HOLOKAUST U

JUGOSLAVIJI
AUSTRIJA
(ANEKTIRALA NEMAKA)

OKUPIRALA
I ANEKTIRALA
MAARSKA

Maribor

MAARSKA

OKUPIRALA
I ANEKTIRALA
NEMAKA
ITALIJA

Subotica

Ljubljana

OKUPIRALA
I ANEKTIRALA
ITALIJA

OKUPIRALA
I ANEKTIRALA
MAARSKA

Zagreb

Osijek

Novi Sad

Banja Luka

NEZAVISNA DRAVA
HRVATSKA
(NEMAKA I ITALIJANSKA
OKUPACIJA)

RUMUNIJA
BANAT
(POSEBAN STATUS
U OKVIRU
SRBIJE)
Beograd

Tuzla

Kragujevac

Zenica

SRBIJA
(NEMAKA OKUPACIJA)

Sarajevo
OKUPIRALA
I ANKTIRALA
ITALIJA

Split

OKUPIRALA
I ANEKTIRALA
BUGARSKA

Ni

Mostar

OKUPIRALA ITALIJA I
PRIKLJUILA ALBANIJI

KA

RS

OKUPIRALA
I ANKTIRALA
ITALIJA

Podgorica

GA

Pritina

or

OKUPIRALA
I ANKTIRALA
ITALIJA

BU

sk

an

dr

Ja

CRNA GORA
(ITALIJANSKA
OKUPACIJA)

Prizren
Skoplje

OKUPIRALA ITALIJA I
PRIKLJUILA ALBANIJI

ITALIJA

OKUPIRALA
I ANEKTIRALA
BUGARSKA
ALBANIJA
(ITALIJANSKI
PROTEKTORAT)
GRKA (OKUPIRANA
OD STRANE NEMAKE,
ITALIJE I BUGARSKE)

SA KATALOGOM
PUTUJUA IZLOBA O DOBRIM LJUDIMA

PROJEKAT POMOGLI:

FEDERATION OF
JEWISH COMMUNITIES
IN SERBIA

SAVEZ
JEVREJSKIH OPTINA
SRBIJE

GRADSKA OPTINA ZEMUN

MUNICIPALITY OF ZEMUN

Republika Srbija
Ministarstvo kulture i informisanja
Republic of Serbia
Ministry of Culture and Media

Center of Jewish Cultural Heritage

Synagogue Maribor, Slovenia
Ing. Josef Zamboki, Israel

Fotografije koriene uz dozvolu:

Istorijski arhiv Subotice

The historical archives
of Subotica
Privatne arhive:
Milan i Nenad Fogel, Jugoslav Rakita

HOLOKAUST
U
JUGOSLAVIJI

Izdava
Jevrejska optina Zemun
2013.

IMPRESUM
Publikacija: HOLOKAUST U JUGOSLAVIJI
dodatak katalog izlobe PUTUJUA IZLOBA O DOBRIM LJUDIMA
Izdava: Jevrejska optina Zemun, Dubrovaka 21, Zemun
Urednik: Nenad Fogel
Autori izlobe: Nenad i Milan Fogel Srbija i Izrael
Autori tekstova:
Olivera Milosavljevi - Srbija, Olga Manojlovi Pintar - Srbija,
amila Kolonomos Sadikario - Makedonija,
Ivo Goldstein - Hrvatska, Aleksandar Neak - Srbija, Marjan To - Slovenija,
Muhamed Kreso i Ivica erenje Bosna i Hercegovina i Izrael
Uvod: Nenad i Milan Fogel
Prevod na engleski: Olivera Polajnar
Lektura i korektura engleski: Ida Dobirjevi
Tehniki urednik knjige i dizajn izlobenih panoa: Jugoslav Rakita Srbija
Copyright: Jevrejska optina Zemun i autori
www.joz.rs
Izbor fotografija i potpisi: Nenad Fogel
tampano u Kragujevcu septembra 2013.
tampa: Grafostil
Tira: 2000

Posebne zahvale:
Miriam Steiner Aviezer
Eli Tauber
Izdavaka kua Novi Liber, Zagreb

SADRAJ

Nenad i Milan Fogel

UVOD

Prof. dr Olivera Milosavljevi

HOLOKAUST I SAVREMENOST

Prof. dr Ivo Goldstein

GENOCID NAD IDOVIMA U NEZAVISNOJ DRAVI HRVATSKOJ

12

Muhamed Kreso i Ivica ernjee

SUDBINA JEVREJA U BOSNI I HERCEGOVINI

16

Dr Olga Manojlovi Pintar

USPOSTAVLJANJE FAISTIKIH ZAKONA I INSTITUCIJA U OKUPIRANOJ SRBIJI

20

amila Kolonomos Sadikario

HOLOKAUST U MAKEDONIJI

22

Dr Marjan To
SLOVENSKI JUDJE IN HOLOKAVST

24

Aleksandar Neak
JEVREJI U NARODNOOSLOBODILAKOM RATU 1941 - 1945.

28

SPISAK PRAVEDNIKA PO REPUBLIKAMA JUGOSLAVIJE

sa godinama dodeljivanja medalja

32

FOTO BLOK JEVREJI NARODNI HEROJI JUGOSLAVIJE

34

RENIK MANJE POZNATIH POJMOVA

35

KATALOG PUTUJUA IZLOBA O DOBRIM LJUDIMA

37

Nenad i Milan Fogel

UVOD
Raspad Jugoslavije doveo je do raspada mnogih, do tada, vaeih sistema vrednosti. Opravdano ili
neopravdano pokazae vreme. Vreme u kome e nove generacije kritiki preispitivati ovo novo ispisivanje
ne tako davne prolosti. Do skoro je u svim republikama bive Jugoslavije bilo (ima ih i danas) pokuaja
rehabilitovanja osvedoenih zloinaca, kolaboranata svih vrsta, sve u elji da se ospore vrednosti antifaistike borbe, zajednike borbe svih naroda koji su iveli u toj velikoj dravi. Moramo priznati da se i
pored snanih zalaganja za takvim rehabilitacijama, u poslednje vreme zvanina politika dravnih organa
u pojedinim republikama jasno opredelila za tekovine NOBa, odnosno za antifaizam kao osnovnu vrednost na kojoj danas poiva moderna Evropa. Zanimljivo je da i oni koji jasno stoje na strani izdajnikih i
kolaboracionistikih grupa i pokreta, bezrezervno podravaju antifaizam, pa umesto da ga se odriu pokuavaju faiste da pretvore u heroje antifaistike borbe. Rehabilitacija osvedoenih zloinaca iz Drugog
svetskog rata, kolaboranata koji su zduno pomagali uspostavljanje Hitlerovog novog svetskog poretka,
uvreda su ne samo za rtve, Jevreje, koji su doiveli najvei pogrom u svojoj vie milenijumskoj istoriji,
nego i za one koji su se od prvog dana nalazili u antifaistikoj alijansi.
Ova izloba ima za cilj da pokae da su i u najteim vremenima, za vreme Drugog svetskog rata, postojali
ljudi koji su bili spremni da rtvuju sopstveni ivot, ak i ivote svojih porodica, da bi spasli one ija je
najvea krivica bila to su druge vere, druge nacije, u ovom sluaju Jevreje.
Jad Vaem, muzej Holokausta iz Jerusalima, na osnovu zakona koji je 1953. godine usvojen u Knesetu,
izraelskom parlamentu, odaje pismeno priznanje i dodeljuje medalju Pravednika meu narodima iskljuivo nejevrejima, koji su spasavali Jevreje za vreme Drugog svetskog rata. Jad Vaem je posle raspada
Jugoslavije zauzeo stav da se do tada dodeljene medalje Pravednika meu narodima podele po novonastalim dravama. Ovo jedinstveno priznanje Jad Vaem ne dodeljuje dravama ve pojedincima, zato se
ne sme zanemariti injenica da oni su svoja hrabra dela vrili kao stanovnici Jugoslavije. Dodeljivanjem
medalja Pravednika pojedincima iz Jugoslavije Izrael bi na neki nain odao priznanje i dravi koja je
iz Drugog svetskog rata izala kao lanica pobednike koalicije. U svakom sluaju, nerazumevanjem,
eljom da svako ima vie pravednika od drugih, podele su poele da se vre i po nacionalnosti, umesto
samo po mestu spasavanja. Mi smo se opredelili da o dobrim ljudima koji su spasavali Jevreje govorimo
iskljuivo u kontekstu njihove velike humanosti i hrabrosti. Do sada je Jad Vaem priznao 299 pravednika
sa teritorije Jugoslavije. U dodatku kataloga dali smo tabelu sa imenima pravednika svrstanih po mestu
spasavanja (novonastalim dravama).
Radi boljeg razumevanja vremena u kome su dobri ljudi spasavali Jevreje u Jugoslaviji, zamolili smo
ugledne istoriare i publiciste da svojim autorskim tekstovima usmere panju posetiocima na dogaaje
pre i posle okupacije 1941, dogaaje koji su doveli do skoro potpunog unitenja jevrejske populacije u
Jugoslaviji. Zato smo na prvih est panoa pokuali da ukratko ispriamo priu stradanja Jevreja u Jugoslaviji, od pojave faizma i nacizma, do zavretka Drugog svetskog rata. Ostalih 16 panoa posvetili smo
dobrim i nadasve hrabrim ljudima, ljudima kojima nacionalnost nije bila vanija od humanosti.

Prof. dr Olivera Milosavljevi

HOLOKAUST I SAVREMENOST
Samo dva dana poto je nacistika Nemaka marta 1933. formirala koncentracioni logor Dahau, beogradska tampa je prenela vest o tome, a ubrzo objavila i fotografiju sa opisom trostruke bodljikave ice oko
logora kroz koju se nou puta struja i njegovom funkcijom zatvaranja lica tetnih po dravne interese. Iste godine javnost je upoznata i sa injenicom da se u svakodnevno formirane logore, uz komuniste,
primarno zatvaraju Jevreji. Tako je jedan fenomen kakav je Holokaust, koji je po svojoj zloinakoj prirodi
nemerljiv u modernoj istoriji, a koji je viestruko obeleio Dvadeseti vek, bio ve u samoj najavi poznat
savremenicima, ne samo u Nemakoj ve i irom Evrope, ukljuujui i Jugoslaviju. Njegova geneza se
odvijala pred oima itavog sveta, najavljen je javno, ideologija koja ga je pripremila bila je poznata
svakom ko je hteo da zna, praksa njegovog izvrenja praena je dnevno, sve mere sprovoene su pred
oima javnosti. Prvog aprila 1933. itava svetska javnost je pratila od nacistike drave propisani bojkot
jevrejskih radnji, svakodnevno je obavetavana o njihovom masovnom izbacivanju sa posla, nekanjenim
ubistvima pojedinaca, javnom sramoenju, samoubistvima samih Jevreja pred slikom uasa koji im je
pripreman. Dve godine kasnije, sadrina Nirnberkih zakona obznanjena je pred svetskom javnou, a
jo tri godina kasnije, o kristalnoj noi izvetaji su leteli s kraja na kraj sveta, brojevi ubijenih Jevreja
su se dnevno viestruko uveavali, antifaisti su demonstrirali u svim veim svetskim gradovima traei
bojkot nacistike Nemake Sve navedeno (osim poslednjeg) ukljuivalo je i jugoslovensku javnost.
Dolazak Hitlera na vlast u Nemakoj, obezbedio je uspon faizma u svetski pokret. Gotovo sve evropske
zemlje dobile su sopstvene faistike grupacije, a mere protiv Jevreja uz ugroavanje njihovih elementarnih prava, ak i tamo gde faisti nisu bili na vlasti, viestruko su se umnoavale. Ogranienje za prijem Jevreja koji su pred nacizmom naputali Nemaku i uvoenje numerus clausus za jevrejske ake i
studente, bile su prve antijevrejske mere sprovoene u delu evropskih zemalja. Ni Jugoslavija nije bila
izuzetak. Uz uspon faistikih organizacija i antisemitske propagande, i sama dravna vlast je od kraja
tridesetih godina dala svoj doprinos ograniavanju prava Jevreja. Ministar prosvete je 1938, osvrui se
na jevrejsko pitanje, tvrdio da ono u Jugoslaviji ne postoji jer Jevreji uivaju potpunu zatitu zakona,
ali da u sluaju doseljavanja jevrejskih emigranata, nijedna drava na svetu u dananjim prilikama ne
eli, da se broj njenih manjina povea pa se tog vrlo trezvenog stanovita dri i Jugoslavija. Vrlo brzo,
donete su i prve antijevrejske uredbe. Na sednici Ministarskog saveta odranoj septembra 1939. donete
su Uredba o merama koje se odnose na Jevreje u pogledu
obavljanja radnja sa predmetima ljudske ishrane i Uredba o
upisu lica jevrejskog porekla za uenike univerziteta, visokih
kola u rangu univerziteta, viih, srednjih, uiteljskih i drugih
strunih kola. Ove, za Jevreje diskriminiue uredbe, su obnarodovane u Slubenim novinama oktobra 1940.

Pojedini istoriari i danas objanjavaju da

je jevrejski kapital doveo do srpskog
antisemitizma

Danas u Srbiji niko (bar javno) ne negira Holokaust. Opte

je poznato i da su upravo u njoj domai Jevreji ve sredinom
1942. gotovo u celini pobijeni. Ali na priznavanju te dve injenice, uglavnom se i zavrava razumevanje jevrejske tragedije
u Drugom svetskom ratu. Sve to sledi dalje u savremenoj
argumentaciji, pre slui za zamagljivanje istorijskih injenica,
nego za njihovo osvetljavanje. Razlozi su u nacionalistikoj
potrebi dominantne ideologije da minimizuje, pa i da odbaci
svaku odgovornost domaih ljudi za ovakav ishod. Nacistika ideologija i nemaka okupacija u savremenoj percepciji
postaju izolovan fenomen, jedini i iskljuivi nosioci krivice. Sve
ostalo, sve to znai domae uee, ili se negira ili relativizuje, to po definiciji vodi u prikazivanje vremena i procesa o
kojima se govori u iskrivljenom ogledalu, proizvodei kod konzumenata ovakvih slika (mladih generacija), njihovo potpuno nerazumevanje. Zato minimiziranje i relativizacija prolih
zbivanja u konkretnom sluaju kao rezultat daje savremeno
ne(svesno) prihvatanje ak i delova nacistike argumentaci8

je u objanjavaju razloga masovnog ubijanja domaih Jevreja. Tako se danas moe proitati da je uas
Holokausta na teritoriji Srbije nastao kao odgovor na akcije antifaista, ime se negira priroda nacistikog
antisemitizma kojem nije bio potreban nikakav povod da odgovori ubijanjem Jevreja, a ime se deo
odgovornosti, koja se nikada ne pronalazi u kolaboraciji, prebacuje na antifaizam partizana, sa implikacijom da bez njihovog otpora, ne bi bilo ni Holokausta. Danas se esto moe proitati i da je jevrejski
kapital u zemlji bio deo razloga za antisemitizam, ime se (ne)svesno prihvata nacistiki argument da
su Jevreji bili eksploatatori, a Holokaust nuna
odbrana. U pominjanju jevrejskog kapitala zanemaruje se injenica da su istu sudbinu delili i
bogati i siromani, i da je nju iskljuivo odredila
nacionalna pripadnost. Posebno je indikativno da
se u dananjoj percepciji tog doba, nikada ne
pominje bilo koji drugi nacionalni kapital on
je rezervisan samo za Jevreje kao i pre osamdeset godina. Trei vid relativizacije Holokausta,
odnosi se na tvrdnju da je u nacistikim vizijama
potreba unitavanja Jevreja imala istu teinu kao
i ideja o unitenju pripadnika drugih nacija (posebno sopstvene), ime se implicitno negira da
je upravo rasistiki antisemitizam bio centralno
Milan Nedi dri govor u prisustvu nemakog oficira
mesto ideologije nacionalsocijalizma.
I kao to se u razloge Holokausta guraju i neki od argumenata samog nacizma, tako se i u savremenom govoru o razlozima kvislintva u Srbiji, a za potrebe njegovog pravdanja, uglavnom prosto preuzima
kvislinka argumentacija. Zato je indikativno preutkivanje uloge kvislinkog aparata u stradanju Jevreja, a ako se i pomene, prikazuje se kao izuzetak od pravila i personifikuje, ili imenovanjem Dimitrija
Ljotia kao ideologa, ili pojedinih istaknutih policajaca kao egzekutora. Milan Nedi i itav njegov politiki,
intelektualni i vojni aparat se danas uglavnom preutkuju.
Samo nekoliko meseci poto je 3. juna 1941. vojni zapovednik u Srbiji objavio Naredbu koja se odnosi
na Jevreje i Cigane, vlada Milana Nedia je donela itav niz uredaba sa antisemitskom sadrinom. Iako
su ih potpisivali svi ministri na elu sa Nediem, upravo se one danas ne pominju, a uloga vlade svodi na
plemenitu tenju ouvanja bioloke supstance srpskog naroda. Nasuprot takvih, u savremenom konstruktu zamiljenih plemenitih tenji, nalazi se stvarni Milan Nedi kao simbol kvislintva koji je, izmeu
ostalog, potpisao i sledee uredbe: 21. oktobra 1941. Osnovnu uredbu o univerzitetu u ijem paragrafu
27 je pisalo: Jevreji i Cigani ne mogu biti sluaoci Univerziteta; 16. decembra 1941. Uredbu o uvoenju
nacionalne slube za obnovu Srbije u ijem je l. 3 stajalo da su od obaveze nacionalne slube izuzeti jevreji, cigani i ona lica, koja ne uivaju graanska asna prava; 3. marta 1942. Uredbu o ustrojstvu srpske
dravne strae u kojoj je stajalo da straar i podoficir Srpske dravne strae mora ispuniti i uslov da je isto arijevskog porekla; 28. avgusta 1942. Uredbu o pripadanju imovine Jevreja u Srbiji iji je
prvi paragraf glasio: Imovina onih Jevreja, koji
su 15. aprila 1941 bili dravljani bive Kraljevine
Jugoslavije ili bili bez dravljanstva, ako se nalazi
na srpskom podruju, pripada Srbiji bez ikakve
naknade; 23. februara 1943. Uredbu o ureenju filmskog prometa, u kojoj je stajalo da Jevreji i cigani kao i lica koja se nalaze u braku sa
jevrejima ili ciganima ne mogu da dobiju dozvolu
za voenje bioskopa, kao i da Jevreji i cigani
kao i lica koja se nalaze u braku sa jevrejima ili
ciganima ne smeju biti zaposleni kod bioskopa;
16. maja 1944. Uredbu o nacionalnoj slubi rada
za obnovu Srbije u kojoj se navodilo da Jevreji i
cigani nemaju prava slube u Nacionalnoj slubi
rada za obnovu Srbije... Sve ove, i mnotvo drugih uredbi, potpisao je Milan Nedi svojeruno.
Faksimil lista Ponedeljak koji je izlazio tokom
Njegovi ministri i visoki slubenici potpisivali su
Drugog svetskog rata
9

i sledee odluke: 29. januara 1943. Konkurs za prijem politiko-upravnih pripravnika u srpskoj dravnoj
bezbednosti. Kandidati su morali priloiti i dokaz o rasnoj pripadnosti (da nije imao koga u porodici, svojoj ili eninoj) jevrejskog ili ciganskog porekla; 30. januara 1943. Konkurs za prijem zvaninika u Srpsku
graninu strau. Uslovi za kandidate su bili da je isto arijevskog porekla ne sme imati jevrejske ili
ciganske krvi. Kao dokaz se trailo uverenje nadlene sreske vlasti; 27. februara 1943. Konkurs za prijem
inovnika pripravnika potansko-telegrafsko-telefonske struke. Kandidati su morali da priloe dokaze o
rasnoj pripadnosti, da nisu imali koga u porodici, svojoj ili eninoj, jevrejskog ili ciganskog porekla;
5. marta 1943. Odluku o promeni imena beogradskih ulica: Avramova ulica je postala Senjanin Tadije,
Izrailjeva ulica je postala Mike Alasa, Jevrejska ulica je postala Dorolska...
Danas je opte mesto i preutkivanje javnih govora Milana Nedia (kao i njegovih ministara i intelektualaca) u kojima je poruivao da u novo srpsko drutvo ne smemo primati kojekakve belosvetske ale, kao
to je to dosad bio sluaj sa jevrejima i ostalim, kojima se ne zna ni kakav im je koren ni kakva im krv
u ilama tee; da je boljevizam pogana misao, koja je iznikla u satanskom jevrejskom mozgu, da su
partizani predvoeni jevrejsko-boljevikim oloem; da na elu nose petokraku jevrejsku zvezdu...
Holokaust je univerzalni problem istorije Dvadesetog veka. Milioni su stradali u raznim ratovima tokom
ovog veka, ali je samo u sluaju nacionalsocijalizma i Drugog svetskog rata, bio unapred definisan idejni
koncept, a onda i obznanjena politika odluka o totalnom istrebljenju jednog celokupnog naroda. Zato je
danas pitanje zrelosti drutva, ne samo prihvatanje injenica o zloinu koji se desio, ne samo identifikovanje (strane) ideologije i njenih nosilaca koji su ga pripremili i izvrili, ve i izdizanje iznad nacionalistikih
interesa konstruisanja samo lepe i slavne nacionalne prolosti, ak i kada se radi o kolaboraciji sa najveim zlom u istoriji ljudskog drutva.
U prisutnom paranaunom konstruktu za dnevne
ideoloke potrebe, sve to je imalo nacionalno
obeleje po definiciji je bilo pozitivno usmereno, ispravnih ciljeva, nevoljno angaovano i
neduno u izvrenom zloinu. Kada se skine
takva krhka samozavaravajua nacionalistika
retorika, ostaje ogoljena surova slika kolaboracije i njene uloge u nacistikom ubijanju domaih Jevreja. U suprotnom, ostaje bez odgovora
pitanje ko je i zato rekao, napisao i potpisao:
Sutra, za Spasovdan, na dan svoje slave, Optina grada Beograda podelie sirotinji beogradskoj
besplatno hranu i hleb. Pravo na ovo imaju svi
Spasovdan u Beogradu - 1938.
izuzev Jevreja i Cigana.

