You are on page 1of 10

03.01.2016.

Sviđa mi se

POČETNA

ZLOSELA (Kupres­BiH): PREZIMENA

Podijeli 2407 ljudi se ovo sviđa. Budi prvi od tvojih prijatelja.

O SELU

RATNA DOGAĐANJA

FOTO

HKUD ZLOSELA

PREUZIMANJA

LITERATURA

KUPRES SMJEŠTAJ

KONTAKT

Svim poslovnim partnerima, čitateljima i posjetiteljima portala www.zlosela.co
KAMERE
UŽIVO

PRETRAŽI:

Pretraga
HOTEL MAESTRAL KUPRES

 

HOTEL KNEZ

Uživo

ADRIA SKI
STOŽER

SMJEŠTAJ

PREZIMENA

PANSION
GRADSKA
KAVANA ­
KUPRES

POSTANI DOPISNIK
KUPREŠKA PREZIMENA  ­ ZLOSELA

Obitelji  u  Zloselima  po  prezimenima:  Lozići,  Ivići,  Ćalete,  Juričevići,  Raštegorci,  Brstile.,  Svaline,
Akrapi, Dumančići, Tokići, Klepići, Grgići, Pavići, Čolići, Ćosići, Žulji, Mihaljevići, Bagarići, Grbeše,
Vrgoči i Kožice. 

VAŠI POZDRAVI I DOJMOVI

STUDIO
APARTMAN
"GALIĆ" ­
KUPRES

Prezimena  u  Donjem  Selu:  Lozići,  Ivići,  Čalete,  Jurčevići,  Raštegorci,  Brstile,  Svaline,  Akrapi,
Dumančići, Tokići i Klepići. 

Prezimena  u  Gornjem  Selu:  Brstile  (oni  se  razgranaše  u  Ćosiće,  Ggiće,  Paviće  i  Čoliće),
Raštegorci, Dumančići, Žulji (Raštegorci), Mihaljevići, Bagarići, Ivići, Grbeše, Vrgoč i Kožice. 

APARTMAN
JONJIĆ ­
KUPRES

FOTOGALERIJA

God. 1910. nastaje naselje "pod Jarmom", koje bi spadalo na Donja Zlosela. Tu je pred II. svjetski
rat  bilo  60  porodica,  dok  ih  je  1961.god.  bilo  svega  17  porodica  sa  74  duše.  Iznad  Mrtvice  su  4
kuće Žulja (Raštegoraca). Blizu toga naselja je Nevino Brdo, poznato sa svojih 77 srednjevjekovnih
stečaka. Mrtvica se gubi u ponorima pod Kurljajem i izvire u Livnu pod nazivom Duman. 
OSTALE STRANICE

Početna stranica

Prezimena i rodovi u Zloselima (nekih više u selu nema)

ZANIMLJIVOSTI ­ KRONIKA ZLOSELA i
ŽUPE SUHO POLJE

1. Akrap (12)

LJUDI ­ VAŠE STARE FOTOGRAFIJE,
Školske....
PREUZIMANJA
MJESNA ZAJEDNICA
OBIČAJI
RECEPTI ­KUPREŠKA JELA
KNJIGA GOSTIJU
OSMRTNICE
PREZIMENA
FOTOGRAFIJE
GOSPOJINSKI TURNIR
NAZIV SELA I POVIJEST
PJESME

http://www.zlosela.com/p/prezimena.html

Po  tradiciji  koju  je  zabilježio  Borivoje  Milojević,  Akrapi  su  iz  Voštana  kod  Sinja  najprije  došli  u
Mokronoge na Duvanjskom polje, a onda sredinom XIX stoljeća u Zlosela. Akrapi se na sinjskom
području  prvi  put  spominju  1697.  godine.  Josip  Soldo  bilježi  da  su  se  neki  franjevci  sporili  s
određenim ljudima oko vlasništva mlina u selu Bisko. Jedan od tih ljudi je bio i izvjesni Petar Sučić­
Akrap.  Na  popisu  katolika  Splitske  nadbiskupije  iz  1725.  godine,  spominju  se  dva  domaćinstva  s
ovim  dvojnim  prezimenom  u  Bisku,  kao  i  velik  broj  drugih  dvojnih  prezimena  od  kojih  sva  imaju
Sučić kao jedan od dijelova. Očito je da su Akrapi samo ogranak starog livanjskog roda Sučića, i
da  su  zajedno  s  drugim  rođacima  prešli  u  Sinjski  Krajinu  ratne  1687.  godine.  Sučići  su  možda  i
najstariji livanjski rod. Vjekoslav Klajić donosi tekst jedne isprave bosanskog kralja Ostoje iz 1400.
godine kojom on poklanja vojvodi Hrvoju Vukčiću neke zemlje oko Livna. Kao jedan od svjedoka te
isprave naveden je i Juraj Sučić iz Orguza. Ovo potvrđuju i tradicije nekih od Sučića na Livanjskom
polju, koji tvrde da su davno živjeli u Orguzu. Nakon pada Bosne, Sučići se u Poljicama kod Omiša
javljaju počevši od 1599. godine. Ovo objašnjava zašto Sučići u Ljubunčiću tvrde da su iz Zadvarja

APARTMAN
"LARA" ­
KUPRES

VIKENDICA
"SUŠIĆ" ­
KUPRES ­
SLOBODNO
ZA NOVU
GODINU!

