA dati u drabe i izvriti deloaciju istih.
2.5. Iznai mogunost da borci prve linije budu obueni i obuveni.
2.6. Raskinuti profesionalne ugovore sa socijalnim sluajevima raznim kuvarima,
konobarima, itd.
2.7. Izvriti provjeru o studiranju studenata, i ne studente angaovati u SVK.
2.8. Obezbediti oficirski i podoficirski kadar iz jugoslovenske vojske koji su iz RSK.
2.9. Borbenu tehniku dovesti na potreban nivo borbene gotovosti.
3.0. Obezbediti potrebnu municiju.
3.1. Sasei krae opreme i sredstava.
3.2. Vojni sud hitno aktivirati.
3.3. Formirati jedinice za brzu intervenciju.
Poto je 92. motorizovana brigada jedna od najboljih jedinica, ovi problemi su sigurno u
manjoj ili veoj meri prisutni i u drugim jedinicama, pa je obaveza sviju nas da se problemi
ree, a sa tim i odbrana RSK se die na potreban nivo.
143

M.P.137 PREDSJEDNIK SKUPTINE RSK:


Rajko Leaji, dipl. in., [v.r.]
DOSTAVITI:
1. Predsjedniku RSK
2. Predsjednik Vlade RSK
3. Komandantu Glavnog taba SVK
4. Ministru odbrane
5. Ministru finansija
6. Ministru inostranih poslova
7. Ministru zdravlja
Izvornik, strojopis, irilica
HR-HMDCDR, 3., kut. 10.

41

1995., veljaa 15.


Drni
Izvjee Opinskog povjerenitva za izbjeglice Drni Komesarijatu za izbjeglice o
materijalnom stanju izbjeglica, zdravstvenoj zatiti, oivljavanju proizvodnje, nedostatku
vode te podjeli odjee i obue
REPUBLIKA SRPSKA KRAJINA
SKUPTINA OPTINE DRNI
Optinsko povjerenitvo za

izbjeglice
Broj: 02-128/1-95
Drni, 15. 02. 1995.
KOMESARIJAT ZA IZBJEGLICE
Regionalno povjerenitvo
K N I N
Predmet: Izvjetaj o dosadanjem radu i tekuim problemima
1. Na podruju optine Drni izvren je potpuni popis izbjeglih lica. Napisana su sva
rjeenja i dostavljena u Regionalno povjerenitvo. Bilo je problema u podjeli rjeenja zbog
nefunkcioniranja PTT slube. Morali smo sami dijeliti rjeenja. Do sada smo izdali 255
rjeenja i evidentirali 657 izbjeglih lica.
2. U vezi materijalne pomoi izbjeglicama problemi su prisutni zbog kategorizacije
izbjeglica, rada javne kuhinje i smanjene pomoi od strane UNHCR-a.
3. to se tie zdravstvene zatite izbjeglica bilo je dosta problema. Naime optina Drni
nema doktora. Dolazi jednom sedmino iz Knina. U DNZ-a Drni postoji samo jedno
sanitetsko vozilo. Gorivo koje to vozilo dobija od strane UNHCR-a je nedovoljno, zbog
toga to vozilo ide po nekoliko puta u Knin, a obilazi i okolna sela. Bili smo primorani
137

Okrugli peat: RSK, Skuptina Republike, Knin.

144

intervenirati par puta iz kontigenta kojeg smo dobili za program ogrijeva. To smo uinili uz
dogovor sa predsjednikom SO Drni i sa Izvrnim savjetom optine Drni.
4. Na podruju optine Drni do sada nije bilo veih problema za smjetaj izbjeglica
zbog broja naputenih kua i stanova. Do sada smo dodjelili 230 stanova i kua. Ostali su
smjeteni kod rodbine. Sada se je situacija poela mjenjati. Postoji veliki broj i stanova i kua
kojima su potrebne sitne adaptacije. Dobili smo obavijest da je Komesarijat za izbjeglice
voljan da uestvuje u realizaciji projekta, adaptacija i sanacija stambenih objekata naruenih
usljed ratnih dejstava. Zbog nedostatka kadrova (nema ih, a i to ima angairano je u vojsci
RSK) nismo bili u mogunosti dostaviti trokovnike za objekte. To emo uiniti do 23.
februara 1995. godine.
5. Na podruju optine Drni radi Osnovna kola i tu imamo problema za djecu izbjeglica
zbog nedostatka autobusa i goriva. Posebni problem su srednjokolci koji putuju u Knin.
Program predkolskog odgoja uopte nije realiziran.
6. Programi na podruju optine Drni interesantni za izbjeglice su svakako oni to
se tiu otvaranja privrednih kapaciteta, jer je problem nezaposlenosti jedan od aktualnih
problema Drnia, meutim i te stvari stoje loe iz raznoraznih razloga (angairanost kadrova
u vojsci RSK, voda, struja, kadrovi, finansijska sredstva i t.d.) Na ovim se problemima puno
radi. Osposobljen je dio tvornice TOF-a, osposobljava se takoer Drni-plast i destilerija
PKD-a. Osposobljavanjem ovih objekata problem nezaposlenosti bi se ublaio, ako ne i
rjeio. Kad bi se otvorili i ostali privredni kapaciteti radne snage bi nam i falilo. Do sada je
stalno zaposleno 50 izbjeglih lica. Povjerenitvo je prualo pomo u zaposlenju. Velik broj
izbjeglih lica se zapoljavao sezonski u rezidbi vinograda PKD-a.
7. U ovom asu sigurno jedan od najveih problema je veoma loa snabdjevenost sa
vodom. Grad Drni ima vodu jednom sedmino a vei dio sela nema nikako. Ove probleme
nastojimo rjeiti dovoenjem vode iz jezera Manojlovac. Radovi su ve poeli. Nadamo se
da e Komesarijat pruiti pomo u realizaciji ovog posla. Dali smo 40 l goriva iz kontingenta
UNHCR-a za potrebe prevoza vode.
8. Organizirali smo raspodjelu Novogodinjih paketia za djecu izbjeglica od 1-11
godina. Viak paketia smo podjelili djeci poginulih boraca i socijalno ugroenoj djeci.
Dostavljamo prilog o distribuciji.
9. U prvom mjesecu (13. 01. 1995. g.) dobili smo 557 l D2 za potrebe ogrjevnog drveta.
Taj program nismo realizirali iz slijedeeg razloga. Naime na pumpi NIK-a u optini Drni
ostala je samo koliina nafte iz ovog kontigenta pa smo bili prinueni intervenisati sa 100
l D2. Uz suradnju sa optinskim povjerenitvom, odluku je donio predsjednik Skuptine
optine Drni i Izvrni savjet optine Drni. Dostavljamo prilog. Ostalu koliinu emo
podjeliti izbjeglim licima koji su se prijavili za obradu zemljita. Prilog emo naknadno
dostaviti.
10. Organizirali smo takoer i podjelu udbenika za O Spiridon Aleksijevi.
Podjeljena su 33 kompleta knjiga. Izvrili smo i distribuciju kemiskih olovaka i slikovnica
djeda mraza koje smo dobili iz Beograda.
11. Takoer smo organizirali podjelu obue. Isto se je dijelilo u prostorijama Crvenog
krsta. Sva izbjegla lica bila su obavjetena preko plakata koji su bili zaljepljeni na svim
javnim mjestima. Jakne, arape i majice smo organizirano dijelili, dok ostalu robu nismo.
Dostavljamo i prilog.
12. Optina Drni ima dosta naputenog i neobraenog zemljita. Nastojimo organizirati
dodjelu zemljita izbjeglim licima ali zbog nedostatka katastarske slube ovaj posao teko se
145

realizira i bez vee organizacije. Do sada se prijavilo 50 porodica koji su voljni obraivati
zemlju.
13. Sada smo angairani na ispunjavanju kartona o pruenoj pomoi. Vrimo i
kategorizaciju izbjeglih lica.
14. Povjerenitvo ima problema u radu i zbog nedostatka kancelarijskog pribora (pisaa
maina). Cijelu zimu smo proveli u prostoriji koja se ne grije.
S potovanjem!
M.P.138 Optinski povjerenik:
aki Vojislav, [v.r.]
Izvornik, strojopis, irilica
HR-HMDCDR, 2., SO Drni, kut. 2.

42

1995., veljaa 17.


Pakrac
Iz zapisnika sjednice Skuptine opine Pakrac na kojoj je razmatrana politiko-sigurnosna
situacija na podruju opine
SKRAENI ZAPISNIK
sa este sjednice Skuptine optine Pakrac koja je odrana 17. februara 1995. godine u
Pakracu.
[...]
AD 3. INFORMACIJA
a) o politiko-bezbedonosnoj situaciji na podruju optine Pakrac i o odlukama Skuptine
RSK sa izvanrednog zasjedanja od 8. februara 1995. godine
Ispred Srpske vojske Krajine informaciju je podnio komadant 51. brigade 18. korpusa
Srpske vojske Krajine p. pukovnik Stevo Harambai koji je Skuptinu upoznao sa kojim
snagama hrvatska vojska ostvaruje prisustvo na podruju Zapadne Slavonije unutar zatiene
zone Zapad i sa kojim snagama to ini na rubnim dijelovima UNPA sektora Zapad.
Komadant Harambai je ocijenio da u ovom momentu te snage ne mogu ugroziti nae
podruje, ali isto tako postoji mogunost naglih promjena. Skuptina je upoznata koje se
mjere poduzimaju da se obezbijedi aktivna odbrana naeg prostora sa ciljem kontranapada
uz pojaavanje bokova.
Skuptina je upoznata sa materijalnim potrebama jedinice i ta se sve poduzima da se
mobiliu svi materijalni potencijali, da se obezbijedi eksteritorijalna popuna jedinica, da se
ispotuje tampon zona i gdje je sve traena pomo da se poboljaju materijalni uslovi rada
jedinice posebno to se tie nabave uniformi.
Predsjednik Skuptine optine Pakrac dipl. in. Miroslav Grozdani podnio je pismenu
informaciju o politikoj situaciji na podruju Optine Pakrac koja je prilog originalu
zapisnika.
138

Okrugli peat: RSK, Optinski povjerenik Komesarijata za izbjeglice, Drni.

146

Ronevi Milan naelnik stanice javne bezbjednosti Pakrac podnio je informaciju


o aktivnostima ove stanice na suzbijanju i otkrivanju raznih provala, kraa i otkrivanju
poinioca kriminalnih i prekrajnih radnji. Istakao je materijalne probleme naroito po
pitanju tehnike opremljenosti budui da znaajnije tehnike ova stanica gotovo i nema.
Bie potrebno u cilju bolje efikasnosti traiti i nekoliko profesionalaca sa drugih podruja
kako bi se ukupni rezultati mogli podii na vii nivo.
Predsjednik Izvrnog savjeta Obrad Ivanovi podnio je informaciju o radu protekle
sjednice Skuptine RSK od 8. februara 1995. godine i o angairanju Optine Pakrac da se
maksimalno pomogne 51. brigadi Pakrac od strane Optine Pakrac.
Nakon uvodnih izlaganja predsjednik Skuptine dipl. in. Miroslav Grozdani otvorio je
raspravu po ovoj taki.
U raspravi su uestvovali:
Pukovnik Jovan Zebi, Nenad Grubii, Branko Torbica, Milan Ronevi, Pero Dodan,
Miloda Prodanovi.
Rasprava je zakljuena.
Na osnovu prijedloga koji su dati u toku rasprave Skuptina optine Pakrac je na osnovu
lana 11. stava 2. take 3. Statuta i lana 80. Poslovnika Skuptine optine Pakrac na sjednici
odranoj 17. februara 1995. godine donijela ove
ZAKLJUKE
1. Pripremiti i odrati zajedniku tematsku sjednicu o srpskom etnikom prostoru
Zapadne Slavonije Skuptina Okuani, Pakrac sa Izvrnim savjetima Optina Grubino
Polje, Daruvar i Podravska Slatina i sa predstavnicima Srpske vojske Krajine i Ministarstva
unutranjih poslova.
Na sjednici se mora zahtijevati da se dozna ta je minimum, a ta maksimum interesa
srpskih zemalja.
2. Rukovodstvo Republike Srpske Krajine mora uvaiti injenicu da je rjeenje
bezbjednosnog i teritorijalnog statusa Optine Pakrac i temeljno pitanje rjeenja prostora
Zapadne Slavonije, pa stoga traimo realizaciju pitanja tampon zone na podruju optine
Pakrac kao prve faze integracije srpskog etnikog prostora Zapadne Slavonije u teritorijalnu
cjelovitost Republike Srpske Krajine.
Uvjereni smo da imamo jasnu politiku da smo sastavini dio Republike Srpske Krajine i
da sva pitanja elimo rjeavati u sastavu i u okviru nadlenosti Republike Srpske Krajine.
3. Uputiti zahtjev Vladi Republike Srpske Krajine i javnim preduzeima od republikog
znaaja da obezbijede snabdijevanje ovog podruja deficitarnim robama ime e se sprijeiti,
otvaranjem autoputa, novonastala situacija verca, prije svega naftnim derivatima, ime se
stvara mogunost pijunae na tetu Republike Srpske Krajine.
4. Da se poduzmu sve mjere od strane Ministarstva unutranjih poslova i Ministarstva
za pravosue i optu upravu koja e sprijeiti kriminal jer drava ne moe uspjeno
funkcionisati na rascvatalom kriminalu.
5. Traimo da finansijska policija provede kontrolu poslovanja, odnosno kontrolu naplate
odgovarajuih poreza, kod privrednih subjekata, trgovinskih, ugostiteljskih, zanatskih i
drugih radnji na podruju optine Pakrac u cilju ostvarivanja pripadajueg dijela javnih
prihoda sa naeg podruja u budetu dravnih organa.
6. Bez potpune vladavine zakona neemo postii, posebno na teritoriju nae optine,
ni minimalnu sigurnost graana, a ona u znaajnom stepenu uslovljava ostatak naroda na
ovim prostorima.
147

7. Traimo hitnu realizaciju svih do sada usvojenih programa pomoi optini Pakrac
od strane Vlade i nadlenih ministarstava Republike Srpske Krajine kao i od strane
humanitarnih organizacije.
8. Zahtijevamo da organi Republike Srpske Krajine posvete punu panju materijalnoj
obezbjeenosti jedinica Srpske vojske Krajine i organa milicije na naem podruju,
uvaavajui izuzetno delikatan poloaj ovog prostora.
9. Da graevinska operativa sa podruja Optine Pakrac razmotri mogunost uklapanja
u cijene graenja na nivou Republike Srpske Krajine kako bi mogla preuzimati izgradnju
objekta koji se grade i na ovom prostoru.
SKUPTINA OPTINE PAKRAC
Broj: 020-612/95-I-01 PREDSJEDNIK SKUPTINE
Pakrac, 17. februar 1995.

Dipl. in. Miroslav Grozdani, s.r.
[]
STRUNA SLUBA SKUPTINE
M.P.139
Izvornik, strojopis, irilica
HR-HMDCDR, 15., kut. 9.

43

1995., veljaa 18 .
Ljuboti
Izvjee Civilne policije UN-a o stanju u selu Ljuboti u kojem mjetani nou naputaju
svoje domove i spavaju u kui pored Kenijskog bataljuna UNPROFOR-a
UN I ZVJETAJ
POVJERLJIVO
SEKTOR JUG

STANICA KNIN

KOORDINATE
DATUM
WJ 85-70
18/02/95
MJESTO:
LJUBOTI
STANICA MILICIJE

BROJ IZVJETAJA
S2-95-071
CIVPOL BROJ
CP 000585

PREDMET
INFORMACIJA
CIVPOL IME
HAQUE FAZLUL
KATEGORIJA: A
OBAVJETENI DANA:

PODNOSILAC ALBE
Prezime: BRAI Ime:
MARIJA
Datum roenja: / / 1942
Spol: Nacionalnost: HRVATICA
Adresa: Ljuboti Mjesto: LJUBOTI
Primjedba:

139

Okrugli peat: RSK, Skuptina optine Pakrac, Pakrac.

148

KRATAK OPIS:
18. 02. 1995. ZA VREME PATROLE U SELU LJUBOTI MONITORI SU OBAVJETENI OD KENIJSKOG KOMANDIRA NTONGAS U VEZI PUCNJAVE NA DVIJE
KUE U SELU PROLU NO OKO 20:00 ASOVA.
POSLJEDICA PUCNJAVE KOD PRVE KUE JE PAS POGOEN U NOGU, A KOD
DRUGE ULAZNA VRATA RAZVALJENA. NITA NIJE UKRADENO. SAZNALI
SMO DA MJETANI SELA TOKOM NOI NAPUSTE SVOJE KUE I SPAVAJU U
KUI PORED KENIJSKOG BATALJONA ZBOG BEZBEDNOSTI.
3 AURE SU NAENE NA ZEMLJI KOD PRVE KUE.
POTPIS MONITORA POTPIS KOMANDIRA STANICE
Preslika, strojopis, latinica
HR-HMDCDR, 23., kut. 2.

44

1995., veljaa 22.


Knin
Pismo Ministarstva obrane RSK Vladi RSK kojim se trai donoenje plana djelovanja
dravnih tijela u vrijeme ratnog stanja
REPUBLIKA SRPSKA KRAJINA slubena tajna
MINISTARSTVO ODBRANE Povjerljivo

Ministar
Pov. br. 100-1/95
Knin, 22. 02. 1995. godine
Organizacija dravnih organa u
ratu i donoenje vie Prijedloga
uredbi za ratno stanje.- i n i c i j a t i v u o b n a v lj a -

SEKRETARIJAT VLADE
KNIN

Naim aktom pov.br. 1708-1 od 21. 07. 1994. godine pokrenuli smo inicijativu za
ureenje organizacije dravnih organa u ratnom stanju, i donoenje vie prijedloga uredbi
koje bi stupale na snagu u ratnom stanju.
Da bi Ministarstvo odbrane pripremilo sva dokumenta Plana odbrane zemlje i VSO
usvojio taj plan neophodno je prethodno utvrditi da li e i kako drava i drutvo u ratnom
stanju prestrojiti, prilagoditi ili izmijeniti svoj rad u odnosu na mirnodopsko stanje. Tako
na primjer na Ustav (lan 16. stav 2.) utvruje da se ako je neophodno za odbranu zemlje
mogu zakonom ograniiti slobode kretanja i nastanjivanja (lan 78. taka 6.) ovlauje
Predsjednika Republike da moe svojim aktima ograniiti pojedine slobode i prava ovjeka
i graanina i izmjeniti organizaciju, sastav i ovlaenja Vlade i ministarstava (ova ovlaenja
u SRJ ima Vlada).
Zakon o odbrani lan 42. taka 4. obavezuje Vladu da donese odluke i preduzima mjere
za rad dravnih organa, preduzea i drugih pravnih lica u ratnom stanju, stanju neposredne
ratne opasnosti i vanrednom stanju.
149

Smatramo da nije neophodno obrazlagati zato je potrebno da postoje propisi koji


stupaju na snagu u ratnom stanju i da je interes i pravo odbrane zemlje u ratu ispred svih
drugih interesa i prava.
Poznato je da Vlade velikog broja zemalja imaju pripremljene ratne propise prema kojima
organizuju i prilagoavaju rad u ratu. Ti propisi negdje se objavljuju a negdje ne objavljuju
(ostaju do poetka rata na nivou Prijedloga), i po njima se vre planiranje i priprema za rat,
a primjenjuju se proglaenjem ratnog stanja.
Primjerak Uredbe o ministarstvima za vrijeme ratnog stanja, Republike Srbije, (sada
vjerovatno van snage), dostavili smo Sekretarijatu Vlade u prilogu akta pov.br. 1708-1 od
22. 07. 1994. godine, kao mogui pomoni materijal za razmatranje ratne organizacije
naih ministarstava i dravnih organizacija.
Ministarstvu odbrane radi planiranja odbrambenih priprema potrebna je ratna
organizacija Vlade a da li e ona biti li nee biti identina mirnodopskoj to na osnovu
sopstvene procene odluuje sama Vlada.
Oblasti dravnih i drutvenih delatnosti koje bi takoe trebalo obuhvatiti posebnom
tzv. ratnom regulativom predloio je Ministarstvo odbrane Vladi iz 1993. godine. Vlada
je na sjednici od 29. 09. 1993. g. zaduila resorna ministarstva da pripreme prijedloge, i na
tome se kod veine ministarstava sve zavrilo. Odreena ministarstva (pravosue i uprava,
trgovina, finansije, saobraaj) pripremila su uredbe i Predsjednik Republike i Vlada su ih
donijeli. Skuptina je dio njih (pravosue i uprava), stavila van snage, a deo je ostao na snazi
dok traje ratno stanje.
Koje su to oblasti funkcionisanja drave i drutva koje treba urediti posebnom ratnom
regulativom najbolje iz svog djelokruga mogu utvrditi resorna ministarstva. Tako na primjer
Ministarstvo za trgovinu i turizam ve ima iskustvo due od godinu dana sa Uredbom o
trgovini u vrijeme rata i neposredne ratne opasnosti koju je Vlada ukinula i izradom robnih
bilansa RSK u tom pogledu, te Ministarstvo finansija sa uredbama o posebnim porezima,
porezu na promet, porezu na dobit i posebnim taksama za vreme ratnog stanja i neposredne
ratne opasnosti. Od uredbi ratne regulative poznato nam je jo da je doneta Uredba o pravu
i nainu ostvarivanja prava na besplatnu i povlaenu vonju za vrijeme ratnog stanja i to bi
bilo sve.
Smatramo neophodnim da Vlada zadui resorna ministarstva da pripreme analizu
opravdanosti i potreba za donoenjem uredbi koje predlae Ministarstvo odbrane u
prilogu ovog akta. Poto se radi o aktima koja se donose u interesu jaanja odbrambenih
mogunosti i sposobnosti RSK navedenu analizu treba urediti prije svega u toj funkciji tj. u
funkciji maksimalnog prilagoavanja organizacije i funkcionisanja drave i drutva ratnim
okolnostima i najviem moguem stepenu efikasnosti u korienju raspoloivih kadrova,
materijalnih i drugih resursa koji nam stoje na raspolaganju.
Bilo bi poeljno kada bi Vlada u tom pogledu organizovala tematsku sjednicu.
Prilog: Spisak uredbi ratne regulative za razmatranje na sednici Vlade RSK u cilju
odluivanja o potrebi njihovog donoenja (3. str.)140
DPS/MM
Uraeno u 3 primerka i
dostavljeno:
140

Prilog nije pronaen uz izvornik.

150

Sekretarijat Vlade Knin MINISTAR


Ministar pukovnik
OOPP M.P.141 Dr Rade Tanjga, [v.r.]
Izvornik, strojopis, irilica
HR-HMDCDR, 5., kut. 3.

1995., veljaa 24.


Okuani
Zapisnik s 33. sjednice Vlade RSK

45

REPUBLIKA SRPSKA KRAJINA


VLADA
ZAPISNIK
sa 33. sjednice Vlade RSK odrane 24. 02. 1995.
u vili Okuanka u Okuanima
Spisak prisutnih na sjednici Vlada nalazi se u prilogu ovog zapisnika i ini njegov sastavni
dio.
Odsutni: Branko Petrovi
Sjednici prisustvuje po pozivu: Svetozar Vini
Sjednica je poela s radom u 10.15 asova.
Za sjednicu je predvien slijedei
D N E V N I R E D:
1. Pripreme za Skuptinu
Predsjednik Mikeli142 obavijestio lanove Vlade da je ova sjednica vie konsultativna i
potom je dao rije g-dinu Bosancu.143
G-din Bosanac obavjetava o ekonomskom stanju u Zapadnoj Slavoniji, o tome ta je
Vlada realizovala od zakljuaka SO Okuani kao i pozicijama Zapadne Slavonije u odnosu
na auto-put.
Dodao je da UNPROFOR ne kontrolie promet sa hrvatske strane.
Prehrambenih artikala nema u Zapadnoj Slavoniji, a ono malo dolazi iz Republike Srpske.
O stanju u Zapadnoj Slavoniji izlagali su i g-din Dragievi,144 a g-din Vitez145 je istakao da
narod Zapadne Slavonije ne misli kao i rukovodstvo.
Ministar Tanjga146 naglaava da je Vlada odradila koliko je bilo u mogunosti.
141
142
143
144
145
146

Okrugli peat: RSK, Ministarstvo odbrane, Knin.


Borislav.
Branko, predsjednik IS SO Okuani.
Aran, predsjednik SO Okuani.
Duko, predsjednik Oblasnog vijea SO ZS.
Rade.

151

Predsjednik Mikeli izraava bojazan da e dananja sjednica Skuptine imati suprotne


efekte od zamiljenih. Poto mi nismo predvidjeli za danas izvjetaj o auto-putu, a ni
pripremili ga, bit e teko dati odgovore vezano za auto-put.
Ministar Bosni147 Nismo se pripremili, ali jednom moramo izloiti sve to smo radili i
odradili, i sve treba izai na vidjelo. Nije tano da Okuani nisu dobijali dozvole za prevoz
roba auto-putem kao to izjavljuju g-din Bosanac i g-din Dragievi. ta je uraeno sa robom
te je nema, nismo mi odgovorni. Ne smijemo dozvoliti da nas kao Vladu maltretiraju. Oni
nam danas mogu napraviti predstavu, jo pred kamerama i toga se bojim bez obzira to mi
imamo dogovore.
Predsjednik Mikeli Ne smije se desiti da narod misli kao Bosanac i Dragievi.
Ministar Vojnovi148 ini mi se da se stalno Vlada dovodi pred gotov in. Moje miljenje
je da nam rukovodioci SO Okuani trebaju odgovoriti na pitanje: da li bi bili u boljoj
poziciji da auto-put nije otvoren? Narod konano treba da zna.
Ministar Budi149 Drago mi je to je g-din Vitez rekao da narod Zapadne Slavonije ne
misli isto kao i rukovodioci.
Zakljuci SO Okuana nisu zakljuci cijele Zapadne Slavonije. Ljudi, narod eli da se to
prije saniraju i zavre mostovi. To je vano.
Slinog miljenja je i ministar uri.150
Predsjednik Mikeli Rekonstrukcija mostova na Savi zavrit e se do obiljeavanja 50-te
godinjice proboja logora Jasenovac i na tom radi Ministarstvo za urbanizam, stambenokomunalne poslove i graevinarstvo. Ponaanje rukovodilaca Okuana je van civilizacijskih
okvira.
Potom je predsjednik Skuptine, Rajko Leaji, naglasio da je sjednica sazvana u Okuanima
radi politikog znaaja Zapadne Slavonije kao integralnog dijela RSK i zato ne treba dizati
tenzije po tom pitanju.
Predsjednik Mikeli Na sljedeoj sjednici Skuptine podnijet emo izvjetaj o realizaciji
zakljuaka SO Okuani, jer to za danas nije predvieno.
Skuptina treba da bude otvorena za javnost osim take Neposredna ratna opasnost koju
e izlagati ministar Tanjga i sa koje emo dati krae saoptenje za javnost.
Ako se proiri pitanje i rasprava oko stanja Zapadne Slavonije, onda moramo dati odgovore
(ministar Bosni, Budi, Krika,151 Tanjga).
Ministar Tanjga Ministarstvo odbrane je izradilo niz prijedloga svih Ministarstava i elio
bih da se zauzme stav da li idemo s tom regulativom ili ne.
Predsjednik Mikeli prihvata se pristup ministra odbrane vezano za zakonske akte i na
slijedeoj sjednici ministar Tanjga moe iznijeti pripremljene prijedloge.
Sjednica je zavrila sa radom u 12.05 asova.152
Broj: 06-5-303/95. Broj: 05-5-318/95.
Knin, 15. 03. 1995. Knin, 15. 03. 1995.
147
148
149
150
151
152

Milan.
Milivoj.
Ljubia.
Stevan.
Milivoj.
Prireivai su izostavili popis prisutnih na sjednici.

152

SEKRETAR PREDSJEDNIK
Savo trbac, [v.r.]
M.P.153 M.P.154 Borislav Mikeli, [v.r.]
Izvornik, strojopis, irilica
HR-HMDCDR, 4., kut. 22.

46

1995., veljaa 24.


Knin
Optunica Vojnog tuilatva u Kninu protiv Vukaina uria zbog ubojstva Marte Dra
VOJNO TUILATVO U KNINU
Broj: I VTK-68/94
Knin, 24. 02. 1995. godine
VOJNOM SUDU
K N I N
Na osnovu lana 6. stav 1. taka 3. Zakona o Vojnom tuilatvu, te lana 45. stav 2. taka
3., lana 261. stav 1. i lana 262. Zakona o krivinom postupku, podnosim
OPTUNICU
Protiv: VUKAINA URIA zv. Mio, od oca Vuje i majke Janje, roene Malbaa,
roenog 25. 04. 1955. godine u Bioviinu Selu, Srbin, dravljanin RSK, pismen, zavrio
osmogodinju kolu, pomonik kotlara, v/o iz II brigade.
to je
dana 23. 11. 1994. godine oko 14.20 asova u selu Vuki, u dvoritu kue ivka Dre
u namjeri da lii ivota Dra Martu, sa kojom ivi u vanbranoj zajednici, sa udaljenosti
od oko 3 metra ispalio u nju rafalnom paljbom 4 do 5 metaka iz automatske puke cal.
7,62 mm sa kojom je u jedinici zaduen, nanijevi joj time teke i po ivot opasne povrede
prostrelne rane stomaka i butine, od kojih povreda je dana 16. 01. 1995. godine nastupila
smrt imenovane u bolnici Sv. Sava u Kninu.
ime je poinio krivino djelo ubistvo iz lana 47. stav 1. KZ RSK, pa
PREDLAEM
1. Da taj sud kao stvarno i mjesno nadlean odri glavni pretres na kome da se ispita
okrivljeni Vukain uri na sve okolnosti pod kojima je dolo do ubistva Dra Marte.
2. Da se u svojstvu svjedoka sasluaju uri Slaana, uri Vuk, Dra Sava, aponja
Momir, Dra Vaso i Dra Mira.
3. Da se izvri uvid u zapisnik o uviaju, fotografski elaborat i skicu lica mesta, zapisnik o
pretresu stana i drugih prostorija, potvrdu o privremenom oduzimanju predmeta, potvrdu
o ulaenju u tui stan, i izvjetaj iz bolnice Sv. Sava u Kninu.
153
154

Okrugli peat: RSK, Sekretarijat Vlade, Knin.


Okrugli peat: RSK, Vlada, Knin.

153

4. Da se okrivljeni Vukain uri oglasi krivim, osudi po zakonu i obavee da plati


trokove postupka.
Obrazloenje
injenino stanje opisano u dispozitivu ove optunice i krivina odgovornost okrivljenog
dokazuje se predloenim dokazima i priznanjem okrivljenog.
Naime, iz dokaza prikupljenih tokom istrage i odbrane okrivljenog nesporno je utvreno
da je okr. Vukain uri dana 23. 11. 1994. godine u namjeri da lii ivota Dra Martu
ispalio u nju rafalnom paljbom 4 do 5 metaka iz automatske puke nanijevi joj time teke i
po ivot opasne povrede prostrelne rane stomaka i butine, od kojih povreda je dana 16. 01.
1995. godine nastupila smrt imenovane.155
Okrivljeni uri u toku istrage priznaje izvrenje krivinog djela izvodei u svoju
odbranu da nije imao namjeru da puca u svoju nevjenanu suprugu Martu, ve samo da je
zaplai kako bi ona krenula sa njim kui u Bioviino Selo.
Imajui u vidu naprijed iznijeto proizlazi da se u radnjama okrivljenog stiu sva obiljeja
utuenog krivinog djela, pa je stoga ova optunica i na zakonu zasnovana.

M.P.156 VOJNI TUILAC
Bani Sinia, [v.r.]
Izvornik, strojopis, irilica
HR-HMDCDR, 18., inv. br. 2660.

47

1995., veljaa 24.


Okuani
Iz prijepisa tonskog zapisa 2. izvanrednog zasjedanja Skuptine RSK na kojoj je
raspravljano o politiko-sigurnosnoj situaciji u zapadnoj Slavoniji
MAGNETOFONSKI SNIMAK
SA II VANREDNE SJEDNICE SKUPTINE REPUBLIKE SRPSKE KRAJINE
ODRANE U OKUANIMA 24. FEBRUARA 1995. GODINE, SA POETKOM
U 14.45 ASOVA
Sjednicom predsjedava Rajko Leaji, predsjednik Skuptine Republike Srpske Krajine.
PREDSJEDNIK RAJKO LEAI:
Potovana kolege poslanici.
Potovani ministri u Vladi.
Potovani komandanti Srpske vojske Krajine.
Potovani gosti.
U popisu Dokumentacionog centra Veritas Marta Dra se vodi kao vojnik i direktna rtava OS RH.
Vidi: http://www.veritas.org.rs/srpske-zrtve-rata-i-poraca-na-podrucju-hrvatske-i-bivse-rsk-1990-1998-godine/
spisak-nestalih/?txtTrazi=dr%C4%8Da&Pronadji.x=10&Pronadji.y=6; pristup ostvaren 17. 3. 2014. godine.
156
Okrugli peat: Vojno tuilatvo u Kninu.
155

154

Potovani gosti odbornici u Skuptini optine Okuani u gradu domainu.


