01

02

Dejvidu, s mnogo ljubavi

03

Avaj! Ljubav ena! Poznato je da je divna ali i strana stvar...

- Don uan, Lord Bajron

04

Samanta
Nita sam ako nisam kolebljiva. Oprostite na duploj negaciji. Hou rei
da je malo toga oko ega se ne dvoumim. Znate kako veverice
oijukaju sa smru oko auto-puta i kako neke bukvalno izgube glavu i
pohrle u saobraaj svoje nesrene sudbine? Kao studentkinja sam
morala da se odreknem vonje bicikla oko studenjaka zbog tih
prokletih veverica. Zaletale bi se pred gume, i ako bih nastavila mirno
da vrtim pedale, uglavnom bi pobegle na sigurno. Ali kad one polude, i
ja poludim, i rezultat je uvek viestruki sudar, s viestrukim
povredama. Zato sam i na prvoj i na svim ostalim godinama studija
svuda ila peice. Dakle, kolebljivac sam.
Piter i ja smo u ribarnici na El Kaminu. Toplo nas pozdravljaju
kada uemo unutra. Volim ovo mesto zato to prodavci - svih
starosnih doba od dvadeset do sedamdeset - izgledaju tako sreno.
Verujem da bismo ih mogli nazvati trgovcima ribom. Zgodan termin. I
nadasve zgodno radno mesto, budui da je veina njih ve decenijama
tu. Dopada mi se kako se posveuju muterijama koje im opisuju svoje
planove za veeru, kako odvajaju vreme da porazmisle pre nego to
predloe taan broj kampi za etvoro i preciznu teinu tune za
estoro. Danas vam nee preporuiti skuu, neto je suvonjava. A
onda, kada vam izmere sirovu ribu ili koljke, umotaju ih u masni, beli
papir, briljivo, kao da umotavaju roendanski poklon. Posle ovoga je
plaanje tako leerno jer sutina je zapravo ljudska interakcija. Da
sam usamljena, ovde bih potraila utoite.
Radnja je puna muterija, ali mi smo strpljivi. Prodavci znaju ta
elimo; uostalom, Edi nam namiguje i iroko se osmehuje, a izloen je
i lep primerak ribe Hypomesus transpacificus, narodski snetac, kog
Piter ve due vreme trai. injenica da u istoj reenici zajedno
stavljam lep i snetac dokazuje da me je ivot s Piterom promenio. Kao
i obino, Piter zvecka sitninom u depu - i kao i obino, Edi mu

05

odmahuje rukom. Piter je naunik, antropolog, ili, da budem potpuno

iskrena, Piter je akademik u pokuaju. Njegova doktorska disertacija
obuhvata istraivanje o ishrani uroenika u zalivu San Franciska. Celo
leto je proveo na ostacima arheolokog nalazita Emerivil, do kolena
u neemu to se danas smatra toksinim ubritem. Odnee tu ribicu
kui, osuie je i briljivo sauvati njen skelet, koji e upotrebiti kao
model za ilustraciju u njegovoj radnoj svesci. Luda sam za njegovim
pedantnim crteima tih osuenih kostura. Uivam da listam beleke
Piterove disertacije, a za roendan sam mu traila da mi iskopira i
ukorii dve svoje radne sveske. Mislio je da se alim. Ali nisam.
Detaljni opisi tih krhkih struktura zaista me oduevljavaju. Bog je u
tim koicama.
Dakle, tu smo: zajedno skoro deset godina, nakon to smo se
upoznali na prvoj godini fakulteta i ja mu pomogla da shvati razliku
izmeu prisvojnih zamenica i prisvojnih prideva. Odmah smo postali
nerazdvojni, iako sam nerado sebe smatrala posveenom. To nije re
koju bih upotrebila da opiem sebe. Sada, deceniju kasnije, Piter jo
uvek studira, a ja jo uvek oklevam. Oklevala sam kada sam izabrala
istoriju kao izborni predmet, prebacivi se ubrzo na pravo, i potom na
master program iz pedagogije, a za manje od jednog polugodita
poela sam da predajem u osmom razredu drutvenog smera u
oblinjem Portola Valiju, koji je asopis Tajm nedavno proglasio
drugim najbogatijim gradom u Americi.
Evo jo neeg to bi trebalo da znate o meni. Osim to sam
neodluna, ja i lako odustajem. Ne stidim se toga. Smatram da je esto
potrebno vie hrabrosti da sebe spreite da ne uinite neto to
prezirete, nego da slepo nastavite tim putem. Potedeete sebe, a i
druge, velikog bola ako priznate neuspeh i nastavite dalje. Ali izai
pred one klince - koji su pravi rasadnik opakih kapitalista i
kompjuterskih magnata - usred dana, usred semestra, jednostavno je
bilo pogreno. Posve pogreno. Jer ja nisam mogla da to ne uinim. Jo
jedna dupla negacija. Ali ozbiljno. Da sam provela jo samo minut u toj
prelepo postavljenoj uionici s pogledom na najelitniji deo San
Franciska, prerezala bih vene. Piter me je, krajnje razumno, upitao da
li bih se oseala korisnije... ako bih predavala deci iz centra. Ali poenta
nije bila u oseaju korisnosti. Nisam sigurna u emu je bila poenta,
osim da sam dobila neku vrstu guenja, to je oznailo prekretnicu u

06

nesrenoj karijeri pravnice Sem Adams (glavom i bradom). Bez

neslanih ala, moliu, sve sam ih ula.
Uteturala sam se u svoju trenutnu situaciju, kao to se i u sve
uteturam. Pre oko est godina, Piter i ja smo iveli u sumornom
dvosobnom stanu na Kertneru. Ja sam upravo bila napustila karijeru
predavaa. Piter je zavravao svoj master. Palo Alto uglavnom nije
nebezbedan, ali Kertner nije spadao u tu glavninu. Prema istraivanju
internet baze podataka o seksualnom nasilju u Kaliforniji, sve crvene
takice koncentrisane su oko Kertnera - kao jedinog dela grada iz kog
seksualni napada ne bi bio uhvaen u roku od pet minuta po ulasku u
njega. Ovako bih opisala Kertner: tamo ive tolerantni ljudi. Dakle,
vratila sam se vonji biciklom posle estogodinje pauze - zapravo
sam bila prinuena da njime obilazim kvart jer nisam imala novca da
popravim kola - i bila sam besna kao ris kada mi je neko pokidao
lanac, koji sam i kupila zbog lopova, i zbrisao s mojim dvotokaem.
Volela sam taj bajs, smatrajui ga vozilom osloboenja. Protivotrovom
za moja ogranienja kao predavaa privilegovanima.
Napad besa zbog krae naterao me je na vonju gradskim
autobusom do najblie policijske stanice. Tamo mi je mrzovoljni
slubenik dao formular i poela sam da ga popunjavam, uprkos
injenici da bicikla verovatno ne vredi ni 200 dolara, pa stoga ni
prijava krae ne vredi niijeg vremena. Tada sam ugledala
obavetenje istaknuto na tabli. Policijsko odeljenje trailo je radnike.
Uslov je bio samo diploma bilo kog fakulteta i potvrda da nisam
osuivana.
Ispostavilo se da im uglavnom trebaju radnici za patroliranje
Stanfordskim studentskim gradom i nadziranje studenta, da se ne
izlau nikakvim opasnostima. Dobra sam u intervjuima, tako da je taj
deo proao lako. Takoe sam briljirala na testu sposobnosti. Navodno
sam celog svog ivota udela za isterivanjem pravde - ali ne u sudnici,
ve na ulici. Ispostavilo se da je tako. Jednostavno previe potujem
pravila.
Znam, kao i svi, s kakvim se sve loim pojavama susreu dobra
deca, i veoma sam tolerantna prema studentskoj populaciji. Zbog toga
sam bila prilino popularna policajka u studentskom gradu, stekavi
reputaciju osobe od poverenja s obe strane. Zaudo, policijski posao
mi je godio. Svidelo mi se drugarstvo meu kolegama. Nisam se plaila

07

pijanih brucoa, pa ak ni kada su bili krupniji od mene. Nisu mi

smetale njihove verbalne uvrede, ba kao ni njihove suze. Vie
problema sam imala sa suicidnim klincima i vandalima - generalno
smo imali jedan do dva seksualna napada po kvartalu. Ali otkrila sam
da imam hladnu glavu i dovoljno autoriteta da reim ak i najtee
sluajeve. I tako je prva godina prola relativno brzo i
zadovoljavajue. Posle toga, etiri godine su proletele. A onda, kada
mi se inilo da padam u koloteinu, upraznilo se jedno detektivsko
mesto. Ponuena mi je vea plata, to je zvualo dovoljno
primamljivo. Ujedno je to bila prilika da neudobnu uniformu zamenim
udobnijom odeom i da konano ponem da upotrebljavam mozak.
Stagnirala sam i usmrdela se, opasno se pribliivi apatiji. Opet
razgovori. Opet testovi sposobnosti. Sati monotone obuke. I,
unapreena sam. Sada sam detektivka Samanta Adams. Ali svi me
zovu Sem.
Sunan majski dan, otprilike je jedan sat po podne. Upravo smo se
iz ribljeg restorana vratili kui - najmanjoj kui za iznajmljivanje u
Palo Altu - i izuvam cipele. Piter se sprema da skuva svoj famozni
vegetarijanski ili, a ja dobijam poziv.
Opet navlaim cipele.
ta je? Piter izlazi iz kuhinje. Izgleda tuno. Nai rasporedi se ne
poklapaju uvek, ali subote su nam svetinja.
Neko je odapeo u Vestinu, kaem. Jo uvek sam u blagom oku.
Piter stenje. Zar ne moe da saeka?
Ne. Ovo je ozbiljno. Moram da se naem s Dejkom i okrunim
timom zbog uviaja. Dejk je forenziar Okruga Santa Klara. Moli
kae da izgleda sumnjivo.
Pa?, uzvraa Piter.
Pa kaem da bi ovo moglo biti pravo ubistvo! U Palo Altu!
Nisam mogla da odaberem mirnije mesto da se igram lopova i
policajaca. Palo Alto je renomirani univerzitetski grad 50 kilometara
juno od San Franciska. Piter voli za dorukom da me zadirkuje
glasnim itanjem crne hronike Dejli njuza. Istoni Palo Alto i Redvud
Siti imaju svoj udeo u zapleni narkotika, pa ak i pucaini, ali najee
piemo kazne za nepropisno lajanje pasa - u Palo Altu vlasnici pasa
bivaju kanjeni ako ljubimac laje due od deset minuta - i sakupljamo
pijane beskunike, kojima obezbedimo obrok i mesto za trenjenje pa

08

ih opet vratimo na ulicu.

Zaustavljam svoju novu tojotu - nedavno kupljenu od poviice
posle unapreenja - na krunom prilazu kod El Kamina i parkiram u
zoni ZABRANJENO PARKIRANJE. Kada mi portir pokae da pourim,
pokazujem mu znaku, a on, najednom ljubazan, pridrava mi vrata.
Jo se nisam navikla na ovo uvaavanje predstavnika zakona. Iako
ponekad, naravno, izazovem suprotnu reakciju: drskost ili prezir,
naroito zbog moje sitne grae i injenice da izgledam vrlo mladoliko
za dvadesetosmogodinjakinju. Kada nosim uniformu, ljudi lako
prihvataju da sam policajka. Meutim, u civilnoj odei, ak i kada im
pokaem znaku, neki otvoreno sumnjaju u moj autoritet. Doivela
sam i da me i mukarci i ene potapu po glavi usred ispitivanja ili dok
izdajem nalog. Jezivo.
Hotel Vestin je otvoren pre manje od godinu dana, i mada se nalazi
nadomak studentskog grada, dosad nisam imala razloga da ga
posetim. Retko kada se nae dovoljno razloga za poziv policiji. Ali u
pitanju je hotel, u rangu onih iz Silicijumske doline. Predvorje je puno
ljudi sa plastinim oljama iz Starbaksa i trakama na kojima
jarkocrvenim tampanim slovima pie EQUIS. Plakati reklamiraju
VISOKOTEHNOLOKE INVESTICIJE: NOVA PARADIGMA ZA RIZINO
OPOREZIVANJE. Jo jedan nain da se bogati jo vie obogate.
Pogledom traim stepenice, ali ih nema na vidiku, zbog ega inim
neto to mrzim, a to je vonja liftom na drugi sprat. im izaem iz
lifta, table ukazuju da se soba 224 nalazi desno od mene. Debeli tepih.
Elegantni stoii optoeni zlatnim listiima, s neverovatno sveim i
rascvetalim buketima - toliko su lepi da kriom otkidam jedan
jarkocrveni cvet i prinosim ga nosu. Pravi. Mirie slatko, skoro
opojno. Kada skrenem za ugao, nailazim na grupu okupljenu ispred
sobe broj 224. Bacam cvet i utiram ga u stranu, nadajui se da to niko
nije video. Dva policajca me uvode u sobu. Poznajem Dejka,
proelavog mukarca u etrdesetim, koji ui na podu kraj tela
krupnog oveka u farmerkama, plavoj majici i relativno novim
patikama. rtva je okrenuta na bok. Iz duboke rane na elu mu curi
krv i natapa majicu. Iza Dejka, ena s velikim fotoaparatom u rukama
i znakom oko vrata fotografie prostor oko lea. Dva mukarca,
takoe sa znakama, briljivo pune plastine kesice za dokaze.
Pretpostavljam da su, poput Dejka, iz Okruga Santa Klara. Tamo

09

imaju i forenziku laboratoriju, a mi nemamo ak ni fotografa. Mesto

zloina najee fotografiemo telefonom.
Jedna od policajki koje obezbeuju sobu je Moli, tek zaposlena ona me je i pozvala. S njom je njen daleko iskusniji partner Henri. Moli
deluje kao da joj je muka, ali hrabro nadzire nekoga ko lii na
hotelskog upravnika - nosi odelo i ploicu s imenom - i dve ene,
takoe s identifikacionim ploicama. Svi stoje stisnuti, poput sardina u
konzervi, pokuavajui da bolje osmotre Dejka i le.
Latinoamerikanka u uniformi spremaice stoji po strani. Probijam se
izmeu njih.
Izgleda da je prilikom pada udario glavom u ivicu komode, kae
Dejk, dobacujui mi par gumenih rukavica. Pre ovoga smo samo
jednom radili zajedno. Prolog meseca. Beskunika je udario
automobil na Univerzitetskoj aveniji i to je bio jedini smrtni sluaj s
kojim sam se srela od unapreenja u detektivku. I to otvoren i
zatvoren sluaj.
ta je izazvalo pad?, pitam.
To je dobro pitanje, uzvraa Dejk. Mislim da je srani udar.
Ovaj mi ne lii na tipa koji esto ide u teretanu. Mada je mogao da
umre i od udarca u komodu. Izgubio je puno krvi, a povrede glave su
obino vrlo krvave.
Neki dokumenti?
Henri mi dodaje novanik. Iako je sainjen od skupocene koe,
primeujem masnjikav sjaj koji obino imaju tanice od vetake
koe. Poinjem da vadim viza kartice. Don Tejlor, itam s jedne,
zatim nalazim vozaku dozvolu sa istim imenom. Na fotografiji, koja
obino porunjuje, ovaj Don Tejlor deluje umorno i starije od 61
godine. Crven u licu i zadrigao. Fino oian za svoje godine. Nalazim
identifikacionu karticu Univerzitetske bolnice.
Doktor, kaem. Don Tejlor iz Kliniko-bolnikog centra
Stanford. Debeli doktor. Evo vidi.
Na osnovu ega zakljuuje da je doktor? Mnogo ljudi radi u toj
bolnici, moda je bolniar, tehniar ili obian...
Da, ali ko od njih moe da priuti sobu u Vestinu? Uostalom, na
kartici lepo pie: dr Don Tejlor.
Dejk se mrti.
ta je?, pitam. Trudim se da ne gledam direktno u le. Nisam

10

preterano gadljiva na krv, ali ne volim predugo da boravim u

prisustvu mrtvaca.
Vidim i druge znake povrede. Osim ako ovaj tip nije nedavno bio
u kafanskoj tui, ima tota da objasni. Vidi?
Dejk mi pokazuje runu masnicu na miici desne ruke.
Ovo izgleda kao da ga je neko stegao kletima.
I ovde. U dnu vrata je jo jedna nateena modrica. Vidi li otiske
prstiju?
U tom asu upravnik hotela pokuava da ue u sobu, ali Moli ga
odguruje nazad.
Pozornie!, obraa mi se.
Detektivka.
Detektivko, trebalo bi da znate da se taj ovek prijavio pod
drugim imenom. Kao Donatan Tinli.
Jedna od ena s njim dodaje: Ja sam radila na recepciji. Platio je
gotovinom pa mu nisam traila linu kartu.
Niste uradili nita loe, kaem joj, a potom dodajem, setivi se
detalja s obuke, a nije ni on. Nema nieg loeg u anonimnom
odsedanju u hotelu. Privatnost nije zloin. Kada Piter i ja idemo na
nae jeftine godinje odmore, on se zabavlja izmiljanjem smenih
imena prilikom prijavljivanja u motelima. Gospodin i gospoa
Maliprsti. Trnoruica i princ Prorektor. Zaista, Piter je ponekad tako
detinjast.
Zavisi od toga zato je eleo privatnost, kae Dejk, i dalje
kleei na podu iznad lea. I zato je platio gotovinom na ovakvom
mestu?
Koliko su sobe ovde?, pitam upravnika.
Cene zavise od prohteva, ali prenoite je od 400 dolara pa
navie, odgovara. Retko imamo goste koji plaaju gotovinom, zato
mi je Ema na kraju smene skrenula panju na ovog gosta. Navodno,
izvadio je etiri novanice od 100 dolara.
Na koliko dugo je odseo?
Samo noas.
Ko ga je naao?
Rosa, odgovara upravnik i pokazuje na enu u uniformi. Jedna
od istaica. Vreme za naputanje sobe je 11 sati. Pokucala je na vrata
u podne, i kada niko nije odgovorio, ula je.

11

Dejk coke jezikom. Okreem se ka njemu.

Ovde ima jo neto. Na gornjem delu lea. Razvlai okovratnik
majice kako bi obnaio kou ramena.
Naginjem se i kiljim tamo gde pokazuje. Ne vidim nita. Isuse,
koliko je dlakav ovaj ovek! Generalno, volim maljave mukarce, ali
ovo je skoro groteskno. Koa na vratu mu je proarana crvenim i
belim peatima.
Sitan ali vidljiv, objanjava Dejk. Blagi ubod, kao od igle. Vidi
li? Rupica i blagi otok oko nje?
Opet kiljim i sleem ramenima. Ako ti tako kae.
Kaem. I morau da pregledam telo u laboratoriji. Ovom je
definitivno potrebna obdukcija.
ta to znai?, pita upravnik iz hodnika. Na licu ima izraz oveka
koji pokuava da deluje zabrinuto, a zapravo samo eli da iskopa to
vie prljavih detalja. Oboje ga ignoriemo.
Imamo li ovde nasilnu smrt, Dejk?, pitam. Upravnik ne moe da
sakrije uzbuenje i isputa ohhhh. Vest e se proiriti hotelom im
napustimo mesto zloina.
Nisam jo siguran. Dejk se ee po proelavoj glavi prstom u
rukavici. Ali neu odmah da odbacujem tu mogunost. Potom vadi
svoj mobilni telefon i bocka po tastaturi.
Ne znam ta bih rekla. Prilazim Moli, svojoj koleginici poetnici.
Mislim da bi prvo trebalo obavestiti najblie roake. Dejk mi klima
glavom dok eka da se uspostavi veza sa pozvanim brojem. Ko god to
bio - pretpostavljam supruga, pokazujem na burmu na levoj ruci
mrtvaca. Ona ujedno mora da potvrdi i identitet lea.
Moli nije oduevljena.
Da, bojim se e to morati ti, koleginice. Idi na njegovu adresu u
Palo Altu. Nadam se da je neko kod kue.
Moli odlazi s Henrijem i zatvaram vrata sobe pre nego to se
okrenem prema Dejku, koji jo dri telefon priljubljen uz uho.
Fotograf neumorno kljoca po sobi, slikajui ak i delove koji mi ne
izgledaju relevantno, poput profesionalno nametenog kreveta.
Nemam pojma, kae Dejk, pokrivi mikrofon. Imam neki udan
oseaj u vezi s ovim.
I ja.
udno razmiljam o Piteru, koji me eka kod kue s tek skuvanim

12

vegetarijanskim ilijem, vadim belenicu i olovku iz svog ranca i

kaem: Dobro. Da prionemo na posao.

13

Crna hronika San Franciska

UGLEDNI STANFORDSKI LEKAR NAEN MRTAV U HOTELU

VESTIN U PALO ALTU
12. maj 2013.
PALO ALTO, KALIFORNIJA - Dr Don Tejlor, ugledni plastini hirurg i
predsednik Tejlorovog instituta za plastinu i rekonstruktivnu
hirurgiju, naen mrtav u subotu 11. maja 2013. u hotelu Vestin u ulici
El Kamino u Palo Altu.
Kolege su duboko okirane smru dr Tejlora, koji je pomagao deci
s uroenim facijalnim deformitetima ili defektima od povreda. Don
Tejlor e svima nedostajati, i privatno i zbog napretka koji je postigao
u oblasti rekonstruktivne hirurgije, izjavio je dr Mark Epstajn, njegov
partner na Tejlorovom institutu.
Dr Tejlor je za sobom ostavio suprugu Deboru Tejlor (54), s kojom
je bio 34 godine u braku, i troje dece: arlsa (32), Evana (30) i Sintiju
(27).
Prema izvorima, preliminarni izvetaji potvruju da je Tejlor umro
od posledica sranog udara.

14

Em Dej
Uvek sam mrzela monotona opela. Prazne rei, izgovorene sa
usiljenim strahopotovanjem. Pokuajte da dokuite njihov znaaj i
neete uspeti. Te ljigave rei izgovaraju ljigavi ljudi. Ne gajim
simpatije prema svetenicima budui da je na zlostavljao vie
oltarskih deaka pod njegovom zatitom, ukljuujui i mog mlaeg
brata Tomasa, sada tunog i problematinog oveka. Godinji izlet
oltarskih deaka tokom 80-ih godina pretvarao se u orgije, koje su
trajno otetile generaciju mladia u Gatlinburgu u dravi Tenesi.
Velianstveni beg u Velike zadimljene planine - malo sutra. Taj pas vie
nee loviti, kako sam volela da kaem. Ako priamo o duhovnoj
pustinji, onda je to bio Gatlinburg.
Sada stojim u crkvi, traei mesto da sednem. Za Dona. Ovo je
Donovo opelo. Godinama nisam kroila u crkvu, a kamoli u
katoliku. Svi stranji redovi su zauzeti. Pamtim taj fenomen: katolici
uvek ele da se distanciraju od svojih sumnjivih verskih poglavara.
Prinuena sam da uem dublje u crkvu, kako bih nala slobodno
mesto.
Sa mnom se neto udno dogaa. Otkad sam pre dva dana u
novinama proitala vest o Donovoj smrti, lelujam po kui u nekoj
vrsti transa, s povremenim napadima plaa, isprekidanih apsolutnim
besom i beskrajnom panikom. Uspela sam da popriam s nekim
prijateljima, sluajui njihovu nevericu i gnuanje, ali nita od toga
nije uspelo da odagna utrnulost ispod svih emotivnih izliva. Rekla sam
dvojici svojih sinova, koji uprkos punoletstvu ne mogu da se uzdre od
uvredljive fraze rekao sam ti. A moj brat Tomas je utke primio vest.
Donova smrt je umnogome osujetila neke Tomasove finansijske
malverzacije. Kakogod, svi me teraju da prevaziem ok i bol, da
budem praktina. Da preduzmem mere.
Konkretno, prijateljice me nagovaraju da naem advokata. Sino

15

sam otila toliko daleko da sam na internetu itala izvetaje lokalnih

advokata za brakorazvodne parnice. Oni bi morali imati iskustva u
imovinsko-pravnim odnosima. Ne znam kome da se obratim.
Sumnjam da iko moe da mi prui struan savet u ovoj situaciji.
ta biste vi uradili kada biste saznali da vam je suprug ne samo
mrtav, ve i oenjen?
Prema Merkjuri njuzu, Don je bio skoro 35 godina u braku sa
Deborom. Njegovom voljenom suprugom. A gde sam tu ja?
Mi smo (bar sam mislila da jesmo) bili u braku srenih est godina.
Naa kua je kupljena na moje ime, a po Donovom testamentu - koji
se nalazi u bankarskom sefu - ja u je i naslediti. Ali ta ako postoji i
drugi testament? Kakva su moja prava? Ta Debora ula je u Donov
ivot bar 27 godina pre mene. A Kalifornija je drava zajednikih
imovinskih prava. Moram li o Donovoj smrti da obavestim banku
kojoj otplaujem kredit? Hoe li Donova voljena supruga imati
pravnih osnova da trai nau kuu? Uostalom, Don je poprilino
uestvovao u njenom plaanju, a i zajedno smo stekli puno kapitala.
ak i da ne bude traila nita, hou li sad moi da otplaujem kredit od
plate knjigovoe? to bi moj pokojni otac rekao, toliko mi gori pod
nogama da mi se i zubi znoje.
Ako sve ovo zvui hladno i proraunato odmah nakon smrti
oveka kog sam est godina zvala svojim muem, oprostite mi.
Dok koraam kroz crkvu, neprijatno se pribliavam prvom redu,
gde bi trebalo da sedi Donova prava ena. Njegova prava ena. ta
u, tako ja posmatram ovu situaciju. Ona je stvarna. Ja sam lana. Moj
ivot je prevara.
Moj psihijatar tvrdi da sam sama za to kriva, jer uporno traim
ivotne situacije u kojima u biti autsajder, stvarajui scenarija gde
ostajem na periferiji. to se tie mog braka, zaista sam mislila da sam
prevazila tu nezdravu tendenciju. Konano sam ula u priu, konano
sam nala mesto gde pripadam, stvorivi svoj intimni krug, koji po
prvi put izostavlja druge, umesto da izostavi mene. Kakav vic. Sada
nisam vie sigurna ni da li posedujem krevet u kojem spavam.
Konano nalazim slobodno mesto, relativno blizu ljudi koji su
oigledno Donovi roaci i bliski prijatelji. Sedam na klupu i gledam u
visoku i dominantnu enu, za koju pretpostavljam da je Debora, bar sa
slike u novinama. Tiho pozdravlja goste i prihvata njihovo sauee s

16

takvom odmerenou! Takvom pribranou! Po svemu sudei, vrlo

jaka ena. ak i da nije udovica, dominirala bi crkvom.
Gajila sam nadu da se potkrala neka greka. Moda je Don
nekada bio oenjen tom enom, ali se odavno razveo i ona samo
pokuava da se okoristi o njegovu smrt. Ali dok gledam njena
etvrtasta ramena i savrenu sedu kosu - skoro srebrnu, tako sjajnu i
stilizovanu, gde je svaka dlaka na svom mestu - njenu smirenu
hladnou i odeu koja odie bogatstvom i privilegijama, padam u oaj.
Ovo nije ena koja bi dozvolila da bude ostavljena, i svakako ne ena
kojoj su potrebni bilo kakvi marifetluci. Debora je uvarka, i mua i
moi. To se vidi po nainu na koji pozdravlja svakog od svetenika
(etvoricu ak!) i svaku osobu koja joj prie, rukuju se s njom ili je
kratko zagrle (niko se ne zadrava niti se uputa u razgovor s njom).
Dakle, ona je takva. Neko ko umnogome podstie rukovanje, ak i kod
drugih ena.
Debora stoji ispred kovega, elegantna i samosvesna, kakva ja
nikada neu biti. Sputam pogled na svoju utu suknju, najskuplji i
najdreaviji odevni predmet u mom ormaru - Don ju je voleo - i
mrtim se. Bodem oi u moru crne odee, poput kanarinca meu
vranama. Oseam se zarobljeno, kao da u se uguiti usled manjka
kiseonika. Ona sigurno nikada nije neprikladno obuena. Naprotiv,
njen stil oblaenja postavlja trendove prikladnog oblaenja. Seam se
besnih automobila na parkingu i padam u jo vei oaj. Debora bi
mogla da me zgazi kao bubu.
Ali zar joj zavidim? Ne ba. Vie volim nezgrapne zagrljaje svojih
apa-drapa prijatelja nego kratko rukovanje, koje ona dobija ak i od
ljudi koji je dobro poznaju. Iz nekog razloga ne verujem da ju je Don
voleo vie od mene. Imam takav oseaj. Uostalom, oenio me je posle
nje. Zato sam u prednosti, na neki nesvakidanje zadovoljavajui
nain.
Moram da priznam, Debora je sve sjajno organizovala za samo dva
dana. Uoljive itulje izdate su u Merkjuri njuzu, Kroniklu, Dejli njuzu.
Ogromni cvetni aranmani ukraavaju prednji deo i oba krila prepune
crkve. A muziari - osim orguljaa, tu su jo i elista, flautista i operska
pevaica sa srceparajuim kontraaltom. Sve je udeeno s probranim
ukusom.
Razmiljam kako bih ja bedno organizovala sahranu. Mi - Don i ja

17

- nismo ak ni pripadali crkvi. ta se radi u tom sluaju? Iznajmi se

crkva? Pozvala bih nau grupicu prijatelja (mojih prijatelja, shvatam
sada, jer me Don nikada nije upoznao ni sa jednim svojim) na
sendvie i aj u naem vrtu. Naem vrtu! Don bi to tako voleo! Ovde
bi im zamerio zbog sveg ovog cvea, poseenog u punom cvatu. Voleo
je da uzgaja biljke, ivot koji je putao korenje u zemlju. Bio je
uroeni iscelitelj.
esto je ustajao u pet ujutro da zalije vrt u prvi cik zore, onda bi
otiao u bolnicu, gde bi se istuirao i dorukovao pre obilaska
pacijenata. Ali ne, moram da se zaustavim kada uhvatim sebe u
ovakvim mislima. Jer mi je on tako rekao. Jer mi je on tako rekao. I
sada shvatam da ne mogu da verujem nijednoj njegovoj rei. S ovom
milju, stropotavam se na tvrdi naslon klupe dok svi ostali ustaju.
Svetenici su za oltarom i obred poinje. Nekako se pridiem na
noge. Kako je utena ova tvrda i hladna podloga ispod mene. Nita
vie nije bezbedno, nita sigurno.
Dok sabiram misli, hvatam pogled ene za koju sam pretpostavila
da je Debora. Pokuavam da proitam njen izraz lica. Neprijatan,
zakljuujem. Ko si ti? Uljez. Nametljivica. Prevarantkinja. Okreem
glavu kako bih izbegla njen pogled i hvatam sebe kako zurim u
koveg, koji sam dotad izbegavala. Teko je poverovati da je Donovo
telo unutra, nepomino i kruto. U etvrtak ujutro je uobiajeno uao u
nau spavau sobu i poljubio me na rastanku, miriui na vodu i
zemlju. Ruke su mu bile hladne kada ih je spustio na moja ramena i
blago ih prodrmusao. Nije hteo da me probudi tako rano, ali ja sam
uvek insistirala na tome. Morala sam da osetim njegove usne na
svojima pre nego to ga izgubim na ceo dan, pritisak njegovog ramena
na mojim grudima dok se naginje. Morala sam da znam da je stvaran,
tako sam se blaeno oseala svakog dana tih skoro sedam naih
zajednikih godina.
Da budem realna? Koga ja to zavaravam? Guim se pod teinom
tuge i besa.
Pristali smo, u naim testamentima, na kremaciju. Oigledno je sa
Deborom imao drugaiji sporazum. Ili to, ili je ona odluila da prezre
njegove elje. Donovo telo bie zakopano u zemlju. Nisam sigurna ta
o tome da mislim. Ideja kremacije inila mi se uverljivo konanom i
bezbednom. Ako ja ne mogu da ga imam, nee niko. Kakve sulude misli

18

- ljubomorna sam ak i na zemlju koja e ga obgrliti kada ja ne mogu.

Don nikada nije znao koliko sam ljubomorna, kako sam ga
pomno posmatrala kada bismo izali negde, traei bilo kakav znak da
odmerava ili procenjuje druge ene. Ali on mi nikada nije dao razloga
za brigu. Smeno, zar ne?
Opelo poinje. Prvo kleimo, zatim stojimo, onda svi opet sedaju zaboravila sam sve te rituale. Zbijena sam izmeu mladia u
elegantnom sivom odelu i smeurane starice, koja izgleda kao neko
vaan, s obzirom na broj ljudi koji su joj se javili. Moda roaka? Pada
mi na pamet da bi ak mogla biti Donova majka. Rekao mi je da su
mu roditelji pokojni, ali shvatam da i tu nisam naisto. Vie ne mogu
verovati nijednoj od Donovih takozvanih injenica.
Mladi (pa, mlai je od mene) s moje desne strane nosi odelo za
koje bih rekla da je svileno, s obzirom na mekou materijala kada ga
sluajno oeem golom rukom. Ima brie. Ljudi mu se obraaju sa
Mark ili doktore Epstajn, dok stariju gospou oslovljavaju sa
Dordet, uprkos njenim godinama. Pretpostavljam da je u kasnim
80-im, moda i starija. Oko nas su fino obueni gosti, svi smrtno
ozbiljni. Pre opela su askali tiho i srdano jedni s drugima. Ne i sa
mnom, a preko i oko mene. Autsajderka. ta drugo?
A tek deca! Sva postrojena u prvi red sleva. Devojka neodoljivo lii
na Dona. Vidno je skrhana, neujno plae. Jedan od njene brae ima
Deborine otre crte lica, ali - kada opet ustanemo - ne i njenu visinu.
Petnaestak centimetara je nii od drugog brata i nekoliko centimetara
od sestre. I on na licu ima izgubljeni izraz i srce mi se slama zbog
njega, zakrljalog lana tako visoke i naoite porodice. On mora da
podigne ruku uvis kako bi obgrlio sestrina ramena. Drugi mladi stoji
odvojeno. Visok je, vii od metar i osamdeset, ali ne lii ni na Deboru
ni na Dona. Ne izgleda naroito tuno, samo srdito.
Koje su faze tuge - zar ne moram da proem kroz poricanje, bes i
oajanje pre prihvatanja? Ako je tako, sigurno sam ve ljuta i silina
Donove smrti me jo uvek nije pogodila. Moje emocije, jake kakve
jesu, samo su senke onoga to e postati kada budem u stanju da sve
ovo u celosti apsorbujem.
Ali shvatam da mogu otvoreno da kalkuliem sa svojim
predstojeim krahom (ne mogu da smislim nijednu drugu re kojom
bih opisala ovo to mi se dogaa). Skoro kliniki posmatram sebe dok

19

smiljam kako da zgrabim prednost u ovoj bizarnoj situaciji s monom

Deborom. Jer imam nepogreiv utisak da smo nas dve u situaciji.
Teim se recima da sam jedina koja to uvia. Debora ne zna nita o
meni. Razmiljam, moda e mi status autsajderke dobro posluiti.
U pravom trenutku, dok mi ove slabo utene misli lete kroz glavu,
to se i dogaa. Opelo se zavrava, svetenik nam zapoveda da idemo u
miru, a orgulja poinje da svira posmrtni mar. Vidim (kao na
usporenom filmu) kako se Debora odvaja od svoje dece i istupa iz
prvog reda. Dok se svetenici postrojavaju iza kovega, ona se iskrada
iz kolone. Ide prema mom redu. ini mi se da gleda u mene. Dlanovi
mi se znoje. Govorim sebi kako ima neto vano da podeli sa
Dordet, ili joj je dr Epstajn iz nekog razloga potreban, zato zurim
ispred sebe, neujno izgovarajui rei opela, kojih jedva da se seam
iz detinjstva. Slavite Boga od kog svi blagoslovi teku. Kao da izdaleka
ujem svoje ime. Zdravo, Em Dej. Ledim se. Slave Ga sva bia na
Zemlji. Tako mi je drago to si uspela da doe. Debora mi se obraa.
Zastaje, ali i dalje odbijam da je pogledam. Slave Ga aneli na nebu.
Ljudi oko nas poinju da primeuju, udei se mojoj nepristojnosti.
Slavite Oca, Sina i Svetog duha. ini mi se da ne umiljam akcenat na
mom imenu kada ga opet izgovori. ujem je kako govori znam ko si,
jasno kao da se izdrala. Em Dej. Doi e posle u kuu na dau. Nije
me pitala. A onda se okree i prati svetenike i cveem natovareni
koveg prema izlazu; njena deca je posluno prate. erka u prolazu
okree svoje suzama umrljano lice prema meni. Ne mogu da je
pogledam u oi. Bog zna ta ona i ostali misle o meni.

20

Helen
Ustala sam jutros u etiri da uhvatim prvi let iz Los Anelesa za San
Francisko. Sada je 9:30 i konano sam stigla u Studentski grad
Univerziteta Stanford. Bila sam ovde i pre, naravno, ali pod daleko
prijatnijim okolnostima. Ne idete svaki dan na sahranu svog mua,
koju organizuje njegova druga ena. Tanije, na sahranu oveka kog
ste est meseci nazivali svojim muem. Ko je bio Don Tejlor? Vie
nemam nikakvu predstavu.
U Donovoj itulji nije navedeno kad je pomen, to jest gledanje,
samo vreme i datum opela: 10 h, utorak, 14. maj 2013. godine,
Memorijalna crkva u Stanfordu. Kao to se i oekuje od uspenog
profesionalca i uglednog lana zajednice, poseenost je impresivna.
Masa se tiska oko ulaza u crkvu i atmosfera je skoro sveana, ljudi se
rukuju, grle i askaju. Da ne dominira crna odea, ovek bi pomislio
da je posredi venanje ili krtenje.
Prola su tri dana od oka. Viestrukih okova, jednog za drugim.
Onaj prvi, zapanjujui poziv moje prijateljice Eni, koja radi na
univerzitetu, pratio je njen imejl s linkom za lanak univerzitetskih
novina. I naravno, im sam ga proitala, javilo se poricanje. Ne. Ne. Ne
moj Don. Ne moj dr Don Tejlor. Ali injenice - nisam mogla da
ignoriem injenice. Uvaeni plastini hirurg sa Stanforda.
Uspean privatni lekar, koji je besplatno radio za decu s uroenim
deformitetima. Dokaz. ta god da mi je Don ikada slagao, nije se
ticalo njegovih profesionalnih dostignua. Don je mrtav. Prvo sam
morala s tim da se suoim. A zatim s ovom Deborom. Njegovom
prvom enom. Onom koja mi je prethodila. I decom. Donovom
decom.
Pomislila sam da pozovem tu suprugu. Iskreno, vie puta sam to
pomislila. Pokuala sam da naem njen broj, imejl-adresu, bilo ta. Ali
nije bila zavedena u imenicima. Jedino to sam uspela guglanjem da

21

saznam bih su neki klubovi i udruenja kojima je pripadala: Vrtlarski

klub Palo Alto, gde je bila dugogodinji sekretar. Gospoa Dona
Tejlora prireuje ajanku u Bofortovom parku. enski esnaf Okruga
Santa Klara, gde je dvaput izabrana za predsednicu. Brojna
medicinska dobrotvorna drutva. Nekoliko zamagljenih fotografija
sedokose ene ukoenih ramena. Opti stav rigidnosti. Bez dostupnih
podataka. Bez fotografija njih dvoje zajedno. Ili je Don bio vrlo
snalaljiv, ili je ona bila vrlo uzdrana osoba, mada graanski
opredeljena.
Pozvala sam ak i Memorijalnu crkvu u Stanfordu, gde je trebalo
da se odri opelo. Odbili su da mi daju bilo kakvu informaciju, uputivi
me na upravu groblja. Ali uprava groblja je takoe odbila da mi
otkrije njene podatke. Bog zna ta bih sve Debori rekla telefonom da
sam nabavila broj. Bila sam uzrujana, najblae reeno. A to nije stanje
na koje sam navikla.
Tada sam kupila kartu za San Francisko.
Sada se probijam kroz masu u porti i ulazim u crkvu. Unutra, ljudi
su tii, lica su im ozbiljna. Koveg je ve tamo, na platformi u
prednjem delu. Malo sam zbunjena. Mislila sam da se on tradicionalno
unosi pred poetak opela. Koveg nije otvoren, hvala bogu. To ne bih
podnela. Ne. Uprkos veliini crkve, sedita su popunjena. Pitam se da
li bi trebalo da se oseam ponosno zbog toga to je moj Don izazvao
toliku odanost. Ne oseam nita. Ama ba nita.
Jutros sam se briljivo obukla, poklonivi tome vie vremena i
panje nego obino. S obzirom na moj ukus u odevanju, nisam imala
problema da naem neto crno, da spakujem u putnu torbu. Detaljno
sam se odmerila u ogledalu svoje sobe. Igrom sluaja, odsela sam u
hotelu gde je Don umro, bar prema novinama, a koji je, opet igrom
sluaja, najblii univerzitetskoj crkvi. Frizura mi je uredna, iam
svoju dosadnu braon kosu u pa i po potrebi je skupim u rep. Pojavilo
se nekoliko sedih, to nije nita neobino u trideset estoj. Ne stidim se
svojih godina, sedih vlasi na slepoonicama, sitnih boria oko oiju.
Jo uvek nemam dioptriju. Ne nosim nakit, osim burme, protiv koje
sam se ak i pobunila na dan venanja. Ali Don je insistirao. I budui
da nije imao mnogo prohteva, pristala sam. Bila je to sitnica, ali njemu
je znaila. Nekada. Oseaj je i dalje udan, est meseci kasnije,
hladnoa metala na mom prstu.

22

Uvlaim se u red blie prednjem delu crkve, kako bih bila deo
okupljene pastve, a opet na pristojnoj udaljenosti da neometano
posmatram tok slube. Prvo primeujem cvee. Prelepi aranmani
naikani su oko oltara, prelivajui se preko jedne strane kovega.
Toliko znakova potovanja. Na stotine. Obilje jarkih boja na tom
tunom mestu - crvena, plava i uta na podlozi od tamnog drveta. A
tek miris, prejak. Od slatkaste arome cvea se teko die. Ljudi prinose
maramicu nosu, gutaju pilule. Drveni koveg jedva da se vidi u tom
moru cvea.
Najvie me zanima grupica ispred kovega i na oltarskim
stepenicama. Oigledno su porodica i najblii prijatelji preminulog.
Dona, podseam sebe. Odmah prepoznajem tu enu, tu Deboru, sa
fotografija. Visoka i sedokosa ena u besprekornom crnom kompletu.
Deluje savreno pribrano dok pozdravlja goste. Sa svog mesta vidim
da je naminkana, neto to sam i sama pomislila da uinim, ali sam
ideju odbacila zbog mogunosti da u zaplakati. Iako nisam cmizdrave
prirode. Ali ak i najmanja ansa da e mi se makara razmazati po
licu naterala me je da se pojavim bez trunke minke.
Donova deca su manje sabrana nego njihova majka. Stoje podalje
od nje, troje mladih na pragu zrelosti, utivo se smekaju kada im ljudi
priu, dostojanstveno prihvataju rukovanje, zagrljaje i tihe rei utehe.
Devojka i mlai sin plau. Stariji momak - ovek - pokuava da deluje
kao da ga ne dotie ono to se dogaa, ali mu to ne polazi za rukom.
Patnja mu se vidi na licu. Izgledaju kao dobra deca. A onda se
oglaava zvono i svi sedaju.
Opelo je katoliko. Posetila sam dovoljno sahrana dece koju nisam
mogla da spasem, tako da znam da su etiri svetenika, koja ulaze
kroz crkvu i staju ispred oltara, velika ast. Katolici ove ceremonije
shvataju ozbiljno. Opelo sa etiri svetenika, poput etiri
protivpoarna alarma, prati molitvama vanog pokojnika u zagrobni
ivot. Don Tejlor kog sam ja poznavala nije mario za veru, ali
gledajui tu Deboru, stiem utisak da njoj ovo i te kako znai. Ona
klei i ustaje, krsti se, uvek sekundu-dve pre ostalih. Prema njoj se
orijentiem ta je sledei potez. Ona ne grei. Ako je neka suza i
probila tu glatku masku, meni je promakla. Dodue, vidim kako
kriom povlai odedu jednog od oltarskih deaka, kako bi sakrila
njegove pocepane farmerke i patike dok on i svetenici koraaju kroz

23

crkvu.
Dvoumim se da li da idem do groba. Nadala sam se kratkom
razgovoru sa Deborom u crkvi, ako uspem da ugrabim pola minuta,
dovoljno da uzmem njen telefonski broj ih imejl-adresu, neto za
diskretno obraanje kada sve ovo proe. S obzirom na veliinu
okupljene mase, sumnjam da u za to dobiti priliku. Kakogod, idem do
groba. Mogu da unajmim i advokata, koji e zvanino kontaktirati
Deboru, ili da ukljuim policiju, koja e pokojnika optuiti za
bigamiju. Nita od toga me ne privlai. Nisam ak ni sigurna ta elim.
Kada bih samo mogla da zaboravim da se ovo ikada dogodilo. Da
obriem poslednju godinu svog ivota, precrtam dvanaest meseci
otkad sam upoznala Dona Tejlora. I dalje se oseam kao udata ena.
Ali ne i kao udovica - ne jo. Iz iskustva, i razgovora sa psihijatrom,
znam da to dolazi kasnije.
Iako je kolona automobila koja mili iza mrtvakih kola duga, kada
stignemo na groblje, postaje jasno da se broj posetilaca znatno osuo,
jer nas sad ima samo stotinak, najvie. Vreme je predivno, jedan od
onih letnjih severnokalifornijskih dana s kristalnim nebom kakvo se
retko via u Los Anelesu. Savrena blaga temperatura koja
omoguava boravak napolju bez dempera ili sakoa. Groblje se nalazi
na vrhu brda s pogledom na okean. Sada du obale vlada izmaglica, ali
inae je svaki detalj vidljiv u svim pravcima. Ispod nas je primorski
gradi, leima okrenut okeanu. Severnije du obale je neto to lii na
vojnu bazu, zajedno sa ogromnim satelitskim tanjirima i kontrolnim
tornjevima. Daleko na jugu, gde se obala savija poput polumeseca,
ovei grad s dominantnim belim neboderima sija na suncu. Don bi
bio srean po ovakvom danu, na ovakvom mestu. Iako je mrzeo
ekstremne vremenske uslove, bilo vrue ili hladne, voleo je sunce.
Ujutro bi otvorio vrata balkona mog stana, pre nego to upekne,
odvukao bi jednu moju tapaciranu fotelju na balkon i bakario se na
jutarnjem suncu, pijuckajui kafu. Mrzeo je moj balkonski nametaj,
smatrajui ga suvie tvrdim, suvie neudobnim. Planirala sam da
kupim nov, da mi Don ne bi uvek sve ispomerao samo da bi uivao u
jutarnjoj kafi. Nikada to vie nee raditi, i pomisao na to pogaa me
direktno u stomak. U stvari, iz grla mi izlee bolni uzdah, skoro
preglasno. ovek do mene se naginje blie. Jeste li dobro?, pita. Da,
uspevam da promrmljam, ali nisam. Nisam.

24

Grobari ne sputaju koveg na zemlju, ve ga ostavljaju da lei na

nekoj vrsti metalne konstrukcije malo iznad zemlje. Spali smo na
jednog svetenika i on ita kratku molitvu. Izmeu sporadinih amina,
ljudi polau cvee povrh kovega i to je to. Bez drame. Debora prua
ruke i tape koveg. Brzim, skoro bezlinim dodirom. Kao da je to
samo komad nametaja ili komijski pas. A onda svetenik objavljuje
kraj obreda i poziva sve da se pridrue Debori u njenoj kui na dai.
ujem Deborin glas po prvi put. Dubok i snaan. ake skuplja oko usta
kako bi je svi uli, ali da joj ne vidite usne kako se pomeraju, pomislili
biste da govori mukarac. Svi ste dobrodoli! uzvikuje ona. Uzimam
papiri sa adresom i uputstvima, kreem prema svom iznajmljenom
automobilu i vozim prema kui Donove prave ene.

25

Helen
Kao pedijatar-onkolog, poznajem tugu. Bivala sam svedok njenog
najsirovijeg oblika, jer smrt deteta ne donosi nita dobro. Nema
olakavajuih okolnosti. Nema utenih rei. Vae dete vie ne pati,
bilo bi najblie tome. Ali retko kada pomae. Prola sam kroz to sa
ucveljenim roditeljima nebrojeno puta. Moda biste rekli i da sam
oguglala.
Ali nisam. Sedim na vrelom seditu iznajmljenog automobila
ispred kue mog mua u olistaloj ulici Palo Alta i najednom spoznajem
intimno znaenje te rei. Tuga. alost. Gubitak. Dakle, to je to,
zakljuujem. Samo trenutak ranije razmiljala sam o svom novom
malom pacijentu, estogodinjoj Sesiliji koja pati od produenih
simptoma gripa. Podrobnije sam ispitala njen sluaj. Krvarenje desni.
To je loe. esto krvarenje iz nosa. Jo gore. Laboratorijski izvetaj
sam upravo dobila mejlom. Rezultati nisu dobri. U stvari, rezultati su
uasni. Problem s ovim mobilnim spravama je to omoguavaju da
loe vesti stalno pristiu. Da li da obavestim porodicu o laboratorijskim
rezultatima? - pita kolega koji mi je napisao mejl. Deset minuta
kasnije, nakon to ponovim rei porodica i laboratorija i rezultati sve
dok ne postanu beznaajne, shvatam koliko je velika rupa koju mi je
kroz srce prosvirala Donova smrt, njegovo neverstvo.
Sputam prozor i pokuavam da isteram neto vrelog vazduha iz
usijanog automobila. Ne elim jo da priem kui. Stigla sam pre
ostalih i ne bih prerano da pokucam na vrata, pa sam odluila da
ekam. Iznenauje me izgled kue. Velelepno zdanje u kolonijalnom
stilu, s belim stubovima i krunim prilazom oivienim buniima.
Plemika kua s dalekog Juga. Tara. Don je iveo ovde, u vreme kada
nije bio sa mnom - a ne u nekoj osrednjoj viktorijanskoj kui na
Potrero Hilu u San Francisku, kao to me je naveo da verujem. Zacelo
se uputao u neku vrstu matanja kada je priao o svom domu u San

26

Francisku. Kako su panski zidovi tamo netaknuti, kako visoki drveni

prozori nisu mogli da se otvore, kako mu je ordinacija bila okruena
poseenim hrastovima. Bio je tako uverljiv u svojim priama o
prastarim vodovodnim cevima i najezdom termita. Zapanjena sam
uverljivou njegovih izmiljotina. Takve lai zahtevaju pripremu.
Priao je o noima kada je radio do tri sata posle ponoi, zastavi
samo da se divi svetlima grada u dolini. ak je opisao i svoj omiljeni
tajlandski restoran, kafi u susedstvu, sa beinim internetom, gde je
iitavao beleke, i kako mu je buka Junog auto-puta smetala u
veerima kada bi vetar duvao s juga. Servirao mi je sliku ivota punu
nevine uurbanosti. Sedeli bismo na sofi i lenjo askali o nama, jo
uvek u fazi otkrivanja, i ti detalji su postepeno isplivavali na povrinu.
A svi su bili izmiljotina. Ne. To je preblaga re. Bili su prevara.
Donova stvarnost je bila sasvim drugaija. Kua ispred mene je
iskonska, savrena. Problemi s vodovodnim cevima ili termitima ovde
se ne bi tolerisali. ivica je oiana s vojnikom preciznou. ak i
cvee je u nekom redu, aranirano u diskretne cvetne bunove du
staze od jednakih mermernih ploa, bez nekontrolisanih izdanaka.
Ruinjak je orezan u obliku kvadrata, lavanda oblikovana u uredna
brdaca. Dakle, ovo je bio Donov stvarni ivot.
Zaudo, oseaj povreenosti me izdaje, ali to ne ublaava moju
tugu. Jo uvek alim za njim, za Donom kog sam poznavala. Mogli
smo to da reimo, kaem mu sada. Nisi morao da ode i umre zbog
toga. Na sahrani, izmeu beskrajnih molitava, propovedi i pohvala,
neka aava bolniarka iz Donove ordinacije proitala je svoje
metafore u pokuaju da mu oda poast. Njegovo srce bilo je toplo kao
Teksas. Ali Teksas nije topao, prokleto je vreo, uhvatila sam se kako se
u sebi prepirem s njom. Uostalom, to poreenje je trebalo da se odnosi
na veliinu. Srce veliko kao Teksas - verovatno je to klie za kojim je
tragala.
Naa ljubav je bila tako velika. Ponosna sam na ivot bez trzavica
koji smo Don i ja vodili. Tako razliit od moje mladosti. Nisam ni
slutila koliko je na ivot zapravo proet trzavicama. Mislila sam da
nai mirni razgovori oznaavaju zadovoljstvo, dva sreno iscrpljena
profesionalca koja komuniciraju na nain dublji od rei. A onda u
krevet. A onda u krevet. Nedostajae mi to. Don je oboavao moje
telo. To su njegove rei, ne moje. Oboavao. Oduvek sam svoju pomalo

27

koatu grau smatrala neukusnom. Ali on bi akama obujmio moj

struk, zadivljen to mu se prsti skoro dodiruju. Podigao bi moje ruke,
divei se njihovoj vitkosti. Poela sam da mislim o sebi kao o
privlanoj osobi. injenica je da ne marim mnogo za hranu. Smatram
je konzumiranjem neophodnih jedinica hranljivih materija. Vani su
mi povre, proteini i tenost. Ravnoduna sam prema oblicima
njihovog unoenja. Ne bih rekla da sam probirljiva - naprotiv. Sve je
bezukusno, nita se ne istie kao naroito primamljivo. Blagi oblik
ageuzije. Tanije, hipogeuzija. Odsustvo ula ukusa. Nedovoljno da me
izloi zdravstvenom riziku, ali spreava prejedanje. Imam tendenciju
biranja hrane po boji. Jarkozelena, jarkouta, jarkocrvena.
Jednako sam ravnoduna prema alkoholu. Ipak, Don i ja smo
svake veeri zajedno sedeli i pijuckali vino. Mislim da me je privukla
zlatna boja ardonea u ai i hladnoa stakla pod prstima, napunjenog
studenom tenou. Ono to manjka mom nepcu definitivno
nadoknauje moj epiderm. Bilo je dovoljno da mi Don samo ovla
dodirne rame i ve bih drhtala od elje.
Primeujem da se automobili parkiraju iza mene, ljudi poinju da
koraaju poploanom stazom prema kui. Debora je na vratima,
poziva ih unutra.
Sputam pogled na itulju u Kroniklu koji sam ponela sa sobom.
Lei na suvozaevom seditu. Donova fotografija iz mlaih dana, na
kojoj svira klavir. Neobian izbor za obavetenje o smrti. Don je bio
avolski zgodan - mlad, nestaan. Ne, Don kog ja poznajem bio je
umoran, ispijen brojnim obavezama. ovek koji je izgubio dodir s
radou. A opet, meni je donosio radost. I verovala sam da sam i ja
unela neto zadovoljstva u njegov ivot.
Opet me kida bol. udno kako je nestalan. Emocije su mi obino
stabilne, s predvidljivim prelaskom iz jednog stanja u drugo. Ali ne i
ova. Pulsira mi u grudima - zato imam oseaj kao da je bol
koncentrisan ba tu? ak i malo dete, koje ne zna gde se nalazi srce,
pokazuje na grudi kada emotivno pati. Neki smatraju da to ima veze s
pluima, da psiholoki pritisak na njih u trenucima velikog stresa ini
da emocije povezujemo s grudima. Uostalom, ne postoji jasna veza
izmeu srca i uma. Srce je samo motor za pumpanje krvi do ostalih
delova tela. A opet, tu nas boli. I esto drimo obe ruke na levoj strani
grudi, u pokuaju da zadrimo bol.

28

Da je Don uistinu bio moj mu, o njegovoj smrti bih obavestila

najblie prijatelje i kolege, koji su bili upoznati s naim brakom. Javno
bih ga oalila. Ali ne mogu da se uunjam nazad u svoj stan, bez mua,
ostavljajui ljude da se pitaju: ta se kog avola dogaa? Moda se po
prvi put u svom zrelom dobu pitam ta e drugi misliti. Ne. Ako nita
drugo, moram da raspetljam pravne stvari. Slutim da e to zahtevati
odlazak u sud i ponitenje naeg braka. Neka bude tako. Ako ne mogu
da se proglasim udovicom, bar u opet biti neudata. Mada nije kao da
u se ikada vie ponovo udati. S pravom sam verovala da ta teritorija
nije gostoljubiva prema ljudima poput mene.
Sporo izlazim iz kola, poravnavam haljinu i koraam savreno
uklopljenim sivim ploama do impozantne bele kue. Ne, ne mogu
Dona da zamislim ovde, ne s njegovim nakrivo zakopanim
dugmiima i velikim stomakom. Taj ne moe da zavri obrok a da ne
ufleka majicu. A opet, videla sam njegov hirurki rad, decu kojoj je
operisao lica. Bio je istinski umetnik, perfekcionista. Njegovu
ordinaciju opsedale su ene - a sve ee i mukarci - molei ga da
iskoristi svoje vetine za kozmetiki fejslifting, korekcije nosa i
jagodinih kostiju, bez potrebe, iz iste sujete. Uvek je odbijao, iako su
njegovi partneri prihvatali i takve sluajeve. Ili je to moda bila jo
jedna dimna zavesa, jo jedna fantazija o asnom ivotu koji je eleo
da ivi. Imam utisak da se ena ovakvog stila u Palo Altu ne moe
izdravati bez mlaenja velike love.
Neopaeno ulazim u kuu, gde vlada prilino velika guva. Bar 200
ljudi gmie unaokolo, aska, pa ak se i smeje - ozbiljnost crkve i
groblja je iezla. Debora je organizovala ketering, mladi ljudi u belim
kouljama i crnim pantalonama nose posluavnike s aama crnog i
belog vina i kiselom vodom. Iznova sam zateena njenom prisebnou
i nedostatkom emotivnosti. Samo jednom je ispala iz takta, i to kada je
jedna od goa, podgojena sredovena ena, naletela na drugu i
prosula crno vino na Deborin orijentalni tepih. U trenutku su se svi
ukoili. Razgovori su prestali. Svi gledaju u Deboru. Ona je u sredini
omanje grupe i takoe prestaje da govori, sputa ruku na srce - opet
taj gest - lice joj odie uasom i zaprepaenjem, koje sam videla samo
na licima roditelja kada im saoptim loe vesti. Ali ovo je zbog tepiha,
beivotnog predmeta. Njena reakcija mogla bi da bude i projekcija uostalom, ta ena je upravo sahranila svog mua, pa je moda ovaj

29

incident inicirao otputanje guenih oseanja. Ali Debora je istinski

uzrujana zbog tepiha. Kada se grena ena sagne i pone salvetom da
brie fleku, Debora joj sike da prestane. Grabi je za ruku i glasno
zapoveda da se donese vlaan ubrus. Jedan od konobara hita u
kuhinju i vraa se sa mokrom krpom. ak i tada, Debora ne veruje
nikome. Sputa se na kolena, postavlja krpu na fleku, neno pritiska, a
zatim je daje konobaru da je ispere i vrati. Ostaje na podu,
ponavljajui postupak toliko dugo da ljudi poinju opet da askaju, i
ubrzo je u prostoriji buno kao i pre incidenta. Debora punih dvadeset
minuta neguje svoj orijentalni tepih kao da je invalid.
Iako je masa i dalje gusta, ne mogu a da ne primetim jednu osobu.
Ona stoji po strani. Starija je od mene moda deceniju. Srednje
etrdesete. Duga, talasasta, plava, proseda kosa. Svetlucava zlatna
suknja do lanaka, koja bode oi u moru crnog i sivog, Zeleni demper
dugih rukava, previe debeo za ovu vruinu - moe se videti kako joj
znoj rosi elo i vrat. Tip osobe koja mami saaljenje i stoga stvara
virtuelnu crnu rupu u sredini svake prostorije. Meni nikada nije bilo
neprijatno samoj. Isplati se biti pronicljiva srameljivica. Otpijam
gutljaj kisele vode s limetom i utivo odgovaram kada mi se neko
obrati, ali nemam potrebu da se udubljujem u razgovor.
Tako izgubljena u mislima, shvatam da mi je pogled nenamerno
prikovan za oi ene u zlatnoj suknji. Iznenaeno shvatam da i ona
zuri u mene. Moda me je pomeala s nekim kome treba izbavljenje.
Moda se nada da sam jo jedan socijalni sluaj koji trai srodnu duu.
Tetura se dok mi prilazi. Pretpostavljam da je malo vie popila - to se
ispostavlja kao ispravan zakljuak.
Razgovor zapoinje predvidljivom frazom. Zaista ne znam nikog
ovde, kae, oigledno oekujui da u uzvratiti neim slinim. Njen
glas, uprkos nervozi, ima prijatnu notu. Melodinu. Nema kalifornijski
akcenat. Sleem ramenima, ne elei da je ohrabrim. Aljkavost.
Oduvek mi se gadila.
A, odakle znate... ove ljude?, pita me. Opet melodino. Ne eka
odgovor. Oi i usta su joj otvoreni. Mogu da ujem kako joj dah struji
kroz drelo. Ogavno.
A onda osetim neiju aku na miici. Hladnu i vlanu. Okreem se.
Debora, koja je oigledno zavrila leenje tepiha. ena u zlatnoj suknji
pilji u nju, usta su joj i dalje otvorena, vidno je prestravljena. Dakle,

30

vas dve ste se i same nale, zakljuuje Debora, pokazujui na mene i

drugu enu. Zato me to ne udi?
Ostajem bez teksta. Konano pruam ruku. Helen R...
Rihter, zavrava Debora. Znam. Helen Rihter, a ovo je Em Dej
Tejlor. Pretpostavljam da obe znate ko sam ja.
Tejlor?, pitam enu u zlatnom. Vi ste u srodstvu s Donom?
U srodstvu? ena poinje da se smeje. Definitivno je previe
popila. Pa, moglo bi se tako rei.
Ali ne krvnom, sugerie Debora sa smekom.
Ne na taj nain, potvruje ena kada zavlada tiina.
Nastaje neprijatna pauza dok se Debora kratko oprata s parom
gostiju, a potom se opet usredsreuje na nas. Vas dve imate vie
zajednikog nego to shvatate, kae Debora, delujui sabranije nego
ikada. U stvari, sve tri delimo neto vrlo... intimno.
Ne razumem, kaem, ali u mojim grudima poinje da bubnji.
Oseam kako mi krv zagluuje ui. Shvatam da skoro 48 sati nisam
nita jela.
Izvinite me, kaem i sputam se na najbliu praznu stolicu.
Stavljam glavu izmeu kolena. Vrtoglavica prolazi.
Neko vreme ostajem u toj pozi, zatim se postepeno uspravljam u
nadi da sam ostala sama. Ali ne. Debora Tejlor i Em Dej Tejlor i dalje
stoje kraj mene. Em Dej izgleda istinski zabrinuto i prua mi au
vode. Debora me samo gleda.
Mislim da poinje da shvata, kae Debora s kezom.
Primeujem da joj lice vie nije tako lepo.
Em Dej i dalje deluje prestravljeno, gleda as u mene, as u
Deboru. O emu se ovde radi?, pita ona. Melodino. Definitivno
junjaki koreni.
Radi se o sveanom susretu ena Dona Tejlora, odgovara
Debora. ta li smo mi? Vetije kolo? Harem? Kako se zove grupa
ena istog mukarca?
Krug, kaem. Krug ena. Sklapam oi i ovoga puta ne pruam
otpor vrtoglavici.