APARTMANI
"DRAGA" ­
KUPRES
1/10

  NARODNA NOŠNJA II SVJETSKI RAT DOMOVINSKI RAT LITERATURA KONTAKT O Akrapima iz knjige "Sa kupreške visoravni" ­ II izdanje str 415  ZLOSELA NA FACEBOOKU APARTMAN ŽULJ ­ KUPRES ZLOSELA (Kupres­BiH) 2407 sviđa mi se Sviđa mi se stranica Podijeli Budi prvi među prijateljima kojima se ovo sviđa ZLOSELA (Kupres­BiH) dijeli bilješku od ŽUPA UBDM SUHO POLJE ­ Kupres. Sutra se u Bosni i Hercegovini očekuje pretežno oblačno vrijeme. Ime  sela  znači  da  je  nekakvo  doseljavanje  iz  Sarajeva  moralo  postojati. Sredinom prošlog stoljeća bilo ih je približno tisuću.  SERVIS I NAJAM SKIJAŠKE OPREME SUPER SKI ­ KUPRES 4.  što osnažuje teoriju da su ga Bagarići mogli osnovati. zapadnim i sjeverozapadnim područjima Bosne.  U knjizi Kupres u drugom svjetskom ratu 1941­1945 nekoliko Aničića se nalazi na popisu poginulih i nestalih u 2. Padavine u Hercegovini i jugozapadnoj Bosni umjerenog. a opet danas imaju tradiciju da su doseljenici.  Ti  autori  najčešće  odbacuju  tu  tradiciju  kao  neuskladivu  s  tradicionalnim pravcima migracija.  godine.com/p/prezimena. Sučića ima i dosta i oko Sinja.COM Po tradiciji koju je zabilježio Krunoslav Draganić. godine. S obzirom  da  se  ime  sela  Sarajlije  prvi  put  spominje  1743.)  7. za koje nije zabilježeno da su u njemu ikad živjeli muslimani.. ali prije 1777. Starinom su od Duvna.  većim  dijelom  iz  Hercegovine.  Kupreški Banožići su preselili u Skoplje. U Dalmaciji ­ imotskoj krajini postoji selo Akrapi.  Došli  su  poslije  1768. 1768 rodom iz Studenaca u Dalmaciji. U višim područjima susnježica i snijeg. Aničić APARTMANI "ANĐELKA" ­ KUPRES Po  sadašnjim  informacijama  iz  knjige  "Sa  kupreške  visoravni". Do kraja dana i u večernjim satima padavine se očekuju i u cijeloj zemlji. ZLOSELA (Kupres­BiH): PREZIMENA u Poljici. gdje  ih  ima  u  nekoliko  sela  u  većem  broju. vijeka. ali bi ona ipak mogla biti istinita. Prije podne padavine se očekuju ponegdje u Hercegovini. Nije nemoguće da je dobilo ime po samim Bagarićima.  jer  ih  tad  nema  na biskupskom popisu katolika. pa se njihov broj do danas udvostručio. jer je tad na Kupresu rođen Fra Bono Bagarić.. Na Duvanjskom polju postoji i katoličko selo Sarajlije. MATICE 2015. Bagarić (27) STATISTIKA ŽUPE SUHO POLJE ­ 2015. Bagarići su na Kupres došli s Duvanjskog polja. svj. ali kasnije iselili u druga mjesta Duvanjskog polja. i 1768. Danas Bartulovići žive u Bugojnu u Poričju. odakle su u XVII stoljeću došli u Sinjsku Krajinu. iako njih 1743. Moguće je da su osnovali selo. Starinom iz Dalmacije od Makarske prešli pred 300 godina u Privoj kraj  Duvna  odatle  oko  1600  pa  i  dalje  u  Hercegovinu  i  okolicu  Jajca  i  Banja  Luke.. Bartulović Jedna obitelj u Zloselima.  a  onda  preselili  u  druga  mjesta kupreškog  kraja.01.  Prema  nekim  izvorima potječu iz okolice Sinja (Turjaka.  dvije  iselile  u  Semeljce  i  Kešince  kraj  Đakova. I 1743. To isto objašnjava i činjenicu da se Sučići spominju u Orguzu čak 1400.03.html VIKENDICA "BRANA". a rijetko su i Srbi (okolica Knina).2016.  nije  moguće  dokazati  da  je  ime  sela  starije  od  pojave  Bagarića  u  tom  kraju.  http://www. Uglavnom će padati kiša. Razmjerno najviše Budimira u proteklih sto godina rođeno je u hercegovačkoj općini Posušje.1.  Duvanjski  Bagarići  imaju  tradiciju  zabilježenu  od  strane  nekoliko  autora  da  su tamo  došli  iz  Sarajeva. ratu na mnogim ratištima. a onda i natrag na Livanjsko polje.  APARTMANI LOZANČIĆ ­ PAŠKO 5. Prikaži više 1 oznaka "sviđa mi se" OGLAŠAVANJE NA: WWW. 5 sati ŽUPA UBDM SUHO POLJE ­ Kupres 5 sati Tri  obitelji  u  Zloselima. To objašnjava višestruke  predaje  kod  Sučića  u  raznim  livanjskim  selima.(vidi  više  u  knjizi  sa  kupreške visoravni str 462. KUPRES­ ĆAJUŠA APARTMANI "MATEO" ­ KUPRES HOTEL MAESTRAL 2/10 .  U  Hrvatskoj  danas  živi  oko  tri  tisuće  Budimira  u  više  od  osamsto domaćinstava (127. Dobranja). a u ostatku zemlje slabog inten.  jedna  u  Valpovo  i  jedna  u Bugojno. Bešker APRTMANI "MARIO" ­ KUPRES Dragičević  bilježi  1741  obitelj  Tome  Beškerovića  sa  7  ukućana.  jedna  obitelj  Aničića  je  bila  u Osmanlijama i od tamo doselili u Kupres iza 1900. godine se na popisu katolika spominju Bagarići u Sarajevu. u selu nije bilo.  APARTMAN "MANUELA" ­ KUPRES (6­8 osoba) Ančića u Zloselima više nema!  3.zlosela. Očito je da su nakon pada Bosne.  jer  je  selo  po  tim doseljenicima i dobilo ime. prezime prema brojnosti).KUPRES­ SMJESTAJ.  dok  se  duvanjski  Bagarići  prvi  put spominju  1735. u katoličkom dijelu grada koji se nazivao Latinluk.  6. VRIJEME BIH: Federalni hidromet… Sviđa ti se 608 sviđa mi se Federalni hidrometeorološki zavod ­ Sarajevo 2 sata Prognoza vremena za Bosnu i Hercegovinu 03. Sučići prešli u Poljicu.  jer  nisu  svi  došli  u  istom  migracijskom valu.2016. gdje se svaki trideseti stanovnik  prezivao  Budimir. Banožić Jedna obitelj u Zloselima 1768. godine. koja se može lediti u dodiru s tlom. Budimir Podrjetlo  ­  Budimiri  su  uglavnom  Hrvati.  2. Krunoslav  Draganović  bilježi  predaju  da  su  prvo  došli  u  Juriče. Milojević piše da su  došli  iz  Kamenskog  kraj  Sinja  prvo  u  Mokronoge  (Duvno)  i  odatle  u  Zlosela  sredinom  XIX.

