Naziv

originala:
La Possibilit dune le
Michel Houellebecq
Copyright Michel Houellebecq
Copyright 2015 ovog izdanja, KONTRAST izdavatvo

Dobro doli u veni ivot, prijatelji moji.

Ideju za ovu knjigu dala mi je Harijet Volf, nemaka novinarka
koju sam pre nekoliko godina upoznao u Berlinu. Harijet je htela da
mi, pre nego to e mi postaviti pitanja, ispria priicu. Prema njenom
miljenju, ta pria simbolino predstavlja piev poloaj, u kojem se i
sam nalazim.
Dogodio se smak sveta i ja sam u telefonskoj govornici. Smem da
obavim koliko god poziva elim, bez ogranienja. Ne zna se da li je iko
drugi preiveo ili razgovaram sam sa sobom, poput ludaka. Poziv je
ponekad kratak, kao da su mi spustili slualicu; ponekad se odui, kao
da me sluaju sa znatieljom punom krivice. Nema ni dana ni noi, i ta
situacija nema kraja.
Dobro dola u veni ivot, Harijet.

Ko od vas zasluuje veni ivot?

Moje sadanje otelotvorenje propada; mislim da su mu dani

odbrojani. Znam da u u iduem otelotvorenju opet biti sa svojim
saputnikom, psiem Foksom.
Prednost druenja sa psom je u tome to moete da ga usreite;
trai vrlo jednostavne stvari i nema veliki ego. Moda su ene nekada
bile u slinom poloaju - takorei kao domae ivotinje. Verovatno je
zajedniko funkcionisanje ljudima prualo svojevrsnu kunu sreu
koju mi vie ne razumemo. Verovatno su oseali zadovoljstvo u tome
to prave delotvornu i svrsishodnu jedinicu, iji je cilj izvrenje
izolovanog niza zadataka, koji, obnavljajui se, stvaraju izolovani niz
dana. Sve je to nestalo, nema niza zadataka; nemamo vie ni zadati
cilj. Ljudske radosti su nam nespoznatljive, ali zato nas ne mogu
rastrojiti njihovi jadi. Nou ne treperimo ni od uasa ni od ushienja;
pa ipak ivimo, idemo kroz ivot, bez radosti i tajne, vreme nam
prolazi brzo.

Mari22 sam prvi put sreo na jeftinom panskom serveru; spajanje

je trajalo strahovito dugo.
Umor koji je izazvao
Pokojni stari Holananin
Neto je to se ne potvruje
Pre gospodarevog povratka.
2711, 325104, 13375317, 452626. Na datoj adresi sam ugledao
njenu picu - iseckanu, zrnastu, ali neverovatno stvarnu. Da li joj je
vlasnica bila iva, mrtva ili prelazna? Rekao bih da je bila meubie,
ali o tome se nije razgovaralo.
ene stvaraju utisak venosti, pica im ima uvid u tajne - poput
tunela to vodi do sutine sveta, a zapravo je obina rupa za patuljke,
koju je pregazilo vreme. Ako mogu da ostave takav utisak, blago
njima; ja sa njima saoseam.
Nepomina dra,
to osetno gui
Rezultat prolaska civilizacija
Za posledicu nema smrt.
Trebalo je prestati. Obustaviti igru, prelaznost, prekinuti kontakt;
meutim, bilo je prekasno. 258, 129, 3727313, 11324410.

Prva sekvenca je snimljena iz vazduha. Poljanu su prekrivale

ogromne plastine sive cerade; nalazimo se na severu Almerije.
Nekada su voe i povre iz staklenika brali teaci - najee poreklom
iz Maroka. Nakon to su ih zamenile maine, odmaglili su na oblinje
planine.
Osim uobiajenih objekata - elektrine centrale koja napaja
zatitnu ogradu, satelitskog releja i senzora - jedinica Provecciones
XXI, 13 imala je i generator mineralnih soli i vlastiti izvor pitke vode.
Nalazila se daleko od glavnih puteva i nije bila ucrtana u novije mape,
jer je sagraena posle zadnjeg prikupljanja podataka. Od obustave
vazdunog saobraaja i uspostave stalne interferencije na satelitskim
talasnim duinama, gotovo ju je nemogue zapaziti.
Sledea sekvenca je nalik na san. Mukarac s mojim licem pije
jogurt u fabrici crne metalurgije; uputstva za upotrebu alatnih maina
napisana su na turskom. Mali su izgledi da e proizvodnja opet
krenuti.
12, 12,533,8467.
Druga poruka Mari22 glasila je ovako:
Sama sam kao glupa pika
Sa svojom
pikom.

245535, 43, 3. Kad kaem ja, laem. Uzmimo ulno ja, koje je
neutralno i jasno. Uporedimo ga sa prelaznim ja - kao takvom, moje
telo pripada meni. Ili, tanije, ja pripadam svom telu. ta moemo da
primetimo? Odsutnost kontakta. Verujte u moje rei.

Ne elim da vas iskljuim iz ove knjige. Bili ivi ili mrtvi, vi ste
itaoci.
Sve se ovo dogaa izvan mene; i elim da se dogaa ovako - u
tiini.
Suprotno uvreenom miljenju,
Re ne stvara svet;
ovek govori kao to pas laje
Da izrazi gnev ili bojazan.
Uitak je neujan,
Ba kao i blaenstvo.
Ja je sinteza naih neuspeha, ali re je tek o deliminoj sintezi.
Strahujte od moje rei.
Cilj ove knjige je da prosvetli Budue. Ljudi su, pomislie oni,
uspeli ovo da stvore. I to je neto; meutim, nije to sve; re je o
prelaznom delu.
Mari22, ako postoji, ena je koliko sam i ja mukarac; dakle, u
ogranienom i osporivom smislu.
I ja se pribliavam kraju svog puta.
Ako iko bude prisustvovao raanju Duha, bie to Budui. Ali,
Budui nisu bia, bar ne onako kako mi to shvatamo. Verujte u moje
rei.

Prvi deo

KOMENTAR DANIJELA24

DANIJEL1.1
Dakle, ta radi pacov kad je na oprezu? Njuka.
an-Didije, biolog
Kako su mi se u pamenje urezali trenuci kad sam postao
profesionalni komiar! Imao sam sedamnaest godina i provodio
prilino turoban avgust u klubu odmaralita u Turskoj - tad sam,
uostalom, poslednji put letovao s roditeljima. Moja trinaestogodinja
sestra glupaa je taman poela da uzbuuje frajere. Bio je doruak;
kao i svakog jutra, gosti su stali u red za kajganu, koja im je valjda
jako omilela. Neka vremena Engleskinja (suvonjava, zla, tip ene
koja preparira lisice za ureenje dnevne sobe) kraj mene se ve
obilato posluila jajima i zatim bez pardona s metalnog posluavnika
pokupila tri poslednje kobasice. Bilo je pet do jedanaest, doruku se
bliio kraj, nije bilo izgleda da konobar donese nove. Nemac koji je
bio u redu iza nje zastao je kao ukopan; viljuka koju je ve ispruio
prema kobasici stala je na pola puta, a lice mu se zacrvenelo od
ogorenja. Bio je ogroman, pravi div, imao je vie od dva metra i
barem sto pedeset kila. Na trenutak mi se uinilo da e
osamdesetogodinjakinji zabiti zube u oi ili je epati za vrat i
smrskati joj glavu na grejau. Ona je, mrtva hladna, sa senilnom i ve
nesvesnom sebinou tipinom za starce, leerno otcupkala do stola.
Nemac je utao i trpeo, oseao sam koliko kipti, ali na lice mu se malopomalo vratio mir, pa se tuno, bez kobasica, zaputio prema svojim
pajtaima.
Na osnovu te zgode napisao sam kratak ske o krvavoj pobuni u
odmaralitu, koja je buknula zbog sitnica koje pobijaju sintagmu all
inclusive: prvo za doruak ne dobije kobasice, a onda jo plaa
minigolf. Iste veeri sam izveo ske u veernjem programu
Talentovani ste! (jednom nedeljno, u ou nisu nastupali
profesionalni zabavljai nego gosti sa svojim takama); glumio sam
sve likove odjednom, zapoevi tako karijeru kao one man show,
kojoj sam ostao veran do kraja. Gotovo svi su gledali veernji
program, nisu znali ta bi sa sobom dok se ne otvori diskoteka, tako

da je u publici bilo barem osamsto ljudi. Moj nastup je bio vrlo

uspean, mnoge sam nasmejao do suza i dobio gromki aplauz. Te iste
veeri mi je u diskoteci slatka brineta Silvi rekla da sam je dobro
nasmejao i da voli duhovite momke. Draga Silvi. Tako sam odabrao
ivotni poziv i izgubio nevinost.
Posle mature upisao sam kurs glume; dole su prilino
nezanimljive godine tokom kojih sam postajao sve pakosniji, a time i
zajedljiviji; u tim okolnostima sam napokon doiveo uspeh - i to tako
veliki da je i mene iznenadio. Poeo sam sa skeevima o porodici sa
decom iz prethodnih brakova, novinarima Monda i optoj
zatupljenosti srednje klase - odlino sam obradio incestuozne napasti
koje polovinom radnog veka spopadaju intelektualce pri pogledu na
erke ili poerke otkrivenog pupka i s tangama koje vire iz pantalona.
Ukratko, bio sam bridak posmatra savremene stvarnosti; esto su me
uporeivali sa komiarom Pjerom Deproom. Posvetio sam se one
man showu, ponekad sam se odazivao i na pozive u televizijske
emisije, koje sam birao po kljuu velike gledanosti i opte osrednjosti.
Nisam proputao priliku da na tu osrednjost skrenem panju, dodue
diskretno: tek toliko da se voditelj oseti blago ugroenim, ali ne
previe. Sve u svemu, bio sam pravi profesionalac, iako malice
precenjen. U tome nisam bio jedini.
Neu da kaem da mi skeevi nisu bili smeni, bili su smeni. Zaista
sam bio bridak posmatra savremene stvarnosti; jednostavno sam
imao utisak da je re o neemu vrlo jednostavnom, da u savremenoj
stvarnosti vie nemamo bogzna ta za posmatranje: do daske smo sve
pojednostavili i skresali, sruili brojne granice i tabue, unitili
zabludele nade i snove. Stvarno je malo ta ostalo. U drutvenom
pogledu smo imali bogate i siromane, uz nekoliko labavih
meustepena. Oni koji su se pentrali po drutvenoj lestvici bili su
zgodna tema za ruganje, jer najlake propadaju. U seksualnom
pogledu postojali su oni koji pobuuju udnju i oni koji je ne pobuuju
nikako: radilo se o ogranienom mehanizmu s nekoliko varijacija
(homoseksualnost itd.), lako svodivom na tatinu i narcisoidno
takmienje, koji su ve pre tri veka uspeno opisali francuski
moralisti. Uostalom, imali smo i poten svet, one koji rade, koji zaista
proizvode, koji se takoe rtvuju za svoju decu - na pomalo komian
ili ak otuan nain (ali ja sam na prvom mestu bio komiar); one koji

u mladosti nisu lepi, u zrelom dobu nisu preduzetni, a bogati nikada,

ali koji ipak svim srcem, zdunije i iskrenije nego drugi, podravaju
vrednosti lepote, mladosti, bogatstva, preduzetnitva i seksa, pa na
neki nain ine vezivno tkivo. ao mi je to moram to rei, ali njima
nipoto nisam mogao da se bavim. Znao sam ponekad da ih uvrstim u
skeeve zbog raznolikosti i verodostojnosti; zapravo ve poevi da se
grdno dosaujem. Najgore je to su me smatrali humanistom;
sarkastinim humanistom, to jes - jes, ali ipak humanistom. Evo
kakvim su alama vrveli moji nastupi:
Zna li ti kako se zove salo oko vagine?
Ne.
ena.
udno, ali uspevao sam da ubacim viceve na tu foru, a i dalje sam
dobijao dobre kritike u asopisima El i Telerami. Istina je da su se s
pojavom arapskih komiara maistiki ispadi vratili u modu, a moji
ispadi su imali arma: malo bih olabavio, pa opet zabrazdio, i sve je
bilo pod kontrolom. Na kraju, najvea je prednost profesionalnog
komiara, ili generalno humoristino nastrojene osobe, to moe da
bude gad potpuno nekanjeno i ak da izvue debelu korist iz svoje
podlosti, u seksualnom i u novanom smislu, a sve to uz opte
odobravanje.
Moj navodni humanizam zapravo je stajao na klimavim osnovama:
malo bocnem birokrate, spomenem trupla crnih ilegalaca nanesena na
pansku obalu - dovoljno da obezbedim sebi reputaciju leviara i
borca za ljudska prava. Ja, leviar? Povremeno bih u skeeve ubacio
nekog mladog poklonika globalizacijske alternative, ne uinivi ga
odmah odbojnim. Moda sam ponekad podlegao nekoj vrsti
demagogije: ponavljam, bio sam pravi profesionalac. Uostalom, imao
sam arapsku facu, to olakava stvar; u to doba se od leviarskih
stavova odrao samo antirasizam, ili, tanije, rasizam prema belcima.
Inae mi nije bilo sasvim jasno odakle mi te sve izrazitije arapske crte
lica: majka mi je bila panskog porekla, a otac, koliko ja znam,
bretonskoga. Moja sestra fufica, na primer, svakako je bila
mediteranski tip ene, ali joj koa nije bila ni upola tamna kao moja i
imala je ravnu kosu. Imao sam razloga da se zapitam da li je moja
majka zaista bila besprekorno verna. Ili mi je otac bio neki Mustafa?
Ili ak - eto jo jedne pretpostavke - idov? Fuck with that: Arapi su mi

masovno dolazili na predstave, kao uostalom i idovi, iako u manjem

broju; i svi su plaali punu cenu ulaznice. injenica je da nam je vano
u kakvim emo okolnostima umreti; za okolnosti roenja nisam ba
siguran.
to se tie ljudskih prava, naravno da me je za njih bolelo dupe;
jedva su me zanimala i prava roene kite.
U tom pogledu, nastavak moje karijere uglavnom je opravdao onaj
prvi uspeh u letovalitu. ene generalno nisu duhovite pa smatraju da
je smisao za humor muevna vrlina; tokom cele karijere sam zaista
imao pregrt prilika da stavim genitalije u jednu od odgovarajuih
rupa. Istini za volju, ti snoaji nisu bili bogzna ta. ene koje se pale na
komiare uglavnom su ve zale u zrele godine, blie se etrdesetoj i
poinju da oseaju da im se loe pie. Jedne su imale veliko dupe,
druge smeurane sise, a tree oba. Sve u svemu, nisu bile bogzna kako
seksi, a kad slabi erekcija, jenjava i zanimanje. Ipak nisu bile prestare;
znao sam da i na pragu pedesete opet trae neto lano, jednostavno i
umirujue - to, uzgred budi reeno, nee nai. U meuvremenu sam
mogao samo da im potvrdim da im seksipil slabi - i to, verujte,
nevoljno, jer takve su stvari uvek nezgodne; mogao sam samo da im
potvrdim njihove prve sumnje i da im, protiv svoje volje, usadim
oajniku sliku ivota: ne, pred njima nije bila zrelost, nego
jednostavno starost; na kraju puta ih ne eka novi preporod, nego niz
frustracija i patnji, najpre neznatnih, a ubrzo neizdrivih; cela je
situacija bila prilino nezdrava. Istina je da ivot poinje u pedesetoj utoliko to se u etrdesetoj zavrava.

DANIJEL24.1
Gle, mala bia to se kreu u daljini; gle. To su ljudi.
Na umiruoj svetlosti bez aljenja posmatram kako vrsta izumire.
Poslednji sunani zrak klizi poljanom, prelazi planinski lanac koji
zaklanja istoni horizont i boji pustinjski krajolik crvenom svetlou.
Svetluca ica na zatitnoj ogradi oko zdanja. Foks tiho rei; verovatno
osea prisustvo divljaka. Nimalo ih ne alim niti oseam pripadnost
njihovoj grupi; jednostavno ih smatram malo inteligentnijim, a time i
opasnijim majmunima. Dogodi se da otvorim ogradu kako bih
pritekao u pomo zecu ili psu lutalici; nikad da bih pomogao oveku.
Nikad mi ne bi palo na pamet ni parenje s njihovim enkama.
Beskimenjaci i biljke preteno se dele po teritorijalnoj osnovi, dok
kod naprednijih kimenjaka ta osnova u prvom redu postaje
bihevioristika.
Negde u Sredinjem Gradu pravi se bie slino meni; u najmanju
ruku ima moje crte lica i unutranje organe. Kad se ugasi moj ivot, u
nekoliko nanosekundi tamo e se registrovati gubitak signala i
pokrenuti proizvodnju mog naslednika. Ve sutradan, ili najkasnije za
dva dana, opet e otvoriti zatitnu ogradu; moj naslednik e se
smestiti unutar ovih zidina. Njemu sam namenio ovu knjigu.
Prvi Pirsov zakon izjednauje linost s pamenjem. U linosti
postoji samo ono to se moe pohraniti u pamenje (bilo da je re o
kognitivnom, proceduralnom ili afektivnom pamenju). Primera radi,
upravo zahvaljujui pamenju spavanje nam ni najmanje ne naruava
oseaj identiteta.
Drugi Pirsov zakon kae da je jezik odgovarajui oslonac
kognitivnog pamenja.
Trei Pirsov zakon odreuje uslove nepristrasnog jezika.
Tri Pirsova zakona stala su na kraj opasnim pokuajima
informatikog daunloudovanja memorije, koje je s jedne strane
zamenio direktan molekularni prenos, a s druge ono to danas
zovemo ivotnom priom, koja je prvobitno zamiljena kao obian

dodatak i privremeno reenje, ali koja je, zbog Pirsovih istraivanja,

postala prilino vana. Tako je, zaudo, taj vaan logiki napredak
vratio ast staroj formi, koja je zapravo umnogome srodna onome to
su nekada zvali autobiografijom.
Nema izriitih uputstava za pisanje ivotne prie. Ona moe poeti
u bilo kojoj taki u vremenu, kao to, kad pogledamo sliku, prvi
pogled moe pasti na bilo koju taku u prostoru; vano je samo da,
malo-pomalo, iz te take izroni celina.

DANIJEL1.2
Kad vidimo koliko su popularne akcije Nedelje bez automobila
i etnja uz dokove, lako moemo zamisliti ta sledi...
erard - taksista
Danas gotovo da ne mogu da se setim zato sam se oenio svojom
prvom enom; kad bih je sreo na ulici, mislim da je ak ne bih ni
prepoznao. Neke stvari zaboravimo, zaista ih zaboravimo, i pogreno
pretpostavljamo da je sve sauvano u riznici seanja; neki dogaaji,
ak veina njih, potpuno su izbrisani, od njih ne ostaje ni najmanji
trag, kao da se nikad nisu dogodili. Da se vratim prii o mojoj eni, to
jest, mojoj prvoj eni. Verovatno smo iveli zajedno dve ili tri godine,
kad je ostala trudna, brzo sam je napumpao. U to doba jo nisam
postigao nikakav uspeh, pa je dobila mizernu alimentaciju.
Na dan kad mi se ubio sin, spremio sam sebi jaja sa paradajzom. I
iv pas vredi vie nego mrtav lav, dobro kae Propovednik. Nikad
nisam voleo to dete: bilo je glupo kao majka i podlo kao otac. Njegovu
smrt nipoto ne moemo proglasiti traginom; bez takvih ljudskih bia
moemo lako.
Od mog prvog nastupa je prolo deset godina, tokom kojih sam
povremeno imao kratke i bezvezne avanture. Tad sam upoznao
Izabel. Imao sam trideset devet, a ona trideset sedam godina; karijera
mi je bila u punom jeku. Kad sam zaradio prvi milion evra (mislim na
trenutak kad sam ga zaradio neto i uloio ga u neto sigurno), shvatio
sam da nisam lik iz Balzakovog romana. Balzakov lik, odmah poto
zaradi prvi milion evra, najee razmilja kako da se domogne i
drugog - ako izuzmemo mali broj likova koji ponu da sanjare o
desetinama miliona. Mene je najvie zanimalo mogu li da okonam
karijeru, ali sam zakljuio da ne mogu.
U prvim fazama uspona prema bogatstvu i slavi, povremeno sam
doivljavao potroako veselje, u kojem nae doba prednjai pred nad
prethodnima. Mogli smo do beskraja raspravljati o tome jesu li ljudi u
prolim vekovima bili sreniji ili nisu; mogli smo da komentariemo

nestanak vera i potekoe u ljubavi, raspravljati o njihovim manama i

prednostima; prisetiti se nastanka demokratije, gubitka oseaja za
sveto i srozavanja kvaliteta meuljudskih odnosa. Uostalom, ni sam se
nisam libio da govorim o tome u brojnim skeevima, dodue
humoristino. Mogli smo ak preispitivati nauni i tehnoloki
napredak i da, na primer, steknemo utisak da razvoj medicinskih
metoda plaamo veom drutvenom kontrolom i sveoptim
smanjenjem uivanja u ivotu. Meutim, i dalje stoji injenica da u
potroakom smislu dvadesetom veku nema premca: nita se, ni u
kojoj drugoj civilizaciji, ni u koje drugo doba, ne moe meriti s
ljateim savrenstvom savremenog trgovakog centra koji radi
punom parom. Tako sam s veseljem kupovao najpre cipele; zatim mi
je to malo-pomalo dosadilo i shvatio sam da e mi ivot, bez
svakodnevne doze tih jednostavnih i ponovljivih uitaka, postati
komplikovan.
Kad sam upoznao Izabel, imao sam valjda est miliona evra.
Balzakov lik u toj fazi kupuje luksuzan stan, natrpava ga umetninama i
zbog ljubavi prema plesaici spada na prosjaki tap. Ja sam stanovao
u obinom trosobnom stanu u etrnaestom arondismanu i nikad
nisam spavao s top-modelom - nisam ak nikad to ni poeleo. Mislim
da sam jedanput optio s osrednjom manekenkom, ali taj dogaaj mi
se nije urezao u pamenje. Ta riba je bila zgodna, imala je velike
grudi, ali nita vee od mnogih drugih; sve u svemu, precenili su je
vie nego mene.
Intervju smo odrali u mojoj garderobi posle pobedonosnog
nastupa. Izabel je tad bila glavna urednica asopisa Lolita, a pre je
dugo radila za 20Ans. Isprva ba i nisam bio zagrejan za taj intervju.
Listajui asopis, ipak me je iznenadilo neverovatan nivo kurvarluka
koji su dosegle devojake publikacije: bile su tu malene majice,
pripijene bele vrue pantalonice, tange to vire na sve strane,
promuurno korienje lizalica... ta god ti srce poeli. Tano, ali
imaju neobino trino pozicioniranje..., navaljivala je direktorka
press slube. Uostalom, injenica da glavna urednica dolazi lino
valjda neto znai...
Navodno ima ljudi koji ne veruju u ljubav na prvi pogled; ako taj
izraz ne shvatimo doslovno, ipak je oigledno da ljudi meusobnu

privlanost uvek osete vrlo brzo; ve u prvim minutima susreta s

Izabel znao sam da emo se upustiti u vezu i da e ta veza trajati dugo;
znao sam da je i ona toga svesna. Nakon nekoliko uvodnih pitanja o
tremi, nainu na koji se pripremam za nastupe itd, Izabel je uutala. Ja
sam iznova listao asopis.
Ovo ba i nisu Lolite..., primetio sam najzad. Imaju esnaestsedamnaest godina.
Da, sloila se ona. Nabokov se prevario za pet godina. Veina
mukaraca voli period koje sledi odmah posle puberteta, a ne ono
koje mu prethodi. A Nabokov ionako nije bio bogzna kakav pisac.
Ni ja nikad nisam podnosio tog osrednjeg i usiljenog nazovipesnika, tog nevetog Dojsovog plagijatora, koji nije imao onaj polet
zbog kojeg ludom Ircu ponekad moemo oprostiti gomilanje
nezgrapnosti. Neuspelo lisnato testo - eto na ta me je oduvek
podseao Nabokovljev stil.
Tim pre, nastavila je ona, injenica da tako loe napisana knjiga,
koju dodatno oslabljuje ogromna greka u vezi s junakinjinim
uzrastom, uprkos svemu ipak uspeva da bude odlina, pa ak da
postane trajni mit i da ue u svakodnevni jezik, dokaz je da je autor
pogodio centar.
Budemo li se u svemu slagali, intervju bi mogao da ispadne
prilino dosadan. Mogli bismo da nastavimo uz veeru... predloi
ona. Znam tibetanski restoran u Ulici Le Abes.
Kao i uvek kad se radi o ozbiljnoj vezi, spavali smo te iste noi.
Dok se skidala, nakratko je osetila nelagodu, a zatim ponos: telo joj je
bilo neverovatno vrsto i podatno. Tek sam posle saznao da ima
trideset sedam godina; tad bih joj dao trideset uvrh glave.
Kako odrava formu?, pitao sam.
Klasinim baletom.
Ne bavi se streingom, aerobikom ili neim takvim?
Ne, sve su to gluposti. Ve deset godina ljakam u enskim
asopisima, pa znam ta govorim. Jedino to zaista pali jeste klasini
balet. Problem je to je naporan, za njega treba biti zaista
disciplinovan; ali, meni to odgovara, jer sam rigidna.
Ti, rigidna?
Jesam, jesam... Videe.
Kada danas pomislim na Izabel, najvie me zaudi koliko smo od

samog poetka bili iskreni jedno prema drugom, ak i kad su u pitanju

teme koje ene obino bar delimino obaviju tajnom u pogrenom
uverenju da tajnovitost u vezu unosi daak erotike, dok veinu
mukaraca, ba naprotiv, snano uzbuuje otvorena seksualnost.
Mukarca je lako dovesti do orgazma... ree mi u poluali tokom te
prve veere u tibetanskom restoranu. Meni je to barem uvek ilo od
ruke. Nije lagala. Nije lagala ni kad je rekla da nema neku neobinu i
neverovatnu tajnu. Uzdahnula je i nastavila: Dovoljno je prisetiti se
da mukarci imaju jaja. Da imaju kurac, to ene znaju, ak i predobro;
otkako su mukarci svedeni na seksualne objekte, doslovce su
opsednute njihovim kurevima; ali dok vode ljubav, najee
zaborave da su i jaja osetljiva zona. Bilo da se radi o masturbaciji,
penetraciji ili puenju, povremeno treba staviti ruku na mukareva
jaja i lagano ih dotai, pomilovati ili malo snanije stisnuti, zavisno od
njihove tvrdoe. Eto, to je sve.
Bilo je valjda pet ujutro i taman sam svrio u nju i sve je bilo kako
treba, ba kako treba, umirujue i neno, i oseao sam da ulazim u
sreno ivotno doba kad sam iznenada obratio panju na sobne
ukrase - seam se da je u tom trenutku meseina obasjala staru
grafiku nosoroga, kakve se mogu nai u enciklopedijama ivotinja iz
XIX veka.
Svia ti se moj stan?
Da, ima ukusa.
udi te to imam ukusa, a asopis u kojem radim je smee?
Oigledno neu moi lako da sakrijem od nje ta mislim. Ta me je
injenica, zaudo, na neki nain razveselila; valjda je to jedan od
znakova prave ljubavi.
Dobro me plaaju... Zna, esto treba da se zadovoljimo onime to
imamo.
Koliko?
Pedeset hiljada evra meseno.
Da, to je puno; ali ja trenutno zaraujem vie.
Normalno. Ti si gladijator, u sreditu si arene. Naravno da si
dobro plaen: stavlja glavu u torbu i moe da poklekne u svakom
trenutku.
Ah...
S tim se nisam potpuno slagao; seam se da me je i to razveselilo.

Lepo je savreno se slagati, imati isto miljenje o svemu, u poetku je

to ak i nuno; ali, dobro dou i sitne nesuglasice, makar samo da
bismo ih razreili u oputenoj raspravi.
Pretpostavljam da si spavao s dosta devojaka koje su dole da te
gledaju..., nastavi.
Da, bilo ih je.
Zapravo ih nije bilo tako puno: moda pedeset, najvie sto; ali,
obuzdao sam se i nisam joj rekao kako mi je protekla no bila daleko
najlepa; oseao sam da to zna. Ne zato to je bila hvalisava ili
preterano tata, nego zahvaljujui intuiciji, oseaju za meuljudske
odnose i tanoj proceni vlastite seksualne privlanosti.
Devojke se pale na tipove koji nastupaju pred ljudima, ne samo
zato to su u potrazi za slavom, nego najpre zato to znaju da osoba
koja se penje na pozornicu stavlja glavu u torbu i da je publika velika
opasna zver koja to stvorenje uvek moe da uniti, otera, posrami,
izvrgne ruglu. Tipu koji rizikuje ivot penjui se na pozornicu za
nagradu mogu podati svoje telo, kao da se radi o gladijatoru ili
toreadoru. Bilo bi glupo umiljati da ti primitivni mehanizmi vie ne
postoje; ja ih poznajem i iskoriavam, na njima zaraujem za ivot.
Tano znam zbog ega ih seksualno privlai ragbista, a zbog ega rokzvezda, pozorini glumac ili voza trka: sve se to uklapa u vrlo stare
obrasce, uz male varijacije naina i vremena. Dobar devojaki asopis
je onaj koji te varijacije zna da predvidi.
Razmiljao sam malo o tome; trebalo joj je objasniti ta ja mislim o
tome. Bilo je vano, ili moda nije - recimo da sam to jednostavno
eleo. Ima potpuno pravo..., rekao sam. Osim to ja ne rizikujem
nita.
Kako to? Uspravila se u krevetu, iznenaeno me gledajui.
ak i da publika poeli da me odbaci, ne moe to da uini jer
nema s kime da me zameni. Doslovno sam nezamenjiv.
Namrtila se i pogledala me; ve se razdanilo, video sam kako joj
se bradavice pomeraju dok die. Poeleo sam da stavim jednu u usta,
da je sisam i ne mislim vie ni na ta; ali ipak sam rekao samom sebi
kako je bolje da je pustim da malo razmisli. Trebalo joj je svega
trideset sekundi; bila je zaista pametna cura.
Tano, rekla je. Ti si abnormalno iskren. Ne znam da li je to
posledica tvog vaspitanja ili nekog posebnog dogaaja; ali nema

nikakvih izgleda da se tako neto ponovi u istom narataju. Istina,

ljudima vie ti treba nego oni tebi - barem ljudi mojih godina.
Situacija e se za nekoliko godina promeniti. Video si u kakvom
asopisu radim: pokuavamo da stvorimo vetako i lakoumno
oveanstvo, koga vie nee zanimati ni ozbiljne teme ni humor, koje
e ceo ivot proiveti u sve mahnitijoj potrazi za zabavom i seksom;
narataj pravih kidsa. Svakako da emo u tome i uspeti; a u tom svetu
za tebe vie nee biti mesta. Meutim, pretpostavljam da to nije tako
strano, sigurno si stigao neto da utedi.
est miliona evra. Odgovorio sam automatski, ne razmiljajui;
ve nekoliko minuta muilo me je neto drugo.
Tvoj asopis... Zapravo nemam nita zajedniko s tvojim
itateljima.
Cinian sam, ogoren, zanimljiv samo skepticima, ljudima koji su
poeli da oseaju da im se blii kraj; intervju sa mnom sigurno ti se ne
uklapa u uredniku politiku.
Tano..., ree smireno, sa spokojem koji mi se sad ini
neverovatnim - Izabel je bila veoma iskrena i otvorena, uopte nije
znala da slae. Intervjua nee ni biti, to mi je samo bio izgovor da te
upoznam.
Gledala me je ravno u oi, a meni se dignuo od samoga njenog
glasa. Mislim da ju je dirnula ta vrlo sentimentalna i ovena erekcija;
ispruila se pored mene, poloila mi glavu na rame i poela da mi
drka. Nije se urila, rukom mi je stiskala jaja, varirajui visinu i snagu
kretanja. Opustio sam se, potpuno se predavi milovanju. Osetio sam
neku vrstu nevinosti - oigledno sam mislio da sam vei cinik nego to
sam bio. Stanovala je u esnaestom arondismanu, na obroncima
otmene etvrti Pasi; nadzemna eleznica u daljini prelazila je Senu.
Zahuktavao se novi dan, do nas je poeo da dopire amor saobraaja;
sperma joj je briznula na grudi. Uzeo sam je u naruje.
Izabel..., apnuo sam joj na uho, voleo bih da mi kae kako si
dospela u taj asopis.
Bilo je to pre malo vie od godinu dana, izaao je tek etrnaesti
broj Lolite. Dugo sam radila u 20Ans, i to gotovo sve poslove; ermen,
glavna urednica, sve je svalila na mene. Najzad su me, malo pre nego
to je asopis otkupljen, postavili za zamenicu glavne urednice; to je
bilo najmanje to je mogla da uini, ve dve godine sam radila njen

posao. Meutim, to je nije spreavalo da me mrzi; seam se s kakvom

me je mrnjom pogledala kad mi je prenela Laonijev poziv. Zna li ko
je Laoni? uo si za njega?
Neto malo...
Da, nije preterano poznat iroj javnosti. Bio je deoniar 20Ans manjinski deoniar, ali upravo je on podsticao prodaju asopisa, koji
je najzad otkupila italijanska grupa. ermen je, naravno, dobila otkaz;
Italijani su bili voljni da me zadre, ali Laoni me je pozvao kod sebe
na nedeljni ruak, to je znailo da za mene ima druge planove;
ermen je to, svakako, nasluivala i bila je besna kao ris. Stanovao je u
etvrti Mare, tik do Trga Vo. Pri dolasku sam ipak doivela ok: tamo
su bili Karl Lagerfeld, Naomi Kempbel, Tom Kruz, Dejd Deger,
Bjork... Hou rei, nisam ba navikla da se druim s takvim ljudima.
Zar nije on pokrenuo onaj asopis za pedere to se prodaje kao
alva?
Ne ba, izvorno GQ nije bio namenjen pederima, nego je vie
vukao na mao: fufice, kola, malo novosti iz vojske; istina je da su
nakon est meseci shvatili da asopis kupuje neverovatno puno
gejeva, ali nisu to oekivali, mislim da nikad nisu shvatili zato se to
dogodilo. Kako bilo, Laoni je ubrzo prodao asopis, ime je veoma
zadivio ljude iz struke. Naime, prodao je GQ dok su deonice bile
najskuplje i dok su svi mislili da e jo rasti i zatim je pokrenuo
asopis 21. Od tada je GQ-u krenulo nizbrdo, mislim da im se domaa
prodaja smanjila za 40 odsto i 21 je postao najprodavaniji mesenik
za mukarce - upravo je prestigao Le Chasseur Frangais. Njihova
tajna uspeha je vrlo jednostavna: piu iskljuivo za metroseksualce.
Vraanje u formu, kozmetiki tretmani, novi trendovi. Ni mrvica
kulture, ni trunica vesti, nita humora. Uglavnom, ludo me je
zanimalo ta e mi ponuditi. Doekao me je vrlo srdano, svima me
predstavio i seo naspram mene. Veoma potujem ermen..., poeo
je. Umalo se nisam trecnula: niko nije mogao potovati ermen. Ta
stara alkoholiarka mogla je moda u ljudima da pobudi prezir,
saaljenje, gaenje i tota drugo, ali nikako potovanje. Posle sam
shvatila da je to njegov stil rukovoenja ljudima: nikada nikoga ni u
kojim okolnostima ne blati; ba naprotiv - uvek druge obasipa hvalom,
koliko god bila nezasluena - s tim da ih, kad treba, bez problema
najuri. Ipak mi je bilo malo nelagodno i pokuala sam da skrenem

razgovor na 21. Mo-ra-mo..., udno je govorio, rastavljajui rei na

slogove, kao da govori strani jezik, imam utisak da su moje ko-le-ge
pre-vi-e za-o-ku-plje-ne am-er-i-kom tampom. Ali mi smo ipak Evro-plja-ni... Na orijentir treba da budu zbivanja u Eng-les-koj... Ok,
21 je naravno osmiljen prema engleskom modelu, ali isto vai i za
GQ; to ne objanjava kako je predosetio da jedan asopis treba da
zameni drugim. Jesu li u Engleskoj obavili istraivanja? Jesu li itatelji
promenili ukus? Ko-li-ko ja znam, nisu... Vrlo ste zgodni..., nastavi
naizgled nepovezano. Mogli biste vie da ko-ke-ti-ra-te s me-di-jima... Sedela sam tik do Karla Lagerfelda, koji je neprekidno jeo:
halapljivo je s posluavnika grabio komade lososa, umakao ih u umak
s kiselom pavlakom i mirodijom i sve to trpao u usta. Tom Kruz ga je
svako malo zgaeno pogledavao. Bjork se, naprotiv, inila potpuno
opinjenom - uvek se furala na poeziju saga, islandsku energiju itd, a
zapravo je bila krajnje usiljena i konvencionalna; naravno da joj je
bilo zanimljivo da se nae pored istinskog divljaka. Odjednom sam
shvatila da bi bilo dovoljno s kreatora skinuti naboranu koulju,
kravatu i smoking sa satenskim manetnama i nabaciti na njega
ivotinjsku kou: i eto nam savren izvorni Tevtonac! Zgrabio je
kuvani krompir, obilato ga prelio kavijarom i obratio mi se: Treba
koketirati s medijima, barem donekle. Ja sam, na primer, prava
medijska faca. Pravi medijski krmak...
Valjda je upravo prekinuo svoju drugu dijetu, o prvoj je ve ionako
napisao knjigu. Neko je pustio muziku, ljudi su se malo uzmuvali,
mislim da je Naomi Kempbel zaplesala. Ja sam i dalje zurila u Laonia,
iekujui ponudu. Kad vie nisam znala ta da radim, zapoela sam
razgovor sa Dejd Deger, mislim da smo razgovarale o Formenteri ili
neemu slinom, o nekoj laganoj temi, ali devojka je na mene ostavila
dobar utisak, inteligentna je i prirodna; Laoni je napola murio,
izgledao je kao da drema, ali mislim da je zapravo posmatrao kako se
snalazim s ljudima - i to je jedna od njegovih metoda rukovoenja. U
jednom trenutku neto je promumlao, meutim, nisam ga ula,
muzika je bila preglasna; zatim je naas iznervirano pogledao ulevo: u
oku prostorije Karl Lagerfeld je poeo da hoda na rukama; Bjork ga
je gledala, gromko se smejui. Kreator je zatim doao da sedne,
snano me pljesnuo po ramenima i zaurlao: Kako ste? Jeste dobro?, i
progutao tri jegulje zaredom. Vi ste najlepa ena na ovoj zabavi!

Nijedna vam nije ni do kolena!, ree i zgrabi posluavnik sa sirevima;

mislim da sam mu se zaista svidela. Laoni ga je s nevericom gledao
kako dere Livaro. Stvarno si krmak, Karl..., rekao je. Zatim se
okrenuo prema meni i kazao: Pedeset hiljada evra. I nita vie; to je
sve to je rekao toga dana. Sutradan sam navratila u njegovu
kancelariju, gde mi je potanko objasnio o emu se radi. asopis e se
zvati Lolita. Re je o malom iskoraku, rekao je. Bilo mi je uglavnom
jasno na ta misli; 20Ans su, na primer, najvie kupovale
petnaestogodinjakinje i esnaestogodinjakinje, koje su htele da
budu potpuno emancipovane, naroito u pogledu seksa; sa Lolitom je
hteo da napravi pomak u suprotnom smeru. Donja starosna granica
nam je deset godina..., ree, ali, gornju granicu nemamo.
Pretpostavljao je da e majke sve vie oponaati svoje keri. Naravno
da je na neki nain suludo da tridesetogodinjakinja kupuje asopis
Lolita, ali nita vie nego da nosi pripijeni top ili vrue pantalonice.
Smatrao je da e sram, koji je bio vrlo izraen kod ena, Francuskinja
pogotovo, malo-pomalo ieznuti i da e ga zameniti ista opinjenost
venom mladou. U najmanju ruku moemo rei da je pogodio. Nae
itateljke u proeku imaju dvadeset osam godina - i ta brojka raste iz
meseca u mesec. Marketinki direktori smatraju da upravo postajemo
najmerodavniji asopis za ene - ponavljam ti ono to su rekli meni,
iako mi je i samoj teko da u to poverujem. Ja vodim posao,
pokuavam da ga vodim, ili se, bolje reeno, pretvaram da ga vodim,
ali zapravo vie nita ne razumem. Istina je da sam pravi
profesionalac, rekla sam ti da sam malo rigidna, zato u asopisu nikad
nema gramatikih greaka, fotografije su dobro kadrirane, brojevi
nikad ne kasne; ali to se sadraja tie... Naravno da se ljudi, a
naroito ene, boje starenja, tako je oduvek, ali ovo... Ovo je ve
nezamislivo; mislim da su ene potpuno poludele.

DANIJEL24.2
Danas, kad je sve vidljivo u prozranom blistavilu, slobodno mogu
da gledam sneg. Moj daleki predak, nesreni komiar, odluio je da
ivi tu, u vili koja se - kako su pokazala iskopavanja i fotografije nekada nalazila na teritoriji jedinice Provecciones XXI. Tada je to bila
- zvuae neobino i pomalo tuno - kua na obali.
Mora vie nema, kao ni seanja na talase. Imamo zvune i vizuelne
zapise, mada nam nijedan ne omoguava da istinski doivimo tu venu
opinjenost koju su, kako svedoe brojne pesme, ljudi oseali pri
pogledu na talase okeana to su se, prema svemu sudei, razbijali o
peanu obalu.
Nita bolje ne shvatamo ni lovako uzbuenje, poteru za plenom,
kao ni verske oseaje ili onu vrstu nepominog bezrazlonog zanosa
koji su ljudi nazivali mistinom ekstazom.
Nekada su ljudi, dok su iveli zajedno, jedni drugima pruali uitak
putem telesnog kontakta; to moemo shvatiti jer smo dobili poruku
Vrhovne Sestre. Evo kako ta poruka glasi u prelaznom obliku:
Prihvati injenicu da ljudi nemaju ni dostojanstvo ni prava; da su
dobro i zlo jednostavni pojmovi, jedva objanjivi oblici uitka i bola.
S ljudima u svemu postupaj jednako kao sa ivotinjama; zasluuju
razumevanje i saaljenje, kako zbog due, tako i zbog tela.
Nastavi tim plemenitim i uzvienim putem.
Prestavi da tragamo za uitkom, a ne uspevi da ga nadomestimo,
samo smo produili kasne tendencije oveanstva. Kad je prostitucija
definitivno zabranjena i kad je ta zabrana stupila na snagu na celoj
zemaljskoj kugli, za ljude je nastupilo sivo doba. Nikad nisu iz njega
izali, barem ne dok ljudska vrsta nije konano izgubila prevlast. Ne
postoji nijedna zaista uverljiva teorija koja bi razjasnila ono to
svakako izgleda kao kolektivno samoubistvo.
Na tritu su se pojavili roboti androidi s vetakom i
svrsishodnom vaginom. Ekspertski kompjuterski sistem je u stvarnom

vremenu analizirao konfiguraciju mukih polnih organa i odreivao

temperaturu i pritisak; radiometrijski senzor je predviao trenutak
ejakulacije, shodno tome je prilagoavao nadraaje i omoguavao
produenje odnosa prema elji. Nekoliko nedelja su ljudi kupovali
proizvod iz znatielje, a zatim je prodaja naglo pala; proizvoai
robota, od kojih su neki u posao uloili stotine miliona evra, jedan za
drugim su proglaavali steaj. Neki su taj dogaaj protumaili kao
elju za povratkom prirodi i autentinosti ljudskih odnosa; to je
svakako bilo potpuno netano, kako je jasno pokazao budui sled
dogaaja. Istina je da su ljudi jednostavno digli ruke od svega.

DANIJEL1.3
Automat je izbacio izvrsnu vruu okoladu.
Ispili smo je naduak s nepatvorenim uitkom.
Patrik Lefevr - voza Hitne pomoi za ivotinje
Moe se rei da je show NAJBOLJE SU PALESTINSKE ORGIJAICE
bio vrhunac moje karijere - u medijskom pogledu, naravno. Nakratko
sam u dnevnim novinama iz rubrike o kulturi dospeo u rubriku o
drutvenim zbivanjima. Bilo je albi muslimanskih organizacija,
pretnji bombakim napadima - konano smo dobili malo akcije.
injenica je da sam rizikovao, ali rizikovao sam promiljeno; islamski
fundamentalisti, koji su se pojavili poetkom dvehiljaditih, doiveli su
slinu sudbinu kao pankeri. Prvo su ispali iz fazona kad su se pojavili
pristojni, ljubazni i bogobojazni muslimani, pripadnici pokreta Teblig
demat, koji su, da proirimo poreenje, neto slino new waveu;
devojke su tada jo nosile feredu, ali lepu i ukraenu, s ipkom i
poluprozirnim delovima, koja je izgledala vie kao erotski modni
dodatak. Zatim je fundamentalizam polako jenjavao: damije u koje
su uloene ogromne svote novca opet su opustele i Magrepkinje su se,
kao i sve druge devojke, ponovo nale na seksualnom tritu. Stvar
nije ni mogla drugaije da se zavri kad uzmemo u obzir u kakvom
smo drutvu iveli; to je bio jedini mogui sled dogaaja; ja sam se
svejedno, tokom jedne ili dve sezone, naao u ulozi borca za slobodu
govora. Lino sam bio vie protiv slobode; zanimljivo je da sloboda
kad-tad najvie zatreba upravo onima koji joj se protive.
Izabel je bila uz mene i davala mi promuurne savete. Treba da
pridobije mlade autsajdere, rekla je odmah. Ako oni budu na tvojoj
strani, niko ti nee moi nita.
Oni i jesu na mojoj strani, pobunio sam se; dolaze mi na
predstave.
To nije dovoljno; treba da se jo malo potrudi. Oni najvie od
svega cene lovu. Ti je ima, ali to dovoljno ne pokazuje. Treba da se
malo vie kuri.

Posluao sam njene savete i kupio bentli kontinental GT kupe,

velianstven i elegantan, koji je prema Auto urnalu bio znak da
se bentli vraa svom prvobitnom cilju - ponudi veoma luksuznih
sportskih automobila. Mesec dana kasnije, osvanuo sam na naslovnici
Radikal Hip-Hopa - to jest, manje ja, a vie moj auto. Veina repera je
kupovala ferarije, nekolicina ekscentrika poree, ali bentli ih je
totalno sludeo. Ti mali glupani se ne razumeju ni u ta, ak ni u
automobile. Kit Riards je, na primer, kao i svi ozbiljni muziari, vozio
bentli. Mogao sam da kupim aston martina, ali bio je skuplji, a i bentli
je na kraju krajeva bio bolji, hauba je bila dua i u njega su bez frke
mogle stati i tri ribe. Platio sam ga sto ezdeset hiljada evra, to je
gotovo bila bagatela; u svakom sluaju, toliko mi je porastao ugled u
oima autsajdera da mi se investicija i te kako isplatila.
Taj show je takoe obeleio poetak moje kratke, ali unosne,
filmske karijere. U sklopu emisije prikazivali smo kratkometrani
film. Moj je poetni projekat pod nazivom BACIMO MINIE NA
PALESTINU! ve imao blago burleskni i islamofobian ton koji e mi
posle i obezbediti reputaciju koja me prati; ali posluavi Izabelin
savet, setio sam se da u show ubacim i traak antisemitizma, kao
protivteu sveukupnom antiarapskom tonu; bio je to mudar potez.
Zato sam se odluio za porni, to jest, za parodiju pornia - a moram
priznati da je taj anr lako parodirati - s naslovom POPUI MI GA
ISPOD POJASA GAZE (moj idovski kolonisratoru). Glumice su bile
autohtone Magrepkinje, prave kvartovske ribe, u stilu - kurvica s
feredom; eksterijere smo snimali u zabavnom parku Mer de Sable u
Ermenonvilu. Film je bio smean; svakako, u pitanju je bio malo
istananiji humor. Ljudi su se smejali, barem veina njih. Kad su me
jednom intervjuisali zajedno s Damelom Debuzom1 rekao je da sam
super-kul tip; ukratko, stvari nisu mogle ispasti bolje. Iskreno
reeno, Damel mi je doao u garderobu malo pre emisije i rekao:
ovee, ne mogu da te ispalim. Gledaju nas isti ljudi. Voditelj Foel,
koji je organizovao susret, brzo je shvatio da smo zajedno u igri i
totalno se usrao; moram rei da sam odavno eleo da izribam to malo
govno. Pa ipak, suzdrao sam se, bio sam super korektan, zapravo
super-kul.
Producenti su traili da izbacim jedan deo kratkometranog filma -

deo koji ba i nije bio smean; snimili smo ga u Frankonvilu, u zgradi

predvienoj za ruenje, meutim, scena se toboe dogaala u
istonom Jerusalimu. Radilo se o dijalogu izmeu terorista Hamasa i
nemakog turiste, koji je as bio svojevrsno preispitivanje temelja
ljudskog identiteta u stilu Paskala, a as ekonomsko razmatranje koje
podsea na umpetera. Palestinski terorist prvo shvati da talac,
budui da je bezboac, u metafizikom smislu ne vredi nita; ta
vrednost ipak nije negativna - kao kad bi se, na primer, radilo o
idovu; njegova smrt, dakle, nije poeljna, jednostavno je beznaajna.
Ali je zato u ekonomskom pogledu taoeva vrednost znatna, budui da
je pripadnik bogate nacije koja se dii solidarnou sa svojim
graanima. Nakon tog uvoda palestinski terorista zapoinje niz
eksperimenata. Prvo taocu golim rukama iupa jedan zub i ustanovi
da mu se trina vrednost nije promenila. Zatim ponovi postupak s
jednim noktom - ovaj put uz pomo kleta. Umea se i drugi terorista,
pa se dva Palestinca upuste u kratku raspravu koja poiva na manjevie darvinistikim osnovama. Najzad taocu iupaju testise i briljivo
zaiju ranu kako bi izbegli preuranjenu smrt. Obojica se sloe da se u
procesu promenila samo bioloka vrednost taoca; metafiziku
vrednost i dalje nije imao , a trina vrednost ostala je pozamana.
Situacija je uglavnom sve vie podseala na Paskala i vizuelno je bila
sve nepodnoljivija; inae sam se iznenadio kako su specijalni efekti u
horor filmovima zapravo jeftini.
Celovitu verziju mog kratkometranog filma prikazali su posle
nekoliko meseci u sklopu festivala LEtrange, nakon kojeg su
nahrupile gomile filmskih ponuda. Zaudo, opet mi se javio Damel
Debuz, koji je hteo da izae iz svoje uobiajene komiarske uloge i
odglumi bad boya, pravog zlikovca. Menader mu je brzo objasnio da
bi to bila greka i stvari su ostale na tome, ali ini mi se da je anegdota
znaajna.
Kako bismo je smestili u kontekst, treba da se setimo kako su
tokom tih nekoliko godina - poslednjih godina francuskog finansijski
nezavisnog filma - jedini zaista uspeni filmovi francuske produkcije,
koji su mogli bar da pokuaju da se nadmeu s amerikim filmovima,
ako im ve nisu bili ravni, i koji su bar donekle pokrivali vlastite
trokove, pripadali anru komedije - sofisticirane ili burleskne;
prolazile su obe vrste. S druge strane, umetniko priznanje, na osnovu

kojeg su se dobijale poslednje dravne subvencije i pristojna

zastupljenost u merodavnim medijima, kako u filmskom, tako i u
ostalim kulturnim podrujima, dobijale su pre svega produkcije koje
su veliale zlo u nekoj vrsti institucionalne anarhije koja poiva na
sitnim ekscesima ili one koje su barem ozbiljno dovodile u pitanje
moralne vrednosti koje prema lingvistikoj konvenciji nazivamo
tradicionalnima. injenica da te produkcije prevakavaju jedne te iste
teme nije nimalo umanjivala njihovu dra u oima kritiara, tim pre
to im je olakavala pisanje ablonskih osvrta, koje su mogli da
podmetnu kao inovativne. Usmrenje morala postalo je, sve u svemu,
neka vrsta obredne rtve, to potvruje dominantne vrednosti grupe koje su se ve nekoliko decenija svodile na konkurenciju, inovaciju i
energiju, mnogo vie nego na vernost i dunost. Sloboda koju iziskuje
razvijena ekonomija bila je nespojiva s normativnim i restriktivnim
kodeksom ponaanja, ali zato se savreno uklapala s neprekidnim
velianjem volje i ega. Tako su svi oblici surovosti, cinine sebinosti
ili nasilja bili dobrodoli, a posebno teme poput oceubistva ili
kanibalizma. injenica da se priznati komiar, kad su u pitanju
surovost i poronost, osea kao riba u vodi, zasigurno je dobro
uzdrmala celu profesiju. Moga menadera je zatrpala ni vie ni manje
nego prava bujica - u manje od dva meseca dobio sam etrdeset
ponuda za razliite scenarije - meutim, on se tom injenicom nije
preterano oduevio. Sigurno u zaraditi mnogo novca, rekao je, a i on
zajedno sa mnom; ali to se slave tie, biu na gubitku. Scenarista je
neophodan pri stvaranju filma, ali ostaje potpuno nepoznat iroj
javnosti; a pisanje scenarija ipak je ozbiljan posao, zbog kojeg bih
mogao da zapostavim karijeru showmana.
Koliko god je njegova prva primedba bila tana - moje ime na pici
tridesetak filmova u svojstvu scenariste, koscenariste ili obinog
savetnika nije mi donelo ni trunicu slave - toliko je druga bila
pogrena. Brzo sam imao priliku da se uverim da filmski reditelji ne
funkcioniu na visokom intelektualnom nivou: dovoljno im je ponuditi
neku zamisao, situaciju ili deli prie, koju oni nisu kadri sami da
smisle, dodati nekoliko dijaloga, tri-etiri debilne dosetke (ja sam bio
u stanju da proizvedem etrdesetak stranica scenarija na dan),
pokazati im rezultat i oni se odueve. Zatim se stalno predomiljaju u
pogledu svega - sebe samih, producenata, glumaca, bilo koga. Samo

valja ii na radne sastanke, rei im da imaju potpuno pravo, uneti

izmene prema njihovim uputstvima, i to je cela pria; nikad nisam
lake zaradio novac.
Kao glavni scenarista najvei uspeh sam svakako ostvario filmom
DIOGEN CINIK. Nije se radilo o kostimiranom filmu, kako bi se
moglo naslutiti iz naslova. Cinici su - a re je o elementu njihove
filozofije koji ljudi najee zaboravljaju - toplo savetovali deci da
ubiju i proderu vlastite roditelje im ovi postanu nesposobni za rad, a
time i samo jo jedna usta koja treba nahraniti; vrlo sam lako smislio
savremenu verziju reavanja problema koje donosi sve vei broj
pripadnika etvrtog doba. Palo mi je na pamet da glavnu ulogu
ponudim filozofu Mielu Onfreu, koji je, svakako, za nju pokazao
veliko zanimanje; ali siroti grafoman, inae vrlo oputen pred
televizijskim voditeljima i manje-vie maloumnim studentima,
potpuno se uzentao pred kamerom i nita nismo mogli da izvuemo iz
njega. Producenti su se zatim mudro vratili proverenim reenjima i
an Pjer Marel2 je bio fantastian kao i uvek.
U to vreme sam kupio i vilu u Andaluziji, u tada vrlo divljem kraju,
malo severnije od Almerije: u parku prirode Cabo de Gata.
Arhitektina zamisao je zaista bila velianstvena; bile su tu palme,
pomorandina stabla, vodopadi - a ceo plan je, kad uzmemo u obzir
klimatske uslove (radilo se o najsunijem podruju u Europi), mogao
da deluje pomalo megalomanski. Ja o tome tad nisam imao pojma, ali
to je bilo jedino podruje na panskoj obali koje jo nije zahvatio
turizam; cene terena su se za pet godina utrostruile. Sve u svemu, u
to sam vreme bio svojevrsni kralj Mida.
Tad sam odluio da oenim Izabel, znali smo se ve tri godine, a
predbrane veze su u proeku trajale tano toliko. Obred je bio
jednostavan i pomalo tuan; ona je upravo navrila etrdesetu. Danas
mi je jasno da su ta dva dogaaja povezana i da sam hteo da joj tim
dokazom ljubavi umanjim ok ulaska u etrdesete. Kod nje se on nije
ogledao kukanjem, vidljivom teskobom ili neim konkretnim; radilo
se o neemu u isti mah neuhvatljivijem i potresnijem. Ponekad naroito u paniji - dok bismo se spremali za plau i dok bi navlaila
kupai, u trenutku kad bih je pogledao, osetio bih kako se lagano
savija, kao da ju je neko udario meu lopatice. Bolna , brzo zauzdana
grimasa, izobliila bi joj prekrasno lice - lepota njenog prefinjenog i

delikatnog lica jedna je od onih to odolevaju vremenu; ali na njenom

telu su se, uprkos plivanju i klasinom baletu, ve primeivali prvi
znaci vremena, koji e se, znala je to dobro, brzo iriti sve dok ne doe
do potpunog propadanja. Tad nisam bio sasvim svestan onoga to
odaje moje lice i zadaje joj takvu patnju; uinio bih tota da to
izbegnem jer sam je, ponavljam, voleo; ali bega oigledno nije bilo.
Nisam mogao ni da joj ponavljam da je jo uvek poeljna i lepa; nikad
nisam mogao da joj kaem ni najbezazleniju la. Prepoznao sam njen
pogled: bio je to ponizan i tuan pogled bolesne ivotinje koja se
udaljava nekoliko koraka od opora, naslanja glavu na ape i tiho
uzdie, jer osea da je pogoena i zna da od pripadnika svoje vrste ne
moe oekivati ni trunku milosra.

DANIJEL24.3
Litice se izdiu nad morem u okomitom besmislu i ljudskoj patnji
nee biti kraja. U prvom planu vidim stene, crne i otre. Na monitoru
se malo dalje polako izotrava neka zamuena i nejasna povrina,
koju i dalje zovemo morem, a koju su nekad nazivali Sredozemljem.
Bia pristiu u prvi plan, hodaju du grebena, kao to su to inili
njihovi preci pre nekoliko vekova; ovih je manje i prljaviji su. arko se
trude, pokuavaju da se okupe, skupljaju se u opore ili horde.
Nekadanje lice im je sad komad crvenog i ogoljenog ivog mesa koje
napadaju crvi. trecnu se od bola i zbog najmanjeg daka vetra koji
nosi pesak i semenke. Ponekad se obrue jedno na drugo, sukobe se i
ranjavaju udarcima ili recima. Zatim se postupno odvoje od grupe,
hod im se uspori i padnu na lea. Savitljiva i bela lea odbiju se o
stenu; bia tad podseaju na preokrenutu kornjau. Bube i ptice sleu
im na golo meso okrenuto prema nebu, kljuckaju ga i prodiru; bia
jo kratko pate, a potom se vie ne miu. Ostali se i dalje prepiru u
prikrajku i prave arke. Povremeno se priblie i posmatraju
sadrugovu agoniju; iz pogleda im tad ne izvire nita osim isprazne
znatielje.
Izlazim iz programa za videonadzor; slika nestaje, guta je alatna
traka. Stigla je nova poruka od Mari22:
Brojana kvrga
Kapak se sklapa
Prostor se trza
A vreme stapa.
247, 214327, 4166, 8275. Svetlost se raa, jaa, raste; ponirem u
svetlosni tunel. Shvatam ta je oseao mukarac dok je prodirao u
enu. Shvatam i enu.

DANIJEL1.4
Budui da smo ljudi, bilo bi u redu
da se ne smejemo nevoljama oveanstva,
nego da ih oplakujemo.
Demokrit iz Abdere
Izabel je bila sve slabija. Naravno da eni koju je ve naelo vreme
nije bilo lako da radi za asopis kao to je Lolita, u koji su iz meseca u
mesec dolazile sve mlae, seksepilnije i arogantnije fufice. Seam se
da sam ja prvi otvorio tu temu. etali smo po vrhu crnih litica
Karbonerasa, koje su se obruavale u blistavoplavo more. Nije
pokuala da se izvue ili izbegne razgovor: da, zaista je na poslu
trebalo da odrava neprijateljsku atmosferu i narcisoidno
nadmetanje, to joj je iz dana u dan sve tee padalo. ivot kvari, rekao
je Anri de Renje; ivot ponajvie troi oveka - verovatno u nekim
ljudima jo postoji neiskvareno jezgro, jezgro bia; ali koliko vredi taj
ostatak kad uzmemo u obzir optu istroenost?
Morau da se nagodim oko otpremnine..., ree. Ne znam kako
u to izvesti. asopis stoji sve bolje; ne znam ta u navesti kao razlog
svog odlaska.
Dogovori sastanak s Laonijem i objasni mu. Sve mu jednostavno
reci, kao meni. Ve je star, mislim da moe da razume. Naravno, on je
tip oveka koji voli novac i mo, a tim strastima treba vremena da se
ugase; ali, prema svemu to si mi rekla o njemu, mislim da moe da
razume istroenost. Uinila je to sam joj predloio i Laoni je
prihvatio sve njene uslove; ipak je manje-vie sama podigla asopis na
noge. Ja pak nisam jo mogao da okonam karijeru - barem ne sasvim.
Moj zadnji show neobinog naziva NAPRED, UO! IDEMO U ADEN!
nosio je podnaslov Stopostotna mrnja, koji je bio ispisan preko
plakata u Eminemovom grafikom stilu; nipoto se nije radilo o
hiperboli. Na samom poetku otvarao sam temu bliskoistonih
sukoba, koja mi je ve pribavila divne medijske uspehe, a inio sam to,
kako je napisao novinar Mondea, na izrazito ustar nain. U prvi
ske naslovljen BORBA MALIH GLUPANA ubacio sam Arape,

preimenovane u Alahovu gamad, idove - koje sam nazivao

obrezanim parazitima, pa ak i libanske hriane, koje je snaao
komian nadimak Marijine debilne picajzle. Uglavnom, kako je
primetio kritiar Pointa, u isti ko sam, barem u tom skeu, strpao
sve religije pisane rei; u nastavku showa je usledela urnebesna
jednoinka PALESTINCI SU ZAISTA JADNI, u kojoj sam razradio niz
kominih i opscenih aluzija na dinamite koje su aktivistkinje Hamasa
stavljale oko struka kako bi raznele idove. Potom sam nastavljao s
optim napadom na sve oblike pobune, nacionalne i revolucionarne
borbe, to jest na samo politiko delovanje. Ceo show sam, naravno,
vodio u stilu desniarskog anarhiste, tipa: Jedan ubijeni borac jedan
je glupan manje koji vie nee imati prilike da se bori. Taj stil je, od
Selina do Odiara3, ve obeleio zlatne trenutke francuskog humora.
Ali, osavremenivi nauk svetog Pavla, prema kojem sva mo dolazi od
Boga, ponekad sam se uzdizao do sumornog razmatranja bliskog
hrianskoj apologetici. Svakako, izbacivao sam sve teoloke
koncepte kako bih razradio strukturisanu argumentaciju gotovo
matematike prirode, koja pre svega poiva na ideji pravog reda. Da
skratim, show je postao klasik, kao takvoga su ga odmah i pozdravili:
bio je to svakako moj najvei uspeh u oima kritike. Opte miljenje je
bilo da se moj humor nikad nije uzdigao visoko, ili da nikad nije pao
tako nisko; postojala su ta dva tumaenja, iji je smisao bio manje-vie
isti; esto su me uporeivali sa amfortom, pa ak i s Larofukoom.
to se publike tie, stvari se nisu zahuhtale sve dok Bernard
Kuner4 nije izjavio da je njemu lino pozlilo od showa, na ta su
karte planule. Posluavi Izabelin savet, sklepao sam odgovor u
Liberaciou, koji sam nazvao Hvala, Bernard. Ukratko, ilo mi je
dobro, jako dobro, zbog ega sam se oseao sve udnije, bilo mi je
svega dosta i malo mi je nedostajalo da dignem ruke - da su stvari
krenule nagore, mislim da bih se pokupio, ne trepnuvi. Moja sklonost
filmskom mediju - koji je bio mrtav, a ne, kako su ga tada pompezno
zvali, parada ivih slika - verovatno je bila prvi znak da sam izgubio
zanimanje za publiku ili da mi se ak zgadila, valjda kao i celo
oveanstvo. U to vreme sam skeeve vebao pomou male kamere,
koja je bila privrena za stativ i povezana s monitorom na kojem
sam u stvarnom vremenu mogao da pratim svoju intonaciju, mimiku i
kretanje. Rukovodio sam se jednostavnim naelom: ako bih u nekom

trenutku prasnuo u smeh, veliki su izgledi da e se u tom trenutku

nasmejati i publika. Malo-pomalo, dok sam gledao kasete, shvatio sam
da me obuzima sve jaa nelagoda, koja je povremeno prerastala u
muninu. Dve nedelje pre premijere, sinulo mi je ta je uzrok te
nelagode: nije mi se smuilo vlastito lice, pa ak ni ponavljanje i
otrcanost nekih uobiajenih i neizbenih grimasa; problem je bio to
vie nisam podnosio sam smeh, to naglo i estoko izoblienje lica koje
ga nagruje i u trenu liava svakog dostojanstva. U celom
ivotinjskom carstvu smeje se samo ovek, samo se njegovo lice tako
ogavno izobliava jer je samo on uspeo da premai ivotinjsku
sebinost i da dosegne stravian i krajnji stadij um okrutnosti.
Tri nedelje nastupanja bile su trajno muenje: prvi put sam zaista
spoznao tu slavnu i groznu komiarsku tugu; prvi put sam uistinu
shvatao oveanstvo. Rastavio sam zupanike maine i stavljao ih u
pogon po svojoj elji. Svake veeri sam, pre nego to se popnem na
pozornicu, gutao itavu ploicu ksanaksa. Svaki put kad bi se publika
nasmejala (a unapred sam znao kad e to biti jer sam, kao pravi
profesionalac, dobro tempirao svoje ale), morao sam skrenuti pogled
kako ne bih vidio te face, stotine lica protresenih trzajima, uzdrmanih
mrnjom.

DANIJEL24.4
Ovaj deo prie Danijela1 za nas je verovatno i najnerazumljiviji.
Napravljen je transkript pomenutih video-kaseta i priloen njegovoj
ivotnoj prii. Znao sam ponekad da pogledam te zapise. Budui da
sam genetski potomak Danijela, naravno da imam iste crte lica; ak
imamo i slinu mimiku (iako je moja, s obzirom da ne ivim u
drutvenoj zajednici, svakako, suzdranija); ali to naglo izoblienje
lica, propraeno tipinim krkljanjem, koje je on nazivao smehom,
nikako ne mogu da proizvedem; ak ne uspevam ni da zamislim o
kakvom mehanizmu je re.
Iz beleki mojih prethodnika, od Danijela2 do Danijela23, jasno je
da ni oni taj mehanizam uglavnom nisu mogli da shvate. Jo Danijel2 i
Danijel3 tvrde da mogu da oponaaju tu pojavu pod uticajem nekih
alkoholnih pia; ipak, Danijelu4 to vie nije uspevalo. Napisano je
nekoliko radova o nestanku smeha kod novih ljudi; svi se slau da se
radilo o brzom procesu.
Slina, iako sporija promena moe se opaziti kad je re o suzama,
koje su takoe bile svojstvene ljudskim biima. Danijel9 navodi da je
plakao u tano odreenoj situaciji (kad mu je psa Foksa ubila struja iz
zatitne ograde); od Danijela10 nadalje o suzama vie nema ni
spomena. Kao to je Danijel smeh ispravno smatrao znakom ljudske
surovosti, ini se da su suze kod te vrste povezane sa saoseanjem.
Nikad ne plaemo iskljuivo nad samim sobom, negde je napisao
nepoznat ljudski autor. Ta dva oseanja - okrutnost i saoseanje nemaju vie smisla u naim potpuno samotnim ivotima. Neki moji
prethodnici, na primer Danijel3, u svojim komentarima iskazuju
neobinu nostalgiju zbog tog dvostrukog gubitka; ta nostalgija potom
nestaje i zamenjuje je sve reda znatielja; danas je, kako potvruju svi
moji kontakti s mree, moemo smatrati gotovo nestalom.

DANIJEL1.5
Malo sam hiperventilirao kako bih se opustio;
ali ipak, Barnabo, nisam mogao da ne mislim
na velika jezera ive na Saturnovoj povrini.
Kapetan Clark
Izabel je odradila jo tri zakonom propisana meseca i njen zadnji
broj Lolite izaao je u decembru. U redakciji su organizovali mali
koktel. Atmosfera je bila pomalo napeta, utoliko to je sve prisutne
morilo isto pitanje, koje nisu mogli da kau naglas: Ko e zameniti
Izabel na mestu glavne urednice? Laoni je svratio na petnaestak
minuta i pojeo tri palainke, uskrativi im bilo kakvo korisno
obavetenje.
Na Badnje vee smo otili u Andaluziju; usledila su tri neobina
meseca, koje smo proveli u gotovo potpunoj samoi. Naa nova kua
se nalazila malo junije od San Hozea, blizu plae Monsul, opasane
velikim granitnim blokovima. Moj menader je odobravao tu
privremenu osamu; smatrao je da je dobro da se malo povuem kako
bih razbuktao znatielju javnosti; nisam znao kako da mu priznam da
nameravam da okonam karijeru.
Gotovo niko osim njega nije znao moj broj telefona; ne mogu rei
da sam tokom ovih uspenih godina stekao mnogo prijatelja; ali zato
sam ih dosta izgubio. Jedini nain da vam se raspre i poslednje iluzije
o ljudima jeste da u kratkom roku zaradite veliku svotu novca; odmah
na vas nagrnu licemerni i grabeljivi. Meutim, da biste zaista
progledali, najvanije je da taj novac zaradite: ini mi se da su pravi
bogatai, oni koji su se rodili bogati i ive u bogatstvu celoga ivota,
vakcinisani protiv takvih iluzija, kao da su zajedno s bogatstvom
nasledili i neku vrstu nesvesnog cinizma, zbog kojeg odmah znaju da
e manje-vie svi ljudi koje upoznaju na sve mogue naine od njih
pokuati da izmuzu novac; stoga se ponaaju oprezno i uglavnom svoj
kapital uspevaju da ouvaju netaknutim. Za one koji su roeni
siromani situacija je mnogo opasnija; ja sam lino bio dovoljno
pokvaren i cinian da bih to shvatio i veinu zamki sam izbegao, ali

prijatelja vie nisam imao. Ljudi s kojima sam se druio u mladosti

uglavnom su bili komiari, propali komiari; ali ne mislim da bi stvari
bile bitno drugaije i da se radilo o nekoj drugoj profesiji. Ni Izabel
vie nije imala prijatelja; okruivali su je ljudi koji su sanjali da
zauzmu njeno mesto, naroito tokom poslednjih nekoliko godina.
Tako nismo imali koga da pozovemo u svoju raskonu vilu, nikoga s
kim bismo popili au Riohe i posmatrali zvezde.
ta smo onda mogli da radimo? O tome smo mozgali dok smo
etali po peanim sprudovima. Samo da ivimo? Satrveni oseanjem
vlastite beznaajnosti, ljudi upravo u toj situaciji odluuju da prave
decu; tako se obnavlja vrsta, dodue, sve ree i ree. Izabel je bila
prilino hipohondrina i upravo je navrila etrdesetu, ali postojale su
pouzdane trudnike analize i nasluivao sam da problem nije u tome problem sam bio ja. Ne samo da sam oseao opravdano gaenje, koje
obuzima svakog normalnog mukarca pri pogledu na bebu; nije se
radilo samo o duboko ukorenjenom uverenju da je dete neka vrsta
izopaenoga i okrutnog patuljka, na kojem se odmah vide najgora
obeleja ljudske vrste i koga kuni ljubimci mudro i oprezno
izbegavaju. Jo dublje u meni postojala je istinska groza pri pomisli na
neprekidnu muku od koje se sastoji ljudski ivot. To to u celom
ivotinjskom kraljevstvu samo beba svoj dolazak na svet objavljuje
neprekidnim bolnim kricima dokaz je da pati, i to neizdrljivo. Moda
je uzrok to to su ljudi izgubili dlaku pa im je koa veoma osetljiva na
temperaturne promene, a ne prua zatitu od parazita. Moda je pak
razlog abnormalna osetljivost nervnog sistema ili nekakva telesna
mana, meutim, svakom nepristrasnom posmatrau jasno je da
ljudsko bie ne moe biti sreno, da nipoto nije stvoreno za sreu, te
da mu je jedina sudbina da iri nesreu oko sebe, a tako i drugima
uini ivot jednako nepodnoljivim kao to je nepodnoljiv njemu
samom - a prve su mu rtve najee roditelji.
Naoruan tim ne ba humanistikim uverenjima, smislio sam u u
glavnim crtama scenario s radnim naslovom DEFICIT U SOCIJALNOM
OSIGURANJU, u kojem sam izloio glavne elemente problema. Tokom
prvih petnaest minuta filma revolver velikog kalibra zaredom bi
rasprskavao deije lobanje - planirao sam i usporene i ubrzane
snimke, to jest celu modanu koreografiju u stilu Dona Vua; situacija

bi se zatim malo smirila. Istragu bi vodio duhoviti i nekonvencionalni

policijski inspektor - na umu sam imao Damela Debuza - koji bi
ustanovio postojanje izvrsno organizovane mree ubica dece,
nadahnute teorijama bliskim fundamentalnoj ekologiji. P. I. P. (Pokret
za Istrebljenje Patuljaka) zalagao bi se za nestanak ljudske vrste, koja
nepovratno unitava ravnoteu biosfere i koju bi zamenila vrsta
izrazito inteligentnih medveda - za sve to vreme Pokret bi u
laboratorijama sprovodio istraivanja s ciljem da razvije inteligenciju
kod medveda i omogui medvedima da usvoje jezik (za ulogu
medveeg voe na umu sam imao erarda Depardjea).
Uprkos jakoj glumakoj ekipi i mojoj slavi, projekat nije ugledao
svetio dana; neki korejski producent je pokazao zanimanje, ali najzad
nije uspeo da prikupi potrebna novana sredstva. Taj neoekivan
neuspeh mogao je u meni da probudi moralistu (koji je inae spokojno
spavao); injenica da je projekat propao i da su ga odbacili dokazivala
je da postoje jo neki tabui (u ovom sluaju edomorstvo), tako da
moda nije sve nepovratno izgubljeno. Mislilac je ipak brzo nadvladao
moralistu: naime, ako je postojao tabu, onda je svakako postojao
problem; u to vreme su se na Floridi pojavile prve childfree zones,
luksuzne stambene zgrade za samouverene tridesetogodinjake koji
su jasno i glasno priznavali da vie ne mogu da podnesu urlikanje,
balavljenje, izmet, to jest sve uobiajene i neugodne posledice
prisustva deritadi. Ulazak u stambene zgrade bio je jednostavno
zabranjen deci mlaoj od trinaest godina; restorani brze hrane bili su
predvieni da slue kao tampon-zona, u kojoj se omoguavao kontakt
s porodicom.
Uinili smo vaan korak napred: ve nekoliko decenija
depopulacija na Zapadu (koja inae ni po emu nije bila iskljuivo
zapadnjaki fenomen, nego fenomen koji se obnavljao u svakoj zemlji
i kulturi im bi dosegla odreen stepen ekonomskog razvoja) bila je
povod licemernom jadikovanju - pomalo sumnjivom upravo zbog
svoje opteprihvaenosti. Mladi, obrazovani ljudi dobrog
socioekonomskog statusa prvi put su javno izjavili da ne ele decu, da
nemaju elju da se lome s brigama i obavezama u vezi sa podizanje
potomstva. Naravno da su tim nonalantnim stajalitem stekli mnoge
sledbenike.

DANIJEL24.5
Znajui kako ljudi pate, sauestvujem u oslobaanju i vraam mir.
Kad ubijem nekog divljaka, smelijeg od ostalih, koji se predugo
zadrava blizu zatitne ograde - esto se radi o enki ve omlitavelih
grudi, koja svoje mladune prua prema nebu kao da se moli - oseam
da sam obavio nuno i opravdano delo. Slinost naih lica - utoliko
upadljivija to su oni koji lutaju ovim krajem veinom panskoga ili
magrepskog porekla - za mene je pouzdan znak da treba da ih osudim
na smrt. Ljudska vrsta e nestati, mora nestati, kako bi se ostvarile
Rei Vrhovne Sestre.
Na severu Almerije podneblje je blago i nema mnogo velikih
grabljivaca; verovatno su iz tih razloga divljaci tu jo prilino
mnogobrojni, iako se njihov broj neprestano osipa - pre nekoliko
godina s uasom sam opazio krdo koje je brojalo ak stotinak jedinki.
Osobe s kojima se dopisujem svedoe o sasvim drugaijoj situaciji na
gotovo celoj zemaljskoj kugli: divljaci su generalno na putu
izumiranja; u mnogim krajevima njihova prisutnost nije zabeleena
ve nekoliko vekova; neki su njihovo postojanje poeli ak da
smatraju mitom.
U podruju meubia nema ogranienja, ali neke stvari se znaju
pouzdano. Ja predstavljam Vrata. Ja predstavljam Vrata i uvara Vrata.
Naslednik e doi; mora doi. Ja odravam prisutnost kako bih
omoguio dolazak Buduih.

DANIJEL1.6
Ima sjajnih pseih igraaka.
Petra Durst-Bening
Samoa udvoje je dobrovoljni pakao. U ivotu u paru najee se
ve u poetku javljaju neke sitnice i nesuglasice koje odluimo da
preutimo u optimistinom uverenju da e ljubav na kraju reiti sve
probleme. Ti problemi tiho i postupno rastu i najzad, nakon nekoliko
godina, buknu i unite svaku mogunost zajednikog ivota. Izabel je
otpoetka najvie volela da je uzimam otpozadi; svaki put kad bih
pokuao neto drugo, prvo bi se prepustila, a zatim bi se, kao protiv
svoje volje, okrenula, nelagodno se osmehujui. Svih tih godina tu
sklonost sam pripisivao nekoj anatomskoj specifinosti, nagibu vagine
i ta ja znam emu, uglavnom jednoj od onih stvari koje mukarci ni
uz najbolju volju nikad ne mogu potpuno da shvate. est nedelja posle
dolaska u Andaluziju, dok sam s njom vodio ljubav (kao i obino, uao
sam u nju otpozadi, ali u spavaoj sobi smo imali veliko ogledalo),
primetio sam da je zamurila dok se bliila orgazmu, otvorivi oi tek
dugo nakon to se odnos zavrio.
Mislio sam na to celu no, ispijajui dve boce prilino odvratnog
panskog konjaka: vrteo sam u glavi nae odnose, zagrljaje, sve
trenutke zbliavanja i video kako svaki put skree pogled ili sklapa
kapke, pa sam briznuo u pla. Izabel je sebi doputala da svri,
priutila bi to isto partneru, ali nije volela seksualni uitak ni njegove
znakove; nije ih volela na meni, a verovatno jo manje na sebi. Sve se
poklapalo: svaki put kad sam je video kako se oduevljava nekim
likovnim delom radilo se o slikarima poput Rafaela ili, jo ee,
Botielija; ponekad je slika bila nena, ali esto i hladna i uvek vrlo
smirena; nikad nije shvatala apsolutno divljenje koje sam oseao
prema El Greku, nikad nije volela ushienje. Poteno sam se isplakao
jer je ta ivotinjska strana, to stopostotno preputanje uitku i ekstazi
ono to sam najvie voleo kod sebe, dok sam prema svojoj
inteligenciji, pronicljivosti i duhovitosti oseao samo prezir. Nikad
neemo doiveti taj neizmerno zagonetan pogled udvoje, pogled para

sjedinjenog u srei, koji smerno prihvata postojanje organa i

kratkotrajni uitak; nikad neemo biti istinski ljubavnici.
Svakako, ni to nije bilo ono najgore, jer taj ideal plastine lepote,
koji joj je postao nedostian, meni e naoigled unititi Izabel. Poelo
je s grudima, koje vie nije mogla da podnese (istina je da su malo
visile); zatim se isto dogodilo sa zadnjicom. Sve je ee traila da
ugasimo svetla; a potom je nestalo i same seksualnosti. Vie nije mogla
da podese samu sebe i zato nije podnosila ni ljubav, koja joj se inila
lanom. Meni se u poetku ipak jo dizao, bar malo, a onda je i tome
doao kraj i od tog trenutka je sve bilo jasno; trebalo je samo da se
podsetimo pritvorno ironinih stihova andaluzijskog pesnika:
Oh, kakav to ivot ljudi pokuavaju da ive!
Oh, kakav to ivot vode
U svetu u kojem su!
Siroti ljudi, siroti ljudi... Ne znaju da vole.
Kad nestane seksa, partnerovo telo postane pomalo neprijateljsko;
pojave se umovi, kretanja, mirisi; i sama prisutnost tog tela, koje vie
ne smemo da dotaknemo i oplemenimo dodirom polako prerasta u
smetnju; sve je to naalost poznato. Nestanak nenosti uvek je usko
povezan s nestankom erotike. Nema produhovljene veze,
natprirodnog spajanja dua, niti bilo ega to bi liilo na to ili na to
barem podsealo. Kad nestane telesne ljubavi, nestane svega;
sumorna i tupa mrzovolja ispunjava dane. A nisam gajio iluzije ni o
telesnoj ljubavi. Mladost, lepota, snaga: merila telesne ljubavi jednaka
su merilima nacizma. Ukratko, bio sam do grla u govnima.
Reenje se pojavilo na prilaznom putu za autoput A2 izmeu
Saragose i Taragone, nekoliko desetina metara od motela u koji smo
Izabel i ja svratili na ruak. Kuni ljubimci u paniji su nova pojava.
Kao tradicionalno katolika, ovinistika i nasilna zemlja, panija je
prema ivotinjama jo donedavno bila ravnoduna, ili ak alosno
okrutna. Meutim, standardizacija je napredovala i u tom pogledu,
kao i u svim ostalim, i panija se pribliavala evropskim, a ponajvie
engleskim normama. Homoseksualnost je bila sve rasprostranjenija i

sve prihvaenija; bilo je sve vie vegetarijanske hrane, kao i new age
stvarica; kuni ljubimci, ovde draesno zvani mascotas, polako su
porodicama nadometali decu. Proces je ipak jo bio u zaetku i bilo
je mnogo neuspelih pokuaja: esto se dogaalo da deca za Boi
umesto igrake dobiju kuence, koji bi nakon nekoliko meseci
zavrilo pored puta. Tako su se na sredinjim visoravnima okupljali
opori pasa lutalica. ivot im je bio kratak i kukavan. Zaraeni ugom
i parazitima, nalazili su hranu u smeu pored motela i najee ginuli
pod kamionskim tokovima. A najvie su patili, i to strano, zbog
nedostatka kontakta s ljudima. Budui da je jo pre nekoliko vekova
napustio opor i izabrao ovekovo drutvo, pas nikad nije uspeo da se
ponovo prilagodi na ivot u divljini. U oporima nisu uspevali da
uspostave nijednu vrstu postojane hijerarhije; neprestano su se borili,
za hranu ili enke; tenad su naputali, a ponekad bi je i prodrala
starija braa.
U tom periodu sam sve vie pio i dok sam, nakon tree ae,
teturao prema bentliju, zaudio sam se ugledavi Izabel kako se
provlai kroz rupu u ogradi i prilazi oporu od desetak pasa koji su
stajali na neiskorienom zemljitu blizu parkiralita. Znao sam da je
prilino bojaljiva, a uglavnom se smatralo da je re o opasnim
ivotinjama. Psi ipak nisu pokazivali agresivnost ili strah dok su je
gledali kako se pribliava. Mali crvenkastobeli meanac iljastih uiju,
star najvie tri meseca, poeo je da puzi prema njoj. Sagnula se, uzela
ga u naruje i krenula prema autu. Tako je u na ivot uao Foks, a
zajedno s njim i bezuslovna ljubav.

DANIJEL24.6
Zbog sloene mree belanevina koja obavija jedro kod primata,
kloniranje ljudi decenijama je bilo opasno, nesigurno i, na kraju
krajeva, jedva izvodljivo. Postupak je naprotiv otpoetka bio vrlo
uspean kod veine kunih ljubimaca, pa tako - iako s malim
zakanjenjem - i kod pasa. Dakle, pored mojih se nogu odmara isti
Foks dok piem ove redove, kako bih, u skladu sa tradicijom, ivotnoj
prii svog ljudskog pretka dodao vlastiti komentar, kao to su to
uinili i moji prethodnici.
Vodim miran i neveseo ivot; imanje je dovoljno veliko za kratke
etnje, a imam i kompletnu opremu za odravanje miia. Foks je,
ipak, srean. Skakue po imanju, zadovoljan veliinom nametnutog
prostora - brzo je nauio da treba da izbegava zatitnu ogradu; igra se
loptom ili nekom od plastinih ivotinjica (prethodnici su mi ih ostavili
vie od stotinu); naroito voli muzike igrake, a najdraa mu je patka
poljske proizvodnje koja gae na razliite naine. Najvie voli da je
uzme u naruje i da se odmara obasjan suncem, murei, s glavom na
mojim kolenima, u radosnom polusnu. Spavamo zajedno i svakoga
jutra me poisti oblizivanjem i izgrebe apicama; osea opipljivu
radost, jer je opet ugledao ivot i dnevno svetio. Osea iste radosti kao
njegovi preci, kakve e oseati i njegovi potomci; mogunost sree u
sutini je njegove prirode.
Ja sam samo novoovek i moja priroda ne doputa takvu
mogunost. Ljudi su, ili barem oni najnapredniji meu njima, ve znali
da je bezuslovna ljubav jedan od preduslova za sreu. Sveobuhvatno
poimanje tog problema dosad nije rezultiralo reenjem. Prouavanje
ivota svetaca, u koje su neki polagali veliku nadu, nije nimalo
rasvetlilo stvari. Ne samo da su svece u potrazi za spasenjem vodili tek
delimino nesebini motivi (da i ne pominjem kako je pokoravanje
Bojoj volji, kojim su se diili, sigurno najee bilo samo praktian
nain da u oima drugih opravdaju urodeni altruizam), nego je i trajno
verovanje u oigledno odsutno boansko bie u njima prouzrokovalo
zatupljenost koja je, dugorono gledajui, bila nespojiva s
tehnolokom civilizacijom. A pretpostavka o genu altruizma

uzrokovala je toliko razoaranja da se danas niko ne usuuje ni da je

pomene. Naravno, uspeli smo da pokaemo da se centri za okrutnost,
moralne sudove i altruizam nalaze na prefrontalnom delu modane
kore, ali istraivanja su zastala na toj iskljuivo anatomskoj injenici.
Od pojave novoljudi, najmerodavniji naunici su napisali barem tri
hiljade radova o moguem genetskom osnovu moralnih oseanja; ali
niko nije uspeo da napravi sledei korak i potkrepi tu pretpostavku
eksperimentima. Osim toga, darvinizmom nadahnute teorije, koje
pojavu altruizma u ivotinjskoj populaciji objanjavaju odabirnom
prednou za celu grupu, bile su tema mnogobrojnih, nepreciznih i
protivrenih procena, pa su na kraju potonule u konfuziju i zaborav.
Dobrota, saoseanje, vernost i altruizam, dakle, ostaju oko nas kao
nedokuive tajne, koje su ipak prisutne unutar ogranienog pseeg
tela. Od reavanja tog problema zavisi hoe li se ili nee pojaviti
Budui.
Verujem u dolazak Buduih.