10

11

Prof. dr Ivo Goldstein

GENOCID NAD IDOVIMA U NEZAVISNOJ DRAVI HRVATSKOJ
U genocidu poinjenom nad idovima u Nezavisnoj Dravi Hrvatskoj od 1941. do 1945.
ubijeno je izmeu 75 % i 80% lanova idovske zajednice na podruju dananje Hrvatske i
Bosne i Hercegovine. Drugim rijeima, tek je svaki peti idov doekao 1945. godinu.
U hrvatskoj povijesti nije bilo mnogo naznaka da bi se zloin takvih razmjera mogao dogoditi. Istina, u
19. i prvoj polovici 20. stoljea bilo je antisemitskih pamfleta i incidenata pa ak i politikih stranaka s
antisemitskim tendencijama u ideologiji i programu, ali antisemitizam nikada nije poprimio ekstremne
forme pogrome i ubojstva kao, na primjer u Rusiji ili Poljskoj.
Ustaki je pokret u osnovi bio antisrpski i od svoga je osnutka 1932./3. irio mrnju uglavnom protiv
Srba. Kako su jaale veze ustaa s njemakim nacistima i kako je ustaka ideologija postajala sve bliom
nacistikoj tako su ustae preuzimale rasistike protuidovske teze. Krajem tridesetih godina su uestali
antisemitski ispadi u hrvatskom desniarskom tisku, a veina njihovih autora se kasnije prikljuila ustakom pokretu. Sigurno je da je jaanje njemakoga nacizma pridonijelo stvaranju antisemitske atmosfere.
Jugoslavenske kraljevske vlasti su popustile pod tim pritiskom i donijele dvije uredbe o ogranienju
prava Jevreja kojima su odreivali da se broj idova upisanih u srednje kole i na sveuilita uskladi
s udjelom idova u ukupnom stanovnitvu a trgovina prehrambenim proizvodima naveliko je praktiki
zabranjena tvrtkama koje su bile u idovskom vlasnitvu ili suvlasnitvu.
Slijedei primjer nacista od kojih su esto primali instrukcije,
ustae su svojim planovima za ubijanje Srba dodali i jo otrije
mjere protiv idova. Sve je to planirano unaprijed i sliilo je
njemakim planovima jer se sastojalo od tri faze: ekskomunikacije, koncentracije i eksterminacije.

Zakonska odredba o zatiti arijske krvi i

asti hrvatskog naroda

Samo nekoliko dana po svom dolasku u Zagreb, 22. travnja,

novopostavljeni ministar unutranjih poslova Andrija Artukovi
je izjavio za Der Deutsche Zeitung ni Kroatien da e vlada Nezavisne Drave Hrvatske uskoro rijeiti idovsko pitanje na isti
nain kao to ga je rijeila njemaka vlada, istiui da e se
svom strogou nadzirati, da se rasni zakon u najskorije vrijeme striktno primijeni. Poetkom svibnja je Ante Paveli dao
slinu izjavu za iste novine: idovsko e se pitanje radikalno
rijeiti prema rasnim i gospodarskim gleditima. U meuvremenu je, 30. travnja, Slubeni list objavio Zakonska odredba
o zatiti arijske krvi i asti hrvatskog naroda koje su zabranile
brakove izmeu idova ili drugih osoba nearijskoga porijekla
s osobama arijskoga porijekla. idovi nisu mogli izbjei te
odredbe za razliku od Srba koji su mogli prijei na katoliku
vjeru jer je poloaj idova bio jasno odreen odredbama o
rasnoj pripadnosti. Svi idovi iznad 6 godina starosti su u javnosti morali nositi uti znak a kretanje im je bilo ogranieno.

U lipnju je osnovano Rasnopolitiko povjerenstvo u okviru Ministarstva unutranjih poslova kojemu je

glavni cilj bio utvrivanje rasne pripadnosti, posebno u sumnjivim sluajevima. Istovremeno su Zakonskom odredbom o zatiti narodne i arijske kulture hrvatskog naroda zabranila je idovima sudjelovanje
u radu, organizacijama i ustanovama drutvenog, omladinskog, portskog i kulturnog ivota hrvatskog
naroda uope, a napose u knjievnosti, novinarstvu, likovnoj i glazbenoj umjetnosti, urbanizmu, kazalitu
i filmu.
Gotovo od samoga osnutka ustake drave vlasti su bacile oko na idovsku (i srpsku) imovinu. Tako su
donesene posebne zakonske odredbe po kojima je idovska pokretna i nepokretna imovina proglaena
dravnim vlasnitvom. Drugim rijeima, omoguena je pljaka u ime drave. Meutim, u praksi, dogaala se i mnogo otvorenija pljaka. Iako bi se katkada uli glasovi da su takva djela ilegalna, reim
oito nije inio nita da ih sprijei ve ih je, naprotiv, poticao. Drastian primjer je iznuivanje 1004 kg
12

zlata koje su zagrebaki idovi morali sakupiti u svibnju 1941. godine

da bi spasili ivote. To je pomoglo samo nekolicini, a neto slino se
dogodilo i u Osijeku.
Hapenja idova su poela ve u prvim danima ustake vlasti. U poetku su uzimali samo pojedince, istaknute i utjecajne lanove idovske zajednice. U svibnju su organizirana hapenja irih razmjera a
lipnju se to jo pojaalo. Na primjer, 21. lipnja su uhapeni svi lanovi
zagrebakoga Makabija. Tada je kampanja pojaana i krenula je
prema konanom rjeenju. Voena je pod geslom: U NDH nema
mjesta za idove. Krajem lipnja je Paveli ustvrdio u Izvanrednoj
zakonskoj odredbi i zapovijedi da idovi ire lane vijesti ... ometaju i oteavaju opskrbu puanstva, to se kolektivno smatraju za to
odgovornima, i prema tome e se proti njima postupiti i spremati ih
povrh kazneno-popravne odgovornosti u zatoenika zbiralita pod
vedrim nebom. To je bio signal da se irom NDH poduzmu masovna
hapenja i deportacije u logore, ukljuujui ene i djecu. Do kraja
srpnja pohapeno je idova u Koprivnici, Karlovcu i Varadinu. Varadin je proglaen prvim gradom oienim od idova. Hapenje su
izbjegli samo oni koji su se sakrili ili koji su pobjegli. Zato je Paveli
Obavjest o obaveznom noenju
krajem kolovoza mogao sasvim pravilno izjaviti da to se tie idova
oznake (idov)
... oni e u najkraem roku biti konano likvidirani. Pitanje idova bilo
je vrlo ozbiljne naravi. U samom Zagrebu bilo ih je 18.000, od njih je ostalo jedva 4.000, a i ovi e biti
poslani na prisilni rad ili u koncentracioni logor. (Namjerno ili ne, Paveli grijei: pred rat je u Zagrebu
ivjelo oko 12.000 idova.)
Ustaki je reim vrlo paljivo isplanirao ovu posljednju fazu rjeavanja idovskoga pitanja. Osnovao je
gotovo trideset sabirnih logora ili prolaznih logora
u koje su uhapeni idovi privremeno smjetani da
bi kasnije bili deportirani u koncentracijske logore ili
logore smrti koji su istovremeno bili osnovani. Prvi od
njih Danica pokraj Koprivnice otvoren je u travnju.
Do ljeta su osnovani logori u Gospiu i u Jadovnom na
Velebitu te Metajna i Slana na Pagu.
U ova dva posljednja logora su se ve u srpnju dogaala masovna ubojstva ali su logori uskoro morali biti
naputeni, zbog toga jer su Talijani, doznavi za zloine, s vojskom zauzeli taj teritorij. Zato je u jesen
1941. godine podignut novi logorski kompleks na podruju Jasenovca i Stare Gradike. On je ostao u
funkciji gotovo do samoga kraja rata. Tamo je ubijena veina idova iz sjeverne Hrvatske i Bosne njih
izmeu 17 i 18 tisua.
Adolf Hitler, Ante Paveli i Herman Gering

Uzimanje i strijeljanje talaca je bio jo jedan od naina ubijanja idova. Kad bi protivnici reima izveli
neku diverziju ili ubili dravnoga slubenika, idovi
i komunisti koji su ve prije bili uhapeni bili bi u
pravilu strijeljani kao intelektualni zaetnici akcije.
Na taj je nain samo u Zagrebu do rujna 1941. godine ivot izgubilo nekoliko stotina idova.
Ustaki su zloini esto bili okrutniji i barbarskiji od
njemakih (sadistika muenja, masakri hladnim
orujem, bacanje u jame).
Tako su hrvatski i bosanskohercegovaki idovi bili
meu prvim rtvama konanoga rjeenja, jer je
upravo tada u ljeto/jesen 1941. poelo masovno ubijanje idova i u dijelovima SSSR-a koji su okupirali
nacisti.

Ante Paveli i Benito Musolini

13

U izvjetaju Gestapoa iz Zagreba napisanom u

svibnju 1942. tvrdi se da ustae, usprkos okrutnosti, nisu dovoljno temeljito proveli konano
rjeenje na teritoriju NDH. Prema tom se izvjetaju jo uvijek oko 5.000 idova nalazilo na slobodi na teritoriju pod nadzorom ustakih vlasti
zahvaljujui osobnim i obiteljskim vezama, korupciji i zalaganju katolike crkve u Zagrebu za
osobe u mijeanim brakovima i njihovu djece te
neke druge osobe. U kolovozu 1942. i u svibnju
1943. Nijemci su se po prvi puta u NDH, izravnije
angairali u deportacijama. Nakon to je ustaka
policija pohvatala oko 6.000 idova, svi su predani nacistima i otpremljeni u Auschwitz.

Logor Slana otok Pag

Samo je nekolicina idovskih logoraa preivjelo

Jasenovac i Auschwitz. Malen je broj idova preivio na teritoriju pod izravnom ustakom vlau a i to je bilo sluajno ili zahvaljujui njihovoj posebnoj
dovitljivosti ili dovitljivosti ljudi iz njihove okoline. U Zagrebu je preivjelo oko 800 ljudi, uglavnom iz mjeovitih brakova. U drugim dijelovima NDH jedva stotina - dvije. Zagrebaki je nadbiskup Alojzije Stepinac
uspio spasiti 55 stanovnika idovskoga starakog doma koji su ivjeli u Zagrebu ili njegovoj neposrednoj
blizini za cijelo vrijeme rata. Meutim, sredinom 1943. godine je Danijel Crljen ustvrdio da je rijeeno
temeljitou i upornou, koja mora teko zabrinuti sve one, iji se putevi kriaju s putevima ustake
drutvovne revolucije.
U prolih 50 godina su istraivai utvrdili osnovne injenice koje se tiu genocida nad idovima na teritoriju NDH i, unutar toga teritorija, na podruju dananje Hrvatske. Postoje popisi lanova idovskih zajednica: prije rata je na teritoriju NDH ivjelo 38 39.000 idova a
samo 9.000 je doekalo kraj rata. Podaci za pojedina podruja
su priblino jednaki: od 14.000 idova u Bosni i Hercegovini
preivjelo je samo 4.000, tj. gotovo 30 %; od 25.000 idova u
sjevernoj Hrvatskoj, Slavoniji i Srijemu spaeno je samo 5.000,
tj. oko 20 %. Stanje je bilo neto bolje u Dalmaciji ali je tamo
ivjelo samo oko 400 idova od kojih je 250 preivjelo rat.
Jedan broj idova se spasio jer su prebjegli u talijansku zonu
unutar NDH, u dijelove Hrvatske koje je okupirala Italija i, napokon, na Apeninski poluotok. Meu njima je bio i prilian broj
srbijanskih idova.
Uobiajena fraza da mir lijei ratne rane ne odnosi se na idovske zajednice u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. Te rane koje
su posljedica gubitka etiri petine lanova ne mogu postati manje bolne. Hrvatska se idovska zajednica nije mogla obnoviti:
veina predratnih opina nije mogla uope nastaviti s radom
poslije 1945. godine. Veina se sinagoga ne koristi, kulturni je
ivot mnogo siromaniji, sportske aktivnosti gotovo da ni ne
postoje. Oni koji su planirali genocid nad idovima su uvelike
postigli svoj cilj i zato nove generacije hrvatskih idova teko
mogu stresti sa sebe teak teret sjeanja na vrijeme ustake
strahovlade.

14

Rehabilitovan Zagrebaki nadbiskup

Alojzije Stepinac i Ante Paveli.
Istoriari rehabilituju i njegovu saradnju
sa Ustakom dravom.

15

Muhamed Kreso i Ivica ernjee

SUDBINA JEVREJA U BOSNI I HERCEGOVINI
Do agresije na Jugoslaviju 6. aprila 1941. godine, antisemitizam i rasizam, kao bitna odrednica nacionalsocijalizma i faizma proirio se i izvan Njemake, uhvatio korjena u mnogim zemljama Evrope i odnio
velike materijalne pa i ljudske rtve. Antijevrejski ispadi ulice bili su uvjebani, a diskriminatorski i teroristiki nastupi okupacionih vlasti sistematizovani i u zakonsku regulativu uoblieni. Masovnog ubijanja,
meutim jo nije bilo. U novookupiranoj zemlji moglo se jedino od toga poeti. Faistika agresija zatekla
je u Bosni i Hercegovini oko 12.000 Jevreja. Ogromnu veinu inili su - ovdje jo u XVI vijeku nastanjeni
- sefardi i manje od 2000 - doseljenih poslije 1878. godine - bili su akenazi. Sarajevska aglomeracija od
oko 9000 dua bila je najbrojnija ne samo u Bosni i Hercegovini, nego i u itavoj dravi. Na neki nain uz
to je predstavljala i svjetski centar sefardske tradicije. Jedva 2000 ostalih Jevreja ivjelo je Banja Luci,
Bihau, Bijeljini, Brkom, Derventi, Doboju, Mostaru, Sanskom Mostu, Rogatici, Travniku, Tuzli, Viegredu, Vlasenici, Zavidoviima, Zenici, Zvorniku i epu gdje su imali organizovane optine. Ni veina ostalih
etrdesetak mjesta Bosne i Hercegovine nije bilo bez neke jevrejske porodice.
Posljednji talas jevrejskih useljenika zbio se neposredno pred faistiku agresiju na Kraljevinu Jugoslaviju. Bili su to opet bjegunci. Ovog puta iz nacistikim terorom ve zahvaenih zemalja, iz Njemake,
Austrije, ehoslovake i Poljske.
Kraljevina Jugoslavija nije bila demokratska zemlja, ali su Jevreji i u njoj poslije 1918. godine zadrali
do tada steena graanska prava. U drugoj polovini tridesetih godina zemlju je zahvatila faizacija, pa
su se uskoro pojavili prvi protivjevrejski zakoni. To je pored nastupajue opasnosti od okupacije zemlje
ili njenog ukljuivanja u Trojni pakt i uz od ranije prisutnu agitaciju Cionistikog pokreta, u emigraciju
povuklo i dio Jevreja, pa i onih iz Bosne i Hercegovine. Pored toga privredna stagnacija od 1918 -1941.
godine navela je znatan broj Jevreja iz Bosne i Hercegovine da se presele u perspektivnije gradove u
Jugoslaviji (Beograd, Zagreb, Ljubljana) ili van zemlje. U aprilskoj agresiji, u invazionom periodu Bosnu
i Hercegovinu su, sem pet-est perifernih srezova, posjele ili prokrstarile u cjelini njemake trupe. Tom
prilikom kao i u drugim krajevima odredi policije i slube bezbjednosti prema Knjizi potjernica RSHA i
ovdje su pohapsili izvjestan broj Jevreja izbjeglih iz Njemake i ranije okupiranih evropskih zemalja, a u
Sarajevu i jo nekim mjestima uz pomo mjesnih folksdojera, ustaa i gradskog oloa organizovali su i
napade na jevrejske radnje i ustanove.
Premda je Hitlerovim Generalnim planom od 3. aprila i prethodnim smjenicama za podjelu Jugoslavije od
12. aprila 1941. godine njeno politiko uoblienje u cjelini bilo preputeno Italiji, na Bekoj konferenciji
ministara spoljnih poslova Osovine 21. i 22. aprila Bosna i Hercegovina je po prethodnom Musolinijevom
pristanku ukljuena u tzv. Nezavisnu Dravu Hrvatsku.
Tek to je slomljen otpor vojske Kraljevine Jugoslavije iz Dalmacije, a onda iz Crne Gore na bosanskohercegovaku teritoriju nastupile su i talijanske trupe. One su od 16. do 23. aprila posjele periferne srezove
jugozapadne Bosne i Hercegovine bez Prozora i Konjica. Do 9. maja preuzele su i ostatak dodijeljenog
im okupacionog podruja.
Iako i sama antisemitska, talijanska okupaciona politika bila je prema Jevrejima u odnosu na
njemaku znatno blaa, pa ve u ovom periodu
imamo izraenu pojavu prebjegavanja Jevreja sa
njemakog okupacionog podruja na talijansko.
Meu prvima uinile su to jevrejske izbjeglice iz
Njemake i prethodno okupiranih zemalja, koje
u prvom naletu nije uspjela da otkrije njemaka
sluba bezbjednosti. Pretpostaviti je da je samo
njih moglo biti vie stotina, a prihvatile su ih jevrejske zajednice na Suaku, u Splitu, Dubrovniku i Boki.
Talijansko okupaciono podruje u Bosni i Hercegovini je tako obuhvatilo 27 srezova sa povri-

Mostar

16

nom od 22.112 km2 i 1,026.420 stanovnika. Na

njemu su se nalazile samo tri jevrejske opine:
Biha, Sanski Most i Mostar, sa oko 300 lanova.
Uz to je u Trebinju i Bilei ivjelo pet-est porodica, koje su pripadale Dubrovakoj jevrejskoj
opini. Dvije treine svih bilo je nastanjeno u Mostaru. Oni su bili i ekonomski najjai i povezani
sa narodnooslobodilakim pokretom predstavljali
su znaajan tranzitni punkt za Jevreje koji su iz
Sarajeva, ali i drugih krajeva ve od aprila bjeali
prema Jadranskom moru i pod okrilje talijanskih
okupacionih vlasti. Najvei broj iz Bosne i Hercegovine izbjeglih Jevreja sklanjao se u Split, Dubrovnik i Boku kotorsku. Jednom dijelu odatle je
uspijevalo da se probije i do Italije.

Stari jevrejski hram- danas Muzej Jevrejamesto gde su 1941 skupljali Jevreje Sarajeva

Talijanske okupacione vlasti su to donekle tolerisale, ali su spreavale njihovo dalje kretanje u unutranjost Italije. U julu su u Gacku za izbjegle Jevreje iz Njemake osnovali koncentracioni logor u kome je
bukvalno bez ikakvih sredstava bilo smjeteno 117 osoba. Zabranili su i svaki prelazak preko novouspostavljene granice izmeu NDH i Italije, pa su se novi bjegunci koncentrisali u demilitarizovanoj zoni, gdje
nisu bili poteeni od mjera ustake vlade, ikaniranja, hapenja, oduzimanja radnji i slino. Tako se do
septembra 1941. godine broj izbjeglih Jevreja u Dubrovniku popeo na 1600, od ega 800 iz Bosne.
Potkraj godine ponovo je u okviru opte akcije deportacije u NDH pojaan njemaki pritisak na talijanske
okupacione vlasti za izruenje izbjeglih Jevreja radi otpremanja u koncentracione logore Jasenovac i Stara Gradika. Time bi, meutim, bio uvrijeen talijanski meunarodni presti. Da bi to izbjegle talijanske
okupacione vlasti su iz Hercegovine povukle sve Jevreje, pa i koncentracioni logor u Gacku. U Kuparima
kod Dubrovnika formirale su novi u kome su pored izbjeglih njemakih Jevreja smjestili i oko 800 Jevreja
izbjeglih iz Bosne, a onda logor na ostrvu Lopud u kome su smjeteni Jevreji iz Mostara i iz drugih krajeva
Hercegovine. Veina bosanskih Jevreja koji su u prvim mjesecima okupacije dospjeli na anektirani dio
talijanskog okupacionog podruja (njih 400) preseljena u unutranjost splitske provincije - na Korulu.
U toku 1942. godine jo oko 300 uglavnom bosanskih Jevreja probilo se raznim kanalima na talijansko
okupaciono podruje , ali je odluka sa jezera Van Ze O konanom reenju jevrejskog pitanja, poetkom
1942. godine, inicirala dugotrajan pritisak na sve njemake saveznike, satelite i kolaboracioniste, pa to
nije mimoilo ni Italiju.
Dok su udare na Jevreje u aprilu 1941. godine - izvrene prvih desetak dana (13. do 24) po ulasku njemakih trupa - neposredno organizovali organi njemake okupacione uprave, poslije ukljuenja Bosne
i Hercegovine u Nezavisnu Dravu Hrvatsku na tome se sve vie angauju njene kolaboracionistike
vlasti, posebno policija, orunici i ustae, te neke namjenske ustanove iz Zagreba i Banjaluke. Inicijativa
i planiranje mjera i njihovog obima ostale su pak u rukama njemake slube bezbjednosti a rukovoenje
realizacijom u rukama njemake tajne dravne policije Gestapoa, dok su za hapenja, privoenja i straarska praenja transporta obezbjeenja sabiralita, uglavnom angaovani policajci, andarmi, ustae a
kad ih nije bilo dovoljno i jedinice Vermahta.
Jugozapadni djelovi Bosne i Hercegovine pripali su talijanskom okupacionom podruju. Kako su i ovo bili
ekonomsko slabo razvijeni krajevi u njima se zateklo svega nekoliko jevrejskih opina, od kojih su samo
Mostar i Travnik imali preko dvije stotine lanova, pa se i ovdje ukupan broj moe zaokruiti na hiljadu.
Jevreji ovog dijela okupacionog podruja Italije prvi su doli pod udar antisemitskih mjera. Dogodilo
se to ve u maju i junu 1941. godine, im su talijanske okupacione vlasti predale civilnu vlast u ruke
ustaa. To je bio razlog da su se Jevreji iz naputenih talijanskih garnizona ovog podruja koncentrisali
u nekoliko preostalih, prije svega u Dubrovniku i Mostaru gdje su imali kakvu takvu zatitu u njima stacioniranih okupacionih trupa i izvjesnu materijalnu pomo lokalnih jevrejskih opina. Jedan dio je uspio
i da se prebaci na anektirane dijelove Dalmacije i Boke, uglavnom u Suak, Split i Hercegovinu, a neki
i u Albaniju, odnosno Italiju.
Premda nije bio anektiran Dubrovnik je sa jakim talijanskim garnizonom u ovom poetnom periodu bio,
takoe, stjecite jevrejskih izbjeglica (oko 700) ne samo iz ostalih dijelova talijanskog okupacionog, nego
17

- i to veim dijelom - sa njemakog okupacionog

podruja u Bosni. Meu njima je bio i izvjestan
broj emigranata, tako da je ve sredinom 1941.
godine na talijanskom okupacionom podruju
u Jugoslaviji broj Jevreja bio vie nego udvostruen, to je materijalno opteretilo talijansku
okupacionu upravu, a i meusobne odnose dvije
faistike sile produbljenim razlikama u postupku
prema Jevrejima.
Napad na Sovjetski savez i usmjeravanje napora
njemake propagande na ujednaavanje progona Jevreja u itavoj Evropi isticanjem njihove
Dubrovnik - utoite za Jevreje iz Bosne i Hercegovine
veze sa marksizmom i komunizmom, dovelo je
do toga da je faistika Italija od ljeta 1941. godine znatno pootrila antijevrejske mjere na svojim okupacionim podrujima, a i u Italiji. U tom okviru prvo su pohapeni i smjeteni u nekoliko koncentracionih
logora Jevreji emigranti iz ranije okupiranih evropskih zemalja. Tako je za njih ve u julu 1941. godine
obrazovano nekoliko koncentracionih logora, meu njima i onaj u Gacku gdje je u poetku bilo 117 Jevreja izbjeglih iz Njemake, a vjerovatno se bar po jedan jo nalazio u Hrvatskom primorju (Kraljevica ili
Pag), odnosno na anektiranom dijelu (Korula). U svaki od njih dospjeli su i neki Jevreji iz BiH.
Od ostalih protivjevrejskih mjera valja pomenuti prije svega sprjeavanje daljeg priliva jevrejskih izbjeglica, koji su bjeali ispred pojaanog terora na njemakom okupacionom podruju, a onda i tolerisanje
ustakih progona Jevreja koji su se bili zadrali u demilitarizovanoj zoni.

