METALNE KONSTRUKCIJE

U ZGRADARSTVU

krov
sleme

GENERALNA UPUTSTVA ZA REAVANJE DISPOZICIJE

INDUSTRIJSKE HALE

venac

kalkanski zid

poduni zid

Reavanje dispozicije je, svakako, jedan od najinenjerskijih poslova. Za

uspeno reavanje dispozicije, pored znanja, potrebno je i iskustvo.
Pravilno odabranom dispozicijom se predupreuju mnogi problemi koji
mogu iskrsnuti tokom detaljnog prorauna. Isto tako, manjkavosti
nainjene pogreno koncipiranom dispozicijom, po pravilu, je teko
otkloniti na racionalan i inenjerski prihvatljiv nain.
Ova uputstva pretstavljaju sintetizovane delove udbenika proirena
objanjenjima koja su se, iskustveno, pokazala kao najpotrebnija
studentima tokom poetka vebanja iz ovog predmeta.
Osnovni problem na vebama je to je na samom poetku potrebno
koncipirati sve elemente, ukljuujui i one koje jo nisu sluali na
predavanjima. Zato e se malo panje posvetiti rekapitulaciji pojmova i
elemenata hale.
Pojmovi:
Poduni zid obimni zid hale koji se protee "po duini" ili upravno na
glavni popreni okvir.
Kalkanski zid ili kalkan zid hale koji zatvara halu "sa ela" ili
paralelno sa glavnim poprenim ramom.
Sleme hale najvia taka krova hale mesto preloma krovne ravni
Venac hale najnia taka krova hale linija gde se sustiu krov i
poduni zid.
Raspon hale i visina hale rastojanje izmeu osovina stubova ili
oslonakih vorova krovnog nosaa ako su stubovi promenjivog
poprenog preseka ili su reetkasti odnosno rastojanje od kote 0,000
(gornje ivice konstrukcije poda hale) pa do preseka osovina krovnog
vezaa i stuba ili kota oslonakog vora vezaa. Ovo su dimenzije koje se
izvode iz zadatih veliina kao to su "ista irina" hale i "ista visina" hale
ili iz zadate mostne dizalice. Ako nema mostnih dizalica onda se, esto,
zadaju "ista irina" i "ista visina" kao veliine koje su potrebne za,
recimo, tehnoloki proces ili slino. "ista irina" hale je isto rastojanje
izmeu unutranjih ivica stubova. Da bi se, prema tome, dobio raspon hale
u sluaju hale bez mostne dizalice potrebno je predvideti "irinu" stuba
odnosno njegovu statiki visinu i nju dodati na "istu irinu" ova cifra
se, obino, zaokruuje na prvu veu cifru u modulu od 100mm. Slino je
sa visinom hale gde je potrebno predvideti visinu krovnog vezaa odnosno

