Z.

Grej utokljunac
Predstaviu se kao kauboj! Ernest Selbi je bio toliko uzbuen da je ovu misao glasno izgovorio. Brzo
se obazreo da vidi nije li ga moda neko uo. Njegovi saputnici nisu obraali posebnu panju na njega,
pa je odahnuo. Ernestovo oduevljenje je sve vie raslo otkako je voz zaao u Reton klanac. Sada je
praktino bio u Arizoni. Ovo je bio Zapad, stvarni Zapad, koji je oduvek povezivao s pustolovinama, a
sada mu se na udesan nain pruila prilika da bude deo njega. Otkako je napustio svoj dom u Ajovi,
svaki as je vadio papire i pismo od advokata u ikagu u kome je pisalo da je njegov stric Sajlas Selbi,
koji je iznenada umro, ostavio svom neaku u nasledstvo ran u Arizoni koji se zvao "Red rok.
Advokat je, takoe, obavetavao naslednika da je gospodin Sajlas Selbi nameravao otputovati na ran
da bi proverio zato je prihod opao. Izvetaji upravnika Hepforda oito su bili uredni. Objanjavali su
zato je u poslednje tri godine broj goveda sa dvadeset hiljada spao na est hiljada. Meutim, gospodin
Selbi je oseao da tu neto nije u "Redu. Sada je novi vlasnik, Ernest Selbi, trebao da nastavi istragu.
Iako advokat nije direktno govorio o nepotenju tog Hepforda, same injenice bile su dovoljno jasne da
bi se stekao taka utisak. I Ernest je o svemu porazgovarao sa ocem i majkom i onda, nimalo ne
oklevajui, smestio se u voz koji je iao na Zapad. Bio je zahvalan stricu Sajlasu to mu je ostavio ran,
a jo vie to mu se pruila prilika da napusti svoj prilino ogranien ivot na maloj farmi u Ajovi i
prepusti se romantici i pustolovini koje je obeavao Zapad. Ali, mora biti razborit, govorio je sebi mora
malo obuzdati svoj ar i potruditi se da iznae najbolji nain kako sve to da provede. Znao je malo ili
gotovo nita o ivotu na ranu i bio je potpuno nespreman da preuzme rukovoenje imanjem. Morao bi
da naui posao na licu mesta, da stekne iskustvo u razliitim poslovima vezanim uz uzgoj stoke, da
otkrije ta se dogaa. Nije ak znao ni kako da otkrije nepotenje ili loe rukovoenje ranem. A onda
mu je sinulo: zato se ne bi pod nekim drugim imenom pojavio i zatraio zaposlenje kao kauboj na
vlastitom ranu? To bi, izvesno, bilo vredno iskustvo. -Naravno, za njega e novina biti i status
kauboja, ali je Ernest imao dovoljno iskustva s konjima i radom na farmi bio je snaan i ilav i verovao
je da e biti u stanju da savlada poetne tekoe. Na taj nain e moi ui i u trag poslovanju na imanju.
Moda e biti problema da ubedi Hepforda da ga zaposli, ali Ernest se trenutno o tome nije brinuo.
Videe ta e biti kada se nae na licu mesta. Sada kada je stvarno bio na Zapadu sa svim njegovim
misterioznim i blistavim mogunostima, oseao se dorastao svakoj situaciji. Selbi je napustio voz u
Holbruku. Panju mu je privukla nekolicina kauboja koji su dokoliili preko puta stanice. Kauboji su

bili mladi, rumenih obraza, otrog pogleda, lenjo su se kretali i bili su obueni u uobiajenu odeu,
nosili su velike eire, flanelske koulje i farmerke uvuene u kone izme s visokim potpeticama na
koje su bile prikaene neverovatno duge mamuze. Uputio se prema njima, zadovoljan to je
jednostavno obuen. Moe li se negde neto pojesti? upitao je. Moglo bi se rei da su gledali kroz
njega. Kako da ne odgovorio je ipak jedan od njih pokazujui preko ulice. Tamo je hotel. A i u stanici
se moe neto vaknuti. Ako ti ni to nije dovoljno, moe da svrati kod jednog utog na kraju ulice.
Kada kree koija za Springertaun? Ernest se usudio da postavi jo jedno pitanje. Pa, u jedanaest, a
moda i nee dobio je odgovor. Hvala na ljubaznosti odgovorio je Selbi ne menjajui ni boju glasa, ni
izraz lica. Njegov govor privukao je sumnjiave poglede. Ali, vie nita nije reeno i on je krenuo
prema hotelu. Tamo je ostavio torbu i, nakon to se jo malo raspitao, poao u obilazak. Pogled mu je
najpre privukla jedna crvenokosa devojka. Dok je prolazio pored nje, malo se osvrui da bolje pogleda
lice te devojke, uo je kako govori svom pratiocu: ao mi je, Poli, ali jutros se koijom vraam na "Red
rok. Stari mi je rekao da iz banke podignem prilino novca, te moram da urim. Ova primedba je
zainteresovala novog vlasnika rana "Red rok. Impuisivno se okrenuo i dotakao eir. Izvinite,
gospoice . . . poeo je, ali se naglo zaustavio shvativi da se hteo predstaviti. Pogledale su ga
radoznale zelene oi. Mladi iz Ajove je zamucao, ali je nekako uspeo da nastavi: Ho . . . hoete li . . .
moete !i . . . da me uputite do prodavnice gde bih mogao kupiti opremu za jahanje? Zar ne znate
itati? odgovorila je prilino neuljudno dok je pokazivala prema natpisu sa krupnim belim slovima
iznad izloga direktno preko ulice. Selbi joj se zahvalio i, dok je prelazio ulicu, uo je opasku da je
zgodan utokljunac. Ova podrugljiva primedba mu se i dopala i nije. Bio je osetljiv na to to ga
smatraju utokljuncem jer je bio svestan svog izgleda i neiskustva. Odluio se za restoran koji je drao
Kinez i tu dorukovao. Bio je tu dugaak ank, iza kog je bila kuhinja i nekoliko stolova. Ernest je
izabrao sto pored daanog zida koji je delio restoran od neke radnje na sledeem ulazu. Poto je
pregrada oito bila nedovoljno debela, njegove osetljive ui uhvatile su tihe glasove s druge strane.
Svaka re je bila razgovetna. Video sam da je Hepfordova cura uzela. U banci? Aha. I nosi ve ovog
jutra koijom za Springer. A ako bude drugih? Hm, Bad e se dokopati ako mi ne uspemo. Otiao je
napred. Ali, i mi emo pokuati da iskoristimo ansu. Zatim se ula kripa stolica, pa koraci. Selbi je
pogledao kroz prozor i trenutak kasnije video dvojicu koji su izali iz susedne prostorije. Paljivo ih je
osmotrio. Ne bi ih mogao zaboraviti. Brzo su krenuli niz ulicu, a Ernestovo uzbuenje je bilo toliko da
je jedva mogao objasniti Kinezu ta eli da jede. A kada je konano dobio jelo, nije vie imao apetita.
Pred njim je bila divna prilika! Devojka kojoj se obratio bila je kerka Heptorda, upravnika rana "Red
rok, i bilo je oito da je nameravaju orobiti. Poto je za to znao, sa uzbuenjem je shvatio da je njegova
dunost da sprei pljakae. Bandit o kome su govorili kao o nekom Badu sigurno je nameravao da
uleti u koiju negde usput, dok e dvojica lupea koje je prislukivao krenuti koijom i saekati da im
se ukae povoljna prilika. Pa, on e biti u koiji i dobro paziti da osujeti zaveru, po mogunosti bez
rizika. Ako se s takvim podvigom predstavi na "Red roku, bie mu osigurani i dobrodolica i
mogunost da se zaposli kao kauboj. Pokazae da nije utokljunac! Ta misao ga je do te mere
zaokupila da je potpuno priguio unutranji glas koji mu je savetovao da obavesti gradske vlasti. On je
mogao sa ovim izai nakraj. Pustolovina bi privukla Ernesta i da devojka nije bila upletena, pa ak i da
ona nije tako zgodna. Nabavie revolver. Oduevljen svim to ga je oekivalo, krenuo je da nae
radnju. U radnji Ernest je bio uzbuen veliinom i izborom robe koji bi se mogao meriti i sa veim
gradom. Paljivo je razgledao, idui od police do police, sve dok mu napokon nije priao prodava i
upitao ga ta eli. Ernest je odgovorio: Obinu kaubojsku opremu. Nije mu trebalo dugo da kupi ono
to eli. Prodava je, oito, pretpostavljao da je njegova muterija utokljunac, to je nagnalo Ernesta
da pokupuje i marame, ebe i, napokon, revolver, opasa i metke. Nije eleo da izaziva panju i, u
svojoj urbi da to pre nestane iz radnje sa velikim zamotuljkom, skrenuo je tako naglo iza ugla da se
sudario s nekim na trotoaru. Bila je to devojka koja se od sudara malo zateturala i gotovo bez daha sela
na vreu s branom. Na svoj uas, prepoznao je Heptordovu kerku. Njene prelepe zelene oi
posmatrale su ga s neprikrivenom dosadom. Sedela je rumenog lica, ljutito nametajui eiri. a . . .

ja . . . izvinite zamucao je Ernest. Nisam gledao gde idem. Ba sam nespretan, jeste li u "Redu? Ustala
je i oinula ga pogledom koji mu je naterao rumenilo u obraze. Dok je prolazila pored njega, Ernest je
primetio da je i ona porumenela. Instinktivno je hteo da krene za njom i objasni joj da ga ni njegovo
iskreno divljenje prema zgodnoj devojci ne bi navelo da se s njom namerno sudari. Odustao je. Ernest
se vratio u hotel, uzeo sobu, obukao u kaubojsku odeu i postao toliko zadovoljan sam sobom da je
potpuno zaboravio na neugodan susret. Pristajala mu je gruba odea. Vie nije podseao na kicoa.
Odluio je da za sada ne stavlja mamuze dok ne naui kako se hoda s njima. Ako bi ih sada stavio, bilo
je izvesno da bi se sapleo i tako se odao. Revolver je bio velik i teak. Napunio ga je i nadenuo za
pojas. Kada se spakovao, uputio se prema mestu gde su mu rekli da e stajati koija. Tamo je, i >
pored pesimistike obavesti onog kauboja, saznao da koija uskoro kree. Vozilo je Ernesta podsealo
na veliki vagon, sa etiri iroka sedita iza vozaevog, umesto krova nalazila se cerada koja je sada bila
uvijena. Bila su upregnuta etiri konja koja su nestrpljivo ekala da krenu. Gde ide, kauboju? upitao je
voza, pedesetogodinjak grubog lica, blistavih plavih oiju. U Springertaun odgovorio je Selbi
najkrae to je mogao. Oseao je zadovoljstvo to ga je koija oslovio kao kauboja. Deset . . . unapred
zatraio je voza grubo, ne dovodei tako u pitanje svoje iskustvo sa gospodom na granici. ega deset?
upitao je Ernest. Hej, momak, odakle ti dolazi? upitao je voza koije pretvarajui se da je iznenaen.
Deset somova! Oh, mislio sam da je karta deset centi odgovorio je Ernest naivno i izvadio novanik iz
kog je paljivo izvukao zelembaa. Auh progunao je voza uzimajui novac. Sedni na stranje sedite,
a torbe stavi ispod. Ernest je lenjo uinio kako mu je reeno, nakon ega se smestio da uiva u situaciji.
Sedite ispred njega je bilo prazno, a sledee su zauzimala ona dvojica grubijana ije je planove
prislukivao. Na trotoaru je primetio crvenokosu devojku koju je onako nezgodno sreo dvaput tog jutra.
Izala je iz hotela s jednom sredovenom enom i kaubojem pretovarenim torbama i zamotuljcima.
Kada su stigli do koije, Ernest je okrenuo glavu, iako bi vie voleo da vidi njen izraz lica kada ga
prepozna. Do vienja, Defe, i hvala ti na svemu govorila je devojka. Ba mi je ao to ranije nisam
saznao da si u gradu, jo mi je zalije to ide odgovorio je kauboj oteui. Ali, sigurno e doi
etvrtog. Bojim se da neu, Defe odgovorila je sa aljenjem. Au! Nee valjda propustiti igranku!
Mislim da u propustiti mnogo vie. Da nisam morala obaviti posao za tatu, ne bih ovog puta ni dola u
grad . . . U stvari, Dete, strano smo ovih dana uznemireni na ranu. Ma, ta mi kae, Ana! A zbog
ega? Pa, verujem da mogu rei svim mojim prijateljima rekla je devojka rezignirano. Govorila je tie,
ali su njene rei ipak jasno doprle do Ernestovih uiju. Ti zna da mi u stvari nismo vlasnici "Red roka,
iako je uvek izgledalo da jesmo. Tata samo vodi ran za onog starog krticu Selbija. I sada, ini se,
Selbi je umro. Nita nismo znali dok nije dolo pismo od advokata. Ono nas je upoznalo sa injenicom
da moramo oekivati da u Arizonu stigne neko ko e, pre ili kasnije, preuzeti ran. Prokletstvo! Ba
gadno uzviknuo je kauboj. Kome je stari Selbi ostavio ran? Advokat nije rekao. Verujem nekom
utokljuncu, sinu ili neaku. Tata ne misli tako. Selbi ima i brata odgovorila je devojka s gorinom.
Razvedri se, Ana Def se nasmejao. Sigurno e sve opet biti po starom. Taj tip se nee pojaviti, a ako
doe, moe se udati za njega. Ha, ha, ha! kauboj se zagrcnuo od smeha. I ene su se poele smejati.
Tako me je posavetovala i gospoa Dons nastavila je devojka. To nije smeno. Zar moe i zamisliti
da bih se mogla udati za nekog bledunjavog utokljunca ili pak elavog tipa sa Istoka? Ne bih ni po
cenu rana! Svakako, to je srea za nas kauboje odvratio je Def arko. Pa, adios. Ipak se nadam da e
doi etvrtog. I, sluaj, pozdravi onu tvoju malu roaku Dejzi Bruks. Kako da ne, Defe Martine
odvratila je. Ah, vi kauboji! . . . Adios. Neak Sajlasa Selbija se potpuno sloio sa ovom crvenokosom
curom da nimalo nije smeno ovo sa nasledstom. Ernesta je prilino uzdrmala injenica da je privlana
devojka, iji se temperament moe meriti s njenom kosom, kerka Dona Hepforda, koji je godinama
vodio ran "Red rok" za njegovog strica Sajlasa. Na prvi pogled privukla ga je Ana Hepford, ali na
drugi ga je ve prilino odbijala. Vagajui njenu zajedljivu opasku o Sajlasu Selbiju, zakljuio je da mu
se uopte ne dopada. Kada je sa svojom pratiljom sela ispred njega i videvi iz blizine njenu plamenu
kosu i vitak beli vrat, shvatio je da, ipak, pobuuje njegovo zanimanje. Prepoznao je simptome.
Napadali su ga povremeno sve dok nije napuneo dvadeset i jednu godinu, i jednom ili dvaput tokom

naredne tri godine. Ovo je bilo neto drugaije. Pa, kada je uopte video neko tako divno stvorenje kao
stoje Ana Hepford? Ana, nisi mi ispriala te novosti o ranu obraala se starija ena devojci uzbuenim
glasom dok se smetala. Zaboga, svi u Springeru gledaju na ran kao da je va . . . poto si ti jedino
dete. A toliko dugo je tvoj dom! Pa, sada je sigurno da nije ni moj, ni tatin devojka je kratko
odgovorila. Pobesnila sam kada sam ula novosti, a tata mi je odmah rekao na emu smo. Oh, bio je
uznemiren! Sada su poele da apuu i, mada je Ernest besramno prislukivao, vie nije mogao uhvatiti
ni re. A kada je koija krenula, tandrkanje tokova i udaranje kopita potpuno su ga onemoguili da
prislukuje. Ernest se predao sanjarenju koje nije iskljuilo ni njegov problem, ni budnu panju na
dvojicu zaverenika na seditu iza vozaa. Ipak je iskreno uivao u pejzau. Konji su brzo odmicali, a
izgledalo je da svaka nova milja vo di u jo fascinantniji kraj. Zeleni panjaci, sivkasta polja naikana
stokom, pokoja ranerska kua smetena u dolini ili na umovitom breuljku, valovita brda s
kedrovima godili su pogledu momka iz Ajove, ali su ga jedva pripremili na ovo gorje. Bio je navikao
na neogranien vidik. Ovo prostranstvo valovitog sivila sa ivicama belog i crvenog, oduzimalo mu je
dah. Arizona! Sve do sada to ime je za njega bilo mit. Nije se seao strica Sajlasa, iako su mu kod kue
priali da ga je njihao na krilu i govorio da e jednog dana od njega napraviti zapadnjaka. Koija se
kotrljala. I dame ispred njega vie nisu razgovarale. Gospoica Hepford je bila zamiljena. Bio je
siguran da ga nije primetila. Radoznalo je oekivao trenutak kada e ga prepoznati nije znao zato je
zamiljao da bi se iz toga moglo neto izroditi. Sluaj je spojio stvarnog vlasnika rana "Red rok" i
devojku koja je sanjala da ga poseduje. Ovde je Ernest, dokazujui da je i sam sanjar, zamiljao sebe
kako je inkognito krenuo na "Red rok" i kako je, kao siromaan kauboj, spasio crvenokosu curu od
pljakaa i na kraju zadobio njenu ruku i kao venani dar poklonio joj ran koji je toliko volela. Taj san
ga je drao miljama, daleko preko doline koja ga je oarala i uz dugu strminu do neravnog vrha. Prizor
koji mu se na tom mestu ukazao rasprio je Ernestovo sanjarenje. Sa strahopotovanjem je zurio u
daleke visoravni i ta zaaranost ga nije naputala sve dok se koija nije spustila u drugu dolinu.
Zaustavili su se u malom naselju ispred niske krme. Konano najavio je voza. Pauza za ruak.
Gospoa Dons se probudila, a i gospoica Hepford se trgnula iz sanjarenja. Ernest je navukao obod
eira preko oiju. Kada se devojka okrenula, naslutio je da e se njemu obratiti. Ispod irokog oboda
svog eira Ernest je mogao videti jedino ruku u rukavici na ijem se dlanu nalazio srebrni novi.
Hoete li mi, molim vas, doneti sendvi sa unkom rekla je. Ernest je uzeo novac, mrmljajui da mu je
zadovoljstvo i, iskoivi iz koije, uao u krmu. Sredovena ena bujnih grudi dala mu je sendvie, ali
uputila i znaajan pogled. Mladi je razmiljao o tome kako vie ne bi trebalo da obmanjuje devojku u
koiji, pa je izaao sa podignutim eirom i irokim osmehom na licu. Gospoica Herfortd nije ga
primetila sve dok joj nije pruio sendvie. Tada su joj se zelene oi irom otvorile. Izraz iznenaenja
zamenila je ozarenost. Hej! uzviknula je i nasmejala se. Laskalo je njenoj tatini. Ernest je odmah
shvatio da ona zamilja da je on prati i da je neto slino uobiajeno u njenom ivotu ovde. To ga je
naljutilo. Posmatrao je kako apue neto svojoj drubenici koja je uzviknula: Zaboga! Nakon toga je
gospoa Dons zainteresovano pogledala Ernesta. Selbi je uzvratio kompliment sa osmehom,
namignuvi. U tom trenutku dvojica lupea na drugom seditu pobudili su Ernestovu panju. Sinulo mu
je da je njegov povratak doao u za njih nezgodan as. Poto su bili odsutni i on i voza koije,
verovatno su smislili da je pogodno vreme za njihov plan. Krupniji od njih dvojice, tvrdih oiju i s
bradom koja nije skrivala tanke usne i kvrgavu bradu, gurnuo je dolar prema Ernestu. Hej, sinak,
donesi i nama isto rekao je. Ernest je odgurnuo prljavu ruku. Sluaj ti! javio se sada drugi tip. Kakvo je
to ponaanje. Nateraj ga da donese sendvie, Bile, ili razbij njegovu zgodnu njuku. Na to je Bil bacio
srebrni dolar na Selbija, koji je stajao pored stranjeg toka. Snano ga je pogodio i otkotrljao se na
tvrdu zemlju. Pokupi to i donesi sendvie naredio je. Hej, vas dvojica ste lenji tvorovi odgovorio je
Ernest besno. Bil je preskoio preko toka umesto da proe pored ena koje su postale svesne prepreke
i paljivo posmatrale trojicu mukaraca. Selbi je krajikom oka video da ga gospoica Hepford gleda i
ta injenica je bila dovoljna da ne ustukne. Potpuno je zaboravio da ima revolver, inae bi ga u tom
trenutku izvukao. Nasluivao je bitku i, poto ga je devojka posmatrala, jedva je ekao da ovoj dvojici

oita lekciju. im je siao, Bil je pokupio dolar i stavio ga u dep. Zatim je naglo ispruio ruku da
zgrabi Ernesta za koulju. Pokazau ja tebi ko je tvor zareao je i onda se okrenuo da svom drugaru
uputi znaajan pogled. Ovaj je shvatio i ustao. Bio je nizak, nabijen tip, utih oiju i isturenih zuba.
Putaj otro je naredio Selbi i snanim trzajem se oslobodio. Isto tako brzo je ispruio pesnicu. Pogodio
je Bila u vilicu i ovaj je tresnuo na zemlju s tupim izrazom na bradatom licu. Leao je trenutak s rukom
na licu, oiju ispunjenih meavinom oka i mrnje. Jesi li to ti mene udario, ulickani? zaurlao je. Ha,
kako je bilo? Ernest se smejao. Hoe li da ti pomognem da ustane i da ovo ponovim? kafgadija je
skoio i pojurio kao razjareni bik, viui neto svom drugu. Selbi je, jednostavno izmaknuvi se,
izbegao divlji napad. Snaan udarac levicom zaustavio je Bila, a jo snaniji zamah desnice bacio ga je
meu tokove koije. Uzmi lovu, Bile vikao je tip iz koije. Ja u se pobrinuti za tog mangupa. Zatim
je skoio iz koije, bacivi se na lea momka iz Ajove i oborivi ga na zemlju. Da li je nameravao da
samo zadri Ernesta ili da ga prebije, to dve ene u koiji nikad nee saznati. Jer, snani i pokretni
mladi se otkotrljao s njim i, brzo se, oslobodivi se stiska,, uspravio. Bil se upravo dijo, ali pre nego
to se i snaao, Selbi ga je ponovo bacio na zemlju. Uto je i onaj nii tip opet skoio na Ernesta.
Usledila je estoka borba i mladi iz Ajove je imao podosta posla izbegavajui banditove ruke dugake
kao kod gorile. Bile . . . uzmi curi . . . tanu! dahtao je Selbijev napada. Koija je . . . Ernest se
otrgnuo i snano zamahnuo nogama. Razbojnik se zavrteo i tresnuo. Mladi je ekao da se ovaj
podigne. Izgledalo je da je njegov protivnik za sada oamuen. Daj tu tanu! Ernest je uo kako Bil
rei. Okrenuvi se brzo, ugledao je Anu Hepford, koja je vritei ustala sa svog sedita dok je obema
rukama vrsto drala torbicu koju joj je otimao bradonja. Putaj . . . lopove! besno je vikala. U tom
trenu Selbi se setio svog oruja. Naglo ga je izvukao iz depa i naciljao u razbojnika. Ostavi to!
povikao je. Pre nego to se ovek okrenuo, revolver je snano odjeknuo. Pucanj. Neiskusni Selbi je
vrsto stisnuo obara, a uopte nije imao nameru da puca. Ne pucaj! povikao je razbojnik promuklim
glasom, ispustivi devojinu torbicu i podiui ruke. Njegove zakrvavljene oi divlje su buljile u
Ernesta. Kidaj, Bile povikao je onii tip kada se uspravio. I ne osvrnuvi se, pojurio je kao da ga svi
avoli gone. Uto se i Bil snaao i skoio s koije jurnuvi prema grmlju iza stene. Selbi, uplaen koliko
i razbojnik, ponovo je, naciljao prema dvojici begunaca koji su upravo ulazili u grmlje i povukao
obara. Beng! Beng! Beng! Meci su? pogodili zemlju i uskovitlali prainu i naterali razbojnike da bre
potre. Pre nego to je Ernest uspeo i etvrti put> da opali, nestali su. Na zvuk pucnjave, iz krme je
izjurio voza koije u pratnji snanog mukarca u izmama. Na vratima se pojavila i ena. Nie na ulici
prolaznici su se brzo sklanjali s puta. Kakva je to pucnjava? pitao je voza pribliavajui se Selbiju iji
se revolver jo puio. Ona dvojica su pokuali da me opljakaju izjavila je gospoica Hepford ljutito,
pruajui torbicu u znak dokaza. Prokletstvo! uzviknuo je ovek koji je istrao za vozaem. Ernest je
vratio revolver u futrolu i nije vadio ruku da ne bi primetili da drhti. Inae, uspeo je da na licu pokae
ravnodunost. Prokletnici! Nisu me mogli zavarati govorio je voza. Nisu mi platili vonju! Gospoica
Hepford je smireno sela, iako je bila bleda. Zelene oi, sada bletave, radoznalo su poivale na mladiu
u novoj kaubojskoj odei. Hvala, kauboju, rekla je usiljeno. Uinili ste mi uslugu. Zato ste pucali? Pa,
izgledalo mi je da je to jedini nain objasnio je Ernest. Nisam ih obojicu mogao savladati. A onaj tip je
drao vau torbicu. Oh, ali vi ste savladali obojicu javila se i starija ena. Da li ste pucali da ubijete?
pitala je gospoica Hepford sve radoznalija. Nisam, zaista. Samo . . . samo sam hteo da ih uplaim . . .
Ali, da nije pustio, mislim da bih ga napunio olovom Ernest je zavrio prilino hladnokrvno. Oh
uzviknula je. Ipak mi je drago da ih niste zbog mene morali napuniti olovom. da jeste, trebalo bi da
bude zahvalna ivahno je dodala njena pratilja. Gospoo Dons, dosta mi je kauboja koji koriste i
najmanju priliku da pucaju jedan na drugog samo zbog mene, to mi se ne dopada. Ana, ovo je neto
drugo gospoa Dons je bila zapanjena zbog devojinog dranja. Ona misli da sam nezahvalna,
gospodine Revolverau obratila se gospoica Hepford Ernestu, a topao, blistav osmeh iznenada joj je
obasjao lice ali zaista nisam. Tako izgleda samo zato to mrzim ogovaranja, a sada e opet krenuti nova
pria o meni. ao mi je ako sam vas, ini se, kompromitovao odgovorio je Ernest ukoeno. Ana, ovo ti
nimalo nee nakoditi nasmejao se krupni mukarac. ika Bruk, kladim se da veruje da je ovaj kauboj