Jevrejima na teritoriji Bosne i Hercegovine koji su pripalii NDH, kao i na ostalim okupiranim teritorijama,
bila su uskraena sva ljudska i graanska prava. Bili su obavezani da nose utu traku na rukavu ili utu
znaku na prsima i uspostavljen je itav niz zabrana: zabrana naputanja mesta stanovanja, zabrana
korienja javnih prevoznih sredstava, zabrana poseivanja javnih lokala i priredaba, zabrana kretanja
odreenim ulicama, zabrana leenja u javnim zdravstvenim ustanovama, zabrana naputanja stana u
vreme policijskog asa, zabrana obavljanja lekarske, apotekarske i advokatske prakse. Sem toga, svi
Jevreji su bili otputeni iz dravnih i javnih slubi.
Iako su se protujevrejske mjere u NDH poele
primjenjivati gotovo odmah po njenom osnivanju fizike likvidacije u Sarajevu su poele 1-og
Augusta 1941 kada je na Starom Sefardskom
groblju na padinama Trebevia streljana prva
grupa od 20 talaca uglednih Srba i Jevreja
(danas se na tom mjestu nalazi spomenik sa 13
utvrenih imena i sedam nepoznatih rtava). Od
tada pa sve do kraja Decembra 1941 Jevreji su
skupljani i zatvarani na nekoliko lokacija u gradu,
(zgrada DES-a na Obali, Stari hram-dananji Jevrejski muzej, podrum La Benevolencije-dananje Ministarstvo unutranjih poslova BiH, zgrada
Beledije pored dananje Vijenice). Odatle su
ih transportima otpremali u razne logore irom
NDH vea grupa ena i djece u logor u akovu,
zatim u Gradiku i Loborgrad odatle ih se otpremalo na likvidaciju u zloglasni Jasenovac. Manja
grupa je u Augustu 1941 odvedena u logor Kruica kod Viteza gdje su svi likvidirani.

Jevrejsko groblje u akovu

Septembra mjeseca 1941. godine u okviru sukoba sa ustakim vlastima oko razgranienja i kompetencija
talijanske okupacione uprave na teritoriji NDH dolo je do izvjesnog ublaavanja antijevrejskih mjera u
demilitarizovanoj zoni, to je izazvalo novi talas Jevrejskih izbjeglica u ovom pravcu. Tako se broj Jevreja
u Dubrovniku do kraja godine popeo na 1600 a veina ih je bila iz Bosne i Hercegovine. Kako su u istom
periodu Jevreji na njemakom okupacionom podruju ve bili pohapeni priliv u 1942. godini se cjeni na
18

svega tri stotine. Ovdje nisu uraunati Jevreji Viegrada (njih oko 110) koji su se krajem godine iselili u
Sandak.
Ve poetkom 1942. u Berlinu je bila donesena odluka o konanom rjeenju jevrejskog pitanja pa je sa
njemake strane tokom godine vren straan pritisak na sve saveznike i satelite da postupe na isti nain,
ili da ih predaju Treem rajhu. Italija je u toku godine vie puta pootravala protivjevrejske mjere, u okviru kojih su skoro svi Jevreji bili internirani u koncentracione logore, sada smjetene na anektiranom dijelu
Dalmacije i Hrvatskog primorja, odnosno u unutranjosti Italije i Albanije. Uslovi ivota u tim logorima
bili su bolji nego u njemakim koncentracionim logorima ali su zato tamo doekali kapitulaciju Italije i
opet dospjeli u ruke Gestapo-a, pa ih je bar pet hiljada izgubilo ivote u logorima: Auvic, Bergen-Belzen,
Sajmite i Jasenovac.
Te mjere su ile priblino ovim redom. Prvo su marta 1942. godine Gestapo-u izruili izbjeglice iz Austrije
i ehoslovake, zajedno sa onim koji su tu bili prebjegli iz Srbije. U maju iste godine pohapsile su sve
mukarce od 14 do 65 godina (od ukupno 400 zajedno sa enama i djecom) i internirali ih u logor Berat
u Albaniji. U julu su formirali koncentracioni logor na Rabu u koji e kasnije dospjeti Jevreji iz Bosne i
Hercegovine iz logora u Dalmaciji i Hrvatskom primorju.
Iz Crne Gore su u logore Kavaja i iljak u Albaniji internirali samo prebjeglice iz Bosne, dok su domorodce ostavili na miru. Najvie njih je sauvalo ivote iz koncentracionog logora na Rabu, u kome je meu
15.000 interniraca bilo oko dvije do tri hiljade Jevreja.
Organizacija NOP-a u logoru razoruala je 11. septembra 1943. godine talijansko obezbjeenje i lokalni
garnizon i sutradan formirala rapsku partizansku brigadu (900 boraca).

19

Dr Olga Manojlovi Pintar

USPOSTAVLJANJE FAISTIKIH ZAKONA I INSTITUCIJA U OKUPIRANOJ SRBIJI
Od prvih dana okupacije u Srbiji je uspostavljen strog reim, iji su ciljevi bili zastraivanje stanovnitva
i onemoguavanje svakog vida otpora i razvoja ustanikih aktivnosti, kao i potpuna izolacija, a zatim i
unitenje celokupnog jevrejskog stanovnitva. Uspostavljena organizacija vojne i civilne uprave odvijala
se preko sedam tromih vojno-politikih i ekonomskih centara nemake moi, ije su se ingerencije
preplitale, a esto i direktno sudarale. Centralnu poziciju u tom sloenom aparatu je zauzimao vojni
zapovednik, koji je vlast sprovodio preko oblasnih, okrunih i mesnih komandantura (feldkomandanture,
krajskomandanture i ortskomandanture).
Tokom 1941. godine, na mestu vojnog zapovednika su se smenjivali generali Ferster (Helmuth Frster),
reder (Ludwig von Schrder), Dankelman (Heinrich Danckelmann), Beme (Franz Bhme) i Bader (Paul
Bader).
Okupacione vlasti su ve 1. maja uspostavile i civilnu upravu u Srbiji, koju je inio Savet komesara na
elu sa Milanom Aimoviem, nekadanjim ministrom unutranjih poslova u vladi Milana Stojadinovia. Indikativno je da Nemaka nije dozvolila osnivanje Ministarstva spoljnih poslova, onemoguavajui
konstituisanje Srbije kao samostalnog subjekta u meunarodnim odnosima. Veoma brzo nastavio je sa
radom i predratni upravni aparat organizovan kroz banovine (Dunavsku, Moravsku i Drinsku), sreska
naelstva i optinske uprave. Tokom maja meseca ponovo je uspostavljena andarmerija i obnovljen rad
sudova i poreske uprave.
Nezadovoljne irokim razvojem ustanka u Srbiji tokom leta 1941. godine, okupacione vlasti su 29. avgusta umesto Saveta komesara formirale Vladu nacionalnog spasa, na elu sa generalom Milanom Nediem. Sve vreme rata, kvislinka vlada je bila aktivni subjekat u sistemu represije. Donoenjem itavog
niza naredbi, dekreta, uredbi i odluka, ona je legitimisala ideologiju nacionalsocijalizma, a pruanjem
policijske i vojne pomoi oruanim snagama Treeg rajha omoguavala funkcionisanje nacistikog reima
u Srbiji.
Pored ljudi koji su uzeli direktno uee u radu kolaboracionistike vlade, posebno istaknutu ulogu i pomo saradnji sa okupatorom su pruali Aleksandar Cincar Markovi (nekadanji ministar spoljnih poslova
Kraljevine Jugoslavije i potpisnik pristupanja Jugoslavije Trojnom paktu) i Dimitrije Ljoti, voa faistike
organizacije Zbor.

Milan Aimovi

Aleksandar Cincar Markovi

Milan Nedi u poseti Hitleru

1943.

Sistem prinude koji je od prvih dana obuhvatio civilno stanovnitvo, ograniio je kretanje, zabranio javna
okupljanja i predvideo streljanja talaca u sluaju napada na nemake vojnike. Ukinuto je i pravo graana
na raspolaganja tednim ulozima i depozitima poloenim pre 18. aprila 1941. godine. Pored optih represivnih odredbi, koje su vaile za sve stanovnike Srbije, nacisti su posebnim merama podvrgli Jevreje
i Rome. Samo etiri dana po ulasku nemakih trupa, 16. aprila 1941, nareeno je registrovanje svih Jevreja i Roma, a tri dana kasnije otpoelo njihovo obeleavanje i izdvajanje u javnom prostoru obaveznim
noenjem ute trake i Davidove zvezde, odnosno natpisa Ciganin. Do 13. jula u Beogradu je registro20

vano 9.435 Jevreja i 3.050 Roma. Kako je 1. januara 1941. u Beogradu ivelo 11.780 Jevreja, mogue
je zakljuiti da se pozivu nacista nije odazvalo 2.345 ljudi. Na teritoriji nekadanje Moravske banovine
u isto vreme je registrovano 843 Jevreja, od toga 177 emigranata, a u Banatu oko 4.000. Na Kosovu je
registrovano oko 550 Jevreja. Kvislinke vlasti su u isto vreme obavezane da sastave takozvane Ciganske
liste, u kojima bi Romi sa stalnim boravkom bili jasno razdvojeni od nomadskih ergara.
Tokom prolea 1941. godine svim Jevrejima i Romima je nametnuta obaveza prinudnog rada na raiavanju ruevina aprilskog bombardovanja. Istovremeno im je zabranjeno meanje sa arijevcima
ulazak u pozorita, bioskope, muzeje, parkove, tramvaje i na pijace van odreene satnice, kao i leenje u bolnicama sa ostalim graanima. Zabranjeno im je korienje radio aparata, telefona, friidera.
Naredbom od 30. maja oni su obavezani da prijave celokupnu imovinu, nakon ega su im oduzeta sva
graanska prava. Za manje od mesec dana od poetka rata, Jevreji i Romi su se nali u svojevrsnom
getu bez zidova, pod stalnim nadzorom policijsko-bezbednosnog aparata. Kljunu ulogu u sprovoenju
prvih mera progona imala je Operativna grupa Policije bezbednosti i Slube bezbednosti (Einsatzgruppe
Sipo und SD, skraeno EG), na elu sa SS pukovnikom dr Vilhelmom Fuksom (Wilhelm Fuchs).

Prisilni rad za Jevreje 1941.

Zabranjeno za Jevreje tramvaj u Beogradu 1941.

U isto vreme zapoela su i prva zatvaranja i ubijanja politikih protivnika.

Izvrena su u Banatu, nad osobama koje su bile osumnjiene za organizaciju demonstracija 27. marta, a
u skladu sa uputstvima generala Kanarisa (Wilhelm Canaris) i Hajdriha (Reinhard Heydrich) o razbijanju
britanske obavetajne mree u Srbiji. Provale, interniranja i nadzor komunista bili su oteani. Naime, posle formiranja vlade Duana Simovia, saradnici komunista u kabinetu ministra dr Srana Budisavljevia
uspeli su da unite kartoteku, koju je uredno vodilo Antikomunistiko odeljenje predratne policije.
Tako je detaljna arhiva, nastajala kroz dugogodinji nadzor i progon komunista, ostala van domaaja
nacista. Iako je predlagano hitno hapenje panskih boraca i njihovo interniranje i pokrenuta inicijativa
o obnovi Suda za zatitu drave, vaei sporazum Treeg Rajha sa Sovjetskim Savezom je onemoguio
sprovoenje drastinih mera. Sistematska hapenja su usledila posle 22. juna, kada su posebno mesto u
represivnom aparatu zauzela odeljenja zaduena za nadzor komunista i masona.

21

amila Kolonomos Sadikario

HOLOKAUST U MAKEDONIJI
Jevreji su vekovima iveli u Makedoniji, jo od antikog perioda. Pronaeni su arheoloki ostaci sinagoga
koji datiraju iz 3. i 4. veka nove ere. Jedna od odlika jevrejskog naroda su migracioni ciklusi, progoni i
nesree, koji su uslovili prilagoavanje na nove ivotne uslove. Najznaajnija migracija koja je dovela
Jevreje na Balkan odigrala se 1492. godine za vreme panske inkvizicije. Tada su mnogi Jevreji nali utoite u turskoj imperiji, za vreme vladavine Bajazita II. U 17. i 18. veku pored sefardskih stiu i akenaki
Jevreji. Meutim, posle Prvog svetskog rata, osiromaeni Jevreji naputaju Makedoniju, najvie Bitolj, a
i ceo Balkan. Mnogi odlaze u Palestinu, zatim Francusku, Ameriku, ile
Pre Drugog svetskog rata, za vreme ekonomske krize, a potom dolaskom Hitlera na vlast, ponovo poinju
migracije Jevreja iz Makedonije. Do decembra 1939. godine iz Bitolja je otilo vie od hiljadu Jevreja.
Samo za Izrael se iselilo 429 Jevreja, ali broj bi bio mnogo vei da su Britanci davali vie dozvola za useljenje u Palestinu. U Bitolju je 1940. godine ivelo 737 porodica sa 3.246 lanova, u tipu 140 porodica
sa 550 lanova, u Skoplju 1.181 porodica sa 3.795 lanova. Ukupno je u Makedoniji pred rat bilo oko
8.000 Jevreja.
Posle nemakog napada 6. aprila 1941. godine i kapitulacije Jugoslavije, Makedonija je ve do kraja
aprila bila podeljena izmeu Bugarske, Italije i Albanije. U prvom naletu je bombardovano i Skoplje, a
ve 7. aprila nemaki okupatori su bili u jevrejskim kuama. Otimali su sve to su eleli iz prodavnica,
skladita i kua. Kamionima su sve vredne jevrejske predmete odneli u Nemaku.
Najvei deo teritorije Makedonije pripao je Bugarskoj (kao i delovi Srbije i Grke). Od okupacije 1941.
do kraja 1942. godine bugarski okupatori su doneli 48 zakona, naredbi, instrukcija i mera protiv Jevreja.
Ekonomski ivot je u celini bio uniten, nije bilo posla da se opstane, sve je bilo zabranjeno. Sve organizacije, verska sluba, sastanci, zborovi, priredbe, izlaenje van geta, posete, kafane, pozorita, bioskopi,
izlaenje posle odreenog vremena, sve je to zabranila nova vlast. Deca su ostala kod kue bez mogunosti obrazovanja, nisu mogla da ue zanate i po ulicama geta prodavala su peene bundeve i peene
semenke. Jevrejima su stavili na odeu zvezdu i od Jevreja, jugoslovenskih dravljana, napravili su strance. Poelo je zatvaranje i deportovanje i Makedonaca i Jevreja. Bugarske okupatore narod je doekao sa
cveem i pesmom, a faistiki okupatori su asimilirali i denacionalizovali Makedonce, na silu su ih pravili
Bugarima, osim Jevreja, oni nisu mogli da dobiju bugarsko dravljanstvo.
Od prvih dana 1941. godine, od dolaska bugarskih faista, bilo je oigledno da se ne mogu
oekivati dobri dani za Jevreje. Haomer hacair, Thelet lavan i druge cionistike organizacije
bile su zabranjene i nisu mogle da rade. Oko 800
lanova ovih organizacija stavilo se na raspolaganje pokretu otpora. Tada se formira 25 grupa
sa preko 150 lanova, tajno se organizuju grupe
momaka i devojaka, radnika, intelektualca, studenta, trgovaca i drugih. Velika panja se posveivala da akcije ne budu otkrivene i to uglavnom
uspeva sve do 1943. godine. itave porodice su
pomagale u uvanju i smetaju boraca i rukovodilaca pokreta otpora. Prema reima rukovodilaca otpora jevrejske kue su bile najsigurnije.
Jevreji su se pokazali kao dobri i hrabri lanovi
Car Bugarske Boris III i Adolf Hitler
pokreta otpora. Uestvovali su u mnogim akcijama. Policija, sa svojim agentima i saradnicima,
iji broj je 1942. enormno povean, uspela je aprila 1942. godine da uhapsi grupu veoma aktivnih Jevreja. Poela su suenja i prva veanja. Krajem jula 1942. godine, prvi put bugarski faisti su osudili lanove
pokreta otpora: devetoro je osueno na smrt veanjem, a njih 10 na dugogodinje kazne zatvora. U
aprilu 1942. godine, na Baba Planini, osniva se prvi odred, vojna formacija, sa partizanima iz Bitolja, nazvana Pelister. Sa malo oruja i bez vojnog iskustva, partizani su se sudarili sa profesionalnom vojskom,
22

odmornom i dobro snabdevenom. Brzo su bili opkoljeni i odred je bio uniten. Tada je uhvaen, muen i
ubijen jedan Jevrejin, Pepo Pesko. Faistika okupacija svakim danom bila je sve surovija, mnogi graani
su uhapeni i deportovani u Bugarsku. Iezle su iluzije i zadovoljstvo od prvih dana okupacije, kada su
graani Makedonije doekali Bugare pesmom i cveem.
Osnivaju se novi partizanski odredi, jula 1942.
odred Damjan Gruev, a septembra iste godine
odred Jane Sandanski. U ovim odredima ima
sve vie Jevreja. Bugarski okupatori su pokrenuli
ofanzivu protiv partizana. Partizanske jedinice se
transformiu u manje grupe, a lanovi pokreta
otpora su preputeni sami sebi. Stie poruka:
Svako neka se sakrije gde moe, u Grku ili Albaniju ili u gradove, ako bude imao kada! Saznaje se da je bugarska vlada postigla sporazum
sa Nemcima o proterivanju 20.000 Jevreja. Vie
od 600 Jevreja, lanova pokreta otpora, nali su
se u situaciji da moraju sami da se snau. Deo
Jevreja, lanovi pokreta otpora, bei u Grku i
Transport makedonskih Jevreja u logor Treblinka, 1943.
Albaniju. Jevreji jo uvek gaje nadu da e moi
da se pridrue partizanskim jedinicama. Iz pisma
Strahila Belova od 9. marta 1943. godine, upuenog na komandu odreda Jane Sandanski, sasvim jasno
se vidi da odred ne moe da prihvati Jevreje. Ni otar ton Belova u pomenutom pismu, zahtev da se
odmah prime Jevreji u partizanski odred, nije pomogao.
Samo dva dana kasnije, 11. marta 1943. godine u 3 ujutro poela je akcija. U gradovima Skoplje, Bitolj
i tip sve je vrvelo od bugarske vojske i policije. Bugarski okupatori, koji su u meuvremenu irili lane
informacije da e uzeti samo mlade koji treba da grade puteve, uz stranu viku budili su ukuane; na silu
su izvlaili ljude iz kreveta mueve, ene, decu, bolesne i stare. Vikali su da za 10 sekundi moraju biti
napolju. Govorili su im da uzmu pare i nakit i sve to moe da se ponese, s obzirom da e biti preseljeni
u Bugarsku. Narod je bio uplaen i zbunjen. Niko ne moe ni da zamisli unitenje celog jevrejskog naroda. Pre nego to su Jevreje kao stoku ubacili u voz, pretresaju ih i oduzimaju sve vredne stvari. Zgrada
Monopola u Skoplju bila je spremna da privremeno primi Jevreje iz Makedonije.
Bugarski okupatori su po sporazumu sa Nemcima preuzeli obavezu da sa okupiranih teritorija Makedonija, juna Srbija i severna Grka - predaju nacistima 11,500 Jevreja, a 8,500 sa teritorije predratne
Bugarske. Sa teritorije Makedonije svi Jevreji, koje je nala bugarska policija i vojska, bili su prebaeni
u Monopol, spremni za transport u logor Treblinka, koji se nalazio u Poljskoj. Logor Treblinka osnovan
je septembra 1941. godine pored eleznike stanice. Prvi zatvorenici su bili Jevreji Poljske. Godine 1942.
nemaka nacistika vrhuka je donela odluku o unitenju svih Jevreja Evrope. U Treblinki je izgraeno
10 pei za spaljivanje ljudskih tela.
U Monopolu, koji je privremeno pretvoren u logor, Jevreji su imali surov ivot. Ipak, deo Jevreja, njih
oko 150, uspeo je da se izbavi ili pobegne iz logora. Transport Jevreja preko Bugarske za Treblinku obavljen je u tri etape. Poslednji voz je krenuo iz Skoplja 29. marta 1943. godine, a stigao je u Treblinku 5.
aprila u 7 asova, do 11 sati voz je bio ispranjen. Kako bi voz stigao, rtve su direktno bacane u pei,
bivale zapaljene i uguene. Tek novembra meseca 1943. data je naredba da se rasformira logor. Unitene su pei, a zemlja preorana da ne ostane nijedan dokaz za kriminalna dela koja su tu poinjena. Od
makedonskih Jevreja, koji su transportovani u Treblinku, nijedan nije preiveo.
U Bugarskoj je situacija bila drugaija. Kada je trebalo pripremiti 8,500 Jevreja za transport u Treblinku,
glas su podigli politiari iz opozicije, crkveni velikodostojnici, intelektualci i obini graani. Car Boris II
morao je da povue naredbu. Veina Jevreja Bugarske bila je spasena.
U Drugom svetskom ratu stradalo je 7.148 Jevreja, odnosno 98% jevrejske zajednice Makedonije.

