6li

-.-:-

11

Cplije

4,ti.(v3

..,!.~............. -----

Milovan Dilas

Tamnica i ideja

LONDON 1984

Copyright

Milovan Djilas

Sva prava su zadriana. Nijedan deo ove pu/ikacije ne sme

bez prethodnog odobrenja nosioca izdavai:kog prava.
All rights reserved. No part of this pu!ication may
reproduced, stored in retrieval system, or transmitted, in
any form or any means, electronic, mecltanical, pltotocopying, recording or otlterwise, witltout tlte prior permission of tlte copyright owner.
iti prestampan

Izdavac:
Kolasinska liga za ljudska prava
/ 16 Cumberland Road
Kew
Surrey
TW9 Q
Pu!islted :

Kolasin Human Rights League

16 Cumberland Road
Kew
Surrey
TW9 Q
/

Prited in Great Britain

Whitstale Litho Ltd., W!Jitstaie,

Kent

POSVECENO
SINUALEKSI

"""

_________

1
riput sam u Zivotu i slobodan - veoma blizu nepostojecoj, neostvarivoj apsolutnoj slobodi: dvared u zatvoru,
jedared u ratu. Mo:Ze neko primetiti: svaki put u izuzetnim, mucnim i opasnim, smrtno opasnim, prilikama. Ali niie bas tako. Nego sam se apsolutnoi slobodi nailiZe primakao u
pomenutim prilikama 5 zbog toga sto sam u njima. u tim
prilikama, najdublje, najpostojanije verovao. Okolnosti su besumnje doprinele da vera predje granicu zivota i smrti - da se
dovinem slobode. Ali to ne i ilo mogucno da vera vec nije u
meni postojala kao potencijalno neslomiva - kao od svih
divota zivota. Oni koji nisu imali takvu veru padali su, i padaju
- spasavajuci neponovljivi i predivni, goli zivot - u ropsku
pokornost. Jer do vere, do ideje - do vere-ideje, ne dolazi se
lako i prekonoe, makar se i neke njene komponente nasledjivale. Vera-ideja se stice kroz stra5nu borbu izmedju duznosti i
ljubavi, izmedju savesti i naslade - ona mora postati jedina
ljubav i vrhunska naslada da i postala i sloboda.
Ali neka niko ne pomisli da u tom mom osecanju, u tom
mom saznanju slobode bila presudna cvrstina, ne sadrzina,
verovanja, odnosno sama ideja. Jer se cvrsto ne moze verovati u
koju bilo ideju, nego samo u onu koja se u svesti spoji sa
sudblnom - s neizbeznim, najzivotnijim tokovima zivota.
Ali kako znati - koja, kakva se ideja spojiti s neizbeznim, naj:Zivotnijim tokovima i tako postati nepokorljiva, ako ne
i pobednicka? 1 koji i ciji su to tokovi? Na to nema pouzdanog
odgovora. Mi to ne znamo, kao sto ne znamo ni staje i radi cega

 Zivot, pogotovu zivot ljdski. Kanda se i tu, t,

jedno, najedokcivije, od krugova ljdske
Pucina zivota neistraziva i nedogledna. Bas zbog
vredno selo se z titi in zivota. N aslada

vrtio
sdblne.
toga i
stelje

nj k nedostiZno - ~orbl, ~ ne pobedi. J~dini, kol:o

-toliko pozdani kopas Jeste: cvrsto, nepokoleb1vo verovat1
svoje verenje, vezati svoj sdbln za one snage koje s se
saznanje dovinle do eophodnosti prosirenja slova egzistencije _ do novog kruga slobode. Dakle, spoj isticnog i racionalnog. Nek d! Nis li vera, verovanje, ideja, si tim sto
s neotklonjivo, najljdskije ljdsko svojstvo, istovreeno i
najtajanstvenija, nedok~iv~ is.terija? Zar nij~. ne.~oguc, neploda i bltacatl,. svak1 ljdski P?S~pak koJl n~~e napred
osisljen, izveden 1Z nogostruke, 1Z z1ve realnosti.
Nego, nije 1i i pre;i~~ apst~aktnog ~azi.slj~?j~ -:- nis~ ~i
opisi dozivljaja, nis 11 z1votna 1skstva 1 zalJlVlJa 1 ?

NAJPRE: MUKE ZA SLOBODU,

DOSLUCIVANJE SLOBODE
i kraje aprila 1933. godine, odveli s - posle
ponocnog ~lacenja tabania voljsko zilo kancelariji
Vjkovica, sefa Cetvrtog (antikonis~ickog) ~dseka Opst:
policije Uprave grada Beograda - od~el1, o~~kll ~ a~ent1
i gurnli celij, k~o .? se t:~~ sv~snog .1 za~cno~
breena. Sapatnik iz cellJe, prenez 1 naglo 1slabeli plavuskastl
Slovenac, proplakao , l~zeci. i n~kvasen~ ri
tabane bolovia raspomamljene 1 bolov1a otkte od ostalog
tela. 1 meni s potekle sze - od poniZenja i gordosti, od
radosti: odoleo sam neodoljivi- strasniji slcenj, nego
realnosti - mkama, nisam izdao svoje drugove. Znane,
voljene drgove - i s ~i ~ ~ pameti, ~ i~eja. l~ti~a,
niko me nije i silio na 1zdaj 1deje, odncan)e od 1de]e.
Policajce jedva ako odricaje o~.ideje za?-i~, i to ~ek pos:o se
izdaj drugovi, tek posto.s: ot~riJe_orga~aC1Ja. l~eJa s m.1. ~
nkama, postali drgov1, 1de]a se karrala 1m. 1 v1se

od toga: sam se inkarnirao njima. sam se, odolevsi, da

toga nisam i i svestan - preobrazio drugove-idej,
orgaizacij-idej i time postao esalomljiv. Tek kad se kokre
tizje, tek kad se materijalizje venlim zanim saborcima i
svojoj organizaciji, svojoj drzavi ili partiji -- ideja i postaje
neistiva.

Bilo to na mansardi. Pod nama i oko nas spokojno

spavao Beograd i njem voljea, neprezaljena devojka. Ali
grada kao da nije ni ilo - iscezao negde obezlicenim
prostranstvima. devojka - devojka se preobrazila pazljivog
gledaoca pred kojim se gordim, pred kojim sam stekao jos
d, najzviseniji i najnepostiZniji, razlog njene ljbavi: postajao sam gospodar stvarnog, spoljnjeg sveta samim tim sto on
za mene, koliko postojao, vise nije i i nesto svoje, neotudjeno.
se tada- celiji, posle mcenja- nisam secao da me
i rnajka, detinjstv, precesto, siala n, spavanog, jer
nije ngla prekodan vatiti da me kazni zbog nevaljalstava i
pasjalka, na konak sam se morao dosljati: vapiri iz
grobalja, vestice i zdhaCi iz tmina, djavoli iz klisria, vukovi
iz kljestia, guje iz sipraga i odsvukd zli ljdi bili s strasniji
od majcin sia. Prernorenog od pasanja stoke i igre i kavgi s
decom, rnene iz teskog, iz kratkonocnog letjeg decjeg sna
prvi mah nis bdile majcine sie ogolelo tel: majCie
kletve i majCine sie s, prvi mah, padale san izmicale iz
njega. rnajka, majka bila tvrdog morala, licnost od reCi:
ila se zaklela, prekodan, da platiti za svoje nevaljalstine.
SiajCi me, ona navaljivala: Reci, da neces nikad vise! -
bas to nisam mogao da izstim. 1 zvizdci sie i moje
jakanje s se nastavljali, sve dok se ne i istutnjio gnev majcin,
sve dok i ne i prevladali zaljenje i briga. Zaspivao s
naglo posle ti majCin sia - esrecen zaavek sto
majka, sto rhe niko ne voli i sto, zlocest, ljbav mem ni da
zaslzir .. .1 te noci posle m posle tri-cetiri noCi
iskidane nesanicaa ocekivanj mcenja - zaspao s, ali
tvrdo i samozadovoljno, rk skvrcenill lancia i dse obogacene.
Nije razdirala, i me gonila , ni mr:Znja prema
mCiteljima vise sam prezirao, i sazaljevao, zbog
9

njihovog sramotnog i ropskog zanimanja. Sveg me ispunjavala,

sveg me napinjala ljubav za svoj svet - svoje drugove, svoju
organizaciju: zasluzio sam, odbranio sam njihovo poverenje u
mene, stao najzad na put bratstva i slobode.
noe, noe mucenja, ila poeetna, ali nezamenjiva u
postavljanju pitanja: kako i zasto se postaje izdajnik? odgovor
na to pitaje mogao sam formulisati tek mnogo kasnije, s
obogacivanjem svojih iskustava i saznanja.
lzdajnik se ne postaje u mucenju, nego - u neuparedivo
najvecem broju slucajeva- pre mucenja. Prelomni trenutak ka
izdaji nastaje, najcesce, vec u onim osamucujucim i bezrazloznim pocetnim samaranjima, pretnjama i maltretiranjima kojima policajci omeksavaju i prepariraju krivca vec pri stupanju u
zatvor - odnosno "ubedjivanjima" kojima politicki vodji "ispiraju mozgove" svojih koleljivih nezadovoljnika. Ali mnozina
pripremaju sebe za izdaju - za slucaj mucenja vec i pre
llapsenja, na slobodi: buduci izdajnik se ponajpre prepoznaje
naizgled nenametljivoj, lukavoj radoznalosti, kao sto se
provokator ponajpre otkriva odsustvom interesovanja, odnosno
prividnim interesovanjem, za teoriju. Buduci izdajnik, za razliku od delatnog provokatora, revno buba teoretske apstrakcije
- kao da u torne traZi spasenje od pomisli na rnucenje i od
prividjanja muka, od strasne mucenicke stvarnosti koja ga
ocekuje. Ali i buduci izdajnik i delatni provokator neobuzdano,
bezumno vole zivot - svakakva uzivanja, sigurnost i toplinu.
lloce da se bori, da se zrtvuje za ideju- da bude ideja da
i zagospodario zivotorn, mora se cuvati zivota, ne sme se
dvourniti izmedju zivota i ideje - sem kad se radi promicanju
ideje. Jer zivot sam sei izdaja i zaluda - navodi na
izdaju i zaludu. Jer izdaja ideje i sebe i suboraca ako se
covek dokraja preda zivotu, jer zaluda ako se Zivot sllvati i
prillvati kao jedina, kao najvisa vrednost, kao opravdanje
neetickog, malodusnog ponasanja. Jer ideja, zivot za ideju,
zivljenje idejorn jeste najuzvisenija, neprolazna vrednost Zivota.
i jeste zivot u svom preciscenorn vidu - dll, nadallnce
zivota. Slablc, izdajik, vise svojstvo, nego stanje: zatvor,
muciliste i mucenje, izdajici i slaiCi nose u sei pre nego s i
dospeli na strasni ispit.
1 kao sto se moze pretpostaviti, nabubana ideja niti raskrcu10

stvarnost, niti spasava od izdaje i klonuca. Samo ideja koja

komponenta prakse i komponenta licnosti, ideja-realnost i

id~ja-licnost- samo takva totalna ideja odoleva iskusenjima i

oSlgurava borcu da nadZivi svoju smrt: pobedjju vernici, ne

smnjala i oklevala. Skeptici s prijatni u salonima, ali pogubni
za istoriju, za zivot nacija.
Takav borac s takvom idejom ne treba, nema razloga, da se
boji ni tamnice, ni mucenja, ni smrti - prezivece i zivece u
saborcima, zivoj ideji. Ali i samopouzdaillji i Iakse
podneti mke ako bude napred znao jos neke, glavne, "slabosti" mucenja i mcitelja:
1. Nema muka koje mcitelji mogu izmisliti, da ih
mucenik predan ideji i resen na smrt, ne moze podneti.
Mcitelji mahom i ne raspola:iu velikom, pronalazackom mastom u izmisljanju mka. Oni ponajcesce, jer to ponajlakSe,
idu llodanim stazama i koriste isprobane, nasledjene i svoje,
naCine mcenja. 1 sluze se, takodje, isprobanim, pripremljenim orudjima: volujskim zilama, pendrecima, kesicama s peskorn, iglama, ricinusom, strujama i slicnim. Desava se dodse
- pogotovu tamo gde mucenja nis u redovnoj, dr:iavnoj praksi
- da se policajci sluze, mallom besu i llitnji, i orudjima koja
su im nadollvat- olovkama (medj prstima), fijokama (u koje
zatvaraju sake), stolicama (kojima gruvaj llapsenika),
najcesce svojim sakama kao najneposrednijim, najisprobanijim
i najkomotnijim sredstvom.
2. Mucenika zastrasje i izbezumljje mast.a vise nego samo
mcenje, kad do ovoga vec dodje. Zbog toga zatvorenik treba da
nastoji svim silarna- avaj, te sile su precesto slablje od njegove
maste, kojoj se skriva nagon za zivotom - da se ne Zivljava
rd ni u mucenje, ni u pojedine muke. Suzblti sasvim
divljanje maste i mogucno. Ali ako mucenika poslzi sreca
- odnosno ako policija ne bude imala dovoljno celija - ga
smeste zajedno s drugim zatvorenicima, to mu pruza mogucnost
da pricanju i pricama i dokonim igrama skracje vreme
time i skracje divljanje maste. Ali ako sam, u celiji, o;da
mucenik treba odmall, neodlozno, da skracuje svoje vreme kako
god moze - Ciscenjem celije, brigom svojoj lligijeni i slicnim.
Jer vreme nepopravljivi, zakleti neprijatelj zatvorenika. I
11

mada vreme u celiji - bez knjiga, bez hartije i pera, bez icega
svoga - protice relativno brze, nego u skupnoj zatvorskoj
prostoriji, ono dosadnije, ono uitacnije svojom jednolicnoscu.
UoCi ncenja i u mucenju vreme, vreme bez dogadjanja,
raspaljuje mastu i pojacava mucna uzivljavanja u "nesnosnim"
mukama. Zbog toga se treba odmah, neodlozno uciti suzijanju
maste, zavaravanju i gospodarenju mastom: cim pocne masteno
uzivljavanje u muke - treba skrenuti svoju misao na nesto
drugo, na sta ilo drugo. nije lako, naroCito u pocetku,
neuveZanom zatvoreiku. Alije izvodljivo: cim se javi uzivljavanje, nateraj sebe - svoje misljenje, da misli nesto drugo. I
tako neprestao, uporno, svaki put: muCi svoj um - da on ne i
muCio tebe. I um se, najzad, pokoriti - on nije odvojen od
volje, od licnosti, iako bezmeran i neobuzdan u svojim mozganjima. Jer bas zbog toga sto takav - bezmeran i neobuzdan - um neogranicen i nesputan u izboru tema. i u
najtezim, nezamislivo nepovoljnim okolnostima - kad su sputae i noge i ruke, kad do zatvorenika dopiru svu noc jedino
krikovi muceika i psovke strazara - zatvorenik moze da
skrece svoju mastu, svoj um, koncentracijom na konkretosti,
na tacke na plafonu na dovratnicima - posmatranjem
uporim i ukoceim, sve dok mu okolne kokretnosti, okole
tacke nestanu. tesko i mucno, ali smiruje i okrepljuje i
rrgucno ga do iscrpljenosti poavljati.
ikad,

ni u jednom trenutku, ne treba smetati s uma

ideju. Trebaje stalno prizivati, stalo iti s m. Ona nikad ne
izeverava, ona nikad ne malakse - ako se s njom i u njoj traje
i misli. Ona za vernost agradjuje hiljadustrukom vernoscu,
ona veza s predcima i istorijom, ona jedino pouzdanje,
jedina pouzdana buducnost. Zivljenje, pacenje njome i radi nje
jeste neprekidiva veza s vremenom i prostorom, s vecnoscu i
beskrajem. Ona ona velicanstvena sveljudskost i svenarodnost
u kojoj i kojom licnost pretrajava i svojom smrcu se obesmrcuje.
.

Muke, i pojedinacna mucenja, imaju granice trajanja,

nase telo ima granice podnosenja. Kada mucenje
dosegne tu granicu telo i duh se brane nesvescu. Stavise, u
treucima nesvestice muke postaju i slatke, pretapaju se u naj-

odnosr

12

suptilniju, najspiritualniju asladu. Time poCinje i pobeda nad

nCiteljima i mukama.
~ ~~ treba se -. i uzaludno - bojati smrti na mucenju.

P~llcaJCI su opre~?I, uveZani mucitelji, i sadisti su medju

n]lma mnogo redJI, nego sto se to misli - pogotovu nego sto

misle protivici vlasti i potencijalni politicki krivci. Surovost
zestina i poduzimlji.vost su kod policajaca komponenta profesij~
-. kornponenta koJa vremenom postaje i navika, deo licnosti.
All ta komponenta ne obuzima licnost u tolikoj meri da i se
ona predala uilackim cudima i bezumnoj samovolji. se
pogotovu odnosi na politicku policiju i njene sluzbenike u dikta
torskirn rezimima, jer njih tamo kontroliSu politicki sefovi i
sa~~-njihov~ .~oliticki d~sciplinovana i uigrana organiza~ija.
Pollticke policiJe, praVIlu, ne uijaju, niti muce - ako im
nije naredjeno, ako to ne spada u politicki kurs diktatora i
oligarhije. Policajci, pogotovu politicki policajci, pravilu su
iteligentni, iskusni i odmereni - inteligentni, iskusni i odmereni i u muceju - sem kad im naredjeno, ili kad su
ovlasceni, da se ponasaju suprotno tim svojstvima. Oni ne
mogu, ne smeju, drukciji da budu - iraju ih politicari za
obavljanje najosetljivijih i najvaznijih, politick poslova. Samo
p~korn sl~~ajnosc~ moze se dogoditi da krivac podlegne muce~~""?J~u, ako rllje n~r~d]er da se s njim postupa ne pazeci na njegov
"'~,,Z.ll,~t: od slucaJa, od slucaje pogiije, niko nikad nigde nije
mogao iti uscuvan.
Zb~g.:og~ se n~. treba bojati ni od sadista-policajaca, premd~ pollciJe u n]Ima ne oskudevaju i rado se njima sluze.
U~stinu su sadisti-policajci manje opasni, nego policajci-nesadi-

stl. Sadisti su strasni, ali eefikasni. Jer sadisti, mahom razmetljivi slaiCi, sluze za ono za sta jedio mogu da sluze: za
~astr~siva~je i izb.ezumlj.i':'anje. Jer policije, odnosno policijski
se~ov1, s.ad1s~e kor1ste, all1h strogo kontroliSu da ne i kompromitovall svo]lrn bezumnostima i eodmerenostima vlast i vladajucu politiku i izazivali suvisne komplikacije s javnoscu s
rodinom i prijateljima krivca. i u slucajevima retktm
ratnirn i revolucionarnim, kad krivac vec unapred bez suda'
osudjen na smrt, policajci izbegavaju da krivac umr~ na muka:
rna. Ne zbog toga sto i ga zalili, nego sto propisirna i
praksorn predvidjen naCin uzimanja ljudskog zivota - strelja13

njem, vesanjem ili nekim drugim naCinom - sto zimanje

ljdskog Zivota takav ritual kojim se dzelati obezlicj, koji s
dzelata skida greh i r ga na driavu, na vlast i politicare
kao na "vise", "nemitne" sile. No nezaziranje od smrti,
prevladavanje straha od smrti na mn i tamnicama ima i
druge, prakticne i spiritualne, metafizicke prednosti: to olaksava podnosenje mka i cvrscje verenje njihovu prolaznost,
to zdiZe ncenika na visin ideje, poistovecje mcenika s
idejom - s cistotom, s bezgresnosc i besmrtnosc ideje.

ZATIM: SMRTNO HRVANJE ZA SLOBODU,

SUMNJANJE IDEOLOGIJU SLOBODU
Usred najstrasnije itke jgoslovenskog revolcionarnog
rata, n 1943. godine na Stjesci, smskim vlaznim
nocima, s grupicom izrazijene vojske - meni s, mimo moje
volje, ozivljavale nasledjene vizije i atavisticka shvatanja. Nemci
i Italijani s divizijama zatvorili klisure i zaposeli vrhove.
Planinske i kaznene jedinice, s policijskim psima i planinarima,
koji s vec pre rata- zl trebati- istraZili ptljage, doline
i vrhove, pretraZivali s sme, gazili dz brzaka da nekom
zapeck ili pod zilama ziv stvor ne pretekne. Gruvaje topova i
treska granata s bili zamkli. Svud okolo s praskale rucne
bombe, stektali mitraljezi i razglegali se pscani pcnji Nemci i ltalijani s ijali nase ranjenike, resetali nase bolnicare i nedzne, zapanjene begunce iz okolnih sela. Pitao sam se:
Sta rat, kakva to sila, nadljdska ljdima, dovela
nemacke doktore i italijanske pevace crnogorska i bosanska
s- da istrejj cobane i studente?- 1 mada mije nas
otpor, nase ratovaje, ilo i opravdano i shvatljivo- pitao sam
se takodje: sta s, pobnjenicke snage naseg naroda, goni
na otpor, neravne itke i bezmerna, bezumna pstosenja?
Prezalogajivalo se, pridremljivalo se i razmisljalo se s lesevima i pogiijama - sred ljdske kasapnice od koje niko nije
i post.edje, iz koje samo slcaj mogao ponekog da spase.
Prekoracii smo granic smrti, sli smrt kao neizbeznost.
14

Trajalo se sa smrc, smrti. Da, nije vec bilo ni mrznje- one

mrznje temeljene i podjarivane ideoloskim postavkama i dobrovoljnim dznostima. NeminoVIlost, nedokuciva i neizbezna.
Za razlik od na5ih neprijatelja kojima s pravljali mehanizmi
ideologije i soldateske - mi smo branili gole, licne zivote i borili
se za postojanje svog naroda kao sbjekta medj narodima. 5
zbog toga - zbog tog prekoracenja granice smrti, zbog te
resenosti na smrt za lik, za sdbin svog naroda - mi smo bili
slobodni: slobodniji, i hrabriji i predzimljiviji, od naSih
neprijatelja.
U tim danima, najsmrtnijim trencima, nisam smnjao ni
jedn postavk svoje ideologije marksizma-lenjinizma.
Ideologija mije stajala svesti cvrsto, kao i klisrine cije vrhove
zaposeo neprijatelj, bdno motreci na svaki znak zivota
smama. Ali mimo nje, i nasprot njoj, javljale s se noveili moZda stare, iskonske - pomisli i smnje: sta rat, zbog
cega ljdi ratuj, ima li kraja, doglednog, ratovima?
pomisli i smnje s stvari i bile istinske ideje - ideje
koje izic iz postojanja, iz hrvanja na zivot i smrt, iz iskstava
proslosti i sajarija bdcnosti ... Pa i sama ideologija, marksizam-lenjinizam, doijala s tim novim, egzistencijalno-nacioalim idejama - ili sam ideologiji, jos vezan za n, to
pridavao - k dblje korene, plodnija i svetlija opravdanja.
Bez toga i ta ideologija mogla iti odvana, kao travcica s
kamena, i zamenjena nekom drgom, pogodnijom ideologijom.
ideje, aslcene i neizrecene, mozda dokraja i neizrecive
- te ideje s davale tom Stjesci smisao i opravdanje
koje ikakvo logicko rezonovanje nije moglo da formliSe:
smisao i opravdanje te itke, iskazivali s se samom itkom,
sami srtnim obracnavanjem. Svesna resenost na smrt i
spontana, nepogresiva i neobzdana borba za zivot. Ideja-it
ka, ideja-rat, ideja-zivot.
U 1983. godini iti cetrdeset godina od itke na Stjesci. 1
poksava da iz nje - iz saznanja i osecanja koja ta itka
zgomilala moje i, koja s se isCiscavala i racionalizovala
tok tih nogih godia - dam bar skroman prilog obja5njavanj rata.
Bas zbog toga sto to bila za mene, za vojsk kojoj sam

15

i, itka

s one strane smrti - bas zbog toga se u mojoj svesti

javila diskrepancija izmedju usvojene, "svesne", marksisticke
ideologije i realnosti itke, odnosno novih pomisli i sumnji.
Naime, ideologija ucila: ratovi su proizvod klasnih suprotnosti i klasnih interesa, jednog lepog dana, u besklasnom drustvu, u komunizmu, s nestankom klasa nestace i ratova, kao i
svake druge nuznosti nasilja. itacna realnost, itka kao
zivot, sugerisalaje, nagovestavalaje mom umu mnogo slozeniju
i trajniju, ako jos ne i neprolaznu uzrocnost ratova.
I tako danas mislim ono sto sam tada, na Sutjesci, tek samo
slutio.
Dokle god unazad dopire nase znanje ljudima, njihovoj
preistoriji i istoriji - narodi, plemena i socijalne grupe su
ratovali. Iz toga i se moglo zakljucivati da su ratovi svojstvo
ljudske prirode. bas za to nema pouzdanih dokaza, kao sto ih
nema ni za suprotno - da ljudi kao takvi nisu naklonjeni
ratovanju i dominaciji. Jer mada se zna podosta coveku i
njegovom ponasanju, doista se jos ne zna - nadajmo se da se
nece ni saznati, jer i time covek postao banalni rob - sustina
ljudske prirode. Moderni iolozi dokazuju -- mozda su i
dokazali - da zivotinjski svet ne ispoljava, ni prema tudjim
vrstama, takve planske i toliko "krvolocne" "nagone" kao
covek - kao ljdske zajednice i njihovi predstavnici: mozda se
samo neke vrste insekata u "krvolostvu" priliZju covek.
mome misljenj - do toga sam dosao svojim zatvorskim razmisljanjirna, prvenstveno godinama od 1962. do
1966. - ratovi i gradjanski ratovi poticu iz ljdskog m i iz
ljdskog drustva, iz ljdske zajednice kao takve: samim tim sto
misli i zivi u zajednicama covek mora i da ratuje. Ljudski m
proizvodi ideje. Ali on, um, ne Cini to nezavisno od realnih
slova i dlvnog asledja. ideja ideja ako se javi
"savrsenom", apsoltnom vid - ako idealizacija, odos
no itelektalno tumacenje, realog sveta. Sveta realnog kao
proslost, kao sadasnjost ili kao bdcnost, tacnije - sveta kao
sve to troje skpa. Jer m sklon ka istini, ka apsoltnom.
Niko doista ne zna kakve iti posledice neke ideje, pogotovu
ideje politicke, sracnate na izmenu ljdskih odnosa. Sva
dobra, ali i sva zla, zacinj se r ljudskom m. Zbog
toga treba iti oprezan s idejama, makar sto s one najtvoracki16

neizbeZost

covekova. samim tim sto covek, ljudska

vrsta, prisiljen da zivi u zajednicama, osdjen i da se bori, da
ratuje za te zajednice - bilo za odbran postojeceg, svog i
zivotnog, ilo za osvajanje, za pretvaranje tudjeg u svoje, u svoje
zivotno.
Zbog toga - zbog tih neminovnosti rata, u ratu sve sem
ratovanja neefikasno, besmisleno i jadno. Jasnije, ti
receno: zbog sklonosti ljudskog m idejama, idealima i idealnim projekcijama, zbog neminovnosti ljdskih zajednica da se
bore - ne treba se orijentisati na "vecni mir", nego se za mir
porno boriti. Boriti se za mir, za Zivot ovih zivih ljdi i
njihovog poroda bas zbog toga sto pozdanije da ratova
iti - ako, mozda, i ne vecito, ono doglednoj buducnosti nego da ih nece iti. Jer jedino ideja zivota vredna svih
napora, i zrtvovanja svog zivota. Nijedna druga ideja nema,
niti imala, izgleda da zivi i prezivi- da pobedi. Danas nov,
kokreta, sarno vid, samo nacin izrazavanja, te nejasne, nedokCive i neodoljive vecne slovljenosti. Boriti se za mir ovom i
ovakvom svetu - svetu dhovno zatrovanom i Zivotno zakrvljenom, snagom i svesc, oruzanom silom i verom novi harmoniciji svet, svoj svet kao najbolji od svih nguc svetova.
Podela ratova na "pravedne" i "nepravedne", mada nasledjena iz pradavn mudrosti koje vreme cinilo mdrijim, ne
izgleda mi daas dovoljno preciznom, dovoljno efikasnom:
termin pravda i pravedan potic iz mozda pravednijeg, religioznog misljenja, i baz zbog toga s nedovoljni za obogacena,
racionalisticka, "zapadnjacka" saznanja. Ratove i, dnim,
trebalo deliti na nzne i nenzne, na narodne i oligarhijske. Pri
sasvim sporedno da li narodni rat vodi grupa,
oligarhijskom ratu cestvuje bezmalo citav narod: presdno
da li za narod, za njegov opstanak i razvoj rat nzan ili
nenuzan. I mada ni za tu procen ne postoje pozdani kriteriji
- svak svoj rat smatra narodnim, sve ratove vode grupe, elite
i oligarhije - ipak iskustvo, iskstvo samog rata, brzo otkriva
i gv prirod.
Najmaje

ljaju

se nad uzrocima i prirodom ratova danas zamis- to su prvom red komunisti- koji s verovali i
17

obecavali da sa njihovom pobedom, s nastankom drustva formiranog propisima njihove ideologije, nastaje i svet bez ratova.
I bas taj njihov nemar u pitanjima rata dokazuje, mozda vise
no ista drugo, ne samo varljivost njihove, i svake, "naucne"
ideologije, nego i nasilni, bezakonski njihov monopol nad
drustvom. I mada apsolutno "naucna" pouzdanost njihove
ideologije razbljena samim tim sto se i njihov internacionalni
pokret razblo na nacionalne pokrete, nacionalni pokreti pak'
na razliCite frakcije - monopolisticka vlast traje i vodi osvajacke ratove ne samo protiv tudjih ideja i poredaka, nego i protiv
dojucerasnjih drugova i srodnih, cak istovetnih poredaka.
Javljaju se nove vojno-ideoloske imperije. s tim, narodima
i ljudskom rodu prete, predstoje, najstrasniji ratovi - najstrasniji ne samo zbog razorne moCi modernih oruzja, nego, jos vise,
zbog zatvorenosti, zbog ideoloskog, vlastodctackog monopolizrna novih, partijsko-birokratskih klasa.

klase nernaju rnoralnog dvoumljenja u upotrebl kojeg

i atomskog i ioloskog oruzja, jer nisu ni podvrgrte
javnosti - dvoumljenje se za njih javlja samo s opasnoscu za
vlastiti opstanak. Najstrasniji ratovi predstoje, svemu sudeCi,
izedju kornunistickih dctava - drzava s totalnim onopoli
rna partijskih, politickih irokratija.
ilo,

Svet usao u atornsko-elektronsku epohu i epohu ideoloskih ratova- ratova motivisanih i inspirisanih "apsolutnoscu",
"nesurnnjivorn prednoscu" "svojih" vrednosti i "svog" nacina
zivota. Ideoloska bezurnlja haraju umovima, pleneCi, porobljujuCi citave nacije, rnilijarde ljudskih i. Racionalno misljenje,
ako hoce da izbegne jalovo tavorenje, rnora i samo da postane
fanaticno i ratoborno - fanaticno i ratoborno za slobodu,
odnosno da se ukoreni u adekvatnoj, disciplinovanoj i samouverenoj masovnoj organizaciji.
rat tamnica - tamnica najsurovije, nametnute i voljne
discipline, nametnute i voljne smrti. Izlaza iz te tamnice - iz
opasnosti od rata i ratovanja, nema drugog nego ubojnim
ratnim sredstvima: ne radi se, i nikad se nije radilo, tome sta
treba ciniti nego sta se mora ciniti.

