PRVI ONLINE MAGAZIN O ENERGETSKOJ EFIKASNOSTI | NOVEMBAR 2015. / DECEMBAR 2015.

| #026

E2
MAGAZIN
Odrivi gradovi
Biomasa
Zelena kua meseca
Solarne kue
Zgrade sa nultom
potronjom energije

za
lon e!
k
o
c
P tao
i

Prevoz
budunosti

Kua meseca

IT vesti

Transport

Saveti za utedu

 odrivi razvoj
> Naa proizvodna politika

HUOT, 100% eko-dizajnirani proizvodi

Istorijski gledano, HUOT je oduvek razvijao proizvode u skladu sa principima odrivog razvoja.
Prilikom izrade koncepta i tokom razvoja proizvoda uzimaju se u obzir uticaji na ivotnu sredinu koje potom primenjujemo tokom
celog njihovog ivotnog ciklusa (od materijala, preko proizvodnje, logistike, distribucije do njihove krajnje primene)

Sadraj

E2 zona

HUOT

2 teme broja

HUOT, 100% francuska proizvodnja

Svi HUOT-ovi proizvodi su proizvedeni na jednom mestu, u fabrici u Sent Mijelu, u regionu Mez u Francuskoj.
Nakon nabavke materijala, delovi se obrauju, dorauju i sklapaju u fabrici.
Kao posledica toga, karbonski otisak koji se odnosi na transport ovih proizvoda je veoma mali (samo nabavka
repromaterijala i epoxy zatite).

HUOT, 100% reciklabilni proizvodi

Reciklaa u HUOT-u se sastoji u dve nezavisne aktivnosti:
1. Odvajanje i tretiranje otpada
2. Reciklaa materijala koji je mogue ponovo koristiti u ciklusu proizvodnje jednog proizvoda, od materijala od kog se
sastoji slian proizvod koji je na kraju svog ivotnog ciklusa, ili predstavlja ostatak kod proizvodnje.

> Nae angaovanje

Da li ste ,,obukli vae krovne

prozore za hladne zimske dane?

30

Zelena kua meseca

34

Odrivi gradovi

52

Saveti za utedu

54

Zgrada sa nultom potronjom energije 38

Solarne kue

60

Kako efikasno troiti energiju

Prevoz budunosti

62

Aktivnosti prema ISO 14001

HUOT se angaovao ka usaglaavanju prema standardu ISO 14001 koji se definie kao unutranjost prostora na kome se obavlja
proizvodnja kao upravljanje ivotnom sredinom, to se odnosi na postupke koje preduzimaju kompanije kako bi redukovale na
minimum aktivnosti tetne po ivotnu sredinu i tako trajno poboljale svoj uinak.
Konkretni primeri: reciklaa materijala, selektivna trijaa, valorizacija otpadaka, studija za smanjenje uticaja na prosene.

42

> Naa politika sertifikacije

REACH

Biomasa energetski resurs za budunost 46

Svaki proizvoa treba da se prilagodi REACH-u koji sprovodi nadzor nad upotrebom tetnih hemikalija.
U HUOT-u, ovo se npr. odnosi na adhezive. Mi obezbeujemo potovanje ovih zahteva na svakom nivou.

ACS
Nai zdravstveni atesti su dostupni za celu gamu proizvoda 4500 prema HUOT-ovim oznakama.

VIe informacija na:

www.huot.fr

Sedite i fabrika
Sent Mijel, Mez, Francuska
Tel.: + 33 (0) 3 29 91 66 55

novembar/decembar 2015.

Impresum
E2 zona

Uvodna re

Potovani itaoci, pred vama je 26. broj E2 kao i kojih 5 kua u Americi je pokupilo nagradu za
magazina - prvog online magazina o energetskoj Solarne kue godine.
efikasnosti koji se svakog svakog drugog meseca beZa jednog itaoca koji u periodu do 25. no-

splatno distribuira u vae email sanduie putem E2

newslettera.

vembra proita broj #26 E2 magazina i pronae

skriveni simbol zelenu knjigu, na nekoj od

Na portalu E2.rs moete dobiti najnovije infor- strana magazina, obezbedili smo knjigu Ekoloki
macije u rubrici E2 vesti dok lanke o najaktuelnijim odgovornim poslovanjem do profita (detalje
temama moete proitati u rubrici E2 magazin - na- moete videti na strani 6 kao i na naim stranama
jnoviji broj magazina moete prelistati, sauvati na drutvenim mreama).
na svom raunaru ili poslati svojim prijateljima.
E2 uredniki tim
I u ovom broju se drimo standardnih tema
Proverite vae email sandue, itajte E2

Zelena kua meseca i Odrivi gradovi. Uz njih

dajemo jo saveta za utedu energije i kako da je magazin!

efikasno troite; moete da proitate sve o biomasi
kao energetskom resursu za budunost; da saznate
kakve su to zgrade sa nultom potronjom energije,

Redakcija

Tehniki urednik|Mirko Dabi

Prevod, korektura, lektura|Nina Bani
Saradnici|Marko Uroevi, Sandra Biserko,
Jasmina Mirkovi, Miljan Milivojevi,

Svetlana Dabi, Petar Slijepevi,

Uredniki tim
Direktor marketinga|Jelena Mirkovi
Marketing|Marija Stanimirovi

Dragana Markovi, Maja Todorovi

Kontakt|Cerski venac 8, Beograd

+381 11 23 93 123
office@e2.rs|www.e2.rs

ISSN|(Online) 2217-6209
novembar/decembar 2015.

Poklon za itaoce
Jedan itaoc koji u periodu od 10.novembra do 25.novembra

ENERGETSKA
EFIKASNOST U
GRAEVINARSTVU
E2 zona

E2 zona

proita dvadeset esti broj E2 magazina i pronae skriveni

simbol - zelenu knjigu na nekoj od strana magazina, bie
u prilici da osvoji knjigu Ekoloki odgovornim poslovanjem
do profita .

Na nacionalnom nivou Srbija je donela plan energetskih uteda, ali glavni

posao je na lokalnim samoupravama da
ga sprovedu rekla je tim lider projekta
Energetska efikasnost u graevinarstvu
Nemake organizacije za meunarodnu
saradnju (GIZ) Renate indlbek.

POTREBNO JE SAMO DA PRONAETE SKRIVENI

SIMBOL ZELENU KNJIGU I DO 25.NOVEMBRA
2015. POALJETE E-MAIL NA ADRESU
MARKETING@E2.RS SA ODGOVOROM NA KOJOJ
STRANICI U MAGAZINU SE NALAZI SIMBOL

Istiui da ulaganje u energetsku efikasnost vodi poboljanju kvaliteta ivota

graana i indirektno doprinosi lokalnom
ekonomskom razvoju i otvaranju radnih
mesta, indlbek je rekla da GIZ prua

Srenog itaoca e nagraditi uredniki kolegijum E2 magazina. Ime dobitnika, kao i fotografija, e
biti objavljeni u narednom broju magazina.

DOBITNIK NAGRADE

Dobitnica prirodne kozmetike za negu lica je Ana

Kovaevi-Savi iz Beograda. Ona je dala taan odgovor
da se skriveni simbol nalazi na 48. strani E2 magazina.

novembar/decembar 2015.

vesti

vesti

Izrazila je i zadovoljstvo onim to je u Srbiji do sada uinjeno to se naroito odnosi na aktivnosti

Ministarstva energetike i graevine, a kao do sad najvei rezultat navela je uvoenje sertifikata o
energetskoj efikasnosti zgrada.
- U ovom momentu u Srbiji postoji obaveza izrade energetskog pasoa za nove zgrade i za rekonstrukciju postojeih zgrada gde vrednost investicije prelazi 25% ukupne vrednosti objekta. U mnogim
drugim zemljama taj dokument je potreban i kod prodaje, ali i kod rentiranja kua i stanova. Energetska efikasnost utie na njihovu cenu. Zato su informacije o energetskoj efikasnosti veoma vane.
Ako kupujete ili rentirate kuu s loim energetskim performansama, vi ete u njoj troiti vie energije, a samim tim i novca, i toga treba da budete svesni rekla je Renate indlbek.
Ona je dodala da znanje o energetskoj efikasnosti u Srbiji postoji, ali da je ono tek deo reenja,
jer je jo potrebno kod svakog oveka probuditi svest o znaaju utede energije.
Prema njenim reima, Srbija takoe ima ansu da kroz aktivnosti na implementaciji svojih mera
tednje uposli vie stotina hiljada ljudi u graevinskoj industriji koja bi time preuzela ulogu velikog
pokretakog motora.

GREJANJE NA BIOMASU
Ostaci od drveta,
kotice od voa, ljuske
kafe, ali i najrazliitiji
drugi otpad mogao
bi uskoro da greje i
domainstva u Srbiji.
Prva toplana koja e
uvesti biomasu kao osnovni energent jeste
Bajina Bata, a u velikim gradovima poput
Beograda i Novog Sada
u toku je procena
slinih projekata.
Ovo gorivo je obnovljivi izvor energije, a investicija se u
8

novembar/decembar 2015.

proseku isplati nakon est do osam godina. Nakon toga, potroai bi mogli dugorono da imaju manje
raune za centralno grejanje, jer je biomasa jeftinija i od gasa i mazuta.
U optini Bajina Bata u toku su pripreme za uvoenje sistema daljinskog grejanja na biomasu, a
kao sirovina e se koristiti drvni otpad.
- Prelazak na biomasu bi nam omoguio da koristimo lokalne resurse, a ne da uvozimo mazut - kae
predsednik optine Bajina Bata Radomir Filipovi. - Graanima bi se pruio komfor jer bi bilo mogue
grejanje tokom celog dana. Sadanji sistem grejanja je neodriv pa bi prelazak na biomasu trebalo
da omogui da toplana vie ne posluje sa gubitkom. Biomasa e dolaziti sa teritorije optine. Studija
raena u Srbiji je pokazala da kuevski kraj, Priboj i Bajina Bata raspolau najveim potencijalom
biomase.