23

Dr Marjan To
SLOVENSKI JUDJE IN HOLOKAVST
Pred aprilskim napadom sil osi na Kraljevino Jugoslavijo je najve Judov ivelo na obmoju Murske Sobote in Lendave, nekaj pa tudi na prekmurskem podeelju. Po uradnih statistinih podatkih je leta 1921
v Kraljevini SHS ivelo 64.159 Judov, od tega na Slovenskem 860. Slovenski Judje so bili vplivni v gospodarskih krogih in razpoznavni tudi po kulturni ustvarjalnosti. Leta 1931 je po podatkih ljudskega tetja
v Kraljevini Jugoslaviji na obmoju Dravske banovine ivelo skupaj 820 Judov, od tega najve v Murski
Soboti (269) in v Lendavi (207). Veje tevilo Judov je ivelo e v Ljubljani (95), v Mariboru (81), na Ptuju
(32) in v Celju (30). e zanimiveji so podatki za leto 1939, ki pa se ne ujemajo z dejanskim stanjem.
Ob tem je treba poudariti, da se v primeru statistinih podatkov o judovski skupnosti v Sloveniji pred
drugo svetovno vojno podatki statistinih uradov in posameznih raziskovalcev zelo razlikujejo. V zadnjem
uradnem jugoslovanskem popisu Kraljevine Jugoslavije je bilo na ozemlju Slovenije ( Dravske banovine)
leta 1931 popisanih 820 prebivalcev z judovsko vero. Po podatkih Zveze judovskih obin Jugoslavije so
v jugoslovanski Sloveniji ( Dravski banovini ) leta 1938 nateli 760 lanov judovskih verskih obin. Po
drugih podatkih Zveze judovskih obin Jugoslavije sta imeli judovski verski obini iz Slovenije leta 1940
845 lanov, od tega verska obina Murska sobota 711 in Lendava 134. Ti podatki se torej skoraj povsem
ujemajo, zaradi esar bi lahko upravieno sklepali, da je v jugoslovanski Sloveniji v 30. letih 20. stoletja
ivelo okoli 800 Judov.
V asu Kraljevine SHS oz. kasneje Kraljevine Jugoslavije, torej v obdobju med obema svetovnima
vojnama v 20. stoletju, so bili slovenski Judje leta 1921 najprej prikljueni zagrebki verski skupnosti
oz. obini, leta 1929 pa k izraelski verski obini Murska Sobota. To je bil as, ko so bili slovenski Judje
vplivni v gospodarskih krogih, saj je imel judovski kapital moan vpliv v pivovarni Union, v trboveljski
Premogokopni drubi in e kje. tevilo Judov se je postopoma vidno zmanjevalo, saj jih je na primer
v Lendavi pred izbruhom 2. svetovne vojne ivelo samo e 143 ali 4,2% skupnega tevila prebivalcev
Lendave (mesto se je takrat imenovalo Dolnja Lendava). V tem obdobju se je zmanjalo tudi tevilo Judov v Murski Soboti, saj so iz strahu pred pogromi nad Judi v deelah Hitlerjevega reicha proti koncu
30-tih let 20. stoletja prieli mnoino vstopati v evangeliansko in katoliko cerkev in menjavati priimke
s kranskimi. Po aprilskem napadu sil osi na Kraljevino Jugoslavijo leta 1941 je bila jugoslovanska
Slovenija ( Dravska banovina ) razdeljena med italijanske in nemke okupatorje. Slednji so za nekaj dni
zasedli tudi Prekmurje, a ga e 16. aprila 1941 prepustili Madarom. Z okupacijo se je zaelo tudi nacistino preganjanje Judov z vso silovitostjo. Najhuje je bilo na obmoju Spodje tajerske in Gorenjske,
ki sta bili po nemko okupacijsko upravo. Italijanski okupatorji so zasedli veji del Dolenjske, Notranjsko
in Ljubljano, Madari pa Prekmurje.
6. aprila 1941 se je z napadom sil osi na Jugoslavijo nacistino preganjanje z vso svojo silovitostjo razirilo na Jude iz okupirane Spodnje
tajerske in Gorenjske. Tamkajnji tuji Judje so
bili pred prihodom v Slovenijo e deleni razlinih
oblik preganjanja, zaradi katerih so se odloili izseliti iz svoje matine drave oziroma niso imeli
nobenega razloga, da bi se tja neko vrnili. V
Nemiji, Avstriji in na ekem so jih do takrat
uspeno oropali ne le vseh dravljanskih in lovekovih pravic, temve v veliki meri tudi njihove
gospodarske eksistence. Kot poudarja Andrej
Panur, se je z nemkimi osvajalnimi pohodi po
Evropi po letu 1939 preganjanje Judov preneslo
Diverzija na pruzi u Sloveniji, 1941.
tudi na zasedena ozemlja. Na okupiranem poljskem ozemlju so bila vedno bolj ogroena celo njihova ivljenja. Tudi nemke zaveznice so e pred vojno
kot po tekoem traku sprejemale antisemitsko zakonodajo, s katero so drastino omejile pravice domaih
Judov. Tako sta tudi sosednja Italija in Madarska po letu 1938 Judom vse bolj omejevale dravljanske
pravice in monost svobodnega gospodarskega udejstvovanja. V tem pogledu je bilo jugoslovanskim
Judom prizaneseno vse do oktobra 1940, ko je tudi jugoslovanska vlada izdala dve antisemitski uredbi. Z
24

eno so omejili vpis judovskih uencev na univerze, visoke ole z veljavnostjo univerz, vije, srednje, uiteljske in druge strokovne ole. tevilo judovskih uencev na teh olah naj bi bilo v sorazmerju s tevilom
judovskega prebivalstva v krajih, kjer so bile te ole nastanjene. Z drugo uredbo so Judom prepovedali
odpirati ivilska grosistina trgovska podjetja, judovskim lastnikom e obstojeih trgovskih obratov pa je
bilo mogoe prepovedati nadaljnjo obratovanje ali pa so jim postavili komisarje za vodenje poslov. Zlasti
slednja uredba je prizadela kar nekaj judovskih trgovcev. Po drugi strani pa uvedba numerus clausus
za judovske uence in tudente praktino ni veljala dovolj dolgo, da bi lahko pokazala svojo pravo mo,
ki bi jo imela predvsem v okoljih z vejo koncentracijo judovskega prebivalstva. Tako je moralo npr. kar
nekaj judovskih dijakov zapustiti gimnazijo v Murski Soboti.
Ti uredbi sta jugoslovanskim Judom napovedovali negotovo prihodnost, katera se je z okupacijo in razkosanjem Jugoslavije izkazala
za e veliko bolj rno. Ni udnega torej, da so nekateri tajerski
Judje zbeali pred hitro prodirajoo nemko vojsko, e preden je dejansko zasedla kraj njihovega bivanja, mdr. tudi celjski industrialec
Henrik Weinberger. Drugi so zbeali nekaj dni kasneje, e preden bi
jih okupator lahko aretiral. Kranjski judovski tovarnar Artur Heller se
je tako 27. aprila 1941 skupaj s svojo druino preprosto usedel na
vlak in se odpeljal v Ljubljano, ki je bila na italijanskem okupacijskem
ozemlju. Konec avgusta 1941 se je v Ljubljani nahajalo nekaj ve kot
400 judovskih beguncev iz nemkih okupacijskih ozemelj, iz Nemije
in Avstrije ter v vedno veji meri iz Hrvake. Nekateri so za izhod iz
Spodnje tajerske dobili celo dovoljenje nemkih okupacijskih oblasti. Tako je konec aprila v Ljubljano prispelo 55 avstrijskih in nemkih Judov, ki so bili prej nastanjeni v
begunskem centru v Leskovcu pri Krkem. Do maja naj bi jih od tam prilo e skupaj 108. Ti Judje so
se samo pridruili irokemu valu slovenskih beguncev iz nemkega okupacijskega obmoja, ki je pred
nemkim preganjanjem bealo na italijansko okupacijsko obmoje. Do leta 1943 je bila stopnja italijanskega protijudovskega nasilja v primerjavi z nacistino Nemijo izredno majhna. Ob italijanski kapitulaciji
se je v Ljubljani nahajalo malo tujih Judov, nekaj Judov z bivim jugoslovanskim dravljanstvom, med
katerimi je bilo tudi veliko pokristjanjenih oziroma so iveli v meanih zakonih. Razmere so se na obmoju Ljubljane in Ljubljanske pokrajine drastino spremenile, ko so Nemci okupirali severni in srednji del
Italije in seveda prejnje italijansko okupirano obmoje v Sloveniji. Zaelo se je radikalno preganjanje
Judov na Trakem in Gorikem ( posledice tega preganjanja so bile usodne za obe skupnosti, saj je
bilo v holokavstu unienih 764 Judov iz Trakega in 45 Judov iz Gorike), septembra 1944 so aretirali
e 32 preostalih Judov in njihovih ne judovskih sorodnikov iz Ljubljane in jih odpeljali v koncentracijska
taboria. Relativno malo so e vedno poznane usode mariborskih predvojnih Judov. Veina se jih je sicer
umaknila, tisti, ki pa so ostali, so kmalu postali rtve holokavsta. Najbolje sta raziskani znani mariborski
judovski druini Singer in Kohnstein. Po nemki okupaciji Maribora so druinama najprej odvzeli veino
premoenja ter ju v zaetku septembra 1941 izgnali iz Spodnje tajerske. Zatoie so nali v takratnem
madarskem Medimurju, kjer je od leta 1935 ivel Emil Kohnstein z druino, sicer brat mariborskega
Juda Arnota Kohnsteina. e leta 1941 so se sooili z ukrepi zadnje stopnje unievanja Judov: ustai so
julija ali avgusta v Jadovnu v Liku ubili Nikolo, sina Eugena Singerja. Viljem, ki se je po letu 1937 preselil
v Prago, je bil novembra odpeljan v geto Terezin. A glavnina lanov omenjenih mariborskih judovskih
druin je preivela vse do aprilskih aretacij leta 1944, ko so se zaeli mnoini pomoru Judov po celi
takratni Madarski. Kohnsteini in Singerji so bili aretirani 26. aprila 194, zaprti v getu Nagykanizsa do
srede maja in odpeljani v Auschwitz najverjetneje 21. ali 22. maja 1944. Po prihodu v taborie je takoj
sledila zloglasna selekcija: desno za delovno taborie, levo za plinske celice, kar je v tem asu zaradi
izredno mnoinega prihoda madarskih Judov pomenilo okoli 75% vseh prispelih. Tako so odli na levo
Arnot, Olga, Rudolf in Milica Kohnstein ter Marija, Erna in Milan Singer. Njihova trupla so bila e isti dan
upepeljena. Omenjenim rtvam holokavsta iz Maribora so bili v trajen spomin leta 2012 postavljeni Tlakovci spomina. Akcijo je vodil Center judovske kulturne dediine Sinagoga Maribor, na sveani zakljuni
otvoritvi Tlakovcev spomina pa je sodeloval tudi takratni slovenski predsednik dr. Danilo Trk.
Spomladi 1944 so v kontekstu mnoinih deportacij Judov na Madarskem na udaru tudi Judje v Prekmurju. Treba je poudariti, da so Madari sicer izvajali protijudovsko politiko in ukrepe, a holokavsta vse
do leta 1944 niso izvajali. Do povsem drugane, ostre in radikalne politike zoper Jude na Madarskem
je prilo po vkorakanju nemkih et 19. marca 1944. Takrat je bila postavljena Nemiji naklonjena oblast,
ki je zaela sistematino preganjati in unievati Jude in v tem kontekstu je bila skoraj docela uniena
25

tudi predvojna judovska skupnost v Prekmurju. Prvi val aretacij Judov v Prekmurju se je zgodil 26. aprila
1944, ko so odpeljali Jude iz Lendave in Murske Sobote. Drugi, manji val je bil maja, tretji pa oktobra
1944. Aretacije o potekale pod nadzorom andarmerije oz. matine madarske policije. Aprila 1944 so
madarske oblasti aretirane 387 Judov, jih preko akovca odpeljale v zaasni judovski geto v Nagykanizso in od tam v Auschwitz Birkenau. Novembra 1944 so aretirali e zadnjo, manjo skupino prekmurskih
Judov, ki so jim pred tem prizanesli. Zgodilo se ja natanno to, kar so mnogi napovedovali in tudi slutili.
Vse deportacije so potekale pod nadzorom andarmerije oz. matine madarske policije, za preglede
in z njim povezane kraje premoenja pa so bili pristojni Nemci. Na teren so se v akcije odpravljali tudi
madarski andarji in madarski faisti, ki so pri aretacijah po vaseh sodelovali tudi s slovenskimi andarji
v madarski andarski slubi. Pri ropanju judovske posesti oz. premoenja so sodelovali tudi mnogi lani
Kulturbunda. Kot navaja Oto Luthar, naj bi jih med temi veina prihajala iz Turopolja, predmestja na
zahodnem robu mesta. Po drugi strani pa je mogoe s podobno gotovostjo trditi, da Slovenci pri pokolih
v vejih madarskih mestih in manjih krajih niso sodelovali, oz. za takne trditve doslej nismo nali nobenega dokaza. Sodelovanje Slovencev pri aretacijah in deportacijah prekmurskih Judov leta 1944 se je
konalo s predajo deportirancev v akovcu. Obseg njihove odgovornosti za unievanje in ropanje judovskega premoenja po izgonu Judov oz. njihovih deportacijah v taboria smrti bo zelo teko opredeliti.
Na voljo imamo namre le splone pripovedi o ropanju in krajah premoenja, ne pa tudi jasnih opisov
teh dejanj.
Lahko trdimo, da so bile deportacije in holokavst v tem delu dananje Slovenije (torej v Prekmurju)
najbolj uinkovite in katastrofalne, saj je bila Hitlerjeva zahteva o dokonnem unienju Judov tako reko
v celoti izpolnjena. To je bil prvi korak na poti dokonnega izbrisa prekmurskih Judov iz javne in socialne memorije. Endlsung v Prekmurju pomeni uinkovito dejanje, izbris, ki je sinonim za aretacije,
izselitve in mnoine usmrtitve v koncentracijskih taboriih. Zaradi izjemne uinkovitosti mnoinih deportacij, ki so se zgodile v predzadnjem letu druge svetovne vojne, je Slovenija uvrena med drave,
ki se lahko pohvalijo z neverjetnim uspehom,
saj je bilo unienih 86,6 % Judov. Za Slovenijo je
holokavst pomenil izginotje prekmurske in gorike judovske skupnosti. Za drugo dejanje izbrisa
iz zgodovinskega spomina je poskrbelo zgodovinopisje v tem primeru je izbris sinonim za
zamolevanje, spregledovanje, rtanje, odtevanje, neobutljivost za nespomin. e so Nemci
poskrbeli, da je Slovenija postala Judenrein,
smo Slovenci poskrbeli, da je bilo to odrinjeno
v stranski rokav spomina in odteto. Lahko se
strinjamo, da so bili prekmurski (in vsi slovenski) Judje na Slovenskem po letu 1945 izbrisani
in potisnjeni na rob zgodovinskega spomina. K
temu so dodobra pripomogli e omenjeni ukrepi
povojnih oblasti, zlasti nacionalizacija premoenja. Pri odvzemu premoenja pa ni bila odloilna
nacionalna, verska ali rasna pripadnost, ampak
Edvard Kardelj (s naoarima) i ostali saradnici
razredna. Po umorjenih prekmurskih Judih v
sa maralom Titom
koncentracijskih taboriih so premoenje dedovali njihovi oporoni ali zakoniti dedii. A ker jih ni bilo, je lastnina avtomatino pripadla splonemu
ljudskemu premoenju. Vanj je spadalo tudi premoenje, ki je preseglo zemljiki maksimum po zakonu
o agrarni reformi. Zaplenjeno je bilo tudi premoenje nekaterih prekmurskih Judov, ker so bili zaradi
nemko zveneih priimkov razglaeni za osebe nemke narodnosti in razlaeni po e omenjenem odloku
predsedstva AVNOJ-a. Med te moramo priteti tudi tiste, ki so se po letu 1948 izselili v Izrael. K zapisanemu naj dodamo e asimilacijo in prikrito judovsko prisotnost v slovenskem javnem ivljenju po letu 1945,
relativno majhnost judovske skupnosti in ne nazadnje tudi partijsko (ideoloko) stigmatizacijo rtev vojne
19411945. Skupaj je bilo doslej na obmoju Slovenije ugotovljenih 558 rtev holokavsta, od tega 481 v
koncentracijskih taboriih. Kot poudarja Vida Deelak Bari, je bilo med njimi tudi 69 otrok. Od skupnega tevila vseh rtev holokavsta na Slovenskem jih je bilo 392 iz Prekmurja. Od 481 Judov, kolikor jih je
bilo unienih v koncentracijskih taboriih, jih kar 430 odpade na taborie Auschwitz.
26

Literatura:
1. Benz, Wolfgang, Holokavst, Ljubljana 2000.
2. Hajdinjak, Boris, Holokavst med Jadranskim in Baltskim morjem. Druini Singer in Kohnstein iz Maribora,
v: Slovenski Judje: Zgo dovina in holokavst, Center judovske kulturne dediine Sinagoga Maribor, Maribor 2012.
3. Jelini, Klemen, Boeta, Kratka zgodovina Judov, Celovec 2009.
4. Luthar,Oto, Po robovih spomina, Antisemitizem in unienje prekmurske judovske skupnosti, ZRC SAZU, Ljubljana 2012.
5. Panur, Andrej, Judovska skupnost v Sloveniji na predveer holokavsta, Celje 2011.
6. To, Marjan, Zgodovinski spomin na prekmurske Jude, ZRC SAZU, Ljubljana 2012.