DANIJEL1.7
Igra zabavlja.
Petra Durst-Bening
Ne samo da su psi sposobni da vole nego izgleda i da im seksualni
nagon ne donosi nepremostive probleme: kad sretnu enku u teranju,
ona pristaje na penetraciju; u suprotnom oigledno ne oseaju
seksualnu elju, niti pate zbog manjka seksa.
Ne samo da su psi sami po sebi neprestani predmet divljenja, nego
su i za ljude sjajna tema razgovora - meunarodna, demokratska i
opteprihvaena. Tako sam upoznao Harija, bivega nemakog
astrofiziara, koji je imao bigla Trumana. Tih, ezdesetogodinji
prirodnjak, Hari se po penzionisanju posvetio posmatranju zvezda nebo je u tom kraju, kako mi je objasnio, bilo izrazito vedro; danju je
radio u vrtu i malo pospremao kuu. iveo je sa enom Hildegardeom
i, svakako, s Trumanom; nisu imali dece. Da nije bilo psa, jasno da s
tim ovekom ne bih imao o emu da razgovaram - uostalom, ak i uz
psa, razgovor nije tekao ba glatko (pozvao nas je na veeru idue
subote; iveo je petsto metara dalje i bio nam je prvi sused). Na sreu,
nije znao francuski, a ja nita bolje nisam znao nemaki; zbog
injenice da smo morali da premostimo jeziku barijeru (uz nekoliko
fraza na engleskom i natucanje panskog) najzad smo imali utisak da
je vee bilo uspeno, a zapravo smo dva sata samo uzvikivali
banalnosti (bio je prilino gluv). Posle jela pitao me je da li elim da
vidim Saturnove prstenove. Naravno, naravno, eleo sam. Eh, ta rei,
bio je to udesan prizor prirodnog ili boanskog porekla, ko bi znao.
Hildegarde je svirala harfu, pretpostavljam da ju je svirala prekrasno,
ali istini za volju, ne znam da li je mogue loe svirati harfu - hou rei
kako mi se uvek inilo da sam taj instrument zbog svoje grae moe
da proizvodi samo milozvune tonove. Mislim da sam ostao smiren iz
dva razloga: prvo, Izabel je bila dovoljno mudra da, vadei se na
umor, poeli da ode prilino rano, svakako pre nego to ja uspem da
ispijem celu bocu trenjevae, a drugi razlog je to sam kod Nemca
primetio uvezeno izdanje sabranih del Pjera Tejar de ardena.5 Ako

ita na svetu moe uvek da me nagna na tugu ili saoseanje, to jest da

me dovede u stanje lieno svake zlobe i ironije, onda je to postojanje
Pjera Tejara de ardena - uostalom, ne samo njegovo postojanje nego
i injenica da ima ili da je imao itatelje, ma kako malobrojni bili. U
prisustvu itatelja de ardena oseam se razoruano, smeteno, na ivici
suza. Kao petnaestogodinjak sluajno sam nabasao na njegovu
knjigu, koju je neki, verovatno zgaeni itatelj ostavio na klupi stanice
Etrei-amarand. Ve nakon nekoliko stranica, delo mi je izmamilo
krike; od oaja sam o zid metroa razbio svoju pumpu za bicikl. Tejar
de arden je, svakako, ono to inae nazivamo totalnim luakom, ali
to ga ne spreava da ubije oveka u pojam. Malo je podseao na
nemake hrianske naunike, za koje je openhauer svojevremeno
rekao da im odloe retortu ili skalpel, ponu da filozofiraju o
koncepcijama koje su usvojili na prvoj priesti. Kao svi hriani
leviari, to jest hriani centristi, ili hriani koji su od Francuske
revolucije nadalje zadojeni idejom o napretku, i on je, naravno, gajio
iluziju da je pouda oprostiv i nebitan greh, koji ne moe oveka da
odvrati od spasenja, a da je jedini istinski greh oholost. Gde je u meni
bila pouda? A gde oholost? I jesam li bio daleko od spasenja? ini mi
se da su odgovori na ta pitanja bili jednostavni; Paskal sebi, na primer,
nikad ne bi dopustio izricanje takvih besmislica. Dok itamo Paskala,
nasluujemo da mu telesna iskuenja nisu bila nepoznata i da je znao
ta je razvrat, pa da razlog zato je odabrao Hrista, a ne blud ili
kartanje, nisu ni rastresenost ni neznanje, nego injenica da mu se
Hrist svakako inio kao vei high dope; da skratim, radilo se o
ozbiljnom autoru. Da su pronaeni erotski tekstovi de ardena, mislim
da bi mi u neku ruku bilo lake; ali nisam se tome nadao ni na tren. ta
je morao da proivi i s kim je morao da se drui taj siroti Tejar kad je
imao tako dobroudno i naivno vienje ljudskog roda - dok su u isto
vreme istom zemljom harali gadovi poput Selina, Sartra i enea?
Polako smo to uspeli da odgonetnemo na osnovu korespondencije:
druio se s burujskim katolicima, vie ili manje plemikoga roda,
esto jezuitima. Dakle, s budalama.
ta to mrmlja?, prekide me Izabel. Tad sam shvatio da vie
nismo kod Nemca, da zapravo hodamo pored mora i da smo se
zaputili kui. Izabel mi je dala do znanja da ve dva minuta
razgovaram sam sa sobom, a da ona nije gotovo nita shvatila.

Ukratko sam joj izloio glavne crte problema.

Lako je biti optimista..., zakljuio sam ogoreno, lako je biti
optimista kad nisi poeleo decu, nego si se zadovoljio psom.
I ti si se zadovoljio psom, ali nisi ba postao optimista..., primetila
je. Stvar je u tome to su stari..., nastavila je pomirljivo. Kad ljudi
stare, imaju potrebu da misle na neto prijatno i umirujue. Da
zamiljaju da ih neto dobro eka na nebu. Ukratko, polako se
pripremaju na smrt. Ako nisu preglupi ili prebogati.
Zaustavio sam se i posmatrao okean i zvezde. Zvezde koje je Hari
posmatrao u besanim noima, dok je Hildegarde slobodno
improvizovala na Mocartove teme. Nebeska muzika, zvezdano nebo;
moralni zakon u meni. Odvagao sam tu priu i ono to me od nje
odvaja; no je ipak bila vrlo blaga i stavio sam ruku na Izabelinu guzu
- mogao sam lako da je opipam pod tankom letnjom suknjicom.
Ispruila se na pesku, skinula gaice i rairila noge. Uao sam u nju licem u lice, prvi put. Gledala me je pravo u oi. Odlino se seam kako
joj se pikica stiskala i kako je podvriskivala na kraju. Seam se
utoliko bolje to je to bio poslednji put da smo vodili ljubav.
Prolo je nekoliko meseci. Opet je stiglo leto i zatim jesen; Izabel
se nije inila nesrenom. Igrala se s Foksom, uzgajala azaleje; ja sam
plivao i nanovo iitavao Balzaka. Jedne veeri, dok je sunce sijalo po
kui, neno mi je rekla: Ostavie me zbog neke mlae...
Pobunio sam se, rekavi da je nikad nisam prevario. Znam...,
odgovorila je. U jednom trenutku sam mislila da hoe, da e
kresnuti neku od kurvica koje se motaju po redakciji i da e se onda
vratiti meni, pa kresnuti drugu fufu i tako dalje. Strano bih patila, ali
moda bi na kraju krajeva to bilo bolje.
Jednom sam pokuao; riba nije htela. Seam se da sam tog jutra
prolazio ispred gimnazije Fenelon. Bio je odmor, devojke su imale
etrnaest-petnaest godina i sve su bile poeljnije i lepe od Izabel,
jednostavno zato to su bile mlade. Verovatno su izmeu sebe vodile
estoko narcisoidno nadmetanje - njihovi vrnjaci su neke smatrali
slatkim, a druge bezveznim ili ak sasvim runim; pedesetogodinjak
bi svejedno za bilo koje od tih mladih tela bio spreman da plati, i to
dobro, pa, ako treba, ak da stavi na kocku svoj ugled, slobodu, a
moda i glavu. Kako je ivot zapravo bio jednostavan! I lien ikakvog

reenja! Svrativi u redakciju po Izabel, poeo sam da se nabacujem

nekoj Beloruskinji koja je dola da pozira za osmu stranicu. Devojka
je pristala da popije sa mnom pie, ali traila mi je petsto evra za
puenje; odbio sam. U to vreme su taman pootrili zakone za
suzbijanje seksualnih odnosa s maloletnicima; kampanje za hemijsku
kastraciju bile su sve brojnije. Pojaati elju do neizdrljivosti i
onemoguiti njeno ispunjenje - zapadno drutvo je poivalo na tom
jednom jedinom naelu. Sve sam to znao, i to napamet, o tome sam
pisao skeeve, ipak svejedno sam podlegao istom procesu. Probudio
sam se tokom noi i popio tri velike ae vode zaredom. Razmiljao
sam kakva bih ponienja morao da pretrpim da zavedem neku
adolescentkinju; zamiljao sam jedva izmamljen pristanak, sram koji
bi devojka oseala kad bi izala sa mnom na ulicu, njenu nevoljnost da
me predstavi svojim prijateljima, nehaj s kojim bi me ostavila zbog
nekog vrnjaka. Sve sam to zamiljao, i po nekoliko puta, pa sam
shvatio da to ne bih preiveo. Nisam imao ni najmanju nameru da
umaknem zakonima prirode: postupnom slabljenju erektivne moi
penisa i potrebi za mladim telima koja bi taj mehanizam zakoila.
Otvorio sam salamu i bocu vina. Dobro, platiu, pomislio sam; kada
doe dotle, kad mi zatrebaju male guze da bih odrao erekciju,
platiu. Ali platiu trinu cenu. Petsto evra za puenje - ta je
umiljala ta Slovenka? Vredelo je pedeset i taka. U fioci za povre
naao sam naet kesten-pire. U toj fazi razmiljanja nije me okirala
injenica da postoje enske koje se nude za novac, nego ta to postoje
neke koje se ne nude ili koje nabijaju astronomske cene; ukratko,
eleo sam regulaciju trita.
Dakle, nisi platio..., primeti Izabel. I nisi se na to odluio ni pet
godina posle. Evo ta e se dogoditi: upoznae mladu devojku - ne
Lolitu, nego devojku koja e imati dvadeset, dvadeset pet godina - i
zaljubie se u nju. Bie inteligentna, simpatina, verovatno prilino
zgodna. Neko s kim bi mogao da se drui... Ve se smrailo, vie joj
nisam razabirao crte lica. Ja sam mogla biti ta devojka... Govorila je
smireno, ali nisam znao kako tu smirenost da protumaim, ipak je bilo
neeg neuobiajenog u njenom glasu, a ja, na kraju krajeva, nisam
imao nikakva iskustva s takvim situacijama, nikad se nisam zaljubio
pre Izabel i nijedna ena se nije zaljubila u mene, osim Velike Guzice,
ali to je ve bilo neto drugo, ona je imala barem pedeset pet godina

kad sam je upoznao ili se barem meni tako inilo, imao sam utisak da
bi mogla da mi bude majka, s moje strane nije bilo ni govora o ljubavi,
tako neto nije mi bilo ni na kraj pameti, a beznadena ljubav je neto
sasvim drugo, istina - neto muno, ali neto to nikad ne stvara
jednaku bliskost, jednaku osetljivost na partnerov ton glasa, ak ni
kod onoga koji beznadeno voli, budui da je previe izgubljen u
mahnitoj i uzaludnoj nadi da e zadrati pribranost i sposobnost da
ispravno protumai neki znak; ukratko, nikad se u ivotu nisam naao
u slinoj situaciji.
Niko ne moe videti iznad sebe, pie openhauer, kako bi objasnio
nemogunost razmene ideja izmeu dve osobe koje su na veoma
razliitom intelektualnom nivou. Izabel je tad oigledno mogla da vidi
iznad mene; bio sam dovoljno mudar da utim. Najzad, mislio sam,
moda i ne upoznam tu devojku; s obzirom na to kako povueno
ivim, najverovatnije je i neu upoznati.
Izabel je i dalje kupovala francuske novine, dodue ne ba esto,
najvie jednom nedeljno, i ponekad bi mi dala neki lanak, frkui s
prezirom. Otprilike u to vreme francuski mediji su zapoeli veliku
kampanju za promociju prijateljstva, koju je verovatno pokrenuo Le
Nouvel Observateur. Ljubav moe nestati; prijateljstvo nikad - o
tome su otprilike pisali. Nije mi bilo jasno zato bi iko tvrdio takve
gluposti; Izabel mi je objasnila da je to jedna od venih problematika,
da je jednostavno re o godinjoj varijaciji na temu: Rastajemo se, ali
ostajemo dobri prijatelji. Smatrala je da e se ta pria odrati jo
etiri ili pet godina, dok javno ne priznamo da je prelaz s ljubavi na
prijateljstvo, to jest s jaeg na slabiji oseaj, oigledno samo priprema
za nestanak svakog oseaj a - u istorijskom pogledu, svakako, jer u
individualnom pogledu je ravnodunost daleko najpoeljnija, budui
da se izjalovljena ljubav najee pretvara u istinsku mrnju, a ne u
ravnodunost, ili jo manje u prijateljstvo. Na osnovu te opaske
smislio sam glavni zaplet scenarija naslovljen DVE MUVE KASNIJE,
koji je obeleio vrhunac i zavretak moje filmske karijere. Moj
menader je bio presrean kad je saznao da sam se opet bacio na
posao - odsustvovao sam sa posla dve i po godine, to je puno. Bio je
manje srean kad sam mu uruio gotov proizvod. Nisam krio da se
radi o filmskom scenariju. Nameravao sam da budem glavni glumac i
reiser; problem nije bio u tome, ba naprotiv, ree on, ljudi ve dugo

ekaju, dobro je da se iznenade, mogao bi to postati kultni film. Ali

sadraj... Iskreno, nisam li malo preterao?
Bio je to film o ivotu oveka kojem je omiljena zanimacija bila
ubijanje muva elastinom trakom (odatle i naslov); uglavnom bi ih
promaio - ipak se radilo o trosatnom filmu. Druga omiljena
zanimacija tog udesnog oveka, strastvenog itatelja Pjera Luisa,
sastojala se u tome da mu predpubertetske curice - stare najvie
etrnaest godina - pue kurac. U tome je bio uspeniji nego u ubijanju
muva.
Suprotno onome to su posle trubili potkupljeni mediji, film nije
doiveo totalni fijasko; u nekim stranim zemljama su ga ak doekali s
oduevljenjem, a u Francuskoj je ostvario pozamanu zaradu, iako
nije zaradio svote kojima smo mogli da se nadamo s obzirom na moj
dotadanji vrtoglavi uspeh; eto, tako su stajale stvari.
Kod kritiara je pak doiveo pravi neuspeh, koji mi se i danas ini
nezasluenim. Osrednja lakrdija, bio je naslov u Mondu, gde se autor
lanka elegantno odvojio od svojih moralizatorskih kolega, koji su u
svojim uvodnicima pre svega mudrovali o zabrani prikazivanja. Da,
radilo se o komediji i tosovi su uglavnom bili prizemni ili ak
vulgarni; ali je ipak u filmu bilo dijaloga koji mi se iz sadanje
perspektive ine mojim najboljim ostvarenjima. To naroito vai za
dijalog u dugakoj sekvenci snimljenoj na Korzici, na padinama klanca
Bavila, u kojoj junak (kojeg sam glumio ja) u svoju vikendicu dovodi
malenu Auroru (devet godina), koju je pokupio u Marinelandu u
Bonifaciju.
Ne isplati se iveti na Korzici, drsko ispali curica, ako stanuje
na krivini...
Gledati automobile kako prolaze, odgovori on (to jest ja) i to ve
znai da donekle ivi.
Niko se nije smejao; ni na projekciji za test-publiku, ni na
premijeri, ni na festivalu komedije u Montbazonu. A ipak, ipak, mislio
sam, nikad se nisam uzdigao tako visoko. Da li bi i sam ekspir bio
sposoban da napie takav dijalog? Da li bi taj priprosti seljak uopte
mogao da smisli tako neto?
Mimo ve prevakane teme pedofilije (ili da bolje kaemo propuene, ha ha ha, tako sam tada govorio u intervjuima), film je
zamiljen kao estok napad na prijateljstvo, i uopte na svekolike

neseksualne odnose. O emu bi dva mukarca mogla da razgovaraju

nakon to zau u odreene godine? Koji bi razlog mogli da nau da
provode vreme zajedno, osim u sluaju sukoba interesa ili nekog
zajednikog projekta (ruenje vlade, gradnja autoputa, pisanje prie
za strip, istrebljenje Jevreja)? Nakon to prevale odreene godine
(govorim o donekle inteligentnim ljudima, a ne o ostarelim
budalama), sasvim je jasno da je sve reeno. Kako bi neto tako
isprazno, poput plana da se malo drue, moglo kod mukarca da
rezultira bilo ime drugim osim dosadom, nelagodom, a na kraju i
otvorenom nesnoljivou? Dok bi izmeu mukarca i ene uvek,
uprkos svemu, ostalo barem neto: traak privlanosti, traak nade,
traak sna. Govor je ponajpre bio namenjen polemisanju i
raspravljanju, pa je ostao obeleen svojim ratobornim poreklom.
Govor unitava, razdvaja, i kad izmeu mukarca i ene nestane sve
osim govora, ispravno smatramo da je vezi odzvonilo. Ali, kad ga pak
propratimo, ublaimo i na neki nain oplemenimo milovanjem, i sam
govor moe da poprimi drukiji smisao, manje dramatian, ali dublji,
poput nehajnog i slobodnog intelektualnog kontrapunkta bez direktne
opasnosti.
Budui da nije napadao samo prijateljstvo nego celokupne
drutvene odnose koji nisu direktno propraeni telesnim kontaktom,
film je bio - samo je asopis Slut Zone bio dovoljno pronicljiv da to
primeti - posredna apologija biseksualnosti ili ak hermafroditizma.
Sve u svemu, vratio sam se starim Grcima. ovek se, dok stari, uvek
vraa starim Grcima.

DANIJEL24.7
Postoji 6174 ljudskih ivotnih pria, a dotini broj je prva
Kaprekarova konstanta. Bilo da su ih napisali mukarci ili ene, bilo
da potiu iz Evrope, Azije, Amerike ili Afrike, bilo da su zavrene ili
ne, sve se slau samo u jednom - re je o nepodnoljivim psihikim
mukama koje izaziva starost.
Te muke verovatno je najupeatljivije opisao brutalno jezgroviti
Bruno 1, rekavi da osea pregrt mladalakih elja u starakom
telu; ali sve ispovesti se, ponavljam, poklapaju, bilo da se radi o
Danijelul, mom dalekom pretku, ili Raidul, Polul, Donul, Felisitil ili o
naroito potresnoj prii Esperancel. Izgleda se da starenje ni u jednom
razdoblju ljudske istorije nije bilo divno; ali tokom nekoliko godina
koje su prethodile nestanku vrste oigledno je postalo tako uasno da
je procenat dobrovoljnih smrti, koje su institucije javnog zdravstva
eufemistiki nazivale odlascima, iznosio oko 100%, a proseni ivotni
vek na zemlji bio je oko ezdeset godina, dok se u najrazvijenijim
zemljama bliio pedesetoj.
Ta brojka je bila rezultat dugog procesa, koji je u razdoblju o
kome govori Danijel1 bio tek u povoju, proseni ivotni vek je bio
mnogo vei, a samoubistvo starih ljudi jo prilino retko. Meutim,
nagreno, oronulo starako telo ve je bilo predmet opteg gaenja i
verovatno je paklena vruina 2003, naroito ubitana u Francuskoj,
prouzrokovala prvo globalno poimanje tog fenomena. Pobuna
staraca, glasio je naslov u Liberacionu, dan nakon to su objavljene
prve brojke - u zemlji je tokom dve nedelje umrlo vie od deset hiljada
osoba; neki starci su umrli sami u svom stanu, neki u bolnici ili u
starakom domu, ali su u svakom sluaju svi umrli zbog nedostatka
nege. Narednih nekoliko nedelja isti asopis je objavio niz stravinih
reportaa, popraenih fotografijama koje kao da su bile snimljene u
koncentracionim logorima; opisali su agoniju staraca nagomilanih u
dvoranama, koji su leali na krevetima u pelenama i jaukali po ceo
dan, a da im niko nije doneo ni au vode; opisali su obilaske
bolniarki, koje nisu uspevale da stupe u vezu s porodicama koje su
otile na praznike, pa su redovno skupljale trupla, kako bi napravile

mesta za pridolice. Sramni prizori za jednu razvijenu zemlju,

napisao je novinar, ne shvativi da su upravo ti prizori dokaz da se
Francuska menja u istinsku razvijenu zemlju, da je samo istinski
razvijena zemlja mogla postupati sa starcima kao s obinim otpadom,
i da bi takva nebriga za starije u Africi ili u nekoj tradicionalnoj
azijskoj zemlji bila nezamisliva.
Prigodno zgraavanje nad tim prizorima brzo je iezlo, pa je taj
problem u iduim decenijama reilo irenje prinudne - ili sve ee
dobrovoljne - eutanazije.
Ljudima su savetovali da, koliko je god mogue, sami zaokrue
svoju ivotnu priu, u skladu sa verovanjem, rasprostranjenim u to
doba, da ovek u poslednjih nekoliko trenutaka ivota moe da doivi
svojevrsno otkrovenje. Primer koji su profesori najee navodili je
Marsel Prust, koji se, kad je osetio da mu se blii kraj, namah latio
pisanja ciklusa U traganju za izgubljenim vremenom, kako bi
zabeleio svoje utiske dok se polako blii smrti.
Vrlo malo ljudi je u praksi imalo tu hrabrost.

DANIJEL1.8
Kad se sve uzme u obzir, Barnabe, trebalo bi da imamo monu
letelicu, potiska trista kilotona.
Tad bismo mogli da uteknemo zemljinoj gravitaciji i otisnemo se
prema Jupiterovim satelitima.
Kapetan Klark
Priprema, snimanje, postprodukcija, mala promotivna turneja
(prikazivanje DVE MUVE KASNIJE poelo je istovremeno u veini
evropskih metropola, ali ja sam se ograniio na Francusku i
Nemaku): kad se sve sabere, nije me bilo vie od godinu dana. Prvo
iznenaenje doekalo me je na almerijskom aerodromu: pedesetak
ljudi se naguralo iza ograde u izlaznom prolazu i vitlalo promotivnim
rokovnicima, majicama i plakatima. Ve sam to znao po prvim
brojkama: film, koji su u Parizu blago ikanirali, u Madridu je doiveo
trijumfalan uspeh - kao, uostalom, i u Londonu, Rimu i Berlinu; postao
sam evropska zvezda.
Kad se gomila najzad razila, u dnu dvorane san zapazio Izabel.
Sedela je pogrbljena. Doiveo sam jo jedan ok. Odevena u vreaste
pantalone i majicu, mirkajui je gledala prema meni s meavinom
straha i srama. Kad sam joj se pribliio na nekoliko metara, zaplakala
je, suze su joj se slivale niz obraze, nije ni pokuala da ih obrie.
Udebljala se barem dvadeset kilograma. Ovaj put je nastradalo i lice:
bilo je podbulo i crveno, a kosa joj je bila masna i neuredna; izgledala
je jezivo.
Foks se, naravno, raspametio od radosti, skakao je u vazduh i lizao
me po licu dobrih petnaest minuta; oseao sam da to nee biti
dovoljno. Odbila je da se skine preda mnom, pa se pojavila u trenerci
koju je nou nosila umesto pidame. Dok smo se vraali s aerodroma
taksijem, nismo razmenili ni re. Prazne boce likera koantro bile su
razbacane po podu spavae sobe; mimo toga, sve je bilo savreno
uredno.
U svojoj karijeri sam esto komentarisao razliku izmeu nenosti i
erotike, i analizirao sve tipove ljudi: devojku koja orgija, ali inae

neguje vrlo ednu, produhovljenu i sestrinsku vezu s istinskom

ljubavlju svog ivota; napola impotentnog glupana koji to prihvata;
orgijaa koji to iskoriava. Konzumaciju, zaborav, jad. Dvorane
prepune publike su se na te teme savijale od smeha; zaradio sam na
njima pozamane svote. Meutim, ovaj put me se sve to neposredno
ticalo, pa mi se razlika izmeu nenosti i erotike ukazala savreno
jasnom kao jedna od najgorih gadosti naeg doba, jedna od onih to
civilizaciju neumitno osuuju na smrt. Vie nije smeno, glupane...,
ponavljao sam sebi zabrinjavajue vedro (u glavi mi se vrtela ta
reenica i nisam vie mogao da je zaustavim, ni osamnaest tableta
ataraksa nije tu nita promenilo, pa sam se na kraju morao da
dokrajim pastisom i tranksneom). Kad neko nekoga voli zbog
lepote, voli li ga zaista? Ne: jer ta ljubav bi iezla zbog boginja, koje
unitavaju lepotu, ali ne i osobu. Paskal nije znao to je kuantrou.
Istina, iveo je u doba kad su tela bila manje izloena pogledima, pa je
precenjivao lepotu lica. Najgore od svega je to me u poetku nije
privukla Izabelina lepota: uvek mi se dizao na inteligentne ene. Istini
za volju, inteligencija nema bogzna kakvu ulogu u seksualnim
odnosima; svrha joj je jedna jedina: da ena zna u kom trenutku na
javnom mestu treba da stavi ruku na mukarev kurac. Svi mukarci
to vole, re je o primitivnom porivu ili nekom takvom ostatku, koji bi
bilo glupo zanemarivati. Treba samo izabrati pravo vreme i mesto.
Neki mukarci najvie vole da opscenu radnju posmatra druga ena;
drugi, koji verovatno naginju pederluku ili su ludi za dominacijom vie
vole da ih gleda drugi mukarac; trei opet najvie uivaju ako ih
gleda drugi par. Neki vole vozove, neki bazene, a neki diskoteke ili
barove; inteligentna ena to zna. Najzad, ipak sam imao lepih
uspomena sa Izabel. Pred kraj noi napokon su me obuzele nenije i
gotovo nostalgine misli; ona je dotle kraj mene hrkala kao da
testerie. Dok se svitalo, shvatio sam da e se i te uspomene prilino
brzo izbrisati; tad sam se odluio za kombinaciju pastisa i tranksea.
U praktinom pogledu nismo morali da se odmah suoimo s
problemima, budui da je kua imala sedamnaest soba. Ja sam se
smestio u neku iz koje je pogled pucao na more i litice; Izabel je
oigledno radije posmatrala kopno. Foks je iao iz jedne sobe u drugu,
to ga je veoma zabavljalo; nije patio nita vie od deteta kome se
rastavljaju roditelji, rekao bih da je ak patio manje.

Moe li takva situacija potrajati? E pa, naalost, moe. Dok me nije

bilo, primio sam sedamsto trideset dva faksa (moram joj priznati da je
redovno stavljala papire); mogao sam do kraja ivota da idem po
prijemima i festivalima. Povremeno bih navratio do njene sobe, malo
pomilovao Foksa, popio tranksen i eto. Kako bilo, trebao mi je odmor
od svega. Tako sam iao na plau, naravno sam; s vremena na vreme
malo sam drkao na terasi, bacajui oko povremeno na gole
adolescentkinje (i ja sam kupio teleskop, ali ne da bih posmatrao
zvezde, ha ha ha), sve u svemu, nekako sam se snalazio. Snalazio sam
se manje-vie dobro; pa ipak mi je tri puta u dve nedelje malo falilo da
se bacim s litice.
Ponovo sam se naao s Harijem, bio je dobro; Truman je naprotiv
vidno ostario. Opet su nas pozvali na veeru, ovaj put zajedno s parom
Belgijanaca, koji su se doselili u susedstvo. Hari mi je mukarca
predstavio kao belgijskog filozofa. Tip je zapravo nakon doktorata iz
filozofije proao konkurs za dravnu slubu i otada je vodio sumoran
ivot poreskog inspektora (posao je obavljao revnosno, jer je kao
pristalica socijalizma verovao u dobrobit stroge porezne politike). Tu i
tamo objavio bi po neki filozofski lanak u asopisima materijalistike
orijentacije. Njegova ena, neka vrsta gnoma kratke sede kose, takoe
je provela ivot u poreskoj inspekciji. Zaudo, verovala je u
astrologiju i navalila da mi izraditi natalnu kartu. Ja sam Riba, s
podznakom u Blizancima, ali to se mene tie, mogao sam biti Pudlica
s podznakom u Bageru, ha ha ha. Ta mi dosetka mi je pribavila
potovanje filozofa, koji se rado smejao eninim muicama - bili su u
braku trideset tri godine. On se pak oduvek borio protiv svih vrsta
mranjatva; poticao je iz stroge katolike porodice i, kako me je
uveravao drhtavim glasom, to je jako koilo njegov seksualni razvoj.
Kakvi su ovo ljudi? Kakvi su ovo ljudi?, oajniki sam u sebi
ponavljao, eprkajui po haringama (Hari je kupovao namirnice u
almerijskom nemakom super-marketu kad bi ga spopala nostalgija
za njegovim rodnim Meklenburgom). Dva gnoma po svoj prilici nisu
imala seksualni ivot, osim moda neto malo u svrhu prokreacije
(posle sam zaista i saznao da su napravili sina); jednostavno nisu
pripadali vrsti ljudi koji imaju seksualni ivot. Pa ipak, to ih nije
spreavalo da besne, kritikuju papu, jadikuju zbog side koju nee
imati prilike da pokupi; od svega mi je toga dolo da crknem, ali

nekako sam izdrao.

Na sreu, ubacio se Hari i razgovor se uzdigao do
transcendentalnih tema (zvezda, beskonanosti itd.), to mi je
omoguilo da na miru jedem svoje kobasice. Naravno, materijalista i
ardenovac nisu se slagali (tad sam shvatio da se sigurno esto viaju i
da su zadovoljni tim odnosom, koji bi, bez znaajnih promena i na
obostrano zadovoljstvo, mogao potrajati i trideset godina). Naeli smo
i temu smrti. Nakon to se celog ivota zauzimao za seksualnu
slobodu, koju nikad nije iskusio, Robert Belgijanac sad se zauzimao za
eutanaziju - koju e naprotiv po svoj prilici iskusiti. A dua? A dua?,
uzdisao je Hari. Sve u svemu, njihova mala predstava bila je dobro
uigrana; Truman je zaspao otprilike kad i ja.
Hildegardina harfa reila je sve nesuglasice. Ali, da, muzika;
naoigledno kad je tiha. Tu nema materijala ni za ske, pomislih.
Nisam vie bio spreman da se rugam glupanima koji se zauzimaju za
nemoral, u stilu: Ipak je lepe biti moralan kad ima pristup
porocima; vie mi nije ilo. Nisam vie mogao da se rugam ni
stranom jadu celulitnih pedesetogodinjakinja, koje eznu za ludom
ljubavlju koja im je nedostina, kao ni debilnom detetu koje su uspele
da izrode napola silujui nekog autistinog oveka (David je moja
sreka). Sve u svemu, nisam vie bio sposoban da se rugam iemu;
bilo je jasno da je mojoj karijeri doao kraj.
Te veeri na povratku kui nismo vodili ljubav na pesku. Ipak
nismo mogli tako da nastavimo unedogled i nekoliko dana posle
Izabel mi je objavila da je odluila da ode. Ne elim da ti budem na
teretu, rekla je. elim ti svu sreu koju zasluuje, dodala je, i jo
uvek se pitam da li je to bila zlobna primedba.
ta e sad?, pitao sam je.
Valjda da se vratim kod mame... To najee ine ene u mojoj
situaciji, zar ne?
Samo je u tom trenutku, i nikada vie, pokazala malo gorine. Znao
sam da joj je desetak godina ranije otac napustio majku zbog mlae
ene; ta pojava je, naravno, uzimala maha, ali ipak nije bila neto
novo.
Poneli smo se kao civilizovani ljudi. Ja sam zaradio ukupno

etrdeset dva miliona evra; Izabel se zadovoljila polovinom brane

imovine i nije traila dodatnu nadoknadu. Ipak je dobila sedam
miliona evra; nee morati da ivi u siromatvu.
Mogla bih malo u seksualni turizam..., predloih joj. Na Kubi ima
vrlo lepih momaka.
Nasmeila se i klimnula glavom. Najbolji su sovjetski pederi...,
ree nehajno, diskretno oponaajui stil kojim sam se proslavio. Zatim
se uozbilji, pogleda me ravno u oi (jutro je bilo veoma mirno, a more
plavo i nepomino).
Jo nisi kresnuo neku kurvu? upita.
Nisam.
E pa nisam ni ja.
Zadrhtala je uprkos vruini, spustila pogled i opet ga podigla.
Dakle, nastavi pomalo drhtavim glasom, nisi se jebao dve
godine?
Nisam.
E pa nisam ni ja.
Oh, bili smo mala srdaca, mala sentimentalna srdaca; i zbog toga
emo i cri.
Pred nama je bilo jo poslednje jutro, poslednja etnja; more se
opet jednako plavilo, litice su se crnele, a Foks je trkarao pored nas.
Vodim ga sa sobom, odmah ree Izabel. Ipak je sa mnom bio due,
ali moe da ga uzme kad god poeli. Bili smo civilizovani do
besvesti.
Sve je ve bilo spakovano, kamion za selidbe doao je sutradan
kako bi joj prevezao stvari u Bijaric - njena majka, penzionisana
profesorka, udnim je udom odluila pod stare dane da ivi u tom
kraju koji je vrveo od burujki koje su je prezirale do daske.
Jo petnaest minuta smo zajedno ekali njen taksi za aerodrom.
Ah, ivot e brzo proi..., ree. Mislim da je to zapravo rekla samoj
sebi; nisam nita odgovorio. Uavi u taksi, poslednji put mi je lagano
mahnula rukom. Da; odsad e sve biti veoma mirno.

DANIJEL24.8
Inae ne praktikujem da skraujem ljudske ivotne prie, ma
kakvo gaenje ili dosadu u nama podsticao njihov sadraj. Upravo to
gaenje i tu dosadu treba da u sebi pothranjujemo kako bismo se
odvojili od ljudske vrste. Pod tim uslovom emo, kako nam je
obznanila Vrhovna Sestra, omoguiti dolazak Buduih.
Tu se ogreujem o pravilo, shodno tradiciji koja nije prekinuta od
Danijela17, jer je zbog razvoja nauke iduih devedeset stranica
rukopisa Danijel1 potpuno zastarelo. U doba kad je ivio Danijel1
uglavnom se smatralo da impotencija kod mukaraca ima psiholoke
uzroke; danas znamo da je problem bio najpre hormonalne prirode, a
psiholoki uzroci bili su neznatni i uvek otklonjivi.
Tih devedeset stranica predstavljaju muno promiljanje o
laganom gubitku muevnosti, pomeano s pornografskim i ubitanim
opisima neuspelih pokuaja optenja s razliitim andaluzijskim
prostitutkama, pa ipak u njima moemo nai pouku. Danijel17
savreno ju je rezimirao u sledeim redovima, koje pozajmljujem iz
njegovog komentara:
Starenje ljudske enke sveukupno se svodilo na propadanje tako
velikog broja osobina, kako estetskih, tako i funkcionalnih, da je teko
ustanoviti koji je od tih gubitaka bio najbolniji i u veini sluajeva
gotovo ne moemo odrediti samo jedan uzrok oajnikog ina.
ini se da je situacija bitno drukija kad je re o ljudskom
mujaku. Njegove su estetske i funkcionalne osobine propadale u
jednakoj meri kao i kod enke, ako ne i vie, meutim, on je te gubitke
ipak uspevao da prebrodi dokle god je odravao erektivna svojstva
uda. Kad bi i ona nepovratno nestala, najee bi poinio samoubistvo
u roku od dve nedelje.
Verovatno tom razlikom moemo da objasnimo neobinu
statistiku injenicu, koju je izneo ve Danijel3: u poslednjim
naratajima ljudskoga roda proseni ivotni vek ena iznosio je 54,1
godinu, a mukaraca ak 63,2 godine.

DANIJEL1.9
To to ti zove snom,
za ratnika je stvarnost.
Andre Berkof
Prodao sam bentlija, koji me previe podseao na Izabel i ija mi je
upadljivost poela da ide na ivce, i kupio sam mercedes 600 SL, koji
je zapravo podjednako skup, ali je neupadljiviji. Svi bogati panci su
vozili mercedese - oni nisu snobovi, ne preteruju s razmetanjem, a
kabriolet je bolji i za ribe - koje oni zovu chicas - to mi se ime ba
svialo. Oglasi u novinama La Voz de Almria bili su eksplicitni: piel
dorada, culito melocoton, guapisima, boca supersensual, labios
expertos, muy simpatica, complaciente. Lep i vrlo izraajan jezik, kao
stvoren za poeziju - gotovo sve se rimuje. Bilo je i kurvarluka za one
koji ne mogu da sebi predoe opise. Devojke su dobro izgledale,
odgovarale su opisima iz oglasa i drale se dogovorenih cena; a to se
ostalog tie - tja. Preglasno su putale televizor i CD plejer,
maksimalno priguivale svetio, sve u svemu, pokuavale su da se
iskljue; nisu uivale u svom poslu, naravno. Svakako, mogle su se
prisiliti da stiaju muziku ili pojaaju svetio; ipak su oekivale
napojnicu, a svaka sitnica je bila u igri. Sigurno ima onih koji uivaju u
takvoj vrsti odnosa, mogao sam tano da zamislim taj tip ljudi; ja
jednostavno nisam bio jedan od njih. Ribe su, osim toga, najee bile
Rumunke, Beloruskinje, Ukrajinke, hou rei, iz jedne od onih suludih
zemalja nastalih nakon raspada Istonog bloka; ne moe se rei da je
komunizam u ljudima podstakao oseajnost; u bivim komunistikim
zemljama generalno je prevladava brutalnost - u poreenju s njima,
Balzakovo drutvo, nastalo nakon pada kraljevstva, inilo se poput
milosrdnog i dobroudnog uda. S bratskim ideologijama treba
oprezno.
Tek sam posle Izabelinog odlaska, tokom otunih i besciljnih
vonji po gotovo praznim autoputevima sredinje i june panije
zaista otkrio muki svet. Ako izuzmemo vikende i poetak praznika,
kad na njima ima parova i porodice, autoputevi su krcati skoro

iskljuivo mukim svetom, nakrcani su trgovakim putnicima i

kamiondijama, nasilan i tuan svet u kojem su jedine publikacije
pornografski asopisi i asopisi o friziranju automobila, svet u kojem
vam plastini stalci s DVD-ima i natpisom Tu mejores pelic-ulas6
pruaju priliku da eventualno popunite kolekciju filmova Dirty
debutantes. O tom svetu se malo govori, i istina je da se i nema
bogzna ta rei; u njemu se ne isprobavaju novi stilovi ponaanja, niti
to moe biti valjana tema nekog asopisa o zbivanjima u drutvu;
ukratko, re je o prilino neistraenom svetu, za koji je bolje da takav
i ostane. Nisam sklopio nijedno muko prijateljstvo i generalno se
tokom tih nekoliko nedelja nisam oseao bliskim ni sa kim, ali to mi
nije smetalo, jer u tom svetu niko nije blizak ni sa kim, a ak je i
vulgarni dosluh s umornim konobaricama, obeenih grudi utegnutih u
majice Naughty Girl, mogao da rezultira samo prebrzim snoajem po
fiksnoj ceni. Eventualno sam mogao da zaponem foru s nekim
kamiondijom koji bi mi razbio zube na parkiralitu usred izduvnih
gasova; to je, zapravo, jedina pustolovina koja mi se ovde nudila.
iveo sam tako malo vie od dva meseca, spiskao hiljade evra
plaajui francuski ampanjac blentavim Rumunkama, koje su mi ga
deset minuta posle spremno puile bez kondoma. Na autoputu
Mediteraneo, tanije na izlazu za jug Totane, odluio sam da okonam
to muno putovanje. Parkirao sam auto na jedino prazno mesto na
parkiralitu hotel-restorana Los Camioneros, u koji sam uao kako
bih popio pivo; doivljaj je bio u dlaku isti kao onaj koji sam viao
prethodnih nedelja i ostao sam tamo desetak minuta, zapravo se ne
obazirui ni na ta. Oseao sam samo laganu optu klonulost, zbog
koje su mi pokreti bili nesigurni i umorni, i teinu u elucu. Izaavi,
shvatio sam da mi neka traljavo parkirana evrolet korveta potpuno
blokira put. Od same pomisli da se vratim u bar i potraim vlasnika
ve sam klonuo duhom; naslonio sam lea na betonski zidi i
pokuavao da sagledam situaciju, najpre puei cigarete. Od svih
sportskih automobila koji se nude na tritu, korveta je zbog svojih
nepotrebno i agresivno muevnih linija, manjka istinske mehanike
lepote i, sve u svemu, umerene cene, sigurno najblie onom to
smatramo mainom za proseravanje; na kojeg bih problematinog
mao Andaluanina mogao da nabasam? Kao i svi mukarci te vrste,
tip se verovatno razumeo u automobile i bio je savreno sposoban da

proceni da moj auto, neupadljiviji od njegovog, kota tri puta vie.

Pored toga to je dokazivao mukost, parkiravi se tako da mi zakri
prolaz, verovatno je oseao i klasnu mrnju, pa sam komotno mogao
da oekujem najgore. Trebalo mi je etrdeset pet minuta i pola kutije
kamela da smognem hrabrosti i vratim se u bar.
Odmah sam spazio tipa kako pogureno sedi na kraju anka, s
tanjiriem kikirikija i polumlakim pivom ispred sebe, i koji
povremeno oajniki baca pogled na dinovski televizijski ekran, na
kojem su se ribe u vruim pantalonicama uvijale uz prilino lagani
gruv; oigledno da je u pitanju bio pena party, devojake guzice su se
sve jasnije nazirale kroz pantalonice i tip je padao u sve veu komu.
Bio je nizak, debeljukast, elav, imao je verovatno pedesetak godina,
nosio je odelo s kravatom i mene je odjednom preplavilo muno
saoseanje; sigurno nee zahvaljujui korveti pokupiti ribe, u
najboljem sluaju e ga smatrati velikim luzerom i ja sam osetio
divljenje prema svakodnevnoj hrabrosti koja mu je trebala da, uprkos
svemu, i dalje vozi taj auto. Naravno da je svaka srazmerno mlada i
seksi cura pri pogledu na tog oveuljka koji izlazi iz svoje Korvete
mogla samo da prasne u smeh. Trebalo je da reim stvar, pa sam mu
se obratio to sam god uljudnije i dobroudnije mogao. Kao to sam se
i bojao, isprva je bio ratoboran, pokuao je da u razgovor ukljui i
konobaricu, koja nije ak ni podigla pogled sa sudopere u kojoj je
prala ae. Zatim me je opet pogledao i prizor koji je ugledao umirio
ga je - i sam sam se oseao jako star, jako umoran, jako nesrean i
bezvezan: tip je sigurno zakljuio da je i vlasnik mercedesa SL iz nekih
nepoznatih razloga takoe luzer i gotovo sapatnik u nevolji, pa je hteo
da sklopi muko sauesnitvo, astio me je pivom, jednim pa drugim, i
predloio mi da okonamo vee u Nju Orleansu. U elji da ga se reim,
pretvarao sam se da je preda mnom dug put - taj argument mukarci
obino uvaavaju. Zapravo sam bio manje od pedeset kilometara
udaljen od vile, ali shvatio sam da svoj road movie komotno mogu da
nastavim kod kue.
Na autoputu, koji je prolazio nekoliko kilometara dalje od moje
kue, takoe se nalazio lokal te vrste. Na izlasku iz Diamond Nightsa, imao sam obiaj da odem na plau Rodalkilar. Svojim mercedesom
sam mogao da se vozim po pesku; pritisnuo bih dugme za podizanje

krova i auto bi se za dvadeset i dve sekunde pretvorio u kabriolet.

Gotovo uvek prazna plaa bila je predivna, geometrijski pravilna i
savreno bela, a okruivale su je litice okomitih blistavo crnih padina;
neka umetnika dua bi verovatno iskoristila tu lepotu i samou. Ja
sam se, ipak, suoen s beskrajem, oseao kao buva na votanom
platnu. Na kraju krajeva, bilo me je ba briga za svu tu divotu i
geoloko savrenstvo - ak su me pomalo i plaili. Svet nije
panorama, odreito je tvrdio openhauer. Verovatno sam pridavao
preveliku vanost seksu, to je bilo nesumnjivo; ali od svih mesta na
svetu oseao sam se dobro samo skuen u naruju neke ene,
uuren u dnu njene vagine i nisam video zato bi se to promenilo u
mojim godinama. Postojanje pie ve je samo po sebi bilo blagoslov,
mislio sam, sama injenica da mogu da budem u njoj i da mi je u njoj
dobro ve mi je bio dovoljan razlog da nastavim ovo muno
putovanje. Drugi nisu bili te sree. Istina je da na ovome svetu nita
nije bilo za mene, zabeleio je Klajst7 u svoj dnevnik neposredno pre
nego to se ubio na obali jezera Vanze. U to vreme esto sam mislio na
Klajsta; neki stihovi su mu bili uklesani na grobu:
Nun, o Unsterblichkeit, bist du ganz mein!8
Bio sam tamo u februaru, iao sam na hodoae da posetim
njegov grob. Prekrilo ga je dvadeset centimetara snega, crne i ogolele
grane povijale su se pod sivim nebom, imao sam utisak da sve oko
mene gmie. Neko mu je svakoga dana stavljao buket sveeg cvea na
grob, ali nikad nisam sreo tu osobu. Gete se susreo i sa openhauerom
i Klajstom, ali ih zapravo nije shvatio; pesimistini Prusi, eto ta je o
njima mislio. Od Geteovih italijanskih pesama mi se uvek povraalo.
Zar je ovek trebalo da se rodi pod jednolikim sivim nebom da bi ih
razumeo? Ne bih rekao; nebo je bilo blistavoplavo i na liticama
Karbonerasa nije bilo rastinja, ali to nije mnogo menjalo stvari. Ne,
nipoto nisam preuveliavao eninu vanost. A tu je i snoaj...
geometrijski oigledan.
Hariju sam rekao da je Izabel na putu, nije je bilo ve est meseci,
ali delovalo je da ga to ne udi i da je ak zaboravio njeno postojanje;
mislim da ga ljudska bia zapravo ba i nisu zanimala. Prisustvovao
sam novoj raspravi s Robertom Belgijancem, koja je u svemu bila
nalik na prvu; usledila je i trea, ali taj put su Belgijanci doveli i svoga

sina Patrika, koji je doao na jednonedeljne praznike, i njegovu

drugaricu Fadiju, crnkinju zanosnih oblina. Patrik je imao oko
etrdeset pet godina i radio je u nekoj banci u Luksemburgu. Odmah
je na mene ostavio dobar utisak, bar se inio pametnijim od svojih
roditelja - u razgovoru sam saznao da je na odgovornom poloaju i da
barata velikim novcem. Fadija je pak imala najvie dvadeset pet
godina i bilo je teko o njoj suditi u bilo kojem, osim u iskljuivo
seksualnom smislu; inilo se, uostalom, da je to ba i ne zabrinjava.
Beli al joj je delimino prekrivao grudi, nosila je pripijenu
minisuknju, i to je bilo manje-vie sve. Ja sam se inae palio na takve
stvari, ali ovaj put mi se nije dignuo.
Njih dvoje su bili elohimisti, to jest pripadali su sekti koja je
potovala Elohime - vanzemaljska bia koja su stvorila oveanstvo - i
koja se nadala njihovom povratku. Nikad nisam uo te gluposti, pa
sam ih za veerom paljivo sluao. Oni uglavnom smatraju da se sve
zasniva na greci pri prepisu Knjige postanja: Stvoritelja Elohima ne
treba da shvatamo u jednini, nego u mnoini. U naim stvoriteljima
nema nieg boanskog ni nadprirodnog; oni su samo materijalna bia,
razvijenija od nas, koja su nauila da putuju svemirom i da stvaraju
ivot; pobedili su i starost i smrt, i samo su hteli da podele svoje tajne s
onima meu nama koji to najvie zasluuju. Aha, pomislio sam; eto
argarepe za magarca.
Da bi se Elohimi vratili i otkrili nam kako da izbegnemo smrt, mi
(to jest oveanstvo) prvo moramo da im sagradimo ambasadu. Ne
treba to da bude kristalna palata sa zidovima od rubina i berila, ma
kakvi, nego neto jednostavno, moderno i simpatino - ali ipak
udobno. Prorok je bio uveren da vole akuzije (imali su i Proroka iz
Klemont Ferana). Za gradnju ambasade prvo je, kako to obino biva,
pomislio na Jerusalim, ali bilo je problema, susedskih svaa, ukratko,
nije bio pravi trenutak za gradnju. Neobavezan razgovor s rabinom iz
Komisije mesija (izraelska organizacija koja se bavi upravo takvim
sluajevima) odveo ga je na novi put. Jevreji oigledno nisu zauzeli
dobar poloaj. Osnivajui Izrael, naravno da su u obzir uzeli Palestinu,
ali i druge zemlje, poput Teksasa ili Ugande - koje su takoe opasne ali
ipak ne toliko; kad se sve zbroji, benevolentno je zakljuio rabin, ne
smemo da se preterano usredsredimo na geografska pitanja. Bog je
svuda, uskliknu on, njegovo postojanje ispunjava ceo svemir (hou

rei, izvinio se, za vas su to Elohimi).

Prorok se zapravo nije s tim slagao, za njega su se Elohimi nalazili
na elohimitskoj planeti, tu i tamo su putovali, i to je bilo sve; ali nije
hteo da se uputa u novu geografsku raspravu jer ga je razgovor ve
prosvetlio. Ako su Elohimi doli sve do Klemon Ferana, pomisli,
morali su za to da imaju neki razlog, verovatno u vezi sa geografskim
obelejima tog kraja; vulkanska podruja imaju dobre vibracije, to
zna svaka ua. Eto, ree mi Patrik, zato je Prorok, nakon to se malo
raspitao, odabrao ostrvo Lanzarote u Kanarskom arhipelagu. Teren su
ve kupili, samo treba da se zapone gradnja.
Pokuava li on to meni kojim sluajem da sugerie da je trenutak
za ulaganje? Ma ne, umirivao me, u tom pogledu sve je isto, doprinosi
su neznatni, bilo ko moe da doe da pregleda finansijske izvetaje
kad god mu dune. Da samo zna ta ja ponekad radim u Luksemburgu
za druge klijente... (vrlo smo brzo preli na ti), zaista, ako postoji
jedna stvar zbog koje nas ne mogu napasti, onda je to ta.
Dok sam ispijao au trenjevae, pomislio sam kako se Patrik
opredelio za karakteristian spoj tatinih materijalistikih uverenja i
maminih astralnih tripova. Sledela je tradicionalna seansa sa
zvezdama i harfom. Opa! Mrak!, uzviknula je Fadija pri pogledu na
Saturnove prstene, a zatim se ispruila na lealjci. Da, da, nebo je u
ovom kraju zaista vedro. Kad sam se vratio po novu bocu trenjevae,
video sam da je rairila butine i u tami mi se uinilo da je strpala ruku
pod suknju. Malo posle, uo sam je kako dahe. Dakle, Hari je, dok je
posmatrao zvezde, mislio na Hrista Omegu9; Robert Belgijanac mislio
je na ko zna ta, moda na fuziju helijuma ili svoje stomane tegobe;
Fadija je drkala. Svako prema svojoj harizmi.

DANIJEL24.9
Svojevrsna radost proizlazi iz ulnog sveta. Vezan sam za Zemlju.
Potpuno crne litice danas se stepenasto obruavaju do tri hiljade
metara dubine. Taj prizor, koji plai divljake, u meni ne pobuuje ni
najmanji strah. Znam da se na dnu ponora ne krije nikakvo udovite;
tamo se ne nalazi nita osim iskonske vatre.
Gleeri su se otopili pred kraj Prvog Smanjenja i broj stanovnika
na Zemlji spao je s etrnaest milijardi na sedamsto hiljada miliona.
Drugo Smanjenje je bilo postupnije; poelo je tokom Velikog
Isuenja i jo traje.
Tree Smanjenje e biti konano; ono e se tek dogoditi.
Niko ne zna uzrok, ili bar ne delujui uzrok Velikog Isuenja.
Svakako, dokazali smo da je ono prouzrokovano promenom Zemljine
putanje; ali mala je verovatnoa da se takva promena dogodila u
kvantnom pogledu.
Veliko Isuenje je, prema uenju Vrhovne Sestre, bilo nuna
parabola i teoloki preduslov za Povratak Vlage.
Vrhovna Sestra propoveda i da e Veliko Isuenje trajati dugo.
Povratak Vlage najavie dolazak Buduih.

DANIJEL1.10
Bog postoji, ugazio sam u njega.
nepoznati autor
Od prvog boravka kod Prezdravih u seanju mi je najvie ostala
skijaka iara u izmaglici. Letnji seminar se odravao u Hercegovini
ili u nekom takvom kraju, poznatom najpre po krvavim sukobima.
Kraj je ipak bio divan; planinske kuice, svratita s tamnom
drvenarijom, zavesama s crvenim i belim kockicama i zidovima koje
krase glave veprova i jelena - uglavnom, centralnoevropski ki koji mi
se uvek veoma sviao. Ah, rat, ljudska ludost, Velika Tragedija...,
ponavljao sam u sebi, nehotice oponaajui Fransoa Blanea. Ve sam
dugo patio od svojevrsne mentalne eholalije, koja se kod mene nije
oitavala ponavljanjem melodija poznatih pesama, nego intonacijom
komiarskih klasika: kad bi mi Fransoa Blane u glavi poeo da
ponavlja KO-LO-SAL-NA PALJ-BA! kao u filmu Babet ide u rat,
samo sam tekom mukom mogao da ga zaustavim. Sa Luj de
Finesom10 je bilo jo gore: njegovih intonacija, grimasa i kretanja
nisam mogao da se reim satima, bio sam kao opsednut.
Zapravo sam se prilino naradio, razmiljao sam; celog ivota sam
radio bez predaha. Istina, glumci koje sam poznavao s dvadeset
godina nisu postigli nikakav uspeh, veina je potpuno digla ruke od
tog posla, ali moram rei da se nisu ni bogzna kako prsili, provodili su
vreme cirkajui u barovima ili trendovskim diskotekama. Ja sam se
dotle uvebavao, sam u svojoj sobi, satima brusio svaku intonaciju i
svaki pokret. Osim toga, svoje skeeve sam pisao, zaista sam ih pisao,
trebale su mi godine da se u tome uvebam. Verovatno sam toliko
radio jer ne bih bio u stanju da naem neku drugu zanimaciju, jer se
ne bih oseao prijatno u barovima i trendovskim diskotekama, na
zabavama modnih kreatora ili revijama za velike zverke. Obine
spoljanjosti i povuene naravi, nisam imao velikih izgleda da se u
samom startu pretvorim u kralja veeri. Radio sam, dakle, u
nedostatku druge zanimacije i naposletku sam doao na svoje. U
mladosti sam se zapravo oseao kao Ofeli Vinter kad je, mislei na

svoju okolinu, rekla: Glupani, samo se vi smejte. Ja u na kraju

zavriti na pozornici i svima vam pokazati srednji prst. Izjavila je to u
intervjuu za 20Ans.
Trebalo je da prestanem da mislim na 20Ans, trebalo je da
prestanem da mislim i na Izabel; trebalo je da prestanem da mislim na
manje-vie sve. Prikovao sam pogled za zelene, rosne obronke i
pokuavao da zanemarim sve osim magle - magla mi je oduvek
pomagala. iare u magli. Eto, ipak su izmeu dva etnika rata nali
naina da skijaju - treba je nabildovati mii abduktor, pomislio sam, i
smislio ske o dva muitelja koji razmenjuju tajne dobre forme u
zagrebakoj teretani. Preterivao sam, nisam mogao da se suzdrim:
bio sam lakrdija, ostau lakrdija i kao lakrdija u i crknuti - u
mrnji i u grevima.
Elohimite sam u sebi zvao Prezdravima jer su zaista bili veoma
zdravi. Odbijali su da ostare; iz tog razloga su se odrekli cigareta,
uzimali su antioksidanse i ostale preparate koje inae prodaju u
biljnim apotekama. Droge ba i nisu odobravali. to se alkohola tie,
smeli su da piju crno vino - najvie dve ae dnevno. Na neki nain su
se drali kritske dijete. Ta uputstva, kako je naglaavao Prorok, nisu
imala nikakvu moralnu teinu. Cilj je bilo zdravlje. Dakle, sve to je
bilo zdravo, a naroito sve to je imalo veze sa seksom, bilo je
doputeno. To smo odmah mogli i da vidimo na internet stranici i u
brourama: zgodan i pomalo suvoparan erotski ki, u prerafaelitskom
stilu s velikim sisama, koji podsea na Valtera irotoa. Na
ilustracijama je bilo i muke i enske homoseksualnosti, iako manje:
kao istokrvni heteroseksualac, Prorok nije ni najmanje bio homofob.
Guzica, pika, kod Proroka je sve prolazilo. Na aerodromu Zvork
doekao me je on sam, ispruene ruke i sav u belom. Bio sam njihova
prva velika zverka, svakako je hteo da se isprsi. Dosad su imali samo
sitnu zverku, francuskog umetnika po imenu Vinsent Grilsamer.
Vinsent je ipak imao jednu izlobu u Centru Bobur - dodue, ak je i
Bernard Tranksen izlagao u Boburu. Sve u svemu, bio je etvrtina
zverke, zverka likovnih umetnosti. Inae, drag deko. I im sam ga
video bio sam uveren da je verovatno dobar umetnik. Imao je
inteligentno lice istaknutih kostiju, neobino intenzivan, gotovo
mistian pogled; inae se izraavao inteligentno i normalno, merei

rei. Nisam znao ime se bavi, jesu li u pitanju video radovi, instalacije
ili neto drugo, ali odmah se dalo naslutiti da tip zaista radi. Samo smo
nas dvojica bili deklarisani puai - to nas je, uz status velikih zverki,
dodatno zbliilo. Nismo ipak ili dotle da puimo u Prorokovom
prisustvu; ali znali smo da tokom predavanja izaemo da zajedno
zapalimo, to su prilino brzo poeli da nam preutno odobravaju. Ah,
tako je to kad si faca.
Jedva sam stigao da se smestim i skuvam instant kafu pre poetka
prvog predavanja. Da bismo uestovali na pouci, preko normalne
odee trebalo je da navuemo dugu belu tuniku. Naravno da sam se,
dok sam navlaio to udo, oseao pomalo blesavo, ali ubrzo sam
uvideo zato im je ta udnovata odora tako vana. Plan hotela bio je
vrlo komplikovan; bilo je tu staklenih prolaza izmeu zgrada,
poluspratova, podzemnih hodnika, a oznake su uz to bile napisane na
nekom udnom jeziku nalik na velki, od kojeg nisam razumeo ni re,
tako da mi je trebalo pola sata da se snaem. Tokom tih pola sata
naiao sam na dvadesetak osoba, koje su, kao i ja, tumarale praznim
hodnicima u dugim belim tunikama. Stigavi u salu za konferencije
dvoranu, stekao sam utisak da uestvujem u duhovnom obredu - a re
duhovnost za mene nije nikad, pa ni tad, imala ni najmanjeg znaaja.
Sve je to bilo besmisleno, ali ipak se dogaalo. Odelo ini oveka.
Govornik dana bio je veoma visok, mrav, elav i zauujue
ozbiljan tip - njegovi pokuaji da se naali ulivali su strah u kosti. U
sebi sam ga prozvao Naunikom, a zaista je i predavao neurologiju na
nekom kanadskom fakultetu. Na moje veliko iznenaenje govorio je
zanimljive, a ponekad i fascinantne stvari. Ljudski um se razvija,
objasnio je, stvaranjem i postupnim hemijskim pojaavanjem
neuronskih krugova razliitih duina, koji obuhvataju od dva do
pedeset neurona, pa ak i vie. Budui da u ljudskom mozgu ima
nekoliko milijardi neurona, broj kombinacija i moguih krugova je
neverovatan - na primer, daleko vei od broja molekula u svemiru.
Broj korienih krugova veoma se razlikuje od osobe do osobe,
to, prema njegovom miljenju, objanjava bezbrojne nivoe izmeu
slaboumnosti i genijalnosti. Meutim, jo je zanimljivije da se
neuronski krug koji esto koristimo, zbog razliitih jonskih klastera,

sve lake upotrebljava - dakle, radi se o postupnom samopojaavanju,

koje vredi za sve - za ideje, zavisnosti, raspoloenja. Ta pojava je
dokazana, bilo da su u pitanju drutveni odnosi ili individualne
psiholoke reakcije: nae blokade se pojaavaju onda kada ih
postanemo svesni, detaljno preispitivanje sukoba izmeu dve osobe
uglavnom ih ini nereivima. Naunik je zatim krenuo u nemilosrdan
napad na Frojdovu teoriju, koja ne samo da nije imala vrste
fizioloke temelje, nego su njeni rezultati bili tragini i suprotni
eljenom cilju. Na ekranu iza njega zaustavio se niz dijagrama kojima
je propratio svoj govor, pa je poeo kratak i potresan dokumentarac o
neizdrivim psihikim patnjama veterana rata u Vijetnamu. Nisu mogli
da zaborave, svake veeri su imali none more, nisu vie mogli ak ni
da voze ili preu ulicu bez pratnje, neprestano su iveli u strahu i
izgledalo je kao da nikako ne mogu da se ponovo prilagode
normalnom ivotu u drutvu. Film se zatim usredsredio na sluaj
pogrbljenog i izboranog mukarca, s malim obruem raupane rie
kose, koji je zaista izgledao kao ruina od oveka: neprestano je
drhtao, nije vie bio sposoban ni da izae iz stana; trebala mu je
neprestana lekarska pomo; i patio je, patio je bez prestanka. U
ormaru u spavaonici drao je boicu s vijetnamskom zemljom; svaki
put kad bi otvorio ormar i izvadio boicu, briznuo bi u pla.
Zaustavite, ree Naunik. Zaustavite. Slika se zaustavila na
krupnom planu uplakanog starca. Glupost, nastavi Naunik. ista i
potpuna glupost. Taj ovek bi smesta trebalo da uzme svoju boicu s
vijetnamskom zemljom i da je zavitla kroz prozor. Svaki put kad
otvori ormar i izvadi tu boicu - a ponekad to ini i pedeset puta na
dan - pojaava dotini neuronski krug i osuuje ga na dodatnu patnju.
Isto tako, svaki put kad pretresamo prolost, svaki put kad se
priseamo bolnog dogaaja - a psihoanaliza se manje-vie svodi na to
- poveavamo izglede da e se taj dogaaj ponoviti. Umesto da
napredujemo, sve dublje tonemo. Svaki put kad nas neto rastui,
razoara ili spreava da normalno ivimo, treba da se odmah
odselimo, spalimo fotografije, izbegavamo razgovor o tome. Potisnuta
seanja se briu; ponekad za to treba vremena, ali na kraju od njih ne
ostane ama ba nita. Krug se deaktivira.
Ima li pitanja? Ne, nije bilo pitanja. Njegovo dvosatno izlaganje
bilo je kristalno jasno. Uavi u spavaonicu, opazio sam Patrika koji se

zaputio prema meni sa irokim osmehom i ispruene ruke. Jesam li

dobro putovao, jesam li se udobno smestio itd? Dok smo tako prijatno
askali, neka ena mi je prila otpozadi i obujmila me rukom, trljajui
svoju stidnu kost o moje guzove i poloivi mi ruke na prepone.
Okrenuo sam se: Fadija je skinula belu tuniku i obukla neku vrstu
polivinilskog bodija s leopardovim printom; izgledala je kao grom. I
ona me je pitala za prve utiske, i dalje o mene trljajui stidnu kost.
Patrik je sve to blagonaklono posmatrao.
Ah, radi to sa svima... ree mi kad smo se zaputili prema stolu za
kojim je ve sedeo neki pedesetogodinjak jake grae i guste, sede
kose oiane na jeia. Ustao je da bi me pozdravio i stisnuo mi ruku,
paljivo me posmatrajui. Za jelom je manje-vie utao, tu i tamo
dobacivi neku sitnicu o organizaciji seminara, ali oseao sam da me
prouava. Zvao se erom Prer, ali ja sam ga u glavi odmah
preimenovao u Pandura. Zapravo je bio Prorokova desna ruka, drugi
ovek organizacije (oni su to drugaije zvali, imali su ceo niz titula tipa
nadbiskup sedmog reda, ali to je bila poenta). Napredovalo se prema
godinama slube i zasluzi, kao i u svim drugim organizacijama, ree
mi ozbiljno. Naunik je bio, na primer, premda je postao elohimit od
pre pet godina, trei ovek organizacije. A kad smo kod etvrtog,
obavezno mi ga mora predstaviti, insistirao je Patrik, veoma mu se
svialo to to radim, i on sam je vrveo od humorom. Suzdrao sam se
da mu ne odgovorim: Ah, humor...
Poslepodnevno predavanje je drala Odila, pedesetogodinjakinja
koja je vodila seksualni ivot u stilu Katrin Mije i koja je, uostalom,
malo i liila na nju. inila se simpatinom i neoptereenom - opet kao
Katrin Mije - ali izlaganje joj je bilo dosadnjikavo. Znao sam da postoje
ene poput Katrin Mije, ene koje uivaju u istim stvarima - okvirno
sam procenio da postoji jedna takva ena na sto hiljada, da taj
procenat ne varira prema vremenskoj epohi i da gotovo nema
nikakvih izgleda da se ikad promeni. Odil je malo ivnula kad je
poela da govori o verovatnosti zaraze virusom side s obzirom na
svaki pojedini telesni otvor - to joj je, oigledno, bila omiljena tema,
prikupila je celu gomilu brojki. Bila je zapravo potpredsednica
organizacije Parovi protiv side, koja se trudila da na inteligentan
nain informie ljude o toj temi - to jest da im omogui da rabe

prezervativ samo kad je to apsolutno neizbeno. Ja pak nikad nisam

koristio prezervativ, pa - pod pretpostavkom da u uopte jo imati
priliku da tucam - u svojim godinama i uz razvoj trostruke terapije
nisam mislio ni da poinjem; bio sam u takvom stanju da bi mi i sama
mogunost da tucam i da u tome uivam bila i te kako dovoljan
podsticaj da eventualno zbog toga i odapnem.
Glavna svrha predavanja je bila nabrajanje elohimitskih
ogranienja i pravila na podruju seksualnog ivota. Stvar je bila
prilino jednostavna: ogranienja nije bilo - izmeu punoletnih i
saglasnih osoba, kako se to ve kae.
Ovoga puta je bilo pitanja. Veina ih se odnosila na pedofiliju, zbog
koje su Elohimisti ve bili na sudu - najzad, ko jo danas nije bio na
sudu zbog pedofilije? Prorokovo stanovite je, na koje nas je Odil sad
podsetila, bilo izriito jasno: u ljudskom ivotu postoji razdoblje zvano
pubertet, u kojem se javlja seksualna elja - to doba se razlikuje od
osobe do osobe i od zemlje do zemlje, a protee se izmeu jedanaeste
i etrnaeste godine. Voditi ljubav s nekim ko to ne eli ili s nekim ko
nije u stanju da da informativni pristanak, ergo s osobom koja nije
ula u pubertet, jeste podlo; a za ono to se dogaa nakon puberteta,
svakako, vie ne vrede nikakva moralna pravila i to je manje-vie bilo
sve. Pred kraj poslepodneva ponavljali su zdravorazumske stvari i
poeo sam da oseam potrebu za aperitivom; po tom pitanju su ipak
bili davei. U prtljagu sam, na sreu, imao zalihe, a budui da sam bio
faca, naravno da sam dobio jednokrevetnu sobu. Nakon veere sam,
sam u svom king size krevetu savreno iste posteljine, u blago
pripitom stanju razmotrio protekli dan. Mnogi sledbenici, na moje
iznenaenje, nisu bili glupi; a mnoge ene, to me jo vie zaudilo,
nisu bile rune. Istina je i da nisu prezale ni od ega kako bi istakle
svoje adute. Prorokova uputstva u tom pogledu si uvek bila ista:
mukarac je trebalo da se potrudi da obuzda svoju muevnost
(previe je krvi u svetu proliveno zbog mukog ovinizma, kako je
uzbueno vikao u razliitim intervjuima koje sam gledao na njegovim
internet stranicama), ena je, naprotiv, mogla da da maha svojoj
enstvenosti, kao i egzibicionizmu koji je s njom usko vezan, uz
pomo razliite svetlucave, prozirne i pripijene odee koju joj na
raspolaganje stavljaju matoviti modni kreatori i dizajneri: nita nije
lepe i uzvienije u oima Elohima. ene su to i inile, pa se ve za

veerom oseala svojevrsna seksualna napetost - blaga, ali

neprekidna. Oseao sam da e do kraja nedelje ta napetost samo da
raste; oseao sam i da ja zbog toga ba i neu patiti i da u se samo
mirno nalivati piem, gledajui izmaglicu to lebdi na meseini.
Sveina panjaka, Milka krave, sneni vrhunci: zaista lepo mesto za
zaborav ili smrt.
Sledeeg jutra, na prvom predavanju, Prorok se pojavio glavom i
bradom: sav u belom, skoio je na podijum obasjan reflektorima, dok
su mu ljudi gromko aplaudirali; odmah je dobio standing ovation.
Pomislio sam kako iz daljine malo lii na majmuna - verovatno zbog
odnosa izmeu prednjih i zadnjih udova ili zbog celokupnog dranja,
ne znam, oseaj je brzo iezao. Meutim, kad smo kod toga, nije
izgledao kao zao majmun, nego samo kao majmun hedonista
spljotene lobanje.
Nesporno je izgledao i kao Francuz: imao je ironian pogled koji
prti od zlobe i podrugljivosti, bio bi savren lik iz neke Fejdoove
farse.
Niko mu ne bi dao ezdeset pet godina.
Koliko e biti odabranih?, odmah je upitao Prorok. Hoe li ih biti
1.729, to je najmanji broj koji se moe prikazati kao zbir kubova dva
broja na dva razliita naina? Ili 9.240, broj koji ima 64 delitelja? Ili
40.755, koji je istovremeno trougaoni, petougaoni i estougaoni broj?
Ili se radi o broju 44.000, kao to tvrde nai prijatelji jehovini svedoci koji su, uzgred budi reeno, zaista opasna sekta?
Kao profesionalac, morao sam da mu priznam da zna kako da se
ponaai na sceni. Dodue, jo sam napola knjavao jer je hotelska kafa
bila odurna, ali uspeo je da mi privue panju.
Da li se radi o broju 698.896, palindromnom kvadratu?, nastavi
je. Ili se radi o 12.960.000, Platonovom drugom geometrijskom
broju? Ili o 33.550.336, petom savrenom broju, koji se prvi put
pominje u srednjovekovnom rukopisu nepoznatog autora?
Zastao je tano u sreditu snopa svetlosti iz reflektora, napravio
dugu pauzu i zatim nastavio: Bie odabran svako ko to bude eleo u
srcu - kraa pauza - i ko se shodno tome bude i ponaao.
Zatim je nastavio da govori o uslovima odabira, pa je preao na
gradnju ambasade - temu koja mu je oigledno bila prirasla k srcu.

Konferencija je trajala malo vie od dva sata i bila je zaista dobro

organizovana; dobro su obavili posao i dobili veliki aplauz. Sedeo sam
kraj Patrika, koji mi je apnuo u uho: Ove godine je zaista u formi...
Na izlasku iz sale za konferencije, na putu na ruak, presreo nas je
Pandur. Prorok te zove za svoj sto..., rekao mi je dostojanstveno.
Tebe takoe, Patrice..., dodao je, na to se ovaj zarumeneo od
zadovoljstva, dok sam ja, kako bih se opustio, malo hiperventilirao.
Ma koliko da se Pandur trudio, ak je i dobre vesti saoptavao na
nain koji ledi krv u ilama.
elo jedno hotelsko krilo bilo je rezervisano za Proroka; tamo je
imao vlastitu trpezariju. Dok smo ekali pred ulazom, gde je neka
devojka razgovarala voki-tokijem, neki Pandurov potinjeni doveo je i
Vinsenta, zverku sa likovnih umetnosti.
Prorok se bavio slikarstvom i ceo paviljon je bio ukraen njegovim
delima, koja je zbog seminara dopremio ak iz Kalifornije. Na slikama
su bile nage ili provokativno odevene ene u razliitim krajevima, od
Tirola do Bahama; tad sam shvatio odakle im slike za brouru i
internet stranice. Dok smo prolazili hodnikom, primetio sam da
Vinsent odvraa pogled od platna i tekom mukom suspree grimasu
gaenja na svom licu. I ja sam se s gnuanjem odmaknuo, kad sam se
pribliio: re ki bila bi preblaga za opis tih del; mislim da izbliza
nikad nisam video neto runije.
Glavna atrakcija nalazila se u ogromnoj trpezariji, u koju je svetio
dopiralo kroz staklene zidove iza kojih se pruao pogled na planine:
na ogromnoj slici veliine osam puta etiri metra koja je visila iznad
Prorokove stolice, bio je nacrtan on sam, okruen s dvanaest mladih
ena u prozirnim tunikama, koje su pruale ruke prema njemu, neke s
divljenjem, a neke s mnogo provokativnijim izrazom na licu. Bile su tu
belkinje, crnkinje, jedna Azijatkinja i dve Indijke. ovek barem nije
bio rasista. Ali je zato oigledno bio opsednut velikim grudima i voleo
je prilino dlakave pike; sve u svemu, imao je jednostavan ukus.
Dok smo ekali Proroka, Patrik mi je predstavio erara Humoristu i etvrtog oveka organizacije. erar je tu povlasticu
zasluio jer je bio jedan od prvih Prorokovih autanata. Bio je uz
njega jo u vreme osnivanja sekte, pre trideset sedam godina, i ostao
mu je odan uprkos Prorokovoj prevrtljivosti. Od etiri pratioca iz

najranijega doba, jedan je preminuo, drugi postao adventist, a trei je

napustio sektu pre nekoliko godina, kad je Prorok pozvao svoje
sledbenike da u drugom krugu predsednikih izbora glasuju za anMari Le Pena, protiv aka iraka, sa ciljem da se ubrza raspad
francuske pseudodemokratije - neto u stilu maoista, koji su u svoje
zlatno doba pozvali ljude da glasaju za iskara, a ne za Miterana, kako
bi istakli nedoslednosti kapitalizma. Dakle, ostao je samo erar, i zbog
te svoje dugogodinje odanosti imao je neke povlastice, svakoga dana
je, na primer, ruao za Prorokovim stolom - to nije bio sluaj s
Naunikom, pa ak ni s Pandurom - ili je ponekad ismejavao
Prorokova telesna obeleja - na primer, spomenuo bi njegovu veliku
guzicu, ili oi sitne kb rupice na kiti. Tokom razgovora shvatio sam
da erar dobro zna ko sam, da je gledao sve moje predstave i da je
otpoetka pratio moju karijeru. Budui da je iveo u Kaliforniji i bio
potpuno ravnoduan prema svekolikom kulturnom stvaralatvu
(jedini glumci koje je znao poimence bili su Tom Kruz i Brus Vilis),
Prorok nije nikad uo za mene; dakle, svoj status velike zverke
dugovao sam iskljuivo eraru. On je bio zaduen i za odnose s
medijima.
Napokon se pojavio Prorok, sav poletan, svee istuiran, u
farmerkama, majici kratkih rukava s natpisom Lick my balls i
torbom preko ramena. Svi su ustali, pa sam ustao i ja. Priao mi je,
ispruene ruke i iroko se osmehujui, pa je rekao: Dakle? ta misli,
kakav sam bio? Nekoliko trenutaka sam stajao zateen, dok nisam
shvatio da tim pitanjem ne eli da me nasamari: obratio mi se ba kao
kolegi. Ovaj... bili ste dobri. Zaista, jako dobri..., odgovorim sam.
Jako mi se svideo uvod o broju odabranih, sa svim onim brojkama.
Ah, ha ha ha!, nasmejao se i iz torbe izvadio knjigu Zabavna
matematika Justejna Gordera, pa je viknuo: Sve je to tu! Zatim je
seo, trljajui ruke, i navalio na svoju rendanu argarepu; sledili smo
njegov primer.
Razgovor je zatim preao na komiare, verovatno u moju ast.
Humorista je u tom podruju bio prilino dobar poznavalac, ali ni
Prorok nije bio sasvim neuk, ak je poznavao Kolua kad je ovaj bio
tek na poetku karijere. Jedne veeri smo u Klermon-Feranu
nastupali u istom showu..., setno mi ree. I zaista, u vreme kad su

diskografske kue, uzdrmane prodorom roka u Francusku, snimale

manje-vie bilo ta, Prorok je (koji tad jo nije bio Prorok) snimio
singl pod umetnikim imenom Trevis Dejvis; malo je nastupao po
provinciji i stvari su ostale na tome. Posle je pokuao da se proslavi
kao voza automobilskih trka, ali ni u tome ba nije uspeo. Sve u
svemu, malo se traio; susret s Elohimima doao je u pravi as, inae
bismo moda imali jo jednog Bernara Tapija. Sad vie uopte nije
pevao, ali jo je voleo brze automobile, zbog ega su mediji tvrdili da
na svom imanju na Beverli Hilsu uva pravu kolekciju brzih
automobila, i to o troku sledbenika. Ree mi da to nema veze s
istinom. Prvo, nije iveo na Beverli Hilsu, nego u Santa Monici; drugo,
imao je samo ferari modena stradale (varijanta obine modene, ali s
malo jaim motorom, koja je uz to bila i laka, zahvaljujui ugljeniku,
titanijumu i aluminijumu) i pore 911 GT2; dakle, puno manje od
osrednjeg holivudskog glumca. Istina, nameravao je da zameni
stradalu encom i 911 GT2 karerom GT, ali nije bio siguran da li to
moe da priuti sebi.
Bio sam prilino sklon da mu poverujem: vie mi je izgledao kao
enskaro nego kao lovator, a to dvoje ide zajedno samo do odreene
granice - kad ovek zae u godine dve strasti su previe; mogu biti
sreni oni koji uspeju da zadre makar jednu; ja sam bio dvadeset
godina mlai od njega i oigledno sam se ve pribliio nuli. Da bih
podstakao razgovor, spomenuo sam svoj bentli kontinental, koji sam
nedavno zamenio mercedesom 600 SL - to je, bio sam toga svestan,
moglo izgledati kao da sam potonuo u malograantinu. Zaista se
pitam o emu bi mukarci mogli da razgovaraju da nema automobila.
Za rukom niko nije progovorio ni re o Elohimima i, kako je
nedelja proticala, poeo sam da se pitam da li oni zaista veruju u njih.
Najtee je otkriti blagu kognitivnu izofreniju i veini sledbenika
nisam bio u sposoban da postavim dijagnozu. Patrik je oigledno u
njih verovao, to je, uostalom, pomalo zabrinjavalo; taj mukarac je
zauzimao vaan poloaj u svojoj luksemburkoj banci i baratao je
svotama koje su ponekad premaivale i milijardu evra, a verovao je u
izmiljotine koje su se kosile s osnovnim darvinistikim postulatima.
Naunikov sluaj mi je bio jo zanimljiviji i na kraju sam ga
direktno pitao u vezi sa tim - s tako inteligentnim ovekom nisam se

usudio da okoliam. Kako sam i oekivao, odgovorio mi je savreno

jasno. Prvo, bilo je potpuno mogue, pa ak i verovatno, da negde u
svemiru postoje iva bia, od kojih su neka dovoljno inteligentna da
stvaraju ivot ili njime manipuliu. Drugo, ovek je svakako nastao
evolucijom i to da su ga Elohimi stvorili treba da shvatimo kao
metaforu - pa ipak me je upozorio da se uvam slepog verovanja u
darvinistiku ideologiju, koju su ozbiljni naunici sve vie odbacivali;
vrste su zapravo manje evoluirale zbog prirodne selekcije, a vie zbog
genetskog odstupanja, to jest istog sluaja, kao i zbog geografske
izolacije i odvojenih stanita. Tree, bilo je veoma mogue da je
Prorok sreo, ne vanzemaljca, nego oveka iz budunosti; neka
tumaenja kvantne mehanike nipoto ne iskljuuju mogunost da se
informacije, ili ak fizika bia, kreu u suprotnom smeru od
vremenske ose - obeao mi je da e mi nabaviti materijale na tu temu,
to je i uinio ubrzo nakon kraja seminara.
Osokolivi se, pitao sam ga neto to me je muilo od poetka.
Kako to da su elohimistima obeavali besmrtnost? Znao sam da su
svakom sledbeniku uzimali nekoliko elija koe i da je savremena
tehnologija omoguavala njihovo neogranieno uvanje; nisam
nimalo sumnjao u to da e sitne potekoe koje trenutno
onemoguavaju kloniranje ljudi pre ili posle biti otklonjene; ali ta je s
linou? Kako bi se novi klon seao bilo ega iz prolosti svog pretka?
I zato bi, ako ne ouva seanje, imao oseaj da je isto, reinkarnirano
bie?
Prvi put sam u njegovom pogledu naslutio neto vie od hladne
strunosti uma naviknutoga na jasne pojmove; prvi put sam osetio
neki zanos i uzbuenje. To je bio njegov predmet prouavanja,
posvetio mu je ceo svoj ivot. Pozvao me je u bar, naruio gustu
okoladu, ja sam uzeo viski - izgledalo je da nije ni primetio da krim
pravila sekte. Krave su se pribliile staklenom zidu i ukipile se kao da
ele da nas posmatraju. Dobili smo zanimljive rezultate kod nekih
crva, poeo je, nakon jednostavnog centrifugovanja neurona i
ubrizgavanja proteinskog izolata u mozak novog subjekta: obnove se
reakcije izbegavanja, naroito one koje se tiu elektrookova i
prolaska kroz neke jednostavne lavirinte.
U tom trenutku mi se uinilo da krave klimaju glavama, ali on nije
primeivao ni njih.

Ti rezultati, naravno, ne vae kod kimenjaka, a jo manje kod

razvijenih primata kao to je ovek. Pretpostavljam da se seate ta
sam prvoga dana rekao o neuronskim krugovima... E pa, moemo
zamisliti reprodukciju takvog mehanizma, ne pomou kompjutera kao
takvih, nego pomou svojevrsne Turingove maine, koju bismo mogli
da nazovemo automatom fluidnog povezivanja, na kojem upravo
radim. Za razliku od standardnih raunara, automati fluidnog
povezivanja mogu da uspostave promenjive i razvojne veze izmeu
susednih elija; dakle, sposobni su za pamenje i uenje. Nema
apriornog ogranienja broja jedinica koje se mogu dovesti u vezu, to
znai da mogui krugovi mogu biti neogranieno sloeni. Na tom
nivou susreemo potekou, i to pozamanu, pri uspostavljanju
bijekcije izmeu neurona ljudskog mozga, uzetih nekoliko minuta
nakon njegove smrti, i memorije neprogramiranog automata. Budui
da je trajanje ovoga potonjeg manje-vie neogranieno, sledea faza je
ubrizgavanje informacije u suprotnom smeru, u mozak novoga klona;
to je faza downloadinga, s kojom, uveren sam, neemo imati naroitih
potekoa jednom kad usavrimo uploading.
Padao je mrak; krave su se vremenom okrenule i pole natrag na
panjake, pa nisam mogao a da ne pomislim kako se ograuju od
njegovog optimizma. Pre nego to smo se rastali, uruio mi je svoju
vizit-kartu: profesor Slotan Miskijevic, sa univeziteta u Torontu. Bilo
mu je zadovoljstvo da razgovara sa mnom, ree mi, pravo
zadovoljstvo; ako poelim dodatne informacije, slobodno mogu da mu
poaljem mejl. Njegova istraivanja su trenutno dobro napredovala,
nadao se da e u iduoj godini ostvariti velike pomake, ponovio je s
uverenjem, koje mi se inilo malo isforsiranim.
Prilikom mog odlaska, na aerodromu Zvork pratila me je prava
delegacija: osim Proroka, bili su tu Pandur, Naunik, Humorista i
ostali manje znameniti sledbenici, meu kojima su se nali Patrik,
Fadija i Vinsent, zverka sa likovnih umetnosti, s kojim sam se zaista
zbliio - razmenili smo brojeve i adrese i pozvao me je da svratim kod
njega kada doem u Pariz. Svakako, pozvali su me na zimski seminar,
koji e se odrati u martu na Lanzarotu, i na koji e, kako me je
obavestio Prorok, doi sledbenici iz celoga sveta.
U tih nekoliko nedelja stekao samo nove prijatelje i nijednog

neprijatelja, razmiljao sam o tome dok sam prolazio kroz detektor za

metal. Ali, to se riba tie, nita; istina, nije mi ba ni bilo do toga.
Razume se, nisam nameravao da pristupim pokretu; zapravo me je u
prvom redu znatielja privukla , stara znatielja koju sam oseao jo u
detinjstvu i koja je oigledno nadivela i udnju.
Avion je bio dvomotorac s propelerima i nisam mogao da se
otmem utisku da moe da eksplodira u bilo kojem trenutku tokom
leta. Dok smo preletali panjake, shvatio sam da se ljudi tokom
seminara - sebe da i ne spominjem - nisu ba puno tucali, barem ne da
sam ja znao, a mislim da sam znao jer sam ve bio uveban posmatra.
Parovi se nisu rasparili - nisam uo ni za kakvu orgiju, pa ak ni za
obini seks utroje; a oni koji su doli sami (velika veina), sami su i
ostali. U teoriji je sve bilo ekstremno open, svi su oblici seksualnosti
bili doputeni, Prorok ih je ak i podsticao, u praksi ene su nosile
izazovnu odeu, bilo je dosta trljanja, ali sve je ostalo na tome. Eto ta
je zanimljivo i vredno pomnijeg razmatranja, pomislio sam i zaspao
nad tanjirom s hranom.
Nakon tri presedanja i sve u svemu napornog putovanja, sleteo
sam na almerijski aerodrom. Bilo je gotovo 45C, odnosno trideset
stepeni vie nego u Zvorku, to je bilo dobro, ali ipak nedovoljno da
suzbije sve jai talas teskobe. Prolazei poploanim hodnicima svoje
vile, redom sam gasio klima-ureaje, koje je spremaica prethodne
veeri upalila zbog mog povratka. Bila je to stara i runa Rumunka,
ekstremno trulih zuba, ali odlino je znala francuski; imao sam u nju
potpuno poverenje, kako se to ve kae, iako sam prestao da joj
dajem kune poslove, jer vie nisam podnosio da neko ljudsko bie
gleda moje line stvari. Ponekad, dok bih brisao pod, znao sam da
pomislim kako je prilino smeno to sam spremam kuu, a imam
etrdeset miliona evra; ali stvari su tako stajale, nisam mogao
drugaije, i sama pomisao da neko ljudsko bie, ma kako beznaajno
bilo, posmatra sitnice koje sainjavaju moj ivot i njegovu prazninu,
postala mi je nepodnoljiva. Dok sam prolazio pored ogledala u
velikom dnevnom boravku (ogledalo je bilo ogromno, prekrivalo je
veliki deo zida; mogao sam tamo da se tucam s voljenom enom i pri
tom da nas gledam u njemu), vlastiti odraz me je zaprepastio. Tako
sam smrao da sam izgledao gotovo prozirno. Pretvarao sam se u
sablast, eto ta, u sablast sunanih krajeva. Naunik je bio u pravu:

trebalo je odseliti se, spaliti fotografije i tome slino.

