Dragan Ugrinov1

dipl.ecc. , doktorant na TMF-u Univerziteta u Beogradu

Aleksander Stojanov2
dipl.ecc., doktorant na TMF-u Univerziteta u Beogradu

Proces strtegijskog mendment n primeru

Direkcije z grevinsko zemljite i izgrdnju J.P.
Struni lanak
Saetak - Moemo slobodno rei d uspeh jednog privrednog subjekt zvisi od njegovog
opstnk n tritu. U dnnjim uslovim u kojim postoji prezsienost n tritu, svk
firm moe d dopre n trzite, li je pitnje koliko e uspeti d se odri n njemu i d li e
uope opstti u otroj konkurentskoj borbi. U tkvim uslovim koje diktir smo trite,
uspeni menderi pronlze rzliite metode i strtegije kojim bi svoje poslovnje uinili
uspenijim u odnosu n ostle uesnike privreivnj. To postje neprestn borb koj
uesnicim dozvoljv upotrebu rzliitih sredstv kojim bi uoili potrebe trit, i
regovli u prvo vreme n prvi nin. Borb z opstnk je svkodnevni proces i zvisi od
zlgnj smih mender, ko nosioc privrednih ktivnosti, i nin, odnosno strtegij
kojim se oni slue d bi ostvrili postvljene ciljeve. Ulog mender ko strteg u borbi
z opstnk n tritu i znj strtegijskog mendment u svremenom poslovnju bie
predmet ovog rd.

Abstract - We can say that the success of a business entity depends on its survival on the
market. In conditions where there is a glut in the market each company can reach out to the
market, but the question is how many will be able to hold on to him and that you will
generally stand in sharp competitive struggle. Under such conditions dictated by the
1
2

Zavod za javno zdravlje, Panevo

Direkcija za graevinsko zemljite i izgradnju, Beograd

marketplace, successful managers find different methods and strategies to get their business
done more successful than others in business. It becomes a constant struggle that allows
participants the use of different means which would identify the needs of the market and react
at the right time the right way. Struggle for survival is a daily process and depends on the
efforts of the managers themselves as carriers of economic activities and methods and
strategies they use to achieve the set goals. Role of managers as a strategies in the struggle for
survival on the market and the importance of strategic management in modern business will
be the subject of this paper.

Kljune rei: strategijski menadment, ciljevi, trite, Direkcija, menadment

Key words: strategic management, objectives, market, Directorate, management

UVOD

Dnnj ekonomsk situcij u kojoj privredni subjekti posluju, pred njih nmee niz uslov
i zhtev, koje uspeno morju relizovti d bi uopte opstli n tritu. Trite n kome se
posluje postje sve zhtevnije, i usled sukobljvnj ponude i trnje, konkurencij postje
sve otrij. Trini nstup privrednih kter, u velikoj meri zvisi od relizcije ciljev i
zdtk, ij uspenost zvisi od primen rzliitih mendment strtegij u svkom
korku relizcije. Svremeno poslovnje ne moe se zmisliti bez primen menderskih
ktivnosti n bilo kom nivou privreivnj i u svkoj poslovnoj funkciji.3 Tkvog oblik i
sdrine, mendment ktivnosti se mogu uspeno primeniti u svkoj oblsti privrednog
poslovnj, i u svim porm ljudskog drutv.

1. DEFINISANJE STRATEGIJSKOG MENADMENTA

Strtegijski mendment se moe definisti ko proces usmervnj ktivnosti preduze

kojim se, n bzi nticipcije nsi i opsnosti, n jednoj, i jkih i slbih strn preduze, n
drugoj strni, identifikuju kritini fktori poslovnog uspeh, te shodno prethodno utvrenoj
3

Blocher, E., Stout, D., Cokins, G., Chen, K., Cost Management, a Strategic Emphasis, McGraw-Hill,

Irwin, Boston, 2008

strtegijskoj viziji, opredeljuje misij i rzvojni ciljevi, ko i prvci, metodi i instrumenti

njihove optimlne relizcije u dinminoj poslovnoj sredini.
Svko preduzee rukovodi odreenim nmerm, one su sdrne u misiji preduze i
dugoronim ciljevim. Zdtk strtegijskog mendment je relizcij nmer, njegov
osnovni kontekst je okruenje.4 Preduzee se mor kontinuirno prilgovti svom
okruenju d bi opstlo i prosperirlo. Okruenje je ns z svko preduzee d bude gent
promen, ne d dominir okruenjem.
Strtegijski mendment predstvlj koncept uprvljnj koji je relevntn z svremene
uslove poslovnj i svojevrstn je odgovor n brojne i sloenije izzove.U svremenim
uslovim poslovnj, strtegijski mendment postje konceptulni okvir koji povezuje nse
i pretnje iz okruenj, mogunosti preduze i spircije njegove uprve. Ko svojevrstn
odgovor n kompleksnost i turbulentnost okruenj, ovj koncept uprvljnj brzo stie
ogromnu populrnost u velikom broju preduze.

1.1.Fze strtegijskog uprvljnj

Rzvoj strtegijskog mendment moe se posmtrti kroz konceptulni rzvoj

funkcije plnirnj. Ovj prilz je koristn z rzumevnje sme prirode proces plnirnj
zto to g posmtr kroz proces uenj, ne ko stnje stvri. Rzvoj plnirnj se dovodi u
vezu s nstnkom strtegijskog mendment.
Evolucij strtegijskog mendment se sgledv kroz sledee fze:
Bzino finnsijsko plnirnje - krkteristino je z poetnu fzu u ivotnom ciklusu
preduze. Rukovodstvo je vie preokupirno tekuim problemim, mnje ktivnou
plnirnj. Plnovi se sstvljju n osnovu nlize poslovnj u proteklom periodu i procene
prihod i trokov u krtkom roku. Ov fz u rzvoju sistem plnirnj otpoinje s
izrdom krtkoronih finnsijskih plnov. Osnovni cilj plnirnj je vezn z ostvrivnje
budet, bilo ko osnove z odluivnje o buduem poslovnju ili ko instrumentu kontrole.
N predvinju zsnovno plnirnje (Dugorono plnirnje) - preduze koj oseju
potrebu d izu iz prve fze poinju d sstvljju plnove z dui period i imju u vidu
rzliite ciljeve. Nstoji se predviti uticj veeg broj fktor n poslovnje u periodu
duem od godinu dn. Alokcij resurs se sprovodi sttino, jer je usmeren n korienje
4

uriin D., Jnoevi S, Mendment i strtegij, Beogrd, 2005.

