LABORATORIJSKI PRAKTIKUM - FIZIKA

za generaciju 2015/16.

UNIVERZITET U NIU
Elektronski fakultet
Laboratorija za fiziku

SPISAK LABORATORIJSKIH VEBI IZ FIZIKE

1. VEBA - a) Odreivanje ubrzanja Zemljine tee pomou matematikog klatna

b) Odreivanje Jungovog modula elastinosti ice
2. VEBA - Odreivanje momenta inercije tela pomou torzionog klatna
3. VEBA - a) Proveravanje Bojl-Mariotovog zakona
b) Odreivanje odnosa c p c v za vazduh
4. VEBA - a) Odreivanje toplote isparavanja tenosti
b) Odreivanje nepoznate temperature termoparom
5. VEBA - a) Odreivanje brzine zvuka u vazduhu
b) Odreivanje koeficijenta viskoznosti glicerina toksovom metodom
6. VEBA - ) Primena zakona geometrijske optike i princip rada optikih instrumenata
b) Odreivanje indeksa prelamanja svetlosti pomou mikroskopa

UNIVERZITET U NIU
Elektronski fakultet
Laboratorija za fiziku

UPUTSTVO ZA IZRADU
LABORATORIJSKIH VEBI IZ FIZIKE
1. Pre poetka rada paljivo se upoznati sa napomenama iz ovog uputstva!
2. Na poetku opisa svake vebe nalazi se teorijski uvod sa kojim studenti moraju biti
upoznati tokom izrade vebe.
3. Prilikom merenja pratiti redosled stavki u uputstvu, a za sve nejasnoe obratiti se
predmetnom asistentu.
4. Izvetaj o uraenoj laboratorijskoj vebi sa izmerenim podacima, izraunatim
vrednostima i graficima se pie ISKLJUIVO u sveskama formata A4 koja slui SAMO za to!
5. Grafike sa izmerenim vrednostima crtati rukom (NE uz pomo raunara!) na
milimetarskom papiru koji mora biti ZALEPLJEN na nekom loginom mestu u okviru
odgovarajueg izvetaja.
6. U tabelama se, pored kolona u kojima se belee izmereni podaci, popunjavaju i kolone u
kojima se unose srednja vrednost i greke merenja.
Recimo, ukoliko su izmerene vrednosti neke duine:
s1 = 10 cm , s2 = 11.4 cm , s3 = 9.75 cm , s4 = 12.33 cm , s5 = 12 cm ,

srednja vrednost merenja je:

ssr =

s1 + s2 + s3 + s4 + s5 10 + 11.4 + 9.75 + 12.33 + 12

=
= 11.096 cm .
broj merenja
5

Sledea kolona predstavlja vrednosti apsolutnih greaka s , tj. razlike izmerenih vrednosti i srednje
vrednosti:
s1 = s1 ssr = 1.096 cm,
s2 = s2 ssr = 0.304 cm,
s3 = s3 ssr = 1.346 cm,
s4 = s4 ssr = 1.234 cm,
s5 = s5 ssr = 0.904 cm.
U sledeoj koloni upisuje
se relativna ili procentualna greka s (%) . Relativna greka predstavlja odnos apsolutne greke i
srednje vrednosti, predstavljenog u procentima:

UNIVERZITET U NIU
Elektronski fakultet
Laboratorija za fiziku

s1 =
s4 =

s1
ssr
s4
ssr

s2 =

100% = 9.88 % ,
100% = 11.12 % , s 5 =

s5
ssr

s2
ssr

100% = 2.74 % ,

s3 =

s3
ssr

100% = 12.13 % ,

100% = 8.15 % .

Poslednja kolona je rezervisana za vrednost standardne devijacije (srednja kvadratna greka) :

s =
=

(s1 )2 + (s2 )2 + (s3 )2 + (s4 )2 + (s5 )2

broj merenja 1

(1.096) 2 + 0.3042 + (1.346) 2 + 1.2342 + 0.9042

= 1.167 cm.
4

Kada su zavrena merenja i raunanja, popunjena tabela trebalo bi da izgleda ovako:

R. broj
merenja
1
2
3
4
5

s (cm)
10
11.4
9.75
12.33
12

ssr (cm)
11.096

s (cm)

s (%)

-1.096
0.304
-1.346
1.234
0.904

9.88
2.74
12.13
11.12
8.15

s (cm)
1.167

Na kraju, merena veliina se predstavlja kao srednja vrednost datog merenja i intervala vrednosti
oko nje, sa obe strane, koji je odreen srednjom kvadratnom grekom, u kome postoji najvea
verovatnoa da se nae tana vrednost merene veliine:
s = (ssr s ) cm = (11.096 1.167 ) cm.
VANE NAPOMENE:

1. Prilikom bilo kakvog raunanja neophodno je dimenzije (jedinice) izmerenih vrednosti

prebaciti u osnovne, tj. minute u sekunde, grame u kilograme itd.
2. Nakon to je veba odraena i izraunati su svi potrebni podaci, veba se predaje
predmetnom asistentu na pregled. Tek kada asistent proveri rezultate i potpie (overi) vebu, smatra
se da je student uspeno zavrio vebu.
3. Neophodno je da student ima overenih svih est vebi, kako bi u indeksu dobio potpis
predmetnog asistenta.
4. Bez odraenih vebi i potpisa predmetnog asistenta u indeksu nije mogue polaganje
ispita iz Fizike (i bilo kog drugog predmeta)!

UNIVERZITET U NIU
Elektronski fakultet
Laboratorija za fiziku

1. VEBA
a) ODREIVANJE UBRZANJA ZEMLJINE TEE POMOU MATEMATIKOG
KLATNA
Teorijski uvod

Sva tela koja padaju sa relativno male visine u odnosu na povrinu Zemlje kreu se, ako se
zanemari trenje vazduha, konstantnim ubrzanjem g. Ovo ubrzanje je poznato pod nazivom ubrzanje
Zemljine tee ili gravitaciono ubrzanje. Sila koja izaziva ovo ubrzanje naziva se sila tee ili sila
gravitacije. Teina tela, koju kojom telo deluje na podlogu ili nit o koju je obeeno, moe se izraziti
r
r
r
r
na sledei nain Q = mg . Vektori Q i g imaju isti pravac i smer i orijentisani su prema centru
Zemlje.
Matematiko klatno je telo obeeno o neistegljivu nit, ije dimenzije mogu sa budu
zanemarene u odnosu na duinu niti i koje osciluje pod dejstvom sile Zemljine tee u vertikalnoj
ravni. Masa tela ne moe biti zanemarena. Period oscilovanja metematikog klatna izraunava se po
obrascu

T = 2

l
,
g

(1)

gde je l duina klatna. Na osnovu ovog izraza ubrzanje Zemljine tee je mogue izraunati kao:

g = 4 2

l
,
T2

(2)

gde se uoava linearna zavisnost izmeu duine klatna i kvadrata perioda oscilovanja klatna.
Potrebno je znati: ta je Zemljina tea? ta je ubrzanje Zemljne tee? Zato telo mora da ima

masu da bi se koristilo kao matematiko klatno? ta je masa, a ta teina tela? Definisati osnovne
veliine kojima se opisuje oscilatorno kretanje: jedna puna oscilacija, period oscilavanja,
frekvencija, amplituda i elongacija.
Uputstvo za rad:

1. Izmeriti rastojanje od vrha konca do vrha gornje tangencijalne povrine kuglice (l1) i
rastojanje od vrha konca do donje tangencijalne povrine (l2). Nai srednju vrednost l1 i l2
kao l = (l1 + l2 ) 2 i nju koristiti u daljem radu.