U finansijskom pogledu selidba bi bila unosna: cene zemljita
gotovo su se utrostruile otkako sam se doselio. Trebalo bi, svakako,
nai kupca; ali bogataa je bilo napretek, a Mirabela je ve bila
prepuna - bogati svakako vole da budu u drutvu bogatih, to ih valjda
smiruje, drago im je kad sreu one koji dele njihove muke i koji barem
naizgled mogu s njima da odravaju odnos koji se ne svodi na
koristoljublje; vole da se uveravaju da ljudsku vrstu ne ine samo
grabeljivi i paraziti; meutim, kad gustoa stanovnitva pree
odreenu granicu, ipak se dogodi zasienje. Zasad je u Almeriji bilo
srazmerno malo imunih; trebalo je nai nekog mladog bogataa,
pomalo pionirskoga duha, intelektualca koji moda naginje ekologiji,
bogataa koji bi uivao u posmatranju oblutaka, moda nekoga ko se
obogatio u informatici. U najgorem sluaju, Mirabela je bila samo sto
pedeset kilometara dalje, a projekt gradnje autoputa ve je prilino
uznapredovao. Ovde ionako niko ne bi za mnom alio. Ali gde da
odem? I ta u tamo da radim? Istina je da me je bilo sramota - bilo me
je sramota da prodavcu nekretnina priznam da mi se raspala veza i da
nemam ni ljubavnicu, koja bi u tu veliku kuu mogla da unese daak
ivota, sram me je bio da priznam da sam sam.
Ali zato sam mogao da spalim fotografije; skupljao sam ih ceo dan,
imao sam hiljade negativa, oduvek sam bio lud za fotografijama;
probrao sam ih na brzinu, moda su i druge ljubavnice stradale tom
prilikom. U svitanje sam sve to preneo na pesak pored terase, polio
benzinom i zapalio. Vatra je bila predivna, visoka nekoliko metara,
sigurno su mogli da je vide i nekoliko kilometara dalje, moda ak i na
alirskoj obali. Osetio sam snaan, ali veoma kratkotrajan uitak: oko
etiri ujutro opet sam se probudio, imao sam utisak da mi hiljade crva
trkara pod koom i oseao sam gotovo neodoljivu elju da se
raeem do krvi. Nazvao sam Izabel, koja se javila nakon drugog
zvona - dakle, ni ona nije spavala. Dogovorili smo se da u iduih
nekoliko dana svratim po Foksa i da ga zadrim do kraja septembra.
Kao i kod svih mercedesa s velikom snagom motora, izuzev SLR
Meklarena, brzina modela 600 SL elektronski je ograniena na 250
km/h. Mislim da sam otprilike tom brzinom vozio od Mursije do
Albacete. Naiao sam na nekoliko dugakih blagih zavoja; oseao sam

neku neodreenu snagu, valjda snagu oveka koji se ne boji smrti.

Putanja ostaje savrena, ak i kad se zavri smru: na njoj se moe
nai kamion, prevrnuti auto ili neki neoekivan element, ali to nimalo
ne umanjuje njenu lepotu. Nedugo nakon to sam preao Tarankon,
malo sam usporio da skrenem na R3 i zatim na M45, sve vreme sam
vozio najmanje 180 km/h. Na potpuno praznoj R2, koja je kruila
tridesetak kilometara od Madrida, opet sam preao na najveu
moguu brzinu. Proao sam Kastilju na NI, vozio brzinom 220 km/h
sve do Vitorija-Gasteca i zatim skrenuo na krivudave baskijske puteve.
Stigao sam u Bijaric u jedanaest uvee i iznajmio sobu u hotelu Sofitel
Miramar. Sa Izabel je trebalo da se naem sutradan u deset u kafiu
Surfeur dArgent. Na moje veliko iznenaenje, smrala je, ak mi se
inilo da se vratila na preanju kilau. Lice joj je bilo mravo, malo
naborano i razoreno tugom, pa ipak je opet bila lepa i elegantna.
Kako si uspela da prestane da pije?, pitao sam.
Uzimam morfijum.
Nema problema da ga nabavi?
Ma ne, ovde je to ak vrlo jednostavno; ima dilera u svakom
kafiu
Dakle, polovnjae iz Bijarica se sad fiksaju morfijumom; to je vest.
Svaki narataj ima svoju priu... ree. Ovo su polovnjae minkerske rokerke; naravno da imaju drukije potrebe. Ali ne
zavaravaj se: lice mi se manje-vie vratilo u normalu, ali telo mi se
potpuno obesilo, neu ti ni pokazati ta se pod ovim krije. Na to je
pokazala tri broja veu mornarsko plavu trenerku s belim prugama.
Vie ne pleem, ne bavim se sportom, nita; ne idem ak ni na
plivanje. Bodem se ujutro i uvee, a u meuvremenu gledam more, i to
je sve. ak mi i ne nedostaje, barem ne esto. Nita mi ne nedostaje.
Foks se puno igra, jako je srean ovde... Klimnuo sam glavom, popio
okoladu i otiao da platim hotelski raun. Sat vremena posle bio sam
blizu Bilbaoa.
Mesec dana praznika s mojim psom: bacanje loptice po stepenitu,
tranje udvoje po plai. ivot.
Tridesetog septembra u sedamnaest sati Izabel se parkirala pred
ulazom u vilu. Kupila je micubii spejs star, automobil koji je Auto-

Journal svrstao u kategoriju dostavnih vozila. Izabrala je enterijer

Box Office, kako joj je savetovala mama. Ostala je etrdesetak minuta i
zatim krenula natrag u Bijaric. Eh da, pretvaram se u malu staricu...,
ree, dok je stavljala Foksa na zadnje sedite. Slatku malu staricu u
Box Office micubiiju.

DANIJEL24.10
Vinsent27 ve nekoliko nedelja pokuava sa mnom da uspostavi
kontakt. S Vinsentom26 kontaktirao sam samo povremeno; nije me
obavestio o svom skorom upokojenju, ni o svom ulasku u prelaznost.
Povezivanje novoljudi esto je kratko. Svako moe prema svojoj elji
da promeni digitalnu adresu, tako da ga niko ne moe pronai; ja sam
pak ostvario tako malo veza da to nikad nisam smatrao nunim.
Ponekad se nedeljama ne konektujem, to izluuje Mari22, moju
najistrajniju sagovornicu. Kao to je to ve pretpostavio Smit,
odvajanje subjekta i objekta u kognitivnim procesima podstie skup
konvergentnih neuspeha. Najdel opaa da isto vai i za odvajanje
subjekata (osim to u tom sluaju neuspeh nije empirijske, nego
afektivne prirode). Subjekt se oblikuje u neuspehu i pomou neuspeha
i prelaz s ljudi na novoljude, kao i s njime povezani nestanak svakog
telesnog kontakta, nije nimalo promenio tu temeljnu ontoloku
injenicu. Nismo nita vie od ljudi osloboenih statusa individuuma,
kao ni pritajenog propadanja koje ga prati; meutim, za razliku od
njih, mi znamo da je taj status puka posledica perceptivnog neuspeha,
drugo ime za nitavilo, odsutnost rei. Proeti smru, koja nas
formatira, vie nemamo snage da uemo u Prisutnost. Samoa je za
neka ljudska bia mogla da bude radostan beg od grupe; ali ti
usamljenici su naputali izvorni skup kako bi otkrili nove zakone i
novu grupu. Danas, kad skupina vie nema i kad su raspreni svi
klanovi, znamo da smo osamljeni, ali slini, i izgubili smo elju za
sjedinjenjem.
Tri dana zaredom Mari22 mi nije poslala nijednu poruku, to je
bilo neuobiajeno. Nakon to sam dugo razmiljao, poslao sam joj
ifrovanu sekvencu koja je vodila do videonadzorne kamere jedinice
Projecioness XXI; odgovorila mi je u sekundu ovom porukom:
Pod suncem mrtve ptice
Ravnica skriva beskrajne drai
Smrt nema spokojno lice
Deli mi tela pokai.

4262164, 51026, 21113247, 6323235. Na naznaenoj adresi nije

bilo niega, ak ni poruke da traena stranica ne postoji; monitor je
prekrila samo belina. Dakle, elela je da pree u nekodirani mod.
Oklevao sam dok se na belom monitoru vrlo polako uobliavala ova
poruka: Kao to si verovatno naslutio, ja sam meubie. Slova su se
izbrisala i pojavila se nova poruka: Sutra u umreti.
Uzdahnuvi, upalio sam video opremu i zumirao svoje golo telo.
Nie, molim te, napisala je. Predloio sam joj da preemo na audio
opciju. Odgovorila mi je posle jednog minuta: Ja sam stara meuena,
blii mi se kraj; ne znam hoe li ti moj glas biti prijatan. Ali, ako eli,
moe.... Tad sam shvatio da nee hteti da mi pokae nijedan deo svoje
anatomije; propadanje je u prelaznom stadijumu esto veoma naglo.
Glas joj je zaista bio gotovo potpuno sintetian, pa ipak je u njemu
jo bilo novoljudskih tonova, naroito su samoglasnici ponekad
zvuali neobino blago. Napravio sam lagan panoramski snimak do
svoga stomaka. Jo nie..., ree gotovo neujno. Pokai mi svoj ud;
molim te. Uinio sam to; masturbirao sam, drei svoj polni organ,
prema pravilima koja je propisala Vrhovna Sestra; neke meuene
pred kraj ivota osete enju za mukim polnim organom i vole da ga
posmatraju u poslednjim minutima svoga stvarnog ivota; Mari22
oigledno je pripadala tom skupu - to me nije preterano udilo s
obzirom na nau prethodnu komunikaciju.
Tri minuta se nita nije dogaalo; zatim sam dobio poslednju
poruku - prela je tekst mod: Hvala, Danijele. Sad u se skinuti s
mree, doveu u red poslednje stranice komentara i pripremiti se za
kraj. Za nekoliko dana ovde e biti Mari23. Proslediu joj tvoju IP
adresu i predloi joj da odri kontakt. U razdoblju nakon Drugog
Smanjenja, neke stvari su se dogodile posredstvom naih deliminih
otelotvorenja; druge stvari e se dogoditi posredstvom naih buduih
otelotvorenja. Nae razdvajanje nije i rastanak; predoseam to.

DANIJEL1.11
Mi, kao i svi umetnici,
verujemo u svoj proizvod.
grupa Poetak veeri
U prvim danima oktobra preplavila me je bezvoljnost i tuga, pa
sam se vratio poslu - bilo je oigledno da nisam sposoban ni za ta
drugo. Dodue, moj prvi projekt - rep album s naslovom JEBE
BEDUINE i podnaslovom Tribute to Ariel Sharon - teko da bi
mogao da se nazove posao. Kritiari su ga pohvalili (opet sam bio na
naslovnoj strani Radikal Hip-Hopa, ovaj put bez automobila), ali
prodaja je bila osrednja. Opet sam se u tampi naao u poloaju
paradoksalnog viteza slobodnog sveta; meutim, sablazan je bila
manja nego u doba showa NAJBOLJE SU PALESTINSKE ORGIJAICE ovaj put, pomislio sam s blagom nostalgijom, radikalni islamisti su
zaista gluvarili.
Srazmerno loa prodaja zasigurno moe da se pripie osrednjoj
muzici; to jedva da je bio rep, samo sam komadie svojih skeeva
nabacio na drumnbass matrice i tu i tamo dodao poneki vokal - jedan
refren je pevao i Damel Debuz. Ipak sam smislio originalan naslov Razvalimo amugama anus - kojim sam bio zadovoljan; amugama
se rimovalo sa mamuzama i nogama; a anus sa lapsus ili pak
kunilingus; uglavnom radilo se o zgodnim stihovima za itanje na vie
nivoa - novinar Radikal Hip-Hopa, koji je u slobodno vreme takoe
repovao, ali nije se usudio da prizna to u redakciji, bio je vidno
zadivljen i u lanku me je ak uporedio s Morisom evom. Imao sam
potencijalni hit, a uz to i dobre glasine; prava teta je to je muzika
podbacila. Nahvalili su mi nekakvog nezavisnog producenta Bertrana
Batasunu, koji je izdavao kultne i retke albume nepoznate
diskografske kue; gorko sam se razoarao. Ne samo da je tip bio
totalno nekreativan - tokom snimanja samo je hrkao po itisonu i
svakih petnaest minuta je prdeo - nego je i privatno bio veoma
neprijatan, pravi nacista - posle sam saznao da je zaista i bio lan
FANE.11 Bogu hvala, nisu ga ba dobro plaali; ali ako je to bilo sve to

je Virdin mogao da mi ponudi kao nove francuske talente, onda je i

zasluio da ga isprai BMG. Da smo uzeli Goldmana ili Obispa, ovo
nam se ne bi dogodilo..., najzad sam rekao umetnikom direktoru
Virdina, koji je duboko uzdahnuo; zapravo se slagao sa mnom,
uostalom, prethodni projekat na kojem je saraivao s Batasunom radilo se o polifonijskom blejanju pirinejskih ovaca izmeanim sa
hardcore technom - pokazao se kao bolan komercijalni neuspeh. Ali,
ta se moe, raspolagao je ogranienim budetom i nije mogao da ga
prekoraiti na svoju odgovornost, morao bi da trai odobrenje sedita
kompanije u Nju Derziju, ukratko, odustao sam. Nismo imali potporu.
Mimo toga, moj boravak u Parizu je tokom snimanja bio gotovo
prijatan. Odseo sam u hotelu Lutecija, koji me podseao na Fransisa
Blana, na Komandantur, to jest na moje zlatne godine, kad sam bio
gnevan, pakostan i perspektivan. Svake veeri sam, da bih se uspavao,
iznova itao Agatu Kristi, naroito rane radove, budui da su me njeni
poslednji romani previe potresali. Ako ak izuzmem Beskrajnu no,
od kojeg me je preplavljivala strana tuga, nikad nisam mogao a da ne
plaem na kraju romana Zavese: Poarov poslednji sluaj, dok bih
itao poslednje reenice Poaroovog oprotajnog pisma Hejstingsu:
Ali sad sam veoma ponizan i poput malog deteta kaem: Ne
znam...
Zbogom, cher ami. Sklonio sam ampule amilnitrina koje su mi
stajale pored uzglavlja. Radije u se prepustiti Bojim nikama. Neka
njegova kazna ili milost bude brza!
Vie neemo zajedno loviti, prijatelju moj. Prvi smo put lovili ovde,
u Stajlsu. A i poslednji...
Bila su to lepa vremena.
Da, lepa vremena...
Izuzev Kirie eleison iz Mise u h-molu i moda Barberovog adaa,
nita drugo ne bi moglo da me tako izbezumi. Telesna nemo, bolest,
zaborav, bilo je dobro; bilo je stvarno. Niko pre Agate Kristi nije znao
tako potresno da opie telesnu oronulost i postupni gubitak svega to
u ivot unosi smisao i sreu; i niko je ni posle nije dostigao. Tih dana
sam gotovo poeleo da opet zaponem pravu karijeru, da radim neto
ozbiljno. U tom raspoloenju sam nazvao Vinsenta Grelzamera,
umetnika elohimita; izgledalo je da je srean to me uje, pa smo se
dogovorili da se te iste veeri naemo na piu.

Dogovorili smo se da se naemo u kafiu La Porte de Versailles,

u koji sam stigao s deset minuta zakanjenja. Ustao je i mahnuo mi.
Antisektake organizacije pozivaju ljude da se uvaju pozitivnih
utisaka steenih u prvom kontaktu ili tokom inicijacijskog razdoblja,
kad negativni aspekti doktrine lako ostanu prikriveni. I zaista, ja jo
nisam nasluivao u emu bi mogla da bude kvaka; ovaj tip je, na
primer, izgledao normalno. Da, bio je malo povuen i verovatno
prilino usamljen, ali nita vie nego ja. Izraavao se jasno i
jednostavno.
Ne znam bogzna ta o savremenoj umetnosti, izvinio sam se.
uo sam za Marsela Diana i to je sve.
Da, on je svakako imao najvei uticaj na umetnost dvadesetog
veka. Ljudi se ree sete Iv Klajna, a svi koji prave performanse i
hepeninge, koji se koriste svojim telom ipak manje ili vie svesno
referiu na njega.
Zautao je. Videvi da ne odgovaram i da ak verovatno i ne znam
ta pokuava da kae, nastavio je: Ako pojednostavimo, postoje tri
glavna trenda. Prva i najvanija struja, koja privlai osamdeset odsto
subvencija i postie najviu cenu jeste svaki oblik strave i uasa:
amputacije, kanibalizam, odstranjivanje tumora itd. Sve to se, na
primer, radi u saradnji sa serijskim ubicama. Pripadnici drugog trenda
koriste se humorom: direktno ironiziraju trite umetnina, u Benovom
ili u suptilnijem Brodharsovom stilu, ime kod gledalaca, umetnika ili
svih njih podstiu nelagodu ili sram prikazivanjem bezvezne i
osrednje predstave, za koju se stalno pitamo ima li ikakve umetnike
vrednosti; postoji i mnogo radova na temu kia, kojem se ti radovi
pribliavaju, s kojim se granie, a ponekad ga i kratko dosegnu pod
uslovom da nam umetnik metanaracijom da do znanja kako ne pada
na tos. Najzad, ima i trei trend, a to je virtuelna stvarnost: njome se
uglavnom bave mladi, zbog uticaja mange i epske fantastike; mnogi
tako ponu, a zatim se vrate prvom trendu kad shvate da na internetu
nema hleba.
Pretpostavljam da se ti ne ubraja ni u jedan od ta tri trenda.
,Ja ponekad volim ki, ali ne elim da mu se nuno i rugam.
Elohimisti, kad je ki u pitanju, idu prilino daleko, zar ne?
Nasmejao se. Pa, Prorok to radi potpuno nevino, kod njega nema

nimalo ironije, to je mnogo zdravije... Primetio sam da je re

Prorok izrekao potpuno prirodno, ne promenivi ton. Da li li je
zaista verovao u Elohime? Sigurno se ponekad naao u nezgodnom
poloaju zbog gaenja koje je oseao prema Prorokovim slikarskim
delima; neto mi je u vezi sa tim dekom izmicalo, morao sam s njim
da postupam veoma paljivo da ne bi podvio rep; naruio sam jo
jedno pivo.
Zapravo je to stvar mere, nastavio je on. Sve moe biti ki. Sva je
muzika ki; umetnost je ki, i sama knjievnost je ki. Sva oseanja su
ki, skoro kao prema definiciji; meutim razmiljanje takoe, a u
odreenom smislu i svaka radnja. Samo jedna stvar nipoto nije ki, a
to je nitavilo.
Pustio me je da malo razmislim o onome to je rekao, a zatim je
nastavio: Da li bi hteo da vidi ta radim?
Naravno, prihvatio sam predlog. Doao sam kod njega idue
nedelje u rano poslepodne. iveo je u kui u evij-Laru, sred podruja
u jeku kreativne destrukcije, to bi rekao umpeter: bili su tu
blatnjavi neiskorieni tereni, koji su se prostirali unedogled, tu i tamo
naikani dizalicama i ogradama; nekoliko kostura zgrada u razliitim
fazama izgradnje. Samo je njegova kamena kua datirala iz tridesetih.
Izaao je na prag da me doeka. Kua je pripadala mojoj baki i mom
dei..., rekao je. Baka mi je umrla pre pet godina; deda je umro tri
meseca posle nje. Mislim da je umro od tuge - zapravo me iznenadilo
to je izdrao i toliko.
Uavi u trpezariju, malo sam se zaprepastio. Nisam ba bio
poreklom iz radnike klase, iako sam u intervjuima voleo da tvrdim
suprotno; moj otac je ve obavio prvu i najteu fazu drutvenog
uspona - postao je direktor. Meutim, svejedno sam poznavao
radniku klasu, tokom celog detinjstva sam, kod ujaka i tetki, imao
priliku da budem u nju uronjen. Znao sam kako su ti ljudi privreni
porodici, kako su budalasto sentimentalni i skloni slikama sa alpskim
motivima i zbirkama del velikih autora u povezu od skaja. Svega toga
je bilo u Vinsentovoj kui, ak je imao uokvirene fotografije i telefon
pokriven zelenim pliom; oigledno nije nita promenio od dedine i
bakine smrti.
S laganom nelagodom dopustio sam da me odvede do naslonjae

kad sam na zidu spazio jedini ukras koji nije izgledao kao da datira iz
prolog veka. Bila je to fotografija Vinsenta koji sedi pored velikog
televizora. Na niskom stoiu pred njim stajala su dva prilino grubo
izraena mala kipa, kao da su ih deca pravila, koji su drali hleb i ribu.
Na TV ekranu ogromnim slovima je bila ispisana poruka HRANITE
LJUDE. ORGANIZUJTE IH.
To mi je prvo zaista uspeno delo..., prokomentarisao je. U
poetku sam bio pod snanim uticajem Jozefa Bojsa i naroito akcije
ICH FUHRE BAADER-MEINHOF DURCH DOKUMENTA. Bilo je to
sredinom sedamdesetih, u vreme kad su teroriste organizacije Rote
Armee Fraktion traili po celoj Nemakoj. Kaselska dokumenta je
tada bila najvanija izloba svetske savremene umetnosti; Bojs je tu
poruku obesio na ulazu da pokae kako namerava na izlobu da
dovede Badera ili Majnhofovu na dan koji sami izaberu kako bi
njihovu revolucionarnu energiju pretvorio u pozitivnu silu, korisnu za
celo drutvo. Bio je potpuno iskren, u tome je lepota cele prie.
Svakako, ni Bader ni Majnhofova se nisu pojavili: s jedne strane,
savremenu umetnost su smatrali jednim od pokazatelja raspada
buroazije, a s druge strane su se bojali policijske klopke - koja je
uostalom bila potpuno mogua, izloba nije uivala nikakav poseban
status, ali Bojs se u svom megalomanskom divljanju verovatno nije ni
setio policije.
Seam se neega u vezi s Dianom... Neke grupe i transparenta na
kojem je pisalo: UTANJE MARSELA DIANA JE PRECENJENO.
Tano; osim to je izvorno ta reenica napisana na nemakom. Ali
to i jest cilj umetnikih intervencija: da se stvori delotvorna parabola,
koju uzme neko trei i prenese manje-vie iskrivljeno, i time
indirektno promeni celokupno drutvo.
Naravno, znao sam ta su ivot, drutvo i stvari; poznavao sam
njihovu svakodnevnu verziju, ogranienu na uobiajene pobude koje
pokreu ljudsku mainu; gledao sam na svet kao britki posmatra
savremene stvarnosti, kao medium light balzakovac; u tom vienju
sveta nije bilo mesta za Vinsenta, i prvi put u nekoliko godina, zapravo
prvi put nakon mog susreta s Izabel, poeo sam da se oseati malo
uzdrmano. Njegova pria me je podsetila na promotivni materijal
filma DVE MUVE KASNIJE, naroito na majice. Na svakoj je tampan

neki citat iz Bontona za devojice u internatu Pjera Luisa, omiljene

knjige junaka filma. Bilo je desetak razliitih citata; majice su bile
izraene od neke nove tkanine, tanke, svetlucave i pomalo prozirne,
pa smo mogli da ih prodajemo zajedno s asopisom Lolita, koji je
izaao pre premijere. Tom prilikom sam upoznao Izabelinu
naslednicu, nesposobnu pomodarku, koja jedva da je mogla da se seti
lozinke na vlastitom kompjuteru; asopis se svejedno prodavao. Za
Lolitu sam odabrao citat: Udeliti novi siromahu koji nema za hleb
jeste lepo, ali popuiti mu kurac jer nema ljubavnicu je ipak previe:
to se ipak ne mora.
Sve u svemu, rekao sam Vinsentu, ja sam se bavio umetnikim
intervencijama, i ne znajui. Da, da..., ree mi pomalo u neprilici. Tad
sam zapazio, i to s nelagodom, da crveni; bilo je dirljivo i pomalo
nenormalno. U tom trenutku sam shvatio da u tu kuu verovatno
nikad nije kroila ena, jer bi inae smesta zamenila ove ukrase nekim
drugim, uklonila bi barem neke od tih predmeta koji su davali ne
samo gubitniku, ve i pogrebnu atmosferu.
Mislim da kad zae u odreene godine vie nije tako lako
ostvariti vezu..., ree, kao da mi ita misli. Sve je manje prilika, a i
volje za izlaske. Moramo i tota da obavimo: razliite formalnosti,
procedure... da idemo u nabavku, peremo ve. Treba i vie da se
brinemo o zdravlju samo da bismo telo odrali u funkcionalnom
stanju. U jednom ivotnom trenutku on postane ponajvie
administrativan.
Otkako je Izabel otila izgubio sam naviku da razgovaram s
ljudima koji su pametniji od mene i koji nasluuju moje misli; to to je
rekao bila je porazna istina, pa je zavladala neprijatna tiina - teme u
vezi sa seksom su uvek bile malo naporne, inilo mi se da bi bilo
pametno skrenuti razgovor na politiku, kako bismo se malo opustili,
pa sam mu, vrativi se na temu umetnikih intervencija, ispriao kako
je pokret Lutte Ouvrire nekoliko dana nakon to je sruen Berlinski
zid, u Parizu nalepio desetine plakata s natpisom KOMUNIZAM JE I
DALJE SVETSKA BUDUNOST. Sluao me je paljivo, s dejom
ozbiljnou, zbog koje je poelo da mi se stee srce; zakljuio sam
kako u toj akciji, ako je imala istinsku snagu, nije bilo niega poetskog
ili umetnikog, budui da je Lutte Ouvrire u prvom redu stranka i
ideoloka mainerija, dok je umetnost uvek cosa individuale; ak i

pobuna ima vrednost samo kad je individualna. Izvinio se za svoju

dogmatinost, tuno osmehnuo i predloio: Da pogledamo moje
radove? Dole su... Mislim da e tako sve biti jasnije. Ustao sam iz
naslonjae, poao za njim do stepenica koje su vodile u predsoblje.
Kad sam sruio pregradne zidove, dobio sam podrum od etiristo
kvadratnih metara, taman koliko mi treba za ono to sad radim...,
nastavio je nesigurno. Oseao sam se sve nelagodnije: esto su mi
govorili o show businessu, medijskom planiranju i mikrosociologiji, ali
nikada o umetnosti; preplavila me je slutnja o neemu novom,
opasnom i verovatno ubojitom, o neemu od ega ovek - slino kao u
ljubavi - ne moe dobiti gotovo nita, a moe izgubiti maltene sve.
Siavi niz poslednji stepenik, zakoraio sam na ravno tlo i pustio
gelender. Nije se video prst pred okom. Vinsent je iza mene ukljuio
prekida.
Prvo su se pojavile siluete, treperave i nejasne, poput povorke
siunih sablasti. Zatim se nekoliko metara levo od mene jedna zona
upalila. Nikako mi nije bilo jasno odakle ta svetlost dopire; inilo mi se
da dolazi iz samog svemira. RASVETA JE NEKA VRSTA
METAFIZIKE...: reenica mi se nekoliko sekundi vrtela po glavi, a
zatim nestala. Pribliio sam se predmetima. Voz je pristizao u stanicu,
u nekoj centralno-evropskoj banji. Snene planine u daljini obasjavalo
je sunce; bila su tu svetlucava jezera i planinski panjaci. Mlade
devojke bile su predivne, nosile su dugake haljine i velove. Gospoda
su ih pozdravljala s osmehom i podizala cilindre. Svi su izgledali
sreno. Reenica NAJBOLJE OD SVETA... zablistala je na nekoliko
trenutaka i zatim nestala. Lokomotiva se lagano dimila, poput velike
umiljate ivotinje. Sve je izgledalo uravnoteeno, sve je bilo na svome
mestu. Svetlost se malo smanjila. Na oslikanom staklenom krovu
kockarnice ogledalo se zalazee sunce, a opte zadovoljstvo je
proimala nemaka estitost. Zatim je zavladala potpuna tama i u
vazduhu se pojavio krivudavi niz prozirnih plastinih crvenih srdaca,
dopola napunjenih tekuinom koja im je udarala o zidove. Pratio sam
srca i ugledao novi prizor: ovaj put azijsko venanje, koje su slavili
moda na Tajvanu ili u Koreji, u svakom sluaju, u nekoj zemlji koja se
nedavno obogatila. Svetio ruiasti mercedesi su dovozili zvanice na
trg ispred neogotike katedrale; mladoenja u belom smokingu
lebdeo je kroz vazduh, metar od tla, isprepletavi svoj mali prst s

malim prstom svoje odabranice. Debeljukaste kineske Bude,

okruene raznobojnim elektrinim sijalicama, podrhtavale su od
sree. Meka i neobina muzika svirala je sve glasnije i glasnije, a
mladenci su se vinuli visoko u vazduh, dok nisu nadvisili ceo skup sad su ve bili u nivou rozete na katedrali. Razmenili su dug poljubac,
istovremeno soan i nevin, a zvanice su im aplaudirale - video sam
kako im se pomeraju male ruke. Gostioniari su u pozadini dizali
poklopce sa jela koja su se dimila, a povre na pirinu je stvaralo
raznobojne mrljice. Odjeknule su petarde i oglasile se trube.
Opet je zavladala tama, a ja sam pratio neki neodreeniji put, koji
kao da je bio zacrtan u umi; okruivalo me je zlatnozeleno utanje.
Psi su poskakivali na aneoskom proplanku i valjali se na suncu. Posle
su bili sa svojim gospodarima, titei ih svojim pogledima punim
ljubavi, a zatim su bili mrtvi, na proplanku su stajali mali nadgrobni
spomenici u spomen ljubavi, etnjama na suncu i zajednikoj radosti.
Nijedan pas nije zaboravljen: spomenici su bili ukraeni njihovim
reljefnim slikama, podno kojih su gospodari stavili najdrae igrake
svojih ljubimaca. Bio je to veseo spomenik, u kojem nije bilo mesta za
suze.
U daljini su se, kao da su obeene na treperave zavese, pojavile
rei ispisane zlatnim slovima. Bila je tu LJUBAV, zatim DOBROTA,
NENOST, ODANOST i SREA. Isprva su bile potpuno crne, zatim
su prelazile u zagasito zlatne nijanse i na kraju su zaslepljujue
bljetale; potom bi jedna po jedna opet ponirale u tamu, kao da na
neki nain niu jedna iz druge. Nastavio sam da hodam podrumom,
voen svetlou koja je redom obasjavala svaki njegov kutak. Pojavili
su se drugi prizori, druge vizije, tako da sam malo-pomalo izgubio
oseaj za vreme, koji mi se vratio tek kad sam se popeo i seo na
batensku klupu od prua, u neem to je bilo nalik na terasu ili zimski
vrt. Na neiskoriena zemljita sputala se tama; Vinsent je upalio
veliku svetiljku. Bio sam vidno potresen, nisam morao ni da ga
zamolim da mi sipa konjak.
Problem je..., ree, to zapravo vie ne mogu da izlaem. Previe
toga moram da podesim, a i transport je gotovo nezamisliv. Doao mi
je neko iz Delegacije za likovnu umetnost; hteli bi da otkupe kuu,
moda da naprave snimke i da ih prodaju.
Shvatio sam da je poeo da govori o praktinom i finansijskom

aspektu iz iste pristojnosti, da bi vratio razgovor u normalu - naravno

da u njegovom poloaju, na ivici emotivnog sloma, finansijski
problemi nisu mogli da imaju veliku vanost. Nisam bio spreman da
mu odgovorim, samo sam se klatio i natoio sebi jo jednu au
konjaka; njegova samokontrola u tom trenutku pomalo me je plaila.
Nastavio je:
Postoji slavna izreka prema kojoj se umetnici dele u dve
kategorije: u revolucionare i dekoratere. Mogli bismo rei da sam se
ja priklonio dekoraterima. Zapravo ba i nisam imao izbora, drugi su
odluili za mene. Seam se svoje prve izlobe u Njujorku, u galeriji
Sai, koja je odrana u sklopu akcije FEED THE PEOPLE.
ORGANIZE THEM - tako su preveli naslov. Sve mi se to veoma
svidelo, nijedan francuski umetnik ve odavno nije izlagao u uglednoj
njujorkoj galeriji. Meutim, u to vreme sam bio revolucionar i
verovao sam u revolucionarnu vrednost svog rada. Ta zima u
Njujorku je bila veoma otra i svakog jutra su na ulici nalazili sleene
mrtve skitnice; bio sam uveren da e ljudi poeti da drukije
razmiljaju im vide moj rad, da e izai na ulicu i pomno slediti
uputstva sa televizije. Svakako, nita se od toga nije dogodilo: ljudi bi
doli, klimali glavom, izmenili nekoliko pametnih komentara i otili.
Pretpostavljam da su revolucionari oni koji mogu da prihvate
brutalnost sveta i da uzvrate jo veom brutalnou. Ja jednostavno
nemam tu hrabrost. Ali sam ipak bio ambiciozan i moda su
dekorateri zapravo ambiciozniji od revolucionara. Pre Diana,
umetniku je krajnji cilj bio da prui lino i tano, to jest dirljivo
vienje sveta; ve je ta tenja bila ogromna. Od Diana nadalje,
umetniku vie nije dovoljno da samo da vienje sveta, nego eli da
stvori vlastiti svet; time zaista postaje suparnik Bogu. Ja sam Bog u
svom podrumu. Odabrao sam da stvorim jednostavan maleni svet u
kojem postoji samo srea. Potpuno sam svestan regresivne prirode
svoga rada; znam da me mogu da se uporedim s adolescentima, koji
se, umesto da se suoe s problemima puberteta, udube u svoju zbirku
potanskih marki, herbarijum ili neki drugi blistav i ogranien, mali,
jarko obojeni svet. Niko se nee usuditi da mi to kae u lice, dobio sam
dobre kritike u Art Presu, kao i u veini evropskih medija; ali u oima
devojke iz Delegacije primenjenih umetnosti video sam prezir. Bila je
mrava, odevena u belu kou, veoma preplanula, prtala je seksom;

odmah mi je bilo jasno da me smatra nejakim i veoma bolesnim

detencetom. Bila je u pravu: ja jesam nejako i veoma bolesno detence,
nesposobno za ivot. Ne mogu da prihvatim brutalnost sveta;
jednostavno nisam sposoban.
Vrativi se u Luteciju, nisam mogao da zaspim. Vinsent je
oigledno nekog zaboravio da svrsta u kategoriju. Kao revolucionar, i
komiar je prihvaao brutalnost sveta i uzvraao mu jo veom
brutalnou. Pa ipak, svojim radom nije menjao svet, nego ga je inio
prihvatljivim, pretvarajui nasilje, nuno za svaku revolucionarnu
akciju, u smeh - i pri tom je mlatio dobru lovu. Ukratko, kao i svi
lakrdijai u istoriji, bio sam neka vrsta kolaboracioniste. Potedeo sam
svet bolnih revolucija, koje su ionako beskorisne, jer sve zlo ima
bioloke uzroke na koje ne moe uticati nijedna drutvena promena;
donosio sam lucidnost, onemoguavao akciju i iskorenjivao nadu; moj
krajnji rezultat nije bio ni dobar ni lo.
Za nekoliko minuta sam u glavi prevrteo celu svoju karijeru,
naroito filmsku. Rasizam, pedofilija, oeubistvo, razliita muenja i
zverstva: za manje od decenije iskoristio sam gotovo sve to pali. Ipak
je udno, opet pomislih, kako spoj zlobe i smeha u filmskoj industriji
smatraju vrlo inovativnim; ljudi iz struke oigledno nisu itali Bodlera.
Ostala je jo pornografija, na kojoj su svi zakazali. inilo se da ta
grana i dalje odoleva svim pokuajima da je upristoje. Ni majstorsko
baratanje kamerom, ni sofisticirana rasveta nisu je ni najmanje
poboljali: ba naprotiv, inilo se da ak umanjuju njenu vrednost. Ni
pokuaj u stilu Dogme 95 s DV kamerama i kamerama za videonadzor nije bio nita uspeniji: ljudi su hteli iste slike. Rune, ali iste.
Ne samo da su pokuaji da stvaraju kvalitetnu pornografiju ispali
smeni, nego su i u komercijalnom pogledu doiveli potpuni fijasko.
Sve u svemu, stara izreka marketinkih direktora To to ljudi vie
vole nae obine proizvode ne znai da nee kupovati one luksuzne
ovaj put se pokazala potpuno netanom, te je taj sektor, inae jedan
od najunosnijih u filmskoj industriji, ostao u rukama opskurnih
maarskih ili eventualno letonskih diletanata. Dok sam reirao
POPUI MI GA ISPOD POJASA GAZE, u elji da se informiem, proveo
sam poslepodne na snimanju filma jednog od poslednjih aktivnih
francuskih reditelja - izvesnog Ferdinanda Kabarela. Nisam protraio

vreme - u sociolokom pogledu, svakako. Premda je nosio prezime iz

jugozapadne Francuske, Ferdinand Kabarel izgledao je kao bivi
roadie benda AC/DC. Bio je bledunjav i imao je masnu i prljavu kosu,
nosio je majicu Fuck your cunts i prstenje s lobanjama. Odmah sam
pomislio da se takva budala retko via. U poslu je uspeo da opstane
iskljuivo zbog luakog ritma koji je nametao radnoj ekipi - snimao
je oko etrdeset upotrebljivih minuta na dan, uz promotivne fotke za
Hot Video, a u svojoj struci je ak imao reputaciju intelektualca, koji
i sam priznaje da radi na brzinu. Dijaloge bolje da ne spominjem (Je
l te palim, droljo malena? - Da, pali me, pastuve moj), kao ni tura
scenska uputstva (Iz reenice Sad je na redu sendvi. svima je bilo
jasno da e se glumica prepustiti dvostrukoj penetraciji), ali najvie
me je zaudilo s koliko se prezira odnosio prema glumcima, posebno
onima mukoga pola. Kabarel im je bez imalo ironijskog odmaka u
megafon vikao ovakva upozorenja: Momci, ako vam se ne digne,
nita od plate! ili Ako onaj tamo svri, odmah leti! Glumica je barem
imala kaput od vetakog krzna kako bi u pauzi snimanja pokrila
svoju golotinju; glumci su, ako su hteli da se zgreju, morali da donesu
svoje pokrivae. Ionako e gledaoci ii da vide glumicu, ona e moda
jednoga dana osvanuti na naslovnoj strani Hot Videa; glumce su
tretirali kao najobinije hodajue kureve. Uz to sam saznao (uz
izvesne potekoe - zna se da Francuzi ne vole da otkrivaju koliko
zarauju) da glumicu plaaju petsto evra na dan, dok glumci moraju
da se zadovolje sa sto pedeset. Oni taj posao ak i nisu radili zbog
novca: koliko god se to inilo neverovatnim i jadnim, oni su to radili
da bi tucali ribe. Naroito jasno se seam prizora u podzemnoj garai:
bilo je tako hladno da su nam cvokotali zubi i dok sam gledao ta dva
tipa - Freda i Bedamina (jedan je bio vatrogasni komandir, a drugi
inovnik) - kako potiteno drkaju da se pripreme za sendvi, pomislio
sam kako mukarci zaista mogu da budu prave male bubice im se
radi o pici.
Uz tu, ne ba divnu uspomenu, doekao sam zoru, pa sam, kad ve
nisam mogao da usnim, u kratkim crtama smislio scenario s radnim
naslovom SVINGERI SA AUTOPUTA, u kojem sam nameravao da
lukavo objedinim komercijalnu profitabilnost pornografije i
ekstremnog nasilja. Ujutro sam, dok sam drao kolaie u hotelskom
baru, napisao uvodnu scenu.

Ogromna crna limuzina (moda pakard iz ezdesetih), potmulo

brundajui u vonji (poput bombardera koji se vraa u bazu), polako
napreduje po seoskom drumu, okruenom livadama i bunjem
jarkoutih utilovki (nameravao sam da snimam u paniji, verovatno
negde u Hurdesu, gde je jako lepo u maju).
Neki par vodi ljubav nasred livade, u prirodi (a livada je puna
cvea, s visokom travom, divljim makovima, razlikom i utim
cvetovima ijeg imena nisam u tom trenu mogao da se setim, ali na
margini sam zapisao: Stavi puno utih cvetova.). Devojci je
zadignuta suknja, majica joj je podignuta iznad grudi, ukratko, izgleda
kao prava kurvica. Otkopa mukarcu pantalone i poasti ga
felacijom. Zbog traktora koji polako napreduje u pozadini kadra,
mogli bismo pomisliti da se radi o paru zemljoradnika. Malo puenja u
pauzi oranja, posveenje prolea i tako to. Ali kretanje kamere unazad
ubrzo nam daje do znanja da se dvoje golupia jebuckaju pred
kamerama i da zapravo snimaju pornografski film - verovatno prilino
kvalitetan, budui da je prisutna cela filmska ekipa.
Pakard limuzina se zaustavlja na uzvienju s kojeg puca pogled na
livadu i iz nje izlaze dvojica plaenih ubica u crnim odelima s
prslucima. Nemilosrdno izreetaju automatskim orujem mladi par i
filmsku ekipu. Malo sam se kolebao i zatim precrtao izreetaju
automatskim orujem: bilo bi bolje da naem neto originalno, na
primer, baca otrih elinih diskova, koji bi se vrteli u vazduhu i
raskomadali tela, naroito tela mladih ljubavnika. Trebalo je da idem
do daske, da pustim da naglo odseeni kurac ostane u devojinim
ustima itd; trebalo je ono to bi direktor produkcije za DIOGENA
CINIKA nazvao draesnim prizorom. Na margini sam zabeleio: Nai
spravu za upanje jaja.
Pred kraj sekvence debeo mukarac zift crne kose, oroenoga i
kozjeg lica, takoe u crnom odelu s prslukom, izlazi iz zadnjeg del
automobila u drutvu jezivog i strano mravog starca, nalik na
Vilijema Barouza, koji leluja u sivom kaputu. Starac pogleda
krvoprolie (komade ivog mesa na livadi, ute cvetove, mukarce u
crnim odelima), lagano uzdahne, okrene se i svom pratiocu kae: A
moral duty, John.
Nakon razliitih pokolja, najee nad mladim parovima, pa ak i
adolescentima, ispostavi se da su ti zloglasni smutljivci lanovi neke

fundamentalistike katolike zajednice, moda ogranka Opus Deia;

smatrao sam da e mi ta opaska na raun potovanja moralnog reda
doneti naklonost levo orijentisanih kritiara. Posle bi se ipak
ispostavilo da je i ubice snimala filmska ekipa, pa im stoga pravi cilj
nije komercijalizacija porno filmova, nego ekstremnog nasilja. Pria u
prii, film u filmu itd. Ideja koja pali sto posto.
Ukratko - kao to te veeri rekoh i svome menaderu - napredovao
sam, radio, vraao se u formu; menader je izjavio da ga to veseli i
priznao mi da se ve zabrinuo. Do odreene mere zaista sam mislio to
to sam rekao. Tek dva dana posle, dok sam se avionom vraao u
paniju, shvatio sam da nikad neu dovriti taj scenario - a reiju da
ne spornijem. U Parizu vlada svojevrsni drutveni nemir, koji vas
dovodi u zabludu da imate ideje; vrativi se u San Hoze, znao sam da
u potpuno onemoati. Mogao sam da se provlaim na eleganciju do
mile volje, svejedno sam se pretvarao u smeuranoga starog
majmuna. Oseao sam se neverovatno nejako i unieno; mrmljao sam
i brundao poput starca. Imao sam etrdeset sedam godina i poslednjih
trideset sam veselio ljudski rod; sad sam bio gotov, crknut, mlitav.
Uskoro e ieznuti i crv znatielje s kojom sam jo posmatrao svet i
onda u biti poput kamena, s tim to u tiho patiti. Moja karijera nije
bila fijasko, barem ne u finansijskom pogledu: ako dovoljno silno
nasrnete na svet, on vam na kraju pljune svoju prljavu lovu; ali nikad,
ba nikad vam ne vrati sreu.

DANIJEL24.11
Verovatno kao i Mari22 u tim godinama, Mari23 je vesela i draga
novoena. Premda starenje za nas nije tako tragino kao to je bilo za
ljude poslednjeg razdoblja, ipak nije potpuno lieno patnji. Te patnje
su umerene, kao i nae radosti; ali postoje varijacije od sluaja do
sluaja. ini se da je Mari22, na primer, ponekad bila veoma bliska
ljudskom rodu, kao to je oigledno iz ove poruke, koju mi na kraju
nije ni poslala i to ne zvui nimalo novoljudski (Mari23 ju je jue
pronala dok je pregledavala njene arhive):
Stara oajna ena
Orlovskoga nosa
U kinom mantilu
Prelazi Trg Svetog Petra.
37510, 236, 43725, 82556. elava, stara, razumna ljudska bia
odevena u sivo u invalidskim kolicima prolaze nekoliko metara jedna
od drugih. Krue velikim, ogoljenim i sivim prostorom - nema neba,
obzorja niti bilo ega drugog; samo sivilo. Svi mrmljaju sebi u bradu,
glave uvuene meu ramena, i ne opaaju ostale, niti se osvru na
okolni prostor. Ako pomnije pogledamo, vidimo da je povrina po
kojoj se kreu lagano nakoena; mala uzvienja i udubljenja stvaraju
mreu krivina, koja im usmeravaju kolica i uglavnom spreavaju
svaku mogunost susreta.
Imam utisak da je Mari22 tim prizorom htela da pokae ta bi
oseali nekadanji ljudi da moraju da se suoe sa objektivnom
stvarnou u kojoj ivimo - jer divljaci s njom nisu suoeni. Iako krue
oko naih naselja, brzo se naue da se dre podalje od njih i ne mogu
ni da zamisle tehnoloke uslove u kojima ivimo.
Kao to se vidi iz njenog komentara, ini se da je Mari22 na kraju
poela ak donekle da saosea sa divljacima. U tome je slina Polu24,
s kojim se uostalom redovno dopisivala; ali, dok Pol24 podsea na
openhauera kad govori o besmislenosti ivota koji ive na patnju
osueni divljaci, pa za njih prieljkuje blaenstvo brze smrti, Mari22

ide tako daleko da zamilja kako je njihova sudbina mogla da bude

drugaija i da su u nekim drugim uslovima mogli da zavre manje
tragino. Pa ipak je u pregrt navrata dokazano da je telesni bol
neizbean deo ljudskog ivota i direktna posledica mana nervnog
sistema, i da je ovekova nesposobnost da ostvari odnose koji ne bi
poivali na sukobu rezultat delimine manjkavosti drutvenih
instinkata s obzirom na sloenost drutava koja su ljudi u okviru
svojih pojedinanih mogunosti bili sposobni da ostvare - to je bilo
oigledno ve kad je u pitanju srednje veliko pleme, a kamoli kad se
radi o ogromnim konglomeratima koje povezujemo s prvim fazama
njihovog stvarnog izumiranja.
Inteligencija omoguava gospodarenje svetom; mogla je da se
razvije samo kod drutvene vrste i to posredstvom jezika. Upravo ta
drutvenost koja je omoguila stvaranje inteligencije posle je sputala
njen razvoj - im je usavrena tehnologija za vetaki prenos.
Nestanak drutvenog ivota bio je pravo reenje, ui nas Vrhovna
Sestra. Gubitak svakoga telesnog kontakta meu novoljudima
svejedno je podseao, i ponekad jo podsea, na asketizam; uostalom,
Vrhovna Sestra u svojim porukama upotrebljava upravo tu re, barem
u prelaznoj varijanti. Neke od poruka koje sam poslao Mari22 odnose
se neuporedivo vie na afektivno nego na kognitivno ili propoziciono
podruje. Iako nisam iao dotle da prema njoj osetim ono to ljudi
zovu poudom, ponekad sam se moda nakratko prepustio oseajima.
Nena, gola, slabo prokrvljena ljudska koa strahovito je patila
zbog manjka milovanja. Zbog bolje cirkulacije u potkonim krvnim
sudovima i blagog smanjenja osetljivosti nervnih vlakana tipa L, ve
su prvi narataji novoljudi manje patili zbog manjka dodira. Svejedno,
teko mogu da zamislim da proe ceo dan, a da nijednom ne pogladim
Foksovu dlaku i ne osetim toplinu njegovog privrenog malog tela. Ta
potreba se ne smanjuje sa slabljenjem telesne snage, ak mi se ini da
postaje jo ea. Foks to osea, manje trai da se igra, sklupa se
pored mene i poloi mi glavu na kolena; celu no provedemo u tom
poloaju - nita nije slae od spavanja pored voljenog bia. Zatim
svane dan, sunce obasja imanje; nahranim Foksa i skuvam sebi kafu.
Sad znam da neu zavriti komentar. Neu zaista aliti to naputam
ovaj ivot koji me nije ni zaista usreivao.
to se tie smrti, dostigli smo stanje duha kojem su, ako moemo

suditi iz tekstova monaha sa ri Lanke, teili budisti Malog Kola; u

trenutku kad se zavrava, na ivot je nalik na svecu u koju neko
dune. Moemo takoe da kaemo, preuzimajui reci Vrhovne Sestre,
kako se nai narataji menjaju poput stranica knjige koju neko lista.
Mari23 mi je poslala nekoliko poruka na koje nisam odgovorio. Na
Danijelu25 je da, ako eli, nastavi tu vezu. Lagana hladnoa mi
preplavljuje ruke i noge; to je znak da su mi ovo poslednji sati. Foks to
osea pa tiho cvili i lie mi none prste. Ve sam nekoliko puta video
Foksa kako umire i kako ga smenjuje njegov naslednik; video sam
kako mu se sklapaju oi, kako mu srce prestaje da kuca, ne
poremetivi duboki ivotinjski mir koji mu je izvirao iz dobrih smeih
oiju. Ja ne mogu s njim da delim tu mudrost, nijedan novoovek ne
moe u tome istinski da uspe; mogu tome samo da teim, voljno da
usporim ritam disanja i mentalnih projekcija.
Sunce se i dalje penje i dostie zenit; hladnoa uprkos tome
postaje sve otrija. Manje-vie beznaajne uspomene nakratko se
pojave i zatim nestanu. Znam da moja askeza nije bila uzaludna; znam
da u biti deo sutine Buduih.
Nestaju i mentalne projekcije. Verovatno mi ostaje jo nekoliko
minuta. Ne oseam nita osim neznatne tuge.

Drugi deo

KOMENTAR DANIJELA25

DANIJEL1.12
U prvom delu ivota shvatimo da smo iskusili sreu tek poto je
izgubimo. A zatim doe novo, drugo razdoblje, u kojem, im ponemo
da oseamo sreu, znamo da emo je na kraju izgubiti. Kad sam
upoznao Lepoticu, shvatio sam da ve ivim u drugom razdoblju.
Shvatio sam i da jo nisam zaao u tree doba, doba istinske starosti,
kad nam sama anticipacija gubitka sree vie i ne doputa da je
proivimo.
Za Lepoticu u samo rei, bez preterivanja ili prenesenog
znaenja, kako mi je vratila ivot. Uz nju sam proiveo trenutke
intenzivne sree. Bio je to moda prvi put da sam imao priliku da
izgovorim tu vrlo jednostavnu reenicu. Proiveo sam trenutke
intenzivne sree. U njoj, ili pored nje; dok sam bio u njoj, ili malo pre,
ili malo posle. U toj fazi jo sam iveo u sadanjem vremenu; bilo je
dugih trenutaka kad bi sve stalo, a zatim bi opet poela da se roje
pitanja o budunosti. Kasnije, nekoliko nedelja poto smo se upoznali,
ti trenuci sree su se sjedinili, spojili i ceo moj ivot se u njenoj
prisutnosti, pod njenim pogledom, pretvorio u sreu.
Lepotica se zapravo zvala Ester. Nikad je nisam zvao Lepotica nikad u lice.
Bila je to neobina pria. Slama duu, zaista je slama, moja
Lepotica. A verovatno je najudnije od svega to to me to nije istinski
iznenadilo. Sigurno sam u odnosima s ljudima (umalo da nisam
napisao u slubenim odnosima s ljudima, to bi zapravo bilo donekle
tano) bio sklon preuveliavanju vlastitog oaja. Duboko u sebi sam,
dakle, znao, i to oduvek, da u naposletku doiveti ljubav - mislim na
uzajamnu ljubav, jedinu koja vredi, jedinu koja nas moe navesti da
drukije gledamo svet, onu od koje individuum puca na dva del, zbog
koje se ini da su se uslovi u svetu promenili i zbog koje se njegovo
dalje postojanje ini opravdanim. Ipak nisam bio nimalo naivan; znao
sam da se veina ljudi rodi, ostari i umre, a da ne doivi ljubav. Ubrzo
nakon izbijanja epidemije takozvanog kravljeg ludila, uvedeni su
novi propisi o eklarisanju goveeg mesa. Na friiderima sa

proizvodima od mesa u supermarketima i u restoranima brze hrane

pojavile su se nalepnice koje su najee glasile ovako: Roeno i
odgajano u Francuskoj. Zaklano u Francuskoj. Zaista jednostavan
ivot.
to se tie uslova u kojima smo se upoznali, naa pria je poela na
najbanalniji mogui nain. Ja sam tad imao etrdeset sedam godina, a
ona dvadeset dve. Ja sam bio bogat, a ona lepa. Uz to je bila i glumica,
a poznato je da filmski reditelji spavaju sa svojim glumicama; kao da
se neki filmovi ak snimaju samo s tim ciljem. Kad smo kod toga, da li
sam ja uopte mogao da se smatram filmskim rediteljem? U tom
svojstvu mogao sam da se pohvalim samo filmom DVE MUVE
KASNIJE, a upravo sam se spremao da odustanem od reiranja
SVINGERA S AUTOPUTA - zapravo sam od toga odustao im sam se
vratio iz Pariza. Kad se taksi zaustavio ispred moje vile u San Flozeu,
imao sam nepogreivi oseaj da vie nemam snage za sve to i da neu
nastaviti ni taj ni bilo koji drugi projekat. Stvari su dotada ile svojim
tokom i doekalo me je desetak faksova evropskih producenata, koji
su hteli da saznaju neto vie o projektu. Moja beleka o nameri
svodila se na jednu reenicu Objediniti profitabilnost pornografije i
ekstremnog nasilja. To nije bila beleka o nameri, nego eventualno
pitch, ali, kako mi je rekao menader, palilo je, mnogi mladi reditelji
su sada tako poslovali - i nehotice sam se poneo kao moderan
profesionalac. Dobio sam i tri DVD-a od vodeih panskih umetnikih
menadera; poeo sam da izviam teren, napomenuvi im da e u
filmu moda biti scena seksa.
Eto, tako je poela najvea ljubavna pria mog ivota: na
predvidljiv, uobiajen, ak moda i jeftin nain. U mikrotalasnu sam
stavio jelo arroz tres delicias i ubacio jedan od tri DVD-a u plejer. Dok
se jelo grejalo, stigao sam da eliminiem prve tri devojke. Nakon dva
minuta oglasilo se zvonce, izvadio sam jelo iz rerne i dodao ljuti sos
Suzi Weng; u isto vreme na dinovskom ekranu u dnu dnevne sobe
poeo je Esterin spot.
Brzo sam premotao prvu scenu iseenu iz neke bezvezne
humoristike serije i drugu iz jo bezveznije policijske; ipak mi je
neto privuklo panju, drao sam prst na daljinskom i u trenutku
prelaza na treu scenu odmah stisnuo dugme i prebacio DVD na

normalnu brzinu.
Stajala je gola u nekoj prostoriji neodreene namene - verovatno u
slikarskom ateljeu. U prvom prizoru su je poprskali mlazom ute boje
- osoba koja je bacala boju bila je izvan kadra. Zatim je leala
ispruena u blistavoj lokvi ute boje. Umetnik - videle su mu se samo
ruke - zalio ju je kofom plave boje, koju joj je zatim razmazivao po
stomaku i grudima; gledala je prema njemu sa samouverenom
razigranou. Uhvativi se za njegovu ruku, okrenula se na stomak, a
on je opet sipao boju na njena krsta i razmazivao je po leima i
guzovima; guzovi su joj se micali, pratei pokrete njegovih ruku. Na
njenom licu i u svakoj kretnji bilo je neke dirljive nevinosti i ulne
gracioznosti.
Poznavao sam radove Iv Klajna, informisao sam se od susreta s
Vinsentom, znao sam da to delo u umetnikom pogledu nije ni po
emu zanimljivo ili originalno. Ali koga je briga za umetnost kad
ugleda nagovetaj sree? Pogledao sam iseak deset puta zaredom;
dobio sam erekciju, to svakako, ali mislim da sam ve u tim prvim
minutima shvatio i jo po neto. Shvatio sam da u voleti Ester, da u
je voleti silno, neoprezno i nepovratno. Shvatio sam da e ta pria biti
tako snana da e moi da me ubije, da e me vrlo verovatno zaista i
ubiti im Ester prestane da me voli, jer granice ipak postoje, ma koliko
svi bili donekle izdrljivi, na kraju svi umremo zbog ljubavi ili, bolje
reeno, zbog njenog nedostatka; ljubav je najzad neizbeno ubojita.
Da, tota je bilo zacrtano ve u tim prvim minutima, proces je ve
uveliko bio pokrenut. Jo sam mogao da ga zaustavim, mogao sam da
izbegnem susret s Ester, unitim taj DVD, otputujem veoma daleko, ali
zapravo sam ve sutradan nazvao njenog menadera. Naravno, bio je
oduevljen, da, to moe da se sredi, mislim da trenutno nije zauzeta,
situacija nije jednostavna, znate to bolje nego ja, nikad nismo
saraivali, ako se ne varam, bie mi pravo zadovoljstvo - film DVE
MUVE KASNIJE oigledno je imao odjeka svugde osim u Francuskoj,
engleski je govorio sasvim pristojno, a panija se generalno
modernizovala zauujue brzo.
Prvi put nali smo se u baru u Ulici Obispo de Leon; bio je veliki i
tipian, s tamnom drvenarijom i tapasima - bio sam joj prilino
zahvalan to nije izabrala Planet Hollywood. Zakasnio sam deset

minuta i od trenutka kad je podigla oi i pogledala me, vie nije bilo ni

govora o slobodnoj volji, sve je ve bilo odlueno. Seo sam u separe
naspram nje, oseajui se otprilike kao kad sam pre nekoliko godina
bio pod optom anestezijom - kao da se lagano i dobrovoljno gubim,
slutei da e smrt na kraju biti neto vrlo jednostavno. Na sebi je imala
uske farmerke niskog struka i pripijeni ruiasti top koji joj je
otkrivao ramena. U trenutku kad je ustala da narui pie, video sam
kako joj iz farmerki viri ruiasta tanga. Dok se vraala sa anka,
morao sam da se trudim iz petnih ila kako bih odlepio pogled s
njenog pupka. Primetila je to, nasmeila se i sela pored mene u separe.
Svetloplave kose i veoma bele puti, nije ba izgledala kao tipina
pankinja - vie je izgledala kao Ruskinja. Imala je lepe smee ivahne
oi i ne seam se kako sam tano poeo, ali mislim da sam joj gotovo
odmah dao do znanja da u odustati od filma. Izgledala je vie
iznenaena nego razoarana. Pitala me je ta je razlog.
Zapravo nisam imao pojma i mislim da sam se upustio u prilino
dugo objanjavanje, koje je sezalo u vreme kad sam bio njenih godina
- menader mi je ve rekao da ima dvadeset dve. Iz objanjenja je bilo
jasno da sam vodio prilino tuan i usamljen ivot, obeleen napornim
radom i dugim periodima depresije. Rei su iz mene tekle glatko,
govorio sam na engleskom, povremeno bi me zamolila da ponovim
neku reenicu. Sve u svemu, ne samo da u odustati od tog filma, nego
u odustati manje-vie od svega, rekao sam zakljuujui; u meni vie
nije bilo ni trunke ambicije, elje za uspehom, niti bilo ega takvog;
inilo mi se da sam ovaj put zaista izmoren.
Gledala me je zbunjeno, kao da joj se ini da sam se pogreno
izrazio. Ali zaista se radilo o umoru, moda ne fizikom, u mom
sluaju vie su trpeli ivci, ali nije li to zapravo isto? Izgubio sam
volju..., rekoh najzad.
Maybe its better..., ree i stavi ruku na moj ud. Gurnuvi mi glavu
u rame, neno mi je prstima stiskala kurac.
U hotelskoj sobi mi je rekla neto vie o svom ivotu. Naravno,
mogla bi da se nazove glumicom, glumila je u humoristinim i
policijskim serijama - bolje reeno, uglavnom su je silovale i davile
manje ili vee grupe psihopata - snimila je i nekoliko reklama. ak je
glumila i glavnu ulogu u panskom celoveernjem filmu, koji jo nisu
poeli da prikazuju i koji ionako nije valjao; panska kinematografija

je, prema njenom miljenju, bila osuena na skoru propast.

Mogla je da ode u inostranstvo, rekao sam, u Francuskoj, na
primer, jo snimaju filmove. Da, ali nije znala da li je dobra glumica, ni
da li eli da se uopte time bavi. U paniji je povremeno dobijala
posao zahvaljujui svom atipinom izgledu; bila je svesna te sree i
njene prevrtljivosti. Glumaki zanat zapravo je smatrala posliem,
bolje plaenim od posluivanja pizze ili deljenja flajera za diskoteke,
ali posliem koji se tee nalazi. Inae je uila da svira klavir i studirala
je filozofiju. A iznad svega je elela da ivi.
Imala je otprilike istu vrstu obrazovanja kao mlada uzorna
devojka iz XIX veka, pomislio sam polusvesno dok sam joj otkopavao
farmerke. Uvek sam se gnjavio s farmerkama i njihovom velikom
metalnom dugmadi, morala je da mi pomogne. Ali zato sam u njoj
odmah uivao, mislim da sam zaboravio koliko je to dobro. Ili moda i
nije nikad bilo tako dobro, moda nikad i nisam oseao takav uitak.
ivot je udan kad ima etrdeset sedam godina.
Ester je ivela samo sa sestrom, koja je zapravo imala etrdeset
dve godine, pa joj je bila vie kao majka. Prava majka joj je bila
poluluda. Oca nije poznavala, ak ni po imenu, nikad nije videla
njegovu fotografiju niti bilo to drugo.
Koa joj je bila vrlo meka.

DANIJEL25.1
U trenutku dok se zatvarala zatitna ograda, sunce se probilo kroz
dva oblaka i celo imanje je obasjala zaslepljujua svetlost. U boji na
spoljnim zidovima bila je mala koliina radijuma smanjene
radioaktivnosti, koji nas je titio od magnetnih oluja, ali je i poveavao
indeks prelamanja svetlosti; prvih nekoliko dana je preporuljivo da
se nose zatitne naoari.
Foks mi je priao, lagano maui repom. Nai etvorononi
prijatelji retko preive smrt novooveka s kojim su proveli ivot.
Svakako da prepoznaju genetsku istovetnost naslednika, koji imaju
isti telesni miris, ali u veini sluajeva je to nedovoljno. Prestaju da se
igraju i hrane te uginu brzo, u roku od nekoliko nedelja. Tako sam
znao da e poetak mog istinskog postojanja biti obeleen alou;
znao sam i da e se to postojanje odvijati u kraju gusto naseljenom
divljacima, gde moramo strogo da potujemo sigurnosne propise; bio
sam pripremljen i na glavne elemente uobiajenog ivota.
Ali ima neto to nisam znao, neto to sam otkrio uavi u radnu
sobu svoga prethodnika: Danijel24 rukom je ispisao neke beleke
koje nije prebacio na IP adresu svoga komentara - to je bilo prilino
neuobiajeno. U veini beleki izraavao je neobinu gorinu i
razoaranje - kao na primer u ovoj, koja je navrljana na papiru
istrgnutom iz spiralom povezane sveske:
Bube se zabijaju u zidove,
Primorani na svoj zamoran let
Koji ne nosi nikakvu poruku
Osim ponavljanja najgoreg.
Neke druge kao da su proete zauujue ljudskom klonulou i
oseanjem praznine:
Ve mesecima ni najmanji zapis
I ba nita vredno zapisivanja.
Nijedna od te dve poruke nije kodirana. Premda nisam bio

pripremljen tano za tu mogunost, nije me ni potpuno iznenadila;

znao sam da je Danijelova loza - i to poevi od njenog osnivaa sklona svojevrsnoj sumnji i samoomalovaavanju. Pa ipak sam se
zaprepastio kad sam naao ovu poslednju poruku, koju je ostavio na
natkasni, i koja je, ako mogu da sudim po papiru, napisana nedavno:
itajui Bibliju na bazenu
U prilino jeftinom hotelu
Danijele! Tvoje me proroanstvo izjeda
Nebo je dramske boje.
Zbog tako naglaene aljive razigranosti, auto-ironije - kao,
uostalom, i direktne aluzije na elemente ljudskog ivota - takva
poruka bi se bez problema mogla da se pripie Danijelu, naem
davnom pretku, pre nego nekom od njegovih novoljudskih
naslednika. Zakljuak se nametao: budui da se udubio u blesavu i
traginu biografiju Danijela, moj prethodnik je postupno poprimio
neke osobine svog pretka, emu su na neki nain Osnivai teili; ali,
protivno uenjima Vrhovne Sestre, nije znao da zadri potrebnu
kritiku distancu. Ta opasnost je postojala, ovo nije bio takav sluaj,
oseao sam da sam spreman da se suoim sa njom; znao sam, pre
svega, da drugog izlaza ionako nema. Ako elimo da se pripremimo za
dolazak Buduih, prvo moramo da upoznamo ljudske slabosti, sumnje
i neuroze; moramo da ih potpuno prisvojimo kako bismo ih
premostili. Precizna duplikacija genetskog koda, promiljanje
prethodnikove ivotne prie, pisanje komentara: to su tri oslonca nae
vere, koji se nisu menjali jo od doba Osnivaa. Sklopio sam ruke za
kratku molitvu Vrhovnoj Sestri, nakon koje sam se opet oseao
lucidnim, staloenim i ustrim, pa sam krenuo da pripremim lagan
obrok.
Pre spavanja letimice sam pregledao komentar Mari22; znao sam
da u uskoro stupiti u kontakt s Mari23. Foks se ispruio uz mene i
tiho uzdahnuo. Uginue pored mene, bio je toga svestan; ve je bio
star; zaspao je gotovo istog trenutka.

DANIJEL1.13
Bio je to neki drugi svet; od obinog sveta odvajalo ga je nekoliko
centimetara tkanine. Ta tkanina nuna je drutvena zatita, jer bi
devedeset odsto mukaraca koji bi sreli Ester odmah obuzimala elja
da u nju uu. Kad sam joj skinuo farmerke, neko vreme sam se igrao
njenom ruiastom tangom, primetivi da joj se vagina jako brzo vlai;
bilo je pet poslepodne. Da, bio je to neki drugi svet i ja sam u njemu
ostao do jedanaest ujutro - dotad su posluivali doruak, a ja sam ve
ozbiljno ogladneo. Valjda sam spavao, na mahove. Inae, tih nekoliko
sati je opravdavalo moj ivot. Nisam preterivao i znao sam da ne
preterujem: sve je sad bilo potpuno jednostavno. U svojim skeevima
sam se, naravno, mnogo puta bavio seksualnou, ili tanije poudom;
injenice da se tota u svetu vrti oko seksualnosti, ili tanije poude,
bio sam svestan kao i svi - verovatno ak mnogo vie od veine. Kao
ostareli komiar ponekad sam dopustio da me obuzme svojevrsna
sumnja; naime, i seksualnost je, kao i tota drugo, to jest gotovo sve u
ovom svetu, moda precenjena; moda se radi o najobinijem triku
ija je svrha da podstie vee nadmetanje meu ljudima i tako ubrza
sveukupnu aktivnost. Moda je seksualnost neto poput ruka u
restoranu Tajvenu ili bentlija; nita oko ega bi trebalo da diemo
toliku prainu.
Ta no je trebalo da mi pokae da nisam u pravu i navela me je da
jednostavnije gledam na stvari. Sutradan, vrativi se u San Hoze, siao
sam do plae Monsul. Dok sam posmatrao more i sunce koje ga je
obasjavalo, napisao sam pesmu. Ta injenica je ve sama po sebi bila
neobina: ne samo da nikad pre nisam pisao poeziju, nego je, ako
izuzmemo Bodlera, gotovo nikad nisam ni itao. Uostalom, poeziji je,
koliko sam ja znao, odzvonilo. Prilino redovno sam kupovao
tromesenik o knjievnosti, pisan prilino ezoterino - iako nisam
pripadao knjievnom krugu, ponekad sam se oseao njemu bliskim;
ipak sam sam pisao skeeve i premda sam teio pukoj gruboj parodiji
pisanoj u pripovedakom stilu, bio sam svestan kako je teko nizati
rei i slagati ih u reenice, a da se celina ne raspadne do nesuvislosti ili
ne zaglibi u dosadu. Dve godine ranije u tom asopisu sam proitao

dugaak lanak o nestanku poezije - koji je autor smatrao neizbenim.

Prema njegovom miljenju, poezija je, kao jezik bez konteksta, koji je
prethodio razluenju predmeta i svojstava, nepovratno iezla iz
ljudskoga sveta. Njeno mesto je bilo u davnom, primitivnom svetu, u
koji vie nikad neemo imati pristup, jer je taj svet prethodio
istinskom oblikovanju predmeta i jezika. U nemogunosti da prenese
informacije preciznije od obinih telesnih i emocionalnih oseta, po
samoj svojoj sutini povezana s maginim razdobljem ljudskoga duha,
poezija je nepovratno zastarela s pojavom pouzdanih metoda
objektivnog dokazivanja. Tad mi se sve to inilo uverljivim, ali ovog
jutra se nisam oprao i jo me je proimao Esterin miris i ukus (nismo
nikad upotrebili prezervative, jednostavno ih nismo ni spomenuli i
mislim da joj ak nisu ni pali na pamet - kao ni meni, to je bilo jo
udnije jer sam ja poeo da imam seks u doba side, i to u doba kad je
sida znaila neizbenu smrt, to je na meni ipak trebalo da ostavi
traga). Sida je, na kraju krajeva, verovatno pripadala podruju
kontekstualnosti, moglo bi se rei; kako god, tog jutra sam, dok me jo
proimao Esterin miris, napisao svoju prvu pesmu:
U dubini due
Slutnja se vrti
Da ljubav u doivjeti
Malo pre smrti.
Imao sam vere,
Nisam odustao
Da e se pojavi
Odavno sam znao.
Dakle, bie to ti,
Moje postojanje
Radost e mi pruiti
Tvoga tela zdanje.
Meka poput ptice,
Bie profinjeno
Neboanska eno

Nena ivotinjice.
Kad je toj noi doao kraj, sunce je opet granulo nad Madridom.
Zvao sam taksi i priekao nekoliko minuta u hotelskom predvorju s
Ester, koja je dotle odgovarala na brojne poruke koje su joj se
nagomilale na mobilnom. Ve tokom noi u nekoliko navrata je
telefonirala, oigledno ima bogat drutveni ivot; razgovore je
veinom zavravala sa un besito ili ponekad un beso. Nisam dobro
znao panski, pa mi je jezika nijansa, ako je nijanse uopte bilo,
promakla, ali kad se taksi zaustavio ispred hotelskog predvorja,
shvatio sam da ba i ne voli da se ljubi. Bilo je to prilino udno jer je
inae uivala u svim vrstama penetracije, s velikom ljupkou je
davala dupe (imala je trastu guzu, vie nalik na deako dupence),
puila je bez oklevanja, pa ak i predano; ali svaki put kad bih
pribliio svoje usne njenim, s nelagodom bi okrenula glavu.
Stavio sam putnu torbu u prtljanik; okrenula mi je obraz, izmenili
smo dva kratka poljupca i uao sam u auto. Nakon nekoliko metara
vonje alejom, okrenuo sam se kako bih joj mahnuo, ali ona je ve
telefonirala i nije spazila moj pozdrav.
im sam stigao na almerijski aerodrom, shvatio sam kako e mi
ivot izgledati u predstojeim nedeljama. Mobilni mi je ve godinama
gotovo uvek bio ugaen: bila je to stvar statusa, bio sam evropska
zvezda; ako je neko hteo da doe do mene, trebao je da ostavi poruku
i da eka da ga nazovem. Ponekad je bilo teko, ali drao sam se tog
pravila i to mi se tokom godina isplatilo: producenti su ostavljali
poruke, poznati glumci i novinski urednici ostavljali su poruke; bio
sam na vrhu piramide i nameravao sam tamo i da ostanem barem jo
nekoliko godina, dok svoje povlaenje iz oubiznisa ne ozvaniim.
Ovaj put sam, im sam iziao iz aviona, upalio moblni; bio sam
iznenaen, pa ak i preplaen estinom razoaranja koje sam osetio
videvi da mi Ester nije poslala nijednu poruku.
Kad se ovek iskreno zaljubi, izglede da preivi imae samo ako tu
injenicu sakrije od te voljene ene i ako u svim okolnostima simulira
blagu suzdranost. Kako je tuna ta jednostavna tvrdnja! Kakva se
osuda krije u njoj! Meutim, nikad mi nije palo na pamet da
preispitujem to pravilo ili da ga zaobiem; ljubav slabi i onaj jai

ugnjetava, mui i naposletku dokraji slabijeg, a sve to bez imalo zle

namere, bez ikakvog uitka, potpuno ravnoduno - eto ta ljudi obino
nazivaju ljubavlju. Tokom prva dva dana mnogo sam se premiljao ta
u s telefonom. Hodao sam po sobama uzdu i popreko, palio cigaretu
za cigaretom, povremeno etao do mora i vraao se istim putem,
shvativi da more nisam ni video i da u tom trenutku ne bih bio u
stanju da potvrdim njegovo postojanje - prisilio sam se da, kad idem u
etnju, mobilni ostavim na natkasni, a i inae sam nametnuo sebi
pravilo da ga palim svaka dva sata - posle kojih bih svaki put ponovo
utvrdio da mi ona nije ostavila poruku. Izjutra treega dana sinula mi
je ideja da ga vie ne gasim i da pokuam da zaboravim kako ekam
da zazvoni; u gluvo doba noi, progutavi petu tabletu mepronizina,
shvatio sam da je sve uzalud i poeo sam da se mirim s injenicom da
je Ester jaa i da vie nimalo ne upravljam svojim ivotom.
Pozvao sam je petoga dana uvee. Nije odavala utisak
iznenaenosti to me uje, kao da joj je vreme brzo proletelo. Bez
problema je pristala da doe kod mene u San Hoze, dobro je
poznavala Almeriju jer je tamo u vie navrata letovala kao dete;
zadnjih nekoliko godina pre je ila na Ibicu ili na Formenteru. Mogla
je da doe za vikend, ne sledei, nego onaj za dve nedelje; duboko
sam udahnuo kako bih sakrio razoaranje. Un besito... ree i spusti
slualicu. Eto; okrenuo sam novi zubac na zupaniku.

DANIJEL25.2
Foks je uginuo dve nedelje posle mog dolaska, nedugo nakon
zalaska sunca. Leao sam opruen na krevetu kad mi je priao i s
mukom pokuao da se popne; nervozno je mahao repom. Otkako sam
doao nije ni pipnuo posudicu s hranom; veoma je smrao. Pomogao
sam mu da mi se smesti u naruje; nekoliko sekundi umorno me je
gledao kao da se izvinjava; zatim se umirio i poloio mi glavu na grudi.
Disanje mu se usporilo, zamurio je. Za dva minuta je izdahnuo.
Pokopao sam ga pored njegovih prethodnika, unutar kompleksa, na
zapadnom kraju zemljita opasanog zatitnom ogradom. Brza dostava
iz Sredinjeg Grada donela je identinog psa; imali su ifre i znali su da
upravljaju ogradom, nisam ustao kako bih ih doekao. Maleni belorii
meanac zaputio se prema meni, maui repom; mahnuo sam mu da
prie. Skoio je na krevet i ispruio se pored mene.
Ljubav je lako definisati, ali ona se retko javlja u seriji bia. Psi
nam omoguavaju da odamo poast ljubavi i mogunosti njenog
ostvarenja. ta je pas nego maina za proizvodnju ljubavi - pokaete
mu ljudsko bie i dajte mu zadatak da ga zavoli - ma kako runo,
izopaeno, izoblieno i glupavo to bie bilo, pas e ga voleti. Ljudskim
biima drevne rase ta osobina bila je tako neobina i neverovatna da
su uglavnom - sve se ispovesti u tome poklapaju - na kraju uspevali
psima da tu ljubav i uzvrate. Pas je, dakle, bio maina za proizvodnju i
uvebavanje ljubavi - ija je delotvornost ipak ostala ograniena na
pse i nikad se nije proirila na ljude.
U ljudskim ivotnim priama, kao i u knjievnom korpusu koji su
nam ostavili, nijedna tema se ne pominje tako esto kao ljubav; govori
se o homoseksualnoj i heteroseksualnoj ljubavi, iako mi jo nismo
uspeli da meu njima uoimo bitniju razliku; nijedna druga tema
takoe nije bila tako osporavana i kontroverzna, naroito u
poslednjem periodu ljudske istorije, kad su manino-depresivna
kolebanja u vezi sa verom u ljubav postala neprekidna i vrtoglava. Sve
u svemu, kao da nijedna druga tema nije u toj meri zaokupljala ljude;

u poreenju s njom, ak i novac ili uivanje u ratovanju ili slavi u

ljudskim ivotnim priama nisu vie tako uzbudljivi. ini se da je
ljubav za ljude zavrnog razdoblja bila milost i kajanje, nedostian
vrhunac, arite u kojem su se sticale sve patnje i sve radosti.
Danijelova ivotna pria, istrzana i bolna, podjednako esto
sentimentalna kao i istinski cinina, u svemu protivrena, u tom
pogledu je i tipina.

DANIJEL1.14
Malo mi je falilo da iznajmim auto kako bih otiao po Ester na
almerijski aerodrom; bojao sam se da bi mercedes kupe 600 SL
mogao neprijatno da je iznenadi, isto kao i bazen, akuzi i generalno
sva rasko svojstvena mom ivotnom stilu. Prevario sam se: Ester je
bila realna; znala je da sam uspean i stoga je oekivala da ivim na
visokoj nozi; poznavala je svakojake vrste ljudi, veoma bogate, veoma
siromane i nije tome imala ta da spoitava; i tu je nejednakost, kao i
sve druge, prihvatala savreno mirno. Moju generaciju su trajno
obeleile razliite rasprave o najpoeljnijem ekonomskom sistemu,
koje bi se na kraju zavrile zakljukom da je najbolje to imamo
trinu ekonomiju - uz valjano obrazloenje da su narodi kojima su
pokuali da nametnu drugi sistem taj sistem odluno, pa ak i obesno
odbacili im im se za to pruila prilika. U Esterinoj generaciji takvih
rasprava vie nije bilo; kapitalizam je za nju bio prirodna sredina, u
kojoj se kretala s generalno svojstvenom joj lakoom; demonstracija
zbog otputanja radnika inila bi joj se jednako apsurdnom kao
demonstracija protiv zahlaenja vremena ili najezde pustinjskih
skakavaca u severnoj Africi. Pomisao na bilo kakvo kolektivno
potraivanje uopte bila joj je strana, oduvek je smatrala oiglednim
da se u materijalnom pogledu, kao i u svim vanim ivotnim pitanjima,
svako mora da bori za sebe i usmerava vlastiti ivotni put. Verovatno
u elji da ovrsne, teila je potpunoj finansijskoj nezavisnosti i,
premda joj je sestra bila prilino imuna, bilo joj je stalo da ve od
petnaeste godine sama zarauje deparac, da sama kupuje CD-ove i
krpice, makar zbog toga morala da radi mukotrpne poslove poput
deljenja reklama ili dostavljanja pizze. Nije ipak ila dotle da ponudi
da plati svoje jelo u restoranu, niti bilo ta takvo; ali otpoetka sam
naslutio da bi je skupocen poklon naljutio, jer bi joj se uinio kao
delimina pretnjom njenoj samostalnosti.
Dola je u tirkiznoj plisiranoj minisuknji i majici kratkih rukava sa
likom Beti Bup. Pokuao sam da je zagrlim na aerodromskom
parkiralitu; izmakla se brzo i bilo joj je neprijatno. U trenutku dok je
stavljala kofer u prtljanik, dunuo je vetar i zadigao joj suknju, uinilo

mi se da nema gaice. Kad sam seo za volan, pitao sam je da li je gola

ispod suknje. Klimnula je potvrdno, smekajui se, zadigla suknju do
struka i lagano rairila bedra: dlake na piki stvarale su mali, lepo
oblikovan pravougaonik.
U trenutku kad sam krenuo, spustila je suknju: sad sam znao da
nema gaice, postigla je ta je htela, i to je bilo dovoljno. Dok sam pred
vilom vadio koveg iz prtljanika, ona je ve poela da se penje
stepenicama koje vode do ulaznih vrata; kad sam nazreo rubove njene
guze, zavrtelo mi se u glavi i umalo nisam ejakulirao u pantalone.
Sustigao sam je, obujmio rukama i privio se uz nju. Open the door...
ree, odsutno trljajui guzu o moj kurac. Uinio sam ta je rekla, ali
tek to smo uli u predsoblje, opet sam se prilepio uz nju; klekla je na
mali tepih koji se naao u blizini i stavila ruke na pod. Raskopao sam
lic i uao u nju, ali, naalost, ve tokom vonje sam se toliko uzbudio
da sam svrio gotovo u trenu; izgledala je malo razoarana, ali ne
previe. Htela je da se presvue i okupa.
Slavna Stendalova izreka, koju je Nie veoma voleo i koja kae da
je lepota obeanje sree, uglavnom je potpuno pogrena, ali moe da
se savreno primeni na erotiku. Ester je bila predivna, ali Izabel
takoe, u mladosti je verovatno bila ak i lepa. Meutim, Ester je bila
seksipilnija, bila je neverovatno seksi; iznova sam to shvatio kad se
vratila iz kupatila: im je navukla iroki pulover, malo ga je spustila na
ramenima kako bi otkrila bretele grudnjaka i zatim je namestila tangu
tako da joj viri iz farmerki; sve je to inila mehaniki, ne razmiljajui,
s neodoljivom prirodnou i bezazlenou.
Kad sam se sutradan probudio, prola me je jeza od uitka pri
pomisli da emo zajedno sii na plau. Kao na svim uglavnom
praznim, divljim i nepristupanim plaama u parku prirode Kabo de
Gata, i na plai Monsul preutno je tolerisan nudizam. Naravno,
golotinja nije seksi, barem tako kau, meni je golotinja uvek bila
prilino seksi - svakako, kad je u pitanju lepo telo - recimo da
golotinja nije neto najseksipilnije to postoji, na tu temu sam vodio
mune rasprave s novinarima u vreme kad sam u skeeve ubacivao
neonacistike nudiste. Ionako sam znao da e ona ve neto smisliti;
nisam morao da ekam vie od nekoliko minuta i pojavila se u belim
vruim pantalonicama, na kojima nije zakopala dva gornja dugmeta,
kako bi otkrila mesto gde poinju da joj rastu stidne dlake; oko grudi

je zavezala zlatnu maramu, pobrinuvi se da je malo podigne kako bi

otkrila donji rub sisa. More je bilo vrlo mirno. Smestivi se, skinula se
gola i iroko rairila bedra, izlaui svoj polni organ suncu. Na stomak
sam joj kanuo ulje i poeo da je milujem. Uvek sam bio prilino vet u
tome, majstor sam za unutranju stranu bedara i meicu, to je moja
mala vetina. Svojski sam se bacio na posao i sa zadovoljstvom
primetio da je Ester poela da prieljkuje da uem u nju, kad sam uo
kako nekoliko metara iza mene neko energino i veselo vie Dobar
dan! Okrenuo sam se: pribliavala nam se Fadija. I ona je bila gola,
samo je preko ramena prebacila belu platnenu torbu za plau,
ukraenu arenom zvezdom izvijenih kraka, koja je bila elohimitski
znak prepoznavanja; zaista je imala fantastino telo. Ustao sam,
upoznao ih i zapoeli smo ivahan razgovor na engleskom. Esterina
bela guza bila je vrlo privlana, ali i okrugla i izboena Fadijina guzica
takoe je bila primamljiva, kako bilo, sve mi se vie dizao, ali one su
se pretvarale kako to ne primeuju; u porniima uvek ima barem
jedna lezbejska scena, bio sam uveren da bi Ester na tako neto
pristala, a neto mi je govorilo da se ni Fadija ne bi bunila. Dok se
saginjala kako bi zavezala sandale, Ester mi je toboe sluajno rukom
dotakla kurac, ali bio sam uveren da je to uinila namerno, zakoraio
sam prema njoj i moj ud joj je sad stajalo u ravni lica. Patrikov dolazak
me je malo smirio; i on je bio go, bio je dobro graen, ali krupan,
opazio sam da je poeo da mu raste trbuh, valjda od poslovnih ruaka,
bio je proseno visok sisar, u naelu nisam imao nita protiv seksa
uetvoro, ali u tom trenutku mi je elja malo splasnula.
Nas etvoro smo nastavili razgovor, goli, nekoliko metara od
mora. Izgledalo je da ni nju ni njega nije iznenadilo to se umesto
Izabel pojavila Ester. Elohimisti retko imaju stabilne veze, zajedno
ive dve ili tri godine, ponekad i vie, ali Prorok ih ustro podstie da
uvaju svoju nezavisnost i samostalnost, naroito onu materijalnu,
niko ne srne da pristane da mu trajno otue linu slobodu, bilo
brakom ili graanskim ugovorom o zajednitvu; ljubav mora ostati
slobodna, kako bi uvek mogli da je preispituju, ta naela je obznanio
Prorok. Iako je uivala u Patrikovim visokim prihodima i nainu
ivota koji su joj oni pruali, Fadija verovatno nije s njim delila
imovinu i sigurno su imali odvojene raune. Pitao sam Patrika za
roditelje i tad mi je rekao tunu vest: umrla mu je majka. Umrla je

potpuno neoekivano i veoma naglo: pokupila je bolniku infekciju u

Lijeu, gde su je primili zbog rutinske operacije kuka, pa je preminula
u roku od nekoliko dana. On je bio na poslovnom putu u Koreji i nije
mogao da je vidi na samrti, kad se vratio, ve su je zamrznuli darovala je svoje telo nauci.
Njegovog oca Roberta taj ok je teko pogodio, pa je odluio da
napusti paniju i ode u dom za penzionere u Belgiju; Patriku je ostavio
imanje.
Uvee smo zajedno veerali u ribljem restoranu u San Hozeu.
Robert Belgijanac klimao je glavom i vrlo malo se ukljuivao u
razgovor; bio je gotovo potpuno oamuen sredstvima za smirenje.
Patrik me podsetio da e se za nekoliko meseci odrati zimski seminar
na Lanzaroteu i da se iskreno nadaju da u doi, Prorok mu je opet o
tome govorio prole nedelje, ostavio sam na njega veoma dobar
utisak, a ovaj put seminar e zaista biti velianstven, doi e sledbenici
iz celoga sveta. Ester je, naravno, dobrodola. Ona nije nikad ula za
tu sektu pa je sa znatieljom sasluala opis doktrine. Patrik, koji se
valjda raspitoljio od vina (Tesoro de Bullas iz Mursije brzo je
udarao u glavu), posebno je naglaavao njene seksualne aspekte.
Ljubav o kojoj je Prorok propovedao i ije je praktikovanje
preporuivao bila je istinska i neposesivna, jer ako zaista volite neku
enu, zar ne bi trebalo da vam bude drago to uiva s drugim
mukarcima? Isto kao to je njoj istinski drago kad vidi vas kako
uivate s drugim enama? Ta pria mi je ve bila poznata, o toj temi
sam vodio mune razgovore s novinarima u vreme kad sam u skeeve
ubacivao anoreksine orgijaice. Robert Belgijanac klimao je glavom s
pomalo beznadenim odobravanjem, on koji je verovatno bio samo s
vlastitom, sada pokojnom enom i koji e verovatno srazmerno brzo
umreti u domu za penzionere u Brabanu, anonimno trunui u vlastitoj
mokrai, srean ako izbegne bolniarsko zlostavljanje.
inilo se da se i Fadija potpuno slae; umakala je raie u majonez
i prodrljivo oblizivala usne. Nisam imao pojma ta bi o tome mogla
da misli Ester, pretpostavljam da su joj teoretske rasprave na tu temu
izgledale prilino praistorijski, a i ja sam, istini za volju, bio u slinom
raspoloenju - iako iz drugih razloga, najpre u vezi sa optim
gaenjem prema teoretskim raspravama; sve mi je tee padalo da
uestvujem u njima, pa ak i da simuliram bilo kakvo zanimanje.