27

Aleksandar Neak,
bivi predsednik Saveza jevrejskih optina Srbije
JEVREJI U NARODNOOSLOBODILAKOM RATU 1941 - 1945.
Monstruoznim nacistikim projektom nazvanim Konano reenje jevrejskog pitanja, Jevreji su bili osueni na potpuno unitenje. Zastraujua je bila sama bit nacistike ideologije: istrebljenje svih pripadnika jevrejskog naroda, bez obzira na njihovo politiko ubeenje, status, drutveni poloaj i ugled, imovinsko stanje, domovinske zasluge, pol, zdravstveno stanje, godine starosti To to je neko Jevrejin bio
je dovoljan razlog da se izbrie svaki fiziki trag njegovog postojanja. Na udaru su bili svi, od nemonih
staraca do tek roene nejai. Ubijana su ak i neroena deca. Nacistika odlunost da Jevreje zatru do
poslednjeg oveka, izvirala je iz demonskog sujeverja nasleenog jo iz srednjeg veka.
To to danas postojimo i to pripadamo ponosnoj i prosperitetnoj etrnaestmilionskoj jevrejskoj porodici
najbolji je dokaz da konano reenje ne samo da nije moglo biti sprovedeno nego i da svako nasilje
zasnovano na ideolokoj i rasnoj mrnji, bez obzira na to o kom se narodu radi, moe doneti neopisiva
stradanja i patnje, ali da nikada, upravo zbog svog ogoljenog zla, ne moe prevladati.
Mnogo nas je stradalo.
Mnogo malo nas je preivelo.
Preivljavali smo i preiveli na razne naine, onako kako je svako od nas u datom trenutku umeo i mogao,
onako kako su dozvoljavale okolnosti, dobra srea i, elim to posebno da naglasim, neki dobri i u svojoj
obinosti sasvim neobini ljudi, koji su nas, po cenu sopstvenog ivota, spaavali i sauvali. Pomogli
su nam velianstveno i nesebino. U trenucima bezumlja krvnika i beznaa stradalnika nije se ugasila
iskra ljubavi i samilosti prema ljudskom biu. U svojoj milosrdnoj misiji, nai spasioci, gotovo da su nosili
ulogu Bojih poslanika.
Nai sveti spisi kau da onaj ko spase jedan ivot, kao da je spasao ceo svet. Da bi sauvali
uspomenu na te moralne divove koji su u najmranijem periodu evropske civilizacije bili realnost, i da bi u
svesti jevrejskog naroda isklesali veni spomenik zahvalnosti prema onima koji su spaavali napaene Jevreje, Kneset (Izraelski parlament) je 19. avgusta 1953. godine u Jerusalimu jednoglasno doneo Zakon
o osnivanju nacionalne institucije Jad vaem.
Ovim Zakonom se drava Izrael, izmeu ostalog, obavezala da e do kraja vremena, negovati
i uvati uspomenu na Hasidei Umot HaOlam
(Pravednike meu narodima u svetu), koji
su rizikovali svoj ivot da bi spasili ivot
Jevrejina. Mnogi Jevreji su uspeli da preive i
zato to su se masovno ukljuili i aktivno uestvovali u narodnooslobodilakom ratu. Naravno
da svi Jevreji uesnici narodnooslobodilakog
rata nisu nuno bili komunisti. Da bi se bolje
shvatila odluka velikog broja Jevreja, da ba u
partizanskim redovima, daju znaajan doprinos
u borbi protiv nacizma i okupacije svoje zemlje,
neophodno je sagledati drutveno politike priliPartizani u Boru 1944. prvi s desna Pavle osberger
ke i dogaanja u predratnoj Jugoslaviji.
I pored sticanja graanske ravnopravnosti koja je trebalo da ukine stanje zavisnosti i ogranienje sloboda
u Kraljevini Jugoslaviji, Jevreji su i dalje bili izloeni diskriminaciji i napadima, najee u tampanim
medijima. Vladajue drutveno politike okolnosti, s jedne strane i jak uticaj socijalistikih klubova u
Beu i Pragu gde su mladi odlazili na studije, s druge, kao i snaan uticaj cionistikog pokreta koji je
bio sve prisutniji u naoj zemlji, pospeio je i oblikovao razvoj jevrejske nacionalne svesti. Pod geslom
naa je budunost tamo gde nam je bila prolost, meu preteno mladim Jevrejima jaa ideja da je za
sve Jevreje jedino mogue reenje u obnavljanju jevrejske drave u Palestini, na prostoru na kojem je
nekada postojala. U svim gradovima u kojima je iveo dovoljan broj Jevreja, osnivaju se razne, sportske,
kulturne, humanitarne i druge jevrejske organizacije, koje u osnovi imaju jevrejsko nacionalno obeleje i
28

batine jevrejsku tradiciju i jevrejsku kulturu. Jedna od najzapaenijih je svakako bila organizacija Haomer hacair. Ova organizacija iznedrila je veliki broj cionistikih aktivista, leviara i aktivnih uesnika borbe
protiv nacizma i okupacije Jugoslavije.
Istoriar dr Milan Koljanin navodi, oslanjajui se na podatke iz Pinkasa (broure) jevrejskih optina
Jugoslavije, da se u istoriografiji, stav jugoslovenske drave prema cionizmu moe tumaiti kao odnos
obostrane apstraktne i ideoloke naklonosti koji je bio koristan obema stranama i pre svega poticao iz politikih interesa da se Jevreji u Jugoslaviji ujedine i udalje od uticaja centara koji su van dravnih granica.
Mora se imati u vidu da je cionizam imao podrku i Velike Britanije, koja je bila mandatna sila u Palestini
i ratni saveznik Srbije. Naravno, britanska podrka je bila u skladu sa britanskim interesima. Stoga se
moe zakljuiti da je i spoljnopolitiki faktor imao znaajan uticaj na odnos jugoslovenske drave prema
cionizmu i svojim graanima Jevrejima.*
S druge strane, neophodno je ukazati i na injenicu da je Velika Britanija krajem 1939. i 1940.
godine izvrila jak diplomatski pritisak na Vladu
Jugoslavije kako bi spreila pruanje gostoprimstva jevrejskim izbeglicama iz srednje Evrope i
onemoguila njihov dalji put za Palestinu. Najbolji, ali naalost i najdramatiniji primer takve britanske politike je stradanje Jevreja iz takozvanog
Kladovskog transporta. Oigledno je da je Velika
Britanija, kao mandatna sila u Palestini, u tom
periodu bila protiv masovnog useljavanja Jevreja
u Palestinu.
Kada govorimo o drutveno politikim prilikama i
dogaanjima u predratnoj Jugoslaviji koji su bitno uticali na jevrejsku zajednicu, uoavamo dva
perioda, od 1919. do 1932. godine, i od 1933.
do 1941.

Pobednici - Vinston eril i Josip Broz Tito

U prvom periodu, pod uticajem ideja i saznanja steenih na studijama u Beu i Pragu, formira se i sazreva
nacionalna svest mladih Jevreja. Generalno govorei, znaajnu ulogu ima i osnivanje Saveza jevrejskih
veroispovednih optina Jugoslavije i brojnih jevrejskih organizacija, sve snaniji cionistiki pokret, ali i
oseaj nesigurnosti i nelagodnosti zbog narastajuih antisemitskih pojava. Sa porastom nacionalne svesti
meu Jevrejima raste i broj onih Jevreja koji prilaze meunarodnom radnikom pokretu i postaju istaknuti lideri, kao to su bili Moa Pijade, Oskar Davio, Albert Vajs, Stjepan Policer i mnogi drugi. Istovremeno,
u tom periodu, i vlada i dvor Karaorevia podraavaju cionistike organizacije u zemlji i na meunarodnom planu. Dodela visokih jugoslovenskih odlikovanja cionistikim liderima i uglednim Jevrejima, kao
i sadnja spomen uma kralja Petra Prvog i kralja Aleksandra Prvog u Palestini, odslikavaju odnos vlade
Jugoslavije i dvora Karaorevia prema Jevrejskoj zajednici Jugoslavije.
Drugi period karakterie sve prisutnija nacistika ideologija, nastala kao rezultat znaajnih politikih i
organizacionih promena u Nemakoj, koje se ogledaju u sinhronizaciji politikog, policijskog i obavetajnog rada radi postizanja efikasnih rezultata i ostvarenja ciljeva. Tokom vladavine Milana Stojadinovia
uspostavlja se saradnja jugoslovenske i nemake policije. Sklapaju se tajni sporazumi, i pozicionira Kulturbund kao bitan inilac nemake obavetajne slube u Jugoslaviji. Folksdojeri masovno uestvuju u
radu nemake vojne obavetajne slube, mnogi postaju aktivni pripadnici obavetajno diverzantskih grupa. Folksdojeri e odigrati znaajnu ulogu u prikupljanju relevantnih podataka o Jevrejima, graanima
Jugoslavije, za nemake obavetajne slube, kao i u konanom reenju jevrejskog pitanja u Jugoslaviji.
Za nemaku obavetajnu slubu podjednako znaajan bio je i Zbor Dimitrija Ljotia (jedina grupacija
koju su okupatori bezuslovno prihvatili kao pouzdanog saveznika), kao i itav niz kolaboracionista (ije bi
nabrajanje uzelo mnogo prostora), koji su bili viene linosti iz politikog, kulturnog i javnog ivota Jugoslavije i aktivni uesnici Krausove obavetajne mree (ss-major Karl Kraus, tvorac glavnog obavetajnog
centra za Jugoslaviju).
Pred kraj ovog perioda Vlada donosi antijevrejske uredbe. Narasta antijevrejska propaganda, koja se
ispoljava u svim moguim vidovima i koju finansiraju razne nemake institucije u Jugoslaviji. Pored niza
novina i asopisa sa antijevrejskim sadrajem objavljuju se izdanja Protokoli sionskih mudraca i slino.
29

Istine radi, treba rei da je postojala zabrana irenja ovog najpoznatijeg falsifikata, ali da se i pored nje ova knjiga mogla kupiti u ondanjim knjiarama. (Danas je, takoe, na snazi slina
zabrana, ali se i danas, kao i tada, Protokoli sionskih mudraca
nesmetano prodaju u boljim knjiarama u Srbiji).
Vlada Milana Stojadinovia kao i vlada Cvetkovi Maek dozvoljavale su i omoguavale formiranje i rad raznih nacistikih
organizacija i nacistiko delovanje folksdojera.
U tom periodu poinju progoni Jevreja u Austriji, Nemakoj,
Poljskoj, ehoslovakoj i mnogi Jevreji, beei od nacizma, u
pokuaju da spasu porodice, postaju izbeglice.
Veliki broj jevrejskih izbeglica dolazi u Jugoslaviju na svom putu
ka Palestini i ostalim bezbednim odreditima, i biva prihvaen i
zbrinut od strane Saveza jevrejskih veroispovednih optina Jugoslavije. Za neke politiare ali i za jedan deo tadanje jugoslovenske javnosti, pojava velikog broja izbeglica bila je dovoljan
razlog za stvaranje antijevrejskog raspoloenja i organizovanje
raznih antijevrejskih manifestacija. Sa narastajuim nacizmom
Rehabilitovan - Knez Pavle Karaorevi.
u Austriji i ekoj, jevrejski studenti vraaju se u Jugoslaviju.
Istoriari pokuavaju da rehabilituju i
Njihov povratak i irenje ideja steenih na studijama u Pragu i
njegovu politiku
Beu, da e pobeda socijalizma doneti i reenje jevrejskog pitanja, uticala je na mnoge ovdanje Jevreje da u datim uslovima
prihvate tu politiku opciju. Komunistika partija i revolucionarni radniki pokret, jedini otvoreno ustaju u
beskompromisnu borbu protiv nacizma. Jevreji, nacistikom ideologijom odreeni za potpuno unitenje,
poklanjaju poverenje komunistima i pomenutim revolucionarnim radnikim pokretima i u njihovoj borbi i
ideologiji prepoznaju elemente slobode, jednakosti i ravnopravnosti o kojima su vekovima sanjali i obeanje svetlije budunosti za njih i sve graane Jugoslavije u buduoj zajednikoj dravi za koju se vredi
izboriti. Ve u tom predratnom periodu veliki broj Jevreja prilazi revolucionarnom radnikom pokretu.
Kapitulacijom Jugoslavije 17. aprila 1941. poinju se provoditi mere za potpuno unitenje Jevreja prema
unapred pripremljenoj proceduri, koja se pokazala uspenom u ostalim okupiranim zemljama sa jevrejskom populacijom: registracija, obeleavanje, pljaka, deportovanje i konano ubijanje Jevreja. Veoma
brz slom Jugoslavije, izazvao je meu njenim graanima oseaj neorganizovanosti i dezorijentacije. Osim
pomenutih oseanja neizvesnosti i straha koji su pratee pojave svakog ratnog sukoba, Jevreji su gotovo
trenutno bili postavljeni pred najtea iskuenja koja su bila posledica opteprihvaenih mera nacistike
ideologije.
Malobrojna Komunistika partija Jugoslavije, koja je tada imala svega 12.000 lanova, u elji da pripremi
i omasovi ustanak protiv okupatora, poziva sve graane, bez obzira na njihovu politiku, nacionalnu ili
versku pripadnost da se pridrue jedinstvenom frontu otpora protiv okupatora. Tako formulisan poziv
prozvao je i Jevreje koji nisu bili komunisti, oni su ga prepoznali i odazvali mu se. U vrlo nepovoljnim okolnostima, svi Jevreji nalazili su se na spiskovima
nemake policije, u uslovima oteanog kretanja,
uveden je policijski as, u strahu od odmazde
nad svojim porodicama, Jevreji se svejedno
ukljuuju u pokret otpora i ustanak. Ovi oteani
uslovi svakako su uticali na to da njihovo uee
u pokretu otpora ne bude jo vee.
Na ovom mestu bi trebalo pomenuti da je i
pukovnik Dragoljub Mihailovi prvobitno izneo
predlog reorganizacije jugoslovenske vojske po
principu vojniki homogenih nacionalnih jedinica. Mihailovievu koncepciju otpora odreivale
su nacionalistika ideologija, politike perspektive i tradicija etnikog ratovanja. Izrazito srpski
nacionalizam etnika ograniavao je krug delo-

etnika karta iz novembra 1941. tampana na srpskom i

nemakom u cilju boljeg razumevanja sa okupatorom

30

vanja njihovog otpora na Srbiju i one oblasti u

kojima su prevashodno iveli Srbi.**
U predratnoj Jugoslaviji, prema popisu iz 1931.
godine, ivelo je 68.405 Jevreja. Proraunima,
uz korienje statistikih metoda, podataka iz jevrejskih optina i podataka iz ostalih raspoloivih
izvora, dolo se do cifre od 77.485 Jevreja koji su
pred sam rat iveli u u Jugoslaviji, dok se u knjizi
dr Jae Romana pominje broj od oko 82.000 Jevreja. Bilo kako bilo, Jevreji su inili ispod 0.5%
(046% - 0,49%) ukupnog stanovnitva Jugoslavije. Tako mala jevrejska zajednica dala je znaajan doprinos u borbi protiv nacizma i u borbi
za osloboenje svoje domovine Jugoslavije.
Ukupno je u partizanskim jedinicama aktivno uestvovalo 4.572 Jevreja, a ivote je dalo
1.318. *** Na prvi pogled, ova brojka ne izgleda
naroito znaajna, ali ako se uzme u obzir ukuDragoljub Mihailovi Sud u Srbiji odluuje da li e i on
pan broj Jevreja koji su iveli u Jugoslaviji, a uspostati antifaista
peli da izmaknu progonu i deportacijama, onda
je postotak onih koji su uestvovali u narodnooslobodilakom ratu veliki. Partizanski pokret je bio prvi
organizovani oruani otpor u okupiranoj Evropi, a s ponosom treba istai da je mala jevrejska zajednica
iznedrila deset narodnih heroja, etrnaest generala i 150 nosilaca Partizanske spomenice 1941.
Postoje dva, rekao bih dijametralno suprostavljena miljenja, o razlozima uea Jevreja u partizanskim
jedinicama. Jedni smatraju da su se Jevreji ukljuivali u narodnooslobodilaki rat da bi se spasili od
genocida i ostali ivi. Drugi su uvereni da su se Jevreji opredelili za borbu protiv nacizma i borbu za osloboenje zemlje iz ideolokih razloga, kao i iz moralnih obaveza prema dravi iji su graani bili. U prilog
miljenju da su se Jevreji iz ideolokih razloga ukljuili u borbu protiv nacizma i borbu za osloboenje
zemlje, navodi se da je veliki broj Jevreja bio uhapen i osuen ve na samom poetku ustanka, da je
najvei broj Jevreja koji su se ukljuili u ustanak pripadao po svom opredeljenju predratnim komunistima, kao i da je veliki broj njih uestvovao u organizovanju samog ustanka.***
Bez obzira na gore navedene stavove, nesporno je da je uestvovanje u borbi protiv nacizma i za osloboenje drave bila asna privilegija. I danas, kao onda, naa moralna, civilizacijska i drutvena obaveza
jeste da se svrstamo u redove onih koji uvaju i brane antifaistike vrednosti, a naa zavetna obaveza
je da u borbi protiv povampirenog nacizma uinimo sve to je u naoj moi da se vie nikada i vie ni na
kome mestu ne ispolji zlo, koje je sa lica zemlje gotovo zbrisalo itav na narod.

*
Dr. Milan Koljanin, Jevreji i antisemitizam u Kraljevini Jugoslaviji 1918-1941.
** Valter Manoek: Holokaust u Srbiji, Vojna okupaciona politika i unitenje Jevreja 1941 - 1942
*** Dr. Jaa Romano: Jevreji Jugoslavije 1941 1945 rtve genocida i uesnici narodno oslobodilakog rata.

31

SPISAK PRAVEDNIKA PO REPUBLIKAMA JUGOSLAVIJE

sa godinama dodeljivanja medalja

1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
17.
18.
19.
20.
21.
22.
23.
24.
25.
26.
27.
28.
29.
30.
31.
32.
33.
34.
35.
36.
37.
38.
39.
40.
41.
42.
43.
44.
45.
46.
47.
48.
49.
50.
51.
52.
53.
54.
55.
56.

SRBIJA
Andeseli Marija - 1993.
Andeseli Natalija - 1993.
Andeseli Vera - 1993.
Aranelovi oa Vera - 1991.
Arsenijevi Ljubivoje - 2000.
Arsenijevi Vujka - 2000.
Arsenijevi Milje - 2000.
Bai Klara - 2007.
Benevi Antun - 1994.
Blendi ore - 1992.
Blendi Mitra - 1992.
Blendi Jovan - 1992.
Blendi Nikola - 1992.
Blendi Nikolica - 1992.
Bogievi Mijajlo -2009.
Bogievi Milica - 2009.
Bondi Borivoje - 1980.
Bondi Grozdana - 1980.
Boti Radovan - 1989.
Bradi Sava - 1994.
Bradi Jovana -1994.
Cvijovi Mira - 1994.
anadi Marika - 1995.
Duda Paljo - 1995.
Duda Ana - 1995.
onovi Radovan - 1983.
onovi Rosa -1983.
oevi Adanja Dara - 1998.
urkovi Aleksandar - 1999.
Glavaki Jelena - 1987.
Gligorijevi Milan - 1996.
Imeri Mihalji Hajrija - 1991
Jaki Ana - 2001.
Janoevi Katica - 1964.
Jovanovi Bogdan - 1968.
Jovanovi Desanka - 1968.
Jovanovi Nemanja - 1968.
Jovanovi Nada - 1968.
Jovanovi Danica - 1993.
Jovanovi Olga - 1993
Jovanovi Mileva - 1993
Jovanovi Duan - 2006.
Jovanovi Pero - 1993.
Jovanovi Stanko - 1967.
Jovanovi Ljubinka - 1967.
Jovanovi Tihomir - 1992.
Jovanovi Milka - 1992.
Kamenko Raca (dosije 11905)
Kirec Miroslav - 1990.
Kneevi Slobodan - 1980.
Kneevi Milenija - 1980.
Kneevi Vojislav - 2013.
Kosti Ljubomir -1997.
Kosti supruga? - 1997.
Kosti Dragoslav - 1997.
Kosti Bosiljka - 1997.

57. Kovanovi Divna - 1999.

58. Kozarski Julis - 1994.
59. Kozarski Stevo - 1994.
60. Kozarski Bato - 1994.
61. Kozarski Olga -1994.
62. Kudlik Bela - 1987.
63. Kudlik Katarina - 1987.
64. Lepevi Mileta - 1978.
65. Ljubii Lazar - 1994.
66. Ljubii Mila - 1994.
67. Macaovi Ana - 1998.
68. Macaovi Itvan - 1998.
69. Mandui Ljubica - 2007.
70. Marinkovi ore - 1996.
71. Marinkovi Stanka - 1996.
72. Markovi Levec Martina - 2000.
73. Milenkovi Ljubo - 1999.
74. Milenkovi Svetozar - 2002.
75. Milenkovi Vida - 2002.
76. Milhari Lujza - 1985.
77. Mladenovi Biserka - 1999.
78. Mladenovi Vladimir - 1999.
79. Nikoli Raa - 1995.
80. Novakovi Krsta - 2003.
81. Pani dr Svetozar - 1993
82. Pani Angelina - 1993
83. Paan Nadeda - 1994.
84. Peji dr Mirko - 1986.
85. Peji Nevenka - 1986.
86. Peji Aleksandar - 1986.
87. Petrovi Aleksandar - 2002.
88. Petrovi Kosa - 2003.
89. Popovi ore - 1999.
90. Popovi Marija - 1999.
91. Popovi Predrag - 2001.
92. Prica Spasenije - 1991.
93. Proti Simeon - 2009.
94. Proti Miroslava - 2009.
95. Puncuh Franjo - 2004.
96. Rankovi Jelica - 2007.
97. Rai Veljko - 2006.
98. Rai Helena - 2006.
99. Reznii Arslan - 2008.
100. Sagmajster Laslo - 1988.
101. Sagmajster Julijana - 1988.
102. Stamenkovi Jelenko - 2005.
103. Stamenkovi Ljubica - 2005.
104. Stefanovi Mile -1992.
105. Stefanovi Svjetlii Mileva 1992.
106. Stojadinovi dr Miloslav - 1966.
107. Stojadinovi Zora - 2001.
108. Stojanovi Andrei - 2001.
109. Stojanovi Katarina - 2001.
110. Stojanovi ore -2000.
111. Stojanovi Ranel - 2009.
112. Stokovi Dragutin - 1996.

32

113. Stokovi ivka - 1996.

114. Stokovi Vasovi Radmila 1996.
115. Tabakovi dr Pavle - 1978.
116. Todorovi Mita - 1995.
117. Todorovi Kruna - 1995.
118. Todorovi ivojin - 1995.
119. Todorovi Radmila - 1995.
120. Tomi Marija - 2009.
121. Toi Milorad - 1978.
122. Trajkovi Dragoljub - 2009.
123. Tumpej Andrej - 2001.
124. Zdravkovi Predrag - 1980.
125. Zdravkovi Stana - 1980.
126. Vasi Predrag - 1994.
127. Veljkovi Zlata - 1999.
128. Veljkovi Miroslav - 1999.
129. Veljkovi Cila - 1999.
130. amboki Pal - 1995.
HRVATSKA
131. Antunac Ivan - 1999.
132. Bari Nevenka - 2001.
133. Bartulovi Dragica - 1965.
134. Bartulovi Olga - 1965.
135. Bauer Branko - 1992.
136. Bauer edomir - 1992.
137. Bedrica Mate - 1989.
138. Belajec Ivana - 2003.
139. Beli Jozefina - 2004.
140. Beriti Gina - 1994.
141. Beriti Tihomil - 1994.
142. Buterin Mate - 1984.
143. Car Karlo - 1997.
144. Car Marija - 1997.
145. Carnelitti Alfred - 1984.
146. Carneluti Mario -1984.
147. Carneluti Vera -1984.
148. Crndi Anka - 2005.
149. argonja Bela - 1999.
150. Dolinar Boris - 1993.
151. Dolinar arko - 1993.
152. Ercegovi Miho - 1997.
153. Ercegovi Velimir - 1997.
154. Filipovi Krista -1975.
155. Filipovi Marijan - 1975.
156. Fuchs Rua - 1989.
157. Fulgosi Ante - 2001.
158. Gjerek Agata - 2000.
159. Guina Marica - 1995.
160. Hocenski Franjo - 1999.
161. Hocenski Milica - 1999.
162. Horvat Pavao - 1965.
163. Hrnkas Jozo -2011.
164. Hrnkas Katica -2011.
165. Jagodi Jozo - 2011.
166. Jankovi Stjepan - 1997.

