HEMIJSKA VEZA

TA DRI ATOME ZAJEDNO?

HEMIJSKA VEZA
Jonska veza, kovalentna veza i
koordinativna kovalentna veza
Elektronska teorija hemijske veze
Struktura molekula
Meumolekulske veze
Teorija molekulskih orbitala

TA JE HEMIJSKA VEZA?
hemijske veze su jake privlane sile koje dre
zajedno atome u hemijskom jedinjenju
za razlaganje jedinjenja na atome, odnosno
raskidanje hemijske veze potrebno je uloiti
energiju
vezivanje atoma sniava potencijalnu energiju
jedinjenja u odnosu na energiju atoma
vrsta i jaina hemijskih veza esto odreuju
svojstva jedinjenja

ENERGIJA POTREBNA ZA RAZLAGANJE

JEDINJENJA NA ATOME (kJ/mol)
AB(g) A(g) + B(g)
Jedinjenje

Energija

NaF

136

Na2O

50

H2

435

Cl2

243

O2

498

N2

946

KAKO NASTAJE HEMIJSKA

VEZA?
atomi otputaju, primaju ili dele elektrone u
cilju postizanja stabilne elektronske
konfiguracije plemenitih gasova
Prema elektronskoj teoriji hemijske veze u
formiranju hemijskih veza uestvuju
VALENTNI ELEKTRONI elektroni van
popunjenih energetskih nivoa odnosno iz
poslednjeg nepopunjenog energetskog
nivoa

LUISOVE STRUKTURNE
FORMULE
Jednostavan nain
prikazivanja valentnih
elektrona
Napisati simbol elementa
Svaki kvadrat se popunjava
sa maksimalno dva elektrona
Odrediti broj valentnih
elektrona
Poeti sa popunjavanjem
kvadrata

BROJ VALENTNIH ELEKTRONA

BROJ VALENTNIH ELEKTRONA ODGOVARA

BROJU GRUPE U PERIODNOM SISTEMU
ELEMENATA

JONSKA VEZA
Nastaje izmeu izrazitih metala (leva strana
PSE) i izrazitih nemetala (desna strana PSE)
Jonsku vezu grade elementi koji se veoma
razlikuju po svojstvima
Dolazi do prelaska jednog ili vie valentnih
elektrona sa jednog atoma na drugi
Metal uvek otputa elektron i postaje pozitivan
jon, nemetal prima elektron i postaje negativan
jon, pri emu oba elementa uspostavljaju
stabilnu konfiguraciju najblieg plemenitog gasa
Nastali joni se dre jakim elektrostatikim
privlanim silama Kulonove sile JONSKA
VEZA

KO GRADI JONSKU VEZU?

FORMIRANJE JONSKE VEZE

_

+
Na

:
Cl

Na

:Cl
:

JONSKA JEDINJENJA GRADE GUSTO ZBIJENE

KRISTALNE REETKE KOJE SE SASTOJE OD
POZITIVNIH I NEGATIVNIH JONA

SVOJSTVA JEDINJENJA SA
JONSKOM VEZOM

imaju kristalnu strukturu

visoka taka topljenja
visoka taka kljuanja
rastvaraju se u polarnim rastvaraima
(voda)
vodeni rastvori provode elektrinu struju
rastopi jonskih jedinjenja provode
elektrinu struju

KOVALENTNA VEZA
nastaje izmeu nemetala
kovalentnu vezu grade elementi slinih
svojstava, odnosno sline elektronegativnosti
svaki od elemenata daje elektron za zajedniki
elektronski par
zajedniki par pripada podjednako i jednom i
drugom elementu atomi dele zajedniki
elektronski par
uz pomo zajednikog para oba elementa
uspostavljaju stabilnu konfiguraciju najblieg
plemenitog gasa
zajedniki par predstavlja KOVALENTNU VEZU

KOVALENTNA VEZA
Pravilo okteta svaki element tei da uspostavi
stabilnu konfiguraciju plemenitog gasa, odnosno
da u poslednjem energetskom nivou ima 8
elektrona
Pravilo dubleta vai samo za vodonik, on tei
da uspostavi konfiguraciju helijuma, odnosno da
u poslednjem energetskom nivou ima 2
elektrona
Pravilo valentnosti koristi se kada se ne moe
upotrebiti pravilo okteta
odreuje se broj elektrona sa kojim element
uestvuje u graenju kovalentne veze
valentnost