SRPSKE INSTITUCIJE DOBILE ENERGETSKE PASOE

Zgrade Skuptine Srbije, Vlade Srbije i
Palate Srbija prvi su javni objekti u Srbiji
koji su dobili energetske pasoe.
Time je utvren njihov nivo postronje
energije i preporuke kako da postanu energetski efikasniji.
Energetski pasoi predstavnicima tih
institucija je, na sveanosti u parlamentu,
uruila predsednik Parlamentarnog foruma
za energetsku politiku Skuptine Srbije Aleksandra Tomi.
Tomi je napomenula da su za zgrade Skuptine Srbije, Vlade Srbije i Palate Srbija pre dobijanja
energetskih pasoa, ureeni elaborati o energetskoj efikasnosti, to je posao koji je trajao tri godine
i koji je sproveden u saradnji sa nemakom organizacijom GIZ.

IZGRADNJA PRVOG VETROPARKA U SRBIJI

Bare sa vetrogeneratorima, koje e kompanija MK Fintel Wind koristiti za izgradnju prvog vetroparka u Srbiji, prole su kroz Beograd, a radi se o prvim vetrogeneratorima u Srbiji, visine 178
metara, najviim u jugoistonoj Evropi.
Oni su stigli u luku Apatin odakle e se transportovati do Kule, gde kompanija MK Fintel Wind gradi
prvi vetropark u Srbiji, saoptila je ta kompanija.
Tri vetrogeneratora najveeg svestskog proizvoaa Vestas iz Danske, proizvodie oko 27.000.000
Kwh zelene energije, to je dovoljno za potrebe blizu 8.000 domainstava, navodi se.
novembar/decembar 2015.

E2 zona

E2 zona

strunu pomo odabranim lokalnim samoupravama da prikupe podatke kako bi se kvalifikovale da

trae sredstva iz fondova EU za energetsku efikasnost. U Srbiji ak 60% potronje energije odlazi na
zgrade, a u razvijenim zemljama upola manje.

vesti

vesti

NAJVEA SVETSKA VETROFARMA U VODI

E2 zona

E2 zona

Danska kompanija DONG Energy gradie vetrofarmu Walney Extension kapaciteta 660 megavata u vodama Irskog mora u Britaniji. Kompanija je pribavila sve neophodne dozvole za taj projekat.

Dodaje se da su pripremni radovi za montau vetrogeneratora zavreni, a zavretak radova oekuje

se krajem 2015. godine, kada e vetrogeneratori biti prikljueni na mreu, a za pripremne radove
angaovane su domae kompanije i projektantske kue.

GREJANJE JEFTINIJE ZA 4%
Grejnje dominstv prikljuenih n toplne po Srbiji moe d bude jeftinije smo z 4 %,
bez obzir n to to je gs od poetk godine jeftiniji z 23 %. Rzlog z minimlnu korekciju u
Udruenju topln Srbije prvdju povenim tksm z trnsport i distribuciju gs.

Nova vetrofarma trebalo bi da bude izgraena 2018. godine, a nadovezae se na postojeu na

istoj lokaciji kapaciteta 367 megavata, koju je takoe gradio DONG Energy u saradnji sa kotskom
kompanijom Scottish and Southern Energy, prenosi Rojters.
- Walney Extension obezbedie elektrinu energiju za vie od 460.000 domainstava u Britaniji i
drago mi je to emo pokrenuti izgradnju najvee svetske vetrofarme u vodi izjavio je potpredsednik
danske kompanije Samuel Leupold, ne iznosei detalje koliko e izgradnja vetroelektrane kotati.

Milovn Lei, predsednik Udruenj topln Srbije, potvruje d grejnje mksimlno moe d
pojeftini z etiri %. Kko e biti do krj grejne sezone, d li e dodtno pojeftiniti, zvisie
njvie od cene energent.
Interesntno je d su pojedine toplne u
meuvremenu trile i poskupljenje grejnj, li
im loklne smouprve nisu dle zeleno svetlo.
Ko glvni rzlog z to toplne su nvele d su
energente kupovle kd cen nije bil tko
nisk.
10

novembar/decembar 2015.

PLUTAJUA ENERGETSKI EFIKASNA KUA

Ova plutajua kua je nastala sa fokusom na energetsku efikasnost i ekoloki odrive materijale.
Ima nizak uticaj na ivotnu sredinu i za 6 meseci moe da proizvede 100% svojih godinjih potreba
za energijom.
novembar/decembar 2015.

11

vesti

E2 zona

Zamislite friider koji svojim dizajnom zaista prua mogunost

da ostvarite sve ovo. Savren raspored sa mnogo pregrada, polica i fioka, daje prostora za idealan raspored namirnica. Nove
generacije friidera pruaju mogunost pametnog skladitenja
namirnica. Fioke i police moete podesiti prema svojim potrebama, a osetljive namirnice smestite u poseban odeljak namenjen iskljuivo tome. Funkcija Pure N Fresh omoguava ubacivanje savreno istog vazduha u friider i cirkulisanjem vazduha i
otklanja neprijatne mirise. Friider je energetski tedljiv, a
zahvaljujui funkciji vrata u vratima, jednostavnim pritiskom na dugme, bez otvaranja vrata dolazite do namirnica koje
najee koristite.

KORIENJE OIE U PALESTINI

Kua koristi solarnu energiju, ima postrojenje za preiavanje otpadnih voda sa naprednim tercijarnim tretmanom, mini postrojenje za preiavanje pitke vode i skladiti gorivo za postizanje
samoodrivosti. Prostire se na dva nivoa.Unutranjost kue je obloena drvetom. Leti se otvaraju
prozori da bi dobila prirodnu ventilaciju, a zimi se prostor greje uz pomo pei na pelet.

KAKO DA NAMIRNICE DUE OSTANU SVEE

Brojna istraivanja su pokazala da raspored namirnica u friideru utie na zdravlje, a i tedi novac.
Da li ste znali da ukoliko kolae stavite na najviu policu, manja je verovatnoa da ete ih kriom
pojesti za vreme uine? Ljudi su uglavnom nemarni kad je organizacija friidera u pitanju, a lo raspored utie na bre kvarenje namirnica, naroito onih koje nam nisu nadohvat ruke. Pratei ovih
nekoliko sjajnih saveta, novanik e ostati deblji, a vi ete biti zadovoljniji svojim izgledom.
Na najvie police smestite kuvanu hranu, peeno meso i suhomesnate proizvode, jer se ne kvare
brzo i temperatura im odgovara. Srednje police namenite mlenim proizvodima, kao i vou i povru,
kako bi vam bili u vidokrugu. Na donje police odloite lako kvarljive namirnice poput ribe, jer je tu
najhladnija temperatura, koja e spreiti brzo propadanje namirnica. U pregradama na vratima najbolje je drati razne sosove, kao i tube sa keapom, senfom i majonezom, s obzirom na to da je u
tom delu friidera najmanje hladno, to je dovoljno za namirnice poput ovih.
12

novembar/decembar 2015.

Izraelsko-palestinska nevladina organizacija, Comet-ME koristi energiju Sunca i vetra kako bi promenila ivote marginalizovane zajednice palestinskih farmera i pastira. Kako objanjavaju iz ove
organizacije, suv i vetrovit region sa june strane Hebrona, na Zapadnoj obali, je vekovima bio dom
za mnoge palestinske porodice. Smetene na okupiranoj teritoriji Palestine oblasti C, ove porodice
ive pod stalnom pretnjom ruenja i prisilnog iseljenja, bez struje ili vode, te bilo kakve infrastrukture. Suosnivai NVO Comet-ME, dvojica izrealskih fiziara i aktivista, Elad Orian i Noam Dotan su, u
elji da na neki nain pomognu palestinskoj zajednici, doli do zakljuka da su struja i voda najneophodniji ovim ljudima.
Pomenuti region Hebrona je izloen jakim vetrovima i visokim temperaturama, pa je Comet-ME
zapoela saradnju sa lokalnim stanovnitvom kako bi dizajnirala i postavila omanji, hibridni solarnivetro sistem za proizvodnju i distribuciju vode i struje.
Trenutno, sistem dnevno u
proseku prua 2,5kW/h po porodici, koja struju sada ima 24
sata dnevno, 365 dana u godini.
Energija je dovoljno ista za
korienje u osvetljenju, punjenju telefona, gledanju televizije i drugo. Sistem takoe
napaja i osnovne kune ureaje
poput friidera i sprave za pravljenje maslaca, to pospeuje
proizvodnju i prodaju mlenih
proizvoda u ovoj zajednici.

novembar/decembar 2015.

13

E2 zona

vesti

vesti

PREVOZ BUDUNOSTI

DA LI E VODONIK, STRUJA ILI SUNCE POKRETATI AUTOMOBILE

Kapsule koje u vakuumskim cevima jure 1200 km/h osmislio je Ilon Mask, a uskoro bi trebalo da
pone izgradnja prvog poligona koji e testirati Hyperloop prevoz.

Afera sa softverom koji je Folskvagen ugraivao u svoja vozila s dizel pogonom, kako smatraju
analitiari automobilske industrije, samo je ubrzala odlazak dizel goriva u istoriju.

Kada je 2013. godine vizionar Ilon Mask svetu objavio Hyperloop, niko nije znao kada e taj
futuristiki projekat zaiveti. Hyperloop je koncept novog naina javnog prevoza koji bi udaljenost
od 600 kilometara (udaljenost izmeu Los Anelesa i San Franciska) prelazio za samo pola sata (upola
krae nego to je to potrebnu letu avionom izmeu ta dva grada).

Nije vie samo u pitanju potraga za jeftinijim gorivom, jer je razvijenom svetu oigledno vanije kakvu
e planetu ostaviti potomcima. I tu na scenu stupaju zeleni automobili.
Fiat i jo neki proizvoai smatraju da je sada vreme da se to vie koristi CNG - metan. Gorivo je
jeftino, lako dostupno, ureaji koji omoguuju da vozilo ide na metan su jeftini, a emisija tetnih gasova
je ravna nuli.
Elektromobili su, zahvaljujui pre svega Tesli, amerikom proizvoau, postali dosta popularni, iako
je, recimo, Nisan lif pre nekoliko godina postao i automobil godine.
Prednost je nulta emisija tetnih gasova, ali su pre problemi nego mane i dalje veoma skupe baterije,
duina punjenja i autonomija vozila, koja je jo daleko od one koju imaju vozila s klasinim pogonom. Ova
vozila su i dosta skuplja, pa bez subvencija teko da bi neko, ma koliko ekoloki svestan bio, dao za treinu
vie novca u odnosu na obian automobil. Nije zanemarljivo ni pitanje kako e se dobijati elektrina
energija za vozila. Za ekologe su prihvatljive samo elektrane koje koriste obnovljive izvore energije.
Hibridna vozila su trenutno, ini se, najbolji izbor. Zadovoljavaju sve eko-norme, sve su pristupanija
kupcima, a zahvaljujui Tojoti osvajaju
i kategoriju vozila koja su bila rezervisana
samo za mone dizel i benzinske motore.

