F

EMA REDA REI U NEZAVISNOJ REENICI

U emu se smetaju reenini delovi po funkciji, a ne re po re. Znai, ako je vrilac radnje, odn.
subjekat Devojka koja je poloila ispit, cela ta reenica stajae na mestu subjekta.
F fokus (fundament ) prvo mesto u reenici, na tom mestu moe da stoji sve osim glagola u nekom
vremenu (dakle, glagol u infinitivu moe). Tu je najee subjekat ili odredbe za mesto, vreme, nain,
uzrok, posledicu itd. ili upitna re, a objekat moe da se smesti na ovo mesto samo ako je nedvosmisleno
jasno da je to objekat (npr. u sledeoj srpskoj reenici to gramatiki nije jasno, iako logiki jeste: bebe
raaju majke). Kod pitanja koja na srpskom poinju sa da li, je l' mesto fokusa je prazno.
v prvi glagol u reenici (on mora da bude u nekom vremenu)
n subjekat (ako se subjekat ve nalazi u fokusu, ovo mesto je prazno)
a reenini adverbijal (npr. ikke, aldri, alltid, allerede, ofte itd)
V drugi glagol u reenici (koji moe da bude samo u infinitivu ili u prolom participu kod perfekta)
N objekat, objekatska zamenica
A odredbe za mesto, vreme, nain

F
Hun
Fra Italia
Hva
Hvor
De
Dere
Hun
I Norge
-

v
kommer
kommer
heter
er
Er
leser
kan
har
har
Har

n
hun.
du?
han
du
hun
du

A
fra Italia.

fra?
ikke
ikke
aldri
aldri

Jelena?
bker.
synge.
vrt
vrt.
lest

i Norge.
det?

EMA REDA REI U ZAVISNOJ REENICI

f veznik (to je uvodnik u zavisnu reenicu), npr. at, om, som, slik at, selv om, hvis, fordi, ettersom, da kad, svaka upitna re u neupravnom govoru (hva, hvem, hvor . . .)
n subjekat
a reenini adverbijal (npr. ikke, aldri, alltid, allerede itd) u zavisnoj reenici uvek je ispred prvog
glagola u reenici
v prvi glagol u reenici (on mora da bude u nekom vremenu)
V drugi glagol u reenici (koji moe da bude samo u infinitivu ili u prolom participu kod perfekta)
N objekat, objekatska i povratna zamenica
A odredbe za mesto, vreme, nain
Zavisna reenica je uvek deo neke vee celine, odnosno nezavisne reenice. Ona u sklopu te nezavisne
reenice moe da ima ulogu objekta, odredbe za mesto, vreme, nain, uzrok, posledicu. U zavisnosti od
toga koju funkciju vri stavljamo je na to mesto u nezavisnoj reenici, a ona opet ima sopstveni red rei
koji se izraava gornjom emom.
Cela reenica glasi ovako: Hun sier ikke at han alltid kan komme hit. Tu je subjekat hun, glagol sier,
reenicni adverbijal ikke, a cela zavisna reenica at han alltid kan komme hit je objekat (njega
dobijamo na pitanje koga, ta?)
U ovoj emi je zavisna reenica smetena na svoje mesto u nezavisnoj, kao veoj celini, a ispod nje stoji u
svojoj emi:
F
Hun

v
sier

n
-

ikke

N
at han alltid
kan komme
hit.

Sad sledi ema zavisne reenice at han alltid kan komme hit.
f
at

n
han

a
alltid

v
kan

V
komme

hit.

Kad zavisna reenica vri funkciju odredbe za vreme:

Han gav henne boka da hun kom til Oslo.
F
Han

n
-

gav

a
-

N
henne boka

A
da hun kom
til Oslo.

Sad sledi ema zavisne reenice da hun kom til Oslo.

f
da

a
-

hun

v
kom

A
til Oslo.

Naravno, zavisna reenica moe i cela da stoji u fokusu nezavisne reenice iji je ona deo. Tad ona ima
potpuno isti red rei kao da stoji na nekom drugom mestu, ali red rei nezavisne reenice se menja.
F
At han alltid
kan komme
hit
F
Da hun kom
til Oslo

v
sier

n
hun

v
gav

n
han

a
ikke.

N
henne boka.

Odstupanje od svih ovih ema je samo u odrinoj nezavisnoj reenici, i to ako u fokusu ne stoji subjekat,
a subjekat je lino ime ili imenica, i kad u reenici imamo objekatsku ili povratnu zamenicu.
Kad je subjekat zamenica, red rei je kao u emi nezavisne reenice. Prva prikazuje odrinu reenicu
koja ne poinje subjektom, a subjekat je zamenica, a druga odrinu reenicu koja ne poinje subjektom a
subjekat je lino ime ili imenica :
F
Fra Norge
Hva
F
Fra Norge
Hva
-

v
kommer
liker
Drikker
v
kommer
liker
Drikker

n
hun
du
de
a
ikke
ikke
ikke

a
ikke.
Ikke?
ikke
n
Per.
sstera di?
studentene

kaffe?
N

l?

U reenicama koje imaju povratni glagol ili objekatsku zamenicu, reenini adverbijal po pravilu stoji iza
povratne, tj. objekatske zamenice:

Hun skynder seg ikke.

Han hrer meg ikke.
Meutim, ako objekatsku zamenicu hoemo da naglasimo, moemo je staviti iza adverbijala (ali ne i
povratnu): Han hrer ikke meg. (Poenta ovog redosleda rei je da on ne uje ba mene, a verovatno
nekog drugog uje).