Janis Varufakis Ovaj Svet Može Da Bude Bolji

MNIS VdRUFAKIS
omi5VET
Jani s Vrufakis
r o e n je
1961. g o d i n e u A tini. P o le s r e d n je
k o le u p is a o s e n a s tu d ije m a t e m a
tik e i e k o n o m ije n a u n iv e r z ite tim a
u E se k su i B irm in g e m u . D o k to rira o
je ria U n i v e r z ite tu .u E s e k s u , a z a
tim je p r e d a v a o n a u n iv e r z ite tim a
u Velikoj B ritaniji, A u straliji, Belgiji,
SAD i G rk o j, S ada! je e f K a te d r e
z a p o liti k u e k o n o m i j u F a k u l t e t a
e k o n o m s k i h n a u k a A tin s k o g uni-
N a p is a o je v i e k n jig a iz o b l a s t i
e k o n o m i j e . U n jim a k r ia js lo e n ifa e k o n o m s k a p i t a n j a o b j a n j a v a
je d n o s t a v n j m je z ik o m i b e z n e p o
tre b n ih m istifik a cija. P o z n a t je i k a o
veliki b l o g e r i g e jm e r . O d 2012. g o
d in e ra d i z a K orpo ra ciju Valv ( Valve
C o rp o ra tio n ), j e d n u o d n a jm o n ijih
i n ajv a n ijih u in d u s triji v id e o - ig a ra .
Tu je a n a liz ira o v irtu e ln i Steam m a r
ket i p ro d a ju u o k v iru p o p u la r n ih ig a
ra k a o t o s u Dota 2, Counter-S trike i
Taem Fortress - n e t o t o je K o rp o
ra c iji Valv d o h e l o m ilio n e d o la r a . O
sv o m ra d u z a K orpo ra ciju Valv V arufa k is p i e n a s v o m b lo g u .
Jam 's V a ru fa k is je iz a b r a n z a p o s l a
n ik a p a r t ij e SI RIZA n a g r k im p a r l a
m e n ta r n im iz b o r im a u ja n u a r u 2015,
. n a k o n kojih je p r e u z e o d u n o s t m in i
s tr a f in a n sij u vladi A lek sisa C ip rasa .
JA N IS VARUFAKIS
MNIS VfffiUMKIS
OVALSVET
...,.
. i l/JtLj
MOE DA
BUDE BOLTI
Moji razgovori
s erkom
o ekonomiji
OVAJ SVET M O E DA BUDE B O U I

M o ji razg o vo ri s erko m o e ko n o m iji
prvo izdanje
Naslov originala

Copyright S. Patakis S. A. & Yanis Varoufakis Athens 2013
Za izdanje na srpskom jeziku Kreativni centar 2015
Prevela sa grkog
Mina Radulovi
Urednik
Natalija Panic
Lektor
Ivana Ignjatovi
Dizajn i korice
Duan Pavli
Priprema za tampu
Ljiljana Pavkov
Izdaje
Kreativni centar
Graditanska 8, Beograd
tel.: 011/ 3820 464, 3820 483, 2440 659
e-mail: info@kreativnicentar.rs
Za izdavaa
Ljiljana Marinkovi, direktor
tampa
Grafostil, Kragujevac
Godina tampe
2015
Tira
2.000
ISBN 978-86-529-0219-4
S a d ra j
P re d g o v o r 7
1. O t k u d t o l i k a n e j e d n a k o s t ?
2. C e n e n a s p r a m v r e d n o s t i
3. D u g , d o b i t , b o g a t s t v o
4. V e ra , k r i z a , d r a v a
5. U k l e t e m a i n e
7. I d i o t s k i v ir u s i?
45
57
77
6. D va e d ip a ln a t r i ta
8. N o v ac
9
25
101
121
143
U m e s t o e p i l o g a : c r v e n a p i l u la
171
PREDGOVOR
P o vo d da n a p i e m o v u k n jig u b io je p r e d lo g Elene
Patakis iz g r k e izd avake kue Patakis da n apiem te k s t
o e k o n o m iji ko ji bi b io n a m e n je n tin e jd e rim a .
O d u ve k sam s m a tra o da o n a j k o ji ne m o e da o b ja sn i
ve lika e k o n o m s k a p ita n ja je z ik o m ra z u m ljiv im tin e jd e
rim a - za p ra vo ih ni sam ne ra zu m e . U vre m e n u kao to je
nae, u ko je m je e k o n o m s k a kriza p re tv o rila e k o n o m s k i
p ro b le m u g o ru u te m u svih naih n e m ira i ra z g o v o ra ,
p o la riz u ju i ta k o ita v o d ru tv o , Elenin p re d lo g za m e n e
je p o s ta o p ra v i iz a z o v . H o u li u s p e ti da n a p i e m ta k a v
te kst? - z a p ita o sam se. I, a ko u s p e m , h o e li o n b iti o d
k o ris ti d ru g im ita o c im a , u k lju u ju i D anai S tra tu , m o ju
iv o tn u s a p u tn ic u , ka o i n je n u de cu N ikola sa i E sm erald u
M o m fe ra tu , k o ji e ga, n a d a m se, p ro ita ti? S tra n ice ko je
sle de p o ka za e da li sam u s p e o u t o j sv o jo j n a m e ri.
JANIS VARUFAKIS
M o ja o d lu k a da p rih v a tim Elenin p re d lo g im ala je jo

jedan m o tiv. Naim e, p o to m i je prisustvo m oje erke, kojoj
su u pue ne nare d n e m isli, g o to v o nep re sta n o uskraeno
b u d u i da ona ivi u A u s tra liji, to im a za po sle d icu ili da
nism o zajedno (i da b ro jim o dane do sle deeg susreta), ili,
u k o lik o sm o zajedno, da o d b ro ja v a m o dane do sle deeg
ra sta n ka . D ok sam , m e u tim , pisao te k s t ko ji sledi i za
m iljao njene reakcije na svaku m oju re, im ao sam oseaj
da sm o s ta ln o za je d n o . injenica da je ona m oj n ajstroi
sudija p o m o g la m i je - nadam se - u to m e da piem istije,
bez uvijanja, n e p o sre d n ije . A i sama pom isa o na to da bi
ovaj te k s t m o g a o za nju b iti p o d s tre k da pobo lja znanje
g r k o g jezika (p o to knjiga nikada nee b iti prevedena na
e n g le ski) pruala m i je jo vie ra d o sti.
to se ti e sam e sadrin e knjige, o d lu io sam da se ne
u s re d s re u je m na g r k u s va ko d n e vicu to k o m n e k o lik o
p o s le d n jih t u r o b n ih g o d in a - na m e m o ra n d u m e , s iro
m a tv o , n e d o s ta ta k d o s to ja n s tv a ko je d o ivlja va m o od
2010. g o d in e . N a p ro tiv , u s re d s re u je m se na ve lika p i
ta n ja s o cija ln e e k o n o m ije koja se ti u svih ljudi, svugde,
ali ta k o da z a in te re s o v a n o m ita o cu dajem p rilik u da sa
g leda iz ugla d ru g a ije g od dosad anje g n edavni slom na
e s o cija ln e e k o n o m ije , kao i ra zlo g e zb o g k o jih nosioci
v la s ti u p o rn o o d b ija ju da d o n e s u o d lu k e to bi d o ve le
d o spasenja naih d ru ta va u Evropi, u G rkoj i u ita vo m
svetu.
O T K U D T O L IK A N E J E D N A K O S T ?
Zato A b oridini iz A ustralije nisu napali Englesku?

Sve b e b e se ra a ju p o d je d n a k o g o lia ve . A li u b rz o za
tim neka o d te dece o b la e se u pre sku p a o delca, ku pljena
u n a jb o ljim b u tic im a , d o k v e in a biva o d e ve n a u rite . Kad
m a lo p o o d ra s tu , on a p rva deca m r te se svaki p u t kad im
ro a ci i k u m o v i d o n e su jo o d e e ( p o to vie v o le p o k lo
ne d ru g e v rs te ), d o k o n a d ru g a sanjaju o to m e da je d n o g
dana m o d a o d u u k o lu u cip e la m a k o je nisu p ro b u e n e .
To je je dna stran a n e je d n a ko sti koja obeleava na svet.
M o d a e s to slua o t o j n e je d n a k o s ti, ali je ne vid i p re d
so b o m , p o to , is tin i za vo lju , u tv o ju kolu ne id u deca koja
inae in e v e lik u ve in u d e ce sve ta i ko ja su o su e n a na
iv o t p re p u n o d rica n ja , pa ak i nasilja. P o zn a to m i je pak
da d o b r o zna, b a r u te o r iji, k a k o ve in a d e ce na o v o m
svetu nije p o p u t te b e i t v o jih ko lskih d ru g o va . N e d a vn o si
JA NIS VARUFAKIS
m i postavila pitanje: O tk u d to lik a nejednakost? M oj o d

g o v o r nije b io zadovo lja vajui ni za ... m ene samog. Zbog
to g a se nadam da e m i d o z v o liti da pokuam pono vo i da
o v o g p uta, u m e sto od g o vo ra , i ja postavim pitanje.
P o to ivi i raste u A u stra liji, u koli koju pohaa u
S idneju e sto si g le d a la p re d sta ve i p ra tila predavan ja o
A b o rid in im a - o n e p ra vd a m a koje su im nanete, o n jih o
vo j k u ltu ri, koju su beli ko lo n iz a to ri iz B ritanije gazili itava
dva veka, o siro m a tvu u ko je m jo ive, to je v eliki skan
dal. Jesi li se, m e u tim , ika da z a p ita la za to su B rita n ci
napa li A u stra liju , o tim a ju i iz ista m ira zem lju A b oridina
(i z a p ra v o ih is tre b lju ju i), u m e s to da se desi o b rn u to ?
Zato se a b o rid in ski ra tn ic i nisu iskrcali u Doveru i, brzo
n a d iru i, k re n u li ka L o n d o n u , p ri to m e u b ija ju i svakog
Engleza ko ji bi se usudio da im se suprotstavi? M ogu da se
k la d im da u tv o jo j ko li ne p o s to ji n a sta vn ik koji bi sm eo
m a ka r i da p o m isli na p o s ta vlja n je o va kvo g pitanja.
To p ita n je je , m e u tim , ve o m a znaajno. A ko na n je
ga ne o d g o v o rim o iscrp n o , u o p a s n o s ti sm o da bez raz
m i lja n ja p riz n a m o k a k o su E v ro p lja n i, na k ra ju , ip a k
p a m e tn iji i sp o so b n iji. S u p ro ta n a rg u m e n t - da su australijski A b o rid in i b o lji lju d i i da z a to nisu p o sta li surovi k o
lo n iz a to ri - nije u b e d ljiv je r bi se m o g a o p o tv rd iti je d in o
uz p o s to ja n je m o g u n o s ti da i o n i nap ra ve ve like prekoo k e a n ske b ro d o v e , n a b a ve o ru je i s te k n u m o, pa da
s tig n u d o o b a la E ngleske i skre o tp o r e ngleske vojske,
p ri em u bi, u p rko s svem u, o n i ip ak o d lu ili da ne p o d ja r
m e Engleze i ne o tm u im zem lju u Saseksu, Sariju i Kentu.
10
OVAJ SVET MOE DA BUDE BOUI
U to m sm islu , p ita n je i d a lje o s ta je o tv o re n o : O tk u d

to lik a n e je d n a k o s t m e u narodim a? Da nisu m o d a neki
na ro d i p a m e tn iji o d o n ih drugih? Ili je m oda re o neem
sasvim d ru g o m , n eem to nem a veze s p o re k lo m i DNK,
a objanja va in je n icu da na ulicam a tv o g a g ra d a nikada
nisi vid ela siro m a tv o koje si srela kada si h oda la ulicam a
Tajlanda?
Jedno su trita, a drugo je e konom ija
U d ru tv u u ko je m raste vlada p o g re n o m ilje n je da
je e k o n o m ija is to to i tr i te . ta su zap ra vo tr i ta ? Tri
ta su p o lja ra zm e n e . U s u p e rm a rk e tu p u n im o ko rp u na
m irnicam a i ra z m e n ju je m o ih za novac, ko ji se, nadalje,
razm e njuje za n e to d ru g o , n e to to eli onaj ko ji novac
ubira (vla s n ik s u p e rm a rk e ta , za p o sle n i u s u p e rm a rk e tu ,
p o to o n i d o b ija ju p la tu o d no vca ko jim p la a m o na kasi
itd .). Da nem a no vca , da va li b ism o p ro d a v c u neka d ru g a
dobra, ona koja bi o n eleo da im a. U p ra vo za to o p isu je m
tr i te kao m e s to g d e se o d ig ra v a ra zm e n a . To m e s to u
dananje v re m e m o e da b u d e ak i d ig ita ln o - kao kad m i,
na p rim e r, tra i da t i k u p im a p lika cije sa iTunesa ili kn jig e
sa Am azona.
To t i sve g o v o rim je r su tr i ta p o s to ja la i u v re m e kad
sm o ive li p o d rve u , p re n o to sm o o tk rili p o ljo p riv re d n u
p ro iz v o d n ju . Kad je n e k i na d a le k i p re d a k p o n u d io n e
ko m d ru g o m n aem p re tk u b a n a n u z a h te v a ju i o d njega
ja b u k u z a u z v ra t, t o je b io p rv i o b lik ra z m e n e , r u d im e n
ta rn i o b lik k u p o v in e , g d e je cena je d n e ja b u k e bila je d n a
11
JANIS VARUFAKIS
banana i o b rn u to . To, m e u tim , nije bila prava ekonom ija.

Za stva ra n je p rave e k o n o m ije b ilo je p o tre b n o n eto vie:
b ilo je p o tre b n o da p o n e m o da p ro izvo d im o , u m esto da
n a p ro s to lo v im o iv o tin je , rib e ili da b e re m o banane.
Dva velika skoka - jezik i viak
Pre o tp r ilik e o s a m d e s e t d ve h ilja d e g o d in a m i, ljudi,
n a in ili sm o p r v i v e lik i skok: u sp e li sm o da u p o tre b im o
svoje glasne ice da bism o , u m e s to n e m u tih krika, artiku lis a li g o v o r. S e d a m d e s e t h ilja d a g o d in a kasnije ( to
zn a i p re , o tp r ilik e , d v a n a e s t h ilja d a g o d in a ) n a p ra v ili
sm o d ru g i v e lik i sko k: u s p e li sm o da o b ra d im o z e m lju .
G o v o r i m o g u n o s t p ro iz v o e n ja h rane, u m e s to vika nja
i ko n zu m ira n ja o n o g a to nam je pruala p riro d a (plen a i
raznih p lo d o va ), izro d ili su o n o to nazivam o ekono m ijom .
Danas, d v a n a e s t h ilja d a g o d in a n a ko n iz u m a ko ji
je o v e k u d a o m o g u n o s t da o b ra u je z e m lju , im a m o
svako p ra vo da sm a tra m o kako je ta j tre n u ta k zaista bio
is to rijs k i: o v e k je u sp e o da p rv i p u t ne zavisi o d v e lik o
d u n o s ti z e m lje , ve je n a u io ka ko da je p ris ili da p ro
iz v o d i d o b ra za n je g a . Da li je t o b io tre n u ta k ra d o s ti i
uspona? Ni u ko m sluaju! Jedini ra zlo g zb o g ko je g su lju
di n a u ili da o b ra u ju ze m lju bila je g lad to ih je m orila.
P o to su is tre b ili vei d e o divlja i zahvaljujui p a m e tn o j
s tra te g iji ko jo m su je lo v ili i p o to su p o sta li to lik o b ro jn i
da im p lo d o v i drvea vie nisu b ili d o v o ljn i, ljudi su, zbog
g la d i ko ja ih je m o rila , b ili p rin u e n i da izm isle m e to d e
o b ra d e zem lje.
12
Kao ni sve o sta le te h n o lo k e re vo lu cije , ni o vu nism o

m i o d lu ili da s p ro v e d e m o . T e h n o lo g ija p o ljo p riv re d e ,
agrarne e k o n o m ije nam se - desila. S n jo m su se, a da se
nism o tru d ili da ta k o bu d e , lju d ske zajednice p ro m e n ile .
Agrarna p ro izvo d n ja p rvi p u t je dovela d o stvaranja osn o v
nog elem e nta prave e ko n o m ije - vika vrednosti. ta je to?
To je p ro iz v o d ze m lje ko ji ne sam o to je d o v o lja n da nas
p re h ra n i i da n a d o m e s ti zrn e v lje k o je sm o is k o ris tili o ve
g o d in e (a ko je sm o u te d e li p re th o d n e g o d in e ), ve je
to o n o to p re o s ta je i o m o g u u je g o m ila n je za b u d u u
u p o tre b u - na p rim e r, t o su ita ric e ko je sm o u s kla d itili
b ilo za te ka v re m e n a (u slu aju p ro p a s ti s le d e e g ro d a
od g ra d a ), b ilo da bi se is k o ris tile za sejanje n a re d n e g o
dine kako bi se p o v e a o b u d u i viak.
O vde tre b a da o b ra ti p a n ju na d ve in je n ice . P rvo,
u lo vlje n a d iv lja , rib a i s k u p lje n i p lo d o v i i v o e te k o su
m o g li s tv o riti via k s o b z iro m na t o da su riba, zeevi i ba
nane posle kra e g vre m e n a p o in ja li da se kvare i da tru le
( to se nije d e a va lo sa ito m , k u k u ru z o m , p irin e m , je
m o m , k o ji su im a li d u i ro k tra ja n ja ). D ru g o , p ro iz v o d n ja
a g ra rn o g vika iz ro d ila je sle dea uda lju d s k o g d ru tv a :
pism o, dug, novac, drave, vojske, s ve te n stvo , b iro k ra tiju ,
te h n o lo g iju , ak i p rv i o b lik b io h e m ijs k o g ra ta . K re n im o ,
dakle, re d o m , da ih is p ita m o je d n o p o je d n o ...
Pismo
A r h e o lo z i n as u e da se p r v i o b lik p is m a p o ja v io u
M e s o p o ta m iji. ta se b e le i? B e le i se k o li in a ita ric a
13
JANI5 VARUFAKI5
koju je svaki z e m ljo ra d n ik sta vio u zajedniki silos. Sasvim

lo g i n o . B u dui da je b ilo ve o m a te k o da svaki z e m ljo
ra d n ik sagradi svoje sp re m ite za skla ditenje vika, bilo
je la ke da p o s to ji z a je d n iki silos, p o d k o n tro lo m na d
le n o g lica, i da svaki z e m ljo ra d n ik tu skla d iti svoj rod.
Taj vid skla d ite n ja , m e u tim , za h te va o je dokaz da je, na
p rim e r, g o s p o d in Nabuh sta vio sto kilogram a u skladite.
Zaista, p rv o p ism o n a sta lo je ka ko bi se o m o g u ilo izda
vanje ta k v e ra u n o v o d s tv e n e p o tv rd e , to je st kako bi ze
m ljo ra d n ic i m o g li da p ru e do ka z o k o li in i ita rica koju
su s ta v ili u za je d n i k o s p re m i te . Nije slu ajno to to su
se d ru tv a ko ja nisu im a la p o tre b u za ra z v ija n je m p o
ljo p riv re d e , p o to je d ivlja i i p lo d o va b ilo u izo b ilju (n p r.
d ru tva A b o rid in a u A u s tra liji i starosedelaca u Severnoj
A m e ric i), z a d o v o ljila s lik a rs tv o m i m u ziko m , pa nikada i
nisu stv o rila pism o.
Dug i novac
R a u n o v o d s tv e n i za p is o k o li in i p ro iz v o d a , p o p u t
o n o g o pe n ici koja je p rip a d a la naem p rija te lju g o s p o
d in u N a b u h u , b io je p o e ta k s tva ra n ja duga i novca. Po
z n a to nam je, o p e t na o sn o vu a rh e o lo k ih nalaza, da su
m n o g i z a p o sle n i d o b ija li p la tu u ko ljka m a sa zapisanim
b ro je v im a to su p r e d s ta v lja li k ilo g ra m e p e n ice ko je
im je v la d a r d u g o v a o za ra d na n je g o v im p o ljim a . S o b
z iro m na t o da pe n ica na ko ju su se o d n o s ili t i b ro je v i
u to m tre n u tk u m o d a jo nije bila pro izve d e n a , d o tin e
k o ljk e p re d s ta v lja le su o b lik v la d a re v o g d u g a p re m a
14
zaposlenom . U isto v re m e o n e su bile i neka vrsta novca

p o to su za p o sle n i te ko ljk e k o ris tili da bi k u p o v a li p o
tre b n e p ro izvo d e .
N a jza n im ljiviji nalaz, m e u tim , im a veze s n a sta n ko m
m e ta ln o g n o v c a . M n o g i s m a tra ju da je m e ta ln i n o va c
stvo re n da bi se k o ris tio u ra zn im tra n sa kcija m a i da bi p ri
to m e p re la zio iz ru ke u ru ku . Ipak, nije b ilo ta k o . M e ta ln i
novac je, b a r u M e s o p o ta m iji, k o ri e n da bi se b e le ila
ra spodela p o ljo p riv re d n o g vika m n o g o p re n e g o to je
ta j n ovac n a sta o ! P o sto je p o d a c i o to m e da su u n e k o m
tre n u tk u v la s n i k a p ra v a u o d n o s u na ita ric e k o je su
uvane u z a je d n i k im s k la d i tim a z a p isiva n a na o s n o v u
v ir tu e ln ih m e ta ln ih n o v i a . V irtu e ln ih ? Da, v irtu e ln ih !
U ra u n o v o in o j k n jiz i s ta ja lo je , na p r im e r , s le d e e :
G o s p o d in N a b u h im a p ra v o na ita ric e u v r e d n o s ti t r i
m e ta ln a n o v i a .
O no to je u ita v o j to j p rii z a n im ljivo je ste injenica da
ti novii u o p te nisu p o s to ja li (je r su isko vani te k n e k o lik o
s to tin a g o d in a ka s n ije ) ili ih je b ilo v rlo m a lo , a z b o g n ji
hove ve like te in e n ije b ilo m o g u n o s ti da b u d u p u te n i u
o p tic a j. Tako su tra n s a k c ije s d e lo v im a vika s p ro v o e n e
na o s n o v u v irtu e ln ih n o v a n ih je d in ic a . Ta ko n e to , m e
u tim , za h te v a lo je o n o to n a ziva m o p o ve re n je m ili na la
tin s k o m credere (a na e n g le s k o m c re d it) - p o v e re n je da
te v irtu e ln e je d in ic e im a ju ra zm e n sku v re d n o s t i da sto g a
v re d i p o t r u d it i se i z a ra d iti ih s v o jim ra d o m .
Da b i, m e u tim , ta k v o p o v e r e n je p o s to ja lo , b ilo je
p o tr e b n o n e to to p o d s e a na o n o to m i n a z iv a m o
15
JANIS VARUFAKIS
d r a v o m - k o le k tiv n a in s titu c ija ko ja p re iv lja v a s m rt

vla dara i koja m oe da ulije p o ve re n je da e s vre m e n o m
svakom b iti d o d e lje n de o vika ko ji m u pripada.
Drava, birokratija i vojska
Dug, n o va c, p o v e re n je i drava, dakle, id u ru ku podru k u . Bez d u g a ne m a la k o g naina ra sp o la g a n ja p o ljo
p riv re d n im v iko m . Is to g tre n u tk a kad se ro d io d u g p o
ja vio se i novac. Da bi se, m e u tim , o b ezb edila v re d n o s t
no vca , p o s to ja la je p o tre b a za k o le k tiv n o m in s titu c ijo m
- d ra vo m - koja bi g a ra n to va la n jegovu v e ro d o s to jn o s t.
N a ra vn o , p o s to ja n je d ra ve n e m o g u e je bez vika, b u
du i da su dra vi p o tre b n i in o vn ici za javne p oslove (na
p rim e r u su d o vim a , g d e se reavaju sp o ro vi ko ji p ro istiu
iz ne sla g a n ja o k o to g a ko ko m e i k o lik o d u g u je ), za tim
p o licija radi z a tite vla snikih prava i, n e izosta vno, vla da
ri, ko ji svakako za h te va ju vis o k iv o tn i standard. Nita od
svega to g a ne m o e se o d r a ti bez p o p rili n o g vika, od
k o je g svi o n i ive a da ne rade na p o ljim a . U isto vrem e ,
bez vika ne bi m o g la p o s to ja ti ni o rg a n izo va n a vojska,
a bez o rg a n izo va n e vo jske vla st vla dara i, u o p te , drava
ne bi m o g le da se n a m e tn u , d o k bi d ru tv e n i via k bio
izlo e n d e lo va n ju spo lja n jih in ilaca.
Svetenstvo
Sve dra ve ko je su n astale u a g ra rn im dru tvim a , ako
p o g le d a m o is to rijs k i, ra s p o la g a le su v iko m na uasno
n e p ra ve d a n nain, u k o ris t d ru tv e n ih , p o liti k ih i vo jn ih
16
m o n ika . K o lik o g o d da su, m e u tim , v la s to d r c i b ili

m oni, o n i nikada nisu b ili d o v o ljn o m o n i p re d ve lik o m
veinom o b e sp ra vlje n ih ze m ljo ra d n ika , ko ji su, ujedinjeni,
za nekoliko sati m o g li da svrgnu reim to ih je ugnjetavao.
K ako su, d a k le , v la s to d r c i u sp e v a li da o d r e svo ju
vlast i da, n e o m e ta n i o d veine, raspolau viko m u sopstve n u ko rist? O d g o v o r je: z a h va lju ju i ra zvo ju p o se b n e
id e o lo g ije koja im je davala le g itim ite t i uveravala veinu
da v la sto d rci im aju p ra vo na t o da dre svu vla st u svojim
rukam a. Da ta k o m o ra b iti. Z b o g n jih o v e p la ve k rv i. Da
njih o vo p ra vo na v la st p o ti e o d vie sile. Da je boja volja
da sve b u d e ta k o ka ko je ste .
Bez te d o m in a n tn e id e je koja jo j je davala le g itim ite t
za dra vn u h e g e m o n is ti k u v la s t ne bi b ilo n ika kve nade.
Neko je m o ra o da jo j daje te ra p iju . Da s to ji p o re d vla dara
kao p re d s ta v n ik v i e sile na ze m lji i da b la g o silja v la s t
hegem ona. N a ravn o, t o nije m o g la b iti sam o je dna lin o st,
kao u p le m e n im a p re iz u m a a g ra rn ih e k o n o m ija , iji je
viak u in io s lo e n ijo m d ru tv e n u i b iro k ra ts k u o rg a n iz a
ciju d ru tv a . Kao to je d ra va m o ra la im a ti k o n tin u ite t i
o p s ta ja ti i p o sle s m rti v la d a ra , ta k o je i id e o lo k o p o k ri e
d ra vn e v la s ti m o ra lo da se in s titu c io n a liz u je uz p o m o
s v e te n s tv a k o je je o t k r iv a lo i u s ta n o v lja v a lo r itu a le
to su, o sla n ja ju i se na p re d ra s u d e lju d i u p la e n ih p re d
sm ru, le g a liz o v a li p re svega sa m o s v e te n s tv o , a o n d a i
vla d a re v u v la s t n a d d r a v o m . Bez vika , m e u tim , ne bi
b ilo n ik a k v o g ra z lo g a za s tv a ra n je s lo e n o g sve te n stva ,
n iti bi b ilo m o g u e o d r a v a ti ga (s o b z iro m na t o da n je
g o v i p rip a d n ic i n ita nisu p ro iz v o d ili).
17
JANIS VARUFAKIS
Tehnologija
Ljudski um u sp e o je da s p ro ve d e te h n o lo k e re v o lu
cije m n o g o p re izu m a p o ljo p riv re d e - na p rim e r, kad se
o tp o e lo s k o ri e n je m m e ta la ili v a tre . P o ljo p riv re d n i
viak, m e u tim , da o je te h n o lo k o m n a p re tk u n evieno
ubrzanje. Sasvim lo g in o . Prvo i o snovn o, on je o slo b o d io
n a jb o lje iz u m it e lje p o tre b e da lo ve d ivlja kako bi se
p re h ra n ili. U m e ri u k o jo j su n jih o vi izu m i (na p rim e r, o ru
e k o risn o u p o lju , o ru je za vojsku, n a kit za vla dara) b ili
p o e ljn i, p rim a li su de o a g ra rn o g vika u zam enu za svo
je p ro iz v o d e . ta vie , sam a p o ljo p riv re d n a e k o n o m ija
stvara la je te h n o lo k e p o tre b e koje nisu p o sto ja le u p ro
lo sti (na p rim e r, p o tre b e za navod njava njem ili sistem om
irig a cio n ih kanala).
Biohemijski rat
Viak je s tv o rio s m rto n o s n e b a kte rije . Kad su se to n e
penice p rv i p u t n a g o m ila le u za je d n ikim skla ditim a, a
o k o n jih se, p o selim a i g ra d o vim a , nagu rali m n o g i ljudi, i
t o jo sa iv o tin ja m a ko je su im bile p o tre b n e (na prim er,
z b o g m le ka k o je d a ju ), ta h ip e rk o n c e n tris a n a biom asa
p re tv o rila se u o g ro m n u b io h e m ijsku la b o ra to riju u kojoj
su se b a k te rije razvile ve lik o m b rzin o m , a za tim su se razm n o ile , m u tira le su i p re tv o rile se u u d o vita (b a r u pore e n ju sa o n im a ko je su se d o ta d a susretale u p riro d i).
Pojavile su se n o ve svirepe i k a ta s tro fa ln e bolesti, koje
su u z im a le n e b ro je n e rtv e . A li su s vre m e n o m p o ljo p ri
v re d n e d ru tv e n e e k o n o m ije p o s ta le za visn e ak i od
18
tih b a k te rija k o le re , tifu s a , o d v iru sa g rip a . S ta n o v n ic i

su na sebi n o sili m ilio n e tih s m rto n o s n ih m ik ro o rg a n iz a
ma, a nisu se o d njih ra zb o lje va li. Tako, kada su napa dali
krajeve n a s ta n je n e p le m e n im a koja nisu im ala ra zvije n u
p o ljo p riv re d n u p ro iz v o d n ju , nije b ilo p o tre b n o da p o te g
nu m a ka ko bi ih o s v o jili. N a jo b i n iji s tis a k ru k e b io je
sasvim d o vo lja n da is tre b i ve in u p ro tiv n ik a .
Zaista, i u A u s tra liji i u A m e rici m n o g o je vei b ro j staro sedelaca p o m ro o d d o d ira s b a k te rija m a k o je su n o s ili
evro p ski o sva ja i n e g o o d na p a d a to p o v im a , m e cim a ili
noevim a. U n e k im s lu a je vim a e v ro p s k i osvajai ak su
se svesno p o s v e iv a li to m b io h e m ijs k o m ra tu . P o sto je ,
na p rim e r, p o d a c i o t o m e da je u A m e ric i ita v o je d n o
in d ija n s k o p le m e is tr e b lje n o ka d im je iz a s la n s tv o Ev
roplja n a k o lo n iz a to ra p o k lo n ilo e b a d koja su, p o p lanu,
bila puna b a k te rija tifu s a .
P ovratak na pitanje: Zato Britanci napadaju

A boridine, a ne obrnuto?
V re m e je da se v r a tim o na s u ro v o p ita n je o d k o je g
sm o k re n u li: Z a to su B rita n c i na p a li A u s tra liju , a ne A b o rid in i Englesku? U o p te n o g o v o re i, z a to su sve im p e
rija listike sile n a sta le na e v ro a z ijs k o m k o n tin e n tu i, u pos le d n je v re m e , u S je d in je n im A m e ri k im D ra va m a (o d
za m e tka k o ji je ta m o e m ig rira o iz Evrope)? K ako se d e silo
da n ije d n u im p e rija ln u silu n isu s tv o rili c rn c i u A fr ic i ili u
A u straliji? Da li je t o n e to u g enim a? N a ra vn o da nije! O d
g o v o r se k rije u o n o m e to sam p r e th o d n o n a veo .
19
JANIS VARUFAKIS
V id e li sm o da na p o e tk u bese via k. Bez p o ljo p r i

v re d n o g vika ne bi b ilo m o g u n o s ti da se stvo re vojske,
a u to rita rn e drave, pism o, te h n o lo g ija , b a ru t, prekookeanski b ro d o v i itd .
V ideli sm o kako su p o ljo p riv re d n e drave razvile ak i
b io h e m ijs k o o ru je s p o so b n o da u n iti la nove drutava
koja nisu bila p o ljo p rivre d n a , p o p u t A b oridina u A ustraliji.
Videli sm o kako u zem ljam a p o p u t Australije, gde je hra
ne uvek b ilo u izo bilju (p o to su tr i do e tiri m iliona ljudi, u
h a rm o n i n o j s a ra d n ji s p riro d o m , im ala iskljuiv p ristu p
flo r i i fa u n i k o n tin e n ta v e liin e E vrope), nikada nije b ilo
n ik a k v o g razlog a da se izu m e p o ljo p riv re d n a te h n o lo g ija
ka ko bi se g o m ila o viak.
Danas z n a m o ( t i b a r t o v rlo d o b ro zna) da su A b o ridini im ali poeziju, m uziku, kao i m ito lo g iju izu zetno velike
civiliza cijske v re d n o s ti. Nisu, m e u tim , im ali sredstva za
n a p a d a n je d ru g ih n a ro d a ili m a ka r za o d b ra n u . D ok su,
n a s u p ro t to m e , E n glezi, ka o d e o e vro a z ijs k e k u ltu rn e
p a ra d ig m e , b ili p rim o ra n i, p o lo g ic i stv a ri, da ra zviju v i
ak i sve to uz njega ide: o d p re ko o ke a n skih b ro d o va do
b io h e m ijs k o g o ru ja . Tako da za A b o rid in e nije b ilo ni
k akve nade da e u s p e ti da p re ive kada su Englezi stigli
d o obala A u stra lije .
A Afrika?
A ta je sa A frik o m ? , pitae m e v rlo u p u tn o . Z a to
se nije p o ja vila m a ka r je d n a velika afrika sila koja bi bila
kadra da u g ro zi Evropu? Z ato je trg o v in a ro b o vim a bila ...
20
je dnosm ern a ulica? Da nisu, na kraju, crnci ip ak bili m anje

sposobni od Evropljana?
Nita od svega to g a ne stoji. Baci pog le d na ka rtu i uporedi o b lik A frik e sa o b lik o m Evroaziije. Prvo to e u o iti
jeste da je A frik a d u g u lja sta . Poinje o d S redozem lja, p ru
a se ju n o d o e k v a to ra i n a s ta v lja se sve d o u m e re n e
klim a tske z o n e ju n e h e m is fe re . D ru g im re cim a , a fri k i
k o n tin e n t p ro te e se kro z m n o g e ra z li ite k lim a ts k e zo
ne: od p u s tin je Sahare, p re k o s u p tro p s k ih p o d sa h a rskih
predela, pa k ro z p re d e le sa is to tro p s k o m k lim o m , d o
um e re n e k lim e ju n e A frik e . O b ra ti sad p a n ju na o b lik
Evroazije. S u p ro tn o o d A frik e , ko ja se iri o d se ve ra ka
ju gu, E vroazija p o in je o d A tla n tik a i iri se na is to k sve
do obala Kine i V ije tn a m a na T ih o m o ke a n u , to znai da
je nekako z d e p a s ta (a k o m i d o zvo lja va da u p o tre b im
ovaj izraz).
ta t o znai? Z na i da m o e m o da p re g a z im o E vroaziju, o d T ih o g o k e a n a d o A tla n tik a , n a ila z e i p ri to m e
na re la tiv n o m a le p ro m e n e k lim e , to je u p o tp u n o j su p
r o tn o s ti sa A fr ik o m , g d e se m o ra p ro i k ro z m a li m ilio n
klim a tskih zona da bi se s tig lo o d J o h a n e sb u rg a d o Egipta.
A za to je t o znaajno? , p ita e . J e d n o s ta v n o z a to to
afrika d ru tv a ko ja su ra zvila p o ljo p riv re d n u e k o n o m iju
(na p rim e r, u dana n je m Z im b a b v e u ) n ika ko nisu m o g la da
se raire p re m a E vro p i p o to je b ilo n e m o g u e da n jih o v e
k u ltu r e u s p e ju s e v e rn ije , b li e e k v a to r u ili, jo m a n je ,
u S ahari. N a s u p ro t t o m e , n a ro d i E v ro a z ije su, p o to su
o tk rili p o ljo p r iv re d n u p r o iz v o d n ju , im a li m o g u n o s t da
21
JAMS VARUFAKIS
se ire ka za p a d u ili ka is to k u ka ko su h te li, n apa daju i

i osvajajui, p risva ja ju i via k ali i k u ltu ru n aroda koje su
o s va ja li, p o d ra a v a ju i n jih o v u te h n o lo g iju i s tva ra ju i
ita v e im p e rije . U A fric i - z b o g n je n e g e o g ra fije - ta k o
n e to nije b ilo m o gue.
O tkud, dakle, tolika nejednakost?
Na n iv o u sv e ts k e ra s p o d e le d o b a ra , in je n ica da su
E vro p lja n i p o d ja rm ili A frik u , A u stra liju i A m e riku m oe se
o b ja s n iti u p o tp u n o s ti na o sn o vu p re th o d n o g izlaganja
o to m e ka ko su o b je k tiv n i, g e o g ra fs k i uslovi, zasnova ni
na u z ro n o -p o s le d i n im z a k o n ito s tim a , p re cizn o d o ve li
A b o rid in e iz A u s tra lije , s ta ro s e d e o c e A m e rik e i veinu
s ta n o v n ik a A frik e u n jih o v e dan a n je situ a cije . Kao to
si m o g la da p rim e ti , n ita o d svega to g a nem a veze s
genim a belaca, crnaca, u tih ili crvenih ljudi. Klju situacije
ne nalazi se nig d e d ru g d e d o u g o m ila n ju p o ljo p rivre d n o g
vika i u re la tiv n o j la k o i ili te k o i g e o g ra fs k o g irenja
p o ljo p riv re d n ih k u ltu ra , ta k o da je m o g u a m e u so b n a
p o d rka : a) g o m ila n ja vika, i b ) stvara nja ve likih dravnih
e k s p a n z io n is ti k ih tv o re v in a (im p e rija lis ti k ih , kako smo
ih nekad nazivali!).
P o sto ji, m e u tim , jo je d a n n ivo na k o je m se razvija
n e je d n a k o s t - u n u ta r ra z v ije n ih d ru ta v a . Kao to sam
ti re ka o g o v o re i t i o dra vi i re lig ijsko j h ije ra rh iji koje su
s tv o rili p o ljo p riv re d n i viko vi, g o m ila n je vika za h te va lo
je (i d o n e lo ) h ip e rk o n c e n tra c iju vla sti, a p o sle d in o i b o
g a tstva , u rukam a m a lo g b ro ja ljudi. Ta nejednako st i zbog
22
nejednake p o liti k e v la s ti k o ju raa im a te n ju da sam u

sebe hrani - da se re p ro d u k u je uveava jui se.
Zaista, p ris tu p n a g o m ila n o m viku daje e k o n o m s k u i
p o litiku (ak i k u ltu rn u ) n a d m o , koja se m o e is k o ris titi
da bi se o b e z b e d io jo vei p ro c e n a t b u d u e g vika. Jed
nostavnijim je ziko m reeno, m n o g o je lake za ra d iti m ilion
evra ako se ve im a m n o g o m ilio n a evra. N a p ro tiv, ako se
nema nita, ak i zarada o d hilja du evra m oe izg le d a ti kao
neo stva rljiv san.
Postoje, d akle, dva n ivo a na ko jim a hara n e je d n a ko st.
Prvi je s ve tski n iv o , to o b ja n ja va z a to su ne ke z e m lje
ule u XX i XXI v e k u p o tp u n o m siro m a tv u , d o k su d ru g e
im ale sve p re d n o s ti m o i i b o g a ts tv a , v rlo e sto z g rn u to g
p u sto e n je m s iro m a n ih ze m a lja . D ru g i n iv o je u o k v iru
sam ih d ru ta va . tavie, e s to se p rim e u je da su u najsi
rom anijim ze m lja m a ( m a lo b ro jn i) b o g a ti b o g a tiji o d m n o
gih b o ga taa b o g a tijih zem alja.
Pria koju sam t i isp ria o u o v o m p o g la v lju p ra ti k o re n e
n e je d n a ko sti to se ti e p ro iz v o d n je e k o n o m s k o g vika u
o kviru p rve te h n o lo k e re v o lu c ije - ra zvo ja p o ljo p riv re d e .
Ovu p riu n a sta viu u s le d e e m p o g la v lju , g d e e se ja sno
v id e ti k a ko se ra z lik e jo p o v e a v a ju u o k v iru n a re d n ih
te h n o lo k ih r e v o lu c ija (n a p r im e r , p ro n a la s k o m p a rn e
m a in e ili k o m p ju t e r a ) , k o je su n a r o it o d o p r in e le
stvara nju d ru tv a to ga vid i i uje o k o sebe. A li p re to g a
je d a n p o d s tre k : N e m o j n ik a d a da p o d le g n e isk u e n ju
racion alizacije n e je d n a k o s ti k o ju danas, kao d e te , sm a tra
n e p rih v a tljiv o m .
23
JANIS VARUFAKIS
Nejednakost kao sam oobnavljajua ideologija

Kada sam se o svrn u o na sve te n stvo i njegovu ulogu,
re ka o sam da o n o fu n k c io n i e stva ra ju i id e o lo g ije koje
le g a lizu ju n e je d n a ku i n e ra v n o p ra v n u ra sp o d e lu vika u
oim a svih - i onih koji imaju, i onih koji nem aju. Funkcionie
d e lo tvo rn o , na nivou na kom stvara m reu verovanja, neto
p o p u t m ito lo g ije koja p o m a e u re p ro d u k c iji kako vika
ta k o i n jegove ne ra vn o p ra vn e raspodele.
A ko o to m e razmisli, videe da se nita ne reprodukuje
lake o d u b e enja b o g a tih da su o n i d o s to jn i onog a to
im pripa da. Od m alih n ogu sistem atski ubeuje sebe (kao
i sva deca) da t i tv o je ig rake , tv o ja odea, tv o ja kua po
sva ko m p ra vu p rip a d a ju . Na m o za k a u to m a ts k i sm atra:
Im a m X = X m i p rip a d a . To je psih o lo ka osnova na
k o jo j se te m e lji id e o lo k i p ro c e s k o ji u b e u je o n e to
im aju m o i b o g a ts tv o (u g la v n o m su to iste o so b e ) da je
is p ra v n o , p ra v o i n e o p h o d n o da oni im aju m n o g o ,
a da o n i d ru g i im aju m n o g o m anje.
N em oj im t o uzim ati za zlo. Nezamislivo je koliko nam je
lako da u b e d im o sebe da je raspodela koju prim eujem o ,
p o g o to v o kad nam id e u p rilo g , lo g i n a , p riro d n a i
p ra v e d n a . Kad oseti da si sprem na da podlegne takvim
m islim a, seti se o n o g to sm o g o vo rili na poetku: kako je,
up rko s to m e to se sve bebe raaju p o d jedna ko goliave,
nekoj od te dece predodree no da budu odenuta u preskupa
odelca, d o k su druga osuena na glad, eksploataciju i bedu.
Sauvaj u svojoj dui o d b o jn o st prem a ta kvo j stvarn osti kao
je d in o lo g i n o j , p riro d n o j i p ra v e d n o j .
24
CENE N A S P R A M VR EDN O STI
Dve vrste vredn osti

Predvee na o s trv u Egini. L e to je. Sedi na naoj te ra si
zagledana u c rv e n o sunce, ko je to n e u m o re . Da sam ta d
doao i p o e o da t i p ri a m o n e k o j s v o jo j besm islici, n a lju
tila bi se to t i k v a rim tre n u ta k .
Iste v e e ri, n e to ka sn ije , v e e ra li sm o s p rija te ljim a
u o k o lin i M a ra to n a . T vo j d ru g Paris je in sp iris a n - svi se
sm e je m o n je g o v im v ice vim a . ak i t i, koja si ta k o s tro g a .
A on d a te ka p e ta n K ota, koji p rista je s vo jim rib a rskim
am cem t ik d o ta v e rn e , m o li za u slugu. S idro m u se zagla
vilo n e g d e na d n u , a la nac je p u k a o d o k je p o ku a va o da
ga izvue. N e b ilo t i z a p o v e e n o , kae ti, p o t o zn a m
k o lik o v o li da ro n i , da li bi m o g la da z a ro n i i zakai
s id ro za o v o ue? Sam b ih t o u ra d io , ali m e ova re u m a d a
nas u b ija . N a r a v n o , o d g o v a ra m u ne g u b e i p rilik u da
p o sta n e ju n a k in ja d a n a i, sva p o n o sn a , skae u m o re .
25
JANIS VARUFAKIS
Zalazak sunca. Parisovi vicevi. Radost to t i se ukazuje

prilika da zaroni kako bi uinila uslugu kapetanu Kostasu.
Tri stva ri z b o g kojih se le p o osea. Tri d o b ra . Tri stvari
koje nisu ro b a . Koja je razlika izm eu d o b ra i robe? Roba
je su d o b ra (k a o na p r im e r t v o j a jp e d ), ali d o b ra nisu
obave zno i roba. Roba jesu dobra koja se proizvode da bi se
prodala. Zalazak sunca na Egini, Parisovi vicevi i skok u vodu
koji si izvela da bi uinila ka p etanu Kostasu nisu ponu eni
na prodaju.
Ne znam da li si to p rim e tila , ali u d ru tv u u ko je m i
v im o p o s to ji te n ja da se d o b ra p o b rka ju s ro b o m i da se
sm a tra kako e, to je vea cena n e ko g dobra, neko radije
p o e le ti da ga p o n u d i na p ro d a ju . A li nije ta ko . To vai za
ro b u : to sm o m i s p re m n iji vie da p la tim o kako bism o
k u p ili iPad, t o je A p p le s p re m n iji da p ro iz v e d e vei b ro j
iP adova. A li t o ne vai p o svaku cenu i za Parisove viceve.
A k o b ism o m u p o n u d ili da m u p la tim o da nam ispria
jo viceva, n a jve ro va tn ije bi se oseao nelagodno. Svakako
m oe da zam isli da bi, ak i ako bi p rih v a tio ta k o neto,
z b o g to g plaanja iz g u b io sm isao za h u m o r. Ili uzm i kao
p rim e r d o g a a j s k a p e ta n o m Kostasom : da t i je p o n u d io
novac da zaroni, v e ro v a tn o bi m anje uivala u to m skoku
u v o d u , je r bi ta k o iz g u b ila d e o n je g o v e v re d n o s ti ko ji
o d g o v a ra osean ju p o rtv o v a n ja , a va n tu re , oseanju da
skae u vo d u sam o za to to je to neko tra io od tebe.
A k o Paris p o s ta n e p ro fe s io n a ln i k o m i a r kad p o ra ste
ili a ko t i o d lu i da p o sta n e p ro fe s io n a ln i ronilac, onda
e n je g o v i vic e v i i tv o je ro n je n je p o s ta ti ro b a ko ju ete
26
p ro d a v a ti za k o n k r e tn u n o v a n u s u m u - o n i e s te i
trin u cenu. Cena neke ro b e o d raava razm e nsku vrednost d o b ra koje se nu d i na p ro d a ju - d ru g im recim a, vredn o st d ru g ih stv a ri ko je m oe da stekne p ro d a ju i n ekoj
m u te riji vice ve ili ro n je n je .
S d ru g e stra n e , iv o tn a v re d n o s t je d n o g ro n je n ja , je d
n o g zalaska sunca, je d n o g vica je ste n e to sasvim d ru g o .
M o d a sve t r i s tv a ri im a ju o g ro m n u iv o tn u v re d n o s t i
n u ltu razm e nsku v re d n o s t (n a p rim e r, zalazak sunca, ko ji
nije na p ro d a ju ). M o g u e je i o b rn u to : da u o p te ne voli
da pria vice ve (p o g o to v o ne na sceni), ali da zarauje
m n o g o novca p ria ju i ih.
Te d ve v rs te v re d n o s ti - iv o tn a i ra zm e n ska - ne bi
m o g le da se u b iti vie ra zlik u ju je d n a o d d ru g e . U d a n a
n jim d ru tv im a , m e u tim , v r lo se e s to sve v re d n o s ti
m ere kao da jesu ra zm e n ske . P o sto ji te n ja da se sve to
nema cenu, sve o n o to se ne m oe p ro d a ti uz d o b it sm atra
b e zvre d n im . I o b r n u to . U is to v re m e iv im o u d ru tv im a
u k o jim a se - p o g re n o - sm a tra da se p o d ra z u m e v a da
ra s t ce n e n e k o g d o b ra , to zn a i n je g o v e ra z m e n s k e
v re d n o s ti, a u to m a ts k i p o ve a va k o li in u t o g d o b ra koja
e b iti p o n u e n a d ru tv u o d o n ih to ga im aju (ili o n ih to
m o g u da ga p ro iz v e d u ). Kao to sam t i m a lo p re rekao, to
zaista i vai kada je re o iPadu. A li ne vai za sva d o b ra .
Trite krvi
U v e in i ze m a lja d o b ro v o ljn i d a va o ci k rv i d aju k rv bes
p la tn o z a to to oseaju p o tre b u da p o m o g n u b lin jim a iji
27
JANIS VARUFAKIS
je iv o t u opasn osti. U nekim d ru g im zem ljam a davaocim a

krvi se plaa za krv ko ju daju. ta t i m isli, gde je ponu da
vea - ta m o g d e se d avao cim a plaa za o g ro m n o d o b ro
koje nude , za n jih o vu sop stve n u krv, ili u zem ljam a u ko ji
m a se krv daje d o b ro v o ljn o i bez naknade?
Sam im tim to sam t i p o s ta v io o vo p ita n je , p re tp o s ta
vlja m da si p o g o d ila o d g o v o r. Istin a je da je p rim e e n o
da su u zem ljam a u ko jim a se davaocim a krvi plaa za krv
k o li in e sku p lje n e k rvi m n o g o m anje nego u zem ljam a u
ko jim a se k rv daje d o b ro v o ljn o i bez naknade. Izgleda da
nakna da vie o b e s h ra b ru je davao ce koji ele da daju krv
d o b ro v o ljn o , bez ika kve k o ris ti (ka o in ko ji nem a za cilj
linu k o ris t), n e g o to ih p rivlai.
Svi o n i ko ji m eaju te rm in d o b ra s te rm in o m ro b e ne
m o g u da sh va te da se p o n u d a k rvi sm anjuje kad se dava
o cim a k rv i p o n u d i nakna da. P itaju se kako je m og u e da
p o s to je p o te n c ija ln i d avao ci krvi koji o d lu u ju da ne daju
krv z a to to im je p o n u e n a naknada. To doivljava onaj
k o ji ne ra zu m e da se iv o tn e v re d n o s ti e sto p o tce n ju ju
kada se razm e nske v re d n o s ti p recenjuju!
itava s tv a r je v rlo je d n o sta vn a i podsea na onaj skok
u vo d u k o ji si izvela ka ko bi p o m o g la ka p e ta n u Kostasu.
Kada te o n o m a d zam olio da zaroni do dna po m raku kako
bi m u p o m o g la u vezi sa sid rom , ra d o st davanja i oseaj da
si d o b ro d e te i da ini ju n a k o d e lo p o b e d ili su stra h
o d m ra n o g dna i m a ltre tira n ja to tre b a da se svue i
da se p o kva si. V rlo v e ro v a tn o ne b i t o u ra d ila da t i je
re ka o : E v o t i p e t evra da skoi u v o d u . P o dsvesno bi
28
t i bilo u d n o da svoj d o p rin o s p roceni na sam o p e t evra.