Transport bi se sastojao od mini vagona-kupola koji bi se kretali velikim brzinama u specijalno

dizajniranim tunelima u kojima bi bio vakuum. Mnogi su sumnjali da e Hyperloop zaiveti jer iziskuje
velike trokove - procene su da bi tunel od San Franciska do Los Anelesa kotao oko 16 milijardi dolara, ali neki kritiari tvrde da bi ta brojka bila blie 100 milijardi dolara.
Ali, uprkos tome, Hyperloop projekat ide dalje i upravo se u sledeim nedeljama oekuju prvi
konkretni planovi. Naime, najavljeno je da se kree s izgradnjom probnih test instalacija. Kompanija
Hyperloop transportne tehnologije objavila je da e izgraditi 8 kilometara test pruge u Kaliforniji.
Cilj je testirati tehnologiju slanja kapsula pri velikim brzinama.
U planu je da test linija preveze 10 miliona ljudi u svom probnom periodu. Iako se planiraju brzine
od ak 1220 km/h, u prvoj fazi ljude e prevoziti samo na brzinama od oko 250 km/h. Pune brzine od
1220 km/h prvo e biti namenjene samo za prazne kapsule. Gradnja poligona trajae 32 meseca, a
vrednost testa je oko 150 miliona dolara.

14

novembar/decembar 2015.

Tako je Tojota u Frankfurtu predstavila i rav 4 sa hibridnim pogonom, pa

sada Japanci imaju skoro celu gamu vozila
na sva tri pogona. Najuvenije vozilo iz
hibridne porodice je tojota prijus, koja
je prodata u vie miliona primeraka irom
planete.
Suneva energija bi bila idealna, vozila na ovaj pogon ve postoje, lete i avioni, ali je sve to jo daleko od komercijalne upotrebe.

Po mnogima, prvi favorit za pogon u bliskoj budunosti je - vodonik.

I opet Tojota! Taj japanski proizvoa, koji je predvodnik vozila sa hibridnim benzinsko-elektrinim
pogonom, smatra da su automobili na vodonik zasada vrhunac.

novembar/decembar 2015.

15

E2 zona

E2 zona

vesti

vesti

ELEKTRINI AUTOMOBILI E SE REE PUNITI

MITSUBISHI PREDSTAVIO PRVI ELEKTRINI SUV

Jedan od razloga zato na putevima irom sveta nema vie elektrinih automobila je mali radijus
kretanja sa jednim punjenjem baterija i bojazan vozaa da ne ostane bez struje dok je vozilo na putu.

Japanski proizvoa izloio je na sajmu automobila u Tokiju koncept eX koji za pogon koristi
iskljuivo elektrinu energiju. Ispod karoserije modernog dizajna nalaze se elektromotor i pogonske
baterije, koje prema reima ljudi iz Mitsubishija omoguavaju da vozilo sa jednim punjenjem pree
i do 400 km.

Pri razmatraju nabavke elektrinog vozila potencijalne kupce odvraa i njihova nepraktinost s
obzirom da tokom duih vonji moraju da prave pauze da bi dopunili baterijie.
Naunici sa Univerziteta u Kembridu na putu su da otklone jednu od prepreka masovnijoj upotrebi elektromobila.
Njihove litijum vazdune baterije LiO2 (litijum superoksid) imaju i do deset puta veu gustinu
energije u odnosu na danas dominantne litijum jonske baterije.

Zahvaljujui ovim baterijama, radijus kretanja elektromobila bio bi priblian autonomiji u vonji
koju imaju vozila sa konvencionalnim benzinskim ili dizel motorima.
Naunici tvrde i da su njihove LiO2 baterije za 80% lake ali i isto toliko jeftinije od odgovarajuih
litijum jonskih baterija.
Ipak, istraivai procenjuju da je potrebno jo desetak godina razvoja da bi nove baterije bile
spremne za upotrebu u serijskim elektrinim automobilima.
Najvea prepreka je njihova niska sposobnost punjenja. Ako u Kembridu uspeju da ree taj problem, litijum vazdune baterije imae veu energetsku efikasnosti u eksploataciji a njihov vek trajanja
bie oko 2.000 punjenja.

16

novembar/decembar 2015.

novembar/decembar 2015.

17

E2 zona

E2 zona

vesti

vesti

vesti

VERTIKALNA BATA KOJA NE ZAHTEVA ODRAVANJE

ske agencije NASA pokazuje da je ozonska rupa 2. oktobra dostigla

veliinu od 28,2 miliona kvadratnih kilometara, to je vie od povrine

Vertikalne

koju zauzimaju Rusija i Kanada zajedno.

bate
one

Prema podacima svemirske agencije NASA, rekordna veliina

obino zahtevaju stal-

ozonske rupe zabeleena je 9. septembra 2000. godine, kada je dosti-

no odravanje. Firma

gla 29,9 miliona kvadratnih kilometara. Naunik Pol Njumen izjavio

E2 zona

gledaju,

ali

Treebox,

koja

je da jo nema dokaza da je ovogodinji snaan El Ninjo povezan s

se

bavi urbanim ozelen-

promenom veliine ozonske rupe, dodajui da e strunjaci istraiti mogue uzroke.

javanjem, nedavno je
u Londonu predstavila
reenje za pomenuti

On je kazao da podaci pokazuju da e ozonska rupa ostati velika tokom novembra, a da stanovnici
june hemisfere treba da obrate panju na stepen UV zraenja.

problem vertikalnu
batu koja se brine
sama o sebi Kinu

BRVNARA NA DIVIBARAMA

batu. Ova bata nema potrebu za strujom i navodnjavanje se u potpunosti oslanja na upotrebu
kinice.
Kina bata funkcionie po principu sakupljanja kinice u odreene rezervoare za skladitenje
koji su smeteni iza posaenih biljaka i koji su tako sakriveni. Dizajn bate odustaje od uobiajenog
sistema za navodnjavanje pod pritiskom u korist sistema snabdevanja biljaka vodom iz rezervoara
putem neke vrste fitilja od kanapa. To biljkama omoguava apsorpciju vode tehnikom kapilarnog
navodnjavanja.
Navodnjavanje je u ovakvom sistemu kontrolisano biljke ne dobijaju vie vode nego to im je
potrebno, a sistem smanjuje koliinu vode koja dopire do biljaka onda kada ima dosta kie. Sveukupan
kapacitet rezervoara za vodu je dovoljan za do 6 nedelja zalivanja.

OZONSKA RUPA SE PROIRILA

Ozonska rupa nad Antarktikom se proirila, saoptili su naunici UN i SAD, istiui da bi stanovnici
june hemisfere trebalo da budu obazrivi usled visokog stepena UV zraenja.

U blizini popularnog turistikog naselja Divivare, na obroncima planine Maljen u zapadnoj Srbiji,
arhitekte Tijana i Andreja Mitrovi imaju planinsku kuu, za iji dizajn ih je inspirisao model srpske

U redovnom izvetaju Svetske meteoroloke organizacije (WMO) navedeno je da se veliina ozonske

tradicionalne brvnare.

rupe nad Antarktikom esto menja sezonski, ili u odnosu na prethodnu godinu, meutim ovogodinje
proirenje pokazuje da moramo da ostanemo oprezni.

Dimenzija kue usklaena je sa prirodnim ambijentom niskog borovog rastinja, dok njena geometrija dolazi iz kontekstualnih aspekata, poput planinskih uslova i strmog kamenitog terena, kao i od pre-

Svetska meteoroloka organizacija sa seditem u enevi saoptila je da izvetaj amerike svemir18

novembar/decembar 2015.

oblikovanja tradicionalne planinske brvnare. Kroz dva dela kue, arhitekte veto spajaju tradicionalni
novembar/decembar 2015.

19

E2 zona

mogu odlino da iz-

vesti

vesti

i savremeni estetski izraz. Primenom belih keramikih ploica na glavnom volumenu kue postignut
je utisak dematerijalizacije, to naglaava njegovu formu i ini je apstraktnom u odnosu na ruralno
okruenje. U beloj polovini kue u okviru dnevnog boravka smetena je kuhinja sa trpezarijom. Ovaj

E2 zona

E2 zona

prostor sa velikim prozorskim oknom, odakle se prua prelep pogled namenjen je oputanju.
Crni deo, u kom se nalazi ulazna zona sa tremom nadvisuje beli volumen, i tako na prvom spratu
formira otvorenu spavau zonu. Arhitekte su evocirale vernakularnu arhitekturu korienjem tradicionalne drvene obloge indre, za crni fasadni omota na jednoj polovini kue, i na taj nain naglasili
kontekstualnost ove kue.
Mala planinska kua predstavlja primer projektantskog pristupa novije generacije arhitekata u
Srbiji, koji se zasniva na istraivanjima forme, shodno odgovarajuim parametrima i na razmatranju
principa naslea kroz razliite naine interpretiranja tradicionalnih motiva gradnje.

U EGIPTU SE GRADI PODVODNI MUZEJ

Ministarstvo za Antikvitete u Egiptu radi
na izgradnji podvodnog muzeja oko drevnih
ruevina potopljenih u Aleksandriji. Plan je
poeo jo 1998.godine, ali je naiao na brojne
prepreke, i tek sada nastavljaju dalje sa realizovanjem. To bi mogao da bude i prvi podvodni muzej na svetu. Muzej e se sastojati od
tunela od fiberglasa koji povezuju galerije na
kopnu sa podvodnim izlobenim prostorijama.
Veliki problem predstavlja i to to je voda u
zalivu jako zagaena i smanjena je podvodna
vidljivost, tako da Vlada zajedno sa UNESCOM
pokuava da oisti zaliv.