167. Jerbi Milan - 2011.

168. Jesih Dragutin - 1992.
169. Juri Andrija - 1989.
170. Juri Nikola - 1989.
171. Jurin Cecilija 1989.
172. Jurin Karitas - 1989.
173. Kalogjera Ante - 2001.
174. Kalogjera Jaka - 2001.
175. Kohn Anka - 1999.
176. Kovaevi Ana - 2001.
177. Kovaevi Franjo - 2001.
178. Kovaevi Katarina - 2001.
179. Kovaevi Katarina - 2001.
180. Kovaevi Marija - 2001.
181. Kovaevi Pavao - 2001.
182. Kovaevi Petar - 2001.
183. Kovai Hedviga - 2001.
184. Kovai Vinko - 2001.
185. Krti Frano - 1998.
186. Kumri Ivka - 1998.
187. Kumri Toma - 1998.
188. Lang Ljubica - 2003.
189. Lonar Darko - 1999.
190. Lonar Ankica - 1999.
191. Mali Juca - 1988.
192. Merli Tomislav - 2008.
193. Neumann Olga - 2002.
194. Obradovi Ida - 1992.
195. Obradovi Olga - 1992.
196. Oruec uro - 2004.
197. Oruec Kata - 2004.
198. Otri Anka - 1984.
199. Pavlovi Amadeja - 2008.
200. Peternel ura - 2004.
201. Podolski tefanija - 2006.
202. Pirovi Marija - 1989.
203. Poklepovi Andrija - 1996.
204. Praek Calczynska Bronislawa
- 1985.
205. Praek Vlado - 1985.
206. Pribilovi Josip - 2001.
207. Radoni Ankica - 1989.
208. Radoni Jakov - 1989.
209. Roi Boris - 2004.
210. Roter Rudi - 2004.
211. Rousal Vera - 1994.
212. Roth August- 2001.
213. Roth Branka - 2001.
214. Roth Duka - 2001.
215. Schmidlerher Drago - 2011.
216. Schmidlerher Draga - 2011.
217. Silobri Mihovil - 1996.
218. Sopianac Franjo - 1995.
219. Sopianac Ivan - 1997.
220. Sopianac Lela - 1997.
221. iljeg Pera - 2001.
222. iljeg Stanko - 2001.
223. tefan Lujo - 1992.
224. tefan ivkovi Ljubica -1992.
225. Taborski Emanuel - 1995.

226. Taborski Mandica - 1995.

227. Ujevi Mate -1994.
228. Valentini Ludvig - 2003.
229. Valentini Vera - 2003.
230. Vraneti Ivica - 1970.
231. Vukovi Dane - 2003.
232. Vukovi Ante - 2003.
233. agar Ljuba - 1994.
BOSNA
234. Begi Mauricette - 1991.
235. Begi Midhat - 1991.
236. Beirevi Zekira - 2000.
237. Blagojevi Ljubo - 1998.
238. Boi Marko - 1989.
239. Brki Anelka - 1996.
240. Deletis Ratomir - 1989.
241. Eberhardt Rozika - 1995.
242. Eberhardt Josip - 1995.
243. Fazlinovi Hasija - 1980.
244. Fazlinovi Sulejman - 1980.
245. Griner Franjo - 1992.
246. Griner Lidija - 1992.
247. Hardaga Bachrija - 1984.
248. Hardaga Izet - 1984.
249. Hardaga Mustafa - 1984.
250. Hardaga Zeineba - 1984.
251. Hatibovi Rezak - 1984.
252. Habitovi Sulejman - 1984.
253. Jakovljevi Ana - 1992.
254. Kapetanovi emso - 2001.
255. Kapetanovi Esma - 2001.
256. Kapetanovi Hasna - 2001.
257. Kapetanovi Vasva - 2001.
258. Kapetanovi Sultanija - 2001.
259. Komljenovi Borislav - 1995.
260. Komljenovi Borjana - 1995.
261. Komljenovi Ljeposava - 1995.
262. Korkut Dervi - 1994.
263. Korkut Serveta - 1994.
264. Kraljevi Ada - 1992.
265. Kraljevi Ivo - 1992.
266. Kukovi Olga - 1994.
267. Latal Andrija - 2006.
268. Milosevi Vid Andrija -1997.
269. Miloevi Anto - 1997.
270. Perkui Gavro - 1999.
271. Pozder Salih - 1996.
272. Pozderac Nurija - 2013.
273. Pozderac Devleta - 2013.
274. Risti Risto - 1994.
275. Sadik Ahmed Saralop - 1984.
276. Saraevi Elza - 1994.
277. Saraevi Ferid - 1994.
278. Saraevi Sead -1994.
279. Saraevi Emira - 1994.
280. Stevanovi Bogoljub - 1998.
281. ebek (Krajina) Zora - 1995.
282. ober Dragoje Roza - 2000.
283. Till Adam - 1995.

33

SLOVENIJA
284. Breskvar Ivan - 1998.
285. un Uro - 1975.
286. Zupani Ivan - 2001.
287. Zupani Ljubica - 2001.
MAKEDONIJA
288. Altiparmak Boris - 1989.
289. Altiparmak Vaska - 1989.
290. ekada Smiljan - 2010.
291. Hadi Mitkov Todor - 1976.
292. Hadi Mitkov Pandora - 1976.
293. Piulin Zora - 1975.
294. Ribarev Trajko - 1976.
295. Ribarev Dragica - 1976.
296. Siljanovski Bogoja - 1989.
297. Todorov Aleksandar - 1980.
298. Todorov Blaga - 1980.
CRNA GORA
299. Zankovi Petar - 2006.

JEVREJI NARODNI HEROJI JUGOSLAVIJE

Moa Pijade

Voja Todorovic Lederer

Isidor Isa Baruh

Drago tajnberger Adolf

Nisim Albahari

Ovadija Estreja

Pavle tajner

34

Robert Domani

Pavle Pap

Elijas Engel

RENIK MANJE POZNATIH POJMOVA

Auvic - logor smrti u Poljskoj

Banjica - koncentracioni logor u Beogradu
Bergen-Belzen - koncentracioni logor u Nemakoj
Crvena armija - vojska Sovjetskog Saveza
Crveni krst - Bubanj - koncentracioni logor u Niu
etnik - pripadnik dobrovoljakih borbenih jedinica tokom turske vladavine na tlu Srbije. Naalost, slavno ime je
ukaljeno zloinima, izmeu ostalih i nad srpskim narodom i saradnjom sa nemakim okupatorom tokom Drugog
svetskog rata
Cvetkovi Dragia - predsednik vlade Kraljevine Srbije koji je potpisao sramne zakone kojima se ograniavaju prava
Jevreja, takoe potpisao Trojni pakt sa Nemakom
duegupka - specijalno vozilo kojima su Jevreji prebacivani do stratita. U Beogradu su odvoeni od logora Sajmite
do Jajinaca gde su tokom vonje bivali ugueni izduvnim gasovima
Folksdojer - domai Nemci, graani Jugoslavije nemakog porekla koji su iveli u Vojvodini
Gestapo - zvanina tajna policija nacistike Nemake
HaNoar HaCioni - cionistika omladina
Haomer HaCair - cionistiki pokret za odlazak u Palestinu
Jasenovac - najsuroviji logor smrti u Evropi. Nalazio se na teritoriji Nezavisne drave Hrvatske
Juden Frei - oieno od Jevreja, izraz kojima su Nemci tokom Drugog svetskog rata saoptavali komandi u Berlinu
da su poubijali sve Jevreje u pojedinim dravama. Srbija je bila druga koja je proglaena za Juden frei
Kosovo i Metohija - juna srpska pokrajina
Krajskomandatura - okruna komanda nemake vlasti tokom Drugog svetskog rata na porobljenim teritorijama
Kulturbund - Kulturno prosvetni savez osnovan 1920. Postao pijunsko leglo nacistike Nemake na tlu Kraljevine
Jugoslavije
Lazaristi - Misionarska druba koju je osnovao sv. Vinko Paulski, roen 1581. godine u Francuskoj. Po svom sreditu
u Parizu (Dom sv. Lazara) misionari su i dobili ime lazaristi.
Ljotievci - oruana jedinica srpske profaistike partije Jugoslovenski narodni front ZBOR Dimitrija Ljotia
Mauthauzen - logor smrti za Jevreje u Austriji
NDH - tzv. Nezavisna drava Hrvatska, faistika tvorevina nastala posle okupacije Jogoslavije od strane Nemake
1941. godine
Nedi Milan - predsednik vlade u porobljenoj Srbiji, odgovoran za hapenje Jevreja i sprovoenje u logore pod
nemakom kontrolom
NOB - Narodno oslobodilaki pokret pod vostvom Josipa Broza Tita
Numerus Clausus - ogranienja kojima su Jevrejima bila oduzeta odreena graanska prava
Partizan - lan antifaistikog pokreta
Paveli Ante - predsednik vlade ustake tvorevine Nezavisne drave Hrvatske 1941 - 1945.
peta kolona - sradnici okupatora svih boja
redarstvo - policija u NDH
Sajmite - logor na zemunskoj strani reke Save u koji su deportovani Jevreji
Sremski front - poslednji front na tlu Jugoslavije gde se voene teke borbe se Nemcima koji su se povlaili sa
njene teritorije
SS-ovci - naoruani pripadnici nacistike partije Adolfa Hitlera
Stara Gradika - logor u NDH, sastavni deo komplekas logora Jasenovac. U njemu su uglavnom bili smeteni ene
i deca. Nema preivelih iz tog logora
Topovske upe - sabirni logor za Jevreje u Beogradu, nalazio se u delu Beograda poznatom pod nazivom Autokomonda
Trojni pakt - pakt tri drave: Nemaka, Italija i Japan
ustae - pripadnici faistikog pokreta u Hrvatskoj
Uika republika - prva osloboena teritorija u porobljenoj Evropi. Formirali je Titovi partizani
Vermaht - nemaka vojska od 1935 do 1945.
Zbor - faistiki pokret Dimitrija Ljotia formiran 1935. Tokom rata aktivno saraivao sa Necima. Pred kraj rata se
udruili sa ostalim izdajnikim formacijama, etnicima Drae Mihailovia, Pavelievim ustaama, Nedievom policijom i ostalim kolaboracionistima
zemunica - sklonite za ljude ukopano u zemlju
andar - pripadnik policije
andarmerija - deo policije
uta traka - oznaka koju su Jevreji morali da nose tokom Drugog svetskog rata

35

36

KATALOG POSTAVKE PANOA

PUTUJUA IZLOBA O DOBRIM LJUDIMA

PUTUJUA IZLOBA O DOBRIM LJUDIMA

DOLASKOM HITLERA NA VLAST U NEMAKOJ 1933. DOLAZI DO

PORASTA ANTISEMITZMA U KRALJEVINI
JUGOSLAVIJI

Adolf Hitler, novopostavljeni kancelar,

prima estitke od predsednika Paula fon
Hinderburga, Berlin, 30. januar 1933.

Januara 1935. formiran je profaistiki i jasno antisemitski

pokret ZBOR pod vostvom
Dimitrija Ljotia i idejnim uticajem Nikolaja Velimirovia

Fhrer vodi borbu koja slui na

korist celom oveanstvu. Bog
je poslao nemakom narodu
jednog dalekovidnog Fhrera.
Mi verujemo njegovoj iskrenoj
rei.

Sva moderna gesla evropska sastavili su idi, koji su Hrista razapeli: i demokratiju, i trajkove, i
socijalizam, i ateizam, i toleranciju svih vera, i pacifizam, i sveoptu revoluciju, i kapitalizam, i komunizam. Sve su to izumi idova,
odnosno njihova oca avola.

Patrijarh Varnava o Hitleru i borbi protiv internacionalnih Jevreja, Glasnik Srpske pravoslavne
Patrijarije 1937.

N. Velimirovi: Rei srpskom narodu kroz tamniki prozor

Inspirisani ovakvom retorikom, zaboravljajui znaajno uee Jevreja u

pobedi Srbije u Prvom svetskom ratu,
sve ee se objavljuju antisemitski napisi u jugoslovenskim novinama

Jugoslovenski ministar inostranih poslova Anton Koroec izjavio je u septembru

1938. godine da u Jugoslaviji jevrejsko pitanje ne
postoji, a da jevrejske izbeglice iz nacistike Nemake u
ovom trenutku nisu dobrodole u Jugoslaviju.Decembra 1938. jedini Jevrejin u
Senatu, vrhovni rabin Isak
Alkalaj bio je izbaen na zahtev premijera Milana Stojadinovia.
UOI POETKA
DRUGOG SVETSKOG RATA
JUGOSLAVIJA SE SVE VIE
PRIBLIAVA NEMAKOJ

Pavle Karaorevi
i
Hermann Goering
Jun 1939.

Pavle
Karaorevi
i Adolf Hitler
Jul 1939.

Milan Stojadinovi, Aca Stanojevi,

Anton Koroec, Mehmed Spahi

PUTUJUA IZLOBA O DOBRIM LJUDIMA

ANTISEMITSKE UREDBE, BEOGRAD,

5 OKTOBAR 1940.

ZAGREB, petak 11. oktobra 1940.

Deklaracija
Kraljevska vlada donijela je dvije Uredbe, koje se odnose na idove. Jednom se Uredbom idovskoj deci,
zato to su idovska, ograniava pravo pohaanja
srednjih i viih kola. Drugom se vlastima daje pravo,
da iz jedne privredne grane iskljue idove zato to
su idovi.
[...]
Nita na ovom svijetu ne moe u oima onih to
pravedno misle i osjeaju i koji u porijeklu ovjeka
ne vide zloin ni inferiornost, da ponizi idovsku
zajednicu.
SAVEZ JEVREJSKIH VJEROISPOVEDNIH OPINA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE
Predsjednik: Fridrih Pops, Potpredsednici: Dr. Marko
Horn, Dr. Elemir Kalmar
RABINSKI SINOD KRALJEVINE JUGOSLAVIJE
Vrhovni rabin: Dr. Isak Alkalaj, Nadrabin: Dr. Gavro
Schwarz, Nadrabin: Dr. Moric Levi
BUNT NARODA POVODOM POTPISIVANJA
TROJNOG PAKTA I VOJNI PU
Demonstracije ispred
nemakog Kulturnog
centra - Kulturbund,
Beograd, Pozorini trg,
27. Mart 1941.

Na osnovu predloga Kneza Pavla i

krunskog saveta Vlada donosi odluku
o potpisivanju Trojnog pakta.

Narod na ulicama glavnog

grada Beograda posle pua

PUTUJUA IZLOBA O DOBRIM LJUDIMA

Kao znak odmazde zbog obaranja vlade koja je

potpisala Trojni pakt, Nemaka i Italija izvrile
su napad na Jugoslaviju 6. Aprila 1941, bez
objave rata.
2.A

2.A

OKUPACIJA JUGOSLAVIJE
OCCUPATION OF YUGOSLAVIA
1941.

Maribor

M.V.

2.A
Ljubljana

7.A

Subotica
Zagreb

1.A

4.A

Osijek

Rijeka

Banja Luka

12.A

Novi Sad

2.A

Beograd

Tuzla

Zadar

PR

Ja
dr
Ad ansk
ria o
tic mo
Se re
a

IM

6.A

Zenica

OR

Kragujevac

SK

Split

AV
.O.
Mostar

1.A

Nemaka armija br.

German Army No.

2.A

Italijanska armija br.

Italian Army No.

M.V.

Maarska vojska
Hungarian forces

Vinkovci

Ni

12.A

Podgorica
Prizren

9.A
11.A

Skoplje

3.V.O.

Nemci i Italijani su napad na Jugoslaviju zapoeli bombardovanjem Beograda i Splita 6. Aprila

1941.

Beograd u ruevinama

Zagreb

Ni

Pritina

Jugoslovenske armijske/vojne oblasti

Yugoslav Army/Military Districts

Maribor
5.A

Sarajevo

3.A

1.A

U zavisnosti od otpora i raspoloenja graanstva zavisio je

i stepen dejstava sila osovine. U pojedinim mestima nemaka vojska doekana je kao oslobodilaka.

Oteena zgrada
Narodne banke u Splitu

U optem rasulu koje je zahvatilo jugoslovensku vojsku irom Srbije, nemaki vojnici razoruavali su kraljevske jedinice. U zarobljenitvo je odvedeno preko 200.000 vojnika i oficira.
Dok se vojska predavala irom Jugoslavije, Kralj i Vlada
su se nalazili u Nikiu, Crna Gora, gde je 13. aprila odrana poslednja sednica Vlade pred beanje iz zemlje.

Predaja naoruanja i opreme,

Kosovska Mitrovica, april 1941.

OKUPIRALA
I ANEKTIRALA
MAARSKA

Maribor

MAARSKA

OKUPIRALA
I ANEKTIRALA
NEMAKA
ITALIJA

Subotica

Ljubljana

OKUPIRALA
I ANEKTIRALA
ITALIJA

OKUPIRALA
I ANEKTIRALA
MAARSKA

Zagreb
Osijek

Novi Sad

Banja Luka

RUMUNIJA
BANAT
(POSEBAN STATUS
U OKVIRU
SRBIJE)
Beograd

NEZAVISNA DRAVA
HRVATSKA
(NEMAKA I ITALIJANSKA
OKUPACIJA)

Tuzla

Kragujevac

Zenica

SRBIJA
(NEMAKA OKUPACIJA)

Sarajevo
OKUPIRALA
I ANKTIRALA
ITALIJA

Split

OKUPIRALA
I ANEKTIRALA
BUGARSKA

Ni

Mostar

sk

an

CRNA GORA
(ITALIJANSKA
OKUPACIJA)

OKUPIRALA
I ANKTIRALA
ITALIJA

BUGARSKA
Pritina

or

Kralj Jugoslavije, Petar II Karaorevi u najteoj situaciji za

narod je napustio svoju zemlju.

Ostatak Jugoslavije podelile su izmeu sebe Nemaka, Italija, Maarska i

Bugarska.

AUSTRIJA
(ANEKTIRALA NEMAKA)

dr
Ja

Nacistika Nemaka 1941.

godine, nakon osnivanja
Nezavisne Drave Hrvatske, postavila je za vladajuu stranku Ustaa - Hrvatski oslobodilaki pokret,
profaistiki pokret vezan
za italijanski faizam i Vatikan, koji je Ante Paveli
osnovao 1929.

Vozila verovatno ostavljena

prilikom bekstva do Nikia. Selo
Rogatica, Bosna

OKUPIRALA
I ANKTIRALA
ITALIJA

Podgorica

OKUPIRALA ITALIJA I
PRIKLJUILA ALBANIJI
Prizren
Skoplje

OKUPIRALA ITALIJA I
PRIKLJUILA ALBANIJI

ITALIJA

OKUPIRALA
I ANEKTIRALA
BUGARSKA
ALBANIJA
(ITALIJANSKI
PROTEKTORAT)
GRKA (OKUPIRANA
OD STRANE NEMAKE,
ITALIJE I BUGARSKE)

PUTUJUA IZLOBA O DOBRIM LJUDIMA

Uputstvo za lica jevrejskog porekla.

Gde su duni da se jave.

PANJA - zabranjen ulaz za Jevreje kupalite Bavice Split

Okruna policijska uprava obavetava, da sva lica jevrejskog porekla, dola u Skopsku oblast iz susednih
i drugih drava posle 6. Aprila 1941. godine i nemaju
stalno prebivalite u njoj, najkasnije do 30. ovog meseca duni su da se jave Okrunoj policijskoj upravi...
Oni koji se ne budu javili bie kanjeni, saglasno vaeim
u zemlji zakonima.

NARODNE NOVINE
Slubeni list nezavisne
drave Hrvatske
ZAKONSKA ODREDBA
O podravljanju imetka idova i idovskih poduzea
U svrhu obnove narodne privrede moe Dravno
ravnateljstvo za ponovu svojom odlukom podraviti
imetak svakog idova kao i svako idovsko poduzee
uz naknadu ili bez naknade u korist NDH ili u korist
Dravnog ravnateljstva za ponovu...
PRISILNI RAD,
POTOM INTERNIRANJE U
LOGORE IROM
JUGOSLAVIJE
Senta, Beograd, Zemun

UREDBA O PRIPADANJU
IMOVINE JEVREJA SRBIJI
Imovina onih Jevreja, koji
su 15 aprila 1941 bili dravljani Kraljevine Jugoslavije ili bili bez dravljanstva, ako se nalaze na srpskom podruju, pripada Srbiji bez ikakve naknade...
26. avgust 1942. Beograd, Pretsednik Ministarskog
saveta, Milan . Nedi s. r.

PUTUJUA IZLOBA O DOBRIM LJUDIMA

Crveni krst, Ni

Stara Gradika

SPASAVANJE JEVREJA
Suoeni sa sistematskim ubijanjem Jevreji trae spas u italijanskoj okupacionoj zoni, pristupaju partizanima, bee u
Budimpetu, sakrivaju se na teritorijama pod okupacijom...
Geron Kapon, stigao je do
Splita sa lanom kolskom legitimacijom koju je dobio od
direktora Prve beogradske
gimnazije, Spasenija Price.

Judenlager Semlin (Zemun)

U SPASAVANJU OD DEPORTACIJA U LOGORE

POMAU IM DOBRI LJUDI IROM JUGOSLAVIJE, BUDUI NOSIOCI VISOKOG IZRAELSKOG ODLIKOVANJA - PRAVEDNICI MEU
NARODIMA.

lanovi Haomer Hacaira, jevrejske socijalistike

omladine, kolektivno su prilazili partizanskom pokretu;
Sarajevo, Zemun...
Dr. Roza Papo(u sredini), prva
ena general Jugoslovenske
narodnooslobodilake vojske,
Gua 1944.
lan Haomer Hacaira,
prvoborac Danilo Fogel,
1944.

Spasenije Prica

Posle
kapitulacije
Italije 1943. Jevreji
iz logora na Rabu
sami su razoruali
italijansku logorsku
strau. Od logoraa
je formiran partizanski Rapski bataljon.

Jasenovac

VEINA JEVREJA NIJE IZBEGLA STRADANJE

Obostrano zadovoljstvo: Jevreji

ispred logora sa Italijanima dojueranjim tamniarima

Novosadska racija, januar 1942.

Deportacija Jevreja Makedonije

u Treblinku: Skopje Monopol
mart 1943.

Plan Subotice iz 1943. (detalj, Istorijski arhiv Subotice,

Kartografska zbirka br. 3-2-1-40) Oznaene ulice koje su ulazile
u podruje geta.