UNIVERZITET U NIU
Elektronski fakultet
Laboratorija za fiziku

2. Izvesti kuglicu iz ravnotenog poloaja (voditi rauna da se ne jave eliptine oscilacije

klatna) i meriti - vreme trajanja odreenog broja oscilacija.
3. Postupak ponoviti 5 puta za razliite vrednosti broja oscilacija (izmeu 30 i 50).
4. Izraunati ubrzanje Zemljine tee pomou obrasca (2), u koji treba zameniti vrednosti
perioda oscilovanja matematikog klatna koje se izraunavaju korienjem obrasca T = n ,
gde je - vreme za koje telo izvri n oscilacija i n - broj oscilacija. Dobijene podatke uneti
u tabelu. Iznad tabele napisati vrednost duine klatna l.
Izgled tabele za upisivanje rezultata:

l = _____ m
Red. br.
merenja
1
2
3
4
5

(s)

T (s)

g (m/s 2 )

g sr (m/s 2 )

g (m/s 2 )

g = ( g sr g ) ms 2 = (_______ ______) ms 2

g (%)

g (m/s 2 )

UNIVERZITET U NIU
Elektronski fakultet
Laboratorija za fiziku

b) ODREIVANJE JUNGOVOG MODULA ELASTINOSTI ICE

Teorijski uvod

Sva tela pod uticajem sila, pored promene brzine, mogu promeniti svoj oblik i dimenzije, tj.
mogu se deformisati. Deformacije mogu biti potpuno elastine i potpuno plastine. Potpuno
elastina deformacija je ona kod koje se po prestanku dejstva sile telo vraa u prvobitni oblik i
dimenzije. Ako to nije sluaj, deformacija je potpuno plastina. Realna tela su negde izmeu ova
dva granina sluaja.
Eksperimentalno je pokazano da je kod elastinih tela napon (kolinik sile i povrine na koju
ona deluje) - proporcionalan relativnoj deformaciji -

= E ,
odnosno

F
l
=E ,
S
l
gde je F sila koja deluje normalno na popreni presek ice, S povrina poprenog preseka ice, l
duina ice, l poveanje duine ice prilikom istezanja (apsolutno istezanje ice). Koeficijent
proporcionalnosti E naziva se modul elastinosti i njegova vrednost zavisi od vrste materijala, a
navedeni izraz predstavlja matematiki oblik Hukovog zakona za elastinu deformaciju tela. Ovaj
zakon se moe predstaviti i u obliku:
l = kF ,

gde je k koeficijent koji zavisi od vrste materijala, prenika i duine ice. Sa take gledita
matematike, koeficijent k predstavlja koeficijent pravca tako dobijene prave, pa se za Jungov
modul elastinosti dobija:

E=

F l
l
,
=
S l S k

pri emu za icu prenika d i duine l, optereenu tegom mase m , sila iznosi F = mg , a povrina
poprenog preseka S = d 2 4 .

Potrebno je znati: Za koja tela kaemo da su elastina? Za koja tela kaemo da su plastina?

Definisati Hukov zakon. Koja je jedinica za Jungov modul elastinosti?

UNIVERZITET U NIU
Elektronski fakultet
Laboratorija za fiziku

Uputstvo za rad:

a) Izmeriti metrom duinu ice - l od take A do take B, kada je o kuku (2) okaen samo
teg za poetno zatezanje ice (3). Na slici je prikazan ureaj za odreivanje modula
elastinosti ice.
b) Mikrometarskim zavrtnjem izmeriti prenik ice - d .

LEGENDA:
1- metalna ica
2- kuka za kaenje tegova
3- teg za zatezanje ice (500 g)
4- komparator
5- disk
6- zavrtanj za fiksiranje komparatora
A- taka uvrenja ice
B- taka oslanjanja

Merenje l i odreivanje k :
a) O teg (3) okaiti najmanji teg, saekati par minuta, a zatim oitati pokazivanje
komparatora, odnosno apsolutno istezanje ice. Na isti nain odrediti apsolutno istezanje
i za druga, vea optereenja. Izvriti 5 ovakvih merenja. Na raspolaganju su tegovi masa
500 i 1000 g. Izmerene vrednosti uneti u tabelu:

UNIVERZITET U NIU
Elektronski fakultet
Laboratorija za fiziku
r. br.
merenja
1
2
3
4
5

m (kg)

l (m)

F ( N)

b) Na osnovu dobijenih rezultata nacrtati grafik l = f (F ) , gde je F = mg teina tega po

modelu

F (N)

i odrediti koeficijent pravca k tako dobijene prave. Koristei vrednosti iz tabele nacrtati
grafik.
b) Na osnovu tako odreene vrednosti koeficijenta k, izraunati Jungov modul elastinosti
l
l
l OA
E po obrascu: E =
=
=
= _____________ Nm 2 .
S k S tg S OB

UNIVERZITET U NIU
Elektronski fakultet
Laboratorija za fiziku

10

2. VEBA
ODREIVANJE MOMENTA INERCIJE TELA POMOU
TORZIONOG KLATNA
Teorijski uvod

Moment inercije tela je veliina koja ima isti fiziki smisao pri rotacionom kretanju kao
masa pri translatornom. Dakle, pokazuje meru inertnosti tela pri rotacionom kretanju, i to je vea
vrednost momenta inercije tela, to e biti tee zarotirano telo (to je vea masa tela, tee e biti
pokrenuto). Meutim, kretanje tela koje rotira zavisi ne samo od njegove mase, ve i od rasporeda
mase tela u odnosu na osu rotacije.
Ako je telo homogeno (gustina tela je ista u svakom njegovom delu), moment inercije se
moe izraunati pomou formule:
I = r 2 dm = r 2 dV ,

gde je r - rastojanje od ose rotacije, - gustina tela, dm - elemenat mase i dV - elemenat

zapremine.
Gore navedena formula se moe iskoristiti za izraunavanje momenta inercije homogenih
tela pravilnog geometrijskog oblika. U narednoj tabeli se mogu videti neke vrednosti momenata
inercije izraunatih kada se osa rotacije preklapa sa teinom osom datih tela:
disk,
cilindar
sfera
prsten

I=

1
mR 2
2

I=

2
mR 2
5

I = mR 2

Dosadanja razmatranja su vaila kada se osa rotacije poklapa sa teinom osom tela koje rotira.
Meutim, kada telo rotira oko ose koja je paralelna teinoj, za izraunavanje momenta inercije tela
primenjuje se tajnerova teorema, koja kae da:
-

moment inercije tela koje rotira oko ose koja paralelna teinoj i nalazi se na rastojanju d
od nje, oko neke ose jednak je zbiru momenta inercije tela oko paralelne ose koja prolazi
kroz centar mase ( I 0 ) i proizvodu mase tela i kvadrata rastojanja meu dvema osama
( md 2 ).