VEDSKA IMA ZA CILJ DA BUDE PRVA ZEMLJA BEZ FOSILNIH

GORIVA DO 2050.GODINE
vedska napreduje punom parom
ka svom cilju da postane prva zemlja
bez fosilnih goriva. Ve se oslanja na
obnovljive izvore energije, pametne
energetske mree, dosta ulau u javni prevoz itd. Ove godine je vedska
proglaena najodrivijom zemljom na
svetu. U vedskoj se navodno reciklira
99% smea, a 2/3 energije dobijaju iz

ECO-FRIENDLY KUA U TEL AVIVU

Ova moderna kua u obliku kocke je smetena u Tel Avivu, u Izraelu. Moda na prvi pogled izgleda
skromno, ali njene glavne prednosti su to je bogata dnevnim svetlom i pri njenoj gradnji su primenjene ekoloke metode. Kua tedi energiju potrebnu za grejanje i hlaenje, zahvaljujui fotonaponskim panelima na krovu koji snabdevaju kuu sa oko 80% elektrine energije.

istih izvora. Da bi bili blie cilju do

2050.godine, planiraju da poveaju
investicije u solarne elektrane. Vlada
takoe planira da zatvori veliki broj
aerodroma i nuklearnih postrojenja, i
da proda rudnike uglja, kako bi se platili isti energetski projekti.

20

novembar/decembar 2015.

novembar/decembar 2015.

21

vesti

vesti

HOTEL OD LEDA NA SOLARNI POGON

Napravljen od leda i snega, ovaj neobini hotel se nalazi 200 km severno od Arktikog pola. Ima
i odrivi dodatak, a to je zeleni krov koji se napaja solarnim panelima u toku letnjih mesecima.

E2 zona

E2 zona

Svake godine ga prave isti umetnici koji koriste sneg i led iz oblinje reke Torn. Hotel ima 20 apartmana, bar i umetniku galeriju. Tokom letnjeg perioda, zgradu e krasiti zeleni krov i solarni paneli
koji e obezbediti dovoljno elektrine energije.

22

novembar/decembar 2015.

novembar/decembar 2015.

23

vesti
STOLICA BUDUNOSTI

vesti
Slanje SMS e kotati 0,02 evra, a internet 0,05 evra po megabajtu podataka. Potpuno ukidanje
rominga stupa na snagu 15. juna 2017. godine.

U poslednjih deset godina imali smo priliku da vidimo razne izume koji bi olakali rad za kompjuterom i uinili ga udobnijim: od stojeih stolova za kompjuter, do posebno dizajniranih ergonomskih

Ogranienja trokova za dolazne pozive bie odreena kasnije ove godine i oekuje se da ona budu
nia nego za odlazne pozive.

kompjuterom i ekranom.
Ova stolica dizajnirana je specijalno za ljude iji posao iziskuje dug rad za kompjuterom, kao to
su programeri, pisci, dizajneri itd. Na njoj sve radi na dugme sa ciljem da vam prui komfornije i

E2 zona

E2 zona

stolica. Kompanija Altwork dizajnirala je specijalnu stolicu koja se pomera sa vama zajedno sa

PAMETNI TELEFONI I TABLETI VS. RAUNARI

produktivnije vreme za kompjuterom.

Isporuke linih raunara u svetu su u treem kvartalu

smanjene 7,7 odsto, a istraivaka kompanija Gartner

Ona ima etiri glavne pozicije: za stajanje, sedenje, saraujue i fokusirano. Osim njih,
moete podeavati stolicu kako god vi elite, a ove stolice e biti u prodaji sredinom 2016. godine.

smatra da su njihovoj slabijoj prodaji doprinele vie

cene usled jaanja vrednosti dolara, ali i sve popularniji tableti i smatfoni.
Isporuke linih raunara (PC) u svetu su u treem
kvartalu smanjene 7,7 odsto, a istraivaka kompanija Gartner smatra da su njihovoj slabijoj prodaji
doprinele vie cene usled jaanja vrednosti dolara, ali
i sve popularniji tableti i smatfoni.
Slabija isporuka linih raunara, koja je usledila posle pada od 9,5 odsto iz prethodnog kvartala,
odraz je konstantnih izazova sa kojima su suoeni proizvoai PC-jeva, budui da se sve vei broj
kupaca odluuje za pametne telefone i tablet raunare.

TELEVOZOR BUDUNOSTI
UKIDA SE ROMING U EU OD 2017. GODINE

Kako zamiljamo televizor budunosti? TV ekran i audio--sistem koji uz jutarnje vesti i vremensku prognozu prikazuje dnevne obaveze, a pri povratku sa posla automatski puta omiljenu muziku.
Domaici je dovoljno samo da kae: Veera je na stolu i tada svi TV ureaji ukuanima signaliziraju

Plaanje roming tarife na korienje mobilne telefonije u

zemljama Evropske unije ukida se od 15. juna 2017. godine,

da je hrana spremna. Ovo su samo neke od funkcija koju e putem IoT (Internet of Things), prema
viziji kompanije Samsung, imati televizori u budunosti.

izglasao je Evropski parlament.

Kada se probudimo, TV ekran e prikazati jutarnje vesti, vremensku prognozu, informacije o

Roming e biti postepeno ukidan od 30. aprila 2016. godine i

saobraaju, uz istovremeno prikazivanje dnevnih obaveza za taj dan. Korisnik glasom moe da naloi

cena poziva e, u prelaznom periodu, biti maksimalno 0,05 evra

podizanje roletni ili ukljuivanje klima-ureaja, koji je ve pratio stanje vazduha u kui. Kada je

po pozivu, objavljeno je na veb portalu igen.fr.

vreme za povratak sa posla, TV i audio sistem se automatski pokreu, putajui omiljenu muziku korisnika, a osvetljenje i temperatura se automatski podeavaju na optimalne uslove.

24

novembar/decembar 2015.

novembar/decembar 2015.

25

vesti
Televizor bi mogao da postane porodini ureaj za komunikaciju. Na primer, sve to mama treba
da kae je Veera je na stolu i TV i audio ureaji irom kue e signalizirati svom lanovima porodice da se upute ka kuhinji. Uz to, TV ureaj se ponaa kao komandni centar, proveravajui status
povezanih ureaja, kao to su bebi-monitori, maina za pranje vea ili kuno zvonce. Sistem bi mogao

STRAWBERRY ENERGY
POSTAVIO PAMETNE KLUPE
U LONDONU

vesti

navikama korisnika.
Jo jedan deo Samsungove izlobe o IOT predstavio je dom u kome TV aparat identifikuje programe koji se prate i obezbeuje najbolje okruenje za uivanje u njima prilagoeno vrsti sadraja.
Na primer, ako se emituje film, TV ureaj e priguiti svetla i prebaciti audio-podeavanja na
program rada za putanje filmova, kako bi obezbedio raskoniji, bogatiji zvuk ime se u udobnosti
dnevne sobe korisnika stvara doivljaj nalik onom u bioskopu. Na komandu Laku no, sistem e
ugasiti svetla, spustiti roletne i prebaciti klima ureaj na podeavanja koja obezbeuju temperaturu prijatnu za san.

Solarne Strawberry Pametne Klupe, novi proizvod domae

ekipe Strawberry energy, jue su premijerno postavljene na
etiri lokacije u Canary Wharf poslovnoj etvrti Londona.

E2 zona

E2 zona

da upravlja i obavetenjima, tako to e ih emitovati prema listi prioriteta usklaenoj sa ivotnim

Strawberry Pametna Klupa je novo tehnoloko reenje

kompanije Strawberry energy za potrebe gradova budunosti.
Uz pomo solarne energije prua uslugu besplatnog punjenja
mobilnih ureaja putem ugraenih kablia, USB-a i wireless
punjaa. Pored ove funkcije, Strawberry Pametna Klupa
sakuplja podatke o koliini CO2, nivou buke, vlanosti vazduha,
temperaturi i vazdunom pritisku u okruenju, dok korisnici mogu da se poslue i ugraenim dugmetom
putem koga mogu da pozovu Centar za pomo.
Milo-Milisavljevi, direktor i osniva Strawberry energy kae da su u pregovorima sa jo nekoliko
kompanija i optina u Londonu, i oekuju da postave jo 10 Strawberry Pametnih Klupa do kraja godine.

26

novembar/decembar 2015.

novembar/decembar 2015.

27

vesti

vesti

E2 zona

E2 zona

Strawberry je do sada postavio svojih 17 Drvea, javnih solarnih punjaa i WiFi stanica, u 15 gradova
i jedan je od globalnih pionira u kreiranju proizvoda za pametne gradove. Iako sve popularnija, ova
oblast zahteva dosta vremena i ekanja, jer je pre svega oslonjena na saradnju sa javnim sektorom,
koji obino poslednji uhvate korak sa inovacijama. S druge strane, u poslednjih godinu dana je
evidentan znaajan napredak ove ekipe i da se strpljenje isplatilo.

GOOGLE OD 2017. DOSTAVLJA ROBU DRONOVIMA

Google je pre godinu dana poeo da sprovodi testiranja dostave robe pomou bespilotnih letelica.
Prodekt ving se pojavio u okviru laboratorije tajnih istraivanja Google X i sprovodio se u Australiji.
Tokom ispitivanja konstruisano je 30 letelica za dostavu robe.
Prema amerikim medijima, prilikom prvih testiranja
dronovi su uspeli da prevezu
okoladice na udaljenost od
jednog kilometra. Poletanja su
obavljana i sa kutijom za prvu
pomo, flaicom vode i keksom
za pse.
Duina prototipova letelica je bila 80 centimetara, a irina 1,5 metar. Leteli su na visini 40 do 60
metara. Tehnologija primenjena u izradi letelica je na istom principu koji Google koristi u projektu
svog automobila bez vozaa. Ove godine korporacija se fokusira na to da bespilotne letelice uini sigurnim, konkretno da snizi rizik od havarije, kao i da usavri navigacioni sistem za precizniju dostavu.
28

novembar/decembar 2015.

novembar/decembar 2015.

29

Da li ste ,,obukli vae krovne

prozore za hladne zimske dane?
Veina nas je iskopala
svoje zimske kapute i
rukavice, koji nas greju u
ovim hladnim mesecima
koji dolaze. Ali retko ko od
nas pomisli na injenicu
da moemo da utedimo
energiju ,,oblaenjem
naih krovnih prozora u
zimsku garderobu tokom
hladne zimske sezone.
30

novembar/decembar 2015.