unajmio dvojicu tipova da me kao bajagi opljakaju bunila se devojka. Ha! Ha! Ha! Ah, ti kauboji!
uzviknula je gospoa Dons odmahnuvi nemono rukama. Selbi je, ipak, uhvatio pogled divljenja
starije ene. Hepfordova kerka je gledala u pravcu u kojem su se izgubila dvojica razbojnika. Ponovo
je uao u koiju, na poslednje sedite. Krupan mukarac, neobrijan i s mirisom uzoranih polja i konja,
prijateljski je odgurnuo Ernesta i seo pored njega. Samo se vi raskomotite rekao je Ernest sa osmehom.
Dragi moj mladiu, starost ispred lepote bio je od govor, ljubazne oi dobro su osmotrile momka.
Voza je oinuo biem i koija se otkotrljala iz Kone, crvenokosa devojka je naslonila glavu na rame
gospoe Dons, a krupni mukarac pored Ernesta pokazao je elju da se sprijatelji. Gde si se uputio,
mali? U Springertaun, odgovorio je Ernest, zainteresovan da otkrije koliko odea ini oveka. Nisi
dugo u ovim krajevima i pored tvoje igre s pucaljkom? Nisam. Odakle si? Iz Ajove. Dodao je da trai
posao. Bilo mu je drago to moe da razgovara, oseajui se pomalo nesiguran sada kada je uzbuenje
iezlo. Koa na rukama mu je bila zguljena, oseao je otar bol i napipao vorugu na potiljku, a novo
odelo bilo mu je prljavo od praine i krvi. Pa, verujem da e to biti lako. Hok Sibert, predradnik na
ranu "Red rok, trai jahae. Ima problema sa druinom. Hepford ne moe da zadri ljude. Ako tamo
ne uspe, ja u te uzeti. Naravno, ne mogu platiti mnogo, ali vaan je posao. Hvala odvratio je Ernest,
kog je privlaio ovaj jednostavni, ljubazni raner. Ipak u prvo pokuati kod Hepforda . . . uo sam
dosta o "Red roku. Zato ne moe da zadri ljude? Pa, davno nekad je bio drugaiji, ali poslednjih
godina postao je stoar za kog kauboji ne jau ako ne moraju. I sam e to otkriti. Nije ba
ohrabrujue . . . a novajlija sam na Zapadu. U stvari, i ja sam uo neke . . . hm . . . nezgodne stvari o
tome kako vodi ran. Hm. On je zaista unitio ran, to svako ovde ve zna odgovorio je raner, s
prilino gorine. Bio je to veliki ran kada sam ga ja vodio. Ernest je uspevao da prikrije zaprepatenje.
Ne pokazujui preveliku radoznalost, nastojao je da pokae prirodno interesovanje prema u boj a bez
posla. Saznao je da se njegov poznanik zove Sem Bruks i da je godinama radio za Selbija. Rekao je da
je nekad bilo ezdeset hiljada grla stoke. Bruksova ena bila je roaka Hepfordovih. Kada je Selbi
kupio ran, dao je Bruksu stotinu ari zemlje u dnu doline koje se Hepford, kada je oslobodio Bruksa od
posla, nije mogao dokopati. Nikad nije prestao da me zastrauje nastavio je Bruks. Ja imam tu zemlju i
jednog dana e biti vredna. Zna, potok izvire na mojoj zemlji i u vreme sue "Red rok" bi usahnula da
nije mog izvora. Nikad Heptordu nisam pravio probleme. Selbi mi je dao zemlju i ne bi valjalo da sam
uskraivao svoju vodu. Ali, jednog dana . . . Bruks nije zavrio reenicu, lice mu je zato otvrdnulo. A
onda, nagnuvi se prema Ernestu, prstom je pokazao na Anu Hepford i apnuo: To je Hepfordova mala.
Ona misli da poseduje "Red rok. Ernest je, zbog Bruksove blizine, osetio da je ovaj prilino popio
emu je i mogao zahvaliti na njegovoj razgovorljivosti. inilo mu se da je imao sree stoje upoznao
Bruksa. Tokom sledeeg sata saznao je jo vie o ranu i okolici. ak je Bruks nagovestio da neto nije
u "Redu sa poslovanjem Dona Heptorda i u njegovom glasu se oseala gorina, tako da je novi vlasnik
rana "Red rok" sada bio ubeen da je neemu na tragu. Milje su brzo odmicale uz Bruksovo prianje i
promicanje zanimljivog pejzaa sve dok koija nije dola do vrha dugakog uspona s kog se pruao
pogled u dolinu. udesno! uzviknuo je Ernest. Vidi li one crvene stene" i litice tamo pod onim
drveem? pitao je Bruks. P, kada ih je Selbi video, nazvao je svoj ran "Red rok" . . . Jo ne moe
videti moju zemlju. Koliko ove doline poseduje Hepford . . . hteo sam rei . . . pripada ranu "Red rok?
Svaki deli i jo vie, osim mojih stotinu ari! Uh! uzviknuo je mladi urei zadivljeno. Pogled na
veliki ran oito je imao snaan efekat i na Bruksa, drugaiji pak nego na Ernesta. Moda je i Bruks
nekad gajio nadu da poseduje "Red rok. Zautao je. Koija se kotrljala irokom cestom koja je
krivudala niz planinu i kroz pojase borovine, kedra, hrasta i javora do doline. Ernest je video blistavi
potok koji je jurio kroz ze : lene panjake i polja i vodio do bele kolibe ispod crvenog grebena, gde se
dolina suavala. Koija se zaustavila na stazi koja je vodila pravo do kolibe. Tada je Ernest ugledao
devojku koja se naginjala preko kapije. Stigao si, Seme povukao je voza koije. Izlazi. Bruks se teko
izvukao i Ernest mu je pruio pakete. Pa, mali, ovde silazim. ta ono ree kako se zove? Zaboravio
sam da vam kaem. Ja . . . zovem se Ernest Hauard odgovorio je mladi, srean to se setio i svog
srednjeg imena. Ja sam Sem Bruks. Dojai do mene ako se zaposli u susedstvu. Bogami, hou. A

moda e mi i zatrebati taj posao . . . ako me ne uzme gospodin Hepford odvratio je Ernest, malo
preglasno zbog gospoice Hepford, koja se bila trgnula iz dremea i sada se obazirala oko sebe. U
meuvremenu se devojka s kapije polako pribliavala koiji. Imala je oko sedamnaest godina i
stidljive, krupne i tamne oi. Bila je bosonoga. Zdravo, Dejz, evo me, natovaren sam kao mazga
pozdravio je Bruks i poeo da joj dodaje zaveljaje. Kako si, Dejzi javila se i gospoica Hepford.
Nisam te odavno videla. Kako si, roako odgovorila je devojka. Ne izlazim mnogo u poslednje vreme.
Sluajui ih i posmatrajui, Ernest je zakljuio da meu roakama nema mnogo ljubavi. upravo kada je
koija ponovo krenula, Bruksova kerka je podigla glavu i susrela njegov radoznao pogled. Snano se
zarumenela da je poalio to je tako zurio. Gospoica Hepford je primetila devojinu zbunjenost, pa se
veselo nasmejala. Kada se koija malo odmakla, mladi se ponovo osvrnuo. Ovog puta se nasmejio,
kao da je eleo ublaiti malopreanju uvredu. Dolina je bila dua i ira nego to je to izgledalo s vrha.
Prirodno, nakon prvog posednikog uzbuenja, Ernest je poeo detaljnije i paljivije da osmatra imanje
koje mu je pripadalo. Da nije bilo papira u njegovoj torbi, sigurno bi posumnjao u svoja ula. Cesta je
zavijala ispod poumljene padine kroz umarak i uz bistri brzi potok ija ga je veliina, poto se
prisetio Bruksove tvrdnje da ide od malog izvora na njegovoj farmi, uveliko udila. U isto vreme,
Ernest je razmiljao o tome da je stric Sajlas pogreio to se odrekao izvora. Pomislio je da bi moda
mogao otkupiti taj komad zemlje ili se dogovoriti sa Bruksom oko koritenja vode. Otkrio je mali broj
goveda s obzirom na prostranstvo i zakljuio da stoka verovatno pase i iza brda. Nije video nikakvu
ogradu sve dok nisu doli do samog ulaza u dolinu. Tada je postalo oito da je dolina prelazila u jedan
od prostranih valovitih perivoja po kojima je ovaj deo zemlje bio poznat. Verovatno je to bilo pravo
carstvo za uzgoj stoke. Sve stene i litice na suprotnoj strani irokog perivoja stajale su u zapanjujuim
senama i nijansama crvenila iznad zelenila gorja. U zaobljenoj okuci doline, gotovo kao u amfiteatru,
kooperila se istina, a izmeu ratrkanih borova i vornovatih starih hrastova stajala je niska, dugaka
ranerska kua, smetena u slikovitom ambijentu uz ambare, senike, korale, sve do ispod padine.
Ernest je uzdahnuo duboko, gotovo bolno. Ovo sve nije moglo da bude njegovo! Ali bilo je! I ve je
oseao da e iskusiti i zabavu i pustolovinu pre nego to otkrije da je stvarni vlasnik. Pitao se ta bi ova
drska devojka, ova zelenooka Ana Hepford, rekla da to zna. Gledajui je kako sedi ispred njega, lica
okrenutog prema ranerskoj kui, pitao se kako e ovo oholo stvorenje reagovati kada sazna istinu.
Hej! povikao je voza i zaustavio koiju na ivici puta gde je gusti umarak zaklanjao pogled na dolinu
u oba pravca. Na cesti se iznenada pojavio neki mukarac. U istom trenu Ernest se setio razgovora
pljakaa koji su nagovestili da e trei lan njihove druine po imenu Bad doi do novca koji je nosila
gospoica Hepford, ako oni u tome ne uspeju. Selbi se naglo uspravio, a ruka mu je sama pola prema
futroli. Lupeima na granici oito nije nedostajalo drskosti. Ovaj tip je bio mlai od svojih drugara, a
lice mu je bilo tamno, vilice snane. Po izgledu bi mogao biti raner ili kauboj, mislio je Ernest, ali je
imao tvrde oi to ga je podsetilo na one kauboje koje je tog jutra video na stanici. ta hoe? Otkud si
ovako naglo izbio? upitao je voza sumnjiavo. Moram do Springera. Konj mi je povreen dobio je
smiren odgovor. Gde ti je konj? Vezan malo nie odvratio je nepoznati glavom pokazujui unazad.
Vratiu se po njega. Pa, u "Redu, upadaj nevoljko je odgovorio voza. Mladi je skoio na stepenik i u
tom trenutku Ernest je osetio da je podvrgnut najprodornem pogledu koji je ikad sreo. To je mladi iz
Ajove protumaio kao drsku procenu njega kao utokljunca, to ga je zapalilo. tavie, to ga je ubedilo
da je tip koji se upravo ukrcao na koiju trei razbojnik. Hladno je prihvatio izazov u oima
nepoznatog. Nije spustio pogled. Bio je srean to u revolveru ima jo dva metka. Gospoica Hepford
bi uskoro mogla videti neto to nije bilo sraunato da potakne njenu sumnjiavu tatinu, oko trikova
koje koriste kauboji da bi pridobili njenu naklonost. Selbi se nagnuo napred kako bi to pre reagovao
kada je tip zakoraio kao da eli sesti izmeu ena. Ipak, nije seo. Brzo, poput munje, nagnuo se nad
gospoicu Hepford i zgrabio joj torbicu koju je drala u krilu. Pustite! vrisnula je. Upomo! Pomamno
se otimala da vrati torbu. Nije u tome uspevala. Ernest je skoio sa izvuenim revolverom tako da se
razbojnik, kada se okrenuo, naao pred njegovom cevi. Stani ili pucam! Selbi je povikao promuklo i
sam se najeivi dok je drao prst na okidau. Tamno lice razbojnika se promenilo, vie od iznenaenja

i zlovolje nego od straha. U "Redu je promrmljao je. Ernest nije napravio pogrean korak. Znao je ta
radi kada je levom rukom istrgnuo torbicu od lopova. Okreni se . . . Sada sedi . . . Ne sputaj ruke!
Njegova nareenja su izvrena. Zatim je Selbi naredio enama da preu na sedite ispred njih. Moda
u morati da pucam na ovog razbojnika dodao je i ne elim da rizikujem da pogodim jednu od vas dve.
Nisu gubile vreme. Gospoa Dons se gotovo onesvestila i klonula na rame gospoice Hepford. Lice
crvenokose devojke bilo je bledo i ljutito. Nemojte ga . . . ubiti! povikala je, ali u njenom glasu nije bilo
saaljenja. Ako budem morao, pripaziu da mu se mozak ne raspe po vama Ernest je hladno odgovorio.
Zatim je snano pritisnuo cev revolvera na potiljak lopova. Dakle, ti si Bilov drugar promrmljao je.
Moda te interesuje da je ova pucaljka pre izvesnog vremena sama od sebe opalila. Uto se i voza
snaao i poeo da psuje. Izgleda da su ume pune ovih jeftinih razbojnika! Kauboju, ti si pravi! Pazi ga
dobro! Vozi na ran! otro je naredio Ernest. Ve u sledeem trenutku koija je krenula. Kada je
zaokrenula nadesno, konji su doli do blage strmine iznad koje je bio borik sa ranerskom kuom.
Voza je, zatim, zaustavio koiju na zelenom travnjaku ispred kue. Psi su zalajali u znak dobrodolice.
Niz iroke stepenice siao je visok mukarac u koulji kratkih rukava, tamne picaste brade i otrih
oiju. Nosio je visoke kone izme sa mamuzama i Ernest je odmah pomislio da je to Don Hepford.
Kog avola . . . iznenaeno je rekao buljei u putnike. Oh, tata, dvaput su me orobili povikala je
njegova kerka. Orobili? O emu govori? Je li ovo jedan od tvojih drumskih razbojnika? upitao je
pokazujui prema Ernestu i njegovom zarobljeniku. Bogami, Hepforde, dvaput su napali progovorio je
i voza besno. U Holbruku sam primio dva tipa. U Koni bi uzeli tanu gospoice Ane da nije bilo
ovog mladia ovde. On ih je oterao. A onda nas je tamo iza umarka presreo ovaj lupe koji je takoe
uzeo tanu. Kako vidi, ovaj momak ga je omeo. Smiri se, kauboju rekao je raner hladno. Prsti su ti
nervozni. Jesu odgovorio je Selbi. Evo torbice koju su ti razbojnici tako eleli. Ernest je dobacio tanu
Hepfordu. Rekla sam ti da me ne tera da uzimam toliko novca procedila je devojka silazei. Doite i
vi, gospoo Dons. Kasnije emo vas odvesti u Springer. Neke od mojih ljudi poslau sa ovim
lopovom kod erifa. I dok su uplaenoj gospoi Dons pomagali da sie iz koije, nekoliko radnika
dotralo je na ranerov poziv. ta je bilo, gazda? Ana je napadnuta. Momci, odvedite ovog tipa u
Springer i predajte ga erifu Vokeru. Tri momka su se odmah popeli na koiju i zauzeli razliita mesta.
Nije bilo lako, ha? rekao je jedan. Pa, moe se opustiti. Mi emo se sada pobrinuti za njega. Ernest je
vratio oruje u futrolu i iskoio iz koije. Voza mu je pritekao u pomo. Velika hvala, kauboju. Ovde
silazi. uo sam ta si rekao Semu Bruksu . . . Ne zaboravi svoje stvari. Mladi iz Ajove je iznenada
postao svestan injenice da ga posmatraju hipnotike zelene oi. elim da se izvinim, gospodine
Revolverau rekla je gospoica Hepford. Mislila sam da je to trik kauboja . . . Ja sam Ana Hepford.
Ovo je moj tata. Kako se zove? pitao je raner. Ernest . . . Hauard zamucao je Ernest. Odakle? Ajova.
Jesi li pratio moju kerku otuda? nastavio je ne sputajui pogled svojih hladnih i otrih oiju sa
Ernesta. Nisam, gospodine odgovorio je Ernest ukoeno. Ba me briga za vae aluzije. Sasvim mi je
svejedno, ali imali ste sree to sam se naao u koiji. Svakako. Nestalo je sumnjiavosti u ranerovom
glasu. Neu to zaboraviti. Verujem da trai posao. Da, gospodine. Pa, potrai Hoka Siberta i vidi da li
e te uzeti zakljuio je raner mahnuvi rukom. Gospodine Erneste Hauarde zacvrkutala je Ana moete
rei Sibertu da sam mu ja poruila da vam nae posao. Selbi je pokupio svoje stvari i urno krenuo u
pravcu koji mu je pokazao Hepford. Proao je pored kue, ne usuujui se da pogleda stepenite koje je
vodilo prema irokom tremu. Na stazi koja je vodila do kaubojske spavaonice sreo je zgodnog dina
nemirnih oiju. Gde mogu nai Hoka Siberta? upitao je Ernest. Samo bog zna otegao je visoki kauboj i
otiao dalje. Ernest je zastao neodluan. Bilo mu je teko da shvati ravnodunost, nepoverenje, ak
otvoreni antagonizam tih zapadnjaka. Instinkt mu je govorio da bi bilo najbolje da okrene lea ovom
negostoljubivom mestu. Ali, izgledalo je da su mu noge ve srasle s tlom koje mu je pripadalo. Valjda i
udna oaranost Anom Hepford ne bi ga pustila da ode. Krenuo je. Mladi iz Ajove ve je poeo da
shvata da kauboj utokljunac ne uiva nikakav ugled na velikom ranu. Ovo je bilo upravo ono to je
eleo, ipak je reagovao na ovu situaciju sa oseajima Ernesta Selbija. Moda Ana Hepford nee biti
onakav snob kada sazna ko je on u stvari. Slutio je da ona nee pokazati mnogo zadovoljstva kada

sazna da je on vlasnik rana "Red rok. Nije znao ta mu je manje vano njeno sadanje snobovsko
ponaanje ili oseaj mrnje i neraspoloenja koje e, bio je siguran, pokazati kada otkrije ko je on.
talski momak je uputio Ernesta do spavaonice i rekao da e tamo nai Siberta. Stigavi do duge
jednospratne zgrade, primetio je da na tremu sedi nekoliko mladih kauboja i jedan stariji. Traim Hoka
Siberta poeo je Selbi. Tu sam. Ne seam se da sam ikad ita imao s tobom odgovorio je predradnik
sumnjiavo. Ernestu se dopalo njegovo lice i oi. Traim posao rekao je Ernest. Gde? pitao je Sibert,
sada paljiviji. I drugi kauboji postali su svesni stranevog prisustva. Ovde . . . na ranu "Red rok.
Kakav posao? Bilo kakav. Nisam izbirljiv. Nadam se da nisi jedan od onih teksakih jahaa koji nose
pucaljke? Ja sam iz Ajove . . . Da, nosim pucaljku. U tom trenutku, visoki zgodni kauboj kog je Ernest
prvog sreo, stigao je na scenu pevajui: Revolvera iz Ajove Moju curu ukrao je . . . Sada je Hok Sibert
malo paljivije zagledao momka koji trai posao i nakon nekoliko trenutaka, kada se peva odgegao
preko trema i uao u spavaonicu, upitao. Dojahao si sa gazdinom kerkom? Ona je bila u koiji
odgovorio je Ernest. Njen si prijatelj? Ja? Nikad ranije nisam video gospoicu Hepford. Po
sumnjiavim pitanjima i pogledima Hoka Siberta, Selbi je zahvaljivao srenoj zvezdi to se nije
predstavio onako kako mu je Ana Hepford naredila. Sibert je procenjivakim pogledom osmatrao
pridolicu. Ernest se nije plaio rezultata tih pogleda. Udaljeni i uporni pogled kauboja, meutim,
naterali su ga da pone da se rumeni. Izgleda da si bio u guvi primetio je Sibert. Hm. Ali, nije za
priu. Auh. Zavisi kako na to gleda. Sluaj, Hok javio se kauboj koji je uao u spavaonicu. Ajova je
plodno tlo za lutalice, kafgadije, revolverae i udvarae koji unajmljuju grubijane da bi organizovali
lanu pljaku. Sibert se nije obazirao na ovu iznenaujuu primedbu. Kako se zove? Ernest Hauard.
Pa, nije mi potreban jaha, ali bi mi trebao momak koji je uvek pri ruci. Sigurno sam taj odgovorio je
Ernest sa osmehom. Kopati rupe za ogradu, stavljati bodljikavu icu, skupljati seno i tako to? otegao je
predradnik. Selbi tada nije znao da kauboj koji dobrovoljno pristane da obavlja proste poslove na ranu
odmah detinie svoj status kao najnii. Treba mi posao i ne biram odgovorio je osmehujui se. I nije
bio siguran da li njegov ar i osmeh pale kod Hoka Siberta. Primljen si. etrdeset meseno. Smesti se
kod Nebraske Kempa zakljuio je predradnik pokazujui na otvorena vrata u dnu trema. Ernest mu se
zahvalio i okrejiuo. se da uzme stvari. Je dan od kauboja je zacvilio. Zaboga, Hok, to si mene izabrao?
Ubaci ga kod Dada ili Lenkija. uo se protest i drugog kauboja i, pre nego to je Ernest odmakao, ui
su mu gorele. Uz crvenokosu Hepfordovu curu i ove kauboje imae dosta neugodnosti ovde na "Red
roku. Ipak, i pored nadmenog dranja devojke i oite antipatije kauboja, pridolica je poeo da sagleda
i zanimljive okolnosti u svojoj ulozi najamnog radnika na vlastitom ranu. Ernest je doao do kraja
spavaonice, kako mu je reeno, i otkrio da su vrata sobe otvorena. Kauboj deakog lica mrzovoljno je
bacao svoje stvari. Ti si Nebraska Kemp? upitao je Ernest iroko se osmehujui. Ja . . . ba sam imao
sree odgovorio je drugi. Bogami, ja sam srean. Plaio sam se da u za cimera dobiti onog lepukastog
pevaa. Ti mi lii na ljudsko bie. Pa, nisam siguran da ti mogu uzvratiti kompliment zagunao je
Nebraska, ipak je krupnim plavim blistavim oima odmeravao svog novog cimera. Sluaj, ako ovde
nisam dobrodoao, radije u spavati u ambaru. Nisi ba bio duhovit . . . mislim ono to si rekao Sibertu
kada sam otiao. U stvari, otkud zna ko sam ili ta sam? U pravu si sloio se Nebraska. Ali, morao
sam da . . . nema veze. Hajde, ulazi. Ernest je uneo stvari i spustio ih. Mislio je da je najbolje da sa
ovim kaubojem bude naisto. Staviu karte na sto. Ja jesam neiskusan. Gadno mi je potreban posao . . .
ali i prijatelj. Verovatno u na ovom ranu biti jagnje meu vukovima. Ali . . . otkud zna da nisam
vredan da bude uz mene? Ne znam. I odao si se onako kako se ne bi odao ni kauboj, ni zapadnjak kada
ti je Sibert dao posao koji poniava kauboja. Nijedan stranac nije dobar dok ne dokae suprotno. U
"Redu, ne traim vize odgovorio je Ernest jednota no i pruio ruku. Zbunjeni Nebraska je nerado
prihvatio. Loe si startao, momak. Kad god neki tip dojae sa gospoicom Anom ili za njom . . . pa,
baca crvenu maramu u lice Dadu Hajslipu. A Dad je odmah iza Hoka. Kladim se da je Dad onaj
uobraeni kauboj to peva primetio je Ernest. Bogami jeste. Ali, nemoj da te Dad uje da ga zove
peva. Nebraska, nisam doao sa gospoicom Hepford niti za njom. Niko nije orav da ne vidi da je
zgodna cura. Ali, ja sam doao zbog posla i molim te da to ne kae Hajslipu. Neka misli ta god hoe.

