U

POTRAZI ZA DEFINICIJOM
ROMANTIZMA

pokuaj odreivanja Romantizma?

Romantizam se ne da definisati, ali mi, kao nauka, moramo da se trudimo da naemo
njegove najblie odrednice
ovo je literarni, intelektualni i umetniki pokret koji je izuzetno mnogo uticao na ivote
ljudi, na istoriografiju, filozofiju, politiku misao, prirodne nauke - na sve sfere ivota
predstavlja veliku promenu i veliki otklon i smatra se da je on koren svih buduih otklona
meutim, danas nam je vrlo blizak
hronoloki = prva polovina 19. veka; najpreciznije odrednice = 1798 1846.
1846 = Bodler, veliki francuski kritiar i pisac, govori da veoma malo ljudi eli da da toj
rei (Romantizmu) pozitivno znaenje zato taj trenutak uzimamo za smrt Romantizma

Romantizam kao prvi samoproklamovani pokret?

svi umetniki pravci (renesansa, manirizam, barok, rokoko, neoklasicizam) su, do sada,
dobijali ime tek kasnije i vrlo esto se deavalo da ak dobiju i ime sa peorativnim znaenjem od
strane potonjih generacija (barok, rokoko, neoklasicizam)
sada se uspostavlja nova tradicija u Evropi = romantiari sami sebe nazivaju
romantiarima!
od tada e postojati neprekidni pokret nastajanja izama tokom 19. i 20. veka

Romantizam i prosvetiteljstvo kao sinhroni fenomeni?

1798. godina je nominalno godina poetka romantizma, a, ve od polovine 18. veka,
Evropu zanimaju imaginativno, podsvesno, fantastino; istovremeno, sinhrono sa prosvetiteljima,
ak i od samih filozofa koji insistiraju na razumu
prosvetitelji oseaju da je u oveku tamna, nepoznata sila, ali oni tee tome da se ta sila
na neki nain, koliko god bilo mogue, pokrije razumom
upravo odatle e proistei fenomen istraivanja due i njenih mranih potencijala
takoe, ovih godina se uveliko pojavljuje i realizam, isto kao samoproklamovani pokret koji
e postojati paralelno

lingvistika istorija pojma romantizam?

da bismo razumeli epohu romantizma, treba,pre svega, razumeti sam termin romantizam
u korenu rei romantizam lei re roman = roman kao literarna forma u tom trenutku ne
postoji; postoji novela iz koje e se razviti roman, koji e biti preovladavajua knjievna forma 19.
veka
ovo je re duge i komplikovane istorije. otkud ona u evropskim jezicima?
romanski jezici (koji proistiu iz latinskog jezika) su koristili ovu re za oznaavanje
antikog Rima (latinski kao jezik Rima)
romanicus = onaj koji pripada Rimu i koji govori tim romanskim jezikom
to jeste najstarija osnova rei roman
ovo je za nas bitno zato to su lingvistika i istorija knjievnosti neophodne za razumevanje
vizuelnog polja; kontekst je najvaniji i ljudske emocije moraju biti kontekst!
druga polovina 18. veka = romantique (u Engleskoj, romantic)
kod Francuza se koristila za opis nekih vremenskih i pejzanih manifestacija (na primer,
zalazak sunca), ali bez dananjeg ljubavnog konteksta, Erosa i kia; tada ne postoji ta ljubavna
asocijacija
starofrancuski jezik (stalna opozicija latinskog jezika) ima re romance koja se odnosi na
viteki stih, ep, prozu..
oznaava neto aristokratsko, sofisticirano i ljubavno po karakteru
jedan od lepih primera = srednjovekovni roman, Roman o rui
meutim, Evropa, odriui se srednjovekovne literature, polako je zaboravljala ovu re
ali, ta re, sa misterioznim fenomenima, sada je vaskrsla!

ATHENAEUM (Fridrih i Avgust legel)?

u vanom univerzitetskom centru u Jeni (Nemaka, kraj Drezdena), ovih godina se okuplja
krug intelektualaca koji predvodi Fridrih legel (Schlegell) kome se pridruuje njegov brat, Avgust
Vilhelm; braa legel su rodonaelnici romantizma
za to je posebno zasluan Fridrih legel, pisac, pesnik i knjievni kritiar, koji pokree
asopis Athenaeum
Atena = boginja mudrosti
Athenaeum = mesto uenja i intelektualnog napretka u antikom Rimu
od tada, ta re je uvek ostala da oznaava drutvo posveeno nauci
upravo ovde se pravi prva kopa ovog romance i ideje romantique i sve te rei, koje su
ve postojale, dovode se u vezu sa literaturom i, tek sada, starofrancuska re romance poinje da
ivi

romantische poesie = progresivna univerzalna poezija?

