Merso je hteo da dokaze besmisao ljudskih, drustvenih normi tako sto ih je krsio, umesto da se izdigao

iznad njih.
Merso je osoba koja zbog fizikih potreba potiskuje osjeanja,on je sin koji spava na majinoj
sahrani i ne pokazuje tugu zbog njene smrti ;on je ljubavnik koji ne voli svoju ljubavnicu i spreman je da
se njome oeni ako ona to eli; on je prijatelj koji slua tue probleme jer mu je dosadno; i na
kraju ,Merso je svirepi ubica koji izvrava zloin zbog sunca.Dogaaji iz Mersoovog ivota niu se
kao dosadni, beskrajni niz sadanjosti koje ova linost niim ne povezuje niti osmiljava.Vrhunac te
apatije je upravo ubistvo ovjeka u atmosferi Mersove nemoi da se odupre silama izvan njega.Merso
ispoljava svoju duhovnu pasivnost u svakoj prilici.Najee to ini utanjem ili neobinim reagovanjem
u kojem nema vrednovanja bia,stvari, pojava,dogaaja, doivljaja i sl.Njegova indiferentnost izbija na
svakom koraku ,a esto i kroz izjave:to se tie mene,bilo mi je svejedno...,malo sam razmislio i
rekao-ne, Nita nije bilo vano i dobro sam znao zato...Sve se to odnosi na njegov drutveni ivot.
Nita nema smisla, pa tako ne postoje pravila koja e prosuditi izmeu dobra i zla
Tako da pored slike apsurda Kamijevog modernog ovjeka i njegovog shvatanja da nema potreba za
bilo im aliti ili udjeti kada je smrt krajnje rjeenje svega, postoji i slika modernog drutva koje tei da
putem konvencija, nametnutih drutvenih normi, uabloni, oformi i zatvori pojedinca u bezizlazni krug.
Kraj knjige... ako mislis na zavrnu reenicu je Mersoova zelja da ljudi bar na njegovom pogubljenju
budu iskreni, pa ako su ga ve osudili ... neka ga i gledaju sa izrazima mrnje. Licemjerno bi bilo zaliti
ga...jer ti isti su ga i osudili na giljotinu..zeli da bar na kraju budu iskreni..
Ispostavlja se da Merso ini zlo, jer suvie intenzivno osea nemo dobra. Njegov imoralizam je protest
protiv neostvarivosti moralnih vrednosti.
Ideja da se stvari nekad deavaju bez razloga i da dogaaji ponekad nemaju znaenje je uznemirujua
za zajednicu. Suenje Mersou je primer za to, tuilac pokuava da nae racionalni poredak, pa
povezuje ubistvo Arapina sa Mersoovim ponaanjem na sahrani majke, kako bi doneo zakljuak o
njegovoj udovinosti
ovek moe biti srean ako prihvati da su svi ti ljudi nesavreni, a neprihvatanje znai biti stranac u
ivotu i svetu.
Ovaj kratki roman bio je zaista stranac po tome to ne raspravlja o dnevnoj politici ve iznosi sasvim
privatne stvari : zgode i nezgode jednog malog ovjeka u gradu, koji sticajem okolnosti zavrava svoj
ivot kao zloinac.Dogaaji koji se niu kao na filmskom platnu nemaju nikavog smisla ni opravdanja :
oni su potpuno apsurdni.Sve ove specifinosti bile su potpuna novina u trenutku kada se roman
pojavio. Kami nam daje sliku Mersoa ovjeka koji se, najblae reeno moe smatrati
udakom.Zavisno od naeg odnosa prema djelu i nainu na koji se prilazi analizi Mersoa ,moemo ga
smatrati psihopatom, ,ovjekom ivotinjskih nagona s nedostatkom osnovnih ljudskih
emocija.Meutim ,Merso je u stvari prototip ovjeka baenog u svijet nemonog da se snae u
njemu. Merso je osoba koja zbog fizikih potreba potiskuje osjeanja,on je sin koji spava na majinoj
sahrani i ne pokazuje tugu zbog njene smrti ;on je ljubavnik koji ne voli svoju ljubavnicu i spreman je da
se njome oeni ako ona to eli; on je prijatelj koji slua tue probleme jer mu je dosadno; i na
kraju ,Merso je svirepi ubica koji izvrava zloin zbog sunca.Dogaaji iz Mersoovog ivota niu se
kao dosadni, beskrajni niz sadanjosti koje ova linost niim ne povezuje niti osmiljava.Vrhunac te
apatije je upravo ubistvo ovjeka u atmosferi Mersove nemoi da se odupre silama izvan njega.Merso
ispoljava svoju duhovnu pasivnost u svakoj prilici.Najee to ini utanjem ili neobinim reagovanjem
u kojem nema vrednovanja bia,stvari, pojava,dogaaja, doivljaja i sl.Njegova indiferentnost izbija na
svakom koraku ,a esto i kroz izjave:to se tie mene,bilo mi je svejedno...,malo sam razmislio i
rekao-ne, Nita nije bilo vano i dobro sam znao zato...Sve se to odnosi na njegov drutveni ivot.