M oda tih p e t evra ne bi b ilo d o v o ljn o da t i n a d o k n a d i
m a ltre tira n je " , ali bi b ilo vie n e g o d o v o ljn o da t i u n iti
ra d o s t k o ju b i t i p ru ila p o m is a o da si za ro n ila ka ko bi
p o m o g la k a p e ta n u K o sta su sa svim d o b r o v o ljn o i bez
ikakve naknade.
Isto vai i za da va n je krvi. M n o g i d avao ci k rvi oseaju
za d o vo ljstvo p ri sam oj po m isli na t o da krv daju d o b ro v o lj
no. Kad im se, m e u tim , za t o p o n u d i neka novana suma,
p re tv a ra n je d o p rin o s a u tra n s a k c iju u n i ta v a im ra d o s t
koju p ru a d a va n je k rv i (n a p rim e r, p o to e ta k o n e ko
p o m isliti da svoju krv d aju za n ovac), a p ri to m e sum a koju
e d o b iti nije d o v o ljn a da ih o b e te ti za u lo e n o v re m e i
bol p ri u b a d a n ju ig le u ve n u .
Opisau t i t o m a lo d e ta ljn ije - u ova dva p rim e ra , tv o m
skoku u v o d u z b o g k a p e ta n a K ostasa ili d a va n ju krvi, kad
je razm e nska v re d n o s t d o b ra u p o n u d i u ra sp o n u o d nu le
do neke p o z itiv n e v re d n o s ti, n je g o va je iv o tn a v re d n o s t
u s lo b o d n o m p a d u . R e z u lta t je da n ik o ne eli da p o n u d i
za nakn a d u o n o to bi s ra d o u p o n u d io b e s p la tn o .
O ska r V a jld d e fin i e c in ika ka o o v e k a k o ji zna sve o
c e n a m a , a li n e zna n i ta o v r e d n o s tim a . Naa d ru tv a
im aju te n ju da o d svih nas n a p ra v e cin ike . A n em a ve e g
cin ika o d e k o n o m is te k o ji s m a tra da je je d in a v re d n o s t
ra z m e n s k a v r e d n o s t i k o ji t a k o o b e z v r e u je iv o tn e
v re d n o s ti s p u ta ju i ih na v re d n o s n o j le s tv ic i d o n iv o a
b e z v re d n ih p r o iz v o d a n a ih d ru ta v a , u k o jim a se sve
p ro c e n ju je t r i n im k r it e r iju m im a . K a ko je , m e u tim ,
29
JANIS VARUFAKIS
do lo d o to g triju m fa razm e nskih vre d n o s ti nad ivo tn im

vrednostim a?
Ekonomija Miti zakoni kunog privreivanja
Zamisli sledeu scenu. Uskrs je. Ceo dan smo jeli i pili. Mi
odrasli sm o radili dva dana da bism o priprem ili hranu, kuu,
uskrnju trp e z u . Predvee te m o lim da pom ogne m alo u
sprem anju kue. Tebe m rzi, pa m e pita: Tata, koliko trai
da bi m e o slo b o d io te muke? Razbiu kaicu i dau ti sve to
tra i. ta misli, kako bih reagovao? Jednostavno, nema
te cene koja bi m ogla da ublai m oju ljutnju.
U je d n o j p o ro d ic i, u je d n o m d ru tvu svako ini neto u
k o ris t o n o g d ru g o g . I t o je v rsta razm ene, posebna vrsta,
ali nije n ip o to trg o v in s k a razm ena. U kui ( okos), u svom
d o m u ra z m e n ju je m o rad, ali ta kva razm ena vie podsea
na ra zm e n u p o k lo n a , na s o lid a rn o s t n ego na tr i te , gde
se d o b ra i uslu g e ra zm e n ju ju b e zlin o , na o sn o vu svojih
ra zm e n skih vre d n o s ti.
N ekada se veina d oba ra p ro izvo d ila na ta j nain - van
kruga trg o v in s k ih razm e na i na nain ko ji je podseao na
fu n kcio n isa n je je d n e p o ro d ice , je d n o g dom a (okos). O tud
i re e ko n o m ija .* Jedna p o ljo p riv re d n a p o ro d ica sama je
p ro iz v o d ila svoj hie b , svoj sir, svoje slatkie, svoje m eso,
svo ju o d e u itd . Kada su b ile ro d n e g o d in e , ond a kad je
p rin o s b io v e lik i i kad je b ilo d o s ta vika, p ro iz v o a i su
* - ekonomija; okos (gr.) kua, dom; nomos (gr.)

zakon.
30
ono to je p re o s ta ja lo ra zm e n jiv a li (na p rim e r, paradajz

j|j penicu koja im nije bila p o tre b n a ) za p ro iz v o d e d ru
gih p ro izvo a a , o n e ko je nisu m o g li sam i da p ro iz v e d u
(srp o ve , ka jsije itd .) U d o b a m r a v ih k ra v a , kada su
stezali kai i p a tili z b o g n e m a tin e , trg o v in s k e ra zm e n e
su pre sta ja le (s o b z iro m na t o da nije b ilo vika ko ji bi se
razm e njivao za d ru g e p ro iz v o d e ).
T oko m p o s le d n jih d v e s ta d o tris ta g o d in a naa d ru
tva prela su na sasvim d ru g i n iv o . Sve ve i b ro j naih
p roizvo da p re tv a ra se u ro b u , a sve m a n ji p ro c e n a t naih
p ro izvo d n ih n a p o ra u sm e re n je ka p ro iz v o d n ji d o b a ra za
sopstvenu p o tro n ju , zb o g n jih o ve iv o tn e v re d n o s ti. A ko
baci p o g le d p o ku h in jskim o rm a riim a , videe v e liki b ro j
p ro izvo d a k o ji se p ro iz v o d e z b o g svo je ra zm e n ske v re d
n o sti i ko je ni u k o m slu aju ne b ism o m o g li da p ro iz v e d e
m o u o k v iru p o ro d i n e , k u n e p ro iz v o d n je .
Ta re ifik a c ija ili r o b n o p o s tv a re n je , ta j n e p re s ta n i t r i
ju m f ra z m e n s k ih n a d iv o tn im v re d n o s tim a , ne p re s ta
je u naoj k u h in ji. N e ka d a su p o ljo p riv re d n ic i p ro iz v o d ili
svoje s iro v in e (n a p rim e r, s to n u h ra n u , g o riv o , se m e ).
Danas ve in u s iro v in a k u p u ju o d m u ltin a c io n a ln ih k o m
p a n ija k o je im a ju te h n o lo k e m o g u n o s ti za p r o iz v o d
nju s to n e h ra n e ko ja g o ji k ra v e u k ra e m ro k u i m n o g o
eko n o m i n ije n e g o o b i n a , g o riv o ko je p o k re e tra k to r e
n a jn o vije te h n o lo g ije i se m e k o je je b io lo k i m o d ifik o v a no ka ko b i p rin o s i b ili o t p o r n iji na e g u , m ra z i h e m ijs k e
p e sticid e , p ro iz v o d e iste t e k o m p a n ije . Sa svo je stra n e , te
k o m p a n ije p o k u a v a ju da na n a jb o lji n a in iz v u k u k o ris t
31
JANI5 VARUFAKIS
iz sp ro ve d e n ih istraivan ja - u o b lik u efikasnijih sirovina.

Kako? O stva ru ju i p ra vn o svoja au to rska prava nad ge n i
ma sem ena to ga p ro iz v o d e . Na ta j nain, eto , stiem o
d o tre n u tk a u ko m se tr i te p ro irilo i p o m ikro ko sm o su
i g d e su ak i g e n i s te kli razm e nsku vre d n o st.
M a lo -p o m a lo , ro b n o p o s tv a re n je stie svuda: do m ikro sve ta , d o to g a da ko m p a n ije kupuju i prodaju hem ijsku
fo rm u lu neke n o ve s o rte penice ili ak neke nove so rte
ovaca, d o m a te rice neke ene, koja stie razm ensku v re d
n o s t p o to se iz d a je , i t o zvanino, po zakonu, paru koji
na d ru g i nain ne bi m o g a o da stekne p o to m s tv o , kako bi
se u n jo j ra z v io e m b rio n s tv o re n u la b o ra to rijs k o j e p ru
v e ti. U sko ro e m o k u p o v a ti i p ro d a v a ti aste ro id e po sve
m iru , ire i ta k o im p e riju tr i ta i v la d a vin u razm e nskih
v re d n o s ti o d m ik ro s v e ta d o vaseljene.
V idi li ka ko , na kra ju kra je va , e k o n o m ija kao nauka
vie nem a nikakve veze sa ekono m ijom koja se odnosila na
za ko n e k u n o g privreivanja? M o d a bi ta n iji te rm in bio
nauka o tr i tu ili agorano m ija (m ada bi t o stvara lo zabunu
b u d u i da je a g o ra n o m ija n e to sasvim d ru g o , je r se ta j
te rm in o d n o s i na d ra vn u k o n tro lu k v a lite ta doba ra koja
su n u e na na tr i tu , na n e to p o p u t tr i n e in spekcije u
a n ti k o m sve tu ).
Svet van logike trita
Kod H o m e ra su se, kao to zna, uesnici Troja nskog
ra ta t r u d ili, s v a a li, d a v a li ak i s vo j iv o t da bi s te k li
v r e d n o s ti p o p u t sla ve, p le n a , u tic a ja , A g a m e m n o n o v e
32
n a klo n o sti i to m e s lin o g . A h il je, kae nam H o m e r, p o

goe n A g a m e m n o n o v o m o d lu k o m da m u o d u zm e plen
za ko ji je o n s m a tra o da se iz b o rio s o p s tv e n im m aem ,
due vre m e o d s u s tv o v a o iz b ita ka vo e n ih u T roja nskom
ratu. U p rkos to m e to je A g a m e m n o n d o b ro znao da m u
je A h ilo va p o m o o a jn i k i p o tre b n a , na p a m e t m u nije
padalo da A h ilu p o n u d i k o m p ro m is n o reenje, na p rim e r
neku n o va n u su m u ka o o b e te e n je za p le n k o ji m u je
ta ko sa m o vo ljn o o d u ze o . ak i da m u je t o p o n u d io , A h il
bi se n e su m n jivo oseao jo vie u v re e n im .
Nisu bili sam o pesnici sta re G rke ti koji su poistove ivali prave v re d n o s ti s n e tr i n im v re d n o s tim a . O vid ije (rim
ski pesnik ko ji je p o ku a o da b u d e na sta vlja H o m e ro v o g
d e l ) p rip o v e d a o s u k o b u iz m e u A ja n ta i O d ise ja o k o
to g a ko m e e p rip a s ti o ru je ta d a ve m rtv o g A h ila , izu
ze tn o o ru je , isko va n o H e fe s to v o m ru k o m p o n a ru d b in i
A h ilo ve m a jke . Po O v id iju , g r k e v o js k o v o e su o d lu ile
da posluaju a rg u m e n te o b o jic e p re n o to o d lu e ko ji je
od njih d o s to ja n da p o n e se o ru je m rtv o g p o lu b o g a . Na
kraju su a r g u m e n ti lu k a v o g g r a d ite lja T ro ja n s k o g ko n ja
p re v a g n u li u o d n o s u na a r g u m e n te n e u s tra iv o g b o rca .
Zar t i n ije u d n o to n ik o - ni u n a zn a ka m a - n ije d o a o
na id eju d o ko je bi se dana s dolo? Da se o rg a n iz u je je d n a
le p a ... aukcija, s ko je b i se o n a j to bi najvie p la tio v ra tio
kao p o n o s iti vla s n ik A h ilo v o g oruja?
Z ato se n ik o n ije s e tio da ga s ta v i na aukciju? Pa u p ra
vo z a to to ni A ja n ta n i O d ise ja , n iti b ilo k o g d r u g o g o d
grkih v o js k o v o a , t o o ru je n ije z a n im a lo , ni z b o g svoje
33
JANIS VARUFAKIS
razm e nske v re d n o s ti ( to je st da bi kasnije m o g li d o b ro da

ga p re p ro d a ju ), ni zb o g p ro s te u p o tre b n e v re d n o s ti ( to
je st da bi ga is ko ristili u b o rb a m a ). O gro m na v re d n o st to g
o ru ja za o n o g ko ji bi ga s te ka o bila je isto sim bolina ,
to e rei ivo tn a .
Zaista , u d a vn a v re m e n a sam o je m ala m anjina p ro
izvo d a p ro la z ila kro z n e ko tr i te . N a ravn o, to ne znai
da u a n tic i, u sre d n je m ve ku ili u k o lo n ija m a E vropljana
nije b ilo ro b e , tr i ta , ra zm e n skih v re d n o s ti. N aravno da
ih je b ilo . D revni Feniani, Grci, Egipani, Kinezi, stanovnici
M ela n e zije itd . p re va ljiva li su na hilja de k ilo m e ta ra p re n o
sei ra zn o vrsn u ro b u s kraja na kraj sveta, p ro fitira ju i na
n e je d n a ko sti njene razm enske vre d n o sti od je d n o g m esta
d o d ru g o g . Sva lju d ska d ru tv a su - o d svog p o sta n ja razvijala svoja tr i ta .
Sve je p o e lo u t r e n u tk u u ko je m je n e ko re ka o n e
k o m d ru g o m : A k o m i da je d n u o d svo jih ja buka, ja u
t i d a ti je d n u o d s v o jih p o m o ra n d i. To, m e u tim , nisu
bila tr i n a d ru tv a . Ili, d ru g im re cim a , n ije ih k a ra kte risala lo g ik a tr i ta (k a o to je t o dana s). To su n a p ro s to
b ila d ru tv a sa tr i tim a . Da bi ra zu m e la ra zliku izm eu
tr i n o g d ru tva i dru tva sa tr i tim a , d o v o ljn o je da p o
sta v im o dva p ita n ja :
P ita nje 1: Kako je m o g u e o b ja s n iti uspeh panskih t r

govaca u L atinsko j A m e rici ili Britanaca i H olanana jedan
ve k kasnije na D a lekom istoku?
34
OVAJ SVET MOE DA BUDE BOU1
Pitanje 2: Kako m o e da se obja sn i uspeh ja panske au

to m o b ilske in d u s trije u SAD o d 1970. nadalje?
Na p rvo p ita n je m o e m o da o d g o v o rim o la ko i je d n o

stavno, u z im a ju i u o b z ir ra tn u n a d m o k o n k v is ta d o ra
nad p rip a d n icim a p le m e n a M aja na a m e ri k o m k o n tin e n
tu. Isto vai i za B rita n ce ili H o la n a n e , ija je d o m in a cija
na D a le ko m is to k u bila p o ve z a n a s p ris u s tv o m n jih o v e
ratn e m o rn a ric e u In d ijsko m i T ih o m oke a n u . To je jasno.
M e u tim , na d r u g o p ita n je ne m o e se o d g o v o r iti na
o snovu a rg u m e n a ta k o ji se ti u p o m o rs k e ili v o jn e n a d
m oi. M o ra se o d g o v o riti isklju ivo uz p o m o eko n o m skih
a rg u m e n a ta - k o ji se ti u s tru k tu r e ja p a n s k e in d u s trije ,
njene m o g u n o s ti da p o v e a v a p r o iz v o d n ju a da ne p o
veava tro k o v e , k v a lite ta p ro iz v e d e n ih a u to m o b ila , n ji
hovih te h n o lo k ih o d lik a i to m e slino.
Je d n o s ta v n ije re e n o , d o m in a c iju e v ro p s k ih trg o v a c a
na D a lekom is to k u i u A m e ric i p re XIX veka nije p o tre b n o
o b ja n ja va ti p o m o u e k o n o m s k e analize iz p ro s to g ra zlo
ga to ta d a jo nisu b ile s tv o re n e e k o n o m ije s lo g ik o m
tr i ta (ili trin a d ru tv a ), ve su p o s to ja la sam o d ru tva
sa tr i tim a . R a zlo g z b o g k o g te za m a ra m ,,i p ri a m t i o
e k o n o m s k o j t e o r iji" je s te in je n ic a da su naa dan a n ja
d ru tv a tr i n a i da je , p o s le d i n o , je d in i n a in na k o ji ih
m o e m o ra z u m e ti ta j da p o k u a m o da ih s h v a tim o kao
takva i uz p o m o e k o n o m s k ih p o jm o v a - to nije b ilo ta k o
pre t r i veka.
35
JANIS VARUFAKIS
P ita nje je sada sledee: Kako i zato su iz drutava sa

tr i tim a p ro iste kla trina d ru tva ?
Raanje trinih drutava
Proces pro izvo d n je je d n o g proizvo da zahteva tri osnov
na sastojka: ljudski rad, a la t ili m aine kojim a zaposleni ru
kuju i zem lju ili p ro s to r (na p rim e r, kancelariju ili ru d n ik) u
ko m se p ro iz v o d n ja odvija. Ili, je d n o sta vn ije , p roizvo dnja
zahteva t r i inioca: rad, proizvedena sredstva za proizvo d
nju (ko ja se e sto u o p te n ije nazivaju ka p ita lo m ) i zemlju.
U starijim d ru tvim a nijedan od navedenih inilaca p ro
izvo d n je nije bio roba. Bili su d obra, ali ne i roba. U vrem e
fe u d a lizm a k m e to v i su radili teko, ali nisu prodavali (nisu
ak ni izn ajm ljivali) svoj rad feudalcu. Feudalac je naprosto
silo m o d njih u zim ao ve liki p ro ce n a t n jih o vih prinosa. to
se tie n jih o vo g alata (p ro izve d e n ih sredstava za p roizvo d
nju), njega su izraivali ili oni sami ili zanatlije koje su radile
na isto m fe u d u , a koje su k m e to v i hranili u zam enu za alat
(u p ra v o kao to se deava p rilik o m sprem anja po ro d in e
trp e ze , kada svako od nas daje svoj d o prinos). Na kraju, ni
zem lja nije bila roba: o ve k se raao kao zem ljo p o se d n ik
(ta k o da m u nikada ne bi ni palo na pa m e t da proda zem lju
svojih p redaka) ili se raao kao k m e t (osuen na to da nika
da ne m oe da ste kn e zem lju u svom vlasnitvu).
Trina dru tva roena su kada su se ta tr i proizvo dna
inioca p re tv o rila u ro b u . Kada su stekla razm ensku vredn ost! Kada su poela da se kupuju i prodaju na slo bodnim
tr i tim a , gd e rad n ici tra e posao na tr i tu rada , gde
36
zanatlije trg u ju ala to m koji p roizvo de u okviru razvijenih t r

ita proizvedenih sredstava za proizvo d n ju i, na kraju, gde
i sama zemlja stie razm ensku vrednost, to je posledica ku
poprodajnih transakcija i n jenog davanja u zakup.
Kako su se, m e u tim , ova t r i p ro izvo d n a inioca p re tv o
rila u robu? ta se ta n o desilo pa sm o d o ive li industrijsku
revoluciju koja je o tp o e la sre d in o m XVIII veka u B ritaniji,
ali i u Holandiji, m enja jui sve t i p re tva ra ju i ita vu p la n e tu
u o g ro m n o g lo b a liz o v a n o tr i n o d rutvo?
Jasno ti je da je to duga pria i da bih ti, ako bih pokuao
da t i je isp riam d o u d e ta lje , d o sa d io . U o p te n o reeno,
m e utim , sve je p o e lo s ra zvo je m b ro d o g ra d n je u Evropi,
s korien jem kom pasa (k o ji su p rv i o tk rili K inezi) i o p tim
napredo vanjem u v e tin i b ro d o g ra d n je . Sve je to p o m o g lo
evropskim bro d o vla sn icim a da o tk riju n o ve p lo vn e p uteve,
koji su p o sp e ili sve tsku trg o v in u .
panski, h o la n d ski, b rita n s k i i p o rtu g a ls k i trg o v c i t o v a
rili su b ro d o v e v u n o m iz E n gleske i ko tske i m e n ja li je u
angaju za kin esku svilu, koja je z a tim ra zm e n jiva n a za ja
panske m aeve u J o ko h a m i, p re n o to bi b ro d o v i p o n o v o
kre n u li ka z a p a d u , s v ra a ju i u s p u t d o B o m b a ja ka ko bi
m aeve ra zm e n ili za zaine, ko je su d o n o s ili u Evropu da bi
ih, n a p o ko n , ra zm e n ili za m nogo, m nogo, m nogo vie v une
od on e s k o jo m su k re n u li na p u t. I o n d a - Jo vo n a n o vo .
Tako su, d a kle , p ro iz v o d i ka o to su vu n a , zaini, svila,
elini m a e vi p r e tv o re n i u ro b u s m e u n a ro d n o m vre d nou - u p ro iz v o d e ija je v re d n o s t za p ro iz v o a a ta d a
ve bila n e d e ljiv o ve za n a za n jih o v u ra zm e n sku v re d n o s t.
37
JANI5 VARUFAKIS
T rgovac ili p ro iz v o a ko ji ih je pose d o va o na tim novim

tr i tim a se b o g a tio . U n e k o m tre n u tk u v e le p o se d n ici
Engleske i kotske p o m islili su, d o k su p o sm a tra li gom ile
svo jih k m e to v a s p ro z o ra zam ka, da bi v e ro v a tn o m o g li
bo lje da isko riste nove m o g u n o sti za d o d a tn o bogaenje
koje im je pruala m rea m e u n a ro d n e trg o v in e na p o m o
lu . ta e nam k m e to v i da sade lu k i cveklu?", zapitali su
se. K a k v a je v re d n o s t cvekle na m e u n a ro d n o m tritu?
N ika kva !"
S toga su zakljuili, p o to je vuna im ala veu vrednost,
da je v e ro v a tn o b o lje za m e n iti g o m ile km e to va stadim a
ovaca, koja ne sam o to su bila s trp ljiv ija neg o su bila i
m n o g o isp la tljivija ! Tako i bi. Za ne ko liko decenija b rita n s
ka p ro v in c ija u p o tp u n o s ti je p ro m e n ila izg led. S p okoj i
oseaj k o n tin u ite ta ko ji je vla dao vekovim a m eu slojem
km e to va , koji su iz gene racije u gene raciju iveli na istom
m estu , sa istim g azdo m , sledei navike i rad svojih ro d ite
lja, n aglo su u niten i.
U tre n u tk u kad su, p o h itn o m p o stu p ku , fe u d a lci izba
cili k m e to v e na ulicu, za m e n ju ju i ih za ovce, o tp o e o je
p ro c e s p re o b ra a ja B rita n ije iz d ru tva sa tr i tim a u t r
ino d ru tv o . Zato? P rvo je p ro g o n k m e to v a p re tv o rio
ra d ali i ze m lju u ro b u ! Kako? ta b ism o u in ili t i i ja ako
b is m o se nali, sasvim n e o e kiva n o , nasred n e ko g b la t
n ja v o g p u ta u n e k o j b rita n s k o j zabiti? V e ro v a tn o bism o
o tp e a ili d o p r v o g sela, z a ku ca li na p rva v ra ta i re kli:
R a d i e m o b ilo ko ji posao za ko m a d hleba i kro v nad gla
v o m ." Eto p rve p o n u d e najam nog rada u vid u dobra.
38
Desilo se u p ra v o ta k o . H ilja d e n e ka d a n jih k m e to v a

tu m a ra le su p o k o ls k im p u te v im a i n u d ile je d in u ro b u
koju su im ale na ra s p o la g a n ju - s o p s tv e n u ra d n u snagu.
N a suprot svo jim ro d ite ljim a i d e d o v im a , k o ji su ra d ili, ali
nikada nisu p ro d a va li svoj rad (ka d su ve im a li p ris tu p ne
sam o ze m lji ve i o ru u za n je n u o b ra d u ), bivi k m e to v i
bili su p rim o ra n i da p o s ta n u trg o v c i ra d o m - so p stve n im
radom . N jiho va tra g e d ija bila je u to m e to je to k o m d u
g o g niza d e ce n ija , d o k se za m a ja c tr i n o g d ru tv a nije
d o b ro z a v rte o , o v o n o v o tr i te o b e le a v a la o g ro m n a
ponuda, ali m ala p o tra n ja : p re n e g o to su p o d ig n u te fa
brike, nisu p o s to ja li k u p c i s p o s o b n i da p rih v a te ita vu tu
arm iju n e za p o sle n ih bivih k m e to v a . R e zu lta t su b ili glad,
bolesti, nesrea.
P re im o sada na in ila c zem lje. K ako je izg o n k m e to v a
s tvo rio p rv i p u t z re lo tr i te z e m lje za pro izvo d n ju ? Je d n o
sta vn o - kad su z a m e n ili k m e to v e o vca m a , v e le p o se d n ici
su s hvatili da n jih o va zem lja im a razm e n sku v re d n o s t (a ne
sam o u p o tre b n u ili iv o tn u ), k o ju je ta d ve n e p o s re d n o ,
ali p o tp u n o ja sno, o d re iv a la m e u n a ro d n a trg o v in a . to
je vie rasla ra zm e n ska v re d n o s t vu n e na g lo b a liz o v a n im
tr i tim a , t o je bila vea i v re d n o s t je d n o g ara ze m lje koja
je m o g la da u g o s ti o d re e n b ro j ovaca. U is to v re m e , to
je gua bila tra v a na n e k o m p a n ja ku , t o je o n vie ovaca
m o g a o da p re h ra n i i, s h o d n o to m e , t o je vie v u n e m o g lo
da se p ro iz v e d e .
Eto ka k o je ra z m e n s k a v r e d n o s t v u n e d o v e la d o razm enske v r e d n o s ti p a n ja ka ! Izn e n a d a je n e ki lo rd k o ji je
39
JANIS VARUFAKIS
im a o neisko rie n u zem lju d o b io m o tiv da je iznajm i ne

kim b ivim k m e to v im a (o d k o jih je u b ira o i kiriju ). Bivi
k m e to v i, a ta d a n ji p re d u z e tn ic i , b ili su p rim o ra n i da
p ro d a ju vu n u na tr i tu da bi p la tili kiriju od zarade.
O b ra ti pan ju na p re tv a ra n je k m e to v a u tr g o v c e u
is to v re m e kad je zem lja n jih o v ih predaka i sama p re tv o
rena u ro b u . Pre izg o n a p o s to ja o je fe u d a ln i d ru tve n i si
ste m . K m e to vi su p rip a d a li zem lji, koja je pripa dala gazdi.
K m e to v i su ra d ili na sv o jo j z e m lji, a fe u d a la c je u zim ao
svoj d e o . Bez ik a k v o g u p liva tr i ta na proces p ro iz v o d
nje. P ro iz v o d i ko je su p ro iz v o d ili k m e to v i, sama zem lja,
kao i n jih o v rad, im a li su sam o iv o tn u vre d n o s t, koju su
d e lili k m e to v i i fe u d a la c u p ra vo p ro p o rc io n a ln o to m e ko
lik o je d o ti n i fe u d a la c b io b o le iv ili m oan u o d no su na
svo je sluge.
Po iz g o n u k m e to v a sve se p ro m e n ilo i ve lika veina
n a ro d a b ila je p rim o ra n a da u e na n e ko tr i te . Veina
k m e to v a stu p ila je na tr i te rada, g de su p ro d a va li svoj
rad. Neki k m e to v i na sta vili su da o b ra u ju zem lju fe u d a
laca, ali p o d d ru g im , p o tp u n o ra zliitim re im o m , kao zaku p ci ija se kirija fo rm ira la u zavisnosti od cene vune. Dok
su n jih o v e m ajke i o e vi ive li u stra h u o d to g a da li e im
gazda o s ta v iti d o v o ljn o v e lik i d e o od ro d a kako bi m o g li
da se p re h ra n e i da ne b u d u g la d n i to k o m zim e, o n i su
stra h o v a li od neeg d ru g o g : H o e m o li usp e ti da p ro d a
m o svoju vu n u na tr i tu i h o e m o li za ra d iti d o v o ljn o da
b ism o p la tili i k iriju g azdi i uspeli da k u p im o d o v o ljn o ku
ku ru za da p re h ra n im o decu? D rugim recim a, strah ovali
40
su i zb o g razm e nske v re d n o s ti svoga rada ( to e rei za

sopstvenu nadn icu) i z b o g razm enske v re d n o s ti v une koju
su p ro iz v o d ili kao za ku p ci ve le p o se d n ika .
Fabrike: sive la boratorije istorije
Na ta j nain se, kao to v id im o , B rita n ija o d d ru tv a s
tritim a p re o b ra zila u tr i n o d ru tv o . Taj pro ce s tra n z i
cije zavrio se u d ru g o j p o lo v in i XVIII veka, kad je d o ti n o j
sceni p rid o d a ta n e h u m a n a siva g ra e v in a s v iso kim d im
njacim a iz k o jih je n e p re s ta n o k u lja o c m d im : n je n o visoa n stvo fa b rik a , u ijo j su u tro b i n e u m o rn o ra d ile p a rn e
maine, ko je je izu m e o ko tla n a n in Dejm s V at.
U p ita e m e: Z a to u B rita n iji? Z a to n ije b ilo p a ra
le lnih in d u s trijs k ih re vo lu c ija u F rancuskoj ili u Kini? Dva
su o sn o v n a ra z lo g a za to . U B rita n iji je z e m lja b ila k o n ce n trisa n a u ru k a m a m a lo g b ro ja z e m ljo p o s e d n ik a . Kao
dru g o , t i z e m ljo p o s e d n ic i nisu im a li zn aajnu v o jn u m o,
n a s u p ro t d ru g im e v ro p s k im ili kin e s k im fe u d a lc im a , ko ji
su ra sp o la g a li v e lik im p r iv a tn im v o js k a m a . Z b o g to g n e
d o s ta tk a v o jn e m o i m o ra li su da izm isle n e ke d ru g e na
ine po ve a va n ja svo g b o g a ts tv a , o n e ko ji ne bi zavisili od
u p o tre b e s iro v o g nasilja.
Kad su m o re p lo v c i o tv o r ili n o v e p o m o rs k e p u te v e koji
su o m o g u ili m e u n a ro d n u trg o v in u , b rita n s k i z e m ljo p o
sednici m e u p rv im a su is k o ris tili p rilik u da se o b o g a te na
o snovu p o ve a n e p ro iz v o d n je ro b e za k o jo m je p o s to ja la
velika m e u n a ro d n a p o tra n ja . tavie, in je n ica da je ze
m lja b ila k o n c e n tris a n a u ru k a m a m a lo g b ro ja fe u d a la c a
41
JANIS VARUFAKIS
znaila je da je za m a so vn o izg n a n stvo k m e to v a (k o je je

p o d s ta k lo s tv a ra n je p rv o g tr i n o g d ru tv a ) bio p o tre
ban p ris ta n a k re la tiv n o m a lo g b ro ja ze m ljo p o se d n ika .
Zam isli B rita n iju kao v e lik i kazan u ko je m se zajedno
la g a n o krka ju s to tin e hilja da n ezap oslen ih bezem ljaa i
novac ko ji se ve lik o m b rz in o m um noava stvara jui veliki
p riliv u lo n d o n s k e banke , to je posledica m e u n a ro d n e
trg o v in e i p riliva b o g a tstva iz b rita n skih kolonija (n a ro ito
s K a ripskih o strva , na kojim a su ro b o v i iz A frik e obraivali
z e m lju b rita n s k ih osvajaa). Sad do d a j u ta j kazan i parnu
m a in u g o s p o d in a V ata. P rom eaj m a lo i - ta m isli da
e ispasti? F ab rike! U n jim a su p o to m c i bivih k m e to v a
nali zaposlenje kao in d u strijski radnici (p rv i p u t u isto riji),
kao ra d n ic i k o ji su se z n o jili u n e p o s re d n o j b liz in i no vih
p a rn ih m aina.
I ija je t o bila ideja? Ko je do a o na id eju da p o d ig n e
fab rike ? Bili su to trg o v c i ili o n i p rip a d n ici a ris to k ra tije koji
su p r im e tili da na m e u n a ro d n o m tr i tu p o s to ji velika
p o tra n ja za nekim vrsta m a ro b e - na p rim e r, za vunenim
p ro iz v o d im a , tka n in a m a , m e ta lim a . S hvatili su da bi se jo
vie o b o g a tili ako bi m o g li da ih p ro izve d u b rzo i je ftin o .
G ledali su h o rd e nezap o sle n ih bivih km e to va kako m ole
p o ulicam a za ko m a d hleba, za neki posao, b ilo kakav. U
n e k o m tre n u tk u u li su da je n e ki g o s p o d in V at izu m eo
m ainu koja m o e isto v re m e n o da pokre e hilja du razbo
ja. I t o je b ilo d o v o ljn o . O tva ra n je p rvih fa b rika b ilo je na
p ro s to p ita n je vrem e na.
42
Velika kontradikcija
T riju m f ra zm e n skih v re d n o s ti nad o n im iv o tn im prom enio je sve t - kako ka m n o g o b o lje m ta k o i pre m a m n o
go g o re m . U is to vre m e !
S je dne stra n e , k o m e ricija liza cija d o b a ra , zem lje i rada
stavila je ta k u na fe u d a ln i d ru tv e n i siste m , na n e za m i
slive p re d ra s u d e , na t e o k r a tiju , m ra n ja tv o . Izro d ila je
ideju s lo b o d e , p e rs p e k tiv u u kid a n ja ro p s tv a , te h n o lo k u
m o g u n o st p ro iz v o d n je d o v o ljn o d o b a ra za sve.
S d ru g e stra n e , iza zvana je d o ta d n e vi e n a nesrea,
a pri to m e su se p o ja v ili i n o v i o b lic i p o tp u n e bede , n o ve
vrste p o te n c ija ln o g ro p s tv a . Sa u s p o s ta v lja n je m tr i n o g
d ru tva , z b o g p ro te riv a n ja k m e to v a sa o b ra d iv e zem lje,
bezem ljai, bivi z e m ljo ra d n ic i p r e tv o re n i su b ilo u in d u
strijske ra d n ike , b ilo u z e m ljo ra d n ik e k o ji su pla a li re n tu
ze m ljo p o se d n icim a . I je d n i i d ru g i b ili su s lo b o d n i p ro i
zvoai, u m e ri u k o jo j n iko nije m o g a o s ilo m da ih p rim o ra
na rad (k a o to je t o b ilo u v re m e fe u d a liz m a ). U n e ku
ruku, dakle, zaista su bili slo b o d n i! S lo b o d n i da rade ta im
je volja, p o d u s lo v o m da im a m u te r ija z a in te re s o v a n ih
za n jih o v rad, ali i p o tp u n o o s lo b o e n i o d sre d sta va za
rad (d a k le , b ili su b u k v a ln o na u lic i). S lo b o d n i da se kreu
kud g o d ih je v o lja , a li is to v re m e n o o s ta v lje n i na m ilo s t
i n e m ilo s t p o tp u n o m s iro m a tv u k o je je d o n e la n e z a p o
s le n o s t p ro g n a n ik a sa z e m lje . T rg o v c i s o p s tv e n im te lo m
i u m o m , a li i su n ji tr i ta ra d a , k o je je , sa sv o je s tra n e ,
zavisilo o d g lo b a ln e p o n u d e i p o tra n je ro b e .
43
JANIS VARUFAKIS
O ni ko ji nisu bili nezap oslen i radili su vie od e trn a e st

sati d n e vn o u zaguljivim fab rika m a M anestera ili u ru d n i
cim a Velsa. O ndanje n o vin e obave tava ju nas o to m e da
su d e se to g o d in ja deca u Engleskoj i kotskoj d ano nono
ive la la n cim a vezana za p a rn e m aine kako bi to vie
radila. Tru d n ice su ra d ile u ru d n icim a K o rnvola i esto su
b ile p rim o ra n e da se p o ro d e bez iije p o m o i u jam am a.
U is to v re m e u ko lo n ija m a (na p rim e r, na Jam ajci), ali i na
ju g u SAD, p ro iz v o d n ja se i dalje zasnivala na radu robova
ko je su e v ro p s k i trg o v c i ro b lje m k id n a p o v a li iz n jih o vih
p o s to jb in a u A fric i da bi ih za tim p ro d a va li po ceni u visini
p rip isa n e im razm e nske v re d n o s ti.
Tako n e to n ije se d o g o d ilo nika d a ra n ije u lju d sko j
is to riji. M o d a je o ve a n stvo g lo b a lizo va n o odve rano
(u o s ta lo m , kao to zna, svi sm o m i A frika n ci). M e u tim ,
in d u strijska re vo lu cija s tv o rila je veliku k o n tra d ik c iju : is to
v re m e n o p o sto ja n je b a sn o slo vn o g b o g a tstva i neizrecive
nesree. Na ta j nain n e je d n a ko sti koje je done la agrarna
revolu cija (o ko jo j sam t i g o v o rio u p re th o d n o m poglavlju)
bile su p o vea ne d o kra jn jih granica od novih, d o ta d nevi
e n ih n e je d n a ko sti koje je izazvala in d u strijska revolucija,
kao i tr iju m f cena u o d n o su na vre d n o sti.
D U G , D O B IT , B O G A T S T V O
Dug
P a k a o je ta m o g d e sam ja , g o v o r io je M e fis to fe l u
u v e n o m p o z o ri n o m k o m a d u D o k to r Faust K ris to fe ra
M arloa. Kao n e ki crn o b la k k o ji ga o b a vija , M e fis to fe l svu
da iri pa ka o . U n je m u sam g d e g o d se na a o , o b ja n ja
va on Faustu, k o ji se, im je u g le d a o M e fis to fe la , p riu p ita o
da se nije n e o e k iv a n o naao u p a klu .
P ria o p r o d a ji F a u s to v e d u e M e fis to fe lu je d n a je
o d o n ih k o je jo nisi p ro ita la . Re je o m ra n o j p ri i za
odrasle, a ne za d e cu tv o g a uzra sta . N ism o je k rili o d te b e
za to to je to p ria stra v e i uasa. Bajke b rae G rim m n o g o
su g o re . Ne, ra z lo g z b o g k o je g se ta p ria ne p re p o ru u je
d e ci u s u tin i je t o to se o n a ti e je d n o g p o jm a k o ji je
to lik o n e p ra v e d a n da d e ji u m te k o m o e da ga p o jm i.
45
JANIS VARUFAKIS
U M a rlo o v o j p rii deava se sledee: M e fis to fe l prilazi

d o k to r u Fau stu sa z a n im ljiv im p re d lo g o m . P ruie m u
ita v niz u ita ka u p e rio d u o d d va d e se t g o d in a p o d uslo vo m da m u d o k to r Faust obea da e m u posle dvadeset
g o d in a p re d a ti svoju duu. Faust ra zm ilja i o d lu u je da
je d v a d e s e t g o d in a u g o d n o s ti d o v o ljn o i da posle to g a
M e fis to fe l m o e da ra d i ta g o d ga je vo lja s n je g o vo m
du o m . Tako, dakle, on p rista je . M e fis to fe l se osm ehuje i
o d njega za h te va da p o tp i e u g o vo r u vezi s tim , koji, da
bi im a o to veu sim b o lin u v re d n o s t, Faust u m e sto mas tilo m p o tp is u je s o p s tv e n o m krvlju .
A k o ita v u s tv a r p o s m a tra h la d n o i a n a liti k i, ta j
u g o v o r n ije b io n ita d ru g o d o d u n i k i d o g o v o r ko ji je
p o t v r d io Faustov d u g pre m a M e fis to fe lu : P rim a m od
te b e d va d e se t go d in a u g o d n o s ti i obeavam da u ti ustu
p iti svoju duu kad ta j p e rio d iste kn e .
D ugove su ljudi o d u ve k stvarali. Kad bi u nekom tekom
tre n u tk u je dan kom ija dolazio da p o m o g n e d ru g o m , ovaj
bi m u za h va ljiva o g o v o re i m u: T v o j sam d u n ik . I bez
ika k v o g u g o v o ra o b o jica su znala da e prim ala c p o m o i
u z v ra titi d o b ro d e lo ako se u b u d u n o sti d o b ro tv o r nae
u n u d i i da e ta k o is p la titi svoj m o ra ln i dug. Postoje,
m e u tim , d ve sutinske razlike izm eu so lid a rn o sti ta kve
v rs te i duga, b a r o n a kvo g kako ga m i danas doivljavam o:
prva je u g o v o r, a dru g a kam ata.
U g o v o r p re tv a ra n e fo rm a la n d o g o v o r (na prim e r: Ja
te b i danas, t i m eni su tra ) u fo rm a ln u obavezu s ko n kre t
nim uslovim a koji p o p rim a ju fo rm u razm e nskih vre d n o sti
46
izraenih u no vcu . P re d vi a n je o u p la ti ka m a te znai da

onaj koji danas n e to daje kasnije im a da p rim i n e to d ru
go vee v re d n o s ti. D ru g im re cim a , n a m e sto m o tiv a p ru
anja p o m o i d ru g im a , to raa oseaj da sm o p o s tu p ili
ispravno u o k v iru s o lid a rn o s ti (o se a j k o ji daje sam a p o
m o d ru g im a ), ko d za ja m sko g d o g o v o ra u o b lik u k re d it
nog u g o v o ra d o la zi m o tiv ra zm e n ske h ip e rv re d n o s ti: da
e se u b u d u n o s ti d o b iti n e to to e im a ti veu razm ensku v re d n o s t o d o n o g to se danas da lo . Ili, je d n o s ta v n i
je (s e ti se p re th o d n o g p o g la v lja ), kad je n e ko so lid a ra n
s d ru g im a i p rua im n e to to im a v re d n o s t, nje g o va sa
tisfa kc ija im a s a m o iv o tn u v re d n o s t. Kad se, m e u tim ,
d ru g o m p o z a jm lju je u o k v iru tr i n o g d ru tv a (ili u s fe ri
ra zm e n skih v re d n o s ti), n a g ra d a i sam a im a ra z m e n s k u
vre d n o s t i naziva se k a m a to m .
Pria o F a u stu i n je g o v o m d u g u p re m a M e fis to fe lu
im a znaaja je r o d s lik a v a n e m ir lju d i u v re m e n u u ko je m
se n jih o v a d ru tv a m e n ja ju i iz je d n o s ta v n ih d ru ta v a sa
tr i tim a p re la ze u trin a d ru tv a . Nije s lu a jn o t o to je
M a rio n a p isa o o v o d e io u XVI v e k u , ka d a su ra z m e n s k e
vre d n o s ti p o in ja le sra m e ljiv o da p re vla d a va ju nad iv o t
nim v re d n o s tim a . U p ra v o z a to i ka e m da p ria o Faustu
i M e fis to fe lu n ije za d e cu , ve je t o p ria koja sim b o liz u je
bo ln e tre n u tk e lju d ske is to rije .
V e ro v a tn o si ula da islam za b ra n ju je u b ira n je k a m a te .
M u s lim a n i s m a tra ju da je n e p r ih v a tljiv o z a r a iv a ti na
z a jm o vim a - o d d u g a o n o g d ru g o g . U p ra v o is to t o va ilo
je i u h ri a n s tv u u v re m e kada je M a rio p isa o p o m e n u ti
47
JANIS VARUFAKIS
p o zo ri n i ko m a d . I hrian i su ta d a , kao danas m uslim a

ni, s m a tra li n a jve im g re h o m davan je zajm a uz kam atu.
tavie, p o s to je ita vi re lig io zn i te k s to v i sa opisim a k a
m a tn o g poro a ja novca kao neeg to se lee u stom aku
g uje koja je navela A dam a i Evu na greh. Nije, dakle, sluaj
n o to su u o n o do b a , u XVI veku, n o vo o sn o va n e banke
p rip a d a le Jevrejim a - bud u i da je, n a su p ro t hrianim a i
m u slim a n im a , je vrejska vera bila je dina koja nije zabranji
vala u b ira n je ka m a te na p o za jm lje n i novac.
Svakako da je prela zak o d drutava sa tritim a ka tr i
nim d ru tv im a za h te va o re viziju to g id e o lo ko g n e o d o
bravanja i pra vn e zabrane kam ate. S tig m atizacija kam ate
n ije m o g la da id e u k o ra k s k o m e rc ija liz a c ijo m zem lje i
rada, o em u sm o g o v o rili u p re th o d n o m p o g la vlju . M o
ra lo je b iti p re vra ta . I p re v ra t se desio.
Znaajnu u lo g u u to m p re v ra tu im ao je p o k re t p ro te
stanata, koji su se o tc e p ili od ka to like crkve i usvojili m en
t a lite t trg o v a c a , p rih v a ta ju i ka m a tu , nje n o p ripisivan je,
k a m a tn u sto p u . injenica da su p ro te s ta n ti i rim o ka to lici
uli u ra t k o ji je tra ja o vie o d sto g o d in a i ko ji je zauvek
o b e le io E vropu p ro s to pokazu je da se socijalne prom ene
te v rs te ne deavaju lako, bez krvi.
A li v ra tim o se n a k ra tk o Faustu da bih t i rekao kako
M a rlo o vo izvo rn o izdanje o vo g del nije ono koje se danas
ita i iz vo d i u p o z o ri tim a , ve je to m n o g o savrem enije
izdanje, o n o koje je napisao Nemac Gete u XIX veku. Vrlo
je z a n im ljiv o p rim e titi o sn o vn u ra zliku izm eu tih dvaju
del. U p rvo m delu, o nom M arloovom , po isteku dvadeset
48
godina Faust m o li i p re k lin je M e fis to fe la da ga o slo b o d i

ugovora i da ga ne povede sa s obom u pakao. M eutim , nje
gove m olbe nisu bile usliene. N a suprot to m e , u G eteovom
delu Faust se na kraju spasava od pakla.
Dozvoli m i da t i p ro tu m a im razliku izm e u ta dva kra
ja iste d ra m e . U v re m e kada je M a rio p isa o u g o va ra n je
zajma s k a m a to m s m a tra n o je v e lik im g re h o m , kao to
sam t i ve re ka o . P o zorina p u b lik a tra ila je kanjavanje
Fausta p o to se n ije lib io da o b e a n a jvii o b lik k a m a te
M e fis to fe lu (p re d a v a n je s o p s tv e n e d u e ) da bi u iva o u
d va d e se t g o d in a la g o d n o s ti. M e u tim , u v re m e kada je
pisao G ete s tv a ri su sta ja le d ru g a ije . R a zm en ske vre d n o sti ve su triju m fo v a le na d o n im iv o tn im . K a m a ta je
bila p re tv o re n a u m o ra ln o i p o liti k i p rih v a tljiv u cenu (ili
razm ensku v re d n o s t) p o z a jm lje n o g novca.
Tako je G eteova p u b lika bila p o p u s tljiv ija p rem a Faustu.
Videla ga je, n a p ro sto , kao s u p ro tn o s t Ebenezera Skruda!
Skrud je, kao to v rlo d o b ro zna iz Boine p rie arlsa
Dikensa, g o m ila o i te d e o b o g a ts tv o ita v o g svo g ivo ta ,
skupljao je kam ate, na g o m ilu je s akupio ita vo b rd o kam a
ta i za sebe je tro io sa m o o n o n a jn e o p h o d n ije . Na kraju
je, m e u tim , p o to je usn io san u k o je m su m u se ukazali
boini du h o vi, o tv o rio svoje sanduke i p o e o da tro i, tro i
i tro i. I da se p rv i p u t ra d u je iv o tu .
A k o m a lo ra zm isli, vid e e da je Faust u in io u p ra v o
su p ro tn o ! P o za jm io je da b i u iva o u a rim a iv o ta i slo io
se s tim da p a ti na kra ju , is p la u ju i o g ro m n u k a m a tu " .
Koji je o d ta d va ju n a k a , S kru d ili Faust, p o te b i b io b lii
49
JANIS VARUFAKIS
p o tre b a m a n o v o g tr i n o g d ru tva , fo rm ira n o g kada je