njegovu statiku visinu i polovinu te visine dodati na "istu visinu" uz istu

napomenu o zaokruivanju i modulu. Ako je u pitanju reetkasti krovni
veza onda se na "istu visinu" dodaje polovina pretpostavljene visine
donjeg pojasa uz adekvatno zaokruivanje dobijene vrednosti i tako se
dobija visina ose donjeg pojasa vezaa a visina hale se onda izvodi iz
parametara (rastera i visine reetke, nagiba prve dijagonale, pada krova)
reetkastog krovnog vezaa. Potpuno analogna, ali neto sloenija, je
procedura kada je zadata mostna dizalica (obino se zadaje nosivost,
raspon i visina dizanja mostne dizalice). Iz tabela mostnih dizalica
uzimaju se dimenzije elemenata dizalice koji "prelaze" raspon dizalice
(osovinski razmak ina dizalice) pa se na to dodaje polovina irine (visine)
stuba na koti GI-a kao i neka "rezerva" od oko 100-200mm pa se tako
dobijena dimenzija zaokrui na prvi vei broj u modulu od 100mm (u
velikom broju situacija je dovoljno tano pretpostaviti da je "irina" hale
jednaka rasponu mostne dizalice uveanom za oko 2,0m u modulu od
100mm). Slino se odreuje visina hale u sliaju kada postoji mostna
dizalica (pa i kota GI-a gornje ivice ine), kao veliina izvedena iz
zahtevane visine dizanja mostne dizalice (to je dimenzija od kote poda do
gornjeg graninog poloaja kuke za dizanje) uveane za visinu
konstrukcije mostne dizalice uz dodatak propisanih 500mm za servisiranje
i funkcionisanje (sve su ovo vrednosti iz tablica proizvoaa mostnih
dizalica) kao i za polovinu pretpostavljene visine vezaa (u sluaju
limenog vezaa) ili polovine visine donjeg pojasa (u sluaju reetkastih
vezaa) a tako dobijene vrednosti se zaokrue na vei broj u modulu
100mm (uz ve iznetu napomenu u sluaju reetkastog vezaa kada se
ovako dobija osa donjeg pojasa a visina hale se onda izvodi iz parametar
reetke).

Legenda za obe eme:

1-ronjae
2-vertikalni poduni krovni spreg u slemenu
4-popreni krovni spreg
5-pojas poprenog krovnog sprega
7-glavni krovni veza
8-vertikalni spreg u podunom zidu
10-spreg za bone udare
11-glavni stubovi
13-fasadni stub u podu. zidu
14-fasadne rigle u kalkanskom zidu
16-spreg za koenje
17-fasadni stub u kalkanskom zidu
19-horizontalni spreg do kalkana 20-vertikalni spreg u kalkanu
22-laki ankeri fasadnih stubova L-raspon hale

3- vertikalni poduni krovni spreg u vencu

6-poduni krovni spreg
9-nosa kranske staze
12-fasadne rigle u podunom zidu
15-krovne zatega
18-fasadni ugaoni stub
21-anker zavrtnjevi
l-raster glavnih poprenih okvira

Hala se predvia/ne predvia za produenje ovaj pojam definie

konstrukciju kalkanskog zida. Ako se hala predvia za produenje ona, u
sutini, u osi do kalakana ima glavni popreni ram kao i u ostalim osama
(pa prima sve horizontalne i vertikalne uticaje) a konstrukcija kalkana je
"prilepljena" sa strane uz ovaj ram (veza kalkanskih stubova i rigle rama
je vertikalno pomina klizna to spreava optereenje sa krova da se
prenese na kalkanski stub usled, recimo, deformacije rigle (ugiba). U
sluaju kada se hala ne predvia za produenje, tipino je, da u osi do
kalkana nema glavnog poprenog rama nego se projektuje konstrukcija
kalkana koja sada prima sve horizontalne i vertikalne uticaje (stubovu
primaju optereenje sa krova a krutost u ravni kalkana se postie
vertikalnim kalkanskim spregovima). U sutini, nije pogreno primeniti
prvo reenje i u sluajevima kada hala nije predviena za produenje ali je
obrnuto principijelna greka.
Nosivost tla - je parametar koji bi trebalo da definie oblik i dimenzije
temelja. Za potrebe dispozicije dovoljni je naglaeno razgraniiti sluaj
stuba ukljetenog u temelj od sluaja gde je ova veza zglobna. Temelj
ukljetenog stuba je, po pravilu, izduen pravougaonik u osnovi dok je
temelj zglobno oslonjenog stuba priblino kvadratne osnove