ekvivalent starofrancuske rei romance; kako ju je legel objasnio? kao neto suprotno od
klasine poezije
legelova generacija, i Prusi uopte, ve su jako udaljeni od doba Vinkelmana i od klasine
antike kulture, iako je u pitanju ista teritorija i slian nain odrastanja
pritom, to je ve i doba Napoleonovih ratova i Nemci, naroito Prusi, taj termin klasino
vie vezuju za svog porobljivaa, Francusku
moramo shvatiti da je romantische poesie suprotna od klasinog, ne samo po datovanju,
ve i po duhu
legel, na primer, smatra da Dante i ekspir pripadaju romantiarskoj poeziji, kao i sve
linosti koje imaju potencijal fantastinog i iracionalnog; on, dakle, misli, na iri korpus literature
koja je njima bliska po iracionalnim osobinama
legel romantiarsku poeziju naziva i progresivna univerzalna poezija
to je definicija koju daje u prvom broju Athenauma, kada se zalae za promociju vrednosti
te poezije, a ne klasine i, upravo to je klju za razumevanje ovog pojma i klju zato poinju da
nazivaju sebe romantiarima i zato analiziraju veliki korpus misli, ideja i estetike
Athenaeum je urnal kratkog veka, ali vrlo uticajan
na njemu su saraivali glavni duhovi ove epohe

Vajmarski klasicizam?
romantizam nije jedini umetniki pravac u tom trenutku, ak nije ni dominantan na
mnogim mestima
pored Jene, vrlo blizu, nalazi se drugi univerzitetrski centar Vajmar
stari i ugledni grad Vajmarske republike, grad Bauhausa i Kandinskog, jak klasicistiki
centar sa Geteom
jako su bliski romantizam i vajmarski klasicizam, ako nita drugo, istovremeni su, ali se mi
ne bavimo akademskim formama vajmarskog klasicizma

Madam de Stail, De lAllemagne (1813)?

ove ideje se ire Evropom najvie zahvaljujui francusko-vajcarskoj spisateljici madam de
Stal ili madam de tal (u zavisnosti od izgovora, s obzirom na njeno dvojno poreklo)
dugo je ivela u Nemakoj i napisala je jedan putopis De lAllemagne = O Nemakoj,
esej putopis koji je zapravo apoteoza nemake kulture
pokuala je da objavi ovo delo u Francuskoj, ali su Napoleonovi cenzori osetili da tu ima
puno kritike francuske kulture i to sa pravom
1813. godine, objavljuje svoje delo u Londonu; tako se britanska publika informisala
(kasnije, posredno, i nemaka publika) o razlici klasinog i romantiarskog

povratak srednjem veku?

tako poinje velika opsesija srednjim vekom koji je u Evropi vrlo dugo bio zanemaren
svi evropski narodi se vraaju svojoj srednjovekovnoj kulturi i svi se prepoznaju, pre svega,
u gotikoj arhitekturi
(Aron Gurevi, Kategorije srednjovekovne kulture)
od crne legende o srednjem veku, koja je prokaena kao nedovoljno dobra, stie se do
zlatne legende o srednjem veku
u oba polariteta odnosa prema srednjem veku, pravljene su greke
pre svega, to nije bio nacionalni fenomen zato to tada nisu postojale nacije
ne postoji nemaka ili francuska srednjovekovna kultura zato sto su srednjovekovne ideje i
ideali mnogo vie sveobuhvatni
svakako, u 19. veku, srednjovekovna kultura postaje izvor inspiracije i u arhitekturi, i u
slikarstvu, i u knjievnosti..

Romantizam kao grupa razliitih pobunjenikih ideja?

to se tie daljih pokuaja definicije romantizma, opet se okreemo Bodleru koji poznaje
Romantizam i smatra ga modernim u odnosu na ono to paralelno postoji, posebno
neoklasicizam koji naziva akademizmom 19. veka
romantizam nije izbor teme, niti tana istina, nego nain oseanja - Bodler
suoavamo se sa pobunjenikim pokretom, u poetku, protiv etabliranog neoklasicizma i
grupom ideja vie nego nekim sistematizovanim programom
romantiari sami sebe vie objanjavaju onim to nisu, nego onim to jesu
oni su bili brzi u odbacivanju tradicije, a spori u pravljenju sopstvenog koherentnog
sistema
obino se romantizam vezuje za iroki slikarski postupak, s obzirom da postoji puno
meusobno razliitih pojava u vizuelnoj kulturi ovog pravca
postoji i precizan, briljiv stil, jako razliitih formi, a i tema, kao i razliitih fenomenologija
nesto zajedniko bi, svakako, bila boja - tu ne govorimo o tanom nanoenju boje, ve o
interesovanju za simboliku vrednost boje
mnogi romantiarski slikari i piu o tome = Delakroa, Runge, Tarner..

