1812.

god. u Bukuretu opasnost od Napoleona Rusija

sklapa mir sa Turskom
Osma taka Bukurekog mira odnosi se na Srbiju
Turska je dobila pravo da vrati posade u gradove
Srbima je zagarantovana amnesija i samouprava
nadajui se brzoj pobedi Rusa nad Napoleonom Srbi
postavljaju nerealne uslove u pregovorima s Portom
Turci su prozreli postavljaju uslov da se Srbi vrate na
poloaj raje
Karaore i Praviteljstvujui sovjet odbacuju Bukreki mir
1813. god. Turci napadaju iz tri pravca Bosne, Vidina i
Nia
uprkos otporu u Negotinu, Zasavici i Deligradu ustanak je
slomljen oktobra 1813. god. Karaore i lanovi
Sovjeta odlaze u Austriju
tih dana preko Save i Dunava prelazi oko 100,000 izbeglica

 Osloboenje

Beogradskog paaluka ukinuta je turska vlast

Ukinut je feudalni poredak
usled ratnog stanja zadrana je administrativna podela na
nahije
vojni komandanti predvlast nad knezovima
Karaore vrhovni komandant prva linost u dravi vod
1808. god. priznat za naslednog vrhovnog predvoditelja
Srbije
skuptina odluuje o sudstvu, finansijama i snabdevanju vojske

od 1805. god. naziva se

serpski

Praviteljstvujui sovjet

prvi pretstavnik Prota Mateja Nenadovi

1807. god. sovjet je pod predsednitvom Mladena Milovanovia
on donosi najvii zakonski akt Osnova praviteljstva srpskog

od

tada su u gradovima postavljeni gradonaelnici

1811. god. reorganizacija vlasti pet popeitelja (ministra)

 Sovjet

podstie razvoj privrede uvodi se

potanska sluba
Otvorene su radionice za proizvodnju baruta,
opravku oruja i topolivnica
Osnovana je mrea kola u selima i gradovima
U Beogradu je 1808. god osnovana Velika kola
kolovala je kadrove za dravnu administraciju
Za razvoj kolstva najzasluniji su:
Ivan Jugovi,
Boa Grujovi i
Dositej Obradovi prvi ministar prosvete u Srbiji
( postavljen za ministra 1811.godine )

 Turci uspostavili vlast u

Beogradskom paaluku
Novi vezir paaluka;
Sulejman paa Skopljak
( tiranin i veliki neprijatelj Srba)
Kako bi pridobio narod
proglasio je amnestiju
Narod se vraa iz zbegova
Vratili su se knezovi :
Milo Obrenovi,
Stanoje Glava i
Hadzi Prodan Gligorijevi
Umerena vladavina trajala
je kratko
Pojaano nasilje, kuluk ,
ubistva...

Sulejman paa Skopljak

 U okolini aka ljudi vojvode Hadi

Prodana Gligorijevia digoe ustanak.

Ve sredinom septembra, ustanak je
krenuo bez ranijih priprema i
dogovora, u najnezgodnije vrijeme.
Milo Obrenovi,da ne bi dolo do

teih zapleta,pristade odmah da taj

ustanak zajedno sa Turcima ugui.

Hadi Prodan je,videi da ustanak

nije naao eljenog odziva,prebjegao

u Austriju,a Milo je brzo umirio
njegov kraj i okolinu Kragujevca,gdje
se,isto tako,bilo diglo vie stotina
ljudi.

Tu mu se predao jedan od mlaih

voa ustanika-Toma Vui Perii.

Ovu bunu je iskoristio Sulejman paa
Skopljak i uveo u zemlji strahovit
teror.

Hadzi Prodan Gligorijevi

Nabijanje na kolac na Stambol kapiji,

rad Nikole Milojevia

 Mir u Beogradskom paaluku nije dugo

trajao.
Turci zavode reim slian dahijskom.
Ta nasilja nije hteo da podnosi narod

koji je 10 god. iveo u slobodi.

Na pravoslavni praznik

Cveti23.aprila 1815 god. u

Takovu izbio je drugi srpski ustanak
pod vostvom Miloa Obrenovia.
Evo mene, eto vama rata s
Turcima
Posle propasti prvog srpskog ustanka
srpski narod se nao u gorem
poloaju.
Turci su ubijali ljude,palili sela I
maltretiraliMnoge porodice su
pobegle preko granice u Srem i Banat.

Roen je u Dobrinji u siromanoj porodici.

Imao le dva roena brata-Jovana i
Jevrema, i dva polubrata-Milana i Jakova.
Vladao je Srbijom 1815-1839 I od 18581860
Bio je drzavnik I diplomata.Vlast je
preuzeo 1810, posle smrti brata Milana
1815.god.23 aprila Milo je stao na elo
drugog srpskog ustanka koji je podigao u
Takovu.
Iako je bio nepismen, zahvaljujuci njemu
Srpski mladii su poeli da se koluju u
Rusiji,Ugarskoj...
Dobio je zvanje kneza
Bio je oenjen Ljubicom Vukomanovi I
imao je 4 sina i 4 keri. Bio je srednjeg
rasta,vrste gradje, okrugkog lica I smee
kose.bio je energian I pokretan.
Stekao je ogromno bogatstvo I bio je
jedan od naj bogatijih ljudi na Balkanu.

 Ustanak je zahvatio :
Rudniku, aansku , Valjevsku i Kragujevaku nahiju i

brzo se proirio na ceo paaluk.