18

NAJZAD: SA VLADJIVANJE SEBE 1 IDEOLOGIJE

- DOKUGIVANJE SLOBODE

Citaocu koji nije dovoljno, nimalo, obavesten:

sam se vec kao student, na pocetku tridesetih godina,
ukljucio u ilegalni komunisticki pokret i sa 27 godina dovinuo u
ajvisi ilegalni partijski forum. U dosadasnjoj mojoj raspraviprici, dva odsudna, najdramaticnija zblvanja u mom naslucivanju slobode i hrvanju za slobodu - mucenje na policiji i itka
na Sutjesci - u najuzoj su vezi s mojom komunistickom
aktivnoscu, ako ne i njena kulminacija. Trece, najpunije -
dctim i konacno - moje saznavanje slobode i srasCivanje s
njom, zbllo se za vreme mojih tamnovanja u tamnicama Titovog
rezima -- zbog kritike savremenog, lenjinistickog komunizma,
naroCito njegove totalitarne prakse.
Citaoca, cak i obavestenijeg, pogotovu onog demokratskih
uverenja, moze zacuditi takvo, besumnje naizgled kontradiktorno, povezivanje slobode, ideje slobode, s komunistickom delatnoscu, odnoso- stradanja za komunizam sa stradanjem pod
komunizmom. utoliko pre sto se, i nestrogo uzev, komunizam, ni kao teorija, pogotovo kao praksa -- kao vlast, ne
moze vezivati s idejo i idealima slobode. Sloboda za
kouniste "ostvarea nuznost", buduCi komunizam "istorijski nuzan", to znaci, uprosceno receno, i totalnu vlast
komuista kao "ostvarivaca" te "nuznosti".
Ali ni taj prolern nije tako jednostavan da i se s njim izislo
na kraj uproscenim negiranjem konizma kao slobode.
utoliko pre sto ideja- svaka, i komunisticka- ne moze iti
verno procejena izva njene primene u konkretnoj stvarnosti,
odosno izvan njene kreativne, socijalne i svake druge uloge.
Ideje nernaju apsolutnu, vanstvarnosnu i nezavisnu valjanost. Pogotovu to nemaju politicke ideje, jer su one i "smisljene" radi uticanja na realnost i radi konfrontiranja s drugim
idejama. Za procene svake politicke delatnosti, pogotovu politickih ideja kao idealizovanog izraza politike, uspeh , makar
i jedini, najpouzdaniji kriterij valjaosti. ako politicka
ideja uspe, u datim uslovima, da "objasni", da iskaZe datu

19

realnost - tacnije receno: da mobilise za r odredjene

snage - ona time pozdano P?tvrdj~je ~ sv~~ relat~vn valjanost, svoj Zivotnost. Time valjanost 1de]e data Jed~o~ za
vek nego, kao sto rekoh, za datu realnost, se s nastaJanJem
novih snaga, novih odnosa, menja i valjanost ideje. Tako . i
komnizam: nepobltnost da vlast komnista, odnosno kom
sti nnopolisticki vlastodr5ci, s najobhv~t~ija, mod.erna
tiranija, ta nepobltnost sama sebl ne potvrdJ~~e komzam
kao apsoltno zlo - da li apsoltno zlo i posto]1 - kao zlo ~
svim vremenima i svim slovima. 1 ne i ilo tako - zar 1
za idej komnizma trpeli mcenici nepojamne mke, zar i za
njega ginli milioni?
U odnos na odredjene snage i odredjene odnose odredjenom vremen, na primer odnos na fasizam ili licne tiranije
Iatinskoamerickog tipa - komnizam znacio i znaci racio:
nalniji i slobodniji, poredak za vecin beznadeznih 1
groze,nih. Dakako ne za izborn veCi~: k?mnisticki. pored~k
se i ne zasniva na izborima. Ovde rec revolcnarm
slojevima, koji teznji za promenom dotrajal~g nesno~nog
stanja id s komnistima i predstavljaj, .datlm s~o_v1m~,
najdinamicnije snage nacije, kao sto s omlada, delov1 ~~tell
gencije i radnicke klase, seoska sirotinja, oru:lane formac1]e. U
tom smisl i Staljin, i , i Tito imali s - za mene to nema
nikakve smnje - za sobom takvu veCin: inace se ne moze
objasniti ni cvrstina njihove vlasti, ni. tr.ajanje. i po~Ie. njihove
smrti poredaka koje s oni predstavl]ali .. 1 tler ~ 1m~o ~
sobom takvu vecin. Teror neosporno 1grao pr1dob1]an]
takvih vecina znatn logu. Ali ni taj teror ne i i mogucan
bez podrske najdinamicnijih snaga i bez id7ologije zasn~v~~e .na
vrednostima, makar vremenim, privremen1m: komstick1m
diktaturama na indstrijalizaciji i veri savr5eno drustvo,
nacistickoj Nemackoj na izvlacenj nacije iz podredjenosti i na
rasistickim mitovima.
Danas, posle brojnih raznovrsnih iskustava s komnizmom
kao praksom, nije nimalo tesko ociti manjkavosti same ~omu~
nisticke ideje. tome vec postoje nepristrasne, teonjske 1
dokentovane kritike: bas se "nacnost", odnosno "neizbezna" "istorijska isija" komnista, koja komnisticki~ pokretia davala bedjenost, otkriva ne s kao psedoreligz20

no n nego i kao ilzije nepogresivost same nake,

"izgradnje drustva na nacnim osnovama".
Ali psedoreligija, kakva sstini komnisticka ideologija, z da igra, i jos vek igra, logu religije odredjenim
prilikaa i odredjeni asovni pokretia. 1 religija- danas
s bas svedoci toga, na prier nekim islamskim zl
- z pod odredjeni slovima da igra logu politicke
ideologije.
Zbog toga se ne treba cditi sto konisti, pogotovu
komnisti~vernici, u odredjeni periodia i konkretnim
zblvanjia, dozivljavaj konistick idej kao slobodu,
zrtvovanje i stradanje za n kao odhovljen srec. sam
beogradsko cilistu kraljevske tanice pre rata i istreiji
vackoj ici na Stjesci, vec ilo reci, i s jedan
prier za to - prier mozda i ne najizrazitiji ni doZivljaj
ni stradaj.
Ali ako ideje m apsoltnu, jedno za vek datu i od
prakse nezavisn valjanost, one l dhove i n odnose
jedino ako d shvacene i prihvacene kao apsoltne, kao "vise
istine". Apsolta vera neapsoltno- to i jeste najstvarniji, najstvaralackiji odnos licnost-ideja, kroz to i politicki
pokret-ideja. Konacna vera nekonacn idej - nesto sto
znao da nije konacno, nego vreeno i kao vremeno istinito i
pravedno - tome i jeste kreativnost politicka i svaka druga.
Cvrstia i postojanost te veze z individalne odlike i srecne ili
nesrecne slcajrsti, i jeste r loge istorijskim zblvanjia
i zivot grpe, aroda, covecanstva.
Tako s , kao i nogi revolcioneri-idealisti, prihvatio i
dozivljavao idej konnizma, za n i trpeo i glavu zalagao.
Sve dok sk sa Staljinom 1948. godine, t i s it
1953. godine, nisa da vidja ne samo esaglasenost
ideje i prakse, nego i da nsl prevazidjenost, sami
tim i pogresnost, s ideje. S ti s zapadao oralne
dilee, s ti s se zacinjala eni nova saznanja, nove ideje ozda n nove nego sto s drzao, ali sn viSe moje
- najpre "jeres", "otpadnistvo".
pogotov

Do tih saznanja konizn i znacaj ideja ih dosao,

kao i nogi pre m, i da itove vlasti nis bacile, dva
21

maha (1956-1961. i 1962-1966. godine) u devetogodisnju tamnicu. Vec sam i utamnicen svojim novim idejama, ukoliko
neko rob ideja, utoliko i slobodnije ljudsko i. Devetogodisnje boravljenje u tamnici za svoje ideje imalo dejstva samo
utoliko sto te ideje u mom saznanju razvijalo, moje
verovanje u njih Cinilo apsolutnim- apsolutnim kao u vremene
istine, ne kao neizmenjive dogme.
to saznavanje i ta vera su se utemeljivali postupno - u
dve faze, kao i mQie tamnovanje. saznavanje i ta vera su
najuze povezani s tim tamnovanjima.
U prvoj fazi, na mojoj prvoj roiji (1956-1961.), sam se jos
borio sa samim sobom, odnosno jos sam u sei dozrevao ideje.
borba sa samim sobom vec nije ila sumnjanje u ideje,
nego precenjivanje moci sveta, odnosno moci vlasti. Tacnije
receno: sumnjanje, povremeno, u vlastite moci. Drukcije receno: ideja se, u meni i kroza me, jos borila sa spoljnim svetom, ~
vlasc.

Svakako i te smnje bile manje i manje pstosne da tu

vlast nisam dobro poznavao, da nisam i sam gradio i dgo
pripadao. um se vec i odvojio od te vlasti, ali moj zivot,
zivot mog sincica i moje supruge, jos zavisio od nje - od
razborite nerazborite procene vlastodrzaca, ako ne i od
njihove dobre zle volje. Trebalo prevazici sebe, prevazici ne
samo svoj zivot, nego i svoju savest i odgovornost za Zivot svojih
najdraZih. ldeja nema milosti, ponajmanje prema onima
kojima se zacela onima koji n izistinski veruju.
Moji postupci i moja zakljucivanja su razumni, cak ako se tako more reci - i prevec razumni, prevec promisljeni i
prevec tacni. Ali su me, neizostavno, na smen i poredo,
spopadale smante verenosti da cu poludeti, da vec ldim, i
da neprijatelj, vlastodSci, iskoristiti moje ludilo da kompromituj, da zatru samu idej. Bila to emilosrdna borba
izmedj mlja i bezumlja, izmedju samorazaranja i svesti.
Dnevno kidanje izmedj stralla od smrti u ldilu i straha za
ideju nastavljalo se u noci - tupom bnil pretecim,
prozirno ldackim i izdajnickim snovima. Bezao sam od jave,
zasavao se zaspivanja. sam se da n pogledam
resetke - mogu me privuci da se obesim i osramotim sebe-ide-

22

ako i na cas i mino strall od ludila - trajalo

saznanje da se taj strah javiti cim zaboravim na njega: nema
zaborava, m sklonista od ideje.
Ali sam odoleo ludil i smrti - ideja ila , ideja
od njih, mozda bas zbog toga sto jedan koren
iracioalnim nedokucivostima, drugi, makar tansniji, u
razumnostima. Jer ideja koja ne advlada svoje iracionalne,
zivotne porive, koja nije kadra da se prikaze kao ptokaz i da
d ptokaz iz obesmisljenih, jalovih ljdskih realnosti takva ideja i nije istinska ideja, nego tuzna tlapnja, u najboljem
sl naivna sanjarija cveljenih, izguljenih duhova.
.!~~nicaje najsurovija, najogoljenija borba z~ ~~vot. 1 to ne,.1
-;

s,

zbog uslova- zbog hrane, postupka, blgtjene. Kad stv

vec dospe tamnic, di i ona institucija, driavna
stanova, zatvoreniku obezbedjen bar minimum drzavne
brige za njegov zivot. Vajna briga doista, ali najcesce dovoljna
da se izvuce goli zivot. lzzetak s tome nacisticki i Staljinovi
logori. Ali ti logori i nis smisljeni kao tamnice - kao
prinda, paticka samoispitivanja i kajanja, nego kao gub
sta- kroz "koristan rad" - rasno ideoloski tudjih, "infektivnih" grupa. I te logore sazdala ideja - ima svakakvih
ideja - ideja "nacnog" prekrajaja necistog i nesavrsenog
ljdskog Zivljenja u "Cisto" i "savSeno".
se nisam borio za goli zivot t{j u prvom ni drugom mom
tamrvanj pod Titovom vlasc. lmao sam i hrane i lekarsk
zastitu. sto s vlasti drzale devet godina ezagrejaoj
celiji - to besmnje trosilo moje kalorije, ali i drzalo

mobilnim ostale, i fizicke moje snage. Secam se da mi

zimi, n, trebalo dva-tri sata dok smirim zmarce pretrn
lih nogu, dva-tri sata nemirn, plodotvornih mozganja - da
ih potom zaspao zdravim i bezbriznim snom ... Uzgred spominjem - doznao sam to iz izvora pozdanog, tada veoma bliskog
Titu - kada Titu predlozeno da mi se da grejalica, on
zvratio: Ne! Nek' on, Djilas, oseti - nek' se malo rasbladi. -1 takvim tricarijama se bave driavni vrhovi, i na takve konkretnosti se sved ideloske raspre! ...
sam prvom svom tamnovanju pod Titom (1956-1962.
godine) morao da se borim protiv onog sto opasnije od gladi,
23

necistoce i studeni: protiv svojih strahova, svojih besova i svoje

saotosti, da se bori za vrednosti neuporedivo vece od
zivota, bez kojih i zivot gui sve svoje vrednosti - za svoje
nralo i duhovno pretrajavanje, za svoj razu i svoju ideju. I
ni danas nalazim drugog objasnjenja kako s pretrajao,
kako s pobedio sebe ako to nije - jeste, jeste! - snaga
ideje, identifikovanje svoje licnosti, svog , s idejo.
U drugo svo tanovanju (1962-1966. godine) vec
nisa vodio tu borbu sa si s: ludilo, srt u ludilu,
povukla se pred idejo, pred ojim preporodjeni, oslobodjenim i slobodni i.
Svakako u t preporodu igralo znacajnu ulogu i to
sto sam i osudjen nevi, zbog objavljivanja, prvo u Sjedinjeni Americki Drzavaa, Razgovora sa Sta/jinom (u origina
lu: Susreti sa Sta/jinom). U svim dotadanji osudaa nada
nom, vlasti, sudovi, ogli su naCi izgovor, bar foralan, sto
salju u zatvor. Uz to, i najpresudnije, bilo to sto "slucaj
Djilas" i jos ziv, nezaboravljen, svaka n delatnost,
ako i postojanje, setalo etoierantno, autokratsko i oligarhijskom rezimu. U v slucaju - u osudi zbog
Razgovora sa Sta/jinom, formalni razlozi su aprosto iskonstruisani, da i se udovoljilo novo prijateljstvu sa sovjetsko
vladorn i ispoljila cvrstoca u ucutkivanju rnene, preko n i
ostalih, poglavito reforrnistickih socijalistickih strujanja.
Zbog toga zatvorenik zbog ideje, i on zatvorenik potencijalni ili stvarni, nikada ne treba da setne s urna - da nevin
lakse i uspesnije podnosi i rnuceja i rnuke tarnnicke. i se
takav zatvorenik oseca krivi - akar i alecno, rnakar i kao
pornagac ili "zaveden" - on vec nacet u sei, vec sklon
predaji i porazu. Jer tu se radi posebnoj vrsti krivice -
posebnorn osecaju i meri "krivice". Ukoliko takav zatvorenik uvereniji u ideju, utoliko se i osecati nevinijirn- potpuna
vera, potpuna uvererst i jesu potpuna nevinost, makar to
forrnalno i forrnalisticki i ne bilo tako. Veruj i ices nevin i
nepobediv: polutanirna, oklevalia i surnnjalirna nije esto ni
u ideji ni u tarnnici.
1 zbog toga za to savladjivanje saog sebe, za rnoju
pobedu nad ludilorn, ila odlucujuca ideja - uverenost, vera u
pravednost i istinitost ideje, ideje-slobode. Osecanje nevinosti se
24

spojilo s uverenoscu: zar i vracali nevinog na dugogodisnju

roiju kada moje ideje i ile ispravne kada i
navescivale nov krug slobode?
v mije, dakako, i tad tesko padalo. "Tanicaje
kuca in", kao sto kaze srpska narodna s. Tanica
neprestana, neirna i neutesna zudnja za svim radostima i
nasladaa koje pruza zivot kao takav i kao svoj. Ali to bilo
drukcije trpljenje - trpljenje telesno i eocionalno, ali ne ni
intelektualno ni dusevno. U tanici zii bilo studeno i
vlazno, leti sparno i stenicavo. Tugovao s za suprugo i
sino - kidale su njilve rnesecne posete. Brinuo s
pazljivije svakodnevno Zivotu, ali vec se nisam ludila.
Nisam strepeo za ideju ni hajao srti: i s izvan, iznad
samog sebe, izvan, iznad realnosti. Realna i spokojna ila
ideja. U eni i ir i pouzdanje - rnoj razu osecao
svoju nadoc, dusa svoju nesavladivost.
1 vree kao da ilo stalo - rnoj u i telo belezili su
godisnja doba, i to neajno. Ali i bilo spokojno
r trajanju vrernena. Mogao s tako, u tanici, provesti
spokojr ostatak zivota - i s u vecnosti. Nevinost i ideja
zagospodarili su - zagospodarili bez razrnetljivosti i osvetnistva
- nad vlastia i d stvarima, nad uslovljenosti i nad materijorn. Nevina, Cista ideja takoreCi pobedila i sau sebe svoju prirodnu teznju za realizacijorn, za svojirn ostvarenje
kroz vlast i u vlasti. Ona, ideja, postala vrednost za sebe rnozda za neko drugo, ne-moje vrerne, ostvariva ozda u
neko drukcijern, e-tarnnickom vreenu. Postao s rob~"
ideje, uzivajuci u torn i takvorn ropstvu: nije li sloboda robovanje ideji, odosno Bogu- za one koji u Boga veruju? Bio sarn, s
tirne i tako, slobodan - ukoliko rnoguce iti slobodan u svom.
vreenu i svoji uslovirna.

25

II
eodvojivi su covek i tamnica, odnosno covek i ideja - jer
ideja svojevrsna, najstra.Snija i najnasladnija tamnica.
Radi se samo stepenu - tome koliko ko rob
ideje-tamnice, ne tome da li rob ili nije. Ljudski stvor
rob ideje samim tim sto idejan, sto ne moie da opstoji bez
ideja.
Time nisam hteo reCi da covekovo itno - pogotovu ne
jedino - svojstvo idejnost, odnosno, uopstenije iskazano, da
misaonost jedina covekova itnost. Jer smatram da coveka
nije mogucno definisati - da coveka nije mogucno svesti na
ovo ono svojstvo, ni na aristotelovsku "politicku Zivotinju"
na religioznost. Covek i s bezbrojnim osobenostima,
samim tim sto i i s bezbrojnim mogucnostima - jedino
i koje opstoji u neprestanom nemiru, neprestanom nastojanju da potcini i prevazidj~ prirodne zakon~, odn?sno materijalne, socijalne - svoje vlastite - uslove. Ide]nost , dakle, samo
jedna od itnosti, jedna od neotklonjivosti covekovih. Ona,
svakako, ne mora iti, ali ona moie iti - zavisno od uslova najvaznija itnost covekova. lzg~eda mi da se ~as u na~e vreme
ta itnost previdja i zanemaruJe - besumn]e opet IZ nekog
idejnog razloga, iz nekog "lukavstva uma". 1 ovaj moj spis
dobrim delom podstaknut tim sveopstim zapostavljanjem ideje i
idejnosti, zapostavljanjem opakim i pogubnim, kao sto vazda
bilo svako zapostavljanje - bolje reci: svako izigravanje i
obezvredjivanje - duhovnih vodilja nacija i covecanstva, i
licnosti.

26

Tamnica i ideja su se i bukvalno uselile u moj Zivot. Vec

petnaestak godina "na slobodi", zivim njima sve intenzivnije
ukoliko starim i prirodno se lisavam Zivotnih naslada. Svakako
moj licni udes - moja mnogogodisnja tamnovanja radi ideje
- imao i ima udela u inspirisanju i uoblicavanju mojih spisa,
pogotovu ovog koji citalac ima pred ocima. Nisam kadar - ne
verujem ni da iko drugi - da izmerim udeo tog licnog
dozivljavanja u delu. Isto tako ne i bilo uverljivo ni kad i ono,
to doZivljavanje, bilo zanemarivano i poricano. Ali uveravam
citaoca da to moje licno doZivljavanje, makoliko podsticajno,
nepresudno za moje izlaganje i rija zakljucivanja: "U dar
nadje iskru u kamenu ... " Svi smo mi, hteli ne hteli, u istom
kazanu - u tamnici-ideji. Radi se samo tome da to uvidimo,
da shvatimo da smo i ideja i da u svetu ne moiemo preZiveti,
kamoli razvijati se, bez jasnih, nedvosmislenih ideja - bez
robovanja idejama, bez slobode u idejama.
Citalac vec shvatio - ako n, posebno isticem - da se
moje izlaganje odnosilo i nadalje se pretezno odnositi - na
diktature, odnosno na poretke u kojima vlast ogranicava,
cesto i zabranjuje javno izlaganje ideja. U takvim porecima,
idejije, besumnje, najteze da se problje. Ali ona, ideja, problvsi
se kroz zabrae i tamnice, bas u tim porecima doblja na
znacaju, na uverljivosti i "zaraznosti".
U toj postavci, kao i u citavom ovom spisu, neskriveno i
kazivanje vlastitom zivotnom putu - mojim tamnovanjima,
kolebanjima i dvoumljenjima radi ideje.
iskustva i saznanja i u demokratskom poretku bila
sticana s manje nedaca, ali ne i lagodno: u svom sazrevanju,
pogotovu u svom radjanju, ideja se u svakom poretku problja iz
tamnice.
Jer, potpuno slobodnog, potpuno otvorenog drustva ne moze
iti samim tim sto drustvo kao takvo zajednica razliCitih,
suprotnih i zatvorenih slojeva, interesa i ideja. Svako drustvo,
i najotvorenije odnosno neki delovi drustva vise, neki
manje - odbojno prema novim idejama, time i prema
stvaraocima ideja: prema "jajoglavcima", "inteligentima", filozofima i umetnicima. Ideja svetlost, jedina nada i pouzdana .
realost u neprestanoj noci i nemilosnom beskraju koji nas 1/
okruzuju. Covek opstoji, covek se otima iz tamnice samim tim
27

sto idejan. Tanica - u l slucaju tanica bez

resetaka - eizbeznost ideje, nove ideje, u svako, svakom
bez izuzetka, drustvu. Herojstvo i stradanje, borbe i porazi
sudina su ideje-coveka, covekovog stvaranja i ljudskih zajednica. Jer ideja, v ideja- to zivot u ogucnosti, verovatni,
mozda i oguCi novi zivot za one kojia dati, realni zivot
postao preuzak, okostao i nerazurnan - akar jos uvek i i
zivotan za " druge"' one koji zive u nasledjeni i prihvaceim, udobni forama.

ako se u nedeokratskim, prinudno nepluralisticki i

prinudno zatvorenim drustvia za ideju stradati i istradati rizikovanje guitka porodice, prijatelja i svog zivota,
saoicevajen1 i svog duha i svog tela u pluralisticki,
otvoreni drustvia, ideje, ljudi od ideja obreceni su takodje
na patnje i napore, poraze i poniZenja.

Zbog toga dusevo stradanje kroz ideju, stradanje za

ideju, samo cesce i eizbeznije, nego i neuporedivo nesnosnije od tortura tela i telesih odricanja. Jedne nke ne ivaju bez
drugih, ali u analizovanju, i dozivljavanju, cas jedne cas
druge iaju "prednost".
U svojim predrati taovajima u kraljevski tanica
ma, r sam samo da otrpim u i batinanja, nego i
studen i gladovaja, svakojake oskudice. Bilo , uza sve to, i
strahova ijadanja za prosli radostia, za pretrgnuto ljubavlju s devojkom. Proslost i ljubav, prikazivale su se utoliko
punijim i zanosnijim sto su bile fantasagoricnije i prociscenije
secanjem. Jer n veceg bola od danteovskog- od secanja u
nesreci na izguljer srecu. Trebalo , dakle, i tada pobedjivati
sebe - protekli zivot koji jos bujao u eni, u ladosti,
u zeljaa i zudnjama, u pacenju i odricanjima.
Ali idejaje vec ila u eni- vec s se i predao ideji, vec
isao, i podsvest, stapala i poistovecivala s
idejo. TrpeCi i pretrpljujuci uke i nevolje isplivavao s i

se

uznosio se u radosni sjaj jos nedosegnutog, ali u saznanju

nepoitnog, ljudskog bratstva i konacne slobode. Bilo nevazno, neitno sto dusevna radost ila naknada i nagrada za
telesne nedace. Znacajr i nezamenjivo ilo to sto su one, te
muke i ta radost, potvrdjivale, u eni i kroza za ljudski
28

rod, neizbeznost, ostvarivost zbratiljenog covecanstva i kolektivizovanog individualiza.

lpakje drukcije, nogo teze i mnogo slozenije, ilo pobedjivati saog sebe - odstojavati ideju, u i posleratnim
tanovanjia u titovski, "kounistickim" tanicaa.
t sam ponesto vec rekao u prvoj glavi ove knjige, kao i u
svoji ranijim spisia. Trebalo , r s, prevladati u
sei ideju lenjinistickog kuz kojoj s dotada pripadao
i za koju sam se borio citave svoje mladosti i dobrog dela svog
zrelog doba. Trebalo , morao sam! Ali ne! Nista meni nije
trebalo - sam s guio, ako se prosudjuje s koje bilo
racionalne tacke. nista nisam ni r. Niko me nije
prisiljavao- pre su svi i sve odvracali. Ideja, zaceta, gonila
ila i od moje svesti i neobuzdanija od mojih
iskidanih, zagusivan zivotn poriva. Ideja me i zavodila,
zaseniivala~ Pojavljivala se kao savest i kao istorijska odgovornost, premda sam slutio da su i jedno i drugo - savest i
istorijska odgovornost - samo sredstva kojima se ideja sluzi u
otklanjanju slabosti i podjarivanju uverenosti.
Zie, bez grejanja, smenjivale su se sa zagusljivim i steica
vim letjim zegaa. Vree se topilo, nestajalo u nezivanju,
vree se iskazivalo kao reagovanje mog tela na studen i zegu:
odulvljen, postajao sam zivince. 1 nigde oluje nisu bile toliko
silovite, priZeljivane i pamcene: oluje su se istutnjavale, izmahnitavale iz n, ostavljajuci za s spokoj i vedrinu.
Bludne i kobinatorske, iscrpljujuce besanice su se smenjivale s pretecim i nezaboravnim snovima. Kaznionsko zvono
trzalo iz postelje iscrpljenog ili raspaecenog, iscrpljenog raspaecenoscu. Trebalo svakog jutra napregnuti svest i savest
da i se uklopilo u realnost - u onotoni tok zatvorskog itisa
ja. potor, poslejutarnje setnje, oralo se- bas moralo!sesti za izglodani cetvrtasti v stocic i prihvatiti se pisanja.
Jer d i se katkada nije pisalo, nisam mogao odoleti da ne
pisem. Nepisanje mi ne s obesnsl]avalo tamnovanje,
nego pritiskalo kao svojevrsna izdaja i sebe i ideje. Naime,
sam uzivao jedinu privilegiju da ne oram raditi u kaznionskim
kancelarijaa ili radioicama. Istina, to upravnik kaznione
trazio od mene, kad sam 1962. godine, drugi put doveden u
kaznionu - besunje su partijski vodji, s koiia s se noge
29

godine druzio i saradjivao, hteli da me onemoguce i u knjizevnom radu. Alija sam odio da radim, rizik.ujuci time da budem
bacen u dugomesecnu celiju i odsecen od porodice. Ali uprava
se zadovoljila time sto mi nije dopustila da imam papir za
pisanje, sam pisao na higijenskom papiru: to pojacavalo
neuroticnu, sladostrasnu "obavezu" pisanja.
Tamnica sto i pustinja, sto i pestera - tamnica
moderna zamena za pustinju i pesteru. Sve religije su se zacele i
sazrele u pustinjama - proverile se odolevajuci pustinjskim,
iskusenikovim i Sataninim, kusanjima. I kao sto Satana
vrebao spremno i prisutno slabosti i kolebanja proroka i Bozjih
poslanika, tako u tamnicama sudije i upravnici motre na borca
nutkajuci ga lagodetima stostruko veCim od onih kojih su ga
lisili - da i mu odvojili Zivot od ideje, da i, podarujuci mu
zivot, oslabili, ako ne i dotukli samu ideju.
zivot najopasnija, uvek prisutna i spremna zamka.
Zivot vredost koja niCim ne moze iti ni zamenjena ni
naknadjena. Alije ideja znacajnija, trajnija i neprolaznija: ideja
Zivot u buducnosti, u vecnosti.

CUV' SE SAMJ SEBE - DA SE USCUVALJ

OD SUDIJA UPRA VNJKA

Policajci su zaduzeni, policajci smatraju svojom dufuoscu

- poavljam: u drzavama u kojima hapse i sude zbog ideja da otkriju krivca, saberu dokazni materijal protivu njega i
nateraju ga na priznanja i terecenje sumisljenika. Potom se
sudije prillvataju delikatnijeg, "zakoskog" posla, da "krivca"
i "krivicu" uklope u zakonske forme. Njihov posao tezi, jer se
ne sluze torturom. Stavise, katkada poneki sudija ispoljava ako
i ne sazaljenje prema "krivcu", ono precutno ogradjivanje od
policijskih brutalosti: Sada ste u sudu - mozete da govorite
slobodno ...
Sud i sudije usko saradjuju s politickom policijom - utoliko
uze i podredjenije ukoliko neki rezim suroviji, totalitarniji. U
kraljevskoj Jugoslaviji Drzavni sud za zastitu drzave (sud za
30

politicke krivice) i u znatnoj meri nezavisan od policije i

podredjen neposredno vladi i dvoru, s kojima se kosultovao u
odredjivanju visie kazne. U posleratnoj, "komuistickoj" Jugoslaviji, kao i u svim istoenoevropskim zemljama, zavisnost
sudija i sudova od politicke policije i partijskih foruma
neposredna - i to ne samo u politickim, nego i u krupnijim
kriminalnim delima. Sudije, skoro bez izuzetka, clanovi su
partije, sto dodatno opterecuje njihovu svest i savest. Vec i to
upucuje "krivca" da bude budan prema sudijama - na sudu
okrivljeni u rafiniranoj formi astavlja borbu za samog sebe, za
ideju i svoj integritet.
Sudije su zadurene svojom ulogom i zvajem da doka.Zu ono
sto su policajci iznudili grozotama podmetanja, zastrasivanja i
mucenja. Oni odmah, na pocetku isledjenja, stvaraju posebnu
atmosferu - atmosferu slobode i straha: slobodnog izjasnjavaja "krivca" i precutne, naglasene pretnje da se "krivcu" moze
dogoditi sto mu se vec dogodilo na policiji, ako ne bude
"priznavao" i "saradjivao". Oni, sudije, ne obziru se na zale
zatvorenika da su bili muceni, da im prizanje iznudjeno. Ne
obziru se ni na ozlede zadate na torturi. Na to se ne obzire i
sud, na sudjenju: jadanja optuzenih docekuju ravnodusni, kiselkavi osmesi najuzvisenijih predstavnika zakona.
Sudije su, zbog toga, prinudjene na rafiniranije metode na zamke, dovitljivosti i nadmudrivanja. Njih vise, politicke
vlasti i iraju ne samo prema odanosti, nego i prema tim,
lukavim svojstvima: svaki sudija ne moze, poneki i izbegava,
da bude islednik ili sudija u politickim delima.
Ali manje se treba cuvati lukave pameti sudija, nego atmosfere koja vlada na sudu, koju sudije i namerno podvlace.
atmosfera reda i zakona, neprinude i pravednosti. Na to
idejni "krivci" najcesce nasedaju. Tome doprinosi i njihova
"slabost" - njihovo osecanje nevinosti, njihov zaslepljujuci
idealizam. Oni, idejni "krivci", ne vide, nisu kadri da vide, da
ideja najveei, najopasniji zloein za suprotnu stranu.
time sto su i sami idejni, nosioci ideje, idejni "krivci" i
svoje protivnike ne sagledavaju realno - najcesce policajce vide
kao zlocinacka cudoviSta, sudije kao pasivna orudja poretka.
nijedno ni drugo nije tacno: policajci-mucitelji su takvijer su

31

se voljno prihvatili nciteljske loge, sdije-islednici prepredeni s jer jedino kao takvi i mogu da "dokaz" krivic necem
sto samo sei ne sadrZi krivicnog dela.
Zog toga, mada se sdija ne treba bojati, jer s njihove
mogucnosti primene torture ogranicene - sdija se treba
cvati vise nego i samih policajaca. Jer sdije zavode, sdije
lzv, omeksavaj idej. Sdije iskrivljj sstin ideje.
"krivc" se tek sd pruza kakva-takva mogucnost da
brani, da poplarise idej. Cak i na tajnim sdjenjima sdski arllivi bdcnosti mogu iti otkriveni i postati izvor
nadahnca, izvor jacanja i sirenja ideje.
Izbor branioca najneposrednije povezan s borbom okrivljenog za idej, za sebe kao nosioca ideje. Zbog toga okrivljeni
treba promisljeno da izabere branioca. Dakako koliko za to
ima mogucnosti - danas ipak ima i vecini "komnistickih"
zemalja. I mada nije nevazno da branilac d dobar pravnik
- da d strucan i snalailjiv izoblicavanj vlasti kao krsioca
vlastitih zakona - vaznije da on d politicki cestit,
odnosno da ne saradjje s policijom i sdom i da shvata
itencije, licnost i polozaj okrivljenog. Treba irati branioca
koji ni s ilzija da z ticati na visin kazne. Kazne
se i tako i tako odmeravaj na politickim forumima, sd ih
samo formalisticki obrazlaie i izrice. Dakle, branilac koji ne
obezvredjje idej i ne moljaka za optuzenog.
Izbor branioca toliko znacajiji sto on, branilac,
najcesce i jedina veza okrivljenog sa spoljnim svetom, s porodicom i prijateljima, srecnijim okolostima - kad s diktatorski rezimi prisiljeni da se prikazj kao postovaoci zakona i sa stranim, zapadnim - drugih slobodnih i nema! - sredstvima informacija.
Na kraj jos nesto zvanicnim braniocima - braniocima
koje postavlja sd, jer se diktatorske vlasti cesto slze i takvim
smicalicama - da i sakrile svoje bezakonje i potpno izolovale
optuzenog. S takvim "braniocima" ne treba saradjivati. Ni
n im se treba poveravati, niti im ista verovati. Vece
povereje i veru zaslzj mcitelji i sdije, nego takvi "branioci". No pri tome treba imati vid i da vlasti - iz svojih
demagoskih d da sd i sdjenje prikai kao objektivne i
nezavisne - odredjj za branioce i one koji s javnosti
32

poznati kao savesni svom posl, katkada i kao protivnici

rezima. S takvima optuzeni treba da saradjje, dakako s
onoliko otvorenosti i onoliko opreznosti koliko nino da ideja
i licnost ne gube.
Jer mada konacna sdina ideje ne zavisi od kolebanja ili
odvainosti cak ni njenih eminentnih zastupnika - verljivost,
sirenje i ostvarivanje ideje s itekako zavisni bas od "beznacajnih", malih i skromnih ljdi. Jer mada ideja nije isto sto i
licnost, tek kad se licnost poistoveti s idejom i kad ideja postane
strast, patnja i herojstvo licnosti - tek tada ideja doija
zivotn, nesavladljivu verljivost.
borba za idej nigde ne prestaje - menjaj se samo oblici
borbe, nema slova kojima neki, kakav-takav, oblik ne i i
moguc.
Ako nista drugo: nek se protivnika zadivljje, nek ga
demoraliSe dostojanstveno drianje idejnih boraca na mkama i
na stratistima.

SIMBOLICNA STVARNA,
PRELOMNA VREDNOST KILE (NOCNOG SUDA)

ideje, pogotovu robljas za idej, tesko , najteze

ali i ajodsdnije i najplodonosnije - prevladati svoje
dvojstvo, odnosno nesaglasenost izmedj idejnih zaveta i zivotnih poriva. Idejoje on dhovan i nenistiv, ali on to n,
idejo, zaisljanom i neostvarivo, apstraktnom svetu. Jer
on, rob ideje, istovreeno zivi i cezne jedini Zivotom koji
dat: eodoljivo ga zovu i m radosti i lepote, neponovljivosti neponovljivog zivota.
Naizgled, tog dvojstva ne i oralo da d: zasto covek ne
i mogao da d istovreeno idejan i zivotan - resen na irtvu
za idej i zanet nasladaa zivotnim? Katkada, kod ponekill,
dvojstva doista i n. Stavise, oni i nis izzeci: dvojstveni
nis, sa sobom se ne bore, oni koji idej shvate i prihvate kao
jedno od - "jedno od", ne ajzvisenije i najkreativnije svojstava, jedn od funkcija zivota. Takvi malm iv spes33

ni izvrsioci, snalazljivi organizatori i vlastodrsci. Nijedan pokret

ne s sto ne z bez takvih, nego oni neminovno - kad
ideja vec uzme h i posvoji svoje pristase - postaju vodji i
izmioci. ldejaje za takve sredstvo, kao sto su za njih i ljubavna
strast i vlast s naslade. Ali nigde i nikada takvi nisu duhovni
kreatori, nisu zacetnici i ucenici ideje. Takvi svako Zrtvovanje
za ideju satraju svojo Zrtvo, ne zrtvenim dugo s
ideji:
Dvojstveni su, u dileaa su s oni koji sve - i Zivot
svoj i svojih najdraZih - ne s podredjuju ideji, nego i
poistovecuju s n. ldeja sve: voljena zena i deca, roditelji i
braca, covecanstvo i doovina. Takvi, jedino takvi, i zacinju
novi Zivot - novu ideju kao ogucni, blpoteticni Zivot. Takvi
ne ogu izbeCi dvojstvo, sunje i kolebanja, vec i zbog toga sto
doslednost u ideji neizbeZo dolazi u sukob s realnoscu, s datim
fr. Takvi su u neprestanoj borbl sa samima s, sa
svoji slabostia i nedoslednostia u odnosu na ideju: osecanje greha, gresnost, svojstvo i duznost, svakog doslednog
borca za ideju. Jer zatocnik ideje, ideala, neinovno gresan
si ti sto ziv, akar i ne uZivao sve lagodeti zivota. On
svoje Zrtvovanje i stradanje za ideju ne dozivljava - odnosno
dozivljava utoliko n ukoliko idejniji - kao nesrecu i
patnju, nego kao trijuf i sjaj s ideje, tie i saog sebe.
Do takvog poistovecivanja s idejo - takvog voljnog,
presrecnog predavanja ideji - ne dolazi se gordo saouvere
noscu, nego saosvesni odricanje i neraznatljivi, neizbirljivi prihvatanje i bezvrednih, "prljavih" duznosti.
Kada su u kasnujesen 1933. godine sproveli u kaznionu,
koitet kounista-zatvorenika zaduzio na otpreanju kroz
kanalizaciju partijske literature i "nuzuZitka", hrane dobljene
od porodice ili kupljene.
Bio s vec prosao kroz policijsko ucilacko isledjivanje i
rutinsko sudjenje, na k i izrecena trogodisnja roblja,
koju s doziveo s pritajeno i utoliko gorco ojadjenoscu sto
korektna sudska atosfera zavarala da nece iti toliko
visoka. Istrpeo s i, u jalovo i zm fantaziranju, i
troesecni celijski zatvor bez icega i ikoga s oskudne
kaznjenicke hrane i odece i "rtvih setnji" u n kruzno
jednoredu s nepoznati kriinalni osudjenicima.
34

Uzleteo s, razleteo s se kad s se, najzad, na5ao

drugovima, od kojih su neki bili zive legende arksistic
ke ucenosti i herojske partijnosti, poneki i jednog i drugog.
1 vec tog prvog jutra, dok se nisa ni sredio od usplahirene
radosti i radoznalosti, partijski komitet kounista-osudjenika
dodelio i poenuto zaduzenje, ne hajuci eventualnoj gadljivosti. Drug koji to dotad radio, jedva doeekao da
ukratko poduci i da i preda plehnate kutije izotucanih i
oljustenih ivica i uzice uvoscene i usradjene osoko od
edju

izeta.