G ete pisao? Faust, n a ra vn o ! Zato? Pa za to to bi tr i ta
k o la b ira la a ko b ism o svi b ili p o p u t Skruda, to je s t ako
b ism o b ili cicije koje te d e sve svoje b o g a ts tv o ne tro e i
nita - p ro d a vn ice i fa b rik e bi se za tvo rile p o to niko nita
ne bi ku p o va o , a tr i n o d ru tv o palo bi u d u b o ku krizu.
Dug je za trin a d ru tva o n o to je pakao za hrians tv o - n e o p h o d a n u p ra vo o n o lik o k o liko je neprijatan!
D obit
S ve se v rti o ko novca! Tu reenicu esto e uti u sva
kodne vnom ivo tu . Premda nesnosno cinina i uasno pesi
m istina za ovean stvo, ona m oda ipak, naalost, sadri
ve liku d o zu istin e. O no to , m e u tim , izgaram da t i u vezi
s tim kaem je ste da stva ri nisu o d u ve k stajale ta ko , ak i
a ko se danas sve v r ti o k o novca.
M o d a se sve v rte lo o k o vla sti, o ko slave, o ko d o b ro g
glasa (s e ti se sam o e g ip a tskih p ira m id a ). M oda je novac
u ve k b io znaajno o ru e u p o stiza n ju ciljeva. Nije, m e u
tim , istin a t o da se sve v rte lo o ko novca. O ko para. Novac
i d o b it b ili su je d n o o d sredstava za p o stiza n je cilja. Nisu
sam i sebi b ili cilj - u m e ri u ko jo j su to danas.
U v re m e fe u d a liz m a z e m ljo p o s e d n ik n ika d a ne bi
p o m is lio da p ro d a svo j za m a k, ak ni kada bi m u bila
p o n u e n a b a s n o s lo v n a sum a n o vca . S m a tra o bi sebe
n e m o ra ln im , a p ro d a ju p o ro d i n o g zam ka o g ro m n im
g re h o m . P ropau ! I a ko bi b io p rin u e n da ta k o n e to
u ra d i iz n u d e ( to se re tk o d o g a a lo ), s m a tra o bi sebe
50
p o n i e n im , n iskim , g u b itn ik o m - ak i a ko bi z a u z v ra t
d o b io ita vu to n u novca. Danas ne p o s to je zam ak, slika,
jahta koji nisu na p ro d a ju , p o d u s lo v o m da je cena z a d o
voljavajua. Kako se desila ta prom ena? Kako se novac od
sredstva p re tv o rio u cilj? O d g o v o r je poveza n - to te nee
z a u d iti - s t r iju m fo m ra z m e n s k ih v re d n o s ti nad o n im
iv o tn im . S p re la s k o m iz d ru ta v a sa tr i tim a u trin a
drutva, o em u sm o g o v o rili u p r e th o d n o m p o g la vlju .
Da bi ra zu m e la n o v u u lo g u n o vca , m o ra m p rv o da t i
neto vie kaem o to m e ka ko je poja va tr i n ih d ru ta va
dala d u g u n o vu u lo g u . O t o m e ka ko je, u is to m d u h u , d u g
p o s ta o s ir o v in a " d o b iti. O n a in u na k o ji je ta j p ro c e s
p re o b ra zio d o b it, p ro fita b iln o s t, no va c u n e to to je b ilo
sam o sebi cilj.
Sea li se da sam t i re k a o ka ko su je d n o m , p re o k o tr i
veka, zem lja i rad p re tv o re n i u ro b u i da je ta k o d a t znak
za stvara nje tr i n ih drutava? B ilo je to u p ra v o u tre n u tk u
u ko m su d u g i d o b it p o s ta li o rta c i. P o g le d a jm o k a ko se
to desilo.
U v re m e fe u d a liz m a p ro c e s p r o iz v o d n je vika (k o ji,
kao to sm o u tv rd ili u p rv o m p o g la v lju , p re d s ta v lja pre d u s lo v za c iv iliz a c iju " ) im a o je t r i s ta d iju m a , k o ji su se
re d a li je d a n za d ru g im p o sle d e e m re d u : p ro iz v o d n ja raspodela - d u g . M a lo o p irn ije , na p o e tk u su k m e to v i
o b ra iv a li z e m lju i p ro iz v o d ili h ra n u (p ro iz v o d n ja ). Z a tim
je lo r d /z e m ljo p o s e d n ik /fe u d a la c s la o s v o g n a d z o rn ik a
da u z m e ( a k o je b ilo p o t r e b n o , i s ilo m ) fe u d a l e v d e o
(ra sp o d e la vika iz m e u fe u d a lc a i k m e to v a ). Na kra ju je
51
JAMS VARUFAKIS
fe u d a la c p ro d a v a o de o hrane ko ji m u nije b io p o tre b a n ,

d o b ija o je za t o novac i de o to g novca davao je u zajam,
b ilo da bi d rao u aci o n o g ko m e je p ozajm ljivao, bilo da
bi d o b io za u zvra t neke usluge tre e g lica (d u g ).
Kad su se, m e u tim , zem lja i rad kom ercija lizo vali, de
sio se veliki p re o k re t: um e sto da raspodela vika sledi p ro
izvo d n ju , ona se odvija la ak pre n ego to bi poela sama
p ro iz v o d n ja . Kako je t o b ilo m ogue? Podseam te na to
da su u B rita n iji k m e to v i b ili p ro g n a n i sa zem lje i da su na
n jih o v o m e sto dole - ovce. Zem lju su od zem ljopoedn ika
izn ajm ljivali bivi k m e to v i, koji su ru ko vo d ili pro izvo d n jo m
vu n e i p o ljo p riv re d n ih k u ltu ra , a cilj je bila d o b it, kako bi
se o m o g u ila isp lata kirije zem ljo p o se d n iku , ali i piata m a
lo b ro jn im ra d n icim a ko je su u p o lja va li. D rugim recim a,
n e ki bivi k m e to v i o rg a n iz o v a li su p ro iz v o d n ju kao m ali
p re d u z e tn ic i - izn ajm ljivali su zem lju od zem ljoposednika i
plaali ili izn ajm ljivali rad km e to va bezem ljaa, koji su radili
ulaui svoj fiz i k i rad.
Da b i, m e u tim , m o g li da p o k re n u ta j p ro c e s , o v i
n o vi m a li p re d u z e tn ic i m o ra li su p rv o da p ro n a u novac,
p re n e g o to b i p ro ce s p ro iz v o d n je p o e o da daje p lo d
(i v u n u ), kako bi m o g li da iznajm e zem lju i da isplauju pla
te u n a jm lje n im radnicim a. Vidi, dakle, kako je o raspodeli
vika o d lu iva n o pre no to bi se ta j viak proizve o - poto
su se zarada ze m ljo p o se d n ika , kirija i p la te radnika delile
jo p re no to bi poela p ro izvo d n ja .
I g d e su t o m a li p re d u z e tn ic i n a la zili n ovac da isp la
te u n a p re d p la te i kirije? P o zajm ljivali su ga, naravno! Na
52
prim er, poza jm ljiva li su im ze m ljo p o se d n ici da bi ta j novac

uzeli nazad uz ka m a tu , kao i razne v rs te zelenaa, koji su
im pozajm ljivali jo novca kako bi m o g li unap red da isplate
plate. Zna li ta t o za p ra vo znai? Dve stvari.
Prvo, znai da d u g z a d o b ija g la v n u u lo g u u p ro iz v o d
nom procesu. R edosled ko ji je u s ta n o v io p o s to ja n je vika
doiveo je p o tp u n i o b rt. D o ta d a n ji vaei re d o sle d p ro i
zvodnja - raspodela - d u g u p o tp u n o s ti je o b rn u t u sledei:
dug - raspodela - p ro izvo d n ja .
Drugo, t o znai da je d o b it p o sta la fe ti n o ve p re d u ze tnike klase. P ostala je u slo v o p s ta n k a za n o ve m a le predu ze tn ike : u k o lik o p rin o s i nisu b ili d o v o ljn i ili a ko bi cena
p roizvo da n a g lo pala, b ilo je v rlo v e ro v a tn o da p re d u z e tnici ne bi m o g li da v ra te svo je d u g o v e s k a m a ta m a . A ko
bi se d e s ilo ta k o n e to , o n i bi p o s ta li r o b o v i sv o g duga .
N eto p o p u t Fausta...
Bogatstvo
N a dam se da sam u s p e o da te u b e d im u t o da je p o
java d o b iti (k a o g la v n e re fe re n tn e ta k e d ru ta v a ) u p o t
p u n o s ti p o ve za n a s t r iju m fo m ra z m e n s k ih nad iv o tn im
v re d n o s tim a i, n a ra v n o , s v e lik im p re o k re to m , k o ji je na
m e tn u o d u g na p o e tk u e k o n o m s k o g lanca, a p ro iz v o d n ju
na n je g o v o m kra ju .
Ista ta pria m o g la bi, iz m a lo d ru g a ije g ugla, da se is
pria i na sledei nain. Sa vrem ena trin a d ru tva za svoje
po sto ja n je m o g u da zahvale k o m e rcija liza ciji rada i zem lje.
Ta k o m e rcija liza cija s tv o rila je ra d n i k u klasu (s p o e tk o m
53
JANIS VARUFAKIS
koji je oznaen p ro g o n o m km eto va sa zem lje n jihovih pre

daka), ali is to vre m e n o i prvu pre d u ze tn iku klasu u b rita n
skim a g ra rn im predelim a. Da bi m o g li da plaaju kiriju i da
daju p la te , ka ko bi p ro iz v o d n ja m ogla da o tp o n e , njeni
p rip a d n ici poeli su da go m ila ju dug, pozajm lju jui od zelenaa i zem ljo p o se d n ika . Na po e tku , dakle, bese - dug.
On je , sa svo je stra n e , s tv o rio d o b it kao cilj po sebi, kao
p re d u slo v op sta n ka p rve n stve n o p reduzetnika, zatim za
po sle n ih i, u o p te n o , ita v o g tr i n o g drutva.
P a nije li o d u ve k b ilo ta ko ? ", upitae se. Nije, uopte
nije b ilo ta k o . U vre m e fe u d a lizm a p o sto ja li su feudalac i
k m e to v i. K m e to v i su sam i p ro iz v o d ili i d o b ija li onaj viak
ko ji je o sta ja o kad bi fe u d a la c p risvo jio s v o j" deo. Plate
nisu p o sto ja le . Nije bilo d o b iti. B o gatstvo se g om ilalo u zem ljo p o se d n iko vo m zam ku i neki dug o vi stvarali su se nak
n a d n o ( to znai kad bi se zavrilo s p ro iz v o d n jo m i kad
bi p rin o s i b ili ra sp o d e lje n i). U ta k v im tr i n im d ru tvim a
d o b it nije bila sama sebi cilj i d ug nije bio sutinsko pitanje.
M o n ike je vie zanim a lo da se o b o g a te u pljakakim po
hodim a p ro tiv d rugih feudalaca ili naroda, intrigam a koje bi
ih dovele blie kraljevskoj naklonosti, rato vim a i dvobojim a
na tu rn irim a . Na ta j nain obezb eiva li su b o g a tstvo , vlast
i slavu o ko jo j su sanjali. D o b it nije postoja la ak ni kao p o
jam u n jih o vo m um u. To je ujedno i razlog zbog k og insisti
ram na to m e da je pojava trin ih drutava bila neophodna
kako bi se dug, d o b it i b o g a ts tv o neraskidivo povezali.
Da je d o b it pove za n a s b o g a ts tv o m - to je svim a jas
no. D o b it je kao vo d a koja te e iz slavine pune i t i kadu.
54
Koliina v o d e koja se skuplja u kadi slina je te rm in u b o

g a tstva . to vie v o d e te e iz sla vin e (d o b it) , t o se vie
penje nivo vo d e u kadi (b o g a ts tv o ). To su p o zn a te stvari.
Ono to je m anje p o z n a to je ste to da se b o g a ts tv o trin ih
d rutava h r a n i" d u g o m . K a k o je t o m o g u e ? , u p ita e m e v e ro v a tn o . Z a r n ije d u g o n o to e nas o d v e s ti
u situaciju d o k to ra Fausta?" O d g o v o r je sle dei: V rlo ve
ro v a tn o je ste . M e u tim , b a sn o s lo v n o b o g a ts tv o ko je je
s tvo re n o u p o sle d n ja t r i veka s tv o re n o je za h va lju ju i u p
ravo d ugu . Dug je, ka ko sam t i m a lo p re re ka o , za trin a
drutva u p ra vo o n o to je p a kao za h ria n stvo : n e p rija t
no s je d n e stra n e , ali n e o p h o d n o s d ru g e .
Kako je, d a kle , na o s n o v u n o v e u lo g e d u g a s tv o re n o
ta ko ve lik o b o g a ts tv o , ali i nesrea? A ris to k ra tija fe u d a l
nog p o re tk a nije im ala n ika ka v m o tiv da razvije te h n o lo g i
ju kako bi se p ro iz v o d n ja p ovea la i ka ko bi se p ro iz v o d ilo
vie b o g a ts tv a . N jih o v v la d a ju i p o lo a j b io je o b e zb e e n
p o liti k i, p ra v n o , o b i a jn o i e k o n o m s k i (b u d u i da je n ji
hov de o b io o b e zb e e n ra d o m k m e to v a ). N a su p ro t njim a,
p re d u z e tn ic i nisu im a li n ik a k v u g a ra n c iju o p s ta n k a , b ilo
p o liti k o g , p ra v n o g , b ilo o b i a jn o g . J e d in i nain n jih o v o g
op sta n ka b io je p o m o u - d o b iti.
Da bi s te k li d o b it, m o ra li su da o s ta n u na m e s tu d iri
g e n ta o rk e s tra p ro iz v o d n je . To je p o d ra z u m e v a lo s tv a
ranje d u g a . M o ra li su da p o z a jm lju ju ka k o bi n a s ta v ili da
b u d u - p r e d u z e tn ic i. Da bi, m e u tim , m o g li r e d o v n o da
vraaju svo je d u g o v e , i t o uz ka m a te , b ilo je n e o p h o d n o
da ro b u p ro d a ju p o n is k o j ce n i, ka k o im k o n k u re n c ija ne
55
JAN IS VARUFAKIS
bi p re o te la m u te rije . K o liko g o d da su m alo plaali svoje

ra d n ik e n a ja m n ike , je d in i nain o b e zb e iva n ja sopstven o g o p sta n ka b ilo je po ve a n je p ro d u k tiv n o s ti n jih o vo g
rada. I t o su je d in o m o g li da uine p o m o u te h n o lo g ije
- ta k o su nekako poeli da k o riste izum e p o p u t parne m a
ine Dejm sa Vata, koja je ra d io n ice p re tv o rila u fa b rike .
T e h n o lo g ija je, m e u tim , skupa. I, da bi je ku p ili, da bi u
nju u lo ili , m o ra li su da pozajm e jo novca.
Vidi kako je d u g p o sta o g o r iv o , p a rn a m aina in
d u s trijs k e re vo lu cije , koja je na kraju s tvo rila itava brda
b o g a ts tv a , d o k se u n je n o j senci krila neizreciva nesrea,
ona o k o jo j sm o g o v o rili u p re th o d n o m poglavlju.
56
V E R A , K R IZ A , D R A V A
Linija vrem ena

T rgovci p o s to je o d u v e k . To, m e u tim , ne vai i za pred u ze tn ike . Na ta m islim ? Je d n o je b ro d o v la s n ik ko ji je od
engle sko g z e m ljo p o s e d n ik a ku p o v a o vu n u i, p o cenu sopstve n o g iv o ta , p re n o s io je u In d iju ka ko bi je ra zm e n io za
svilu (k o ju je d o n o s io nazad , u En glesku, da bi je p ro d a o
uz o g ro m n u d o b it), a n e to sasvim d ru g o p re d u z e tn ik koji
iz n a jm lju je k o m e rc ija liz o v a n u z e m lju i k o m b in u je je s
ko m e rc ija liz o v a n im (iz n a jm lje n im ) ra d o m ka ko bi se p ro
izvela i p ro d a la ro b a . Taj m o d e l p re d u z e tn ik a ro e n je u
isto m o n o m v re m e n u u k o je m se ra a lo i tr i n o d ru tv o !
I o n o to je n a jz a n im ljiv ije - d o ti n i p re d u z e tn ik fu n k c ionie kao a ro b n ja k na lin iji v re m e n a ".
Z am isli ga ka ko s to ji is p re d ta n k e m e m b ra n e koja d e li
sa d a n jo st o d b u d u n o s ti - b u d u n o s ti k o ju je d va m o e
57
JANIS VARUFAKIS
da nazre kro z m e m b ra n u to visi isp re d njega, tik iznad

lin ije v re m e n a .
P re d u ze tn ik d o d iru je m e m b ra n u i njegova je ruka na
glim p o k re to m probija. On sam s toji u sadanjosti, ali je nje
gova ruka ula u bud u n o st. Pipajui, on grabi rukom razm ensku v re d n o st iz bud u n o sti. I, o p e t, naglim po kre to m
unazad, on izvlai ruku iz m em brane, unosei silom buduu
v re d n o s t na ovu stran u lin ije vrem e na . U sadanjost.
Na ta j se nain razm e nska v re d n o s t koja jo nije p ro i
zveden a p re n o si u sadan jost kako bi je p re d u ze tn ik u lo
io u p ro iz v o d n e p o s tu p k e kojim a e p o to m pro izve sti tu
v re d n o s t, k a ko bi se b u d u n o s t isp la tila , da bi se n a n o
vo u sp o sta vila d ija h ro n ijska ra vn o te a i da bi se na kraju
p ro iz v e lo b o g a ts tv o koje bi na d ru g i nain b ilo nem ogue
p ro izve sti.
To je sm isao duga u trin im d rutvim a. Aktivira budue
vre d n o sti kako bi one same sebe - proizvele. Re je o pravoj
m agiji! Naalost, kao u svakoj prii o arobnjacim a, ne prola
zi m n o g o vrem e na d o k se svojim zastraujuim prisustvom
ne ukae i crna magija. Ulogu zlih arobnjaka u m ojoj p ri i
im aju bankari. Vidi, navedeni opis nije zavren. U stvarnosti
p re d u ze tn ik ne vlada sam svojom rukom koja probija m em
branu grabei budu u vre d n o st. P reduzetnikova ruka ima
svoju vo lju , svoje in terese. P redstavlja dru g o , sam ostalno
bie, bie koje je u stvari - bankar.
Zaista, da bi p o k re n u o p ro iz v o d n i proces, pre d u ze tn iku je p o tre b n a in te rv e n c ija so p stve n e a u to n o m n e desne
ru ke iliti banka ra - oveka ili, b o lje rei, organizacije koja
58
se razvila o d zelenaa fe u d a ln o g d o b a d o sve m o n o g i

nioca tr i n ih dru ta va .
Bankarova ru k a
Bankar, n a s u p ro t p re d u z e tn ik u , ne org a n izu je p ro iz v o
dnju. ta o n d a o n z a p ra v o radi? Z ato se u n je g o v im ru
kama g o m ila t o lik o b o g a ts tv o ? M n o g i g re e sm a tra ju i
bankara p o s re d n ik o m izm e u o n ih koji im aju viak novca
i onih d ru g ih , o n ih ko ji ele da p o za jm e ta j novac, t o je st
s m a tra ju i da b a n k a r p o s re d u je iz m e u z a jm o d a va ca ili
poverilaca i o n ih ko ji p o z a jm lju ju no va c i up isu je p o ve rio cim a ka m a tu m a n ju o d k a m a te k o jo m te re ti o n e to uzi
m aju zajam , pa na t o j ra zlici zara u je .
Tako je b ilo nekada. Pre vie v ekova. I danas ban ka r ima
tu ulogu. A li u m aloj, ve o m a m a lo j m eri. O tkad su se trina
d ru tva nala u p u n o m ra z v o ju , o sn o v n a u lo g a b a n ka ra
nije vie p o s re d n i tv o iz m e u o n ih k o ji u z m a ju zajam i
ulagaa. U ra z v ije n im tr i n im d ru tv im a b a n k a r ne crp e
p o sto je u v re d n o s t o d je d n o g da bi je d a o d ru g o m . Crpe
je iz b u d u n o s ti da b i je d a o s a d a n jo sti. Zato? Z a to to
p o sto je a ra zm e n ska v re d n o s t u o p tic a ju nije d o v o ljn a da
bi se a k tiv ira lo tr i n o d ru tv o , k o je z a h te va m n o g o vea
ulaganja o d p o s to je ih te d n ji.
U p ra vo iz t o g ra zlo g a b a n ka r, u m e s to da b u d e p re d u z e tn ik o v a ru k a ko ja se p u n i ve p o s to je o m v re d n o u
p o v e re n i k ih te d n ji, fu n k c io n i e k a o a le g o rijs k a p re d u z e tn ik o v a r u k a k o ja p r o b ija lin iju v re m e n a u z im a ju i
iz b u d u n o s ti jo n e s tv o r e n u v re d n o s t, p re n o s e i je u
59
JANIS VARUFAKIS
sadan jost i p o za jm lju ju i je preduzim au da bi on m ogao

da p o k re n e p ro iz v o d n ju i da p ro izve d e vre d n o s t kako bi
se b a n k a r is p la tio i kako bi se v re d n o s t u k ra d e n a od
b u d u n o s ti v ra tila u - b u d u n o st.
E to z a to b a n ka ra na ziva m d ija h ro n ijs k im p o s re d
n ik o m . Zam isli ga kao tip a k o ji je u k ra o je d n u od v re
m e n skih m aina H. D. Velsa i koji je ko ris ti da bi p u to va o
kro z v re m e i za ra iva o novac po m a u i p re d u ze tn icim a
b u d u n o s ti da daju za jm o ve p re d u ze tn icim a sadanjosti
(k o ji m o g u b iti i je d n i te isti), d o k za sebe zadrava razliku
izm e u ka m a te ko ju upisuje p re d u z e tn ik u iz bu d u n o sti i
on e ko jo m t e re ti dananjeg p red u ze tn ika . Re je o veom a
d e lik a tn o j tra n s a k c iji , ako se uzm e u o b z ir to da od nje
zavisi d ija h ro n ijs k a ra v n o te a .
Kljuni p ro b le m i ra zlo g zb o g kojeg sam u poredio ban
kare s crnom m agijom iz bajki je ste sledei paradoks. to
se vie p o s ti e d ija h ro n ijs k a ra vn o te a , to je vei m o tiv
bankarske ruke da o tkid a sve vee vre d n o sti iz budunosti
kako bi uveala svoje p ro ce n te - p o to je bankareva do b it
(razlika izm eu dve kam ate koju zadrava za sebe) upravo
p roporcion alna veliini budue vrednosti koju prenosi u sa
danjost. Na ta j nain, m eutim , pozajm ljujui sve vee vred
nosti iz budu nosti, bankar zavrava ta ko to naruava sta
b iln o st d ija h ro n ijske ravnotee . I tada dolazi do - kraha!
Krah
Kad b a n ka rska r u k a p r te ra i o p te r e ti sadan jost
obavezam a prem a bu d u n o sti koje sadanjost, koliko god
60
da se upinjala, ne m oe da ispuni, ta d a dolazi d o kraha. Do

ba n kro ta . Slom a. O h o lo s t - hubris - ban ka rske ru ke biva
kanjena s vire p o m o d m a z d o m , nem ezisom .
Ali, u elji da m anje k o ris tim a le g o riju i da b u d e m konk re tn iji, h te o b ih da t i o b ja s n im ka ko t o ta n o b a n k a ri
p renose razm e nsku v re d n o s t iz b u d u n o s ti. P o m ou ko g
m ehanizm a o n i t o ine. Sam o na ta j nain sh va tie da je
krah neizbean.
R e cim o da M ih a lis p ra v i b ic ik le i da o d b a n ka ra tra i
k re d it o d 5 0 0 .0 0 0 evra da k u p i m a in e k o je e m u o m o
g u iti p ro iz v o d n ju ra m o v a b icika la o d k a rb o n s k ih vla k a
na ka ko bi b ic ik li b ili laki i jai. P ita n je je: Cde e b a n k a r
p ro n a i tu su m u da b i je p o z a jm io M ih a lis u , n a ra v n o uz
o d g o va ra ju u k a m a tu .
N e m o j da p o u ri sa o d g o v o ro m da e b a n k a r p o
z a jm iti M ih a lis u s vo j n o v a c ili n o v a c k o ji su d ru g i u lo ili
u n je g o v u b a n ku . To je p o g re a n o d g o v o r! Taan o d g o
v o r je : N io tk u d ! Ni o d ega! B a n ka r e n a p ro s to u k n ji iti,
p o v e r iti na M ih a lis o v ra u n s u m u o d 5 0 0 .0 0 0 e vra . ta
to znai? Znai da e, kad M ih a lis p ro v e n s ta n je na svo m
b a n k o v n o m ra unu, pre sre a n , u g le d a ti na e kra n u banko m a ta sle d e e s ta n je : S a ld o / Kra jn je sta n je = 5 0 0 .0 0 0 evra.
M ih a lis e o n d a o d m a h is p la titi p ro iz v o a a m a in e p re
no se i 5 0 0 .0 0 0 e vra sa s v o g b a n k o v n o g ra u n a na b a n
k o v n i ra u n p ro iz v o a a i ta k o e se ni o d ega, n io tk u d
s tv o riti sum a o d 5 0 0 .0 0 0 evra!
I, zaista, p ro c e s p o m o u k o je g b a n k e stv a ra ju n ovac
ni iz ega to lik o je je d n o s ta v a n da u m n ije u m o g u n o s ti
61
JANI5 VARUFAKIS
da ga p o jm i , kao to je rekao je d n o m jedan znaajni eko

nom ista. Naravno, nita se ne raa ni iz ega. Kad ti kaem
da je b a n ka r na m agian nain s tv o rio 5 0 0.000 evra ni iz
ega, m islim na o n o to sm o pom e n u li ranije - tih 500.000
evra p o ti u iz b u d u n o sti! P roizlaze iz po stu p ka u o kviru
ko je g b a n ka rska ru ka p ro b ija m e m b ra n u , pre la zi lin iju
v re m e n a , uzim a v re d n o s t koja jo nije stvore na, prenosi
je u sadanjost, daje je (uz nakna du) M ihalisu, preduzetniku, i svi se na d a m o da e no vi M ih a liso vi bicikli, s ram o m
o d k a rb o n skih vla kana, im a ti ta k v u razm e nsku v re d n o st
da e sum a od 5 0 0 .0 0 0 evra koju nam je b u d u n o st dala
kasnije m o i da se isp lati, s ka m a to m koju sm o jo j duni.
M ilo u banka ra, dakle, M ihalis prim a 500.000 evra ni
iz ega ili, ta n ije , iz b u d u n o s ti. B a nkar p r o fitir a iz to g
b e z g re n o g zaea z a h v a lju ju i z n a a jn o m p ro c e n tu
ka m a ta - to je vie novca p re n o sio iz b u d u n o sti raznim
M ih a lis im a , t o je vea n je g o va lina k o ris t. Od tre n u tk a
kada ga n e s p u ta v a n ije d n o o z b iljn o o g ra n i e n je i kada
m o e da ra a ko lik o g o d novca m u d rago, to znai da
ga p re n o si iz b u d u n o sti, p e rio d i s ta b iln o s ti i razvoja ine
da b a n ka r b u d e o p tim is ti a n m islei da zaista ne p o sto je
granice. S toga, dakle, on ra a sve vie novca! U sutini,
o d la m a sve ve e ra zm e n ske v re d n o s ti o d b u d u n o s ti i
p re n o si ih u sadanjost.
U n e k o m tre n u tk u , m e u tim , ra zn i M ih a lis i iz sada
n jo s ti ne m o g u da p ro iz v e d u svu tu v re d n o s t ko ju b u
d u n o s t za h te va . Na s tra n u t o to ne p o za jm lju ju sam o
M ih a lisi ko ji p ro iz v o d e ko risn e p ro izvo d e , ve i drugi, oni
62
koji ko riste p ozajm ice da bi se kockali, na p rim e r k upujui

n e kre tn in e u nadi da e n jih o va cena p o ra sti, da e ih p ro
d a ti po m n o g o vio j ceni i da e ta k o z a ra d iti razm e nsku
h ip e rv re d n o s t a da ni u em u nisu d o p rin e li e ko n o m iji.
U pra ksi, d a kle , u n e k o m tre n u tk u ni M ih a lis i ni p r o
f it e r i ne m o g u da is p la te z a jm o v e b a n k a rim a , a o vi, sa
svoje stra n e , vie ne m o g u da is p la te ... b u d u n o s t. Za
tva ra ju se pre d u ze a i p ro d a vn ice . Ljudi o sta ju bez posla.
Cene n e k r e tn in a p a d a ju i ta k o p r o f it e r i d o iv lja v a ju
b a n k ro t. P ro d a v n ic e i p re d u z e a k o ji su o p s ta li p o s le
p rv o g ta la sa kriz e s v e d o c i su sm a n je n ja s o p s tv e n e p r o
daje i na k ra ju su i sam i p rin u e n i da sta ve ka ta n a c. B roj
z a p o s le n ih k o ji d o b ija ju o tk a z sve je v e i. U b rz o i sa
m e b a n k e o s ta ju s b rd o m z a jm o v a k o je su d a le ra z n im
M ih a lisim a i p ro fite rim a je r su t i za jm o v i p rsli kao b a lo n i.
te d ie s h v a ta ju da b a n k e im a ju p ro b le m i tra e nazad
svo j no va c. B anke n e m a ju ta j n o va c da im is p la te p o to
su i njega is k o ris tile za s o p s tv e n e p o tre b e , pa i o n e bivaju
p r im o ra n e da se z a tv o re . im s v e t sazna da su b a n k e
z a tv o re n e , n a stu p a p a n ika i k ra h p o s ta je s ve o p ti.
V idi li ta se deava? Sve d o k se d ija h ro n ijs k a ra v n o
te a o d ra va , sve se o d v ija n o rm a ln o . M ih a lis i p ro iz v o d e
le p e b ic ik le , p ro iz v o a i m a in a k o je M ih a lis i k u p u ju za
p o lja v a ju ra d n ik e , ra d n ic i k u p u ju b ic ik le i d ru g a d o b ra ,
p r o fite ri za ra u ju a da n ita ne p ro iz v o d e i tr i n o d ru tv o
se ra zvija . M e u tim , u s to m a k u t e e k o n o m ije u ra z v o ju
krije se sem e zla, k o s t s le p o g m ia, p lo d n o t lo k o je e is
k o r is titi crn a m a g ija , to zn a i b a n k a rs k i s is te m , da bi se
63
JANI5 VARUFAKIS
s tv o rili n e sta b iln o s t, stra h , nesrea: d ijahronijska ra vn o

te a raa n e ra v n o te u , s ta b iln o s t n e sta b iln o st, a razvoj
krah. A u p o za d in i te p a radoksa lne eskalacije zla krije se
ruka bankara.
Sea li se da sam t i rekao kako je du g neop h o d a n za
trin a drutva? Da bez duga nem a ni dobiti? I da bez d o
b iti nem a vika? Sada doda jem i sledee: proces koji stvara
d o b it i b o g a ts tv o raa i krah, raa krize. to je stabilniji ra
zvojni p o stupak, t o je m o tiv bankara da iskoriste svoje ma
gin e s p o s o b n o s ti vei. N jiho ve arolije, m e u tim - a da
oni t o i ne uspeju da p rim e te - prelaze granicu crne magije
i u b rzo za tim nastupa krah. Pri to m e , krah nije nita drugo
d o n e o e kiva n i n a stu p n e s ta b iln o s ti dija h ro n ijske ra vn o
te e , to za posledicu im a to da sadanjost m ora prizna ti
b u d u n o s ti kako ne m oe da jo j da o no to jo j duguje.
Drava
A k o je tr i n o d ru tv o u tre n u tk u u ko m poin je krah
p re p u te n o sa m o m sebi, u is to m to m tre n u tk u krenue
sve o p ta la vina. P re d u ze tn ici su n e sp o so b n i da reaguju
je r su b a n k ro tira li ili su na ru b u b a n kro ta . Isto to vai i za
banke . T rita se gase. O bini lju d i steu kai sm anju jui
k o lik o m o g u svo je tro k o v e . Na ta j nain, m e u tim , p o
tra n ja se jo vie sm anjuje, zatvara se jo vie preduzea,
p o tro n ja se jo vie sm anjuje, tr i ta jo vie to n u i ta ko
dalje. U k ra tk o - krah d o n o si krizu.
Ko m o e da s ta v i ta k u na ta j m ra n i vrtlo g ? Od m o
m e n ta kad su se p riva tn a lica uhvatila u ovaj razorni v rtlo g
64
sam o drava m oe da reaguje. Od XIX veka, kada su p rvi

p u t p rim e e n e e ko n o m ske krize tr i n ih d rutava, drava
je, p o d p ritis k o m ra z ja re n ih g ra a n a , bila p rim o ra n a da
in te rve n ie . Kako?
Prve dra vn e in te rv e n c ije o d n o sile su se na banka rski
sistem , koren zla. U tre n u tk u u ko je m se raa panika i ban
ke p ropada ju jedna za d ru g o m je d in i nain da zlo prestane
je ste da se um ea drava i da na ne ki nain sta vi ta k u na
tu la nanu reakciju - da o m o g u i ban ka m a , ko je bi in ae
sta vile katanac, da n e ka ko o p s ta n u . Kako? P o za jm lju ju i
im novac. Gde bi, m e u tim , drava m o g la da na e to lik o
novca za ta k o k ra tk o vrem e?
Da bi d r a v a t o m o g la , o n a je b ila p rim o ra n a da n a
p ra v i svo ju b a n k u , k o ju n a z iv a m o c e n tra ln o m b a n k o m i
koja p o z a jm lju je n o v a c b a n k a rim a u te k im tre n u c im a .
O d a k le im p o z a jm lju je ? N io tk u d ! N a p ro s to , u n e k i zao
as, kao to se d e silo s trg o v in s k o m b a n k o m koja je r o
dila 5 0 0 .0 0 0 evra da bi ih p o za jm ila p ro iz v o a u bicikala
M ih a lisu (sea li se p re th o d n o g p rim e ra ? ), ta k o i c e n tra l
na banka r a a m ilio n e , a a k o z a tre b a i m ilija rd e , da bi
ih dala trg o v in s k o j banci. Da bi, m e u tim , m o g la da u ra d i
ta k o n e to , c e n tra ln a b a n ka m o ra da im a m o n o p o l nad
ta m p a n im n o v c e m . T a ko je n e k a k o n a s ta la p riv ile g ija
d ra ve da im a is k lju iv o p ra v o na ta m p a n je n o va n ica i
ra sp o la g a n je n o vce m .
Dravni m o n o p o l ta m p a n o g novca i uloga centralne ban
ke kao k ra jn je g zajm od avca n e o p h o d n i su da bi se o g ra n i
avali kra h o vi, da b i se zau sta vlja la panika, da bi se n e ka ko
65
JAMS VARUFAKIS
stabilizovala trina ekono m ija. Ni u kom sluaju, m eutim ,

nisu i d ovoljni! Zato su drave polako bile prim orane da preduzm u d o d a tn e mere, kao, na prim er, da garantuju za ted
nju svojih graana (d o izvesne m ere ) kako svi zajedno ne bi
propada li kada bi neka banka bankrotirala - to je bilo neizbeno. Bez takvih garancija, im uju da n e to ne ide kako
treb a u ekono m iji , ulagai/tedie hitaju u banke da povuku
svoj novac, banke nem aju d o v o ljn o ta m p a n o g novca da
bi ga svim a dali, to p o tvr u je strahovanja tedia da dolazi
krah i ta ko - dolazi krah! Eto zato je stanje stvari nam etnulo
dravam a obavezu da g a ra n tu ju za ted n ju /u lo g e - da ne
bism o svaki as im ali krahove.
esto e u ti kako se go v o ri da je glavni p roblem dra
va. I da bi stvari stajale m n o g o bolje kad bi drava ostavila
p riva tn ike na m iru i kad se ne bi m eala u njihove poslove.
Besmislice. Jedini ra zlo g zb o g ko je g je drava bila p rim o
rana da g a ra n tu je za te dnje /uloge i da preuzm e m o nopol
nad novcem bio je ta j to je u vrem e nim a u kojim a drava
nije in te rve n isa la i kad su p riv a tn ic i b ili osta vlje n i na m iru
doivljavan krah za krahom . U vrem e kraha, kad se sve oko
njih ruilo, isti t i p riva tn ici zahtevali su od drave da neto
uini. A kad bi kriza prola, zahtevali su od drave da nam et
ne banka rim a pravila kako se zlo ne bi pono vilo .
Drava i bankari: toksini odnos
O vde, m e u tim , p o s to ji je d n a k o n tra d ik c ija . S je dne
stra n e , drava je bila ta koja je m ora la da se p o b rin e za to
da se banke ne z a tv o re ako se desi krah. S dru g e strane,
66
sama drava m ora la je da n a m e tn e d iscip lin u b anka rskoj

ruci kako o d b u d u n o s ti ne bi o tk id a la veu v re d n o s t u
odno su na on u koju m oe da p ro iz v e d e sadan jost. Ta su
dva cilja, m e u tim , su kobljen a!
Kada je, naim e , b a n k a r sig u ra n da e drava da po h ita i spase ga u n e k o m te k o m tre n u tk u , ne m a n ik a k v o g
razloga da se plai - da o g ra n ia va za jm o ve ko je daje uz
naknadu. Dok dra ve b a n ka rim a nam e u p ra vila kako bi
ogra n iile n jih o vu te n ju da u d o b rim v re m e n im a daju zaj
m ove ko ji vo d e u krah, b a n ka ri izn alaze naine preusm eravanja t ih p ra v ila , i t o s u p ro tn o o d o p te g d r u tv e n o g
in teresa. I p o to b a n ka ri im aju veu e k o n o m s k u m o nad
p o liti k im e ln ic im a d r a v n ih in s titu c ija (k o ji, n a v o d n o ,
k o n tro li u i d is cip lin u ju b a n k a re ) n e g o to je im a ju o b i n i
gra a n i, sta v o v i ba n ka ra im a ju te n ju da p re v la u ju .
Isp ra vn o bi b ilo da drava spasava b a n ke ( to je zaista
b itn o ka ko se o n e ne bi z a tv o rile - i da se ne b i iz g u b ile
te d n je g ra a n a , i da se ne bi u ru io siste m plaanja , ko ji
je k r v o to k e k o n o m ije ), ali ne i b a n k a re . Is p ra v n o bi b ilo
da n jih p o a lje ku i, da s p ro v e d e p ro c e s e o z d ra v lje n ja i
da n jih o v e b a nke , n a kn a d n o , a ko ne e li da ih za d ri, p ro
da n o v im vla sn icim a , k o jim a e, m e u tim , b iti ja sn o da e
ta k o ste e n e b a n ke iz g u b iti u k o lik o ih o d v e d u u b a n k ro t
(na p rim e r, n e ra z u m n im p o z a jm ljiv a n je m ).
N a a lo st, p o liti a ri k o ji v la d a ju d r a v o m najee spa
avaju b a n ka re , i t o n o v c e m k o ji d r a v a o d u z im a o d n a j
s iro m a n ijih g ra a n a . Z a u zvra t, b a n k a ri fin a n s ira ju p re d iz b o rn e ka m p a n je p o liti a ra k o ji su p re m a njim a p rija te ljs k i
67
JANI5 VARUFAKIS
na stro je n i. R e zu lta t je p re te ra n o v ru a veza p olitiara i

bankara. O dnos to ksia n za o s ta ta k drutva.
Kao to m o e da n a slu ti, i sama p om isa o da e d r
ava koja je p rija te ljs k i n a stro je n a pre m a b anka rim a da
ih spase in i ba n ka re cin inim i nepa ljivim . Posle nekog
kra h a o n i m o d a p o s ta n u n a k ra tk o p a ljiv i, ali, im se
s tv a ri p o sle spasenja od dra ve m a lo sm ire i im s ta b il
n o s t p o n e da se vraa, e to ih o p e t, poin ju da ra a ju
no va c o tk id a ju i ita ve g o m ile v re d n o s ti od bu d u n o sti i
p re n o se i ih u sadanjost, koja ne m oe da ih proizvede.
ta sm o o n o re kli m alopre? S ta b iln o st raa nestabilnost,
a d ija h ro n ijska ra vn o te a naruava se zb o g n e u ra v n o te
enih izb o ra bankara.
Javni dug - fa n to m o ve d ram e
P rim etie da u d ru tvu u kojem ivim o p o sto ji sledea
p o ja va . U v re m e d e b e lih k ra va p re d u z e tn ic i i banka ri
su p r o t iv d r a v e . O p tu u ju je da p re d s ta v lja p re p re k u
ra zvo ju . Da je p a ra zit ko ji sisa p riv a tn u eko n o m iju , tanije
n jih sam e, i t o p o s re d s tv o m p o re za . Snano se p ro tiv e
svakom sutinskom uticaju drave na socijalnu ekonom iju.
Zato? Iz dva razlog a.
Prvo, za to to se plae da e drava n a m e tn u ti og ra n i
enja p riv a tn o m dugu koji banke sm eju da stvaraju (seti se
da bez p riv a tn o g duga ne p o s to ji p riva tn a d o b it!). Drugo,
za to to ne ele da drava im a d ru tve n e tro ko ve (na p ri
m e r, za ja vne bo ln ice , kole, za u m e tn o s t i k u ltu ru , za su
zbijanje s irom atva), p o to se ulaganja te vrste finansiraju
68
iz poreza, a o n i se plae da e to m o ra ti sam i da p la te je r

se kao n a jb o g a tiji o p o re z u ju vie od o sta lih .
B a n ka rski k ra h i kriza ko ja ga o b i n o p r a ti k o r e n ito
m e n ja ju tu s liku . im k re n e la n a n a re a k c ija ko ja v o d i
bankare na ru b b a n kro ta , banka ri i p re d u z e tn ic i zahtevaju
od dra ve p o m o . Z a h te va ju da b u d u spasen i d r a v n im
novcem i u o p te ih ne zanim a g d e e se ta j novac pronai.
R a zu m ljivo s n jih o v e s tra n e - e le da ih d r u tv o titi u
te k im tre n u c im a , a li kad s tv a ri id u k a k o va lja za n jih ,
o d b ija ju da i sa m i p r ih v a te o b a v e z e p re m a is to m to m
d ru tvu . tavie, in te le k tu a ln o sp o s o b n iji m e u njim a iz
lau i filo z o fs k a m ilje n ja , p o ko jim a p o ja m d ru tv a nije
va lja n o d e fin is a n , d o k o n i ko ji su jo p o tk o v a n iji tv rd e
da n e p o s to ji n e to to b ism o m o g li n a zva ti d r u tv o m .
P ored te re to rik e m o n ih , m e u tim , p o s to ji i stva rn o st.
A ona kae da je dra va n e o p h o d n a da bi m o n i p o je d in
ci m o g li u s v o jim ru ka m a da g o m ila ju sve ve i via k. Ve
sam t i o b ja s n io da b i tr i n o d ru tv o p o e lo da se te tu ra
u k o lik o dra va ne bi stva ra la n o va c za u b la a va n je p o tr e
sa b a n k a rs k o g s iste m a . To n ije je d in i ra z lo g z b o g k o je g je
drava n e o p h o d n a ; n e o p h o d n a je ka ko bi m o n ic i m o g li
da u b ira ju d o b it, ta k o da bi tr i n a d ru tv a m o g la da o p
stanu. P o sto ji jo ita v niz ra zlo g a .
Jedan o d n jih je s te t o da bez d ra vn e sile m o n i p o je
dinci ne bi m o g li da se o b o g a te . V ra tim o se naas o n o j prii
u k o jo j sam t i g o v o rio o to m e ka ko je u B rita n iji stv o re n a
prva trin a e ko n o m ija . Sea li se da sam re ka o da je sve
poelo kada su k m e to v i p ro te ra n i sa zem lje s vojih predaka?
69
JANIS VARUFAKIS
ta m isli, kako su z e m ljo p o se d n ici uspeli da ih oteraju?