arhitektura u Romantizmu?
teko je definisati romantiarsku arhitekturu - injenica je da je usvojila puno gotikih
formi, ali je ovo vreme svakako vreme istorizma, obnavljanja svih stilova u arhitekturi (antiki
grki, antiki rimski, renesansa, barok..)

upravo zato je vrlo teko govoriti o romantizmu u arhitekturi

skulptura u Romantizmu?
legel smatra da je skulptura neromantiarska forma zato to je, u svojoj sutini, klasina
zaista, romantiari se vrlo retklo bave skulpturom

muzika u Romantizmu?
nemimetika, nedeskriptivna forma
praktino da nije bilo forme koja je ponela vie romantiarskog duha, pored poezije

Romantizam i Francuska revolucija?

Romantizam postoji istovremeno sa prosvetiteljstvom, sa Francuskom revolucijom, sa
terorom, sa Napoleonom; a, opet, jedan je jedinstveni koncept..
veza Romantizma i Francuske revolucije je jedna od velikih tema moderne nauke
negde u fundamentu Francuske revolucije, nalazi se prosvetiteljstvo, duh koji tei slobodi
oveka, obrazovanja, tampe, politikih opredeljenja..
meutim, Francuska revolucija, kao i mnogi drugi pokreti, zapoinje velikim, humanitarnim
idejama, a zavrava se terorom
sam Napoleon je, na poetku, mladi heroj i olobodilac (naroito za paniju), da bi ga
uskoro doivljavali kao tiranina. dakle, takav Napoleon, progresivan, pa tiranin, kljuna je figura
za romantiarske oseaje. njegova vrlo kratka biografija (general-konzul-car-uhapen-pokojan)
okonala se udruenjem velikih sila protiv njega koje su ga u potpunosti unitile
to je to opte mesto, krug od pozitivnog ka negativnom, traginom, krvavom
poetak Romantizma je vreme strahovitih razoarenja mladih ljudi
dakle, ako bismo vezivali ova dva fenomena, rekli bismo da Romantizam nije posledica
Francuske revolucije, ve je Romantizam posledica pada Francuske revolucije i njenog krvavog
okonanja

mal du sicle = weltschmerz?

po Bodleru, nastanak romantizma je proizveo pad, oseanje nenadoknadivosti i gubitka
to osnovno principijalno oseanje je proizvod generacije romantiara i njega je Bodler
nazvao mal du sicle = bol (bolest) veka
paralela u nemakom jeziku = wetlschmerz (welt = svetski, schmerz = bol)
u nekoj svojoj osnovi, ovo oseanje je ram Romantizma, oseanje nesposobnosti uklapanja
i konflikta sa drutvom, okolinom, autoritetima i tradicijom
postoji mnogo slojeva Romantizma, ali je upravo ovaj jedan od najvanijih

kontekst u kome se raa Romantizam?

Romantizam se vezuje i za industrijsku revoluciju i promenu naina ivota (otkrie parne
maine, naputanje zemlje, ogroman broj radnika, i ena i mukaraca)
mora se razumeti taj kontekst, taj nasrtaj industrije u ivot Evrope koji donosi veliko
olakanje, ali, istovremeno i stranu eksploataciju veinskog stanovnitva; ovo novo stanje
donosi i oseaj zaprepaenosti modernom industrijom (glavni roman epohe Frankentajn)
dolazi do stranog raskida sa dotadanjim sistemom vrednosti i do zastraujue moi
oveka da rekreira i stvori neto to je do tada pripisivano Boijem domenu
romantiari itav taj svet posmatraju kao drutvo filistinaca i fariseja, u kome su svi dobro
uklopljeni; uklopljenost u takvo drutvo je smrt za Romantizam
meutim, mnogi su se lepo uklopili i dobro zaraivali i iza weltschmerza
Helderlin, jedan od najveih nemakih pesnika tog perioda, koji je proveo 30 godina u
izolaciji usled psihike bolesti, govori o srei u takvom svetu: srea nije ideal, srea je mlitava,
mlaka voda na jeziku

kontradiktoran, dvostruki Romantizam?