PUTUJUA IZLOBA O DOBRIM LJUDIMA

Kada je postalo jasno da je Nemaka poraena, u elji da se predaju saveznicima i

izbegnu odgovornost za zloine koje su poinili tokom rata, poeli su kolaboracionisti
krajem 1944. godine beg ka Operativnoj
zoni Jadran. Saveznici su mnoge zatitili,
ali veinu su isporuili novim vlastima.
Lav Rupnik i Ervin Rsener (osueni na
smrt 1946.) i Gregorij Roman

Blajburg: ustae, etnici, domobrani,

belogardejci - pravda bez suenja

ONI SU IZBEGLI DA ODGOVARAJU

Anglo-amerike okupacione
vlasti ne predaju Jugoslaviji najveeg ratnog zloinca Pavelia pod izgovorom
da ne mogu da ga nau.
-Vi biste, mister Paveli, ipak
mogli da se manje viate kad
znate da imam najstroije nareenje da vas ne naem.
(Karikatura Pjera, 9.3.1947.)

PACOVSKI KANALI I
VATIKAN

Ljotievci i etnici,
Slovenija 1945.
Ljotievci pozdravljaju Episkopa Nikolaja Velimirovia
i Momila ujia
na njihovom putu
za Goricu, gde je 24. 4. 1945. sahranjen Dimitrije Ljoti posle stradanja u saobraajnoj nesrei blizu Ajdovine dan ranije. Posmrtno slovo
ispred odra odrao je Episkop Nikolaj

Zavod Svetog Jeronima iz Rima,

pod jurisdikcijom Vatikana,
izdavao je posle rata lana
dokumenta ustaama i tako im
omoguio da izbegnu suenja za
ratne zloine.

Organizator izdavanja lanih

dokumenata Krunoslav
Draganovi

OSLOBOENJE JUGOSLAVIJE
U Narodnooslobodilakom ratu uestvovalo je ukupno 4572 Jevreja (poginulo 1318). To je procentualno vie
od bilo koje etnike ili verske grupe u
Jugoslaviji. Deset Jevreja proglaeno
je za narodne heroje a njih 150 dobilo
je Partizansku spomenicu 1941.
Slavko Goldstein (prvi s leva)

Maral Tito i Moa Pijade

PUTUJUA IZLOBA O DOBRIM LJUDIMA

SRBIJA

Saul BenAvram i njegov sin Hajm, nakon okupacije Beograda aprila 1941. godine, svakodnevno
su odvoeni na prinudni rad. Jednog dana nisu
se vratili kui; stradali su u logoru na Banjici.
Decembra 1941. Saulova supruga Ester dobila
je poziv da se sa decom Rozom i Josefom javi
Specijalnoj policiji za Jevreje. Kada su kretali
put logora Judenlager Semilin - Staro sajmite,
doao je da ih isprati njihov prijatelj Pal amboki. Ubedio je Ester da ostavi Rozu i Josefa kod
njega. Ubrzo je bio potkazan Gestapou i morali
su hitno da bee iz Beograda.
Rozu, koja je imala 12 godina, odveo je kod bratove kerke Marike anadi u Novi Kneevac.
Porodica anadi brinula se o Rozi do kraja rata.
Pal je sa desetogodinjim Josefom otiao u Kanjiu. Tamo ga je prijavio kao svog sina. U znak
zahvalnosti prema svom spasiocu, Josef je posle
rata zadrao prezime amboki.
Pal amboki i Marija-Marika anadi
proglaeni su 1995. godine za
Pravednike meu narodima

Isak i Rena Papo i njihove dve kerke Lea i Rahela iveli su u Rakoj.
im su nemake trupe 1941. ule u Sandak poelo je njihovo skrivanje po okolnim mestima. Porodica Simeona i Miroslave Proti nije
se uplaila pretnji da e svi koji skrivaju Jevreje biti ubijeni. Vie od
est meseci krili su porodicu Papo u zaseoku Protia, ispod samog
vrha planine eljin. Kada je otkriveno gde se kriju, porodica Papo je
novo utoite nala kod Mijajla i Milice Bogievi u selu Drene, gde
su i doekali kraj rata.

Miroslava i Simeon Proti,

Milica i Mijajlo Bogievi
proglaeni su 2009. godine za
Pravednike meu narodima

PUTUJUA IZLOBA O DOBRIM LJUDIMA

SRBIJA

Izbegavi 27. jula 1942. godine hapenje i teranje zemunskih Jevreja u

logore u Jasenovac i Staru Gradiku, trojica Jevreja, braa Benko i Josip Beherano i Danilo Fogel, utoite su pronali u kui Martine Levec.
Nisu mogli da veruju da su smeteni na tavan u vili sa dva stana
u kojima su stanovala etiri nacistika visoka oficira, od kojih je
jedan bio komandant zemunskog
aerodroma.
Martinin brat je bio oteran na prinudni rad u Nemaku, a ona je morala da slui nemake oficire. Ipak,
to joj nije smetalo da uva i sauva
trojicu Jevreja.

Ambasador Izraela u Beogradu Joram ani

uruuje medalju Martini Levec

Benko je prvi napustio sklonite i

sklonio se u Beograd sa lanim dokumentima.
Danilo i Josip su posle tri meseca
boravka kod Martine uspeli da se
prebace do najblieg partizanskog
odreda.
Pri kraju rata je Martinina ilegalna
delatnost otkrivena i ona je hitno
prebaena u partizanske jedinice.

Martina Levec, udata

Markovi
proglaena je 2000. godine za
Pravednicu meu
narodima

U Sinelievoj ulici broj 26a u Zemunu stanovao je AntunBraca Benevi sa majkom i bakom. Kod njih je za vreme
kolovanja stanovala Mira Cvijovi, Antunova sestra od tetke.
Poetkom jula 1942. godine aktivistkinja pokreta otpora
Evica Frlog, koja je ubaena u ustaku policiju, obavestila
je Miru Cvijovi da se sprema veliko hapenje Jevreja i teranje u logore Jasenovac i Staru Gradiku. Evica je uspela
da ukrade propusnice sa nemakim peatom. Mira Cvijovi,
predratni lan SKOJ-a odmah je pozvala aktiviste i podelila
propusnice, koje je trebalo da odnesu odreenim Jevrejima.
Braca je dobio jednu propusnicu. Ponudio je propusnicu porodici Belah. Porodica je odluila da spase mukog potomka Pavla. Otac, majka i dve sestre odvedene su logor,
odakle se niko nije vratio.
Antun je odveo Pavla u Nikolajevsku ulicu broj 5, u kuu Ugljei Mirjane, odakle se odlazilo u partizane. Kod
Mirjane je Braca popunio propusnicu za Pavla na ime Hilko Hili i preko peata falsifikovao potpis efa policije.
Posle nekoliko dana boravka u Mirjaninoj kui Pavle je prebaen u partizane.
Antun Benevi i Mira Cvijovi
proglaeni su 1994. godine za
Pravednike meu narodima

PUTUJUA IZLOBA O DOBRIM LJUDIMA

SRBIJA

Eugen i Elza Hohberg sa kerkom Mirjam i roakom

Adelom, pokuali su uz pomo falsifikovanih dokumenata na ime Hadi, da preko Kosova i Albanije stignu
do Italije. Stigli su u Prizren, ali dalje nisu mogli.
Iznajmili su deo kue porodice Jovanovi. U skromnoj
kui iveli su otac, majka i estoro dece. Petar Jovanovi, najstariji sin, brinuo se o izbeglicama. Ubrzo
je Eugen potroio pare koje je doneo sa sobom, ali
Jovanovii ih nisu izbacili na ulicu. Postali su deo porodice Jovanovi.

Petar Jovanovi
proglaen je 1993. godine
za Pravednika meu
narodima

Poetkom 1944. godine, neko je potkazao Jovanovie da uvaju jevrejsku porodicu i nemaki vojnici su
uhapsili Eugena, Elzu i Adelu. Mala Mirjam je sigurnost nala u naruju Petra. Petar je sutradan uhapen. Nemaki vojnici su sumnjali da je u kui ostalo
jevrejsko dete. Petar je i pored tekih batina tvrdio
da je Mirjam Srpkinja. Presudile su njene plave oi.
Jevrejka mora da ima crne oi, zakljuili su nemaki
vojnici i pustili Petra da se vrati kui.

Marija anc ivela je pre rata u Novom Sadu. Bila je

udata za Ljubomira Tomia. Roen kao Jevrejin, zbog
problema prilikom sklapanja poslova, promenio je prezime Kon u Tomi. Ljubomir je imao mnogobrojnu familiju i prijatelje koji su iveli u Beogradu. Marija je
reila da im pomogne. Nemica po poreklu, uspela je da
nagovori jednog nemakog vojnog ofera da joj pomogne da prebaci grupu Jevreja iz Beograda u Novi Sad.
Prvi put je bilo najtee. Nemaki voza je nastavio da
prevozi Jevreje iz Beograda a Marija i Ljubomir su ih
slali dalje u Budimpetu.
Zbog svoje delatnosti krajem 1944. zavrila je u logoru
Ravensbrik. Ljubomir se sa partizanima izborio za slobodu, a Marija se iz zarobljenitva vratila u Novi Sad.

Marija Tomi
proglaena je 2009. godine za
Pravednicu meu narodima

PUTUJUA IZLOBA O DOBRIM LJUDIMA

SRBIJA

Lazarista Andrej Tumpej, stigao je

iz Slovenije u Beograd 1929. godine.
Proglaen je za prvog upnika novoizgraenog hrama posveenom Svetom
irilu i Svetom Metodiju.
Slovenka Antonija Ograjenek udala se
krajem dvadesetih godina prolog veka
za Avrama Kalefa. Antonija je prela u
jevrejsku veru. Ubrzo su se rodile dve
kerke, Matilda i Rahela.
Kada je postalo jasno da e svi Jevreji biti deportovani u logore, Antonija
je potraila pomo upnika Tumpeja. Sauvala je svoju staru krtenicu iz
koje se videlo da je Slovenka, ali deija dokumenta nije smela nikom da
pokae. Andrej Tumpej je znao da su devojice po ocu Jevrejke; bio je
ovek velikog srca i izdao im je lane krtenice. U kraju se jednog dana
proulo da je uhapen. Tada se otkrilo da je upnik pomagao i drugim
Jevrejima.
Posle vie meseci provedenih u gestapovskom zatvoru Andrej Tumpej je
osloboen.
Andrej Tumpej
proglaen je 2001. godine za Pravednika meu narodima

Jelenko Stamenkovi, pisar iz sela Sesalac kod

Soko Banje, pronaao je posle sloma Jugoslovenske vojske aprila 1941. godine, rezervnog porunika Majera Kalderona kako luta umom. Kalderon
je pobegao iz kolone vojnih zarobljenika koja je
upuena u logore u Nemakoj. Jelenko ga je odveo svojoj kui u kojoj su iveli njegovi roditelji,
supruga Ljubica i njihovo dvoje dece, Vukosava
i Vidosava. Majer je i sam imao suprugu i dvoje
dece. Vuen brigom za porodicu, vratio se avgusta
1941. godine u Beograd. Morao je da se prijavi
na prinudan rad i odmah je odveden u logor Topovske upe, odakle je ubrzo odveden na streljanje. Jelenko Stamenkovi je saznao za zlu sudbinu
novog prijatelja i odveo njegovu suprugu Ester i
decu Mirjam i Josifa u Sesalac, gde su ih uvali
do kraja rata.
Ljubica i Jelenko Stamenkovi
proglaeni su 2005. godine za Pravednike
meu narodima

PUTUJUA IZLOBA O DOBRIM LJUDIMA

SRBIJA

Ladislav i Julija Daj zavrili su 1937. godine studije medicine.

Dobili su 1939. godine nametenje u gradiu Aleksandrovac, u
upskom okrugu. U junu 1941. okupaciona vlast im daje otkaze i bivaju izbaeni iz kue. Na planini eljin, u istom kraju,
nalazila se grupa oficira kraljevske vojske. Ubedili su Ladislava
da bi najbolje bilo da im se pridrui, jer mu je stalno ugroen
ivot, a njima je bio potreban lekar. O supruzi Juliji od tada brigu
preuzima Borivoje Bondi. Selio ju je na mnogo mesta. Zimu
je provela u zaseoku Boturia kod Predraga Zdravkovia. U kui
Slobodana i Milenije Kneevia, koji su iveli u Latkovcu, Julija je
1943. godine rodila sina Ilana. Sve vreme rata metani okolnih
sela su uestvovali u sakrivanju i spasavanju porodice Daj - na
kraju su u tome i uspeli.

Grozdana i Borivoje Bondi, Milenija i Slobodan Kneevi, Stana i Predrag Zdravkovi

proglaeni su 1980. godine za Pravednike meu narodima

Kosovska Mitrovica bila je pod okupacijom Wermahta. Jevrejka Bukica, rodila je kerku,
kojoj su tepali Stela. Beei ispred progona, otac Blagoje i Bukica otili su u partizane,
a Stelu ostavili kod bake Ester. Ubrzo su okupatori zatvorili sve Jevreje, spremajui
transport za logor smrti na Sajmitu u Beogradu. Hajrija je pomagala baki Ester u kui.
Kada je ula da su zatvoreni, otila je sa svojom decom u logor i pored svih straara
preuzela od bake Stelu. Kada je rat zavren u jednoj svai, komija je prijavio policiji da
je kod Hajrije jevrejsko dete. Hajrija nije mogla da se pomiri da je izgubila dete, koje je
prihvatila kao svoje. Stigla je u Beograd, gde je Stela smetena u dom za ratnu siroad.
Hajrija nije znala da je Bukica preivela rat. Igrom sluaja bila je rasporeena na rad
ba u taj dom. Tako su se majka i kerka ponovo nale zajedno.
Hajrija Imeri Mihalji
proglaena je 1991. godine za
Pravednicu meu narodima

Stela Ester

PUTUJUA IZLOBA O DOBRIM LJUDIMA

HRVATSKA

Kada je 1943. kapitulirala Italija, pre nego to su Nemci okupirali

teritorije poraene Italije, za kratko vreme vlast su preuzeli partizani.
To vreme je iskorieno da se prebace idovi sa ostrva na kojima su
se nalazili italijanski logori na kopno. Mladi ljudi su obukli partizanske uniforme, a decu i starije trebalo je to pre zbrinuti po selima
oko Otoca i Topuskog. Jedan od onih koji su se najvie angaovali
bio je Ivica Vraneti. On je prvo Ernu Montilju sa bebom, njenom
sestrom i starom majkom smestio u svoju kuu. Ivica je neumorno
pomagao izbeglim idovima, esto ih je spasavao u poslednji as
pred naletom nemake vojske. Pored toga, Ivica se zaljubio u Ernu,
iji je mu stradao u Jasenovcu. Kada se Erna odluila da se uda za
Ivicu, pobunila se njena majka i Erna se posle rata udala za idova iz
Sarajeva. Nakon odlaska u Izrael, rodila je jo dvoje dece, a kad su
deca odrasla, rastala se od mua i posle 20 godina udala se za Ivicu.
Ivica Vraneti
proglaen je 1970. godine za
Pravednika meu narodima

Kada je poeo Drugi svetski rat, Ing. Jaka Kalogjera,

potomak stare plemike porodice, naao se na udaru
antisemitskih zakona, iako nije bio ni idov. Naime, poseivao je jednu roaku, koja je stanovala kod idovke
Nade Eisler u Garenici. Nada je pripadala pokretu otpora
i uskoro je cela grupa otkrivena i uhvaena. Svi koji su bili
u vezi sa Nadom Eisler zatvoreni su, a meu njima i Jaka. Jaka je poslat u Jasenovac, a Nada i njena drugarica
iz grupe su streljani. Jakin brat Marko, priznati meunarodni odvjetnik, uspeo je da Jaku spase sigurne smrti.
Po izlasku iz Jasenovca Jaka se vratio u Zagreb. U Zagrebu je ivela njegova prijateljica, idovka, Lili Moravetz,
udata za idova Handlera. Krug oko idova se sve vie
zatvarao, Lili se rastala od mua i sa propusnicom, koju je
nabavio Jaka, otputovala u Split. U Splitu je brigu o Lili
preuzela Jakina sestra Ivica. Tu se Lili udala za Hrvata i
tako doekala kraj rata.
Jaka Kalogjera
proglaen je 2001. godine za
Pravednika meu narodima

PUTUJUA IZLOBA O DOBRIM LJUDIMA

HRVATSKA

Pre poetka Drugog svjetskog rata Rudi Roter radio je kao novinar u
Sarajevu. Imao je veliki broj prijatelja i meu idovima. Kada su Nemci
1941. stigli u Sarajevo, shvatio je ta e se uskoro dogoditi sa idovima
i nagovorio je prijatelja Abo Koena da se sa porodicom skloni u Potomje,
na poluotoku Peljecu. Abo je prihvatio predlog i uskoro su se svi zajedno nali u Potomju, Roterovom rodnom mjestu. Roter, veoma cenjen u
mestu, odrao je sastanak sa metanima i traio od njih da sauvaju od
neprijatelja porodicu Koen, to su oni rado uinili. Meutim, situacija se
pogorala i uskoro vie nisu mogli da se kriju u Potomju, pa su se sklonili
u Trpanj, a odatle je porodica Koen prela na slobodnu teritoriju i prikljuila se partizanima. Abo je radio u ZAVNOH-u u odjelu za informacije,
poginuo je 1944. Supruga Lota i kerka Mira preivjele su rat.

Rudi Roter
proglaen je 2004. godine za
Pravednika meu narodima

edomir Bauer

Branko Bauer

Rudi Roter (levo)

Kada je 1941. u Zagrebu poeo progon idova, Ljerka Freiberger nosila je prezime svog prvog mua Mikac. I pored toga, na insistiranje
svog oca, Ljerka je promjenila vjeru, nadajui se
da su time svi problemi rjeeni. Ali, nije bilo tako,
ustae nisu priznavale dokumenta izdata poslije 20.
travnja 1941. godine. Ljerka je radila u poduzeu
Unitas, gde se sprijateljila sa koleginicom Idom
Obradovi, kod koje je ubrzo morala da potrai
smetaj. Da ne bi dodatno ugrozila porodicu Obradovi, ije prezime je upuivalo na srpsko porijeklo,
preselila se u kuu edomira Bauera. U kui su ivele jo dvije idovske porodice, koje su jednog dana
odvedene u nepoznatom pravcu. Ljerka je priznala Ljerka Freiberger
edomiru i njegovom sinu Branku, koji je bio povezan sa pokretom otpora, da je idovka. Oni su to
ve znali i rekli joj da se ne brine, ali je Ljerka posle jednog incidenta
sa ustaama ponovo potraila utoite kod Ide i njene sestre Olge i
tu je ostala do kraja rata
edomir i Branko Bauer
proglaeni su 1992. godine za Pravednike meu narodima

PUTUJUA IZLOBA O DOBRIM LJUDIMA

HRVATSKA

Boris i arko

Ovenan slavom osvajanjem treeg mesta na Svetskom prvenstvu u stolnom tenisu odranom 1939.
u Kairu, arko Dolinar, iako veoma mlad, po povratku u Zagreb se posvetio trenerskom poslu. Uio je
i trenirao mlade u stolnoteniskim klubovima, koji su
zahvaljujui njemu, postali veoma popularni. Tako je
stigao i do idovskog kluba Makabi, gde je stekao
puno prijatelja. Dolaskom Nemaca, sve se preko
noi preokrenulo, poeo je progon idova. arko je
bio toliko popularan da je lako stigao do redarstva
gde je dobijao propusnice za svoje prijatelje. Uskoro
se proulo da on moe da pomogne, ali i pored velikog broja propusnica iz redarstva nije mogao da ih
obezbedi dovoljno. Tada je sa bratom Borisom, u podrumu njihove kue u Primorskoj 4, poeo da falsifikuje dokumenta, kojima je snabdevao progonjene
idove. Mnogi su spaseni zahvaljujui brai Dolinar.

arko Dolinar,
(novija fotografija)

arko i Boris Dolinar

proglaeni su 1993. godine za
Pravednike meu narodima

Kada su otvorili paket, koji je jedan ovek doneo u idovsku opinu Zagreb, spustio na sto, okrenuo se i otiao, prisutni su ostali bez daha:
u paketu se nalazila beba. Na cedulji su bili zapisani lini podaci: Dina
Blucher roena 1940. godine, obavestiti Blanku Furst ili familiju Gerber.
Blanka Furst je preuzela bebu, koju su ustae zajedno sa njenom majkom i bakom odvele u logor Loborgrad, koje su odatle sproveli u Auvic.
Dinin otac, Dragutin, oteran je u Jasenovac, odakle se nije vratio. Ostala
je tajna kako je dete dospelo u Zagreb, ali bez obzira na to Blanka Furst
nije mogla dugo da zadri dete, jer je i sama bila pod prismotrom ustaa.
Preporuili su joj enu, koja je za pare uvala decu. Blanka je otila u partizane i zamolila svoju prijateljicu Ginu Beriti da obie malu Dinu. Gina
je nala potpuno zaputeno dete, sva je bila u krastama, a odeu je ena,
koja ju je uvala, prodala. Gina je zamoli da joj dozvole da malo proeta
Dinu, a kada je izala iz njihove kue, vie se nije vratila. Gina i njen mu
Tihomil sauvali su malu Dinu do kraja rata. Nakon rata, kada se Blanka
Furst vratila u Zagreb, usvojila je Dinu.

Gina i Tihomil Beriti

proglaeni su 1994. godine za
Pravednike meu narodima

Dina i Gina

PUTUJUA IZLOBA O DOBRIM LJUDIMA

HRVATSKA

Administrativne poslove u odvjetnikoj kancelariji Rikarda Steinera u Koprivnici, obavljala je Anka Crndi.
Rikard je bio oenjen Silvijom, sa kojom je imao dva
sina, Smiljana i Marijana. U blizini Koprivnice otvoren
je prvi veliki ustaki koncentracioni logor u kome je
poetkom srpnja 1941. godine zatoena idovska porodica Steiner. Rikard je prebaen u Jasenovac, gde
je ubijen. Silvija je sa decom prebaena u Loborgrad.
U logoru je izbio tifus i obolele su slali u bolnicu u
Zagreb. Deake su uspeli izvesti iz bolnice i sakriti kod
jedne zagrebake obitelji.