Zapravo bih sigurno naao prigovore, na primer, da se neposesivna

ljubav ini zamislivom samo ako i partner ivi u okruenju prepunom
uitaka, lienom svakog straha, naroito straha od samoe i smrti, da
takva ljubav u najmanju ruku podrazumeva i venost, ukratko, da nisu
ispunjeni uslovi za njeno ostvarenje; nekoliko godina ranije sigurno
bih to obrazlagao, ali sad vie nisam imao snage, a ionako nije bilo ni
preterano vano. Patrik se nacvrcao i govorio je s uitkom, riba je bila
svea, provodili smo ono to se obino naziva prijatnom veeri.
Obeao sam da u doi na Lanzarote, Patrik je iroko zamahnuo
rukom, uveravajui me da u tamo uivati u poloaju prave velike
zverke. Ester se nekala, moda e tad imati ispite. Na rastanku sam
Robertu stisnuo ruku i dugo je drao, promrmljao je neto potpuno
nerazumljivo; drhturio je, iako je bilo toplo. Bilo mi je teko zbog tog
starog materijaliste, lica upalog od tuge i naglo posedele kose. Nee
izdrati due od nekoliko meseci, moda ak nekoliko nedelja. Ko e
za njim aliti? Nee tu biti bogzna koliko sveta; verovatno Hari, kome
e nedostajati njihovi prijatni, unapred poznati i umereno konfliktni
razgovori. Tad mi je sinulo da bi Hari eninu smrt verovatno podneo
puno bolje od Roberta; mogao bi da zamisli Hildegarde kako svira
harfu meu Bojim anelima, ili kako se u jo duhovnijem obliku
uurila u nekom topolokom zakutku take Omega, ili ve neto u
tom stilu; za Roberta Belgijanca situacija je bila bezizlazna.
What are you thinking?, upita me Ester dok smo ulazili u kuu.
Sad things..., odvratih zamiljeno. Klimnula je, ozbiljno me
pogledavi, i shvatila da sam zaista tuan. Dont worry..., ree i zatim
klekne kako bi mi ga popuila. Imala je sjajnu tehniku, sigurno
preuzetu iz pornia, shvatio sam to zbog kretnje koju glumice brzo
naue na snimanjima - mislim na onu kad cura zabaci kosu kako bi
mladiu, koji nema kameru, omoguila da je posmatra tokom akcije.
Felacio je oduvek glavna scena u porniima, jedina koja moe da
poslui kao predloak mladim devojkama; uz to je i jedina u kojoj se
ponekad moe naslutiti trunka uivanja u kojoj se inae odvija taj in
jer je samo u njoj krupan kadar istovremeno i krupan kadar eninog
lica, na kojem se nazire radostan ponos i deije ushienje koje ena
ponekad osea dok prua uitak. I Ester mi je zaista posle ispriala da
kod prvog seksualnog iskustva nije pristala na tu vrstu kontakta i da je

odluila da prione na posao tek nakon to je pogledala prilino mnogo

filmova. Sad je u tome bila ekstremno vina, uivala je u vlastitom
umeu i kad mi je delovala preumorno ili neraspoloeno za seks, uvek
bih je bez oklevanja zamolio da mi ga popui.
Neposredno pre ejakulacije, malo bi se odmakla da primi mlaz
sperme na lice ili u usta, ali posle bi odmah opet prionula na posao i
detaljno sve polizala do poslednje kapi. Kao to je sluaj s mnogim
vrlo zgodnim mladim ribama, esto bi joj pozlilo, bila je izbirljiva u
pogledu hrane i u poetku je nerado gutala; ali iz iskustva je nauila
da mora na to da se natera, da je mukarcima to i te kako vano, da
gutanje za njih nije stvar izbora, nego apsolutno nezamenjiv
pokazatelj; sad se s radou bacala na posao, a ja sam bio neizmerno
srean dok sam svravao u njena mala usta.

DANIJEL25.3
Posle nekoliko nedelja razmiljanja, javio sam se Mari23,
jednostavno joj ostavivi svoju IP adresu. Evo kako mi je odgovorila:
Jasno sam Boga videla
U njegovom nebitku
Usred dragocenog nitavila
I zgrabila priliku.
12924, 4311, 4358, 212526. Na datoj adresi je bila svilenkasta
mekana siva povrina ije se gusto tkanje blago kretalo poput
barunaste zavese koju razigrava vetar u ritmu daleke duvake
muzike. Kompozicija je delovala umirujue i blago euforino pa su mi,
dok sam je posmatrao, odlutale misli. Pre nego to sam stigao da
odgovorim, poslala mi je drugu poruku:
Nakon sveanog izlaska iz Praznine,
Plivanje u tekuoj Devici nam ne gine.
51922624,4854267. Usred razorenog krajolika, punog kostura
visokih i sivih zgrada iroko otvorenih prozora, dinovski buldoer je
prenosio blato. Zumirao sam ogromno uto vozilo zaobljenih linija,
nalik na igraku na daljinsko upravljanje - izgledalo je da u kabini
nema vozaa. Kako je buldoer napredovao, usred tamnog blata
otricom je razbacivao ljudske kosture; opet sam zumirao pa sam
mogao jo jasnije da raspoznam potkolenice i lobanje.
To ja vidim sa svoga prozora..., napisala mi je Mari23 nakon to
je bez upozorenja prela u nekodiran sistem. To me je malo
iznenadilo; dakle, bila je jedna od retkih novoljudi koji ive u starim
konurbanizacijama. Odmah mi je sinulo da Mari22 nikad nije naela tu
temu s mojim prethodnikom; barem u njenom komentaru nema
spomena o tome. Da, ivim u ruevinama Njujorka..., odgovori
Mari23. U sred onoga to su ljudi zvali Menhetnom... dodala je malo
kasnije.
Svakako, to nije bilo preterano vano jer se novoljudi ni u ludilu ne

bi usudili da izau iz svojih boravita; ali sam joj odgovorio da sam

ipak srean to ivim u prirodnom okruenju. Njujork nije tako
grozan, odgovorila je; dosta je vetrovit od vremena Velikog Isuenja,
nebo je vrlo promenjivo, a ona ivi visoko i mnogo vremena provodi
posmatrajui kretanje oblaka. Neke fabrike hemijskih proizvoda, koje
se, s obzirom na razdaljinu, verovatno nalaze u Nju Derziju, nastavile
su sa radom, pa zagaenje za vreme zalaska sunca oboji nebo u
neobine ruiaste i zelene nijanse; i okean jo postoji daleko na
istoku, osim ako je u pitanju optika varka; tokom veoma vedrih dana
ponekad se nazire i blago presijavanje.
Pitao sam je da li je stigla da proita celu ivotnu priu Maril. Oh,
jesam..., odmah mi je odgovorila. Veoma je kratka: ima manje od tri
stranice. ini mi se da je bila ekstremno sklona sintezi.
To je takoe bilo prilino neobino, ali dogaalo se. Rebekul
proslavila je, sa druge strane, ivotna pria koja se protee na vie od
dve hiljade stranica, a pokriva samo dva sata. Ni u tom pogledu nije
bilo pravila.

DANIJEL1.15
Seksualni ivot mukarca deli se na dve faze: prvu, u kojoj pati od
prevremene ejakulacije, i drugu, u kojoj mu se vie ne die. U nekoliko
prvih nedelja veze s Ester shvatio sam da sam se vratio u prvu fazu - a
ve sam odavno mislio da sam zaao u drugu. Ponekad, dok bih pored
nje etao parkom ili du plae, znalo je da me obuzme neverovatno
ushienje, imao sam utisak da sam deko njenog uzrasta i hodao bih
bre, duboko udisao, uspravno se drao i glasno govorio. Meutim, u
nekim drugim trenucima, kad bih ugledao na odraz u ogledalu,
preplavio bi me oseaj munine pa bih se, hvatajui vazduh, sklupao
pod pokrivae; odjednom bih se oseao veoma starim i mlitavim. Sve
u svemu, moje telo je ipak bilo prilino dobro ouvano, nisam imao ni
grama sala, imao sam ak i pokoji mii; ali dupe mi je visilo, a
naroito jaja, visila su sve vie i vie i nije im bilo pomoi, nikad nisam
uo ni za kakav zahvat koji bi to sredio; ona je ipak lizala i milovala ta
jaja, i izgledalo je da joj to nimalo ne smeta. Njeno telo bilo je vrlo
glatko i svee.
Sredinom januara morao sam na nekoliko dana u Pariz; Francusku
je zahvatila otra zima, svakoga jutra su na ulicama nalazili na smrt
ozeble beskunike. Bilo mi je savreno jasno zato ne ele da idu u
prihvatilita i nemaju nimalo elje da se meaju sa sebi slinima; bio je
to divlji svet, pun surovih i glupih ljudi, ija je glupost, u posebnoj i
ogavnoj meavini, dodatno pojaavala njihovu okrutnost; u tom svetu
nije bilo ni milosti ni solidarnosti - tunjave, silovanja i muenja u
njemu su bile normalne pojave; taj svet je bio gotovo jednako surov
kao onaj zatvorski, s tim da u njemu nije bilo nikakvog nadzora, a
opasnost je bila neprestana. Posetio sam Vinsenta, on je, sa druge
strane, preterao sa grejanjem. Doekao me je mirkajui, u papuama
i kunom ogrtau, i trebalo mu je nekoliko minuta da pone normalno
da govori; bio je jo mraviji nego pre. Imao sam utisak da sam mu
prvi gost u proteklih nekoliko meseci. Puno je radio u podrumu, ree,
i pitao me je da li elim da pogledam. Nije mi ba bilo do toga pa sam
otiao poto smo popili kafu; i dalje se zatvarao u svoj udesan,
oniriki, mali svet pa mi je postalo jasno da niko drugi vie nee u

njega ui.
Budui da sam odseo u hotelu blizu Trga Klii, iskoristio sam
priliku i svratio u nekoliko seks opova da kupim erotski ve za Ester rekla mi je da voli da nosi lateks, lisice, maske i lance. Prodava mi se
inio ekstremno dobro upuenim, objasnio sam mu svoj problem s
preuranjenom ejakulacijom; preporuio mi je neku nemaku kremu
sloenog sastava, koja je tek stigla na trite; sadravala je benzokain
sulfat, kalijum hipohlorit i kamfor. Pri odnosa kremu treba naneti na
glavi i dobro je utrljati u kou kako bi smanjila osetljivost, usporila
rast zadovoljstva i odgodila ejakulaciju. Isprobao sam je im sam se
vratio u paniju i iz prve se pokazala vrlo delotvornom, mogao sam da
budem u Ester satima, a da mi jedini problem bude preterana
zadihanost - prvi put u ivotu sam poeleo da prestanem da puim.
Uglavnom sam se budio pre nje i odmah bih poeo da je liem, pikica
bi joj brzo ovlaila, otvarala bi bedra da u nju uem: vodili smo ljubav
u krevetu, na kauima, na bazenu, na plai. Moda neki ljudi tako ive
godinama, ali ja nikad nisam bio tako srean i pitao sam se kako sam
dotada uopte mogao da ivim. Nagonski je pravila face i kretala se
(slasno je oblizivala usne, dlanovima stiskala grudi kako bi mi ih
pruila) tako da lii malo na kurvicu koja maestralno dovodi
mukarca do vrhunca. Kad sam bio u njoj, bio sam neizmerno srean,
oseao sam svaki pokret njene pie kad bi je, slabije ili jae, stiskala
oko moga uda, po nekoliko minuta bih u isto vreme urlao i plakao,
vie nisam znao gde mi je glava, ponekad bih, poto se pomeri,
shvatao da sve vreme svira glasna muzika, a da nisam nita uo.
Izlazili smo retko, povremeno smo odlazili na koktel u lounge bar u
San Hozeu, ali i tamo bi mi se brzo pribliila, poloila mi glavu na
rame i prstima kroz tanku tkaninu stiskala kurac, pa smo esto odmah
odlazili u toalet da se tucamo - prestao sam da nosim donji ve, a ona
nikad nije nosila gaice. Praktino, kao da nije imala inhibicije:
ponekad je, dok smo bili sami u baru, znala da klekne na pod meu
moje noge i da mi ga popui, pritom polako ispijajui koktel. Jednoga
dana, u kasno poslepodne, u tom poloaju nas je zatekao konobar:
izvadila je kurac iz usta, ali ga je zadrala u rukama, podigla je glavu i
iroko se nasmeila, nastavivi da mi ga drkati s dva prsta; konobar se
nasmeio i naplatio raun. Nisam mogao da se otmem utisku da je
neka via sila sve odavno isplanirala i uredila da u optem poretku

ima mesta i za moju sreu.

Bio sam u raju i bio sam spreman u njemu da ivim do kraja ivota,
ali ona je posle nekoliko nedelja htela da ode kako bi nastavila da
uzima asove klavira. Tog jutra, na dan njenog odlaska, pre nego to
se probudila, utrljao sam na glavi nemaku kremu; zatim sam joj
kleknuo iznad lica, sklonio dugu plavu kosu i stavio joj ud meu usne;
poela je da ga sisa dok jo nije ni progledala. Posle, za dorukom,
rekla je da ju je izraeniji jutarnji ukus mog uda pomean s ukusom
kreme podsetio na kokain. Znao sam da mnogi nakon umrkavanja
vole da poliu preostali prah. Tad mi je objasnila da na nekim
urkama devojke igraju igru u kojoj prisutnim momcima na kitama
izvuku lajnu koke i pomru je; sad vie i nije ila na takve urke, kao
kad je imala esnaest-sedamnaest godina.
Bio je to za mene prilino bolan ok; svi mukarci sanjaju o
nevinim kurvicama, koje su ipak spremne na sve mogue zahvate - a
takve su gotovo sve adolescentkinje. Posle se ene malo-pomalo
smire, osuujui mukarce da budu veno ljubomorni na njihovu
razvratnu kurvinsku prolost. Odbiti neto jer ste to ve probali, jer
ste to iskustvo proiveli, izaziva, kako kod vas samih, tako i kod
drugih, brzo unitenje razloga za ivot i ostvarivanje budunosti, pa
vas gura u munu dosadu koja se na kraju pretvara u stranu gorinu
pomeanu s mrnjom i nemonom kivnou na one koji jo ive. Ester
se, na sreu, nije nimalo smirila, ali ipak nisam odoleo da je ne pitam o
njenom seksualnom ivotu; kao to sam i oekivao, odgovorila mi je
bez okolianja i potpuno bezazleno. Prvi put je vodila ljubav s
dvanaest godina posle noi provedene u diskoteci, dok je bila na
kursu jezika u Engleskoj; ali to iskustvo nije imalo neke vanosti, ree,
budui da je bilo izdvojeno. Zatim se nita nije dogaalo gotovo dve
godine. Potom je poela da izlazi u Madrid i tada se ipak svata
dogodilo, zapravo je otkrila seksualne igre. Da, bilo je i nekoliko
orgija. Malo S/M-a. Ne ba mnogo devojaka - sestra joj je bila ista
biseksualka, ali ona nije, ona je vie volela deake. Za osamnaesti
roendan prvi put je poelela da spava s dva deka u isto vreme, i to
joj je iskustvo ostalo u lepom seanju, deaci su bili u naponu snage, ta
pria utroje ak se nastavila neko vreme, postupno su se uvebali,
drkala im je i puila u isto vreme, ali jedan je u nju uglavnom ulazio
napred, a drugi otpozadi, i to joj je moda bilo najdrae, uspeo bi da je

zaista poteno naguzi, posebno kad bi kupila popperse. Zamiljao sam

tu krhku sitnu devojicu kako ulazi u madridske seks opove i kupuje
popperse. Kad se raspada drutvo snanoga verskog morala, postoji
kratko idealno razdoblje u kojem mladi oseaju istinsku elju za
slobodnim, radosnim i razuzdanim ivotom; potom se umore, malopomalo narcisoidno nadmetanje doe na svoje pa se najzad tucaju jo
manje nego u doba tog snanog verskog morala; ali Ester je jo
pripadala tom kratkom idealnom razdoblju, koje je u paniju dolo sa
zakanjenjem. Ona je bila tako bezazleno i iskreno seksualna, tako se
rado predavala svim seksualnim igrama i iskustvima, nikad i ne
pomislivi da bi u tom moglo da bude neto loe, da joj to ak nisam
mogao istinski uzeti za zlo. Samo me neprestano proganjao oseaj da
sam je sreo prekasno, zaista prekasno, i da sam protraio ivot; znao
sam da me taj oseaj nee napustiti iz jednostavnog razloga to je
taan.
Narednih nedelja viali smo se veoma esto, ja sam gotovo sve
vikende provodio u Madridu. Nisam imao pojma da li spava s drugim
tipovima dok nisam s njom, pretpostavljam da je to inila, ali prilino
sam uspeno uspevao da odagnam tu misao iz glave; ipak mi je svaki
put bila na raspolaganju, srena to me vidi, uvek je vodila ljubav bez
ustezanja i potpuno predano, pa sam morao da se zadovoljim onim to
imam. Nisam se pitao, ili barem ne esto, ta tako zgodna devojka
poput nje vidi u meni. Ipak sam bio duhovit, esto se smejala u mom
drutvu, moda me jednostavno i sad spaavala ista stvar kao pre
trideset godina sa Silvi kad sam zakoraio u svoj sveukupno osrednji i
sporadini ljubavni ivot. Svakako je nisu privlaili moj novac ili slava
- svaki put kad bi me neko u njenom prisustvu prepoznao na ulici, bilo
joj je zapravo prilino neprijatno. Nije ba volela ni kad bi neko
prepoznao nju kao glumicu - i to se dogaalo, mada ree. injenica je
da se nije smatrala glumicom; veina glumaca bez problema prihvati
da ih vole zbog njihove slave, i to s pravom, jer je ta slava deo njih,
deo njihove najdublje linosti, to jest barem one koju su odabrali. Ali
zato su mukarci koji pristaju da ih vole zbog njihovog novca retkost,
bar na Zapadu, kineski trgovci su druga pria. Kineski trgovci u svojoj
prostodunosti smatraju da su njihovi mercedesi S-klase, njihova
kupatila s ureajima za hidromasau i njihov novac generalno deo
njih samih, deo njihovog najdubljeg ja, pa nimalo ne zaziru od toga da

tim materijalnim atributima podstaknu zanimanje devojaka, budui da

su za njih vezani neposredno i direktno kao, na primer, Zapadnjak za
lepotu svoga lica - i to u krajnjoj liniji s veim pravom jer u srazmerno
stabilnom politiko-ekonomskom sistemu mukarac esto biva lien
telesne lepote zbog bolesti ili, ako ne zbog bolesti, onda neizbeno
zbog starosti, dok mnogo ree izgubi svoje vile na Azurnoj obali ili
mercedes S-klase. Ja sam svejedno bio zapadnjaki neurotiar, a ne
kineski trgovac, i u mojoj komplikovanoj dui bilo mi je i te kako
drae da me vole zbog mog humora, a ne zbog novca ili ak slave - jer
nisam bio nimalo siguran da sam u svojoj dugoj i dinaminoj karijeri
dao ono najbolje od sebe, da sam istraio sve strane svoje linosti, ja
nisam bio autentini umetnik u smislu u kojem je to, na primer, bio
Vinsent, jer sam zapravo dobro znao da ivot nije nimalo smean i da
sam ja to odbio da uzemem u obzir, ipak sam se malo prodao,
podilazio ukusu publike, nikad nisam bio istinski iskren, pod
pretpostavkom da je to uopte mogue, a znao sam da moramo
pretpostaviti da je to mogue jer, ako iskrenost sama po sebi ne znai
nita, bez nje isto tako nita nije mogue. U dubini due bio sam
svestan da nijedan moj bedni ske, nijedan moj kukavni scenario, koji
sam sklepao levom rukom, s umeem lukavog profesionalca i sa
ciljem da zabavim gadove i majmune - nita od toga nije zasluilo da
me nadivi. Ta misao mi je ponekad bila bolna, ali znao sam da u i nju
uspeti prilino brzo da odagnam.
Jedino mi nikako nije bilo jasno zato Ester osea svojevrsnu
neprijatnost kad je nazove sestra dok smo zajedno u hotelskoj sobi.
Kad sam bolje razmislio, shvatio sam da sam upoznao neke njene
prijatelje - uglavnom homoseksualce - ali nikad njenu sestru, s kojom
je ipak ivela. Nakon kratkog oklevanja, priznala mi je da nikad sestri
nije rekla za mene; svaki put kad bismo se nali, sestri je govorila da je
s prijateljicom ili s nekim dekom. Pitao sam je za razlog: nikad nije
ozbiljno razmislila o tome; imala je utisak da bi njena sestra bila
okirana, ali nije to pomnije preispitala. Problem sigurno nije bio u
sadraju mojih del, predstava ili filmova. Sestra joj je bila
adolescentkinja kad je umro Franko, aktivno je uestvovala u pokretu
La Movida i ivela je prilino razuzdano. Tolerisala je sve vrste
droge, od kokaina i LSD-a do halucinogenih peuraka, marihuane i

ekstazija. Kad je Ester imala pet godina, sestra joj je ivela s dva
mukarca, koji su bili biseksualci; sve troje su spavali u istom krevetu i
pre spavanja dolazili zajedno kod Ester da joj poele laku no. Posle je
ivela sa enom, ali joj je i dalje dolazilo mnotvo ljubavnika, pa je u
nekoliko navrata u stanu organizovala prilino razuzdane veeri.
Ester bi svima poelela laku no i otila u sobu da ita stripove.
Granice su ipak postojale i njena sestra je iz stana surovo izbacila
gosta koji je uporno pokuavao da miluje devojicu, zapretivi mu
policijom. Izmeu slobodnih i saglasnih odraslih osoba - to je bilo
ogranienje, a odraslo doba je poinjalo u pubertetu, sve je to bilo
kristalno jasno, tano sam mogao da zamislim taj tip ene i bio sam
siguran da je u umetnosti zagovarala potpunu slobodu. Kao leviarska
novinarka, sigurno je cenila lovu, dinero, pa mi nije bilo jasno zato bi
mogla da mi zameri. Sigurno je postojalo neto skrivenije, neto
neizrecivo i na kraju sam, kako bih to raistio, otvoreno o tome pitao
Ester.
Posle nekoliko minuta odgovorila mi je zamiljeno: Mislim da e
smatrati da si prestar... Da, o tome se radi, shvatio sam im je
izgovorila tu re i otkrie me nije nimalo iznenadilo, oekivao sam ga
poput jeke nakon potmulog udarca. Razlika u godinama bila je
poslednji tabu, krajnja granica, utoliko jaa to je bila poslednja i to
je zamenila sve druge. U dananjem svetu moete da budete svinger,
biseksualac, transseksualac, zoofil, ljubitelj S/M-a, ali ne smete da
budete star. Smatrae da je nezdravo i nenormalno to nisam s
dekom svojih godina..., nastavila je rezignirano. Eh, da, bio sam
mukarac u godinama, pratila me je ta sramota - da upotrebim Kucijev
termin, koji mi se inio savrenim, bolji nisam mogao nai; i ta
seksualna sloboda, to je kod mladih bila tako zdrava i lepa, u mom
sluaju mogla je da bude samo gnusno navaljivanje staroga
perverznjaka, koji ne eli da prepusti mesto mlaima. Eto ta bi
mislila njena sestra, kao i gotovo svi na njenom mestu; situacija je bila
bezizlazna - osim ako ste kineski trgovac.
Ovog put sam odluio da u Madridu ostanem celu nedelju i dva
dana posle pokaio sam se s Ester oko Ken Parka, poslednjeg filma
Lerija Klarka, koji je htela da gleda. Mrzeo sam Kids, a Ken Park
sam mrzeo jo vie, prizor u kojem ona gnusna mala gnjida mlati deku
i baku bila mi je posebno nepodnoljiva, taj reditelj mi se gadio do

daske i verovatno sam zbog tog istinskog gaenja imao neodoljivu

potrebu o njemu da govorim, iako sam pretpostavljao da ga Ester voli
iz navike i konformizma, zato to je cool podravati nasilje u
umetnosti, sve u svemu, nasluivao sam da ga voli, a da nije o tome ni
razmiljala, isto kao to, na primer, voli Mihaela Hanekea, a zapravo
ne shvata da je bolan i moralan smisao filmova Mihaela Hanekea na
suprotnom polu od filmova Lerija Klarka. Znao sam da bi mi bilo bolje
da utim, da mi odbacivanje uobiajene komiarske uloge moe samo
nakoditi, ali nisam mogao da se obuzdam, bes nastranosti bio je jai.
Bili smo u udnom i veoma kiastom baru, sa ogledalima i pozlatama.
Vrveo je pederima koji su se neobuzdano guzili u zadnjim
prostorijama, koje su ipak bile otvorene za sve, dok su momci i
devojke u grupicama za susednim stolovima mirno pijuckali kokakolu. Naduak ispivi tekilu, objasnio sam joj da sam celu karijeru i
bogatstvo izgradio na unovavanju zlih nagona i apsurdne
opinjenosti Zapada cinizmom i zlom, pa da stoga smatram da mogu i
te kako merodavno da tvrdim da je od svih trgovaca zlom Leri Klark
jedan od najbezveznijih i najpriprostijih, iz jednostavnog razloga to je
bez imalo zadrke stao na stranu mladih i to je jedini cilj svih
njegovih filmova podsticanje dece da se prema roditeljima ponaaju
bez imalo humanosti i milosti, a u tome nema niega novog niti
originalnoga, ista stvar vredela je za sve kulturne sektore u zadnjih
pedesetak godina, taj toboe umetniki trend samo je skrivao elju za
povratkom u primitivno stanje, u doba kad su se mladi starih reavali
nemilice, bez grie savesti, samo zato to su ovi bili preslabi da se
brane; bilo je to, dakle, samo brutalno vraanje unatrag, tipino za
moderni svet, povratak u predcivilizacijsko doba, jer o svakoj
civilizaciji moemo da sudimo prema sudbini koju namenjuje
najslabijima, onima koji vie nisu ni produktivni ni poeljni; ukratko,
Leri Klark i njegova gnjida od pomonika Harmoni Korin bili su samo
dva najnepodnoljivija i umetniki najjadnija primerka nieanske
gamadi koja se ve predugo razmnoavala u svetu kulture i koju ni u
ludilu ne moemo uporeivati s ljudima poput Mihaela Hanekea ili, na
primer, mene - jer ja sam uvek nalazio naina da u svoje predstave
ubacim svojevrsnu sumnju, oklevanje i nelagodu, iako su te predstave
generalno - ja prvi to priznajem - bile gnusne. Sluala me je alosno,
ali vrlo paljivo, nije jo ni pipnula svoju fantu.

Kada drite moralnu pridiku, prednost vam je to tu formu ve

veoma dugo tako rigorozno cenzuriu da zvui neumesno i namah
privlai sagovornikovu panju; mana je to vas dotini nikad ne moe
shvatiti potpuno ozbiljno. Nakratko me je zbunilo ozbiljno i napeto
Esterino lice, ali sam naruio novu tekilu i nastavio, svestan da samom
sebi na vetaki nain diem pritisak i da ak u mojoj iskrenosti ima
neeg lanog: mimo oigledne injenice da je Leri Klark obian
nitavni trgovi i da je to to ga spominjem u istoj reenici s Nieom
ve samo po sebi ludost, cela me se tema zapravo ticala jedva malo
vie nego svetska glad, prava oveka i ostale takve gluposti. Ipak sam
nastavio, sve mrzovoljnije, ponesen neobinom meavinom zlobe i
mazohizma, moda prieljkujui da e me ta kombinacija odvesti u
propast nakon to mi je donela slavu i bogatstvo. Ne samo da stari
ljudi vie nisu imali pravo na jebanje, dalje sam se nervirao, nego vie
nemaju pravo ni da se bune protiv sveta koji ih bezobzirno gazi i ini
bespomonim rtvama nasilnih mladih prestupnika da bi ih potom
strpao u jezive domove za umiranje, u kojima ih poniavaju i
maltretiraju debilni bolniari; uprkos svemu tome nemaju pravo na
pobunu, ini se da je i pobuna - poput seksualnosti, uitka i ljubavi povlastica mladih te mimo njih nema nikakva mogueg opravdanja,
sve to ne pobuuje zanimanje omladine unapred se odbacuje, sve u
svemu, stare tretiraju kao obino smee, kojem odobravaju samo
kukavno, vetako i sve sputanije preivljavanje. U scenariju DEFICIT
DRUTVENE SIGURNOSTI, koji nije ugledao svetlost dana - to je
uostalom moj jedini neostvaren projekat, to mi se ini vrlo
znakovitim, nastavio sam gotovo izvan sebe - ja sam, naprotiv,
podsticao stare da se pobune protiv mladih, da ih iskoriste i upokore.
Zato muki ili enski adolescenti, koji su nezasitni i povodljivi,
deparca eljni potroai, ne bi, na primer, bili prisiljeni na
prostituciju, koja je za njih jedini nain da barem u sitnoj meri otplate
ogromne napore koje iziskuje briga za njihovu dobrobit? I zato bismo
u doba efektne kontracepcije, kad je rizik genetske degeneracije
potpuno pod kontrolom, i dalje potovali taj besmisleni i poniavajui
tabu incesta? Eto ta su istinska pitanja i prave etike nedoumice,
besno sam urlao; tu se vie nije radilo o Leriju Klarku.
Ja sam bio zajedljiv, a ona je bila draga; ja sam nemilosrdno
zastupao stranu starih, a ona nije u istoj meri zastupala omladinu.

Usledio je dug razgovor, sve neniji i dirljiviji, prvo u baru, zatim u

restoranu, potom u drugom baru i najzad u hotelskoj sobi - ak smo te
jedne veeri zaboravili da vodimo ljubav. Bio je to na prvi pravi
razgovor i uostalom, kako mi se inilo, prvi pravi razgovor koji sam
vodio u zadnjih nekoliko godina, verovatno sam poslednji put tako
razgovarao s Izabel kad smo tek poeli da zajedno ivimo, moda
nikad nisam istinski razgovarao ni sa kim osim s voljenom enom i
zapravo mi se inilo normalnim da je razmena ideja s nekim ko ne
poznaje vae telo i ko mu ne moe nauditi niti ga razveseliti lana i u
krajnoj liniji neizvodiva aktivnost, budui da smo tela, da smo pre
svega, ponajvie i gotovo iskljuivo tela i da je stanje naih tela
istinsko objanjenje veine naih intelektualnih i etikih stanovita.
Tako sam saznao da je Ester s trinaest godina imala teku bubrenu
bolest, koja je zahtevala dugu operaciju, pa joj je jedan bubreg trajno
zakrljao, zbog ega je morala da pije barem dve litre vode na dan,
dok je drugi, koji je zasad bio spaen, u svakom trenu mogao da da
znak da posustaje; inilo mi se oiglednim da je re o kljunoj
pojedinosti i da se verovatno iz tog razloga nije nimalo primirila u
seksualnom pogledu: znala je koliko ivot vredi i koliko je kratak.
Takoe sam saznao neto to mi se inilo jo vanijim: imala je psa
lutalicu s madridskih ulica i brinula se za njega od desete godine;
uginuo je godinu dana ranije. Vrlo lepa devojka s kojom se svi
pripadnici mukog pola uvek odnose usluno, s preteranom panjom i
gnusnim nadmetanjem koje se kod nekih pedesetogodinjaka granii s
najobinijom senilnou, ukljuujui i one - a to je velika veina - koji
se vie nimalo ne nadaju da e od nje dobiti bilo kakvu seksualnu
uslugu, njih se, istini za volju, to naroito tie, vrlo lepa devojka pred
kojom se sva lica ozaruju, sve potekoe uklanjaju, koju svi doekuju
kao kraljicu sveta, pretvori se, naravno, u svojevrsno tato, sebino i
samodopadajue udovite. Telesna lepota u tom sluaju ima potpuno
istu ulogu koju je u starom porektu imala plemika krv, a kratkoronu
svest o sluajnosti njihovog poloaja, koja se ponekad pojavi u
adolescenciji, u veini vrlo lepih devojaka brzo zameni uroen,
prirodan i nagonski oseaj nadmoi koji ih odvaja i postavlja daleko
iznad ostatka oveanstva. Svima u njihovoj blizini jedini je cilj da ih
potede svake muke i predvide i njihovu najmanju elju, pa je sasvim
jasno da vrlo lepa devojka pone da misli da svet nastanjuju samo

sluge, dok je jedini njen cilj da ouva svoju seksualnu vrednost - u

iekivanju susreta s dekom koji e je biti vredan. U moralnom
pogledu je moe spasiti samo istinska odgovornost za bie slabije od
nje, direktna i lina odgovornost za udovoljavanje njegovim telesnim
potrebama, njegovo zdravlje i preivljavanje - i nije bitno da li se radi
o mlaem bratu, sestri ili kunom ljubimcu.
Ester svakako nije bila dobro odgajana u uobiajenom smislu te
rei, nikad joj ne bi palo na pamet da isprazni pepeljaru ili da baci
ostatke hrane sa svog tanjira, i bez imalo ustruavanja je ostavljala
upaljeno svetio u prostorijama iz kojih bi izala (jednom sam, u korak
sledei njen trag po svojoj kui u San Hozeu, sedamnaest puta stisnuo
prekida da ugasim svetio); isto tako nije dolazilo u obzir da je
zamolim da se seti neto da kupi, da iz prodavnice u koju se zaputila
donese neto to nije namenjeno samo njoj ili da je generalno
zamolim za bilo kakvu uslugu. Kao i sve vrlo lepe devojke, zapravo je
bila dobra samo za jebanje i bilo bi glupo upotrebljavati je u neku
drugu svrhu i smatrati je bilo im drugim osim uvek maenom i
paenom skupocenom ivotinjicom, koju treba tititi od svih briga i
nemilih ili dosadnih zadataka i tako joj omoguiti da se prepusti svojoj
iskljuivo seksualnoj funkciji. Meutim, ona ipak nije ni priblino bila
potpuno hladno i sebino arogantno udovite, ili da se izrazim u
Bodlerovom stilu, nije bila vraja mala kurvica kakve su veinom vrlo
lepe devojke; bila je svesna bolesti, nemoi i smrti. Iako je bila lepa,
vrlo lepa, beskrajno seksipilna i poeljna, Ester nije zbog toga bila
nita manje osetljiva na ivotinjske slabosti, jer ih je poznavala; te
veeri sam postao toga svestan i poeo sam istinski da je volim.
Telesna elja, ma kako silna bila, nikad mi nije bila dovoljna da bih
nekoga voleo, taj krajnji nivo mogla je da dosegne samo ako bi joj se,
u nekoj neobinoj meavini, pridruilo saoseanje prema eljenom
biu; svako ivo bie, svakako, zasluuje saoseanje zbog same
injenice to ivi, jer to znai da je izloeno bezbrojnim patnjama; ali
kad je u pitanju mlado bie koje puca od zdravlja, ta injenica se
najpre ini kao teoretska. Zbog bubrene bolesti, zbog te nevidljive,
ali stvarne fizike mane, Ester je u meni mogla da probudi neskrivenu
samilost svaki put kad bih poeleo da za nju tako neto osetim. Budui
da je i sama bila samilosna i ponekad ak naginjala dobroti, u meni je
mogla da pobudi i potovanje, to je bio lag na torti, jer ja nisam bio

strastveno bie, ne pre svega, i premda sam mogao da udim za

nekom totalnom gnjidom, premda mi se u vie navrata dogodilo da
jebem neku devojku iskljuivo kako bih osigurao vlast nad njom i
zapravo njome dominirao, premda sam ak iao dotle da ubacim taj
ne ba pohvalan oseaj u svoje skeeve i pokaem uznemirujue
razumevanje prema silovateljima koji svoju rtvu ubiju odmah nakon
to iskoriste njeno telo, ipak sam oduvek, da bih voleo, morao da
osetim potovanje, nikad se zapravo nisam oseao potpuno prijatno u
seksualnoj vezi koja se temelji na pukoj seksualnoj privlanosti i
optoj nebrizi, uvek sam, da bih bio zadovoljan svojim seksualnim
ivotom - u nedostatku ljubavi - morao da oseam barem mrvu
naklonosti, razumevanja ili potovanja. Ne, nisam se odrekao
ljudskosti.
Ne samo da je Ester bila saoseajna i mila nego je bila i dovoljno
pametna i pronicljiva da u ovom sluaju shvati kako se oseam. Na
kraju te rasprave, u kojoj sam zamornom estinom branio pravo na
sreu starih ljudi - a ta je estina, uzgred budi reeno, bila i blesava,
jer Ester nije bilo ni na kraj pameti da me strpa u staraku kategoriju zakljuila je da e sa sestrom razgovarati o meni i vrlo nas brzo
upoznati. Te nedelje u Madridu, tokom koje se gotovo nisam odvajao
od Ester i koja je bila jedna od najlepih u mom ivotu, shvatio sam jo
neto: ako i ima druge ljubavnike, njihovo postojanje je vrlo
neupadljivo, pa ak i ako joj nisam jedini ljubavnik - to je, na kraju
krajeva, takoe mogue - svakako sam joj najdrai. Prvi put u ivotu
sam oseao apsolutnu sreu to sam ovek, to sam ljudsko bie
mukog pola, jer sam prvi put naao enu koja mi se potpuno
prepustila, koja mi je pruala ama ba sve to ena moe da pruiti
mukarcu. Prvi put sam, takoe, prema ljudima imao dobre i
prijateljske namere, hteo sam da svi budu sreni poput mene. Potpuno
sam napustio svoju ulogu lakrdijaa, humoristini stav sam ostavio
daleko iza sebe; ukratko, oiveo sam, iako sam znao da mi je to
poslednji put. Sva energija je seksualne prirode, i to ne uglavnom,
nego iskljuivo, i kad ivotinja vie nije sposobna da se razmnoava,
onda joj je odzvonilo. Isto vredi za ljude; kad se ugasi seksualni nagon,
pie openhauer, sagori istinsko jezgro ivota; tako u strahovito
silovitoj metafori kae da ljudski ivot lii na pozorinu predstavu
koju zapoinju ivi glumci, a dovravaju automati u istim kostimima.

Nisam hteo da postanem automat i Ester mi je vratila upravo tu

stvarnu prisutnost, taj ukus - kako bi rekao Dostojevski - ivoga
ivota. emu u funkcionalnom stanju odravati telo koje niko ne
dodiruje? I emu odabrati lepu hotelsku sobu ako u njoj morate da
spavate sami? Uprkos svima onima koji su na kraju savladani i uprkos
njihovom izrugivanju i kreveljenju, nisam mogao da ne priznam:
zaista je ogromna i divna snaga ljubavi.

DANIJEL25.4
U noi nakon to sam prvi put stupio u vezu s Mari23, sanjao sam
neobian san. Bio sam u sred umskog kraja, vazduh je bio tako bistar
da sam nazirao i najmanje delie litica i kristale leda; pogled se
protezao iznad oblaka, iznad uma, sve do niza vrletnih vrhunaca na
kojima se sijao veni sneg. Blizu mene, nekoliko metara nie, neki
starac niskog rasta, umotan u krzno, lica izbrazdanoga kao u
kalmukog trapera, strpljivo je kopao oko neke klade u snegu; zatim
je, i dalje naoruan samo obinim noem, stao da see prozirnu icu
protkanu optikim vlaknima. Znao sam da je ta ica jedna od onih
koje vode u prozirnu, snegom okruenu dvoranu, u kojoj se okupljaju
svetske voe. Starev pogled je bio mudar i surov. Znao sam da e
uspeti, jer vreme je bilo na njegovoj strani, i da e se temelji sveta
uruiti; nije imao neke konkretne pobude, pokretala ga je ivotinjska
tvrdoglavost; pripisao sam mu nagonsku spoznaju i amanske moi.
I nai snovi su, poput ljudskih, gotovo uvek novi spojevi
raznovrsnih elemenata stvarnosti koje smo sreli u budnom stanju;
neki su to smatrali dokazom raskomadanosti stvarnosti. Prema
njihovom miljenju nai snovi su uvid u druge postojee ogranke
svemira, o kojima su pisali Everet i de Vit, to jest uvid u alternative
pojava koje iskrsnu u nekim dnevnim dogaajima; u tom smislu snovi
nipoto nisu izraz neke elje ili straha, nego mentalna projekcija niza
postojanih dogaaja, kompatibilnih s optim razvojem talasne
funkcije univerzuma, ili dogaaja koji se ipak ne mogu jednostavno
dokazati. Ta pretpostavka nam nimalo ne objanjava kako u snovima
uspevamo da izbegnemo uobiajena ogranienja kognitivne funkcije,
koja posmatrau inae onemoguuju pristup nizovima dogaaja koji
se ne oitavaju u njegovoj grani univerzuma; uostalom, nikako mi nije
bilo jasno koji bi deo moga ivota mogao da proizvede tako
divergentnu granu.
Postoje i druga tumaenja prema kojima su neki nai snovi
drukiji od onih koje su snivali ljudi; vetakog su porekla i spontane
su tvorevine mentalnih poluoblika, koje proizvode promjenjiva

preplitanja elektronskih delova mree. Postoji tvrdnja da e se roditi

dinovski organizam i oblikovati zajedniku elektronsku svest; taj
organizam se trenutno vidi samo proizvodnjom onirinih talasnih
nizova, koje stvaraju razvojni podskupovi mree, koji se ire
komunikacionim kanalima koje su otvorili novoljudi; taj organizam bi
zato mogao da pokua da uspostavi kontrolu nad otvaranjem kanala.
Mi sami, nepotpuna smo i prelazna bia, koja treba da pripreme
poetak digitalne budunosti. Bez obzira na tanost ili netanost te
paranoine pretpostavke, programska mutacija se svakako dogodila,
najverovatnije jo u poetku Drugog Smanjenja, te se verovatno prvo
obruila na sistem za enkripciju da bi se, malo-pomalo, proirila na
celokupne emulacione programe; niko nije tano znao njene razmere,
ali zasigurno su bili veliki, a pouzdanost naeg komunikacionog
sistema u najboljem sluaju je postala vrlo problematina.
Opasnost onirike hiperprodukcije zabeleena je ve u vreme
Osnivaa, i za nju je takoe postojalo jednostavnije objanjenje,
povezano s potpunom fizikom usamljenou u kojoj ivimo. Nemamo
delotvoran lek. Jedino reenje nam je bilo da izbegavamo odailjanje i
primanje poruka i prekinemo sve veze s drutvom novoljudi pa da se
iznova usredsredimo na vlastite telesne funkcije. Primorao sam se na
to i ukljuio glavne mehanizme za biohemijski nadzor; trebalo je
nekoliko nedelja kako bi se moja mentalna produkcija vratila na
normalan nivo i kako bi se iznova usredsredio na ivotnu priu
Danijela1 i moj lini komentar.

DANIJEL1.16
Da bismo zaobili netstat, moramo biti u njega ubaeni;
da bismo to postigli, preostaje nam samo da zaobiemo ceo User
Land.
kdm.fr. st
Ve sam poeo da zaboravljam elohimite kad me je nazvao Patrik
kako bi me podsetio da zimski seminar poinje za dve nedelje i pitao
da li planiram da doem. Potom sam primio pozivnicu, i to pozivnicu
za VIP, kako je naglasio. Bez problema sam je naao meu svojom
potom, budui da je papir bio ukraen vodenim znakom - golim
devojkama koje igraju u cveu. Njegova svetost Prorok pozivao me je
da, zajedno s ostalim istaknutim poklonicima sekte, svake godine
prisustvujem proslavi godinjice udesnog susreta - pretpostavljam
da je mislio na susret s Elohimima. Ovo e biti posebno slavlje, otkrie
ekskluzivne pojedinosti u vezi s gradnjom ambasade, u prisustvu
sledbenika iz celoga sveta, predvoenih devetoricom nadbiskupa i
etrdeset devet biskupa - te poasne titule nisu imale nikakve veze s
pravom organizacijskom strukturom; uveo ih je Pandur jer je smatrao
da su nuni za upravljanje svakom ljudskom organizacijom.
Fantastino emo se zabaviti!, rukom je dopisao Prorok specijalno
za mene. Ester je, kako je i oekivala, tad imala ispite i nije mogla da
mi se pridrui. Budui da ba i ne bi imala vremena za mene, spremno
sam prihvatio poziv - najzad, sad sam bio u penziji i mogao sam malo
da putujem, da idem u socioloka razgledanja, da pokuam da doivim
neto zabavno ili zanimljivo. Nikad nisam u skeeve ubacio sekte, iako
su one bile pravi savremeni fenomen, koji se irio uprkos silnim
racionalistikim kampanjama i upozorenjima i koji nita nije moglo
zaustaviti. Neko vreme sam se bez naroitih rezultata poigravao
idejom o skeu s elohimitima, a zatim sam kupio avionsku kartu.
Prvo je trebalo da sletimo na Velika Kanarska ostrva, dok smo se
vrteli, ekajui da se oslobodi pista, sa znatieljom sam posmatrao
peane dine Maspalomasa. Gorostasne peane dine obruavale su se
u blistavoplavi okean; leteli smo nisko pa sam mogao da razluim

oblike koji su pod uticajem vetra nastali u pesku i koji su ponekad

podseali na slova, a ponekad na ivotinje ili ljudska lica; nisam
mogao, a da u njima ne vidim znakove, da im ne pridam proroko
znaenje, pa sam poeo da se oseam satrvenim uprkos sveoptem
plavetnilu ili moda ba zbog njega.
Gotovo svi putnici su izali na aerodromu u Las Palmasu, zatim je
ula grupica ljudi, koji su putovali s jednog ostrva na drugo. Izgledali
su veinom kao putnici na duge staze, neto kao australijski backpackeri, naoruani vodiem Lets Go Europe i kartom s oznaenim
lokacijama Mek Donalds restorana. Bili su mirni, isto su gledali
krajolik i razmenjivali pametne ili poetine primedbe. Neposredno
pre sletanja, nadleteli smo vulkansko podruje puno zagasitocrvenog
vijugavog stenja.
Patrik me je ekao u sali za dolaske na aerodromu u Aresifi, u
pantalonama i beloj tunici sa izvezenom raznobojnom sektinom
zvezdom i irokim osmehom na licu - imao sam utisak da je poeo da
se osmehuje pet minuta pre mog dolaska i zaista - bez vidljivog
razloga je nastavio da se smei i dok smo prelazili parkiralite.
Pokazao mi je beli minibus marke tojota, koji je takoe bio ukraen
raznobojnom zvezdom. Seo sam na prednje sedite; Patrikovo lice se
jo arilo bezrazlonim smekom; dok je ekao u redu da otkuca
parking karticu, poeo je prstima da lupka po volanu, drmajui
glavom, kao da ga proima neka unutranja melodija.
Vozili smo se ravnicom potpuno crne boje, skoro plaviaste,
sazdane od grubih uglastih stena, jedva oblikovanih erozijom, kad on
opet progovori. Videe, ovaj seminar je genijalan..., ree
poluglasno, kao da razgovara sam sa sobom ili kao da mi odaje tajnu.
Vibracije su posebne... Osea se velika duhovnost. Uljudno sam se
sloio. Ta opaska me nije preterano iznenadila: u new age knjigama
opteprihvaena je tvrdnja da na vulkanskom podruju postoje
naroite telurske struje na koje su osetljivi gotovo svi sisari - a
pogotovo ljudi - i koje navodno, izmeu ostalog, podstiu i bludno
ponaanje. Tako je, tako je..., ree Patrik s nesmanjenim ushienjem,
mi smo sinovi vatre. Suzdrao sam se i nisam odgovorio.
Neposredno pre nego to smo stigli, proli smo du crne peane
plae, naikane malim belim kamenjem; moram da priznam da je
prizor bio udan, pa ak i uznemiravaju. Isprva sam paljivo gledao,

a zatim sam okrenuo glavu; malo me zaprepastilo to brutalno

izvrtanje vrednosti. Da je more bilo crveno, verovatno bih mogao da
ga prihvatim; ali ono se i dalje beznadeno plavilo.
Put je naglo skretao prema unutranjosti i petsto metara dalje
zaustavili smo se ispred tri metra visoke vrste metalne ograde, u
nedogled opasane bodljikavom icom. Dva naoruana straara stajala
su na ulaznim vratima, koja su oigledno bila i jedini izlaz. Patrik im je
mahnuo, otkljuali su vrata, pribliili se, paljivo me odmerili i tek nas
onda pustili da uemo. Moraju tako..., ree Patrik eterinim glasom.
Zbog novinara...
Staza, koju su prilino dobro odravali, prolazila je ravnim i
pranjavim podrujem, a tlo su prekrivali crveni kamenii. U
trenutku kad sam u daljini ugledao neku vrstu kampa sa belim
atorima, Patrik je skrenuo ulevo prema vrlo strmoj stenovitoj padini,
koja je s jedne strane bila nagriena i koju su inile jednako crne,
verovatno vulkanske stene, kakve sam ve spazio malopre. Nakon
dva-tri zavoja, zaustavio se na zaravni i morali smo da nastavimo
peke. Uprkos mom protivljenju, poneo je moj prilino teak koveg.
Ma daj, molim te... Ti si ugledan gost..., rekao je kao da se ali, ali
neto mi je govorilo da je zapravo manje-vie ozbiljan. Proli smo
pored desetak peina izdubljenih u stenama, a zatim smo gotovo na
samom vrhu breuljka dospeli na novu zaravan. Otvor irok tri i visok
dva metra vodio je u peinu mnogo prostraniju od drugih; i na njenom
ulazu stajala su dva naoruana straara. Uli smo u prvu etvrtastu
dvoranu zidova irokih desetak metara; uza zid bilo je poredano samo
nekoliko stolica na sklapanje; zatim smo, predvoeni straarom,
proli hodnikom osvetljenim visokim svetiljkama, nanizanim u
kolonade, prilino slinim onima koje su bile u modi sedamdesetih: u
svetleoj i itkoj tekuini ute, tirkizne, narandaste i bledo-ljubiaste
boje nastajali su veliki mehuri, polako se penjali du svetleih
stepenica i potom nestajali.
I Prorokove odaje bile su ureene u stilu sedamdesetih. Pod je
prekrivao debeo narandasti itison, proaran ljubiastim munjama.
Niski tabureti s krznom bili su razbacani po prostoriji. U dnu su stajale
stepenice koje su vodile do ruiaste kone masane fotelje, s
postoljem i na okretanje; niko nije sedeo u njoj. Iza nje je visila slika

koju sam pre video u Prorokovoj trpezariji u Zvorku - usred toboe

rajskoga vrta dvanaest devojaka u prozirnim tunikama posmatralo ga
je sa udnjom i oboavanjem. Moe se rei da je slika bila smena, ali
samo u odreenoj - zapravo maloj - meri, onoliko koliko moe biti
smeno neto to je vezano iskljuivo za seks; humor i oseanje
kominog (bio sam poteno plaen da to znam) mogu izvojevati pravu
pobedu samo kad se okome na ve bespomone mete, poput
pobonosti, sentimentalnosti, odanosti, asti itd, dok ne mogu ozbiljno
da nakode dubokim, sebinim i ivotinjskim karakteristikama
ljudske prirode. Kako god bilo, ta slika je bila tako loe naslikana da
mi je trebalo vremena da prepoznam devojke koje su za nju pozirale i
koje su sad sedele na stepenicama, manje-vie oponaajui poze sa
slike - sigurno su im javili da stiemo - ali njihova imitacija je bila tek
delimino uspena: neke su nosile iste prozirne tunike, zadignute do
struka i pomalo nalik na grke toge, a neke su se pak odluile za
korsete i podvezice od crnog lateksa; u svakom sluaju, svima se
video polni organ. To su Prorokove verenice..., ree mi Patrik
smerno. Zatim mi je objasnio da te izabranice imaju ast da stalno ive
s Prorokom; svaka je imala svoju sobu u njegovoj kalifornijskoj vili.
Meu njima je bilo pripadnica svih zemaljskih rasa, a zbog svoje
lepote bile su predodreene da slue iskljuivo Elohimima, to znai
da su smele da opte iskljuivo s njima - svakako, jednom kad
vanzemaljci uine Zemlji tu ast da je opet posete - i s Prorokom; a
kad bi Prorok to zaelio, smele su da opte i meusobno. Neko vreme
sam razmiljao o toj mogunosti, nastojei da ih prebrojim: sad sam
bio siguran da ih je samo deset.
U tom trenutku sam zdesna uo brkanje vode. Upalile su se
halogene lampe i otkrile bazen izdubljen u steni i okruen bogatim
rastinjem; Prorok se u njemu kupao nag. Preostale dve devojke
smerno su ekale pored lestvica, s belim ogrtaem i pekirom,
ukraenim raznobojnim zvezdama. Proroku se nije nimalo urilo,
vrteo se u bazenu oko svoje ose i lenjo plutao na leima. Patrik je
zamukao i pognuo glavu; ulo se jo samo tiho bukanje.
Kad je napokon izaao, jedna devojka ga je odmah obmotala
ogrtaem, a druga je klekla da mu istrlja stopala; tad sam primetio da
je vii i mnogo krniji nego to sam zapamtio; sigurno je trenirao,
odravao formu. Krenuo je prema meni, iroko rairenih ruku i

zagrlio me. Drago mi je..., ree dubokim glasom, drago mi je to te

vidim... Nekoliko puta sam se tokom putovanja zapitao ta tano od
mene oekuje; moda je mislio da sam slavniji nego to jesam.
Sajentolozima su, na primer, svakako dobrodoli sledbenici poput
Dona Travolte i Toma Kruza, ali ja nisam bio ni priblino tako velika
zvezda. Istini za volju, ni elohimisti nisu bili poznati kao sajentolozi i
odgovor je moda bio jednostavan: uzeo je ono to mu se nudilo.
Prorok se zavalio u svoju masanu fotelju; mi smo dole seli na
taburee. Kad je mahnuo, devojke su se razile, vrativi se s
keramikim zdelicama punim badema i suvog voa; druge su nosile
amfore u kojima je, kako sam se posle uverio, bio ananasov sok. Sve
je, dakle, i dalje bilo u grkom stilu; ali scenografija ipak nije bila
besprekorna, malo mi je zasmetalo kad sam na nekom stoiu spazio
ambalau nekih grickalica. Suzan..., tiho ree Prorok mladoj
plavookoj plavui prekrasnog bezazlenog lica, koja je ostala da sedi
pored njegovih nogu. utke ga je posluala i klekla meu njegove
butine, razmaknula ogrta i poela da mu ga pui; ud mu je bilo kratak
i debeo. Oigledno je otpoetka hteo da nam da do znanja da je glavni;
na trenutak sam se zapitao da li to iskljuivo radi zbog uitka ili eli da
me zadivi. Zapravo nisam bio nimalo zadivljen, primetio sam da je
Patriku ak bilo neprijatno, zurio je u svoje noge, malo se
zarumenevi - iako se sve to naelno poklapalo s teorijama koje je
propagirao. Prvo smo razgovarali o situaciji u svetu, prema
Prorokovom miljenju demokratija je bila pod opasnom pretnjom;
smatrao je da opasnost muslimanskog fundamentalizma nije nimalo
preuveliana, dobio je zabrinjavajue informacije od sledbenika iz
Afrike. Nisam ba znao ta bih o tome rekao i moda je tako i bolje, jer
uspeo sam da ga gledam s potovanjem i zanimanjem. Povremeno je
stavljao ruku na devojinu glavu, na ta bi se ona zaustavila; kad bi joj
opet dao znak, nastavila bi da mu sisa. Nakon to je nekoliko minuta
drao govor, Prorok me je zapitao da li elim da se odmorim pre
obroka, koji emo pojesti u drutvu glavnih voa; inilo mi se da je
ispravan odgovor da elim.
Ovo je dobro prolo! Ovo je jako dobro prolo!, apnuo mi je
Patrik, sav leprav od uzbuenja, dok smo se vraali hodnikom.
Njegova neprikrivena pokornost malo me je zbunjivala, pokuao sam

da se prisetim svega to znam o primitivnim plemenima i

hijerarhijskim obredima, ali seanje me ba nije sluilo jer sam o tome
itao jo u mladosti, u vreme kad sam iao na kurseve glume; jo tada
sam bio uveren kako se gotovo istovetni mehanizmi javljaju u
savremenim drutvima i kako bi mi poznavanje tih istih moglo da
poslui u pisanju skeeva - ta pretpostavka se pokazala umnogo emu
tanom, Klod-Levi tros naroito mi je dobro posluio. Izbivi na
zaravan, zastao sam, zgranut pogledom na kamp, u koji su se
pedesetak metara nie smestili sledbenici. Bilo je tu sigurno hiljadu
veoma zbijenih i potpuno identinih atora savreno bele boje,
sloenih tako da oblikuju zvezdu izvijenih kraka, koja je bila sektin
zatitni znak. Taj oblik vidljiv je samo s visine ili iz vazduha, pojasnio
mi Patrik. Ambasada e, kad je jednom sagrade, imati takav oblik, sam
je Prorok izradio nacrte, sigurno e eleti da mi ih pokae.
Oekivao sam manje-vie izdaan obed, obilat ukusnom hranom za
sladokusce, ali iluzije su mi se brzo rasprile. Prorok je zagovarao
umerenost u jelu: dobili smo paradajz, graak, masline, griz - i sve to u
malim porcijama; malo kozjeg sira i au crnoga vina. Ne samo da je
jeo u kritskom stilu nego je i vebao gimnastiku sat vremena dnevno
prema
programu
specijalno
osmiljenom
za
jaanje
kardiovaskularnog sistema, uzimao je steroide, MDMA i neke lekove
koji mogu da se nabave samo u Americi. Bio je doslovno opsednut
telesnim starenjem i razgovarali smo gotovo iskljuivo o stvaranju
slobodnih radikala, ubrizgavanju kolagena, razgradnji elastina i
akumulaciji lipofusina u elijama jetre. Izgledalo je da se ba dobro
razume u to, a Naunik se povremeno ukljuivao u razgovor kako bi
pojasnio neku pojedinost. Meu zvanicama su jo bili Humorista,
Pandur i Vinsent - koga sam video prvi put otkako sam doao i koji mi
se inio jo smetenijim nego inae: uopte nije sluao i delovalo je kao
da razmilja o nekim linim i neizrecivim stvarima, lice su mu
potresali nervozni trzaji, naroito kad bi se pojavila Suzan posluivale su nas Prorokove verenice, koje su za tu prigodu obukle
duge bele tunike s prorezima.
Prorok nije pio kafu pa smo obrok zavrili uz nekakav zeleni,
ekstremno gorak aj - kome, kako je rekao Prorok, nema premca u
borbi protiv nakupljanja lipofusina. Naunik je potvrdio tanost te
tvrdnje. Brzo smo se razili, Proroku je bio neophodan dug i

okrepljujui san. Vinsent me je hitro sledio hodnikom koji je vodio do

izlaza, imao sam oseaj da se hvata za mene, da eli sa mnom da
razgovara. Moja peina bila je malo prostranija od njegove, imala je
terasu s koje je pucao pogled na kamp. Bilo je tek jedanaest uvee, ali
vladao je potpuni mir, niotkuda nije dopirala muzika, tek se poneki
ovek muvao oko atora. Natoio sam Vinsentu au glenfidia, koji
sam kupio u fri-opu na madridskom aerodromu.
Donekle sam oekivao da e da zapone razgovor, ali nije; samo je
sipao pie i vrteo au. Kad sam ga pitao o poslu, samo je maloduno
uzdisao; bio je jo mraviji nego pre. Vie nisam znao ta bih pa sam
poeo da govorim o sebi, to jest o Ester, jer je od svega to mi se
dogodilo u zadnjih meseci samo ona bila zaista vredna pomena; kupio
sam i novu mehaniku prskalicu, ali ta tema me ba i nije nadahnula.
Zamolio me je da mu jo govorim o Ester, to sam uinio s istinskim
zadovoljstvom; lice mu se malo-pomalo ozarilo, rekao mi je da mu je
drago zbog mene i oseao sam da to zaista i misli. Naklonost izmeu
mukaraca uvek je malo neprijatna jer se ne moe materijalizovati,
nestvarna je i nena, ali uvek i pomalo bolna; otiao je deset minuta
kasnije, ne rekavi mi ni re o sebi. Opruio sam se u tami i razmiljao
o Prorokovoj psiholokoj strategiji, koju nisam sasvim razumeo. Hoe
li da mi dodeli sledbenicu kako bi me razonodio seksom? Verovatno je
oklevao, sigurno nije imao mnogo iskustva s velikim facama.
Mogunost da to uini ostavljala me je prilino nezainteresovanim: tog
jutra sam vodio ljubav s Ester, due i strastvenije nego obino, pa
nisam oseao ni najmanju elju za drugom enom, nisam bio siguran
da bih , u sluaju kad bih morao, uopte uspeo da se zainteresujem za
neku od njih. Inae, mukarce smatraju hodajuim kurevima, koji
mogu da jebu bilo koju enu, pod uslovom da je dovoljno seksi, i
pritom potpuno da zanemare oseanja; taj opis je manje-vie taan, ali
ipak malo preteran. Suzan je, naravno, bila predivna, ali kad sam je
vidio kako pui Prorokov kurac, nisam osetio navalu adrenalina niti
potrebu za nekim kretenskim nadmetanjem; to se mene tie, nije
postigao eljeni uinak, bio sam ekstremno smiren.
Probudio sam se oko pet ujutro, tik pre zore, energino obavio
jutarnju higijenu i dovrio je ledenim tuem; imao sam neobjanjiv
utisak, koji se uostalom pokazao netanim, da je preda mnom

presudan dan. Skuvao sam crnu kafu i popio je na terasi, posmatrajui

kamp koji se budi; nekoliko sledbenika se zaputilo prema zajednikim
toaletima. ljunkovita ravnica u svitanje je bila zagasito crvena.
Daleko na Istoku, nazirao sam metalnu zatitnu ogradu, sekta je
zauzela barem desetak kvadratnih kilometara. Silazei krivudavim
puteljkom, nakon nekoliko metara opazio sam Suzan i Vinsenta.
Zaustavili su se na zaravni, gde smo dan ranije ostavili minibus.
Vinsent je mlatarao rukama, oigledno branei svoje stanovite, ali
govorio je tiho, bio sam predaleko da bih ga uo; ona ga je gledala
spokojno, na licu joj se videlo da je nije pokolebao. Okrenuvi glavu,
primetila je da ih gledam, poloila je svoju ruku na Vinsentovu ne bi li
ga uutkala; ja sam se zadubljen u misli vratio u svoju peinu. inilo
mi se da se Vinsentu loe pie: devojka je imala bistar pogled koji
oigledno nita ne moe da pomuti i atletsko zdravo telo mlade
protestantske sportistkinje, izgledala je kao tipian fanatik; mogao
sam vrlo lako da je zamislim i u nekom radikalnom evanelistikom
pokretu ili meu aicom poklonika deep ecologyja; ovako se sigurno
duom i telom predala Proroku i nita je nije moglo naterati da
prekri svoj zavet o iskljuivosti seksualnih usluga. Tad sam shvatio
zato nikad u skeevima nisam pisao o sektama: lako je izrugivati se
ljudskim biima i prikazati ih kao nakaradne mehanizme kad ih
banalno pokreu gramzivost ili pouda; ali kad se ini da ih pokree
istinska vera, snanija i od nagona za preivljavanjem, mehanizam se
koi i smeh zatire u samom zaetku.
Jedan po jedan, sledbenici su u belim tunikama izlazili iz atora i
kretali se prema otvoru izdubljenom u stenovitom vrhu, koji je vodio
u ogromnu prirodnu peinu, gde su se odravala predavanja. Mnogi
atori su delovali prazno i zaista sam nakon nekoliko minuta
razgovora s Pandurom saznao da je na zimski seminar dolo samo
trista ljudi, to je bilo malo za pokret koji navodno okuplja osamdeset
hiljada sledbenika irom sveta. On je smatrao da su za taj neuspeh
kriva prekomplikovana Miskijeviceva predavanja. Ljudi uopte ne
razumeju o emu govori... Seminar je namenjen svima pa bi bilo bolje
da istakne jednostavnija oseanja, koja su nam svima zajednika. Ali,
Prorok je potpuno opinjen prirodnim naukama..., gorko zakljui.
Iznenadilo me je to je tako iskren sa mnom; nepoverenje koje je
oseao tokom seminara u Zvorku oigledno je iezlo. Osim ako je u

meni traio saveznika: sigurno se raspitao i saznao da sam velika

zverka i da u moda jednom imati vanu ulogu u organizaciji ili ak
uticati na Prorokove odluke. Bilo je oigledno da s Naunikom nije u
najboljim odnosima, dotini ga je smatrao svojevrsnim pomonikom,
zaduenim za osiguranje i snabdevanje hranom. Tokom njihovih
ponekad zajedljivih razgovora Humorista je vrdao, rugao se, nije hteo
otvoreno da kae ta misli i potpuno se oslanjao na svoju prisnost s
Prorokom.
Prvo predavanje poinjalo je u osam sati, drao ga je upravo
Miskievic, pod imenom Ljudsko bie: materija i informacija. Videvi
ga kako se ispijen i ozbiljan penje na tribinu sa svenjem beleaka u
ruci, pomislio sam kako ga lako mogu zamisliti da dri seminar na
postdiplomskim studijama i da se u ovo okruenje ipak ne uklapa tako
dobro. Na brzinu je pozdravio prisutne i zapoeo izlaganje: nije dao
mig publici, nije ubacio ni mrvicu humora, niti je pokuao da stvori
neku zajedniku sentimentalnu ili versku emociju; dao nam je samo
znanje.
Nakon to je pola sata posvetio genetskom kodu - o kojem se ve
znalo mnogo - i manje poznatim nainima njegove pojave u sintezi
proteina, ipak je posegnuo za malim scenskim efektom. Dva
pomonika su, malo se muei, na sto ispred njega doneli koveg
veliine vree cementa, sainjen od niza prozirnih plastinih depova
razliitih veliina, u kojima su bile hemijske supstance - daleko najvei
dep bio je napunjen vodom.
Ovo je ljudsko bie!, uzviknu Naunik gotovo bombastino posle sam saznao da je Prorok uvaio Pandurove opaske, pa je traio
od Miskijevica da malo zaini izlaganje i ak ga upisao na intenzivni
kurs verbalne komunikacije, s profesionalnim glumcima i videoobukom. Kontejner koji stoji na ovom stolu, nastavio je, ima
potpuno istovetan hemijski sastav kao odraslo ljudsko bie teko
sedamdeset kilograma. Vidite, sastojimo se najpre od vode... Na to
uze metalno pero i probui prozirni dep, iz kojeg je potekao tanak
mlaz.
Svakako, postoje velike razlike... Predstava se zavrila pa se
postupno opet uozbiljio; dep s vodom omlohavio se i polako
splasnuo. Premda su te razlike velike, moemo ih svesti na jednu re,
a to je - informacija. Ljudsko bie jeste materija plus informacija.

Danas znamo sastav te materije do u gram: re je o jednostavnim

hemijskim elementima, uveliko prisutnim u neivoj prirodi. Barem
naelno znamo i ta je informacija: nalazi se u DNK jezgra i
mitohondrija. DNK ne samo da sadri informaciju neophodnu za
embriogenezu i izgradnju celokupnog organizma nego i onu koja
posle njime upravlja i nadzire njegov rad. Zato bismo onda morali da
prolazimo embriogenezu? Zato ne bismo od potrebnih hemijskih
elemenata i sheme dobijene iz DNK odmah napravili odraslo ljudsko
bie? Naa istraivanja e u budunosti svakako ii u tom smeru.
Budui da e se ljudi raati u telu odrasle osobe, u
osamnaestogodinjem telu, i taj model e se dalje reprodukovati, pa
e, ako moja istraivanja budu napredovala onakvom brzinom kojom
se nadam, ti budui ljudi zajedno s nama dostii besmrtnost u
spomenutom savrenom obliku. Kloniranje je primitivna metoda, koja
direktno kopira prirodnu reprodukciju; razvoj embriona donosi samo
mogunost deformacije i greke; im budemo imali plan izrade i
potreban materijal, moi emo da preskoimo tu fazu.
Ali elim da naglasim, nastavi je, da to ne vredi i za ljudski
mozak. Istina, postoje neki rudimentarni sklopovi; neki osnovni
talenti i karakterne crte ve su upisani u genetski kod; ali ljudska
linost, ono to ini nau individualnost i seanje, nastaje polako,
tokom celog ivota, aktivacijom i hemijskim pojaavanjem neuronskih
podmrea i pripadajuih sinapsi; ukratko, individualna istorija stvara
individuu.
Posle jo jednog jednako skromnog obroka, seo sam pored
Proroka u njegov rejnd rover. Miskijevic je seo napred, a jedan od
straara za volan. Staza izdubljena u steni nastavljala se nakon kampa;
brzo nas je obavio oblak crvene praine. Posle petnaest minuta auto
se zaustavio ispred besprekorno belog zatvorenog paralelopipeda,
irine dvadesetak i visine desetak metara. Miskijevic je stisnuo
daljinski upravlja; masivna vrata nevidljivih arki okrenula su se u
zidu.
Kako mi je objasnio, unutra su danju i nou tokom cele godine bez
prestanka odravali podjednaku svetlost i temperaturu. Popeli smo se
stepenicama do irokog prolaza, koji je opasavao celu zgradu i vodio
u kancelarije. Metalni zidni ormari bili su puni brino etiketiranih
DVD-jeva. Na donjem spratu stajala je samo polulopta prozirnih,

plastinih zidova, koju su vodom opskrbljavale stotine takoe

providnih cevi, povezanih sa kontejnerom od poliranog elika.
U ovim cevima su hemijske supstance potrebne za stvaranje
ljudskog bia, nastavi Miskijevic, dakle: ugljenik, vodonik, kiseonik,
azot i razliiti oligo-elementi...
U tom balonu e se, dodao je Prorok treperavim glasom, roditi
prvi potpuno vetaki nainjen ovek; prvi pravi kiborg!
Paljivo sam posmatrao obojicu: prvi put otkako ga znam, Prorok
je bio potpuno ozbiljan, izgledalo je da i njega zadivljuju, pa ak i
plae mogunosti koje donosi budunost. Miskijevic je pak izgledao
potpuno samouveren i eljan da nastavi s objanjenjima: u ovoj
dvorani on je bio pravi gazda, Prorok je tu bio manji od makovog
zrna. Tad sam shvatio da je opremanje laboratorije sigurno bilo
skupo, ak veoma skupo, i da je verovatno u nju uloena glavnina
lanarina i prihoda, ukratko, da je ta dvorana pravi razlog postojanja
sekte. Odgovarajui na moja pitanja, Miskijevic je pojasnio da su ve
sad mogli da ostvare sintezu svih proteina i sloenih fosfolipida
potrebnih za rad elija; da su takoe mogli da reprodukuju sve
organele; imali su privremenih problema s Goldijevim aparatom; ali
na nepredviene potekoe naili su pri sintezi citoplazmatske
membrane, stoga jo nisu bili sposobni da proizvedu potpuno
funkcionalnu ivu eliju. Kad sam ga pitao da li su bili u prednosti u
odnosu na ostale naune timove, namrtio se; oigledno ga nisam
potpuno shvatio: ne samo da su bili u prednosti nego su bili jedini tim
na svetu koji radi na vetakoj sintezi, u kojoj DNK vie nema ulogu u
razvoju embriona, nego samo sadri informacije koje osiguravaju
funkcionisanje gotovog organizma. Upravo to treba da im omogui da
preskoe fazu embriogeneze i da odmah stvaraju odrasle osobe.
Dokle god budemo zavisili od normalnog biolokog razvoja, trebae
nam oko osamnaest godina da napravimo novo ljudsko bie, dok je
Miskijevic smatrao da e nam, kad jednom ovladamo celokupnim
procesom, za to trebati manje od jednog sata.

DANIJEL25.5
Zapravo je trebalo vie od tri veka da bi se postigao cilj koji je
Miskijevic zacrtao jo u prvim godinama XXI veka, i prvi narataji
novoljudi stvoreni su kloniranjem, ega je on hteo da se rei mnogo
ranije. Njegove pretpostavke u vezi sa embrionom, dugorono
gledajui, ipak su se pokazale neverovatno plodonosnim, zbog ega je,
naalost, jednaka vanost pridavana i njegovim idejama o oblikovanju
modane funkcije. Metafora o ljudskom mozgu kao Turingovoj maini
s fluidnim povezivanjem u krajnjoj liniji se pokazala potpuno
netanom; u ljudskom umu i te kako su se odvijali i nealgoritamski
procesi, na koje je ve upuivalo postojanje nedokazivih, a ipak
nedvojbeno tanih tvrdnji, koje je Godel nagovestio jo tridesetih. Tu
vrstu istraivanja prekinuli su tek nakon gotovo tri veka i pomirili se s
injenicom da e morati da se koriste starim mehanizmima uenja i
uslovljavanja - koji su sad ipak bili delotvorni, bri i pouzdaniji, jer su
proteine iz hipokampusa starog organizma ubrizgavali u novi. Ta
hibridna metoda koja obuhvata biohemiju i propozicionu logiku ne
odgovara najbolje strogom zavetu za koji su se Miskijevic i njegovi
prvi sledebenici zalagali; njena ambicija je samo da predstavi, prema
operacionalistikoj i pomalo drskoj Pirsovoj formuli, najbolje to
moemo da uinimo, u stvarnom svetu, imajui u vidu realno stanje
naeg znanja.

