Čišćenje Metala

IENJE, ZATITA I ODRAVANJE
UMJETNIKI OBLIKOVANIH
PREDMETA I STARINA OD SREBRA I
NJEGOVIH SLITINA
Hrvatska numizmatika :: OSTALO
Stranica 1 / 1. Share Actions
IENJE, ZATITA I ODRAVANJE UMJETNIKI OBLIKOVANIH

PREDMETA I STARINA OD SREBRA I NJEGOVIH SLITINA
zlaja on uto lip 14, 2011 7:24 am
IENJE, ZATITA I ODRAVANJE UMJETNIKI OBLIKOVANIH PREDMETA I STARINA OD

SREBRA I NJEGOVIH SLITINA
Autor Goran Budija, restaurator, Muzej za umjetnost i obrt, Zagreb
OSNOVNE OSOBINE SREBRA
Srebro je bljetavo bijela kovina koja se tali pri 960 C. Pripada grupi plemenitih kovina,
najbolji je vodi topline i elektriciteta te najbolje reflektira svjetlo. Po kovnosti i
obradivosti tek malo zaostaje za zlatom - moe ga se izvaljati u tanke listove debljine
samo 0,002 mm, a od 1 grama moe se izvui 2000 m najtanje ice. Njegova je
specifina teina 10,5 g/cm. Lako se otapa u duinoj kiselini, koncentrirana sumporna
kiselina ga rastapa tek pri povienoj temperaturi. U svojim je spojevima jedno i
dvovalentan, a poznati su i stanoviti spojevi trovalentnog srebra. U prirodi je rijetko u
istom stanju, ee ga nalazimo kao rudu. U istom stanju rijetko se upotrebljava za
izradu umjetniki oblikovanih predmeta, jer je suvie meko. Stoga ga se mora stapati s
drugim kovinama - najvie s bakrom. Danas su najee slitine sa 925, 900 ili 800
dijelova srebra na 1000 dijelova slitine, dok je ostatak bakar. U slitinama srebra koje
slue za lotanje (spajanje kovina pomou slitine s niim talitem) dolaze kao dodaci, osim
bakra, jo i cink i kadmij, rjee kositar.
KOROZIJA SREBRA
Vodei uzrok korozije srebrnih predmeta je udio sumpornih spojeva u atmosferi. Pri
sobnoj temperaturi i relativnoj vlazi vioj od 40 % srebro reagira i s kisikom - nastaje sloj
crnog srebrnog oksida koji titi kovinu od daljnje korozije. Od spomenutih spojeva
sumpora za koroziju srebra najznaajniji je sumporovodik - u dodiru s njime nastaje sloj
srebrnog sulfida koji je kao i oksid crne boje. Predmeti koji su bili u dodiru s tlom ili
vodom najvie stradaju od reakcije sa u tlu i morskoj vodi sadranim klorom - dolazi do
stvaranja srebrnog klorida. Dok su oksid i sulfid spojevi koji spreavaju daljnju koroziju
predmeta, klorid nema tu osobinu - proces traje sve dok sve srebro ne prijee u klorid.
Stoga je takova korozija pogubna. Pri koroziji srebra stopljenog s bakrom cijeli je proces
sloeniji - paralelno sa srebrnim spojevima nastaju i odgovarajui spojevi bakra. Treba
istaknuti i da razliite tehnike obrade utjeu na opseg korozije: jako polirani predmeti
korodiraju manje nego kovani ili iskucani, a mjesta spajana lotanjem reagiraju drugaije
u odnosu na ostale dijelove.
NAINI UKLANJANJA KOROZIVNIH PRODUKATA
MEHANIKO IENJE
Predmete koje istimo potrebno je prije ienja rastaviti - ako je to mogue, a ako su
posrijedi sloeniji predmeti njih prije rastavljanja treba skicirati ili fotografirati, kako
kasnije ne bismo imali problema sa sastavljanjem (ovaj postupak prethodi svakom
ienju - to se tie muzejskih predmeta, sve faze rada treba obvezno popratiti
odgovarajuom pismenom i foto dokumentacijom). Pri uklanjanju tanjih korozionih
slojeva primjenom osnovne i najjednostavnije metode tehnikog ienja upotrebljava se
kaa od najfinije krede i vode ili poseban prah za ienje srebra. istimo najee tvrim
kistom ili etkicom za zube, a moemo se sluiti i rotirajuim etkicama koje stavljamo u
rukohvat zlatarskog ili zubotehnikog motora s gibljivom osovinom (moemo rabiti i
modelarske motore koji su mnogo jeftiniji u odnosu na prethodno spomenute). Tee
uklonjive toke, te deblje i tvre korozione slojeve uklanjamo skalpelom, malim dlijetima
ili iglama. Za arheoloke predmete moemo se sluiti i zlatarskim vibracionim dlijetom, te
aparatima za mikropjeskarenje i najrazliitijim rotirajuim alatima koji se koriste u
zlatarstvu. Raditi treba posve paljivo i koncentrirano, jer premda je mehaniki nain
ienja esto jedini mogu, on predstavlja i najveu opasnost po sam predmet.
Nepanjom vrlo lako moemo potpuno unititi neke detalje predmeta poput finih tragova
srebrnarskog ekia, cizeliranja, graviranja ili iskucavanja. Tragovi turpijanja ili pozlate,
te raspored i veliina uglaanih ploha, mogu se ukloniti ili izmijeniti ako radimo bez
osjeaja za materijal. Tako obraen predmet gubi velik dio svoje autentinosti. Predmete
s tanjim korozionim slojem nikada ne istimo do potpuno bijele, ogoljene kovinske
povrine. U udubljenim, ienju tee dostupnim mjestima, ostavimo dio patine (samo
kod izrazito tankih korozionih slojeva). Predmeti s potpuno uklonjenom patinom upuuju
na potpuno nepoznavanje i nerazumijevanje identiteta predmeta i dokaz su neznanja
onoga tko ih je istio (to se posebno odnosi na iskucane i reljefno ukraene predmete!).
Takvi se predmeti mogu smatrati devastiranima.
KEMIJSKO IENJE
Najjednostavnija sredstva za kemijsko ienje srebra su zapravo kombinacija

mehanikog i kemijskog ienja. Dodatkom iscrpine sapunikina korijena krednoj kai
dobivamo blago sredstvo za ienje, koje u sebi kombinira abrazivno djelovanje krede s
djelovanjem prirodnih saponina. U svjeem stanju ovo je sredstvo potpuno neutralno dok
nakon nekoliko dana reagira blago kiselo. Osim masnoa i praine ono uklanja i tanje
korozione slojeve.
Umjesto otopine korijena sapunike moemo upotrebljavati i blago alkalne tzv. neutralne
sapune (pH oko 10), te ne-ionogene sapune koji djeluju neovisno o alkalnom, kiselom ili
neutralnome mediju.
Prave otopine za kemijsko ienje su kemikalije otopljene u vodi ili rjee u nekom
drugom otapalu koje rastvaraju korozione slojeve na srebru. Danas se za to prvenstveno
upotrebljavaju otopine na osnovi natrijeva tiosulfata ili tiouree. Nedostatak ovih otopina
je u tome to s predmeta uklanjaju i originalni sloj patine, pa nakon tretmana predmeti
izgube dio svog izvornog sjaja te ih moramo uglaati. Idealno bi bilo predmete
povremeno uglaati posebnom krpom za glaanje srebra, najbolje tijekom bar dva, tri
mjeseca. Za to vrijeme na udubljenim, glaanju nedostupnim mjestima, stvorit e se
tanak tamni sloj sulfida, te potom predmete moemo zatititi lakom, a ako ih ne elimo
lakirati, moemo ih umotati u poseban papir ili tkaninu za umatanje srebra, nakon ega
ih spremimo u kutije od beskiselinskog kartona. Ako su nam i papir za umatanje i kutije
od beskiselinskog kartona nedostupni moemo predmete spremiti u dobro zatvorene
polietilenske vreice. Posebno treba istaknuti da predmete nakon ienja treba temeljito
isprati vodom kako bi to bolje uklonili ostatke koritenih kemikalija, kako one ne bi
pridonosile ponovnoj koroziji.
IENJE ULTRAZVUKOM
Ultrazvuno ienje uvedeno je u restauratorsku praksu nakon dugog koritenja u
industriji. Predmet uronimo u alkalnu ili kiselu, rjee neutralnu otopinu, te ga odreeno
vrijeme izlaemo djelovanju ultrazvuka. Dr. Bruno Muhlethaler izradio je program za
ienje srebra ultrazvukom, u kojem je upotrebljavao otopinu od 8 % tioree, 5 %
fosforne kiseline i 0,3 % umreivaa Pluronic 62 u litri destilirane vode, uz temperaturu
oko 50 C. Ultrazvuni generator kojim se koristio bio je snage 150 W, a radne frekvencije
24 Khz. Predmete je izlagao djelovanju ultrazvuka po 1 minutu, i to po potrebi vie puta
do dobivanja eljenog rezultata. Sam proces ima i nedostatke. Pri duem djelovanju
ultrazvuk moe otetiti predmet, kod slitine srebro/bakar opaeno je da svaka kovina
reagira na svoj nain.
IENJE ELEKTROKEMIJSKOM REDUKCIJOM
Ova se metoda zasniva na kemijskoj reakciji u kojoj nevezani vodik djeluje kao
reduktivno sredstvo. Za dobivanje nevezanog vodika upotrebljava se cink ili aluminij i
alkalna ili kisela otopina u koju se uroni predmet. Elektrokemijskim reakcijama u otopini
spojevi srebra reduciraju u kovinski oblik, a elektronegativina kovina oksidira (Zn, Al).
Najjednostavnija varijanta ienja srebra na ovaj nain izvodi se tako da predmete
umotamo u alufoliju te uronimo u otopinu kuhinjske soli i sode bikarbone (1:1). Za to
slue plastine ili emajlirane posude. Proces traje do jedan dan. Kad se zavri, predmete
treba temeljito isprati i to prije osuiti. U odreenim sluajevima moemo raditi i lokalno
- predmete istimo tamponima koje natopimo otopinom i napraimo aluminijskim
prahom.
IENJE ELEKTROLITIKOM REDUKCIJOM
Dok je primjenom prethodne metode elektrina struja nastajala unutar samog sustava
elektrokemijskom reakcijom, u ovom sluaju ju dovodimo izvana. Upotrebljavamo
baterije, automobilski akumulator ili ispravlja za istosmjernu struju napona oko 12 V.
Predmet veemo na minus, tj. negativni pol, a na plus pol veemo plou od nehrajueg
elika. Kao elektrolit najee upotrebljavamo otopinu natrijeva hidroksida (5 - 20 % u
vodi). Za rad slue posude od plastike ili stakla. Trajanje procesa ovisi o debljini
korozionog sloja. Predmeti ne smiju biti u otopini kada struja nije ukljuena. Pri procesu
nastaje plin koji je otrovan i zapaljiv (sumporovodik), te treba raditi uz dobru ventilaciju.
Ovom metodom ne smijemo obraivati predmete koji u slitini imaju visok sadraj bakra
(vie od 25 %). Moemo raditi i lokalno: predmet spajamo na minus pol, dok na pozitivni
pol veemo ipku od nehrajueg elika kojoj jednu stranu omotamo vatom. Vatu
natopimo elektrolitom, te prelazimo po dijelu predmeta koji elimo oistiti. Nakon to
uklonimo korozioni sloj, predmet oetkamo i dobro isperemo. Umjesto otopine natrijeve
luine moemo upotrebljavati i blaa sredstva: kalij ili natrij karbonat, boraks, natrij
bikarbonat. Primjenom ove metode (kao i prethodne) nema gubitka na samom
predmetu, uklanja se samo korozioni sloj, ali i u ovom sluaju gubimo originalnu patinu.
ZATITA I ODRAVANJE
Jo i sada ponajbolju zatitu srebrnih predmeta omoguuje lakiranje. Radi poboljanja
zatite laku moemo dodati i neki korozioni inhibitor, najee benzo-triazol. U literaturi
se spominje i zatita elektrolitikom pasivizacijom, no koliko je autoru poznato, ovaj
postupak je namijenjen prvenstveno upotrebi u tehnici. Za odravanje srebrnih predmeta
mogu se upotrebljavati i tzv. parnofazni inhibitori (vaporous phase inhibitors). Mogu biti
koriteni samo u hermetiki zatvorenim vitrinama ili kutijama, a ako ne moemo ispuniti
spomenute uvjete, bolje ih je ne upotrebljavati. Ova sredstva polako hlape i povienim
pritiskom svojih para tite predmete od tetnih utjecaja. Najee se upotrebljava ve
spomenuti benzotriazol, zatim morfolin, N-metilformolin, etilendiamin i propilendiamin.
Rairena je i upotreba sredstava koja na sebe veu sumporovodik; to su ponajprije
proizvodi na bazi aktivnog ugljena, te tkanine i papiri natopljeni finim esticama metala ili
metalnih soli, a u iste svrhe upotrebljavaju se i proizvodi na bazi klorofila. Posude s
vodenom ili uljnom otopinom klorofila mogu se staviti u vitrine u kojima se izlau srebrni
predmeti. Odlinu, ali vrlo skupu zatitu omoguuju hermetiki zatvorene komore ili
vitrine ispunjene duikom. Na kraju treba spomenuti i neto to je trebalo istaknuti na
poetku - pri radu s predmetima obvezne su pamune rukavice (znoj i masnoe s dlanova
potpomau koroziju).
IZRADA NEDOSTAJUIH DIJELOVA PREDMETA
Nedostajue dijelove najlake je izraditi u nekoj plastinoj masi koju samo povrinski
obojimo kako bi podsjeala na srebro, ili pri njenom spravljanju dodamo srebrni ili
kositreni prah. Rekonstruirane dijelove moemo i posrebriti, bilo listiima, bilo galvanskim
putem. Glavna je prednost rada s plastinim masama ta to se od nas u tom sluaju ne
zahtijeva poznavanje srebrnarskog zanata, te to je sam postupak izrazito reverzibilan,
rekonstruirani se dijelovi na predmet spoje lijepljenjem pa ih zato po potrebi vrlo lako
uklonimo. Ako rekonstruirane dijelove izradimo nekom srebrnarskom tehnikom ili
galvanoplastikim putem, tada samu montau najee izvodimo postupkom tvrdog
lotanja. Ovaj postupak zahtijeva visok stupanj vjetine i sigurnosti, te uvijek nosi
odreeni rizik po predmet. Stoga je i u ovom sluaju bolje predmet lijepiti ili spojiti
vijcima ili zakovicama. Mjesto lijepljenja moemo ojaati tkaninom od staklenih vlakana.
Spoj jednako tako moemo uiniti sigurnijim upotrebom klinova. Treba istaknuti da je
velik broj starijih predmeta esto ve popravljan - najee nekim lotom (tj. slitinom
olova i kositra, danas najee omjera 60/50). Takve predmete po rastavljanju moramo
temeljito oistiti od mekog lota, jer bi u sluaju da ih pokuamo tvrdo lotati nastala teka
oteenja - meki se lot pri povienoj temperaturi potpuno stopi sa srebrom, pri emu se
pojedini dijelovi predmeta rastope. Stoga ak i u sluaju da predmet odluimo lijepiti,
meki lot opet obvezno uklanjamo (aberom ili skalpelom). Bez obzira da li smo se odluili
za lotanje ili rad s ljepilom, moramo biti posve svjesni da nai postupci ne smiju izmijeniti
autentian izgled i stanje predmeta. Dananja tehnologija nudi brojne plastine mase i
ljepila uporabive za konzervaciju srebrnih i openito kovinskih predmeta. Svojim
svojstvima spomenuti materijali ine tvrdo lotanje praktino nepotrebnim, osim u
sluajevima kad je potrebna velika vrstoa i otpornost spojeva. Na arheolokom
materijalu radimo iskljuivo lijepljenjem.
OBRADA POSREBRENIH PREDMETA I PREDMETA OD POZLAENOG SREBRA
Ova kategorija predmeta iziskuje posebnu panju, osobito u mehanikom, ali i u
kemijskom ienju; ne izlau se elektrokemijskom i elektrolitikom postupku. Jednako
tako ih se ne smije tvrdo lotati, jer bi to prouzroilo unitenje srebrne ili zlatne prevlake.
Istroeno posrebrenje ili pozlata obnavljaju se najee postupkom utrljavanja, a ako
elimo neto deblju prevlaku, onda to inimo galvanskim putem. Nekad uobiajena
pozlata u vatri se zbog visoke otrovnosti ive vie ne izvodi. U restauratorskoj praksi
najbolje je primjenjvati postupak utrljavanjem zbog njegove izrazite jednostavnosti i vrlo
tanke prevlake koja se stoga po potrebi moe lako ukloniti. Ako se odluimo za
elektrolitiki postupak, tada dijelove s ouvanom izvornom prevlakom prije obrade treba
prevui asfaltnim lakom (radi ouvanja originalne, izvorne prevlake). Bez obzira na nain
kojim obnavljamo prevlaku, predmeti koje emo obraditi moraju biti potpuno isti i
temeljito odmaeni. Poto su gotove kupke za pozlatu i posrebrenje veinom na
cijanidnoj osnovi, te su zbog toga iznimno otrovne tvari, bolje je (miljenje autora)
upotrebljavati vlastoruno prireene kupke. Postoje brojne recepture koje su po svom
sastavu mnogo manje opasne od prije spomenutih, a prednost kupki koje smo sami
priredili jest i to to moemo pripremiti i male koliine te ih po potrebi korigirati glede
boje.
OBRADA SREBRNIH PREDMETA UKRAENIH DRAGIM I POLUDRAGIM KAMENJEM,