postojeih resurs, ne n trenje opcij. Iskustvo iz prolosti im znjnu ulogu u

plnirnju. Problemi u plnirnju se jvljju ukoliko odnose i tendencije koji su postojli u
prolosti nije mogue ekstrpolirti u budunosti.
Eksterno orijentisno plnirnje (Strtegijsko plnirnje) - u plnirnju se ne polzi smo od
postojeih mogunosti. Dinminost privrednog mbijent stvlj kcent n strtegijsko
rzmiljnje kojim z posledicu strtegijsko plnirnje. Sprovodi se situcion nliz,
naliz konkurencije i formuliu se strtegijski plnovi z sve nivoe. Broj lterntivnih
prvc kcij se uvev, posebn izzov je kko uprvljti diverzifikovnim proizvodnim
progrmom, jer pojedine strtegijske poslovne jedinice imju rzliitu poziciju u poslovnju.
N tj nin je omoguen dinmin i kretivn lokcij resurs.
Koncept strtegijskog mendment - nstje ko rezultt potrebe usvrvnj sistem
plnirnj. Koncept je relevntn z poslovnje u uslovim diskontinuitet gde iskustvo iz
prolosti im mli znj. Odnosi se n stnovite preduze o okruenju i njegovoj
sposobnosit d odgovori i utie n promene. Dolzi do spjnj strtegijskog plnirnj i
strtegijske implementcije u jedn uprvljki proces. Strtegijski mendment ukljuuje
kko donoenje strtegijskih odluk, tko i strtegijsko ponnje u njihovom relizovnju.

2.PROCES STRATEGIJSKOG MENADMENTA

2.1.Vizij i misij ko osnov strtegijske kcije

Vizij igr vnu ulogu u poslovnju preduze jer se njom definie stv o budunosti i
predstvlj osnovu z formulisnje misije. Misij se odnosi n ukupnu perspektivu ili svrhu
postojnj jednog preduze. U pitnju je reltivno stln i uopten stv o budunosti
preduze. Vizij se definie ko bzin orjentir, sistem vrednosti u uprvljnju poslovnjem
preduze. Vizij ne predstvlj jsno definisn cilj. Vizijom se pokreu i usmervju
promene. Uspen progrm strtegijskih promen treb d se bzir n prethodnom vienju i
zuzimnju stv o budunosti preduze. Misijom se utvruje bzin svrh poslovnj,
rzlog postojnj preduze i njegove osnovne vrednosti i verovnj. Kd se jednom definie
on postje polzn premis u procesu strtegijskog mendment.5 On opredeljuje sistem
vrednosti i verovnj od kojih zvisi poslovni uspeh preduze. Misij predstvlj polznu
5

Sjfert Z.: Mendment,Tehniki fkultetMihjlo Pupin, Zrenjnin, 2002

osnovu z definisnje strtegijskih ciljev i njim primerenih strtegij, odnosno pomou

ciljev i relizovnih strtegij se ostvruje misij preduze.6 Formulisnje misije nije
nimlo lk poso jer svoju konkretizciju treb d doivi formulisnjem ciljev. Formulisni
ciljevi su kriterijum rcionlnosti izbrnih odluk i lterntivnih prvc kcije. Moe se rei
d misij stvr osnovu z ocenu i izbor strtegije bez potrebe nlize velikog broj fktor i
njihove meuzvisnosti. D bi strtegij bil uspen, on mor biti usklen s ciljevim i
misijom preduze. Strtegijski izbor predstvlj izbor osnovnih nin z ostvrivnje
ciljev. Misij stvr okvir z strtegijsku kciju. Utvrivnje strtegijske nmere, svrhe
poslovnj i sgledni kritini fktori poslovnog uspeh opredeljuju pristup stvrnju
strtegije, njenom izboru i implementciji. Definiui misiju, smim tim i prirodu posl
kojim se preduzee bvi, opredeljuju se kritini fktori poslovnog uspeh.

2.2. Strtegij i strtegijski mendmet

U fokusu strtegijskog odluivnj je odluk o tome kko ostvriti konkurentsku prednost.

Konkurentsk prednost predstvlj kljuni koncept i osnovu z rzumevnje strtegijskog
mendment. Strtegijski mendment ukljuuje strtegijsko odluivnje i sprovoenje
donetih odluk zhvljujui kojim preduzee stvr i odrv konkurentsku prednost.
Uspen preduze imju iste ili sline ciljeve, li su rzliiti nini njihovog ostvrenj. S
stnovit preduze ko celine, mogue je ostvrenje konkurentske prednosti ko rezultt
rzliite kombincije njegovih poslov i nin lokcije resurs izmeu tih poslov.7 Osim
tog, mogue je n rzliite nine konkuristi unutr jedne industrije ili trit. To zni d
ne postoji njbolj strtegij ve smo logik koj istrjv.
Strtegijom se utvruje nin ostvrenj konkurentske prednosti. To zni d je strtegij
nin n koji preduzee pokuv sebe prikzti drugije od konkurent, koristei svoju
reltivnu sngu d bi bolje zdovoljilo potrebe kupc. Shodno tome, strtegij izrv
pokuj d se ostvri ndmo nd konkurentim ili stvrnje sposobnosti d se zdovolje
potrebe kupc bolje od konkurent.

uriin D., Jnoevi S.: Mendment i strtegij, Beogrd,2005.

Ivkovi M., Miloevi S., Subi Z., Dobrilovi D.: Elektronsko poslovnje ,Zrenjnin, 2005

2.3. Strtegijsko plnirnje

Strtegiju moemo definisti s njmnje dv spekt. S prvog spekt Strtegij pretstvlj

irok progrm definisnj i relizovnj ciljev orgnizcije i sprovoenj njenih zdtk .
Po drugom spektu Strtegij je model rekcije orgnizcije n svoju sredinu tokom
vremen. U rzmtrnju strtegije neophodno je koristiti obe definicije, li treb obrtiti
pnju n ktivnu formciju strtegije, odnosno n strteko plnirnje.8 Veliki broj
kompnij rzume znj strtekog plnirnj z dugoroni rst i dobit sopstvene
orgnizcije. Preciznim definisnjem misije svoje orgnizcije, menderi bolje knliu
prvc orgnizcije, to dovodi do rezultt boljeg funkcionisnj i bre rekcije n promene
koje nstju u spoljnom okruenju.
U svremenim uslovim poslovnj, promene u okruenju se devju isuvie brzo, tko d
su menderi prinueni d rzvijju nove strtegije koje odgovrju potrebm orgnizcije u
budunosti. Strteko plnirnje se bzir n kompleksnosti celokupnog biznis okruenj.
Pristup kree s rzvojem i definisnjem ciljev orgnizcije, rzvijnjem nin z
relizciju tih ciljev i indentifikciju povoljnih prilik.9 Kd je u pitnju strteko
plnirnje, izdvjju se dv glvn pristup: ciljni i kcioni pristup. Ciljni pristup strtekog
plnirnj definie strteko plnirnje ko prvc odluk i kcij koje vode rzvoju efektivne
strtegije koj pome ispunjenje korportivnih ciljev. Akcioni pristup definie strteko
plnirnje kroz tri osnovne kcije odluivnj u plnirnju i strtegiji:

strtek nliz (sgledvnje sdnje pozicije orgnizcije),

strteki izbor (formulisnje i rzvoj lterntiv strtegije i izbor strtegije) i

sprovoenje strtegije (uprvljnje izvrenjem izbrne strtegije).