DANIJEL1.17
Kad ga jednom stavimo u programsku memoriju,
moemo da promenimo njegovo ponaanje.
kdm.fr.st
Prva dva dana uglavnom su bila ispunjena Miskijevicevim
predavanjima, koja su bila gotovo potpuno liena emotivnog i
duhovnog aspekta, pa sam poeo da shvatam Pandurove prigovore:
nikada, ni u jednom trenutku ljudske istorije mase nije zavela vera
koja se poziva iskljuivo na razum. Prorok se malo povukao, viao
sam ga uglavnom za jelom, veinu vremena je provodio u svojoj
peini, ime je sigurno donekle razoarao sledbenike.
Sve se promenilo izjutra treega dana, predodreenog za
meditaciju i post. Oko sedam sati iz sna me je trgnuo tugaljiv i dubok
zvuk tibetanskih truba, na kojima su svirali vrlo jednostavnu melodiju,
neprekidno drei tri note. Izaao sam na terasu; nad ljunkovitom
livadom svitao je dan. Jedan po jedan, elohimisti su izlazili iz atora,
rasprostirali prostirke kako bi se na njima opruili, okruivi podijum
na kojem je Prorok sedeo u lotosovom cvetu izmeu dva trubaa. I on
je, kao sledbenici, nosio dugu belu tuniku; ali dok je njihova bila
saivena od obinog pamuka, njegova je bila od belog i svetlucavog
satena, koji je blistao na sve jaoj svetlosti. Nakon minut-dva, Prorok
je progovorio laganim i dubokim glasom, kojeg trube nisu mogle da
nadglase zbog jakog ozvuenja. Jednostavnim recima ponukao je
sledbenike da obrate panju na zemlju na kojoj stoji njihovo telo, da
zamisle vulkansku energiju koja isijava iz tla, tu neverovatnu energiju,
snaniju od najjaih atomskih bombi; da prisvoje tu energiju, da je
pripoje svom telu, koje e postati besmrtno.
Posle ih je zamolio da skinu tunike, da izloe svoje nago telo
suncu; da opet zamisle tu ogromnu energiju koju ine milioni
istovremenih termonuklearnih reakcija, Sunevu energiju, koju
isijavaju sve zvezde.
Zamolio ih je da se ne zadre na povrini tela, da zau pod kou,
da meditacijom pokuaju da predoe sebi svoje elije i, zau li jo

dublje, njihova jezgra i DNK, u kojem je pohranjen njihov genetski

kod. Zamolio ih je da osveste postojanje svog DNK, da proniknu u
ideju da je u njemu pohranjena struktura njihovog tela, i da je ta
informacija besmrtna, za razliku od materije. Traio je da zamisle tu
informaciju kako vekovima iekuje dolazak Elohima, koji e moi da
rekonstruiu njihovo telo, zahvaljujui svojoj tehnologiji i
informacijama pohranjenim u DNK. Traio je da zamisle trenutak u
kojem e se Elohimi vratiti i u kojem e oni sami, nakon ekanja
slinog dugom snu, ponovo oiveti.
ekao sam kraj meditacije kako bih se pridruio gomili koja se
zaputila prema peini u kojoj su se odravala Miskijeviceva
predavanja; iznenadilo me je prtavo i pomalo neobino veselje koje
je oigledno obuzelo sledbenike: dozivali su jedni druge iz svega
glasa, zaustavljali se na nekoliko sekundi kako bi se zagrlili, jedni su
skakutali i poskakivali, a drugi u hodu pevuili vesele melodije. Pred
peinom je bio obeen transparent, na kome je raznobojnim slovima
pisalo PREDSTAVLJANJE AMBASADE. Pred ulazom sam nabasao na
Vinsenta, koji nije nimalo delio sveopti entuzijazam; pomislio sam da
smo kao velike zverke verovatno poteeni obinih verskih oseanja.
Stali smo u gomilu i povici su utihnuli dok se na zidu u dnu dvorane
sputalo ogromno, trideset metara iroko platno. Zatim je nastala
tama.
Nacrti ambasade izraeni su pomou programa za
trodimenzionalno crtanje, verovatno autokeda i frihenda; posle sam
se iznenadio kad sam uo da je Prorok sve napravio sam. Premda je
gotovo u svemu bio potpuno neuk, bio je lud za informatikom, i to ne
samo za video-igricama: veto je baratao i najsofisticiranijim
programima za grafiki dizajn i sam je, izmeu ostalog, pomou
drimvivera kreirao internet stranice sekte, pa ak i napisao stotinak
stranica u HTML formatu. Dok je izraivao nacrte za ambasadu i
dizajnirao stranicu, dao je oduka svojoj prirodnoj sklonosti za runo;
Vinsent je pored mene bolno zastenjao i pognuo glavu, tvrdoglavo
prikovavi pogled za kolena, i tako ostao tokom cele projekcije dakle, dobrih trideset i neto minuta. Nizali su se slajdovi, Prorok se
za prelaze uglavnom koristio rasprivanjem i ponovnim slaganjem
slike, a sve to uz podlogu Vagnerovih uvertira nabaenih na glasan
tehno. Dvorane u ambasadi uglavnom su imale oblik savrenih

geometrijskih tela, od dodekaedra do ikosaedra; sila tee je,

verovatno zbog umetnike konvencije, bila ukinuta i pogled
virtuelnog posetioca slobodno je lebdeo od vrha do dna prostorija
odvojenih akuziima, kiasto optoenim dragim kamenjem; pregrade
su bile iscrtane gadno realistinim pornografskim grafikama. Neke
prostorije su imale staklene zidove s kojih je pogled pucao na bujne
livade proarane raznobojnim cvetovima i nije mi bilo sasvim jasno
kako to planira da postigne na tako neplodnoj zemlji kao to je ova na
Lanzaroteu; kad sam u obzir uzeo hiper-realistini prikaz cvea i vlati
trave, shvatio sam da ga takav detalj nee zaustaviti i da e verovatno
napraviti vetake livade.
Usledilo je finale, pa smo se vinuli u vazduh i ugledali celokupno
zdanje - u obliku zvezde sa est izvijenih kraka - a zatim smo, vonjom
prema unazad, uz prve taktove Tako je govorio Zaratustra, ugledali
Kanarska ostrva i celu zemaljsku kuglu. Potom je zavladala tiina, na
platnu su se nizale mutne slike galaktike mase. Posle toga nestali su i
ti prizori i podijum je obasjalo svetio reflektora i osvetlilo dolazak
Proroka, koji je skakutao i blistao u svom obrednom ruhu od belog
satena s umecima koji su svetlucali poput dijamanata. Dvoranom su se
prolomile ovacije, svi su ustali, aplaudirajui i viui Bravo! Vinsent i
ja stekli smo neodreeni utisak da i mi treba da ustanemo i
aplaudiramo. Sve je to trajalo barem dvadeset minuta: pljesak je
povremeno zamirao, naizgled se gasio, a zatim bi ga zahvatio novi, jo
jai talas, koji bi uglavnom krenuo od grupice iz prvih redova,
okupljene oko Pandura, i zahvatio bi celu dvoranu. Pljesak je iznova
zamirao i zapoinjao pet puta, a zatim je Prorok, verovatno osetivi da
se blii kraj, rairio ruke. U trenutku je sve utihnulo. Dubokim i,
moram priznati, prilino dopadljivim glasom (dodue, ozvuenje je
naglaavalo jeku i duboke tonove) zapevao je prve taktove pesme
dobrodolice Elohimima. Nekoliko ljudi oko mene poluglasno je
zapevalo s njim. Sag-ra-di-e-mo am-ba-sa-du... Prorokov glas je
poeo da se penje prema viim tonovima. Uz pomo onih koji vas
vole..., sve je vie ljudi oko mene pevalo. Stu-bove i ko-lo-na-de,
ritam je bio sve neodreeniji i sporiji, dok Prorok nije zapevao
trijumfalnim i veoma jakim glasom od kojeg je odjekivala cela
unutranjost peine: No-vi Je-ru-sa-lim! Isti mit, isti san, jednako
moan i nakon tri veka. Zaustaviemo sve njihove suze... Gomilu su

preplavila oseanja i svi su s Prorokom zapevali refren od tri note jednu jedinu Re koja se ponavljala unedogled: Eeee-looo-hi-m!...
Eeee-looo-hi-m! Pandur je, ruku pruenih prema nebu, grlato pevao.
Video sam kako Patrik nekoliko metara dalje, murei iza naoara,
gotovo ekstatino iri ruke, dok se Fadija kraj njega, vrativi se
verovatno svojim duhovnim korenima, uvijala na mestu i pevala
nerazumljive rei.
Odrana je jo jedna meditacija, ovaj put u tiini i tami peine, a
zatim je Prorok opet progovorio. Gomila ga je sluala ne samo s
potovanjem nego i s tihom zadivljenom radou koja se ve graniila
s ekstazom. Mislim da je razlog ponajvie leao u njegovom prijatnom
i lirskom glasu, koji bi as isticao dirljive i misaone pauze, a as rastao
u zaneseni kreendo; njegov govor na poetku mi se inio malo
nesuvislim, poeo je od raznolikosti oblika i boja u ivotinjskom svetu
(podsticao nas je da razmislimo o leptirima, koji, kako se ini, postoje
samo kako bi nas zadivili svojim blistavim letom) da bi preao na
burleskne reproduktivne obiaje razliitih ivotinjskih vrsta (razvezao
je, na primer, o vrsti insekata iji je mujak pedeset puta manji od
enke i ceo ivot ivi kao parazit u njenoj utrobi, da bi posle izaao,
oplodio je i umro; sigurno je u biblioteci imao knjigu tipa Zabavna
biologija - pretpostavljam da te knjige postoje za sve naune grane).
To nepovezano gomilanje ipak je vodilo do velike ideje, koju nam je i
izneo: Elohimi koji su nas stvorili, nas i ostatak ivota na ovoj planeti,
svakako su bili naunici velikog kalibra, pa moramo da se ugledamo
na njih i potujemo nauku, koja je temelj svega to ostvarujemo u
praksi, moramo je potovati i ulagati sredstva nuna za njen razvoj, a
iznad svega moramo biti sreni to je meu nama jedan od
najistaknutijih svetskih naunika (na to je pokazao na Miskijevica, koji
ustade i ukoeno pozdravi gomilu koja mu je gromko zapljeskala); no,
iako Elohimi veoma cene nauku, to ne znai da nisu umetnici, i to pre
svega; nauka je bila samo nuno sredstvo pomou kojeg su stvorili tu
udesnu raznolikost ivota, koja je i sama pravo umetniko delo, i to
najvelelepnije koje postoji. Samo su najvei umetnici mogli da zamisle
takvu rasko, takvu lepotu, takvu izvanrednu raznolikost i estetsku
matu. Stoga nam je velika ast, nastavio je, to su na ovom
seminaru s nama i dva vrlo darovita i svetski priznata umetnika... I na
to pokae na Vinsenta i mene. Vinsent je ustao s oklevanjem; sledio

sam njegov primer. Nakon kratkog snebivanja, gomila se razmakla i

stala oko nas kako bi nam zapljeskala, ljudi su se iroko osmehivali.
Ugledao sam Patrika nekoliko metara dalje; pljeskao mi je od srca i
izgledao veoma ganut.
Nauka, umetnost, stvaralatvo, lepota, ljubav... Igra, nenost,
smeh... Dragi moji prijatelji, kako je ivot lep! Kako je udesan! I kako
bismo eleli da traje veno! Ta elja, dragi moji prijatelji, ostvarie
nam se, i to vrlo brzo... Dali smo obeanje i odraemo ga.
Nakon tih poslednjih, anagogino blagih reci, neko vreme je utao,
a zatim opet zapevao pesmu dobrodolice Elohimima. Ovog puta je
ceo auditorijum energino zapevao s njim, lagano aplaudirajui;
Vinsent je pored mene pevao iz sveg glasa, a i meni je malo
nedostajalo da osetim pravu kolektivnu emociju.
Post je zavravao u dvadeset dva sata, postavili su velike stolove
pod zvezdanim nebom. Pozvali su nas da sednemo nasumce, da se ne
obaziremo na uobiajene veze i prijateljstva, to nije bilo teko budui
da je vladala gotovo potpuna tama. Prorok je seo za sto na uzvienom
podijumu i svi su pognuli glavu dok je nakratko govorio o raznolikosti
ukusa i senzibiliteta, o tom drugom vrelu uitaka koje emo zbog
celodnevnog posta jo vie ceniti; opomenuo nas je i da moramo
polako da vaemo. Zatim nas je, promenivi temu, pozvao da se
skoncentriemo na divnu osobu koja sedi preko puta nas, na sve te
divne osobe i njihove krasne i izvanredno razvijene linosti, ija e
nam raznolikost u budunosti takoe omoguiti neverovatno
arenolike susrete, radosti i uitke.
Tiho zaitavi, u uglovima stolova, s malim zakanjenjem, upalile
su se plinske svetiljke. Podigao sam pogled: u tanjiru sam imao dva
paradajza; preda mnom je sedela predivna dvadesetogodinjakinja
veoma svetlog tena i savreno pravilnih crta lica koje kao da je
naslikao Botieli; gusta crna kosa u kovrdama joj je padala do struka.
Nekoliko minuta je igrala igru, smeila mi se, razgovarala sa mnom i
pokuala da sazna vie o mojoj udesnoj linosti; ona se zvala
Franeska, bila je Italijanka, tanije, dolazila je iz Umbrije, ali je
studirala je u Milanu; dve godine je pratila elohimitsko uenje. Ali njen
deko, koji joj je sedeo sa desne strane, prilino brzo se upleo u
razgovor; on se zvao anpaolo, bio je glumac - to jest, glumio je u

reklamama, a ponekad i u televizijskim filmovima, ukratko, bio je u

otprilike istoj fazi kao Ester. I on je bio vrlo lep: imao je poludugu
kestenjastu kosu zlatastog sjaja i lice kakvo mora da su imali prvi
Italijani, u tom trenutku nisam mogao da se setim kako su se zvali; bio
je i prilino krupan, preplanuli bicepsi i grudni miii jasno su se
nazirali kroz majicu. On je lino bio budista i na seminar je doao iz
puke znatielje - prvi utisak mu je, inae, bio dobar. Vrlo su brzo
izgubili zanimanje za mene i otpoeli ivahan razgovor na
italijanskom. Ne samo da su bili prelep par nego su se inili i iskreno
zaljubljenim. Jo su bili u onoj arobnoj kratkoj fazi u kojoj otkrivamo
partnerov svet, u kojoj imamo potrebu da se divimo onome emu se
on divi, uivamo u onome u emu on uiva, u kojoj pokuavamo s njim
da delimo sve to ga zabavlja, ljuti ili veseli. Ona ga je gledala s nenim
zanosom ene koja zna da ju je dotini mukarac izabrao i koja je
zbog toga srena, ene koja se jo nije sasvim navikla da pored sebe
ima partnera, samo svoga mukarca, i koja misli kako e ivot biti
divan.
Veera je bila skromna kao i obino: dva paradajza, tabule, komad
kozjeg sira; a kad su stolovi bili pospremljeni, dvanaest verenica u
dugim belim tunikama zaputilo se prolazima, s amforama napunjenim
slatkim likerom od jabuke. Komunikaciona euforija, nastala od
mnotva komadia leernih razgovora, obuzimala je zvanice; mnogi
su poluglasno pevuili. Patrik mi je priao i unuo pored mene,
obeao je da emo se u paniji esto viati, da emo postati pravi
prijatelji i rekao mi je da mogu da mu doem u posetu u Luksemburg.
Kad je Prorok ustao da bi opet neto kazao, deset minuta mu je
oduevljeno aplaudirano; njegovu srebrnastu siluetu pod svetlou
reflekora obrubljivao je blistav krug svetlosti. Pozvao nas je da
razmislimo o brojnosti svetova, da usmerimo misli prema zvezdama
koje vidimo i od kojih je svaka okruena planetarna, da zamislimo
raznolikost ivotnih oblika koji te planete nastanjuju, neobino
rastinje, ivotinjske vrste o kojima ne znamo nita, kao i inteligentne
civilizacije, od kojih su neke, poput elohimske, mnogo razvijenije od
nae, i koje samo ele s nama da podele svoje znanje i da nas ubroje
meu svoje redove kako bismo nastanili svemir u njihovom drutvu, u
srei, zadovoljstvu i neprestanoj obnovi. ivot je, zakljuio je, bio
divan u svakom pogledu, a na nama je bilo da svaki trenutak uinimo

vrednim ivljenja.
Kad je siao s podijuma, svi sledbenici su ustali i razmakli se kako
bi mu napravili mesta, maui rukama prema nebu i ritmino
pevajui: Eeee-looohiiim! Neke je spopao neobuzdan smeh, a
drugi su jecali. Doavi do Fadije, Prorok je stao i lagano joj dodirnuo
grudi. Ona je veselo poskoila i viknula neto kao Jej! Otili su
zajedno, razdvojivi gomilu sledbenika koji su pevali i pljeskali da se
sve orilo. Ovo je trei put! Trei put da je izabrao nju!, ree mi
ponosno Patrik. Tad mi je objasnio da je Prorok, uz svojih dvanaest
verenica, ponekad i nekoj obinoj sledbenici znao da uini tu ast da
provede s njom no. Uzbuenje je malo-pomalo splanjavalo,
sledbenici su se zaputili natrag u atore. Patrik je obrisao stakla na
naoarama, zamagljenim od suza, i jednom mi rukom obujmi ramena,
okrenuvi oi prema nebu. Ovo je bila posebna no, ree; jo je jae
nego inae oseao zvezdana isijavanja, talase elohimske ljubavi prema
nama. Jedne takve veeri, bio je uveren, oni e opet doi meu nas.
Nisam znao ta bih mogao da mu odgovorim. Ne samo da se nikad
nisam priklonio nijednoj veri, nego mi ta mogunost ak nije ni pala
na pamet. Za mene su stvari bile tano onakve kakvima se ine: ovek
je ivotinjska vrsta, nastala od drugih ivotinjskih vrsta u zamrenom i
tekom evolucionom procesu; napravljen je od materije koja ini
organe, a ti organi se nakon smrti raspadaju i pretvaraju u
jednostavnije molekule; modana aktivnost nestaje bez traga, kao i
misao i, svakako, nita se od toga ne moe pripisati umu ili dui. Moj
ateizam je bio tako monolitan, tako korenit, da takve teme ak nikad
nisam bio sposoban da shvatim sasvim ozbiljno. Kad bih jo u
gimnaziji razgovarao s nekim hrianinom, muslimanom ili
Jevrejinom, uvek sam imao oseaj kako je njihova vera neto to ne
treba da shvatam doslovno; da sigurno ne veruju doslovno u istinitost
izloenih dogmi, nego da im je to znak raspoznavanja, svojevrsna
lozinka koja im omoguava pristup verskoj zajednici - neto kao
grunge muzika ili igrica Doom Generation za njihove poklonike.
Naporna ozbiljnost s kojom su ponekad raspravljali o jednako
apsurdnim teolokim stanovitima pobijala je tu pretpostavku; ali
takvi su zapravo bili istinski poklonici svake igre: za ahistu ili
ozbiljnog glumca dok glumi, izmiljeni svet igre postaje neto potpuno
stvarno i ozbiljno, mogli bismo ak rei da za njih nita drugo i ne

postoji, barem ne dok traje igra.

Elohimisti su pred mene, gotovo u istim uslovima, opet postavili tu
iritantnu versku zagonetku. Nedoumica je u nekim sluajevima,
naravno, bila lako reiva. Naunik, na primer, te budalatine nije
nipoto shvatao ozbiljno, a imao je i dobre razloge da ostane u sekti;
kad se uzme u obzir nekonvencionalnost njegovih istraivanja, nigde
drugde ne bi dobio tako velika novana sredstva i savremeno
opremljenu laboratoriju. Ostale voe - Pandur, Humorista i, svakako,
Prorok - imale su od pripadnitva sekte takoe materijalnu korist.
Patrikov me je sluaj vie zbunjivao. Da, elohimitska sekta mu je
omoguila da nae ljubavnicu iji seksipil je eksplozivan i koja je
verovatno napaljena kao to izgleda - kakvu bi inae teko naao u
spoljnjem svetu; seksualni ivot bankara i direktora preduzea uprkos
njihovom novcu uglavnom je kukavan, moraju da se zadovolje
kratkim i veoma skupim susretima s devojkama iz poslovne pratnje,
koje ih preziru i koje im jasno daju do znanja koliko im se fiziki gade.
Ali, izgledalo je da Patrik i mimo toga istinski veruje i iskreno se nada
venim uicima koje mu je naslutio Prorok; ta injenica je zbunjivala
budui da se inae radilo o buroaski racionalnom oveku.
Pre spavanja dugo sam razmiljao o Patrikovom i Vinsentovu
sluaju. Ovaj potonji mi od prve veeri vie nije uputio ni re. Sutradan
ujutro opet sam se rano probudio i ponovo ga video kako sa Suzan
silazi stazom koja vijuga niz breuljak; izgledalo je da su se ovaj put
udubili u napet i beskonaan razgovor. Razdvojili su se kod prve
zaravni, klimnuvi u znak pozdrava, i Vinsent se istim putem zaputio
natrag prema sobi. ekao sam ga na ulazu; trznuo se kad me je
ugledao. Pozvao sam ga kod sebe na kafu; bio je zateen pa je
prihvatio. Dok se grejala voda, na batenski stoi na terasi stavio sam
oljice i kaiice. Sunce se jedva probijalo kroz guste i kvrgave
tamnosive oblake; tanak ljubiasti zrak protezao se nad obzorjem.
Sipao sam mu kafu; stavio je u nju zasladiva i zamiljeno je meao.
Seo sam nasuprot njemu; utao je, sputao pogled i zatim prineo
oljicu ustima. Zaljubljen si u Suzan?, pitao sam. S mukom me je
pogledao. Zar je tako oigledno?, odvratio je nakon duge tiine.
Klimnuo sam glavom potvrdno. Treba malo da sagleda stvari...,
nastavim ja staloenim tonom, iz kojeg bi se dalo naslutiti da sam o
tome ve dugo mozgao, iako mi je zapravo tek palo na pamet, ali

nastavio sam, kad mi je ve krenulo:

Mogli bismo da idemo zajedno na izlet po ostrvu...
Misli... da izaemo iz kampa?
Zar je zabranjeno?
Nije... Mislim da nije. Da pitamo Deroma ta nam je initi... Ipak
se inilo kako ga ta mogunost pomalo zabrinjava.
Naravno da moete! Naravno da moete!, uzviknuo je Pandur
raspoloeno. Pa nismo u zatvoru! Zamoliu nekoga da vas odvede u
Aresifu; ili moda na aerodrom, tamo ete lake iznajmiti auto.
Veeras se ipak vraate?, zapitao je dok smo ulazili u minibus.
Samo da znam...
Nisam imao odreen plan, osim da Vinsenta na jedan dan odvedem
u normalan svet, to jest bilo gde; zapravo, ako uzmemo u obzir gde se
nalazimo, najverovatnije na plau. Bio je iznenaujue pokoran i bez
inicijative; ovek koji nam je iznajmio auto dao nam je i kartu ostrva.
Mogli bismo da odemo na plau u Tegizi..., rekoh, to nam je
najjednostavnije. Nije se potrudio ni da odgovori.
Ipak je uzeo kupae gaice i pekir, pa je posluno seo izmeu dve
peane humke; inilo se da je, bude li trebalo, spreman tamo da
ostane ceo dan. Ima i drugih ena..., rekao sam tek toliko da
zapodenem razgovor, a zatim sam shvatio da ta izjava za njega nije
bila oigledna. Nije bila turistika sezona, u vidnom krugu imali smo
pedesetak osoba - adolescentkinje privlanih tela, okruene
momcima; i majke malo manje privlanih tela s malom decom. Bilo je
sueno da naa pripadnost istom prostoru ostane samo teoretska;
nijedna od tih osoba nije pripadala polju stvarnosti s kojim bismo
mogli da ostvarimo neku vrstu interakcije; za nas nisu bile nita
stvarnije od prizora na filmskom platnu, rekao bih da su ak bile
manje stvarne. Poeo sam da oseam da je taj izlet u normalan svet
osuen na neuspeh kad sam shvatio da, ta vie, postoji opasnost da se
zavri prilino neprijatno.
Sluajno smo se nali na delu plae koji je zakupio klub Thomson
Holidays. More je bilo prilino svee, pa nisam uspeo ni da zaplivam.
Vrativi se na plau, primetio sam da se stotinak ljudi okupilo oko
podijuma s pokretnim zvunicima. Vinsent se nije ni pomerio; sedeo je
usred gomile i potpuno ravnoduno posmatrao okolno komeanje;

pribliivi mu se, vidio sam da na transparentu pie Takmienje za

mis bikinija. I zaista, desetak piia uzrasta od trinaest do petnaest
godina, drmusajui se i podvriskujui, ekalo je pored stepenica koje
vode na podijum. Nakon spektakularnog muzikog efekta, jedan
visoki crnac, obuen kao cirkuski majmun, skoio je na podijum i
pozvao devojke da mu se pridrue. Ladies and Gentlemen, boys and
girls, zaurla u HF mikrofon, welcome to the Miss Bikini contest!
Have we got some sexy girls for you today! Na to se okrenuo prema
prvoj devojci, vitkoj iparici duge rie kose u minimalistikom
dvodelnom belom kupaem kostimu. Whats your name?, pitao je.
Ilona, odgovori mu devojka. A beautiful name for a beautiful girl!,
ispali on entuzijastino. And where are you from, Ilona? Bila je iz
Budimpete. Budaaaa-pest! That citys hoooot!, zaurla, rumenei se
od ushienja, a cura se nervozno zakikota. Zatim je preao na sledeu,
platinastu Ruskinju, koja je imala lepe obline, iako joj je bilo tek
etrnaest godina, i koja je izgledala kao prava kurvica, a zatim postavi
dva-tri pitanja ostalim devojkama, poskakujui i epurei se u
smokingu od srebrnog lamea i zbijajui preteno opscene ale.
Oajniki sam pogledao Vinsenta: uklapao se u ovu zabavu na plai
kao Semjuel Beket u rep spot. Obiavi sve devojke, crnac se okrenuo
prema etiri debeljukasta ezdesetogodinjaka koji su s notesima
sedeli za stoiem, pa ih je pompozno pokazao publici: And judging
theeem... is our international jury! The four members of our panel
have been around the world a few times - thats the least you can say!
They know what sexy boys and girls look like! Ladies and gentlemen,
a special hand for out experts! Nekolicina ljudi je mlako zapljeskala,
dok su ismejani starci mahali porodicama u publici. Zatim je poelo
takmienje: devojke su jedna za drugom izlazile na pozornicu i
izvodile nekakav erotski ples: uvijale su guzama, mazale se uljem za
sunanje, poigravale naramenicama gornjeg del kupaeg kostima itd.
Svirao je glasan haus. Eto, to je bilo to: bili smo u normalnom svetu.
Setio sam se kako ga je Izabel nazvala one veeri kad smo se upoznali:
pravi kids svet. Crnac je bio odrasli kid, lanovi irija bili su ostareli
kids; nije tu bilo nieg to bi nateralo Vinsenta da se vrati u drutvo.
Predloio sam mu da odemo kad je Ruskinja stavila ruku u gaice
bikinija; ravnoduno je pristao.

Na geografskoj karti u razmeru 1:200 000, naroito na Milenovoj

karti, svi izgledaju sreno; stvari se pogoravaju na detaljnijoj karti,
kakva je bila moja karta Lanzarotea, na kojoj se ve naziru hoteli i
objekti za zabavu. U razmeri 1:1 nalazite se u normalnom svetu, to
nije nimalo zabavno; ali ako ga uveate, pretvara se u nonu moru:
poinjete da razaznajete grinje, gljivice i parazite koji grickaju meso.
Vratili smo se u bazu oko dva popodne.
Ba u pravi as, ba u pravi as, Pandur nas je doekao, sav
treperav od ushienja; Prorok je upravo iznenada odluio da
organizuje veericu za prisutne slavne osobe, to jest za sve koji bi na
ovaj ili onaj nain mogli da imaju veze s medijima ili javnou.
Humorista je stajao pored njega i marljivo klimao glavom, pritom mi
namigujui, kao da eli da mi da do znanja da ne treba to da shvatim
preozbiljno. Zapravo mislim kako je raunao na to da u poboljati
situaciju; on je bio odgovoran za odnose s medijima i nizao je sve
same neuspehe: sektu su u najboljem sluaju prikazivali kao grupu
udaka i ljubitelja vanzemaljaca, a u najgorem kao opasnu
organizaciju koja propagira teorije bliske eugenici, pa ak i nacizmu;
Proroka su redovno izvrgavali ruglu zbog niza propalih karijera
(voza trka, peva zabavne muzike...) Ukratko, malo veu zverku
poput mene doekali su kao bogomdanu spasonosnu slamku.
Desetak osoba okupilo se u trpezariji; prepoznao sam anpaola,
koji je doao sa Franeskom. Verovatno su ga pozvali zbog glumake
karijere, ma kako skromna bila; oigledno su mislili na slavne osobe u
irem smislu. Prepoznao sam i neku punaku pedesetogodinju
plavuu, koja je gotovo neizdrljivo glasno otpevala pesmu
dobrodolice Elohimima; predstavila mi se kao operska pevaica, to
jest horistkinja. Sedeo sam na poasnom mestu, naspram Proroka;
pozdravio me je srdano, ali inio se napetim i zabrinutim, stalno je
nervozno bacao pogled na sve strane; malo se smirio kad je
Humorista seo pored njega. Vinsent je seo meni zdesna i otro
pogledao Proroka, koji je pravio kuglice od hleba i nesvesno ih
kotrljao po stolu; Prorok mi se sad inio umornim, odsutnim, prvi put
je izgledao kao da zaista i ima ezdeset pet godina. Mediji nas
mrze..., ree ogoreno. Da sad nestanem, ne znam to bi ostalo od
moga del. Nasrnuli bi poput lavova... Humorista, koji se taman hteo
da se naali, okrene se prema Proroku, po ijem je tonu shvatio da se

ne ali, uutao se. Spljotena lica koje kao da je pregazio valjak, malog
nosa i retke ravne kose, Humorista je bio kao stvoren za ulogu
lakrdijaa, bio je jedan od onih runih ljudi, koje, ak i kad su
nesreni, ne shvatamo sasvim ozbiljno; da sekta naglo propadne, on
ne bi dobro proao, pretpostavljao sam da ne raspolae drugim
izvorom prihoda. iveo je s Prorokom u Santa Monici, u istoj kui s
dvanaest verenica. On sam nije imao seksualni ivot niti je inae
bogzna ta radio; jedina pasija mu je bila da iz Francuske naruuje
kobasice sa belim lukom, kalifornijske prodavnice delikatesa
oigledno ga nisu zadovoljavale; imao je i zbirku udica za pecanje i
sveukupno je izgledao kao neki kukavni pajac, potpuno lien linih
elja i elana, koga je Prorok zadrao kraj sebe delom iz milosti, a
delom da bi istakao vlastite vrline i povremeno ga iskoristio kao
rtvenog jarca.
Pojavile su se Prorokove verenice, nosei pladnjeve s predelima;
verovatno u ast umetnike prirode skupa, tunike su zamenile
razdrljanim odorama vile Meluzine, sa kupastim eirima sa zvezdama
i pripijenim haljinama od srebrnih ljokica koje otkrivaju guzu.
Potrudili su se oko jela, bilo je piroki s mesom i razliitih zakuski.
Prorok je nesvesno milovao guzu brinete koja mu je posluivala
zakusku, ali ni to ga oigledno nije moglo oraspoloiti; nervozno je
zatraio da odmah poslue vino, iskapio je dve ae zaredom i zatim
se naslonio na sto, polako pogledom prelazei preko skupa.
Treba neto da preduzmemo u vezi s medijima..., najzad ree
Humoristi. Upravo sam proitao ovonedeljni Le Nonvel
Observateur, to sistematsko blaenje ve je prevrilo svaku meru...
Humorist se namrtio i, nakon to je razmiljao barem jedan minut,
zamiljeno ree, kao da izgovara veliku istinu: Teko je to... inilo mi
se da je zauujue suzdran; ipak je u slubenom pogledu to bila
iskljuivo njegova odgovornost - a ta injenica je bila utoliko uoljivija
to ni Naunik ni Pandur nisu bili prisutni na veeri. Verovatno je i u
tom podruju bio nesposoban kao i u svim drugim, navikao se na loe
rezultate i mislio da e tako zauvek ostati i da su se svi oko njega na to
navikli; i on se sigurno bliio ezdeset petoj i vie se nije niemu
velikom nadao. Usta su mu se tiho otvarala i zatvarala, oigledno je
pokuavao da smisli nekakvu dosetku i tako vrati dobro raspoloenje,
ali nije uspevao, patio je od kratkoronog pomanjkanja humora.

Najzad je odustao: sigurno je razmiljao kako je Prorok te veeri loe

volje, ali da e ga to proi, pa je, uspokojen, navalio na piroku.
ta ti misli? Prorok se obratio direktno meni, gledajui me
pravo u oi. Hoe li nam injenica da nas novinari ne vole
predstavljati dugoroan problem?
Generalno gledajui, hoe. Ako se prikaete kao muenici i
poalite da ste rtve nepravednog ostrakizma, moda ete privui
nekolicinu udaka; Le Penu je to svojevremeno sjajno polo za rukom.
Ali na kraju ete ipak biti na gubitku - pogotovo im pokuate da se
obratite iroj publici, to jest, kad poelite da doprete do druge vrste
ljudi.
Tano! Tano! Sluajte ta mi je rekao Danijel! Uspravio se na
stolici, privukavi panju svih prisutnih. Mediji nas optuuju da smo
sekta, a upravo nam oni onemoguavaju da postanemo religija, jer
sistematski izvru nae teorije, spreavajui nas da dopremo do veeg
broja ljudi, a reenja koja nudimo vrede za svakog oveka, bez obzira
na njegovu rasu, nacionalnost ili prethodnu veru...
Zvanice su prestale da jedu; neki su klimali glavom, ali niko nije
znao ta bi rekao. Prorok se potiteno zavalio u stolicu i mahnuo
glavom brineti, koja mu je opet natoila vino. Nakon kratke tiine,
zvanice su nastavile da razgovaraju: uglavnom o ulogama,
scenarijima, razliitim filmskim projektima. Oigledno su veinom bili
glumci poetnici ili osrednji amateri; ve sam primetio da su glumci
uglavnom lake mete svih sekti, vera i bizarnih duhovnih disciplina,
verovatno zbog vanosti koju sluaj esto ima u njihovu ivotu. Za
divno udo, niko me od njih nije prepoznao, to mi je prilino
odgovaralo.
Harley de Dude was right..., ree zamiljeno Prorok. Life is
basically a conservative option... Neko vreme sam se pitao kome se
obraa i najzad shvatio da se obraa meni. Sabrao se i nastavio na
francuskom: Vidi, Danijele, ree mi s iskrenom i za njega
neuobiajenom tugom, jedini cilj ljudske vrste je razmnoavanje i
obnavljanje. Ma kako oigledno bilo da je taj cilj beznaajan, ona
neverovatno uporno istrajava u njemu. Ma kako ljudi bili nesreni,
strahovito nesreni, svim snagama se opiru onome to bi moglo da im
promeni sudbinu: ele decu, i to decu koja su im slina, kako bi sami

sebe pokopali i odrali uslove koji ih ine nesrenim. Kad im

predloite da neto promene, da krenu drugim putem, morate da se
pripremiti na estoko odbijanje. Nimalo se ne zavaravam u pogledu
nadolazeih godina: kako se pribliavamo praktinom ostvarenju
projekta, otpor e biti sve ei; sva intelektualna mo je u rukama
pobornika statusa quo. Borba e biti teka, ekstremno teka...
Uzdahnuo je, ispio vino i valjda se udubio u vlastite misli, osim ako se
jednostavno nije borio protiv apatije; Vinsent ga je gledao s
preteranom panjom, inilo se da se Prorokovo raspoloenje koleba
izmeu malodunosti i nehaja, izmeu tropizma smrti i uzbudljivosti
ivota; sve je vie izgledao poput starog izmodenog majmuna. Nakon
dva-tri minuta, uspravio se na stolu i malo ivlje pogledao skup;
mislim da je tek u tom trenutku zapazio Franeskinu lepotu. Mahnuo
je jednoj od posluiteljki - Japanki, i apnuo joj nekoliko reci; devojka
se pribliila Italijanki i prenela joj poruku. Franeska je odmah
oduevljeno skoila od stola i, ne pogledavi svog deka, sela levo od
Proroka.
anpaolo se uspravio, potpuno nepominog lica; okrenuo sam
glavu i, hteo to ili ne, vidio sam kako Prorok rukom gladi devojinu
kosu; lice mu je obasjalo detinjasto, senilno, moda ak dirljivo
ushienje. Oborio sam pogled na tanjir, ali posle pola minuta vie mi
nije bilo do gledanja u sir pa sam se usudio da gvirnem u stranu:
Vinsent je i dalje drsko gledao u Proroka, inilo mi se ak s dozom
zadovoljstva; ovaj je sad rukom uhvatio devojku za vrat, a ona mu je
naslonila glavu na rame. Kad joj je stavio ruku u bluzu, nisam odoleo,
a da ne pogledam anpaola: jo vie se uspravio na stolici i video sam
kako kipti od gneva; videli su ga i drugi, razgovor je utihnuo;
anpaolo se zatim, poraen, polako zavalio natrag u stolicu, pogrbio i
pognuo glavu. Razgovor se malo-pomalo opet raspirio, prvo tiho, a
zatim normalno. Prorok je sa Franeskom ustao od stola, ak pre nego
to su posluili dezert.
Sutradan sam na izlasku s jutarnjeg predavanja naiao na
Franesku, razgovarala je s prijateljicom Italijankom. Kad sam joj se
pribliio, usporio sam korak i uo kako govori: Communicare... Lice
joj je bilo ozareno i spokojno, izgledala je sreno. Seminar se ve
uhodao; odluio sam da idem na jutarnja predavanja, ali
poslepodnevne radionice sam izbegavao. Pridruio sam se ostalima na

veernjoj meditaciji, odmah nakon jela. Primetio sam da je Franeska

opet s Prorokom i da su zajedno otili s veere; anpaola nisam video
ceo dan.
Na ulazu u jednu peinu napravili su neku vrstu bara sa ajevima.
Naiao sam na Pandura i Humoristu; sedeli su i pili aj od lipe. Pandur
je uzbueno govorio, energino maui rukama, oigledno se radilo o
temi do koje mu je stalo. Humorista nije nita odgovarao; sa
zabrinutim izrazom na licu lagano se klimao i ekao da se ovaj izduva.
Krenuo sam prema elohimitu zaduenom za spravljanje aja; nisam
znao ta bih uzeo, oduvek sam mrzeo biljne ajeve. Budui da nisam
znao ta bih, naruio sam toplu okoladu: Prorok je odobravao kakao,
pod uslovom da je nemastan - verovatno u ast Nieu, ijoj se filozofiji
divio. Dok sam prolazio pored njihovih stolova, dvojica voa su
uutala; Pandur se strogo osvrtao po prostoriji. ustro mi je mahnuo
da im se pridruim, mogunost da dobije novog sagovornika
oigledno ga je dodatno raspitoljila.
Upravo sam govorio eraru, nastavi on (eh, da, ak je i to
kukavno bie imalo ime, sigurno je nekada imalo i porodicu, moda
ak brine roditelje koji su ga cupkali na kolenima, ivot je zaista bio
preteak, ako nastavim da razmiljam o takvim stvarima sto posto u
na kraju prosuti sebi mozak), upravo sam govorio eraru kako
smatram da previe razglabamo o naunom aspektu svog uenja.
Postoji itava new age eko-struja, koju plai takva nametljiva
tehnologija, budui da ne odobrava ovekovu vlast nad prirodom.
Takvi ljudi silovito odbacuju hriansku tradiciju i esto simpatiu
neznabotvo ili budizam; meu njima bismo mogli da imamo
potencijalne poklonike.
S druge strane, lukavo primeti erar, ovako imamo tehno
frikove.
Da..., ree sumnjiavo Pandur. Njih je najvie u Kaliforniji, ali
veruj mi da ih u Evropi retko viam... Opet se okrenuo prema meni:
ta ti misli?
Zaista nisam mislio nita, inilo mi se da e, dugorono gledajui,
biti vie onih koji zagovaraju genetsku tehnologiju nego onih koji joj
se protive; ali najvie me je udilo to me opet upliu u svoje rasprave.
Nisam jo toga bio svestan, ali zbog injenice da sam oumen, smatrali
su kako na neki nain nagonski razumem filozofske struje i promene

u javnom mnenju; nisam video razlog zato bih ih razuveravao, pa

sam izrekao nekoliko otrcanih fraza, koje su s potovanjem sasluali, i
zatim sam sa smekom ustao od stola, pravdajui se umorom, te sam
spretno utekao iz peine i krenuo prema kampu; eleo sam da vidim
tipine sledbenike izbliza.
Jo je bilo rano, niko jo nije otiao na poinak; veinom su
prekrtenih nogu sedili pred atorima; uglavnom su bili samci, a ree
u paru. Mnogi su bili goli (nudizam nije bio obavezan, ali elohimisti su
ga uveliko praktikovali; uostalom, nai tvorci Elohimi, koji su
savreno ovladali vremenskim prilikama na svojoj rodnoj planeti,
hodali su goli, kao to i dolikuje svakom slobodnom i ponosnom biu
koje je odbacilo sram i krivicu; Prorok je propovedao da su posledice
Adamovog greha iezle, pa da za nas sad vredi samo zakon istinske
ljubavi. Sve u svemu, nisu radili nita, ili su moda na neki svoj nain
meditirali - mnogi su rairili dlanove, oiju prikovanih za zvezde.
atori, koje su dobili od sekte, imali su oblik tipija, ali belo i pomalo
svetlucavo platno bilo je vrlo moderno, tipa novog materijala
otkrivenog tokom svemirskih istraivanja. Uglavnom, bili su neka
vrsta plemena, indijanskog high-tech plemena, mislim da su svi imali
internet, Proroku je to bilo veoma vano jer je tako u trenutku mogao
da im da uputstva. Pretpostavljam da su preko interneta vodili buran
drutveni ivot, ali kad sam ih video na okupu, vie su mi u oi padale
njihova osama i tiina; svako je bio pred svojim atorom i utao, nije
iao kod suseda; bili su udaljeni nekoliko metara, a izgledali su kao da
nisu ni svesni susedovog postojanja. Znao sam da veina nema ni decu
ni kune ljubimce (to nije bilo zabranjeno, ali sekta je savetovala da
se te stvari izbegavaju, bilo joj je najvanije da stvore novu vrstu pa je
razmnoavanje postojeih smatrala nazadnim i zastarelim, dokazom
bojaljivog karaktera, koji je upuivao na manjak vere; bilo bi teko
zamisliti da neki mu i otac dospeju na visok poloaj u organizaciji).
Proetao sam svim alejama, proao pored nekoliko stotina atora, a
da mi niko nije uputio ni re; samo bi mi klimnuli ili se suzdrano
nasmeili. Prvo sam pomislio kako ih moda koi strahopotovanje;
bio sam velika zverka, imao sam povlasticu da direktno razgovaram s
Prorokom; ali ubrzo sam shvatio da se isto ponaaju i kad se
meusobno sretnu na putu: osmehnuli bi se, klimnuli glavom, i to je
sve. Nisam se zaustavio ni kad sam doao do kraja kampa, tako da

sam nekoliko stotina metara hodao po ljunkovitoj stazi i zatim stao.

Mesec je bio pun, savreno sam jasno video ljunak i gomile lave;
daleko na istoku spazio sam kako slabano svetli metalna ograda koja
je omeivala kompleks; bio sam usred niega, bilo mi je toplo i voleo
bih da sam mogao da donesem neki zakljuak.
Mora da sam tako ostao dugo, pustivi mozak na ispau, jer je
kamp, kad sam se vratio, ve utihnuo; svi su oigledno spavali.
Pogledao sam na sat: prolo je tri ujutro. U Naunikovoj sobici jo je
gorelo svetio; sedeo je za radnim stolom, ali je uo moje korake i
mahnuo mi da uem. Pokustvo u sobi nije bilo tako skromno kao to
sam oekivao: imao je kau s prilino lepim svilenim jastuiima, a
tepisi sa apstraktnim arama prekrivali su kameni pod; ponudio me je
ajem.
Sigurno si primetio da su odnosi izmeu voa malo zategnuti...,
ree i zatim na kratko zauta. Oigledno su me smatrali vanom
karikom; nisam mogao a da ne pomislim kako umiljaju da sam
vaniji nego to jesam. Istina je da sam mogao da govorim ta hou i
da e neko iz medija uvek zabeleiti moje rei; ali to nipoto nije
znailo da me ljudi sluaju i da zbog mene menjaju svoja stanovita:
svi su navikli da slavne osobe u medijima govore o razliitim temama,
najee predvidljivo, i niko tome vie nije pridavao vanost; ukratko,
medijski svet se, prisiljen na stvaranje gnusnog konsenzusa, davno
uruio pod teretom vlastite beznaajnosti. Ipak nisam nastojao da ga
razuverim; prigrlio sam dobrovoljnu neutralnost koja mi je ve esto
sluila u ivotu i omoguila mi da sasluam gomilu intimnih ispovesti
iz veoma razliitih sredina, koje sam zatim, izmenivi ih do
neprepoznatljivosti, koristio u svojim skeevima.
Nisam istinski zabrinut, Prorok ima poverenja u mene..., nastavio
je. Meutim, na imid u medijima je katastrofalan. Tretiraju nas kao
udake, a nijedna laboratorija na svetu trenutno ne moe da postigne
rezultate koji bi mogli da se mere s naim... iroko je zamahnuo
rukom, kao da svi predmeti u prostoriji - knjige o biohemiji na
engleskom jeziku u izdanju Elzevier Publicationsa, DVD-jevi
naslagani iznad radnog stola, upaljen kompjuterski monitor - tamo su
se nalazili da posvedoe o ozbiljnosti njegovih istraivanja. Doavi
ovamo, upropastio sam svoju karijeru, nastavi ogoreno, vie

nemam pravo na strune publikacije... Drutvo je slojevito, a u svoje

skeeve nikad nisam ubacivao naunike jer sam smatrao da pripadaju
posebnom sloju ljudi koje pokreu ambicije i kriterijumi neprimenjivi
na obine smrtnike, ukratko, nisu bili tema za iroku publiku; ipak
sam ga sluao, kao to sam sluao svakoga, iz stare navike - bio sam
neka vrsta starog pijuna oveanstva, pijuna u penziji, ali nekako
sam se snalazio, jo sam imao dobre reflekse, mislim da sam ak
klimnuo glavom kako bih ga podstakao da nastavi, ali sluao sam ga a
da ga zapravo nisam uo, njegove rei su mi polako curile iz mozga,
nehotice sam se pretvorio u neku vrstu filtera. Ipak sam bio svestan da
je Miskijevic vaan ovek, moda jedan od najvanijih u istoriji
oveanstva, jer e na temeljnom biolokom nivou promeniti njegovu
sudbinu, bio je sposoban to da uini, raspolagao je znanjem i naunim
umeem, ali mene moda vie nije zanimala ljudska istorija, i sam sam
bio star i umoran pa me je, dok mi je hvalio preciznost svojih
eksperimentalnih postupaka i ozbiljnost s kojom je iznosio i
potvrivao paradoksalne tvrdnje, odjednom spopala elja za Ester i
njenom picom, setio sam se kako mi je njena vagina stiskala kitu pa
sam otiao, izgovarajui se pospanou, i im sam izaao iz
Naunikove peine, nazvao sam je na mobilni, ali niko se nije javljao,
samo sekretarica, a nije mi ba bilo do drkanja, proizvodnja
spermatozoida u mojim godinama bila je znatno sporija, period
latencije bio je dui, mogunosti stvaranja ivota bie sve ree, a
zatim e potpuno nestati; svakako da sam zagovarao besmrtnost,
svakako da su Miskijeviceva istraivanja ulivala nadu, ak jedinu
nadu, ali ne za mene ili za bilo koga iz moje generacije, u vezi s tim
nisam gajio iluzije; optimizam s kojim je govorio o skoranjem uspehu
verovatno nije bio la, nego nuna iluzija, ne samo za Elohimite, koji
su finansirali njegove projekte, nego naroito za njega samog, ljudi ne
mogu da razrade nijedan projekt ako se ne nadaju da e ga u nekom
razumnom roku i ostvariti, tanije najkasnije do smrti osobe koja ga je
osmislila, nikad oveanstvo nije delovalo u timskom duhu koji bi se
protezao na druge narataje, iako se na kraju ipak sve svede na to:
radimo, umremo i budue generacije iz toga izvuku korist, osim ako
im vie odgovara da nae delo unite, ali nikom ko se posvetio u
potpunosti nekom projektu takva misao ne padne na pamet, svije
radije zanemare, jer bi inae jednostavno prestali da deluju,

jednostavno bi legli i ekali da umru. Zato je Naunik, ma kako

moderan bio u intelektualnom pogledu, u mojim oima ipak bio
romantik, u ivotu su ga vodile stare opsene, i sad sam se pitao ta
radi Ester i stiska li svojom podatnom malom vaginom neke druge
kare, pa me je obuzela istinska elja da iz sebe iupam organ ili dva,
na sreu sam poneo desetak boica rohipnola, dobro sam se
nakljukao i spavao neto vie od petnaest sati.
Kad sam se probudio, sunce je jo bilo nisko na nebu i odmah me
je obuzela slutnja da se dogaa neto neobino. U vazduhu se slutila
oluja, ali znao sam da je ni ovaj put nee biti, na ostrvu gotovo nikad
nije padala kia. Slaba uta svetlost obasjavala je kamp; nekoliko
atorskih otvora lagano se njihalo na vetru, ali kamp je inae izgledao
kao da je prazan, na puteljcima nije bilo ive due. U odsutnosti
ljudske aktivnosti vladala je potpuna tiina. Penjui se breuljkom,
proao sam ispred Vinsentove, Naunikove i Pandurove sobe, ali
nisam jo nikoga sreo. Vrata Prorokove kue bila su irom otvorena,
prvi put otkako sam doao na ulazu nije bilo straara. Uavi u prvu
prostoriju, nehotice sam priguio zvuk svojih koraka. U hodniku koji
je vodio u Prorokove privatne odaje zauo sam priguene glasove,
struganje pokustva po podu i neto nalik na jecaj.
U velikoj dvorani u kojoj me je Prorok doekao prvoga dana
gorela su sva svetla, ali ni tamo nije bilo ive due. Obiao sam je,
otvorio vrata koja su vodila u kancelariju, pa sam se posle vratio istim
putem. Zdesna, pored bazena, video sam vrata koja vode u neki
hodnik; inilo mi se da glasovi dopiru iz tog smera. Oprezno sam
krenuo i, skrenuvi u novi hodnik, nabasao na erara, koji je stajao na
vratima Prorokove spavae sobe. Humorista je izgledao jadno: na licu,
bleem nego obino, imao je izrazite podonjake, izgledao je kao da
nije oka sklopio celu no. Dogodilo se... Dogodilo se... Glas mu je bio
slabaan i drhtav, gotovo neujan. Dogodilo se neto strano...,
najzad je izgovorio. Pandur je priao, besno se isprsio preda mnom.
Humorista je tugaljivo zavapio neto blentavo. Pa dobro, ta nam
drugo preostaje nego da ga pustimo da ue... proguna Pandur.
U Prorokovoj spavaoj sobi stajao je veliki okrugao krevet
prenika tri metra, prekriven ruiastim satenom; tu i tamo bilo je i po
koje tabure takoe od ruiastog satena, a tri zida su prekrivala
ogledala; etvrti zid zapravo je zamenjen staklenim zidom s pogledom

na ljunkovitu livadu i najblie vulkane, koji su na svetlosti nadolazee

oluje izgledali pomalo pretee. Stakleni zid bio je razbijen na
komadie, a Prorokovo truplo, prerezanoga grkljana, lealo je na sred
kreveta. Izgubio je potoke krvi, poteno su mu prerezali vratnu
arteriju. Naunik je nervozno hodao s jednog kraja sobe na drugi.
Vinsent je sedeo na tabureu i izgledao pomalo odsutno, jedva da je
podigao glavu kad je uo da ulazim. Devojka duge crne kose u beloj
spavaici umrljanoj krvlju - prepoznao sam Franesku - leala je
niice u oku sobe.
Italijan..., ree odreito Pandur.
Prvi put sam imao priliku da vidim le i nisam neto naroito bio
impresioniran; nisam bio ni iznenaen. Dva dana pre na veeri, tokom
koje je Prorok bacio oko na Italijanku, kad sam video izraz lica njenog
deka dok se uspravljao na stolici, na nekoliko sekundi mi se uinilo
da je Prorok ovaj put preterao i da frka nee proi tako glatko kao
inae; ali na kraju je izgledalo da je anpaolo popustio, pomislio sam
kako e ipak utati i trpeti; oigledno sam pogreio. Znatieljno sam
priao staklenom zidu: nagib je bio veoma strm, gotovo okomit; tu i
tamo nazirala se poneka kvrga i stena je bila kompaktna i vrsta, ali
strmina je ipak bila impresivna. Da..., ree sumorno Pandur,
pribliivi mi se. Mora da mu je teko palo... Zatim je nastavio se eta
naokolo, drei se podalje od Naunika, koji je koraao s druge strane
kreveta. Humorista je stajao na vratima kao ukopan, nesvesno irei i
skupljajui ruke, potpuno izbezumljenog lica, na rubu panike. Tad
sam prvi put shvatio da, premda je sekta zastupala i promovisala
hedonizam i razvrat, nijedan od bliskih Prorokovih pratilaca nije imao
seksualni ivot: u sluaju Humoriste i Naunika, razlog je bio
oigledan - jedan je bio nesposoban, a drugi nezainteresovan. Pandur
je pak bio oenjen vrnjakinjom koja je prevalila pedesetu, to znai
da sigurno nisu izgarali od strasti; a pritom nije nikad iskoriavao
svoj poloaj u organizaciji da bi zavodio mlade sledbenice. Sami
sledbenici su, kako sam zaueno primetio, u najboljem sluaju bili
monogamni, a najee sami - izuzmemo li mlade i lepe sledbenice
koje bi Prorok ponekad pozvao da provedu s njim no. Sve u svemu,
Prorok se u sekti ponaao kao najjai mujak i uspeo je da zatre
mukost svojih pratilaca: ne samo da vie nisu imali seksualni ivot
nego ga nisu ni prieljkivali, nisu prilazili enkama i prihvatili su ideju

da je seksualnost Prorokova povlastica. Tad mi je postalo jasno zato

je dotini na konferencijama beskrajno hvalio enske vrline i
nemilosrdno napadao muevnost: cilj mu je jednostavno bio da ukopi
svoju publiku. I zaista, kod veine majmuna, luenje testosterona
pokorenih mujaka sve se vie smanjuje dok najzad potpuno ne
prestane.
Nebo se polako razvedrilo, oblaci su se razili; beznadena svetlost
pre sutona e osvetliti poljanu. Nalazili smo se blizu Rakove obratnice
i bili smo u kritinom sranju, kako bi rekao Humorista dok mu je jo
bilo do ale. upana vrpca, knjige s tvrdim koricama..., eto kakvim
poalicama je pokuavao da nam ulepati dan. ta e biti s tim jadnim
ovcem sad kad vie nema Majmuna broj 1? Izbezumljeno je gledao
Pandura i Naunika, Majmuna broj 2 i Majmuna broj 3, koji su i dalje
koraali s kraja na kraj sobe, meusobno se merkajui. Kad najjai
mujak vie ne moe da vlada, veina majmuna opet pone da lui
testosteron. Pandur je mogao da rauna na odanost vojnog del sekte
- on je angaovao i osposobio sve uvare, koji su sluali samo njegove
naredbe, Prorok mu je za ivota potpuno prepustio brigu o tome. S
druge strane, laboranti i ostali tehniari koji su radili na projektu iz
genetike saraivali su iskljuivo s Naunikom. Sve u svemu, bio je to
klasian sukob sirove snage i inteligencije, temeljnog prikazivanja
testosterona i njegove intelektualne verzije. Osetio sam da se sukob
nee tako brzo razreiti, pa sam seo na tabure blizu Vinsenta. On kao
da je postao svestan moje prisutnosti, blago se osmehnuo i opet
utonuo u sanjarenje.
Petnaestak minuta vladala je tiina; Naunik i Pandur i dalje su
hodali uznemireno, tapison je priguivao bat njihovih koraka. S
obzirom na okolnosti, bio sam prilino smiren; znao sam da su moja i
Vinsentova uloga u skoroj budunosti nevane. Mi smo bili sporedni
majmuni, poasni majmuni; smrkavalo se, vetar se probijao u sobu Italijan je doslovno razneo stakleni zid.
Humorista je naprasno iz depa platnene jakne izvadio digitalni
fotoaparat - Sony DSCF-101 s tri mega piksela, prepoznao sam model
jer sam imao isti takav pre nego to sam kupio Minoltu Dimage A2,
koja je imala osam megapiksela i digitalni zum i kojom sam mogao da
fotografiem i pri slabijem svetlu. Pandur i Naunik ukipili su se i
blenuli, gledajui sirotog pajaca kako trkara vamo-tamo po sobi i

besomuno fotografie. Jesi li dobro, erare? upita ga Pandur. Meni

se inilo da nije dobro, okidao je automatski, nasumce, i kad je priao
prozoru zaista mi se uinilo da e skoiti.
Sad je dosta!, zaurla Pandur. Humorista se skamenio, a ruke su
mu tako drhtale da je ispustio fotoaparat. Franeska, koja je jo leala
u uglu sobe, mrknula je. Sad se i Naunik ukipio, okrenuo prema
Panduru i pogledao ga direktno u oi.
Vreme je da donesemo odluku..., ree bezbojnim glasom.
Obavestiemo policiju, nema nam druge.
Ako obavesti policiju, organizaciji je odzvonilo. Zna i sam da
takvu sablazan ne moemo da premostimo.
Ima neku drugu ideju?
Opet je zavladala tiina, ali ovaj put mnogo napetija: sukob je
buknuo i oseao sam da e se ovaj put i razreiti; ak sam imao snaan
predoseaj da u biti svedok jo jedne nasilne smrti. Nakon to umre
harizmatini voa, verski pokreti uvek prolaze ekstremno teko
razdoblje; ako dotini uz to nije jasno odredio svoga naslednika,
gotovo neizbeno se dogodi raskol.
Razmiljao je o smrti..., erar prekine tiinu slabanim, gotovo
dejim glasom. Sve ee mi je to spominjao; bilo bi mu ao da
organizacija nestane, veoma ga je zabrinjavala pomisao da bi se
nakon njegove smrti sve moglo raspasti. Moramo neto da
preduzmemo, moramo da naemo zajedniki jezik...
Pandur se namrtio i malo okrenuo prema njemu, kao da je uo
neku dosadnu buku; erar je, postavi svestan vlastite beznaajnosti,
opet seo pored nas na tabure, pognuo glavu i mirno stavio ruke na
kolena.
Podseam te, nastavi smireno Naunik, gledajui Pandura u oi,
da za nas smrt nije konana, to nam je ak prva dogma. Imamo
Prorokov genetski kod, samo treba da usavrimo postupak...
Misli da emo da ekamo dvadeset godina da tebi to uspe?,
grubo mu odbrusi Pandur, sad ve otvoreno neprijateljski.
Naunik zadrhta na takvu uvredu, ali mirno mu odgovori:
Hriani ekaju ve dve hiljade godina.
Moda, ali Crkva je u meuvremenu morala da se organizuje, a ja
sam najbolji ovek za to. Kad je trebalo odrediti koji e apostol da ga

nasledi, Hrist je izabrao Petra, koji nije bio ni najbolji, ni najpametniji,

ni najmistiniji, nego je bio najbolji organizator.
Ako ja dignem ruke od projekta, nee imati ko da me zameni, a u
tom sluaju nema vie nade u vaskrsnue. Mislim da se u tim uslovima
nee dugo odrati...
Opet je zavladala jo munija tiina; inilo mi se da nee uspeti da
se dogovore, njihove nesuglasice su bile prevelike i predugo su
trajale; u gotovo mrkloj tami video sam kako Pandur stee pesnice. U
tom trenutku umeao se Vinsent. Ja mogu da zamenim Proroka...,
rekao je nehajno i gotovo radosno. Ova dvojica su se trgnula, Pandur
je u jednom skoku upalio svetio, nasrnuo na Vinsenta i poeo da ga
trese: Kakve su to gluposti? ta to pria?!, vikao mu je u lice.
Vinsent se prepustio i ekao da ga pusti, a zatim jednako veselo
pojasnio: Pa ja sam mu ipak sin... Nakon to je minulo prvo
zaprepatenje, u razgovor se umeao erar planim glasom:
Mogue je... Sasvim je mogue... Znam da je Prorok pre trideset
pet godina dobio sina, odmah nakon osnivanja Crkve, i da ga je s
vremena na vreme poseivao - ali ak ni meni nikad nije govorio o
njemu. Majka mu je bila jedna od prvih sledbenica, ali se ubila nedugo
posle detetovog roenja.
Istina je..., ree Vinsent mirno, s primesom daleke tuge u glasu.
Moja majka nije mogla da podnese neprestano varanje, ni orgije na
koje ju je terao. Do tada je ve prekinula sve veze s roditeljima pripadali su alzakoj protestantskoj vioj klasi; porodica joj je bila
stroga, nikad joj nisu oprostili to je prela na elohimitsku veru pa je
na kraju ostala bez ikoga. Mene su podigli baka i deda s oeve strane,
Prorokovi roditelji; u prvim godinama ivota gotovo ga nikad nisam
viao, nisu ga zanimala mala deca. Ali kad sam napunio petnaest, sve
ee me je poseivao: razgovarao je sa mnom, pitao ta elim da
radim u ivotu i na kraju me pozvao da se pridruim sekti. Trebalo mi
je petnaestak godina da se na to odluim. U poslednje vreme na
odnos je bio, recimo... malo mirniji.
Tad sam uvideo neto to je trebalo da mi bude oigledno od
samog poetka: Vinsent je veoma liio na Proroka; imali su drukiji,
ak potpuno razliit pogled, zbog kojeg nisam zapazio slinost, ali ako
uzmemo u obzir oblik i crte lica, obrve i boju oiju - liili su kao jaje
jajetu; uz to su bili manje-vie iste visine i grae. Naunik je takoe

paljivo posmatrao Vincenta i oigledno doneo isti zakljuak, pa je na

kraju prvi progovorio:
Niko ne zna koliko su napredovala moja istraivanja, drali smo
to u potpunoj tajnosti. Moemo bez problema da objavimo kako se
Prorok odluio da se odrekne svog ostarelog tela i da prebaci genetski
kod u novi organizam.
Niko u to nee poverovati!, Pandur je odmah besno prigovorio.
Da, takvi e zaista bili malobrojni; od medija vie nemamo emu
da se nadamo, niko od njih nije na naoj strani. Dogaaj e sigurno
dobiti mnogo medijskog prostora i probuditi sumnju, ali niko nee
moi nita da dokae, samo mi imamo Prorokov DNK, nigde ne postoji
nijedna kopija. A najvanije je to e nam sledbenici poverovati; ve ih
godinama pripremamo na to. Kad je treeg dana Hrist vaskrsnuo, niko
u to nije poverovao, osim prvih hriana; ak su se tako i odredili: oni
koji veruju u Hristovo vaskrsnue.
ta emo s telom?
Neemo imati ni najmanji problem ako nau telo, dovoljno je da
prikrijemo ranu na grkljanu. Mogli bismo da iskoristimo neku
vulkansku pukotinu i bacimo ga u tekuu lavu.
A ta s Vinsentom? Kako emo objasniti njegov nestanak? Pandur
se vidljivo pokolebao, sve je neodlunije iznosio prigovore.
Ali, ja nemam puno poznanika..., ukljuio se Vinsent nehajno, a
uz to smatraju da sam prilino sklon samoubistvu, moj nestanak nee
nikoga zauditi... Mislim da je vulkan dobra zamisao, moi emo da se
pozovemo na Empedoklovu smrt. I na to je neverovatno teno
napamet izrecitovao: Neto drugo u ti rei, mudri Pausanija: nema
raanja ni kod jednog meu svim smrtnim biima, a niti kakvog
svretka u pogubnoj smrti, nego postoji samo meanje i razdvajanje
onoga to je pomeano.
Pandur je u tiini razmiljao par minuta, pa ree: Moraemo da se
pozabavimo Italijanom... Tada mi je bilo jasno da je Naunik iz bitke
izaao kao pobednik. Pandur je odmah pozvao tri uvara i naredio im
da krenu da pretrauju kompleks i da telo, u sluaju da ga nau,
zamotaju u ebe i diskretno ga dovezu na zadnjem seditu dipa.
Obavili su to za petnaest minuta: siroti ovek je valjda bio tako sluen
da je pokuao da pree elektrinu ogradu; struja ga je, naravno, ubila

na licu mesta. Poloili su telo na pod, ispod Prorokovog kreveta. U

tom trenutku Franeska se pribrala, ugledala telo svoga deka i
poela da isputa duge, nerazgovetne, gotovo ivotinjske krike.
Naunik joj je priao i oamario je, smireno, ali snano, nekoliko puta;
urlike su smenili napadi plaa.
Moraemo i za nju da se pobrinemo...., sumorno primeti Pandur.
Mislim da nemamo izbora...
ta hoe da kae?
Vinsent se odjednom pribrao i okrenuo prema Nauniku.
Sumnjam da moemo da raunamo na njeno utanje. Mogli bismo
da bacimo oba tela kroz prozor; kad padnu u trista metara dubok
ponor pretvorie se u kau; udilo bi me da policija poeli da obavi
autopsiju.
To bi moglo da upali... ree Pandur poto je nakratko razmislio;
dobro poznajem efa lokalne policije. Ako mu kaem da sam ih ovih
dana zatekao kako se penju po liticama, da sam pokuao da ih
upozorim na opasnost, a oni su mi se nasmejali u lice... Pria je,
uostalom, vrlo uverljiva, on je bio ljubitelj ekstremnih sportova,
mislim da se vikendom penjao po Dolomitima bez opreme.
Dobro..., rekao je Naunik. Panduru je dao znak glavom, dva
mukarca su podigla Italijanovo telo, jedan ga je uzeo za noge, a drugi
za ramena, napravili su nekoliko koraka i bacili ga u ponor; obavili su
to tako brzo da ni ja ni Vinsent nismo stigli da reagujemo. Naunik je
neverovatno energino krenuo prema Franeski, uhvatio je ispod
ramena i vukao po podu; ona je bila apatina i prepustila se tome da je
on vue kao dak. Kad ju je Pandur zgrabio za stopala, Vinsent je
zaurlao: Eeeeej! Naunik je spusti Italijanku i iznervirano se
okrenuo.
ta je sad?
Ipak ne moe to uradi!
A zato?
Zato to je to ubistvo...
Naunik mu nita nije odgovorio, samo ga je odmerio, staloeno
prekrstivi ruke. Naravno da je teta... ree napokon. Ali ipak
smatram da je i nuno, dodade nekoliko sekundi posle.
Duga crna kosa uokvirivala je devojino bledo lice; gledala nas je
svojim smeim oima, kao da vie uopte ne moe da pojmi ta se

dogaa.
Tako je lepa i mlada..., promrmlja Vinsent moleivo.
Dakle, da je stara i runa, pretpostavljam da bi uklanjanje
smatrao opravdanijim...
Ne... ne, bunio se Vinsent u neprilici, nisam to hteo da kaem.
Jesi, nemilosrdno mu odbrusi Naunik, tano to si hteo da kae,
ali zaboravi. Seti se da je obina smrtnica, kao to smo za sad svi
obini smrtnici: puki privremeni raspored molekula. U ovom sluaju
se radi o lepom rasporedu; ali on nije nimalo postojaniji od crtea u
inju, koji nestanu im otopli; teta za nju, ali mora da nestane da bi
oveanstvo dalje napredovalo. Ali, obeavam ti da nee patiti.
Iz depa je izvadio visokofrekventni odailja i poluglasno rekao
neto. uvari su za minut doneli aktovku od meke koe; otvorio ju je,
izvadio staklenu boicu i injekciju. Na Pandurov znak dva straara su
se povukla.
ekaj, ekaj... prekinuo sam ga, ni ja ne elim da budem svedok
ubistva, za koje pritom nemam ni motiv.
Ima, odbrusi mi Naunik, ima i te kakav motiv: mogu opet da
pozovem uvare. I ti si nepoeljan svedok; budui da si poznat, tvoj
nestanak bi nam stvorio mnogo vee probleme; ali i slavni ljudi umiru,
a mi ionako nemamo izbora. Govorio je mirno, gledajui me pravo u
oi, znao sam da se ne ali. Nee patiti..., neno je ponovio, nagnuo
se nad devojku, naao venu i ubrizgao rastvor. Svi smo bili uvereni da
se radi o sredstvu za spavanje, ali devojka se na nekoliko sekundi
ukoila, koa joj je poplavela i naglo je prestala da die. uo sam kako
Humorista iza mene isputa alosne, ivotinjske jecaje. Okrenuo sam
se, celo telo mu je drhtalo. Uspeo je samo da izusti: Ha! Ha! Ha! Na
prednjem delu pantalona mu se pojavila mrlja, shvatio sam da se
upiao u gae. Pandur jer sad, ve iznerviran, iz depa izvadio
odailja i dao kratku naredbu: nakon nekoliko sekundi opkolilo nas
je pet straara naoruanih automatskim orujem. Na Pandurovu
naredbu su nas odveli u susednu sobu sa stolom i metalnim
ormariima, gde su nas i zakljuali.
Nisam nikako uspevao da pojmim da je sve to se dogaa
stvarnost; u neverici sam gledao Vinsenta, koji je oigledno
proivljavao isto to i ja; obojica smo utali, tiinu su naruavali samo
erarovi jecaji. Deset minuta posle, Naunik je uao u sobu i

odjednom sam postao svestan da je to zaista stvarnost, da je zaista

uinio taj korak i promenio se u ubicu. Gledao sam ga s bezumnim,
nagonskim uasom, ali on se inio veoma mirnim, oigledno je
smatrao da je obavio rutinski zadatak.
Potedeo bih je da sam mogao, ree, ne obraajui se nikom
posebno. Ali, ponavljam vam, radilo se o smrtnici, a ja smatram da je
etika besmislena kad je re o smrtnim biima. Mi emo postii
besmrtnost, vi ete biti meu prvim biima koja e imati tu ast; to e
u neku ruku biti cena vaeg utanja. Policija dolazi sutra; moete da
razmiljate celu no.
Dani koji su usledili ostali su mi u u neobinom seanju, imao sam
utisak da se nalazimo u nekom potpuno drugom svetu, gde ne vrede
uobiajena pravila, gde se sve - i najgore i najbolje - moe dogoditi u
svakom trenutku. Iz sadanje perspektive ipak moram priznati da je u
svemu bilo neke logike, logike koju je prieljkivao Miskijevic, i da se
njegov plan postupno ostvarivao, do najmanje pojedinosti. Prvo, ef
policije nije nimalo posumnjao da je dvoje mladih poginulo nesrenim
sluajem. Ko god je video njihova razbijena tela smrskanih kostiju,
svedena gotovo na krvave mrlje na steni, zaista je teko mogao da
zadri hladnokrvnost i posumnja da nije re o nesrei. Kako bilo, taj
banalni sluaj brzo je zasenila Prorokova smrt. Malo pre zore Pandur i
Naunik odvukli su njegovo telo do aktivnog vulkanskog kratera;
odmah ga je prekrila tekua lava, morali su da dopreme posebnu
opremu iz Madrida da ga iz nje izvade i, svakako, nije bilo govora o
autopsiji. Iste te noi spalili su krvave arafe, pozvali majstora koji se
brinuo za kompleks da popravi stakleni zid, ukratko, obavili su veliki
posao. Kad je inspektor Guardia Civil shvatio da je re o samoubistvu i
da Prorok namerava da se tri dana posle reinkarnira u mladom telu,
zamiljeno je trljao bradu - donekle je pratio sektine aktivnosti,
zapravo je mislio da se radi o grupi luaka koji oboavaju letee
tanjire, i to je bilo sve - pa je zakljuio kako je najbolje da sluaj
prosledi nadreenima. A Naunik je upravo to i ekao.
Ve sutradan je to bila glavna vest, ne samo u paniji nego i u celoj
Evropi, a uskoro i u celom svetu. ovek koji se smatrao venim,
Suluda opklada oveka-Boga, tako su otprilike glasili naslovi. Tri
dana kasnije sedamsto novinara smestilo se iza zatitne ograde; BBC i

CNN poslali su helikoptere da snime kamp. Miskijevic je izabrao pet

novinara iz anglosaksonskih naunih asopisa i odrao kratku
konferenciju za tampu. Odmah im je rekao da nema ni govora da
posete laboratoriju: slubena nauka ga je odbacila, rekao je, i prisilila
da radi na margini, on se pokorio toj odluci i svoje e rezultate objaviti
tek kad to bude smatrao primerenim. Teko da su mogli da ga
napadnu na zakonskoj osnovi: radilo se o privatnom laboratoriju, koji
su finansirale privatne osobe, imao je potpuno pravo da zabrani
pristup bilo kome; i sam kompleks je bio privatan posed, kako je
objasnio, pa je smatrao da snimanje i nadletanje helikopterima nisu
potpuno zakoniti. Uostalom, nije radio na ivim organizmima, pa ak
ni na embrionima, nego na obinim molekulima DNK, i to uz pismenu
saglasnost donatora. Naravno, reproduktivno kloniranje u mnogim
zemljama bilo je zabranjeno ili ogranieno; ali u ovom sluaju se nije
radilo o kloniranju, a nijedan zakon ne zabranjuje vetako stvaranje
ivota; na taj smer istraivanja zakonodavci jednostavno nisu ni
pomiljali.
Naravno, novinari mu isprva nisu verovali, zbog svoje struke bili
su skloni da njegovu naunu pretpostavku izvrgnuti ruglu, ali video
sam da su i protiv svoje volje osetili divljenje prema Miskijevicu i
njegovim preciznim i tanim odgovorima; uveren sam da su se nakon
konferencije bar dvojica od njih malo pokolebala, to je bilo sasvim
dovoljno da njihove dodatno uveliane sumnje osvanu u vestima.
Zato me je zaprepastila trenutna i bezrezervna vera sledbenika.
Pandur je ve dan nakon Prorokove smrti u ranim jutarnjim satima
sazvao opti skup. On i Naunik uzeli su re i objavili kako je Prorok,
gestom rtve i nade, odluio da prvi ispuni obeanje. Zato se bacio u
vulkan, predavi svoje staro materijalno telo vatri kako bi se za tri
dana opet rodio obnovljen. Dao im je zadatak da sledbenicima
prenesu poslednju reenicu koju je izrekao u prvom otelotvorenju i
koja je glasila: Moj put e uskoro biti va put. Oekivao sam da e se
gomila uskomeati, pripremio sam se na svakakve reakcije, moda i
oajnike poteze, ali nita se od toga nije dogodilo. Na izlazu su svi bili
zamiljeni i tihi, ali u pogledu im je sijala nada, kao da su upravo uli
vest koju su oduvek iekivali. Mislio sam da uopteno dobro
poznajem ljudska bia, ali moje znanje se zasnivalo na uobiajenim
pokretaima: ovi ljudi su verovali i to je za mene bilo neto novo,

neto sasvim drukije.

Dva dana posle spontano su se okupili oko laboratorija, napustivi
atore ve u gluvo doba noi, i utke su ekali. Meu njima je bilo pet
novinara, koje je odabrao Naunik. Radili su za dve novinske agencije
- AFP i Reuters - i za tri televizijske mree - CNN, BBC i, ini mi se,
Sky News. Bila su tu i dva madridska policajca, koji su hteli da uzmu
izjavu bia koje izae iz laboratorije - iskreno govorei, nisu tom biu
imali ta da spotaju, ali njegova situacija je bila bez presedana: bie
je navodno bilo Prorok, koji je slubeno bio mrtav, i nije imalo
biolokog oca ni majku. Pravnici panske vlade pozabavili su se tim
problemom, ali oigledno nisu uspeli da nau ni priblino slian
sluaj; stoga su odluili da samo uzmu slubenu izjavu kojom bi
Vinsent pismeno potvrdio svoje zahteve, i privremeno mu dodelili
status siroeta.
U trenutku kad su se otvorila vrata laboratorije, zavrtevi se na
nevidljivim arkama, svi su ustali, i stekao sam utisak da se kroz
gomilu prolama ivotinjsko dahtanje, budui da su stotine ljudi u isti
mah poele da ubrzano diu. Svitalo je i Naunikovo lice je bilo
napeto, iscrpljeno i nedokuivo. Najavio je da su pred kraj postupka
naili na neoekivane potekoe; nakon to se posavetovao s
pomonicima, odluio je da uzme jo tri dodatna dana; stoga je
zamolio sledbenike da se vrate u atore i u njima borave to je vie
mogue, da usmere misli na transformaciju koja upravo traje i od koje
zavisi spas celog oveanstva. Zakazao im je sastanak za tri dana u
suton u podnoju planine: bude li sve ilo prema planu, Prorok e tad
ve biti u svojim odajama, spreman za prvi izlazak u javnost.
Miskijevicev glas je bio ozbiljan, odavao je primerenu zabrinutost,
i ovaj put sam opazio nemir, gomilom je tiho proticao amor.
Iznenadilo me je njegovo izvrsno poznavanje psihologije gomile.
Seminar je, prema planu, trebalo da se zavri sutradan, ali mislim da
niko nije ozbiljno pomiljao na odlazak: svih trista povratnih
avionskih karata ostalo je neiskorieno. ak je i meni trebalo
nekoliko sati da se setim da obavestim Ester. Opet sam dobio
sekretaricu i opet ostavio poruku; udilo me je to ne zove, sigurno je
znala ta se dogaa na ostrvu, svi svetski mediji brujali o tome.
Ono to se dalje dogaalo, svakako je poveavalo nevericu medija,
ali znatielja nije jenjavala, naprotiv, rasla je iz sata u sat, tano kako

je Miskijevic eleo; dao je jo dve kratke izjave, svaki dan jednu, ovaj
put se obrativi iskljuivo petorici novinara naunika, koje je odabrao
za sagovornike, pa im je izloio potekoe koje su navodno iskrsnule
u zadnjem trenutku. Savreno je vladao tom temom i stekao sam
utisak da su polako poeli sve vie da mu veruju.
Iznenadilo me je i Vinsentovo ponaanje; sve se vie uivljavao u
ulogu. U poetku mi se inilo malo verovatnim da e postii slinost s
Prorokom. Vinsent je uvek bio veoma diskretan, uvek je odbijao da se
obraa i, na primer, da govori o svojoj umetnosti, iako ga je Prorok u
nekoliko navrata pozvao da to uini; veina sledbenika tokom
proteklih godina ipak je imala priliku da ga sretne. U iduih nekoliko
dana moje sumnje su se rasprile: s iznenaenjem sam ustanovio da je
Vinsent prolazio kroz telesnu transformaciju. Prvo je odluio da obrije
glavu, ime je naglasio slinost s Prorokom; meutim, najudnije je
to su mu se malo po malo menjali glas i pogled. U oima mu se sad
ogledao ivahan i vragolast sjaj, kakav nikad pre nisam kod njega
video; glas mu je poprimao meke i zavodljive tonove, koji su me udili
sve vie. U njemu je uvek bilo ozbiljnosti i dubine, kakvih je Prorok
bio lien, ali i to je moglo da se uklopi u priu: bilo je shvatljivo da e
bie koje se drugi put rodilo i koje je upoznalo smrt iz tog iskustva
izai nedokuivije i nepristupanije. Pandur i Naunik su u svakom
sluaju bili oduevljeni njegovom transformacijom, mislim da se nisu
nadali tako uverljivom rezultatu. Sa situacijom se teko nosio samo
erar, koga vie ba i nisam mogao da zovem Humoristom: od jutra do
mraka tumarao je podzemnim hodnicima, kao da se jo nada kako e
tamo sresti Proroka, prestao je da se kupa i zaudarao je. Vinsenta je
pogledavao s nepoverenjem i neprijateljstvom, upravo kao pas koji ne
prihvata gospodara. Vinsent pak nije mnogo govorio, ali pogled mu je
bio blistav i dobroudan, izgledao je kao ovek koji se sprema za Boji
sud i koji je odagnao sav strah; posle mi se poverio da je tih dana ve
razmiljao o gradnji i ukraavanju ambasade, nameravao je potpuno
da odbaci Prorokove planove. Oigledno je zaboravio Italijanku, ija
ga je smrt u datom trenutku po svemu sudei moralno pogodila;
priznajem da sam je i ja pomalo zaboravio. Miskijevic je zapravo
moda imao pravo: bila je konstelacija inja, lep i privremen raspored...
Dugogodinja karijera u ou biznisu malo je ublaila moj oseaj za
moral; ali verovao sam da sam ipak sauvao neka naela. Ljudski rod

je, kao i sve drutvene vrste, stasao na zabrani ubistva unutar grupe i
uopteno na ogranienju nasilja u razreavanju sukoba izmeu
pojedinaca; to ogranienje je ak bilo jedini smisao civilizacije.
Tvrdnja je vredela za sve mogue civilizacije, za sva razumna bia,
kako bi ih nazvao Kant; bez obzira na to jesu li ta bia smrtna ili
besmrtna, radilo se o nepobitnoj injenici. Nakon nekoliko minuta
razmiljanja, shvatio sam da s Miskijeviceve take gledita Franeska
ne pripada grupi: pokuavao je da stvori novu vrstu, koja prema
ljudima nee imati nita veu moralnu odgovornost od one koju ljudi
imaju prema guterima ili meduzama; shvatio sam nadasve i da u se
bez imalo femkanja pridruiti toj novoj vrsti i da je moje gnuanje nad
ubistvom bilo vie sentimentalne i oseajne nego racionalne prirode;
setivi se Foksa, shvatio sam da bi me ubistvo psa okiralo isto kao
ubistvo oveka, a moda ak i vie; zatim sam, kao i uvek kad bih se u
ivotu naao u tekoj situaciji, jednostavno prestao da razmiljam.
Prorokove verenice su bile zatvorene u svojim sobama, a o
dogaajima su ih obavetavali koliko i druge sledbenike; i one su
poverovale u vest i s nadom ekale povratak podmlaenog ljubavnika.
U jednom trenutku prolo mi je kroz glavu da bi im Suzan mogla da
stvara probleme, budui da je lino poznavala Vinsenta i razgovarala s
njim; zatim sam shvatio da nee, da i ona veruje, verovatno ak vie
od ostalih devojaka, da sama njena priroda iskljuuje svaku
mogunost sumnje. U tom pogledu se, razmiljao sam, veoma
razlikovala od Ester, ni u ludilu ne bih mogao da zamislim Ester kako
prihvata tako nerealne dogme; takoe sam shvatio i da, otkako sam
doao ovamo, manje mislim na nju, to je uostalom bilo dobro budui
da mi jo nije odgovorila na poruke, na sekretarici sam joj ih ostavio
desetak, oigledno uzalud, ali nisam zbog toga previe patio; u neku
ruku sam bio daleko, u ljudskoj zajednici, ali potpuno drukijoj od
svih koje sam dotad iskusio; ak je i neke novinare, kako sam primetio
iz njihovog izvetavanja, dirnuo taj naroiti ugoaj i oseaj iekivanja
apokalipse.
Na dan vaskrsnua vernici su se ve u ranim jutarnjim satima
okupili u podnoju planine, iako je Vinsent trebalo da se pojavi tek u
smiraj dana.
Dva sata posle, helikopteri televizijskih mrea poeli su da bruje
iznad kompleksa - Naunik im je najzad odobrio da ga nadleu, ali je

novinarima zabranio pristup. Snimatelj zasad nije mogao bogzna ta

da skupi od materijala - samo nekoliko slika mirnog mnotva koje u
potpunoj tiini i gotovo nepomino iekuje udo. Kad god bi doli
helikopteri, napetost bi porasla - sledbenici su mrzeli medije, to je
bilo prilino razumljivo s obzirom na to kako su mediji dosad s njima
postupali; ali nije bilo neprijateljskih ili preteih povika i postupaka.
Oko pet poslepodne gomilom se prolomio amor; nekolicina ljudi
je poela da peva, drugi su im se tiho pridruili, a zatim je opet nastala
tiina. Vinsent je sklupanih nogu sedeo u glavnoj peini i inilo se da
nije samo usredsreen, nego da je i izaao iz vremena. Oko sedam sati
Miskijevic se pojavio na ulazu u peinu. Jesi li spreman?, upita ga.
Vinsent mu bez glasa klimnu glavom i spretno ustade; duga bela
haljina leprala je oko njegovog mravog tela.
Miskijevic je prvi izaao na zaravan s koje je pucao pogled na
gomilu sledbenika; svi su skoili na noge. Tiinu je naruavalo samo
pravilno zujanje helikoptera koji su leteli u mestu.
Prolaz je otvoren, ree. Glas mu je bio savreno ozvuen, nije
bilo ni distorzije ni jeke, bio sam siguran da e novinari s dobrim
dimanikim mikrofonom da naprave pristojan snimak. Preli smo
prag u jednom, a zatim i u drugom smeru, nastavio je on. Smrt nam
vie nije prepreka; ono to smo najavili, to smo i ostvarili. Prorok je
pobedio smrt; opet je s nama. Na to se odmakao nekoliko koraka i
smerno pognuo glavu. Nita se nije dogaalo otprilike jedan minut, ali
to mi se uinilo kao venost, svi su utali i nepomino stajali, svi su
pogledi bili uprti u otvor peine, okrenut pravo prema zapadu. U
trenutku kad se zrak zalazeeg sunca probio kroz oblake i osvetlio
otvor, Vinsent je izaao na zaravan; taj prizor e se, koji je ovekoveio
BBC-jev snimatelj, unedogled vrteti na svim svetskim televizijskim
stanicama. Ljubav je preplavila lica, neki su rairili ruke i podigli ih
prema nebu; ali nije se zauo nijedan vrisak, nijedan um. Vinsent je
rairio ruke i nakon to je nekoliko minuta samo disao u mikrofon,
koji je zabeleio svaki njegov udisaj, progovori je: Diem, kao svi vi...
ree polako. Pa ipak, vie ne pripadam istoj vrsti, nastavio je. Od
svog postanka svemir eka roenje venoga bia koje bi postojalo
zajedno s njim, kako bi se u tom biu ogledao kao u nepomuenom
ogledalu, kojem zub vremena ne moe nauditi. Takvo se bie rodilo

danas, nedugo nakon pet poslepodne. Ja sam Paraklit i ostvarenje

obeanja. Za sada sam usamljen, ali moja samoa nee potrajati, jer
ete mi se vi uskoro pridruiti. Vi ste moji prvi pratitelji, vas trista
dvanaest; vi ste prvi narataj nove vrste koja e zameniti oveka; vi
ste prvi novoljudi. Ja sam nulta taka, a vi prvi talas. Danas ulazimo u
novu eru, u kojoj proticanje vremena vie nema isti smisao kao pre.
Danas ulazimo u veni ivot. Ovo je trenutak koji se pamti.

DANIJEL25.6
Samo tri osobe su, osim Danijela1, bile direktni svedoci ovih
kljunih dogaaja; ivotne prie Slotana1 - koga je nazvao Naunikom
- i eroma1 - koga je prozvao Pandurom - uglavnom se podudaraju s
njegovom: neposredno odobravanje sledbenika i njihova bezrezervna
vera u Prorokovo vaskrsnue... ini se da je plan odmah upalio, ako
uopte moemo govoriti o planu; inilo se da Slotan1, vidi se iz
njegove prie, nipoto ne uestvuje u prevari, budui da je bio uveren
da e stvarne rezultate postii ve za nekoliko godina; smatrao je da je
re o blago preuranjenom nagovetaju.
Sasvim drugaijeg tona i na eliptian nain skraena, to e
zbunjivati njene komentatore, ivotna pria Vinsenta1 takoe
potvruje navedeni razvoj dogaaja, sve do otune epizode sa
erarovim samoubistvom. erar, kome je Danijel nadenuo ime
Humorista, nekoliko nedelja se vucarao po kompleksu, dok su Slotan1
i erom1 ve pomiljali da ga se ree, pa se najzad obesio u svojoj
sobici. Sve vie se odavi alkoholu, erar se preputao prizivanju
sentimentalnih mladalakih uspomena, koje je delio s Prorokom, i
svih zgoda i nezgoda kroz koje su zajedno proli. Izgleda da ni jedan
ni drugi nisu ni u jednom asu poverovali u postojanje Elohima. To je
bio samo vic..., ponavljao je, dobra narkomanska fora. Uzeli smo
peurke, ili u etnju po vulkanima i izbaljezgarili celu tu priu. Nije
mi bilo ni na kraj pameti da bi stvar mogla da poprimi takve
razmere... Njegovo brbljanje ve je postalo nezgodno, jer kult
Elohima nikad nije slubeno odbaen, iako su prilino brzo prestali da
ga potuju. Ni Vinsent1 ni Slotan1 zapravo nisu pridavali preteranu
vanost toj pretpostavki o vanzemaljskim tvorcima, ali obojica su
verovali da e ovek nestati i da treba da se pripreme za dolazak
njegovog naslednika. Vinsent1 je smatrao da, ak i ako postoji
mogunost da su oveka stvorili Elohimi, najnoviji dogaaji svakako
dokazuju da je ovek uao u proces elohimizacije, postavi gospodar i
tvorac ivota. Tako je ambasada postala svojevrsni spomenik
oveanstvu, u kojem e budua vrsta upoznati njegove tenje i
vrednosti; ta funkcija se uostalom savreno poklapala s klasinom

tradicijom u umetnosti. to se tie eroma1, ni njega nije zanimao

problem postojanja Elohima pod uslovom da moe da se posveti
svojoj istinskoj strasti: stvaranju i organizaciji struktura moi.
Kao to smo ve naglasili, sigurno je upravo zbog velike razlike u
stavovima vladajue trojke, utemeljen tako celovit sistem, pa je
elohimizam postigao veliki uspeh u godinama nakon Vinsentovog
vaskrsnua. Zbog te raznolikosti poklapanje njihovih ispovesti jo je
udnije.