BISERIMA, EMAJLOM, NIJELOM, BJELOKOU, DRVOM, JANTAROM, SEDEFOM I
KORALJIMA
Ova grupa predmeta takoer iziskuje posebnu panju. ienje moemo u veini
sluajeva izvesti samo mehaniki. Ukraeni se dijelovi ve pri rastavljanju izdvoje, a
ostali se obrade na uobiajen nain. U nekim sluajevima, na primjer ako radimo na
srebrnoj posudi koja ima drvenu ili bjelokosnu drku, spomenute dijelove zatitimo
plastelinom ili voskom za modeliranje i zatim oistimo na eljeni nain. Na jednak nain
moemo zatititi i druge vrste ukrasa poput dragog kamenja, bisera, koralja, sedefa ili
jantara. Za zatitni sloj moemo upotrebljavati i silikon ili lateks, no uz oprez ako ih se
primjenjuje na porozne materijale. Ako pak nismo u mogunosti raditi na spomenuti
nain, tada primjenjujemo ili mehaniko ienje ili kombinaciju mehanikog ienja i
lokalno nanesenih kemijskih sredstava (rad s tamponima). Iznimnu vanost u takvim
sluajevima ima uklanjanje ostataka kemijskog sredstva, najee vodom ili alkoholom
natopljenim tamponima. Porozno poludrago kamenje te drago kamenje podloeno
metalnim folijama nipoto se ne smiju istiti kemikalijama. Mlaka otopina vrelom vodom
prelivenog korijena sapunike jednostavno je i efikasno sredstvo za uklanjanje neistoa s
dragog i poludragog kamenja, bisera, koralja, jantara i sedefa. Bjelokost pak istimo
mjeavinom amonijeva hidroksida i vode (1:1), a po potrebi moemo dodati i malo
vodikova peroksida. Nijelirane (tulirane) ukrase istimo iskljuivo mehaniki. Neistoe s
emajla uklanjao mehaniki ili nekim otapalom. Oteenja na emajliranim ili nijeliranim
predmetima obnavljamo posebnim epoksidnim lakom (Rengomail, Hedda Lorenz,
Purkersdorf kod Bea). Oteenja na bjelokosti lijepimo ribljim tutkalom i zapunimo kitom
na bazi tutkala i krede, ili gipsa, te retuiramo. Nedostajue drago i poludrago kamenje
nadomjestimo istovrsnim ili sintetskim, a moemo upotrebljavati i staklene ili plastine
imitacije. Isti postupak vrijedi i za bisere, jantar, koralje i sedef.
OBRADA MEHANIKIH OTEENJA
Udubljena mjesta ispravljamo rukom pomou punci za iskucavanje, uz snaan, ali
proraunat pritisak. Rjee upotrebljavamo srebrnarski eki i posebno oblikovane
nakovnje. Kada to sluaj zahtijeva, moemo se sluiti i drvenim ili kotanim tapiima
(punce). Svi ovi postupci iziskuju veliko iskustvo i sigurnost pri radu, a na arheoloke
predmete ih ne primjenjujemo (osim ako za to imamo doista opravdani razlog).
Zgnjeene predmete iz spomenute grupe radije kopiramo galvanoplastikim putem silikonski otisak predmeta uinimo vodljivim, te ga po taloenju dovoljno debelog sloja
kovine odvojimo od kalupa, izravnamo i po potrebi rekonstruiramo. Lomljive, korozijom
stanjene predmete ojaamo staklenom tkaninom i nekim ljepilom (araldit). Lomove na
novijim predmetima moemo tvrdo lotati, no i tu bi bilo bolje izvoditi lijepljenje. Jae
ogrebotine moemo zapuniti kitom od dvokomponentnog ljepila i srebrnog praha, a mogli
bismo ih zapuniti i galvanskim putem (postupak se primjenjuje u industriji jo od kraja
19. stoljea).
UVANJE SREBRNIH PREDMETA
Kljuni faktori koji utjeu na stanje srebrnih predmeta su temperatura, vlanost i

zagaenost zraka, kojima se, to se tie srebrnih predmeta kombiniranih s materijalima
osjetljivim na svjetlo, pridodaje i jaina rasvjete. Idealna temperatura za uvanje
predmeta je izmeu 10 i 15 C, uz relativnu vlanost zraka od najvie 40 %. U
izlobenim prostorima ovome se kod nas rijetko udovoljava, dok je u depoima zbog
manjeg prostora to sigurno mogue. S obzirom na rasvjetu znamo da kovine spadaju u
tvari koje svjetlost ne oteuje. No, zatitni slojevi ljepila, te organski materijali
kombinirani s kovinama (bjelokost, drvo, biseri, perje, koa, tkanine), pokazuju znatnu
osjetljivost na svjetlo, osobito na oku nevidljivi dio spektra - ultraljubiaste i infracrvene
zrake. Danas su poznate vrijednosti jaine osvjetljenja koje tetno djeluju na pojedine
materijale. Tekstil, papir, perje i oslikana koa podnose jainu svjetla do 50 lx (lux), dok
drvo, neoslikana i nebojana koa, bjelokost i roina mogu podnijeti do 150 lx. Jednako
tetno djeluje i dnevna rasvjeta i umjetno svjetlo. Ultraljubiasti dio spektra posebno je
tetan - manje je izraen kod obine arulje, dok plinske cijevi ne zaostaju za sunevim
svjetlom. Sreom, ultraljubiaste zrake znatno slabe ve pri prolazu kroz obino
prozorsko staklo, a jo boljim se pokazao pleksiglas, te specijalne folije i lakovi.
Oneienost atmosfere brojnim produktima izgaranja fosilnih goriva - ponajprije
sumpordioksidom, kao najagresivnijim po djelovanju - vaan je problem kod uvanja
kovinskih predmeta, pa i onih od srebra. Za koroziju srebra jo je znaajniji
sumporovodik, plin koji nastaje razgradnjom bjelanevina, a na srebru stvara crni sloj
srebrnog sulfida. U zraku moe biti sadran i klorovodik koji nastaje izgaranjem
polivinilklorida i odmah prelazi u klorovodinu kiselinu. tetnim plinovima treba pridruiti
i djelovanje ai i praine. Njihov doprinos korozionom procesu nikako nije za
potcjenjivanje, posebno pri vlanosti zraka iznad 40 %. Jo treba spomenuti i tetna
isparenja iz plastinih masa, sintetskih boja i ljepila, te iverice - poput formaldehida koji
na zraku oksidira u mravlju kiselinu. Nelakirane predmete najbolje bi bilo zavariti u
polietilenske vreice, a zajedno s njima moemo staviti i papir ili tkaninu natopljenu
nekim sredstvom koje na sebe vee sumporovodik (kao tkaninu za natapanje ne
koristimo vunu niti filc). Moemo upotrebljavati i parnofazne inhibitore poput
benzotriazola, no s obzirom na stanje i opremljenost depoa u naim muzejima, ipak bolje
ne - mogue je tetno djelovanje na osoblje i posjetioce kao i na drugi materijal koji
uvamo ili izlaemo.
RECEPTURE ZA RAD
1. IENJE
1.1. IENJE KOMPLEKSONOM III
40 gr Dinatrijhidrogenetilendiamintetraacetat-2-voda
(Komplexon III, kod nas Kompleksal III)
1 l destilirane vode
Pufer otopina za korekciju PH
77 gr amonijacatata otopiti u 200 ml vode
350 ml amonijaka dodati i dopuniti vodom do 1 l
- ovu otopinu dodavati otopini komplexona III dok ne postignemo PH 10
(utvrditi klorimetrijski pomou test trake)
- za ienje veoma korodiranih predmeta;
- zagrijana otopina (80 C) djeluje bre;
- stalno nadzirati tok ienja;
- povremeno etkanje finom mjedenom etkom takoer ubrzava proces;
- na kraju temeljito isprati.
1.2. KUPKA NA BAZI TIOUREE
80 - 100 gr tiouree
voda 830 ml (ili 1 l)
15 ml klorovodine kiseline
- predmet uroniti u otopinu, vee predmete polijevati otopinom;
- uklanja sulfide, klorid i oksid;
- na kraju temeljito isprati i osuiti, te to prije lakirati;
- raditi u rukavicama, ne udisati plin koji nastaje pri procesu.
1.3. KUPKA NA BAZI AMONIJTIOSULFATA
150 gr amonijtiosulfata
neionski detergent 10 gr
voda 1 l
- predmet uroniti u otopinu ili ga prelijevati;
- otapa i deblje slojeve klorida, te sulfid;
- na kraju temeljito isprati i osuiti.
1.4 KUPKA NA BAZI NATRIJTIOSULFATA
200 gr natrijtiosulfata (kiseli fiksir FF1 fotokemika)
voda 1 l
- predmet uroniti u otopinu ili ga prelijevati;
- otapa sulfid i oksid, djeluje brzo; zato je potrebno paziti;
- temeljito isprati.
1.5 SMJESA KREDE I AMONIJAKA

amonijak 25 % i najfinija kreda
- namijenjeno tanjim korozionim slojevima;
- nanosimo krpicom, etkicom za zube ili tvrim kistom;
1.6 ELEKTROKEMIJSKA REDUKCIJA
5 - 25 % otopina mravlje kiseline (ili octene, fosforne, limunske, vinske)
Aluminijski ili cinani opiljci (ili grubi prah)
- upotrebljava se za deblje korozione slojeve;
- predmet stavimo u plastinu posudu u koju smo ve usuli elektrolit i opiljke;
- moe se koristiti i lokalno, tampone umaemo u elektrolit i opiljke te istimo predmet;
- na kraju predmet prvo dobro isperemo 20 % otopinom sode bikarbone, te vodom.
1.7 ALKALNO - DITIONITSKA REDUKCIJA
40 gr natrij hidroksida
1 l vode
50 gr natrijditionita (Na2S2O4)
- otopimo natrij hidroksid u vodi, te nakon njegova potpunog otapanja uronimo predmete
i dodamo ditionit te odmah potom zatvaramo posudu koja mora biti puna do ruba;
- posuda mora biti hermetiki zatvorena, jer bi ulaenje zraka pretvorilo ditionit u sulfat;
- proces traje tjedan dana i posudu treba svaki dan povremeno protresti;
- po vaenju predmete isperemo te oetkamo od srebrnog praha;
- predmeti obraeni ovom metodom imaju poroznu povrinu;
- sluiti se zatitnim rukavicama i raditi u dobro provjetrenom prostoru;
- ditionit uvati na suhom (na vlazi postaje samozapaljiv);
- postupak je namijenjen iskljuivo arheolokim predmetima.
1.8 ELEKTROLITSKA REDUKCIJA
5-2 % otopina natrij hidroksida u vodi (ili otopina sode, boraksa, sode bikarbone),
transformator za istosmjernu struju cca. 12 V, bar 10 A
- za veoma korodirane predmete;

- predmet spajamo na minus pol, a na plus pol ploe od nehrajueg elika;
- ne upotrebljavati za posrebrene i pozlaene predmete;
- predmeti ne smiju biti u otopini kad struja nije ukljuena;
- povremeno vaenje i etkanje predmeta ubrzava proces;
1.9 PRAH ZA IENJE SREBRA
4 gr NaNO3, 2,5 gr NaCl, 2,5 gr Kal (SO4) 2,5 gr NH4Cl
Sastojke smrviti u fini prah, te krpicom ili etkicom za zube natopljenom u alkohol trljati
predmet. Temeljito isprati, osuiti i to prije lakirati.
2. OBNAVLJANJE ISTROENOG ILI OTEENOG POSREBRENJA