Dozvolite da otvorim II vanrednu sjednicu Skuptine Republike Srpske Krajine sa
utvrenim i vama dostavljenim dnevnim redom.
Prva taka dnevnog reda jeste INFORMACIJA O STANJU ZAPADNE SLAVONIJE.
Druga taka INFORMACIJA O PRIPREMI ZA PROLJENU SJETVU I RASPODJELA ENERGENATA I REPRO-MATERIJALA.
Trea taka INFORMACIJA O PRIPREMI UPUTSTVA U SKLADU SA SKUPTINSKOM ODLUKOM O PROGLAENJU STANJA NEPOSREDNE RATNE OPASNOSTI.
U dnevnom redu koga ste vi dobili trea taka je bila predviena. Na predlog predlagaa
dnevnog reda na osnovu koga je i utvren ovaj dnevni red, ova taka se odlae za redovno
zasjedanje Skuptine, koje, kao to znate poinje prvim radnim danomu mjesecu martu.
[]
IVANOVI:
Cjenjeno predsjednitvo.
Gospodine predsjednie Vlade.
Ministri!
Cjenjeni gosti, dame i gospodo poslanici.
elim da izrazim zadovoljstvo inicijatorima da se danas ovdje u Zapadnoj Slavoniji odri
Skuptina Republike Srpske Krajine, na temu u vezi Z-4. elim se zahvaliti svima vama
to ste danas doli, i nalazite se ovdje zajedno sa nama da sasluate, pokuate nas shvatiti i
podrati da zajedniki istrajemo do konanog cilja. Poslanik sam graana Optine Pakrac, i
osjeam obavezu da vas pozdravim i pred svim graanima Optine Pakrac, i da vam svima
zaelim uspjean rad. Mi smo u proteklih nekoliko dana na prostoru Optine Pakrac imali
nekoliko rasprava na raznim nivoima. Teme o kojima se raspravljalo, mogla bi se objediniti
u jednu. Popraviti i kvalitetno promjeniti ivotne uslove i graane i svest stanovnitva.
Te teme su raspravljane na nekoliko sastanaka na Savetu i Skuptini Optine Pakrac, a
takoer na proirenom sastanku, gdje su pored optinskih organa bili prisutni predsjednici
mjesnih zajednica, predstavnici Srpske vojske Krajine, milicije, civilne zatite, preduzea,
direktori koji su organizovani i rade na podruju Optine Pakrac.
Rasprave su bile izuzetno kvalitetne jer pre svega iskrena otvorena i jasna, sve su bile o
stanju u kome ivimo i nalazimo se, s predlozima kako krenuti na bolje. Na ovom mestu
elimo istai svoje veliko zadovoljstvo, mogao bih rei sa svim tim raspravama i sa svim tim
uesnicima koji su bili prisutni, osjeao se veoma visok nivo procjene stanja svih segmenata
koji utiu na ivot, i postojala su jedinstvena miljenja i opredjeljenja iz kojih proistiu
odreeni predlozi, koji bi garantovano poeli da se realiziraju.
Optina Pakrac vrsto stoji na opredjeljenju i na poziciji da je nedjeljivi dio Republike,
i narod koji ivi ovdje, Optina Pakrac oekuje da u svim politikim razgovorima i
pregovorima koji sadre ili se budu vodili, ti pregovarai moraju imati navedene injenice.
Poruite dravnom rukovodstvu da to prije krene u politiku ofanzivu ili u borbu koja
e ii u cilju mira, i prosperiteta svih naroda posebno srpskog naroda u Republici Srpskoj
Krajini. elimo da se prestane voditi ivot od jednog do drugog datuma. Na primjer kao
sada do 31. marta kada se oekuje odlazak ili ostanak UNPROFOR-a.
Takva je dosadanja praksa koja nam je nametnuta od strane hrvatske, ak vie i drugih
meunarodnih faktora, nanosi mnogo tete razvoju, rekao bih, najvie opstanku Republike
Srpske Krajine. Ti pritisci koji se stvaraju ovdje nekog dana D koji moda odgovara nekim
155

grupama i to licima, stvaraju stalno neku neizvjesnost, iekivanje, i nemogue je za voenje


bilo kakvog posla. Ovakvo stanje zapostavlja mnoga pitanja koja se i mogu saet u jedno.
to znai s vremena na vreme zatvoriti most, i napustiti slobodno kretanje ljudi iz zapadne
Slavonije bez propusnica, ako smo mi slobodna demokratska drava, ako to u ime koga i
zato postavlja odreeno slobodno kretanje na svojoj teritoriji, kome ovaj narod i graani
vie treba da dokazuju, i pokazuju svoje opredjeljenje da ele ovdje da ive, kada se poslije
svih iskuenja i stradanja i poslije svakog odricanja, tu smo samo istureni graninici RSK, jer
jo uvijek ima sela bez struje, gdje narod ivi ivotom prije 200 godina.
Dragi prijatelji elim vas upozoriti, da je ovaj narod davno izabrao gdje e ivjeti, zato
se opredjelio i izdrao sva iskuenja i odricanja, koja su stavljala pred njega i bila izuzetno
optereena, posle svih datuma, zabrana slobodnog kretanja graana Zapadne Slavonije,
pojedinci su bili nagraeni a neposredno poslije tih zabrana, krenuo bi val iseljavanja,
bilo pojedinano ili u grupama. Jedno je sigurno da najvie tete donosi ovom kraju i
ovom narodu, a naroito Republici Srpskoj Krajini. Sada se sve vie suoavamo sa takvim
problemom, gdje su datumi sve uestali, ti i takvi datumi postali su neizdriva recesija i
otuivanje naroda, a svi se sada pitaju to e biti poslije 31. marta koji e se datum izmisliti
i dokle to trpjeti. Znam da mi ne moemo izbjei okolinu u kojoj ivimo, da to predstavlja
jedan oblik specijalnog rata koji ima za cilj da se materijalno i moralno i duhovno, i u
svakom drugom pogledu slabi sa ciljem da se oslabi u potpunosti.
Ali kada smo svjesni da to ini ona strana, zato se ponaamo i ne uinimo neto da se
to popravi. Gdje je naa politika inicijativa, jasna sa tanim argumentima. Naa vanjska
politika, mora biti vie prisutna upravo sa osnovnim ciljem maksimalne afirmacije RSK
i njenih interesa. Ne moemo stalno voditi i biti prihvaeni i prihvatiti ultimatume koji
u krajnosti oekuje tetu u radu na teritoriju RSK. Da vas pitam to smo sve rekli da ne
prihvatamo u interesu mira.
Dajte molim vas da prekinemo s takvom praksom da preselimo svoje umne snage, i da
zajedniki to prije afirmiemo svoju politiku na meunarodnoj sceni. Mi danas nismo
dotakli neke probleme. Mi smo podrali otvaranje auto-puta i ekonomski sporazum sa
Hrvatskom stranom. Mi smo i danas da se otvori, ali molim vas da nam se koliko-toliko
olakaju uslovi putovanja prema ostalom dijelu Republike Srpske Krajine.
Vjerujte mi da je takav predlog potreban, a predvien je za samosteeni bolji ivot, na
prostoru Zapadne Slavonije, a vjerujem i na teritoriji Republike Srpske Krajine.
elim se ukratko osvrnuti na ocjenu stanja na optini Pakrac. I ovom prilikom elim
istai da smo unazad nekoliko mjeseci imali veliko razumjevanje Vlade RSK tako da su
nam odreenom pomoi pomogli da se vei deo prostora optine pod naom kontrolom
elektrifikuje, u fazi je izgradnja deset stambenih objekata od vrstog materijala za kadrove
potrebne Optini Pakrac. U ovoj fazi nalazi se i skladite graevinskog materijala, u posljednje
vrijeme vri se i kvalitetnije odravanje pravca na prostoru Optine Pakrac, takoer izgradnje
poslovnih zgrada. Ova ulaganja su znatno promjenila politiku situaciju SO Pakrac, jer su
graani poeli vjerovati da ovakvim ponaanjem Vlade sazrevaju nae potrebe, i nismo ostali
sami. Siguran sam u to da je to bio zadnji momenat kada se to uinilo, i vjerujte mi da je to
mnogo uticalo i promjenilo odnos prema iseljavanju i odlaenju sa ovih prostora.
Meutim, to ne moe biti dovoljno, jer sredina u kojoj ivimo, i sa kojom se susreemo
jo uvijek stavlja ljude u veliko iskuenje. Ostati ili otii. Osnovni razlog ostajanja je jasno
opredjeljenje i elja da se ostane na ognjitima naih otaca, ili saznanje kakva nas jo
iskuenja oekuju. A postavlja se pitanje ima li jo vlastite moi. to se tie fizike snage to
156

svako ko da, ali kada je u pitanju voenje ivota i samo njegovo funkcionisanje, to sami ne
moemo. Zbog toga smo se mi na naim sjednicama, definisali smo da je voena iroka i
kvalitetna rasprava.
Predlaem da ova dananja Skuptina da obavezu i ovlaenje Vladi i odreenim
ministarstvima da dou na prostor Optine Pakrac, kao to se i dolazilo u prethodnom
sastavu, i direktno se upoznaju sa stanjem, prilikama i potrebama i da zajedniki procjenimo
to je najhitnije, i da se nae tretman da se stanje stabilizuje.
Da se na naem podruju razmotri situacija uz prisustvo sljedeih ministarstava, a to
je Ministarstvo za privredu, Ministarstvo za poljoprivrede, Ministarstvo za umarstvo
i vodoprivredu, Ministarstvo za urbanizam, graevinarstvo, Ministarstvo za inostrane
poslove, Ministarstvo za zdravstvo i Ministarstvo prosvjete.
Ja bih se sada osvrnuo na Ministarstvo inostranih poslova, koje je izuzetno vano. to se
tie MIP-a poseban znaaj dajemo ovom ministarstvu. Poseban znaaj dajemo ministarstvu
i iskreno elimo da vidimo u Pakracu g. Milana Babia, kao onda kada je kao predsjednik
SO Knin doao na osnivaku Skuptinu Srpske demokratske stranke.
Od tada je prolo godina. Da su esto podmetane razne insinuacije, gospodine Babiu to
je tako rjetko kod nas, da je g. Babi u Hagu izjavio da preko Save nema Srba, da vjerujem
da su to neistine, ali znate kada ste preputeni sami sebi, i oni koji provode dravnu politiku,
onda se poelim da ti ljudi svojim prisustvom ponekad pokau svoje namjere. Ja vjerujem
da ovo ministarstvo moe da krajnje upozna probleme Optine Pakrac, a tako i Zapadne
Slavonije kao cjelovitog srpskog prostora.
Pored stanovnitva optine Pakrac, ive graani drugih optina Daruvar, Podravska
Slatina i drugih srpskih naselja koja ine neprekinutu teritorijalnu etniku cjelinu i
apsolutnu veinu.
Zbog toga to se neke stvari deavaju u Zapadnoj Slavoniji, kao na primjer kako su se
ureivale tampon zone izmeu Republike Srpske Krajine i Republike Hrvatske. Ona jedino
kod nas nije ureena. Zbog ega je ta linija precrtana. Iz ijeg interesa je ovo bilo spreman
da vie od 25 sela koja su 100% srpska budu u tampon zoni, ko to ini takve poteze na tetu
srpskog naroda Optine Pakrac i poklanja Hrvatskoj kao da tamo nikada nisu bili Srbi. Da
pokuamo prihvatiti da je to moda jedan od razloga to neko je dogovorio, i nije poznavao
tu situaciju, pa je uinio takav pristup. Evo vidite to nije jedini razlog to mi danas ovaj
predlog dajemo na ovu Skuptinu. elimo upoznati nae dravno rukovodstvo, [s]a svim
elementima koji sainjavaju Zapadnu Slavoniju i na taj nain pomoi naim pregovaraima,
da ponovo [a]ko ikada otponu pregovori, budu apsolutno dobro pripremljeni sa svim
argumentima da zastupaju nae interese kao integralne interese RSK. Neemo dozvoliti
da pod neijim pritiscima i ucjenama bilo to uinimo to nama ini veliku tetu, a da
to pravdamo nepoznavanjem injenica i problema. Rukovodstvo Pakrake optine su
legalni predstavnici vlasti i naroda toga kraja, uvijek je od sada, a i ubudue e svojim
aktivnim ueem u radu svih institucija vlasti RSK pomoi radom sa predlozima, pomagati
funkcionisanju drave u svim njenim segmentima vodei pri tom rauna da na svakom
mjestu budemo jedinstveni.
Evo ovo je moj dio izlaganja, nisam htio nikoga uvrijediti samo sam elio iznijeti
probleme pred ovu Skuptinu, sa podruja optine Pakrac, i nadam se da e ova Skuptina
usvojiti ove nae zakljuke i da emo predstavnicima vlasti nae odnosno Vlade RSK koja je
u zadnja dva navrata i dolazila gore, da e se ovdje na naem prostoru dogovoriti, i da emo
157

zajedniki se pokuati dogovoriti i rijeiti sve ove probleme za interes naroda i graana RSK
i Zapadne Slavonije.
Hvala lijepo.
[]
Za re se javlja ministar odbrane gospodin Rade Tanjga.
MINISTAR ODBRANE: Potovani predsjednici, potovani narodni poslanici. Meni je
drago da u ime Vlade, ako smem tako rei, mogu kratko da kaem bez namere da ulazim
u celinu, ta smo napravili, istovremeno mi je drago, i to bih prije svih ostalih hteo rei da
mi je drago da je Vlada podrala ovaj predlog Demokratske stranke Krajine da se Skuptina
odri u Okuanima i da mi time prije svega iskaemo svoju odlunost da je srpski narod
nedeljiv i da Zapadna Slavonija pripada RS Krajini. Ja sam mogao rei da sam imao sree
to sam bio na elu taba za otvaranje auto-puta i to sam na taj nain poblie upoznao i zap.
Slavonce i tu sam bio vie od mesec dana. Upoznao sam njihove probleme, da vam odmah
kaem, imali smo malo nesporazuma, moda se nismo ni razumevali, ali ini mi se da smo u
poetku, i da smo dobar deo posla napravili, uredili i uradili da sve od toga ostaje to se radi,
to se izgrauje, to je u toku i da verovatno moemo da kritikujemo, ja isto prihvatam, ali
ja bih kratko da kaem to smo to uradili od otvaranja auto-puta do danas, i to su zakljuci
koje je Vlada na 28. sednici odranoj 21. 1. 1995. godine, tu je nekoliko zakljuaka, veina
je sa njima upoznata, ja u samo prosto preletet preko tih zakljuaka, dakle, u prvoj fazi
mi smo formirali tab za otvaranje auto-puta, i tab je u skladu sa svojim ovlaenjima
materijalnim resursima izvrio zadatke koji su se postavili u prvoj fazi realizacije otvaranja
toga puta.
U drugoj fazi pored uslova da se pree u drugu fazu, u cilju to tenjeg rada i praenja
realizacije, posebno sa dravnim interesima RSK i naroda Zapadne Slavonije, druga faza
obuhvaa vojnu bezbjednost, u skladu sa zakljucima Vlade i dogovorom sa Vrhovnim
savjetom odbrane, odgovarajui zakljuci su napravljeni u tom pravcu, i ja ih ne bih moda
sada elaborirao, ako bude trebalo, ja predlaem da to napravimo u zapadnom delu, u onom
delu kada budemo govorili uopte o treoj taci dnevnog reda.
Dalje, formiranja dela preduzea naftne industrije Krajine NIK Okuani na prostoru
Zapadne Slavonije, otvorie se dio preduzea za distribuciju nafte i naftnih organizacija.
Ovaj dio preduzea poslovae u sastavu NIK Mirkovci i imae sva prava i obaveze kao ostali
delovi preduzea. Osnivanje NIK Okuani dosadanji deo preduzea preuzima obavezu
distribuciju nafte i naftnih derivata, na prostoru Banije i Korduna, a NIK Okuani na
prostoru Zapadne Slavonije. Ovom izmenom u sastavu NIK Mirkovci osniva se preduzee.
Zaduuje se Javno preduzee NIK Mirkovci da se konstituie dio preduzea NIK
Okuani u roku od 30 dana.
Ministarstvo energetike i rudarstva zaduuje se da u operativnim planovima, distribucije
naftnih derivata to pre uvrsti novoosnovani dio preduzea NIK Okuani.
Zatim, formiranje dela Javnog preduzea Putevi Krajina. Sve poslove tekueg
investicionog odravanja, auto-puta, i lokalnih puteva u Zapadnoj Slavoniji, to osnivanje
dela Javnog preduzea preuzima se u Okuanima. Posebno se zaduuje Javno preduzee
Krajina-put Knin, da izgradi projektnu dokumentaciju i pristupi projektu sanacije,
postojeih i izgradnji novih puteva za potrebe odbrane i pri.157 vezano za normalno
funkcionisanje auto-puta. Zaduuje se Ministarstvo za saobraaj i veze da ispita mogunost,
157

Prijevoza.

158

opravdanost preduzea i eventualno samostalnost preduzea Krajina-putevi. Rok izvrenja


jeste 22. Rekonstrukcija mostova na Savi i izgradnja lokalnih puteva. Ovo smo izdvojili iz
tog aka, ovog javnog preduzea Krajina-putevi, zbog opredeljenja Vlade da je to pitanje
za Zapadnu Slavoniju. Zbog povezanosti podruja Jasenovac, kao i naselja Jasenovac,
Koutarice i Mlaka sa ostalim naseljima Optine Okuani, kao i pozvezanost Zapadne
Slavonije sa Kordunom i Republikom Srpskom, Vlada e pristupiti sanaciji mosta na Savi,
mosta na kanalu Sprud, i izradi odgovarajue putne mree radi povezanosti...
Zaduuje se Ministarstvo za urbanizam, stambeno-komunalne poslove i graevinarstvo
da u saradnji sa Ministarstvom za saobraaj izradi projektnu dokumentaciju predlae
dinamiku radova i izvri konstrukciju... Rok za izvrenje je 20. 02. 1995. godine.
Postavljanje tranzitnih robnih tokova i formiranje slobodne bescarinske zone. Zaduuje se
Ministarstvo za turizam i ugostiteljstvo da u suradnji sa UMPRO158 i hrvatskom stranom
uspostavi tranzitni protok roba iz istonog u zapadni dio i obrnuto RSK. Rok za izvrenje
ovog zadatka je 15. 02., uz donoenje pismenog izvjetaja Vladi. (govornik sedi daleko od
mikrofona i ne uje se dobro).
Ja bih sada jo samo kratko uz ove zakljuke, rekao neke da kaem finansijske pokazatelje
koje sam duan ovde rei, ta smo u tok kratkom periodu ipak uspeli napraviti.
Bez obzira na to to se slaem apsolutno da one koliine goriva koje su dole tu, moram
vam rei da su tri cisterne goriva dole ve na poetku otvaranja auto-puta i ne zato da sada
se prepucavamo, ali istini za volju stvaramo je bila Dalmacija i Lika i zbog toga to su imali
krizu, vi znate dobro ta je sve bilo, prekinut je bio saobraaj. I u Dalmaciji i u Lici.
A u Zapadnoj Slavoniji ostale su samo tri cisterne koje su dole. Dalje, u direkciji
trokova i normi koliko je utroeno, utroeno je oko milion dinara za pokrivanje trokova
dodatnog obezbjeenja vojske, i dodatnog obezbeenja MUP-a i ostalih sredstava kao to je
recimo drvna industrija Okuana, Jugo-zapadna SlavonijaOkuani, Agrolinija itd., sve je
napravljeno u cilju poboljanja stanja odbrambenih priprema za auto-put.
Evo ja bih imao samo toliko kratko, mislim da verovatno u ovoj situaciji, s obzirom na
ovogodinjem delu za januar mesec, kada je budet Republike Srpske Krajine iz poznatih
razloga nama nizak, meni se ini da ovaj zakljuak da je prilino truda Vlada uloila da bi
ovaj dio svojih obaveza prema Zapadnoj Slavoniji ispotovala.
Hvala.
PREDSJEDAVAJUI: Zahvaljujem.
Ko se javlja za re?
MIKELI:159 Potovani predsjednie, potovano Predsjednitvo, potovani poslanici!
Dananja vanredna sjednica Republikog parlamenta, sazvana na inicijativu kluba
poslanika SDS Krajine, na inicijativu predsjednika dr Milana Babia, mislim da... i
opredeljenje sigurno i ostalog dela klubova poslanika, koji nisu uestvovali ali koji su
prihvatili, apsolutno takav jedan stav, i koji su prihvatili izmeu ostaloga i njihovo prisustvo
i nae prisustvo, cele Vlade ovde, mislim da pokazuje izuzetnu vanost za celinu Republike
Srpske Krajine, a posebno srpskog naroda u Zapadnoj Slavoniji.
Ovo naime ima znaaj za one najhrabrije borce i koji su se i danas ovde oglasili sa pismom
Zapadne Slavonije, koji su uz pomo naroda koji je ostao na ovom prostoru, za sve one Srbe
158
159

UNPROFOR.
Borislav, predsjednik Vlade RSK.

159

koji su napustili prostore Zapadne Slavonije zbog poznatog hrvatskog udara na srpski narod
na ovom prostoru, koji iz raznih razloga nisu bili pripremljeni da prue efikasan otpor da bi
sauvali svoja ognjita.
Mislim da je ovdje izlaganje gosp. Atlagia160 isto tako i gosp. Damjanovia,161
potpredsjednika Skuptine, imalo jednu takvu konotaciju koje su da kaemo evo ovde
u ovom vrlo kraem izlaganju na ovom Parlamentu, mislim da smo svi prihvatili i samo
moemo proiriti takve ocene koje su vezane za nacionalnu politiku Republike Srpske
Krajine i za okolinu Republike Srpske Krajine.
Takoe bih eleo posebno da istaknem da je izlaganje predsjednika izvrnih saveta, i
oko Pakraca na pravcima koji obavezuju Vladu da kroz svoja resorska ministarstva sagleda
prisutne kritike ocene, da postoje i da u narednom vremenu dvadesetak narednih dana, kao
i da istovremeno celovit izvjetaj da, moe da podnese ve i na narednoj redovnoj Skuptini,
jer zaista nije danas Vlada bila obavetena ili nije kazato da emo danas raspravljati o tom
drugom segmentu, izuzev o ovome, naravno, nacionalnom pitanju u elji, rekao bih i
poslanika SDS-a i ostalih poslanika, i rekao bih u presudnom trenutku, a ovde je iskazato
sve ta se deava i na meunarodnom planu, damo apsolutno podrku srpskom narodu u
Zapadnoj Slavoniji, da ove dve optine, i da kaem ljudima koji su ovde ostali da hrabro
brane ove prostore, i to smatramo najvanijim zadatkom i zakljukom dananjeg prvog dela
nae rasprave u Okuanima.
Od samog poetka rada Vlade i njegova programa, opredeljenje je bilo apsolutno da se i
najmanji deo podruja Zapadne Slavonije, mora posvetiti daleko vea panja nego do sada.
Prvi zadatak Vlade s kojim se ona susree, jeste bio upravo na makro planu od potpisanog
Mirovnog sporazuma o prekidu vatre koji je u nekim svojim delovima direktno pogaao
podruje Slavonije, u prvom redu Optine Pakrac, o tome je danas ovde govorio predsednik
Izvrnog saveta gospodin Ivanovi.162 On je inae do sada u nekoliko navrata, ne samo on
nego i drugi, govorili o tom problemu koji je izuzet sa delom sporazuma o prekidu vatre, o
tampon zoni, i onome problemu koji je prisutan u Pakracu, kojega danas ovde imamo. U
svim razgovorima smo koje smo vodili od predsednika Republike, Vlade, ministra inostranih
poslova, svih ljudi koji su uopte uestvovali do sada u ovome, bilo da se radi o gospodinu
Akaiju,163 bilo da se radi o dvojici kopredsednika, meunarodne konferencije, i rekao bih
rukovodstva, vojnog dela UNPROFOR-a posebno isticali potrebu i pitanje i zakljuke
skuptine, RSK i Vlade, da se ovaj dio oko Mirovnog sporazuma o prekidu vatre i tampon
zona, na podruju Zapadne Slavonije, na drugim delovima mora ispotovati, sprovesti do
kraja, nije ovisilo ni o vladi, ni o resorima, niti o vojnom rukovodstvu, niti o bilo kome
drugome u Republici Srpskoj Krajini, koji je na bilo kakav nain prouzrokovao da doe
do takvih nepotovanja od strane. Verovatno do kraja nije izvedenog itavog dela mirovnog
sporazuma o prekidu vatre, od strane UNPROFOR-a odnosno od hrvatske strane.
Mislim da ste bili dovoljno oko toga upoznati, ime je taj dio do sada u nekoliko navrata
elaboriran.
Verovatno ja mislim da sigurno g. Ivanovi nije imao nikakvu lou nameru, ali u svakom
sluaju nadam se da MIP e povezivati mirovni sporazum o prekidu vatre... za gospodina
Babia, jer on nije uestvovao o tome, odnosno vlada je izabrana 20. 04. 1994. godine, a
160
161
162
163

Marko.
ore.
Obrad.
Yasushi Akashi, posebni izaslanik glavnog tajnika UN-a za podruje bive Jugoslavije.

160

vi znate da je taj mirovni sporazum potpisan 29. 03. 1994. godine.164 Hou kazati da ove
stvari sigurno emo u okvirima ministarstva i Vlade i dalje ustrojavati da se to pitanje rei
tako kako je elja srpskog naroda u Pakracu, ali prihvatite i ovu ocenu da nije to bila zaista
slabost, bilo Vlade, bilo Skuptine, ili bilo na nivou rukovodstva Republike Srpske Krajine.
Drugo to bih hteo da kaem, od vremena kada smo radili veoma ofanzivno i rekao bih
aktivno na sprovoenju Mirovnog sporazuma o prekidu vatre koji je dao i dobre rezultate,
jer je dobro poznato da nema vie takvih napora kao to je bio sluaj 1993. godine,
nema vie takvih pogibija da je ipak nastala jedna mirnija situacija u Republici Srpskoj
Krajini, mi smo eleli da razgovaramo i vodimo pregovore o drugoj fazi koja je takoe
zadata Zagrebakim sporazumom, koji je potpisan 29. 03. Naravno to nije nametnula ova
Vlada koja je izabrana, on je jednostavno doao kao gost jednog meunarodnog pristupa
i dogovora, da se takav jedan mirovni sporazum, odnosno Zagrebaki sporazum potpie, i
uspe da se izvue u prvoj fazi, prva koja je imala mirovni sporazum o prekidu vatre, druga
su ekonomska pitanja, i naravno politika rjeenja.
Poznato je da u ekonomskom delu sagledavanja segmenata moglo je biti jo mnogo
drugih pitanja. Meutim, nismo ni bili u stanju da na sva ta pitanja ukaemo koja hoemo,
mada su ona bila i od strane dvojice potpredsjednika od meunarodne zajednice nametnuta
kao rekao bih prioritetna, meu kojima se naao i auto-put, o kome je ovdje i bilo rei, i
o kome e sigurno biti rei, koji na odreeni nain donosi i odreene nevolje i probleme,
koji se pojavljuju i koji su se pojavili i svi zajedniki moramo uiniti da isplaniramo, a da ne
nanesu neku veu tetu.
U trenucima kada je dolo do prekida odnosa izmeu Srbije i Republike Srpske i problema
nastalih na nain i svega ovoga to je izazvalo odreene blokade sirovina i repromaterijala
kada je u pitanju privreda Republike Srpske Krajine, osetilo se to najveim delom u ovome
zapadnom delu, to znai Severne Dalmacije, Like, Korduna, Banije i Zapadne Slavonije.
Mislim da su stvari koncem godine imale jo pootrenijih problema, i zato je osnivanje od
strane meunarodne zajednice da se u okvirima ekonomskog sporazuma koji je potpisan
2. decembra, a koji je proao ovaj na Parlament, operativno odrede ona pitanja koja su
imala i najveu specifinu teinu. Zato smo mi radili na svim pitanjima, i kada je u pitanju
ovo, i kada je u pitanju voda, naravno da je u stvari auto-put bio u centru panje. Moram
kazati da uz to to je tek ekonomski sporazum takav da u itavome svome tekstu, iako ne
pie Republika Srpska Krajina, ne pie nigdje ni Hrvatska. I hou kazati da nema jedne
reenice u izvjetaju koja u tom sporazumu stoji da je Hrvatska, ovo neto to ne stoji i
meunarodna zajednica nije prihvatila da stoji ni Republika Srpska Krajina. Mislim da smo
taj itav posao veoma teko odraivali, jer je nemogue bilo postii sve ono to smo eleli, i
to bi eleli i poslanici i Vlada, zato to postoje dve stvari, jedna Hrvatska koja sedi na jednoj
strani delegacija, meunarodni predstavnici koji su i znaajni predstavnici poznati u svetu
i rezolucije sve koje su donesene, i meunarodno priznanje koje imaju, a mi toga nemamo,
oteavajui su sigurno faktor da se moe na potpunoj ravnopravnosti postii jedan sporazum
koji bi, kada bi postojala takva ravnopravnost, sigurno bio apsolutno drugaiji nego to je
ovaj. Kada smo pustili auto-put, i kada je dolo do tih prvih problema, prvi problemi su nas
zadesili, mi smo ve u meuvremenu imali dosta zategnuto stanje sa Hrvatskom, i kada su
u pitanju bile linije dodira, i kada su u pitanju bile i mobilizacije koje su iz toga proizile,
Vidi: Republika Hrvatska i Domovinski rat 1990.-1995., Dokumenti, knjiga 11., HMDCDR, Zagreb, oujak
2012., Dok. br. 144, str. 268-273.
164

161

i pretnji koje su toga trenutka postojale, i u takvim okolnostima se odraivao jedan takav
posao. U tim okolnostima je vrlo teko odraivati takav jedan posao.
On je otvoren i do sada ali da podvuem, Rezolucija 820, a kasnije i paragraf 12,
predstavlja Rezoluciju 970 odnosi se naravno i na robe koje su vezane sa SR Jugoslaviju, i
robe koje su iz SRJ a koja je pod sankcijama po tom pravilu ne idu, u stvari, auto-putem.
I zbog toga i jeste sporazum tretiran SEKTOR ISTOK i SEKTOR ZAPAD.
U svemu tome mislim da je do sada, i pored tih problema, koji se tako tretiraju, dosta roba
repro-materijala, nakon jednog velikog zastoja, koji je bio obraenog, i da je dio preduzea,
i na podruju Like, Korduna i Banije, a verovatno i ovde, moda nedovoljno to kae
predsjednik Izvrnog saveta, iz tih razloga smo mi na zadnjoj sednici kazali i skuptinskoj,
i rekao sam da emo i predsjedniku izvrnih saveta, i izvrnom savetu iskljuivo uiniti
odgovornim, da izvre selekciju preduzea, ona koja su najvanija za optine koje postoje,
koje rade koji su to repromaterijali i kojima e se davati prednost, a kada su u pitanju robe
iroke potronje, takav smo stav zauzeli, iako ovih dana postoje potekoe i problemi koji su
bili vezani za odreena i zaotravanja koji su nastali nakon nae Skuptine, kada smo doneli
stav da zamrzavamo odnose, odnosno odlaemo daljnje pregovore, dok se definitivno ne
rei pitanje ostajanja UNPROFOR-a i da li Republika Srpska Krajina ostaje zatiena zona,
odnosno da se produi mandat UNPROFOR-a takav kakav jeste bio do sada.
Poto je taj problem iznikao upravo u trenucima kada smo poeli odreivati rekao
bih vrlo aktivno ta ekonomska pitanja, od dalekovoda do auto-puta, naftovoda, od niza
drugih pitanja, u sporazumu je stajalo da je to uslov daljeg sporazuma, mi smo zbog nekih
neusuglaenih stavova vezanih za vlasnike odnose, pristupili putanju naftovoda i ustupanju
odreene koliine, ali ne dovoljne koliine nafte zaista, koja bi mogla da pokrije potrebe,
ak i ovog celokupnog dela zapadnog.
Da je ranije, ili da smo uspjeli da te stvari zavrimo na ovim koliinama koje su predviene,
verovatno bi danas imali manjih problema ovde u Zapadnoj Slavoniji.
Potrebno je naravno, i u okviru nafte, ono to ide iz Paneva, i ovih dana se taj problem
pojavljuje, nadamo se da emo u ova dva tri dana razreiti taj problem, i da e nafta po
naem dogovoru, vezano za Optinu Okuani, i za Pakrac, za potrebe koje su ovde biti
prisutna u onoj ceni koju smo mi dogovorili.
Vraam se nazad, dakle, u vreme kada smo napravili takav sporazum, napredak, dolo je
do otkazivanja UNPROFOR-a od strane Hrvatske, meunarodna zajednica je dosta grubo
reagovala, mi smo razgovarali sa svih naslova tako kako smo razgovarali, na inicijativu
takoe poslanika iz SDS Krajine, i Skuptine, koja kako znate zajedniki je jedinstvena sa
Vladom, i zauzela stav da se odlau pregovori i realizacije tih pitanja i sporazuma dok se
ovo pitanje definitivno ne rei. I tako je boravak i gospodina Akaija bio u tom pravcu ovih
dana u Kninu, verovatno da moemo oekivati u narednih desetak dana definitivan stav
Ujedinjenih nacija oko daljeg ostajanja i po kakvim uslovima ovoga UNPROFOR-a.
Vraamo se nazad na problem i na zakljuke. Ne bih ih dakle elaborirao pojedinano,
ovde je Rade iao na pojedinano elaboriranje. Ja bih hteo da kaem da e zakljuak sigurno
biti sproveden, i tu postoji procedura koja se i u zakonskim uslovima mora razreiti, mi smo
razreili ono to se odnosi na miliciju i vojsku i sigurno je da emo razreiti i ovo oko ovih
delova preduzea, i potovaemo to to trai optina Okuani i Pakrac kada su u pitanju
robe koje e ii auto-putem.
Ali mnogo bitnije i znaajno je da smo uli u projekat definitivne sanacije mosta, jedno i
drugog, jednog kota 3 miliona i 200, drugi koji kota i milion i petstotina, i ovih dana smo
162

upravo zatvorili konstrukciju ta dva mosta. Mislim da e ta dva mosta imati zaista veliku
specifinu teinu, povezanosti Zapadne Slavonije sa drugim delovima Republike Srpske
Krajine, i da emo ui u izgradnju onoga od 6,5 km, kako bi podruje Jasenovca i u celini
obeleavanja ove godine koje e biti veliko i krupno, ovih dana emo imati glavni odbor, za
obeleavanje 50-godinjice pobede nada faizmom, i naeg Logora Jasenovca, i mislim da e
i SRJ i Republika Srpska u tome s nama zajedniki uestvovati, i da je to u trenutcima kada
se reava pitanje srpskog naroda na prostoru RSK i najkrupnija manifestacija obeleavanje
i u Evropi koje se u velikoj meri, apsolutno i istoriari i svi oni koji su u tome uestvovali,
i uestvovae, biti u mogunosti da dokaemo i ono to ste vi danas ovde u izlaganjima i
gospodina... verovatno svako od vas koji sedi ovde u dvorani mogao kazati svoj deo posla.
Ja bih hteo dakle da kaem ovde da problem zasigurno u ovakvom jednome protoku
roba postoje interesi, postoje i razliiti interesi, javna je sednica, i ne bih u stvari hteo da
elaboriram neke stvari koje za sebe nose rekao bih neke probleme, koje kada bih sada ja
ovde izneo, moda bi to imalo i neke druge konotacije. Zbog toga mislim da emo sesti
zajedniki sa rukovodstvom, prihvatiti privrednike iz podruja Zapadne Slavonije u celini,
da dou na sednicu Vlade i da ovih dana taj problem zaokruimo i ne produbimo problem,
nego ga u stvari razreimo.
Ja jo jednom elim i odbornicima, a posebno poslanicima Zapadne Slavonije,
rukovodstvu i narodu da kaem da je i Vlada i Skuptina i celokupno rukovodstvo RSK
na ovoj liniji kao to je danas i uinio sazivanje vanredne sednice na inicijativu gospodina
Babia kao predsednika SDS-a i hteo bih da im kaem da su napravili apsolutno dobar
potez, koji je Vlada u potpunosti podrala.
Ja vam obeavam da emo sigurno izai iz ovih problema u kojima se sada nalazimo.
Za re se javio ministar dr. Milan Babi.
MILAN BABI: Potovani poslanici, dragi gosti. Danas u ovo dananje vreme bilo je
potrebno da se naemo ovde na Srpskoj Zapadnoj Slavoniji, koji je ouvan poslije dugih
borbi i stradanja. Na Patrijarh i njegova svetost gospodin Pavle, kae da inimo koliko
moemo, a ako inimo dobro i Bog e nam pomoi. Ali da ne inimo manje od onoga to
moemo. Ja moram rei da moramo da inimo koliko moemo, ali ne smemo initi manje
od toga. to se tie Republike Srpske Krajine i njenog stvaranja, videli smo koliko smo mogli
na nekim prostorima i vie nego to smo mogli, znai da je Bog bio sa nama. Na nekim
prostorima, moda je injeno manje, a sada ovo vreme jeste da inimo i pravovremeno
koliko moemo.
RSK poeli smo stvarati 1990. godine. Demokratskom procedurom, samoopredeljenjem
srpskog naroda, najpre u srpskim optinama, koje su bile veinske srpske, pa u naseljima
koja su gravitirala tim optinama. To je rezultiralo prvo stvaranjem srpske autonomne
oblasti Krajine, srpske oblasti Istone Slavonije, Baranje i Zapadnog Srema, i srpske oblasti
Zapadne Slavonije. Prva naa zamisao 1990. godine nije bila da stvaramo na srpskom
istorijskom prostoru Krajine i Slavonije tri srpske oblasti, ve jednu srpsku oblast. Ja na
alost moram da kaem brai u Zapadnoj Slavoniji, da su se poetkom 1991. godine, barem
rukovodstvo koje je tada bilo na elu Srpske demokratske stranke u Slavoniji i Z. Slavoniji,
odvojili od ovog procesa jedinstvenog stvaranja srpskog prostora, od Severne Dalmacije,
Like Korduna, Banije i itave Slavonije do Baranje. To je rezultiralo i stvaranjem tri razliite
srpske oblasti. 1990. godine nali smo se na osnivanju Srpske demokratske stranke, tamo
je bilo, bila je grupa odgovornih ljudi iz Okuana, i tada su inicirali da stvaraju Optinu
Okuane, i da Optina Okuani ue u onaj popis srpskih optina, koje smo i sada obznanili
163

od Knina i Benkovca do Belog Manastira. I rukovodstvo politiko u Okuanima je napravilo


dobre stvari. Formiralo je Srpsku optinu Okuani, i Okuani su se pripojili 1991. godine
SAO Krajini. Ono to se deavalo sa Zapadnom Slavonijom 1991. godine najbolje vi znate
koji ste iveli ovde, i vi koji ste vodili Zapadnu Slavoniju, i vi koji ste ostali ovde, a znaju i
verovatno i mnogi koji su izdali narod i otili odavde, i kojih danas ovde nema.
(AKO NETO BUDE POGRENO OTKUCANO A NIJE TAKO REENO, TO JE
RADI TOGA TO SE NE UJE DOBRO GOVORNIK NI JEDAN DO SADA, PA NI
DR MILAN BABI, JER JE SNIMAK SLAB)
Nama je dolazak mirovnih snaga UN doneo neki kau predah..? Ja kaem isterao je
Jugoslaviju nau dravu sa srpskog prostora i srpske krajine, ali nije stvar da sada o tome
raspravljamo. 1991. godine, prvi projekti meunarodne zajednice to se tie statusa Srba
kako su oni i tada govorili u Hrvatskoj kao nacionalne manjine jeste bila da se Hrvatskoj
prizna nezavisnost, a Srbima u ondanjoj SFRJ, odnosno sada ve separatnoj Hrvatskoj,
da status nacionalne manjine na odreenom prostoru koji bi imao specij. status. Ja sam
uestvovao delom u tim razgovorima, zastupajui iskljuivo srpsku autonomnu oblast
Krajinu, iji sam tada predsednik bio, bio je i Goran Hadi koji je zastupao Istonu
Slavoniju i Baranju, povremeno su se pojavljivali i rukovodioci Zapadne Slavonije, i vi
dobro znate koji su to bili.
Rezultat tadanje nae politike diplomatske borbe je bio da smo odbacili dokumente,
i odbacili smo takve predloge koji su tretirali Srpsku Krajinu kao specijalnu teritoriju u
Hrvatskoj. Posledica toga jeste bila dolazak UN, i naa diskusija na koji nain da se razmeste
ovde. Danas je vano i moram da vam skrenem panju razloge zbog ega smo inicirali da
se ba sada u ovom trenutku odri Skuptina i da se ponovo govori o Zapadnoj Slavoniji.
Zapadna Slavonija srpska, najveim delom je iseljena. Ovaj dio Zapadne Slavonije Optine
Okuani i Pakrac, moramo uvati i braniti.
Pred nama je nova faza pristupa meunarodne zajednice u odnosu na Srpsku Krajinu, ona
se manifestuje u dva oblika. Prvi je rasprava o mandatu Mirovnih snaga, i zahtev Hrvatske
da se mirovne snage povuku, i naih zahteva u suprotnom da mirovne snage ostanu dok se
ne nae konano politiko reenje kako bismo u miru pregovorima se izborili za ostvarenje
svoje suverenosti, i samoopredeljenje koje srpski narod u Krajini je ve pokazao. Drugi oblik
jesu politiki planovi, novi planovi i projekti koji se odnose na Srpsku Krajinu, mi nismo
uzeli nju u razmatranje jer smatramo da nisu uslovi podobni ni za kakvu raspravu u vezi
politikog reenja, a pogotovo na nain kako se tretira Republika Srpska Krajina.
Jasno je svima da u kontekstu naeg odbijanja da razgovaramo o Planu Z4 stoji jasan stav
da je taj plan za nas neprihvatljiv. Iz sredstava informisanja, ne zvanino, javnost je mogla
saznati da u tom Planu ne postoje uopte razmiljanja da jedna treina RSK ostane u bilo
kakvom svojstvu politiko-teritorijalne jedinice, a kamo li republike, a da za dve treine
RSK ne postoji nikakav tretman drave, pogotovo ne suverene drave Republike Srpske
Krajine.
Ali, posebnu teinu ima negiranje Zapadne Slavonije u bilo kakvoj varijanti. Zbog
toga mi danas ovde i treba da poaljemo glavnu poruku sa ove Skuptine koja nije ni
manifestacija, ve radna... politika Skuptina, da kaemo i da je prostor Zapadne Slavonije
etniki, i istorijski srpski, i neotuivi dio teritorija RSK. I da emo se i u borbi za novi
mandat Mirovnih snaga, izboriti da teritorija Zapadne Slavonije ostane pod zatitom.
Koja emo sredstva upotrebljavati, moramo koristit sva sredstva. Onoliko koliko je to u
naoj moi, a koristiemo ih maksimalno.
164

Mi smo imali i razgovor sa specijalnim izaslanikom generalnog sekretara UN Akaijem,


nedavno u Kninu, doli su nas obavestiti o dvije jedine mogunosti, to se tie prva je
da UNPROFOR potpuno ode, a druga je da se promeni mandat. A mi treba od ovog
trena da se borimo da taj mandat se sutinski ne promeni, da srpska teritorija, da RSK
ostane pod zatitom UN, a mi da se borimo za priznavanje svoje suverenosti, odnosno prava
naroda na samoopredeljenje, ali i faktiki istorijski i faktiki ostajanje teritorija RSK i zbog
toga mislim da je danas i treba da obznanimo svetu da je itava RSK jedinstvena, ne samo
Severna Dalmacija, Lika, Kordun i Banija, ve i taj dio je jedinstven i za Zapadnu Slavoniju,
i sa Istonom Slavonijom, i sa Baranjom sa Zapadnim Sremom, i da se tako i ponaamo
pred svim meunarodnim faktorima, a mislim da meu sobom ne treba jedni drugima da
dokazujemo.
Hvala.
(aplauz).
[]
VUJI:165 Potovani predsednie, gospodo predstavnici.
Dok gospodin Mikeli nije izaao i objasnio zbog ega smo se sastali ovde, nisam znao
da je gospodin ministar inostranih poslova to pojasnio, i da na neki nain samo doao
do spoznaje, ta bi o svemu danas trebali da raspravljamo. Gospodin ministar inostranih
poslova dao je jedan pregled istorijskih dogaanja na ovome podruju, rekavi izmeu
ostalog da je Zapadna Slavonija integralni deo Republike Srpske Krajine, to smo mi stalno
i tvrdili, i tu dileme nije bilo. Meutim kada se raspravljalo o nekim pitanjima, onda su
sednice bile zatvorene, i na pitanja koja su bila od vitalnog interesa Zapadne Slavonije,
bili su pozivani samo poslanici iz Zapadne Slavonije, i to na zatvoreni dio Vlade, a mi na
Skuptini smo izgledali kao izvrni odbor Vlade. ekajui tako 5-6 sati da se dogovore, da
donesu neke zakljuke da nam ih serviraju, bez obaveza Skuptine je da se izjasni o istima.
Mi ni jedan ovde od poslanika i naroda ovde nemamo pojma ta je to to je obeano, i ta
treba da se uradi po pitanju Zapadne Slavonije.
Ja smo znam da je gospodin predsjednik Skuptine dao jednu ocenu ovde da je gospodin
Milan Babi, najvei poznavalac etnikog prostora, moe se dozvoliti da je gospodin Milan
Babi, zaista linost, i politika figura koja na neki nain postojana i vrijedna, ali da je
gospodin predsednik ovde napravio jednu greku, izuzimajui jednog pojedinca iz Vlade.
Iz Zapadne Slavonije, uli smo 183 sela su ispranjena i ti ljudi se nalaze po Slavoniji,
Istonoj Slavoniji, Sremu i Baranji. Njihova neizvesnost je zaista potpuna. Ti ljudi ne znaju
ni gde su ni ta su, jednostavno ponekad ih onako kao Kurde moemo posmatrati. ta se
deava ovdje, danas nam je sada jasno. I ovde je prisutna tenzija daljeg iseljavanja. Posebno
na mene je delovala ova konstatacija da je dozvoljeno privatnicima da izvoze auto-putem,
a za setvu drutv. sektor nema. Komentari nisu potrebni. Mi emo i traili smo ako se
seate da se oformi Skuptina Odbor za pitanje koji bi zaista imao takav karakter da reava
pitanja ovoga podruja, za koje ja mislim da je najistije etniko-srpsko podruje Zapadna
Slavonija, da mi Srbi nikada ne smemo da se odreknemo. To je zasigurno naa obaveza, pred
naim narodom, jer je on najmanje 85% srpskog ivlja ivelo upravo na prostoru odakle je
taj narod iseljen, kako na koji nain, to je sada iroka rasprava bila o kojoj ne bismo mogli
mnogo da diskutujemo. Posle otvaranja auto-puta, da li je Zapadna Slavonija ojaala, da
li je ona zaista dovedena u situaciju, kada je SDS Krajine sazvao posebnu skuptinu, dakle
165

Ranko.