ELEKTRONI U KOVALENTNOJ
VEZI
VEZUJUI ELEKTRONI valentni
elektroni koji uestvuju u formiranju
zajednikog elektronskog para
NEVEZUJUI ELEKTRONI valentni
elektroni koji nisu uestvovali u stvaranju
zajednikog elektronskog para, ve ostaju
kao slobodan elektronski par

FORMIRANJE KOVALENTNE
VEZE

FORMIRANJE KOVALENTNE
VEZE

KOORDINATIVNA KOVALENTNA
VEZA
poseban oblik kovalentne veze
jedan atom daje itav zajedniki
elektronski par DONOR (ima stabilnu
konfiguraciju)
drugi atom prima taj par kao zajedniki
AKCEPTOR (nema stabilnu konfiguraciju i
uspostavlja je uz pomo primljenog para)
prikazuje se strelicog od donora ka
akceptoru

KOORDINATIVNA KOVALENTNA
VEZA

moe nastati u jedinjenju

nastaje izmeu dva jedinjenja
moe nastati i izmeu jedinjenja i jona

NEPOLARNA I POLARNA
KOVALENTNA VEZA

NEPOLARNA KOVALENTNA
VEZA

POLARNA KOVALENTNA
VEZA

POLARNA KOVALENTNA VEZA

kovalentno vezivanje izmeu razliitih
atoma dovodi do neravnopravne podele
elektrona
neravnopravna podela elektrona dovodi do
polarnosti veze
jedan kraj veze ima veu elektronsku
gustinu od drugog

POLARNA KOVALENTNA VEZA

Kraj veze sa veom elektronskom
gustinom postaje delimino (parcijalno)
negativan (-)
Kraj veze sa manjom elektronskom
gustinom postaje delimino (parcijalno)
pozitivan (+)

POLARNA KOVALENTNA VEZA

Na polarnost kovalentne veze utie:
elektronegativnost
prisustvo slobodnih elektronskih parova
geometrija jedinjenja

ELEKTRONEGATIVNOST

ELEKTRONEGATIVNOST
Elektronegativnost je sposobnost
odreenog elementa da sebi privlai
elektrone iz kovalentne veze
Vrednosti za elektronegativnost:
nalaze se u rasponu od 0.7 (Fr) do 4.0 (F)
poveavaju se u periodi (sa leva na
desno)

ELEKTRONEGATIVNOST
Vrednosti za elektronegativnost:
opadaju u grupi (od vrha ka dnu)
vea vrednost elektronegativnost znai da
element vie privlai sebi elektrone iz veze
to je vea razlika u elektronegativnosti to
je veza izmeu elemenata polarnija

ELEKTRONEGATIVNOST I
POLARNOST VEZE
Koja e veza biti polarnija: u HCl ili u HF?
H F 4,0 2,1 = 1,9
H Cl 3,0 2,1 = 0,9
Veza u HF je polarnija od veze u HCl

POLARNOST VEZE I DIPOLNI

MOMENT -
Svaki molekul kod kojeg su centar
pozitivnog i negativnog
naelektrisanja razdvojeni ima
dipolni moment
Dipolni moment je vektorska
veliina
Predstavlja se strelicom od + ka Svaki dvoatomni molekul sa
polarnom kovalentnom vezom ima
dipolni moment

DIPOLNI MOMENT -
Dipolni moment se definie kao proizvod
naelektrisanja (e ili q) i rastojanja izmeu
centara naelektrisanja dipola (l):

= q l
Jedinica za dipolni moment je Debaj (D)
1D = 0,33 10-2 Cm

DIPOLNI MOMENT -
jedinjenje

(D)

razlika u elektronegativnosti

HF

1,91

4,0 2,1 = 1,9

HCl

1,03

3,0 2,1 = 0,9

HBr

0,78

2,8 2,1 = 0,7

HI

0,38

2,5 2,1 = 0,4

DIPOLNI MOMENT -
Geometrija jedinjenja je bitan inilac koji
odreuje da li e molekul imati dipolni moment

CO2 nema dipolni moment

Dipolni momenti se sabiraju vektorski

DIPOLNI MOMENT -
Ako molekul ima vie
od jedne polarne
kovalentne veze onda
se centri pozitivnog i
negativnog slaganja
sila dobijaju po
principu slaganja sila

VANO
Na sledeem asu predavanja
obraujemo meumolekulske veze i
teoriju molekulskih orbitala
Prouite ove oblasti pre sledeeg
predavanja
I kolokvijum se odrava u subotu
3.11.2012. u 15h, K2-7

HVALA NA PANJI