Sjfert Z, Egi B, Nikoli M, Strtegijski mendment, Zrenjnin, 2005

Milievi, V.: Strategijsko poslovno planiranje - menadment pristup, Fakultet organizacionih

nauka, Beograd, 2008.

2.3.1. Strtek nliz

Strtek nliz se odnosi n nlizu sredine, nlizu resurs i nlizu proces. Anliz
sredine im veliki znj i uticj z sposobnost orgnizcije d ostvri svoje smernice. Njen
svrh je d indetifikuje nine n koje promene u ekonomiji, tehnologiji, socio-kulturnoj i
politiko-zkonodvnoj sredini utiu n orgnizciju i nine n koje konkurencij, kupci,
dobvlji i drvne gencije mogu direktno uticti n orgnizciju. Kljuni uspeh nlize
sredine predstvlj rno otkrivnj promen, koje je uprvo od ogromne vnosti z uspeno
poslovnje firme. Anliz resurs je, s druge strne, neophodn rdi identifikcije
konkurentnih prednosti i slbosti orgnizcije u odnosu n njene sdnje konkurente, ko i
n njene budue konkurente. Posle nlize sredine i resurs pristup se nlizi postojee
strtegije. to je strtegij due n snzi i to je sredin stbilnij, prognoz e lke biti
ostvren.

2.3.2. Strteki izbor

Strteki izbor se odnosi n:

indentifikciju strtekh lterntiv,

procenu strtekih lterntiv,

i njihov izbor.

Postoji itv niz strtekih lerntiv koje mogu ukloniti procep u izvrenju (moe se ii n
nov trit, kljuni proizvod i proizvodi se mogu redizjnirti ili je mogue zpoeti nove
investicije ili zvriti stre), kd je u pitnju procen strtekih lterntiv, postoje etiri
osnovn kriterijum vrednovnj strtekih lterntiv:

Postojnje konzinstentnih ciljev, smernic i politik strtegije;

Potrebno je koncentrisri se n resurse i npore koji se tiu kritinih pitnj i treb ih

odvojiti od nevnih pitnj identifikovnih u procesu formirnj strtegije;

Potrebno je tkoe, obrtiti pnju n sub-probleme koji mogu d dju reenj u dtim

sredstvim i vetinm orgnizcije;

Strtegij treb d bude tko formulisn d dje oekivne rezultte.

Ov etiri kriterijum spdju u Rumletove kriterijume vrednovnj strtekih lterntiv.

Kd se govori o izboru strtekih lterntiv, menderi treb d izberu lterntive koje
njvie odgovrju orgnizcijskim sposobnostim koristei postojee snge orgnizcije.

2.3.3. Sprovoenje strtegije

Sprovoenje sttegije podrzumev d jednom utvrenu strtegiju treb odmh uneti u

dnevne opercije orgnizcije, li pri tome, treb obrtiti pnju n njeno precizno
sprovoenje. U suprotnom, orgnizcij nee dobiti eljene rezultte. Strteko plnirnje
sstoji se iz etiri povezn element:

nliz okruenj,

plnirnj prvc,

plnirnj strtegije i

sprovoenj iste.

Anliz ko jedn od funkcij mendment im z cilj d prike dostignuti stepen

ostvrenj ciljev iz prethodnog period, ko i eventulne promje ktuelnog mendment.
N osnovu prethodno prikupljenih informcij, nliz uprvo omoguv utvrenje mlih
ciljev. Anliz njee im dve komponente. Prv se odnosi n odluke koje treb doneti,
dok se drug odnosi n informcije koje se obruju u svkoj od komponent, posebno uz
istovremeno meusobnu rzmenu.
Pod pojmom nlize podrzumevmo skup ktivnosti koje preduzim mendment
orgnizcij u cilju prikupljnj i obrde rzliitih informcij koje se odnose, kko n
okruenje, tko i n smu orgnizciju. Svrh nvedenih ktivnosti je d se obezbede
odgovrjui uslovi z definisnje i relizciju rzliitih ciljev koje se nmeu orgnizciji,
ko i d se stvore preduslovi z obvljnje ostlih funkcij mendment .
Kroz ovu funkciju, koj se sstoji iz prikupljnj i obrde rzliitih podtk, mendment
dolzi do relne mogunosti d uoblii odgovrjue eljene ciljeve n njbolji mogui nin
u odreenom vremenskom periodu. Kvlitet prikupljenih podtk i stepen njihove obrde
pruju mogunost uspenog definisnj eljenih ciljev. Ako mendment rspole
nedovoljnim ili u nekim slujevim nekvlitetnim informcijm, koje se pri tome odnose n

okruenje s jedne strne ili n unutrnju strukturu poslov sistem s druge strne, ili u
slujevim kd je njihov obrd ispod eljenog nivo dobij se iskrivljen slik i upuuje
ns n lnu ndu d moemo i ono to objektivno nismo u mogunosti d izvedemo, ko i d
umemo ono to objektivno ne umemo. N osnovu ovog moemo zkljuiti d ukoliko
funkcij nlizirnj nije odgovrju posledice mogu biti od beznjnih do, ne u retkim
slujevim, ktstroflnih.
U prksi se esto dev d se ovoj funkciji mendment ne pridje znj te se nekim
poslovim pristup bez prethodne nlize, to dovodi do tog d neki poslovni poduhvti
propdnu, ili d eventulno neprui oekivne rezultte. Iz ovog rzlog svki ozbiljn
mendment vodi run d kroz nlizu injenic odbere odgovrjui put z ulzk u
eventulne poslovne politike. S veim znjem ciljev i ukoliko je nivo mendment vei,
znj i kvlitet nlize su evidentniji. Ovu funkciju mendment obvlj pojedinc ili vie
zposlenih to zvisi od veliine preduze ko i od zhtev koji se postvljju pred
mendment preduze.
Kroz nlizu okrunj utvruju se promene koje su nstle u okruenju ili se u bliskoj
budunosti oekuju, pri tome su od znj z opstnk ili z opte poslovnje preduze.
Anliz okruenj se odnosi n:

nlize vezne z trite,

nlize konkurentnih preduze,

nliz poslovnih prtner s kojim je izvesn srdnj,

nliz moguih poslovnih prtner,

politiko prvni fktori (izmen zkon i drugih kt koji mogu uticti n delovnje

preduze),

nliz moguih konkurent i njihov uticj n poslovnje preduze,

rzni socijlni i drugi fktori koji u dtom momentu mogu bitno d utiu n poloj i

delovnje preduze,

privredn situcij u zemlji i vn nje.