UNIVERZITET U NIU
Elektronski fakultet
Laboratorija za fiziku

11

I = I 0 + md 2 .
Na kraju, ako je telo nepravilnog oblika, moment inercije je teko izraunati, a ponekad i
nemogue, pa se moment inercije tada odreuje eksperimentalno.
Potrebno je znati: ta je moment inercije? Koja tela imaju moment inercije? Koja je analogna

veliina momentu inercije kod translatornog kretanja? Kako se izraunava moment inercije
homogenog tela? Kako se odreuje moment inercije tela nepravilnog geometrijskog oblika? Kako
glasi tajnerova teorema?
a) Odreivanje torzione konstante ice

1. Prenik cilindrinog tega iznosi d = 4, 2 cm .

2. Na donji kraj ice koja visi sa vrha drvenog rama privrstiti cilindrini teg pomou zavrtnja.
Kazaljka cilindrinog tega treba da bude okrenuta prema posmatrau.
3. Oko cilindrinog tega omotati nekoliko puta konac sa tasovima i krajeve prebaciti preko
kotura.
4. Tasove opteretiti tegovima od po 10 g. Dolazi do pomeranja cilindra. Na gornjem kraju
drvenog rama nalazi se pokretni crni toak sa graduisanom skalom. Pomeranjem toka
dovesti kazaljke do ponovnog poklapanja i oitati poloaj na skali. Oitana vrednost na
skali predstavlja ugao upredanja .
5. Merenje ponoviti sa vrednostima tegova: 20, 30, 50, 60, 80 i 100 g, a rezultate uneti u
tabelu:
Redni broj

m (g)

1
2
3
4
5
6
7

10
20
30
50
60
80
100

(0 )

Q = mg ( N)

g = 9.81 ms 2 -ubrzanje Zemljine tee.

Na osnovu tabele nacrtati grafik = f (Q) , i sa njega odrediti torzionu konstantu ice.

UNIVERZITET U NIU
Elektronski fakultet
Laboratorija za fiziku

12

c=

180o Qd
180o d OA
Qd
=
=
.
[rad]
[o ]
OB

c = ___________ m .
b) Odreivanje momenta inercije tela

1. Skinuti cilindrini teg i tasove i na donji kraj ice privrstiti pomou zavrtnja priloeno telo
nepravilnog oblika, iji moment inercije treba odrediti.
2. Telo izvesti iz ravnotenog poloaja pomou toka na ramu i hronometrom izmeriti vreme
trajanja 30 oscilacija. Merenje ponoviti 5 puta.
Znajui torzionu konstantu ice c (koja je odreena u prvom delu vebe) i period oscilovanja T,
odrediti moment inercije priloenog tela I:
cT 2
.
I=
4 2
R.br 30 (s) T = 30 / 30 (s) I (kgm 2 ) I sr (kgm 2 ) I (kgm 2 ) I (%) I (kgm 2 )
1
2
3
4
5

I = (__________ __________ ) kgm 2 .

UNIVERZITET U NIU
Elektronski fakultet
Laboratorija za fiziku

13

3. VEBA
a) PROVERAVANJE BOJL-MARIOTOVOG ZAKONA
Teorijski uvod

Pri prouavanju gasova uglavnom se koristi model idealnog gasa, pa se i zakoni o kojima e
biti rei odnose na tu aproksimaciju. Kod idealnog gasa smatra se da je zapremina molekula
zanemarljiva u odnosu na zapreminu suda u kome se gas nalazi. Osim toga, dejstvo
meumolekularnih sila se zanemaruje, a sudar izmeu molekula gasa i zidova suda smatra savreno
elastinim.
Ponaanje idealnih gasova se moe opisati pomou nekoliko zakona. To su Bojl-Mariotov,
Gej-Lisakov, arlov, Avogadrov i Daltonov zakon.
Bojl-Mariotov zakon glasi: pri konstantnoj temperaturi zapremina date koliine gasa obrnuto
je srazmerna pritisku, ili proizvod pritiska i zapremine odreene koliine gasa pri stalnoj
temperaturi je konstantan i moe se matematiki izraziti
pV = const. (T = const., m = const.)
Na p-V dijagramu ovaj zakon se predstavlja jednostranom hiperbolom koja se naziva izoterma.

V (m3)
Gej-Lisakov zakon: V = V0 (1 + t ), ( p = const.) , gde je V0 zapremina gasa na 0oC, V
zapremina gasa na toC, a termiki koeficijent zapreminskog irenja gasa koji za sve gasove iznosi
1/273 K-1. Na V-t dijagramu ovaj proces je prikazan pravom koja se naziva izobara.
arlov zakon: p = p0 (1 + t ), (V = const.) , gde je p0 pritisak gasa na 0oC, p pritisak gasa na
toC. Na p-t dijagramu ovaj proces je prikazan pravom koja se naziva izohora.
Avogadrov zakon: u jednakim zapreminama idealnih gasova, na istoj temperaturi i pritisku,
nalazi se isti broj molekula (atoma).
Daltonov zakon: u smei gasova koji meusobno ne reaguju hemijski, svaki gas deluje
sopstvenim pritiskom nezavisno, kao da drugi gasovi nisu prisutni, ili ukupni pritisak u sudu jednak
je zbiru parcijalnih pritisaka prisutnih gasova.

UNIVERZITET U NIU
Elektronski fakultet
Laboratorija za fiziku

14

Potrebno je znati: Navesti gasne zakone. Za koje gasove oni vae? ta su to idealni gasovi?
Definisati Bojl-Mariotov zakon. Kako se u pV dijagramu predstavlja Bojl-Mariotov zakon?
Definisati Gej-Lisakov zakon. Definisati arlov zakon. Definisati Avogadrov zakon. Definisati
Daltonov zakon.
Uputstvo za rad:

1. Najpre je potrebno izjednaiti nivoe ive u sve tri cevi manometra. U tom cilju potrebno je
odvrnuti slavinu S i tipaljku A drati otvorenom. (Ukoliko se ne postigne izjednaenje
nivoa ive u sve tri cevi, to odgovara nultom podeoku, potrebno je za trenutak pumpom P
poveati pritisak u cevi (1), kako bi se iva zatalasala i postigla odreen nivo. Tada se u
cevi (3) iznad ive nalazi V0 = 8 cm3 vazduha pod atmosferskim pritiskom.
2. Zatvoriti tipaljkom A cev (3).

3. Pomou pumpe P poveati pritisak vazduha u cevi (3), pomeranjem nivoa ive u njoj za oko
20 mmHg.
4. Zavrnuti slavinu S i saekati nekoliko minuta da se vazduh, zagrejan usled kompresije,
ohladi do temperature okoline.
5. Oitati vrednosti promena zapremine V i promene pritiska p. V oitavati na desnoj skali
uz cev (3), a p kao razliku nivoa h1 i h2 u cevima (2) i (3). Tada su nove vrednosti
zapremine i pritiska: V = V0 V i p = pa + p.
6. Postupak merenja ponoviti 5 puta, pri emu pritisak u cevi (2) treba poveati za po
20 mmHg.