Koitet i nije dodelio taj prljavi, najprljaviji posao ni iz

anioznosti. Uradjeno to ponajveca zbog toga sto
s i novajlija, "cuvaks", r novajlijaa su se i u toj,
kao i u svakoj kolektivizovanoj zajednici, odnosili s podeslji
vo nadenoscu. Ali to i i odgovoran, vrlo odgovoran
posao: svakako i dodeljen i zbog toga sto su drugovi koji su
otpre, sa slobode, poznavali dali eni pozitivnu karakteri-

kakve

stiku.
Na t zaduzenju s ostao nekoliko eseci - sve dok
nisu i n prebacili, kazni, u drugu kaznionu. 1 za sve to
vree nisa se uvestio kako da izbegne udar ucnine, koju
i u eni cesce i silovitije odapinjao nesmiljeni, stostruki srad
iz usocenih uzica, koje s r scedjivati kroz saku, nego
svezi izet s ivica kutija. Ali s posao dokraja obavljao ne
s bez roptanja nego i s neki priguseni uZivanje i
potajni ponoso.

Vec s i ladi nadobudni pisac. 1 ladi revolucioner svestan da r uciti, uCiti nogo i brzo i iz knjiga i diskusija
i iz prakse. Moju spisateljsku sujetu, neugasive porive za
pisanje, u prvi h pogodilo sto nisa doblo neko lepse i
adekvatnije zaduzenje. Ali to bila istovreeno i zudjena
provera i potvrda odanosti ideji i ljubavi r drugovia. zaduzenje i se prikazivalo - tako stvamo i bilo utoliko znacajnije i odgovornije sto zatvorenicka partijska
organizacija ila razjedinjena i zatrovana posle poraza u nedavno strajku gladju. Postupno zadovoljstvo prevladalo u
sujetu i porive: zar i to, to kanalizaciono saobracanje, nUe
uzviseno kao i duhovno stvaralastvo, zar ono ne povezuje i ne
snaZi izucene, izgladnele i ogorcene saborce? StiCi cu i da
35

pisem, govorio sam sei, i ne sluteCi da i taj posao moie jednog

dana iti Iit.erarni motiv i idejno nadahnuce.
sa saZivljavanjem s tim zaduzenjem i sa zadovoljstvom sto
ono bas mene zapalo, u mom umu nicalo saznanje da su svi
poslovi za ideju podjednako cisti, uzviseni i presni. U mom umu
uvrezavalo se saznanje da nema prljavih, niskih i nepresnih
zaduzenja kad ideja u pitanju.
Dvadeset i tri godine kasnije, 1957. godine, bacili su me u
celiju iste kaznione - ovog puta moji drugovi, medju kojima
ilo i onih s kojima sam onda tamnovao i za koje sam obavJjao
pomenutu kanalizacionu duznost.
Mnogo sta se bilo promenilo. Rat i revolucija su razorili stari
poredak, ilegalno partijsko vodjstvo, u kome sam i i ,
preobratilo se u vrh nove drzave. manje sticajem prilika nego
mojom sklonoscu mojom sudinom - da budem zatocenik
ako ne i zrtva ideje - razisao sam se s drugovima s kojima sam
sudelovao u veri i stradanju, revoluciji i vlasti.
Sudili su me i sada s rutinskom korektnoscu, visina kazne
nije iznenadila: znao sam predobro da sud obavlja formalnosti odluke koju donosi partijsko-dr:lavni vrh. Ali sa mnom su
postupali, iako nisam i mucen, neuporedivo stroze nego u
kraljevskim tamnicama. Tamnica najvernija slika poretka,
za svoje ivse drugove i sam otpadnik, mada sam se osecao
kao vernik sveljudske slobode, kojuje ideja komunizma, odnosno socijalizma, proglasavala svetinjom svetinja, i za koju su
sagoreli mnogi smeli i mocni duhovi i izginuli moni uvredjenih
i zapostavljenih. Osecao sam se i duznikom svog naroda i
izginulih drugova: i sam ih vodio u pobunu protiv nadmocnijeg neprijatelja i u bratske omraze Cratske odmazde, radi
slobodnijeg, nesputanog ljudskog zivota. Drukcije receno: u
mojoj svesti se ta izvorna sustina ideje komunizma, odnosno
socijalizma javljala u konkretnom, makar jos neostvarivom,
vidu kao niz struktural reformi koje i Jugoslaviju odvele u
. plura,listic~~ocijaliza, njene narode isturile medju one koji
~ i opravdaje acionalne egzistencije prvenstveno nalaze
u gradjanskim, u ljudskim slobodama.
su za mene zaceci ideja ideja novih i utoliko
neodoljivijih. i spoj, bar pokusaj spajanja, izvorne

36

sustine ideje s jugosloveskom poslerevolucioarnom i antistaljiistickom stvarnoscu. sam znao da sam ne samo predstavik, nego i zrtva tih zacetaka. su znali i nji ivsi drugovi:
nisu se usudjivali da ustanu protiv novih ideja - da ne i ogoleli
sebe kao vlastoljupce- nego su utoliko bezobzirnije kidisali na
m. Komotnost i povrsost, tipicna za samodr5ce, navodila ih
na zakljucak, da kompromitovajem licnosti dotuCi samu
ideju.
Zbog toga i stroze postupanje sa mnom - stroze i u
odnosu na kraljevske tamnicare i u odnosu na zlocince - bilo
izraz smisljene i neskrivae namere mojih ivs drugova da me
slome. Ali da me slome tako da to, bar naizgled, bude od moje
volje, ne pod grubom silom: drzali su me u najstrozoj, totalnoj
izolaciji, ali mi nisu onemogucavali Citanje i pisanje.
Mozda kod mojih ivsih drugova, odnosno mojih tami
cara, i moje drianje unekoliko podsticalo njihove zamisli: drzao
sam se ne samo gordo i odbojno, nego i prkosno i prezrivo. U
meni se pored pobunjenika jos prsio partijski velmoza, nepomire sasvim sa svojim padom, ni sa sudinom, makar sto ju
sam sei ametnuo.
Svakako zbog toga nisam Cistio sobu, sem koliko da se ne
gusim u kalu i prasini. Krevet sam amestao ovlas nikako.
kilu, koja ila moj i nocni i devni sud, nisam ribao jedino ih isplaknuo i plaknuo kad i me izjutra i izveceri
pustili u zatvorenicki klozet.
Na unutrasnjosti kile se hvatala krecna cadjava skrama,
sve eravnija i smradnija: smrad manje ostar i iznenadan nego
onaj iz uzica, iz mog predratrg zatvorskog partijskog zaduzenja. Ali taj smrad i postojaniji i podmukliji. Kad ih se sa
setnje vratio u sobu osetio bih da prodro u knjige i hranu, u
odecu i posteljinu. Naposletku su na stranama kile pocele
gusto izrastati krecne bodlje, smrad strujao upornije i
prodorije.

Potrajalo to tako, mesecima. Straza se nehajno odnosila

prema takvom mom ponasanju, uprkos higijenskim propisima i
merama. sam to prihvatao kao popustljivost, kao nehajnost
kaznionskih vlasti prema ivsem visokom funkcioneru.
Dok jedog d ... Jednog jutra, u leto 1958. godine, posle
37

moje jutarnje setnje, navrati, kao slucajno, ., sef tajne

kaznionske sluzbe.
. se zadriao poduze, u lagonaklonom razgovoru. Ne
secam se pojedinosti tog razgovora. Ali mi ostao neizbrisiv
utisak da . nije navratio slucajno, nego nalogu najvise
vlasti. Jedva prikrivajuci svoju naklonost, on mi istovremeno
nedvosmisleno stavio na znanje da moje dalje camljenje u celiji i
kaznioni zavisi od mog drianja, jer da sam suvise tvrdoglav i
nerealistican.
. izazvao u meni dilemu - 5 dilemu, ne kolebanje:
sta znaci njegova poseta, kako dalje da se driim? u noci,
posle prvog sna - kao ponekad i dotad, kad bih i u tezim
dilemama - sinulo mi u glavi da su vlasti dokonale iz mog
sve aljkavijeg odnosa prema higijeni i zivotnim uslovima- daje
vreme da me se "obradjuje", zakljucak mozda izmozgan, ali
obvezujuci. Nametnulo mi se: preokrenuti svoje drzanje i urediti
sobu i kilu, time staviti do znanja upravi i straZi, koja
danonoeno motrila na mene, da moja uverenost i otpornost ne
slabe nego jacaju.
Vec sutradan otpocelo "veliko spremanje": izribao sam
patos, ocistio prozore, za to veoma pogodna novinska hartija,
i istresao cebad. 1, dakako, oribao kilu. Bio to mucan posao
- nahvatani krec se branio tvrdocom i smradom.
Posle mesec-dva dana porucio sam M-u da zelim da razgovaram s njim: saopstio sam mu da cu stupiti u strajk gladju
ukoliko mi ne ukinu celijski zatvor, i inace primenjen nada
mnom suprotno uredbama. Saslusao me paZljivo i, kao usput,
zatraiio da pogleda kilu. - Driite sada, vidim, cistu. Odgovorio sam: Da, iz i i se moglo jesti.

zlata i soferom koji preprodavao "istrosene" gume svog

preduzeca. Vec prvog dana smo raspodel sobna zaduzenja.
Lopov i cistunac i negadljiv i odmah se javio da on ribati
kilu. Ali sam tu "privilegiju" zadriao za sebe.
U svemu sam postao roijas kao i drugi. U svemu, sem u
vlastitim oCima i ocima uprave. 1 i uprava shvatili smo da sam
uzeo sebe u ruke i da oevrscavam. OcvScavala , doista, ideja u
meni. ldejni borac kadar da se dovija kroz najzamSenije,
najlukavije zamke, ali samo ako ideja istinska - ako siri
ljudske slobode, ako borac u tu ideju doista veruje, ako ona
za njega vrednost iznad svih vrednosti.
lz ove price kili mogla i se izvuci i pouka: zatvorenik
treba ne samo da se odmah prilagodi zatvorskim uslovima i da
savesno obavlja sve higijenske i druge duznosti, nego i da te
duznosti shvati i prihvati kao prirodne i svoje - kao svoj nacin
zivota. 1 da te uslove i duZosti poboljsava, kao sto i na slobodi
cini sa svojim Zivljenjem. to, dalje, znaci: zatvorenik ne sme
- ne sme radi svog integriteta i radi cistoce svoje ideje - da se
pomiri sa zatvorskim uslovima. U savesno obavljanje zatvorskih
duznosti i potreba spada i zivo nastojanje na poboljsavanju
zatvorskih uslova. U odnosima s upravom treba iti dostojanstven ne nadmen, nepoverljiv ne podvaljivac, cvrst ne
provokativan; uvek traZiti poboljsanja, jer nema niti moze iti
takvog zatvora koji i i dobar za zatvorenika. sto nema
ni drustva u kome i ideja ila potpuno slobodna, nema ni
prostora toliko stesnjenog, sistema toliko savrsenog, kojima
covek, covekov um, ne i imao mogao da izumeva, ne i imao
sta da stvara.

. i nije nista , ali sam iz njegovog drianja

zakljucio da on uvidja da dalje zadriavanje mene u celijskom
zatvoru besmisleno, jer neefikasno. . to vec uvideo i
ranije, ali vrhovima trebalo, eto, dvadeset meseci mog
celijskog tamnovanja da to uvide. Posle desetak dana u moju
celiju i celije u parteru, isprainjenom uoci dovodjenja mene u
kaznionu, dovedeni su kriminalni osudjenici, probrani kao
neskloni svadjama kao douskivaci.
Delio sam celiju s trojicom: lopovom, navodnim svercerom

38

39

III
Platon i Marks s i nisu pravu. Dboko, mno
Platonovo shvatanje: ne oblikuje ideje realnost (mate~i
ja), nego, naprotiv, ideje oblikj realnost. Platon ,
verujem, do takvog zakljcka dosao analiziranje~ same. re~ln?:
sti: nema nikakvog dokaza da realnost (matenja) olikJe
proizvodi ideje. ne mora se iti obdaren Platonovim mom
da se i da ni najbeznacajnije delovanje nije moguce ni
jednom trentk bez pretldnog osmisljavanja, bez svog prototipa ideji.
Ideja i realnost s za Platona dva sveta, pri ovaj
drugi podredjen, niZe vrste. Od takvog gledanja do idejnog,
ideoloskog, filozofskog projektovanja "savrsene drzave", odnosno "savrsenog drustva", nije veliki korak- pogotovu za m
Platonov, angazovan politickoj filozofiji koliko i svim
drugirn olastima razmisljanja.
Marks, kao i drugi materijalisti, primarnost daje materiji.
Za Marksa idejni svet prodkt materijalnog, prvom red
proizvodnih odnosa i ivoa proizvodnih snaga. Doista ne treba
ni stoti deo Marksove paeti da se i da nema nikakvih
ideja nezavisnih od ljdskog mozga i socijalnih i klturnih
realnosti. i takvom totalnom materijalistickom shvatanj
sveta blisko, i svojstveno, projektovanje "savrsenog drustva" - drustva ostvarivog sa samom adekvatnom promenom
materijalnih, proizvodnih i tehnickih slova.
ove postavke, Platonovu i Marksovu, sltio sam i

40

opazao - za vreme svog tamnovanja, poglavito poslednjeg kao tacne, premda sprotne jedne drugoj. lndoktriniran materijalistickim cenjima i jos vek revan zelji da ticem na
postojece, prvom red jgoslovenske prilike - davao sam
prednost materijalizn, makar vec i ne samo Marksovom.
istovreeno mi se silovito, plasticno nametala oCiglednost oblikovanja realnosti konkretnom sl politike, drustva, met
nickih dela- prema idejama: tamnica, kao i pstija, veomaje
pogodna za dozivljavanje idejnog, idealnog sveta kao realnog.
Nisam se starao da adjem izlaz iz tog protivrecja - sve do
sada, kada mi se izlaz namece razvojem mog misljenja, razvitkom politickih prilika svetu i Jgoslaviji, svakako i
implsima koje ne mogu da dokcim. Ne mirim, dakle, idealiza i materijalizam, nego ih d njihovom krajnjem,
iskljcivo i doktrinarnom vid, kao prevazidjene "proizvode".
ini mi se da sada, bar za sebe, razresjem to protivrecje:
Platon i Marks - zimam njih kao najeminentnije predstavnike dvaj pravaca - nis pravu, nis sasvim pravu. Drukcije
r: i Platon i Marks, kao i drugi veliki mislioci, is
prav, nis sasvim pravu, bas onome s najoriginalniji, i najistinii, najliZi "konacnoj istii".
Drzi da kategorisanje, verovatno i podvajanje, ideje i
realnosti, dha i materija, "baze" i "nadgradnje", ne odgovara
ni daasnje znanj i iskstvu, ni teznji modernog coveka za
integritetom, za jedinstvom samog sebe i svojim jedinstvom s
prirodom. Za mene ocigledno da se Zivotne forme - covek,
zivotinje, iljke - ne mogu strogo podvajati jedna od druge.
Pogotovu mi eosnovano izgleda strogo podvajanje formi lj<:J
ske egzistencije i deljenje till formi na vise i niZe: "zivotinjsko" i
"ljdsko", "zviseni" i "niski" nagoni, "dhovna" i "fizicka"
aktivnost. Zivot , kao takav, dar ili svojstvo tvari ili sila koje ne
poznajemo, koje nikada dokraja necemo ni spoznati - inace
ismo postali tvorci, preobrazitelji ~ samo Zivota, nego i
jegovih prazrocnika. U krajnjoj analizi Zivot i bezrazlican i
mnogostran, plralistican: tome i nama Zapadnjacima
mogla iti, ponekom vec i s, veoma dragocena istoena,
azijska n, koja se s podjednakom, poboZom paZljivoscu
odnose prema svim formama zivota.

41

 sto smo mi prinudjeni, osudjeni samim zivotom, da

razliCite forme zivota tretiramo razlicito -- da jedne unistavamo
da ismo druge, i nas same, odrZ:ali na zivotu - to
"prokletstvo" samog Zivota, "visi" dar zivota. Zlocin nastaje
onda kada prekoracimo samoodbranu, kada prekrsimo nasledjene i prihvacene moralne zakone, buduCi su oni nastali kao
neizbeznosti ljudske, socijalne i individualne egzistencije.

Zatvorske misaone inspiracije su me navele i na ideju da

nema, niti moze iti, stroge, odredljive granice izmedju mrtve i
zive, odnosno organske i neorganske materije. granica ocito
nestaje u svakoj duljoj mikro-analizi: sve se svodi na cestice i
energiju.
Stavise, mene opsedala, i jos me opseda, slutnja da
jednog dana, mozda i ne u tako dalekoj buducnosti, iti
porusena i granica izmedju materije i energije: ostace, u saznanju i delovanju, samo materija energija, razlicite forme
materije energije- skloniji sam drugom nego prvom. MoZda
se u energiji, u funkcionisanju energije, krije i zagonetka
misljenja, zagonetka ideje?
Kakvog onda ima smisla, kakvog za mene imalo smisla,
ostajati pri krutom podvajanju ideje i realnosti, meditiranja i
drustva? Zbog cega ne i ideja bila realnost, spiritualna i kao
takva "najvisa" forma same realnosti? I1i obratno: zbog cega
realnost - misli na socijalne, ljudske realnosti - ne i bila
telo, mogucnost same ideje?
Takva moja tamnicka i posletamnicka - nisam li i sad
utamnicen "slobodom" svoje zemlje i "svoj" ideja? - razmisljanja mozda i nisu nova koliko se meni cinilo i cini. ih
iznosim da Citalac doblo celinu mojih shvatanja i - sto
nZda vaznije - nacina i uslova koji su do tih shvatanja doveli.
Ni za mene, za moje izlagaje u ovom spisu ta razmisljaja nisu
ni vazna, ni tna - sva moja pa:Znja usmerena na ideju, na
znacaj i ulogu ideje za ljude, u ljudskim poslima.
Jer mada verujem da su ideja i realnost neodvojive kadgod se odvoje neizbezno, pre posle, propadaju kao zive,
konkretne forme - sam uvideo vec u toku borbe za vlast,
pogotovu buduci na vlasti, da ideje ne mogu da ostvare,
odnosno da izmene realnost onako kako su protagonisti ideje to
42

zamisljali. Boravljenje, razmisljanje u tamnicama me u tome ne

samo ucvr8Civalo, nego, zacudo, pojacavalo u mom saznavanju
znacaj ideje u odnosu ideja-realnost.
ldeja ni svojoj prirodi ni svojim mogucnostima nije
ostvariva takva da i se stvarnost prema njoj oblikovala. Uloga
ideje inspirativna, bilo da pokrece na promenu na oeuvanje
datog stanja: filozofi konzervativizma nisu nista manje idejni od
revolucionara. ldeja buktinja koja osvetljava stazu kroz
dzunglu negostoljublve i neprozirne realnosti. tako, mada
se - mozda bas zbog toga sto se - ideja u svesti njenih
zagovornika i mucenika javlja kao idealna, kao konacna i
nepogresiva.
Jer kada pobede oni koji su verovali u ideju, koji su
sagorevali njome, time se uspostavlja nov oblik realnosti, ideja
se polako gasi da i na njenom pepeliStu zaplaminjale nove
ideje. Vecna, svestena vatra se nikada potpuno ne ugasi,
premda se nova realnost s svim silama da zatuli, i to tako
sto lazljivo prikazuje njena obecanja i zagusuje plamicke novih
ideja. 1 tako neprestano, dok traje ljudskog roda. ldeja zacinje
- da se ugasi i nanovo plane u svom delu.
Prelaz od ideje u novu, u neidealnu realnu realnost, odnosno
period gasenja stare ideje i propirivanja novih ideja, tragican
za ivse vernike stare ideje, razoran, jalov i zaudan za one
koji nisu dokucili v ideje i ullvatili se za jih. Revolucionari
koje nije pojela revolucija jedu sami sebe, nova pokoljenja
propadaju u ispraznoj svesvejednosti, u drogiranju i nezasitosti
nasladama.
Tarnnica, ideja u t - u verovanju u mogucnost ako ne
idealne, bar bolje, realnosti - varaju svog uznika, svog
vernika. 1 dobro sto tako, inace niko ne ni zaceo,
kaoli odstojao ideju.
1 ovo ila jedna od mojih nka: spoznao sam , bolno i
posramo, neostvarivost svake ideje, istovreeno sam morao
odstojati nove ideje. Uspeo sam da se othrvam verovatno zbog
toga sto su nove ideje l i deo moje licnosti - delom i moja
tvorevina. Nasao sam, da h pretrajao kao celovit, izlaz u
ravnotezi: makar nestvarne i neostvarive, ideje su neunistive,
v u svo obnavljanju, u trajanju ljudskog roda. ldeje nije
43

mogucno ni utamniciti ni spaliti, i pojedinac traje onolik:o

kolik:o u n veruje, koliko se za njih zrtvuje.
saznanje ilo samo mislena, apstraktna strana mog
tadasnjeg politickog stava, politickog vjeruju: izlaz iz racionalizovanog bezumlja i organizovane pogubnosti takozvanih komunistickih sistema nalazi se u oslobodjenju od utopije, od utopijskog verovanja komunista u "savrseno drustvo". DrukCije
receno: izlaz - obzirom na date svojinske i politicke odnose
- u demokratskom socijalizmu.
Otada, od tamnice - ima vec vise od petnaest godina kako
sam "na slobodi" - to n vjeruju se menjalo utoliko sto
popunjavao novim Cinjenicama i novim analizama. Ali to
gomilanje iskustvenih saznanja - svakako i s podsticajima da
dam "konacan sud" socijalizmu- nedavno mije nametnulo i
kvalitativno popunjavaje tog vjeruju. Promena i nije velika,
ima 1i se u vidu vec prihvacena, vec nepoitna postavka da
vlast najmocniji inspirator i najsustastvenije svojstvo savremenog, realnog komunizma i komunista. Utopiju, "naucno"
ucenje besklasnom drustvu, poila u tolik:oj meri sama
praksa konistickih oligarhija, sama struktura "socijalistickih" drustava, da se za takvo sto vec ne zalaz.e niko sem
placenih propagandista i vlastoljubaca, i oni radi "opijanja
naroda" i regulisanja ponasanja pripadnik:a i pristasa partijsko-irokratske klase.
Naime, mada Marksova i Lenjinova "naucna" varijanta
utopijskog socijalizma bila verovanje, i vera, revolucionarnih
perioda, ona to nije vec odavno - od stailizovanja nove vlasti,
"nove klase". Vec Staljinu ideologija, utopija, bila sredstvo.
mi izgleda najitnije za razumevaje njegove pobede. Svi
njegovi protivnici su ili ovako ili onako, dosledni vernici
utopije. No istovremer on, bar jednom svojom stranom,
posledji veliki "nauci" utopista: on u sve totalnijem nasilju
i privilegisanju sloja upravljaca otkrio nacin "iskorenjivanja
iz svesti klasnih ostataka", odnosr "izgradnju besklasnog
drustva".
Marksisti-komunisti uvek su isticali da nisu utopisti. Doista
to vec poodavno nisu. Bar ukoliko rec onima na vlasti - u
prvom redu onima u Istocnoj Evropi. Jedino sovjetsko vodjstvo

44

jos uvek insistira na ideologiji, odnosno na utopijskom cilju, i to

iz svojih iperijalnill i klasnih, privilegijskih pobuda.
Savremeni komunizamje banalna vlast samozivill, monopolistickih oligarha, koje podrzavaju, jos uvek, birokratske politicke i irokratske ekonomske strukture. komunizam nije
danas u krizi zbog toga sto jos uvek utopijski, sto utopija na
vlasti: taj konnizam nikada nije ni i potpuno utopijski, niti
utopija bila jedino ili najitnije svojstvo njegove vlasti. On
i spoj utopije i racionalne, u znatnoj meri i naucne, metodologije, odnosno prakse: utopija davala zanos i elan, metodicno pragmaticna praksa svestrano i pobednicko snalaz.enje.
komunizamje u krizi zbog toga sto vise nije utopijski- -'\.
ni onoliko koliko to i: izguili su veru u njega ne samo
radni slojevi, u cije se ime, i podrsku, dograio vlasti i u cije
ime vlada, nego i sami pripadnici vladajuceg, privilegisanog
kounistickog sloja. S gasenje utopijske vere, komunizam
izguio dusu, razloge postojanja. komunizam se pretezno
odriava bolje placenim aparatom vlasti i imperijalnim impulsima sovjetske oligarblje.
im povodom drzim da su "zapadna" drustva, poglavito
severno-americko, stailnija od ostalih, pogotovo "istocnih",
bas zbog toga sto su zasnovana utopiji koje se pridriavajuda se ljudi radjaju slobodni, da Bog coveku dao slobodnu
volju i slobodu.
komunizam s gasenjem utopije u njemu, odnosno s
njegovim preobrazavanjem u banalno, sve banalnije vlastodrzastvo, doduse guio i izguio svoju revolucionarnu, u mnogome
i nasilnu moc. Ali istovremeno time taj komunizam osudio
samog sebe propast i spao na svoju vlastodZacku nnopoli
sticku sustinu. komunizam postao malogradjanskiji,
snosljiviji, ali time nije prestao iti ono sto jeste - vlast kao
monopol i privilegUa.

Nesto slicno, ali na obrnut naCin, dogodilo se i dogadja se sa

socijaldemokratijama. Cak i da sam terneljitije upoznat s
istorijom i ucenjia socijaldemokratije, prostor ovog spisa
ometa da poiZe ulazim u razloge zbog kojih su one
apustile, morale apustiti, utopiju vec pre nego su i dosle na
vlast. Rekao ih, uzgred, da su u tome bili presudni uplivi

45

indstrijskih drstava

delovale. Ali Cinjenica da s

socijaldemokratije napstile ti - da se topija gasila
n i svesti, dovodila ih , i dovodi ih, guljenje zanosa,
kolebanja i odstupanja od ideala, od makar i neostvarivog cilja.
Time mi ne pada ni na kraj pameti da poredjjem socijaldemokratizam sa savremeim konnizmom, odnosno "zapadne" socijaliste s "istocnim" komnistima: i S1!_~svoje gledanje,
L kadgod moram da ga opredelim, opredeljjer kao demokratski
soCiJalizam. Ostajci verni demokratiji i ljdskim pravima,
socijalisti s ostali - medj socijalistickim pokretima - verni
ideji, verni bratstv i ravopravnosti. Jer vernost cilj
apstraktna, obmanljiva i samoobmanljiva, ako nije r
odgovarajcim sredstvima. Socijalistima se, drzim, moze zameriti nedoslednost kretanj k ideal, odnosno obzetost
prakticizmom, pragmatizmom, danas nerazgranicavanje nerazgranicavanje principijelno i nepopstljivo s komnizmom,
prvom red sa sovjetskim ekspanzionizmom. narocito zivo
i bolno s demokratski i socijalisticki opozicioeri
komistickim zemljama, nalazeCi neretko, vece razmevanje i
v podrsk kod lieralnih konzervativaca nego kod socijalista.
Ne mislim pri tome na odnose izmedj drzava. Oni se
odvijaj prema hodanim, neideoloskim normama, odnosno
prema drzavnirn interesima. Mislirn na odnose izrnedj partija,
socijalistickih i kornnistickih: zapadni socijalisti, narocito levi,
precesto i olako, na primer, nalaze zajednicki ideoloski jezik s
jgoslovenskirn komnistima, se katkada i odsevljavaj,
kao zororn, pojedinirn jgosloveskirn "dostigncima" - ponajvecrna sarnopravljanjem, rnada se ovo bezmalo svelo na
prosirivanje rnonopoliticke rnoci partijske irokracije.
Ali kako sarn s da se odrzim - da tamnicarna
odstojim idej- iako sarn sarn vidjao da konacni kornni
sticki, odrsno socijalisticki cilj neostvariv?
Objasnjenje , bar pretezno, torne sto nisarn silazio s t
koji tezi, koji vodi k torn topijskom cilj. Uspeo sam i da
prevladam rnarksisticko-lenjinisticko ntivisanje tog cilja kao
"nenacno", "nedovoljno nacno", da se pri tome ne razocararn kretanje, reforrnne rnere, srnerene k tom cilj. Nisam
46

kome

u"'''"'''"'"1'v drustvo, ali sam toliko zivlje

i neodoljivije tezio, svojoj kritici, k reformisanj, k
preobra:lavanj postojecih birokratskih struktura _ ~l~bodno,
otvoreno drustvo.
-

---;~~-]~ znacaj - znacaj do nedavno neoicen

saznanje- tog mog aizgled polovicnog, polovicarskog stava?
sam, i nesvesno, ostajao vernik vise ne vernik
"nacne", marksisticko-lenjinisticke, nego ciste topije. Odnosno - ako se nekome svidja vise bas taj izraz - ciste vere,
"carstva nebeskog na Zemlji". Postupanje primereno topiji,
topijskom cilj, odstojavanje tog cilja kroz poraze i stadanja,
kroz poboljsanja i pobede, pobede pogotovu - to i jeste
vernost nepostiZno ideal, vernost veri, topiji.
Jer kao sto za plodotvorn i izgledn egzistencij i licnosti
i zajednica odsdnije da veruj, nego ono sta veruj - tako
isto odsdnije dosledno, vernicko postupanje, nego ono sta
se veruje.
Cdno i protivrecno, ali s naizgled: poricuCi konketn,
arksisticko-lenjinistick ti, sam se svoji postupanje kretao ka cistoj, topijskoj topiji. Nikakvo d sto se
nogi opozicioneri konisticki zl okrec k religijaa, k tradicionalnim osavremenjenim religijski cenji
ma. Sto se mene tice, moja razmisljanja se ne krecu ni prema
kakvoj odredjenoj religiji - mozda zbog toga sto u kretanju k .
topiji, sirenju slobode kao slova egzistencije, nalazim \/
istinsk veru.
naslCivao

UTOPIJA VECNA,
NACIN KRETANJA UTOPIJI VREMEN

Utopija, topijskih projekcija srecnog, savSenog drustva

ima svim civilizacijama. Ocevidno da nikom nije poslo za
rukom sazdati medj ljdima takve odnose koji i trajali
nepromenjeni i iskljCivali ceznj za savrsenim.
U takozvanoj zapadnoj civilizaciji topije s ocljive s jdai
stickim traganjem za obecanom zemljom i s ranim hriscanskim

47

zajednicama. najdetaljniju, "najsavrseniju" projekciju idealnog socijalnog ustrojstva dao najveci- ako najveci postojifilozof: Platon. Racionalistickim filozofskim sistemima nametnulo se kao moguce i racionalizovaje ljudske sudine. Otada u
Evropi, na Zapadu, utopije smenjuju jedna drugu - od srednjevekovih sekti preko reformatora hriscanstva i reformatora
ranih industrijskih drustava do modernih "naucnih" filozofa:
evropsko, zapadno kulturno tlo , nepoitno, najplodnije za
utopije svake vrste.
Kad rec utopijama, najcesce se imaju u vidu komunisticke utopije. I s razlogom: um tezi k savrserm i ne miri se s
bedom i epravdom, beda i nepravda ceznu za luconosama
koji ih izvesti iz ametnutih, nenuznih stradanja. Ali to
ipak nepravda prema antikomuistima, i demokratima:
nacisti su projektovali izgradnju ciste rase, cak vrsili u tome i
prve pokusaje sparivanjem "Cistih" Arijevaca, "slobodni
covek", "slobodno drustvo" i slicno su takodje utopije ukoliko se sl1vate kao apso~utni, ukoliko se ne radi konkretnim ljudirna i konkretnoj slobodi, odnosno uklanjanju konkretnih ogranicavaja ljudskih uslova.
S civilizacijom se besurnnje javljaju i nepravde i utopije.
da li su prakomunisticka drustva ila liSena epravdi i
utopija, kao sto izgleda prema istrazivanjima nekih antropologa
- to ne znam. Ali u to ne verujem: covek oduvek,
svim nivoirna, covek, poznato mi iz zavicaja da u plemenskoj i bratstveickoj teskoi strepje i roptanja doijaju najnakaznije, najbezizlaznije olike.
Utopija svojstvo coveka i drustva. I kao sto postojanje
coveka izvan zajednica zamislivo samo u masti - samo u
masti zamisliva i zajedica toliko savrsena da iz nje ne i nicale
utopije, kao nada i protivteza. Utopijaje varijanta religije. Lisiti
coveka i drustvo utopije, odosno religije, isto sto i liSiti ih
duhovih, ajitnijih, osnova egzistencije.

\~

..../

"Naucni socijalizam", u svojoj komunistickoj varijanti, ne

pobedio, niti pobedjuje, zbog toga sto naucan. On
pobedio i pobedjuje zbog toga sto svojom naucnoscu dao - u
duhu epohe nauke i industrijalizacije - uverljivost svojoj
., utopiji. DrukCije receno: utopijom, kao zamenom za "neuspelu
i

48

religiju", savremeni komunizam se vezao za neprolazne, vecne

potencijale ljudske egzistencije, svojim pragmatizrnom za
zivot nezadovoljnih i perspektivnih socijalnih grupa. Apstraktno i konkretno, imagiativno i kokretno, vecno i vremeo ne
mogu uspevati, kamoli opstati, jedno bez drugoga. Rascep i
suprotstavljanje medju njima jesu, nemiovo, raspadaje i
razaraje same egzistecije.
I bas zbog toga sto gui svoju veru, svoju utopiju, savremeni
komunizam gui i moc koju u raijim periodima posedovao.
Fizicka saga se uvecala, ali opala uvereost, opala
morala moc, s njom i "opravdanost" i opravdavanje nasilja
visim ciljevima. Neuverljivo i kontradiktorno, ali samo naizgled:
bas zbog toga sto komuisticka utopija ila ne samo totalna
- sve utopije, kao i sve vere su totalne, "jedino istinite" - g
i totalitarna, u savremenom komunizmu sa slaljenjem utopije
slai i totalitarni teror. Zbog toga- u prvom redu mada ne i
jedio zbog toga - postala mogucna borba i u komunistickim porecima. I u komunistickim tamnicama: to sam i
proverio. Jer komuisti su prestali iti Staljinovi ljudi "aroci
tog kova", tamice postale sto i drugde - ako bolje, ono
mnogocemu gore, ali "tamnice za ljude".
Utopije mejaju- od epohe do epohe- olik i argumentaciju. Ali ostaju, kao i vere, neizostavne u svim oblicima i
uslovima egzistecije: zivot ljudski trazi, namece opravdanje
samog sebe samo u sadasnjosti nego i u proslosti i buducnosti.
Ideja, utopija, kao i religija, svojoj prirodi su totalne.
totalne su zbog toga sto obasjavaju i nude resenja osnovnih
egzistencijalnih prolema. Ako ne i ilo tako - ne i bilo ni
dovo]jno razloga da se u njih veruje. Ali ako su totalne - ideje,
utopije ne moraju iti i totalitarne, to jest iskljucivati i zabranjivati i druge ideje i utopije. U tome - uzgred receno najitnija razlika duhovnih osnova "zapadnih" i "istocnih"
poredaka: osnove prvih su u sei netotalitarne, drugih
totalitarne.
Doista, ideje i utopije koje zabranjuju druge ideje i utopije
neizbezno, pre posle, zapadaju u corsokak, u stagaciju i
truljenje - u sukoljavanje s realnim i idejnim tokovima Zivota
drustva i individue. Totalno gospodstvo ideje, utopije n49

guce. Ni srednjevekovne religije, u periodima svog najtotalnijeg,

najnetolerantnijeg gospodarenja dusama, nisu uspevale da uguse ni jereticke sekte, ni racionalno, kriticko misljenje.
Ideja, utopija, kao i sanjarije, totalne su, ali kao postupanje
ne samo sto to nisu, nego i ne mogu da budu, da i same ne
potamne i ne podriju svoju istinitost. iskustvo svih ideja i
ucenja, svih utopija, svih revolucija, svih poredaka. Jer i ljudska
i socijalna egzistencija su mnogostruke, mnogoutopicne. Tudja,
nesvoja utopija izdanak zivota. Zbog toga su najpostojanije i
ljudskoj prirodi najblize, najsvojstvenije, utopije koje verujuci u
svoju ispravnost, u svoju istinitost, pretpostavljaju i dopustaju i
drukCije ideje, drukcije tendencije i oike. NajsavSenije, najistinitije ono sto svesno svog nesavrsenstva i otvoreno kritici i
poricanju.
Zbog toga i zabranjivanje ideje, utopije, besmisleno,
bezizgledno. Protiv ideje, protiv utopije, delatne mogu iti
jedino razumnije, Zivotnije ideje, "utopicnije" utopije. ldeje,
utopije mogucnoje suzbljati, i ubrzavati njihovo odumiranje
- dakako idejnom borbom. Ali upotreba sile, kao i laz.nih,
odzivelih i samim tim nerazumnih ideja protivu ideje, protivu
utopije, ako neposredno i ne , neminovno ocvScava i
obnavlja ideju, utopiju. Ideja, utopija, umire sama od sebe, s
porivima iz kojih se rodila i koje Zivotno nadahnjivala.