S dubljim zlenjem u mteriju potrebno je pomenuti sledee vne spekte nlize:

nliz ve postojeih ciljev,

nliz definisnih strtegij,

izmene u definisnim strtegijm i postvljenim ciljevim,

nliz ktivnosti koje treb preduzeti rdi relizcije strtegije i ciljev,

nliz nsi z ostvrivnje postvljenih projekcij (sng preduze i rspoloivi

resursi, pretnje konkurentnih preduze, spremnost i sposobnost koopernt, dobvlj i

drugih srdnik, sposobnost trit i mogue pozitivne i negtivne promene n tritu).
U jednoj orgnizciji postoji mnotvo ciljev. Sme sposobnosti i line preference mender
utiu n utvrivnje ciljev. Meutim i njihovi lini ciljevi predstvljju deo celokupnog
sistem orgnizcije. Ciljevi su predstvljeni n rzliitim nivoim orgnizcije i to od
zposlenih pojedinc kroz itvu hijerrhijsku strukturu mender poslovnih jedinic i
odeljenj, preko direktor do vlsnik. Struktur hijerrhije zhtev d bude pljivo plnirn.
Domincij ciljev je rzliit tko d se njihov vnost iskzuje nivoim.

D bi se prvilno izvrilo plnirnje, izbor i sprovoenje jedne korporcije neophodno je

sgledti osnovne vidove njene formcije:

korportivni nivo,

strtegij poslovne jedinice i

funkcionlni nivo.

2.3.4. Strtegij n korportivnom nivou

Strtegij n korportivnom nivou formulie top mendment u cilju ndglednj interes i

opercij orgnizcije koj sdri vie od jedne linije poslov.10 Strtegij n korportivnom
nivou se bvi kcijm koje celokupn orgnizcij preduzim ili treb d preduzme i
pokujim d se utvrde uloge svke poslovne ktivnosti u orgnizciji.

2.3.5. Strtegij poslovne jedinice

Strtegij poslovne jedinice ndgled interese i opercije pojedinnih poslov. Ov strtegij

se odnosi n utvrivnje pristup poslu koji treb d im u odnosu n sopstveno trite i n
sprovoenje tog posl. Jedn od pristup u orgnizovnju kompleksnih ktivnosti korporcije
je stvrnje strtekih poslovnih jedinic koje imju ulogu grupisnj svih poslovnih
10

Milievi, V.: Strategijsko poslovno planiranje - menadment pristup, Fakultet organizacionih

nauka, Beograd, 2008.

10

ktivnosti u okviru korporcije koj proizvodi odreenu vrstu proizvod ili usluge ili
pojedinne poslovne jedinice.

2.3.6. Strtegij n funkcionlnom nivou

Strtegij n funkcionlnom nivou kreir okvir z mendment, funkcije, finnsije, rzvoj i

mrketing tko d budu nglen s strtegijom n poslovne jedinice. Kd je u pitnju ov
vrst strtegije bitno je npomenuti dv oblik pristup rzvoj korportivne strtegije.
Pristup bzirn n vrednosti i korportivni pristup koji je definiso Siven Velrjt. U pristupu
bzirnom n vrednostim, verovnj i ubeenj mender i rdnik o tome kko treb d
vodi svoje poslove jesu klju z utvrivnje dugoronih prvc orgnizcije. Strtegije
zsnovne n vrednostim se rzvijju postepeno i obezbeuju opt upustv.11 Prem
korportivnom portfolio pristupu, top medment procenjuje svku od poslovnih jedinic
korporcije u odnosu n trite i unutrnji pln korporcije. Po zvretku procene rzvij se
strtegij z svku jedinicu .Ovj pristup je rcionln, pri tome se rukovodi prvenstveno
trinim mogunostim i inicir g i kontrolie iskljuivo top mendment.

2.3.7. Plnirnje i sprovoenje strtegije

Veom je bitno obrtiti pnju n fze formulisnj strtegije koje dju odgovore n devet
pitnj i zkljuk koji se koriste u rzvoju srtegije orgnizcije. Fze su:

formulisnje cilj (t elimo),

identifikcij tekuih smernic strtegije (t kd rdimo d bi obezbedili ono to

elimo),

nliz okruenj,

nliz resurs (t moemo d urdimo),

indentifikcij strtekih mogunosti i pretnji (t treb d urdimo od onog to treb

urditi),
11

Milievi, V.: Strategijsko poslovno planiranje - menadment pristup, Fakultet organizacionih

nauka, Beograd, 2008.

11

utvrivnje eventulnih promen u strtegiji (d li emo stii n eljeno mesto ko

rdimo ono to rdimo),

strateko odluivnje (odluke o tome t emo d urdimo d bi doboli ono to

elimo),

sprovoenje strtegije,

merenje i kontrol progresije strtegije (este kontrole d bi bili sigurni u isprvnost).

Kko sprovoenje npreduje, mender treb d proverv progres u odnosu n strteki pln
periodino ili n kritinim tkm, d bi uvideo d li se orgnizcij kree u prvcu
strtekih smernic. Kontrolori kompnije esto igrju vnu ulogu u izrdi sistem strteke
kontrole.12
Hrebimk Joice istie etiri rzliit pristup sprovoenj strtegije koji zvise od veliine
problem s kojim se orgnizcij suov i vremen koje stoji n rspolgnju z njegovo
revnje. To su:

intervencije,

menderske intervencije,

sekvencijlne intervencije i

komleksne intervencije.

3. ZNAAJ STRATEGIJE U RAZVOJU POSLOVANJA

3.1. Ulog strtegije u rzvoju preduze

Strtegij se formulie n osnovu odnos koji preduzee treb d uspostvi s

okruenjem i spircij strteg. Budue nmere preduze i izvori prednosti predstvljju
dv osnovn element koj opredeljuju izvodljive strtegijske lterntive. Budue nmere
treb utvrditi smo tmo gde se prednosti mogu ostvriti.
Dobro strtegijsko odluivnje se bzir n kvlitetnoj strtegijskoj nlizi. Strtegijski
mendment je dinmiki proces koji omoguv stvrnje boljih strtegij korienjem
rcionlnijih pristup u strtegijskom odluivnju.13 Promen ponekd moe d zni ukupn

12

13

Milisvljevi M, Strtegijski mendment ,Ekonomiski fkultet, Beogrd, 2002.