UNIVERZITET U NIU
Elektronski fakultet
Laboratorija za fiziku

15

7. Rezultate merenja uneti u tablicu:

R.
br
1
2
3
4
5

h1
(mmHg)

h2
(mmHg)

V
3

(m )

p= h2- h1
(mmHg)

p
(Pa)

p
(Pa)

V
(m3)

pV = (( pV ) sr pV ) J = (_______ ______) J
Potrebne konstante:
Atmosferski pritisak iznosi: pa = 101 300 Pa
Veza izmeu mmHg i Pa: 1 mmHg = 133.32 Pa
8. Nacrtati grafik p = f (V).

pV
(J)

(pV)sr
(J)

(pV)
(J)

pV

(%)

pV
(J)

UNIVERZITET U NIU
Elektronski fakultet
Laboratorija za fiziku

16

b) ODREIVANJE ODNOSA cp/cv ZA VAZDUH

Teorijski uvod

Specifina toplota nekog tela je koliina toplote potrebna da se zagreje 1 kg mase toga tela
za 1 C. Gasovi znatno poveavaju svoju zapreminu pri zagrevanju, pa postoje dve razliite
okolnosti pod kojima se moe odrediti njihova specifina toplota. U prvom sluaju gas se moe
zatvoriti u sud stalne zapremine i time spreiti njegovo irenje pri zagrevanju. Specifina toplota
gasa odreena pod ovakvim okolnostima, zove se specifina toplota pri konstantnoj zapremini cv. U
drugom sluaju se gas moe zagrevati tako, da se pri tome iri zadravajui stalni pritisak p. Na
ovaj nain se dobija specifina toplota gasa pri stalnom pritisku cp.
Na nekom gasu se moe vriti ekspanzija ili kompresija pri stalnoj temperaturi- izotermna
promena za koju vai pV = const. Promena stanja gasa bez razmene toplote sa okolinom naziva se
o

adijabatska promena, tj. adijabatska ekspanzija ili kompresija, za koje vai pV = const , gde je
= c p cv adijabatska konstanta. Ovakva adijabatska promena se vri kada je gas toplotno izolovan
od okoline. U tom sluaju nema nikakve razmene toplote izmeu gasa i okoline te se energija gasa
ne menja.
Potrebno je znati: Objasniti adijabatski proces. U kom se obliku predstavlja jednaina adijabate?
ta je spacifina toplota? ta predstavlja odnos cp/cv? Definisati specifinu toplotu pri konstantnom
pritisku. Definisati specifinu toplotu pri konstantnoj zapremini.
Uputstvo za rad:

1. U balonu se nalazi CaCl2 koji slui za suenje vazduha.

2. Pumpom ubaciti vazduh u balon tako da pritisak u balonu bude vei od atmosferskog za 35 cm Hg i zatvoriti slavinu (pritisak ne sme biti vei jer moe doi do prskanja balona).
3. Saekati par minuta da se temperatura vazduha u balonu izjednai sa okolinom.
Izjednaavanje temperature se moe konstatovati po pritisku koji ostaje stalan pri
izjednaavanju temperature.
4. Proitati razliku nivoa ive u manometru.
5. Otvoriti staklenu slavinu 5 sekunde, to je dovoljno da se pritisak u balonu izjednai sa
atmosferskim.

UNIVERZITET U NIU
Elektronski fakultet
Laboratorija za fiziku

17

6. Posle zatvaranja slavine saekati neko vreme da se temperature ponovo izjednae (iva u
manometru prestane da se penje).
7. Proitati razliku nivoa ive u manometru.
8. Postupak iz taaka 1. do 7. ponoviti 5 puta.
9. Rezultate uneti i tabelu:
Redni br.
merenja

h1
(mm)

h2
(mm)

= c p cv

sr

1
2
3
4
5
k = k sr k = (_____ _____)
10. Odrediti odnos c p cv primenom obrasca: = h1/(h1-h2).

(%)

UNIVERZITET U NIU
Elektronski fakultet
Laboratorija za fiziku

18

4. VEBA
a) ODREIVANJE TOPLOTE ISPARAVANJA TENOSTI
Teorijski uvod

Kada se nekoj tenosti dovodi toplota, njena e temperatura rasti pri emu se dovedena
toplota troi na povienje temperature tenosti. Ako se toplota dovodi tenosti i dalje, kad ona
pone da kljua, njena temperatura se vie nee poveavati dok tenost potpuno ne ispari. Sada se
toplota vie ne troi na zagrevanje, ve samo na isparavanje tenosti (promenu agregatnog stanja).
Koliina toplote koju je potrebno dovesti jedinici mase nekog tenog tela da bi se isto
prevelo iz tenog u gasovito stanje na temperaturi kljuanja i na normalnom pritisku naziva se
toplota isparavanja. Pri kondenzovanju 1 kg pare u tenost oslobaa se koliina toplote koja je
jednaka toploti isparavanja. Toplota kondenzovanja je ona koliina toplote koja se oslobodi pri
kondenzovanju jedinice mase gasovitog tela na temperaturi kondenzovanja u tenost, pri emu
tenost ostane na temperaturi kondenzovanja tj. kljuanja.
Toplota isparavanja se moe odrediti pomou kalorimetra. Ako se para tenosti, na
temperaturi kljuanja, uvede u kalorimetar sa niom temperaturom, nastae kondenzovanje pare. Pri
tome e se osloboditi ista koliina toplote, koja je utroena na isparavanje tenosti. Merenjem mase
kondenzovane tenosti i osloboene toplote moe se nai koliko toplote se oslobodilo u kalorimetru
pri kondenzovanju 1 kg tenosti, to predstavlja toplotu isparavanja tenosti.
Ukupna koliina toplote osloboene u kalorimetru bie Q = M (t2 t1 ) , gde je M -toplotni
kapacitet kalorimetra, t1 -temperatura vode u kalorimetru pre uputanja pare i t2 -temperatura vode u
kalorimetru posle uputanja pare. Od ove koliine toplote treba oduzeti koliinu toplote Q' koju
preda kalorimetru kondenzovana tenost mase m, usled rashlaivanja do temperature vode u sudu,
poto ista ne ulazi u definiciju toplote isparivanja. Prema tome je Q' = mcT (t3 t2 ) , gde je cT specifina toplota kondenzovane tenosti, t3 -temperatura kljuanja tenosti. Toplota isparavanja
tenosti q e prema tome biti
Q Q' M (t 2 t1 ) mcT (t 3 t 2 )
,
=
q=
m
m
pri emu treba uzeti da je toplotni kapacitet kalorimetra M = 6100 J/K , a specifini toplotni
kapacitet vode c = 4186.8 J/kgK .
Potrebno je znati: ta je toplota, a ta temperatura? Navesti mogue promene agregatnih stanja.
ta je toplota isparavanja? ta je toplota kondenzovanja? Opisati ta se deava kada se nekoj
tenosti dovodi izvesna koliina toplote.

UNIVERZITET U NIU
Elektronski fakultet
Laboratorija za fiziku

19

Opis aparature

Kalorimetar A ima unutranji sud u koji su smeteni kondanzator i mealica (Sl.1).

Kondenzator ima u donjem delu proirenje N u kome se skuplja kondenzovana
tenost. Jedan kraj kondenzatora vezan je gumenim crevom za cev iz koje dolazi para. Drugi kraj
kondenzatora zavrava se slobodno i odrava vezu sa atmosferom. Sud B slui za isparavanje
tenosti, a isparena tenost se povremeno nadoknauje iz suda C po principu spojenih sudova,
otvaranjem tipaljke F. Zagrevanje tenosti se vri elektrinim grejaem D. Zatvara E slui za
uputanje pare u kalorimetar. Kada je zatvara u donjem poloaju on nalee na cev i spreava ulaz
pare u kalorimetar, a istovremeno je preko cevi otvoren izlaz u atmosferu. U gornjem poloaju
zatvaraa E otvara se ulaz pari u kalorimetar a zatvara izlaz u atmosferu. Termometar T3 pokazuje
temperaturu kljuanja tenosti. Pregrada S-S titi kalorimetar od toplotnih uticaja iz suda B.

