njegovi saradnici_ su snimali i belezili njegova uputstva, razgovore, objaSnjenja, tumatenja komada, uloga, gestova Na tome poslu je zapravo i umro. Postavku komada je dovrsio njegov prijatelj i saradnik iz mladosti Erih Engel Premijera u Berlinskom ansamblu odrzana je, s Ernstom BuSom u ulozi Galileja, 15. januara 1957. Slobodan GLUMAC 36 BAALLica: Baal, pesnik Meh, trgovac na veliko i izdavat Emilia, njegova Zena Dr Piler, keititar Johanes Smit Pairer, direktor vodovoda Miadi gospodin Mlada dama Johana, Ekart tujza, kelneriea Gazdarica Sofija Barger Skitniea Lupe Mjurk Pevatica Pijanista Svestenike Bolebol Gugu Stari prosiak Maja, prosiakinja Mlada Zena Vacman Kelnerica DvaZandara Kosijasi Seljaci Drvosece itako dalje 38 KORAL O VELIKOM BAALU Kada je Baala’jo8 njihao majéin skut, Nebeski svod je veé bio tih, velik, sivoZut, Mlad i go i Sudovi8no lep kao plavi val, Kakav ga, éim Baal dode, zavole Baal, I svod tu osta, s mukom i sla8cu svoni, Tonda kad je Baal spavao, blazen, trom: Noéu svod Tjubigast, Baal od piéa sav krut, Zorom Baal skruden, svod poput kajsije Zut Kroz svet bolnica, krémi, katedrala, Baal mirno kaska da izledi bolest. Ma i umoran bio, ko vide klonulog Baala? Baal i svoje nebo nosi sa sobom dole. U sramnoj vrevi greénika Baal je lezao nag I valjao se, pun mira, danonoéno: Samo je svod, ali uvek svod taj blag Golotinju mu pokrivao moéno. A moéna Zena Svet, koja se predaje nasmejano Onome Sto pusta da ga mrve kolena njena, Pruzi mu — kao Sto on voli — poneki zanos, Ali Baal ne umre: tek je pogleda, oka snena. 39A. i kad leSeve ugleda na sve strane, Baalu su slasti bile udvostruéene. Ima mesta, Baal kaze, joS ih tu moze da stane, Ima mesta, Baal kaze, u krilu ove Zene. Ima li boga ili nema boga s visina, Sta za to, dok Baala ima, Baal mari! Ali ima li vina ili nema vina, To Baalu nije za Salu, to su ozbiljne stvari. Kad vam neka Zena, Baal kaze, sve veé da, Otarasite je se, jer niita vie nema ta! Ne bojte se Ijudi kraj Zene — ko ih broji! Alli dece se i sam Baal veé boji. Svaki je porok za ne&to dobar, A i éovek, Baal kaze, Sto mu sluzi poput roba. Poroci su ono sto éovek Zeli, svak to zna, Jedan bi previse bio: odaberite dva. Ako ste lenji, nema vam slasti do mile volje! Ono Sto hoée’, Baal kaze, ono je Sto moras da Gini. Pravite li govna, Baal kaze, i to je bolje Nego da ba nista ne pravite, sedeci u ti8ini Samo ne budite tako lenji, razneZeni tako, Jer ni uZivati, bogme, nije bai lako! Treba za to snagnih udova i poznavanja sveta: A i trbugina u tome smeta. Morate biti snazni, jer udivanje trosi jako. Jo§ se radujte lomu pode I’ sve naopako! Ostace vetno mlad, ma Sta da radi, Baal rece, Ko kraj Zivotu svom uéini svako vete, A razbije li Stogod, kad takva Zelja uhvati Baala, Da vidi Sta je unutra skrito, Steta, ali to je, naprosto, samo Sala Makar to Baalova zvezda bila, Baal ima pravo i to Makar i prijava, ona pripada Baalu u potpunosti, Sa svim Sto na njoj pati ili se gosti. Da, njegova zvezda mu se svida, u nju je zaljubljen posvema, Veé i zato Sto druge zvezde nema Baal u tovne orlusine Zmirkajuéi zuri Sto, éekajuci Baalov le’, kroz zvezdano nebo ga slede. Katkad se Baal ucini mrtav. Ako se orlusina sjuri, Baal, bez regi, za veéeru tu orlusinu jede. Pod tmurnim zvedama, 1 dolji gde viada jad. Baal pase Sirna polja, mljackajuéi po ceo dan, Kada ona opuste. Baal otkaska tad. Sve pevajuéi, u veénu Sumu, na san. A kada Baala duboka tama povute kao val Sta je svet jo8 za Baala? Baal je poput sitog gosta. Toliko neba ima pod oénim kapkom Baal, Da i mrtav neba ima upravo dosta. Kad je Baal trunuo u tamnom krilu zemlje, krut Svod je jo8 bio velik, tih i sivoZut, Mlad i go i udovisno lep kao plavi val Kakav je, kad Baala jo beSe, voleo Baal. TRPEZARIJA Meh, Emilia Meh, Psirer, Johanes Smit, dr Piler, Baal t ostali gosti ulaze kroz dvokrilna vrata. MEH (Baal): Jeste li za malo vina, gospodine Baale? Svi_posedaju, Baal na poéasno mesto MEH: Jedete li rakove? Ovo je leS jegulje PILER (Mehu): Drago mi je Sto su besmrtne pesme gospodina Baala, koje sam imao ast da vam protitam, naisle na vase dopadanje. (Baalu): Treba da objavite svoj poeziju. Gospodin Meh placa kao mecena. R mansarde. 41MEH: Ja kupujem cimetovo drvo. Citave Sume cimeto- vog drveta plove za moj ratun niz brazilske reke. Ali objavicu i vase pesme. EMILIA: Stanujete na mansardi? BAAL (jede i pije): KlaukeStrase 64. MEH: U stvari, predebeo sam za poeziju. A vasa lobanja je kao u jednog €oveka iz Malajskog arhipelaga koji je imao naviku da se izbituje da bi radio. Radio je samo iskeZenih zuba. PSIRER: Gospode i gospodo. Iskreno_ priznajem bio sam potresen kad sam ovakvog Zoveka naSao u onako oskudnim prilikama, Poznato vam je da sam naSeg dragog maestra otkrio u svojoj kancelariji kao obignog pripravnika. Bez ustruéavanja kazem da je sramota za na’ grad Sto ovakve lignosti moraju da rade za nadnicu. Cestitam vam, gospodine Mehu, Sto ée vaS salon poneti naziv kolevke svetske slave ovog genija, da, genija. U vase zdravije, gospodine Baale! Baal odmahuje kao da se brani; jede. PILER: Napisaéu ese) 0 vama. Imate li rukopisa? Podrska novina mi je osigurana. JEDAN MLAD COVEK: Kako samo postizete onu davolsku naivnost, dragi maestro? To je zaista homerovski Ja Homera smatram visokoobrazovanim, ili, nekolicinom visokoobrazovanih Ijudi koji su s penetrantnim uzivanjem obradivali_naivnost izvorne narodne epike. JEDNA MLADA DAMA: Mene pre podseéate na Volta Vitmena, Ali ste znagajniji, Tako mishm. DRUGI COVEK: Pre ¢e biti da ima neSto od Verha- rena, smatram PILER: Verlen! Verlen! Veé i po fizionomiji, Ne zaboravite naSeg Lombroza. BAAL: Jo malo jegulje, molim. MLADA DAMA: Ali imate prednost veée indecencije, JOHANES: Gospodin Baal peva svoje pesme kodija- Sima, U jedngj krémi pored reke. MLADI COVEK: Bove blagi, sve te koji su pomenuti mozete za Sesir da zadenete, maestro. Postojeci pesnici nisu vam ni do kolena. DRUG! COVEK: U svakom slucaju, on je nada. BAAL: Jo8 malo vina, molim. 42 MLADI COVEK: Ja vas smatram.pretetom velikog Mesije evropskog pesniStva, koga posve pouzdano otekuje- mo u neposredno najskorije vreme. MLADA DAMA: PoStovani maestro, gospode i gospodo. Dozvolite da vam iz éasopisa Revolucija procitam pesmu koja ée i vas zanimati. (Ustaje i cita) Pesnik se kloni blistavih akorda. Kroz trube grmi, dobose biguje da kreste Budi narod iskidanim revenicama. Novi svet, Iskorenivsi svet jada, Ostrvo blazenog tovetanstva. Govori. Manifesti Pesme s tribina. Propovedajmo Novu, svetu drZavu kojoj je ubrizgana Krv njene krvi Poinje raj. — Sirimo atmosferu rudniékih eksplozija! — Ucite! Pripremajte! Vezbajte! Pliesak MLADA DAMA (Zurno): Dozvolite! Nalazim jos jednu_pesmu u ovoj svesci. Cita: Pr2ilo ga je sunce, Osusio ga vetar, Stablo ga ne prihvati, Tek oskoruSa jedna $ crvenim bobicama, kloniSte pruzila mu Tu je visio lebdeg, Sa nogama u travi Krvavo veternje sunce Procuri mu kroz rebra, 43Podize maslinjake Sve do vrhova plavih, Bog se u belom ruhu U oblacima javi. Na cvetnim tlima se zatu Gde peva nakot zmijski, Iz srebrnih je grla Cyrkuto tanak glas. I svi su zadrhtali Nad tim lisnatim carstvom, Zasuvsi ruke Oca U svetlim Zilicama. Pliesak UZVICI: Genijalno. — Demonski, a ipak s ukusom — Prosto bozanst’ 0. MLADA D/ MA: Ovo je po mom misijenju joS po- najblize baalovskom dojivijaju sveta. MEH: Trebalo bi da putujete. Abisinske planine, To bi bilo za vas. BAAL: Ali one meni ne dolaze. PILER: Cemu? S tim vasim Zivotnim ose¢anjem! Va%e pesme su na mene ostavile veoma snazan utisak BAAL: KotijaSi me i éaste kad im se dopadnu. MEH (pije): Objaviéu vaiu poeziju. Napusticu ci- metova stabla, ili éu raditi i jedno i drugo. EMILIJA: Ne bi trebalo_da toliko pijes. BAAL: Nemam koSulja. Trebale bi mi bele koSulje. MEH: Ne zanima vas izdavacki posao? BAAL: Ali treba da su meke. PILER (ironiéno): Kako bih vam, po vasem mislje- nju, ja mogao biti od koristi? EMILIJA: PiSete tako divne pesme, gospodine Baaie. Tako ste u njima nezZni, BAAL (Emiliji): Sto ne svirate neSto na harmonijumu? Enmilija svira. MEH: Volim da jedem uz harmonijum. EMILUA (Baalu): Molim vas, gospodine Baale, nemojte toliko piti. BAAL (gleda Emiliju): Plove za vaS raéun cimetova stabla, Mehu? Poseéene sume? EMILUA: Moiete piti koliko god hoéete, Htela sam samo da vas zamolim. PILER: Sto se i piéa tite, mnogo obeéavate. BAAL (Emiliji): Svirajte u gornjim tonovima! Jos vise! Imate lepe ruke. Emilija prestaje da svira i prilazi stolu. PILER: Samu muziku, izgleda, ne volite? BAAL: Muziku ne éujem. Previse govorite PILER: Ala ste vi neka prznica, Baale. Kao da vam nije stalo da vam knjiga izade, BAAL: Da ne trgujete i Zivotinjama, Mehu? MEH: Da nemate Sta protiv toga? BAAL (milujuci Emilijinu ruku): Sta se pa moje pesme vas ticu? Ee MEH: Hteo sam da vam uéinit, suslugu. Hoe’ Ii da oljusti8 jo8 koju jabuku, Emilija? PILER: On se plasi da ¢e biti eksploatisan. — Zar vam jo8 nije palo na pamet kako da vam budem od koristi? BAAL: Nosite li uvek tako Siroke rukave, Emilije? EMILIJA: E, sad morate prestati da pijete. PSIRER: MoiZda biste morali da budete oprezniji s alkoholom. Veé je mnogi genije... . MEH: Ne biste li se jo i okupali? Da naredim da vam spreme krevet? Da niste joS Sta zaboravili? PILER: Sad ko8ulje plove niz vodu, Baale. Poezija je veé otplovila. BAAL (pije): Zasto monopoli? Idite u postelju, Mehu. MEH (ustao je): Mogu da podnesem svaku bozju zverku. Ali s ovom zverkom se ne moze pregovarati, Hajde, Emilija, podimo, gospode i gospodo. ‘Svi_se ogoréeni dizu. UZVICI: Gospodine! — Netuveno! — Pa to je...! PSIRER: Gospodine Mehu, zbunjen sam. PILER: VaSa poezija ima primesu zlo¢e. BAAL (Johanesu): Kako se ovaj gospodin zove? JOHANES: Piler. 