165

vanrednu Skuptinu ja ba ne vidim, i nisam video da se ova naa braa poslanici Zapadne
Slavonije hoe da nam kau teinu koja ih je uputila na ovo da se sazove ovakva Skuptina.
Ovo to smo uglavnom uli to je nekoliko stvari koje jednostavno mogli smo uti, a mogli
smo i znati, svi smo verovatno znali i ranije.
Samo da zavrim ovde gde gospodin Babi kae da je bilo potrebno da se naemo da
nainimo to moemo, ja bi samo dodao na kraju da u ovom momentu, ovoliko koliko
znam da je to zaista tako da nam tee ovdje ne moe biti. Meutim, pristajem i sigurno se
zalaem za to iako nam gore ne moe biti, da emo izdrati da emo mi i Zapadnu Slavoniju
odbraniti, i stojimo na stanovitu da je svaki dio srpskog prostora celina, i da ne postoji
mogunost amputacije bilo kog prostora. U tom smislu ja bi hteo i volio da na toj osnovi
razgovaramo kako i na koji nain da odbranimo ovaj dio koji je ostao Zapadne Slavonije. Ja
pozdravljam diskusiju jednog borca gospodina Mievia,166 i mislim da je u njoj sagledana
otprilike tragedija i katastrofa Zapadne Slavonije. Hvala.
[]
PREDSJEDAVAJUI: Hvala lepa. Ja bih rekao da smo mi vai gosti i vama hvala na
ovako iznesenim problemima. Ali mi smo ovde od radne grupe dobili predlog zakljuaka,
pa bi ja molio da ako neko ima neto da nam dopuni i u tom smislu da usmerimo diskusiju,
jer o ovoj taki smo razgovarali tri sata. Ovde pie prva taka, prvi zakljuak skuptina
Republike Srpske Krajine, jo jednom potvruje ranije donetu odluku, Skuptina Republike
Srpske Krajine da je Zapadna Slavonija, ukljuujui i okupirani deo integralni i neotuivi
deo Republike Srpske Krajine. Ja mislim da je ovo veoma bitno da Zapadna Slavonija jeste
i bila i bie deo Republike Srpske Krajine. Druga taka, na osnovu predloga izneenih ovde
od naih poslanika, zaduuju se predsednici izvrnih savjeta i skuptina optina, to hitnije
da izrade selektivne spiskove preduzea koja e imati prioritet u snabdevanju stanovnitva u
robama iroke potronje i preduzea za snabdevanje sa repromaterijalima. Mislim da je i ova
taka obuhvatila sve ono to titi svakog naeg graanina.
Trea taka je predlog zakljuaka skuptine Republike Srpske Krajine na osnovu diskusija
pojedinih poslanika zaduuje odbor za mandatno-imunitetna i administrativna pitanja da
izvri uvid u mesto prebivalita poslanika Skuptine Republike Srpske Krajine, te da na
osnovu lana 9. take 6. Zakona o izboru poslanika predloi skuptini da utvrdi prestanak
mandata poslaniku koji u skladu sa lanom 9. taka 6. Zakona o izboru poslanika nema
prebivalite na teritoriji Republike Srpske Krajine.
Dakle sami znate da je odbor skuptinski i da e ovaj odbor to da obrazuje. Tim pre to
1. marta i poinje i nae redovno proleno zasedanje.
etvrti zakljuak zaduuje se politiko rukovodstvo Republike Srpske Krajine da u daljim
razgovorima o produenju mandata UNPROFOR-a, nametne temu razgovora o proirenju
zona pod zatitom UNPA-a na itavom Srpskom etnikom prostoru Zapadne Slavonije, to
znai i one take koje nisu do sada bile reene adekvatno.
Peto, zaduuje se Republika Srpska Krajina da na svojoj prvoj sednici razmotri
problematiku nastalu vezanu za protok roba i nezakonite trgovine.
esti zakljuak. Zaduuje se vlada Republike Srpske Krajine da sagleda mogunost
iznalaenja reenja izmetaja UNPROFOR-a sa Bijele stene na drugu lokaciju. Dakle po
zahtevu naeg poslanika.
166

Zoran.

166

Sedmi zakljuak, predlae se vladi Republike Srpske Krajine da preispita odluku o


proglaenju PIK-a Okuani, preduzee od republikog znaaja u kontekstu zahteva
Skuptine Optine Okuani vezanu za elaborat o ekonomskoj opravdanosti Holding, DO
Petrinje Okuani.
Ja stvarno molim poslanike, ako neko ima da neto nadopuni, da nam dopuni ove
zakljuke, jer kaem radna grupa je uloila napora da u toku pauze ove zakljuke pripremi.
Ako nema, ja bih dao na glasanje da ove zakljuke prihvatimo.
Izvolite, prvi ministar, predsednik vlade.
MIKELI: Potovani predsednie, potovani poslanici i gosti, nemam namjeru da ja
budem taj koji e iriti ovu raspravu niti ire elaborirati ove zakljuke.
Ali poto se ve due vremena ili neko vreme nabacuju razni diskutanti sa vladom, sa
ministrima, sa mnom, ja sam duan da zatraim od ove skuptine da me na jednoj od
narednih sednica stavi ustavno pravo odluivanja svih onih koji u Republici Srpskoj Krajini
postoje od vlade za ta odgovara i njegovi resori od predsednika Republika do Skuptine, do
poslanika i do njegovog izvornog dakle tijela biraa.
Drugo, ovde mi je spisak ministara ko ta ima od stanova, gde stanuje.
Sramno je ovo to sam maloas sluao, nemam namjeru da ovdje sada to iznosim i itam,
ali ete imati prilike na jednoj od narednih sednica. I dozvoliete i pravo ministrima da kau
ono to imaju. I meni da kaem ono to ja znam takoer to ne valja u Republici Srpskoj
Krajini. Ako hoemo na takav nain da vodimo skuptinu, ja nisam dakle doao ovde zbog
promocije niti sam doao zbog aplauza. Meni aplauzi ne trebaju, niti mi treba promocija.
Hteo bih ukazati na paualne ocene. Prole godine u Republici Srpskoj Krajini je
porastao drutveni proizvod za 21%. Vie dakle za tri puta nego to je to bio u Jugoslaviji
iako je nivo na bio sasvim sigurno manji, pa je i rast sasvim sigurno bio vei. Da smo
uveali devizne rezerve za 17 puta. Da smo uveali materijalne rezerve za 6 puta. Da su nie
cene u 12 meseci bile u Republici Srpskoj Krajini za 25,1% u odnosu na etvrti mesec kada
je vlada preuzela. Da smo dali sedam za redom plata, redovito i vojsci i miliciji i prosveti
i da su u taj deo sistema uli penzioneri i invalidi. Izvolite i posluajte gospodina Ratka
Mladia, koji je jue rekao na jednom skupu, da sedam meseci vojska Republike Srpske nije
primila platu, da je prosveta primila 20 dinara u osam meseci. Pokuajmo se usporeivati
sa onima koji su do nas a ne sa Saveznom Republikom Jugoslavijom. Nemam namjeru i
nije to posebna zasluga vlade, niti mene kao predsednika nego uglavnom ljudi koji rade u
preduzeima koji ostvaruju poljoprivredu, jer ima 75 hiljada poljoprivrednih domainstava,
ali morate prihvatiti da jedna jaka i snana mobilizacija koja je bila, morala je ostaviti tragove
i na budet. Nema te vlade koja moe rezreiti problem. Ako toliko stanovnitva ode u
mobilizaciju, i ako se prekinu tokovi proizvodnje roba i ostalog i hou takvu raspravu ja kao
predsednik vlade, jer dosta je ovih nautavanja na ministre i na mene kao predsednika vlade.
PREDSEDAVAJUI: Zahvaljujem. Moram rei da e va predlog biti uvaen i na
sledeem redovnom zasedanju skuptine republike Srpske Krajine koji poinje 1. marta, na
jednu od sednica emo staviti tu taku dnevnog reda.
BRDAR: Cenjeno predsednitvo i cenjeni predsednici, ja sam izazvan ovom situacijom
i morau neto rei, verovatno ete se iznenaditi, ja ne izlazim esto i ja bih pokuao da
kaem u vezi prve odluke ove. Nije pomenuto obeleje to je ve zahtevano na ovome, ta
je sa obelejem Republike Srpske Krajine na Auto-putu. O tome nismo doneli zakljuak.
Predsednika vlade moramo upoznati da su ovo statistiki podaci. Ja se ne mogu pomiriti sa
167

ovim da u Zapadnoj Slavoniji, odnosno u Istonoj Slavoniji, u Baranji, privreda Belje je pala
na noge a da mi budemo sa pozitivnim rezultatima. Ja bih voleo da objasne taj fenomen,
gde ja mislim da se tu radi samo o statistici. Ne bi eleo nikoga vreati, ali je vreme da se
ovo zavri. im se to opravdava taj dohodak koji je vlada ili ministarstvo stvorilo, u ovom
vremenu, ako je dolo do situacije da Belje nema ni jednog klijenta, ako mogu tako da ga
nazovem, dolo je do nule, a vi moete mene sada prekinuti, ja neu dalje, i ja u vama dati
re, zamolio bih vas da objasnite taj fenomen.
PREDSEDAVAJUI: Dobro o ovome e biti sigurno rasprava i bie toka dnevnog reda,
na sledeem redovnom zasedanju, gde e itekako da se raspravlja, o ustavnoj nadlenosti
svih dravnih organa u Republici Srpskoj Krajini. Ja vas stvarno molim da budemo
konstruktivni, da damo odreene primedbe i nadopune ako neko ima. Ako nema, ja u dati
na glasanje ove zakljuke.
Ja vas molim da ove zakljuke koje sam proitao prihvatimo.
Republika Srpska Krajina ima svoja obeleja i ako se o ovome kae jasno i glasno da
RSK jo jednom potvruje ranije donetu odluku, Republike Srpske Krajine, da je Zapadna
Slavonija, ukljuujui i okupirani deo integralni i neotuivi deo Republike Srpske Krajine,
ima svoj grb, ima svoju zastavu, dakle ima svoje obeleje.
MIKELI: Izgleda da se ne razumemo. Nije ovde re o obelejima Republike Srpske
Krajine. Re je o tome da sam i na samom poetku kada sam govorio o sporazumu o
ekonomskim odnosima kao to je i mirovni sporazum o prekidu vatre, teritoriji Republike
Srpske Krajine po meunarodnoj organizaciji se tretira podruje Istok i Zapad. U sporazumu
postoji da se Auto-put otvara, odnosno na prostoru izmeu podruja sektora Istok odnosno
Zapad. Na tom dijelu su dakle znakovi koji se ne mogu stavljati sa obelejima i stoji da su
ustvari predviena tu obeleja. Na toj liniji i Hrvatska je morala skinuti svoje znakove po
stavu meunarodne zajednice koji nisu dakle Hrvatski znakovi pored Auto-puta. To je dakle
bio stav meunarodne zajednice, tako pie u sporazumu. U sporazumu ne stoji da smo mi
Republika Srpska Krajina nego podruje Istok i Zapad, tako stoji u sporazumu. To nisam
izmislio ja niti sam ja bilo ta uinio, niti vlada, to bi bilo u suprotnosti sa onim to stoji u
sporazumu.
PREDSEDAVAJUI: Zahvaljujem.
Ja vas molim da se izjasnimo. Ko je za to da ovako pripremljeni zakljuci budu usvojeni.
Ko je za, neka digne ruku? Ja stvarno molim, samo glasaju poslanici. I molim skuptinsko
obezbeenje da prati ko je digao ruku, da ne bi neko drugi.
45 (ZA)
Hvala lepa. Ko je protiv?
(nije niko)
Ko je uzdran? (9)
Konstatujem da su ovi zakljuci usvojeni sa 45 glasova ZA i 9 uzdranih.
Sa ovim je prva taka dnevnog reda zavrena.
Potovane kolege, poslanici. Na predlog vlade i uz konsultaciju sa efovima poslanikih
klubova, dogovoreno je da se druga i trea taka dnevnog reda obrade na Prvom redovnom
zasedanju, prolenom, 1. marta u naem glavnom gradu Kninu.
Zato ja vas molim da to prihvatimo, znai ova druga i trea bie obraene na redovnom
zasedanju Skuptine RSK i zato vas ja pozivam da doete na Prvo redovno zasedanje
Skuptine Republike Srpske Krajine u na glavni grad Knin koji poinje 1. marta.
168

Hvala vam lepa. Hvala na poseti.


Na predlog predsednika vlade, ja molim lanove vlade da ostanu na trenutak.
Takoe zahvaljujem naim domainima Okuancima.
Preslika, strojopis, irilica
HR-HMDCDR, 3., kut. 9.

48

1995., veljaa 24.


Okuani
Skraeni zapisnik s 2. izvanrednog zasjedanja Skuptine RSK na kojem je razmatrana
politiko-sigurnosna situacija u zapadnoj Slavoniji
SKRAENI ZAPISNIK
sa II vanredne sjednice Skuptine Republike Srpske Krajine
odrane u Okuanima, 24. februara 1995. godine
Otvarajui II vanrednu sjednicu predsjednik Skuptine Rajko Leai, prozivkom
konstatirao kvorum (72 prisutna poslanika), te korekcijom dnevnog reda, usvojen je slijedei
DNEVNI RED
1. Informacija o stanju u Zapadnoj Slavoniji
AD 1) Pozdravljajui poslanike i prisutne goste predsjednik Skuptine Optine Okuani
ARAN DRAGIEVI, dao je kratak presjek stanja, a naroito je istaknut znaaj odravanja
sjednice u Okuanima ime se potvruje neotuivost Zapadne Slavonije iz sastava RSK.
Poslanik magistar MARKO ATLAGI u kratkom izlaganju prezentirao je istorijsku
postojanost Srba na prostorima Zapadne Slavonije zvane Mala Vlaka. Naroito je
istaknuta zahvalnost od strane poslanika iz Zapadne Slavonije odravanju Skuptine u
Okuanima pridajui znaaj Zapadne Slavonije za Republiku Srpsku Krajinu kao izbor
prirodnih bogatstava, a posebno autoputa za RSK (Damjanovi,167 Ivanovi168) kao strateke
komponente.
Meu uesnicima naroito valja podsjetiti na izlaganje predsjednika Vlade RSK Borislava
Mikelia i ministra inostranih poslova dr. Milana Babia.
Predsjednik Vlade ire je prezentirao situaciju u RSK posebno se osvrui na sporazum
o ekonomskim odnosima sa Republikom Hrvatskom, otkaz UNPROFOR-u u Republici
Hrvatskoj, raskid ekonomskih odnosa sa Republikom Hrvatskom, protoku roba u Republici
Srpskoj Krajini autoputem iz SRJ, povezivanje Zapadne Slavonije sa Republikom Srpskom
Krajinom i Republikom Srpskom, sanacijom dva oteena mosta. Naroito je bitno istai
njegovo obeanje stavljanja na dnevni red Vlade, stanje u Zapadnoj Slavoniji uz prisustvo
predstavnika iz Zapadno-Slavonskih Optina, koje je prema njegovoj ocjeni izuzetno
sloeno.
167
168

ore.
Obrad.

169

Ministar inostranih poslova dr. MILAN BABI naroito je napomenuo da trebamo initi
ono to moemo, a ne manje od toga. Data je kratka hronologija nacionalnog i politiko
objedinjavanja tokom 1990-1991 u SAO Krajinu, odnosno da je danas Zapadna Slavonija
integralni dio Republike Srpske Krajine.
U tom smislu snage UN-a treba da ostanu produenjem mandata, a potom priznavajui
suverenitet RSK.
Izlaganje poslanika MIEVIA169 imalo je za cilj upoznavanje sa stvarnim stanjem na
terenu u pogledu odbrane i bezbednosti, naroito istiui pogrenu predstavu i informisanje
jer bezbednosno stanje u Zapadnoj Slavoniji je daleko nestabilnije i neko treba neto
preduzeti.
Nakon diskusije prethodnog poslanika vezane za alarmantnost stanja u Zapadnoj Slavoniji
jo nekoliko poslanika javilo se za diskusiju sa posebnim osvrtom na stanje u Zapadnoj
Slavoniji.
Predsjednik Skuptine Rajko Leai predloio je Skuptinsku Komisiju koja e prezentirati
Zakljuke nakon pauze koji e biti obavezujueg karaktera, i to:
1. Da je Zapadna Slavonija integralni dio Republike Srpske Krajine;
2. Predsjednici Skuptina Optina i Izvrnih Savjeta, sainiti spiskove preduzea za
snabdijevanje robama;
3. Odbor za administrativna i mandatno-imunitetska pitanja, utvrditi mjesto prebivalita
poslanika;
4. Prezentirati meunarodnoj zajednici teritorije sa srpskom veinom u Zapadnoj
Slavoniji te da to ue u UNPA zonu;
5. Da Vlada RSK razmotri problem protoka roba i nezakonite trgovine;
6. Traiti izmjetaj UNPROFOR-a na drugu lokaciju;
7. Da se Okuani proglase preduzee od optinskog znaaja.
Nakon diskusije poslanika predsjednik Vlade BORISLAV MIKELI, insistirao je na
slijedeem:
da se na jednoj od narednih sjednica Skuptine stavi na dnevni red obaveze i ovlaenja
Vlade, predsjednika Republike, poslanika a ne da se vri meusobno prozivanje.
Predsjednik Skuptine dao je na glasanje predloge zakljuaka.
Za zakljuke glasalo je 45 poslanika, protiv nije bilo glasova, a uzdranih je bilo 9
glasova.
Slijedea sjednica je zakazana za 01. mart 1995. u Kninu.
Sjednica je zavrila sa radom u 18.20 asova.
ZAPISNIAR: M.P.170
SEKRETAR SKUPTINE:
Neda Dondur Mirjana Rodi, dipl.prav.
Izvornik, strojopis, irilica
HR-HMDCDR, 3., kut. 9.

169
170

Zoran.
Okrugli peat: RSK, Skuptina Republike, Knin.

170

49

1995., veljaa 24.


Benkovac
Izvjee SJB Benkovac SUP-u Knin o razlozima pogorane politiko-sigurnosne situacije na
podruju Benkovca
REPUBLIKA SRPSKA KRAJINA
MINISTARSTVO UNUTRANJIH POSLOVA
SEKRETARIJAT UNUTRANJIH POSLOVA KNIN
STANICA JAVNE BEZBJEDNOSTI BENKOVAC
Broj: 08-01-2-01-170/95.
Benkovac, 24. 02. 1995.
SEKRETARIJATU ZA UNUTRANJE POSLOVE
K N I N
PREDMET: Izvjetaj o bezbednosnoj situaciji na teritoriji optine.Trenutno stanje na planu bezbednosne situacije na teritoriju Optine Benkovac je na
nezadovoljavajuem nivou, a optereeno je velikim brojem faktora koji negativno utjeu na
sveukupno stanje. Cjenei sveukupno bezbednosno stanje, u ovom izvjetaju emo istai
samo neke faktore koji imaju najvei utjecaj na trenutnu bezbednosnu situaciju na Optini.
Faktori koji utjeu na bezbednosno stanje su sledei:
1. Materijalno-financijsko stanje, kadrovski problemi, popunjenost u ljudstvu ratnih
jedinica na teritoriji Optine,
2. Unutranjo-politika situacija,
3. Vanjsko-politika situacija i utjecaj informativnog sistema RH,
4. Materijalno stanje i socijalni problemi stanovnitva,
5. Ostali faktori koji negativno utjeu na bezbednosno stanje u Optini.
1. Materijalno-financijsko stanje, kadrovski problemi i popunjenost RJ VRSK na
teritoriju Optine.
Poseban utjecaj u negativnom smislu na stanovnitvo ima ukupno stanje u RJ vojske
RSK na ovom prostoru.
Opte materijalno stanje, a posebno opremljenost boraca sa intedantskom opremom, sa
vojnikog aspekta gledano, je ispred svakog minimuma. Pojedini djelovi sastava su praktino
goli i bosi. Jedinice su praktino na egzistencijalnom minimumu sa gorivom i mazivom,
prisutni su problemi sa ishranom, a posebno negativan efekat na boraki sastav, a time i
stanovnitvo, je postignut niskim plaama. Velika razlika u primanjima izmeu aktivnih
oficira i civilnih lica Savezne vojske s jedne strane i rezervnog borakog sastava s druge
strane stvaraju veliko nepovjerenje jednih u druge. Ovakvo stanje i odnosi u vojsci doveli su
do sve masovnijeg naputanja jedinica i poloaja, niskog borbenog morala, te nepovjerenja
u vojno i politiko rukovodstvo.
Nedostatak municije za pojedine kalibre orua, ne daju dovoljne garancije borcima i
stanovnitvu, da u eventualnoj dobro pripremljenoj agresiji ustaa na ove prostore, moemo
efikasno bez veih gubitaka zadrati sadanju liniju fronta i prostora u cjelini.
171

2. Unutranjo-politika situacija
Stanovnitvo Optine je zabrinuto za trenutno stanje na planu unutranje politike.
Posebno negativan utjecaj na sveukupno stanje imaju nesloga, sukobljavanja i borba za vlast
rukovodilaca i funkcionera od najvieg nivoa, pa do nivoa Optine. Smjena ministra i drugih
rukovodilaca koji su se svojim radom pokazali kao asni, poteni i sposobni, a smjenjuju se
samo zato to ne odgovaraju neijoj politici narod ne odobrava i osuuje. Potrebno se
to odnosi na smjenjivanje ministra Ilije Prijia za kojeg se zna da niim neasnim to nije
zasluio.
Slinu politiku na lokalnom nivou provodi rukovodstvo Optine. Smjenjeni su ili im
prete smjenjivanjem sposobni i ugledni rukovodioci samo zato to ne pripadaju stranci na
vlasti. Politiko rukovodstvo u optini Benkovac, od izbora Predsjednika IS SO na mjesto
Predsjednika Skuptine RSK, praktino ne rukovodi, odnosno pozitivno na razvoj situacije
ni u jednoj grani koja je u njihovoj nadlenosti. Najvii optinski rukovodioci iskljuivo
bave linim poslovima, pozapoljavali su i postavili na rukovodea i bolja radna mjesta uu
i iru rodbinu i utjecajnije stranake pripadnike. Sadanjem Predsjedniku Skuptine RSK
narod pripisuje i postavljanje pukovnika .171 aponje na mjesto N 7. korpusa, koji mu
je paanac. Priprema se teren za zapoljavanje ire porodice i drugih lanova na mjesto
direktora Vinarije i Ravnih Kotara.
Sve ovo veoma negativno utjee na bezbednosno stanje stanovnitva, gubi se povjerenje
u dravu, vojsku i druge institucije, slabi odbrambena mo vojske i naroda, pada moral, a
bezbednosna situacija se u cjelini pogorava.
Najvei dio budeta Optine se troi na reprezentaciju i slubena putovanja rukovodilaca,
iza kojih se vide slabi ili nikakvi rezultati.
Trenutno je aktualan sukob optinske vlasti sa Optinskim udruenjem boraca.
Optinsko udruenje boraca je pokrenulo mnoge inicijative za unapreenje rada i odnosa
izmeu civilne vlasti, privrede i vojske i ukazalo na mnoge negativnosti u voenju politike
na lokalnom nivou. Posebno je ukazivano optinskom rukovodstvu na sledee probleme:
nepravilnosti u politici zapoljavanja/zapoljava se ua i ira rodbina optinskih
rukovodilaca i najvjerniji stranaki pripadnici, i ako postoji odluka Skuptine Optine da se
prednost u zapoljavanju daje ratnim vojnim invalidima, lanovima porodice palih boraca i
zaslunim borcima,
od dolaska na vlast optinsko rukovodstvo je pokazalo malo elje i volje da pomogne
vojsci, a posebno miliciji.
na inicijativu Udruenja boraca sagraen je nadgrobni spomenik junaki palom
komandantu pukovniku Momilu Bogunoviu. Izgradnju spomenika su financirale sve
privredne organizacije na Optini, meutim optinsko rukovodstvo je odbilo uestvovati u
izgradnji spomenika.
udruenje boraca je pokrenulo inicijativu za izgradnju spomenika svim palim borcima
nae Optine. I ovaj predlog je odbijen.
Napominjemo da Udruenje boraca ima apsolutnu podrku borakog sastava i
stanovnitva, a da je u tri navrata do sada spreilo pokuaje pojedinih grupa i naroda da se
obraunaju sa optinskom vlasti.
3. Vanjsko-politika situacija i utjecaj informativnog sistema Republike Hrvatske
Stanovnitvo je sve vie izloeno utjecaju informativnih medija RH. Narod sve vie
obuzima strah i opta nesigurnost. Svakim danom ova SJB dobiva sve vie zahtjeva za izvoz
171

ivko.

172

stvari, a najvie namjetaja i pokustva. Mnogi, a posebno izbjeglice, su se iselili ili iseljavaju
sa teritorija Optine.
Razlog ovako velikog utjecaja mas medija RH na na narod je nedovoljna ili slaba
informiranost stanovnitva od strane naih sredstava informisanja.
4. Materijalno stanje i socijalni problemi stanovnitva
etverogodinji rat, prestanak proizvodnje u veini privrednih radnih organizacija,
drastian pad poljoprivredne proizvodnje, doveli su veliku veinu stanovnitva na rub gole
egzistencije. Nedostatak goriva, posebno individualnim poljoprivrednicima, dovelo je do
situacije gdje nije obraeno niti 50% poljoprivrednih povrina u odnosu na prolu godinu.
Stanovnitvo e u narednom periodu, ako se ovako nastavi, sve vie biti izloeno traenju
pomoi od humanitarnih organizacija i naputanju ovih prostora.
5. Ostali faktori koji negativno utjeu na bezbednosno stanje u Optini
Pored napred navedenog na ukupno bezbednosno stanje utiu:
osipanje strunog kadra sa teritorije Optine, /lijenici, ininjeri, profesori i drugi
strunjaci/,
slaba organiziranost i nefunkcionisanje sistema veza, saobraaja, zdravstva i drugih
institucija bitnih za normalan ivot na teritoriji Optine.
problemi na planu odgoja, obrazovanja i visokog kolstva/nedostatak strunog kadra,
nedostatak goriva za prevoz uenika, slaba opremljenost kola, nemogunosti stipendiranja
uenika i studenata itd/.
ostali inioci koji negativno utiu na ivot i opstanak stanovnitva.
M.P.172 NAELNIK
Zoran Laki, [v.r.]
Izvornik, strojopis, latinica
HR-HMDCDR, 23., kut. 41.

50

1995., veljaa 28.


Slunj
Zapisnik sa sjednice Odbora za obranu i bezbjednost Skuptine RSK na kojoj je zakljueno
da pripreme za obranu RSK nisu na zadovoljavajuoj razini te su Skuptini predloeni
zakljuci o njezinu poboljanju
REPUBLIKA SRPSKA KRAJINA
SKUPTINA REPUBLIKE
ODBOR ZA ODBRANU I BEZBEDNOST
Na sjednici odbora odranoj 28. 02. 1995. g. u Slunju odbor je raspravljao o stanju
odbrambenih priprema RSK i zakljuio sledee:
1. Odbrambene pripreme svih subjekata u RSK nisu na potrebnom nivou.
172

Okrugli peat: RSK, MUP, SJB Benkovac.

173

2. Ozbiljne prepreke u pripremi i donoenju podzakonskih regulativa predstavlja


nepostojanje jedinstvenog pravnog sistema.
3. Financiranje i ukupno snabdevanje u oblasti narodne odbrane posebno SVK ne
zadovoljava.
4. Odluka o prenoenju mobilizacijske i vojne obaveze od strane MO ne daje eljene
rezultate ve daje kontra produktivne efekte.
5. RSK nema Plan odbrane zemlje, to u sluaju agresije moe imati katastrofalne
posledice.
Na osnovu zakljuenog odbor skuptine predlae:
1. Da Skuptina obavee nadlene organe da hitno pristupe izradi plana odbrane Republike
i da se na taj nain reguliu konkretne obaveze svih nosioca zadataka iz oblasti odbrane za
sluaj proglaenja, neposredne ratne opasnosti, ratnog stanja i vanrednog stanja.
2. Da se obavee vlada da se ubrzaju aktivnosti na dogradnji postojeeg zakona o odbrani
i SVK u skladu sa realnim uslovima u kojima se nalazi RSK.
3. Da vlada pripremi i podnese izvjetaj o ukupno utroenim sredstvima za potrebe
odbrane u 1994.g. i predlog budeta za odbranu u 1995.g., pri emu posebno iskazati
sredstva utroena za SVK a posebno za ostale subjekte.
4. Da se privremeno stopira odluka ove skuptine o prenoenju poslova mobilizacije iz
nadlenosti SVK na MO.
O D B O R
Vujanovi Stanko, [v.r.]
Preslika, strojopis, irilica
HR-HMDCDR, 2., kut. 607.

51

1995., veljaa 28.


Knin
Zapovijed ministra obrane RSK za ilegalnu nabavu automobila za Ministarstvo obrane
RSK
REPUBLIKA SRPSKA KRAJINA
MINISTARSTVO ODBRANE
Broj 88-50/95.
Knin, 28. 02. 1995. godine
Na osnovu lana 2. stav 3. Zakona o Ministarstvima (Slubeni glasnik RSK broj 4/92) i
ukazane potrebe za popunom voznog parka Ministarstva odbrane Republike Srpske Krajine,
NAREUJEM
1. Za potrebe Ministarstva odbrane Republike Srpske Krajine izvriti nabavku motornih
vozila putnikih automobila.
2. Radi utede materijalnih sredstava kupovinu izvriti na crnom tritu, a plaanje
regulisati preko preduzea u Saveznoj Republici Jugoslaviji.
3. Rauni i naredbe za uplatu su sastavni deo ove naredbe.
174

4. Nabavljena motorna vozila registrovati u MUP-u RSK, kao vozila Vlade Republike
Srpske Krajine i materijalno zaduiti u Vojno-knjigovodstvenom centru Knin.
M.P.173 M I N I S T A R
p u k o v n i k
dr. Rade Tanjga, [v.r.]
Preslika, strojopis, irilica
HR-HMDCDR, 18., inv. br. 2660.

52

[1995., oujak 1.]


[Knin]
Dopis kojim predsjednik RSK Milan Marti od zastupnika Skuptine RSK trai da podupru
njegov prijedlog o smjeni predsjednika krajinske Vlade Borislava Mikelia
REPUBLIKA SRPSKA KRAJINA
PREDSJEDNIK REPUBLIKE
SKUPTINA
REPUBLIKE SRPSKE KRAJINE
n/r predsjednika
Na osnovu ustavnog ovlaenja iz lana 87. stava 6. Ustava Republike Srpske Krajine,
predlaem da Skuptina Republike Srpske Krajine razrjei prvog ministra Vlade RSK.
Postupajui po ovlaenjima iz Ustava RSK, predloio sam novoizabranoj Skuptini
Republike Srpske Krajine, 17. marta 1994. godine, za prvog ministra Vlade gospodina
Borislava Mikelia. Skuptina je moj predlog usvojila.
U proteklom periodu, cijenei zadatke koji su stajali pred Vladom RSK, i aktivnosti koje
je Vlada preduzimla na rjeavanju postavljenih zadataka, a na osnovu temeljite analize, doao
samo do ocjene da Vlada u mnogim segmentima nije odgovorila postavljenim zadacima.
Sve injenice ukazuju da su osnovni uzroci ovakvom radu Vlade neprihvatljivi metodi
organizacije i rukovoenja radom Vlade od strane prvog ministra. Direktna posljedica
ovakvog naina rada prvog ministra bila je paraliza rada i efikasnosti Vlade i blokada rada
najveeg dijela ministarstava. Na globalnom planu to je rezultiralo krupnim poremeajima
u funkcionisanju svih segmenata sistema u Republici Srpskoj Krajini.
Privredni sistem Republike Srpske Krajine doveden je u neodrivo stanje koje karakteriu
izraeni monopolski odnosi, blokada slobodne trgovine, podjela privrednih subjekata po
kriteriju bliskosti prvom ministru i na osnovu tog kriterija zatvaranje trita za sve subjekte,
osim onih koji su povlateni od strane prvog ministra. Direktan rezultat ovakvog rada
jeste slivanje ogromne koliine kapitala u uski krug privrednih subjekata koji su odabrani
po neprincipijelnom i krajnje subjektivnom kriteriju. Nacionalno bogatstvo Krajine,
pod okriljem i uz podrku prvog ministra, protivzakonito se slijeva u privatne depove.
Primjera za ove tvrdnje ima mnogo, a ja u napomenuti samo gazdovanje umama Krajine
i energentima, prije svega naftom i naftnim derivatima.
173

Okrugli peat: RSK, Ministarstvo odbrane, Knin.

175

Na drugoj strani, fondovi i budet Republike Srpske Krajine trpe besparicu koja je
direktna posljedica organizovanog haosa u privredi Krajine. Naime, ovakvo upravljanje
ekonomijom Republike Srpske Krajine otvorilo je put neskrivenoj kriminalizaciji, koja je
poprimila ogromne razmjere i direktno ugrozila elementarne prihode Republike Srpske
Krajine. Velike koliine roba zavravaju na crnom tritu bez ikakve naplate obaveza
prema dravi. Spomenuu samo trgovinu cigaretama, koja je u svim zemljama jedan
od najznaajnijih izvora dravnih prihoda, a koja je u Krajini minimalno oporezovana i
uglavnom nedostupna kontroli nadlenih organa.
Na takav nain ogromna drutvena sredstva prelivaju se u ruke nekolicine profitera, dok
je na drugoj strani ozbiljno ugroen materijalni poloaj Srpske vojske Krajine, pripadnika
milicije, prosvjetnih radnika, penzionera, porodica poginulih boraca i ratnih invalida.
Ovakvo stanje dovodi u pitanje funkcionisanje sistema odbrane RSK, kao i drugih vitalnih
segmenata drutva.
I pored do sada izneenih kritika i mojih energinih upozorenja, prvi ministar Vlade
nije uinio nita na poboljanju stanja koje je neodrivo. tavie, prvi ministar ve vie od
est mjeseci odbija bilo kakvu saradnju sa predsjednikom republike, potpuno ignoriui
primjedbe i upozorenja koja sam u tom periodu iznosio. I pored evidentne potrebe za
stalnim aktivnostima Vlade i njenog prvog ministra imamo situaciju da je prvi ministar
stalno odsutan iz Republike Srpske Krajine. Tanije njegovo prisustvo u Republici Srpskoj
Krajini svodi se samo na povremene dolaske.
Na osnovu navedenog jasno je da sam prisiljen od Skuptine RSK zatraiti razreenje
prvog ministra Vlade RSK, jer cijenim da je to jedini nain da prevaziemo situaciju koja je
postala neodriva i izbjegnemo jo tee posljedice ovakvog stanja.
Potovani poslanici,
molim vas da usvojite ovaj predlog i omoguite da na elo Vlade Republike Srpske Krajine
bude postavljen ovjek koji e, bez obzira na stranaku pripadnost, svojim aktivnostima i
angaovanjem u potpunosti odgovoriti zahtjevima koje ovo mjesto trai.

M. P.174 PREDSJEDNIK REPUBLIKE
Milan Marti, [v. r.]
Izvornik, strojopis, irilica
HR-HMDCDR, 2., Kabinet predsjednika RSK, kut. 1.

53

1995., oujak 1.
Knin
Zapisnik s 1. sjednice prvog redovnog zasjedanja Skuptine RSK
REPUBLIKA SRPSKA KRAJINA
SKUPTINA REPUBLIKE

174

Okrugli peat: RSK, Predsjednik Republike, Knin.