Sl. 1 Aparatura za odreivanje toplote isparavanja tenosti

Postupak pri merenju:

1. Izmeriti temperaturu vode u kalorimetru (t1).
2. Ukljuiti ispravlja mrenog napona u strujnu mreu.
3. Kada zagrevana voda dostigne t 60 C otvoriti ventil za izlaz pare.
4. Paru kondenzovati 30 minuta i za to vreme stalno mealicom meati vodu u kalorimetru.
Takoe izmeriti temperaturu pare (kljuanja tenosti) t3.
5. Po isteku 30 minuta aparaturu iskljuiti prekidaem na ispravljau iz mree.
6. Nastaviti meanje mealicom dok temperatura vode u kalorimetru ne dostigne maksimum.
To je temperatura t2.
7. Zatvoriti ventil za izlaz pare i otkaiti crevo za dovod pare u kalorimetar.
8. Izvaditi poklopac kalorimetra, zajedno sa kondenzatorom i kondenzovanu tenost isipati u
menzuru. Izmeriti masu kondenzovane tenosti m.
9. Odrediti toplotu isparavanja tenosti prema datoj relaciji.

UNIVERZITET U NIU
Elektronski fakultet
Laboratorija za fiziku

20

NAPOMENA: Obavezno zatvoriti tipaljku za dovod vode u grejani lonac!

Rezultate merenja, kao i traenu vrednost toplote isparavanja vode upisati u tabelu:

t1 (oC)
t2 (oC)
t3 (oC)
m (kg)
q (J)

UNIVERZITET U NIU
Elektronski fakultet
Laboratorija za fiziku

21

b) ODREIVANJE NEPOZNATE TEMPERATURE TERMOPAROM

Teorijski uvod

Temperatura je fizika veliina koja odreuje stepen zagrejanosti nekog tela, a instrumenti za
njeno merenje nazivaju se termometri. U okviru ove vebe e biti opisano kako se za odreivanje
temperature tela moe iskoristiti zavisnost elektromotorne sile spoja dva metala od temperature
spoja, odnosno okoline u kojoj se on nalazi.

Sl. 1 Zatvoreno kolo nastalo spajanjem dva razliita metalna provodnika

U sluaju spoja dva razliita metala dolazi do razdvajanja naelektrisanja, pri emu se ova
naelektrisanja ne kreu, ve su samo razdvojena. Ako u takav spoj veemo galvanometar, on e
pokazivati nulu. Meutim, ukoliko su temperature spojeva metala (t1 za spoj 1, odnosno t2 za spoj
2) razliite, kroz kolo poinje da tee struja i to od spoja vie temperature odnosno vieg
potencijala, ka spoju nie temperature odnosno nieg potencijala. Kretanje nosilaca naelektrisanja,
odnosno proticanje elektrine struje pokazuje galvanometar, a elektromotorna sila je, u ovom
sluaju, posledica pretvaranja toplotne energije u elektrinu. Pojava se naziva termoelektrini
efekat, a ovakvo zatvoreno kolo sastavljeno od dva razliita metala iji spojevi imaju razliite
temperature, naziva se termoelement, termopar ili termospreg. Sama elektromotorna sila se naziva
termoelektromotorna sila (obino je vrlo mala, reda veliine 10-6 - 10-3 V), a struja termostruja.
Veliki broj izvedenih eksperimenata je pokazao da je termoelektromotorna sila sloena
funkcija temparature, kao i da zavisi od prirode metala. Pokazalo se, takoe, da postoje spojevi kod
kojih je termoelektromotorna sila u dovoljno irokom opsegu temperatura srazmerna razlici
temperatura spojeva. Takvi su, npr. parovi metala Fe Cu, Pt Fe, Bi Cu. Za njih, dakle, vai:
E = C (t 2 t1 ) = C t ,
gde je C konstanta za dati par metala, koja predstavlja promenu termoelektormotorne sile
termoelementa pri promeni temperaturne razlike spojeva za 1o C.
Ovakvi termoelementi su pogodni za merenje temperature, pri emu se jedan spoj termoelementa
nalazi na konstantnoj temperaturi t1 , koja je poznata, a drugi u sredini ija se temperatura, t 2 , meri.
Merenje temperature termoelementom je veoma precizno, jer se termoelektromotorna sila moe
izmeriti sa velikom tanou, pa se tako termoelement moe koristiti i kao instrument za badarenje
drugih termometara. Merenjem termoelektromotorne sile E odreuje se temperaturna razlika t , a
zatim se izraunava nepoznata temperatura t 2 :
t 2 = t1 + t ,
ukoliko je poznata temperatura jednog spoja (sredine) t1 .
Potrebno je znati: ta je termoelement (termopar)? ta je temperatura? Objasniti pojavu
termoelektrinog efekta. emu slui termoelement?

UNIVERZITET U NIU
Elektronski fakultet
Laboratorija za fiziku

22

Opis aparature

ema eksperimenta je prikazana na Sl. 3. Sastoji se od termoelementa od gvozdene i

bakarne ice, dva termometra, dva staklena suda, mikroampermetra, elektrinog reoa, vode i leda.
Metod merenja

Da bi pomou termoelementa mogla da se odreuje temperatura nekog tela, on se prvo mora

kalibrisati. Taj postupak se izvodi na sledei nain. Jedan spoj termoelementa i termometar T1 se
stavljaju u sud sa vodom na sobnoj temperaturi t1 (ili u sud u kome se nalazi meavina vode i leda
na 0oC), a drugi spoj i termometar T2 u drugi sud sa vodom koji se zagreva na elektrinom reou.
Termoelement i mikroampermetar A se vezuju u strujno kolo prema emi sa Sl. 2.
Pre poetka merenja treba proveriti nulu mikroampermetra, tako to se oba spoja
termoelementa stavljaju u sud sa vodom na sobnoj temparaturi, jer su tada temperature spojeva
jednake, a termoelektromotorna sila jednaka nuli. Ukoliko mikroampermetar registruje struju u
kolu, potrebno je namestiti njegovu kazaljku na nulti podeok skale, ili oitati jainu struje i kasnije,
u toku merenja, sve merene vrednosti struje raunati od te vrednosti.

Sl. 2 Zatvoreno kolo nastalo spajanjem dva razliita metalna provodnika

Nakon podeavanja nule mikroampermetra, spoj 2 termoelementa se vraa u sud sa vodom i

ukljuuje se elektrini reo. Merenje se svodi na istovremeno itanje temperature t2 na termometru
T2 i jaine struje I na ampermetru. Merenje se ponavlja vie puta, tako to se vri itanje vrednosti
jaine struje pri svakom porastu temperature t = (5 8)o C , sve dok temperatura vode u sudu ne
dostugne vrednost (70 80) o C . Pre svakog itanja jaine struje potrebno je skloniti sud sa reoa i
saekati par minuta da se temperatura vode, odnosno spoja 2 termoelementa, stabilizuje.
Dobijeni rezultati se unose u tabelu i crta se zavisnost jaine struje od temperaturne razlike.
Ova zavisnost je, to se iz ranije iznetog moe zakljuiti, prava linija (Sl. 3) i naziva se kalibraciona
linija termopara.

UNIVERZITET U NIU
Elektronski fakultet
Laboratorija za fiziku

23

Zadatak vebe: Odreivanje nepoznate temperature

1. Izvriti kalibraciju termopara na nain opisan u metodama merenja.

2. Posle izvrenog postupka kalibracije, spoj 2 termoelementa se stavlja u sud sa vodom iju
temperaturu tx treba odrediti i proita se jaina struje Ix na mikroampermetru.
3. Nai tu vrednost jaine struje na grfiku (Sl. 2) i sa njega oitati vrednost temperaturne razlike
t x koja joj odgovara.
4. Traena temperatura t x je t x = t1 + t x .
5. Nepoznatu temperaturu vode izmeriti i obinim (ivinim) termometrom i tu vrednost upotrebiti
za odreivanje i analizu greaka merenja.
Redni
broj
1
2
3
4
5
6
7
8

t1 (oC)

t2 (oC)

I (A)

t =t2 t1 (oC)

Na osnovu tabele nacrtati grafik I = f (t ) , i sa njega odrediti nepoznatu temperaturu vode.