45BAAL: Pileru, vi mozete da mi Saljete staru novinsku hartiju PILER (odlazeéi). Vi ste nula za mene! Za literatura ste vi_nula! Odlaze svi osim Bala. SLUGA (ulazi}: VaS kaput, gospodine. BAALOVA MANSARDA Zvezdana noé. Na prozoru Baal i mladi Johanes. Po- smatraju nebo. BAAL: Kad Sovek noéu le#i u travi, oprugen, kostima oseéa da je Zemlja kugla i da letimo i da na ovoj zvezdi ima Zivotinja koje jedu njene biljke. Ona spada medu manje zvezde. JOHANES: Razumete li se u astronomiju? BAAL: Ne. Tigina. JOHANES: Imanr dragu, najneviniju Zemu_na svetu, ali sam jednom u snu video kako ju je obljubio klek. Odno- sno: njeno belo telo je leZalo na kleku, a évornate grane su ga obujimale. Od tada vise ne spavam BAAL: Jesi li veé video njeno belo telo? JOHANES: Nisam. Ona je nevina, Cak i njena ko- tena — ima vise stepena nevinosti, zar ne? A ipak, kad je katkad noéu drvim u svom naruéju, uza se, ona treperi kao list, ali samo noéu. A ja sam preslab da joj to uéinim. Ima sedamnaest godina. BAAL: Je li joj se, u tvom snu, ljubav svidela? JOHANES: Jeste. BAAL: Ima belo rublje, zar ne, koSulju kao sneg belu medu kolenima? Kad je obljubiS, ona je moZda go- mila mesa koje vige nema lice. JOHANES: Govorite baS ono Sto uvek oseéam. Mis- lio sam da sam kukavica. Vidim: i vi parenje smatrate prijavim. BAAL: Ono je skiéanje svinja kojima to ne ide. Kad obujmis deviéanska bedra, postajes, u stravi i blazenstvu 46 tog stvorenja, bog. Kao Sto klek ima mnogo korenja, prepletenog, i vi u postelji imate mnoStvo udova, i u njima biju srea i tete krv. JOHANES: Ali to kaZnjava zakon, i roditelji! BAAL: Tvoji roditelji (on uzima gitaru) to su |judi Gije je prosio, Kako da otvore usta, u kojima vidi8 trule zube, protiv ljubavi, od koje svako moze da umre? Jer ako ne izdrzite ljubav, samo éete izbljuvati jedno drugo (Stimuje gitaru.) JOHANES: Mislite na njenu trudnoéu? BAAL (s nekoliko tvrdih akorda): Kad blago bledo leto otpliva a one se natope Ijubaviju kao sunderi, ponovo ée se pretvoriti u Zivotinje, zle i detinjaste, bezoblitne, s velikim trbusima i opustenih grudi i viaznih lepljivih ruku poput Hjigavih polipa, a telesa ée im se raspadati i postati smrtno umorna. I sa_strahovitim krikom, kao da ra- daju_ nov kosmos, rodiée mali jedan plod. Izrigaée ga s patnjom a nekad su ga usisale sa sladostraséu. (Prebire po Zicama.) Treba imati zube, tada je ljubav kao kad za- grize’ pomorand’®u pa ti sok sve prsti po zubima. JOHANES: Vai. zubi i jesu kao. u kakve Zivotinje: sivozuti, krupni, straSni BAAL: A ljubav je kao kad golu ruku pustis da pli- va u jezercetu, s okrekom medu prstima; kao patnja pred kojom, krckajuéi, podinje da peva pijano drvo na kome JaSe Zestoki vetar: kao kad se jednog vrelog dana do pjan- stva nasréeS vina, a njeno telo ti prodire u sve nabore na kozi kao ledeno vino, élanci su blagi, kao biljke na vetru. silina je sudara pred kojim se popusta poput letenja u susret oluji, a njeno telo se po tebi valja kao hladan oblu- tak. Ali ljubav je i kao kokosov orah koji je dobar dok je svez, i Koji treba ispljunuti kad je sok isceden i ostane meso gorkog ukusa. (Ostavija gitaru.) Ali dojadila mi je ova arija JOHANES: Znati, mislite da ono treba da ucinim, kad je to tako divno. BAAL: Mislim da ti treba da se éuvas toga, Johanes! 47KROMA Pre podne. Baal, Kotijasi. Ekart pozadi s kelnericom Lujzom. Kroz prozor se vide beli oblaci. BAAL (pri¢a kodijasima). Oterao me je iz svojih belih odaja zato Sto sam ispljunuo njegovo vino. Ali njegova Yena je dotréala za mnom, i uvete je bilo svetkovanje. Sad mi je vet dojadila. KOCUASI: Takvu treba po dupetu. — Pomamne su te kao kobile, samo su gluplje. Nek se nosi! — Ja onu svoju pre nego Sto je namirim uvek izdevetam da pomodri JOHANES (ulazi sa Johanom): Ovo je Johana. BAAL (koéijasima koji odlaze prema dru scene): 1 ja a odmah tamo, za vama, i pevaéu. Dobar dan, Jobana. JOHANA: Johanes mi je citao vaSe pesme. BAAL: Je li? Koliko vam je godina? JOHANES: Sedamnaest joj je bilo u junu JOHANA: Ljubomorna sam na vas. On gine za vama. BAAL: Zaljubljeni ste u svog Johanesa. Da, proleée je. Ja éckam Emiliju. Bolje je voleti nego ufivati JOHANES: Jasno mi je Sto_priviagite muska srea, ali kako to da imate uspeha kod Zena? EMILUA brzo wlazi. BAAL: Evo je. Dobar dan, Emilija. Johanes je doveo svoju verenicu. Sedi! EMILUA: Kako si me samo mogao pozvati da do- dem ovamo! Sve sami olo’, i kréma! To jetvoj ukus. BAAL: Lujza! Rakiju za damu! EMILUA: Hoées li da me uciniS sme3nom? BAAL: Ne. Piée3. Svi smo Ijudi. EMILIJA: Ti nisi Covek. BAAL: E, ti to zna8. (Pruza Lujzi cau.) Ali ne Skr- tari, device. (Obujmi je oko pasa.) Danas si davolski meka, kao Sijiva. EMILIJA: Kako si neukusan! BAAL: Vikni to joS glasnije, draga! JOHANES: U svakom sluéaju, ovde je zanimljivo. Prost narod. Kako samo pije i kako se zabavlja! A zatim, oblaci u prozoru! 48 EMILIJA: I vas je dovukao ovamo? Belim oblacima? JOHANA: Zar ne bi bilo bolje da odemo na livade pored reke, Johanes? BAAL: Ni govora! Ostanite ovde! (Pije.) Nebo je Ijubigasto, naroéito kad si pijan. A_postelje su bele. Pre, A tu je i ljubav neba i zemlje. (Pije.) Sto ste takve kukavice? Ta nebo je Sirom otvoreno, vi, male senke! Puno telesa! Bledo od’ ljubavi! EMILIJA: Eto, opet si previse pio pa brblja’. I tim davolskim divnim brbljanjem dovlagi on na svoj valov! BAAL: Nebo je (pije) ponekad i Zuto. A u njemu ptice grabliivice. Treba da se napijete. (Zaviruje pod sto.) Ko me to udara u cevanicu? Ti, Lujza’? A, tako: ti, Emi- lija! U redu, ne mari. Samo ti pij! EMILUA (upola se dizudi). Ne znam ta ti je danas. Moida bi bilo bolje da nisam ni dosla. BAAL: To tek sad primetuje3? Sad mozes i ostati JOHANA: Ne bi trebalo da to dinite, gospodine Baale. BAAL: Imate dobro srce, Johana. Vi svog muza neéete varati, zar_ne? JEDAN KOCIAS (podvrisne, DRUGI KOCIJAS: Samo dalj veé iza nas! (Smeh.) Nek se nosi TRECI KOCIJAS: Stidi se, neverniée! —— rete gos- poda slugi koji je leZa0 sa sluzavkom. ‘Smeh. JOHANES (Baalu): ...bar zbog Johane ne, ona je jo8 dete! JOHANA (Emiliji): Hoéete li sa mnom da podete? Zajedno emo otici. EMILUJA (jeca na stolu): Sad se stidim! JOHANA /zagrlivsi je): Razumem vas; nemojte se jesti. EMILUJA: Ne giedajte me tako! A, jo8 ste tako miadi. Jo§ niSta ne znate. BAAL (ustaje, natmuren): Komedija: Sestre u Adu! Odlazi prema ko¢ijasima, uzima sa zida gitar i Stimuje je. JOHANA: Pio je, draga gospodo. Sutra ée mu biti Zao. EMILIJA: Kad biste samo znali: uvek je takav. A yolim ga. Adut! Setem! rete cura, najgore je 49BAAL (peva} Orge mi rei Najdraze mesto, kud ga vuée Zelja, Nije klupica na grobu roditelja, Ispovedaonica, krevet kurve neke, Ni Zenske drazi, bele, tople, meke. Orge mi rege: mesto kom je duznik, Najdraze mesto bio mu je nuznik, Mesto koje treba svi stoga da vole Sto su zvezde gore dok su govna dole. Mesto prosto divno, jedino gde znam Da iu noé svadbe mozeS biti sam. Mesto skrusenosti, gde ti mis6 kresne Kako Govek niSta zadrzati ne sme. I mudrosti mesto: creva natenane Priprema’ za nove slasti odabrane. Gde Govek, dok plotski blago odmara se, Tiho al’ s naglaskom neSto Cini za se. A tu jo8 i sazna8 svoje prave mere Da si momak koji u nuzniku — Zdere! KOCIASI (pljeskaju): Bravo! — Fina pesma! — Jedan Seribrendi za gospodina Baala, ako dozvoljavate la vas Castim! — I sve je to svojeruéno napravio! — Svaka éast! LUIZA (nasred prostorije): Ala ste vi neki, gospodine Baale! JEDAN KOCUAS: Da se bacite na neSto korisno, daleko biste doterali. Mogli biste postati i Spediter, DRUGI KOCUAS: To ti je glavice BAAL: Nije to najvaznije — valja imati i sapi i ostalo, 50 U zdravije, Lujza! (Vraéa se svom stolu.) U_ zdravije, Emi! De, bar popij neito, kad ne moZe8 nista drugo! Pij, velim ti! Emilija srkne malo rakije, sa suzama u odima, BAAL: Tako! Sad é bar u tebe uci malo vatre! EKART /(ustao je i polako, iza Sanka, prilazi Baalu. On je suvonjav i évrst momak): Baale! Mani to! Hajde sa mnom, brate! Ka drumovima s tvrdom prasinom: vazduh uvete postaje Ijubiéast. Ka krémama punim pija- nica: u crne reke padaju Zene koje si napunio. Ka kate- dralama s malim belim Zenama; reéi ¢e3: Sme li ovde da se die? Ka stajama gde se spava medu kravama: mraéne sui pune mukanja. I ka Sumama, iznad kojih zvoni bronza iu kojima se zaboravija svetlost s neba: i bog te je zabo- rayio. Zna8 li jo3 kako izgleda nebo? Postao si tenor! (Siri ruke.) Hajde sa mnom, brate! Igra i svirka i pice! Ki8a do gole koZe! Sunce do gole koZe! Mrak i svetlost ene i psi! Zar si vet toliko propao? BAAL: Lujza! Lujza! Ne puStaj me s ovim (Lujza ‘mu prilazi.) Upomos, deco! JOHANES: Ne daj da te zavede! BAAL: Dragi moj labude! JOHANES: Misli na svoju majku i na svoju umet- nost! Budi jak! (Ekartu): Stidite se! Vi ste davo! EKART: Dodi, brate Baale! Kao dva bela goluba blazeno éemo odleteti u plavet! Reke u sjaju zore! Groblja na vetru i miris beskrajnih livada pre no 8to ih pokose! JOHANA: Budite jaki, gospodine Baale! «,_ EMILIJA (privija se uz njega): Ne sme8! Cuje’ li! Steta bi bila za tebe! BAAL: Prerano je, Ekarte! JoS mo%e i drugatije! Oni neée s nama, brate! EKART: Onda idi do davola, d salo zaraslo! (Odlazi KOCIJASI: Baci desetku tref! — Do davola! Pre- brojte! — Gotovo! JOHANA: Ovog puta ste pobedili, gospodine Baale! BAAL: U golom sam znoju! Jesi li danas slobodna, Lujza? pameti i sree u SIEMILIJA: Ne govori tako, Baale! Ne zna8 Sta mi tim Gini. LUJZA: Ama, pustite gospodu na miru, gospodine Baale. I dete bi videlo da nije pri sebi. BAAL: Smiri_se, Lujza! Horgaueru! JEDAN KOCIAS: Sta hoéete? BAAL: Evo ovde se prema jednoj Zeni rdavo postupa a ona bi htela Ijubavi. Poljubi je, Horgaueru! JOHANES: Baale! Johana grli Emiliju KOCIIASI (smejuci se lupaju po stolu): Napred, Andreja! — Navali! — Fina sorta! Prvo se usekni, An- dreja! — Ey ba’ ste skot, gospodine Baale! BAAL: Jesi li hladna, Emilija? Volis li me? On je bojazljiv, Emi! Poljubi ti njega! Ako me pred ovim Iju- dima izbruka8, svemu je kraj. Jedan, Dva. (Kodijai se sa- ginje napred. Emilija ru okreée svoje uplakano lice; on je gromko poljubi. Silan smeh.) JOHANES: To je bilo opako, Baale. Piée ga Cini opakim, a on_se tada oseéa dobro. Odvi8e je snaZan. KOCIASI: Bravo! A Sto se smuca po krémama! — Covek treba da bude ba’ takav! — Ona je