Pomou dravne sile. I, zaista, drava, to jest dvor, pom ogla
je da zem ljoposedn ici o teraju oajne seljake, i to aljui na
njih vojne jedinice. ta misli, kako je odravan d ru tve n i
m ir u vrem e kada je, s je dne strane, mala m anjina uivala
u b o g a tstvu i u d o b n o sti, d o k je, s druge, o grom na veina
um irala od g ladi u straaram a M anestera, B irm ingem a i
sam og Londona? Samo pod p re tn jo m oruja policije i vo j
ske. Jednostavnije reeno, bez dravne sile ne bi bilo m ogu
e p o stoja nje p riva tn e d o b iti i trine ekonom ije.
I nije sam o d ra vn u silu drava nudila na d a r m onim
p o je d in c im a . Bila je tu i iz g ra d n ja kanala, bez ko jih p ro
izvo d i s po lja i iz fa b rik a ne bi nikada nali p u t ka tritim a
tr i n o g d ru tva . Bile su tu i o d v ra tn e zgrade u kojim a su
se gu va le uvele due bolesnih , u nezve ren ih bezem ljaa
da ne bi kru ile ulicam a i stvara le oseaj n e sigurnosti i o d
b o jn o s ti m e u d o b r im s v e to m . Kao i neke b o ln ice ili
p ro g ra m i suzbijanja epid e m ija koji su d o p rin e li udu in du
strijske revolu cije . Ili kole u kojim a su budui radnici ueni
ita n ju i pisa n ju ka ko bi m o g li da p ru e vie razm e nske
v re d n o s ti svo jim p o slo d a vcim a pre d u ze tn icim a .
Svi t i d r a v n i d a r o v i d a va li su s ta b iln o s t tr i n o m
d ru tv u i d o z v o lja v a li su p riv a tn ic im a , p o g o to v o o n im
n a jm o n ijim m e u n jim a , da se b o g a te . B o g a ts tv o se
p ro iz v o d ilo k o le k tiv n o (p ro iz v o d ili su ga radnici, izu m ite
lji, d r a v n i in io c i i p re d u z e tn ic i), ali se g o m ila lo u ru ka
m a n a jm o n ijih p riv a tn ik a , ko ji su: a) t v rd ili da je b o g a t
s tv o n a sta lo is k lju iv o z a h va lju ju i njim a, i b ) gnua li se
70
g ra b ljiv e drave, koja im o d u zim a n jih o v o b o g a ts tv o

p o m o u p o re sko g sistem a.
P o to su m o n ici u v e lik o j m e ri u tic a li na v la s t (da ne
kaem da su je k o n tro lis a li), p o s to ja la je sta b iln a te n ja
sm an jiva n ja p o re z a u o d n o s u na d r a v n e tro k o v e . B o
g a ti su z a h te v a li o d d r a v e da im o b e z b e u je sve o n o
to sam ve n a ve o , ali nisu im a li n ik a k v u n a m e ru da za
to p la a ju o b e z b e u ju i o d g o v a ra ju e p o re z e . to se
ti e z a p o s le n ih , n jih o v e p la te su b ile to lik e da su m o g li
te k da p re h ra n e sebe i svo ju d e cu . P rem a to m e , ka kve
su o n i p o re z e m o g li da plaaju? Sad t i je ja sn o iz k o g je
razlog a drava im ala s is te m a ts k i vee tro k o v e u o d n o su
na zaradu. R e zu lta t to g a b io je d r a v n i dug!
Sa isto a ritm e ti k e ta k e g le d i ta , razlika izm e u ja v
nih tro k o v a i p o re s k o g p riliv a d r a v e n a ziva se ja v n im
d e fic ito m . A k o neka d ra va svake g o d in e im a d e fic it o d
je d n o g evra, o n d a e za d e s e t g o d in a dra va n a g o m ila ti
ja vn i d u g o d d e s e t evra, plus k a m a te ko je tre b a da plaa.
A o d a kle dra va p o za jm lju je ? O d p riv a tn ik a , n a ra vn o , i to
od o n ih n a jg o rih - ban ka ra . Tako se p o ja v lju je sle dea nev e ro v a tn a situ a cija :
- M o n ic i nee da p la a ju p o re z da b i e k o n o m s k i p o
m o g li d r a v i ka ko b i d ra va m o g la da in i sve o n o to je
n e o p h o d n o da bi o n i b ili (i o s ta li) m o n i.
- D rava je p rin u e n a da im a d e fic it i da s is te m a ts k i
pove a va svo j d u g .
- M o n ic i, a n a ro ito b a n ka ri, k o ris te p rilik u da jo vie
o ja a ju p o z a jm lju ju i d r a v i (i t o s k a m a to m ) n o v a c k o ji
71
JANIS VARUFAKIS
o d b ija ju da daju, a ko ji bi svakako m o ra li da daju plaajui

poreze.
- Kad se krah pribliava , drava hita da spase bankare
d ra vn im n ovcem - koji d e lim in o p o tie od novca to ga
stvara dravna ce n tra ln a banka, d elom od poreskih rezer
vi, a d e lo m od sm anjenja socijalnih davanja i penzija onih
slabih, kao i o d k re d ita u ze tih od d ru g ih m onika (o b in o
iz in o stra n stva ).
K o liko g o d d e m o n izo va li dravu, m onicim a je ona p o

tre b n a isto o n o lik o ko liko su im p o tre b n i sopstveni bu b re
zi ili je tra . Drava i p riv a tn ic i su u o kviru trin ih drutava
spojeni sudovi. to vie m o n i p riva tn ici dem onizuju dra
vu, t o su zavisniji o d nje, ali ne ele da je - plaaju.
A k o p o g le d a s tv a ri s n e ke d is ta n c e i n e ka ko h la d
n o k rv n o , ustanovie da ja vn i d u g zaista im a ulogu uravnoteavan ja. U d o b r im v re m e n im a , u vrem e kad po sto ji
p riv re d n i rast, drava poza jm lju je od privatnika, uputa se
u tro k o v e koji pospe uju p o tra n ju ro b e (pa sam im tim
i p riv re d n i ra z v o j), b a n ke k o ris te d ra vn i d u g kao svoju
p riv a tn u s vo jin u (s o b z iro m na to da im drava d ugu je),
ka ko bi i sam e p o za jm ljiva le od d ru g ih banaka (da bi, na
dalje, m o g le da p o za jm lju ju d ru g im p riva tn icim a - preduze tn ic im a i d o m a in s tv im a ) itd . Kad krah stig n e , drava
sa s v o jo m c e n tra ln o m b a n ko m , koja im a klju n u ulogu,
p re d sta vlja je d in i m ehanizam za zaustavljanje kata stro fe .
I kada p o sle kra h a usle d i p e rio d krize , v re m e m r a v ih
72
kra va ", ra st ja v n o g dug a im a te ra p e u ts k u u lo g u b u d u i

da u d ah njuje kakvu ta k v u e n e rg iju u p o srn u lu p rivre d u .
Z ao kruujui o vu p riu o ja v n o m d u g u i n je g o v o j ulozi
u tr i n im d ru tvim a , m islim da im a sm isla da ga zam isli,
uz p o m o m ate , kao fa n to m a e ko n o m ske d ra m e ". Ba
kao to savest a k tiv ira oveka i in i ga o ve n im , ra zd va
jajui ga u p o tp u n o s ti k v a lita tiv n o od ro b o ta , u p ra vo ta k o
ja vn i d u g fu n k c io n i e iza ku lisa ka o d u h " ili f a n t o m "
eko n o m ske d ra m e to se o d ig ra va sva ko d n e vn o o k o nas.
O snovna fu n k c ija ja v n o g duga , u ko m b in a c iji s d r a v n o m
c e n tra ln o m b a n k o m , je s te da p ru a s ta b iln o s t tr i n im
d ru tv im a , kao i m o g u n o s t m o n im a da o s ta n u m o n i
(u tre n u tk u kad o n i n ip o d a ta va ju kako dravu ta k o i javni
dug), ali i da po slu i kao a m o rtiz e r za ublaavanje p o tre sa
p ro is te k lih iz kra h o va i kriza ko je ih slede.
Dug, bog atstvo , drava: rezim e

U tr i n im d ru tv im a d u g je siro v in a . ta se p ro iz v o d i
od te sirovine? D o b it, koja je z a p ra vo o b lik to ga p o p rim a
viak u tr i n im d ru tv im a i koja im a d v o ja k u k o n a n u svr
hu. S je d n e stra n e , da se p r e tv o ri u in v e s tic ije u n o v e te h
n o lo g ije (n a p rim e r, b ic ik li n o v e g e n e ra cije u M ih a lis o v o m
slu aju), u ra d n a m e sta , p ro iz v o d e . S d ru g e stra n e , da se
p re tv o ri u b o g a ts tv o u ru ka m a o n ih k o ji im a ju p ris tu p d o
b iti, d o b iti to je i g o m ila ju .
A k o je o tk ri e p o ljo p r iv re d n ih k u ltu r a p re d v a n a e s t
h ilja d a g o d in a b ilo re v o lu c ija k o ja je s tv o rila via k, a li i
v e lik e n e je d n a k o s ti ( s e ti se p r v o g p o g la v lja ) , ra a n je
73
JANIS VARUFAKIS
tr i n ih d ru ta va u o k v iru in d u strijske revo lu cije uvealo

je u n ajveoj m e ri kako viko ve ta k o i n e je d n a ko sti (o vo
u t i o b ja sn iti d e ta ljn ije u n a re d n o m poglavlju). U isto vrem e s tv o rilo je i savrem enu dravu, dajui jo j n e o p h o d n u
re g u la tiv n u u lo g u . Evo i zato. u d o " tr i n ih drutava
zavisi od m agije b anka rskog sistem a, koja naginje ka crnoj
m a g iji, ba kao to m uice n e m in o v n o bivaju privu e n e
sv e tlo m . R e zu lta t su p e rio d i n i kra h o vi i e kono m ske k ri
ze koje vre b a ju i zah te va ju od drave in te rve n cije velikih
razm e ra:
- in te rv e n c ije ko je ni u ko m sluaju nisu n e u tra ln e ili
ne p ristra sn e ;
- in te rv e n c ije koje jo vie pojaavaju nejednako sti;
- in te rv e n c ije ko je b a n ka rim a daju jo veu vla st nad
p re d u z e tn ic im a i d ru tv o m u opte;
- in tervencije koje sistem atski sm anjuju drutvenu mo
o n ih to ne pose d u ju ni banke ni preduzea, ve im
o p s ta n a k zavisi isklju ivo od rada to ga izn ajm ljuju
(ili se, ta n ije , nadaju se da e, ako budu im ali sree,
m oi da ga iznajm e).
Svako d ru tv o im a svoje m ito v e . Trino d ru tv o ne

predstavlja izuzetak. etiri osnovna m ita obeleavaju nae
vrem e :
1. P riva tni d u g je n eto loe i o zb iljn i ljudi bee od njega
kao a vo o d krsta.
2. Banke daju k re d ite od sum e novca koju ini tednja
n je n ih tedia.
3. D o b it se p ro iz v o d i p o je d in a n o , to ine p riv a tn ic i,
a uloga drave u svem u to m e je ste da s p ro vo d i raspodelu
u k o ris t o n ih najslabijih.
4. Drava je p a ra zitska i on a je p o te n c ija ln i su p a rn ik
p riv a tn o g se kto ra , t o je s t p re d u z e tn ik a .
Kao i svi m ito v i, ta k o i o vi sadre zrnca istin e . Istina je,
m e u tim , ve o m a d a le ko o d to g a . S m a tra m da svakom od
naved enih m ito v a o d g o va ra je dna sasvim drugaija istina:
1. P riva tn i d u g je n e o p h o d n a s iro vin a p riv a tn e d o b iti.
2. P riva tn i d u g v o d i u kra h i k rizu z a to to b a nke p ro i
z vo d e k re d ite ni iz ega ili, ta n ije , z a to to su sum e koje
ine n jih o v u linu zaradu sve vee to je vea razm e nska
v re d n o s t ko ju p re n o s e iz b u d u n o s ti u sadan jost.
3. U tr i n im d ru tv im a d o b it se p ro iz v o d i k o le k tiv n o , a
n a kn a d n o je prisvajaju o n i k o ji im aju veu d ru tv e n u m o,
uz a k tiv n u p o m o d ra ve .
4. B anke su isklju ivo p a ra zitske tv o re v in e , d o k d rava
im a n e o p h o d n u u lo g u s ta b iliz a to ra - ona ru k o v o d i krizo m
ko ju stva ra p riv a tn i s e k to r i, p a ra le ln o , p o m a e m o n im a
da i d alje o s ta n u m o n i.
5. M o n ic i tr i n ih d ru ta v a z a h te v a li b i da se izm isle
ja v n i d u g i d r a v n i m o n o p o l n a d n o v c e m ka d o n i ne bi
p o s to ja li, (la k o danas d aju a rg u m e n te p r o tiv ja v n o g dug a
i c e n tra ln e b a n ke , in e t o sa s ta n o v i ta m o i!)
U k ra tk o
D u g, d o b it, b o g a ts tv o , k ra h , k riz a . To su sve in io c i
d ra m e k o ja , ta v i e , iz g le d a k a o da s e e d o g ra n ic a
75
JANI5 VARUFAKIS
apsurda kad, n akon kriza p ro u zro ko va n ih nezajaljivou

m o n ika , p o g o to v o b a nka ra, isti t i lju d i, o n i to s ga e
n je m o d b ija ju id eju o dravi u slubi o nih kojim a je stvar
n o p o tre b n a , sm a tra ju s v o jim p ra v o m da za h te va ju od
drave beskrajne in jekcije novca p o to njim a iskrsne neki
p ro b le m . Re je o slo enoj sla galici, o enig m i koju m oe
da rei osve tlja va ju i je svojim ra zu m o m , suoavajui se
s n jo m kao da je re o p o tra z i za b la g o m to se odigrava
na ita v o j ze m lji, uz zn a ko ve posejane svuda, u svakom
k u tk u gd e se lju d i tru d e , b o re i sanjaju.
76
U K L E T E M A IN E
Sindrom d o k to ra V iktora Frankentajna

J e d n e b e s k ra jn o ta m n e n o i u XIX ve k u d ru tv o s p i
sa te ljice M e ri Seli, u k o m je , iz m e u o s ta lih , b io i p e sn ik
lo rd B a jro n , o k u p ilo se u je d n o m le tn jik o v c u , n e g d e u
vajcarskoj. Cele n o i sevale su m u n je i kia je n e p re s ta n o
pada la. Pod s v e tlo u sveca iji su p la m e n o v i p o ig ra v a li
i usre d ra z n ih u d n ih zv u k o v a k o ji su se u li u kui usled
o n o g p o to p a , d r u t v o p isa ca i p e s n ik a o d lu ilo je da
o rg a n iz u je ta k m i e n je - da svako o d n jih nap ie p o je d n u
s tra v i n u p ri u i da p o s le to g a g la s a n je m o d lu e ija je
pria n a jstra n ija .
M e ri eli je sastavila p ri u o d o k to r u V ik to ru Franken ta jn u - d o b r o m le k a ru k o ji je im a o a m b ic iju da p o b e d i
s m rt u je d n o m v re m e n u u k o je m je s m rt vre b a la na sva
k o m k o ra k u . K o le ra , o b i a n g r ip , lo a is h ra n a h a ra li su
77
JANIS VARUFAKIS
o vean stvom . Poto je bio ve liki naunik, V ikto r je poeo

da e ksp e rim e n tie p o m o u leeva ije je delo ve tela koji
su bili u n a jb o lje m stanju (o rg a n i, glava, ruke itd .) spajao
stva ra ju i ta k o n o vo te lo od tih o sn o vn ih sirovina. Zatim
je d o b ri d o k to r is k o ris tio m agin u m o e le k tric ite ta da bi
u d a h n u o iv o t u svoju tv o re v in u .
Iznenada tv o re v in a d o k to ra Frankentajna oivljava,
usta je s h iru r k o g sto la i s ve lik o m m u ko m pokuava da
u e u iv o t. Da sta n e u sp ra vn o , da sam o sta ln o hoda,
da n a e to p lin u . Tada su V ik to ra , p o to je v id e o ta je
n a p ra v io - s u p ro tn o o d P ro m e te ja , ko ji je zavoleo svoje
tv o re v in e (nas, lju d e ) - o b u z e li o d v ra tn o s t i strah , pa je
n a p u s tio svo ju tv o re v in u , o s ta v lja ju i je na m ilo s t i ne
m ilo s t su d b in i, i p o b e g a o g la vo m bez obzira.
u d o v i te k o je je s tv o rio , n e s p o s o b n o da se u klju i
u n e p rija te ljs k o d ru tv o , u b ilo je m n o g e , a izm eu njih i
V ik to ro v u e n u , da bi se o s v e tilo za n a p u te n o s t i nes
nosnu sam ou k o jo j ga je izlo io n je g o v tvo ra c. Na kraju
tv o re v in a u b ija i sa m o g svo g tv o rc a , ko ji ju je g o n io do
S e verno g pola ne bi li je ta m o un itio , kajui se to je stvo
rio bie op a sn o p o o vean stvo.
K akve ve ze im a ova p ri a sa o n im to sam t i d o sa
da isp ri a o o e k o n o m iji? S u tinske! U v re m e kada ju je
M e ri Seli n a p is a la , n e to p re p o e tk a na e g u sta n ka
p r o tiv T uraka 1821, ra a lo se u E vro p i tr i n o d ru tv o i
o d vija la se in d u strijska re vo lu cija (ka o to je naved eno u
d ru g o m p o g la v lju ). T riju m f ra zm e n skih v re d n o s ti ko ji je
d o n e la k o m e rc ija liz a c ija rada i z e m lje o tv o r io je p u t za
78
m ehanizaciju p ro izvo d n je . P ro izvo d n ja je poela sve vie

da se zasniva na m ain a m a , m e u ko jim a su n a jva n ije
bile pa rn e m aine. Zato? Z a to to je, kao to sm o v id e li
u tre e m p o g la vlju , d o b it p rv i p u t u is to riji p o sta la sama
sebi c ilj, s o b z iro m na t o da su p rv i p re d u z e tn ic i p rv o
u ra n ja li u d u g o v e , da b i t e k z a tim m o g li da p o k re n u
proces p ro iz v o d n je . Bez d o b iti p o s ta ja li bi ro b o v i svo jih
pove re n ika , p o p u t d o k to ra Fausta, a ko se sea.
Eto z a to su m a in s tv o , e le k tri n a e n e rg ija , m a g n e tiza m itd . z a d o b ili i razm e nsku v re d n o s t, p o re d svoje im a
n e n tn e iv o tn e v re d n o s ti (v re d n o s ti p o p u t ra d o s ti o tkria
i stva ra n ja n o v o g zn a n ja ): m a in e ko je su se p ro iz v o d ile
na o s n o v u n a u n o g i is tr a iv a k o g ra d a p o v e a le su
p ro iz v o d n ju p o za p o sle n o m , s p u ta le su cene p ro iz v o d a
i ta k o o m o g u a v a le p re d u z e tn ic im a da o p s ta n u . A ako
bis m o h te li da s tv a ri v id im o iz u g la d ru tv a ka o ce lin e ,
o v e a n s tv o je p o s te p e n o p o e lo da s ti e m e h a n i k e
ro b o v e k o ji su p o r tv o v a n o ra d ili za nas, d o z v o lja v a ju i
n a m t a k o da b o lje iv im o i da m o e m o da s a n ja m o o
d ru tv u bez ku lu ka , g d e nee b iti p o tre b e da ra d im o o n e
po slo ve koje ne e lim o da ra d im o - d ru tv u s lin o m o n o m
p rika za n o m u film u Zvezdane staze, u k o je m lju d i istra u ju
sve m ir, u e s tv u ju u filo z o fs k im ra z g o v o rim a , d o k n jih o va
h ra n a a u to m a ts k i iz la z i iz r u p e u z id u , k a o i sva d ru g a
ne o p h o d n a d o b ra (p o e v o d o d e e , pa sve d o o ru a , m u
zikih in s tru m e n a ta , n a k ita ).
A li - avaj! U m e s to da nae t v o re v in e (m a in e k o je se
nalaze u svakoj fa b ric i, na s va ko m p o lju , u svakoj kancelariji,
79
JANIS VARUFAKIS
u sva ko j p ro d a v n ic i) ukin u svaku v rs tu neimatine, glad,

ne je d n a ko st, n e sig u rn o st opstanka, sate koje m o ra m o da
u lo im o radei is c rp lju ju e p o slo ve , izgleda da se desilo
u p ra v o s u p r o tn o . O ne ra d e p ro iz v o d e i n e v e ro v a tn e
koliin e p ro izvo d a , m e u tim , u m e sto da to uini na ivo t
lakim , n ivo stresa ko ji d o ivlja va m o vei je nego ikada,
k v a lite t naeg rada g o ri je nego ikada, oseaj nesigurnosti
in te n z iv n iji n e g o ikada, elja da p ro n a e m o radno m esto
k o je b i na m d a lo p r a v o " da ku lu im o za ko m a d hleba
ve a n e g o ik a d a . P o d s e a m o na h r k e k o ji u sv o jim
kavezim a uzalud o kre u to k o v e i koji, ma ko liko se brzo
kre ta li, niku d a ne stiu. U m e sto , dakle, da nai m ehaniki
ro b o v i rade za nas, izgleda kao da m i ra d im o kako bism o
o d ra va li nae m ehanike ro b o ve .
S te ta ke gle d ita , ro m a n M e ri eli im ao je upravo taj
c ilj - da p o s lu i kao a le g o rija koja nas u p o zo ra va na to
da te h n o lo g ija , ako ne b u d e m o pazili, u m e s to da bude
sluga ovean stva, m oe da s tv o ri u d o vite koje e nas
p o d ja rm iti, te ro ris a ti nas, a m oda ak i u n i titi. Re je o
ta k v o m d o s tig n u u lju d sko g duha kakav je i uspeh d o k to
ra F ra n ke n ta jn a - o n je o d lea s tv o rio iv o t, ali se ta j
iv o t okree p ro tiv svoga tvo rca , s tra g in im posledicama.
M atriks kao dokum entarac
Nije sluajno to kn jie vn o st i kin e m a to g ra fija o tkrivaju
lju d ski s tra h p re d s o p s tv e n im tv o re v in a m a . Bajka brae
G rim arobni loni, G eteo v arobnjakov egrt i, naravno,
film o v i kao to su Blejd raner ili film ska trilo g ija Term inator
80
zasnivaju se u p ra vo na to m stra h u . M e u tim , p o s to ji nau n o fa n ta s ti n i film ko ji p re d s ta v lja d o s to jn o g naslednika D o kto ra Frankentajna M e ri Seli, n a sle d n ika u o k v iru
a le g o rije to o p is u je te n ju tr i n ih d ru ta v a da k o ris te
te h n o lo g iju na nain ko ji nas p o ro b lja v a u m e s to da nas
oslobaa - re je o M a triksu (n a ro ito o p rv o m film u ove
trilo g ije ), ko ji su 1999. re ira li Lari i Endi Vahovski.
U M a trik s u p o b u n a na ih t v o re v in a p re d s ta v lja n e
to vie o d sa m o jo je d n o g u n iz u tv o r c e u b is ta v a .
N a su p ro t stva ra n ju bia o d d e lo va te la le eva, to je ura
d io V ik to r F ra n k e n ta jn , bia k o je je p o e lo da na p a d a
ljude zb o g svo g is to e g z is te n c ija ln o g stra h a , ili n a s u p ro t
m ainam a iz trilo g ije T e rm in a to r, ko je im aju p o riv da istrebe lju d e kako bi zavladale p la n e to m , u M a trik s u naila zim o
na n e to sasvim d ru g a ije : na d ru tv o u k o je m su se m a
ine ve n a m e tn u le i p ri t o m e se u p in ju da nas o d r e u i
v o tu n a ko n naeg p o tp u n o g p o ra za , t o je s t p o t in ja v a n ja
njim a u v id u - o rg a n s k ih e le k tri n ih g e n e ra to ra !
Kako se t o dog o d ilo ? M i, ljudi, p o to s m o iscrpeli izvo re
e n e rg ije na p la n e ti ( n a ftu , u g a lj, p r ir o d n i gas), za p o e li
sm o b ra to u b ila k i ra t, id u i d o to g a da u p o tr e b im o n u
kle a rn o o ru je , a o n o je u n i tilo g ra d o v e i p o k rilo p la n e tu
n e p ro z irn im crn im o b la k o m , ko ji ak ni su n e vim zracim a
nije d o p u ta o da s tig n u d o Z e m ljin e p o vrin e . Tada su m a
ine - nae tv o re v in e - ra zvile svest, za klju ile da sm o m i
n e to kao id io ts k i viru s to u n ita va o rg a n iz a m (Z e m lju )
u k o je m iv i i o d lu ile su da p r e u z m u v la s t na p la n e ti.
Poto, m e u tim , vie nije b ilo izvo ra e n e rg ije za p o k re ta n je
81
JANIS VARUFAKIS
maina, o ne su o d lu ile da nas p o ro b e pre tva ra ju i nas u

e le k tri n e g e n e ra to re . Kako? Tako to su z a tv o rile naa
tela u kapsule, u kojim a sm o hranjeni p o p u t biljaka, d o k je
naa telesna to p lo ta sprovoen a u fa b rike za proizvo dnju
e le ktrin e energ ije koja je p o kre ta la d ru tvo maina.
Po scenariju film a , u sve tu M a triksa due za ro b lje n ih
lju d i nisu m o g le da izd re izo la ciju i p o tp u n i n e d o sta ta k
slo b o d e . Tela su um irala i e ko n o m ija m aina bila je u o pa
sn o sti da padn e u e n e rg e tsku krizu. Zato su m aine stvo
rile M atriks: fik tiv n u s tva rn o st p ro je kto va n u u m ozgovim a
p o d ja rm lje n ih ljudskih te la p o m o u kablova koji su spajali
glave ljudskih ro b o va s m re o m M atriksa. Ta fik tiv n a stvar
n o st spreavala ih je da spoznaju situaciju a p so lu tn o g ro p
stva i e k s p lo a ta c ije u k o jo j su se n alazili. S tvarala im je,
d ru g im re cim a , ilu ziju p riv la n o g lju d sko g ivo ta d o k su
im te la i dalje fu n kcio n isa la kao bezduni e le ktrin i gene
ra to ri koji su ra d ili u k o ris t dru tva m aina.
M a triks je, kao i d o k to r Frankentajn, zaet u glavam a
svo jih stvaralaca, u o v o m sluaju brae Vahovski, kao nau n o fa n ta s ti n a a le g o rija o b u d u n o sti. Pa ip ak. U neku
ru k u bi, p o p u t d o k to ra Fran ke n ta jn a M e ri eli, m oda
m o g a o da b u d e v i e n i kao - d o k u m e n ta ra c . Kao odraz
sadanjosti, u m e sto proje kcija strah ova u budu nost. A ko
ikada pogleda film M oderna vremena, koji je 1936. snim io
Carli aplin, m oda e p o e ti da shvata na ta m islim . Od
in d u s trijs k e re vo lu cije nadalje, od vrem e na kada su mai
ne poe le a k tiv n o da uestvuju u p ro izvo d n ji, b ili sm o sta
vlje n i p re d sledei izb o r: a) da se p rila g o d im o po tre b a m a
82
m ehanizacije p ro iz v o d n je , p re tv a ra ju i se i sam i u delo ve

m aina, m rea , p o tre b a p ro iz v o d n je , ili b ) da o s ta n e m o
van tr i ta rada.
I nisu sam o zaposleni t i ko ji se p re tva ra ju u delo ve m a
ina. I p oslodavci, kao i p re d u z e tn ic i, bivaju suoen i s te
kim izb o ro m u o kviru sledee dilem e: a) da skre svaki o t
p o r ko ji prua zaposleni u procesu ko m e rcija liza cije svoje
due i m ehanizacije svoga tela, ili b ) da sam i b a n kro tira ju , s
obziro m na t o da e im n jih o vi k o n k u re n ti ukra sti m ute rije
(iskoriava jui sm an je n je cene rada da bi sm a n jili cene).
Vrlo je d n o s ta v n o - b ilo kao zaposleni, b ilo kao poslodavci,
m i poka zu je m o te n ju da se p re tv o rim o u sluge svojih t v o
revina. U delo ve m aina. U e le ktrin e ge n e ra to re M atriksa.
S te ta ke gle d ita , film M a triks nije nita d ru g o d o kraj
nje radika lizo vana verzija o n o g a o em u je pisao najp o zn a
tiji re v o lu c io n a r XIX veka, na ko g a je n a ro ito u tica la M e ri
eli sa s v o jim D o k to ro m F ra n k e n ta jn o m - p ro iz v o d n e
m aine, pisao je Karl M a rks, je su snaga p re d k o jo m tre b a
da se p o v u e m o . Ne sam o kao za p o sle n i ve i kao p o s lo
davci. Kao lju d i k o ji se kla n ja ju s o p s tv e n im m e h a n i k im
tv o re v in a m a i ulaze u n jih o v u slu b u .
Shvata li sad za to tv rd im da je film M a trik s z a n im ljiviji
kao d o k u m e n ta ra c o n aoj s a d a n jo sti n e g o kao naun a
fa n ta s tik a o d is to p i n o j b u d u n o s ti?
Tajna razm enske vredn osti

S u s re t s n a u n o m f a n ta s tik o m k o ji sam u p r ili io da
bih se u p u s tio u p ri u o D o k to ru F ra n ke n ta jn u i M a trik s u
83
JANIS VARUFAKIS
p o m a e nam da s h v a tim o ne b u d u n o st, ve o no to se

zbiva o k o nas danas. O tkriva je dan e le m e n t, je dnu u tva
ru koja ivi u u tro b a m a tr i n ih drutava i re m e ti njihovu
s ta b iln o s t. Koji je to elem ent? Ljudski rad!
Da bi s h v a tila iz ko g t i ra zlo g a g o v o rim n e to to lik o
u d n o - da je lju d ski rad o n o to re m e ti sta b iln o s t i opseda trin a d ru tva - d o z v o li m i da p o sta vim je d n o sta v
no p ita n je . M aine ko je su o svojile Zem lju u film u M atriks
i ko je su o n d a k o ris tile ljudska te la kao e le ktrin e gene ra
to re s tv o rile su, n a ra vn o p o scenariju film a , i sop stve n u
slo enu e ko n o m iju . To je o ig le d n o - u okviru sieda doga
aja trilo g ije M a triks - na osnovu injenice da se nove m a
ine p ra ve o d o n ih sta rijih , neke d ru g e m aine pro izvo d e
siro vin e da bi se n a p ra vili d e lo vi i reze rvn i d e lo vi maina,
sam e m aine se usavravaju ( to znai da neke druge m a
ine fu n k c io n i u kao d izajneri i unap re ivai te h n o lo g ije ),
ita va arm ija m aina odrava fik tiv n u s tv a rn o s t M atriksa
(ko ja se p ro je k tu je u um o ve ljudi ro b o va ), d o k druga (p ra
va) vojska m aina p roganja m a lo b ro jn e ljude koji su uspeli
da p o b e g n u i ko ji im se o d u p iru da bi ih istre b ila itd ., itd .
M o e li se, m e u tim , ta e k o n o m ija maina sm a tra ti

neim to o d g o va ra tr i n o m drutvu? Proizvode li te m a
ine razm ensku vre d n o st?
P ita nje je sad. O d g o vo r, m e u tim , kao to je lo gino,
zavisi od to g a kako d e fin ie m o d ru tvo , razmensku vred
nost, a n a ro ito od to g a kako razlikujem o p ojam vrednosti
o d p o jm a funkcije.
Uzmi, na prim er, neki stari m ehaniki asovnik. Njegovi

m ajuni fe d e ri i u n u tra n ji m e h a n iz m i fu n k c io n i u svaki
pona o so b i svi za je d n o kako b i p ro iz v e li ta n o vrem e .
Podseaju na o rg a n iz a m p o n a in u na k o ji fu n k c io n i u ,
ta k o to sva ki d e o d o p u n ja v a o s ta le . A li da li ih t o in i
d ru tv e n o m zajednico m ? P ro izvo d e li vre d n o st? A p o to
m ehanikih asovnika nisi vid ela m n o g o , uzm i kao p rim e r
svoj k o m p ju te r: o ig le d n o je da slo e n i s o ftv e r k o ji m u
daje iv o t i ko ji t i o m o g u a va da p u ta v id e o -s n im k e sa
YouTubea kad t o o d k o m p ju te ra z a h te v a o m o g u a v a
fu n k c io n is a n je te m a in e . Da li, m e u tim , o n p ro iz v o d i
v re d n o s t nezavisno o d te b e - o ve ka korisnika?
Kako u n u ta r m e h a n i k o g asovnika ta k o i u n u ta r tv o g
k o m p ju te ra p rim e u je m o , za ista , m n o g e k o m p lik o v a n e
fu n k c ije . Ne p rim e u je m o , m e u tim , n i ta to b i m o g lo
da se o k a ra k te ri e kao d ru tv o ili kao tr i te , a k a m o li kao
tr i n o d ru tv o . I t o z a to to p o ja m ra zm e n ske v re d n o s ti
nem a sm isla u n u ta r m e h a n i k o g s iste m a u k o je m n e d o
staje lju d ski fa k to r .
Kada a so vn ia ri p ro u a v a ju zu p a n ike , m e h a n iz m e i
fe d e re sa to va ko je po ku a va ju da p o p ra v e , b ave se n jih o
vim fu n kcija m a . Kada in e n je ri in fo rm a tik e ra zg o va ra ju o
svo jim p o tp u n o a u to m a tiz o v a n im s is te m im a , n e m a ju ra
zlo ga da k o ris te te rm in v re d n o s t da b i o p is a li izlaz iz m i
kro p ro c e s o ra . I o n i g o v o re o fu n k c ija m a , izlazu p o d a ta ka ,
ulazu p o d a ta k a itd . U svim tim p rim e rim a te rm in vre d n o st
je suvian i bez ik a k v o g sadraja. Bilo bi zaista p o tp u n o b e
sm isle n o da g o v o rim o o ra zm e n s k o j v re d n o s ti p ro iz v o d a
85
JANIS VARUFAKIS
n e ko g fe d e ra (ili n e kog m ikro p ro ce so ra ) u odnosu na neki

d ru g i deo u n u ta r m ehanike je dinice koju prouavam o.
D o k m e z a o k u p lja ju o va kve m isli, d o z v o li m i da d o
n esem je d a n je d n o s ta v a n zakljuak. Ne p o s to ji nikakav
ra z lo g za t o da k o ris tim o p o ja m razm enske vre d n o sti u
o k v iru sistem a u ko je m ned o sta ju ljudi, p o g o to v o u koliko
m o e m o da u p o tre b im o m n o g o p rik la d n iju re funkcija.
U p ra v o iz is to g ra z lo g a p o tp u n o je b e sm isle n o m eati
ne ku m e h a n iku m re u ili siste m , kao i neki organizam ,
s p o jm o m d ru tv a . U je d n o m sve tu bez lju d i (ili u svetu
g d e su lju d i u p o tp u n o s ti iz g u b ili k o n tro lu nad svo jo m
in te lig e n c ijo m , kao u M a trik s u ) p o jm o v i d ru tva , tr i ta
i ra zm e n ske v re d n o s ti izvan su p ro s to ra i vre m e n a . Za
klju u je m o , re cim o , da je ta jn a razm e nske vre d n o sti, ko
ja je i in i k o ris n im p o jm o m , u p ra v o - lju d ski fa k to r, ta
su tin ski s lo b o d n a vo lja ljudskih bia koja im om oguava
da s tig n u d o sam ospozna je.
U em u je, m e u tim , razlika izm eu sam osvojnog oveka i ra zvije n o g rob o ta ? Po em u se k o n k re tn o razlikuje
d r u tv o m aina u M a trik s u o d d ru tva ljudi? ta je, sa
e k o n o m s k o g sta n o vita , to to gura u p rv i plan razm e n
ske v re d n o s ti i cene (u evrim a, d o la rim a , je n im a ) koje ih
opisuju?
ta nas ini ljudima?
U film u B lejd ra n e r p ro ta g o n is ta Rik D e kard (ko g a
ig ra H arison Ford) im a te a k za datak da pro n a e a ntrop o m o rfn e r o b o te (ili, p o sce n a riju , a n d ro id e ) ko ji bee
86
od te k o g kuluka, to je s t s g ra d ili ta na k o jim a ih n jih o vi

vlasnici k o ris te , i da ih u n i ti (p u c a ju i u n jih sp e cija ln im
p i to lje m ). P o to je ro b o ts k a te h n o lo g ija u film u ve o m a
razvijena, v rlo je te k o ra z lik o v a ti a n d ro id a o d p ra v o g oveka. I kada p o sle d n ji, n a jra zvije n iji k o n tin g e n t a n d ro id a
po n e da p o se d u je o sean ja i s k lo n o s t ka s lo b o d i, ta d a
Rikov za d a ta k p o sta je - ne h u m a n .
Film Blejd ran e r u su tin i se o d n o si na d e fin iciju oveka.
Koji bi ta n o d e o tv o g a te la tre b a lo z a m e n iti m e h a n ikim
d elom da bi prestala da se s m atra ovekom ? A ko se ugra
di b io n ika nog a ili u vo n e k o m ko je in va lid ili o d ro e n ja
g lu v, ra z u m e se da o n i d a lje o s ta je o v e k - b ez o b z ira
na t o to im a i n e ke m e h a n i k e d e lo v e . R e cim o sada da
p o in je m o da z a m e n ju je m o o rg a n e , je d a n za d ru g im : m e
haniko srce, m ehanika plua, m e h a n ike n oge , vetaka
je tra i b u b re zi. Je li i d a lje re o oveku? N a ra vn o da je ste .
A a ko n a s ta v im o d a lje s ti u i d o m ozga? A ko , na p rim e r,
p o s ta v im o m ik ro ip , k a o k o d p a c ije n a ta k o ji b o lu ju o d
P a rkin so n o ve b o le s ti, na n e ko s tra te k i o d a b ra n o m e s to
u m ozgu? Je li i d a lje re o oveku?
Da ne d u im , u n e k o m tre n u tk u bie za m e n je n o n e
to to e o zn a iti da se n e ki k o n k re tn i o ve k p re o b ra z io
u a n tr o p o m o r f n o g a n d ro id a - k a o u f ilm u B le jd ra n e r.
D ru tv o sa in je n o o d ta k v ih a n d ro id a vie e p o d s e a ti
na M a trik s n e g o na d r u tv o lju d i. P re sta e da p ro iz v o d i
ra zm e n ske v re d n o s ti. Fun kcio n isa e kao m re a ra unara,
s p o s o b n a da g ra d i z a d iv lju ju e g ra d o v e , ali n e sp o s o b n a
da s tv a ra ra z m e n s k e v re d n o s ti, i z a to n e e m o i da se
87
JANI5 VARUFAKIS
o karakterie kao tr i n o d ru tv o . Ti gradovi vie e podseati na konice nego na drutva, a njihovi lanovi vie na
pele n e g o na graane .
M o d a ne m o e m o ta n o da o d re d im o d e o ija e
p ro m e n a o z n a iti na p re o b ra a j u m e ta lju d sko g androida. M e u tim , nije p o tre b n o da d e fin ie m o ta j d e o , to
n e to to nas ini ljudim a - d o vo ljn o je da znam o da p o
s to ji i da je bez to g a n e m ogue zam isliti pojam razmenske
vre d n o sti ili tr i n o g d rutva.
O tp o r ljudskog rada procesu kom ercijalizadje
Vojska z a p o sle n ih a n d ro id a san je sva ko g p o s lo d a v
ca. Svakog p re d u ze tn ika . O ni bi ra d ili dan i no, ne sam o
ta m o g d e se zahteva fiz i k i rad ve i kao a rh ite k ti, kao di
zajneri n o vih m aina, kao iz u m ite lji. Bez p ro h te va (izuzev
te h n i k ih d e ta lja koje zahtevaju njihove specifikacije, kao,
na p rim e r, re d o v n i servis, p o d m a ziva n je , e n e rg ija ), bez
p s ih o lo k ih p ro b le m a , bez p o tr e b e da id u na o d m o r,
bez m iljenja o p reduzeu i, naravno, bez ikakve sklo nosti
ka - sin d ika lizm u .
O stva re n je sna svakog poslodavca, m e u tim , d o n e lo
bi raza ra n je tr i n o g d ru tva . Sea li se da sm o g o v o rili
o to m e ka ko ra zm e n ske v re d n o s ti ne m o g u da p o sto je
bez lju d s k o g p ro iz v o d n o g fa k to ra ? Kad bi s tv a rn o svu
p ro iz v o d n ju s p ro v o d ila arm ija zaposlenih androida, tada
nijedan od p ro izve d e n ih p ro izvo d a ne bi im ao razm ensku
vre d n o st. Bili bi na raspolaganju u neog ran ienim koliina
ma sve d o k njihova cena, njihova razm enska vre d n o st, ne
88
bi poela da te i nuli. U p ravo kao u m e h a n iko m dru tvu

M atriksa ili u k o m p ju te ru , gd e n ailazim o na o g ro m n u p ro
izvodnju, na b e zb ro jn e fu n k c ije maina, ali na n u ltu cenu,
n u ltu razm e nsku v re d n o s t. U m anje d is to p ijs k o j va rija n ti
takva te h n o lo ka revolu cija v e ro v a tn o bi zavrila u ukida
nju razm enskih v re d n o sti, a da se p ri to m e ljudsko d ru tvo
ne ukine - kao u film u Zvezdane staze, gd e m aine p ro iz v o
de, a lju d i istra u ju s ve m ir i ra zg o va ra ju o sm islu iv o ta ...
A ko sam u p ra vu u ve zi s tim da p ro iz v o d n ja v re d n o
sti zaista p o d ra zu m e va lju d sko p o s re d o v a n je , o n d a sm o
u o ili za n im ljiv u k o n tra d ik c iju ko ja je z a ko p a n a d u b o k o
u te m e ljim a d a n a n jih tr i n ih d ru ta v a . Re je o sle dee m . S je d n e s tra n e , v e lik e k o m p a n ije to p r o iz v o d e
o g ro m n e k o li in e p ro iz v o d a k o je svi e lim o da p o se d u je m o po ku a va ju da m e h a n iz u ju p ro iz v o d n i p ro ce s ka ko
bi s m a n jile n je g o v e tro k o v e . ( A k o o d e u s a v re m e n e
fa b rik e a u to m o b ila ili k o m p ju te ra , vid e e ita v e a rm ije
m e h a n ikih r o b o ta ka ko ra d e uz n a jm a n je m o g u e ovekove in te rv e n c ije .) S d ru g e stra n e , m e u tim , to vie pred u z e tn ic i uspeva ju da za m e n e za p o sle n e ro b o tim a i da im
ta k o n a m e tn u m e h a n ic is ti k e n a in e p o n a a n ja , t o vie
v re d n o s t n jih o v ih p ro iz v o d a te i nuli.
Da re zim ira m o , to je u spen iji nain na ko ji ve like k o m
pan ije z a m e n ju ju lju d s k i rad m a in a m a i to vie uspeva ju
u n a m e ta n ju d is c ip lin e lju d s k o m ra d u t a k o da o n fu n k c io n i e k a o da je m e h a n i k i, t o je v r e d n o s t p r o iz v o d a
ko je p r o iz v o d e naa d ru tv a m a n ja i t o je m a n ja d o b it
p re d u z e tn ik a .
89
JANIS VARUFAKIS
Re je u p ra vo o o n o m to sam t i m a lo p re rekao o snu

sva ko g p re d u z e tn ik a , ko ji se p re tv a ra u ko m a r kad p o
stane s tv a rn o s t za sve p re d u ze tn ike . to bi Englezi rekli:
u va j se o n o g boga ko ji t i o stva ru je najvee e lje !"
U p ra vo sm o stig li d o tre n u tk a u kojem m oe da shva
ti zato sam u o vo m poglavlju poeo da ti g o vo rim o d o k
to ru Frankentajnu, o M a triksu , o Blejd raneru i o svim tim
re m e k-d e lim a naune fa n ta s tik e , koja, na prvi pogled, ne
m aju nikakve veze sa e k o n o m ijo m . Naveo sam t i ih p o to
su blisko poveza na sa e ko n o m ijo m , a p o g o to v o s krizam a
koje poga aju trin a drutva. Pazi da bi videla kakve veze
o n i za p ra vo im aju.
V e like k o m p a n ije oseaju se, zb o g in te n z iv n e m e u
so b n e k o n k u re n c ije , p rin u e n im da u to veoj m eri p o
s tig n u to da im zaposleni lie na efikasne m aine. Da spro
ve d u zapoljava nje radnika na nain koji e to je m ogue
vie li iti na iznajm ljivanje e le k tri n o g ge n e ra to ra ili na ku
p o v in u n e k o g a n d ro id a . M e u tim , k o lik o g o d se preduz e tn ic i tru d ili, t o nije m o g u e . Ljudski fa k to r nikada nee
iz g u b iti m o g u n o st, ak i ako to bude h te o , da iznenauje
sam oga sebe (n a p rim e r, s o p s tv e n o m in v e n tivn o u ili,
s u p ro tn o , s o p s tv e n o m te n jo m ka sa m o u n i te n ju ), da
die p o b u n e , da bud e n e p re d vid ljiv u odno su na svoje p o
naanje (na nain ko ji ne vai za e le k tri n e g e n e ra to re ) i
sp osob an da pre va zi e o n o za ta je is p ro g ra m ira n (na
ta k a v nain ko ji neki a n d ro id nikada nee ra zu m e ti).
P a rado ks u ita v o j o v o j p ri i je s te t o to u p ra vo neuspeh k o m p a n ija u krenju o tp o ra zaposlenih i njih o vo m
90
pretvaran ju u bezinicijativne a n d ro id e spasava trina d ru

tva. Zato? Pa za to to bi se u s u p ro tn o m , ako bi u to m e
uspele, razm e nske v re d n o s ti, cene i d o b it preduzea p o
nitile, im e bi se ra zo rio te m e lj tr i n ih d ru ta va - d o b it!
To je za m e n e i sm isao p o sle d n je scene film a Blejd rei
ner, kada se Rik Dekard, ju n a k film a , z a lju b lju je u enu android a, je d n u o d o n ih ko ji su ra zvili oseanja, bei s njo m
(u m e s to da je u n i ti) i p re sta je da p ro g o n i s tvo re n ja za iji
se p u t isp o s ta v lja da je u p o tp u n o j s u p ro tn o s ti o d p u ta
da n a n jih za p o s le n ih - d o k se d a n a n ji za p o s le n i o p iru
p re o b ra a ju u a n d ro id e , to o m o g u a v a tr i n im d ru tv i
ma da o p s ta n u , a n d ro id i u film u B lejd ra n e r u sp e li su da
p re sta n u da b u d u a n d ro id i, uspeli su da n a d i u svoju m e
haniku p riro d u , da p o sta n u ljudi, dajui nam ta k o nadu da
te h n o lo g ija nee o b a v e z n o o d v e s ti u d is to p ijs k i M a triks,
ve u n e to to je b lie u to p iji Zvezdanih staza.
Krize dobiti: o tp o r ljudskih trinih drutava