)  Galići  žive  u  Zloselima  a  Galići­Lozići  u  Zloselima.  pa  se  na  Kupresu  podijelili  na  Ćosiće.  To  bi  značilo  da  su  Brstile  doselili  na  Kupres  u ranom XVIII stoljeću.12. Biskupski popis katolika 1768. godine. ali ih ima u okolnim selima što potvrđuje ovu tradiciju. Ćosić (40) MAESTRAL ­ KUPRES APARTMANI "VINARA" ­ KUPRES TIJEK GRADNJE I POPIS DONATORA VIJESTI IZ ŽUPE SUHO POLJE MALI OGLASNIK Na današnji dan Najave PJESME ­ ZDENKA BILOBRK BOSNA JAMA Po  tradiciji  koju  je  zabilježio  Krunoslav  Draganić.god.  bez  prezimena. .  Nakon  oslobođenja  Imotske  Krajine  od  Turaka  1717. 1755. Prezime  Grubešić  ili  Grubeša  je  vjerojatno  postalo  Grbeša  nakon  dolaska  na  Kupres.  Brstile  su  po istoj tradiciji došli iz Vrlike. kada je Jure Domančić kum na nekom vjenčanju.. pa se na Kupresu podijelili na Ćosiće. godine bilježi Antu Brstilića u Zloselima.2016. Grčić Obitelj  Nikole  Grčić  (Garcich)  sa  11  članova  u  Zloselima  1768. godine. se KUĆA ZA ODMOR "NINA" ­ KUPRES 3/10 .2015. godine bilježi Antu Brstilića u Zloselima.  Tu  se  radi  o  grešci.  Paviće  i  Grgiće.  i  1768.  14. Kupresu i u Hrvatskoj oko Osijeka.12.2015.  Marijan Stojković bilježi da se najstarija mahala u selu zove po njima.  dok  kod  Imotskog  postoji  selo  Vinjani. Ovo navodi Draganovića na  zaključak  da  je  ovaj  Grga  u  stvari  identičan  s  osobom  koja  se  u  Odžaku  spominje  na  popisu 1743. ZLOSELA (Kupres­BiH): PREZIMENA OBNOVA KAPELICE NA KRIŽU 8.2015. niti postoje izvori koji bi pokazali da ih je u zadnjih 250 godina bilo. Predaja o porijeklu iz Vrlike je vjerojatno iskrivljena.  Borivoje  Milojević  je  zabilježio  tradiciju  da  su  Grbeše  u Rastičevo  došli  u  prvoj  polovici  XIX  stoljeća  iz  sela  Vinice  kod  Imotskog.zlosela. BOŽIĆNA ČESTITKA ŽUPNIKA I PROGRAM /RASPORED BLAGOSLOVA OBITELJI ­ 24. Bralini) a ostali Galići (Stražbenica ­ Ivana Galića i Zlosela­Drage Galića) su nastali od Lozića!  Po tradiciji koju je zabilježio Krunoslav Draganović. Pošto se i oni prezivaju Galić a ne Lozić.  godine  pokazuje  da  je  harambaša  Mijo  Brstilović  s  12 članova obitelji dobio određenu količinu zemlje u tom selu. 1755. Grgić (81) Po tradiciji koju je zabilježio Krunoslav Draganić. ali prije no što je Lozić potpuno nestalo. Dumančić (113) KUPREŠKI RATNICI NADAHNUTI KUTAK BY: IVAN MIHALJEVIĆ Dumančići su najbrojniji rod na Kupresu!  Ni u džep ni iz džepa (5) ZLOSELA (KUPRES­BIH) STATISTIKA ŽUPE SUHO POLJE U 2015. Brstilo (vidi pod Ćosić) ­ Ćosići Pavići i Grgići i Čolić Brstile  su  doselile  na  Kupres  pod  oba  njihova  prezimena  :  starim  Brstilo  i  novima  Grgić.  godine  samo  kao  Grga. a u maticama stare župe Skoplje.01.  KUĆA GRBEŠA­ KUPRES (Zlosela) APARTMANI TURALIJA ­ KUPRES 13. Grgići su dio starog roda Brstilo. Paviće i Grgiće.  vraćaju  se  u Medovdolac. Dumančići su na Kupres došli su početkom XIX stoljeća  iz  Rakitna  kod  Posušja. Galića nema u samoj Vrlici.12. MEMORIJALNI TURNIR U KUGLANJU "ILIJA RAIČ 2015" ­ 23.  SOBE GALIĆ ­ KUPRES SOBE IVIĆ ­ KUPRES 10.  Nije  poznato  odakle  su  doselili  i gdje su odselili. Galići su se ranije prezivali Lozić i doselili su iz okolice Vrlike. GODINI ­ 03. Galić (11) Galića u Zloselima je samo jedna obitelj (tzv. Brstile su u stvari starinom iz sela Medovdolac kod  Imotskog. Kupreška obiteljska priča: Bog nam je darovao osmero djece ­ 31. Prvi spomen prezimena Grbešić je 1690. Grbeša (6) Grbeše su u zaseoku "Barevo"  Doselili  su  iz  Rastičeva  u  XX  stoljeću. staro. kojih je nekad bilo u Vinjanima ali su izumrli ili i iselili u XIX stoljeću. a u maticama stare župe Skoplje.2016. NOVI SNIJEG ZA NOVU GODINU ­ 28. a novo barem 260.  u  Kučićima  kod  Omiša  kao izbjeglice  iz  Imotske  Krajine. Galići su iz Vrlike morali doći nakon što se pojavilo Galić kao drugo prezime. Time bi bila oslabljena paušalna tvrdnja da se stara obiteljska prezimena lako i bezrazložno mijenjaju. se spominje Grga Brstilić kao svjedok na jednom vjenčanju u Osmanlijama. godine. Čolić dok se kasnije javlja i četvrto prezime Ćosić.  Biskupski  popis katolika 1768.  U  Rakitnom  ih  bilježe  biskupski  popisi  katolika  1743. Ovdje se vjerojatno radi o Grubišićima. Po tradiciji koju je zabilježio Krunoslav Draganović. kada ga zamjenjuje Galić.03. Brstile su po istoj tradiciji  došli  iz  Vrlike.2015. a možda i više)  9.12.  U oba izdanja knjige "Sa kupreške visoravni" nigdje nema da su u Zloselima dva roda Galića.  Ćosići  su  dio  starog  roda  Brstilo.  Mletački  zemljišnik  1726.  APARTMANI "KUSIĆ" KUPRES APARTMAN KIKI ­ KUPRES VRIJEME Kupres trenutno ­8  o C Snijeg danas ­18o/­1oC Jak snijeg sutra ­17o/­1oC Snijeg 7­day forecast  >>  Meteogram >> Pretraži prognoze grad ili naselje Feedovi po Freemeteo ARHIVA ČLANAKA Arhiva članaka NAJČITANIJE 30 DANA http://www.  Porijeklom  su  iz  Podgore  kod  Makarske.  Sami Grbišići su čini se porijeklom s Lištice.  Vjeko  Vrčić  navodi  da  se  prvi  put  spominju  1686.  Pavić.god. kad se spominju u okolici Sinja kao izbjeglice iz Hercegovine.  gdje  su  jedan  od  najstarijih  rodova.01. godine. Brstile ih nose barem 330.html 12. Prezime Lozić su imali još do početka XX stoljeća.com/p/prezimena.  APARTMANI "VILA" ­ KUPRES 11. kao i da je prvi spomen roda 1641.  Suhom  Polju  (Preselili  iz Stražbenice).  Danas  (2013.  Ni  u  jednom  ni  u drugom nema Grbeša. Jedna obitelj Galića ­ Lozića preselila u Bugojno a nekoliko u Osijek i Slavoniju a Galići iz Stražbenice na Suho Polje. . Oni "čisto" Galići i oni od Lozića. odakle su krajem XVII stoljeća izbjegli u Sinjsku a kasnije i u Imotsku Krajinu. jer tamo nema Brstila na popisu katolika Splitske nadbiskupije 1725.  jer Vinica  se  nalazi  kod  Tomislavgrada. KUPRES: U HOTELU MAESTRAL ODRŽAN 1.