176

MAGNETOFONSKI SNIMAK
SA PRVE SJEDNICE PRVOG REDOVNOG ZASJEDANJA NARODNE
SKUPTINE
REPUBLIKE SRPSKE KRAJINE, ODRANE U KNINU
Knin, 1. marta 1995. godine
SPISAK
O PRISUSTVU POSLANIKA SKUPTINE RSK NA SEDNICI
ODRANOJ 1. MARTA 1995. GODINE U KNINU
1. Atlagi Marko 41. Ernjakovi Milan da
2. Buha Milorad 42. Egi Vukain
3. Bosanac Mitar 43. ivkovi Milan
4. Bibi Branko da 44. Ivanovi Obrad
5. Babi Petar da 45. Jaki Duan da
6. Bori Jovo da 46. Jageti Mirko
7. Brdar Milan da 47. Kovai Dragan
8. Bogunovi Boro 48. Kovaevi Drago
9. Bulaji Milan 49. Kresojevi Milan da
10. Bjegovi ore 50. Krni Simo da
11. Beldar Zoran da 51. Kalember Milan
12. Bosni Milan da 52. Kovaevi Gojko
13. Baki Ranko da 53. Lemi Milorad
14. Vii Milorad da 54. Liina Ratko da
15. Vuksanovi Vaskrsije da 55. Leaij Rajko da
16. Vojnovi Milivoj da 56. Mrkobrada Milo da
17. Vurdelja Boro 57. Macura Lazar da
18. Vukovi Milivoj da 58. Macura Stanimir
19. Vuka Stevan da 59. Mievi Zoran
20. Vorkapi Bogdan 60. Markuzio Mario da
21. Vuenovi Jovica 61. Miljenovi Mile da
22. Vuki Milan da 62. Maljkovi Radovan da
23. Vojnica Branko da 63. Madarac Ljubomir da
24. Vujanovi Stanko da 64. Obradovi Tihomir da
25. Vjetica Duan da 65. Podunavac uro da
26. Vojnovi Dragan 66. Petrovi-Glamolija Radojka
27. Vukeli Veljko da 67. Peri Branko da
28. Gagi Mirko da 68. Popovi Veljko da
29. Gondi Ratko da 69. Peri Slobodan
30. Gunj eljko 70. Reli edomir da
31. Grozdani Miroslav 71. Radmanovi Milan da
32. Gai Duan 72. Ratkovi Stevo
33. Dokmanovi Slavko 73. Raii Simo da
34. Dmitrovi Branko da 74. Rebraa Jovo da
35. Damjanovi ore da 75. Rebi Branko da
177

36. Dobri Ljuban da 76. Stanimirovi Vojo


37. Dobrijevi Marko da 77. Tankosi Milan
38. Dragievi Aran da 78. urkovi Boko
39. Dobrijevi Dragan 79. ubra Milan
40. uri Stevan da 80. anak eljko
81. ii Dragan
82. Dodan Petar da
Napomena novinarima i izvetaima:
Tekst nije autorizovan i redigovan. U sluaju veih nejasnoa i neloginosti molimo da
tekst, pre objavljivanja proverite kod autora ili sekretara Narodne skuptine Republike
Srpske Krajine ili u Sekretarijatu za informacije.
MAGNETOFONSKI SNIMAK
SA PRVE SJEDNICE PRVOG REDOVNOG ZASJEDANJA NARODNE
SKUPTINE
REPUBLIKE SRPSKE KRAJINE, ODRANE 1. MARTA 1995. GODINE
U KNINU
Sednici predsedava Rajko Leai, predsednik Narodne skuptine Republike Srpske
Krajine.
Sednica poela sa radom u 11 sati.
(Intonacija himne Boe pravde)
PREDSEDNIK RAJKO LEAJI:
Kolege poslanici, potovani ministri, potovani gosti, dozvolite da otvorim prvu sjednicu
prvog redovnog zasjedanja Skuptine Republike Srpske Krajine.
Dozvolite da se napravi prozivka.
MIRJANA RODI: sekretar Skuptine:
(Proziva poslanike. Spisak je sastavni deo ovog magnetofonskog snimka).
PREDSEDNIK RAJKO LEAJI:
Poto imamo kvorum, moemo da ponemo sa radom. Ja bih zamolio sve kolege da se
drimo zakazanog termina.
Za dananju prvu redovnu sjednicu predlaem sledei
D N E V N I R E D:
1. INFORMACIJA O PRIPREMI ZA PROLJETNU SETVU TE RASPODELA ENERGENATA I REPROMATERIJALA;
2. INFORMACIJA O SNABDJEVANJU ELEKTRINOM ENERGIJOM REPUBLIKE SRPSKE KRAJINE SA POSEBNIM OSVRTOM NA POJEDINE REGIJE;
3. POPUNA VLADE;
4. PREDLOG ZAKONA O IZMJENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O DRUTVENOJ BRIZI O DJECI;
5. PREDLOG ZAKONA O IZMJENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O ORUJU I
MUNICIJI;
6. IMENOVANJE I RAZREENJE SUDIJA;
7. IZVJETAJ SKUPTINSKIH ODBORA;
8. POSLANIKA PITANJA;
178

9. INFORMACIJA O PRIPREMI DRUTVA U SKLADU SA SKUPTINSKOM ODLUKOM O PROGLAENJU STANJA NEPOSREDNE RATNE OPASNOSTI.
Tri zakona koja ste dobili nisu prola proceduru Vlade i skuptinskih odbora, pa ih nismo
mogli uvrstiti za dananji dnevni red, ve emo to uraditi na jednoj od narednih sednica.
Danas je poelo redovno zasjedanje koje traje 90 dana, tako da nee biti problema.
Otvaram pretres po pitanju dnevnog reda.
Izvolite.
Ima re gospodin Vuji.175
VUJI:
Gospodo predsednici, gospodo ministri, uvaene kolege poslanici, gosti, mi insistiramo
da ostane ova taka u kojoj se razmatraju i o kojoj je doneen predlog Zakona o vraanju
nekretnine Srpskoj pravoslavnoj crkvi i da se uvrsti Odluka o uslovima pod kojima
osiguravajua drutva mogu obavljati delatnosti na podruju RSK, jer su tu prisutne neke
potekoe u ostvarivanju tog rada. Ne moemo prihvatiti da se to odgodi, da se prolongira
ova taka, zato to imamo i miljenje Vlade, a pripremili smo i analizu po kojoj miljenje
Vlade moemo na neki nain Skuptini da predloimo kao pozitivno ili negativno.
PREDSEDNIK RAJKO LEAJI:
Zahvaljujem Vujiu.
Ima re Bogunovi.
BORO BOGUNOVI:
Gospodine predsednie, gosti, kolege poslanici, ja predlaem da se trea taka dnevnog
reda a to je popuna Vlade skine sa dnevnog reda, a iz razloga to smo mi pretprolu
Skuptinu, zadnja koja je bila u Kninu, nas 24 poslanika iz zapadne Slavonije, Baranje i
zapadnog Srema predloili rekonstrukciju Vlade, znai da se razmotri i pitanje onog dela
tamo koje je vrlo malo zastupljeno sa ministrima, odnosno lanovima Vlade. to je jo
gore, moram da kaem, da u onom kraju, u ovom momentu i pomonici ministara ne rade,
odnosno ne zna se kome se moe obratiti i gde ko radi. Evo, odmah da kaem, polazei
od ministra trgovine, sekretar Optine Vukovar ili ne znam, ima ih dva, pa ne znam, ne
moemo popunjavati Vladu a da preemo i to to smo u onom naem zakljuku traili, a to
je da se popuni Vlada. To je u redu. Da se izvri rekonstrukcija i da bude zastupljen onaj deo
tamo i da se organizuje tamo, ako nema ministra, da bar bude pomonik, jer znate da smo
razdvojeni i znate kakvi su uslovi, telefona i svega ostalog. U ovom momentu predlaem da
Vlada ovo povue i da za sledeu Skuptinu pripremi i rekonstrukciju, i popunu i da nam
da izvetaj ko su pomonici da znamo ko su i gde rade.
Hvala.
PREDSEDNIK RAJKO LEAJI:
Hvala.
Ima re gospodin Vuji.
VUJI:
Ja vas molim da me izvinete.
to se tie predloga gospodina Bogunovia, ne znam o kojim se predlozima radi, ni
koji su predlozi koji e nama ovde biti prezentirani, meutim, znam sigurno da Srpska
radikalna stranka nije konsultovana oko toga da li ima predloga ili da li postoji neki interes
Srpske radikalne stranke sa tim u vezi. Samim tim, jednostavno, popuna Vlade je stvar
175

Ranko.

179

koju bih ja hteo i voleo da ujem o emu se tu radi, da bismo znali kako emo se postaviti.
Mi znamo koliko smo mi istoni dio Republike Srpske Krajine zapostavili. U velikoj meri
smo zapostavili. U toj mjeri gde se daje velika mogunost, velika irina malverzacijama
i najrazliitijim oblicima djelovanja pojedinih ljudi gore, sa opravdanim, rekao bih, ovde
opravdanim razlozima.
Podravam prijedlog, podravam diskusiju gospodina Bogunovia, meutim, voleo bih
da ujem ovde predlog da bismo se mogli prema njemu odrediti.
PREDSEDNIK RAJKO LEAJI:
Zahvaljujem.
Ko se javlja za re?
Ima re gospodin Vii.
MILORAD VII:
Gospodine predsednie, kolege i koleginice,
Zamoljen sam od Udruenja ratnih vojnih invalida da zamolim proirenje dnevnog reda,
a moe i kao poslednja taka dnevnog reda da bude Razmatranje problematike invalida.
Rei u zato sam prihvatio da ba ja budem taj koji e predloiti, iz razloga to mislim da
invalidi rata jo nisu reeni na adekvatan nain na teritoriji cele republike. Mi smo neki dan
imali u Vukovaru sastanak na kome su bili uglavnom svi poslanici, predstavnici optinskih
vlasti, predstavnici Udruenja invalida, razgovarali smo o reavanju problema, vitalnih,
egzistencijalnih problema I. grupe invalida, dakle, sto posto invalidi sa tuom negom i
pomoi, gde je traeno da optina poduzme odreene mere da im se pomogne. Mi smo se
neto oko toga dogovorili i mislim da e optina u Vukovaru nai snage da rei za I. grupu
invalida, ali nisam siguran da emo imati dovoljno snage na itavom prostoru i voleo bih da
se to realizuje da svi ljudi imaju isti tretman. Mislim da je to grupa ljudi za koje smo zaista
duni da to damo. Izveta za ovu grupu bi bio ili osi Jovo ili ubrilo Rade. Oni su me
zamolili da iznesem. Molio bih da se to uvrsti u dnevni red.
PREDSEDNIK RAJKO LEAJI:
Zahvaljujem.
Ima re Vojnovi,176 ministar.
VOJNOVI, ministar:
Gospodine predsednie, dame i gospodo, ponovo na jednom podruju Republike Srpske
Krajine imamo mnogo rtava. Ja bih elio da i ova Skuptina o tome raspravlja i da se
da odreena informacija sa ciljem i zadnjim namerama danas traenja odgovornosti da
iznaemo i da vidimo na koji nain da nam to slui kao pouka da se to vie ne dogodi. Ja
ne bih elio da govorim ni o regionima, ni o brojevima. Ali predlaem da deseta taka, ipak
posebna, bude ta informacija. Hvala lepo.
PREDSEDNIK RAJKO LEAJI:
Zahvaljujem ministru Vojnoviu.
Ima re gospodin Vjetica.
DUAN VJETICA:
Gospodine predsednie, gospodo ministri, kolegice i kolege poslanici, moja intervencija
je usmerena da u taki 6. dnevnog reda umesto imenovanje da stoji izbor jer je to
zakonska formulacija i na kraju krajeva Skuptina bira a ne imenuje sudije.
176

Milivoj.

180

to se tie popune Vlade, oko ovih komentara, to treba da ostane kao to je predloeno u
dnevnom redu iz sledeih razloga. Verujem da e se ovde neko javiti iz Vlade. Vlada nije stvar
regionalna, nego stvar drave, stvar jedinstvenog teritorija i funkcionisanja dravne uprave
na celokupnom prostoru. Kao to je vie puta ovde isticano iz redova raznih poslanikih
grupa, a i od predsednika republike, upuivane su kritike oko toga da resor informisanja
nije popunjen, a takoe i ostao je resor Ministarstva unutranjih poslova. Ne vidim prvog
ministra ovde, ali mislim da bi se oko toga morali neminovno zadrati, pogotovo to imamo
komentara oko stanja na terenu, itd. Nedopustivo je da se neke stvari odlau u nedogled.
Ovo ne iskljuuje, po meni, a i po Poslanikoj grupi Srpske radikalne stranke Krajine,
nikakvu rekonstrukciju Vlade, nego popunjavanje odreenih resora koji su svakako od
vitalnog interesa za funkcionisanje celokupnog drutva. Hvala.
PREDSEDNIK RAJKO LEAJI:
Zahvaljujem. Ko se javlja za re.
Ima re gospodin Vuji.
VUJI:
Ovo se odnosi na onu primedbu gde sam ja rekao o popunjenosti Vlade i to regionalnoj
zastupljenosti unutar same Vlade. Koliko se seam opte naelo je bilo da ta Vlada bude
Vlada nacionalnog jedinstva. Da bi bila Vlada jedinstva ona mora da bude jedinstvena. Tu
se zna ta se podrazumeva. Ovo to je gospodin Vjetica iznio to jeste tako. Meutim, svako
ko bira Vladu on mora da bira takvu Vladu koja e biti toliko operativna da ne dozvoli,
recimo, nikakve mogunosti koje kakvih istupanja ili koje kakvih drugih nekih radnji i
pretpostavki koje bi tetile dravi. Ovde, u svakom sluaju, vi to svi dobro znate, da se radi
o popuni Vlade ijom bi popunom dolo praktino do jedne situacije gde bismo imali
Vladu koja bi bila opti razdor. Prvo, niti je Vlada jedinstva, drugo, bila bi regionalnog
karaktera, tree, bez konsultacije. Kako bez konsultacije unutar stranakih ili poslanikih
grupa, tako i bez konsultacije, ini mi se, na nekim drugim nivoima gde bi to bilo prirodno
i najnormalnije.
PREDSEDNIK RAJKO LEAJI:
Zahvaljujem.
Ima re Kovaevi.
RAJKO KOVAEVI:
Gospodine predsednie, kolege poslanici,
Ovde sam duan rei da se jedna stvar zaboravlja, ovog trenutka u sali nemamo prvog
ministra u Vladi kome pripada iskljuivo pravo da predlae ministre u toj Vladi. Dakle,
da oko toga ne pravimo nikakvu zbrku. Njegovo je pravo i pravo ovog parlamenta da se o
predloenim ministrima izjasni za ili protiv. Mislim da to ne treba dovoditi u pitanje, da
su to elementarne stvari.
Oko konkretnih politikih reenja, o tome je li Vlada nacionalnog jedinstva ili nije Vlada
nacionalnog jedinstva, mi smo ve jedanput kod izbora ove Vlade, kod izbora postojee
Vlade, imali raspravu. Koliko se seam, ba kolega Vuji nije hteo da ue u tu Vladu. Dakle,
Vlada je bila stvar nacionalnog jedinstva, osim to u nju nisu uli radikali, zbog toga to
su smatrali da ne treba u nju da uu i to je njihov problem, problem njihovog politikog
stava. Dakle, ovde ne bi trebalo dovoditi u pitanje potrebu uvrtavanja ove take u dnevni
red. Konkretna reenja su kod prvog ministra oko popune Vlade. Dakle, on je taj koji e
predloiti ko treba u tu Vladu da ue, odnosno kako e izgledati taj njegov kabinet. Toliko.
Hvala lepo.
181

PREDSEDNIK RAJKO LEAJI:


Zahvaljujem.
VUJI:
(Upadica s mesta)
... nekorektno je. To je stvar Poslanikog kluba i Srpske radikalne stranke.
PREDSEDNIK RAJKO LEAJI:
Zahvaljujem.
Ima re gospodin Branko Peri.
BRANKO PERI:
Ja sam mislio da e ona politika, malo radnika, malo seljaka, malo potene inteligencije da
nee ui u ovu salu, da e se u ovoj sali raditi o srpskim problemima i srpskim pitanjima i da
nee uopte biti vano neki ministar ili neki pomonik ministar regionalno fino rasporeen,
jer su mu uglavnom propale politike grupe po naim regijama, podpomognute nekim
druebrinicima iz ove sale, prave neke nove eme i neke nove teorije kako e da naprave ili
federaciju ili konfederaciju od ove nae male drave.
Prema tome, zalaem se, da ne govorimo odakle je ovek, nego da govorimo kakav je
ovek. Zalaem se za to da se, izmeu ostalog, izaberu i popune ministri, u prvom redu,
unutranjih poslova, da ponu da rade na tome, da ponu da kontroliu ta se tamo u tim
regijama radi, jer su neki ljudi nafatirani novcima srpske nesree, pa, valjda im nije dovoljno
novaca, hoe da budu i neki regionalni mali bogovi. I u tom smislu mislim da treba da
ostane taka da se popuni Vlada.
PREDSEDNIK RAJKO LEAJI:
Zahvaljujem gospodinu Branku Periu. Ko se javlja za re?
Ima re gospodin Bjegovi.
ORE BJEGOVI:
Potovano predsednitvo, drage kolegice i kolege poslanici i dragi gosti,
Mislim da je ve jedanput dolo vreme da kaemo da se na ovaj nain ne moe raditi.
Ono to je spremno staviti na dnevni red i o tome reavati. Zato postoji procedura da se
pet ili deset dana unapred kompletno poslaniki klubovi sloe, a onda postoje odbori koji
e raditi i pripremati ovaj deo dokumentacije. Ja sam se javio radi neeg drugog. Ovo je ve
deset meseci da mi praktino radimo da sastavljamo dnevni red po dva dana. Ja bih eleo
da znam ta je od ovoga spremno za raspravu danas. Jer, zvanian poziv je jedno, a sada se
predlae drugo. U Okuanima smo imali prije etiri dana sasvim drugi prijedlog. Zato bi
konano trebalo znati ta hoemo? Javio sam se samo radi jedne stvari. Svi smo poslaniki
klubovi dobili pismo Udruenja boraca. Koliko znam taj materijal je spreman i mislim da bi
ga trebalo uvrstiti i zato predlaem da se uvrsti u dnevni red dananje sednice. Ako ne moe
danas, moe sutra, pa neka se taj deo posla pripremi.
PREDSEDNIK RAJKO LEAJI:
Zahvaljujem.
Ima re gospodin Vii.
MILORAD VII:
Ja se izvinjavam to se po drugi put javljam, upravo sa dnevnim redom, na predzadnjoj
sednici, prvoj vanrednoj, ja sam dao predlog izmena pojedinih zakona po pitanju
funkcionisanja vojnog pravosua. To je dato u proceduru i mislim da je bilo dovoljno
vremena da se o tome izjasnimo, s obzirom da se radilo samo o jednom lanu, a sutina
se zakona nikad nije menjala, nego samo da se zna ko je nadlean, da se ne desi da nam
182

dezerteri ili bilo ko, iz nadlenosti vojnog pravosua bude osloboen zbog toga to sud
nije nadlean. Samo zato. Znai, da bude odreeno ko e taj posao obavljati dok ne zaive
institucije po Zakonu.
PREDSEDNIK RAJKO LEAJI:
Zahvaljujem.
Ima re gospodin Bogunovi.
BORO BOGUNOVI, potpredsednik;
Mislim da ovde ne idemo u onom pravcu kako treba da idemo. Gospodin Bjegovi
je dobro primetio i reeno je iz vie poslanikih klubova da, ipak, ja mislim da je red da
se pitaju i ovi poslanici koji ovde sede, jer smo mi ovde izabrani od naroda, a Vladu mi
predlaemo, odnosno biramo.
Prema tome, mislim da bi bilo potrebno da i prvi ministar sa nekim kontaktira oko
postavljanja pojedinih ljudi u Vladi. Mi danas diemo ruku hoe li to proi ili nee. Po
meni, ja vidim da to nije uraeno. Mislim da je ovo nespremna taka. To je jedno.
Drugo, ja molim gospodu koja ovde sede, nemojte da ponovo idemo u neke razmirice
koje nisu dobre, bar u ovom momentu. Bitno je kakav je ovek. Ja vas molim da mi neko
ovde kae zato Vrhovni sud, Tuilatvo, Advokatska komora ukinuti u Vukovaru i do
danas ne rade nigde? Neka mi neko kae, ako emo ve tako. Nije tako kako se govori i
nemojte ovu govornicu zloupotrebljavati. To nije poteno.
Ja vas molim, mene je birao narod Optine Vukovar i ja u taj narod zastupati. Ako ga
ne mogu zastupati i ako ne mogu uraditi ono to oni od mene oekuju, ja u asno odavde
otii i rei gospodo ja ovde vie nemam ta da radim, nisam mogao ispuniti vae zadatke,
ili birajte drugog, ili gledajte ta ete. Ovo vie ovako ne moe. Onaj deo koji ima pola
stanovnitva ove Krajine, na kome se odvija ivot, da nema jednog ministra iz svog sastava,
znai, ili smo mi ludi ili nam neto fali.
PREDSEDNIK RAJKO LEAJI:
Hvala.
Ima re gospodin ministar Bosni.177
BOSNI, ministar:
Ja u ovoga puta u poetku govoriti kao poslanik, a posle u kao ministar, jer sam
naalost u te dve uloge. Apsolutno odbijam i smatram neprihvatljivim istupanje gospodina
Bogunovia. Ovo je Republika Srpska Krajina. Da li ste birani gospodine u Vukovaru, u
Belom Manastiru ili u Slunju i glavni grad ove nae drave je Knin. Ako nama ne valja
Knin, onda promenite glavni grad. Ali dok je Knin glavni grad logino je i normalno da
sve institucije budu u Kninu. Druga je stvar stranaki odnos u parlamentu. Ja isto tako
smatram da se tu moe dosta toga popraviti, ali to je stvar dogovora i ne vidim razloga da
Vlada nee funkcionirati ako ja ne budem ministar zato to sam iz Slunja i zato to nema
nikog sa Korduna to nema veze. Mi smo ministri ove drave, nismo ministri regija, nismo
ministri optina, nismo ministri, ne znam, 1000, 1500 od onih koji su nas birali da budemo
poslanici.
to se tie mog pomonika, ao mi je to to jo niste dobili. Pomonik za ono podruje je
iz Mirkovaca Mile Madar. Svi izvrni saveti i skuptine optina dobili su faksove u kojima
se obavetavaju da sve poslove koji se tiu trgovine mogu da se obrate gospodinu Madar
Mili.
177

Milan.

183

PREDSEDNIK RAJKO LEAJI:


Zahvaljujem. Ko se javlja za re?
Ima re gospodin ministar Peri.
PERI SLOBODAN, ministar:
Ovde su dola dva predloga vezana za moje ministarstvo, pa u neto sada predloiti.
Naime, doao je predlog da stavimo na dnevni red izvjetaj Udruenja invalida o poloaju
invalida i da se na dnevni red stavi zahtev Udruenja boraca. Ja u tom pravcu imam dva
predloga. Nemam nita protiv da to danas stavimo na dnevni red dananje sednice.
Obzirom da se radi o dvije usko vezane celine. Prvo predlaem da se oba zahteva spoje.
Ako predlagai insistiraju da to bude na ovom zasedanju, neka ostane na ovom zasedanju, da
raspravljamo, a ako ne insistiraju, onda predlaem da oni svoje konkretne zahtjeve iskopiraju
i podjele svim poslanicima i da na narednoj sednici Skuptine jedna taka dnevnog reda
budu njihovi zahtevi. Dakle, ako oni i dalje insistiraju da to bude danas na dnevnom redu,
nemam nita protiv. Neka bude, ali kao jedna taka dnevnog reda, i da podjele definisane
zahteve svim poslanicima. Hvala.
PREDSEDNIK RAJKO LEAJI:
Zahvaljujem.
Ima re gospodin Vii.
VII:
Zamoljen sam da to bude poslednja taka dnevnog reda. Mislim da nikakav problem
nije ako jednu problematiku obradimo na jednoj taki. Da damo ljudima ansu da kau
to misle, a Skuptina e odluiti kako ona misli. U tom smislu ja bih predloio da to bude
posljednja taka i da nee smetati radu parlamenta. To danas sigurno nee doi na dnevni
red, nego e se sutra o tome raspravljati ako ovaj dnevni red bude usvojen.
PREDSEDNIK RAJKO LEAJI:
Zahvaljujem. Ko se javlja za re?
Re ima ore Bjegovi.
ORE BJEGOVI:
Izvinjavam se to ponovo izlazim za govornicu, ali je osnova ta da gospodine ministre
koliko ja vidim ovde, 13. juna 1994. godine je takav predlog predloen da se obradi i da
se rei ova problematika sa konkretnim predlozima. Mislim da je samo pitanje da li je to
danas spremno, ako nije danas, da li moe biti sutra, a ako ne, onda da se dogovorimo da to
ide na narednu sednicu, ali da znamo da to na narednoj sednici imamo.
Drugo, dozvolite kada sam izaao da kaem, mi smo poeli meati kruke i jabuke.
Mislim da je osnovni problem koji je ovde kolega Bogunovi postavio, pitanje je zakona
o teritorijalnoj organizaciji, pitanje ivotnih problema koji moraju funkcionisati u mesnoj
zajednici, optini, okrugu i ostalom, a sve ostalo to mi priamo, moemo govoriti tri godine.
Trebamo napraviti jednu organizaciju koja e funkcionisati, gde su detairana ministarstva,
ta je od onih oblasnih vea ostalo, ta su ti izvrni saveti to su problemi. I Vlada u kojoj
sam ja radio borila se godinu dana. Dajmo shvatimo kod primopredaje rada Vlade, prvo
i osnovno pitanje je bilo to da vidimo ta je teritorijalna organizacija. Ako ne odgovaraju
okruzi, dajmo neki model, ali se sigurno taj deo posla mora staviti na dnevni red.
Ja bih zamolio da i ovaj prijedlog na ovaj nain ne ispada kao to pie u materijalima
tamo prijedlog secesionista. Kome trebaju takve rijei?
PREDSEDNIK RAJKO LEAJI:
Izvinite, moete li ponoviti?
184

ORE BJEGOVI:
Pie predlog secesionista u dijelu ovog prijedloga koji je doao iz istone Slavonije,
zapadne Slavonije i Baranje. Dajmo izbacimo te rijei sa materijala koji zvanino dolaze u
ovu Skuptinu.
Hvala.
PREDSEDNIK RAJKO LEAJI:
Zahvaljujem.
:
(Upadica s mesta)
U sutini to jeste secesionizam ne mora da pie.
PREDSEDNIK RAJKO LEAJI:
Izvolite traite re.
Mislim da je ovaj predlog gospodina Bjegovia, ovaj prvi predlog bio veoma konstruktivan.
Ako se moe uvrstiti u taku dnevnog reda problematika invalida i Udruenja boraca, da li
je sve spremno? Ako je sve spremno nema nikakvih razloga da se o tome ne izjasnimo.
Zato bih hteo da ujem stav ministarstva Vlade.
PERI:
Ako su predlagai spremni za ovu taku dnevnog reda ja nemam nita protiv. Ako ima
materijal koji bi se dostavio svim poslanicima, neka se dogovori i neka ide na ovu Skuptinu.
A ako nema, onda da se dogovorimo da ide na narednu, ali je stvar predlagaa da odlui
da li e ii danas ili za 8-10 dana. Ministar i ministarstvo nema nita protiv da danas ide na
dnevni red. Neka se predlaga izjasni da li je pripremio materijal za ovu taku.
PREDSEDNIK RAJKO LEAJI:
Ja Vas pitam gospodine ministre da li je ministarstvo spremilo materijal po pitanju?
PERI:
Ministarstvo nije predlaga ove take i nije spremalo materijal. Ali, mi emo uestvovati
u ovoj taki, nema nikakvih problema.
PREDSEDNIK RAJKO LEAJI:
Vi morate dati svoj stav.
PERI:
Ja predlaem da ovo razreimo na taj nain, ja sam se dogovarao i sa predstavnicima
boraca i invalida, da se oni pojave sa konkretnim zahtevima i predlozima, da se to dostavi
i podjeli poslanicima, a moj je predlog da na iduoj sednici izaemo, jer emo svi imati
materijale i moemo se svi ukljuiti u raspravu daleko bolje, nego da neko doe za govornicu
i da proita neko pismo.
PREDSEDNIK RAJKO LEAJI:
Zahvaljujem.
PERI:
Moda su tu predstavnici Udruenja boraca i invalida pa neka se oni izjasne.
PREDSEDNIK RAJKO LEAJI:
Ja Vas molim organ ove Skuptine je Vlada.
PERI:
Ja u definisati moj predlog, predlog Ministarstva da predlaga ove take dnevnog reda
dostavi materijale svim poslanicima i da to ide na narednu Skuptinu kao taka dnevnog
reda.
185

PREDSEDNIK RAJKO LEAJI:


Zahvaljujem.
Ima re gospodin Vii.
MILORAD VII:
Kad ve preuzimam otprilike tui posao, mislim da je korektno da u ga i odraditi
onoliko koliko mogu, ja u se potruditi u toku dananjeg dana da se ti njihovi konkretni
predlozi umnoe i dostave svima, a obzirom da emo sutra o tome raspravljati. Problematika
je izuzetno osetljiva. Ja zbog toga elim da ne insistiramo previe ko je predlaga ovog asa,
da li je to poslanik, ili Vlada ili eventualno neko udruenje. Ne smemo tretirati invalide
ovoga rata kao Udruenje lovaca ili nekog drugog. Ta problematika je puno osetljivija i
budimo tu dovoljno tolerantni i zbog nas i zbog njih.
Zahvaljujem.
PREDSEDNIK RAJKO LEAJI:
Ko se javlja za re?
Ima re gospodin Vuji.
VUJI:
Da najavim inicijativu 20 poslanika koji e traiti izglasavanje nepoverenja prvom
ministru Vlade. To emo podneti u toku dana. Zbog tehnikih nemogunosti itanja
potpunog imena i prezimena, naknadno emo uruiti inicijativu.
Hvala.
PREDSEDNIK RAJKO LEAJI:
Zahvaljujem.
Ko se javlja za re?
Da li se neko javlja za re?
Ako se niko ne javlja za re da preemo na izglasavanje dnevnog reda.
Ovde imamo prvi predlog gospodina Vujia da se predlog Zakona o povratku imovine
Srpskoj pravoslavnoj crkvi stavi na dnevni red.
Ja u dati predlog na glasanje.
Ko je zato da se stavi na dnevni red?
(Upadica s mesta: Ne moe)
Molim Vas, Marko, ono nije prolo proceduru, nije bilo na odborima, nije dobijeno
miljenje Vlade.
:
(Upadica s mesta).
Dobijeno je miljenje Vlade.
PREDSEDNIK RAJKO LEAJI:
Nije prolo kroz odbore.
Ja dajem na glasanje.
Ko je za to da ovaj predlog Zakona se uvrsti u dnevni red, neka digne ruku? (33 poslanika)
Ko je protiv? (jedan poslanik)
Ko je uzdran? (21 poslanik)
Konstatujem da je sa 33 glasa usvojen predlog gospodina Vujia da ovaj Predlog o
povratku imovine Srpskoj pravoslavnoj crkvi bude u dnevnom redu.
Idemo dalje.
186

Drugi predlog gospodina Vujia da se donese odluka po kojoj mogu osiguravajua


drutva obavljati delatnost u Republici Srpskoj Krajini. Da li sam dobro proitao gospodine
Vujiu?
Ko moe ovu odluku da obrazloi?
RATKO GONDI:
Potovano predsednitvo, kolege i kolegice poslanici,
predlog ove odluke, odnosno predlaem da Skuptina razmotri Odluku pod kojima
mogu osiguravajua drutva da obavljaju svoju delatnost na podruju Republike Srpske
Krajine i to prvenstveno iz sledeeg razloga.
Na podruju Republike Srpske Krajine izvrena je prava invazija osiguravajuih drutava
koja ovde obavljaju svoju delatnost, osiguravaju pokretnu i nepokretnu imovinu i graana
i dravnih preduzea, a da svoje iro raune imaju negde izvan Republike Srpske Krajine.
I na taj nain se ogromna sredstva direktno odlivaju iz Republike Srpske Krajine u neke
druge centre. Tu se radi o sredstvima od nekoliko desetina miliona dinara godinje
premije. Ta drutva koja deluju na podruju Republike Srpske Krajine ne ispunjavaju ni
najelementarniji uslov koje treba osiguravajue drutvo da ispuni da bi delovalo i obavljalo
svoju funkciju. Odnosei ove pare iz Krajine vre nae osiromaivanje, a ni dinara te premije
ne vraaju i ne plasiraju, ne reinvestiraju u privredu Republike Srpske Krajine. Mislim da je
naa obaveza da tome stanemo na put, da odredimo uslove pod kojima moe svako drutvo
tu da radi, pa ko ispunjava te uslove i neka izvoli da radi. Ne insistiramo na monopolnom
poloaju, insistiramo samo na zatiti vitalnih interesa Republike Srpske Krajine. Moram da
napomenem da sva ta drutva koja imaju jedan ili dva, ili tri slubenika u nekoj svojoj filijali
ovde, direktno deluju, da ne kaem najteu re, ali krajnje neprimerenim metodama u
pribavi osiguranja i portfelja osiguranja. Da se ne zavaravamo, ne radi se samo o osiguranju
ova dva-tri automobila, ili ne znam ega, radi se o osiguranju velikih dravnih preduzea iji
direktori samo njima poznatih razloga ne ele osigurati kod drutava koja rade, imaju iro
raun na podruju Krajine i svaki dinar ostavljaju ovde, nego osiguravaju kod drutava koja
svaki taj dinar iznose iz Krajine. To elimo spreiti.
Zbog toga predlaemo da ovu odluku Skuptina razmotri koju predlaemo i da je usvoji,
pa da nadleno ministarstvo, Ministarstvo finansija da postupi u skladu sa tom odlukom.
PREDSEDNIK RAJKO LEAJI:
Zahvaljujem gospodinu Gondi.
Ima re ministar Veselinovi.178
VESELINOVI, ministar:
Gospodine predsednie, gospodo poslanici,
Upravo ova inicijativa oko predloga Odluke o uslovima pod kojima mogu da rade
osiguravajua drutva Republike Srpske Krajine mi smo razradili u Zakonu o osiguranju
imovine i lica. Na jednoj od narednih sednica mi emo i da predloimo takav nacrt Zakona.
Sve ovo to je predloeno u ovoj odluci, mi smo inicijativu Ministarstva finansija dobili je
u nadlenosti Ministarstva finansija. Upravo zbog problema koje smo imali u ovoj materiji,
mi smo poslali odreene kontrole gde emo da utvrdimo koje sve to osiguravajue kue
vre osiguranje imovine i lica, a nemaju saglasnost Ministarstva finansija. I, nijedna kua,
na podruju Republike Srpske Krajine ne moe to da vri ako nema saglasnost Ministarstva
finansija. Samo jednoj kui je ta saglasnost data i u toj saglasnosti su tano propisani uslovi.
178

Ratko.

187

Ministarstvo u skladu sa tim postupa. Mislim da je suvina ova odluka iz razloga to niko
nee dobiti saglasnost da radi mimo pozitivnih zakonskih propisa, a upravo sadraj koji je
naveden u ovom predlogu je jedan dio od onih naih reenja koja mi dajemo u Ministarstvu
za finansije.
Mi smo u toku januara meseca i poslali, naoj kontroli pripremamo kompletnu
informaciju kada je u pitanju ova materija, jer imamo saznanja da vre osiguranje imovine i
lica na podruju Republike Srpske Krajine, da se uzimaju devizna sredstva, da se radi preko
nekih preduzea, ak da nemaju ni raune. Takvu informaciju emo mi pripremiti za ovu
Skuptinu. Smatram da ova odluka, poto je to u direktnoj nadlenosti Ministarstva za
finansije, ne treba da ide na Skuptinu, mi u skladu sa tim i postupamo.
Hvala.
PREDSEDNIK RAJKO LEAJI:
Zahvaljujem.
Ima re gospodin Gondi.
RATKO GONDI:
Ja se izvinjavam to odmah repliciram gospodinu ministru. U potpunosti se slaemo
sa ovim to ste Vi gospodine izneli ovde. Ali moramo upozoriti da u praksi ve postoji
najmanje ve mesec dana krupan atak na imovinu i na sredstva vezana za osiguranje i da
dravna struktura optina, izvinite optina je dravna struktura, izvrni savet je dravna
struktura, dravno preduzee, javno dravno preduzee je dravno, dakle dravno
preduzee u zajednici sa predsednikom, optinom i izvrnim savetom optine dovodi takva
osiguravajua drutva da rade na podruju Republike Srpske Krajine, odnosno konkretno u
Baranji. To je ve mesec dana prisutno. Ja sam o tome obavestio i Vas. Vi ste dali obeanje
da e se tome stati na kraj, svako ko nema pravo da radi. Mi moemo odustati od ovoga da
sada ne forsiramo i ne insistiramo na toj odluci, ali onda elimo da Ministarstvo finansija
odmah naredi obustavu rada takvim firmama koje nemaju saglasnost Vaeg ministarstva.
Da se optinama poalje dopis, gde e se izriito rei koja su to osiguravajua drutva
koja su dobila na neki nain licencu da rade na podruju Republike Srpske Krajine. Ja
vam kaem, konkretno se radi o tome da taj posao ve se obavlja, ljudi su tamo, poslovni
prostor obezbeen itd., ugovori potpisani. Da vam kaem, nije ni mala svota, na podruju
Baranje, radi se negde oko 3.500.000 dinara, na podruju NIK-a negde oko 3.500.000
ili 4.000.000 dinara, itd. O tome moramo voditi rauna. O tome Skuptina mora voditi
rauna i vrlo brzo i hitno reagovati. Hvala.
PREDSEDNIK RAJKO LEAJI:
Zahvaljujem. uli smo obrazloenje i gospodina Gondia i gospodina ministra
Veselinovia. Ja u dati na glasanje.
:
(Upadica s mesta)
Odustao je.
PREDSEDNIK RAJKO LEAJI:
Gospodine Gondi, Vi ste odustali poto e Ministarstvo za finansije pripremiti zakon i
vriti kontrolu?
RATKO GONDI:
Da vre kontrolu.
PREDSEDNIK RAJKO LEAJI:
Da vre kontrolu. Dobro. Hvala lepo.
188

Gospodin Vii je predloio taku dnevnog reda Razmatranje problematike ratnih


vojnih invalida i boraca. Moemo li tako definisati taku dnevnog reda? (Moe)
Ko je za to da se ova taka uvrsti u dnevni red? (Veina) Hvala lepo.
Ko je protiv? (Nije niko)
Ima li ko uzdran? (Nema)
Konstatujem da je ova taka uvrtena u dnevni red dananje Skuptine.
Ovde smo uli predlog gospodina Vujia.
Ja moram proitati lan 87. Ustava Republike Srpske Krajine, koji glasi:
lan 87.
Vlada Republike Srpske Krajine i svaki njen lan za svoj rad odgovaraju Skuptini
Republike Srpske Krajine.
Skuptina moe izglasati nepoverenje Vladi ili pojedinom njenom lanu.
Predlog za izglasavanje nepoverenja Vladi ili pojedinom njenom lanu moe podneti
najmanje 20 poslanika.
Glasanje o nepoverenju Vladi moe se pristupiti tek posle tri dana od dana podnoenja
predloga za izglasavanje nepoverenja.
(Upadica s mesta)
ta tu ima nejasno?
PREDSEDNIK RAJKO LEAJI:
Znai, na sledeoj sednici. Dobro.
Dalje, taka Popuna Vlade. Moram vam rei da je ova taka uvrtena u dnevni red
na insistiranje prvog ministra Vlade. Molim vas, ko je za to da ova taka Popuna Vlade
ostane u dnevnom redu, neka digne ruku? (30 poslanika)
Ko je protiv? (21 poslanik)
Ko je uzdran? (4 poslanika)
Konstatujem da se ova taka uvrstuje u dnevni red.
Ja vas molim da se izjasnimo, ko je za to da usvojimo predloeni dnevni red sa svim ovim
nadopunjenim takama koje smo malo pre izglasali.
Gospodine ministre, ako moete definisati tu taku.
VOJNOVI, ministar:
Informaciju o dogaajima u Bihau.
PREDSEDNIK RAJKO LEAJI:
Ako moe za ovu zadnju taku dnevnog reda da upravo bude ova informacija. Ovde je
naelnik Glavnog taba vojske, tu je ministar odbrane. Ja vas stvarno molim da ovu taku
uvrstimo u dnevni red, gospodina ministra Vojnovia.
Da li se slaete, gospodine ministre? (Slae se.)
Ima re gospodin Tanjga.179
TANJGA, ministar odbrane:
Mi smo u Vladi, ja sam duan rei, raspravljali o tome, da bi bilo dobro da ovakva jedna
taka ue u dnevni red, s tim da svakako ue u onom dijelu koji govori o uobiajenim
pitanjima vojnim, da bude zatvorenog karaktera. To je jedna stvar.
Druga stvar, bilo je dilema da li da bude u okviru ove take koju smo je mi definisali
Stanje odbrambenih priprema, proglaenom stanju neposredne ratne opasnosti ili da
179

Rade.