Samo . . . ako i dalje bude pevao onu pesmu o revolverau iz Ajove . . . bie nevolje. Auh. ta ree kako
se ono zove? Ernest Hauard. Pa, ostae ti nadimak Ajova kao to je meni Nebraska . . . I, Ajova,
moe se kladiti u svoj slatki ivot da e Dad i dalje pevati onu pesmu. Onda u morati da ga nalemam
odluno je rekao Ernest. ta e? prasnuo je Nebraska. Izlemau ga. I nemoj misliti da to ne mogu?
Moda je on dobar na konju, ali hoda ko da su mu bagave noge. A ja se dobro snalazim na zemlji.
Ajova, ako ti izlema Dada Hajslipa, bogami e biti za tebe anse da due ostane na "Red roku. Ne
brini. Ostau ja dovoljno dugo rekao je Ernest slatko se nasmejavi. Do avola, ini mi se da mi se
dopada uzvratio je Nebraska mrzovoljno. Dobro, uzmi gornji leaj i sloi svoje stvari. Deset minuta
kasnije, dok je Ernest raspakivao stvari, u sobu je uao predradnik Sibert. Hauarde, mogu li slobodno
da govorim pred Nebraskom, ha? upitao je. Svakako. Nebraska e biti moj prijatelj. Pa, srean si ako
hoe . . . Ve se uveliko pria ovuda. Ili je Dad Hajslip negde saznao, ili je izmislio. Kakva su to trojica
napala koiju? Selbi je ovo oekivao i jedva je doekao ovo nimalo neljubazno pitanje. Sve je isto ko
suza izjavio je otvoreno gledajui predradnika i radoznalog kauboja. Sluajte. Evo kako se sve
dogodilo. Ernest im je detaljno sve ispriao, ne beei od priznanja zato nije upozorio erifa u
Holbruku. Znai, tako je bilo rekao je Sibert, oito ubeden. ini mi se da ti verujem, Hauarde, ali, ako
si se naalio, budi sada iskren. > Rekao sam istinu . . . asna re izjavio je Ernest raz, i draljivo. Hok,
nema smisla, ali, do avola . . . ja mu verujem rekao je Nebraska. Pa, i ja mu verujem. O tome neemo
trubiti . . . Ha uarde, Hajslip je ispriao da si u Holbruku unajmio trojicu l kafgadija da kao bajagi
opljakaju gospoicu Hepford > kako bi je ti mogao spasiti. Ona kae da su momci tako i ranije inili.
Hajslip je prokleti laljivac uzbudio se Ernest. Rekao sam Nebraski da u izlemati Hajslipa ako jo
jednom zapeva onu pesmu. Nije mu potrebno da peva. Idem odmah . . . Stani, momak prekinuo ga je
Sibert. Ne treba da uri. Ako namerava da se ovde zadri, onda mora malo priekati . . . A to se
tie prepada, sluajno sam saznao neto to u jednog dana morati ispriati gospoici Ani. Tip kog si
zgrabio u koiji bio je Bad Miler, a on je, bogami, pravi lupe. Zato mi ne date da se pobrinem za ovu
smenu optubu? pitao je Ernest. Pa, sve u svoje vreme. Ti si nagao momak . . . ta ti kae, Nebraska?
Mislim da bih sada malo popustio odgovorio je Kemp zamiljeno. U svakom sluaju, niko ti nee
verovati da ovde nisi doao zbog Ane. Sledeeg jutra, u cik zore, novi radnik je najpre poeo da
pomae Meksikancima da pokriju senik. Kauboji su jahali pored njih i Dad Hajslip je pevao iz dubine
plua: Revolvera iz Ajove. U vreme obroka nisu prestajali sa izazivanjem, ali se Ernest pravio gluv.
Taj dan bio je samo uvod. Sledei, a i oni naredni, bili bi mora za Ernesta Selbija da nije oseao
unutranje zadovoljstvo to radi za sebe i ui o ranu i to je svakog dana mogao da vidi Anu Hepford.
Ernestovom pogledu nita nije promicalo. Trikovi koje su kauboji izmiljali da mu napakoste rasli su
proporcionalno s njegovim naporima da ih ignorie. Neki su bili bezazleni i smeni, drugi ni jedno, ni
drugo. Ernest je sve prihvatao dobroduno. Mogao je sebi dozvoliti da bude strpljiv, ne samo zato to
nije urio da pokae ko je nego i zbog crvenokose devojke. Ako je bila privlana u obinoj putnikoj
odei, plaio se i d pomisli kako izgleda kada je, recimo, obuena za igranku koja se trebala odrati u
Springertaunu. Selbi je odluio da ode, makar da posmatra. Onaj nepodnoljivi Dad Hajslip! Iz
govorkanja kauboja saznao je da Dad ozbiljnije razmilja o lepotici sa "Red roka. Vie od nedelju dana
novi radnik nije imao prilike da uzjae konja, a i kada mu se ukazala, nije to bio jedan od rasnih konja
koji su pasli na panjacima ili jurcali u koralu. Ernest je voleo konje i morao je da skree pogled kad
god bi pored njega, dok je obavljao neki sitni posao, projahao neki kauboj. Nije mogao prikriti
uzbuenje to svaki od tih predivnih konja pripada njemu. Kako e se samo provesti gospodin Dad
Hajslip onog dana kada otkrije da je revolvera iz Ajove njegov gazda! Ernest nije dozvolio da ga
enja za Anom i Hajslipova ljubomora ometu u njegovom glavnom cilju da otkrije kako to Don
Hepford vodi ran. Springertaun je bio nekoliko milja udaljen od rana "Red rok. Bio je sredite grupe
raneva i vei nego toje Selbi zamiljao. Projahao je glavnom ulicom paljivo gledajui natpise iznad
duana, salune i prolaznike. Bila je subota i dosta guve na ulici. Nebraska mu je rekao da kauboji
imaju slobodno popodne, ali da se ta privilegija nije odnosila na najamnike meu koje je spadao i
Ernest. Ajova je sjahao i vezao konja za preku, oseajui veliko zadovoljstvo zbog toga. Imao je

zadatak da preda narudbu u jednu radnju i, dok je ekao, proetao je ulicom zagledajui u salune,
zaustavljajui se da prijateljski popria s nekim farmerom ili mladiem. Izbegavao je kauboje jer je
primetio da su Stiv Monel, Bouns Megil i ep Dejvis iz druine sa "Red roka" ve prilino pod gasom.
Predvee, po reima Nebraske, ti kauboji e urlati po gradu. Ispred jednog duana sreo je devojku
pretrpanu paketima. Ispao joj je jedan zaveljaj dok je stavljala stvari u kola i popela se na prednje
sedite i ne primetivi to. Ernest je brzo podigao paket i pruio joj ga rekavi: Gospoice, neto ste
ispustili. Hvala odgovorila je zbunjeno. Za trenutak, Ernest se pitao gde je video. Onda se setio tamnih
oiju. Bila je to Dejzi Bruks. Ovde su mu se pruile dve prilike u jednoj, pomislio je Ajova, i to nije
smeo propustiti. Skoro vas nisam prepoznao rekao je ljubazno, svestan koliko je drugaiji utisak zbog
zgodne haljine i eira. Ja sam Ernest Hauard. Nisam li vas sreo onog dana kada sam stigao koijom i
upoznao vaeg oca? Zamolio me je da doem da ga posetim, ali do sada nisam imao vremena. voleo
bih da mu kaete da smo se sreli. Moda u prihvatiti onaj posao koji mi je ponudio. Ubijaju me na
"Red roku. uli smo o tome rekla je stidljivo. Oh? Onda ne treba da vas gnjavim svojim alopojkama
odgovorio je smejui se. Nisam znao da se o meni ve pria. Pa, kauboji obino priaju . . . kada idu na
"Red rokrekla je. Ernest je primetio neto duboko i skriveno u njenim tamnim oima pre nego to je
spustila pogled. Uto im je priao njen otac i srdano potapao Ernesta. Ha, uhvatio sam te kako se
udvara mojoj curi, ha? nasmejao se i seo u kola. Isti si kao Dad Hajslip. U stvari, gospodine Bruks,
nisam joj se ni predstavio. Ali, ne moete okriviti momka ako razgovara sa zgodnom devojkom. Ja sam
toliko usamljen . . . i ugledavi gospoicu Dejzi setio sam se . . . kako ste bili ljubazni prema meni od
Holbruka. Ne ljuti se, momak. Samo sam zadirkivao Dejz rekao je pokazujui na devojku koja se
zarumenela. Moe li doi sutra na ruak? Nedelja je. Sibert e te pustiti. Hou. Velika hvala odgovorio
je mladi gledajui u Dejzi. Ernest se s njima pozdravio i krenuo niz ulicu prilino nezadovoljan. Nije
li celi kraj mislio da je postao radnik na "Red roku" samo da bi bio u blizini mlade gospodarice? Nije
mu se dopadala ta pomisao, ali je znao da u njoj ima pola istine. Nije bio previe tat, ipak, bio je
siguran da nije uinio neki naroit utisak na Anu Hepford. Stoga se nakon susreta sa Bruksovim i ovih
misli vratio na ran prilino neraspoloen. U ambaru je sreo Hoka Siberta. Mogu li sutra dobiti
slobodan dan? upitao je Ernest. Svakako. Zato nisi ostao u gradu na igranci? upitao je predradnik
dobroduno, paljivo osmatrajui svog novog radnika. Ma kakvi. Vai ljudi bi me izbacili iz sale
odgovorio je Ernest gorko. Bogami i bi odvratio je Sibert. Hauarde, ne izgleda mi kao neko ko bei.
Moda nisi shvatio, ali sve mi se ini da e ovde imati neprilika. Tako je sa svakim oboavateljem
gospoice Ane . . . Pa, nisi ba visoko stao kod te mlade dame. A nisi dobro stao ni kod mojih kauboja.
Meni se dopada, mladiu. I u ponedeljak idemo u obilazak imanja. U nedelju ujutro Ernest se malo
vie posvetio svom izgledu, prvi put nakon dolaska na ran, to nije promaklo otrom pogledu
Nebraske. Oho! Ide danas sa Anom u crkvu? upitao je sa meavinom iznenaenja, radoznalosti i
ljubomore. A hteo bi da zna, je li? bockao ga je Ernest. Pa, to nema veze sa mnom nego pripazi na
Dada. Jutros je neto naotren. Ana ga je sino izradila za ples. Ako ta cura nije najvea namigua u
Arizoni, pojeu koulju. Nebraska! uzviknuo je Ernest, zapanjen zbog uvrede predmeta njegovom
divljenja. Nemoj ti mene obmanjivati. Zar te sino nije traila: Gde je moj novi kauboj? . . . Ne bih
da ti solim pamet, Ajova, ipak okanio bih se te cure. Ernest je bio kivan na Nebrasku, ali je u isto
vreme bio u oblacima. Znai, gospoica Heptord ga nije zaboravila! Selbi je peaio do farme
Bruksovih, punih pet milja, i ne primeujui daljinu. Da mu Nebraska nije spomenuo Anu, verovatno
bi bio vie impresioniran s Dejzi Bruks. Uredna koliba i ukusan ruak svakako su svedoili o
sposobnosti domaice Sema Bruksa. Osim toga, u svakoj drugoj prilici sigurno bi obratio vie panje
na Dejzinu lepotu. Oi su je izdavale i jednom, dok ga je posluivala za stolom i dotalda ga rukom,
brzo se odmakla, porumenevi. U poreenju sa procvalom ruom na "Red roku, ona je izgledala samo
kao skromni razliak. Nakon ruka Bruks je poveo Selbija da mu pokae ran, posebno izvor koji je
navodnjavao dolinu i tokom sunog perioda spaavao stoku. Ernest nikad nije video takav izvor. Izbijao
je ispod mahovinom obrasle stene i bilo je oito da nikad nee presuiti. Kada bih imao neto gotovine,
mogao bih mnogo uiniti s tom vodom govorio je Bruks. Moda jednog dana . . . Bruks, da Ji biste ikad

prodali . . . ako bi vam bila ponuena dobra cena? Ernest je nemarno upitao. Nita ne bih prodao
odvratio je Sem. Misli da ne znam ta imam? jednog dana moda u biti partner Dona Hepforda ili
nesrenog kauboja koji konano ugrabi An. Zato nesrenog? Hej, Hauarde, nee mi rei da za sve
ovo vreme otkako si na "Red roku" jo nita ne zna? Bojim se da je tako. Pa, jedino mogu da kaem
da si slep i dobroduan momak. Ernest je obilazio mali ran sa Bruksom pokazujui takvo
interesovanje da je raner bio oduevljen i, kako je raslo njihovo prijateljstvo, tako je i on postajao
razgovorIjiviji. Razgovor je tako skrenuo i na Hepforda i "Red rok. Semov gost je otkrio da je
verovatno jedini radnik koji ne zna da e uskoro biti oterano veliko krdo. Izgleda daje Hepford
prodavao veliki broj stoke, ali je samo nekoliko puta tokom poslednjih godina gonio toliko krdo. Selbi
je bio radoznao, kako i prilii zelembau. Kakva je razlika izmeu teranja manjeg i veeg broja stoke?
Bruks nije otvoreno govorio o nepravilnosti, ali je njegova aluzija bila nepogreiva. Hepford alje
dvogodinjake u Holbruk objasnio je Bruks. Ali, kada prodaje iz ovako velikog krda, onda ne ide na
eleznicu, idu izvan Pajna, do Blu Rida, do rezervata. Vladin kupac po imenu Dons. poslednji put su
terali stoku u junu pre godinu dana. udno je to . . . Ba bih voleo da vidim kakve je izvetaje slao
vlasniku, Selbiju. Seme, uo sam da je Sihis Selbi umro rekao je Ernest ne gledajui u njega. ta? Ma
nemoj! Pa: Gde si to uo? uzvikivao je Bruks uzbueno. Zna se na ranu. Sibert je to spomenuo . . .
govorei kaubojima da e mnogi otii kada se pojavi novi vlasnik. Hauarde, bogami i ne moram da ti
govorim da na ranu ima i poganih ljudi. Na primer, onaj Dad Hajslip. Proklet bio! voleo bih da ga
isibam, ako ne i neto vie. ta vam je uradio, Seme? Povredio je oseanja Dejzi. Bila je devojka
Kempa Nebraske dok ga Dad nije oterao. A Nebraska je mislio ozbiljno, dok je Dad samo terao kera.
Nebraska! . . . OhoL. Seme, upamriu to kada budem izmlatio Dada rekao je Ernest ozbiljno. Nadam se
da hoe. Hauarde, pazi da izabere trenutak kada je Hajslip bez revolvera. Izgledalo je da je Bruks
uznemiren veu o Selbijevoj smrti, jer je postao zamiljen. Ernest se, stoga, pozdravio i krenuo natrag,
srean zbog samoe i mogunosti da razmilja. Kada je doao u spavaonicu, jo je bilo sat vremena do
sumraka. Ernest je otkljuao svoju torbu, izvadio dragocene papire nad kojima se dobrano udubio i,
sakriv. i ih ispod koulje, izaao iz sobe, uspeo se uz strminu do poumljenog grebena jednog od
crvenih stena. Pogled odatle je bio velianstven, ali u tom momentu Ernest nije bio raspoloen da uiva
u lepoti doline. Ponovo je proitao zakonske papire, korespondenciju, godinje izvetaje. Neki su bili
stari i deset godina. Bilo je zanimljivo, meutim, nije bilo izvetaja iz godine kada je Hepford preuzeo
upravu nad ranom. A, jo znaajnije, uopte nije bilo izvetaja o velikim prodajama stoke. Ovde je bio
dokaz kako se brojka od dvadeset hiljada grla spustila na sadanju od est hiljada. Oito, Hepford je bio
kradljivac stoke. Hepford je verovatno raunao da nikad nee posedovati ran, ali e zato, dok je u
njegovim rukama, iskoristiti sve to moe. Poslednjih deset godina nisu bile jalove, naprotiv, cifra od
dvadeset hiljada grla, raunajui i este prodaje dvogodaca, mogla se jo uvek vrteti, pa ak biti i vea.
Tako se Don Hepford oslobodio petnaest hiljada grla i sigurno je negde sakrio najmanje dve stotine
hiljada dolara. Da li je mogao prikrivati svoje tragove ili je raunao da bolesni Selbi nikad nee posetiti
ran? Ako je bio nepoten, to je bilo jasno, da li je Hok Sibert namerno zatvarao oi pred onim to je
moralo biti jasno svakom starom stoaru? S druge strane, bilo je mogue da Sibert nikad nije video
izvetaje koji su upuivani na istok. Verovatno ih je pisao sam Hepford. Ernest je sedeo na steni
razmiljajui i doao do jedinog mogueg zakljuka uinie sve kako bi pokuao spreiti tu poslednju
prodaju stoke. Pre nego to optui, morao je imati neto u rukama, a za sada nije mogao rei ta je to. I
Svanuo je ponedeljak, dan odluke za Selbija.
Zbacila su ga tri konja pre nego to je naao jednog na kome se: mogao odrati, a tog je sam izabrao.
Ponedeljkom ujutro, nakon pijanenja preko vikenda, kauboji su gadno mamurali. ak je i njihova
elja da se tuku bila ograniena. Ernest je imao izuzetnu priliku da se potue s Dadom, ali i je odustao
poto je bio prilino ugruvan nakon to ga je l prvi konj zbacio. Stoga se zadovoljio glasnim
zadirkivanjem. Hajslip, ti si spretan jaha, i to ti priznajem. Ti si i zgodan momak, ali te to samo
uljuljkuje u praznim snovima koji te nigde nee odvesti. Shvata li ta govorim? Kladio bih se u milion
dolara da u te videti kako dobija otkaz na ovom ranu. Ha! Ha! Sluajte ga samo rugao se Hajslip,

iako mu je zgodno lice plamtelo. Ne moe ponuditi ni dve glave, ti bedni seljaiu iz Ajove. Pazi da
ne vrea Ajovu rekao je mladi. A otkud zna da nemam milion? Momci, on je enuo prasnuo je
Hajslip u smeh, a ostali kauboji su mu se pridruili. Ernest je utao shvativi da bi mogao izazvati
kafgu kad god poeli i mrgodno krenuo na posao. A bilo ga je dosta. Ne bi bilo prijatno jahati na
vrelom junskom danu u praini i da nije trebalo prebrojavati stoku. Stoga nije bilo udno to je ovog
prvog dana, ganjajui junad, mladi bio iscrpljen. U vee se samo svalio na krevet i zaspao kao zaklan.
Nebraska ga je ujutro morao dobro prodrmati da ga probudi. Drugi dan je bio jo gori. Trei je bio isti.
Nakon toga, situacija je poela da poputa. Trebalo je svakog dana okupiti to vie etverogodaca i s
panjaka ih doterati na ran. Kada je to izgledalo prirodno, Ernest je upitao ko proverava broj grla?
Nebraska je odgovorio: Niko. Mislim da ih Hepford prebrojava kada prodaje. Selbiju nije trebalo
govoriti zato se stoka ne prebrojava na ranu. Stoga je on brojao to je tanije mogao. Ovo je bila
pukotina u Hepfordovim proraunima. Nijedan kauboj se nije mogao, i da je hteo, setiti koliko je grla
oterano. Ernest je to proverio postavljajui tu i tamo naoko naivna pitanja. Krajem juna na ogromnom
panjaku rana "Red rok" bilo je vie od 1500 erverogodaca spremnih za pokret. Selbi je uo kada je
Hepford rekao Sibertu: Ovo e biti dovoljna do posle etvrtog. Neke emo poslati u Holbruk. Donsovi
ljudi e doi po ostatak. Na osnovu ovog, Hepfordove muke se ne bi mogle otkriti kada bi prolo
izvesno vreme. U ovom sluaju Ernest je imao dovoljno podataka ako bi dolo do suda, u to je
sumnjao. Selbi je prilikom pada povredio ruku, to mu je bilo opravdanje da dobije dozvolu za odlazak
u Holbruk. Putovao je koijom, koja se zaustavila pored ranerske kue dok ga je Ana Heptord
radoznalo pratila pogledom. U poslednje vreme ona je poela primeivati Ernesta, i zbog to malo
panje on je bio prilino ushien. Zbog Ane je odluio da ne trai hapenje Heptorda, ali je eleo da
doe do onog to je bilo njegovo. U Holbruku je naao advokata kome je poverio sluaj. Advokat po
imenu Detord Smit bio je zapadnjak i stoar. Advokatura mu je bila sporedna i prihvatao je kao neto
to je potrebno za okrug. Smit je klimao glavom i zviznuo kada je pregledao Ernestove papire. Jasno
kao na dlanu rekao je kratko. Sluajno znam da Heptord ima u Holbruku novaca vie nego to je ikad
platio Selbiju. Hepford je ovde direktor banke. Takoe, ima udela u banci u Globu, a sigurno i u
drugim gradovima . . . Mladiu, izvesno je da ete ga sterati u oak ako budete mogli sve to da
dokaete. Pametno ste uinili to ste ovde doli kao nepoznat kauboj da biste se. sami uverili. Ali, ne
urite. Nastojte da naete dokaze. Budite oprezni. Ako naete dokaze, Hepford e polomiti noge da se
sporazume . . . da ovo zataka, da ne kaem da kupi nekog da bi izbegao zatvor. Ernest je osetio
bubnjanje u uima i morao je duboko da udahne pre nego to je mogao govoriti. Trenutno je u rukama
drao sudbinu Ane Heptord. Sada je oseao samo nenost prema devojci sa zelenim oima. Sigurno je
da nije eleo unititi joj sreu i vie nego ikad bio je sklon da joj uz sebe podari i ran. Ali, vie je
voleo da je pridobije kao Ernest Hauard, kauboj iz Ajove. O ovome, nadam se, neete nikome govoriti
rekao je advokatu. Upamtiu va savet. Neu uriti. Selbi je no proveo u Holbruku i sledeeg jutra
krenuo nazad. Vreme mu je brzo odmicalo. inilo mu se da i nema vremena za razmiljanje. Uglavnom
je sanjario. Na povratku, zastao je na stazi koja je vodila do Sema Bruksa. Nimalo nije bio iznenaen
to je na kapiji zatekao Dejzi. Doekala je koiju da bi uzela stvari koje je naruila iz Holbruka. Njeno
rumenilo i Ernestova zbunjenost aba i. vljali su vozaa, a da i ne spominjemo druge putnike. Tako se
desilo da je krenuo sa Dejzi do njihove kue. t Nije bio neosetljiv na njen arm i naivno zadovoljstvo
to je u njegovom drutvu. Neto nije bilo u "Redu i, pre nego to su stigli do kolibe, njena ivahnost je
prela u setu. i Nejasno nezadovoljstvo samim sobom muilo je posetio ca. Nije mogao zaboraviti na
injenicu da e jednog dana biti gospodar "Red roka. Kada su stigli do kolibe, Bruks nije krio
zadovoljstvo to ih vidi, tako da je ponovo osetio neugodnost. Bio sam u Holbruku poeo je Ajova bez
uvoda. Bojim se da sam u nevolji i eleo bih da vas pitam da li ete biti uz mene ako mi bude potrebna
pomo. Neto u vezi sa Heprordom? upitao je Bruks, ije su oi odjednom otvrdnule. Moda. Sve mi se
ini da u izgubiti posao. Hoete li me vi uposliti? Svakako. I ne pitaj vie nita odgovorio je raner
toplo. Velika hvala. Dobro je znati da imam prijatelja na koga mogu raunati. Do vienja, Seme, idem
rekao je Ernest naglo i okrenuo se. Nije daleko odmakao kada je uo Dejzin glas. Pratila ga je do