2.1. POSREBRENJE UTRLJAVANJEM
10 gr srebro klorida
20 gr kuhinjske soli
20 gr vinskog kamena (kalij hidrogentartarat)
Sastojke smrviti i s malo vode izmijeati u gustu masu koju komadom koe ili pluta
utrljavamo na dobro oien predmet. Po formiranju prevlake finom mjedenom etkom
uglaamo do eljeznog sjaja te dobro isperemo i to prije lakiramo. Kod reljefnih
predmeta moemo smjesu utrljavati i tvrim kistom.
2.2 KUPKA ZA POSREBRENJE
23 gr srebro nitrata
100 gr kalij difosfata (K4P2O7)
25 gr amonij karbonata
Otopiti nitrat u 0,2 l vode, te odvojeno otopiti fosfat u 0,5 l vode.
Otopine izmijeati te dodati otopinu karbonata u 0,4 l vode. Predmet veemo na minus
pol ispravljaa, na plus veemo plou od nehrajueg elika (otprilike iste povrine kao i
predmet). Napon 6 V, temperatura otopine 18 - 20 C. Drati u otopini cca. 30 sekundi,
pa izvaditi, isprati i uglaati finom mjedenom etkom umoenom u sapunicu. Po potrebi
ponoviti. Dobro isprati, osuiti i odmastiti acetonom te lakirati. Prevlaka hvata samo na
potpuno iste i odmaene predmete. Moemo raditi i lokalno: ipku od rostfraja spojimo
na plus i omotamo vatom koju natopimo elektrolitom, prevlaimo po predmetu spojenom
na minus pol. Za bakar i slitine.
2.3 OTOPINA ZA SREBRENJE URONJAVANJEM
15 gr srebro nitrat
10 gr amonij klorid
30 gr natrij tiosulfat
1000 ml destilirane vode
Otopimo klorid u 50 ml vode te toj otopini dodamo otopinu nitrata u isto toliko vode. Ovu
otopinu pomijeamo s otopinom tiosulfata u 900 ml vode. Uronjavati potpuno iste i
odmaene predmete. Smjesi moemo dodati i 150 gr krede te ju utrljavati na predmet.
Za bakar i slitine.
3. OBNAVLJANJE ISTROENE ILI OTEENE POZLATE
3.1. POZLATA UTRLJAVANJEM
3 gr zlato klorida otopiti u to manje vode ili 2 gr istog zlata otopiti u 10 gr smjese od 3
dijela solne i jednog dijela duine kiseline, a ovu otopinu ugustiti zagrijavanjem, te ju
razrijediti s malo vode.
- dobivenom otopinom natopiti lanenu krpicu koju po suenju spalimo;
- dobivenim prahom pozlaujemo, i to tako da ga utrljavamo na predmet pomou
plutenog epa ili komada koe koje natopimo slanom vodom ili 5 % duinom kiselinom;
- hvata samo na temeljito odmaene i oiene predmete;
- na kraju dobro isprati i ispolirati finom mjedenom etkom ili krednom kaom;
- ako elimo pozlatu crvenkaste boje, onda kod prireivanja dodamo na gornji recept do
1 gr bakar klorida, a ako elimo blijedo zelenu boju pozlate, do 1 gr srebro klorida
(postupno uz probe!).
3.2 KUPKA ZA POZLATU
1 gr zlato klorid
75 gr natrij fosfat
2,5 gr natrij sulfit
Otopimo zlato klorid u 0,1 l vode, te ovu otopinu izmijeamo s otopinom fosfata u 0,5 l
vode. K tome na kraju dodamo otopinu sulfita u 0,4 l vode.
Anoda od nehrajueg elika, 4 - 6 V, 20 C.
Za srebro, bakar i slitine!
Hvata samo na temeljito oiene i odmaene predmete!

Postupak kao kod srebrenja!
4. IZRADA GALVANOPLASTINIH KOPIJA
Za izradu postoje 2 naina: elektrokemijskim putem, tj. upotrebom kratko spojenog
Daniellova lanka i porozne pregrade, tj. dijafragme (od crijepa, deblje ljepenke, deblje
koe ili filca), te elektrolitskim putem uz primjenu vanjskog izvora istosmjerne elektrine
struje i topivih anoda. Prvi nain je izvorna varijanta postupka. Tako je radio i Jacobi, koji
se smatra otkrivaem postupka (1838.g.). Zahtijeva minimalna ulaganja, a to se tie
veliine predmeta koji radimo, jedino ogranienje je veliina posude u kojoj radimo.
Posudu dijafragmom podijelimo na dva dijela (posuda je u veini sluajeva etvrtasta, no
moe biti i kruna). Dijafragmu je najbolje zalijepiti silikonom poto ona mora biti bez
ikakvih upljina i pukotina kako ne bi nastalo mijeanje otopina koje emo uliti. U lijevi
dio stavimo otopinu od 200 gr bakar sulfata i 30 gr sumporne kiseline, dok u desni dio
ide 3 % -tna otopina sumporne kiseline (ako za anodu upotrebljavamo cink ili eljezo) ili
10 % -tna otopina natrijeva hidroksida (ako za anodu upotrebljavamo aluminij). Nakon
to otopina proe kroz dijafragmu, moemo se sluiti ovim ureajem. Silikonski otisak
predmeta koji elimo izraditi uinimo elektrovodljivim (bilo utrljavanjem finog bronanog
praha, bilo posebnom elektrovodljivom bojom na bazi srebrnog praha, bilo kemijskim
putem, tj. reduktivnim srebrenjem ili bakrenjem) i pomou jedne ili vie ica spojimo sa
cinanom (ili eljeznom ili aluminijskom) ploom. Paljivo obraen i spojen otisak
uronimo u lijevi dio posude, a metalnu plou u desni dio. Za vrijeme rada po potrebi
korigiramo obje otopine te zamijenimo metalne ploe (kiselina s vremenom potpuno
rastvori ploe, a bakar iz otopine bakar sulfata se istaloi na otisku!). Nakon 5 - 20 dana,
ovisno o veliini i eljenoj debljini otiska, proces bi trebao biti gotov. Otisak odvojimo, te
ga po elji i potrebi posrebrimo ili pozlatimo i patiniramo. Umjesto kupke za taloenje
bakra, moemo raditi i s kupkama za elektroformiranje u srebru, zlatu, niklu ili eljezu.
Kod rada elektrolitskim putem potreban nam je poseban ispravlja istosmjerne struje
napona oko 12 V, jakosti bar 5 A (ovisno o veliini predmeta), te otopina tj. elektrolit na
bazi kovine u kojoj elimo raditi i anoda od istog materijala. Obraeni otisak spojimo na
minus pol, dok plou od kovine u kojoj emo raditi spajamo na pozitivan pol (u sluaju da
radimo sa topivim anodama). Povrina kovinske ploe mora biti otprilike jednaka povrini
otiska. Udaljenost izmeu predmeta i ploe mora biti bar 15 cm. Vrijeme potrebno za
izradu otiska na ovaj je nain znatno krae. Kupku je poeljno mijeati, te periodiki
filtrirati. Dijelovi blie anodi bit e deblji. Kod sloene konfiguracije predmeta
upotrebljavamo vie anoda. Umjesto posebnog ispravljaa za galvanizaciju moemo
upotrebljavati i punja akumulatora napona 6 ili 12 V i jakosti bar 5 A (mnogo jeftinije).
5. KEMIJSKO BOJENJE NOVOIZRAENIH DIJELOVA OD SREBRA
5.1 IENJE NOVOIZRAENIH DIJELOVA OD OKSIDA I MASNOE
Oksidni sloj uklonimo ili kaom od krede i vode ili kemijskim putem pomou 10 % - tne
otopine sumporne kiseline. Predmet je potrebno drati u kiselini oko 5 minuta, te ga

odmah dobro isprati i zatim odmastiti, najjednostavnije nekim otapalom (benzen, aceton,
trikloretilen) ili kuhanjem u 10 % -tnoj otopini sode. Nakon toga moemo pristupiti
bojenju predmeta.
5.2 CRNA BOJA
10 gr sumporne jetre otopiti u litri vode. iste i odmaene predmete uranjati u vruu
otopinu (80 C). Po stvaranju boje predmete izvaditi i istrljati krednom kaom kako bi
uklonili slabo prihvaene dijelove patine. Ponoviti ako je potrebno, te na kraju votiti ili
lakirati. Podjednako je djelotvorna otopina od 25-50 gr amonij sulfida u litri vode.
5.3 SMEA BOJA
100 gr bakar sulfata, 50 gr amonij klorida, 1 l octa
iste i odmaene predmete uroniti u otopinu. Nakon postizanja eljenog tona osuiti te
votiti i lakirati.
5.4 SIVA BOJA
2 ajne lice bakar sulfata, 1 ajna lica kuhinjske soli, 1 dl vode
iste i odmaene predmete uroniti u otopinu, vee predmete prelijevati. Isprati i osuiti,
te votiti ili lakirati.
6. IDENTIFIKACIJA SREBRA I NJEGOVIH SLITINA
6.1 IDENTIFIKACIJA OTOPINOM KALIJ BIKROMATA
3 gr kalij bikromat
3 ml sumporne kiseline
Otopinu kapnuti na dobro oien i odmaen predmet. Ako se pojavi tamnocrvena boja,
predmet je od srebra ili srebrne slitine. Odmah isprati. Probu vriti na stranjoj strani
predmeta.
6.2 IDENTIFIKACIJA NA OSNOVI SPECIFINE TEINE
Jednostavna i nedestruktivna metoda dobra za manje i iskljuivo metalne predmete.
Potrebna je precizna vaga koju premostom i posudom s vodom preuredimo u
hidrostatsku. Na osnovi vrijednosti dobivenih normalnim vaganjem predmeta, te
vaganjem predmeta koji visi uronjen u vodu, matematikim putem izraunamo specifinu
teinu. Dobivene vrijednosti usporedimo s vrijednostima poznatim za srebro i neke
njegove slitine te vizualno mu sline kovine.

Q = m - m / m (g/cm_)
Q = specifina teina, m = teina u zraku, m= teina u vodi
Ag 1000/1000 = 10,50
Ag 925/1000 = 10,30
Ag 800/1000 = 10,14
platina Pt = 21,45
nehrajui elik FeCrI8Ni8 = 7,8
novo srebro CuNiI2Zn24 = 8,6
7. ZATITA SREBRNIH PREDMETA
7.1 ZATITA LAKIRANJEM
Predmete zatitimo akrilnim ili nitroceluloznim lakovima. Od akrilnih najvie se
upotrebljava Paraloid B72 (5 - 10 % u toluolu). Od nitro lakova najbolji je Perlitol RE I260
(Hedda Lorenz). Moemo upotrebljavati i specijalni lak za bakar Incralac (Paraloid B44 s
dodatkom benzotriazola), a za predmete koji e biti u upotrebi i epoksidni lak Duralit RE
I5I6 (Hedda Lorenz). Ovaj posljednji po suenju jo zapeemo 30. min pri 120 C. U
sluaju nitro laka zatita traje do 10 godina, dok akrilni lakovi tite predmete i due, no
nedostatak im je da malo mijenjaju izgled samog srebra - nakon nekog vremena se blago
zamute, a boja kovine djeluje neto hladnije.
7.2 ZATITA NELAKIRANIH PREDMETA
Predmete zamotamo u poseban papir ili tkaninu koji na sebe veu sumporovodik, te ih
zavarimo u polietilenske vreice. Ako predmete izlaemo u hermetiki zatvorenim
vitrinama, moemo k njima staviti i posudice s nekim parnofaznim inhibitorom ili
otopinom klorofila.
LITERATURA:
1. P. Heinrich (hrsg.): METALL RESTAURIERUNG, Mnchen, 1994./temeljno djelo,
opsena bibliografija/
2. Stambolov, Bleck, Eichelmann: KORSION UND KONSERVIERUNG VON KUNST UND
KULTURGUT AUS METALL, Weimar, 1988./djelomino zastarjelo, opsena bibliografija/
3. ANCIENT AND HISTORIC METALS - CONSERVATION AND SCIENTIFIC ARESEARCH,
Santa Monica, 1994./znanstveni pristup/
4. Mac Leod, Pennec, Robbiola (edit.): METAL 95, PROCEEDINGS OF INTERNATIONAL
CONFERENCE ON METAL CONSERVATION, London, 1997./znanstveni pristup/
5. Mourey, Robbiola (edit.): METAL 95, London,1999./znanstveni pristup/
6. WHATS NEW IN OLD METALS, Canadian Conservation Institute, 1994./saete

temeljne informacije/
7. L. Selwyn: SILVER, Canadian Conservation Institute, 1998.
8. M. E. Laver: SPOT TESTS IN CONSERVATION: METALS AND ALLOYS, ICOM Comitee for
Conservation, 5. trienal meeting, Zagreb, 1978./i danas korisno/
9. RESTAURATOREN BLATTER, BAND 11 (METALLKONSERVIERUNG), Wien, 1990.
10. Plenderleith, Werner: KONZERVACIJA MUZEJSKIH PREDM,ETA I UMJETNINA KOVINE, Zagreb, 1974./zastarjelo/
11. M. Klari: UVOD U KONZERVACIJU KOVINA, Split, 1998. /prvo i jedino domae djelo
na tu temu, naalost potpuno zastarjelo ve u vrijeme izdavanja/
12. U. Jahr: Zur problematik der Sulfidabnahme von kunsthandwerklichen Silber
objekten, Arbeits blatter F_r restauratoren, Mainz, 1988.
13. C. Sease: Benzotriazole - a review for conservators, Studies in Conservation, vol.
23/2 1973.
14. I. Mac Leod, N. A. North: Conservation of coroded silver, Studies in Conservation
24/1979.
15. G. Buchner: DIE METALLFARBUNG, Berlin, 1935.
16. O. P. Kramer: REZEPTE FUR METALLFARBNG UND METALLUBERZUGE OHNE
STROMQUELLE, Saulgau, 1977.
17. R. Hughes, M. Rowe: THE COLOURING, BRONZING AND PATINATION OF METALS,
London, 1992.
18. E. C. Potter: ELEKTROKEMIJA, Zagreb, 1967.
19. E. Brepohl: THEORIE UND PRAXIS DES GOLDSCHMIEDS, Leipzig, 1978.
20. DIEBNERS WERKSTATTREZEPTE FR GOLD UND SILBERSHMIEDE, Stutgart, 1982.
21. H. Schuberth: HAND UND HILFSBUCH FR DEN PRAKTISCHEN METALLARBEITER,
Be, 1900 (?)
22. P. M. Vjaeslavov, S. J. Grilihes, G. K. Burkart, E. G. Kruglova: GALVANOTEHNIKA
BLAGORODNIH I REDKIH METALOV, Lenjingrad, 1970.
23. E. Foltz: DIE HERSTELLUNG VON KUPFERGALVANOPLASTIKEN, ARBEITSBLATTER FR
RESTAURATION, 2/1972.
ADRESE PROIZVOAA I NABAVLJAA
DR. HEDDA LORENZ OHG, A 3002 Purkersdorf, Wienerstr. 22, Austrija
(lak Perlitol RE 1260, lak Duralit RE 1516, Rengomail
HOSPITALIJA, Amrueva 6, Zagreb (kemikalije)
GILDA, Drakovieva 11, Zagreb (krpe za glaanje srebra)
TRGOVINA JURIEK, Gornjostupnika 27, 10255 Stupnik
mob. 098/235357; tel. 6588779
(kemikalije, Paraloid B72, restauratorski materijal i pribor)
RAFINERIJA PLEMENITIH KOVINA D.D., Tratinska 21, Zagreb(zlato i srebro)
SAVJETI I INFORMACIJE O RESTAURIRANJU KOVINA MOGU SE DOBITI:
ARHEOLOKI MATERIJAL: Damir Dorai, voditelj radionice za restauriranje kovina,