DANIJEL1.18
Nema opravdanja za sloenost sveta.
Iv Rosi - odgovor Marselu Fretrezu
Posle izuzetne napetosti koja je prethodila Prorokovom
vaskrsnuu u Vinsentovom telu i kulminacijskog trenutka u kojem se,
obasjan zracima zalazeeg sunca, Vinsent pred novinarima pojavio na
ulazu peine, sledili su maglovito oputeni, gotovi radosni dani.
Pandur i Naunik brzo su odredili svoje pojedinane oblasti
delovanja; brzo sam uvideo da e ih i potovati i da e, iako nikad
nee jedan drugom biti naroito skloni, biti uspean dvojac, jer trebali
su jedan drugom, bili su toga svesni i voleli su besprekornu
organizaciju.
Posle prve veeri, Naunik je definitivno novinarima zabranio
pristup kompleksu i u Vinsentovo ime odbio je sve intervjue; ak je
zatraio i zabranu nadletanja - i odmah ju je dobio od efa policije,
kome je jedini cilj bio da, koliko god moe, smiri optu uskomeanost.
Naunik time nije hteo da postigne nita posebno, osim to je svetskim
medijima hteo da stavi do znanja da on gospodari podacima, da je na
njihovom izvoru i da ne mogu nita da saznaju bez njegovog
odobrenja. Poto su bezuspeno kampovali pred ulazom u kompleks,
novinari su u sve veim grupama poeli da odlaze i za nedelju dana
opet smo bili sami. Izgledalo je kao da Vinsent svakako ivi u nekoj
drugoj stvarnosti pa sam s njim izgubio svaki kontakt; ali jednom, kad
me je sreo na strmoj stenovitoj stazi koja je vodila u nae nekadanje
sobike, ipak me je pozvao da doem da vidim kako napreduju nacrti
za ambasadu. Uao sam za njim u malu podzemnu prostoriju belih
zidova koje su prekrivali zvunici i projektori. Ukljuio je program za
prezentaciju ambasade. Niti je to bila ambasada, niti su to bili pravi
nacrti. Imao sam utisak da sam uronio u velike svetlosne zavese koje
nastaju, oblikuju se i nestaju svuda oko mene. Ponekad bih se naao
meu prijateljski bliskim, lepim i svetlucavim malim predmetima; a
potom bi sve progutao veliki svetlosni talas iz kojeg bi niknula nova
scenografija. Potpuno smo uronili u belu boju, od kristalne do mleno

bele, od tamno do bljetavo bele; sve to nije imalo nikakve veze sa

stvarnou, ali bilo je lepo. Pomislio sam kako je prava sutina
umetnosti moda upravo da nam pokae svetove iz snova, nemogue
svetove, a ja tako neto nikad nisam ni priblino postigao niti sam
oseao da sam za to sposoban; shvatio sam takoe da je ironiji, komici
i humoru odzvonilo s obzirom da e budui svet biti svet radosti, a za
njih u tom svetu vie nee biti mesta.
Vinsent nipoto nije bio dominantni mujak, niti je voleo hareme,
te je nedugo nakon Prorokove smrti obavio dug razgovor sa Suzan i
zatim oslobodio druge devojke. Ne znam ta su jedno drugom rekli, ne
znam ta je ona mislila i da li je u njemu videla Prorokovu
reinkarnaciju ili ga je prepoznala kao Vinsenta, da li joj je priznao da
je Prorokov sin ili je ona smislila neko meu-objanjenje; ali mislim da
njoj sve to ba i nije bilo vano. Nevina bilo kakvom relativizmu i
zapravo prilino ravnoduna prema istini, Suzan je mogla da ivi samo
potpuno obuzeta ljubavlju. Naavi novo bie koje e voleti, i koje je
moda volela ve dugo, nala je i novi smisao ivota, i ja sam bio
potpuno siguran da e njih dvoje ostati zajedno do poslednjeg dana,
dok ih, kako se to ve kae, smrt ne rastavi, osim to ovaj put moda
nee biti smrti. Ako Miskijevic uspe da ostvari svoje ciljeve, iznova e
se zajedno roditi u obnovljenim telima i prvi e u istoriji oveanstva
zaista doiveti venu ljubav. Ljubav ne jenjava zbog zasienja, ili bolje
reeno, to zasienje nastaje zbog nestrpljivosti tela koja znaju da su
osuena na smrt i koja ele da ive, tela koja u vremenu koje im je
dato ne ele da propuste nijednu priliku, nijednu mogunost i koja bi
elela u najveoj moguoj meri da iskoriste to ogranieno, osipajue i
osrednje vreme koje im ograniava ivot, tela koja ne mogu nikoga da
vole jer im se svi ine ogranienim, osipajuim i osrednjim.
Uprkos toj novoj monogamnoj orijentaciji - koja je uostalom ostala
preutna jer Vinsent nikad nije u vezi s time dao izjavu niti neko novo
uputstvo; to to je izabrao samo Suzan bila je njegova lina stvar u
nedelji posle uskrsnua zabeleena je slobodnija, raznovrsnija i vea
seksualna aktivnost, nauo sam ak neto o pravim orgijama. Ali inilo
se da postojei parovi nisu zbog toga nimalo ispatali, nije se rastavio
nijedan brak, niti je izbila bilo kakva svaa. Moda je sve dostupnija
besmrtnost malo uvrstila ideju o neposesivnoj ljubavi, koju je Prorok
propagirao celoga ivota, a da zapravo nikoga u nju nije uverio;

mislim da je u prvom redu odsutnost njegove opresivne muke linosti

oslobodila sledbenike i dala im elju da proive lagodnije i razigranije
trenutke.
Ja sam, sa druge strane, imao sve jasniji predoseaj da mene u
ivotu ne eka nita tako veselo. Tek dan uoi odlaska uspeo sam da
dobijem Ester: objasnila mi je da je imala previe posla, glumila je
glavnu ulogu u nekom kratkometranom filmu, posreilo joj se,
angaovali su je u poslednji tren i snimanje je poelo odmah nakon
ispita - koje je, inae, poloila kao od ale; ukratko, govorila je samo o
sebi. Ipak je bila u toku s dogaajima na Lanzaroteu i znala je da sam
im prisustvovao. Que fuerte!, viknula je, i taj komentar mi se inio
pomalo turim; tad sam shvatio da u i njoj preutati istinu, drei se
uobiajene verzije o verovatnoj podvali, i da joj neu dati do znanja u
kojoj sam se meri upleo u dogaaje; shvatio sam da je Vinsent jedina
osoba na svetu s kojom u moda jednoga dana moi o tome da
razgovaram. Tad sam shvatio zato sive eminencije, pa ak i obini
svedoci istorijskih dogaaja, iji skriveni i odluujui faktori ostaju
nepoznati iroj javnosti, pre ili posle osete potrebu da olakaju savest i
zapiu ono to znaju.
Vinsent me je sutradan otpratio na aerodrom u Aresifi, i on je
vozio terensko vozilo. Opet smo hodali du neobine plae s crnim
peskom i belim oblutcima i tad sam pokuao da mu objasnim svoju
potrebu da zapiem ta sam doiveo. Paljivo me je sasluao i,
parkiravi se ispred dvorane za odlaske, rekao mi je kako me razume
i dao mi odobrenje da napiem ta sam video. Samo je traio da priu
ne objavim za ivota ili da, ako elim da je objavim ili je ak dam
nekome na itanje, barem zatraim slubeno odobrenje upravnog
odbora Crkve - to jest trojke koju je inio zajedno s Naunikom i
Pandurom. Te uslove sam spremno prihvatio, znajui da mi veruje, ali
osetio sam da je zamiljen, kao da ga je moja molba navela na neka
neodreena razmiljanja koja jo nije mogao da definie.
ekali smo let u dvorani s velikim staklenim zidovima, odakle je
pucao pogled na piste. U daljini su se nazirali vulkani - prisne, gotovo
umirujue pojave ispod tamno plavog neba. Osetio sam kako bi
Vinsent hteo da na oprotaj bude srdaniji, povremeno mi je stiskao
ruku ili me hvatao za ramena; ali nije znao ta da kae ili uini. To
jutra su mi uzeli i uzorak DNK, pa sam time slubeno postao lan

Crkve. U trenutku kad je stjuardesa najavila let za Madrid, pomislio

sam kako je ovo ostrvo umerene i jednoline klime, na kome se
osunanost i temperatura uglavnom ne menjaju tokom cele godine,
upravo savreno mesto za ulazak u veni ivot.

DANIJEL25.7
Vinsent1 je zaista zapisao da mu je nakon tog razgovora s
Danijelom1 na parkiralitu aerodroma Aresifi prvi put sinula zamisao
o ivotnoj prii, koju je isprva uveo kao dodatak i privremeno reenje
dok je ekao da Slotan1 ostvari napredak u istraivanju memorijskih
mrea, ali koja je poprimila veliku vanost zbog Pirsovih logikih
konceptualizacija.

DANIJEL1.19
Na madridskom aerodromu let za Almeriju sam morao da ekam
dva sata; ta dva sata su mi bila dovoljna da izaem iz udnog
apstraktnog stanja u kojem sam se nalazio nakon boravka kod
elohimita i ponovo se ukomiram, korak po korak, kao to ulazimo u
ledenu vodu; penjui se u avion, uprkos prijatnoj temperaturi,
doslovce sam ve drhtao od teskobe. Ester je znala kako isti dan
nastavljam let i morao sam da uloim veliki napor kako joj ne bih
priznao da moram dva sata da ekam na madridskom aerodromu;
mogunost da mi kae kako joj se zbog dva sata ne isplati da uzima
taksi bila mi je prilino nepodnoljiva. Svejedno sam tokom ta dva
sata, lutajui od prodavnice sa CD-ima, koji su bezono reklamirali
poslednji album Davida Bisbala (ona se, prilino goliava, pojavila u
jednom od njegovih novijih spotova), do salona za puae i butika s
krpicama Denifer, imao sve neizdrljiviji utisak da vidim njeno
mlado, erotino telo u letnjoj haljinici kako hoda gradskim ulicama
nekoliko kilometara dalje dok je mukarci zadivljeno posmatraju.
Zaustavio sam se u Tap Tap Tapasu i naruio odurne kobasice koje su
plivale u masnom sosu, i zalio ih pivom; osetio sam kako mi se eludac
nadima i puni tim smeem, pa mi je sinula ideja da svesno ubrzam
proces propadanja, da postanem star, odvratan i debeo, kako bih se
oseao potpuno nedostojnim Esterinog tela; u trenutku kad sam naeo
etvrto pivo Mahou, na radiju u baru pustili su neku pesmu, nisam
znao ko je izvodi, ali svakako je nije izvodio David Bisbal, nego neki
tradicionalni peva latino muzike, ije je zapevanje mladim pancima
bilo smeno, ukratko, peva za domaice, a ne za mlade minkerke, u
svakom sluaju, refren je glasio Mujer es fatal i ja sam shvatio da tu
jednostavnu i blesavu misao niko nije tanije izrazio i da je poezija,
kad uspe da bude jednostavna, svakako neto mono, the big thing; na
panskom re fatal bila je savreno prikladna, nisam znao nijednu
koja bi bolje opisivala moju situaciju, bio sam u paklu, pravom paklu,
sam sam uao u klopku, eleo sam da uem u nju, ali sad nisam znao
gde je izlaz niti sam ak bio siguran da elim da izaem, u glavi mi je
bila sve vea pometnja, ako sam glavu jo uopte i imao, u svakom

sluaju imao sam telo, telo koje je bilo na mukama i izgaralo od

udnje.
Vrativi se u San Hoze, popio sam brdo tableta za spavanje i
odmah legao. Idua dva dana samo sam bauljao iz sobe u sobu; da, bio
sam besmrtan, ali za sad to nije bogzna to menjalo, Ester me jo nije
nazvala, a inilo mi se da je samo to bitno. Sluajno sam na panskoj
televiziji video neku emisiju o kulturi (uostalom, to nije bio samo
sluaj nego pravo udo, jer su emisije o kulturi retkost na panskoj
televiziji, panci nimalo ne vole emisije o kulturi niti kulturu
generalno, celo to podruje im je ekstremno mrsko, ponekad steknete
utisak da pominjanje kulture shvataju kao linu uvredu) i saznao da je
Emanuel Kant na samrti rekao: Sad je dosta. Odmah me je obuzeo
bolan luaki smeh, praen trodnevnim bolovima u elucu, nakon
kojih sam poeo da povraam u. Nazvao sam doktora koji je
dijagnostifikovao trovanje hranom, pitao me ta sam prethodnih dana
jeo i preporuio mi da kupim mlene proizvode. Kupio sam ih i iste
veeri otiao u Diamond Nights, koji mi je ostao u seanju kao
poten lokal, gde vas ne teraju na preteranu konzumaciju. Za ankom
je stajalo tridesetak devojaka i samo dve muterije. Izabrao sam neku
Marokanku, koja nije mogla da ima vie od sedamnaest godina;
dekolte joj je isticao velike grudi i zaista sam mislio da e upaliti, ali,
kad smo se nali u sobi, morao sam se suoiti s istinom: nije mi se
dignuo dovoljno da mi stavi kondom; u tim uslovima je odbila da mi
pui, i ta sam onda mogao? Najzad mi ga je izdrkala, uporno zurei u
oak sobe, drkala ga je prejako, tako da me je bolelo. Nakon minut
iscureo je mali providan mlaz, odmah je ispustila kurac; podigao sam
pantalone i otiao da piam.
Sutradan ujutro primio sam faks od reditelja DIOGENA CINIKA.
Nauo je da sam odustao od projekta SVINGERI SA AUTOPUTA i
smatrao da je to velika teta; on je lino bio spreman da se prihvati
reiranja ako ja pristanem da napiem scenario. Ba je idue nedelje
trebalo da svrati u Madrid pa mi je predloio da se naemo kako
bismo o tome porazgovarali.
Nisam ba redovno kontaktirao s tim tipom, zapravo ga nisam
video ve pet godina. Uavi u kafi, shvatio sam da sam potpuno
zaboravio kako izgleda; seo sam za najblii sto i naruio pivo. Nakon
dva minuta pojavio se nizak i bucmast etrdesetogodinjak kovrdave

kose u neobinoj uto smeoj lovakoj jakni s mnotvom depova,

naglo se zaustavio pred mojim stolom, s aom u ruci, iroko se
osmehujui. Bio je neobrijan, imao je prefriganu facu i ja nikako nisam
mogao da ga se setim; ipak sam mu ponudio da sedne. Moj menader
mu je, ree, prosledio sinopsis i opis uvodne sekvence; bio je
ekstremno zainteresovan za projekt. Automatski sam klimnuo, bacivi
pogled na mobilni; kad sam stigao na aerodrom, ostavio sam Ester
poruku da sam stigao u Madrid. Nazvala je u pravi as, kad sam ve
poeo da se upetljavam u sopstvene protivrenosti, i obeala je da e
doi za deset minuta. Pogledao sam reditelja, jo nisam uspeo da se
setim kako se zove, ali shvatio sam da ne volim ni njega ni njegov
pogled na svet i da generalno nemam ta s njim da radim. Sad mi je
predlagao saradnju na scenariju; kad sam to uo, trecnuo sam se. To
mu nije promaklo pa se brzo povukao, uveravajui me da svakako
mogu da radim sam ako mi je tako drae, da on ima potpuno
poverenje u mene. Nisam imao nimalo volje da se bakem s tim
kretenskim scenarijem, samo sam hteo da ivim, jo malo da ivim
ako mogu, ali nisam mogao to otvoreno da mu kaem, izgledao je kao
traara i rastrubio bi tu vest celoj struci, ni sam nisam znao zato moda jednostavno zbog umora - ali inilo mi se da barem jo
nekoliko meseci moram sve da ih drim u zabludi. Kako bih raspirio
razgovor, ispriao sam mu priu o onom Nemcu koji je pojeo drugog
Nemca, kojeg je upoznao na internetu. Prvo mu je odsekao penis i
isprio ga s lukom, pa su ga zajedno pojeli u slast. Potom ga je ubio i
iseckao na komadie, koje je uredno spremio u zamrziva.
Povremeno bi izvadio neki komadi, odmrznuo ga i ispekao, svaki put
prema nekom drugom receptu. Kako je izjavio istraiteljima, trenutak
u kojem su zajedno vakali penis bio je snano versko iskustvo,
istinsko zbliavanje sa rtvom. Reditelj me je sluao s kretenskim i
okrutnim osmehom, zamiljajui verovatno da nameravam to da
ubacim u svoj trenutni projekat, i ve se naslaivao ogavnim
prizorima koje e iz toga izvui. Tad je, na sreu, dola Ester, sva
nasmejana, u letnjoj suknjici koja joj je leprala oko bedara, i tako mi
se zduno bacila u zagrljaj da sam zaboravio sve ostalo. Sela je i
naruila dijabolo s mentolom, mirno ekajui da privedemo razgovor
kraju. Reditelj ju je povremeno zadivljeno gledao - ispruila je noge na
stolicu i rairila bedra, nije nosila gaice, to se inilo prirodnim i

loginim, obinom posledicom temperature vazduha, samo sam ekao

da jo uzme ubrus iz bara i obrie piu. Napokon je krenuo, obeali
smo jedan drugom da emo ostati u vezi. Deset minuta posle bio sam u
njoj i bilo mi je dobro. udo se ponavljalo, jednako snano kao i
prvoga dana, i poslednji put opet sam poverovao da e trajati veno.
Neuzvraena ljubav je kao krvoliptanje. Iduih meseci, dok je u
paniju stizalo leto, jo sam mogao pred samim sobom da se
pretvaram da je sve u redu i da se isto volimo; ali, naalost, nikad
nisam bio preterano vian samozavaravanju. Dve nedelje posle dola
mi je u posetu u San Hoze i, iako mi je podavala telo jednako predano
i nesuzdrano, ipak sam primetio da se sve ee udaljava nekoliko
metara i razgovara mobilnim. esto se tokom tih razgovora smejala,
ee nego sa mnom, obeavala da e se brzo vratiti, pa mi se zamisao
da je pozovem da provede sa mnom leto inila sve besmislenijom;
gotovo sam osetio olakanje dok sam je vozio na aerodrom. Izbegavao
sam raskid, jo smo bili zajedno, kako se to ve kae, i idue nedelje
sam ja doao u Madrid.
Znao sam da jo esto izlazi u diskoteke i ponekad igra do jutra, ali
nikad mi nije ponudila da joj se pridruim. Zamiljao sam je kako
govori prijateljima koji je zovu u provod: Ne veeras, veeras sam s
Danijelom... Veinu sam ih ve upoznao, uglavnom su bili studenti ili
glumci; esto su bili u groove fazonu, imali su poludugu kosu i udobnu
odeu; neki su se duhovito furali da su maco i latino ljubavnici; ali svi
su, naravno, bili mladi. Kakvi su, uostalom, i mogli biti? Ponekad bih
se pitao koji su joj od njih moda bili ljubavnici. Nikad niim nije u
meni izazivala neprijatnost, ali isto tako nikad nisam oseao da
istinski pripadam njenom drutvu. Seam se jedne veeri, moglo je biti
oko dvadeset dva sata, desetak nas sedelo je u nekom baru i svi su
ivahno komentarisali prednosti raznih diskoteka, jedne su vie
putale house, a druge trance. Ve deset minuta sam imao strahovitu
elju da im kaem kako i ja elim da budem deo tog sveta i da se
zabavljam s njima do jutra; bio sam spreman da ih preklinjem da me
povedu sa sobom. Zatim sam sluajno spazio odraz svog lica u
ogledalu i sve mi je bilo jasno. Odavno sam prevalio etrdesetu; lice mi
je bilo zabrinuto i ukoeno; ivotno iskustvo, obaveze i jadi ostavili su
na njemu svoj trag; nisam ni izbliza izgledao kao neko s kim biste
poeleli da se zabavljate; nije mi bilo spasa.

Tokom noi, nakon to sam vodio ljubav s Ester (samo je to jo

funkcionisalo, verovatno sam samo u tom pogledu zadrao neto
mladalakoj, dok sam posmatrao njeno glatko belo telo kako se
odmara obasjano meseinom, s bolom sam se setio Velike Guzice. Ako
e mi se, kako kae Jevanelje, meriti onako kako sam ja merio, onda
mi se loe pie, jer sam prema Velikoj Guzici svakako bio nemilosrdan.
Dodue, milost tu i ne bi bogzna kako pomogla: tota moemo da
uinimo iz samilosti, ali da nam se zbog nje digne, e, to ne ide.
U vreme kad sam upoznao Veliku Guzicu imao sam oko trideset
godina i poeo da postiem kakav-takav uspeh - ne jo u iroj javnosti,
ali barem u oima kritiara. Brzo sam zapazio tu debelu bledu enu,
koja je dolazila na sve moje nastupe, sedela u prvom redu i svaki put
bi mi pruila notes da joj dam autogram. Trebalo joj je otprilike est
meseci da se osokoli i obrati mi se - zapravo, mislim da sam najzad ja
preuzeo inicijativu. Bila je obrazovana ena, predavala je filozofiju na
parikom fakultetu pa se zaista nisam imao ega da bojim. Traila mi
je odobrenje da objavi prepis i komentare mojih skeeva u Zborniku
fenomenolokih studija; naravno, pristao sam. Priznajem, bio sam
malo polaskan, ipak sam dogurao samo do mature, a ona me je
uporeivala s Kjerkegorom. Nekoliko meseci smo se dopisivali preko
interneta i stvari su polako poele da izmiu kontroli, prihvatio sam
poziv da doem kod nje na veeru, trebalo je da posumnjam im sam
je video u kunoj haljini, ali ipak sam uspeo da odem, ne ponizivi je
previe, barem sam se tome nadao, ali ve su sutradan su poeli da mi
pristiu prvi pornografski mejlovi. Ali, da te napokon osetim u sebi,
da osetim kako tvoja mesna stabljika iri moje latice..., ivi uas,
pisala je kao erar de Vilije. Nije se ba dobro drala, izgledala je
starije; meutim, zapravo je, kad sam je upoznao, imala samo
etrdeset sedam godina - tano kao ja kad sam upoznao Ester, im
sam to shvatio, skoio sam iz kreveta, dahui od straha, i poeo da
hodam uzdu i popreko po spavaoj sobi: Ester je mirno spavala,
zbacila je sa sebe pokrivae, Boe, kako je bila lepa.
U to vreme sam mislio - premda je od tada prolo petnaest godina,
jo sam zbog toga oseao sram i gnuanje - da seksualna elja u
odreenoj dobi jenjava, ili barem donekle popusti. Kako sam ja, koji
sam se smatrao jetkim i cininim, mogao poverovati u tako suludu

iluziju? U naelu sam znao ta je ivot, ak sam itao knjige; ako

postoji samo jedna tema oko koje se sve ispovesti poklapaju, onda je
to ta. Ne samo da seksualna elja ne jenjava nego s godinama postaje
sve ea, sve bolnija i neutaivija. ak i kod onih malobrojnih
mukaraca koji prestanu da lue hormone, izgube erekciju i sve to s
njom ide, ne smanji se elja za mladim enskim telima, nego, to je
moda jo gore, postaje cosa mentale, elja elje. Eto ta je istina, eto
kako stoje stvari, eto ta su neumorno ponavljali svi ozbiljni autori.
Eventualno sam Debeloj Guzici mogao da priutim kunilingus zamislio sam svoje lice kako hrabro uranja medu njene mlohave
butine i bledunjave naslage sala, u pokuaju da oivi njen
otromboljeni klitoris. Ali bio sam siguran da je ak ni to ne bi
zadovoljilo - moda bi je samo stavio na jo vee muke. Htela je, kao i
mnoge druge ene, da neko u nju ue i nita manje od toga ne bi je
zadovoljilo, o tome nije bilo rasprave.
Zbrisao sam, postupivi kao to bi postupio svaki mukarac na
mom mestu; prestao sam da joj odgovarati na mejlove, zabranio joj
ulaz u svoju garderobu. Navaljivala je godinama, pet godina, ili moda
sedam, navaljivala je strahovito dugo; mislim da je prestala da
navaljuje dan poto sam upoznao Izabel. Naravno, nisam joj nita
rekao, nismo uopte kontaktirali; moda intuicija ipak postoji, enska
intuicija, kako to zovu; u svakom sluaju, u tom trenutku je odluila da
nestane, ode iz moga ivota, a moda i iz ivota uopte, kako mi je u
mnogo navrata pretila.
Dan nakon te mune noi, seo sam na prvi avion za Pariz. Ester se
malo iznenadila, mislila je da u celu nedelju da provedem u Madridu,
kao to sam, uostalom, i planirao, ni sam nisam znao zato tako
naprasno odlazim, moda sam hteo da ispadnem faca, da pokaem
kako i ja imam svoj ivot, svoje obaveze i svoju nezavisnost - ako mi je
to bio cilj, onda sam podbacio, budui da je ta vest nije ni najmanje
usplahirila ili izbacila iz takta, rekla je burno, i to je bilo sve. Mislim da
su moji postupci zapravo ve izgubili smisao, da sam poeo da se
ponaam kao stara ranjena ivotinja koja juria u svim smerovima,
nalee na prepreke, pada i opet ustaje, sve pomamnija, sve slabija,
bezumnija i opijenija mirisom vlastite krvi.
Izgovor mi je bio da elim da vidim Vinsenta, to sam objanjenje

dao Ester, ali tek kad sam sleteo na aerodrom Roasi, shvatio sam da
zaista elim da ga opet vidim, ni sam nisam znao zato, moda sam
jednostavno hteo da se uverim u mogunost sree. Vratio se sa Suzan
u dedinu i bakinu kuu - u kojoj je, na kraju krajeva, oduvek iveo. Bio
je poetak juna, ali vreme je bilo sivo, a crvene cigle su izgledale
sumorno; iznenadila su me prezimena na potanskom sanduetu.
Suzan Longfelou - dobro, ali Vinsent Makori? Ah, da, Prorok se zvao
Robert Makori, a Vinsent vie nije smeo da nosi majino prezime;
prezime Makori su mu dodelili, jer je morao nekako da se zove dok
eka sudsku odluku. Ja sam greka, jednom mi je rekao Vinsent
ciljajui na svoje krvno srodstvo s Prorokom. Moda, ali baka i deda
su ga primili i voleli kao rtvu, sin ih je gorko razoarao svojom
neodgovornom i hedonistikom sebinou - koja je, uostalom,
zahvatila celu generaciju; stvari su posle krenule nizbrdo i ostala je
samo sebinost, a uitak je ispario; kako god bilo, prigrlili su ga,
otvorili mu vrata svog doma, a to je neto to ja, na primer, nikad ne
bih uinio za vlastitog sina, sama pomisao da ivim pod istim krovom s
tim malim seronjom bila bi mi nepodnoljiva, i on i ja pripadali smo
vrsti ljudi koji nije trebalo da postoje, za razliku od, na primer, Suzan,
koja je sad ivela u toj staroj, pretrpanoj i turobnoj kui, veoma
daleko od svoje rodne Kalifornije, i koja se tamo odmah oseala
dobro, nita nije bacila, prepoznao sam uramljene porodine
fotografije, dedina ratna odlikovanja i suvenire sa Kota Brave; moda
je provetrila kuu, kupila cvee, to nisam mogao da znam jer o takvim
stvarima nemam blage veze, ja sam uvek iveo kao u hotelu, nemam
oseaj za dom, da nema ena, mislim da mi pojam doma nikad ne bi ni
pao na pamet; kako bilo, sad se inilo da ljudi u toj kui mogu da budu
sreni, Suzan je znala to da postigne. Volela je Vinsenta, to mi je bilo
jasno od prvog trenutka, ali u prvom redu je volela. U njenoj prirodi je
bilo da voli, kao kravi da pase (ili ptici da peva; ili pacovu da njuka).
Ostavi bez svoga bivega gospodara, gotovo je istovremeno nala
novog i svet oko nje opet je poprimio pozitivnu jednostavnost. Ruao
sam s njima i proveo prijatno, harmonino vee, tokom kojeg nisam
previe patio; ipak mi se nije tamo spavalo pa sam rezervisao sobu u
Luteciji i otiao oko jedanaest sati uvee.
Na stanici Monparnas-Bienvenu setio sam se poezije, verovatno
zato to sam bio kod Vinsenta, a susret s njim uvek me je navodio da

jasnije sagledam vlastita ogranienja: ne samo kreativna nego i

ljubavna. Treba rei i da sam u tom trenutku prolazio ispred plakata
RATP-ove12 poezije, tanije ispred plakata s tekstom Slobodne
ljubavi Andrea Bretona; koliko god vam se moda gadi linost
Andrea Bretona, koliko god naslov bio neinteligentna i jadna
antinomija koja ne upuuje samo na pilei mozak nego i na smisao za
publicitet, koja je bila glavno obeleje, a naposletku i jedina svrha
nadrealizma, ipak treba priznati: krelac je u ovom sluaju sastavio
vrlo lepu pesmu. Ali taj plakat nije zasmetao samo meni, jer sam
nakon dva dana opet proao pored njega i video da je neko preko
njega napisao: Bolje tokom pica pustite vie vozova, nego to nam
recitujete debilnu poeziju, to mi je bilo dovoljno da celo popodne
budem dobre volje i da ak vratim malo samopouzdanja: da, bio sam
samo komiar, ali ipak sam bio komiar.
Dan nakon veere kod Vinsenta, obavestio sam recepcionere u
Luteciji da u verovatno jo nekoliko dana zadrati sobu. Primili su
vest s prisnom uslunou. Ipak sam ja, na kraju krajeva, bio slavna
osoba; mogao sam da pljunem lovu i pijem konjake s piscem Filipom
Solersom ili Filipom Buvarom - moda ne ba sa Filipom Leotarom,
poto je bio mrtav; ali zbog svoje slave sam mogao da doprem do te tri
vrste Filipa. Mogao sam da provedem no sa slovenskom
transeksualnom kurvom; ukratko, mogao sam da vodim velianstven
mondenski ivot, to se ak verovatno od mene oekivalo, ljudi se
proslave s jednim ili dva nadahnuta del, i to je sve, ve je prilino
neobino da neko ljudsko bie izrazi jednu ili dve stvari te, ako mu to
poe za rukom, posle moe srazmerno mirno da prati svoj silazak,
manje ili vie bolno - kako ko.
Ali sledeih dana nisam uinio nita od toga, nego sam ve
sutradan opet nazvao Vinsenta. Brzo je shvatio kako mi prizor njegove
brane sree moe teko pasti pa mi je predloio da se naemo u baru
u Luteciji. Istini za volju, govorio mi je samo o svojim planovima za
ambasadu, koja se prometnula u instalaciju namenjenu buduim
ljudima. Naruio je limunadu, ali je nije ni pipnuo; povremeno bi neka
faca prola barom, spazila me i prisno mi mahnula; Vinsent se na to
uopte nije obazirao. Govorio je, a da me nije gledao, a da ak nije ni
proveravao da li sluam, glas mu je bio odmeren i odsutan, kao da
govori u magnetofon ili svedoi pred istranom komisijom. Kako mi je

izlagao svoj projekat, bilo mi je sve jasnije da se udaljava od prvobitne

zamisli, da njegov projekat s vremenom poprima sve vee razmere, da
mu cilj vie nije da pokae neto to je jedan autor akademskog kia u
XX veku nazvao ljudskom sudbinom. Rekao mi je kako ve postoje
brojni opisi oveanstva, iji su autori jednoglasno zakljuili da je
stanje porazno; ta tema nam je ve bih poznata. Mirno, ali i
nepovratno, napustio je ljudske obale kako bi otplovio prema nekom
veoma dalekom svetu, gde nisam mogao da ga sledim, a to je
verovatno bio jedini svet u kojem je on mogao da die; verovatno mu
je taj odlazak oduvek bio jedini ivotni cilj, ali za tim ciljem je morao
da ide sam. Kad smo kod toga, sam je uvek i bio.
Vie nismo isti, naglasio je blago, postali smo veni; naravno,
trebae nam vremena kako bismo prihvatili tu ideju, kako bismo se na
nju navikli; ali stvari su se ve iz korena promenile. Poto su
sledbenici otili, Naunik je s nekoliko tehniara ostao na Lanzarotu i
nastavio istraivanja; bez sumnje e na kraju ostvariti cilj. ovek je
imao veliki mozak, preveliki da bi se njime koristio samo za
zadovoljavanje primitivnih potreba, kao to su preivljavanje i
potraga za hranom i seksom; napokon emo moi da ga iskoristimo
kao to dolikuje. Nijedna duhovna kultura, podsetio me je, nije se
razvila u drutvu s visokom stopom kriminala iz jednostavnog razloga
to je telesna sigurnost preduslov slobodne misli, to nijedna ideja,
misao ili pesma, ma kako nekreativna bila, ne moe biti stvaralaki
plod osobe koja mora da se brine da preivi, koja neprestano mora
biti na oprezu. Kad jednom osiguramo ouvanje naeg DNK, kad
postanemo potencijalno besmrtni, imaemo, nastavi on, potpunu
telesnu sigurnost, takvu sigurnost kakvu nijedno ljudsko bie nije
dosad iskusilo; niko ne moe predvideti ta e se iz toga izroditi u
duhovnom pogledu.
Taj umirujui i leerni razgovor uveliko mi je pomogao i prvi put
sam poeo da razmiljam o vlastitoj besmrtnosti i malo otvorenije
sagledao stvari; ali, vrativi se u sobu, na mobilnom sam zatekao
Esterinu poruku, napisala je samo I miss you, i iznova sam u svom
mesu osetio duboko ukorenjenu potrebu za njom. Radost je retka
pojava. Sutradan sam otputovao avionom u Madrid.

DANIJEL25.8
Neverovatna vanost seksa za ljudsku vrstu uvek je kod
komentatora meu novim ljudima pobuivala strah i zaprepaenje. U
svakom sluaju bilo je teko pratiti kako Danijel1 postupno otkriva
Zlu tajnu, kako je naziva Vrhovna Sestra; bilo je teko videti kako
postupno otkriva istinu koja ga, kad jednom postane osvedoena,
moe samo unititi. Ljudi su tokom istorije, poto bi zali u odreene
godine, uglavnom smatrali problem sa seksom nevanom
detinjarijom, pa su kao ozbiljne teme, jedine dostojne zrelog oveka,
navodili politiku, posao, rat itd. U vreme Danijela1 istina je poela da
izlazi na videlo; bilo je sve jasnije, i postalo je sve tee to sakriti, da su
pravi ljudski ciljevi, jedini kojima bi se ljudi, da su mogli, spontano
okrenuli, bili ciljevi seksualne prirode. Za nas novoljude to je pravi
kamen spoticanja. Nikad neemo moi, upozorava nas Vrhovna
Sestra, potpuno da sagledamo taj fenomen; moi emo donekle da ga
pojmimo samo ako se neprestano podseamo na neke ideje vodilje, od
kojih je najvanija ta da za ljudsku vrstu, kao i za sve ivotinjske vrste
koje su joj prethodile, preivljavanje jedinke nema ni najmanju
vanost. Darvinova priica o borbi za opstanak dugo je prikrivala
temeljnu injenicu da genetsku vrednost jedinke i njenu sposobnost
da svoje osobine prenese na potomstvo moemo veoma jezgrovito da
svedemo na jedan jedini parametar: broj potomaka koje je ta jedinka
najzad sposobna da proizvede. Stoga nimalo ne treba da nas udi
injenica da je ivotinja, bilo koja ivotinja, spremna da rtvuje svoju
sreu, telesnu udobnost, pa ak i ivot, radi nade u obian seksualni
odnos; volja vrste (da se izrazim finalistiki), snaan hormonalni
sistem (ako uzmemo u obzir deterministiki pristup) gotovo je
neizbeno navodi na taj izbor. Zbog blistavih ukrasa i perja, bunih i
spektakularnih ljubavnih rituala, grabljivice su mogli lake da zapaze i
proderu mujake; ali takvo reenje u genetskom smislu bilo je
poeljno, jer je omoguavalo delotvornije razmnoavanje. Ta
potinjenost jedinke vrsti, utemeljena na postojanim bio-hemijskim
mehanizmima, bila je jednako snana i kod ljudske ivotinje, iji je
poloaj bio utoliko gori to njen seksualni nagon nije bio ogranien na

sezonu parenja, nego je bio prisutan neprekidno - iz ljudskih ivotnih

pria potpuno nam je jasno da je ouvanje telesnog izgleda kojim bi
mogli da zavedemo pripadnike suprotnog pola bio jedini razlog
ljudske brige za zdravlje, i da su savremenici Danijela1 troili sve vie
slobodnog vremena na priljenu negu tela iskljuivo radi zavoenja.
Seksualna biohemija kod novoljudi ostala je gotovo identina verovatno me iz tog razloga, dok sam itao priu Danijela1 i
uivljavao se u njegove muke, obuzimala sve vea nelagoda i oseaj
guenja.

DANIJEL1.20
Nitavilo ponitava.
Martin Hajdeger
Od poetka avgusta na sredinje visoravni stigao je anticiklon i im
sam stigao na aerodrom u Barahasu, osetio sam da e stvari krenuti
nizbrdo. Vruina je bila gotovo nepodnoljiva, a Ester je kasnila; dola
je nakon pola sata, samo u letnoj haljini.
U Luteciji sam zaboravio svoju kremu za odlaganje ejakulacije, to
je bila prva greka; svrio sam prebrzo i prvi put sam osetio da je
donekle razoarana. Nastavila je malo da se mekolji na mom
nepopravljivo omlitavelom udu, a zatim se, pomirivi se sa situacijom,
nadureno odmakla. Dao bih tota da mi se opet digne; mukarci od
roenja ive u tekom svetu, u svetu pojednostavljenih i nemilosrdnih
okolnosti, te bi bez enskog razumevanja malo koji mukarac uspeo
da opstane. Mislim da sam ve tada shvatio da je s nekim spavala dok
me nije bilo.
Sili smo na metro, jer smo ili na pie s dvojicom njenih prijatelja;
haljina joj se zbog znoja prilepila uz telo, savreno su joj se nazirale
bradavice i usek meu guzovima; svi momci u metrou su, normalno, u
nju zurili; neki su joj se ak osmehivali.
Nisam nikako uspevao da se ukljuim u razgovor, povremeno bih
shvatio po koju reenicu, razmenio po neki komentar, ali brzo bih
poeo da gubim tlo pod nogama, a misli su mi ionako bile negde
drugde, oseao sam se kao da se nalazim na klizavom, vrlo klizavom
terenu. im smo se vratili u hotel, pitao sam je da li je s nekim spavala,
odmah je priznala da jeste. It was an ex boyfiriend..., ree kako bi
pokazala da se ne radi o neemu vanom. And a friend of his...,
dodade nakon nekoliko sekundi oklevanja.
Dva momka, dakle; eh, da, dva momka, ionako joj nije bilo prvi
put.
Sluajno je u baru naila na biveg, bio je s prijateljem, stvari su
ile svojim tokom i na kraju su se sve troje nali u istom krevetu. Pitao
sam je kako je bilo, nisam mogao da se suzdrim. Good... good...,

ree, pomalo zabrinuta zbog smera u kojem je krenuo razgovor. It

was comfortable..., pojasnila je, ne mogavi da obuzda smeak.
Prijatno, da; mogu da zamislim. Uloio sam nadljudski napor i
suzdrao se da je ne pitam da li je puila bivem deku, prijatelju ili
obojici, jesu li je naguzili; osetio sam kako mi naviru slike i bue mi
rupe u mozgu, valjda je bilo oigledno ta se u meni zbiva budui da se
namrtila i zautala. Vrlo je brzo donela jedinu odluku koja je dolazila
u obzir - pozabavila se mojim udom, prstima i ustima, s takvom
nenou i spretnou da mi se, suprotno svim oekivanjima, dignuo i
malo kasnije sam bio u njoj i bilo je dobro, opet je bilo dobro, potpuno
sam se uiveo u sadanji trenutak, ona takoe, ak mislim da dugo nije
svrila tako snano - barem ne sa mnom, pomislio sam dva minuta
posle, ali ovaj put sam uspeo da odagnam tu misao, stisnuo sam je u
naruje veoma neno, to sam nenije mogao, i iz petnih ila se
usredsredio na njeno telo, na njegovu sadanju, toplu i ivu prisutnost.
Sad mi se ini da je ta vrlo nena, diskretna i suzdrana scena
imala presudan uticaj na Ester i njeno ponaanje iduih nedelja je
vodila samo jedna misao: trudila se da me potedi muke i pokuavala
je da me usrei, koliko god moe. A ona je zaista imala ime da razgali
mukarca, i seam se da sam u to vreme oseao veliku radost, proetu
neprekidnim senzualnim blaenstvom, radost za koju sam mislio da je
neizdriva i da je ne mogu preiveti. Seam se i njene umiljatosti,
inteligencije, saoseajne pronicljivosti i ljupkosti, ali zapravo ne mogu
da navedem neku odreenu uspomenu, ne izdvaja se nijedan prizor,
znam da sam nekoliko dana, a verovatno i nekoliko nedelja, iveo u
odreenom stanju, stanju dovoljnosti i potpunog, ali ipak ljudskog
savrenstva; neki ljudi su znali da osete da je to stanje mogue, iako
niko dosad nije uspeo da ga uverljivo pretoi u rei.
Ester je ve dugo planirala da 17. avgusta organizuje svoju
roendansku urku i iduih dana se bacila na pripreme. Htela je da
pozove veliki broj ljudi, njih stotinak, pa je odluila da se obrati
prijatelju koji stanuje u Ulici San Isidor. Na najviem spratu je imao
veliki loft s terasom i bazenom; pozvao nas je da doemo na pie i
porazgovaramo o zabavi. Tip je bio visok i zvao se Pablo, imao je dugu
crnu kovrdavu kosu i bio je prilino cool; navukao je tanki ogrta
kad nam je otvorio vrata, ali ga je skinuo im je izaao na terasu; telo

mu je bilo miiavo i preplanulo. Ponudio nam je us. Da li je spavao s

Ester? Zar u se od sada to pitati za svakog mukarca koga sretnemo?
Ester je bila puna obzira i oprezna od one prve veeri, verovatno je
spazila traak zabrinutosti u mojim oima, odbila je ponudu da se
malo osuna pored bazena i svojski se trudila da usmeri razgovor
iskljuivo na pripreme za zabavu. Ni u ludilu nije mogla da kupi
dovoljno kokaina i ekstazija za sve goste; predloila je da kupi prvu
turu da zahukta urku, a za ostatak e posle navratiti dva-tri dilera.
Pablo e se pobrinuti za to, trenutno ima dobre nabavljae; ak je u
naletu velikodunosti predloio da i sam kupi koji popers.
Petnaestog avgusta, na Veliku Gospojinu, Ester je sa mnom vodila
ljubav jo pohotnije nego inae. Bili smo u hotelu Sanz, prekoputa
kreveta stajalo je veliko ogledalo, i bilo je tako vrue da bi nam nakon
svakog kretanja potekao znoj; rairio sam ruke i noge i vie nisam
imao snage da se pomeram, sva sam oseanja usredsredio na ud.
Jahala me je vie od sat vremena, diui i sputajui se na mom kurcu,
na kojem je stiskala i oputala svoju malu, svee obrijanu piu. Sve
vreme jednom rukom je milovala od znoja sjajne grudi i pritom me,
nasmejana, gledala u oi, pratei svaku promenu mog uitka. Drugom
rukom mi je obujmila jaja i stiskala ih as slabije, as jae, u istom
ritmu u kojem je stiskala piu. Kad bi osetila da sam blizu, naglo bi se
zaustavila i snano me stisnula s dva prsta kako bi zaustavila
ejakulaciju u korenu; zatim bi, kad bi opasnost prola, nastavila da se
njie gore-dole. Tako sam proveo sat, ili ak dva, na rubu eksplozije,
na vrhuncu najvee sree dostupne oveku, i na kraju sam je zamolio
za milost, zatraivi da joj svrim u usta. Ustala je, podmetnula mi
jastuk pod dupe, pitala me da li vidim sve dobro u ogledalu; ne, nije
valjalo, trebalo je malo da se pomeri. Pribliio sam se ivici kreveta.
Klekla je, lice joj je bilo u ravnini mog kurca, poela je da ga
sistematski lie, centimetar po centimetar, a zatim mi je usnama
stisnula glavi. Potom je uposlila i ruke, pa mi je polako i snano
drkala, kao da eli da iz mene iscedi svaku kap sperme, pritom brzo
palacajui jezikom. Oiju zamagljenih od znoja, izgubivi svaki jasan
pojam o vremenu i prostoru, ipak sam uspeo jo malo da produim taj
trenutak, pa je stigla jezikom da napravi puna tri kruga pre nego to
sam svrio, nakon ega sam imao utisak kako moje uitkom
preplavljeno telo polako nestaje, kako ga u bujici blaene energije

guta nitavilo. Zadrala je moj ud u ustima, gotovo se ne miui, i

polako ga sisala, sklapajui trepavice kao da eli bolje da me uje
kako radosno stenjem.
Zatim je legla, sklupala se u moje naruje, dok se na Madrid naglo
sputala no, i tek mi je nakon pola sata nepomine nenosti rekla
neto to je nameravala da mi kae ve nedeljama - niko nije bio u
toku izuzev njene sestre, prijateljima je to planirala da objavi na
roendanskoj proslavi. Primili su je na prestinu njujorku akademiju
za klavir, pa je nameravala tamo da provede jednu akademsku
godinu. Dobila je i malu ulogu u visokobudetnom holivudskom filmu
o Sokratovoj smrti; glumice jednu od Afroditinih slukinja, a Sokrat e
biti Robert de Niro. Uloga je bila mala, eka je najvie nedelju dana
snimanja, ali radilo se o Holivudu, i od honorara e platiti celu
godinju kolarinu i jo e joj ostati za ivot. Odlazi poetkom
septembra.
Mislim da sam utao kao zaliven. Bio sam skamenjen, nisam bio u
stanju da reagujem, inilo mi se da u, ako progovorim, briznuti u
pla. Bueno... Its a big chance in my life..., na kraju ree moleivo,
zabijajui mi glavu u rame. Umalo joj nisam predloio da u ii s njom
u SAD i tamo s njom iveti, ali rei su zamrle u meni, bilo mi je jasno
da joj takva mogunost nije ni na kraj pameti. Nije mi predloila ni da
je posetim; poinjalo je novo doba njenog ivota, novo ivotno
poglavlje. Upalio sam svetiljku na natkasni i paljivo je osmotrio da
vidim odaje li njeno lice nekakvu opinjenost Amerikom i Holivudom,
ali ne, nita od toga: inila se razboritom i smirenom, jednostavno je u
datim okolnostima donela najbolju i najrazumniju odluku. Iznenaena
mojom dugom utnjom, okrenula je glavu kako bi me pogledala, duga
plava kosa uokvirivala joj je lice, pogled mi je sluajno pao na njene
grudi, ispruio sam se, ugasio svetiljku i duboko disao; nisam hteo
dodatno da oteavam stvari, nisam hteo da me vidi kako plaem.
Sutradan se ceo dan pripremala za urku; otila je u oblinji salon
lepote na piling i masku od gline; ja sam je ekao u hotelskoj sobi i
puio. Ni sledei dan nije bio drugaiji: poto je bila kod frizera,
svratila je u nekoliko butika i kupila kai i minue. Meni je glava bila
prazna, pretpostavljam da se tako oseaju osuenici na smrt dok
ekaju izvrenje kazne; ako eventualno izuzmemo one koji veruju u
Boga, nikad mi se nije inilo da u poslednjim satima razmiljaju o

svom ivotu i svode raune; mislim kako se jednostavno trude da im

vreme proe to mirnije; najvei srenici spavaju, ali ja nisam bio te
sree, mislim da ta dva dana nisam oka sklopio.
Kad se 17. avgusta oko dvadeset sati Ester pojavila na vratima
moje sobe, shvatio sam da neu preiveti njen odlazak. Nosila je
proziran top koji je ispod grudi vezala u vor tako da istakne njihove
obline; zlatne arape, privrene halterima, dopirale su joj do
centimetar ispod ekstremno kratke vinilno zlatne minisuknje, koja je
izgledala gotovo kao pojas. Nije nosila donje rublje i kad se sagnula
kako bi zavezala visoke izme, guza joj se potpuno otkrila; i nehotice
sam pruio ruku da je pomilujem. Okrenula se, zagrlila me i pogledala
tako saoseajno i neno da sam na trenutak pomislio kako e rei da
odustaje, da ostaje sa mnom sad i zauvek, ali to se nije dogodilo, pa
smo seli na taksi i odvezli se u Pablov loft.
Prvi gosti su stigli oko jedanaest uvee, ali prava urka je poela
tek u tri ujutro. Prvo sam se drao sasvim pristojno, nonalantno
kruei meu gostima s aom u ruci; mnogi su me poznavali ili su me
videli na filmu, imali smo o emu da razgovaramo, muzika je i onako
bila preglasna, pa sam ubrzo poeo samo da klimam glavom. Dolo je
dvestotinak ljudi, a sigurno sam samo ja imao vie od dvadeset pet
godina, ali ak me ni to nije uspelo da izbaci iz takta, oseao sam
neobian mir; katastrofa se u neku ruku ve dogodila. Ester je bila
predivna, pozdravljala je nove goste, srdano ih grlei. Sad su ve svi
znali da za dve nedelje odlazi u Njujork, i prvo sam se bojao da u se
oseati kao budala, ipak sam bio tip kojeg je devojka otkaila, ali niko
mi nije nametao taj oseaj, razgovarali su sa mnom kao da je to neto
najnormalnije.
Oko deset ujutro house su zamenili tranceom, redovno sam sebi
dolivao pun, poeo sam da oseam blagi umor, pomislio sam kako bi
bilo divno da zaspim, ali nisam istinski verovao u tu mogunost,
alkohol mi je pomogao da zaustavim nadiranje teskobe, ali oseao
sam kako je ta teskoba jo tu, kako se ilavo dri duboko u meni,
spremna da me prodre na najmanji znak slabosti. Ve su poeli da se
formiraju parovi, primetio sam da idu u spavae sobe. Nasumice sam
se zaputio nekim hodnikom, otvorio vrata s posterom spermatozoida
u velikom planu. Imao sam utisak da sam stigao u sobu u kojoj se
maloas orgijalo; napola goli momci i devojke su izvaljeni preko

kreveta. Neka je plavokosa adolescentkinja, majice zadignute iznad

grudi, u oku sobe puila je tipovima; pribliio sam joj se pa ta bude,
ali dala mi je znak da se udaljim. Seo sam uz krevet nedaleko od
brinete tamne koe i divnih grudi, kojoj je suknja bila zadignuta do
struka. Izgledalo je kao da spava dubokim snom i nije reagovala kad
sam joj rairio butine, ali kad sam joj gurnuo prst u piku, automatski
mi je odgurnula ruku, zapravo se i ne probudivi. Pomirivi se sa
situacijom, opet sam seo na dno kreveta i pola sata proveo u sumornoj
otupljenosti kad je u sobu ula Ester. Bila je ivahna i u punoj formi, s
njom je bio prijatelj - jako sladak homoseksualac svetio plave kratke
kose, kojeg sam znao iz vienja. Kupila je kokain, unula je da izvue
lajne i na pod stavila komadi kartona koji joj je za to sluio; nije ni
primetila da sam u sobi. Njen prijatelj je povukao prvu lajnu. Kad je
klekla na pod, suknja joj se zadigla, otkrivi joj guzu. U nozdrvu je
umetnula kartonsku cevicu i u trenutku kad je brzo, spretno i
precizno umrknula beli prah, znao sam da e mi se u pamenje
urezati slika te nedune, ni dobre ni loe ivotinjice, koja jednostavno
trai svoju dozu uzbuenja i uitka. Odjednom sam se setio
Naunikovog opisa Italijanke: lep raspored estica, glatka povrina
bez linosti, iji nestanak nema nikakve vanosti... Eto u ta sam se ja
zaljubio, eto ta mi je bilo jedini razlog da ivim. Najgore je bilo to se
to nije promenilo. Ustala je u jednom skoku, otvorila vrata - u sobu je
doprla preglasna muzika - i otila dalje da se zabavlja. Nehotino sam
ustao kako bih krenuo za njom; kad sam stigao u najveu prostoriju,
ve je plesala u gomili. Zaplesao sam pored nje, ali inilo mi se da me
ne primeuje, kosa joj se vijorila oko lica, bluza joj se potpuno
natopila znojem, vrhovi bradavica nazirali su se pod tkaninom, ritam
je bio sve bri - barem 160 bpm - teko sam s njim drao korak,
nakratko su nas razdvojila neka tri momka, a zatim smo opet stajali
lea uz lea, pritiskao sam svoje guzove na njene, a ona je poela da
se njie, guzovi su nam se sve snanije trljali jedan o drugi, zatim se
okrenula i prepoznala me. Ola, Daniel..., ree mi, osmehnuvi se, i
zatim nastavi da plee; potom su izmeu nas stali neki drugi momci i
ja sam iznenada osetio strahovit umor, kao da u pasti, seo sam na
sofu i sipao sebi viski, to je bio glup potez jer me odmah obuzela
grozna munina, kupatilo je bilo zakljuano i kucao sam na vrata,
ponavljajui Im sick! Im sick!, neka devojka sa pekirom oko struka

mi je otvorila vrata i zatvorila ih za mnom, pa se vratila u kadu u kojoj

su je ekala dva tipa; klekla je i jedan joj ga je odmah stavio, a drugi se
nametao da mu pui, ja sam se bacio na wc olju i gurnuo prst u grlo,
povraao sam dugo i bolno, nakon ega mi je bilo malo bolje, pa sam
otiao da se ispruim u spavau sobu; tamo je sad bila jo samo
brineta koja me je maloas odgurnula, jo je spokojno spavala, suknje
zadignute do struka, pa me je protiv moje volje obuzela strahovita
tuga; ustao sam i poao u potragu za Ester, pa sam se doslovno i bez
ustezanja zakaio za nju i preklinjao je da sa mnom razgovara, da jo
sa mnom razgovara, da ostane pored mene, da me ne ostavi samog;
izmicala se sve nestrpljivije i vratila se prijateljima, ali ja bih opet
navalio, grlio je, ona bi me opet odgurnula, pa sam video kako me
njihova lica okruavaju sa svih strana, verovatno su mi neto i
govorili, ali nisam nita razumeo, bas je tako tretao da se nita nije
ulo. Napokon sam uo Ester kako mi otro vie: Please, Daniel,
please... its a party!, ali nita nije pomagalo, obuzimao me je i
preplavljivao sve jai oseaj naputenosti, opet sam joj stavio glavu na
rame, na ta me je silovito odgurnula obema rukama, viui: Stop
that! ve je zaista izgledala besno, neki oko nas su prestali da igraju,
okrenuo sam se i otiao natrag u spavau sobu, sklupao se na podu,
obuhvatio rukama glavu i prvi put u najmanje dvadeset godina
zaplakao.
urka se nastavila ceo dan, oko pet popodne Pablo je doneo
peciva s okoladom i kroasane, uzeo sam jedan kroasan i umakao ga u
belu kafu, muzika je bila mirnija, neka vrsta melodinog i vedrog chill
outa, nekoliko devojaka je plesalo, njiui polako ruke, kao da su
velika krila. Ester je bila nekoliko metara dalje, ali, kad sam seo, nije
na mene obratila ni najmanju panju, nastavila je da brblja s
prijateljima i da se prisea se drugih veeri. U tom trenutku sam
shvatio. Odlazila je u SAD na godinu dana, a moda i zauvek; tamo e
stei nove prijatelje i, naravno, nai novog deka. Istina, naputala me
je, ali jednako kao i njih, moj poloaj nije ni po emu bio poseban. Ja
sam oseao iskljuivu privrenost, koja e me muiti dok me potpuno
ne uniti, ali ona nije oseala nita slino, ta privrenost za nju nije
imala ni opravdanja ni smisla: svako je imao svoje telo, nismo mogli
da oseamo ni isti bol ni iste radosti, bilo je jasno da smo razliita bia.
Izabel nije volela da uiva, ali Ester nije volela ljubav, nije htela da se

zaljubi, kao ni cela njena generacija, odbijala je taj oseaj iskljuivosti

i zavisnosti. Bauljao sam meu njima poput praistorijskog udovita,
obuzet svojim sentimentalnim besmislicama, lancima i privrenosti.
Za Ester je, kao i za veinu devojaka tog narataja, seksualnost bila
prijatna zabava, kojom ravnaju privlanost i erotinost; ona u
njihovim oima nije podrazumevala naroit emotivni angaman;
ljubav je, kao i Nieovo saaljenje, verovatno puka sentimentalna
izmiljotina, koju su slabiji smislili da bi jakima nametnuli oseaj
krivice i ograniili njihovu uroenu surovost i slobodu. ene su nekad
bile slabe, naroito kad su raale, u poetku im je trebalo okrilje
snanog zatitnika i zato su izmislile ljubav, ali sad su postale jake,
nezavisne i slobodne, pa su prestale da izazivaju i oseaju tu emociju
za koju vie nije bilo istinskog opravdanja. Hiljadugodinji muki plan,
koji se u nae doba savreno ogleda u pornografskim filmovima i iji
je cilj da lii seksualnost svake sentimentalnosti i svesti je plod iste
zabave, napokon se u ovoj generaciji to i ostvario. Ti mladi ljudi nisu
mogli da osete, pa ak ni potpuno da pojme ono to sam oseao, a i da
su mogli, to bi u njima izazvalo samo neprijatnost, poput neeg
smenog i pomalo sramnog, poput stigme iz nekoga drugog doba.
Nakon nekoliko decenija truda i psiholokog uslovljavanja, napokon
su uspeli da iz svog srca iupaju jedan od najstarijih ljudskih oseaja i
sad je bilo gotovo, ono to je uniteno ne moe vie da se obnovi, kao
to se krhotine razbijene oljice ne mogu same od sebe da zalepe,
postigli su svoj cilj: ni u jednom trenutku u ivotu nee iskusiti ljubav.
Bili su slobodni.
Negde oko ponoi neko je opet pustio techno i ljudi su opet
zaplesali; dileri su otili, ali ostalo je jo dosta ekstazija i popersa.
Lutao sam munim i zaguljivim prostorijama, po nizu mranih soba.
Bez nekog naroitog razloga setio sam se erara, elohimitskog
humoriste. Knjige s tvrdim karicama..., rekao sam nekoj devojci,
debilnoj veanki, koja je ionako znala samo engleski; zaueno me
je pogledala i tad sam shvatio da me nekolicina ljudi gleda u udu i da
oigledno ve nekoliko minuta razgovaram sam sa sobom. Klimnuo
sam glavom, pogledao na sat i seo na lealjku pored bazena; ve je
bilo dva ujutro, ali i dalje je vladala nesnosna vruina.
Posle sam shvatio da ve dugo nisam video Ester i krenuo sam da

je traim. U najveoj prostoriji vie nije bilo mnogo ljudi; neke sam
morao da preskoim u hodniku koji je vodio do spavae sobe i na
kraju sam je naao u jednoj od krajnjih soba kako lei meu gomilom
ljudi; na sebi je jo jedino imala zlatni mini, zadignut do struka.
Deko koji se ispruio iza nje, visoki tip duge kovrdave smee kose,
moda ak Pablo, mazio joj je guzu i spremao se da ue u nju. Ona je
razgovarala s drugim dekom, takoe smeokosim i vrlo miiavim,
kojeg nisam poznavao; pritom se poigravala njegovim udom,
lupkajui se njime po obrazima i nosu. Diskretno sam zatvorio vrata.
U tom trenutku nisam to znao, ali tad sam je poslednji put video.
Posle, dok je nad Madridom svitao dan, brzo sam se
samozadovoljio pored bazena. Nekoliko metara dalje stajala je cura u
crnom, imala je prazan pogled; inilo mi se da me ak i ne primeuje,
ali u trenutku kad sam ejakulirao, okrenula je glavu u stranu i
pljunula.
Na kraju sam zaspao i verovatno sam spavao dugo jer, kad sam se
probudio, u kui vie nije bilo ive due; ak je i Pablo izaao. Na
pantalonama sam imao sasuenu spermu i valjda sam prosuo viski po
koulji, osetio sam da zaudara. S tekom mukom sam ustao, preao
terasu pretrpanu ostacima hrane i praznim bocama. Nalaktio sam se
na balkonsku ogradu i posmatrao ulicu. Sunce se ve sputalo na
nebu, uskoro e pasti no, a ja sam otprilike znao ta me eka.
Definitivno sam uao u zavrnicu.

DANIJEL25.9
Sjajne metalne kugle lebde u atmosferi; polako se okreu oko
svoje ose proizvodei blago treperave melodije. Lokalno stanovnitvo
prema njima gaji neobina oseanja, meavinu potovanja i sarkazma.
To stanovnitvo nesporno ine drutveni primati - ali da li je re o
divljacima, novoljudima ili nekoj treoj vrsti? Njihova odea - veliki
crni platevi, crne maske s prorezima za oi - ne upuuje na odgovor.
Raspadnut okoli verovatno ima neke slinosti sa stvarnim
krajolicima - neki prizori podseaju na opis Lanzarota Danijela1. Nije
mi bilo jasno ta Mari23 eli da kae tom ikonografskom
rekonstrukcijom.
Nazovimo se svedocima
Apercepcijskog nukleusa
Emotivnog IGUS-a
Preivelim brodolomcima.
Znao sam ak da posumnjam da smo svi mi novoljudi puke
programske izmiljotine, ali sama pregnantnost tih fikcija dokazuje
postojanje jednog ili vie IGUS-a (bilo bioloke, bilo digitalne, bilo
prelazne prirode). Samo postojanje IGUS-a dovoljno je da utvrdimo
kako se u odreenom trenutku smanjio broj bezbrojnih mogunosti.
To smanjenje bilo je uslov za paradigmu postojanja. I sami Budui e,
ako dou na svet, morati svoj ontoloki status da prilagode optim
uslovima u kojima deluju IGUS-i. Ve su Hartl i Gel-Man utvrdili da
kognitivna funkcija IGUS-a (Information Gathering and Utilizing
Systems) podrazumijeva stabilnost i meusobno iskljuivanje nizova
dogaaja. Za posmatraa IGUS-a, prirodnog ili vetakog, samo jedna
grana svemira moe istinski da postoji; ako takav zakljuak nimalo ne
iskljuuje mogunost postojanja drugih grana svemira, ipak dotinom
posmatrau onemoguava da do njih dopre; da upotrebimo prilino
tajnovitu, ali sveobuhvatnu Gel-Manovu izjavu: U svakoj grani je
samo ta grana ouvana. Samo postojanje grupe posmatraa, makar se
svodilo na dva IGUS-a, tako dokazuje postojanje neke stvarnosti.

Ako uzmemo u obzir trenutnu pretpostavku o evoluciji bez

kontinuiteta u okviru biologije ugljenika, nema nikakvog razloga da
pretpostavimo kako je evoluciju divljaka prekinulo Veliko Isuenje; ali
isto tako nita ne upuuje na to da su, kao to pretpostavlja Mari23,
ponovo usvojili jezik, niti da su se oblikovale inteligentne zajednice i
izgradile nova drutva na osnovama suprotnim od onih kakve su
nekada postavili Osnivai.
Problem drutava divljaka opseda Mari23 i sve ga ee spominje
tokom naih sve ivljih razgovora. Oseam u njoj neku vrstu
intelektualnog vrenja i nestrpljivosti koji polako prelaze na mene. U
pogledu spoljanjih uslova nemamo ime da opravdamo taj izlazak iz
staze, ali iz naih prelaznih sekvenci esto izlazim slab i potreen.
Foksova prisutnost me, na sreu, brzo umiri, pa sednem u omiljeni
naslonja, na severnom kraju glavne prostorije, i murei sedim na
svetlu i ekam sledei kontakt.

DANIJEL1.21
Istog sam dana seo na voz za Bijaric; presedao sam u Endaju; tamo
je bilo devojaka u miniima i generalno je vladalo praznino
raspoloenje - koje se mene, naravno, ba i nije previe ticalo, ali ipak
sam jo bio sposoban da ga zapazim, jo sam bio ljudsko bie, nisam
mogao da se zavaravam, nisam potpuno oguglao, nikad neu osetiti
potpuno olakanje, ne pre nego to zaista umrem. Stigavi, smestio
sam se u Vilu Eugenija, letnjoj rezidenciji koju je Napoleon III
poklonio carici i koja je u XX veku preureena u luksuzni hotel.
Restoran se takoe zvao Vila Eugenija i u Milenovom vodiu je dobio
jednu zvezdicu. Naruio sam lignje s crnim riotom; bilo je ukusno.
Imao sam utisak da bih svakoga dana mogao da jedem isto jelo i da
bih generalno mogao tamo veoma dugo da ostanem nekoliko meseci,
a moda i ceo ivot. Sutradan ujutro kupio sam laptop Samsung X10 i
tampa Kenon 180. Donekle sam nameravao da zaponem projekat o
kojem sam razgovarao s Vinsentom, to jest za neke jo neodreene
itatelje da zapiem dogaaje kojima sam prisustvovao na Lanzarotu.
Tek mnogo kasnije, nakon to smo u vie navrata razgovarali i nakon
to sam mu potanko objasnio kako mi to pripovedanje donosi stvarno,
iako neznatno smirenje i oseaj delimine lucidnosti, Vinsentu je palo
na pamet da sve kandidate za veni ivot zamoli da zapisu to
iscrpnije ivotne prie; zbog toga je i moje delo poprimilo izraeniji
autobiografski ton.
Naravno da sam, stigavi u Bijaric, nameravao da vidim Izabel, ali
nakon to sam se smestio u hotel, uinilo mi se kako zapravo nema
razloga za urbu - to je uostalom prilino udno, budui da sam ve
bio svestan da mi ne preostaje neizmerno mnogo vremena. Svakoga
dana petnaestak minuta bih etao plaom, mislei kako postoji
mogunost da sretnem Izabel i Foksa, ali to se nije dogodilo i nakon
dve nedelje odluio sam da je nazovem. Na kraju krajeva, moda se
odselila, nismo se uli ve vie od godinu dana.
Nije se odselila, ali mi je rekla da namerava to da uini im joj
umre majka - to e se dogoditi za nedelju ili dve, najvie mesec dana.
Nije se inila naroito srenom to me uje i ja sam morao da

predloim da se naemo. Pozvao sam je na ruak u hotelski restoran;

ne moe, ree, psima je ulaz zabranjen. Na kraju smo se dogovorili da
se kao i obino naemo u kafiu Surfeur dArgent, ali odmah sam
osetio da se neto promenilo. Oseaj je bio neobian i teko objanjiv,
ali prvi put sam stekao utisak da mi zamera; shvatio sam i da joj nikad
ni jednom reju nisam spomenuo Ester, to mi je bilo neshvatljivo jer
smo, ponavljam, bili uljueni, moderni ljudi; na rastanak nije bio
uskogrudan ni u kojem, a naroito ne u finansijskom pogledu, moglo
bi se rei da smo se rastali u prijateljskim odnosima.
Foks je malo ostario i udebljao se, ali bio je jednako umiljat i
razigran; samo mu je trebala mala pomo da se popne u krilo. Desetak
minuta smo razgovarali o njemu: oarao je sve rokerke polovnjae iz
Bijarica, verovatno jer je engleska kraljica imala istog takvog psa - i
Mik Deger, otkako je postao ser. Foks uopte nije bio meanac, kako
mi je objasnila Izabel, nego velki pembrok korgi, pas kraljevske
porodice; razlozi zbog kojih se to tromeseno stvorenje plave krvi
nalo u oporu pasa lutalica pored panskog autoputa zauvek e ostati
nepoznati.
Petnaest minuta smo razgovarali o Foksu, a zatim smo, neizbeno,
kao prema nekom prirodnom zakonu, stigli do sri problema, pa sam
Izabel rekao o svojoj vezi s Ester. Rekao sam joj sve, krenuvi
otpoetka, govorio sam malo vie od dva sata i zavrio priom o
roendanskom partiju u Madridu. Paljivo me je sasluala, ne
prekidajui me, nije bila naroito iznenaena. Da, uvek si voleo
seks..., ree kratko i poluglasno kad sam se upustio u erotska
razmatranja. Ve odavno je neto naslutila, ree nakon to sam
zavrio; drago joj je to sam odluio s njom o tome da razgovaram.
U ivotu sam imao dve vane veze, zakljuio sam, prvu s tobom koja nisi dovoljno volela seks; a drugu s Ester - koja nije dovoljno
volela ljubav. Ovaj put se iskreno nasmeila. Istina..., ree mi
drugaijim, neobino pakosnim i detinjim glasom, nisi imao sree.
Malo je razmislila, pa je dodala: Mukarci ionako nikad nisu
zadovoljni svojim enama...
Da, to je retkost.
Verovatno ele protivrene stvari. Kao i ene, uostalom, u novije
vreme. Poligamija je zapravo moda dobro reenje...
Slom civilizacije tuna je pojava, tuno je videti propast njenih

najveih umova - ponete da se oseate nelagodno u vlastitoj koi pa

na kraju ponete da teite stvaranju islamske republike. Recimo da je
to zapravo donekle tuno, jer, naravno, ima puno tunijih stvari.
Izabel je oduvek volela teoretske rasprave, to me je delom i privuklo k
njoj; koliko god rasprava moe biti jalova, a ponekad i veoma tetna
kad je samoj sebi svrha, toliko moe biti dubokoumna, kreativna i
nena odmah nakon voenja ljubavi - tj. istinskog ivljenja. Gledali
smo se pravo u oi i znao sam, oseao sam da e se neto dogoditi,
inilo se da je buka u kafiu utihnula, kao da smo uli u zonu tiine,
privremenu ili konanu, to jo nisam znao, i na kraju je, i dalje me
gledajui u oi, jasnim i sigurnim glasom rekla: Jo te volim.
Te noi sam, kao i iduih noi, spavao kod nje - ali ipak nisam
otkazao hotelsku sobu. Kao to sam i oekivao, stan joj je bio ukusno
ureen; nalazio se u maloj urbanoj vili usred parka, stotinak metara
od okeana. S uitkom sam pripremao Foksovu hranu i vodio ga u
etnju; hodao je sporije i uglavnom je izgubio zanimanje za druge pse.
Izabel je svakog jutra ila autom u bolnicu; najvei deo dana
provodila je u majinoj sobi; majka joj je imala dobru negu, ree mi,
to je u dananje vreme neuobiajeno. U Francuskoj su sad svakoga
leta vladale nesnosne vruine i stari su svake godine masovno umirali
u bolnicama i penzionerskim domovima zbog nedostatka nege; ali
ljudi su ve odavno prestali da se nad time zgraavaju, stvar je u neku
ruku postala deo svakodnevice i sveukupno prirodan nain saniranja
demografske slike, koja je ve poela da kodi ekonomskoj ravnotei
zemlje. Izabel je bila drukija i, dok sam s njom iveo, opet sam postao
svestan koliko je moralnija od veine mukarca i ena svoje
generacije: bila je velikodunija, obzirnija i brinija. U seksualnom
pogledu meu nama nije bilo nieg; spavali smo u istom krevetu, a da
nam to nimalo ne smeta, iako nismo bili ni potpuno ravnoduni. Ja
sam, istini za volju, bio umoran, i mene je smlavila vruina, oseao
sam se kao crkotina i ta obamrlost je uticala na sve; danju bih, elei
da piem, seo za sto, odakle sam imao pogled na vrt, ali rei mi nisu
navirale, nita mi se nije inilo znakovitim ili vanim, proiveo sam
ivot kojem se sad blii kraj, i to je sve, bio sam kao i svi, moja karijera
showmana sad mi se inila veoma dalekom, od svega toga nije ostao
ni najmanji trag.
Ponekad bih se ipak setio da sam iz drugog razloga hteo da

ispriam svoju priu; bio sam i te kako svestan da sam na Lanzarotu

prisustvovao jednoj od najvanijih, a moda i najvanijoj fazi u
evoluciji ljudskog roda. Jednog jutra oseao sam se malo ivlje pa sam
nazvao Vinsenta: upravo se sele, ree on, odluili su da prodaju
Prorokovo imanje u Santa Monici i da premeste sedite Crkve u eviliLaru. Naunik je zbog laboratorija ostao na Lanzarotu, ali stigao je
Pandur sa enom, kupili su kuu nedaleko od njegove, gradili nove
objekte i upoljavali ljude, planirali su da zakupe termin na nekom
televizijskom kanalu o novim verama. On se oigledno bavio vanim i
presudnim stvarima, ili je barem tako mislio. Ipak nisam mogao da mu
zavidim: celoga ivota me je zanimao samo moj kurac, koji je sad bio
mrtav i ja sam ga pratio u zlokobnu propast, dobio sam ta sam
zasluio, ponavljao sam si, simulirajui sumorno naslaivanje, dok me
zapravo obuzimao ist oaj, koji je dodatno pogoravala postojana i
nemilosrdna vruina i neprestano plavetno bljetanje.
Mislim da je Izabel sve to nasluivala, pa me je gledala i uzdisala, u
dve nedelje je postalo oigledno da stvari nee izai na dobro, bilo je
bolje da opet odem, to jest da odem poslednji put, jer sad smo zaista
bili prestari, preogoreni, preizmodeni, samo smo mogli jedno
drugom da naudimo i zameramo optu nemo. Dok smo poslednji put
zajedno veerali (veera bi unela malo sveine, odvukli smo sto u vrt i
Izabel se potrudila oko jela), govorio sam joj o Elohimitskoj crkvi i o
tome kako su nam na Lanzarotu obeali besmrtnost. Svakako, tu i
tamo je pratila vesti, ali kao i veina ljudi mislila je da je sve potpuno
nameteno, nije znala da sam bio na licu mesta. Tad sam shvatio da
nikad nije upoznala Patrika, iako se seala Roberta Belgijanca, pa se
od njenog odlaska u mom ivotu zapravo svata dogodilo, ak me je
udilo to joj to nisam ranije spomenuo. Verovatno je cela ta ideja bila
isuvie nova, istini za volju, najee sam i sam zaboravljao da sam
postao besmrtan, trebalo mi je da se napregnem kako bih se toga
setio. Sve sam joj ipak objasnio, poevi otpoetka, dajui sva
potrebna pojanjenja, posebnu panju sam pridao Naunikovoj
linosti i injenici da ne mogu da se otmem utisku da je vrlo sposoban.
Mozak joj je jo radio punom parom, mislim da nije znala nita o
genetici, nikad se nije za nju zainteresovala, a ipak je bez problema
pratila moja objanjenja i iz njih izvlaila zakljuke.
Dakle, besmrtnost..., ree. Neto kao druga prilika.

Ili trea prilika; ili brojne prilike u beskraj. Prava besmrtnost.

U redu; dau im svoj DNK i zavetau im svoje imanje. Ostavie
mi njihove podatke. Uiniu isto i za Foksa. A za majku... Oklevala je i
smrknula se. Mislim da je za nju prekasno; ne bi razumela. Sad pati;
mislim da zaista eli da umre. eli nitavilo.
Iznenadila me je brzina kojom je reagovala i mislim da sam u tom
trenutku naslutio kako je novi fenomen na pomolu. injenica da na
Zapadu moe nastati nova vera ve je sama po sebi bila udna,
evropsku istoriju u zadnjih trideset godina svakako je obeleila
masovna i neverovatno nagla propast tradicionalnih religijskih
verovanja. U zemljama kao to su panija, Poljska i Irska, snana,
opteprihvaena i veoma rairena katolika vera ve je vekovima
uobliivala drutveni ivot i ponaanje, odreivala moralna pravila i
porodine odnose i uticala na sve kulturne i umetnike proizvode, kao
i na drutvenu hijerarhiju, obiaje i ivotna pravila. U nekoliko godina,
za manje od jednog narataja sve je to u tren oka nestalo, pretvorilo se
u dim. U tim zemljama vie niko nije verovao u Boga, nije se na njega
obazirao, niti se uopte seao da je ikad u njega verovao; a sve se to
dogodilo bez potekoa, sukoba, nasilja ili protesta, ak i bez istinske
rasprave, jednako lako kao to se teak predmet, im ga oslobodimo
spoljanjeg elementa koji ga je neko vreme sputavao, opet vrati u
ravnoteu. Verska uverenja kod ljudi, pomislio sam, moda nisu takva
masivna i neunitiva stena kakvim ih najee zamiljamo; moda su,
ba naprotiv, najprolazniji i najkrhkiji deo oveka, deo koji se najlake
raa i najlake umire.

DANIJEL25.10
Veina ispovesti nam potvruje da je Elohimitska crkva upravo u
to doba poela da privlai sve vei broj sledbenika i da se slobodno
iri celim zapadnim svetom. Nakon to je u manje od dve godine
neverovatnom brzinom zamenio zapadnjake budistike struje,
elohimitski pokret s istom lakoom progutao je i aicu preostalih
hriana, a zatim se usmerio na Aziju, koju je, poevi od Japana,
takoe osvojio zauujue brzo, naroito ako uzmemo u obzir da je
taj kontinent vekovima uspeno odolevao svim pokuajima
pokrtavanja. injenica je da su se vremena promenila i da je
elohimizam detaljno pratio potroaki kapitalizam - koji je,
proglasivi mladost najpoeljnijom vrlinom, malo pomalo zatro
potovanje tradicije i kult predaka - budui da je obeavao veno
ouvanje te iste mladosti i pripadajuih joj uitaka.
Islam je, iznenaujue, due odolevao naletima. Oslanjajui se na
masovnu i neprekidnu imigraciju, muslimanska vera u zapadnim
zemljama uvrivala se gotovo jednakom brzinom kao elohimizam;
ciljajui najpre na useljenike iz severne i Crne Afrike, privlaila je i sve
vei broj roenih Evropljana, a taj uspeh moemo pripisati iskljuivo
maizmu. Nestanak maizma zaista je unesreio mukarce, a nije
nimalo usreio ene. Sve je vie mukaraca i naroito ena sanjalo o
obnovi poretka u kojem su ene bile edne, pokorne i nevine.
Svakako, u isto vreme je seksualni pritisak na devojaka tela bio sve
vei, pa se islam mogao da iri samo zahvaljujui nizu prilagoenja,
ije je uvoenje podstakao novi narataj imama, koji su, nadahnuvi
se katolikom tradicijom, reality emisijama i spektakularnim
amerikim televizijskim propovednicima, za muslimansku publiku
sastavili pouan ivotni scenario koji se bazirao na povratku veri i
opratanju greha, iako se radi o dva pojma koja ba i nisu u skladu s
islamskom tradicijom. U tipinom obrascu, koji se na potpuno isti
nain ponavlja u desetinama telenovela, najee snimljenih u Turskoj
ili u Severnoj Africi, mlada devojka, na zaprepaenje svojih roditelja,
prvo vodi razuzdan ivot pun alkohola, droge i raspojasanog seksa.
Zatim se dogodi neto zbog ega doivi spasonosni ok (bolan

pobaaj; susret s mladim, estitim i bogobojaznim muslimanom, i

buduim inenjerom), daleko za sobom ostavlja svetovna iskuenja,
pa se transformie u pokornu i ednu suprugu s feredom. Isti obrazac
su smislili i za mukarce, s tim da je protagonista najee bio reper i
stavljen je naglasak na razbojnitva i konzumaciju tekih droga. Taj
licemerni scenario bio je utoliko uspeniji to se povratak veri
dogaao u uzrastu izmeu dvadeset dve i dvadeset pet godina, kada
mlade Magrepkinjke, koje su u pubertetu izvanredno lepe, ponu da
se goje i oseaju potrebu da se prikriju odeom. U razdoblju od jedne
ili dve decenije islam je u Evropi preuzeo ulogu koju je u svoje zlatno
doba imalo hrianstvo: ulogu slubene religije, po kojoj se rauna
kalendar, iji obredi obeleavaju proticanje vremena i ije dogme su
dovoljno primitivne da budu dostupne masama, ali istovremeno i
dovoljno neodreene da mogu da zavedu i najotroumniji um, dogme
koje u naelu propagiraju strahovito stroga moralna pravila, a u
praksi pruaju mogunost prihvatanja i najokorelijeg grenika. Isti
fenomen se dogodio u SAD, irio se najpre iz crnake zajednice - s tim
da je tamo katolicizam, zahvaljujui latinoamerikim emigrantima,
dugo zadrao vaan poloaj.
Sve to ipak nije moglo da traje veno, pa su i keri emigranata
poele da odbacuju starenje, ideju da se skrase i pretvore u uzornu
enu i majku. Kad propadne neki drutveni sistem, ta propast je
nepovratna i konana; zakone drutvene entropije, koji teoretski
vrede za sve sisteme meuljudskih odnosa, sasvim su tano definisali
tek Hjulet i Djud dva veka kasnije; ali ljudi su ih bili nagonski svesni
odavno. Propast islama na Zapadu neverovatno podsea na pad
komunizma, koji se dogodio nekoliko decenija pre. Oba fenomena u
zemljama u kojima su nastali postigli su protivefekat, u zemljama koje
su ih prihvatile u nekoliko godina su pomeli mone i ekstremno
bogate organizacije. Kad su arapske zemlje, nakon dugogodinjeg
potkopavanja - najpre posredstvom tajnih internet veza i
daunloudovanja dekadentnih kulturnih proizvoda, napokon mogle da
usvoje ivotni stil koji se bazira na masovnoj potronji, seksualnoj
slobodi i razonodi, stanovnitvo je ponelo jednako snano i predano
ushienje, kao ono koje se pola veka ranije primeivalo u
komunistikim zemljama. Pokret je, kao i toliko puta u ljudskoj
istoriji, poeo u Palestini, kad su mlade Palestinke odjednom odbile da

u potpunosti posvete svoj ivot uzastopnom raanju buduih

dihadista i izrazile elju da ive slobodnije, poput svojih izraelskih
suseda. U nekoliko godina promena podstaknuta techno muzikom
zahvatila je sve arapske zemlje (isto kao to je nekoliko godina ranije
kapitalistiki svet postao primamljiviji zahvaljujui rocku, i naroito
internetu); one su morale da se uhvate u kotac s masovnom
pobunom mladei, koju, svakako, nisu mogle da ugue. Zapadnjacima
je tad postalo savreno jasno da se primitivna vera u muslimanskim
zemljama odravala iskljuivo na osnovama neznanja i prisile; bez
njih islamski pokreti na Zapadu sruili su se u jednom dahu.
Elohimizam se pak savreno uklapao u civilizaciju zabave, u kojoj
je i nastao. Nije nametao nikakva moralna pravila, ljudsko postojanje
se svodilo na korist i lagodan ivot, ali ipak je obeavao isto to i sve
monoteistike religije: veni ivot. Ukinuvi sve to je duhovno i
neodreeno, pobedu nad smru sveo je na beskrajno produenje
telesnog ivota, to jest na beskrajno udovoljavanje telesnim
potrebama.
Prvi temeljni obred koji je obeleavao preobraenje svakoga
novog sledbenika - uzimanje uzorka DNK - ukljuivao je i potpisivanje
ugovora u kojem potpisano lice Crkvi testamentom ostavlja sva svoja
dobra - s tim da Crkva zadrava mogunost ulaganja, ali uz obeanje
da e, nakon vaskrsnua, sledbeniku vratiti sva njegova dobra. Stvar
je bila utoliko razumljivija to je Crkva teila ukidanju prirodnog
srodstva, to jest svakog sistema nasleivanja, i to je smrt prikazivala
kao neutralno razdoblje, obinu stazu u iekivanju podmlaenog
tela. Nakon dinamine kampanje u amerikim poslovnim krugovima,
prvi preobraenik bio je Stiv Dobs - koji je zatraio i dobio delimino
izuzee od pravila u korist dece koju je napravio pre nego to je otkrio
elohimizam. U stopu su ga pratili Bil Gejts, Riard Branson i sve vei
broj direktora najmonijih svetskih kompanija. Crkva je tako stekla
ogromno bogatstvo pa je, prema uloenom kapitalu i broju
sledbenika, nekoliko godina nakon Prorokove smrti elohimizam
postao daleko najvea evropska religija.
Drugi temeljni obred bio je ulazak u iekivanje vaskrsnua,
drugim recima - samoubistvo. Posle lutanja i neizvesnosti, polako se
ustalio obiaj da se samoubistvo obavi u javnosti, u harmoninom i
jednostavnom obredu, u trenutku koji sledbenik odabere, im pone

da smatra da mu njegovo materijalno telo vie ne moe da prui

uitke koje ima puno pravo da oekuje. Sledbenici su se ubijali s
velikim poverenjem, sigurni u skoranje vaskrsnue - to je utoliko
udnije jer Miskijevic, iako je raspolagao kolosalnim novanim
sredstvima, nije postigao nikakav stvarni napredak i, premda je
jamio beskrajno uvanje DNK-a, trenutno nije mogao da proizvede
ivi vieelijski organizam. Istini za volju, hriansko obeanje venog
ivota u svoje vreme stajalo je na jo klimavijim temeljima. ovek se
zapravo nikad nije otresao ideje o besmrtnosti, pa je, ak i kad je
silom prilika morao da se odrekne bivih verovanja, ipak i dalje
nastavio za njom da ezne, nikad se nije pomirio sa sudbinom pa je, i
uz najneuverljivije objanjenje, bio spreman da pristupi nekoj novoj
veri.

DANIJEL1.22
Dakle, neustaljena vera nad oslabljenom dogmom
zadobie empirijsku premo koja treba da pripremi teren
za sistematski uspon koji pozitivizam
pridaje afektivnom aspektu u religiji.
Ogist Kont - Apel konzervativcima
Budui da po prirodi nisam bio neki vernik, zapravo mi je bilo
manje-vie svejedno u ta veruju drugi. Mirne due sam Izabel
prosledio telefon i adresu Elohimistike crkve, ali nisam tome
pridavao naroitu vanost. Te poslednje noi sam pokuao da s njom
vodim ljubav, ali zavrilo se neuspeno. Nekoliko minuta pokuavala
je da mi pui kurac, ali oseao sam do to nije radila godinama, da nije
vie verovala u to, a da bi se te stvari obavile kako treba, potrebna je
bar mrvica vere i entuzijazma; meso u ustima joj je postalo mlitavo, a
moja obeena jaja vie nisu reagovala na njeno nevoljno milovanje. Na
kraju je odustala i pitala me da li elim tabletu za spavanje. Da, eleo
sam, mislim da je uvek glupo odbiti je, zato bih se nepotrebno muio.
Uvek je uspevala prva da ustane i skuva kafu, kafa joj je jo bila dobra.
Na jorgovanima je bilo malo rose, zahladnelo je, rezervirao sam kartu
za voz u 8:32. Bliio se kraj leta.
Kao i obino, odseo sam u Luteciji i ni sam ne znam zato, ali
trebalo mi je dugo da se javim Vinsentu, moda mesec ili dva, radio
sam isto to i pre, ali usporeno, kao da svaku radnju moram da
ralanim kako bih je barem donekle uspeno obavio. Povremeno bih
seo za ank pa bih se mirno i ravnoduno naroljao; prilino esto bi
me poneki stari znanac prepoznao. Nisam se nimalo upinjao da
raspirim razgovor, niti mi je zbog toga bilo neprijatno; to je jedna od
retkih prednosti kad ste zvezda - ili, u mom sluaju, vie biva zvezda:
kad nekoga sretnete i kad, kao to je uobiajeno, oboje ponete da se
dosaujete bez iije krivice, uzajamnim sporazumom, uvek se ovaj
drugi osea odgovornim i krivim to nije uspeo da odri razgovor na
nivou, to nije znao da stvori dovoljno ivahan i srdaan ugoaj. Cela

situacija je prijatna, pa ak i umirujua kad vas ba totalno boli briga.