preljubnica! — Tako joj i treba! (Odlaze.) Neka se nosi! JOHANA: Fuj! Stidite se BAAL (prilazi joj): Kako to da vam kolena klecaju, Johana? z JOHANES: Sta ti to ho¢es? BAAL (stavija mu ruku na rame): Sta é ti to da pi- Se pesme! Ta Zivot je tako zgodan: kad pliva’ na ledima niz brzu reku, go ispod narandéastog neba, i ne vidi8 nista osim kako nebo postaje Ijubigasto, a zatim crno kao rupa. kad gaziS svog neprijatelja... ifi od neke svoje tuge pravis svirku... ili kad jecajuéi od Ijubavnog bola jedeS jabuku... ili kad Zensko telo previjaS preko kreveta. JOHANES bez re¢i izvodi Johanu napolje. BAAL (oslonjen o sto): Jeste li osetili? Je li prostru- jalo kroz vas? Ala je to bio cirkus! Zver se mora izmamiti! ‘Na sunce sa zveri! Da platim! Na svetlost dana s Ijubaviju! Go na sunce pod nebesima! KOCIASI (rukuju se s njim): Dovidenja, gospodine 52 Baale! — Sluga pokoran, gospodine Baale! — Vidite gospodine Baale, uvek sam Sto se mene tite kontao: ovaj gospodin Baal je maltice udaren. To s pesmama i uopite, Alii to jest jest: imate srea! — Sa Zenama treba znati, nego! — E, danas, danas se ovde pomolilo jedno belo dupence. — Dobro vam jutro, gospodine Cirkuse! (Odlaze.) BAAL: Dobro vam jutro, dragi moji! (Emilija se bacila na klupu i jeca. Baal joj nadlanicom prelazi preko cela.) Emi! De, siniri se. Sve je svrieno. (Podize joj lice, sklanja joj kosu s vlainog lica.) Zaboravi! (Pada preko nje i Uiubi je.) BAALOVA MANSARDA 1 Osvit. Baal i Johana sede na ivici postelje. JOHANA: Oh, Sta sam utinila! Ja sam rdava BAAL: Bolje se operi! JOHANA: Jo8 i sad ne znam kako. BAAL: Johanes je kriv. Dovuée te gore, a tim muu glavi sine zaSto ti kolena Klecaju, seronja se izgubi JOHANA (ustaje, tiie): Kad se vrati. BAAL: A, sad ée literatura. (Ponovo leze.) Svaniée na brdu Ararat. JOHANA: Da ustanem? BAAL: Posle potopa. Lei! JOHANA: Zar neée8 da otvori8 prozor? BAAL: Volim ovaj miris. — Sta misliS da stvar po- novimo? Sto bi, bi. JOHANA: Kako samo moizete biti tako prosti! BAAL (ienjo na krevetu): Bele i oprane u potopa, Baal pusta svoje misli da lete kao goiubovi iznad crne vode. JOHANA: Gde mi je steznik? Ne mogu, valjda, ov BAAL (pruda joj ga): Evo! — Sta to ne mozes, drage? JOHANA: Kuéi. (Ispusta ga, ali se oblaci.) 33BAAL ( sebno. Poljul JOHANA (pored stola, nasred sobe): Kai (Baal éuti.) Da lime jo8 voli8? Kazi! (Baal zvit Ne mozeS da kazeS? BAAL (posmatra éebe): Svega mi je dovde. JOHANA: A Sta je onda bilo ono noéas? T malogas? BAAL: Onaj Johanes je kadar da napravi Jom. Ona Emilija trékara uokolo kao probusen jedrenjak. Ja mogu ovde da umrem od gladi. Niko od vas ni prstom da mrdne za mene. Uvek hoéete samo jedno. JOHANA (zbunjeno posprema sto): A ti — jesi li ikad bio drukéiji_ prema meni? BAAL: Jesi li se oprala? Ni trunke smisla za stvar- nost! Zar ni8ta nisi imala od onoga? De, idi kuci. Joha- nesu mozeS da kaZeS da sam te juve dopratio kuéi i da sam besan na njega. Padala je kiSa. (Uvija se u debe.) JOHANA: Johanesu? (Teiko prema vratima, odlazi.) BAAL (naglo se okrece): Johana! (Iz kreveta prema vratima): Johana! (Na prozoru): Tréi! Tréi! (Hode da se vrati u postelju, ali onda baci jedan jastuk na pod i, ste- njuci, spusta se na njega. Smrkava se. U dvoristu neki pros- Jak svira na verglu.) 2 Podne. Baal lezi na krevetu, BAAL (pevusi). Mraé se nebo od lokanja; Katkad se Kubitastim stvori; Telo ti ispod koSulje sanjam. DVE SESTRE ulaze zagrlene. STARUJA SESTRA: Rekli ste nam da vas ponovo posetimo. BAAL (nastavija da pevuii): U postelji se s njime borim. STARIJA: Doile smo, gospodine Baale. BAAL: Gle, sad u parovima uleéu u golubarnik. Svucite se! 54 STARUJA: Majka je prosle nedelje Cula kako stepenice skripe. (Raskopéava sesiri bluzu.) MLADA: Bilo je veé mraéno na stepenicama kad smo se uSunjale gore. BAAL: Jednog dana éete mi se popeti na grbacu. MLADA: U_vodu bih skoéila, gospodine Bale! STARIJA: Dye smo.. MLADA: Stidim se, sestro. STARUJA: Nije prvi put... MLADA: Ali nikad nije bilo ovako svetlo, sestro. Napolju je podne. STARIJA: Nije ni drugi put... MLADA: Svuci se i ti STARIJA: Svuti éu se. BAAL: Kad budete gotove, movete doéi k meni Tada ¢e veé biti_mrak. MLADA: Danas moras prvo ti, sestro. STARUJA: I poslednji put sam prvo ja MLADA: Nisi, ja sam. BAAL: Doéi éete na red obe u isto vreme. STARA (stoji, obujmivsi mladu rukama): Gotove smo: ovde je tako svetlo. BAAL: Je li napolju toplo? STARIJA: Tek smo u aprilu MLADA: Ali danas napolju sunce vet greje. BAAL: Da li vam se posiednji put dopalo? Cutanje. STARUJA: Neka devojka je skotila u vodu: Johana Rajer. MLADA: U Lah. Ja ne bih tamo skodila, Ima puno brzaka. BAAL: U vodu? Zna li se zasto? STARA: Ljudi svasta prigaju. Govorka se. MLADA: Oniia je uvede i cele noéi je nije bilo. BAAL: Ujutro se nije vratila? MLADA: Nije, nego je tada skodila u reku. Ali je jo8 nisu nasli. BAAL: Jo8_pliva... MLADA: Sta ti je, sestro? STARIJA: Nista. Mozda sam ozebla.BAAL: Danas sam nesto polenj, movete iéi STARIJA: Ne smete to da udinite, gospodine Baale. Ne smete da joj to udinite! Neko kuca. BAAL: Ako je va’a majka, vadite se kako znate. STARUJA (Zurno se oblaci): Cekajte, ne otvarajte! Za ime bozje, stavite rezu! GAZDARICA (debela, ulazi}: Uh, vidi-de, to sam i mislila! Sad po dve odjednom! Zar vas nije stid i sram? Vas dve da leZite tu u njegovom ribnjaku? Ovome se kre- vet ne hladi od jutra do veéeri, pa opet do jutra! Ali sad 6u ja da se umeXam: moj tavan nije kupleraj! BAAL se okrece prema zidu. GAZDARICA: Spava vam se, je '? Zar vam nikad neée biti dosta toga mesa? Vet se skroz naskroz providite, Izgledate veé kao avet. Sama kost i koza. BAAL (uz pokret ruke): Ulecu mi u kavez kao la- budovi! GAZDARICA (pljesne rukom 0 ruku): Lepi labudovi! Kakvim to samo jezikom govorite! Mogli biste biti pesnik! Samo da vam kolena pre ne istrule! BAAL: Sladim se belim telima. ZDARICA: Belim telima! Pesnik! Tonako inate niste nigta! A ove male! Sestre ste, je '? Jadni sirotici, je I’. i sad éete mi tu lelekati. Da vas ja izdevetam, a? Vasa bela tela? BAAL se smeje. GAZDARICA: Jos se i smejete? Kvarite, na gomile, jadne devojke koje doviagite u ovu Spilju! Sram vas bilo, vi, Zivotinjo! Otkazujem vam! A vi sad na noge i kidajte svojoj majci: i ja éu za vama! MLADA place glasnije. STARIJA: Ona nije ni8ta kriva, gospodo. GAZDARICA (uzima obe za ruku): Pada li kiSa? Kakva sojta! Niste vi ovde jedine! Taj se razbacuje labu- dovima! Taj je veé i druge usteéavao, a posle ih bacac na smeée! A sad se kupite, na sveZ vazduh! Ne tocite mi ovde tu slanu vodicu! (Obe hvata za ramena.) Znam ja dobro ovoga! Poznajem ja tu firmu, Nemojte mi samo emizdriti, to se odmah primeti po ogima! Idite, lepo, ruku pod ruku 56 kuéi, materi, i drugi put to ne ginite. (Gura ih prema vra- tima.) A vi: vama otkazujem! Svoju staju za labudove uredite sebi na nekom drugom mestu! (Izguruje ih obe, odlazi.) BAAL (ustaje, proteze se): Olo’ sa stcem! — Danas sam ionako davolski lenj. (Baca papir na sto, za koji seda.) Okrenuéu list. (Crta na papiru velike inicijale.) PokuSaéu s unutraSnjim ¢ovekom. Potpuno sam ispraznjen, a gladan sam kao vuk. Sama kost i koza, Olos! (Naginje se unazad, proteze se, emfatiéno): Sad éu da napravim leto. Crvenc. Grimizno. Prozdrljivo. (Ponovo pevusi. Smrkava se. Zatira se éuje prosjakov vergl.) 3. Veée. Baal sedi za stolom. BAAL (dohvata flasu s rakijom. Sa pauzama): Cetvrti dan veé mrljam_papir sve samim crvenim letom: divijim bledim, proZdrljivim, i borim se s ovom flaiom rakije DeSavali su se ovde porazi, ali tela podinju da se povlace prema zidovima u mraku, prema misirskoj tami, Ukivam ihu drvene zidove, samo ne smem da pijem rakiju. (Brbija} Bela rakija je moj oslonac i Stap. Otkad sneg kaplje iz oluka, moj papir se, netaknut, odraZava na flasi rakije Ali ruke mi, evo, drhte. Kao da jo drze tela. (Osluikuje} Srce mi odzvanja poput konjskog topota. (Sanjari): O Johana, joS jedna no¢ u tom akvarijumu i ja bih tamo istrulio medu ribama! Ali sad je miris blagih majskih noéi u meni. Ja sam ljubavnik bez dragane. Pobeden sam. (Pije, ustaje.) Moram odseliti. Ali pre toga potraziGu kakvu Zenu, Tuzno je sam seliti, (Gleda kroz prozor.) Biio koju! Samo nek ima Zensko lice! (iziazi pevuseci./ Dole. neki harmonijum svira Tristana. JOHANES propao i bled ulazi na vrata. Kopa po pa- pirima na stolu. Podize flasu. Plasijivo ide prema yratima i tamo ceka. Buka na stepenistu, Zvizdanje. BAAL (doviaci Sofiju Barger u sobu. Zvizduce} 7Budi dobra, draga! To je-moja soba. (Daje joj stolicw da sedne. Ugleda Johanesa.) Sta ti tu radi8? JOHANES: Samo sam hteo. BAAL: A tako? Hteo si? Tu mi se vrti8? Nadgrobni kamen za moju iSéezu Johanu? Johanes, leS iz nekog drugog sveta, je li? Izbacujem te! Izlazi! Odmah! (Obilazi oko njega.) Bezobrazluk! Zavitlaéu te o zid, ionako je proleée! Gubi se! JOHANES ga gleda, odlazi BAAL zvizduce SOFIA: Sta vam je taj mladié udinio? Pustite me da idem! BAAL (irom otvara vrata): Dole, na prvom spratu, skrenite desno! SOFIA: Tréali su za nama kad ste me dole pred vratima oteli, Naéi ée me. BAAL: Ovde te niko nece nati. SOFIJA: Ja vas i ne poznajem. Sta hoéete od mene? BAAL: Ako to pitas, moze i¢i SOFIJA: Napali ste me nasred ulice. Mislila sam — orangutan. BAAL: Proleée je. Trebalo mi je nesto belo za ove prokletu Spilju! Neki oblak! (Orvara vrata, osluskuje.) Idioti su_zalutali, SOFIA: Isteraée me iz kuée ako se kasno vratim. BAAL: Narogito onako. SOFIJA: Kako »onako«? BAAL: Onako kako svako izgleda kad ga ja volim. SOFIJA: Ne znam zasto sam jo3 ovde. BAAL: To mogu ja da ti kazem. SOFIJA: Molim vas, nemojte da o meni rdavo mislite! BAAL: ZaSto ne bih? Zena si kao i sve druge. Glave su razliéite. Ali sva kolena klecaju. SOFIA (htela bi da ode, osvrce se kod vrata; Baalu Koji je, opkoraéivsi stolicu, posmatra): Zbogom! BAAL (ravnodusno): NeSto si se zadihala. SOFIJA: Ne znam, oseéam se tako slaba. (Oslanja se 0 zid.) BAAL: Ja znam. April je. Smrkava se, a ti me njusis, 58 Tako je to kod-Zivotinja. (Ustaje.) A sad pripada’ vetru, beli oblace! Brzo joj prilazi, zalupi vrata, uzima u naruéje Sofiju Barger. SOFIA (zadihano): Pusti me! BAAL: Ime mi je Baal. SOFIJA: Pusti me! BAAL: Treba da me teSi. Onemoéao sam od zime. A ti izgleda’ kao Zena. SOFIA (podize pogled prema njemu): Baal ti je ime...? BAAL: Da fi jo8 hoée’ kuéi? SOFIA (podizuci pogled prema njemu): Tako si ruZan, tako ruZan da me je strah... A zatim... BAAL: A? SOFIJA: A zatim, ne mari BAAL (ljubi je): Tvrda su ti kolena, a? SOFIA: Znas li bar kako se zovem? Zovem se So- fija Barger. BAAL: Zaboravi to. (Ljubi je.) SOFIA: Ne... ne... Znas li da me jo8 niko nije. BAAL: Jesi li devica? Dodi! (Vodi je prema postelji u dau. Sedaju.) Vidi8! Medu ovim drvenim zidovima le- Zali su slapovi telesa: ali sad hoéu lice. Noéas éemo izaéi Leéi éemo medu bilje. Zena si. Postao sam neéist. Moras me neko vreme voleti! SOFIJA: Takav si ti, znaéi!... Volim te. BAAL (prislanja glavu na njene grudi): Sad je nebo nad nama, i sami smo. SOFIJA: Ali sad mirno lezi BAAL: Kao dete! SOFIA (ustaje): Kod kuée me éeka majka: moram kuéi, BAAL: Je li stara? SOFIA: Sedamdeset. BAAL: Onda se svikla na zio. SOFIJA: Ako me zemlja proguta? Ako uveée budem odvutena u neku Spilju i nikad se vise ne vratim? BAAL: Nikad? (Tisina.) Ima8 li brage i sestara? SOFIA: Imam. Potrebna sam im. BAAL: Vazduh je u ovoj sobi kao mleko. (Ustaje, 59pored prozora}: Vrbe pored seke, raskuStrane od ki8e, mokre kao moéa. (Obgrli je.) Mora da su ti butine blede. Opet se smrkava, a i prosjakov vergl ponovo svira u dvoristu. OKRECENE KUCE SA SMEDIM BRVNIMA. Dubok = uk zvona. Baal, Skiinica, bled, pijan éovek. BAAL (krupnim koracima obilazi oko skitnice, koji sedi na kamenu, bledog lica okrenutog navise): Ko je na ove zidove prikucao leSeve stabala? SKITNICA: Bled vazduh boje slonovate oko Ieseva stabala: Tjelovo. BAAL: I jo8 i zvona, onda kad biljke umiru! SKITNICA: Mene zvona moralno podizu. BAAL: A stabla te ne deprimiraju? SKITNICA: Ba, leSine stabala! (Pije rakiju iz flase.) BAAL: Ni Zenska tela nisu bolja! SKITNICA: Kakve veze imaju Zenska tela s proce: sijama? BAAL: Svinjarije! Ti ne volis. SKITNICA: Belo telo Isusovo: to volim! (Dodaje mu flasu.) BAAL (blaze): Imam pesama na ovom papiru. Ali sad ih kate po nugniku. SKITNICA (ozaren): Sluditi!! Gospodu mome Isu- su: vidim Isusovo belo telo. Vidim Isusovo belo telo. Isus je voleo zlo. BAAL (pije): Kao i ja. SKITNICA: ZnaS li pri€u o njemu i mrtvom psu? Svi su govorili: Smrdljiva strvina! Zovite policiju! Neiz~ draijivo! A on je rekao: Ima lepe bele zube. BAAL: Modda éu postati katolik. SKITNICA: On to nije postao. (Uzima mu flasu.) BAAL {ponovo, ogoréen, iréi oko njega): Ali Zenska tela koja on pribije na zid. to ja ne bih radio. SKITNICA: Na zid pribijene! Nisu otplivale niz reke! Zrtvovane su za njega, belo telo Isusovo. 60 BAAL (uzima mu flasu, okrece se od njega): U telu imate previ8e religije, ili previSe rakije. (Odlazi s flasom.) SKITNICA (neobuzdano, viée za njim): Vi se, znaci, negete zaloziti za svoje ideale, gospodine! Vi se necete baciti u procesiju? Vi volite biljke, ali necete nista da uéi- nite za njih? BAAL: Idem dole na reku da se operem. Nikad ne hajem za leseve. (Odlazi.) SKITNICA: Ja imam rakije u telu, a to ne podnosim. Ne podnosim ove proklete mrtve biljke. Da imam mnogo rakije u telu, moZda bih ovo mogao da podnesem. MAJSKA NOC POD DRVECEM Baal. Sofija. BAAL (lenjo): Ki8a je stala, Mora da je trava jo8 mokra... Voda nije prodrla kroz naie liSée... Mlado liSée prokapljuje, ali je ovde medu korenjem suvo. (Ljutito) ZaSto ne moze da se spava s biljkama? SOFTJA: SluSaj! BAAL: Besno hujanje vetra u mokrom crnom liScu! Cuje3 li kako kiSa prokapljuje kroz lise? SOFIA: Oseéam jednu kap na vratu... Oh, pusti me! BAAL: Ljubav dere odeéu s tela poput vrtloga i, posto je ugledao nebesa, coveka sahranjuje golog s lese- vima li8¢a. SOFIJA: Htela bih da se sakrijem u tebi, Baale, jer sam naga. BAAL: Ja sam pijan, a ti posréeS. Nebo je crno i mi se ljuljamo u Ijuljasci, s Tjubaviju u telu, a nebo je cro. Volim te, SOFUA: Oh, Baale! Moja majka sad nariée nada mnom jer misii da sam skodila u vodu. Koliko je to sad nedelja? Jo8 nije bio maj. Mo%da su veé tri nedelje otad. BAAL: Veé su tri nedelje, rete draga medu korenjem drveta, a bilo je trideset godina. I bila je veé upola istrulela. SOFIJA: Dobro je lezati ovako. kao plen, a nad to- bom je nebo, i nikad vise nece’ biti sama BAAL: Sad éu ti opet svuéi koSulju. 61KABARE »KOD NOCNOG OBLAKA« Mala prijava kafana, okrevena garderoba, levo pozadi tamnomrka zavesa, na desnoj strani okreéena daséana vrata ika; pozadi desno vrata. Kad su otvorena, vidi se plava zadi, u kafani, peva Pevatica. BAAL twmara, go do pasa, pije, pevusi. LUPU /debeo, bled momak crne sjajne kose koja muu dva pramena pada na znojavo bledo lice, izduzenog zatiljka, kod vrata desno): Opet su_razbili svetiljku. BAAL: Ovamo navraéaju samo svinje. Gde je opet moje sledovanje rakije? LUPU: Sve ste popili BAAL: Pripazi se! LUPU: Gospodin Mjurk je neSto kao pomenuo sunder. BAAL: Znati, neéu dobiti rakije? LUPU: Pre predstave za vas vise nema rakije, kaze gospodin Mjurk. Meni vas je Zao. MJURK (kraj zavese): Gubi se, Lupu! BAAL: Moram da dobijem svoje sledovanje, Mjurk, inaée nema_poezije... MJURK: Ne biste smeli toliko Sljokati, inaée jedne noéi neéete vise uopste moéi da pevate. BAAL: Pa zasto onda pevam? MJURK: Vi i pevatica Zavetka ste najsjajnije tacke »Noénog oblaka«. Svojeruéno sam vas otkrio. Da li se ikad tako fina dusa krila u takvoj grudvi sala? Grudva sala donosi uspeh, a ne poezija. Vase Sijemanje me upro- pastuje. BAAL: Dojadilo mi je da se svake noi guSam za rakiju koja mi sleduje. Kidam. MJURK: Imam uticaja u_ policiji, Pokuajte bar Jednu noé da spavate, Zovete, teturate se kao da su vam precvikovali tetive u kolenima. Otarasite se svoje drage! Pliesak u kafani. Sad ste vi na redu. BAAL: Dovde mi je doélo! 62 PEVACICA (dolazi kroz zavesu.s pijanistom, bledim, apatiénim covekom): Za danas fajront! MJURK (naviaci Baalu frak): Kod nas se ne izlazi polugo na scenu. BAAL: Gluperdo! (Zbaci frak, odla: sobom gitaru, kroz zavesu.) PEVACICA (seda, pije): On radi samo za devojku s kojom divi. Cist genije. Lupu ga imitira bez stida i srama. Uzeo je isti ton i istu devojku. PIANIST (oslonjen 0 vrata nuénika): Pesme su mu bozanstvene, ali se vec jedanaest veteri guia s Lupuom za sledovanje rakije PEVACICA (pije): Bas smo jadni! BAAL (iza zavese): Ja sam prea Gistog srea, od ve- selja prosto gream Pljesak, Baal nastavlja, uz gitaru vukuci za Kroz sobu je vetar meo, Klinac plave Sijive jeo, Telo mu se, blago. belo, Prepustilo slasti celo. Aplauz u kafani, ali i povici: Oho! Baal peva, a nemir Je sve vedi, jer je i pesma sve bestidnija. Na kraju ogromna ‘guiva u kajani PIJANISTA (apatiéno): Do davola, poludeo je, pre- teruje! Bolnigari! Govori Mjurk, ali é ga raSéereciti Priéu im je ispri¢ao ne okoliseéi, BAAL dolazi ispod zavese, za sobom vuée gitar. MJURK (za njim): Namestiéu vam ja za ovo, Zivo- tinjo jedna. Pevacete vi veé svoju numeru! Po ugovoru! Inaée éu prijaviti policiji! (Vraca se u dvoranu.) PIJANISTA: Upropascujete nas, Bale. BAAL se vata za guéu, odlazi nadesno prema vra- tima_nuénika, PIJANISTA (ne skianja se): Kud éete? BAAL ga odgurne. Odlazi kroz vrata, s gitarom PEVACICA: Zar s gitarom u nugnik? E, sjajni ste! GOSTI (proturajuci glavu kroz zavesu):' Gde je ta svinja? — Nastavi da peva’! — Nema sad pauze. — Pro- kleta svinja! (Vracaju se u dvoranu). 63MJURK (vraéa se}: Govoric sam kao komanda Vojske spasa. Policija ée biti uz nas. Ali ga oni momei tamo ponovo traze, Ama gde je zvrndov? Mora opet da izade. PIJANISTA: Atrakeija je otiSla u nuznik. Vika pozadi: Baal! MJURK (lupa na vrata): Gospodine! Javite se! Do davola, zabranjujem vam da se tu zakljucavate. I to jos u vreme kad vas ja plaéam. Imam to napismeno. Vi, lo- puzo nijedna! (Besno lupa.) LUPU (na vratima desno, vidi se plava noé): Prozor na nugniku je otvoren, Orlugina je odletela, Rez rakije nema poezije. MJURK: Prazno? Odleteo? Kroz nuznik? Varalica! Prijaviéu policiji. (Zseréi.) POVICI (iz pozadine, u taktu): Baal! Baal! Baal! ZELENA POLJA, PLAVE SLJIVE Baal, Ekart. BAAL (polako preko poija): Otkad je nebo zelenije i trudno, i julski vazduh, i vetar, ne stavijam koSulju_u pantalone! (Okrecuéi se unazad prema Ekartu): Struzu me po golim bedrima. Lobanja mi se nadula od vetra, u diake pod pazuhom zapleo se miris polja. Vazduh podrh- tava kao da se napio rakije EKART (ica njega): Zasto bezi8 od Sijiva kao slon? BAAL: Stavi Sapu na moju lobanju! Ona se nadima sa svakim udarom bila i ponovo splainjava kao mebur. Oseéas li to pod rukom? EKART: Ne. BAAL: Ne razume§ moju duSu. EKART: Zar se negemo ispruziti-u yodu? BAAL: Moja je duSa, brate, jecanje Zita kad se tala- saju pod vetrom, i svetlucanje o¢iju dve bube koje bi da se uzajamno prozderu. EKART: Momak lud od jula, s besmrtnom utrobom, to si ti: Grudva od koje ée jednom na nebu ostati masne mrlje! BAAL: Papirnato, ali ne mari. EKART: Telo mi je lako kao Sijiva na vetru. BAAL: To ti je od bledog letnjeg neba, brate. Hogemo li da nas zapljusne mlaka voda neke plave bare? Inave ¢e nas beli drumovi, kao andeoski konopci, digi na nebo. SEOSKA KRCMA. VECE. Seljaci oko Baala. Ekart u jednom ugha BAAL: Dobro je Sto ste ovde svi zajedno! Moj brat ée ovamo doéi sutra uveée. Dotle bikovi treba da su tu. JEDAN SELJAK (otvorenih usta): Po éemu se vidi da je bik onakav kakvog hoée vaS brat? BAAL: To ume da vidi samo moj brat. Sve to moraju biti lepe Zivotinje. Inave ne vredi. Jednu rakiju, krémaru! DRUGI SELJAK: Da li ga odmah kupujete? BAAL: Onoga koji ima najata bedra. TRECI SELJAK: Doveiée, za cenu koju daje3, bikove iz jedanaest sela. PRVI SELJAK: Pogiedaj-de mog bika! BAAL: Krémaru, jednw rakiju! SELJACT: Moj bik je najbolji! — Sutra uvete, ka- zete? (Ustaju.) Hoéete li ovde notiti? BAAL: Da. U krevetu! Seljaci odlaze. EKART: Sta to, u stvari, hoéeS? Jesi li poludeo? BAAL: Zar nije