Arheoloki muzej, Zagreb, tel. 4873101
NOVIJI MATERIJAL: Goran Budija, restaurator, Muzej za umjetnost i obrt, Zagreb, tel.
4826922
MEHANIKO IENJE:
Metalne predmete koje istimo pre ienja obavezno razdvojimo-ako je to mogue. Ukoliko je
predmet sloeniji obavezno ga pre rastavljanja skiciramo ili fotografiemo kako kasnije ne bi imali
problema sa sastavljanjem(ovaj postupak prethodi svakom ienju to se tie muzejskih
predmeta sve faze rada se obavezno dokumentiraju na odgovarajui nain).Kod uklanjanja tanjih
korozionih slojeva kao osnovno i najjednostavnije sredstvo koristimo smesu vode i taloene
krede. Umesto vode u odreenim sluajevima se moemo posluiti i alkoholom ili acetonom
odnosno benzinom. Smesu nanosimo bilo mekom krpom ili vatom, bilo tvrim kistom ili etkicom
za zube. Moemo koristiti i rotirajue etkice od prirodnih ili vetakih materijala. Radimo
najee pomou zlatarskog motora sa gibljivom osovinom a moemo raditi i sa modelarskim
motorima koji su u odnosu na prve znatno jeftiniji. Tee uklonjive take, kao i deblje i tvre
korozione slojeve uklanjamo bilo skalperom bilo malim dletima te iglama od metala, drveta ili
kosti odnosno plastike. Pri radu na arheolokim predmetima moemo se u odreenim situacijama
koristiti i zlatarskim vibracionim dletom, zatim aparatom za mikropeskarenje(iskljuivo uz paljivo
odabran abraziv!) i najrazliitijim rotacionim alatima koji se koriste u zlatarstvu.Treba raditi
paljivo i koncentrisano jer premda je mehaniko ienje esto jedini mogui nain ono ujedno
predstavlja najveu opasnost po predmete. Nepanjom vrlo lako moemo unititi neke detalje
poput finih tragova posrebrenja, cizeliranja, graviranja ili iskucavanja odnosno kovanja. Tragovi
turpijanja ili ostaci pozlate ,posrebrenja ili nekog drugog sloja (npr.toniranih lakova) ,kao i
raspored i veliina uglaanih povrina mogu se potpuno ukloniti ili izmeniti ako radimo bez
oseaja za materijal .Tako obraeni predmeti gube velik deo svoje autentinosti.
Predmete sa tanjim korozionim slojem nikada ne istimo do potpunog ogoljene, metalne
povrine. U udubljenim, za ienje nedostupnim mestima ostavimo deo patine i to samo kod
predmeta sa izrazito tankim korozionim slojem. Predmeti sa potpuno uklonjenom patinom
upuuju na potpuno nepoznavanje i nerazumevanje identiteta predmeta pa su oigledan dokaz
neznanja onog ko ih je istio( ovo se pre svega odnosi na iskucane, reljefno ukraene
predmete ).
HEMIJSKO IENJE
Najjednostavnija sredstva za hemijsko ienje metala su zapravo kombinacija mehanikog i
hemijskog ienja. Dodatkom ekstrata korena biljke sapunike(Saponaria Officinalis) krednoj kai
dobijamo blago sredstvo za ienje koje u sebi kombinuje abrazivno delovanje krede sa
delovanjem prirodnih saponina(hem. sapunska materija, u korenju biljki sapunika i dr.). U sveem
stanju ovo sredstvo je potpuno neutralno dok nakon nekoliko dana reaguje blago kiselo a osim
masnoe i praine ono uklanja i tanje korozione slojeve. Umesto spomenutog rastvora krednoj
kai moemo dodati i amonijak ili neki neutralan ili blago alkalan deterdzent.
Prava sredstva za hemijsko ienje najee su kiseli ili alkalni i neutralni vodeni rastvori, dok se
drugi rastvori koriste ree. Najvanije svojstvo spomenutih je da rastvaraju korozioni sloj a ne
nagrizaju ili minimalno nagrizaju sam metal koji istimo.
Njihov osnovni nedostatak je da po pravilu uklanjaju i izvorni sloj patine i tako obraeni predmeti
gube svoj izvorni sjaj pa ih po ienju moramo ponovo uglaati. Idealno bi bilo da predmete
povremeno uglaamo posebnom krpom za glaanje metala ,najbolje tokom bar 2,3 meseca. Za
to vreme na udubljenim i glaanju nedostupnim mestima stvorie se tanak sloj patine. Po
formiranju spomenutog moemo predmete po elji zatiti lakom ili voskom pa ih eventualno
zamotati u specijalnu tkaninu ili papir za umotavanje metala i ostaviti ih u kutije od bezkiselinskog
kartona. Ako su nam i papir i tkanina i bezkiselinski karton nedostupni najjednostavnije je
predmete ostaviti ili jo bolje zavariti u polietilenske kese. Na kraju treba posebno istaknuti da
predmete po hemijskom ienju obavezno temeljito isperemo ,kako ostaci korienih hemikalija
ne bi doprinosili ponovnom aktiviranju korozionih procesa.
Obojene metalne predmete kemijskim putem istimo pomou rastvora ili primenom gotovih
sredstava za skidanje stare boje. Sredstva za skidanje stare boje na bazi metilen hlorida ili dimetil
formamida mogu se koristiti i za ienje predmeta od kalaja, cinka i olova. Kod velikih predmeta
ili u sluaju da elimo oistiti samo odreeni deo predmeta rastvore moemo pomeati sa
metilceluloznim lepkom za tepete. Dobijeni gel nanesemo na predmet pa ga nakon nekog
vremena dobro isperemo i postupak po potrebi ponovimo. Kod rada sa rastvorima koji se ne
meaju sa vodom rastvor treba da napravimo gui, a to moemo uraditi pomou parafina ili
nekog inertnog materijala.
ELEKTROHEMIJSKO IENJE
Kod ove vrste ienja koristimo neki alkalni ili kiseli rastvor kao i cink ili aluminijum, veinom u
vidu lima, strugotina ili praha kao izvora elektrona. U kombinaciji sa gore spomenutim gelom
moemo koristiti i aluminijsku foliju. Moemo raditi i sa tamponima vate koje natopimo rastvorom
pa ih napraimo metalnim prahom-. Tamponom trljamo predmet do eljenog rezultata, pa na kraju
dobro isperemo.
ELEKTROLITIKO IENJE
Za razliku od prethodne metode ovde elektrinu energiju dovodimo spolja- radimo ili pomou
baterija, akumulatora ili se koristimo niskonaponskim transformatorima(najbolji su oni koji se
koriste u galvanotehnici). Po pravilu se predmet vee na minus pol izvora struje, pa uranja u
rastvor elektrolita, u koji je ve uronjena ploa od nerajueg elika spojena na plus pol. Kao
elektrolit koristimo najee neki alkalni ili kiseli rastvor.
ULTRAZVUNO IENJE
Ova metoda se uprkos dugotrajne primene u industriji i zanatstvu nerado koristi za ienje
umetniki oblikovanih metalnih predmeta. Predmete uronimo u neki od rastvora za hemijsko
ienje, pa ih izloimo delovanju ultrazvuka(bolje vie puta na kratko).Umesto vlastitih rastvora
moemo koristiti i komercijalne proizvode. Suva varijanta ovog procesa, tkz. ultrazvuno dleto
ve due vreme se uspeno koristi za rad na arheolokim predmetima.
OBRADA MEHANIKI OTEENIH PREDMETA

Mehaniki oteene metalne predmete-znai pre svega predmete koji su polomljeni
najjednostavnije spojimo lepljenjem. Pri tom moemo se koristiti i ojaanjima od staklenog platna
i klinovima. Tvrdo i meko lemljenje koliko je to god mogue izbegavamo a primenjujemo ga samo
ako je to zaista neophodno dok su na arheolokim predmetima ti postupci apsolutno iskljueni.
Ukoliko se odluimo za tvrdo lemljenje onda sa predmeta obavezno uklanjamo i najmanje ostatke
mekog lema- ova napomena posebno vai za srebrne i zlatne predmete. Zavarivanje dolazi u
obzir samo kod velikih predmeta i to iskljuivo ako dobro vladamo samim postupkom. Na manjim
predmetima eventualno bi se moglo primeniti zavarivanje laserom, ali u ovom trenutku takva
oprema je uglavnom nedostupna. Kod predmeta sa ulubljenjima ili slinim deformacijama
ravnanju odnosno ispravljanju istih takoe prilazimo uz najvei mogui oprez. Pri tom koristimo
razliita dleta i ekie kao i nakovnje od metala, drveta ili plastike. Plie ogrebotine popunjavamo
pomou neke plastine mase kojoj dodamo odgovarajui metalni prah a mogli bismo ih popuniti i
galvanskim putem. Kod jako deformisanih arheolokih predmeta moemo napraviti
galvanoplastine kopije istih pa ispravljanje i ravnanje izvesti na kopiji- postupak je sloen ali i
etiki korektniji od zagrejavanja i mehanike obrade originalnog predmeta(promena izvorne
strukture ).
OBRADA PREDMETA KOD KOJIH JE METAL KOMBINOVAN SA DRUGIM

ORGANSKIM ILI NEORGANSKIM MATERIJALIMA
Na ovu grupu predmeta primenjujemo iskljuivo mehaniko ienje i pranje destilovanom
vodom. Drago i poludrago kamenje istimo tamponima navlaenim destilovanom vodom, a
moemo koristiti i ekstrat biljke sapunike(Saponaria Officinalis) kao i razliite rastvore, nikako
rastvore hemikalija. U nekim sluajevima moemo naii i na drago kamenje koje je poloeno u
obojenim folijama ,kod takvih predmeta kamenje istimo iskljuivo mehaniki ili minimalno
natopljenim tamponima vate, uz maksimalnu panju jer tenost ne sme doi u dodir sa folijom!
Slonovau istimo tamponima vate natopljenim destilovanom vodom kojoj dodamo par kapi
amonijaka, a umesto vode moemo uzeti i meavinu vode i alkohola. Drvo istimo vodom ili
gotovim sredstvima za ienje(najee se radi o emulzijama).Staklo i emajl istimo ili istom
vodom ili vodom kojoj dodamo malo amonijaka, eventualno dodajemo i malo nekog rastvora, npr.
acetona ili alkohola (9 delova destilovane vode +1 deo propanola + par kapi amonijaka). Na isti
nain istimo i plastine mase, pa pristupamo, uz napomenu da se na njima nipoto ne koriste
nikakvi rastvoti(znai voda sa par kapi amonijaka ili deterdenta, ili rastvor korena sapunike).
Nelirane srebrne ili zlatne predmete nipoto ne istimo hemijskim sredstvima ve iskljuivo
mehaniki (kod ove tehnike predmeti su prevueni smesom metalnih sulfida). Poseban oprez
potreban je pri radu na arheolokom materijalu ovog tipa-kod njih se koristimo iskljuivo krajnje
paljivom primenom mehanikog ienja.
OBRADA PREDMETA SA OTEENOM PREVLAKOM (PREMAZOM) OD DRUGOG

METALA
U obnovu delomino ili potpuno unitenih prevlaka uputamo se samo nakon to dobro
razmislimo o potrebi istog zahvata. Prevlake obnavljamo ili galvanskim putem (ako su i same
galvanski izvedene) ili pomou listia ili praha naneenog na lepljivi lak. Idealno bi bilo da mesta
sa ouvanom izvornom prevlakom zatitimo nekim lakom (u svrhu izolacije!) pa obnovimo
prevlaku samo na mestima gde je potpuno istroena. Kao alternativu galvanskim prevlakama
moemo koristiti i postupke dobivanja metalnih prevlaka utrljavanjem, uronjavanjem, kontaktnim
taloenjem i reduktivnim putem ovako dobijene prevlake izrazito su tanke pa se po potrebi
lake uklanjaju. Danas se na evropskom tritu mogu nai i specijalne boje koje vrlo dobro
imitiraju metalne prevlake (Mirrachrome boja, trenutno oko 35 britanskih funti / 100 ml). Sve ove
prevlake(premaze) na kraju obavezno zatitimo nekim lakom ili ree voskom.
IZRADA NEDOSTAJUIH DELOVA

Delove koji nedostaju najlake izvodimo u nekoj plastinoj masi (uzmemo silikonski otisak
odgovarajueg dela pa ga izlijemo u plastici) .Ovaj postupak je jednostavan i to je najvanije
ovakve su nadoknade potpuno reverzibilne. Plastiku obojimo bilo povrinski bilo u masi a
moemo joj dodati i prah odgovarajueg metala ili je prevui odgovarajuim metalom pomou
galvanizacije. U izradu rekonstrukcija u izvornoj tehnici i materijalu uputamo se samo ako zaista
dobro vladamo obradom dotinog materijala u tom sluaju rekonstruirane dijelove obavezno
posebno oznaimo, najbolje godinom izrade ili kosim crtama (na zadnjoj strani). Moemo koristiti i
galvanoplastiku (otisak predmeta ili gvozdenog uzorka galvanskim putem prevlaimo do nekoliko
milimetara debelim slojem metala, sam otisak najee je od nevidljivog materijala tako da ga
prvo moramo uiniti vidljivim-bilo utrljavanjem grafitnog ili metalnog praha, bilo hemijskim putem),
kao i lijevanje u metalu. Sastav novoodlivenih delova mora u tom sluaju biti to blii sastavu
originala(u principu, ali u nekim sluajevima moemo koristiti i kalaj ili neki drugi lako topiv metal).
ZATITA I ODRAVANJE
Osnovna metoda zatite metalnih umetnina i starina zasad je najee lakiranje ili neto ree
votenje (na tehnikim spomenicima i oruju mogu se koristiti i uljni premazi) kao i kombinacije
ova dva postupaka. Primena korozionih inhibitora nije rairena osim ako se izuzme primena
benzotriazola (korozioni inhibitor za bakar i njegove legure, zatim srebro, aluminijum, cink i kalaj).
Primena istih na alost se ne moe preporuiti, pre svega sa obzirom na mogui uticaj kako na
zdravlje osoba koje sa njima rade tako i na posetitelje. Preporuiti se moe i upotreba posebnih
tkanina i papira za umotavanje odnosno spremanje metalnih predmeta (isti su impregnirani
sredstvima koja na sebe veu gasove koji utiu na koroziju metala). Najjednostaviji oblik zatite je
zatvaranje ili jo bolje zavarivanje u vreice od polietilena. Idealna temperatura za dranje

predmeta bila bi 10-15 C (sa izuzetkom kalaja min .18 C). Relativna vlaga u prostoru u kojem
uvamo ili izlaemo predmete trebala bi biti ne via od 4o %, a u sluaju arheolokih predmeta sa
aktivnim hloridima i znatno nia(15 % ili nie). Predmete kod kojih je metal kombiniran sa
organskim materijalom(kost, slonovaa, kornjaevina, perje, koa, tekstil, papir) ne bi trebalo
izlagati relativnoj vlazi vazduha manjoj od 45 %. Posebno vredne objekte najbolje je uvati u
komorama sa azotom. Predmete ne bi trebalo drati u kutijama od obinog kartona niti u fiokama,
ili kutijama od drveta, iverice ili perploe (ovo se odnosi i na vitrine za izlaganje predmeta).
Vuna i filc takoe se ne preporuuju za umotavanje metalnih predmeta-, niti bi predmete trebalo
drati u vitrinama obloenim spomenutim materijalom. Jaina osvjetljenja ne bi trebala prelaziti
150 luksa dok bi za predmete koji su izraeni od metala i materijala osetljivih na svetlo ta
vrednost bila znatno nia- najbolje oko 5o luksa (papir, plastika, perje, sedef, biseri, slonovaa,
tkanine). Na kraju istaknimo da pri rukovanju sa predmetima obavezno koristimo bele pamune
rukavice (ili polietilenske, odnosi se i na lakovane ili votene predmete)!
RECEPTURA ZA IENJE POJEDINIH METALA