Elementi hale:
Krovni pokriva obloga krova koja se zadaje u nekoliko oblika ali se
moe smatrati da je za sve tipove potreban nagib od 10%.
Fasadna obloga obloga obimnih zidova hale, takoe se zadaje u
nekoliko oblika
Ronjae elementi krovne konstrukcije na koje se "polae" krovni
pokriva i koji se proteu "paralelno" sa vencom odnosno u "podunom"
pravcu hale. Ronjae najblie "slemenu" objekta se nazivaju
"slemenjaama" a one do "venca" se nazivaju "venanice" ostale se,
esto, nazivaju i "meuronjaama".
Raster ronjaa meusobno rastojanje izmeu dve ronjae zavisi od
tipa krovnog pokrivaa - za sve zadate tipove krovnog pokrivaa
zadovoljavajue je 2,50m (2,0-3,0 m).
Vrsta ronjaa u zavisnosti od raspona (zadati razmak glavnih
poprenih ramova u ovom sluaju):

Za raspone od 6,0 m - prosta greda (moe se smatrati da su to

valjani "I" ili "[" profili ili pravougaone kutije sa visinom od oko
l/20-l/30 raspona.)

Za raspone 7,0-9,0 m - kontinualna greda (izbor profila i

dimenzije se ne razlikuju od proste grede)

Za raspone 8,0-10,0 m - "greda sa kosnicima" (za samu gredu po

pitanju izbora profila i dimenzija vae ista pravila kao i za "prostu
gredu" kosnik je obino od 2L profila ili kvadratna kutija greda
sa kosnicima je predodreena za kombinaciju sa reetkastim
vezaima koji tada moraju imati ispunu sa vertikalama koje e
primiti uticaje iz kosnika - u dispozicijama sa punom riglom, ija je
visina relativno mala, nije racionalno primeniti ronjae sistema sa
kosnicima.

Za raspone 9,0-12,0 - "R"-ronjae, u sutini reetkaste ronjae

sistema proste grede sa originalno dizajniranom ispunom od
okruglog gvoa statika visina ovih nosaa je, obino, 1/12 1/20
raspona a ispuna se formira tako da nagib dijagnale bude 45-60.

Za raspone 12,0-15,0 m - "Prava" reetkasta ronjaa sistema

proste grede kod koje je ispuna od "pravih" rofila i koja je
dizajnirana po svim pravilima za reetkaste nosae uobiajena
statika visina je 1/10-1/14 raspona.

Za manje i vee raspone mogue je primeniti i druge tipove

ronjaa od kojih se pominju ronjae sa zategom, kontinualne
reetkaste ronjae sa i bez kosnika, posebno dizajnirani sistemi
kontinualnih ronjaa "na preklop" i drugi
Fasadne rigle elementi obimnih zidova hale preko kojih se "polae"
fasadna obloga po pravilu se rasporeuju u rasteru (meusobnom

visinskom rastojanju) od oko 2,5m (2,0-3,0 m) i raspona su do oko 6,0

7,0 m obino su statikog sistema proste grede a eventualno sistema
grede na dva polja uobiajeno se konstruiu od horizontalno
orijentisanih valjanih "[" profila ili pravougaonih kutija, mada nisu retki i
drugi sistemi i preseci (sistem za zategama, na primer).
Fasadni stubovi vertikalni elementi obimnih zidova ako su u
kalkanskom zidu nazivaju se i kalkanski stubovi.-. Nisu obavezni element
podunih zidova ako je raster glavnih stubova 6,0-7,0 m obino se ne
postavljaju fasadni stubovi. Najee primaju samo uticaje na fasadu a ne i
optereenje sa krova mada su kod kalkanskih zidova esta reenja u
kojima oni primaju i optereenje sa krova. Postavljaju se u rasteru
(meusobnom rastojanju) od 4,0 7,0 m. Konstruie se od valjanih ili
zavarenih "I" profila ili pravougaonih kutija.
Nosa kranske staze Obino zavareni nosa "I" preseka sa statikom
visinom od 1/10 raspona (rastera glavnih stubova).
Glavni popreni ram svi zadati su jednobrodi i jednospratni pa se
sastoje od dva stuba i rigle i ine glavni nosei sistem u poprenom
pravcu. Glavni stub je vertikalni element glavnog poprenog rama koji se
zadaje kao pun limeni ili reetkasti moe biti konstantne ili promenivog
(skokovito) preseka po visini. Rigla rama rigla glavnog poprenog
rama koja se na vebama zadaje kao pun limeni ili kao reetkast nosa. U
sluaju reetkastog nosaa ispuna se formira tako da su vorovi gornjeg
pojasa obavezni na mestima ronjaa a da se ispuna konstruie tako da sve
dijagonale zaklapaju ugao 30-60.
Preporuene "visine" elemenata glavnog poprenog rama u funkciji od
visine stuba "H=H1+H2" (gde je "H" ukupna visina a "H1" odnosno "H2"
visine donjeg odnosno gornjeg dela u sluaju stuba sa "skokovitom
promenom preseka) i raspona rigle "L" su sledee:
Puni limeni stubovi konstante visine (za H=10,0-20,0 m)H/15-H/20
Gornji deo "skokovitih" stubova (ili, obino, 500mm).
H2/8H2/12
Puni limeni donji deo "skokovitih stubova" (za H1=10-30m)
H1/10-H1/20
Reetkasti donji deo "skokovitih stubova" (za H1=10-30m)
H1/9-H1/17
Poslednja veliina se esto zokruuje tako to se unutranji pojas
reetkastog dela stuba centrie ispod nosaa dizalice.
Pun limeni nosa rigle (za ukljeten okvir i okvir na dva zgloba)
L/30
Reetkasta rigla (u sredini raspona)
L/8-L10