M atriksu
U p re th o d n o m p o g la v lju g o v o rio sam t i o lin iji v re m e
n a " i o nainu na ko ji je b a n ka ri p rela ze, p re n o se i bu d u u
v re d n o s t u sa d a n jo st i s tv a ra ju i t a k o v e lik i du g , ko ji u t r
inim d ru tv im a pre d sta vlja p re d u s lo v p ro iz v o d n je ve likih
viko va, viso ke te h n o lo g ije , b a s n o s lo v n o g b o g a ts tv a , ali i
n e v e ro v a tn ih n e je d n a k o s ti i, n a ra vn o , kriza, n e izb e n ih s
o b z iro m na t o da b a n ka ri im a ju sve m o tiv e da p r e te r a ju "
- da o d u z im a ju o d b u d u n o s ti sve vie v re d n o s ti, k o je sa
da n jo st u n e k o m tre n u tk u nee vie m o i da isp la ti.
91
JANIS VARUFAKIS
U o v o m p o g la vlju o tk rili sm o jo jedan u zro k kriza, ko

ji p o s to ji u p o re d o s n ezajaljivou banka ra i d o vo d i do
kazne u vid u kraha. O kom se uzroku radilo? Radilo se o te
nji p reduzea da m ehanizuju p ro iz v o d n i proces. O te n ji
koja na p o e tk u daje n e ve ro va ta n p o d stica j trin im d ru
tvim a. Kad in d u strija la c, u pokua ju da sm anji tro ko ve i
da povea svoju p ro izvo d n ju , naruuje novu parnu m ainu
(u XIX v e k u ) ili n o v ro b o ts k i sistem (danas), on n e h o tice
p o kre e zaarani kru g la nanih reakcija.
K o m p a n ija koja p ro iz v o d i m aine zapoljava rad n ike
da bi m o g la da iza e u su sre t n a ru d b in i. Zap osleni, sa
svoje stran e, stiu d o h o d a k ko jim kupuju kue, a u to m o b i
le, id u u re s to ra n e itd . Zarada g raevinskih p reduzetnika,
a u to m o b ils k e in d u s trije i vla snika re sto ra n a raste. I oni,
sa svoje stra n e , dalje in ve stira ju . I ta k o dalje. ak i kada je
te h n o lo k i n a p re d a k u k id a o p o je d in a radna m esta, kao,
na p rim e r, kada je a u to m o b il z a m e n io ko n ja (u kid a ju i,
p o sledin o, radna m esta potkivaa , konjuara, pro izvo a
a ko ija ), on je i stva ra o m n o g o vie no vih radnih m esta
u n o v im o b la s tim a (na p rim e r, u o b la s ti g ra d n je p uteva,
b e n z in s k ih p u m p i, u a u to m o b ils k o j in d u s triji). Radi se o
v rlo m u zro n o -p o s le d i n o m kru g u , p o k re n u to m k o m b i
n a cijo m te h n o lo k o g razvoja i k o n ku re n cije izm eu p re
d u ze tn ika , koja raa no ve n e ve ro va tn e m aine.
M e u tim , u is to m tre n u tk u u ko je m se ta j u z ro n o p o s le d i n i k ru g s ta vlja u p o g o n u n je m u p o in je da raste
se m e k riz e . Kada m e h a n i k i ro b o v i k o je s tva ra lju d ski
g e n ije p o n u da p ro iz v o d e o n o to n a m je p o tre b n o ,
92
stva ra ju i is to v re m e n o i ve i b ro j ra d n ih m e sta za ljude,

fa n to m krize p o in je n e o s e tn o da le b d i izn ad naih d ru
tava. V idi ka ko p o s te p e n a m e h a n iza cija p ro iz v o d n o g
procesa d o v o d i naa d ru tv a b lie M a trik s u - situ a c iji u
ko jo j m aine p ro iz v o d e ra zn e p ro iz v o d e , ali i d ru g e m a
ine. Sam e o d sebe - a da im m i, lju d i, u to m e n is m o ni
od kakve k o ris ti!
Da li se sea on og a to sm o re kli o d ru tv u " M a triksa ?
Rekli sm o da o n o p ro iz v o d i n e v e ro v a tn e p ro iz v o d e , g ra d i
udesne g ra d o ve , ali nije u m o g u n o s ti da s tv o ri je d n o razm e nsku v re d n o s t. to se vie m e h a n izu je p ro iz v o d n ja ,
to se, d akle, vie tr i n o d ru tv o p rib lia va M a triksu , tim
vie razm e nske v re d n o s ti te e nuli. To je, u o sta lo m , ra zlo g
to je iP od k o ji si k u p ila o v e g o d in e b io to lik o je ftin iji od
o n o g k o ji sam t i k u p io p re p e t g o d in a na a e ro d ro m u u
S in g a p u ru . N a p ra v ili su ga ro b o ti, uz m n o g o m a n je u e
e lju d s k o g rada u sa m o m p ro ce su p ro iz v o d n je . to vie
m ehanizacija p ro iz v o d n je srozava ra zm e n sku v re d n o s t, to
vie pa d a ju cene i t o se vie o g ra n i a v a d o b it p re d u ze a
p o p ro iz v e d e n o j je d in ic i, t o je s t p o g o to v o m iP od u. U n e
ko m tre n u tk u n a jsla b ije u la ncu p re d u ze a p o in je da p o
kazuje n e g a tiv a n ra s t d o b iti, pa ta k o vie n ije u s ta n ju da
isp lauje svo je d u g o v e . P reduze e se z a tva ra , a za p o sle n i
d o b ija ju o tk a z . O n i o d m a h sm a n ju ju s vo je tro k o v e , to
im a za p o s le d ic u pa d zarada d ru g ih p re d u ze a . Najslabija
u la n cu p re o s ta lih p re d u z e a z a tv a ra ju se. O tk a z d o b ija
jo v e i b r o j z a p o s le n ih i t a k o p o in je la n a n a re a k c ija
b a n k ro ta , n e z a p o s le n o s ti i recesije.
93
JANI5 VARUFAKIS
U tre n u tk u kad crni o b la ci krize p o in ju da se vid e na

h o riz o n tu , p re d u z e tn ik e hvata panika. Prvo to ine je ste
o tk a z iv a n je n a ru d b i n o v ih m aina, iz p ro s to g razlog a
to p re d u z e tn ic i p re d vi a ju krizu, pred vi a ju i da e kriza
s m a n jiti p o tra n ju n jih o vih pro izvo d a , predviaju ta ko e
da e m aine ko je su n a ru ili o s ta ti n e u p o tre b lje n e , da
e s k u p lja ti prainu - i to d o k e, u p rko s svem u, oni sami
m o ra ti da nastave s n o rm a ln im isplaivanjem kre d ita koje
su p o d ig li da bi ku p ili m aine. Zar o tka ziva n je p o rudbina
nije sasvim logino?
Ta o tka z iv a n ja p o ru d b in a m aina z b o g n astupajue
krize im aju dve posledice . Prvo, ine da kriza stig n e bre
n e g o to bi in ae stig la i uveavaju je, budu i da p ro izvo
ai m aina p o in ju i sam i da o tp u ta ju radnike i da o tk a
zuju s o p stve n e p o ru d b in e o d svojih dobavljaa. Drugo,
koe ra zvo j tr i n ih d ru ta va u pravcu p rivre d n ih sistem a
tip a M atriksa , je r nita ne zaustavlja m ehanizaciju drutva
e fika sn ije o d e ko n o m ske krize.
Izgleda kao da trin a dru tva , tre n u ta k pre nego to
bi se ljudski fa k to r iskljuio iz pro izvo d n je , doivljavaju izu
ze tn o jak, b olan g r koji spreava konani triju m f M atriksa
nad o ve a n stvo m ...
Preporod ili tavorenje?
A kad kriza stig n e , ta se ta d a deava?
U d o b r o m " sluaju pre p o ro d stie spontano, s obzirom
na to da se proces m ehanizacije d ru tva zaustavlja. Vidi,
na vrh u n cu krize i o p te g oaja radnici su na raspolaganju
poslodavcim a i za m rvice koje bi d o b ili zauzvrat. Iznenada

ljudski rad p o sta je je ftin iji u o d n o su na r a d m aina. U
isto vre m e , p o to je v e lik i b ro j p re d u ze a z a tv o re n , ne
bro je n e m aine p ro d a ju se b u d z a to ( to in e p reduzea
koja su zatvo re n a i koja su u likvida ciji), itave zgrade daju
se za kom ad hleba i k o n ku re n cija je ve o m a o g raniena (s
ob ziro m na to da su m n o g a preduzea prestala s ra d o m ).
tavie, preduzea koja su preive la o m u krize zakljuuju
da se vie ne suoavaju s ko n k u re n c ijo m - veina njih o vih
suparnika zatvorila je firm e , lako je uku p n i d o h o d a k njihove
p rivre d n e g rane, ali i viak ita v o g d ru tva uo p te , m n o g o
m anji neg o ranije, d e o zarade koji o d g o va ra m a lo m b ro ju
firm i koje su uspele da o p sta n u raste, i t o u tre n u tk u kada
tro k o v i opad aju.
Evo, d a k le , jo je d n o g v e lik o g p a ra d o k s a t r i n ih
d ru ta v a . to s tv a ri g e n e ra ln o s to je g o r e i to je ve i
b ro j f ir m i k o je su b a n k ro tira le , t o b r e ra s te d o b it f ir m i
ko je su p re iv e le . Izre ka Tvoja s m rt m o j je iv o t ili Dok
je d n o m ne sm rkne, d ru g o m ne svane p re o b ra a va se u Tvoj
b a n k ro t, m o j p r o f it . U jo s u ro v ijim u s lo v im a p o m e n u ti
v e lik i p a ra d o ks ra sta p r o fita le i u to m e to u p e rio d im a
razvoja i p o le ta p r o f it im a te n ju da o p a d a , d o k p ri to m e
trin a d ru tv a te e ka p riv re d i M a trik s a . N a s u p ro t to m e ,
u vre m e krize p r o f it f ir m i k o je su u sp e le da o p s ta n u u n e
ko m tre n u tk u (n a ra v n o ne o d m a h ) p o in je da ra ste .
ta m is li , ta e u r a d iti p r e d u z e tn ik k o ji, ia k o s v u
da o k o s e b e n a ila z i sa m o na o lu p in e to ih je na s v o m
p u tu s tv o rila k riz a , v id i k a k o n je g o v p r o f it ra s te , k a k o
95
JANI5 VARUFAKIS
n e za p o sle n i m o le za posao , ka ko se m aine p ro d a ju za

d e se ti de o svoje p rave cene i kako je konku re n cija g o to
vo nestala? Zar nije v rlo v e ro v a tn o da e ta j p re d u ze tn ik
p o m is liti: E to p rilik e da is k o ris tim ovaj sticaj o k o ln o s ti i
da se p o s ta v im kao vla d a ju i in ila c u svo jo j p riv re d n o j
g ra n i ? A kako e ta k o n e to postii? K u povino m ve liko g
bro ja tih n e a k tiv n ih m aina, zapoljavanjem nezaposle
nih i, u o p te , u sp o sta vlja n je m svoje vla sti sprovo e n je m
svega o n o g a to je p o tre b n o da se nijedna konkurentska
firm a ne bi usudila da p o n o v o kro i u tu p rivre d n u granu
- dakle, pove a va n je m p ro iz v o d n je i vla d a vin o m u svojoj
p riv re d n o j grani.
To je d o b a r scenario. A ko u ro d i p lo d o m i ako se m n o
g i p re d u z e tn ic i u p u s te u sline akcije u m n o g o b ro jn im
p riv re d n im g ra n a m a e k o n o m ije u is to vre m e , porae
u ku p n a zarada, p oee p o n o v o ra st p rivre d e , pa e, p o
ste p e n o , stii i p re p o ro d . P ostoji, m e u tim , i lo ishod lo scenario.
Lo sce n a rio na stu p a u k o lik o je pre krize, pre g r a
d ru tv a p r o tiv n je g o v o g ulivanja u M a triks nezajaljivost
b a n ka ra p o to p ila ita v o d ru tv o (p riv a tn i s e k to r i d ra
v u ) ve o m a d u b o k o u dug. Kao to ve zna i kao to sm o
ve v id e li, svaka kriza znai da s a d a n jo st nije u stanju
da is p la ti b u d u n o s ti v re d n o s t ko ju je b a n ka rski sistem
uze o o d nje. I kada sa d a n jo st nije u sta n ju da isplauje
b u d u n o s t, je d n o reenje je ste da se ta j d u g o p ro s ti, da
se o tp ie . Ne radi se o m o ra ln o m pitanju, o d no sno o to m e
da li je isp ra vn o i p ra ve d n o da se ne isp late d u g o vi je d n o g
96
prem a d ru g o m ili sadan josti p rem a b u d u n o sti. Re je o

pra ktin o m p ita n ju - kad p o ve re n ik b a n k ro tira , ne p o sto ji
m o g u n o st da n je g o vi d u g o v i b u d u isplaeni. I - taka.
A li b a n k a ri ne m o g u la ko da p rih v a te tu su ro vu re a l
nost! I z a to p o v la e sve ko n ce , u p re u sve ra s p o lo iv e
snage da bi u tica li na p o liti a re kako se ne bi o tp is a li d u
g o vi p riv a tn ih lica, d u g o v i p re d u ze a i d ra ve p re m a n ji
ma. Bez o b z ira na t o to su ba is ti t i b a n k a ri o d g o v o rn i
za n e ra cio n a ln o o tk id a n je v re d n o s ti o d b u d u n o s ti da bi
se k re d itira li svi t i in io ci - da bi se p re n o sila u sadan jost
v re d n o s t k o ju u n e k o m tre n u tk u sa d a n jo st ne m o e da
isp la ti b u d u n o s ti. O b ra ti p a n ju na t o za to ta j p o ku a j
bankara da se kao d ru tv o p ra v im o da nai d u g o v i pre m a
b u d u n o s ti m o g u b iti isp la e n i im a o g ro m n u va n o st.
A ko b anka ri uspeju da izb e g n u o tp is iv a n je d u g o va koji,
na ova j ili o n a j nain, ne m o g u b iti isp laeni, d u g o v i osta ju
u knjig a m a banaka kao da je m ogue da b u d u isp laeni - u
tre n u tk u kada t o n ije m o g u e . Tada p re d u z e tn ic i ko ji su
p re ive li vrh u n a c krize , ak i a ko bi e le li da za p o sle n o ve
ra d n ike i da u u u n o v e in v e s tic ije ( z b o g ra zlo g a ko ji sam
t i m a lo p re o b ja s n io ) ne m o g u t o da u in e . Zato? Iz t r i
razlog a:
Prvo, z a to to im b a n ke nee d a ti k re d ite , b u d u i da se
i sam e o s la n ja ju na n e p o s to je u p riv a tn u s v o jin u , t o je s t
na d u g o v e p riv a tn ih lica i d r a v e p re m a n jim a , o n e ko je
nikada nee n a p la titi.
D rugo , z a to to p re d u ze a koja su uspela da o p s ta n u , s
o b z iro m na t o da v e d u g u ju p re vie , ne m a ju n ika kvu elju
97
JANIS VARUFAKIS
za jo veim zaduivanjem , a isto to vai i za dom ainstva

s ve lik im d u g o m , koja se usteu da p onu da tro e , ak i
ako se njih o va zarada m alo povea.
Tree, za to to je drava, koja i sama im a d e fic it i du
gove, prinuena da pom ogne bankama da ne stave katanac
ubirajui poreze od ve ranjenih preduzea i prezaduenih
d o m a in s ta v a (u k o ris t b a n a ka ), to im a za p o sle d icu
blokiranje investicija preduzea i p o tronje dom ainstava.
Da li vidi zato je o vo lo scenario? U ta kvo m sluaju,
u p rko s to m e to p r o f it im a te n ju rasta kod preduzea
koja su uspela da o p sta n u na vrhuncu dubo ke krize, vlast
bankara nad d ru tvo m (i nad p o litia rim a ) m oe da sprei
p re p o ro d i da ostavi trin o d rutvo zakucano za d no stalne
recesije. Boljitak moe da nastupi samo ako se drutvo digne
i ako zahteva koordiniranu dravnu intervenciju otpisivanja
dugova. Samo ta ko atm osfera m oe da se oisti od koprene
dug a ka ko bi m o g a o da o tp o n e p o s tu p a k p re p o ro d a .
N aravno, p o s to ji i najgora m o g u n o st - ra t koji prisiljava
p o litia re da o tp iu dugove, koji razara maine i graevine
(i na hiljade lju d i) i na ta j nain u b ija " krizu za tili as.
Epilog: M aine robovi ili maine gazde
ovek se k u ltu rn o uzdigao p ro izvo d e i oru e . Maine
su vii o b lik o ru a , a p a m e tn i ro b o ti najvii o b lik maina.
Kao to je d o k to r Frankentajn h te o da o slo b o d i oveka
stra h a o d s m rti, ta k o i m aine to ih p ro izvo d im o jesu o d
g o v o r na nau ra zu m ljivu elju da se o slo b o d im o kuluka
koji nas spreava da piem o poeziju u ju tru , da filo zo fira m o
98
po podn e, da id e m o u p o z o ri te pre d ve e i da p ro v o d im o
itave sate veerajui s p rija te ljim a i p o ro d ic o m .
U id e a ln o m sluaju tre b a lo bi da nas naa izu m ite ljska
s p o so b n o st, kao i s p o s o b n o s t p ro iz v o e n ja m e h a n ikih
ro b o va , o s lo b o d i, da nas p rib li i d ru tv u p o p u t o n o g u
Zvezd anim sta za m a , g d e se svi lju d i b a ve s v o jim e g z i
ste n cija ln im n e m irim a , a m aine o b a vlja ju sav te a k rad.
M e u tim , kad m aine p rip a d a ju m a lo b ro jn im a koji ih k o
riste kako bi z g rta li p r o fit, d o k im ve in a n a p ro s to izn a j
m lju je s voj rad, ta d a , u k ra jn jo j liniji, m aine p o sta ju gazde
svih - kako svo jih vla snika ta k o i o n ih ko ji ra d e p o re d njih.
U m e sto u to p ije Zvezdanih staza, m ehanizacija tr i n ih
drutava d o v o d i nas blie M a triksu , in ei ta k o da m aine
lie na u d o vite k oje je s tv o rio d o k to r F rankentajn. itave
gene racije bivaju rtv o v a n e na o lta ru kriza k o jim a tr i n o
d ru tv o g r e v ito re a g u je na t r iju m f m a in a . to se vie
ra zvija m o , vie n esvesn o h ra n im o sem e krize koja d o la zi
i, p a ra le ln o s tim , n a ru a v a m o p r ir o d n u o k o lin u u k o jo j
ivim o , tru je m o v o d u k o ju p ije m o , z a g a u je m o va zd u h
koji udie m o , u n ita va m o z e m lju na k o jo j s to jim o . A kada
se n a sta n a k m aina fin a n s ira ta k o to b a n ka ri o d u z im a ju
n e ko n tro lisa n e ko liin e b u d u e razm e nske v re d n o s ti, ta d a
neizbene krize rtv u ju vie o d je d n e gene racije zaposlenih,
sve d o k p o liti k i p re v ra t ili ra t ne p ritis n e tip k u delete duga,
i o n d a p o in je m o sve iz p o e tk a , s iro m a n iji, p o d v o je n iji,
m anje ljudi, na b io lo k i s iro m a n ijo j Zem lji.
M o e li d ru tv o da iza e iz t o g za a ra n o g kru g a , u k o
je m se p rib li a v a M a trik s u , d o iv lja v a g r k riz e to alje
99
JANIS VARUFAKIS
m ilio n e lju d i u oaj, a o nda p o n o v o kree istim p u te m ka

M a triksu , d o sle deeg u nizu greva?
M o e m o li da is k o re n im o m e h a n izm e ko ji p o sta vlja
ju nae tv o re v in e na m e s to s u ro v ih vla dara nad naom
sudbinom ?
P ostoji li m o g u n o st da isko ristim o te h n o lo g iju u svoju
k o ris t i u k o ris t p la n e te koju svakodn evno unitavam o?
Im am o li o d g o v o r na o n o to je jedna od maina u film u
M a trik s rekla film s k o m liku Niju (je d n o m od m a lo b ro jn ih
lju d i k o ji su u sp e li da p o b e g n u i da p o ve d u g e rils k i ra t
p ro tiv M a trik s a )?
S v a k i sisar na o v o j p la n e ti", bile su rei m aine (koja
sam u sebe naziva a g e n t S m it) u p u e n e Niju na ko n to
su ga m a in e z a ro b ile , in s tin k tiv n o o s tv a ru je p riro d n u
ra v n o te u sa s v o jo m iv o tn o m o k o lin o m . M e u tim , vi
lju d i ste iz u z e ta k ... P o sto ji jo je d a n o rg a n iza m na ovo j
p la n e ti ko ji se ponaa isto kao vi. Zna li ko je to? Virus. Vi
lju d i ste b o le s t, p ra vi ka n ce r p la n e te . Vi ste epidem ija, a
m i, m aine, m i sm o te ra p ija ."
M oda m aina im a p ravo to se ti e naeg dosadanjeg
p ona anja . Kao to je i tv o re v in a d o k to ra Frankentajna
im ala p ra vo da m rzi fo b i n e ljude, a n a ro ito oveka koji
ju je s tv o rio . A li sam ja o p tim is ta i nada m se da e tv o ja
gene ra cija m o i da o p o v rg n e a g e n ta Sm ita. Pod uslovom
da ne u zm e z d ra v o za g o to v o tr i n o d ru tv o i id eju da
m ehaniki ro b o v i tre b a da pripa daju pojedin cim a, um esto
da b u d u z a je d n iko vla sn itvo oveanstva.
100
D V A E D I P A L N A T R I T A
Faust bez M efistofela?

G odine 1989. m o j p rija te lj Vasilis, iz u z e tn i d ip lo m ira n i
e k o n o m is ta s d o k to r a to m , b o r io se da n a e p o s a o , ali
posla za nje g a n ig d e n ije b ilo . K a ko su p ro la z ili m eseci,
Vasilis je, m a lo -p o m a lo , sve vie s p u ta o n iv o s v o jih zahteva, ko n ku riu i svaki sle dei p u t za ra d n o m e s to sa sve
m anje p o vla stica . U n e k o m tre n u tk u , kad je ve b io u p o
tp u n o s ti ra z o a ra n , p isa o m i je u A u s tra liju (g d e sam se
b io p re s e lio ) i n a p isa o m i je sle d e e : N e to n a jg o re to
m o e da zadesi o ve ka , p rija te lju m o j, je s te t o da se nae
u ta k v o m o a ju da je ra d i s o p s tv e n u d u u da p o n u d i na
p ro d a ju a v o lu , a da o va j n ee da je k u p i.
U p ra v o ta k o o s e a ju se n e z a p o s le n i k a d a , p o d p r i
tis k o m ve like nevolje, p re k lin ju za v e o m a loe i sla b o p la
eno ra d n o m e s to , ko je im , da z lo b u d e g o re - p o slo d a vci
101
JANIS VARUFAKIS
ne daju. N adam se da se nikada nee nai u to j situaciji,

ali znaj da se m ilija rd e ljudi o ko te b e nalaze u njoj. Nadam
se, dalje, da na te b e nee u tic a ti neke m o je kolege e ko
n o m is ti ko ji u p o rn o p o riu da p o sto je o n i to se nalaze u
to j situaciji. Ne m o g u da ve ru je m da to poriu .
Da bi shvatila razm iljanje onih koji odbijaju da poveruju
da za ista p o s to je n e z a p o s le n i (n a z iv a m ih o n im a ko ji
negiraju po sto ja n je nezaposlenosti), tre b a da t i kaem da
o n i ra z m i lja ju kao to sam i ja ra zm ilja o u ra z g o v o ru
sa A n d re a so m , m o jim d ru g im p rija te lje m . A ndreas m i se
alio da ne m oe da proda svoju kuu na o strvu Patmosu.
O d g o v o rio sam m u da je, evo, ja ku p u je m za deset evra.
Nasm ejao se shvataju i razliku izm eu : a) n e m ogun osti
da n e to proda, i b) n e m o g u n o sti da pri to m e postigne
ce n u k o ju bi e le o . U p ra v o ta k o ra z m i lja ju i o n i ko ji
n e g ira ju p o s to ja n je n e za p o sle n o sti - e ko n o m isti koji o d
b ija ju da p riz n a ju da M e fis to fe l m o d a ne eli da kupi
Faustovu duu ili, to je je d n o te isto, da m oda ne postoji
po slo d a va c ko ji bi eleo da izn ajm i Vasilisov rad. Oni koji
ne g ira ju p o s to ja n je neza p o sle n o sti razm iljaju na sledei
nain: A k o rad je d n o g n e z a p o s le n o g oveka m oe da
proizve de neku v re d n o st za o n o g koji bi ga plaao, onda e
ovaj poslednji b iti voljan da d neto da bi ga o tku p io . Kao
to si se ti p o n u d io da da d eset evra A ndreasu za njegovu
kuu na P atm osu, ta k o bi neki poslodavac davao sto evra
m eseno Vasilisu, tv o m d ru g o m prija te lju , da ga zaposli. I
u p ra v o kao to A n drea s n a p ro s to ne eli da pro d a svoju
kuu za ta k o nisku cenu, ta k o ni Vasilis ne eli da proda
102
svoj rad za ta k o nisku cenu. Da li t o znai da A n dera s ne

nalazi kupca? Ne. Ili da Vasilis ne nalazi poslodavca? Ni to .
Znai, je dnostavno, da ni Andreas ni Vasilis ne nalaze kupce
sprem ne da daju cenu koju o n i tra e . N jiho v p ro b le m . Nji
h ov je iz b o r t o to nee da p ro d a ju ku u ili da izn a jm e
svoj rad. I t i bi m o d a h te la da p ro d a svoju kuu ili svoj
rad za m ilijarde, ali t i n iko nije k riv to ne m oe da nae
kupca. Kriva je tv o ja besm islena g ra m z iv o s t. Sm anji cenu
ili p la tu ko ju tra i, pa e nai m u te rije . A k o ih ni ta d a
ne nae, te k ta d a m oe da tv rd i da je tr i n o d ru tv o u
n e m o g u n o sti da t i o b e zb e d i kupce. Tvoj p rija te lj A ndreas
n a p ro s to sm a tra da je razm e nska v re d n o s t ko ju n jegova
kua tre b a da im a vea o d p ro c e n e tr i n o g d ru tva . Isto
vai i za tv o g p rija te lja Vasilisa - n je g o va je p ro ce n a da je
razm enska vre d n o s t n je g o vo g rada iznad ono g a to tr i te
rada sm a tra n o rm a ln im . To je n jih o v o p ra v o . A li neka se
onda ne p rave da su rtv e tr i ta ili neza p o sle n i.
U kratko, oni koji negiraju po sto ja n je nezap oslen osti p o
riu, kao to si u p ra vo vid ela, da p o s to je n e za p o sle n i - to
jest pojedin ci koji bi eleli da p ro d a ju svoj rad, ali ne m ogu.
Smatraju da su svi Vasilisi kao A n drea s, koji ne p rodaje svo
ju vike n d icu je r je n je g o va p ro ce n a da je najvia cena koja
se nu d i n e d o sto jn a . M a lo d ru g a ije re e n o , o n i koji p o riu
p o s to ja n je n e za p o s le n o s ti sm a tra ju da su Vasilisi iza bra li
da b u d u n e zap oslen i, to , s h o d n o to m e , znai da nisu ne
zaposleni - p o to se te rm in nezaposlen o d n o si na p o je d in
ca koji eli da radi, ali osta je n e zap oslen p ro tiv svoje volje.
a k i a ko bi sta li ko d se m a fo ra i p ra li stakla zaustavljenim
103
JANIS VARUFAKIS
a u to m o b ilim a , uspeli bi da zarade neku najm anju p la tu ,

uo sam kako tv rd e m oje kolege ekono m isti.
S je dne strane, izgleda da ova argum entacija ima neke
lo gike. Niko ne m oe da t i gara n tu je da e piata koju e t i
o d re d iti tr i te rada b iti takva da e od nje m oi da ivi
d o s to ja n s tv e n o . A li da e nai neki posao p o to smanji
svoja oekivanja, o d n o sn o ako smanji, ko liko je m ogue,
p la tu koju trai, to zvui lo gino. Rei e mi: D a, ali po
to se to ti e m oga rada, tre b a lo bi da m ogu da zaraujem
d o vo ljn o novca za hranu, odeu, kiriju. A ko piata koju m ogu
da naem ne m oe da m i p o krije ni to to je osnovno, zar
ta d a ne m ogu da se sm atram nezaposlenom ? Slaem se.
M e u tim , p ro b le m sa onim a koji negiraju postoja nje neza
p o sle n o sti m n o g o je dublji.
A k o bi na ta k o z v a n o m tr i tu rada Vasilis p o e o da
sm a n ju je cenu ko ju tra i za svoj rad (p la tu koju zahteva
o d p o slo d a vca ), v rlo je v e ro v a tn o da ne bi naao posao
m a k o lik o da ju je snizio - n a s u p ro t A n drea su, koji e na
kra ju ip a k nai n e k a k v o g ku p ca za svoju kuu a ko cena
p a d n e na d e s e t evra. M o g u e je , d ru g im recim a, da ne
zap o sle n i p o n e da lii na Fausta ko ji tra i sve m anje n o v
ca o d M e fis to fe la da bi m u p ro d a o svo ju duu, ali ovaj,
M e s fis to fe l, u m e s to da p o n e da razm ilja o to m e da je
ku p i, p o in je da je eli sve m anje.
Jelen, zeevi i m o o ptim izm a
Pre n o to v id im o za to o n o to vai za A n drea sovu
ku u (d a e s ig u rn o b iti p ro d a ta ako jo j cena d o v o ljn o
104
padne) ne vai za m o g p rija te lja e k o n o m is tu Vasilisa (k o ji

ne m oe da nae posao ak i ako sm anji p la tu ko ju tra i),
ispriau t i je d n u p riu koju je p re dva veka izm islio fra n
cuski filo z o f an ak Ruso.
Z a m isli g ru p u lo va ca u n e k o j d u n g li u A m a z o n u ili
A frici. O p re m lje n i su sam o m rea m a, ko p ljim a i stre la m a
i kre u u lo v na v e lik o g je le n a , da ga d o n e s u u s v o ju
naseobinu kako bi ga p o je li i kako bi se svi, sa svojim p o ro
dicam a , z a s itili. Kad u o e je le n a na je d n o m p ro p la n k u ,
o d lu u ju da ga o p k o le v r lo p o la k o da ga ne bi u p la ili.
Cilj im je da ga o kru e i da ga m re a m a ko je d ri svaki od
njih o p k o le , pa da ga o n d a u h v a te u n jih , a da ga z a tim , s
o b ziro m na t o da e b iti uhvaen u m ree , u biju stre la m a koje su o d ve slabe da bi m o g le da savladaju t o lik o m o n o
i snano s tv o re n je izd aleka.
P ro b le m je u to m e to e ta k v a o p e r a c ija tra ja ti i
ta v dan i, a ko p a d n e vece a o n i ne u h v a te je le n a , o sta e
gla d n i i o n i i n jih o ve p o ro d ic e . Znaju ta k o e da e d o iv e ti
n e u sp e h a k o m a k a r je d a n o d lo va ca ne is p u n i s vo j d e o
za d a tka , a ko b u d e b io o d s u ta n i a ko u tre n u tk u p u s ti je
lena da p o b e g n e s n je g o v e s tra n e kru g a k lo p k e - to znai
da je je d n a slaba ka rika u k ru n o m la ncu k lo p k e d o v o ljn a
da p ro p a d n e t r u d s vih lo v a c a , to b i ih sve o s u d ilo na
ce lo n o n u g la d . Na kra ju kra je va , u to m p re d e lu p o s to je
m n o g i z e e vi k o ji ju re ta m o -a m o . Z ee ve lo v c i m o g u da
u s m rte i stre la m a a ko se m a lo p o tru d e . M e u tim , a ko se
m a k a r je d a n lo v a c u s re d s re d i na lo v na zeca, o p e ra c ija
h v a ta n ja je le n a e p ro p a s ti. I o n d a , a k i a k o ta j je d a n
105
JANIS VARUFAKIS
lo va c u h v a ti s vo g zeca, o p e t e svi o s ta ti g la d n i p o to
je d a n zec nije d o vo lja n za ita vu gru p u .
Eto, d a kle , d ile m e lo va ca . M n o g i bi e le li da za je d
n i k im snaga m a u lo v e je le n a , da p rire d e savrenu ve
e ru , uz p e sm u i ve se lje , i da o n d a o d u na spavanje siti
i z a d o v o ljn i. Kad bi svako b io sig u ra n u t o da e svi os
ta li o s ta ti u s re d s re e n i na lo v na je le n a , ta d a bi svako
u in io isto . M e u tim , u s u p ro tn o m , u k o lik o se neki lovci
plae da p o je d in i m e u njim a nee usp e ti da obave svoj
d e o z a d a tk a , o b u z e e ih o s e a n je p e s im iz m a (z b o g
v e ro v a tn o e da je le n ne bud e uhvae n) i ta k o e iza bra ti
da svaki za sebe krene u lo v na zeeve - sam o za to da se
ne b i v ra tili nazad , u n a se o b in u , p o tp u n o p ra zn ih ruku.
O vo ih, m e u tim , kao g ru p u o su u je na to da ni u kom
sluaju nee u h v a titi jelena, ko ji bi ih sve zasitio.
O b ra ti panju na su tin u ove prie:
- Svi lo v c i bi vie v o le li da sa ra u ju u lo vu na je lena
n e g o da svako o d njih lo vi zeeve sam za sebe.
- Svaki lo vac bi se usre d sre d io na lo v na jelena ako bi
b io sig ura n da e i o sta li u in iti to isto ( to znai da se niko
o d n jih ne bi b a vio zeevim a ako bi svi b ili sig u rn i da e
itava g ru p a za je d n ikim snagam a po i u lo v na je lena).
- Da li e je le n b iti u lo vlje n , zavisi, u kra jn je m sluaju,
od to g a s ko lik o o p tim iz m a lo vci ve ru ju u to da e - u lo viti
jelena!
O vo p o s le d n je istie m o o p tim iz m a , ali i dem onsku
snagu pesim izm a. A ko su lo vci o p tim is ti n i u vezi s tim da
e u h v a titi jelena, to znai da svaki od lovaca veruje da niko
106
iz g ru p e nee o s ta v iti je lena kako bi lo v io zeeve. I onda

niko od njih, zaista, i nee o s ta viti jelena da bi lo vio zeeve,
to kao re z u lta t im a h vatanje jelena. S d ru g e strane, ak i
mala doza pesim izm a znai da e neki o d lovaca p o ve ro vati kako e se neki lan n jih o ve g ru p e u p la iti da e jelen
p o b e i. Z a to se o n i plae da e n a jp e s im is ti n iji m e u
njim a p o m is liti ka ko je je le n n e u h v a tljiv i, da ne bi o sta li
p o tp u n o gla d n i, o kre n u e se lo vu na zeeve. Tako e kru g
u kojem se je le n nalazi o p k o lje n pui i je le n e - pobe i.
Sutina R usoove a le g o rije je s te sledea. esto p ita n je
o to m e da li e nai k o le k tiv n i n a p o ri u r o d iti p lo d o m za
visi od ste p e n a o p tim iz m a ko ji p ro im a nau g ru p u , nae
d ru tv o . A k o p o v e ru je m o u e lje n i r e z u lta t, ta d a e m o
u in iti sve to je p o tr e b n o da se o n i o s tv a ri. to e se i
p o tv rd iti. Isto , m e u tim , vai i u o b r n u to m slu aju - ako
p o v e ru je m o da je ve o m a te k o da se e lje n i re z u lta t p o
stigne, ta d a ne e m o u in iti sve to je p o tre b n o da bi se on
o s tv a rio i naa p e sim istin a p re d v i a n ja bie p o tv r e n a .
Z a to sam t i is p ri a o o v u p ri u o je le n u i zeevim a ?
Z ato to e t i p o m o i da sh va ti ra zliku iz m e u A n drea sa,
ko ji ne m o e da p ro d a svo ju ku u , i Vasilisa, k o ji ne m o e
da na e posao !
N ezaposlenost i dem onska m o pesim izm a

(ili zato rad nije isto to i kue ili parad ajz)
Sea li se o n ih ko ji ne g ira ju p o s to ja n je nezap oslen osti?
K o ji nisu v e ro v a li da je m o j p r ija te lj V a silis z a ista b io n e
za p o sle n je r n isu s m a tra li da se n je g o v ra d ra z lik u je o d
107
JANIS VARUFAKIS
kue m o g p rija te lja A ndreasa i ko ji su g o v o rili da e, ako

sm anji svoju cenu, svoju p la tu , nai ne ko g poslodavca to
e ga za p o sliti. M e u tim , oni koji p o riu po sto ja n je neza
p o s le n o s ti nisu u pravu. A ra zlo g je to to ne shvataju da
je A n d re a s o v a kua je d n o , a V asilisov rad n e to sasvim
d ru g o , t o je st da:
- o n o to vai za a u to m o b ile (da e ja rko crve n i feretri
n e k o k u p iti a ko m u cena pad n e na hilja d u evra) ne
vai za usluge je d n o g m ehaniara;
- o n o to vai za paradajz (da e b iti ra sp ro d a t ako m u
cena padn e, kao to t o o b in o biva posle pod n e po
pijacam a) ne vai za plaeni rad.
Zato se za p ra vo Vasilisov rad, rad nezaposlenih uopte, ra zliku je od kua, fe ra rija i paradajza? O d g o v o r daje
Rusoova a le g o rija o je le n u i zeevim a.
An drea sova kua neko m e tre b a da bi u njoj boravio. Da
bi m o g a o da o d la z i vik e n d im a na P atm os da se o d m o ri,
da u n jo j uiva. Nai e se neka sum a koju e b iti rad da
p o n u d i ka ko bi je ku p io i koja e od ra a va ti njenu ivo tn u
v re d n o s t ili ak i n je n u razm e n sku v re d n o s t koju rauna
da e m o i da u n o v i u b u d u n o s ti, kada m n o g i d ru g i
k u p c i b u d u h te li da je ku p e . B ilo ka ko b ilo , A n drea sova
kua e se p ro d a ti p o to on d o v o ljn o spusti njenu cenu,
zb o g vre d n o s ti koju im a boravak u njoj. Isto vai i za feretri:
u m e ri u k o jo j n e ki u iva ju u to m e da ga vo ze (ili da ih
d ru g i g le d a ju d o k ga v o z e ), u ve k e m o i da se p ro d a ,
p o d u slo vo m da cena koju tra i njen vlasnik nije prete ra n o
visoka. Isto vai i za paradajz - u k o liko nije tru o i uko liko
108
p o sto je o n i ko ji ga vole, sav paradajz e b iti p ro d a t, po d

uslovom da m u cena d o v o ljn o padne.
To, m e u tim , ne vai i za ra d n e z a p o s le n o g Vasilisa.
Nijedan poslodavac ne eli n je g o v rad kao ta ka v! U zm im o
kao p rim e r M ariju, koja vo d i pre d u ze e za p ro iz v o d n ju f r i
idera i koja bi v e ro v a tn o m o g la da zaposli Vasilisa. M arija
bi m o g la da za p o sli Vasilisa sam o a ko bi sm a tra la da e,
p o to ga za p o sli, p ro iz v e s ti ve i b ro j fri id e ra p o m o u
Vasilisovog rada, te da e p o s to ja ti kupci tih fri id e ra vo ljn i
da jo j p o fri id e ru p la te o d re e n u cenu ko ja e p re va zila ziti tro k o v e p ro iz v o d n je - tro k o v e u ko je spada ju ne
sam o Vasilisova p ia ta ve i m n o g o to g a d ru g o g (s iro v in e
i d e lo vi za p ro iz v o d n ju fri id e ra , e le k tri n a e n e rg ija , te le
fo n s k i tro k o v i, kirija p re d u ze a itd .).
I o d ega e ond a za visiti t o da li su isp u n je n i uslovi da
M arija m oe da zaposli Vasilisa? O d g o v o r je je d n o s ta v a n :
od to g a da li se M arija nada da e u tre n u tk u kada p o nu da
se p ro izvo d e n o vi fri id e ri p o s to ja ti ku p ci s p re m n i da p la te
cenu koja e p re va zila ziti tro k o v e p ro iz v o d n je tih fri id e ra
m akar i u n a jm a n jo j m e ri, kako M arija ne bi im ala g u b itk e .
Zam isli M a riju p re n e g o to e d o n e ti o d lu k u da zaposli
Vasilisa (i n e k e d ru g e V asilise, to e re i n e k e n e z a p o
sle n e lju d e ) k a k o b i p ro iz v e la ve i b r o j fri id e r a . M a rija
nije n im a lo sig u rn a u t o da ta k o n e to tre b a da u ra d i. A k o
z a p o s li n e z a p o s le n e , a k o se p r o iz v e d u n o v i fri id e r i, ali
o sta n u n e p ro d a ti (ili a ko b u d e bila p rin u e n a da ih p ro d a
isp o d c e n e ), o n d a i sam a p ro p a d a . S d ru g e s tra n e , a k o ih
zaposli, pa se n o v i fri id e r i d o b r o p ro d a ju , ta d a e i o n a
109
JANIS VARUFAKIS
im a ti d o b it, a i nezap oslen i e b iti za d o vo ljn i to su pobeg li o d n e zap oslen osti i to su uspeli da sami zarade za svoj
d o s to ja n s tv e n iv o t i za iv o t svoje p orodice.
ta da radim ? , ra zm ilja uzn e m ire n a M arija. D a ih
za p o slim ? , p ita se. A a ko p ro p a d n e m ? , p re m ilja se
o p e t. U svom u zn e m ire n o m pokua ju da donese odlu ku
d o b ro zna da pita n je o to m e da li e se njeni friid e ri proda
t i zavisi o d o p te k lim e koja vla da u d o ti n o m tr i n o m
d ru tv u . A k o je klim a d o b ra , ako p o s to ji eko n o m ski rast,
ako m eu potro a im a vlada o p tim iza m , tada e m nogi od
njih k u p iti fri id e re , uz dru g a d o b ra koja svet kupuje kada
s v e ide kako va lja . A ko je, m e u tim , ekono m ska klim a
n e g a tivn a , a ko vlada pesim izam , ako p o tro a i sav novac
ko ji im aju stavljaju sa stra n e je r se plae nezap oslen osti ili
krize, ta d a e M a rijin i fri id e ri o s ta ti n e p ro d a ti i M arija e
iz g u b iti m n o g o novca - m oda e i b a n k ro tira ti.
A o d ega zavisi e k o n o m s k a klima? Da li e s tva ri ii
n a b o lje ili nagore? Da li e M a rijin i fri id e ri pronai kupce
i cene koje e o m o g u iti n je n o m pre d u ze u da opstane?
Zavisi o d to g a da li e d ru g i p re d u z e tn ic i, p o p u t M arije,
p o v e ro v a ti da e s tva ri k re n u ti n abo lje . A ko prilian bro j
p re d u z e tn ik a b u d e b io o p tim is ti a n , o n i e in v e s tira ti u
nova radna m esta , u n o ve m aine, nove zgrade. Tada e
p o e ti da ra s tu p rim a n ja za p o sle n ih i doba vlja a. Te za
rade p o tro i e se p o pro d a vn ica m a , su p e rm a rke tim a , na
fri id e re i m u zike u re a je . Tako e razne M a rije naeg
d ru tv a v id e ti kako tr i n o d ru tv o p o tv r u je n jih o vo o p
tim is ti k o p re d vi a n je i ob e te u je ih i te kako zb o g toga.
110
Naravno, vai i s u p ro tn o . A ko su M a rije pesim isti, to

bi im a lo za p o s le d ic u da p re d u z e tn ic i kao celina ne za
posle nezap oslen e Vasilise, ta d a e eko n o m ska a k tiv n o s t
p rivre d e o s ta ti sm anje na, p o slo d a vci ko ji su z a p o slili ne
zaposlene izg u b ie n ovac i ta k o e se p e sim iza m veine
p re d u ze tn ika p o ka za ti kao - osnova n.
Evo za to je R usoova a le g o rija s je le n o m i ze e vim a
znaajna - ona odslikava su tin u tr i ta rada, ali i tr i n o g
drutva uo p te . Kao to se g ru p a lovaca s a m o p o d riva p e
sim izm om u vezi s v e ro v a tn o o m h va ta n ja je lena, to im a
za p o sle d icu t o da je le n nee b iti u lo v lje n , u p ra v o ta k o i
pre d u ze tn ici hrane ne za p o sle n o st, recesiju, krizu tr i n o g
drutva kada se znaajna veina njih plai ili kada se p rib o
java da s tv a r i nee ii na d o b ro . S u p ro tn o , a ko se n e to
desi i p re d u z e tn ic i p o sta n u o p tim is ti n i, n jih o v o p tim iz a m
odvee ih d o to g a da zaposle p o je d in ce kao to je Vasilis,
to e ita v o tr i n o d ru tv o d o v e s ti d o d o b r o g re z u l
ta ta - d o re z u lta ta k o ji o d g o v a ra h va ta n ju je le n a , u m e s to
da svako o d n jih o s ta n e o d se e n u svo m s a m o tn ja k o m
lo vu na zeeve.
0 ta k v im stv a rim a , d a kle , ra zm ilja M a rija d o k se uvee p re v r e p o k re v e tu je r ne m o e da zaspi o d b rig a - u

dile m i da li da z a p o s li Vasilisa i d ru g e kao to je Vasilis ili
da ih ne z a p o sli. R e cim o sada da M a rija , u sre d svo je za
b r in u to s ti, u je na ra d iju (k o ji o s ta v lja u k lju e n i n o u , u
nadi da e je t o u s p a v a ti) ka ko z a p o s le n i p re k o svo jih sin
d ikata o b ja v lju ju da su s p re m n i da ra d e za p o lo v in u novca
111
JAMS VARUFAKIS
- da im se p la te sm anje za 50% ili ak i vie. Kako e Marija

reagovati?
Hoe li u z v ik n u ti: B a le p o ! S u tra u ju tru zaposliu
Vasilisa i d ru g e kao to je on, pa em o da p o kre n e m o p ro
iz v o d n ju m n o g o b ro jn ih n o v ih fri id e ra ? Ili e p o m is liti
n e to sasvim drugaije? Kao, recim o: D ra g o m i je, narav
no, to se p la te sm anjuju p o to se na ta j nain sm anjuju i
m o ji tro k o v i. M e u tim , ako su zaposleni v o ljn i da rade za
p o lo v in u novca, to zasigurno znai da stvari stoje veom a
loe. ak i ako bi m n o g i p reduzetnici kao to sam ja hte li da
ih zaposle, k o lik o e njih s ta k o m alim zaradam a im a ti d o
vo ljn o novca da ku p i zadovoljavajui b ro j m ojih friidera?
U p ra vo kao i kada je re o lo vcim a na jelena, ta k o su
i p re d u z e tn ic i p o p u t M a rije p o d d ik ta to m tira n ije sops tv e n ih k o le k tiv n ih o e kiva n ja . Kada su, kao g ru p a (ili,
jo b o lje , kao o p o r), o n i o p tim is ti, n jih o v o p tim iza m sam
sebe h ra n i i sam sebe p o tv r u je . A kada su pesim isti, taj
pesim izam sam sebe hrani i sam sebe p o tv r u je .
Zna li, m e u tim , ta t o znai? To znai da je veom a
v e ro v a tn o da e se p la te s m a n jiva ti i da e, kao posledica to g a , M a rije ( to je st p re d u z e tn ic i) p o s m a tra ti to sma
n jiv a n je kao ve sn ika niske p riv re d n e a k tiv n o s ti, pa e,
p o sle d in o , o tp u ta ti zaposlene u m e sto da ponu da za
poljavaju n ezap oslen e Vasilise!
Vidi li zato je rad u p o tp u n o sti razliit od kua, a utom o
bila i paradajza? Zato to cena rada (p ia ta ) m oe da pada i
da to sm anjuje (u m e sto da poveava) potranju rada.
112
Dve vrste robe koje su dem onski razliite od ostalih:

rad i novac
Velike ekono m ske krize, kao ona koja je izbila 1929. i ona
skorija, koja je udarila 2008, nauile su nas o vom e: trin e
ekono m ije p ro e te su d e m o n im a ko ji se, svaki p ona osob,
skrivaju u sle d e im o d n je n ih klju n ih tr i ta - je d a n od
dem ona skriven je u tr i tu novca, a d ru g i u tr i tu rada.
D em ona tr i ta rada ve sm o v id e li - b io je t o u p ra vo
onaj koji je M ariju, vlasnicu fa b rik e fri id e ra , u b e d io da tre
ba da o tp u s ti za p o sle n e u p ra v o u tre n u tk u kada je cena
n jih o vo g rada - pala. Sasvim s u p ro tn o o d tr i ta p a ra d a j
za, kua, fri id e ra ili a u to m o b ila , na tr i tu rada k o li in a "
koju tra e k u p c i p o s lo d a v c i m o e sasvim s ig u rn o da se
sm anji ba za to to se c e n a " (p ia ta ) s m anjila. Samo jedan
d em on ko ji se krije u d u b in i o v o g tr i ta m o e da p o s tig n e
ovako n e to !
Nije, m e u tim , tr i te rada je d in o d e m o n sko tr i te . Po
sto ji jo je d n o : t o je tr i te n o vca . T r i te n o vca ? !", kao
da ve ujem tv o je uen je. ta je to? Ko k u p u je ili p ro d a je
novac? O d g o v o r je da na tr i tu novca n iko ne p ro d a je n o
vac - o n se n a p ro s to izd aje, to e rei p o z a jm lju je (ka o i
kada je re o tr i tu rada, g d e z a p o s le n i ne p ro d a ju svoj
rad, ve n a p ro s to izn ajm ljuju svoje vre m e ). A zato ga n eko
pozajm lju je drugim a? Z a to to se t a k o zara u je na kam ati.
N a ravn o, kao to sm o v id e li u p r e th o d n im p o g la vljim a ,
z n a a jn e " sum e novca p o z a jm lju ju b a nke prela zei lin iju
vre m e n a ", g ra b e i o d b u d u n o s ti v re d n o s t, ko ju o n d a da
lje p o za jm lju ju M a rija m a , to znai ra zn im p re d u z e tn ic im a
113
JANIS VARUFAKIS
- uz ka m a tu . P roblem je u to m e to M arije tre b a da ele

da u zm u zajam ka ko bi zaposlile radnike, kako bi kupile
m aine i o tp o e le p ro izvo d n ju , poveavajui ta k o ukupni
d o h o d a k d rutva, zaposlenost, o p ti b o ljita k. Re je upra
vo o o n o m to esto m oe da uje - kako preduzetnici
p o p u t M arije uzim aju zajm ove da bi krenuli u in ve sticije ,
koje, sa svoje stran e, dono se ra z v o j .
A k o za m is lim o no va c k o ji M a rija im a nam e ru da p o
zajm i kao v rs tu ro b e to se ne razlikuje od paradajza, tada
p o s ta je m o ro b o v i m isli da e sum a novca koju e M arija
o d lu iti da uzm e na zajam b iti vea to je cena novca nia
(ka o to e k u p iti vie paradajza ako njegova cena padne).
I koja je cena p o z a jm lje n o g novca? Cena je kam ata - to
je ona vea, t o je via cena pozajm ljivanja ( to je st kam ata
ko ju e M arija m o ra ti da isplauje banci).
Videli sm o kako na tr i tu rada cena rada ( to je st piata)
nije bi|a a lfa i om e g a M a rijin e o d lu ke o iznajm ljivanju vie
ili m anje rada. V ideli sm o kako u vre m e n im a ekon o m sko g
pada M a rija svakako m o e da o d lu i da o tp u s ti radnike
a ko uje da se p la te sm anju ju. Isto vai i kada je re o t r
i tu novca: o b ja va da ka m a te (cena p o z a jm lje n o g n o v
ca) pada ju m oe da im a kao re z u lta t to da M arija pozajm i
m anje novca, a ne vie! Zato?
Z a to to M a rija d o b ro zna da po za jm ica radi ulaganja
u p r o iz v o d n ju n o v ih fri id e r a im a sm isla sam o ako se
s tv a ri u e k o n o m iji u o p te n o p o b o lja ju . A da bi se stvari
p o b o lja le , ne tre b a da in ve stira sam o ona ve to m ora ju
u ra d iti i m n o g i d ru g i p re d u z e tn ic i p o p u t nje, p o g o to v o
114
velike ko rp o ra cije , o n e to ih p o d ra a va ju m a n ji ig r a i ,
koji podse a ju na rib e p ilo te to sle de v e lik e a jku le i h ra
ne se n jih o v im o s ta c im a . Zaista , ta la s in ve s tic ija v e lik ih
ko rp o ra cija p o ve a va p o tra n ju za n o v c e m i ra d o m u i
ta v o j p riv re d i. ta je to , m e u tim , to o d re u je o d lu k u
v e lik ih k o rp o r a c ija da u u u in v e s tic ije ? O d g o v o r je
- o p tim iz a m !
V ra a m o se, d a k le , p ri i o je le n u i ze e v im a . Kao u
g ru p i R u soovih lovaca, ta k o e i u tr i n im d ru tv im a pred u z e tn ic i u lo iti p o z a jm lje n i n o va c u rad i u m aine , p o
kreui zam aja c p ro iz v o d n je i ra s t p riv re d e u o p te , p o d
uslovom da zavlada o p tim iz a m . Eto za to pad cene rada i
novca (ili p ia ta i k a m a ta ) m o e svakako da p ro d u b i krizu,
da p o ve a n e z a p o s le n o s t, da o g ra n i i k re d ite k o je p reduzea uzim a ju da bi ula u in ve sticije : ra z lo g lei u to m e
to , na p rim e r, M a rija na sa m u v e s t o t o m e da d r a v a
sp u ta k a m a te ili da su z a p o s le n i v o ljn i da ra d e za m a
nje n o vca m o e p o s ta ti p e s im is ti n ija u ve zi sa o p to m
k lim o m ko ja v la d a u p riv re d i. M o e da p o m is li: T o to
d ra va i b a n k a ri s p u ta ju k a m a te z n a i da se p re d v i a
o b e s h ra b ru ju a e k o n o m s k a s itu a c ija . in je n ic a da su
za p o sle n i s p re m n i da ra d e za m rv ic e zn a i da, ak i ako
nau p o sao , nee im a ti n o vca za tro e n je , pa neu m o i
da im p ro d a je m svo je p ro iz v o d e . Na ta j e se nain M a
rijin p e s im iz a m jo p o ja a ti, k a o u o s ta lo m i k o d o s ta lih
p re d u z e tn ik a , to ka o p o s le d ic u im a t o da e s m a n je n je
p ia ta i ka m a ta d o n e ti jo ve u n e z a p o s le n o s t, m a n ji b ro j
in ve sticija , d u b lju krizu .
115
JANIS VARUFAKIS
Vidi li sada zato o n i koji negiraju po sto ja n je nezapo