odnos izmeu sveta i oveka. Taj odnos Kami sagledava bez religijskih predrasuda i u njemu vidi
apsurd. Sutina apsurda lei u ovekovoj potrebi da racionalno sagleda svet i injenici da svet nije
racionalan. Svest o neskladu izmeu oveka i sveta je svest o uzaludnosti, uzaludno teimo da
ostvarimo predmet sopstvene nostalgije. Najvanija karakteristika apsurda je traginost. Apsurdno
stanje je tragino stanje. Postavlja se pitanje je kako iveti ako je svet tragian i uzaludan. Kami
odbacuje samoubistvo kao reenje, jer ono nije suoavanje, ve odbacivanje istine, izbegavanje
apsurda. Mit o Sizifu nalae da ovek treba da umre bez pomirenja, u revoltu.

Filozofija apsurda samo potvruje rezonovanje Kamijevog junaka. Osnovna teza ove filozofije glasi nita nema smisla, samim tim ne postoje merila za prosuivanje dobra i zla.
Ispostavlja se da Merso ini zlo, jer suvie intenzivno osea nemo dobra. Njegov imoralizam je protest
protiv neostvarivosti moralnih vrednosti.
Ideja da se stvari nekad deavaju bez razloga i da dogaaji ponekad nemaju znaenje je uznemirujua
za zajednicu. Suenje Mersou je primer za to, tuilac pokuava da nae racionalni poredak, pa
povezuje ubistvo Arapina sa Mersoovim ponaanjem na sahrani majke, kako bi doneo zakljuak o
njegovoj udovinosti
I tuilac, i Mersoov advokat pokuavaju da objasne poinjeno ubistvo kao dogaaj koji logino sledi
prethodne po principu uzrono-posledine veze. Takva objanjenja su izmiljotine koje imaju svrhu da
prikriju zastraujuu ideju da je univerzum iracionalan. Prema tome, i samo suenje je primer
apsurdnosti, primer kako oveanstvo pokuava da pripie racionalnost svetu.
pored filozofije apsurda, da tako nazovemo Kamijevo razmiljanje o ivotu uopte, prisutna je i pobuna
protiv nametnutih normi ponaanja u drutvu. Dokaz za to jesu sve te "sitnice" koje se zamjeraju
Mersou : ne eli ljubav, ne eli prijateljstvo, ne eli karijeru, itd. Kao da je namjera Mersoa da podri
onu ideju, misao : " Ljudi e unititi ovjeka". ( Nisam siguran ija je ovo misao). Tako da pored slike
apsurda Kamijevog modernog ovjeka i njegovog shvatanja da nema potreba za bilo im aliti ili udjeti
kada je smrt krajnje rjeenje svega, postoji i slika modernog drutva koje tei da putem konvencija,
nametnutih drutvenih normi, uabloni, oformi i zatvori pojedinca u bezizlazni krug.
kraj knjige... ako mislis na zavrnu reenicu je Mersoova zelja da ljudi bar na njegovom pogubljenju
budu iskreni, pa ako su ga ve osudili ... neka ga i gledaju sa izrazima mrnje. Licemjerno bi bilo zaliti
ga...jer ti isti su ga i osudili na giljotinu..zeli da bar na kraju budu iskreni..
Mene buni samo prisustvo svetlosti, nikako mi nije jasno zato je ona tu uvek kada je najbitnije, zato
mu ona muti razum, zato je izraeno odsustvo svetlosti u tamnici...hm..ta vi mislite o tome?