Pobede Srba 1815.godine :

kod Palea ( Obrenovca)
na Ljubiu kod aka.
na Dublju kod apca i
kod Poarevca.
Oslobodili gradove :

Obrnovac
abac,
Poarevac
aak
Karanovac

 Sultan alje rumelijskog

vezira Ali pau da umiri Srbe

silom ili ustupcima
Marali Ali paa je postavljen
za beogradskog vezira jesen
1815,godine.
Srbi dobijaju autonomiju.
U Beogradu osnovana
Narodna kancelarija sa
12.knezova- najvie sudsko i
upravno telo. Sainili su
usmeni sporazum po kome su
u Paaluku dobili sledeca
prava:
1. Danak sakupljaju Srbi bez

Turskog meanja.
2. Spahije dobiju samo ono
sto je po zakonu.
3. Milo bude vrhovni knez
meu ostalima.

Zastava ustanika

Paralelno je uspostavila
srpska i turska vlast.

Turci su imali svoje organe

vlasti:
vezira,divan,
anajbega(stareina spahija),
muselina(vojvoda) i
kadija(sudija)

1.
2.
3.

Turska vlast je bila jaka do 1830

a tada je naglo oslabila.
Milo je 1820 molbom zatraio
od Porte samoupravna prava za
Srbe.
Izborio se za tri dokumenta:
Hatierif iz 1830,
Berat iz 1830 I
Hatierif iz 1833.
Srbija je stekla prava slobodu
veroispovesti,izbor
stareinstva,nezavisnu
unutranju monarhiju.

 Zavoenje apsulutuzma
Obraun sa politikim protivnicima
(uklonio sve protivnike istaknute vojvode) Ubistvo Karaora 1817.god.
Najopasniji takmac Milou bio je ipak Karaore,iji je glas u narodu,i pored neuspjeha od

1813.godine,bio ipak velik.Za vrijeme ustanka 1815.godine njegovo je ime ee pominjano i

izraavala se elja da se vrati.Karaore bi sigurno rado doao u Srbiju,da nije morao ekati na
odobrenje ruskog dvora.Stoga je Karaore lino iao u Petrograd da uredi stvari i da se vrati u
Srbiju.Heteristi su mnogo polagali na Karaora,kao biveg efa jedne revolucije i radi glasa koji
je bio stekao i u Srbiji i na Balkanu.Zbog toga oni pomau bivem Vodu da se vrati u Srbiju,gdje
bi mogao povesti narod u novu borbu.Njihov ovjek dao mu je paso na ime ruskog plemia
Mihaila od Leonarda,da ide toboe na lijienje u Mehadiju.Pristao je uz srpsku obalu 28.juna
1817.Kada je preao u Srbiju,Karaore je otiao u Veliku Planu svom kumu Vujici
Vulieviu.Zamolio ga je da obavjesti Miloa o njegovom dolasku i da ga pozove na
sastanak.Milou se ta vijest nije nimalo dopala,ali nije mogao da odbije poziv,jer bi to moda
izazvalo graanski rat u kome bi Milo teko odnio pobjedu.Ostalo mu je,ako to nee,samo
troje:da se Karaore protjera iz zemlje,da se preda Turcima ili da se potajno ubije.Jedini izbor
na kraju je bio da se Karaore ubije.Knez Milo uputio je 7.jula povjerljiva ovjeka Vujici s
naredbom da Karaore bude ubijen.Vod koji se nadao sastanku s Miloem,ostao je za to
vrijeme potpuno neaktivan.U selu Radovanju,u jasenikom srezu,Karaore je muki ubijen na
spavanju.Ubica je bio Novak Novakovi.Ta muenika smrt digla mu je jo vie glas u narodu.

 Miloje ak (17??-1825 ), voa tzv. akove bune.

Roen je u Kusatku, u Jasenici, i nosio prezime Popovi. Uio je kolu i

tako dobio nadimak noji mu je zamenio prezime. Kratko vreme bio je pop, a
zatim trgovac stokom. Tokom Prvog srpskog ustanka bio je pisar vojvode
Vujice Vulievia, a po propasti ustanka 1813. prebegao je u Nemaku.
Posle 1815. vratio se trgovini.
Krajem januara 1825. izbila je buna u Azanji u smederevskoj nahiji, kasnije
nazvana akova buna.
Uzrok nezadovoljstva bili su zulumi lokalnih vlasti i preterani i nepravini
porezi. Zahtevi, formulisani u tom smislu, usvojeni su na skupu u Topoli 3.
februara i poslani knezu Milou, uz pozdrave
. Oko aka se okupila gomila koja je vie galamila, nego to je bila
spremna da se bori.
Ve 5. februara Miloeva vojska, predvoena Tomom Vuiem Periiem,
presretne pobunjenike u blizini Topole i lako ih razbije.
ak je ranjen, ali je uspeo da pobegne. Istovremeno je buna poela da se
iri i na neke druge nahije, to je i bio uzrok snane Miloeve reakcije. ak
je uhvaen u Malom Mokrom Lugu i pogubljen 9. februara, a buna je
sledeih dana prestala.

 Uzroci donoenja Ustava od 1835. godine

su pre svega izloeni u karakteru

vladavine tadanjeg kneza Miloa
Obrenovia.
Knez je uspeo da se uz tursku podrku
uzdigne na rang ba kneza ili vrhovnog
kneza.
Nakon Drugog srpskog ustanka, glavni
kneev takmac u vlasti je bila Narodna
kancelarija, pretvorena 1826. godine u
Beogradski sud.
Nezadovoljstvo Miloevim apsolutizmom
je dovelo do dizanja mnogobrojnih buna.
Njihov cilj je bio ograniiti Miloevu
vlast. Miletina buna (januar 1835.) je bila
neposredan povod za donoenje ustava.
Ustav je donet na skuptini na Sretenje
2/15. februara 1835. godine, te se naziva i
Sretenjski ustav.