bilo divno gledati ih kako trepéu i bienu i Kako zatim shvataju i podinju da racunaju? EKART: To nam je bar donelo nekoliko éaSica ra kije, Ali sad valja odmagliti BAAL: Odmagliti? Jesi li ud? EKART: Jesi li ti lud? Seti se samo bikova. BAAL: A Sta misliS, za8to sam ih nasamario? EKART: Valjda zbog nekoliko rakijica, zar ne? BAAL: Ne bulazni! Prirediéu ti pravu gozbu, Ekarte. On otvara prozor iza sebe. Smrkava se. Ponovo seda. 65EKART: Napio’ si se ‘od Sest rakija, Stidi se! BAAL: Biée divno. Volim jednostavne tjude. Prire- dicu ti boZanstven prizor, brate! U zdravije! EKART: Volis da izigravas naivka. Ti jadni momei ée mi rascopati lobanju, i tebi! BAAL: To ée im biti za pouku. Sad, u ovo toplo vete, na njih mislim s izvesnom negnoStu. Dolaze da pre- vare, na svoj jednostavan naéin, i to mi se dopada, EKART (ustaje): E pa, bikovi ili ja, odlazim pre nego Sto krémar nesto nanjui BAAL (turobno): Vete je tako toplo. Ostani jo8 j dan sat, pa éu i ja s tobom, znas da te volim. Miris dubreta s polja oseéa se sve dovde. MisliS li da Ge krémar dati jo po jednu rakiju Wjudima Koji prireduju veliki posao s bi- kovima? EKART: Neko dolazi. SVESTENIK (ulazeci, Baalu): Dobro veée. Jeste ti vi onaj s_bikovima? BAAL: Ja sam. SVESTENIK: Zaito ste, u stvari, zapoteli tu podvalu? BAAL: Nemamo niSta drugo-na-belom svetu. Ala seno mirige, sve dovde! Je li svako vete ovako? SVESTENIK: Vai svet izgieda vrio bedan, prijateiju. BAAL: Moje nebo je puno drveéa i telesa. SVESTENIK: Ne govorite tako! Svet nije vas cirkus. BAAL: A Sta je svet? SVESTENIK: Odlazite! Da znate, vrlo sam dobro- éudan, Neéu vam praviti neprilika. Stvar sam samo izveo navistac. BAAL: Pravednik nema smisla za humor, Ekarte! SVESTENIK: Zar ne vidite koliko vam je plan bio detinjast? (Ekartu}: Ama, Sta hoée ovaj tovek? BAAL (zavaljuje se na stolici}: U suton, uvete. — Narayno, mora biti veée i, naravno, nebo mora biti obla- &no; kad je vazduh miak i kad ima vetriéa, bikovi dolaze. Stizu, kaskajuéi, sa svih strana — mo¢an prizor. A jadni judi stoje medu njima i ne znaju Sta es bikovima, a pre- varili su se u ragunu: doziveée samo jedan moéan prizor. Ja volim i tjude koji se prevare u raéunu. A gde se moze Videti toliko bikova na jednom mestu? 66 SVESTENIK: I zbog toga ste hteli da okupite jeda- naest sela? BAAL: Sta je sedam sela prema tome prizoru? SVESTENIK: Sad shvatam. Vi ste jadnik. A bice da naroéito volite bikove? BAAL: Hajdemo, Ekarte! Ovaj je pokvario celu pritu, Hriséanin vise ne voli Zivotinje. SVESTENIK (smeje se, zatim ozbiljno): E, to ne mozete dobiti. Odlazite i gledajte da vas niko ne opazi! Mislim da vam Ginim popriliénu uslugu, prijatelju! BAAL: Hajde, Ekarte! NeéeS biti potaséen, brate! (Polako_gdlazi s Ekariom.) SVESTENIK: Laku noé! Krémaru, ja ¢u platiti ceh za ovu gospodu! KRCMAR (iza Sanka): Jedanaest rakija, veletasni. DRVECE UVECE Sest ili sedam drvoseéa sede oslonjeni o stabla. Medu ajima je i Baal. U travi, jedan les, JEDAN DRVOSECA: Bio je to hrast. Nije odmah umro, mutio se. DRUGI DRVOSECA: Jutros je jo8 rekao kako mu se Gini da se vreme poboljSava. Hteo je da bude ovakvo: zeleno s malo kiSe. I ne suviSe suvo drvece. TRECI: Bio je dobar momak, Tedi. Nekada je negde imao malu radnju. Njegovo vreme sjaja. Tada je jos bio debeo kao pop. Ali upropastio je duéan zbog nekih Zen- skih posala, pa je doSao ovamo gore, i ovde je s godinama izgubio trbuh. DRUGI JEDAN: Zar nikad nije pritao o tim Zen- skim poslima? TRECTI: Nije. Ne znam ni da li je hteo da ponovo side tamo odakle je do8ao. Stedeo je popriliéno, ali mozda zato Sto je bio umeren. Mi ovde gore prisamo same lazi Tako je mnogo bolje. JEDAN: Pre nedelju dana je rekao da ¢e zimus gore na sever. Izgleda da tamo ima neku kolibu. Zar nije tebi, slone, rekao gde? (Baalu): Valjda ste razgovarali o tome? 67BAAL: Ostavite me na miru. Nista ne znam, PRETHODNI: Moida bi hteo da se sam tamo smes- tis, a? DRUGI: Na ovoga se ne mozeS osloniti. Secate li se kako je jedne noéi naSe Gizme spustio u vodu pa nismo mogliu Sumu, i to zato Sto je bio lenj, kao Sto je uvek. DRUGI JEDAN: Nista ne ¢ini da zaslu2i novac. BAAL: Ne svadajte se danzs! Zar ne mozete malo da mislite na jadnog Tedija? JEDAN: Gde si bio kad je odapeo? BAAL ustaje i kroz travu otkaska do Tedija. Tamo sedne. JEDAN: Baal ne hoda pravo, momci! DRUGI JEDAN: Pustite ga! Slon se potresao. TRECI: Danas biste zaista mogli biti malo mirniji, dok onaj jos tu lezi DRUGI: Sta to radi8 s Tedijem, slone? BAAL (nad njim): On ima svoj mir, a mi imamo svoj nemir. I jedno i drugo je dobro. Nebo je cro. Drveée Ney oblaci nadimaju. To je dekor. Moze ja se budimo. Ne on. Mi. To je dvo- Sisko dobro DRUGI: Sta to kax BAAL: Nebo je crno DRUGT: U glavi ti nije baS bistro. Obitno pogodi koga ne treba. BAAL: To, to je divno, dragi moj. U_pravu si. JEDAN: Baala ne moze da pogodi. On ne ide tamo ade se radi. BAAL: Tedi je, naprotiv, bio vredan. Tedi je bio daredljiv. Tedi je bio dobrocudan. Od svega toga je ostalo samo: Tedi je bio. DRUGI: Gde li je sad? BAAL (pokazujuci mrtvaca): Tu je. TRECI: Uvek pomislim da su jadne duse vetar, uvete, narogito u proleée, ali i a jesen, mislim. BAAL: A u leto, na suncu, iznad Zitnih polja. TRECT: Ne, to ne ide jedno's drugim. Mora biti mrak. BAAL: Mora biti mrak, Tedi. Tisina. 68 kakvo je nebo? JEDAN: Kud éemo, u stvari, s njim, momci? TRECI: On nema nikog ko bi ga hteo. DRUGI JEDAN: Imao je na celom svetu samo sebe. JEDAN: A njegove stvari? TREC: Nema ih mnogo. Novac je nekud nosio, u neku banku. Tamo ée sad i ostati, ako ne dode po njega. Da li ti, Baale, neSto zn: BAAL: Jo§ ne zaudara. JEDAN: Onda imam yrlo dobru ideju, momci. DRUGI JEDAN: Da éujemo! COVEK S$ IDEJOM: Nema ideja samo slon, momci. Kako bi bilo da u Tedijevo zdravije nesto popijemo? BAAL: To je neposteno, Bergmajeru, OSTALI: Glupost, neposteno. Ali Sta da popijemo? Vodu? Stidi se, momée! COVEK S$ IDEJOM: Rakiju! BAAL: Glasam za predlog. Rakija je postena. Koja rakija? COVEK S$ _IDEJOM: Tedijeva. OSTALI: Tedijeva? — To je nesto! — Sledovanje! — Tedi je bio Stedljiv. — Dobra ideja od jedne gluperde, momée! COVEK S IDEJOM: Blesak duha, a? Nije lo’e za vaie debele tikve! Tedijeva rakija_za Tedijevu sahranu! Jeftino i dostojno! Je li veé ko odrzao Tediju govor? Zar to nije obiéaj? BAAL: Ja sam. NEKOLICINA: Kad? BAAL: Maloéas. Pre nego sto ste poteli da truéate. Pogeo sam: »Tedi ima svoj mir...« Vi sve uovite tek kad veé prode. ‘OSTALI: Blesane! — Hajd’ da donesemo rakiju! BAAL: Sramota. OSTALI: Oho! A. zasto, slonéino? BAAL: To je Tedijevo viasniStvo. Burence se ne sme otwaratl, Tedi ima Zenu i petoro jadne sirotadi, JEDAN: Cetvoro. Samo ih je éetvoro. DRUGI JEDAN: Otkud sad najednom to iskrsnu? BAAL: Hoéete li moZda da oitetite petoro jadne 6sirotadi popivsi rakiju njihovog jadnog oca? Je li to ta vasa vera? PRETHODNI: Cetvoro. Cetvoro sirotadi, BAAL: Da od usta Tedijeve éetvoro sirotadi otmete rakiju i da je popijete. JEDAN: Tedi nije ni imao_porodicu. BAAL: Imao je sirotad, dragi moj, sirotad. JEDAN DRUGI: Da li vi, koje ovaj ludi slon zeza, mislite da ée Tedijeva siroéad popiti Tedijevu rakiju? U redu, to jeste Tedijevo viasnistvo. BAAL ‘(prekida ga): Bilo... DRUGI: Sta hoéeS tim da kazes? JEDAN: Samo truéa. UopSte nema mozga u glavi DRUGI: Kazem: To jeste bilo Tedijevo vlasnistvo, i mi éemo za to platiti. Novcem, momei, zdravim noveem. Pa neka sirotiéi dodu. SVI: Dobar prediog! — Sion je tuéen. — Mora da je io kad nece rakije. — Hajd’mo bez njega na Tedijevu za njima): Bar se posle vratite ovamo, i leSeval (Tediju): Jadni Tedi! I drvece je danas priliéno jako i vazduh je dobar i blag, oseéam kako sam se iznutra naduo, jadni Tedi, zar i tebe to ne golica? Potpuno si steden, dozvoli da ti kazem, ubrz0 ée5 zaudarati, a vetar ide dalje, sve ide dalje; a tvoja ko- liba, ko zna gde je ona, i viasnistvo ti Zivi oduzimaju, a ti si sve najednom ostavio i samo si hteo svoj mir. Telo ti jo8 nije bilo mnogo loSe, Tedi, ni sada jo nije, samo je maldice oSteéeno, s jedne strane, a i noge — sa Zenama bi bilo svrseno, ovako neSto ne moze kao Sto treba da opko- rati Zenu. (Podize mrivacewu nogu.) Ali, sve u svemu, U tome telu se jo8 moglo Ziveti, s nesto malo dobre volje, momée, ali tvoia duSa je bila davolski otmena litnost, stan joj je, eto, oSteéen, a pacovi napustaju brod Koji tone; podlegao si naprosto svojoj navici, Tedi. OSTALI /vradaju se): Oho, slone, sad ée biti Sto ce biti! Gde je burence rakije ispod Tedijevog starog kreveta, momée? — Gde si bio kad smo se bavili oko jadnog Te- dija? Gospodine? Tedi tada jo8 nije bio sasvim mrtav, 70 gospodine? — Gde si tada bio, ti, svinjo, ti oskvrnitelju Ieeva, ti zastitnie Tedijeve jadne siroéadi, a? BAAL: Nema za to nikakavih dokaza, dragi moji! OSTALI: A gde je onda rakija? Da je nije, po tvom cenjenom mi8ijenju, popilo bure? — Ovo je davolski ozbiljna stvar, momée. — De, ustani, cujes, dizi se! Na- pravi-de ¢etiri koraka pa onda poreci da si potresen, da si spolja i iznutra potpuno rastrojen, stara svinjo! — Po- dignite ga, izbubetajte ga, momci, ovog oskvrnitelja Te- dijeve jadne Gasti! (Baala podizu na noge.) BAAL: Vi, Gopore svinja! Nemojte mi bar izgaziti jadnog Tedija! (Seda i ruku lesa stavija pod svoju ruku.) ‘Ako me budete ziostavijali, Tedi ée licem pasti na zemlju. Je ii to pijetet? Ja sam u stanju nuzne odbrane. Vas ste Sedmorica, sed-mo-ri-ca, i trezni ste, a ja sam sam samcit, i pijan. Je li to lepo, je li to poSteno, sedmorica na jednog? Smirite se! I Tedi se smirio. NEKOLICINA (tuino i ogoréeno): Ovome nista nije sveto. — Nek se bog smiluje njegovoj pijanoj dusi! — Ovo je najokoreliji greSnik Sto se mota u bo2Zjim rukama, BAAL: Sedite, ne volim popovanje! Uvek mora biti pametnijih i ghupljih. Ali ti~su“zato bolji radnici: Videli ste, ja sam intelektualni radnik. ( Pusi.) Nikad niste imali istinskog strahopoStovanja, dragi moji! I Sta se pokrene u vama kad se nalijete dobre rakije? A ja stitem nova saznanja, znajte to! Tediju sam rekao izvanredno