189

stavimo kao posebnu taku. Prevladalo je miljenje da to bude posebna taka. Vi znate da
smo mi i na skuptinskim zasjedanjima u novembru i decembru diskutovali o tome, neke
aktivnosti su bile u toku itd. da ne obrazlaem previe, da bi bilo dobro iz vie razloga kad
prou odreene aktivnosti ili nakon odreenog perioda da na neki nain i Skuptina da
verifikaciju ili da bar bude upoznata sa onim ta se desilo. Znai, nema nikakvog razloga da
se to ne napravi.
Jedino, to bi moj predlog bio, moemo da vidimo i sa Glavnim tabom, s obzirom da je
ovo redovno zasjedanje, vjerovatno imati za desetak dana, najkasnije, novu sjednicu, da to
bude na toj sjednici, nisam siguran da li u Glavnom tabu moe se izvriti priprema svega
toga. To je jedina ograda. Inae, da to treba biti na dnevnom redu, mislim da nije sporno.
Da vidimo da li da to stavimo na sledeu sednicu Skuptine, II. sednici redovnog zasedanja,
zbog mogunosti da se izvre kvalitetne pripreme. Hvala.
PREDSEDNIK RAJKO LEAJI:
Hvala lepo.
Ima re gospodin ii.
DRAGAN II:
Potovano predsednitvo, potovani poslanici, moram vam rei da je sino u Petrinji
zasjedala vanredna Skuptina i koja je donela jednoglasno odluku da zatrai odgovornost
komandnih starjeina. Mislim da se ova taka dnevnog reda mora zasebno staviti. Sada ne
moemo zbog snimanja rei odreene stvari. Traimo i odluka je Skuptine optine Petrinja
da to mora biti posebna taka. Desilo se puno toga, da ne bi smeli zaobilaziti, ak bi trebala
prva taka dananjeg dnevnog reda biti to, a ne neto drugo, jer se radi o ozbiljnim stvarima.
Hvala.
PREDSEDNIK RAJKO LEAJI:
Zahvaljujem.
Vi predlaete taku dnevnog reda, definiite.
DRAGAN II:
Odgovornost za reavanje to to se nama deava u zadnja etiri mjeseca, komandnom
kadru. To je i odluka Skuptine optine Petrinje sino koja je odrana.
PREDSEDNIK RAJKO LEAJI:
Hvala lepa. uli smo jo jedan predlog take dnevnog reda.
Ima li neko neto da nadopuni?
Molim da se izjasnimo o ovom predlogu take dnevnog reda gospodina iia.
Ko je za to da se ova taka dnevnog reda uvrsti Odgovornost komandnog kadra? Ali
da to bude posebna taka dnevnog reda. Ili da bude podtaka zadnje take dnevnog reda.
Ima re gospodin Vujanovi.180
VUJANOVI:
Ja bih pozvao lanove Odbora za odbranu i bezbednost, i kao gosta da pozovem
gospodina iia, da nam razjasni na Odboru, pa emo to dati na Skuptinu, a videemo da
li emo usvojiti ili neemo na ovoj sednici. lanovi Odbora mogu se izjasniti da li su za ili
protiv. Evo, svi su za. Gospodine iiu, ja mislim da se i Vi slaete.
PREDSEDNIK RAJKO LEAJI:
Ima re gospodin ministar Vojnovi.
180

Stanko.

190

VOJNOVI, ministar:
Mislim da stvar ne treba komplikovati, bez obzira to ovo pokreu ljudi, oito, sa Banije i
Korduna, vama su poznati razlozi. Mislim da treba definisati kao informacija o dogaajima
na tom i tom podruju. A u sklopu te informacije, dobro, mi moemo govoriti o jednom
i o drugom, o stavu Skuptine Petrinje i o stavu Skuptine Gline, itd. Mislim da je bit da
mi stvarno dobijemo informaciju da saznamo ta je, a cilj bi po meni trebao da bude da mi
zatraimo od Vrhovnog vojnog saveta da se preispita odluka naa, itd. Mislim da je to to.
Hvala lepo.
PREDSEDNIK RAJKO LEAJI:
Hvala. Znai, pod ovom zadnjom takom koju smo mi definisali, ja predlaem da to
bude Informacija o pripremi drutva u skladu sa Odlukom Skuptine o proglaenju stanja
neposredne ratne opasnosti i odgovornost za propuste komandnog kadra. Da bude uvrtena
u ovu zadnju taku dnevnog reda.
Ko je za to da se izvri nadopuna ove take dnevnog reda?
:
(Upadica s mesta)
Sa posebnim osvrtom na Odluku Optinske skuptine Petrinja.
PREDSEDNIK RAJKO LEAJI:
Ne.
(Glasovi)
Moe umesto odgovornosti da bude informacija.
Izvolite, gospodine Kovaeviu.
GOJKO KOVAEVI:
Da se ve predloenom dnevnom redu doda, predloenoj formulaciji, sa Informacijom
o aktuelnim dogaanjima. Onda emo u okviru toga ii. Ne moemo sada direktno
prejudicirati ta e biti.
PREDSEDNIK RAJKO LEAJI:
Hvala lepo. Moe li ova taka sa nadopunom to je izneo gospodin Kovaevi da bude
Informacija o aktuelnim dogaajima?
Ko je za to da se ovako nadopuni taka dnevnog reda? (Hvala lepo)
Vidim da je veina za.
Ko je protiv? (Nije niko)
Ko je uzdran? (Nije niko)
Konstatujem da je sa ovom dopunom taka dnevnog reda jednoglasno usvojena.
Molim vas da sada proitamo dnevni red.
1. INFORMACIJA O PRIPREMI ZA PROLJETNU SETVU TE RASPODELE ENERGENATA I REPROMATERIJALA;
2. INFORMACIJA O SNABDJEVANJU ELEKTRINOM ENERGIJOM REPUBLIKE SRPSKE KRAJINE SA POSEBNIM OSVRTOM NA POJEDINE REGIJE;
3. POPUNA VLADE;
4. PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O DRUTVENOJ BRIZI O DJECI;
5. PREDLOG ZAKONA O IZMJENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O ORUJU I
MUNICIJI;
6. IMENOVANJE I RAZREENJE SUDIJA;
7. IZVJETAJ SKUPTINSKIH ODBORA;
191

8. PREDLOG ZAKONA O POVRATKU IMOVINE SRPSKOJ PRAVOSLAVNOJ CRKVI;


9. RAZMATRANJE PROBLEMATIKE RATNIH VOJNIH INVALIDA I BORACA;
10. POSLANIKA PITANJA;
11. INFORMACIJA O PRIPREMI DRUTVA U SKLADU SA SKUPTINSKOM ODLUKOM O PROGLAENJU STANJA NEPOSREDNE RATNE OPASNOSTI I
INFORMACIJA O AKTUELNIM DOGAAJIMA
Ko je za to da ovakav dnevni red usvojimo? (Zahvaljujem)
Ko je protiv? (Nije niko)
Ko je uzdran? (Nije niko)
Konstatujem da je ovakav dnevni red jednoglasno usvojen.
Dozvolite da preemo na prvu taku dnevnog reda:
INFORMACIJA O PRIPREMI ZA PROLJETNU SETVU TE RASPODELE
ENERGENATA I REPROMATERIJALA
Molim predstavnika Vlade da uzme re.
IJAN,181 ministar:
Potovano predsednitvo, gospodo poslanici,
Vlada je u nekoliko navrata raspravljala o problematici proljetnje setve respektujui sav
njen znaaj. Ja u vam u ovoj informaciji dati neto ire obrazloenje posebno uslova pod
kojima se odvija ova setva, kao i osnovne parametre vezane za setvu.
Republika Srpska Krajina prema poslednjim podacima raspolae sa 357.000 hektara
oranica i bati, od toga aktivno se koristi 250.000 ili 70 posto. Ovde je potrebno
napomenuti da se jedan dio oranica jo uvijek ne obrauje. To su povrine neposredne uz
liniju razgranienja i u zoni opasnosti, povrine uz nenaseljena i slabo naseljena mjesta,
povrine koje su zbog nedostatka mehanizacije i ljudi, radno sposobno stanovnitvo jo
uvek je vezano za odbranu zemlju, zalivaene ili zaparloene i koriste se na najekstenzivniji
nain. Isto tako, jedan dio povrina bate, pojedine optine jo ne evidentiraju.
Kada se od ukupno koritenih oranica odbije jesenja setva koja je obraena 63.000
hektara i stajni uzgoj krmnog bilja od 15.000 hektara, za proljetnu setvu po planu ostaje da
se zaseje cirka 170.000 hektara.
Za jedan tako obiman i sloen zadatak potrebno je osigurati niz materijalno finansijskih
pretpostavki, a to u ovom trenutku i u ovim okolnostima predstavlja vrlo sloen i neizvjestan
proizvodni zadatak. Na nama je da se dobro i na vreme organizujemo, kako bi taj teak
zadatak uspjeno obavili. Dau vam stepen izvrenja radova u biljnoj proizvodnji, posebno
stepen izvrenja radova u toku jeseni. U ovoj proizvodnoj godini trenutno stanje do sada
izvrenih radova je daleko bolje nego prethodne godine.
Svi plodovi iz jesenje etve, i berbe bez ozbiljnijeg zakanjenja su poeti i obrani to
nije bio sluaj prole godine kada je u ovo vreme na njivama bilo jo blizu 10.000 hektara
useva od kojih je jedan dio propao, kao eerna repa, a dio zbog zakanjenja berbe pretrpeo
znatne gubitke u prinosu, kod soje, suncokreta i kukuruza. Pored toga, to je u prethodnoj
godini utroeno manje energenata dizel goriva, uraeno je vie posla. To ne znai da je sve
bilo ispotovano kako je bilo planirano. U svakom sluaju unoenje vie reda u ovaj veoma
bitan segment dalo je dobre rezultate. Stoga i dalje moramo raditi na tome, da u nedostatku
181

Simo.

192

energije jo bolje organizujemo njenu distribuciju do krajnjeg potroaa, iskljuivo na


osnovu prioriteta, pojedine kulture i operacije vodei rauna o specifinostima pojedinih
regiona u naoj republici. Ovde nam je u svakom sluaju potrebna jo vea saradnja i
razumevanje optinskih slubi u cilju namjenskog i racionalnog koritenja energije.
U ovu kalendarsku godinu uli smo i sa vie poorane zimske brazde kao osnovnog
preduslova za uspenu proljetnu setvu naroito u naim istonim regionima Baranji,
Slavoniji i zapadnom Sremu. Pored toga, to je ove godine vie uraeno jo nije ni priblino
onome to je potrebno uiniti naroito u tom najitorodnijem prostoru. Samo na vreme
izorana zimska brazda ini solidan osnov za uspenu proletnju setvu. Kada to kaem imam
na umu da je nizak urod pojedinih useva u tim krajevima u proloj godini posledica pre
svega na vreme neuraene osnovne obrade zimske brazde i osnovne dvojbe. Zakanjenje
u izvrenju tih operacija povealo je proletnju picu tih radova i onemoguilo ispotovanje
optimalnih agrotehnikih rokova, a samim tim uz redikovanu obradu i zatitu najvie je
uticalo na pad. Slabiji stepen izvrenja radova u velikim poljoprivrednim preduzeima
posledica je prije svega nedovoljne i neblagovremene snabdjevenosti energentima, esto zbog
neimanja finansijskih sredstava s jedne strane, a sa druge strane sve slabije mehanizacije zbog
nemogunosti zanavljanja iste. Na taj nain nemogue je bilo u picama poslova ispotovati
agrotehnike rokove i savladati sve zahteve.
Dakle, u ovoj godini predvieno je planom da se zasije cirka 170.000 hektara, to je u
odnosu na prolu godinu manje do 9 celih i 4% povrina, odnosno onoliko manje koliko
je u jesenjoj sjetvi vie zasijano. Ovako smanjen obim omoguuje da se ovog proljea bolje
ispotuju agrotehniki rokovi i uz ispunjenje ostalih uslova setva kvalitetnije obavi. Obim i
struktura setve po regijama bi izgledala ovako:
U Republici Srpskoj Krajini imamo ranije setve, dakle, deteline svega 15.000 hektara.
Imamo jesenje setve 63.000 hektara. Planom je predvieno da se zasije 4.600 hektara
penice, 10.000 jarnog jema, ovsa 4.720 hektara, kukuruza 96.000 hektara, semenskog
kukuruza 945 hektara, silanog kukuruza 1.760 hektara, suncokreta 12.900 hektara, soje
7.316, hektara, eerne repe 1.740 hektara, ostalog industrijskog bilja 184 hektara, stonog
brana 940 hektara, lucerke i deteline 2.703 hektara, detelinsko-travnih smesa 1.033
hektara, ostalog krmnog bilja 4.000 hektara, krompira 10.000 hektara, te ostalog povra
7.670 hektara.
U odnosu na prethodnu godinu ukoliko se ovaj plan ostvari bie zasijano vie strmnih ita
za 4,9%, povean interes za setvu strmnih ita je prije svega bio u borbi protiv korova zbog
puke hemijske obrade i uspostavljanja to boljeg plodoreda. U ovoj godini je opao interes za
setvu suncokreta to je posledica izuzetno niskog roda u proloj godini koji je ostao predmet
ozbiljnih analiza, obzirom da je usev u dobrom delu vegetacije dobro izgledao.
Postavlja se pitanje zdravstvenog stanja semena i proputenih mera nege i zatite u toku
vegetacije. Takoe i pored poveanja povrina jo uvijek je slab interes za setvu eerne
repe, to je posledica visokih zahtijeva i ulaganja koje trai ova kultura, a osiromaena
poljoprivreda nije u stanju da to obezbijedi uz podrku sa strane, bez povoljnih kredita
banaka u zajednika ulaganja eerana, dobavljaa, repromaterijala, itd. Stoga posebno kada
je u pitanju eerna repa, sve vie se zaotrava problem sirovine za nau jedinu eeranu, jer
i pod pretpostavkom da sav urod proizveden na prostoru Republike Srpske Krajine ide u
fabriku eera u Belom Manastiru, to bi pod normalnim uslovima bilo i dalje ispod 30%
njenog kapaciteta. Ako bi uporedili po grupama kultura setvu 1994./95. godine, videli bi
da strmnih ita e imati neto oko 5% vie nego 1994. godine, kukuruz je neznatno vie
193

nego 1994. godine, u uljaricama imamo pad na 5%, eerne repe planiramo da bi trebalo
poveati za 10%, krmnog bilja biljei znaajni porast od 50%, dok bi krompir bio na istom
nivou kao i prole godine.
Uslovi za realizaciju proljetnih kultura.
Za realizaciju setve proljetnih kultura na predvienim povrinama potrebno je
blagovremeno obezbediti neophodan reprodukcioni materijal, sjeme, vetaka ubriva,
sredstva za zatitu bilja, potrebnu mehanizaciju, rezervne dijelove, dovoljne koliine
energenata i potrebna finansijska sredstva za kreditiranje proizvodnje. Sjeme prema
informacijama od proizvoaa i dobavljaa sjemena u Saveznoj Republici Jugoslaviji i
Republici Srpskoj Krajini, kao i podruje iz strunih slubi koje su vrile strunu kontrolu
i nadzor nad proizvodnjom semena moe se konstatovati da je za proljetnu setvu 1995.
godine, proizvedeno dovoljno kvalitetnog sjemena poljoprivrednog bilja. Jedan dio sjemena
proizveden je u naoj republici u vlastitoj reiji, a jedan dio u zajednici sa sjemenskim
kuama u Saveznoj Republici Jugoslaviji. Na taj nain obezbeen je najvei dio sjemena.
Jedan dio sjemena za industrijsko bilje obezbeuju uglavnom preraivai eerane, uljare,
preduzea za obradu duvana. Za sjeme koje nedostaje na vreme smo sainili bilansne potrebe
i dostavili ih Ministarstvu poljoprivrede Jugoslavije i Srbije kako bi nas uvrstili u njihove
bilanse. Po spoznaji i informacijama koje imamo iz navedenih ministarstava sa sjemenom
ne bi trebalo biti veih problema o njegovom fizikom obezbeivanju.
Mineralna ubriva i pesticidi. Republika Srpska Krajina ne raspolae ni sa jednim
kapacitetom za proizvodnju mineralnih ubriva, pesticida tako da planirane koliine mora
uvesti iz Savezne Republike Jugoslavije ili iz drugih zemalja.
Proizvodni kapaciteti u Saveznoj Republici Jugoslaviji u uslovima kontinuirane
proizvodnje u potpunosti mogu da zadovolje potrebe poljoprivrede u mineralnim
ubrivima i zatitnim sredstvima. Meutim, u uslovima sankcija zbog nedostatka gasa i
uvoznih komponenti kod veine fabrika smanjena je proizvodnja mineralnih ubriva i
zatitnih sredstava. Koliko e stvarno biti proizvedeno teko je prognozirati. Nae potrebe su
na vreme dostavljene u Ministarstvu trgovine, a istovremeno i u Ministarstvo poljoprivrede
Republike Srbije.
Po posljednjim informacijama koje imamo uvoz gasa iz Rusije je realizovan i fabrike
vjetakih ubriva rade sa poveanim kapacitetom, tako da e i na kontingent koliina
vetakih ubriva, na koje mi moemo raunati u Srbiji biti znatno vei, o emu smo i
dobili obavjest od Ministarstva trgovine Srbije. Mi smo traili cirka 30.000 tona vjetakih
ubriva. Dobili smo obavijest da 40.000 tona vjetakih ubriva sa prostora Srbije moemo
izvesti u Republiku Srpsku Krajinu. Dakle, tu ne bi trebalo biti problema.
Mehanizacija i rezervni dijelovi ranije smo isticali da kada bi se gledalo samo brojno
stanje, mogao bi se izvui krivi zakljuak da naa poljoprivredna preduzea i individualni
proizvoai raspolau dovoljnim brojem traktora i prikljunih maina za obavljanje
osnovne obrade, pripremu zemljita i sjetvu. Meutim, stvarno stanje mehanizacije je
sasvim drugaije. Naroito mehanizacije u dravnom sektoru. injenica da je mehanizacija
dravnog sektora bila stara u proseku oko 6 godina, a imamo li u vidu uz to slabo ili gotovo
nikakvo obnavljanje u toku rata, onda moemo zakljuiti da je najvei dio te mehanizacije
tehniki dotrajao i spreman za rashod. Tako stara mehanizacija zahtijeva puno rezervnih
dijelova do kojih se teko dolazi i uz visoku cijenu. Njeno odravanje je veoma teko, a
ona i dalje ostaje tehniki nepouzdana. Stoga je opti zakljuak da stanje sa mehanizacijom
194

iz godine u godinu postaje sve loije i tee je naroito u dravnom sektoru i da e se hitno
morati poduzeti mjere da taj negativni trend prekine.
Sigurno je da obzirom na uslove u kojima se nalazi naa zemlja to postaje ozbiljan problem
i preti ozbiljnom naruavanju uobiajenih normi u tehnologiji proizvodnje i dovodi u
pitanje itavu proizvodnju. Ukidanje carinskih dabina na uvoz traktora u proloj godini
bio je veliki podstrek i pomo drave poljoprivrednim proizvoaima, da poljoprivredni
proizvoai zanove jedan dio mehanizacije. Meutim, to je jo uvijek daleko od potreba
nae poljoprivrede.
Dizel gorivo. Za obavljanje proljetne setve, njege i zatite usjeva u periodu od prvog do
estog mjeseca biljnoj proizvodnji potrebno je osigurati cirka 10.000 tona dizel goriva i to
u prvom i drugom mjesecu 1975 tona, u treem mjesecu 2.381 tonu, u etvrtom mjesecu
3.336 tona, petom mjesecu 955 tona, u estom mjesecu 1.331 tonu. Potrebe u estom
mjesecu su donekle pored setve uraunate i prve koliine dizel goriva vezane za etvu koja
dospeva u estom mjesecu.
Imajui u vidu potekoe koje su stalno prisutne kada je u pitanju ovaj energent,
Ministarstvo poljoprivrede sainilo je operativni program distribucije dizel goriva za
obavljanje radova u poljoprivredi. To sve u cilju racionalnog i pravovremenog snabdijevanja
proizvoaa kako dizel gorivo ne bi postalo limitirajui faktor u realizaciji proletnje setve.
Takoe je neophodno da poljoprivreda u vreme izvravanja proljetnih poljoprivrednih
radova dobije apsolutni prioritet u snabdijevanju dizel goriva, jer se predvieni radovi
pripreme zemljita i setve ne mogu odlagati niti nadoknaditi u kasnijem periodu.
O raspoloivim koliinama dizel goriva koje e se poljoprivredi staviti na raspolaganje o
dinamici dizel goriva neto vie e rei ministar energetike gospodin Krika.182
Vidite, iz ovih osnovnih parametara setve da je to jedan izuzetno sloen posao i ja u vam
sada apostrofirati uslove u kojima se treba obaviti ova sjetva.
Stanje ni rata ni mira i stalne pretnje neprijatelja dre vei dio radno najsposobnijih
stanovnitva vezanih za odbranu zemlje, ime se jo vie smanjuju mogunosti ostvarivanja
proizvodnjih planova. Neimanje vlastitih kapaciteta za proizvodnju vetakih ubriva,
zatitnih sredstava i mehanizacije jo vie umanjuje nae mogunosti u postizanju
boljih rezultata to sve u kompleksu izraene i subjektivne slabosti u nekim dravnim
preduzeima, posebno ozbiljno ugroava odravanje i obim i ovoga obima proizvodnje.
Ispoljeni problemi i posljedice oteanih uslova kreditiranja agrara. Tekoe sa kojima se
suoava poljoprivreda zbog prelaska na novi nain kreditiranja se uglavnom ispoljavaju u
veoma izraenoj nelikvidnosti preduzea i zadruga koja se dalje prenosi na zemljoradnike.
Izrazita nelikvidnost kombinata, zemljoradnikih zadruga i dobrog dijela prehrambene
industrije odraava se na neblagovremeno izvravanje obaveza prema dobavljaima,
neredovnu isplatu linih dohodaka zaposlenim radnicima, kanjenje sa isplatom otkupljenih
poljoprivrednih proizvoda, naruavanje optimalnih agrotehnikih zahtijeva u proizvodnji i
drugo. Zbog nemogunosti da se obezbede krediti za kupovinu poljoprivrednih proizvoda,
prehrambena industrija nije u stanju da vri blagovremenu isplatu zadrugama, preduzeima
i zemljoradnicima od kojih je preuzela navedene sirovine. Jedan dio proizvoda jo uvijek
nije isplaen, penica i eerna repa, a i ono to je isplaeno u veem dijelu u naturalnom
obliku putem razmene za repro-materijal, dok su isplate u gotovom novcu minimalne. Iz
182

Milivoj.

195

ovih razloga zemljoradnici nisu u stanju da izmiruju svoje obaveze kako prema dravi, tako
i u pogledu obezbeenja uslova za zasnivanje nove proizvodnje.
to se tie dravnih gazdinstava stanje je jo tee, jer zbog nelikvidnosti ne mogu da
isplauju line dohotke i izmiruju svoje ostale obaveze. Veliki broj organizacija je u blokadi,
a u jednom broju preti i steajni postupak. Zbog neisplaenih linih dohodaka sve ee se
javljaju nezadovoljstva radnika u tim preduzeima. U takvim uslovima dravna gazdinstva
se sve manje bave unapreenjem proizvodnje i razvojnim pitanjima.
Sljedea negativna posljedica izraene nelikvidnosti je masovno odstupanje proizvoaa i
dravnih i individualnih od uobiajenih agrotehnikih normi u proizvodnji, jer je teite da
se ostvari proizvodnja sa to manjim ulaganjima bez obzira na krajnje efekte.
Poloaj poljoprivrede u primarnoj raspodeli.
Tokom itave 1993. godine, poloaj poljoprivrede u primarnoj raspodeli bio je nepovoljan,
pa se putem razmene poljoprivrednih proizvoda za repro-materijal i ostale industrijske
proizvode odlivao dio dohotka iz poljoprivrede u neagrarne djelatnosti. Stupanjem na snagu
Programa ekonomske stabilizacije poetkom 1994. godine, uspostavljeni su povoljniji
odnosi cijena za poljoprivredu i ostvarena je odreena stabilnost tih odnosa. Moe se rei
da je sve do polovice 1994. godine, taj odnos odravan to je imalo pozitivnog uticaja na
oivljavanje proizvodnje u ovoj oblasti. Meutim, u drugoj polovini ove godine dolazi do
naruavanja tih odnosa jer se otvaraju makaze cijena na tetu poljoprivrede, naroito, kada
se to posmatra u odnosu na cene repro-materijala neophodnog za poljoprivredu to se vidi
i iz sledeeg pregleda.
Za 1 kg NPK183 ubriva na poetku 1994. godine, trebalo je 3 kg penice, a u novembru
1994. godine, 3,60 kg.
Za 1 l dizel goriva na crno u januaru 1994. godine, bilo je potrebno 11 kg penice, a u
novembru 1994. godine 14 kg penice.
Za 1 traktor IMT 549, u januaru 1994. godine, bila je potrebna 91 tona penice, a
u novembru 169 tona penice.
Za 1 kombajn Zmaj 142 u januaru 1994. godine, bilo je potrebno 223 tone penice,
a u novembru 1994. godine 299 tona penice.
Ako bi ovo u jednoj slobodnoj uporedbi uporedili sa odnosima i paritetima sa razvijenim
zemljama mogli bi zakljuiti da su imputi u poljoprivredi u Republici Srpskoj Krajini
nekoliko puta skuplji nego je u razvijenim zemljama, dok je cijena poljoprivrednog
proizvoda na naem prostoru duplo nia nego to je to cijena na svjetskom tritu.
injenica je, da se cijene veine osnovnih poljoprivrednih proizvoda nisu poveavale
od poetka godine do danas, penica, kukuruz, suncokret, eerna repa i soja kupovani su
od proizvoaa po zatitnim cijenama koje su utvrene poetkom godine i do danas nisu
mijenjane.
Pogoravanje odnosa cijena poljoprivrednih proizvoda u odnosu na cijene repromaterijala i sredstava za rad ve se negativno odraavaju na proizvodnju. Uoljiva je pojava
da se u znaajnoj mjeri naruavaju agrotehnike norme u procesu proizvodnje. Odstupa se
od optimalne tehnologije. Smanjuje se upotreba mineralnih ubriva, sredstava za zatitu
bilja i drugo to vodi ekstenziviranju proizvodnje i u krajnjoj liniji njenom smanjenju.
Pored toga, mainski park poljoprivrede je dosta zastareo, godinama se ne obnavlja, to s
jedne strane utie na neblagovremenu obradu zemljita, a s druge strane poveava trokove
183

Vrsta sloenog mineralnog gnojiva.

196

proizvodnje. Posebno je oteavajua okolnost to su u poljoprivredi obustavljene skoro sve


investicije to e imati ozbiljne posljedice na razvoj poljoprivrede u narednom periodu.
Osiguranje sirovina, repro-materijala sa aspekta prometa robe.
Imajui u vidu da je Republika Srpska Krajina vezana za trite Srbije, jer ne raspolae sa
kapacitetima za proizvodnju sirovina, repro-materijala za sjetvu, znaajno je da se kae kakvo
je stanje to se tie prisutnosti ovih proizvoda na tritu Srbije i kakav je reim protoka robe.
Po informacijama dobijenim od nadlenih ministarstava kao to sam ve rekao na
prostoru Republike Srbije, semenske robe ima dovoljno. Isto tako, trite je obezbeeno
u dovoljnim koliinama pesticida, dok je prisutan znaajan nedostatak vjetakih ubriva.
Stanje s vjetakim ubrivima posle odobrenja za uvoz gasa i posle poveanog rada fabrika
za proizvodnju ubriva na prostoru Srbije bitno e se popraviti o emu svedoi i dobiveni
kontingent od Ministarstva trgovine Srbije.
Protok robe iz Savezne Republike Jugoslavije pod punom je kontrolom dravnih organa,
Republike Srbije i Jugoslavije od kojih je na osnovu kompenzacionog posla potrebno
odobriti izvoznu dozvolu.
Pod posebnim reimom je promet robe auto-putem o emu e neto vie rei ministar
Bosni, i ukupno o reimima prometa robe.
Finansijska sredstva potrebna za proljetnu setvu.
Potrebna finansijska sredstva za obavljanje proletnje sjetve i za ostale radove vezane za
proljetnu sjetvu do kraja juna mjeseca iznose 83 miliona dinara. Po strukturi to bi izgledalo
sljedee:
Za sjeme za strmne usjeve 1.200.000, sjeme za kukuruz 4 miliona dinara, sjeme za
industrijsko bilje 1.875.000, sjeme za ostale itarice 2, za ostale kulture 2 miliona dinara,
ukupno sjeme 9 miliona dinara.
Zatitna sredstva za strmne usjeve 4 miliona dinara, za kukuruz 7.200.000 dinara, za
industrijsko bilje 8.250.000, za ostale kulture 4.500.000 dinara.
Ukupno: zatitna sredstva 23 miliona i 950.000.
ubrivo na bazi koliina od 25.000 tona to bi realno trebalo ui na prostor Republike
Srpske Krajine 12,5 miliona dinara, dizel gorivo 10.000 tona, potrebnog dizel goriva. Ovdje
je ula cijena od 2,5 dinara, ne raunajui na odluku Vlade da se da odreena subvencija
za dizel gorivo 25 miliona dinara, maziva 333 tone, 2 miliona 664.000 dinara, rezervni
dijelovi 10 miliona dinara.
Dakle, ukupna ulaganja u proljetnu sjetvu za prvih est mjeseci iznose 83.269.000. Iz
ovoga svega to sam do sada rekao vidljivo je da je osnovni problem financiranje, odnosno
kreditiranje poljoprivrede, jer s jedne strane je zahtjev prema Narodnoj banci da se odri
stabilnost dinara, s druge strane poljoprivredi je potreban novac. Ako bi dolo do tampanja
novca dolo bi i do inflacije.
Po naim procjenama poljoprivredi robnoj proizvodnji su potrebna poetna sredstva
od 20 miliona dinara. Kao mogui izvori sredstava za sjetvu mogu biti sljedei:
Kreditna sredstva kao dva vida replasmana postojeih kredita i preraspodjela kreditnih
sredstava iz drugih oblasti u oblast poljoprivrede. Tu su sredstva dobavljaa za sjeme
vetakog ubriva i pesticide, sredstva preraivaa, sjeme za dizel gorivo i pesticide.
Plasman roba iz robnih rezervi preko robnih kredita, nivo roba u robnim rezervama
emo drati na strateki potrebnom nivou, a sve iznad toga plasirati u proizvodnju. Isplata
preostalog djela otkupljene penice za 60% za dravni sektor e se izvriti kroz robe i ubrivo.
Svakako vlastita sredstva poljoprivrednih proizvoaa kao izvor. Mere Vlade na stvaranju
197

uslova za normalno odvijanje proljetne sjetve. Vlada odlukama koje je donijela i koje e
donijeti stvara uslove da se to normalnije odvije proljetna setva. Te mjere koje je Vlada
donijela su sledee: dae se apsolutni prioritet poljoprivredi u snabdijevanju dizel gorivom
te subvencija dizel goriva cijena umanjena u snabdijevanju dizel gorivom, te subvencija
dizel goriva, cijena umanjena za akcizu za onu primarnu poljoprivrednu proizvodnju koja
se organizuje za potrebe robnih rezervi ugovor o prodaji po zatitnim cijenama. Ova odluka
Vlade vezana je za usvajanje Zakona o akcizama i porezu na promet gdje po predlogu Vlade
u lanu 9. toga Zakona poreska osloboenja i olakice u taki 6. stoji akciza se ne plaa za
naftne derivate za potrebe primarne privredne proizvodnje koja se organizuje za potrebe
robnih rezervi u posebnom ugovoru po odluci Vlade. Vlada je predloila da taj Zakon danas
ue u dnevni red za ovo zasjedanje Skuptine, jer bi na osnovu toga zakona ova odluka koju
je donijela Vlada se odmah aktivirala.
Radi se o jednoj znaajnoj olakici jer akciza za dizel gorivo iznosi 100%, tako da
ona nominalno iznosi negde oko 0,95 dinara. Na taj nain bi dizel gorivo za realizaciju
ovih proizvodnji ne bi bila 2,5 dinara, nego bi bila 1,55, negde i po normativima koji su
uraeni a na bazi ugovora koja preduzea trebaju sainiti sa robnim rezervama oni bi mogli
uestvovati u raspodjeli toga dizel goriva po cjeni od 1,55. Dalje, Vlada je nastavila voditi
selektivnu fiskalnu politiku koja ima za cilj da olaka uvoz sirovina i repro-materijala za
potrebe poljoprivrede i u skladu s tim Vlada je donijela Odluku o oslobaanju od plaanja
carine i ostalih uvoznih dabina na uvoz odreenih roba namijenjenih poljoprivrednoj
proizvodnji u vrijeme proljetne sjetve, isto tako i jesenje sjetve.
To se prije svega odnosi na uvoz rezervnih dijelova a u sklopu te odluke je carinskih
dabina svi su osloboeni i veterinarski preparati i komponente stone hrane. Takva odluka
je bila i prole godine i ona daje carinske obaveze ako se vri uvoz iz stranih zemalja iznose
negde oko 40%, i to upravo ako imamo u vidu da su ukupne potrebe u finansijskim
sredstvima za pesticide preko 23 miliona dinara. To bi trebalo znaajnije smanjiti potrebu za
finansijskim sredstvima za osiguranje tih repro-materijala i sirovina.
Prioritet za sirovine repro-materijal za proletnu sjetvu kod formiranja konvoja, prometa
roba zapadni dio Krajine. Bili ste svi svjedoci izuzetno oteanih uslova pod kojima se odvija
promet robe posebno za zapadni dio Krajine i stav je Vlade da se da tu apsolutni prioritet
u konvojima ukoliko je ogranien broj voznih jedinica, da prioritet imaju sirovine, repromaterijal neophodan za proljetnu sjetvu.
Isto tako, u uslovima neposredne ratne opasnosti kada je visok nivo mobilizacije stav je
Vlade da se maksimalno doe do osloboenja od vojnih obaveza izvriocima proljetne sjetve
na nain da e optinski tabovi, regionalni tabovi davati posebna odobrenja za te aktivnosti.
Ako ste pratili ovo izlaganje videli ste da bez obzira na sve objektivnosti koje postoje,
odnosno koje su prisutne u oblasti poljoprivrede da nije zanemariv i utjecaj subjektivnih
slabosti. Vlada aktivno radi na konsolidaciji upravljanja velikim dravnim preduzeima, jer
isto tako, i organizaciona konsolidacija poljoprivredne proizvodnje i prerade. Aktivnosti na
tome su praktino na celom prostoru Krajine vezane i za odreene organizacione promene,
prostor istone Slavonije, optine Vukovar, Dalj i Tenja, a isto tako i vezano za konsolidaciju
upravljanja dravnog preduzea Belje.
Potovani poslanici, elim da ste iz ove informacije stekli uvid o svim bitnim parametrima
vezanim za proljetnu sjetvu kao i o izuzetno sloenim uslovima u kojima se ona ima obaviti.
Mislim da mjerama Vlade, te usvajanjem zakonskih rjeenja ja bih molio predsjednika
Skuptine ako moe ovaj Zakon vezan za akcize i porez na promet, ako se moe staviti na
198

sutranju sjednicu da ga stavimo po hitnom postupku jer je on praktino uslov da se aktivira


ova odluka Vlade vezana za osloboenje akcize u cjeni dizel goriva.
Mislim da bi na taj nain stvorili minimum uslova da armija poljoprivrednih proizvoaa,
primer da su oni u poljoprivrednim domainstvima imali oko 120 poljoprivrednih preduzea
u oblasti poljoprivrede u ovim izuzetno sloenim uslovima obavi planom predvieni obim
proljetne sjetve i na taj nain da svoj doprinos jaanju Republike Srpske Krajine pred
njenom politikom i ekonomskom, socijalnoj i svakoj drugoj stabilnosti.
Zahvaljujem.
PREDSEDNIK RAJKO LEAJI:
Zahvaljujem ministru ijanu.
Gospodin ministar energetike Krika.
KRIKA, ministar energetike:
Gospodo predsjedavajui, potovani gospodo poslanici, ovaj dio posla koji je izneen od
strane gospodina ijana, cjelovito i na nain kako, ova djelatnost, potrebno je da se gleda i
meuresorski. Iz tog razloga moramo dati informaciju i sa aspekta obezbeenja energenata
za proljetnu sjetvu odnosno sa aspekta kojega je spomenuo kolega ijan, mogunosti
dopreme repro-materijala i ostalih materijala potrebnih za uspjeno obavljanje proljetne
sjetve na zapadni dio Republike Srpske Krajine. Znai, ima i nekih drugih problema osim
obezbeenja svega za poljoprivredu i naravno, o tome emo morati razgovarati. Posao je
velik 170.000 hektara. Videli ste i cifre vezano za potrebna sredstva za taj posao. Radi se
negde o oko 83 miliona dinara, odnosno radi se o tome da je potrebno za kompletno 6
meseci obezbediti 10.000 tona dizel goriva.
Ja bih posebno, samo htio i naravno mnogo krae od kolege ijana da kaem vezano
za problematiku obezbeenja dizel goriva. Samo u ponoviti tu strukturu. Dakle, radi se
o tome da je ve prolo dva mjeseca, za prvi i drugi mjesec potrebno osigurati negde oko
2.000 tona, za trei mjesec 2.280, za etvrti 3.330, za peti 950, i za esti negde oko 1.330
tona, s tim da je kolega ijan rekao, a mi smo sa time tako i raunali da u estom mjesecu
je jedan dio dizel goriva bi se koristio i za etvu. Ono ime raspolaemo, odnosno ono to
oekujemo da moemo obezbijediti je sljedee: To je ukupno iz nae redovne proizvodnje
13.000 tona, odnosno jedna koliina sa lagera sa kojim raspolaemo i to je ukupna koliina
koja moe da se stavi u funkciju ne samo za potrebe poljoprivrede, nego i za ostale potrebe u
Republici Srpskoj Krajini. Ostale potrebe su negde oko 2.000 tona mjeseno dinara. U toj
strukturi je to onda oko 60%. To je tako uvijek u bilansi oko 60% za potrebe poljoprivrede,
a ostalih 40% za ostale potrebe. Ako to tako gledamo onda smo da tako kaem nekako u
minusu za ukupne potrebe negde oko neto vie od 1.000 tona za svih est mjeseci.
Ono to nas naravno posebno mui i optereuje je problematika kako taj dio osigurati i
ravnomjerno osigurati na cjelom prostoru Republike Srpske Krajine. Ono to je potrebno na
istonom naem dijelu i gdje sigurno emo taj problem lake rijeiti je oko 3/5 od ukupnih
koliina, a 2/5 za ovaj dio. Naravno, da o tome treba posebno razgovarati i posebno pokuati
se potruditi da taj se problem dopreme za goriva na podruje zapadnog dijela Republike
Srpske Krajine, posebno razrijei i tretira. O tome e sigurno neto vie rei kolega Bosni.
Ja bih samo dodao to da je ovaj problem beneficirane nafte onakav kako ga je izloio kolega
ijan i naravno ja sa svog aspekta, jer znam probleme koji e se eventualno pojaviti ukoliko
ne provedemo ovu zakonsku proceduru da taj dio posla premostimo ili ako ne usvojimo taj
Zakon o porezima i akcizama da onda ovlastimo Vladu da mimo toga to je zakon, ako nije
doneen da se takva odluka moe i provesti.
199