Salvatore D., Managerial Economics in a Global Economy, Oxford University Press, 2006

12

proces rzvijnj strtegije, ko i kcije koje iz tog proistiu poto je strtegij formulisn.
Rzvoj strtegije je kontinuelni proces.
U svremenim uslovim poslovnj, preduze koriste rzliite strtegije kko bi obezbedile
sebi opstnk n tritu, odnosno zdrli trinu poziciju i obezbedili to vee trino uee.
Ko neke od znjnih strtegij moemo d nvedemo sledee: strtegije rst, odnosno
strtegij stbilnog rst i strtegij ubrznog rst, strtegij diverzifikcije, generike
strtegjje, investicije, finnsirnje rst i sl.
Preduzee mor d rste, jer je rst uslov njegovog opstnk. Rst ko primrni cilj preduze
zhtev od preduze stlno iznlenje novih mogunosti z rst. Trite i potencijlni
investitori gledju n preduzee koje belei rst ko n pobednik ili nekog ko je u kciji.
Investitori i svi oni koji imju finnsijski interes u preduzee stvljju nglsk n rst.

4. UPOTREBA STRATEGIJSKIH RESURSA

Strtegijski mendment omoguv uspeno suovnje s problemom dinmikog

usklivnj potencijl preduze s menjjuim zhtevim okruenj. U meusobnoj
zvisnosti se nlzi vrednovnje internih mogunosti i promen u eksternom okruenju. Zbog
tog se resursne mogunosti preduze koriste ko kljuni inputi u formulisnju strtegije.
Strtegij se otud moe posmtrti ko nin n koji preduzee koristi svoje resurse i
sposobnosti polzei od krkter svog okruenj u nmeri d se ostvre plnirni ciljevi.
Preduze formuliu rzliite strtegije d bi iskoristili svoje specifine resurse. Vrednost
resurs se moe sgledti prevshodno s stnovit kritinih fktor uspeh i mogunosti
konkurencije u dtom podruju poslovnj. Znj resurs objnjv zto preduze
preduzimju rzliite strtegije s rzliitim ishodim, odnosno objnjv ponnj
preduze ko svojevrsne kolekcije uniktnih resurs i sposobnosti koje obezbeuju osnovu
z konkurentsku prednost.14 Stbiln konkurentsk prednost se ostvruje ukoliko preduzee u
procesu implementcije strtegije rspole s potrebnim resursim i ukoliko konkurenti ne
mogu d imitirju formulisnu strtegiju.

14

Stojanov A., Ugrinov D., Vai E.: Principi odrivog razvoja sa aspekta etinosti, Ekonomika, vol.3,

2011, pp.274-284

13

Preduze stiu, unpreuju i proiruju svoje resursne mogunosti vremenom. Rzliite vrste
resurs omoguvju formulisnje rzliitih strtegij, s jedne strne, dok s druge strne,
izbrn strtegij predstvlj osnov z rzvoj ili pribvljnje potrebnih resurs. Pri tome
treb imti u vidu d su resursi smo potencijlni izvor konkurentske prednosti. Resursi i
sposobnosti preduze imju konkurentski znj ukoliko su vredni, retki i teko se imitirju.
Preduze se rzlikuju po tome s kojim resursim rspolu i kko ih koriste. Njihovo
rzumevnje im isti znj ko i nliz opteg i konkurentskog okruenj kod formulisnj,
vrednovnj i implementcije strtegije. Alokcijom resurs n odreene ktivnosti odrvju
se ili unpreuju performnse preduze. D bi se resursi mogli uspeno ekspotisti,
neophodno je poznvti sposobnost i kompetentnosti potrebne z ostvrivnje odrive
konkurentske prednosti. Sposobnosti i kompetentnosti su rezultt kompleksnih interkcij
izmeu i unutr rzliith vrst resurs. Identifikovnjem kompetentnosti mogue je prei n
iznlenje nsi u kojim ove sposobnosti mogu dovesti do novih proizvod ili trit. Uspeh
se ostvruje izgrdnjom kljunih kompetentnosti koje su u funkciji ostvrenj strtegijskih
nmer.

5. STRATEGIJE SAVREMENOG POSLOVANJA

5.1. Strtegij elektronskog poslovnj

Rzvoj strtegije elektronskog poslovnj zhtev sjedinjvnje postojeih pristup

strtegiji kod trdicionlnog poslovnj i primene informcionih sistem. Kod elektronskog
poslovnj jvlj se upotreb inovtivnih tehnologij z dostiznje konkurentske prednosti.
Ovi inovtivni elementi strtegije su njtei z objnjvnje, jer je dost tog u rzvoju
elektronskog poslovnj jo uvek nepoznto. Nrvno, moe se uiti od onih koji su prvi
zpoeli s uvoenjem elektronskog poslovnj, ko to su u Americi Cisco ili IBM i u
Evropi EsyJet i Briti Telekom.
Postvlj se pitnje gde je mesto strtegiji elektronskog poslovnj? Postoji stln tendencij
d se strtegij elektronskog poslovnj negde izjedni s funkcionlnim strtegijm, n
primer s plnom mrketing ili d bude deo strtegije informcionih sistem.15 Prvi i dobri
primeri koji se mogu ni kod kompnij Cisco, EsyJet, Generl Electric kzuju d je
15

Wheelen, T. - Hunger, J. D.: Strategic Management and Business Policy, Prentice Hall, 2009.

14

elektronsko poslovnje element koji se mor rzmtrti kod rzvoj korportivne strtegije
preduze. Ko to predle Rovlei logino je d strtegij elektronskog poslovnj bude
podrk korportivnoj strtegiji i njenim ciljevim i d tkoe podrv funkcionlne
strtegije, pre sveg one vezne z mrketing i uprvljnje lncim nbvke16.
Bilo koj firm im mogunost primene elektronskog poslovnj u svom poslovnom procesu.
U prksi, vein firmi postepeno uvodi komponente elektronskog poslovnj u pojedine
poslovne procese. Osnovni rzlog postepenog uvoenj elektronskog poslovnj u firmm
jeste postepeni rzvoj utomtizcije poslovnih proces.17 D bi se u nekoj firmi uveo neki
proces elektronskog poslovnj, odgovrjui poslovni proces u firmi mor biti prethodno
utomtizovn.
Postoje dv osnovn preduslov utomtizciji bilo kojeg poslovnog proces. Prvo, opis svih
rdnih mest po poslovnim procesim koji se utomtizuju mor biti definisn. Drugim
reim, mor postojti pisni dokument u elektronskom obliku, u kojem se nlzi spisk
zdtk po svkom pojedinnom rdnom mestu. Drugi je opis tokov informcij izmeu
rdnih mest z svki poslovni proces (informtion vorkflov), ili scenrio poslovnog
proces (business proccess scenrio, event scenrio). Oblst koj u poslednje vreme
opisuje preduslove utomtizcije i unpreenj (optimizcije) poslovnih proces nziv se
Event Mngement.
Poznvnje upotrebe elektronskog poslovnj treblo bi d podrzumev uprvo poznvnje
poslovnih proces elektronskog poslovnj.