vazne stvari. (Izvladi ic Tedijevog unutrasnjeg dzepa papire, pa ih posmatra.) & vi ste tada morali da otréite po bednu rakiju. Sedite i pogledajte nebo kako se mrati medu drvecem. Zar to nije niSta? Onda u vama nema vere! Cuje se kisa. BAAL: Ove nam je za zimski san u crnom blatu, za bela tela. KART: Jo8 nisi doneo ono meso! BAAL: Tisi, pretpostavijam, jo8 zauzet svojom misom ? nEKART: Sta ti ima da misli8 na moju misu? Misli ti na svoju Zenu! Kuda si je opet po ovoj kisi oterao? BAAL: Ona tréi za nama kao ofajnica i veSa mi se © vrat, EKART: Sve dublje tone’. BAAL: Pretezak sam. EKART: Kao da ne raéuna’ s tim da ée8 otegnuti papke? BAAL: Boriéu se za svaku stopu. Hoéu da Zivim i kad mi zgule kozu, povlatiéu se sve do prstiju na nozi Paséu kao bik: u travu, tamo gde je najmekSe. Progutacu smrt i praviéu se da nemam pojma o pojmu. EKART: Otkako ovde lezimo, samo se gojiS. BAAL (dohvativsi, ispod kosulje, desnom rukom levo pazuho): Ali koSulja mi je postala Sira, Sto prijavija, to Sira. U_nju bi joS neko mogao da se uvude. Ako nije debco. Alli za8to ti, tako koSéat, krade’ bogu dane? EKART: Imam u lobanji neku vrstu neba, vrlo ze- lenog i davolski visokog, i misli mi po njemu plove kao laki oblaci na vetru, U sasvim neodredenom smeru. Ali sve je to u meni! BAAL.: To je delirijum. Ti si alkoholi¢ar. Vidi8: sveti ti se. EKART: Kad delirijum nailazi, primeéujem to po svom licu. BAAL: Imai lice na kome ima mnogo mesta za ve- tar. Konkavno. (Pogleda ga.) 1 nema’ lica. Nisi nista Proziran si EKART: Sve vise se priblizavam matemati¢kom stanju. BAAL: Nikad da Eujem pri’e o tvom Zivotu. Z: nikad ne govori o sebi? EKART: Bi¢e da ih i nema. Ko to hoda napolju? BAAL: Ima8 dobar sluh. Ima u tebi neito Sto krij Zao si Eovek, ba’ kao i ja, sotona. Ali jednog dana cei videti_ pacove. Tada éeS ponovo postati dobar éovek. SOFIA na pragu. EKART: Jesi li ti, Sofija? BAAL: Sta sad opet hoces? SOFIJA: Mogu li da udem, Baale? v RAVNICA. NEBO. VECE Baal. Ekart. Sofija. SOFIA: Kolena mi Klecaju. ZaSto tréis kao otajnik? BAAL: Zato Sto si mi kao mlinski kamen oko vrata. EKART: Kako mo%eS da tako postupas s njom, koja je zatrudnela s tobom? SOFIJA: Sama sam to htela, Ekarte. BAAL: Sama je to htela. A sad mi visi o vratu. EKART: To je bestijaino. Sedi, Sofija. SOFIA (resko seda): Pusti ga neka ide. EKART (Baal): Ako je odbacis, ja éu ostati s njom. BAAL: Ona neée ostati s tobom. A ti bi napustio mene. Zbog nje, eto kakav si. EKART: Dvaput si me izbacio iz kreveta. Moje jju- bavnice ti se nisu dopadale, ali si mi ih oteo, iako sam ih voleo. BAAL: Zato Sto si ih voleo. Dvaput sam oskvrnuo ve, samo da ti ostaneS Cist. To mi je potrebno. Sam bog zna da nisam osetio nikakvo zadovolistvo . EKART (Sofiji): I ti ova providnu zver jo8 vols? SOFIJA: NiSta mi ne vredi, Ekarte: volecu jo i nje- gov le8. Volecu joS i njegove pesnice, NiSta mi ne vredi, Ekarte. BAAL: Ne Zelim ni da znam Sta ste vas dvoje radili dok sam bio u éorki SOFUJA: Stajali smo jedno uz drugo pred belom tam- nicom i gledali gore, gde si bio zatvoren. BAAL: Jedno uz drugo. SOFIJA: Udari me za to! EKART (vice): Zar mi je nisi ti bacio u narugje? BAAL: Tada jo8 nisam mario ako mi te ukradu EKART: Ja nemam tvoju slonovsku koZu! BAAL: Zato te i volim. EKART: Onda bar umukni o tome dok je ona joS ovde. BAAL: Neka se tornja! Vet postaje olo’. (Stavija ruke na grio.) Pere svoje prijavo rublje u tvojim suzama. Bar jo8 ne vidi8 kako gola tréi izmedu nas dvojice? Strp- jv sam kao jagnj ne mogu iz svoje koze. EKART (seda pored Sofije): Idi svojoj majci! SOFIA: Ali ne mogu. BAAL: Ne moe, Ekarte. SOFIJA: Udri me ako 7eli8, Bale. Neéu ti vide go- voriti da uspori8. Nisam tako mislila. Pusti da idem pored tebe dok me noge nose, a zatim éu le¢i u grmlje i ne mo- ra8 ni da pogleda’ onamo. Ne teraj me od sebe, Baale. BAAL: Uroni ga u reku, to svoje debelo telo! Htela si da_te izbljujem. SOFA: Hoé ostavi8 ovde. Jo8 ni misliS ono Sto kazes. BAAL: Dovde si mi doSla. SOFIA: Ali ne nogas, no¢as ne, Baale. Bojim se sama. Bojim se mraka. Toga se bojim. BAAL: U tom tvom stanju? Niko ti nista neée. SOFIA: Samo noéas. Zar neéete joS noéas ostati sa mnom? BAAL: Idi splavarima. Ivanjdan je. Sad su pijani SOFIA: Cetvrt sata! BAAL: Hajde, Ekarte! SOFIA: A kuda éu ja? BAAL: U_nebo, draga! SOFIJA: Sa svojim detetom? BAAL: Sahrani ga. SOFIA: Molim se da se nikad viSe ne mora’ setiti Sta si mi sad rekao, pod ovim lepim nebom, koje ti se tako dopada, za to se na kolenima molim. EKART: Ostacu s tobom. A onda éu te odvesti tvojoj Samo ka3i da viSe ne voliS ovu Zivotinju. BAAL: Ona me voli SOFIA: Volim tu Zivotinju EKART: Zar si jo8 tu, Zivotinjo? Zar nemaS kole- na? Jesi li se utopio u rakiji ili w poeziji? Odvratna Zivo- tinjo! Odvratna Zivotinjo! BAAL: Budalo! EKART nasrée na njega, bore se. SOFIA: Isuse i Marijo! To su zveri! 14 da me ostavis ode, neées’ da me am ne zna’, Baale. Kao dete si, ne maj EKART (boreci se): CujeSti Sta ona,kaze: u Suma- tak, a veé se smrkava? Odvratna Zivotinjo! Odvratna Zivotinjo! BAAL (steZuci Ekarta uza se): Sad si na mojim gru- dima, njusis li me? Drzim te, ovo je vise nego blizina zene! (Zastaje.) Sad se vee vide zvezde vrh Zbunja, Ekarte. EKART (netremice posmatra Baala koji gleda u nebo): Ne mogu da ga udarim. BAAL (zagrlivsi ga rukom): Smrkava se. Valja nam nadi zaklon za noé. U Sumarku ima udolina u koje vetar ne dopire. Hajde, pritaéu ti o Zivotinjama. (Odvladi ga.) SOFUA (sama u mraku, vice): Baale! DRVENA MRKA PROSTORIJA U KRCMI. NOC. VETAR Za stolovima Gugu, Bolebol. Stari prosjak i Maja s detetom u kutiji. BOLEBOL (igra karte s Guguom): Nemam vise Jove Igrajmo u_svoje duse! PROSJAK: Brat Vetar bi da ude. Ali mi ne poznaje- mo svog hladnog brata Vetra. Hehehe! Dete place. MAJA, prosjakinja: Potujte! Neko se vrzma oko kuée! Samo da nije kakva velika zver! BOLEBOL: ZaSto? Da ponovo ne oseéa’ pohotu? Kucanje na vratima, MAJA: Cujte! Ne¢u da otvorim! PROSJAK: Otvoriées MAJA: Neéu, necu! Sveta majko bozja, necu! PROSJAK: Bouque la Madonne! Otvori! MAJA (dosunja se do vrata). Ko je? Dete place. Maja otvara vrata. BAAL (ulazi s Eh kréma? MAJA: Jeste, ali nema slobodnih postelja. (Drskije) A ja sam bolesna. rtom, pokisao): Je li ovo bolnitka 15BAAL: Imamo Sampanijca. Ekart je otigao do peci. BOLEBOL: Udi! Ko zna ita je Sampanjac, taj nam odgovara. PROSJAK: Ovde su danas sve sami fini ljudi, dragi moj labude! BAAL (prilazeéi stolu, vadi iz depova dve flase): A? PROSJAK: Vidim utvare! BOLEBOL: Znam otkud ti Sampanjac. Ali necu te otkucati, BAAL: Hodi, Ekarte! Ima li ovde taSa? MAJA: Solja, milostivi gospodine. Solja. (Donosi ih nekoliko.) GUGU: Meni moja sopstvena Solja! BAAL (nepoyerljivo): Je Y smete da pijete Sampanjac? GUGU: Molim! Baal toci. BAAL: Od €ega ste bolesni? GUGU: Katar pluéa. NiSta. Malo sluzi. NiSta zna- éajno. BAAL (Bolebolu}: A vi? BOLEBOL: Cir u stomaku, Bezopasno. BAAL (Prosjaku): Nadam se da i vi od neéeg bolujete? PROSJAK: Ja sam lud. BAAL: Ziveli! — Poznajemo se. Ja sam zdrav. PROSJAK: Poznavao sam Coveka koji je takode mislio da je zdrav. Mislio. Poticao je iz Sume i jednog dana & ponovo ‘onamo oti§ao, jer je trebalo da neSto razmisli. Suma mu se uéini veoma éudna, a ne vise bliska kao pre. Mnogo je dana iSao, sve dalje u divijinu, jer je hteo da vidi Koliko je bio zavisan a Koliko je u njemu jos modi da iz- drdi. Ali vi8e je nije bilo. (Pije.) BAAL (uznemireno): Kakav vetar! A mi jo nocas moramo_produziti, Ekarte! PROSJAK: Da, vetar. Jedno vete, u sumrak, kad vi8e nije bio tako sam, i8ao je u velikoj ti8ini izmedu drveéa i zastao ispod jednog stabla, veoma velikog. (Pije.) BOLEBOL: Majmun je to bio u njemu. PROSJAK: Da, moZ%da majmun. Sasvim se oslonio © drvo, osetio Zivot u njemu, ili mislio da ga oseéa, i re- 76 kao: ViSe si od mene i stoji8 évrsto i poznaje’ zemlju sve do dole, duboko, i ona te dr2i, Ja mogu da trdim i bolje se kreéem, ali ne stojim évrsto i ne mogu u dubinu i niSta me ne drzi. A nepoznat mi je i veliki mir iznad tihih kroSnji u beskrajnim nebesima. (Pije.) GUGU: Sta je drvo reklo? PROSJAK: Da. Dunu vetar. Kroz drvo prode neka drhtavica, Sovek to oseti. Pa pade na zemlju, obujmi divlje i tvrdo korenje i gorko zaplaka. Pa utini isto s mno- gim stablima. EKART: Je li ozdravio? PROSIJAK: Nije: ali je umro lakse. MAJA: Ne razumem to. PROSJAK: Covek niSta ne razume. Ali mno} oseéa. Prive Koje se razumeju samo su priée lose isp BOLEBOL: Verujete li u boga? BAAL (s mukom): Uvek sam verovao u sebe. Ali Sovek mo Ze postati ateist. BOLEBOL (gromko se smeje): E, baS me je to ra veselilo! Boze! Sampanjca! Ljubavi! Vetra i kiSe! (Pokw Sava da uhvati Maju.) MAJA: Pusti me! Smrdi ti iz usta! BOLEBOL: A ti, zar, nema sifilis? (Posadi je na krilo.) PROSJAK: Cuvaj se! (Bolebolu): Malo-pomalo po- stajem pijan. A ti danas neéeS moéi napolje na kiSu ako se namrtvo opijem. GUGU (Ekartu): On je bio lep&i pa je zato nju i dobio. EKART: A vaia intelektualna superiornost? A vaia duhovna nadmoénost? GUGU: Nije bila ovakva. Bila je potpuno zdrava. EKART: A Sta ste vi uéinili? GUGU: Stidio sam se. BOLEBOL: Slu’ajte! Vetar! Moli boga za mir. MASA peva: O, buji paji, vetar duva vani, Mi smo u toploj odaji i pjani BAAL: Cije je to dete? MAJA: Moja kéi, milostivi gospodine. PROSJAK: Jedna virgo dolorosa! 