nasilje potraga za mirom i harmonijom, posebno sa prirodom
istorian, vezuje se za srednji vek hoe da bude nov
nostalgian, melanholian (Novalis: ja uvek idem u kuu svog oca; sve njegove pesme
predstavljaju nostalgiju za jednim blaenim periodom detinjstva) hoe da se odrekne prolosti
u vizuelnom polju ima divlje, neukroene, upave predstavnike vreme dendija crvenih
prsluka i zelenih perika (kasnije e ih imati jo vie, sa Oskarom Vajldom)
jako individualan, naglaava koncept izdvojenosti protiv svih jak duh kolektivnog odakle
se raa nacionalizam

Nemaka?
Nemci nisu uspeli da stvore stabilnu, ujedinjenu dravu sa snanim centrom kao to su to
uinile Francuska i Engleska - imaju male dvorove, vojvodstva, grofovije, rascepkanu kulturu
neki autori smatraju da je takav dravni status (posebno kraj Francuske koja je stabilna
puna tri veka) posejao seme ponienja kod Nemaca
veinska vera takve Nemacke = pietizam, grana luteranizma koja se zalae za vrsto
dranje osnovnog izvora vere, Biblije, bez ikakvih dodatnih interpretacija, spisa svetih otaca i
slino; ta duboka pobonost i vrsta duhovne izolacije je manifestacija eskapizama usled politike
situacije i to je vrlo est fenomen
Nemci, dakle, oseaju jako neprijateljstvo ka Francuskoj, njihovoj dominaciji, kao i prema
njihovoj ideji o republici uenih (ideja da je ueni ovek podjednako kao kod kue bilo gde u
Evropi)

nosioci romantiarskog pokreta u Nemakoj su svi Prusi, svi iz skromnih porodica, ive u
doba Fridriha Velikog koji na raun seljatva stvara monu vojsku; svi su potekli odatle i svi su bili
frustrirani strogim odgojem
prvi napad na prosvetiteljstvo?
ni prosvetiteljstvo nije uniformni pokret, ali ga najvie odlikuje vera u mogunost napretka
Romantizam odbacuje taj stav
prvi napad na prosvetiteljstvo izvodi Haman koga dananja nauka smatra beznaajnim
veoma uticajan, ideolog pokreta, koji,meutim, nije nita ni zapisao, ni ostavio
osniva pokreta STURM UND DRANG = OLUJA I NAGON (postoji puno pesnikih i
nebukvalnih prevoda)
pokret koji mnogi ne nazivaju romantiarskim, vec protoromantiarskim ili
predromantiarskim

protoromantizam i sturm und drang?

pokret mladih ljudi 60ih godina 18. veka
njihov slogan je = oseam, dakle, postojim (izvrnuti Dekart, predstavnik francuske
kartuzijanske misli - cogito, ergo sum)
Klinger je napisao dramu po ovom imenu sa puno divljih emocija i upravo tada pokret
dobija ime
opte miljenje je da sturm und drang nije proizveo velika literarna dostignua
jedno od najveih dela jeste Jadi mladog Vertera (1775) koje govori o samoubistvu zbog
neuzvraene ljubavi i nemogunosti pripadanja drutvu koje naputa ispijanjem arsenika
20 godina kasnije postoji veliki nemaki talas poricanja svih vrednosti ovog pokreta

DUHOVNI

OCI

ROMANTIZMA

GETE
Gete spada u prvu generaciju romantiara (za razliku od sturm und drang koji su
predstavnici protoromantizma)
profesor na univerzitetskom centu u Vajmaru
romantiari oboavaju Getea, a on ih prezire, misli da su bedni i treerazredni
romantiari govore za Getea da je filistinac i prodana dua, ali njegova poezija i proza su
velike za njih, i on je istinski otac romana
uprkos tome to se odricao Romantizma i govorio da je on bolest, a da je klasicizam
zdravlje, on jeste jedan od duhovnih otaca ovog pokreta
pie roman koji e jako uticati na nemaki Romantizam, roman graenja, roman sa jakim
autobigorafskim nabojem Godine uenja (egrtovanja) Vilhelma majstora
od tvrde i dosadne naracije prelazi u divlju, strastvenu, ak i lirinu prozu sa elementima
svog emocionalnog, seksualnog i drutvenog odrastanja