6. PRIKAZ DIREKCIJE ZA GRAEVINSKO ZEMLJITE I IZGRADNJU

BEOGRAD J.P.

Direkcij z grevinsko zemljite i izgrdnju Beogrd J.P. (u dljem tekstu Direkcij),

osnovn je Odlukom Skuptine grd Beogrd, ko prvni sledbenik prethodnih direkcij, i
bvi se ureivnjem grevinskog zemljit i grdnjom jvnih objekt jo od 1956. godine.
Z osnivnje, poetk rd i poslovnje Direkcije, sredstv se obezbeuju iz:
16

Ivkovi M., Miloevi S.,Subi Z.,Dobrilovi D.: Elektronsko poslovnje ,Zrenjnin, 2005.

17

Ugrinov D., Stojanov A.: WEB prezentacija finansijskih izvetaja, Ekonomski signali, vol.6, br.2,

2011.

15

1.

osnivkog ulog grd Beogrd

2.

sredstv koj Direkcij preuzim od Grdskog drutvenog fond z grevinsko

zemljite i puteve, iji je prvni sledbenik.

6.1. Poslovi i zdci Direkcije

Direkcij z run grd Beogrd obvlj sledee poslove:

priprem predloge Progrm z ureivnje grdskog grevinskog zemljit i

izgrdnje objekt komunlne infrstrukture s finnsijskim plnom

izrd studij i nliz o ekonomskoj oprvdnosti, poslovi n pripremnju i

komunlnom opremnju i ureivnju grdskog grevinskog zemljit

izrd svih potrebnih podlog i elbort z dvnje zemljit u zkup, formirnje

poetne cene zemljit koje se dje, sprovoenje postupk dvnj zemljit u zkup i
zkljuivnje ugovor s investitorim o regulisnju meusobnih prv i obvez koje iz tog
proizlze

str se o ztiti, rcionlnom i nmenskom korienju grevinskog zemljit

vodi informcionu osnovu o grdskom grevinskom zemljitu

poslovi inenjering, konslting i mendment u okviru ureivnj grevinskog

zemljit i izgrdnje jvnih objekt

poslovi pripreme i izgrdnje beogrdskog metro i svih kpitlnih objekt od znj

z Grd

kupovin, prodj i iznjmljivnje nekretnin z sopstvene i z potrebe ureivnj

grevinskog zemljit.
Direkcij vri ktegorizciju projekt, u zvisnosti od stnj objekt komunlne
infrstrukture po sledeim osnovnim kriterijumim:

zvretk i dovoenje u funkciju objekt ij je izgrdnj u toku

odrvnje kontinuitet izgrdnje komunlnih objekt znjnih z rzvoj Grd u

celini

izgrdnj novih objekt i dogrdnj postojeih koji su neophodni z relizciju

stmbene i druge izgrdnje n zpoetim i n novim lokcijm.

16

izrd plnske i tehnike dokumentcije z prostore i objekte ij je relizcij

izvesn, ko priprem z relizciju Progrm u nrednim godinm.

Direkcij vri poslove spoljno-trgovinskog preduze, sve iz okvir registrovne deltnosti z

koju je osnovn, posebno usluge povodom sklpnj prvnih poslov i to:

ustupnje investicionih rdov strnom licu u zemlji

istrivko rzvojne i usluge prunj i korienj informcij i znnj u privredi i

nuci.
Npred nvedene poslove Direkcij obvlj z podruje grdskih optin: Vodovc, Vrr,
Zvezdr, Zemun, Novi Beogrd, Plilul, Rkovic, Svski venc, Stri grd, ukric,
Mladenovac, Obrenovac, Sopot, Barajevo, Surin i Lazarevac.
Poslovi i zdci direkcije n ureivnju grevinskog zemljit progrmirju se i relizuju
putem Progrm ureivnj grevinskog zemljit.18
Progrmi ureivnj grevinskog zemljit pripremju se, donose i utvruje se njihov
sdrj n nin propisn i Odlukom o grevinskom zemljitu.
Tko su sinjene sledee klse progrm:

Progrm ureivnj jvnog grevinskog zemljit

Progrm dvnj u zkup jvnog neizgrenog grevinskog zemljit

Progrm ureivnj ostlog grevinskog zemljit

Progrm dvnj u zkup ostlog neizgrenog grevinskog zemljit u drvnoj

svojini.

Direkcij studijski obruje sve projekte n nivou grd i vri klsifikciju onih - odbrnih
koji e se relizovti u tekuoj godini.
Vrstu i obim projektnih zdtk Direkcij opredeljuje u skldu s:

Odlukom o budetu grd Beogrd z tekuu godinu

plnirnim prilivom sredstv po osnovu nknde z ureivnje zemljit

stnjem relizcije investicij i izgrdnjom objekt komunlne infrstrukture

18

Podci o Direkciji z grevinsko zemljite i izgrdnju Beogrd J.P. preuzeti

Iz Sttut preduze i tekueg poslovnj

17

Direkcij njmnje jednom godinje, ko i po posebnom zhtevu svog osniv, podnosi

izvetj o relizciji odreenih poslov iz tog Progrm.

Poslovi n pripremi i izgrdnji beogrdskog metro i drugih kpitlnih objekt od znj z

Grd, koji se finnsirju sredstvim Grd, sdre se u posebnom Progrmu koji se donosi u
skldu s odlukm ndlenih orgn Grd o izgrdnji tih objekt.

7. UNUTRANJA ORGANIZACIJA

Rdom i poslovim Direkcije rukovodi direktor Direkcije. Rdi uspenijeg obvljnj poslov
u Direkciji utvren je unutrnj orgnizcij , i to:

Odbor direktor Direkcije

Sektori.

Odbor direktor ini:

direktor Direkcije

pomonici direktor

izvrni direktor projekt

direktori Sektor.