ograde. Bio je zabrinut, ali ga je interesovalo ta devojka eli. Lice joj je bilo rumeno kada se okrenuo i
bledo kada ga je dostigla. Ja . . . nisam mogla da govorim pred ocem . . . ali imate dva prijatelja rekla je
odvano. Upamtiu to, Dejzi odgovorio je, suzdravi se da je ne uzme za ruku. I budala je mogla
primetiti kako su njene tamne divne oi reite. ao mi je, Erneste. Ja . . . mislim da znam o kakvoj
nevolji govorite nastavila je Dejzi. Jue smo se odvezli na ran i ja sam srela Nebrasku. Ja . . . on . . .
mi smo se . . . pa, tata vam je rekao. ini mi se da vas Nebraska ne mrzi. Vas ne vole drugi kauboji,
posebno Dad Hajslip. Nebraska mi je kazao . . . kada je Ana rekla da s vama ide na ples u Springer . . .
pa, Dad je pobesneo . . . Najmanje to moete oekivati jeste tua. To se i pre deavalo zbog nje. Ja . . .
volela bih . . . da . . . ali, nema veze. Ernest je bio zbunjen. Oito se za njegovog odsustva svata
deavalo. A onda je oduevljenje zamenilo uenje, to je jedva prikrivao. Hvala vam to ste me
upozorili, Dejzi rekao je zahvalno. Nadam se da emo se videti na igranci. Mislim da u doi. Do
Springer me pozvao odgovorila je. On je . . . tek momi. Bie to velika igranka . . . Ali, ja . . . nisam
trala za vama da vam to kaem. Dejzi, ta hoete da kaete upitao je Ernest blago, iznenada shvativi
koliko joj znai to to je imala da kae. Uzeo jeza ruku. Ako oni . . . oh, doavola . . . ne dopustite
mojoj roaki da od vas . . . napravi budalu! strasno je uzviknula i istrgnuvi ruku pojurila nazad. Oho!
uzviknuo je Selbi. ta li je to pretilo njegovom raju? Nije mogao da odgonetne. Oito se neto
spremalo, i to vrlo nepovoljno. Za njega je bilo iznenaenje Dejzina stidljiva uzdranost. Nasluivao je
njenu iskrenost. Samo, staje znaila ta njena aluzija? Pre nego to je i shvatio, doao je do kraja puta.
Sunce na zalasku pozlatilo je crvene grebene. Bio je umoran od putovanja i razmiljanja. Kada je
zaobiao veliki ambar, primetio je arca ispred trema spavaonice. Ernest se naglo zaustavio jedva
verujui svojim oima. Ana Hepford je sedela na tremu pored Nebraske. Mahnula mu je i pozvala ga:
Zdravo, Ajova. Doi odmah ovde! Selbi je odgovorio na veseli Anin poziv kao na poziv vojnike
trube. Bez daha, sa eirom u ruci, doao je do nje i potpuno zaboravio da pozdravi Nebrasku.
Nebraska je rekao da e se vratiti koijom. Ali nisi . . . a ja sam celo vreme ekala rekla je prekorno.
Svratio sam kod Bruksovih . . . i vratio se . . . peke odgovorio je Ernest. Primetila sam da esto svraa
kod Bruksovih drsko ga je pogledala. Ajova je potpuno zaboravio na Dejzino upozorenje. Meutim,
primetio je nezadovoljstvo Nebraske. Bio . . . bio sam samo nekoliko puta promucao je porumenevi.
Bruks je . . . jedini prijatelj kog ovde imam . . . osim Nebraske . . . Bruks? Pih, sigurno misli na Dejzi
Bruks. Nemoj da lae. Moja roaka je slatka mala. Nadam se da je nisi pozvao na ples. Ne, nisam
odgovorio je Ernest i, uprkos naporu da bude ravnoduan, i njemu samom je izgledalo da gleda i govori
poput kakvog nestrpljivog aka. elim da me povede rekla je slatko. I, ako je dotad bilo imalo nade da
bi Ernest razumno reagovao na takvu situaciju, ta nada je zamrla pred njenim osmehom. Ja . . . bie
mi . . . zadovoljstvo promucao je. Hvala, Ajova odgovorila je iroko se osmehujui. Kasno je, znam.
Zaista nisam oekivala da u ii na taj ples. Nagovarala sam tatu da me pusti u Holbruk, zbog velike
igranke. On mi je rekao: Ne. Ovih je dana ljut . . . Molim te, nemoj obui kaubojske izme. Neu . . .
ni mamuze rekao je nasmejavi se. Skliznula je s trema i zastala pred njima u svom punom sjaju milo
se nasmejavi, pogledala Nebrasku. Zatim je uzjahala. U sredu uvee . . . i, ah, skoro sam zaboravila.
Doi rekla je. Selbi je priao do njenog konja. Ana se sagnula tako daje svojim eirom okrznula
njegovo uho. Dotakla mu je rame. Ako eli da me zabavi, pevaj onu pesmu Revolvera iz Ajove da
Dad uje. Hou povikao je Ernest glasno. Stisnula mu je ruku i uspravila se u sedlu sa sjajem u oima.
Zatim je odjahala. Ernest je pratio pogledom sve dok nije iezla. esto je to isto inio, ali nikad sa
oseajima koji su ga sada obuzeli. Zatim se spustio pored namrtenog Nebraske, i tek tada primetivi
njegov kiseo izraz lica. Slabi. Ako nisi najvei koji se pojavio na ovom ranu, onda u progutati svoje
mamuze. Do avola, razoarao si me, Ajova. Ja . . . prokleto mi je ao, Nebraska odgovorio je Ernest
iskreno zbunjen. Njegov cimer je stvarno izgledao alostan. Nisam znao da me toliko voli. Pa, voleo
sam te. I ba danas sam stao na tvoju stranu i svu druinu zgranuo. Jesi li? Nebraska! asna re!?
Kunem se da jesam. Moe pitati Hoka. I on se zakleo u tebe. To je uzdrmalo Hajslipa. Pa, morali smo.
Sada e se morati potui s njim ili otii odavde. Nebraska, ja u ovde ostati rekao je Selbi polako ali
odluno i ispruio ruku. Ti si najbolji ovek ovde i, ako si moj prijatelj, svi mogu da odu do avola. Pa,

sprijateljio sam se s tobom, Ajova odvratio je Nebraska kao da priznaje stranu slabost i nerado je
prihvatio ruku. Ti si, bogami, dobar drugar. Avaj, da bar nisi dopustio ovoj zelenookoj namigui . . .
Nebraska! Pazi . . . ako si mi prijatelj prekinuo ga je Ernest. s Prokletstvo! Crno mi je pred oima zato
to sam ti prijatelj. Ja ozbiljno mislim to o njoj. Zna li to? Od tebe je napravila slabia. A sve sam se
nadao i verovao da joj nee popustiti . . . Sluaj, Ajova, Ana Hepford nas, kauboje, koristi samo za
svoju zabavu. A Dadu je dopustila vie nego ostalim. I ba me briga za tog uobraenog tipa. Trebalo je
da ide na igranku u Holbruk s tipom iz Sent Luisa. Stari je to spreio. Zatim se porekala s Dadom. A
kako svi mi imamo curu za ples . . . pa, zato je izabrala tebe. I bogami, bilo joj je lako! . . . Zato je ovde
u spavaonici sino i bila svaa. Izgleda da je Ana rekla Dadu da e te pitati, a Dad je pomahnitao.
Ustao sam i rekao da te Ana Hepford nee smotati. Dobro smo se posvaali. Uto je i Hok Sibert stao na
tvoju stranu. Hajslip nas je ismejao. ta? urlao je. Zar e taj seljai iz Ajove odbiti Anu? Momci, vi
ste ludi. Taj e slomiti vrat da bi joj jeo iz ruke! Znai tako zareao je Selbi. Ne mogu da verujem,
Nebraska. Pa, Hok i ja smo rekli da ima snage da je odbije odvratio je Nebraska. stoga si me
razoarao. Ernest se digao. Zaista mi je ao rekao je. Nemoj biti suvie razoaran u mene. Ispunilo ga
je posebno zadovoljstvo kada su se kraticom iza ambara pojavili Dad Hajslip, Bouns Megil i Lanki
Polard. Bolje ti je da se uvue posavetovao ga je Nebraska. Ernest nije bio raspoloen a
prihvati savet.
ekao je da trojica razdraganih drugara stignu na trem, pa ih je veselo pozvao. Hej, momci, kako ste.
Vratio sam se i sigurno u ii. uli smo te odgovorio je Bouns zajedljivo. A gde e to ii? Pa, zaboga .
. . na ples, naravno. Dad Hajslip je izgledao smrknut, a rumenilo na licu mu nije bilo od sunca. Nije ni
pogledao Ernesta, nacerio se svojim prijateljima: Pa, moda i ide na ples, ali e se sigurno spotai pre
nego to zasvira. Na to je Nebraska otiao do vrata svoje sobe i osvrnuo se preko ramena. Samouveren
si, Dad. Nebraska, ti si sino svoje rekao prosiktao je Hajslip. Izjasnio si se za Hauarda. I svi su ti na
tome zamerili. Kada oteramo stoku, obojica ete biti otputeni. Ma ta mi kae! odvratio je obino
smireni Nebraska. Selbi se pridruio Nebraski na dovratku. U pravu si, Hajslip rekao je veselo. Uskoro
e sa rana otii neki loi kauboji, sluajno to znam. Onda je uao i poeo da peva: Revolvera iz Ajove
. . . Moju curu ukrao je Onda je ponovio jo glasnije: Revolvera iz Ajove Moju curu ukrao je . . .
Nebraska se skamenio nakon prve strofe, nakon druge pokazao je Ernestu da stane. Trei put, meutim,
ovaj je zapevao iz sveg glasa. Ajova se presavio od smeha. Pucanj i lomljava stakla brzo su se utiali.
Nebraska se zavukao ispod leaja. Ernest je za trenutak mirno stajao, a kada je drugi metak proao kroz
vrata, skupio se iza dimnjaka. Beng! Trei metak proleteo je kroz prozor i probio tanki drveni zid. Uto
su Hajslipovi drugovi pokuali da zaustave ovu pucnjavu, ali je pobesneli kauboj nastavio da prazni
revolver. Sluaj, Hauarde, pusti ovo za sada Nebraska se izvukao ispod leaja, zaplaen i ljut. Ja
primam metke umesto tebe. Nebraska, nee proi dugo i mi emo sami imati ovu brvnaru i neemo
morati odbijati metke rekao je Selbi. Bogami, ti si enuo. Sada bar prestani da peva. Neu rekao je
Ernest. I, drugar, kada uhvatim onog naduvenka bez pucaljke, sravniu ga sa zemljom. Ernest je nakon
toga nastavio da peva, ni melodino ni preglasno, ali dovoljno drsko. Tiina je doekala ovaj njegov
izazov. Oito, drugovi su odvukli Hajslipa. Usledila su dva dana napornog rada, tokom kojih je Ernest
radio kao u transu. Zatim je osvanuo dan plesa, sunan i topao. Ajova je sebe ubedio da su Dejzine i
Nebraskine sumnje bez osnova. Gotovo je uspeo da utia tihi, nezadovoljni glas. Mora da je bio teak
strpljivom Nebraski tog toplog letnjjeg dana. Oko etiri sata, dok je lenario na svom leaju ekajui da
prou predugi sati, Nebraska je uao po deseti put tog popodneva. Sluaj, Ajova poeo je. Ernest je
osetio lo predoseaj. Pa, mrzim to ti moram ovo rei, ali sam te upozorio. Pojavio se onaj Anin kico
iz Sent Luisa i odvezao je u Springer. Obukla se da ti stane dah . . . ili, tanije, skinula. Nikad je takvu
nisam video. Imala je al kada je izala, pustila je da joj sklizne pa smo je dobro videli. Sent Luis?
Kico! al! dahtao je Selbi, ne shvatajui. Zavui se pod krevet. Zar ne shvata da si poraen? Ana
Hepford te izradila, kao to je svako predvideo . . . im je dobila nekog drugog da je odvede na ples. U
Ernestu je neto puklo. Nebraska je s gorinom saoptio ove vesti i ne gledajui prijatelja. Ajova se
digao bez rei i izaao krenuvi prema ranerskoj kui. Misli i emocije su mu se ispreplitali. Uspeo se

uz stepenice i pokucao. Vrata su bila otvorena i sluavka ga je pozvala da ude. U dnevnoj sobi je
ugledao gospodina Hepforda u razgovoru sa nekim tipom. Hej, Ajova, ta eli? upitao je Hepford.
Doao sam da pozovem gospoicu Anu na veeranju igranku odgovorio je Ernest. Ana je otila
malopre s mladim Sinklerom iz Sent Luisa. Hoe li se vratiti? Nee. Obukla se za ples. Ruae u gradu.
Gospodine Hepforde, oekivao sam da u povesti gospoicu Anu na ples. Ona me zamolila da poem s
njom. Tako? ao mi je to si ispao iz igre, Hauarde odgovorio je Hepford razdraljivo. Ana se samo
zabavljala. Uvek se ali, to bi vi prema u boj i trebali da znate. Sigurno nikad nije ozbiljno ni pomislila
da poe s tobom. Kako biste vi to prihvatili, gospodine, da ste na mom mestu? upitao je Ernest otro.
Hepford se nasmejao. Priznao bih da sam utokljunac. Ali, gospodine Zapadnjae, i utokljunac je
ljudsko bie uzvratio je Ernest, prvi put dopustivi sebi, otkako je doao na ran, da iskae svoja
oseanja. Kako ga je samo ovo pogodilo! Moete rei vaoj kerki da se bojim da e me ipak morati
shvatiti ozbiljno. Dok je govorio, nije skidao prodoran pogled sa zbunjenog Hepforda, a onda je izaao
iz kue. Njegova iluzija se raspala. I u tom trenutku je shvatio zato nije nikad verovao da moe biti
stvarna. Bio je gadno povreen, ali se sve moglo izleiti. Malo je nedostajalo da se do uiju zaljubi u
Anu Heptord. Sada je shvatio daje samo bio zanesen zalenim oima i crvenom kosom. Kada je malo
kasnije poput vetra naleteo na Nebrasku, ovaj je rekao oteui: Dobro! Sada vie lii na mukarca.
Zavei, blesane, ili u te zviznuti povikao je Ajova. Zatim je brzo spakovao tamno odelo, crne cipele i
druge stvari i izaao. Bolje ti je da spakuje revolver povikao je Nebraska za njim. Poto nije dobio
odgovor, dodao je: Videemo se na igranci, Ajova, i biu uz tebe dok se ovo ne ohladi. Ernest se nije
mogao odupreti takvom izlivu odanosti, pa je odvratio: Mebraska, drugarino, nikad zbog toga nee
zaaliti. Tri milje do Springera uinile su se Ernestu prekratke. Kada je stigao u grad, ve se bio
pribrao. Ba je ispao pravi magarac! Springer je bio ukraen za praznik etvrti juli i u gradu je bilo
mnogo ljudi. Radnje su bile otvorene, iako je bilo prolo est i deaci su jo bili zabavljeni bacanjem
prskalica. Otiao je u jedini hotel u gradu i prijavio se kao Ernest Hauard sa rana "Red rok. Uao je u
sobu i zadovoljno zbacio sa sebe eir, koulju, kombinezon i izme. Zatim se posvetio svom izgledu.
VI Ernest se sam sebi nasmejao. Tatina nikad nije bila njegov uroeni grejeh. Istina je bila da ne eli
dopustiti Ani Hepford da ga smatra seljaiem iz Ajove. Kod kue je uivao popularnost kod devojaka.
I zamiljao je da e se pre ili kasnije uteiti kada gospoicu Hepford upozna s pravom istinom. Kakvo
e mu biti zadovoljstvo da vidi njeno lice kada shvati da je on Ernest Selbi! Kasno je izaao iz sobe.
Foaje je bio prepun. Poeo je bal za praznik etvrti juli. Hladan i smiren, Ernest je otiao na veeru.
Prvi put otkako je doao u Holbruk oseao se kao onaj stari Ernest. Trpezarija je bila poluprazna.
Njegova srea se promenila. Skoro istog trena ugledao je Anu Hepford, koja je za susednim stolom
sedela u drutvu jedne devojke i dvojice mladia. Za devojku koja ivi na selu i to na Zapadu, na sebi je
imala haljinu sa prilino smelim dekolteom i bez rukava. To je sada jo ve isticalo njenu lepotu. Ernest
je progutao pljuvaku i zahvaljivao svojim sretnim zvezdama da je prozreo pre nego to je video u
ovom izdanju. Brzo se opet pribrao i poeo nemarno da gleda oko sebe. Oito ga Ana u prvom trenutku
nije prepoznala i to je bio melem za Ernestovu ranjenu duu. Kada joj je pogled ponovo skrenuo prema
njemu, video je kako je od iznenaenja razrogaila oi. Porumenevi, lako mu je klimnula. Ernest se
pravio da je uopte ne primeuje. Veerao je, izaao i proetao bunom ulicom, provirio u plesnu
dvoranu gde su se mladi skupljali, a onda se vratio u hotel. No je bila topla. Sedeo je na terasi oko
jedan sat i uivao. Konano je otiao na ples, nimalo uznemiren to dolazi sam. Igra je bila u punom
jeku. Na vratima ga je zaustavio jedan mukarac koji je sedeo za stolom i traio dolar za ulaz. Ernest bi
rado dao sav novac koji ima kod sebe. Selbi je sebi krio put u dvoranu. Bila je to graevina poput
ambara, ali ukraena zastavicama i zelenim granjem. Prozori su bili irom otvoreni, pa nije bilo
zaguljivo. Prolazio je pored plesaa i naao mesto odakle je mogao da posmatra. Jedan deo dvorane
otvarao se prema natkriljenom tremu koji je vodio u vrt. Ajova je naao sedite pored vrata. Primetio je
da su devojke ne samo zgodne nego i izuzetno obuene. Kauboji su bili upadljivi po sjajnim licima,
zalizanoj kosi, blistavim maramama i struganju izama. Plesali su poput razigranih nilskih konja.
Ernest je ugledao Anu i njenog partnera. On nije bio lo plesa, iako je vrsto drao. Ona je bila

izuzetno zgodna. U istom trenu Ernestu je pala divlja pomisao na um. Zamolie je za ples. I kada se
valcer zavrio, a parovi otili prema stolicama poredanim uz zidove, Ernest je krenuo prema AniVidela
ga je kako prilazi i njena zbunjenost je bila oita. Galantno se poklonio i upitao da li bi mogao imati
ast da plee s njom. Ajova, zato mi se nisi obratio u hotelu? upitala je tupo. Niste me prepoznali . . .
nisam bio u kaubojskoj odei . . . a osim toga . . . Znam da nisam. sada te jedva prepoznajem rekla je
gledajui ga blistavim pogledom. Da, plesau s tobom. Nakon ove igre. Selbi se zahvalio promrmljavi
neto, potpuno Svestan iznenaenja njenog partnera i vratio se na svoje mesto. Sledei ples bila je igra
iz Virdinije to mu je dalo priliku da malo bolje osmotri igrae. Jedan od njih bio je i Dad Hajslip i
Ernest je morao priznati da dobro izgleda. Lice mu je, ipak, bilo suvie crveno, radost prenaglaena,
ruke previe slobodne, a izme suvie ivahne. Dad se oito druio s bocom. Plesao je s vitkom
devojkom u belom ija je skromna gracioznost privlaila poglede. Bio je iznenaen kada je prepoznao
Dejzi Bruks. Do kraja plesa i za vreme pauze, dok je hodao uokolo, i tokom sledeeg plesa nikog
drugog nije video osim Dejzi. Nekoliko puta uinilo mu se da je uhvatio njen pogled, ali se prevario.
Brzo je primetio da je stidljivost koja joj je toliko pristajala jo upadljivija u ovoj plesnoj dvorani.
Sledei ples bio je valcer i, kada su violine zasvirale, Ajova se pripremio za teko iskuenje. Ana se
nalazila u jednom uglu okruena udvaraima i prijateljicama koje je Ernest jedva primetio. Moj ples,
gospoice Heptord? rekao je, gledajui je u oi. U njima je proitao neto to ranije nije primeivao.
Nisam zaboravila, Ajova odgovorila je ustajui. Osetio je kako je uzdrhtala od uzbuenja kada je
zaplesao. Ernest je bio talentovan igra i sada se, vie nego ikad ranije, trudio da prevazie samog sebe
dok je vrsto drao crvenokosu devojku sa dubokim dekolteom. Oh . . . Ajova! Odlino plee
proaputala je, gledajui ga blistavim pogledom. Tako su mi rekle i devojke u Sent Luisu, De Moenu,
riji i mnogim drugim seljakim gradovima odgovorio )e nemarno gledajui je. Ne kvari sve ovo
hvalisanjem . . . Pitam se . . . poela je nesigurnim glasom. Ernest je gledao i video njeno lice kao cvijet
naslonjeno na njegovo rame. Kroz guste duge trepavice uhvatio je izraz njenih oiju i u tom trenu elja
za osvetom potpuno se ugasila. Postepeno se predavala uivanju u igri. Upravo tada i muzika je
utihnula. Kroz irom otvorena vrata pozivala ih je meseina. Poveo je Anu u blagu no, pod
srebrnastim sjajem koji je, tako mu se inilo, uhvatila i drala njena kosa. Ana, postupili ste prema
meni prilino runo, zar ne? upitao je malo ukoeno. Trgnula se iz sanjarenja. Ravo sam se poigrala s
tobom. ao mi je. To sam vie uinila stoga da bih naljutila Dada Hajslipa nego da budem sa
Sinklerom. U stvari, nimalo me ne privlai, priznajem . . . Ti mi se dopada. Radije bih plesala s tobom
nego s nekim drugim. Kao da si noas drugaiji . . . Hoe li opet sa mnom plesati? Svakako. Bie mi
zadovoljstvo odgovorio je oklevajui. Nije znao kako da opie ovu devojku. Njena privlanost je bila
stvarna, neodoliva. Imala je mnogo raspoloenja i muica. Da li je ikad video zamiljenu, iskrenu,
alosnu? A moda je samo glumila? Ta pomisao je bila samo dodatak njegovoj gorini. Videe. Kada
su ulazili u senu ispod mesecom obasjanih stabala, smelo, ali ipak sa strepnjom, obuhvatio je oko pasa
znajui da ga je potakla njegova sumnja. Na njegovo iznenaenje nagnula se prema njemu, nije ga
odgurnula. izgledalo je da su njih dvoje sami. Ana, od prvog trena znate da vas volim zar ne? glasno
izgovori misao koju je hteo sakriti. Mislim da je tako rekla je kratko se nasmejavi . . . samo ste se
igrali? nastavio je s gorinom. Mislim da je tako. Ali, nisi me smeo pustiti. Dakle, ja sam kriv . . . Ana,
hteli ste da me ponizite, kako mi ree Nebraska. Nisam odvratila je. ta sam mogla ako juri za mnom .
. . kao svi drugi? Oh, budite poteni! Mukarac moe oprostiti devojci sve osim neiskrenosti. Oh,
Ajova, ne mogu da budem iskrena prema sebi, a kamoli prema nekom mukarcu priznala je. Kako to?
Odmahnula je glavom. Oseao je da mora priznati da sada ne koketira s njim. Okrenula je lice.
Primetio je njeno ubrzano disanje. Iznenada je odgovorio na impuls roen iz strasti ali i poruke, zgrabio
je u naruje i privio uz grudi. Stani malo . . . kauboju . . . otiao si predaleko uzviknula je ostavi bez
daha. Obema rukama se oprla o njegove grudi, ne i dovoljno snano da bi se i oslobodila stiska. On
sam je sigurno poludeo, mislio je, u njenim oima nije video vragolasto izazivanje. Ovo za tebe . . . nije
predaleko rekao je. Ni jednom kauboju nisam ovoliko dopustila odvratila je. Zelenooka laljivice!
Ajova! Izgledalo je da je vie iznenaena nego ljuta ili uvreena. Ernest je vre stisnuo, obasipajui