Toliko, ukratko moemo da kaemo da posebnih problema, veih problema koje su


koliine potrebne znate ta sam rekao, da tako moemo da osiguramo i sa naeg lagera i
sa nae proizvodnje, ne bi smeo to se tie dizel goriva. Treba rijeiti ovaj problem cijene
dizel goriva i naravno, moramo vidjeti kako emo rijeiti problem dopreme dizel goriva na
zapadni dio Republike Srpske Krajine.
PREDSEDNIK RAJKO LEAJI:
Zahvaljujem gospodinu Kriki. Otvaram pretres. Ko se javlja za rije?
Gospodin Vaskrsije.184
VASKRSIJE, predsednik Odbora za poljoprivredu:
Potovano predsjednitvo, dame i gospodo poslanici.
uli smo ovaj izvetaj. Slaem se da je vrlo korektno napravljen iako svi znamo da ti
podaci sigurno ne mogu biti tani. U skuptinama optina sigurno je da nemaju tane
podatke o obraenim povrinama, o zasijanim povrinama i ta ja znam. ak i na nivou
nekih mesnih zajednica se to donosi na nivou nekih procjena. Recimo, da je to tako da je
zasijano toliko da zemljita imamo toliko, nije to na kraju krajeva ni bitno.
Ovde se govori o poljoprivredi kao izuzetno vanoj grani kao to sam i prije govorio,
jer to je sigurno strateka grana privrede i koja zasluuje sigurno izuzetno veliku panju u
naim ratnim uslovima. Meutim, poljoprivreda nema takav status. Znai, trebalo bi ovde,
trebali smo i prije da se dogovorimo da poljoprivreda ima status strateke grane privrede
u ratnim uslovima. Znai, da nam je potrebno da obezbedimo prvenstveno hranu. Onaj
ko ima hranu mislim da je to vrlo bitno u ovim ratnim uslovima i naravno u uslovima
koji nas oekuju. Moram da kaem da je poljoprivredna proizvodnja bar tamo u istonom
dijelu, intenzivna poljoprivreda gde su ulaganja velika gde prinosi trebaju da budu veliki
dola u vrlo teak poloaj. Slaem se sa ministrom ijanom da je jesenja setva obavljena
bolje nego prethodne godine, da je vie zasijano da je kvalitetnije, da je vie zimskog oranja
obavljeno, vie poslova nego u prethodnoj godini. Sve to stoji. Meutim, finansijski smo
doli u jedan vrlo teak poloaj. Zbog ega? Zbog ovih pariteta o kojima u ja neto kasnije
rei. Mislim to ne moe ni jedna poljoprivreda da izdri, toliko visoke ulazne trokove, a
toliko niske cijene poljoprivrednih proizvoda. Ovde bih napomenuo za ovaj istoni dio gde
ivi od prilike kao to je reeno polovina stanovnitva da preko 50% stanovnitva ivi od
poljoprivrede. Tamo su isto tako male plate i policije i vojske a vojska su seljaci, vojska su
radnici, itd. Vrlo bitno je za seljake koji isto tako skoro svi idu u armiju, da obrade svoje
povrine.
Ja se kreem u takvim krugovima gde oni kau meni ne treba plata nikakva vojnika
plata od 50, 60 ili 100 dinara, ako sam ja obradio svoju zemlju i ako znam da u imati da
prehranim svoju porodicu. U ovakvim uslovima to je vrlo teko jer ne dostaju finansijska
sredstva. Mi smo prole godine uglavnom, veina preduzea su uspeli da izfinansiraju i
kreditiraju i privatnu proizvodnju. Ove godine to neemo moi bez pomoi drave. Inae,
to direktno zadire sigurno i u moral vojske, rezervnog sastava, itd. Ako on ide na granicu a
zemljite mu nije posijano, znai, nema perspektivu, nema mogunosti da prehrani svoju
porodicu, itd. Osnovni problemi poljoprivrede. Ovde sam naveo da je ipak najvei problem
poljoprivrede financiranje. 70% poljoprivrednih preduzea siguran sam u to da danas
nema novaca da zasije i zavri proljetnju setvu. Izuzev sjemenske robe, mineralnih ubriva,
uglavnom malo nabavljenom i u tome svem vrlo kasnimo. Ima tu i opravdanih razloga, ima
184

Vuksanovi.

200

i neopravdanih. O proljetnoj setvi trebali smo daleko prije da diskutujemo. Proljetna setva
je kod nas gospodo, poela. Mi smo zasijali neke kulture o emu je ministar priao.
Za 3-4 dana treba da pone sjetva eerne repe. Znai, sav repro-materijal trebao je ve
da bude obezbeen. On ako to nije obezbedio do sada, sigurno je da nee ni zasije, ako eka
ova rjeenja. Pravei neke planske kalkulacije najminimalnije za 1ha penice treba 1000
dinara u drutvenom sektoru. Kaem minimalno kao najminimalnije tehnologije. Za 1ha
suncokreta soje itd. od 1300-1400 dinara po hektaru. Za 1ha eerne repe negde oko 2.500
dinara po hektaru. Tolika su realna ulaganja ona najminimalnija. Mislim da su to znaajna
ulaganja ako pretpostavimo da poljoprivreda ima neto novaca da je nabavila neto repromaterijala itd. Po mojoj procjeni bez kreditiranja negde oko 400 dinara po hektaru nee se
obaviti dobar dio proljetne setve.
Koliko smo lani dobili, ak nismo ni dobili, recimo, drutvenim firmama nije isplaeno.
Isplaeno je samo 40% iz robnih rezervi za penicu, a kakvi su prinosi lani bili. Recimo,
od 5 tona, to je neki prosean prinos, za prolu godinu kada je bila izrazito suna puta 18
pomnoite, znai, sa hektara penice ne moete zasijati 1ha penice. Ako vam je potreban
sav novac koji smo dobili, odnosno nismo dobili za penicu. Slino je to i kod kukuruza,
kod suncokreta, recimo da je soja i eerna repa nekako se mogla u ovoj godini pokriti. Ko
je imao nekakve prinose, recimo prosjene od soje od recimo 2 tone, i eerne repe preko 40
tona. Sve ostale kulture su u gubitku. Sada kada se pravi kalkulacija, drava odreuje cijene,
jednostavno poljoprivreda to se lako izrauna je u vrlo tekoj poziciji.
Zato? Svuda na svetu govorio sam to, ekonomisti i ostali dobro to znaju da je
poljoprivreda uvek imala i sada ima u drugim zemljama odreene benificije zbog specifinosti
poljoprivrede, jer je to tvornica pod vedrim nebom. Imala je jeftinije kredite, imala je
regresiranu naftu, i jo odreene beneficije u vidu premija, regresa itd. Sve to uglavnom
danas nema, ja znam da je vrlo teko, prioritet je vojska, prioritet prosveta, zdravstvo, svuda
treba a novaca nema. Meutim, u najgoroj situaciji emo doi ako prestanemo raditi, ako
ne zasijemo, ako ne iskoristimo te resurse, to bogatstvo koje imamo. Tvrdim da proljetna
setva bar u onom delu, gde su minimalna ulaganja takva kakva sam izneo sigurno nee se
moi obaviti ta proljetna setva.
Prema tome, htio bih da naglasim da ipak ako je ikako mogue iznau se ta sredstva ili
jedan dio sredstava. Ovde je navedeno da se u proljetnoj setvi sije oko 170.000 hektara.
Prosena ulaganja su 1.000 dinara, to bi bilo 170 miliona. Znai, ono to je ministar ijan
izneo bilo bi realno, ak i neto manje. Mislim da bi uspeli da zasijemo. Naglasio sam ovde
dao sam konkretne predloge za to financiranje. Ako je mogue, ako hoemo da obavimo
tu proljetnu setvu ovde bi trebalo ve u treem mesecu da se da od prilike 200 dinara po
hektaru. U IV. mesecu 100 dinara, i u V. mesecu 100 dinara, bar za drutveni sektor a za
privatni sektor negde neto manje zato to tu nije uraunat rad.
to se tie drugih mera to je predloeno beneficije za naftu 1,55, uli ste od ministra
poljoprivrede te paritete. U svetu je 2 kg kukuruza, 1 l D-2 nafte185. Kod nas je to preko
10. Isto tako se odnosi na penicu, na eer, na suncokret, na bilo koju kulturu. Zato su ti
problemi. Trebalo bi bar donekle da sagledamo te paritete i da doemo do toga kako da
budemo najmanje loi, da proizvedemo hrane za nas i za izvoz to sigurno moemo. Zbog
toga predlaem stvarno da se ovo po hitnom postupku to je predloio ministar ovaj Zakon,
ova akciza, ja to nisam znao da je to u nadlenosti Skuptine, mislio sam da to Vlada radi.
185

Dizelsko gorivo.

201

Mislim da se ve danas ili sutra donese odluka da cijena nafte bude 1,55, da ostane kao to
je prije bila, iako je i to skupo. To je vrlo skupa nafta, uli ste one paritete. Da po onom
osnovu smo neuporedivo sa svijetom u negativnom smislu. Za mineralna ubriva slaem se
da trebamo skinuti poreze, nema ni u Srbiji nekih poreza. To je repro-materijal. Meutim,
o tome smo trebali prije. Kaem, onaj ko nije do sada nabavio dosta toga, dosta sporo ide.
Nedostatak mineralnog ubriva na tritu a poljoprivreda ne trpi pomeranje rokova. Svako
pomeranje rokova uz sva ulaganja nosi 50% manji prinos. Bez obzira na ista ulaganja.
Znai, vrlo vani su agro-tehniki rokovi pa smo verovatno poljoprivredi trebali posvetiti
vie panje. Pre mesec dana smo trebali da razgovaramo o ovim problemima i da se unapred
pripremimo. Isto tako, vredi za pesticide koji su vrlo skupi i molio bih ovde da ministar
trgovine razjasni neke stvari. Mislim da mi imamo otprilike istu proizvodnju kao i u
Vojvodini. U Vojvodini ne moemo prodati ni kukuruz. Ne moemo prodati ni penicu,
ne moemo prodati ni eer, zato to i oni imaju isto. Prodajom naih proizvoda na ovaj dio
Krajine, na Republiku Srpsku itd. da se omogui bar dravnim preduzeima da provuemo
tu robu, jer tu ostvarujemo neto vee cijene, a i plaanje je redovnije.
Mislim da jednostavno Srbija ima vika tih proizvoda i vrlo teko je nae proizvode
prodati. Znate da je problem izvoz za Makedoniju. Makedonija ima neke akcize, itd. Kaem
da Srbija tih proizvoda ima, pa ta se moe tu napraviti, da li auto-putem ili preko nekih
drugih puteva, samo je bitno da prodamo robu to prije, da moe da doe do sredstava da bi
uspjeli koliko toliko da izvrimo ovu proljetnu setvu. Toliko. Zahvaljujem se.
PREDSEDNIK RAJKO LEAJI:
Zahvaljujem gospodinu Vuksanoviu.
Za re se javio prethodno ministar Bosni, pa gospodin Baki.186
BOSNI:
Prilikom pripreme ove take bilo je planirano da i ja govorim ali zbog nekih drugih
stvari, a svima je jasno o emu se tu radi. Ja sam pripremio i jedno uputstvo koje je upueno
predsednicima izvrnih savjeta i odravam sastanke po regijama. Zato sam odrao sastanak
na Kordunu, posle ove Skuptine idem i po ostalim regijama. Da bi se izbeglo sve ovo o
emu je i kolega Vuksanovi govorio a da bi jedan dio odgovornosti preuzeli izvrni savjeti,
a polazei od zakljuaka nae Skuptine, mi kao ministarstvo traimo od izvrnih savjeta da
nominiraju firme koje e biti nosioci snabdjevanja ovih kriznih artikala i u kojima emo mi
na osnovu onoga to nam je ve odobreno i to je ve odobreno i to je nabavljeno moi
stvari kanalisati. Ja bih vas molio da ukoliko ste voljni da prije poetka one zadnje take koja
je bila zatvorena sjednica da kaem nekoliko stvari. Ja bih vas molio da to stvarno uvaite.
PREDSEDNIK RAJKO LEAJI:
Gospodin Baki.
BAKI:
Koleginice i kolege poslanici, danas je ova taka na dnevnom redu. Lino smatram da je
odavno trebalo da bude na dnevnom redu, da bi imali na jedan kultiviran nain sistematski
nain da preemo ovom problemu da bi obavili sve pripremne predradnje da ovaj odgovoran
posao uspije. Vi znate da smo uvijek o nekim svojim opredeljenjima govorili, da odbrana
ovog podruja apsolutno spada na prvo mjesto, a da privreda, a posebno poljoprivreda
apsolutno dolazi na drugo mjesto po vanosti.
186

Ranko.

202

Meutim, kada dolazimo na neko praktino izvoenje stvari onda vidimo da poljoprivreda
ba nije ta koja je na nekom drugom prioritetu. Mogu da kaem, slaem se potpuno sa
izlaganjem gospodina ministra, smatram da je ono zaista analitiki dobro uraeno da
smo sve podatke koje smo dobili, moemo ih primiti kao takve, mislim da se sve kae u
potpunosti, kompletno ta se danas zbiva u agraru. Ja bih bio malo drastiniji, slobodniji,
od gospodina ministra. Smatram zaista njegovo izlaganje da je korektno i da odslikava to
stanje. Da kaem da su danas stanje i odnosu u poljoprivredi izuzetno sloeni. Moemo
rei, poto radim u jednom kombinatu, na elu sam ovog novog sistema Gavrilovi, gde
smo objedinili i primarnu ratarsku proizvodnju i spojili sa preraivakom industrijom i
na taj nain pokuali da se zaokruimo i da iznaemo neke interne puteve, naine, na koji
nain i kako da u ovim oteanim uslovima reavamo situaciju. Mislim da emo mi jedan
dio tih problema u ovom sistemu rjeiti, ali mogu da govorim o jednom velikom dijelu
poljoprivrede koja je dosta usamljena, bez mogunosti u ovom trenutku da joj se na neki
nain prie i adekvatno pomogne. Mogu vam rei da sa ove govornice se esto puta uje
kako je poljoprivreda akumultivna grana. Kako se tu stvaraju neki visoki dohoci, ostaci
dohotka itd. S tim ocjenama se nikada nisam slagao.
U ono vreme hiperinflacije kada je bila mogunost primarne emisije i jeftinih kredita
da su se ostvarivali da tako kaem odreene pogodnosti i povlastice, ali taj dio akumulacije
koje smo ostvarivali, usmeravali smo sigurno u proizvodnju za zanavljanje parka, i nabavku
onih neophodnih materijala koji su za poljoprivredu potrebni. Mogu rei da je veina
poljoprivrednih organizacija sigurno iskoristila. Od uvoenja reda neophodni sistemi,
svoenja budeta na realne izvore i od samog prestanka davanja kredita iz primarne emisije,
sigurno da poljoprivreda dolazi u sasvim jednu drugu situaciju i da taj prelaz je bio za nas
jako bolan. Vrlo teko su se mogli naterati, prilagoditi da bi nali neka alternativne vidove
na koji nain i kako da mi financiramo poljoprivredu. Mislim da je finansiranje osnovni
i globalni problem, verujem da se kolege samnom slau, posebno kolega Vaskrsije koji u
tom dijelu je govorio. Od momenta uvoenja reda u tom monetarnom sistemu, znai, od
rekonstrukcije monetarnog sistema praktino je smanjena masa para novca u opticaju kada
su dijeljeni krediti, odobreni krediti na tri meseca. Znai, mala masa sredstava u opticaju,
bri obrt, jo tada se znalo da e to imati katastrofalne posljedice za poljoprivredu. U
poljoprivredi imate sedmini karakter proizvodnje, ima jedan dug vremenski ciklus, bioloki
je to ciklus koji traje tamo negde 7-8 mjeseci, ovisno o kulturama koje se proizvode. Zbog
toga je sigurno u cijelom svijetu ta poljoprivredna proizvodnja tretirana na jedan drugi
nain subvencionirana, osloboena raznih poreskih olakica.
Danas u Krajini mi znamo, sa tim se slaemo da nema te akumulativne industrije koja
moe dio svog dohotka da se odrie za poljoprivredu. Prema tome, moramo raditi na
ovim uslovima kako moemo i kako umemo, bez da stvari idealiziramo. Meutim, ono
to elim rei, da zaista upozorim na stanje u agro kompleksu, jer mi ne samo da nismo
sada u mogunosti... Mi sada u ovom trenutku idemo na svoju supstancu. To je ono to je
znaajno i bitno da kaemo. Praktino svu akumulaciju koju smo stvorili, koju smo imali,
naloili smo to neposredno u proizvodnju. Nalazimo se danas u disparitetu cijena. To je
neko ovde pomenuo to moram da kaem.
Mi kada vezujemo cijenu penice upravo sam ja sa ove govornice upozoravao na to da
najbolja cijena penice da ne moe biti cijena penice u Krajini kao u Srbiji. Zato su nai
trokovi izuzetno visoki, posebno trokovi ulaza, trokovi repro-materijala, posebno pitanje
dispariteta i transporta. To su trokovi koji enormno optereuju. Danas za prevoz jednog
203

kilograma iz Srbije treba 10 para po kilogramu. Prema tome, da se preveze ta penica iz Srbije,
ako tamo kota 17 para ovde mora da kota 27 para. Znai, to su sve one stvari o kojima
kada govorimo o cjenama u agro-kompleksu i kada usporeujemo cijene i kada idemo u
tom dijelu i kada diskutiramo te stvari moramo imati na umu. Danas kada vidimo sa kojim
smo problemima suoeni, i kada ne znamo jo uvijek neke zatitne cijene poljoprivrednih
proizvoda koji e biti odreeni od strane drave, odnosno administratiranja. Mi danas
konstatiramo da po jedinici povrine po hektaru za penicu recimo, gde je potrebno
preko 1000 dinara. Kada sada to preraunate kolika je cijena penice treba na bazi takvih
ulaganja da bude. To nije teko izraunati. Sigurno kada budemo odreivali nove cijene
poljoprivrednih proizvoda, mi moramo o tome voditi rauna. Protiv toga sam i u ovim
ratnim vremenima, da neki socijalni mir i red, blagostanje pravimo preko poljoprivredne
proizvodnje. Ta grana bi nas sankcionisala da nosi i amortizira sve udare drave i drutva
koji su se tu javljali. Znai, moramo zauzeti realne i energine kriterijume da ne dozvolimo
da vie u tu situaciju dolazimo.
Ja bih vas podsetio na ono to moramo oekivati da jesenju setvu koju smo obavili, smo
obavili bez potrebnih repro-materijala, da smo manje ulagali po jedinici povrine, da smo
sijali esto u veini sluajeva bez ubriva, bez onih zatitnih sredstava, da moemo oekivati
manje roda. Prema tome, ako se ta pria o proljetnoj setvi promenila, da kaem jo da u
jesenjoj sjetvi nismo imali dovoljno nafte, posebno neizoravali zimske brazde. Mislim da
nigde brazda nije izvuena vie od 50-60%. Mi beleimo jo jednu goru situaciju.
Prema tome, kada izvrimo analizu jesenje sjetve da kaem da smo imali problem
energenata i goriva, odnosno dizela, ponovo su nam skladita prazna, bukvalno prazna.
Gorivo je najvaniji energent sa kojim trebamo da budemo opskrbljeni.
Ovo je sezona poljoprivrednih radova, poljoprivredne sjetve, ako se mi danas na
Skuptini oko neega se dogovaramo, odreena ministarstva su apsolutno takva politika,
prioriteta koja se odnosi na poljoprivredu, apsolutno mora da bude zastupljena. Apsolutno
da se favorizira repro-materijal i poljoprivredu i da na taj nain mi bar na vrijeme doemo
do nekih materijala koji su nam neophodni.
Kolega Vaskrsije je rekao, mi smo u punom sjetvenom zamahu, praktiki je obavljena
setva jema, eerne repe, poetkom meseca soje i negde od 12. do 15. 4. sjetva kukuruza.
Praktiki jako malo vremena, s obzirom na udaljenost. Jer to smo dalje zapadnije od
istone Slavonije, Baranje i zapadnog Srema, dolazimo u nepovoljniji poloaj s obzirom
na opskrbu u repro-materijalima, a znamo da smo negde po mojoj procjeni 70% potrebno
repromaterijala iz uvoza. Jedan dio manji sjemenskih roba proizvodimo, sve drugo uvozimo.
Prema tome, to su sve problemi koje trebamo reavati. Na koji nain, bilo bi interesantno
sasluati.
Vjerujem da e ministar finansija u jedan dio diskusije da se ukljui, da dobijemo
obavetenje na koji nain, kako emo zatvarati finansijsku konstrukciju. Da li e i kakvih
sredstava biti da bi mogli da raunamo na odreene izvore sredstava, osim onih sredstava
koje mi oznaujemo kao sredstva interne prirode, da vidimo na koji nain u nekom periodu
moemo raspolagati, da ta sredstva dinamiziramo. Znai, po nekom vremenu da kaemo
da je to sada trei mesec, i etvrti mesec od prilike. Ukoliko ne obavimo sjetvu u treem i
etvrtom mjesecu praktiki ne sije se, onda treba da se obere.
Ja bih samo jo rekao da pored tih problema koje sam naveo oko repro-materijala, kod nas
je izuzetno veliki problem isluenost mehanizacije, voznog parka. Jedan dio od tog voznog
parka zamijenjen je rekao sam u kom periodu. Meutim, sada smo suoeni i sa problemom
204

snabdijevanja rezervnim dijelovima, odnosno snabdijevanja repro-materijalom bilo kakve


vrste. Vie nema onog repro-materijala koji moemo nabaviti na neki jednostavniji nain.
U tom dijelu, na jednoj strani su sredstva, repro-materijali, ubrajani su i dizel-goriva. To su
stvari o kojima zaista moramo dobro razmiljati da bi na neki nain omoguili da se ova
jesenja sjetva obavi. Da ne govorim o hroninoj nestaici ljudi, s obzirom da smo jedan
dio velikog vremena potroili, odnosno izgubili u vremenu one poveane mobilizacije
kada je bilo vrijeme da se povlai zimska brazda da smo taj dio vremena izgubili. Pa ne bi
samo ostajao u nekim preporukama preko optinskih, ili seoskih tih tabova, nego danas
da zauzmemo stanovite i praktiki preko vojnih komandi obezbedimo dovoljno prisustvo
ljudi.
Da obezbedimo prisustvo dovoljnog broja ljudi u kombinatima da se ova setva kolikotoliko uredno i na vreme izvri. Hvala.
PREDSEDNIK RAJKO LEAJI:
Zahvaljujem gospodinu Bakiu. Ko se javlja za re.
Ima re gospodin Vukovi.
MILIVOJ VUKOVI:
Potovano predsednitvo, potovane koleginice i kolege,
Ja nisam doao ovde da ispriam jednu alibi priu za sebe, ne kao poslanika, nego kao
oveka koji radi neki posao, a nisam hteo ni vas da opteretim tim problemima. Meutim,
poto je tema i taka dnevnog reda takva kakva jeste, mislim da je neophodno da se o tome
neto kae. to se tie ovog materijala koji je iitan od strane ministra poljoprivrede, ja
mislim, s obzirom na sadrinu materijala, s obzirom na metodologiju prikaza materijala,
dakle, sistematinosti tih materijala i, s obzirom na izuzetno zakasnelo vreme, mislim da ga
moemo kvalifikovati jednom sintagmom eerna vodica. ini mi se, da tim materijalom
i u ovo vreme, nemamo ansu. Meutim, mi ne smemo da nemamo ansu. Jedino to je
dobro, pri kraju, da kaem tako, u sferi iza epiloga, pa u sferi reenja, to su one dve ponude,
koje su opet diskutabilne, da li su one u redu i da li su stimulativne i da li mogu da naprave
pomak u toj poljoprivredi, to je lepo rekao gospodin Baki. Ako se prisetite da je ona ta koja
treba da izvue, na neki nain, Krajinu i ne samo Krajinu, nego svaku dravu, a naroito
dravu u ovom arealu gde mi ivimo. Udarom na poljoprivredu, ako se seate, sruena je
Jugoslavija. Ante Markovi je to vrlo perfidno uradio. Jedina je mogunost da se izvue
naa drava. Ako se kae naa, onda se misli na ukupno srpstvo, iscrpljivanje i angaovanje
sredstava i mogunosti potencijala iz poljoprivrede. Bojim se da industrije automobila
nemaju takvu ansu ni mogunost. Poljoprivreda je jedino to nam je ostalo.
Prema tome, ta cena od 1,55, dakle oduzete akcize od 2,5 itd. da li je tamo samo inercija
ili podseanje na bivu cenu koje se svee seamo, stvarno neto realno to bi moglo da
stimulie. Predlaem da se i o tome razmisli da li 1,55 ili neto nie, da bi se desila ta
proizvodnja, koja bi, na neki nain, trebala da nas izvadi. U materijalu je bilo spomenuto
njive koje nisu obraene i koje se ne predviaju obraivati u narednom periodu. Pobrojani
su razlozi zato nisu obraene. Ti razlozi su iz fore objektivnih uslova. Nijedan parcijalni
uzrok, nijedan organizacioni uzrok i nijedan drugi uzrok u hodu eliminie, pa da se to ne
desi. Isto tako je konstatovano da je od 1994. godine, vie nego 1993. godine, gospodo,
apsolutno je tano da je vie uraeno. Meutim, uraeno je samo ono to nije upropaeno
1991. godine. Dakle, 1993. godina, onako katastrofalna, ona je bila fundament za injenje
u 1994. godini. Jedan mali podatak. uli smo od Vlade da nam je bruto, odnosno drutveni
proizvod porastao za 20 posto. U Baranji, odakle sam ja, na najveem kombinatu drutveni
205

proizvod je pao za 32 posto, a inae je pao sa jedne pozicije u odnosu na referentnu 1990.
godinu, bio je 10 posto. Znai sa 10 posto sunovrat napravljen za 32 posto. Onda znate na
kom je to potencijalu? Razgovarali, angaovali se, naravno, to je na neki nain protumaeno,
ne znam iz kojih razloga, to je razbijeno i to se nita nije desilo. I dalje se deava taj sunovrat.
Ove dve akcije, odnosno dva reenja za ovu, recimo, teku situaciju, i dalje porez na
promet, carinske dabine na uvoz sirovina i repromaterijala to je ono to moe institucionalno
u ovom momentu da se uradi i to moe na neki nain da pomogne. Ali, da pomogne
kome? Proizvoai, malo pre smo uli, na kakvoj su kapitalnoj poziciji. Prema tome,
nemaju nekih izgleda naroitih. Danas je 1. mart, kad se vratimo kuama bie 5. mart. Sada
govorim o proizvodnji i direktno zainteresovan na kojoj radim. Uspenost te proizvodnje
moe da se desi ako se zavri setva do 25. marta.
Prema tome, to je na neki nain izvrno vreme. Svojevremeno, htejui da dam doprinos
da se tu neto uradi, napravili smo jedan program, program proizvodnje. Samo jednu
digresiju sam sebi. Malo as je reeno da je planirano 3.740 hektara da se zaseje sa eernom
repom. Gospodo, ja sam ubeen da to nije planiralo ministarstvo, nego su to planirali oni
koji nisu vlasnici dravne zemlje. Dakle, planirali su inovnici i ne na bazi uinjenja nego na
bazi moda neke objektivizacije izuzetno tekoj kulturi, ali sigurno ne na bazi ozdravljenja
privrede, nego moda na bazi neke objektivizacije sa svoje pozicije. To je tako i isplanirano.
Dakle, nije planiralo ministarstvo.
Pozdravljam inicijativu i primedbu gospodina Bjegovia187 kada je rekao da nismo
osnovne stvari reili u funkcionisanju nae drave. Molim vas, mi smo reili teritorijalno
ureenje. Mislim da nismo reili ni upravljanje sa dravnim dobrima.
Na taj nain, ako se vri statistika, bojim se, da neemo da napravimo pravu stvar i
neemo da uradimo od poljoprivrede ono to objektivno ova drava treba da oekuje.
Dakle, napravljen je jedan materijal u kom su pobrojane sve operacije, svi materijali, svi
energenti i sva sredstva da se desi jedna proizvodnja koja bi trebala da vredi 16 milijardi.
Naravno, 16 milijardi to ne moe da zavisi samo od jednog oveka, ili jedne grupacije, ili
jedne operacije u tom repro ciklusu, nego moraju svi da participiraju u odgovornosti da se
desi taj posao. Takav materijal je sainjen negde koncem decembra meseca, meutim, on
nije bio ni na kakvoj proveri i nigde nije dobio pozitivnu ni negativnu ocenu. Pokuavamo
da ga reavamo parcijalno. Meutim, parcijalno reavanje zahvata ili operacija, a on ne
garantuje da e taj projekat da se napravi. Ili ubrivo, nabavi se seme, niknue eerna
repa, ali e moda u simbiozi sa korovom da nestane do vaenja. Prema tome, mora i da se
zatiti itd. Paralelno mora da se pripremi fabrika. Mora da se prihvati ukupan projekat da
bi se angaovale sve snage, svi potencijali da bi se realizovao taj program. To se nikada nije
analiziralo i reava se parcijalno. Neemo moi da napravimo urednu stvar.
Jo uvek smatram da ima vremena. Prema tome, treba da se ne optereuje ovaj skup,
dakle, da se ne optereuje parlament, da parlament da neku inicijativu da se desi Odbor
za poljoprivredu poto se radi o jedinstvenoj proizvodnji u naoj dravi. Da se razmatra
na Odboru, na naem ministarstvu, oni koji mogu neto da pomognu, da odgovore i da
se napravi jedan koncept da se realizuje ve od ponedeljka. Ako to uradimo onda imamo
ansu. Hvala.
PREDSEDNIK RAJKO LEAJI:
Zahvaljujem gospodinu Vukoviu.
187

ore.

206

Za re se javio gospodin Lemi.