1.IENJE PREDMETA OD ZLATA:
OSNOVNI PODACI:
Hemijski simbol Au-od latinskog aurum
Atomski broj: 79
Atomska masa: 196,96655
Temperatura topljenja: 1 064 C
Temperatura kljuanja: 2 856 C
Gustina: 19 290 kg/m3
Tvrdoa po Brinellu- 18,5
Boja- uta
Vanije osobine- u istom obliku premeko za preradu u nakit ili posude, zato se legira sa srebrom
ili bakrom u sluaju utog, crvenog ili ruiastog i zelenkastog zlata, kod belog zlata kao dodaci
dolaze najee nikl ili paladijum, moe se izvrsno kovati pa se moe izvui u najtanju icu,
izrazito otporno na koroziju, otpornost opada sa poveanjem koliine drugih metala, legure sa do
20% primesa vrlo su otporne na koroziju.
Vanije legure-uto, crveno, ruiasto i belo zlato (po pravilu se stapa sa bakrom i srebrom, kod
belog zlata sa paladijumom, srebrom, platinom, cinkom ili niklom- ove legure mogu biti razliitih
finoa, pod finoom podrazumijevamo koliinu zlata na 1000 delova legure, najee su legure
sa 333,585 i 750 delova zlata).
OPTE NAPOMENE : Zbog mekoe materijala posebno treba biti oprezan kod mehanikog
ienja arheolokih predmeta. Hemijskim putem istimo samo novije predmete. Kako je zlato
najee stopljeno sa bakrom ili srebrom za ienje moemo koristiti i rastvore za ienje
spomenutih metala. Pozlaene predmete istimo zavisno o osnovnom metalu.
1.1 IENJE AMONIJANOM VODOM

Vruoj vodi dodamo par kapi amonijaka(25%).Nakratko uronimo predmete pa ih ietkamo
etkicom za zube ili kratko oianim kistom. Umesto amonijane vode moemo koristiti i rastvor
biljke sapunike (Saponaria Officinalis). Na kraju dobro isprati! Ne koristiti na arheolokom
materijalu!
1.2 IENJE KISELIM RASTVOROM
1-25 delova sumporne kiseline
1-10 delova hlorovodonine kiseline
1-15 delova natrijumovog hipohlorita
1 litar destilovane vode
Samo za neporozne, masivne predmete! Koncentracija zavisi od debljine korozionog sloja. Po
zavretku dobro isprati i neutralizovati eventualni ostatak kiseline, najbolje 5% rastvora natrijum
bikarbonata. Ne koristiti na arheolokom materijalu!
1.3 SAPUN ZA POLIRANJE ZLATA
25 delova obinog tvrdog sapuna za rublje
1 deo kalajnog pepela
2 dela amonijakovog karbonata
4 dela krede
Umeati sa to manje vode pa pomou etkice za zube istiti predmete. Dobro isprati!
Receptura ne potie iz restauratorske ve iz zanatske literature! Ne koristiti za rad na
arheolokom materijalu!
1.4 RASTVOR ZA IENJE PLEMENITIH METALA
300 gr natrijum-tiosulfata
Uronjavati predmete. Povremeno vaenje i etkanje ubrzava proces. Dobro isprati! Receptura ne
potie iz restauratorske ve iz zanatske literature! Ne koristiti na arheolokom materijalu!
1.5 IDENTIFIKACIJA ZLATA
1.5.1 IDENTIFIKACIJA KISELIM RASTVOROM KALAJ HLORIDA
I. 37 gr natrijum hlorida rastvoriti u 100 ml destilovane vode
II. 5 gr bezvodnog kalaj hlorida rastvoriti u 10 ml vode
III. rasvoru kalaj hlorida polako dodati 9 ml hlorovodine kiseline
IV. na kraju rastvoru dodati jo 6 ml vode i dobro izmeati
Komadi filter papira natopimo slanom vodom, pa ga prihvatimo pincetom koju spojimo na minus
pol 9 voltne baterije. Predmet koji ispitujemo spojimo na plus pol pa ga nakratko dodirnemo
natopljenim papirom koji drimo pincetom-cca 10 sekundi. Na papir nakon toga kapnemo kap
rastvora kalaj hlorida. Ako se pojavi crna boja radi se o zlatu. Odmah dobro isprati! Probu raditi
na zadnjoj strani predmeta, ili na nekom neuoljivom mestu!
2. IENJE PREDMETA OD SREBRA
OSNOVNI PODACI:
Hemijski simbol Ag-od latinskog argentum
Temperatura topljenja: 960 C
Temperatura kljuanja: 2162 C
Specifina teina 10,5 g/cm3
Tvrdoa po Brinellu 26
Boja bletavo bela
Vanije osobine- izvrstan provodnik elektrine struje, po kovnosti tek malo zaostaje za zlatom,
osetljivo na prisutnost sumpornih spojeva u atmosferi, kao i zlato u istom stanju premeko za
preradu, zato se legira sa bakrom, kod legura za lemljenje kao dodaci dolaze cink, kadmijum i
kalaj.
Vanije legure- srebro finoe 800, 900 i 925 (pod finoom podrazumevamo koliinu srebra u 1000
delova legure, ostatak po pravilu bakar), legure za lemljenje.
OPTA NAPOMENA: Arheoloke predmete u principu rae istimo mehaniki, a hemijskim
metodama pribegavamo samo nakon to dobro promislimo o potrebi i moguim posledicama
istog. Kod novijih predmeta prvo koristimo najblaa sredstva, a tek ako ista zakau radimo
hemijskim putem ili elektrolitki. Glavni problem kod arheolokih nalaza hloridna korozija, kod
novijih sulfidna.
2.1 IENJE RASTVOROM NA BAZI TIOURE
100 gr tioure
15 ml hlorovodine kiseline
Uronjavati predmete. Dobro isprati! Povremeno vaenje i etkanje etkicom za zube ubrzava
proces! Sumlj se da tiourea izaziva kancerogenost, zato raditi u rukavicama, izbegavati dodir sa
rastvorom, ne udisati prah niti plin koji se razvija za vreme ienja! Spomenuti plin je
(sumporovodik) ujedno i zapaljiv pa zato ne raditi kod otvorenog plamena ili izvora varnica! Dobro
isprati! Ne koristiti na arheolokom materijalu!
2.2 IENJE ELEKTROLIZOM
50 gr natrijum hidroksida
Anoda (+) od nerajieg elika, predmet spajamo na minus pol (katoda/-/), cca 6-12 V, max 2
A/dm2.
Predmet mora biti potpuno potopljen u rastvor. Proces ubrzava povremeno vaenje i etkanje.
Umesto natrijum hidroksida moemo koristiti i natrijum ili kalijum karbonat i natrijum tetraborat. Na
kraju dobro isprati! Ne koristiti na arheolokom materijalu!
2.3 IENJE KREDNOM KAOM
Najfiniju taloenu kredu i vodu pomeamo u gustu kau. Moemo dodati i malo amonijaka ili
nekog deterdenta. Nanositi etkicom za zube ili tamponom vate. Pri ienju ne koristiti pritisak!
Dobro isprati!
2.4 KUPKA NA BAZI AMONIJAK TIOSULFATA
150 gr amonijak-tiosulfat
10 gr nejonskog deterdenta
1 lit. destilovane vode
Predmete potopiti u rastvor. Vee predmete prelivati. Uklanja i deblje slojeve hlorida i sulfid!
Dobro isprati! Ne koristiti na arheolokom materijalu!
2.5 KUPKA NA BAZI NATRIJUM- TIOSULFATA
300 gr natrijum-tiosulfat
Rastvara sulfid i oksid! Deluje brzo, zato paziti! Dobro isprati! Ne koristiti na arheolokom
materijalu!
2.6 ELEKTROHEMIJSKA REDUKCIJA
5-25% rastvora mravlje kiseline (ili siretne ili limunske)
aluminijumski ili cinkani opiljci
Koristi se za deblje korozione slojeve. Predmet stavimo u plastinu ili staklenu posudu u kojoj se
ve nalaze opiljci ili gruba strugotina i rastvor. Moe se koristiti i lokalno- tampone vate koje
natopimo rastvorom i pospemo strugotinom i istimo predmet. Na kraju dobro isprati, najbolje uz
prethodnu neutralizaciju 2o % rastvora sode bikarbone! U principu ne koristiti na arheolokom
materijalu!
2.7 ALKALNO DITIONITSKA REDUKCIJA
40 gr natrijum-hidroksida
50 gr natrijum-ditionita(Na2s2O4)
Rastvorimo hidroksid u vodi i odmah po njegovom potpunom topljenju, tenost ulijemo u do vrha
napunjenu posudu koja se moe hermetiki zatvoriti (ulaenje vazduha pretvorilo bi ditionit u
sulfat!) i u kojoj se ve nalaze predmeti. Dodamo ditionit i zatvaramo posudu. Proces traje sedam
dana i za to vreme posudu svaki dan protresemo. Po vaenju predmete isperemo i oetkamo od
srebrnog praha. Ovim postupkom obraeni predmeti imaju poroznu povrinu. Obavezno raditi u
rukavicama! Ditionit uvati na suvom jer na vlagi postaje samozapaljiv! Samo za arheoloke
predmete, ali s obzirom da potpuno uklanja patinu korie se ne moe preporuiti!!
2.8 PRAH ZA IENJE SREBRA
4 gr natrijum-nitrata
2,5 gr natrijum-hlorida
2,5 gr kalijalum-sulfata
2,5 gr amonijak-hlorida
Sastojke smrviti u fini prah. Krpicom, etkicom za zube ili tamponom vate koji natopimo
alkoholom trljati predmet. Temeljno isprati i odmah dobro osuiti!
2.9 OBNOVA POSREBRENJA
2.9.1 SREBRENJE UTRLJAVANJEM
10 gr srebrnog hlorida
20 gr natrijumovog hlorida
20 gr kalijumovog bitartrata
Sastojke izmeati u gustu pastu. Pomou komadia pluta ili koe utrljavati na dobro oien i
odmaen predmet. Kod izrazito reljefnih predmeta koristimo kratko oianu etkicu ( kist). Po
formiranju sloja istrljati finom ianom etkom (debljina ice 0,10-0,15 mm) koju natopimo
sapunicom. Dobro isprati! to bre osuiti i lakirati ! Ne koristiti na arheolokom materijalu!
2.9.2 RASTVOR ZA POSREBRENJE URONJAVANJEM
15 gr srebrnog nitrata
10 gr amonijakovog hlorida
30 gr natrijumovog tiosulfata
Rastvorimo nitrat u 50 ml vode i poto se rastvori dodamo ovom rastvoru rastvor amonijakovog
hlorida u istoj koliini vode. Tiosulfat rastvorimo u 900 ml vode i pomeamo sa prethodnom
rastvorom. Uronjavati dobro odmaene i od oksida oiene predmete. Rastvoru moemo
dodati i 150 gr krede (taloene) i tako dobijemo smesu za srebrenje utrljavanjem. Za bakar i
legure! Po formiranju sloja dobro isprati, i to pre osuiti i lakirati! Ne koristiti na arheolokom
materijalu!
2.9.3 KUPKA ZA ELEKTROLITSKO POSREBRENJE / I
23 gr srebrnog difosfata
100 gr kalijumovog difosfata
24 gr amonijakovog karbonata
Rastvor srebro difosfat (pirofosfat) u 0,2 lit vode, te odvojeno rastvori kalij difosfat u 0,6 litara
vode. Pomijeaj rastvore i dodaj rastvor karbonata u 0,2 litra vode. Predmet veemo na minus pol
jednosmernog transformatora, na plus plou od nerajueg elika. Napon 6V,temperatura
rastvora 18 C. Drati u rastvoru do formiranja sloja. Isprati i istrljati finom ianom etkom,
ponovo isprati ,dobro osuiti i po potrebi lakirati. Ne koristiti na arheolokom materijalu!
2.9.4 KUPKA ZA ELEKTROLITSKO POSREBRENJE / II
10 gr srebrnog hlorida
20 gr kalijumovog ferocijanida
20 gr kalijumovog karbonata
40 gr natrijumovog sulfita
Rastvori ferocijanid u vrijuoj vodi. po rastvaranju istog dodaj karbonat, dodaj srebro hlorid i na
kraju sulfit, kuvaj 30-120 min. Po hlaenju filtriraj. Anoda nerajui elik ili isto srebro. Po
srebrenju istrljati finom ianom etkom natopljenom sapunicom. Dobro isprati! Nipoto ne meati
sa kiselinama- moe doi do razvijanja vrlo otrovnog plina (cijanovodik)! Raditi u rukavicama!
Moemo raditi i lokalno- predmet spojimo na minus pol ispravljaa, na plus spajamo komad
nerajueg elika koji je omotan vatom koju natopimo rastvorom. Tamponom prelazimo po mestu
koje elimo posrebriti a koje je prethodno dobro oieno i odmaeno. Po formiranju sloja dobro
isperemo i zatitimo lakom ili voskom! Ne koristiti na arheolokom materijalu!
2.10. OBNOVA POZLATE
2.10.1 POZLATA UTRLJAVANJEM
3 gr zlato hlorida rastvori u to manje vode (ili rastvori 2 gr istog zlata u 10 gr meavine od 3
dela hlorovodine i jednog dela azotne kiseline, dobijeni rastvor ugustiti zagrejavanjem u vodenoj
kupki i istu razrediti sa to manje vode). Dobijenim rastvorom natopimo lanenu krpicu koju zatim
po potpunom suenju spalimo. Pepeo koji dobijemo slui nam kao prah za pozlaivanje- pomou
pluta ili komadia koe koji natopimo slanom vodom utrljavamo isti na predmet. Na kraju predmet
istrljamo finom elinom etkicom natopljenom sapunicom. Dobro isperemo! Za bakar i njegove
legure i srebro! Ako elimo pozlatu vie crvenkaste boje gore spomenutom rastvoru dodamo
najvie 1 gr bakar hlorida, a ako elimo vie zelenkastu boju onda najvie 1 gr srebro hlorida
(postepeno uz probe)! Ne koristiti na arheolokom materijalu!
2.10.2 ELEKTROLITSKA POZLATA/I
1 gr zlato hlorida
75 gr natrijum fosfata
2,5 gr natrijum sulfita
Rastvori zlato hlorid u 0,1 lit. vode. Ovaj rastvor pomeaj sa rastvorom fosfata u 0,5 lit vode-na
kraju dodati sulfit rastvoren u 0,4 lit. vode. Anoda nerajui elik. 4-8 V,20 C. Za srebro, bakar i
njegove legure! Po formiranju pozlate ietkati finom elinom etkicom koju natopimo
sapunicom. Dobro isprati, osuiti i lakirati! Ne koristiti na arheolokom materijalu!
2.10.3 ELEKTROLITSKA POZLATA /II
2,65 gr zlato hlorida
15 gr natrijumovog karbonata
Rastvori ferocijanid u vrijuoj vodi, po rastvaranju dodaj karbonat, na kraju zlato hlorid. Kuvati 30150 min. Po hlaenju filtrirati. Anoda nerajui elik. Postupak kao 2.9.4!
2.11 IDENTIFIKACIJA SREBRA
2.11.1 IDENTIFIKACIJA POMOU RASTVORA KALIJUM BIKROMATA
3 gr kalijum bikromata
3 ml sumporne kiseline
12 ml destilovane vode
Probu raditi ili na zadnjoj strani predmeta ili na bazi. Rastvor kapnemo na dobro oieno i
odmaeno mesto. Kap se u sluaju da se radi o srebru odmah oboji tamno crveno. Odmah
dobro isprati! Kalijum bikromat je kancerogen spoj-izbegavati dodir sa rastvorom ili prahom!
3. IENJE PREDMETA OD BAKRA I NJEGOVIH LEGURA
OSNOVI PODACI:
Hemijski simbol Cu-od latinskog cuprum
Temperatura topljenja- 1083 C
Specifina teina- 8,92 g/cm3
Tvrdoa po Brinellu- 45
Boja- crvenkasta
Vanije osobine odlian provodnik elektriciteta i topline, po kovnosti odmah iza zlata i srebra,
kod dueg izlaganja spoljnim uslovima prevlai se prvo tamnim a na kraju zelenim korozionim
slojem takozvanom patinom, ovaj sloj je stabilan i titi ga od daljeg razvoja korozije.
Vanije legure- bronza (sa kalajem-npr 90 Cu/10 Sn), mesing (sa cinkom-npr 70 Cu/30 Zn) ,novo
srebro (sa cinkom i niklom, npr.60 Cu/20Ni/20Zn) aluminijska bronza (95 Cu/5 Al).
OPTE NAPOMENE: Na arheolokim predmetima, velikim skulpturama radimo u principu
mehanikim putem. istimo do tkz. originalne povrine (kuprit/tenorit), nipoto do samog metala.
Hemijske metode koristimo samo za uklanjanje hlorida i stabilizaciju predmeta, kao i za rad na
novijem materijalu. Namerno hemijski obojene predmete, te predmete sa patinom nastalom zbog
kontinuiranog koritenja ili delovanja atmosfere istimo iskljuivo mehaniki, hemijska sredstva
izbegavamo. Predmete od poliranog mesinga (tkz. goldlack, javlja se na optikim instrumentima,
satovima itd.) takoe nikako ne istimo hemijskim metodama.
3.1 IENJE AMONIJAKOVIM CITRATOM
50 gr limunske kiseline
Kiselinu rastvorimo u vodi i rastvoru dodajemo amonijak (25%) do postizanja pH 9 vrednost
ustanovimo univerzalnim pH papirom. Predmete uronjavati u rastvor. Poveena temperatura
ubrzava process (najvie 80 C). Moe se koristiti i za pozlaene predmete! Kod rada na veim
predmetima moemo koristiti rastvor u obliku elea (isti pomeamo sa celuloznim lepkomom za
tapete). Dobro isprati! U principu ne koristiti za rad na arheolokom materijalu!
3.2 IENJE INHIBIRANOM LIMUNSKOM KISELINOM
40 gr tiouree (NH2)2CS
Uronjavati predmete! Zagrejan rastvor deluje bolje (70 C)! Stalno paziti na tok procesa
predmete drati u rastvoru cca 10 minuta. Na kraju ietkati finom etkom i dobro isprati ! Jedan
pocenat rastvora limunske kiseline moe se u kombinaciji sa naknadnom obradom 1% rastvorom
natrijumovog seskvikarbonata koristiti za uklanjanje hlorida na velikim predmetima.
3.3 IENJE INHIBIRANOM FOSFORNOM KISELINOM
100-200 ml fosforne kiseline
10 gr tiouree
Manje predmete uronjavati ,vee prelijevati! Dobro isprati! Nije za rad na arheolokim
predmetima! Obavezno raditi u rukavicama-tiourea je kancerogen spoj!
3.4 IENJE OKSALNOM KISELINOM
300 gr oksalne kiseline
400 gr drvenog uglja u prahu
300 gr etanola
200 gr terpentina
Za ienje veih predmeta! Obratiti panju na abrazivno delovanje ugljenog praha! Dobro isprati!
Bolje deluje na bakar nego na njegove legure! Obavezno raditi u rukavicama !Ne koristiti na
arheolokom materijalu!
3.5 IENJE AMONIJEVIM KARBONATOM I SUMPORNOM KISELINOM