  Vjeko  Vrčić  navodi  da  se  prvi  put  spominju  1686.  u  Kučićima  kod  Omiša  kao izbjeglice  iz  Imotske  Krajine.  pošto  postoje  dva nepovezana  roda  s  ovim  prezimenom. ZLOSELA (Kupres­BiH): PREZIMENA KUPRES: U HOTELU MAESTRAL ODRŽAN 1. riječ je o Zori Livančić (Zora Principova) kćeri Ile Livančića.A. došli su krajem XVIII stoljeća iz Mandinog Sela kod  Tomislavgrada.html 4/10 . Spominje se Ile Livančić i žena mu  Kata  koja  je  nosila  dimlije. jer tamo nema Brstila na popisu katolika Splitske nadbiskupije 1725.  Mletački  zemljišnik  1726.  U Zloselima su Livančići stara kovačka obitelj koji su u selu imali kovačnicu. i nekad  su  vjerojatno  bili  jedan  rod. ako su Ivići došli  iz  Vranjica.  Pošto  se  u  maticama  Ivići  pojavljuju  ubrzo  nakon  toga.  godine  samo  kao  Grga."  Njihov nakovanj se i danas navodno nalazi u Zloselima kod Nikole Žulja ­ Nine (Čolkanov) APARTMANI ZEKO ­ KUPRES (Begovo Selo) PANSION "TOMAS" ­ KUPRES APARTMAN "SVALINA" ­ KUPRES APARTMANI RAVANČIĆ ­ KUPRES APARTMANI "MIRKEC" KUPRES APARTMANI "ZIMSKA IDILA" ­ KUPRES APARTMAN LUCIJA ­ KUPRES APARTMANI MARIN ­ KUPRES VILLA NIKOLINA ­ KUPRES http://www. ali ne navodi argumente protiv te tradicije. Brstile su u stvari starinom iz sela Medovdolac kod  Imotskog. knjigama. Draganović smatra da su došli preko Duvanjskog polja.  a  drugi  u  Hrvacama  i  bili  porijeklom  iz  Mostarskog  Blata. Ovaj podatak ukazuje da bi tradicija Ivića  o  porijeklu  iz  Vranjica  mogla  biti  istinita.  19..  Ante  Ivanković  se  u  svojoj  knjizi  o  duvanjskim rodovima ne slaže s tim.com/p/prezimena.  Klepići  su  u  Zlosela  doselili  "davno"  iz Dalmacije.  Ile  Livančić  je  imao  nadimak  Princip  pa  su  se  i  njegove  kovanice (kose) zvale "Principuše". Ovo navodi Draganovića na  zaključak  da  je  ovaj  Grga  u  stvari  identičan  s  osobom  koja  se  u  Odžaku  spominje  na  popisu 1743.  Pojedini  izvori  navode  kako  su  Ivići  izvorno  iz Miljevaca.  To  bi  značilo  da  su  Brstile  doselili  na  Kupres  u ranom XVIII stoljeću.  Zato  se  na  biskupskom  popisu  1743. On ovo zasniva na činjenici  da  se  u  župi  Duvno  Lovrići  pojavljuju  i  1743.  to  se  moralo  dogoditi  prije  1735. opet imaju svoje prezime Ivić.  Nije  jasno  od  kojih  bi  Lovrića  oko  Sinja  mogli  biti  kupreški  Lovrići.  17. Jedno vrijeme su dosili dvojno prezime a kasnije se Ivić gubi i postaju nova  prezimena.  Danas žive u Šujici (dvije obitelji)! U Šujicu doselili iz Zlosela. Te godine je zabilježeno da je neki Božo Ivić bio vlasnik komada zemlje istočno od župne crkve.  i jedni i drugi su izbjegli iz Hercegovine oko 1697. SRETNE TI MATERICE spominje Grga Brstilić kao svjedok na jednom vjenčanju u Osmanlijama.zlosela.  Dosta podataka o Livančićima je rekao Ivan Galić iz Stražbenice gdje navodi podatke i anegdote:  "Livančići su živili u Zloselima do 2.  15. Ovaj rod se danas u Vrlici preziva Klepo. Livančić O Livančićima iz Zlosela se nigdje ne piše u kupreškim izvorima. godine. svje. Kako navodi. Bili su čuveni kovači. Ivić (35) Po tradiciji koju je zabilježio Krunoslav Draganović. 16.  kada  u  Mandinom  Selu  makarski  biskup Blaškovića odsjeda u kući jednog od Ivića.  Jedni  su  živjeli  u  samom  gradu  i  bili  porijeklom  s Duvanjskog  polja.  bez  prezimena. jedan stariji Livančić iz Viteza spominje obitelj Livančića i "lik sa novčanice od 5000 kuna iz NDH. Ivići su u srodstvu s Markovićima u Mandinom Selu.01. godine.  Nakon  oslobođenja  Imotske  Krajine  od  Turaka  1717.  Soldi.  Ivići  u  Mandinom  Selu  pojavljuju  pod prezimenom Marković. ali ih popis katolika župe Vrlika iz 1725. doselili su iz Vrlike. gdje su se nekih od njih zadržali.  Prema  J.  vraćaju  se  u Medovdolac.  Borivoje  Milojević  navodi  da  su duvanjski  Ivići  starinom  iz  Vranjica  kod  Splita.. Predaja o porijeklu iz Vrlike je vjerojatno iskrivljena.  Draganović smatra  da  je  fra  Jozo  doveo  neke  od  svojih  rođaka  na  Kupres. 231 stoji i slijedeće:  "Fra  Miroslav  Džaja  u  knjizi  "Sa  kupreške  visoravni"  na  str.03. ali mletački katastar tog sela 1675.  58  među  današnjim  prezimenima  u Zloselima  spominje  i  prezime  Kožica.  Više podataka nemamo ali u knjizi "Duvanjska prezimena" Ante Ivankovića str. MEMORIJALNI TURNIR U KUGLANJU "ILIJA RAIČ 2015" KUPREŠKI BOŽIĆNI OBIČAJI (pisano kupreškim dijalektom) FALJEN ISUS GAZDARICE.  Veoma  je  čudno  da  o  ovome  rodu  ne  kaže  više  ni  rječi. Lovrić (7) Po tradiciji koju je zabilježio Krunoslav Draganović. prilikom jednog vjenčanja na Suhom Polju.  On  njihov  dolazak  povezuje  s  činjenicom  da  je  1774. Po svemu sudeći.  godine  pokazuje  da  je  harambaša  Mijo  Brstilović  s  12 članova obitelji dobio određenu količinu zemlje u tom selu.  i  1768. Godine 2011. rata.  poznato  je  da  su  od  plemana  Ivić  nastali  Šarci  i Šumanovići u Mandinu Selu. Lovrići su doselili iz okolice Sinja. kovača iz Zlosela. dok 1768. U svakom slučaju.2016. godine bilježi kao Klepiće. Ivića danas nema u Vranjicu. Kožica Pretežito hrvatsko prezime Kožica vuče podrijetlo iz Zapadne Bosne. Čudno je da ni Džaja ni Draganović nemaju nikakvih podataka o Kožicama!?"  18. Klepić (6) Po  tradiciji  koju  je  zabilježio  Krunoslav  Draganović. godine pokazuje da ih je bilo.  Također.  godine  fra  Jozo  Ivić postao  kupreški  kapelan.  godine  na  biskupskim  popisima katolika. Ile i sin mu Nikola su kovali a Kata je kalila jer je najbolje znala koji je kal najbolji.