To je sasvim prirodan refleks: kada moramo

da izadjemo na hladnou, oblaimo jaknu da nas
greje. Ako nam je hladno u zatvorenom prostoru,
verovatno emo obui dodatni demper ili emo
pojaati grejanje. Kada su veeri izuzetno hladne u
naim domovima je uglavnom svee i tada je veoma
logino poveati temperaturu na termostatu.
Ali mi zapravo bolje zadravamo toplotu tokom
hladnih dana i noi sputanjem roletne. Ovo se
posebno odnosi na krovne prozore specijalna
termo roletna zadrava toplotu u prostoriji
zahvaljujui izolacionom materijalu od koga je
sainjena.

Kada je potpuno
sputena, termo
roletna poboljava
izolaciju za 34% na
svakom krovnom
prozoru.
novembar/decembar 2015.

31

E2 tema broja

E2 tema broja

Veoma je dobra ideja

ugraditi termo roletne
na krovne prozore
zbog aluminijuma
izmeu dva sloja
nabranog materijala
koji poboljava izolaciju.
Topao vazduh u
prostoriji se podie, a
ako spustite roletne
one pomau odravanje
temperature, tako da e
biti komfornije provoditi
vreme u prostoriji kada
je napolju hladno.

E2 tema broja

E2 tema broja

VELUX
krovni
prozori
Standard
Plus
kategorije
Multifunkcionalne termo roletne
Ali postoji jo benefita termo roletne, pored
utede energije takoe ima i zamraujui efekat
i atraktivan izgled, zahvaljujui strukturi pelinjeg
saa. Potpuno je podesiva, nije fiksirana ni na dnu
ni na vrhu prozora, moe da se pozicionira u bilo
koji poloaj, blokirajui suneve zrake i radoznale
poglede.
Kada imate podesivu roletnu kao to je termo
roletna, moete da sedite i itate novine pored
prozora i uivate u svetlosti bez zaslepljujueg
sunca. Moete da pozicionirate roletnu samo
tamo gde su sunevi zraci najjai.

Dakle, sada je pravo vreme

da se pripremite za zimu.
Termo roletna je dvostruko plisirana, sa
unutranjim aluminijumskim premazom izmeu
dva sloja materijala koji prua efekat potpunog
zamraenja. Moe se pozicionirati u bilo kojoj
visini na prozoru i moe se razvlaiti i skupljati.
Termo roletna se veoma lako ugrauje na krovni
prozor pomou Pick&Click! sistema. Takoe
se moe kombinovati sa VELUX komarnikom,
spoljnom tendom ili spoljanjom roletnom.
32

novembar/decembar 2015.

VELUX krovni prozori Standard Plus kategorije Nove generacije su energetski optimizovani
prozori sa gornjim ili donjim upravljanjem i odravaju va dom toplim i visoko energetski efikasnim.
Zahvaljujui novom ThermoTechnologyTM izolacionom sistemu i dodatnoj dihtung gumi, ove prozore
karakteriu odline izolacione osobine. Jedinstveni prozori sa gornjim upravljanjem su pogodni za sve
visine ugradnje, a gornje upravljanje vam daje mogunost da postavite nametaj ispod i da jo uvek
komforno otvarate prozor. Donje upravljanje, sa pocinkovanom, ergonomski oblikovanom rukom u
donjem delu, pogodno je za prostorije sa visokim parapetnim zidom.

Koristi manje energije | Novi napredni ThermoTechnologyTM izolacioni sistem

pretvara va krovni prozor u dodatno moni tit protiv vetra i hladnog vazduha. U kombinaciji sa
dodatnom dihtung gumom za nepropustljivost vazduha, ovaj prozor nudi veu energetsku efikasnost
i odrava va dom toplim.

Sigurnosno staklo za dodatni mir | Moete da spavate, radite i igrate se

bezbedno ispod ovih krovnih prozora zahvaljujui laminiranom unutranjem sloju stakla. Ako se
staklo udari veoma jako i pukne, nee se razbiti u sitne parie i rasuti se. Idealno je kada elite
dodatnu sigurnost i mir.
Pogledajte vie o VELUX krovnim prozorima Nove
generacije na www.velux.rs
www.facebook.com/velux

novembar/decembar 2015.

33

Zelena kua meseca, koju smo odabrali za

ovaj broj se nalazi na Novom Zelandu, u Oklandu.

Iako je na prvi pogled, prilino

otvorena, ipak zadrava privatnost
od suseda i ulice. Najvei deo kue je
zastakljen, tako da tokom cele godine ima
vie nego dovoljno svetlosti, ali su preko
velikih
staklenih
povrina postavljene i
34
novembar/decembar 2015.

novembar/decembar 2015.

35

E2 tema broja

E2 tema broja

ZELENA KUA
MESECA

aluzine, koje
spreavaju
prodor toplote u
najtoplijim letnjim
mesecima. Pored
pruanja hladovine,
aluzine obezbeuju
i privatnost. Kada su
potpuno otvorene,
vlasnici kue
uivaju u pogledu
na okean.
Blizina vode je
bila imperativ pri
gradnji kue. Uz
blizinu okeana,
ispred samog izlaza
iz salona na terasu,
nalazi se mali
pravougaoni bazen.
Kada je toplo i kada
se vrata otvore,
vazduh koji struji
iznad vode se hladi
pre ulaska u kuu.

Dnevna soba je jedina prostorija iji spoljanji zid nije prekriven prozorima, ve se
mali prozori nalaze iznad gornjih ormara. Dok najvei deo kue ima ravne plafone,
plafon u glavnoj sobi prati liniju krova, pruajui prostoru veu visinu.

E2 tema broja

E2 tema broja

Dnevni boravak je mesto gde se porodica oputa, gleda

televiziju, ita knjigu ili jednostavno uiva pored vatre.
Strateki se nalazi samo nekoliko koraka od kuhinje, koja
se naslanja na televizor i kamin. Dimnjak kamina stvara
vertikalnu pregradu u prostoru izmeu drvenog plafona i
zida. Mat crna boja je u direktnom kontrastu sa blistavom
kuhinjom od nerajueg elika.

Glavni materijal koji preovlauje u

unutranjosti kue jeste drvo, po elji
vlasnika. Svi ureaji imaju EnergyStar
etikete; vlasnici vode rauna o
potronji vode i elektrine energije, i
trude se da ne zagauju prirodu.
Hladni kuhinjski tonovi su izbalansirani
toplim tonovima plafonskih nosaa, drvenim
stepenitem i barskim stolicama. Kuhinja se
nalazi u centralnom delu kue; sa leve strane
je dnevni boravak, a sa desne, stepenice koje
vode ka dnevnoj sobi.

36

novembar/decembar 2015.

novembar/decembar 2015.

37

E2 tema broja

E2 tema broja

ZGRADA
SA NULTOM
POTRONJOM
ENERGIJE
Zgrada sa nultom potronjom energije
predstavlja objekat sa nultom neto potronjom
energije i nultom neto emisijom ugljen-dioksida. Ovakav objekat ne poveava
koliinu gasova staklene bate u atmosferi. Veina ovakvih zgrada dobija vie od
polovine njihove energije iz mree, i drugom prilikom vrati istu koliinu energije.
Zgrade koje proizvode viak energije se nazivaju energetske plus zgrade, a zgrade
koje troe malo vie energije nego to je proizvedu su ultra niske energetske kue.
38

novembar/decembar 2015.

Tradicionalne zgrade troe 40% ukupne energije fosilnih goriva u Evropi i Americi, i znaajno
doprinose efektu staklene bate. Princip nulte potronje energije se posmatra kao sredstvo za smanjenje
emisije ugljenika i smanjenje zavisnosti od fosilnih goriva, i mada su zgrade sa nultom potronjom energije
retkost i u razvijenim zemljama, one ipak dobijaju sve vie na znaaju i popularnosti.
Veina objekata sa nultom potronjom energije koristi elektirnu mreu za skladitenje energije,
ali neke su i nezavisne od mree. Energija se
obino dobija na licu mesta od sunca ili vetra
uz istovremeno smanjenje ukupne potronje
energije.
Razvoj modernih zgrada sa nultom
potronjom je mogu ne samo kroz napredak
novih energetskih i graevinskih tehnologija,
nego i kroz istraivanja i prikupljanja podataka
o takvim izgraenim objektima. Ovaj koncept
je primenjiv za proizvodnju i ouvanje irokog
spektra resursa u objektima (voda, otpad,
energija). Energija je prvi resurs koji je na meti,
oekuje se da konstantno bude efikasna.
novembar/decembar 2015.

39

Nulta neto potronja energije unutar kompleksa (net zero site energy use) - koliina energije
proizvedena unutar kompleksa koristei obnovljive izvore energije jednaka je koliini energije koja je
potroena unutar kompleksa. Ovom definicijom se definie zgrada nulte potronje u SAD-u .

kao zgrada bez otiska ugljenika ili zgrada bez

emisija. Pod ovom definicijom podrazumieva
se balansiranje emisija ugljenika koje su
generisane upotrebom fosilnih goriva unutar
ili izvan kompleksa sa koliinom energije koja
je unutar kompleksa proizvedena koristei
obnovljive izvore energije.

Nulta neto cena energije (net zero

cost) - U ovom tipu objekta cena kupovanja
energije balansirana je sa cenom energije
koja se prodaje mrei, a generisana je unutar
kompleksa.

Nulta potronja energije van

kompleksa (net off-site zero energy use) Prema ovoj definiciji zgrada bi se mogla smatrati zgradom nulte potronje energije i u sluaju kad je 100%
energije koju kupuje generisano pomou obnovljivih izvora energije, ak i ako su ti izvori energije van
kompleksa.

Nulta neto potronja izvorne energije (net zero source energy use) - objekat proizvodi istu
koliinu energije koju i potroi, a uz to mora proizvesti i energiju koja se troi prilikom transporta energije
do objekta. S obzirom da ovaj tip u kalkulaciju uzima i gubitke prilikom prenosa elektrine energije, ova
vrsta zgrade nulte energije mora da generie vie elektrine energije od zgrade sa nultom neto potronjom
energije unutar kompleksa.
Nulta neto energetska emisija (net zero energy emissions) - van SAD-a i Kanade, zgrada sa nultom
potronjom energije definie se kao zgrada sa nultom neto energetskom emisijom, a to je poznato jo i

40

novembar/decembar 2015.

Odvojena od mree (off-the-grid) Zgrade sa nultom

potronjom energije koje su odvojene od mree, tj. nisu
prikljuene neki izvor energije koji nije unutar kompleksa.
Takve zgrade zahtevaju distribuiranu proizvodnju energije iz
obnovljivih izvora i pripadajue kapacitete za skladitenje te
energije (u sluauj kada je oblano, nema vetra).

novembar/decembar 2015.