Sl. 3 Odreivanje nepoznate temperature sa grafika eksperimentalno dobijenih vrednosti

t x = t1 + t x = t1 + OC = ____ + ____ ( o C ) = ____ oC .

UNIVERZITET U NIU
Elektronski fakultet
Laboratorija za fiziku

24

5. VEBA
a) ODREIVANJE BRZINE ZVUKA U VAZDUHU
Teorijski uvod

Kada se dva talasa iste talasne duine prostiru istim pravcima, ali suprotnim
smerovima javlja se poseban sluaj interferencije i kao rezultat ovakve superpozicije
obrazuje se stojei talas. Du pravca prostiranja stojeeg talasa se naizmenino reaju
vorovi (mesta gde se dva talasa meusobno maksimalno kompenzuju i, u idelnom sluaju,
u voru stojeeg talasa nema rezultujuih oscilacija) i trbusi (mesta gde se oscilacije dva
talasa maksimalno pojaavaju i daju maksimalne amplitude stojeeg talasa) na stalnom
meusobnom rastojanju od polovine talasne duine. Mesta gde se nalaze vorovi i trbusi
stojeeg talasa ne menjaju svoj poloaj u prostoru, tj. ostaju na istom mestu. U specijalnom
sluaju kada talas posle drugog odbijanja padne u fazu sa prvobitnim talasom nastaje
samopojaavanje talasa pri njihovoj interferenciji. Tada stojei talas dobija izraziti oblik i
velike amplitude, a takav sluaj se naziva rezonancija. tap ili vazduni stub u cevi
ograniene duine se naziva rezonatorom. Kada nastupi specijalni sluaj da talas posle dva
odbijanja pada u u fazu sa prvobitnim talasom javie se izraziti stojei talasi sa velikim
amplitudama to odgovara procesu rezonancije, pa otuda i potie naziv rezonancije, odnosno
rezonatora.
U sluaju kada je rezonator vazduni stub zatvoren na jednom kraju, ovakav
specijalni sluaj rezonancije javie se onda kada je duina rezonatora jednaka celom
neparnom umnoku etvrtine talasne duine stojeeg talasa. Ako duinu rezonatora
oznaimoa sa l, vaie:

c
,
4
4
gde je n = 0, 1, 2, , c brzina prostiranja talasa i frekvencija talasa. Pri tome je
iskoriena injenica da je brzina zvuka povezana sa talasnom duinom i frekvencijom
relacijom:
c = .
l = (2n + 1)

= (2n + 1)

Poto je n bilo koji ceo broj, onda se u jednom rezonatoru moe javiti vie sluajeva
rezonancije.
U ovom sluaju brzina zvuka se odreuje merenjem talasne duine iz uslova
rezonancije zvune viljuke poznate frekvencije i vazdunog stuba u cevi.
Ako se postigne prva rezonancija (osnovni harmonik) pri duini vazdunog suba l1, a

sledea pri duini l2 imamo da je = l2 l1 , pa je, na osnovu prethodne relacije;

2
c = 2 (l 2 l1 ) ,

gde je rezonantna frekvencija, koja je jednaka frekvenciji zvune viljuke.

Potrebno je znati: ta je stojei talas? ta je vor, a ta trbuh stojeeg talasa? Kada nastupa
rezonancija? Koji je uslov za rezonanciju stojeeg talasa koji se formira u vazdunom stubu
zatvorenom na jednom kraju? Koja je veza izmeu brzine prostiranja talasa, talasne duine i
frekvencije? ta je talasna duina i koja je njena jedinica?

UNIVERZITET U NIU
Elektronski fakultet
Laboratorija za fiziku

25

Metod merenja

a) Dovesti pokretni klip 2 u krajnji levi poloaj, odnosno to blie kraju A cevi 1. Udarcem
gumenog ekia pobuditi na oscilovanje zvunu viljuku, a zatim je prineti kraju A cevi 1.
b) Drei jednom rukom zvunu viljuku na gore opisani nain, drugom rukom sporo
pomerati klip udesno sve dok se prvi put ne uje pojaan zvuk, koji pokazuje da je dolo do
rezonancije zvunih oscilacija vazduha u cevi i zvune viljuke. Tada se izmeri duina vazdunog
stuba l1 , koja je jednaka rastojanju od kraja A cevi do klipa 2. Ovaj postupak ponoviti najmanje 5
puta i sve vrednosti upisati u tebelu.
c) Ponoviti postupak pod a), a zatim nastaviti sa laganim pomeranjem klipa 2 udesno dok
se ne uje pojaan zvuk ali na veem rastojanju nego pri merenju l1 . To je duina l 2 , ije se
merenje vri na potpuno isti nain kao i za l1 .
d) Nakon upisivanja rezultata merenja u tabelu, za svaku kombinaciju l1 i l 2 , korienjem
obrasca c = 2 (l2 l1 ) , izraunati vrednosti brzine zvuka u vazduhu, a zatim pristupiti odreivanju
greaka merenja.

Slika 1. Prikaz aparature za odreivanje brzine zvuka u vazduhu u cevi zatvorenoj

na jednom kraju

R.br

l1 (m )

l2 (m )

c(m s )

csr (m s )

c(m s )

1
2
3
4
5
c = (__________ __________ ) m/s .

C (%) C (m/s)

UNIVERZITET U NIU
Elektronski fakultet
Laboratorija za fiziku

26

b) ODREIVANJE KOEFICIJENTA VISKOZNOSTI GLICERINA TOKSOVOM

METODOM
Teorijski uvod

Kada se neko telo kree kroz idealni fluid ili se idealni fluid kree oko nepominog tela, ne
javlja se otpor sredine. Meutim, pri kretanju tela kroz realni fluid ili realni fluid struji oko tela,
javlja se otpor sredine, koji zavisi od oblika i brzine kretanja tela i vrste fluida. Ako je strujanje
laminarno, taj otpor je posledica viskoznosti, dok se pri turbulentnom kretanju otpor poveava usled
obrazovanja vrtloga.
Kada se telo kree u fluidu malom brzinom, otpor kretanju uslovljen je silom trenja. Kako je
ustanovio toks, sila trenja je proporcionalna proizvodu viskoznosti sredine, linearnoj dimenziji tela
i brzini. Za tela sfernog oblika ta sila se moe izraziti kao
F = 6rv ,
gde je r - poluprenik sfere, - koeficijent viskoznosti, a v - brzina njenog kretanja u fluidu.
Odreivanje koeficijenta viskoznosti se vri merenjem brzine kretanja kuglice kroz ispitivanu
tenost, kada je poznat poluprenik i teina jedne kuglice. Ova kuglica se puta da pada kroz
ispitivanu tenost pod dejstvom svoje teine. Poto je otpor sredine veliki, kretanje kuglice vrlo
brzo postaje uniformno, im se sila koja deluje na kuglicu izjednai sa silom trenja i silom potiska,
odnosno
Q = Ftr + Fp .
Poto je Q = gV = 4r 3g 3 , Ftr = 6rv i F p = 4r 3t g 3 zamenom u gornji izraz koeficijent
viskoznosti se moe izraziti kao:
2r 2 g ( t )t
.
=
9l
Metod merenja