L/20-

SPREGOVI spregovi slue za stabilizaciju hale kao i za prijem i prenos

odreenih uticaja.
Popreni krovni spreg spreg u krovnoj ravni do kalkana prima
reakcije kalkanskih stubova. Vertikale sprega su ronjae a bar jedan
pojas je veza a drugi mu je formiran od posebnih tapova ako je raster
vezaa vei od 6,0 m (u protivnom se "protee" od vezaa do vezaa)
Horizontalni spreg do kalkana spreg koji pravi meuoslonac
kalkanskim stubovima i formira se u visini GI-a. Konstruie se kao
horizontalna reetka ili kao staza sa gazitem od rebrastog lima Statika
visina je L/6-L/10 ako je reetka odnosno L/15-L/25 kada je u vidu staze
punog nosaa. Da se ne bi "preturio" (poto stoji horizontalno) ovaj spreg
se "vea" zategama ili "podupire" kosnicima o kalkanske stubove.
Poduni krovni spreg spreg u krovu du venca objekta na njega se
oslanjaju sekundarni fasadni stubovi podunog zida pa mora imati
vorove u rasteru fasadnih stubova. Pojasevi ovog sprega su venanica i
prva meuronjaa.
Spreg za bone udare Formira se izmeu gornje noice nosaa dizalice
i podunog fasadnog zida. Na njega se bono oslanja nosa dizalice a i
meuoslonac je fasadnog stuba u podunom zidu. Konstruie se kao
reetkast ali i kao horizontalan pun limeni nosa kada slui i kao staza za
opsluivanje mostne dizalice.
Spreg za vetar u podunom zidu formira se u podunom zidu u polju
do kalkana i prima i do temelja prenosi reakcije poprenog krovnog
sprega i horizontalnog sprega do kalkana. Pojasevi su mu glavni i/ili
sekundarni stubovi a horizontale mu mogu biti fasadne rigle podunog
zida, mada moe da ima i posebne tapove kao horizontale. U principu se
konstruie tako da ima vor na visini GI-a a radi pravilnog prijema
reakcije horizontalnog sprega do kalkana. Potrebna statika visina sprega
je oko H/5 (obino ide od glavnog stuba do prvog meustuba u podunom
zidu).
Spreg za koenje konstruie se u srednjem polju hale (polju do sredine
u sluaju parnog broja polja) a u ravni nosaa dizalice ako je to mogue
(kod reetkastih stubova ovo je lako izvodljivo a kod ostalih stubova moe
se ovaj spreg i iskositi tako da mu gornji deo bude u ravni nosaa dizalice
a donji deo se centrie u osu stuba ili temelja.
Vertikalni spreg u kalkanu je obavezan samo kada se hala ne predvia
za produenje pa nema glavnog poprenog rama u kalkanu ve se formira
posebna konstrukcija kalkana. Tada vertukalni spreg u kalkanu daje
krutost kalkanu u njegovoj ravni..