sle n o sti gree kad m isle da nije m og u e po sto ja n je stvar
n o nezaposlenih ljudi? Zato je p ogreno da sm atraju kako
o n o to vai za A n d re a so vu kuu vai i za Vasilisov rad?
Vidi li sada zato n a vo d im da u p o d ze m lju dvaju glavnih
tr i ta , tr i ta novca i tr i ta rada, ive d e m o n i koji besom u n o rade da bi p ro iz v e li i re ciklira li e kono m ske krize?
Edipovi kom pleksi trita rada i trita novca

ula si za Cara Edipa, slavnu Sofoklovu tragediju. Zasniva
se na m itu o Edipu, koji, ne znajui da se radi o njegovom
ocu, ubija kralja Tebe i eni se sopstvenom m ajkom - a da
p ri to m e , naravno, ne zna da m u je to m ajka. Osnovni ele
m e n t ove prie je ste m o proroanstva.
Da o b ja sn im . Laj, kra lj Tebe, saznaje da je njegova su
p ru g a Jo ka sta u d ru g o m s ta n ju i tra i od p ro ro i ta da
m u p re d v id i b u d u n o s t n je g o v o g d e te ta . S v e tilite o d
g o v a ra u a sn im p ro ro a n s tv o m da e Laj b iti u b ije n od
ru k e svoga sina, d e te ta ko je nosi Jokasta. P restra vlje n,
Laj za pove da Jo ka sti da ub ije n jih o vo d e te o dm ah po ro
e n ju . Ona, m e u tim , ne m o e da ubije so p stve n o d e te i
p re d a je ga je d n o m slugi ne bi li on u inio o n o to ona ne
m oe. Ni sluga, m e u tim , nem a srca da ubije nezatieno
n o v o ro e n e . O dnosi ga sto g a u um u i ostavlja ga ta m o
da u m re o d h la d n o e i g ladi. K o lo sree, m e u tim , ini da
ne ki p a s tir p ro n a e m a lo g Edipa i da ga o d ved e u K o rint,
g d e ga kralj, ko ji nem a dece, usvaja!
116
M n o g o g o d in a kasnije Edip, sum nja jui da kra lj K orinta nije n je g o v b io lo ki ota c, tra i od sve tilita da m u kae
neto o n je g o vim ro d ite ljim a . S ve tilite o d g o va ra d ru g im
s tra v i n im p ro ro a n s tv o m . O e n i e se s o p s tv e n o m
m a jk o m ", kae m u. P re stra vlje n i Edip o d lu u je da pobe gne d a le ko o d K o rin ta ka ko bi izb e g a o ta k v u s u d b in u . Na
svom p u to v a n ju p ro la zi p o re d Tebe. Tu sluajno sree kra
lja Laja na n e ko j raskrsn ici i o n d a izb ija kavga o k o to g a ko
e p ro i p rvi. Ig ro m slu aja, usred kavge Laj g in e od ruke
svoga sina - i ta k o se isp unjava p rv o p ro ro a n s tv o .
Kasnije Edip spasava Tebu o d u d o vita p o im e n u S fin
ga reavajui z a g o n e tk u za k o ju je va ilo da e o n a j ko ji
je b u d e re io ne sa m o iz b a v iti g ra d ve i p o s ta ti n je g o v
vladar. Tako je n e ka ko Edip p o s ta o k ru n isa n i v la d a r Tebe
i, kao to se d eava lo u o n o d o b a , o e n io se kra lje vsko m
u d o vico m , a t o je bila J oka sta , n je g o va m ajka, pa se na ta j
nain is p u n ilo i d ru g o p ro ro a n s tv o .
Kakve veze ova j m it im a s tr i te m rada i novca? Neraskidive! R azm isli: p rv o p ro ro a n s tv o is p u n ilo se sam o od
sebe p o to Edip n ika d a ne bi u b io Laja da n ije b ilo p rv o g
p ro ro a n s tv a ! Z a r ne? Bez p r v o g p ro ro a n s tv a Laj se ne
bi u s p a n i io , ne b i n a re d io da se n je g o v sin u b ije , d e te
bi b ilo o d g o je n o u p a la ti u Tebi i p o z n a v a lo bi oca, pa ga
Edip sva ka ko ne bi u b io . P o tp u n o is to vai i za d ru g o p ro
ro a n s tv o : da s v e tili te n ije p re d s k a z a lo da e se E dip
o e n iti s o p s tv e n o m m a jk o m , o n n e bi o ti a o iz K o rin ta ,
ne bi u b io oca, ne b i se u p le o u p ita n ja o k o Tebe, ne bi je
117
JANIS VARUFAKIS
spasao od S finge i, naravno, ne bi se oenio sopstevenom

m a jko m .
Is to se deava i u d o b a krize s tr i tim a rada i novca.
Kada M arija i o sta li p re d u ze tn ici p ro re k n u da e se kri
za n a s ta v iti i da e p riv re d n a a k tiv n o s t o s ta ti na niskom
n iv o u , o n i izb e g a va ju da u zim a ju k re d ite kako bi za p o
slili vie ra d n ik a i ta k o se p ro ro a n s tv o sam o o d sebe
isp u n ja va . I kada kriza sp u ta cene rada i novca (p la te i
k a m a te ), u m e s to da za p o sle n o st ra ste i da se in vesticije
p o ve a va ju , deava se u p ra v o s u p ro tn o , p o to ta sm a
njenja pojaavaju pesim izam , ko ji hrani sam sebe.
Epilog: Od lova na jelena do Edipa, Fausta i onih
koji negiraju postojanje nezaposlenosti
Rad i no va c su n e o p h o d n i zu p a n ici m o to ra tr i n ih
dru ta va . Paralelno s tim , o n i fu n kcio n iu kao d em oni koji
ih in e u k le tim . R azlog zb o g k o je g ne m o g u da fu n k c io
niu kao ra z u m n i zupan ici (ka o druga roba, na prim e r
p aradajz, e le k tro m o to ri, s iro vin e itd .) je ste to to se oni
su tin ski ra zliku ju o d o sta le ro b e . Da p o je d n o sta vim - ni
je d a n p re d u z e tn ik ih zapravo ne eli!
U stva ri, p re d u z e tn ic i m rze to to im aju zaposlene isto
o n o lik o k o lik o m rz e da u zim a ju k re d ite . N ijedan p re d u
z e tn ik ne e li da d u g u je . I svaki po slo d a va c sanja o tre
n u tk u u k o je m e m u te h n o lo g ija o m o g u iti da o tp u s ti
sve svoje s lu b e n ike i da ih zam eni poslunim ro b o tim a ,
ko ji n iti g u n a ju , n iti tra jku ju , n iti se razboljevaju. Kad bi
t o b ilo m o g u e , p o s lo d a v c i ne bi iz n a jm ljiva li rad i ne bi
118
uzim ali k re d ite . I t o ne z a to to ih o n i ko ta ju , ve za to

to, s u p ro tn o od e le k tri n e e n e rg ije (k o ja se k u p u je bez
tran ge-frange s nje n im p ro izvo a e m ), rad i (p o za jm lje n i)
kapital nam eu p re d u z e tn ik u o d re e n i d ru tv e n i odno s,
odno s m o i (sa zapo sle n im a i ba n ka rim a ), u ko je m bi vie
voleo da ne uestvuje .
U to m sm islu , k r e d iti i ra d su n u n a zla, a te uslu g e
p re d u ze tn ici iz n a jm lju ju da bi p ro fitira li. P ro fit, m e u tim ,
m oe da p o s to ji sam o a ko je n ivo b u d u e p o tra n je ro b e
visok. Ba kao to R usoovi lo vci o sta ju ve rn i lo vu na jelena
ako m e u njim a vla da o p tim iz a m u vezi s t im da e u lo v iti
jelena, ta k o i p re d u z e tn ic i ulau p o za jm lje n i novac u ljude i
m aine sam o kada m e u njim a vla daju o p tim iz a m i vera da
e veina njih o s ta ti - o p tim is ti k i ra sp o lo e n a . I o b rn u to ,
a ko su p e s im is ti k i r a s p o lo e n i, n jih o v p e s im iz a m p o
kazuje se kao isp ra va n , d o k ga sm a n je n je p ia ta i ka m a ta
jo poja a va p o to se s m a tra p ro ro a n s tv o m - da e se
budua p o tra n ja n jih o v ih p ro iz v o d a jo s m a n jiti (u m e s to
da ih u in i o p tim is ti n ijim je r im se tro k o v i s m a n ju ju ).
Kao i k o d Laja i Edipa, is to se d o g a a i s p re d u z e tn ic im a
u vre m e krize - p e sim is ti n a p ro ro a n s tv a im a ju m o da
sama sebe o s tv a ru ju .
R e z u lta t je da n e z a p o s le n i - s u p r o tn o p o tre s n o j v e ri
o nih to negira ju p o s to ja n je n e za p o sle n o sti, ve ri u t o kako
bi s m a n je n je p ia ta b ilo d o v o ljn o da o n i k o ji zaista ele da
rade p ro n a u p o sa o - zaista p o d se a ju na Fausta k o ji ne
m o e da u b e d i M e fis to fe la da k u p i n je g o v u d uu. K o liko
g o d da s p u s ti n je n u p ro d a jn u c e n u ...
119
I D I O T S K I V I R U S I?
Uobraeni virusi
A ko bi n e k o p ro c e n jiv a o na o sn o v u t r i v e like m o n o te
istike re lig ije - ju d a iz m a , h ri a n s tv a i islam a - la ko bi
doao d o za klju ka da m i, lju d i, im a m o ve o m a v is o k o m i
ljenje o sebi. Svia na m se da v e ru je m o k a ko sm o s tv o
reni k a o slika i p rilik a Boga, S avrenstva, Je d in s tv e n o g .
Da sm o p o lu b o g o v i, ga zd e na Z em lji, je d in i sisari ko ji im aju
d a r z d ra vo g razum a i da ra s p o la e m o sp o s o b n o u prilag o a va n ja o k o lin e sv o jim p o tre b a m a , u m e s to da in im o
s u p ro tn o , to su p rin u e n i da ra d e o s ta li o b lic i iv o ta .
Z a to se iz g u b im o kad se je d n a m aina k o ju sm o s tv o rili
m i, lju d i, o k re n e i o b ra ti na m se, p o p u t a g e n ta S m ita (k o
ji je, u s tv a ri, p ro je k c ija te m a in e u N io v o m u m u u film u
M a triks). Podseam te na n je g o ve rei ko je sam p rvi p u t ci
tira o u e p ilo g u p e to g po g la vlja : S v a k i sisar na o v o j p la n e ti
121
JANIS VARUFAKIS
in s tin k tiv n o o stvaruje p riro d n u ravnoteu sa svojom ivo t

no m o ko lin o m . M e u tim , vi ljudi ste izuzetak... Postoji jo
je d a n o rg a n iza m na o vo j p la n e ti ko ji se ponaa isto kao
vi. Zna li ko je to? V irus. Vi lju d i ste b o le st, pravi kancer
pla n e te . Vi ste epidem ija, a m i, m aine, m i smo te ra p ija .
N a jgore o d svega je ste to to se u d u b in i due plaim o
da je a g e n t S m it u p ra vu - ta k o re i p o m ilja m o da je za
p ra vo izu ze tn o bla g p rem a nam a, s o b ziro m na to da smo
g o ri o d m n o g ih virusa koji izb egavaju da ubiju organizm e
dom aine. Gde g o d p o p riro d i da p ogledam o, svugde vid i
m o in te n z iv n e tra g o v e k a ta s tro fe koja p ra ti na prolazak.
O tk a d su s tv o re n a tr i n a d ru tv a , u n i tili sm o dve
tre in e svih um a p la n e te , s tv o rili sm o kisele kie koje su
zag a d ile je zera , o g ra d ili sm o ili u p o tp u n o s ti isuili rene
to k o v e , p ovea li sm o kise lost okeana, s ta n jili zem ljite,
is tre b ili iv o tin je i b iljke u to j m e ri da je ra vn o te a b io sfe
re, koja p re d s ta v lja nae je d in o u to i te , p o rem eena. I
kao da sve to nije d o v o ljn o , p ro iz v o d im o sve vie gasova
(k a o to su ug lje n -d io ksid i m e ta n ) koji to lik o poveavaju
te m p e ra tu ru p la n e te da se g le e ri na oba pola to p e , nivo
m o ra raste , a klim a na Z em lji izbaena je iz ravn o te e , pa
se ita vi n a ro d i suoavaju sa opasnou od istrebljenja. Ko
m o e da d o ve d e u p ita n je t o da je a g e n t Sm it u pravu? Da
p o d se a m o na virus e bole, koji sam sebe po d riva hitajui
da u b ije o rg a n izm e d om aina u kojim a je naao utoite?
S p ra vo m e m i rei da a g e n t S m it ne p o sto ji. Da je on
p ro iz v o d m a te pisca scenarija, lju d ski pokua j bue nja
nae savesti. U p ra vo kao i kada je re o d o k to ru Faustu i
122
d o kto ru Frankentajnu, kod ko jih su K ris to fe r M a rio i M eri

Seli is k o ris tili fa n ta s ti n e p ri e ka ko bi nas u p o z o rili na
m uke koje je so b o m n o silo tr i n o d ru tv o ta d a , kada je
jo bilo u p o vo ju . M oda su ova u p o zo re n ja u knjievnosti,
u u m e tn o s ti, u film u d o ka z da p o s to ji nada kako na kraju
neem o p o tv r d iti to da sm o sam o e p id e m ija , b o le st, rak,
virus koji razara p la n e tu .
Virusi, m a lig n i tu m o ri, b a k te rije ne p o se d u ju svest. M i
je posed ujem o. I to je naa najbolja p rilika da o p o v rg n e m o
agenta Sm ita. Da bism o, m e u tim , uspeli u to m e , m o ra m o
se k riti k i su o iti sa o n o m naom najznaajnijom i ekoloki
ko b n o m tv o re v in o m i m o ra m o p o d i i g la vu p re d n jo m - a
re je o tr i n o m d ru tv u , ko je je, m a lo -p o m a lo , p o e lo
da se p re tv a ra u na e g g a z d u i is to v re m e n o u n a jve e g
n e p rija te lja p la n e te Zem lje.
Razmenske vredn osti p ro tiv p la n e te Zem lje
Trina d ru tv a su se p o ja vila kada su ra zm e n ske v re d
n o sti triju m fo v a le nad iv o tn im v re d n o s tim a . O to m e sam
t i g o v o rio na sa m o m p o e tk u d ru g o g p o g la v lja o ve k n ji
ge. V id e li sm o za je d n o ka ko je ta j t r ij u m f " u is to vre m e
s tv o rio b a sn o slo vn a b o g a ts tv a i n e izre civu nesreu. Kako
je o m o g u io m e h a n iz a c iju d ru tv a , d o k ra jn je m e re p o
veavajui b ro j p ro iz v o d a ko je o v e a n s tv o m o e da p ro
izve de, ali u is to v re m e p re tv a ra ju i lju d e u slu g e m aina,
u m e sto u n jih o ve g azde . S tig a o je sada as da v id im o kako
je i za to triju m fa ln a p o b e d a ra zm e n skih v re d n o s ti poslala
p la n e tu Z e m lju u o r b itu e k o lo k e p ro p a s ti.
123
JANIS VARUFAKIS
L e to je. Iznenada iznad nae kue na Egini prole u tri

v a tro g a s n a a vio n a koja le te ka P e lopon ezu. G ledam o u
d a ljin u , u pra vcu u ko m le te , i uoava m o ga - crn dim iz
nad pla n in e Parnon penje se u neb o kao o m aijana zmija,
zaklanjajui sve vie sunce i ukraavajui p o d n e vn o nebo
ve o m a u d n im , n e p riro d n im zalaskom . Nije p o tre b n o da
d o e k a m o ve sti da b ism o u s ta n o v ili kako se velika ka ta
s tro fa o d vija p re d naim oim a.
Ip ak... Da li zna da ta ka ta stro fa poveava razmenske
v re d n o s ti naeg drutva? Da je, s ta ke gle d ita razm ens kih v re d n o s ti, v a tra , u m e s to da s m a n ji, p o ve a la ra
u n o v o d s tv e n o b o g a ts tv o n a e g d ru tv a u o k v irim a
u k u p n ih ra z m e n s k ih v re d n o s ti? Z na m , z vu i sm eno.
M e u tim - ta k o je . Kao p rv o , d rve e ko je g o ri nem a n i
k a k v u ra z m e n s k u v r e d n o s ti Is to ta k o ni sove, zeevi,
n iti d ru g e iv o tin je i b iljk e k o je ive u um i. K o liko go d
d rv e a da iz g o ri, k o lik o g o d da se zacrni p re d e o , k o lik o
g o d iv o tin ja da na e uasnu s m rt u p la m e n u - ne gasi
se n ije d n a ra zm e n ska v re d n o s t. ak i a ko iz g o re kue,
n jih o v a ra zm e n ska v re d n o s t ne sm anju je se n a ro ito , s
o b z iro m na t o da su o sig u ra n e ili da e drava p o m o i
n jih o v im v la s n ic im a da ih p o n o v o iz g ra d e . to se ti e
seanja n jih o v ih s ta n o v n ik a (n a d iv n u um u u k o jo j su
iveli, na bakin u sliku koja je izg ore la itd .), nita od svega
to g a , u svakom sluaju, nije im a lo razm e nsku v re d n o s t im a lo je s a m o iv o tn u vre d n o st.
N a s u p ro t to m e , v a tro g a s n i a vio n i koje sm o vid e li ka
ko le te izn a d nae ku e tro e k e ro z in , a o n im a ve liku
124
razm e nsku v re d n o s t, ko ja se n a d o v e z u je na zaradu t r

govca to njim trg u je . Isto vai i za n a ftu p o tre b n u za p o
kre ta n je v a tro g a sn ih kola, n a ftu to sagoreva d o k v a tro
gasci h ita ju u um u koja p la m ti ne bi li n e ka ko uspeli da
spree ra z a ra n je naih iv o tn ih v re d n o s ti. I kada d o e
tre n u ta k da se p o n o v o iz g ra d e ku e k o je su iz g o re le ili
da se p o d ig n u d a le k o v o d i k o ji su o te e n i, p la te i t ro
kovi p o tre b n o g m a te rija la p re d s ta v lja ju razm e nske vre d
no sti s tv o re n e iz pla m e n a p o ara, o n e ko je se d o d a ju na
c io n a ln o m d o h o tk u .
M is lim da p o in je da s h va ta s u tin u p ro b le m a . Tr
ina d ru tv a s ta v lja ju is k lju iv n a g la sa k na ra zm e n ske
v re d n o s ti, koje, sh o d n o to m e , sve vie p re vla d a va ju nad
iv o tn im v re d n o s tim a . N a ra vn o , a k tiv n o s ti lju d i ko ji stva
raju ra zm e n ske v re d n o s ti p o ja a va ju se na te tu o n ih koji
stva ra ju sam o iv o tn e v re d n o s ti. U zm i kao p rim e r s p o rt.
Nekada je je d in o to je p ru a o bila ra d o s t s p o rts k e ig re ,
slava k o ju je dava la p o b e d a na o lim p ija d i ili p o le t k o ji je
p r o u z ro k o v a la fiz i k a v e b a . M e u tim , k a k o su d o b r i
r e z u lta ti i m e d a lje p o e li da s ti u ra z m e n s k u v re d n o s t,
s p o rt se k o m e rc ija liz o v a o - is to kao to su u XVIII ve ku u
E ngleskoj k o m e rc ija liz o v a n i rad i ze m lja .
D a nas te le v iz ija z a r o b lja v a p a n ju g le d a la c a , k o ju ,
n a d a lje , p r o d a je " r e k la m ir a n im k o m p a n ija m a , a o n e
je, sa svoje stran e, k o r is te " da bi p ro d a le (g le d a o cim a za
ro b lje n im s p o rto m ) p ro izvo d e svake v rs te - od a u to m o b ila
do h a m b u rg e ra . T a ko ra z m e n s k a v r e d n o s t je d n e z la tn e
m e d a lje na o lim p ija d i ili je d n o g g o la na m u n d ija lu b iva
125
JANIS VARUFAKIS
o d re e n a ra zm e n sko m vre d n o u a u to m o b ila i h a m b u r

ge ra to ih g le d a o c im a p ro d a je on a j ko ji se re kla m ira is to kao to je u XVIII veku razm enska v re d n o s t deset ari
ze m lje bila o d re e n a ra zm e n sko m vre d n o u vune koja
je rasla na le im a ovaca s je d n o g ara te zem lje.
U isto vre m e ovaj triju m f razm e nskih v re d n o sti u spor
tu d o n o si i sm anjivanje n jegove ivo tn e v re d n o sti, budui
da su a m p io n i p risilje n i (n e bi li uspeli da do krajnjih gra
nica pove a ju razm e nsku v re d n o s t so p stve n ih pokuaja)
da in e n e to to uniava ra d o s t i p o le t koje prua bavlje
nje s p o rto m (n a p rim e r, da se ta k m i e p o v re e n i ili da
uzim a ju n e d o zvo lje n e le kove, koji, s re d n jo ro n o , nanose
v e lik u te tu n jih o v o m z d ra v lju ). U o p te n o , sve o n o to
p riv la i pan ju p u b lik e i in i je la kim p le n o m re kla m ira
nih ko m p a n ija stie razm e nsku v re d n o st, koja ubija ostale
v re d n o s ti znaajne za oveka - iv o tn e vre d n o sti.
Na te le v iz iji n a s tu p ra z m e n s k ih v re d n o s ti p re tv a ra
o lim p ijs k e ig re u rim sku are n u u k o jo j se ta km ie fa rm a
c e u ts k e ku e ( iji p re p a ra ti p re tv a ra ju s p o rtis te u na d
lju d s k e m a rio n e te ) i, u o p te , p o d riv a nau c iviliza ciju ,
s ta vlja ju i u p rv i plan o n o to p rivla i panju p u b like (na
p rim e r, rija liti p ro g ra m e ) a da nas, p ri to m e , n a ro ito ne
za o ku p lja . Nije slu ajno t o to je R u p e rt M e rd o k, australijs k i m a g n a t z a b a vn ih m e d ija i in fo rm is a n ja , je d n o m
d a o sle d e u n e v e ro v a tn u izjavu: N ik a d a nee iz g u b iti
novac a ko p o tce n i in te lig e n ciju svoje p u b like ! Pravi sm i
sao n je g o v ih rei b io je : Da b i uveao do kra jn jih granica
126
razm enske v re d n o s ti svo jih p ro izvo d a , p o m o z i da se to

vie srozaju ivo tn e vre d n o sti.
Prava dra m a , m e u tim , o d v ija se u p riro d i. Tam o t r i
ju m f ra zm e n skih v re d n o s ti ne d e g ra d ira sam o nau k u l
tu ru ve m in ira ita vu p la n e tu koja nam daje p ra vo na i
vo t. K o liko bi p a m e tn o b ilo da a s tro n a u ti tru ju kise o n ik u
svom sve m irsko m brodu? U p ra vo t o je o n o to ra d im o m i
kao ove a n stvo . I na to m e ra d im o ve ita v ih t r i s to tin e
g o d in a , o d vre m e n a kada su se p o ja v ila tr i n a d ru tv a
sa svo jim ra zm e n skim v re d n o s tim a ko je su izn ad iv o tn ih
vre d n o s ti i s p r o fito m ( to e rei sa ra z m e n s k o m hiperv re d n o u ") k o ji s ti e je d in s tv e n u , a p s o lu tn u v la s t nad
lju d skim duam a i de lim a .
S m e r o m ... kao p oe ta, bez m e r e ... p o p u t idiota
ovek je , p o p u t o s ta lih lo vaca iz iv o tin js k o g carstva ,
o d u v e k im a o te n ju da k o r is ti f lo r u i fa u n u k o je su m u
n e o p h o d n e . Na U s k r n jim o s trv im a d a n a s u s p e v a ju
sam o o g ro m n e sta tu e koje su za s o b o m o sta vili sta n o vn ici
p re n o to su n e s ta li z b o g n e ra c io n a ln e see d rv e a na
o s trv u - t o je o s ta v ilo z e m lju n e z a ti e n o m , ra sp rilo tlo
p o o ke a n u i lju d im a d o n e lo g la d i p ro p a s t.
Ip a k, n e m a ba m n o g o t a k v ih p rim e ra lju d s k ih d r u
ta va ko ja su, p re n o to su u is to r iji p re v la d a la tr i n a
d ru tv a , fu n k c io n is a la p o p u t b e z u m n ih v iru sa . O p tu b a
a g e n ta S m ita ne bi im a la sm isla i b ila bi n e p ra v e d n a p re
in d u s tr ijs k e re v o lu c ije , k o ja je d o v e la d o t r iju m fa ra z
m e n skih v r e d n o s ti na d o n im iv o tn im . U zm i, na p rim e r,
127
JANIS VARUFAKIS
A b o rid in e iz A u stra lije , s kojim a sam i zapoeo svoje izla

g a n je na sa m o m p o e tk u p rv o g p o g la vlja . A b o rid in i su
zaista is tre b ili sve ve like sisare a u s tra lijsko g k o n tin e n ta
h ilja dam a g o d in a p re n ego to su stig li Englezi. Uspeli su,
m e u tim , da p ro n a u neku ra vn o te u s p riro d o m tite i
um e, ograniavajui koliin u ribe koju su svakodnevno lo
vili, pa su p o s tig li i da ive d o b ro , a da se p ri to m e m n o g o
ne zam araju, i da o d ra va ju k a p ita l p riro d e (u ribam a,
p tica m a i b iljka m a ) n e ta k n u t vavek.
Kad su, m e u tim , stig li engleski naseljenici i uzeli im ze
m lju , p rim e n ju ju i na njo j surove zakone tr i n o g drutva,
za m anje o d s to g o d in a t r i p e tin e um a bile su uniten e.
Danas je zem lja A u stra lije d u b o k o ranjena eksploatacijom
ru d n ik a , isp o e n a in te n z iv n o m z e m ljo ra d n jo m , k o rita
reka su suva i pun a soli koja izjeda u tro b u zem lje, a pred ivn i k o ra li na severu k o n tin e n ta ne p re sta n o se sm anjuju.
Kao i u Evropi, i u S evernoj A m e rici trina drutva, koja se
kreu im ajui kao svoju je d in u re fe re n cu razm enske vredn o s ti, ra z b a tin ju ju p la n e tu .
Zato se t o dogaa? P rim e r s p o a ro m u um i svedoi
o to m e da iv im o u d ru tv im a koja b e zo n o i zlo inaki
n ip o d a ta va ju v re d n o s t p riro d n e sredine. Kad je d n o drvo
ili je dan m a li o rg a n iza m nem a razm e nsku vre d n o st, nae
d ru tv o (k o je v re d n u je sam o u te rm in im a tr i ta ) ponaa
se kao da ta b a tin a p la n e te s b e s kra jn o m vrednou za
iv o t nem a am a ba n ika kvu v re d n o s t. To znai da nae
d ru tv o p o d s ti e s voje la nove na ponaanje k oje ne daje
128
ni piljiva b o ba , b u k v a ln o i m e ta fo ri n o , za o d r a n je p ri
rod n e ra v n o te e na p la n e ti.
U zm im o je d a n p ro s t p rim e r, ko ji se m o e d o d a ti nizu
prim e ra kao to je o n a j s v a tro m u um i. Za m islim o re ku
u k o jo j ive p a s trm k e . A k o ih sve u lo v im o , p a s trm k e e
n a p ro s to n e s ta ti zauvek. A k o ih h v a ta m o m a lo -p o m a lo ,
p a s trm k e e p o s to ja ti za u ve k, s o b z iro m na t o da e im
ta ko b iti o m o g u e n o ra zm n o a va n je g o d in u za g o d in o m .
P o g le d a jm o sada ta se deava kad r ib o lo v p re s ta n e da
b u d e p r o e t p ra v ilim a i o b i a jim a z a je d n ic e lju d i k o ji
sh va ta ju ta n a n u ra v n o te u e k o s is te m a re ke i, n a s u p ro t
to m e , p o d le g n e za ko n im a tr i n o g d ru tv a - ra zm e n skim
vre d n o s tim a i p r o fitu .
R e cim o da je ra z m e n s k a v r e d n o s t je d n e p a s trm k e
p e t e vra . A k o se s v a k i r ib o lo v a c u s v o jim p o s tu p c im a
r u k o v o d i d ik ta to m d o b iti, ta d a e n a s ta v iti da lo v i rib u
sva ko d n e vn o , sve d o tle d o k ga p o s le d n ja rib a k o ju u lo v i
ne b u d e k o ta la n e to vie o d n je n e p r o s te ra z m e n s k e
vre d n o s ti. Koja je to cena? To je cena je d n a ka ra z m e n s k o j
v r e d n o s ti v re m e n a k o je je p o t r o io na r ib o lo v - t o je
nje g o va cena. R e cim o da za svaki sa t k o ji p ro v o d i lo ve i
rib u g u b i d e s e t e vra k o je bi z a ra d io ra d e i u o b li n jo j
fa b ric i. P o to h v a ta b a r d v e r ib e na s a t, n je m u se vie
is p la ti da lo v i p a s trm k e n e g o da ra d i u fa b ric i.
Kao to z n a ju svi o n i k o ji su i li u r ib o lo v , b r o j rib a
k o je se u h v a te d ija m e tra ln o je s u p r o ta n b r o ju rib a ra i
in te n z ite tu k o jim s v a k i o d n jih lo v i. Ili, p r o s tije re e n o ,
a ko si je d in i rib a r na re ci, v rlo je v e ro v a tn o da e u h v a titi
129
JAMS VARUFAKIS
m n o tv o p a strm ki to k o m p rvih pola sata. N aprosto, baca

svoju m re u u vo d u i hvata, na brzinu , pet-est riba. to
pak due lovi i to je vei b ro j ribara, t o je te e da uhvati
sledeu p a s trm k u - i za to to se n jih o v b ro j ve sm anjio,
i z a to to je b ro j p a s trm k i m anji to je vie vas ko ji lo vite.
A ko biste, m e u tim , fu n kcio n isa li kao zajednica ribara,
k o le k tiv n o , m o g li b is te da se slo ite da e svako od vas
lo v iti sam o je dan sat d n e v n o , pa b iste hvatali, na prim er,
d ve sta p a s trm k i i d e lili b is te ih m e u sobom . U trin o m
d ru tv u , m e u tim , svako fu n k c io n i e sam za sebe, kao
je d a n m a li p re d u z e tn ik p ro tiv svih d ru g ih . Tako e te na
s ta v iti da lo v ite rib u svako za sebe, sve d o k ne pon e te da
h v a ta te m anje od dve p a strm ke na sat (se ti se da je cena
je d n o g sata rada bila d e s e t evra kada je svaka p astrm ka
im ala ra zm e n sku v re d n o s t o d p e t evra - to znai da je
d o b it rasla p o sa tu rib o lo v a sve d o k je rib a r h va ta o naj
m a n je d ve p a s trm k e na sat). To, m e u tim , znai da svaki
rib a r m o e da rib a ri ne je d a n sat ve d e se t sati dnevn o.
U p rv o vre m e u k u p a n u lo v m o e b iti v e lik i z b o g ita
v o g to g p re te ra n o g tru d a ribara. U b rzo e, m e u tim , pa
s trm k i b iti sve m anje. V rlo b rz o e ih o s ta ti to lik o m alo u
reci da e, i p o re d to g a to to lik i b ro j lju d i rib a ri du g i niz
sati, svi o n i za jedno u sp e ti da ulove m n o g o m anje o d dve
sta p a s trm k i. Da li prim e u je k o lik o je t o besm isleno? Da
svaki o d n jih lo v i sam o je dan sat d n e vn o , u h v a tili bi dve
sta p a s trm k i i, to je jo vanije, u reci bi o sta lo d o vo ljn o
p a s trm k i da u lo v zauvek b u d e ta ka v svakog dana. Poto,
m e u tim , svaki rib o lo va c lo vi svoju sopstvenu d o b it, ribari
130
rade m n o g o vie sati d n e vn o , h va ta ju m n o g o m anje rib e i

vode p a strm ke ka is tre b lje n ju , kao i svoju - d o b it!
To nam se deava kada p rih v a ta m o z a ko n e tr i n o g
drutva bezu slo vn o - kao da su m u d ri i ane oski po svojoj
sutini. Ne sam o to sm o u o p a sn o sti da d o ivim o s udbinu
d o k to ra Fausta ili d o k to ra Frankentajna (s e ti se p re th o d
nih p ria ) ve se na la zim o i u o p a s n o s ti da p o n o v im o d ra
m u s ta n o v n ik a U skrn jih o s trv a , o v o g p u ta u g lo b a ln im
razm e ram a.
P rim er s p a strm ka m a sam o je vrh le d e n o g brega. U p ra
vo kao to rib a ri iz naeg p rim e ra im a ju lin i m o tiv da na
stave da lo ve rib u sve d o k s k o ro sve p a s trm k e ne nestanu
iz re ke , ta k o i in d u s trija lc i im a ju p r iv a tn i, li n i m o tiv da
zagauju o k o lin u (ka d ve z aga enje nem a n e g a tivn u razm ensku v re d n o s t za fir m u ) , v o za i da se g u ra ju sa svo jim
a u to m o b ilim a p o p u te v im a , v la s n ic i p la ce va da seku d r
vee ka ko bi g ra d ili z g ra d e v e lik e ra z m e n s k e v re d n o s ti,
o v e a n s tv o u s v o jo j c e lin i da e m itu je u g lje n -d io k s id u
a tm o s fe ru sve d o k naa p la n e ta ne p o n e da podse a na
p a kle n i kazan.
U a n ti k o j G r k o j o n i k o ji su o d b ija li da ra z m i lja ju u
k o ris t k o le k tiv n o g in te re s a ita v e za je d n ic e n a z iv a n i su
id io tim a .* S m e r o m ... kao p o e ta , bez m e r e ... p o p u t id i
o ta , g o v o rili su s ta ri G rci. U XVIII v e k u e n g le ski uenjaci,
* -p r iv a t n ik ; u s ta ro j Grkoj o v e k n e u p u e n u jav n e p oslove;

n ezn alica, za razliku o d o n o g koji u e stv u je u javnim stv arim a; kasnije
laik, glupan; m a lo u m n ik .
131
JANIS VARUFAKIS
o b o a va o ci s ta ro g r k o g jezika, dali su reci id io t znaenje

k o je se o d n o s i na o ve ka d ru tv e n o n e o d g o va ra ju e g ,
n e p rila g o e n o g po n a a n ja . S te ta k e g le d i ta , tr i n o
d ru tv o sve nas je n a p ra v ilo id io tim a , p re tv o rilo nas u
b e zu m n e v iru se to u b ija ju p la n e tu na k o jo j ive. P o put
a s tro n a u ta koji m isle da im ide u p rilo g da tru ju kiseonik u
so p s tv e n o m va sio n sko m b ro d u .
Da li privatni i planetarni interes
m ogu da se venaju ?
Naravno da m o g u ! A b o rid in i su na odlian nain uspeli
da uspostave m e u so b n u saradnju ta k o da m alo love ribu
i d ivlja , a da p ri to m e o b e z b e u ju m n o g o hrane, to je
za p o sle d icu im a lo d o sta p re o s ta lo g s lo b o d n o g vrem ena
ko je su m o g li da p o sve te sve tko vin a m a , prip o ve d a n ju m i
to v a sna itd . B ilo kao p o je d in ci, b ilo kao zajednice koje su
e le le da ive u h a rm o n iji s p riro d o m - uspeli su u to m e
v rlo d o b ro .
Is to je v a ilo i u E v ro p i p re n a sta n ka tr i n o g d ru
tva , kada su n je n i s ta n o v n ic i, m ada m n o g o b ro jn iji od
A b o rid in a , uspeva li da p riro d i daju o n o lik o p ro s to ra ko
liko jo j je p o tre b n o da bi i sama opstala. O no to je planetu
Zem lju s ta vilo u o rb itu k a ta s tro fe bili su kom ercijalizacija
svega, p riva tiza cija zem lje, tr iju m f razm e nskih vre d n o sti
n ad o n im iv o tn im , p re v la s t p riv a tn o g p r o fita na te tu
k o le k tiv n o k o ris n o g . O ig le d n o , re e n je je , a ko nas za
n im a spa se n je p la n e te , u iz n a la e n ju p a m e tn o g naina
p o n o v n o g a k tiv ira n ja lju d ske s p o s o b n o s ti da d e lu je m o i
132
da o d lu u je m o k o le k tiv n o kako bism o p re sta li da d elam o

kao izo lo va n e je d in ke .
J e d n o re e n je b ilo bi da o d lu im o da n e ke stv a ri ne
em o u o p te u n o s iti na tr i ta na o s n o v u n jih o v e razm enske v re d n o s ti. Na p rim e r, m o e m o da o d lu im o da
niko nee lo v iti p a s trm k e vie o d je d n o g sata d n e vn o . Ili
da e um e b iti p o d z a tito m d ra ve kao da su vla sn itvo
svih nas, o d n e p ro ce n jive v re d n o s ti, nezavisno o d n jih o ve
razm e nske v re d n o s ti. K lju n o p ita n je , m e u tim , o vd e je
sle dee: K ako da se ta k o le k tiv n a o d g o v o rn o s t p rim e n i
u d ru tv u u k o m m a in e ra d e n e u m o rn o da b i p ro iz v e le
razm e nske v re d n o s ti na k o jim a za ra u ju n jih o v i vlasnici,
a o n i su sam o m ala m a n jin a lju d ske popu lacije?
O d g o v o r zavisi o d in te re s a s v a k o g o v e k a . A k o nisi
je d a n o d v la s n ik a z e m lje i m a in a , la k o t i je da kae:
R e e n je se krije u u kid a n ju m o n o p o la , o lig a rh ije m a n jin
skih vla sn ika nad k o ri e n je m m aina i a p s o lu tn e la koe
s ko jo m o n i o d lu u ju o ra s p o la g a n ju p ro iz v o d n im snaga
m a p la n e te . P o s to je m n o g i n a in i p o s ta v lja n ja g ra n ica
u o k v iru t o g n jih o v o g m o n o p o la . Na p rim e r, g ra n ic e u
za g a iva n ju , g ra n ic e k o je se o d n o s e na in te n z ite t o b ra i
vanja z e m lje , g ra n ic e u v e zi s r ib o lo v o m u o ke a n u i rekam a, g ra n ica u p ro iz v o d n ji ga so va k o ji p o ve a va ju te m p e
ra tu ru itd . D ru g i p rim e r in te rv e n c ija bila bi p re ra s p o d e la
v la s n i k ih p ra v a na z e m lju , n a d s iro v in a m a , n a d s a m im
m a ina m a, ta k o da vla sn ici i o n i k o ji n jim a ra s p o la u vie
ne b u d u is k lju iv o p o je d in c i , ve da t o b u d u z a je d n ice
133
JANIS VARUFAKIS
lju d i s k o le k tiv n o m sveu o te ti koju ovean stvo p ro u

z ro ku je kako p la n e ti ta k o i sam om sebi.
S d ru g e stran e, ako pripa da m anjini koja poseduje ve
lik i d e o z e m lje i m aina , ta d a nee h te ti ni da uje te
g a d o sti, p o to bi njih o va prim e n a znaila m anje m oi, b o
g a ts tv a i v la sti za te b e . Tada bi tv rd ila sledee: D a bi se
p o sta vile granice zagaenja i nerazum ne eksploatacije p ri
ro d n ih resursa, tre b a da in te rve n ie drava. A ta je dra
va? Da nije m o d a n e iz v ito p e re n izraz naeg ko le k tiv n o g
in teresa? N ik a k o ! , p o vika la bi. D ra va slu i in teresim a
o n ih k o ji n jo m e ru k o v o d e , p o liti a rim a i b iro kra ta m a , in
te re s im a ko ji se ni u ko m sluaju ne m o g u p o is to v e titi sa
in te re s im a ve in e ili ita ve p la n e te , g o v o rila bi u p o k u
aju da izb e g n e za p le n jiva n je s v o je im o vin e . I ako bi
te m i o sta li p riu p ita li: ta ond a predlae da bi se spasla
planeta? , o d g o v o rila bi na sledei nain.
Jo vie trita, m olim !
Kako ne bi u stu p ila veini n iti je d n o od svojih p ra v a
nad ze m ljo m ili nad m ainam a koje ko n tro lie , rekla bi:
R a z lo g zb o g ko je g tr i n o d ru tvo ne uspeva da na ispra
van nain ru k o v o d i p riro d n im resursim a p la n e te je ste to
to t i resursi im aju sam o ivo tn u vre d n o st, ali nem aju nika
kvu razm ensku v re d n o st. Uzm im o, recim o, lepu umu koja
g o ri. Ne p rip a d a n ik o m z a to to p rip a d a svim a. N iko ne
m oe o d nje da zaradi razm enske v re d n o sti, kao ni novac.
Zato je mi, la novi tr i n o g drutva, ne cenim o o n o liko ko
liko bi tre b a lo . Isto vai i za pa strm ke u reci. Ne pripadaju
n iko m e i z a to svaki rib a r lo v i k o lik o g o d ga je v o lja , to

im a za posle d icu ne sta n a k p a s trm k i iz reke. Isto vai i za
a tm o sfe ru - ne p ripa da niko m , to im a za posledicu da je
svako e ksp lo a tie sve d o k se ona n e p o v ra tn o ne zagadi.
A ko bism o naloili dravi da raspolae svim tim resursim a,
to ne bi im alo n ika kvo g re zu lta ta je r je drava u rukam a p o
litiara i b iro k ra ta , a u njih ne tre b a im a ti po ve re n ja . Zato
m ogu da vam p o n u d im sledee reenje: Dajte ih m eni. Sve
re d o m ! um e, re ke i sam u a tm o s fe ru . Da v id ite ka ko u
le po njim a ra s p o la g a ti!
M o d a t i t o izg le d a p a ra n o i n o - da je d n a oso b a p re
d la e d ru tv u da jo j p re d a vla s n i k a p ra v a nad g o to v o
ita v o m p la n e to m ! Z lo sa o v im p re d lo g o m je s te t o to
m u ne n e d o s ta je u p o tp u n o s ti zd ra v o ra z u m s k a osn o va !
Zaista, a ko bi re ka bila tv o ja , sa svim p a s trm k a m a ko je u
n jo j p liva ju , im ala bi svaki in te re s da je z a titi . Da tra i
u laznicu o d s va ko g ko h o e da lo v i rib u i da b o m b a rd u je
kaznam a sve o n e k o ji p re k r e g ra n ice to si ih t i po sta vila .
Is to va i i za a tm o s fe ru ili za u m e . A k o b i t i p rip a d a le ,
m o g la b i da n a p la u je n jih o v o ko ri e n je (na p rim e r, in
d u s trija bi t i plaala za p ra v o na e m ito v a n je zaga ivaa ili
bi m o g la da n a p la u je u la z n ic e p o ro d ic a m a ko je ele
da d o u na p ik n ik u t v o ju u m u ). T ako bi ko rie n je b ilo
z d ra v o ra z u m s k o i p la n e ta b i o d a h n u la .
N a ra v n o , g la v n o p ita n je je s le d e e : Po e m u se t o
ra z lik u je o d o n o g to je v a ilo u d o b a fe u d a liz m a , o n d a
kada je ze m lja p rip a d a la (sa iv o tin ja m a , b iljka m a i lju d im a
ko ji su na n jo j iv e li) h e g e m o n u ? I, za ista , u o n a v re m e n a
135
JANIS VARUFAKIS
p re tr i n ih drutava p riro d a nije patila kao danas. Dobro,

znai li to da tre b a da v ra tim o fe u d a liza m i vla st je d n o g
ako e lim o da spasem o planetu? Naravno da ne. U pravo
za to su o n i ko ji ni p o koju cenu ne ele da do zvo le dravi
da im o d u zm e prava na korien je zem lje i njenih resursa
s m islili sle d e i a rg u m e n t: u m e s to da se reka, um a i a t
m o s fe ra d a ju p o je d in c u , m o g li b i se iz d e liti na kom ade
i p ro d a ti, u o k v iru p o s e b n o u s ta n o v lje n ih tr i ta , h i
ljadam a ve tih kupaca.
I ka ko e se je d n a um a ili a tm o s fe ra p o d e liti na par
cele - p are p o pare? O d g o v o r je : p o m o u deon ica, to
je s t ako se o d ta m p a N d e o n ica - p ro p o rc io n a ln o bi se
je d n a d e o n ic a o d n o s ila na /N vla sn itva reke, um e ili
a tm o s fe re . Tako e drvee, reke, itava p riro d a iznenada
ste i m n o g o b ro jn e vla sn ike i razm e n sku v re d n o s t (je d
naku n o va n o j v re d n o s ti N deo n ica ), a p ri to m e e se izbei u sto lie n je je d n o g h ege m on a kao vlasnika priro d e , s
ob ziro m na to da e vlasnika b iti isto to lik o koliko i deonica.
U kra tko , ovde je p re d lo g da se pronae pam etan nain
stvaranja trita za p riro d n e resurse, trita u okviru kojeg
se zao kru u je triju m f razm enskih v re d n o sti, budui da e
ak i k ise o n ik ko ji ud ie m o d o b iti cenu, n e to to e ga
z a tititi od o p a sn o sti da se u lu d o p o tro i kao b e splatno
d o b ro .
Trita zla
Trina d ru tv a izg ra e n a su na o sn o vu razm e nskih
v re d n o s ti d o b a ra - na p rim e r, pam uka, vune, soli, uglja,
136
elika, h rane. K o liko g o d bila o tu e n a iv o tn a v re d n o s t