Rastvor A: amonijakov karbonat 250 gr, voda 1 lit.
Rastvor B: sumporna kiselina 2%, dodati 0,5% elatina na 1 lit rastvora
Za ienje veih objekata(arh.ukrasi, skulpture). Rastvorom A istimo predmet od praine,
prljavtine i mineralnih naslaga, nakon toga isperemo i rastvorom B istimo do metalne povrine.
Dobro isprati-najbolje uz neutralizaciju pomou 5% rastvora natrijumovog bikarbonata! Ne koristiti
na arheolokom materijalu!
3.6 IENJE KOMPLEXONOM III
Rastvor A: 40 gr komplexona III (kod nas kompleksal)
Rastvor B: 77 gr amonijakovog acetata
200 ml vode
350 ml amonijaka 25%
dodati vode do 1000 ml!
Rastvoru A dodamo toliko rastvora B da dobijemo pH10 (kolorimetrijski).Odlian rastvor za
ienje bakra i njegovih legura! Uklanja samo korozioni sloj- ne nagriza sam metal! Poveana
temperatura pojaava delovanje (8o C)! Moe se koristiti i za pozlaene predmete! Dobro isprati!
Ne koristiti na arheolokom materijalu!
3.7 IENJE NATRIJUMOVOM BAZOM
1 lit vode
40 ml glicerina
2% betanaftola ili 0.2% furfurola
Namenjeno postepenom rastvaranju korozionih slojeva. Bakar (II) spojeve rastvara brzo, bakar (I)
sporo. Obavezno raditi u rukavicama! Dobro isprati! Ne koristiti na arheolokom materijalu!
3.8 PASTA ZA IENJE
15 gr kalijum-natrijum tartarata (C4H4KNaO6 x 4H2O)
5 gr komplexona III
2 gr natrijumove baze
10 gr metilceluloze
Namenjeno lokalnoj primeni i predmetima nepodesnim za kupku. Dobro rastvata korozione
slojeve! Kod debljih korozionih slojeva postupak po potrebi ponoviti. Temeljno isprati! Pre
poslednjeg ispiranja neutralizovati 5% rastvorom limunske kiseline pa tek onda vodom! Ne
koristiti na arheolokom materijalu!
3.9 IENJE KALIJUM-NATRIJUM TARTARATOM

150 gr kalijum-natrijum tartarata
100 ccm vodonik peroksida
Rastvoriti sastojke, peroksid dodati na kraju. Temperatura rastvora 8o C! Rasvara bazne bakar
karbonate. Povremeno vaenje i etkanje ubrzava proces! Dobro isprati! Koristiti samo svee
pripremljen rastvor! Moemo koristiti i rastvor od 250 gr kalijum-natrijum tartarata na litar vode
(bez dodataka), posebno za pozlaene predmete! Ne koristiti na arheolokom materijalu!
3.10 ELEKTROLITIKO IENJE
Natrijumova baza 2-5%
Anoda nerajui elik
Dodati najvie 2% nekog tenog deterdenta. Predmet spajamo kao katodu (-). Cca 1A/dm2. Oko
12 V. Raditi u rukavicama! Povremeno vaenje i etkanje ubrzava proces. Moemo koristiti i
blae elektrolite- rastvor sode ili boraksa a moe i natrijumov fosfat .Nije za rad na meko
lemljenim predmetima. Ne koristiti na arheolokom materijalu! Dobro isprati!
3.11 TERPENTIN
Slui za obradu predmeta koji su bili u dodiru sa koom. Pri dodiru koe i bakra i njegovih legura
nastaju u odreenim uslovima bakreni, cinkani i kalajni sapuni- terpentin iste rastvara.
3.12 CALGON (natrijum heksametafosfat)
5-15% rastvora u vodi
Uklanja naslage kalcijumovih i magnezijumovih karbonata na arheolokim predmetima. Deluje i
na bakar okside (CuO,Cu2O). Zagrijavanje ubrzava process (8oC)!
3.13 UKLANJANJE HLORIDA I STABILIZACIJA
3.13.1 UKLANJANJE HLORIDA NATRIJUMOVIM SESKVIKARBONATOM
10-25 gr natrijum karbonata
10-25 gr natrijum bikarbonata
1 litara destilovane vode
Predmete stavimo u rastvoru. Proces traje do nekoliko nedelja, ako rastvor menjamo svaki dan.
Postupak uklanja hloride i stabilizuje patinu (pri dodiru rastvora i bakra nastaje bazni bakar
karbonat/malahit/, ovaj prekriva metal i popunjava pore u patini). Proces prekidamo u trenutku
kada srebro nitratnom probom vie ne moemo ustanoviti prisustnost hlorida. Nakon toga
moemo predmet stabilizovati benzotriazolom. Danas se ovaj postupak rae izvodi tako da
predmete prvo tretiramo 1% rastvorom limunske kiseline a tek nakon toga koristimo rastvor
natrijum seskvikarbonata (1%).
SREBRONITRATNA PROBA NA HLORIDE
Uzimamo 2 epruvete, prvu punimo vodom iz kupke u kojoj ispiremo predmet a drugu istom
destilovanom vodom. U svaku kapnemo po 3-5 kapi ( u svaku jednako!) azotne kiseline i 3 kapi
rastvora srebrnog nitrata (1%). Ako se u prvoj epruveti pojavi beli, zgruani sloj srebrnog hlorida
postupak nastavljamo sve do negativne probe. Puno je pouzdanije raditi sa elektronskim
meraem prvodljivosti!
3.13.2 UKLANJANJE HLORIDA ALKALNO DITIONITSKOM REDUKCIJOM
Vidi 2.7! Potpuno uklanja patinu pa se ne moe preporuiti.
3.13.3 EKSTRAKCIJA HLORIDA POMOU AMONIJAKOVIH PARA (Thouvenin-ov postupak)
10 % amonijak
Benzotriazol 3 % rastvora u etanolu
U hermetiki zatvorenu posudu stavimo do 1/10 njene zapremine amonijaka. Predmet sa patinom
koja u sebi sadri hloride obesimo iznad amonijaka. Nakon kraeg izlaganja amonijakovim
parama na predmetu se pojave plave kapljice bogate hloridima- u sluaju da je sadraj hlorida
slabiji predmet se samo ovlai. Predmet isperemo, osuimo i ponovo izloimo isparenjimapostupak ponavljamo sve dok predmet za izlaganja ne ostane suv. Nakon toga potopimo predmet
u rastvor benzotriazola(najbolje u vakumu) pa ga zatim osuimo. Suvini nevezani benzotriazol
uklonimo pomou acetona. Lakiramo ili voskiramo. Postupak se vie ne primenjuje (patina jako
potamni ,izaziva pucanje mesinga).
3.13.4 STABILIZACIJA RASTVOROM BENZOTRIAZOLA(BTA)
Rastvor BTA 3% u etanolu
Odmaene predmete potopimo u BTA rastvor, najbolje u vakumu, sve dok ne prestanu da izlaze
mehurii. Suvini ,nevezani BTA uklonimo vatom natopljenom acetonom. Raditi u rukavicama!
Izbegavati dodir sa rastvorom ili prahom! Ne udisati isparenja niti prah!
3.14 OBNOVA OTEENIH PREMAZA
3.14.1 OBNOVA POZLATE
Vidi 2.10.1, 2.10.2, 2.10.3!
3.14.2 OBNOVA POSREBRENJA
Vidi 2.9.1, 2.9.2, 2.9.3, 2.9.4!
3.14.3 NIKLOVANJE UTRLJAVANJEM
60 gr nikal hlorida
30 gr kalaj hlorida
10 gr gvoe hlorida
1 lit destilovane vode
Rastvor zakiseliti sa malo sumporne kiseline. Tkaninu ili suner ili tampon vate natopimo
rastvorom i zahvatimo malo cink praha (ili finih strugotina).Utrljavati na dobro oien predmet.
Po stvaranju sloja isprati, osuiti i lakirati.
3.14.4 KALAJISANJE UTRLJAVANJEM
50 gr kalaj hlorida
10 gr vinske kiseline
1 lit vode
Tkaninu, suner ili tampon natopimo rastvorom i sa njom zahvatimo malo cink praha ili finih
strugotina. Utrljavati na predmet do pojave novog sloja, po potrebi ponoviti. Dobro isprati! Lakirati
ili voskirati!
3.14.5 ELEKTROLITSKO NIKLOVANJE
68 gr nikl sulfata
35 gr natrijumovog citrata
1 gr borne kiseline
Anoda nikl 0,3-0,6 A/dm 2,3 V, pH 5,8. Predmet = katoda (-).
3.14.6 ELEKTROLITSKO KALAJISANJE
17 gr kalaj hlorida
35 gr natrijum fosfata
Anoda nerajui elik ili kalaj. Predmet = katoda (-).
3.15 IDENTIFIKACIJA BAKRA
3.15.2 IDENTIFIKACIJA AMONIJAKOM
Na zadnju stranu predmeta(ili bazu) kapnemo razreenu sumpornu kiselinu (1:1). Nakon 2-3
minuta delovanja kiseline kap upijemo komadiem filter papira koji zatim uronimo u razreeni
amonijak(1/1). Ako se javi plava boja radi se o bakru ili nekoj njegovoj leguri! Odmah dobro
isprati!
4. IENJE PREDMETA OD GVOA I ELIKA
OSNOVNI PODACI:
Hemijski simbol Fe- od latinskog ferrum