Ponekad sam se usred kakvog razgovora, dok bih s razumevanjem
klimao glavom, i protiv svoje volje znao da prepustim sanjarenju uostalom najee prilino neprijatnom: razmiljao bih o audicijama
na kojima Ester ljubi momke, prizorima seksa koje glumi u razliitim
kratkometranim filmovima; setio bih se koliko sam uzaludno utao i
trpeo - ali ak i da sam joj pravio scene i jecao, nita ne bih promenio bio sam i te kako svestan da ne bih mogao dugo da ivim u tim
uslovima, da sam prestar, da sam se istroio; ali ta injenica ipak nije
nimalo umanjivala moju tugu jer mi u situaciji u kojoj sam se naao
nije preostalo nita nego da patim do kraja, nikad neu zaboraviti
njeno telo, kou i lice, i nikad kao tad nisam tako jasno oseao da
ljudski odnosi nastaju, razvijaju se i zamiru potpuno deterministiki,
jednako neminovno kao kretanje planeta, i da bi bilo suludo i
uzaludno gajiti i najmanju nadu da moete da promenite njihov tok.
U Luteciji sam mogao da ostanem prilino dugo, moda krae nego
u Bijaricu, jer sam ipak poeo malo previe da pijem, teskoba mi je
polako nagrizala organe i itava bih popodneva razgledao pulovere u
robnoj kui Bon Mar - nije imalo smisla da nastavim tako. Jednog
oktobarskog jutra, verovatno u ponedeljak, nazvao sam Vinsenta. im
sam stigao u kuu u eviji-Laru, imao sam utisak da sam uao u
mravinjak ili u konicu, u svakom sluaju u neku organizaciju u kojoj
svako ima tano odreen zadatak i koja radi punom parom. Vinsent
me je ekao u predsoblju, spreman da krene, s mobilnim u ruci. Ustao
je kad me je video i srdano mi je stisnuo ruku, pa me pozvao da
zajedno posetimo nove objekte. Kupili su malu poslovnu zgradu,
izgradnja je jo bila u toku, radnici su postavljali izolacione ploe i
ogradu s halogenim lampama, ali ve je dvadesetak ljudi tamo radilo.
Jedni su se javljali na telefon, drugi su pisali mejlove, aurirali baze
podataka ili ta ve, ukratko, nalazio sam se u preduzeu, i to, iskreno
govorei, u velikom preduzeu. Kad sam upoznao Vinsenta, najmanje
sam od svega oekivao da u ga videti u ulozi efa preduzea, ali i to je
na kraju bilo mogue, a inilo se kako mu ta uloga i odgovara, ivoti
nekih ljudi ipak se ponekad menjaju nabolje, ivotni put ne moemo
da definiemo kao istu silaznu putanju, to bi bilo preterano
pojednostavljenje. Poto me je predstavio dvojici svojih saradnika,

rekao mi je kako su upravo izvojevali veliku pobedu: nakon nekoliko

meseci sudske bitke, Dravno vee izdalo je saoptenje kojim
Elohimistikoj crkvi doputa da u sopstvene svrhe otkupi verske
objekte koje Katolika crkva vie nema ime da odrava. Kao i
prethodni vlasnici, imali su samo jednu obavezu: morali su da u
saradnji sa Zavodom za zatitu spomenika da odravaju umetniku i
arhitektonsku batinu; ali unutar graevina mogli su da praktikuju
koju god veru ele. ak i u razdobljima koja su u estetskom pogledu
bila lepa od naega, ree mi Vinsent, bilo bi nemogue u nekoliko
godina zamisliti i ostvariti takvu umetniku rasko; ta odluka e im,
osim to e vernicima pribaviti brojne i prekrasne verske objekte,
omoguiti i da sav trud usredsrede na gradnju ambasade.
U trenutku kad je poeo da mi objanjava svoje vienje estetike
obreda, u kancelariju je uao Pandur u besprekornom mornarsko
plavom blejzeru; i on je izgledao kao da puca od zdravlja, energino
mi je stisnuo ruku. Prorokova smrt nipoto nije nakodila sekti; ba
naprotiv, inilo se da stvari idu nabolje. Nita se novo nije dogodilo od
poetka leta, to jest od inscenacije vaskrsnua na Lanzarotu, ali taj
dogaaj je izazvao takvu medijsku pompu da im nita vie nije ni
trebalo, neprestano su pristizale molbe za dodatnim podacima, koje
su najee rezultirale novim lanovima, pa su broj vernika i novana
sredstva bili u neprestanom porastu.
Iste veeri Vinsent me je pozvao na veeru, zajedno s Pandurom i
njegovom enom - nju sam video prvi put, inila se kao pribrana,
pouzdana i srazmerno srdana osoba. Opet me je iznenadilo to je i
Panduru pristajala uloga direktora - na primer, efa kadrovske - ili
nekog slubenika zaduenog za raspodelu poljoprivrednih subvencija
za planinsko podruje; nita na njemu nije vuklo na misticizam, niti
ak na najobiniju religioznost. Zapravo je ak delovao kao da ga nita
ne moe izbaciti iz takta, pa je naizgled bez ikakvog uzbuenja
obavestio Vinsenta o pojavi zabrinjavajuih struja, koje su se pojavile
u krajevima na koje se sekta proirila tek nedavno - ponajvie u Italiji
i Japanu. Dogma nije sadravala nikakva uputstva u vezi s nainom na
koji valja obaviti obred dobrovoljnog odlaska; budui da su sve
informacije potrebne za rekonstrukciju sledbenikovog tela bile
pohranjene u njegovoj DNK, samo telo moglo je da se raspada ili su
mogli da ga spale, svejedno. ini mi se da se u nekim grupacijama

poela da iri bolesna teatralizacija u vezi sa komadanjem tela, koja je

naroito zahvatila lekare, socijalne radnike i medicinske sestre. Pre
nego to je otiao, Pandur je Vinsentu predao tridesetak stranica
dosijea i tri DVD-a - veinu obreda su snimili. Pristao sam tamo da
prenoim; Suzan mi je sipala konjak, Vinsent je dotle poeo da ita
dosijee. Bili smo u dnevnom boravku njegove bake i dede i nita se
nije promenilo od moje prve posete: naslonjae i kau od zelenog
plia jo su prekrivale ipkaste taburee, fotografije alpskih krajolika
jo su bile u ramovima; prepoznao sam ak i filadendron koji je stajao
pored klavira. Kako je Vinsent prelistavao dosijee, sve se vie mraio;
Suzan je kratko na engleskom objasnio o emu se radi i zatim je meni
na francuskom proitao neke primere:
U rumunskom ogranku iz tela nekog sledbenika iscedili su svu krv
i prisutni su se njome namazali, pa su mu pojeli jetru i polne organe. U
Barseloni je neki tip traio da ga obese na mesarsku kuku, kako bi
svima bio na raspolaganju; telo mu je tako petnaest dana visilo u
nekom podrumu: sledbenici su se gostili, odrezali bi komad mesa i
najee ga pojeli na licu mesta. U Osaki je sledbenik zatraio da mu
telo zgnjei i samelje hidraulina presa kako bi od njega dobili kuglu
prenika dvadeset centimetara, koju e zatim premazati slojem
silikona i upotrebiti za kuglanje; navodno je za ivota bio veliki
ljubitelj kuglanja.
Zastao je, glas mu je malo podrhtavao; vidljivo ga je okiralo
koliko je pojava uzela maha.
Drutvo ima tu sklonost..., rekao sam. Ima optu sklonost ka
divljatvu i nema nikakva razloga da je vi izbegnete...
Ne znam ta u, ne znam kako to da zaustavim. Problem je to ni
u jednom trenutku nismo govorili etici...
There are not a lot of basic socireligious emotions..., umeala se
Suzan. If you have no sex, you need ferocity. Thats all...
Vinsent je zautao, razmislio i sipao sebi jo jednu au konjaka;
sutradan nas je ujutro za dorukom obavestio kako je odluio da
pokrene svetsku kampanju DAJTE LJUDIMA SEKS. PRUITE IM
UITAK. Kad je prolo prvih nekoliko nedelja nakon Prorokove
smrti, seksualna aktivnost sledbenika zaista je brzo opala, pa se
manje-vie ustalila na nivou nacionalnog proeka, to jest veoma nisko.

Opadanje seksualne aktivnosti bilo je globalna pojava, koja je

zahvatila sve drutvene slojeve i sve razvijene zemlje i potedela samo
adolescente i omladinu; homoseksualci su se pak, posle kratkog
perioda raspojasanosti, nastalog nakon liberalizacije njihovog naina
ivota, uveliko smirili, pa su sad teili monogamiji i mirnom i
sreenom ivotu u paru, praktikovanju kulturnog turizma i otkrivanju
domaih vina. Za elohimite je to bio razlog za zabrinutost jer, ak i
ako se zapravo bazira na obeanju venog ivota, vera postaje daleko
primamljivija kad odmah nudi ispunjeniji, bogatiji, radosniji i
uzbudljiviji ivot. S Hristom ivi punim pluima, oko tog slogana su
se vrtele reklamne kampanje katolike crkve neposredno pre njenog
nestanka. Vinsent je stoga razmiljao da se, mimo furijerizma, vrati i
svetoj prostituciji, ije je postojanje u Vavilonu ve bilo
opteprihvaeno i da se za prvu ruku obrati bivim Prorokovim
verenicama i pita ih da li bi pristale da organizuju svojevrsnu
orgijastiku turneju kako bi, podavajui svoje telo, sledbenicima
posluile kao uzor i zapahnule sve ogranke Crkve talasom pohote i
uitka koji bi mogao da zaustavi irenje sadistikih i nekrofilskih
ispada. Suzan je smatrala da je zamisao izvrsna: poznavala je devojke,
moe da ih nazove, sigurna je da e veina oduevljeno prihvatiti
ponudu. Vinsent je tokom noi skicirao niz crtea koje je nameravao
da stavi na internet. U pitanju je bili neskriveno pornografski crteima
(na njima su bile grupe od dve do deset osoba, mukaraca i ena, koji
su se sluili rukama, udovima i ustima na gotovo sve zamislive
naine), ali veoma stilizovanim, sa izraenom istoom linija, koji su
uveliko odudarali od gnusnog fotografskog realizma svojstvenog
Prorokovim delima.
Posle nekoliko nedelja postalo je jasno da je kampanja vrlo
uspena: turneja Prorokovih verenica postigla je trijumfalni uspeh i
sledbenici su se u ograncima upinjali kako bi izveli erotske poloaje
koje je skicirao Vinsent; u tome su do te mere istinski uivali da su se
u veini zemalja poeli da se sastaju tri puta ee nego pre; ini se,
dakle, da za razliku od novijih i svetovnijih seksualnih ponuda poput
svingerstva, obredna orgija nije nimalo zastarela. Jo je upeatljivije
bilo to to su se sledbenici, i na najmanji traak saoseanja, sve ee
u razgovoru dodirivali, milovali intimna mesta, pa ak i zajedno
masturbirali; sve u svemu, inilo se da je ponovo uvoenje seksa u

meuljudske odnose bilo na putu ostvarenja. Tad smo uoili

pojedinost koja nam je u prvim trenucima oduevljenja svima
promakla: u svojoj tenji za stilizacijom Vinsent je uveliko odstupio od
realistinog prikaza ljudskoga tela. Falus je donekle ostao onakav
kakav jeste (iako je bio pravilniji, lien dlaka i vidljivih ilica), dok je
vaginu na crteima sveo na dug, tanak i neobrastao procep, smeten
po sredini tela tako da ga deli tano napola, poput produetka
procepa meu guzovima; taj procep, naravno, mogao je da se otvori
da primi kurac, ali zato nije bio pogodan za bilo kakvo izluivanje. Svi
organi za izluivanje su generalno nestali, i tako su zamiljena bia
mogla da vode ljubav, ali oigledno nisu mogla da se hrane.
Stvari bi ostale na tome i pripisali bismo ih pukoj umetnikoj
konvenciji da se nije umeao Naunik, koji se poetkom decembra
vratio s Lanzarote, kako bi nas obavestio o postignutom napretku.
Iako sam jo stanovao u Luteciji, vei deo dana provodio sam u evijiLaruu; nisam bio lan upravnog odbora, ali bio sam jedan od retkih
direktnih svedoka dogaaja vezanih za Prorokovu smrt, i svi su u
mene imali poverenje, Pandur preda mnom vie nije imao tajni. U
Parizu se, svakako, tota dogaalo: politiki preokreti, kulturna
zbivanja; ali ja sam ipak bio uveren da se vane i sudbonosne stvari
dogaaju u eviji-Laruu. Odavno sam u to verovao, iako to uverenje
nisam bio spreman da pretoim u film ili ske, jer dotini fenomen
nisam poznavao izbliza: politika i vojna zbivanja, ekonomske,
estetske i kulturne promene ponekad imaju vanu ulogu u ljudskom
ivotu, ali nita nema takvu istorijsku vanost kao nastanak nove ili
propast postojee vere. Znancima koje sam jo povremeno susretao
za ankom u Luteciji govorio sam da piem; verovatno su
pretpostavljali da piem roman, to ih nije nimalo udilo, uvek me je
pratio glas literarnog komiara; da su samo znali, ponekad bih
pomislio, da su samo znali kako se ne radi o obinoj beletristici, nego
o mom pokuaju da opiem jedan od najvanijih dogaaja u ljudskoj
istoriji; da su samo znali, mislim se sad, to ih ak ne bi naroito ni
interesovalo. Svi, koliko ih je god bilo, navikli su se na sumornu i
jednolinu egzistenciju, navikli su da, manje-vie, ne pokazuju
zanimanje za pravi ivot i da mu nadrede njegov komentar; shvatao
sam ih, i ja sam nekad bio u istoj situaciji - velikim delom sam se u njoj
nalazio i sad i moda u jo dugo u njoj i ostati. Ni jedan jedini put

otkako je pokrenuta kampanja DAJTE LJUDIMA SEKSA. PRUITE IM

UITAK nije mi palo na pamet da se i sam okoristim seksualnim
uslugama Prorokovih verenica; isto tako nijednu sledbenicu nisam
zamolio da mi iz samilosti priuti felacio ili da mi ga barem izdrka, to
bi mi one rado uinile; glavu i telo jo mi je proimala Ester. Jednog
dana sam to rekao Vinsentu. Bilo je rano poslepodne, vrlo lepo i ve
zimsko jutro primicalo se kraju, a ja sam kroz prozore njegove
kancelarije gledao drvee u gradskom parku i rekao mu da bi mene
mogla da spasi samo kampanja EKA TE TVOJA ENA, ali stvari se
nisu ni priblino razvijale u tom smeru. Tuno me je pogledao, bilo mu
je teko zbog mene, sigurno me je i te kako razumeo, mora da se
odlino seao ne tako davnih trenutaka kad se njegova ljubav prema
Suzan inila beznadenom. Lagano sam mahao rukom i pevuio.
Iskezio sam se, ali nisam uspeo da ispadnem smean, pa sam se, poput
oronulog Zaratustre, zaputio u kantinu.
Bio sam prisutan na sastanku na kojem nam je Naunik otkrio da
Vinsentovi crtei nipoto nisu puka umetnika vizija, nego nagovetaj
buduih ljudi. Ve mu se dugo inilo da je ivotinjski sistem ishrane
primitivan i energetski neodriv, i da se svakako proizvodi previe
otpadnih materija, koje organizam ne samo da mora da izbaci, nego
ga one u meuvremenu oslabljuju. Ve je dugo novu ljudsku ivotinju
eleo da obdari sposobnou vrenja fotosinteze, koja je iz nekog
neobinog evolucionog razloga ostala iskljuivo povlastica biljaka.
Direktno korienje suneve energije oigledno je delotvornije,
otporniji i pouzdaniji sistem - to nam dokazuje njihov gotovo
neogranien ivotni vek. Osim toga, pridavanje autotrofinih
sposobnosti ljudskoj eliji nije bilo ni priblino tako sloen proces kao
to bismo to mogli da pretpostavimo; njegovi timovi ve neko vreme
su na tome radili i pokazalo se da je u proces ukljuen zauujue
mali broj gena. Tako izmenjenom ljudskom biu za ivot bi, osim
suneve energije, bile potrebne jo samo voda i mala koliina
mineralnih soli; dakle, ne bi morao da ima sisteme za varenje i
izluivanje - eventualni viak minerala lako bi izbacio znojenjem.
Budui da je Naunikova objanjenja navikao da prati jednim
uhom, Vinsent je automatski klimao glavom, a Panduru su misli
odlutale: tako je, dakle, u nekoliko minuta, na osnovu brzopoteznog
umetnikog crtea, utvreno Ispravljanje Genetskog Standarda, koje

e se primenjivati na sve jedinice DNK koje treba da se oive i zauvek

odvoje ljude od njihovih predaka. Ostatak genetskoga koda je ostao
isti; ali svejedno se radilo o novoj vrsti, a, iskreno govorei, i o novom
carstvu.

DANIJEL25.11
Ironino je to je upravo SGR, najpre zamiljena iz pukih estetskih
razloga, omoguila novoljudima da bez veih potekoa preive
budue klimatske katastrofe, koje niko u to doba nije mogao
predvideti i koje e gotovo potpuno pokositi staru ljudsku rasu.
I u tom kljunom elementu ivotna pria Danijela1 u potpunosti se
poklapa s priama Vinsenta1, Slotana1 i eroma1, iako oni tom
dogaaju pripisuju potpuno drugu vanost. Vinsent1 ga spominje u
ponekom odlomku, dok ga erom1 gotovo potpuno preutkuje, a
Slotan1 ga upotpunjuje desetinama stranica ideja o SGR-u i
istraivanjima koja e mu omoguiti da ga nekoliko meseci kasnije i
ostvari u praksi. Komentatori ivotnu priu Danijela1 esto smatraju
klasikom od kljune vanosti. Dok Vinsent1 esto preterano naglaava
estetsku stranu obreda, Slotan1 pie gotovo iskljuivo o svojim
naunim istraivanjima, a erom1 o problemima discipline i praktine
organizacije, samo nam Danijel1 u celosti, ali i s blagim otklonom,
opisuje stvaranje Elohimistike crkve; dok su ostali, u vrtlogu
svakodnevice, razmiljali samo kako e da ree praktine probleme s
kojima su se suoavali, esto se ini da je samo on sagledavao
celokupnu situaciju i zaista shvatio vanost onoga to mu se zbiva
ispred oiju.
Zbog takve situacije ja, kao i svi moji prethodnici iz Danijelove
loze, imamo naroitu odgovornost; moj komentar nije i ne moe biti
samo jedan od mnogih, jer je usko vezan s okolnostima u kojima je
nastali naa vrsta i na vrednosni sistem. Kljunu vanost komentara
dodatno uveava i injenica da je moj daleki predak, prema miljenju
Vinsenta1, a verovatno i prema njegovom vlastitom, bio tipino
ljudsko bie, reprezentativan primerak svoje vrste, jedan od mnogih.
Vrhovna Sestra kae da ljubomora, pouda i elja za
razmnoavanjem imaju isti uzrok, a to je teskoba postojanja. Teskoba
postojanja tera nas da u drugoj osobi traimo palijativ; moramo da
premostimo tu fazu kako bismo dospeli u stanje u kojem nam je sama
injenica da postojimo neprekidan razlog za radost; u kojem je
prelaznost puka neobavezna igra, a ne deo bia. Ukratko, moramo da

dostignemo slobodu ravnodunosti, koja je preduslov savrenog

spokojstva.

DANIJEL1.23
Bilo je rano boino jutro kad sam saznao da je Izabel poinila
samoubistvo. Nisam se preterano iznenadio; nakon nekoliko minuta u
sebi sam osetio neku novu prazninu, ali ta praznina bila je predvidljiva
i oekivana. Otkako sam otiao iz Bijarica, znao sam da e se na kraju
ubiti; shvatio sam to iz pogleda koji smo izmenili tog poslednjeg jutra
dok sam izlazio iz kuhinje da bih uao u taksi koji e me odvesti na
stanicu. Pretpostavljao sam takoe da e ekati da joj umre majka
kako bi mogla do kraja da je neguje i kako je ne bi raalostila. Znao
sam da u na kraju i sam pre ili posle pribei slinom reenju.
Majka joj je umrla 13. decembra; Izabel je kupila grobno mesto na
gradskom groblju u Bijaricu i pobrinula se za pogreb; napisala je
testament i sve dovela u red; zatim je 24. decembra ubrizgala sebi
veliku koliinu morfijuma. Ne samo da je umrla bez patnje nego je
verovatno umrla radosna; ili barem u stanju euforine oputenosti,
svojstvenoj toj supstanci. Tog jutra ostavila je Foksa u tenari; nije mi
ostavila pismo, smatrajui verovatno da nema potrebe, da u je i
predobro razumeti; ali uradila je sve da dobijem psa.
Krenuo sam na put nekoliko dana posle, ve su je kremirali; 30.
decembra ujutro otiao sam u dvoranu tiine na groblju u Bijaricu.
Bila je to velika okrugla prostorija sa staklenim krovom kroz koji je
dopirala blaga sivkasta svetlost. U svim zidovima bile su izdubljene
male nie u koje su smetali metalne paralelopipede s pepelom
pokojnika. Iznad svake nie je kurzivom bilo urezano pokojnikovo
ime i prezime. U sredini je stajao okrugli mermerni sto, okruen
stolicama od stakla ili prozirne plastike. Nakon to me je uveo unutra,
uvar je na sto stavio urnu s Izabelinim pepelom; potom me je ostavio
samog. Niko nije mogao da ue u sobu dok sam ja bio u njoj; kao znak
da je soba zauzeta napolju se upalila crvena lampica, nalik na one koje
se koriste na filmskim setovima. Kao i veina ljudi, u dvorani tiine
ostao sam desetak minuta.
Novu godinu doekao sam neobino, sam u sobi u Vili Eugenija,
bavei se jednostavnim, krajnjim i potpuno jednoznanim mislima.

Izjutra 2. januara otiao sam po Foksa. Pre povratka kui, trebalo je

da, naalost, svratim u Izabelin stan po dokumentaciju o nasledstvu.
im smo stigli na ulaz, primetio sam da Foks drhti od radosnog
nestrpljenja; bio je jo deblji, pasmina korgi sklona je debljanju, ali
potrao je do vrata Izabeline spavae sobe i zatim, zadihan, stao kako
bi me priekao dok sam se, puno sporiji od njega, penjao alejom
ogoljenih stabala kestena. Nestrpljivo je dahtao dok sam traio
kljueve; jadno stvorenje, mislio sam, jadno malo stvorenje. im sam
otvorio vrata, jurnuo je u stan i brzo ga obiao, pa se potom vratio i
ispitivaki me pogledao. Dok sam pretraivao Izabelin pisai sto,
izlazio je iz sobe nekoliko puta, obilazio sve prostorije i svuda
njukao, a zatim se vratio i stao na vrata, ojaeno me gledajui. Kraj
svakog ivota je neka vrsta pospremanja: vie vam ne pada na pamet
da se prihvatite nekog novog projekta, samo brzopotezno reavate
tekue poslove. Sve to vam je novo, makar to bilo neto tako
bezazleno poput spremanja majoneza ili partije aha, zauvek postaje
neizvodljivo, potpuno se gubi elja za svakim novim oseajem ili
iskustvom. Kako god, sve je bilo savreno uredno, pa sam za nekoliko
minuta naao Izabelin testament i vlasniki list za stan. Nisam
nameravao da odmah idem kod belenika, pomislio sam da u se
posle vratiti u Bijaric, znajui da e mi to teko pasti i da verovatno
nikad neu skupiti snagu da to uinim, ali to vie nije bilo naroito
vano, sad vie nita nije bilo naroito vano. Otvorivi koverat, video
sam da neu morati time previe da se zamaram: imetak je ostavila
Elohimistikoj crkvi, prepoznao sam standardni ugovor; stvar e reiti
pravna sluba.
Kad sam izlazio iz stana, Foks me je spremno pratio, mislei
verovatno kako ide u obinu etnju. U prodavnici za kune ljubimce
blizu stanice kupio sam plastinu putnu korpu; zatim sam rezervisao
kartu u brzom vozu iz Iruna.
Vreme je u Almeriji bilo prijatno, kratke dane je natapala kia koja
je sipila bez prestanka, pa se inilo da no zapravo nema kraja; taj
mrtvaki mir mogao je da mi odgovara, mogli smo tako da provedemo
nedelje i nedelje, moj stari pas i ja, u snatrenju koje to zapravo vie
nije ni bilo, ali okolnosti nam, naalost, to nisu doputale. Poeli su
radovi, u krugu od nekoliko kilometara oko moje kue gradili su nove

zgrade. Dovezli su dizalice i mealice za beton i na putu do mora

nailazio sam na hrpe peska i naslagane metalne grede okruene
buldoerima i kamionima koji bi projurili pored mene i prskali me
blatom. Malo-pomalo navikao sam se da ne izlazim iz kue, samo bih
dvaput na dan izveo Foksa u etnju, koja vie i nije bila prijatna:
zavijao je i stiskao se uza me, prestravljen zbog brujanja kamiona.
Prodava novina me je obavestio da je Hildegarde umrla i da je Hari
prodao posed i otiao da skona u Nemakoj. Malo-pomalo prestao
sam da izlazim iz sobe i najvei deo dana provodio sam u krevetu, ne
razmiljajui ni o emu, ali ipak oseajui bol. Ponekad sam
razmiljao kako smo Izabel i ja doli ovamo pre nekoliko godina;
priseao sam se kako je uivala u ureivanju kue, uzgajanju cvea i
ureenju vrta; ipak smo proiveli srene trenutke. Priseao sam se i
naeg poslednjeg odnosa one noi na peanim dinama, na povratku
od Harija; ali vie nije bilo dina, buldoeri su sve sravnili sa zemljom,
ostala je samo ogradom omeena blatna povrina. I ja u prodati
kuu, nemam nijedan razlog da ovde ostanem; obratio sam se trgovcu
nekretninama koji mi je rekao da su cene zemljita veoma porasle,
mogao sam da oekujem dobru zaradu; nisam tano znao u kom u
stanju umreti, ali u svakom sluaju u umreti bogat. Zamolio sam ga
da ubrza prodaju, iako nije dobio tako visoku ponudu kao to se
nadao; iz dana u dan mesto mi je bilo sve nepodnoljivije. Imao sam
utisak da radnici ne samo da mi nisu skloni nego da se ponaaju
otvoreno neprijateljski, da svojim velikim kamionima namerno
prolaze tik pored mene, prskaju me blatom i nasmrt plae Foksa. Taj
utisak je verovatno i bio taan: bio sam stranac, severnjak, i znali su
da imam vie novca od njih, mnogo vie novca; prema meni su oseali
potmulu i ivotinjsku mrnju, utoliko silovitiju to je bila bespomona,
drutveno ureenje je, i to pouzdano drutveno ureenje, postojalo da
zatiti ljude poput mene, bila je tu panska policija, koja je sve ee
ila u obilazak, panija je upravo dobila socijalistiku vladu, manje
sklonu korupciji, koja nije bila toliko povezana s lokalnim mafijaima,
pa je vrsto odluila da zatiti i imuni sloj, koji je sainjavao veinu
njenog birakog tela. Nikad nisam saoseao sa siromanima i sad, kad
mi je ivot otiao dovraga, saoseao sam s njima manje nego ikad;
nadmo koju sam nad njima imao zbog love mogla je da mi ak prui i
blagu utehu: mogao sam da ih gledam sa visine dok lopatom premeu

hrpe otpadaka, lea povijenih od napora, dok istovaruju grede i cigle;

mogao sam precizno da posmatram njihove izbrazdane ruke, njihove
miie i kalendare s golim enama koje su veali po graevinskim
mainama. Znao sam da me ta sitna zadovoljstva nee spreiti da im
zavidim na nepovredivoj i iskonskoj muevnosti, kao i na mladosti, na
brutalno, oiglednoj, proleterskoj i ivotinjskoj mladosti.

DANIJEL25.12
Jutros, neposredno pre svanua, od Mari 23 dobio sam sledeu
poruku:
Od polusna
Oteale membrane
Potpuno su nalik
Na oblane dane.
399, 2347, 3268, 3846. Na monitoru se pojavila velika dnevna
soba belih zidova s niskim belim konatim divanima; tapison je takoe
bio bele boje. Kroz stakleni zid videli su se mali tornjevi Krajslerove
zgrade - koje sam ve imao priliku da vidim na nekoj staroj
reprodukciji. Nakon nekoliko sekundi, prilino mlada novoena, stara
najvie 25 godina, pojavila se u kadru i stala pred objektiv. Imala je
crnu, gustu i kovrdavu kosu i stidne dlake. Skladno telo irokih
bokova i oblih grudi zrailo je vrstinom i energijom, izgledala je
otprilike onako kako sam je zamiljao. Na slici se brzo pojavila
poruka:
More to me gui, i pesak,
Povorka trenutaka to se niu jedan za drugim
Poput ptica to mirno lebde nad Njujorkom
Poput velikih ptica to neumoljivo lete.
Hajde! Da slomimo ljuturu, krajnji je as
Da odemo gde svetluca more
Novim putevima to nam moda prue spas
Koraaemo od sutona do zore.
Da meu novoljudima ima otpadnika nije nikakva tajna; premda
se o toj temi nikad otvoreno ne govori, ponekad se moe uti pokoja
aluzija ili glasina. Protiv begunaca se ne preduzimaju nikakve mere i
niko im ne ulazi u trag; samo doe tim iz Sredinjega Grada i
jednostavno zauvek zatvori njihovu stanicu i proglasi kraj loze.
Ako je Mari23 odluila da napusti svoju postaju i pridrui se

divljacima, znao sam da se nee predomisliti ni zbog ega to bih joj ja

mogao rei. Nekoliko minuta je hodala uzdu i popreko po sobi; inilo
se da okleva i da ju je spopala velika nervoza, dvaput joj je malo
nedostajalo da izae iz vidnog polja kamere. Ne znam ta me tano
eka, ree napokon, okrenuvi se prema objektivu, ali znam da
imam potrebu za neim vie. Dugo sam razmiljala pre nego to sam
donela odluku, pokuala sam da uporedim sve dostupne informacije.
Mnogo sam o tome razgovarala s Ester31, koja takoe ivi u
njujorkim ruevinama; ak smo se pre tri nedelje i fiziki nale. Nije
nemogue; u poetku postoji velika psihika blokada, nije lako izai iz
postaje, javi se i ogromna napetost; ali nije nemogue...
Svario sam vest i klimnuo glavom kako bih joj pokazao da
shvatam. Re je o naslednici one Ester koja je poznavala tvog pretka,
nastavi. U jednom trenutku mi se uinilo da e mi se pridruiti; na
kraju je odustala, bar zasad, ali imam utisak da ni ona vie nije
zadovoljna naim nainom ivota. U nekoliko navrata smo
razgovarale o tebi; mislim da bi volela da ostvari kontakt.
Opet sam klimnuo glavom. Jo nekoliko sekundi je bez rei zurila u
objektiv, a zatim je, neobino se osmehujui, na ramena privrstila
lagani ranac, okrenula se i izala nalevo iz kadra. Dugo sam
nepomino stajao pred monitorom na kojem je ostala samo slika
prazne sobe.

DANIJEL1.24
Posle nekoliko nedelja izleavanja, nastavio sam da piem ivotnu
priu, ali to mi je donelo tek neznatno olakanje, stigao sam otprilike
do susreta s Izabel. Stvaranje te razblaene kopije mog stvarnog
ivota inilo mi se pomalo nezdravom aktivnou, u svakom sluaju,
nisam ni najmanje imao oseaj da inim neto vano ili ekstremno;
Vinsent je tome naprotiv pridavao veliku vanost, svake nedelje me je
zvao i pitao gde sam stao, jednom mi je rekao kako je to to radim na
neki nain jednako vano kao Naunikova istraivanja na Lanzarotu.
Naravno da je preterivao, ali svejedno sam se zdunije bacio na posao;
neverovatno kako sam poeo da mu verujem i sluam kao da je
prorok.
Dani su bili sve dui, bilo je toplije i suvlje pa sam poeo malo vie
da izlazim; kako bih izbegao gradilite nasuprot kue, iao sam
stazom koja se penjala uz obronke i zatim silazio do litica; s njih sam
posmatrao more, ogromno i sivo; podjednako ravno i sivo kao moj
ivot. Zaustavljao sam se na svakom zavoju, pratei Foksov ritam;
video sam da ga te duge etnje vesele, premda je ve tee hodao.
Legali smo vrlo rano, pre sutona; nikad nisam gledao televiziju, nisam
obnovio ni pretplatu na satelitske programe; nisam vie ba ni itao,
ak sam se zasitio i Balzaka. Drutvena zbivanja su me verovatno
zanimala manje nego u doba kad sam pisao skeeve; otpoetka sam
znao da sam izabrao ogranien anr, koji mi nee omoguiti da u celoj
karijeri ostvarim ni desetinu od onog to je Balzak mogao da postigne
u jednom romanu. Inae sam bio i te kako svestan koliko mu dugujem;
sauvao sam sve svoje skeeve, sve su predstave bile snimljene, imao
sam petnaestak DVD-a; ni u jednom trenu tokom tih beskrajno dugih
dana nije mi palo na pamet da ih pogledam. esto su me uporeivali s
francuskim moralistima, ponekad s Lihtenbergom, ali nikad s
Molijerom ili Balzakom. Ipak sam ponovo proitao Sjaj i bedu
kurtizana, naroito zbog Nisiena. Ipak je izvanredno kako je Balzak
tom zaljubljenom starkelji znao da da tako patetinu nijansu, koja je,
istini za volju, oigledno im malo munete glavom, skrivena ve u
samoj definiciji, ali Molijer se nikad ne bi setio nje; istina je, dodue,

da je Molijer bio komiar, a svi se komiari suoe s istim problemom,

svi naiu na istu potekou - ivot zapravo nije komian.
Jednoga kinog aprilskog jutra, nakon to sam pet minuta gacao po
blatnjavim brazdama, odluio sam da skratim etnju. Doavi na
ulazna vrata, shvatio sam da nema Foksa; kia je pljutala kao iz
kabla, nisam video dalje od pet metara; uo sam kako u blizini bruji
bager, iako ga nisam nazirao. Uao sam u kuu kako bih uzeo
kabanicu i zatim po pljusku krenuo u potragu; obiao sam sva mesta
na kojima je voleo da se zaustavi i koja je rado njukao.
Naao sam ga tek kasno poslepodne; bio je na samo trista metara
od kue, sigurno sam nekoliko puta proao pored njega, a nisam ga
video. Virila mu je samo glava, malo umrljana krvlju, isplaenog jezika
i pogleda ukoenoga u prestravljenoj grimasi. Kopajui rukama po
blatu, izvukao sam njegovo telo koje se rascvetalo poput kobasice;
izletela mu je utroba i nalazio se na samoj ivici puta, kamion je
sigurno skrenuo kako bi ga zgazio. Skinuo sam kabanicu da ga
umotam i vratio se kui uplakan i pognutih lea, okreui glavu da
izbegnem poglede radnika, koji su se, dok sam pored njih prolazio,
zaustavljali s podlim osmesima na licu.
Verovatno sam dugo jecao i kad sam se smirio, ve je padala no;
gradilite je bilo prazno, ali jo je padala kia. Izaao sam u vrt, u ono
to je nekada bilo vrt i to se sad leti pretvaralo u prano prazno
zemljite, a zimi u blatnu baru. Pored kue sam bez potekoa iskopao
grob; stavio sam na njega jednu od Foksovih omiljenih igraaka plastinu patkicu. Kia je nanela novo blato, koje je prekrilo igraku;
opet sam briznuo u pla.
Ne znam zato, ali te noi neto se u meni slomilo, neki poslednji
tit, koji nisu unitili ni Esterin odlazak ni Izabelina smrt. Moda je
razlog to to je Foks stradao ba u trenutku kad sam pisao kako smo
ga nali na prilaznom putu izmeu Saragose i Taragone; ili sam
jednostavno bio stariji i manje izdrljiv. U svakom sluaju, nazvao sam
Vinsenta usred noi, sav u suzama, imao sam utisak da te suze nikad
nee stati, da u do kraja ivota samo plakati. Takve se stvari
dogaaju, uoio sam tu pojavu kod nekih starijih ljudi: ponekad im je
lice mirno i nepomino i izgledaju kao da im je um spokojan i prazan;
ali im se vrate u stvarnost, im se osveste i ponu da razmiljaju,

odmah opet zaplau - tiho, bez prestanka, od jutra do mraka. Vinsent

me je paljivo sluao, ne bunei se to ga zovem tako kasno; zatim mi
je obeao da e odmah nazvati Naunika. Podsetio me je da sauvan
Foksov genetski kod i da smo postali besmrtni; mi, ali ako to elimo, i
nai kuni ljubimci.
Izgledalo je da veruje u to; izgledalo je da potpuno u to veruje i
odjednom sam se oduzeo od sree, ali i neverice. Odrastao sam i
ostario s idejom o smrti i sigurnou u njenu nadmo. Doekao sam
svanue u udnu raspoloenju, imao sam utisak da treba da se
probudim u nekom arobnom svetu. Bezbojna zora je svanula nad
morem; oblaci su nestali i siuan komad plavog neba se pojavio na
obzorju.
Miskijevic je nazvao malo pre sedam. Da, imao je Foksov DNK,
dobro su ga uvali, nije bilo razloga za brigu; zasad je, naalost,
kloniranje pasa bilo isto neizvodivo kao i kloniranje ljudi. Bili su
nadomak cilja, radilo se o samo nekoliko godina, verovatno ak
meseci; postupak je ve uspeo na pacovima i ak - premda im je to
uspelo samo jedanput - na domaoj maki. Kloniranje pasa zaudo je
stvaralo sloenije probleme; ali obeao mi je da u biti u toku i da e
Foks prvi imati koristi od te metode.
Njegov glas, koji dugo nisam uo, zvuao je jednako sposobno i
struno, i dok sam sputao slualicu, preplavio me je neki neobian
oseaj: nije mi uspelo, zasad mi nije uspelo i sigurno sam bio osuen
na smrt u potpunoj samoi; ali prvi put sam poeo da shvatam
Vinsenta i ostale sledbenike; postao sam svestan vanosti Obeanja;
dok je sunce izlazilo i penjalo se nad morem, prvi put sam osetio
dalek, prikriven i jedva prepoznatljiv oseaj nalik na nadu.

DANIJEL25.13
Odlazak Mari23 potresa me vie nego to sam oekivao; navikao
sam na nae razgovore; zbog injenice da ih vie nee biti oseam
prazninu i tugu, i jo se nisam naterao da uspostavim vezu s Ester31.
Dan nakon to je otila, isprintao sam topografske karte krajeva
koje Mari23 mora da pree na putu do Lanzarota; esto mislim na nju
i zamiljam je kako napreduje. ivimo kao da smo obavijeni velom,
bedemom podataka, ali moemo da odluimo da pocepamo veo, da
sruimo bedeme; naa jo ljudska tela sasvim su spremna ponovo da
oive. Mari23 je odluila da napusti nau zajednicu, i re je o
slobodnom i konanom odlasku; nikako ne uspevam da prihvatim tu
pomisao. U ovakvim okolnostima Vrhovna Sestra preporuuje itanje
Spinoze; tome posveujem oko sat vremena dnevno.

DANIJEL1.25
Tek nakon Foksove smrti zaista sam potpuno pojmio parametre
aporije. Vreme se brzo menjalo, na jugu panije ubrzo e postati
vrue; na oblinjoj plai e se, naroito vikendom, poeti da sunaju
goliave devojke i osetio sam da se u meni raa slabana i mlitava - ne
ba udnja - ini mi se kako ta re podrazumeva barem siunu veru u
mogunost ostvarenja elje, nego vie seanje, trag nekadanje
udnje. Video sam kako se kristalizuje cosa mentale, najvea patnja, i
u tom trenutku sam napokon mogao da kaem da sam shvatio. Ne
samo da je seksualni uitak zbog svoje izotrenosti i snage nadmoan
nad svim drugim uicima koje ivot nudi; ne samo da je jedini uitak
koji nimalo ne teti organizmu nego nam, naprotiv, pomae da ga
odrimo snanijim i vitalnijim; to je jedini uitak i jedini istinski cilj
ljudskog postojanja, a svi drugi uici - bilo da se radi o izdanoj hrani,
duvanu, alkoholu ili drogi - bili su samo puke, smene i oajnike
nadoknade, mala samoubistva koja se samo kriju pod nekim drugim
imenom, pokuaji da se to bre uniti telo koje vie nema mogunost
da iskusi jedini uitak koji postoji. Struktura ljudskog ivota
neverovatno je jednostavna, i ja sam se dvadesetak godina u svojim
skeevima i scenarijima koristio injenicom koju sam mogao izrei u
nekoliko reenica. Mladost je period sree, njeno jedino ivotno doba;
budui da ive dokoliarski i bezbrino i idu u kolu koja ih zaokuplja
samo delimino, mladi sve svoje vreme mogu u potpunosti da posvete
nesputanom slavljenju svoga tela. Mogu da se igraju, mogu da pleu,
vole, niu zadovoljstva. Mogu da se u ranim jutarnjim satima vraaju s
neke urke u drutvu odabranih seksualnih partnera i da gledaju
povorke neveselih radnika koji idu na posao. Oni su so zemlje i sve je
njihovo, sve im je doputeno, sve je izvodljivo. Posle, poto osnuju
porodice i uu u svet odraslih, upoznaju brige, mukotrpan rad,
odgovornosti i ivotne probleme; moraju da plaaju porez, da se
pokoravaju administrativnim formalnostima i pritom nemono da
gledaju kako im isprva polako, a zatim sve bre i bre telo nepovratno
propada; moraju u vlastitoj kui da podiu decu, koja su im poput
smrtnih neprijatelja, moraju da ih tetou, hrane, neguju ih kad su

bolesni, da im osiguraju kolovanje i priute uitke, s tim da to ne

traje, kao kod ivotinja, tek neko vreme, oni veno ostaju robovi svog
potomstva, razdoblje sree za njih je zauvek zavreno, nastavie da se
mue do kraja, u sve veim bolovima i sa sve gorim zdravstvenim
problemima, dok vie ne budu ni za ta i dok ih, kad postanu starkelje,
konano ne proglase kartom. Deca im zauzvrat nee biti nimalo
zahvalna, ba naprotiv, koliko god se usrdno trudili, uvek e ispasti da
se nisu trudili dovoljno, i do kraja e ih, zbog same injenice da su
roditelji, smatrati krivima. Taj bolan ivot e biti bremenit sramom i
nemilosrdno lien svake sree. im poele da se priblie nekakvom
mladom telu, proganjae ih, odbacivati, ismejavati, obeastiti, i u
dananje doba najee baciti u zatvor. Mlado telo, to jedino poeljno
dobro koje je svet bio sposoban da proizvede, rezervisano je
iskljuivo za mlade, a sudbina starih je da rade i ispataju. U tome je
istinski smisao solidarnosti meu naratajima: jednostavno se radilo o
istrebljenju svakog prethodnog narataja radi budueg, okrutnom i
dugotrajnom istrebljenju, koje ne prua nikakvu utehu ili materijalnu i
afektivnu naknadu.
Ja sam podbacio. Napustio sam enu nedugo nakon to je
zatrudnela, odbio sam da pokaem zanimanje za sina, njegova smrt
me nije pogodila; odbio sam lance, razbio beskrajan krug mnoenja
patnji i to je moda jedino plemenito delo, jedina istinska pobuna
kojom se mogu podiiti na kraju svog ivota, koji, bez obzira na
umetniku crtu, moemo nazvati osrednjim; ak sam, dodue kratko,
spavao s devojkom koja je roena otprilike kad i moj sin. I ja sam do
samoga kraja i reju i stavom ostao veran istini, ba kao i izvanredna
ana Kalmen, koja je neko vreme bila najstarija osoba na svetu i na
kraju umrla sa sto dvadeset i dve godine, i koja je na kretenska
novinarska pitanja tipa Ma hajte, ana, zar ne verujete da ete opet
videti svoju ker? Zar ne verujete da ima neeg i posle?,
nepokolebljivo i neverovatno iskreno odgovarala: Ne. Nita. Nema
niega. I neu videti svoju ker jer je moja ki mrtva. Uostalom,
jednom sam odao malu poast ani Kalmen kad sam u skeu
spomenuo njenu potresnu izjavu: Imam sto esnaest godina i ne elim
da umrem. U to vreme niko nije shvatio da ironizujem vlastitu
dvojnicu; alio sam zbog tog nesporazuma, alio sam nadasve to
nisam bio ustrajniji, to nisam dovoljno naglasio da je njena bitka

zapravo bitka celog oveanstva, jedina bitka koju se isplati voditi.

Naravno, ana Kalmen je umrla, Ester me je na kraju napustila i
biologija je generalno dola na svoje; ali to se dogodilo nama uprkos,
uprkos meni, uprkos ani, nismo se predali, do kraja smo odbijali da
saraujemo i odobravamo sistem koji je smiljen da bi nas unitio.
Zbog svesti o svom junatvu proveo sam sjajno poslepodne; ali ve
sam sutradan odluio da odem u Pariz, verovatno zbog plae, zbog
devojakih grudi i meunonih bunia; i u Parizu je bilo devojaka, ali
tamo sam ree viao njihove bunie i grudi. Kako bilo, nisam otiao
samo zbog toga, iako mi je zaista dolo da se malo udaljim (od grudi i
bunia); sinonja razmiljanja su me dovela u takvo stanje da sam
ak nameravao da napiem novi show: ovaj put neto nemilosrdno i
radikalno, neto u poreenju sa im bi moje preanje provokacije
izgledale kao sladunjavo humanistiko laprdanje. Nazvao sam
menadera, zakazao sastanak kako bismo o tome porazgovarali; bio
je malo iznenaen, tako davno sam mu rekao da sam umoran,
iznemogao i dotuen da mi je na kraju poverovao. Ali ipak je bio
prijatno iznenaen: stvorio sam mu poneki problem, ali na meni je
zaradio dosta novca i generalno sam mu bio drag.
U avionu za Pariz, nakon to sam ispio bocu Sautern komforta koju
sam kupio u almerijskom fri-opu, moje pakosno junatvo se
pretvorilo u samosaaljenje koje, zahvaljujui alkoholu, i nije bilo
tako neprijatno, pa sam napisao ovu pesmu, koja je dobro oslikavala
moje stanje duha u zadnjih nekoliko nedelja i koju sam u glavi
posvetio Ester:
Nema ljubavi
(Ne zaista, ne dovoljno)
ivimo bez pomoi,
Umiremo samotno.
Da samilosti nema
U praznini se uti
Sakatog smo tela
A poudne puti.

Iezla su obeanja
Mladalakog tela
Nit ivota sve je tanja
Na kotii se svela.
Uzaludno seanje
Sve je to nas eka
Ogoljeno oajanje
Mrnja kratkog veka.
Na aerodromu u Roasiju naruio sam dupli espreso, koji me je
potpuno rastreznio, i dok sam traio kreditnu, sluajno sam naiao na
tu pesmu. Pretpostavljam kako ovek ne moe neto da napie
ukoliko ne osea svojevrsnu napetost i nervnu razdraenost, zbog
koje ga to to je napisao, ma kako sumorno bilo, u tom trenutku ne
baca u oaj. No kad proe neko vreme, to je ve drugi par rukava,
odmah sam shvatio kako ta pesma ne oslikava samo moje stanje duha
nego i ivotnu injenicu: ma koliko se ja opirao, prigovarao i traio
izgovore, ipak sam upao u tabor starih, i to bez nade u povratak. Neko
vreme sam prevakavao tu potresnu misao, kao to dugo vaemo
neko jelo kako bismo se navikli na njegovu gorinu. Uzalud: ta misao
me je otpoetka deprimirala i nastavila da me podjednako deprimira i
nakon najpomnijeg razmatranja.
Uurbani doek kelnera u Luteciji dokazao mi je da me nisu
zaboravili, da sam u medijskom pogledu bio jo u igri. Doli ste
poslom?, pitao me je recepcioner, znalaki se osmehujui, otprilike
kao da me pita da li da mi u sobu poalje kurvu; klimnuo sam mu,
namignuvi, nakon ega se dodatno uurbao i moleivo rekao:
Nadam se da e vam biti lepo. Ali ve sam te prve veeri u Parizu
poeo da gubim motivaciju. Moja uverenja nisu izgubila na snazi, ali
odjednom nisam mogao da se otmem dojmu da bi bilo smeno da se
posvetim nekakvom umetnikom izrazu dok se negde u svetu, i to ak
vrlo blizu, dogaa prava revolucija. Dva dana posle seo sam na voz za
evil-Laru. Dok sam Vinsentu izlagao svoje zakljuke o
neprihvatljivosti rtve koja se u dananje doba vee uz
razmnoavanje, primetio sam kod njega svojevrsno oklevanje i
nelagodu, koje nisam znao da objasnim.

Zna da smo prilino angaovani u pokretu childfree..., ree mi

pomalo nestrpljivo. Moram da te upoznam s Lukasom. Upravo smo
zakupili televizijski kanal, to jest deo televizijskog kanala o novim
verskim pokretima. Lukas e biti odgovoran za program, zapravo e
nam biti marketinki direktor. Mislim da e ti se svideti.
Lukas je bio mlad ovek, imao je tridesetak godina, inteligentno
lice istaknutih kostiju i nosio je belu koulju i crno odelo. I on me je
sluao s blagom nelagodom, a zatim mi je pokazao prvu u nizu
reklama koje je ve od idue nedelje nameravao da emituje na veini
svetskih televizijskih stanica. Reklama je trajala trideset sekundi i u
jednom kadru-sekvenci nepodnoljivo je realistino prikazivala
estogodinje dete koje histerie po supermarketu. Prvo trai dodatnu
kesicu bombona, najpre planim - i ve neprijatnim - glasom, a zatim,
kad mu roditelji odbiju elju, pone da urla, da se valja po podu,
naizgled na rubu infarkta, ali ipak se povremeno zaustavljajui kako
bi prepredenim pogledima proverilo da li i dalje dri roditelje u aci;
kupci ga u mimohodu besno gledavaju, ve i prodavai poinju da se
pribliavaju izvoru problema i roditelji, u sve veoj neprilici, na kraju
kleknu pred udovitem, grabei sve kesice bombona koje im se nau
pri ruci i pruajui mu ih poput rtve Bogu. Slika se tu zamrzne i na
ekranu se velikim slovima ispie sledea poruka: JUST SAY NO. USE
CONDOMS.
Ostale reklame su podjednako uverljivo iznosile glavna
elohimistika ivotna opredeljenja - vezana za seksualnost, starost,
smrt, to jest glavne ljudske teme - ali ime Crkve navodili su tek na
samom kraju, u vrlo kratkom, gotovo neprimetnom prizoru; napisali
su samo Elohimistika crkva i dali kontakt telefon.
Malo sam se vie namuio s afirmativnim reklamama... ree
Lukas poluglasno. Ipak sam snimio jednu, mislim da e prepoznati
glumca... I zaista, ve sam u prvim sekundama prepoznao Pandura, u
kombinezonu, kako uurbano trkara po hangaru na obali reke,
bavei se nekim manuelnim radom, oigledno popravljanjem amca.
Osvetljenje je bilo predivno, svetlucavo, delii reke svetlucali su iza
njega na vruoj izmaglici, oseaj je bio kao u reklami za Dek Denijels,
ali ivlji i veseliji, no ne i preterano smeo, nego poput prolea koje je
poprimilo spokojstvo jeseni. Radio je mirno, polako, izgledao je kao

da u tome uiva i kao da raspolae s neogranieno mnogo vremena;

zatim se okrenuo prema kameri, iroko se osmehnuvi, a na ekranu se
ispisala poruka: VENOST. NA MIRU.
Tad sam shvatio zato im je svima bilo pomalo neprijatno: moje
otkrie o srei kao iskljuivoj povlastici omladine i o rtvovanju
narataja nipoto nije bilo jedinstveno, oni su svi to i odlino znali;
Vinsent je to znao, Lukas je to znao, kao i veina sledbenika.
Verovatno je i Izabel toga odavno bila svesna i ubila se spokojno,
donevi racionalnu odluku, kao to traimo drugo delenje karata kad
loe zaponemo partiju - u malobrojnim igrama koje to doputaju.
Jesam li ja gluplji od proeka?, pitao sam Vinsenta te iste veeri, dok
sam kod njega pio aperitiv. Ne, odgovori mi on potpuno smireno, u
intelektualnom pogledu sam zapravo malo iznad, a u moralnom sam
manje-vie isti kao i svi: pomalo sentimentalan, pomalo cinian, kao
veina ljudi; ali vrlo sam iskren, i to me ini zaista posebnim: prema
uobiajenim ljudskim normama gotovo sam neverovatno iskren. Neka
me te primedbe ne uvrede, dodade, sve se to ve dalo zakljuiti iz mog
ogromnog uspeha; i to je jedan od razloga zbog kojih je moja ivotna
pria ekstremno vana. Ljudi e ono to im ja kaem smatrati istinitim
i stvarnim; ono to sam ja doiveo mogli bi, ako se malo potrude, da
doive i oni. Ako sam se ja preobratio, to znai da se svi ljudi, ako se
ugledaju na mene, mogu preobratiti. Sve mi je to govorio vrlo
smireno, gledajui me pravo u oi, potpuno bezazlenog lica; znao sam
da sam mu drag. Tad sam shvatio ta tano eli; tad sam shvatio da e
u tome i uspeti.
Koliko sad imate sledbenika?
Sedamsto hiljada. Odgovorio je u deliu sekunde, bez
razmiljanja. Shvatio sam jo neto: Vinsent je postao pravi poglavar
Crkve, njen pravi voa. Naunik se, kao to je oduvek prieljkivao,
posvetio iskljuivo naunom radu; a Pandur je podravao Vinsenta,
sluao njegove naredbe i stavio mu na raspolaganje svoju praktinu
inteligenciju i ogroman radni kapacitet. Sigurno je upravo Vinsent
angaovao Lukasa; Vinsent je pokrenuo kampanju DAJTE LJUDIMA
SEKS. PRUITE IM UITAK; on ju je i prekinuo kad je postigao ta je
hteo; sad je ve zaista zamenio Proroka. Tad sam se setio svog prvog
dolaska u kuu u eviji-Laru i kako mi se inilo da je na ivici
samoubistva ili nervnog sloma. Kamen to ga odbacie graditelji...,

pomislio sam. Nisam bio ljubomoran ni zavidan: Vinsent je bio

drukijeg kova nego ja; ono to on ini, ja ne bih mogao da uinim;
postigao je mnogo, ali je i mnogo rizikovao, rizikovao je celo svoje
bie, dao je sve od sebe, i to odavno, otpoetka, drukije nije mogao,
nije bio nimalo sposoban za taktiziranje ili spletkarenje. Tad sam ga
pitao da li jo radi na projektu za ambasadu. Oborio je pogled s
neoekivanom srameljivou, kakvu odavno nisam kod njega
primetio, i odgovorio mi je da radi, da ak namereva skoro da ga
zavri, da e mi ga, ako ostanem jo mesec ili dva, moi da pokae; da
bi mu zapravo bilo veoma drago da ostanem i budem prvi posetilac odmah nakon Suzan, budui da se projekt direktno nje ticao.
Naravno, ostao sam; nisam imao razloga da se urim natrag u San
Hoze; na plai e verovatno biti jo vie grudi i bunia, morau da se
s tim nosim. Primio sam faks od trgovca nekretninama, dobio je
primamljivu ponudu od nekog Engleza, oigledno rok pevaa, ali ni to
mi nije bio razlog za urbu: otkako je uginuo Foks, mogao sam
komotno i ja tamo da umrem, da me pored njega i pokopaju. Bio sam
za ankom u Luteciji, i dok sam ispijao svoj trei konjak, sinula mi je
briljantna zamisao: ne, neu prodati imanje, nego u ga zapustiti, i ak
u u testamentu zabraniti da ga prodaju, ostaviu novac za
izdravanje i tu kuu u pretvoriti u svojevrsni mauzolej, mauzolej
sranju - jer ono to sam proiveo sve u svemu jeste bilo sranje - ali
ipak mauzolej. Mauzolej sranju..., poluglasno sam ponavljao,
oseajui kako u meni, potpomognuto alkoholom, buja pakosno
veselje. U meuvremenu, kako bih olakao sebi poslednje trenutke,
dovodiu kurve. Ne, ipak ne kurve, kaem samom sebi poto sam
malo razmislio, njihove izvedbe bile su definitivno premehanike i
bezvezne. Ali zato bih mogao da dajem ponude adolescentkinjama
koje se sunaju na plai; veina e odbiti, ali pokoja moda i pristane,
u svakom sluaju, bio sam uveren da se nee zaprepastiti. Svakako,
postojao je izvestan rizik, mogle bi da imaju momke kriminalce;
mogao bih moda da isprobam i neku spremaicu, neke su izgledale
sasvim pristojno, a moda bi im dobro doao dodatak na platu.
Naruio sam etvrti koktel i polako vagao razliite mogunosti, vrtei
alkohol u ai, kad sam shvatio da najverovatnije neu uiniti nita od
toga, da neu pribei prostituciji sad kad me jeostavila Ester nita vie
nego nakon Izabelinog odlaska, i takoe sam postao svestan, s

meavinom gaenja i zaprepaenja, da suprotno svim oekivanjima

nisam prestao (istini za volju, isto teoretski, jer sam bio i te kako
svestan da je, to se mene tie, sve gotovo, da sam profukao
poslednje prilike i da sam na zalasku, da treba da stavim taku, da
zakljuim stvar) da u dubini due verujem u ljubav.

DANIJEL25.14
Iznenadio me je prvi kontakt s Ester31; verovatno sam pod
utiskom ivotne prie svoga ljudskog pretka oekivao mlau osobu.
Kad je primila moju molbu za kontakt, prela je u vizuelni mod: naao
sam se pred enom staloenog, ozbiljnog lica, koja je nedavno navrila
pedesetu; bila je okrenuta prema monitoru, nalazila se u maloj
urednoj prostoriji koja joj je valjda sluila kao kancelarija, i nosila je
naoare za vid. Ve je redni broj 31 sam po sebi bio neuobiajen;
objasnila mi je da su Esterine naslednice od osnivaice nasledile
bubrenu manu i da su zato krae ivele. Svakako, znala je da je
Mari23 otila: i ona je bila prilino uverena da se na podruje
nekadanjeg Lanzarota naselila zajednica razvijenih primata;
podruje severnog Atlantskog okeana, kako mi je objasnila, imalo je
burnu geoloku prolost: nakon to ga je u vreme Prvog Smanjenja
potpuno preplavila voda, ostrvo je ponovo izronilo zbog novih
vulkanskih erupcija; u doba Velikog Isuenja postao je poluostrvo pa
ga, prema najnovijim podacima, uski kopneni pojas jo vee za afriku
obalu.
Za razliku od Mari23, Ester31 smatrala je da to podruje nije
naselila zajednica divljaka, nego novoljudi koji su odbacili uenje
Vrhovne Sestre. Satelitski snimci zaista su davali povoda sumnji: nije
bilo jasno da li se radi o biima izmenjenim SGR-om ili ne; ali kako bi
heterotrofi, upita me ona, mogli da preive u kraju naizgled potpuno
lienom vegetacije. Bila je uverena da e Mari23, u nameri da sretne
ljudska bia stare rase, zapravo naii na novoljude koji su prevalili isti
put kao ona.
Moda je zapravo to i htela..., rekao sam. Dugo je razmiljala, a
zatim mi bezizraajnim glasom odgovorila: Moda.

DANIJEL1.26
Kako bi radio, Vinsent se smestio u hangar bez prozora, pedeset
metara dugih zidova, koji se nalazio tik do objekata Elohimistike
crkve i bio s njima povezan natkrivenim prolazom. Prolazei
kancelarijama, gde su, uprkos ranim jutarnjim satima, za
kompjuterskim monitorima ve uurbano radile sekretarice, arhivari i
raunovoe, opet me je zaudilo kako ta mona duhovna organizacija
u punom zamahu, koja je u zemljama severne Evrope ve imala
jednak broj sledbenika kao glavne hrianske vere, ima istu strukturu
kao malo preduzee. Znao sam da je Panduru godila to skromna
radna atmosfera, koja se podudarala s njegovim vrednosnim
sistemom; Prorokov manir show-off mu je zapravo uvek bio bez veze.
U novoj ivotnoj ulozi oseao se dobro, bio je ef socijalista, koji ima
razumevanja za zaposlene i koji im uvek rado da predujam ili
slobodno poslepodne. U organizaciji je sve ilo kao podmazano,
pristizale su zaostavtine pokojnih sledbenika i postupno poveavale
kapital, koji je, prema procenama, ve bio dvostruko vei od kapitala
Munove sekte; njihov DNK, umnoen u pet primeraka, uvao se na
niskoj temperaturi u podzemnim dvoranama, u koje nije mogla da
dopre veina poznatih zraenja i koje su mogle da odole i nuklearnim
napadima. Laboratorije kojima je upravljao Naunik ne samo da su
bile opremljene najsavremenijom tehnologijom; u privatnom kao ni u
drutvenom sektoru njegovom timu nije bilo premca, na podruju
genetskog inenjeringa i neuronskih mrea fluidnog povezivanja
ostvarili su nedostinu prednost, nimalo ne krei zakon, i najbolji
studenti sa veine amerikih i evropskih tehnolokih fakulteta slali su
im molbe za posao.
Kad je jednom ustanovio dogmu, obredi i pravila i otklonio svaku
opasnost od odstupanja, Vinsent se samo neko vreme pojavljivao u
medijima, pa je mogao da bude snoljiv, sloivi se s predstavnicima
postojeih monoteistikih religija kako imaju zajedniku duhovnu
tenju - ali ipak ne skrivajui da su im ciljevi potpuno suprotni. Ta
miroljubiva strategija se isplatila i sa dva napada na Crkvine objekte jedan u Istanbulu, za koji je odgovornost preuzela islamistika

grupacija; a drugi u Taksonu u Arizoni, pripisan protestantskoj

fundamentalistikoj frakciji - izazvali su opte negodovanje, da bi se
na kraju okrenuli protiv svojih podstrekaa. Lukas je uglavnom na
svoja plea preuzeo promovisanje smelih i novatorskih elohimistikih
ivotnih opredeljenja, i njegov britki stil, otvoreno ismejavanje
oinstva, srazmerno hrabro poigravanje sa seksualnom
neopredeljenou mladih devojaka, zatim obezvreivanje, ali ne i
direktno napadanje zastarelog tabua incesta, osigurali su duhovni i
materijalni uspeh svakoj njegovoj medijskoj kampanji, dok je na opte
odobravanje nailazio zbog potpune apologije dominantnih
hedonistikih vrednosti i upornog velianja istonjakih seksualnih
tehnika, zavijenih u estetizirano i neposredno vizuelno ruho, koje je
posle mnogima posluilo kao uzor (tako su nakon pota VENOST,
NA MIRU, usledeli spotovi VENOST, SENZUALNO i zatim
VENOST, ZALJUBLJENO, koji su svakako bili novina na podruju
verske reklame). Etablirane crkve bez ikakvog otpora su, ne
pomiljajui na protiv-napad, u nekoliko godina izgubile veinu
vernika i doivele osipanje slave u korist nove vere, koja je, uza sve,
veinu sledbenika vrbovala meu imunim i modernim ateistima dobrog i izvrsnog socioekonomskog statusa, da se izrazim kao Lukas do kojih one ve odavno nisu mogle da dopru.
Svestan da sve ide kao po loju i da se okruio najboljim moguim
saradnicima, Vinsent se u poslednjih nekoliko nedelja posveti
iskljuivo svom velikom projektu, pa sam se iznenadio kad sam video
da opet postaje srameljiv i smeten i da se izraava nesigurno i
nespretno kao tokom naih prvih susreta. Tog jutra dugo se
premiljao pre nego to mi je dopustio da vidim njegovo ivotno delo.
Popili smo kafu iz automata, jednu pa drugu. Dok je meu prstima
vrteo praznu aicu, na kraju mi ree: Mislim da mi je to poslednje
delo... i na to je obori pogled. Suzan se slae..., dodade. Kada doe
trenutak za to... mislim na trenutak kad treba da napustimo ovaj svet i
ekamo idue otelotvorenje, zajedno emo ui u tu dvoranu; staemo
u njeno sredite i popiti smrtonosni napitak. Ostale dvorane e biti
napravljene prema istom modelu, kako bi svi sledbenici imali pristup.
inilo mi se... inilo mi se da bi bilo korisno da se ustanove pravila za
taj trenutak. Na to je zautao i pogleda me pravo u oi. Posao je bio

teak... ree. Mnogo sam mislio na Bodlerovu pesmu Smrt

siromaha, to mi je neverovatno pomoglo.
Odmah sam se setio velianstvenih stihova, kao da su uvek bili u
nekom oku moga mozga, kao da ceo moj ivot nije bio nita osim
njihov manje ili vie izriit komentar:
Na ivot nas goni, avaj, i tjei, smrt,
svrha ivota je, i jedina nada,
ko vino opija, nosi u rajski vrt,
s njom nou hodamo smjelo krajem grada.
Kroz oluje, snijeg, suvi mraz i led krt
treperavo crnim horizontom vlada,
krma uvena za merak, sevdah, dert
gdje rua i spava naa dua mlada.13
Klimnuo sam glavom; ta sam drugo mogao? Zatim sam se zaputio
prolazom koji vodi do hangara. im sam otvorio neprobojna,
blindirana vrata, zabljesnula me zasljepljujua svetlost i trideset
sekundi nisam video nita; vrata su se iza mene potmulo zatvorila.
Oi su mi se postupno navikle na tamu pa sam nazreo obrise i
oblike; sve mi je pomalo liilo na kompjutersku simulaciju koju sam
video na Lanzarotu, ali svetlost je bila jo jaa, zaista je radio s belom
bojom na beloj podlozi i vie nije bilo muzike, samo po koji tihi um,
poput blagog strujanja vazduha. Imao sam utisak kako se kreem
unutar mleno belog izotropnog prostora, koji bi se ponekad naglo
zgusnuo u zrnasta mikrooblija - pribliivi se, nazreo sam planine,
doline, raznolike krajolike koji bi hitro postajali sve sloeniji i zatim
gotovo odmah nestajali, a prostor oko mene opet bi potonuo u mutnu
istovetnost proetu kolebljivim mogunostima. Zaudo, nisam vie
video svoje ruke ni bilo koji drugi deo tela. Brzo sam potpuno izgubio
orijentaciju i stekao utisak da ujem neke tue korake kako
odzvanjaju za mojima; kad bih stao, stali bi i koraci, ali s malim
zakanjenjem. Pogledavi desno, spazio sam siluetu koja je ponavljala
svaku moju kretnju i koja se iz bljetave beline koja me je okruavala
izdvajala samo svojom tamnijom belom bojom. Osetio sam blagu
zabrinutost: silueta je odmah iezla. Moja zabrinutost je jenjavala i

silueta se opet pojavila, kao da je izronila iz nitavila. Malo pomalo,

navikao sam se na njenu prisutnost i nastavio sam istraivanje; bilo mi
je sve jasnije da je Vinsent koristio fraktalne oblike, prepoznao sam
Sierpinskog, Mandelbrotove skupove, a inilo se da se instalacija
razvija zajedno s mojom svesti o njoj. U trenutku kad sam stekao
utisak da se prostor oko mene lomi na Kantorove trijadsne skupove,
silueta je nestala i zavladala je potpuna tiina. Nisam vie uo ni
vlastito disanje pa sam shvatio da sam se pretvorio u prostor: ja sam
bio univerzum i fenomenoloko postojanje, svetlucave mikrostrukture
koja bi se pojavila, nakratko zastala i rasplinula se u prostoru, inile
su deo mene, svaku njihovu pojavu i nestanak, koji su se dogaali
unutar moga tela, oseao sam kao svoje. Obuzela me je strahovita
elja da nestanem, da se stopim sa svetleim i dinaminim nitavilom
to vrvi neprestanim mogunostima; svetlost me je opet zaslepila,
prostor oko mene kao da se rasprsnuo i razlomio na svetlosne estice,
ali nije to bio prostor u uobiajenom smislu rei, imao je brojne
dimenzije, a sve drugo opaanje je nestalonestali - u tom prostoru
zapravo nije bilo niega. Stajao sam tako, meu neostvarenim
mogunostima, s druge strane svake forme ili njene odsutnosti, koliko
je to trajalo nikako ne mogu odrediti; zatim je u meni neto niklo,
isprva gotovo neprimetno, neto poput seanja na silu zemljine tee ili
sna o njoj; potom sam opet postao svestan svoga disanja i
trodimenzionalnog prostora, koji se polako ustalio; oko mene su se
iznova pojavili predmeti, kao da su neupadljivo izronili iz beline, pa
sam uspio da izaem iz prostorije.
Malo kasnije rekao sam Vinsentu kako je na takvom mestu
verovatno nemogue iveti due od desetak minuta. To mesto zovem
ljubav, ree on. ovek nikad nije mogao voleti, nikad osim u venosti;
sigurno su se ene zato vie pribliile ljubavi - jer njihovo je zaduenje
da stvaraju ivot. Postigli smo besmrtnost i suivot na svetu; svet nas
vie ne moe unititi, ali mi njega moemo da stvorimo snagom svog
pogleda. Ako ostanemo u nevinosti i u blagosti jednoga pogleda, onda
ostajemo i u ljubavi.
Oprostio sam se s Vinsentom, uao u taksi i polako se smirio; dok
smo prolazili parikim predgraem, u glavi mi je ipak jo vladala
zbrka, i tek kad smo proli Porte dItalie, naao sam snagu za ironiju,
pa sam u sebi ponavljao: Ma zamisli! Taj veliki umetnik i tvorac

sistema vrednosti jo nije shvatio da je ljubav mrtva?! Osetio sam

izvesnu tugu, shvativi da sam isti kakav sam bio tokom cele karijere:
svojevrsni Zaratustra srednjih klasa.
Recepcioner u Luteciji pitao me je da li mi je boravak bio prijatan.
Savren, rekao sam, uurbano traei kreditnu karticu. Zatim me je
pitao hoe li imati ast da me uskoro vidi. E, to ve sumnjam...,
odgovorih, mislim da neu imati prilike da se dugo vratim.

DANIJEL25.15
Diemo pogled prema nebesima, a nebesa su prazna, pie
Ferdinanda u svom komentaru. Negde oko dvanaestog narataja
novoljudi pojavile su se prve sumnje u dolazak Buduih - dakle, oko
hiljadu godina posle dogaaja o kojima pie Danijel1. Otprilike u to
isto doba pojavili su se i prvi otpadnici.
Proao je jo jedan milenijum i situacija je ostala ista, a broj
otpadnika ustaljen. Uzevi u obzir tradiciju nebrige za naune podatke
koji su odveli filozofiju u propast, ljudski mislilac Fridrih Nie oveka
je smatrao vrstom iji tip jo nije konkretizovan. Ta tvrdnja nije
nimalo vredela za ljude - u svakom sluaju, manje nego za veinu
ivotinjskih vrsta - a nije nita tanija ni kad su posredi njihovi
naslednici novoljudi. Verovatno ak moemo rei da nas od predaka
najvie razlikuje svojevrsni konzervativizam. ini se da su ljudi, barem
oni iz poslednjeg razdoblja, veoma lako prihvatali svaki novi projekat,
bez obzira na njegove ciljeve; promena je sama po sebi za njih bila
neto poeljno. Mi se, naprotiv, prema inovacijama odnosimo s
najveim oprezom i prihvatamo ih samo ako nam se ini da nam
nesporno donose poboljanje. Od Standardne genetske rektifikacije,
zahvaljujui kojoj smo postali prva autotrofna ivotinjska vrsta, nismo
uveli nijednu tako vanu promenu. Naune ustanove iz Sredinjeg
Grada traile su odobrenja za razliite projekte, predlaui, na primer,
da nam razviju sposobnost za let ili preivljavanje u vodi; o tim
predlozima dugo se raspravljalo i na kraju su odbijeni. U genetskom
pogledu od Danijela2, moga prvog novoljudskog pretka, dele nas
samo neka sitna, zdravorazumska poboljanja, kao to su vea
metabolika delotvornost u korienju minerala ili blago smanjenje
osetljivosti nervnih vlakana koja prenose oseaj bola. Naa zajednika
istorija, kao i nae pojedinane sudbine, u poreenju s istorijom ljudi
poslednjeg razdoblja ine se neobino mirnim. Ponekad nou ustanem
kako bih posmatrao zvezde. Velike klimatske i geoloke promene u
dva milenijuma promenile su izgled ovog kraja, kao i izgled veine
delova sveta; sjaj i poloaj zvezda i njihove grupacije u sazveima
verovatno su jedini prirodni elementi koji se od doba Danijela1 nisu

nimalo promenili. Ponekad, dok nou posmatram nebo, pomislim na

Elohime, na to neobino verovanje koje je na kraju indirektno
izazvalo Veliku Promenu. Danijel1 ivi u meni, njegovo telo u meni
ima novo otelotvorenje, njegove su misli i moje, ba kao i njegove
uspomene; njegovo postojanje se zaista nastavlja u meni, vie nego to
se ivot bilo kojeg oveka nastavio u njegovom potomstvu. Moj ivot
je ipak, esto to pomiljam, daleko od onog koji bi on poeleo da ivi.

DANIJEL1.27
Vrativi se u San Hoze, gurao sam dalje, i to je manje-vie sve to
mogu rei. Za jednog samoubicu, ilo mi je prilino dobro, pa sam
tokom jula i avgusta neoekivano lako dovrio priu o najvanijim i
najgorim dogaajima u svom ivotu. Bio sam poetnik u pisanju
autobiografije, istini za volju, uopte nisam bio pisac, i sigurno zato
nisam shvatio da zbog puke injenice da piem, budui da mi je to
pisanje davalo iluziju da imam kontrolu nad dogaajima, nisam upao
u stanje koje bi, kako to psihijatri prelepo kau u svom argonu,
zahtevalo ozbiljan tretman. Iznenaujue je to to nisam shvatio da
hodam na rubu provalije; tim vie to je na to trebalo da me upozore
snovi. Ester se u njima pojavljivala sve ee, sve divnija i vragolastija,
a poprimali su bezazlen pornografski ton - obeleje pravih mokrih
snova koji nisu slutili na dobro. Povremeno sam morao da izaem po
pivo i dvopek, najee sam se vraao plaom i, naravno, nailazio na
gole devojke, i to na njih mnogo: iste noi bi se pojavile u otuno
nestvarnim orgijama, iji sam junak bio ja, a Ester organizatorka; sve
sam ee pomiljao na starake none polucije, zbog kojih bolniari
padaju u oaj - pritom ponavljajui sebi da ja neu ii dotle, da u na
vreme zadati sebi smrtonosni udarac, da u meni ipak ima nekakvog
dostojanstva (koje u dosadanjem ivotu, dodue, niim nisam
dokazao). Ali, zapravo, nije bilo nimalo sigurno da u poiniti
samoubistvo, moda u biti jedan od onih koji gnjave do kraja, tim pre
to imam dosta love, pa mogu da gnjavim povelik broj ljudi. Mrzeo
sam oveanstvo, to svakako, mrzeo sam ga otpoetka, a budui da
nesrea kvari, sad sam ga mrzeo jo vie. Ali istovremeno sam postao
posluna bubica, koju bi umirila i najobinija kocka eera (ak mi
nije bilo potrebno ba Esterino telo, bilo ta bi upalilo: grudi, stidne
dlake); ali tu mi kockicu eera niko nee dati, i bio sam na dobrom
putu da skonam onako kako sam i poeo: naputen i besan, u panici
punoj mrnje, koju je dodatno pogoravala letnja vruina. Ljudi esto
razgovaraju o vremenskim prilikama i podneblju zbog injenice da su
nekad pripadali ivotinjskoj vrsti i zbog iskonskog pamenja koje im
je ostalo zapisano u ulima i koje je vezano za uslove preivljavanja u

praistorijskom dobu. Ti predvidljivi i konvencionalni razgovori ipak

su uvek dokaz istinskog rizika: premda ivimo u stanovima, u kojima
nam pouzdana i usavrena tehnologija garantuje stabilnu
temperaturu, ipak nismo kadri da se otresemo svog ivotinjskog
naslea; samo u pogodnim klimatskim uslovima moemo da
postanemo u celini svesni svog jada i sramote i njihove konanosti i
svekolikosti.
Malo-pomalo pria je uhvatila korak s mojim stvarnim ivotom;
17.avgusta na nesnosnoj vruini zapisao sam svoja seanja s
roendanske urke u Madridu - na kojoj sam bio godinu dana ranije tano na taj dan. Brzo sam odradio poslednji boravak u Parizu i
Izabelinu smrt: inilo mi se da su ti dogaaji ve nagoveteni u
prethodnom tekstu, da su predvidljivi i da su deo sudbine celog
oveanstva, a ja sam hteo da napiem delo koje e da utre nove
puteve, da donese neto iznenaujue i novo. Sad sam mogao da
sagledam velike razmere lai: obuhvatala je sve aspekte ljudskog
ivota i imala sveoptu upotrebu; svi filozofi su je potvrdili, kao i
gotovo svi nazovi knjievnici; verovatno je bila nuna za
preivljavanje vrste i Vinsent je imao pravo: kad jednom objave i
prokomentariu moju ivotnu priu, to e biti kraj ovog oveanstva.
Moj boss, da se izrazim mafijakim argonom (a posredi je zaista bio
zloin, i to ak tanije zloin protiv ovenosti), mogao je zadovoljno
da trlja dlanove. ovek e krenuti drugim putem; preobratie se.
Pre nego to sam dovrio priu, poslednji put sam pomislio na
Vinsenta, koji me je zapravo podstakao da napiem ovu knjigu i koji je
jedino ljudsko bie za koje sam osetio neto to mi nipoto nije bilo
svojstveno: divljenje. Vinsent je s pravom zapazio da imam pijunske i
izdajnike osobine. U ljudskoj istoriji je ve bilo pijuna i izdajnika
(dodue, ne tako mnogo, pojavila ih se samo nekolicina, i to u velikim
vremenskim razmacima, neverovatno je kako su se ljudi, sve u svemu,
poneli kao poten svet, kao volovi koji se veselo penju u kamion koji
ih vozi u klanicu); ali sigurno sam bio prvi koji je iveo u tehnolokom
dobu u kojem izdaja moe postii najvei mogui uinak. Svakako u,
predoivi neizbean istorijski razvoj, samo ubrzati njegov tok. Ljudi
e sve vie hteti da ive slobodno, neodgovorno, u mahnitoj potrazi za

uicima; elee da ive onako kao to meu njima ve ive kids, i kad
nesumnjivo na sebi osete peat vremena, kad postanu nesposobni za
borbu, dii e na sebe ruku; ali u meuvremenu e stupiti u
Elohimistiku crkvu, sauvae se njihov genetski kod, pa e umreti u
nadi da e se taj uicima podreeni ivot nastaviti unedogled. U tom
smeru se razvijala istorija; to je bio njen dugoroni cilj, koji nije bio
ogranien samo na Zapad, Zapad je samo utirao put, samo je bio
predvodnik, kao i inae od kraja srednjeg veka. Tako e nestati
sadanji oblik vrste; pojavie se neto novo, neto to jo nema ime i
to e moda biti gore, a moda i bolje, ali svakako e biti mirnije i
imae ogranienije tenje; ne smemo da potcenimo vanost
nestrpljivosti i mahnitosti u ljudskoj istoriji. Moda je taj prostaki
kreten Hegel u krajnjoj liniji imao pravo; moda sam bio puko
lukavstvo uma. Bilo bi teko poverovati da e vrsta koja treba da nas
nasledi u jednakoj meri biti drutvena vrsta; otkako sam bio dete,
misao koja je okonavala svaku raspravu i reavala sve nesuglasice,
misao oko koje su se ljudi najee potpuno i mirno bez imalo cirkusa
slagali glasila je otprilike ovako: ovek se na kraju krajeva raa sam,
ivi sam i sam i umire. Razumljiva i najogranienijim umovima, ta
reenica je istovremeno bila zakljuak najotroumnijih mislilaca; u
svim okolnostima je podsticala na opte slaganje i svima se, im bi je
uli, inilo da nikad nisu uli nita lepe, dublje i tanije - bez obzira na
ivotnu dob, pol ili drutveni poloaj. Ta reenica ve se inila
oiglednom mojoj generaciji, a za Esterinu je to vredelo jo vie.
Takva razmiljanja, dugorono gledano, nipoto ne mogu da pogoduju
bogatom drutvenom ivotu. Drutvenost je svoje odradila, odigrala je
svoju istorijsku ulogu; bila je nuna u doba kad se ljudska inteligencija
tek razvila, ali danas je bila tek nepotreban i dosadan ostatak. Otkako
su uestali postupci vetake oplodnje, isto se dogodilo i sa
seksualnou. Masturbirati, to znai voditi ljubav s nekim koga zaista
volite, tu izjavu su pripisivali razliitim slavnim osobama, od Kita
Riardsa do aka Lakana; kako bilo, u vreme kad je izala u javnost
bila je ispred svog vremena i nije mogla da postigne pravi uinak.
Seksualni odnosi e se sigurno odrati jo neko vreme, kao reklamno
sredstvo i naelo narcisoidnog izdvajanja, ali sve e vie biti povlastica
uskog kruga znalaca, seksualne elite. Narcisoidna bitka e trajati
dokle god bude dobrovoljnih rtvi, spremnih da u njoj potrae svoju

dozu ponienja; trajae verovatno koliko i sama drutvenost,

seksualnost e biti njen poslednji trag, ali na kraju e ipak nestati. to
se ljubavi tie, na nju vie ne treba raunati; ja sam sigurno bio jedan
od poslednjih ljudi svoje generacije koji je sebe voleo dovoljno malo
da bi bio sposoban da voli nekog drugog, a uz to sam takav bio retko,
tanije, dvaput u ivotu. Nema ljubavi kraj line slobode i
nezavisnosti, ona je obina la, i to jedna od najmasnijih koje postoje;
ljubav postoji samo u elji za samounitenjem, za stapanjem, za
nestankom individualnosti, u nekoj vrsti, kako su je nekada zvali,
okeanskog oseanja, u neemu to je u svakom sluaju, barem u
skoroj budunosti, bilo osueno na propast.
Tri godine ranije iz asopisa ente Libre isekao sam fotografiju na
kojoj je ud mukarca, od kojeg vidimo samo kukove, nekako mirno
napola uao u polni organ dvadesetpetogodinje ene kovrdave
kestenjaste kose. Sve fotografije u tom asopisu namenjenom
slobodoumnim parovima svodile su se na manje-vie isto; zato mi je
ba ova zapela za oko? Mlada ena, stojei na kolenima i
podlakticama, okrenula je lice prema objektivu, kao da ju je iznenadio
taj neoekivan upad koji se dogodio u trenutku dok je mislila na neto
potpuno drugo, na primer, na ribanje ploica; inila se, inae, prilino
prijatno iznenaena, iz pogleda joj je izviralo mazno i suzdrano
zadovoljstvo, kao da na taj neoekivani kontakt manje reaguje njen
um, a vie sluzokoa. Njen polni organ je izgledao podatan i mek,
udoban i prave veliine, u svakom sluaju bio je prijatno otvoren i
pruao je utisak da se, kad zatreba, moe lako rastvoriti. Ta ljubazna,
suzdrana i jednostavna gostoljubivost sad je bila sve to sam traio
od sveta, to mi je iz nedelje u nedelju, dok bih posmatrao tu
fotografiju, bilo sve jasnije; shvatao sam i da to vie neu moi da
dobijem, da neu ak ni da se trudim kako bih u tome uspeo, pa da
Esterin odlazak nije bio samo bolni prelaz, nego potpuni kraj. Moda
se ve vratila iz SAD-a, verovatno jeste, nije mi se ba inilo vrlo
verovatnim da je njena pijanistika karijera bogzna kako
napredovala, ipak nije bila dovoljno talentovana, niti je imala onu
dozu ludosti koja ide s talentom, bila je zapravo vrlo razumno malo
stvorenje. Bilo da se vratila ili ne, znao sam da to ne menja bitno
stvari, da ne eli da me opet vidi, za nju sam bio prolo svreno vreme,
kao i za sebe samog, sada mi zaista vie nije padalo na pamet da

nastavim karijeru ili da generalno odravam odnose s ljudskim

biima, Ester me je ispraznila, s njom sam upregao poslednje snage i
sad sam bio iznemogao; ona je bila moja srea, ali u istoj meri je, kao
to sam otpoetka naslutio, bila i moja smrt; uostalom, nisam se zbog
tog predoseaja nimalo premiljao; ako ve moramo da sretnemo
vlastitu smrt, barem da se jedanput s njom licem u lice suoimo, i ako
svako od nas u dubini due to zna, onda je, sve u svemu, poeljnije da
ta smrt nema svoj uobiajeni istroen i zabrinut lik, nego da nekim
neobinim spletom okolnosti ima lice uitka.

DANIJEL25.16
U poetku bese stvorena Vrhovna Sestra. Zatim bese stvoreno
Sedam Osnivaa, koji stvorie Sredinji Grad. Uenje Vrhovne Sestre je
temelj naih filozofskih uverenja, dok politiku organizaciju
novoljudskih zajednica gotovo u potpunosti dugujemo Sedmorici
Osnivaa; ali ona je, kako su i sami priznali, tek sporedan parametar,
uslovljen biolokim razvojem, koji je kod novoljudi poveao
funkcionalnu autonomiju, i istorijskim zbivanjima, koja su ve uveliko
zapoela u ljudskim drutvima i zbog kojih su meuljudski odnosi
izgubili svaki smisao. Uostalom, motivi koji su podstakli novoljude na
ekstremno fiziko razdvajanje nipoto se nisu pojavili iznenadno i sve
upuuje na to da se radilo o dugotrajnom procesu, koji se verovatno
protezao na nekoliko generacija. Fiziko razdvajanje, iskreno
govorei, jedna od moguih drutvenih konfiguracija, koja je vie u
skladu s uenjem Vrhovne Sestre i generalno tei istom cilju, nego to
je strogo govorei njegova posledica.
im je nestalo kontakta, nestalo je i udnje. Nisam osetio ni
najmanju fiziku privlanost prema Mari23 - nita veu nego prema
Ester31, koja je ionako bila prestara da bi tako neto pobudila. Bio
sam uveren da ni Mari23, uprkos njenom odlasku, ni Mari22, uprkos
neobinim zbivanjima koja su prethodila njenoj smrti i koja je zapisao
moj prethodnik, takoe nisu osetile poudu. Ali zato su iskusile, i to na
naroito bolan nain, enju za udnjom, elju da je opet osete, da ih,
kao njihove daleke pretke, prome sila koja se ini tako silovitom.
Iako je Danijel1 ekstremno spretno opisao tu nostalgiju za udnjom, ja
dosad nisam morao da se suoim s tim problemom pa da s Ester31
potpuno mirno razglabam o pojedinostima odnosa koje su odravali
nai preci; ona se ponaa barem isto toliko ravnoduno, pa se nakon
povremenih kontakata rastajemo bez aljenja i uzbuenja i
nastavljamo svoj mirni i meditativni ivot, koji bi se ljudskim biima
klasinoga doba verovatno inio nepodnoljivo dosadnim.
Postojanje stalne mentalne aktivnosti, liene svakog rizika i
usmerene ka istoj spoznaji, jedna je od kljunih taaka uenja
Vrhovne Sestre; nita je do dana dananjega nije moglo dovesti u

pitanje.
Svoj ivot organizujem prema strogom rasporedu, u kojem se tu i
tamo zatekne trenutak malog odmora (koji donese zrak sunca koji
klizi po prozorskom kapku ili dah jaeg severnog vetra koji iznenada
raspri grupaciju preteih oblaka), a trajanje tog ivota za mene nema
nikakve vanosti. Identian Danijelu24, znam da u u Danijelu26 imati
identinog naslednika; ograniena i asna seanja, koja uvamo iz
podjednakih ivota, nemaju ni priblino dovoljnu vanost da bi lina
pria u njima nala uporite. Ljudski ivoti su u glavnim crtama nalik
jedni na druge, i ta tajna istina je, skrivena tokom celog istorijskog
razdoblja, mogla da ispliva na povrinu tek kod novoljudi. Odbacivi
nepotpunu paradigmu forme, mi teimo da dopremo do sveta
bezbrojnih mogunosti. Okonavi postojanje, ve smo uli u stanje
bezgranine i beskrajne staze.