SA VREMENI KOMUNIZAM NADZIVEI

SOVJETSKI POREDAK- VICE SE NOVE UTOPIJE
OBNOVITI RELIGIJE
Ne samo komunisticka utopija, nego "naucni socijalizam",
odnosno savremeni komunizam, stariji su od sovjetskog poretka. Svojim korenima oni zadiru u judaizam i hriscanstvo i
anticku filozofiju, - mom misljenju - i u pocetke ljudske
istorije, ako ne i ljudske egzistencije.
cinjenica ne i bila dovoljan dokaz da komunizam
nadZiveti sovjetski poredak - da taj poredak mogao da
zadrzi i razvija svoje najZivotnije, religijsko-utopijske osnove, da
iz klica sovjetske vlasti nisu narasli monopolisticki sloj i ekspan50

Sovjetski poredak sve oCiglednije, nepobltno i bespovratno, porice samog sebe, svoje idealne i zivotne
osnove.
Kako i zbog cega doslo, moralo doei do "izopacivanja"
sovjetskog poretka - posebno pitanje, Cije raspravljanje ne
spada u ovaj spis. Dovoljno iti ako se ovde konstatuje: u
zarnisli, u klici taj poredak sadZ.avao sve svoje buduce
grehove i jalovosti. 1 to poglavito zbog toga sto samu ideju,
samu utopiju, shvatio kao ostvarivu i na tome zasnovao i silu zasnovao partijske i druge birokratije, koje ideju-utopiju
"ostvarivati" kao svoj monopol, svoje privilegije.
Tek, ocito da proklamacije nijedne drzavne vlasti, bilo
"kapitalisticke" i1i "socijalisticke", nisu danas, kao proklamacije sovjetskog vra, u toliko ocitoj, surovoj i grotesknoj,
sprotnosti s delima. reci imaj rnagijsk moc - nikakvo
delo ne moze da prezivi ako stalnom, neotklonjivom
neslagaj s recima. isto se moze reci i za teorij, makar se
oko pastile umne, mn glave: teorija koja lazno
izrazava i, stvamost, rnora sagnjiti, mora iti zamenjena
istiitijom, zivotnijorn teorijom.
Ideja nije, sarna sebl, ni moralna ni nernoralna. Ali akoje
aroralna - nije vise ideja. Lejinova ideja jos ila dvojna,
antiomicna: topijska vera, ali i neblranje sredstava. 1 bas zato
sto klici ila i arorala - sredstva opravdavala ciljem,
odnosno proglasavala rnoralnim sve sto koristi "proletarijatu"
- ta ideja svojoj klici nosila i zametke svoje propasti. Ono
Cime sovjetski sistern - kao i slici sistemi - rocan, naime
- privrzenost vlasti kao jedinom stvamom i cilj i sredstvu eizbezno vodi k trljenj i propasti.
"Nacni socijalizam", odnosno savremeni komunizarn, ne
sarno sto vise nije jedinstvena, intemacionalna ideja, g se
raspao na niz drzava s razlicitir, cesto i epomirljivirn interesima. Nastala s v klasna drustva, ratovi medj komunistic
kirn drzavara s realnost i neizbeznost. Ideja, vera, truli zadah se siri citavirn svetor. Ali sovjetska r, narocito
v, ojacala i svojir ekspanzionizmorn "dopnila", materijalizovala, svetsko sireje ideologije. Tako , kao i ranijim
vojnirn imperijarna, slaljeje ideje ilo predigra, ako ne i
predslov, sazenja sile. u nastajaj , vec nastao, sistem
51

,-

imperijalnih veza i odnosa hegemonistickog Sovjetskog Saveza.

Sovjetska oligarblja se pretvorila, ve~ ~ Stalj~nom: n~ sam? ~
tamnicara vlastite ideje, nego i u gusca 1 ugrozavaca ljudskih 1
nacionalnih sloboda.
Niko ne zna kad se i da li se sovjetski poredak
transformisati u slobodnije, u neekspanzionistickije drustvo.
Sto se mene tice - ne verujem u to, bar ne u doglednoj
bdcnosti. Bezumlje i oru:qe, nasilje i "mesijanstvo" jos
gospodare nad Rsima i narodima sovjetske imperije i podjaruj i hrabre oligarhiju na monopolizam i ekspanziju.
Sila nuzna, neophodna, ali nije dovoljna ~ sprotsta.vlja
nj toj opasnosti i toj mori: sili daje dusu, daJe nesalo~1v~~t
samo ideja, san vera u svoj pravednost, pravo na svoJ nacm
zivota.
Ideja-vera nzna svima. Bez nje nema izlaza iz savremene
teskobe, iz svetske tamnice.

52

IV
IDEJA SE SNAZI POTVRDJUJE
DOSTOJANSTVOM LIGNOSI
ko se kaze da su borci za ideju nejednaki svojim
moCima, odnosno sklonostima, time se samo iskazuje
opstepoznata, banalna istina - da ljdi ni u tome, kao
ni u svem drugom, nis istovetni. DrukCije receno: uverenost,
privrzenost ideji zavisna i od licnih svojstava. Mada covek
"na vojni na zemlji" i mada s covekovi dani "dani nadnicarski" - k to manje, neko vise. Nema mnogo onih koji
sagore, koji se zrtvj za idej, iako s svi idejni, na ovaj onaj
acin, slovno ili bezslovno.
1 mada to tako - istina i da se idejnost stice, gradjuje
licnost i gradi licosc. se najcesce i najpozdanije obavlja
borbom za idej. Ali katkada i znacajnije za cmcivanje
licnosti ideji i ideje u licnosti i misaono dljivanje idej i
emocionalno sativljavanje s idejom. se, dakako, ne postiZe ni
lako ni prekonoc. Ali to t, jedini, trijmfa ideje i borca.
Jgoslovenski konisti, medj kojima sam i i , kraljevske
tamnice s pretvorili svoje niverzitete: danj smo izucavali
marksisticko-lenjinisticke "svete kjige", izveceri diskutovali i
disktovali, proveravali i proCiscavali naceno. Nije pri tome
zapostavljano, kolikogod se moglo, ni sire obrazovanje- ono
itekako vazno za siru i plodotvorij primen ideje. istovremeno smo i vodili r s pravom tamnice za poboljsanje

53

uslova, cime smo oevrsCivali svest i proveravali kolektiv i svakog

ponaosob.
Dospevsi tada na roblju, sam se uklopio u uhodane forme
ucenja i uoblcajene, ratoborne odnose s upravom. Utamniceni
komunisti su bili prisiljeni, kao i ostali zatvorenici, na niz
ponizavanja. Ali njihovo drianje, s malim izuzecima, bilo
dostojanstveno i u tim poniZavanjima. Komunisti su skidali
kape pred strazarima s bladnom, energicnom zvanicnoscu i
ostajali nepomicni i odbojni kad i im kaludjer na nedeljnom
bogoslurenju ponudio da poljube krst. 1 to trebalo nauciti,
usvojiti, makar se bilo i hrabar i ubedjen. Takvim drianjem su
komunisti uspeli, iz akcije u akciju, da itno izmene svoj
polozaj i izvojuju ukidanje poniZavajucih postupanja.
Kada sam, kao pobunjenik u komunizmu, posle presude
sproveden 1957. godine u kaznionu u Sremskoj Mitrovici, gde
sam robljao i u vreme kraljevine, zatekao sam slicne uslove.
Upravnik Milenovic i strog i blizak s vrhovima unutrasnjih
poslova - kao i predrevolucionarni upravnik Bralovic s kraljevskim vlastodrscima u Beogradu.
Jedino sada crkva bila pretvorena u ioskop, samaranje i
pendrekanje ilo redje, politicko douskivanje razgranatije i
opakije: kazniona potpadala pod unutrasnje poslove, ne,
kao pre rata, pod ministarstvo pravde. 1 u tome - u "novom"
tamnickom redu - ogledala se "evolucija" ka "progresu" i
neslobodi: u kraljevskim tamnicama sve bilo gore, sem sto
zatvorenik i slobodniji - manje nadziravan i manje spijuniran. Sada, u titovskim tamnicama, svaki osudjenik i
"obradjen" i kontrolisan - vise od svojih sapatnika nego od
strazara.
Moderne tamnice su gore od starih, mada su higijenski i
prehrambeni uslovi neuporedivo bolji: tako , besumnje, bar
sto se tice Balkana i Jugoslavije. Negdasnje turske tamnice su
ile mracne i prljave kule i podrumi, ali s korumptivnim
strazarima, s mogucnostima veza sa spoljnim svetom i - to
za zatvorenika najveca olaksica- bez ikakve brige nadzornika
osudjenikovoj dusi i misljenju. Meni u jednom takvom
zatvoru, za vreme kraljevine, pandur nudio pice, cak nagovestavao i olake zene. Pod Austro-Ugarskom zatvori su se "mo54

dernizovali". Kraljevina Jugoslavija se ponajvise ugledala na

austro-ugarski kazneni sistem. Zatvorske prilike su se itno
"humaizovale", ali i politicki pritisak i psihicko iscrpljivanje
su se umnozili i poostrili. No tek pod komunistima - s
irokratskijim redom i s poboljsanjima higijene i hrane dusevna cedjenja i mucenja doiti naucne i totalne forme i
razmere. i mene- znao sam- ocekivalo kad sam dospeo
u titovske tamnice.
Mene su bacili u samicu, u kojoj su me zadrzali sesnaest
reseci - ne racunajuci cetiri meseca samice u Centralnom
zatvoru u Beogradu, u toku istrage. Postupak , inace, prema
meni i korektan - korandir zgrade Pejovic nije i ni
osoran ni zakeralo.
Saznanja iz kraljevskih tamnica i komunistickih rob~jaskih
kolektiva urah su izronila kao dragocena, kao neprolazne
vrednosti. Prerda r sadasnji polozaj i razlicit - i sam
izuzetni i izuzeti robljas- sam vec znao kako da se ponasam
i na sta smem, na sta ne srem pristati.
Strazarima i zabranjen svaki razgovor sa rnom, sem
najkraceg sluZeog. sam odmah shvatio, ih nisam ni
izazivao opsteje ser koliko se nije moglo izbeci. Istina,
strazari zaduzeni za mene bili su odabrani - prvenstveno kao
pouzdani. rogu da dodam da su oni - pominjem:
Erdelja, Pejovic, Popovic, Markovic, Ilija, "Slovak" - bili ne
samo savesni sluzbenici nego i cestiti i sazalni prema roijasi
ma.
Jer makoliko sukob idejnog borca s reZimom i nepomirljiv, treba, jer nema i razloga, da se pregoni sa
strazarima - s kada eki od , ima i takv, zakida
jegova prava ili asrce jegovu licnost i na njegove ideje.
lspod strazarske strogosti i nepoverljivosti se mahom skrivaju duboka, i nezna, razumevaja ljudsktll patnji i bezumnosti. Strazari su takodje robljasi - robljasi koji nisu izvrsili
zlocin, ali su osudili sebe da zive sa zloeincima, da se uduljuju
u zlodela i u licosti zlocinaca. U stalnoj napetosti da ih ne
izigraju zlocinci, ciju dovitljivost i bezobzirnost tamice izostravaju, stra:lari postupr- poput osoblja u ludnicama- poprimaju navike, i osoblne, robljasa. Inace ne i mogli da vrse
55

svoju sluZu - da lebde i strepe izedju strogosti propisa i

ozlojedjenih nesrecnika.
saznanje strazaria kao roijasia-nezlocincia
nisa poneo iz kraljevskih tanica. l , najveca,
kounisticko gledanje na strazare kao na "organe klasnog
neprijatelja" i "burioaske drzave": te "sluge" - s u
retki slucajevia oguce i pridoiti. Takvo gledanje i
drianje ogloje s da aniozno nepoverenje, takodje indoktriniranih, kraljevskih strazara. Saznanje strazaria
kao roijasia-nezlocincia r s steci. 1 stekao s ga,
vec na pocetku roijanja u titovski tanicaa, zahvaljujuci
korektnosti strazara i svoji novi gledanjia.
U toku svog devetogodisnjeg roijanja u titovski tanica
a nisa imao ni jedan, ni najmanji, sukob sa strazaria.
Sukob izio uskoro posto su iz beogradskog Centralnog zatvora prebacili u sremskomitrovacku kaznionu - i to s
vasoitacem koii osudjenike obradjivao vise ideoloski nego
eticki. Kraljevska driava nije ni imala takvih vaspitaca, nego
svestenika - za ispovedanje, i ucitelja - za nepisenost.
Vaspitac pise ga s veliki "V", jer s1
zaboravio ime, on ovde i vise nego licnost - elem, taj
Vaspitac pozvao u kancelariju koandira zgrade 2, u kojoj
s saicario, da i preda piso moje ladje sestre. i
razrok, pepeljave i kose i lica, zvalavih usta. Napregnutog,
nadenog izraza. Sedeo za stolom, usturen, dok n
ostavio da stoji. Odall : Tu piso tvoje sestre
Milke: zvase 1i se ona tako? Ona pise tu kojesta. to jedan
gradjanin socijalisticke zemlje ne i s da radi. lpak s
resio da ti d piso, ali s ti da sestri skrenes paznju da se ne
iZrazava bezobrazno i da ne okrivljuje narodne vlasti za tvoja
dela. i ti s otezava da uvidis svoju krivicu r partiji
i drzavi.
sestra se, doista, istrcavala kao "zastitnik" i kao
"isterivac pravde" na slucaju. Ali nije to Cinila "bezobrazno" - ukoliko se takvim ne i smatrao opozicioni politicki stil.
Vaspitac pozeleo da bas na osudjeno budzovanu, kakav
s i , istakne svoju va:lnost, ali i da ispolji velikodusnost
time sto mi ipak dati piso. Ali njegove su naere, svakako,

56

bile dalekoseznije - da "prevaspitava" i n kao i ostale

osudjenike. No ilo ili ne bilo tako, s odall uzvratio,
verovatno sa slabo prigusivano ljutnjom: Prvo, upozoravam
Vas da i se obracate s "Vi"- ukoliko ne zelite da i V
govori "ti". drugo, pristojno se izrazavajte sestri.
eni ne pada ni na kraj pameti da upozorava i "prevaspitava" svoju sestru. - Vaspitac , ne sacekavsi da dovrsi,
prasnuo: Sta ti lislis, ko si ti? Ti si za n sto i svaki
osudjenik! Kad ces tako, ne d ti piso! tvoja sestra, pise 1i
bezobrazno, pise! - Da neces da te olim za pismo? jesam
osudjenik kao i drugi, ti - zalosno da i i takvih
vaspitaca. Ti i prvo trebalo da prodjes kurs s govedia, ne i 1i
te ona nesto naucila, onda da dodjes edju ljude! - 1 tako
uvreda na uvredu, vika na viku. Vaspitac skocio iza stola,
deruci se iza glasa i preteci sakaa, sam na isti naCin,
dim u dim, uzvracao.
Koandir Pejovic izasao iza stola i postavio se izedju
mene i Vaspitaca. Kasnije i rekao: 1 na eni odgovornost. Pomislio s da z doCi do tuce. - Koandir
najzad pozvao n u saicu. Pratila dreka Vaspitaca, ni
nisa ostao duzan viko s llodnika.
Tri-cetiri dana t poveli su upravniku Milenovicu,
na prijavu Vaspitaca.- Staje to bilo izedju Vas i vaspitaca?
- lspricao s tacno, r secanju, dok upravnik
osatrao bezizrazno zelenkasti i. Upravnik zakljucio:
Da, to se uglavno sla:le s izjavom koandira Pejovica. Mozete
ici.
i se svSila "saradnja" s vaspitacia, na pocetku
odsluZivanja g roijaskog roka. 1 d se to odigralo u
prizemlju, koje bilo ispraznjeno da i se postigla moja
potpuna izolacija, kavzenje ilo toliko glasno da se rasculo
edju osudjenicia.

Strazari ne cene nogo vaspitace- valjda i zbog toga sto su

ovi ili, bar tada;" nedovoljno strucni, ponasali su se kao
izuzetniji i poverljiviji. Jedan strazar mi docnije, kao uzgred,
rekao: on, Vaspitac, on uvrteo sei da Vas prevaspitava,
s Vama i Centralni koitet nije mogao izici nakraj.
lako ne r iti presudno - jer borac sazreva s idejo u
57

sebl - svakako pametno i plodno vec na pocetku tamnovanja

zauzeti stav nedvosmislene, nepomirljive odbrane svog, idejnog
integriteta.
Kada su pocetkom leta 1957. godine otpremili u kaznionu, tamo jos vladao propis - nasledjen iz predratnih
kraljevskih kazniona - skidanja kape pri svakom susretu sa
strazarima i sluzbenicima uprave.
Bio sam resen da ne kSim "kucni red". Ali ovo ropsko
skidanje kape sam osecao kao poniZenje, sam se nasao u
nedoumici. U nedoumici su bili i strazari, obzirom da sam
i prvi visoki partijski funkcioner koji potpao pod njih.
Izvrdavao sam kako-tako mesec, mesec i dana, najcesce
setajuCi gologlav. Strazi to moje manevrisanje s kapom dakako
nije promaklo. Uprava se pripremala da me "dovede u red", i
u meni sazrevao otpor. Uslovi za mene nisu ili povoljni. i
sam na pocetku izdrzavanja kazne, rezim i u zaletu
protivu m. Proveo sam vec cetiri meseca u samici beogradskog Centralnog zatvora. Ali kad se radi integritetu, ne treba
se previse obzirati na uslove.
1 doista, kao sto sam i slutio, jednog popodneva, dok sam se
vracao sa setje, komadir Pejovic me opomenuo: Milovane
(slzbenici su me i spontano i namerno zvali imenom, ne
prezimenom, jer ime bezlicno, prezime bilo pojam
partiji), propis da se kapa skida pred slzbenicima. - U
mei vec ilo dozrelo i dozlogrdilo: n da skidam k.
Nisam skidao ni pre rata tamnici.
Komandir se zbnio, ne odgovorivsi nista. Ocekivao sam
raport i kazn - kidanje mesecne posete i mesecnog pisma,
jer sam vec i usamnicen. Ali nista se nije dogadjalo, sam
potom neajno nosio kapu na glavi. Posle kraceg vremena ozda ni dva meseca - ukinto skidaje kape i uveden
naklo glave, ali ni to nije striktno primenjivano. Uveren sam
da moje odbljanje podsetilo vrhove na ponizenja koja s trpeli
kraljevskim tamnicama i na teske borbe koje su morali da
vode da i se otarasili jednog jednog ponizenja.
Uslovi s vazni, racionalno procenjivanje slova neizostavno i najdragocenije. Jer treba se, kao zive vatre, cuvati
histericnih i manijacnih, "mesijanskih" glasonosa koji ne vode
58

racuna slovima. Makoliko bili zaneti idejom, takvi slabe i

sramote sam ideju time sto svojim divljanjem prikazj kao
nestvarnu i neostvarivu. Ali presudni s, presudni moraj iti,
slovi koji sazru u licnosti, borcima za ideju: to znak
stapanja licnosti s idejom, stapanja ideje sa svakida8njicom.
U tamnici, doslednije nego i izvan tamnice, treba i sporu i
sukob s tamnicarima cvati cistotu, moralnost svoje licnosti i
svog drzanja. Mada tamnici, kao i ideji i politici, nuzna
budnost, doslednost i dovitljivost, lkavci i podvaljivaci tamo
niti imaju vecih izgleda niti su pogodni kao vodje. ldejna i
politicka borba, kao i Zivot, namec zamke, zasede i pretvaranje. Onaj ko se napred odrekne takvih naCina, pristao
napred da bude namagarcen i porazen. Ali samo ona ideja i
politicka borba ima izglede na odrianje i d koja teZi istini
i slzi se sredstvima koja k njoj vode, odnosno koja ocvava
cistotu i doslednost boraca i njihove ideje. Zbog toga su za
slaljenje protivnika, za cvrscivanje sebe, sebe u ideji, u veri,
najefektnije i najefikasnije istinitost i dostojanstvenost, dostojanstvena istinitost.
Imao sam prilike, u svojim robljanjima, da to proverim vise
t i na iskstvu sboraca. Kadgod smo mi komunisti istupali
protiv zatvorskih vlasti s promisljenim, opravdanim i stvarnim
zahtevima i u borbl se slilli istinitim, odnosno nepodvaljivackim, nacinima - vlasti su bile impresionirane, i sklonije
popustanj.

iz svojih iskustava navodim dogodovstinu s mog drugog

robljanja u titovskim tamnicama od 1962. do 1966. godine.
Dogodilo se to, driim, Ieto 1965. godine, u vreme popodnevne setnje.
Da i me driale izolovanog, da istovremeno ne i ispalo da
robljam mimo druge, to jest izolovan od ostalih osudjenika,
vlasti su u prizemlje "moje" zgrade dovele petnaestak staracaublca, nesposobnih za rad, i dva-tri poverljiva osudjenika koji
s obavljali blgijenske i administrativne poslove. Izolovanje
postignto na taj naCin sto citava ta grupa bila u svemu
~olovana od ostale kaznione. Cak i u ioskop sedela
odvojeno, na balkon. 1 na8e setaliste bilo zasebno - na
skom prostoru izmedju Doma kulture i zida, ispod sest lipa.

59

Tog dana se na kuli-strazari, u pola nase setnje, pojaVlO

strazar okostog i tamnoputog lica, s potkresanim brcicima.
Mislim da i Siptar ili Madjup s Kosova i da se zvao Arif.
On otpoceo s pretnjama, terajuci nas s naseg setaliSta, iako
smo mi imali svog strazara, Popovica, i setali tu godinama.
Osudjenici, i strazar, uzalud su mu objasnjavali, kad
da psuje, na losem srpskom jeziku, nisam odoleo, nego
sam se uesao u raspru. On tresnuo masinkom naslonu,
dobacujuCi jetko i uz iskrivljen osmeh: naredim jednom,
pucam. - Osudjenici, preplasni, povukli su se iza lipa. Ali
sam ostao "na popristu", i to vise zbog toga sto smo mi bili u
pravu, nego sto me bilo stid da se povucem. 1 dok sam se
pregonio s Arifom, on , natezuci masinku, doviknuo: Da si
valjao ne i tu i, ima za takve lek! - Vec uvredjen,
sam mu dobacio daje magarac koji nista ne shvata. Nas stra:lar
Popovic se ushodao izmedju mene i Arifa, pokusavajuci da
ovoga urazumi. Ali zaludu, Arif i njemu dobacio da tu nema
setnje da bude, inace on da puca. Strazar prekinuo setnju
i poveo s u zgradu.
Ocekivao sam da cu iti pozvan na raport kod upravnika, ali
on, vec sutradan, dosao u zgradu zatvora. Upitao me sta
to ilo. sam mu ukratko objasnio. Upravnik: jeste li mu
rekli da magarac? - : Jesam. Bio sam izazvan, naroCito
kad mije on rekao- da sam valjao ne i tu i.- Upravnik:
Niste mu to trebali reci. Vasa izjava se slaze s raportom stra:lara
Popovica. on, strazar na kli- on i pijan. Upravnik
dodao, najzad, gledajci me znacajno: Pijan, da, pijan. pijan
sto i neuracnljiv.
Na tome se zavt'Sio moj raport kod pravnika. iz pravni
kovog drzanja- iz jegovog dolaska "m" zgrad, mesto
odvodjenja mene jegovu kancelarij, iz njegovog pravdanja
daje stra:lar i pijan- sam zakljCio daje vlastima stalo da
tome i ostane. Naime, vlastima bilo stalo da Stefici
poseti ne ispricam incidet, da ona ne i tome obavestila
strane noviare, iz cega i se mogla javiti nerazmevanja i
negodnosti.

1 doista nisam nista rekao Stefici - sve dok nisam psten iz

zatvora, na kraj 1966. godine. Ali ne zbog toga sto nisam imao
povereja pamet StefiCi, nego - posete s prekratke da i
60

se incident mogao uverljivo objasniti, smatrao sam i da treba

da bdem "fer" prema pravi i ne pravim od komarca magarca.
Inace taj stra:lar, Arif, dva-tri meseca posle tog incidenta
- prema pricanju osdjenika - i jednog osdjenika, i
sam i osdjen na roiju.
Svojm dr:lanjem u tom incidentu sam doio u ocima osdje
nika, iako to nisam imao na umu. Svojim dr:lanjem posle
incidenta sam, verujem, doio u ocima prave, iako mi do toga
nije ilo stalo.
lstinitost, kao i cestitost - cak i prema lukavim i zakletim
protivnicima - Cine idej svetlijom i verljivijom.

SOLIDARNOST SA SUMJSUENJCJMA SAPATNJCJMA

- NAJUZVISENIJA DUZNOST
NAJDOSLEDNJJA JDEJNOST

U kraljevskim tamnicama nije se, za mene, solidarisanje s

postavljalo, bduci sam i sam i komnista.
Bilo nezamislivo, tada, makakvo dvomljenje solidarisanju
s drugovima-komnistima, sam ga, koliko i me osenilo,
lako odbacivao. Solidarisanje se podrazmevalo sa samom
pripadnosc pokretu i ideji. 1 sam ucestvovao revno
strajkovia gladj, dennstracijama, zahtevima i protestima - cak i tada kada za to nije bilo dovoljno opravdanja.
Solidamost s drugovima i moralni imperativ nista manje
kategorican od istinitosti i opravdanosti ideologije. Solidarisanje izviralo iz ideologije kao jedna od neizostavnih komponenata. Ono cementiralo revolcionamo bratstvo i, sa svoje
strane, Cistilo pokret i ideologij od koleljivaca i oportunista.
Solidarisanje, pak, s pristalicama drugih pokreta, na primer
s hrvatskim nacionalistima, bilo tada takticko pitanje, zaviso od procene korisnosti i efikasnosti. Komnisti s najcesce
ili iicijatori akcija zatvoru, s i nastojali da za to
pridoij i pristase drugih pokreta. Takva loga im nametala
komnistima i

61

i obavezu da u akcijama budu najizdr:Zljiviji i najdosledniji.

Tako sam postupao i - bez dvoumljenja, s predanoscu
mladog i romanticnog revolucionera.
Solidarisanje, pak, s kriminalcima ako ga slucajno i bilo,
nije se postavljalo ni kao politicka taktika - sem ukoliko i
njih, kriminalce, trebalo uvuci u akciju radi komplikovanja
polozaja neprijatelja. Komunisti su, pravilu, intimno prezirali kriminalce kao nepouzdane i bezidejne.
Ali kada sam dopao titovskih tamnica od 1956. do 1961.
godine i od 1962. do 1966. godine, nisam imao sumisljenika i
suboraca s kojima bih i obavezan da se solidarisem. Bio sam
obavezan sei i svojoj ideji, time, razume se, i onima koji su
me u zemlji i u svetu branili i podrzavali: Koliko takva
obaveza bila obmanljiva, mucna i zamamna za samotnog
utamnicenika, toliko izgledala jednostavna i neobavezna u
odnosu na ostale, kriminalne, zatvorenike. Zbog cega bih se u
macemu solidarisao s lopovima i uicama, cak i kad bih s njima
imao dodira?
Ali posle dvadeset meseci prinudnog samicarenja, vlasti su
se 1958. godine priklonile- doduse posto sam ih nedvosmisleno upozorio da cu stupiti u strajk gladju - da mi prikljuce
grupu kriminalaca. Time nastala za mene i za moju ideju
nova, nepredvidjana situacija. Kako se prilagoditi ljudima s
kojima nisam imao nista zajednicko ni intelektualno, ni idejno,
ni proslim naCinom zivota?
grupa - oko dvadeset osudjenika - bila sastavljena
od provalnika, proneveritelja i dzeparosa, zaposlenih u radionicama.
S tim osudjenicima, prebogatim maStovitom energijom i
domisljatim podvizima, bilo zanimljivo, i poucno. Bili su
mahom poverljivi prema meni, poveravali su mi i da ih
kaznionska sluzba bezbednosti zaduzila, svakog pojedinacno,
da dostavljaju sve "sumnjivo" meni, neki su me i zavoleli,
kroz njih sam spoznao i banalnost istine da komunizam vlast
koja sluzi samoj sei, se more doskociti samo podloznistvom.
Ali tu grupu osudjenika su zadr:Zali oko dva meseca, jer su
oni prenosili radionicama price meni, sto vlastima bilo
62

nezgodno. Umesto njih doveli su petnaestak raznoraznih osudjenika, a1i koji su bili onemoeali za rad.
Na. sli~an nacin, prema vec stecenom iskustvu, vlasti su
postupile 1 kad sam 1962. godine drugi put doveden na
roiju. Ali ovog puta su svi osudjenici - sem dva-tri kancelarijska radnika koje su nabili u moju samicu - bili starci-uice.
..Tek tada, meni se nametnulo i solidarisanje s osudjenicima
koJl ne samo sto nisu bili slicnih ideja, nego su bili uice
zlo~?tc~. MoZda s~ me na to delom naveli i izgledi dugotrajno~
robtJanJa - osudjen sam i, u trecem povratku, na devet
godina, od kojih sam u tom roku i izdrzao bezmalo pet godina.
Ali pre~udna bila ideja - saznanje nemogucnosti,
bezumnosti "savrsenog drustva" i neizbeznosti stradanja i
napora i gresnosti ljud~kog i. Tako , makoliko to cudno
bilo. ldeja, moja saznanja drustvu i coveku, najpre su se
proveravala i primenjivala u druzenju, u sapatnji sa zloeincima.
Ali u tome bilo i ogranicenja, koja postavljala sama
ideja, i moja licnost.
Nisam se upustao ni u kakve intimnosti, ni u kakva "ispove~.anja':. koj~a su za!"orenici skloni zbog patnickog i samotnog
ztvlJenja. Istina, to msam radio ni u kraljevskim tamnicama, u
svojoj komunistickoj sredini, premda nisam - koliko mogu da
uoc~ :-..ni zatvorene ni neiskrene prirode. "lspovedanje" u
tammc1 mje dobro ne samo zbog toga sto su u njima provokatori
cesti i sto "jednog dana" neki zlomislenik to moze iskoristiti
~~ i sto to slai unutamju otpornost - slai saZivljavanje ~
tdejom kao najliZim i najmocnijim suborcem. Iskrenost, otvorenost u gledanjima, u ideji - da, "poveravanje" i "ispovedanje" - ne, bezuslovno ne nikome sem svojoj budnoj savesti i
svesti.
ideja me, sama sobom, stitila od "idejnog" zbliZavanja sa
~tarc~~-uica~a: Nj~ove ideje su bile drukcije - nasledjene
1Z patrijarhalnih 1 netdeoloskih struktura. Niti sam imao
razloga da ih pridoijam, niti su oni zudeli za "politiziranjem" i
"fil?zofiranjem". Politika za njih bila gospodarenje, nekad
bolJe nekad gore, nad uvek istim trpljenickim narodom
filozofija nesto cime se bave uceni, najuceniji ljudi, docim 'oni
pripadaju religiji i ona njima.
63

Solidarisaje se moglo odvijati, i odvijalo se, osovama

simpatije i sazaljenja. 1 tek kad sam otpoceo da se na tim
osnovama solidarise, u svest mi prodrlo da ideja u sebl
sadrzi i takvo solidarisanje, da , sa svoje strane, snazi ideju
i ucvrscuje moju uverenost u ideju.

Jer ideja u koju sam verovao, svojim intencijama ila

usmerena na svakog dobronamernog. na sve one - u prvom
redu u komunizmu - koji su se osecali obmanutim i ugnjeteni. Dakako, s vec tada znao, kao sto znam i danas, da
nema i ne moze iti ideje prihvatljive za sve ljude - samim tim
sto ni ljudi, socijalno, nacionalno, intelektualno i tako dalje,
nisu i ne mogu iti isti. Ali sam tada, takodje, kroz zajednicko
zivljenje i solidarisanje s robljasima kriminalcima, saznao i da
su ljudi bezrazlicni u svojoj ljudskoj, stradalnickoj i nadeznoj
sudini: razlika, u krajnjoj liniji, izmedju zloCinca i zrtve u
cinu.
Jer ideja, ako bar u m, bar svojim teznjama i
ucenjia, nije i sveljudska, odnosno ako samo nacionalna,
klasna, drzavna, moralisticka, elitisticka, i tako dalje, osudjena
samom sobom, svojom sadrZino i svojom primenom, na
izazivanje nesreca i na sopstveno propadanje. Sudina ideje,
kao i ljudi i svega ljudskog, jeste da u teznji za savrsenim ne
mogu iti drugo g nesavrseni. Ukoliko su ideje, kao i ljudi,
svesniji svog nesavrsestva, imaju utoliko vece izglede da se
zapute na beskoacni put ka savrsenom.
Citaoca ne treba da cudi sto mi roijasko solidarisanje
olaksavalo to sto sam i s ublcaa, bas sa starcima-uicama.
Nasuprot dzeparosia i svakojakim sitnim lopovima koji su,
skorn hez izuzetka. cinkarosi ( douskivaCi), zabusati i kukavice, i nasuprot proneveriteljima, koji se maho drze naduveno,
uistiu su ponizni i "kooperativni" prema kaznionskoj upravi,
i za razliku od i, vitezova tamnica, koji se veCini drze
nepokorno i nedostavljacki - uice su, najstrpljiviji i najpodnosljiviji, najcestitiji zitelji tamnica. lma medju njia cudovisnih nakaza i poduklih, bezobzirih izdajnika. Ali oni su, u
vecini, od reci i neseicni. 1 mada su u veCini snazih i naglih
strasti i pronicljive, hitre paeti, oni najmirnije, najsvesnije i
najsavesnije podnose odricanja i nedace.
64

Nije bilo nijedog, medju njima, koji se kajao za uistvo.