Direkcij im oko 300 zposlenih, preteno visoke strune spreme, orgnizovnih u devet
sektor i jednu jedinicu:19

Sektor z progrm i rzvoj

Sektor z mrketing i informtiku

Sektor z grevinsko zemljite

Sektor z pripremu i projektovnje

Sektor z imovinu i prvne poslove

Sektor z finnsije

Sektor z kdrovske i opte poslove

Sektor z izgrdnju stnov

19

Podci o Direkciji z grevinsko zemljite i izgrdnju Beogrd J.P. preuzeti

Iz Sttut preduze i tekueg poslovnj

18

Jedinic z implementciju projekt.

Kvlifikcion struktur zposlenih je slede:

visok strun sprem - 165 zposlenih

vi strun sprem -

srednj strun sprem - 107 zposlenih

KV -

NKV -

21 zposleni

7 zposlenih
11 zposlenih.

Strosn struktur zposlenih je slede:

do 30 godine -

21 zposleni

od 31-40 godine - 89 zposlenih

od 41-50 godine - 111 zposlenih

od 51-60 godine - 85 zposlenih

preko 60 godin - 5 zposlenih.

Poslovi i zdci Direkcije obvljju se u okviru orgnizcionih jedinic.

Orgnizcione jedinice Direkcije su:

1.

Sektor z progrm i rzvoj

2.

Sektor z mrketing i informtiku

3.

Sektor z grevinsko zemljite

4.

Sektor z pripremu i projektovnje

5.

Sektor z imovinu i prvne poslove

6.

Sektor z izgrdnju i ndzor

7.

Sektor z finnsije

8.

Sektor z kdrovske i opte poslove

9.

Sektor z izgrdnju stnov i

Jedinic z implementciju projekt.

7.1. Poslovne ktivnosti Sektor z progrm i rzvoj

Sektor z progrm i rzvoj obvlj sledee poslove i zdtke:

19

- Prti

primenu propis koji

zdiru u domen plnirnj i

ureivnj grevinskog

zemljit, ukzuje n eventulne nedosttke, pozitivn i negtivn iskustvu pripremi istih i

dje predlog z njihove izmene i dopune;
- Uestvuje u doneenju mer koje imju z cilj d usklde visinu nknde i trokov z
ureenje grevinskog zemljit;
- Uestvuje u orgnizovnju izrde prethodnih istrivkih i drugih studij veznih z
grevinsko zemljite i, u vezi s tim, sruje s odgovrjuim strunim institucijm.

Poslovi i zdci Sektor z progrm i rzvoj obvljju se podelom njsrodnije grupe poslov
u dv Odeljenj: Odeljenje z rzvoj i Odeljenje z progrm.

Slik 1. Orgnizcij Sektor z progrm i rzvoj,pruzet iz Sttut Direkcije

7.2. Poslovne ktivnosti Sektor z mrketing i informtiku

Poslovi i zdci Sektor z mrketing i informtiku obvljju se podelom njsrodnije

grupe poslov u etiri odeljenj: Odeljenje z mrketing, Odeljenje z informtiku, Odeljenje
z prenje urbnistikih projekt i ktlogizciju i Odeljenje z odnose s jvnou.

20

Slik 2. Orgnizcij Sektor z mrketing i informtiku,preuzet iz Sttut Direkcije

7.3. Poslovne ktivnosti Sektor z grevinsko zemljite

Poslovi i zdci Sektor z grevinsko zemljite obvljju se podelom njsrodnije

grupe poslov u tri Odeljenj: Odeljenje z pripremu dvnj u zkup grevinskog zemljit,
Odeljenje z obrun nknde i ugovrnje i Odeljenje z poslove leglizcije.

21

Slik 3. Orgnizcij Sektor z grevinsko zemljite,preuet iz Sttut Direkcije

7.4. Poslovne ktivnosti Sektor z pripremu i projektovnje

Poslovi i zdci sektor z pripremu i projektovnje obvljju se podelom njsrodnije

grupe poslov u etiri odeljenj: Odeljenje z orgnizcionu pripremu, Odeljenje z tehniku
pripremu, Odeljenje z studije i projektovnje i Odeljenje z koordinciju sektor.

22

Slik 4. Orgnizcij Sektor z pripremu i projektovnje,preuzet iz Sttut Direkcije

7.5. Poslovne ktivnosti Sektor z imovinu i prvne poslove

Sektor z imovinu i prvne poslove obvlj sledee poslove i zdtke:

Pribvlj grevinsko zemljite (revnje imovinsko-prvnih odnos, rseljvnje i sl.);

pribvlj i otuuje stnove i poslovni prostor u postupku ureivnj grdskog grevinskog
zemljit; obvlj poslove zstupnj Direkcije pred sudovim, orgnim uprve i drugim
orgnim i orgnizcijm i poslove izrde ugovor; prti primenu propis iz oblsti
deltnosti Direkcije i predle njihovu izmenu i dopunu; izruje nlize i izvetje i dje
strun miljenj iz delokrug rd Sektor; obvlj i druge poslove iz delokrug rd
Direkcije koji se Sektoru dju u zdtk.

23

Slik 5. Orgnizcij Sektor z imovinu i prvne poslove,preuzet iz Sttut Direkcije

7.6. Poslovne ktivnosti Sektor z finnsije

Poslovi i zdci sektor z finnsije obvljju se podelom njsrodnije grupe poslov u

dv odeljenj: Odeljenje z finnsijsku opertivu i Odeljenje z runovodstvenoknjigovodstvene poslove.

24

 6. ,

7.7. Poslovne ktivnosti Sektor z izgrdnju i ndzor

Poslovi i zdci sektor z izgrdnju i ndzor obvljju se podelom njsrodnije grupe

poslov u dv odeljenj: Odeljenje z ustupnje rdov i pripremu ugovrnj i Odeljenje z
relizciju i ndzor.

25

7.8. Poslovne ktivnosti Sektor z kdrovske i opte poslove

Poslovi i zdci sektor z kdrovske i opte poslove obvljju se podelom

njsrodnije grupe poslov u tri odeljenj: Odeljenje z kdrovske poslove, Odeljenje z opte
poslove i Odeljenje z jvne nbvke.
26

Slik 8. Orgnizcij Sektor z opte i kdrovske poslove,preuzet iz Sttut Direkcije

27

7.9. Poslovne ktivnosti Sektor z izgrdnju stnov

Slik 9. Orgnizcij Sektor z izgrdnju stnov,preuzet iz Sttut Direkcije

8. ZAKLJUAK

Svremeni uslovi poslovnj nlu preduzeim niz uslov koji oni morju ispuniti ukoliko
ele d zdre svoju trinu poziciju i omogue sebi opstnk n tritu. D bi privredni
subjekti sebi omoguili opstnk u trinim uslovim poslovnj neophodno je d neprestno
usvrvju svoje performnse i kvlitet svojih ktivnosti kko bi zdovoljili potrebe sve
zhtevnijih potro, s jedne strne, i odupreli se estokim npdim konkurencije, s druge
strne. Ostvrivnje konkurentskih prednosti, prvilno uprvljnje strtegijskim resursim i
dekvtno zdovoljenje potreb i zhtev potro su znjni uslovi ijim ispunjenjem

28

preduzee ko trini kter omoguv sebi bolju trinu poziciju i vee trino uee,
smim tim i bolji poslovni rezultt. Ulog svkog preduze u stvrnju trine privrede
zvisi od njih smih i njihove spremnosti d se prilgovju promenma i primenjuju
rzliite strtegije svremenog poslovnj kko bi svoje poslovnje uinili uspenijim.