SADRAJ DISPOZICIJE
Dispozicija je crte objekta koji u potrebnom broju preseka, osnova i
pogleda ima, u izgledu, prikazane sve elemente hale sa neophodnim
kotama (ako svaki element ima "irinu", "debljinu" i "duinu" onda se pod
izgledom smatra projekcija u kojoj se element vidi sa svojom duinom u
protivnom se element vidi "u preseku").
Pravila pri crtanju dispozicije eline konstrukcije
Preseci se u elinim konstrukcijama (kao i osnove) razlikuju od
ekvivalentnih elemenata crtea u arhitekturi. Po pravilu, u elinim
konstrukcijama se u izgledu crtaju samo elementi koji su "u prvom planu".
Na primer, kada se crta popreni presek kroz sredinu hale crta se samo
prvi popreni ram u izgledu dok se konstrukcija kalkana (koja je, u sutini,
vidljiva i koja se obino crta u arhitektonskim crteima) ne prikazuje u
izgledu jer bi to samo optereivalo crte i pravilo konfuziju po pitanju
"debljine". Slino je i sa podunim presekom kada se crta presek kroz
sredinu hale izgledi u "prvom planu" su kranske staze i glavni stubovi dok
se konstrukcija kalkana (koja je, u sutini, na svega 500-1000mm
"dublje") ne crta iz istog razloga da bi se izbegla konfuzija i
optereenost crtea. Svi elementi hale se ceraju "materijalizovano" sa
minimum dve linije, jedino se tapovi spregova mogu crtati ematski
jednostrukom linijom. Spregovi i/ili reetkasta ispuna se, kada su
preseeni u presecima, crtaju isprekidanim linijama. Ostali elementi se u
preseku naglaavaju (crne). irina i debljina sitnijih elemenata hale se ne
crtaju u razmeri ve ematski bitno je da se vidi koje ivice se "gaaju" i
ta je "starije" te da se vidi da li je, na primer, u pitanju "I" ili "[" te da se
razlikuju kvadratna i pravougaona kutija, da li je neki element "na"
drugom ili se moda "ubija" u njega i slino (jai i vaniji elementi se
crtaju "deblji"). Stubovi se, kao krupni elementi - po ravilu crtaju u
razmeri, ukljuujui i stope.
Industrijska hala koja se zadaje kao zadatak za elaborat iz ovog predmeta
ima dve ose simetrije to omoguava izvesna pojednostavljenja prilikom
izrade dispozicije. Pre svega, pravilno koncipiran, crte je manji (ako se u
svim projekcijama koristi svojstvo simetrije).
Dispozicija treba da ima, u izgledu, prikazane sve elemente hale. Po
pravilu crtaju se sledee osnove, preseci i/ili pogledi:

Osnova krova (pogled odozgo na potpuno zavren krov)

Osnova krovne konstrukcije (pogled odozgo na konstrukciju krova

bez krovnog pokrivaa).

Osnova na koti gornje ivice ine - GI-a (horizontalni presek pogled na dole - u visini GI-a)

Osnova stubova i/ili temelja (horizontalni presek pogled na dole

u visini kote poda sa prikazom temelja kao da nema podne ploe).

Poduni presek kroz sredinu hale

Izgled konstrukcije podunog zida (presek nainjen "iza" kranske
staze - tako da se u prvom planu vidi konstrukcija podunog zida)
Popreni presek (tipian presek kroz halu)
Konstrukcija kalkanskog zida (presek nainjen "iza" glavnog
poprenog okvira tako da se u prvom planu vidi konstrukcija
kalkanskog zida).