Tacnije receno: svi su se kajali u molama za ulazavanje
kazne. spadalo u obaveznu formu. Ali intimno, u razgovoru sa mnom, svakom od njih i krivac ubljeni, ne on uica. Uistvo, njihovo uistvo, bilo za njih neminovan,
prirodan Cin - kao i sve sto se dogodilo. Jedini izuzetak u
takvom shvatanju i mladic Mica, iz Zapadne Srije, koji
uio namah svoju devojku. Onje zalio devojku, jer jos uvek
voleo, se tako unekoliko i kajao.
Svi starci-uice bili su religiozni - nasuprot proneveritelji-,
, mahom ateistima, i za razliku od lopova, kod kojih

religioznost povrsna i uslovna. Bog, vera bili su za njih nesto sto

se samo sei razume. Nesto s cim se radja i umire. Moze se
sporiti oko vera - koja bolja i koja kome draza - ali ne i
oko Boga, odnosno, oko vere kao sadrZine, kao smisla covekovog Zivljenja. Oni kao da su i svoja zlodela smestali nekako
~oga, u veru. Covek gresan i Bog to razume, vera to prasta i
tzra;nav.a s dobrom covekovim. lnace starci-uice nisu mnogo
molitvali. Retko su se krstili saptali molitve: u kaznioni vlasti
na to nerado gledaju, mnogo mladjih osudjenika tera s tim
segu. Molili su se u sei ili se krstili pred spavanje.
prirodnost, ta neposrednost verovanja staraca-uica
eni, ateisti, besumnje pripomogla da se zamislim i da veru -

svejedno kakvu i koju - shvatim kao neizostavnost ljudske

celovitosti i ljudskog postojanja.
U cemu ilo, u u moglo iti, moje solidarisanje s
tim ljudima? u predusretljivosti, u savetu, u neznatnom cascavanju kad i mi na poseti Stefica donela paket s hranom i
potrepstiama. Niko od njih nije ni i za neke akcije protiv
uprave. Svoj udes, svoje roijanje, smatrali su, kao i svoje delo,
neminovnim i prirodnim. Pomagao sam im i u pisanju moli za
pomilovanje i uslovni otpust. Prvu molu koju sam napisao iz
uprave su vratili, jer su prepoznali moj rukopis, su osudjeni
po~om prepisivali moj tekst. mola i "upailla", ,
val]da i zbog toga, zavladalo sujeverno verovanje da sam
"srecne ruke". Bio ijedan osudjenik, proneveritelj, izvesten u
formama moli. Onje to i naplacivao utvrdjenim "cenama",
smo udruzili njegov formalizam i moju sadrzajnost.
65

Starci-uice su ubrzo navikli na moj radni, spisateljski red,

su izbegavali da me uznemiravaju u mojoj celiji, u koju
uprava ubacila krevete na sprat i u njih smestila proneveritelje-kancelariste, prekodan zauzete u kancelarijama. Dru:i smo
se. mahom, na setnjama. 1 sam- mada nisam smetao s uma
ko su i radi cega su tu - ulazeci u njihove sudine i njihove
nedace, ubrzo podruzio s njima neposrednije i prijateljskije,
nego s proneveriteljima, uprkos tome sto su ovi bili intelektualniji i obrazovaniji.
Pomenucu ovde neke od njih - one koji su mi se najduje
urezali u secanje. Verovatno su bas oni- i mimo moje i njihove
volje - doprineli mojim saznanjima, time i punoci same ideje.

Zivorad Cokic, seljak iz Kovacice kraj Mladenovca, nije i

unapred ni u cemu odredjen i postojan. U tome , rekao bih,
i izrazit predstavnik srijanskog sela, ako ne i Srije. Stalno
izbegavanje krajnosti, neustrasivo pipanje i vrebanje razboritih,
zivotnill izlaza. U gradji i izgledu, pak, nije imao niceg rasnog
sumadijskog: nizak, tamnoput kao Arapin, obesenih brkova
nad razvezanim ustima iz kojih su se pomaljali izlizani, ali jos
zdravi zui, premda vec i prosao sedamdesetu. Cokiceva
gledanja i njegovo drzanje zavisili su od sazdanih prilika i
neposredne procene. Ucestvovao u oslobodilackim ratovima
Srije, i u povlacenju srpske vojske kroz AIaniju i u
borbama Solunskom frontu 1917-1918. godine. Politiziran i
religiozan, ali ni jedno i drugo bezuslovno, nego - koliko da
se ne izostae i iz tih tokova. Ratove smatrao zlom zlom prihvatljivim samim tim sto Srbe ne mimoilaze. slicno i
driavnu vlast - teretom bez kojeg se ne moze, teretom
podrsljivijim ukoliko ne vode zli i aopaki. Ostrouman,
podrugljiv, oprezan, u opasnim okolnostima odlucan.
Cokic imao obimo, jos sveze m - i iz vlastitog
zivota i iz narodih predanja. Mada nimalo brjiv, prepricavao
dozivljaje iz ratova i iz seoskog zivota, takodje i anegdote
knezu Milosu, Pasicu i kralju Petru Prvom. Od njega sam cuo
da kralj Petar, mada dobrocudan i vec izlapeo, licno uio
komandanta koji pobegao s bojista i dopustio da mu Austrijanci zarobe pukovsku zastavu. Zahvalno i pohvalno se secao
svog komandanta puka sa Solunskog fronta, Dusana Simovica,
66

kasnijeg generala i predsednika pucisticke vlade od 27. marta

1941. godine. Razocarano se izraZavao vlastodScima u aprilskom slomu 1941. godine: Dze i Nemce zadrzali samo da s
onoliko oruzje slozili na putevima. - Bio neodredjen, dvouman procenjivanj okpacijskog predsednika srpske vlade
generala Nedica, ali se prilikama pod njim pozitivno izrazavao: Nisi morao, ako nisi hteo, nemackoj patroli ni casu vode da
das. Oskudevalo se varoskoj roi, alijedina obaveza- svinjce
i nesto ~ita. - DraZi Mihailovic: Mi smo mislili, poeetku, da on kao neki novi Karadjordje. 1 ispade - izlezavaju se
selima~ batinaju za nista i, najposle, s Nemcima ratuju protiv
Srba-partizana. - U njegovim pricanjima partizanka Kika
"U*cite.ica" bila l~gend.a::na, iako nije i privrienik partizana . N!Je se u seb1 pommo s novom, komnistickom vlascu
u njoj mu najvise smetalo: Ne znas sta te ceka, nikad ne zdas
sta komnistima pasti na pamet.
Cokicevo istro pamcenje i njegova zivahna pricaja navela
s da ga nagovorim da svoja secanja zapise onako kako

pric.a - ~~z kicen~a. i doterivanja. On to i uradio. pre dve

gode m1 na l11 prisao mladji covek i ispricao da Cokic

jos ziv u svom selu i da su njegovi zapisi pohranjeni u nekoj

beogradskoj bilioteci ili izdavackoj k11Ci. Obradovao sam se i
sto na zivotu i sto sacvan njegov rukopis - jos jedno
svedoeanstvo, nema ih mnogo, trpljenj i zrtvovanju srpskih
seljaka i ra~a. Inace sam Cokicu poklonio kofuh, koji
pogodovao nJegovom uks i grejao ga u iscrpljujcim i dgim
roijaskim zimama.
Cokic i osudjen na petnaest godina, kao podstrekac u
uistvu mesnog funkcionera. Naime, taj glavarcic se posilio,
buducije i i snaZan, ukivio se Cokicevom sin jedinc, slabunjavom i mirnom, ga i kinjio i tukao gde god i ga sreo.
sretali su se cesto, na putu i oko bastina, ziveci u istom sel.
Cokic dao sin pistolj i podstakao ga da glavarcica i:
Samo nek to bude van puta - da se vidi da te progonio. Uistvo ispalo spretnjje nego sto Cokic i predvidjao:
~ Recje Boiidarki Damjanovi~Markovif:, zvanoj Kika. !Rodjena
M~adenovcu ,1920. godme. Bzla zamenik politickog komesara
Kosma]~kogp_artzzanskog odreda Dragos/avaDraie Markovif:a. (Primedba 1Zdavaca.)

67

glavarcic nasrnuo na Cokicevog sina, kad su se sreli s kolima,

ovaj se sklonio s puta. Glavarcic ga pristigao - bas kako
Cokic i smislio. GlavarCic obalio Cokicevog sina, gruvajuCi ga
kolenima i pesnicama, ovaj opalio u njega, na sebl.
Sud sve razjasnio, premda protiv Cokica nije bilo pouzdanih dokaza. Sud malo vodio racuna okolnostima, svakako i
zbog toga sto i ubljen funkcioner i sto Cokic VaZio, kod
vlasti, kao nezadovoljnik i potajni protivnik. U odmeravanju
kazni u kriminalnim deliktima znatnu ulogu su igrale i procene
tajne policije i partijskih komiteta u kojoj merije neko "neprijatelj" ili "simpatizer"' sto samo doprinosilo muklom i mracnom ogorcenju osudjenika.
Cokic, kao mahom osudjenici, mei poveravao zbog cega i
kako se uistvo odigralo, i zbog cega su on i sin dobili
previsoke kazne - sin mu i sudjen na dvadeset godina.
Cokic uvidjao da uistvo upropastilo i sina i njega, ali
odlucno izjavljivao: covekje morao iti ubljen. Ziveti se nije
moglo pored njega.
Ali imanje nije stradalo. Odrzavala g~ snaha, marljiva i
razborita. Ona redovno posecivala muza, katkada i svekra,
koji s r1jom i dalje resavao kucna i imovinska pitanja.
splet uistva i Cokicevih porodicnih prilika naveo
robljase - masta robljaska otrovna i podmetacka - da
ispletu pricu kako Cokic nagovorio sina na uistvo da i
komotno ziveo sa svojom snahom. Niceg nije bilo u zblvanjima
oko uistva sto i navodilo na takvo zakljuCivanje. Ali povoda
za to ilo u Cokicevoj licnosti- u mrakovima, u besovima
koji su povremeno probljali jegovu prisebost i razboritost.
roijaska prica i te tane strane Cokiceve licosti navele su i
mene da izmisljotinu prihvatim kao motiv za pripovetku, koju
cu mozda jednog dana i napisati. Prihvatio sam izmisljotinu za
knjiZevni ntiv utoliko lakse sto ivalo da u Srblji, u ranijim
vremenima, svekrovi zene premlade sinove i zive sa snahama.
Srijaje zemlja zestoki, neodoljivih nagona i zivotne, neugasive razboritosti.
Cokicevo secanje najZivlje, zauvek, pohranilo stradanja
srpske vojske u povlacenju preko Alanije i silovitost srpskih
jurisa na Kajmakcalanu. 1 sam na njegova secanja nadovezi-

68

vao svoja, iz povlacenja i proboja partizanske vojske. Jednom

prilikom sam, ~-aleci se, dodao: Ali mi smo bili postenija vojska!
Kod s se smelo ni pomisliti ono sto ste vi radili na
Solunskom frontu - da zakopavate mazge do trbuha u rovovima, da iste ih komotno opasivali. - Cokic, s vragolastim
grohotom: Ne radi se to tako! Nego se mazgi propnu za<j.nje
noge kroz uzdu - da ne moze da se pracaka. Mazge vremenom
i naviknu, se ne brane. , ako hocete da znate, izmedju zene
i mlade kobile i nije razlika koliko se misli.
Sitna lukavstva, domisljatost i snalazenje bili su Cokicu
takoreCi urodjeni. i on uistinu moralna licnost na svoj
prakticarski nacin. Jednom mi rekao, usprotivivsi se: N~
moze covek stalno ni posten da bude.
Nista Cokicu nije pomogla opreznost, kad ga jedan lopov
optuzio da , odbljajuci da riba hodnik, rekao: Necu da radim
za socijalizam. - Doista to Cokic nije rekao: lzgovarao se
jedino time da , kao star i bolesljiv, oslobodjen rada. Ali
upra~ik ga ~a~nio sa petnaest dana samice. Dostavu
poloVlcno potvrd 1 strazar, jer se i strazari pribojavaju cinkarosa ( douskivaca). Cokic samicu podneo odvazno, ali ropcuci
na epravdu: Upisano mi to - rekao mi - mi to
omesti uslovrli otpust.
sam posavetovao Cokica da se javi na raport upravniku i
da u kaze: Druze upravnice, imam jednoga sina - tu na
roiji, dabogda ni on nija ne izisli odavde ako sam rekao ono :<..
sta sam optuzen. - Cokic se kolebao: Upravnik bezbozik
bas ga briga!- Objasnio sam mu: Jeste on bezboznik ali zn~
da se seljak, pogotovu starac, olako ne zaklinje. Zakletva
nekad vredela. - Upravik primio Cokica raport, posle
poduzeg cekanja. 1 na Cokicevu zakletvu precrtao u delovodniku kazu koju Cokic odlezao.
Alija, I iz okoline Djakovice. Takodje osudjen
na petnaest godina, kao podstrekac ublstva sekretara mesne
vlasti, AIanca. U presudi i, i izgledao, mladji za deset
godina. Poverio mije daje sakrio godine, i to u nadi da mu to
uzeti kao olaksicu. Objasnio : Nema u knjige upisano - ko
zna koliko AIanac ima godina.
Za razliku od Cokica, kojega tistalo sto osuda i njemu i

69

sinu previsoka, ne osuda kao takva - Mon Aliju tiStala i

osuda i njena visina. 1 doista i u pravu, premda nije i
sasvim nevin.
Nekog Monovog sinovca su priveli u mesnu vlast i tamo ga
vredjao i tukao sekretar. sinovac i njegov brat i1i bratuced
dogovore se - sa znanjem Monovim- da se osvete, i to javno, i
da time speru ljagu koja se ila rascula. Pazamog dana, u
Djakovici, napadnu toljagama sekretara i razblju mu glavu tako
da ovaj od toga umro. Mon Alija mi pricao, u poverenju:
Znao sam i posulio im, ali sam im rekao: Pazite kako ga ijete
- nemojte glavi. oni - kao ivolici.
Mon Alija nije prisustvovao premlacivanju, nego se nasao u
sporednoj ulici, u kafani, gde uz druge svedoke i i
milicioner. Ali sve to nije pomoglo Mon Aliji: milicioner
povukao svedocenje, nasli su se "svedoci" koji su tvrdili da
Mon Alija prisustvovao tuci i podjarivao sinovce: U drite jos, josl
- Vlasti su s razlogom drzale da se premlaCivanje ne i moglo
dogoditi bez znanja Mon Alije, buduci on vazio za poglavicu
fisa (bratstva). Za svo zlo, Mon Alija omeo stvaranje radne
zadruge u svom selu, odnosno fisu. kad vec doslo do
sudjenja, "isceprkali" su mu i da za vreme rata, u jednom
okupatorskom pohodu, ublo Crnogorca. 1 za to su se nasli
svedoci, desetak godina posle dogadjaja. 1 mada zvuci neverovatno, u presudi stajalo da Mon Alija "verovatno" ublo tog
C>:nogorca. I to n natovareno u presudi, uprkos nepouzdanosti dokaza i nedoslednosti presude. Jer da sud i uveren u
ratno ublstvo morao i ga samo za to suditi dvadeset godina,
ako ne i na smrt. Mon mi obrazlagao: Nijesam ga ublo. Zena
kojaje prisustvovala ublstvu nije me teretila, la:Zni svedoci su
tvrdili da to i covek s belom samijom kao i , kao da svi
AIanci ne nose bele samije. Ne, nijesam ga ublo, iako ublti
Cmogorca nije kod nas Alanaca nista, kao ni kod Crnogoraca
da ublju AIanca. Uijamo se mi odvajkada.
Mon Alijaje i katolik- muslimansko prezime "Alija"
nasledio pretku kojen to i nadimak, verovatno dat da
ga zastiti od uroka, odnosno iz verovanja da zli dusi iti
prevareni i naneti zlo nekom Turcinu "Aliji". Ali nije i tvrdi
katolik- ukorenjenija i regulamija su u njemu ila narodska
verovaja i plemenski red. U Monovom bratstvu bilo i
70

muslimana, sto nije remetiio bratstvenicke odnose.

Bio pismen, na cudan nacin: pisao albanski srpskom
cirilicom, koju nauCio pre rata, ako ne i odmah posle
balkanskih ratova 1912. i 1913. godine. Srpskije znao slabo, ali
dovoljno da se u svemu sporazume i isprica sto ga tisti. Pisma
sinu poeinjao svecano, kao sto se pisalo u davnim vremenima:
, Mon Alija, pozdravljam svoga sina Mark Mona i zelim
mu ...
Od svih vlasti i dr:Zava koje su protutnjile nad njim i
njegovim plemenom, najvise cenio Srbiju, s kojom poistovecivao Jugoslaviju: bilo najvise reda. najlakse bilo pod
Turskom: Odbljemo placanje poreza - Turci udare s vojskom,
mi s celjadima i stokom u planinu. Turci popale i popljackaju
sto nadju, mi se vratimo - opet ne placamo nista
desetak godina. Najstrasnija bila kratkotrajna cmogorska
vladavina, posle 1912. godine: pokrstavanje na silu, pljacke,
ublstva.- Granicaje bila blizu, smo se spasavali na srbljansku stranu.
Pod Srbljom i u kraljevskoj Jugoslaviji, i i kacak
(odmetnik) i gonilac kacaka. Upitao sam ga: ima li sad
kacaka?- Nema kacak u komunizaml- uzviknuo . - Ne
moze ima: vlast se ne dr:Zi zakon, narod se digne protiv
kacak, spija komsija komsiju, snaha dever, brat brata.
Povisok, vitak, smedjih ociju, lago povijenog nosa, rumen i
tankih brkova, imao i tu, u tamnici, neceg dostojanstvenog,
upadljivo lepog. UZivao , priguseno, kad bih ga zadirkivao da
i veliki ljubavnik. - Bilo i toga u mladost- smeskao se.
- Ama to kod nas u moj vakat bilo opasno. Kad ides kod
tudja zena - kao da ides da ubljes covek. 1 moras imas veran
drug - da cuva stra:Za dok ti s nju u kolia.
Znao mnoge price i pesme iz svog naroda. 1 pesmu
porazu cmogorskog vojvode Marka Miljanova na Novsicima
1879. godine, u kojoj mu AIanci dovikuju da su to oni, junaci
ljuti, ne Skodra (Skadar) i Podgorica: zapisao sam te stihove i
treba da su negde u mojim hartijama. Kazivao mi i pesmu
zeni koja ubila muza i dva sina kad doznala da muz
izdao brata Turcima. Pesma kaze: kad muza ubila - svoje
srce prostrellia, kad decu ubila - oei svoje izvadila.

71

Slican motiv zabele:len i kod Marka Miljanova. Pamtio i

pricao nedace lepotice Mrike: otimali su se i krvili oko nje, ne
hajuCi njenoj volji, i ona odbezavala, dok se nije udomila
gde volela.
1 tu, u tamnici, jos priznavan za poglavicu bratstva:
sinovci-robljasi su ga odmenjivali dok i s njima u sobl,
sinovi nisu na domu poduzimali nista dok ga ne i u pismu na
poseti pripitali. Takav odnos za njega i veoma znacajan:
potvrdjivao mu da jos Ziv, jos onaj koji i.
Nasuprot Cokicu, kome su psovke i socni izrazi neizostavne uzrecice, od Mon Alije se retko - samo u srdzbl
prepricavanju- mogla cuti ruzna rec. Veoma oprezan i suzdrzan, i poverljiv i veran kad i se vec s nekim zliZio.
Pribojavao se da ga vlasti ne otruju, meni davao lekove da
ill proverim. U spevao sam da ga razuverim, ali sumnje su mu se
obnavljale. Tamnicuje podnosio tesko- u nadi da docekati
smrt u zavicaju gde ga oplakati zasluzi, ne da ga roblja5i
zaceprljaju kao crknuto pseto.
Vlasti u kaznioni su u mnogo slucajeva bile uvidjavnije od
sudova - valjda i zbog toga sto su bile podredjene vaznijoj,
samostalnijoj vlasti i sto su upoznavale osudjenika. 1 Mon Aliju
su pustile na uslovni otpust, posle desetak godina. Bio
detinjski, smeteno uzbudjen, kad se ljublo sa mnom umalo
nije prosuzio: Dace Bog i ti odes u svoj dom pre roka.

Hajrovic, seljak iz okoline Bijelog Polja, ne samo sto

nepismen, nego nije ni hteo da se opismeni: Sto to meni?
Za moj Zivot i moju pamet to ne treba. nijesam za drugo do
da argatujem. Ali i tako euk, prost i nestesan, i veoma
slozene, lukave i stvamosne pameti: u igri "covece-ne-ljuti-se"
kaisario, da i ne trepne, nista nicije nije prillvatao dok sve
ne i izvagao i proverio.
Ljudeskara, s obesenim brCinama i cvomovatim celom,
jakill vilica, smedje cekinjaste kose i nerazgovetnill ocica u
kamenitim rupcagama. Hramao Ievu nogu, uganutu u
detinjstvu, ali mu to nije nimalo smetalo. Premda vec i
prosao sedamdesetu, sanjao zenidbl izlasku iz zatvora.
Puki siromasak, bez igde icega svog, nije hajao kako se snaCi
izlasku iz tamnice: Najva:lnije dobaviti kozu, sklepati
i

72

koliu, kraj vode, nije tesko. S kozom i nadnicenjem se moze

prezivjeti. - Pricao da su predji pravoslavci iz Kuca
.za njega vec bilo mrtvo predanje. Veoma malo znao ~
svoJe 1slamske vere. Ali veri i tvrd - kao da i vera bila
zajedno s njim odvaljena od stene. Nije klanjao - nije imao za
to pog~dnosti, mo~ao i se poneko i podrugnuti. Ali i pre
~?av~nJa prom~m?lJ Salavat. Redovno se zapirao, ali ne zbog
c1sto~~ - .rad to povSno - nego, "tako se valja",
proplSlma 1slama.

_.za razlik od ostalih osdjenika, se nije kajao ni na

:i, pred strazarima. Strazari s to znali, ga jedan

Jedared, u sa~, pitao: Kajes li se, , sto si l coveka? _

Ne, bogomi! Zao mi sto nijesam i onoga sto s njim _
obadva s mi duzni podjednako.

Halil?v :~selak, Halil.ovi rodjaci, vec su u leto 1941. godine

- posle 1tall]aske ofanz1ve na crnogorske stanike - stupili u
"dobrovoljn ar1tikomunistick miliciju", koja cvala ceste i
pripomagala i~alijans~og .ok~patora poduhvatima. Onje izbegavao da t~ pr:za, all se lZ Il]egovog pricanja to dalo zakljciti.
on~a s 1h Jed.n?g ~a.na, j~sen ~941. godine, na njivi napali
s~.sed1 .cr~gorc1 1 blli petor1cu Il]egovih bratstvenika, medju
~1~~ 1 ~e~~ka od desetak godina. Tog decaka najvise
zal~o 1~~JV1~e za:n:er~o Cmogorcima. Prema njegovom pricanju,
Ha]rov1c1 s b11I kakvoj zavadi s tim ssedima. d
~? ;ta Hajrovice )~ ila - prema - preotimanje
1ma;tJ~, ]er s skoro 1ti ssedi stupili u "dobrovoljnu milicij".
Halii.Je onda s ~orodico.1 i rodj~cima prebegao u sjeicki kraj,
gde vlast drzao mus1Imansk1 prvak i saveznik okpatora
Hasan Zvizdic.
U zim 1944. godine Nemci s, z muslimana
podzeli ofanzivu. U Zvizdicevoj "vojsci" se nasao i Halii
Hajrovic.
. K~da ~ dospeo do t koji vodio u njegovo selo,
rzdvoJ:o se 1 krenuo ~a~cit osvetu. Sneg kopnio, t
raskalJa, se Ha1I11 zbog toga kretao polako i oprezno.
Slcaj ga poslzio - to nazivao "srecom" - da u
ata~ svog ~ela sretne dvojic i svojill bratstvenika. Prepoznall su ga 1, kao okamejeni, poceli da se pravdaj. Imali su
73

i brade- oznaku pripadnistva "dobrovoljnoj miliciji" "srpske"

vere (cetnici). Ali on nije hteo ni da ih slu.sa ni da se o?~ire sto su
i oni protivnici komunista: opalio u Jednog: 1 taJ. ~ na
mestu, usmrcen. u se zaglavio metak 1 onaJ drug1 se
pribrao i preko plota "sinuo" niza stranu.
se odatle vratio. S povlacenjem Nemaca raspali su se i
razbezali i njihovi muslimanski saveznici. znao da ~
ceka strogi sud, se s porodicom sklonio na K?sovo, ~edJu
Alance, gde dobezalo podosta muslimana 1Z Sa.ndzaka ..
Pricao : Lako bilo doc do legitimace. Dva sV]edoka 1
gotovo. 1 sam tako svjedocio drugima.

Ali mada su Alanci vecinom muslimani, u njihova

sredina bila tudja, se prebacio u svoju, "pravu musli.man:
sku" sredinu, u Novi Pazar. Tu, nedaleko od grad~, .s 1
okucio na ledini kraj recice. 1 tu proziveo nekoliko god~na.
Tu su ~u i deca pristasala. onje stalno i na ceku, pazec1 da
ga kogod ne prepozna.
ipak se to dogodilo, jednog pazarnog da?a. ~ pija~i ga
prepoznao jedan zemljak: Vidio sam - ~~ ~. kako me gleda, da me prepoznao, iako se .nJe.g.a. m]es.am
sjecao. - Pokusao da zaturi trag, .u gr~?u Ali ~i11cnen su
okirali izlaze, uhvatili ga i sprovell u B1]elo PolJe.
Tamo i osudjen. Branio ga sluzbeni bran~a~ . sudil~
sudije medju kojima bilo i rodjak~ uijenog. ~a~il mje znao
svoja prava, ni kako da se r. bud~c1 sada.. ~od
komunistickom vlascu, malo ko, ako iko, pmnavao da iko
njegov u ratu i protiv komunista, ui? su sv~doc.i pr:tvorili u pristasu komunista - kao da bradu kad ~ ~":stao.
- u ratu razlikovao komuniste i cetnike, premda _1 Jedne
i druge drzao za Srbe i i proti:VU njih. lstina,, s nJe.govog
gledista tu nije bilo neke veli~e ;~zlike- ~ ~e.~vecao ~~1~~
svojih bratstvenika, ne obz1ruc1 na to koJOJ srps~~J ~OJSC1
pripadaju. Tako nije ni s~vatio, s:~. dok. na rob1J1 to
prozreo, koliko i za njega b1lo povolJJe da na sudu dokazao
da uio cetnika, ne partizana.
Posto osudjen, njegova porodica se odsea u
Tursku. 1 on se spremao tamo, ukoliko bude doio pasos. ako
74

pasos ne doije, odluCio da zapocne Zivot u kolibl kraj neke

recice.
Postojanost u veri i oicajima, prihvatanje svog zivota i svog
{! kao sudbine- bez roptanja i zanosenja- nije 1i u tome i
pouka koju jos cuva moje secanje na Hajrovica?
Mica, mladic iz zapadne Srblje. Ne secam se Micinog
prezimena - niko ga prezimenom nije ni zvao. Ni ime mu nije
ilo "Mica" - to bilo tepanje.
Oicna seoska tragedija: siromasni mladic se zavoli s gazdinskom kcerkom, ova ga u jednom momentu ostavlja, on,
namah, puca na nju i smrtno pogadja. Sam se prijavljuje
vlastima, ove ga - posle jednostavnog sudskog postupka upucuju na dugogodisnju roiju.
U realnosti, u MiCinom pricanju, sve to mnogo slofenije.
Ona ga volela. Ona vec bila kao njegova zena - to svo
selo znalo. Onjeste sironsan, ali dobar radnik, snalaZljiv i s
nesto skole - Ziveli i nimalo Iosije nego kod njenih. On nije ni
trazio miraz, nego nju. Ali njei suje pritisli, onaje pocela da se
koleba - obecali su , mozda se i sama obecala, drugo,
gazdiskom sinu. Pristala da se nadj pteljku, na kome
s se i dotad kao slucajo alazili. Mozda bas taj pteljak, s
kojega s svracali u gaj u k s se ljbavili - moZda bas
taj pteljak, kad u odrekla ljbav i potrcala ka kci, i i
presudan. Bilo i Ieto- ozda i to leto ... Mica nije ni umeo
da isprica kako se to dogodilo: " rak na oci", pistolj
se obreo ruci i on za njom opalio. Tek kad se ona snizala
na putljagu - video sta cinio. Nije posao svojoj kuci nije g od sraote- g k rodjacia, posle dva-tri sata
miliciju.
Povisok, okost, krupih i svetlih ociju, Mica i teski
srcani bolesik: ako se varam, mesala mu se venska i aortska
krv. Preda preosetljiv i lak na srdZu -- vaUda i zbog srcanog
l - Mica doista i imao niceg mracog, niceg dvosmisleog, nekoli uilackog. Bezmerno patio, zbog
bolesti i zbog ublstva. Nije sanjao ni slobodi - ocekivao
smrt, s nekom pritajenom radosc, premda revno zimao
lekove. Prema tamnici i visini kazne i ravnodusan smatrao prirodim ispastanje za ono sto ucinio. Godila su

75

, t tehe, moja sptna racioalis,ticka dokazivaja da

Boga . MoZda zeleo da sa smrc st svega s n i jegovog zlodela.
.. .
Svi s ga voleli- shvatali s jegovu. cis~ . nen~metlj1VU 1
nemerljivu patnj. On opazao ljbav 1 paznj kojo~ s ga
okruzivali i strazari i roijasi - bilo ga pomalo stid zbog
toga, kao da to ne zaslfuje.
Nije se secao da lije imao srcano obolenje dok i na sel:
Sta znam - i sam najbolji igrac kol, mogao sam da
-radim sve mada sam izbegavao teske poslove.
Najed~om m z. Odveli s~ ga ~itno bolnic, gd~ ~
i mro posle nekoliko dana. Tamruca za tren postala jOS
tuznija i samilosnija.

v
izlaganje odnosilo se, pretezno, na idej
na idej kao veru, odnosno na veru kao idej.
izlaganje se drugom svojom stranom odnosilo i na "
" danasnj idej - idej koja svoj apsoltnost, svoj "nepogresivost", sagledava i dozivljava koegzistenciji s drugim
idejanxa, odnosno tome sto , pobljajci druge, i sama
otvorena in. Drukcije receno: di svako misljenje,
svako verovanje i svaka filozofija, teze i iskazj se kao sistem,
kao esto "samo sei" konacno i istinito- od zd i zala
takve "konacnosti" i "istinitosti" nema spasa sem priznanj
druginxa isto takvih prava. Neka prevladava, sa sto manje mka
i nesreca - na kraj krajeva i prevladati - ono sto
istinitije, odnosno sto politici zivotnije, naci ni.
Iz toga sledi da se tako sllvacena ideja razlikje od ideologije, ako pod ideologijom treba razmeti- drzim da trebasistem zatvoren, sistem odbojan i .gusilacki prema drugim
idejama, drugim ideologijama.
Takvo prikazivanje ideje i moglo, i da sam to hteo,
prikriti da imam na m prvom red ideje koje pretendj na
aktiv logu Zivotu ljdi, odnosno drustvenim odnosima.
Ustvari sam imao na m politicke ideje sirem smisl- ideje
kao izraiavanje dinskih, nezastavljivih tokova, ideje kao
ver "nemoguce", neminovo, ne ideje kao eki odredjeni, neposredni program.
Takvo prikazivanje ideje potice, eraskidivo povezano,

76

osadasje
opste,

77

sa shvacanjem politiRe kao najslozenije i najpnije ljdske

delatnosti. Politika koncentrisani Zivot nacija i grupa, politika se koristi svim oblicima delatnosti, i politik moZe koristiti
svak - zavisno od svoje snalazljivosti i svog opredeljenja. Zog
toga politici volja vaznija od znanja, vera " svoj stvar"
vaznija od sile, najvaznije i najpresdnije jedinstvo analize i
intuicije. Politicar moze iti svak - svak na ovaj i1i onaj nacin
cestvuje politici samim tim sto ne moze iti izvan drustva.
Ali politicki vodji se radjaj, politicki vodji postaj samo oni,
veoma retki, koji se kroz zamrseni, nepredvidljivi i opaki splet
okolnosti problj svojom voljom i svojom verom - verom
razmnom, shvatljivom i za sebe i za "svoje" sborce.
Dva s glavna sredstva kojima se ideja-politika odvek
koristi kao inspiracijama i dokazima svoje ispravnosti: religija i
naka. 1 mada se ni religija ni naka ne svode niti mogu svesti
na politik - svaka ima svoj atonomnost i svoje vrednosti ni jedna ne moze izbeci ne samo da politika potreljava,
precesto i zlopotreljava, nego i da se njima maskira, da se
prikazje kao njihov najdosledniji zastitnik, i njihova s
stina.
U pradavnim vremenima, dakako, nije bilo nake danasnjem smisl - kao otkrivanja zakonitosti na osnovi logickih
zakljcivanja i eksperimenata. Ali odvek bilo razmnog,
iskstvenog zakljcivanja - bez toga ljdi ne i mogli da se
snalaze, ni da zive, nedokcivoj i opasnoj stvarnosti.
Na lstok prevladavalo koriscenje religije politici. Ni na
Zapad to koriscenje religije nije nikada prestalo, niti moze
prestati, obzirom na neotklojivu pristnost religije saznanj,
zivljenju. Ali vec Antici s izdvajanjem filozofije u
samostaln gran, "nk naka" koriscenje nake
politici zi malla, dajci prednost i samosvest politickim
vodjima. Sirenje helenizma i zavojevanja Aleksandra Makedonskog inspirisani s i racionalisticki ucejima njegovog Citelja
Aristotela. sprega politika-naka nije i na Zapad isla
ravnoerno. U Srednjem vek religija postaje politika, ali i ona
tada koristi racionalna, n saznanja i dokazivanja. S id
strijsko revolcijo na Zapad, zati s indstrijalizova
nje Zelje, koriscenje nake - kako teoretske tako i proa
lazacke - politici nesto sto se s sebl razume. 1
78

naka

neotklonjivost ideji i delanj.