je d n o g d ija m a n ta ili je d n o g p a ra d a jz a o d n jih o v e
razm e nske v re d n o s ti, b a r zn a m o da su o b e te v re d n o s ti
p o z itiv n o g p redznaka (u m e ri u k o jo j n e ko vo li d ija m a n te
ili paradajz ta d o b ra im aju p o z itiv n u cenu).
O b ra zlo e n je p o ko je m - u k o lik o e lim o da spasem o
p la n e tu - tre b a da p ro irim o k r a lje v s t v o " ra zm e n skih
v re d n o s ti p riv a tiz u ju i a tm o s fe ru , re ke i um e nailazi na
je d n u te h n i k u p re p re k u . K ako je m o g u e da n e to to
je zlo - na p rim e r, to k s i n i zaga iva ko ji e m itu je neka fa
b rika ili au sp u h a u to m o b ila - u n e k o m t re n u tk u s te k n e
p o z itiv n u ra zm e n sku vre d n o st? Ko bi h te o da k u p i n e to
to e ga o tro v a ti? Kako se m o e f o rm ir a ti tr i te to e
o d re iv a ti razm ensku v re d n o s t zagaivaa koje niko nee?
T rebalo bi, po p ra vilu , da ta razm e nska v re d n o s t, njih o va
cena, b u d e n e g a tivn a - da n e ko b u d e plaen da bi ih ste
kao. Da d ru tv o o b e te ti o n o g to e p r is v o jit i" uglje n d io ksid , ko ji p ro iz v o d i e fe k a t s ta kle n e bate, ko ji, nadalje,
p re ti k lim i Z em lje. V i e n o iz t o g ugla, p ro b le m je u to m e
to n ik o nee h te ti d e o n ice m e ta n a ili u g lje n -d io ksid a koji
lju d i e m itu ju u a tm o s fe ru - osim a ko n e k o ne plaa za n ji
h o v o stica n je !
J e d in i nain na k o ji z la " m o g u da z a d o b iju ra zm e n sku
v r e d n o s t b ila b i d r a v n a in te r v e n c ija k o ja b i o b r n u la
v r e d n o s t t ih z a g a iv a a - o d n e g a tiv n e u in ila b i je
p o z itiv n o m . A k o bi, na p rim e r, dra va dala sva ko m o d nas
p ra vo da e m itu je u a tm o s fe ru X k ilo g ra m a z lih " , te tn ih
gasova, ali i m o g u n o s t da p ro d a je m o t o p ra v o d ru g im a ,
137
JAMS VARUFAKIS
on im a koji im aju p o tre b u da e m itu ju neku koliinu z lih ",

te tn ih gasova veu o d X k ilo g ra m a , ta d a b ism o zaista
n a p ra vili tr i te za te z le gasove. U o kviru njega firm e
koje p ro iz v o d e a u to m o b ile , en e rg iju itd ., e m itu ju i veliki
b ro j k ilo g ra m a z lih g a so va u a tm o s fe ru , k u p o va e
o d nas o s ta lih p ra v o na e m ito v a n je neke k o liin e od X
k ilo g ra m a ko ju m i n e m a m o p o tre b e da e m itu je m o , pa
e se ta k o o d re iv a ti cena za z le gasove i to e plaati
ko m p a n ije koje zagauju, kao to plaaju i druge tro ko ve
(p la te , siro vin e itd .).
Lepo zvui i p a m e tn o izg leda kao id eja. A li o b ra ti pa
nju na t o u ko m g rm u lei zec. Prvo, sve je to prazna p ri
a u tre n u tk u kad p o s to ji p o tre b a da se p ro n a e trin o
reenje za p ro b le m zagaenja, ali ne p o s to ji p o verenje u
d ra vu . Kaem da je t o prazna pria je r o v o reenje zah teva s ta ln o in te rve n isa n je drave! Kako bi drugaije bilo
m o g u e n a m e tn u ti firm i g o sp o n M ie ili te b i obavezu da
k u p ite p ra vo na zagaivanje a tm o sfe re s vie od X kilogra
m a o d n e k o g ko zaga uje manje? Samo drava m oe da
ko n tro lie svakog od nas, svaku firm u , svakog zem ljoradni
ka, svakog ribolovca, svaku fa b riku , svaki voz ili autom obil.
I ko e da donese o d lu ku o to m e kolika je dozvoljen a gra
nica o d X k ilo g ra m a zagaenja p o osobi? I o p e t - drava.
Dakle, ra z lo g z b o g ko je g neki biraju p o tp u n u privatizaciju
a tm o sfe re , reka, um a itd . nije to to se suprotstavljaju dr
avi! N a p ro sto se s u p ro tsta vlja ju dravnim intervencijam a
koje im sm anju ju njihova vlasnika prava, d o k podravaju
dra vn e in te rve n cije kada im o ne daju i druga takva prava.
138
Jedino reenje: d em okratija p ro tiv razm enskih

vrednosti
O beao sam t i da u t i u o v o j knjizi p isa ti o e k o n o m iji i
da te , p ro tiv svoje p riro d e , neu zam arati d ru g im te m a m a.
To je u je d n o i ra z lo g z b o g k o je g d o sada nisam iz u s tio
n i re o p o litic i, d e m o k ra tiji itd . U o v o m d e lu , m e u tim ,
ne m o g u a da ne p o m e n e m , u k ra tk o , id e ju d e m o k ra tije .
Razlog je je d n o sta va n .
V id e li sm o da je d ra va n e o p h o d n a da bi se p la n e ta
spasla o d lju d skih tr i n ih d ru ta v a - b ilo da bi u im e g ra
ana preuzela raspo la g a n je p riro d n im resursim a koje tr i
ta, p o je d in ci, svako o d nas na svoj nain ra sip a m o b e zo
no i zlo inaki, b ilo da bi s tv o rila veta ka tr i ta te tn ih
in ila ca , to znai da bi p riv a tiz o v a la p riro d n o b o g a ts tv o
i da bi dala p riv a tn a vla snika p ra va nad p riro d n im b o g a t
s tv o m o n im a ko ji m o g u da p la te ka ko bi ih ku p ili, i t o u p ra
v o p ro p o rc io n a ln o u o d n o s u na sum e ko jim a ra sp o la u .
P ro b le m s p riv a tiz a c ijo m te t n ih in ila ca je s te d v o
jak. P rvo, p ra k ti n o je v rlo te k o da ta k o n e to p o n e da
se p rim e n ju je . K ako dra va m o e da d o n e se o d lu k u , unap re d i s m u d ro u , o n a jve o j m o g u o j ko li in i zagaivaa
X k o ju s v a k o o d nas im a p ra v o da e m itu je i k a k o e t o
v e ta k o tr i te p o s ti i o d g o v a ra ju u ce n u u ve zi sa sva
kim za g a iva e m ta k o da p re d u ze a i g ra a n i p rih v a te da
p re d u z m u n a jb o lje m e re u k o ris t o v e a n s tv a i p la n e te ?
N e to t a k o n a p ro s to n ije re a ln o . T r i ta n isu n a p ra v lje
na da b i se ra s p o la g a lo zlim , te tn im in io c im a - sa m o u
slu aju d o b a ra im a ju m o g u n o s t da is p ra v n o fu n k c io n i u
139
JANIS VARUFAKIS
(m a d a ni ta d a ne uvek, kao to sm o vid e li na p rim e rim a

tr i ta rada i novca u p re th o d n im pog la vljim a ). M n o g o je
ra zu m n ije da za h te va m o od drave da p o sta vlja pravila,
g ra n ice i o g ra n ie n ja u korien ju o s e tljivih resursa nae
p la n e te . Tako je d n o sta vn o .
P o sto ji, m e u tim , jo je d a n p ro b le m poveza n sa id e
jo m p riv a tiz a c ije p riro d n ih resursa, a on se n e p o sre d n o
tie sam e de m o kra tije . Dozvoli da objasnim . Kako u o kviru
tr i ta ta k o i u o kviru d e m o kra tija - m i glasam o. Kad kupi
sla doled , to je kao da glasa u k o ris t ko n k re tn e ko m p a n i
je koja ga p ro iz v o d i, u k o ris t k o n k re tn e v rs te sladoleda.
A k o ga n ik o ne ku p u je , k o m p a n ija e p re s ta ti da ga p ro
iz v o d i. A k o lju d i g la s a ju u n je g o vu k o ris t n ovcem koji
za n je g a d a ju m n o g a deca kao to si ti, ta d a e se o i
g le d n o p o v e a ti i n je g o va p ro iz v o d n ja . Isto se d oga a i
na izb o rim a - to vie glasova d o b ije neka p a rtija ili neko
m ilje n je u o k v iru re fe re n d u m a , to e vie o n i d o m in ira ti
na p o liti k o j sceni.
U em u je razlika? Razlika je u to m e to u d e m o k ra tiji
svako o d nas im a je d a n je d in i glas, ko ji nam obezb e u je
nae glasako pra vo , d o k je u o k v iru tr i ta b ro j glasanja
n e o g ra n ie n i zavisi o d b o g a ts tv a svakog pojedin ca. to
vie evra, dolara, fu n ti i jena n eko im a, to vie vredi njego
vo m iljenje u o kviru tr i ta u kojim a uestvuje. Na prim er,
a ko u je d n o m d e o n ia rsko m d ru tv u poseduje 51% deonica, im a sam a p o tp u n u ve in u . P redstavlja n je g o vo g
a p s o lu tn o g vla dara. To t i g o v o rim da bi videla zato m o
ni, o n i ko ji im aju, ko ji na o v o j ze m lji pre d sta vlja ju b o g a te
140
podravaju reenje privatiza cije p riro d n ih resursa - ine to

za to to im aju m o g u n o s t da ku p e la vovski de o deon ica i
da na ta j nain sam i o d lu u ju o b u d u n o s ti p la n e te .
Rei e m i: K a k v e to im a veze, s o b z iro m na t o da svi
iv im o na is to j planeti? Zato bi b o g a ta i e le li n e to to
nije d o b ro za sve m irski b ro d ko ji se zove Z em lja i u ko je m
sm o svi m i p u tn ic i? Kao o d g o v o r dau t i je d a n p rim e r.
P re tp o s ta v im o da se, kao o ve a n stvo , n a la zim o u d ile m i
izm e u ra d ik a ln o g sm an je n ja g asova ko ji stva ra ju e fe k a t
s ta k le n e b a te i m o g u n o s ti da p u s tim o da se p o la rn e
kape is to p e , to e, nad a lje , p o v e a ti n iv o oke a n a i im a ti
kao p o sle d icu t o da e svo je d o m o v e iz g u b iti m ilio n i lju d i
u p r io b a ln im d e lo v im a ze m a lja k o je n e m a ju b rd a i p la
nine, kao to su B a nglad e, M a ld iv i itd . U z m im o ta k o e
da sm o p riv a tiz o v a li a tm o s fe ru i da je za vla sn ike gasova
k o ji p ro u z ro k u ju e fe k a t s ta k le n e b a te ce n a sm a n je n ja
ko li in e tih g a so va m n o g o vea n e g o cena n o v o g le tn jiko vca na n a d m o rs k o j v is in i na k o jo j na n jih n e e u tic a ti
p o v e a n je n ivo a m o ra . Tada e o n i, k o ris te i svo je p ra v o
o d lu iv a n ja ka o v e in s k i d e o n i a ri a tm o s fe re , a ne kao
o b i n i g ra a n i sa sa m o je d n im g la s o m , im a ti sva ko p ra
vo da o d lu e ka k o se p ro iz v o d n ja g a so va s ta k le n e b a te
n e e s m a n jiti - m a k a r se p o p la v ile ku e i u n i tila p o lja
m ilio n a lju d i.
V idi li sad z a to in s is tira m na to m e da p ra v o glasa deo n ia ra nee n ika d a z a tititi p la n e tu ka o p ra v o glasa g ra
ana? in je n ica da su nae d e m o k ra tije n e sa vre n e , k o
ru m p ira n e d o e s to o d v r a tn o g s te p e n a i da d o z v o lja v a ju
141
JAN IS VARUFAKIS
zloine nad n em onim ljudim a i naom k rh ko m p riro d n o m

sre d in o m ne p o n ita va in je n icu da je d e m o k ra tija naa
je d in a ansa da ne za vrim o kao b e zu m n i viru si pla n e te
Z em lje. To je naa je d in a nada da do ka e m o kako ag e n t
S m it nije b io u pravu.
8
NOVAC
Ratni zarobljenici i arbitraa

U to k u D ru g o g s v e ts k o g ra ta n e m a k i o k u p a to ri p o
s te d e li su ra tn e za ro b lje n ik e iz za p a d n ih zem alja. D ok su
v o jn ik e iz s lo v e n s k ih ze m a lja , R o m e i, n a ra v n o , J e v re je
is tre b ljiv a li kad g o d i ka k o g o d im je p a d a lo na p a m e t,
z a r o b lje n e v o jn ik e sa Z a p a d a - B r ita n c e , K a n a a n e ,
A m e rik a n c e i F ra n c u z e - p o to v a li su p rid r a v a ju i se
duh a i slo va enevske konven cije .
R ia rd a R a d fo rd a , o fic ira b r ita n s k e a rm ije , z a ro b io
je 1941. g o d in e V e rm a h t (o ru a n e sn a g e n a c is ti k e Nem a k e ) i o n je za v r io u k o n c e n tra c io n o m lo g o ru za za
p a d n e ra tn e za ro b lje n ik e . Kada se r a t z a vrio , R a d fo rd je
seo i o p isa o v e o m a z a n im ljiv e k o n o m s k i fe n o m e n iz k o n
c e n tra c io n o g lo g o ra u ko je m je o s ta o d o kraja ra ta .
U n je g o v o m lo g o ru za ro b lje n ic i ra z li ite n a cio n a ln e p ri
p a d n o s ti b ili su s m e te n i u ra z li ite b a ra ke , iz m e u k o jih
143
JANIS VARUFAKIS
su u g la v n o m m o g li s lo b o d n o da se kreu. Kao to je to
b ilo sa svim zvaninim ra tn im zarobljenicim a, Crveni krst
(iz svo g sedita u vajcarskoj) nadg leda o je uslove u koji
m a su o n i iveli i u re d o vn im v rem e nskim in tervalim a slao
im je pa ke te . U tim p a ke tim a b ilo je hrane, cigareta, m alo
kafe, aja, tu i ta m o p one ka okolada i to m e slino.
Dan kada su p rim a li p a k e te C rve n o g krsta bio je dan
ra d o s ti za z a ro b lje n ike . U skladu s R a d fo rd o vim svedoenjem , p a k e ti su b ili isti za sve. M e u tim , o n o em u su za
tv o re n ic i davali p re d n o s t nije b ilo kod svih isto! Prvi koji su
u o ili m o g u n o s t da zarade ustanovljavajui sistem atsku
ra zm e n u d o b a ra izm e u za ro b lje n ika ra z li itih nacional
n o s ti b ili su neki v is p r e n i" fra n cu ski zarobljenici. Smislili
su da is k o ris te in je n ic u da p ro s e n i Francuz obo a va
k a fu , a ne haje ba m n o g o za aj, d o k p ro se n i Englez,
n a p ro tiv , ne m o e da ivi bez aja.
Svaki p u t kada su d o la z ili p a k e ti C rveno g krsta veti
fra n c u s k i t r g o v c i" p rila z ili su svo jim zem ljacim a i p o
z a jm ljiv a li" o d n jih aj iz n jih o v ih p a k e ta , o b e a va ju i
im da e z a u z v ra t d o b iti o d re e n u ko liin u kafe, a onda
su o d la z ili d o ba ra ke u k o jo j su b ili b rita n s k i za ro b lje n ici
i ra z m e n jiv a li aj za k a fu , k o ju su z a tim v ra a li svo jim
fra n c u s k im zem ljacim a, kao to su im i bili obeali. Zato
su to radili? Z ato to su zadravali p ro v iz iju " u aju ili kafi,
na p rim e r od nekih p e t p o sto , za u s lu g e " koje su pruali.
U re n ik u e k o n o m is ta t o to su ra d ili fra n c u s k i t r
g o v c i" naziva se a rb itra o m - je d a n p ro iz v o d ku p u je se
je ftin ije n e g o to se pro d a je . U naem p rim e ru , u sutini,
vesti Francuzi uzim ali su o d Engleza vie kafe n ego to su

davali svo jim zem lja cim a u zam enu za aj ko ji su od njih
b ili p o z a jm ili - kao da su aj svo jih ze m lja ka ku p o v a li
je ftin ije (za o tp r ilik e p e t p o s to je ftin ije ) n e g o to su ga
prodavali Britancim a. Tako im je ostajala d o b it (razm enska
n a d v re d n o s t) od o tp rilik e p e t p o sto .
O ig le d n o je da je k o n k u re n c ija m e u njim a bila vea
to je vie trg o v a c a ra d ilo ta j p o sa o , pa je, p o s le d i n o ,
p ro c e n a t n jih o v e d o b iti b io nii. Da bi Paskal, na p rim e r,
k o ji je k a sn o uao na t r i t e , u b e d io svo je z e m lja k e
da n je m u daju svoj aj (a ne d ru g im tr g o v c im a ), b io je
p rim o ra n da im p o n u d i vie ka fe n e g o to bi im dali d ru g i
t r g o v c i za is tu k o li in u aja. To je b ilo ka o da im n u d i
viu c e n u za n jih o v aj (iska za n u u g ra m im a ka fe ), to
je s m a n jiva lo n je g o vu d o b it.
Eto, dakle, kako je, ba kao to t o biva na v e lik im berzam a s v e ta , u R a d fo rd o v o m k o n c e n tr a c io n o m lo g o ru
k o n k u re n c ija izm e u p o s re d n ik a , izm e u trg o v a c a , sm a
njivala m o g u n o s t za a rb itra u .
C igarete kao m era razm enskih vrednosti

V rlo b rz o se ra z m e n a t e v rs te u lo g o ru p ro irila i na
d ru g a d o b ra i g o to v o svi r a tn i z a ro b lje n ic i p o e li su da
u e stvu ju u to m s p o n ta n o m m u ltin a c io n a ln o m tr i tu , u
o k v iru k o je g je sva ko p o k u a v a o da s te k n e za se b e to
vie p o g o d n o s ti u s u ro v im lo g o rs k im u slo vim a .
S ra z v o je m trg o v in e , iz m e u lo g o ra a je u b rz o u s p o
s ta v lje n a r a v n o te a u v a e im c e n a m a . la k o je is p rv a
145
JANIS VARUFAKIS
svako p re g o v a ra o sam i, na p rim e r, ra zm e n jiva o je dnu

o ko la d u za p e tn a e s t gram a kafe, nije p ro lo m n o g o v re
m ena pre neg o to su se vaee cene izjednaile u m anjevie ita v o m lo g o ru .
U t o j u ra vn ilo vci razm e nskih v re d n o s ti ili vaeih cena
p o m o g la su pism ena saoptenja koja su le pljena na ulaze
u barake, s p o n u d a m a p o p u t: P ro d a je m 100 gram a kafe
za d e se t o k o la d a ". Tako su svi b ili u p o z n a ti sa cenam a
o k o jim a se p re g o v a ra lo , ba kao to se to i danas ini
na berzam a p o m o u B lu m b e rg o vih te rm in a la , na kojim a
se p rika zu ju sve cene deon ica, obvezn ica itd . Zbog to g a
to su c e n e b ile svim a p o z n a te i u z im a ju i z d ra v o za
g o to v o da n ik o n ije b io ra s p o lo e n da k u p u je za cenu
veu o d n ajm a nje p o n u e n e , cene svakog d o b ra ustalile
su se na n ivo u koji je b io isti za sve barake, nezavisno od
n a c io n a ln o sti i elja n jih o vih s ta n o v n ik a .
P o to je razm e n a o b u h v a ta la m n o g a ra zliita d obra,
p o s ta ja la je sve s lo e n ija . Na p rim e r, je d a n K a naanin
n u d io je 100 g ra m a ka fe u z a m e n u za d e s e t o ko la d a .
Je d a n Francuz k o ji je e le o ka fu , a n ije im a o o ko la d u ,
m o g a o je da m u kae: e lim tv o ju kafu, ali nem am o
ko la d u . Im am , m e u tim , aj. Znam je d n o g kotlananina
u ba ra ci C5 ko ji daje je d n u o k o la d u za p e tn a e s t gram a
aja. A k o t i ja dam 150 gra m a aja, da li m i t i daje svojih
100 g ram a kafe? Stvari su ta k o stajale na p o e tku . U brzo
z a tim , m e u tim , d o lo je d o zn a a jn e p ro m e n e : u sta
n o vlje n a je novana je dinica koja je u p ro stila razm enu.
146
Je d n o o d svakako n e p rik o s n o v e n ih d o b a ra u lo g o ru
bile su, naravno, cig a re te . S je d n e stran e, puai su nu d ili
sve to su im a li da bi ih d o b ili (z b o g svo je z a visn o sti od
n ik o tin a ). S d ru g e stra n e , nepuai, iji su p a k e ti ta k o e
sad ra va li c ig a re te , ra z m e n jiv a li su c ig a re te (k o je su za
njih im ale n u ltu iv o tn u v re d n o s t) za o ko la d u ili b ilo ta
d ru g o to su im puai n u d ili. R e z u lta t to g a b io je da su
cig a re te , ia ko su im ale iv o tn u v re d n o s t sam o za puae,
s te kle istu ra zm e n sku v re d n o s t za sve.
U sp o sta vlja n je c ig a re ta kao m e rn e je d in ice razm e nske
v re d n o s ti ili vaeih cena u ita v o m lo g o ru b ilo je sam o p i
ta n je vre m e n a . Zato bi p ro d a va n u d io d e se t gra m a kafe
za je d n u o ko la d u a ko o n i k o ji ele da ku p e ka fu m o d a
n em aju o ko la d u , ali p o se d u ju n e to d ru g o to im a o d g o
vara ju u vre d n o st? Na p rim e r, m o d a , u m e s to o ko la d a ,
am b icio zn i ku p ci ka fe im aju aj, ko ji p ro d a va ka fe m oda
ne eli. Bilo je lake da p ro d a v a ka fe o d g o v a ra ju u cenu,
t o je s t ra zm e n sku v re d n o s t k o ju n u d i, izraava u te rm in i
m a n e k o g d r u g o g p ro iz v o d a ko ji:
a ) im a d u g o tr a jn o s t ( to z n a i da se ne sui p o p u t
h le b a );
b ) m o e la ko da se p re n o s i i ne zauzim a m n o g o m esta ;
c) m o e la ko da se d e li i im a ja sne v re d n o s ti;
d ) im a s ta b iln u ra z m e n s k u v re d n o s t u svim d e lo v im a
lo g o ra ( z b o g svo je re la tiv n e r e tk o s ti).
K o ji p r o iz v o d is p u n ja v a sve t e p r e d u s lo v e u o k v iru
naeg prim era? C igarete, n a ra vn o . Nije u o s ta lo m slu ajno
t o to se u p ra v o c ig a re te u s p o s ta v lja ju ka o n e z v a n i n a
147
JANIS VARUFAKIS
novana je dinica u svim za tvo rim a sveta. Po R adfordu su

se, dakle, cig are te od p ro sto g , kancerogenog d o b ra pre
tv o rile u s p e c ija ln o d o b ro , ija je razm enska v re d n o st
nadila n je g o vu ivo tn u , u p o tre b n u v re d n o st. Jedna ciga
re ta im ala je ta k o sledea t r i ekono m ska svojstva:
a) bila je iz v o r n ik o tin a (n e e g to jo j je davalo ivo tn u
ili u p o tre b n u v re d n o s t za p uae i p o re d sveg n je n o g
n e g a tiv n o g u ticaja na zdra vlje );
b ) fu n k c io n is a la je kao s re d s tv o ra zm e n e i kao sred
s tv o la ko g p o re e n ja cena;
c) p re d s ta v lja la je sre d s tv o skla d ite n ja b o g a ts tv a
lo goraa.
Poslednje s vo jstvo u p ra vo je o n o koje id e u p rilo g tv rd
nji da uspo sta vlja n je je d n o g d o b ra kao novane vre d n o sti
vo d i u k o re n itu p ro m e n u kara kte ra eko n o m sko g sistema.
R azlog je je d n o sta va n :
Pre n e g o to se je d n o d o b ro u sp o sta vi kao novana
je d in ica , p o s to ji o n o to se naziva tra m p o m : na p rim e r,
ja te b i da m aj a ko t i m e n i da kafu. U uslovim a tra m p e
svaka tra n s a k c ija p re d s ta v lja is to v re m e n o i ku p o v in u i
p ro d a ju (k a d o b e s tra n e p ro d a ju n e to je d n a d ru g o j).
M e u tim , u e ko n o m iji u ko jo j je d n o d o b ro funkcion ie kao
novana je dinica, p o p u t, recim o, cig are ta u R a dfordovo m
lo g o ru , t o vie ne vai. Neko m o e le p o da ku p i kafu ko
ris te i c ig a re te da b i p la tio n e k o m n e p u a u , k o ji ne
t r o i o d m a h zaraene cig a re te . N a p ro tiv, uva ih da bi
ih is k o ris tio u n e ko j b u d u o j ku p o vin i ili da bi ih pozajm io
n e k o m e z a ra u ju i na k a m a ti. Za njega c ig a re te ko je je
148
z a ra d io slue kao s re d s tv o te d n je , kao o ru e ko je m u

p om ae u g o m ila n ju razm e nske vre d n o s ti.
Zato je t o bitno? Z ato to se u vo e n je m novca u p ri
vre d u s tv a ra ju o g ro m n e n o ve m o g u n o s ti i anse, ali i
opasnosti. P rim er za m o g u n o sti jeste tednja, o kojoj sam
t i m alop re g o vo rio . tavie, kad neko stekne m o g u n o st da
tedi, stie is to v re m e n o i m o g u n o s t da p o za jm lju je - da
stvara dug. to se tie opasnosti, zamisli ra tn o g zarobljenika
koji skla diti cig a re te za neku ve liku kasniju ku p o vin u (p ri
m e r tednje ), a Crveni krst iznenada poalje zarobljenicim a
to n e cig a re ta i o n e p o n u da g u b e ra zm e n sku v re d n o s t
koju su im ale p o to se o n d a u o p te vie ne nalaze re tk o .
Sva njegova odricanja otila bi u n e p o vra t!
Vidi li zato uvoenje novca po tp o m a e , s jedne strane,
tran sakcije, ali zahteva, s d ru g e , p o ve re n je , v e ru da e se
razm enska vre d n o s t novca odrati? Nije sluajno to to re
novac ili na g rko m je ziku im a isti ko re n kao glagol
m is liti ( ) (p o to se novan i ili m o n e ta rn i sistem rui
a ko g ra a n i p re s ta n u da m isle ka ko e m o n e ta ili novac
z a d r a ti svo ju ra zm e n sku v re d n o s t) i kao im e n ica zakon
(nom os, ) ( p o to je o d u v e k bila n e o p h o d n a pravna
in te rv e n c ija da bi p o m o g la g ra a n im a da m isle ka ko e
novac ili m o n e ta zaista zadrati svoju razm ensku v re d n o st).
Razm enska vredn ost novca: inflacija i deflacija

u k on centracio nom logoru
Kad sam b io t v o jih g o d in a , n ik a k o n isa m m o g a o da
s h v a tim je d n u s tv a r. U o n o v re m e s ta ln o sam s lu a o o
149
JANIS VARUFAKIS
to m e kako tam p anje je dne novanice od hiljadu drahm i

- d ra h m a je b io n o va c k o ji sm o im a li p re evra - kota
d va d e se t d ra h m i. K a k o onda ta novanica im a vre d n o st
od hiljadu d rahm i kad kota samo dvadeset? , pitao sam se.
Jedino to sam na neki nain m ogao da shvatim b ilo je to
da niko nije im ao pravo da tam pa novanicu osim drave
iako je to tam p anje ko ta lo sam o dvadeset drahm i i ta ko
je m o g lo da se objasni kako neto to kota dvadeset ima
vre d n o st hiljadu m o n e ta rn ih jedinica. Klju te enigm e jeste
u razlici izm eu razm enske i ivo tn e ili korisnike vrednosti
novca, kao i u m o n o p o lu drave na pravo tampanja novca.
T e m e ljn iji o d g o v o r na t o m o je p ita n je da je sledea
R a d fo rd o va p rim e d b a . P o vre m e n o je Crveni k rs t u svoje
p a ke te ubacivao vie cig a re ta , a da p ri to m e nije stavljao i
vie oko la d e ili vie kafe ili aja. Tada se doga alo sledee.
Za svaku cig a re tu m o g lo je da se k u p i m anje kafe, m anje
o k o la d e , m a n je aja. Ta situ a cija im ala je svoju lo g iku .
B u d u i da je v e e m b ro ju c ig a re ta o d g o v a ra la ita va
k o li in a k a fe i aja u lo g o ru , s va ko j c ig a re ti p o n a o so b
o d g o v a ra lo je m a n je ka fe i m anje aja! I o b rn u to : to su
c ig a re te bile m a lo b ro jn ije u odno su na ostala d obra koja je
Crveni k rs t s ta vlja o u pa ke te , t o je vie rasla razm enska ili
ku p o vn a m o svake c ig a re te . tavie, R a dford je ispriao
sle deu z a n im ljivu p riu u vezi s tim .
J e d n e v e e ri s a v e z n i k a a v ija c ija n e m ilo s rd n o je
b o m b a rd o v a la kra j u ko je m se n a la zio lo g o r. B o m be su
p a d a le sve b li e lo g o ru , a o n d a su p o e le da p a d a ju i
p o n je m u . ita ve v e e ri z a ro b lje n ic i su se p ita li da li e
150
ivi d o e k a ti n a re d n o ju tr o . S le d e e g dana razm e n ska

v re d n o s t cig a re ta v in u la se u nebesa! Zato? Z ato to su
z a ro b lje n ici to k o m te beskrajne noi, usred svoje agon ije
i p o d f iju k o m b o m b i, p u ili c ig a re te je d n u za d ru g o m .
U ju tru je ko liin a cig a re ta u o d n o s u na o sta la d o b ra bila
to lik o sm anjena da je razm enska v re d n o s t svake p reostale
cig a re te p o sta la m n o g o , m n o g o vea n e g o d o ta d .
B o m b a rd o v a n je je , u k ra tk o , p ro iz v e lo ta k o z v a n u de
fla c iju - to znai p o v e a n je ra z m e n s k e v re d n o s ti n o v
anih je d in ic a , k o je p ro iz v o d i s m a n je n je k o li in e no vca
u o d n o s u na k o li in u svih o s ta lih d o b a ra . D akle, sasvim
s u p ro tn o o d in fla cije - to , u s tv a ri, je s te sm a n je n je ra z
m e n ske v re d n o s ti n o v a n ih je d in ic a , k o je p ro iz v o d i p o
ve a n je k o li in e no vca u o d n o s u na k o li in u svih o s ta lih
do b a ra . U vre m e n im a in fla c ije p o tre b n e su sve vee n o v
ane je d in ic e da b i se k u p ila o sta la d o b ra . D ru g im recim a,
cene svih o s ta lih d o b a ra , izra e n e u b ro ju c ig a re ta , p o
veavaju se. N a s u p ro t to m e , d e fla c ija v o d i s m a n je n ju ce
na, izra e n ih u b ro ju c ig a re ta , svih o s ta lih d o b a ra .
Kam ate: cena novca u logoru

T o k o m 1942. g o d in e , ka d a je is h o d ra ta jo b io n e
p r e d v id ljiv i kada su se z a ro b lje n ic i p la ili da e m o d a
p ro i m n o g e g o d in e p re n e g o to u s p e ju da se v ra te k u
am a, cene d o b a ra u lo g o ru (u c ig a re ta m a ) b ile su re la tiv
n o s ta b iln e . E le m e n ta rn i e k o n o m s k i siste m lo g o ra u liva o
je p o v e re n je s v o jim la n o v im a . U to m p e rio d u n e ki, o n i
s n a jo trijim trg o v a k im d u h o m i s n a jvie n a g o m ila n o g
151
JANIS VARJJFAKIS
b o g a ts tv a " , po e li su da delu ju kao bankari. Kod njih bi

doao neko ko je p o tro io svoju kafu i ko nije im ao d o vo lj
no cig a re ta da k u p i novu. Tada bi m u b a n k a r" pozajm io
d e s e t c ig a re ta p o d u s lo v o m da m u n a re d n o g m eseca,
kad s tig n u p a k e ti C rve n o g krsta , d u n ik v ra ti dva n a e st
cig are ta.
D ru g im re cim a , p o z a jm ljiv a n je je nad ilo p rija te ljs k e
g ra n ice i p re tv o rilo se i sam o u trg o v in u . D a je m ti deset
cig a re ta sada. I ne sam o to se o d n jih odvajam ve i riz ik u je m da ih n ika d a vie ne v id im . M o ja p ia ta za t o je
20% m e s e n o ." Z a to bi n e k o p rih v a tio tu tra n sa kciju ?
P rih v a ti e je u k o lik o vie v o li da d o b ije d e s e t c ig a re ta
sada (ili n e kih d ru g ih d o b a ra koja o d g o v a ra ju vre d n o s ti
o d d e s e t c ig a re ta ) i d va n a e s t c ig a re ta m a n je sle deeg
m e se ca n e g o da sada ne d o b ije n ije d n u c ig a re tu i da
d o b ije d va n a e st cig a re ta vie sledeeg meseca.
S tvari su p o e le da se m enja ju kada su cene doba ra u
cig a re ta m a p o e le da v a rira ju . Tada je va rira la i kam ata.
ta je b ilo t o to je o d re iv a lo k a m a tu k o ju je u b ira o
b a n k a r " , na p rim e r te dve cig a re te vie za m esec dana,
to je o d g o v a ra lo m esenoj k a m a ti o d 20% na kredit? Ako
bi, na p rim e r, b a n k a r " tra io 50% ka m a te ( to znai p e t
c ig a re ta vie sle d e e g m e se ca ), da li bi lo g o ra ko ji je
o s ta o bez duvan a p ris ta o na ta k v u transakciju?
Kad su b a n k a r i" o e k iv a li da e u k o n tin g e n tu na
re d n o g m eseca stii velika koliin a cig a re ta , koja e spu
s t it i n jih o v u ra zm e n sku v re d n o s t, ta p ro ce n a navela bi
ih da p o ve a ju ka m a te ko je su im a li nam e ru da zatrae.
152
Zato? Z ato to su se p rib o ja v a li to g a da e se n a re d n o g

m eseca ra zm e n ska v re d n o s t n jih o v ih cig a re ta s m a n jiti,
to je st da e cene u c ig a re ta m a ra sti - da e m esec dana
kasnije n jih o v e c ig a re te o d g o v a ra ti m a n jo j ko li in i kafe,
keksa itd ., da e, n a im e , n a s tu p iti in fla c ija . D akle, im a li
su jo je d a n ra z lo g v ie da p r e tv o r e s v o je c ig a re te u
d ru g a d o b ra o d m a h (sva ka ko p re n e g o to izg u b e svoju
v re d n o s t).
Da bi p rih v a tili da ne p r e tv o re svo je c ig a re te u neka
d ru g a d o b ra o d m a h , ve da ih p o z a jm e n e k o m d ru g o m
(k o b i im v r a tio o d re e n u k o li in u c ig a re ta za m e se c
d a n a ), ia ko su o e k iv a li in fla c iju , d u n ik je m o ra o da se
sloi s tim da e im n a re d n o g m eseca d a ti vie c ig a re ta to znai da su m o ra li da se d o g o v o re kako e ka m a ta b iti
via da bi se p o n i tio o e kiva n i g u b ita k v re d n o s ti cig a re ta
z b o g in fla cije .
V id i , d a k le , da ce n a p o z a jm lje n o g n o v c a , ka m a ta ,
zavisi o d o e kiva n ja u ve zi s n iv o o m cena, sa in fla c ijo m ili
d e fla c ijo m . Kada b a n k a r p re d v i a da e se razm e nska
v r e d n o s t sva ke c ig a re te s m a n jiti za, na p r im e r , d e s e t
p o s to ( to zn a i da e m o im a ti in fla c iju ili ra s t cena d ru
g ih d o b a ra za d e s e t p o s to u c ig a re ta m a ), o n tra i viu
k a m a tu , la k o je is p rv a b io ra d da p o z a jm lju je d e s e t c i
g a re ta sada u z a m e n u za d v a n a e s t c ig a re ta za m e se c
dana, o n shvata da e tih d va n a e st c ig a re ta za m esec dana
v re d e ti m a n je n e g o to je p re d v id e o , pa ta k o za h te va vie
o d d v a n a e s t c ig a re ta za m e se c d a n a u z a m e n u za d e s e t
c ig a re ta k o je p o z a jm lju je sada. R auna da e, p o to e
153
JAMS VARUFAKIS
c ig a re te u m e u v re m e n u iz g u b iti d e s e t p o s to svo je
v re d n o s ti, m esena ka m a ta u v isin i o d d va d e se t p o s to
p o v e a ti n jih o v u k u p o v n u v re d n o s t sledeeg m eseca za
sam o 20% -10% = 10%. Dakle, prava kam ata sm anjila se na
d e se t p o s to (o d d va d e se t p o s to ) z b o g oe kiva n o g rasta
cena - zb o g in flacije.
P osledino, ako je na p o e tku b io sprem an da pozajm i
cig a re te p o d u slo vo m da povea njih o vu kup o vn u m o za
d va d e se t p o s to u ro ku o d m esec dana, sada, kad oekuje
m esenu in fla ciju od d e se t p o s to , nee h te ti da ih pozaj
m i uz istu k a m a tu (o d d v a d e s e t p o s to ). Koju bi kam atu
p rih va tio ? O d g o v o r je trid e s e t p o s to za m esec dana, kad
ve zna da e c ig a re te ko je e d o b iti od m u te r ije za
m esec dana b iti d e va lvira n e za d e se t p o sto . Dakle, samo
ako m esena kam ata iznosi trid e s e t p o sto , prava kam ata
e b iti, o p e t, je dnaka 30% -10% = 20%.
Zakljua k na o sn o vu svega n a ve d e n o g jeste da kam a
ta im a te n ju ra sta u p e rio d im a in fla cije i da se sm anjuje
u p e rio d im a d e fla c ije . tavie, u vre m e kriza (kakva je i
da n a n ja ) pada na nu lu . Zapazi, m e u tim , da ak i tada,
kad je ka m a ta je dnaka nuli, prava kam ata im a - p o zitivn u
v re d n o s t. Na p rim e r, kada cene p ada ju za d e s e t p o sto ,
n u lta k a m a ta zn a i sle d e e : d u n ik danas p o z a jm lju je
d e s e t c ig a re ta , vraa d e s e t c ig a re ta b a n k a r u n a re d
n o g m eseca, ali e tih d e se t cig a re ta n a re d n o g meseca
im a ti veu razm e nsku v re d n o s t neg o sada. To poveanje
ra z m e n s k e v re d n o s ti k o je u b ira b a n k a r je ste p o z itiv
na s tv a rn a k a m a ta - p ri em u je p ra va ka m a ta je dnaka
154
ra zlici izm e u k a m a te i in fla c ije . Kada je, d a kle , ka m a ta

nula i kada p o s to ji de fla cija o d 10% ( to znai da je in fla ci
ja -10%), prava ka m a ta je d n a ka je nula m inus m in u s 10%.
Znai: o - (-10%) = +10%
Vidi li za to se u v re m e krize, zb o g de fla cije , stva rn e
ka m a te ne m o g u nikada svesti na nulu? Eto je d n o g ra zlo
ga z b o g k o je g kriza sam u sebe hrani o d sam og oekivanja
d e fla cije : cena p o z a jm ljiv a n ja u kriz i ra s te u p rk o s n u ltim
kam atam a i ta k o p re d u ze tn ici izb egavaju uzim an je kre d ita
za in ve sticije , da ju i krizi na ta j nain veu m o i tra ja n je .
Velika oekivanja
N a s u p ro t p riro d i, ko ju u o p te ne za n im a nae m i lje
nje o n jo j (n a p rim e r, p ro m e n e v re m e n a i d ru g i p riro d n i
fe n o m e n i o d v ija ju se n e z a v is n o o d to g a ta m i m is lim o
o n jim a ), naa o e k iv a n ja u e k o n o m iji im a ju o d lu u ju u
u lo g u . R a d fo rd o v lo g o r, kao to sm o u p ra v o v id e li, v rlo
je d o b a r p rim e r k o ji se n a d o v e z u je na e d ip a ln a tr i ta iz
p re th o d n o g p o g la vlja .
V e sti s fr o n ta im a le su iz u z e ta n u tic a j na ra z m e n s k u
e k o n o m iju u lo g o r u . Kad su lo g o ra i s lu a li, o b i n o s
ra d io -p rije m n ik k o je su sam i p ra v ili (iza le a n e m a k ih
u v a ra ), o to m e k a k o n e m a k a a rm ija n a p re d u je k ro z
Rusiju, ra u n a li su da e jo d u g o o s ta ti z a ro b lje n i i ta k o
su c e n e d o b a ra im a le t e n ju da se s ta b iliz u ju . Kad su,
m e u tim , p o e li da s h v a ta ju da se b li i k ra j ra ta , k o ji e
d o n e ti n jih o v o o s lo b o e n je i u kid a n je n jih o v e ra zm e n ske
e k o n o m ije , k a m a te su se v in u le u n e b e sa , s o b z iro m na
155
JANIS VARUFAKIS
to da n iko nije eleo da in ve stira u nesigurnu budu nost,

to znai da te d i cig a re te kako bi ih p o za jm io drugim a.
U n e ko m tre n u tk u , kada je fro n t ve bio blizu nem akih
granica, p restali su da stiu i pa ke ti od C rvenog krsta. Tako
su za ro b lje n ici po p u ili cig a re te koje su nagom ilali, dugovi
ko je su n e ki o d n jih im a li ko d b a n k a ra " p re tv o rili su se
u d im ( to na s a v re m e n o m je ziku znai da su o i a n i"
u p o tp u n o s ti) i ra zm e n ska e k o n o m ija lo g o ra se sruila.
O ig le d n o je da novana privre d a ne m oe da funkcion ie
ni u svo m e le m e n ta rn o m vid u u uslovim a bede i d u bo ke
n e sig u rn o sti. Samo p re d vi a n je uruavanja u stanju je da
p ro u z ro k u je - uruavanje.
Od cigareta do politikog novca: razlika izmeu
p rivrede jednog logora i novanih privreda
Ba kao u lo g o rim a i z a tv o rim a , ta k o se i u d ru tvim a
n e ka d o b ra u p o tr e b lja v a ju u m e s to n o v a n e je d in ic e
jo o d v rlo d a v n ih v re m e n a . Da bi m o g la da slu e u tu
svrhu, ona su m o ra la b iti re la tiv n o o tp o rn a i laka za skla
d i te n je i p re n o e n je . T re b a lo je da im a ju h e m ijs k a "
svo jstva to oa ra va ju lju d e , kao, na p rim e r, zla to , koje,
n a s u p ro t d ru g im m e ta lim a , ne ko ro d ira , ili kao cig are te,
s n ik o tin o m k o ji izaziva za visnost. Trebalo je , nadalje, da
b u d u re la tiv n o re tk a i sa znaajnom iv o tn o m vrednou,
u p o re d o s razm e nskom v rednou (u p ra vo kao cigarete u
z a tv o rim a ili zla to ko je ija i privla i p o g le d e ).
D o b ra ko ja im a ju is to v re m e n o sva ta svo jstva b ili su
u g la v n o m m e ta li. R edi m e ta li (n a p rim e r, z la to ili ak i
156
gvoe , koje je n e p o sre d n o p o o tk riv a n ju b ilo veom a retko ) b rz o su p o e li da se ku ju u k o m a d e je d n a ke te in e ,

o b i n o k ru n o g o b lik a (da bi bila b e zop asna na d o d ir), i
p o sta li su osnovn a siro vin a novca. D rugi m e ta li (ili le gure
m e ta la ) korien i su kao nova n e je d in ice nie v re d n o s ti.
Jo u antika vrem e na drave i vla dari osetili su p o tre b u
da z a tite s v o je p o d a n ik e o d fa ls ifik o v a n o g n o vca . U
an tiko j G rkoj p o sto ja le su k o n k re tn e p ro ce d u re k o n tro le
novca ko je su p rim e n jiv a li zva n in i k o n tro lo ri p o lu kam a i
trn ica m a . Kad bi n e ko b io u hap en zb o g ubacivanja la
n o g novca, kazne su b ile v e o m a s tro g e (o d bievanja do
s m rtn e kazne). P o to je, m e u tim , p re v e n tiv a p o e ljn ija
o d re p e rku sija , p o lisi su u b rz o p re u z e li na sebe izd avanje
novca. Da bi fa ls ifik a to rim a b ilo to te e da isku ju novac
(i da ga na ta j n a in la ira ju k o ris te i le g u re o d je ftin ijih
m e ta la ), m o n e ta rn a v la s t v o d ila je ra u n a o to m e da na
svoj no va c u tis k u je s lo e n e o b lik e , ko ji su se u m e u v re
m e n u p re tv o rili i u s im b o le v la s ti p olisa, tira n in a , drave.
P a pirni no va c, ko jim je na k ra ju za m e n je n m e ta ln i n o
vac (b a r to se ti e v e ih v r e d n o s ti) , o tp o e o je svo je
p o s to ja n je u v id u p a p irn ih p rizn a n ica ko je su sve d o ile o
to m e da n jih o v v la sn ik im a u s v o m vla s n i tv u , u n e k o j r i
znici ili s a ndu ku (na p rim e r, ko d o b li n je g z la ta ra ), izvesnu
ko li in u z la tn o g ili s re b rn o g no vca . U m e s to da ta j no va c
uzim a iz rizn ice , to je b ilo o p a s n o , da bi ga d a o p ro d a v cu ko n j ili n e k o g a la ta k o ji je e le o da k u p i, n a p ro s to bi
d a vao p a p irn u p o tv r d u ili p riz n a n ic u , im e n u ju i p ro d a vca
v la s n ik o m m e ta ln o g n o v c a - k o ji je o s ta ja o n e ta k n u t u
157
JANIS VARUFAKIS
riznici. I u to m sluaju iskrsao je p ro b le m o rig in a ln o sti tih

p a p irn ih p rizn a n ica , p re d a ka p a p irn o g novca (p o to su
fa ls ifik a to ri bili veom a ve sti u la iranju novca).
V e o m a ra n o , d a kle , vla d e su p re u z e le o d g o v o rn o s t
stva ra n ja k lim e p o ve re n ja sveta p rem a novcu. O uvanje
s ta b iln o s ti v re d n o s ti novca - to se a u to m a ts k i obezbe iva lo u k o n c e n tra c io n o m lo g o ru (p o to je b ro j cigareta,
pa sam im tim i njihova v re d n o st, ostajao re la tivn o stabilan
z b o g s ta ln ih n e s ta ic a ) - u d r a v i su na sebe p re u ze li
o rg a n i vla sti. Uz n a d o kn a d u , naravno, je r su vla dari zgra
b ili m o g u n o s t k oju im je nad novcem davala njihova vlast
k a ko bi, u im e n a kn a d e , o p o re z o v a li p o d a n ike . Tako se
n o va c p o litiz o v a o i ve za o se n e ra skid ivo za d u g i porez,
g o to v o o d sa m o g svo g nastanka.
U o v o m e le i s u tin s k a ra z lik a iz m e u c ig a re ta iz
R a d fo rd o v o g lo g o ra i novca ko ji su razvila prva d rutva.
Kao to sam ti rekao u p rvo m poglavlju, m eta lni novac nije
n a s ta o da b i p o m a g a o tra n s a k c ije (k a o to je t o b ilo sa
c ig a re ta m a u R a d fo rd o v o m lo g o ru ), ve da bi se beleili
d u g o vi n e m o n ih prem a m onim a. Poto su najm oniji od
m o n ika c rp li sve veu vla st iz m o g u n o s ti kom adanja vi
ka ko ji su p ro iz v o d ili d ru g i, lo g in o je to su, raspolaui
n o vce m d ru tva k o jim su vla d a li i g a r a n tu ju d za njega,
u sp e li da p o v e a ju svo ju v la s t i da u ivaju u la vo vsko m
d elu za je d n iki p ro iz v e d e n o g vika.
U R a d fo rd o v o m lo g o ru novac je b io a p o litia n . U svim
o s ta lim d ru tv im a b io je d u b o k o p o litizo va n . Zato? Zato
to u R a d fo rd o v o m lo g o ru n ije b ilo p ro iz v o d n je . Nije
158
b ilo rada. P o sto ja la je sam o ra zm e n a ve p ro iz v e d e n ih

d o b a ra , koja su u lo g o r stiza la kao d a r s n e ba , m ilo u
C rveno g krsta. Kada, dakle, novac p o s to ji is to v re m e n o s
p ro iz v o d n jo m , a u to m a ts k i se p re tv a ra u p o liti k o s re d
s tv o . S am o u is to ra z m e n s k im e k o n o m ija m a , u o k v iru
k o jih se n ita ne p ro iz v o d i, n o va c im a a p o liti n u , t e h
niku u lo g u m e re re le v a n tn ih ra zm e n skih v re d n o s ti d ru
gih dob a ra .
M oe li da zam isli neku d ru g u razm e nsku eko n o m iju ,
osim R a d fo rd o v o g lo gora? Dau t i p rim e r iz tv o je g e n e
racije - t o su z a je d n ic e igraa v id eo-igrica, u kojim a neka
d o b ra (na p rim e r, re tk i tito v i, kape ili m a e vi) p re u zim a ju
u lo g u to su ih im a le c ig a re te u R a d fo rd o v o m lo g o ru ,
p o m a u i ig ra im a d o t i n ih v id e o - ig r ic a da s tv a ra ju
p ro ire n a ra zm e n ska d ru tv a .
Bitcoin: savrem eni pokuaj stvaranja
apo litino g novca
Sad u t e o d v e s ti m n o g o g o d in a u n a p re d , u 2 0 0 8 .
g o d in u , ka d a je je d n a v e lik a e k o n o m s k a k riz a is p u n ila
za p a d n a d ru tv a n e v i e n im c in iz m o m u p e re n im p r o tiv
vla d a ra n o vca , ka k o p r o tiv p riv a tn ih b a n k a ra ta k o i p r o
t iv p o liti a r a k o ji su r a s p o la g a li p o lit i k im , d r a v n im
n o v c e m . Ta kriza , k o ja je 2 0 0 8 . o tp o e la u b a n k a rs k o m
s e k to ru i n a s ta v ila se d o d a lje g , p re o b ra a v a ju i se n e
p re s ta n o p o sv im g e o g ra fs k im d u in a m a i irin a m a p la
n e te , m n o g im a je d a la m o tiv da sa n ja ju o n o v c u k o ji bi
p o d se a o na - c ig a re te u R a d fo rd o v o m lo g o ru . Taj no va c
159
JANIS VARUFAKIS
b io bi p o d ru tv lje n , a p o litia n i van k o n tro le pla n e ta rn ih