HERDER
drugi veliki duh Romantizma kome Romantizam mnogo duguje
veliki nemaki filozof i pisac
aktivan u svim domenima, a posebno u domenu istoriografije gde dovodi do promene
istorijske nauke i ideje korena = na primer, () da bi se razumela grka umetnost mora se
razumeti grka kultura, da bi se razumela grka kultura, mora se razumeti grka istorija, da bi se
razumela grka istorija, mora se razumeti grka geografija ()
ova nova vrsta istorije dovodi do velikog osloboenja od klasinih vrednosti
Herderu i Nemcima upravo to i treba da bi dokazali sebe
sa Herderom istoriografija poinje da izuava oveka u njegovom kontekstu i svetu koji nije
nuno degradiran samo zato to pripada drugom idealu
Herderu dugujemo prvo priznavanje vrednosti Romantizmu

KANT

najjasnija i najdivnija filozofija ovog perioda

profesor, jako vredan i precizan (navijalisu satove po njegovim etnjama)
prezire Romantizam i njegovu buku i bes; a opet se, ironicno, ubraja u oce Romantizma
sam sebe smatrao prosvetiteljem
ta je, po njemu, prosvetiteljstvo? oslobaanje sebe od drukijeg miljenja; upostavlja
ideju eksploatacije zato to je, za njega, degradacija i dehumanizacija kada ovek od oveka
zavisi i on je protiv toga
njegovo delo Kritika rasudne moi (Kritika moi suenja)
1. Kritika istog uma
2. Kritika praktinog uma
3. Kritika suda
ta ideja da je ovek voen voljom, odgovornou i moralnim zakonima u sebi je velika
novina
moralni zakon u meni i zvezdano nebo nadamnom.
ono sto je najvanije za istoriju umetnosti jeste da je Kant ustanovio potpuno novi princip
estetskog iskustva = BEZINTERESNO DOPADANJE
kae da je estetski sud subjektivan i zavisi od linog oseanja dopadanja i nedopadanja;
samo oni objekti koji se dopadaju bezinteresno su lepi ustvari
sve je to naslanjanje Kanta na francuske teoretiare sa poetka 18.veka, ali je ipak Kant
najvei meu njima
po Kantu, um i razum odustaju od premoi koje uivaju na spoznajnim poljima; samo u
procenjivanju lepote, ovek je potpuno Slobodan, svugde drugde je pod pritiskom morala ili
razuma
ovo je strano osloboenje bez kog svet umetnosti ne bi bio isti
Kant ima pobornike i uenike i te misli zaista ulaze u duh epohe
Kant smatra da postoji genije i da on prenosi estetske ideje koje podstiu na razmiljanje
ne moemo percipirati da je neto lepo ako je to stvorio zanatlija, vec samo ako je to
stvorio genije koji prenosi estetske ideje svojim nadahnutim stvaralatvom (neoplatoniarski
momenat)
ovo je doba raanja estetike na univerzitetu u Haleu gde Baumgarden uspostavlja estetiku
kao nauku o ulima opaanja (ula su tada bila degradirana u odnosu na razum)
on tvrdi da ulno iskustvo nudi neto najuzvienije - lepotu
iler veliki pisac romantiarske tragedije

FIHTE
Kantov uenik i profesor u Jeni
princip delovanja = biti Slobodan je nita, ali, postati Slobodan, to je sve. ovek koji
prihvata ta mu ivot nudi, mrtav je ovek. ne delujemo, jer spoznajemo, nego spoznajemo, jer
smo odreeni da delujemo.
meutim, kada se ovakve misli istrgnu iz sveukupnog konteksta, dobiju nakaznu dimenziju
Fihte, poetkom 19. veka, dri vatreni govor nemakoj naciji (za vreme Napoleonove
okupacije) protiv okupatora i govori da su drugi narodi dekadentni
upravo tada, formira jedan kasnije vrlo opasan termin URVOLK - pranarod
mali broj ljudi je sluao ovaj govor, ali je on bio izuzetno uticajan na nemaku misao 19.
veka
nacisti potpuno dobro iskoristili ovaj govor Fihtea, kao to su iskoristili i Niea i ideju o
nadoveku koju su istrgli iz konteksta
upravo kod Fihtea vidimo taj kolektivni duh Romantizma, Fihte trai kolektivizam nacije,
dok je Verter bio predstavnik individualizma

ELING
Kantov uenik(Kant i Fihte smatraju prirodu opasnom, dok eling oboava prirodu)
on formira jednu potpuno novu filozofiju prirode = priroda je vidljivi duh, duh je nevidljiva
priroda
dosta utie na pejza
filozofija i koncepcija umetnosti koja se bazira na objavi apsoluta i boanstva
sve e to, kasnije, Hegel sistematizovati
eling ceni umetnost kao kamen svoda filozofije

i drugi narodi, pored Nemaca, imaju velikane koji su obrazovali vizuelno i literarno polje
Romantizma = Viktor Igo, Bajron, Vilijam Blejk..