DANIJEL1.28
Septembar je i poslednji turisti e otii, a s njima i poslednje grudi i
poslednji bunii meu enskim nogama; poslednji dostupni
mikrosvetovi. Preda mnom su beskonano duga jesen i astralna zima;
ovog puta zaista sam dovrio posao, istekle su i poslednje minute, za
moju prisutnost vie nema opravdanja, vie ne postoje meuljudski
odnosi ni zadati cilj. Ali ipak postoji neto, neto strano, to lebdi u
vazduhu i naizgled eli da mi se priblii. Postoji neto iskonskije od
tuge, jada ili nekog opipljivog nedostatka, neto to bismo mogli
nazvati istom jezom od prostora. Je F to poslednja faza? ta sam
skrivio da zasluim takvu sudbinu? I ta su generalno skrivili ljudi? U
meni vie nema mrnje, nema niega za ta bih mogao da se uhvatim,
vie nema ni pokazatelja ni orijentira; tu je strah - vrhovna istina - u
svemu ravnopravan pojavnom svetu. Nema vie stvarnog sveta,
ulnog, ljudskog sveta. Ja sam izaao iz vremena, vie nemam ni
prolosti ni budunosti, vie nemam ni tuge, ni planove, ni enje, ni
nade ni kolebanja; u meni je samo strah.
Prostor dolazi, pribliava mi se i hoe da me proguta. U sredini
prostorije zauo se tihi um. Aveti su tu, ine prostor i okruuju me.
Hrane se iskopanim ljudskim oima.

DANIJEL25.17
Tako se zavrava ivotna pria Danijela1 i ja lino alim zbog tako
naglog kraja. Njegova poslednja predvianja o psihologiji vrste koja
treba da zameniti oveanstvo prilino su zanimljiva; da je nastavio da
o njima pie, ini mi se da bismo iz njih mogli da izvuemo korisne
zakljuke.
Moji prethodnici nisu nimalo delili to miljenje. Potena osoba, to
da, ali ograniena i tvrdoglava, koja pati od prilino tipinih
ogranienja i protivreja, koja su i odvela njegovu vrstu u propast:
tako, sve u svemu, poevi od Vinsenta1, glasi otar sud koji su doneli
o naem zajednikom pretku. Da je poiveo, istiu oni, uzevi u obzir
aporije u samoj njegovoj prirodi, samo bi nastavio s maninodepresivnim kolebanjima izmeu obeshrabrenja i nade, propadajui
zbog starenja i gubitka ivotne energije; njegova poslednja pesma,
koju je napisao dok je leteo iz Almerije za Pariz, kau oni, do te mere
je tipina za raspoloenje ljudi toga doba da je mogla da poslui kao
epigraf Haeta i Rolinsa, Starost, propadanje.
Bio sam svestan snage njihovih argumenata i, iskreno govorei,
samo me je blaga, gotovo neprimetna intuicija ponukala da o toj
pesmi pokuam da saznam neto vie. Ester31 je prvo glatko odbila
moje molbe. Naravno, proitala je ivotnu priu Ester1, ak je zavrila
i svoj komentar; ali imala je utisak kako ne bi bilo dolino da mi o toj
prii govori.
Znate..., napisao sam joj (ve smo odavno preli u nevizuelni
mod), ipak oseam da sam veoma razliit od svog pretka...
Uvek smo im sliniji nego to mislimo, odgovori osorno.
Nije mi bilo jasno zbog ega misli da ta pria dvoje ljudi drevne
rase, stara dve hiljade godina, danas jo moe da imati vanost. Ali
ipak je ima, i to u potpuno negativnom smislu..., zagonetno mi je
odgovorila.
Navaljivao sam i na kraju je ipak popustila i rekla mi ta zna o
poslednjim trenucima veze Danijela1 i Ester1. Danijel1 ju je nazvao
23. septembra, dve nedelje poto to je dovrio svoju ivotnu priu. Na
kraju se nikad nisu ponovo nali, ali zvao ju je u nekoliko navrata;

prvo mu je rekla neno, ali nepopustljivo, da ne eli opet da ga vidi.

Shvativi da ta metoda ne pali, poeo je da joj alje SMS-ove i mejlove,
pa je proao kroz sve jezive etape postupnoga gubitka kontakta. Kako
je s vremenom verovatnost da e mu odgovoriti bila sve manja, on je
postajao sve odvaniji, potpuno je prihvatao njenu seksualnu slobodu,
ak joj je na njoj i estitao, nizao opscene aluzije, priseao se
najerotinijih trenutaka u njihovoj vezi, predlagao da zajedno idu u
svingerske klubove, snimaju erotske filmove, isprobavaju nove stvari;
bilo je otuno i pomalo gadljivo. Na kraju joj je napisao mnogobrojna
pisma, na koja mu nije odgovorila. Ponizio se..., komentarisala je
Ester31, ponizio se u celosti i to na najnii mogui nain. Iao je dotle
da joj je nudio novac, mnogo novca, samo da s njim provede jo jednu
no. Stvar je bila utoliko apsurdnija to je ona dobro zaraivala kao
glumica. Na kraju je poeo da se vucara oko njene zgrade u Madridu nekoliko puta ga je videla u barovima i prepala se. Tad je imala novog
deka, s kojim joj je bilo dobro - veoma je uivala u njihovom seksu,
to nije bio sluaj s vaim prethodnikom. ak je pomiljala da pozove
policiju, ali on se samo vucarao po njenoj etvrti i nikad nije pokuao s
njom da stupi u vezu, pa je na kraju nestao.
Nisam bio iznenaen, sve je to bilo u skladu s onim to sam znao o
linosti Danijela1. Pitao sam Ester31 o daljem sledu dogaaja svestan da i ovaj put ve znam ta e mi odgovoriti.
Ubio se. Ubio se poto ju je video u filmu Una mujer desnuda, u
kojem je glumila glavnu ulogu - film je bio snimljen prema romanu
neke mlade Italijanke, koji je u to vreme doiveo nekakav uspeh i u
kojem je devojka opisivala kako je bez imalo oseanja nizala
seksualna iskustva. Pre nego to se ubio, napisao joj je poslednje
pismo - u kojem nijednom nije spomenuo samoubistvo, o tome je
saznala tek iz novina; pismo je ba naprotiv napisano u veselom,
gotovo euforinom tonu. Tvrdio je da veruje u njihovu ljubav, da
veruje kako su njihove nesuglasice u zadnjih godinu-dve neto
prolazno. To pismo je na Mari23 imalo poguban uticaj i ono ju je
nateralo da ode, da umisli kako se negde oblikovala drutvena
zajednica - ljudska ili novoljudska, s tim nije bila naisto - koja je
otkrila novi model meuljudskih odnosa, pa da ve u ovom trenutku
moemo da ukinemo radikalnu individualnu izolaciju u kojoj ivimo,
da ne moramo za to da ekamo dolazak Buduih. Pokuala sam da je

urazumim, da joj objasnim da je to pismo samo dokaz poremeenih

mentalnih linosti vaeg pretka, krajnji i otuni pokuaj negiranja
stvarnosti, da je ta vena ljubav koju spominje postojala samo u
njegovoj mati i da ga Ester zapravo nikada nije volela. Nita nije
pomoglo; Mari23 je tom pismu, a naroito pesmi kojom zavrava,
pripisivala veliku vanost.
Vi se nimalo ne slaete s njom?
Moram da priznam da je re o zanimljivom tekstu, lienom ironije
i sarkazma, koji nije napisan u njegovom uobiajenom stilu; smatram
da je ak prilino dirljiv. Ali da treba da mu pridajemo takvu vanost...
Ne, s time se ne slaem. Mari23 je i sama verovatno bila prilino
neuravnoteena; samo to moe da objasni injenicu da je poslednji
stih shvatila kao konkretnu i upotrebljivu informaciju.
Ester31 je sigurno oekivala moju sledeu molbu, pa nisam morao
da ekam due od dva minuta, koliko joj je trebalo da mi otkuca
pesmu koju je Danijel napisao za Ester, pre nego to je na sebe digao
ruku; bila je to pesma koja je naterala Mari23 da napusti svoj dom,
svoje navike, svoj ivot i krene u potragu za nekom hipotetinom
novoljudskom zajednicom:
Moj ivote, kako si star,
Prva pouda nije zacelila,
Prva je ljubav unakaena
Trebalo je da se vrati.
Trebalo je da sam spoznam
Ono najbolje u ivotu,
Tela spletena u srei,
U obnovi bez kraja.
Potpuno zavisan,
Otkrio sam kako drhe bie,
Oklevanje pred nestankom,
Sunce na rubu ume.
U ljubavi sve je lako,
Sve je dato u trenu;

U vremenu stoji.
Mogunost jednog ostrva.

Trei deo

POSLEDNJI KOMENTAR, EPILOG

ta se nalazi izvan sveta?

Bio je poetak juna i sunce se, uprkos blizini ekvatora, pomaljalo
ve u etiri sata; promena Zemljine putanje imala je, mimo Velikog
Isuenja, jo nekoliko takvih posledica.
Kao i svi psi, Foks nije spavao u tano odreeno vreme: spavao je
sa mnom i sa mnom se i budio. Znatieljno me je pratio pogledom dok
sam obilazio prostorije kako bih spremio laganu torbu, koju sam
privrstio na ramena, i veselo je mahao repom u trenutku kad sam
napustio zdanje i odetao do zatitne ograde; obino smo u prvu
dnevnu etnju kretali mnogo kasnije.
Kad sam ukljuio mehanizam za otkljuavanje, iznenaeno me je
pogledao. Metalni tokovi polako su se vrteli oko svoje ose, otvarajui
prolaz irine nekoliko metara; napravio sam tri koraka i naao se
napolju. Foks me je opet pogledao ispitivaki i s oklevanjem; nita ga
u dosadanjem ivotu ni u genetskom pamenju nije pripremilo na
tako neto; istini za volju, nije ni mene. Vrzmao se jo nekoliko
trenutaka i zatim mi je polako dotrao do nogu.
Prvo sam morao da preem potpuno ogoljenu ravnicu, koja se
protezala na nekoliko desetina kilometara; zatim se pojavila vrlo
blaga umovita uzbrdica koja se pruala sve do horizonta. Jedini cilj
mi je bio da se zaputim prema zapadu, ili, po mogunosti, prema
jugozapadu; novoljudska, ljudska ili neka trea zajednica moda se
nastanila na tlu Lanzarota ili negde blizu; moda uspem da je naem;
to mi je bio plan. O stanovnitvu krajeva koje je trebalo prei znalo se
malo, ali zato smo imali nove i tane topografske podatke.
Skoro dva sata sam hodao po ljunkovitom, ali lako prohodnom
terenu, a zatim sam naiao na umarak; Foks je trkarao pored mene,
vidljivo srean to se etnja oduila i to veba none miie. Sve
vreme sam bio svestan da moj odlazak znai neuspeh, a verovatno i
samoubistvo. Natrpao sam ranac kapsulama mineralnih soli, mogao
sam da izdrim nekoliko meseci, budui da mi tokom celog putovanja

verovatno nee nedostajati ni suneve svetlosti ni pitke vode; zalihe

e se, svakako, na kraju isprazniti, ali u ovom trenutku pravi problem
mi je bila Foksova hrana: morao sam da idem u lov, uzeo sam pitolj i
nekoliko kutijica olovnih metaka, ali nikad pre nisam pucao i nisam
imao pojma na kakvu bih vrstu ivotinja u tim krajevima mogao da
naiem.
Pred kraj poslepodneva uma se proredila i dospeo sam na vrh
uzbrdice kojom sam se penjao od jutra, gde sam naao ledinu kratko
potkresane trave. Prema zapadu se sputala mnogo strmija kosina, iza
koje sam nazirao niz breuljaka i vrletnih dolina, takoe obraslih
gustom umom koja se protezala unedogled. Od polaska nisam
primetio nijedan trag ljudskog prisustva, niti bilo kakav trag ivotinja.
Odluio sam da stanem i prenoim blizu neke bare ili potoia koji je
tu izvirao i sputao se prema jugu. Foks je dugo pio i potom se opruio
pored mojih nogu. Ja sam popio tri tablete koje svakodnevno trebaju
mom metabolizmu, razmotao lagano aluminijumsko ebe, koju sam
imao pored sebe; to ebe e mi sigurno biti dovoljno, znao sam da
prema planu ne bi trebalo prelaziti podruja velike nadmorske visine.
U neko doba noi postalo je malo sveije; Foks se sklupao pored
mene, pravilno diui. Povremeno je neto sanjao; pomerao noice,
kao da preskae prepreke. Spavao sam veoma loe; moj poduhvat mi
se inio sve bezumnijim i neizbeno osuenim na neuspeh. Ipak nisam
ni zbog ega alio; mogao sam, uostalom, komotno da se vratim istim
putem, Sredinji Grad nije sprovodio nikakvu kontrolu, injenicu da je
neko otiao uglavnom su utvrivali sluajno, zbog neke isporuke ili
nunog popravka, nekad tek nekoliko godina posle. Mogao sam da se
vratim, ali nisam eleo: ta samotna rutina, prekinuta samo
intelektualnim razmenama, od koje je bio satkan moj ivot i koja je
trebalo da ga ispuni do kraja, sad mi se inila nepodnoljivom. Srea je
trebalo da doe, srea krotke dece, zagarantovana potovanjem malih
procedura, sigurnou koja iz njih proizlazi, kao i odsutnou bola i
rizika. Ali, srea nije dola i spokoj je vodio u mrtvilo. Najpostojanije
novoljudske radosti vrtele su se oko organizacije i sortiranja,
stvaranja malih sreenih sklopova, pomnog i razlonog razmetanja
malih predmeta, ali te radosti su se pokazale nedovoljnim. Pokuavi
na budistiki nain da ugasi udnju, Vrhovna Sestra raunala je na
odravanje slabije i smirenije energije, to se svodi samo na uvanje i

omoguava nastavak umnog rada - sporijeg, ali tanijeg i lucidnijeg,

osloboenog umnog rada. To se dogodilo u zanemarljivoj meri, a nae
bestelesne narataje obuzela je tuga, melanholija i beivotna, a na
kraju i ubitana ravnodunost. Najoigledniji dokaz neuspeha jeste
injenica da sam na kraju poeo da zavidim Danijelu 1 na njegovoj
sudbini, na njegovom protivrenom i silovitom ivotnom putu, na
ljubavnim strastima koje su ga razarale - ma kakve na kraju bile
njegove patnje i ma kako tragian bio njegov kraj.
Ve godinama svakog jutra nakon buenja, prema preporukama
Vrhovne Sestre, radio sam vebe koje je Buda odredio u molitvi za
uspostavljanju panje: Tako on stoji, posmatrajui telo iznutra; stoji,
posmatrajui telo spolja; stoji, posmatrajui telo iznutra i spolja. Stoji,
posmatrajui nastanak tela; stoji, posmatrajui nestanak tela; stoji,
posmatrajui nastanak i nestanak tela. Evo tela: to samoposmatranje
se javlja samo u svrhu znanja i razmiljanja, tako on ostaje slobodan i
ne vezuje se ni za ta na ovom svetu. U svakom trenutku u ivotu, od
samog poetka, bio sam svestan svog disanja i kinestetike ravnotee
svog organizma i njegovog promenljivog stanja. Tu veliku sreu i
preobraenje vlastitog telesnog bia koje bi Danijel1 osetio u trenutku
ostvarenja elja, a naroito utisak da nastanjuje neki drugi svet, koji
ga je obuzimao tokom penetracija, ja nisam iskusio nikad, nisam ak o
njima imao ni neki pojam, i sad mi se inilo kako u tim uslovima vie
ne mogu da ivim.
Nad umama je osvanula rosna zora, a s njom su doli i snovi o
nenosti, koje nisam uspevao da shvatim. Dole su i suze, iji mi se
slankasti dodir inio vrlo neobinim. Zatim je granulo sunce, a s njim
su se pojavili i insekti; tad sam poeo da shvatam kakav je bio ljudski
ivot. Dlanove i tabane prekrili su mi vodeni mehurii; svrab je bio
nepodnoljiv i mahnito sam se eao desetak minuta, razderavi kou
do krvi.
Posle, kad smo dospeli na bujnu livadu, Foks je uspeo da uhvati
malog zeca; brzom pokretom mu je slomio vratne prljenove i stavio
mi okrvavljenu ivotinjicu pred noge. Okrenuo sam glavu u trenutku
kad je poeo da prodire zeju utrobu; takav je bio svet prirode.
Sledee nedelje smo prelazili jedno strmo podruje, prema mojoj

karti to je trebalo da bude sijera Gador; koa me je manje svrbela, ili

sam na kraju navikao na taj neprekidni bol, koji se pojaavao pred
kraj dana, isto kao to sam navikao da mi kou prekriva sloj
prljavtine i da imam izraeniji telesni miris.
Jednog jutra sam se probudio malo pre zore, ne osetivi toplinu
Foksovog tela. Ustao sam prestravljen. Bio je nekoliko metara dalje i
trljao se o neko stablo, besno kijajui; bolno mesto se oigledno
nalazilo iza uiju, blizu vrata. Pribliio sam se i neno ga rukama
uhvatio za glavu. Zagladivi mu dlaku, brzo sam otkrio izboenu sivu
povrinu, iroku nekoliko milimetara: bio je to krpelj, prepoznao sam
ga iz knjiga o zoologiji. Znao sam da je vaenje tog drznika kakljiv
postupak: otiao sam do ranca po kleta i alkohol. Foks je tiho
zacvileo, ali nije se pomerao tokom zahvata: polako, milimetar po
milimetar, uspeo sam da izvadim ivotinju iz njegovog mesa; bio je to
mesnat i odvratan sivi cilindar, nabrekao od Foksove krvi; takav je bio
svet prirode.
Osmog dana, negde oko deset ujutro, naao sam se pred velikom
provalijom koja mi je prepreila put prema zapadu. Video sam je na
satelitskim snimcima, ali mislio sam da u moi da je preem i
nastaviti put. Potpuno okomite plaviaste bazaltne padine obruavale
su se na nekoliko stotina metara dubine do blago neravnog tla
prekrivenog jezerima blata i crnim kamenjem. Vazduh je bio bistar pa
sam mogao da nazrem i najmanji detalj na suprotnoj padini, smetenoj
desetak kilometara dalje: bila je jednako strma.
Iz karte napravljene na osnovu snimaka, nipoto nisam mogao da
naslutim da tu provaliju neu moi da preem, ali barem sam tano
znao kuda prolazi: poevi od podruja gde se nekada nalazio drevni
Madrid (grad je uniten u nizu nuklearnih eksplozija u jednom od
poslednjih razdoblja meuljudskih sukoba), protezao se preko celog
juga panije i movarnog tla na kojem se nekada nalazilo Sredozemno
more, pa je sezao daleko u sredite afrikog kontinenta. Jedino
reenje je bilo da ga zaobiem na severu, a taj je zaobilazak bio dug
hiljadu kilometara. Nekoliko minuta sam obeshrabreno sedeo, maui
nogama u praznini, dok se sunce penjalo na breuljke; Foks je seo
pored mene, upitno me gledajui. Barem smo reili problem njegove
hrane; zeevi, kojima je ovaj kraj vrveo, nisu ga se nimalo bojali, pa im

je lako prilazio i klao ih; njihovi prirodni neprijatelji su verovatno

davno nestali. Iznenadila me je brzina kojom su se Foksu vratili
nagoni divljih predaka, kao i oigledna radost koju mu je donosilo
njukanje planinskog vazduha i trkaranje po livadama. Njemu, koji je
do tada iveo samo u toplini stana.
Dani su ve bili prijatniji i topli; bez problema smo preli Puerto de
la Ragua i planinske klance Sijera Nevade, koji su se nalazili na dve
hiljade metara nadmorske visine; u daljini se nazirao sneni vrh
Mulhasen, koji je bio i ostao - uprkos geolokim promenama koje su
se u meuvremenu dogodile - najvii vrh Pirinejskog poluostrva. Dalje
prema severu prostiralo se podruje visoravni i venanih breuljaka,
ije je tlo bilo izbrazdano mnogobrojnim peinama. Sluile su kao
zaklon praistorijskim, prvim stanovnicima tog kraja; posle su se u
njima sakrili poslednji muslimani u begu od panskih osvajaa, da bi
ih u XX veku pretvorili u hotele i komplekse za rekreaciju. Navikao
sam da se danju u njima odmaram i nastavljam put kad padne no.
Ujutru treeg dana prvi put sam primetio tragove divljaka - vatru i
kosti malih ivotinja. Zapalili su vatru na podu u jednoj od prostorija u
peini, spalivi pritom tepih, a u hotelskoj kuhinji bilo je nekoliko
keramikih poreta - iju namenu nisu bili sposobni da shvate. Nisam
mogao da se naudim injenici da je veina predmeta ljudske izrade i
nekoliko vekova posle jo u funkcionalnom stanju - i elektrine
centrale su nastavile da proizvode hiljade kilovata, koji vie nikome
nisu trebali. Budui da se estoko protivila svemu ljudskom i poto je
elela da napravi otar rez izmeu nas i prethodne vrste, Vrhovna
Sestra je brzo odluila da razvije autonomnu tehnologiju u
novoljudskim enklavama, postupno otkupljenim od naroda, koji nisu
bili kadri da spoje kraj s krajem, ni da osiguraju higijenske uslove
svojim graanima. Preostali objekti su potpuno zaputeni; utoliko je
neverovatnije to jo funkcioniu: kakav god bio inae, ovek je
svakako bio jedan dovitljiv sisar.
Stigavi do jezera Negratin, kratko sam se zaustavio. Dinovske
turbine brane polako su se vrtele; napajale su jo samo niz ulinih
svetiljki, uzaludno poredanih du autoputa koji povezuje Granadu i
Alikante. Izbrazdani, peskom zatrpani put mestimino je obrastao
travom i bunjem. Smestivi se usred metalnih i zaralih stolova i

stolica, na terasi nekadanjeg kafe-restorana, odakle je pucao pogled

na tirkizno akumulaciono jezero, iznenadio sam se kad me je opet
obuzela nostalgija pri pomisli na proslave, bankete i porodina
okupljanja koja su se u minulim vekovima tu odvijala. Ipak sam bio
svestan, i to vie nego ikada, da oveanstvo nije zasluilo da ivi, da
je nestanak ljudske vrste u svakom pogledu bio poeljan; ali razbacani
ljudski ostaci i ruevine nisu zbog toga bili nita manje potresni.
Dokle e se odrati uslovi koji stvaraju nesreu?, pita se Vrhovna
Sestra u Drugom pobijanju humanizma. Odrae se, odmah
odgovara, dokle god ene budu raale. Nijedan ljudski problem,
poduava Vrhovna Sestra, ne bi mogao da se resi bez drastinog
smanjenja broja stanovnika na zemlji. Izuzetna istorijska prilika za
razumnu depopulaciju, navodi dalje, iskrsnula je poetkom XXI veka u
Evropi - zbog pada nataliteta - i u Africi - zbog razliitih epidemija i
side. Ali oveanstvo je odluilo da protrai tu priliku uvoenjem
politike masovnog useljavanja, to znai da je bilo apsolutno
odgovorno za etnike i verske ratove koji su usledili i nagovestili Prvo
Smanjenje.
U dugu i zbrkanu istoriju Prvog Smanjenja danas se razumeju
samo retki strunjaci, koji se uglavnom oslanjaju na monumentalnu
Rajvensburgerovu i Dikinsonovu Istoriju severnih naroda u
dvadeset tri toma. To delo je neprikosnoven izvor podataka, ali
katkad se sumnja u tanost iznesenih injenica; naroito su iznosili
zamerku da se previe prostora posveuje stihovima o De Horsi, koji
se, prema Penrouzu, vie oslanjaju na knjievni uticaj viteke poezije
pravilne metrike, nego na tanost istorijskih injenica. Ti su se
kritiari, na primer, usredsredili na ovaj odlomak:
Kau da neka jezera poniru
Ledenjaci su zarobili tri ostrva
Teorije se ne poklapaju ni odoka
Mrtvi kontinenti nanovo izviru.
Sumnjivi astrolozi prelaze krajeve ove,
Objavljuju povratak hiperborejskog Boga;
Najavljuju slavu Alfe Kentaurove
Dozivaju drevnog kraljevia svoga.

Taj odlomak je, kau, oigledno protivrean onome to znamo o

klimatskoj istoriji zemaljske kugle. Pomnija istraivanja ipak su
pokazala kako su poetak propasti ljudskih civilizacija obeleile nagle
i nepredvidljive temperaturne promene. Zbog samog Prvog
Smanjenja, to jest otapanja ledenjaka, izazvanog eksplozijom dveju
termonuklearnih bombi na Arktiku i Antarktiku, voda je poplavila ceo
azijski kontinent, izuzev Tibeta, i broj stanovnika na zemlji u jednom
veku se smanjio dvadeset puta.
Druga istraivanja su dokazala da su u poetku tog burnog
razdoblja opet iznikla verovanja i obiaji iz najstarije folklorne
prolosti zapadnog oveanstva, na primer, astrologija, proricanje
sudbine, odanost hijerarhijskim strukturama dinastijskog tipa. Ponovo
su se okupila ruralna i urbana plemena, obnovila se varvarska
verovanja i obiaji: propast ljudskih civilizacija prilino se poklapala,
barem u prvoj fazi, s prognozama autora spekulativne fikcije s kraja
XX veka. Ljudi su oekivali da e budunost biti nasilna i divlja, mnogi
su toga bili svesni ak i pre prvih nemira; neke publikacije, poput
asopisa Metal Urlan, u tom pogledu pokazuju uznemirujue
predznanje. Inae ta slutnja ljudima nije ni najmanje omoguila da
provedu, pa ak ni da zamisle kakvo reenje. oveanstvo je, kako
poduava Vrhovna Sestra, moralo da doivi svoju nasilnu sudbinu i
konano unitenje; nita ga ne bi moglo spasiti, ak ni pod
pretpostavkom da takvo spaavanje moemo smatrati poeljnim. Mala
novoljudska zajednica, okupljena u enklavama, s besprekornim
sigurnosnim sistemom, pouzdanom metodom razmnoanja i vlastitom
komunikacionom mreom, bez potekoa je preivela to teko
razdoblje. S istom lakoom je preivela i Drugo Smanjenje,
prouzrokovano Velikim Isuenjem. titei celokupno ljudsko znanje
od unitenja i povremeno ga umereno nadopunjavajui, novoljudska
zajednica verovatno je imala slinu ulogu kao srednjevekovni
samostani - s tim da joj cilj nipoto nije bio da pripremi buduu
obnovu oveanstva, nego, ba naprotiv, to vie da podstakne
njegovo unitenje.
Sledea tri dana smo prelazili sunu i belu visoravan siromane
vegetacije; vode i divljai bilo je sve manje pa sam odluio da skrenem
prema istoku, malo se udaljivi od provalije. Pratei tok reke Gvardal,

stigli smo do akumulacionog jezera San Klemente, posle ega smo se

obradovali sveoj i divljacima bogatoj hladovini Sijera de Segure.
Kako smo napredovali, postao sam svestan da mi moja biohemijska
struktura, bez premca u ivotinjskom svetu, osigurava izuzetnu
otpornost i prilagodljivost na razliite sredine. Dosad nisam video ni
najmanji trag velikih grabljivica, pa sam svake veeri, nakon to bih se
utaborio, palio vatru najpre u ast drevnom ljudskom obiaju. Foks je
zauujue brzo poprimio osobine svojih dalekih predaka, svojstvene
psima od perioda kad su pre nekoliko milenijuma odluili da prate
oveka do trenutka kad su se pridruili novoljudima. S planinskih
vrhunaca se sputala blaga zima, nalazili smo se na gotovo dve hiljade
metara nadmorske visine i Foks je posmatrao vatru, pa se, dok se ar
rumeneo, opruio pored mojih nogu. Znao sam da samo drema i da je
spreman da skoi i na najmanji znak opasnosti, da je spreman da
ubije, ako treba i pogine kako bi zatitio svoje ognjite i gospodara.
Premda sam pomno itao priu Danijela1, jo mi nije bilo sasvim jasno
na ta su ljudi mislili kad bi spomenuli ljubav, nisam pojmio
mnogobrojna i protivrena znaenja koja su se pridavala toj rei;
pojmio sam surovost seksualnog nadmetanja i nepodnoljivu bol
emocionalne izolacije, ali jo nisam shvatao ta im je ulivalo nadu da
e, uz sve te protivrene tenje, ipak ostvariti svojevrsnu sintezu. Ali
nakon to sam nekoliko nedelja putovao po planinama u unutranjosti
panije, oseao sam da sam, kao nikad do sad, nadomak ljubavi, u
najuzvienijem smislu te rei; nikad nisam bio tako blizu da lino
osetim ono najbolje u ivotu, da se izrazim kao Danijel1 u poslednjoj
pesmi, pa sam shvatio kako je enja za tim oseajem mogla Mari23
da nagna da krene na put, tako daleko odavde, na drugu strani
Atlantika. Iskreno govorei, i ja sam krenuo na jednako nepredvidivo
putovanje, ali mi je postalo svejedno hou li stii na odredite;
zapravo sam eleo s Foksom dalje da prelazim livade i planine, da se
budim, kupam u ledenoj reci, suim na suncu, provodim veeri pored
vatre na svetlosti zvezda. Dospeo sam u nepomueno i potpuno stanje
nevinosti, vie nisam imao ni plan ni cilj i moja linost se raspravala u
neprekidnom nizu dana; bio sam srean.
Posle Sira de Segure, dospeli smo na Sieru de Alkaraz, koja nije
bila tako visoka; prestao sam da vodim rauna o tome koliko dugo

hodamo, ali mislim da smo otprilike poetkom avgusta ugledali

Albasete. Vruina je bila nesnosna. Dosta sam se udaljio od provalije;
da bih do nje stigao, trebalo je da krenem pravo na zapad i da preem
vie od dvesta kilometara dugake visoravni Mane, u kojima ne bih
naao ni zaklon ni rastinje. Mogao sam da skrenem i na sever i
dospem u umovitije krajeve oko Kuene i zatim preko Katalonije da
stignem do pirinejskog lanca.
Nikad u svom novoljudskom ivotu nisam morao da donesem
neku odluku ili da preuzmem inicijativu, taj postupak mi je bio
potpuno nepoznat. Lina inicijativa, kako poduava Vrhovna Sestra u
svojim Poukama za spokojan ivot, izaziva volju, vezanost i udnju;
tako su Sedmorica Osnivaa, nadovezavi se na Sestrin rad, upregnuli
snage i sastavili iscrpan pregled moguih ivotnih situacija. Svakako,
glavni cilj im je bio da iskorene novac i seks, dva faktora iju su
kodljivost mogli da iitaju iz svih ljudskih ivotnih pria; teili su i
ukinuu ideje o politikom izboru, koji je, kako piu, izvor lanih, ali
silovitih strasti. Ti preduslovi negativnog tipa, koliko god bili nuni, u
njihovim oima nisu bili dovoljni da novooveanstvu omogue
dosezanje oigledne neutralnosti stvarnosti, kako su se izrazili u toj
esto citiranoj frazi. Bilo je upurno i da izrade konkretan popis
praktinih pravila. Individualno ponaanje, kako piu u Uvodu u
izgradnju Sredinjega Grada (prvom novoljudskom delu u kojem se
znakovito ne navodi autorovo ime), trebalo bi da postane jednako
predvidljivo kao i rad friidera. Priznaju da su im pri pisanju pravila,
vie od bilo kojeg ljudskog knjievnog del, glavni izvor nadahnua
bila uputstva za rukovanje kunim elektrinim aparatima srednje
sloenosti i veliine, naroito one za videorekorder JVC HRDV3S/MS. Novoljude, kako odmah istiu, moemo, ba kao i ljude, da
smatramo racionalnim sisarima srednje sloenosti i veliine; stoga je
prihvatljivo da, u okviru ustaljenog ivota, napravimo popis mogueg
ponaanja.
Skrenuvi sa staza isplaniranog ivota, udaljio sam se i od svih
primenjivih obrazaca. Tako sam u roku od nekoliko minuta, uei na
petama na vrhu krenjakog breuljka i posmatrajui nepreglednu
belu ravnicu koja mi se prostire pod nogama, otkrio strahote linog
izbora. Takoe sam shvatio - i to ovaj put konano - da mi elja nije, a
verovatno i nikad nije bila, da se pridruim zajednici primata, kakvi

god da su. Kao pod uticajem neke unutarnje sile tee, kao kad se
savijemo na teu stranu, bez istinskog oklevanja sam odluio da
skrenem prema severu. Nedaleko od La Rode, dok je Foks radosno
skakutao kraj mene, video sam ume i svetlucanje povrine
alarkonskog jezera i shvatio da nikad neu videti Mari23, niti bilo koju
drugu novoenu, i da zbog toga ne oseam nimalo aljenja.
Do seoceta Alarkon stigao sam nedugo poto je pala no; mesec se
ogledao na blago naboranoj povrini jezera. Kad sam stigao do
najbliih kua, Foks je stao kao ukopan i tiho zareao. Ukipio sam se;
nisam nita uo, ali imao sam poverenja u njegov izotreniji sluh.
Oblaci su proli ispred meseca i zdesna sam uo tiho grebanje; im se
svetlost pojaala, spazio sam pognutu i izoblienu ljudsku siluetu kako
se uuljala izmeu dve kue. Pridrao sam Foksa koji je hteo da jurne
za njom i nastavio sam da se penjem glavnom ulicom. Moda sam bio
neoprezan; ali svi koji su s njima stupili u kontakt izjavili su kako se
divljaci istinski boje novoljudi i uvek bee od njih.
Na izlizanom turistikom panou proitao sam da je alarkonska
tvrava sagraena u XII veku, a u dvadesetom je preureena u
gostionicu; zdanje je i danas bilo impresivno, nadvisivalo je gradi i s
njega je pucao pogled kilometrima unaokolo; odluio sam tamo da
prenoim, ne obazirui se na umove i siluete koje brzaju u tami. Foks
je neprestano reao i na kraju sam ga uzeo u naruje kako bih ga
smirio; bio sam sve sigurniji da e divljaci izbei sukob samo ako
dovoljno glasno najavim svoj dolazak.
U unutranjosti dvorca bilo je mnogo sveih tragova ljudske
prisutnosti; u velikom kaminu je gorela vatra i naao sam zalihu drva
za ogrev; barem nisu zaboravili tu tajnu, jedan od najstarijih ljudskih
izuma. Nakon to sam na brzinu pregledao sobe, shvatio sam da ih ni
za ta drugo ne mogu pohvaliti: u zdanju su u prvom redu ostavili
nered, smrad i gomilice sasuenog izmeta na podu. Nije bilo ni traga
nekakvoj mentalnoj, intelektualnoj ili umetnikoj aktivnosti, to je
bilo u skladu sa zakljukom malobrojnih istraivaa koji su se
pozabavili njihovom istorijom: u odsutnosti prenosa kulturnih
vrednosti, ljudska propast je bila neverovatno brza.
Debeli zidovi su dobro zadravali toplinu pa sam odluio da
podignem logor u velikoj dvorani, dovukavi madrac do vatre; u nekoj

ostavi sam naao gomilu istih arava. Naao sam i dve puke,
solidnu zalihu metaka i kompletnu opremu za ienje i podmazivanje
oruja. Ovaj breuljkasti i umoviti kraj u ljudsko vreme verovatno je
bio pun divljai; nisam znao kakav je sada, ali u prvim nedeljama
peaenja uverio sam se da su barem neke vrste uspele da preive niz
cunamija i stranih sua, oblake atomske radijacije, trovanje vodenih
tokova, to jest sve kataklizme koje su poharale planetu u zadnja dva
milenijuma. Malo je poznata, ali znaajna injenica da su se u
poslednjim vekovima ljudske civilizacije u zapadnoj Evropi formirali
pokreti nadahnuti neobino mazohistikom ideologijom, kojoj je
pridodat epitet ekoloki, iako nije ba imala preterane veze s
istoimenom naukom. Ti su pokreti insistirali na nunosti zatite
prirode od ljudskog delovanja i zagovarali su ideju da sve vrste,
kakav god bio njihov stupanj razvoja, imaju jednako pravo da ive
na Zemlji; izgleda kao da su neki pripadnici tih pokreta sistematski
stajali na strani ivotinja, a protiv oveka, i vie tugovali zbog
nestanka nekih beskimenjaka nego zbog injenice da gladuje ceo
jedan kontinent. Danas nam je teko da razumemo takva znaenja
prirode i prava, kojima su oni tako olako baratali, i u tim krajnjim
ideologijama vidimo samo znak da je oveanstvo elelo da se okrene
protiv sebe samog i okonati postojanje koje je i samo smatralo
manjkavim. Zeleni su u svakom sluaju i te kako potcenili kapacitet
prilagoavanja ivog sveta i brzinu kojom je sposoban da uspostaviti
novu ravnoteu. Moji novoljudski preci Danijel3 i Danijel4 piu kako
su oseali blagu ironiju pri pogledu na guste ume, pune vukova i
medveda, u koje su preko noi zarasli nekadanji industrijski
kompleksi. Sad, kada su ljudi gotovo potpuno izumrli i kad su od
njihove nekadanje vladavine ostali samo ostaci, neverovatna
otpornost grinja i insekata je zaista komina.
Spavao sam mirno i probudio se nedugo pre zore. S Foksom za
petama, obiao sam krug, gledajui kako sunce svie nad povrinom
jezera; divljaci su se, otiavi iz gradia, verovatno povukli na jezersku
obalu. Potom sam krenuo u temeljan obilazak dvorca, u kojem sam
naao mnogobrojne predmete ljudske izrade. Neki su bili dobro
ouvani, ali one koji su imali elektronske delove i litijumske baterije
za uvanje podataka u sluaju prekida struje nepovratno su unitili

minuli vekovi. Tako da nisam dirao mobilne telefone, raunare,

organizatore. Ali zato su ureaji s mehanikim ili optikim delovima
uglavnom odolevali vremenu. Neko vreme sam se igrao fotoaparatom,
dvookim rolefleksom s matiranom crnom maskom: ruica za
namotavanje filma se lako okretala; zatitna stakla su se otvarala i
zatvarala uz tihi, glatki um, brzinom koja se podeava na trailu. Da
su jo postojali filmovi i laboratorije za njihovo razvijanje, bio sam
siguran da bih mogao da napravim izvrsne slike. Kad je sunce zapeklo
i poelo da baca zlatne odbleske po jezeru, neko vreme sam
razmiljao o milosti i zaboravu i onom najboljem to je nudilo
oveanstvo: o tehnolokoj dovitljivosti. Danas nije ostalo nita od
knjievnih i umetnikih del kojima su se ljudi tako ponosili; teme
koje su ih nadahnjivale izgubile su vanost, njihov emotivni naboj je
nestao. Nije ostalo nita ni od filozofskih i teolokih sistema za koje su
se borili, ponekad umirali, a jo ee ubijali; od svega toga kod
novoljudi nema ni najmanjeg odjeka, za nas su to puka naklapanja
ogranienih i smuenih umova koji nisu kadri da iznesu nijednu
preciznu ili barem upotrebljivu ideju. Ali zato jo moemo da se
divimo ljudskoj tehnologiji: u tom podruju ovek je dao ono najbolje
od sebe, izrazio je svoju najdublju prirodu i odmah je dostigao
funkcionalno savrenstvo kojem novoljudi nisu imali bogzna ta da
pridodaju.
Kad smo kod toga, moje tehnoloke potrebe su bile neznatne;
zadovoljio sam se dvogledom s velikim urnom i noem iroke otrice,
koji sam zadenuo za pojas. Ipak je postojala mogunost da na daljem
putovanju naiem na opasne ivotinje, ako putovanje uopte
nastavim. Poslepodne su se nad ravnicom nagomilali oblaci i malo
kasnije poela je da pada lagana i teka kia, kapljice su se
rasprskavale u dvoritu dvorca uz potmuli um. Izaao sam nedugo
pre zalaska sunca: staze su bile raskvaene i neprohodne; tad sam
shvatio da je leto ve zamenila jesen i znao sam da u tamo ostati
nekoliko nedelja, moda i nekoliko meseci; ekau da pone zima i
dou suvi i hladni dani. Mogao bih loviti, ubijati jelene ili srne i pei ih
u kaminu, voditi jednostavan ivot o kojem sam itao u razliitim
ljudskim ivotnim priama. Znao sam da bi Foks bio srean, takve su
mu uspomene bile pohranjene u genima; meni su, sa druge strane,
trebale kapsule mineralne soli, ali imao sam zalihu za jo est meseci;

nakon toga u morati da naem morsku vodu, ako more jo postoji i

ako uspem do njega da stignem, ili u umreti. Moja vezanost za ivot
prema ljudskim merilima bila je prilino slaba, celo uenje Vrhovne
Sestre teilo je suzdranosti; naavi se u iskonskom svetu, u kojem je
sve podreeno preivljavanju i odranju vrste, oseao sam da je moja
prisutnost tamo neumesna i sluajna.
Probudio sam se u gluvo doba noi i na obali jezera zapazio vatru.
Uperivi dvogled u tom pravcu, zaprepastio sam se kad sam ugledao
divljake: nikad ih nisam video iz takve blizine, bili su drukiji od onih
koje sam viao u Almeriji: tela su im bila jedrija, a koa svetlija;
pognuti primerak kojeg sam video prilikom dolasku u selo verovatno
je bio izuzetak. Bilo ih je tridesetak, okupili su se oko vatre, obueni u
kone prnje, koje su verovatno napravili ljudi. Nisam mogao dugo da
ih gledam, pa sam otiao da se opruim u tami, lagano drhtei; Foks se
uurio pored me i gurao mi njukicu u rame dok nisam doao k sebi.
Sutradan ujutru pred vratima dvorca sam naao tvrdi plastini
kofer, takoe ljudske izrade; poto sami nisu bili sposobni da stvore
bilo kakav predmet i nisu razvili nikakvu tehnologiju, divljaci su iveli
na ostacima ljudske industrije i koristili su se samo predmetima
naenim u ruevinama nekadanjih naselja, barem onima iju su
svrhu bili sposobni da dokue. Otvorio sam koveg i naao komad
peenog mesa i krompira, ije poreklo nisam mogao da otkrijem. To
je bio dokaz da divljaci ne znaju nita o novoljudima; oigledno nisu
bili svesni ni da se moj metabolizam razlikuje od njihovog i da ne
mogu da jedem takvu hranu; Foks je zato halapljivo pojeo komad
mesa. Time su pokazali da me se veoma boje i da ele da pridobiju
moju naklonost ili barem ravnodunost. Uvee sam na ulaz stavio
prazan koveg kako bih im pokazao da prihvatam dar.
Ista stvar se ponovila i sutradan, i sledeih dana. Danju bih
dvogledom posmatrao ta rade divljaci; donekle sam se navikao na
njihov izgled, na njihovo izbrazdano i prostako lice i izloene polne
organe. inilo se da, kad nisu u lovu, uglavnom spavaju ili se pare barem oni kojima se za to prui prilika. Pleme je imalo strogu
hijerarhijsku strukturu, koju sam ve prvih dana primetio. Poglavica
je bio etrdestogodinji mujak prosede dlake; pomagala su mu dva
mlada mujaka snanih grudi, daleko najvee i najrobusnije jedinke u

grupi; oigledno su samo njih trojica imali ast da opte sa enkama:

kad bi naile na jednog od tri dominantna mujaka, klekle bi na sve
etiri i okrenule im vaginu; kad bi im pak prili drugi mujaci, silovito
bi ih odgurnule. Poglavica je uvek imao prednost nad svoja dva
podanika, ali inilo se da su njih dvojica jednaki: u poglaviinoj
odsutnosti naizmenino su, a ponekad i istovremeno, uivali u
uslugama enki. U plemenu nije bilo nijedne ostarele jedinke;
izgledalo je da mogu da doive najvie pedeset godina. Sve u svemu, ta
vrsta organizacije prilino je podseala na ljudska drutva, naroito na
ona iz poslednjeg perioda, koja su nastala posle propasti velikih
organizacionih sistema. Bio sam uveren da se Danijel1 u tom svetu ne
bi oseao otueno i da bi se lako snaao.
Nedelju dana nakon mog dolaska, dok sam kao i obino otvarao
vrata dvorca, pored kovega naao sam mladu upavu divljakuu vrlo
bele koe i crne kose. Na sebi je imala samo konatu minisuknju, a
koa joj je bila grubo ukraena plavim i utim crtama. Videvi da
prilazim, okrenula se, zadigla suknju i izvila kukove kako bi mi
pokazala zadnjicu. Kad se Foks pribliio da je onjui, svi udovi su
poeli da joj drhte, ali nije se pomerila. Kako sam ja jo stajao na
mestu, na kraju se okrenula prema meni; mahnuo sam joj neka doe
za mnom u dvorac.
Bio sam u neprilici: ako prihvatim ovu novu vrstu dara, verovatno
e se sledeih dana ponoviti; s druge strane, ako oteram enku,
izloiu je kazni drugih pripadnika plemena. Bila je vidljivo
prestraena, panino je pogledom vrebala svaku moju reakciju. Znao
sam kako je funkcionisala ljudska seksualnost, bez obzira to je to
znanje bilo samo teoretsko. Pokazao sam joj madrac; stala je na sve
etiri i ekala. Dao sam joj znak da se okrene; posluala je, iroko
irei butine, pa je jednom rukom poela da dodiruje svoju
zauujue dlakavu rupu. Mehanizmi stvaranja udnje kod novoljudi
ostali su gotovo isti, iako su uveliko oslabili, i znao sam da neki
praktikuju runo uzbuivanje. to se mene tie, jednom sam pokuao,
pre nekoliko godina, ah nisam ba uspeo da stvorim mentalnu sliku,
budui da sam se usredsredio na ula dodira; ta ula su ostala
umerena i zato nikad nisam ponovio to iskustvo. Ipak sam skinuo
pantalone, kako bih se runo pozabavio svojim organom i obezbedio

mu potrebnu vrstinu. Mlada divljakua zagroktala je od uzbuenja i

poela jo snanije da trlja rupu. Pribliivi se, osetio sam kako joj
medunoje zaudara. Od odlaska sam izgubio novoljudske higijenske
navike, telo mi je imalo malo jai miris; ali to je bilo daleko od vonja
koji se irio iz divljakuinog polnog organa, neke meavine smrada
govana i pokvarene ribe. I nehotice sam ustuknuo; odmah se
zabrinuto uspravila i dopuzala do mene; stigavi do mog organa,
pribliila mu je usta. Smrad je bio podnoljiviji, ah ipak snaan, zubi su
joj bili mali, crni i pokvareni. Lagano sam je odgurnuo, obukao i
otpratio je do vrata dvorca, dajui joj znak da se vie ne vraa.
Sutradan sam zaboravio da uzmem kofer koji su mi ostavili; inilo mi
se da bi, sve u svemu, bilo bolje da izbegavam preveliku prisnost.
Foksovu hranu mogu da ulovim, divljai je bilo mnogo i nije bila
naviknuta na borbu: malobrojni divljaci lovili su samo lukom i
strelom, moja dva karabina donee mi odluujuu prednost. Ve sam
sutradan prvi put izaao i na veliku Foksovu radost ubio dve srne koje
su brstile travu. Sekiricom sam odrezao dva buta, ostavivi ostatak
tela da trune. Te ivotinje su bile tek nesavreni, neprecizni
mehanizmi kratkog ivotnog veka; dok sam gledao njihove izbuljene i
beivotne oi, pomislio sam kako nisu imale ni otpornost ni eleganciju
ni funkcionalno savrenstvo dvookog rolefelksa. Jo uvek je padala
kia, ali slabije, staze su opet bile prohodne; kada doe mraz, bie
vreme da krenem prema zapadu.
Narednih dana sam se usudio da zaem dublje u umu koja je
okruivala jezero; pod kronjama stabala rasla je kratka trava,
ponegde obasjana suncem. Povremeno bih u gustiu zauo utanje ili
bi me Foks upozorio reanjem. Znao sam da su divljaci tamo, da
hodam po njihovoj teritoriji, ali da se nee usuditi da izau pred mene;
pucnjevi su ih sigurno prestravili. Uostalom, imali su razloga da se
boje: sad sam dobro baratao pukama, vrlo brzo sam ih punio i mogao
sam da napravim krvoprolie. Sumnje koje su me ponekad spopadale
u mom apstraktnom i usamljenom ivotu sada su iezle: znao sam da
imam posla sa smrtnim, nesrenim i okrutnim biima, da neu meu
njima da naem ljubav, njenu mogunost niti bilo kakve ideale o
kojima su sanjarili nai ljudski preci; divljaci su bili tek groteskni
ostaci najgorih sklonosti oveanstva, koje je Danijel1 poznavao i iju
je propast prieljkivao, smiljao, a u velikoj meri i potpomogao. U to

sam se iznova uverio tokom slavlja koje su organizovali nekoliko dana

posle. Bio je pun mesec i probudilo me je Foksovo zavijanje; ritam
bubnjeva je bio zamorno glasan. Popeo sam se na vrh sredinjeg
tornja, s dvogledom u rukama. elo pleme se okupilo na proplanku,
zapalili su veliku vatru i bili veoma uzbueni. Poglavica je
predsedavao skupom, sedei na neemu to je izgledalo kao istrgnuto
automobilsko sedite; nosio je majicu kratkih rukava s natpisom
Ibiza Beach i visoke izme; noge i polni organi bili su mu otkriveni.
Kad je dao znak, ritam je postao sporiji, a pripadnici plemena stali su u
krug, oznaivi neku vrstu arene; dva poglaviina pomonika u njeno
sredite dovela su dva ostarela divljaka, bezobzirno ih gurajui i
vukui - bili su to najstariji pripadnici plemena, stari valjda ezdesetak
godina. Bili su potpuno goli i naoruani bodeima iroke i kratke
otrice - onakvim kakve sam naao u ostavi dvorca. Borba se prvo
vodila u potpunoj tiini; ali im je potekla prva kap krvi, divljaci su
poeli da viu, zvide i bodre protivnike. Odmah sam shvatio da e to
biti borba na smrt, u cilju eliminisanja jedinke najmanje sposobne za
preivljavanje; borci su se nemilosrdno udarali, ciljajui lice ili druge
osetljive delove protivnika. Nakon prva tri minuta imali su pauzu,
protivnici su unuli na suprotnim krajevima arene, brisali znoj i pili
vodu. inilo se da krupnijem nije lako, izgubio je mnogo krvi. Borba se
nastavila na poglaviin znak. Debeli je ustao posrui; ne gubei ni
sekunde, protivnik se bacio na njega i zabio mu bode u oko. Ovaj je
pao na tlo, lica isprskanog krvlju, i tad je poela hajka. Mujaci i enke
s podignutim bodeima urlajui navalili su na ranjenika, koji je puzao,
elei da im pobegne; u isto vreme su se opet oglasili bubnjevi.
Divljaci su prvo sekli komade mesa i pekli ih na uglju, ali kad su se jo
vie raspomamili, poeli su da grizu telo rtve i piju krv, iji ih je miris,
izgleda, opijao. Nakon nekoliko minuta od krupnog divljaka ostali su
samo krvavi komadii, razasuti po livadi. Glava je leala po strani;
izuzmemo li iskopano oko, ostala je netaknuta. Jedan od pomonika ju
je uzeo i pruio poglavici, ovaj je ustao i podigao je prema nebu,
muzika je opet utihnula, a pripadnici plemena zapevuili su neku
nerazgovetnu melodiju, polako pljeskajui. Pretpostavljao sam da je
to nekakav obred sjedinjenja, nain da uvrste veze meu lanovima
grupe - i istovremeno se ree slabih ili bolesnih pojedinaca; izgledalo
je da se to u mnogo emu poklapa s onim to sam znao o oveanstvu.

Kad sam se probudio, tanak sloj inja prekrivao je livade. Ostatak

jutra pripremao sam se za - kako sam se nadao - poslednju etapu
putovanja. Foks me je, poskakujui, sledio iz sobe u sobu. Ako
nastavim da idem prema zapadu, znao sam da u naii na ravnije i
toplije krajeve; vie mi nije trebalo aluminijumsko ebe. Ne znam
zato sam se vratio prvobitnom planu prema kojem bi trebalo da
stignem do Lanzarota; pomisao da bih mogao da naem novoljudsku
zajednicu nije me naroito razgalila, a nisam imao ni neki novi dokaz
njenog postojanja. Ideja da ostatak ivota proivim u krajevima
kojima haraju divljaci verovatno mi je nakon te noi postala
nepodnoljiva, uprkos Foksovoj prisutnosti i injenici da bi se oni
mene bojali mnogo vie nego ja njih i da bi po svaku cenu pokuali da
se dre na odstojanju. Tad sam shvatio da se malo-pomalo liavam
svih mogunosti; na ovom svetu moda nije bilo mesta koje bi mi
odgovaralo.
Dugo sam se premiljao da li u uzeti puke. Bile su glomazne i
usporile bi me u hodu; nisam se nimalo bojao za vlastitu sigurnost. S
druge strane bilo je upitno da li e Foks podjednako lako nalaziti
hranu u krajevima koje budemo prelazili. Glave poloene na prednje
ape, pratio me je pogledom kao da razume moje snebivanje. Kad sam
ustao, s najkraom pukom u ruci, i strpao malu zalihu metaka u
torbu, poskoio je, veselo maui repom. Oigledno je zavoleo lov; a
donekle i ja. Oseao sam izvesnu radost dok sam ubijao ivotinje i
oslobaao ih fenomenolokog postojanja; u intelektualnom pogledu
sam znao da nemam pravo, jer osloboenje moemo da postignemo
samo askezom, u tom pogledu mi se uenje Vrhovne Sestre inilo
nepobitnijim nego ikad; ali moda sam se, u najgorem smislu rei,
uljudio. Svako unitenje nekog oblika organskog ivota nesporno je
korak prema uspostavljanju moralnog zakona; i dalje se nadajui
Buduima, morao sam istovremeno da pokuam da se pridruim sebi
slinima ili barem onima koji su mi najmanje razliiti. Zatvorivi
torbu, setio sam se Mari23, koja je otila u potragu za ljubavlju i
verovatno je nije nala. Foks je skakutao oko mene, ludujui od sree
to emo da nastavimo put. Obazreo sam se po umi i dolini i u sebi se
pomolio za osloboenje ivih bia.
Bilo je rano poslepodne i vreme je bilo prijatno, gotovo toplo;

mraz se nije zadrao, zima je tek poela i ja u svakako napustiti

hladne predele. Zato sam iveo? Nisam nigde pripadao. Odluio sam
pre odlaska jo jedanput da proetam oko jezera, s pukom u ruci, ne
ba radi lova, jer ne bih mogao da divlja ponesem sa sobom, nego
kako bih, pre nego to se uputimo preko polja, Foksu jo jednom
priutio da skakue po jarcima i njui mirise u ipraju.
Svet je bio tu, sa svojim umama, livadama i nedunim ivotinjama
- hodajuim sistemima za varenje, koji poinju zubima i iji se ivoti
svode na potragu za drugim sistemima za varenje, koje prodiru kako
bi obnovili energetske zalihe. Izjutra sam posmatrao logor divljaka;
svi su uglavnom spavali, nabijeni snanim emocijama koje je u njima
pobudila sinonja krvava orgija. Oni su bili na vrhu lanca ishrane,
njihovih prirodnih neprijatelja je bilo malo; zato su sami morali da
odstranjuju stare ili bolesne jedinke kako bi pleme odrali zdravim.
Budui da nisu mogli da se oslone na prirodne suparnike, kako bi
odrali najbolji genetski materijal svoje vrste, morali su da organizuju
drutveni sistem koji nadzire pristup enkinoj vagini. Sve je to bilo
prirodno, a poslepodne je bilo neobino blago. Seo sam na obalu
jezera dok je Foks njukao jarke. Ponekad bi neka riba skoila iz
vode, stvarajui na povrini talasie koji su se gubili na obali. Razlozi
zbog kojih sam napustio apstraktno i virtuelno novoljudsko drutvo
bili su mi sve nejasniji. Nae bestrasno postojanje bilo je starako, na
svet smo gledali otroumno, ali ne i dobronamerno. Znali smo kakav
je ivotinjski svet, znali smo kakva su ljudska drutva; u svemu tome
nije bilo ni najmanje tajne i nismo mogli da oekujemo nita osim
novih krvoprolia. Tako ti je to, automatski sam u sebi ponavljao,
sve dok se nisam lagano hipnotisao.
Ustao sam posle malo vie od dva sata, moda smiren i svakako
odluan da nastavin potragu - istovremeno prihvatajui verovatni
neuspeh i smrt. Tad sam video da nema Foksa - valjda je nanjuio neki
trag i zaao dublje u ipraje.
Pretraivao sam grmlje oko jezera vie od tri sata, u pravilnim
razmacima uzvikujui njegovo ime, u teskobnoj tiini i pri sve slabijoj
svetlost. Njegovo telo, prostreljeno, naao sam u sumrak. Verovatno je
uginuo groznom smru, u njegovim ve staklastim oima ogledala se
panika. Krajnje okrutni divljaci odsekli su mu ui; strahujui da u

naii, sigurno su to uinili brzo i grubo, njuku i grudi mu je isprskala

krv.
Noge su me izdale, pao sam na kolena pred jo toplim telom svog
malenog saputnika; da sam se pojavio pet do deset minuta ranije,
divljaci se moda ne bi pribliili. Morao sam da iskopam raku, ali jo
nisam za to imao snage. Sputala se no, slojevi hladne izmaglice
poeli su da se gomilaju nad jezerom. Dugo sam, veoma dugo
posmatrao osakaeno Foksovo telo; zatim su dole muve, nije ih bilo
mnogo.

To mesto je bilo skrovito, a lozinka je glasila: elenterin.

Sad sam bio sam. Nad jezerom se sputala no i moja samoa je
bila konana. Foks nikad nee oiveti, ni on ni neki drugi pas s istim
genetskim osobinama, potonuo je u potpuno nitavilo koje eka i
mene. Sad sam bio siguran da sam upoznao ljubav, budui da sam
upoznao patnju. Letimice sam pomislio na Danijelovu ivotnu priu,
svestan da mi je ovih nekoliko nedelja putovanja obezbedilo
pojednostavljeno, ali iscrpno vienje ljudskog ivota. Hodao sam celu
no i zatim ceo dan, pa opet celu no i vei deo treega dana.
Povremeno bih se zaustavio, progutao kapsulu mineralnih soli, popio
au vode i nastavio put; nisam oseao ni najmanji umor. Nisam bio
upuen u biohemiju i fiziologiju, Danijelova loza nije imala nauniku
crtu; ipak sam znao da su novoljudski prelaz na autotrofiju propratile
razliite promene u strukturi i radu glatkih miia. U poreenju s
ovekom bio sam mnogo gipkiji, izdrljiviji i nezavisniji. Moja
psihologija takoe je bila drugaija; nisam znao za strah i, iako sam
bio podloan patnji, nisam slutio sve dimenzije aljenja; taj oseaj je u
meni postojao, ali nije ga pratila nijedna mentalna projekcija. Oseao
sam prazninu kad bih pomislio na Foksa kako se mazi i sklupava na
mojim kolenima, kako se kupa, tri, kako mu iz oiju izvire radost, ta
radost koja me je potresala jer mi je bila potpuno nepoznata; ali ta
patnja i praznina inile su mi se neizbenima zbog same injenice to
su postojale. Pomisao da su stvari mogle da ispadnu drukije nije mi
padala na pamet nita vie nego pomisao da bi planinski lanac pred
mojim oima mogao da iezne i pretvori se u ravnicu. Svest o
potpunom determinizmu verovatno nas najjasnije deli od naih
ljudskih predaka. I mi smo, kao i oni, bili svesne maine; no, za razliku
od njih, mi smo znali da smo samo maine.
Hodao sam etrdesetak sati, ne razmiljajui ni o emu, potpuno
smuenog uma, voen samo bledim seanjem na stazu sa mape. Ne
znam ta me je nagnalo da se zaustavim i osvestim; sigurno neobian

krajolik koji me je okruivao. Verovatno sam se pribliio ruevinama

drevnog Madrida, u svakom sluaju obreo sam se usred velikog
ljunkovitog puta, koji se prostirao unedogled, tek sam u daljini
razabirao suve i niske breuljke. Tlo se mestimino uzdizalo nekoliko
metara uvis, stvarajui udovine plikove, kao pod uticajem
strahovitog toplotnog talasa koji dopire iz podzemlja. Tragovi puta
penjali su se prema nebu, uzdiui se na nekoliko desetina metara
visine, i zatim su se naglo prekidali i pretvarali u hrpu ljunka i crnog
kamenja; metalne krhotine i razbijeno staklo bili su razasuti po tlu.
Prvo sam mislio da sam stigao do naplatnih kuica, ali nigde nije bilo
putokaza, pa sam na kraju shvatio da sam se naao usred ruevina
aerodroma Barahas. Zaputivi se dalje prema zapadu, video sam
tragove nekadanje ljudske aktivnosti: televizore s ravnim ekranom,
hrpe polomljenih CD-a, veliki plakat pevaa Davida Bisbala. Radijacija
je tamo verovatno jo bila jaka, pa je podruje u poslednjim fazama
meuljudskog sukoba pretrpelo jedno od najjaih bombardovanja.
Prouio sam mapu: sigurno sam se nalazio tik do epicentra provalije;
da ne bih odlutao s puta, morao sam da skrenem prema jugu i da
preem nekadanji centar grada.
Nagomilani i rastopljeni kosturi automobila malo su me usporili
kod petlje na M45 i R2. Prolazei nekadanjim skladitima fabrike
Iveco zapazio sam prve urbane divljake. Bilo ih je petnaestak, okupili
su se pod metalnom nadstrenicom hangara pedesetak metara dalje.
Stavio sam puku na rame i brzo opalio; jedna silueta se sruila, a
ostali su umakli u hangar. Malo kasnije sam se osvrnuo i video da
dvojica od njih oprezno izlaze i vuku prijatelja u hangar - verovatno
kako bi ga pojeli. Poneo sam dvogled, pa sam mogao da vidim da su
nii i izoblieniji od onih koje sam posmatrao u Alarkonu; tamnosiva
koa bila im je proarana izraslinama i gnojavim plikovima verovatno zbog zraenja. Kako god, bojali su se novoljudi i svi na koje
sam naiao u gradskim ruevinama odmah bi pobegli, ne ostavivi mi
dovoljno vremena da ih naciljam; ipak sam imao zadovoljstvo da ih
skinem pet ili est. Iako su mahom opali, kretali su se brzo, sluei se
ponekad i prednjim udovima; bio sam iznenaen, pa ak i preneraen
njihovom neoekivanom brojnou.
Budui da me je proela ivotna pria Danijela1, oseao sam se

neobino obrevi se u Ulici Obispo de Leon, gde je Danijel prvi put

sreo Ester. Od bara koji je spominjao nije ostalo ni traga, a od ulice su
ostala samo dva komada pocrnelog zida; na jednom od njih stajao je
putokaz. Tad mi je palo na pamet da potraim Ulicu San Isidor 3, gde
se na poslednjem spratu odrao roendanski party koji je obeleio
kraj njihove veze. Prilino sam se dobro seao plana gradskog centra
iz Danijel ovog vremena; neke ulice bile su potpuno unitene, a neke
potpuno ouvane, naizgled nasumice. Trebalo mi je oko pola sata da
naem eljenu zgradu; jo je bila tu. Popeo sam se na najvii sprat,
dok mi se betonska praina dizala pod nogama. Od pokustva, zavesa i
tepiha nije ostalo nita; na prljavom podu stajalo je samo nekoliko
hrpica osuenog izmeta. Zamiljeno sam obiao prostorije u kojima je
Danijel proiveo verovatno neke od najgorih trenutaka u ivotu.
Otiao sam na terasu s koje je posmatrao gradski krajolik neposredno
pre nego to je uao u ono to je nazvao svojom poslednjom etapom.
Svakako da nisam mogao, a da jo jednom ne razmislim o ljubavnoj
strasti kod ljudi, o njenoj strahovitoj snazi, o njenoj vanosti u
genetskoj strukturi vrste. Danas je krajolik ugljenisanih i razruenih
zgrada, hrpica ljunka i praine delovao umirujue, tamnosivi tonovi
izazivali su tugaljivo odstojanje. Krajolik koji se prostirao preda
mnom izgledao je gotovo identino sa svih strana; ali znao sam da u
se na jugozapadu, kad jednom preem provaliju, negde blizu
Leganesa ili moda Fuenlabrada, morati da se zaputim preko Velikog
Sivog Prostora. Estremadura i Portugal davno vie nisu postojali kao
zasebne oblasti. Niz nuklearnih eksplozija, cunamija i orkana koji su
se za nekoliko vekova sruili na to geografsko podruje na kraju su
potpuno nagrizli njegovu povrinu i pretvorili ga u veliku i blagu
kosinu, koja je na satelitskim snimcima izgledala kao da je sainjena
od svetlosivog pepela. Ta kosina je bila duga oko dve hiljade i petsto
kilometara, a iza nje se na podruju nekadanjih Kanarskih ostrva
nalazio predeo o kojem se gotovo nita nije znalo, budui da su nebo
nad njim neprestano zatirali oblaci i isparavanja. Retki satelitski
snimci nisu bili pouzdani zbog sloja oblaka. Lanzarote je moda
postao poluostrvo, ostrvo ili je potpuno nestao; eto koliko sam znao o
geografskom aspektu svoga putovanja. to se fiziologije tie, bilo je
nesumnjivo da e mi nedostajati voda. Budem li hodao dvadeset sati
na dan, svakoga dana u prevaliti sto pedeset kilometara; trebae mi

malo vie od dve nedelje da stignem na priobalje, ako ono jo uopte

postoji. Nisam tano znao koliko je moj organizam otporan na
dehidrataciju; mislim da nikad nije bio testiran u tako ekstremnim
uslovima. Pre nego to sam krenuo dalje na put, letimino sam
pomislio na Meri23, koja je na putu do Njujorka naila na sline
potekoe. Setio sam se i drevnih ljudi, koji su u takvim okolnostima
obeavali duu Bogu; alio sam to nema Boga ni nekog slinog bia;
na kraju sam se pouzdao u dolazak Buduih.
Budui, za razliku od nas, nee biti maine, a zapravo ni zasebna
bia. Bie Jedno, iako e biti brojni. Nita nam ne moe dati tanu sliku
Buduih. Svetlost je jedna, ali njeni su zraci bezbrojni. Naao sam
smisao rei; trupla i pepeo pokazivae mi put, kao i seanje na
dobroga psa Foksa.
Krenuo sam u zoru, dok su oko mene utali divljaci u begu.
Preavi poruena predgraa, do Velikog Sivog Prostora stigao sam
neposredno pre podneva. Odloio sam puku, koja mi vie nije
trebala; posle velike provalije nikad nije zabeleen trag ivotinjskoga
ili biljnog ivota. Put se odmah pokazao lakim nego to sam
oekivao: sloj pepela zapravo je bio debeo samo nekoliko centimetara
i prekrivao je tvrdo tie, po kojem se lako hodalo. Sunce je bilo visoko
na nepominom aurnom nebu, nije bilo prepreka ni uzvienja zbog
kojih bih morao da skreem s puta. U hodu sam polako utonuo u
spokojno sanarenje u kome su se meale slike izmenjenih
profinjenijih i krhkijih novoljudi i seanje na svilenkaste i barunaste
prizore koje mi je davno, u mom prethodnom ivotu, Mari23 poslala
kao parafrazu odsutnosti Boga.
Ubrzo pre zalaska sunca kratko sam se zaustavio. Na osnovu
nekoliko trigonometrijskih merenja ustanovio sam da je nagib terena
oko 1%. Ako nagib ostane isti do kraja, povrina okeana nalazi se na
dvadeset pet hiljada metara ispod nivoa kontinenta. Dakle, ve blizu
astenosfere; morao sam sledeih dana da se pripremim na osetan rast
temperature. Vruina je zapravo postala neprijatna tek nakon nedelju
dana, ba u vreme kad sam poeo da oseam ed. Nebo je uvek bilo
vedro i imalo je sve intenzivniju kobaltno-plavu, gotovo zagasitu boju.
Skidao sam sa sebe odeu, komad po komad; u torbi sam jo imao
samo nekoliko kapsula mineralnih soli; sve sam ih tee gutao, nisam

luio dovoljno pljuvake. Bio sam na fizikim mukama, to je za mene

bio nov oseaj. Budui da su njime upravljali prirodni zakoni, ivot
divljih ivotinja ispunjavali su bol i retki trenuci nenadanog olakanja
i blaene otupelosti koji su pratili zadovoljenje nagona - za hranom ili
seksom. Ljudski ivot je bio u mnogome slian, ispunjavali su ga
patnja i prekratki trenuci uitka vezani uz osveivanje nagona, koji
se od ljudske vrste prometnuo u udnju. Novoljudski ivot je trebalo
da bude miran, racionalan, lien uitka, ali i patnje, a moj odlazak je
bio dokaz neuspeha. Budui e moda upoznati radost, to jest
produeni uitak. Hodao sam bez prestanka, i dalje u ritmu od
dvadeset sati na dan, svestan da moje preivljavanje sad zavisi o
banalnom problemu regulacije atmosferskog pritiska i ravnotei
izmeu zaliha vode u elijama i udela mineralnih soli. Iskreno, nisam
bio sasvim siguran da elim da ivim, ali pojam smrti za mene nije
imao nikakvo znaenje. Na svoje telo sam gledao kao na sredstvo, ali
sredstvo niega. Nisam bio sposoban da doprem do Duha; ipak sam
nastavio da ekam znak.
Pepeo se beleo pod mojim nogama, a nebo je poprimilo tamno
modru boju. Dva dana posle naao sam poruku Mari23. Bila je
ispisana istim i zbijenim rukopisom na tankim, plastinim, providnim
i nepoderivim listovima; smotala ih je i stavila u crnu metalnu tubu,
koji sam otvorio uz potmuo um. Poruku nije napisala ba meni, istini
za volju, nije ju napisala nikome: ta je poruka jo samo jedno
izraavanje te apsurdne ili divne ljudske elje, koju su oseali i ljudski
naslednici - elje da zapiu svoju ispovest, da za sobom ostave neki
trag.
Iz sadraja poruke izvirala je duboka tuga. Naputajui ruevine
Njujorka, Mari23 nije mogla da izbegne susret s mnogim divljacima,
ponekad okupljenim u velika plemena; za razliku od mene, pokuala
je s njima da ostvari kontakt. Iako nije bila u opasnosti, s obzirom na
to da su je se bojali, ipak joj se smuila surovost njihovih odnosa,
manjak samilosti za ostarele ili slabije pojedince, njihova nezasita glad
za nasiljem, hijerarhijskim i seksualnim poniavanjem i istokrvnom
okrutnou. U Njujorku je videla gotovo iste prizore kakve sam ja
posmatrao kod Alarkona - premda su ta plemena ivela na velikoj
udaljenosti i ve sedam ili osam vekova nisu mogla da stupe u vezu.
Prema svemu sudei, divljaci nisu mogli da zamisle slavlje bez nasilja,

prolivanja krvi i muenja; ini se da su od ljudskih predaka nasledili

domiljatost samo kad je u pitanju smiljanje sloenih i stranih muka;
dotle je sezala njihova uljudnost. Nita udno, ako verujemo u
naslednost moralnih karakteristika: normalno je da niz dugotrajnih
sukoba mahom preive najsurovije, najokrutnije i potencijalno
najagresivnije jedinke, koje zatim prenesu svoje osobine na
potomstvo. Na podruju moralnog nasleivanja nita jo nije
dokazano ni pobijeno; ali ispovest Mari23, jednako kao i moja,
umnogome je opravdavala konanu osudu Vrhovne Sestre i njenu
odluku da ne preduzme nita kako bi zaustavila izumiranje
oveanstva, koje je otpoelo pre dve hiljade godina.
Mogli bismo da se zapitamo zato je Mari23 nastavila putovanje; iz
nekih odlomaka se uostalom inilo da je pomiljala da odustane, ali u
njoj se, kao i u meni i svim novoljudima, verovatno uvreio svojevrsni
fatalizam, povezan sa sveu o vlastitoj besmrtnosti, koji nas je
zbliavao s drevnim ljudskim narodima vrstih religijskih verovanja.
Mentalne strukture se najee odre dugo nakon to nestanu razlozi
njihovog nastanka.
Poto je teoretski postao besmrtan, ili barem dostigao neto slino
reinkarnaciji, Danijel1 se ipak do kraja ponaao nestrpljivo, mahnito i
pohlepno, poput obinog smrtnika. Ja sam isto tako samoinicijativno
napustio sistem reprodukcije koji mi je osiguravao besmrtnost ili,
tanije, beskonanu reprodukciju mojih gena, ali sam znao da nikad
neu potpuno pojmiti ideju smrti; nikad neu upoznati dosadu, udnju
ili strah u istoj meri kao ljudi.
U trenutku kad sam se spremao da vratim listove u tubu, spazio
sam da se u njemu nalazi jo jedan predmet, koji sam izvukao tekom
mukom. Bila je to stranica istrgnuta iz ljudske depne knjige, toliko
puta presavijena da se svela na tanku papirnatu ploicu, koja se, kad
sam pokuao da je razmotam, raspala na komadie. Na najveem
komadiu proitao sam ove reenice, prepoznavi dijalog iz Gozbe u
kojem Aristofan izlae svoje vienje ljubavi:
Pa onda kad se ljubitelj deaka, odnosno svaki drugi, nameri na
svoju drugu polovinu, tada ih na udesan nain obuzima oseaj
predanosti, bliskosti i ljubavi, pa se takorei ni za trenutak ne ele
odvajati jedan od drugog. I to su zapravo oni koji jedan s drugim
provode ceo ivot, a da zapravo nisu u stanju da kau ta ele stei

jedan od drugoga. Niko ne bi pomislio da je polni uitak razlog to su

tako sreni jer su zajedno, uz cenu tako usrdnog nastojanja, nego je
jasno da dua svakoga od njih eli neto drugo a to ne ume iskazati,
nego nasluuje i natuca o tome.
Savreno sam se seao ta sledi: kova Hefest ukae se dvoma
smrtnicima dok su zajedno leali, nudei im da ih stopi i zavari jedno
za drugo tako da njih dvoje postanu jedno i da nakon smrti, dole u
Hadu, budu jedno umesto dvoje zajedno umrlih. Najbolje sam se seao
poslednjih reenica: Razlog je tome taj to je na prvobitni oblik bio
takav i to smo celoviti. Ljubav je, dakle, naziv za enju prema
celovitosti i stremljenje ka njoj. Ta knjiga je prvo indoktrinirala
Zapad, a zatim celo oveanstvo, ogadila je oveku njegov poloaj
racionalne ivotinje i usadila mu san kojeg je pokuavao da se otrese
tokom dva milenijuma, a da nikad u tome nije potpuno uspeo. ak i
hrianstvo, i sveti Pavle - morali su da se pokore pred tom silom.
Bie oni samo jedno telo. Ova je tajna uzviena - a ja velim (daje
uzviena) u odnosu na Hrista i Crkvu. I u poslednjim ljudskim
ivotnim priama nalazimo neizleivu enju za tim snom. Kad sam
hteo da presavijem papiri, raspao mi se u ruci; zaepio sam tubu i
stavio ga na tlo. Pre nego to sam krenuo, jo sam jedanput pomislio
na jo ljudsku, veoma ljudsku Mari23; setio sam se kako joj izgleda
telo, koje nikad neu upoznati. Odjednom sam sa zabrinutou shvatio
kako je to to sam naao njenu poruku siguran znak da je jedno od nas
dvoje zalutalo.
Na jednolinoj beloj povrini nije bilo nikakvog orijentira, ali sijalo
je sunce pa sam, kratko prouivi svoju senku, shvatio da sam zaista
skrenuo previe prema zapadu; sad je trebalo ii direktno na jug.
Nisam pio vodu deset dana, vie nisam mogao da se hranim i taj mali
trenutak nepanje mogao je za mene da bude koban. Istini za volju,
nisam mnogo patio, ulo bola je oslabilo, ali bio sam strahovito
umoran. I novoljudi su imali nagon za preivljavanjem, iako je bio
slabiji; nekoliko minuta sam pratio kako se taj nagon bori s umorom,
znajui da e na kraju da pobedi. Sporijim korakom sam nastavio put
prema jugu.
Hodao sam ceo dan i celu no, orijentiui se prema zvezdama.
Izjutra treeg dana opazio sam oblake. Njihova svilenkasta povrina
se inila kao obino treperenje svetlosti ili promene na obzorju, pa

sam prvo mislio da mi se priviaju, ali kad sam se jo pribliio, jasnije

sam razabrao lepe tamno bele kumuluse, razdvojene tankim i
nadrealno nepominim spiralama. Oko podneva preao sam sloj
oblaka i naao se pred morem. Stigao sam na kraj puta.
Taj pejza, iskreno govorei, nije nimalo liio na okean kakav su
poznavali ljudi; bio je to niz gotovo nepominih bara i jezera,
razdvojenih peanim sprudovima; sve je oplakivala jednolika opalna
svetlost. Vie nisam imao snage da potrim, pa sam se teturajui
zaputio prema izvoru ivota. Najblie plitke bare bile su siromane
mineralima; celo moje telo je ipak sa zahvalnou doekalo tu slanu
kupku, imao sam utisak kako me od glave do pete proima hranjiv i
blagotvoran talas. Shvatio sam i gotovo uspeo da osetim procese koji
su se u meni dogaali: atmosferski pritisak se vraao u normalu,
metabolizam se opet pokrenuo, proizvodei adenozin trifosfat,
neophodan za rad miia, proteine i masne kiseline, potrebne za
obnovu elija. Oseao sam se kao da sam nakon kratke i mune jave
nastavio da sanjam, kao da je maina zadovoljno odahnula.
Ustao sam posle dva sata, ve malo skupivi snagu; temperatura
vazduha i vode bila je jednaka, Verovatno oko 37C, jer nisam osetio
ni hladnou ni toplinu; svetlost je bila jarka, ali nije zaslepljivala. U
pesku meu barama bile su izdubljene plitke jame, nalik na male
grobove. Opruio sam se u jednoj od njih; pesak je bio mek i prijatno
topao. Tad sam shvatio da u ovde da ivim, i to dugo. I dan i no
trajali su dvanaest sati, a predoseao sam da e tako biti cele godine i
da na ovom podruju, zbog velikih promena koje su se dogodile
tokom Velikog Isuenja, neprestano vladaju klimatski uslovi s poetka
leta.
Bioritam mi se brzo poremetio; zaspao bih na sat ili dva, kako
danju tako i nou, ne shvatajui zato svaki put imam potrebu da se
uurim u neki usek. Nije bilo tragova biljnoga ili ivotinjskog sveta.
Orijentiri na tom podruju generalno su bili retkost: peani sprudovi i
vetaka i prirodna jezera razliitih veliina protezali su se unedogled.
Veoma debeo sloj oblaka najee je zaklanjao nebo; nije bio potpuno
nepomian, ali kretao se ekstremno sporo. Ponekad bi se dve
grupacije oblaka malo razdvojile pa sam izmeu njih mogao da
nazrem sunce ili zvezde; bio je to jedini dogaaj, jedina promena u
nizu dana; svet je bio zatvoren u neku vrstu aure ili staze, kao u

arhetipskoj slici venosti. Kao i svi novoljudi, bio sam imun na dosadu:
nestalne uspomene i leerna snatrenja zaokupljala su moju nehajnu i
lelujavu svest. Ipak sam bio veoma daleko od radosti, pa ak i od
istinskog spokojstva; sama injenica da postojim ve je znaila
nesreu. Svojevoljno prekinuvi ciklus smrti i preporoda, zaputio sam
se prema obinom nitavilu, istom nedostatku sadraja. Samo e
Budui moda dostii vladavinu bezbrojnih mogunosti.
Iduih nedelja sam zaao dublje u novu teritoriju. Primetio sam da
su, kako napredujem prema jugu, jezera sve vea, na nekima sam
primetio ak i plimu; ipak su i dalje bila vrlo plitka, mogao sam da
plivam do njihovog sredita, znajui da bez problema mogu nogama
da dohvatim peani sprud. Jo nije bilo tragova ivota. Maglovito sam
se seao da se ivot na Zemlji pojavio u veoma posebnim uslovima, u
atmosferi zasienoj amonijakom i metanom, nakon intenzivne
vulkanske aktivnosti u najranijem dobu, i da je mala verovatnoa da
se isti proces ponovi na istoj planeti. Organski ivot robuje zakonima
termodinamike pa, i u sluaju da se obnovi, moe ponavljati samo iste
obrasce: stvaranje zasebnih jedinki, grabeljivost, selektivni prenos
genetskog koda; nismo mogli da oekujemo nita novo. Prema nekim
pretpostavkama biologiji ugljenika je odzvonilo; Budui e biti
silicijumska bia, ija e civilizacija stasati na temelju meusobnog i
postupnog povezivanja kognitivnih i memorijskih procesora; Pirsova
istraivanja, ograniena iskljuivo na podruje formalne logike, nisu
nam omoguila da potvrdimo ni da pobijemo tu hipotezu.
Ako je podruje u kojem se nalazim nastanjeno, mogli su da ga
nastane samo novoljudi; organizam nekog divljaka ne bi izdrao tako
dugaak put. Bez veselja sam, pa ak i s nelagodom, zamiljao susret s
nekim novoovekom. Dua mi je otvrdnula zbog Foksove smrti i
prelaska Velikog Sivog Prostora; nisam vie oseao ni najmanju elju,
a naroito ne onu koju opisuje Spinoza - da istrajem u svom biu; ipak
sam alio to e me svet nadiveti. Nitavnost sveta, koja je bila
oigledna ve u Danijelovoj ivotnoj prii, vie mi se nije inila
prihvatljivom; svet je za mene postao samo sumorno mesto, lieno
svetlosti i mogunosti.
Jednoga jutra, odmah nakon buenja, bez ikakvog razloga bilo mi

je malo prijatnije. Nakon nekoliko minuta hoda ugledao sam jezero,

mnogo vee od drugih - prvo iju suprotnu obalu nisam mogao da
nazrem. I voda mu je bila slanija.
Dakle, to su ljudi zvali morem i smatrali velikim uteiteljem, ali i
velikim razaraem, neim to nagriza i ubija s blagou. Bio sam
zadivljen, pa su i poslednje kockice koje su mi nedostajale da shvatim
ljudsku vrstu sele na svoje mesto. Sad mi je bilo jasnije kako je u
mozgu tih primata mogla da nikne ideja venosti - ideja o
beskonanosti do koje se dopire kroz meustupnjeve koji izviru iz
konanosti. Shvatio sam i kako se prva koncepcija ljubavi mogla
oblikovati u Platonovom mozgu. Setio sam se Danijela i njegove
almerijske kue, koja je bila i moja, mladih ena na plai, sloma koji je
izazvala i Ester, pa sam prvi put bio u iskuenju da ga alim, premda
ga nisam mogao potovati. Od dve sebine i racionalne ivotinje na
kraju je preivela ona sebinija i racionalnija, kao to je uvek bio
sluaj kod ljudi. Shvatio sam zato je Vrhovna Sestra insistirala da
prouimo ivotnu priu svojih ljudskih predaka; shvatio sam ta joj je
bio cilj. Shvatio sam i zato se taj cilj nikad nee ostvariti.
Bio sam nespokojan.
Posle sam hodao, usklaujui svoje korake s odbijanjem talasa o
obalu. Hodao sam po ceo dan, ne oseajui ni najmanji umor, a nou
me ljuljukalo lagano zapljuskivanje. Treeg dana sam zapazio crne
kamene putie koji su vodili u more i gubili se u daljini. Je li to bio
prolaz, ljudska ili novoljudska konstrukcija? Sad mi to vie nije bilo
vano; brzo me je napustila pomisao da se tuda zaputim.
U istom trenu, bez ikakvog nagovetaja, dve grupacije oblaka su se
razmakle i zrak sunca zasjao je na povrini vode. Letimino sam
pomislio na veliko sunce moralnog zakona koje e, prema rei, zasjati
na zemaljskoj povrini; ali u tom svetu mene nee biti i ak nisam bio
u stanju ni da zamislim njegovu sutinu. Nijedan novoovek, sad sam u
to bio siguran, nee moi da razrei osnovnu aporiju; oni koji su to
pokuali, ako ih je uopte bilo, verovatno su ve bili mrtvi. Ja u pak,
koliko mogu, nastaviti svoj neznatni ivot naprednijeg majmuna, i
aliu samo to sam izazvao Foksovu smrt, smrt jedinog bia
dostojnog da ivi i koje sam imao prilike da poznajem; u njegovom

pogledu je ponekad znala da zasja iskra koja najavljuje dolazak

Buduih.
Preostalo mi je moda ezdeset godina ivota; vie od dvadeset
hiljada jednakih dana. Izbegavau razmiljanje, kao to u izbegavati
patnju. ivotne opasnosti su ve bile daleko iza mene; uao sam u svet
spokoja iz kojeg e me udaljiti samo smrt.
Kupao sam se satima, pod suncem i pod zvezdama, slutei samo
blagi i neodreeni oseaj hranjivosti. Srea nije bila mogua. Svet je
podbacio. Telo mi je pripadalo samo u kratkom deliu vremena; nikad
neu postii zadati cilj. Budunost je bila prazna; bila je planina. Snove
su mi nastanjivala emotivna prisustva. Postojao sam, vie ne postojim.
ivot je bio stvaran.

1 Jamel Debbouze (1975 - ): francuski komiar i glumac (prim, prev.)

2 Jean-Pierre Marielle (1932 - ): francuski glumac (prim, prev.)
3 Michel Audiard (1920 - 1985); francuski reditelj (prim, prev.)
4 Bernard Kouchner (1939 - ); francuski politiar (prim, prev.)
5 Pierre Teilhard de Chardin, (1881 - 1955), francuski teolog, filozof,
antropolog, geolog, paleontolog i esejist (prim, prev.)
6 Vai najbolji filmovi (prim.prev.)
7 Bernd Heinrich Wilhelm von Kleist (1777 - 1811), nemaki pesnik,
dramski i prozni pisac (prim, prev)
8 O, besmrtnosti, jesi li sad sasvim moja? - epitaf na Klajstovom
grobu u okolini Berlina (prim, prev.)
9 Teilhard de Chardin, iz spisa fetoffe de lUnivers (prim, prev.)
10 Louis de Funs (1914 - 1983), francuski glumac panskog porekla,
proslavio se ulogom andara u serijalu andar iz Sent Tropea (prim,
prev.)
11 Federation dAction Nationaliste et Europenne: pokret ekstremne
desnice (prim. prev.)
12 Regie Autonome des Transports Parisiens - pariko gradsko
saobraajno preduzee(prim, prev.)
13 Prepevao: Slobodan Ivanovi