 Godine 2011. Ona se u maticama između 1745.3).  Sasini. gdje se svaki sedamdeseti stanovnik prezivao Livančić. MK 21. pa u Zlosela i konačno Mrđebare oko 1873. i stavljen za kapelana fra Franji Sitniću u Kotor­Varoš4).  kad  su  se  navodno  zvali  Mrkonjići.  ali  je  marljivo  skupljao  i  bilježio pučke  predaje.  (Božo  Lozić. Ne  znamo  šta  ima  istine  u  ovoj  priči. ali ju u Vinici. Jurić. 1810. ali ga beg pronađe i napadne.  20. (!) zvali Mrkonjići; iz Vinice su u Hercegovini pobjegli u okolicu Livna. Lozić (vidi i Galići) 1737. istotoliko obitelji ali već s 57 članova.  e  primamo  priču  o  njegovoj obitelji  »prije  800  god.  sabrao  je  vrijednih  podataka  o  kupreškim naseljima  u  svom  rukopisnom  djelcu  »Adnotationes  variae«. nismo sigurni da se on na Kupresu i rodio".: i Lucija r. Dragićevićev popis). MK 25. Obitelj Lozića nije bila po dokumentima.  najstariji  doseljenici  u  selu. MK 7. 1753.  Za  njegova  starijeg  rođaka  fra  Pavla. Iz njih doznajemo za slijeće ženidbene parove u zadruzi Lozića: Božo i Cvita r. 5. 5 obitelji u Zloselima i 2 u Stražbenici.  Pradjed  »Topo« rođen u Primorju.  prihvaćamo  ono. 1753.  Ne  znamo  iz dokumenata ni za kakvog Topu osim Vida Topu u Odžaku 1741. 1755. Krištić. 4.  odakle  su  prešli  u  livanjski  kraj  i  onda  dalje  na  Kupres. Ob.  a  ponešto.  Jedan  član  plemena  Lozića.2016. nalazimo je tamo već u kanonskom pohodu biskupa Delivića god.1745. Tako on piše. da su stanovnici Zlosela  pretežno  doseljenici  iz  Hercegovine. 1756.  Migracije  HOTEL "KNEZ" ­ KUPRES Najveća migracija Livančića u prošlom stoljeću zabilježena je iz Viteza (BiH) u Split. Iselilo 8 njihovih obitelji iz Mrđebara (5 u kraj Osijek ­ Đakovo i 3 u Brčko). 9.com/p/prezimena. Bježi.03. obitelj mu prelazi u Malovan i dalje u Osmanlije. Pobjegne iz nje. godine u Zloselima jedina katolička kuća Lozića sa 22 člana.; Ivan i Ivanica N. a i ranije. 3. najvećim dijelom iz Srednje Bosne. 2.  za  što  se  on  živo zanimao i mogao sigurno ustanoviti kao događaje novijeg vremena. 1745.; Frano Lozić i N.  Fra  Grgo. Topići il »Tope« su doseljenici iz Rakitna u Hercegovini.  u  svom  djelu Adnotationes variae pregoni u opisu prošlosti svoje rodne obitelji: veli da se pred 800 god. 1768.  a  stvarno  u Zloselima. 5. Stavljamo pod znak pitanja da je to bilo »prije 30 godina« radi ubijstva trojice begova. od kojih 4 još u XVIII.  zadruga  s  25  članova)  i  1768.  i  to  Lozića. Mršić 5. MK 16.  koja  su  brojala  tek  jednu  kuću.  Vidošima.  Iz plemena Lozić poteklo je ne mali broj svećenika franjevaca:  · LOZiC fra GRGO. pa se njihov broj od do danas gotovo upeterostručio. N. Inače je rod kupreških Lozića dao franjevaca.; Ivan i Lucija r. od srčane kapi".zlosela. od kojeg su potekli kasniji Topići.  a  i  oni  su  starinom  „iz  Kavura«  (iz  Dalmacije).  ­ Lozići su također današnji Galići. Međutim. pobjegao je u Split; u samostanu na Dobrom t 20. spominje dvadesetak puta. a on ga ubije vilama.  19 čeljadi).  koji  je  kupreški dušobrižnik u vrijeme Delivićeva pohoda.1827. 1. Raštegorac.  Nije  se  odlikovao  velikom  naobrazbom  ni  kritičnošću. četiri obiteljii sa 39 članova i god.html 5/10 . ZLOSELA (Kupres­BiH): PREZIMENA Livančići su Hrvati. na granici stare Hercegovine i Dalmacije.  Tu  je  bio  poslije  i  župnikom  (1851­1854). (v.  zatim  u  Ljubunčiću.  koje  su  znatnim  dijelom  do  danas  pale  u  zaborav. MV 11.  Jedna obitelj u Zloselima i 5 u Mrđebarama.«.  O fra Grgi Lozić ­ Galić je održan simpozij u Sarajevu između 1980 i 1986 (izvor: župnik na Suhom Polju u Kupresu fra Ante Antunović na župi od 1980­1986). Spominju je biskupski  popisi  1741.  Njegova  obitelj  (po  našim  dokumentima  nastarija  u selu)  doselila  je  iz  Vinice  u  Hercegovini. ali ne i samo podrijetlo iz Vinice.  U  Hrvatskoj  danas  živi  oko  sto  Livančića  u  oko  četrdeset  domaćinstava.:Jure i Klara r. 1878. bio je »zločest« pa je pobjegao najprije u Posušje i odatle na Kupres.5.  Iste  godine  su  im  podignuti  spomenici  u  Zloselima  na Križu i u Gredinama. jer je  tamo  rođen  fra  Petar  Lozić  god. 3. Babić. jer da su ubili trojicu begova; odatle http://www.  Narodna  je  čitaonica  u  Splitu. R. i 1756.  fra  Grgo  (1810  ­  1878). nalazimo u oba biskupska popisa: god.  Svakako  kronologija  događaja  je  prekratka. što se i iz starih matica lako razabire. MK 25. (Mato ?) u Zloselim.  KAT KUĆE "MANDA" Milojević  donosi  za  Loziće  u  Zloselima"  da  su  iz  Dalmacije.  u  još  manjem. Razmjerno najviše Livančića u proteklih sto godina rođeno je u srednje­bosanskoj općini Vitez. 1755.  o  svom  trošku  priredila  sjajan sprovod  kojem  je  prisustvovalo  svećenstvo  i  velik  broj  naroda. 1741.  Pred okupaciju.  12  čeljadi  i  Ilija. Nakon studija u Mađarskoj primicirao 1830. 3.  i  o Glamoču. bojeći se turske osvete..  U  prvom  popisu  Lozići  su  prividno  u  skupini  Botun  ­  Otinovci  ­  Odžak.  Lozići  u Mrđebarama  došli  su  iz  Zlosela.; Tomo i Ružica r. – (potomci Ivana­ Čolana u Zloselima a potomci Pave u Stražbenici  Lozići su najstarija hrvatska obitelj u Zloselima i jedna od najstarijih na Kupresu uopće. vijeku.  1725. na Suhom Polju održan je  simpozij  o  Fra  Grgi  i  fra  Filipu  Kuniću. 7. ni brojna ni mnogo raširena u raznim krajevima BiH kao neke druge.. 1736.  pa  se  onda  kao  posebno  selo  i  ne  vode. 11. Bila je to tada najuglednija katolička kuća ovog kraja. Tu je u svađi kosom skinuo „čalmu« s glave Bećir­begu i bude zatvoren u gradskoj kuli Kupresa. kod koga je učio turski jezik.  (Tomo.  kao  izbjeglici  od  turskog  zuluma. a ne Lozići.  Sredinom prošlog stoljeća bilo ih je približno dvadeset.01.