m o n ika . N ovac ko ji bi gra a n i s tv o rili za graane. Novac
na ko ji n ijedan b a n ka r nee m oi da u tie o n ako kako se
n je m u svi a , o k re u i se p r o tiv z a je d n ice n je g o v ih k o
ris n ik a . N o vac k o ji u sv o jo j p o z a d in i nee im a ti d ra vu
to n jim e m a n ip u li e , n iti p a m e tn ja k o v i e fin a n s ijs k o p o v e rila k o g /b a n k a rs k o g sistem a koji ga sabotiraju.
Ko e, m e u tim , da ta m p a ta k a v novac ako je re o
p a p irn o m novcu? Ko e da ga kuje a ko je re o m e ta ln o m
novcu? I ko e da k o n tro li e k v a lite t i k v a n tite t novca ako
t o ne in i drava? Izgleda da je na ta pita n ja bez odgo vo ra
o d g o v o rila d ig ita ln a revolu cija , a p o g o to v o in te rn e t. Nov
no va c bie d ig ita ln i novac! On nee ni u ko m vid u fiz i k i
p o s to ja ti, ve e iv e ti sam o u n u ta r naih k o m p ju te ra i
m o b iln ih te le fo n a . Bie t o n o va c s ra z m e n s k o m vre d n o u , ali b ez ik a k v e iv o tn e ili k o ris n i k e v re d n o s ti n a s u p ro t n o vcu o d c ig a re ta ili ak i p o te n c ija ln im ko le k
c io n a rskim novan icam a.
San o n o v o m d ig ita ln o m n o vcu , k o ji e b iti m e u n a
ro d n i n o va c i k o ji nee b iti p o d v rg n u t d ra vn o j k o n tro li,
s ta r je k o lik o i in te r n e t. P ro b le m s d ig ita ln im n o vce m ,
m e u tim , je ste sle dei: bud u i da se svi d ig ita ln i o b je k ti
(na p rim e r fo to g ra fija , pesm a) sastoje o d celine d ig ita ln ih
zn a ko va (ili in fo rm a c ija ), ko nas spreava, p o d uslovom
da p o s e d u je m o m a k a r je d n u je d in u je d in ic u d ig ita ln o g
novca, da se u p u s tim o u beskrajan proces co p y-p a ste te
je d in ice - to bi b ilo slino to m e da svako od nas tam pa
svoj no va c uned ogle d? Tako n e to o d g o va ra lo bi situaciji
160
u ko jo j svaki z a ro b lje n ik u R a d fo rd o vo m lo g o ru raspolae

b e skra jn o m k o li in o m cig a re ta . Tada bi in fla cija cig a re ta
te ila b e s k o n a n o m , to bi ka o p o s le d ic u im a lo n u ltu
razm e nsku v re d n o s t cig a re ta .
Jedan o d g o v o r na tu za g o n e tku p o sla t je m e jlo m 1. n o
ve m b ra 2008, n e k o lik o nede lja posle p o e tka ve like krize
te g o d in e . D o tin i m e jl p o tp is a o je ne ki S atoi N a ka m o to ,
to je p s e u d o n im o ve ka iji p ra v i id e n tite t n ik o nikada
nije saznao. U svo m m e jlu N a k a m o to je o p isa o in g e n i
ozan a lg o rita m ( to znai k o m p ju te rs k i p ro g ra m , n e to
kao a p lik a c iju ) ko ji bi p re d s ta v lja o o sn o vu , te m e lj n o v o g
d ig ita ln o g novca - ta k o z v a n o g b itc o in a : n o v o g novca n u l
te iv o tn e v re d n o s ti, k o ji im a ra zm e n sku v re d n o s t p o to
niko ne m oe da ga isko pira, da ga fa ls ifik u je ili da ga u zu r
pira na te tu n je g o v ih o s ta lih k o risn ika .
Pre n e g o to se p o ja v io N a k a m o to v m e jl, sva p o n u
ena reenja uklju iva la su in s titu c ije izvan in te rn e ta ko je
bi k o n tro lis a le d ig ita ln e tra n s a k c ije s p re a v a ju i h ip e rin fla c iju to bi je g a r a n to v a la m o g u n o s t co p y -p a s te .
K o je in s titu c ije ? B a n ku , k o m p a n iju ko ja iz d a je k re d itn e
k a rtic e (k a o to su Visa ili M a s te rc a rd ), d r a v n e o rg a n e
itd . Na ta j na in c e n tra ln o k o n tro lis a n i d ig ita ln i no va c
o s ta o bi k ra n je p o litiz o v a n i ni u e m u ne bi p o d se a o na
c ig a re te iz R a d fo rd o v o g lo g o ra .
L e p o ta N a k a m o to v o g a lg o ritm a bila je u to m e to m u
ne b i b ila p o tr e b n a n ik a k v a v la s t da ga k o n tro li e , ni
d r a v n a , ni p riv a tn a : k o n t r o lu tra n s a k c ija s p ro v o d ila bi
sam a z a je d n ic a k o ris n ik a b itc o in a , ka o to je t o b ilo i sa
161
JANIS VARUFAKIS
c ig a re ta m a u lo g o ru (g d e su svi za ro b lje n ici uestvovali

p o d je d n a ko u raspolaganju svojim novcem - cigaretam a).
Kako bi, m e u tim , t o m o g lo da se p rim e n i na in ternetu?
Ideja je bila da tr a g o v i svake tran sakcije s je dnim bitco/nom izm e u d ve o so b e ili dva rauna bud u vid ljivi svi
m a ko ji k o ris te b itc o in za svoje tran sakcije. Tako bi svako
ko t o eli m o g a o da stavi na raspolaganje deo raunarske
snage svo g ko m p ju te ra da bi p o m o g a o z a je d n ic i da ima
p o tp u n uvid u o n o to se zbiva sa svakim bitcoinom ( to bi
g a ra n to v a lo da se niko nee u p u s titi u copy-paste m noe
nje b itco in a koje p osed uje), im e bi se u sutini om oguila
k o le k tiv n a k o n tro la n o v o g ap o liti n o g novan og sistema.
Kao to to , m e u tim , esto biva, bitcoin je postao rtva
s o p s tv e n o g uspeha. U p rko s to m e to niko nije uspeo da
sp ro ve d e neku in te rv e n c iju na N a ka m o to vo m a lg o ritm u ,
ne tra i a v o o ve ka , n e g o o ve k a vo la (n a ro ito ako
se ra d i o p r ig r a b ljiv a n ju tu e g b o g a ts tv a ) . P o to je
razm e nska v re d n o s t b itco in a rasla, m n o g i vlasnici velike
k o li in e b itco in a p o e li su da se plae da e im neki haker
ui u k o m p ju te r i da e im u k ra s ti n jih o v d ig ita ln i novac.
Tada su ne ki p re d u z e tn ic i na in te rn e tu p o e li da nude
e le k tr o n s k e u s lu g e u v a n ja tu ih b itc o in a (n a svo jim
s ig u rn im se rve rim a ) uz n e zn a tn u novan u naknadu - sve
d o k neki o d njih nisu n estali s b itco in im a v re d n im m ilione.
Ova pria im a smisla. Podsea nas na razloge zbog kojih
no va c m o e da k o n tro li e sam o drava, bud u i da sam o
drava m o e da t i o b e zb e d i to da e, ako neko p o be gne s
tv o jim novcem : a) u kradeni novac b iti vraen, b ) lo p o v b iti
162
uhvaen i kanjen. M o d a nam drava nije sim patin a, ali

je ona, u k ra jn jo j lin iji, naa je d in a nada da bism o m oda
m o g li da ivim o k u ltu rn o i sa sig u rn o u . O staje nam da
p ro n a e m o snage da je k o le k tiv n o k o n tro li e m o i da jo j
ne d o z v o lim o da se p re tv o ri u a g e n ta o d re e n ih interesa.
Opasna fantazija o apolitinom novcu
Od kada je in d u strijska re vo lu cija o m o g u ila stvara nje
o g ro m n ih k o m p a n ija m re a (na p rim e r, E d isonove i Ford o v e p o e tk o m XX veka ili G ooglea i A p p le a danas itd .),
tr i n a d ru tv a ve za la su sv o je s u d b in e za m o g u n o s t
n a g lo g i z n a a jn o g ra sta d u g a . Ve sam t i o b ja s n io , jo
u d r u g o m p o g la v lju , da b i e k s p lo z ija b o g a ts tv a k o
je je d o n e lo tr i n o d ru tv o b ila n e m o g u a b ez d u g a
to ga s tv a ra ju b a n k a ri p ru a ju i s v o ju d u g a k u ru k u u
b u d u n o s t, o tk id a ju i jo n e p ro iz v e d e n u v r e d n o s t i d o
nosei je u sa d a n jo st - u v id u k re d ita ko ji se daju pre d u ze tn icim a . E pa, dakle, da bi se izg ra d ile ko m p a n ije ko lo si
(Edison, Ford, Google, A p p le itd .), b ilo je n e o p h o d n o da se
s tv o ri ve o m a ve lik i d u g sa d a n jo sti p re m a - b u d u n o s ti.
N e to ta k o b ilo je n e m o g u e izve sti u o k v iru n o va n o g
sistem a kao to je b io o n a j sa cig a re ta m a u R a d fo rd o v o m
lo g o ru . T am o su, kao to sm o re kli, b a n k a ri p o za jm ljiva li
cig a re te ko je su im ve p rip a d a le - ko je su im a li u rukam a.
Da b i se, m e u tim , iz g ra d ila te k a in d u s trija , o g ro m n e
m re e p ro iz v o d n je i d is trib u c ije e n e rg ije , e le z n ic e itd .,
n is u b ile d o v o ljn e v e p o s to je e c ig a r e t e t r i n ih
d ru ta v a - p o s to je i z la tn i n o v a c , ra z m e n s k a v re d n o s t
63
JANIS VARUFAKIS
ko ju su im ale novan ice u o p tica ju . Iz to g razloga bankari

su ra zvili o n o to sm o opisali u p re th o d n im poglavljim a:
s p o s o b n o s t da p o z a jm lju ju n o va c k o ji ne p o s e d u ju ni
o n i, ni n e k o d ru g i, n o va c k o ji su stv a ra li ni iz ega, pune i je d n im p o te z o m ra u n d u n ika - k re d itira n o g pred u z e tn ik a . Re je o o n o m to sam ti, a le g o rijski, opisao
kao p o za jm ljiva n je v re d n o s ti od b u d u n o sti...
ak i kada su se dra ve (na p rim e r, d v a d e se tih g o d i
na XX v e ka ) u p in ja le da o d re u o p tic a ju stabilnu koliinu
n o vca , p ro p o rc io n a ln u z la tu k o je je drava p o sed ovala
(u p o ku a ju da o d r e ra zm e n sku v re d n o s t novca sta b il
n o m - da izb e g n u in fla c iju ), b a n ke su izn a la zile naine
s tv a ra n ja d o v o ljn e /z a d o v o lja v a ju e k o li in e v irtu e ln o g
novca kako bi h ra n ile g o ro sta sn e in d u strijske k o n g lo m e
ra te . Ne p o z a jm lju ju i ni od koga da bi, sa svoje stran e,
d ale k re d ite g o s p o d i Fordu ili Edisonu, on e su n a p ro sto
p u n ile ra u n e d o ti n e g o s p o d e n o vce m ko ji u to m t r e
n u tk u nije p o s to ja o , ovi su preb a civa li te sum e koje su im
slali p o v e re n ic i na raune svojih doba vlja a i zaposlenih,
d o b a v lja i i z a p o sle n i na ra u n e p ro d a vn ica od k o jih su
k u p o v a li d o b ra i usluge, p ro iz v o d n ja je rasla, is to ta k o i
za rade, i ta k o su k re d itira n i stica li novac ko ji su banka ri
s tv o rili ni iz ega! Kao i ka m a tu koju su kasnije uzim ali isti
t i b anka ri.
Tako je nekako sadanjost pozajm ljivala od budu nosti
v r e d n o s t ko ja jo n ije bila p ro iz v e d e n a i u p rezala je da
o b a v i p o s a o , u n a d i da e o d b u d u e g rada is p la titi
b u d u n o s t s k a m a to m ... P roblem sa sp ro vo e n je m ove
164
pra kse , kao to sm o n a v e li u p r e th o d n im p o g la v ljim a ,

je ste to to ona p o sta je rtva s o p s tv e n o g uspeha, budu i
da b a n k a ri im a ju te n ju ka p re te riv a n ju i o d la m a ju sve
vee v re d n o s ti od b u d u n o sti, v re d n o s ti koje sadanjost
ne m o e da p ro iz v e d e . I ta d a n a s tu p a ju krize , nesrea,
ne za p o sle n o st. Z a to d ra ve poku a va ju da u razum e ban
kare, to i n ije ta k o la k z a d a ta k za p o liti a re je r su o n i u
p re te ra n o p risn im o d n o sim a s b a n ka rim a , ko ji o b i n o finansiraju n jih o ve p re d iz b o rn e ka m panje!
V ra a ju i se u d ru g u d e c e n iju XX ve ka , d o la z im o d o
zakljuka da bi, ako bi d ra ve spreavale ba n ke da stv o re
n o v d u g ni iz ega, in d u s trijs k o u d o k o je je p ro m e n ilo
s v e t b ilo o m e te n o i tr i n a d ru tv a p o s ta la b i um a la .
S d ru g e s tra n e , p o to su p u ta n a da d e lu ju n e k o n tro lisano, s tv o rila su to lik o n o v o g n o vca da su, s n o v im fa
b rik a m a i n e b o d e rim a , n a p ra v ila o g ro m a n n a d u va n i b a
lo n ije je p u ca n je 1929. p o v u k lo o v e a n s tv o u m o va ru
va rv a riz m a . S ko ro is ti re d o s le d d o g a a ja p o g o d io je o
ve a n s tv o p o n o v o 2 0 08 . g o d in e .
V ra tim o se sada b itc o in u i snu o stv a ra n ju a p o liti n o g
n o vca . U m e ri u k o jo j e s tv a ra n je b itc o in a p re d s ta v lja ti
d ig ita ln u s im u la c iju id e je da e k o li in a no vca s ta ln o b iti
sta b iln a (k a o to je o t p r ilik e b ilo s k o li in o m c ig a re ta u
R a d fo rd o v o m lo g o ru ili sa z la to m na p la n e ta rn o m n iv o u ),
ak i a ko tr i n o d ru tv o danas usvoji b itc o in , o d m a h e se
s u o iti s d ile m a m a d ru g e d e ce n ije XX veka.
Jedan sluaj bi b io da b a n ka rski siste m p ro n a e naine
stv a ra n ja v e e g b ro ja b itc o in a o d re a ln o p o s to je e g (na
165
JANIS VARUFAKIS
p rim e r, k re d itira n je m rauna, kao to je to b ilo u d ru g o j

d e c e n iji XX veka, ili slo e n im m a h in a cija m a p o p u t o nih
ko je su b a n k a ri iz v o d ili d e v e d e s e tih g o d in a XX veka i u
p rv o j decen iji XXI veka). D rugi sluaj jeste da se preduzea
ne fin a n s ira ju d o v o ljn o i da se tr i n o d ru tv o ta ko , kao
to sm o v id e li u p e to m p o g la v lju , p o d na slo vo m U klete
m aine, z a g lib i u u m a lo st. Dakle, svakako dolazi u patp o ziciju i ne m o e ni n a pred ni nazad.
R a zlo g z b o g k o je g n o v a c ne m o e da ne b u d e politiz o v a n i z b o g k o je g n jegovu koliin u m ora da ko n tro lie
neki d ra vn i e n tite t je ste to to sam o ta k o p o sto ji izvesna
nada (b e z ika kve g a ra n cije ) za p u t ko ji m oe da izbegne,
s je d n e s tra n e , S kilu b a lo n a d u g a i n e o d r iv o g razvoja
i, s d ru g e , H a rib d u d e fla c ije i krize . I u tre n u tk u kada su
n e iz b e n e in te rv e n c ije u vezi s k o li in o m ja v n o g novca
i ra sp o la g a n je m n jim e p o d e fin ic iji p o liti k e (s o b z iro m
na t o da ra z li ito u tiu na ra zliite g ru p e i d ru tve n e kla
se), naa je d in a n ada da se p o s tig n e za d o vo lja v a ju e
raspolaganje novcem je ste sledea: dem okratska k ontrola
o n ih ko ji, u im e dru tva , raspolau n e m in ovno p o liti k im
novcem .
Sea li se da sm o n e to slino zakljuili u p re th o d n o m
p o g la v lju u vezi s v e ro v a tn o o m da e ovean stvo izbei k a ta s tro fu nae p la nete? To nije n im a lo slu ajno. Dem o k ra tija , k o lik o g o d danas n e p rih v a tljiv o funkcion isala,
o s ta je je d in a nad a o v e a n s tv a - to se ti e p riro d n e
s re d in e , lju d s k o g ra d a i, k a o to sm o v id e li u o v o m
p o g la v lju , raspolaganja novcem .
166
Nem aterijalni novac, u klete maine

i edipalna trita
Prvi novac, p o p u t cig a re ta u R a d fo rd o v o m lo g o ru ili
zlata, razvio se kao i naa d rutva: na p o e tku je uglavnom
im ao iv o tn u v re d n o s t, ali su p o s te p e n o p re vla d a le razm enske v re d n o s ti. C igarete su izazivale zavisnost i davale
su ne ku v rs tu u d n e , n e z d ra v e ra d o s ti o n im a k o ji su ih
p u ili. V rlo b rz o su se, m e u tim , ra z v ile k a o n o v a n e
je d in ic e s ra z m e n s k o m v re d n o u n e z a v is n o m o d n e
z d ra vih ra d o s ti k o je su p ru a le p u a im a . Danas no va c
ko ji k o ris tim o n em a g o to v o n ik a k v u iv o tn u v re d n o s t,
b u d u i da sad sve vie im a te n ju da b u d e d ig ita la n , n e
m a te rija la n , bez n eke d ru g e svoje u lo g e .
A k o bi naa d ru tv a p o d s e a la na R a d fo rd o v lo g o r,
sutina i fu n k c ija n ovca b ile bi sline o n im a koje su im ale
cig a re te u lo g o ru . T rin a d ru tv a , m e u tim , k o r e n ito
se ra z lik u ju o d ra z m e n s k e e k o n o m ije lo g o ra . ta t o sa
dre tr i n a d ru tv a to n e d o s ta je R a d fo rd o v o m lo goru?
P ro iz v o d n ju i, ka o p o s le d ic u to g a , tr i te ra d a . L o g o ru ,
d ru g im re c im a , n e d o s ta ju e d ip a ln a tr i ta iz na e g es
t o g p o g la v lja , k a o i u k le te m a in e iz p e t o g p o g la v lja .
Taj k o re n iti n e d o s ta ta k p r o iz v o d n je i tr i ta rada in i da
se c ig a re te iz lo g o ra u v e lik o j m e ri ra z lik u ju o d e vra u
e v ro z o n i, o d d o la ra u SAD, o d je n a u Ja p a n u . Koja je su
tin a o ve razlike? O d g o v o r je d v o ja k .
P rvo , z b o g o s o b e n e p r ir o d e lju d s k o g ra d a ( s e ti se
p e to g p o g la v lja ) n o v a c n ika d a ne m o e b iti a p o liti a n u
tr i n im d ru tv im a , kao to je b io u R a d fo rd o v o m lo g o ru .
167
JANIS VARUFAKIS
D rugo , te n ja tr i n ih d ru ta va da stvara ju krize u svojoj

u n u tra n jo s ti ( n a s u p ro t R a d fo rd o v o m lo g o ru , g d e su
krize izazivali spoljanji inioci, kao to je bom bard o va n je
ili v e s t da se ra t za vrava) znai da novcem tre b a raspo
la g a ti k o le k tiv n o kako bi se b a r ublaile posledice krize u
d ru tv u kada ona p ro e , ako ne i kako bi se krize spreile.
P o p u t k o ri e n ja m aina , ra sp o d e le d ru tv e n o g vi
ka i o u v a n ja p riro d n e s re d in e , k o ji z a h te va ju vie dem o k ra ts k o -k o le k tiv n e k o n tr o le i ne p riz n a ju te h n i k a ,
a p o liti k a re e n ja , ta k o biva i s n o vce m : sve d o k njim e
ne ra s p o la e m o k o le k tiv n o , p o liti k i, sa z a je d n i k im
im e n ite lje m - o p tim in te re s o m - m o n ici ga rasipa ju i
k o ris te na nain koji poveava krize i iscrpljuje drutva.
Pogovor poslednjeg poglavlja
Kad sam zavrio s pisanjem o v o g poglavlja, p ita o sam
tv o g dedu, m oga oca, da li su u ko n ce n tra cio n im lo gorim a
na o strvim a M akro nisosu i Ikariji, gde je p ro ve o g odine pre
i p osle kraja g r k o g graansko g rata (1946-1949) cigarete
b ile p re tv o re n e u n o va n e je d in ice , kao u R a d fo rd o vo m
lo g o ru . O d g o v o rio m i je: N isu . M i sm o d elili m eu sobom
svaki p a k e t ko ji je s tig a o . J e d n o m sam, up rko s to m e to
nisam b io pua, tra io o d te tk e da m i poalje cig a re te .
im sam ih d o b io , p o d e lio sam ih puaim a - i nisam od
njih o e kiva o n ita za u zvra t. To sm o radili. Pom agali smo
je d n i d ru g im a .
N e m am o v d e da d o d a m nita p o m p e zn o . Je d in o bih
h te o da te p o d s e tim na t o da su tr i n e razm e n e sam o
168
jedna vrsta o d m o g u ih vrs ta ra zm e n e na ko je se oslanja

d rutveno tk iv o - ne uvek na n ajbolji ili n ajprivla niji nain.
Jedno je s ig urn o: p revla dale su u tr i n im d ru tvim a , stva
rajui m n o g o b o g a tstva i is to v re m e n o neizrecivu nesreu,
o g ro m n u ne je d n a ko st, k a ta s tro fa ln e krize.
169
U M E S T O E P IL O G A : C R V E N A P IL U L A
Na p o e tk u film a M a trik s , ija je fa b u la im a la u lo g u

k im e n o g s tu b a p e to g p o g la vlja , n e u p u e n i ju n a k Nio su
sree v o u p o k re ta o tp o ra M o rfe u s a , ko g a tra e o rg a n i
vla sti i ko ji ga sta vlja p re d su ro v iz b o r, i t o u o k v iru sledeeg dija lo g a :
M o rfe u s : P re tp o sta vlja m da se u o vo m tre n u tk u osea
po m a lo p o p u t A lise k oja p ro p a d a kro z zeju ru p u ka Zem lji
uda.
N io: Da, ta k o se n e kako oseam .
M o rfe u s : V id im t i to u oim a. Im a p o g le d oveka k o ji
p rih v a ta to to v id i je r oekuje da e se sva ko g asa p ro b u
d iti. Veruje li u s u d b in u , N io ?
Nio: Ne.
M o rfe u s : A zato ne veruje?
N io: Ne svi a m i se id eja da n e m a m k o n tr o lu nad sopstvenim iv o to m .
171
JANIS VARUFAKIS
M o rfe u s : Razum em . D o zvo li m i da t i kaem zato si

ovde. Ovde si je r zna neto to ne moe da objasni. Znao
si to ita vo g svog ivo ta. Neto nije u redu sa svetom , Nio,
zar n ije tako? Ne zna ta n o ta, ali t i neto sm eta. Neto
kao zanoktica koja te izluuje. To oseanje dovelo te je me
ni. Zna li ta je to? Hoe li da sazna?
N io : ... (K lim a p o tv rd n o g la vo m .)
M o rfe u s : M a trik s je svuda o ko nas. ak i sada, u ovo j
sobi. On je o n o to te zaslepljuje da ne b i m ogao da vidi
istin u.
Nio: Koju istinu?
M o rfe u s : Istinu o to m e da si suanj, Nio. Kao i svi ostali.
Roen si kao rob, doao si na svet u za tvo ru ko ji ne moe
da onjui, da ga okusi ili da ga dodirne. U za tvo ru svoga
mozga. Naalost, niko ne m oe da t i objasni istinu. Treba s
n jo m sam da se suoi. A li e ta d a b iti kasno - nee m oi
da se vra ti u sig u rn o st svog zatvora.
M o rfe u s p o k a z u je N iju je d n u pla vu p ilu lu koju d ri u
le vo j ruci.
M o rfe u s : Uzm i plavu p ilu lu i sve e se ovde zavriti. Probudie se u svom k re ve tu i, kad se p robudi, poverovae
u o no u ta bude eleo da poveruje.
M o rfe u s o tv a ra de sn u aku, u k o jo j se nalazi crvena
p ilu la . G leda je i nastavlja.
M o rfe u s : Uzm i crvenu p ilu lu i ostae u Zem lji uda. Pokazau t i k o liko d u b o ko see zeja rupa.
Nio se n aginje ka M o rfe u so vo j desnoj ruci i uzima crvenu
pilulu. Pre nego to ju je p ro g u ta o , M o rfe u s ga je upozorio.
172
M orfeus: A li zn a j-je d in o to t i nudim je Istina. Nita drugo!

Nio zastaje na tre n u ta k , pa g u ta crve n u p ilu lu . O dba
cuje v a rljiv e la i M a trik s a , v irtu a ln e s tv a rn o s ti koja m u
skriva g o rk u is tin u , o d lu u ju i se za te a k iv o t, opasan
- ali istinski.
uvaj se ekonom ista i njihovih plavih pilula
U neku ru ku , ova knjiga bila je m o ja verzija crvene p ilu
le. Jo od p rv o g poglavlja p o sta vlja m t i sledee p itanje: Na
ko ji su nain m o n ic i usp e va li da o u va ju svoju v la st i da
nastave, n e o m e ta n i o d veine, da d ele via k na nain koji
je iao njim a u korist?
O d g o v o r je b io : O d ra va n je m id e o lo g ije koja im je da
vala le g it im it e t i k o ja je u b e iv a la v e in u ka ko m o n ic i
im aju p ra v o na m o . Da ta k o tre b a da b u d e ...
G o v o rio sam t i i o s v e te n s tv u k o je je p re p is iv a lo t e
ra p iju vla d a ju e id e o lo g ije , o n e to je davala le g itim n o s t
vla daru i o d re iva la n je g o vu vla st, u b e u ju i rtv e e ksp lo
a ta cije ka ko e ks p lo a ta c ije n ije b ilo , da e p o m o u p a tn je
stii u raj, da je elja za o n im to im a ju vla d a ri g re h .
Pre raanja tr i n ih d ru ta v a kra je m XVIII veka vladajua id e o lo g ija u ve k je im ala re lig io z n u fo rm u . N e jedna kost,
to ta lita riz a m , nasilje vla d a ju e e lite d o b ija li su o p ra vd a n je
u v id u o b ja n je n ja da je re o b o g o m d a n o m p riro d n o m
s ta n ju . M e u tim , p o s le t r iju m fa ra z m e n s k ih v re d n o s ti,
k o je su tr i n a d ru tv a p o s ta v ila u p rv i p la n , v la d a ju a
id e o lo g ija uze la je o b lik n a iz g le d n a u n e - e k o n o m s k e
te o rije .
173
JANIS VARUFAKIS
Ve d u e v re m e p riru n ic i e k o n o m ije , vla dajui o b lik

e k o n o m s k e te o rije , e ko n o m s k i d o d a ci u no vin a m a , k o
m e n ta to ri e k o n o m is ti ko ji se p o ja vlju ju po m edijim a kako
bi nas u b e d ili u to da su e ko n o m ska p ita n ja previe te h
nika da bi o b i n i s m rtn ic i o njim a im ali m iljenje (i da je
b o lje o s ta v iti ih b a n ka rim a , te h n o k ra ta m a , z n a lc im a )
i u o p te sva ta pria o e k o n o m iji po d se a ju na M a triks,
ba o n a ka v kakav je M o rfe u s o p isa o Niju - na v irtu e ln u
s tv a rn o s t, z a tv o r na e g um a, iji je cilj da nam izn ova i
izn ova skriva g o rk u istin u.
Koju istinu?
- Istinu da sm o m i, ljudi, po sta li sunji m aina koje sm o
izm islili da bi nam sluile.
- Istinu da sm o - u m e sto da trita slue nama, ljudim a
- d o g u ra li d o to g a da ne sam o to sm o njih o ve sluge ve
sm o i be zlin i ro b o v i raznih neh u m a n ih trita .
- Istin u da sm o naa d ru tva s tru k tu rira li na ta ka v na
in da veina nas podsea na Fausta bez M e fis to fe la , d o k
m anjina podsea na d o k to ra Frankentajna, koji je s tvo rio
u d o v i ta to m u u g ro a va ju iv o t.
- Istin u da p o ita v dan ju rim o kako bism o ste kli p re d
m e te k o je n iti s tv a rn o e lim o , n iti im a m o p o tre b u da ih
p o s e d u je m o - a t o ra d im o iz p ro s to g razloga to M atriks
m a rk e tin g a i re kla m a uspeva da ih p ro je k tu je u na um.
- Istin u da se pona am o kao b ezum ni virusi k oji unita
vaju o rg a n iza m u ko je m ive - pla n e tu .
- Is tin u da naa d ru tv a nisu sam o nepra ve d n a nego
da su i u a sn o n e fu n k c io n a ln a u n a in u tro e n ja nae
174
m o g u n o s ti da p ro iz v o d im o s tv a rn o b o g a ts tv o , to za
posledicu, izm eu o sta lo g , im a i t o da su i - nepravedna.
- Istin u da, na kraju, on a j ko ji se suoi s to m istin o m i
izg o vo ri je biva svire p o kanjen od d ru tva , koje ne m oe
da izd ri suoava nje sa svo jim o d ra z o m u o g le d a lu razu
ma i k riti k o g m iljenja.
I t i se, p o p u t Nija, draga m oja Ksenija, nalazi p re d su

ro vo m d ile m o m izm e u plave i crve n e pilu le .
U zm i plavu p ilu lu i ivee u va rljiv o j lai u ko jo j ive svi
oni to v e ru ju u o n o to o naem d ru tv u g o v o re prirunici
e k o n o m ije , o z b iljn i e k o n o m s k i a n a liti a ri, E vro p ska
k o m isija , u sp e n i m e n a d e ri re k la m n ih ko m p a n ija . A ko
uzm e p la v u p ilu lu , nee se na i na u d a ru s a d is ti k o g
a p so lu tizm a vla d a ju e id e o lo g ije . iv o t e t i b iti bezbo lan,
bez k o m p lika cija , u skla du sa o e kiva n jim a o n ih ko ji sp ro
vo d e vla st.
Uzm i crve n u p ilu lu koju t i n u d e d u h i p o g le d o ve knjige i
pred to b o m e b iti te a k, opasan iv o t. Kao to je M o rfe u s
rekao Niju, je d in o to t i o b e a va m je ste - Istina. Nita vie!
Teologija uz pom o jednaina

M n o g i e ti rei da tv o j o ta c ne zna ta g o vo ri. Da je e ko
nom ija, e ko n o m ska te o rija - nauka. Da ona - p o p u t fizike ,
koja m e to d i n o i uz p o m o m a te m a tik e a n a lizira p riro d u
- na is ti na in k o m b in u je m a te m a tik u , s ta tis tik u i lo g ik u
kako bi se nauno s p ro v o d ila analiza so cija ln o -e ko n o m skih
fe n o m e n a . B esm islice!
175
JANIS VARUFAKIS
E ko n o m ija m o d a p rim e n ju je m a te m a ti k e m o d e le i
s ta tis ti k i m e to d , ali vie lii na a s tro lo g iju nego na a stro
n o m iju . Sasvim s u p ro tn o o d fiz ik e , gd e p riro d a p re d sta
vlja n e m ilo s rd n o g sudiju p re tp o sta vka m a koje postavljaju
fiz i a ri, e k o n o m ija ne m o e da fu n k c io n i e na ta j nain,
s o b z iro m na t o da ne p o s to ji m o g u n o s t s tva ra n ja la
b o r a to rije u k o jo j b is m o m o g li da k o n tro li e m o vane
p re tp o s ta v k e o to m e kako bi se, na p rim e r, razvila grka
e k o n o m ija 2010. g o d in e da je, u m e sto to je po d ig a o kre
d it na o s n o v u M e m o ra n d u m a sa M M F -o m , E vropskom
u n ijo m i C e n tra ln o m e vro p sko m ba n ko m , grki javni sek
t o r o b ja v io b a n k ro t.
O vo k ru c ija ln o o d s u s tv o m o g u n o s ti da se em p irijski
k o n tro li u nae e ko n o m ske te o rije p o veza no je sa in je
n ic o m da e k o n o m ija , e ko n o m s k a m isao, nem a nikakve
veze s p riro d n im nauka m a. U skladu s tim , na iz b o r lei
iz m e u to g a da se, s je d n e stra n e , p ra v im o da sm o m i,
e k o n o m is ti, naun ici i, s d ru g e stran e, da p rizn a m o kako
sm o blie filo z o fim a , koji, k o lik o g o d da razum no i m u d ro
a rg u m e n tu ju svoje stavove, ni u kom sluaju jedan d ru g o g
ne m o g u da u b e d e u svoje m iljenje o sm islu ivo ta.
N a alost, m n o g e m o je kole g e e k o n o m isti, veina njih,
o p re d e lju ju se za t o da se p ra v e da su na u n ici i na ta j
n a in za vra va ju ta k o to vie p o d se a ju na a stro lo g e ,
e v e n tu a ln o na te o lo g e ko ji p o kre u m a te m a tike dokaze
o p o s to ja n ju B o g a , na c rk v e n e m o n ik e k o ji u la u u
nezn a n je i sujeverje o n ih to ive u stanju z a b rin u to s ti za
s o p s tv e n i o p s ta n a k i u stra h u o d o n o g a to e b iti sutra.
176
Krajnji ishod plave pilule

T rid e se tih g o d in a XX veka e n g le s k i a n tro p o lo g E. E.
Evans-P riard (1 9 0 2 -1 9 7 3 ) p ro v e o je d u e v re m e an a li
zirajui d ru tv o p le m e n a A z a n d e u A fric i. Dok je iveo s
njim a, p rim e tio je da p rip a d n ic i p le m e n a A za nde prida ju
veliki znaaj svo jim p ro ro i tim a i p ro ro c im a , od kojih su
tra ili da im p ro re k n u b u d u n o s t, u p ra v o kao to su to
tra ili i s ta ri Grci o d svojih p ro ro k a u p ro ro i tu u D elfim a.
P itanje ko je se p o s ta v ilo p re d Evans-Priarda je ste sledee: A k o se im a u v id u t o da su se p ro ro a n s tv a svetilita, p ro ro i ta i vra e va v rlo e s to p o ka ziva la kao vrlo
neuspena, kako su vra e vi u speva li da o d re n e ta k n u tu
svoju v la st nad v e rn ic im a u svo m plem e nu?
O b ja n je n je E va n s-P ria rd a u v e z i s n e p o lju lja n o m
verom p rip a d n ika p lem e na Aza nde u m agiju, proroanstva
i vra d b in e , ali i u n e p o g re iv o s t n jih o v ih svetenika , je ste
sledee: P rip a d n ic i p le m e n a A za nde dola ze d o zakljuka,
kao i m i, da p ro ro k i n e u sp e h n jih o v ih p ro ro i ta zaista
za h te va n e ko o b ja n je n je . T o lik o su, m e u tim , u p e tlja n i
u m is ti n e p o jm o v e da m o ra ju i da se p o tp o m o g n u n ji
ma k a ko b i o b ja s n ili n e u s p e h p ro ro a n s tv a p ro ro i ta .
K o n tra d ik to rn o s t izm e u p o s m a tra n ih d o g a a ja i n e ko g
m is ti n o g p o jm a tu m a i se u o d n o s u na d ru g e , n je m u
sro d n e m is ti n e p o jm o v e .
Isto t o vai i za ta k o z v a n u e k o n o m s k u nauku ! Tako se
e k o n o m is ti ko ji ne uspeva ju da p re d v id e neku vanu e ko
nom sku p o ja vu ( to se i in ae najee deava ), na p rim e r
krizu to je izbila 2008. g o d in e i tra je sve do danas, pozivaju
177
JANIS VARUFAKIS
na iste te m is ti n e p o jm o v e p o m o u ko jih nisu uspeli da

p re d vid e krizu kako bi objasnili - sopstveni neuspeh.
Dau t i je d a n p rim e r. Kada se o s a m d e s e tih g o d in a
XX v e k a , s u p r o tn o p re d v i a n jim a s is te m s k ih e k o n o
m is ta (n a p rim e r, o n ih k o ji su ra d ili za ve like banke , za
M e u n a ro d n i m o n e ta rn i fo n d itd .), nezaposlenost povea
la, o n i koji negiraju p o sto ja n je nezap oslen osti (a o kojim a
sam g o v o rio na p re th o d n im stranicam a) izmislili su m istini
pojam p riro d n e nezaposlenosti. Poto su nazvali prim eenu
n e za p o sle n o st p riro d n o m , sm atrali su je - objanjenom !
O n d a su, s u o e n i s tr i tim a k o ja ne u sp e va ju da
a p s o rb u ju n e z a p o s le n o s t, u b e d ili sam e sebe da je n e
z a p o s le n o s t d o ka z da nae d ru tv o p a ti od greha nesa
v r e n e k o n k u re n c ije , k o je m je , da bi se na p ra vi nain
s u z b io , p o tre b n a m a g in a fo rm u la o slo b a a n ja tr i ta
p o m o u , na p rim e r, p riva tiza cije . A a ko arolija nje g o vo g
o s lo b a a n ja ne sp ro v e d e svoje u d o (na p rim e r, ako se
n e z a p o s le n o s t p o ve a u m e s to da se sm a n ji), ta jn a e,
z a k lju u ju , b iti u jo v e o j p riv a tiz a c iji, jo ve e m sm a
n je n ju p ia ta i davan ja, pen zija itd . U ko lik o ni o ve vradb in e ne u s p e ju , te e se m i lju da ne tre b a o k r iv iti p o
litik u te d n je i p riv a tiz a c iju , ve v ra d b in e " sin d ika ta ,
m in im a ln ih za ra d a , d r a v n ih d a va n ja za n e za p o sle n e
i s o c ija ln o g o s ig u ra n ja , ko je ne d o z v o lja v a ju m a g in o j
fo r m u li da d e lu je ka ko tre b a . U p ra v o kao ko d p ro ro k a
p le m e n a A za nde!
V e ro va tn o je, s je d n e stran e, plava pilula koju je M orfeus p o n u d io Niju n e m ona p re d sposob nou e kono m ista
178
da konstruiu naizgled naune id eolog em e , koje to lik o delo tv o rn o uspevaju da skriju istin u o fu n kcio n isa n ju i ta jn a
ma trin ih dru ta va . I u m e ri u k o jo j su razm enske vrednosti u p o tp u n o s ti prevla d a le na p la n e ti Zem lji (o d zem lje
i ljudskog rada, pa sve d o g e n o tip a m ik ro o rg a n iza m a ), te
orije e k o n o m is ta tk a ju M a trik s ko ji t i za b ra n ju je da vidi
istinu d ru tva to te o d re u je kao lju d sko bie.
Crvena pilula je tv o ja je dina nada - ako te zanim a istina.
Naa crvena pilula
Naalost, crvena pilula koju bi m o g la da p ro g u ta s je d
nom aom v o d e , kao to je to u in io N io, ne p o sto ji. O no
to p o s to ji je su k riti k a m isa o i p rk o s n a elja da nikada
ne p rih va ti n e to z a to to t i je ta k o re e n o ili za to to ta
ko m isle m o n ici, veina, svi d r u g i . Na stra n ica m a ove
kn jig e p o k u a o sam da t i u k a e m na t o ka ko m o e da
uskladi p rk o s n u ve ru u is tin u s k riti k o m m ilju da bi u o
ila o sn o vn e , e s to tu ro b n e s tv a rn o s ti o k o sebe.
Nema su m n je da e se e sto ka ja ti to nisi uzela plavu
pilulu. Bie, m e u tim , i d ru g ih tre n u ta k a - p o to si iza bra
la crvenu p ilu lu g o rk e is tin e - u ko jim a e ra z o tk riv a ti lai
m onih , n jih o v u ru g o b u i n jih o v b esm isa o. To e b iti tv o je
ob e te e n je .
179
CIP - KaTa/iomaai^Hja y ny/iMKaijMjM HapoH a 6n6/inoTeK a Cp6nje, B eorpa
330
BAPyOAKMC, JaHMC
Ovaj svet moe da bude bolji : moji razgovori s erkom

o ekonomiji / Janis Varufakis ; [prevela s grkog
Mina Radulovi]. - Beograd : Kreativni centar, 2015
(Kragujevac : Crafostil). -180 str. ; 21 cm
Prevod dela: Milontas sten kore eoy gia ten oikonomia
/ Yanis Varoufakis. - Tira 2.000.
ISBN 978-86-529-0219-4
a) EKOHOMHja
COBISS.SR-ID 215322380
Z a to su b r ita n s k i k o lo n iz a t o r i n a p a li A u s tr a liju ,
a n e a u s t r a l i j s k i A b o r i d i n i E n g le s k u , i k a k v e t o im a
v e z e sa s v e t s k o m e k o n o m s k o m k riz o m ?
M o e m o li iz k l a s i k a n a u n e f a n t a s t i k e , k a o t o s u
r o m a n F r a n k e n t a j n ili f i l m B l e jd r a n e r , n a u i t i n e t o
o e k o n o m iji i n je n o m u tic a ju n a o v e k a ?
D a li u s v e t u u k o j e m
iv im o s v i m i p o in je m o d a
l i i m o n a j u n a k e iz f i l m s k e t r i l o g i j e M a t r i k s ?
H o e li o v e a n s t v o n a k r a j u i s t r e b i t i s a m o s e b e ,
p o p u t b e z u m n o g v i r u s a , ili p a k p o s t o j i n a d a d a s v e t
m o e d a b u d e b o lji ?
O naj k o ji ne um e je d n o s ta v n im je z ik o m da ob ja sni
sloene p ro b le m e i p o jm o ve - v e ro va tn o ih ni sam ne
ra zum e d o v o ljn o d o b ro . Janis V arufakis p o d u h va tio
se te k o g zad atka da ispria p riu o e k o n o m iji koja
nee b iti dosadna n je g o vo j erki tin e jd e rk i i njenim
vrnjacim a. Sigurni smo, m e utim , da e ova knjiga biti
jednako zanim ljiva i pouna svima onim a koje zanimaju
o d g o v o ri na p ita n ja o to m e o tk u d sva ta nepravda i
ne je dna kost u dananjem svetu, kako nastaju razorne
finansijske krize i u kom pravcu tre ba razmiljati i delati
da bi se situacija p rom en ila nabolje.

Janis Varufakis Ovaj Svet Može Da Bude Bolji

Hochgeladen von

Dokumentinformationen

Copyright

Verfügbare Formate

Dieses Dokument teilen

Dokument teilen oder einbetten

Freigabeoptionen

Stufen Sie dieses Dokument als nützlich ein?

Sind diese Inhalte unangemessen?

Copyright:

Verfügbare Formate

Janis Varufakis Ovaj Svet Može Da Bude Bolji

Hochgeladen von

Copyright:

Verfügbare Formate

MNIS VdRUFAKIS

OVAJ SVET M O E DA BUDE B O U I

M o ja o d lu k a da p rih v a tim Elenin p re d lo g im ala je jo

Zato A b oridini iz A ustralije nisu napali Englesku?

m i postavila pitanje: O tk u d to lik a nejednakost? M oj o d

OVAJ SVET MOE DA BUDE BOUI

U to m sm islu , p ita n je i d a lje o s ta je o tv o re n o : O tk u d

banana i o b rn u to . To, m e u tim , nije bila prava ekonom ija.

OVAJ SVET MOE DA BUDE BOUI

Kao ni sve o sta le te h n o lo k e re vo lu cije , ni o vu nism o

koju je svaki z e m ljo ra d n ik sta vio u zajedniki silos. Sasvim

OVAJ SVET MOE DA BUDE BOUI

zaposlenom . U isto v re m e o n e su bile i neka vrsta novca

d r a v o m - k o le k tiv n a in s titu c ija ko ja p re iv lja v a s m rt

OVAJ SVET MOE DA BUDE BOUI

m o n ika . K o lik o g o d da su, m e u tim , v la s to d r c i b ili

OVAJ SVET MOE DA BUDE BOUI

tih b a k te rija k o le re , tifu s a , o d v iru sa g rip a . S ta n o v n ic i

P ovratak na pitanje: Zato Britanci napadaju

V id e li sm o da na p o e tk u bese via k. Bez p o ljo p r i

OVAJ SVET MOE DA BUDE BOUI

je dnosm ern a ulica? Da nisu, na kraju, crnci ip ak bili m anje

se ire ka za p a d u ili ka is to k u ka ko su h te li, n apa daju i

OVAJ SVET MOE DA BUDE BOUI

nejednake p o liti k e v la s ti k o ju raa im a te n ju da sam u

Nejednakost kao sam oobnavljajua ideologija

CENE N A S P R A M VR EDN O STI

Dve vrste vredn osti

Zalazak sunca. Parisovi vicevi. Radost to t i se ukazuje

OVAJ SVET MOE DA BUDE BOUI

je iv o t u opasn osti. U nekim d ru g im zem ljam a davaocim a

OVAJ SVET MOE DA BUDE BOUI

t i bilo u d n o da svoj d o p rin o s p roceni na sam o p e t evra.

do lo d o to g triju m fa razm e nskih vre d n o s ti nad ivo tn im

* - ekonomija; okos (gr.) kua, dom; nomos (gr.)

OVAJ SVET MOE DA BUDE BOUI

ono to je p re o s ta ja lo ra zm e n jiv a li (na p rim e r, paradajz

iz sp ro ve d e n ih istraivan ja - u o b lik u efikasnijih sirovina.

OVAJ SVET MOE DA BUDE BOUI

n a klo n o sti i to m e s lin o g . A h il je, kae nam H o m e r, p o

razm e nske v re d n o s ti ( to je st da bi kasnije m o g li d o b ro da

P ita nje 1: Kako je m o g u e o b ja s n iti uspeh panskih t r

OVAJ SVET MOE DA BUDE BOU1

Pitanje 2: Kako m o e da se obja sn i uspeh ja panske au

Na p rvo p ita n je m o e m o da o d g o v o rim o la ko i je d n o

P ita nje je sada sledee: Kako i zato su iz drutava sa

OVAJ SVET MOE DA BUDE BOUI

zanatlije trg u ju ala to m koji p roizvo de u okviru razvijenih t r

T rgovac ili p ro iz v o a ko ji ih je pose d o va o na tim novim

OVAJ SVET MOE DA BUDE BOUI

Desilo se u p ra v o ta k o . H ilja d e n e ka d a n jih k m e to v a

im a o neisko rie n u zem lju d o b io m o tiv da je iznajm i ne

OVAJ SVET MOE DA BUDE BOUI

su i zb o g razm e nske v re d n o s ti svoga rada ( to e rei za

znaila je da je za m a so vn o izg n a n stvo k m e to v a (k o je je

OVAJ SVET MOE DA BUDE BOUI

O ni ko ji nisu bili nezap oslen i radili su vie od e trn a e st

U M a rlo o v o j p rii deava se sledee: M e fis to fe l prilazi

OVAJ SVET MOE DA BUDE BOUI

izraenih u no vcu . P re d vi a n je o u p la ti ka m a te znai da

p o zo ri n i ko m a d . I hrian i su ta d a , kao danas m uslim a

OVAJ SVET MOE DA BUDE BOUI

godina Faust m o li i p re k lin je M e fis to fe la da ga o slo b o d i

p o tre b a m a n o v o g tr i n o g d ru tva , fo rm ira n o g kada je