7BAAL (pije): To je bilo nekada, Ekarte. Da. I bilo je lepo, EKART: Sta? BOLEBOL: Zaboravio je. BAAL: Nekada. kakva ¢udna re! GUGU (Ekartu): Najlepse je: Nista, BOLEBOL: Pst! Sad dolazi Guguova arija! Ta vre- éa orva_peva! GUGU: To je kao vazduh Sto treperi u letnje veéeri: sunce. Ali ne treperi, Ni8ta. Sasvim ni8ta, Jednostavno: prestaje’. Vetar duva, nije ti hladno. KiSa pada, nisi mo- kar. Pritaju se vicevi, ne smejeS se. TruneS, ne mora’ da éeka8. Generalni Strajk. PROSJAK: To je raj pakla! GUGU: Da, to je raj. Nijedna Zelja ne ostaje neispu- njena. Vie i nema’ Zelja. OdvikneS se od svega. I od Zelja Tako postajeS slobodan. MAJA: A Sta biva na kraju? GUGU (ceri se): Ni8ta. Sasvim niSta, Nema kraja. NiSta_ne traje vetno. BOLEBOL: Amin. BAAL (ustao je, Ekartu): Ekarte, dri se! Upali smo medu ubice. (Drzi se za Ekartova ramena.) Ovi se nadi- maju. Truljenje gamize prema nama. Crvi pevaju i uzajamno se slave. EKART: To ti se veé drugi put des samo od piéa? BAAL: Ovde se pred svima prikazuju moja creva. Ovo nije blatno kupatilo EKART: Sedi! Nalij se pidem! Zgrej se! MAJA (peva, pomalo pijano Zime i leta, snegovi i kiSe, Pjani smo, niSta ne boli nas vise. BOLEBOL (uhvatio je Maju, bori se s_njom): Ova aijja me uvek prijatno zagolica, mali moj Gugu... Gili- -gili, Majice. Dete place. BAAL (pije): Ko ste vi? (Razdrateno, Guguu) Yreéa crva, tako vas zovu. Jeste li na spisku za umiranje? Ziveli! (Seda.) 78 wa. Biva li ti to PROSJAK: -Pripazi se, Bolebole! Sampanjac dosta slabo_podnosim. MAJA (pored Bolebola, peva) Gledati je teSko, sklopi od sad. Hajd’, spavajmo, niSta ne oseéaS tad. BAAL (bruraino): Plovis, u Kosi ti pacovi se gnezde, ‘A nebo osta divno, sjaje zvezde. (Dize se, s Easom u ruci): Crno je nebo. Zasto se bo- JIS? (Bubnja po stolu): Vrtesku treba izdrZati. Divno je. (Posrce.) Bio ja slon koji pisa u cirkusu ako sve ovo nije lepo... (Po¢inje da igra, peva): Igraj s vetrom, jadni leu, spavaj s oblakom, odvratni boze! (Teturajuci prilazi stolu.) EKART /ustaje, pijan): Vise ne idem s tobom. Imam i ja duSu. Iskvario simi je. Sve kvari8. A i hoéu odsad da radim na svojoj_misi. BAAL: Volim te, Ziveo! EKART: Ali vi8e ne idem s tobom! (Seda.) PROSJAK. (Bolebolu): Sklanjaj ruke, svinjo! MAJA: Gledaj- svoja_posia! PROSJAK: Cuti, bednice! MAJA: Kojesta ‘truéa’, ludate! BOLEBOL (jetko): Prevara! On i nije bolestan. To je to! Sve je to prevara! PROSJAK: A ti imas rak! BOLEBOL (strasno mirno): Imam rak? PROSJAK (kukavicki): Ni8ta nisam rekao. Ostavi tu curu na miru! MAJA se smeje. BAAL: Zasto ovo plate? (Odlazi do kutije.) PROSJAK (ljutito): Sta hoéeS od nje? BAAL (naginje se nad kutiju): ZaSto plaéeS? Zar ovo jo8 nikad nisi videla? Ili svaki put ponovo plates? PROSJAK: Ostavite je, Sovete! (Baci éaiu na Bala.) MAJA (trgne se): Svinjo! BOLEBOL: Hoée samo da joj zaviri pod ko8ulju. BAAL (polako se uspravija): O vi svinje! Vise i ne znate ni8ta Ijudsko! Hajde, Ekarte, opraéemo se u reci! (Odlazi s Ekartom.) 79ZELENI CESTAR IZA NJEGA REKA Baal. Ekart. BAAL (sedi u liicu): Voda je topla. Lezi8 na pesku | kao rakovi. Pa grmlje i beli oblaci na nebu. Ekarte! EKART (sakriven): Sta je? BAAL: Volim te EKART: Ovde ba lepo_lezim. BAAL: Jesi li malotas video oblake? EKART: Da. Bestidni su. Tisina. Maloéas je, tamo preko, prosia neka Zena. BAAL: Vise ne Zelim Zene. DRUM. VRBE Vetar. Noé. Ekart spava w travi BAAL (dolaze¢i preko polja, kao pijan, raskopéan, poput_mesecara): Ekarte! Ekarte! Imam je! Probudi se! EKART: Sta to imaS? Govori li to opet u snu? BAAL (seda pored njega): Ovo: Kad se utopi, kad je snese voda Iz potoka do reka vecih, Sirih, Azur neba je sjao éudno, k6 da Mora da le3 odobrovolji, smiri. Za_nju se hvatala trava, alge mnoge, I bivala je teza, postepeno. Hladne joj ribe plivahu kraj noge, Biljke i zveri joS oteZaie poslednje putovanje njeno. Uvete nebo k6 dim tamno dode, Lebdedi noéu sa zvezdama, gore, AY ozari se rano, da takode Za nju jo8 bude veteri i zore. 80 Kad bledo telo u reci joj strunu, I bog je zaboravi, postupno to se zgodi: Najpre lice, pa ruke, najposle kosu joj punu, Te ona posta strv ko druge strvi u vodi, Vetar. EKART: Je li to avet veé luta oko tebe? Nije ona loSa kao ti, Samo, davo je odneo san, a vetar opet svira u orgulje medu deblima vrba. Tako nam ponovo ostaje samo bela dojka filozofije, tama, vlaga, sve do naSeg bla- Zenog kraja, ai od starih Zena samo drugi izgled. BAAL: Kad je vetar ovakav, i bez rakije si mrtav pijan. Svct vidim u blagoj svetlosti: on je izmet diagog boga. EKART: Dragog boga, koji je jednom zauvek poka- za0 svoje pravo lice povezujuéi mokraéni kanal i polni ud. BAAL (edi): Sve je ovo tako lepo. Vetar. EKART: Ove yrbe su kao truli krnjuci zuba u crnim ustima neba. — Uskoro éu zapoéeti svoju misu. BAAL: Je li kvartet veé zavrsen? EKART: Gde da nadem vremena za to? Vetar. BAAL: Ima tu neka ridokosa, bleda; ti je ovamo dovodis, EKART: Telo joj je meko, belo, a donosi ga u podne medu vrbe. A vrbama grane vise kao kose, i mi se pod ajima j....0 kao_veverice. BAAL: Je li lepSa od mene? Mrak. Vetar jos svira u orgulje. MLADI LESTAK Duge. crvene grane koje vise. U leitaku sedi Baal. Podne. BAAL: Jednostavno, zadovoljiéu je, belu golubicu.. (Osmaira mesto): 8 ovog mesta vide se kroz vrbovo gra- nje oblaci, lepi,.. A kad on, posle, dode, yideée samo ko- Zu. Dosta mi je tih njegovih Ijubakanja. Cuti, draga duso moja! 81MLADA ZENA iz “testara, ridokosa, puna, bleda. BAAL (ne_osvrée se): Jesi I’ to ti? MLADA ZENA: Gde je va’ prijatelj? BAAL: Pie misu u es-molu. MLADA ZENA: Kajite mu da sam dolazi BAAL: On postaje isuvise proziran. Onanise. Po- Zivinduje se. Sedite! (On se osvrée.) MLADA ZENA: Vise volim da stojim. BAAL (ustaje uzvlacedi se rukama za vrbove grane) U poslednje vreme jede isuvise jaja. MLADA ZENA: Ja ga volim. BAAL: Sta me se vi tiete! (Uhvati je.) MLADA ZENA: Ne dirajte me! IsuviSe ste prijavi za mene! BAAL (polako je hvata za grlo): Je li vam ovo vrat? Znate li kako se u Sumi uéutkuju golubovi ili divije patke? MLADA ZENA: Isuse i Marijo! (Otima se.) Osta- vite me na miru! BAAL: Sad kad vam kolena klecaju? Ta paiéete na- uznak. Ta vi volite da vas kogod polegne medu vrbe. MuSkarac je muskarac, u tome pogledu su svi uglavnom sli¢ni. (Uzima je u naruéje.) MLADA ZENA (drsce): Molim vas, pustite me! Molim! BAAL: Bestidna prepelice! Ovamo! Otajnik u akciji spasavanja! (Hvata je obema rukama i odviaci u grmije.) JAVOR NA VETRU. OBLACNO NEBO Baal i Ekart, sede medu korenjem. BAAL: Piée je nu%nost, Ekarte, ima li jo8 novea? EKART: Nemam. Pogledaj ovaj javor na vetru! BAAL: Drice. EKART: Gde je ona devojka koju si poviatio po krémama? BAAL: Pretvori se u_ribu pa je potrazi. EKART: PreZderava’ se, Baale. Puknuées. BAAL: Voleo bih da ¢ujem taj prasak. 82 EKART: Pogledaé li katkad u vodu, kad je crna duboka i jo8 bez riba? Gledaj da ne upadneS u nju. Pri pazi se. Tako si tezak, Bale. BAAL: Pripaziéu se od nekog drugog. Napisao sam jednu_pesmu. HoéeS da je cujes? EKART: Citaj je, ja éu te prepoznati. BAAL: Zove se: Smrt u Sumi, I mro je Sovek sted vetne Sume K6 zver pripijen stablu uz koren. Oko njega reka i oluj Sime. I gledao je kroSnje: iznad Sume Danima olyj zvizdao je gore. A stajali su oko njega tamo, Rekli: Smiri se, da je te’ko, znamo — AY’ odneéemo te, druze, domu tvom. Kolenima ih on odgurnu samo, I plunu tek, i upita ih: Kamo? Jer nije imao zavitaj ni dom Koliko zuba ima¥ jo8 u glavi? I Sta je s tobom inate, i kako? Unmiri malo mirnije, ne gnjavil Konja tvog sinoé izjesmo, na travi. Sto se opires da ode’ u pak6? A butala je Suma oko njih. I videSe ga, drZi se za drvo, 1 ude gde im vite, CuSe krik. I od slutnja se najeZise zlib, I pesnice su stiskali do krvi. Jer beSe Eovek poput njih. Lud si, kuzan, zver si, netopir! Govno, krpa, bednik, palac krivi! Vazduh na’ trosif i ‘mutis nam mir — Rekose mu. A on, on, taj Gir: Ja hoéu sunce da pijem, da Zivim, Da, kao i vi, jaSem kroz taj Sir. 83Ne shvatige ga u njegovu bolu Pa su drhtali, gadeéi se, nemo. Dréala mu je zemlja ruku golu. A, gle, pruda se taj svet kud god zremo — Zar ja da leZim tu u neprebolu? Imao je Zivota jadnog vise, I preKo mere, pa strv, leS svoj stize Da utisne u zemlju, lagano. I mrtav pade, kad se sunce dize. Sa gadenjem ga, s mrénjom sahrani’e Pod drvetom, pod najnizom mu granom. Napustise, na konjima, taj kraj I jo$ su ka stablu pogledali Pod Kojim su ga bili pokopali I zbunjeni, zaéudeni stase: U kroinji je bio sjaj. I prekrstige se u Cas taj, T livadom ka suncu odjahase. EKART: Da. Da. Dotle smo, izgleda, doili BAAL: Kad nocu ne mogu da spavam, posmatram zvezde. To ti dode kao i bilo Sta drugo. EKART: Tako? BAAL (nepoverljiv): Ali to ne radim Sesto. Covek inaée slabi. EKART (posle male pauze}: U posiednje vreme si napisao mnogo pesama. Mora da veé odavno nisi imao zen, BAAL: Zasto? EKART: Tako. Poreci. BAAL ustaje, proteze se, gleda u krosnju javora, smeje se. KRCMA Veée. Ekart. Kelnerica. Vacman. Johanes, odrpan, u pohabanom kaputu sa podignutim okovratnikom, bezna- deino propao. Kelnerica ima Sofijine erte. 84 EKART: Vet je osam godina. Piju, Vetar duva. JOHANES: U dvadeset petoj Zivot tek treba da potne. Tada one okrupnjaju i radaju decu. Tisina. VACMAN: Majka mu je juée umrla. Sad jurca uokolo da uzajmi novac za pogreb. Doéi é& s njim ovamo. Onda emo moéi da platimo rakije. Krémar Ijucki daje veresiju na le8 koji je nekad bio majka. Pije. JOHANES: Baal! Vetar mu vise ne duva u jedra! VACMAN (Ekartu): Mora da sis njim mnogo pre- trpeo? EKART: Ne mofeS da mu pljune’ u lice: potonuo bi. VACMAN (Johanesu): Boli li te? Brine li te? JOHANES: Steta za njega, kazem vam. (Pije.) Tisina. VACMAN: Sve je odvratniji. EKART: Ne govori tako. Necu to da sluSam: ja ga volim. Nikad mu niSta ne zameram. Zato Sto ga voli. On je dete. ‘VACMAN: Radi samo Sto mora. Zato Sto je tako lexi. EKART (ide do vrata): Sasvim blaga noé. Topeo vetar. Kao mleko. Ja sve ovo volim. Ne bi trebalo piti. Uopite, ili ne toliko. (Vrada se stolu.) No€ je sasvim blaga. Sada i joS tri jesenje nedelje moze se lepo Ziveti na drumu. (Seda.) VACMAN: Hoée’ li noéas dalje? Valjda hoées da ga se re8i8? Dodijao ti je? JOHANES: Pazi se! Baal polako ulazi kroz vrata VACMAN: Jesi li ti, Baale? EXART /rvrdo}: Sta sad hoées BAAL (ulazi, seda): Ala je ovo postalo bedna neka rupa! Kelnerica donosi rakiju. VACMAN: NiSta se ovde nije promenilo. Samo si ti, izgleda, postao finiji BAAL: Jesi li to jo8 ti, Lujza? Tiina. 