31

Em Dej
Nekako stiem kui posle one katastrofalne dae. Kako sam to uspela
a da ne dobijem kaznu za vonju u alkoholisanom stanju, ne znam.
Obino ne pijem. Dovoljne su i dve ae vina na prazan stomak da se
komiram, a tek vino u kombinaciji sa stresom, plus naknadni ok dokrajili su me. Tri ene! I naravno da sam ja sluajno gurnula ruku
one ene pa je prosula crno vino po Deborinom, oigledno, vrlo
skupocenom tepihu. Elem, iako je sve znala, Debora oigledno nije i to
znala. Budite zahvalni na malim pobedama. Iha! - kako bi moja majka
sarkastino uzviknula kada je neki dogaaj pregazi.
Kako se oseam? Ponieno. Oigledno sam bila nadmudrena i
razoruana po svakoj stavci. One fantazije koje sam imala o tihom
razgovoru s Deborom, u kojima ja nju smireno obavetavam o
situaciji, sada se granie s halucinacijom. Jo od konzumiranja opijata
u dvadesetim nisam se oseala tako izmetena iz stvarnosti kao dok
sam stajala u Deborinoj dnevnoj sobi, s njom i onom drugom enom.
Kako se bee zove? Helga? Hajdi? Neto na H. Uspela je da sauva
zdrav razum, a to je najvanije, i dostojanstvo. ak i u najboljem
izdanju veito se zapetljavam kroz ivot, zahvalna na dobroj volji koju
veina ljudi gaji prema glupim stvorenjima. ini mi se da Debora nema
nameru da mi zapleni svu imovinu, to jest ovu kuu. Moraemo
kasnije da popriamo, rekla mi je pre nego to sam otila. Naravno,
samo meni, jer ta - Henrijeta? Hejli? - po svoj prilici ne strepi za svoje
finansije. Ne mogu a da se ne zapitam kakva je njena situacija. Hvala
bogu, nisam napustila posao. Don mi je rekao da uvek mogu da dam
otkaz, ali stvarno ne znam ta bih radila sa sobom po ceo dan. Kad
malo bolje razmislim, Don je moda imao sline brige, verovatno
mislei da u biti bolje usredsreena ako ne provodim svakog dana
vie od osam sati u kancelariji. Uostalom, posao mi ne smeta. tavie,
uivam u njemu. Voenje knjiga za softversku kompaniju u

32

Silicijumskoj dolini skree mi panju s problema - a ujedno mi

obezbeuje i odreeni nivo potovanja. Logika brojeva, racionalnost
koeficijenata, procenti. Knjigovodstvo me je odralo na zemlji tokom
tekih perioda u ivotu - nadam se da e i ovoga puta biti tako.
Poto su Deboru konstantno prekidali gosti koji su odlazili,
saoptavajui joj svoje konano sauee, nismo uspele da
prodiskutujemo o detaljima nae neizvesne imovinsko-pravne
situacije. Debora je rekla: Nema potrebe da bilo ko zna za ovo, to
mi je donelo deli olakanja, ali ni tada nisam bila sigurna kako emo
to reiti. Hou li ja potvrditi Donovu smrt? Hou li odneti smrtovnicu
advokatu i pobrinuti se da kua i zvanino bude moja? Ona druga ena
je mirno klimnula glavom, primivi sve mnogo lake. Pa ponienje to
nisam poslednja ena! To potvruje da mi neto fali, da Donu nisam
pruila ono to je eleo, to mu je zaista bilo potrebno. Dodue,
Debora nije izgledala kao da se osea iole slino. A dvaput je
ostavljana. Dodue, ni ja nisam bila bukvalno ostavljena. (Moram sebe
da podseam na to.) Don je mogao to da uini. Mogao je da mi zatrai
razvod kada je sreo ovu treu enu, kako god da se zove. Mogao je i
samo da me ostavi. Ali nije, i to je neto ega se treba drati.
U meuvremenu, ta da kaem ljudima? Pretpostavljam da mogu
samo da kaem da mi je mu iznenada umro od sranog udara.
Uostalom, tako su izvestile i novine. Kao to je Debora rekla, nema
potrebe da bilo ko zna. Ali suoiu se s tim neki drugi dan, kada to
budem mogla da podnesem. Sada sam jo uvek pripita i ne razmiljam
bistro. Poinjem da se spremam za krevet kada mi zazvoni kuni
telefon.
Obino ignoriem brojeve bez identifikacije, ali poziv je lokalni, to
me udi, kao i injenica da niko ko me poznaje nikada ne zove na
fiksni. Svako kome trebam zna moj broj mobilnog. Ali ovaj poziva je
uasno uporan, zaista, pa ak i agresivan: telefon neumorno zvoni, ali
putam da se poziv preusmeri na govornu potu pet puta nakon to se
konano javim. Ovde Em Dej.
Ispostavlja se da je s druge strane novinarka Kronikla. Dobila je
anonimnu dojavu. Ne, ne zna od koga - pa anonimna je. Aha doslovno kae. A onda... Je li tano da ste bili udati za dr Dona
Tejlora? I da je on imao jo dve ene?, pita.
Patosirana sam. Ko joj je mogao rei? Koliko ljudi zna? Debora, ili

33

moda ona druga ena, mada mi je delovala kao diskretna osoba.

Takve umeju da iznenade. Ta... Helen - da, tako se zove - moda je
delovala kao da sve dri pod kontrolom, sa onim licem i dranjem, u
elegantnoj, crnoj, svedenoj haljini, ali ve sam viala neverovatno
cmizdrave epizode od takvih. Moja utogljena majka bila je majstor
uzdranosti, ali kada bi se raspala, inila je to spektakularno.
Ipak, ne mogu da zamislim nijedan razlog zato bi Debora ili Helen
elele da ovo izae u javnost. Ako nita drugo, imale su vie razloga
od mene da to dre u tajnosti. Bile su visoko na drutvenoj i
profesionalnoj lestvici, odakle bi prokleto dugo padale. A moji
prijatelji i moj drutveni status nee biti ugroeni. Ono to nema ne
moe ni izgubiti.
Novinarka me gaa injenicama kao projektilima. Precizno i
glatko! Bez trunke osude ili zauenosti u glasu. Uspeva da me
prevari, inei da zvue kao neto veliko.
I niste imali pojma da va mu ima druge ene?, pita ona, glasom
tako punim... razumevanja... da me to izluuje. Alkohol u kombinaciji
sa zbunjenou. Bljujem rei, mnogo rei, pre nego to zalupim
slualicu i stropotam se.

34

San Francisko kronikl

PREMINULI STANFORDSKI DOKTOR IMAO TRI ENE

15. maj 2013.
PALO ALTO, KALIFORNIJA - Dr Don Tejlor bio je uvaeni plastini
hirurg, vanredni profesor na Stanfordu i direktor Tejlorovog instituta,
uspene privatne klinike specijalizovane za rekonstrukciju lica. Tek
kada je prole nedelje Tejlor preminuo u 62. godini ivota od sranog
udara, otkriveno je da je imao tri ene u razliitim domainstvima u
Palo Altu, Los Gatosu i Los Anelesu.
Moj svet se jednostavno raspao, izjavila je Em Dej Tejlor
(roena Donston) iz Los Gatosa, koja nije znala da je njen suprug bio
oenjen i da ima troje dece, kao i da se nikada nije razveo od svoje
prve supruge Debore Tejlor (54) iz Palo Alta. Em Dej Tejlor (49)
udala se pre est godina za dr Dona Tejlora na skromnoj ceremoniji
na plai u Santa Kruzu. U to vreme, dr Don Tejlor je ve bio u braku s
Deborom Tejlor skoro 34 godine. A onda, pre est meseci, dr Tejlor se
opet oenio, ovoga puta svojom koleginicom lekarkom Helen Rihter
(36) koja ivi i radi u Los Anelesu, gde je dr Tejlor bio vanredni
profesor medicinske kole pri UCLA. Dr Rihter je zadrala svoje
prezime nakon venanja. Em Dej Tejlor, zaposlena kao finansijska
analitiarka u korporaciji Vebsis u Santa Klari, takoe tvrdi da nije
imala saznanja o njegovoj prvoj eni. Sve do sahrane nisam imala
pojma. Ni slutila nisam, izjavila je, dodajui: Ali deluje kao fina
ena. Dr Helen Rihter i Debora Tejlor nisu bile dostupne za
komentar.
U Sjedinjenim Dravama, Krivini zakon (lan 230.1) tretira
bigamiju kao prekraj. U Kaliforniji, ukoliko osoba koja je ve u braku
zasnuje branu zajednicu sa osobom koja nije u braku, kazna je
35

10.000 dolara ili jednogodinji zatvorski pritvor. Ukoliko osoba koja

nije u braku svesno zasnuje branu zajednicu s osobom koja je ve u
braku, onda je kazna 5.000 dolara ili jednogodinji zatvorski pritvor.
Samanta Adams, detektivka iz policijske stanice Palo Alto, izjavila je
da drava verovatno nee teretiti Em Dej Tejlor i dr Rihter, jer nema
dokaza da su znale za Tejlorovo brano stanje.

36

Samanta
Dakle, dobili ste kosku. To je moja efica, narednica Eliot, iako je svi
zovu Suzan. Policajci koji dou u nau policijsku stanicu iz drugih
gradova zateeni su ovom informacijom. Ali uprkos injenici da se
zovemo po imenu, ona ne trpi glupost. Visoka ena od pedesetak
godina, poslednjih dvadeset vodi policijsku stanicu u Palo Altu. Ona
me je lupnula po ramenu i upitala elim li da polaem za detektivku,
ona mi je ubacila tu ideju u glavu. Ne bih je ba nazvala svojom
mentorkom, iako ostali u odeljenju slute da sam joj omiljena. Suzan je
po prirodi uzdrana, ne preterano topla, i uprkos tome to smo na ti,
nije mnogo pristupana. Jednom sam joj kupila limenku dijetalne kole
iz aparata, primetivi da pije iskljuivo to. Pogled koji mi je uputila me
je paralisao. Meutim, dovoljno esto sam je videla u akciji da ne bih
uoila njeno beskrajno strpljenje, koje sam oduvek smatrala
mudrou. Ima nadimak koji ljudi s oprezom koriste i samo kada ona
nije u blizini - Suicidna Suzi. Zaradila ga je u poznatom incidentu kada
je odvratila tipa koji je hteo da skoi s nadvonjaka auto-puta Send Hil
280. Gradonaelnik joj je uruio Plaketu za hrabrost, koju je neko
morao da vadi iz kante za ubre posle ceremonije uruivanja. Na
Suzaninu alost, plaketa sada visi iznad ulaza u policijsku stanicu.
Prema njoj gajim ogromno potovanje. Suzan ne juri slavu, samo ceni
dobro obavljen posao.
Ona sedi za svojim radnim stolom, igrajui se hemijskom olovkom,
a onda se zavaljuje u stolicu. Suzan je krupne grae, irokih ramena i
kockaste brade, tip ene koji neko nedovoljno prosvetljen verovatno
ne bi uzeo za ozbiljno, s obzirom na njenu krupnu grau i
ravnodunost prema modi. Oni koji je ne znaju verovatno bi je
ismevali zbog prekomerne teine, traei u tome dokaze lenjosti ili
nedostatka samokontrole. Ali nikada nisam upoznala nekog tako
disciplinovanog, ko dri sve pod kontrolom. Ma koliko rano da doete

37

u stanicu, Suzan je ve tu. Njena policijska stanica je besprekorna

maina u kojoj sve savreno funkcionie. Suzan je kompjuterizovala
sve baze podataka itavu deceniju pre ostalih policijskih stanica u
dravi. Naravno, dosta toga je mogla zahvaljujui novcu iz pozamane
gradske kase. Ali vizija je bila Suzanina. Udata je za direktora
Vatrogasne brigade Palo Alta, koji takoe nije mlakonja. Ljudi vole da
se ale kako je jedan od razloga to je Palo Alto tako mirna zajednica
taj to njih dvoje mrze kada ih neko prekida dok veeraju.
Uglavnom priam sa sobom, kae ona. Pitam se treba li ovaj
sluaj prepustiti iskusnijem policajcu. Nekome ko je navikao na zle
medijske duhove. Posle one gadosti u Kroniklu, mediji trae zvaninu
izjavu. Morae da je napie danas i objavi veeras ili sutra ujutro.
Jesi li dorasla tome? Ili hoe da predam sluaj Grejdiju. Grejdi je
samo pandur iz velikog grada, koji se povukao iz policijske stanice u
Detroitu, odselio se na zapad i prijavio u Palo Alto kao detektiv na
vrhuncu zrelosti od 50 godina. Laka lova, tako on to zove. Moete ga
videti kako pokuava da sakrije osmeh kada se neko ali na teak dan.
Jednom Sam ga izguglala, davno. U Detroitu je ak dvaput
suspendovan zbog ubistva na dunosti. Fraza prekoraenje ovlaenja
provlaila se kroz razne novinske izvetaje. Jezivo. Grejdija zaobilazim
u irokom luku.
Deo mene eli da kae: to da ne, prebaci ga Grejdiju, zaobii ovaj
sluaj. To je onaj deo mene koji odustaje, ali sam se na neki nain ve
navukla.
Dorasla sam, kaem. Pokuavam da zauzmem dranje nekog ko
je kompetentan, ali ne previe samouveren. Ovo ukljuuje
uspravljanje do mojih 162 cm visine i sklanjanje iki sa ela.
Ali jo nita ne znamo, kaem. Dejk je telo poslao kod patologa
na obdukciju i rekao da emo na rezultate ekati nekoliko dana.
Onda im tako i kai. Neka bude kratko i slatko, poruuje Suzan.
Da pominjem modrice? Ubode iglom?
Apsolutno ne, uzvraa Suzan. Bez ikakvih spekulacija.
Pritisnue te odmah da im kae vie. Pokuae da te navedu da
izjavi da se sumnja na ubistvo, ta god. Samo se dri injenica, Sem.
Naalost, injenice su pomalo zeznute, razmiljam. Iako sam
svesna injenice da je ovek mrtav - ovek sa odgovornostima i
porodicom koja pati - od mene se oekuje da uinim jo neto osim da

38

piem izvetaje o kraama, od kojih nema nikakve vajde, ili da

istraujem provale esnaestogodinjih narkomana. Oni ba i nisu
najpametniji kriminalni umovi. Poslednji kog sam privela postavio je
dvojicu drugova na biciklima kao izvidnicu. Kruili su ispred
pljakane kue i privukli panju komija. Kada smo stigli, provalnik je
pokuavao da utekne na biciklu, s laptopom u rancu i dva ajfona u
depu, ali je najpre zastao da telefonira s jednog od ukradenih
telefona. Kao to rekoh, nimalo bistri prestupnici.
Volela bih da ostane na sluaju, kae Suzan, zvuei kao da je
ve donela odluku. Zasad si ti nae odeljenje za ubistva, Sem. Uzmi
Grejdija ili Meri kao podrku. Hou dnevne izvetaje.
Oh, Sem! dovikuje za mnom kada krenem, Saznaj ko je javio
novinama za tri braka. Verovatno je to uinila jedna od ena. Volela
bih da znam koja je mislila da je dobro da svi saznaju da se radi o
bigamiji - mislim, o viestrukim brakovima.
Trigamija! skiim i mamim Suzanin osmeh. Ovo mi ulepava dan.

39

Odlomak iz transkripta
Informativni razgovor sa Em Dej Tejlor, 18. maj 2013.
[Preliminarni uvodi, objanjenje procesa i procedura]
SAMANTA ADAMS: Kada ste shvatili da va suprug ima druge... veze?
EM DZEJ TEJLOR: Tek kada sam proitala vest o njegovoj smrti. U stvari,

za njegovu prvu enu sam saznala iz novina. Za drugu sam ula tek
na sahrani. Ali niko to ne prihvata. Niko ne veruje kada kaem da
nita nisam ni slutila.
SAMANTA ADAMS: A jeste li?
EM DZEJ TEJLOR: Ne, ba nita.
SAMANTA TEJLOR: Kako je to mogue?
EM DZEJ TEJLOR: Rekla sam vam, Don je naprosto ulivao poverenje.
Krupna, impozantna figura. Umirujui autoritativni glas. I ne
zaboravite da sam bila zaljubljena. Oseala sam se kao nevesta i
posle est godina braka. Nisam imala pojma da sam bila udata za
Plavobradog.1 I za razliku od neveste Plavobradog, kada mi je
rekao da postoje mesta gde ne mogu da idem, pitanja koja ne
mogu da postavim, posluala sam ga. Za razliku od nje, nisam ni
pokuavala da virnem iz zabranjenih vrata.
SAMANTA ADAMS: Mislite li da su drugi sumnjali? Njegova sekretarica?
Njegove kolege?
EM DZEJ TEJLOR: Nikada ga nisam zvala na kliniku, zabranio mi je,
govorio je da ga to ometa u poslu. Samo mi je bilo dozvoljeno da
ga kontaktiram preko imejla ili mobilnog telefona. Nisam zvala
hotele u kojima je odsedao kada bi otputovao iz grada, nikada se
nisam pojavljivala nenajavljena na nekoj od veera prireenih
njemu u ast, ili na proslavama njegovog profesionalnog uspeha.

40

eleo je da razdvoji privatni ivot od profesionalnog, tako mi je

rekao, i ja sam mu verovala.
SAMANTA ADAMS: Zar vam sve to nije bilo udno?
EM DZEJ TEJLOR: Tada nije. Jer Don jeste bio sav udan. To je bio deo
njegovog arma, ta ekscentrinost. Kada padne mrak, plesao bi go
u vrtu. Drao je karamele na nonom stoiu, esto ih ubacujui u
usta tokom noi, sisao ih je dok ne bi ponovo zaspao. Poput
dvogodinjaka, patio je od komara, smirujui se slatkiima kao
cuclom.
I sama sam bila i jo uvek sam - pomalo udna. Hipi
knjigovoa. Ne snalazim se u ovom svetu, kao riba na suvom. Osim
kada sam sa svojim bratom, naravno. Tad sam starija sestra bez
premca. U oima svih drugih sam udakinja. Osim Donu. On me je
poznavao u duu. Razumete li ta hou da kaem? U tome je bila
Donova neobina magija. Moji prijatelji takoe to kau: s njim su
se oseali kao da im pronie u duu. Takav ovek je bio vredan
ekanja. ak i vredan kompromitovanja.
SAMANTA ADAMS: Dobro, kako ste upoznali Dona Tejlora? ini mi se da
pripadate razliitim svetovima.
EM DZEJ TEJLOR: Upoznali smo se, to bi se reklo, na sasvim neobian
nain. Pre sedam godina. Ja sam dobila otkaz u jednoj od onih
istki u Silicijumskoj dolini, pre desetak godina. Tehnoloki viak.
Ili, kako je to na direktor sroio, optimizacija poslovanja. To je
znailo da ja i jo 40.000 ljudi vie nismo bili potrebni. Otila sam
na pie sa svojim suvinim kolegama, to ne lii na mene, jer ne
pijem. A ni Don, to nam je bilo zajedniko. Zato je na susret za
ankom bio tako neobian. Tog dana sam pila pivo. Jedno. Drugo.
Tree. Moje kolege poele su da se razilaze i na kraju sam shvatila
da sedim sama. Okruena strancima! Pie me je uhvatilo, ali sam
mahnula barmenu da mi donese pravo pie u pravoj ai. Upravo
tako sam rekla: Daj mi pravo pie koje se slui u ai. I pokazala
prstom. Kada je doneo, bilo je jako i gorko. A ja mrzim maslinke.
Vratila sam pie. Odbila sam ga kao da nita ne vredi, kao to sam i
sama tog jutra bila odbijena. Optimizovana. Optimizovano pie.
Glas mi je bio prejak i glave su se okrenule. Ko je oekivao da e
na takvom mestu videti vremenu hipi devojku u dugoj cvetnoj

41

suknji s perlama, na pojilu za menadere softverskih projekata i

trgovake putnike? Bila sam okruena mladiima (svi mladi, mladi,
mladi) u identinim uniformama, kaki pantalonama i plavim
kouljama na dugmie. Vrlo malo ena i nijedna nije imala preko
trideset. Tip do mene za ankom bio je izuzetak.
Taj ovek - zakljuila sam da je u srednjim pedesetim posegnuo je preko anka za mojim odbijenim piem, uzeo ga i
srknuo. Napravio je facu. Ovo je definitivno neprihvatljivo, rekao
je i osmehnuo mi se (lica punog razumevanja). ekaj. Sada e
videti, dodao je. Napraviu ti savreno pie. Nekako je od
barmena iskamio bocu votke, punu aku kriaka limete, limenku
soka od borovnice i kesice eera. Kako mu je to polo za rukom?
Jednostavno je umeo s ljudima. Oigledno je bio naviknut da
dominira, nije morao ni ton da povisi. Naprotiv, govorio je tako
tiho da ste morali da se nagnete blie njemu. I to dragovoljno.
Don nije bio obuen naroito otmeno, imao je izlizane
farmerke, majicu s reklamom neke dobrotvorne golferske
manifestacije. Ispostavilo se da je bio na dosadnom seminaru u
susednom hotelu, odakle se izvukao na pauzi, odluivi da ode
negde na pie. I uinio je upravo ono to je obeao. Napravio je nama, jer smo ga zajedno popili - apsolutno savreno pie,
poluslatko, s prijatnom otrinom koja ostaje u ustima. I bila sam
gotova.
SAMANTA ADAMS: Dakle, kako ste saznali i kada ste to saznali?
EM DZEJ TEJLOR: Snimate li ovo? Vidim da ne hvatate beleke.
SAMANTA ADAMS: O, da. Zaboravila sam da vam kaem. Snima se. Vidite
kameru? Je li to u redu? Ili je potreban va pristanak da snimamo
ovaj razgovor?
EM DZEJ TEJLOR: Naravno da je u redu. Nemam ta da krijem. Snimajte...
Koje je bilo pitanje?
SAMANTA ADAMS: Kada ste otkrili za ostale ene?
EM DZEJ TEJLOR: Ah, da.
Nisam znala nita o tome sve dok prole nedelje nisam videla
itulju u Merkjuri njuzu. Ja sam jedna od retkih ljudi na ovoj planeti
kojoj jo uvek ujutro dostavljaju novine, jedna od retkih koja jo
uvek uiva u listanju novina uz kafu. Obino ne itam itulje (jo

42

nisam tako matora), ali metodiki preletim kroz sve odeljke, a

neobino velika itulja skrenula mi je panju. Samo slika je zauzela
etvrtinu strane. A onda sam proitala ime. Don Tejlor.
Pre toga nisam nita znala, kako sam mogla? Don me je
pozvao u utorak ujutro i rekao da mora na jedno od svojih
putovanja na UCLA, tamo je imao hitan sluaj. Nagovestila sam mu
da u moda posetiti prijatelje u Oregonu, to sam planirala ve
neko vreme. Ali odluila sam da ostanem kod kue, pospremim,
radim u vrtu
SAMANTA ADAMS: Je li Don esto tako odlazio?
EM DZEJ TEJLOR: Naravno, imao je mnogo obaveza. Pa konferencije.
Drao je redovno predavanja na UCLA. Nita neobino s obzirom
na profesionalne obaveze oveka njegovog ranga. Naravno, sada
se oseam kao budala. ena Plavobradog koja otkriva krvavu
odaju nakon to je njen zli mu provaljen.
SAMANTA ADAMS: Znai, niste ga videli tri dana pre nego to ste proitali
itulju?
EM DZEJ TEJLOR: Tako je. Dva dana je bio mrtav a da ja to nisam znala,
nisam osetila. Trebalo je da znam, imam neto talenta u toj oblasti,
mogu svata da vam ispriam. Ali ne. Samo sam mislila da je udno
to Don ne zove, niti mi uzvraa pozive na mobilni jo od petka.
To jeste bilo neobino, ali ne i sasvim bez presedana. Don je bio
slobodnog duha. Jedna od osobina koje sam volela kod njega.
SAMANTA ADAMS: ta ste prvo pomislili kada ste proitali itulju?
EM DZEJ TEJLOR: Moja prva misao bila je: Boe, kako zgodan ovek!
Muka lepota na slici skrenula mi je panju, a ne injenica da je to
Don. Mladi za klavirom, dugi prsti na dirkama dok svira, po
nasmejanom licu bi se reklo, neku veselu pesmu. Seam se da sam
pomislila: Kako je to tuno, ovako lep ovek a mrtav! - a onda sam
videla ime, vratila pogled na sliku i prepoznala Dona.
SAMANTA ADAMS: I tako ste saznali za Deboru?
EM DZEJ TEJLOR: Da. Voljena supruga. Naravno, moraju tako da ih
potpiu, ali opet me je pogodilo. Jako. Plus troje dece! Setila sam se
Donovog nedostatka topline (pa ak i netrpeljivosti) prema
mojim sinovima, to sam pripisivala tome to nema dece. Kako
sam pogreila. ivot mi se raspao, tada, dok sam sedela za
43

kuhinjskim stolom. Jednostavno se raspao.

44

10

Odlomak iz transkripta
Informativni telefonski razgovor sa Helen Rihter, 19. maj 2013.
[preliminarni uvodi, objanjenje procesa i procedura]
SAMANTA ADAMS: ujete li me dobro? Ponekad nam telefoni u stanici

nisu ba najbolji.
HELEN RIHTER: Odlino vas ujem. A vi mene?
SAMANTA ADAMS: Da. I trebalo bi da vas obavestim da se ovaj razgovor
snima. Je li to u redu?
HELEN RIHTER: Nema problema.
SAMANTA ADAMS: Dobro je. Ne bih da vam oduzimam dragoceno vreme,
zato da preemo na stvar. Mislim da moje prvo pitanje treba da
glasi: Kako je Don Tejlor to uspeo? Mislim na tri ene. Kako to da
nita niste posumnjali?
HELEN RIHTER: Zar to nije i jedino pitanje? Ono na koje svi ele
odgovor. Kako je uspeo? [pauza] On je gromada u svom poslu,
svuda. Neki ljudi se nekako obuzdaju da ne pitaju. Ali veina ne.
Kao da zaboravljaju da se to odnosi na nas. Mislim, na ene. I ljudi
su skoro patoloki radoznali. Ali ne mogu da ih krivim. ta ti je,
kog avola, govorio kada je odlazio na due vreme? Je li imao
odvojene kreditne kartice i bankovne raune za svaku enu? Da li se
ikada pojavio nosei neto to nisi prepoznala, ili miriui
drugaije? Ne biste verovali ta sve pitaju ljudi koje jedva i da
poznajem.
SAMANTA ADAMS: Dobro, a je li on radio sve to? Morate priznati, to su
pitanja koja prva padnu pa pamet.
HELEN RIHTER: Jo ni sama ne znam odgovore, izveo je to maestralno.
Nije toliko smiljao lukave odgovore koliko je bio dobar u

45

podizanju nevidljive barijere protiv nezgodnih pitanja.

SAMANTA ADAMS: Sigurno vam je bilo teko.
HELEN RIHTER: [pauza] Jeste, [pauza] Znate, kada vas mu vara s
drugom enom, iznedrite neku vrstu saoseajnosti. Vidite, postoji
prihvatljiv drutveni protokol za teenje ena iji sredoveni
muevi vrljaju. Ali kada va mu ima drugu suprugu... pa, za to ne
postoji ni floskula. A ljudi su izgubljeni bez floskula. Obino izgube
kontrolu nad jezikom. Postavljaju glupa pitanja. A najee je:
Kako je mogue da nisi znala?
SAMANTA ADAMS: Kako ste saznali?
HELEN RIHTER: Kad je umro. I to iz novinskog lanka u Stanford dejliju.
Oaloena supruga Debora i troje dece, Sintija, arls i Evan. Odana
ena, reklo bi se. Ili je to samo itulja? Kakogod, ona je bila odana
supruga, a ne ja. Iako sebe nikada ne bih opisala kao odanu - to
ima konotaciju slepog oboavanja. Donova oseanja prema meni
nisu bila takva. Niti moja prema Donu. Ne.
Nisam znala ni da ima decu. To je bio jedan od uslova naeg
braka. Bez dece. Bez rasprava. Bez aljenja.
SAMANTA ADAMS: Ispriajte mi neto vie o vaem braku.
HELEN RIHTER: Bio je kratak i sladak. Bili smo samo est meseci
zajedno, jedva da smo izali iz faze zaljubljenosti. A opet, retko
smo se viali. Ja u Los Anelesu, on u Palo Altu. Ja imam svoj
posao, on je imao svoj. Volim Los Aneles, a on je voleo Severnu
Kaliforniju. I voleli smo se. Tako smo se sloili da naa veza bude
na daljinu. Dolazio je dvaput meseno na tri-etiri dana.
SAMANTA ADAMS: Vi nikada niste ili na sever, da ga obiete u Palo Altu?
HELEN RIHTER: Ne, nikada. To nije dolo na red, niti je bio problem.
Morate imati na umu da smo oboje bili vrlo zauzeti. Kada se
odluite za medicinsku karijeru, prihvatate nain ivota koji
veina ljudi ne bi tolerisala. Prekovremeno radno vreme, po ceo
dan na nogama. Umor, fiziki i emocionalni. Ja sam pedijataronkolog u dejoj bolnici pri UCLA. Nedeljno pregledam pedeset do
ezdeset teko bolesnih pacijenata. Ne proe ni mesec a da bar
jedan od mojih malih pacijenata ne umre. Nae odeljenje
svakodnevno ispituje etiri do pet novih lekova i tu moram da
budem stalno prisutna. A kada nisam na poslu, itam poslednje
46

medicinske lanke, presluavam diktafon, piem nauni rad...

SAMANTA ADAMS: Zar vam nije smetalo to uglavnom niste zajedno?
HELEN RIHTER: Naravno. U odreenoj meri. Ali ono to oigledno ne
shvatate - a izgleda da to niko ne shvata - ja sama nemam mnogo
prostora za neto vie; ak i da je Don bio voljan ili u stanju da mi
to prui, opet bi bilo isto. Sve dok nisam srela njega, oekivala sam
da u ostati usedelica, i to vrlo srena. On nije ispunio prazninu, jer
je nije ni bilo u mom ivotu. U poetku mi je bilo ak i neprijatno
da ga forsiram. A opet, elela sam, elela sam njega. Bila sam
iznenaena silinom te elje.
SAMANTA ADAMS: ija je ideja bila da se venate?
HELEN RIHTER: Don je zahtevao brak. Odbijala sam - naroito zato to
nije ukljuivao potomke. Nisam videla potrebu za ozakonjivanjem
takve veze. Ali bio je uporan, ak mi je rekao da bez braka ne
veruje da bi naa... veza... mogla da se nastavi. Skupili smo
potrebne papire i jednog petka ujutro otili u optinu i obavili to.
SAMANTA ADAMS: udno. Mislim, zato je insistirao?
HELEN RIHTER: Ba tako. Mogli smo da budemo prosto ljubavnici, kamo
sree da sam bila mudrija. Nisam sumnjiava po prirodi, a njemu je
venani list mnogo znaio. Na dan venanja vratili smo se u moj
stan i pili vino sedei na sofi. Samo smo sedeli, bez dodirivanja.
Pitao me je; Da li se osea drugaije? Nisam se oseala drugaije
i priznala sam mu to, iako sam bila veoma srena, istinski srena.
Don je rekao da ima utisak kao da mu je veliki kamen pao sa srca.
Oseam se tako slobodno, kazao je. to je udno sada kada
znamo sve injenice. Nabacio je jo odgovornosti i zakomplikovao
sebi ivot s jo intriga i lai. Tako slobodno. Na ta li je mislio?
SAMANTA ADAMS: ta se desilo posle venanja?
HELEN RIHTER: Malo toga se promenilo. On je doneo neto odee i linih
stvari u moj stan. Okreili smo zidove i nastavili kao pre. Nismo
objavili venanje. Obavestila sam uski krug prijatelja i to je bilo to.
Ne verujem da su znali ni ljudi u medicinskom centru gde
predajem i gde je Don vanredni profesor. Iako su moda shvatili
da smo na neki nain intimno povezani.
Ali sve to doprinelo je da na odnos deluje... nemarno. Mlako. A
nije bio. Jednostavno nisam dobra u opisivanju oseanja. Veoma
47

sam zatvorena. Pa ak i krta. Zato je ovo teko. Ali priznau da

me je iznenadilo koliko je venanje uticalo na na ivot. Nisam
predvidela koliko e mi to biti vano. Nisam oekivala apsolutnu
sreu. Niti ono to bi se moglo nazvati strau. Da, fiziki odnos. Pa
i vie od toga. I pre braka sam znala da je ono to imamo dobro.
Znali smo da postoji ansa da usreimo jedno drugo. Ali nisam
oekivala blaenstvo. Nikada pre nisam doivela ekstazu.
SAMANTA ADAMS: [duga pauza] Jake rei.
HELEN RIHTER: Da. A ipak, nedovoljne da opiu ono to sam oseala
prema Donu Tejloru.

48

11

Odlomak iz transkripta
Informativni razgovor sa Deborom Tejlor, 20. maj 2013.
[preliminarni uvodi, objanjenje policijskog procesa i procedura,
obavetenje da e razgovor biti sniman video-kamerom]
SAMANTA ADAMS:

Dakle, jeste li znali da je va mu imao jo dve

supruge?
DEBORA TEJLOR: Naravno da jesam. Kako ne bih znala. Ja sam mu to i

omoguila. Zar mislite da je Don sposoban da iole uspeno izvode

bilo kakvu malverzaciju? Kojeta!
SAMANTA ADAMS: Ali zato biste mu pomagali u tome?
DEBORA TEJLOR: Prosto. Da ga zadrim.
SAMANTA ADAMS: [pauza] Izvinite?
DEBORA TEJLOR: To je bio jedini nain.
SAMANTA ADAMS: Moete li da mi objasnite, molim vas?
DEBORA TEJLOR: Don je poeo da... vrlja... pre tano osam godina.
Sintija, naa najmlaa erka, ba tada se upisala na Berkli. Don i
ja smo ostali sami u kui po prvi put za poslednjih 25 godina. Dani
su nam uglavnom prolazili u utanju s povremenim izlivima besa.
Oboma je bilo jasno ono to smo odavno ve slutili. Na brak je bio
mrtav.
Ubrzo se Don spanao s jednom bolniarkom na poslu.
Pokuao je da to radi kriom. Kao da ja nisam mogla da ga
prokljuvim jo od prvog dana. Suoila sam se s njim. Diskutovali
smo, otvoreno. Nismo se svaali. Ali bila sam izriita. Mogao je da
se via sa svojom bolniarkom. Da nastavi svoju odvratnu afericu.
Ali bez razvoda. Na to nikada ne bih pristala. U sluaju da pokua,
uzela bih mu sve i pobrinula bih se da deca nikada vie ne

49

progovore s njim. Iako ne verujem da bih taj deo pretnje uspela da

sprovedem u delo. Deca - bar Sintija i Evan - oboavaju Dona.
arlsa je malo tee proitati.
Pretnja da u mu oduzeti ljubav dece, a ne novac, najvie je i
uticala na Dona. Tee mu je palo to to me je izdao nego meni,
nije mogao da poveruje da ga drugi nee osuditi tako strogo kao
to je osuivao sam sebe. Don nije mnogo verovao u svoju
sposobnost da izmami naklonost drugih ljudi. Ironino, ali bio je
jedan od najomiljenijih. Zaista. Raspitajte se u njegovoj klinici.
Imao je toplinu, pa ak i ranjivost, koja je neverovatno osvajala
ako ste tome podloni. Ja nisam bila. Bar nisam vie.
Pratila sam aferu s bolniarkom. I kao to sam i oekivala,
ubrzo je postalo ozbiljno. Don se nikada nije zadovoljavao
povrnom vezom. Uvek je eleo neto vie. Ali ja sam ih
raskrinkala. Ne bih sada o detaljima. Suvino je rei da sam je
oterala. Moje taktike su moda prestroge, ali su delotvorne. Don
je pao u oaj. Ne mogu bez ljubavi!, rekao je. Ako me ti ne voli,
moram da naem nekog ko hoe!
Nisu mi smetali njegovi kratki izleti. Udovolji sebi ako eli,
rekla sam mu. Ali ne uputaj se u neto to e zapretiti naem
braku i to e te spreavati da svako vee dolazi kui. Ali nije se
zadovoljio povrnim vezama. Hteo je pravu stvar. A ja sam htela da
i dalje budem gospoa Dona Tejlora. Devojke me moda
ismevaju, moda misle da mi nedostaje karaktera ili ambicije ili
dostojanstva - znam da bi mi se moja erka smejala - ali tako sam
vaspitana.
Nali smo se u orsokaku.
Trajalo je tako godinu dana. Ako bih rekla da smo oboje bili
nesreni, lagala bih. Oduvek sam vodila harmonino domainstvo,
bile su mi potrebne stvari koje u regulisati, kojima u suptilno
upravljati. Ali vie ih nije bilo. Don je poeo da pije, postao je
depresivan i uasno smo se svaali.
Jedne noi, posle naroito burne svae, dogovorili smo se. On
moe da ima ozbiljnu vezu. Moe da trai pravu ljubav. Moe ak i
opet da se oeni ukoliko nae nekog ko e mu uzvratiti ljubav. Ali
ona ne sme da zna za mene. Ne sme da zadire u njegov krug
prijatelja, profesionalni ivot - morao je da izabere nekog van

50

naeg sveta. Ja sam gospoa Dona Tejlora i tako mora ostati. I

morao je da se vrati kui svakog jutra do 5:30, da se istuira,
obue, dorukuje u naoj kui pre odlaska na posao i obilaska
pacijenata. Njegova kola e biti parkirana ispred kue u vreme
kada nae komije ustaju iz kreveta i odlaze na posao. A kako e to
postii, njegov problem.
Trebalo mu je godinu dana da sve uklopi. Onu spodobu Em
Dej sreo je u nekom baru u Silicijumskoj dolini i zaveo je. S mojim
doputenjem. Kasnije su imali nekakvo hipijevsko venanje, ali
bilo je po zakonu, bar koliko ja znam. Nastavila sam da
organizujem njegov ivot. Kontrolisala sam domainstvo, plaala
raune i vodila njegov kalendar. Do tanina. ak sam mu
rezervisala i letove za Los Aneles kada je tamo naao jo jednu.
SAMANTA ADAMS: Dakle, vi ste sauesnik u prekraju. U bigamiji. Ili kako
se ve zove kada ovek ima tri ene. Zar vam to nimalo ne smeta?
DEBORA TEJLOR: Planirate li da podignete optunicu protiv mene?
SAMANTA ADAMS: [tiina]
DEBORA TEJLOR: Tako sam i mislila. Da se vratimo na vae pitanje da li
mi je bigamija smetala. Ako nita drugo, s njom sam se oseala
sigurnije. to je njegova prevara vea, vei su i zloini protiv tih
ena - a nimalo sluajno, i vei prekraj zakona - a samim tim su
bile i manje anse da se oisti od svog greha i opet bude poten
ovek. Da je pokuao, razneo bi sebe bombom. Ali ja sam
besprekorno udesila situaciju. Moralo je da uspe. ak i posle
njegove smrti, u normalnim okolnostima bih se lako nagodila sa
Em Dej i Helen da sve proe bez velike pompe. Ja bih bila
Donova udovica, ba kao to sam bila i njegova supruga. Zauzvrat
bih se pobrinula da one budu finansijski obezbeene.
Sve je bilo savreno isplanirano, sve dok me vi niste spreili da
sahranim svog mua. Uzgred, ako neko sazna i da je koveg bio
prazan, smejae mi se svi u gradu.
SAMANTA ADAMS: Rekli smo vam da telo mora na obdukciju. Nije trebalo
da tako brzo zakaete sahranu.
DEBORA TEJLOR: Narod bi se pitao zato odlaem sahranu. Nisam mogla
to da rizikujem. Morala sam bezbedno da sahranim Dona.
SAMANTA ADAMS: Ispostavilo se da je neko pustio maku iz daka.

51

DEBORA TEJLOR: Da, naalost.

SAMANTA ADAMS: Jeste li vi javili novinarima?
DEBORA TEJLOR: Za ime boga, zato bih to uradila? Moj cilj je bio da niko

nikada ne otkrije istinu. Sada su i moja deca ljuta na mene. Ona

nisu glupa. Poznaju Dona, a poznaju i mene. Sumnjaju uveliko da
sam znala za njegove prevare, ak i da sam ih ja iscenirala.
SAMANTA ADAMS: Ko je jo mogao da prenese tu informaciju osim tri
supruge?
DEBORA TEJLOR: Niko. Sigurna sam da je Don ne bi poverio nikom
drugom. Uzgred, jo mi niste rekli zato je telo poslato na
obdukciju. Zar se to ne radi samo kada se sumnja na ubistvo?
SAMANTA ADAMS: Ne uvek. Obdukcija se radi i kada uzrok smrti nije
jasan.
DEBORA TEJLOR: ta je nejasno u vezi sa smru mog mua? Koliko sam
shvatila, patolozi su rekli da je umro od sranog udara.
SAMANTA ADAMS: Moda. Saekaemo rezultate obdukcije.
DEBORA TEJLOR: U redu, ali strpljenje mi nije vrlina.

52

12

Samanta
Bilo je potrebno deset dana da stigne toksikoloki nalaz Dona
Tejlora. Neubedljiv je. Prema izvetaju patologa, nivo kalijuma u
njegovom organizmu je visok, ali to je obino sluaj posle sranog
udara. Nema nieg drugog - ni traga od bilo koje supstance koja bi
objasnila njegovu smrt. Dejk takoe smatra da su rezultati forenzike
obdukcije neubedljivi, ali veruje da su dokazi otvorili dovoljno pitanja
da bi islednik u istrazi doneo presudu o nasilnoj smrti.
Dejk sedi za svojim radnim stolom sa izvetajem o Tejloru i mrti
se. Koliko je Dejk precizan i uredan kao osoba, toliko je njegova
kancelarija u haosu. Fascikle nabacane po stolu i podu, lanci iseeni
iz Forenzikog magazina i Akademske forenzike patologije zalepljeni
na zidove, bela tabla s neitljivim krabotinama i solidan prikaz
animiranog glodara koji sumnjiavo njuka poluizbrisanu liniju
nacrtanu oko lea.
Visok nivo kalijuma sam po sebi ne znai nita, kae Dejk ne
diui glavu. Ali kada tome doda ubod od igle i modrice, svaka
porota e se zainteresovati.
Ali ta ga je zapravo ubilo? Povreda glave kada je udario u
komodu? Sklanjam papire sa stolice i sedam, vadim notes.
Dejk odmahuje glavom. Ne. Patolog misli da je srani udar.
Udarac u glavu je bio gadan i mogao je da ga obori, ali nije ga ubio. Bio
je iv kada je udario glavom. Umro je izvesno vreme nakon toga "
Rekao si da e islednik verovatno doneti presudu o nasilnoj
smrti, kaem. Zbunjena sam.
Zvanino je srani udar. Dejk zastaje, a zatim uzima jedan od
papira sa svog radnog stola. Ali tu je i hiperkalemija, nastavlja on.
Normalni nivo elektrolita kalijuma je izmeu 3,5 i 5. rtva je imala
10. To moe da se desi kod sranog udara, jer visok nivo kalijuma
izaziva sranu aritmiju, i obrnuto.

53

ta je to hiperkalemija?
Povien nivo kalijuma.
Dakle, patolog misli... ta tano?
Da je na dobri doktor doiveo srani udar. Da je prilikom pada
zveknuo glavom o oak komode, ali da ga je na kraju ipak ubio srani
udar.
Odmahujem glavom. Imam oseaj da se vrtimo ukrug.
Ali ti veruje da e biti istrage o nasilnoj smrti?
Da, odgovara Dejk, pomalo nestrpljivo. Sea li se modrica?
Uboda od igle? Vidi ovo... Iz fascikle vadi nekoliko fotografija. Ovoga
puta vidim o emu je govorio onog dana u Vestinu. Ubod. Veoma
uoljiv.
Visok nivo kalijuma u organizmu moe da bude posledica srane
aritmije, ali moe i da je izazove. Moja pretpostavka je da e islednik
eleti punu istragu.
Klimam glavom. Dakle, misli da mu je kalijum mogao biti i
ubrizgan? I da je visok nivo kalijuma u krvi izazvao srani napad, a ne
obrnuto?
Moda. to da ne? Mogunosti su podjednake. Ko e ga znati.
Dejk slee ramenima. To e istraga utvrditi.
Uzimam primerke rezultata koje je odtampao za mene i poinjem
da itam.
Terminologija mi je uglavnom nerazumljiva. Infarkt miokarda.
Intubiran. Rigor mortis, livor mortis. Hvatam se za fraze koje razumem.
eona trauma. Kontuzija ruku i vrata. Nasilna smrt nije iskljuena.
ta je sa otiscima prstiju u sobi?, pita Dejk.
Sada je moj red da slegnem ramenima. Nita. Nema ak ni
uobiajenih tragova koji se obino nau u hotelskoj sobi.
A ostali dokazi? pita Dejk. Je li imao neto kod sebe to bi
izgledalo neobino? Neto u sobi to je pomereno s mesta?
U depovima je imao mobilni telefon i novanik. Vei deo odee
mu je jo uvek bio sloen u koferu. Zanimljivo, sve je bilo potpuno
novo - sa etiketama. Ono to je imao na sebi je takoe izgledalo novo jedva noeno. Na krevetu je bila neotpakovana pidama, u kupatilu
nova etkica za zube i neotvorena pasta. Soba je bila ista kao
apoteka.
to je dodatni razlog za sumnju. Trebalo bi da ima otisaka prstiju

54

svuda unaokolo - njegovih, prethodnih gostiju, hotelskog osoblja.

Dejk zastaje. Je li nedostajalo neto za ta si oekivala da e biti
tamo?, pita on.
Ovo me zatie nespremnu. Nisam razmiljala na taj nain.
ekaj da razmislim, kaem.
Brija?
Oh. Da, naravno. U koferu je bio nov brija i neotvoreno
pakovanje ileta.
ealj? etka?
Samo ealj, u kupatilu.
Kljuevi od kola? Pretpostavljam da se dovezao do Vestina?
Jeste. Kljuevi su bili na komodi, kaem.
ta je s kljuevima od kue? Jesu li bili na istom privesku?
Moram da zastanem i razmislim. Bio je jedan sveanj kljueva,
konano kaem. Ali zar ga to ne bi odalo? Nije valjda nosio kljueve
od sve tri kue na istom privesku. Ili moda jeste?
Verovatno je imao i druge kljueve - od klinike, od raznih
prostorija na klinici, od svoje kancelarije u studentskom gradu... dvatri kljua vie ne ini razliku, osim ako neko ne trai nevolju,
zakljuuje Dejk.
Neto mi pada na pamet dok on govori. ta bih ponela sa sobom
kada bih iznajmila hotelsku sobu? Odeu, svakako. Pribor za linu
higijenu. Novanik, mobilni, kljueve. Ali zar ne bi trebalo da tu bude
jo neto...
ta je s kljuem od sobe?, pitam.
Molim?, uzvraa Dejk.
Ne seam se da sam videla klju od sobe u kesama za dokaze.
Morau jo jednom da proverim. Dodue, nisam ga ni traila.
Verovatno je tamo, kae Dejk. Morao je da ima klju da bi uao
u sobu. Verovatno je bio toliko upadljiv da ga nisi ni registrovala.
Ali ne smeta da proverim, kaem.
To nikada ne smeta, slae se Dejk i ja ustajem da izaem.

55

13

Em Dej
Naravno da sam zaalila zbog pristanka na informativni razgovor
istog trena kada sam podigla slualicu. Ali neto me je zaintrigiralo.
Nisam izbrbljala ba mnogo, iako sam bila pijana. I ona novinarka je
definitivno imala informaciju koju joj nisam ja dala.
Nikada ne bih pretpostavila da e ovaj dogaaj skrenuti toliku
panju. I da e dopreti do medija, do itavih TV i radio emisija o mojoj
situaciji, do televizijskih kombija sa satelitskom antenom na krovu,
parkiranih ispred moje kue. to bi moja baba rekla, utini me da se
uverim da ovo ne sanjam. A tek cirkus koji je usledio! Novinari su
poeli da zovu gotovo odmah i toliko esto da bi se, nakon javljanja na
telefon (odnosno, kada bih se javila), pre nego to kaem halo, ve uo
pisak, znak da imam drugi poziv na ekanju. Naposletku sam iskljuila
telefon iz zida.
Meutim, danas poinje da zvoni i moj mobilni telefon, a samo
najblii prijatelji znaju taj broj. Neko me je izdao. Iskljuujem ga i
izlazim u vrt. Pleviti znai iskljuiti mozak za sve osim za taj zadatak.
Kleei na zemlji izmeu grmova lavande, okruena sa tri i po metra
visokom ogradom, koju je Don postavio da sauva nau privatnost,
oseam se bezbedno. Sedam na pete i udiem duboko, kao to sam
nauila s video-kaseta o oputanju. Udah. Izdah. Udah. Izdah. Posle sat
vremena naizmeninih vebi disanja i upanja korova, srce mi
usporava ritam i mogu jasno da razmiljam.
Vraam se u kuu i pijem vodu. Zabrinuta sam za svoju kojotsku
nanu (Mondarella macrantha), ije lie je dobilo braon takice, a
crveni cvetovi se oklembesili. U sudoperi perem zemlju s ruku, bez
razmiljanja, i kreem prema ulaznim vratima kada zaujem kucanje.
Otvaram ih (greka).
Pakao! Ljudi iskau iz kola i tre prema meni, blicevi sevaju, svi
uglas neto pitaju. Kada ste saznali? Kako ste to podneli? Brzo

56

zatvaram vrata uz tresak. Jo uvek neumorno dolaze. Isprva su to

samo lokalne stanice. KGO, KTVU. A zatim CNN i ekipe nacionalnih
vesti sa CBS-a i NBC-ja. Odlazim u predstavnitvo svog mobilnog
operatera i menjam broj, ali nekako i taj uspevaju da prokljuve. Pria
e, navodno, potrajati. Sve zabavne i tra rubrike piu o tome,
objavljuju pratee lanke, iskopavaju sve vrste prljavog vea za koji
sam mislila da ga vie niko ne pamti. Pronali su da sam izvrdavala
plaanje kirije za stan u Ulici borova u San Francisku davnih
osamdesetih godina, kada su mi sinovi jo bili mali, a meni bilo
potrebno da ponem od nule. to sam i uinila, u Santa Kruzu, u
uderici koja je oigledno nekome sluila kao letnjikovac, sklepana od
dasaka i perploe. Novinari su otkrili i taj deo mog ivota, ukljuujui
i privoenje zbog uzgajanja i distribucije marihuane poetkom
devedesetih, zbog ega sam morala na prisilni drutveno-korisni rad.
Sranje! - kaem naglas kada to ujem na radiju. Samo sam pokuavala
da preivim!
Naravno, novinari su saznali i gde radim i razgovarali s mojim
kolegama, koji su anonimno i, sasvim oekivano, komentarisali moj
nain odevanja, frizuru i opte stanje rasejanosti. Niko nije pominjao
kvalitet mog rada, jedino ime zaista mogu da se ponosim. Muno je
gledati kako Dejvid Leterman i Dej Leno sipaju neslane ale na
Donov i moj raun. Znate li koja je kazna za brak sa tri ene? Tri
tate! Pa: Bigamista je velikoduan jer brine o svim svojim enama! I:
Zato bigamista prelazi ulicu? Da doe do sledee neveste! U vulgarnim
radio-emisijama voditelji naklapaju o Donovom seksualnom ivotu.
Jedne novine objavljuju kako je Don morao da jede tri urke na Dan
zahvalnosti i Boi. Kakve gluposti! Ili moda nisu? Don je za Boi
uvek radio, ili mi je bar tako govorio, zbog ega smo ranije jeli - u 13
h, kako bi mogao da stigne u bolnicu. Ali sada, kada malo bolje
razmislim, pitam se kome je plastini hirurg potreban u bolnici za
praznike? Da li postoje sluajevi za hitni fejs-lifting? Oiglednost
njegovih lai postaje sve bolnija. Zamiljam ga u Deborinoj kui sa
rodbinom i prijateljima, kako jede svoju drugu urku i najednom
kljuam od besa. Trea urka verovatno je izmiljotina novinara ili
komije, jer Don i Helen nisu bili dovoljno dugo u braku da bi
zajedno proveli praznik.
Proglasite me naivnom, ali nisam znala da se moj komiluk toliko

57

interesovao za nas. Kako bi drugaije toliko znali? Jesu li traarili i

nai batovani i nae istaice? Imanje oko kue je veliko, drvee i
zelenilo bujno, ne moemo ni da vidimo druge kue, a i vrt nam je
zatien ogradom. Don je voleo privatnost. A opet, neko je znao da
vei deo vremena provodimo u zadnjem dvoritu, radei u vrtu ili
sedei pod suncobranom, pijuckajui aj, ak i zimi. Nekako su znali i
koliko smo platili kuu i boju bugenvilije koju smo zasadili. Jedan
nadasve upuen komija je ak uo kako Donov automobil odlazi
svakog jutra u pet. ak i vikendom. Kako nije posumnjala?
to je, naravno, pitanje za milion dolara.

58

14

Helen
Specijalizovala sam se za leenje deje akutne limfoblastine
leukemije T-elijama. Manji pacijenti i manje vremena na
raspolaganju. elije se mnoe i kreu tako brzo da je trka
nemilosrdna, a protivnik neverovatno brz. Obino leim decu i bebe
kombinacijom hemoterapije i ciljane terapije s tirozinskom kinazom
kao inhibitorom. Inhibitor. To sam ja. Introvertni inhibitor. Moj posao
je da spreavam, obeshrabrujem, da podiem zidove i odbranu od
elija raka. Bila sam prilino dobra u tome i u svom privatnom ivotu.
Ali Don je sruio svu moju odbranu. Jo uvek ne znam kako mu je to
polo za rukom.
Tokom godina sam izgradila ime. Profesionalno, putam da moja
dela govore za sebe i zadovoljavam se time to mi je godinji kalendar
pun. Uprkos velikom stresu, jer to podrazumeva liste ekanja za
bolesnu decu, od kojih su mnoga beznadeni sluajevi, i dalje verujem
da u im pomoi, da ima nade, bar malo. injenica da esto
objavljujem svoja istraivanja - dobijala sam nagrade za lanke u
urnalu onkologije za adolescente i omladinu i urnalu pedijatrijske
hematologije - i esto uestvujem na konferencijama, skree sve veu
panju na moj profesionalni ivot. Ali oduvek je moj privatni ivot ono malo to je ostalo od njega - bio moja lina stvar. Sada je to
neizvodljivo.
Medijska hajka je zapanjujua. Nisam sigurna je li to zbog
trenutnog nedostatka senzacionalnih vesti ili zbog pretpostavke da je
vest o oveku sa tri ene dovoljno senzacionalna da sve druge potisne
sa naslovnih strana. Donekle uivam u injenici da jo niko nije uspeo
da nabavi moju jasnu fotografiju ili upotrebljiv video-snimak.
Pokrivam lice svaki put kad izaem napolje. Veina tampanih medija
i TV emisija objavljuje moju zvaninu fotografiju sa bolnikog vebsajta. Nije naroito laskava, sa urednom braon kosom, oianom u

59

sterilni pa i usiljenim poluosmehom na licu.