MILORAD LEMI:
Gospodine predsednie, gospodo ministri, kolege poslanici,
Uvaavajui sve argumente koji su izneeni u uvodnom izlaganju gospodina ministra
ijana, ne mogu se sloiti jedino sa predlogom da se u hitan postupak, u hitnu proceduru
stavi Zakon o akcizama i porezima na promet, iji smo tekst dobili prije sat vremena.
Naime, radi se o jednom vrlo vanom sistemskom stratekom propisu. I ako uemo u
hitnu proceduru bez sprovoenja odreene rasprave i konsultacija, plaim se, da emo ve
za desetak dana ii na izmenu tog istog zakona sa 20, 30 amandmana. Mislim da je to isti
promaaj.
Moj predlog jeste, uvaavajui potrebu, da se ide sa subvencijama oko sjetve
poljoprivrednih kultura, da se ide sa ubrzanim postupkom i donoenjem amandmana na
postojei Zakon o porezu na promet, to je optimalnija varijanta i jednostavnija i sa manje
neeljenih posledica. Isto tako smatram da cena odnosno sniavanje cene na 1,55 nije
dovoljno i da ista cijena nije stimulativna. Smatram da se treba ii na 1 dinar uz pretpostavku
maksimalne namenske kontrole nafte. Hvala lepo.
PREDSEDNIK RAJKO LEAJI:
Zahvaljujem. Ima re Dmitrovi.
BRANKO DMITROVI:
Gospodine predsedavajui, gospodo ministri, kolege poslanici,
Ima ona jedna pjesma koje se ja dobro sjeam Ne plai se nano sve je zakljuano. Ja
hou ovde da kaem da smo mi sve pripremili, to se tie skuptina, izvrnih savjeta mi smo
pripremili kompletnu dokumentaciju. Ja sam na svom Izvrnom savetu, na Skuptini, na
slubama dao nalog da se pripreme svi spiskovi, svi etoni, svi kartoni, da se vidi na koji
nain emo da izvrimo razdiobu bilo dizel-goriva, bilo to gnojiva, semenske robe itd. Da
li e to biti po ukupnoj obradivoj zemlji, po oranicama, po povrinama koje e se zasejati
itd. Znai, sve je pripremljeno. Danas je 1. mart 1995. godine. Ja sam samo u ponedeljak
imao stotinu ljudi koji su proli kroz moju kancelariju i pitali me ta misli ti, predsednie,
ta e biti sa naftom, ta e biti sa gnojivom, ta e biti sa semenskom robom? Ja im ni na
jedno ovo pitanje nisam odgovorio. Moda je nekome u nekoliko lake ko je neto dalje od
naroda, a neto je tee onom ko je blie. Ja se do kraja slaem sa ministrom Simom ijanom.
Ovde je ovek izaao, izneo svoja gledanja, mogunosti, a sam imam priliku, ili po srei ili
po nesrei, da znam cijelu situaciju kakva se deava i u kojoj jesmo. Mi govorimo o cijeni. Ja
sam isto za to, jer bojim se ue me neko, pa e rei da nisam za to, da cijena jo uvijek je
velika, moda i 1,55. Ali, molim vas, ljudi postavljaju pitanje goriva, oni postavljaju pitanje
kako da zaseju, ta da uliju u traktore? Manje mi postavljaju pitanje cene, iako ljudi nemaju
novac. Ja znam ta e Mile Bosni da govori, ministar za trgovinu, posle pod onom takom
kada budemo razgovarali o nekim drugim stvarima. Znam da e da kae koji su problemi i
kako se snabdeti sa svim ovim robama i gorivom koje treba za prolenu setvu.
Mi imamo i druge probleme. Gorivo kada doe, negde se raspodeli ovako, negde onako
itd., itd. Negde se u nekim optinama kriterijume bi trebali imati na nivou Republike Srpske
Krajine, pa da optina uz optinu, na neki nain, da dijelimo ili u odreenom momentu,
pa isto tako voditi rauna o kojoj koliini i po kom kljuu to uraditi. Sada se tu pojavio i
nekakav UNHCR, pojavio se Meunarodni Crveni krst. Neko je dobio gnojivo preko
nekakvih odreenih dogovora, preko nekih kompenzacionih poslova. Tako da sam ja jue
cijeli dan izgubio na telefonu zvati jednu po jednu optinu, zvati jednu po jednu firmu da
207

vidim ta je dobio i od koga je dobio, da bi ja mogao da vidim kod koga bi ja mogao da


dobijem. Nemojte me krivo shvatiti. Znam u kojoj smo situaciji. Znam da niti ministar
Krika, niti ministar ijan, niti Mile Bosni ne mogu uiniti uda. Ali mi danas bi trebali
na neki nain, ja znam da nama treba 10.000 tona nafte, molim vas koja je realnost da tu
naftu dobijemo. Ovi e ljudi da me uju, pa e rei, jeste predsednie, Vi ste dole dogovorili
10.000 tona nafte, pa e posle pitati ta bi sa onom naftom, kuda je sa tim.
Mi moramo danas ovde realno izai, ako to moemo, ako ne danas onda sutra i otprilike
dati mogunosti sa kojima emo mi moi ii. Ako je to 10 litara, onda je 10 litara, a ako je
50, onda je 50, danas je neko spomenuo i 100 litara. Ja realno mislim da to nikada biti nee.
Mislim 100 litara po hektaru. Ja sutra moram to da odgovorim. Hvala lepo.
PREDSEDNIK RAJKO LEAJI:
Zahvaljujem. Ima re gospodin Vjetica.
DUAN VJETICA:
Gospodine predsednie, gospodo poslanici, gospodo ministri,
Dio moje diskusije je otprilike, i gospodin Dmitrovi je iznio, a ja u skrenuti panju
na jednu drugu dimenziju. uli smo kroz ova izlaganja gospode ministara o statistici,
problemima i potrebama, takoe je izneto u diskusiji o velikim firmama, velikih PIK-ova,
malih PIK-ova, holdinga itd. Pored tih diskusija postavilo se i pitanje finansiranja potreba
kreditiranja, kompenzacija, prebijanja, i ne znam sve ega. Meutim, jedno sutinsko pitanje
oekujemo i mi sami poslanici, a oekuje i ivot, jer to je egzistencijalno pitanje koje treba
reiti. Osnovna je stvar moe li se obezbediti i kada, ta sutinska stvar, nafta i gorivo. Ljudi
koji proizvode, individualni proizvoai, neu ponavljati cifru oko broja poljoprivrednih
domainstava, samo pitaju kada, koliko, jer to je strateka stvar. Kada doe iz vojske, kada
nae momenat, da doe kui da poore, zaseje, da se vrati mirne due na svoj zadatak koji
ima. To je sutina. Ne pita cijenu, ne trai kredit, ne trai nikakvo drugo finansiranje. On e
opet platiti ceh, jer to proizvede i to poenje, najesen e opet morati prodati nekoj firmi
koja e opet dii kredit od neke nae banke, od nekoga ko e financirati sve to. Dakle, onaj
ko je sposoban da finansira, ako e finansirati neke proizvoae, treba da finansira nabavku
odreenih goriva i sjemena koja su potrebna, seljak je taj koji e kupiti ovog momenta i koji
e zaorati svakako u roku, obezbediti sebi i svima ostalima. On e to svakako plasirati na
trite i drava e moi da raspolae kako treba. To je sutina. Nema velike prie oko toga,
nego kad, koliko i moe li se i na koji nain? To se mora obezbediti. To je sva mudrost
koju mi trebamo ovde da izdiskutujemo i da zakljuimo po ovoj taki dnevnog reda. Hvala.
PREDSEDNIK RAJKO LEAJI:
Zahvaljujem. Ima re gospodin Mirko Bagi.
MIRKO BAGI:
Gospodine predsednie, gospodo ministri, kolege poslanici,
Govoriu u ime dravnih preduzea na podruju Ravnih Kotara, a i svih onih koji ovu
djelatnost imaju kao mi. Neu govoriti o hiljadama hektara i udruenom ljudskom radu,
materijalnim sredstvima, odnosno ulaganjima i stvorenim efektima, ve o injeninom
stanju u kome se mi danas nalazimo, a koje je svakim danom sve tee.
Znai, konstatiramo da se u poljoprivredi mnogo radi, mnogo ulae, a efekti nisu veliki,
upravo zbog visokih trokova i niskih cijena. Ja u samo postaviti jedno pitanje.
Da li je mogue sve ovo to smo mi nabrojali, za poljoprivredu, obezbediti jeftiniju
naftu? Da li je mogue nabaviti sjeme u agro roku i prije? Ja mislim da je ono ve trebalo biti
208

nabavljeno. Mi se snalazimo kako ko zna i umije. Da li je mogue nabaviti umjetna ubriva


i zatitna sredstva u roku?
Poao bih od toga da smo mi prole godine na jedan moda korektan nain nabavili sva
umjetna ubriva koja su strategija poljoprivredne proizvodnje. To smo uradili preko nekih
dravnih firmi. Da li je mogue da to i ove godine uradimo, ili je to ostavljeno nama samima,
da se mi snalazimo, to kae kolega, kako ko zna i umije. Mislim da bi trebalo jednom
strategijom ugovoriti odreenu koliinu i da se ona to prije doveze na ova podruja, da
bi se spasila poljoprivredna proizvodnja i sva ta mogua ulaganja, jer znam da je ona nama
strategija. Osim odbrane mislim da je poljoprivredna proizvodnja poloila ispit na podruju
Republike Srpske Krajine.
Kako mi sada radimo? Znate da smo prole godine, zahvaljujui kreditima koje su dale
banke, mi smo izvrili finansiranje i na osnovu tih zaliha koje su stvorene, koje mi sada
troimo, mi sada jedemo taj hljeb koji je svakim danom sve manji. Mi troimo ta sredstva
i, znai, vrimo finansiranje ili samofinansiranje iz tekue proizvodnje. Mi to objektivno
ne moemo dalje vriti zbog toga to nema gotovog novca, to je toga novca sve manje.
Jedan je od razloga to neke od naih roba, posebno viak naih roba, zavrava u Republici
Srpskoj Krajini,188 sa kojom, naalost, nemamo ni jedinstvenog platnog prometa. Da li
je sada mogue izvriti ta naplaivanja? Mi imamo mnogo problema da fiziki taj viak
roba izvezemo iz Republike Srpske Krajine. Prije smo imali da je bio snijeg i led, pa nisu
mogli, a sada imamo, to je najinteresantnije od svega ovoga spomenuti, kada smo govorili
o porezima i akcizama, to je ve neko spomenuo, da mi imamo situaciju da mi plaamo
Republici Srpskoj akcize. Ja u pomenuti to nae uveno vino u visini od 60 posto cijene
od tog samog vina koje ima odreenu cenu samo da bi proao preko Republike Srpske.
Mislim da bi tu trebalo neto uiniti na generalnom planu, da se donese, da se zamole, da se
kontaktira, mi smo upoznali nau Vladu, to je ve uinjeno. Meutim, mi svakim danom
imamo probleme da nae cisterne tri dana stoje u Gradici.189
Mi iz ove situacije u kojoj se nalazimo ne moemo niti da vraamo kredite koje smo
dobili prole godine. Ti su krediti dati na jako kratki vremenski rok. Oni su dati samo na
tri mjeseca. Mislim da je i kamata koja je data poljoprivredi jako velika, a posebno kada mi
traimo prolongiranje, prave se i duple provizije. Mislim da to poljoprivredna proizvodnja
u ovom sluaju ne moe podneti. Ne bi mogla podnijeti i da je neko bolje vrijeme, a kamoli
sada, kada su i mnoga druga ulaganja, neke druge nae obaveze koje nisu prema dravi
takoe jako velike. Mislim da sam u ovih nekoliko rijei naglasio ono to sam eleo da
naglasim i ovih nekoliko stvari to sam rekao da se razmisli. Hvala.
PREDSJEDNIK RAJKO LEAJI:
Zahvaljujem gospodinu Bagiu. Za re se javio magistar Marko Atlagi.
MARKO ATLAGI:
Potovano predsednitvo, potovani ministri, kolege i koleginice poslanice,
Dozvolite dve-tri reenice da kaem o ovom problemu.
Mi smo videli da ovde uglavnom direktori velikih radnih preduzea izlaze i zalau se za
probleme koji njih tite. Meutim, dozvolite da, ipak, kaem da problem proljetne setve
koliko god dravne radne organizacije, toliko i individualne poljoprivrednike titi. Zato
to kaem? Govorim sa podruja gde ipak utjecaj mediteranske klime je izvanredan. Znai,
188
189

Vjerojatno je dolo do pogreke prilikom transkripcije snimke sjednice jer se radi o Republici Srpskoj.
Stara Gradika.

209

vegetacija mjesec dana ranije poinje nego u drugim dijelovima Republike Srpske Krajine,
a to je podruje Optine Benkovac, pa donekle ak i Obrovac. U tom smislu smatram da
je sada momentalno, ve danas, odnosno jue bilo potrebno gorivo i gnojivo. Zalaem se
za privatni sektor. Zato kaem za individualne poljoprivrednike? Jer, gospodo direktori,
nemam nita protiv da i oni dobiju, oni e se vrlo dobro snai, kako-tako zasijae kolikotoliko, a na seljak je prole godine ostao, govorim za podruje svoje benkovako, bez
gnojiva u najkritinije vreme i bez nafte. Dakle, apelujem na gospodina Kriku i gospodina
ijana i Milu Bosnia da se ima u vidu u ovom planu podruje gde vegetacija ranije biva
nego u drugim dijelovima Republike Srpske Krajine.
Nadalje, bilo bi dobro, sva nafta to stie na podruje optina da izvrni savjeti je pravilno
raspodjele i to prvenstveno seljaku je moramo sada dati, a onda radne organizacije, dravne
firme, one e se koliko-toliko snai. Oni su i prole godine zasejali, a i ove godine e zasijati.
Samo toliko, gospodo ministri, o ovoj prirodnoj, da tako kaem, klimatskoj pojavi da se
ipak povede rauna. Hvala lepo.
PREDSEDNIK RAJKO LEAJI:
Zahvaljujem. Ko se javlja za re?
Ima re gospodin Gondi.
RATKO GONDI:
Kolege i kolegice poslanici,
Neu rei to ve nismo deset puta i stotinu puta ponovili. Republika Srpska Krajina
nema drugih izvora osim poljoprivrede i umarstva od kojih moe da se finansira i podmiruje
sve potrebe drutva, poev od stanovnitva, od infrastrukture do vojske i odbrane.
Prema tome, te dve kategorije moraju biti u centru panje i Vlade i ovog parlamenta i
celokupne drave. Naa drava ima tu sreu da u svom sastavu ima jednu takvu, da tako
kaem, Bogu danu pokrajinu za poljoprivrednu proizvodnju, kao to je Baranja. U toj
Baranji se nalazi najvei poljoprivredni kombinat Republike Srpske Krajine. Tu je najvea
infrastruktura poljoprivredna infrastruktura, prehrambena industrija i sve to ide uz
poljoprivredu. Najvei kapaciteti su tu.
U ratu nijedan jedini objekat nije oteen, ama ni u najmanjoj meri. Dakle, sve ono to
je taj kombinat imao pre rata ima i danas. Obaveza Baranje i radnih organizacija u Baranji
jeste da prue materijalnu osnovu za pokrie svih potreba u Republici Srpskoj Krajini.
Naalost, mi smo prole godine u okviru problema prolene setve govorili i upozoravali ta
se deava na tom gigantu, na tom najveem proizvodnom kompleksu u Republici Srpskoj
Krajini. Od naih upozorenja nije bilo nikakve koristi. Situacija se drastino pogorala
i svaki dan se pogorava. Prole godine, razmatrajui stanje na tom kombinatu, mi smo
u okviru problema prolene setve i u okviru problema neizvrenih radova u jesen 1993.
godine, u okviru Dravnog odbora za praenje prolene setve predloili odreene zakljuke,
a to je, da se Upravni odbor Belja smeni, da se generalni direktor odmah promeni. Ova je
Skuptina, podseam to, ini mi se da je bio 26. april, te zakljuke jednoglasno prihvatila i
nije se uradilo nita.
Stoga predlaem, a to je jedinstven stav Kluba poslanika Srpske radikalne stranke, i
kompletnog, da kaem, Kluba poslanika iz Baranje, svih osam poslanika ukljuujui lanove
Srpske radikalne stranke i poslanika iz Grupe graana, moramo insistirati da Skuptina
usvoji sledee nae predloge zakljuaka:
Prvo, nalae se Vladi Republike Srpske Krajine da odmah realizuje Zakljuke Skuptine
RSK od 26. aprila 1994. godine (smenjivanje generalnog direktora Belja).
210

Drugo, da u ponedeljak, 6. marta 1995. godine, sazove Upravni odbor Belja i imenuje
vrioca dunosti generalnog direktora Kombinata na osnovu pismenog programa rada koji
ima stupiti na dunost 7. marta.
Tree, sednici Upravnog odbora imaju prisustvovati svi poslanici iz Baranje.
U ovom predlogu zakljuaka precizirani su datumi, rokovi izvrenja koje molimo da
Skuptina tako izglasa, zbog toga to su nam agro-tehniki rokovi ve istekli. Setva je
zavrena poetkom maja. Stanje je sada takvo da e verovatno ta prolena setva u dobroj
meri propasti ili e se obaviti onako kako je obavljena i prole godine.
U obrazloenju ovog naeg stava je u izneti sledee podatke.
Rekao sam da smo prole godine usvojili jednoglasan zakljuak u smislu ove prve take da
se promeni Upravni odbor i generalni direktor. Tu nije nita uraeno. Predsednik Upravnog
odbora je ostao isti kao i onih slavnih, prethodnih, godina i generalni direktor je ostao isti.
Sledei razlog zato moramo insistirati na ovome je u tome to je predsednik Vlade u
nekoliko navrata boravio u Baranji, i pored toga to smo mi, osam poslanika traili, insistirali
da se naemo sa njim, da sednemo i da razgovaramo o tom problemu i o nekim drugim
problemima, ovo je kljuni problem, nijedan jedini put nismo bili pozvani na sastanak, ak
nam nije ni dozvoljen pristup od strane nekih obezbeenja sastanku.
Poslednji boravak predsednika Vlade u Baranji iskoristili smo ipak da se ubacimo
u program, bez obzira to je bilo po protokolu, ponovo nije bio predvien sastanak sa
poslanicima, iako je predsednik Vlade da je traio taj sastanak, ak i on. Uspeli smo da se
ubacimo. Predsednik Vlade je obeao najskorije da ne kaem u roku od nedelju dana da
e se reiti taj problem, da e sednica Vlade prva sledea biti posveena problemu Belja
da e biti pozvani poslanici i da e se iznai reenje. Prolo je mesec dana, ako se ne varam,
uopte nema ni slova o tome, a prolena setva nam je tu. Zato smo prinueni da traimo da
parlament o tome donese zakljuak.
Ja u vam nekoliko podataka izneti koji u potpunosti objanjavaju i vrlo plastino
prikazuju stanje na Kombinatu Belje. Tu je ministar poljoprivrede, ministar finansija koji
su lanovi Upravnog odbora Belje i ako kaem jedan netaan podatak, neka izau ovde i
neka me demantuju. Kao lanovi Upravnog odbora verovatno imaju te podatke.
:
(Upadica s mesta)
Nije Belje na dnevnom redu.
RATKO GONDI:
Ja molim poslanike da mi ne upadaju u re, ja nikome nisam upadao u re. Neka se jave
posle mene, ako neto imaju da kau.
PREDSEDNIK RAJKO LEAJI:
Molim vas da se drimo dnevnog reda.
RATKO GONDI:
Moram vam rei da je Poljoprivredni kombinat Belje pred rat proizvodio godinje
262.000 tona raznih poljoprivrednih proizvoda. U 1994. godini je proizveo 34.300 tona ili
pad proizvodnje od 87 posto. Samo neki konkretni podaci.
Proizvodnja penice je opala 75 procenata;
eerna repa 90 procenata. Molim vas, jedna jedina eerana na podruju Republike
Srpske Krajine u Baranji.
Jeam 84 procenta manje.
Merkantilni kukuruz 64 procenta manja proizvodnja.
211

Semenski 69 procenata.
Suncokret 53 procenta manja proizvodnja.
Soja 58 procenata.
Jedino kod groa opravdavamo pad od 30 procenata, jer se moe pravdati loim
uslovima u ratnoj proizvodnji.
Da su svi proizvodi opali za 30 posto ne bi imao pravo niko tome da prigovori.
Na Belju se nalazi najvea posle Gavrilovia i 29. novembra klaonica na podruju
one cele bive Jugoslavije, predratne. Belje je pre rata proizvodilo poprilino stoke. Sada je
stanje ovako: broj krmaa je smanjen za 86%, sa 5.140 spalo je na 703; prasadi je proizvedno
pre rata godinje 111.000 komada, sada 2.390 u 1994. godini, pad proizvodnje za 97,85%
98% smanjeno; broj svinja tovljenika smanjeno je za 98% proizvoda; brojlera za 99,13%
sa 3.500.000 na 30.000; tov goveda smanjen za 67,5%.
Moram izneti i sledei podatak:
Vrednost bruto proizvodnje na Belju u 1990. godini iznosio je 800.000.000 DM.
U 1993. godini sa 800.000.000 ta vrednost je pala na 83.000.000, a u 1994. godini na
63.000.000 DM, u 1995. godini verujte da e zavriti na 3.000.000 DM.
Moram da istaknem izuzetno znaajnu i bitnu politiku dimenziju ovakvog stanja na
Belju. Imam ovde podatke o popisu stanovnitva koje ne bih sada ovde iznosio, obzirom
na javni prenos.
Ko je zainteresovan, ja u vrlo rado da pokaem rezultat. Ali moram ukazati na jednu
injenicu, o popisu iz 1992. godine i poreenjem sa 1994. godinom, broj srpskog stanovnitva
u Baranji je smanjen za 10 procenata, jer su se ljudi iselili iskljuivo iz ekonomskih razloga
nemaju posla, nemaju od ega da ive. Da vam kaem da smo sada u situaciji da veliki
broj graana Baranje, naroito izbeglica koje se nalaze tamo, da jedva ekaju da odu na prvu
liniju u rovove, jer tamo dobiju redovno hranu kakvu-takvu i od te hrane nose kui familiji.
To je za Baranju, koja je Bogom dana za proizvodnju, za poljoprivrednu proizvodnju, to je
takva bruka o kojoj ja nemam rei da je opiem. I niko me ne moe uveriti da se ne radi o
smiljenoj sabotai. Jer, imamo sada sluaj oko 800 zahteva za iseljenje iz Baranje, iskljuivo
iz ekonomskih razloga, srpskog stanovnitva.
Ja u vam dati nacionalnu strukturu stanovnitva u Baranji, pa se vi zabrinite oko toga.
Morate se svi oko toga zabrinuti, jer vas isto titi kao i nas u Baranji. Mi, poslanici iz
Baranje, jednoglasno smo doneli ovu odluku da traimo od Skuptine da rei ovako kako
smo predloili i da usvoji nae predloge zakljuaka kako su ovde navedeni i kako sam ih ja
proitao, sa ovim datumima. Posle 15. marta nema toga ko e vie spasiti prolenu setvu u
Baranji. Ne postoji. To je toliko za ovaj na predlog.
Imam jo jedan predlog. Kolega Reli190 je to izneo, na stav je da cena dizel goriva
za poljoprivredu strogo namenski ne bi smela nikako da prelazi 1 dinar. Ali uz najstrou
kontrolu i tano ogranienje koliine sredstava po jedinici povrine, to Ministarstvo
poljoprivrede moe vrlo brzo i kvalitetno odrediti te koliine. Hvala.
PREDSEDNIK RAJKO LEAJI:
Zahvaljujem. Ako mogu ja neto da kaem.
Kolege poslanici, potovani ministri,
Ja bih rekao o najveem kombinatu u Republici Srpskoj Krajini koji obuhvata ni manje
ni vie nego 95 posto obradive povrine zemlje, a to je na individualni sektor. Uvaavam
190

edomir.

212

sve to su rekli direktori velikih kombinata, malih kombinata, srednjih kombinata i sadanji
direktori i potencijalni direktori. Ali mislim da ovde, pre svega, trebamo da kaemo nekoliko
rei o ovom naem najveem kombinatu, naem seljaku. Naeg individualnog proizvoaa,
naeg seljaka niko ne kreditira. On i ne trai kredite. Nikad to nije ni traio, ali trai da mu
se obezbedi ono najosnovnije. Trai da mu se obezbedi gorivo na vreme, da mu se obezbedi
ubrivo na vreme, da mu se obezbede zatitna sredstva, da mu se obezbedi seme. Ja moram
rei da mi o ovome naem kombinatu, naem seljaku, ja kad kaem kombinatu mislim
suma sumare svih seljaka, individualnih poljoprivrednika, moramo voditi maksimalno
rauna. Mi njima moramo dostaviti ovo da bi oni mogli proizvoditi hranu.
Ja moram rei da na naem prostoru severne Dalmacije, a to je prostor etiri optine:
Knin, Drni, Benkovac i Obrovac, proletnja setva je poela. Ja bih rekao da kod nas nije
ni prestajala, jer su takvi klimatski uslovi, jer je poela ve u februaru mesecu i ona traje
sada. Ljudi se ovde bave, mi dobro znamo, sa voarstvom, vinogradarstvom, maslinarstvom,
povrtlarskim kulturama. Mislim da je ovde, poto ree kolega Marko Atlagi, vegetacija ide
bar mesec dana pre nego u drugim dijelovima, da bi bilo neophodno da se obezbede, pre
svega, gorivo, ubrivo, zatitna sredstva, sjemenje i to da bude regresirano. Sve ovo da bude
regresirano, ne samo gorivo.
Zato bi resorno ministarstvo jedno i drugo trebalo da napravi predlog kolika bi bila ta
realna cena, to ree kolega Gondi, da li je to 1 dinar, da li je to 1,50 ili je manje ili vie. I,
ako to odradimo, budimo sigurni da e na individualni poljoprivrednik odraditi ono to
je on uvek radio i to on veoma dobro zna. On veoma dobro zna svoj posao da radi, samo
mu obezbediti ove najosnovnije uslove. Utoliko prije, to na poljoprivredni proizvoa
proizvodi hranu ne samo za sebe, nego proizvodi i vikove za nae drutvo, za na narod.
Naem seljaku, naem poljoprivredniku, kada sa njima razgovarate, svaki e rei nama je
dovoljno kilogram hleba dnevno, sve to vika proizvedemo to ide na pijac, ide naoj dravi,
ide naem drutvu. Zato predlaem da resorna ministarstva i Odbor za poljoprivredu sednu
i da naprave zakljuke i to takve da budu zadovoljeni i individualni sektor i ovaj dravni
sektor, to kaem, posebno kada je u pitanju gorivo, semenje, ubrivo, zatitna sredstva,
jer svaki dan znai dan zakanjenja, a to posebno na ovom mediteranskom dijelu. Treba
raditi brzo i hitno i raditi u interesu najveeg kombinata ovih 95 posto ljudi, a to su nai
individualni poljoprivrednici.
Naa strategija je jasna i glasna. Uz odbranu, proizvodnja hrane je zadatak broj jedan.
Znai odbrana broj jedan, ja bih ovo rekao 1,1 zadatak jeste proizvodnja hrane. Mi hrane
proizvesti moemo, znamo i umemo i mislim da nema nikakvog razloga da se to ne odradi
i da mi ne proizvedemo i viak hrane, a to moemo. U tom smislu bih hteo da kaem jo
nekoliko rei po pitanju akciza, to je moj kolega Mirko Gagi ovde spomenuo, mislim
da je u potpunosti u pravu, da ne moe da se plaaju akcize na proizvode koji idu kroz
Republiku Srpsku u Srbiju itd. Mislim da resorno ministarstvo napravi jednu pravu analizu
i na osnovu te analize da se odredi ta moe, a ta ne moe, da ne bi ispalo da je skuplja para
nego mera kod naeg proizvoda naeg proizvoaa. Mislim da je nama svima zadatak da
njega zatitimo. Da proizvedemo hranu i da hrane imamo.
Smatram da moramo veoma brzo i efikasno raditi kada donesemo danas ove zakljuke
po pitanju setve, da trebamo prioniti na rad, i da trebamo maksimalno angairati optinske
tabove, regionalne tabove i sve tabove koji sprovode ovu setvu i da ovu setvu odradimo
onako kako treba. Eto, toliko. Hvala.
Ima re ministar Veselinovi.
213

VESELINOVI, ministar:
Potovano predsednitvo, gospodo poslanici,
Mislio sam se javiti u prilog ove take i da nisam bio prozvan.
Ovde smo uli od ministra poljoprivrede ijana u kakvoj se situaciji nalazi poljoprivreda
i uz ove diskusije, mislim da je kompletna situacija oslikana.
Mi znamo u kakvim se uslovima dosada odvijala poljoprivredna proizvodnja, da su bili
drugi odnosi imputa i outputa, koliko se to puta promenilo sada u ovoj situaciji. Znamo
da smo dosada imali poljoprivrednu proizvodnju primarnu koja je stalno finansirana iz
primarne emisije. Mi sada toga nemamo. Imali smo stalno i onaj deo subjektivnog faktora i
mislim da ga imamo sada, ali je o njemu danas malo reeno.
Uslovi su se promenili. Znai, imputi su se poveali, odnosi tog dispariteta cena su toliko
nepovoljni da ne moemo govoriti o nikakvoj rentabilnosti. Vie nema primarne emisije, ali
subjektivni faktor je ostao. O tome treba da progovorimo ovde.
Kada je u pitanju ovaj predlog da li ii sa zakonom ili nekim novim reenjima i o tome
u rei, a rei u i u onom delu kada je u pitanju akciza Republike Srpske, o emu smo svi
utali, nismo hteli da o tome priamo. Meutim, mislili smo da to ostavimo za jednu od
onih sednica gde smo i kao Vlada traili da se raspravlja o odreenim odnosima i unutar
same Republike Srpske Krajine.
Kada je u pitanju finansiranje za ovu godinu mogu rei da e biti velikih problema. Ono
to sigurno znamo, a to je, da do 1. aprila nema dodatnog novca, ni poveanja novane
mase za bilo koju namenu, pa ni za poljoprivredu. Od 1. aprila, kako sada stvari stoje, znai,
samo u okviru procenta poveanja proizvodnje i to upravo u onom dijelu kada je u pitanju
poljoprivreda. Koliko e to biti, mislim da mi sada to ne znamo.
Ono to je ostalo nama, a to je, da u okviru sadanjeg potencijala se izvri preraspodela
plasmana i da u okviru potencija sa kojima raspolae Republika Srpska Krajina se izvri
dodatno kreditiranje poljoprivrede.
Mislim da smo mi u takvoj situaciji, naroito meseca novembra, da nam depozitni novac
pada i pitanje da li emo doi u blokadu za 30 dana kompletno. Tako da nai potencijali
banaka i mogunosti kreditiranja mislim da je i tu situacija dosta teka.
ta initi u ovim uslovima? Mislim da je ministar ijan ovde izneo opredeljenje Vlade,
a to je da se pokua, ipak, ii u ovu sada proletnju setvu sa svim potencijalima sa kojima
mi raspolaemo, a to je da angairamo dio rezervi koje imamo i da idemo sa odreenim
olakicama upravo za ovu primarnu poljoprivrednu proizvodnju o kojima je ministar ijan
ovde govorio. To je jedina mogunost gde emo moi da interveniemo. S druge strane, ono
to smo uspeli osigurati, a to je da do kraja ovog mjeseca smo osigurali devizna sredstva da
se mogu koristiti i za poljoprivredu i da bi trebalo nai mogunosti da se ovaj repromaterijal
od semena, nafte, ubriva, zatitnih sredstava ipak osigura, jer mislim da su u okviru toga
ta sredstva devizna dovoljna do kraja meseca, i do 30 juna. O tome emo vie govoriti kada
budemo usvajali devizni platni bilans na sledeoj sednici. Ali da se zna da je taj dio osiguran
i da se moe koristiti u tome delu. I trebalo bi se angairati, ako nemamo na podruju
Republike Srpske Krajine i Jugoslavije, da se ue u odreeni uvoz svih ovih neophodnih
repromaterijala, jer ova setva se mora zavriti.
Drugo, mislim da se moraju pogledati u unutranje slabosti samih poljoprivrednih
proizvoaa. Predlog koji je bio od Srpske radikalne stranke, ja sam dobio poziv za Upravni
odbor koji je u utorak u Belju i to je na dnevnom redu, ovo o emu je danas bilo rei.
214

Kada je u pitanju cijena nafte za poljoprivredu mi smo ili sa predlogom cijene koja bi bila
realna u odnosu na kretanje cijena koje je na podruju Jugoslavije, Republike Srpske, s tim
da smo predloili jednu varijantu, da se za primarnu poljoprivrednu proizvodnju ta cijena
smanji za iznos akcize. Zato samo za iznos akcize? Zato to znamo u kakvoj situaciji su sada
kompletno svi budeti optina. Nismo hteli da diramo onaj dio poreza, jer u tom dijelu se
participiraju budeti optina i od tome ovisi dosta toga. Ili smo na tu jednu realnu cijenu
koja je negde oko 1,55 dinara u sadanjim uslovima. Tu imamo odreene probleme, upravo
kod nae zakonske regulative. Zato ne ii sa onim kompletno odreenim subvencijama
itd. koje treba ii na teret budeta Republike Srpske Krajine. Mi imamo, gospodo, oko 30
posto javnih prihoda koji pripadaju budetu, koji smo drugim zakonima ustupili za razvoj
Vukovara, koji pripadaju drugim fondovima itd. Znai, ima odreenih problema gde ne
moemo ui u onaj model koji bi bio najpovoljniji.
Stoga ovde predlaem, isto tako podravam i predlog poslanika Lemia, da zakonska
regulativa koja regulie osnove poreskog sistema, da je trebamo ostaviti kompletnu za sledee
zasedanje Skuptine, da se proui, jer su to sistemski zakoni. Predlaem da se donese jedan
zakljuak da Vlada donese jednu odluku da se do donoenja novog Zakona o akcizama
i porezu na promet subvencionira primarna poljoprivredna proizvodnja u iznosu akcize,
znai, onih nosioca uplate te akcize. Ono to ide budetu, budetu republike, ono to
pripada Fondu Vukovara Vukovaru. I da taj dio premostimo do donoenja ovog Zakona.
Isto tako, kada je pitanja akciza, naplata od strane Republike Srpske, mislim da smo imali
jedan zajedniki sastanak, kada smo izneli tu problematiku i da nema nikakvog zakonskog
uporita u nijednom Zakonu, ni u Republici Srpskoj da se to moe raditi za robe sa podruja
druge drave i to nigde u svijetu nije zabeleeno. Ja sam se zalagao da se taj dio skine i
predlagao da ponite onu svoju uredbu i kao ministar finansija ponudio, ako oni hoe da
zatite svoj sistem, jednu varijantu preko bariranih uplatnica i ekova, da ne nametnemo
sistem uplatnih rauna Republici Srpskoj Krajini, kako da se taj deo prevazie, a da se ne
nose ni torbe, da se ne plaa gotovim novcem, da ne pada ni njima depozitni novac, nego
da stavimo naeg carinika, finansijskog policajca i da taj dio pripadnosti akcize i poreza koji
pripadaju Republici Srpskoj Krajini se plaa upravo na taj nain. To nije prihvaeno. Mislim
da jedino to nam preostaje da se ponovo ode i da se razgovara. Taj dio sredstava se uzima
u gotovom novcu, odliva se kod nas gotov novac. Pitanje je, ako se tako nastavi, sav gotov
novac koji imamo, mi emo morati dati za takav nain plaanja, a nemamo mogunosti
povrata toga novca, tako da je to jedan od problema.
Znai, ja ovde predlaem da Vlada kroz jedan zakljuak donese odluku da se subvencionira
primarna poljoprivredna proizvodnja u iznosu akciza, znai na teret onog kome se uplauje
do donoenja Zakona o akcizama, poreza na promet.
Drugo, ono to sam rekao, mi smo osigurali devizna sredstva, ne da se kupuje na crno,
da se ticuje, za Republiku Srpsku Krajinu, za onaj deo proizvodnje, a tu je i poljoprivredna
proizvodnja i da se moe ui u odreene aranmane kada je u pitanju nedostatak zatitnih
sredstava, nafta i umjetna ubriva, jer ovu etvu zbog stratekih uslova moramo da izvrimo.
Hvala.
PREDSEDNIK RAJKO LEAJI:
Zahvaljujem.
Za re se javio Branko Peri, pa ore Bjegovi.
215

BRANKO PERI:
Iz izvetaja ministra poljoprivrede moe se zakljuiti da nee biti problema sa
snabdevanjem ubrivom, sjemenom i sredstvima za zatitu bilja (on nije pomenuo gorivo,
jer je to stvar drugog ministarstva). Kako ja volim matematiku, ja sam ovde izraunao da bi
se prevuklo 40.000 tona vetakog ubriva iz Srbije treba 1.600 lepera, a ako se rauna 60
dana sezona od sada pa do kraja one krajnje setve, onda bi to trebalo 27 lepera dnevno da
pree bilo Raom,191 bilo auto-putem. Kako dosada stvari stoje od 5-15 kamiona dnevno
svih vrsta roba u Krajinu ide, ovo bi ulo u sferu fantastike. Moda bi ovo bilo mogue da je
poelo nakon zavretka jesenje setve da je poela isporuka ubriva preko cijele zime i ovog
ranog prolea. To je jedno.
Drugo, nije tano da ima dovoljno semenske robe. Neko tamo kvari posao. Semena
nema dovoljno. U prvom redu ovog povrtlarskog, jer se i Srbija oslanja na uvozno sjeme, pa
ga nije uvezla. Drugo, ti posmatrai na Rai, u zadnje vreme, proglasili su sjemensku robu
nekom robom koja ne moe da proe i sada se deava da mi koji smo nekada radili, odnosno
koji radimo na snabdevanju poljoprivrede semenskom robom, krijemo sjeme ispod stonog
brana, brana kukuruza, itd. Prema tome i tu je problem.
Pitanje zatitnih sredstava nije ni pomenuto, a pitanje je kako e to sve da izgleda, obzirom
na situaciju. A drugo pitanje koje bih ja hteo da kaem, a to je nedostatak bilo kakve kontrole
u cijenama ovih poljoprivrednih artikala. Ovih dana moe da se vidi da se ubrivo u ovom
naem kraju prodaje za jednu marku, ili bolje rei za 1,80 do 2 dinara. Matematika je jasna.
To uveno ubrivo tri petnaestice moe da se nabavi u fabrikama po 50 para, cijena prevoza
otprilike 20 para, i ako bi se uzela mara trgovaka ova maloprodajna i 30 posto cijena bi
mu bila negde oko dinar. Meutim, raznim kanalima, razni meetari to prodaju sto posto
vie nego to je stvarna cena. Postavlja se pitanje, u onom dijelu kombinata malih, o kojima
je govorio predsednik Skuptine, kako e taj mali kombinat koji se zove poljoprivredni
proizvoa nabaviti ubrivo i koliko je duboka ta njegova seljaka torba da bi mogao da
izdri sve ovo. Prema tome, predlaem da inspekcije u toku prolene setve izvre kontrolu.
Da se izvri kontrola na svim objektima u kojima se prodaje sjeme, ubrivo, i sredstva za
zatitu bilja i ako je potrebno izvri oduzimanje robe ije su cijene mimo svake kontrole.
PREDSEDNIK RAJKO LEAJI:
Gospodin Bjegovi.
ORE BJEGOVI:
Uvaeno predsednitvo, drage koleginice i kolege, mene je ovde danas zabrinulo to i
danas posle godinu dana na isti nain elim da razgovaram. Problem sjetve prole godine,
prola Vlada, ove godine, ova Vlada, i idue godine e biti potpuno identino. Ako te stvari
ne shvatimo. To je ciklus koji je izuzetno dug. Mi nemamo stratekog projekta, ja bih rekao
ekonomsko-poljoprivrednog u kome moramo neto razmotriti na pet godina, sa jednim
jedinim ciljem da se taj dio proizvodnje moe 5 godina, 5 godina preivljavanja, mi se
smijali tome ili ne. Mi ako mislimo da e to stati idue godine, onda neka bude tako. Mi
moramo shvatiti, da mi nemamo para da mi moemo to izfinansirati. Mi moramo shvatiti,
da mi znamo koje su to robe sa kojima emo to rjeavati. To vai isto tako za mazut da
ne govorim o svemu ostalom. Mislim da su to potezi na koje se treba ii za iduu godinu
kratkorono. Sada su po meni praktino problemi u kome moramo shvatiti da oni koje
proizvode moramo dati bar 25% u ubrivu, naravno, u gorivu 25%, a da se ostali dio 50%
191

Srijemska Raa, granini prijelaz izmeu SRJ i BiH.

216

na finansijski ili neki drugi nain. Ja bih molio da se to razmotri na Odboru, a isto tako
i neka se razmotri na Vladi. to se tie ovog dugoronog stratekog pravca, moram vas
ubijediti da mi imamo projekat kada govorimo o Ravnim Kotarima, njena akumulacija je
3 miliona kubika za koju projekat nismo platili ve osam mjeseci. Radi se o nekih 15.000
dinara. Ne treba da govorim o tom projektu i izgradnjom 3 miliona kubika vode, koliko bi
Ravni Kotari imali preko ljeta rezultate. Zato se i zalaem za te strateke projekte, jer takvih
akumulacija emo mi morati imati to vie, naroito, na ovim podrujima gde je insalacija
izuzetno velika. Poseban problem u ovom dijelu je ja bih rekao barikada koje imaju u ovoj
godini od osmog mjeseca na ovamo. Ja mislim da mi to ozbiljno nismo razmotrili. Mi
obino rjeavamo posljedicu kada se neto desi. Nismo se pripremili za dalju blokadu. Ne
bih elio biti lo prorok, ali ini mi se da emo o tome morati unapred razmiljati a posebno
u grani koja je za preivljavanje te poljoprivrede, tu je i stoarstvo. Ovo su frapantni podaci
u Belju. Na koji nain imamo pad. U individualnom dijelu za godinu-dvije dana emo
imati jo vei pad, jer se praktino u tom dijelu niko ne interesuje. ta je sa zadrugarstvom.
Jesmo li ita uinili u tom dijelu.
Predloio bih konano da se omogui svima onima koji mogu ubrivo prevesti, nevezano
kakvo ime i prezime imao da ga to prije prevozi ovamo jer vreme je kratko. Hvala.
PREDSEDNIK RAJKO LEAJI:
Zahvaljujem. Ko se javlja za rije?
Gospodin ubra.192
UBRA:
Gospodine predsednie, gospodo ministri, draga gospodo poslanici.
Volio bih kada bi ovde mogao da pozdravim gospodina predsednika Vlade, predsednika
drave i komandanta Srpske vojske. Jednoga u pitati, onoga prvoga koji bi danas sve
trebao da odgovara, onoga drugoga koji treba sve ovo da sprovede, a za onoga treega koji
ima najveu vojsku iza sebe, koji e da prehrani. Za ovom govornicom prije mene govore,
moramo, moramo. Ko to mora? Ko to mora da uradi?
U informaciji za pripremu proljetne setve, raspodela energenata i repro-materijala. Koje
energente i repro-materijale rasporeujemo. Ko e proi tu blokadu, hoemo li voziti autoputem, hoemo li voziti preko Drine. Ko je odgovoran i kompetentan? Ko e biti garant
za sve to da e se sve uraditi? Te cijene o njima ste ovde govorili. Nafta, umjetno gnojivo,
koliina. Drug Brale Peri ree da izgleda da e se potroiti negde oko milion tona nafte da
se to sve dopremi. Mi smo oko toga svega priali, i da neko sa ove govornice i da kae da li
e to biti izvreno ili nee. Jer upravo nam taj poljoprivrednik eka. Pazite, upravo Hrvatska
otkazuje UNPROFOR i sve. Vojska e biti pod punom borbenom gotovosti. Treba odbraniti
dravnu granicu, treba zasijati. Kako e zasijati, kada doe kui ne moe doekati momenat
da nabavi naftu. Dobije jedan dan. U obavezi je jedinici dogovor je izmeu sebe, oni sami,
doe kui i treba dva dana da trai naftu da posije. Gospodin ministar lepo pria kada se
budu pisali referati, elaborati i izvjetaji. Hvala lijepo.
PREDSEDNIK RAJKO LEAJI:
Hvala lepo. Izvolite, ko se javlja za rije?
Ako se ne javlja niko za rije ja bih predloio da Odbor za poljoprivredu zajedno sa
ministrima ijanom, Krikom i Veselinoviem sedne i da naprave zakljuke i da predloe
Skuptini te zakljuke na usvajanje. Sada dajem pauzu do 16 asova za ruak.
192

Milan.