Ali ako s ranijim epohama religije prevladavale kao svest
i inspiracija politici, s indstrijalizacijom s tu logu preuzele
ideologije - zaostaloj Rsiji i porazenoj, kriznoj Nemackoj.
loga ideologija nije, dakako, istovetna s onom k
politika preuzimala iz religija: s~ia - sklad s dhom
indstrijske, nacne epohe - ideoloska politika se inspirise i
motivise pretezno, ako ne i iskljCivo, nakom. karakteristicno za najznacajnije ideologije moderne epohe: komni
zam- tacnije receno, lenjinizam- i nacizam, odnosno rasizam. Razlicite s, dakako, polazne i socijalne osnove: komni
zam pocinje - ime radnika, sirotinje i potcinjenih - s
nacnim temeljenjem mita "besklasnog drustva", dok rasizrni
- ime "vise rase" i posednickih klasa - rasne predrasde
tm1 i "nacnim dokazima".
ldeologije, odnosno politike kao nake, besmnje su na '-.-zalask. Ali to nije miran i bezbolan zalazak - to zalazak
kroz ratove i revolcije, jer se radi i ideoloskim porecima i
ideologizovanim drzavnim i socijalnim strukturama. 1 poredo
s opadanjem politike kao nauke, javlja se, obnavlja se, religija
kao politika. Nacijama, klasama, ljdskim icima, radikalnom preobrazavanj njihovih slova, najcesce prihvatljiva,
kao najefikasnija, totalitarizovana svest, kolektivni misticki zanos. pojava najocljivija danas islam, islamskim
driavama. Ali nijedna religija, nijedna nacija, nije bezuslovno
lisena takvih "mogucnosti". to ne smatram ni srecom ni
nesrecom. Ali satram svojom dZs da sada, pred kraj
zivota, pozorim - di sam nesto slicno, "nacnoj"
formi, isksio i kao protagonist i kao "otpadnik", mi svako
dobronameran moze verovati: to vodi proizvoljne eksploatacije i bezakonja, osvajacke ratove i nasilja.
1 religija i naka - mom sd - gube na svrsi i smisl
koliko se s, poistovecj s politikom. lstina, politika ni
nji, kao ni ostale ideje i delatnosti, ne pita da 1i ih i kako
potreblti za svoje svrhe. Ali od vodeCih nacnika i verskih
vodja itekako zavisi kojoj meri religija i nauka oevati svoj
sstastvenost - neprolazno, vecno staranje za moralno spokojstvo i lagodnije zivljenje. Ocvati tu sstastvenost religije i
nake nije lako, niti moguce potpnoj, beskompromisnoj
79

cistoti. Svestenici i naucnici su takodje ljudi, gresni i opredeljeni

u svom, u realnom vremenu: najvise i najbolje sto najbolji i
najveCi i Cine, jeste doslednost u ocuvanju integriteta svog
verovanja i svoje vernicke licnosti. Borba za to, kao i za sve
ljudsko, neprestana, cesto i bezobzirna, ali njome se ucestvuje
u istoriji i,- sto neuporedivo vaznije - u vecnosti ljudskog
postojanja.
Danas upadljiva jedna, naizgled cudna, pojava: premda
nauka neobuzdano, svakodnevno gomila nova saznanja svetu i
coveku, takoreci pomodno - narocito u reagovanjima na
ideologiju - poricanje njene uloge, i njene neizostavnosti u
drustvu, za coveka. Takva reagovanja, takva gledanja su samo
suprotna strana "naucne" ideologije: sada se Bogu, religiji,
dodeljuje - u bori protiv ateistickih diktatura i potrosackog
imoralizma- ona uloga koju su "naucne" ideologije odigrale u
rusenju "religioznih" politika. negde moze i pobediti dato
zlo - u Iranu vec pobedilo. Time se, istina, zapada pod
drukciju ideologiju, ali ciji lanci ne moraju iti, mahom i nisu,
laksi.
Niti nauka kadra - to i nije njena svrha - da zameni
religiju, niti religija - ni ona nema takvu svrhu - iskljucuje
nauku: svaka od njih ima svoje svrhe, svoje metode i svoju
funkciju. Nauka ne moze iti ni pogled na svet, mada danas
nikakav pogled na svet ne moze pretendovati na istinitost istinitost relativnu i vremenu, ako u sebe ne ukljucuje i naucna
saznanja, naucnost. Svet obja5njava filozofija, ne nauka nauka omogucava ljudima da izmene svoje uslove u materijalnom svetu. Nauka ne menja socijalne odnose, mada nikakvi
ljudski odnosi ne ngu da opstoje, ni da se zamisle, bez
tekovina i uloge nauke. "Naucna politika" isto takva besmislica kao i protivnaucna politika. Politika, ideja-politika, buduci ona sazima u sei sve ljudske i i nadahnjuje ljudsku
egzistenciju - jedino politika itno menja odnose medju ljudima i uplivise na sudinu nacija, individua, covecanstva. U
pravu su oni koji preziru politicare zbog njihovog pretenciozog
svezalastva i njilvog vulgarnog samoljulja, ali to nimalo ne
umanjava sudiski znacaj politike.
Neslucei prodori savremene auke i mujevita primena
aucnih otkrica isu potisli ideoloske, i druge dogme. Nauka
80

to nije ni mogla, samoj svojoj prirodi, cak i kad naucnici ne

i sami robovali ne samo naucnim, nego i nenaucnim dogmama. Ali olako, povrsno i porazno shvatanje koje apriori
iskljucuje svaki uticaj nauke na nenaucne olasti, ukljucujubi
i religiju. Pogotovu na religiozna ucenja koja pretenduju na
racionalna dokazivanja: malo ko razuman danas tra:Zi Pakao u
Zemlji, Raj na Nebu, ne u ljudima, odakle masta uzalud
pokusala da ih ukloni.
Najznacajnija, epohalna su - mom misljenju - dva
naucno-tehnicka dostignuca, koja itno uticati, i vec uticu, ~.
na odnose medju nacijama i na sudinu coveka i covecanstva:"-1
atomska energija i prodiranje u kosmos. Nikada dosada ljudski
stvor i ni pomisljao da ljudski um podoban i kadar da
stvori sredstva koja mogu unistiti ljudski rod. samo su sanjari
predvidjali da se covek istrgnuti iz uslova u kojima nastao
i dosada se razvijao. postignuca - ta moc samounistenja i
taj uzlet iz zemaljskih "okova" - istovremeno su navestili
sredstva i naCine koji deo ljudskog roda, bar neke nacije,
osloboditi egzistencijalne ugrozenosti, neslaganja i stvaralastvo ljudi prosiriti u kosmicka prostranstva: covek otkriva da
i kosmicko, i kosmickih mogucnosti, ali i da njegov um
kadar, istovremeno, da unisti vlastiti rod. Ali niti covek
zagospodariti Kosmosom, niti covek samoubilacki razulariti
svoj u - covek, nacije i covecanstvo, kretace se, kao i dosada,
ali neobuzdanije, u razaranju i stvaranju, u saznavanju i verovanju.
Nauka oslobodila coveka- tek smo na poeetku koji
kraja n- mnogih uza i-nedaca. Vera, filozofija i umetnost
povezuju coveka sa sveto i s itnoscu sveta. Alijedino politika,
ideja-politika, moze da iznalazi izlaze i ravnoteze iz ideoloskih
i drustvenill ogranicenosti.
i

MUGENJA SU ISKUSTVENA, I NAUGNA

Fanatizi, najcesce oni ideoloski i1i verski, besunje su
i najuocljiviji, mozda i najcesci podsticaji i pravdanja mucitelja njihovom cudovisnom i bezumnom, ipak ljudskom,
osmisljeom zanatu. Ali ih dodao - iz onoga sto sam video,

81

i procitao - da s neodmerena i nemerljiva srovost i

sklonost k surovosti nedokcivo korenjeni ljdima. Dakako
ne svima, nego nekima - bas nekima - jer se napred ne
zna pozdano, niti moze saznati, kojima. sto s i lago
postupanje i zgrazanje nad mkama i nCiteljia svojstveni
nekima - bas nekima ~ jer se pozdano ne moze napred
znati kako se ko ponasati slovima realne ili hipoteticne
grozenosti licne, porodicne, etnicke ili grupne.
Nema leka efikasnog ljdskom zl - zlomislima i zlodelima. Mozda zlo. kao i dobro, bilo jedan od izvora lidskog
postanja i postojanja. Ali ako takvog leka nema, mozda ne
moze ni da ga d, ima sredstava i nacina za szbljanje i
onemogucavanje nasilja i n. sredstva i ti nacini su
poznati oduvek, nekim zemljama na Zapadu i mnogim
pokretia sirom sveta, itni su u strukturi driave i sadrzini
svesti. Nada se i ubedjen sam da ta ostrvca razuma i slobode
nece potonti okeanima mraka i nasilja kojima se uzbrkalo
covecanstvo. najglavniji mi izgledaju: nedvosmislena, nepokolejiva ideja, idejnost. u borbl za otvorea, plralisticka
drustva, zakoni koji nepobito osiguravaj proklamovana ljudska prava i kaznjavaj mcitelje i nasihlike, izabrane, odgovorne i kontrolisane, vlasti koje v i vrse zakone.
iskustvo rata i revolucije kojima sam i vidno
cestvovao: deca istog naroda vrsila s istrebljenja ili szbljala
istrejivace, makar i zestokim merama.
mcenja i nCitelji - i to treba znati - prenose se
zemljama asilja i bezakonja iz poretka poredak, nasledjju
se kao iskstvo, kao saznanje, s kolena na koleno. Kraljevska
Jgoslavija delom prezela to strasno nasledje iz sltanske
Trske, sticala u t i nova, svoja i strana, iskustva:
tabanaje iz turskih zemana, iznrivanje ricinsom iz
fasisticke Italije. Mucitelji, kao i despoti, prenose jedni drugima
iskustva i sazanja, cak i kada s u svadji i ratovanju: titovski
tanicari su "cili" ne samo od sovjetskih, nego i od kraljevskih, premda s se sa sovjetima grdno zavadili, kraljevinu
oborili.
Mciteljsko asledje zd osnova svakom novo
mCitelj da prevazidje prethodne. S te osnove on stice nove
vestine, nove mogucnosti- iz ovih, svojih iskstava i tekovina
82

nake. Bas nauke -

egzaktnih saznanja covek, covekovim

slabostima i mocima, vestini obmanjivanja, skrivanja i zastrasivanja, modernim sredstvima: mucitelje ne zanimaju nauke
kao takve, nego primena nacnih saznanja u mucenju.
Tako bilo kad se za naku jedva i. znalo - . isk~.stv~
spasonoso, ali kobno. Sokrata su otrovall. proverenll, drzav:
nim" otrovom, najveci umovi su u SrednJem veku opravdavali
mucenje vestica logicki, naucnim saznanjima: djavo, d~kako,
nema bozansku moe stvaranja, ali ima moc pretvaranja,
moze zenu oploditi na taj nacin sto najpre u vidu zen.e primi
seme, zatim to seme u vidu muskarc11: nese u matencu.
Politika, pogotovu politicke potrebe despota, zahtevaju efikasnost, time - uz druga sredstva - i koriscenje nauke.
Tako se mucenju - u odredjenim, despotskim porecima neizostavno udruzuju politika i nauka. Uostalom, naucna dostiguca i idejne motivacije oduvek s bili mocna, katkada i
najmocnija, sredstva svake politike.
1 savremeni koncentracioni logori s zasnivani na nacnoj
osnovi - kako u isteljivackoj, tako i u "prevaspitavackoj"
nameni. Fabrike smrti - masovno ubljanje tela i "prevaspitavanje", preradjivaje mova. Nacna dostigca u sluzbl ideologija, totalna gospodstva nad nacijama, nad drustvom, d
privatnoscu.
Uijanje i "prevaspitavanje" najcesce se vr5e zajedno i
istovremeno. Mcitelji i dzelati smatraj svojim dodatim
spehom ako zrtvu smaknu kao pokajn~a kk_avi:c: slab~st
mcenika za mucitelja naslada. :- 1pak, brze napreduJe,
brie se usavr5ava - zahvaljujuci primeni naucnih dostiguca
- ubljanje. U "prevaspitavanju", "ispiranju mozgova", premda se nacna saznanja vezi s tim prate ukorak, ipak prevladavaju tradicionalni, "religiozni", nacini: "u~edjiv~nj.e" komb~
novanim- fizickim i psiholoskim, odnosno 1deoloskim - batinanjem.
Nasilje banalno, emastovito. 1 drelatima masta moze da
smeta u obavljanju rutinskog zanata.
Ali mucitelji nisu bez maste i inventivnosti: kako i, inace,
satirali razlicite ljde razlicitim okolnostima?
Dva su osnovna nacina koja mucitelji dse koriste: prindna
83

samoca, odnosno celijski zatvor, i optuzba zbog "jeresi"'

odnosno - mcenje ideologijom, mcenje idejom i ideji. I ta
dva naCina najcesce se primenjj zajedno i istovremeno: i
coveka i covekov dh s skloni slabostima, narocito kad se
nadje izmedj la:Zi i istine, patnje i zivanja, smrti i zivota.
Mada ne spadam one koji s previse stradali, niti sebe
smatram mcenikom, sam svojim tamnovanjima isksio i
jedan i drugi nacin, titovskim tamnicama zajedno.
.tome vec ilo dosta price ovoj knjizi i drugim mojim knjigama.
Ponovic, kao savet bdcim zatvorenicima, mcenicima za
slobod: samoci, celiji, mogucno se odpreti staranjem svojim
svakodnevnim potrebama i secanjem - secanje neiscrpno
kao i mastanje - od svoje "jeresi" se mogucno odbraniti
-raskidom s ideologijom protivnika, odnosno odanosc, strasnim
predavanjem svojoj ideji.
Treba znati i vek imati na : niko, makar koliko lkav i
mastovit, akar se koristio najmodernijom nakom i totalnom
ideologijom, ne moze izmisliti mke kojima covek - covek
predan ideji i svom dostojastvu, svom integritetu - ne i
mogao da odoli. Tako vek bilo, tako vek iti.
isto i se, prosceno i sematski, mog reci i za drustva i
narode: propala s ona drustva, nestali s oni narodi koji s
izgubili veru svoje i ljdske vrednosti. sto meiteljia
stoji na raspolaganj bezbrojan izbor mka, tako s i osvajaci i
nasilnici izboru nacina i sredstava ogranicenijedino mogucnostima i interesima, rlikako, nimalo moralnim skruplama,
obecanjima i obavezama.

IDEOLOGIJA UTAMNIGJE IDEJE,

SVAKU REUGIIO

Starci-blce, moji tamnicki drugovi, nis se ni brinli ni

patili zbog toga sto ih vlast lliila i bogomolje i svestenika,
di s ovi kinti komnistickim tamnicama. Bniti se
zbog toga bilo i besmisleno i zaldno, patiti liSavanja i
prinde koje naturi visa sila - vlast --ne izazivlj neizbezno,
niti s izazivali, netomivu patnj. Nikakvog roptanja ni -

84

vanja: vlast ima neceg viseg, bozanskog, cimje ljdi ne shvataj

i is kadri da se sprotstave. Ne i se moglo reci ni da s se
starci-ice smatrali zakintim svojim pravima: to takva
vlast - vlast s odredjenim, svojim, naeinima i gledanjima.
Starci-ice s jedino tugovali, sebl, za bogomoljom i
svestenikom. Blaga potistenost se opa:Zala na svima njima kad
ismo tome poveli rec: ilo imje zakinto Zivljenje, dozatvorski naein zivota. Jer njihovom saznanj vera, bogomolja i
svestenik s nerazdvoji, makar sto covek pre svega samom
sei veruje ne veruje bozanstvo. Svi s oni osecali, i znali,
da i im roijanje ilo lakse s bogomoljom i svestenikom olaksali i sebl ispovesc, spojili i se bogosl:Zenjem i molitvom
s vecnosc kojoj n grehova ni patnji, niti neprijatelja i
mocnika.
Neki s se - kao sto sam vec ispricao - ispovedali meni.
Ali nisam ispovednik, niti sain im mogao -- makoliko i
predsretljiv i verljiv - govoriti ime Boga, ime viseg i
koje s nosili sei. Zbog toga se na mene prenosila i njihova
tuga. Ali bez njihove pomirenosti, iako sam i nemocan da ista
za njih cinim, povrh svega bih i krivo shvacen da sam
postao molitelj za bogomoljce.
Primetio sam da s mladi osdjenici, koliko sam dolazio
dodir s njima, zdni bogatstva i naslada i mahom obzeti kao i svet izvan tamnice - "potrosackom groznicom". Vecina
nis i hajali za Boga, pogotovu za bogomolje i svestenike.
Stavise, nogi s ismevali Boga i vernike i siktali na njih - bilo
zbog toga sto s tako vaspitani, ilo sto s se ogorcavali na svoje
promasaje i tamnicka ogranicenja. U tome ', kod mnogih, ilo
i dodvoravanja ateistickoj politici i vlasti - dodvoravanja koje
ne kosta i ne obavezje, jer doista grditi Boga najlakse i
najbezopasnije.
Ali zlobna naslada s kojom s oni ismevali Boga i vernike
otkrivala i nesto drugo, nesto dl i znacajnije. Oni s time
bezali od Boga, od verovanja i ideje, od sanlih sebe. jedino
bilo nekaznjivo. I ne samo neka:Znjivo, nego se time ispoljavala i
dresila neka sptana, zn i bezmerna srdzba na zivot, na
svet, na svoj sdbln. Neka teha i njima bila nzna:
vaspitaci i stra:Zari nis mogli da im pruze, jer se ona, ta
t, nalazila izvan strazarskil1 dznosti i vaspitackih gu85

nosti. Evo kako to izgledalo:

Samo jedan i, Sismanovic iz Topole, molio se javno ostali staci-ice s to adili diskretno, mahom d spavanje,
ne toliko zbog toga sto i zazirali od vlasti, koliko zbog toga sto
s to smatrali licnim, veoma intimnim. Sismanovic? Sismanovic, smant od tamnice, od zloCina ili nepavedne osde,
nije podnosio zabavljenost, ilo dozvoljeno da peko
dan setka isped celije kao da za n vezan. izjtra,
napasit i poldjen od snova i pekonoene zabavljenosti, na
setalistu i se n kn sn, stao namimo, coknvsi
cipelama, se pekstio i pommljao: Pomozi, Boze! - :
Slava ti Boze! - nije ilo zabanjeno, ali s strazari na to
gledali mko ili podsmesljivo. Jednog dana strafa "Slovak" pamtim naodnost, smo ga tako medj sobom zvali slzbenik savestan i lage naaVi, namgodio se ili nesto
primetio na to Sismanovicevo n Sn, odnosno Bogu.
SiSmanovic se n: Sta, li zabanjeno pekrstiti se? Nije zabanjeno- zvatio "Slovak" - ali nije lepo.
Staci-ice s odzavali i veske i, nenametljivo i
neprimetno. Postili s i zacajnih paznika. Si s i
paznovali slavu, tako sto i pristedjivali slasnije namimice da
pocaste sapatnike. Svec nis pallii- to i bilo izazovno, bilo
tn i zabanjeno. Cokic i jos poneko s i mene zvali na
slavu. Bilo mi negodno, sam slavu svojih pedaka
zabatalio Cim sam postao komista, mi bilo zazomo da
obnavljam. Ali slavari s to azmevali: zvanica si - slavio ne
slavio, veovao ne veovao. Pozivali s na slavu i nevemike: v
i tamnica s mirile i sjedinjavale.
Pidzavanje veskih i kajnjoj, tamnickoj oskudici i
pod bdnom, smnjicavom paZjom zatvoskih vlasti, staci
ma-icama ne san sto nije smetalo, nego ih ispnjavalo
ponosnom i lagom odvafnosc.
mene sve to pobdjivalo na azmisljanje - veri,
zloCincima, svojoj lozi sazdaj vlasti. 1 eto, posle toliko
godia, namece mi se i konacan zakljcak. Ideologija nije
kada ni da potisne ni da zabani eligij. ldeologija kada
jedino da, za vremena, kinji i mci vemike. Nasilje strasno i
zbog toga sto idelogija i i ne more iti zamena za veru, za
idej. ideologija v asilja, ideja nasilija.

mogu da se setim plice i vulgamije, i vedljivije,

izeke nego sto : "Religija opijm za naod."
izeka se pripisje ks, i nalazi se njegovim
splSlma. Ali verujem da nije samo njegova, ~g on
z, kao i neke druge- na prime, "Poleteri svih zemalja,
jedinite se!"- poplame njegovom vemen. No bilo kako
bilo, ta izeka postala veoma li. n socijalistickim pokretima, kasnije komnistickom poketu: aksioma
toboznje sstine eligije.
Ali ta izeka nije takva kakva jeste zbog toga sto njoj ne i
ilo ni znca istie. 'Ima njoj i goke i poazne istine.
kadgod se nasilnici i derikoze dograbe moci i tokove nacionalnog Zivota sk svoj korist - oni koiste i kle i klerikalne
institucije, k n i eligij, za zamaCivanje svesti, za
opijanje i obzdavanje naodnih nizina. Religija se time natua,
ili pezima, logu i lik ideologije. do takve loge eligije
dolazi, poglavito, zbog toga sto kle - i kle Cine ljdi! - ne
moze da se izolje od politickih ealnosti, pogotovu ako s
vrhovi klea SaZivljeni S mocicima i S postojecim, vec trulecim,
poetkom. U takvom polozaj eligija i kle mogu da se
d, dok l ne potutnji, boljoj sdini od one
ideologija i ideoloskih zanesenjaka.
Nije lako izbeci takvu, vemen i neeligiozn, logu eligi
je. ni eligija, eligiozne istine i agumentacije, nis date
jednom za vek. One se azvijaj i dn s iskstvima i
saznanjima. Religija i kle zive ealnosti, politickim slovi-

87
86

ma i saznajnim dostignuCima. Religija, propovednici i vemici,

zapadaju u teskoce i otkrovenja slicna onima u koje zapadaju
ideje i zatocnici ideje - kadgod se potvrdjuju i pretrajavaju u
svojoj autenticnosti, u svojim sveljudskim vrednostima. S tom
razlikom sto religija, izviruci i uviruci u ono sto neprolazno,
vecno u svetu i coveku, uvek ima izgleda da se oporavi i
podmladi: nesreca i poraz su samo trenuci u trajanju religija i
religije. ideja, pliticka ideja - ona se gasi ako se i potvrdi,
ako i ostane verna sei, cim se promene uslovi iz kojihje ponikla
i koje treba da proeni. ldeja, politicka ideja moze iti samo
beocug u zivotnom, u politickom trajanju grupe i nacije:
vremenost, vremenska uslovnost sudina, obrecenost ideje.
Vec i trebalo da jasnije, i nespornije, u cemu
povr5nost izreke "Religija opijum za narod". Makar mogla
iti, makar ivala i iva opijum - religija, kao i ideja, nuznost
covekova samim tim sto on, covek, egzistira i hrve se u
nedokucivo, esavladivom svetu i u nesavrsenim, zivim zajednicaa. Makar i sllvatili religiju kao opijum- opijum egzistencijalni, ne ideoloski - ona jedina nenametnuta uteha i
nekoristoljuiva nada u covekovom neizvesnom postojanju,
postojanju u ravnodusnom, negostoljuivom svetu.
Jer ne radi se t da li religija dobra ili losa,
pogotovu kojaje bolja ili tacnija: religijaje neizbezna- ni zivot
nije ni dobar ni istinit.
Religija, ideja, jeste najpunija, najpotpunija duhovnost:
uetnost neodvojiva od religije, nema velikih dulvih
tvorevir bez velikih ideja. Dulje razmisljanje nauci dovelo
i do slicnih zakljucaka: vera u bozastvo i u besmrtnost
inspirisala najveca otkrica, cesto i ona koja su negirala
doktrine i ideologiju klera i klerikalnih institucija. Vera i ideja
su i u onima koji ih poricu i progoe.
lma dakako i onill koji satraju - u te sam spadao i
dogod sam verovao u nepogresive "osrve" ideologije - da
zivot oguc i bez religije, bez vere i ideje. lstina, sam, kao i
mnogi kounisti-idealisti, ideologiju poimao i prillvatao kao
religiju, kao zamenu za religiju, da toga nisam ni i svestan.
Nema u vidu takve, kakav sam i , nego one koji poricu bez ikakve zamene - religiju kao zivotnu nuznost, kao duhovni
vid egzistencije. Razume se da moguce i tako ziveti - takva
88

mogucnost, u svesti i kao svest, takodje varijetet Zivota. Ali

stvaranje, ali odriavanje i promicanje zivota nije moguce bez
religije, bez ideje. Zivot u poricanju religije i ideje, u poricanju
zivota i ljudske sudbine: varijetet antireligiozne religije, antiidejne ideje, nepotpun, izopacen zivot - izazovni podsticaj
religiji, ideji.
mozdaje vec jasnije i zbog cega sam se zakacio za izreku:
"Religija opijum za narod." U pozadini te izreke uverenje
- njenog tvorca i socijalistickih, odnosno komunistickih pokreta - da ideologija, dakako naucna, moze da zameni religiju.
uverenje nije bilo bezrazlozno - za one koji su verovali i
dogod su verovali u istinitost i kreativnost idelogije. Produlje
nije receno: dogod ideologija, progonjena i utamnicena,
oslobadjala i nadahnjivala prevratnicke i tvoracke snage, ona
i mogla da igra ulogu vere. vremena su na izmaku, bar sto se
tice lenjinisticke varijante marksizma. 1 to ne samo na razvijenom i pluralistickom Zapadu, nego i na lstoku, gde se lenjinizam sveo na sematizovanu svest monopolistickih vlastodrzaca i
na stvami i neizostavni "opijum za narod."
Socijalisticki pokreti u svim svojim varijantama- i reformistickim i revolucionarnim - nisu religiju ucinili suvisnom,
pogotovu se nisu uspeli preobraziti u nove religije. Oni to nisu ni
mogli, buduci ne samo u njihovoj praksi, nego i u teoriji,
prevladala politika, odnosno akutni proiemi, potiskivana
tragaja za izlazom iz vecnih i sveljudskih dilema i nesreca.
Reformisti su to shvatili na vreme i religiju prepustili licnosti i
kleru, docim su revolucionari - "najuspesnije" i u najsirim
razrnerarna kornunisti - svoje doktrine, sve skucenije i okarnenjenije s ustaljivanjern rnonopolske vlasti, sirili i ukorenjivali
silorn i privilegijama.
1 politika i religija su u zivotu, tokovi su Zivota. Nernoguce
religiju i kler, kao sta bilo drugo, odvojiti od politike. Niti kler i
religija rnogu pristati na odvajanje od politike, da se ne
odreknu sarnih sebe, svog staranja zivotu i sudbini ljudi,
neknli zivotu i sudini svojih vernika. Nerna, niti rnoze iti,
slobodnog drustva i slobode licnosti bez slobode religije. Politika i religija se dopunjuju i sukoljavaju. Politicka rnudrost i
religiozna postojanost iznova uspostavljaju harrnoniju, razurnevanje i saradnju.
89

TAMNICA

Z DOM

Tamnica BoZji dom - to osecaju na sebl, i kad ne znaju,

ne samo suznji, nego i tamnicari. Jer tamnica dom patnje i
nadanja - tragicnosti i uspinjanja covekovog. 1 jedno i drugo,
patnja i nadanje, ugradjeni su u postojanje, u "bozanski lik"
covekov.
Pogotovu tamnica kuca BoZja za ideju. ldeja Bog ako ideja - bilo da Boga ima i1i nema. lma poslovica:
"Tamnica za ljude." Tu poslovicu trebalo upotpuniti:
Tamnica za ljude, jer dom Bozji, dom idejni. Tu, u tamnici
- kao i u dobrovoljnom pustinjastvu - ideja dozreva, saznaje
sebe i sluti svoje mogucnosti, svoju ostvarenu buducnost.
Mnogi su i neposredno doziveli Boga - svoje spajanje s
vanvremenim i nedokucivim silama - u tamnici. Malo onih
koji, makar na tren, nisu doZiveli ociscenje od stvamog i
vremenog.
Ali tamnica mnoge i ozlojedjuje i okrece protiv Boga, protiv
ideje. Malo onih koji nisu, makar na tren, poistovetili Boga,
ideju, sa zudnjom za vlascu i za nasladama: kakva vecnost,
kakvo Zrtvovanje, kad mozemo, i moramo, proziveti samo ovaj,
nepobltno jedini i stvami, zivot?
Tamnica i kuca demona i zala - u coveku obltavaju i
mahnitaju Satana i Pakao. znaju tamnicari, to osecaju
su:Znji: od njih, od demona i zala, brai i spasava samo Bog i1i
ideja, Bog-ideja. Nada i spas su u coveku, u njegovoj veri u
sveljudsku ideju i jegovoj volji da se za nju zalozi i svojim
zivotom.
U svojim tamnovanjima nisam doZiveo ni Boga ni Satanu:
oni su nerazdvojni, , vec odavno bez religije, samcijat sa
svojom idejom i svojim moeima i slabostima, nisam ni hteo ni
mogao izvan sebe.
Ali i mene su ozarivale nade i raspinjali besovi: nade,
makoliko nestvarne, ispoljavale su se kao razlozne i moguce,
besovi, makoliko razlozni i opravdani, kao divlji i sumanuti.
Ali kad se nada gasila, bes stisavao, izmedju mene,
ucelijenog, i spoljnjeg sveta, nevidljivog i neogranicenog, uspo-

90

stavljala se - najcesce i najsnaznije kad mi bllo najteze i kad

sam najvise sumnjao u sebe - nevidljiva i neshvatljiva, ali
slucena, bezmalo culna veza.
bila veza s prostorom, slobodnim i bezlicnim. 1 u tom
prostoru - sa svojim narodom koji, ugnjeten i zaludjen, trpi i
ludi. Veza s borcima za slicne ideje - za slobodnije tokove
drustva i slobodno iskazivanje licnosti. S borcima kojih nema,
koji se, mozda, javiti jednog dana. ako se borci nikad i ne
jave - veza s idejama neunistivim i neugasivim dogod traje
ljudskog roda, veza s ljudskim Zivotom i trajanjem. i svet, i
ljudi, ivali smo jedno. cestica ljudske prolaznosti u bezmerJU ljudske neprolaznosti. Uzidati sebe, svoj um i svoju dusu u
trajanje ljudsko, kao ciglu u tamnicu - u ogromnu, nedoglednu tamnicu.
Uvek sam se osecao smiren i ohrabren posle takvih doZivljaja. 1 mada ih nisam mogao ni izazvati ni predvideti, bilo
dovoljno - dovoljno protiv mojih slabosti i dvoumljenja - sto
sam znao da su takvi dozivljaji mogucni, da takva veza
stvama - stvarna u meni, delatna izmedju mene i sveta.
1 ta veza blvala sve redja, mada ne i slablja. S mojim
unutamjim snazenjem, s mojim uzivljavanjem u ideju i poistoveCivanjem s njom - tek na tren me obujmila svojom
nedokueivom i neobjasnjivom pouzdanoscu. Nisam za:Zalio sto
nemam religije i Boga: da li zbog toga sto sam imao ideju? "l..~
li to Bog? li to vera? ne znam. nije ni va:Zno. Znam
pouzdano da bila ideja i da se to dogadjalo meni.
pricam samo ono sto znam i osecam - pricu sebl,
ljudima.

POKOJNICI ZIVE S NAMA,

U NAMA: MILIVOJE, ALEKSA

Dogadjala se, ostvarivala se jos jedna povezanost, bliska i

istovremeno zapanjivo konkretna: izmedju mene, usamicenog, i
moje izginule brace, mladjeg Milivoja i starijeg Alekse-Beca.
Najcesce i najneposrednije u zimi 1958 - 1959. godine. 1 to
91

zacudo, posle jutarnje setnje, kada bih se, vec priran i siren,
vratio u nezagrevanu saicu: oni, braca, pridruzili i i se
odah, kao da su ocekivali da se vrati. Nisu se zadrzavali
dugo - kako-kad, desetak do petaestak inuta, ako s
g tacno da procenim. Ali i kad isu bili tu, u samici,
s slutio i osecao da su u prostoru - da bdiju i da se opet
pojaviti. ih nisa g zazvati, makoliko se osecao u
nevolji - oni su odredjivali svoj ailazak i procenjivali
nevolje.
cudo, dok su oni bili uza u saici, u tanici, inace
bucnoj, utisalo i se rezanje kljuceva, trupaje gvozdeni
stepenicaa i bravaa, dovikivanje osudjenika i strazara:
besunje Zivot zatvorski i i stao, nego s se i toliko
zaneo njia da nista nisa cuo. Tako nisa osecao ni studen,
ni ista drugo, preda s stvari priecivao i postupao razu
no kao kad nji, brace , nije ilo. Nisu ni oetali ni u
- desavalo se da stra:lar, u njihovo prisustvu, otvori
vratanca da i i osudjenik ubacio i1i novie. Braca i se
kao na tren povukla - da ubrzo t napune svoje mesto i
ozare n i samicu svojo toplio.
U prvi h s osecao neku jezu od njihovog prisustva:
Mozda to ludim - otkud oni kad ne verujem u duhove,
kad ih ne vidi i ne i?
Ali s ubrzo navikao na toplinu i hrabreje koje su oni
donosili. Radovao s i se i prizeljkivao ih, d od n,
od volje i svesti, nije zavisio njihov nailazak. Mogao s
nepogresivo da zamislim njihovo prisustvo i da se u:livim u njega
- to se dogadja i dok ovo pise- ali njihovo stvarno-nestvarno prisustvo nije zavisilo ni od volje ni od svesti.

Nikad nisu dolazili odvojeno, nego uvek skupa. Razmestali

su se nehajno, ali uvek tako da ima u vidu obojicu, oni
obojica n. Dakako, nikad ih nisam opazio otelotvorene, sto
rlije uanjivalo, u eni i za mene, njihovu prisutnost. Ponekad
i se obreli na i stranaa- s leva i s desna - ali nisu
podupirali.
1 razgovarao s s njia, bez reci, bez glasa - razgovarao
uopsteni vi, zeljaa i obecanjima. lstupali su svaki
na svoj nacin, vec r t kakvi su i u zivotu bili - Milivoje
92

sa suzdrzano lagoscu, Aleksa s preko odva:lnoscu. Ali nisu

nikad prekorevali, niti navaljivali na n: njihovo prisustvo Cinilo da sebe prekoreva i podsticem - prekoreva za
nedouice, hrabrim u otporu.
1 tada, kad i se oni stvorili kraj n, jedino tada nije
pekla gri:lnja da s ija kriv za Milivojeve uke i za Aleksinu
pogiblju. U kouisticki pokret i se oni- kao i nogi poletni
mladici iz jihovi generacija - ukljucili i bez n, ali s
- svoji uplivom i svoji tvn u kraljevskim tani
caa - ubrzao njihovo opredeljivanje i uesao se u njihovu
sudinu.

Aleksu, naglog i ogorceno hrabrog su ubili iz zasede,

Milivoja ... Milivoje, ranjen, dopao u uciliste na Banjici u
Beogradu, gde odoleo dvoesecni ucenjima, da ga odvuku, satrte snage i poremecenog razua, na streliste u Jajincia.