Zapanjena sam upornou novinara. Direktor bolnike PR slube
pojaao je obezbeenje kako bi ih zadrao van glavnog ulaza. Ipak,
neki Juda iz bolnikog osoblja smiljeno je otkljuao sporedna vrata,
tako da je televizijska ekipa jutros umalo dospela do moje kancelarije.
Bila sam unutra i razgovarala sa uzrujanim roditeljima desetogodinje
devojice s obilnim modricama na rukama i nogama. Naalost, morala
sam da im objasnim da modrice verovatno nisu posledica fudbalskog
treninga. Moja asistentkinja je ugledala kamere i pozvala PR
menadera, koji je obavestio obezbeenje i preusmerio TV ekipu
prema izlazu iz bolnice pre nego to su stigli do mene. ak i tada,
jedan naroito snalaljiv foto-reporter je svojoj mlaoj erki zamotao
kolena zavojem i skoro uspeo da doe do moje kancelarije, ali ga je u
tome spreila sestra na prijemnom. Od tada je postavljeno
obezbeenje ispred odeljenja za pedijatrijsku onkologiju i niko ne
sme da ue u ekaonicu osim ako sa sobom nije poveo bolesno dete i
uput za pregled.
Novinarima nisam dala ama ba nita, ali oni ipak raspolau
mnogim injenicama. Toliko pikantnim da je ak i LA tajms objavio
priu. Ba kao i Njuzvik, Tajm, Pipi, Inta i jo hrpa manje kvalitetnih
asopisa. Ne presluavam poruke na govornoj poti, koje me pozivaju
da se pojavim u jutarnjim TV programima i ostalim radio i
televizijskim emisijama. Razmiljam o ostalim dvema enama, pitam
se da li one pristaju na to. Nisam videla nijednu njihovu izjavu u
tampi, ne posle onog prvog, katastrofalnog lanka u Kroniklu - rupi u
brani koja je izazvala poplavu.
Bolniko osoblje je nezasito. Ljudi prepriavaju vesti u liftovima, u
sobama za odmor. Kada uem u kafeteriju ili kada proem kraj pulta
medicinskih sestara, naglo prestaje sva pria. Jedan stariji, ve pomalo
izlapeo bolniar, doapnuo mi je tra. Zamisli! - rekao mi je dok sam
punila olju kafom, na zgraavanje svih oko nas. Onaj doktor to je
imao tri ene! Jedna od njih radi ovde! Uspela sam to da zamislim! pre
nego to mu je neko doapnuo da sam to ja. Pocrveneo je kao bulka,
ali to me nije nimalo uvredilo. Moda bih i prenela tra dalje da se nije
ticao mene lino. Samo aica ljudi u medicinskom centru znala je da
smo Don i ja u vezi. Jo manje ih je znalo da smo se venali. Ali u
ovom medijskom progonu moram da se pomirim s injenicom da su

60

svi upoznati sa intimnim detaljima iz mog privatnog ivota.

A onda ujem uutkivanje kada uem u ordinaciju. Saaljenje u
oima roditelja mojih malih pacijenata. Saaljenje - od njih, koji
zapravo prolaze kroz pravi pakao. Verovatno je tu prisutna i doza
hranjenja tuom nesreom. Ne krivim ih. Prinuena sam da iz bolnice
izlazim na sporedna vrata kako bih izbegla novinare i foto-reportere.
Probijam se kroz horde, titei lice od bliceva foto-aparata kada uvee
stignem pred svoju zgradu. Prestala sam da se viam s prijateljima. U
bolnici provodim sve vie vremena kako bi i najuporniji novinari otili
kui pre nego to izaem.
Ti reporteri su prokleto dobri u svom poslu. Nali su prilian broj
ljudi voljnih za priu. Svi anonimni, naravno. Prema naim izvorima.
Izvor blizak doktorki. To to neke moje kolege bez grie savesti
diskutuju o meni, seciraju mene i moje navike do najsitnijih detalja,
nimalo me ne iznenauje, s obzirom na ljudsku prirodu. Novinari
opsedaju na omiljeni restoran na Brodveju. Saznaju koje crveno vino
smo najee pili. Da smo povremeno ili u operu. U poreenju s onim
to je napisano o Em Dej - eni broj dva - ovo o meni je prilino
laskavo. Visokouvaena. Povuena i marljiva. Ume da bude
nedrueljubiva. Ali ipak pocrvenim kada proitam neistine o naem
odnosu, kada shvatim kako nita ne podlee nadzoru. Vidno
zaljubljeni, esto su bili vieni kako se dre za ruke u kafeteriji Tri
rue u ranim jutarnjim asovima pre odlaska na posao. I: Jednom su
uhvaeni kako se strasno ljube na parkiralitu. I: Ona vozi prijusa, koji
je bio pomalo skuen za njegovu krupnu grau, ali njima to oigledno
nije smetalo da budu intimni.
Boli me kada o Donu iz tih medijskih izvetaja saznam neto to
ranije nisam znala. Zaprepastilo me je otkrie da je nekada bio solidan
dez pijanista. Fotografija upotrebljena za itulju bila je s jedne
profesionalne svirke. Svirao je u dez barovima irom ikaga.
Berdhaus. Velvet laund. Kod Endija. Don kog sam ja poznavala
izbegavao je muziku, gasio radio kada bi uao u moja kola, odmahivao
glavom kada bih mu kod kue predloila da pustim neki CD. Mislila
sam da nema sluha, ak ga i zaikavala zbog toga. Nudila sam mu da
preslua neke moje omiljene kompilacije. Klasike. Nikada nisam imala
sluha za bilo ta drugo osim za ono to je moj otac sluao. Betoven.
Bah. Brams. Kada sada vratim film unazad, stidim se ishitrenih

61

pretpostavki u vezi sa Donom i svoje uverenosti da drim situaciju

pod kontrolom. Jasno je da sam izigrana na svim nivoima.
Najgori dan je posle lanka u Njujork tajmsu. Najvie novinara
dotad eka me ispred sporednog ulaza u bolnicu - odavno su otkrili
moj trik - i ispred moje zgrade. Konano ulazim u bezbednost svog
stana, zakljuavam obe brave na vratima i s olakanjem se naslanjam
na njih. Imam pola boce crnog vina, preostalog od Donove poslednje
posete. Sipam ga u obinu au dopola i otvaram iber-vrata prema
terasi koja opasava ceo stan. Htela sam ba ovu stambenu jedinicu,
zbog pogleda i na brda i na grad. Don je takoe uivao u njemu.
Posebno je voleo velike palme koje oiviavaju ulicu, preostale iz
vrtova staromodnih zgrada iz tridesetih godina, koje su sruene kako
bi bio sagraen moderan kompleks stanova. Sedam na balkonsku
stolicu s vinom kada osetim dim. Duvanski dim. Kao da dopire s terase
susednog stana, to je udno jer ga nisam osetila otkad sam se uselila,
pre tri godine. Podzakonski akt naeg stambenog udruenja
zabranjuje puenje i van zidova stambenog prostora, posebno na
terasama, gde dim moe da ue u druge stanove. Iako su biljke
smiljeno posaene uz paravane koji odeljuju terase, vidim mladu
enu kako sedi s podignutim nogama. Dok je posmatram, ona isputa
dugi dim bukvalno meni u lice, s obzirom na pravac vetra. Umesto da
joj doviknem, odluujem da budem civilizovana i pokucam joj na
vrata.
Posle duge pauze, vrata se konano otvaraju. Na njima stoji mlada
ena s cigaretom u ruci. S blagom nelagodom predstavljam se kao
njena kominica. Ne smeta mi demonstracija autoriteta tamo gde ga
zaista imam, ali ovo je siva zona. Ne mogu joj zabraniti da pui u svom
stanu, a izgledae prilino sitniavo prekorevati je to to ini na svojoj
terasi. I pre nego to zaustim, ona kae: Ui, ne pitajui me elim li.
Strepei da ne ispadnem nepristojna, ulazim, iako bih radije razgovor
obavila na neutralnoj teritoriji hodnika.
Izvini, kae ona, mahnuvi telefonom, a onda ga ubacuje u dep.
Drei cigaretu u levoj ruci, prua mi desnu da se rukujemo. Bet,
kae. Helen, odgovaram. Nastaje neprijatna tiina, a onda joj
pokazujem na cigaretu. Ako nije problem, nemoj da pui na
balkonu, kaem. Oklevam jedan trenutak, a onda dodajem; Dim mi
ulazi u dnevnu sobu.

62

udan izraz na njenom mladom licu. Nalik zadovoljstvu. Oprosti,

kae, nisam znala. Ali ne obeava da e prestati. Umesto toga, vue
veliki dim i isputa ga u stranu. Hoe li neto da popije? Vino? To je
poslednje to elim ali proklinjem sebe to sam se dovela u ovu
situaciju. Razmiljam o vanosti ouvanja svoje nezagaene terase i
raunam da vredi popiti jedno pie kako bih postigla taj cilj.
Bet ne eka moj odgovor, ve nestaje nakratko u kuhinji. Njen stan
je identian mom, samo moderno nameten konom garniturom, koja
deluje neudobno, i okreen jarkim bojama. Bet se vraa s dve ae
crnog vina. Konano gasi cigaretu.
Ti si doktorka, zar ne?, pita, dodajui mi au. Pokazuje mi na
jarkocrvenu sofu.
Da, kaem. A onda, nakon to sednem na hladnu klizavu
povrinu, dodajem: Kako si znala? Nervozna zbog celodnevnih
dogaaja, sumnjiava sam i na oprezu.
Videla sam te kad izlazi iz zgrade, kae Bet. Ali to nije logino
jer ne oblaim beli mantil sve dok ne stignem na posao. Ujutro jedva
da podseam na lana urbane radnike klase. Kada ve to pominjem verovatno zvuei malo paranoino - ona se smeje i kae da je sigurno
videla moje ime u medicinskim asopisima u foajeu. S obzirom na
veliki broj urnala za koje piem, pretpostavljam da je to
verodostojno.
A kako je gospodin Helen? nehajno pita ona. Kada je pogledam
iskosa, ona dodaje: Va mu. Kako se zove? Viala sam ga u hodniku,
ali se nikada nismo upoznali.
Don, kaem i odluujem da ne objanjavam da Dona vie
nema. I zaista, kad malo bolje razmislim, on zapravo nikada nije ni
postojao. Ne kao mukarac, niti kao ivot koji sam mislila da imam.
Nekoliko minuta pijuckamo vino u tiini. Usmerivi um ka
neutralnoj temi za askanje, pitam je: ime se ti bavi, Bet?
Daktilografijom, odgovara ona. I kao da eli to pre da zaustavi
bujicu pitanja, brzo dodaje: Koliko dugo ste u braku?
est meseci, odgovaram, zakljuivi kako ovo i nije tako teko.
Ne govorim lai, ali izbegavam istinu.
Otpijam gutljaj vina i shvatam da je, na moje iznenaenje, skoro
prazna. Daj da ti sipam jo, kae ona i odlazi u kuhinju, vraajui se
ovoga puta s bocom. Puni nam ae do vrha.

63

Dakle, vi ste jo mladenci, konstatuje, ne pita.

Moglo bi se rei, kaem i hvatam sebe kako oponaam ono to je
pisano o nama. Jo se upoznajemo. Stranci smo, ali na uzbudljiv
nain.
Ne prepoznajem osobu koja izgovara ove ludosti, to je dobro, jer
ne elim da se zbliavam s ovom enom, niti da me grize savest zbog
plasiranja neistina. Nakratko se pitam kako daktilografkinja moe da
priuti stan u ovoj zgradi, ali odbacujem ovu misao. Verovatno ima
imunog partnera.
Opet neprijatan muk pre nego Bet pokua opet. Zar ti nisi
doktorka koja je nedavno bila na vestima?, leerno pita ona,
gledajui u svoju au s vinom.
Sputam ramena i ona brzo kae: ao mi je. ula sam i druge
stanare u liftu kako priaju o tome. Zna. Svi ovi novinari ispred
zgrade. Verovatno savijam kimu jo malo jer ona dodaje, dodue
toplim, saoseajnim glasom: Sigurno je uasno biti predmet
ogovaranja. Mislim, povrh te izdaje.
Da, prilino gadno, uzvraam, otkrivi da mi je aa opet
napunjena. Ceo ivot sam bila neprimetna, iskrsavajui samo da sve
iznenadim svojim briljantnim uspesima na fakultetu, vetinama ili
otkriima. Sada u zauvek ostati poznata po tome to sam bila udata
za tipa sa tri supruge. Smiljam gde bih mogla da pobegnem. Njujork?
ikago? Hjuston? Lako bih nala posao predavaa ili lekara na klinici.
Ali ak i tada, nikada ne bih pobegla, ne sasvim. Znam s kojim arom
studenti medicine guglaju svoje profesore - bezmalo ih proganjajui
ne bi li saznali koliku stipendiju su dobili za istraivanje, koje
publikacije su obezbedili, koliko esto e predavati na medicinskim
seminarima, plus razne sitnice iz njihovog privatnog ivota. Ne, nema
svrhe seliti se. Ljaga je tu. I nikada nee biti oprana. Unitena sam,
kaem naglas i Bet momentalno kidie. Kako unitena?
utke odmahujem glavom. Zato bih joj objanjavala? Stidim se
svog prethodnog ponosa - na svoj ivot koji je u mnogo emu bio
ureen. Sada je u odbrambenom sistemu probuena rupa i bes curi
napolje.
Koliko sam ja ula, ti si nasamarena, kae Bet. Naginje se blie,
oigledno zaboravivi na vino, i opet bocka po telefonu.
Kroz maglu nekoliko ispijenih aa, ujem je kako govori.

64

Ja bih poelela da ga ubijem, dodaje ona.

Misli da mi to nije palo na pamet, kaem. A onda se ispravljam.
Ali ve je bio mrtav kada sam otkrila istinu. Povlaim se na sigurno
tlo. Nisam dobila priliku da se suoim s njim, da ga pitam zato, da
otkrijem zato ja. Bet klima glavom, kao da sam rekla neto nadasve
mudro.
Sigurno se pita zato je odabrao ba tebe od svih ena koje je
svakog dana upoznavao. S obzirom na njegovu profesiju, sigurno je
sretao mnogo ena.
Odbacujem njenu sugestiju. Dona nije zanimala kozmetika
hirurgija. To su radili samo njegovi partneri. On se nikada ne bi
zaljubio u enu koja je zbog plastine operacije dola u njegovu
kliniku. Naprotiv, upravo zato bi mu bila odbojna.
A umro je od... sranog udara? Na neki nain, zar ne misli da je
tako najbolje? Za oveka sa tri ene?, pita Bet. Prepuklo srce?
Istresirano do pucanja?
Mogue, kaem. ivotni motor je otkazao. A moj od tuge krvari.
Zauzimajui tako osetljivo mesto u mojim grudima. Tokom stairanja
na kardiologiji imala sam profesora Egipanina. Rekao je da se u
njegovoj domovini ponekad kae da je pokojniku umrlo srce i da se na
stranom sudu upravo srce pokojnika vaga na tasu s perom istine.
Srce neoptereeno gresima i pokvarenou bie u ravnotei s perom i
njegov vlasnik e uivati u venom ivotu. Ali ja znam da srce nije lako
kao pero. I neu uivati u zagrobnom ivotu koji mi nije suen.
esto podstiem svoje male pacijente da mi opiu svoje simptome
koristei metafore. Neki od njih su neverovatno prosvetljujui. Jedno
dete je reklo: Mene je kljucnula ptiica s vrlo otrim kljunom. Kljun
joj je sigurno krvav. Pregledom sam utvrdila izdajnike petehije,
crvene takice pod koom koje predstavljaju jedan od simptoma deje
leukemije.
A koje su moje metafore? Sve sami kliei. Teko srce. Optereeno
srce. Moj heroj Gandi je rekao: Bolje je imati srce bez rei nego rei bez
srca. A ta kad vie nema ni rei ni srca? Ne znam vie ta da kaem. I
to me spasava. Jer, najednom mi postaje jasno da se ova mlada ena
konstantno poigrava sa svojim telefonom, s nezgodnim pitanjima, pa
ak i sa svojom takozvanom profesijom., Ti si novinarka,
zakljuujem. Bet okleva samo trenutak, a onda klima glavom. Star,

65

kae. Obeali su mi pedeset hiljada za ekskluzivu. Podmitila sam

tvoju kominicu da veeras izae.
Namamila si me ovde dimom cigarete?, zgroeno pitam, a onda
poinjem da se smejem njenoj genijalnosti.
Ni sama ne podnosim dim, odgovara Bet, ali upali svaki put na
Zapadnoj obali. Ljudi koji su previe sumnjiavi i da pokucaju na
susedna vrata neverovatno su agilni kad treba da zatite svoju
teritoriju od duvanskog dima.
Pokazujem na mobilni telefon u njenoj ruci. I sve si ovo snimila?
Ona klima glavom.
Dala si mi neke dobre stvari, ali nedovoljno da ti bude
neprijatno, odgovara ona. Ispada da si slomljenog srca, ali
dostojanstvena. Slomljenog srca. Opet metafora.
Postoji li nain da te ubedim da potuje moju privatnost? pitam.
Bet odmahuje glavom. Ali ini mi se da u tom gestu opaam i istinsko
aljenje.
Ponekad ne volim svoj posao, ali jo manje volim nezaposlenost,
priznaje ona. A kao to rekoh, nema tu niega loeg. Nisi istresla
nikakve seksualne tajne.
Zato to ih i nema, kaem. I za trenutak izgleda da je ba tako, da
sam otvoreno ivela svoj ivot, bez iega vrednog skrivanja, i s vrlo
malo kajanja. A onda mi sine i veem jezik u vor.
Sad lano lice mora sakriti to e lanom srcu biti, kae Bet.
Verovatno delujem uplaeno, jer dodaje: Magbet. Studirala sam
englesku knjievnost. Ne verujem da umiljam njenu blagu
postienost. Na kraju svi zavrimo tamo gde se najmanje nadamo,
pojanjava ona.
Ba tako, kaem. Nekako pronalazim vrata i izlazim.

66

15

Helen
Ne mogu da se otrgnem zakljuku da je dobro to su moji roditelji van
svega ovoga. Moja majka. Ona bi se svaala s urednicima i pisala
protestna pisma, estoko me branei, svoje jedino preivelo dete. Ali
ona je sada zakljuana u bolnici za leenje poremeaja pamenja u
Indijanapolisu i vie ne zna emu slui viljuka, a kamoli da ima erku.
Moj otac bi me, ako bi bio dobre volje, privio na grudi i plakao sa
mnom. Njegove suze imale su isceliteljsku mo. Da je loe volje,
oamario bi me i rekao da se saberem. Ipak, morala bih da ga
spreavam da ne juri novinare i tue ih. Pred kraj ivota, pod tekim
lekovima, plakao je manje. U retkim situacijama, kada bi osetio
potrebu da razbija nametaj ili da povredi drugo ljudsko bie,
jednostavno bi popio specijalnu pilulu i prespavao ostatak dana.
Narednog jutra bi se od mister Hajda pretvorio u doktora Dekila.
Sada znamo da je Poov antiheroj mogao da se smiri litijumom ili
valproatom, koji se izdaje na recept. Koliko dela nae velike
knjievnosti je moderna psihijatrija proglasila udnim i zastarelim?
Jednog dana e imati dijagnozu i pilulu i za nekog poput Dona, neto
to e ga uiniti manje armantnim i oaravajuim, manje rizinim za
ene. A postojae i pilula za mene. Neto to e mi podii gard. Svet e
biti zdravije mesto. Ali uprkos svemu, mislim da e biti daleko manje
zanimljiv.

67

16

San Francisko kronikl

REZULTAT ISTRAGE ISLEDNIKA U SLUAJU SMRTI

VIESTRUKO OENJENOG DOKTORA UKAZUJE NA UBISTVO
1. jun 2013.
Palo Alto, Kalifornija - Jue je islednik Okruga Santa Klara smrt
stanfordskog doktora koji je istovremeno imao tri supruge proglasio
nasilnom, poinjenom od strane jedne ili vie nepoznatih osoba.
Razlozi za sumnju na ubistvo dr Dona Tejlora su modrice na telu, kao
i dva uboda iglom u predelu lea. Prema izvorima, policija sumnja da
je dr Tejloru ubrizgan kalijum, koji je izazvao srani napad. Policija je
ispitala vie svedoka, ukljuujui i njegove tri supruge, od kojih su dve
nezakonite. Ostale osumnjiene osobe takoe e biti dovedene na
informativni razgovor, tvrde izvori. Velika sahrana odrana je u
Memorijalnoj crkvi u Stanfordu sa zatvorenim kovegom, ali praznim,
zbog sumnjivih okolnosti smrti. Sve je bila predstava, rekla je osoba
koja je prisustvovala pogrebu, elei da ostane anonimna.

68

17

Samanta
Tako dakle. Presuda islednika bila je kao to je Dejk i predvideo.
Nasilna smrt od strane jedne ili vie nepoznatih osoba.
Sledei korak je da se utvrdi vreme smrti. Na televiziji to rade tako
lako, a zapravo je uasno teko to izvesti s odreenim stepenom
preciznosti - bar su nas tako uili. Prema izvetaju patologa, Don
Tejlor je tog petka mogao da umre u bilo koje vreme izmeu 14 i 22 h.
Elem, znamo da je u hotel doao u pola tri, iv i zdrav. Tu je i
injenica da je koristio sobnu uslugu u 18 h i 35 min: biftek, srednje
peen, krompirii i aa belog vina. Za desert, okoladni fondi. Mlada
ena, koja mu je odnela porudbinu, odlino se sea ovog detalja
zahvaljujui njihovom razgovoru o okoladnom fondiju. Rekla sam
mu da e priprema potrajati bar pedeset minuta i pitala ga eli li prvo
da mu donesem glavno jelo, a fondi da mu dostavimo kada bude
gotov, kazala je. Izriito je eleo da sve bude doneto odjednom.
Konobar je tek u 19 h i 50 min pokucao na vrata. Niko nije otvorio.
Kucao je iznova i iznova. Niko nije prilazio vratima. Deava se,
pojasnila je devojka. Bar prema vremenu porudbine, znamo kada je
bio iv (18 h i 35 min), a kada to verovatno vie nije bio (19 h i 50
min).
Priam to Piteru za veerom. Jedemo dagnje, to znai da je
verovatno iznova posetio prodavnicu morskih plodova i odluio da ih
kupi. Nemojte pogreno da me shvatite, volim kako Piter kuva, ali
trebalo bi da poradi i na svojoj doktorskoj disertaciji. Kaem mu kako
su Tejlorove modrice na miici i vratu, zajedno s ubodima igle i
visokim nivoom kalijuma, bili dovoljni da islednik otvori istragu.
A poto sad imate reenje da je re o nasilnoj smrti, postoji li neki
motiv? pita Piter. Viljukom vadi dagnju iz koljke i paljivo je
ubacuje u usta. Kod jela je izbirljiv poput malog deteta, kuajui sve
pred sobom, kao da je spreman svakog asa da se baci na pod u izlivu

69

besa. A zapravo je veliki gurman i izvrstan kuvar. Dagnje su nabrekle,

svee, s ukusom belog luka i belog vina. Piter se ovoga puta
definitivno nije pretrgao od intelektualnog posla. Danas sam
odgledao svoju dozu krimi-serija, dodaje on. Motiv je uvek
prepreka.
ovek sa tri ene?, uzvraam. Primeujem da govorim s manje
strpljenja nego to elim, pa umirujem glas. U njegovom ivotu je
dovoljno toga. Na svakom mestu gde zaeprkamo, naemo i motiv.
Bez razmiljanja gutam nesavakanu dagnju. Moram da gucnem vino
kako bih je pogurala niz drelo.
Kakav je zakljuak?, pita Piter kada se povratim.
Bes. Ljubomora. Osveta, nabrajam. Sve ono to se s vremenom
nagomila u ljubavnim vezama, samo puta tri.
Ali jedina koja je bila upoznata sa situacijom je prva ena,
podsea me on. I mirila se sa sudbinom. I vie od toga. Reirala je
predstavu, je li tako?
Tako je, odgovaram, ali nestrpljivost mi se opet uvlai u glas.
Umorna sam. Uzdiem duboko i nareujem sebi da uivam u trenutku.
Hrana, Piterovo prisustvo - vie od nedelju dana nismo zajedno jeli olakanje to su informativni razgovori zavreni. Pokuavam da
opustim ramena, vrtim glavom ukrug kako bih razbila vorie u vratu.
Ali telo se iznova koi. Nekada je ovo bilo dovoljno, nas dvoje za
jednostavnom i ukusnom trpezom. Meutim, poelo je sve manje da
mi prija. Ponekad ostanem eljna neeg vie. Neto u vezi sa sluajem
Dona Tejlora i njegove mree ljubavi i prevare kvari mi raspoloenje.
Piter i dalje namerava da aska. Moda zato to ne primeuje
promenu u mom raspoloenju. Ili ba zato to primeuje. Pitera je
ponekad teko proitati.
Na koga ti tipuje? pita dok otkida jo jedno pare hleba s belim
lukom. Gomilice svee iseckanog belog luka padaju s prepeene
vekne. Razmiljam koliko je vremena proveo u seckanju. To me
dodatno nervira. Sputam viljuku i otpijam jo vina. Kada e braniti
disertaciju? pitam.
Piter mae hlebom. Krajem jesenjeg semestra, odgovara. Imam
vremena napretek.
Onda se baci na posao! - razmiljam, ali utim. Umesto toga pitam:
Kako ide? Uprkos nadljudskim naporima, u glasu mi se nazire

70

otrina.
Piter slee ramenima i ignorie moje pitanje. Tipino. A onda,
takoe tipino, kree u protivnapad. Njegova taktika je da me
pitanjima satera u oak.
Kai mi na koga tipuje, pita Piter. Kai mi ta e sledee da
radi.
Okomio se na moju najranjiviju taku. Ne znam, priznajem.
Mogla bih opet da razgovaram sa enama. Da probam malo bolje da
ispipam teren. Najednom sam nesrena.
Piter odustaje od kontranapada i vraa se u ulogu teitelja.
Ne mora odmah da dobije sve odgovore, kae umirujuim
glasom i doliva mi jo vina. I ovo je tipino. im nasluti da bi mogao da
me povredi, ili da iz nekog razloga patim, postaje neniji. Kao da ne
veruje da to mogu podneti.
Ljudi izvode razne ludosti zbog ljubavi, kaem mu. Ili zbog
onoga to oni smatraju ljubavlju. Seam se Helen Rihter, kako govori
o strasti prema Donu Tejloru svojim hladnim, profesionalnim glasom,
a opet tako ubedljivo. Kao u onoj knjizi Klajva Stejplsa Luisa o
romantinoj ljubavi, koju smo itali na asovima engleskog u srednjoj
koli. Surprised by Joy. Eto, takva je dr Rihter.
Zaista? A kako to prepoznati? Piter se ne osmehuje dok ovo
govori. Zuri u koljke na svom tanjiru. Ovo se opasno pribliava
diskusiji za koju smo se sloili da je neemo voditi.
Sputam aku na Piterovu. Dagnje su super, kaem i on die
pogled, smeei se.
Koristan sam u kuhinji, kae. ta god mislila o meni.

71

18

Samanta
itanje neijih podataka iz mobilnog telefona i elektronske pote je
kao preturanje po neijem donjem veu. itav ivot dotine osobe mi
je pred oima. Don Tejlor je uglavnom pozivao svoju govornu potu i
uglavnom primao pozive iz svoje ordinacije. Bilo je dosta odlazeih
poziva na razne brojeve, koji su uglavnom pripadali porodicama
pacijenata. Dr Tejlor se navodno trudio da lino prati stanje svojih
mladih pacijenata nakon to napuste kliniku. Bilo je estih poziva od
Debore. Ba kao to je i izjavila, organizovala je njegov ivot, plaala
raune za njegovu kreditnu karticu, rezervisala putovanja u Los
Aneles i ostale gradove. On se ak oslanjao na nju i da mu rezervie
restorane za njega i ostale dve ene.
Bilo je i povremenih poziva od Em Dej, ali ne tako esto kao to
sam oekivala. On je pak svake veeri zvao Helen na mobilni telefon.
Tano u devet. Ona njega nikada nije zvala, ali mu je svakodnevno
pisala mejlove na drtaylor3@taylorinstitute.com. Debora mu je
takoe pisala, ali na drtaylor1@taylorinstitute.com, a Em Dej na
drtaylor2@taylorinstitute.com. Tu bar nema misterije.
A nita sumnjivo nema ni u sadraju mejlova. Ba nita. Nema
iznenadnog gneva ili neprijateljstva. Veina Tejlorove elektronske
korespondencije sa enama bile su kratke logistike poruke: kada e
stii kui, kada e biti van grada. Debora mi je dala pristup Donovom
onlajn-kalendaru, koji je zapravo bio virtuelna mapa njegovog ivota,
isparanog do etvrtine sata. Nije ni udo to je taj ovek imao
problem sa spontanou - bio je zatoen u svom gusto isplaniranom
ivotu, koji mu nije davao mnogo prostora za manevrisanje.
Konano nalazim ono to sam traila, i to proverivi podatke
Donovog mobilnog telefona 48 sati pre nego to je naem mrtav u
Vestinu. Sve je onako kako su ispriale njegove ene - skoro sve. Poziv
Em Dej u utorak ujutro, koji je trajao oko deset minuta - dovoljno

72

vremena da s njom proaska o domaim temama i objasni joj kako

mora na poslovni put u Los Aneles. Debora je poela da ga zivka u
petak ujutro, oko est. Pozivi su trajali kratko - samo po nekoliko
sekundi. Oigledno nije uspela da ga dobije ili valjano obavi razgovor.
To je, raunam, bilo u vreme kada Don Tejlor nije uspeo da stigne na
svoje uobiajeno ranojutarnje tuiranje i doruak. ovee, ala je ta
ena uporna. Nastavila je da ga zove, alje imejlove i poruke nebrojeno puta tokom petka i subote, sve do tri po podne. To je
otprilike bilo vreme kada se Moli pojavila na njenim vratima s veu.
Sve se uklapa.
Nikada ne bih izdrala tu vrstu maltretiranja. Piter je moj jedini
mukarac i obino je prema meni prilino blag. Ali zato esto viam
zebnju u odnosima nekih mojih prijatelja i obostrano proganjanje
ukoliko se ne ispune oekivanja. Pitam se, ne po prvi put, kakve su
ljubavne veze bile pre mejlova i mobilnih telefona, zaboga, i pre
telefonskih sekretarica. Moja generacija ogrezla je u toj tehnologiji, ali
ta su radile prethodne? Zacelo su imale mnogo vie prostora, ali i vie
misterije. Moda vie sumnje? Mada ne mogu ni da zamislim da
sumnjam u Pitera. Ali ini mi se da ni Em Dej ni Helen nisu sumnjale
u Dona Tejlora. Zasad podaci potkrepljuju njihove prie. Jesu li bile
glupe ili samo zaslepljene? Pre kombinacija to dvoje, zakljuujem.
Dok smo Piter i ja jednostavno dosadni.
A onda vidim neobjanjivu prepisku s Donovog telefona u petak
uvee, ba u periodu koji smo identifikovali kao vreme njegove smrti.
Uspravljam se. U 18 h i 45 min pozvao je Em Dej na mobilni. Poziv je
trajao samo pet sekundi - sigurno je prekinuo vezu kada se ukljuila
govorna pota. Svakako nedovoljno vremena za razgovor ili govornu
poruku. A onda, trideset sekundi kasnije, poslao je Em Dej tekstualnu
poruku. Hitno. Doi u Vestin u Palo Altu, soba 224. Smesta.
I nita vie. Dakle, Don Tejlor je bio iv tano u 18 h i 45 min - i
pozvao je Em Dej u tajnu hotelsku sobu. Ovo zahteva ozbiljnu istragu.
Vadim telefon da pozovem Em Dej.

73

19

Em Dej
U policijskoj stanici bar imaju rashladni ureaj. Mrzim vruinu,
podsea me na Tenesi i na sve gluposti koje ljudi obino govore o
vruini. Dovoljno je vrue da se kurva oznoji u crkvi. Vrelo kao butkica
u paprikau. Uostalom, vruina ne prija nekim osetljivim biljkama u
vrtu. Jue je temperatura dostigla 34 stepena, a za danas predviaju
35. U deset pre podne ve se znojim. Naravno, ovo je taj period u
ivotu. U stresnim situacijama valunzi su ei i intenzivniji. Poela
sam da nosim majice bez rukava, ak i po sveijim danima. Na poslu
nosim kratke suknje (verovatno krae nego to pristaje mojoj figuri).
Ali neprijatnost vruine nadjaava moj oseaj sujete. Prole nedelje
sam naula dve mlae ene kako me ogovaraju dok sam se naginjala
nad mainom za foto-kopiranje. Sva naklonost i saoseajnost zbog
Donove smrti trajala je tano dve nedelje. Ma neka ih. Ionako imam
pametnija posla.
Ovoga puta znam zato sedim ovde, u sobi za ispitivanje.
Osumnjiena sam. U sluaju nasilne smrti. Odnosno, ubistva. Oekivala
bih (ili se bar nadala) da se na ovo nasmeju svi koji me znaju, samo to
nisam smogla snage da se suoim s bilo kim posle prvog novinskog
lanka u kojem sam nazvana osumnjienom. Naravno, usledili su
lanci i u ostalim novinama, zajedno s objavom da je ovo i zvanino
istraga ubistva, to je opet potpirilo medijski cirkus. Osumnjiena!
Zvui laskavo. Ali svesna sam ozbiljnosti situacije. Sino nisam mogla
da spavam, pa sam tumarala po mranoj kui, toliko nervozna da su
mi se i tabani znojili.
Vrata se otvaraju i ista mlada detektivka ulazi unutra. Prua mi
ruku i ja je drhtavo prihvatam. Em Dej, kae ona, lepo je videti vas
opet, i ja klimam glavom, odgovaram: Detektivko, ali ona se
osmehuje i kae: Seate se? Zovite me Sem. Sve izgleda vrlo uljudno.
Da li bi me tako tretirala kada bi bila uverena da sam sposobna da

74

ubijem? Malo se oputam, a onda se seam onoga to sam videla na

televiziji - dobar i lo pandur. Je li Sem dobar pandur? Govorim sebi da
budem oprezna. Njeno sledee pitanje samo potvruje moje zebnje.
Dakle, odluili ste da ne dovodite advokata? pita ona. Koraa do
zida i pritiska dugme na maini povezanoj kablom za video-kameru,
postavljenu visoko na zidu. Nemate nita protiv?, pita, pokazujui na
kameru.
Odmahujem glavom, ne uzdajui se u svoj glas. Detektivka seda
nazad na stolicu i upitno me gleda.
Nemam advokata, kaem. To je tano. I ne znam nikoga ko ga
ima. Kome je advokat potreban, osim bogataima i kriminalcima? Kod
jedne advokatice sam otila da sainim testament, ali ta ena nije bila
moj advokat ni u jednom smislu te rei.
Kao to sam vam rekla preko telefona, ljudi obino dovedu svog
advokata na informativni razgovor ove vrste, pojanjava detektivka i
neto blae dodaje: Savetujem vam da ga nabavite.
Nemam novca za advokate, kaem i stidim se svog drhtavog
glasa.
Oh, uzvraa ona. A zatim, delujui iskreno: ao mi je. Shvatam
da ste u nezavidnom poloaju. Ali, proiava grlo, imate pravo da
utite. Sve to kaete moe biti i bie upotrebljeno protiv vas na sudu.
Imate pravo na razgovor sa advokatom i da va advokat bude prisutan
tokom svih ispitivanja. Ako ne moete da ga priutite, bie vam
dodeljen na raun drave.
Sve ovo mi saoptava toliko smireno da posle toga mogu samo da
cvilim, jer mi je upravo proitala moja prava.
Detektivka prestaje da pria i gleda me. elite li da pozovem
kancelariju javnog branioca? To je vae pravo.
Ne, ravnoduno kaem. Nemam ta da krijem. Ne mogu da
kaem nita to bi moglo da bude upotrebljeno protiv mene jer nisam
uinila nita loe. Nadam se da ne vidi koliko su mi ake zgrene
ispod stola.
Detektivka klima glavom.
Poinje s pitanjima, uglavnom istim kao ona na koja sam ve
odgovorila. Polako se oputam, ak mi postaje malo dosadno. aa
vode bi mi prijala, ali ona me niim ne nudi. Nema dvostrukih
ogledala, kao u policijskim serijama koje gledam. Samo cigleni zidovi.

75

I stolica je udobna. Gde li su je nabavili, iz neije dnevne sobe preko

Vojske spasa? Uopte se ne uklapa u policijski ambijent.
I ova detektivka je vrlo mlada. Znam da je napolju vrue, ali kosa
skupljena u kikice? Smeno! Nikada nisam videla odraslu enu s
kikicama. Ali nekako joj stoje. I nema nieg smenog u njenom
dranju. Veoma je profesionalna. Naravno, ve zna sve o mom braku i
ivotu s Donom za njen izvetaj. Izostala sam s posla, prolo je ve
pola dananje smene. Gledam na sat i diem duboko. Udah i izdah,
udah i izdah, zatim oputam ruke - prvo jednu, pa drugu. To bi trebalo
da podstakne mozak da se opusti. Ali ne pomae.
Detektivka predlae da napravimo pauzu. Odlazim u kupatilo,
pijem vodu s fontane u velikoj otvorenoj prostoriji punoj radnih
stolova. Primeujem da policajci zure u mene. I za njih sam predmet
radoznalosti. Vraam se u sobu za ispitivanje pre detektivke, s bolnim
oseajem udne meavine dosade i strepnje, koja me grize jo od
Donove smrti.
Spremni? pita detektivka kad je ula i sela. Ba je mlada! Ima
naviku da se igra malim prstom, vrtei ga oko svoje ake kao da navija
deju igraku.
Kada ste poslednji put videli dr Tejlora?
To sam vam ve rekla. Vie puta. U etvrtak ujutro. Ustao je rano,
kao i obino, da ode u obilazak pacijenata" - kratko zastajem pre nego
to opet nastavim - i otiao je neto posle pet sati. Kao i obino. Zato
ne pitate Deboru? Prema njenoj prii, u stvari je svakog jutra odlazio
kod nje jer je njihov dogovor navodno bio svetinja. Izdaje me gorina
u glasu. Ozlojeenost to mi je Debora uskratila jutarnje izleavanje s
Donom, koju sam oduvek smatrala najslaim delom svake veze.
Ali uli ste se s njim kasnije tog dana. Detektivka konsultuje
svoje beleke.
Da, kasnije u toku prepodneva. Evo, rei u vam i tano vreme.
Vadim svoj mobilni telefon i proveravam dnevnik poziva. Tano u 11
h i 7 min. Bila sam na poslu.
Detektivka klima glavom. Zaista nije morala da postavlja to
pitanje. Podnela je zahtev - i dobila - za proveru podataka mog
telefona i elektronske pote. Seam se razigranih maaka i viceva o
kaki koje sam razmenila s prijateljima, i verovatno sada liim na
budalu u oima svih koji rade na sluaju.

76

Radite u Santa Klari?

Da. U Vebsisu. Na Tasman drajvu.
Ponovite mi ta vam je dr Tejlor rekao preko telefona.
Nestrpljivo uzdiem. I oseam kako nailazi jo jedan valung.
Samo da ima hitan sluaj u Los Anelesu. Da uvee leti tamo. Misli
da e se vratiti u petak, ali nije siguran.
I to je vama zvualo neobino?
Veoma. Ali ne to to ide u Los Aneles, budui da je Don radio na
UCLA kao honorarni predava cele akademske godine i bar dvaput
meseno odlazio tamo na po nekoliko dana.
ta je onda bilo neobino?
Prekid nae rutine. Bio je vrlo odgovoran i mrzeo je svako
remeenje svog rasporeda. Nisam smela... pa, voleo je... da ga ne
iznenaujem drutvenim dogaajima ili spontanim predlozima za
izlazak. To ga je uasno nerviralo. Voleo je rutinu. Dosta je putovao,
ali uvek je sve bilo unapred isplanirano.
ta je on smatrao spontanou?
Morao je da zna celu nedelju unapred, pojanjavam joj. Pravdao
je to vremenom potrebnim za obradu svake promene u njegovom
rasporedu. Shvatam koliko udno ovo sad zvui. I kako blesavo (i
ugnjeteno) verovatno izgledam zbog bespogovornog pristanka na
takve zahteve. Brzo elaboriram: Kada smo poeli da se zabavljamo, ja
sam se stalno zaboravljala i impulsivno pozivala ljude na pie. Znate,
naletite na prijatelje u prodavnici i bez razmiljanja ih pozovete na
pie. A to je Donu uasno smetalo.
Zar vam to nije bilo udno?
Ne. Da. Moda. Prokleta da sam! Pa, Don je sam po sebi bio
udan.
Kako je razmiljao?
Priroda njegovog posla sa rtvama povreda bila je takva da je
vodio vrlo nepredvidljiv profesionalni ivot. esto nije znao ta ga
eka kada ujutro doe na posao. Kao posledica toga, zahtevao je
krajnju regularnost u svom privatnom ivotu. Zastajem. Bar je on to
tako predstavio.
Detektivka klima glavom. Sve ovo sam joj ve ispriala, zato opet
insistira na tome? Pa jo i snima. Da li e itanje mojih prava
promeniti nain na koji e iskoristiti ono to kaem? Najednom

77

oseam jezu, uprkos vruini.

I onda ga vie niste videli, kae ona.
Nisam. Uprkos svemu, naviru mi suze. Prvih dana nakon
Donove smrti bila sam neobjanjivo mirna. Od tada ne prestajem da
plaem. ef mi je rekao da uzmem slobodne dane, ali ta bih radila s
toliko slobodnog vremena? Sedela u kui sama? Mnogo mi je bolje s
mojim dragocenim fmansijama, brojke koje sabiram imaju nekog
smisla, kolone me uravnoteavaju dok haos dovodim u red. Don i ja
smo bili tako razliiti, ali oboje smo uivali u svojim rutinama.
I od tada niste priali s njim, posle tog poziva u 11 h i 7 min u
etvrtak ujutro?
Ne. to je takoe neobino. Priali bismo svake noi kada bi
otputovao u Los Aneles. Znailo mu je. Rekao je... Ovde se opet
raspadam. Detektivka mi bez rei dodaje papirne maramice. Govorio
je da ne eli da uemo u emu nekomuniciranja.
Kako ste to protumaili?
Naravno, to me je nateralo da porazmislim o njegovim
prethodnim vezama, da li je i tad priao o problemima. Zapitala sam
se je li zato ostao neenja. Uvek je to objanjavao zahtevima svog
posla i kako nije naao pravu enu. A ja...
A vi ste eleli da mu verujete. Detektivka se saoseajno
osmehuje. Zaista je lepotica. Nema burmu. A opet, jo je mlada.
Oigledno sam jedina glupaa u ovoj sobi. ini mi se da je moja
naivnost besmislena.
Vadim jo jednu papirnu maramicu i poinjem sistematski da je
cepam na duge i tanke trake. Jo jedan nain umanjenja stresa. Ali
detektivka kao da to ne primeuje. Iako na stolu pred sobom ima
notes i olovku, ne hvata beleke, puta da video-kamera obavi sav
posao. Opet namotava aku. Sprema jo jedno pitanje.
A poruka koju vam je Don Tejlor poslao na mobilni telefon u
petak uvee?
Trudim se da zvuim smireno. ta s njom?
U 18h i 45 min. To je moda i poslednje to je Don Tejlor uradio
pre smrti, poslao vama poruku: Doi u Vestin u Palo Altu, soba 224. Ali
vi niste reagovali sve do 19 h i 45 min. Tad ste poeli da ga zovete na
mobilni u estim intervalima - otprilike na svakih dvadeset minuta, i
tako celu no i sutradan. Evidentirali smo ukupno 43 poziva izmeu

78

pola osam u petak uvee i pola dvanaest u subotu uvee. Takoe ste
zvali i Vestin trinaest puta u istom tom periodu. A onda su svi pozivi
prestali. ta se dogodilo?
Uspravljam lea. U petak uvee otila sam da zavrim neke
poslove, kaem, pazei da budem precizna. Otila sam u prodavnicu
i apoteku. Ostavila sam mobilni kod kue, esto zaboravim da ga
ponesem sa sobom, to izluuje... izluivalo je Dona. Zato nisam
proitala njegovu poruku, niti sam videla da me je zvao, sve dok nisam
stigla kui. Oko petnaest do osam. Naravno, odmah sam se uzrujala.
Nisam znala ni otkud on u Palo Altu. Trebalo je da bude u Los
Anelesu! Poela sam da ga zovem. Kada ga nisam dobila, pozvala
sam Vestin i traila sobu 224. Niko se nije javljao. Upitala sam
recepcionerku je li Don Tejlor gost hotela. Rekla je da nije. U stvari,
nije smela da mi otkrije ime gosta u sobi 224, ali smela je da mi kae
da to nije Don Tejlor.
Pitam se je li oigledno koliko se znojim. Mogu da osetim kako mi
se majica lepi za lea i kapljice znoja cure niz bokove. Ova devojka me
nervira kao osica.
Zato ste prestali da ga zovete u subotu uvee?
Naposletku sam otila u krevet. A sledeeg jutra videla sam itulju
u novinama, kaem.
Zato ranije niste podelili tu informaciju?, pita mlada detektivka.
Deluje pre zbunjeno nego sumnjiavo.
Niko me nije pitao. Pitali ste me kada sam poslednji put
razgovarala sa Donom, ali ne i ta se posle toga dogodilo. Znam da
zvui neubedljivo, ali ta drugo da kaem? Da sam se uplaila? Da sam
se osetila odgovornom to je Don oigledno od mene traio pomo, a
ja mu se nisam nala? S lica sklanjam vlani pramen kose i zavlaim ga
iza uha.
Mlada detektivka za trenutak uti. A onda pita: Je li vam bilo
neobino to je Don Tejlor izveo neto tako spontano i u poslednji
as odleteo u Los Aneles? A zatim se najednom obreo u Palo Altu?
elim da odgovorim na ovo pitanje. O, izuzetno neobino! U naim
ivotima nije bilo iznenaenja. Sve je bilo briljivo isplanirano. Sve je
lepo planirala Debora, razmiljam.
I vama je tako odgovaralo?
Je li to prezir u njenom glasu? Oholost vrlo mlade ene koja veruje

79

da je spontanost sutina ivota.

Uskladili smo se, odgovaram, branei se.
Dokle je dogurao?
Kako to mislite?
Taj nedostatak spontanosti. Na primer, je li vam bilo dozvoljeno
da promenite televizijski kanal?
Gledam je da vidim da li se ali, ali ozbiljna je. Ako to nije jedna od
njegovih emisija, da. Mrzim patetiku u svom glasu. Kao da sam bila
pod Donovom kontrolom, ali nije bilo tako (ne zaista). Imali smo
ritam. Radili smo.
Koje su bile njegove emisije?
Nacionalna televizija, uglavnom. Vesti. Voleo je Zalagaonicu.
Dokumentarce. A mrzeo je one rijaliti programe. alio se da nemaju
nikakvu strukturu.
Detektivka doputa sebi smeak. Ti rijaliti programi su prilino
nameteni.
Nastaje kratka tiina dok ona opet navija svoju aku. Ali pre nego
to mi se obrati, odluujem da preuzmem kontrolu. Zato mi
postavljate sva ova pitanja? Zatim, vie u ali: Ne planirate valjda da
ga optuite za bigamiju iako je mrtav?
Ne.
Tiina.
Jeste li ispitali i njegove ostale... ene... Ili ste mene izdvojili?
Ispitaemo sve tri.
Zato?, pitam glasnije nego to sam htela.
Imamo neke sumnje u vezi s njegovom smru.
Da, oigledno. Ali ne i dokaze.
Kako to mislite? pita ona.
Nemate dokaze da je ubijen. Samo sumnje.
Detektivka klima glavom. Tano. Nismo sasvim sigurni.
Sumnjamo i u okolnosti smrti. Vie nita ne govori.
I? podstiem je.
Odreene neregularnosti, pojanjava mlada detektivka. Mekolji
se na stolici kao da joj je neudobno. Donekle se naslaujem time, i
njenim oiglednim nedostatkom iskustva. Dakle, morau opet da vas
pitam gde ste bili i ta ste radili u petak po podne i uvee.
Oseam olakanje. To je lako. Bila sam na poslu do etiri po

80

podne. Izala sam malo ranije. Uostalom, zavrila sam sa svojim

poslom, a bio je i petak.
I onda?
Otila sam kui, odremala sat i telefonirala jednom, mislim da je
bilo do pola sedam.
Moe li neko da potvrdi da ste bili kod kue?
Ne u poetku. Kasnije moe moj brat Tomas. On ivi u gradu, ali
me esto poseuje. Poto je Don bio van grada, doao je da prespava
preko vikenda kod mene u gostinskoj sobi.
Je li to uobiajeno?
Da, kada Don nije tu. Vrlo smo bliski, moj brat i ja.
Razgovaraemo s njim, mlada detektivka belei u svoj notes. ta
ste onda radili?
Izala sam oko sedam, ili sedam i petnaest, do oblinje bakalnice
po namirnice. Sigurna sam da e me se tamo setiti. Redovna sam
muterija. I uvek komentariu moje eire. Obliva me blago rumenilo
stida. U stvari, sigurna sam da e se setiti jer sam sluajno oborila
kutije s pahuljicama u izlogu.
A posle toga?
Posle toga sam otila u apoteku da kupim ampon i neke sitnice.
Tek kada sam izala iz kola, shvatila sam da mi je recept ostao kod
kue. Ali mrzelo me je da ulazim pa sam sve obavila na spoljnom
alteru. Tada je verovatno bilo ve pola osam. Pretpostavljam da obe
radnje imaju podatke o tim transakcijama.
Detektivka zapisuje vremena u svoj notes. Bakalnica 19:15.
Apoteka 19:30. Vidim kako crta malog smajlija kraj tih brojki. Die
pogled i rumeni kada shvati da je posmatram.
A posle toga?
Pa, otila sam kui. Moj brat Tomas je konano stigao. Izali smo
na veeru. Verovatno e nas se setiti i u lokalnom kineskom restoranu
- stalno tamo idemo. Kui smo se vratili do pola deset.
I cele veeri zivkali ste Dona Tejlora.
Da. Kada sam stigla kui, oko petnaest do osam, zatekla sam
njegovu poruku i zabrinula sam se. Zato sam nastavila da ga zovem.
Ali nije se javljao.
Hvala vam, ovo e nam biti od velike pomoi, kae detektivka. I
razgovor je najednom zavren. Slobodni ste. Uprkos njenim reima,

81

ona ostaje da sedi, kao da eka da ja prva izaem. Trapavo se diem

sa stolice i uspravljam, nadvisivi je.
Imam tako mnogo pitanja, tako mnogo strahova. Naputam
policijsku stanicu pod jo veim stresom nego kada sam ula.

82

20

Debora
Veeras po prvi put posle mnogo godina hvatam sebe kako razmiljam
o Deraldu. On je ranije bio Donov kolega, kada smo tek doli u
Stanford, pre nego to je Don osnovao kliniku. Don je iveo od
stipendije, tako da sa kolarinom, jednom bebom i drugom na putu
nismo mogli mnogo toga da priutimo. iveli smo u studentskom
gradu, u naselju za oenjene studente, okrueni vriskom i plaem
novoroenadi i male dece. Niko se nije ni trudio da unosi igrake sa
igralita, putajui ujutro decu napolje i uzimajui ih po podne, tamo
gde smo ih i ostavili. To je bilo pre sve ove gungule s nestalim bebama,
nije nam bilo ni na kraj pameti da bi neko mogao da ukrade dete.
Deca su slobodno ulazila i izlazila iz ostalih stanova i u vreme obroka
mogli ste uti majke kako trkaraju unaokolo, dozivajui ona ili
Doroti ili Stivena. A ako bi se zatekli u vaoj kui, samo biste ih poslali
njihovoj. ivot je bio jednostavniji.
Derald i Sesilija iveli su sprat nie. Bili su malo stariji od nas, i
umesto jednog deteta u pelenama i drugog u stomaku, imali su dvoje u
vrtiu preko puta. Ujutro bih viala Deralda kako tamo vodi sina i
erku. Nisam radila i bila sam sve vreme iscrpljena. Bog zna kako je
Sesilija sve ono postizala po stanarskom rasporedu.
Nisam volela roditeljstvo s malom decom. Nije se uklapalo u moj
karakter. Jednom sam naula dve majke kako priaju o meni. Ona
uopte nema smisla za igru, rekla je jedna. I uopte nema smisla za
humor, dodala je druga. Nije me zabolelo. Ono to su rekle bilo je
tano. Nisam bila podesna ni za trudnou. Moja je bila teka - ne u
zdravstvenom smislu, ali imala sam munine tokom sva tri tromeseja
kod sve troje dece. Ljudi su mi davali komplimente to se nimalo
nisam ugojila, tada se to tako mislilo. Ali prosto nisam mogla nita da
jedem. ak i u privatnosti svog kupatila mrzela sam ponienje zbog
povraanja u olju i ogavan ukus u ustima posle toga. ustro bih

83

oprala zube, a potom oribala olju kako bih izbrisala svaki trag svoje
navodne slabosti. Don to uopte nije primeivao. Sa simpatijom bi
potapao moj stomak, kao to to mukarci obino rade, nesvestan
koliko sam to mrzela.
Ali Derald. Zapravo smo bili pomalo upueni jedno na drugo. Ja
sam bila predsednica naeg stambenog udruenja, a on predsednik
upravnog odbora. Bio je predodreen za jednog od onih lekara koji
sede u upravnim odborima simfonijskih orkestara ili baleta graanski orijentisan, a kada jednom finansijski ojaa, i s tenjom da
proiri i obogati um. Kad god biste proli kraj Sesilijinog i
Deraldovog stana, uli biste klasinu muziku. On je bio pretplaen na
nekakva muzika izdanja - najbolju svetsku muziku - i ozbiljno bi
sluao svaku numeru, hvatajui beleke. ak sam i ja prepoznavala
neke poznate melodije sa pop koncerata koje su poseivali moji
roditelji. Ali Derald je to smatrao viom umetnou.
Nije bio naoit ovek, taj Derald. Ne kao Don. Niti je dominirao
prostorijom. tavie, bio je stidljiv i izbegavao je drutvene susrete.
Otpisala bih ga kao mekuca da u njemu nisam primetila icu
okrutnosti. Njegova nimalo lepa navika bila je hvatanje muva u letu imao je zapanjujue reflekse - i upanje njihovih krila, skoro bez
razmiljanja. Skoro da je bio potisnuo ovu svoju crtu, ne doputajui
joj da oboji neku njegovu re ili delo. Ovo je, po mom miljenju, bilo za
svaku pohvalu. Za razliku od ljudi s uroenim izvorom dobrote, poput
Dona, Derald je morao da radi na tome. Takoe je studirao za
hirurga sa specijalizacijom na kardiovaskularnom odeljenju i, kao to
mi se jednom prilikom poverio kada smo oboje bili malo pripiti na
nekoj zabavi, najvee uzbuenje priinjavalo mu je zasecanje grudne
kosti, otvaranje grudnog koa i prizor srca koje kuca ispod njega,
spoznaja da ga moe zaustaviti kad god poeli. Pomno prouavam
kartone svojih pacijenata i druim se s njima ee od ostalih hirurga,
ne zato to mi je vie stalo, ve zato to tako posle lake obuzdavam
svoje instinkte. U iskuenju sam, svaki put, da okonam taj ivot samo
zato to mogu, rekao mi je te noi. Bio je vredniji divljenja od mog
supruga. Iskreniji. Realniji.
No koje se u skorije vreme priseam jeste kada sam uvala decu
Sesiliji i Deraldu dok su oni bili na veeri. Deca su im bila buna, iako
su imala pet i est godina. Nije mi se svidelo njihovo razmaeno

84

zahtevanje da im itam priu za priom, ali bili su svesni svoje

prednosti u glasovnim mogunostima, i na kraju sam im itala sve dok
nisu zaspali. Tada sam bila u sedmom mesecu trudnoe i oseala sam
se ogromno i trapavo dok sam koraala po njihovom skuenom stanu,
previe nemirna da bih se skrasila, itala ili gledala televiziju, elei
samo da se Sesilija i Derald to pre vrate, kako bih mogla da odem u
svoj krevet. Kada su stigli, Sesilija je bila nesvakidanje pijana - obino
bi pila samo mineralnu vodu - a Derald ju je odmah usmerio prema
spavaoj sobi. Htela sam da odem, ali mi se inilo neumesnim da tek
tako nestanem. Kada je Sesilija legla, Derald mi je rekao: Ostani jo
malo, Debora.
Zato?, upitala sam.
Hou par trenutaka nasamo s tobom, rekao je. Ne smeta ti?
Meutim, kada smo seli, Derald kao da nije imao ta da kae.
Samo je pruio ruku i uzeo moju. Nije mi izgledalo kao da je pio, a i
Sesilija je uvek insistirala na tome da ne pije kad vozi. Da li ti to
flertuje sa mnom? upitala sam ga kroz alu, ali se nije nasmejao.
Flertuje! uzviknula sam i nasmejala se, pokazujui na moj
stomak. I dalje se nije smejao. Ali videla sam onaj proraunati sjaj u
njegovim oima, kao kada bi muvama upao krila, i pruio je i drugu
ruku, privukao moje lice svom i poljubio me. Bio je to grub poljubac.
Sa nagovetajem jezika i nadasve erotian. Bila sam zateena. Don i
ja smo odavno bili prevazili burne dane zabavljanja i zaista sam
verovala da je strast daleko iza mene.
A onda se Sesilija isteturala iz spavae sobe, i ta god je moglo da
se dogodi u tom trenutku, prekinuto je.
Sledee nedelje nije bilo jasno da li e to napredovati dalje ili ne,
ali ubrzo se sve reilo. Derald je imao saobraajku na Univerzitetskoj
aveniji. I on i Sesilija ostali su na mestu mrtvi. uli smo sirene te noi,
uli smo ih kako dolaze, tako brojne, tako blizu nas, i znali smo da se
neto loe desilo. Sluali smo vrisku i tiinu koja je usledila. Don se
prekrstio, neto ega od mladosti nije mogao da se otrese, i rekao:
Bog neka im je u pomoi. Kasnije smo saznali da su to bili Derald i
Sesilija, njihova kola prela su preko ute linije i zakucala se direktno
u kombi. Nisu imali nikakve anse. Decu su smestili kod babe i dede, a
na medicinskom fakultetu odrana je skromna komemoracija, i to je
bilo to. Ali esto se pitam ta bi se desilo da nas Sesilija nije prekinula,

85

ili da ih smrt nije odnela.

Smrt uvek neto prekine.

86

21

Samanta
Alibi. Ba kao u detektivskim serijama, skoro svako ga ima. Em Dej je
zaista kupovala i u bakalnici i u apoteci. Ona ena sa eirom udnog
izgleda, opisala ju je jedna prodavaica u apoteci, koja je se odmah
setila, i da, zaista je u bakalnici oborila pahuljice u izlogu, malo posle
sedam. ak i da je odgovorila na tekstualnu poruku Dona Tejlora
tano u 18.45, teko da bi na vreme stigla do Palo Alta da ga ubije, a
kamoli da se vrati i obori sto kutija pahuljica sa medom i lenicima.
Debora je imala sastanak u enskoj pomoi za Deju bolnicu, u
Menlo parku. Stigla je u kuu potpredsednice udruenja tano u 18.25.
Debora? Uvek stigne pet minuta ranije, rekla je potpredsednica.
Njihove prie potkrepilo je i potvrdilo vie osoba, koje nisu imale
razloga da lau.
Helen je bila izuzetak. Ona nije imala elini alibi za petak vee. U
podne je otila s posla jer joj je pozlilo - to je potvrdila i njena
sekretarica - i ostala kod kue do kraja veeri, tako je rekla. Nije
videla nikog do sutradan u devet pre podne, kada je kupila kapuino u
lokalnom Starbaksu. Prodava je se setio jer je redovna muterija:
radnim danima dolazi tano u pola sedam, a vikendom u devet. I uvek
daje dva dolara napojnice, rekao mi je. Ali vremenski period izmeu
petka uvee i subote ujutro bio je dovoljan da Helen avionom odleti u
San Francisko, iznajmi kola, odveze se do Vestina i ubrizga Donu
Tejloru kalijum. U stvari, ona je jedina osumnjiena koja je i upoznata
s posledicama prekomerne doze kalijuma, i jedina koja je imala
pristup njegovim zalihama. Doavola, u tom vremenskom periodu
mogla je i kolima da se doveze od Los Anelesa do San Franciska i
nazad.
Moram da zovem avio-kompanije i rentakar agencije. Dodeljujem
taj zadatak Moli. Ali Helen je tako sitna. Je li mogla da mu napravi
onakve modrice? I njen karakter: tako hladan, uravnoteen i logian.

87

Da li bi zaista bila sposobna za ubistvo? I koji bi bio njen motiv?