41

E2 tema broja

E2 tema broja

Postoji vie razliitih definicija zgrade sa nultom potronjom energije:

E2 tema broja

E2 tema broja

KAKO EFIKASNO
TROITI ENERGIJU
Svi koji misle da pojam energetska efikasnost znai tednju energije
su u zabludi. Re je u stvari o racionalnoj potronji energije
u svim oblastima, od industrije do domainstva. To
se naroito odnosi na domainstvo, jer se u
Srbiji oko 40% energije potroi u sektoru
zgradarstva. Danas je energetska
efikasnost deo svakog projekta, bilo da
je re o gradnji, proizvodnji, prometu,
uslugama. Nije re o odricanju, nego
o upotrebi manje koliine energije za
obavljanje istog posla.
42
novembar/decembar 2015.

Savremeni materijali, ureaji, sistemi i nove tehnologije omoguuju energetsku efikasnost, ali ona najvie zavisi od promene navika potroaa koje treba
edukovati o racionalnoj potronji energije. to vie energije troimo, vie treba
da se proizvede, a to automatski vodi do zagaenja okoline i negativnog uticaja
na klimu.
Izbegavanjem nepotrebne potronje, odabirom optimalnih sistema i regulisanjem procesa, potroa smanjuje individualnu potronju energije ne naruavajui
sopstvenu dobrobit. U sluajevima finansijskih pritisaka zbog visokih cena energije, potroai smanjuju potronju energije na raun udobnosti. Ipak, takva
smanjenja na raun udobnosti ne redukuju potronju energije u sistemu, i treba
ih razlikovati od energetske efikasnosti.
Postavlja se pitanje kako efikasno troiti energiju u starim zgradama gde su
zastareli energetski sistemi, a zgrade nisu izolovane? Da li je u takvim uslovima mogue racionalizovati potronju struje, vode, gasa? Potronja energije u
zgradama zavisi od tehnikih obeleja graevine, od oblika, materijala, rasvete,
grejanja i od klimatskih uslova. Na trokove energenata u zgradarstvu najvie
utiemo svojim ponaanjem, a tehnika reenja koja nam stoje na raspolaganju
pozitivno deluju na smanjenje trokova.

novembar/decembar 2015.

43

IC termografija slui za analizu omotaa zgrade, i za otkrivanje delova

omotaa zgrade gde je gubitak toplote intenzivniji nego u drugim
delovima. Ta pojava je poznata kao toplotni most. Moe da nastane
usled promene materijala ili promene geometrije kontrukcije.
Specijalnom kamerom se odreuje stanje omotaa zgrade i
otkrivaju se kritina mesta koja treba sanirati.

Na temelju energetskog pregleda jedna od najeih

mera koja se predlae je energetska rekontrukcija
omotaa zgrade, koristi se stiropor, staklena i kamena
vuna. Prema pravilniku o energetskom sertifikovanju zgrada,
sve zgrade koje se prodaju ili iznajmljuju, i sve nove zgrade
moraju da imaju energetski sertifikat u kom se zgrade ocenjuju u
osam razreda, od A+ do G. Predvia se da e uskoro uvid u energetski
sertifikat biti jedan od vanijih faktora pri kupovini stana i formiranju
cena nekretnina.

44

novembar/decembar 2015.

Analiza energetske efikasnosti

Snaga redukovani trokovi energije, manja osetljivost na promenu cena energije,
ugodnija mikroklima prostora u primeni graevinskih mera.
Mogunosti rast cena primarnih energenata, rast cene nekretnine (ako se mere
primenjuju u zgradarstvu), samoodrivost (pasivne kue).

Slabosti visoka poetna ulaganja u mere za smanjenje

potronje, nedovoljno stunjaka za energetsku efikasnost, opta
neobavetenost o mogunostima primene.

Pretnje pad cena primarnih energenata,

nerazvijena svest o energetskoj efikasnosti, spora
birokratija, nedostatak znanja, iskustva, manjak
informacija.

novembar/decembar 2015.

45

E2 tema broja

E2 tema broja

Utvrditi stanje i energetska svojstva zgrade znai pronai kompromisna reenja s

obzirom na to da je veina mera isplativa tek nakon dueg razdoblja. Od mera koje
zahtevaju vee finansijske izdatke su svakako izolacija, zamena stolarije i rekonstrukcija
sistema grejanja i hlaenja. U projektovanju novih zgrada je jednostavnije i jeftinije
primeniti mere energetske efikasnosti jer se to radi u fazi projektovanja, a u ve
sagraenim zgradama je rekonstrukcija svakako zahtevnija i skuplja.

E2 tema broja

E2 tema broja

Razvoj ove tehnologije dobijanja energije je sada koncentrisan na reavanje problema zagaivanja ivotne sredine,
poboljanje performansi korienja vie vrsta goriva, kao i
na poveanje energetske efikasnosti i snage gde god je to u
ciklusima sagorevanja biomase i prenosa toplote mogue.

TRITE SRBIJE
Srbija je bogata biomasom koja moe da se koristi u procesima sagorevanja za dobijanje toplotne energije i koja predstavlja biljne ostatke iz primarne poljoprivredne proizvodnje i preraivake industrije.

BIOMASA

ENERGETSKI RESURS
ZA BUDUNOST
Biomasa kao gorivo je lako dostupan, obnovljiv, tehniki i ekoloki prihvatljiv
izvor energije. Korienjem biomase smanjuju se potrebe za uvozom konvencionalnih energenata, to u posrednom smislu obezbeuje neprekidnost u snabdevanju energijom, poveanje broja zaposlenih, podizanje kvaliteta ivota u ruralnim podrujima, smanjenje migracije selo-grad i manju zavisnost drave od
spoljanjih pritisaka. Korienjem biomase u energetske svrhe u Srbiji moe se
zadovoljiti ukupnih potreba za energijom.
Direktno sagorevanje vrste biomase najstarija je tehnologija za dobijanje energije koju je koristio
ovek. Takvo sagorevanje je dobro razvijena komercijalna tehnologija dobijanja energije koja se primenjuje takorei u svim industrijski razvijenim zemljama, kao i u zemljama u razvoju.
46

novembar/decembar 2015.

U okviru poljoprivredne proizvodnje na godinjem nivou na raspolaganju je

oko 12,5 miliona tona biomase. Smatra se da od ukupnih potencijala biomase
nastale iz poljoprivredne proizvodnje za dobijanje toplotne energije moe da se
koristi oko 25-30%, to bi iznosilo oko 4 miliona tona.
U pogledu drvne biomase u Srbiji, na godinjem nivou seom uma raspolae se sa oko 0,6 miliona
kubika upotrebljivog ostatka (granje), u ta nisu uvrteni panjevi i jo dosta drvnog ostatka, koji ostaju
u umi. Od drvne mase u Srbiji jo su vani i ostaci nakon rezidbe vonjaka i vinograda u poljoprivrednoj
proizvodnji.
Navedeni fosilni energenti se koriste na nivou od oko 93%, a obnovljivi sa oko 7%.

Najvei deo u produkciji energije iz obnovljivih izvora energije realizuje se hidroenergijom, tj hidrocentralama iz kojih se sa dosta zastarelom opremom dobija oko 10.200
GWh godinje, sa procenom da
se nadogradnjom kapaciteta iz
tih izvora na godinjem nivou
moe dobijati oko 14.200 GWh.
Pomak u korienju biomase u energetske svrhe u naoj zemlji moe da se
ostvari uz dobro osmiljenu i koordinisanu politiku.
novembar/decembar 2015.

47

E2 tema broja

E2 tema broja

OSTATAK IZ PRERADE VOA KAO GORIVNI MATERIJAL

Problem obezbeenja potrebnih koliina energije, po aktuelnosti i znaaju, nalazi se odmah iza
hrane. Od uspenog reenja ovog problema u velikoj meri zavisi opti tempo ekonomskog razvoja i
nauno-tehniki progres drutva u celini.
Biomasa kao konkurentno gorivo moe se uspeno koristiti za proizvodnju toplotne energije, u prvom
redu kod potroaa malih i srednjih instalisanih snaga koji se nalaze na mestu nastajanja biomase ili u
neposrednoj blizini. Njena eksploatacija moe imati znaajno mesto tamo gde je razvijena poljoprivredna proizvodnja, u lokalnim i regionalnim okvirima.
U brojne materijale, organskog porekla, koji se mogu upotrebiti za proizvodnju ekolokog goriva
ubrajaju se ostaci iz primarne poljoprivredne proizvodnje i to: slama od svih vrsta itarica, soje i uljane
repice, kukuruzovina, stabljike od suncokreta, kao i ostaci rezidbe u voarstvu i vinogradarstvu.
Jedna od najznaajnijih agrotehnikih mera koja se obavezno sprovodi u zasadima voa i vinove loze
je rezidba. Prema ispitivanjima brojnih autora u razliitim ekolokim uslovima, godinje se po jednom
okotu rezidbom odstrani 1,2 do 1,8 kg zrele ili zelene mase. Preraunato na jedinicu povrine, nakon
obavljene rezidbe, na raspolaganju ostane izmeu 4000 i 6000 kg/ha granjevine. Istraivanja se odnose
i na toplotnu mo granjevine: vinova loza 18,4 MJ/kg, jabuka 17,4 MJ/kg, kruka 17,5 MJ/kg, breskva
17,7 MJ/kg, maslina 17,8 MJ/kg, ljiva 17,8 MJ/kg.

Neka istraivanja ukazuju, ukoliko bi se svi ostaci biljne proizvodnje u poljoprivredi iskoristili kao gorivo, moglo bi se podmiriti skoro celokupna energetska
potreba agrokompleksa.
U poslednje vreme su sve zanimljiviji ostaci iz prerade voa kao potencijalni izvori energije. U prvom
redu misli se na kotice i ljuske vonih vrsta. Prednost korienja ovog oblika biomase ogleda se u velikim koliinama i u tome to je njeno sagorevanje najekonominije.