Svetlost je u ovom delu predstavljena kao zivot, on je pucao u svetlost jer vise nije mogao da izdrzi
zivot jer ne ceni vlastiti zivot, a kamoli tudji. Tek pred smrt osetio je prve emocije i bio je srecan, to
pokazuje da je trazio svetlo kad je gledao kroz prozor na kraju romana.
Nije bas tako. Svetlost predstavlja potpunu suprotnost u delu, nego sto je u stvarnosti. Bas zbog toga
sto je u pitanju apsurd, sve sto je nama normalno, je suprotno u delu. Svetlost koje pozitivno deluje na
nas, budi radost, srecu, deluje suprotno na Mersoa, negativno, izaziva nemir u njemu. Zbog toga
dozivljava preobrazaj u zatvoru, gde je izrazeno odsustvo svetlosti.
Merso je hteo da dokaze besmisao ljudskih, drustvenih normi tako sto ih je krsio, umesto da se izdigao
iznad njih.
http://forum.burek.com/lektira-prepricane-knjige-t34532.10.html
Filozofija apsurda Alberta Kamija
Osnovna obeleja Kamijeve Filozofije:
1 stalna ovjekova razapetost izmeu raznih protivrenosti i odluke DA ili NE
2 dve odreujue konstante takoe su apsurd i revolt
3 ovekova elja za optim i racionalnim saznanjem sveta i nemo, ograniena mo ovekovog
razuma da ostvari uvid u apsolut i smisao svetai ovekovog postojanja
4 naglaena usamljenost i otuenost ( alijencija ) oveka i konanost ljudskog ivota
5 ovek traje, egzistira u okvirima koji su mu nametnuti, u ambijentu koji su mu odredile ivotne
okolnosti, zbog ega i oseaj ponavljanja svega, monotonija trajanja
6 prisutan je oseaj izgubljenosti jer se ivot ne moe jasno sagledati, niti bie u tom svetu moe biti
ispravno shvaeno. Zbog toga sledi oseaj da je ovek stranac u svetu koji mu postaje stran, pa se iz
tih razloga javlja praznina i oseaj munine. Sve to dolazi od nemogunosti da bie sasvim oslobodi od
nametnutih mu pravila, da se otrgne od banalnog i besmislenosti koje nas sustiu i pritiskaju, od
neizvesnosti trajanja koje nas prati

7 apsurdnost je uslovljena i sveu o smrti, o neminovnosti smrti koja se doivljava kao kraj svega i
jedina izvesnost, zbog ega je misao o uzaludnosti svih naih nastojanja i besmislu ljudskog trajanja.
( MI EMO UMRETI I ZATO NITA NEMA SMISLA; NAA LJUDSKA AVANTURA JE BESKORISNA )
8 svet je bezosjeajan i indiferentan prema pojedincu i njegovoj sudbini
9 nezadovoljstvo sobom i svetom oko sebe jeste izvor apsurda
10 Kami odbacuje oajanje zbog apsurdnosti ljudskog trajanja, apsurdnosti sveta i poziva na revolt i
pobunu. Do toga se pak dolazi saznanjem o vlastitoj situaciji i sveu o sopstvenoj sudbini. Revolt je
usmeren protiv postojeeg stanja, protiv smrti. Ne treba prieljkivati smrt zbog tekih okolnosti i
tragizma, ve, uprkos svemu trajati i to vie ivjeti.
DOGAAJI KOJI SE NIU KOA NA FILMSKIM PLATNU NEMAJU NIKAKVA SMISLA NI
OPRAVDANJA:ONI SU POTPUNO APSURDNI.
MERSO JE OVJEK KOJI ODBIJA DA UCESTVUJE U DRUTVENOJ IGRI,ON ODBIJA DA LAE I
DRUTVO SE ZBOG TOGA OSJEA UGROENIM.U NAEM DRUTVU,KAE KAMI,OVJEK KOJI
NE PLAE NA SAHRANI SVOJE MAJKE VJEROVATNO E BIBI OSUEN NA SMRT.KOD NJEGA
POSTOJI SAMO NJEGOVA SADANJOST I NITA VIE.BIVAO JE OBELEEN KAO OVJEK
PRAZNA SRCA,MADA SE MNOGI SA TIM NE BI SLOILI.