Ipak, u mojoj belenici ostaje podvueno ime Em Dej. Bilo je
neeg snebivljivog u njenom dranju prilikom naeg poslednjeg
razgovora, neto to je premailo njenu uobiajenu snebivljivost. I
njen brat, taj Tomas, nije mi se svidela njegova pria, nimalo. Povrh
toga, alibi joj je prilino slab: meuprostor od oko dva sata izmeu
njenog povratka s posla i posete bakalnici.
Zato ne mogu da diskvalifikujem ene, s moguim izuzetkom
Debore. Ipak, eka me jo mnogo posla.

88

22

Em Dej
Ne moete da odrastete u Gatlinburgu u Tenesiju a da ne cenite
njegovu lepotu ili grotesknost. Mi smo samozvana Kapija prema
Velikim zadimljenim planinama, i imamo posebnu ast da budemo
dom jednom od najstarijih Riplijevih Verovali ili ne oditorijuma u
zemlji. Imala sam osam godina kada je otvoren 1970, ali je nestao u
Velikom poaru 1992, koji je unitio mumificiranu maku i posmrtnu
masku Abrahama Linkolna, kao i ostale divne i uasne predmete mog
detinjstva.
Moj brat i ja smo bilo potpuno opinjeni Linkolnovom posmrtnom
maskom. Jednog vrelog letnjeg dana bilo nam je dosadno pa smo
odluili da napravimo svoje. Namastili smo lica margarinom i oblepili
ih gipsanim zavojem koji smo kupili od uteevine u apoteci u Glavnoj
ulici. Ja sam imala trinaest, a Tomas jedanaest godina, i bili smo
zapanjeni otkriem da su naa lica bez moje duge plave i njegove
kratke crne kose, bez razliite odee i ostalih sitnih detalja, bila skoro
identina. Moje je moda bilo za nijansu vee, ali smo imali iste
jagodine kosti, istu kvrgu na nosu, isti srcasti oblik.
Ubrzo posle toga preoteo mi ga je parohijski svetenik. Tomas i ja
smo bili bliski, ali nisam mogla da se nosim s marihuanom i porniima
koji su mu svake noi bili dostupni u parohijskom domu. Obelodanila
sam ta se tamo dogaa kada je Tomas pukao i priznao mi. Sino mi je
crkla krava pa mi ne treba tvoj bik, bilo je prvo to je moja majka rekla
kada sam joj ispriala, ali naposletku mi je poverovala i pisala seditu
biskupije. Lokalni svetenik je na kraju premeten bez kazne. Ali tek
nakon to je generacija gatlinburkih deaka upropaena.
Tomas se promenio. Nikada nisam saznala je li svetenik s njim
iao daleko kao s nekima od deaka, ali izgubila sam svog mlaeg
brata, pretvorio se u gnevnog stranca. Njegovu posmrtnu masku
okaila sam na svoj zid, taj slatki izraz lica zauvek proteran sa svog

89

ivog vlasnika, a meni beskrajno dragocen, naroito kad je Tomas

odrastao i uvalio se u razne nove nevolje.
Koje su bile njegove nevolje? Oh, uobiajene za tinejdere
odreene klase u Tenesiju. Mislim na niu klasu, budui da moja
porodica nikada nije bila visoko na drutvenoj lestvici. Sitne krae.
Posedovanje marihuane, naravno, ali male koliine, nita to bi ga
odvelo u zatvor. Tomas je nekoliko puta doao kui nervozan i
nerazuman, priznavi mi nasamo da je sa nekim prijateljima iao van
zemlje i kupio metamfetamin (koji je ovde lako nabaviti). Sreom, nije
ga konzumirao, preferirajui blagu zatupljenost marihuanom u
odnosu na euforinost do take pucanja. Zatim se odao neto
ozbiljnijem vandalizmu, i to prema crkvi, razbivi vitrane prozore iza
oltara. On i jedan njegov prijatelj napunili su kolica velikim
kamenicama, otili u umarak iza crkve i bacali ih uvis, sve dok visoki
prozori nisu potpuno razbijeni. Tomas je uhvaen (zamislite) s
komadiima stakla na svojoj odei, ali tada je ve ionako bio meu
prvima na spisku osumnjienih za tu vrstu prekraja. Uostalom,
Gatlinburg je mali grad. Jadniak. Nije imao anse.
Gledala sam kako Tomas odbacuje svoj ivot i znala da ne postoji
nain da mu pomognem. Bila sam pametna, znala sam to, i reena da
zavrim kolu i pobegnem iz Gatlinburga, ali sam se spanala s
lokalnim dekom ve na drugoj godini Juniorskog koleda KarsonNjuman u Deferson Sitiju. Naa dva sina rodila su se kada sam imala
20 i 21, a u 22. sam se spakovala dok im je otac bio na poslu, radei
popodnevnu smenu u Oditorijumu. Okrenula sam kola od kue mojih
roditelja i zaputila se pravo na zapad. Moj jedini cilj je bio da stignem
do Tihog okeana i da moja deca nemaju junjaki akcenat Tenesija - i
da pomognem Tomasu da i sam jednog dana pobegne. To to sam
zavrila na severu umesto na jugu Kalifornije bio je rezultat
pogrenog skretanja na Auto-putu 5 pre Bejkersfilda. Bilo je dva sata
posle ponoi, bebe su plakale, a ja sam bila umorna i tako sam
skrenula na sever umesto na jug, prema Los Anelesu, gde sam se i
zaputila. Kakogod, ispalo je dobro.
San Francisko me je oborio s nogu. Seam se kada sam stigla na
Okeansku plau oko etiri sata po podne u junsku nedelju. Tada nisam
znala, ali to je bio jedan od onih retko sunanih dana s te strane grada,
i inilo se kao da sam umrla i otila u raj. Umoila sam noge u hladnu

90

vodu, poprskala bebe po licu kako bih im izmamila osmeh i krenula

da gradim novi ivot za nas. Tri teke godine kasnije, posle
konobarisanja u raznim birtijama, dok su mi decu uvale sumnjive
bebisiterke, konano sam dobila razvod i diplomu iz raunovodstva s
Dravnog fakulteta San Franciska. Ljudi mi kau da jo malo
razvlaim po junjaki kada govorim, naroito kada sam umorna ili
uzbuena. Ali oba moja sina govore kao da su roeni u Kaliforniji, a
skoro da i jesu.
Dobri su deaci. Iako je jedna od mana mog braka s Donom bila
to nije uspeo da se zblii s njima, niti oni s njim. Posle 26 godina
ivota sa mnom, mislim da moji sinovi jednostavno nisu hteli ni sa kim
da me dele.
Obojica me esto zovu otkad su uli traginu vest. Brinu za mene,
pitaju hou li biti dobro. Ali ja nou bdim brinui za njih. Naroito za
mlaeg, Deksona. Previe je sklon brzoj zaradi i ima vie tvrdiluka u
sebi nego to elim da vidim kod svog sina.
Moj brat je druga pria, jo jedna briga. Nekoliko godina nakon
mog bega, Tomas je doao za mnom u San Francisko. I dalje je, kako
bih ja to rekla, slomljen. Uputao se u emotivne veze, malo sa enama,
vie sa mukarcima, ali nijedna nije potrajala. Mislim da mu je
poslednji deko imao malo nezgodniju narav. Jednom prilikom sam ih
pozvala na veeru i obojica su doli u groznom izdanju, Tomas s
masnicom na oku, a njegov deko je vidno hramao. Odvela sam
Tomasa u Donovu ordinaciju i oitala mu bukvicu: Ba me briga s
kim spava dokle god ste dobri jedan prema drugom, a to ovde
oigledno nije sluaj! rekla sam mu. Tomas se promekoljio i
promrmljao neto, a onda je pre izlaska iz ordinacije pesnicom probio
spoljni prozor. Tako obino i reaguje kad ga neto pogodi.
Tomas je imao prirodni talenat za grafiki dizajn, samouk je na
kompjuteru i bez problema nalazi posao kada se tome posveti. Kamo
sree da se malo ee bavi time. Pomalo je izgubljena dua. Ali on je
moj mlai brat i mnogo ga volim. Uinila bih sve za njega i on to zna.

91

23

Samanta
Zavretak preliminarnih istranih razgovora istovremeno me i
uzbuuje i zbunjuje. Prole su nedelje, ali teko mi je da se
koncentriem. Gledam u kalendar i shvatam da smo ve u junu: leto
promie. Ranije izlazim s posla, idem kui i presvlaim se, i sedam na
svoj bicikl uprkos injenici da nebo izgleda pretee sivo.
Sunce nee zai pre osam, dakle, imau dovoljno svetlosti. Nikada
ne vozim bicikl po mraku, ne nakon bezbroj izvetaja o saobraajnim
udesima tokom slubovanja u studentskom gradu. Posle dugogodinje
pauze, dobila sam od Pitera za 28. roendan novi bicikl. Ne znam ak
ni kako se menjaju brzine, ali tako je elegantan. Vozim niz Palm drajv
do Kampus drajva, i ispod Nadvonjaka 280, nazad do petlje na
Alpskom putu. Iz nekog razloga, veverice kao da znaju da treba da se
klone staze, samo u studentskom gradu su im mozgii dovoljno
vrknuti da izvre harakiri.
Dok okreem pedale, jedva da primeujem pejzae. Obilato se
znojim, ali ne od vruine ili napora. Ovoga puta je od stresa. Sino je
Piter izaao iz spavae sobe u tri sata, da vidi gde sam, i naao me lica
zagnjurenog u dijagram koji sam nacrtala ispod naslova Osumnjieni,
a koji narednog jutra apsolutno nije imao nikakve logike.
Vozim popularnom biciklistikom stazom. Prolazim na desetine
biciklista u identinoj opremi; izgledaju opako i odluno sa lemovima
i izduenim naoarima. Iskreno, mukarci me izluuju kada se tako
oblae, delujui agresivno seksi u uskim crnim biciklistikim
pantalonicama u kojima se genitalije jasno ocrtavaju. Nekolicina njih
odmara ispred Alpskog restorana, piju pivo ratrkani unutra i napolju,
stojei isturenih karlica u specijalnim biciklistikim patikama.
Ignoriem ih i vozim dalje. Nisam obuena prikladno da bih izazvala
njihove poglede, preziru me to sam amaterka u staroj iseenoj
trenerci i policijskoj majici. Ali uprkos tom gnuanju, oseam se

92

snano dok grabim prema prirodi i beim iz predgraa. Meutim, im

izbijem na raskrsnicu Portole i Alpskog, nebo se otvara i ja sam gola
voda. Petnaest kilometara sam udaljena od kue i kia pljuti,
natapajui mi kosu i odeu, koja je sada teka i visi sa mene.
Odluujem da nastavim. Vie od ovoga ne mogu da pokisnem, a i kia
je topla, tako da mi ne smeta. Kapi mi zapljuskuju lice i vrat, a tamni
oblaci iznad okolnih brda uveseljavaju me umesto da me deprimiraju,
kao da oslobaaju u meni neto to je u poslednje vreme bilo
zakljuano.
Hvatam traak seanja. Igranje u bakinoj kui na Derzi oru.
Topao vetar dopire kroz otvorene prozore, u daljini se uje
grmljavina, prve kapi kie pred nadolazeu oluju, baka me izguruje
napolje da skinemo ve sa ice pre nego to pokisne, i tako ostajem
napolju sve dok sav ve nije na sigurnom i suvom. Ta kua vie ne
postoji, unitena je u jednoj od snanih oluja koje su poharale Istonu
obalu pre nekoliko godina, ali u detinjstvu je bila moje omiljeno mesto
na svetu. Tamo smo uvek provodili bar dve nedelje letnjeg raspusta,
moji roditelji, moj mlai brat Gregori i ja. ivela sam tamo sa svojom
bakom jedno celo leto, kada sam imala osam godina. To uasno i
predivno leto. Ti dani bili su zaista velianstveni: slano more, toplo
sunce, hladan sok od umbira koji me eka kada se vratim sa plae,
otar miris kreme koju bi mi baka mazala na izgorelo lice, da ga
ohladi. Imala sam je samo za sebe, jer su se moji roditelji vratili kui u
Bruklin da brinu o mom mlaem bratu. Iako mi tada nisu rekli, znali
su da Gregori umire, a mene su otpremili da propustim to vie od
toga.
Kada sam se vratila kui u septembru, Gregori je bio u bolnikom
krevetu u dnevnoj sobi, gde e provesti i preostale dane. Godinama je
bio iritantna senka u mom ivotu, slinavi mlai brat koji uvek eli da
pokvari moju igru oblaenja sa drugaricama, i brat sa svojim bolovima
i modricama, s posetama lekarima i boravcima u bolnici. Bila sam kod
kue u vreme njegovog zastraujueg kraja. Nekada krupan deak,
postao je mrav i bled, sa cevicama koje su vijugale oko njegovog
kreveta, umetnute u usta, rune lanke, nestajui nekud ispod
pokrivaa. A onda sam se jednog dana vratila kui iz kole i bilo je
gotovo. Moji roditelji su se dotad verovatno dobro isplakali, jer su
samo sedeli na stolicama kraj njegovog kreveta i tiho razgovarali.

93

Mislim da su se ak i nasmejali kada sam ja ula i zastala pogledavi

njegovo mlitavo telace. Bilo je tako oigledno da Gregorija vie nema.
Bio je tu, sa svojom iritantnom pojavom, a onda vie nije bio tu.
Bila bih neiskrena kada bih rekla da je ostala praznina u mom
ivotu. Veliala bih sebe vie nego to zasluujem kada bih rekla da mi
je nedostajao. Humanija sam sada nego to sam bila tada. Imali smo
oprezna primirja, ali su bila previe retka da bih alila to Gregorija
vie nema. Nikada ga nisam teila dok je bio iv, ak ni kada se
razboleo. Jednom sam od frustracije stisla pesnicu i napravila mu
veliku masnicu na butini, izmamivi mu bolne jauke. Savest me uopte
nije pekla, a izgubila sam i mesec dana igranja posle kole jer sam
tvrdoglavo odbijala da mu se izvinim.
Razmiljam o Heleni, eni broj tri, i pitam se koliko Gregorija ona
svake godine izlei, a koliko ih sahrani. Da li ih sve voli, i da li bi je moj
Gregori takoe nervirao kao i mene.
Moji roditelji su se razveli godinu dana po Gregorijevoj smrti.
Oboje su fini ljudi, koji su iskreno eleli da ostanu dobri roditelji,
svojski se trudei da mi ublae patnju zbog njihovog rastanka.
Potraila sam strunu psihijatrijsku pomo i redovno sam poseivala
porodinog savetnika s oba roditelja. Moja psihoterapeutkinja mi je
pokazala gomilu slika i pitala me kakva oseanja bude u meni: sreu,
tugu, bes, radost, saaljenje... Bilo je lako pogoditi prave odgovore, ali
povremeno bih joj govorila kako me slika dvoje ljudi koji se svaaju
ini srenom, a uspavana maka me frustrira. Sve u svemu, moje
detinjstvo se sastojalo od mase dobronamernih ljudi koji su
pokuavali da urade pravu stvar. Ali nisam uvek primereno reagovala.
U stvari, esto sam umela da budem i derite.
Ako bih pokuala sebe amaterski da psihoanaliziram, verujem da
je moja nesposobnost, ili moje odbijanje da preuzmem odgovornost,
poela ve tada. Roditelji su mi prepustih da odluim s kim u iveti.
Odabrala sam majku i radosno se preselila s njom u novi stan na
Menhetnu. Ali danonono sam plakala, to je razumljivo, za svojim
ocem, koji je ostao u naem porodinom stanu u Bruklinu. I tako sam
poela svake nedelje da menjam mesto boravka. Nisam mogla a da ne
primetim s kolikom tugom su me moji roditelji nedeljom uvee
isporuivali jedno drugom. Moj otac bi doao kolima u Menhetn i uvek
bi usledilo kratko ali emotivno rastajanje u hodniku ispred majinih

94

vrata, ponekad zato to bih ostajala, a ponekad zato to bih odlazila.

Veina suza, prolivenih tokom tog tekog perioda, sada su daleka
prolost. Ali to seljakanje trajalo je punih deset godina, sve dok nisam
stasala za koled. Nauila sam ta su to ustupci, ali ih nisam pravila.
Nisam mogla da se odluim hou li maku ili psa, i naravno, dobila
sam oboje. Nikada nisam umela da biram. Ni Pitera nisam izabrala. On
je izabrao mene, i nekako je to ispalo lako.
Ipak, ponekad uhvatim sebe kako elim neto vie. Da se neemu u
potpunosti predam. Bez oklevanja. Da prigrlim strast. ta god da je
Donu Tejloru nedostajalo u ivotu, koju god rupu da je pokuavao da
popuni enei se vie puta, ne moe mu se osporiti da je bio strastven
ovek. Ali nisam sigurna da sam ja ikada bila. Piter i ja smo se sloili
da nikada neemo voditi razgovor o tome. Unesreuje ga.
Kia mi lije niz lice, skoro me zaslepivi dok se vraam
Sendhilskom ulicom. Strast. Zakljuujem da je to koren svega u ivotu.
I oseam da je to i koren sluaja Dona Tejlora.

95

24

Debora
Stalno viam duhove. Tanije, jednog duha, na mnogim mestima. U
supermarketu, Don prolazi kraj mene, gurajui kolica u kojima se
nalaze samo tuce avokada i dva pakovanja obranog mleka. Zapravo je
to samo korpulentni ovek Donovih godina, verovatno na nekoj vrsti
moderne dijete, neto na ta Don nikada ne bi pristao. Vidim Dona
kako vozi volvo iza mene, i toliko napeto zurim u retrovizor da malo
fali da se zakucam u utu tojotu koja stoji na crvenom kod Kupera.
Svakog jutra u pet silazim u prizemlje, navika koju ne mogu da
promenim, i hvatam sebe kako oslukujem, ekajui zvuk njegovih
kola, taj buni auspuh koji je trebalo odavno da popravi. Njegova
nepanja prema detaljima me izluuje. Odnosno, izluivala me je, tako
bi trebalo da kaem. Ali i dalje sam ljuta. Zatiem sebe kako besnim
zbog njegovih rei, izgovorenih davno, o tome kako je naao ljubav s
drugom enom.
Verovatno je to bila Em Dej. etkala sam po dnevnoj sobi celu
no, a kada je granulo sunce, sela sam u kola i odvezla se tamo gde je
ona ivela, u juni San Hoze. Parkirala sam ispred njene iznajmljene
kue, oronulog zdanja s gipsanom fasadom i aluminijumskim
prozorima - s pocepanim roletnama u dnevnoj sobi i aravima s
Betmenom u spavaoj. Osetila sam olakanje kada je visoka i vitka,
skoro mrava ena izala na vrata. Koulja joj je visila, ljampava i
neupasana. Imala je neurednu kosu i smeni slamnati eir s ukrasom
u obliku vianja, poput raskalane Meri Popins. Bukvalno sam
povratila kako bih izbacila stres - s potpunim nedostatkom
dostojanstva, otvorila sam vrata od kola i bljuvala, tu ispred njene
kue. Em Dej me je opazila. Zabrinuto je prila i pitala treba li mi
pomo. Jak junjaki akcenat. Tada je bio jai nego sada, dodajui
svakoj rei vie samoglasnika nego to je potrebno. Bila je iskrena u
vezi s ponudom, nije se samo nadala da u odgovoriti kako je sve u

96

redu i otii dalje. Jednostavno je takav tip ene. Moglo se videti po

sitnim borama oko njenih oiju i usana da istinski brine. Ve je pruala
krupne ake, posveena ideji da mi je pomo potrebna i da e mi je
ona pruiti. Uopte nije bila moj tip osobe.
Iako nadasve saoseajna, Em Dej navodno nije bila dovoljno
inteligentna da se zapita zato fino obuena sredovena ena sedi u
vrhunskom BMW-u ispred njene kue, u utorak rano ujutro. Obratila
mi se vrlo ljubazno, ponudivi mi au vode, a kada sam odbila, otila
je u kuu da je svejedno donese. Iskoristila sam priliku da mugnem.
Ne verujem da me se sea, niti da me povezuje s tim davnim
incidentom. Ako me i pamti, nita nije rekla. Moda u njenom ivotu
ima previe tih nasuminih izliva ljubaznosti da bi se setila sluaja
kada je njena ljubaznost odbijena.
Nisam bila sigurna da li da se zbog te posete oseam bolje ili gore.
Meu enama moje drutvene sfere preutno se zna da svaka usluga
ukljuuje kontakt, a gde je kontakt, tu mora da se nae i quid pro quo:
tante za kukuriku. Vrednost za vrednost. Dug. Kada mi je Em Dej
ponudila pomo, instinktivno sam osetila da bih prihvatanjem te
pomoi postala njen dunik. To bi bilo nepojmljivo. Jer, ja sam
poznata po velikodunom poklanjanju vremena, po svojoj volji da
pomaem drugima. Ali ja svoje drutvene ugovore shvatam ozbiljno, i
na kraju uvek zahtevam svoj quid pro quo. Meutim, susret sa Em Dej
me je uznemirio.
Kako bi izgledalo ponuditi joj znak dobre volje bez oekivanja realnog oekivanja - iega zauzvrat? Posejati seme i ne traiti voku ili
cvet koji je ta biljka iznedrila? Zato su ljudi koji veruju u karmu toliki
licemeri. Oni ive po istim pravilima kao ja, samo to oekuju da e
univerzum poravnati raun. Ili ve neko dobroudno bie na nebu.
Nema proklete anse, kako bi to moja britanska prijateljica Dozefina
rekla. Nema proklete anse da u dozvoliti toj eni, toj Em Dej, da
pobedi. Niti u joj ita dugovati. Zato sam se odvezla kui. U stvari,
uinila mi je ogromnu uslugu. S njenim relativnim nedostatkom
inteligencije, preotela je Dona bez suvinih pitanja, sauvavi mi tako
brak. Dakle, ako se budem ponaala u skladu sa sopstvenim sistemom
vrednosti quid pro quo, ja dugujem Em Dej. I moj dug nije
zanemarljiv.

97

25

Helen
Prvi razgovor s detektivkom bio je preko telefona. Imala je dubok i
melodian glas zrele osobe. Zato sam iznenaena kada otkrijem
koliko je mlada - izgleda kao da nema ni dvadeset godina - dok eka
meu mojim pacijentima u sredu ujutro. Obuena je leerno, u
farmerke i plavu koulju. Malo joj ne prija vruina naeg
losaneleskog leta, ali podseam se da je ona sa severa Kalifornije.
Njene crvene kaubojke ukraene su zvezdicama i mesecima. Pitam se
koliko je to autentian stav, a koliko ironija mladosti. Na unim
resicama vidim nekoliko rupica od pirsinga i jednu u nosu, skoro
zaraslu. Danas na uima nosi samo jednostavne minue s plavim
kamenom, koji se slae s kouljom.
Kako mogu da vam pomognem?, pitam, pokazujui joj da ue u
moju ordinaciju.
Deluje nervoznije od mene, notes joj ispada iz ruke, saginje se da
ga uzme i tada iz njene tane ispadaju tamponi i diktafon.
Smeje se, pomalo postieno. Toliko o profesionalnom dranju,
kae dok skuplja svoje stvari. Odmah mi je simpatina.
Iznova joj kaem da, uprkos njenom dolasku iz San Franciska,
imam vrlo malo vremena. Bilo je teko uglaviti i to u pola sata. Kada
mi kae da e joj verovatno trebati jo, moda sutra, zavisno od toga
kako bude ilo, odluno odmahujem glavom. Takoe me obavetava
da moj advokat moe da prisustvuje razgovoru - predlog koji
ignoriem.
Detektivka sklanja plianog lava i medvedia s jedne od stolica u
ordinaciji, i seda, ukljuujui diktafon. Pre svega, htela bih opet da mi
date punu izjavu o tome gde ste bili i ta ste radili u petak 10. maja
2013, po podne i uvee, kae. Sputa diktafon na stolicu do sebe, a
onda, poput nekog od mojih malih pacijenata, vidi neto zanimljivo na
podu i saginje se da to poblie pogleda. A to je maskota moje

98

ordinacije, pliana replika ogromnog rogatog gutera, toliko

realistina po boji i izrazu da svi - i odrasli i deca - reaguju s
nevericom. Jedina stvar koja nije autentina jeste njegova veliina.
Ovaj guter je kao koarkaka lopta, skoro i tako okrugao. Detektivka
ga stavlja na krilo i miluje, vidno oduevljena njegovom mekoom.
Kao to sam ve rekla, bila sam sama kod kue. Nisam se oseala
dobro. ak sam otkazala i popodnevne preglede kako bih ranije otila
kui, kaem, dok ona otkriva da guter moe i da skakue, to joj
mami osmeh. Zaista, prilino armantna mlada ena. Ne lii na
policajku. Vadim svoj kalendar. Da, poslednjeg pacijenta primila sam
u 11:45. Detektivka klima glavom, znam da je to ve proverila s
mojom sekretaricom. Posle toga sam se odvezla kui. Ostatak dana i
noi provela sam u krevetu.
Moe li neko da potvrdi da ste u to vreme bili kod kue?, pita
ona.
Ne, odgovaram. ivim sama. Zastajem na trenutak pre nego to
nastavim. Pretpostavljam da su me moda neki stanari videli kako
ulazim u zgradu. Ali ako pitate mogu li da dokaem da sam cele te
veeri bila kod kue, odgovor je ne.
Mrzim da otkazujem pacijentima. Ne seam se kada sam to
poslednji put uinila. Ali tog popodneva i veeri se seam. Dodue, ne
ba svega. Bilo mi je muka i povraala sam sve dok nisam ispraznila
eludac. Napadi munine trajali su celu no. Nimalo prijatno.
Hvala vam, to je od pomoi, kae detektivka. Konano sputa
gutera na pod i pie neto u svoj notes. Die pogled i osmehuje se, i to
iskrenim osmehom. Moram ovo da istraim, kae, skoro
izvinjavajuim tonom. Uestalost kriminala u Palo Altu je verovatno
slaba. Ali bojim se da ste do kraja istrage jo uvek u obavezi.
U kakvoj obavezi? pitam. isto me zanima.
Detektivka okleva. Kao to ste verovatno uli u medijskim
izvetajima, nismo u potpunosti sigurni ta je uzrok smrti Dona
Tejlora - vaeg mua.
A ja sam, naravno, jedna od osumnjienih.
Naravno, potvruje detektivka. Zabavlja me to rumeni dok to
govori.
I koji bi bio moj motiv?, pitam. Zanima me da ujem ta je
smislila. Verovatno neto banalno, poput ljubomore. Ali detektivka me

99

iznenauje.
To emo tek da utvrdimo, odgovara ona. Va mu je bio
kompleksan ovek. Verovatno je i umro iz kompleksnih razloga. Kada
budemo znali od ega je umro, imaemo i odgovor na pitanje ko ga je
ubio.
Zadivljena sam. Pokuavam da izgledam ozbiljno, uprkos injenici
da se ova devojka, ova ena koja predstavlja vlast, opet igra s
guterom, sputajui mu platnene kapke preko zlokobnih plastinih
crnih oiju. Hvata moj pogled i opet rumeni. Odluno sputa gutera
dalje od sebe, kao da pokuava da izbegne iskuenje.
Mogu li da vam postavim jo nekoliko pitanja?, pita ona. Htela
bih da popunite neke delove slagalice.
Samo izvolite, kaem, u nadi da e prepoznati moje potovanje i
volju, uprkos mojim sumnjama da je razgovor uoblien po uzoru na
one koje je videla na televiziji. Dodue, danas mi je preostalo najvie
20 minuta. Ukoliko ne zavrite do tada, moda uspem sutra da vas
uglavim. Detektivka klima glavom, uzima diktafon i okree ga prema
meni.
Kakav je bio va odnos s Donom Tejlorom?, pita, neznatno
jaim glasom, pretpostavljam, radi boljeg snimka.
Vrlo iskren. Vrlo... harmonian, odgovaram. Poslednja re nije
prikladna, ali elim da iskaem vrstinu svog odnosa sa Donom.
Oseam se iznenaujue smireno dok priam o njemu. Izbegavala sam
tu temu, strepei od emotivnog izliva na javnom mestu. Ali danas
priam o tome krajnje razumno i logino - moda zbog toga to sam u
bolnici i injenica je da u se vrlo brzo opet vratiti prouavanju
kartona i laboratorijskih rezultata umirue dece. Stavila sam sebe u
samozatitni reim.
Kada ste poslednji put videli Dona Tejlora?
Dve nedelje pre njegove smrti, kaem. Bila je to gorkoslatka
poseta, ili je samo ja takvom pamtim zbog svega to se od tada
dogodilo. Sada nikada neu znati. Moja najlepa seanja pokvarili su
dogaaji van moje kontrole.
Doleteo je u petak uvee, veerali smo u La Skali, lokalnom
italijanskom restoranu nedaleko od naeg... mog stana. Onda smo se
vratili kui i otili na spavanje.
Jeste li bih intimni te noi? pita detektivka i skree pogled,

100

izbegavajui kontakt oima.

Zaista to elite da znate? uzvraam, a kada ona klimne glavom,
kaem joj: Da, bili smo. Zatvaram usta. Nema potrebe da zna kakav
je bio na lini odnos. Nisam sentimentalna kada kaem da ne verujem
da u ikada vie doiveti takvu no.
Detektivka oklevajui kae: Da li se... on ponaao drugaije na
bilo koji nain? Je li rekao neto neuobiajeno?
Nije, odgovaram. Ali ako ne greim, bio je malo melanholian. I
ja sam bila. Seam se da je to bila nedelja kada je sin Miklovih
konano umro. Tog dana sam izgubila pacijenta. Moda je to
doprinelo.
ao mi je, kae detektivka, zvuei kao da to zaista misli.
Oekivali smo to ve dugo, pojanjavam. Ali to ipak ume da me
deprimira, uprkos najveim naporima. Uvek analiziram sluaj zarad
neeg to sam mogla da uradim drugaije, to bi promenilo ishod.
Otrenjujua navika, ali me odrava iskrenom. U sluaju Miklovih,
meutim, sirotom detetu bolest je kasno dijagnostikovana, kada su
ve nastupile metastaze. Imao je samo 16 godina. Njegov otac je bio
jedan od zagovornika ideje to te ne ubije, uini te jaim, i terao je
svog sina da igra fudbal, uprkos uasnim bolovima u nogama, a kod
lekara ga je odveo tek po zavretku sezone. Ponekad bih ubila neke
od tih roditelja, kaem, dodajui. Oh, ne bukvalno! Samo tako
kaem.
A do kraja njegove posete?, pita detektivka.
Proveli smo miran iako kratak vikend, odgovaram. Kao i uvek,
Don bi doao u sredu ili etvrtak. Drao je predavanja svakog treeg
petka, a ona bi mu uzela ceo dan, i ostao bi do nedelje uvee. Ovoga
puta smo imali samo subotu. Doao je u petak, odrao predavanje, i u
nedelju ujutro odleteo nazad u San Francisko. Tada sam ga videla
poslednji put.
Seam se, ali joj to ne pominjem, iekivanja, tunog iekivanja
koje je celog vikenda raslo. Imala sam oseaj da je, i pored
predavanja, doao samo da bi me video, i da je imao neto vano da
mi kae, ali jednostavno nije uspeo da se natera na to. Do nedelje
ujutro, oboje smo bili smrknuti; raspoloenje nam se srozalo bez
nekog naroitog razloga.
Detektivka me gleda. Bistra je. Vidim da neto pie u notes.

101

U subotu smo otili u Getijev muzej. Ne zbog umetnosti, koja je

uvrnuta, ve da proetamo i popijemo kafu, kaem. Te noi smo
ostali kod kue. Skuvala sam pilei kari, oboje smo morali da itamo
svoje urnale, i radili ono to lekari poput nas retko rade - nita.
Detektivka klima glavom, ali ne govori nita.
Nisam vam ba od pomoi u ovoj istrazi, kaem, prekidajui
tiinu. Ne verujem da je Don ubijen. Moda ne elim da verujem u
to. Vodio je vanserijski ivot. Zasluio je bolji kraj.
U ta elim da verujem? - pitam. Da nisam ispala budala. Da nismo
sve ispale budale. Svaka od nas je mislila da ima tog oveka samo za
sebe, a zapravo smo imale samo njegove delie. Ako i toliko.
Najgore od svega je to sam se ja zadovoljavala tim deliem.
Pretpostavljam da me je lako zadovoljiti.
Rekli ste ranije, u naem telefonskom razgovoru, da niste
oekivali tako jaku emociju - mislim da ste upotrebili re ekstaza kada ste se udali, kae detektivka. Grim se. Jesam li zaista to rekla?
Mora da sam bila u transu. Moete li podrobnije to da objasnite?,
pita detektivka.
Morate da razumete, rekla sam to posle... incidenta, kaem. A
onda odlunije: Posle Donove smrti nisam bila sasvim prisebna. Ne
sasvim svoja.
ta biste sada rekli?
Razmiljam, ali sve to mogu da smislim je: Na odnos je bio
iskren.
Mlada detektivka deluje razoarano.
Da li bi Don isto tako opisao va odnos? pita, kao da se nada
neemu, i plaim se da je opet ne razoaram kada kaem: Na odnos
je bio obostrano zadovoljavajui. Ovo je jo gore od iskrenosti, ali
putam da na tome ostane.
Kako to povezujete s injenicom da je dr Tejlor imao jo dve
ene?, pita ona.
Treba mi mnogo vie vremena da joj odgovorim. Ali rei ne dolaze.
Kada se tiina otegne, govorim istinu: Ne mogu, kaem. Nikada
neu moi.
Sada je moj red da se sagnem i uzmem gutera. Veseli zvuci
odjekuju ordinacijom dok ga vrsto grlim na grudi obema rukama,
kao to uim svoje najmlae pacijente. Kada ga dri blizu srca,

102

prestaje da plae.
Detektivka okleva, a onda skoro stidljivo pita: A bol? Je li gadna?
Odugovlaim nekoliko sekundi. Koliko da otkrijem? Detektivka me
ne gleda, daje mi prostora. Skoro smrtna, konano kaem,
ponavljajui rei koje sam uputila majci i ocu bolesnog deaka samo
dva sata ranije. Sputam gutera, i im ga odvojim od sebe, on isputa
svoj cvilavi pla. Deca ga oboavaju, misle da oznaava mo njihove
ljubavi. Samo ja znam da ga ne hrani ljubav, ve bol.

103

26

Helen
Napolju se sprema oluja, vetar je toliko jak da se plaim pucanja
stakla na vratima dnevne sobe. Drvored palmi se pod naletima njie
tamo-amo. Oblaci e tek da se prolome, mada - u vazduhu nema ni
kapi vlage. Suvi oaj pejzaa.
Nikada nisam sebe smatrala insomnijskim tipom, uprkos injenici
da retko sastavim vie od etiri do pet sati sna. Ostajem budna
dokasno i budim se rano. Radije sebi kaem da mi nije potrebno
mnogo sna. Jednostavno imam previe obaveza da bih gubila
dragoceno vreme u spavanju. Kada je Don bio sa mnom, ili bismo
zajedno u krevet, a onda, kada bi on zahrkao - uasno je hrkao - tiho
bih se iskrala iz spavae sobe i itala urnale ili zavravala
papirologiju. ta god da mi je brak uinio, nije promenio moj oseaj
odgovornosti prema poslu, praenju aktuelnosti i sticanju novih
znanja.
Meutim, posle Donove smrti, nou bdim na drugaiji nain. Ne
mogu da sastavim ni tri sata sna, dok sve preostalo vreme nisam
produktivna. Odgovornost prema dragocenom vremenu potpuno je
iezla. Uvek ima kartona bolesne dece koje treba prouiti, lanaka u
urnalima koje treba napisati ili proitati, mnotvo mejlova koje treba
pogledati i na njih odgovoriti. Samo to sada shvatam da sam svih
proteklih godina sebe iscrpljivala iz straha. Straha od praznine koju
samo spavanje ili posao mogu da popune i koja se sada prostire preda
mnom. No se pretvorila u duboki prazni sud koji moram da popunim,
kap po kap.
Sedim u fotelji, Donovoj omiljenoj, onoj koju bi odvukao na
terasu. Zavese su razmaknute. Svetlost s prozora osvetljava palme i
njihovo njihanje na vetru. Iza njih je mastiljavo crnilo.
Ustajem i odlazim u kuhinju da podgrejem vodu - vie se ne trudim
ni da ubacim kesicu sa ajem, moj nedostatak ula ukusa pogorava se

104

u periodima stresa. Srem topli napitak dok ulazim u radnu sobu,

sedam za laptop, otvaram dosije pacijenta i ostavljam ga tu. Vraam se
do fotelje, kalkuliui mogunosti, vagajui opcije, razmiljajui da li
da se obuem i odem do apoteke na Malholandu, koja radi non-stop.
Nazad u kuhinju po jo jednu olju vrue vode. Zatim u kupatilo po
dvadeseti put veeras, zurim u beli tapi na pultu, u ruiasti krsti na
njegovom kraju.
Vraam se za kompjuter i iznova otvaram sajt proizvoaa,
odlazim na esto postavljena pitanja, traei mogunost da su
kontraceptivne pilule, koje sam pila svaki dan otkad sam srela Dona,
nekim udom omanule. Etiketa je bila vrlo jasna. Manje od 1 na 100
ena svake godine zatrudni ak i kada redovno uzima preporuenu
dozu. Ovo bi trebalo da me utei, osim jedne rei. Redovno. itam
sledeu reehicu. Oko 9 od 100 ena svake godine zatrudni ako ne
uzima redovno preporuenu dozu. Ako ne uzima redovno. Operativna
re je ne.
Kao lekar, shvatam znaaj fraze preporuena doza. I sa
medicinskih studija znam da to znai uzimanje pilule svaki dan u isto
vreme. to sam i inila. Osim jednom. Onog neobjanjivog dana, kada
sam izala iz kue ne osvrnuvi se i ne popivi malu ruiastu pilulu.
Zahvaljujui Donu, koji je tog jutra stigao u svoju poslovnu posetu.
Radovala sam se to u ga videti na svom odeljenju, gde je pristao na
konsultacije za decu s benignim ali izopaujuim tumorom lica.
Shvatila sam negde na pola obilaska mojih pacijenata da sam
zaboravila. Stoga sam uzela pilulu te veeri, kada smo Don i ja
konano stigli kui posle veere u restoranu. Pretpostavljajui da je
dobar savet ono to bi svaki lekar preporuio - uzmite zaboravljeni
medikament u roku od dvanaest sati i verovatno e sve biti u redu.
Verovatno. U poreenju sa redovno.
Videla sam bezbroj rezultata koji ukazuju na smrt deteta, a sada
zurim u jedan koji oznaava ivot.
Ali nije to ono to iznenauje. Oduvek sam imala redovne
menstruacije, mogla sam da ih predvidim skoro u sat na svakih 28
dana, jo od svoje etrnaeste godine. Tako da ovo znam skoro dva
meseca. Znam to od one nedelje pre Donove poslednje posete,
poetkom maja. Ali utala sam i odlagala test. Poricanje. Ne zovu li
advokati to upravo tako? Uostalom, tog poslednjeg vikenda kada je

105

Don bio ovde, nisam znala zvanino, tako da mu nisam mogla rei.
Sada znam. I pejza se promenio, pun je udnih erupcija i prekida. to
se tie ivota koji sam oduvek znala, mogla bih biti i na drugoj strani
Meseca.

106

27

Em Dej
Smrt. Nekoliko puta sam se suoila s njom. Baba i deda. Majka. Sada
Don. Meutim, moj prvi susret sa smru ujedno je bio i najudniji.
Moje prvo uplitanje sa zakonom.
Imala sam dvanaest godina, a Tomas deset. Po ceo dan smo se
igrali u umi, kao i sva druga deca. Imali smo nae tajne staze i
skrivena mesta i ostatke tvrava, koje smo gradili i ruili jo od kada
smo prohodali. Zadimljene planine nisu bile naroito privlane za
planinare, kampere i zatitnike prirode, ali zato su za nas bile veliko
igralite. Nismo se plaili nikoga iz mranih kutaka i smejali smo se
planinarima, natovarenim opremom, koji u umu ne bi kroili bez
odgovarajuih izama, opreme i najmodernijih atora. Toliko su glupi
da ne znaju ni pertle da veu bez instrukcija u vodiu.
Jednog dana Tomas se vratio neobino uzbuen. On i njegov
prijatelj Endi odvukli su me u umu do logora jednog beskunika.
Siroti starac je umro dok je sedeo naslonjen na drvo. Tu se nalazilo
njegovo sklonite, sainjeno od grana, ostaci logorske vatre i neto
razbacanih otpadaka. Moj brat i Endi bili su fascinirani itavom
scenom. Oduevljeno su rovarili po pokojnikovom skromnom imetku,
listali su njegove prljave asopise, kuvali njegov pasulj iz konzerve na
ognjitu, jeli ga njegovim priborom za jelo. Pravili su se da su oni
odmetnici, a on ubijeni lan njihove bande. Bila sam zgroena. Povrh
svega, tamo je nesnosno smrdelo, ali oni su maramama pokrili noseve
i nastavili da se zabavljaju s mrtvacem, koji je uneo neverovatno
osveenje u njihove igre pretvaranja. Trajalo je oko nedelju dana. Ne
seam se ija je ideja bila, verovatno Tomasova, da kui odnesu jednu
pokojnikovu ruku. Bliila se No vetica i moete zamisliti ta su dva
deaka odreenog uzrasta mogla da rade s takvim trofejem.
Seam se da sam nameravala da urazumim Tomasa kada je doao
kui s tim jezivim ekstremitetom, da ga nateram da to vrati u iunu i

107

zaboravi na sve. Umesto toga, pomogla sam mu da vodom napuni

ogroman kotli, u kom je naa majka kuvala divlja koju bi ulovio na
otac, i postavi ga napolje iznad vatre, kako bi skuvao tu ruku. ak sam
mu i kosti osuila papirnim ubrusom.
ta mi je to govorilo? Da sam bila sposobna, jo onda, da uinim
neto na ta bi me Tomas naterao, ma koliko to bilo opsceno ili
protivzakonito.
Kada je dola policija (bilo je neminovno da e ih neko pozvati
nakon to su Tomas i Endi po celom gradu mahali tom grotesknom
rukom), ja i dva deaka odvedeni smo u stanicu na ispitivanje.
Naposletku su odbacili sluaj, ali tek nakon to su nas zastraili
priom o strogim kaznama za skrnavljenje lea.
Roditelji su nas kaznili sa mesec dana kunog pritvora. Tomas se
povinovao pola dana, a onda je pobegao kroz prozor svoje sobe,
otravi s Endijem i ostalim drugovima u grad. Kao i obino, ja sam
posluno odsluila svoju kaznu (ak i kada su mi roditelji bili na poslu
i kada sam mogla da radim ta elim). Uprkos svemu, Tomas je uspeo
da sakrije prst s pokojnikove ruke i uvao ga je u tegli na svom
radnom stolu. Koliko znam, jo ga ima, sablasni trofej iz deje
avanture. I kao i uvek, on se izvukao, a ja sam platila punu cenu
njegovog nestaluka.

108

28

Helen
Prirodna sam brineta. Oduvek. Moda biste rekli da se ponosim tom
prosenou, tom iskrenou. Brinete su prizemne. Mi se ne zanosimo,
kao plavue ili riokose. I nismo upadljive, ne kao crnokose.
Kada sam bila mlada, htela sam crnu kosu, zift-crnu. Oiala bih je
ravno do vrata i ostavila ike kako bih podseala na slike drevnih
Egipanki iz knjiga koje sam uzimala u biblioteci. Prole nedelje sam
gledala svoju dosadnu braon kosu u ogledalu i setila se kako sam u
tim knjigama proitala da su Egipani oba pola sekli kosu kada su u
alosti. I tako sam u poslednji as rezervisala termin kod svog frizera.
Kod divnog i fenomenalnog Sajmona. On je hteo da mi ofarba kosu
im su mi se pojavile prve sede vlasi, jo u trideset etvrtoj. Sada mu
kaem da sam spremna za promenu i on pljeska rukama.
Pramenovi, predlae on. atiraemo te zlatno-braon
pramenovima. Ali okiram ga zahtevom da me oia kratko, vrlo
kratko, u uniseks stilu. Takoe mu nareujem da me ofarba u plavo.
elim promenu, totalnu promenu. I elim - ne, potrebno mi je - da
okiram sebe prihvatanjem onoga to je moj ivot sada neopozivo
postao. Kao to obeavaju u reklamama za boju kose, elim novu sebe.
Naravno, itala sam o posledicama farbanja kose u trudnoi. Iako
studija iz 2005. godine ukazuje na vezu izmeu farbe za kosu i
neuroblastoma, raka kod dece, brojne druge studije o upotrebi farbe
za kosu pre i tokom trudnoe nisu dovele do istog zakljuka. Pacovi
od 6 do 18 dana trudnoe, hranjeni meavinom dostupnih farbi na
tritu, u dozama do 97,5 mg dnevno, nisu pokazali znake
teratogenosti. Pet oksidativnih farbi za kosu nanoeno je na pacove
gavaom u dozi od 500 mg/kg dnevno u periodu od 6 do 15 dana, i
opet nisu primeeni neeljeni efekti kod fetusa. Zato postupak svog
preobraaja smatram bezbednim.
Izbegavam da se pogledam u ogledalo dok Sajmon ne zavri s

109

feniranjem onoga to je preostalo od moje kose. Umesto toga

posmatram njegovo lice. Izraz mu je zamiljen, kao da su ga naterali
da pojede neto to ne voli. Konano sputam pogled na svoj odraz. Ne
prepoznajem sebe. U mene kao da zuri deak neodreenih godina,
plavi Petar Pan. Neko s unutranjom energijom i tajnama. Iz salona
izlazim s neobinim oseajem lakoe.
Moja alost za Donom sada moe da se zavri. Mogla bih da
ponem sa proslavljanjem svog novog ivota. Jer, iako sam zacelo
izgubila svoju nadasve cenjenu privatnost - pa ak i potovanje ire
okoline - dobila sam neto primetno znaajnije, zar ne? Moj novi friz
ogleda se u izlozima dok koraam Malholand drajvom, i skoro se
smejem naglas koliko sam srena.

110

29

Samanta
Sedim u ekaonici Tejlorove klinike, lepo konstruisane etvrtaste
zgrade odmah pored studentskog grada, s fasadom od oker kamena.
Samo fasadom, jer u Kalifomiji prave zgrade od kamena ne bi
preivele vei zemljotres. Zapravo sam triput prola ovuda, vozikajui
unaokolo, dok nisam shvatila da je to klinika. udno, nigde nema
znaka, samo ulina adresa ispisana sitnim zlatnim slovima, diskretno
postavljena iznad brljanom obraslog kamena, koju sam jedva
locirala. Kada sam konano prokljuvila da je to moja destinacija,
zaustavio me je radnik obezbeenja, skriven u posebnoj kuici bono
od ulaza. Pokazala sam mu znaku i tada me je pustio.
Unutra su sofe od zelenog plianog brokata, tepisi boje crvenog
vina, dovoljno visoki da vam stopala utonu u njih dok hodate. Miris
ruine vodice. Tiina biblioteke, ili crkve. I kompletno osoblje je tako
prokleto lepo, od recepcionistkinje do sestre na prijemnom, koja mi
prilazi s fasciklom. Dola sam da vidim doktore Epstajna i Krejmera,
partnere Dona Tejlora na klinici.
Detektivko, kae recepcionistkinja, prirodna lepotica bledog
tena i sjajne kose, kakvu mi je moja majka obeala da u imati ako
svoju operem umancetom. Nisam sigurna ta na ovakvom mestu
znai prirodno. Je li ovo njen nos? A tek jagodice?
Dr Krejmer e vas sada primiti.
Pokazuje mi na dekorisani dovratak s ogromnim hrastovim
vratima. ujem tiho pevuenje kada me najavi. Zapanjena sam
bezbednosnim merama. Da li se plae nezadovoljne mase koja e doi
s vilama, zahtevajui zatezanje lica i operaciju nosa? Dodue, malo
sam istraivala. Ne zovu ih vie tako. Poeljniji termini su
ritidektomija i rinoplastija. A poveanje grudi je ugradnja silikonskih
implantata. estitamo!
ovek u besprekorno skrojenom odelu eka me s druge strane

111

vrata. On je sve to dr Don Tejlor navodno nije bio: visok i vitak, u

srednjim etrdesetim, ma savren.
Ja sam dr Krejmer, kae on. Molim vas, uite u moju
kancelariju. Vodi me kroz ekaonicu do kancelarije. Da mu
medicinske diplome ne vise na zidovima, rekli biste da je to
ekskluzivni muki klub, zajedno s crnim konim foteljama i
mermernim stoiem. Skoro oekujem da mi ponudi tompus i konjak.
Doli ste da razgovaramo o Donovoj smrti, konstatuje on dubokim
glasom, kao da se plai da neko uje.
Poznajete li nekog ko je moda eleo da naudi Donu Tejloru?
Odluujem da budem direktna, bez okolianja. Posle njegovog
unjkavog glasa, moj zvui grubo i buno.
Ne, odgovara on tihim ali saoseajnim glasom. Don je bio
najdobroudniji i najvelikoduniji ovek kog poznajem. Niko ne bi
poeleo da mu naudi.
A njegove tri ene?, pitam. Je li vas to iznenadilo?
Apsolutno, odgovara on, ali toliko blago da bi mogao da se
izjasni i suprotno, a ja bih mu opet poverovala. Dr Krejmer poravnava
svoju ve pravu kravatu, skida nevidljivu gromuljicu prediva sa svojih
pantalona. A onda konano shvata da ja oekujem vie.
Siguran sam da su bile uzrujane, vrlo uzrujane, dodaje on. Ali
povrediti ga? To mi izgleda ekstremno.
Dr Krejmer me sada gleda i smeka se. Rado bih ga zviznula zbog
toga, i zbog onoga to e sledee rei. I evo ga, kree. Samanta, kae.
Koliko imate godina?
Za vas sam detektivka, odgovaram. Harolde, koliko vi imate
godina? Na njegovu sreu, deluje postieno.
Oprostite, mrmlja. Ali izgledate kao jedna od mojih erki. Koja
se igra policajaca i razbojnika.
Ovo nije igra.
Izvinjavam se.
Odluujem da se pravim da ove poslednje dve-tri reenice nisam
ula i vraam se na temu.
Ne razumem kako je dr Tejlor bio u stanju da ivi otvoreno sa
svojom drugom enom u Los Gatosu kada mu je zakonita ena bila
tako blizu, kaem. Kako to da ih niko nije video zajedno - u bioskopu
ili trnom centru? I ta je s njegovim radnim funkcijama?

112

Dr Krejmer klima glavom. Posle one uvrede je voljniji za saradnju.

Mogue je, zato to je Don briljivo uvao svoj privatni ivot. Niko
od nas nije upoznao Deboru. Da smo i videli Dona sa enom,
verovatno bismo pretpostavili da je to ona.
Nikada niste upoznali enu svog poslovnog partnera? pitam. Ba
udno.
Rekao nam je da ona ne voli druenje, pojanjava dr Krejmer.
Nismo imali razloga da mu ne verujemo. Za trenutak okleva. Nismo
bili prijatelji na bilo koji nain. Samo poslovni partneri i kolege. Dr
Epstajn i ja se privatno druimo, ali Don nam je jasno stavio do
znanja da ga to ne zanima - hteo je da odvoji privatni ivot od
poslovnog.
Utom se na vratima uje tiho kucanje i unutra ulazi spektakularna
mlada ena. Odskae od standarda lepote - i mukih i enskih.
Nadrealno. Moda je mojih godina, ili mlaa godinu-dve. Teko je rei
jer ima izuzetno belu kou, koja pravi neobian kontrast crnoj kosi.
Naravno, danas svi znamo da i bebe treba pokrivati eiriima i dugim
rukavima i mazati im zatitne kreme. Ali ko je mogao biti tako
opsesivan pre 25 godina? Roditelji ove ene - ili ko ju je ve odgojio sigurno jesu. S belom koom i crnom kosom izgleda kao moderna
Sneana.
Ali ne fascinira samo njen izgled, ve i dranje, stav. Za nekog tako
mladog, ona je neverovatno sigurna u sebe. Klima mi glavom, ali ide
direktno do dr Krejmera i prua mu fasciklu. Fotografije koje ste
traili, kae. Glas joj je dubok, kao to sam oekivala, i hrapav, skoro
puaki, iako sumnjam da bi se usudila da svoje savreno telo i
savrenu kou zagadi udisanjem tih otrova.
Crna kosa oiana je ravno u visini brade i ravnomerno se njie
kada ona krene prema vratima. Na sebi ima beli laboratorijski mantil
preko obinih crnih pantalona i bele bluze. Na licu nosi fantastine
naoari.
Ovo je dr Faning, naa najnovija lanica kolektiva, kae dr
Krejmer. S nama je etiri meseca jer ima stipendiju na Stanfordu.
Kler, ovo je detektivka Adams, koja istrauje Donovu traginu smrt.
Kler seva crnim oima ka meni. ta tu ima da se istrauje?, pita
ona. Koliko sam shvatila, njegova smrt je posledica sranog udara.
Infarkta miokarda, ispravljam je i smekam se. Ona mi ne

113

uzvraa osmeh. Iako ima desetku iz lepote, pretpostavljam da joj

smisao za humor nije jaa strana.
Detektivka Adams nije zadovoljna, pojanjava dr Krejmer.
Njene oi iza naoara se ire. Rezultat je komino teatralan.
Nije?, udi se.
Ne, kaem. udi me da vam je to promaklo. Bilo je na svim
vestima. Islednik je doneo reenje da je re o moguem ubistvu od
strane jedne ili vie nepoznatih osoba. Previe je neobjanjivih faktora
da bismo sluaj zakljuili.
Nastaje tiina. Okreem se prema dr Krejmeru. Kada smo kod
publiciteta, kaem, Kako posluje klinika? Je li oteena medijskim
cirkusom?
Nimalo. Posao nikad bolje nije iao, uzvraa on. Govori glasnije
nego pre, skoro ivahno. Za neke procedure se sad eka mesecima.
Imamo i liste ekanja. Primeujem da ga dr Faning uporno posmatra,
ali on kao da izbegava njen pogled.
Ko e sada preuzeti deje sluajeve, poto vie nema dr Tejlora?,
pitam.
Nismo jo odluili. Oigledno je to veliki udeo u imidu Tejlorove
klinike. Ne smemo dozvoliti da to propadne, odgovara dr Krejmer.
Sada vie nema sumnje. Dr Faning mu svojim upornim pogledom alje
nekakvu poruku.
A ta vi mislite?, pitam je. Ona se trza na moje pitanje, ali
odgovara brzo i odluno.
Iako je najvea zarada od kozmetikih procedura za odrasle,
Donu dugujemo ouvanje pedijatrijske prakse, kae ona.
A postoji li neko kvalifikovan? Koliko znam, on je bio jedinstveni
talenat u svom poslu.
Naravno da je bio, upada dr Krejmer. Ali ne treba zbunjivati
ljude mistikom koja ga je okruivala. Postoje i drugi hirurzi koji su
jednako kvalifikovani i sposobni za te zahvate. to se toga tie, ne
oekujem da e se ita promeniti.
Osim kombinacije pacijenata i zahvata, dodaje Kler. Dr Krejmer
se mrti.
Kako to mislite? pitam.
Dr Krejmer odgovara: Mislim da nema potrebe da dr Faning
zadravamo ovde, ali mu ja pokazujem da je pusti da govori.

114

Sve je vei konsenzus da se deca izbace sa klinike, otkriva ona.

Takorei. Na njenom licu traim nagovetaj osmeha, ali ga nema.
Definitivno nema smisla za humor.
Dr Krejmer uzima olovku sa svog radnog stola i poinje njome da
bocka pare papira.
Zato?, pitam je.
Dr Faning bez rei trlja palac o kaiprst: univerzalni znak za
novac.
Don se suoio s pobunom" dodaje ona.
To je prejaka re, buni se dr Krejmer. Detektivka e stei
pogrean utisak.
Moda bi i trebalo, kae dr Faning.
Ili pravi utisak, kaem u isto vreme kad i ona. Za trenutak se
gledamo.
ta je na sastancima bilo... sporno? pitam.
Saberite dva i dva, odgovara ona. Odrasli pacijenti koji se
operiu iz hira sve plaaju iz svog depa. Nema natezanja oko
osiguranja, odricanja od naknada, samo ist novac. Deca su sasvim
druga pria. Postoji stalni rat sa osiguravajuim drutvima, ak i kada
deca imaju osiguranje. Pa nalaenje donacija i konstantna potraga za
inovativnim nainima finansiranja pro bono sluajeva, kojima je Don
najvie i bio posveen.
O kojoj sumi govorimo?, pitam.
Godinje? O milionima, odgovara ona. A Dona nije zanimalo
proirenje kozmetike strane posla. I Donova je bila poslednja. To je
regulisao ugovorom o partnerskom odnosu.
Gledam u dr Krejmera. Je li to tano?
On slee ramenima, pokuavajui da deluje leerno, ali
primeujem napetost u njegovim ramenima, koje nije bilo na poetku.
Poslovni partneri se esto ne slau, kae on. Takva je priroda
odnosa. Zastaje, a onda nastavlja: Teko da je to motiv za ubistvo.
Klimam glavom, ali na neutralan nain. Niko nije rekao da jeste.
Razgovor ide u tom pravcu, nastavlja dr Krejmer. Ujedno bih
mogao i da imenujem slona u sobi.
Odluujem da promenim temu. Imam drugo pitanje. Zato ispred
klinike nemate znak za bolnicu? Ovo mesto je nemogue nai.
Dr Krejmer s vidnim olakanjem prihvata temu. Tako odgovara

115

naim klijentima, kae. Diskretnije je.

Mislio je, pojanjava dr Faning, na kozmetike pacijente. Ne daj
boe da ih neko vidi kako ulaze u kliniku za plastine operacije.
Ili kako je naputaju. Jeste li videli stranji izlaz? Tako nai klijenti
mogu da mugnu. Ona prilazi vratima s druge strane radnog stola i
otvara ih. Kroz njih vidim mraan hodnik. Kancelarije svih lekara i
sobe za oporavak imaju ovakva vrata, kae ona. Hodnik vodi do
stranjeg izlaza, pa kroz uliicu koja je jo mranija od prednjeg ulaza.
Tako nai kozmetiki pacijenti koji plaaju gotovinom mogu
neopaeno da odu. Bilo da su doli na konsultacije ili na operaciju,
njihov identitet ostaje zatien.
Dr Krejmer ustaje. Dr Faning, siguran sam da imate posla.
Nemojte da vas zadravamo. Okree se prema meni. Znam da elite
da razgovarate i sa dr Epstajnom.
Ako je mogue, uzvraam. Ve imam vie informacija nego to
sam oekivala.
Naravno, kae dr Krejmer. Poite za mnom.
Pruam ruku dr Faning. Hvala vam, kaem. Bilo je...
prosvetljujue.