Tvrdoa po Brinellu- 45-55
Boja- srebrno sivkasta
Vanije osobine u prirodi izrazito raireno ali neotporno na koroziju, zato se mora stapati sa
drugim metalima kao to su ugljenik i silicijum, osim legiranjem i galvanskim ili termikim
prevlakama titimo ga i pomou posebnih antikorozivnih premaza.
Vanije legure- livano gvoe (2-5% C), gvoe za kovanje (0,35% C), nerajui elik (npr 18
Cr/8Ni) i brojne druge vrste elika (sa bakrom, manganom, titanijumom, silicijumom,
vanadijumom, volframom, hromom i niklom)
OPTE NAPOMENE: to se tie arheolokih predmeta vredi isto to je reeno za bakar (ali
uslovno reeno originalna povrina se znatno tee uoava, poto se radi o tankom sloju izmeu
spoljnog i unutaranjeg korozionog sloja, u spomenutom sloju ouvan je izvorni oblik predmeta)
preferiramo mehaniko ienje, dok hemijske i druge metode koristimo samo za uklanjanje
hlorida i stabilizaciju. Kod ienja potpuno korodiranih predmeta obavezno koristimo rendgenske
snimke istih. Brunirane predmete istimo iskljuivo mehaniki ili uljnim sredstvima za skidanje re
(WD 4o, Balistol, Ivazok, petrolej). Obojene predmete istimo pomou rastvora (white spirit,
aceton, alkohol, amonijak itd.). Glavni problem na arheolokim predmetima je uklanjanje hlorida.
4.1 IENJE FOSFORNOM KISELINOM
10-20 % fosforna kiselina
1 % tutkala ili elatina
Manje predmete uronjavati vee prelivati. Poveana temperatura ubrzava proces! Povremeno
etkanje takoe! Dobro isprati! Samo za novije predmete, nije za rad na arhelokom materijalu.
4.2 IENJE AMONIJUMOVIM CITRATOM
Rastvoru dodavati amonijak (25%) do postizanja pH3,5. Vrednost ustanoviti univerzalnim pH
papirom. Poveana temperature i povremeno vaenje i etkanje ubrzavaju proces! Dobro isprati!
Uz odgovarajui oprez moe se koristiti i za predmete sa umetcima ili prevlakom od drugih
metala! Postoji i sloenija varijanta ovog procesa. Samo za novije predmete!
4.3 IENJE TIOGLIKOLNOM KISELINOM
3-30 % tioglikolna kiselina
Pomou amonijaka (25%) podesiti pH na 7.
Delotvorno neutralno sredstvo za ienje. Delovanjem se oboji ljubiasto. Povremeno vaenje i

etkanje ubrzava tok procesa. Dobro isprati. Samo za novije predmete.
4.4 IENJE RASTVOROM KOMPLEXONA III
30 gr koplexona III (kod nas kompleksal III)
pH 5,5 / temperatura rastvora 8o C
pH korigujemo limunskom kiselinom ili natrijumovom bazom. Moemo istiti i predmete sa
umetcima od drugih metala. Dobro isprati! Samo za novije predmete!
4.5 IENJE MEAVINOM ORGANSKIH KISELINA I NATRIJUMOVOG GLUKONATA
47,5 gr natrijumovog glukonata
47,5 gr limunske kiseline
1 lit vode
Temperatura rastvora do 80 C. Posebno dobro za niklovane, pocinkovane ili hromirane predmete
i nerajui elik. Na kraju dobro isprati!
20-50 gr natrijum hidroksida
Anoda (+) od nerajueg elika
napon do 24 V, jaina 0,5 A/dm2
Rastvoru dodamo i do 30 ml nekog deterdenta da podspei stvaranja pene kako bi se spreilo
rasprivanje sitnih kapljica baze. Predmet ne sme biti u rastvoru ako nije ukljuena struja.
Povremeno vaenje i etkanje ubrzava proces. Nije za predmete koji u sebi sadre opruge i
sline elastine delove. Ne koristiti za meko lemljene predmete. Samo za novije predmete! Dobro
isprati!
4.7 NEKOLIKO POSTUPAKA ZA UKLANJANJE HLORIDA
4.7.1 KATODNO ODSOLJAVANJE
ista destilovana, dejonizirana voda za elektrolit, 2-4 V napona. 0,25 A/dm2. Anoda od
nerajueg elika.
Predmet spajamo kao katodu (-). Trajanje 6-48 sati, nakon ega vodu zamenimo istom, uz
prethodno merenje prodljivosti (pomou ureaja za merenje prvodljivosti).Proces traje do
smanjenja koliine hlorida na najmanju moguu meru- znai do nekoliko meseci.
4.7.2 ODSOLJAVANJE ALKALNIM RASTVOROM NATRIJUM SULFITA
63 gr natrijum sulfita(Na2SO3)
1 litar deionizirane destilovane vode
U rastvor NaOH stavljamo predmete koje emo odsoljavati, posuda u kojoj radimo mora biti od
nerajueg elika koja se mora hermetiki zatvoriti. Dodajemo sulfit u obavezno do ivice
napunjenu posudu, pa istu zatvaramo. Nakon 7 dana posudu otvaramo, merimo provodljivost
rastvora i koliinu hlorida, pa po potrebi nastavljamo postupak sa novim rastvorom. Proces
nastavljamo sve dok koliinu hlorida ne svedemo na najmanju moguu meru- za to obino treba
barem nekoliko nedelja. Postupku ne izlaemo predmete koji na sebikalaja ili imaju umetke od
bakra i njegovih legura ili srebra. Po zavretku procesa predmet moramo dobro isprati kako
bismo uklonili ostatke rastvora. I u ovoj fazi koristimo se meraem provodljivosti. Na samom kraju
predmete isperemo 3% rastvorom barijevog sulfata, pa opet vodom (destilovanom,
dejoniziranom!). Proces je dugotrajan i zahtevan ali i izrazito efikasan. Opisana je labaratorijska,
probna varijanta procesa, danas se za sprovoenje istog mogu nabaviti gotovi ureaji.
4.7.3 ODSOLJAVANJE PAROM I VRUOM VODOM
Najjednostavniji, tehniki najmanje zahtjevan postupak. Manje predmete izlaemo pari u ekspres
loncu oko 3 sata. Nakon toga ih jo 3 sata drimo u vrijuoj vodi, pa ih onda suimo nad vruom
vodom. Koliinu izvuenih klorida kontroliemo meraem provodljivosti (ili srebro nitratnom
probom). Postupak traje do svoenja istih na najmanju meru. Na kraju osuimo predmete
infracrvenom svetiljkom, pa ih stabilizujemo i zatitimo. Koristimo iskljuivo deioniziranu
destilovanu vodu.
4.8 STABILIZOVANJE GVOZDENIH PREDMETA
4.8.1. STABILIZOVANJE POMOU FOSFATA
2-3,5 gr primarnog cink fosfata
0,5-18 gr primarnog kalcijum fosfata
Pripremljenom rastvoru dodamo 4 gr natrijum nitrita, radi potsticanja reakcije. Trajanje
uronjavanja 10-20 minuta. Vee predmete polivati ili prskati. Rastvor moemo i zagrejati na
najvie 95 C. Na kraju osuiti, pa obavezno voskirati ili lakirati. Ne prua trajnu zatitu- postupak
treba periodino ponavljati, a stanje predmeta redovno kontrolisati. Samo za novije predmete!
4.8.2 STABILIZOVANJE TANINOM
200 gr taninske kiseline
150 ml alkohola
Korodirane ili oiene predmete uronimo u rastvor. Vee predmete premazivati. Predmete 72
sata drati na 30 C- u tom razdoblju trebao bi se formirati sloj gvoe(III)tanata. Viak oetkamo
sa predmeta pa isti obavezno lakiramo ili voskiramo. Mogu se koristiti i znatno manje
koncentracije rastvora minimalno 10 grama tanina. Koristi se i na novijim i na arheolokim
predmetima (efikasnost upitna)! Ne prua trajnu zatitu, redovno kontrolisati stanje predmeta!
4.8.3 STABILIZOVANJE MEAVINOM TANINA I FOSFORNE KISELINE
Prethodnom rastvoru dodamo 15-19 ml fosforne kiseline. I za korodirane i za iste predmete .U
principu samo za novije predmete!
4.9 IDENTIFIKACIJA GVOA
4.9.1 IDENTIFIKACIJA MAGNETOM
Nedostatak iste je taj to su neke vrste elika nemagnetine.
4.9.2 IDENTIFIKACIJA RASTVOROM BAKARNOG SULFATA
Na predmet kapnemo kap 10 % rastvora bakar sulfata. Ako nastane bakarna mrlja radi se o
gvou.
4.9.3 IDENTIFIKACIJA KALIJUM FEROCIJANIDOM
Na predmet kapnemo kap 10% azotne kiseline. Pustimo da neko vreme deluje pa kap upijemo
komadiem filter papira i isti uronimo u 10% rastvor kalijevog ferocijanida. Ako se javi plava boja
radi se o gvou.
5. IENJE PREDMETA OD KALAJA
OSNOVNI PODACI:
Hemijski simbol Sn-od latinskog stannum
Tvrdoa po Brinellu- 3,9
Vanije osobine- Kalaj je metal srebrnobele boje, male tvrdoe. ist kalaj (beli kalaj) je rastegljiv,
vrlo kovan. Pri sobnoj temperaturi kalaj je otporan na dejstvo vode i vazduha, slabih kiselina i
baza. Valjanjem se izvlai u tanke listie- staniol. Zbog dostupnosti, niske temperature topljenja,
lakou livenja, dobrih mehanikih osobina, a takoe i zbog niske cene, kalajni predmeti su bili
veoma popularni.
Vanije legure- meki lem (sa olovom), britanija metal (70-90 Sn, 10-25 Sb, 2-10 Cu)
Arheoloki materijal istimo mehaniki dok su hemijske i elektrohemijske metode namenjene pre
svega novijim predmetima. Za odravanje sjaja i ienje tanjih korozionih slojeva moe se
koristiti biljka preslica (Equisetum Arvense-predmete trljamo sa svjeom biljkom).
5.1 IENJE SONOM KISELINOM

5 % hlorovodonina kiselina
0,5% heksametilentetramin
Za uklanjanje tanjih korozionih slojeva. Manje predmete uroniti , vee prelivati. Po zavretku
dobro isprati, najbolje uz prethodnu neutralizaciju kiseline pomou 5% rastvora sode bikarbone!
U principu samo za novije predmete!
20-50 gr natrijum karbonata
Anoda (+) od nerajueg elika, napon do 24 V, 0,5A/dm2
Predmet spojiti na minus pol i uroniti u rastvor u koji je ve uronjena elina anoda. Moemo
dodati i malo tenog deterdenta kako bismo pospeili stvaranje pene. Nakon 5-10 minuta
izvaditi iz rastvora, ietkati krednom kaom pa dobro isprati !Samo za novije predmete!
5.3 ZATITA
5.3.1 ANODNA PASIVIZACIJA
Predmet spajamo na plus pol (anoda), plou od nerajueg elika na minus pol (katoda)
ispravljaa. Napon 6 V,1-2 A/dm2. Predmet uroniti u rastvor u koji je ve uronjena katoda!
Trajanje 2-3 sekunde. Dobro isprati! Samo za novije predmete!
5.4 IDENTIFIKACIJA KALAJA
5.4.1 IDENTIFIKACIJA RASTVOROM NATRIJUM SULFIDA
koncentrisana hlorovodina kiselina
10 grama natrijum sulfida u 100 ml vode
Kapnuti kiselinu na predmet (zadnja strana, ili baza), pustiti da kratko deluje, to upiti komadiem
filter papira. Na dobijenu mrlju kapnuti kap rastvora sulfida- ako se pojavi uto smea boja radi se
o kalaju. Odmah dobro isprati!
6. IENJE PREDMETA OD CINKA
OSNOVNI PODACI:
Hemijski simbol Zn-od latinskog zincum
Specifina teina 7,13 g/cm3

Boja plavkasto bela
Vanije osobine- srazmerno lomljiv i neotporan na koroziju , odlino se lije
Vanije legure- zamak (za livenje, 4%Al,1%Cu), bidri (indijska legura 32-93%Zn, kao dodaci Cu,
Pb, Sn)
OPTE NAPOMENE: Obzirom na izrazitu osetljivost na koroziju pri primeni hemijskih metoda
kod korienja istih neophodan je oprez .Temeljno ispiranje i neutralizacija korienih rastvora
takoe su u sluaju cinka neophodni. Osim navedenih rastvora moemo koristiti i rastvore
amonijakovog tartarata (5-30%) , ta sredstva za skidanje stare boje na bazi metilen hlorida i
dimetil formamida.
6.1 IENJE SUMPORNOM KISELINOM
sumporna kiselina 5%
Predmete uroniti u rastvor, stalno nadzirati proces, po zavretku dobro isprati ,najbolje uz
prethodnu neutralizaciju 5% rastvora natrijum bikarbonata!
5% rastvora Komplexona III, pH7
Uroniti predmete, stalno nadzirati proces, dobro isprati!
6.3 ELEKROLITIKO IENJE
5% rastvora natrijum karbonata ili trinatrijum fosfata, anoda nerajui elik. Predmet spojimo na
minus pol ispravljaa. Stalno nadzirati tok procesa, povremeno vaenje i etkanje ubrzava
proces. Dobro isprati! U principu nije za predmete sa prevlakom od nekog drugog metala!
6.4 OBNOVA OTEENIH PREVLAKA
6.4.1 BAKRENJE CINKA URONJAVANJEM
30 gr bakar sulfata
50 ccm amonijaka 25%
1 litar vode
Potpuno iste i odmaene predmete uroniti u rastvor. Vee predmete polivati. Odmah po
formiranju prevlake izvaditi i isprati, pa obavezno voskariti ili lakirati! Kod predmeta koji predugo
ostanu u rastvoru dolazi do ljutenja prevlake!
6.4.2 MESINGANA PREVLAKA NA CINKU
10 delova zasienog rastvora amonijakovog hlorida