joj poljupcima oi, obraze i onda usne. Sam nije bio toliko zanesen da ne bi primetio njeno poputanje.
Bila je nena i podatna u njegovom naruju. Oi su joj bile zatvorene. Glava joj je leala na njegovom
ramenu. On se prvi trgnuo iz ovog zamamnog trenutka. smeh i koraci koji su se pribliavali naterali su
ga da je pusti, da je malo prodrma. Nasmejala se. Ajova, ti si veeras neobian . . . Zasluila sam to.
Nemoj o ovome priati. Za koga me dri? upitao je. Nisam ja od onih koji nekog poljube i to odmah
rastrube. Hajdemo pre nego to nas neko vidi. utke su se vraali meseinom obasjanom stazom.
Ernest je bio kao u vatri. Samo kada bi ona manje flertovala! Prolazili su pored drugih parova, koji su
bili zabavljeni sobom. Ajova rekla je. Verujem ti to si rekao da nee nikome priati. Hvala odgovorio
je ukoeno. Kada bi bila potrebna ikakva potvrda tvoje povrnosti, ta bi opaska posluila. Na
stepenicama se okrenula i radoznalo ga pogledala. Veeras si za mene potpuno nov. Pokazau ti,
gospodine, da nisam povrna. I te kako sam duboka. Ti si uinio da se tako . . . uh . . . oseam. Nisam
navikla da doputam kaubojima da me grle i ljube. A tebi jesam. Nisam podigla ni prst . . . Eto,
gospodine Erneste Hauarde. Ustrala je uz stepenice i ostavila ga na meseini, poput rtve prepune
konfliktnih misli i emocija. Tek nakon nekoliko trenutaka Ernest je uspeo da se dovoljno pribere da bi
mogao razmiljati povezano. Shvatio je da je otiao predaleko. Prekoraio je preko ambisa. Da dri
Anu u naruju, da osea kako se ona oputa, da je ljubi bez protivljenja to je bila slabost. Kakva god da
je bila, on je sada bio ludo zaljubljen u nju. ta s njenim reima i ponaanjem? Ona je priznala
neiskrenost, zlou . . . a onda se slatko popravila. Morao je priznati da flertuje ali, kada je bila s njim
nasamo, pokazala je da joj se dopada. Ernest se nije usuivao da dalje o tome razmilja. Da li je zaista
imao neku mo nad Anom Hepford? Neto je tu bilo pogreno. Obrisao je vlano elo i polako
odmahnuo glavom. Izgledalo je kao da je iz tave iskoio u vatru. Samo je u jedno mogao biti siguran u
njen arm i fiziku privlanost kojima nije mogao odoleti. Okrenuo se od trema i opet krenuo prema
vrtu. eleo je da bude na otvorenom kako bi mu svei povetarac rashladio krv. Izbegavao je plesae i
skrenuo na drugu stazu, prema klupi skrivenoj u seni. Video je vitku priliku u belom gotovo obavijenu
visokom prilikom u crnom. A onda poznato otezanje. Pa, Dejz, ne moe tako sa mnom. Ne . . . nemoj .
. . dahtala je devojka otimajui se od svog pratioca. Ernestu je trebalo samo nekoliko koraka da doe do
njih. Snanim pokretom razdvojio ih je i stao pred HajsliPa Hej, nije li to Ajova! uzviknuo je kauboj
iznenaeno. A onda mu je do mozga doprlo ta je ovaj uinio. Vidi ti, nalickana seljaino . . . Ni ne
razmiljajui, Ernest je skoio na njega. Udario ga je preko brade. Hajslip je pao natrake, slomio
naslon na klupi, tresnuo na zemlju i vie se nije maknuo. Eto ti, kicou! promrmljao je Ajova beskrajno
zadovoljan. Zatim se okrenuo prema Dejzi. Skljokala se na klupu, a oi su joj bile neprirodno velike i
tamne na bledom licu. Oh, to si ti, Ajova. Bilo je to . . . htela je da nastavi, ali nije mogla od jecaja.
Idemo, Dejzi. Proetaemo odgovorio je i pomogao joj da ustane. Izali su na meseinu i dalje od tog
dela vrta. Moda bi bilo bolje da uemo rekao je kada je bolje razmislio. Hajslip moe doi sebi i
onda . . . Hoe li da pleemo, Dejzi? Molim te odgovorila je veselo. Moj partner, Nebraska, veeras
nije od plesa. Pije i svadljiv je. Ovo sa Dadom, bilo je poslednji put . . . Ajova, ja . . . morala sam triput
da te pogledam pre nego sto satrt te prepoznala. Drugaiji si! Izgleda da su te svi primetili . . . videla
sam kada si plesao sa Anom. Bila je srena da je on jo Ernest Hauar, iako nekako drugaiji. Umeali
su se meu plesae. Dejzi je bila tako nena i laka da je jedva oseao njeno telo uz sebe i stoga je
moda jae privio. Nije priala dok je muzika svirala. Kasnije, kada su izali na trem, primetila je: Ti si
najbolji plesa kog sam upoznala. Hvala, Dejzi, elim da ti neto priznam poeo je. Ana Hepford je
napravila budalu od mene. Nisam sluao ni tebe ni Nebrasku i . . . pa, uvalio sam se u neto i ne znam
kako e se sve svriti. Ne brini, Ajova. Sve je u "Redu . . . rekla je saoseajno. Ne, nije u "Redu bio je
uporan. elim da ti kaem da ve vidim svoju greku i . . . slabost. Ana je . . . pa, ona je divno
stvorenje, ali nije za mene. Zaboga, Ajova! uzviknula je. Nisi se valjda nadao . . . da ona misli ozbiljno.
Ona ne zna da bude ozbiljna . . . ni s jednim mukarcem. Sada sam zaboravio. Zanosio sam se. I sada
sam besan kada pomislim kakav sam ispao magarac dopustivi joj da se igra sa mnom. Ernest je opet s
njom plesao i kasnije etao okolo, naoigled sviju. Dejzi je blistala. Oi su joj sjale poput zvezda.
Sedeo je pored nje na pauzama i poklanjao joj panju. Posle jo jednog plesa poveo je do otvorenog

prozora. Sela je na stolicu pored njega i zagledala se u mesec. Dejzi, bojim se da je Dad Hajslip
enskaro poeo je Ernest. Ajova . . . nemoj mene kriviti molila ga je. Nebraska je dovoljno lo.
Nebraska je ljubomoran. On je zaljubljen u tebe, zar ne? Okrenula je glavu i kada je Ernest blago
vratio, bio je iznenaen to nije otkrio stidljivost, kako je oekivao, nego suze. Dejzi! ta ti je?Ja . . .
moda u ti jednom ispriati. Ali nemoj . . . ne mogu sada . . . ne ovde proaputala je. Ja sam prijatelj
Nebraske. elim da budem i tvoj. Znam. Nebraska se kune u tebe. Ali odnedavno te optuuje da . . .
juri za mnom. Hm! Svadljivac jedan! . . . Budi iskrena sa mnom, Dejzi. Zar se ti i Nebraska ne
simpatiete? Pa, jesmo . . . dok Dad . . . rekla je oklevajui. Ajova, sada ti vie nita neu rei. Ako si
mi stvarno prijatelj, odvedi me odavde. Nadi Nebrasku. Mora me vratiti kui. A bolje da i ti pode. Dad
Hajslip je ve dvaput proao kroz salu. Dad Hajslip nije jednom napravio dumbus na plesu. Je li? Pa,
nisam raspoloen da se sada s njim kaim. Uinio je to neki dan. Ali, Dejzi, oseam da e uskoro ostati
bez posla. Mislila sam da dobro stoji kod Hepforda. A i da nije tako, moja roaka bi ga zadrala na
ranu . . . Erneste, molim te, izvedi me odavde. Svakako. Ne krivim te to hoe da ide. Uzeemo tvoj
eir i mantil. Onda u nai Nebrasku. Ernest je odahnuo to nisu naili ni na Hajslipa ni na Anu, zato
su naleteli na Nebrasku Kempa. Deako Nebraskino lice bilo je crveno kao krv i smrknuto. Njegove
krupe plave oi gorele su neprirodnom vatrom. Isprsio se ispred Ernesta i Dejzi i podboivi se
pogledao ih kao da su najvei krivci. Hajdemo odavde, drugar rekao je Selbi. Pih! Ti nisi moj drugar,
Ajova Hauarde. Ti si guja, ba kao to sam i pomislio kada sam te prvi put video odgovorio je Kemp s
gorinom u glasu. Njegove rei privukle su panju i ostalih. Dosta s tom glupom priom, kauboju.
Izgleda da si dobro potega odvratio je Ernest otro. Nebraska, pijan si. Izai ovog trena . . . ili u
zamoliti Ajovu da me odvede kui rekla je Dejzi oajna. Nervoznu ruku stavila je Kempu na rame kao
da se plaila da bi mogao navaliti na svog prijatelja. Njen gest je imao opravdanja. Razbiu tu tvoju
lepukastu . . . njuku mrmljao je Nebraska zapliui jezikom. Selbi se nasmejao. Bilo mu je smeno
to inae dobroudnog Nebrasku vidi tako ratobornog, iako je oito prizor bio neprijatan za Dejzi.
vrsto je uhvatio Nebrasku. Uhvati ga, Dejzi. izvui emo ga. Drugi su se smejali dok su ga vukli.
Prilino su se namuili dok su izvukli Kempa na ulicu. Kada su doli do parka, istrgnuo im se. Sada
emo ovo raistiti . . . evo, ovde rekao je kauboj. U "Redu, ako eli da se tue. Ali, zbog ega?
odvratio je Ernest strpljivo. Ti si mi ukrao curu. Zavei, ti velika ludo! povikala je Dejzi. Vidi . . . vidi .
. . ona vie na mene podigao je mlitavu ruku prema Dejzi. Ernest se osvrnuo uokolo, zadovoljan to
nema nikog na ulici. Spustio je prijateljsku ruku na Kempovo rame. Drugar, ja sam tvoj. i Dejzin
prijatelj. Auh. Njen jesi, to se vidi. Moda si i njen dragan. Video sam kako pleete. Sramota kako si je
stisnuo . . . Proklete ene . . . Sve su iste . . . Odmah lete za lepotanima . . . Hauarde, moram te udariti.
Mrzim to, ali . . . ja to mrzim, Nebraska, i ve gubim strpljenje. Dejzi hoe da ide kui a ti se ovde prsi
. . . Hej, stani! . . . Fazi . . . Kemp je zamahnuo, ali ga je Dejzi brzo uhvatila za ruku. Nebraska, ako
udari Ajovu, ja . . . nikad vie s tobom neu progovoriti rtkJa je sa suzama u oima. Optuuje svog
najboljeg prijatelja. Pa, samo pre pola sata on je . . . nokautirao Dada Hajslipa zato to . . . zato to me
je uvredio. Kakav Hajslip? pobesneo je Kemp. Nisi ga valjda opet pogledala? Ja . . . jesam. Ja . . .
plesala sam s njim priznala je Dejzi. Znam, obeala sam ti. Ali, nisam mogla odbiti. Pozvao me je pred
Anom i . . . i drugim. Nije ekao . . . poveo me je. Nakon toga . . . Nebesa . . . ta ti o ovome misli?
povikao je okrenuvi se Selbiju. ene su pokvarene! Ernest je poeo da shvata da postoji neto vie od
apsurdne ljubomore pijanog kauboja. Dejzi je poela da plae. Ovo je bilo oito vie nego to je
Nebraska mogao podnet. Dejz, ne cmizdri. To ne mogu izdrati. Neka te Hauard odvede kui. A ja u
pronai onog hvalisavca. Ne . . . ne . . . elim da ode iz grada. Ako vidi Hajslipa . . . Auh! Plai se da
u ga ustreliti, je li . . . Dejzi je jecala. Oh, Ajova . . . moe li . . . uiniti . . . neto? Ljudi . . .
dolaze . . . ja . . . ja . . . ne mogu ovo podnet. Hou . . . kui. i Ernest je klimnuo smrknuvi se i poeo
da vue Kem. pa niz ulicu, psujui ga i grdei. Kauboj je pokuavao da se otrgne ili zastane, govorei
nepovezano, oni su ga sve bre i snanije vukli. Noni vazduh, koji se sputao sa planina, bio je hladan
i otar. Dejzi je zakopala kaput. Prestala je da plae. Ernest je pomislio kako izgleda veoma tuno i
nesreno. Opet se pitao. Konano su stigli do korala. Nebraska, pomiri se s Dejzi dok ja dovedem konje

rekao je Ernest. Nemam ja ta da se mirim reao je Kemp. Nikad vie. Previe sam poputao. Ne truaj
vie planuo je Selbi inae mi se ini da u te odalamiti kao to sam odalamio Dada Hajslipa. Odalamiti!
ta to govori? Pa, Dejzi ti je ve rekla. Razbio sam ga. A zato? Otiao sam u vrt i uo pla devojke.
Bila je to Dejzi. Sedela je na klupi sa Hajslipom. Pokuavao je da je privue, a ona se opirala . . . ili
tako neto . . . pa sam je odmaknuo od njega . . . i tresnuo ga . . . Pogledaj moju pesnicu . . . Natekla je!
Nebraska je gledao u nateenu ruku pa u Ernestovo lice, a onda u Dejzi. Poeo se trezniti. Dejz, ako si
otila s njim . . . Rekla sam ti kako se desilo . . . nisam elela da idem . . . on me je odvukao. Snaan je.
Nisam elela da viem. ta sam mogla drugo? . . . Kada je pokuao . . . ja sam vrisnula . . . asna re,
Dejzi? asna re. A zar je bilo normalno da . . . da ode s njim u vrt . . . kada to nisi htela? Oh, ja sam
blesava! povikala je devojka strasno. Mogla sam to izbei. Ali ja . . . bila sam van sebe. Dad uvek tako .
. . Sluaj, Dejz prekinuo je Kemp mrko mogao bih ti oprostiti zbog te male etnje po meseini. Ako je
Dad stavio svoju ruku na tebe . . . protiv tvoje elje . . . Na to je Kemp zgrabio devojku za ramena i
prodrmao je, urei joj u lice. Nebraska . . . nemoj . . . boli me drhtala je. Ne brini zbog Ernesta. Ako
mi je prijatelj, kako se oboje kunete, ba me briga ako zna za nas . . . Sada mi reci . . . Naravno da sam
ti prijatelj prekinuo ga je Selbi. Prokletstvo, Nebraska, ne svia mi se kako postupa s Dejzi. Pijan si,
ovee. Nisam vie pijan! Ernest nije hteo da se dalje uplie. Iako je oseao saaljenje prema Dejzi,
bilo mu je jasno da je devojka zbog neeg kriva. Nebraska je napokon pustio. Idem po konje rekao je i
odgegao se. Ernest je posmatrao tu okretnu priliku kako se kree na meseini, preko tamne strane
korala, gde su ograda i drvee bacali senke. Okrenuo se, zatim, Dejzi. ta sve ovo znai, Dejzi? upitao
je ozbiljno. Je li Nebraska bio u pravu to je onako s tobom govorio? Jeste. Ima pravo i da me
istue . . . i volela bih da to i uini odgovorila je s gorinom. Dejzi Bruks? Kako moe to da kae? To
je tano. Poniavala sam Nebrasku nastavila je urno. On je najbolji momak kog sam . . . Bili smo
vereni. A onda . . . onda se umeao Dad Hajslip . . . I ja sam prekinula. Otkud, onda, Nebraski pravo da
se onako ponaa? Pa, Nebraska jo dri do mene iako ga nisam dostojna. Gluposti. Da li ti je jo stalo
do Nebraske? Oh, to me i boli. Jeste, stalo mi je. Vie nego ikad! Fino! Sada budi iskrena prema njemu,
Dejzi. I onda e se sve srediti. Bojim se da nee. Ja bih da nisam sigurna da e ubiti Dada. Ubiti
Dada? . . . Zaboga! Dejzi, govori li to ozbiljno? Svakako. Onda tu ima i neto vie od obine
ljubomore? Nije odgovorila, to je bilo dovoljno Ernestu da potvrdi njegovu zebnju. Zaista je alio ovu
bespomonu devojku. Zar nee neto vie da mi kae? upitao je blago, uhvativi je za ruku. Neu
sada. Drugi put. Uto je kloparanje kopita prekinulo njihovo aputanje i trenutak kasnije tamne prilike
izronile su na meseini. Nebraska je vodio tri konja. Ajova, vei svog konja iza kola i odvezi Dejzi
kui, hoe li? pitao je. Ja u ti donet stvari iz hotela. Svakako. Ali mislim da i ti treba da poe s nama
odgovorio je Ernest. Imam nekog posla rekao je i upregnuvi konje bacio uzde u kola. Lice mu je bilo
mrano ispod irokog oboda eira. ekao je. Nebraska, povedi me kui molila je Dejzi. Penji se, curo.
Ajova e se za tebe pobrinuti. Molim te, nemoj ostati. Sluaj, Dejz. Bio sam ljut na tebe. Ali me je
prolo, ba kao to sam se i otreznio. Ako eli da zna, vie neu piti. Potrebna mi je bistra glava ako
elim da uinim ono to moram. Dosta mi je vie tog Hajslipa i njegove petljavine oko tebe. ta e
uraditi, Nebraska? tiho je upitala. Pa, sve zavisi od Dada. Ako povue, u "Redu. Pokae li se kao
kukavica, isprebijau ga. Dad je kukavica. Nikad se nee sukobiti s tobom iako ga bije glas
revolveraa. Ne plaim se toga. Znam tvoju narav. Moda ima dobru nameru, ali bi mogao neto
uprskati kada ga vidi. Nemoj ostajati, Nebraska. Zbog mene. I Ernest ga je zadravao. Mislim da neu
pogreiti rekao je Kemp gledajui Dejzi. Verujem da imam dobar razlog da izlemam Dada, ako ne i
vie. Ima dobar razlog, Nebraska. Ali, nemoj zbog mene. Auh. Sluaj, Dejz. Zini ve jednom. Imau
bolje miljenje o tebi, a i Ajova. Devojka je jadno izgledala. Ipak je hrabro odgovorila. Nebraska, on
moe da me vrti oko malog prsta kada je sa mnom. Samo tada. Kada nije blizu, mrzim ga. Mrzim ga.
Mora mi verovati. Jeli? Mrzim ga ponovila je. Igra se sa mnom. Dolazi kui i tatu potkupljuje s bocom
pia. Ti zna tatinu slabost. A onda . . . onda se igra sa mnom. Dejz, ako ti nije stalo, mogla bi se
ukloniti s puta kada je on u blizini mrtio se kauboj. sklanjam se . . . esto. Nekad mu ne mogu
izmai . . . I kada me zgrabi ja . . . ja . . . Ti ga voli, je li? Ne! Ne! . . . Moda jesam u poetku. Ali vie

ne. To nema veze. Ja sam kao pti sa zmijom i mislim da on to zna. Zato i dolazi. Oh, stidim se.
AuuhL. Pa, Dejz Bruks, kakvi su tvoji oseaji prema meni? Nikad se nisam promenila, Nebraska. I
pored svega . . . stalo mi je . . . sve vie i vie . . . i sada . . . Opet je bila blizu plaa. Nebraska je privio
na grudi. eir mu je skliznuo kada je podigao glavu. Lice mu je blistalo na meseini. Drugar, uje li?
upitao je prijatelja. Da, uo sam, Nebraska. mislim da je sada sve u "Redu rekao je Ernest sa
olakanjem. Nebraska je nagnuo glavu nad nenom prilikom u naruju. Dejz, hvala ti to si bila
iskrena. Mislim da sve ba i ne shvatam, ali nije vano. Ti si jo dete. Obeaj mi i ja u se drati dalje
od Hajslipa. Da . . . to god hoe proaputala je devojka. Od sada budi iskrena prema meni. Oh,
Nebraska, kunem se da hou. Stidljivo je poljubio u obraz i onda je podigao u kola. Zatim je pruio
ruku Ernestu. Pa, nisam se neto pokazao noas, Ajova. Odsad e biti drugaije. Nebraska, drago mi je
zbog vas oboje Ernest je prihvatio ruku prijatelja. I zbog mene. Trebae mi prijatelji. Krenuli su prema
ranu "Red rok. Ernest je kaskao za kolima. Uskoro su izali iz grada i jahanje je za Ajovu bilo
prijatnije. Vazduh mu je zagrejao krv. No je bila tiha, hladna i vedra. alosni urlik kojota dolazio je s
brda. U poetku, Ernest nije voleo te pustinjske zvijeri. Sada je oseao da su i one deo ove samotne
zemlje. Dok su ili putem, daleki urlici povremeno su dopirali do njih. Divlji zeevi su poput sivih
zraka pretravali cestu. Postepeno se ravnica pretapala u klanac kroz tamne, neravne breuljke. Daleko
iza njih uzdizali su se bledi vrhovi. I oni su poeli ostavljati neobjanjiv utisak na Ernesta. Sada je
svrnuo pogled prema kolima ispred sebe. Nebraska je slobodnom rukom zagrlio Dejzi, a ona se sva
privila uz njega. Ovaj prizor ga je dirnuo, a u isto vreme bocnuo. Samo pre sat ili dva i on je u svom
naruju drao Anu Hepford. Preplavio ga je talas vreline. Osetio je da se gubi. Pa, zar je mogao imati
razuma kada je u pitanju bila Ana? eleo je da se jasno sea, da analizira njenu reakciju na njegovo
ponaanje, da nae neto opipljivo to bi pothranilo njegovo apsurdno ubedenje da je Ana bila
iznenaena njegovim arom i po prvi put prisiljena da bude iskrena. Moda je to bila samo pusta nada.
Uzalud je Ernest alio Sto je iao na ples. Predao se. Bilo je prekasno. Strasno je u sebi poricao da je
zaljubljen u Anu. Znao je da je suprotno. Nije se mogao setiti ta je bilo pre tog ludog trenutka: bio
uhvaen u mreu strasti, gore nego ikad dosad, i to zbog ene u koju nije mogao verovati. To saznanje
mu je u obraze nagnalo krv od stida. Vrealo je njegov ponos, tatinu. Morao je stalno da se bori za
Anu. Da trai izvinjenja za nju! Da se zavarava uverenjem da je duboko u srcu ipak dobra! Ernest je
jahao kroz no kao plenj konfliktnih emocija. Nebraska je ekao na okuci. Stigli su do "Red roka.
Zvezde su bledele. Zora nije bila daleko. Kojoti su prestali da zavijaju. Mesec se spustio iza planina.
Gotovo je svanulo, drugar rekao je Nebraska tiho. Uh, kakav dan! Najgori i najsretniji u mom
ivotu! . . . Dejzi je zaspala. Jadno dete. Morala je dosta toga da izdri. Mukarci nisu dobri, Ajova . . .
Vratiu se rano ujutro. Zdravo, prijatelju. Zdravo, prijatelju rekao je i Ernest. Uio je dosta i ono to je
nauio te noi jo ga je vie pribliilo prijatelju. Gledao je kako Nebraska posmatra malu glavicu na
svom ramenu i grlo mu se steglo. Kauboj je krenuo i nestao meu kedrovima. Ernest je poveo svog
konja prema koralu. Celi sledei dan kauboji su se dovlaili na ran, svaki otkrivajui vie ili manje
posledice veselog etvrtog jula. Dad Hajslip se uopte nije pojavio, niti nekolicina jahaa koji su doli
preko Plavih planina da preuzmu teranje velikog krda za Hepforda. Kasno popodne Nebraska je jo
spavao na svom leaju. Ernest nije ni oka sklopio i na licu su mu se videli i fiziki i duhovni zamor.
Bio je nemiran, nervozan, oprezan i veliki deo vremena proveo je na tremu. Predvee ga je tu sreo
Sibert. Hej, Ajova, praznik je proao a ti jo mamura rekao je iznenaeno odmeravajui Ernesta. Da,
gazda, ali ima jo stvari koje nisu odgovorio je Ernest, trudei se da se osmehne. ta, na primer?
Problemi. Ajova, kladio bih se u deset somova da si ti zatvorio Dadu oko rekao je Sibert odjednom se
razvedrivi. Nisam mu video oko. jesam ga dovoljno snano odalamio da mu zatvorim oba oka, samo
to mi se inilo da sam ga zakaio po bradi. Pogledao je oteenu aku. Mislio sam da je to uinio
Nebraska. Pa, Ajova, prikai svoju pucaljku . . . Dad je sino bio gadno popio. Besneo je i psovao
uokolo traei tipa koji ga je tresnuo. Najsmenije je to ne zna. ta? Obratio mi se po imenu pre nego
to sam ga udario rekao je Ernest ne verujui. Pa, izgleda da je zaboravio. I ako mu ti ne kae, nikome
nee ni pasti na um da si to ti bio. Nadam se da nikome nisi rekao. Samo Nebraski. Pa, on e utati.