Milivoje, Milivojeve muke i postojanost u postenju i ideji,

tistale su i obavezivale, Aleksino plahovito junastvo i
neseblcnost su hrabrile i upozoravale ... Milivoje kao da
govorio: uk zas dosta, dosta si ih i iskusio, mada i
slutis sta s r pretrpeti od uCitelja zudnih karijere i,
uverenih u svoju ucilacku invetivnost. sta, ako te izlaiu
dusevnim, ui mukaa - dusa i u su neiscrpni u
apadu, neiscrpni i u odbrani. ludilo? Bojis se ludila? Ni
ludila ne treba da-se bojis: ludilo za ideju -:- to istinsko
lazestvo, trijuf ideje u cistoti i zrtvenosti ... - Aleksa govorio redje, ali odsecnije: Smrt - da li smrt postoji? Postoji
svest ziv srti. Nista drugo - srti n. i da se
srti ne bojis - bojis se sraote. Smrt za ideju iskupljuje sve
sraote i grehove i podstice zive - hiljade, ilione zivih, na
podvig i zrtvu ...
Braca nisu satrali s\'oje zrtvovanje za ideju uzaludnim preda su se nogi njeni zatocnici izopacili, i ona s
pokazala, stvarnosti, neostvarivom: ideja, vera, verovanje nisu
uzaludni saim ti sto nadahnjuju na :lrtvu i ucvScuju vrednosti.
Bilo stid, do nepodnosljivosti, pred izginulo bracom kao da ih ponovo, svojo ruko, ublo, ako ih izdao
ideju - svoju ideju, sebe i njih.
93

Vernik, idejni borac nikad nije sam- i1i sa sumisljenicima i buducim Zivotom, i1i s mrtvima. S prvima sigurnije i
vedrije, s drugima pouzdanije i postojanije. Mrtvi ne izneveravaju, blesak ideje u mrtvima negasiv, klica Zivota u mrtvima
neunistiva ... Ni sada nisam sam, premda me mrtva braca ne
obilaze: valjda sam se najzad spojio s bracom i nasao bratski,
sveljudski put.

vri
amnica kuca ljubavi, kuca besnih pozuda i bezumnih
ljubomora. S tim strastima se, zestini, moze jedino
uporedjivati ostrascenost, zanetost idejom.
Ako oican, kriminalni osudjenik trpi i izgara zbog nasladnih lisavanja, idejni, politicki osudjenik izgara i erotskom
zudnjom i idejom. Ali on, politicki osudjenik, u prednosti ,
uprkos tom dvostrukom sagorevanju. lzgarenje idejom i u ideji
ako i ne potiskuje i ne smanjuje, svakako zablescuje i podredjuje sve druge strasti. Politicki osudjenik onoliko gospodar sebe
koliko veruje u svoju ideju i koliko predan i dusom i telom.
Tamnica umnozava strasti i zanose. Tu ljudski stvor svejedno da lije musko i1i zensko, svejedno da lije kriminalac i1i
politicar - raspinju i mrve zudnje. Tu ljudski stvor sav
ra8cerecen, raskidan u umu i misicima, u nervima i osecanjima,
tu svaki njegov dram, svaki atom i svaka pomisao damaraju i
gore iudnjama bez mere i bez razbiranja. Tu se strasno opaza,
tu se zudi vlastito telo. Zudnje roija8ke su razorne i muciteljske, surove i seicne. U tamnici se slute, u tamnici se opazaju
plime i oseke zudnje - plime su nagle i ne zna im se granica,
oseke ostavljaju razrivenu, gorku i tuznu pustos. U tamnici se
sav ienski rod - u ienskim tamnicama besumnje muski rod
- preobrazava u voljenu ienu, voljena zena u bezrazlicno,
univerzalno iensko.
1 ne samo to i tako, nego sav prostor i svi predmeti ivaju
eroticni: olaci se pretacu u dojke i butine, nadraiaj toliko

94

95

--------....----------------------silovit da se tesko uzdriati od asrtaja zemlju, zidove. Iz

svega kao da cure slasi sokovi, oblla i podatna zeskost
ispjava kosmos. Mozda u kosmos i m drugog zakoa
sem s dva pola, dva pricipa, svet niko nije stvorio, g
se sam obavlja esvesim strasim grcem, svojim pocelom i

raspricavam, cak i kad i to bilo predmet g literarnog istraako izese svoj utisak da su se seksualni
delikti i izopaceosti gr povecali odosu predratni
period. S drustveni preturbacijama i aglom idustrijalizaci
jo pokidale s se patrijarhalne orme i suovratile moge

trajajem.

licosti.

s,

te lude i. I te meseCirie bez meseca - mesec

skrive egde iza resetaka, mesecia plavi, izmljje
pozudim secajima i pofudim zeljama. I ti gvozdeni, robljaski kreveti, s lezaim slamaricama i zasmoUaim cebadima kad i makar d takav krevet mogao da isprica sva strasna
ispastaja, luda prisecaja i razlda zivljavaja,
tie i ile iskazae sve zd i sva zuda m ljdskog
roda kroz sva vremea.
U robljaskim srediama kojima sam robljao, zudje su
ile suzdrzavaije komunisti-robljasi mahom su prikrivali
svoje zd i prilagodjavali se i tome ormama svog kolektiva, delom su se i izivljavali u ideji, starci-blce s bili
patrijarhali i vec zgaseih zudji. Ali i ti srediama s se
zd i lr iskazivale - kod komista kroz potiste
zelje i razjarivae "klase rz"' kod staraca-blca
t proveravaj svoje mskosti i strahovaj da im
mskost presahti pre g se doogn slobode.
s

erotske teme, ikada

- is ispovedao svoje
itimosti. Drii i sada da tako treba da postupa san
ideji borac, g i svako erazetljiv i promislje - borac se
otvara idejo i u ideji, ispovedaja uvecavaj sraote i sramote
sdeoike itimog zivota.
Ovde sam cak i opsirniji i eszdrzaiji g sto ih to i u
privato razgovoru - duza s da i u tome pruzi Citaoc
sto ti slik. sto citalac i mogo vise od
uopsteog obrisa, to potice s iz moje ozirosti, g,
vise, iz mog szdrzaog driaja robljama i oskudosti ojih
robljaskih erotskih sz.
Naslsao s se, dakako, od robljasa cdovisih i cdesih
erotskih zlodela i zgoda - cak i asta markiza de Sada
prema tome siromasa. Ali ovde i mesto da se t
ikome

96

uvek izbegavao razgovor

i ajliskiji drugovia

zivaja. DovoUo

d stra:Zar mi se pozalio da homoseksualizam za njih,

strazare, muca prolem i zbog toga sto se iz g radjaju
ljubomorna zloCistva: d robljas i u mom prizemlju cekao
izvrieje smrtne presude zbog toga sto zario turpiju u srce
svog evernog ljbavnika. sam i ovu stravicu, samo
zatvoreim, policijskim sistemima verovatnu pricu: ima policajaca koji s se dovili da siledZije i epokornike smiruj tako sto
jih apjdavaju homoseksalce.

Iz

samo k svoja zapazaja i preZivljavaja.

dozivljaji roblji zamisljaju se, dakako mahom
, kao ii u iskrivljeim, izmastaim pozama:
ri kz erotsku mastu, erotsku prirodu. Nasprot,
erotski sovi su ii, prirodiji - poze jedostavne, esmis
ljae. S sadrii i izra:Zava sustiu i licosti i vrste.
I s sovi, ljubavni i svaki drugi - sam cesto u su
vodio raspre sa svojim ivsim drugovima - velika mka
robljasa. s, skoro bez izzetka, dugotraja, teska i mraca
sovidjeja, koja se i posle d astavUaju u sporom,
parcijalo i vm primaj stvarnosti i u svadljivoj
etrpeljivosti. Ni , mada sam i svesta te pojave, isam
uspevao da sasvi, uvek, prevladam. Starac Cokic govorio
za m: Fii covek - posle prve setje. - dovoljo ako
zakljci: robljas treba da z da takve, trabjave i zamuce,
sove moze izbeci, treba i da im posvecje Z robljaski sovi se, srecom, pamte m g i sa slobode.
Ljbavni

S roblja, iz ri, potic i moja erotska sz- da

i musko tesko iti, kao i da se z erotskim zeljama i
dozivljavaju it razlikj od mskaraca.
Prvo sz i malu, d predistorij: vreme mog
posledjeg robljaja - od 1962. do 1966. godie - secaju
i se obavljala i moja ladost, arocito u Beograd, s
pocetka njih studija 1929. i 1930. godie. Bio sam izirljiv i
97

szdrZan

prema zenama. grad, pondan i nesptan - grad

dahtao pofudom, svak li grada plavila zenskost tudja i
nedostupna. Bradavice dojki ppile s kroz tkanine, listovi s
sevali i bokovi se izvijali, mene s isprazne zdnje osamCivale
i izazimale. Ltao sam cesto, dgim jesenjim i zimskim
noCima, ni sam ne znajci kd i radi cega - traZio sam
bezimeno i bezlicno, vecno rensko. zensko - ono koje
imalo svoj 1ik i ime - pripadalo drugima ili nisam m,
nisam se odvaZavao da pristupim. Trpljenje, izgaranje kome
se mora odolevati - da se ne zapadne vulgarnost i siledZijstvo. Nisam i bogat - i sta i mi to vajdilo, kad mi bilo
neshvatljivo i mrsko kpovanje zene i ljbavi? Tako to bilo,
tako me ispijalo apstraktno rensko traZenj konkretne zene.
Ali tada to nisam prihvatao i shvatao kao teskoc mskosti.
mi se tako oblicilo saznanj tek na poslednjoj roblji, vec
mom starenj: tesko iti zensko, kao i msko, nije lako
ljdskom ljbavi, kao ni zivotu.
Drugo saznanje - da se zene erotici itno ne razlikuj od
mskaraca - oblicilo se takodje na mojoj poslednjoj roiji
kroz ozivljavanje s jedatl doZivljaj iz 1937. godine.
Naime, komnistkije-robljasice kz Pozarevc, navestile s stupaje strajk gladj, trazeCi da im polozaj d
izjednacen s omm njihovih drugova kaznioni Sremske Mitrovice. strajk trebalo spreciti, di s ministarstvu bili
obecali advokatima da polozaj osdjenica izjednaCiti s polozajem osdjemka: to drugarice Pozarevc nis znale i to im se
moralo saopstiti da ne i stupile strajk. Ali Beograd
ilegalna partijska organizacija bila do to mere dezorganizovana
provalama, partijski advokat zazet ili odstan, da sam se
resio, premda kompromitovan kao doskorasnji robljas, da se
licno prijavim kao zet na posetu kaznioni jednoj drugarici.
drugarica me poznavala, ali l za mene i tren se
sasla na poseti - kao da sam doista zet. Saopstio sam
zbog cega ne treba da stupaj strajk i sve se svrsilo
najboljem red. Ali i jos tri-cetiri drugarice imale s istovremeno posetu, s sve one, prkos negodovanj strazara, spopale
da se grle sa mnom, stiskajci me grcevito i ii mi se
sta: one s to radile s istom vatrenosc i na isti nacin kao sto s
i nski osdjenici Sremskoj Mitrovici grlili i ljblli svoje

98

dragane na posetama. Pstio sam im, dabome, da rade sta hoee

- sve dok nas trpeljivi i dobrostivi strazar nije rastavio.
Sprot pol, kao i Zivot, tek tamnici postaje neiscrpna,
nedostizna tajna. Nasprot, ideja tek tammci postaje verljiva
i konacna, iskristalisana mozganjem i izdrZljivosc. Pregorevanje zelja, sagorevanje vlastitim fudnjama ne samo sto ne
smanjje, nego pre razzdava pozdnost, ali, besmnje, kali
idej i korenjje svak poru licnosti. Strast tamnici ne
pogiba, nego se ideja ostrascje.
U tamnickoj teskobl covek i samom sebl postaje teskoban.
Tamnovanje raskida i pritiska, spolja i izntra. Ali tamnovanje
s idejom, ideji, zdiZe coveka vedre, sanjarske beskraje.
Ne znam sta i bilo t i zvisenije od robljanja - sem
sdblne robljaskih zena. Pacenje i poniZenja, strpljivost i
batrganje robljaskih majki i sestara, jos vise spruga i
dragana, s najpotmlije, neprimetne, bezdane nesrece. Stradanja i vredjanja, Zrtvovanja roijaskih Zena jos nemaj koliko znam - svog pesnika, mada svojom nenametljivom,
velicanstvenom tragicnosc to zavredjj nista manje no najpotresnija dozivljavanja i najtragicmje, herojske sdine.
Robljaske zene s izlozene- toliko vise sto s roblja5kesvakojakim prohtevima i nasrtajima. Robljaska zena treba da
lak, podatan plen, samim tim sto samotna i osramocena kao
zena robljasa. Ona robljas koji nema one i onolicne zastite
koja njenom mskarc tamnici dodeljena. One, robljaske
zene, sd s da otrpe sve vrede i sve n - da sebl
zatome ponos i zaguse pravedni gnev i glasni protest. One
i advokatske kacelarije i prefrigane advokate, smorne
sdmce i ravnodse sdije. Cesto sav taj trud zaldan kod zena politickih robljasa vek zaldan. One, te zene, znaj
zaldnost svojih napora, ipak ne sstaj - nada se ne gasi,
savest nalaze da se cini i nemoguce za spas voljenog i.
Ali tek osdi agilnost i odanost robljaskih zena se
i sisteatizje. One spremaj pakete, prema zeljama
koje znaj i koje slte, one redovno pis pisma s nadeznim
vestia, one sisljaj tajni jezik sporazumevanja i domisljaj
se tom jezik, na njih spada zivot doma i poroda, one nikad ne
propste voz i ts da i stigle na vreme na posetu svom
vS

99

najdrazem, roijas. One dovode na posetu d ~ Cist~

odeven da deca ne zaborave , da se otac razel1 dece 1
veri da nista nije propalo i da ga d i porodica zeljkj. na
poseti dk ih nepoverljivi i kruti straiari i n~rvozni,
isfrustrirani i svadljivi roijasi - sinovi, braca, draga.
Ali nista ne smece te zene s neiranog stradalnickog t.
Majke izazia nada, ali nikakvo beznadje nije kadro da im
nad odagna. Sestre tuguj netesr, sestre sacestvuj verno.
l i dragae cezn i zde. Cezn za druzbom, zde za
zagrljajern voljenog tamnicenika: ceznje bezizgledne, zdnje
bezdane. 1 s tni, tvrdje i tamije, jer s sptane
soborn i ljbomorom dragog iz tamnice, svetu razzdanom i

porodicom, narocito sa sprugama i draganama - tek se

nisa svadjao nikada. Istina, za to predratnom tamnovanj, s
Mitrom, nisam imao ni prilike ni ideoloskih razloga, posleratnom tamnovanj za to spruga i sin - Stefica i Aleksa nis ni davali povoda. Ali prilika i povod nis ni nzni roijas
da pokren bes i jed njem. Desavalo se i meni da t
senke od olaka smnja i ljtnja nalete na mene - na tome se i
svr5avalo.
Roijas, pogotovu idejni roijas, dzan da postuje svoje
zene, da d nezan i trpeljiv prema njima: to nalog ideje,
ideje najcistijem vid, jer zivot roijaskih zena patniji i
zrtveniji, brizniji i zamrseniji nego roija5evo tamnovanje.

pondnom.

Na roijask l asrce svak, s pondama i obecanjima.

Nasrce i drug roijasev, koji pre izisao iz tamnice - izgaran,
on traii kakvu ilo z. Ndi se prijatelj iz mladosti- vek ga
privlacila ta, sad roijaseva zena. Ndi se msko s lice, s
priredi, nasrc saradnici iz kancelarija i radionica, ilv
se d etrpeljivi kosije.
roijas, dragi i jedini, on smnja, on svim ezadov?
ljan. U ri ga razdir i pomamljj zamisljanja, podavaa
i spajanja njegove drage i jedie. U jenim P,is~ima, s~
njenih i i smijljenj njenih sana on naslcje, on nepob1tno vidi n pohotljivo neverstvo.
Sptai, ni da odse, roijasi se najcesce, najeobuz
danije okomljj na d - na majke i oceve, r i sestre
i, dakako, na l. Na l ajneobzdanije i najnepravednije. L za roijasa najbliskiji, najposvojeiji deo nje~a
samog. SrdeCi se na l, roijas se srdi i na sebe - na svoJe
patnje i nespehe, svoje ilzije i emoci. L to sl,
l to shvata- ona se szdrzava i vise sto njenoj moci.
Ali roijas s i kadar da se szdrzi - da i potom,
celiji, siao i vredjao sebe zbog svog postupaja.
Sve do pred kraj ri kraljevskim kaznion~ma, _nik~
nije posecivao. Moida s zbog toga pregoreo 1 srdzbe 1
zanose, se nisam jedio na svoj dragan Mitru kad mi
najzad dosla posetu. Nesto to, nesto i sto sam imao i dosta
vremena da zapazim i proniknem te roijaske svadljivosti s

100

MITRA
moja tamnovanja- i ono kraljevskoj i ovo titovskoj
Jgoslaviji - neodvojiva s, meni, od voljenih zena - od

Mitre i Stefice. Stavise, i moje ideje, idejna sazrevanja

tamnicarna, povezani s s obavezama, s ljbavlj za Mitru i
Stefic. Povezanost sa Steficom nije ista s povezanosc s
Mitrom, kao sto ni ideje nis bile iste. Alije veza ljbav-ideja i
jednom i drugom sl nesurnjiva i delatna: emocionalnost
i misaonost se preplicu, sudaraju i popunjuj.
Kada s 1933. godie kraljevske vlasti hapsile i osudile
na trogodisnju ri, Mitra, moja ljbav za n, uskipela iz
svih mojih poriva, razdiruci mi grudi i pornracujci pamet,
obesmisljavajci, na trenutak, i sarnu ideju: ljubav iskusavala
idej.

Ali s trajajem tamnice i s jacanjem istrajnosti, ocajavanje

za Mitrom se preobrazavalo zrel, svesnu i toplu i,
ideja, idealizam, strktuiran, racionalizovan i emilosrdn
ideologij: ideja, tamnica-ideja stisala i cvrstila ljbav.
Mitra se spajala s ideologijom, mozda i ideologija s Mitrom,
nikad se ne poistovecujCi, ali obavezjci na vernost i doslednost. Ako ne ih i ideoloski dosledan - osecao sam kao da
bih izneverio i ljbav za Mitru, takodje vec komnistkinj,
ako bih prenebregao Mitru - kao da ih odstupio od jednog od
zaveta ideologije.
101

I tako tri tamnicke godine, iz dana u noc, iz rci u dan,

Mitra urastala u ideju, ideja se nadahnjivala, oplemenjivala
Mitrom: iti konnist, sav i doveka, rlije bilo zavisno od odnosa
s Mitrom, ali borba za komunizam, zivot za komunizam
zamisljan, eodvojivo, s njom.
Mitrine tamne oCi, zacudjeno izbuljene i uvek spremne na
podsmesljivost i1i tugu - te oci su pronicale u mene, tim ocima
sam prodirao u svet i u ideoloske zamrsenosti u toku sve tri
zatvorske godine. telo pamtilo oike Mitrinog tela njena koza grejala moje dlanove, njene usne oZivljavale
moje. Ali nikad Mitru - kao ni Steficu, kasije- nisam doZivljavao kao zenku, prema mi :lelja za njom nije izlazila iz pameti,
premda tamnica pobudjuje gresne i razudne zelje. Voljena
z i tanicka zena: tamnicka zena svaka druga, tudja
zena i - univerzalno zensko. U tamnici Mitra voljena u
Cistoti, kao i ideja, ideologija. Mitra bila toplina, zivotnost
zivota, ideologija - ideologija ila vera, Cista, nezasenjiva.
Kada sam dopao tamnice Mitra ila neiskusna, dvadesetjednogodisnja mladnica, tek ideoloskom formiranj. Iz
zatvora sam izasao ideoloski oformlje i zatekao Mitru kao vec
sazrel.

Ljubav, ljbavni zars se kali i

oplemenjuje i zivotvori ljubavlju.

ucvr5cje

idejom, ideja se

STEFICA
Sa Steficom nisam i proveo u braku ni cetiri i godine od kojih bezmalo tri pod pritiscima i prismotrom - Tito
odlCio da me se otarasi slanjem tamnic, novembra 1956.
godine.
Ni trenutku hapsenja, ni toku devetogodisjeg roijanja
- s prekidom od godine i dva i meseca na slovnom otpstu
- isam ni posumnjao u StefiCin odanost i postojanost. Ako
i me smnja tren i osenila- z sam da ona nice iz tmina
moje tamnicke usamljenosti i ljdskih bezdani i nevaljalstina.
Ali to ilo tako vise zbog toga sto Stefica kao licnost nije
avodila na sumnje, nego zbog moje prirode, makar nesmnji102

cave. Stavise, i nas trogodisnji sincic Aleksa, kojega moje

utamnicenje bacilo u stravu progona i odmazdi - i on ,
stavise, i samo krvna i sdbinska veza StefiCinoj postojanoj
odanosti.
Stefica dakako i idejno sa mnom povezana: bili su i toliki
drugi, neuporedivo znamenitiji, s se svih veza sa mnom
otarasivali kao prokletstva i nesrece. Ali u Steficinoj odanosti su
ideje, makoliko da im bila privriena, bile samo dopuna
supruzanstvu: Steficina odanost i oslabila, prekinla se, samo
ako bih ucinio nesto nemoralno, nesto sto prelazi granicu
ljudskih slabosti. Vrlo postojana idejama, Stefica i nova
saznanja uklapala u svoj moralnu postojanost, sa:livljavala s
novim saznanjima kao svojstvom svog i i nase povezanosti.
U roijaskom zajednistvu sa Steficom u mom secanju se nije
odvajao njen 1ik od pojma njoj - od njenih karakternih
svojstava. StefiCine sivo-plave oci su mi pretile prekornom zaloscu trencima klonuca, njene prelepe ruke su mi pruzale negu,
njen otvoreni osmeh, s rupicama i blistavim "kljovama",
razvejavao moje smornosti i nemire.
Sa Steficomje i sa mnom, tamnici, i spoljni, realni svet.
Sa Steficom i kroz Stefic u tamnici, nije se prekidala v:
izmedju mene i spoljnjeg sveta. Tako i taj svet ziveo meni i
u njemu. 1 sam sei sam tako postojao stvarniji, roijanje
doijalo trajniji, ako ne i visi smisao. 1 to ne toliko zbog toga sto
me Stefica s Aleksom redovno oilazila i ugadjala mojim
neizrecenim zeljicama i potrebama, koliko svojom nepokolebljivom, odvainom i odmerenom licnoscu. Malo reci da sam u tu
licnost nepokoleivo verovao - sam opazao kao samog
sebe u spoljnjem svetu. i vise od samog sebe - opazao sam
Stefic kao onog sebe koji istrajati i odr:lati osnove zivota i
sustinu ideje.
Znao sam, opa:lao sam da me sa Steficom niko, niti ista, ne
moze ugroziti: besumnje prisstvo i bdenje StefiCino doprino~
silo uklanjanj straha da i me mogla "pojesti pornrcina" i1i
prekriti "veo zaborava". Kadgod bih pomisljao na smrt -
tamnicaje najplodonosnija crnim nlislima- javljalo i mi se i
saznanje da cu sa Steficom i smrt pretrajati: verovao sam, znao
sam da Stefica i u smrti i posle smrti iti sa mnom.
103

Robljas se vremenom - pogotovu ako osudjen na dugogodisnju roblju - saiivi s tamnicom, ga svako izbacivanje
iz sive jednolicnosti potresa i rastura. se i meni dogadjalo
s StefiCinim i Aleksinim posetama- koliko sam ih zeljkovao i u
sei se pripremao za susret s njima, toliko sam ivao rastrojen i
opustosen kad ih se sa sastanka s njima vratio u celiju. Priguseni i zataskavani zivot i se razjario, izglobljujuci se i krvareCi.
Strasna i mudra povezanost sa Steficom i Aleksom - njih
dvoje nisam razdvajao, kao sto su i oni mene zajedno pazili i
nada mnom bdeli- zapomagalaje i kidala se, zudeci za svojom
punoeom, za ozivotvorenjem.
Svakom robljasu, pogotovu politickom robljasu, uvek bih
pozeleo i preporucio idejnu zenu. iznad svega odanu i istovremeno idejnu suprugu: u njoj ga stalno iscekuje i sacekuje
sustina i ideje i Zivota, u njoj se realnost, osakacena, sputana i
suzena, nikada ne gasi.
Ka:lu: zena sudblna. Dodao ih: zena moze iti,
zena-ideja jeste potiranje tamnice i otelovljenje ideje.

104

viii
amnice su lose ustanove, tamnice su zlo: mozda
tamnice jednog dana postati neka vrsta bolnica i dobrovoljnog rada. Ali niko do sada nije izumeo nista bolje,
nista covecnije za suzbljanje i obuzdavanje zlocina zloeinaca:
sve sto moze danas da se cini i ucini svodi se na reformisanje
tamnica.
Tamnice, postupak u tamnicama i odnos prema zatvorenicima, slika su drustva - verna slika ideja i nacina onih koji
drustvom vladaju i dominiraju. Tamnica oCituje domete do
kojih u brizi za ljude i postovanju ljudskog i doprla vlast i
drustvena svest: uzev pojednostavljeno, tamnica u kraljevskoj
Jugoslaviji najvise licila na prinudno ispastanje, u "socijalistickoj" Jugoslaviji na prinudni radni logor.
Jer roijasi su, doista, braca sviju ljudi - i utamnicenih i
neutamnicenih. Jer u svakom coveku pritajen ublca, pljackas
i nasilnik i - dakako - "idejni neprijatelj". Kogod mrzi i
prezire robljase - uistinu enavidik ljudskog roda i zaljubljenik u samog sebe.
Ali zabrajivanje ideja i progonjenje i zatvaranje idejnih
protivnika i samo najvernija slika poretka i vlastodrzaca,
nego i njihova kob, avestaj njihove propasti. Drustvo koje
podnosi, koje se miri sa zabranama ideja i progonima zatocnika
ideja - takvo drustvo porobljeno, takvo drustvo vlastitim
truljenjem osudjeno na propadanje. Ropstvo ideja i robljanje
zatocnika ideja su izraz bolesti drustva i prestrasenosti vlastodr-

105

zaca, ali i izraz njihove mracne, nasilne proslosti i bezizgledne,

prevratne buducnosti. Nijedno takvo drustvo nije izbeglo svoju
propast, kao sto se nije odrzalo nijedno drustvo koje izgubilo,
napustilo svoje, sveljudske vrednosti.
Jer zabranu ideja i progone zatoenika ideja uvek i svuda
podsticu, najcesce i ostvaruju, nasilne, diktatorske sile drustva. 1 vise od toga: bas su zabrane ideja i progonjenje zatocnika
ideja nedvojbena potvrda ustolicavanja i ustolicenja svevlasti,
diktature privilegovanih, odnosno svevlasti, diktature kao privilegije. Diktatura privilegisanih i diktatura kao privilegija su
samo dve strane, dva nerazdvojna toka jedne te iste politicke
pojave.
U takvim, porobljenim i ropskim drustvima, zakoni i institucije, najcesce brojni i razgranati, slze prikric, "ozakonjenju" stvarnog stanja - privilegijske diktature: diktature se
"savrsavaj" sve dok ne propadn. Zabrane ideja i proganjanje njihovih zatocnika diktature ugradjj, sve rafiniranije i
temeljitije, svoje stanove i zakone. Komnisticke diktature
s pocele kao "proleterske" i "narode"' zavrsavaj s nose
njem stave "vodece loge", odosno monopola vlasti, komunisticke partije. Diktatorski, pogotovu totalitarni rezimi,
svojoj iti s drustva bez zakona i institucija - drustva u
kojima, najboljem sl, zakoni i institucije reguliS odnose
ntar vladajCih oligarblja. ldeje i zatoenici ideja, s njima i
drustvo i arod, u takvim porecima s takoreci prirodno
zabranjeni i tamniceni: zabraa i progon, kleveta i tamnica su
jedino sto takvim porecima ideja i zatocnik ideje treba da
oeekju, jedino sto im sledi kao cast i slava.
Ali, da li moguce drustvo apsoltne slobode - drustvo
kome ne i ilo nikakvih ogranicenja ideja niti ikakvih progona
idejnih boraca? Takvo drustvo nezamislivo - to se moglo
zakljciti i iz dosadasnjeg izlaganja ovoj knjizi: samim tim sto
drustvo drustvo, to jest zajednica razliCitih grupa i razlicitih
tezji, ono sebl sadrzi otpore i protivljenja drugim grupama i
drugim teznjama, i odredjene orme za svoj grup i svoje
teznje - sadrii, potencijalno, zabrane i "tamnice", ako ne i
tamnice. pogotovu svako drustvo i svaka drzava vlast progone - i to s pravom, i sa svog i sa sveljdskog gledista teroriste i si stranih sila: ublce nedznih s l, bez
106

obzira na motivaciju, strani placenici orudja potencijalnih

osvajaca i hegemonista.
Demokratija , takodje, i odredjena organizacija sile i
nasilja. Ona se od diktature razlikuje slobodi izbora- prava
s jednaka za sve i institucije dostupne svima. Demokratija nije
bezvlasce, g vlast zakona i nezavisnost institucija od vlade,
makar sto ova izabrana.
Demokratija onoliko demokratska koliko trpeljiva i
otvorena za ideje - u prvom redu za ideje koje kritikuj
postojece stanje, koje traze izmenu postojecih odnosa: sloboda
sloboda s ako i sloboda za druge, za drukCije-mislece.
Za idej slobode i borca za slobodu "idealni poredak" demokratija samim tim sto u njoj nema za njih tamnica, nema
zabrana ni progona.
Prema tome: idealo, "savrseno" drustvo topija, besmislica- kao i idealni zivot i idealni ljdi. Najbolja i najvitalnija,
najidealnija s drustva kojima se konflikti odvijaju slobodno,
odnosno razresavaju u okviru zakona i institucija. Drukcije
receno: drustva koja slobodom i adekvatnom organizacijom
klanjaj zroke i razloge najvece i najneplodnije nesrece
svakog aroda - gradjaskog rata.
Sve ovo ne i trebalo ni spominjati, sigurno i svaki
zapadni pravnik sociolog to formlisao sadriajnije nego ,
di sam proziveo svoj vek diktaturama: tome govorim
samo zbog potpunije povezanosti izlaganja. 1 zbog toga sto su
iskstva, revolcionarna i tamnicka, dovela do tih saznanja:
ta saznanja i treba shvatiti i "prihvatiti" vise kao iskustva, nego
kao "originalr" filozofiranje.

ILUZORNOST DRUSTVENE SVOJINE

1 najpovrsnije posmatranje uocava da komnisticke driave

brigu i paznju sv takozvanoj drustvenoj, odnosno "socijalistickoj" svojini. staranje ide dotle da se cak
propoveda poseban moral - istina, t nespesan i lazan
- radi cvanja, radi "posveCivanja" tog oblika svojine. 1 zakoni
za kradj i zlopotreb te svojine predvidjaj strozije kazne,
izzetn

107

nego za privatnu i1i licnu imovinu: u Sovjetskom Savezu za

te:le slucajeve predvidjena i smrtna kazna, u Jugoslaviji dvadeset godina zatvora.
Istina, najvece kradje i zloupotebe bas se i dogadjaju u toj
svojini. Ali to sporedan razlog pomenutom staranju partije i
driavnih vlasti. ni kradje i zloupotrebe nisu najeesce u -::
svojini samo zbog toga sto ona neuporedivo najrasprostranjenija. ove pojave - izuzetno staranje drustvenoj svojini i
relativno cesce potkradanje drustvene svojine - povezane su,
ih nije mogucno ni objasnjavati odvojeno.
Veoma se lako dosetiti zbog cega komunisti- tacnije: visi
forumi i organi gonjenja, kojima visi forumi upravljaju- toliku
brigu posvecuju -drustvenoj svojini. Ona osnova i njihove
monopolisticke vlasti i njihovih materijalnih i svih ostalih
privilegija. Veze partije, odnosno partijske driave, i drustvene
svojine su uzajamne i uslovljene: sva upravljacka, bolje placena,
mesta skoro bez izuzetka dodeljuju se Clanovima partije. Ali
sama "svojina" ne pripada pojedincu niti on njome raspolaze:
zadovoljen izgled drustvenosti svojine, ali i voluntaristickog
nagradjivanja i privilegisanja svojih, partijskih kadrova.
iskljucivanje trZiSta u ra!>poredjivanju i nagradjivanju funkcionera i jeste razlog losem, neuspesnom menadZerstvu u socijalistickim zemljama: u "samoupravnoj", "triisnoj" Jugoslaviji to
otislo dotle da se i za cistaCice traZi "moralno-politicka
podobnost". Korupcija i klikastvo, protekcije i "veze" su ugradjeni u sistem, poticu iz privilegija na ideoloskoj, partijskoj
pripadnosti.
Drianje svih polozaja kojima se ilo sta odlucuje svakako
razlog sto kradje, pronevere i zloupotrebe takozvane drustvene imovine najcesce i vrse komunisti, odnosno funkcioneri
partije. Ali to nije jedini razlog: komunisti na upravljackim
polozajima se osecaju politicki i socijalno sigurnim, ili bar
neugrozenijim, kotrole nad njima nema skoro nikakve sem
aparatske, i ta cesto podmitljiva ili "drugarska". U
takvom privilegovanom polozaju i na funkciji koju vlasnik ne
kontroliSe - jer vlasnik i ne postoji - funkcioner partije se
oseca poput feudalca koji od vrlvnog vladaoca doio leno,
lako podleze "ljudskim slabostima".

108

Lopov i proneveritelj su pojedinac ili grupa, ali svojina

kolektivna. Cija? Drustva, i, radnicke klase, partije?