116

30

Em Dej
Moj brat bi danas trebalo da stigne do deset pre podne. Znajui
Tomasa, kasnie sat-dva. Takoe e biti gladan, elee da se istuira i
presvue odeu. Samo dve godine je mlai od mene, a jo nije nauio
da se brine o sebi; umesto toga bira partnere koji e se brinuti o
njemu - dodue, te veze uvek traju kratko. Trenutno je izmeu dve
ljubavi, stoga oekujem da u videti potroeni ljudski primerak s
njegovim likom. Jednom sam ga pitala: Kako ih nalazi? Nisu to
sponzori, niti lee na parama, samo poseduju ogromne koliine
saoseajnosti i elje, tanije potrebe da brinu o drugima, da im slue.
Da slue njega, Tomasa.
On kae da uje pseu pitaljku kada ti mukarci govore, ili pak
kada ne govore. Neto u vezi s njihovim govorom tela. Zaista umem
da ih nanjuim, pohvalio se. A ljubav? pitala sam. O, volim ja njih,
odgovorio je. Kako da ih ne volim? Dobro se brinu o meni.
Tomas je uvek taj koji izlazi iz tih veza, raskida ak i s nekim od
najfinijih momaka koje sam ikada srela. Ali on nastavlja dalje. Obino
sasvim iznenada. Poput maora lutalice, kog ste hranili i dali mu
sklonite, a kada pomislite da uspostavljate nekakvu vezu,
razumevanje, on nestane i nekoliko meseci kasnije otkrijete da je bez
problema svu svoju naklonost preusmerio na vaeg komiju. Maor
tada ima drugo ime i drugaiji hod i pravi se da vas ne poznaje.
I ti alje takav signal, jednom mi je rekao Tomas. Mogue. Ali
neto drugo u vezi sa mnom je zasigurno slalo jednako pretei signal,
jer me mukarci godinama nisu zanimali.
Prvo, moji sinovi su bili mali i bila sam prezauzeta njima i
zaraivanjem za ivot. Kada su uli u pubertet i vie im nisam bila
toliko potrebna, upustila sam se u nekoliko provodadisanih veza.
Prvi je bio Dona, komija kog je napustila ena i odvela decu,
ostavivi njega i psa u iznajmljenom stanu. Posluila sam mu za

117

oporavak. Znala sam to, ali opet, osetiti muke ruke na sebi posle
toliko godina... Biti opet seksualno aktivna; dodue, naklonost je bila
obostrana. Posle nekog vremena se odselio, ostavivi samo poruku
zalepljenu za moju kvaku, za koju je ujedno bio vezan i pas.
Posle Done je doao Majk, koji je drao oblinju benzinsku
pumpu, gde sam punila rezervoar svog vremenog subarua. S njim je
ispalo dobro. Majk je uzeo mog starijeg sina Pola pod svoje okrilje i
nauio ga. mehaniarskom zanatu. Mada nije morao mnogo da ga ui,
jer Pol je prirodni talenat za to. Nisam bila oduevljena Polovim
ivotnim pozivom, ali on se svejedno dobro snaao, i danas, u 29.
godini, ima sopstveni auto-servis. Ponosna sam na njega.
Moj mlai sin Dekson je ambiciozniji, eli sam da se probija kroz
ivot. Upisao je koled, a onda ga napustio kako bi se okuao u
programerstvu. Ima icu za biznis, ali ja to smatram alavou. Da,
Dekson je alav. Oko sebe vidi bogatstvo i eli da ga zgrabi. Svinje se
tove, a onda zavre na tanjiru, rekla sam mu kada je bio mali i eleo
vie od svog sledovanja palainki. Prvi poslovni pokuaj mu nije
uspeo, kao ni sledea dva. Svi su uli za Fejsbuk i Gugl, ali ne i za te
manje firme koje iznajmljuju jeftin poslovni prostor u industrijskim
parkovima istono od auto-puta u Santa Klari. Bojim se da sam morala
malo da titim Dona od Deksona. Namirisavi novac, Dekson se
nadao da e Don uloiti u njegovu najnoviju emu, ne pitajte me ta
je to bilo, ali imalo je neke veze sa softverom za reavanje take bola u
oblasti medicinskih ureaja. Hteo je da Don uloi nekoliko stotina
hiljada dolara kao poetni kapital. Ti bi bio moj poslovni aneo,
rekao mu je Dekson tokom reklamne kampanje, koju nisam mogla
da spreim. Vratio bi ti se svaki dolar plus debela kamata. Don ga je
odbio i Dekson mu to nikada nije oprostio. Niti je prestao da icka
pare od mene. Pored Deksona i Tomasa moja plata se brzo topila.
Morau tome da stanem na put poto sam opet samostalna. ak sam
odluila da iznajmim gostinsku sobu i od tog novca nekako krpim kraj
s krajem, platim ratu za kredit i ostavim dovoljno za hranu.
ujem automobil koji se zaustavlja ispred kue. Tomas je konano
stigao. Kasni sat i petnaest minuta, ali ulazi u kuu samouvereniji nego
kada je Don bio tu. ao, seko!, kae i ljubi me u obraz. Prihvata
olju kafe i jaja sa slaninom. Kada olie tanjir, trai jo. Opet se bacam
na kuvanje. Drago mi je to imam drutvo, drago mi je to u za

118

nekoga neto uiniti. Prolo je skoro osam nedelja, a nisam ni blizu

pomirenja s Donovom smru. Jedan prijatelj je svratio i odneo
njegove stvari, zato to bih, svaki put kada ih ugledam u ormaru ili u
kupatilu, pala u oaj.
Dakle, ispala si iz koloseka, kae Tomas, pokazujui na kuhinju.
Hoe li moi sve ovo da zadri?
Klimam glavom.
Hajdemo u zadnje dvorite, predlaem i on me prati. Malo je
neuredno jer sam otpustila vrtlarsku slubu, koja je obino obavljala
teke poslove ianja trave i ienja. Preskupa je. Radim sama ono
to mogu, ali trava raste bre nego to stiem da je pokosim. Kao i sve
drugo u mom ivotu, nekada boanstven vrt sada izgleda pomalo
zaputeno. Brzo tonem.
Vadimo stolice ispod suncobrana, uivajui u toplini junskog jutra.
Izgleda grozno, kaem, primetivi Tomasove krvave beonjae.
I ti!, breca se on. Nisam htela da zvuim uvredljivo, samo brino.
Meutim, njegove rei bole.
Neko vreme sedimo u tiini.
Pa, ta si oekivao? konano kaem. Posle svega to se
dogodilo.
Kakva je presuda?
Kakva presuda? pitam.
Koliko para je ostalo?
Zavisi.
Od ega?
Ne od ega, nego od koga, ispravljam ga. Od Debore. Ona kae
da mogu da zadrim kuu. To je dobra vest. Sada ekam da vidim hoe
li biti jo neega.
Hoe li?
Mogue, odgovaram, polupospana na suncu. Mogue,
ponavljam.
Tomas se smeka. Moja starija veca, zadovoljno kae. Ko bi
pomislio da toga ima u tebi? Primeujem da je na ivici, uprkos
osmehu. Vidim, prolazi kroz te faze (promene raspoloenja, to je
taniji opis, samo to ponekad traju nedeljama, pa ak i mesecima), a
ini mi se da trenutno ide prema paninoj fazi. Tomas ustaje i poinje
da etka ispred mene.

119

Zatim menja temu. Snimili su film o umi, kae mi. U stvari, to je

stari film, ali ja sam ga tek nedavno video. Film koji zaista obuhvata.
ta obuhvata?, pitam.
Strah, nehajno e on. Zapanjena sam to pria o tome, o emu
nikada ne pria.
Kada je bio mlad, Tomas je provodio vreme u umi, sam ili sa
svojim prijateljima. Postavio bi mali ator i iskrao se kroz prozor svoje
sobe sa ruksakom (ruksakom ni nalik ovome to danas nosi). Odneo bi
ga u umu i tamo bi spavao. Imao je svoja tajna mesta. Nikada nisam
pitala koja, a nije mi govorio. esto bih ga pokrivala kod roditelja,
naroito u letnjim mesecima, kada se kui ne bi vratio sve do ruka, ili
ak veere.
To se promenilo kada je napunio dvanaest i poeo da odlazi u
parohijski dom zajedno sa ostalim oltarskim deacima. Tada su poele
promene raspoloenja (u nedostatku bolje rei). Tada je uma postala
sinonim za nelagodu (ne, jo gore, sinonim za strah). Zvala sam ga da
se igra sa mnom ili da odemo u etnju. Odbijao je. Nikada nije objasnio
zato, ali primetila sam da je poeo da spava sa sputenim roletnama
na prozoru okrenutom prema Nacionalnom parku, koji se prostirao
sve do naeg imanja. Negde u to vreme se dogodilo i moje... iskustvo...
koje je i meni ogadilo umu.
Najednom je mesto lepote, utoita i avanture, gde smo celog
naeg detinjstva uivali, postalo mesto straha, i za njega i za mene.
Nije ni udo to smo oboje otili bez osvrtanja.
O emu je film?, pitam.
O tri klinca koja odlaze u umu da snime svoj film, kae Tomas. I
dogaaju se loe stvari, uasne stvari. Vidno drhti dok ovo govori.
Bilo je prokleto teko, ali sam ga odgledao do kraja. Sino. Boe, sve
mi se vratilo! Nije morao da kae je li to to mu se vratilo dobro ili
loe.
Uvek sam se plaio da idem sam tamo, priznaje Tomas posle
pauze. Odluujem da utim, da vidim ta je sledee. Bolje ikad nego
nikad, ta otkrovenja. A ponekad sam se jo vie plaio kada bi dola i
druga deca, budui da su moji drugovi bili ba sjebani. Uvek sam
mislio da e me to ojaati, osposobiti me da se suoim s pravim
izazovima u ivotu. Nije mi pominjao te prave izazove do sada.
Ustajem i prilazim mu. Hvatam ga za ruku kako bi prestao da se

120

etka i prislanjam obraz uz njegov. Oboje smo oteena roba, moramo

da brinemo jedno o drugom. Nema razloga za brigu, kaem.
Nikakvog razloga. Ja sam tu, i uvek u biti tu za tebe.

121

31

Helen
Upravo idem od ginekologa. Smeno, posle ivota bez bolesti, svih
poseta lekarima, svih analiza krvi i merenja krvnog pritiska i danas
ultrazvuka. Nisam osetila nita dok sam gledala oblije svog deteta moda sam oguglala posle stairanja na odeljenju ginekologije i
akuerstva. Osim toga, ve ga oseam u sebi. Slutim da je devojica,
to u sa sigurnou znati za mesec dana, kada mi urade
amniocentezu. Dvoumila sam se da li da rodim - svakako postoje rizici
- i zakljuila da je preterana briga sasvim opravdana, s obzirom na
moju profesiju. Previe toga moe da krene po zlu, previe toksina je
u vazduhu i vodi i previe rizika u naem DNK. Ve titim svoje edo,
reena da ovo uradim kako treba. Kao da e ista snaga volje iznedriti
savreno zdravo dete iz moje utrobe.
Ishrani sam dodala 400 kalorija dnevno. Jo crvenog. Jo zelenog.
Jo utog. Skoro oseam ukus boja. Gojim se, vie ne mogu da
zakopam nijedne pantalone. Zamenila sam i beli lekarski mantil za
vei.
Vraam se u svoju ordinaciju da pregledam bolesnu decu. U
treem mesecu stomak se trudnicama tek nazire, ali na mojoj vitkoj
grai to je dovoljno da izazove komentare i mojih elavih i kilavih
malih pacijenata. Pokazuju na moj stomak i pitaju da li je tu beba.
Da, odgovaram, tu je beba. Hoe da vidi kako se rita? - pitam, iako
je prerano za to. I putam ih da mi ruicama dodiruju stomak.
Po prvi put u ivotu posao mi teko pada, moj strah raste iz minuta
u minut im uem u bolnicu. A tu je i oseaj krivice - emocija na koju
nisam preterano naviknuta. Jer znam, da je Don iv, ovo dete se ne bi
rodilo. Takav je bio dogovor: bez dece. Ova misao mi je nepodnoljiva.
Kako moete jedan ivot da vagate protiv drugog? Ali to je upravo ono
to sam ja uradila. I odluila.

122

32

Samanta
Ne mogu a da ne mislim kako mi se ljudi smeju, i to me vrea, kaem
Piteru. Posle veere lekarimo u dnevnoj sobi. To je prejak naziv za
sobiak veliine 3 x 3, u koji jedva staje naa sofa i kolekcija CD-ova.
Po prvi put u ivotu hou da me shvate ozbiljno, ali to nikako da se
desi.
Za poetak, oladi s kikicama, sugerie Piter. Ljudi e te po
inerciji manje potovati ako bude odavala utisak nevine devojice.
Pokuavam da sakrijem koliko me boli njegova opaska. Stvarno
moram da budem manje osetljiva. Jer u mom poslu za uvredljivost
nema mesta. A onda mi sine.
Hajde da malo glumimo. Ti budi Debora, predlaem. Sutra s
njom obavljam informativni razgovor i malo sam skeptina u vezi s
ishodom. Primiem stolicu koja je okrenuta prema Piteru, a on seda
na kau. Hajde, kaem. Ujedi me najbolje to zna.
Piter za trenutak razmilja. A onda dramatino izvija obrve. Mala,
kako se usuuje da gazi po mom dragocenom tepihu!
Ozbiljno, ortak, kaem. Treba mi pomo ovde.
U redu, u redu, pristaje Piter. Pravi pauzu, oigledno se
priseajui ta sam mu sve ispriala o sluaju.
Zato me opet ispitujete?, urla on.
Stvarno me je uplaio, ali brzo sam se povratila. Zato to imam jo
pitanja, mirno kaem.
Meni zvue kao ista pitanja!, breca se Piter. Zar policija Palo
Alta nije mogla da poalje nekog... zrelijeg?
Uspeva ovo da kae s identinom meavinom prezira i besa koja
me stalno ljuti.
Takva sam kakva sam, gospoo, odgovaram. Naviknite se.
Piter se mrti. Neprofesionalno! Opet!
Njegova grubost me pogaa, ali mu se povinujem. Ja sam

123

detektivka kojoj je dodeljen va sluaj.

Veina detektiva bi skupila sve potrebne podatke jo u prvom
informativnom razgovoru, nastavlja Piter. Zato me stalno zivkate?
To je ista nesposobnost! Ili lenjost! Besmislica!
Bljuje ove rei, stavljajui akcenat na poslednjoj. Besmislica. I
pogaa u ivac.
Obavljam svoj posao najbolje to umem! brecam se i odmah se
kajem. Zvuim neubedljivo, skoro moleivo.
Obavljam svoj posao najbolje to umemr, oponaa me Piter.
Neprijatno sam svesna s koliko tanosti oponaa moj patetini glas i
izraz lica. Ma vae najbolje ne moe ni da prie iole dobrom!
Odgovorite mi na pitanja ili... ili..., mucam. Ne uspevam da
smislim nijednu pretnju, moj arsenal je tako jadan.
Ili ete dati otkaz?, pita Piter. Ovo e biti dovoljno za dananji
kurs. Zatvoriemo jo jedno poglavlje vie ne tako mlade Sem Adams.
Muk. S naporom diem. Piter se zavaljuje sa smekom na licu. Zna
da je pobedio.
Pitere?, konano pitam. Odakle ti sve ovo?
ta? , uzvraa on, irei oi. Ja sam Debora. Ujedam. Tako si
traila. I dalje se smeka.
Ne, ti si Piter. I nisam imala pojma da si toliko ljut. Istinski sam
potresena.
Debora je ljuta, kae on. Izbegava da me pogleda u oi.
Ne bih rekla, kaem. Najgore od svega je to si i mislio to to si
rekao, tavie, uivao si u tome. To boli, ortak! Ozbiljno!
Piter uti. Oboje smo umorni i postieni. Bila je to loa ideja:
otvoriti vrata iskrenosti. Destruktivna. Ovakvo ponaanje, ovakve rei,
ak i kada se izuste u ali ili igri, imaju potencijal da zatruju na odnos.
Ispostavilo se da je ovaj sluaj teak na vie frontova.

124

33

Samanta
Poploana staza do Deborine kue napravljena je od savreno
postavljenih ploa, koje se uklapaju jedna u drugu poput mozaika. I
sve to vidim kad ona otvori vrata puca od luksuza. Poev od prelepo
uglancanih podova, verovatno sainjenih od nekog egzotinog drveta
iz praume, pa do mirisa sveih rua, raskono araniranih u
kristalnoj vazi na stoiu u hodniku. Vidim svet koji e uvek biti van
mog domaaja. Najednom sam besna. Stvarno ne znam zato. Nisam
pohlepna osoba. Ali ini mi se da je neto Piterove gorine od sino
ostavilo traga na meni.
Orijentalni tepisi su zasigurno originalni i prilino skupi, ali mom
neiskusnom oku su manje ili vie isti kao oni mainske izrade, koje
smo Piter i ja kupili kao polovne. Iste boje, iste are. Mada, kada ove
pogledam izbliza, primeujem preciznost tkanog cvea, suptilnost
boja. Nadam se da u otkriti kako je ovaj skupi nametaj neudoban, iz
istog inata, meutim, meku fotelju u koju sedam rado bih menjala za
na dombasti krevet. Dobro uloen novac. Na zidovima vise ulja na
platnu, uglavnom portreti neobinih mukaraca i ena, verovatno
samo deli vredne umetnike kolekcije. Nita drugo se i ne uklapa uz
ovakvu kuu.
Debora nosi jednostavnu tuniku, i mada julski dan obeava da e
biti jedan od najvrelijih ovog leta u Severnoj Kaliforniji, nosi i arape. I
uprkos injenici da ova kua izgleda kao da je u njoj obavezno
izuvanje, Debora na nogama ima crne lakovane salonke s niskom
potpeticom. Moje i Piterove cipele su uvek ispreturane kod ulaznih
vrata, ne zato to pod ili tepisi zahtevaju zatitu, ve zato to koristimo
svaki trenutak da se oslobodimo obue. U kui stalno ljapkamo bosi.
ak i delimo ljude koje znamo na obuvene i bosonoge. Debora je
oigledno od onih ekstremnih obuvenih tipova. Ne sumnjam da se
obuva im izae iz tu-kabine.

125

Debora mi nudi ledeni aj, koji prihvatam jer sam edna, i

momentalno alim zbog te odluke kada spazim njen trijumfalni izraz
lica dok donosi au za mene. Napitak je s krikama limuna i
dugakom plastinom kaikom - ko jo dri dugake plastine kaike
u kui osim superprivilegovanih? Naravno, Debora ne nudi vie nita.
Nekako je stekla prednost tom malom rtvom to me je posluila
ledenim ajem. Iako ga je ve imala spremnog. Uostalom, na njenoj
sam teritoriji. Uzimam au, gledam oko sebe, nesigurna da li smem
da je spustim na savreno uglancani stoi od hrastovine. Ona hvata
moj pogled, ali uti.
Imate li podmeta? konano pitam kada se tiina predugo
otegne.
Naravno, odmah kae ona i vadi jedan iz fioke od stola,
sputajui ga ispred mene.
Igra moi. Kuka!
Dakle, kako mogu da vam pomognem?, pita Debora i prekrta
ruke na krilu, delujui oputeno.
Sigurno ne elite da va advokat prisustvuje? uzvraam, palei
diktafon.
Posve sigurna, odgovara ona. Ne podstiem je da se predomisli.
Ova ena zna ta radi.
U svrhu snimanja, morate da mi navedete gde ste bili u noi dr
Tejlorove smrti, kaem. Konkretno, izmeu 18:45 i 19:50.
To je lako, kae Debora i smeka se. Bila sam na sastanku u
enskoj pomoi za Deju bolnicu, u Menlo parku. Sastali smo se u kui
potpredsednice. Obino sastanimo ovde, ali zamolila sam je da
promenimo lokaciju jer se nisam oseala dobro i plaila sam se da
emo morati da otkaemo sastanak. A u Gejlinoj kui je mogao da
proe i bez mene.
Od koliko do koliko? pitam. Znam da e mi dati pravi odgovor.
Sastanak je trajao od pola sedam do osam, a ja sam ostala jo
jedan sat da poradim na nekim brojevima koji su nam bili potrebni za
finansijski odbor sledeeg dana, kae Debora. Kui sam stigla oko
devet i petnaest i tu ostala do kraja veeri. Bojim se da nemam
nijednog svedoka za taj vremenski period, ali lanovi odbora mogu da
potvrde moje prisustvo na sastanku.
Traim imena i brojeve njenih koleginica iz odbora, iako unapred

126

znam da e podrati njenu priu. ak i da je ova ena poinila ubistvo,

prethodno bi sve potanko isplanirala, kako je nita ne bi odalo.
Znate li da li je neko eleo da naudi vaem muu?, pitam. Zvui
jadno.
Debora die ruke i prua ih, s dlanovima nagore, u klasinom
gestu zaprepaenja. Osim neke od preostale dve ene u
ljubomornom ispadu? Tako neto ne mogu ni da zamislim. Iako mislim
da bi one pre poelele da ubiju mene.
Zato?
Pa, kao zakonita ena, svakako bih im smetala, odgovara
Debora, kao da pria s dvogodinjim detetom. Oseam kako mi se
toplina iri licem.
Ali i Em Dej Tejlor i Helen Rihter tvrde da nisu znale ni jedna za
drugu ni za vas, kaem. Vi ne verujete u to? Ovo me zaista zanima.
Iako Helenina inteligencija ne moe da se poredi s inteligencijom
ove druge, ak i Em Dej ima dovoljno mozga da prokljuvi da neto
nije u redu, kae Debora.
Dakle, mislite da je znala?
Debora tiho uzdie. Ili to, ih su bile vrlo motivisane da veruju u
bajke koje im je Don priao, zakljuuje ona. Pre u poverovati u
ovo drugo. Svako ima svoju slabu taku, a Don je bio posebno dobar
u njihovom pronalaenju.
Debora govori leerno, s dozom prezira, kao da je to optepoznata
stvar. Ali reena sam da izguram ovo do kraja.
A koja je vaa slaba taka? pitam.
Ne oekujete valjda da u je otkriti vama, uzvraa ona, ali zvui
zabavljeno. Proklinjem svoju sklonost da porumenim svaki put kada
se iznerviram ili razljutim.
Debora krsti ruke i smeka se, ekajui sledee pitanje. Stiem
utisak da glumata, ima neeg lanog u njenom dranju. U Palo Altu
moete esto sresti sirote bogataice, koje su imale previe plastinih
operacija pa ih alite zbog zategnutog i bezizraajnog lica. Debora je
jedna od tih. Ne kaem da se zatezala. Ima lice
pedesetetvorogodinje ene, kao to bi i trebalo. Izgleda dobro za
svoje godine i ne krije ih. Ipak, ima neke ukoenosti u njenim crtama
lica koje nagovetavaju da se i dobro uvala. Povrh toga, stiem utisak
da me ne shvata ozbiljno.

127

Ali zato elite sve ovo da ujete? Moje miljenje je sigurno

nebitno.
Sve je bitno, kaem. Uzimam ledeni aj. Ne lii ni na jedan koji
sam dosad pila. Gorak je i aromatian u isto vreme. Iako slatkastog
mirisa, ukus mu je opor i skuplja mi usta. Ako razumem Dona i
njegove veze, moda u razumeti i njegovog ubicu.
ini mi se da ete se naekati dok postignete svoj cilj, primeuje
Debora. Kao to sam ve rekla, greite u stavu. Dona niko nije ubio.
Bio je u groznom stanju, nije brinuo o sebi. Znate onu frazu: Doktore,
leite i sebe! Don je trebalo upravo to da uini.
Njene rei podstiu pitanje koje sam planirala da postavim.
Uzgred, je li Don imao ivotno osiguranje?
Da, naravno. Insistirala sam na tome, od poetka, jer Don je bio
na jedini izvor prihoda.
Kolika je polisa?
Deset miliona dolara.
Sigurno sam nesvesno ispustila neki zvuk, jer ona dodaje: Znam
da e nekome kao to ste vi zvuati mnogo" - odravam ukoen izraz
lica kako me ne bi odala nekakva reakcija - ali morate razumeti da je
Don godinje dobijao skoro pola miliona od svog udela u klinici. I ja
sam tokom godina utedela poprilinu sumu, uloila takoe. Tako da
sam dovoljno finansijski obezbeena i bez novca od osiguranja.
Od Em Dej sam saznala da neete traiti vlasnitvo nad kuom u
Los Gatosu, iako sigurno imate pravo na to.
Tako je, potvruje Debora, skoro ravnoduno. Kao to rekoh,
mudro sam ulagala. Mogu da se odreknem nekoliko stotina hiljada u
korist te jadnice.
Em Dej. Jadnica. Pitam se kako Debora o meni govori kada nisam
tu.

128

34

Debora
Ona mlada detektivka je otila. Kakvo olakanje. I vie od olakanja.
Osloboenje. Osloboenje od emocija koje ne elim da oseam. Ona
me previe podsea na moj bivi nain ivota, na milje s kojim nikako
ne elim da budem u kontaktu. Videla sam s koliko udnje je gledala
okolo. Iako bih pre rekla da ne lii na nekog ko udi za materijalnim,
ve za lepotom. Ne verujem da njen ivot obiluje lepotom. A kada
neko ima ukus za lepo, nedostatak se uvek nadomeuje udnjom.
Sumnjam da bi ona to razumela. Po mom miljenju, jo je gore imati
taj akutni bol i nemati dovoljno samospoznaje o tome koji deo tela ili
uma pati.
Mogla bih da saoseam kada bih to sebi dopustila. Ali neu.
Odrasla sam u svetu bez lepote. Moji roditelji su bili promaaji. Luzeri,
kako bi to dananja deca rekla. Veito su menjali poslove, kue,
ivote. Nisu ba bili kriminalci, jer nikada nisu uhvaeni u nekom
zloinu, ali moj otac je uvek imao neke eme, uvek je imao ortake s
kojima e se obogatiti. Nikada mi nije bilo jasno kako je zaraivao za
ivot, ali kada bi priao preko telefona, esto je spominjao
mogunosti, izglede i ponude koje nee potrajati. Neko vreme smo
imali tek toliko da platimo kiriju i raun za struju. Kada bi tatini ortaci
nestali, a novac iezao, selili bismo se dalje. Jednom sam nala stari
paso mog oca - ali s drugim imenom. Odnela sam ga majci, koja je
samo slegnula ramenima i rekla da on ima dobre razloge da ne bude
vie ta osoba. Zvuala je kao da tome ne treba pridavati znaaj.
Moja majka je svugde mogla da se zaposli kao sudska
stenografistkinja. Bila je dobra, kucala je 150 rei u minuti bez greke.
Sve je u koncentraciji, govorila je. Istina, bila je krajnje usredsreena
na sadanjost. Zato to je prolost bila iza nas, a budunost je tek
dolazila. Zato brinuti? - ponavljala je. Slovo po slovo, re po re,
plovila je kroz ivot, veito razoarana ali i pozitivna, ak i kad bi se

129

najnovija ema mog oca izjalovila i kad bi dolo vreme za novu

selidbu.
Ve tada sam odluila da u se u ivotu kloniti takvih ljudi.
Naravno, moji roditelji su odavno pokojni. Umrla je prvo majka, od
raka dojke, koji je otkriven kasno jer nisu imali ivotno osiguranje.
Godinu i po dana kasnije moj otac se ubio. Poslednjih est meseci
nisam govorila s njim, a onda sam dobila poziv. Pucao je sebi u glavu
iz pitolja. Veito dramatian. Nisam sigurna ni kako su me nali da mi
saopte tunu vest. Izbrisala sam skoro sve tragove koji su me
povezivali s njima. Bila sam u dvadesetim, ve udata, ve majka, imala
sam novo ime i novi ivot.
Dona sam upoznala na crkvenoj zabavi u ikagu, iako ni on ni ja
nismo bili religiozni. On je upravo zavravao poslednju godinu
medicinskih studija na Univerzitetu u ikagu, a ja sam pohaala
srednju kolu u Frenklin Parku. Bio je osam godina stariji. Na zabavu
sam dola s drugaricom, budui da je njena crkva bila sponzor, a Don
je stigao s grupom studenata medicine, kako bi upoznao neke fine
devojke. Smeno je kako se onda jo tako razmiljalo.
Zavravala sam srednju kolu. I to na vreme, to je pomalo liilo na
udo s obzirom na to da sam za etiri godine ila u osam razliitih
kola. Koled me nikada nije privlaio. Nisam o njemu ni razmiljala
jer nisam bila dorasla viem obrazovanju. Za razliku od Dona. Ali
tada sam bila zgodna i zapela sam mu za oko. Boe, kako je bio
paljiv. Venali smo se za osam meseci, a uskoro su stigle i bebe. Imala
sam 21 kada se rodio arls, 22 kada se rodio Evan i 25 kada se rodila
Sintija. Rekla sam Donu da je to dosta, iako je on eleo jo dece. Tada
sam mislila da mu prija divljenje njegovog malog kluba oboavalaca.
Deca su bila luda za svojim ocem. I jo uvek su. Samo zato to je neko
mrtav ne znai da va odnos s njim prestaje.
Don i ja smo se dobro slagali godinama, a posle smo samo
tolerisali jedno drugo. Don je zaista bio sjajan, iako se tokom
vremena znatno usporio i uozbiljio. Da nisam videla svojim oima, ne
bih verovala da je imao energiju za tri ene. Poslednjih godina
govorila sam mu da smanji poslovne obaveze, da vie odmara, da
pone da veba. Otkaio me je na njemu svojstven nain.
Ne znam zato mi je ovo palo na pamet, ali Don je u svojim
dvadesetim sebe zamiljao kao neku vrstu umetnika. Imao je smisla za

130

crtanje, koje mu je dobro dolo na medicinskom fakultetu. Videla sam

njegove brze skeeve ljudskog tela, koji su mu pomogli na asovima
anatomije. esto sam ga viala kako kriom crta ljude, prijatelje,
komije, strance u kafeteriji. Govorio mi je: kada bi uspeo da uhvati
samo jedno ljudsko bie na papiru, bio bi srean.
Preselili smo se u San Francisko kako bi on mogao da specijalizira
hirurgiju na Univerzitetu San Franciska, i poseivali smo Golden gejt
park kada zatvore saobraaj, sedeli bismo na travi s naom decom,
putajui ih da trkaraju i puu. Oni, i svi oko nas, bili su naa zabava u
tim danima oskudice. San Francisko je osamdesetih bio ivopisno
mesto. Ili je to oduvek bio. Don bi crtao ljude, ponekad prilino
verno. Jednom je nacrtao stariji par na klupi u botanikoj bati, i bio je
toliko zadovoljan svojim crteom da ga je i pokazao njima. Ushieno
su ponudili da ga otkupe, pretpostavljajui da je Don profesionalni
umetnik. Polaskan, jednostavno im je poklonio crte, ali tek nakon to
su insistirali da im ga potpie. Ovo ga je oduevilo. Iako je bio nadaren
za crtanje, njegov talenat je bio mali, i to sam mu rekla, tog dana, u
povratku kui. Nikada ga nisam videla tako uvreenog. Prestao je da
gura deja kolica na uglu 15. avenije i Girijevog bulevara, stojei tu sa
suzama u oima. Tada je priznao da se prijavio na asove crtanja im
su mu se zavrila predavanja na fakultetu. Plaio se da mi kae. S
razlogom. Rekla sam mu da ga neu trpeti tako labilnog, bio mi je
potreban usredsreen, na ta je on rekao: Debora, jednog dana e
me ubiti. Tri dana nismo razgovarali. Neobino za nas, jer su to bila
dobra vremena. Bar po mom miljenju. Kakogod, Don vie nikada
nije crtao, a ako i jeste, nikada mi vie nije pokazivao svoje radove.
Klavir je bio njegov drugi mali talenat. Pre dolaska u San
Francisko, dok je jo studirao medicinu u ikagu, Don je svirao po
gradskim dez klubovima, svuda gde je bila potrebna predgrupa.
Presluala sam njegove snimke za audiciju i iznenadila se dugakim
spiskom svirki. Ostajala sam kui sama s bebom arlsom. Don tih
dana nikada nije spavao, ili jedva da bi ugrabio malo sna izmeu
medicinskog fakulteta i klavira. Bog zna ta ga je pokretalo. ist
adrenalin. Meutim, ni klavir, poput crtanja, nije bio njegov ivotni
poziv. Medicina jeste. I ako se nadao da e uspeti u toj oblasti, morao
je da se posveti izuavanju tematike. Rekla sam mu to. Vie puta.
Stalno je sebe podseao na to, budui prilino rasejan, i zato sam ga

131

drala na pravom putu. Nisam imala nameru da ostatak mog ivota po

bilo emu podsea na onaj iz detinjstva.
Don bi se zadovoljio i optom medicinom, tu bi prekinuo
kolovanje, ali ja sam insistirala da ode na hirurgiju. I kada se ve
obreo tamo, insistirala sam da i specijalizira. Izmeu plastine
hirurgije i neurohirurgije, odabrao je ovo prvo, ba kao to sam i ja
elela. Tad je bio iznenaujue odluan. Ne ceni moj umetniki
talenat, rekao mi je, ali mogu da ga iskoristim u rekonstruktivnoj
hirurgiji. Od poetka je pruao otpor kozmetikoj plastinoj hirurgiji,
pribegavajui joj samo u neophodnim medicinskim zahvatima.
Izdrao je jo est godina stairanja, potrebnih da dobije sertifikat, i
skoro odmah se zaposlio na Stanfordu.
Deceniju kasnije otvorio je Centar za pedijatrijsku rekonstruktivnu
hirurgiju Tejlor, kako se klinika prvobitno zvala. Protiv moje volje.
Donov cilj je bio da lei samo decu, povreenu, rtve poara ili s
uroenim defektima. Nadao se da e neto novca od osiguranja,
zajedno s donacijama, biti dovoljno da primi znatan broj pacijenata
koji ne mogu da priute leenje, koji nemaju osiguranje. Ali kao to
sam i predvidela, to je bila sumanuta ideja bez finansijske perspektive.
I tako, pre nekih est godina, Don se uortaio s lekarom koji je
specijalizirao kozmetiku hirurgiju, i promenio ime klinike u Institut
za plastinu hirurgiju Tejlor. Pre tri godine primili su jo jednog
partnera, zbog ogromne potranje za sujetnim uslugama, kako ih je
Don zvao. Nije hteo nita da ima s tom stranom posla.
Je li Don poslednjih godina bio srean ili nije, teko je rei. Bio je
komplikovan ovek. I dalje mi se smekao za dorukom. I dalje je
pevao ili priao sa sobom dok se tuira. U stvari, obino sam tako
pogaala njegova raspoloenja, prislukujui ga ispred kupatila. Puno
je otkrivao u tim diskusijama sa sobom, u tim kratkim izlivima rei i
pesme. Kada bih ga ula da kae: O, Em Dej, ne budi glupa, to spada
u bunaste biljke. U stvari, kada bi pomenuo Em Dej, uglavnom je to
bilo u vidu blagog prekora. Helen je retko spominjao, ali kada bi to
uinio, onda bi izustio samo njeno ime. Helen. Izgovoreno skoro
sanjalaki.
Mislim da smo nas tri inile savren brak s Donom, i bile smo mu
potrebne sve tri kako bi imao uravnoteen ivot. Naravno, to mu je
donelo emotivno rastrojstvo. Platio je visoku cenu za uspostavljanje te

132

ravnotee, za pokuaj zadovoljavanja tri ene. Znam da zvuim kao

aljivdija kada kaem da me ne iznenauje to je umro od sranog
udara.
A otkad je Don mrtav, moram priznati da sam i ja bila umorna.
Umorna od upravljanja njegovim ivotom. Umorna od izigravanja
boga u svetu Dona Tejlora. Pa i bogu je potreban sedmi dan za
odmor. S vremena na vreme, u svoj ovoj gunguli, tuzi i krivici, imam
oseaj dubokog mira. Bila sam - i sad sam - spremna za sledee
poglavlje svog ivota. Poglavlje bez Dona.

133

35

Samanta
Konano neki pomak.
Sva parking-mesta u centru Palo Alta oko hotela Vestin imaju
vremensko ogranienje od dva sata. Dala sam Moli instrukcije da
iskopa sve kazne koje su izdate vozilima za prekoraeno dvosatno
ogranienje za 10. maj po podne i uvee. anse su bile male, ali nikad
se ne zna.
Moli je iskopala ak 53 kazne za taj petak, poev od 16 i zavrno
sa 22 h, i to u ulicama koje okruuju hotel Vestin. Bacam se na
nezahvalan posao ulaenja u trag vlasnicima vozila. Kada ih pozovem,
uglavnom dobijam govornu potu i ostavljam poruke. Meutim, jedno
od imena mi zvui poznato: Tomas Donston, sa adresom u Misiji u
San Francisku. A onda mi sine: brat Em Dej Tejlor zove se Tomas, a
njeno devojako prezime bilo je Donston. Bingo!
Tomas Donston ima gustu crnu kosu i tamnobraon oi. Ulazi u
policijsku stanicu vidno ljut. Odmah to opaam. Uprkos njegovom
tamnom tenu i smrknutom licu, slinost s plavokosom sestrom je
zapanjujua: isto dugo lice, izraene jagodine kosti, zailjen nos.
Znali biste da su u rodu i da vam to ne kau.
Tomas ne die pogled kada ga uvedu u moju kancelariju, gde ja jo
preeljavam preostale kazne. Vodim ga u sobu za ispitivanje, nudim
mu au vode. Odbija i seda za sto. Izgleda kao da se nije brijao
nedelju dana. Naoit je, uprkos svemu. S tim nenim, skoro enskim
crtama lica, Tomas je zaista lep deko.
Ne znam zato ste mene pozvali na razgovor, kae on kada
ukljuim video-rekorder. Tomas nemarno sedi na stolici.
Obezbeujete alibi svojoj sestri, bar za period kada je Don Tejlor
ubijen, kaem mu. Meutim, ova kazna vas takoe dovodi blizu
mesta zloina, a napisana je u 18 h i 27 min. Mogu da osetim vonj
njegovog tela. Ovo nije ovek koji se redovno kupa. Zaista ogavno. A

134

onda se setim da je Em Dej celog ivota brinula o njemu. Razlika u

godinama priblino je ista kao izmeu Gregorija i mene. Ali Em Dej je
preuzela ulogu zatitnice i hraniteljke svog brata, dok je mom bila
potrebna zatita od mene. Moja povremena psihoterapeutkinja tvrdi
da je to zato to su moji roditelji stvorili bezbedno okruenje za svoju
decu. Da je emocionalna situacija bila rizinija za vas ili vaeg brata, vi
biste se drali zajedno, objasnila mi je i vie nego jednom. Prema toj
filozofiji, vie bismo se posvetili jedno drugom da smo imali loije
roditelje. Nisam sigurna da li u to da verujem. Jo ubijam paukove s
vie agresije nego to je potrebno. I pritiskam gas kada motoristi
pokuaju da se zakae. U meni postoji ta ica protiv koje moram da se
borim, posebno u odnosu prema Piteru.
Dakle, recite mi gde ste bili u petak 10. maja po podne i uvee,
kaem.
Tomas se za trenutak mrti pre nego to odgovori.
Bio sam kod Em Dej, odgovara on. Znao sam da e biti na poslu
bar do pola est, ali nisam hteo da upadnem u saobraajni pic, pa sam
krenuo ranije - oko tri. Poto Em Dej nije trebalo da doe kui jo
dva i po sata, svratio sam u Palo Alto i malo procunjao po gradu.
Ispostavilo se da je Em Dej bila kod kue, ali ja to nisam znao, a u
vreme kada sam stigao kod nje, ona je otila da neto obavi. Tako da
sam je video tek posle pola osam.
A moe li neko da potvrdi vae cunjanje izmeu pola sedam vremena kada vam je napisana kazna - i pola osam, kada ste konano
doli kod sestre?, pitam.
Pre e biti petnaest do osam, tek tada je stigla kui, ispravlja me
Tomas. I nemam nikog da to potvrdi. Izmeu pola sedam i sedam
vozio sam od Palo Alta do Los Gatosa. A posle sedam sam bio kod nje
kui, sam. Osmehuje se.
ta je?, pitam.
Imam klju, kae Tomas. Dona je izluivalo to sam mogao da
uem u kuu kad god poelim. Ali Em Dej je bila izriita: njena kua
je i moja kua.
A posle pola sedam? ta ste tada radili?
Samo sam etkao po gradu. Pretpostavljam da moete pitati u
radnjama ako me se seaju, kae. Lino, sumnjam u to, ali nikad se
ne zna.

135

Za trenutak sedimo i utke se gledamo. Iskreno, ne znam ta

sledee da ga pitam.
Kakav je bio va odnos s Donom Tejlorom?, konano kaem.
Vrlo prijateljski, bez obzira na klju.
Kako prijateljski?
On je bio dareljiv prema meni kada sam ostao bez posla,
odgovara Tomas. Smatrao sam ga iskrenim prijateljem.
Iznenaena sam da je neko Tomasu mogao da poveri novac, ili
prijateljstvo. O kojoj sumi govorimo?
Tomas deluje kao da rauna. A onda kae, Moda pedeset hiljada,
ukupno tokom godina. Manje-vie toliko.
Don Tejlor vam je dao pedeset hiljada dolara?, pitam. Nije vam
pozajmio? Opet sam zblanuta. Tako velika suma novca - skoro duplo
vea od moje godinje plate.
Ne, kae Tomas. Kao to rekoh, bio je vrlo dareljiv ovek. A
zatim dodaje: Sva ta dareljivost umrla je s njim, znate. Ja sam
poslednja osoba koja bi imala koristi od njegove smrti. Don se ba
spremao da mi da jo love. Obeao mi je jo est soma nedelju dana
pre smrti. Izgleda da jednostavno nemam sree. A imao sam odlinu
ideju za novi poslovni poduhvat.
Imate li neki dokaz za to?, pitam. Za dobijeni ili obeani novac?
Ne, odgovara Tomas. Sve je to bio dentlmenski dogovor. Don
je bio takva osoba.
Neto u vezi s Tomasom, neto u njegovom uglaenom tenu i
izrazu u oima, ini da deluje uzdrano, kao da neto krije. Tera me da
pomislim da bih, kada bih samo malo dublje zakopala, na pravi nain,
moda iskopala jo tota relevantno za sluaj, a moda i ne.
Odluujem da probam.
Moete li mi dati spisak radnji koje ste posetili tog petka?, pitam.
Tako mogu da proverim je li vas neko video.
Tomas se smeka i klima glavom pre nego to progovori,
oigledno pokuavajui da oda utisak oveka koji eli da sarauje,
iako mu to ne polazi za rukom. Dranje mu se sasvim promenilo otkad
je doao. Sedi uspravno na stolici i vie ne se ne breca, ve ulizuje.
Tipina slika parazita, marionete. Obuzdavam nagon da ga utnem.
Seam se, sada mogu pouzdano da kaem, tvrdi Tomas. U
Eplovoj prodavnici proveo sam dosta vremena. A zatim u knjiari.

136

Onda u Starbaksu, popio sam kafu. Onda sam pretpostavio da je vreme

da krenem kod Em Dej, da je stigla kui.
Vaa kazna je napisana u 18:27, podseam ga. Ako je Em Dej
izala s posla u pola est, zato ste tako dugo ekali da krenete kod
nje?
Nisam hteo da se zaglavim na Auto-putu 280, odgovara Tomas.
Mislio sam da u biti sreniji ako srem kafu s mlekom nego da sat i
po sedim u automobilskoj koloni. Iz Palo Alta sam krenuo oko pola
sedam. Verovatno mi je kazna napisana kad sam ve uao u kola. U
tom asu sam ve praio prema Los Gatosu. I stigao sam za 25
minuta.
I otkrili da vaa sestra nije tamo, podseam ga.
Tomas opet klima glavom. Da, kae. Izala je da neto obavi.
Dakle, do 19:45?
On sputa pogled na svoje ruke i broji na prste. Da, naposletku
kae. Tu negde. Nisam gledao na sat. Ali trebalo bi da je tako.
Ali to nema logike, kaem. Zato niste krenuli Auto-putem 280
iz grada u tri? Tada takoe nema pica. Uostalom, imate klju.
Tomas odmahuje glavom. Nisam hteo da sedim u njenoj kui. Niti
sam hteo ni da se muvam po Los Gatosu. Palo Alto je zabavniji.
Kaite mi ta ste radili u Eplovoj prodavnici.
Razgledao novi hardver, odgovara Tomas. Ja sam grafiki
dizajner. Volim da pratim trendove. Delimino zato mi je i bila
potrebna lova od Dona. Da nabavim savremenu opremu.
A posle toga?
Odetao sam do knjiare - znate, one u preureenom bioskopu, s
dvoritem. Oboavam tu radnju. Tamo sam neko vreme zujao oko
polica s knjigama.
Naginjem se napred. I, koje knjige volite da itate?, pitam u
nameri da malo usporim tempo.
Uglavnom krimie. Trilere. Lako tivo. Ne kao Em Dej. Ona ita
teke stvari, lan je neke knjievne grupe koja uvek ita naslove koji
zvue uasno dosadno. U stvari, tamo sam joj kupio jednu knjigu,
samo da se setim... Ah, znam! Velika oekivanja! Bila je oduevljena.
Smeka se, skoro stidljivo. Obino ja dobijam stvari od nje, kae
Tomas. Bilo je kul neto i ja da poklonim. Zavaljuje se, delujui
samozadovoljno.

137

U tom scenariju postoji jedan problem. Primeujem da sam

istinski nesrena zbog onoga to u rei, dok Tomas deluje istinski
ponosno i saoseajno kada pria o svojoj sestri.
Koji? nervozno pita on.
Oprezno, kao da se obraam detetu, kaem: Ta knjiara je
zatvorena pre dva meseca. Taj impozantni stari bioskop je prazan.
Izdaje se.
Tomas uti.
Stvarno sam iao u Epl, cvili on, zvuei oajniki. Zabacuje svoju
masnu kosu, moe se nazreti napetost u njegovim ramenima i nainu
na koji cupka nogama po podu. Stvarno sam iao tamo da pogledam
novi ajpod.
I onda?
I onda... onda sam imao... sastanak, konano izbacuje.
S kim?
Ne mogu da kaem. Ovo izgovara s tvrdoglavom odlunou.
Iako bi vam mogao dati alibi za ubistvo?
Muk pre nego to kae: Ima li naina da mi obeate imimitet ako
vam kaem ta sam u to vreme radio?
Imunitet od optube za jo jedan zloin?, uzvraam. Ovo mi se
ini smenim i kratko se smejem, ali se brzo zaustavljam kada spazim
njegov izraz lica.
Tomas mi ne odgovara.
Bie najbolje da priznate. ta ste radili u petak 10. maja po podne
i uvee?
U pet sati sam bio u Eplovoj prodavnici. Kao to rekoh. To je bilo
posle mog... sastanka. A onda sam otiao kod Em Dej.
Izvijam obrve.
Na ovo, Tomas urno priznaje: Kupio sam travu od lika kojeg
poznajem! Eto! Moj diler je ostao bez robe pa me je uputio na njega.
utim. I sada se Tomas uspravlja, ponaajui se kao neko ko je
priznao. Morau nekoga da pitam mogu li ovu izjavu da upotrebim
protiv njega. Snimljena je. Iako me uistinu ne zanima. Policija ionako
ne hapsi uivaoce marihuane. U tom sluaju bismo studentski grad ceo
preselili u zatvor. A moja procena je da i profesori imali svoje zalihe. I
sama sam se izdivljala na urkama tokom srednje kole, ali iskreno,
trava mi nikad nije naroito prijala i ve godinama nisam duvala.

138

Moram da utvrdim ta u s ovom informacijom, naposletku

kaem. Zvui mi istinito, ba kao to pria o knjiari nije zvuala.
ak i da nije bankrotirala i odselila se iz Univerzitetske avenije,
teko je zamisliti Tomasa kako obilazi rafove s knjigama, a kamoli da
impulsivno kupuje knjigu za Em Dej. Deluje mi previe samoivo za
tako neto. Pre bih ga zamislila kako kupuje drogu u nekoj
iznajmljenoj studentskoj uderici. Takvih je na desetine u centru
grada.
U redu, kaem i poinjem da raunam. ak i da vaa sestra moe
da garantuje za vas od petnaest do osam pa nadalje, i ak i da je vaa
vonja do Los Gatosa trajala 25 minuta, ostaje 50 minuta praznog
hoda u kritinom periodu. Bili ste nadomak mesta zloina od pola
sedam do sedam i dvadeset.
Tomas sad izgleda zaista uplaeno. Nisam ubio Dona!, kae.
Nemam razloga! Morate da mi verujete!
Zaudo, verujem mu. Tomas deluje kao kukavica, a ne kao
nasilnik. Neko vreme utim. A onda ustajem i iskljuujem videorekorder. To bi bilo sve za sada, kaem i otputam ga.
Sedam na stolicu s koje je on ustao - jo je vrua od njegovog tela i teko uzdiem. Ne znam ta da mislim. Ali ovo je prvi mali proboj u
naizgled neprobojnom bedemu ovog sluaja.

139

36

Em Dej
Tomasa su jue zvali iz policije. Nisu rekli zato. To me brine.
Stvar je u tome to Tomas ne zna da dri jezik za zubima. Kada bi
ga jo kao deaka doveli kod direktora ili u policijsku stanicu,
osumnjienog za neto to nije poinio, on bi uvek priznao neki drugi
zloin koji jeste poinio. Policija Tenesija je to znala i besramno
koristila. Takoe je esto cinkario svoje prijatelje. Ne s nekim
razlogom, ve prosto zato to ne ume da uti.
Najvie me brine to neu znati ta e Tomas rei na
informativnom razgovoru. Uvek je sebe smatrao vrhunskim
pregovaraem s vlastima, nekom vrstom lukave verzije Robina Huda,
koji policiji svaki put izvrda. I tako sam ga jutros pozvala i pitala kako
je jue prolo, na ta je on rekao da je sve prolo dobro, i ja sam mu
poverovala. Sada uplaeno ekam sledei poziv one mlade detektivke.
Izgleda kao nevina ovica, a zapravo je vrlo bistra. Nita joj ne
promie.
Kada sam ula da je pozvala Tomasa, konano sam prihvatila njen
savet i angaovala advokata. Nisam znala za koga da se odluim, pa
sam jednostavno odabrala advokatsku firmu sa najveom reklamom u
utim stranama. Kotae me 400 dolara na sat. Ve sam potroila
1.000 jer je advokatu bilo potrebno vreme da ubrza stvar, i ispriala
mu svoje strepnje u vezi s Tomasovim odlaskom na informativni
razgovor. Advokat me je pitao da li elim da on ode s Tomasom.
Oklevala sam dok nisam izraunala koliko bi me to kotalo. S obzirom
na vreme putovanja, to bi verovatno kotalo jo 1.000 dolara, zato
sam odbila. Moram da tedim za otplatu kredita.
Advokat mi je takoe rekao da Tomas nije morao da ide u policiju
bez sudskog poziva, ali i da je najbolje saraivati to je mogue vie.
Osim ako ne krije neto, naravno, dodao je leerno ali i ispitivaki.
Tomas nema ta da krije, rekla sam i prekinula vezu. Jo 100

140

baenih dolara jer e razgovor raunati kao etvrt sata.

141

37

Samanta
Ne moe da ga optui, u stvari, ne moe mu nita bez vie dokaza.
Ovo govori Grejdi. Ispriala sam mu za kazne parking-servisa i
odgledao je video-snimak Tomasovog informativnog razgovora.
Sedimo u Suzaninoj kancelariji i veamo.
Mislim da nije on to uradio. Ali neto krije, zakljuujem.
Oigledno je. Pogledaj kako se mekolji. I svaki put kada ga uhvatim
u jednoj lai, on smilja novu. Vidi se da vadi te prie iz bunara.
ta misli da zna?, pita Grejdi.
Nemam pojma. Neto. Znam da zvui jadno.
Suzan se konano oglaava. Dosad me je drala na uzici, kako to
ona voli da kae, traei dnevne izvetaje i ohrabrujui me da koristim
Grejdijevu strunost. Sem, to se ne radi tako. Nikog ne moemo da
optuimo i uhapsimo dok ne sakupimo dokaze i potkrepimo sluaj. U
protivnom e okruni tuilac jednostavno da odbaci optunicu. Sve to
ima su sumnjive okolnosti i slabi posredni dokazi. Bojim se da e
morati jo da kopa.
Frustrirana sam. Gledam u Grejdija. Koji dokaz bi bio dovoljno jak
za privoenje ovog tipa?
Otisci prstiju na mestu zloina.
Odmahujem glavom.
Oevidac koji ga je spazio u hotelu Vestin, dodaje Grejdi. Opet
odmahujem glavom.
Tamo se odravala neka konferencija, kaem. Prijava je bila u
predvorju, a koktel se irio van konferencijske sale na ceo prvi sprat
hotela. Niko nita nije video. Preeljali smo spisak uesnika i
pokazivali im slike Em Dej, Debore, Tomasa, pa ak i Helen, iako ona
ivi 600 kilometara odavde. Nita. Svi su bili pripiti i traili neto da
povale, nisu bili u stanju da ita primete.
A kalijum-hlorid?, pita Suzan. Je li te to negde dovelo?

142

Bilo je ba kao to mi je Grejdi i rekao, klimam glavom ka njemu.

Moe da se nabavi i preko interneta. U Sjedinjenim Dravama je
potreban recept, ak i za kune ljubimce, ali ne i u Kanadi. Svi mogu
da ga narue. Pozvala sam najtraenije kanadske onlajn-apoteke, ali
nijedna ne eli da otkrije podatke o kupcima. A poto je to druga
drava, nemam nikakvu mo.
Helen je mogla lako da ga nabavi u bolnici, kae Grejdi. Ne
odbacuj to. Ona pritom poseduje i znanje.
Da, ali guglala sam ubistvo i srani udar i izalo je oko 100 sajtova
koji ba savetuju da se upotrebi kalijum-hlorid.
Ili ova zemlja ima mnogo vie ubistava nego to mislim, ili svi piu
detektivske romane, kae Suzan. Verovatno je ovo drugo u pitanju.
Na trenutak okleva, a zatim pita: Posle koliko vremena ovek umire
nakon to mu se ubrizga kalijum-hlorid? Da li si i to istraila?
Ako se ubrizga dovoljno, moe prouzrokovati smrt istog
trenutka, odgovaram. Ali ako doza nije dovoljno jaka, osoba moe
poiveti jo neko vreme, mada se osea izuzetno loe.
Suzan lupka olovkom o dijetalnu kolu. U redu, nastavlja,
otputajui me. Obavetavaj nas, Sem. Dobro obavlja posao. Ali ako
uskoro ne reimo ovaj sluaj, pozvau detektive iz Santa Klare. Ti
momci jedva ekaju da se doepaju ovog sluaja. Privukao je previe
panje da bi proao nereeno.