Onda skloni revolver. Hok, zar iskreno mislite da bih odsad nadalje trebao da spakujem revolver i
vebam gaanje kad mi se za to ukae prilika? Hm, Ajova, nadao sam se da na ranu imam bar jednog
asnog kauboja izjavio je Sibert sa aljenjem. A tebe sam zavoleo. Ja sam astan, gazda. I sluao sam
vas i prihvatao va savet u svemu. Uz Nebrasku, vi ste mi ovde jedini prijatelj. Pa, ako je tako . . . u
"Redu onda predradnik je nevoljko priznao. Oseam da je nevolja blizu. U pravu ste, gazda. Ne mogu
vam se potpuno poveriti, rei svu svoju nevolju rekao je Ajova ozbiljno. Sino sam malo provirio na
ples. Video sam da plee sa zamamnom Anom. Ajova, oito je da si sviju pretekao i . . . ta i, gazda?
Ajova, jesi li pio? Ni kapi. Nije mi bio potreban nikakav stimulans da bih se odvaio. Prokletstvo!
Svia mi se tvoja hladnokrvnost . . . Ajova, ima li nekog bliskog . . . nekog kome je stalo do tebe?
Nemam. Sam sam na svetu lagao je Ernest ni ne trepnuvi. Mome, ao mi je to je ovako krenulo. Jer,
ta cura e te navesti i da pije i da puca. I, bogami, nee se onda ovde zadrati. Nee me ona ni na ta
navesti Ernest je gotovo povikao i osetio kako mu krv obliva obraze. U tom poricanju odgovorio je na
drugu optubu. Hoe. Ako postoji ijedna cura koja uzima muke skalpove, onda je to Ana Hepford. Pa,
Ajova, ona je bila bacila oko i na mene. Ali, ja sam stari lisac. Auuh! Hok, zar ne govorite s
nepotovanjem o kerki naeg poslodavca? Mislim da si u pravu, Ajova. I sigurno je da ni pred kim
drugim ne bih ovako govorio. Stvarno te puno volim i sve se nekako nadam da te mogu izvesti na pravi
put. : Rei u ti jo neto. Ne slaem se sa Hepfordom. Uskoro odlazim i, kada krenem, voleo bih da ti i
Nebraska poete sa mnom. Hvala, Hok. To je fino od vas. A i priznajem da sam iznenaen. ta nije u
"Redu izmeu vas i ranera? Ne svia mi se to radi sa stokom odgovorio je Sibert namrtivi se.
Auuh. Pa, ne znam mnogo o stoci. Vratimo se devojci . . . niste li malo prestrogi prema njoj? Pa,
proklet da sam ako znam odgovorio je Sibert. Moda u njoj ima i neto drugo. Nain kako se oblai . . .
ili bolje rei razgoliuje . . . pa, kako flertuje s momcima . . . bogami, to je skandalozno. A ljuljkao sam
tu curu u krilu kada sam tek doao na ran. ini se da je bilo davno, a nije. ak i tada je znala da obrlati
svakog onim svojim zelenim ti okicama. Samo se nadam, Ajova, da ne misli ozbiljno. Ako misli,
onda idi kod nje i zaprosi je. Zvui ludo, ali posluaj me. Jednom mi je rekla da joj svi momci
izjavljuju ljubav, ali je nijedan nije zaprosio. Hm. Nisu se usudili. Bili su svesni da nije ozbiljna.
Svakako, i zato ih nije mogla prihvatiti ozbiljno. Uini kako sam ti rekao. I ja bih to isto uinio. Bie to
za nju neto novo. A, bogami, nikad se ne zna sa enama . . . Moda u vas i posluati, Hok. Idi odmah.
Upravo sam doao od kue. Ona je na tremu, ljekari. Stari je sa Andersonom, onim kupcem s druge
strane planine. Neto, bogami, kuvaju. Hepford me odmah oterao. Posluaj me, Ajova, i odmah kreni.
Ernest je skoio kao oparen. Nije imao pojma ta ga je ubedilo da prihvati savet Hoka Siberta. Hok,
kreem rekao je i pourio. Cekau te povikao je Sibert za njim. Ernest je iao prema ranerskoj kui
kao u transu. Uopte nije razmiljao. Samo je eleo da je vidi. Najvie rou se dopadalo to e se
razlikovati od drugih kauboja koji su oboavali Anu, ali je znao da je situacija bezna dena. Bilo je
kasno popodne i postajalo je sveije. Zlatni sunevi zraci probijali su se kroz borove. Jedan orao je
nadletao iznad crvenih stena. Ajova je bio potpuno nesvestan okoline. Stigao je do kue. Prednji deo i
leva strana trema bili su pusti. Ernest se tiho uspeo uz stepenice. Vrata su bila otvorena pa je mogao
uti otri Hepfordov glas. To je moja cena, Andersone. I moe terati stoku. Ernest je zaobiao levo
krilo trema odakle je video Aru kako lei u mrei pod dubokom senom borova koji su rasli odmah uz
kuu. Pribliio se i video da spava. U istom trenu kada je pogledao, poeleo je da je ljubi dok se ne
probudi. Bila je obuena u belo, to je jo vie isticalo njenu zlatastu boju koe i bletavilo crvene kose.
Odjednom je primetio da zuri u irom otvorene sanjive zelene oi. mirkale su. Sanjivost je ustupila
mesto laganom uenju. Zdravo, Ajova. Otkud ti ovde? Samo . . . sekundu odgovorio je Ernest teko
progutavi. Skinuvi eir, seo je u pletenu stolicu pored mree. Najvie se udio to ona nije ni
uvreena, niti zapanjena njegovim prisustvom. Moda se jo nije sasvim razbudila. A onda je Ernesta
odjednom preplavilo oseanje hladnoe i dostojanstva, a ni sam nije shvatao otkud to odjednom. Ana,
doao sam da se izvinim zbog mog sinonjeg ponaanja i da objasnim uo je sebe kako govori. Oh, je
li! Ba zanimljivo rekla je oteui. Ali, slabo rumenilo koje joj je oblivalo obraze poricalo je
ravnodunost njenih rei. Ernest nikad nije video takvu Anu Hepford i po prvi put otkako je upoznao

gledao je bez imalo sumnjiavosti. Nisam bio pijan nastavio je. Jednostavno sam dao oduka
neodolivoj ljubavi prema tebi. To nisi znala. Nisam ni ja . . . tada. Ali, mora shvatiti da nisam mislio
da te I uvredim. Nisam hteo da iskoristim situaciju. Izvinjavam se zbog moje plahosti . . . I molim te da
se uda za mene. Zurila je u njega. Sada joj je boja lica postala ruiasta. Oi su joj se jo vie rairile i
postale lepe od misli i emocija koje su ih zatamnile. Erneste Hauarde! promrmljala je. To je ok,
znam. Ali se zbog toga ne izvinjavam. Samo zbog mog ponaanja prole noi. Ti . . . ti me voli,
Ajova? Bojim se da je tako odgovorio je kroz vrsto stisnute usne jer je tek sada shvatio beznadenu
istinu i prirodu svoje zaslepljenosti. hoe da se oeni sa mnom? nastavila je gotovo sanjivim glasom.
Upravo tako. A onda se naglo preobrazila u Anu Hepford koju je poznavao. Luckasti kauboju! Da te
tata uje, bacio bi te preko ograde odgovorila je, veselo se nasmejavi. Verujem. Kakav je tvojodgovor,
Ana? Jesi li poludeo, Ajova? Da se udam za tebe, bezveznog kauboja s platom od etrdeset dolara!?
Nije re o mojoj finansijskoj situaciji odgovorio je s dostojanstvom. Pitao sam te jer to dugujem i tebi i
sebi. Verovatno to ne moe da razume. Ja razumem da si ti najneobiniji kauboj koji je ikad jahao na
ranu "Red rok. A to je kompliment, Ajova. Hvala i na tome odgovorio je Ernest ustajui. Do vienja,
Ana. Vie ti neu dosaivati. Ko je rekao da mi dosauje? Sedi, Ajova. Hou da te neto upitam. Oi
su joj blistale i samo uloga koju je odabrao da igra spreavala ga je da im se potpuno preda. Nije seo
nego je ostao na nogama i gledao je. Reci mi jesi H se sino potukao sa Dadom Hajslipom? Nisam. Do
avola! uzviknula je iskreno alei. Nadala sam se da si to bio ti. Neko mu je divno zatvorio oko. Pa,
zatvorio sam mu oko, ali nije bilo tue. Samo dva udarca. Jedan kada sam ga pogodio i drugi kada je
tresnuo na zemlju. Ajova! Znala sam da si to ti uinio. I znala sam zato. Jesi li? upitao je Ernest kome
je bilo jasno da ona nita ne zna. Bilo je to zbog mene. Bio si tamo u vrtu. Kladila bih se da si nas
pratio. Zna, Dad je bio polupijan. Mora da si video kada je postao nasrtljiv. I kada sam otrala, sigurno
si skoio da mu pokae. Vrlo dobro, ako zna ta se desilo, zato me pita? Sada sam sigurna da si to
uinio ti . . . Osim toga, Ajova . . . moe me poljubiti ako eli. Pruila je ruku. Nije primetio nikakav
znak oseanja osim lakog nadimanja njenih grudi, ali )e u tom trenutku bila prelepa. Vatra koja mu je
jurila venama upozorila je Ernesta na opasnost tog trenutka. Neto ga je upozoravalo da to nije trenutak
da se Ernest Selbi preda Ani Hepford. Plemenita si, Ana odgovorio je borei se da obuzda emocije.
Samo, ne bih ugroavao tvoje dobro ime po drugi put. Sino je bilo dovoljno. Nisam doao da traim
jo. Doao sam da te zaprosim. Vidim da te tako neto ne interesuje. Ajova, u pravu si. I ja sam
prokleto blesava. Hvala ti. U "Redu je. Do vienja. Sada idem rekao je Ernest i, naklonivi se, krenuo
natrake. Ajova . . . ti . . . nije zavrila. Ajova je verovao da vidi kako se ugrizla za jezik. Njene krupne
oi su plamtele. Okrenuo se. Ajova . . . pozvala ga je vragolasto ponuda ipak vai. Ernest je oseao da
bi poeleo da tri. Brzim korakom je siao niz stepenice i krenuo stazom. Usporio je kada se naao u
umarku. Uh! proaputao je. Kakva cur?! . . . Sada mi je jo gore. Ali sam srean . . . tako mi svega!
Ako Ana Hepford nije beutna koketa, ovo e je naterati da raz misija. I dok je doao do trema
spavaonice, gde ga je ekao Sibert, izgledao je potpuno pribran., ta bi, kauboju? Jesi li imao sree?
pitao je blago, sa sjajem u oima. Ma kakvi! Mislim da sam imao sree to sam iv utekao odgovorio je
Ernest sa arom. Hej, Ajova, ti nisi pitao Anu, je li? nastavio je Sibert ne verujui. Bogami jesam.
Nasmejala se. Hok, drago mi je to ste me u ovo uvukli. asna re. Bilo je to iskustvo koje neu nikad
zaboraviti. Auuh! Sluaj, Ajova, tera me na razmiljanje. Ima neto udno s tobom u vezi. U to se na
vratima sobe pojavio Nebraska. Njegovo rumeno lice razvuklo se u topao osmeh, krupne plave oi su s
ljubavlju gledale Ernesta. ta se to ovde dogaa? upitao je. ta si pitao Anu Hepford i zato nosi tu
pucaljku? Sibert se kratko nasmejao dok je silazio s trema. Ajova, mislim da u te sutra poslati sa
Andersonovim ljudima. To bih voleo odgovorio je Selbi brzo. efe, moj drugar ne moe nigde bez
mene. Jasno? U "Redu, poslau obojicu. Andersonu nedostaju jahai. Polazak je u cik zore. Odlino,
Hok. To nije loa ideja primetio je Nebraska. A i za nas dvojicu je bolje da se malo uklonimo. Koliko
emo ostati? Pa, tri dana tamo i dva za povratak odvratio je predradnik. Nakon toga je Nebraska
dohvatio Ernesta i gotovo ga uneo u njihovu malu sobu, a onda zatvorio vrata. Ejrgar, leao sam ovde i
uo svaku re to si rekao Hoku rekao je. I ta onda, Nebraska? upitao je Ernest, lukavo se smekajui.

Oh . . . ti pokvarenjake jedan! Bogami, divim ti se. Ernestu je sinulo da treba da uzvrati oseanja
Nebraski. Zaista mi je drago da smo napokon pravi prijatelji rekao je Ajova duboko u to ubeen. Dva
dana kasnije, u sumrak, Ernest Selbi je uao uz logorsku vatru sa Nebraskom i Andersonovim ljudima
na pola puta preko Plavih planina. Iako je jahanje bilo naporno, Ajova je postajao sve zaljubljeniji u
divljinu Arizone i ivot koji je vodio. Ve se navikao na sedlo i zavoleo svog konja iako je bio i spor i
star. Andersonovi ljudi su bili uljudni, ali suzdrani. Nisu se smejali Ernestu, niti se rugali njegovim
naporima ili izmiljali trikove, te je putovanje bilo sve ugodnije. Tokom ovih nekoliko poslednjih sati
on i Nebraska zbliili su se kao braa. Pa, Erni, mogu rei da si pravi drug Nebraska je stalno
ponavljao. Anderson je jahao sa svojim ljudima. Bio je predradnik za veliku stoarsku kompaniju s
druge strane Planina i Ernest je u njemu gledao tvrdokornog i utljivog gazdu, uvek opreznog i budnog.
Nikad se nije obraao momcima sa "Red roka" osim da im izda naredbu koja je uvek znaila najgori
zadatak. Nebraska se uveliko alio i davao oduka svom nezadovoljstvu psovkama, ali je izgledalo da
je njegov drugar izuzetno zadovoljan. U stvari, uvek je izgledao bezbrian i srean osim kada bi mu
misli bile zaokupljene Anom Hepford. Lukavstvo koje ga je dovelo na ran "Red rok" bilo je bolje
nego to je oekivao. Gotovo je i sam poverovao u ono to su drugi o njemu mislili da je kauboj
utokljunac a ne Ernest Selbi, vlasnik "Red roka. Ponekad i nije eleo da doe do neizbenog otkria.
Nastojao je da o tome to manje misli. Saznao je dosta toga to kao vlasnik rana sigurno ne bi otkrio. I
bio je na tragu Hepfordovim mahinacijama. Stoka je mukala. Vazduh je bio topao i teak i grmljavina
je pretila iza Plavih planina. Vrhovi su bili sakriveni crnim oblacima. Nisko na zapadu zlatni i purpurni
sunevi zraci su goreli. No se sputala i hladan povetarac se privlaio sa zelenih padina. Kojoti su
zavijali oko podnoja. efe, koga alje na strau upitao je jedan od jahaa. Dogovorite se izmeu sebe.
Moete odrediti Hepfordove ljude da straare u tri odgovorio je Anderson. Izgleda da e oluja primetio
je jedan drugi jaha. Stoka je nemirna. Mogu je i stampedo. Sigurno, ako doe do grmljavine i sevanja
dobio je odgovor. Sve mi se, ipak, ini da nee biti. uvi nareenja, Ernest i Nebraska su se odmakli
od vatre do stabla omorike gde su namestili leaj. Nebraska je seo na svoje ebe i poeo da skida
izme. Drugar, ne dopadaju mi se ni ovaj Anderson ni njegova druina. ta ti kae? Uh, meni
izgledaju u "Redu odgovorio je Ernest. Onaj Li je dobar tip. Pa, slaem se da je Li drugaiji. Ali,
ostali . . . Erni, ti si novi na Zapadu. Ti misli da je sve onako kako vidi. Pravi kauboj kao tvoj ika
Nebraska vidi malo bolje. Ja sam sigurno glup, Nebraska priznao je Selbi smejui se. Ti treba da me
podui. jesi neko udno eljade. Zbog toga te i volim. Da si iskusniji i radoznali) i, video bi da ovaj
posao smrdi. Smrdi? ta hoe da kae, drugar? pitao je Ajova. ta nije u "Redu? Pa, i sam se malo
upitaj. Zato Hepford tera ovoliko krdo, vie od hiljadu pet stotina grla, koliko mi se ini, kada je u
Springertaunu mogao da proda za etrdeset dolara po glavi ili etrdeset i pet na eleznici? Tamo preko
ne moe dobiti tu cenu. Naravno, ja to ne znam, ali bih se mogao opkladiti. I otkud ovoliki zaobilazni
put da bi pro dao stoku? Kada ti tako kae, onda i izgleda udno odgovorio je Ernest zamiljeno. Jo
ima udnih stvari na ranu. Ja sve dobro vidim Nebraska je bio ozbiljan. Moj otac je bio raner. Celog
ivota ivim sa stokom. I kada bih imao dovoljno novaca da kupim barem nekoliko stotina grla . . .
siguran sam da bih brzo uspeo. Ali, do avola, nemam dovoljno novaca ni da kupim prsten za Dejz.
Imae jednog dana, Nebraska. Ili u ti ja posuditi. Uh! Od tvojih etrdeset piljivih dolara! Ali, zakleo
bih se da bi mi dao ako bi se jednog dana obogatio. bih, drugar. I ta misli zato Hepford prodaje ovde
ako je u gradu mogao dobiti vie? Oseam neto. A pokuao sam da iskuam i Hoka neki dan. udno
me je pogledao, ali nita nije rekao. Raneri tu i tamo pomau jedni drugima, zar ne? pitao je Ernest.
Svakako. Ovo je esti put da Hepford tera veliko stado otkako sam s njegovim jahaima. I mogao bih
se kladiti u sve to imam da ne pomae nikom drugom osim sebi. U ta sumnja, prijatelju? nastavio je
Ernest. Verujem da se Hepford slui trikom koji je star koliko i kraa stoke. Samo je sigurniji. Prikriva
prodaju, to je prokleto lako ako vlasnik rana nije u blizini. Prikriva prodaju? ta to znai? Pa, to znai
da prodaje mnogo stoke a izvetava da je prodao manje. Sigurno da Hepford mora da izvesti nekog.
uo sam da je taj negde na istoku. Oh rekao je Ernest sumnjiavo, kao da mu nije jasno. Pa, ta tu nije
u "Redu? Teko je poverovati, naroito nakon izvesnog vremena. Na primer, i ja sam dvaput bio meu

momcima koji su terali krdo i proklet da sam ako bih se mogao setiti koliko je bilo grla. Pretpostavimo
da moram svedoiti na sudu, ne bih se mogao zakleti da li je bilo dve stotine ili hiljadu grla tom
prilikom. A veina kauboja u tome bi bili jo gori od mene. Shvata li sada, Erni? Jasnije mi je. Ako je
tvoja pretpostavka tana, Hepford e prodati ovo krdo i poslati izvetaj da je prodao manje i razliku
strpati u svoj dep. Tano. Znai, Hepford tako radi. On petnaest godina vodi ran, otkako je Bruks
otiao. Pravi gazda nikad nije dolazio. Verujem da nee mnogo ostati od "Red roka" kada konano
doe. Ernest je pognuo glavu da sakrije lice. Nebraska, hajde da onako, iz ale, prebrojimo ovo krdo
predloio je. Nemam niSta protiv. Ipak, moram ti rei da je to opasno. Oni ubijaju momke zbog
toga . . . Uostalom, ne bi bilo ni svrhe osim ako se ne dokopamo citara koje e Hepford poslati u izv
etaj u. Svejedno, moemo to uiniti zbog sebe. Sibert e povesti nas dvojicu kada krene. Bie ti teko,
Erni, da se oprosti od zelenooke cure. Hoe, bogami, prijatelju moj. Zar si se toliko zatreskao? Ne
mogu ti opisati. Nebraska je uzdahnuo i ostao zamiljen dok je polako zamotavao cigaretu i palio je.
Konano je progovorio: Ljubav je strana boljka. Ponekad se oseam kao bolesna krava koja se prejela.
Ali se uvek oporavim. To je jedino dobro u ljubavi. Uvek preboli i odmah si spreman za nova
osvajanja. Da li bi mogao voleti neku drugu devojku osim Dejzi? Sada ne znam. Ali sam prokleto
svestan toga da bih mogao. Onda je ne bi ni smeo koriti zbog njenog ponaanja. Pa, neu joj prigovoriti
sledei put odgovorio je Nebraska smrknuvi se ali u je tako izdevetati da e vid jeti sve zvezde. Fino!
To je originalna ideja. ta misli da isto pokuam sa Anom? Nebraska je sinuo. Oho, to bi bilo ono
pravo! I moda bi uspelo, Erni. Bojim se jedino da bi ti Ana mogla uzvratiti. A bogami, snana je . . . S
njom mora upotrebiti drugaiju taktiku. Samo budi iskren prema njoj, Erni. Ona nije iskrena. Siguran
sam u to. Ne zavaravaj se. Ta cura je iskrena. Ne mislim u flertovanju. Ne tako zgodna cura. Ona je u
stanju da obmane stotinu momaka i ismije ih. To je enama u krvi. Siguran sam da Ana nema pojma da
Hepford neto muti. Nebraska, drago mi je da tako misli rekao je Ernest toplo dok je savijao svoj
kaput da ga stavi kao jastuk. Jer, kada se oenim sa Anom, ne bih te pozvao u nau kuu ako si imalo u
nju sumnjao. Hej, ti, blesane, spavaj rekao je Nebraska prezrivo. Sanjaj o ljubavi i Ani i velikom ranu
i drugim glupostima. A kada te u tri ujutro bubnem da ustane, shvatie da si samo siromani kauboj.
Ernest se nasmejao. Nije mogao prihvatiti prijateljev savet. U glavi mu je brujalo. No se spustila.
Oluja vie nije pretila. Blede zvezde svetlucale su kroz tamno granje iznad njegove glave. letnja toplina
odleprala je na krilima nonog vetra. Stoka se smirila, a kojoti su jo alosno zavijali u daljini. Vetar
je bio pun mirisa borovine. Tamne prilike kauboj a sa velikim sombrerima prolazile su tamo amo
izmeu njega i treperave vatre. Glasovi su im bili tihi, a poneki je glasno zevao. Sve je bilo udesno
stvarno i primamljivo za neiskusnog mladia iz Ajove. A ipak je nekako bio siguran da bi mogao biti
srean u ovom kraju ak i kada bi mu Ana Hepford slomila srce, ako je to nameravala. Odjednom je
odluio da jo vie odgodi preuzimanje rana. Tako bi mogao malo due da ivi u varljivim iluzijama.
Zatim je tok njegovih misli sa Ane skrenuo na njenog oca i primedbe Nebraske. Morae se dobro
potruditi da zadri mir ako eli da sprei od propasti ran koji mu je stric ostavio. ta li e mu donet
sledee sedmice? Pre nego to padne sneg sigurno e doi do velikih promena na "Red roku. Ernest je
razmiljao o tome da bi voleo da zadri Hoka Siberta i, naravno, Nebrasku. Kako e se razvijati
Nebraskina ljubav? A tek njegova? I opet je bio na istom mestu kada je poeo da razmilja o lepotici,
njenom armu, sumnjivim vrlinama, neogranienim mogunostima Ane Hepford. Grubo drmusanje
nasilno je prekinulo Ernestove snove. Dii se, Ajova otezao je Nebraska. Probudi se da vidim kako ti se
svia ustajanje u hladno i mrano jutro. Selbi se trgnuo ni ne primeujui mrke oblake, niti oseajui
ledeni vazduh. Navukao je izme, kaput i rukavice, ali nije mogao da nae eir. Jesi li ti ukrao m . . .
m . . . moj eir? upitao je krguui zubima. uti! Ako probudi one tipove, ubie te upozorio ga je
Nebraska. Sigurno si ga stavio u ifonjer. Ernest se uzdrao od odgovora na ovu zajedljivost. Naao je
eir nedaleko od mesta gde je spavao. Hej, popio bih kafu i neto gricnuo rekao je, zaboravljajui da je
ovakvu stranu zoru ve dvaput iskusio. Ha! Ha! nasmejao se Nebraska. Ti si stvarno lud. I ja bih pitu
od jabuka i . . . Hej, ta ti je? Dii se! Uskoro se Ernest naao sam, u divljem sivilu gde su se u jutarnjoj
izmaglici videle samo nepomine sablasne prilike stoke. Straario je u zavetrini. Nebraska je zaista bio