1 deo bakar karbonata
Smesu utrljavati na ist i dobro odmaen predmet. Po formiranju prevlake isprati i lakirati ili
voskariti!
6.4.3 NIKLOVANJE CINKA URONJAVANJEM
60 gr nikl sulfata
30 gr natrijum hlorida
10 gr natrijum karbonata
1 litar vode
Uronjavati iste i odmaene predmete u zagrejani rastvor. Ako ide prebrzo razrediti.
6.5 ZATITA
6.5.1 ZATITA KOROZIONIM INHIBITOROM
3% rastvora benzotriazola u alkoholu
Predmet premazati rastvorom. Nevezani suvini BTA nakon suenja ukloniti acetonom. Lakirati ili
zavariti u polietilenske vreice. Izbegavati dodir sa rastvorom ili prahom, ne udisati isparenja niti
prah!
6.5.2 HROMIRANJE CINKA
10 gr hromne kiseline
0,5 gr sumporne kiseline
Predmete uroniti u rastvor. Po stvaranju utog sloja isprati! Hromna kiselina je kancerogen spoj
zato oprez! Slui iskljuivo kao podloga za zatitu bojom!
6.6 IDENTIFIKACIJA CINKA
6.6.1 IDENTIFIKACIJA MEAVINOM SOLI I BAKAR SULFATA
3O gr bakar sulfata
15 gr natrijum hlorida
1 dl vode
Kap rastvora kapnuti na dobro oien i odmaen deo predmeta (zadnju stranu ili bazu). Ako se
javi crna boja radi se o cinku. Odmah dobro isprati.
6.6.2 IDENTIFIKACIJA RASTVOROM NATRIJUM SULFIDA
meavina iste hlorovodonine kiseline i vode 1:1
10 gr natrijum sulfida rastvorenog u 100 ml vode
Kiselinu kapnuti na predmet (zadnja strana, ili baza)- pustiti da kratko deluje, pa zatim upiti
komadiem filter papira. Kap sulfida kapnemo na mrlju. Ukoliko se pojavi bela boja radi se o
cinku. Odmah dobro isprati!
7.IENJE PREDMETA OD OLOVA
OSNOVNI PODACI:
Hemijski simbol Pb-od latinskog plumbum
Tvrdoa po Brinellu- 4
Boja-plavkasto bela (na svee zarezanom mestu)
Vanije osobine- To je mek metal, velike gustine i niske temperature topljenja.
Vanije legure- meki lem (sa kalajem), tamparska legura (sa antimonom)
OPTE NAPOMENE: Zbog izrazite mekoe olova mehaniko ienje koristimo samo kod
debljih korozionih slojeva na arheolokom materijalu. Hemijsko ienje kod olova predstavlja
standardni postupak, a isto moemo rei i za elektrolitiko. Kao i kod cinka neutralizacija ostataka
korienog rastvora i temeljno ispiranje neophodni su. Olovne predmete nikako ne uvati u
kutijama od obinog kartona ili drveta, iverice, perploe i polivinil hlorida!
7.1 IENJE SONOM KISELINOM I AMONIJAKOVIM ACETATOM
Rastvor A: hlorovodonina kiselina 5%
Rastvor B: 10 % rastvora amonijakovog acetata, uz dodatak 0,2% agar-agar
Pomou rastvora A skidamo sve naslage osim oksida, postupak traje sve dok se razvijaju
mehurii plina. Potom isprati vruom destilovanom vodom (vodu prokuvati neposredno pre
upotrebe, kako bi istisnuli eventualno prisutan ugljen dioksid). Ako je na predmetu zaostao sloj
oksida isti uklonimo rastvorom B. Isprati hladnom destillovanom vodom. Rastvor B moe se
koristiti i samostalno!
40 gr komplexona III
pH rastvor 5,5 (koregovati sa NaOH i limunskom kiselinom)
Ovo sredstvo posebno dobro uklanja bazni olovni karbonat. Zagrejavanje na 8o C ubrzava
proces. Isprati prokuvanom destilovanom vodom!
7.3 SREDSTVO ZA SKIDANJE STARE BOJE NA BAZI KREA
200 gr gaenog krea

100 gr natrijum karbonata
Vode dodati da dobijemo gustu tenost. Dobro isprati! Obavezno neutralizovati 5%
hlorovodinom kiselinom pa opet isprati! Uklanja karbonate, sulfate i okside!
50 gr NaOH ili Na2CO3
1 litar vode
Anoda (+) od nerajueg elika, 2-5 A/dm 2,12 V
Samo za predmete sa dobro ouvanim jezgrom. Po zavretku moemo na kratko obrnuti polovena predmetu e doi do stvaranja tankog sivog sloja olovnog dioksida, koji ima zatitna svojstva.
Predmete sa debelim slojem karbonata moemo podvrgnuti uvrujuoj redukciji- proces je
jednak prethodnom, s tim da koristimo elektrolit na bazi NaOH ili 10 % H2SO4. Ovim postupkom
korozione produkte ponovo prevodimo u metalni oblik. Predmet mora da bude spojen olovnom
icom! Za razliku od ienja koristimo minimalnu jainu struje (max.25o mA/dm2). Proces traje
sve dok na predmetu nastaju mehurii vodonika ako do stvaranja istih doe na
metalnojmjezgru doi e do ireverzibilnog oteenja izvornog izgleda predmeta!
7.5 ZATITA
7.5.1 ZATITA ANODNOM PASIVIZACIJOM
14,2 gr natrijum sulfata
katoda nerajui elik, trajanje oko 6o min.
Predmet spojimo na plus pol (anoda). Samo za iste i temeljno odmaene povrine. Umesto
predloenog moemo koristiti i elektrolit od 9,8 gr H2SO4 i 1 litar vode! Obavezno lakirati ili
voskariti!
7.6 IDENTIFIKACIJA OLOVA
7.6.1 IDENTIFIKACIJA POMOU RASTVORA KALIJUMOVOG JODIDA
Na metal koji ispitujemo kapnemo 2 kapi iste hlorovodonine kiseline. Nakon to kiselina krae
vreme deluje ispitivano mesto pokrijemo komadiem filter papira pa kapnemo par kapi 10%
rastvora kalijumovog jodida. Ako nastane uta mrlja radi se o olovu! Odmah dobro isprati!
8.IENJE PREDMETA OD ALUMINIJUMA
OSNOVNI PODACI:
Hemijski simbol Al
Temperatura topljenja 660 C
Specifina teina- 2,70
Boja srebrno bela
Vanije osobine- izrazito lak metal i srazmjerno mek, na vazduhu se prevlai tankim oksidnim
slojem koji ga titi od daljih korozionih procesa, spomenuti sloj se moe stvoriti i hemijskim ili
elektrokemijskim putem-tako dobijen sloj znatno je deblji i otporniji a moe se i obojiti, dobro se
lije, dobar provodnik elektriciteta i toplote.
Vanije legure-duraluminijum (Al+3-5% Cu,1% Mg),silumin(do14% Si),magnalijum(10-15 %Mg)
OPTE NAPOMENE: Mehaniko ienje u principu rae izbegavamo. Kod hemijskog naina
rada rastvorima obavezno dodajemo inhibitore korozije , pa temeljno ispiremo predmete.
8.1 IENJE RASTVOROM SAPUNIKE
eljenu koliinu sapunike prelijemo vrelom vodom. Nakon 1o min. stajanja moemo rastvor
koristiti. Svee prireen rastvor potpuno je neutralna ( pH 7 )! Ne dodavati nikakva abrazivna
sredstva! Nakon par dana stajanja rastvor postaje blago kiseo ( pH 5,5 ). istiti pomou tampona
vate ili etkice za zube. Ne pritiskati! Jedina metoda pogodna i za anodiki ili hemijski oksidirane
predmete! Teoretski bismo mogli koristiti i neko drugo blago kiselo ili alkalno sredstvo za
pranje( pH 5-8 ).
8.2 IENJE INHIBIRANIM ALKALNIM RASTVOROM
10-40 gr (25) natrijum karbonata
5-10 gr (25) vodenog stakla
Uronjavati predmete. Dobro isprati! Samo za predmete koji nisu anodiki ili hemijski oksidirani,
niti fosfatirani! Moe se koristiti i za ienje cinka ili kalaja!
8.3 IENJE INHIBIRANIM KISELIM RASTVOROM
50 ml duine kiseline
10 gr kalijumovog bikromata
Uronjavati predmete na najvie 3o minuta, potom dobro isprati. Ovaj rastvor uklanja Al2O3 i
Al(OH)3! Samo za predmete koji nisu anodiki ili hemijski oksidirani, niti fosfatirani! Kalijumov
bikromat kancerogen je spoj pa se korienje rastvora ne moe preporuiti!

8 gr vodenog stakla
Predmet spojimo na minus pol ispravljaa (katoda/-/). Anoda (+) nerajui elik. Trajanje 3-5
minuta. Temperatura rastvora 7o-8o C. Dobro isprati! Samo za predmete koji nisu anodiki ili
hemijski oksidirani niti fosfatirani!
8.5 IDENTIFIKACIJA ALUMINIJA
8.5.1 IDENTIFIKACIJA POMOU NATRIJUMOVE BAZE
100 gr destilovane vode
Kapnuti na zadnju stranu ili bazu predmeta par kapi rastvora, pa pustiti da deluje 5-1o minuta.
Ako izostane bilo kakva reakcija radi se o magnezijumu, ukoliko se pak razvijaju mehurii
vodonika radi se o aluminijumu ili nekoj njegovoj leguri. Odmah dobro isprati! Ukoliko ostane
tamna mrlja verovatno se radi o nekoj od aluminijumovih legura.
DODATAK I : PRIPREMA ZATITNIH PREVLAKA
LAK PARALOID B72
20-75 gr Paraloida B 72
1 litar toluola
Akrilnu smolu rastvorimo u toluolu, po rastvaranju koristimo. Nanosimo kistom ili prskanjem,
manje predmete moemo uroniti u lak. Ako elimo moemo dodati i inhibitor korozije
benzotriazol, recimo 5 gr na litar toluola. U tom sluaju prvo rastvaramo BTA u toluolu, nakon
toga dodamo smolu. Po nekim izvorima BTA nakon 2 godine potpuno ispari iz laka. Umesto
Paraloida B 72 moemo koristiti i B 67 (topiv u white spiritu),pa B 44.
VOTANA PASTA
7gr parafina
2 gr pelinjeg voska
1 gr montan voska (proienog)
2 gr silikonskog ulja
75 gr toluola
5gr benzotriazola
U loncu sa dvostrukim dnom rastvorimo sve sastojke osim benzotriazola i toluola. BTA rastvorimo
u toluolu i dodamo na kraju. Pastu moemo izraditi i samo od mikrokristalnog voska, toluola i
BTA. Nanositi krpom, obavezno koristiti zatitne rukavice!
DODATAK II: KUPKE ZA GALVANOPLASTIKU
BAKAR:
150-250(200) gr bakar sulfata
45-110(30) gr sumporne kiseline
anoda= elektrolitski bakar
ZLATO
50 gr zlato hlorida
anoda= platinirani titanijum ili nerajui elik ili zlato, temp. 70 C
SREBRO
20 gr kalijumovog karbonata
40 gr srebro hlorida
anoda= platinirani titanijum ili nerajui elik ili srebro, temp. 60-80 C
GVOE
240 gr gvoe hlorida
180 gr kalijumovog hlorida
anoda= gvoe, temp. 25 C, 2-5 A/dm2, pH 5-5,5
DODATAK III : METALI KOJE REE SREEMO U MUZEJSKIM ILI PRIVATNIM ZBIRKAMA
Antimon- u skladu sa literaturom moe se naii na arheoloke predmete od istog antimona,
dolazi u nekim legurama (tamparsko olovo, britanija metal)
Hrom- koristi se za elektrolitsko prevlaenje drugih metala-hromiranje, vrlo otporan na koroziju,
dolazi i u nekim legurama(nerajui elici)
Nikl- isto kao i hrom ali manje otporan na koroziju, koristi se za elektrolitsko prevlaenje drugih
metala-niklovanje, pa u nekim legurama(nerajui elici , novo srebro , neke vrste belog zlata)
Magnezijum- vrlo lak metal (33% laki od aluminija),koristi se veinom u obliku legura, glavna
primena automobilska industrija(delovi motora), nekad dosta korien i u avio industriji
Paladijum- plemeniti metal iz grupe platinijumskih metala, koristi se u proizvodnji belog zlata,
retko za nakit
Platina- plemeniti metal, vrlo otporan na koroziju, koristi se u izradi skupocenog nakita
Rodijum- plemeniti metal iz grupe platinijumskih metala, vrlo otporan na koroziju ,koristi se za
elektrolitsko prevlaenje srebra i belog zlata-rodiniranje
Titanijum- laki metal, po osobinama slian nerajuem eliku, moe se obojiti termikim ili
elektrolitskim putem, koristi se u izradi savremenog nakita
iva- jedini metal koji je tean na sobnoj temperaturi , koriena za tkz amalgamsku pozlatu i
posrebrenje, do 1840. jedina ire koriena metoda pozlate i posrebrenja, koristila se i za izradu
ogledala, kao i za izradu termometara i barometara, spojevi su joj vrlo otrovni.
Autor teksta: Budija Goran
AUTOR SE NE SMATRA ODGOVORNIM ZA TETU NASTALU POGRENOM ILI
NESTRUNOM PRIMENOM BILO KOJE OD NAVEDENIH METODA RADA AKO SE
ODLUITE DA KORISTITI NEKI OD POSTUPAKA TO INITE NA VLASTITU ODGOVORNOST
UKOLIKO NEKU OD METODA NISTE NIKADA KORISTILI NAJBOLJE JE DA PRIMENU ISTE
PRVO ISPROBATE NA VETAKO KORODIRANIM UZORCIMA ILI OTPADNOM MATERIJALU.
OVAJ TEKST SASTAVLJEN JE U NAJBOLJOJ NAMJERI I POSTAVLJEN NA SAJT U SVRHU
POTPUNO BESPLATNOG KORIENJA. BILO KAKVO NEOVLAENO KORIENJE OVOG
TEKSTA U KOMERCIJALNE SVRHE ZABRANJENO JE I KANJIVO .

Čišćenje Metala

Hochgeladen von

Dokumentinformationen

Originaltitel

Copyright

Verfügbare Formate

Dieses Dokument teilen

Dokument teilen oder einbetten

Freigabeoptionen

Stufen Sie dieses Dokument als nützlich ein?

Sind diese Inhalte unangemessen?

Copyright:

Verfügbare Formate

Čišćenje Metala

Hochgeladen von

Copyright:

Verfügbare Formate

IENJE, ZATITA I ODRAVANJE

IENJE, ZATITA I ODRAVANJE UMJETNIKI OBLIKOVANIH

IENJE, ZATITA I ODRAVANJE UMJETNIKI OBLIKOVANIH PREDMETA I STARINA OD

Najjednostavnija sredstva za kemijsko ienje srebra su zapravo kombinacija

OBRADA SREBRNIH PREDMETA UKRAENIH DRAGIM I POLUDRAGIM KAMENJEM,

Kljuni faktori koji utjeu na stanje srebrnih predmeta su temperatura, vlanost i

1.5 SMJESA KREDE I AMONIJAKA

- za veoma korodirane predmete;

2. OBNAVLJANJE ISTROENOG ILI OTEENOG POSREBRENJA

Hvata samo na temeljito oiene i odmaene predmete!

otopine sumporne kiseline. Predmet je potrebno drati u kiselini oko 5 minuta, te ga

njegove slitine te vizualno mu sline kovine.

6. WHATS NEW IN OLD METALS, Canadian Conservation Institute, 1994./saete

ARHEOLOKI MATERIJAL: Damir Dorai, voditelj radionice za restauriranje kovina,

OBRADA MEHANIKI OTEENIH PREDMETA

OBRADA PREDMETA KOD KOJIH JE METAL KOMBINOVAN SA DRUGIM

OBRADA PREDMETA SA OTEENOM PREVLAKOM (PREMAZOM) OD DRUGOG

IZRADA NEDOSTAJUIH DELOVA

zatvaranje ili jo bolje zavarivanje u vreice od polietilena. Idealna temperatura za dranje

RECEPTURA ZA IENJE POJEDINIH METALA

1.1 IENJE AMONIJANOM VODOM

3.5 IENJE AMONIJEVIM KARBONATOM I SUMPORNOM KISELINOM

3.9 IENJE KALIJUM-NATRIJUM TARTARATOM

Hemijski simbol Fe- od latinskog ferrum

Delotvorno neutralno sredstvo za ienje. Delovanjem se oboji ljubiasto. Povremeno vaenje i

5.1 IENJE SONOM KISELINOM

Tvrdoa po Brinellu- 40-45

10 delova zasienog rastvora amonijakovog hlorida

200 gr gaenog krea

100 gr natrijumovog karbonata

Das könnte Ihnen auch gefallen