 Biskupski popis http://www. 5.  Današnji Galići su se u vremenu fra Grge zvali Lozić­Galić ili Lozo­Gale. a fra Pavo za 300..2016. 1789.  1800.  došli  su  iz  Golinjeva  kod  Livna.  došao  u  Zlosela  na ženinstvo. Porijeklo Mašića je zamršeno. Također iz Zlosela. U Duvnu ga je 1;​ tužio katolik Hrnjak.  22. rasjekli je na komade i bacili u jezero podno planine Grguljače. Brstile su po istoj tradiciji došli iz Vrlike.  U  tom  selu biskupski popis katolika 1743. Pavići su dio starog roda Brstilo. ­ 1776.  Ob.­1745. 1765.html 6/10 .  u  Mišima  kod  Livna. gdje živi veći rod Mašića.03.) Turci su uhavtili poštenu djevojku Katu. Mašić (5) Po  tradiciji  koju  je  zabilježio  Krunoslav  Draganović. Mihaljević (124) Najveći  su  rod  u  selu  i  1991. Kod Imotskog ovog prezimena nema. tamo i t 13. pa se na Kupresu podijelili na Ćosiće. Draganović kaže da su krajem XVIII stoljeća odselili prvo u Čipuljić kod Bugojna.  23. t u Fojnici ­ 2.  1747.zlosela.  · LOZJC fra PAVO 1. DJEVICA I MUČENICA (+1816.  Mašići  su  došli  iz  okolice  Imotskog  sredinom XIX  stoljeća.  ·  LOZJC  fra  PETAR.  godine. 1812. Sarajevo).2)  · LOZJC fra PAVO II. 1789. ZLOSELA (Kupres­BiH): PREZIMENA pred 300 godina (!) došli u Zlosela. 5. a onda početkom XIX stoljeća došli iz tog mjesta na  Kupres.  R. t u Budimu kao »aggrega et cooperator« 16. Spominje ga izvještaj bis Delivića iz god..  LOZIĆ KATA.  odakle  je  jedan  od  njih  oko  1950.  2. 1737. Robert Jolić je u maticama našao da su starija  prezimena  roda  Kovač  i  Maršić  ili  Mršić. .  R.  2.  ·  LOZJC  fra  NIKOLA. Otac je djevojčin globljen za 70 groša.  ­  1818.  i  iste  godine  +  kao novak. groblje u Botunu.  (Pavo). Pavić (60) Po tradiciji koju je zabilježio Krunoslav Draganović. iz Zlosela. Spomendan: 30.  uZloselim  1'725. jer ju je tužitelja silom odveo.3) Ukopan u To .  kao  skopaljski  kapelan  i exdefinitor na Kupresu 7. bilježi dva domaćinstva Mihaljevića.  Kovači  se  u  Kongori  spominju  na  biskupskom popisu  katolika  1743.  Smjestili  su  se  u  Blagaj.  Najraniji  spomen  Mihaljevića  je  1723.com/p/prezimena. lipnja Spomenik blaženici djevojci mučenici Kati Lozić +1816   Spomen ploču podigao Ivan Galić (Lozić) iz Stražbenice 21. Ljuban je u Odžaku (gornji Kupres) Bože i Stipe su u gradu (Kupresu). da je svoju bratićnu prebacio u Dalmaciju.  · LOZJC fra PAVO III. sada žive na Suhom Polju (kod spomenika poginulima u Domovinskom ratu) Ivan Galić i njegovi sinovi Ilija i Ante. a ona mu uspjela uteći. Danas se te obitelji svi zovu Galić a današnji Lozići iz Mrđebara i Zlosela nisu iz ovoga plemena.  u  Fojnici  20.  Po tradiciji  koju  je  zabilježio  Krunoslav  Draganović. umno poremećen (»a pluribus annis mente motus ekrologij Provincije. Bio gvardijan u Fojnici 1743.  kada  u  kući  nekog Mihaljevića odsjeda biskup koji je bio u posjeti livanjskoj župi.  ob. 5. Paviće i Grgiće.  su  činili  nešto  manje  od  petine  njegovog  ukupnog  pučanstva.  Vjerojatno  su  kasnije  dobili  prezime  Maršić. u Fojnici 25.  u  Zloselirn  (Ivo).01. (Jakov). ob.  što  je  onda  iz  nekog razloga skraćeno u Mašić.  Galići koji su do 1992 živjeli u Stražbenici. pa je vjerojatnije da su došli s Duvanjskog polja. Rođen oko 1760.