Jedna od pogodnosti korienja ostataka iz preraivake industrije je i ta to

se prerada voa obavlja u jesenjem i zimskom periodu kada se dobijeni materijal
moe koristiti kao gorivni materijal za zagrevanje objekata razliitih namena.
Podaci o koliinama ostataka iz prerade voa su nedovoljno istraeni. Utvrivanjem prosenih
prinosa pojedinih vonih vrsta, a na osnovu biolokih karakteristika plodova, mogue je odrediti udeo
48

novembar/decembar 2015.

nejestivih delova plodova u ukupnom prinosu i na taj nain predstaviti potencijalne raspoloive koliine
biomase koja se moe iskoristiti.
Aktuelno trite kotiavim vonim vrstama pokazuje da je jedan vei deo ostvarenog prinosa namenjen preraivakoj industriji. U Srbiji se prerada kotiavog voa odnosi na proizvodnju vone pulpe
i kae, kaastih vonih sokova, smrznutog voa, kompota i xemova.Istraivanja pokazuju da se u Srbiji
prerada voa iz godine u godinu razvija te se samim tim i stvaraju znaajne koliine ostataka iz prerade
u vidu kotica i ljuski. Ispitivanja ovih materijala na gorenje ukazuju da su pogodni za gorenje ali ne kao
osnovno i jedino gorivo ve u kombinaciji sa drugim energentima (ugalj).

Rezultati ispitivanja gorenja kotica ukazuju na mogunost utede uglja, kao

osnovnog energenta i do 60%.
Sa druge strane, ovi materijali lako gore, ostavljaju neznatne koliine pepela i veoma su pogodni za
fino regulisanje temperature te se i na taj nain mogu ostvariti znaajne godinje utede kako energije
tako i u novcu usled predvidive potronje osnovnih fosilnih energenata.

ENERGETIKA I EKOLOGIJA
Stalan porast potronje energije, cene goriva na svetskom tritu i iscrpljivost rezervi konvencionalnih goriva utiu na promenu odnosa prema alternativnim izvorima energije, meu kojima biomasa
zauzima znaajno mesto.
Biomasa je dragocena sirovina za proizvodnju ekolokog goriva. Meu materijale organskog porekla
koji se mogu upotrebiti za njegovu proizvodnju spadaju ostaci iz ratarske proizvodnje (slama od svih
vrsta itarica, otpadak od soje i uljane repice, kukuruzovina, stabljike od suncokreta i ostaci drugih
poljoprivrednih kultura) i drvo. Deficit drveta, nastaje usled masovnog nestajanja uma u svetu, i stvara
potrebu za izradom novih proizvoda koji nemaju stvarnu upotrebnu vrednost.
Korienje materijala za proizvodnju biomase je opravdano sa aspekta ekologije i energetike.

Pri sagorevanju biomase ostaje minimalni sadraj pepela i sumpora, materija

koje najvie doprinose zagaivanju ivotne sredine.
novembar/decembar 2015.

49

E2 tema broja

E2 tema broja

Sirovine iz ratarske proizvodnje po svom hemijskom sastavu sadre priblino iste vrednosti pepela i
sumpora kao i drvo, s tom razlikom to je uee pepela posle njihovog sagorevanja vee u odnosu na
sirovine iz drveta. Pri korienju i sagorevanju fosilnih goriva dolazi do mnogo veih zagaenja ivotne
sredine. Upotrebom fosilnih goriva u atmosferu se oslobaaju razliite vrste jedinjenja (ugljen dioksid,
pepeo, iva, sumpor, toksina jedinjenja, gasovi staklene bate i dr.) koji izazivaju globalno zagrevanje
planete i klimatske promene. Korienjem obnovljivih resursa nastoji se da se koliina gasova smanji, i
da se do minimuma dovede stvaranje drugih tetnih materija.
Za ire korienje biomase u energetske svrhe neophodno je savladati niz potekoa poev od prikupljanja, transporta i bezbednog skladitenja do uspenog sagorevanja. Za ostatke ratarske proizvodnje
je karakteristino da se dinamika njihovog nastajanja ne poklapa sa dinamikom potreba u energiji, pa
to zahteva njihovo skladitenje. Poto su ostaci ratarske proizvodnje kabasti i lako zapaljivi, skladita
moraju biti prostrana i predstavljaju stalnu opasnost od
poara. Takoe,
ostaci ove proizvodnje se bitno
razlikuju od drvnih
otpadaka po
sadraju mineralnih primesa, koji je
i do 10 puta vei.
Od svih alternativnih izvora energije, najvei doprinos u blioj budunosti oekuje se od biomase. Njenim korienjem
smanjuje se zavisnost od uvoza energije i ostvaruje znaajna devizna uteda. Takoe, nove tehnologije
povlae sa sobom i upoljavanje nove radne snage a sve to zajedno doprinosi poveanju nacionalnog
dohotka i uopte dravnoj stabilnosti. Dugorona ali i najvea prednost ovog naina dobijanja energije
je ouvanje i zatita ivotne sredine.

MSc Goran Stefanovi, inenjer rudarstva za reciklane tehnologije i odrivi razvoj

50

novembar/decembar 2015.

novembar/decembar 2015.

51

CIRIH

Energetska efikasnost i obnovljiva energija- sveobuhvatne energetske usluge se nude uz konsultacije ljudima koji planiraju gradnju ili izvoaima radova. Svaka nova graevina u vlasnitvu
optine mora da ispuni energetske standarde (kole, staraki domovi, stambena naselja)

E2 tema broja

Mobilnost za budunost Cirih promovie prevozna sredstva koja efikasno koriste urbane prostore i energetske resurse, a to su javni prevoz, peaenje i biciklistiki saobraaj. Odravaju
se brojne manifestacije da se povea svest graana o tome kako automobili loe utiu na
ivotnu sredinu, a postoji i Cirih Multimobil dan- unutranjost grada je zatvorena za automobile.

Kao najvei grad u vajcarskoj, Cirih je ekonomski motor regiona i cele

zemlje. Ima 1,9 miliona stanovnika, i poznat je po svojim jezerima i zelenim, gustim brdima.

Zahvaljujui visokim ivotnim standardima, Cirih

se redovno nalazi na vrhu rang liste meunarodnih
gradova u pogledu kvaliteta ivota. Ujedno
je i prvi grad na svetu koji je ukljuio
ideje i ciljeve o 2000 vati u gradski Ustav. Jo pre 10-ak godina je u
Cirihu razvijena vizija o 2000 vati
to je model za energetsku politiku i
pokazuje kako je mogue da se troi
samo onoliko energije koliko dozvoljavaju energetske rezerve irom
sveta i koliko je opravdano, u smislu
uticaja na ivotnu sredinu. To je mogue
kada svaka osoba u drutvu ogranii
potronju energije do maksimum 2000 vati.
Osim toga, 75% energetskih potreba
treba da budu ispunjene korienjem obnovljivih izvora energije, to znai da se na
godinjem nivou oslobodi samo jedna tona
gasa staklene bate po osobi. Da bi se posti-

52

novembar/decembar 2015.

gao ovaj cilj do 2050.godine, grad Cirih treba da ispuni obaveze u sledeim oblastima:

injenice:
Jo od 2008. godine je u Cirihu na snazi politika
odrive nabavke
70% pitke vode u gradu dolazi sa jezera u Cirihu i
prema redovnim analizama, voda je odlinog kvaliteta.
Od jeseni 2010.godine, grejanje je 82% CO2
neutralno, na osnovu otpada i nove termoelektrane.
Moderna mrea javnog prevoza je donela pohvalne rezultate, a to je da 36% ljudi koristi javni prevoz, 30% su peaci/biciklisti i 34% koristi automobile.

novembar/decembar 2015.

53

E2 tema broja

ODRIVI GRADOVI

SAVETI

ZA

UTEDU

E2 tema broja

E2 tema broja

utedeti veu koliinu novca za raune za struju.

Ako sami budete proizvodili energiju neete za nju morati da
plaate elektrodistribuciji ve ete moi i da neiskoriene
vikove prodajete nazad elektrodistribuciji.
Da li va friider previe hladi?
Nabavite termometar za friider (moete ih naruiti i preko interneta) i iskoristite ga za testeiranje temperatura vaeg friza i
friidera. Friider treba da bude podeen da radi izmeu od 2-4C
neto vie i rizikujete pojavu bakterija; a friz bi trebalo da radi
na temperaturama izmeu -18 i -15C. Mnogi od nas podeavaju
temperature mnogo nie jer veruju da e namirnice tako trajati
due a u stvari, samo 10C nie nego to je potrebno poveava
potronju struje za 25%.
Koristite mainu za pranje
sudova, ali stvarno!
Olakajte sebi ivot i koristite mainu
za pranje sudova. Ovo ne zvui ba zeleno ali sve dok je punite do kraja mnogo je enrgetski efikasnija nego runo pranje; ako posedujete sudo
mainu vieg energetskog razreda ona e potroiti oko 15 litara vode po jednom pranju dok e za runo pranje biti potrebno oko 90 litara na godinjem
nivou to je uteda od oko 19 tona vode i oko 230 sati pranja.

Da li ste znali?
ivotni trokovi svakodnevno rastu, a na alost veina naih plata je ostala ista. U
situaciji kada je sve tee spajati kraj sa krajem i krajeve meseca, smanjenje trokova
postaje neophodno. Ponekad i svest o ekolokom ponaanju moe lako ii ruku pod ruku
sa smanjivanjem kunih trokova.

3 naina kako da smanjite

svoje kune raune
Prebacite se na obnovljive izvore energije
Obnovljivi izvori energije su odlian izbor iz oiglednih razloga
i bilo da planirate instaliranje solarnih panela ili druge generatore obnovljivih energija, za vae domainstvo to e sigurno
predstavljati veliki inicijalni troak ali e vam na due staze
54

novembar/decembar 2015.

poreti
Indukcione ploe za kuvanje kombinuju krae vreme kuvanja i manju potronju - 60 % u odnosu na
klasine grejne ploe! Poto direktno zagrevaju sadraj posude, izuzetno smanjuju gubitak energije.
Friideri
Stari friideri, iz vremena
pre uvoenja energetskih
nalepnica, troili su istu
koliinu elektrine energije kao tadanji elektrini
radijatori. Danas potronja
friidera razreda A+ odgovara potronji jedne sijalice!

novembar/decembar 2015.