143

38

Helen
Kau da je sadanjost ukorenjena u prolosti. Moda. Moda sam ja od
roenja predodreena da padam na prevarante kao to je Don. Otac
me je odlino izdresirao da prihvatam agresivnost i naklonost od iste
osobe. Uasna misao. Ali sada imam ovo dete koje raste u meni. Stalno
sebe podseam na to. Ovo je stvarnost. Istinski izvor radosti. Za razliku
od prolosti.
Kada je moja majka zatrudnela s mojom mlaom sestrom, bila sam
dovoljno zrela - razlika meu nama je devet godina - da naslutim
njenu ambivalentnost to je trudna u etrdeset drugoj. Moj otac bi se
prvo izdrao na nju da abortira, a onda bi neno prislonio glavu na njen
stomak, iako je bilo prerano da oseti bebine pokrete. Pitala sam se
kako e moja majka istrpeti sve to maltretiranje, ali ostala je smirena
do kraja.
Moja majka je bila bibliotekarka u Gradskoj biblioteci u
Mineapolisu i vodila me je sa sobom na posao. Oduvek sam bila dobro
dete. Imala je poverenja da u uraditi domai zadatak, a onda se
bezbrino igrati knjigama. Povremeno bi promolila glavu kroz nizove
polica, gde bih ja sedela, skrtenih nogu, izgubljena u knjizi, i
osmehnula mi se. Legije beskunika, koje e naposletku preplaviti
biblioteku, jo se nisu bile pojavile. To su bili arobni sati. Bez strepnje
da e moj otac uleteti i utnuti mi knjigu iz ruku, ili jo gore, zapleniti
je i naterati me da sluam kako on naglas ita. Glas mu je bio hrapav,
parao je ui. Donov glas je bio potpuno drugaiji, tako umirujui,
racionalan. A opet, Don se odluio za daleko lui ivot.
Moj otac je bio visokoobrazovan, armantan i pun ljubavi. Vei deo
vremena. A onda bi se promenio. Iznenada bi pobesneo i preturio
kuhinjski sto usred porodinog ruka. Morali bismo da briemo
krompir-pire i ufte s kuhinjskih zidova i ploica. Kasnije bi plakao i
molio nas za oprotaj. im sam krenula u medicinsku kolu, shvatila

144

sam da mu se moglo pomoi adekvatnom terapijom. Ali tada sam se

pomirila sa svojom sudbinom - ivot mi je dao blagu i brinu majku i
nasilnog i brinog oca. Sada znam da je to jedna od najgorih
kombinacija. Koliko me je otetila, samo ja znam. Ne prevrem
stolove, ali imam napade besa. U tim retkim prilikama kada puknem,
puna sam tuge i danima patim. Dozvoljavam sebi samo jedno
izvinjenje, jer neu da budem moj otac koji moli za oprotaj.
Dostojanstvo je vano. Dostojanstvo je sutina. Teram sebe da izaem
iz prostorije kako bih spreila svoje ponienje pred osobom koju sam
povredila, nesrenu medicinsku sestru ili pomonu bolniarku ili, u
retkim prilikama, roditelja umirueg deteta.
Ali moj otac, plaljivi tiranin, nikada nije imao meru. Bio je
predsednik osrednje kompanije za proizvodnju cevi na severu
Mineapolisa. Sigurna sam da je bio dobar u svom poslu, van kue je
sigurno odisao sposobnou i autoritetom, i inilo se da je na poslu u
potpunosti uspevao da kontrolie svoja raspoloenja.
Volim da se seam svog oca kao ljubitelja knjiga. Zato se moja
majka, bibliotekarka, i zaljubila u njega. Elokventno bi recitovao
Prusta, Henrija Dejmsa ili Idit Vorton. Uvek je citirao poeziju, i zaista
sam rano nauila da ga pesme Emili Dikinson smiruju, da imaju mo
odlaganja, pa ak i spreavanja besnih i melanholinih ispada. Nauna
istraivanja su zapravo pokazala da zdrava doza poezije, izgovorene u
pravom trenutku, moe da utie na neke delove mozga poput pilula
koje danas koristimo za leenje pacijenata s bipolarnim poremeajem.
Moj otac je esto voleo da sklizne u citat, tako lako i prirodno da
isprva ne biste ni shvatili da nekog citira. Naravno, nije mu bila
namera da vas nasamari. Ne. Jednostavno, njegov mozak radio je tako
brzo da je ponekad imao potekoa s hvatanjem tih misli. Uglavnom je
recitovao melanholike. esto sam morala da obuzdavam suze. Zato
to sam znala da je vano ne podlei tuzi - ili frustraciji. I nisam, bila
sam odluna, i zavrila sam kao moj otac.
Zato sam onda odabrala pedijatrijsku onkologiju, koju je jedan
profesor na medicinskom fakultetu nazvao najtunijom od svih
profesija? Ne iz bilo kakvog nekoristoljubivog ideala da spasavam
decu, iako iz dana u dan strastveno pokuavam da postignem upravo
to. Ne. Ve da zaustavim rak. Da pobedim bitku. Da fokusiram svoj
bes. Jer je sveprisutan, moj bes, i uvlai se u sve to radim. Bez tog

145

besa se ne bira pedijatrijska onkologija. U protivnom biste umrli od

tuge.
to se tie moje sirote majke, otac je voleo da joj citira Henrija
Dejmsa:
U ivotu su vane tri stvari: prva je biti ljubazan; druga je biti
ljubazan; i trea je biti ljubazan.
Da, bila je ljubazna. Bila je olienje ljubaznosti, a opet, s njom nije
uvek bilo lako. Imala je i ona svoje demone. Ponekad se moglo videti
kako vodi unutranju borbu, ne tokom oevih izliva besa, kako ih je
ona zvala, ve u drugim prilikama, kada se borila protiv dosade, koja
je mnoge ene opsedala u to vreme. Uloga bibliotekarke, ma koliko ju
je drala kraj njenih voljenih knjiga, bila je veoma ograniavajua.
Moja majka je imala iri um. Ipak, njeni porodini izazovi crpli su vei
deo njene mentalne i emotivne snage, iako se s tim izazovima nosila s
neizmernom ljubaznou. Jedini znak njene borbe bilo je blago
oklevanje pre nego to ponekad udovolji zahtevima mog oca, i, sada
se stidim da to kaem, mojim. Bila sam sebino dete.
Ipak, po mojoj majci ljubaznost je bila disciplina. Ali to je nije
inilo nita manje autentinom. Moja majka nije glumila ljubaznost,
niti ju je fabrikovala. Izvlaila ju je iz nekog dubokog mesta u sebi,
koje u protivnom nikada ne bi videlo svetlost dana. I moja majka je
bila kompleksna ena.
Sve ovo priam zato to je uticalo na moju odluku da studiram
medicinu. Kako se moja duboko ambiciozna dua ne bi oseala
osujeeno. Takoe sam znala da mi je potreban nain da kanaliem
bes protiv mnogo stranijeg neprijatelja nego to bi bio mu s
bipolarnim poremeajem. I da zatitim sopstvenu ljubaznost pred
naletima sopstvenog besa.
Otac mi je jednom citirao Aristotelovo tumaenje besa.
Svako moe da se razbesni - to je lako, ali razgneviti se na pravu
osobu, u pravoj meri, u pravo vreme, iz pravih razloga i na pravi nain to nadmauje moi pojedinca.
Isto vai i za moj posao: kanalisati bes, usmeriti ga na pravu taku.
U borbi izmeu besa i radosti, dati radosti vie anse. Ali sve to mi
sada pada na pamet, dok leim ovde i pokuavam da ispraznim misli i
zaspim, jeste citat iz Medeje:
E, gnev je straan, ne moe da utoli
146

kad drago s dragim ljutu kavgu zagrne.2

147

39

Em Dej
Don me je ohrabrio da posetim svog oca - majka mi je odavno bila
umrla kada smo se uzeli. Ali on je uvek odbijao da ide sa mnom,
govorei da ne eli da smeta. Nije mi ak dozvoljavao ni da ocu
poaljem nau venanu fotografiju. Mog oca je intrigirala ceremonija
na plai. Venanje bez popa? Bez venanice? Po njemu, Don i ja
nismo ni bili venani.
Ali ja sam ve jednom to uinila s popom, venanicom, rukom i
plesom u Domu ratnih veterana, sa svojim prvim muem Brajanom.
Svi u Gatlinburgu su tamo organizovali svoje svadbe. Ako niste znali
da pleete polku, onda ste iz pristojnosti morali da sedite dok svi ostali
ipaju, toliko da ne mogu vie da stoje na nogama. Nakon polke,
narodni orkestar bi siao s bine, ustupajui mesto pravom bendu (koji
bi angaovali prijatelji, a ne roditelji). Posle zagrevanja, stariji gosti bi
ustupili podijum mlaim generacijama. Taj trenutak bi svi s
nestrpljenjem ekali, a ja i mojih nekoliko drugarica iz srednje kole
nismo elele nita vie niti drugaije.
U poreenju s tim, moje venanje s Donom bilo je idilino. Na
plai u Santa Kruzu, obred je obavio moj prijatelj hipik, koji je
matiarsku licencu nabavio preko nekog izoidnog veb-sajta, isto iz
ale. Moj bidermajer je bio od divljeg rumarina, koji je rastao iz
pukotina na parkingu ispred moje zgrade u San Hozeu, gde smo Don
i ja iveli dok nismo kupili kuu u Los Gatosu.
Don mi se oduvek inio kao pravina osoba. Osim neslaganja u
vezi sa fotografijom, nije davao nikakve indikacije da bei od stvarnog
ivota. Rukovao se kao prava ljudina. Svakoga bi pogledao u oi i
stegnuo mu ruku poput oveka koji vrsto stoji s obe noge na zemlji.
Poslednjih dana me gue stid i krivica. Nakupilo se previe
grehova. Ne mogu ni sa kim da se rukujem, niti da ga pogledam u oi,
pa ak ni strance. Imam potekoa s gutanjem, a pijem litre i litre vode

148

zbog suvog grla. Stranje prozore u kui pogledam ee nego to je

potrebno. Izvrem cipele ne bih li otkrila kakvu tajnu kriju. Najvie od
svega, krijem se od onih koji mi ele dobro.
Ovako se oseam otkad sam pobegla s Polom i Deksonom, dok su
jo bili u pelenama. Postiena sopstvenom dvolinou, nisam
razgovarala vie ni sa kim osim s Tomasom. Majku vie nisam videla.
Uvek sam se pitala ta ona misli o meni, koliko u se promeniti kada
stignem u Kalifomiju - o pravoj meni. Bez grudnjaka. Bez cipela. Bez
ogranienja, gumica za kosu, nalica i kaiia. ak i eljanje kose
izgledalo mi je kao preveliko udeavanje. Moja majka je bila potpuno
drugi tip. Sve u vezi s njom odisalo je uzdranou, od zalizane kose i
besprekorne odee do zatvorenih cipela, ak i leti. Uvek se tuirala s
kapom za kupanje i posle oblaila bademantil, kako ne bi kapala po
kui umotana samo u pekir. Odeu bi nam bacila na pranje istog asa
kada je skinemo, i bila bi oprana, osuena i uredno sloena u fioku
dok je vi jo traite po podu, tamo gde ste je spustili.
A onda je umrla. Moji sinovi su imali 12 i 13 godina i sastavljali
smo kraj s krajem u Santa Kruzu, u kui koju smo delili s jo dva tipa,
koji su sebe nazivali prvo surferima, a potom studentima. Godinama
pre Dona, pre mog lanog oseaja da sam opet voljena i iskupljena
tom ljubavlju. A ispostavilo se da je sve bilo lano, da je Don bio
dvolian kao i svaki drugi proseni mu. I tako sam spakovala jo
jedan neuspeh kog u se stideti.
Radio-aparat je uvek bio ukljuen i podeen na jednu od onih
opskurnih stanica Santa Kruza, koje su putale muziku za surfere i
vesti gde mogu nai dobre talase. To je bila godina tajni. Tajnih talasa.
Moja tajna veza sa oenjenim mukarcem kog sam upoznala na
benzinskoj pumpi, dok sam punila rezervoar svog automobila izmeu
razvoenja sinova na ragbi trening, fudbalski trening, takmienje iz
plivanja. Tomasov tajni deko, koji zapravo i nije bio tako tajanstven. I
tajna koju je moja majka uvala o svojoj bolesti. Bila je sklona
napadima tuge celog svog ivota, i mislim da je dijagnoza raka dojke
dola kao pravo olakanje, iako je dosegla taku kada bol vie nije
mogla da sakrije. Dva meseca posle njene sahrane, moj otac se odselio
kod neke udovice iz Pidin Forda.
To je bio moj poslednji dodir sa smru pre Dona, majka
nakljukana lekovima, toliko da nije shvatala kako je prolo jedanaest

149

godina otkako sam otila kada bih joj telefonirala. Pospano bi mi se

javila na telefon, nadrogirana morfijumom, tako da nisam dobila
priliku ni da se oprostim od nje.

150

40

Samanta
Suzan kae da moram da reim sluaj. Ili bar moram da ponem da
pokazujem neki napredak. Kae da je ovo ve viala, rastuu opsesiju
dok uspeh izmie, i kako je to nezdravo za policajca i neproduktivno
za odeljenje. Sem, rekla mi je, jo dve nedelje i povlaim te sa sluaja.
Vraam se za svoj radni sto i ukljuujem jedan od video-snimaka
koji sam nala na internetu o dr Donu Tejloru. Edukativni video o
veb-sajtovima, posveenim leenju uroenih defekata ili povreda:
www.abeautifulchild.org i www.nomoredefects.org. Same operacije
nisu zanimljive - zaudo, pozamaan broj ih je snimljen. Umesto toga
iznova gledam pratea predavanja.
Premotavam delove bolnikih scena sve dok ne naiem na scenu
gde dr Tejlor stoji ispred tridesetak studenata i objanjava im tehnike
uklanjanja zeje usne kod novoroenadi. Predivna scena. On ignorie
kameru. Svakog studenta gleda u oi i koristi krupne ake kao to
balerina koristi celo svoje telo: da izrazi ono to se reima ne moe
opisati. Posmatram njegovo lice. Ne izgleda kao ovek koji bi lagao
ene. Pritiskam pauzu, vraam se na veb-sajt Tejlorovog instituta i
klikem na drugi video. U pitanju je obavezan video-materijal za sve
mukarce i ene koji se podvrgavaju kozmetikim procedurama u
njegovoj klinici. Dr Epstajn, kada sam razgovarala s njim, istog onog
dana kad i sa dr Krejmerom, rekao mi je da ovaj video uspeva da
obeshrabri skoro 20% buduih klijenata. On nije zvuao sreno zbog
toga. Pitala sam ga jesu li nastavili da ga pokazuju buduim
pacijentima i posle smrti dr Tejlora. Ne, odluno je rekao. Partneri
su se sloili da to vie nije... celishodno.
Kada kaete partneri, mislite na vas i dr Krejmera?, pitala sam.
Da, preostali partneri, odgovorio je.
U tom videu dr Tejlor sedi za radnim stolom. Gleda direktno u
kameru. Pre nego to se podvrgnete ovoj proceduri, morate znati

151

nekoliko injenica, poinje on. Pria o traumi kojoj je telo izloeno

tokom operacije uveanja grudi i rekonstrukcije lica. Pria o ansama
da hirurki zahvat poe po zlu. Pria o procentima ena koje nisu
zadovoljne ishodom. Daje statistike podatke o samopouzdanju: samo
29% ena zadovoljno je sobom godinu dana posle operacije.
Rinoplastija je izuzetak, kae on. Ali u sluaju liposukcije, zatezanja
butina, uvlaenja stomaka - zadovoljstvo opada. Tejlor zuri u kameru
dok rezimira. Ako imate problem sa samopouzdanjem, ako se oseate
neprivlano i nevoljeno, plastina kirurgija nije reenje. Ona nee
promeniti osnovne osobine vae linosti. Videete jo vie nesavrenstva,
eleete jo vie poboljanja. A vae telo nije glina koja se unedogled
moe oblikovati po elji. Ono je dar. Zato se tako i odnosite prema
njemu.
Prvi put kada sam odgledala ovaj video, opisala sam zahvate
Piteru. Bio je uasnut idejom zatezanja tela, dodirnuo je moju
omalenu desnu dojku i rekao: Ali ti si savrena takva kakva si. Ili neto
slino. Naravno da je to la. Nisam savrena, nisam ak ni prosena.
Kada odgledate video pre i posle o pacijentima dr Epstajna i dr
Krejmera, ponete sebe drugaije da gledate. Ovih nekoliko
centimetara koe vika, zar ne bi bilo lepo da nestanu? Dok starite, zar
ne bi bilo lepo da zaustavite neminovno oputanje koe? Meni je 29
godina i dovoljno sam nesavrena da odvratim pogled od ogledala
kada izaem iz tu-kabine. Kako li u se oseati kada budem imala 39?
Ili 59? Piter i ja retko idemo u Los Aneles, ali kada odemo, zapanjeni
smo bilbordima s reklamama za kozmetiku hirurgiju, ba kao to
bilbordi u Silicijumskoj dolini reklamiraju najnovija tehnoloka
dostignua. To je budunost. A dr Tejlor je pokuavao da zadri
bujicu.
Na video-materijalima deluje kao ovek od poverenja. Evo lekara
koji je na vaoj strani. Pretpostavljam da su se majke mnogih njegovih
pacijenata zaljubile u njega. Ali dok na ekranu posmatrate tog
kompetentnog i direktnog ali i saoseajnog oveka, znate da on
nikada ne bi iskoristio situaciju emotivnog naboja, nikada ne bi
opljakao svog pacijenta niti bi se hranio njegovom ranjivou. Ovo
nije ovek koji bi prevario svoju enu.
Pitam se kako bih se oseala da sedim u klinici i ekam liposukciju
ili fejslifting dok sluam pokuaje dr Tejlora da me od toga odvrati.

152

Mislim da bih se zaljubila u tog velikog medu i radosno ula u njegov

harem, samo da me njegove oi gledaju, pa makar i nakratko. Bilo bi
mi dovoljno.
Primeujem da na tim video-prezentacijama ne nosi burmu.
Zvoni telefon. Piter je.
Kada se veeras vraa kui?, pita. Glas mu je neutralan, to je
njegov nain da kae kako mu je ao. Sino smo se svaali. Rekao je
da nisam prisutna, da nisam u prostoriji, da ne sluam kada govori, da
ne reagujem kada me dodiruje. Moda je u pravu. Ovaj sluaj kao da
me je zaarao. Na radnom stolu mi je itulja iz Kronikla. Gledam u
sliku Dona Tejlora kada je bio mlad. Vrlo zgodan. Poluzatvorene oi
zrae vedrinom dok se eretski osmeh granii sa lascivnou. Moda
je klie da se ene zaljubljuju u svoje lekare, ali zaista, ko ne bi
podlegao armu Dona Tejlora?
Ne znam jo, kaem. Radim.
Na Tejlorovom sluaju, ravno uzvraa Piter.
Da, naravno. To je moj sluaj. Zna koliko mi je ovo vano. efica
mi ve pominje strunjake za ubistvo iz San Hozea. Hou sama da ga
reim.
U redu, kae Piter i prekida vezu. Vraam se videu. Sada shvatam
da je dr Tejlor izabrao srenu profesiju. Zabrinuti i uplaeni pogledi
na poetku svake procedure uvek prerastu u osmehe, zagrljaje i
rukovanje na kraju dok roditelji priaju o svojoj izleenoj deci. Ako je
dr Tejlor ikada pogreio, to nije zabeleeno. Njegove greke su u
nekoj drugoj sferi, oigledno.

153

41

Em Dej
Puno sam razmiljala o naem medenom mesecu, mom i Donovom.
Sada shvatam, naravno, da se dogodio s Deborinim doputenjem, da
nam je ona ak rezervisala i smetaj. Ako jeste, dobro je izabrala.
Mrzim fensi hotele i luksuzna odmaralita. Bila sam na Havajima, u
Honoluluu, odsela u Hiltonu i mrzela svaki minut. Bazeni puni hlora,
atmosfera usiljene frivolnosti, ljudi koji askaju, ne jedni s drugima,
ve iskljuivo mobilnim telefonom. Paralelna igra, tako se to zvalo
kada sam podizala svoja dva sina, sva deca prou kroz to. Sada
izgleda kao da su se i odrasli vratili na taj nivo.
Don i ja smo otili na sever u Jukaju, u Vii Springs, jedan vek
staru termalnu banju u brdima. Soba je bila mala ali ista, bez
televizora, bez ikakvih elektrinih aparata. Nije bilo ni signala za
mobilni telefon, bili smo potpuno odseeni od sveta. Sedeli smo na
verandi ispred sobe i gledali starog psa kako trkara za divljim
urkama koje su slobodno etkale po imanju. Uvee, kada bi ostali
gosti zaspali, mi bismo se uunjali u mineralna kupatila i do vrha
napunili dve kade toplom penuavom vodom. Izgledalo je kao da se
kupamo u ampanjcu. Protiv svih pravila, skinuli bismo svu odeu i
potpuno goli leali u kadama i gledali zvezde. Kasnije, umotani u
grube pekire, trali bismo kroz hladnu no nazad u nau jednostavnu
ali istu sobu.
Seks je bio zadovoljavajui. Mislim, doivela sam i bolji. Don i ja
smo se lepe oseali s odeom, preferirajui batenske alatke u
rukama i zemlju pod kolenima dok bismo sadili hortenzije,
hrizanteme i mukatle. Iz kog god motiva da je Don mene oenio, to
definitivno nije bio seks.
Je li mi to smetalo? Moda isprva. Svi matamo o strasti, o tome
kako smo predmet elje. Ali ja sam se ubrzo pomirila sa sudbinom. Bili
smo tako sreni! Bar sam ja bila. Srenija od gladnog krpelja na

154

debelom psu.
A kako sam se tek oseala kada smo Don i ja kupovali kuu!
Obilazei one od milion, dva i vie dolara, leerno ih odbacujui sve
dok nismo nali onu posebnu, u Los Gatosu.
Na prvi pogled se ne vidi zato nam se toliko svidela. Samo jo
jedna tipina kalifornijska kua, s plonikom napuklim od zemljotresa
u Loma Prijeti i prednjim dvoritem zaraslim u dra i visoku travu. Iz
bunja je istrao pacov dok smo prilazili kui. A onda smo ugledali
zadnje dvorite, koje obuhvata dve cele parcele, s brdacima i
breuljcima koja talasaju sve do mee. U uglu je bilo hrastovo drvo,
staro bar dvesta godina, i irilo svoje grane u svim pravcima. Izbrojali
smo dva drveta smokve, tri limuna i dve japanske jabuke. U drugom
uglu nalazilo se kupinovo grmlje. Sve je bilo okrueno visokom
ogradom, pokrivenom grimiznom bugenvilijom. Don je zasuzio.
Nakon to sam videla Deborin strogo disciplinovan i besprekoran
posed, jasno mi je i zato. Niko ne bi smeo (niti bi pao u iskuenje) da
sedne na njen savreno manikirani travnjak. Nijedan pas ne sme tu da
se pokaki.
Don i ja smo se retko svaali, ali seam se jedne naroito usijane
rasprave oko neke gluposti. Naime, igrom sluaja sam previe
potkresala hibiskus. On se vratio kui iz subotnje kupovine namirnica
i pomagala sam mu da sve unese kada je pogledao kroz prozor prema
delu vrta koji sam sredila. Bolno je procvileo. ta si ono uradila? U
rukama je drao karton s jajima, koji je podigao iznad glave i svom
snagom fijuknuo u zid. Jaja su se razlila po pultu i podu. Rekao sam ti
da ne pipa hibiskus!, skoro je vrisnuo. Bila sam okirana, nikada ga
nisam videla takvog. Seam se da mi nije nita pomenuo u vezi s
hibiskusom i rekla sam mu to. Ali samo sam ga jo vie razbesnela.
Glas mu se stanjio, lice pocrvenelo. Ne oekujem mnogo od tebe, Em
Dej!, siktao je. Ali oekujem da se ne mea u moj vrt. Tada sam
zaplakala, a Don je samo zalupio vrata, uao u kola i nekuda odjurio.
Nije ga bilo etiri sata; gde je otiao - nikada nisam saznala. Ali bio je
miran kada se vratio. Dodue, nije se izvinio. Nikada vie nismo
pomenuli taj incident, ali sam posle toga bila opreznija s njim. I sa
onim to je zvao svojim vrtom. Ne naim. Nikad naim.

155

42

Samanta
U jednoj Tejlorovoj video-prezentaciji primetila sam i Sneanu mladu doktorku koju sam upoznala na Tejlorovom institutu - meu
studentima u amfiteatru. Svi su mahnito pisali, hvatali beleke, ali ne i
ona. Samo je sedela skrtenih ruku iznad otvorene sveske i olovke
odloene sa strane. Nije skidala pogled s lica Dona Tejlora. Bilo bi
zabavno da nije sablasno. A onda se on pola sekunde zagledao u nju.
Lice mu je ostalo bezizraajno i skrenuo je pogled bez urbe, ali i bez
oklevanja. Pomislila sam: Tako dakle. Uzela sam telefon, okrenula
kliniku i pozvala dr Kler Faning da svrati u policijsku stanicu. Trudila
sam se da zvuim oputeno, iako se nisam tako oseala. Znala sam da
tu ima neeg.
Sneana - Kler - rekla je da ne moe da doe pre devet uvee, kada
se zavrava njena smena. I tako, sada je devet i petnaest, jo uvek
sedim u stanici policije, gladna i nervozna, ali bez preterane elje da
odem kui Piteru. Ovih dana se stalno svaamo.
Ne volim kada sam nou sama. Naravno, nisam sasvim sama.
Deurni dispeeri su na dunosti u svojoj kancelariji, ali vrata su
zatvorena i oni su u svom izolovanom svetu. U ovo doba dana
uobiajeni mete stanice zamenjuje vanzemaljska tiina s upaljenim
ekranima, priguenim svetlima i ispremetanim stolicama, koje kao da
su ostavljene u paninom stampedu. Suzan obino ostane poslednja,
ali danas je uzdahnula u pola osam, spakovala stvari i otila. Ne volim
da radim dokasno. U stvari, ne volim da budem bilo gde van kue
posle devet, zato to smo Piter i ja kuni tipovi. Oko pola devet ve
navlaim pidamu.
Ova Kler, s druge strane, sumnjam da ikada spava. Uprkos njenim
reima da moe doi tek posle posla, kada se pojavila, na sebi je imala
trenerku i oigledno je vebala, jer je bila znojava ispod pauza i oko
vrata.

156

Mislila sam da malo trim od bolnice dovde, pojanjava kada

primeti da je zagledam, ali ne izvinjavajuim tonom. U stvari, pre zvui
kao da se hvali. Spremam se za Havajski triatlon pa grabim svaku
priliku da treniram.
Nisam raspoloena da sluam evidentno beskrajan spisak njenih
dostignua. Molim vas, sedite, dr Faning, kaem, pokazujui na
stolicu kraj mog radnog stola.
Zovite me Kler, uzvraa ona. Klimam glavom. I vi mene Sem,
kaem, iako se rukujemo u neobino zvaninom maniru, kao da
potpisujemo nekakav ugovor.
Imam neto da vam kaem u vezi sa mnom i Donom Tejlorom,
kae ona, bez uvoda, i ne saekavi da je ita pitam. Uprkos znoju i
njenom priznanju da je trenirala, dr Faning nije nimalo zadihana, niti
pokazuje ikakve znake fizikog naprezanja.
Tako sam i mislila, kaem i prekrtam ruke. Ova Kler oigledno
nije glupa, verovatno je proitala moj izraz lica. Ali ao mi je. Kada
mlada privlana ena pomene da ima neto da kae u vezi sa starijim
mukim kolegom, koji joj je bio nadreen, jednostavno znate ta sledi.
Nije mi bilo potrebno da vidim razmenu njihovih pogleda na onom
video-snimku da bih to i sama zakljuila. Hoete da mi kaete da ste
spavali s Donom Tejlorom., kaem.
Da, odgovara Kler i ne trepnuvi.
Sedimo i gledamo se. Jo drim skrtene ruke i sigurna sam da
imam i isti izraz na licu.
Zato ste ekali tako dugo da nam kaete?
Nisam mislila da je vano.
Ne moram mnogo da razmiljam. Zvui mi lano.
ta se promenilo?, pitam.
Ovo, odgovara ona i prua mi primerak Kronikla s rezultatima
istrage koji potvruju da je Don Tejlor rtva nasilne smrti.
Ali taj lanak i medijska hajka su od prole nedelje, podseam je.
Zato ste ekali?
Nisam bila sigurna elim li da budem umeana, kae ona.
Upravo zbog... hajke. Morala sam dobro da razmislim ta mi je initi.
Upetljala sam se u neto to moe da ugrozi moj budui profesionalni i
lini ivot. Kler govori vrlo hladno, ne pokazujui nikakve emocije.
Ova devojka nema lekarske manire.

157

U redu, kaem, ali i dalje drim skrtene ruke. Dakle, konano

ste odluili da obavite svoju graansku dunost i doete ovde. Lepo.
Dakle, verujete da je injenica da ste spavali sa Donom Tejlorom na
neki nain ipak vana?
Ne, odgovara Kler i izraajno odmahuje glavom. Njena gusta i
crna kosa njie se iznad njenih jagodica. Uprkos ozbiljnosti naeg
razgovora, oseam ubod zavisti.
Sputam ruku na sto. Alo? Zar niste upravo to rekli?
Ne, to ste vi rekli. Postoji drugi razlog zato bi trebalo da
razgovarate sa mnom.
Koji?
Bila sam verena s Donom Tejlorom.
Zaista, malo fali pa da se sruim na pod.
ta?, zapanjeno kaem. ta?
Kler se skoro osmehuje, ali brzo vraa ozbiljnu masku. Da,
potvruje ona. I pritom sam znala za sve ostale ene.
Znali ste?
Da. Deo naeg dogovora bio je da se razvede od Debore i raskine
sa ostale dve supruge kako bi oenio mene.
utke sedim, obraujui ovu informaciju.
Je li jo neko znao?, pitam.
Niko. Samo Don i ja.
Pokuavam da saberem misli. ta god da sam mogla pretpostaviti
u ovom sluaju, jo jedna ena mi nije bila ni na kraj pameti.
Imate li neka pitanja za mene?, pita ona.
Ako Kler pokuava da sakrije prezir, onda ne uspeva u tome. Hou
rei: oseam njen prezir. Ne krije ga. Opet primeujem koliko su joj
oi i kosa crni u kontrastu s mlenobelom koom. I ta neverovatna
sabranost. Postoji li neka injekcija koju studenti medicine koriste
kako bi postigli to prokleto superiorno dranje? Ako postoji, onda je
ona pelcovana. Doe mi da se izderem na nju, opsujem, ta god, samo
da sruim tu sabranost.
Umesto toga, mirno kaem: Jo uvek me zbunjuje zato ste
oklevali s dolaskom nakon to je va verenik umro pod
nerazjanjenim okolnostima. Zar ne elite da se istera pravda?
Nismo javno obelodanili nau vezu, odgovara Kler. I izgledalo
bi... jeftino... praviti jo vei cirkus. Sve dok nije postalo jasno da je re

158

o prljavoj igri, bez obzira na to da li sam ja ak i izdaleka u sukobu s

njom.
Kada je oigledno da Kler nee rei vie nita, pitam je: Koliko
dugo ste bili... ljubavnici? Mrzim tu re, zvui tako ulizivaki iz mojih
usta, ali ne mogu da smislim nijednu drugu.
Skoro od samog poetka. Bio mi je profesor. U prirodi tog odnosa
je da provodimo puno vremena zajedno, s mojim prisustvom kad god
lei pacijente. Jednog popodneva se samo desilo.
Na klinici? Oseam se kao voajerka s prljavom matom.
U poetku. Tamo ima skrivenih mesta. Onda smo ili u moj stan,
blizu Univerzitetske avenije. Nismo mogli kod njega, iz oiglednih
razloga.
Dakle, znali ste da je oenjen?
Naravno. Iako sam tada jo mislila da mu je Debora jedina ena.
Sigurno vam je jasno da moram znati detalje o tome gde ste bili u
petak uvee 10. maja, izmeu pola sedam i osam.
To je lako, Kler se smeka. Bila sam na klinici. S poslednjim
pacijentom zavrila sam u etiri po podne i onda sam sreivala
Donovu papirologiju. Bio ju je zapustio pa me zamolio da budem
koautor nekoliko njegovih radova. Pripremala sam ih za ocenjivanje.
Moete pitati nonog uvara u zgradi. On stie na posao u est, a ja
sam otila neto posle devet.
Proveriu, kaem. Potom oklevam. Ali moram da znam.
ta ste tano videli u njemu?, pitam. Bio je... skoro triput stariji
od vas? Ne ba u najboljoj formi. Oenjen. ta vas je privuklo?
Kler se smeje, iskrenim smehom, prvi znak emocije koji opaam
kod nje. Don Tejlor je bio najprivlaniji mukarac kog sam ikada
srela, kae. Bio je zaista zanimljiv i zaista zainteresovan. Za svet, za
druge ljude. Kada ste s njim, zauzimate posebno mesto. To je
neverovatno iskustvo. On je bio neverovatan.
Koji je bio njegov rezon te afere? Mislim, pre nego to ste se
verili? Nadam se da u glasu ne uje moj... Prezir? Zavist?
Priao je o svom braku bez ljubavi, o sujetnoj eni i njegovoj
potrebi da je zatiti.
Drugim reima, uobiajeno sranje, kaem, elei da izmamim
njenu reakciju.
Da, uobiajeno sranje, slae se Kler. Nije uzdrmana mojim

159

reima. Sumnjam da nju ita moe da izbaci iz takta.

Dakle, koliko dugo je potrebno da se prevazie uobiajeno
sranje?, pitam.
Ne tako dugo, odgovara ona. Zaprosio me je posle mesec dana.
Rekao je da me voli, da moemo da izgradimo zajedniki ivot.
Poverovala sam mu.
Kada ste saznali istinu?
Koju istinu?
Da mora da se ratosilja vie od jedne ene?
Ah, to, kae ona kao da to nema nikakvu vanost. Kada me je
zaprosio, ispriao mi je sve. Nije mi bilo vano.
Dakle, znali ste? Kao i Debora?
Ne, ne kao Debora. Ja sam znala sve. A ona nije znala za mene.
Sigurni ste u to?
Po onome kako je Don opisao Deboru, ne mogu da zamislim
kako je mogla da zna a da se ne umea u nau vezu, i da je kontrolie
kao i sve ostale. Ali naa veza bila je stvarna. Njome se nije moglo
manipulisati, niti se mogla kontrolisati na takav nain.
Zaboga, kada ste vas dvoje imali vremena za druenje?, pitam.
Sama pomisao na tri ene i tri domainstva dovoljno je aava. Ali i
etvrta? ista ludost.
Na poslu, izmeu pacijenata. Vikendom, kada on ne bi iao u Los
Aneles, ili kada su Em Dej i Debora mislile da je na konferenciji, ili u
kunoj poseti. Snalazili smo se.
Konano poinjem da varim ovu vest. Ona sve menja. Sve. Moram
da iitam transkripte, da proverim ta su mi ene rekle, i svemu da
pristupim iz novog ugla.
Kler me prekida u mislima. Jo neto bi trebalo da znate.
ta? Ona vodi ovaj razgovor, a ne ja. Dva koraka je ispred dok ja
pokuavam da je sustignem. Kao i obino.
Mislim da sam ja poslednja osoba koja je Dona videla ivog.
Osim hotelskog osoblja i ubice, naravno.
Vraam se u stvarnost i shvatam da je Kler Faning dragoceni
svedok koji mi saoptava dragocenu informaciju. Moram da zgrabim
ovu priliku, pre nego to mi izmakne. tavie, moram da preuzmem
kontrolu nad razgovorom. Uvlaim ruku u svoju torbu, napipavam
diktafon, palim ga.

160

Priajte mi o proloj nedelji, onoj kada je Don Tejlor umro,

kaem. Poznato nam je njegovo kretanje do etvrtka ujutro, kada je
napustio Deborinu kuu. Posle toga mu se gubi svaki trag.
Bio je sa mnom. estoko smo se posvaali. Nali smo se na kafi
pre odlaska na kliniku i tada sam ga prekorila. Mislila sam da e
odustati od naeg plana, da je izgubio hrabrost. Zapretila sam mu da
u rei Debori. Kasnije je pozvao Em Dej i Deboru i rekao im da mora
u Los Aneles. Tog dana nije otiao na kliniku, ni sledeeg, ali je doao
u moj stan. Ceo etvrtak je bio sa mnom. A onda u petak, kada je
otiao kui tokom moje pauze za ruak, ponovo smo se posvaali.
Oboje smo bili umorni, iza nas je bila naporna nedelja. Nije nam bilo
prijatno u mom stanu, koji je zapravo omanja garsonjera, u kojoj
jedva da ima prostora za krevet i radni sto. Krenula sam na posao, i
kada sam se vratila kui, vie ga nije bilo. Nisam znala gde je otiao, ali
sam pretpostavljala da je kod neke od svojih ena. Poludela sam. I u
takvom stanju sam bila sve dok u nedeljnim novinama nisam proitala
da je umro.
Dakle, vi ste pozvali Kronikl i rekli novinarima za tri ene. Jesam
li videla senku srama kako prelazi preko tog savrenog lica? Da,
konano priznaje Kler. Uinila sam to impulsivno. Obino ne
podleem impulsima. I odmah sam zaalila.
Ne razumem Kler. Ostale Donove ene se manje-vie uklapaju u
iru sliku u mojoj glavi. Vidim kakav je odnos svaka imala s njim, i
svaki od njih ima logike na neki uvrnut nain. Ali ne i ovaj sa Kler.
Imam teoriju o ljudima. Ne mogu da ih zamislim kao slabe ili jake
linosti, smatram to beskorisnim u pogledu kategorizacije. U tom
konvencionalnom sistemu, Debora bi se smatrala najjaom, Em Dej
najslabijom, a Helen bi bila negde u sredini. Ali ja ne mislim da je Em
Dej slaba, setivi se njenih irokih ramena, gorostasne visine,
krupnih, snanih aka. Ispod te nezgrapnosti je stvarna osoba. Isto
vai za Helen, i usuujem se rei, za Deboru. Moda mislim upravo to.
Stvarni ljudi. Don Tejlor je bio oenjen trima stvarnim enama. Umeo
je da ih odabere.
Ali Kler? Pomalo sam razoarana Donovim izborom. Dok gledate
njenu delikatnu lepotu, mislite da razumete zato bi je svaki mukarac
poeleo. Ali ona i dalje razoarava. Izgradila sam miljenje o Donu
Tejloru i sada shvatam da on kao takav nikada ne bi oenio

161

porcelansku lutku duplo mlau od sebe.

Imate li neto ime biste to potkrepili?, pitam je.
Kler prua ruku. Na etvrtom prstu svetluca ogroman dijamant.
Bar tako izgleda. Moda je samo cirkon pred mojim neukim okom.
Imam oseaj da bi trebalo da odreagujem s dunim oduevljenjem.
Samo klimam glavom. Otkrila sam da utanje kada sam nesigurna
ljudi tumae kao da nisam tako glupa kako se oseam.
Pre nisam smela da ga nosim u javnosti, pojanjava ona. Sada mi
je nebitno. Ne deluje tuno kada ovo kae. Ba udno. Njeno savreno
lice ne otkriva nita.
To ste mogli i sami da kupite, podseam je.
Kler iz svoje tane vadi izvod kreditne kartice za dijamantski
prsten kupljen u Hejnsovoj juvelirnici u San Francisku. ak sam i ja
ula za nju. Kotao je 75.000 dolara. Don Tejlor ga je platio amerikan
ekspresom. Zvui kao pravi sponzor. Pedeset hiljada dolara Tomasu,
bratu Em Dej. Sedamdeset pet hiljada dolara za prsten svojoj buduoj
etvrtoj eni. Ovaj ovek se ba razbacivao.
Imate li nekog ko bi posvedoio ovo to ste rekli?, pitam.
Naravno da nemam, uzvraa Kler. Sve smo radili u tajnosti.
Niko na klinici nije znao?
Bilo je uobiajenih govorkanja, odgovara ona.
Zato uobiajenih? Opet prezir u glasu. Ne volim nepotovanje.
Otkrila sam da me kancelarijski traevi esto povezuju s
mukarcima s kojima radim, pojanjava Kler. Zatim, ispravno
protumaivi moj pogled, dodaje: Pogreno. Potom, kao da opisuje
svoje profesionalne kvalifikacije, kae: Privlana mlada ena
uglavnom je muka oblast. Ta vrsta neprijatnosti dolazi s teritorijom.
To ne bih znala, kaem.
Istina je, tvrdi ona, i ne primetivi, ili ne elei da primeti, moj
zajedljivi ton. Priali su o Donu i meni prosto zato to smo radili
zajedno. Ali niko nije imao dokaz.
Tako vi mislite?, pitam.
Je li iko ikada naslutio da smo u vezi?, uzvraa Kler.
Ima logike.
Nije, priznajem.
Odluujem da preuzmem kormilo.
Don je bio s vama u etvrtak i petak ujutro. Ali zato se va

162

odnos zakomplikovao ba te nedelje? ta je uzrokovalo krizu s

obzirom na to da je dugo vladao, ako ne mir, onda bar sklad?
Spremali smo se da objavimo vest... ostalim enama... te subote.
Jedanaestog maja.
Sada ujem neto u njenom glasu. Definitivno prezir, svaki put
kada spomene ostale ene.
Kako ste mislili da e one reagovati? Helen Rihter je lekar s
impresivnom radnom biografijom, podseam je. Ne znam zato imam
potrebu da branim te tri ene, ali imam. Debora je bila s njim u braku
vie od 34 godine, a Em Dej" - traim neto lepo to bih rekla o Em
Dej i konano nalazim - a Em Dej je silna ena. Neubedljiv
zavretak, znam.
Da je neka od ena posumnjala, vama bi to dalo motiv za istragu,
zar ne?, pita Kler.
Imate li bilo kakav razlog da verujete da neka od njih sumnja?
Don je bio vrlo nervozan u etvrtak uvee. Stalno je proveravao
govornu potu, poruke, imejlove. Kada sam ga pitala ta nije u redu,
samo je odmahnuo glavom. Rekao mi je da brine, ali izgledao je kao
da se plai.
Zato u etvrtak ili petak nije otiao na posao? pitam. Je li eleo
da izbegne neto na klinici?
Mislim da mu se sve skupilo. Tri ene, plus partneri, tenzija
izmeu njih, kae Kler, izgovarajui re partneri isto kao i ene: s
neim to sada prepoznajem kao njen karakteristini prezir. Hteli su
da zaposle vie plastinih hirurga i da proire kozmetiku praksu.
Don je bio izriit u tome da klinika ostane verna njegovoj prvobitnoj
viziji.
Dakle, moda je eleo da izbegne njih?, pitam, setivi se savrene
i hladne utivosti dr Epstajna. Ne sumnjam da je i on tome doprineo.
Ne znam. Don je otkazao sve svoje obaveze za etvrtak i petak,
odgovara Kler. to je vrlo neobino. I vie od toga. Neverovatno.
Neuveno. Mislim da nije mogao da sakrije strepnju zbog neizbene
objave u subotu.
Je li uzeo neto iz Deborine kue ili kue Em Dej?
Nije. Bio je u ilegali.
A odea?, pitam, testirajui je. Je li drao neto odee u vaem
stanu?

163

Nije. Nikada nije tako dugo ostajao. Kada sam stigla kui u
etvrtak uvee, on je u Mejsizu kupio neto gaa, majica i ostalih
sitnica, pojanjava ona. Tako je imao ono najosnovnije za sluaj da u
subotu neto krene po zlu. Ve smo bili u potrazi za novim stanom,
budui da ne bismo dugo mogli da ivimo u mojoj garsonjeri.
Nemam ideju ta jo da je pitam. Umorna sam i boli me glava.
Pruam ruku da iskljuim diktafon. Dosta za veeras, kaem. Ali
skoro sigurno u imati jo pitanja za vas.
Naravno, kae Kler, ustaje sa stolice i naputa policijsku stanicu,
sevajui svojim izvajanim nogama na ulinim svetiljkama.
Uzimam diktafon i opet ga ukljuujem. Majko boja, kaem u
mikrofon. Tek sada se zapetljalo.

164

43

Samanta
Retko idem u Stanfordski trni centar, iako svaki dan prolazim kraj
njega na putu do posla. Pun je ekskluzivnih prodavnica kao to su
Niman Markus, Blumingdejl, En Tejlor, zajedno s uobiajenim
Mejsizom i Viktorijas sikretom. Tu je i jedan restoran brze hrane:
Mekdonalds, za bogate roditelje Palo Alta, koji vozikaju svoju
razmaenu decu po gradu u mercedesima i leksusima. Osim toga
nema hrane u ponudi, nema tezgi s virlama i evrecima, nema
radnjica sa biuterijom za tinejdere. Jednom sam se prela i uetala u
prodavnicu ajeva. Boanstveno je mirisala spolja i nudila je
degustaciju nekog ruiastog aja fantastinog ukusa. Zamolila sam da
mi spakuju pola kilograma, verujui da e se svideti Piteru. Kada su mi
ga upakovali kao poklon za samu kraljicu i dali raun, pala mi je vilica.
Morala sam da odustanem od kupovine. Bio je kraj meseca i nisam
imala toliko novca na bankovnom raunu.
Moli i ja prilazimo mukom odeljenju u Mejsizu - i lako nalazimo
Denu, prodavaicu koja je usluila dr Tejlora. Ima 35 godina, nosi
obavezne crne pantalone i belu majicu, neznatno je buckasta, ali to joj
dobro stoji. Njeno dranje je izvrsno, odea besprekorna. Odie
poznavanjem mode i dobrog ukusa. Da imam veu platu, zatraila bih
njen savet kako da obuem Pitera.
Dena se odlino sea dr Tejlora. U poetku je odbijao moju
pomo, ali posle deset minuta lutanja, priao mi je i priznao da
godinama nita nije kupovao za sebe, pria ona. Pretpostavila sam
da se nedavno razveo, ili da je moda udovac, jer je delovao nekako
tuno. Rekao je da trai udobne pantalone i koulje. Poto je krupnije
grae, morala sam da odem u magacin po njegovu veliinu. Bio je
veoma zahvalan, a i bilo mu je lako udovoljiti. Pokuala sam da ga
odvratim od jednih pantalona, smatrajui da mu nee pristajati, i
predloila drugaiji kroj. Odbio je, kupio ostale artikle i otiao.

165

Delovao je kao da uri.

ta je s drugim raunom iz Mejsiza?, pitam, gledajui u izvetaj
amerikan ekspresa. Istog dana, tek to je kupio pantalone i koulje.
Dena slee ramenima. Verovatno je to kupio na drugom
odeljenju, kae ona. Imate li broj transakcije? Mogu da ukucam
ifru. Prelistava podatke u raunaru. Izgleda da je kupio neto u
naem odeljenju u prizemlju.
Uklapa se, kae Moli. Verovatno su mu trebali pidama i donji
ve.
Da, moe li da zamisli?, pitam je ispod glasa, da prodavaica ne
bi ula. ovek ima tri domainstva, tri ormana, a kada neto nema pri
ruci, ode i kupi odeu za hitne sluajeve. Pokuavam da se setim
poslednje krpice koju sam kupila iz hira, i ne mogu. Kada nisam na
poslu, obino nosim trenerke. Za retke prilike kada moram da se
doteram, uvam finiju odeu koju sam kupovala jo kao studentkinja,
godinama unazad. Ali sve ree je nosim.
Dobro, ta emo s ovom informacijom? pita Moli.
U velikoj meri potvruje ono to je Kler rekla. Znamo da je odseo
negde u blizini, iako nije iao na posao, kaem. I da je nekako osetio
potrebu da kupi odeu umesto da svrati u jednu od svojih kua i uzme
nekoliko potrebnih stvari.
Ali ta ako Kler i dalje lae?, pita Moli. ta ako je ovo kupio iz
istog hira? ta ako je zapravo otiao kui? Jednoj od svojih ena?
Mogue je da te ta Kler i ostale ene, sve odreda, zavlae. Moda
jednostavno lau.
Sve odreda?, pitam izvijajui obrve. Onda, ne ekajui na
odgovor: Razgovarali smo s Deborinim komijama i niko se ne sea
da su kola dr Tejlora bila parkirana ispred kue u etvrtak ujutro,
podseam je. Isti sluaj je i sa Em Dej, iako ne verujem da bi ih iko i
primetio. Kue su prilino udaljene jedna od druge i ima dosta
zelenila. Odmahujem glavom. Mislim da sve ovo ide u prilog
Sneaninoj prii.
Sporo koraamo do policijskog vozila kada ujemo da neko tri za
nama. Prodavaica iz Mejsiza. Zadihana je, bori se za vazduh. Setila
sam se neeg, kae ona. Dok se gledao u ogledalo u novim
pantalonama i koulji, promrmljao je, onako za sebe: Moram i da se
oiam. Malo sam ga zaikavala: Blii se vaan dan? Na ta je on rekao:

166

Moglo bi se tako rei. U subotu, kazao je. Rekla sam mu da se lepo

zabavi, ali on je odmahnuo glavom. Teko, rekao je. Ali pamtie se.

167

44

Samanta
Kada su odreeni aspekti Klerine prie potvreni, manje-vie,
odluujem da se opet suoim sa enama. Biram prvo Deboru, budui
da najblie ivi. Zatim u pokuati da ulovim Em Dej. Neopaeno,
nadam se. Razmiljam ta u s Helen. Oajniki elim lino da joj
saoptim ovu vest, kako bih videla njenu reakciju i procenila koliko je
iskrena. to pre porazgovaram s Deborom i Em Dej, pre u odleteti u
Los Aneles. Ali postoji rizik da Debora ili Em Dej telefoniraju Helen
i preduhitre me.
Naravno, nemam opipljiv dokaz da su ene u kontaktu jedna s
drugom. Ali u svoj notes sam jedne noi u dva posle ponoi zapisala Da li te ene komuniciraju? Neki dosluh izmeu njih sigurno postoji jer
je svaka mirno primila sve informacije koje sam im pojedinano
davala. Nije bilo nieg u ta bih posumnjala, samo sam imala oseaj da
su informacije podeljene, a meusobna podrka ojaana.
Debora je kod kue. Otvara mi vrata, kao i uvek besprekorno
obuena i doterana. Nehotino je pitam: Idete negde?, zbog cipela:
ovoga puta bile su to izmice, elegantne, kone, poluduboke. A onda
se setim, ona je vrsta ene koja ide obuvena po kui.
Ne, odgovara Debora. Uite, molim vas. Ne ujem njen uzdah,
ali ga oekujem. Primeujem da zaobilazi tepihe dok me vodi u
dnevnu sobu. Ja namerno gazim po njima patikama blatnjavim od
vonje bicikla po brdima.
Debora mi nudi kafu. Odbijam. Ovoga put joj neu dozvoliti da
stekne nadmo. Danas se Debora dri rezignirano. Poput nekog ko
udovoljava malom detetu.
Zanima me da li poznajete dr Kler Faning, kaem sedajui. Vadim
Klerinu fotografiju, koju sam sino uslikala u policijskoj stanici. ak i
uz lo kvalitet izrade, Kler na njoj izgleda egzotino. Poput careve
konkubine.

168

Debora ne otkriva nikakvu reakciju. Ime mi zvui poznato, ali

nikada je pre nisam videla.
Radila je s vaim muem na klinici, pojanjavam. Imala je
stipendiju na Stanfordu, a va mu joj je bio mentor i profesor.
Moda sam tako ula za nju, kae Debora, delujui
nezainteresovano. Don ju je verovatno pomenuo. esto mi je priao
o svojim studentima.
Kler je bila vie od studenta, bar prema njenoj prii. Gledam
Deborino lice u potrazi za nekim znakom, ali ne vidim nita. Ili je
fantastina glumica ili zaista nema pojma ta u joj rei.
Na koji nain?, pita Debora.
Verenica.
Nemogue! Debora je nedvosmislena. Reaguje tako brzo da joj
re skoro izlee pre nego to ja zavrim svoju. Don bi mi to rekao.
Govorio mi je sve. Uostalom, gde bi naao vremena i za nju? ivot mu
je bio isplaniran u minut. Ja bih to znala, ja sam mu rezervisala
avionske karte, stolove u restoranu, sve sam mu ja organizovala.
Prema Kler, nekako su to uspevali i bez vas, kaem. Izvrdavali
su vam govorei da Don ostaje u Los Anelesu due nego to je bio.
Menjali su avionske karte i raspored. Ne tako esto. Ali dovoljno da se
zblie.
Debora nepomino sedi. Nemogue!, ponavlja. Don nije bio u
stanju da me obmane.
Ima jo, kaem.
Debora samo izvija desnu obrvu.
Prema Kler, planirao je da se razvede od vas, da saopti Em Dej i
Helen istinu o njihovom odnosu, i da se oeni njome, otkrivam. Hteo
je to da vam objavi u subotu 11. maja, dan nakon to je ubijen.
Deborino lice je kamena maska. A koji dokaz imate osim izjave
te... studentkinje medicine?
Ona ima vereniki prsten i raun koji dokazuje da je plaen
Donovom kreditnom karticom.
Kojom karticom? Ja plaam sve njegove raune! Videla bih to!
Vadim kopiju rauna iz Hejnsove juvelirnice i dajem joj. Lice joj se
blago mrti kada proita ime i broj bankovnog rauna. Ovo je
kreditna kartica za koju ja ne znam, konano kae.
Onda verovatno niste znali sve, zakljuujem. Neto mi govori da

169

sada moram opreznije da postupam. Debora je od poetka odavala

utisak granitne snage, ali fasada bi mogla da se okrnji ako je previe
pritisnem. Mislim da takav pristup kod nje ne bi proao. Samo lagan.
Takoe postoji objanjenje za njegov nestanak pre smrti,
nastavljam. Prema Kler, bili su zajedno od utorka ujutro do petka
ujutro, kada su se posvaali. On je otiao i uzeo sobu u Vestinu. Ona
nije znala kuda je otiao - samo da je izaao iz njenog stana. Ali zato
poseduje ostale injenice koje potvruju da je njena pria tana.
Vidim kako Deborino lice bledi ispod minke. Ruke su joj vrsto
skupljene na krilu, ali primeujem da drhte.
U jednu ruku, sve ovo je sporno, naravno, podseam je blago.
Don je mrtav. Nije se razveo od vas.
Tiina.
Ipak, nastavljam, to mi daje uvid u motive koji ranije nisam
imala.
Debora die pogled na moje lice. Njeno je opet bezizraajno.
Mislite na mene.
Da.
A kako bi taj motiv tano glasio?, pita ona.
Pa, poinjem, paljivo birajui rei. Ako je va mu zaista
nameravao da se razvede od svojih ena...
Ja sam bila njegova jedina ena!, podsea me Debora.
U redu, uzmiem. Da se razvede od vas, i saopti ostalim dvema
kako s njima zapravo nije ni oenjen, to bi uznemirilo prilian broj
ljudi.
Pod prilinim brojem ljudi podrazumevate Em Dej, Helen i
mene, zakljuuje Debora.
Ne samo vas, i ostale takoe, kaem, mislei pritom na Tomasa,
ali odluujem da sada ne zalazim u to.
Opet tiina.
No, ako me pitate jesam li ja to uinila, odgovor je ne.
Pretpostavljam da moj alibi jo uvek stoji, kae Debora. Osim ako
neto nije uticalo da promenite vreme smrti.
Ne, kaem. Fiziki dokazi nisu promenjeni.
Onda ja vie nemam ta da kaem, zakljuuje Debora. Shvatam to
kao znak i ustajem.
ekajte!, nareuje Debora, zaustavljajui me na pola puta do

170

vrata. Zastajem i okreem se da je pogledam.

Moda mislite da razumete ta se ovde dogaa, kae ona. Ali ne
razumete. Kako biste mogli?
Otvaram usta da se pobunim, ali ona nestrpljivo die ruku i
uutkuje me.
Donu je odgovarao na savez, kae Debora. Ja i devojke, tako
sam mislila o njima. Nije bilo rivalstva, samo mrea podrke. Bile smo
vezivno tkivo. ivi organizam koji puca od zdravlja. Don to nikada ne
bi pokvario, briljivo smo to negovali godinama.
Ne volim kada me ne tretiraju kao odraslu osobu. Lice mi je
bezizraajno. Ne ulazim u rutinu uobiajenog klimanja glavom, to je
navika kada mi se obraaju ljudi s autoritetom.
Debora se mrti. Oekujem da mi verujete.
Kako da ne, kaem i odlazim.

171

45

Samanta
Zvuae udno, kae Grejdi, ali zasad bih ignorisao sve alibije.
Sedi na oku mog radnog stola. Jutros je Suzan svratila i estitala
mi na konanom napretku. etvrta ena, a?, upitala je. teta to je
Don Tejlor mrtav. Nominovala bih ga za mukarca godine. Ali
uprkos napretku, Suzan je traila da konsultujem Grejdija pre nego to
preduzmem sledei korak.
Zbunjen sam, priznaje Grejdi. Ako dvoje od troje
najverodostojnije osumnjienih ima apsolutan dokaz da su bili negde
drugde u vreme smrti, kako su mogli da poine zloin?
Alibi moe lako da se laira, nastavlja on. Vremenom smrti
moe da se manipulie. Samo je motive teko sakriti.
Ali Debora i Em Dej imaju vrlo vrste alibije, kaem mu. Po
vie ozbiljnih svedoka na obe strane. Helen je druga pria, ba kao i
Tomas.
Onda preispitaj vreme smrti, predlae on. Najsumnjiaviji sam
ba u sluajevima gde je alibi previe vrst.
Grejdi etka po prostoriji. ta je s Helen? Nisi je otpisala?
Pa, Moli je proverila. Tog dana nijedna Helen Rihter nije napustila
Los Aneles nijednom avio-kompanijom.
A kolima? Uostalom, imala je vremenski okvir od dvadeset jednog
sata za dvanaestoasovnu vonju izmeu Los Anelesa i San Franciska
i pritom bez problema roknula svog nevernog mua.
Znam, kaem. Traila sam sudski nalog za pregled
bezbednosnih kamera u garai i ispred zgrade u kojoj Helen ivi.
Trebalo bi da dobijem te video-trake za koji dan.
ak i tada, da li snimci pokrivaju sve ulaze u zgradu? ta ako se
izvukla na zadnji ulaz i iznajmila kola do San Franciska?, nagaa
Grejdi. Nemoj da odustaje od Helen. Ona je moj favorit.
Smejem se. Ne bi to rekao da si je upoznao.

172

U meuvremenu, radi na ostalim dvema, savetuje Grejdi.

Nisam zadovoljna njegovim savetom. ta bi trebalo da radim? Da
ih opet pozovem na sasluanje? Da ih pitam gde su provele svaki
minut tog petka? Ostala sam bez pitanja, a i one su to primetile.
Ne stidi se da im iznova postavi ista pitanja, kae Grejdi,
okreui se da ide, i prostudiraj transkripte. Neto e iskrsnuti. Neko
e pui. Neto e se dogoditi. Uvek tako bude.

173

46

Samanta
Kucam na vrata. Niko ne otvara, zato kucam opet. I zevam, umorna
sam od prethodne noi. Piterovi prijatelji su svratili, igrali smo skrabl i
popili previe vina, ostali budni do dva, svaajui se da li su pazuho i
inteligencijski ispravne rei. Naa verzija razvrata: pijana igra rei.
Probudila sam se mamurna i doekalo me je hiljadu seiva hladnog
tua.
Ovo je jedan od onih dana kada preispitujete sve. Zato sam ja u
Palo Altu? I to kao pripadnica policijskih snaga, nita manje? Zato
Piter? Zato ne neki drugi frajer od dvadeset i neto godina, koji
zagauje dolinu? Ta kapricioznost me ponekad izluuje. Zato ovaj
auto? Zato ove farmerke? Zato ovaj ivot?
Iznova kucam. Opet bez odgovora. Ali kola su ispred kue. Tano
je 14 h, sumnjam da Em Dej spava. Sunana subota, ne previe topla,
savren severnokalifornijski dan poetkom avgusta, koji sada postaje
godinji fenomen zahvaljujui globalnom zagrevanju.
Kua je jednolinog kalifornijskog stila i od ostalih u ulici razlikuje
se samo po zaputenosti. Travnjak ispred kue je ogoljen i uveo,
potansko sandue samo to ne padne sa stuba, a poploana staza do
kue je napukla i neravna. Kola na prilazu su stari model tojote prijus.
Naravno. Dvorite verovatno nije zalivano kako bi sauvalo prirodni
mek. Znam te neohipike.
Takoe, znam da cena ovog imanja, uprkos oronulom izgledu,
premauje dva miliona dolara. Stojim na jednoj od najskupljih
nekretnina na svetu. injenica da su mnoge od ovih multimilionskih
kua kupljene, a potom sruene, kako bi ustupile mesto palatama po
narudbini - ali ne onim prefabrikovanim montanim palatama, ne
ovde - samo ide u prilog svom ovom bogatstvu koje nas okruuje.
Kucam poslednji put, ne oekujui odgovor. A onda, zato to me
mrzi da se vraam nazad u Palo Alto bez iega, kreem u istraivanje.

174

Desno od kue nema nieg osim visoke ograde. S leve imam vie
sree. Na drvenoj ogradi postoji kapija, koja verovatno vodi prema
zadnjem dvoritu. Nije zakljuana, zato otvaram i ulazim.
Ono to tamo zatiem obara me s nogu.
Najlepi vrt koji sam ikada videla. Boje: sve nijanse crvene,
ljubiaste, ute. Mirisi: suptilni, neni, aromatini. I zvuci: pela i
ostalih insekata, koji zuje tiho ali neprekidno, povetarac koji uti u
liu.
Treina vrta je u senci velianstvenog hrastovog drveta, koje iri
grane po deset metara u svim pravcima. Zemlja ispod njega je poput
modrog tepiha, sainjenog od sitnih plavih cvetia, gustih kao trava.
Ostale dve treine vrta okupane su suncem, a visoka ograda koja
okruuje ceo posed obrasla je lozom sa jarkoljubiastim cvetovima.
Kronje su pune plodova limuna, pomorandi, smokava. Nikada u
ivotu nisam videla nita slino. Kao u raju, pre nego to je Adam
nadenuo imena cveu i ivotinjama, pre nego to je Eva zagrizla
jabuku.
Usred te idile neko klei, ena, na prvi pogled gola, s miiima koji
se presijavaju na snanim ramenima dok malim aovom prevre
zemlju. Kada mi se vid izbistri, primeujem da nosi neku vrstu saronga
boje koe, koji ogoljava jedno rame kao i vei deo nogu i butina.
Njena duga plavo-seda kosa je putena niz lea i blago kovrdava.
Raskone grudi joj tre. Lepa zemljoradnica. Jo uvek me nije
primetila. Nije ni udo to se Don Tejlor zaljubio u nju, zakljuujem i
skoro se stidim to sam ranije za nju mislila da je tako uskogruda i
plitkoumna.
O! Em Dej me konano vidi i ustaje, povlaei sarong nadole,
kako bi se pokrila.
urno se izvinjavam. Em Dej, oprostite. Zvonila sam na vrata, ali
niko nije otvarao.
Ona klima glavom. Malo je usplahirena i lice joj poprima oprez koji
je imala i tokom naeg prvog susreta. Oseam se grozno to sam ga
izmamila usred sve ove lepote.
Kako mogu da vam pomognem?, pita ona. I dalje dri aov,
umrljan plodnom zemljom, iji miris oseam s pristojne udaljenosti.
Imam samo jo nekoliko pitanja, laem. Nita vano.
Popunjavam rupe. Vidim kako se oputa i opet me obuzima stid. Ne

175

zasluujem njeno poverenje.

Doite unutra. Sveije je. Pratim je u zaista velianstvenu kuu.
Onu vrstu o kojoj sanjam. Udobne tapacirane stolice. Okreeni zidovi
ukraeni slikama i starim crnobelim fotografijama. Nema cvea, ali
ima puno lisnatih biljaka.
Ili ste na Berkli?, pitam, pokazujui klasini protestni poster iz
ezdesetih, sjajno ouvan i uramljen.
Zapravo, na Dravni fakultet San Franciska, odgovara Em Dej.
Ali to tada nije bilo vano. Kada sam se doselila u Zalivsku oblast, sva
zabava je ve bila prola, smeje se. Trebalo je da se rodim nekoliko
godina ranije. Pokazuje mi da sednem za kuhinjski sto od izbeljene
borovine i sipa mi vodu iz esme.
Ljudi i danas nalaze dovoljno razloga za proteste, zakljuujem.
Da, ali energija je drugaija, kae ona i za trenutak uuti. Ja sada
uzgajam cvee. To je moj protest protiv ovoga to se dogaa u svetu.
Vrt izgleda fantastino, kaem i zaista to i mislim. Em Dej se
dodatno oputa. A onda: Doite da vam neto pokaem. Sputam
au s vodom i pratim je opet napolje, u vrt, pored hrastovog drveta,
do osunanog ugla. Okruen je zidom od metar i po, s malim
prolazom. Ulazimo u ograeni prostor. Isprva mislim da je vazduh pun
sitnih komadia papira, poput konfeta svih duginih boja, koje haotino
kovitlaju oko mene. A onda shvatam: leptiri. Lepraju oko bunja,
cvea i naih glava. Jedan slee na golo rame Em Dej. Vrt za leptire.
ula sam za njih, ali ih nikada nisam videla.
Ovo je bilo Donovo omiljeno mesto u vrtu, kae ona, pokazujui
na klupu u moru boja i lepravih krilaca. Stalno je govorio neto to
nisam u potpunosti shvatala. Sve dok nije umro. Lice joj se mrai.
Rekao je da mu prija ovaj haos. Da je sve ostalo u njegovom ivotu
previe ureeno.
Za trenutak utim. Tako je to kada imate tri ene, konano
kaem. Ureenost.
Sedam kraj nje na osunanu klupu. Neko vreme samo sedimo u
skoro drugarskoj tiini. Da se ne obuzdavam, lako bih ovde mogla da
zaspim, opijena vruinom i lepotom.
ta je s kuom?, pitam. Hoete li moi da je zadrite?
Em Dej se trza. Oigledno sam je pogodila u ivac.
Zavisi, odgovara ona. Narandasto-crni leptir slee joj na ruku.