DA BI ZNALI KAKO SE OSJEA MERSO POTREBNO JE DA UPOZNAMO NJEGOV PSIHIKI I
DRUTVENI IVOT,IVOT JEDNOG STRANCA.MERSO JE OVJEK KOJI PRIHVATA SVOJU
SUDBINU,DOVOLJNO HRABAR I POMIRLJIV SA NEKIM IVOTNIM SITUACIJAMA.
ITAJUI KNJIGU STRANAC ZATEKLA SAM SEBE U RAZMILJANJU O ODNOSU MEU LJUDIMA
O NEMOGUNOSTI LJUDI DA SHVATE SVOJE PRIJATELJE,POZNANIKE ILI PAK NEZNANCE.O
NEMOGUNOSTI ISTIH DA SE POSTAVE NA MJESTO DRUGIH I DA OSJETE ISTO STO I ONI
OSJEAJU.U SVIJETU POSTOJI MNOGO LJUDI SLINIH MERSOU JEDNOSTAVNIH A OPET
OTUENIH SA DRUGE STRANE.U SVOM JEDINSTVENOM SVIJETU.MEUTIM VECINA TIH LJUDI
UMIJE DA NAE LANI BALANS IZMEU TA DVA SVIJETA ALI NE I MERSO.ZA NJEGA JE
STVARAN SVIJET POSTAO TU, PUN NERAZUMEVANJA.DRUGI LJUDI SHVATAJU SAMO SVOJ
BOL,I NE MISLE DA I DRUGI PATE.MODA UPRAVO ZBOG TE RAZLIKE I ONI SUDE.SUDE NA
OSNOVU NEPISANIH NORMI I UNITAVAJU POSTOJANJE STRANACA.ONI SUDE I NE PITAJUI
ZA MILJENJE I OBJANJENJE.CEO PROCES SE ODVIJA BEZ NJIHOVOG UEA.I NAJZAD
TA TI KRIVCI MOGU DA URADE? CEMU MOGU DA SE NADAJU OSIM IDEJI DA I OD NJIHOVE
SUDBINE POSTOJI GORA.ALI NJIHOV PONOS NEE UMRIJETI DOK ONI IVE I MOGU DA
ZAELE I POSLEDNJU ELJU A TO JE DA NA DAN SVOG POGUBLJENJA BUDU DOEKANI SA
POVICIMA MRNJE...
Otuenje alijenacija od majke:
Djelomice je i zbog toga nisam u posljednju godinu dana gotovo uope posjeivao. Pa i zato to bih
tada izgubio cijelu nedjelju a da ne govorim o naporu koji je bio potreban da odem na autobus,
kupujem kartu i putujem dva sata.
Besmislenost:
Ali svi ljudi znaju da ne vrijedi ivjeti. Uglavnom sam znao da je gotovo svejedno hou li umrijeti u
tridesetoj ili sedamdesetoj godini ivota, jer e, naravno, u oba sluaja drugi ljudi i druge ene i dalje
ivjeti i to na tisue godina. Zaista, nita nije jasnije od toga . . .
Cinizam (nakon majine smrti):
. . . uostalom, nisam se imao zbog ega ispriati. Zapravo je trebalo da mi on izrazi suut. Aku,
vjerovatno e to uiniti prekosutra, kada budem u crnini. Zasad kao da mama nije ni umrla. A nakon
pokopa bit e to neto svreno i sve e poprimiti slubeniji izraz.
Miljenje o djelu:
Stranac sadri priu o ovjeku koji se naao u situaciji zloinca i osuenika na smrt, a da nita od
toga ne shvaa. Odnosno, on je izgubljen, ivi u svom svijetu, a za druge ne brine to me se posebno
dojmilo, kao i odgovori na pitanja: to je ivot? to je svijet? ivot i svijet su apsurdni: apsurd
proizlazi iz sukoba izmeu iracionalnosti i nostalgije za smislom i skladom. Meutim, mi ipak ivimo,
mislimo da postoji neki interes da ivimo. Jedno privilegirano iskustvo ipak otkriva vrijednost: to je
pobuna, a upravo tu vrijednost Merso nije elio iskoristiti to je veoma udno. Ljudi ive u apsurdu, u
kugi, dok se Merso u potpunosti slagao s tim negativnim smislom ivota.