Anka Crndi

Anka je smislila plan kako da spase Silviju. Poto je

za prevoz tifusara, na putu za bolnicu, bila obavezna
Silvia Steiner
pratnja Anka je rekla Silviji da se prijavi. Kada je kamion prolazio pored reke, voza koga je Anka potplatila,
usporio je, Silvija je skoila u reku, gde je na drugoj obali ekala Anka. Uskoro je
Silvija sa decom stigla na Suak, a odatle u Trst, gde su doekali kraj rata.
Anka Crndi
proglaena je 2005. godine za
Pravednicu meu narodima

Agata Gjerek, koju su svi zvali Jaga, bistra seljanica iz Banskog Kovaevca, nedaleko od Karlovca, jo 1932. godine poela je da radi u kui poznatog karlovakog
intelektualca Ive Goldsteina. Ivo i Lea Goldstein imali su dva sina, Slavka i Danka.
Jo pre rata, Jaga je slutila ta e se desiti sa idovima i predloila je Ivi da se sa
porodicom skloni u njeno selo, kod njenog brata, dok se ne vidi ta e biti. Dok
su se Goldsteinovi, zajedno sa Jagom, predomiljali kada bi trebalo da se sklone u
selo, na vrata su zakucale ustae i odvele Ivu Goldsteina u zatvor. Posle izvesnog
vremena odveden je na Velebit, u logor Jadovno, gde mu se gubi svaki trag.
Nije prolo puno vremena i ustae su ponovo dole u kuu Goldsteinovih, traili su
Leu i Jagu. Njih dve su odvedene u zatvor, a deca su ostala sama kod kue. Prijatelji i rodbina su priskoili u pomo i zbrinuli decu. Iz zatvora je prvo osloboena
Jaga i vraena u selo. Ubrzo je i Slavko bio tamo. Danko se za to vreme nalazio
kod dede u Tuzli. Kada je Lea putena iz zatvora, otputovala je za Kraljevicu, koja
je bila pod italijanskom okupacijom. Uskoro je uspela da dovede sinove k sebi i sa
njima zajedno otila u partizane, gde su doekali kraj rata.
Agata Jaga Gjerek
proglaena je 2000. godine za
Pravednicu meu narodima

PUTUJUA IZLOBA O DOBRIM LJUDIMA

BOSNA I HERCEGOVINA

Midhat Begi, rodom iz Koraja kod Brkog, za vreme doktorskih studija

u Parizu zaljubio se u Parianku Moriset Silero. Venali su se i 1939.
godine se vratili u Sarajevo. Imali su dvoje dece; Midhata i Selmu. Stanovali su pored porodice Jude Leona Papa, koja je takoe imala dvoje
dece, Zlatu i Buenu Kau. Midhat je na poetku rata 1941. regrutovan
u hrvatsku vojsku. Istovremeno se povezao sa pokretom otpora. Juda
Leon Papo poetkom 1942. godine odveden je u Jasenovac i nikada se
nije vratio. Georgina Papo i Moriset Begi su se za to vreme meusobno
pomagale. Georgina je stariju erku Buenu smestila u Kloster kod asnih
sestara. Da bi Georgina mogla da radi Moriset je povremeno uvala
njenu bebu. Georgina se iznenada razbolela. Jevrejima je u to vreme
ve bilo zabranjeno da se lee u dravnim bolnicama. Na intervenciju
Midhata ipak je primljena na leenje. U tekom stanju, svesna da e
umreti, Georgina je na samrti molila Moriset da se brine o Zlati. Porodica
Begi prihvatila je Zlatu kao roeno dete. Posle rata zvanino su usvojili
Zlatu i preselili se u Francusku.

Moriset i Midhat Begi

proglaeni su 1991. godine za
Pravednike meu narodima

Uoi Drugog svetskog rata Aron Hajon sa suprugom Sofijom i etvoro

dece preselio se iz Zvornika u Beograd. U Beogradu je vodio kafanu
Slona braa. Prvi na udaru nemakih okupacionih vlasti bili su Jevreji.
Aronovi sinovi Emil i Isidor pogubljeni su u odmazdi januara 1942. kod
apca. Shvativi da e uskoro i oni biti odvedeni pokuavao je na sve
mogue naine da se skloni iz Beograda. Jedini nain bio je da dobije
bosanske izbeglike legitimacije. Morao je da nae nekog Bosanca koji
bi potvrdio njegov lani identitet. Aronova erka Matilda setila se kolske
prijateljice iz Zvornika, koja se takoe sa porodicom pre rata preselila u Beograd. Otac prijateljice, Bogoljub Stevanovi, bio je spreman
da svedoi u policijskoj upravi da su oni izbeglice iz Bosne. Zajedno
sa prijateljem Ljubom Blagojeviem, takoe iz Zvornika, svedoili su u
kancelariji za izbeglice da poznaju Acu Markovia. Aron, supruga Sofija
i erke Juliana i Matilda, dobili su potrebne papire na prezime Markovi
i preselili su se u Ni, gde su i doekali kraj rata.
Ljubo Blagojevi i Bogoljub Stevanovi
proglaeni su 1998. godine za
Pravednike meu narodima

Lj. Blagojevi

B. Stevanovi

PUTUJUA IZLOBA O DOBRIM LJUDIMA

BOSNA I HERCEGOVINA

Izet Hardaga

Bahrija Hardaga

Zeineba i Mustafa, Bahrija i Izet Hardaga bili su starosedeci

Sarajeva. U njihovom dvoritu izgradio je Jozef Kabiljo fabriku cevi, koja je uskoro bila najvea u Jugoslaviji. Prijateljstvo
stvarano godinama stavljeno je na najteu probu nakon bombardovanja Sarajeva aprila 1941. Zeineba je odmah potraila
porodicu Kabiljo da vidi ta se sa njima desilo. Kua Kabiljovih
bila je sruena. Odvela je celu porodicu, Jozefa, Rivku i decu
Benjamina i Tovu svojoj kui. Njihova kua se nalazila preko
puta jedne od ispostava Gestapoa. Jozef, svestan kolikoj opasnosti je izloena porodica Hardaga, uspeva da Rivku i decu
poalje u Mostar. Jozef je uhvaen i odveden u radni logor
u Sarajevu. Uspeva da pobegne i ponovo je utoite naao
kod porodice Hardaga. Uz njihovu pomo, posle dva meseca, pridruio se porodici na italijanskoj okupacionoj zoni. Posle
Drugog svetskog rata porodica Kabiljo se iselila u Izrael. Nesretne 1994. godine, kada je Bosnom besneo graanski rat,
na poziv vlade Izraela, otila je porodica Hardaga u novi ivot.
Porodica Kabiljo bila im je vaan oslonac u Izraelu. Zeineba je
posle godinu dana umrla. Njena erka Aida Peanac prela je
u jevrejsku veru. Aida, danas Sara Peanac, radi kao jedan od
direktora u muzeju Jad Vaem.

Zeineba Hardaga i
Rivka Kabiljo,
Sarajevo 1941.

Mustafa, Zeineba, Izet i Bahrija Hardaga

proglaeni su 1984. godine za
Pravednike meu narodima

Zeineba Hardaga

Anto
Vid

Braa Vid i Anto Miloevi su iveli u Sarajevu, gde su imali ilimarsku radnju u centru grada. Pored njih ilimarsku radnju imao je i Leon Altarac. Bili
su dobri prijatelji. Uredbom novih okupacionih vlasti sve jevrejske radnje
bile su zatvorene. Braa Miloevi ponudili su Leonu da pree kod njih da
radi. Uskoro je njihova radnja postala utoite za mnoge Jevreje. To su
doznale ustae i upozorili ih da je zabranjeno zapoljavati Jevreje. Braa
Miloevi se nisu obazirala na pretea upozorenja. U novembru 1942.
godine ustae su upale u radnju i uhapsili brau Miloevi, a zajedno sa
njima i sve Jevreje koji su se tamo skrivali. Kao meru policijske odmazde,
zbog odbijanja da u pritvoru pljuje po svojim prijateljima Jevrejima, Vida
su zajedno sa bratom i Jevrejima koje su skrivali poslali u logor Jasenovac. Posle 13 meseci provedenih u Jasenovcu u ast Nove godine, puteni
su 31. decembra 1943. godine. Naalost za Leona nije bilo spasa.
Vid i Anto Miloevi
proglaeni su 1992. godine za Pravednike meu narodima

PUTUJUA IZLOBA O DOBRIM LJUDIMA

BOSNA I HERCEGOVINA

Ulazak nemake vojske u Sarajevo, aprila 1941. godine, pratila je Einsatzstab Rosenberg,
organizacija za plenidbu kulturnog i umetnikog blaga Jevreja. Prilikom jedne posete
Zemaljskom Muzeju traili su
od dr Joze Petrovia, direktora
muzeja, da im preda uvenu
Sarajevsku Hagadu iz 14 stolea. Umesto da je preda, on im
je odgovorio da su je pre njih
odneli nemaki vojnici. Poverovali su mu. Nakon te posete
dr Petrovi je zaduio kustosa
Muzeja Dervia Korkuta da saSarajevska Hagada
krije Hagadu na sigurno mesto.
Donkica Papo, partizanka, bila
je prinuena da se vrati u Sarajevo. Traei sigurno skrovite,
obratila se prijatelju koji je radio sa njenim ocem u Zemaljskom
Muzeju. Na njegovu molbu Dervi Korkut odveo je Donkicu svojoj
kui. Supruga Serveta obukla je Donkicu u tradicionalnu muslimansku nonju i predstavila je komijama kao muslimanku. Posle
pet meseci, uz pomo Korkutovih, prebacila se kod familije u drugi
grad. Ubrzo se ponovo pridruila partizanima. Zahvaljujui Derviu Korkutu pored Donkice spasena je i Hagada, koja je ponovo
ugledala svetlost dana nakon osloboenja.

Serveta i Dervi Korkut

proglaeni su 1994. godine za
Pravednike meu narodima

Josip Eberhardt i njegova supruga Rozika radili su u fabrici svile i vune u Sarajevu.
Vlasnik fabrike bio je Jevrejin Leon Kabiljo. Aprila 1941. kada su Nemci stigli u
Srajevo, traili su od Josipa da obue njihovu uniformu, imajui u vidu da je bio
nemakog porekla. Po savetu Leona, da ne bi stradao, prihvatio je ponudu i uskoro
je bio postavljen za prevodioca u Gestapou. Poetkom septembra 1941. Josip je
odveo Leona, njegovu suprugu i dvoje dece, svojoj kui, jer je doznao da e svi biti
uhapeni. Kod njega su se skrivali dva meseca. Obezbedio im je lane isprave sa
kojima su se prebacili na italijansku okupacionu teritoriju. Prvo su boravili u Splitu,
kuda im je preko Knina Josip slao pakete i novac. Odlaze potom u Dubrovnik, pa
ih interniraju u Kupare da bi na kraju bili prebaeni u logor na Rabu. Posle kapitulacije Italije prelaze na slobodnu teritoriju pod kontrolom Titovih partizana. Vratili
su se u Sarajevo poetkom maja 1945. i saznali da je Josip zatvoren i da eka suenje. Leon je odmah otiao da svedoi u njegovu korist. Zahvaljujui i svedoenju
mnogih Srba sa Romanije Josip je osloboen i puten na slobodu.
Josip i Rozika Eberhardt
proglaeni su 1995. godine za
Pravednike meu narodima

PUTUJUA IZLOBA O DOBRIM LJUDIMA

SLOVENIJA

Recha Freier, osniva Youth Aliyah u Nemakoj, organizovala je

prebacivanje grupe od 16 jevrejskih devojaka iz Nemake i Austrije u Jugoslaviju. un Uro je januara 1941. godine bio komesar
pogranine policije u Mariboru. Vodii koji su imali zadatak da prokrijumare devojke su se na pojavu pogranine policije razbeali, a
devojke su odvedene do komesara una. Shvatajui da bi ih osudio
na sigurnu smrt ako ih vrati preko granice, un je pozvao lokalnu
jevrejsku zajednicu koja je privremeno smestila devojke u oblinji
hotel. Usprotivio se jasnim uputima vlasti da se ne dozvoli ulazak
jevrejskim izbeglicama u Jugoslaviju. Uz pomo javnosti, koja je
stala na njegovu stranu, un je uspeo da ubedi Vladu u Beogradu u ispravnost svoje odluke. Posle dve nedelje poslao je grupu u
izbegliki kamp u Krko. Velika grupa izbeglica iz Krkog prebacila
se potom u italijansku zonu u Lesno Brdo, pored Ljubljane. Posle
godinu dana, grupa je otila u Italiju u Nonantola. Po kapitulaciji
Italije 1943. ponovo su morali da bee. Ovog puta uspeli su da se
prebace u vajcarsku gde su i doekali kraj rata. Uro un se po
okupaciji Jugoslavije pridruio partizanskom pokretu i doekao sa
njima osloboenje.

Uro un
proglaen je 1987. godine za
Pravednika meu narodima

Zora Piulin pred rat je radila u Skopju kao dadilja u prodici Gatenjo.
Brinula se o njihovom sinu Shaulu. Marta 1943. Bugarske okupacione
snage zatvorile su sve Jevreje u skladite duvana Monopol u Skopju.
Mali Shaul se ozbiljno razboleo i majka je dobila specijalnu dozvolu da
ga odvede u bolnicu. Zora je prihvatila da se brine o bebi. Iste noi
Zora je odvela Shaula iz bolnice. Neko vreme se skrivala u manastiru u
Skopju, ali je zbog straha da ih ne otkriju napustila manastir i skrivanje
nastavila u brdima Skopske Crne Gore. Lutajui po umi dola je do manastira Letnica, tridesetak kilometara udaljenog od Skopja. Ponudila se
da u zamenu za skrovie kuva i isti za manastirsko osoblje. U manastiru
je provela sa Shaulom dve godine. Posle osloboenja saznala je da su
roditelji, tada petogodinjeg Shaula, stradali u Treblinki. Zatraila je da
usvoji malog Shaula. Meutim dozvolu za usvojenje dobili su bliski roaci
Shaula, Ester Biti i njen mu Hananya. Sve je to teko palo malom Shaulu
koji je poznavao samo Zoru i koju je zvao Mama. Da bi olakali Shaulu
privikavanje na novu porodicu Zora je ivela sa njima. Porodica Biti se
1948. iselila za Izrael. Mali Shaul nikada nije zaboravio svoju Mamu.

Zora Piulin
proglaena je 1975. godine za
Pravednicu meu narodima

PUTUJUA IZLOBA O DOBRIM LJUDIMA

MAKEDONIJA

Aharon Behar i njegova supruga Rebeka iveli su u Skopju. Uoi Drugog

svetskog rata Aharon je bio predstavnik nemakog Siemens-a. Za partnera
u poslu primio je svog dobrog prijatelja Aleksandra Caneta Todorova.
Kada se 1939. godine rodila Beti ojaalo je prijateljstvo dve porodice. Kapitulacijom Kraljevine Jugoslavije, Makedonija i deo Srbije pripali su kao
ratni plen Bugarskoj. Bugarske okupacione vlasti u poetku nisu znaajno
proganjali Jevreje ali je Cane krajem 1942. godine procenio da je vreme
da se njegovi prijatelji sklone na sigurniju teritoriju. Uspeo je da obezbedi
Aleksandar i Blaga Todorov sa sinom
i Beti Ezuri
lana dokumenta za Aharona i Rebeku, sa kojima
su trebali da se sklone u Albaniju. Beti je ostala kod
Aleksandra i njegove supruge Blage, koju je Beti doivljavala kao drugu majku. Aharon,
sumnjajui da e sa lanim dokumentima stii do Albanije, odluio je da se vrate u
Skopje. Umesto da budu na sigurnom, u Albaniji, zatvoreni su marta 1943. u privremeni logor za Jevreje Monopol u Skopju. Uvereni da ih alju na prisilan rad u Nemaku
traili su da im se vrati kerka. Videi da je Beti jako uznemirena ipak su odluili da
ostane kod Todorovih. Aharon i Rebeka deportovani su sa ostalim zatvorenicima u logor
Treblinka, odakle se niko nije vratio.
Kada je napunila 12 godina do Beti su stigle prie o njenom poreklu. Otila je u Jevrejsku zajednicu i tamo saznala sve o sebi i roditeljima. U oevoj zaostavtini nala je
pisanu poruku: Bijenvenita - Beti Behar ostaje sa Aleksandrom Todorovom dok se mi
ne vratimo. Potpis: Aharon Behar. Beti Behar se 1952. godine iselila u Izrael.
Cane Todorov, Aharon

Aleksandar i Blaga Todorov

proglaeni su 1980. godine za
Pravednike meu narodima

Sve do marta 1943. godine Jevreji iz Makedonije bili su poteeni slanja u koncentracione logore. Meutim, Nemaka je izvrila pritisak na Bugarsku da sve
Jevreje sa okupiranih podruja Jugoslavije deportuje u koncentracioni kamp
Treblinka, u Poljskoj. Takozvana Velika racija zapoeta je 11. marta 1943. godine. Kua porodice Altiparmak bila je centru Bitole. Beei ispred potere, Solomon (Mo) Sadikarijo zakucao je na njihova vrata. Boris Altiparmak i njegova
supruga Vaska bili su lanovi pokreta otpora Makedonije. Iako su ve tada u kui
skrivali dvojicu Jevreja, svesni opasnosti kojoj se izlau, bez mnogo premiljanja
pruili su utoite i Solomonu. Posle pola sata na vratima pojavio se i njegov
mlai brat Sami. I on je ostao kod njih. Boris je za to vreme pokuavao da uspostavi prekinute veze sa saborcima iz pokreta otpora. U narednih nekoliko dana
sve ih je prebacio u partizanske jedinice.
Vaska i Boris Altiparmak
proglaeni su 1989. godine za
Pravednike meu narodima

Boris i Vaska Altiparmak

sa sinom

PUTUJUA IZLOBA O DOBRIM LJUDIMA

CRNA GORA

Kada je 1941. kapitulirala Jugoslavija Milan Rihter je sa porodicom potraio utoite kod prijatelja u Sutomoru. U kui
Zankovia nala se i njihova prijateljica, takoe iz Beograda,
Eliza Pili sa sinom. Kada su Italijani okupirali Crnu Goru napustili su Zankovievu kuu i preli u hotel u Petrovcu na
moru. Tamo su uhapeni i internirani u logor Klos u Albaniji. Na Petrovu intervenciju, porodini prijatelj, nadbiskup u
Baru, izbavio je Rihterove iz logora. Rihterovi su ponovo bili
kod Zankovia, primljeni kao lanovi porodice. Italija je kapitulirala 1943. stigli su Nemci i posle potrage za Jevrejima,
porodica Rihter je 1944. otkrivena u jednom selu odakle je
poslata u logor Bergen Belzen. Nakon osloboenja, na putu
za Beograd, Milan, iscrpljen od tifusa, preminuo je u Budimpeti. Njegova supruga Adela i troje dece vratili su se kui.

Petar Zankovi

Milan Rihter

Petar Zankovi
proglaen je 2006. godine za
Pravednika meu narodima

SRBIJA - KOSOVO I METOHIJA

Arslan Reznii
proglaen je 2006. godine za
Pravednika meu narodima

Jo pre poetka Drugog svetskog rata, kada je poeo

progon Jevreja u Evropi, u kuu Arslana Rezniqija u
Deanima prvo su se sklonile tri jevrejske porodice, a
posle kapitulacije Jugoslavije pridruio im se i dr Haim
Abravanel iz Skopja. Naime, doktor Haim je bio mobilisan kada je napadnuta Kraljevina Jugoslavija i uskoro
je cela njegova jedinica bila zarobljena, sledio im je dugaak put u Nemaku. Jevreji iz Arslanove kue obavestili su Arslana da je dr Haim zarobljen. Arslan je imao
bolesnu decu od tifusa; pogreno su leeni i troje dece
je ve umrlo kada je Arslan potraio dr Haima. Dr Haim
prvo nije hteo da pobegne od faista i skloni se kod
Arslana. Na kraju je pristao, izleio je bolesnu decu,
a spasao se od zarobljenitva. Za vreme boravka kod
Arslana dr Haim je leio metane od raznih bolesti, ali
nije hteo da uzme novac. Za uzvrat Fatima, Arslanova
ena i Arslan brinuli su o doktoru sve dok se nije vratio
u sigurnost svojoj kui u Skopje. Kroz Arslanovu kuu,
na putu za Albaniju i Italiju, prolo je puno Jevreja, za
iju bezbednost je garantovao Arslan. Ko god je izaao
iz Arslanove kue stigao je iv na odredite.

PUTUJUA IZLOBA O DOBRIM LJUDIMA

Izraelski parlament Kneset, osnovao

je 1953. godine Jad Vaem,
muzej seanja na rtve Holokausta.
Deset godina kasnije ustanovljena je
Komisija za proglaenje Pravednika
meu narodima. Ta priznanja, u vidu
medalje i povelje, svedoe o hrabrom
inu osoba, iskljuivo nejevreja, koji su
tokom Drugog svetskog rata reskirali
svoje ivote i ivote svojih blinjih,
kako bi spasavali esto njima
nepoznate osobe jevrejskog porekla.

CIP -
,
341.485(=416.11)(497.1)1941/1945
341.322.5(=416.11)(497.1)1941/1945
94(497.1)1941/1945
HOLOKAUST u Jugoslaviji / [urednik Nenad
Fogel ; prevod na engleski Olivera Polajnar].
- Beograd : Jevrejska optina Zemun, 2013
(Kragujevac : Grafostil). - 35, 35 str. :
ilustr. ; 24 cm
Tekst uporedo na srp. i engl. jeziku. - Na
nasl. str. pritampanog engl. prevoda:
Holocaust in Yugoslavia. - Str. 7: Uvod /
Nenad i Milan Fogel. - Spisak pravednika po
republikama Jugoslavije: str. 32-33. Jevreji narodni heroji Jugoslavije: str. 34.
- Renik manje poznatih rei: str. 35. Sadri i: Katalog postavke panoa Putujua
izloba o dobrim ljudima
ISBN 978-86-88297-09-7
a) - - 1941-1945 b)
- - - 1941-1945
c) - 1941-1945
COBISS.SR-ID 200913932