176

Ona odsutno dodiruje njegovo krilo i on odlee dalje.

Kue u Los Gatosu nisu jeftine, kaem. Je li Don kupio ovu?
Platio je kaparu. A onda smo zajedno plaali mesene rate iz
zajednikog fonda.
Pre dolaska ovamo obavila sam kratku proveru na internetu. Ova
kua iz 1940. sada na tritu vredi itavih 2,6 miliona. Kupili su je za
2,2 miliona pre pet godina. Ne ba zahvalno u poreenju s procvatom
prometa nekretnina u Zalivskoj oblasti pre jednu deceniju. Ali ne i
tako loa zarada samo za ivot u njoj.
Pa, kolika vam je hipoteka?, pitam.
Em Dej se vidno mrti.
Oko petsto hiljada, odgovara ona, ne gledajui me.
Tiho zvidim, jae je od mene. Iako je Don uloio 1,7 miliona
dolara?
Da, potvruje ona. Hteo je da hipoteka bude pokretna za sluaj
da mu se neto dogodi.
I je li?, pitam.
Em Dej izbegava da me pogleda. Prilino, kae, ali mislim da tu
raunicu, ak i u Silicijumskoj dolini, ne moe da izgura nikakva plata.
Priznajem da sam fascinirana novcem. Dobro, ne samim novcem,
ve nainima na koji ga ljudi stiu i troe. Budui da ga imam malo,
uvek se udim kada vidim ljude kako voze nova skupa kola ili
veeraju u paprenim restoranima u centru Palo Alta. Ili kako mogu da
priute ove kuerine, izmeu ostalog. Prema lokalnom agentu
nekretnina, s kojim sam popriala na urki, kuica u kojoj Piter i ja
skueno ivimo mogla bi da se proda za milion dolara. Naravno,
problem je to je niko ne bi kupio da bi iveo ovde. Zato se to i zove
dranje. A Piter i ja stalno strepimo od dana kada e nas naa
stanodavka obavestiti da ju je prodala.
Znam da ste u nezavidnoj situaciji, kaem. Em Dej izgleda
uplaeno, pa dodajem: U pravnom smislu. Ona teko uzdie. Debora
je mogla bez problema da zatrai ovu kuu kao deo Donove
ostavtine koja joj sleduje.
Konsultovala sam advokata. Debora bi morala da me tui
graanskom sudu. Uverila me je da ne eli da prolazi kroz te
peripetije, kae Em Dej.
Zato? Suma od 1,7 miliona dolara, plus sav profit ostvaren u

177

proteklih pet godina - to nije mala suma, podseam je.

Em Dej slee ramenima. Deluje nesreno. Mislim da joj se
dopadam. Zna da mi je ivot ve dovoljno rasturen i da bi me
dokrajila kada bi mi uzela i dom. Iako ja uistinu ne marim za kuu,
priznaje Em Dej. Ali ovo je neto bez ega ne mogu. Misli na vrt.
Naravno da ne bi mogla. Ali nekako mi Debora ne lii na milosrdnu
dobroiniteljku. Pitam se kakvu igru igra.
Mislim da bih umrla kada bih se vratila u neku gradsku kuicu ili
stan, kae Em Dej. Po prvi put u ivotu imam pravi dom. Ovo mi je
sve.
Dakle, umrla bi za njega.
A da li bi i ubila?
Vadim Klerinu fotografiju. Em Dej odmahuje glavom i eka moje
objanjenje.
Padam duhom ali nastavljam:
Imamo razloga da verujemo da je dr Tejlor nameravao da oeni i
ovu mladu enu ali i da se... odvoji... od vas ostalih. Da pone od
poetka s novom enom. Zakonitom, kao to je bila Debora.
Duga pauza.
Em Dej pilji u mene, bezizraajnog lica. Pa?, pita.
Razumete li ta sam upravo rekla? Dr Tejlor je nameravao da vas
ostavi. Sve vas. Navodno je planirao da vam to saopti 11. maja, dana
nakon to je ubijen. Nije dobio priliku.
Em Dej me iznenauje. Debora je ovu vest primila s uobiajenom
uzdranou i dostojanstvom. Iskreno, od Em Dej sam oekivala
histeriju. Umesto toga, neto se kristalie u njoj, meni pred oima. Je li
se to uspravila? Gleda li pravo u mene? Stee li vilice? ta god da je,
iskreno nemam pojma je li Em Dej znala za Kler. Ne pada u stanje
oaja ili panike. ak i ne plae, kao to sam oekivala. Umesto toga,
deluje odluno. Kao da se sprema za bitku.
elite li da priate o tome?, pitam je. Ali ona se zatvara, kao to
se zatvaraju vrata pred starim suparnikom, a suparnik sam ovde ja.
Em Dej poinje da bere cvetne pupoljke sa buna bosiljka,
posaenog kraj klupe. ini to vetim pokretima, kao da im odseca
zelene glavice. Spretan ubica, pomiljam, i najednom sam nesigurna.
Posle podne je mirno. Nema nikakve buke osim zujanja pela. Leptiri
neujno lepraju oko nas. Daleko smo od glavnog druma, tako da ne

178

ujem saobraaj. Ne seam se kada sam poslednji put ovde ula

automobil. Kod Em Dej vidim odreene potencijale koje nisam videla
pre. Brutalno kaljene. Ona otkida jo jedan pupoljak i ja opet
pomiljam: ubica.
Zato bi to ita promenilo kod mene?, konano kae ona, ne
diui pogled. Don je ve mrtav, a i oenjen drugom enom, dakle ve sam bila prevarena. Zato bi mi to sada smetalo?
Ovo je drugaije, kaem. Sa Helen nije imao u planu da vas
ostavi. I dalje ste imali va ivot, vau kuu, va vrt. Ali da je ostvario
svoje planove sa Kler Faning, vama ne bi nita ostalo.
Hoete da kaete da sam ja imala motiv da ubijem svog mua,
kae Em Dej i atmosfera je toliko nabijena tenzijom da sam
momentalno u pripravnosti. Hvatam sebe kako se pitam jesam li
jutros ponela pitolj. A onda prekorevam sebe. Kojeta.
Da, kaem. Sada shvatam kako je sva naklonost koju sam oseala
prema Em Dej bila samo moja glupa projekcija elje da se nekome
svidim. Nas dve smo na suprotnim stranama, bile smo to od samog
poetka.
Imate moj alibi. Pretpostavljam da ste ga proverili, kae ona.
Da, ali... Oklevam, nekako znam da e joj ovo to planiram da
kaem pasti tee od vesti o dr Faning.
Ali ne i moj brat, je li tako?
Kako ste znali?
Zvao me je. ta ste mislili, da on moe neto da sakrije? Od
mene? Em Dej se ogoreno smeje.
I ne pomiljajte da mog brata svrstate u osumnjiene, kae ona i
to preti - nareuje, ne moli. Neete nai nita protiv njega osim one
proklete kazne za parkiranje. Moj brat je narkoman. Obrukaete se na
sudu. Neizgovorena poruka je glasila: i vie nego to se brukate sada.
Umorna sam od jedne iste prie, nastavlja Em Dej. Stalno me
proganjate i postavljate mi ista pitanja.
Kler Faning je nova tema, podseam je i ona se naglo okree
prema meni.
Rekla sam vam da nisam znala za tu takozvanu verenicu. I ta bih
imala od toga i da jesam? Dok je Don jo bio iv? Ubila bih ga, ha-ha!
Ozbiljno, bila bih ljuta. Ili bih iznula, kako mi to kaemo kod kue.
Otegla je na junjaki nain iznula. Ali kada proe bes? Onda... onda

179

bismo popriali o tome. Znam da zvui patetino. Ali to se stvarno ne

razlikuje od otkria da je moj mu imao jo dve ene, Deboru i Helen.
Pa ta ako bi postojala jo jedna?
Opaam pokret na ulazu u leptirski vrt. Tomas je stigao. Ulazi brzo.
Mrti se. Vidim istinsku brigu na njegovom licu dok posmatra svoju
sestru.
ta se ovde dogaa? ta ste uradili? iti na mene dok nam
prilazi. Ustajem i odmiem se od klupe. On zauzima moje mesto i grli
Em Dej. Ona ne sklanja njegovu ruku, samo mi odseno pokazuje
prema kapiji.
Bez rei se udaljavam. Dve zavrene, ostala jo jedna.

180

47

Debora
Danas mi je roendan. Punim 55. Moram priznati da se ne oseam
tako. Ne oseam se kao sredovena ena. Ako bih morala da biram,
rekla bih da imam 35, ne vie. Jo uvek budna. Jo uvek okretna.
tavie, enja za intimnou s godinama nije splasnula, kao to sam
se nadala da hoe. Don i ja smo razgovarali o tome, to je najudnije,
samo nekoliko dana pre njegovog nestanka. Obino bismo askali
rano ujutro, kada on doe kui, istuira se i sedne da dorukuje. Tog
jutra sam insistirala da sednemo zajedno za sto, bar kafu da popijemo.
Zar ti ne nedostaje seks?, pitao me je. Nikada nije izgubio
sposobnost lake konverzacije o temama koje su drugima teke. Pa
naravno da mi nedostaje, odgovorila sam mu. Naravno. Tada je pruio
ruku i pokuao da dodirne - ne, da pomiluje - moju. Drala sam oljicu
s kafom. Vrhovima prstiju mi je oeao nadlanicu. Nisam mogla da se
obuzdam. Trgla sam ruku tako naglo da sam prosula kafu po njegovim
prstima. Poenta je da ga vie nisam elela. Ne njega. Koliko god da
smo se nekada slagali, to je bila daleka prolost. Zamenilo ju je neto
drugaije od ravnodunosti, mranije. Gorina moda.
Don me je tada iznenadio. Obino mogu da predvidim svaki
njegov pokret. Znam da zvui grandiozno, ali tako je. Ipak, tog jutra
sam se zbunila kada je ustao od stola, zaobiao moju stolicu i stao iza
mene. Pokuala sam da vidim ta to radi, ali njegove ruke su mi
prikovale ramena tako da nisam mogla da mrdnem, samo sam
okrenula glavu, dobivi ogranien pogled na njegova iroka plea.
Obrazom sam oeala dugmie njegove koulje i osetila njegov dah na
potiljku. Oseaj je bio nadasve neprijatan. A onda je ispruio desnu
ruku, preko mog ramena i spustio je na moju dojku. Smesta sam je
odgurnula, naravno. Ali oseaj njegove ruke je ostao. Uspeo je da mi
tipne bradavicu, to me je razbesnelo. Ali taj bes je bio pomean sa
stidom, i da sam u tom asu mogla da odseem tu dojku, uinila bih to.

181

Sve samo da zbriem ogavni dodir njegovog zahtevnog dlana, taj

gorui utip. ivotinjski. Zverski. Kada sam se sabrala, Don je ve bio
otiao na posao. Kakvo osloboenje, pomislila sam.

182

48

Samanta
Suzan je nevoljno odobrila jo jednu moju posetu Los Anelesu.
Insistirala sam na razgovoru s Helen u etiri oka, kako bih je lino
suoila s verenicom Kler Faning. I evo me sada u avionu, stisnuta
izmeu devojke u trenerci s amblemom UCLA, iako deluje prestaro za
studentkinju, i sredovenog mukarca koji je na poetku leta pravio
tabele na svom laptopu, a sada igra pasijans. Glasno psuje kada ne
uspe da nae reenje i mora sve iz poetka. Zahvaljujem bogu na
Piteru, koji svoj laptop otvori samo kada je spreman da iskuca sledee
poglavlje doktorske disertacije. Budi zahvalna na malim stvarima,
govorim sebi. Iako ta poglavlja sporo napreduju. U poslednje vreme
proglasili smo neku vrstu primirja. ak mi je spakovao i stvari za put,
a kada sam otvorila torbu da izvadim vozaku dozvolu radi
aerodromske kontrole, u njoj sam nala i okoladicu s bademima.
Malo je nedostajalo da odjurim kui i poljubim Pitera.
Kada stignem u UCLA bolnicu, prinuena sam da pokaem znaku
bar deset puta. Pretpostavljam da mediji jo pokuavaju da dou do
Helen. Na pamet mi pada Kler. Kada bi novinari samo znali. A tek kada
bi uspeli da se domognu njene fotografije. Ono lice prodalo bi hrpe
naslovnih strana.
Kada pokucam na vrata Helenine ordinacije, skoro odmah mi
otvara mlada ena kratke plave kose.
Dola sam kod dr Rihter, kaem.
Ona se smeje. Sem!, kae ona. Pa to sam ja! Sada je
prepoznajem, ali jedva. I nije samo kosa drugaija. Helen deluje
neozbiljnije - poput ozarene kolarice.
Vidi ti to!, kaem.
Uvodi me u svoju ordinaciju, koja izgleda isto, na stolicama i po
podu su iste pliane ivotinje.
Jo o Donu?, pita ona dok seda u svoju stolicu i ogre crni

183

pleteni al oko ramena. U ordinaciji je prilino svee, kao da je

rashladni ureaj podeen na najjae.
Znam, kae ona, primetivi moj drhtaj. Ne moemo da
podeavamo klimu pojedinano, a leti uvek ovako luaki hlade.
Leti? Sada je sredina avgusta. Ne seam se kada je neko leto ovako
brzo prolo ili da sam manje uivala u njemu. Piter i ja obino
provodimo vikende i veeri na izletima i koncertima na otvorenom.
Ali ovog leta je sve to izostalo. Ili ja moda nisam obraala dovoljno
panje zbog sluaja Tejlor, a Piter me nije podseao.
ta se desilo?, pitam, pokazujui na njenu kosu.
Helen se smeka. Malo sam eksperimentisala, odgovara ona. I
ispalo je super! Tek tada vidim izboinu na njenom stomaku. Posle
nekoliko drutvenih gafova, moje pravilo je da nikada nikoga ne
pitam je li trudan dok bukvalno ne vidim bebu da izlazi napolje. Ali
ovoga puta ne mogu da izdrim.
Trudni ste!, uzvikujem. Helen klima glavom. Je li Donovo?,
pitam, proklinjui odmah svoju glupost. Pa naravno da jeste.
Za trenutak sedimo u tiini. Helen ta pauza oigledno ne smeta, ali
ja se mekoljim na stolici.
Mislila sam da ste imali pogodbu, bez dece.
I jesmo, kae Helen. Ali ivot je imao druge planove.
Je li Don saznao?
Senka prelazi preko Heleninog lica. Nije, brzo kae. Nisam
dobila priliku da mu kaem. A onda menja temu, pokazujui mi da je
taj deo razgovora zavren. Ali niste zbog toga doli. ta vas sada
zanima?
Tie se Dona, poinjem. Ili tanije... oklevam. Situacije. Misli
su mi jo uvek haotine.
Da?, pita ona, ali ne deluje naroito zaintrigirano. Helen izgleda
izuzetno zdravo i sreno, to je skoro neprimereno u prostoriji koju
roditelji njenih malih pacijenata verovatno smatraju odajom smrti.
Pojavila se jo jedna ena, kaem i ekam.
Helen se smeje. Oekivala sam sve samo ne to.
Nije valjda jo jedna supruga!
Ne, ali je elela sve da vas istisne, pojanjavam. Verenica. A
onda iz radoznalosti pitam: Kako biste se oseali da vam je Don
rekao da eli da raskine s vama?

184

Helen kao da duboko razmilja o mom pitanju.

Pre ovoga, miluje svoj stomak, bila bih oajna. Ali da sada doe?
Uopte se ne bih potresla.
Za trenutak samo sedimo i gledamo se. Kada ste otkrili da ste
trudni? pitam.
Posle Donove smrti.
Razmiljam o ovome.
Ne verujem vam, najednom kaem.
Helen se smeka. Pa, bojim se da ete morati da pretpostavite da
sam krajnje struna to se toga tie, kae ona. Pogaa me injenica
da oiia sve ovo doivljava kao igru.
Va alibi je najklimaviji, znate.
Imate li neki dokaz protiv mene koji me stavlja u Palo Alto?
Stotine kilometara od kue?, uzvraa Helen.
Nemam, priznajem.
Onda sam bila nadasve lukava, aljivo e ona. Po prvi put oseam
netrpeljivost prema njoj.
ovek je mrtav, kaem. I jedna od vas tri je skoro sigurno za to
zasluna.
Helen se i dalje smeka.
Ako pogodite koja, kae ona, dobiete nagradu!

185

49

Samanta
Priaj sa mnom, Pitere, kaem. Ima tri ene, ne, zapravo ih je
etiri, sve su izuzetno posesivne prema istom mukarcu. Upravo sam
se vratila iz Los Anelesa i uivamo u lenjom nedeljnom popodnevu,
kao nekada, sedei na naem minijaturnom paretu vrta koje se
granii s potokom. Uskoro e zalazak sunca, cvrci poinju svoju
pesmu, ali komarci jo nisu krenuli u napad. Savren trenutak
navodno savrenog avgustovskog dana. Meutim, Piter je uglavnom
odsutan, igra igricu na telefonu. Nije da ba udim za njegovom
panjom. I sama pokuavam da itam knjigu iz biblioteke, ali i dalje
mozgam o sluaju Tejlor. Ali slutim neku netrpeljivost u nainu na koji
dri svoj telefon na pedalj od mene - postavljen tako da mi blokira
lice.
Piter ga nevoljno odlae. 1?, pita on. Je li posesivnost prava re?
Primeujem da nisi rekla: zaljubljene u istog oveka.
U pravu si, nisam.
Koje je onda pitanje?
Saznaje za sve druge ene. Shvata da je tvoj dotadanji ivot
sutinski laan. Zapravo, totalna propast. ta bi ti uradio?
Zanima te da li ena moe dovoljno da poludi da ubije svog
mua?
Tako nekako, odgovaram. Da. Je li to dovoljna provokacija?
Zaboravi na alibije, mogunosti, ta god, zasad. Fokusiraj se samo na
motiv.
Piter se protee. Visok je metar i devedeset, telo mu visi s jeftine
batenske stolice. Kupili smo dve na garanoj rasprodaji. Vii je od
mene skoro trideset centimetara i lice mu je poprilino obraslo.
Nekada sam ga zvala Saskvo. Vie ne zovemo jedno drugo
nadimcima, to je tuno. Neke faze u ivotu prou dok ne obraate
panju.

186

Opii mi ivot tih ena pre i posle, i rei u ti koja ga je ubila,

kae Piter.
Ponimo od Helen, kaem. Ona je najlaka jer je imala
najnezavisniji brak od njih tri. Povremeno je provodila vreme s
Donom, ovekom kog je iskreno volela. Zvuala je iskreno kada je
opisivala njihov odnos.
ta bi bilo da je ona seksi mlada doktorka odvojila Tejlora od
nje?, pita Piter.
Pa, izgubila bi to vreme provedeno s njim. Prema njenim reima,
ne verujem da je imala mnogo ljubavnih veza u ivotu. Zato bi to za
nju bio veliki gubitak.
Da ne pominjemo aspekt prezrene ene, podsea Piter.
Da, tako je. enski bes i ljubomora, dodajem. Dosadno.
To je ona to je trudna, zar ne?, pita Piter. to e od mrtvaca
napraviti oca?
Da. A on ne bi bio srean to opet postaje otac.
Ali ona eli to dete? Raduje mu se?
Apsolutno, kaem, setivi se transformacije njene linosti od
naeg poslednjeg susreta.
Ali njena finansijska pozicija se nee promeniti, je li tako?
Pretpostavljam da kao doktorka zarauje pristojno. Dovoljno da
samostalno izdrava dete.
Da, finansijski joj uopte nije bio potreban, kaem. Ne kao Em
Dej.
Ta Em Dej je najvie izgubila, zar ne?
Zavisi kakav je njen sistem vrednosti, odgovaram. Svakako bi
finansijski najvie propatila da ju je Tejlor ostavio i oenio se
Sneanom. Em Dej je sada u nezavidnom poloaju i to se tie kue.
Debora moe na sudu da joj uzme kuu i ostavi je bez iega.
to nas dovodi do moje omiljene - Debore, kae Piter.
Zato ti je ona omiljena? Jeim se od nje, kaem. A pomalo i od
Em Dej. Prema Helen gajim samo potovanje. Ali Debora...
Prestajem da priam.
Samo te zezam, kae Piter. Nakostrei se svaki put kada pria
o njoj, i glas ti postaje dublji. Nesvesno je i oponaa.
Debora bi najvie izgubila u sluaju razvoda, s obzirom na njen
drutveni poloaj u zajednici. To joj je najdragocenije u ivotu.

187

ta tu ima zanimljivo?, pita Piter, zvuei kao da se dosauje.

Vidim kako opet gleda u svoj telefon. Gubim ga. A zapravo pokuavam
da ga ukljuim u razgovor, da provedemo neko vreme zajedno. Sve
samo da odagnam munu tiinu koja nas ceo dan obavija.
Takoe, ona bi najvie profitirala njegovom smru, dodajem.
Deset miliona dolara ivotnog osiguranja. Hej!, uzvikujem dok Piter
nastavlja da bocka po svom telefonu. Ubila bih te u treptaju oka kada
bi ti dobio takve ideje!
Ne sumnjam, kae Piter bez osmeha i ne diui glavu.
Udaram akom o batenski sto. Moja aa se razbija i pada na
ploice.
Bestraga, Pitere!, urlam, uplaivi dve vrane koje su zobale mrve
od naeg kasnog ruka.
ta je?, uzvraa on, konano digavi glavu.
Zna ti ta je! Tvoja mrzovolja! O emu se radi?
Piter za trenutak uti. A onda: To je zbog svih tih tvojih
zakljuaka o braku i zajedljivih komentara.
Zbunjena sam. Glas mi gubi otrinu. Je li?
Ti u stvari prilino prezire te ene. Nala si manu u svakom od
njihovih... brakova. E pa, ako postoji savreni brak, neki idealni
standard koji nijedna od tih veza ne moe da ispuni, ba bih voleo da
znam koji je.
Moram da porazmislim o ovome.
Nemoj misliti da prezirem Helen, kaem. Njoj se ak i divim. to
kuje svoju sreu pod tako neobinim okolnostima.
Ma super! kae Piter. Divi se jedino eni koja je svog mua
viala dva dana jednom meseno.
Dvaput meseno po dva dana, ispravljam ga.
Kakogod!
Ma vremenski aspekt njihovog braka me ne zanima, nastavljam.
Ve jaina njihovih emocija.
Opet strast, uzdie Piter.
Da! Opet strast! Koja, uzgred reeno, nema nikakve veze sa
seksom!
To si ve rekla.
Pitere, ta ti hoe od mene? Saginjem se i poinjem da skupljam
krhotine od stakla. Kao to sam i oekivala, otra ivica jednog

188

komadia zariva mi se u prst. Super! Jo mi samo trebaju krvave ruke

pred spremanje veere.
Sem, pravo pitanje je ta ti hoe od mene? Oigledno nisam
sposoban da probudim strast.
Stojim pred njim, s rukama punim slomljenog stakla. Ne gazi
bosim nogama dok ne oistim, kaem i ulazim unutra. Staklo bacam u
kantu za ubre, obmotavam zavoj oko ruke i vraam se s runim
usisivaem.
Piter se opet igra telefonom. Ve je prevaziao malopreanju
prepirku. Gledam preko potoka u planike, koje tonu u senku dok
sunce zalazi za horizont.
Zato se mi ne bismo venali?, najednom pita Piter. Vidim da sedi
uspravno. Veina naih prijatelja jeste, a mi smo due zajedno od svih
njih. Prole godine smo ili na toliko venanja da mi je odelo puno
pirina.
Zbog pribliavanja uasnoj tridesetoj godini. Svi misle da bi dotad
trebalo da se uozbilje.
I ti?
Ne ba, kaem. Toliko toga je jo nepoznato. Ti mora da zavri
svoj doktorat. I da nae neki akadeipski posao, uprkos masovnoj
nezaposlenosti. Zna kako to ide, Pitere. Moda se preseli u
Arkanzas, ili Floridu, ili Aljasku. Ako bude imao sree.
A zar ti nee sa mnom? U Arkanzas ili Floridu ili gde ve?
U Arkanzas definitivno neu, kaem. I Florida je blagi uas.
Pokuavam da se naalim, ali Pitera to ljuti.
uj, Pitere, ne mogu tek tako da kaem: Da, pratiu te i na kraj
sveta.
Tvoj problem s privrenou. Znam. Glas mu je sarkastian.
Hej, ortak, ne mislim da je nerazumno ne obavezati se da u biti
koljka na tvom brodu kada ne znam hoe li taj brod ploviti ili
potonuti. Prevazila sam sebe: etiri negacije u jednoj reenici. I
zaalila im sam je izgovorila. Svesna sam Piterove teskobe u vezi s
doktorskom disertacijom i oskudnog trita rada za doktore nauka poslednje to elim jeste da mu gazim na ivac.
Lice mu se zatee.
Sem, kae on tiho, ne gledajui me. Ono to ti ne razume je da
mi imamo neto to se ljudi nadaju da e imati kada sagore strast i

189

poetno uzbuenje. Mi smo najbolji prijatelji. To je ono to eli u

pedesetoj, ezdesetoj i kasnije. Brakovi koji dugo traju tek s
vremenom dou u ovo stanje. Kada sve drugo proe. Mi smo sreni to
to imamo od poetka.
Hoe da kae da smo mi ve zavrili s... tim?, pitam. Zaboga,
Pitere! Za trenutak sam bez teksta, to je dobro, jer nadolaze loe
rei, uasne rei. Zar misli da elim da prolazim kroz ivot bez
jednog od najdubljih doivljaja koji postoje u ljudskom ivotu?
A ta je to, ako smem da pitam? breca se Piter. Mrzim kada je
sarkastian. Ne stoji mu, a mene samo jo vie izluuje.
Zaljubljivanje, odgovaram. Cvrci su izali s nonim nebom i sada
glasno cvre u tiini koja doekuje moje rei. Dlanovima ubijam
komarca. Jo krvi na mojim rukama.
Opa!, kae Piter i ustaje. Za trenutak kao da ga neto gui, a onda
uspeva da izusti: Prilino smela izjava.
Paniim. Pitere, ekaj! Nemoj pogreno da me shvati!
Drugaije ne mogu da shvatim, uzvraa on. Bila si i vie nego
jasna.

190

50

Samanta
Dok sam jutros ila na posao, slutila sam da se neto dogodilo. Grejdi
sedi za mojim stolom, pria s Moli, koja deluje neobino uzbueno.
Suzan stoji kraj nje, s neizostavnom dijetalnom kolom u ruci. Klima
glavom i smeka se.
Tako se to radi, kae Grejdi kada me spazi. Odlian policijski
posao!
Pitam Moli: Uspela si?
Ona je sva u osmehu. Da! Obavljala sam informativni razgovor s
milionitom osobom sa spiska prisutnih na konferenciji u hotelu Vestin,
pokazivala im fotke, kada mi jedna ena ree: ekajte, njega znam! I
pokazala mi. Moli se ceri. Pogodi koga?, kae mi.
Suzan se ubacuje. Nije vreme za igru, Moli, hajde, kai Samanti.
Moli neke tri sekunde deluje zbunjeno, a onda kae: Jednog od
doktora s klinike. Onog Epstajna.
Je li svedok siguran?, pitam dok uzbuenje u meni raste. Posle
neprospavane noi - ja u sobi, a Piter na kauu, navodno sav skrhan
posle naeg razgovora - dobra vest mi svakako prija.
Apsolutno! S njim se vozila liftom na drugi sprat. Sea ga se jer je
relativno nizak ovek sa bunastom bradom, kako je rekla. A ona
navodno ne podnosi niske i dlakave mukarce. Bila je poprilino
krupna, zbog toga sam joj i poverovala. Epstajna bi mogla da pojede
za doruak.
I izala je na drugom spratu?
Jo bolje. Odsela je u sobi 225 - koja se nalazi odmah preko puta
Tejlorove sobe. Tako da su oboje koraali hodnikom u istom pravcu.
Onda je on zaostao za njom. Kae da je stekla utisak kao da namerno
usporava.
Dakle, nije svojim oima videla kada je uao u Tejlorovu sobu?,
razoarano pitam.

191

Ne, ali kada je zatvorila za sobom vrata, ula je kucanje, u blizini.

Pa, i to je neto, kaem i okreem se prema vratima. Imam
nekoliko pitanja za dr Epstajna. Obavetavau vas, dovikujem Suzan.
Oekujem to od tebe, uzvraa ona i znam da se smei.

192

51

Samanta
Ovoga puta znam kako da naem ulaz u kliniku. Radniku obezbeenja
klimam glavom, ali on i dalje insistira da pokaem znaku. Sigurno mu
je dosadno. Meni bi svakako bilo da po ceo dan sedim u kuici i ekam
posetioce. Na recepciji mi kau da je dr Epstajn zauzet, zato sedam u
vrlo luksuznu ekaonicu da ga saekam. Posle jednog sata prilazim
gospoici savrenoj za recepcijom. Ona die slualicu i apue u nju.
Ne, obavetava me. Jo nije slobodan. Vraam se u udobnu fotelju i
nastavljam da sedim u toploj prostoriji.
U jednom trenutku se trzam iz dremea i zatvaram usta iz kojih
curi pljuvaka. Brada mi se verovatno sija koliko je mokra. Postiena,
briem je nadlanicom i gledam na sat. Spavala sam skoro dvadeset
minuta. E sada je stvarno dosta! Mariram do recepcionistkinje.
Moram da vidim dr Epstajna odmah\, kaem i pokazujem
znaku. Vano je!
Pokorava se sa ivahnou koja me posramljuje, samo to ovoga
puta krotko prihvatam njenu raniju izjavu da doktor jo uvek ne moe
da me primi. Naposletku pritiska dugme i pokazuje mi rukom na
dvokrilna vrata. Znam put do Epstajnove ordinacije. Zatiem ga u
fotelji kraj radnog stola, ita medicinski asopis. Opet proklinjem sebe
to nisam insistirala da me odmah primi.
Ah, da, detektivko, kae on i prua mi ruku. Ne trudi se da
ustane. Znam da je uskogrudo s moje strane, ali ne prihvatam njegovu
ruku. Putam je da dve-tri sekunde neprijatno tri tako ispruena.
Kraj njegovog radnog stola je jo jedna prazna fotelja, ali ostajem
da stojim.
Dr Epstajn, zato ste bili u hotelu Vestin u Palo Altu u petak uvee
10. maja?, pitam.
Smeak s njegovog lica ne pada i seam se da je pominjao svoj
upravni odbor. Kao sitnoj eni ne smeta mi injenica da je i sam sitan.

193

Ali ako se tome dodaju njegove malje na licu, koje po svemu sudei
ine devet desetina njegovog dranja i opte aure samozadovoljstva,
jasno mi je zato ga se svedokinja sea sa prezirom. On jeste iritantan.
Poelite da ga utnete samo da zbriete taj smeak s njegovih usana.
Prilikom naeg prvog razgovora rekli ste mi da ste te veeri bili
kod kue. Vaa ena je potvrdila vau izjavu.
Zato me onda ispitujete?, pita on i dalje sa smekom.
Zato to imamo svedoka koji vas je video u hotelu Vestin, na
drugom spratu, u hodniku sobe Dona Tejlora, u vreme koje se
poklapa s vremenom njegove smrti.
Za trenutak uti, raunajui. A onda slee ramenima. Da, kae.
Bio sam tamo.
U koje vreme tano?
Oko 19:40,19:45.
Je li Don Tejlor bio iv? pitam.
Nije, odgovara on.
Ovo nisam oekivala.
Molim?
Nije, ponavlja Epstajn. Don je bio mrtav. Bio je mrtav kada sam
doao. Ali nisam ga ja ubio.
Bie najbolje da poete sa mnom u policijsku stanicu, predlaem.
I sve nam lepo ispriate.

194

52

Odlomak iz transkripta
Informativni razgovor sa dr Markom Epstajnom, 26. avgust 2013.
[preliminarni uvodi, objanjenje policijskog procesa i procedura,
obavetenje da e razgovor biti sniman video-kamerom]
MARK EPSTAJN:

Don i ja smo se raspravljali vei deo prethodnog

meseca. Zajedno s Edvardom - znate, dr Krejmerom. Edvard i ja
elimo da uvedemo jo saradnika kako bismo mogli da proirimo
posao i obavljamo vei broj kozmetikih zahvata. Don je bio
protiv. Mi smo smatrali da nije poteno uzeti nas za partnere a
zatim nas terati da ne uzmemo novac sa stola.
Don se dva dana nije pojavio na klinici, to je bilo
neuobiajeno, zaista. Uprkos svim njegovim manama, nikada nije
zapostavljao posao. Ali u etvrtak ujutro je pozvao naeg
upravnika klinike i otkazao ceo svoj raspored, a potom je isto
uinio i u petak ujutro. Nije odgovarao na telefonske pozive,
poruke i imejlove. Pitao sam dr Faning gde je on.
SAMANTA ADAMS: Jeste li znali da su njih dvoje u vezi?
MARK EPSTAJN: Ne, ne konkretno, ali nije bilo potrebno puno mozga da
se zakljui da su u nekoj emi. Bili su nerazdvojni, i mada nikada
nisu naputali kliniku u isto vreme, jedno bi uvek odlazilo pet
minuta posle drugog. Prilino providno. Ali nije me se ticalo.
Uostalom, nisam znao ni za one njegove silne ene. Samo da je
oenjen Deborom. Ako je njemu tako odgovaralo, ko sam ja da se
meam? Dakle, Kler - dr Faning - rekla mi je da je Don odseo u
Vestinu, i dala mi je broj njegove sobe. Iskreno, to me je
iznenadilo. Iz dva razloga. Prvo, zato bi odsedao u hotelu kada
mu je kua odmah tu? I drugo, zato mi je Kler dala tako
privilegovanu informaciju? Uvek je drala Donovu stranu. Ali
195

meni se ini da su se njih dvoje posvaali, i da je ona bila ljuta na

njega, ba kao i svi ostali.
SAMANTA ADAMS: Dr Faning vam je svojevoljno rekla da je dr Tejlor
odseo u Vestinu?
MARK EPSTAJN: Jeste.
SAMANTA ADAMS: Molim vas, nastavite.
MARK EPSTAJN: I tako sam u petak posle veere otiao u Vestin.
SAMANTA ADAMS: Koliko je bilo sati?
MARK EPSTAJN: Rekao sam vam, 19:40, moda malo kasnije. Pokucao
sam na njegova vrata. Niko nije otvarao, ali primetio sam da su
odkrinuta. Uao sam i naao ga. Ve je bio mrtav, leao je na
podu. Bio sam prilino okiran, moram da priznam.
Onda je neko pokucao na vrata. Bio sam ih zatvorio za sobom, i
taj neko nije mogao da ue. Uspaniio sam se. Pomislio sam da ne
smeju da me nau s mrtvacem, i zato sam utao. Opet kucanje i
muki glas koji se predstavio kao rum-servis. Zadrao sam dah i
ekao, posle jo nekoliko kucanja je otiao. Kada sam bio siguran
da je otiao, da je hodnik prazan, izaao sam iz sobe i otiao kui.
Ispriao sam eni ta se dogodilo i sloili smo se da nema potrebe
pominjati da sam bio tamo, jer bih time samo zakomplikovao
stvar. Kada sam kasnije otkrio da se sumnja u nasilnu smrt,
smatrali smo da je tim pre pametnije da o tome utimo.
SAMANTA ADAMS: Niste se tukli s Donom Tejlorom?
MARK EPSTAJN: Ne! Kaem vam, ve je bio mrtav!
SAMANTA ADAMS: Kako ste znali da je mrtav?
MARK EPSTAJN: Doktor sam.
SAMANTA ADAMS: Pregledali ste ga?
MARK EPSTAJN: Da. Opipao sam mu puls. Bio sam prilino ubeen da je
mrtav.
SAMANTA ADAMS: Niste mu ubrizgali injekciju kalijuma?
MARK EPSTAJN: Ve je bio mrtav.
SAMANTA ADAMS: A bez Dona Tejlora vie nije bilo prepreka za vae
planove za kliniku. Mogli ste slobodno da proirite kozmetiki deo
prakse. Mogli ste da uzmete sav taj divni novac sa stola, kako ste to
ranije sroili.
196

MARK EPSTAJN: Sluajte, znam da zvui malo ishitreno. ak i okrutno.

Ali to ne znai da bih ubio nekog samo zbog vee zarade!

SAMANTA ADAMS: A ta je sa injenicom da nigde u sobi nema vaih
otisaka?
MARK EPSTAJN: Kada sam shvatio u ta sam se uvalio, trudio sam se da
nita ne pipam. I obrisao sam sve to sam pipnuo prilikom ulaska,
vrata i kvaku. Znam, znam, zvui grozno. Ali samo sam hteo da
izbegnem ovo to se sada deava - da policija napravi kardinalnu
greku.
SAMANTA ADAMS: Greka ili ne, uhapeni ste zbog ubistva Dona Tejlora.

197

53

Samanta
Mark Epstajn nije optuen niti je ostao u pritvoru. Priveli smo ga i
odmah je pozvao svog advokata, koji je pozvao okrunog tuioca.
Zamenik tuioca je odbio sluaj zbog nedovoljno dokaza i vratio nam
ga sa instrukcijama da dobavimo jo dokaza.
Ovo je razbesnelo Suzan, koja mi je i izdala nareenje da uhapsim
Epstajna. Protivno logici, moram priznati. Ni sama nisam bila ubeena
da je on poinilac, a evo i zato: zato to je prokleto sitne grae. Nije
vei od mene, zaista. Taj nije mogao da savlada onako krupnog i
tekog oveka kakav je bio dr Tejlor, mada sam zbog njegove guste
brade pomislila da je sposoban da proba. Kakogod, opet smo na nuli, i
dalje traimo dokaze. Ako Mark Epstajn i jeste ubica, onda je prokleto
prevejan. Ako je to neko drugi, onda je jo prevejaniji. U svakom
sluaju, nemamo dovoljno dokaza da bilo koga optuimo.

198

54

Samanta
Jutros sam se probudila razmiljajui o Helen i njenoj trudnoi. Je li
bila namerna? - pitam se. Smiljen pokuaj da osujeti Tejlorov edikt
protiv zaea? Nikada neemo znati. Da li bi to bio dovoljan motiv za
ubistvo, elja da rodi svoje dete? To nije imalo smisla. Helen je
jednostavno mogla da se razvede od Dona Tejlora i da sama podie
svoje dete. Dodue, izgledala je tako udno kada sam je videla u Los
Anelesu. A tu je i problem alibija. Misli mi se vrte ukrug.
Piter i ja smo proli kroz to, Piter eli da jednog dana imamo opor
dece, ja ba i nisam toliko zagrejana. Jednom smo zaista zaeli dete.
Rizikovali smo jedne noi posle previe alkohola, kada nismo imali
nikakvu zatitu u kui, a mrzelo nas je da odemo u radnju i kupimo
kondome. Bili smo mortus pijani. Meni je izostala sledea
menstruacija i eto nas - jo studenti, suoeni s ranim roditeljstvom.
Meutim, majka priroda se pobrinula. Bila sam iznenaena
saznanjem da se ak 10% trudnoa zavri pobaajem. Imala sam sve
simptome iz knjige: jutarnje munine, nadimanje, promene
raspoloenja. Nismo stigli ni da se opasuljimo kada je test pokazao da
sam trudna. Ve sutradan sam prokrvarila. Kraj prie. Te noi, u
krevetu, Piter je pokuao da me utei, spustivi dlan na moj stomak.
Ali meni su se gadili ti dugi prsti raireni po mom stomaku. Kao da
su traili neto. Centar. Moj centar.
Ta 24 sata su nas promenila. On je poeo da sazreva, ogromnim
koracima, a ja sam poela da pruam otpor. Bila sam dorasla
majinstvu. Ali ta ako nisam morala da budem majka? Veliala sam
onaj madrac na podu i rasparane sudove. Taj dogaaj nas je nakratko
zbliio i osvestio. Shvatili smo koliko smo zapravo udaljeni. Nismo
morali da priamo o tome. Sve nam je bilo jasno. A onda smo se vratili
u ritam: buenje, kafa, tuiranje, posao... ali to vie nije bio isti ritam.
Siroti Piter. Iskreni Piter. On je ba odseen od ovog surovog sveta.

199

Jednom je naao novanik sa petsto dolara i uredno ga odneo na alter

za izgubljene stvari u studentskom domu. Bilo je to u vreme kada smo
gladovali, mnogo pre nego to sam postala ruka zakona. Tri dana
nisam govorila s njim.
Ali on ima veliko i poteno srce. Zaista, Piter je divan ovek - teko
da bih nala divnijeg od njega. Ali nedostaje mu kima da utre sebi put
i dobije ono to eli. Razmiljam o Tejlorovoj sposobnosti da promeni
drugima ivot, skine kou s butine i zaije je na lice, da pravi precizne
rezove, vaja brade i noseve, pretvara deformitet u lepotu. Bio je
istinski bog, dok je Piter u svemu ovek.

200

55

Em Dej
Jutros sam jedva ustala. ak ni saznanje da je prognozirano jo
velianstvenog sunca u pozno leto nije moglo da me podigne. Imala
sam lo predoseaj. Mislila sam da sam ga savladala tokom
viegodinje terapije, joge i meditacije.
Ne mislim konkretno na tu stvar koja se dogaala vrlo esto. Tako
su moji roditelji govorili o tome. Ali ovaj policijski mete, ponovno
pozivanje u policijsku stanicu, agresivno, skoro sramno ispitivanje,
sve me to podsea na taj dogaaj iz detinjstva.
U to vreme sam vodila dnevnik. Tanije, u vreme pre tog dogaaja.
Posle nisam htela da izazivam samoispitivanje. Pre neki dan sam
izvadila dnevnik i itala ga. Kako je prazna i plitka bila ta devojica!
Mislila je samo na jedno: deaci, deaci, deaci. Sve u njenom svetu
bilo je natopljeno napupelom senzualnou. Kakva budala.
Imala sam etrnaest godina. Vebala sam drugaiji hod, drugaiji
govor. Volela sam da etam gradom i muke poglede na svojim dugim
nogama, shvativi da su mi one, zajedno s grudima, najvee bogatstvo.
Roditelji bi me poslali nazad u sobu da se presvuem kada bih se
obukla neprikladno. Zato sam prela u ilegalu. Izala bih iz kue bez
minke i pristojno obuena, a onda bih se u kolskom kupatilu
presvuka i naminkala. Naravno, to je bio jedini nain.
Neke devojice su mogle da se minkaju, ali veina, naroito one iz
religioznih porodica, morale su to da rade kriom, skidajui minku na
kraju dana, pred odlazak kui. Ne mogu da krivim svoju majku. Isto
bih se ophodila prema svojoj erki tog uzrasta.
Ali ono... Bio je kraj osmog razreda. Maj mesec. Vraala sam se
kui iz kole. Ila sam sama, oprostivi se sa svojim drugaricama koje
su ivele blie, dok je moja kua bila najdalje od kole. Grupa
srednjokolaca stajala je kraj puta i puila doint. Hej, pozvali su me
kada su me ugledali. minku sam skinula i imala sam pristojnu odeu,

201

ali sam je nosila drugaije nego to bih to inila pred majkom. Bila
sam privlana i, bez sumnje, eljna da udovoljim. Seam se tih rei, jer
su me uzbuivale. Hej, seksi makice, doi da se malo zezamo. Prila
sam im. Dvojicu sam prepoznala, bili su starija braa jednog uenika iz
mog razreda, a s njima su bila i dvojica iz moje generacije. Ponudili su
mi doint i prihvatila sam, trudei se da izgledam oputeno dok
uvlaim duboki dim, a onda sam se zakaljala. Svi su se nasmejali i
jedan je rekao: Prvi dim odvaljuje. Na prijateljski nain, i to me je
donekle umirilo.
Jedan od deaka bio je moja kolska ljubav. Riard. Imao je nekih
problema sa srcem, zbog ega nije mogao da igra ragbi. Obino bi to
bila drutvena smrt za srednjokolca, ali uspeo je da se drui s
ragbistima uz veliki napor. Kada smo imali est godina, za Dan
zaljubljenih sam mu nacrtala srce sa rupicom, kao to mi je majka
opisala. Uiteljica je pogledala moj rad i zguvala ga. Riard nikada
nije video to srce. Ipak, sigurna sam da je slutio moja oseanja.
Naravno, ostali deaci su to primetili, jer su ga suptilno gurkali da
stane kraj mene, predloivi da proetamo kroz umu.
Nisam se plaila, uma je bila moje igralite. Meutim, oni su moj
pristanak shvatili kao znak da tano znam u ta se uputam. Nisam
znala, sve dok nije poelo. Zastali smo na istini i mislila sam da e
zapaliti jo jedan doint, ali umesto toga, Riarda su gurnuli na mene.
Porumenela sam, shvativi da on pokuava da me poljubi.
Ostatak moete i da naslutite. Ne bih da detaljiem. Bolelo je,
naravno, ali uglavnom je to bio stid. Neprijatno grebanje po mojim
dojkama. Kamenii ispod mojih lea. Pogledom sam uhvatila
odblesak plavog neba kroz kronje drvea. Dva deaka su imala
problem da dou do vrhunca, i to je bolelo vie od svega. A onda je
najednom sve bilo gotovo i ostala sam sama. Obukla sam se i otila
kui. Moja majka je bila van sebe, zivkajui telefonom sve redom u
gradu. Svaka pomisao da joj ovo preutim nestala je kada me je
ugledala, blatnjavu i zarozanu. U roku od pet minuta izvukla je istinu
iz mene, u roku od deset smo bile u policijskoj stanici. Sve vreme mi je
drala lekciju kako je to delimino moja krivica, zbog naina na koji
se oblaim i hodam. Nisi morala da izaziva te deake, rekla mi je,
oteui po junjaki. U tim godinama su to uspaljeni majmuni. Mada,
moram da priznam, borila se za mene. Kada nam se tata pridruio, bio

202

je ljut na majku to je umeala policiju. Rekla je da emo zbog toga

zaaliti jer svi znamo ko su ti deaci. Moja majka ga je ignorisala i
malo je falilo da se potuku usred policijske stanice. A onda je poelo
ispitivanje. Da, poznajem deake. Da, svojevoljno sam otila s njima u
umu. ta sam mislila? Rekla sam im da verovatno nisam mislila.
Policajac na dunosti je nevoljno uzeo moj iskaz i rekao da e
razmotriti sluaj.
Tako je poeo prvi najgori period mog ivota; drugi je, naravno,
bio kada sam se udala i dobila dvoje dece u staniu napravljenom u
garai. Ali to je bilo kasnije. Reeno mi je da su deaci izjavili da sam
ja pristala na to, a to su dobra deca koja ne lau. Dvojica su bila iz
prominentnih gradskih porodica, s novcem i advokatima na njihovoj
strani; posle viesatnog ispitivanja i gnjavae, nekako su se karte
okrenule i zapreeno nam je da emo imati problema ako ne
povuemo tubu. Tako smo i uinili. Jedan policajac je spustio svoju
teku aku na moje rame. Ne eli i sama da zavri u Oditorijumu,
mlada damo
Kasnije sam viala te deake po gradu, ponekad sa starijim
devojkama, i pomislila bih: Znam te, protuvo. Ista reenica je meni
upuena u crkvi. Jedan od razloga to sam se udala za svog prvog
mua je bio taj to je on zapravo bio jedan od deaka koji se ljubazno
ophodio prema meni nakon to se pronela vest o silovanju. Em Dej je
odradila grupnjak. Tada sam poela da nosim duge suknje i iroke
bluze, da sakrijem svoju figuru, ak su i pantalone previe otkrivale.
Don mi je pomogao da sve to prebrodim, bolje nego decenije
plaenih psihoterapija. On je odagnao moj bol. Kada sam mu ispriala,
zaplakao je, i sa svakom njegovom suzom meni je bilo lake. Pravo
udo, zaista. Nad tobom je izvren gnusan zloin i trebalo je da budu
kanjeni, rekao je. Ali nisu. Zato najmanje to moe da uini jeste
da vie ne kanjava sebe.
Ali jue, danas, sutra - imam oseaj kao da me svet kanjava. Preti
da e mi oduzeti sve. Vreme mi prolazi u agoniji. Oseam otkucaj
svake sekunde na asovniku, a preda mnom se proteu prazni sati.
Iskreno, ne vidim izlaz.

203

56

Debora
Sputam telefonsku slualicu, koraam po kui, razbijam stvari.
Dakle ta... ta... ta Helen je trudna. Prekrila je zavet.
Plava sobna lampa odlazi u paramparad, ona koju smo Don i ja
zajedno kupili u Firenci za nau prvu kuu, oduevljeni to novac
pritie posle dugogodinje nematine. Don je rekao da plavo ide uz
moje oi. Ovo seanje me pogaa u ivac. Razbacujem srebrni escajg
iz fioke. Bacam viljuke i noeve na pod. Otre ivice lete na sve strane i
alim to u blizini nema nikog ko bi se na njih posekao. Potpuno sam
sama u ovoj kuerini. Nema ak ni zlatne ribice, hrka, gutera,
nijednog ljubimca iz godina deje nevinosti.
Ovo nije bio deo plana. Plan se izjalovio. Trebalo je da ostatak
ivota proivim dostojanstveno. Gospoa Dona Tejlora. A ne da za
sobom vuem repove, lane ene, kopilad i balave verenice. To je
sramno! Bez dostojanstva! ak sam radila ono to su mi ljudi
savetovali da radim kada ovaj smrad procuri u javnost: dala sam
ostavku na mesto predsednice Vrtlarskog kluba Junog poluostrva,
lanice Upravnog odbora Juniorske lige Palo Alta, lanice Komiteta
Drutva za zatitu otvorenog prostora Poluostrva - sve sam ih
otkaila.
Ne prestajem da za sve ovo krivim glasnicu, onu detektivku.
Pozvala me je i rekla da je opet posetila Los Aneles radi
informativnog razgovora sa Helen, i leerno u prolazu bacila bombu.
Nema sumnje da je uivala u saoptavanju vesti. Ali nee to proi tako
lako. Dogovor je dogovor.
Rezerviem let za Los Aneles.

204

57

Helen
Muko. Nosim deaka. okantna vest. Neprihvatljiva. Nije dobrodola.
ta u sa deakom? U mojoj budunosti nema deaka.
Saznala sam jutros, zvali su iz laboratorije. ena s druge strane
veze, tehniarka, zvuala je optimistino. Rodiete zdravo dete,
rekla je. Rezultati amniocenteze su dobri.
Kakvo olakanje, rekla sam, zaista to mislei. Celo telo mi je
odahnulo. ta bih radila s detetom koje ima Daunov sindrom ili neki
drugi uroeni defekt? Abortirala bih. To bi bila moja jedina opcija.
Zar ne elite da znate kog je pola?, upitala je tehniarka. Bila sam
zaboravila na to, ubeena da u roditi ensko.
Naravno, odgovorila sam i saekala. Ali tehniarka je okrenula
na alu.
ta vi mislite?, upitala je, to me je iznerviralo.
Deak, rekla sam, iz iste zlobe, i ula njeno klicanje.
Tako je!
Deak?, zapanjeno sam ponovila.
Da, i zvui kao da ste upravo to eleli!
Prekinula sam vezu bez pozdrava.
ta ja znam o fudbalu, autiima i vlanim snovima? Spremila sam
se da delim radosti i tuge jedne devojice, a ne napade testosterona.
Ovo e zahtevati prilagoavanje. Ovo e zahtevati mozganje.
Ruan dan, bar do sada. ak su me i ucveljeni roditelji nervirali
vie nego obino. Uglavnom se povuem u zonu duboko u svom
mozgu, koja kontrolie sve signale prema spoljanjosti. Oi su mi
irom otvorene dok sluam i suavam ih u pravim trenucima. Glas mi
je odluan ali saoseajan. Ruka mi je ispruena kao da e dodirnuti
njihovu, ali je zadravam, za sluaj da to shvate kao previe
nametljivo. To ne znai da nisam u stanju da budem iskrena. Samo to
me iskrenost previe umara. I razdrauje. Ometa me u valjanom

205

obavljanju posla. Za njihovo dobro je bolje da se pretvaram, da

gledam u decu, iako ih zapravo ne vidim, da tapem njihove glavice i
smekam im se. Dobar onkolog je dobar glumac. Ali to ne znai da je
lo ovek.
Tako sam razmiljala dok sam bila mlaa, odmah posle
medicinskih studija. Mislila sam da je duboka iskrenost krucijalna.
Sada teim ka autentinosti. Neemu potpuno drugaijem.
Ali danas mi to ne polazi za rukom. Moje sredite kontrole ne
funkcionie. Jutros sam pruila ruku i skoro dotakla jednog oca, ali je
on svoju ljutito povukao. Za njega sam ja veliko zlo udovite koje mu
saoptava vest o doglednoj smrti voljenog sina. Voljenog sina. Na
pamet mi padaju plave benkice i zeke ukraene lopticama i palicama
ili svemirskim brodovima ili voziima. Telom mi prolazi drhtaj. Kako
trivijalan nain razmiljanja, znam. Postiena sam sopstvenom
frustracijom. Skidam cipele u elji da ih zamenim patikama koje
nosim po kui.
Sali, moja omiljena medicinska sestra, kuca na vrata i otvara ih.
Dola je ena koja nee da ode, kae i pravi grimasu.
Majka?, umorno pitam.
Pre baka. Mislim da ima neke veze sa... onim. Sali je uvek bila
obazriva prema mojoj vezi s Donom - pre nego to smo je ozvaniili,
dok smo se trudili da izbegnemo traeve po bolnici, a svakako posle
njegove smrti, kada su se sjatile medijske pirane.
Kae da se zove Debora. Salin izraz lica se menja kad ugleda
moju reakciju. U redu, reiu je se.
Nemoj, kaem. Uvedi je. Rezignirana sam. Po onome to znam
o Debori Tejlor, ona ne bi prihvatila odbijanje, ne ako zna da sam tu, u
ta sam nekako sigurna. Opet navlaim cipele.
Kada Debora ue u moju ordinaciju, oseam promenu dinamike
moi, momentalno. Najednom se oseam kao pacijent na stolu za
pregled, a ne kao lekar. Ustajem da se odbranim, ali me ona oduvava
gracioznom naredbom: Sedite, molim vas. Pokoravam se, oseajui
se kao goa u sopstvenoj ordinaciji.
Debora stoji sve dok moja asistentkinja ne zatvori za sobom vrata.
A onda sva gracioznost nestaje. Kako se usuuje? pita sikui. Ne
trudim se ak ni da glumim kako ne znam o emu govori.
Nita se ja ne usuujem, odgovaram, s vie duha nego to oseam

206

u umornim kostima. Ali to je uinjeno, uinjeno je.

Je li muko? pita Debora. Naas se pitam zato misli da je to
vano.
Neu da vam kaem, odgovaram. Nemate pravo da znate.
Deborina usta se krive i oi postaju zle. Dakle, jeste, kae, a onda
pravi korak napred, odgurujui moj radni sto. Ali u jedno budi
sigurna, pretei kae. Nee se prezivati Tejlor.
Ovo me izbacuje iz takta. ta?
Niti e imati prava na Donov imetak.
Diem ruke. To se svakako nee dogoditi, kaem. Nita od toga.
Debora zuri u mene ceo minut. A onda njena napetost vidno
poputa.
Skupljam snagu dok se ona stiava. Ne vidim kakve to veze ima sa
vama, kaem. Dok ja s naporom ustajem, ona i dalje stoji, toliko blizu
da moram manevrisanjem da je obilazim. I ne znam zato ste morali
ovako da upadate kada je bio dovoljan telefonski poziv ili imejl.
Zato to ne bih poverovala u tvoj odgovor, kae. Morala sam
lino da se uverim.
Najednom sam umornija nego ikada u ivotu. Ne samo umorna,
nego i pospana. Mogla bih da spavam po ceo dan. Ali to ne mogu sebi
da priutim - tek je ponedeljak i imam pun nedeljni raspored s
pacijentima.
Deborin pogled je prikovan za mene i sada deluje zabrinuto, ali
nekako izvetaeno.
Jesi li dobro?, pita.
Naravno, kaem, ali u tom asu mi kolena klecaju i Debora prua
ruke. Hvata me i neno sputa u fotelju.
Nisi, zakljuuje ona. Bleda si. Kada si poslednji put jela?
Danas nisam, priznajem. Bilo mi je previe muka da bih
dorukovala, a imala sam i previe posla da bih ruala.
To je nerazumno, mrmlja ona. Kada sam ja bila trudna, jela sam
na svakih pet minuta i opet sam bila gladna. Evo, iz svoje tane vadi
energetsku tablu. Uvek ih nosim sa sobom kada letim avionom.
Prihvatam okoladicu, skidam omot i grizem. Pojedi sve,
nareuje ona. I ne pomiljaj da neto radi dok ti ne skoi eer u
krvi.
Uspevam da se osmehnem. Ko je ovde doktor?

207

Debora je ozbiljna. Trebalo bi da pita ko je ovde nepromiljena

trudnica?
Ovo me zasmejava. Odgrizam jo jedan zalogaj. Mislila sam da vi
nemate smisla za humor.
Zavisi od situacije, iskreno e Debora. Poznata sam po svojoj
domiljatosti, kae sa smekom.
A onda se okree da ide. Smeno koliko mi sada deluje ranjivo,
ovako s lea, dok joj lopatice na leima tre ispod mravih ramena.
Pokuavam da se setim je li i na sahrani bila ovako mrava.
Zakljuujem da je od tada prilino oslabila.
ekajte kaem. Protiv sopstvene logike i uprkos jakom umoru,
elim da budem fer prema ovoj eni.
Ona zastaje i upitno me gleda.
Da li veeras letite nazad?
Ne, odgovara Debora. Idem da naem hotel i odlazim ujutro.
Stajati u onim redovima dvaput u jednom danu je vie nego to mogu
da podnesem.
ujem svoj glas kako je poziva da prespava kod mene. Imam kau
u radnoj sobi, kaem. Nee biti problem. Ovo je la zbog koje sebe
prekorevam. Retko govorim neistine, i kada to uinim, obino je s
dobrim razlogom. Ali nemam nijedan dobar razlog da Donovu enu
pozovem u svoj dom. Samo mi fraza obina uljudnost pada na pamet.
Debora razmilja o ponudi. Ne bih da smetam, kae. Ne posle
ovog nepristojnog upada.
Spremam se da je nagovaram. Skoro smo pa rod, kaem i vidim
svoju ruku kako se prua prema njoj, ali pogreno procenjujem
razdaljinu izmeu nas i dodirujem joj ruku. Ovo je previe. Obe se
trzamo i ja mislim: Pa, to je to.
Onda Debora prihvata moj poziv.

208

58

Helen
Debora, koja sedi u Donovoj omiljenoj fotelji i pijucka vino iz ae
koju je u nekom momentu on sigurno koristio, uliva mi nervozu. I vie
od nervoze - izluuje me.
U mom stanu je due od sata. Naruile smo sui, i dok ekamo da
dostave hranu, ja se tuiram i navlaim pidamu. Ona je jo obuena ne mogu da je zamislim drugaiju - nije se ak ni izula.
Da li ti nedostaje?, pita Debora. Otvoreno razgleda moju dnevnu
sobu i trpezariju: iako su minijaturne u poreenju s njenim domom u
Palo Altu, daleko su komfornije, rekla bih. Dodue, nisu ni otmene i
pune karaktera kao Donova fantazija o viktorijanskoj kui u San
Francisku, naravno. Tu su sofa od sivog plia, dvosed i velika fotelja,
ona u kojoj sedi Debora. Antikvarni stoi od borovog drveta i slian
etvrtasti sto sa etiri stolice u trpezarijskom delu. Zidovi su uglavnom
goli. Moj umetniki zid je u radnoj sobi, pokriven fotografijama dece.
Pacijenata. Veina njih je sada pokojna, ali ima i preivelih. Volim sebe
da podseam na tu injenicu. Premda e za nekoliko meseci sve to biti
mnogo drugaije. Radna soba e biti pretvorena u deju, punu
igraaka, flaica i benkica.
Pitam se kako u se snai. Volim kada mi je sve na mestu. Svoju
odeu veam im je skinem. Kadu i sudoperu briem odmah nakon
upotrebe, sudove perem im zavrim s jelom.
Kada je Don uao u moj ivot, samo sam ila za njim, skupljala
odeu sa poda, sklanjala ae, slagala ih u mainu za sudove, istei
konstantno. Seam se Deborine uredne kue. Moda nas dve ipak
imamo neto zajedniko.
Jeste li ili za Donom i istili?, pitam Deboru. Za trenutak je
iznenaena, a onda se smeka. Ali ne dobroudnim osmehom.
Podseam sebe da ne smekavam prema njoj - ona nije dobroudna
ena.