plemenit. Ipak, vetar mu je prolazio kroz kosti. Sjahao je i vodio konja goredole. Stoka se skupila i nije
davala glasa od sebe. I zvezde su ugasle. Ernest je zaboravio da ponese deblji kaput i neko vreme se
ba bedno oseao. Meutim, entuzijazam ga nije naputao iako mu nikad u ivotu nije bilo tako hladno.
Jedan sat je jedva proao. A onda se na istoku poelo pomaljati slabo bledilo. Dan je svitao. Odnekud
je doprla i pesma kauboja. Nije to bila vesela pesma, nego jadikovka kauboja zbog neuzvraene
ljubavi. Proao je jo jedan sat i Ernest je bio ushien lepotom izlaska sunca u Arizoni. Pomaljalo se
polako, preko beskrajnih gorja, kao da nerado odjednom otkriva svu svoju lepotu. Ruiasti i ljubiasti
tonovi oslikavali su se na horizontu. Veliki zlatni luk svetlosti usledio je nakon pojave bleteeg sunca.
senke su se iskrale. Otri vazduh bio je pun svee slatkoe, pesme ptica i mukanja stoke. Nebrasku i
Ernesta su poslednje pozvali na doruak, pa su se morali zadovoljiti mrvicama. I dok su pojeli ono
malo to im je ostavljeno, stoka je ve bila u pokretu. Pourili su i uskoro dostigli poslednje jahae.
Nalazili su se u velianstvenoj dolini, posiveloj od izbledele trave i naikanoj zelenim skupinama
drvea. Iza doline su se izdizale planine i bilo je lako shvatiti zato se zovu plave. Ernest je uskoro
ugledao ran koji se nalazio nekoliko milja dalje i ocenio da e im trebati nekoliko sati da dou do
njega. Preko iroke doline krivudavi put, bel na sunevoj svetlosti, vodio je prema jugu u klanac kroz
planine. Znao je da iza tog gorja lei jo jedna, drugaija stoarska oblast. Uskoro su sunce, vrelina i
praina, ne raunajui naporno jahanje, naterali Ajovu da zaboravi na sve osim na umor koji je tog
trenutka oseao. Pitao se zato su on i Nebraska stalno podalje od ratrkanog krda. Ipak, bio je siguran
u jedno nee imati priliku da se uveri u njihov broj kada stoka proe kroz iroke kapije u ogromni
ograeni panjak. Stavie, znao je da ni Nebraska nee biti u boljoj situaciji. Putovanje je okonano
kasno popodne. Ernest je do jahao do Nebraske i zajedno su doli do kua rana koje su se uveliko
razlikovale od onih na "Red roku. Zgrade su bile stare, sive i oronule, kaubojske spavaonice bile su
neuredne brvnare, dvorita i korali suvi, bez zelenila. Na vidiku nije bilo tekue vode. Nebraska je
primetio da je to veliki ran, ali ne i mesto za dvojicu Romea. Pa, ovde, izgleda, nismo nimalo
dobrodoli nastavio je. Prokleti bili, morati barem da nas nahrane. Hoemo li ovde prenoiti? pitao je
Ernest. Mome, ponovo emo spavati pod zvezdama, to ne sme zaboraviti. A meni to vie odgovara.
Vrtiemo se ovuda dok nam se konji ne odmore, a onda se povui im se smrkne. Ernest je oponaao
Nebrasku i nije pokazivao da primeuje izdvojenost Andersonove druine. Izuzetak je bio kauboj Li,
koji je izgledao prijatno i prijateljski. Uvek je bilo ljubavi izmeu "Red roka" i Plave doline primetio je
Li suvo, znaajno se osmehnuvi. Ne bih znao o tome nita rei. Novi sam ovde rekao je Selbi
osmehnuvi se. Primetio sam otegao je Li. Prvi put sam sa kaubojima koji teraju ovoliko krdo nastavio
je Selbi oduevljen. Mora da ima preko dve hiljade grla. Kauboju, nisi ba dobar u brojanju nacerio se
Li. Ne bih voleo da jaem za tebe ako bi ikad postao raner upao je Nebraska, koji je sedeo s njima
naslonjen na ogradu korala ispred koliba. Pa, ta ti misli koliko ima? upitao je Li. Ne bih znao rei. Ni
jednom nisam bio u prilici da vidim celo stado. Tano petnaest stotina osamdeset i est grla izjavio je
Li. uo sam kada je to Boldi rekao Andersonu. Dot je raunao da ih je oko petnaest stotina ezdeset i
dva grla. Ali, Boldijev raun e uzeti novac, u to se moete kladiti. Ernest je pognuo glavu, to mu je
ulo u naviku kada se nije pouzdavao u svoje oi. Oh, bilo bi sjajno imati toliko stoke. Li, ko je onaj tip
u konoj jakni to razgovara sa Andersonom i Vilkinsom? interesovao se Nebraska, pokazujui na
grupu mukaraca u pranjavim izmama ispred ranerske kue. uo sam da je to kupac iz Maripoze.
Nisam saznao njegovo ime. Ovde je bio i ranije. Verujem da e se Vilkins brzo osloboditi veeg dela
krda koje smo doterali. Ernest se vie nije uplitao u razgovor. Njegove misli ponovo su se uskovitlale, a
srdba na Hepforda poveala. Ipak je bio dovoljno priseban da slua sve ono to se oko njega prialo,
posebno kada su bili pozvani na veeru koja je jahaima bila posluena u velikoj kuhinji ranerske
kue. Kuvar je bio Meksikanac, a hrana odlina. Ernest je bio pregladnio. Nebraska takode. Posle
veere, Li se od njih oprostio rekavi da ima devojku i oni su ostali sami. Selbi je predloio da malo
procunjaju oko ranerske kue. Nije bilo trema. Vrata prema dnevnoj sobi su bila otvorena. Poto se
ve uveliko smrklo, Ernest nije mogao nikog da prepozna u sobi, ali je mogao da uje glasove.
Nebraska, privui u se tamo i malo osluhnuti rekao je. Zato? Ne znam. Moda sam radoznao. Uh, jo

ima svetla. ekaj dok se smrkne. Samo, dobro osmotri uokolo, kako bi prepoznao okoli. I ja sam
nekako radoznao . . . Otili su do korala, lenjo natovarili mazgu i osedlali svoje konje. U meuvremenu
se i smrklo. Brvnare su postale nejasne. Odveli su konje do kraja staze. Pametnije ti je da skine izme
posavetovao je Nebraska. Dobro pazi. Tri ko sam vrag ako te vide ili uju. Ovo nije zdravo mesto za
kauboja s "Red roka" koji prislukuje. Budi siguran da me nee uhvatiti odgovorio je Ernest. Skinuo je
izme i eir i poeo da se prikrada stazom, dobro otvorivi oi i nauvi ui, provukao se kroz ogradu
pre nego to je dospio do korala i onda odluno krenuo do prednjeg dela kue. Ovde se oseao prilino
siguran. Bletava svetlost izvirala je kroz otvorena sobna vrata, a isto tako i kroz prozor koji Ernest
ranije nije bio primetio. Kako nije bilo zvezda, no je bila mrkla. Bilo je i tiho i morao se osigurati da
napolju nema nikoga. Polako se privukao do duboke senke kue. A onda se spustio i etveronoke
dovukao do otvorenog prozora. Nije mogao odoleti. Nastojao je da suzdri disanje dok je osluki. vao.
Mogao sam mu se nasmejati u lice kada me je upozorio na kradljivce stoke govorio je Anderson. Nema
razloga za smejanje uo se osoran odgovor. Ima dosta kradljivaca. Svakako. Ti zna na ta mislim
nastavio je Anderson. Hepford je nastojao da mi usadi u glavu gubitak koji u stvari ne postoji, i to zbog
uestalih kraa. A ta je sa onim tipom Sibertom? Pitanje je uputio neko trei, tip irokih prsa i
promuklog glasa. Verovatno kupac iz Maripoze. Zaboravi na njega odgovorio je Anderson otro. Nije
mi se svidelo kako me gleda. A nije bio utiv, ak ni pred Hepfordom. r Taj Sibert je dobar stoar. uo
sam za njega. i Andersone, nema razloga za brigu rekao je Vil kins. Ako ima neke muke, mi sigurno
nismo u to uplete ni. Mi kupujemo stoku od Hepforda. Da. Pa ta ako za nju ( dajemo manje nego to bi
on mogao dobiti u Maripozi ili Holbruku? i Ne znam o tome, Done odvratio je Anderson. Mogli
bismo doi do suda. Nikad nisam bio zadovoljan sa Hepfordom do ovog poslednjeg razgovora s njim.
Spre tan je. I predloio je jo jedno, poslednje veliko krdo u oktobru. Jeste avola! Nisam smeo biti
iznenaen nastavio je predradnik. Kada sam bio u Springeru, uo sam govorkanja o "Red roku.
Hepford je zapustio ran. Nikad ga i nije posedovao. A mislim da on ne poseduje ni stoku. Bio je tamo
godinama pre nego to sam doao u Arizonu. Sada mi se sve ini da je dolo ili e uskoro doi do
promene vlasnitva. Mogu se kladiti da e Hepford klisnuti. Aha. Takvi poslovi su i ranije obavljani u
Arizoni. To nee nikome dobrog donet. Savest mi je ista to se tie kupovine ove stoke. Sve mislim da
neu prihvatiti onu u oktobru. Zato, ovee? ta te briga? Ako ti nee, onda e uiariti neki drugi
stoar. Moda greim. Hepford svuda stvara neprijatelje umesto prijatelje. Moda ima svoje razloge to
ne prodaje u Holbruku ili na istoku . . . Hej . . . koji je to vrag? Otar glas trgnuo je Andersona kao to
je okamenio i Ernesta koji je bio toliko zainteresovan za razgovor da nije uo pribliavanje koraka.
Njuka, kojotu! grmio je otar glas. Snana ruka podigla je Ernesta na noge. Onda se neto tvrdo
zabilo u njegova lea. Dii ape, kauboju . . . Sada, mar napred! Sa tako odlunim nareenjem
prislukiva se trgnuo iz svog transa i ne gubei vreme podigao ruke. Bio je uhvaen na delu. Strah je
zamenio uenje kada je gurnut preko praga pred trojicu ljudi koji su bili zapanjeni koliko i on. Poto
je bio prisiljen da se suoi s njima, uspeo je da povrati mo rasuivanja. ta ovo treba da znai, Boldi?
zareao je predradnik. Proklet bio ako znam, efe odgovorio je medved iza Ernesta. Otezao je u govoru.
Puio sam dole na stazi kada sam primetio ovog tipa kako se unja poput senke. Sto ga sam ga sledio.
Izgubio sam ga u mraku, ali sam hodao uokolo sve dok nisam naiao na njega. Leao je ispod prozora i
prislukivao. Dakle! povikao je raner Vilkins dok mu se lice smraivalo. Trei lan te druine, krupni
kupac iz Maripoza, naglo je probledeo. Sluaj odjednom je procedio Anderson to je jedan od kauboja
sa "Red roka. Pomogao nam je tokom putovanja. Zovu ga Ajova. Ukloni revolver, Boldi upao je raner
i crne prodorne oi upravio na Ernesta. Selbi je odahnuo kada je popustio snaan pritisak na njegova
lea. Mladiu, kako se zove? Ernest Hauard odgovorio je gledajui svog sagovornika pravo u oi.
Odakle si? Iz Ajove. Jae za Hepforda? Da, gospodine. Sigurno nisi pijan. A ne lii ni na lopova . . . I
zato si, onda, pijunirao ispod mog prozora? Nisam nita loe mislio, gospodine. Samo sam bio
radoznao odvratio je Ernest sa naivnim osmehom na licu. Radoznao, zbog ega? Zbog vas
zapadnjaka. Ovde je Ernest odluio da nade izgovor. Sa mnom ne postupaju dobro na "Red roku. I
traim novi posao. Pa, nama ovde ne trebaju takvi radoznalci odvratio je raner hladno. Kupac iz

Maripoze je pokazivao prstima u kojima je podrhtavala cigara. Gospodine, jeste li primetili da je ovaj
posetilac samo u arapama? Ne, nisam. Prokletstvo! Usledila je tiina. Ernestu nisu promakJi reiti
pogledi trojice prisutnih, lako situacija nije bila ugodna, Ernest nije bio uplaen. Dobro ih je prouio.
Nijedan od njih ne bi mogao naslutiti da je on lino zainteresovan za prodaju stoke sa "Red roka.
Gazda, trebalo bi ga zatvoriti i neka onda objanjava erifu rekao je Anderson. Verovatno je tako
najbolje. Na to je Ernest spustio ruke i uno prorestvovao da to ne uine. Bio je odluio da izjuri ako
iko uini ikakav pokret da ga zadri. Pa, dragi moj radoznali utokljune, svakako u te zatvoriti i onda
ti pokazati ta ti sleduje otegao je jaha koji je uhvatio Emesta. Hej, vi tamo! Neka niko ne mrda! uo
se besan, ali poslovan glas kroz prozor. Ernest ga je odmah prepoznao. Bio je to Nebraska. Drugi su se
ukoili, a oi su im nemirno lutale. Baci revolver na pod, Boldi . . . Brzo, ti smrdljivi kradljivce stoke,
ili u poslati metak! Glas je bio ubedljiv. Boldi je brzo ispustio revolver. A sada, Ajova, izlazi! Ernest
nije gubio vreme prolazei preko praga. Sa stepenica je ugledao bletavo lice Nebraske, koje se sijalo
na svetlosti to je dopirala kroz prozor. Boldi nastavio je otrim tonom nije neka hrabrost uperiti
pucaljku u utokljunca. Ovaj momak ovde nije lopov. On je samo radoznali momi iz Ajove. Sigurno
je bio radoznao zbog vae negostoljubivosti. Zaista ste bili neprijatni prema dvojici radnika koji su vam
pomogli tokom puta. Neprijatni! prasnuo je Boldi. Ne moe mi to priiti a da mi ne plati zbog toga!
Eto ti Andersona . . . I, gospodine Vilkinse, verujem da e ova mala Boldijeva igra malo pogorati
odnose izmeu naih i vaih ljudi. Pobrinuu se da Hepford obojicu otpusti odvratio je Vilkins besno.
Samo napred. Selbi je pojurio u tamu zaustavivi se nekih desetak metara dalje da saeka Nebrasku.
uo je opor smeh, a onda teki bat izama. Njukala! vikao je Anderson s vrata. Da se vie nikad niste
ovde pojavili! Idi do avola, pokvarenjae jedan! grdio je Nebra ska. Ernest je ugledao crvene
odbleske. Revolver je grmio. Pa jo jednom. Beng! Beng! Meci su udarali u zemlju nedaleko od mesta
gde je stajao. Srce mu je zastalo, a onda je naglo zatutnjalo od olakanja kada je izronila vitka prilika
Nebraske. Jezik kauboja bio je nepovezan, ali oito prost. Ovuda, Nebraska pozvao ga je Ernest. Dok
mu se Nebraska pribliavao, iz ranerske kue odjeknulo je jo nekoliko pucnjeva. Dva metka su,
izvesno, dola iz samarice. A kia metaka dala je krila Ernestovim
bosim nogama. Doao je do staze pre Nebraske i pojurio do otvorene kapije gde se zaustavio i navukao
izme. uo je njitanje konja. Onda je doteturao Nebraska teko dahui. Uh . . . pun sam . . . same
dahtao je sipljivo. Hajde, drugar. Nisi pogoen! teio ga je Ernest dok se naginjao da pogleda prijatelja.
Ona samarica . . . zabiberila me je . . . uh . . . Ajova! . . . Pratio sam te . . . jer sam . . . plaio se da e .
. . uiniti neto . . . ludo . . . Zamalo . . . nisi . . . dospio iza reetaka. Neka te to ne brine, prijatelju brzo
je odvratio Ernest. Zahvalan sam ti to si doao. Ali, ako si pogoen . . . Nije to nita. I ranije sam
dobijao. Dodue, nikad u stranjicu. Ha! Ha! A i ti si ba morao da prislukuje . . . ErniL. Skai na
konja! Ernest je morao da privrsti sedlo, te je u poetku zaostao za Nebraskom, koji je brzo odjahao
vukui i tovarnu mazgu. Ipak, brzo ga je dostigao. Nekoliko milja su dobro napredovali, sve dok nisu
doli do uspona. Konji su umorni rekao je Nebraska. Moraemo do potoka, onda emo se ulogoriti . . .
Prokletstvo, Erni, u celom kraju e se prouti da smo oterani s Plave doline. Pa, ta? udan si ti stvor.
Ponekad se pitam jesi li sav itav. Otpustie nas . . . to je sigurno sloio se Ernest sa aljenjem. Ba se
pitam. Moda bi nas Vilkins poterao, ali e ga Anderson zadrati . . . ta si uo, ha? Nakon to je malo
razmislio, Ernest je zakljuio da bi Nebraskino miljenje bilo vredno, pa je paljivo ponovio razgovor
stoara, gotovo doslovno. Pa, ini mi se da stari Nebraska nije pogreio uzviknuo je kauboj zadovoljno.
Ajova, na gazda je pokvarenjak. Izgleda tako. Kako emo to dokazati? Zaboga, kauboju, zato bi eleo
da to dokae? Nije nae da se meamo. Osim ako to nee da iskoristi da ti crvenokosa cura padne
pred noge. Ha! Ha! Nebraska! Zar misli da sam toliko kvaran? Sve je dozvoljeno u ljubavi. Prijatelju,
kada dobro razmislim, ne bi to bila loa ideja. Mogao bi spasiti Anu od sramote. Kako to? Pa, samo mi
je palo na um. Da vidim . . . Prvo, rasvetli Hepfordovo poslovanje. Onda ispriaj devojci. Tada ga
oboje preplaite da mora otii s "Red roka" pije nego to neko ne doe sa istoka i potpuno ga uniti.
Ako voli Anu, onda tako i uini. Ha, ta kae? Nebraska, ti si pravi Makijaveli rekao je Ernest
zadivljeno. Ko ti je sad taj? upitao je kauboj sumnjiavo. Prijatelju, ne bi mi smetalo da Anu dobijem i

na taj nain rekao je Ernest odluno. Zna, momak, nije vano kako e pridobiti enu, vano je da je
dobije. Dok su jahali kroz no, Ernest je razmiljao. Kako god gledao i zakljuivao, shvatio je da e se
uskoro sve saznati. U njegovim proraunima nije bilo mesta za nain kako stvarno pridobiti srce Ane
Hepford. Na prvom mestu, sve mu je izgledalo besmisleno, a s druge strane, nije bio sigu ran da je sada
eli. Imao je loe slutnje. Mogao je prei preko nesumnjive zloe devojinog oca, mogao joj je oprostiti
na tatini, na koketeriji, ako je otila predaleko s drugim momcima kako se govorkalo, onda ona nije
bila devojka o kojoj bi trebalo ozbiljno razmiljati. Bolje bi bilo da se drim dalje od nje glasno je re
kao. ta to? upitao je Nebraska. Do avola, govorim sam sa sobom. Pa, ini mi se da si govorio
istinu . . . Evo potoka, Ajo va. Nanjuio sam vodu pre nego to sam je uo. Skre nuemo meu
kedrove, rasedlati konje i priekati da svane. I Ernest se budio nekoliko puta tokom noi, svaki put sa
nejasnim oseajem zadovoljstva zbog dogaaja od prethodne noi. Stajao je pred revolverom kauboja
gaali su ga, znao je kako zvui fijuk metka. A postojala je i mogunost da njihovim tragom sutra
krene i potera. Nije udo to je Ernest ustao pre zore i brzo osedlao konje. Dok je pripaljivao vatru,
probudio se i Nebraska. Seo je. Namrtivi se, paljivo je dotakao stranjicu i uzviknuo: Do avola,
nekoliko zrna se zaustavilo. Morae mi ih izvaditi kada doemo kui. Pouri, lenugo veselo je
pevuio njegov prijatelj. Svanulo je, a moda e za nama krenuti i potera. Zaboga, ti samo neto
sanjari otegao je Nebraska. Ba je pravo udo da se Ana nije do uiju zacopala u tebe. A kladim se da
hoe. Nebraska, zaboga, daj mi priliku da zaboravim tu curu Selbi je planuo. Hajde, drugar, smiri se . . .
Gde smo, do avola? Ah, znam. Nebraska je spavao obuen i samo je trebao da na glavu stavi eir.
Smotao je svoj leaj, vezao ga i stavio na mazgu. I ne opravi lice ili ruke poeo je da guli krompir.
Ernest je to odmah primetio. Operi ruke posavetovao ga je. E, pa da sam proklet! Nebraska se zabuljio
u njega. Postao si mi nekako probirljiv. Izbacio je krompir iz lavoria i otiao do potoka zviduui.
Dorukovali su prene krompire, kafu i tvrd hleb koji su namoili u svojim limenim oljama. Zatim je
Nebraska stavio stvari na mazgu, dok je Ernest oprao posue. Nekoliko minuta kasnije ve su jahali
meu kedrovima u susret suncu. Kada su preli uzvisinu, krenuli su bre. Nebraski nije ni padalo na
pamet da se osvrne, ali je Ernest to uinio vie nego jednom. U dugom klancu nije se pojavio ni oblai
praine. Pre nego to je sunce ugrejalo, uli su u umu, idui levo od puta kojim je ila stoka. Ajova,
moemo jahati i noas ako elimo rekao je Nebraska prekinuvi dugu tiinu. emu urba? usprotivio se
Ernest. Imamo dva dana. A onda e me Sibert poslati u Holbruk po ito. I to mi je neki posao nacerio
se Nebraska. Celi dan i no u gradu . . . Cure . . . Hej, zna ta . . . Moe odnet pismo Dejz. Hoe li,
drugar? Svakako. I naterau je da me zbog toga poljubi rekao je Selbi zadirkujui ga. Erni, molim te, ne
igraj se s mojom curom. Ona je jo dete. A ti si zgodan avolak, to dobro zna. Kada bi hteo, u tome bi
mogao pretei i Dada. Pa, dobro onda. Nastojau da se oduprem iskuenju. ao mi je zaista to nisam
ranije upoznao Dejzi. meni. Onda ne bih imao toliko problema. Problema? Sluaj, Nebraska, tvoji
problemi se i ne mogu porediti s mojim. Zar nisi uo Dejz kada je priznala kakav uticaj ima onaj
lepukasti smrdljivko na nju? uo sam i, da ti pravo kaem, to me brine. Razgovarau s Dejzi. Moramo
se potruditi da je izvuemo iz Hajslipovih kandi. On je zaista lupe. udno, ali izgleda da se veini
ena sviaju ba lupei. Selbi je upravo hteo da to porekne kada se setio da je prvi i jedini put upotrebio
silu prema Ani to je donelo iznenaujue i nezaboravne rezultate. Moda je Nebraska bio u pravu. On
se zbog te svoje grubosti i postidio. Ali su nekako Nebraskine neotesane rei imale snagu da ga
pokrenu napred. I kada je to sebi priznao, shvatio je da e ponoviti svoje silovito ponaanje prema Ani
Hepford ako doe u slinu situaciju. Jahali su dalje, uz senoviti put, ispod visokih grebena i niz kanjone
gde je voda milozvuno zapljuskivala obale i gde je sve bilo svee i mirisno. Zatim su jahali preko
suvog prolaza gde su pouteli borovi bili ratrkani i srne promicale poput crvenih aveti preko istine.
Od klanca put je vodio uz cnene litice, odakle se pruao pogled preko crvenih stena ispod njih, sve do
prostranog zelenog rana, snenog na suncu. Ernest je zaustavio konja i zagledao se u prizor koji se pred
njim pruao. Da, on je voleo ran "Red rok. To oseanje ga je postepeno osvajalo. eleo je da tu radi
celog ivota. Ali, ta e sa. Anom? Da li je tu mogao biti srean bez nje? Odgovor mu je bio
tvrdokoran, bolan, i govorio je da ima nade i izvesnosti da negde postoji i neka druga zgodna devojka,