  25. i po tradiciji su najstariji rod u selu uopće.  Vjekoslav  Klajić  donosi  tekst  jedne isprave  bosanskog  kralja  Ostoje  iz  1400. a onda i natrag na Livanjsko polje.01.  staro  prezime  ovog  roda  je  Ćormarković. doselili su iz Gornjeg Malovana početkom XIX stoljeća. godine.  U  Osmanlijama  ih  nalazi  i  biskupski  popis  katolika  1768. godine.  kad  je  u  Osmanlijama  zapisano  domaćinstvo  Marka  Ćormarkovića. Svaline oko Dicma ima najviše u selu Čaporice.  Vlajko  Palavestra  je  kod tamošnjih  Tokića  zabilježio  tradiciju  da  su  davni  doseljenici  s  Brotnja. a u maticama stare župe Skoplje. U tom selu ih bilježi popis katolika Splitske nadbiskupije 1725. se spominje Grga Brstilić kao svjedok na jednom vjenčanju u Osmanlijama.  Nakon  oslobođenja  Imotske  Krajine  od  Turaka  1717. Očito je da su nakon pada Bosne.  Vjeko  Vrčić  navodi  da  se  prvi  put  spominju  1686. 1755.  gdje  ih  i  danas  ima  u  većem  broju.  jer  Tokića  u  župi  Brotnjo  nema  ni  na  popisu  1743. Svaline su doselili iz Dicma u Dalmaciji. godine bilježi Antu Brstilića u Zloselima.  Sučići  se  u  Poljicama  kod  Omiša  javljaju  počevši  od  1599. Brstile su u stvari starinom iz sela Medovdolac kod  Imotskog.  To  bi  značilo  da  su  Brstile  doselili  na  Kupres  u ranom XVIII stoljeću.  Sučića  ima  i  dosta  i  oko Sinja.com/p/prezimena. Moguće je da su Raštegorci iz okolice Vrlike došli prvo u Rašku Goru pa onda na Kupres. Prvi dio tradicije ne može biti istina. To isto objašnjava i činjenicu da se Sučići spominju u Orguzu čak 1400. Borivoje Milojević je 1920.  27. Jedini su katolički rod u tom selu.html 7/10 . odakle su u XVII stoljeću došli u Sinjsku Krajinu.  u  Kučićima  kod  Omiša  kao izbjeglice  iz  Imotske  Krajine.  godine.2016.  U  Dalmaciji  nema Ćormarkovića.  godine  samo  kao  Grga. godine. Ovo navodi Draganovića na  zaključak  da  je  ovaj  Grga  u  stvari  identičan  s  osobom  koja  se  u  Odžaku  spominje  na  popisu 1743. tamo su došli iz Poljica kod Omiša 1687. Prema dokumentima koje je objavio Josip Soldo. To potvrđuje i činjenica da se već 1768.  bez  prezimena. godine iz Sturbe kod Livna.  Današnji  Tokići  u Čitluki  i  okolici  su  došli  s  Rakitna  oko  1815.  pošto  se  još  200  godina  ranije  spominju  u  popisima  i  maticama.  U  Rakitnom  su zabilježeni  na  oba  biskupska  popisa  katolika. Vjerojatno se radi samo o sličnom prezimenu.  Borivoje  Milojević  navodi  tradiciju  da  su  nekad  davno  živjeli  oko  Vrlike.  Sučići  su  možda  i  najstariji  livanjski  rod.  U Zlosela su doselili iz Olova!  26. ih u selu bilježi biskupski  popis  katolika. On je došao kao sluga kod fratara i kasnije ostao  na  Kupresu. Sučići u Zloselu su porijeklom od Pave Sučića koji je došao prije 1878.  koji  je  očito  neki  rođak  ovog  Marka.  godine. koji već tad bilježi Raštegorce u Malovanu.  iz  Rastičeva.  28.  godine  kojom  on  poklanja  vojvodi  Hrvoju  Vukčiću  neke zemlje  oko  Livna.  Ovu  tradiciju  nije  moguće dokazati. ali u Kosinju kod Otočca u Lici postoji pravoslavni rod Ćormarkovića. Predaja o porijeklu iz Vrlike je vjerojatno iskrivljena. Svalina (19) Po tradiciji koju je zabilježio Krunoslav Draganović.  Geograf  Borivoje  Milojević  je  zabilježio  da  su Tokići u Rastičevo došli oko 1760. Jedna grana roda Raštegoraca još od XVIII stoljeća nosi prezime Žulj.  24.  ni  1768.  što  je  suprotan  pravac  migracije  od  tradicije rakitskih Tokića.. godine. ZLOSELA (Kupres­BiH): PREZIMENA katolika 1768.  Borivoje  Milojević  bilježi tradiciju da su Ćormarkovići došli sredinom XIX stoljeća iz Dalmacije.­ih godina zabilježio tradiciju da su Svaline u Čaporice  došli  krajem  XVII  stoljeća  iz  Hercegovine.  Mletački  zemljišnik  1726. Nakon  pada  Bosne. Smoljo (5) Po  tradiciji  koju  je  zabilježio  Krunoslav  Draganović. Vrgoč (13) http://www. Tokić (11) Tokići  su  u  Zlosela  došli  oko  1850.  Ova  tradicija  nije nespojiva s prezimenom. gdje se nalazi i Vrlika. godine.  Ovo potvrđuju i tradicije nekih od Sučića na Livanjskom polju.  godine  pokazuje  da  je  harambaša  Mijo  Brstilović  s  12 članova obitelji dobio određenu količinu zemlje u tom selu. godine. Po prezimenu je očito da su neko vrijeme morali živjeti u Raškoj Gori kod Mostara pošto nose ime tog sela.  godine. Sučić (10) Po tradiciji koju je zabilježio Krunoslav Draganović. jer matice tadašnje župe Skoplje bilježe 1755. To se zbilo sredinom XVIII stoljeća. godine krštenje Anice Svaline  čiji  su  roditelji  iz  Osmanlija.  Kao  jedan  od  svjedoka  te  isprave  naveden  je  i  Juraj  Sučić  iz  Orguza. To objašnjava višestruke predaje kod Sučića u raznim livanjskim selima. godine.03. jer nisu svi došli u istom migracijskom valu. Raštegorac (25) Prema Krunoslavu Draganoviću.  29. i moguće je da je Žulj ili Žuljević bilo izvorno prezime Raštegoraca.zlosela. a opet danas imaju tradiciju da su doseljenici.  Ovo objašnjava  zašto  Sučići  u  Ljubunčiću  tvrde  da  su  iz  Zadvarja  u  Poljici. Spadaju među najstarije katoličke rodove na Kupresu. jer tamo nema Brstila na popisu katolika Splitske nadbiskupije 1725. Zanimljivo je  da  je  kum  Stipan  Ćormarković.  1743. i to čak 52 osobe s tim imenom. Bilježi ih već biskupski popis katolika 1743.  Došli  su  iz  Rakitna.  Prezime  Smoljo  se pojavljuje već 1756 godine kad se u matičnim knjigama bilježi vjenčanje Marka Smoljića.  vraćaju  se  u Medovdolac.  i  1768.  To  bi  odgovaralo  vremenu  oslobođenja  tog kraja od Turaka i ponovnom naseljavanju izbjeglicama iz Hercegovine. Žuljevića ima dosta u Cetinskoj Krajini. Ovu tradiciju potvrđuje biskupski popis katolika 1743.  godine. Sučići prešli u Poljicu. koji tvrde da su davno živjeli u Orguzu.