Sve one grane i objekte koje nacionalizuje ili razvije drzava,

odnosno partija preko organa vlasti, zakoni definisu kao drustvenu svojinu, to jest svojinu citavog drustva. Drustvena svojina
, uzgred receno, i najvaznija, pokretacka ideja sv socijalistickih ucenja.
Ali ni u jednoj komunistickoj zemlji nije jasno, pravno,
definisano sta zapravo drustvea svojina jeste, odnoso na koji
i drustvo kao celina ostvaruje svoja svojinska prava u
prvom redu pravo raspolaganja vrednostima i prihodima koje ta
svojina omogucava. Tacnije i ilo reci: u svim komunistickim
zemljama postoje brojni i zamrseni zakoni i propisi koji reguliSu
i upravljanje i prihode, ali ostavljaju ddavi, odnosno partiji driava partijska- net11knuto pravo imenovanja upravljaca i
rasporedjivanja prihoda: u tome se itno ni Jugoslavija ne
razlikuje od ostalih istocnoevropskih zemalja, buduci sve organe, i organe samoupravljanja, fakticki postavlja partija i
buduci Jugoslavija jednopartijska drzava, partija ima i u
raspodeli prihoda odlucujucu i privilegovanu ulogu, makar sto
ovu ostvaruje na posredan i zakonima, samoupravnim, regulisan naCin.
neodredjenost u pravnom definisanju drustvene svojine
nije nimalo slucajna, pogotovu ako se ima u vidu da i u
komunistickim zemljama ima izoila kvalifikovanih i darovitih
pravnika. na prvi pogled moze izgledati cudno, buduci su
komunisticke drzave izrazito birokratske i zagusuju drustvo,
takoreci sa strascu, komplikovanim, "svepredvidjajucim", sveobuhvatnim propisima. Ali nema razloga za cudjenje, makar
sto u komunizmu sve - sem prava i privilegija partije regulisano zakonima i propisima.
Komunistima kao vladajucem sloju, koji svoju vlast i privilegije poglavito zasniva na raspolaganju ekonomijom, besumnje
i nije u interesu precizno, nedvosmisleno odredjivanje drustvene
svojine. Svako jasno pravo odredjivanje karaktera i funkcionisanja drustvene svojine, neizbezno i povlacilo za sobom i
ukidanje nelegalnog i zakulisnog, faktickog prava partije, odnosno ukidanje formalnog prava ddavn organa da postavljaju
109

upravljace nad tom svojinom i da raspodeljuju prihode koje

njeno funkcionisanje donosi.
Nikakva partija, pogotovu komunisticka koja funkcionise
na striktnom pokoravanju centru, ne nze predstavljati Citavo
drustvo, buduCi svako drustvo, svojoj prirodi -- bez obzira
na politicki poredak- ne moze ni postojati, kamoli slobodno
se razvijati, sem kao pluralisticko, odnosno kao Zivotna zajednica razlicitih, suceljenih i istovremeno povezanih inteiesa. I
komunisticka drustva su pluralisticka, vec pluralisticka, iako se
to ne priznaje i ne uvidja, jer i ugrozilo monopole komunisticke partije. Prema tome, da i "drustvena svojina" mogla da
funkcionise i da se ostvaruje kao drustvea, ne ideoloska,
partijska - drucije receno: da i se upravljanje i raspodela
obavljali u ime i u interesu drustva kao celine - pretpostavka
da samo drustvo bude slobodno, odnosno da njegovi razliCiti
slojevi, razlicite teznje i razlicite ideje, slobodno dolaze do
izrazaja.
Uvidjanje, prizavanje pluralizma drustva dovelo i ako ne
odmah, besumnje u toku kretanja u tom smeru - do pluralisticke, visepartijske kontrole nad drustvenom svojinom. Nema
sumje da i partijski pluralizam omogucio i pravedniju raspodelu prihoda i odir kvalitetnijih upravljaca privredom: svaka
partija i nastojala da na upravu dovede svoje ljude, ali i i
vodila racuna da zbog neuspeha ne izgui popularrst. U
svakom slucaju, time i nestalo monopolisticke uprave jedine,
komunisticke partije, oredjale i mrge greske i promasaji,
oslabile samovolje i korupcije.
Do ovde sve izgleda asno samo sei, mada u komunistickim zemljama nema primera takvog, pluralistickog, drustvenog
tretiranja drustvene svojie.
Ali ako nema u "komunizmu" ima u "kapitalizmu"!
Nije i dovoljno poznato kakvi su - od zem]je do zemlje efekti, socijalni i ekonomski, drustvene svojine, odnosno nacionalizovanih grana i preduzeca u kapitalistickim zemljama. U
nekim zemljama nacionalizacije nisu dale - pogotovu gde su
vrsene iz ideoloskih razloga, da i se suzbila "svemoc kapitalista" - ocekivane razultate i pratile su ih iste one slabosti koje i
drustvenu sv~iinu u komunizmu: neefikasnost i irokratizam.
110

za to primer ogla iti Britanija, i u drugim

i priera - ako su inforacije dovoljne,
dovoljo tacne - uspesnog funkcionisanja. No i t, u kapitalizn, nacionalizovane grane i preduzeca, akar i ne funkcionisu r svoji mogucnostima - pravilu funkcionisu
efikasnije g u komunizu, besmnje nis na njima izrasle
monopolisticke irokratije.
Ako

zl

Neosporno , izgleda, da funkcionisanje nacionalizovane

privrede u kapitalizm ne podleze nikakvom apsoltnom pravil - sve zavisi od celine uslova, od ljudi i sistema. 1 mada ni u
komuizm drustvena svojina, od zemlje do zemlje, ne funkcioise s podjednakom spesnosc, u svim - bez izzetka svim
- komunistickim zemljama privreda, odnosno nacionalizovane
grane, ne funkcionis ni prema svojim mogucnostima, ni prema
potrebama drustva. 1 n, stavise, ni izgleda da se stanje itno
poboljsa dogod traje politicki, time i privredni, monopol
partije. U kapitalizmu nacionalizovana privreda funkcioniSe
bolje nego komunizm ne samo iz jednostavnog razloga sto
trpi i kokurencij, nego sto upravljanje njom podlozno
slobodnoj kritici, takodje i smenjivanju sa smenjivanjem na
vlasti. Zato se i moze zakljuciti: ako funkcionisanje nacionalizovane privrede u kapitalistickim zemljama pretezno ekonomski, atoritamim, komnistickim zemljama i ekonomski i
politicki ri.
U kapitalizmu drustvena svojina definisana kao driavna
- vlast odredjuje funkcionisanje, pravljanje i raspodel nacionalizovanih dobara. budci s vrhovne vlasti smenjive, ni
funkcionisanje acioalizovanih dobara nije stalno, jednom za.
uvek, dato - vrse se cak i denacionalizacije sa smenjivanjem
partija na vlasti.
1 nekim konistickim zemljama, na primer Sovjetsko Savez, drustvena svojina se tretira, bar teoriji, kao
driavna. Ali od toga l vajde i drustvu i toj svojini i drzavidogod raspodelu prilda i pravljanje stvarno vSe partijski
forumi, "partokratija", "nomenklatura", partijska irokratija,
makar sto s sakriveni drzavnim stanovama i1i iza njih.
Ocigledno da su odnosi u kapitalizmu ne samo jasniji,
nego i manje hipokritski: tan nacionalizovanom imovinom
111

upravlja ova partija prema svom sllvataju acioalrllh

potreba i, dakako, prema svojim uzim, partijskim potrebama.
Drustvo i tamo, dakle, upravlja i deli doit posredo, preko
partija: acioalizovaa, drustvena svojina samo utoliko i
objektivno drustvena ukoliko ova ona partija na vlasti svoj
subjektivni interes ostvaruje kao drustveni. Nacioalna, drustvena svojina u kapitalizmu nacionalna i drustvena samo
relativno, samo kao privremeno pravo ove one vlade da njome
raspolaze u ime drustva.
Nasuprot tome, u komunizmu drustvena svojina apsolutno nedrustvena samim ti sto pravno nedefinisana, neregulisana, drustvo nema nad njom nikakve, skoro nikakve,
kontrole: monopolska kotrola jedine partije, organa kojima
partija upravlja, ne nze se smatrati ni objektivnom ni drustvenom. Cak i kad i istorijski ciljevi partije nepoitno dokazivi i ostvarivi i kad i istovetni s teznjama i potrebama
drustva, drustvea svojina u komunizmu ne i time postala
drustvenom vec i zbog toga sto partija ima privilegiju da njom
. monopolski raspolaze.
Tako m analiza raspolaganja drustvenom svojino otkriva samu tu svojinu kao fikciju, i u "kapitalizmu" i u "socijalizmu" - u kapitalizn manje fiktivnu nego u socijalizmu.
Komunisti, i da su llteli, nisu ni uz najbolju volju mogli
zakonski fiksirati drustvenu svojinu - iz jednostavnog razloga
sto takva svojina ne postoji, nije ni moguca. Oni jednostavno
prillvataju da drustvena svojina drustvena samim tim sto su
, oduzevsi privatnom vlasnistvu, dekretovali kao drustvenu,
odnosno nacionalnu. Drustvena svojina svuda - i u komunizmu i u kapit.alizmu, kao sto ila i u feudalizmu - fakticki
staleska, irokratska svojina.
U komunizmu nema mogucnosti da se razotkrije fikcija,
odnosno stvarnost drustvene svojine, jer nema ni slobode kritike, ni mogucnosti drukcijeg, emonopolistickog, visepartijskog
raspolaganja drustvenom svojinom. Nasuprot, u kapitalizmu
postoje mogucnosti - sloboda izrazavanja, visepartijnost - da
se ta fikcija razotkriva kao fikcija, kao iluzornost. fiktivnost
drustvene svojine u kapitalizmu se otkriva kao nacionalna
nevolja- nacionalizacija preduzeca neproduktivn i oskudn
112

u kapitalu, vazn za naciju - kao utopijska mera iza koje

se kriju nastojanja irokratija, partijsk_ i sindikalrllh, da
pomocu tog fiktivnog oblika svojine ucvr5cuju svoj privilegovani
polozaj. Nije slucajno sto se nacionalizacije nisu ni u kapitalizmu, i u socijalizmu - sem u veoma retkim slucajevia i to
privremeno - opravdale s ekonomske tacke gledista.
Zbog toga se potvrdjuje da su nacionalizacije svuda politicke mere. takve, kao politicke, one mogu iti i
opravdane, povremeno i privremeno - na primer nacionalizacije veleposeda preduzeca koja sluze kao podloga diktatorima
i1i diktatorskim tendencijama.
navodi na analogiju da drustvena svojina u komunizmu najslicnija, svojim socijalnim i ekonomskim efektima,
feudalnoj i robovskoj svojini: svojina koju i putem politick
sloboda, odnosno ukidanjem monopola jedne partije nad ekonomijom, time i nad drustvom, tek trebalo koliko-toliko
podrustviti, bar koliko onu u kapitalizmu.
Jer sam razvitak drustvene svojine u komunizmu otkriva i
njer fiktivnost i njenu neefikasnost. Sa zavrsavanjem industrijske revolucije, izijaju u razlicitim formama- najcesce preko
dopunskog rada i raznih olika trgovine i spekulacije - tendencije da se drustvena svojina iskoristi za licno bogacenje, cak i
kao podloga za privatnu poduzetnost. uzelo ogromne
razmere i uzima fantasticne, nepredvidljive oblike u svi socijalistickim zemljama, ukljucivsi i Sovjetski Savez: racunanju
akademika Sallarova oko 15 posto privrede u Sovjetskom
Savezu pripada takozvanom drugom sektoru, to jest privatnoj
ekonomiji.
U Jugoslaviji - pored poljoprivrede koja oko 90 posto
privatna - dr:lavna, odnosno drustvena preduzeca se cesto
ispomazu privatnicima u "sporednim" poslovima: cesto to
korupcija, nogo cesce nuzda. No najznacajnije da u Jugoslaviji drustvena preduzeca ispoljavaju postojanu tendenciju
pretvaranja u kooperativnu, takozvanu grupnu svojinu. Takve
tendencije su neizbezne, i zivotne, buduCi jugoslovenska
preduzeca teze poslovanju, u znatnoj meri i posluju - ukoliko
partija i drzava ne ometaju restriktivnim merama- na nacin
slican preduzeCima na Zapadu. U Jugoslaviji su se najpre i v
termini za te nove pojave: privatizacija, grupna svojina, i slicno.
113

Jezik ide ispred teorije - da i ga, potom, teorija opravdala.

MoZda bas grupna svojina, to jest svojina nad sredstvima
rada onih koji njima i rade, buduci, prelazni olik od birokratske drustvene svojine ka slobodnoj svojini - ka otvoreno
drustvu. Time i i samoupravljanje dobilo realni smisao, umesto da bude ideoloska vlastodrzacka utopija.
Ni~ta u komunizmu na vlasti nije ispalo prema teoriji,
prema idealima. Stavise, sve se na prelazu iz teorije i ideala u
praksu - kao nalogu Hegelove i Marksove dijalektike preobraZavalo i preobrazilo u svoju suprotnost: vlast naroda u
vlast politicke, partijske oligarhije, drustvena svojina u birokratsku svojinu, besklasno drustvo u novo klasno drustvo
sloboda u tamnice i zabrane, bratstvo u nepostedne obracun~
sekti, ravnopravnost u dominacijujakih, mir medju narodima u
ratove komunistickih driava. I tako dalje i tako dalje - kojeg
bilo se ideala i koje bilo se odgovarajuce stvamosti dotakli.
Ali bilo i zlobno i plitko iz toga zakljuciti da su komunisti
varalice, komunizam obmana. Utopija nije isto sto i laZ utopija svojevrsna vera, laZ namemo izopacivanje istine.
~ nisam hteo reci da se komunisti ne sluze laZju - naprotiv,
se sluze laZju kao i drugi, i vise no drugi, politicari, narocito
posle ucvrscenja svoje vlasti. Radi se tome da ona velika,
sudblnska "laz" - izgradnja savSenog, besklasnog drustva,
potice iz nestvarnosti, iz utopicnosti same ideje takvog drustva
- ideje nici dokazane i edokazive na osnovu Iogickog ili
empirijskog argumentisanja.
,
S komunizmom sazdana - delom preuzeta iz religija naucna mitologija "svetle buducnosti", odnosno beskonfliktnog
drustva, u kome covek iti totalno slobodan. u toj mitologiji
buducnosti glavno mesto dobila svojina - ukidanje privatne,
kapitalisticke svojine i zasnivanje drustvene, kolektivne svojine.
ako vec i predmarksisticki socijalisti, odnosno komunisti,
nisu ili u pravu smatrajuci privatnu svojinu izvorom sviju zala,
bez preterivanja se moze daas zakljuciti: u kounizmu bas
drustvena svojina - tacije, nerazjasnjeni, nedemistifikovani
karakter takozvane drustvene svojine - glavno uporiste, i
ideolosko i stvarno, nasilja i eksploatacije. Zbog toga su i sve
promene u kornunizn nuzno pracene i promenama u toj
svojini - u vecem i1i manjern stvamom pravu raspolaganja tom
114

svojinom i drugih drustvenih snaga,

oligarhija.

ne samo partijskih

Mit drustvene svojine jos uvek duboko ukorenjen na

Zapadu, posvecen u y!su, najvisu stvamost na Istoku. Jos uvek
se kao neospoma tekoyina "istocnih" komunizama - narocito
1.i redovima evrokomunista i levih socijalista - istice drustvenost svojine, jos uvek se tretira kao zlocin i izdaja svaka neverica
u idealnost i spasonosnost drustvene svojine.
Razaranje mita drustvene svojine namece mnoge, nepredvidljive proleme. 1 to ne samo ekonomske i politicke, nego i
teoretske.
Sta uraditi, u toku menjanja poredaka pod vlascu
komunista, sa drustvenom svojinom - kako uciniti ako i ne
drustvenom, b.ar drustvenijom? Da 1i funkcionalnost, odnosno efikasnost svojine - efikasnost i funkcionalnost ne slablja
nego u kapitalizmu - moguca na postojecim forrnalnim osnovama? Nije li neka vrsta grupne, kooperativne svojine izlaz,
makar privremen, iz laZnog i eproduktivnog olika drustvene
svojine?
povrh svega, morala i se narvo formulisati i teorija
socijalizma. ideja s;ijalizma, odnosno kornunizma, nije
nastala sa savremenim, lenjiskim komunizmom, niti nestati
s ukidanjern nl komunista u k komunistickoj drzavi.

Ocito da drustvena svojina ne moze da sluzi za osnovu

socijalizma, ni kao ideja ni kao stvamost, ako pod socijalizmom
treba razumeti - sta i drugo tebalo razumeti: nije 1i "f-~
komunizam i u ranom hriscanstvu kao pr~vedna raspolela?- otvoreno drustvo, odnosno drushro~~otvoreno svim obli~. r
ma i tendencijama u okviru zako~m uredjenih,TnSilliicij~
MoZda zvuCi apsurdno, ali socijalizma - drustva u kojem
slobodna, nenasilna igra socijalnih grupa ornogucava pravedniju podelu "nacionalnog kolaca" - socijalizma nema bez mesane privrede, bez slobodne svojine.
Jer svojina takodje sloboda, sloboda takodje u svojini.
115

ILUZORNOST BESKLASNOG DRUSTVA,

ODUMIRANJA DRZA. VE, SAMOUPRA VUANJA,
RASPODELE PREMA RADU
Vec u ovom spisu bilo podosta reCi utopicnosti,
nemogucnosti - zbog same prirode drustva i cov,eka - besklasnog drustva. lpak cu izvesti zakljucak, makar on unekoliko i
i ponavljanje.
Teoretski uzev, besklasno drustvo i neizbefuo odvelo ako i do njega i nglo doei - u izumiranje svakog zajednistva,
", samim tim i ljudske vrste. u realnosti - insistiranje na
besklasnom drustvu neizbezno vodi ka monopolistickom gospodstvu odredjene grupe nad drustvom, i to baS one koja
propagira takvo drustvo.
Prema tome, "greh" i "greska" komunista, tamo gqe su
zavladali, nije u tome sto su dozvolili - oni tp ni~u -mogli ni
spreciti -'formiranje novog klasig drustva, nego u tome sto su
uime apokrifne buducn.ti, uspostav -svoj monopol time
oemoguc prirode, slobodne tokove. kom1isticki poreci
se i odriavaju tako dugo na vlastias zbog toga sto su klasno,
svojevrsno klasno, drus!_vo - ne zbog toga sto to nisu - jer
time i sasvim ukoceo socijalno kretanje, odosno socijalna
diferencijacija: vladajuci ideoloski sloj i mogao da se odrzi
da mrvice privilegija ne prepusti i drugima.
Zbog toga ni izlaz iz stagnacije i truljeja komunistickih
drustava i, niti moze iti, u vracanju na izvoru dogmu- na
besklaso drustvo - g u omogucavaju sloboonih tokova
drustva, odnosno u ukidanju nnopola partijske oligarhije.. .
Najvise, ajidealnije sto se moze postici u drustvUsvdi se-ni
;. v, sve v, jedakost i pravedost medj klasama: sve sto
r.Y)/ "izad" "izvan" toga samo vece drukCije nasilje, veci
drukciji moopol odredjene grupe d drustvom. Jer mada i zla
volja i gramzivost igraj itekakvu logu u astajanj i stolica
vanj klasa, svojia i vlasti - i klase, i svojie i vlasti s plod
uzosti prosirivanja i menjaja uslova da i covek mogao da
opstoji. Ukoliko ikada i postojala zajednica bez razlika, bez
vlasti, bez svojie - ona ila samom takvom strukturom
osdjena na tavoreje i propadanje.
116

Iz toga sledi - cak i da nema bas u komunizmu i previse

dokaza u, svemoci driave - da n odmiranju
driave spada one utopijske kostrukcije koje dobro poslure .jedio totalom gospodstvu partijske birokratije nad drustvom
m drzavnog aparata. Drustvom bez driave, bez vlasti ako takvo drustvo zamislivo - odmah i zavladala grupa
razbojnika: mnoge driave, mnoge vlasti, doista su tako i poct(le.
makar sta se mislilo driavi - ni ne sriiatram driavu
lagodeti; nego eizbeznosc - bez nje se ne more odriati
nikakva ni socijalna ni acioalna zajednica: covek naprosto
nra da podosi mnoga zla, i drzavu, radi dobra, radi
zivota.
Iz ucenja besklasnom drustvu i odumiranj drzave s se
rodila i utopijska nedoo~cad - samoupravljanje i pravedno
nagradjivanje, odnosno nagradjivanje prema rad. Na raspru
tome sam prisiljen - premda vidjam da i dalje skrecem s
glavne teme ove kjlge - zbog toga sto s bas samoupravljanje i
pravedno nagradjivanje glavne, akutne opsesije i levih socij_alista Zapadu i komunista na IStoku - kod prvih zbog griznje
"socijalisticke savesti"; kod drugih zbog s apatije
aroda, prvom red radnicke klase.
Samopravljanje _ tacije r: takozvao samoupravljanje- do sada ajrazvijeije Jgoslaviji, i kao topijsko
u i kao admiistrativna forma.
Sanpravljaje se Jgoslaviji javilo posle skoba sa
Sovjetskim Savezom, kao reakcija na neefikasne, kopirane
sovjetske forme, ali njegovi zacetici s Zapadu teorijski
aarhizm, prakticno u Zapadnoj Nemackoj. U stvari ono
povezao s postojanjem kakvog-takvog triista ostalim
istoenoevropskim zemljama, gde trZiste "ukinuto", nije ni
bilo potrebe za samoupravljanjem.
Ali uporedo s ozakonjenjem i s organima samoupravljanja
vodeca uloga partije se nije smanjivala, nego - imajuci u vid
citav period od nastanka samopravljanja do danas - povecavala. Ni trziste se nije razvijalo, nego ostalo napola slobodno;
napola ograniceno birokratskim nacionalizmom i Iokalizmom, kao i svakojakim privilegijama. Zaziruci od ma cijeg, ma
kolikog osamostaljivanja, pogotovu onog radnicke klase,

117

partijsko vodjstvo se postaralo da samopravne organe pretvori

privesak partije: bezmalo svi Clanovi samopravnih organa s
i clanovi partije. Aktna doktrina jgoslovenskih komnista
: "bez snazne partije organima samopravljanja - nema ni
samopravljanja". Sanpravljanje tako postalo ideoloska
osnova, ideolosko pokrice totalitamill formi i tendencija
Jgoslaviji- formi i tendencija sada, posle Tita, kako separatistickih tako i nitaristicki.
Konacan rezltat jgoslovenskog samopravljanja privredni i zakonodavni haos, sve zamrseniji skob partijskog
monopolizma s potrebama privrede i drustva, s teznjama
jgoslovenskih nacija i teoretske misli: koliko se taj skob
zaostrava, partijska vodjstva nepromisljenije i besomcnije insistiraj na samopravljanj - fakticki na odrzanj svoje monopolisticke vlasti.
Zbog toga jgoslovensko iskstvo samopravljanj
dragoceno- dakako negativnom smisl. iskstvo otkriva
i potvrdjje dve najbesmislenije zablde, dve najporaznije pogreske, samog n sanpravljanj.
kao takvo, moze resiti proleme
privrede i demokratizacije socijalizma. Mada i
smatram da samopravljanje moze socijalistickim slovima
poslziti, bar kao prelaza forma, kontroli privredne administracije - ne moze iti nista drugo sem vise ili manje
podesna forma organizacije. I prolemi ekonomije i prolemi
socijalizma mogu itijedino reseni politickom demokratijomslobodno igrom datih socijalnill saga okviru zakona i
institucija. Svako pravljanje, i samopravljanje, mora iti,
i jeste, hijerarhico: Jgoslaviji 80 posto prihvacenill
predloga potice od visill - sindikalnill, partijskih i menadzerskih struktura, samo 20 posto iz baze, i zvanicno se priznaje
irokratizacija samopravnih orgaa. Niti drustvo, niti pojedinac ne mogu samopravljati. Upravljanje - najboljem
sl - zajaman odnos izmedj raznih vlasti i pojedinaca:
pojedinac pravlja sobom time sto njime pravljaj drugi, on
drugima.
Drugo, da samopravljanje "konacno nadjena" forma
prelaza besklasno drustvo - nasprot staljinistickom iroPrvo, da

samopravljanje,

fukcionisanja

118

kratizm i asilj. Nastran to sto se jgoslovenska partija

obracnava s idejnim protivnicima ne hajci samopravljanj
- insistiranje na samopravljanj kao na jedinoj, z to demokratskoj i najdemokratskijoj, formi nije i ne moze iti nista
drugo nego ideologizacija samopravljanja: nova ideOiogija,

stari, provereni lenjinski totalitarizam.

Ideologija n sebl snage da izidje iz vlastite, vlastodrzacke, opcinjenosti: samopravljanje jalov, ilzionisticki
podhvat spasavanja monopolizma partijskih i propartijskih
irokratija.

samopravljanje, tako i pravedno nagradjivanje,

odnosno nagradjivanje prema rad, jedna od najprivlacnijih
postavki i parola socijalistickih pokreta, pogotovu socijalistickim zemljama: sta i moglo iti lepse i pravednije nego da svak
d nagradjen zaslzi? Ali to s, istovremeno, najmanje
objasnjavane i najneobjasnjivije, najcesce zlopotreljavane postavke i parole. Koji to kriterijm, koja to mera kojom se
moze pravedno izmeriti neCiji rad, makar da se radi radnicima
istih kvalifikacija pod istim radnim slovima? Kako pravedno
nagradjivati kad i samo odlcivanje nagradjivanj hijerarhicno, kad odlk tome donose visi forumi, vise vlasti? Zar s
doista oni koji pravljaj i vladaj svi od reda toliko neseicni i
mdri da vek i na svakom mestu iznadj pravu meru nagradjivanja?
Takva mera nije do sada pronadjena ni jednom sistem,
bilo da se radi najdemokratskijem, s najmdrijim i najpravicnijim vodjima, nekmoli kad se radi diktaturama sa
samovoljnim, cesto i priglpim, oligarhijama.

Jedino stvarno, koliko-toliko pravedno, merilo nagradjivaja prema rad moze iti trZiste - koliko slobodnije,
toliko i verovatnoca pravednog nagradjivanja veca. Istina,
bas vreme slobodnog trsista, devetnaestom vek na Zapad,

eksploatacija, odnosr nepravedno nagradjivanje, ila i

nepravedna i bezobzirna. Ali tome s, pored gramzivosti
vlasnika, znatn logu igrale i istorijske okolnosti - opsta
zaostalost, oskdica kapitala, neorganizovanost radnika, ticaj
vlasnika na drzavn vlast i tako dalje. niti postoji, cak ni na
Zapad, neko idealno, apsoltno----slobodno trZiste: slobod
119

----------------

svakog trsista, i onog najslobodnijeg, neprestano ruse i uspostavljaju razliCite privredne grupacije, i sama driava.
kakav tek kriterijum nagradjivanja prema radu nude, i
mogu da ponude, socijalisticke zemlje kad su one, i u nacelu i u
praksi, protiv trzista: trZisna vrednost se tamo ostvaruje rusenjem administrativnih stega i propisa i preko medjunarodnog
trzista, zbog cega te zemlje i zapadaju u ekonomsku konfuziju i
podredjenost.
Zbog toga su i jedina merila koja socijalisticke zemlje mogu
primeniti, i primejuju, za nagradjivanje prema radu, ona koja
odgovaraju ideoloskoj, totalitaranoj prirodi njihovih vlastodriaca, i njihovoj moci, to jest ideoloska, voluntaristicka i administrativna. Ukidanje, ometanje trzista i trzisnih zakona u tim
zemljama potice iz nastojanja vladajuceg monopolistickog sloja
za odrzajem svoje admiistratorske, privilegovane uloge- dakako motivisae i marksistickim antitrZisnim doktrinama.
! _ ..(:. / Nema niti moze iti pravednog nagradjivanja - kao ni
-:;:: /. savr5enog drustva, ni drustva bez dr:lave. Eksploatacijaje neminovna, cak priroda, kao sto i borba protiv eksploatacije
pravedna i mogucna: covek opstoji boreci se, takodje, protiv
drustvene, kao i prirodne, svoje prirode. isto i se moglo reci
i za ravnopravnost i neravopravnost: i jedna i druga se ruse i
uspostavljaju neprestanom borbom.
Najpravednije drustvo koje svesno svoje nepravednosti
- drustvo koflikata i zakona, zakonskih konflikata.

120

I.X

amnica pogodno i plodno tle za razmisljanje n~rocito za nestvarna, utopicna i "kosmicka" razmiSlja-

nJa.
U jesen 1957. godine - bas u dane kada se prva Jjudska
tvorevina, sovjetski kosmicki brod, otrgla od zemaljske teze i
vinula u vanzemaljske prostore - mene su iz kaznione
Sremskoj Mitrovici policajci odveli na sudjenje zbog Nove k/ase.
Bio sam vec izdrzao u celiji bezmalo citavu godinu prve osude~bog ~oli?arisanja s MadjarskiJ.tankoml.956..;:godine - kad
obJa~]J~n~ z:;ova ~la~a, su me iz kaznione ponovo potegli
na sudjenje 1 lZrekll m1 kaznu od sedam godina zatvora.
Pisao sam tada Goru i bas delove kad junak te knjige,
Mil?s, iscekuje vesanje sa dvojicom isto takvih sapatnika: ocekivanJe ~~. ka?:n~ i du.gogodisnjeg tamnovanja pobudjivalo
crne m1sll 1 UZlVIJavanJe u smrtnu jezu, ljudsko otrzanje iz
zemaljske "dolje placa i uzasa" budilo misli coveku i
covekovoj kosmickoj buducnosti i sudini ... Dok na putevima, kojima su me vozili ka gradu, kljucao Zivot - decaci s
kotu~o?m.a, z~ne . I~tnjim haljinama i Iakim dzemperima,
radc1 u lZguzvam 1 zamazanim odelima. 1 uzreli kukuruzi
cije iskrzano, zutnulo lisce zadriavalo izmaglicu i rosu. 1 bik '
ogroman i moean, ukrocen alkom kroz nozdrve, kojega ;
sredovecan seljak vodio na pazar ili na klanicu ...
. 1 s~dj~nju su me vratili, nekim drugim putem - ispra:lnjenog, oJadJenog, ali smirenijeg i pripremnog za nova klijanja
~
'
nove misli...
121

-------------------------

Covek - da 1i ili nije kosmicko i?

Ne razmem pitanje - na njega se moze odgovoriti i
negativno i pozitivno, zavisno od toga sta se podrazmeva pod
Covekom, i pod Kosmosom. Nesmnjivo da Covek
zemaljsko i, ali koje svojim mnim mogucnostima
kadro da se otisne kosmicka prostranstva. Materija svuda,
koliko se zna, jedna te ista, ali slovi Zivota s, koliko se zna,
zemaljski ili veoma retki Kosmos. Verujem da i negde
drugde ima Zivota, ne smnjam to da Covek - samim
tim sto iti kadar da transformise oike materije - stvoriti
van Zemlje slove zivota.
No bilo ovako ili onako, prodorom Kosmos Coveka,
odnosno njegovih orudja, otpoeece - vec otpocela - epoha
novih, neslcenih mogucnosti: istrzanjem iz zemaljskih z
zapoeinje besmrtnost, nenistivost covecanstva.
Pocela najvelicanstvenija i najstrasnija drama Covekova:
izlazeci beskraj Covek d beskonacn tamnic i nesagledivu slobod. Tamnica zjapiti sve bezizglednija, sloboda se
nditi sve dokcivija. Prodiranje spoljn tamnic vecavati
ntarnj slobod: saznanja svetu i Covek, oslobadjanja
Coveka sebl i svetu. Tehnika nece potCiniti, nece mehanizovati Coveka - Covek otkrivati i podmladjivati svoj iskonsku, "nagonsk", sstin k s civilizacije guSile i sakatile
borbl za egzistencij.
s, dakako, sltnje, nagadjanja. Ono sta verujem jeste:
Covek i Kosns nastaviti da se bori i strada, da veruje i
stvara. 1 ratovi "kosmickim", atomskim oruzjima postace
mogucnost, verovatno i realnost. Bdcnost Covecanstva u
Kosmos, ali tamo Covek predstoje i tragedije neslcenih,
cdovisnih razmera i oika. Covecanstvo se siriti i jedinja
vati na kosmickim bojistima. Danasnje ideje, danasnje dogmaticne i pragmaticne ideologije odmreti zemaljskom zl i
prasini - bdcnost, kosmicka, pripada idejama, filozofijama
i religijama. Sreca coveka izgledace mogucnija nego ikad, jer
i mogucnosti izgledati neogranicene. Pred namaje epoha vodja i
mislliaca, sanjara i realista kakve covecanstvo nije videlo
zamah i dbini, vizionarstvu i realizm.
1 te

122

misli opsedale tamnici -

svojom skcenos-

. tamnica podstice misljenje da di, da porice slove i

pnrodne zakone i prepsta se svojoj, bezuslovnoj slobodi: izmedj celije i beskraja, izmedj ideje i realnosti tamnici nema
pregrada.
1 skoj vezi s tim kosmickim, nerealnim i privatnim
razmisljanjima - razmisljanja Covek, Covekovoj licnosti i
s~.dbltli, tragicnosti Covekove egzistencije, Covekove neotkloJlve borbe za dobro i slobod: jedan krug se zavrsi krvi i
omrazi, da i zapoeeo novi s idejom i odricanjem. Nigde nikad
smiraja, sreca borbl i traganj.

JEDAN

TAMNI(:I DAN

Na pocetku posled,njeg robljanja, od 1962. do 1966. godine

koliko me secanje slzi- nametalo mi se kao literarni motiv'
opis~v~nje jednog mog zatvorskog dana~ Ali ne opisivanj~
spol]]eg, zatvorskog reda i regularnih postupaka zatvorenika:
materijalna i fizioloska svakodevica trebalo da d samo
okvir i pozadina, valjda i zbog toga sto tamnici nisam i
~d da se hrve?I za goli zivot - imao sam i previse hrane,
sam morao da rad1m, zatvorski lekari s vek bili predsret
ljivi.
motiv jedog zatvorskog dana trebalo da d
opisivanje tarnjeg, misaonog i emocionalnog, zivota zatvorenika. Sve sto i n padalo, sve sto i moglo pasti na
pamet, sve sto osecao i Zdeo- dakako konkretnoj celiji,
tok konkretrg zatvorskog reda i obavljanja svojih nzda i
o?a~eza ... Nocna zamisljanja i kosmari, jtarnje tlapnje i trez]ea, dernjanje straiara i krici zatvorenika, rezanje brava i
tres.ka .. vr~ta . o.ko na spijnki i strepnja celiji. Secanja i
sanJa~~e, _1deJ~ 1 .reflektovanje spoljnje realnosti na misljenje
tamc1. ZdnJe 1Za resetaka, filozofiranje pregradjeno resetkan.

zamisljano kao - to moglo iti - citav Zivot

~atv~~eni~ov jednom zatvorskom dan. i citava ljudska
lSt~:Ja, l~dska sdbina, doZivljajima, ntarnjim, jednog
sznJa

Jednom konkretnom,

kojem bilo

dan.

123

Nacija i drustvo, Zemlja i Kosmos nemaju centra - u

tamnici, u tamnickoj celiji, roijas, idejni roijas, doZivljuje
sebe kao centar sveta, centar svega. Istina, on zna da to nije niti
moze iti, kao ni ilo ko drugi. Ali njegovo osecanje i njegova
misao su precesto takvi da se on zanese i dozivi sebe, svoju
ideju, kao zizu sveta. Jer jos sluti, jos sluti svoje malecno srce,
jos izviru sveze, neugasive misli.
i takav, sveljudski, "kosmicki", taj motiv- to sam znao
- nije mogao iti napisan u tanici. Ako s hteo da pise
nesputano - tako jedino i i sisla pisati - neizbezne su i
"zle", jereticke i kriticke isli, koje vlasti ne i dopustile da
izidju iz tanice, kad i ih vec ulovile na hartiji. Ova knjiga
unekoliko zaena za taj zaisljani tanicki dan.
Tako sam taj otiv tajio u sei, negovao ga zaboravom. Jer
ideja, u svojoj doslednosti i otvorenosti, mora da bude i mudra,
lukava- da se pritajuje, da ceka i bira svoj, ostvarivi trenutak.
U tamnici ona najslobodnija, izlazak iz tanice ni njoj nije
lak i jednostavan. Jer ona i ziv covek, data licnost - covek,
licnost osi i pronosi.
Jedan tanicki d - dan ideje i realnosti, trpljenja i nade,
kovitlanja u sei i leta u beskraj. Kosmos i tanica u sznju.
KOSMI(:A

KOSMI(:A

IDEJA- ,
IDEJA -REALNOST

Pred lice Kososa, pred bezdani i realnosti Kososa,

verovatno se povuci i gasiti "klasne" i "nacionalne", "komnisticke" i "kapitalisticke", i ostale topije koje danas
haraj i odsevljavaj ljude i poretke: "kapitaliza" i "socijaliza" s blizanci - oni se hrane rz i straho jedan iz
drugog, oni i isceznti, ili se izeniti, takicenju i

beskraja, postati sanjarskiji, topistickiji i1i - ako se neko ti

izrazi vise svidjaj- verskiji, idejniji. Covek ne i g ni da
siri svoje slove kad osovi svega njegovog ne i bila teznja ka
apsolutnoj istini, ka fornli Kososa i savrsenstvu ljdskom.
Utopija i realnost se, verovatno, svesti i saznanj priliza
vati - da se nikada ne spoje i poistovete. Apsoltna ideja, Bog i
laienstvo, i s prodiranje Kosos nece iti saznati i
dosegnti, ali ne zbog toga sto i Covekovo postojanje time
izgubilo sisao, nego sto to nije u prirodi ni Kososa ni
Coveka: Covek, kao i Kosmos, sazdan kao bezmeran, kao
edokciv.

nastati novi covek - kome su

toliko sanjarili i propovedali. to moze
da zna? Da li se covek itno n tok svog postojanja,
premda se stalno bogatilo njegovo iskstvo i saznanje? Ako
Covek u Kosmos i dozivi neke transformacije on nece prestati
iti ono sto jeste: "kosmicki Covek" zadriati svoja svojstva,
svoje slabosti i vrline, makar i postao mniji i strasniji, mocniji i
podlozniji. Kako god ilo - Covek se nece obezliCiti, nego, pre,
postati jos licniji. Nesto slicno i se moglo reCi i za narode, za
etnicke posebnosti. Licrst i narod s bogatstvo i energija
covecanstva.
Najsmelija avantura k se zaptio Covek i njegovo
najproracnatije delovanje. Najrealnija realnost i najsanjarskija
sanjarija, nepoitno saznavanje i tvrdo verovanje.
ldeja i tamnica, Covek i Kosmos.
Da li

toj

bdcnosti

topisti i propovedici

Beograd,
jesen 1982 - zima 1983.

kataklizi.

Svest i sazrevanje ozda, verovatno, u "kosickoj b

postati realisticniji, nacniji - nijedan korak u
kosicko beskraju nije, niti iti, ogucan bez nacne,
kopjuterizovane obrade i sigurnosti. Ali Covek nece prestati
da d sanjar: verovatno Covek, nasav se u realnosti
dcnosti"

124

125

OBJAVUENA DELA MILOVANA DJILASA

Nova k/asa, Razgovori sa Sta/jinom, Gora, Gubavac
i druge price, Njegos, Nesavrseno drustvo, lzgub/jene bltke,
Besudna zem/ja, Kamen i /jublcice, Uspomene revo/ucionara, De/ovi iivo~a, Ratno doba, prevod s engleskog speva
Izgub/jeni raj Dzoil-a Miltona, Druienje s Titom, ldeje i
sistem, Sudblna /opova, Vlast.
Vecina Djilasovih dela su objavljena na vise svetskih
jezika.
Clanci i intervjui u americkim, engleskim, italijanskim,
nemackim, francuskim i drugim novinama i casopisima.
Srpsko-hrvatska izdanja Nesavrsenog drustva, Druienja s
Titom i Vlasti mogu se nabaviti preko casopisa Nasa rec, 53
Hawthorn Drive, Harrow, Middlesex, 2 7NU, velika
Britanija.