209

Nisam, izdresirala sam ga. ta, zar ti je to radio? Onda je znao

kako da se izvue. Ja sam mu stavila do znanja da sve mora biti na
svom mestu.
Da, to je i moje pravilo, kaem i Debora die svoju au s vinom u
znak podrugljive zdravice. Ali nisam mogla da ga privolim.
Dve ene koje se jadaju na svog oveka.
Bie ti zanimljivo da uje kako je u... drugim... kuama Don bio
pedantan, kae Debora. Opet se smeka, ali ovoga puta nekako
gnevno. Rekao mi je da je Em Dej bila nemogua domaica,
nemogua kuvarica, ostavljajui erpe i lonce prljave u sudoperi.
Stoga je on preuzeo voenje domainstva. Moe li da veruje? Pitam
se kako ta ena sada ivi bez svog linog sluge.
Posle sahrane, u vaoj kui je priala samo o tome kako ureuje
svoj vrt, kaem.
Da, kruto e Debora. Pa, dobila je svoj prokleti vrt. I kuu.
Ne reagujem. Ne znam kakav su dogovor imale njih dve, niti me
zanima. Debora mi ne lii na osobu koja je velikoduna ili milosrdna.
Kao sudija je zasigurno morala biti stroga, striktno se pridravajui
zakona. Ali rasejana Em Dej je oigledno dobila neto od nje. Iscedila
je kap dobrote iz tog kamenog srca.
Debora prekida tiinu udnim zahtevom: Kai mi kako si
upoznala Dona. Posle krae pauze dodaje. Nikada mi nije rekao.
Odbijao je. to je neobino.
U bolnici, odgovaram. Zadovoljna sam to je Don odbijao da
podeli taj deo naeg ivota s njom. Nisam sigurna da li to i sama elim.
Nee mi ispriati nita vie o tome? pita ona i iznenaena sam
molbom u njenom glasu. Debora sputa au s vinom, polupraznu, s
tunim izrazom lica. Je li ovo samo trik? Ali kakvu prednost e dobiti
ako iskami moju ljubavnu priu?
Niko me nikada nije pitao, kaem. to je tano. Prijateljima sam
rekla: Upoznala sam nekog" i to je bilo dovoljno, uglavnom zato to
ih je ta vest toliko zapanjila da su me zatrpali pitanjima o samom
Donu, a ne o detaljima naeg zabavljanja. Bili su presreni, naravno.
Moji najdrai prijatelji, koji nikada nisu poverovali da sam srena
sama.
Duboko uzdiem. Stigao je novi pacijent, desetogodinjak roen s
kvrgom na elu. Utvrdili su da je to benigna izraslina, a porodica nije

210

imala osiguranje za ono to je smatrala nevanom operacijom, tako da

je deak morao da ivi s tim. Videla sam slike. Nije bilo toliko
primetno dok je bio beba. Ni kada je nosio ike preko ela. Ali kada
je napunio devet godina, pojavilo se jo kvrica - tanije, tumora - po
celom njegovom licu. Doveli su ga kod mene da proverim jesu li
tumori zaista benigni. To su zapravo bili hemangiomi, benigni tumori
endotelijalnih elija koje oiviavaju krvne sudove. Kada su poeli da
ometaju deakove osnovne funkcije - disanje i ulo vida - osiguranje je
pristalo da pokrije trokove njihovog uklanjanja. Podvrgnut je
operaciji, ali usled nemara hirurga siroti deak je izgledao unakaeno.
Iz dobre volje poela sam da zovem plastine hirurge koji bi mogli
besplatno da koriguju izgled deaka. ula sam za Donovu kliniku,
naravno. Bila je poznata u medicinskim krugovima, naroito meu
specijalistima pedijatrije. Pozvala sam, dobila formulare i zapoela
proceduru dokumentovanja sluaja fotografijama i laboratorijskim
izvetajima. A onda mi je jedan kolega rekao da Don povremeno
dolazi kod nas u UCLA kao honorarni profesor i da dri seminare o
facijalnoj rekonstrukciji nakon opekotina. Odmah sam ga pozvala i
zamolila za konsultacije. U stvari, poslala sam mu imejl jer nisam
imala broj njegovog mobilnog telefona, a na klinici su mi samo
ponudili da ostavim poruku. Zaudo, odmah je pristao. I poto smo
oboje bili u bolnici, dogovorili smo se da tog dana svrati u moju
ordinaciju.
Kakav je bio tvoj prvi utisak?, pita Debora. Radoznala sam.
Oigledno je nekada bio zgodan, ali seam se kako mi je odmah u
oi upala njegova prekomerna teina i crvenilo lica. Pomislila sam na
hipertenziju ili vaskulitis ili moda alkoholizam. Ali crvenilo se
povuklo posle nekoliko minuta i shvatila sam da se zapravo postideo.
ovek od 60 godina, postien zbog mene!
Izvadila sam karton pacijenta i zajedno smo pregledali fotografije,
i odmah je rekao da bi mogao da pomogne deaku. Bez oklevanja.
Zakazao je operaciju. Deak i njegova porodica bili su strano
nervozni, a i iz nekog razloga sam bila i ja. Ishod takve operacije
prilino je neizvestan. elela sam da bude uspena. Morala je da bude
uspena. Uloila sam sebe u nju.
U meuvremenu smo razmenili niz poslovnih imejlova. Ali shvatila
sam da je to bila neka vrsta udvaranja. Pozvao me je nekoliko puta da

211

diskutujemo o tehnikama koje planira da koristi - uzee kou s

deakove butine i presadie je na lice preko oiljaka, rekonstruisae
oblik lica s pozajmljenom hrskavicom. U jednom trenutku sam ga
pitala mogu li da posmatram proceduru. Upozorio me je da e dugo
trajati - od est do osam sati - ali sam dobrodola da ostanem koliko
god elim. Bila sam uzbuena. Smestila sam se u prostoriju iznad
operacione sale, tako da mogu da posmatram Donove ruke.
Koliko god da je bio neuredan u privatnom ivotu, u operacionoj
sali je bio suta suprotnost. Nean i paljiv. Ostala sam do kraja
operacije, itavih sedam i po sati. Nisam bila svesna svoje napetosti
sve dok Don nije zavrio uivanje, pogledao svoj tim i trijumfalno
podigao palac. Tada je pogledao u mene; spremala sam se da izaem,
ali pokazao je prstom na sebe, pa na mene, i oponaao pie. Klimnula
sam glavom.
U ekaonici sam bila uasno napeta. Oseala sam se... kako to da
opiem? Kao pred susret sa svojim dragim posle duge razdvojenosti.
Seam se citata mog oca, koji je izgovorio kada bi ugledao moju majku
da ulazi u sobu, u nekoj vrsti njihove privatne ale. Koje ona to ide iz
pustinje, kao stubovi dima, potkaena mirom i tamjanom i svakojakim
prakom apotekarskim? Moja draga.
To mi je prvo palo na pamet kada mi je konano priao, kose jo
uvek vlane od tuiranja. Videla sam da mu je lice opet porumenelo od
stida. Vie nego prvi put. Kada je progovorio, bila sam zadivljena
koliko slino razmiljamo. Ovo sam uspeno obavio, rekao je. Morao
sam da osvojim ruku princeze u njenoj kuli. Bez daljeg objanjenja.
Nismo otili na pie. Otili smo pravo kod mene bez puno prie.
Debora ne govori nita. Dok sam priala, nisam je nijednom
pogledala, i sada sam iznenaena to su joj oi zatvorene. Zavaljena je
u fotelji, grei prstima rukohvate, i to mi govori da ne spava - ruke su
joj napete.

212

59

Em Dej
Ne oseam se dobro, opet onaj ruan oseaj. Veoma ruan. Ne mogu
da ga se otresem.
Ovako se nisam oseala vie od 25 godina. Kada sam rodila svog
mlaeg sina, dojila ga i prepovijala nou, a danju brinula o svom dve
godine starijem, hiperaktivnom sinu. Moj mu je radio u Oditorijumu i
po potrebi fizikalisao na graevini. Trebao nam je novac. Ja,
zarobljena u kui sa decom, guila sam se, gubila dah. Taj muni
oseaj, kao da mi zver sedi na grudima. elja da pobegnem, otperjam
niz drum, bila je dovoljno jaka da se preselim na drugi kraj zemlje,
uprkos fizikim i finansijskim izazovima.
Naravno, posledica toga je bio nedostatak sna. A delimino i
beskrajna i brutalna dosada. Veina mojih prijateljica nala se u
slinoj situaciji, pa smo se okupljale s decom na igralitu, ili u neijoj
kui na kafi, i to mi je donekle ublailo teskobu. Tada sam razumela
zato se neke ene odriu svoje dece. Ja to nikada ne bih uradila, ali
razumem ih. Potreba da pljesnete malog vritavca, da usmerite udarac
u glavu, bilo ta samo da dreka i zahtevi prestanu.
Pogreila sam to sam to uopte pominjala svom muu. Dogodilo
se posle jednog nonog dojenja, bila sam iscrpljena, frustrirana, mogla
sam sve da ih ubijem na spavanju, svoju malu porodicu, matala sam
kako odvrem gas i naputam stan. To me je uplailo, dovoljno da
probudim mua. Rekla sam mu: Teko mi je sa decom. Ali i sam je
bio umoran, fiziki iznuren zbog posla. Ipak, pokuao je da me
saslua, i uo je dovoljno da se uzruja, jer me je sutradan nagovorio da
posetim jednog od pet psihoterapeuta u Gatlinburgu. Savet strunjaka
- ili pre lekcija - bila je da svaka ena proe kroz tu fazu kada su deca
mala, i kako bi, ukratko, trebalo da utim i trpim, i da budem zahvalna
to imam zdravu decu.
Klimala sam glavom, a u srcu mi je opet rasla elja za ubijanjem.

213

Izala sam iz ordinacije i odvezla se do najblie benzinske pumpe,

kupila mapu zemlje i poela da kujem plan bega. Ta mapa je bila
jedina stvar koja me je spasavala u mesecima kada je trebalo da
oeliim ivce i skupim snagu za put. Svake nedelje sam odvajala malo
novca i stavljala ga na poseban raun, otvoren samo na moje ime.
Izvadila sam kreditnu karticu. Flomasterom sam obeleila svoju rutu
na mapi, od Tenesija do Los Anelesa. Zamiljala sam slobodu.
Bez te mape bih verovatno zavrila u enskom zatvoru. Bog neka
mi je u pomoi, bila sam na ivici. Bila sam luda. Ali im sam se
odmetnula na put, sa decom vezanom u dejim seditima i praznim
drumom preda mnom, sve to je nestalo, i postala sam brina majka
kojoj, po miljenju svih, sve ide glatko.
Ali ovu teskobu, ovaj gubitak daha, ovoga puta ne mogu da
pobedim. Iako nema nikog ko od mene neto trai, moji sinovi su
odrasli, samostalni ljudi, moj mu je pokojni. Tu je Tomas, naravno.
On je zapravo jedina osoba kojoj sam ispriala svoje planove o
naputanju Tenesija, i nikada neu zaboraviti kako je prebledeo kada
je shvatio da u zaista otii bez njega. Ali ovog puta me ni on ne moe
spasti. Niko ne moe.

214

60

Em Dej
Dragi Tomase,
Dakle, to je to. Ovako se ivot svede na jedan put i samo jedan put
kojim u otii. Teskoba se vratila i pokazala se prevelikim teretom za
mene.
Znam da e ovo teko podneti posle svega to smo proli, bilo
razdvojeni ili zajedno, ali uglavnom zajedno. Ti si bio moj istinski
ivotni saputnik, i na tome sam ti veno zahvalna. Ne alim ni zbog
ega. Nemoj ni ti. Takav je ivot, ta jedinica postojanja koja nam je
dodeljena, i ja sam svoj oblikovala najbolje to sam umela. Ali vie od
ovoga nemam da pruim. Pre neko vee sam uhvatila sebe kako se
molim Svetom Judi. Kao to je mama inila u trenucima stresa. Svetac
izgubljenih sluajeva. Hoe li ga zamoliti da se zauzme za mene? Samo
to traim. I da moj pepeo bude sahranjen u mom vrtu, koji je sada tvoj.
Sve to sam oduvek imala, bilo je i tvoje. Znao si to. Brini se o mom vrtu.
Molim te.
Kai deacima da mi je ao. Uistinu mi je ao - vie nego to sam
mogla i da zamislim. Pogreno je oduzeti ivot, bez obzira na sve to je
nekome uskraeno.
Volim te, Em Dej.

215

61

Samanta
Piter se javio na telefon kada je zazvonio u tri po ponoi i bez rei mi
dodao slualicu. Policija iz Los Gatosa bila je na licu mesta jo u pono.
Pozvao ih je Tomas, brat Em Dej Tejlor. Kada mu se sestra dva dana
nije javila na telefon, seo je u kola i krenuo na put. Bio je izbezumljen
pa je odmah priznao da je bio malo pripit kada je naao Em Dej, pa je
pozvao policiju kad je alkohol izvetreo.
Kada sam stigla, sve je bilo gotovo, osim odnoenja tela. Em Dej
lei na svom krevetu u nekoj vrsti svetlucavog sarija plave boje, koji
se preliva sa ivice kreveta poput iskriavog vodopada. Naminkana je.
I ima nakit. Obuena je kao nevesta.
Je li ostavila neko pismo?, pitam nadlenog policajca. On klima
glavom i daje mi papir u providnoj kesici za dokaze. itam pismo,
zatim prilazim Tomasu, koji sedi u uglu dnevne sobe s licem
zagnjurenim u ake. Kada mu priem, on die glavu i - tako mi boga nikada u ivotu nisam videla toliki oaj na ljudskom licu.
Bez nje bih i ja bio mrtav, ili blizu, kae on pre nego to dobijem
priliku da zaponem razgovor. Zavrio bih narkoman ili neto jo
gore.
ao mi je to moram da vas ispitam u ovakvom trenutku, kaem
najnenije to umem. Kada me pogleda, dodajem: Jeste li proitali
sestrino oprotajno pismo?
Tomas klima glavom, a onda opet zariva lice u ake.
ta vam to govori?, pitam. Razmiljam da mu poloim ruku na
rame, pretpostavljam da je to instinkt - kao to elite da uteite
ranjenu ivotinju kada je vidite. Vei deo zvui uasno apstraktno.
Znate li ta ju je muilo?
Tomas samo odmahuje glavom.
Tomase, je li ona ubila Dona Tejlora? Ovo je direktno pitanje.
On uti.

216

Tomase?
On konano odgovara, sporo. To verovatno vie nije vano. Nita
vie nije vano.
ta hoete da kaete?
Tomas ustaje. Ne priam s vama bez advokata.

217

62

Debora
Dakle, ona spodoba Em Dej je mrtva. I njen brat je praktino priznao
da je ona ubila mog Dona. Po prvi put alim tu enu. Napatila se. I
sama sam iznenaena otkriem da mi je zapravo drago to je bila est
godina s Donom. est navodno srenih godina. Popunila je prazninu
u njegovom ivotu, za koju ja nisam znala ni da postoji. Pomisao na
Dona kao njenog slugu i batovana zabavljae me na duge staze.
Neka se Bog smiluje njenoj dui.

218

63

Samanta
Dan nakon to je otkrio beivotno telo svoje sestre, Tomas daje izjavu.
I to neverovatnu.
Prema njemu, Em Dej je nekako saznala da njen mu nije u Los
Anelesu, o emu ju je i obavestio. I nekako je saznala da je odseo u
Vestinu. Kako je otkrila te injenice, Tomas nije znao da kae. Ali Em
Dej ga je pozvala u petak uvee, 10. maja, i bila je uzrujana. Bilo je
oko sedam. Tomas je navodno, uprkos svojoj prethodnoj izjavi, ve
bio u kui Em Dej, ekajui njen povratak. Rekla mu je da joj treba
pomo. Naredila mu je da ode do njenog ormara i nae dugu plavu
periku koja, bar iz daljine, podsea na duge kovrde Em Dej,
kupljenu za urku povodom Noi vetica, na koju su Tomas i Em Dej
zajedno ili. Em Dej je Tomasu dala eksplicitne instrukcije da obue
njenu odeu, stavi periku, jedan od njenih upadljivih eira iz ormara i
naoari za sunce - i odmah ode u bakalnicu, pa u apoteku. I da se
potrudi da bude primeen. Tomas je u bakalnici uverljivo oborio
kutije s pahuljicama u izlogu i kupio neke sitnice, potom se vratio u
apoteku sa receptom za lek Em Dej. Sve po instrukcijama. U 19:45
nali su se u kui Em Dej, gde je Tomas opet obukao svoju odeu i
ona je insistirala da veeraju u lokalnom restoranu. Moramo da
budemo vieni tamo, rekla je.
Tomas se kune da tada nije znao o emu se radi. Em Dej je
naruila samo votku i tonik - to je bilo vrlo neobino za nju - i odbila
da mu bilo ta kae. Tomas je tek u nedelju uo za smrt Dona Tejlora.
Bilo bi to savreno ubistvo. Niko ne bi saznao, kae on usred
svoje izjave i poinje da plae. Em Dej nije morala da se ubije.
Presudila je njena savest, kaem, ne ba bezoseajno. Ali zato
ste pristali na to ako je Don Tejlor trebalo da bude vaa zlatna koka?
Zar niste od njega oekivali novac?
Nisam pristao!, breca se Tomas uspravljajui se. Nita nisam

219

znao!
Niste pitali zato morate da se obuete kao vaa sestra? Teko mi
je da u to poverujem.
Naravno da sam pitao! vie on. Rekla je samo da mora da bude
na dva mesta u isto vreme. Verovao sam Em Dej. Bezuslovno. Opet
poinje da plae.
Znate li zato je to uradila?, pitam. Zato je elela da ubije Dona
Tejlora?
Tomas poraeno slee ramenima. Verovatno je saznala za ostale
ene, kae. Tako neto bi ubilo Em Dej.
Nemate ideju kako?
Nemam.
I to je bilo to. Em Dej Tejlor, poivaj u miru.
Ali nisam zadovoljna. Tomasa izvode. Vraam se za svoj radni sto i
pripremam papire za novi sudski nalog za proveru telefona i
elektronske pote Em Dej za celu sedmicu pre njene smrti.

220

64

Samanta
Suzan me zove u svoju kancelariju.
ta je ovo?, pita maui mojim zahtevom za sudski nalog.
eliim se. Nisam ba ubeena da je Em Dej ubica, kaem.
Neprijatno mi je zbog ovih rei. Ne volim da ispadam budala pred
Suzan, a slutim da bih zbog mog trenutnog plana akcije mogla da
ispadnem.
Ali Sem, poinje Suzan. Bila si u pravu. Sve vreme si govorila da
moramo pritisnuti Em Dej jer nije govorila istinu. Mark Epstajn te
nije obmanuo. Reila si ovaj sluaj. Sada je vreme da ga zakljuimo i
nastavimo dalje.
Odmahujem glavom.
Ne, kaem. Bojim se da nije tako.
Kucanje na vratima. Grejdi. estitam!, kae mi. Pratila si svoje
instinkte i uspela! Bravo!
Skreem pogled sa Suzan na njega. Nisam zavrila. Sluaj nije
zakljuen.
Vidim kako razmenjuju poglede.
ta je, Sem?, pita Suzan. Vidim da pokuava da bude strpljiva.
Za poetak, kako je Em Dej mogla da zna za prekomernu dozu
kalijuma? I gde bi ga nabavila?
Grejdi odmahuje glavom. Sem, kao to si i sama ve rekla, opte je
poznato da prekomerna doza kalijuma moe da bude fatalna. Mislim,
zaboga, to je smrtonosna injekcija u sluajevima eutanazije.
Tvrdoglava sam. Pa dobro, a gde ju je onda nabavila?
Grejdi se smeje i pokazuje na Suzanin kompjuter. Smem li?, pita
je. Ona klima glavom. Grejdi privlai tastaturu sebi, kuca t-e--n-i k-al-i-j-u-m i pritiska enter. Sa svog mesta vidim sajtove izlistane na
ekranu. Sem, to je uobiajeni suplement i za ljude i ivotinje. Dr
Tejlor ga je mogao prepisati sebi ili Em Dej.

221

Odmahujem glavom. Proverili smo njihove lokalne apoteke. U

arhivi nema nijednog recepta za kalijum-hlorid.
Onda je otila u kanadsku apoteku, tamo nije potreban recept,
kae Grejdi. Kao to si i sama otkrila u istrazi, nije teko nai mesto
da proda neto takvo. Kalijum ne spada u kontrolisane supstance.
Gledam u Suzan. Da li to znai da mi neete dozvoliti da vidim
podatke telefona i elektronske pote?
Ona uzdie. Sem...
Mislim da ovo ne bismo smeli da ispustimo, kaem. Previe smo
uloili u ovu istragu. Uinite mi jo ovo i onda sam gotova. Obeavam.
Prihvatiu da je Em Dej ubica.
Suzan okleva, a onda uzima olovku i potpisuje formulare. U redu,
u redu, kae. Hajde, obavi jo ovo. Ali samo jo ovo, Sem. Posle
ovoga se vraa na remeenje reda i mira.
Mislite na lave pasa, kaem ispod glasa, ali slutim da me je
Suzan ula jer naglo okree glavu.
I jo neto, krotko kaem.
Da?, uzvraa Suzan, vidno nestrpljiva.
Htela bih dozvolu za jo jedan informativni razgovor s Deborom
Tejlor.
Suzan odmahuje glavom. Ne dolazi u obzir. Gradsko vee me je
ve potkailo zbog toga. Prema Deborinoj prii, maltretirala si je. I to
bez razloga. Postavljala si joj ista pitanja, opet i iznova. Ta ena ima
jake veze u ovom gradu, Sem. Ne mogu dozvoliti da se to nastavi.
Samo jo jedan razgovor, preklinjem. Samo da poveem konce.

222

65

Odlomak iz transkripta
Informativni razgovor sa Deborom Tejlor, 5. septembar 2013.
[preliminarni uvodi, objanjenje policijskog procesa i procedura,
obavetenje da e razgovor biti sniman video-kamerom]
SAMANTA ADAMS: Pretpostavljam da ste uli.
DEBORA TEJLOR: Da. ula sam. Sve vreme je bila Em Dej. Ni sanjala

nisam da bi ona mogla da bude kreator tako kompleksne zavere. I

pitam se kako je saznala. Ili ta je saznala. Je li to uinila zbog
ostalih ena? Ili je saznala i za Kler? Jer je njenoj maloj idili doao
kraj?
SAMANTA ADAMS: Nikada neemo saznati.
DEBORA TEJLOR: Zato ste me opet doveli ovde? Koliko vidim, sluaj je
zakljuen. Sigurno imate sve to vam je potrebno. Ne znam ta ja
tu mogu jo da dodam, osim da mi je drago to ste reili ovu vrlo
uznemirujuu situaciju.
SAMANTA ADAMS: Smatramo da postoje neke rupe.
DEBORA TEJLOR: Kao na primer?
SAMANTA ADAMS: Kao to Em Dej uverava svog brata u oprotajnom
pismu da e on dobiti vrt, novac - sve. ta je pod tim mislila?
DEBORA TEJLOR: Pretpostavljam da je mislila da ja neu traiti vlasnitvo
nad kuom u Los Gatosu.
SAMANTA ADAMS: Nije li trenutna vrednost te kue preko dva miliona
dolara?
DEBORA TEJLOR: Jeste, ali kao to sam ve rekla, imam dovoljno da mi
bude udobno. Don je imao polisu osiguranja, plus zajednika
uteevina, to znai da mogu da budem velikoduna. To je
najmanje to sam mogla da uinim, s obzirom na... neobian...
223

raspored domainstava koja sam vodila. Sa Helen nije bilo

problema, nije htela nita i nije traila nita. Ali Em Dej je brinula
sve dok se nismo nagodile.
SAMANTA ADAMS: Kada ste razgovarali sa Em Dej o novcu?
DEBORA TEJLOR: Oh, otprilike mesec dana posle Donove smrti. Rekla
sam joj da moe zadrati kuu, da u joj je prepisati kao Donova
naslednica. Takoe je mogla da zadri sredstva na njihovom
zajednikom raunu, pozamanu sumu. Finansijski je bila zbrinuta.
A ako je odluila da to prebaci dalje na svog brata, ja nemam
razloga da se bunim.
SAMANTA ADAMS: Zaista verujete da je Em Dej bila sposobna za
ubistvo?
DEBORA TEJLOR: Apsolutno. Nije bila obina hipi devojka kakvom se
predstavljala. Bila je lukava, dovoljno da navede svog brata da je
oponaa. Njih dvoje su imali zanimljiv odnos. Nikada nisam imala
brata. Moglo bi se rei da je Don nekada bio najblie tome, a onda
smo izgubili bliskost. Moja deca tek treba da mi oproste zbog
svega. ak je otiao i arls, moj najstariji sin, koji mi je generalno
pruao najveu podrku. Odbija moje pozive. Dakle, zavidela sam
Em Dej u tom pogledu, imala je iskren odnos sa svojima. Moete
da mi se smejete zbog ovako neambiciozne elje. Pretpostavljam
da veina ljudi ima takve vrste veza. Ali meni nikada nisu lako
padale. Donu jesu. teta to to nisam shvatila na vreme
SAMANTA ADAMS: Niste shvatili - ta?
DEBORA TEJLOR: Koliko ga jo uvek volim.

224

66

Helen
Em Dej. Jadnica. Moete skoro videti kako vapi za vazduhom, i kako
joj je stran isti taj vazduh ovoga sveta. Ne mogu se sloiti da je nala
sigurnu luku, dodue privremenu, sa Donom. est godina sree od 47
sedam godina ivota. Ne ba najbolja pogodba, ali ni najgora. Danju
viam rasturene porodice, koje se nikada nee oporaviti od gubitka,
ljude koji strepe za svoj ivot.
Moja situacija je drugaija od njene, zbog ega bi trebalo da
oseam neku vrstu krivice preivelog. Ali ne oseam. Samo sam
ushiena. Znam da je to i delimino zbog hormona drugog tromeseja,
ini mi se da bih mogla da osvojim svet. Stomak se sad poprilino vidi i
ljudi ga oprezno komentariu, pokuavajui taktiki da utvrde jesam li
srena zbog bebe ili nisam. Moje lice otkriva ta mislim o tome.
Zamiljala sam da u drugi deo svog ivota provesti kao samica. A
onda je doao Don. A sada i dete.
Pomirila sam se sa injenicom da nosim deaka. Ne sasvim, ali
dovoljno da mi to ne kvari raspoloenje. Trudim se da jedem sve
potrebne hranljive materije, trudim se da uzimam vitamine, i moj
ginekolog kae da na ultrazvuku sve izgleda vrlo dobro.
Pre neki dan sam doivela udan susret. Natrala sam na
poznanicu, prijateljicu, koju sam upoznala na zabavi. Odmerila je moj
stomak i otvoreno mi estitala, bez ikakve insinuacije da je trudnoa
sumnjivog porekla. A kako ti je onaj fantastini mu?, upitala je. Je li
presrean? Don je mrtav, rekla sam i shvatila da po prvi put to
izgovaram naglas. Uglavnom sam sretala ljude koji to ve znaju. ena
je prebledela i ustuknula korak. Vie nisam sluala njene rei
sauea, jer sam opet bila zapljusnuta realnou da je Don mrtav, i
teinom svog velikog gubitka. Svet je bio lepe mesto dok je bio tu. Ali
ovo dete ne bi postojalo da je Don iv. Bar toliko znam o sebi, i ma
koliko da je sramna ova misao, bila sam slaba kada je u pitanju Don

225

Tejlor, nisam vladala sobom niti svojim telom. Kada sam saznala da
nosim njegovo dete, silina odluke me je preplavila toliko da sam uzela
slobodan dan - po prvi put - i otila na Pacifike palisade, gde sam
satima etala. Don ili dete? Don ili dete? Znala sam da bi priznanje
Donu za trudnou zapeatilo detetovu sudbinu, toliko brzo da bi to
prestalo da bude dete i postalo gomila krvavih elija u medicinskom
biolokom otpadu. Bila je to najvea odluka koju sam ikada donela, a
ja nisam mogla da je donesem, ne za sopstveni ivot. Donova smrt je
apsolutno presudila. Nisam morala da odluujem. Ostala sam ista.
U ovoj fazi, u etvrtom mesecu, dete ima prstie na rukama i
nogama, i pokriveno je paperjastim dlaicama. Pluta u amnionskoj
tenosti i trudim se da ga zatitim od buke, duvanskog dima, gnevnih
ljudi, pa ak i neprijatnih prizora. Odvraam pogled od svega to mi ne
prija. elim da ostanem mirno plovilo za svoje edo, da nikakva
runoa ne prodre kroz opnu moje materice. Roditelji mojih malih
pacijenata gledaju u moju levu aku bez burme i ne znam da li bi mi
radije estitali ili ne. Neki od njih mi otvoreno zavide; dok im
pomaem da svoje bolesno dete isprate sa ovoga sveta, ja na njega
donosim novi ivot. Usred sve te patnje postoji i radost.
Jue sam pregledala pacijentkinju, terminalni sluaj, i njeni
slomljeni roditelji eleli su jo jednu turu hemoterapije, koja bi
njihovu erkicu izloila samo jo veem muenju, a sve uzalud. Nisam
odobrila. Poslala sam dete u ekaonicu sa dadiljom i bila otvorena
prema njima. Ako volite svoje dete, nemojte to initi, rekla sam.
Dozvolite mi da joj prepiem neto protiv bolova, kako bi lake
podnela ostatak ivota. Isprva su utali, ovek je plakao, ena se
neto bolje drala. A onda je, gledajui u moj stomak, prasnula: Lako
je vama! Dodala je: Seam se kada sam bila trudna kao i vi. Bili smo
presreni. A nismo znali da je naa beba ve imala to u sebi, da je od
poetka bila bolesna. A izgledala je tako savreno.
Sputam ruku na svoj nabrekli stomak i drhtim pri pomisli na
sudbinu ovog deteta da je Don poiveo. Onda dodirujem eni ruku i
kaem: Tako mi je ao. Ali morate misliti prvo na dete.
Pretpostavljam da je sluaj Donovog ubistva sada zakljuen. Pa,
hvala bogu na tome.
Slatka si ti devojka, Samanta Adams, ali srena sam to ti vidim
lea.

226

67

Debora
Olakanje. To je bio moj prvi oseaj kada sam jutros ustala, istuirala
se i pojela voe za doruak. Beskrajno olakanje. Em Dej vie nema,
problem je reen. Poslednji veliki problem, zaista.
Napolju je maglovito, toliko vlano da biste se mogli skvasiti samo
izlaskom iz kue, kao to ja inim u deset, u nameri da kupim
namirnice. Nosei svoje platnene cegere, koraam do Zdrave hrane,
dve ulice dalje, ignoriui krupnog beskunika, koji uvek sedi ispred
ulaza, drei svoje, po njegovom miljenju, duhovite transparente.
Samo 100.000 dolara e mi obezbediti obrok i mercedes, i Pijem
kapuino bez iega, i Molim vas, nemojte biftek, ja sam vegetarijanac.
Nikada nisam videla da mu je iko ita dao, ali pozicija mu je oigledno
dobra, im tu dredi po ceo dan.
Koraam izmeu rafova, birajui jedan avokado, tri paradajza,
konzervu supe. Obino kupujem hranu za jedan dan, najvie dva. Bez
Dona je struktura mog ivota prestala da postoji i odavno ne
oekujem da e se pojaviti svakog jutra. Ali po navici i dalje kupujem
njegovo omiljeno voe - maline, i ostale poslastice koje bih mu
spakovala da odnese na kliniku, za sluaj da ne nae vremena za
ruak. Ti poslovi su ispunjavali moj ivot, davali mu oblik. Sada je to
samo amorfno otezanje vremena, od izlaska sunca - jo uvek ustajem
rano - do zalaska. Retko ostajem budna posle deset uvee. esto
gledam na sat.
Nisu me svi prijatelji napustili. Nisu svi bili preneraeni laima
koje sam im godinama priala. Dva do tri puta nedeljno ruam s tim
odanim enama. Dala sam ostavku u svim odborima, naravno. Ali
radujem se neemu novom, neemu to e popuniti sate. Runi rad bi
pomogao. Moda spasavanje ivotinja ili neka druga dobrotvorna
aktivnost koja zahteva angaovanje ruku i celog tela, a ne
organizovanje enskih sastanaka, veera i rukova.

227

Sedam za kompjuter, itam poslednje vesti. Tek je jedan po podne.

Dan se sporo vue, ali posle prolonedeljnih dogaaja, sati vie nisu
puni paninog straha, ve ulivaju nadu. Sposobna sam. Pronai u
svoje utoite, opet. Hvala bogu, novac nije problem.
Tek to sam poela da prelistavam naslove, neko zvoni na vrata.
Ne oekujem nikog. Kada provirim kroz zavesu, sa uasom vidim onu
mladu detektivku, opet. Na licu nametam osmeh dobrodolice i
otvaram vrata. Ona se ne smeka.
Mogu li da uem?, pita.
Nisam oduevljena, ali to ne pokazujem. Uvodim je u dnevnu sobu,
pokazujem na jednu od stolica i sedam na sofu. Detektivka poinje
razgovor bez uvoda.
Dakle, pregledala sam telefonske podatke mobilnog telefona Em
Dej Tejlor nedelju dana pre njene smrti. Zastaje i gleda me, kao da
eka komentar.
Samo nakrivljujem glavu i kaem: Nastavite.
Na dan svoje smrti, prvo je zvala Helen Rihter, a zatim i vas, opet
zastaje, ali nita ne odajem. Razgovor s Helenom trajao je kratko,
manje od minuta. Ali zato se va otegao na itavih dvadeset. Bilo je
oko pet i petnaest po podne. Po naoj proceni, umrla je ubrzo nakon
toga, oko pola sedam, a najkasnije do devet.
utim.
O emu ste priale? pita detektivka. Helen Rihter tvrdi da je Em
Dej samo htela da proaska, ali da ona nije htela da se mea u
haotina emotivna stanja Em Dej, pa ju je utivo ali odluno skinula s
veze. Onda je Em Dej pozvala vas. ta je htela?
Da blebee, konano kaem. O Donu, o tome kako joj je ao,
kako joj nedostaje.
Je li vam zapravo priznala?
Ne tim reima. Ali izmeu fraza ao mi je i kako u sada sama,
prokljuvila sam da je mori neka krivica, kaem.
I niste me obavestili? Detektivkini obrazi poprimaju tamniju
nijansu. Prestala je da piskara u svoj notes. Imam utisak da ste
previe lako preli preko toga.
Od toga nisam imala nikakve koristi, kaem. Kao to je Helen
tano formulisala, Em Dej je bila u haosu. Neko vreme sam je
sluala...

228

Dvadeset minuta, prekida me.

Da, dvadeset minuta. Onda sam rekla zbogom i prekinula vezu.
Jeste li stekli utisak da je bila u stanju oaja? Da je planirala
samoubistvo?
Zastajem, birajui rei.
Debora, je li vam Em Dej rekla da e se ubiti? glasnije pita
detektivka.
Jeste, konano kaem. Spomenula je da razmilja o tome.
I ta ste joj vi odgovorili?
Nisam ja otvorena linija za samoubice. Nisam obuena niti znam
kako da se ponaam u takvim situacijama. Nisam joj ponudila ni lanu
utehu, ako na to mislite. Rekla sam joj, da, Don je mrtav i nee se
vraati. Rekla sam joj, ako to ima bilo kakve veze s njegovom smru,
da onda ima smisla to je toliko oajna.
Otre rei, kae detektivka. Ne gleda me, ali petlja neto s
rukama, kao to je inila i pre. Pokazatelj nervoze.
Nisam bila strpljiva, niti sam je hrabrila, istina, kaem. Ali nisam
bila sigurna da li je ozbiljna u svojoj nameri. Mislila sam da je to samo
njena histerija.
Ljudi ine razne gluposti kada su u emotivnom rastrojstvu.
Zaista sam mislila da blefira. Da je to nain da izmami saaljenje.
Ali vi ste pokazali strogou. Glas joj je hladan.
Rekla sam joj da se slobodno ubije ako ne moe drugaije,
najzad mi izlee.
Potpuna tiina u sobi.
Mislim da je to sve za sada, kae detektivka, i dalje me ne
gledajui. Ustaje da ide.
ekajte!, kaem. Ona zastaje.
Zato nastavljate da me maltretirate?, pitam. Koliko sam
obavetena od mojih prijatelja iz gradske venice Palo Alta, policija je
zadovoljna ishodom.
Detektivka izgleda kao da neto kalkulie. Oigledno odluuje da
ne igra otvoreno sa mnom. Ljudima s tim iskrenim licima uvek se vidi
kada pokuaju da lau.
Da, uzvraa ona. Veoma smo zadovoljni. I odlazi. Ne verujem
joj ni re.

229

68

Samanta
Stojim ispred Suzan u njenoj kancelariji u policijskoj stanici. Lice joj je
strogo. Mi smo - ne pojanjava na koga misli - dobili pritube od
gospoe Debore Tejlor da je i dalje maltretira. Samanta, kakvu to
igru igra? Stolica mi gori od packi iz gradonaelnikove kancelarije.
Zna da gospoa Tejlor ima prijatelje na visokim poloajima. Odobrila
sam ti jo jedan informativni razgovor. Ali ti si i posle toga otila kod
nje. Ni manje ni vie nego u kunu posetu.
Nisam zadovoljna to nismo u potpunosti razumeli ta se
dogodilo, kaem, razmeui se hrabrou, ali strepim da e Suzan
prozreti kroz moj glasniji ton i neustraiv stav.
Ti nisi zadovoljna? Sarkazam u njenom glasu je opipljiv.
Nisam, kaem jo glasnije. Nema logike.
I nee imati logike. Prokleta je misterija na ta su sve ljudi
spremni. Bila bih i iznenaena da ti to moe da razume, kae Suzan.
To ne znai da moe traiti policijsko vreme i sredstva pokuavajui
da rastumai nastranosti ljudske prirode, Sem. Ponekad jednostavno
mora da prihvati dokaze onakve kakvi jesu.
Nije da ne razumem tu situaciju, kaem. Naprotiv, previe dobro
je razumem. Zaboga, da sam upoznala Dona Tejlora, verovatno bih
postala peta ena. Suzan me udno gleda, ali ja nastavljam.
Nelogine su mi ba materijalne okolnosti njegove smrti. Kako je
Em Dej mogla istovremeno da savlada Dona Tejlora i da mu ubrizga
injekciju kalijuma? Ako je uopte uspela sama da nabavi kalijum?
Suzanin glas je sada mirniji. Sem, to su mogla biti dobra pitanja
pre dobijanja iskaza od njenog brata. Ali injenica je da je on dao
iskaz u kom je oigledno da je Em Dej imala i motiv i priliku.
Ne, on nikad nije otvoreno pitao Em Dej je li ona ubila Dona
Tejlora, i ona mu to nikad nije otvoreno priznala, kaem.
Ali traila je od svog brata da se prerui! Zar ti to nije dovoljno?

230

Zato bi iko pokuao da iskonstruie takav alibi ako nije kriv?

Neto me kopka. ta ste to rekli? pitam. O konstruisanju alibija?
Sem! Dosta! Hou da ovo prestane. Naredna tri dana si na
administrativnom dopustu. Neu da moji detektivi rade neto mimo
moje kontrole.
Dok izlazim iz njene kancelarije, oglaava se moj mobilni telefon.
Poruka od Pitera. udno - on retko pie poruke, preferira staromodne
razgovore, kako ih zove. tavie, njegova poruka nema smisla. Kai
Piteru da zove Dejmsa. Zato bi Piter ovako neto poslao meni? Ne
trai da ga podsetim da neto uradi, kao to smo nekoliko puta jedno
drugo podseali na roendane ili godinjice naih roditelja. Zato ga
zovem.
Zdravo, kaem, kada se on javi sa Daa? - nimalo karakteristinim
za njega. Kakva je ovo poruka?
ao, Sem, Dejms je, kae mi glas koji, tek sada shvatam, pripada
Piterovom najboljem prijatelju. Samo sam eleo da Piter zna da je
sino zaboravio mobilni kod mene.
Nisam znala da je Piter jue bio kod tebe, kaem. Kao i obino,
ostala sam dokasno u stanici i kada sam stigla kui, posle pola devet,
nisam ni pitala Pitera kako je proveo dan. Slabo komuniciramo u
poslednje vreme.
Jeste, svratio je na pivo. Ali zaboravio je telefon. Samo mu javi da
ne poludi.
Nakon to obeam Dejmsu da u obavestiti Pitera, prekidam
vezu. Onda, posle kratkog razmiljanja, ulazim u svoja kola i vozim
pravo prema kui Debore Tejlor.

231

69

Samanta
Dola sam da vam estitam, kaem. Sedim na ivici pliane fotelje u
Deborinoj dnevnoj sobi, pokuavajui da ne uivam u njenoj
udobnosti. Debora Tejlor stoji ispred mene. Ne deluje sreno.
Prekinula sam je u araniranju ogromnog buketa za njen trpezarijski
sto. Rezano cvee podsea me na Em Dej i izaziva ubod tuge.
Prigueno brundanje usisivaa na spratu. Dan za istaicu. Zapravo
sam okirana to me je Debora uopte pustila u kuu. Ali njeni maniri
su previe dobri. Kad me je ugledala na vratima, sklonila se u stranu
dok sam ja krila sebi put unutra.
Na emu tano mi estitate?, pita Debora i ostaje da stoji.
Na ubistvu vaeg mua, Dona Tejlora, kaem. ekam. ta u
izazvati? ok? Bes? Hladno poricanje? Kladim se na ovo poslednje.
Debora je uvek hladna.
Ali ona me iznenauje. Smirena je, da. Ali ne porie.
Nikada neete to dokazati, kae ona. Obuena je besprekorno,
kao i uvek, u skrojeni crveni blejzer preko bele bluze i dugu tanku
crnu suknju. Odea istie njenu vitku figuru.
Debora prilazi stepenitu, gleda nagore i oslukuje zvuke usisivaa
sa sprata. Nema potrebe da neko uje ovaj razgovor, kae ona,
vraajui se u dnevnu sobu, ali i dalje ne seda. Posebno zato to ste vi
korak ispred ostatka vae policijske stanice. Osamostalili ste se, je li?
Rei u vam kako ste to izveli, kaem. A vi me ispravite ako
greim.
Ali bez diktafona', uzvraa Debora. Bez beleaka. Ovaj razgovor
se nije dogodio. I posle njega me vie neete poseivati.
Jednostavno moram da znam, kaem. Moram da znam. A
potom, nevoljno dodajem: Bili ste dobri. Ovo ubistvo je skoro
savreno. Ali okliznuli ste se. ak dvaput.
A kada to, moliu?, pita Debora.

232

Prvi put kada ste poneli klju od hotelske sobe prilikom izlaska iz
Vestina. I drugi put kada ste umeali Em Dej. Bila je previe emotivna
- previe nepredvidiva. Bolje biste proli s jednostavnijim planom. Ili
da ste iskoristili Helen umesto Em Dej.
Teko da bi Helen mogla da poslui, budui da ivi eststo
kilometara odavde, kae Debora. Konano seda na stolicu, sporo, bez
urbe. Ako i brine zbog ovoga to priam, niim to ne pokazuje.
Nastavite, kae Debora nakon to poravna svoju suknju. Kaite
ta imate. Ali probajte da ubrzate malo. Veeras prireujem veeru i
moram da se spremim za svoje goste.
Vi ste bili mozak, a Em Dej marioneta, priam i ukrtam prste.
Drali ste je u aci i nije znala ta da radi.
Da sam htela da se upustim u vau malu fantaziju, kae Debora,
rekla bih da greite u vezi sa Em Dej. Sirotica. Ubeena je da ga je
ona ubila! Zaista je verovala da je to ona uinila.
Naravno, Em Dej je bila tamo... s vama ili bez vas.
Debora me prekida. Sve ste pogreno shvatili, kae. Razmiljajte
logiki. Prvo mi kaite zato bi Em Dej elela da ubije Dona.
utim. Ovo ni meni nema smisla. Da li bi Em Dej ubila Dona iz
besa? Je li nekako saznala za Kler i Donove planove za razvod? Ali
Em Dej nije bila tip ubice. Razbesnela bi se, da. Moda bi i fiziki
nasrnula na Dona. Ali da hladnokrvno isplanira ubistvo? Nema anse.
A onda se setim Piterove poruke i najednom shvatam.
Evo kako je bilo, polako kaem. Em Dej je otkrila Donovu
tajnu. Moda je saznala samo za jednu od ena. Moda za Kler Faning ko zna? Nekako je shvatila da vie nije jedina u njegovom ivotu. Bila
je oajna. Suoila se sa Donom u etvrtak ujutro u njihovom domu.
Priznao joj je da je bigamista, Don nije umeo da lae - i ona puca.
Izbacuje ga iz kue i kae mu da vie nije dobrodoao. On odlazi kod
Kler, saoptava joj da mu treba smetaj dok ne smisli neko bolje
reenje. Samo to se i oni posvaaju, oko toga kada e obelodaniti
njihovu vezu. Don Tejlor se naao izmeu ekia i nakovnja. Ili bolje
da kaemo, izmeu etiri ekia i nakovnja? Kolebao se iz minuta u
minut. U petak po podne odseo je u Vestinu da na miru porazmisli o
svemu. Em Dej je tamo pozvana porukom koja je poslata u 18:45 - i
odmah je otila da ga vidi.
Zastajem. Tada vi stupate na scenu, nastavljam. Ubijate Dona

233

Tejlora i udeavate tako da vam Em Dej omogui alibi, a moda ak i

preuzme krivicu.
A kako ste to prokljuvili? pita Debora, delujui zabavljeno.
Vi ste otili u Vestin malo pre pola sedam. Dozvolite da napravim
raunicu unazad. Bili ste u Menlo parku na sastanku enske pomoi
do pola sedam, i poto vam treba 15 minuta vonje do tamo, recimo
da ste se u Vestinu pojavili oko est.
A zato bih ja ila u Vestin?
Saznali ste za Kler Faning - za injenicu da Don planira da se
razvede od vas. Pretpostavljam da se Don nekako izleteo - vi ste
prilino otroumni, zaista je neverovatno kako su Kler i Don uspevali
tako dugo da se kriju od vas. Ali kada je istina otkrivena, Don vie
nije imao nikakve anse. Poeli ste da ga pritiskate, nateravi ga ak i
da se pokoleba u svojoj odluci o monogamnom braku s Kler. Ali
pretpostavljam da se Don plaio to da prizna - nije eleo da ispadne
slab ispred Kler. S druge strane, Kler je samo znala da se Don sve
vie... da kaemo da se hladio... u vezi s njihovim planovima. Poela je
i da ga smara. Zastajem za trenutak da uzmem vazduh i presaberem
svoje misli. Istinski alim tog oveka, kaem.
A onda nastavljam. Kada je Don nestao s vaeg radara u etvrtak
po podne, posumnjali ste da je odjurio kod Kler. To je bilo
neprihvatljivo. Dakle, kada se nije pojavio kao i obino u petak ujutro,
zvali ste ga na mobilni - i zvali i zvali. Bog zna zato je i po podne
odgovorio na va poziv, kada je ve odbio sve ostale - iz navike,
pretpostavljam. I uspeli ste da ga ubedite da prizna gde se nalazi. To
vam je bar bilo lako. Dobro ste ga poznavali.
Otili ste kod njega - i pretpostavljam da ste mu rekli kako samo
elite da priate. Tamo ste se zadrali tek toliko da mu s lea zabodete
iglu s kalijum-hloridom. Moda je i osetio ubod, moda i nije,
kakogod, uinili ste to. Zatim ste otili, znajui da e Em Dej uskoro
stii - i zatei ga mrtvog od posledica sranog udara.
A kako sam znala da e se Em Dej pojaviti?, pita Debora. Tako
to ste je pozvali, a potom joj poslali i poruku s Donovog mobilnog
telefona. To je bio va alibi. Dok ste bili u Vestinu, ukrali ste Donov
mobilni. Na vreme ste stigli na va sastanak u pola sedam. A onda ste
se izvinili, servirajui neku la - moda odlazak u toalet - i odande
pozvali Em Dej, prekinuvi vezu im se javila. Zatim ste joj poslali

234

hitnu poruku. Tako smo najpre pretpostavili da je Don bio iv i u

petnaest do sedam, a vi ste dobili elini alibi. Em Dej je stigla u
hotel, nala Dona mrtvog od posledica navodnog sranog udara.
Mudro da mudrije ne moe biti. Uglavnom, takav je i bio plan. Debora
deluje kao da paljivo slua, nita vie.
Iako su poruka i poziv bili od sutinske vanosti za utvrivanje
vaeg alibija, ujedno su stvorili i komplikacije, kaem. A
komplikacije su se i dogodile.
Don nije umro odmah, kae Debora, klimajui glavom. Sigurno
sam pogreno proraunala dozu. Naravno, bio je krupan ovek. To
verovatno ima veze s telesnom masom.
Dakle, kada je Em Dej stigla, Don je jo bio iv. Pustio ju je u
sobu i odmah su poeli da se svaaju. Pretpostavljam da je Em Dej
bila dovoljno besna da zgrabi Dona, moda da ga ak i udari, to je
ostavilo modrice na njegovim rukama i vratu. Ve dovoljno poljuljan,
Don je izgubio ravnoteu i pao, udarivi glavom o ivicu komode. I tek
tada je nastupio srani udar.
Em Dej je delimino kriva, kae Debora. Nije nevina kao to
biste vi voleli da bude.
Nema sumnje da je Em Dej bila uasnuta kada je videla Dona
mrtvog pred sobom, pretpostavivi da je umro njenom krivicom. Opet,
pretpostavljam. Jer da je ostala smirena i pozvala policiju, ko zna ta
bi se desilo. Ali uspaniila se i pobegla.
Ali ne toliko dane obrie svoje otiske prstiju u sobi, kae Debora.
Da, bila je iznenaujue bistre glave za to, a i za ono posle,
kaem. Dotad je ve bilo prolo sedam i pozvala je Tomasa. Da sve
bude ironino, on je ve bio u njenoj kui posle svog nesmotrenog
sastanka i kazne za parkiranje u Palo Altu. Odmah mu je rekla da se
prerui i glumi nju u Los Gatosu, dovoljno blizu vremena smrti da bi
ona bila bezbedna.
Ko bi rekao da e se to ubogo stvorenje tako brzo snai, kae
Debora.
I ne samo to. Bila je dovoljno prisebna da ne zove Tomasa sa svog
telefona, ve je nala telefonsku govornicu kako ne bi bilo nikakvih
podataka o pozivu. A onda je poela da zivka Dona i Vestin im je
stigla kui, da podri svoju priu o tome kako je zaboravila mobilni
kada je ila u kupovinu.

235

Za trenutak utim. I dalje me neto zbunjuje. Neto mi nije jasno.

Ako ste vi odneli Donov mobilni sa sobom, kako ga je imao kod sebe
u subotu, kada je naen mrtav?, pitam.
Debora se smeka. Ne priznajem nita. Ali da jesam planirala tako
kako ste vi to opisali, odnela bih i klju od sobe. Kako bih mogla da
vratim telefon nazad u Donov dep.
Ali ta bi bilo da je Em Dej jednostavno nala Dona mrtvog i
pozvala policiju?, pitam. Vi ne biste bili u stanju da vratite telefon
usled sve te guve i istrage.
Opet, da sam bila na elu takve operacije, razradila bih rezervne
planove za nepredviene situacije, odgovara Debora. Kupila bih
ajfon, identian model kao Donov, i ostavila ga s njim u Vestinu.
Ukoliko bih bila spreena da se vratim u hotelsku sobu i vratim mu
pravi telefon zbog hitne pomoi, policija bi nala rezervni telefon i
pretpostavila da je njegov.
Prilino rizino.
Da, ba kao to bi bila promena broja. Ali da je Don jednostavno
umro i Em Dej ga nala mrtvog, uzrok smrti bi bio srani udar i ne bi
bilo nikakvih pitanja. Ne bi bilo ni potrebe za proverom telefona ili
pretragom telefonskih podataka.
Dakle, odvezli ste se u Vestin na putu kui, u devet. Videvi da je
sve mirno, uunjali ste se u Donovu sobu i zamenili telefone.
To bi bilo verodostojno.
Samo to ste zaboravili da ostavite klju, kaem.
Idejni tvorac ove intrige bi svakako ostavio klju, mirno e
Debora, odmrsivi prekrtene noge. Svakog asa oekujem da e
zevnuti, deluje tako oputeno. Jo mi niste rekli koji je moj motiv.
Imali ste dva, kaem. Prvo, niste hteli da izgubite svoj status
gospoe Dona Tejlora. Morali biste da proete kroz pravi pakao - bar
za vas - javnog razvoda.
Zanimljivo, kae Debora. A drugi motiv?
Prosto iskonska pohlepa, kaem. Niste eleli da novac presui,
to je bilo neminovno. Znali ste da Kler Faning i Don ele da klinika
postane iskljuivo besplatna. U tom sluaju Don ne bi bio u
mogunosti da vam plaa veliku alimentaciju, koja bi podrala va
trenutni nain ivota. I onda ste se setili primamljivih deset miliona
dolara od osiguranja.

236

Nikada to neete dokazati, uzvraa Debora. Nikada. Izgleda da

je to, kao to ste i sami rekli, skoro savren zloin. A bio bi savren i da
je Don umro pre dolaska Em Dej, budui da bez tragova povreda
policija ne bi posumnjala na nasilnu smrt. Em Dej bi jednostavno
nala Dona koji je umro od sranog udara. Kraj prie.
Ali ja ne mislim da je to najvaniji deo prie, kaem.
Na ta mislite?, pita Debora.
Iz ovoga niste izali ba sreni, kaem. Izgubili ste mua. Prema
vaim reima, izgubili ste i porodicu. I va drutveni status u zajednici
vie nikada nee biti isti. U stvari, izgubili ste sve. A najvie mi smeta
to ste oduzeli ivot zaista dobrom oveku. Daleko od toga da je bio
bezgrean, ali je sutinski bio dobar.
Debora pravi ruan zvuk, toliko ruan da nisam sigurna dolazi li
od nje.
Ali ono to me najvie boli u ovom sluaju je sirota Em Dej,
nastavljam. Najvie je propatila. Bila je savesna osoba. Posle Donove
smrti vie nije nimalo uivala u svojoj kui i vrtu. Bila je osuena istog
asa kada je ula u onu hotelsku sobu. A vi ste je pustili da misli da je
ubica, i zbog toga, ako zbog nieg drugog, zasluujete da budete
kanjeni.
Preotela mi je mua, kae Debora. S njom je sve poelo.
Bigamija je bila vaa ideja, podseam je. Em Dej je u tome bila
nevini posmatra.
Debora slee ramenima. Ne alim je.
Zavrila sam. Vie nemam ta da kaem. Ustajem i ostavljam
Deboru da utke sedi.
Kad izaem iz kue, vadim svoj telefon iz depa i pritiskam dugme
za prekidanje snimanja. Iako ovaj dokaz nije prihvatljiv na sudu,
Suzan i Grejdi e i te kako eleti da ga uju.

237

70

Samanta
Opet kasnim. Tiho ulazim u kuu, na prstima koraam kroz kuhinju,
sipam au vode, a potom odlazim u spavau sobu. Tu se ukopavam u
mestu. Vrata spavae sobe su otvorena - Piter ih uvek zatvara kada
ode da spava, tvrdei da to ublaava buku s ulice, iako ja nikada nisam
primetila razliku. Krevet je nameten ali prazan. Gde bi Piter mogao
da bude? Radnim danima nikada ne izlazi posle deset uvee - bar ne
bez mene.
Slutim da je ovo neki znak, poruka, da Piter vie ne moe ovako.
Smesta me hvata panika jer sam mu u ali rekla da u verovatno znati
da on vie ne eli da bude sa mnom kada kod kue ne budem zatekla
njegove stvari, a on mi se vie nikada ne javi. Prazno. Trudim se da ne
trim, ali se ipak sapliem od silne elje da to pre otvorim njegov
orman. Ispranjen. Vraam se u dnevnu sobu i konano vidim taktike
propuste, praznine na policama sa knjigama, rupe u stalcima s CD-ima
i DVD-jevima, na sofi nema njegovog omiljenog plavog ebeta pod
kojim bismo se uukali u hladnim zimskim veerima. Piter je
otperjao.
Sedam, preispitujui se. Oseam li olakanje ili tugu? Ovo se
odavno spremalo. ta mi ovaj odlazak ostavlja? Matanja o mrtvom
doktoru. Nadu da u jednog dana s nekim pronai ono za ta su Donu
Tejloru bile potrebne etiri ene da zadovolji.
Otvaram laptop i poinjem da piem izvetaj o mom dananjem
informativnom razgovoru s Deborom. Zastajem, razmiljajui o ostale
tri ene. Zapravo dve, budui da je Em Dej sad pokojna. Svaka od
njih, svaka od nas - jer sebe sada smatram jednom od sestara - na
kraju je ostala sama. Ali uprkos mom beskrajnom aljenju Em Dej,
dok sedim ovde, razmiljam o Helen. Vee je neobino svee za
septembar, odlazim da potraim demper i vraam se za laptop. Da,
Helen me proganja. Ceo svoj ivot posvetila je bolesnoj deci, gradei

238

svoju samostalnost, a onda je iznenaena sreom. Opet ta fraza.

I ta mi preostaje?
Ljutura ljubazne ali manje nego hranljive veze - i strah da je bila
najbolje to bih ikada mogla dobiti.
Padam u dreme i skoro odmah poinjem da sanjam lucidan san u
kojem znam da sanjam ali nemam snage da se probudim.
Ja sam jedna od pacijentkinja Dona Tejlora, leim na
operacionom stolu, anestezija poinje da deluje. Kada nita nema,
nita ne moe ni izgubiti, govori mi Don Tejlor, i ja jedva
prepoznajem citat jo jednog majstora dvostruke negacije. Nepomina
sam ali svesna. Dr Tejlor e od mene napraviti remek delo, od mog
normalnog lica izvajae neto sasvim drugo. Neto bolje. Moj ivot je u
njegovim rukama. On stoji kraj operacionog stola, lica dobroudnog
kao na njegovim edukativnim video-prezentacijama. Zasluila si ovo,
kae i poinje da see.

239

ZAHVALNICE
Od srca se zahvaljujem svim ljudima koji su itali i komentarisali rane
verzije ove knjige. To ukljuuje Dejvida Rentona, Meri Lang, Merilin
Luis, Talilu Baron, Frenka Laplanta, Mari Laplant, Terezu Heder, Gejl
enks, Ria Sajdnera i Mia Rotmana. Beskrajno sam zahvalna Korini
Barsan i Elizabet mic za njihov neverovatno obavljen uredniki
posao, kao i Brajoni Everoud za otro oko i besprekornu lekturu.
Specijalnu zahvalnicu posveujem mojoj voljenoj agentkinji Viktoriji
Skurnik zbog pomoi, podrke i prijateljstva.

240

1 Krvoloni plemi iz bajke, koji se enio sedam puta i svakoj od ena

branio da otvara odreena vrata u zamku, iza kojih je krio leeve
prethodnica. (Prim, kor.)
2 Medeja, stih 520 i 521, prevod Milo. N. uri. (Prim, kor.)

241