 donoseći nadimak Romići. Jolić. ali za razliku od većine stanovništva tog kraja nisu izbjeglice iz Bosne. Duvanjska prezimena.  Doselili  su  prvo  u  Bili  Potok između  1756. Boško Romić je poznati kirurg u Zagrebu IZVORI:  1.zlosela." Tusculum. Žuljevića ima dosta u Cetinskoj Krajini. godine.  "Nadbiskupski  pohodi  župama  Vranjicu. Moguće je da su Raštegorci iz okolice Vrlike došli prvo u Rašku Goru pa onda na Kupres. 2001.  5. 1994. (1928)  7.  Džaja. Ovu tradiciju potvrđuje biskupski popis katolika 1743. U  Zlosela  su  doselili  iz  Stražbenice  nakon  rata. kolovoza ­ Velika Gospa.2016.1 (2010)  4. kojeg su dobili po hromom ocu. Žulj (47) i Žulj­Raštegorac (12) Žulji  su  samo  ogranak  Raštegoraca. ZLOSELA (Kupres­BiH): PREZIMENA Po tradiciji koju je zabilježio Krunoslav Draganović.  djevojka mučenica kojoj i danas nakon više od dva stoljeća narod hodočasti na grob i čuva uspomenu na nju. Prema dokumentima koje je objavio Josip Soldo. i po tradiciji su najstariji rod u selu uopće.  Vukovsko. Zagreb: Matica Hrvatska. Jedna grana roda Raštegoraca još od XVIII stoljeća nosi prezime Žulj. Ante.com/p/prezimena.  Miroslav. Ivanković.  Milan.  Ravno  i  Glamočko  Polje. Tomislavgrad: Naša ognjišta. tamo su došli iz Poljica kod Omiša 1687.  koji  su  prema  Krunoslavu  Draganoviću  doselili  iz  Gornjeg Malovana početkom XIX stoljeća.vet. Robert.03.  31. 1976.. i moguće je da je Žulj ili Žuljević bilo izvorno prezime Raštegoraca.  Vjekoslav.  "Kupreško.  Klaić. godine.01.  Iz ove obitelji je trenutačni načelnik općine Kupres i predsjednik HDZ­a OO Kupres  dr. kolovoza Kao čobanica u obrani svoje djevojačke časti i poštenja hrabro je poginula.  "Građa  za  topografiju  i  historiju  Hlivanjske  županije  i  grada  Hlivna.  Romići  iz Rakitna (danas dio hercegovačke općine Posušje) sačuvali su predaju o nastanku svog prezimena. I danas hodočasnici dolaze na njezin grob.  Kad  je  ženio  najmlađeg  sina. Tomislavgrad: Naša ognjišta."  Vjesnik Hrvatskog arheološkog društva.  Priča  se  da  im  je  za  turske  vlade  doselio  "četvrti  did"  iz  Seonice  i  Mrkodola  (sela  na Duvanjskom  polju)  hrom  u  jednu  nogu.  beg  iz Duvna zatraži da prenoći prvu noć s nevjestom ali ga Romići ubiju i pobjegnu u Rakitno.  3. doselili su pred kraj turske vlasti iz Dalmacije. Perica Romić a dr.  Obitelj  Romić  se  bavi  poljoprivredom. Romić Starinom  su  iz  Duvna  a  starinom  su  nastali  od  plemena  Vukadin.  Milojević.  Baško  Polje­ Zagreb.  kada  je  u  obrani  svoje  nevinosti  krvnički  ubijena  Iva  Romić. Džaja.html 8/10 . XV. Po prezimenu je očito da su neko vrijeme morali živjeti u Raškoj Gori kod Mostara pošto nose ime tog sela.  i  1762. mučenice iznad Ratkovina Spomen dan: 15.  Mravincima  i  Kučinama  do  godine 1764.  Sa  Kupreške  visoravni. Leksik prezimena Socijalističke republike Hrvatske.  30. 3.  Slavonski  Brod:  Grafičko poduzeće "Plamen". došli su iz sela Donji Dolac u predjelu Poljica kod Omiša.med.  a  imao  je  tri  sina. Došli su iz Strizirepa kod Sinja."  Naselja  i  poreklo http://www. Tamo su zabilježeni i na popisu katolika Splitske nadbiskupije 1725. 2005.  and  Draganović  Krunoslav.  6.  Ivanišević. i to čak 52 osobe s tim imenom.  and  Draganović  Krunoslav. Prema mletačkim dokumentima koje je objavio Josip Soldo. gdje živi veliki rod Vrgoča.  uzgojem ovaca i krava na svojoj farmi.  Sa  Kupreške  visoravni.  2. gdje se nalazi i Vrlika. Ova tradicija nije nespojiva s prezimenom. Život i smrt u Duvnu. Borivoje Milojević navodi tradiciju da su nekad davno živjeli oko Vrlike. Grob/kapela Ive Romić. Turci su je sasjekli i krvnički unakazili. Jedini su katolički rod u tom selu.  8.  Borivoje  Ž. godine. 1970.  II  izdanje. koji već tad bilježi Raštegorce u Malovanu.  Spomendan joj je 15. U Poljici se Vrgoči spominju još 1613.  Miroslav.

com/p/prezimena.zlosela. 39. Dobrodošli WWW. Palavestra.  29. (1984)  13. Komentiraj kao:  Unknown (Google) Odjava Objavi     Obavijesti me Pregled Početna stranica Pretplati se na: Postovi (Atom) SRETAN BOŽIĆ KATEGORIJE http://www."  Zbornik  za  narodni  život  južnih  Slavena. Nosić.. Vrčić. "Porijeklo stanovništva Rakitna.hr/  Preporučite to na Googleu Nema komentara: Objavi komentar Samo kupreške vijesti ­ Web stranica sela Zlosela u općini Kupres. 13.  Stoljeću. 2000. Bosansko­hercegovačka hrvatska prezimena II.  godine. (1933)  15.petar­zulj.  Sinj:  Ogranak  Matice  hrvatske  u  Sinju.  and  Magdalena  Vidinić. 1995.  Rijeka: HFD.  Benedikta. Kupreška prezimena sa web stranice: http://www.  Milojević.  11.  10. and Magdalena Vidinić. 1999. VI. ZLOSELA (Kupres­BiH): PREZIMENA stanovništva.  Zelić­Bučan.ZLOSELA.  Marijan. Nosić.2016.. Vlajko. (1967)  16.  Borivoje  Ž." Glasnik Zemaljskog muzeja u Sarajevu ­ Etnologija.  14.iz.  Stojković.  "O  privredi  i  naseljima  u  dolinama  Cetina  i  Krke.html 9/10 ."  Glasnik  Geografskog društva.  12. Plemena Imotske Krajine.  Bosansko­hercegovačka  hrvatska  prezimena  I.  17. Rijeka: HFD.COM! Kupreški edukativno­informativni web portal! Unesite komentar.  Sinjska  Krajina  U  17.01. 2010.  Milan. Milan.  Josip  A.  "Podgora  u  XVII  stoljeću.  I  18. 3. (1923)  9. Imotski: Osobna naklada.03.  "Popis  pučanstva  Splitske  nadbiskupije  1725. Soldo. fra Vjeko."  Izdanja Historijskog arhiva u Splitu. 1925.

html 10/10 .COM Informacije: +387 63 370 356 zlosela.2016.NET 7 ONLINE ZLOSELA NA FACEBOOK­U ŠUMARIJA KUPRES 474. Nedjelja. ZLOSELA (Kupres­BiH): PREZIMENA Kupres (290) Vijesti (180) Najave (93) Zlosela vijesti (78) Župa Suho Polje (67) Zanimljivo  (59)  Općina  Kupres  (45)  Obavijesti  (40)  Domovinski  rat  (38)  Tradicija  (35) Blagdani (32) Natječaji (31) Turizam (27) Travanjska događanja (26) Javni poziv (23) Na današnji dan (21) Vrijeme (21) Akcije (19) Kapelica  sv.kupres@gmail.COM Preuzimanje sadrzaja dozvoljeno je samo uz jasno istaknuto navodenje poveznice na izvornu stranicu .com/p/prezimena.DE UKUPNO PRIKAZA STRANICE OPĆINA KUPRES RADIO KUPRES   UDRUGA ŽENA KUPREŠKE ZLOSELA.  Svjetski  rat  (12)  Gradnja  (11)  Događanja  (10)  Običaji  (9)  Obnova  (9) Poljoprivreda (9) Dani kosidbe (8) Glazba (8) Dan oslobođenja (7) Zavičajni klub Kupres ­ Zagreb (7) Gospodarstvo (6) Crna kronika (5) Gospojinski turnir (4) Preporučujemo (4) Dan općine Kupres (3) Gastronomija (3) Izbori 2014 (3) LINKOVI . 03. ožujka 2013.COM KUPRES.03. UTEMELJENO: ZLOSELA.DE MANDINO SELO. http://www.01.220 ŽUPA SUHO POLJE ŽUPANIJA NAŠI PRIJATELJI   KUPRES.  Marka  ­  Zlosela (15)  Hrvatski  Dom  Kupres  (14)  Obljetnice (14)  Humanitarna  akcija  (13)  2.zlosela.com TKO JE ONLINE ZVIRNJAČA. Pokreće Blogger. KUPRES SMJEŠTAJ KUPRES­PORTAL.