217

Molim zato ovaj Odbor da u meuvremenu napravi zakljuke.


/Pauza/
/ Nastavak sjednice posle pauze u 16,45 sati. /
KOSANOVI BATO:
Odbor za poljoprivredu, umarstvo, vodoprivredu i prehrambenu industriju u pauzi je
zasjedao i donio sledee zakljuke, odnosno predlae Skuptini sledee zakljuke:
da se prihvati izvetaj ministra poljoprivrede o pripremi za proljetnu sjetvu;
da se da prioritet raspodele D-2 za poljoprivredu;
da se da prioritet protoku u zapadni dio Krajine kako nafte tako i ostalih repromaterijala za proljetnu sjetvu;
zaduuje se Vlada za mehanizam zatite krajnjih potroaa, a u smislu propisivanja
minimalnih mari i poreza za repro-materijale;
Skuptina RSK odreuje cijenu D-2 za potrebe primarne poljoprivredne proizvodnje
umanjeni za iznos akcize, ali samo za organizacije koje proizvode za robne rezerve;
zaduuje se Narodna banka RSK i Vlada da iznau mogunost finansiranja primarne
poljoprivredne proizvodnje;
Skuptina predlae Vladi RSK da hitno preispita poslovanje Belja i preduzme
odgovarajue mere;
daje se preporuka Srpskoj vojsci Krajine da se maksimalno oslobode izvrioci proljetne
sjetve na osnovu zahtjeva tabova za sjetvu;
da se roba iz robnih rezervi koje jo ima to prije stavi u funkciju proljetne sjetve.
PREDSEDNIK RAJKO LEAJI:
Zahvaljujem.
Izvolite gospodine Gondi.
GONDI:
Oprostite moram da reagujem odmah na ove predloene zakljuke.
Prvo, moram da kaem tih zakljuaka sam sluao, upravo ove forme sadraja, oblika da
ne preteram 30 godina. Rezultat je ovo gde smo danas. Ni jedan od predloenih zakljuaka
nije po meni prihvatljiv.
Prvo, ne prihvatam i ne slaem se sa uoptenim zakljucima, trebalo bi, predlaemo, i
mislimo. Traim konkretne zakljuke. Bili su konkretni predlozi zakljuaka i traim da se
konkretni predlozi razmotre i tako usvoje, kao konkretni zakljuci.
Drugo, apsolutno mislim da je neprihvatljivo da D-2 gorivo bude regresirano samo
za radne organizacije koje proizvode za robne rezerve. ta je sa seljacima? Predsednik
parlamenta je govorio ovde o naem najveem kombinatu figurativno reeno koji ima 95%
povrina, seljacima koji su naa osnovna odbrambena snaga, koji su naa vojska i koji trae
uli smo ovde od mnogo poslanika trae smo mogunost da pooru i zaseju i dalje idu braniti
dravu. S kojim pravom su oni izdiskriminisani. Oni daleko bolje, potenije i kvalitetnije
rade nego taj veliki sistem koji radi za robne rezerve gde je gro pljaki, i lopovluka.
Predlaem da se to odbaci, da se donese odluka, da se princip diskriminacije apsolutno
iskljui iz svih naih razmiljanja, a naroito ovih vezanih za proljetnu setvu i neposredne
poslove.
Dalje, mi smo predloili vrlo konkretne zakljuke vezano za problem Belja i obrazloili.
Ja sam iznio konkretne podatke zato traimo ba takve zakljuke. Predlog da Vlada preispita
poslovanje Belja. Vlada od svog prvog dana preispituje poslovanje Belja. Tri ekspertizeetiri i svaka je dala sve gore i gore rezultate od prethodne i ta se ima jo preispitivati.
218

Upravni odbor Belja namerno nee da izvri rez na Belju, iz samo njima poznatih
razloga. Neka iznesu ovde koji su to razlozi.
Insistiram inae da ovaj na predlog zakljuaka koji je vrlo konkretno, vrlo dobro
obrazloen brojkama, ja sam traio da me demantuje svako onaj koji misli da nisu tane
i traim da se to tako usvoji. Molim kolege poslanike da shvate na poloaj. Valjda Vlada
polae raune ovoj Skuptini. Ja vam kaem ako se ne rei na problem u Baranji, ta Baranja
e biti vrlo teko i vrlo krizno podruje vrlo brzo.
Ja u pod takom 11. detaljno to obrazloiti. ao mi je to nismo imali prilike da ujemo
ono to u vam izneti pod takom 11. ono to je na ivotni problem.
Prema tome, molim poslanike da ovo u ovom pravcu da se izjasnimo oko ovih zakljuaka.
Jer sve ovo je ko sveta vodica. Hvala.
PREDSEDNIK RAJKO LEAJI:
Hvala lepo.
Gospodin Madarac.193
MADARAC:
Potovano predsednitvo, kolege i kolegice,
Ovde je izneseno vie prijedloga zakljuaka i ovi predlozi ovde koji su sada proitani od
Odbora mislim da nisu i ne obuhvaaju na pravi nain ono to je ovde govoreno. Sutina sve
ove diskusije koju smo ovde oko tri sata sluali, da li e doi gorivo i kada e gorivo doi? Ako
je tana informacija da se moe obezbediti kako ree ministar energetike samo 60% koliina
koje su potrebne, onda nas interesuje na terenu ja sam ujedno i predsednik optine i
poslanik. Interesuje me na terenu kada e to gorivo doi. O tom gorivu ovisi mnogo to-ta.
To je ovde govoreno, ja ne bih sada to ponavljao. ak iako se zalaem i slaem se sa ovim
to je rekao ministar finansija, ako Vlada moe u nekom dijelu da subvencira cenu goriva
da to onda uradi i da procjeni sama koliko je to mogue tako. Ali, ak nije bitna na terenu
ni cena goriva. Bitno je kada i koliko e to goriva doi. O tome ovisi, mislim da se o tome,
sigurno je da se o tome na terenu govori 40 dana. Koliine koje su dole su beznaajne.
Mislim da ova Skuptina kao najvie tijelo u ovoj dravi treba da se odredi po tom pitanju, a
ne sa nekim ovde, sloio bih se sa Gondijem, zakljucima koji su iz nekog drugog vremena.
Hvala.
PREDSEDNIK RAJKO LEAJI:
Zahvaljujem.
Gospodin ubra.
UBRA:
Gospodo poslanici, ja se stvarno pridruujem diskusiji gospodina Gondija.
Ovo su zapravo zakljuci sa ovog mesta moramo rei da li moemo ili ne moemo i
ta moemo. To ja mislim da nee biti problem, gospodine ministre. Jednostavno sa ovoga
mesta treba narodu rei ta emo obezbediti i kako. Stanje je takvo i takvo. Moemo to i to.
Ne moemo to. Ko je nosioc, rokovi i sve drugo.
Vi ste u situaciji da znate, tu su silni inenjeri, agronomi, ne znam ni ja, budui,
potencijalni direktori, onaj to ree. Dajte, recite neto pametno ovom narodu. Hvala.
PREDSEDNIK RAJKO LEAJI:
Zahvaljujem. Ko ima jo neku nadopunu zakljuka?
Izvolite.
193

Ljubomir.

219

VUKSANOVI:
Zakljuci su vrlo kratki koje e Vlada sigurno objasniti. Ovo to se odnosilo na robne
rezerve sigurno da se odnosilo i na seljake koji su ugovorili proizvodnju. Znai, koji
proizvode za robne rezerve. Onaj koji proizvodi samo za sebe toliko malo u brdskoplaninskim predelima, kada su izneeni ovde hektari, onda e to biti 300.000 hektara, a
nafte ima svega 10 miliona litara. Znai, nafte nema dovoljno. Meutim, interes drave da
proizvede i da ima robne rezerve. Svako onaj ko dobije regresirano naftu duan je odreenu
koliinu da preda robe u robne rezerve, da li je to penica, soja, suncokret, eerna repa,
odnosno eer, pasulj, ili povre itd.
Misli se na tu proizvodnju. Od toga drava ponovo ima koristi. Tu je mnogo problema
i sa manipulacijama, sa hektarima. Znate da u pojedinim optinama prikau mnogo vie
hektara da je obraeno, kao to je bilo to prije dve godine. Jednostavno prikae se duplo
vei broj hektara, polja ostanu neobraena itd. Mislim da u zakljucima nismo mogli sve da
obrazloimo zbog ega je to tako jer bi zakljuci bili vrlo opirni. To je odgovor gospodinu
Gondiju.
Isto tako za D-2, mislim cenu D-2, ovde je jasno reeno kada se skine akciza. Da li e biti
1,55. To je verovatno najvea cijena. Postoji mogunost da se uz to smanje porezi i da bude
neto i nia od 1,55 dinara. Toliko oko toga. Zakljuci su takvi.
Oko te distribucije reeno je da je dat prioritet distribucije za ovaj dio i repro-materijala
i nafte. Ja verujem da e se to sve uiniti da se distribucija to prije obavi.
Reeno je na ovom podruju neto malo kasnije poinje sjetva. Na tome treba da radi
Vlada. To je njen posao. Odgovor na to moe dati najverovatnije ministar trgovine. Reeno
je da e to kasnije biti rijei o tome.
Toliko.
PREDSJEDNIK RAJKO LEAJI:
Zahvaljujem. Ja bih ovde dao konkretan predlog.
Taka 4. glasi:
Skuptina Republike Srpske Krajine odreuje cijenu D-2 za potrebe primarne
poljoprivredne proizvodnje umanjenu za iznos akcize.
Ovo ovamo to je u zagradi samo za organizacije koje proizvode iz robne rezerve da se to
izbrie.
Molim vas, na individualni poljoprivrednik proizvodi za sebe hrane, to je za nas najbolja
i najvea rezerva kada na narod ima hranu.
Smatram da ovo ne treba. Znai, to je konkretan predlog.
Drugi predlog, pod takom 6.
Skuptina predlae Vladi RSK da hitno preispita poslovanje Belja i preduzme
odgovarajue mere.
Skuptina zaduuje Vladu, ne predlae nego zaduuje Vladu Republike Srpske Krajine da
hitno preispita poslovanje Belja. Ja vas molim, ne samo Belja nego i drugih kombinata
da se to doda. Jer, verovatno svugde ima prostora. Nije samo Belje, jedan PIK, drugi,
trei. Jednostavno da se ovde kae, Skuptina zaduuje Vladu, ne predlae, nego zaduuje.
To su moja dva konkretna predloga.
BOSNI:
Ja sam bio na ovom Odboru ne kao lan, nego kao ministar koji ima jedan deo zadataka
i napustio sam Odbor prije. Mi smo dok sam ja bio prisutan dogovarali upravo da e
regresirana ta nafta biti za sve. To znai i za individualne poljoprivredne proizvoae.
Meutim, cijenu ne moe odrediti Skuptina. Skuptina samo nalae Vladi da se cijena
220

odredi odnosno da bude umanjena za akcizu. to se tie konkretno zadataka Ministarstva


trgovine, mislim da je ovaj zakljuak jasan da se Vladi odnosno resornom Ministarstvu daje
zadatak da omogui to bolje i racionalnije snabdijevanje poljoprivrednim proizvodima i da
se maksimiraju mare. To je ono to mi moemo. Da nema preprodavaca, i ono to smo ve
zatraili od izvrnih savjeta da nominiraju firme koje e biti nosioci snabdijevanja u ovom
dijelu.
PREDSEDNIK RAJKO LEAJI:
Zahvaljujem.
Izvolite dr. Ernjakovi.194
dr. ERNJAKOVI:
Gospodo poslanici, ja nisam zadovoljan sa zakljucima koje je Odbor donio.
Oni su uopteni i globalni. Gospodine ministre, Vaa ocjena ovde je isto takoer kratka.
Ja znam da ova Skuptina ne moe odrediti cijenu.
Gospodine predsjednie, Vi ste malo ubrzali kada ste rekli da Skuptina ne moe odrediti
cijenu. To ona nije ni validna ni oficijelna. No, meutim, ovde se mogu danas utvrditi
rokovi i koliine i zato ja bih elio da se meni kae:
Gospodine Ernjakoviu, za optinu Vrginmost, e dobiti za proljetnu sjetvu 150 tona
nafte. Kod regresiranja to i to. Da li e biti 1,50, 2 dinara, 2,50. To ve nije stvar Skuptine.
Skuptina nee tu odrediti cijenu. Ali da se jednostavno kae: To e biti do 15. marta. Ja
bih molio da se u tom smislu takav zakljuak donese. Konkretno, praktino i u tom smislu.
A ne uopteno preporuuje se, zakljuuje se, daje se predlog, daje se na znanje, daje se
miljenje. Hvala vam.
PREDSEDNIK RAJKO LEAJI:
Zahvaljujem. Samo jedna ispravka. Skuptina ne odreuje cijenu, nego Vlada. Ovde lepo
pie umanjuje se za iznos akcize.
IJAN:
Gospodine predsednie, gospodo poslanici. Kada je Odbor koncipirao ove zakljuke
imao je na umu da praktino svi imamo jedan te isti cilj. Da stvorimo to bolje i optimalnije
uslove da u ovim izuzetno sloenim prilikama da se sjetva obavi. Jasno je da tu zakljuci nisu
mogli definisati do kraja sve elemente. To su praktino svaki od ovih osam predloenih
zakljuaka je posebna odluka. To je jedan posebni dokument koji treba da usvoji Vlada.
Ako ovde stoji da prioritet raspodjele dizel goriva za poljoprivredu, zatim protok za zapadni
dio Krajine, to se odnosi na ostale repro-materijale za proljetnu sjetvu. Potpuno je jasno
ta to znai. To znai da od ukupno raspoloive nafte koja se moe staviti na raspolaganje
poljoprivredi ministar energetike je rekao da je to 60% ukupne nafte, da se da prioritet
u snabdijevanju, u dinamici i u koliini da ide poljoprivredi zbog neophodnosti rokova.
Nain distribucije toga je uhodan, nain gdje na osnovu operativnog programa distribucije
dizel goriva na bazi utvrene koliine svakog mjeseca se obavetava optina koliko e goriva
dobiti u tom mjesecu, gde onda optinski tab je napravio raspodjelu po utvrenoj emi.
To je princip koji je primenjivan i u proljetnoj sjetvi 1994. godine i u toku jeseni. Dakle,
sutina ovde je sledea da postoji to tijelo koje na bazi dojave iz Ministarstva energetike
i Naftne industrije Krajine o koliini dizel goriva koje e biti na raspolaganju u toku
prethodnog mjeseca obavetava optinski tab koliko e biti dizel goriva da on saini niu
podjelu preko mjesnih zajednica, po svemu ovome.
194

Milan.

221

Kada u toj raspodjeli ima jako mnogo problema koje se u samoj operacionalizaciji toga
deavaju. To je sluaj da kada idemo sada povratno da mi dobijemo podatke da imamo
preko 300.000 hektara koji se obrauje da bi se uestvovalo participirano u cjeloj toj
razmjeni. Dakle, to se tie raspodjele i prioriteta u prevozu mislim da je to tu potpuno
jasno. Mehanizam zatite krajnjih potroaa je slijedei:
S obzirom da se ovde vodi rauna o individualnim poljoprivrednim proizvoaima
koji se sami ne pojavljuju na tritu Srbije u nabavci sirovina, repro-materijala, nego se
oni snabdijevaju na prostoru Republike Srpske Krajine, preko preduzea koja su to kupila
u Srbiji. Taj dakle mehanizam zatite preko maksimiranja mare, s obzirom da se radi
o ogranienim koliinama i kontingentima koje mi moemo dobiti u Srbiji tano daje,
nominira se preduzee koje to moe dovesti u Krajinu i njemu se propisuje maksimalna
mara, da ne doe do ovoga kao to je rekao ovde poslanik Peri, da imamo cenu vetakog
ubriva jedan ili ne znam koliko dinara. To tano znai da nominirana preduzea kao to je
rekao ministar Bosni, za pojedini prostor dobivaju svoju koliinu koju mogu dovesti. Oni
se obavezuju da e to plasirati na tome prostoru uz primenjenu toliku maru i odreene
trokove.
Ovde se isto tako, te maksimalne mare, ovde je krivo napisano minimalne. Napisae se
maksimalne mare. Isto tako e se tu ograniiti broj sudionika u prometu da ne bi dolo do
narastanja preprodaja tih koliina.
Skuptina RSK odreuje cijenu D-2 za potrebe primarne poljoprivredne proizvodnje
umanjenu za iznos akcize. Mi smo u raspravi oko toga to je bilo reeno akciza na jedan dio
formirane cijene iznosi 100%. Meutim, na tu cijenu formiranu sa akcizom jo onda to
slui kao osnova za druge poreze koji se obraunavaju. S obzirom da je to sada problematika
koja se treba biti potpuno razraena ovim novim zakonom, mi nismo sada doli do toga
tanog iznosa. To je kako je rekao predsednik Odbora, da je to maksimalni iznos 1,55.
Nemojte misliti da Vlada nije jako mnogo vremena potroila upravo na preispitivanje
odluke o poveanju cijene dizel goriva. Ja opet ponavljam da smo svi praktino mi na
jednome zadatku, ali taj nam zadatak nije samo u jednoj sferi. Ako je to 10 miliona litara
dizel goriva za ovih 6 mjeseci, ako to smanjimo za 1 dinar je 10 miliona dinara u budetu.
Smatrano je da prioritetni zadatak da osigura proizvodnju onih proizvoda koji su direktno
namijenjeni robnim rezervama. Zato robnim rezervama. To su vitalne proizvodnje i ako
se iz te robne rezerve snabdijeva Srpska vojska Krajine. Znai, niko tu nije iskljuen. Mi
nemamo organizovanu proizvodnju recimo, pasulja na dravnom sektoru. Pasulj je potreban
Srpskoj vojsci Krajine. Svako onaj ko preko svoga organizatora proizvodnje ima prijavljenu
proizvodnju pasulja i zato pokae interes robne rezerve on e dobiti tu regresiranu ili
subvencioniranu naftu, ali e on to prodati po zatitnoj cijeni koja e biti ugraena ta nafta
po 1,50 a ne nafta po 2,50 dinara. Isto tako, mi smo ovde uli od ministra finansija, odluka
je Narodne banke Jugoslavije da praktino do 31. 3. nema dodatnih izvora sredstava za
finansiranje poljoprivrede. Ovde je moglo ostati da se Narodna banka Republike Srpske
Krajine da uini odreene aktivnosti na preusmeravanju kreditnih sredstava iz jedne oblasti
u drugu u korist poljoprivrede i da doe do replasmana sredstava koja su sada planirana i
ukljuena u poljoprivredu.
Ovde kada je u pitanju Belje ja stvarno mislim da navodi koji su ovde izneti su
predmet rasprave Upravnog odbora koji je sazvan za utorak u Belju.
Ne mislim da Skuptina treba sada donijeti ikakav drugaiji zakljuak. Osim toga neka
Skuptina onda izglasa nepoverenje Vladi, ali Upravni odbor imenovan od strane Vlade ima
222

u utorak na dnevnom redu situaciju sa Beljem i kompletno stanje Belja. Isto tako, tu e
tada biti raspravljano o programima rada potencijalnih direktora koji su u meuvremenu
prispeli. Hteli smo ovde da napravimo u stvari Odbor je htio jednu horizontalnu vezu
izmeu komandi Srpske vojske Krajine i optinskih tabova na nain da se u zavisnosti od
sezone radova operacija koja se gde treba uraditi maksimalno iznau mogunosti da se to
vie oslobode vojni obveznici koji su mobilisani, zbog aktivnosti u vojsci da bi dolo do
obavljanja.
Imali smo jednu mobilizaciju gde su nam bili van stroja i traktori i ljudi.
Kada je ovde u pitanju roba iz robnih rezervi. Ovo je za sada na jedini raspoloivi resurs
iz koga moemo putem robnih kredita plasiraju se i da li direktno kroz preraivae, moemo
pospjeiti i olakati tu jednu dubiozu vezanu za finansijska sredstva. Ta roba iz robnih rezervi
je uglavnom penica ili brano ili ovo to je dolo do zamene penice i brana za vetako
ubrivo. Rekli smo 10 miliona litara ukupno je potrebno za obavljanje proljetne setve.
To ja praktino 10 miliona dinara da se smanji. Mi smo ovde ostavili jednu mogunost,
moda nije koncipirano dobro u zakljuku da Vlada na bazi raspoloivih mogunosti
donose odluke, da se u treem mjesecu isporui po 10 ili 20 litara po poljoprivrednim
domainstvima na prostoru optina. To sve zavisi, nismo hteli neku Odluku koju kasnije ne
bi mogli izvriti. Dakle, nisu vrata zatvorena za donoenje takve odluke ali ovaj momenat
ne postoje garancije da bi se to tako moglo izvriti pa da ne bi ispalo da smo sada ovde na
Skuptini neto obeali i da to ne izvrimo. Moj je predlog da ove modifikovane zakljuke i
ovo da se to usvoji.
PREDSEDNIK RAJKO LEAJI:
Hvala. Izvolite ko se javlja za rije?
Dakle, ovde u taki 3. pie: Zaduuje se mehanizam zatite Krajine potroaa u smislu
propisivanja ne minimalnih nego maksimalnih mari i poreza za repro-materijale.
Taka 4.: Skuptina Srpske Republike Krajine ne moe odreivati cijenu. Prema tome,
tu je Vlada. Mi moemo jedino i ovde treba da stoji: Skuptina Republike Srpske Krajine
zaduuje Vladu da odredi cijenu D-2 za potrebe primarne poljoprivredne proizvodnje
umanjenu za iznos akcize.
Moj je bio predlog da se brie ovo samo za organizacije koje proizvode za robne rezerve.
Znai, jednostavno da ovde iza akcize stavi se taka. Da se tu obuhvate i nai poljoprivredni
proizvoai, individualni poljoprivredni proizvoai. To je svaka firma za sebe. Takvih firma
ima 95% u Krajini.
Ja u ovaj moj predlog dati na glasanje.
Poto je ovde sporno. Ko je za to da se iskljui ovo: samo za organizacije koje proizvode
za robne rezerve. Da vidim ko e dii ruku? Hvala lepo.
Veina je za ovo.
Ko je protiv?
Ko je uzdran?
Konstatujem da je ovaj zakljuak 4. usvojen u ovom obliku kako sam ga je proitao.
Znai, da se iskljui samo za organizacije koje proizvode robne proizvode za robne
rezerve. To se brie.
Ovde pod takom 6.
Mislim da je to bilo sporno. Kolega Gondi je dao primedbu. Ovde je predlog da umesto
predlae, da se zaduuje Vlada. Da ona to odradi. Znai 6.
223

Skuptina Republike Srpske Krajine zaduuje Vladu Republike Srpske Krajine da hitno
preispita poslovanje Belja i preduzme odgovarajue mere. Da bude ovakav zakljuak.
Izvolite kolega Gondi.
GONDI:
Ja bih predloio da zakljuak vezan za Belje ovaj puta izostavimo i donesemo pod
takom 11.
Ja stvarno sada ovde ne mogu izneti sve to moram rei i stvarno mislim kada ujete
podatke da ete svi biti, odnosno da e svima biti jasno zato insistiramo da se mora odraditi
onako kako smo predloili. Predlaem da zakljuak vezan za Belje odgodimo za taku 11.
gde e biti o bezbednosti re, a mogu slobodno bez ogranienja govoriti. Hvala.
PREDSEDNIK RAJKO LEAJI:
Zahvaljujem na predlogu. Znai, ovde imamo dva predloga.
Prvi predlog jeste da taka 6. glasi: Skuptina zaduuje Vladu Republike Srpske Krajine
da hitno preispita poslovanje Belja i preduzme odgovarajue mere.
Drugi, predlog kolege Gondija koji predlae da se brie ova taka 6. i da se govori pod
takom 11.
Ko je za to da taka 6. glasi: Skuptina zaduuje Vladu Republike Srpske Krajine da
hitno preispita poslovanje Belja i drugih kombinata i preduzme odgovarajue mere.
Ko je za neka digne ruku?
Veina. Hvala lepo.
Ko je protiv? (nije niko)
Ko je uzdran?
Hvala lepo. Konstatujem da je ovakav zakljuak pod takom 6. prihvaen jednoglasno.
Poto na ovim drugim takama nije bilo sporno nita. Da ovaj zapisnik sa ovim
nadopunama, ovaj zakljuak usvojimo u celini. Ko je za da se ovaj zakljuak, predlog
zakljuaka Odbora za poljoprivredu usvoji u celini sa ovim nadopunama.
Ko je za, neka digne ruku? Hvala vam lepo.
Vidim da je veina.
Ko je protiv? (nije niko.)
Ko je uzdran? / jedan /
Konstatujem da je predlog zakljuaka usvojen sa veinom glasova uz jedan glas uzdran.
Sa ovim je prva taka dnevnog reda zavrena.
Prelazimo na 2. taku dnevnog reda:
INFORMACIJA O SNABDEVANJU ELEKTRINOM ENERGIJOM REPUBLIKE
SRPSKE KRAJINE SA POSEBNIM OSVRTOM NA POJEDINE REGIJE
Ja bih molio resorno ministarstvo da podnese izvetaj.
KRIKA:
Jo jednom sve pozdravljam. Zakljuak je Skuptine da se napravi jedna informacija o
elektroenergetskoj situaciji i da se naravno obrazloi sa kompletnom situacijom, na jednoj,
drugoj, treoj regiji kako je zapravo i organizovana elektroprivreda. Zbog toga ovde osim
mene, u referisanju po ovoj problematici su prisutni i direktori distributivnih podruja koji
e naravno svako sa svog aspekta i svako sa svojim problemima izii i obrazloiti situaciju
na Skuptini.
Naravno, da u ovom trenutku situacija je takva da nemamo restrikcija u isporuci elektrine
energije u celoj Republici Srpskoj Krajini i da je sigurno mnogo lake i mnogo mirnije
o toj problematici razgovarati. Meutim, svjesni smo i toga da u odreenim vremenskim
224

periodima zbog neujednaene proizvodnje naih proizvodnih kapaciteta postoje restrikcije i


to znatne restrikcije i da one onemoguavaju i oteavaju rad i ivot u Krajini.
PREDSEDNIK RAJKO LEAJI:
Molio bih gospodina ministra ako moe malo glasnije da govori.
KRIKA:
Tu su razlike naravno prisutne. Izmeu pojedinih dijelova u Republici Srpskoj Krajini
tako da znamo svi skupa istoni dio, zbog toga to je naslonjen na elektroenergetski sistem
Republike Srbije, nema restrikcija a zapadni dio odnosno dio od zapadne Slavonije do
Dalmacije ima te redukcije.
Ta situacija je poznata i naravno da emo u tom dijelu dati i odgovarajue odnose i
odgovarajue podatke. Recimo, ako gledamo prolu godinu po onome kakvi jesu zakljuci
sa Skuptine, da se da informacija kakva je bila situacija prole godine, onda su takvi odnosi
da na ovom zapadnom dijelu Republike Srpske Krajine imamo postotak isporuke energije,
u odnosu na onu potrebnu energiju koja je predviena i koja je planirana i koja je realna
da tako kaem negde neto oko 82-83%. Znai, postotak isporuke elektrine energije u
odnosu na onu koja je potrebna je oko 83%. Onih 17% predstavljaju velike probleme i
naravno, zbog svega toga i imamo odgovarajue refleksije i imamo potrebu da to dodatno
obrazlaemo.
Naravno, oni su kao to sam rekao u odreenom vremenskom periodu prisutni u drugom
naravno nisu. Recimo, jedan isto tako moda karakteristian podatak je za prvi mjesec ove
godine kada smo u na plan proizveli neto vie od desetak miliona kilovat asova i naravno, da
je taj dio energije plasiran u zajedniki sistem jer smo u zajednikom sistemu sa Republikom
Srpskom. Inae, ja sam to vie puta na Skuptini govorio da zapravo sudbinu tih restrikcija i
sudbinu raspodele elektrine energije dijelimo zajedno sa Republikom Srpskom i to ne samo
sa zapadnim dijelom Republike Srpske nego ukupnim potroaima i svim potroaima u
Republici Srpskoj. Taj dio odnosa izmeu i stepena redukcije i kriterijuma ja neu ovde
da govorim, reie nam kolege koji rade u elektroprivredi i koji se direktno susreu sa tim
problemom. Ja naravno inim ovaj uvod i hou jo vam iznesem neto to je zapravo u
meuvremenu izmeu ovoga ta je bio zahtjev da se da kao informacija na Skuptini i
onoga to je uraeno na nivou elektroprivrede, odnosno na nivou Vlade. U meuvremenu
su stvoreni odgovarajui kriterijumi. Istina dio kriterijuma se i tog kriterijskog pristupa i
koristio bez obzira na taj dokument koji je doneen do sada. Doneseni su opti uslovi za
isporuku elektrine energije gde su ugraeni i ovi kriterijumi koji su vani za to kada koji
stepen redukcije se uvodi, odnosno koji od potroaa su po grupama prioritetni.
Taj dokument se zove Opti uslovi za isporuku elektrine energije. Oni su doneseni na
Upravnom odboru elektroprivrede 30. 1. 1995. godine, iako su ti uslovi rekao sam postojali
i ranije, ali bez ovih podataka o tome koji stepeni redukcije se provode, a Vlada je na svojoj
30. sjednici odranoj 7. 2. dala saglasnost na te opte uslove. Ono to iz tih uslova hou da
prezentiram vama na Skuptini su zapravo etiri grupe potroaa koje postoje i po kojima se
naravno vre odgovarajui prioriteti u isporuci. Kae se u tim uslovima sljedee:
da isporuka elektrine energije u sluaju opte nestaice vri se u skladu sa planom
selektivnog ograniavanja potronje elektrine energije.
Naravno, onda kada mjere tednje, mjere najosnovnijih restrikcija koje moemo da
uvedemo i preporuka za tednju ne idu i naravno ne potuju se u onoj mjeri da bi recimo,
smanjili potronju do te mjere da izbjegnemo restrikcije onda se pribegava ovoj mjeri koje se
zove selektivno iskljuivanje. Naravno, u tom selektivnom iskljuivanju rekao sam postoje
225

te etiri grupe. Prva grupa je grupa koja se ne moe iskljuivati u nikakvim sluajevima i
naravno, za tu grupu mora biti elektrine energije. Radi se o domovima zdravlja, bolnicama,
klinikama i naravno svim tim ustanovama zdravstvenim. Tu su i objekti odnosno ustanove
socijalne zatite za smetaj invalidnih i drugih lica tu su i regionalni gradski objekti za
opskrbu pitkom vodom i funkcionisanje komunalnih slubi i to je ta dakle I. grupa.
U II. grupi je jedan vei niz objekata. Naravno, tu su ja u pokuati to krae da vam
kaem o kojim se objektima radi. To su objekti za proizvodnju osnovnih prehrambenih
proizvoda pekare, ljekare i slino, vojni objekti, industrijski pogoni, namjenske proizvodnje
za odbranu zemlje. Objekti u kojima su smeteni dravni organi, sistemska preduzea
kao to je pota, elektroprivreda. Znaajni objekti, i slube unutranjih poslova, objekti
osnovnog i televizijskog i radio programa, objekti Narodne banke, za kole i predkolske
ustanove, pumpne stanice za snabdijevanje gorivom, objekti za smjetaj ljudi i objekti
vatrogasnih jedinica, aerodromi, rudnici i jamska eksploatacija, toplane i plinare veeg
kapaciteta, pogoni prehrambene i bazne hemije, objekti hidrometeorolokih i seizmolokih
zavoda, kazneno-popravni domovi, okruni zatvori, objekti neophodni za funkcionisanje
eljeznikog saobraaja, javna rasveta u glavnom gradu Republike Srpske Krajine.
To su ti objekti koji spadaju u II. grupu.
III. grupa vrlo kratko. Objekti od posebnog znaaja za privredni ivot Republike Srpske
Krajine ili od drugog znaenja koji kao takav prethodno utvrdi Vlada Republike Srpske
Krajine i objekti meunarodnih organizacija i stranih predstavnitava.
U IV. grupu dolaze objekti od posebnog znaaja za privredni ivot i ivot graana
na nivou optine, koje kao takve prethodno utvrde izvrni savjeti optine, uz uslov da
ih Elektroprivreda Krajine radi ujednaenog pristupa izmeu optina uvrsti u plan
selektivnog ogranienja.
Naravno, da o tome odluuju izvrni saveti optina a to su znaajni proizvodni pogoni,
znaajne trgovinske organizacije, javna rasveta u optinskim centrima, ostale znaajne
organizacije i ustanove. To su etiri grupe.
Naravno, da za te etiri grupe isto tako ima odgovarajuih problema i tehnikih
ogranienja da bi se to zapravo tako i provelo ali na jedan nain je regulisano i pomae u
ovom dijelu posla. Dakle, rekao sam za uvod bi rekao ovoliko i molio kolege koji su tu koji
e dati malo obrazloenje, koji e vas upoznati sa problemima sa kojima se oni susreu u
sprovoenju tih restrikcija u problemima koji se odnose i na habanje postrojenja i na ostale
koji su prisutni vezano za to sprovoenje i naravno, neto to e vam dati jednu kvalitetniju
sliku o tome koji su problemi prisutni i na koji nain se pristupa.
Najbolje bi bilo da se taj dio posla to manje obavi i najmanje bi oko toga bilo prie. To
su nekakva ogranienja u bilo emu, pa vidite i kod elektrine energije i kod dizel goriva,
onda je to naravno mogue da se iskonstruiu i razliite prie i razliiti problemi, da se
pojave, naravno onda kada tih problema nema, onda je sasvim drugaija situacija.
Molio bih kolege da direktori distributivnih podruja gospodina Mandia195 i gospodina
Krbavca196 da oni daju dodatno obrazloenje.
PREDSEDNIK RAJKO LEAJI:
Zahvaljujem gospodinu ministru.
Gospodin Mandi.
195
196

Ljupe.
Pero.

226

MANDI:
Potovani gospodine predsednie, predsednitvo, cjenjeni ministri, potovani poslanici,
gosti, dozvolite mi da vam se u ime Elektroprivrede Krajine obratim.
Ja sam Mandi, i kao to ree direktor sam distributivnog podruja sjeverne Dalmacije
i Like, ja bih na poetku mog izlaganja iznio neke podatke koji se odnose na elektrinu
energiju, na snabdijevanje elektrinom energijom Republike Srpska Krajina za prolu
godinu.
U periodu od 1. 1. do 31. 12. 1994. godine, nae elektrane su proizvele 316 miliona
512.191 kilovat asa elektrine energije. Od toga HE Obrovac 182 miliona 772.800
kilovat asova, HE Manojlovac, 111 miliona 156.950 kilovat asova elektrine energije,
HE Golubi 22 miliona 387.056 kilovat asova elektrine energije i mala hidroelektrana
Kri, 195.292 kilovat asa elektrine energije.
Ta elektrina energija je potroena na sljedei nain. Vlastita potronja iz elektrana 2
miliona 518.055 kilovat asova, distributivno podruje Dalmacije i Like potroilo je 171
milion 252.457 kilovat asova elektrine energije, distributivno podruje Banije, Korduna
i zapadne Slavonije je potroilo 114 miliona 178.406 kilovat asova elektrine energije,
a u Republiku Srpsku je isporueno 28 miliona 563.274 asa kilovat asa elektrine
energije. Moram rei da smo mi u proloj godini u prvom mjesecu u drugom, u treem, u
etvrtom i u jedanaestom imali viak elektrine energije. Znai, proizveli smo vie nego to
smo potroili. U petom mjesecu to je bilo tano onoliko koliko smo potroili, a u estom,
sedmom, osmom, devetom, desetom i dvanaestom imali smo manjak elektrine energije.
Najvei manjak se pokazao u oktobru kada je proizvedeno svega 6 miliona kilovat asova
elektrine energije a bila je realna potreba za oko 25 miliona. Tako da je od prilike jedna
etvrtina proizvedena i tada su bile redukcije najvee.
Zbog toga u mjesecima koje sam nabrojao su provoene redukcije da bi se smanjio
ovaj debalans elektrine energije. Princip je takav da se energija Republike Srpske Krajine
i Republike Srpske i nabava iz SR Jugoslavije preko izgraenih dalekovoda tretira kao
zajednika. Utvreni su sledei kriterijumi za raspodjelu elektrine energije tako da podruje
Banjaluke dobije 43,2%, Dvor, Kostajnica, Caprag, Okuani, Pakrac, 1,8%, Petrinja,
Glina, Vrginmost, Vojni, Slunj i Plaki 4,4% plus 0,5% koji su dobili posebno za odreene
kategorije izbeglica. Podruje Dalmacije, Lika je dobila 8,5%, a ostala podruja Republike
Srpske to se odnosi na Doboj i Bijeljinu 41,8%.
Vano je napomenuti da su procenti odreeni na osnovu potronje u aprilu i maju,
a to su bili topli meseci, meseci kada nije bilo grijanja i nije bilo redukcije. Znai, taj
osnov za raspodjelu elektrine energije po distributivnim podrujima a isto tako na nivou
distributivnih podruja po radnim jedinicama na nie je bio isto takav. To je odgovor onima
koji ponekad kau zato je neko dobio vie, neko je dobio manje. Princip je na podruju obe
srpske drave bio jednak.
Na podruju sjeverne Dalmacije, Like su odreivane kvote po optinama, odnosno po
radnim jedinicama gde se to uglavnom i pokriva. Na osnovu ovoga to sam sada rekao.
Meutim, poto je bilo dosta prigovora tada smo zauzeli jedan stav da se svim potroaima
jednak broj asova dnevno isporuuje elektrina energija. To je najee bilo svima u isto
vreme, ali nekada zbog teine elektroenergetskog sistema nije se to moglo nabaviti. Neko
je dobio ranije, neko je dobio kasnije, ali u svakom sluaju svaki isti broj asova dnevno.
Ovakav nain e se najverovatnije i za Baniju, Kordun provesti u sljedeim redukcijama
koje e sigurno slijediti.
227

Redukcije u toku ovog perioda zahtevala je utede od 30 do 57%, to je uglavnom i


ispotovano. Minimalna prekoraenja su zabiljeena u jutarnjim asovima zbog nastojanja
da sva privreda i ustanove koje uglavnom rade u toku jutra mogu imati nesmetano
napajanje. U prilogu su vam date tabele ko je i koliko potroaa osloboen od redukcije
to ja sada ne bih posebno komentarisao. Postoji spisak ali bih jednu stavku posebno htio