55

Maine za pranje sudova

Kod svakodnevnog pranja sudova u maini, umesto na ruke, domainstvo utedi priblino 12 m3 vode,
to je jednomesena potronja etvorolanog domainstva u kui, odnosno 200 tuiranja.
Energy Star
Prilikom kupovine obratite panju da li aparat ima oznaku Energetske zvezdice. Ona mora biti istaknuta na samom aparatu, i na kutiji u kojoj je
upakovan, i na prateoj dokumentaciji. Obavezno zatraite od prodavca da
vam pokae znak. Ako znak ne moe da se pronae, onda se radi o energetski
neefikasnom aparatu. Ne zaboravite, aparati sa znakom Energetske zvezdice NISU obavezno i skuplji od onih bez Energetske zvezdice, jer cena
zavisi od mnogih drugih faktora. Zapamtite, uvek moete da birate - birajte
energetski efikasne ureaje i aparate.

Potronja aparata u domainstvu

tednjom energije smanjujemo trokove
domainstva, tedimo energiju za budue
generacije
i
spreavamo
zagaenje
prirode. Saznajte pravo stanje potronje
Vaih kunih aparata.
Kotlovsko grejanje (16000-40000 Wi za
1,5 do 4 min potroi 1kWh)
Raunajui sa samo tri sata dnevnog korienja, kotao snage 16 kilovata tokom pet jesenjih i zimskih
meseci potroi 7.200 kilovat-sati.
Kuni aparat koji troi daleko najvie elektrine energije i pravi najvea optereenja i poremeaje u
niskonaponskoj mrei je kotao.

TA pe/Grejalica (2000-6000 W za 10 do
30min potroi 1kWh)
Tokom zime TA pe, pri racionalnom korienju, potroi oko 60% ukupne elektrine energije jednog
domainstva.
Ne dozvolite da toplota odlazi iz sobe! Kad je hladno, drite vrata i prozore to due zatvorenim.
56

novembar/decembar 2015.

Proverite da li vrata i prozori dobro zaptivaju; izolacione trake su jedno od reenja za ouvanje
toplote, koje je jeftino u odnosu na dobitak.
Veina grejalica ima bar tri nivoa angaovane snage.
Ne ostavljajte ukljuene grejalice ako due vreme neete biti u toj prostoriji. Osim to rasipate
energiju, poveavate ansu da doe do poara.
Pre spavanja, smanjite temperaturu na termostatu. Zdravije je, a i utedeete.
Ako nameravate da napustite sobu na due od tri sata, smanjite temperaturu na termostatu.
TA pe punite samo nou.

Klima ureaji (2000-5000 W za 12 do 30min potroi

1kWh)

Klima ureaji su veliki potroai elektrine energije. Centralizovani sistemi za klimatizaciju troe oko 10 kilovat-sati,
a kod nas najrasprostranjeniji, tzv. split-sistemi, za jedan sat
potroe 1-3 kilovat-sata.
Instalirajte klima ureaj van direktnog dometa suneve svetlosti

Bojler (1500-2500 W za 20 do 40min potroi 1kWh)

Na bojler u kupatilu otpada oko 15% elektrine energije koja se potroi u domainstvu
Da bi bio korien na najefikasniji nain, podesite ga na temperaturu izmeu 50 i 55 C .
Izbegavajte kupanje u kadi napunjenoj vodom. Za tuiranje treba mnogo manje tople vode.
Iskljuite bojler kada naputate stan na due od jedan dan.
Protoni, kuhinjski bojler, zajedno sa mainom za sudove, potroi godinje 6% elektrine energije
jednog domainstva

Elektrini poret (1000-3000 W za 20 do 60min potroi 1kWh)

Neka posude u kojoj kuvate budu poklopljene! Tako se toplota zadrava u posudi, pa e i kuvanje
biti krae.
Voda i obroci ne mogu da budu topliji od 100 C! Poto voda,
supa ili teno jelo prokljua, odmah smanjite temperaturu.
Mnogi obroci mogu u rerni da budu spremani istovremeno. Tako
je lake i Vama, ali i Vaoj rerni.
Svaki put kad otvorite vrata rerne, setite se da temperaturu u
rerni sniavate za oko 15 C.
Koristei posude ije je dno ue od ringle - rasipate toplotu.

Friider i zamrziva (200-400 W za 150 do 300min potroi 1kWh)

Proverite termostat: friider najefikasnije radi ako je temperatura podeena izmeu 3 i 5 C, a friz
na 0 C.
Neka vrata friidera to krae budu otvorena
novembar/decembar 2015.

57

E2 tema broja

E2 tema broja

Maine za pranje vea

Maine za pranje vea su 1985. godine troile 132 litra vode po ciklusu, a danas samo 50 litara. 90 %
energije, koju potroi maina za pranje vea po ciklusu, odlazi na zagrevanje vode!

E2 tema broja

E2 tema broja

Pokrivanje posuda sa hranom smanjuje koliinu vlage koja se stvara na unutranjim zidovima
friidera i smanjuje njegovu efikasnost. Obriite vodene kapi sa flaa i posuda pre nego to ih
stavite u friider.
Ne postavljajte friider pored pei, radijatora, poreta i drugih izvora toplote - friideru e trebati
mnogo vie vremena da postigne radnu temperaturu.

Audio video ureaji (100-300 W za 180 do 600min

potroi 1kWh)
Sloiete se da nema potrebe da ostavite ukljuene televizor, kompjuter, peglu i dr. ako ih ne koristite.
Upotrebom opcije SCREEN SAVER na Vaem kompjuteru,
produiete vek ekranu, a utedeete mnogo vie energije
nego to Vam na prvi pogled izgleda mogue. Za poetak,
saberite snagu raunara i ekrana.

Osvetljenje (40-100 W po sijalici

za 600 do 1400min potroi 1kWh)
Na osvetljenje godinje odlazi oko 3% ukupne koliine elektrine energije potroene
u domainstvu, isto koliko i na friider.
Sijalice pojedinano nisu veliki potroai,
ali se istovremeno mnogo troe, i to u
duem periodu. Kada bi se u svakom od 3
miliona domainstava u Srbiji koristila po
jedna sijalica od 75 vati manje, na uvozu
elektrine energije svi zajedno bi dnevno
utedeli 36.000 dolara, meseno, vie od
million dolara!
Gasite svetlo za sobom ako u prostoriji
nema nikoga.

58

novembar/decembar 2015.

novembar/decembar 2015.

59

Poto klimatske promene poveavaju rizik od ekstremnih vremenskih nepogoda, u Americi je organizovan Solarni Dekatlon, gde su studenti napravili i predstavili kue koje mogu da izdre oluju. Nakon uragana Sendi, koji je pogodio Nju
Derzi 2012.godine, studenti su krenuli u akciju. Projektovali su solarne kue koje
mogu da preive estoke vetrove, da same proizvode struju, pa ak i da omogue
komijama da napajaju svoje elektrine aparate kod njih.
Ove godine je u Kaliforniji odran Solarni Dekatlon, na kome su uestvovala
23 fakulteta iz 5 zemalja u Americi, a studenti su se nadmetali u gradnji najpovoljnije, najatraktivnije efikasne kue sa solarnim napajanjem. Predstavljamo
vam 5 najzanimljivijih.

1.
Kua dizajnirana da izdri uragane
i poplave. Ima roletne od kompozitnih
vlakana i solarne kolektore koji e
napajati kuu tokom nestanka struje.

60

novembar/decembar 2015.

Kua koja spaja zatvoreni i otvoreni prostor

putem providnog krova sa solarnim panelima i
dugakog staklenog zida.

E2 tema broja

E2 tema broja

SOLARNE
KUE

2.
3.
Za gradnju ove kue su bile potrebne
vieslojne zidne obloge od polikarbonata i
cementa, tako da moe da izdri jake nalete
tornada sa prozorima od poda do plafona, koji
pruaju dosta svetla ali i zatitu tokom oluje.

4.
Ova kua ima mali nagib na krovu, koji
odvodi vodu, zahteva manje oluke i pojednostavljuje skupljanje vode.

5.
Zimi je zelena kua, a leti solarijum.
Ima nadstrenicu sa reetkama koja slui za
dranje biljaka.

novembar/decembar 2015.

61

E2 tema broja

Vozila slue kao predajnici ili prijemnici informacija, koje

prosleuju ostalim vozilima. Trenutno se radi na tome da se u
budunosti koliko je mogue izbegavaju nesree, zahvaljujui
senzorima, detektorima za prepreke, radio signalima koji e
obavetavati vozae o potencijalnim problemima. Sistemi
upozorenja za peake i ivotinje mogu da koriste infracrvene ili
druge tehnologije da identifikuju ivotinje koje se pribliavaju putu,
i da vozaa upozore aktiviranjem sva etiri pokazivaa.

PREVOZ
BUDUNOSTI
Ekonomina potronja goriva, vozila bez emisije tetnih gasova, elektronika visoke tehnologije e pomoi vozaima na razliite naine. Vozila
e komunicirati jedna sa drugima, sa putevima i sa saobraajnim znacima.
Automobili i kamioni budunosti e koristiti poboljane ureaje koji e dovesti do bolje
navigacije na putu, usred loih vremenskih uslova, i upozoravae o moguim sudarima sa peacima
ili ivotinjama na putu. Takoe e reagovati ukoliko ste umorni i pospani, ili se udaljavate od vae
trake.

62

novembar/decembar 2015.

Dok vozite, vae vozilo e komunicirati

sa susednim vozilima i kamionima oko
vas. Vozilo budunosti e vas obavestiti
kada se dve trake spajaju u jednu i kada
se motociklista nalazi u vaem mrtvom
uglu. Pametne raskrsnice e upozoravati
o moguem sudaru.
U vozilima budunosti e biti ugraeni
sistemi za poboljanu vidljivost nou,
sistemi za neadekvatno osvetljenje,
maglu, nanose snega i druge vremenske
neprilike. Prepoznavanje glasa u toku
vonje e omoguiti dranje ruku na
volanu, a uz pomo glasa ete pristupati i vaem navigacionom sistemu.
Automobili sa komunikacijom mogu da poboljaju protok saobraaja, biranjem najboljeg puta,
izbegavanjem guvi, i izbegavanjem saobraajnih nesrea.

novembar/decembar 2015.

63

E2 tema broja

Automobili budunosti e biti radikalno drugaiji od dananjih,

kako po izgledu, tako i po nainu vonje.

E2 tema broja

E2 tema broja

sledei broj izlazi

10. januara

64

novembar/decembar 2015.

novembar/decembar 2015.

65