Odnosno, djelo mi se svidjelo, jer pisac svojim bojama oslikava optu zajedniku situaciju svih ljudi;
osvijetljenje koje on baca na dogaaje obasjava svakog od nas pojedinano.
Kao i srea ivot je varljiv. Jer tako je malo potrebno da budemo sretni, a tako esto nam to malo
nedostaje.
Zato smatram da je Cami ovim romanom pruio okrutnu, ali istinitu sliku o ovjekovom poloaju u
svijetu.
To, podjednako je tako tono da je Stranac gotovo moralistika osuda pravosua. U tom smislu radi se
zapravo o sudski krajnje nepravednoj kazni - Mersault nije ubio s predumiljajem - pa dolazi do izraaja
apsurd pravnog postupka. Mersaultu sude ljudi koji ga naprosto ne razumiju: ono sto se njima ini
beutnou, zapravo je podjednako tako moglo proizii iz prave osjeajnosti koja se jedino ne eli
izraziti oekivanom "glumom"; nemali broj ljudi plae na pogrebu jedino zato sto se to od njih oekuje.
Mersault tako dodue jest "stranac" u svijetu navika i obiaja, no njegovo je ponaanje dosljedno
njegovom uvidu u zbilju ivota i njegovu karakteru. Njemu se naprosto dogodio "tragian sluaj" kakav
se svima lako moe dogoditi, jedino to je on ovaj put imao nesagledive posljedice; na kraju ga je
tobonja pravda osudila na smrt bez pravog razloga. Ali Albert Camus ga ne osuuje, niti eli da to mi
inimo.
Temeljna je vrijednost Camusova romana ipak u stilu: upravo zbog jednostavnog, a izuzetno dojmljivog
izlaganja izvrsno je ocrtan kako jedan lik - moda i tip ovjeka - tako i raspoloenje, pa i cjelokupna
atmosfera nepredvidivog i besmislenog niza sluajnosti koje tako esto upravljaju naim ivotima.
Zanimljivo je, meutim, da se pojam apsurda poeo upotrebljavati i kao oznaka odreene pozorisnje
tehnike, takve tehnike kakva zapravo znaci svojevrsno dovrenje avangarde, a istovremeno izravno
uvodi
i
postupke
koje
e
preuzeti
postmodernizam.
Dominantna je misao o smrti kao jedino izvesnom ishoditu ljudskog ivota, a to saznanje namee
preispitivanje smisla raanja. ivot je, prema tome, apsurdan.tavie, osporava se razlika izmeu
ivota i smrti. Pa ipak, ovek zna da jedino to ima, da je ivot nezamenjiv, i nagonski nastoji da traje po
svaku cenu:
To to se Merso esto karakterie kao beoseajan lik, posledica je toga to on u odreenim situacijama
nije reagovao onako kako bi ljudi najee regovali, i onako kako to neke nepisane norme nalau. Sam
naslov romana nam to pokazuje. Da bi neko negde bio stranac on mora tako i da se osea, a Merso se
upravo tako osea u ovom svetu. Ukoliko postoji, jedina njegova nada je u tome da se vrati u onaj svet
iz
koga
je
i
doao,
da
se
vrati
u
nita!
Ubistvo koje je poinio, njegovo neopiranje i neuestvovanje u procesu, kazuju nam da je on na neki
nain poinio samoubistvo. A sa etiri metka koja je ispalio nakon prvog, samo je eleo to da potvrdi!
On je bio savreno svestan za e se dogoditi posle toga, i ak je svojim ponaanjem, svesno ili
nesvesno pomagao tuiocu. Ovde ostaje otvoreno pitanje zato jednostavno nije pucao sam u sebe? U
tom sluaju ne bi mogao da ispali ta etiri metka kojima bih ja pridao dosta veliki znaaj, jer je on njima
stavio
peat
na
uinjeno.