Predlog mer z unpreenje poslovnj i uprvljnj Direkcije

Formirnje Strunog svet po odreenim pitnjim,(obzirom d rukovodioci i drugi

zposleni u Direkciji imju este sstnke s drugim grdskim institucijm n kojim se
zvnino iznosi stv Direkcije po pitnjim i temm z koje se sziv sstnk , trebo bi d
postoji zvnini stv preduze po tom pitnju);
Zarad racionalizacije poslovanja i bolje meusektorske saradnje, smanjiti broj sektora i
racionalizovati broj zaposlenih.Umesto postojecih 9 sektora , organizaciju definisati u 5 i to:
-

Sektor za program i razvoj, pripremu i projektovanje i sektor za marketig

informatiku spojiti u jedan.

-

Sektor za imovinu i pravne poslove i sektor za kadrovske i opte poslove spojiti u

jedan

Sektor za izgradnju i nadzor kao i sektor za izgradnju stanova spojiti u jedan

Edukovnje strunog kdr ( orgnizovno edukovnje strunog kdr u inostrnstvu zbog

sve tenje srdnje s ino-kompnijm);
Regulisnje prking prostor z zposlene ( obzirom d Direkcij im oko 300 zposlenih,
vein koristi sopstveni prevoz do poslovne zgrde Direkcije gde nilzi n problem
prkirnj ut kko zbog neposredne blizine Kleni pijce i Optine Vrr, tko i zbog
nedekvtnog regulisnj prking mest zposlenih)
Stimulcij zposlenih ( zposlene bi treblo stimulisti uvenjem zrde u tom smislu d
se zrd po povenom obimu posl od uobijenih dnevnih ktivnosti zposlenog stimulie
uvenjem zrde do 30% zvisno od obim obvljenog posl );
Klizno rdno vreme zposlenih ( rdno vreme zposlenih u Direkciji je od 8 do 16 sov
gde se zposleni pri dolsku n poso registruju ukucvnjem krtice n kojoj se registruje
vreme dolsk n poso i vrem odlsk s posl. Predlemo d Direkcij uvede klizno

29

rdno vreme tko d zposleni mogu dolziti od 8 do 8.30 n poso tko d rdnik koji doe u
rsponu od pol st moe i odlziti s posl u rsponu od 16 do 16.30 sov);
Bolj koordincij izmeu Sektor (meusektorsk srdnj bi treblo d bude bolj u
smislu breg rzmenjivnj informcij vezno z odreene predmete koji su u rdu, jer
dugim eknjem n odgovor Sektor od kog se tri informcij );
Izrd INTRANET -portl ( obzirom d Direkcij poseduje INTRANET mreu koju mogu
d koriste svi zposleni u firmi treblo bi zbog bolje informisnosti rdnik stviti n portl
zpisnike s licitcij, zpisnike s nekih sstnk povodom odreene problemtike oko
lokcij koji mogu d doprinesu procesu rd, dnevni pres kliping, Prvilnike, pristup
poslovnim plikcijm koje su podrne i koriste se u poslovnju, uputstv z rd i ostle
korisne informcije);
Izrd Prvilnik o korienju informcionih tehnologij (u dnjem tekstu: IT- )

uspostvljnje sistem uprvljnj bezbednou informcij ( Prvilnik treb d uredi:

1. Mere (nin) korienj, obezbeivnj ztite IT- Direkcije zsnovnih n primeni
runr,
2. Definie politiku uprvljnj IT-om uspostvljnj sistem uprvljnj bezbednou
informcij i nin njihovog sprovoenj.Ovj Prvilnik i politik korienj IT- bi se
odnosili n sve orgnozcione jedinice Direkcije koje posredno ili neposredno koriste IT.
Bolj informisnost rdnik u okviru Sektor (rdnike bi treblo putem redovnih sstnk
unutr Sektor obvestiti o trenutno plnirnim ktivnostim, jer se dev d su pojedini
rdnici u zosttku s informcijm bitnim z dlju relizciju poslov koji se odvijju
unutr Sektor povezni su s njihovim refertom.

30

LITERATURA

[1] Blocher, E., Stout, D., Cokins, G., Chen, K., Cost Management, a Strategic Emphasis,
McGraw-Hill, Irwin, Boston, 2008
[2] uriin D., Jnoevi S, Mendment i strtegij, Beogrd,2005.
[3] Ivkovi M, Miloevi S,Subi Z,Dobrilovi D, Elektronsko poslovnje ,Zrenjnin, 2005.
[4]Milievi, V.: Strategijsko poslovno planiranje - menadment pristup, Fakultet
organizacionih nauka, Beograd, 2008.
[5] Milisvljevi M, Strtegijski mendment ,Ekonomiski fkultet, Beogrd, 2002.
[6] Salvatore D., Managerial Economics in a Global Economy, Oxford University Press, 2006
[7] Podci o Direkciji z grevinsko zemljite i izgrdnju Beogrd J.P. preuzeti
Iz Sttut preduze i tekueg poslovnj
[8] Stojanov A., Ugrinov D., Vai E., Principi odrivog razvoja sa aspekta etinosti,
Ekonomika, vol.3, 2011, pp.274-284
[9] Sjfert Z, Mendment,Tehniki fkultetMihjlo Pupin, Zrenjnin, 2002
[10] Sjfert Z, Egi B, Nikoli M, Strtegijski mendment, Zrenjnin, 2005
[11]Wheelen, T. - Hunger, J. D.: Strategic Management and Business Policy, Prentice Hall,
2009.
[12] Stojanov A., Ugrinov D., Vai E., Finansijska revizija javnog sektora-osnova za aktivni
poslovni ambijent, Tranzicija, 2010, vol. 25-26, pp. 146-155
[13] Ugrinov D., Stojanov A., WEB prezentacija finansijskih izvetaja, Ekonomski signali,
vol.6, br.2, 2011.

31