1. Pomou lenjira izmeriti rastojanje izmeu dva zareza na cevi u kojoj se nalazi glicerin.
2. Pomou mikrometarskog zavrtnja izmeriti prenik kuglice. Spustiti kuglicu u glicerin po osi
cevi (sputanje vriti neposredno iznad povrine glicerina). Hronometrom meriti interval
vremena za koji kuglica pree put izmeu dva zareza.
3. Postupak iz take 2. ponoviti 5 puta koristei kuglice od stakla. Za izraunavanje
koeficijenta viskoznosti koristiti formulu
2r 2 g ( t )t
=
.
9l

UNIVERZITET U NIU
Elektronski fakultet
Laboratorija za fiziku

27

Rezultate uneti u tabelu:

Redni
br.merenja

t
(s)

r
(m)

(Ns/m2)

sr

(Ns/m2)

(Ns/m2)

(%)

(Ns/m2)

1
2
3
4
5

= (__________ __________ ) m Pa s
Potrebni podaci za izraunavanje koeficijenta viskoznosti glicerina:
Gustina glicerina: t = 1.27 g/cm3
Gustina stakla:
= 2.7 g/cm3
Potrebno je znati: ta su fluidi? ta je viskoznost? Kakvo je to laminarno strujanje, a kakvo
turbulentno? emu je jednaka toksova sila? Kada e kuglica pri kretanju kroz glicerin poeti da se
kree uniformno?

UNIVERZITET U NIU
Elektronski fakultet
Laboratorija za fiziku

28

6. VEBA
a) PRIMENA ZAKONA GEOMETRIJSKE OPTIKE I PRINCIP RADA OPTIKIH
INSTRUMENATA
Teorijski uvod

Svetlost je elektromagnetni talas ija brzina zavisi od elektrinih i magnetnih osobina

sredine kroz koju se prostire. Ljudsko oko moe da registruje talasne duine svetlosti u opsegu od
380 nm do 760 nm. Kada je talasna duina svetlosti mnogo manja od dimenzija objekta, zakoni
kojima se opisuje kretanje svetlosti mogu se formulisati preko geometrijskih zakona i ova grana
optike se naziva geometrijskom optikom.
Osnovni zakoni geometrijske optike jesu:
1. zakon pravolinijskog prostiranja svetlosti
2. zakon nezavisnog prostiranja svetlosnih zraka
3. zakon odbijanja svetlosti
4. zakon prelamanja svetlosti.
1. U homogenim sredinama zraci se prostiru du pravih linija. Zakon ne vai kada svetlost nailazi
na male otvore i prepreke, tada se primenjuju zakoni talasne optike.
2. Svetlosni zraci ne utiu jedni na druge u mestima njihovog ukrtanja. Ovo ne vai za laserske
zrake.
Pre formulisanja treeg i etvrtog zakona neophodno je uvesti neke pojmove.

Pri prelasku svetlosti iz jedne u drugu sredinu, na granici te dve sredine, deo svetlosti se odbija ili
reflektuje, a deo se prelama u drugu sredinu. Svetlost koja pada na granicu dve sredine
predstavljena je upadnim zrakom (1), dok je odbijena svetlost predstavljena reflektovanim zrakom
(2). Svetlost koja je prela u drugu sredinu se predstavlja prelomnim zrakom (3). Uglovi
predstavljeni na slici su uglovi koje pravci zraka zaklapaju sa normalom na graninu povrinu dve
sredine i to su: upadni ugao 1 , reflektovani ugao 1 i prelomni ugao 2 .

UNIVERZITET U NIU
Elektronski fakultet
Laboratorija za fiziku

29

3. Zakon odbijanja za svetlosni zrak koji pada na graninu povrinu dve sredine razliitih optikih
gustina glasi da je upadni ugao jednak odbojnom uglu.
Upadni, odbojni zrak i normala na graninu povrinu lee u istoj ravni.
4. Indeks prelamanja neke sredine predstavlja odnos brzine prostiranja svetlosti u vakuumu i nekoj
sredini:
c
n = vakuum .
csredina
Zakon prelamanja (Snelijus-Dekartov zakon) glasi da kada svetlost pada na graninu
povrinu dve transparentne sredine, indeksa prelamanja n1 i n2 (kao na slici), sinusi upadnog i
prelomnog ugla se odnose kao:
n1 sin 1 = n2 sin 2 .

Potrebno je znati: ta je svetlost? Navesti i objasniti osnovne zakone geometrijske optike. ta je

indeks prelamanja svetlosti? Objasniti optiarsku jednainu sabirnog soiva. ta je ina daljina i
koja je njena jedinica? ta je optika mo soiva i koja je njena jedinica?

UNIVERZITET U NIU
Elektronski fakultet
Laboratorija za fiziku

30

Uputstvo za rad:
NAPOMENA: NIKAKO NE USMERAVATI LASERSKI SNOP KA OIMA!!!

1. Postaviti magnetnu tablu na radnu povrinu stola.

2. Ukljuiti laser preko adaptera u struju. Dugme on/mode/off na laserskoj kutiji regulie broj zraka
koji izlazi iz kutije.
3. Na magnetnu tablu postaviti podlogu F tako da su nule na podlozi okrenute ka kraim stranama
table.
4. Na podlogu F staviti ravno ogledalo (RO) tako da se ivica due strane poklapa sa pravcem na
podlozi koji spaja nule (0-0).
5. Pritiscima na dugme laserske kutije obezbediti da iz kutije izlazi samo jedan laserski zrak i
usmeriti ga na povrinu ogledala tako da zrak udara u mesto gde se seku ravan ogledala i pravac
(90-90) na podlozi.
6. Kakav je odnos upadnog i odbijenog zraka? (Zaokruite taana odgovor)
a) upadni ugao je vei,
b) odbijeni je vei,
c) jednaki su,
d) ne vai nijedan od tri gore ponuena odgovora.
7. Sa podloge skloniti ravno ogledalo i postaviti sabirno soivo (2) tako da se njegova dua osa
poklapa sa pravcem (0-0). Usmeriti svih pet laserskih zraka ka soivu tako da su paralelni pravcu
(90-90). Ponoviti postupak za rasipno soivo (5). Kako se ponaaju zraci posle prolaska kroz jedno,
a kako posle prolaska kroz drugo soivo?
8. Skloniti soiva sa podloge i na nju staviti konkavno ogledalo KO1 na isto mesto na kome su bila
postavljena soiva. Usmeriti laserske zrake ka ogledalu tako da su paralelni sa pravcem (90-90).
Taka u kojoj se seku odbijeni zraci se naziva ia, a rastojanje do ogledala ina daljina f. Izmeriti
inu daljinu.
f =________ cm.
Zakrivljena povrina ogledala se moe shvatiti kao deo velikog krunog prstena iji je poluprenik
R i naziva se poluprenikom krivine ogledala. Poluprenik krivine datog konkavnog ogledala je
R = 2 f =_________ cm.
9. Skloniti ogledalo sa podloge. Na podlogu staviti soivo PS tako da mu se ravna strana poklapa sa
pravcem (0-0). Lasersku kutiju postaviti tako da zraci padaju prvo na ravnu stranu i namestiti da
kutiju naputa samo jedan zrak. Neka zrak pada na ravan soiva PS u taki gde se seku pravci (0-0)
i (90-90) pod proizvoljno odreenim upadnim uglom 1 . Mogu se zapaziti upadni, odbojni i
prelomni zrak. Izmeriti prelomni ugao 2 . Na osnovu jednaine (1) i znajui da je indeks
prelamanja vazduha n1 1 , izraunati indeks prelamanja materijala soiva.