Stranac je sa jedne strane dosta jasno delo, ali sa druge strane otvoreno za razliite interpretacije. Ja
sam u ovom sastavu izneo neka razmiljanja, ali nakon ponovnog itanja primetio sam dosta tvrdnji
koje sam i sam uspeo da osporim nekim primerima i delovima iz romana. Ovaj roman je kao nepravilno
geometrijsko telo, koje ima jako mnogo strana, i kojem se strane mogu dodavati. Zato ono posmatrano
iz razliith pozicija i izgleda drugaije. Ali to je upravo i ono neobino u prii. Ono to je zajdno sa svim
umetnikimpostupcima primenjenum u njenom kazivanju ini zanimljivom i vrednom za analizu.
Roman "Stranac" je roman o ljudskoj egzistenciji, o njemu se govori o ovekovoj
usamljenosti,
otuenosti,
besmislu,
i
apsurdu
ota.
Roman
se
zato
i
zove
stranac to je Merso stranac drutvu, a drutvo njemu. U romanu se javljaju
misli koje kazuju koliko je apsurdan poloaj oveka u svetu jer ma ta radio
rezultat je isti: kao ona misao gde kae da ako ovek ide lagano po suncu dobie
sunanicu-umree,
ako
ide
suvie
brzo
oznoji
se
i
umire.Znai
izlaza
iz
pojedinih zemaljskih situacija nema. Merso osea da u svetu gde i ne moe da
utie na svet i da ga menja.

On samo moe da napravi izbor od onoga ta mu se u ivotu nudi, odnosno izbor po svome ponaanju
ne menjajui ni sebe ni svet.Postavlja se pitanje nehotinog ubistva Arapina, da li ovek ima pravo da
drugom oveku oduzme ivot, i da li sud ima pravo i drutvo da Mersou oduzmu vot.U ime koje
pravde se nekome ivot oduzima? Kakva je to pravda ako isto tako postupa zloinaki, kao i sam
zloinac? Mersou se sudi ustvari za bezoseajnost i indiferentnost u njegovom ponaanju na sudu.
Postavlja se pitanje da li je on zaista bezoseajan ovek ili je ovek koji osea ali ne ispoljava
oseanja?
Roman Stranac je posebna umetnika vizija smisla ovekovog postojanja. Alber Kami trai odgovor na
vena pitanja. Kako iveti ako je ivot tragian i uzaludan? Kako iveti u svetu ljudi u kome je ovek
stranac samom sebi i svetu koji ga okruuje?
Polazna misao romana Stranac, Albera Kamija, da je ivot apsurdan, jer je tragian i uzaludan
zavrava se smru. Ali, duboko u sebi roman nudi univerzalne poruke. ovek moe biti srean ako
prihvati da su svi ti ljudi nesavreni, a neprihvatanje znai biti stranac u ivotu i svetu.
U svojim djelima, bilo da su romani,drame ili eseji Alber Kami se bavi ovjekom i ljudskom
egzistencijom ;traga za smislom ovjekovog trajanja i uprkos radostima koje ivot prua on u njemu
otkriva apsurd to ga ini besmislenim ,zbog ega i ovjekovo trajno nezadovoljstvo u ovom svijetu i
stalni sukob pojedinaca i svijeta i osjeaj ovjeka da je stranac u ovom svijetu.Na toj relaciji Kami i
razvija svoju filozofiju apsurda.
Apsurd podrazumeva neuobiajno, ee sasvim asocijalno miljenje ili ponaanje pojedinca.
Apsurdne misli su nekada oajna pobuna usamljenog pojedinca na neovene drutvene odnose.
ee pobuna u sebi i protiv sebe. Junak apsurda smatra da se ivot moe prihvatiti samo u odnosu
na ovekovu ogranienu sudbinu. Odbacuje vrednosti iji je smisao venost i trajnost i zaustavlja
panju samo na onome to ga neposredno zanima. Odbaciti sve to je povezano za metafiziku
vrednost, za subjektivnu venost ili venu sadanjicu. Revolt se sastoji u blagoj ironiji kojom ni sebe ne
zaobilazi i taj cinizam je produkt njegovog intelekta, osveta nemonosti, opravdanje slabosti. Junaku
apsurda je stalo samo da ne umre ponien, pomiren i prevaren. On se podsmeva relativnoj stvarnosti
tako to je prihvata. Za apsurd je karakteristina crta intelektuanog mazohizma kada junak sa
zadovoljstvom prihvata svoju patnju.
Read
more: http://alber-kami-stranac.webnode.com/analiza-dela/apsurd/
Create your own website for free: http://us.webnode.com