85JOHANES: Da. Ovde je prijatno. — Ja, naime, moram da pijem, mnogo da pijem. To te cini jakim. I tada bi, slazem se, put do pakla bio poplotan nozevima. Ali ipak drukéije. Onako kao kad vam kolena klecaju, znate popustajuci. Tako: da ih uopite i ne oseéaS, te nozeve. Elastiéni zglobovi u kolenima. Uzgred, ranije mi nisu pa- dale na pamet takve ideje, tako smeSne, kad sam bio u redu, u gradanskom svetu. Ideja imam tek sad, otkako sam postao genije. Hm. EKART (plane): Hteo bih da opet budem u Suma- ma, u zor! Svetlost je izmedu stabala limunasta! Hteo bih opet gore u sume. JOHANES: Ne mogu to da razumem. Baale, treba da platis jo8 jednu rakiju. Ovde je zaista prijatno. BAAL: Jednu rakiju ovom... JOHANES: Ne pominji ime! Poznajemo se. Znas, noéu katkad sanjam uZasne stvari, Samo pokatkad. Sad je veoma prijatno. Vetar duva, Piju. VACMAN pevusi: Imaju drveéa gore Lepog, Sto baca sen — Da se obesis gore IP dole da pogines tre BAAL: Gde li je to vet bilo ovako? Jednom je bas ovako vee bilo? JOHANES: Ona, naime, jo8 pliva. Niko je nije na- 0. Ponekad, znate, ‘imam oseéanje kao da mi ona, u reci rakije, niz grlo pliva, sasvim mali les, upola istrunuo. A imala je veé sedamnaest. Sad su joj pacovi i travuljina u zelenoj kosi, ne stoji joj rdavo... malo naduvena i ble- dunjava, ispunjena smrdljivim retnim muljem, sasvim crim. Uvek je bila tako dista. Zato je i otiSla u reku i po- éela da zaudara. VACMAN: Sta je telo? Raspada se kao i duh. Gos- podo, totalno sam pijan. Dva puta dva je Getiri. Znaci, nisam pijan, Ali imam slutnju viseg jednog sveta. Sagnite se, budite skro-skromni! Odbacite stare greSke! (Pije, dréuci i Zestoko.) Jo8 nisam sasvim potonuo, dok god imam svoje slutnje i joS mogu da taéno izratunam da je 86 dva puta dva... Sta je to dva: d-va, kakva sme8na rev! Dva. (Sedne.) BAAL (uzima gitaru i njom razbija svetiljku): Sad éu da pevam. (Peva) ‘Od sunca bolestan, razjeden dazdom Sto lije, § otetim lovorom u kosi razbarusenoj, Zaboravio je svu mladost, al’ snove njene nije, Odavno krov, al’ nikad nebo nad njim nadneseno. (Govori): Glas mi ba8 nije kristalno dist. (Stimuje gitara.) EKART: Nastavi da pevas, Baale! BAAL (nastavija da peva): © vi prognani iz raja i pakla, vi koji — Ubice — silne ste patnje dotekali, Sto ne ostadoste u krilu majki svojih Gde bee tiho, gde ste spavali, postojali? (Govori): I gitara je razdesena. VACMAN: Dobra pesma. Pljunuti moj sluaj! Ro- mantika! BAAL (nastavija da peva) Ali on jo8 po morima ko pelen gorkim traga — Iskezen, psujuéi, dok bol mu lice krivi, Kad ga je i majka veé zaboravila draga — Uvek za onom zemijom u kojoj se bolje zivi. VACMAN: Veé ni svoju EaSu ne mogu da _nadem. Sto se Ijulja kao blesav. TA upalite svetlo, Kako da pogo- dig sopstvena usta! EKART: Glupost! Da li ti Sta vidi, Baale? BAAL: Ne. I ne Zelim. Lepo je u mraku. Sa Sampanj- cem u telu, i sa Genjom bez seéanja. Jesi li mi prijatelj, Ekarte? EKART (s mukom)- Da, ali pevaj! BAAL (peva): PleSuéi po paklu, bigem gonjen iz raja, Pjan od netuvena sjaja Sto poli ga poput ki8e, Sneva, kad moze, malu livadu iz rodnog kraja Sa plavim nebom nad njom, i nista vise. JOHANES: Ostaéu zauvek s tobom. Mirno mozeS da me povedes ‘sa sobom. Vise gotovo i ne jedem. 87VACMAN (s mukom je upatio svetto): 1 bi svetlost! Hehehe! BAAL: Zaslepliuje. (Ustaje.) EKART (s kelnericom na krilu, s mukom ustaje, pokusava da njenu ruku skine sa svog vrata): Sta ti je? Nije to niSta. Smesno. BAAL éuéne spreman za skok na njega. EKART: Nisi, valjda, Ijubomoran na ovu? BAAL rukom pipa ispred sebe, jedan vré pada. EKART: Sto ne smem da imam i neku zenu? BAAL ga posmatra. EKART: Jesam li ti Ijubavnik? BAAL se baci na njega, davi ga. Svetlost se gasi. Vac~ ‘man se pijano smeje, kelnerica vristi. Drugi gosti, iz susedne prostorije, ulaze sa sveriljkom. VACMAN: Ima_noz. KELNERICA: Ubi ga! Isuse i Marija! DVA COVEKA /bacaju se na Baala i Ekarta, koji se bore): Do vraga, Sovete! Pusti ga! Ubo ga je! Sve- moguéi boze! Naglo pada mrak, svetiljka se gasi 10° ISTOCNE SIRINE OD GRINICA Suma. Baal se udaljava s gitarom, s rukama u diepo- vima_pantatona. BAAL: Bledi vetar u crnom drveéu! Ono je poput mokre Lupuove kose. Oko jedanaest izgrejaée mesec. Onda ée biti dovoljno svetlo. Ovo je neka mala Suma, Spustiéu se dole, u velike. Hodam na debelim donovima otkako sam opet sam u svojoj koZi. Treba da se dréim severa. Po rebrastoj strani li8¢a. Moram ostaviti iza sebe onu malu aferu. Dalje! Peva: Baal u tovne orlusine 2mirkajuéi zuri Sto, tekajuéi Baalov le, kroz zvezdano nebo ga slede. 88 Udaljava se Katkad se udini mrtav. Ako se orluina sjuri, Baal za veteru, bez revi, orlusinu jede. Udar vetra, DRUM. VECE. VETAR. PLJUSAK Dva Zandara se bore s vetrom PRVI ZANDAR: Cra ki§a i ovaj vetar kao za Za- dusnice! Prokleta skitnica! DRUGI ZANDAR: Cini mi se da se sve vise upu- éuje prema Sumama na severu. Tamo ga niko Ziv nece vie naéi. PRVI ZANDAR: Sta je on u stvari? DRUGI ZANDAR: Pre svega: ubica. Ranije je bio artista u varijeteu i pesnik. Zatim sopstvenik vitedke, drvoseta, Ijubavnik jedne milionerke, robijaS i podvodaé. Posle ubistva su ga uhvatili, ali je snazan kao slon. Sve zhog_neke kelnerice, registrovane prostitutke. Zbog nije je noZem ubio najboljeg prijatelja iz mladosti PRVI ZANDAR: Takvo stvorenje nema duSe. Takay spada medu divlje zveri. DRUGI ZANDAR: A pored svega toga, sasvim je detinjast. Staricama dovladi drva, uz opasnost da ga uhva- te. Nikad niSta nije imao. Kelnerica je bila poslednje Sto mu je ostalo. Zbog nje je i ubio svog prijatelja, takode, uostalom, sumniivo lice. PRVI ZANDAR: Samo da nam je gde na¢i rakije, ili neku_Zenu! Hajdemo! Ovde je jezivo. Tamo se nesto mite! (Odlaze.) BAAL (iz grmlja sa zavetljajem i gitarom. Zvigduce kroz zube): Mriay, dakle? Jadna Zivotinjka! Meni da se ispreci na putu! Sad ¢e biti zanimljivo. (Odlazi za Zan. darima.) Vetar. 39BARAKA U SUMI Noé. Vetar. Baal na prijavom krevetu. Ljudi se karta- ju i piju. JEDAN COVEK (pokraj Baala): Sta hoées? Ugasio si, I dete bi to videlo; a ko se jo8 zanima za tebe? Imai li ikoga? E pa eto! E pa eto! Stegni zube. Ima li zuba? Ponekad otegnu papke momci koji bi jo8 mogli u svate- mu da ufivaju, milijarderi! A ti nemaS ni liénu ispravu, Ne boj se: svet se dalje kotrlja, okrugao kao kugla, u zoru ée vetar da zvizdi. Postavi se na malo uzdignutije stanoviste. Pomisli da pacov crkava. E pa Sta! Nemoj dzvonjkati! Nema§ vise zuba. LJUDI: Je I’ jo8 pita? Uh, nog cemo provesti pored leSa. — Zavezi! Adut! — Moze’ li da di8eS, debeli? De, zapevaj! Kad ga je jo8 njihao majéin skut... — Pusti ga ohladiée se pre nego Sto ova crna kiSa stane. De, igraj! — Lokao je kao bunar bez dna, ali u ovoj bledoj Knedli ima nesto Sto te podse¢a na sama sebe: nije ni siutio ovakav kraj. — Desetka Zir! Jezik za zube, gospodo! — Ne, ne igra se tako; ako ne budete igrali ozbiljno, onda nema igre. Tisina, same psovke. BAAL: Koliko je sati? JEDAN COVEK: Jedanaest. Odlazis? BAAL: Uskoro. Jesu li putevi lo8i? JEDAN COVEK: Ki8a. LJUDI (dizu se): Ki8a je stala, Vreme je — bite mokro kao cep — ovaj momak opet moze da nista ne radi. (Uzimaju sekire.) JEDAN (castajuéi ispred Baala pljune): Laku noé i do videnja! HoéeS li odapeti? DRUGI: Okinuti? Inkognito? TRECI: Mogao bi ba’ da zaudaranje malo bolje rasporedis za sutra, Biéemo u seti do podneva a zatim hoéemo da jedemo. BAAL: Zar ne biste mogli joS malo da ostanete? SVI (prsnu u smeh): Da izigravamo mamicu? Hoée’ da zapevas labudovu pesmu? Da neéeS da se ispovedis, ti 2 — Zar ne mozeX sam da skiknes? BAAL: Kad biste ostali samo jo8 trideset_ minuta. SVI (prsnu u smeh): Zna8 Sta? Crkni sam! — Haj- demo! Vetar je stao. — Sta je s tobom? JEDAN COVEK: Dodi éu za vama. BAAL: Ne moze ovo potrajati, gospodo. Smeh. Neée ni vama biti drago da sami umirete, gospodo! Smeh. COVEK: Stara babo! Evo ti neto za uspomenu! (Pljune mu w lice.) SVI polaze prema vratima. BAAL: Dvadeset minuta! Ljudi izlaze kroz otvorena vrata. JEDAN COVEK (pored vrata}: Zvezde. BAAL: ObriSi ovaj ispljuvak! JEDAN COVEK (njemu): Gde? BAAL: Na éelu. JEDAN COVEK: Evo. ZaSto se smejeS? BAAL: Prija mi. JEDAN COVEK. (ogoréen): Ti si okonéana stvar. Adio! (Odlazi sa sekirom prema vratima.) BAAL: Hvala. JEDAN COVEK: Mogu ii za tebe jo$ nesto... ali moram na posao. Isuse! Les! BAAL: Hej! Pridi! JEDAN COVEK saginje se. BAAL: Bilo je vrlo_lepo... JEDAN COVEK: Sta, blesava kokogi, htedoh da kazem: kopune! BAAL: Sve. JEDAN COVEK: Gurmane! (Glasno se smeje, odlazi vrata ostaju otvorena, vidi se plava noc.) BAAL (nemirno): Hej, éovete! JEDAN COVEK (kroz prozor): A? BAAL: IdeS? JEDAN COVEK: Na posao! BAAL: Kuda? JEDAN COVEK: Sta te se to tite? onBAAL: Koliko je? JEDAN COVEK: Jedanaest i éetvrt. (Odlazi.) BAAL: Ode do davola. Tikina. Jedan, dva, tri, etiri, pet, Sest. Ne pomaze. Tisina Mama! Ekart treba da ode, a nebo je tako davolski blizu, da ga dodirne’, sve je opet mokro. Spavati. Jedan. Dva. Tri, Cetiri. Ovde je zaguiljivo. Napolju mora da je svetlo. Hoéu da izadem. (Ustaje.) Izaéi Gu. Dragi Baale (O5tro): Nisam ja pacov Napolju mora’ da je svetlo. Dragi Baale. Doguraéu do vrata, Jo’ imam kolena, kod vrata je bolje. Do davola! Dragi Baale! (Vude se na sve eetiri do praga.) Zvezde... hm. (Vuée se napolje.) ZORA U SUMI Drvosece, JEDAN: Dodaj mi rakiju’ SluSaj ptice! DRUGI: Dan é biti topao. - TRECI: Ima jo§ mnoitvo stabala koje do veteras valja_oboriti CETVRTI: Mora da se desad veé ohladio. TRECI: Da. Da. Sad je veé hladan. DRUG: Da. Da. TRECI: Sad smo imogli imati jaja da nam ih nij pojeo. E, to ti je: na samrtni¢kom odru krasti jaja! Isprva mi ga je bilo Zao, ali mi je posle dozlogrdio. Rakije, bogu hvala, nije ova tri dana ni omirisao. Kakva bezobzirnost jaja u leSu! PRVI: Imao je neki svoj natin da legne u prijavstinu; posle nije ustajao, i znao je da neée. Legao je kao u ras. premljen krevet. BriZijivo! Je li ga neko poznavao? Kako se zoye? Sta je radio? CETVRTI: Moramo ga tako sahraniti, Dodaj, de, rakijul TRECI: Pitam ga kad je veé krkljao: Na Sta misli8? Uvek Zelim da znam Sta govek tada misli. A on reée: Jos slusam ki8u, Sav sam se najezio. Jo§ slu’am ki8u, rede. 92 COVEK JE COVEK Preobrazaj lutkog radnika Galija Geja u vojnim ba- rakama Kilkoa godine hiljadu devet stotina dvadeset pete Komedija