UNIVERZITET U NIU
Elektronski fakultet
Laboratorija za fiziku

31

1 = ____ 0
2 = ____ 0
n2 = ____

10. Okrenuti soivo PS tako da se ravna povrina i dalje poklapa sa pravcem (0-0), ali da je sada
zakrivljena strana okrenuta ka laserskoj kutiji. Neka laserski zrak po prolasku kroz zakrivljenu
stranu soiva pada na ravan kraj u taki preseka pravaca (0-0) i (90-90). Moe se zapaziti da zrak
naputa soivo na drugom kraju. Odravajui uslov da zrak sve vreme na ravan kraj soiva pada u
istoj taki, rotirati lasersku kutiju do momenta dok zrak ne naputa soivo sa druge strane. Nastala
pojava naziva se totalna refleksija, a upadni ugao za koji se ona prvi put primeuje naziva se
graninim uglom totalne refleksije. Izmeriti njegovu vrednost.

g = ______ 0
11. Na podlogu postaviti soivo OV tako da mu se dua osa poklapa sa pravcem (90-90). Jedan
laserski zrak usmeriti ka kraoj strani soiva pod nekim proizvoljnim uglom. Pojava totalne
refleksije se koristi pri izradi optikih vlakana. Optika vlakna jesu dielektrine niti krunog
preseka koja se sastoje od dva sloja, unutranjeg-jezgra i spoljanjeg-omotaa vlakna. Indeks
prelamanja jezgra je neto vei od indeksa prelamanja omotaa. Svetlosni zraci koji ulaze u jezgro
vlakna pod malim uglom, nailaze na optiki reu sredinu na granici jezgra i omotaa, pod uglom
koji je vei od graninog usled ega dolazi totalne refleksije. Pojednostavljeni prikaz rada optikog
vlakna moe se videti pri prostiranju zraka kroz soivo OV.
12. Skloniti podlogu F i umesto nje staviti podlogu A. Na mestu obeleenom u te svrhe staviti
soivo 1. Ka soivu usmeriti pet zraka normalno na soivo. Posle prelamanja zraci se seku u utoj
mrlji. Ovime je predstavljen model normalnog oka.
13. Umesto soiva 1 staviti soio 2. Prelomljeni zraci se seku ispred ute mrlje (kratkovidost).
Korekcija se vri dodavanjem rasipnog soiva 5.
14. Skloniti soiva i staviti soivo 3. Prelomljeni zraci se seku iza ute mrlje (dalekovidost).
Korekcija se vri dodavanjem sabirnog soiva 4.
15. Skloniti soiva i umesto njih postaviti plankonveksno soivo PK2. Linija koja prolazi kroz
sredinu soiva se naziva glavnom optikom osom. Ka soivu usmeriti tri laserska zraka sa najveim
moguim meusobnim udaljenjem. Primetiti da se zraci ne seku u istoj taki. Zatim ka soivu
usmeriti tri zraka sa najmanjim moguim meusobnim udaljenjem. Zraci se seku u istoj taki.
Primeena pojava se naziva sferna aberacija i posledica je nesavrenosti optikih sredstava. Naime,
to su zraci koji padaju na soivo dalje od optike ose, tj. blie ivicama soiva, zakoni geometrijske
optike su sve manje primenljivi.
16. Na magnetnu tablu staviti podlogu D (emu Keplerovog teleskopa). Staviti odgovarajua soiva.
Ka soivim usmeriti tri laserska zraka. Zaklanjanjem jednog od laserskih zraka utvrditi da li
teleskop daje uspravan ili obrnut lik.
Keplerov teleskop daje _________________ lik.

UNIVERZITET U NIU
Elektronski fakultet
Laboratorija za fiziku

32

17. Na tablu staviti podlogu C (ema Galilejevog telskopa) i preko nje odgovarajua soiva. Ka
soivima usmeriti tri zraka i na isti nain kao iz prethodnog koraka utvrditi da li teleskop daje
uspravan ili obrnut lik.
Galilejev teleskop daje __________________ lik.
18. Na tablu staviti podlogu B (ema analognog fotoaparata). Staviti odgovarajue soivo. Usmeriti
tri zraka ka soivu. Zraci se usmeravaju soivom i padaju na film. Umesto filma kod digitalnih
aparata nalaze se senzori koji intenzitet svetlosti pretvaraju u elektrine impulse.

UNIVERZITET U NIU
Elektronski fakultet
Laboratorija za fiziku

33

b) ODREIVANJE INDEKSA PRELAMANJA SVETLOSTI POMOU

MIKROSKOPA

Teorijski uvod

Ovim metodom odreuje se indeks prelamanja nekog materijala ako se raspolae planparalelnom ploicom od tog materijala. Metod merenja se zasniva na zakonima prolaska svetlosnih
zraka kroz plan-paralelnu plou, odnosno na merenju prividne debljine.
Svetlosni zrak dolazi sa donje strane (vidi sliku) i poto proe kroz plan-paralelnu ploicu pada
u objektiv mikroskopa. Zbog prelamanja u taki A posmatra e lik take C videti u D. Tada je
prividna debljina ploice DB = l. Poto se ovde radi o zracima koji prolaze kroz ploicu debljine d
skoro upravno, onda su uglovi i vrlo mali pa se moe primeniti aproksimacija sin tg. Sa
ovim aproksimacijama vaie prema slici
n sin tg AB BD BC d
=

=
=
= ,
n sin tg AB BC BD l
gde je n indeks prelamanja ploice, a n' indeks prelamanja vazduha. Poto je n' 1, onda je n
odreeno odnosom d/l.

Metod merenja

1. Ogledalo mikroskopa postaviti u poloaj pri kome je osvetljenost najbolja.

2. Zavrtanj za fino pomeranje okrenuti do kraja ulevo, a zavrtnjem za grubo podeavanje podii
objektiv na 2-3 cm iznad providne ploice.
3. Zavrtnjem za grubo podeavanje lagano sputati sisitem sve dok se ne uoi gornja povrina
ploice. Zavrtnjem za finu regulaciju podesiti da se zarez na ploici najjasnije vidi. Uoiti
odgovarajui podeok zavrtnja.
4. Okretanjem udesno zavrtanja za fino podeavanje sputati sistem sve dok donja povrina ploice
ne bude jasno vidljiva. Na osnovu broja obrtaja i novog poloaja zavrtnja mogue je odrediti
prividnu debljinu ploice, ako se zna da jednom punom obrtaju tog zavrtnja odgovara vertikalno
pomeranje od 0.1 mm.
5. Postupak iz taaka 2, 3 i 4 ponoviti 5 puta. Izraunati srednju vrednost koju treba koristiti u
daljem radu.
6. Mikrometarskim zavrtnjem izmeriti debljinu ploice d i na osnovu toga sastaviti tabelu:

UNIVERZITET U NIU
Elektronski fakultet
Laboratorija za fiziku
Red. broj
merenja
1
2
3
4
5

l [mm]

34

nsr

n [%]

n = (_____ ____ )

pri emu se traeni indeks prelamanja svetlosti izraunava po obrascu n = d l .

Potrebno je znati: ta je indeks prelamanja svetlosti? Objasniti kako se prelama svetlost na pri
prolasku kroz plan-paralelnu ploicu. emu slui mikroskop? Kakva su soiva kod mikroskopa i
kako se ona nazivaju?