moda s crvenom kosom i zelenim oima, devojka koja moe biti iskrena koliko je Ana nepostojana. U
srcu je znao da za njega postoji samo jedna crvenokosa cura. Na zalasku sunca ulogorili su se kod
izvora Zlatna voda, koji je za Ernesta predstavljao najdivljije ali i najlepe mesto koje je video. Kako je
ovo mesto dobilo ime? pitao je. Pa, neki kau da je jedan Meksikanac tu naao zlato. A drugi da je
izvor dobio ime po boji vode odgovorio je Nebraska. Nije daleko od rana? Oko milju, ako bi skoio s
litice. A tri putem. Zaboga, onda pripada Hepfordu, u stvari ranu "Red rok? Naravno. Pa, zato,
zaboga, Hepford nije sproveo vodu do kue, spavaonica i konj usnice? Veliki je to troak, a Hepford
nije zainteresovan za poboljanje zemlje. injenica je, Ajova, da upravnici rade u svom vlastitom
interesu. Nebraska, ako bih ja . . . ako bih ja posedovao taj ran, odmah bih sproveo tu divnu vodu do
kue. Hmmm . . . Izvini, drugar, to se s tobom ne slaem. Prvo bi morao da klekne pred svoju
crvenokosu lepojku. A to bih ba voleo da vidim. Ha! Ha! Na to je Ernest bacio prvi predmet to mu je
bio pri ruci, a bila je to kantica za mleko. Pogodio je Nebrasku, koji je estoko opsovao. A onda su
obojica prasnuli u srnijeh Ruali su, nahranili konje i onda opet krenuli ivicom litice odakle su mogli
posmatrati dolinu. Suton je ispod njih bacao tajanstvene senke. Obronak je bio tamnoplave boje. A
preko, na drugoj strani, uzdizale su se "Red roka" obasjane rumenilom sunca na zalasku, neverovatno
lepe. Tiina je bila duboka. Ernest nije mogao otkriti nijedan zvuk osim udaranja vlastitog srca. Slatka
samotnost te visine ovijala ga je poput najnenijeg ogrtaa. Odluio je da esto dolazi na to mesto da
mu on sam da ime. Pravo mesto za ljubavne sastanke primetio je Nebraska. Prijatelju, u pravu si.
Jedino nikad ne moe spojiti i vreme, i mesto, i voljeno bie. Nije to greka devojke. Kauboj je oito
izraavao dosta drskih i izazovnih pomisli. Ali, u tom trenutku Ernest je eleo samo da posmatra, osea
i sanjari, pa je uutkao Nebrasku tunim proroanstvom da ni Dejzi ni Ana nisu za njih. Iz sanjarenja
ga je trgnuo Nebraskin glas. Hej, misli li ti sanjariti celu no? Nevoljko se vratio svom prijatelju i
uskoro se uvukao pod ebad, vie se ne odupirui snu. Sledeeg jutra Nebraska ga je pretekao jer je
ustao ranije i, kada se izvukao ispod ebadi, ugledao je osedlane konje, kafa se puila na ognjitu a
slanina cvrala. bro jutro, mali otegnuo je Nebraska. Razbudi se i pouj ptice. Savi svoj leaj i doi da
neto pojede. A onda emo pouriti da otkrijemo koji se mangup poslednji I udvarao Ani. t Samo se ti
zavitlavaj dobio je odgovor. Bili su ve na pola krivudavog puta kada se sunce uz :, diglo iznad istonih
breuljaka. doli su upravo u vreme kada je kuvar Det pozivao druinu na doruak. Prijatelju, ti
rasedlaj konje dok ja naem Hajslipa rekao je Nebraska kada su se zaustavili ispred spavaonice. Uh
progunao je Selbi. Poeo je oseati da se njegov drugar u poslednje vreme promenio. Vie nije bio
bezbrian jaha. Moda su problemi izvukli iz njega skrivenu snagu njegove linosti. Shvatio je da bi
Nebraska mogao biti i ljut neprijatelj. Ne urei, rasedlao je konje i pustio ih u koral. Kada se vratio,
Nebraska ga je ekao. Izgleda da nema razloga za brigu rekao je. Ali je druina neto napeta. Hok nije
raspoloen. ini se da ih je Hepford dobro naribao. Uli su da dorukuju i seli na drugu klupu za drve
nim stolom. Ernest je sasvim veselo zaeleo dobro jutro. Sep Dejvis i Stiv Monel su odgovorili, kao i
Sibert. Hajslip i njegovi pajdai Lanki Polard i Bouns Megil nisu ni okom trepnuli. Hajslip nije ni
mogao trepnuti poto mu je jedno oko bilo skoro zatvoreno. Pravilne crte tog zgodnog lica bile su tuno
pomerene. Ajova je bio zadovoljan, pa se sa gnuo nad svoj tanjir. Hej, Nebraska, izgleda da je ova
druina presrena to smo se vratili primetio je malo glasnije da bi nad jaao zveckanje posua.
Naravno da smo sretni odvratio je ep. Danima nismo videli nasmeeno lice. Hok Sibert je upravio
svoj prodorni pogled prema Ernestu. Ti uzmi velika kola i odmah posle doruka kreni u Holbruk.
Poslau narudbu Bebitu. Odlino, gazda. Ba se radujem. Bie fino opet vidje ti grad. I radnje . . . i
sve one zgodne cure. Ha! Ha! nasmejao se Hajslip nasilu, ne diui po gled. Bio je to hladan, usiljen
smeh, pun prezira. Krv se odmah uzburkala u Ernestovim ilama. Nasmejali su mu se i neki drugi
kauboji, ali bez uvrede. Nebraska, ta ti misli o ovome? upitao je prijatelja. Prilino gadno. Ti si kriv.
Ne raduj se previe. Neto ste se uzjogunili, je li? upitao je Sibert otro. ta se desilo tamo na Plavoj
dolini. Pucali su u nas i oterali nas s rana odgovorio je Selbi lakonski, poprimajui ulogu koju su on i
Nebraska smislili. Eh, mali, ti si zaistav blesav optuio ga je predrad nik. O emu on to pria,
Nebraska? Istinu, gazda. A ako ne veruje, pokazau ti oiljke na mojim nogama. Oiljke od same! Pa

da. A pre toga smo uli lajanje pravog kolta. Ti I pozna taj zvuk, Hok. Hok se nagnuo prema njima.
Sada su i svi drugi kauboji bili zainteresovani. Zato? Ko je pucao u vas? Ni zbog ega, gazda
odgovorio je Nebraska hladno. Anderson i njegovi ljudi bili su gadni prema nama tokom celog puta. I
kada smo ve tamo stigli pa . . . nisu nam ak dali ni da estito jedemo. Neto slino u gostoljubivom
kraju bilo je za stoare nezamislivo. ule su se priguene psovke. Pa, ta ste oekivali? upao je Hajslip
znaajno. Dad, ja ovde pitam. Stoga uuti rekao je Sibert otro. Nastavi, Nebraska. Pa, Ajova i ja smo
ipak upali u kuhinju i seli. Morali su da nas nahrane. Posle smo hodali po ranu, puili i priali o naim
curama . . . a to se mom drugaru i te kako svia i doli smo do otvorenih vrata ranerske kue. Ajova je
zastao da oslune, a i ja sam isto uinio . . . I uhvatili su nas, pa je bilo ili utei ili potezati revolvere. Mi
smo potrali . . . Jesu li pucali u nas? Bogami, jesu. Sibert je akom lupnuo o sto da su sve ae
poskoile. Oi su mu gorele kao eravice. Ali to njegovo oseanje nije skrivalo znatielju i
iznenaenje. Nebraska, ta ste to uli? pitao je. Pa, gazda otegao je kauboj izvini, to je na posao. Tie
se gospodina Heprorda i, ako mu pridoe da nas otpusti, onda emo mu moda rei. brnest je primetio
kako je Sibert neznatno pobledeo. Krv mu je uzavrela. Znai da ni predradnik nije bio slep kada je u
pitanju bio Heprord. Moda je i on u svemu imao udio. Na to se Ernest raalostio. Sviao mu se Sibert
i nije eleo da ga izgubi. Ah, tako odvratio je Hok polako i bilo je izvesno da je uspeo da se suzdri. Pa,
ako se to ne tie mene, nemam vie ta da kaem. Pola sata kasnije naglo je otvorio vrata Ernestove so
be, uao i brzo zatvorio vrata. Gde je Nebraska? Kod konja. Ajova, da stavimo karte na sto poeo je
Sibert bez ikakvog uvoda. Kakve karte, gazda? pitao je Ernest naivno. One karte o kojima je Nebraska
blebetao. Hok, dobar ste mi prijatelj i sviate mi se rekao je Ernest trudei se da oceni predradnika i da
malo razmisli kako da rei ovu situaciju. Sibert se svalio na klupu. Bio je uznemiren. Ernest je skrivao
iznenaenje. Svakako da sam ti prijatelj, i vie od toga. Ostavio sam te ovde iako je druina bila protiv
tebe. I sigurno u povesti tebe i Nebrasku, kao to sam vam ve jednom rekao. Gde emo? Jo ne
znam, ali, veruj mi, bie to podalje od ovog mesta. Auli! Zato nas vodite, Hok? Pa, vi ste dobri
momci. Sviate mi se. A ovde ima zle krvi. Bogami e biti i prolivena ako ostanete ovde. Hoete rei
da su Hajslip i njegovi pajdai protiv nas? Jo jue se Dad zakleo da vas moram otpustiti ili e on,
Bouns i Lanki otii. ta ste vi rekli, Hok? Rekao sam mu da ide do avola. Ne bi bilo koristi da ga
otpustim, Ajova, Heptord bi ga odmah vratio. Znai tako? Toliko ga voli? Nije to ljubav. Dad dri
ranera u aci. Mislite preko Ane? Nisam na to mislio. U tom trenutku Ernest je odluio da otkrije
karte. Uporno gledajui u Hoka naglo je upitao: Da li naputa te ran zato to je Heptord lopov? Bio je
to pun pogodak. Sibert je bio stari lisac odrastao u ovom kraju. Bio je siguran da Ernest neto zna.
Otkud ti ta ideja, kauboju? upitao je hladno, a onda je sa smekom poeo da zamotava cigaretu.
Nebraska mi je rekao. Ma nemoj! . . . Znai, vas dvojica ste pametnjakovii? Rekao sam gazdi da je
grdno pogreio to je oterao ovo poslednje krdo. Prekorio me i rekao da je moje da vodim ljude a ne da
njega savetujem. Hepford je svakako gadno pogreio s ovim poslednjim poslom. Jo je veu greku
napravio Sto je poslao mene i Nebrasku. AuuhL. Pa, ta ste tamo uli? Pitajte Nebrasku kada odem.
Ako on eli da kae, nemam nita protiv. Ajova, drago mi je to slua Nebrasku. On nije blesav. I on
pozna stoare. Na tankom si ledu ako misli da e zaplaiti Hepforda ili ga izraditi. Mudar je i brzo
misli, i pucae u tebe pre nego to i zine. A u ovom poslu tvoje rei nee imati mnogo teine protiv
njegovih. r i Hvala, Hok. Cenim va savet. Siguran sam da neu JI pogreiti . . . Koliko je tanak led po
kojem vi gazite? Ernest je munjevito postavio to pitanje. Hok nije ni trepnuo. Zadivljeno je gledao
svog mladog jahaa. Sada znam zato si mi se dopao. Jednostavno sam osetio da nisi obian kauboj.
Mislim da bi najbolje bilo da ti, Nebraska i ja odmaglimo odavde dok smo jo itavi. emu urba,
Hok? Postaje interesantno. Pa, prokleto interesantno . . . Ajova, led ispod mene jo nije otvrdnuo. Hok,
nemojte mi rei da ste sa Hepfordom u ovom poslu sa stokom rekao je Ernest stavivi ruku na Hokovo
rame. Taj gest i njegov pogled dokazali su neto Sibertu. Nisam, bogami, ne brini rekao je tonom koji
je otkrivao da su rei dugo, predugo bile zadravane u njemu. Ovde sam nekoliko godina. I Hepford je
poeo da sumnja u mene. Naravno, ako novi vlasnik "Red roka" iznenada doe, Hepford e mene
okriviti. I? Ajova, trebae mi prokleto dugo vremena da dokaem suprotno. Ne verujem da bih

rizikovao da izaem pred sud. ta biste uradili, Hok? Pa, jednom sam ve potegao revolver da ne bih
zavrio u zatvoru. Uinio bih to opet. Hok, ta vas je ovde zadralo ako ste ve bili sigurni da Hepford
nije raner koji se moe potovati? Sibert se nasmejao, a rumenilo mu je preplavilo inae tamno lice.
Ajova, bio sam stara budala. Kao i svi ostali, i ja sam bio zanesen Anom. Zaboga! Zar i vi? Svakako.
Bila je devojica kada sam doao, ali kada je napunila esnaestu . . . Nemoj me tako prezrivo gledati.
Prolo je to mene, Ajova. I, eto, tako sam ostao. Mnogo volite "Red rok? nastavio je Ernest prilazei
prozoru. Veoma, Ajova. Svejedno, moraemo da odemo. Ernest se okrenuo, potpuno staloen i siguran
u sebe. Nadam se da neemo morati odmah otii. voleo bih da jo koji put vidim Anu. Zaboga, ta li e
na to rei crvenokosa? Hok, da li mislite . . . da li je ona kvarna? pitao je Ernest gotovo ne diui. Ana
je u "Redu. Samo je luda za momcima. Ako ikad nade pravog, bie ena kakva se na Zapadu samo
moe poeleti. Uh kako bih voleo da ja budem taj uzdahnuo je Ernest. Ali, priberimo se malo . . .
Nebraska i ja smo dosta razgovarali. Mi smo jednostavno dvojica kauboja koji su naili i shvatili neke
nepravilnosti. Stoga mi recite da li je ikako igde mogue iznet to to Hepford muka? Pa, sumnjam da
bismo ita mogli dokazati odgovorio je predradnik neodluno. Kada se doe do suda, sve ode u vetar.
ta moe sud zakljuiti ako se jedan svedok i I zakune da je bilo prodato ili ukradeno dve stotine grla, a
drugi se zakune da nije. Ali, siguran sam da bi za Hepfor Vi da bilo veoma gadno kada bismo mogli
uporediti njegov izvetaj upuen na istok sa brojkama koje su sada nama poznate. Propisao bi krv. Uto
je uao Nebraska blistavih oiju. Izlazite odavde, smutljivci. Moram da piem mojoj curi. Erni, odreen
si da bude Anin pismonoa. Poruila je Defu da doe i uzme njena pisma. I neke narudbe. Ana!
Da, to sam i rekao. Ne bulji kao da sam te zviznuo u gubicu. Sibert se nasmejao i izaao. I dok se
Nebraska spremao da pie pismo, Ernest je brzo poeo da se umiva i brije. Obukao je novu koulju i
stavio svetlu traku, i poto se zaeljao, izjurio na trem. Sibert je tamo razgovarao s nekim kaubojima
meu kojima su bili Dejvis i Hajslip. Hej, ep, ta to gospoica Hepford eli da uinim? upitao je
ravnoduno, kao da je i inae bio kurir te mlade dame. Da poalje pisma i neto pokupuje u gradu. A
sve to ti je u stvari mig da joj donese kutiju slatkia odgovorio je Sep kome nije nedostajalo smisla za
humor. Ernest je uo kako je Hajslip izustio psovku. Nikad za krae vreme nije preao put do ranerske
kue. im je izaao iz borika, primetio je Anu kako sedi na stepenicama. Srce mu je poskoilo. Nije
podigla pogled sve dok nije stao ispred nje. Osmehnuo se poelevi joj dobro jutro, kao da od nje
uopte nita ne oekuje. Dobro jutro, Ajova odgovorila je, pomalo zamiljeno. Po izgledu ne bi se reklo
da si previe radio. Oh, odlino sam. Putovanje je bilo divno. Ovo je udesna zemlja. Da li si ikad
videla izvor Zlatne vode? Jesam, ali nisam odavno odlazila tamo. Tamo je zaista divno. Volela bih da
opet ponekad tamo odjaem. Otii emo kada tata negde ode. Znam da ne spadam meu njegove
miljenike odgovorio je Ernest suvo. nisi. Meni si drag rekla je zagonetno se smekajui. Zatim je
klimnula da joj prie. Volela bih da poalje ova moja pisma., naravno, donesi pisma iz pote ako ih
bude. Druga pota i nije vana. Tata je osetljiv na svoju potu. On e otii sledee nedelje. A ovde je i
lista stvari koje bih elela da mi kupi. Tu je i novac. Ernest je uzeo sveanj pisama i podeblju kovertu
prijatno se najeivi kada su Anini hladni prsti dotakli njegove. jo neto? upitao je gledajui je. Pa, ta
ti misli? Ti ide u grad rekla je oteui, ne sputajui pogled s njegovog lica. Zaista nije bilo pomoi,
Ernest je tiho zajeao. Videu . . . ako neto bude odgovorio je tiho. Zato nije bio smeliji? Kad god bi
se naao pred Anom, bio je upravo onakav kakvim ga je smatrala. Da se nisi usudio da svrati i
oijuka s mojom roakom Dejzi upozorila ga je. Morau joj odnet pismo od Nebraske. Je li jo lud za
njom? Verujem da jeste. Nije udo. Mila je i slatka. Da, primetila sam da si to zapazio dok si neku no
s njom plesao rekla je razdraljivo i porumenela. Pa, zbog toga se ne sramim odvratio je odvano.
Trebalo bi . . . nakon onog kako si sa mnom postupao. Sto vie o tome razmiljam, sve sam vie ljuta.
Izvinio sam se i pokuao da objasnim. Jesi i . . . malo sam ti oprostila, ali . . . Ajova, verujem da se
poigrava s mojim nenim oseajima. U oima joj je bilo nestaluka i smeha, tako da je njena primedba
izgubila ozbiljnost. Poeleo je da joj se nasmeje u lice. Tvoje nene oseaje! Bogami, ova ti je dobra!
ta hoete da kaete, gospodine? upitala je iznenada, sumnjiava i ohola. Mora da zna da postoji
velika razlika izmeu mukanja mnogih kauboja i mojih oseaja. Nadam se. Pa, ja ionako nisam mukao

odvratio je vragolasto. Kae da nisi. Pogledaj samo ovo! Zavrnula je rukav jakne i otkrila prelepu
ruku, oblu i vrstu, ija je belina bila umrljana crnim i tamnim modricama. Ovo si ti uinio! Ne! . . .
Nisam mogao biti toliko grub buneo se. Pobrkala si me s nekim drugim . . . Erneste Hauarde! Reci da
tako ne misli . . . da u to ne moe verovati! Njene strasne rei nisu ubedile Ernesta jer je nekako
uveravao sam sebe da je sve ono to je rekla neiskreno. Ovog puta ubedile su ga njene oi. Bile su
krupne, besne, srdite. Izvini . . . ne verujem u to odgovorio je Ernest urno. Ti si jedini kauboj koji se
usudio da me uvredi rekla je drhtavim usnama. To sam dobila zato . . . zato to te nisam oterala . . . Ti
veruje da svaki kauboj moe tek tako da mi se priblii. Verovao sam odvratio je oprezno, susrevi njen
pogled. A ipak si me zaprosio nastavila je puna uenja i prezira. Naravno, trebalo je da pomislim da
ne bi poeleo devojku koja je slobodna s drugim mukarcima. ne bih. Ali, tebi bih mogao oprostiti i
zaboraviti. Pa, gospodine, pogreili ste to se tie mene, koliko i ja to se tie vas odvratila je. Pa, ta
ste, gospoice Hepford, mislili o meni? upitao je ozbiljno. Znam da sada govorite o naem susretu u
Holbruku. Mislila sam da si obian utokljunac koji se pretvara da je kauboj. bila si savreno u pravu.
Pa, barem si iskren odgovorila je i opet otkrila svoje interesovanje za njega. opet je ovaj udni mladi
iz Ajove dobio rundu. Nije bilo teko primetiti da Ana nije bila navikla na iole obrazovane kauboje. A
ta si ti onog dana mislio o meni? Da si udesna devojka, iskrena i slobodna koliko i lepa. Hm! Pa,
nita slino nisi pokazao . . . A kakvo je tvoje miljenje bilo nakon dolaska na "Red rok" . . . nakon svih
onih govorkanja? Da si nezasita koketa! Naduta kao paun! eljna da natera svakog mukarca da pue
pred tobom! Cura koja nimalo ne tedi svoje ari za onog pravog ljubavnika koji bi mogao doi i
probuditi ono najbolje u njoj! . . . Mlada ena koja jednostavno ne misli! Dok je Ernest drao ovaj
drzak govor, primetio je kako je rumenilo obliva od vrata do slepoonica, a vatra zahvata zelene oi.
Nikad ti ovo neu oprostiti. Mrzim te povikala je besno i skoivi, kao da je guja ujela, utrala u kuu.
Ernest je bio toliko zbunjen da je krenuo zaobilaznim putem oko kue, udvostruivi tako razdaljinu do
korala gde su bila kola. To je bilo i dobro jer je mogao izbei susret sa kaubojima. Ne bi mu bilo milo
da ih sretne. Srce mu je bubnjalo. Lice mu je blistalo od znoja, a krv mu je kljuala. Kako je samo Ana
bila besna . . . i kako lepa u tom besu! Nikad mu nee oprostiti . . . mrzi ga! Da je pogled mogao ubiti,
on bi sada leao pod borovima. Pa, sada joj je rekao istinu i tako zavrio svoju malu romansu. Nastojao
je da ubedi sebe kako mu je zbog toga drago. Bilo je to jadno ubjeivanje. Ernest je doao do velikih
kola i popeo se na visoko sedite. Nebraska je dotrao do njega. Evo ti moje pismo, prijatelju rekao je
pruajui zapeaenu kovertu. Daj to Dejzi odmah, a na povratku joj kupi kutiju slatkia. Hoe li?
Svakako. Rei u i koju dobru re za tebe, Nebra ska. Dobro . . . Hej, ti si mi neto slab s curama. Auh .
. . upravo sam video Anu! . . . Razvedri se, drugar. Ima i drugih riba, ako ovu ne prizemljimo. I to
crvenokosih. Sreno i brzo se vrati. Pet milja puta do Bruksovih prolo je prebrzo za Ernesta ije su
misli bile uzburkane i ile udnim nekim tokom. Pre nego to je stigao do kraja staze, primetio je Dejzi
koja je potrala preko dvorita im ga je primetila. Ernest se zaustavio i sakrio pismo iza lea. Kako je
bila mila! Oi kao u srne, tamne, meke, velvetne, sada nisu bile melanholine nego pune elje i
predivne. Zdravo, Ajova pozdravila ga je veselo. Ide u grad? Da, Dejzi, i imam neto za tebe. Pogodi.
Teko pogaam. Jedno vano pismo od Nebraske. ta e mi dati za njega? ta eli? Pa, ne bih mogao
uzeti neto manje od poljupca. Da li pismo toliko vredi? Verujem, s obzirom na glasnika odgovorila je
porumenevi. Pa, i Dejzi je volela da koketira. Hvala odgovorio je Ernest, veselo se nasmejavi dok joj
je pruao pismo. Pokupiu moju nagradu nakon to vidim Nebrasku. Onda je nikad nee dobiti
odvratila je ljupko. Do vienja, Ajova. Krenuo je stazom i sa svog sedita osmotrio Dejzi, koja je
sedela na ogradi. Mahala je pismom. Ernest joj je uzvratio. Slatka mala. I voli Nebrasku . . . onog
sretnika. Pa, mogla mi je dopustiti da je poljubim! Do avola sa enama! Dosta mi ih je! I Selbi je
vozio do sumraka i onda zaustavio u jednom gaju gde je bilo dovoljno trave i vode. Stoari i vozai
zaprega obino su se, na putu u grad, zaustavljali na usputnim ranevima. Kapije su uvek bile otvorene.
Ernest je vie voleo da bude sam nije eleo da slua ogovaranja, niti mu je bilo do prie. Da je imao i
dvostruko vie vremena, ne bi mu bilo dovoljno za razmiljanje. Bio je siguran da nijedan mladi nije
bio u slinoj situaciji kao on. Ispregao je konje i dao im ito. Njegov sledei zadatak bio je da potpali

vatru i otvori paket koji mu je Sibert spremio. Pojeo je obilnu veeru i ubrzo nakon toga namestio leaj
u kolima, ali jo nije bio spreman da zaspi. Tama se spustila nad pustinju i bilo je veoma tiho. Vazduh
se jo nije bio ohladio. Ernest je seo pored vatre. voleo je ovu samou i oseao se vanim zbog
odgovornosti to vozi sam zapregu. Svaki farmer iz Ajove treba da bude u stanju da sam goni zapregu
rekao mu je Sibert. Miris dima od kedrovog prua bio je prijatan, ali su mu oi suzile. Dok je tu sedeo,
oslukujui kapanje vode preko kamenja i povremeno tapkanje kopita, kroz kedrove je doprlo
uzdisanje. Vatra se rasplamsala i varnice su poele da lete uokolo. Izgledalo je da se podie topli
sanjivi vazduh i ustupa mesto hladnom vetru s breuljaka. Ernest se popeo u kola, skinuo izme i
zavukao pod ebad. Nebeski pokriva iznad njega bio je svetlucava mrea zvezda. Nastojao je da to
due ostane budan, ipak, napokon je usnuo. Kada se probudio, nebo je bilo sivoplavo i prazno. inilo
mu se da je spavao samo koji minut. Seo je. Na istoku se pomaljalo rumenilo. Hladna sveina i miris
pustinjskog vazduha bili su neto najvedrije to je iskusio. Problemi koji su ga prole noi muili kao
da su iezli. ivot je bio bogat, sladak, pun obeanja. Izgledalo je kao da se Zapad oko njega
odmotava i pokazuje svoj sjaj i slavu. Sredinom treeg dana Ernest se dovezao u grad i, ra spitavi se
uokolo, brzo naao radnju gde je trebalo oba viti kupovinu za Siberta. Kola su uskoro bila natovarena.
Zatim se Ernest odvezao do korala izvan grada, ispregao i nahranio konje, nakon ega se ponovo vratio
u grad. Njegov sledei zadatak bio je da poseti advokata Smita, koji ga je primio s velikim
interesovanjem. Razgovarali su oko jedan sat, nakon ega se Smit sloio da pie Ernestovom advokatu
u Ajovi i naloi mu da Hepfordu uputi hitan zahtev za izvetaj o prodaji stoke i o svim potrebnim
detaljima vanim za novog vlasnika koji e uskoro preuzeti ran. Zatim je krenuo da obavi kupovinu za
Anu. U koverti je bilo etrdeset dolara i dugaka lista artikala od kojih se Ernestu dizala kosa na glavi.
Moda e naii na prodavaicu koja e mu pomoi. Ispod poslednje rei Ana je ostavila malo prostora,
zatim je stavila poduu crtu i uz nju znak pitanja. ta li joj ovo znai? pitao se. Ubrzo je Ernest povezao
te izazovne znake sa Aninim odgovorom kada je upitao moe li jo neto za nju uiniti. Pa? Ide u
grad. Kakav odgovor. Providan kao staklo! Nasmejao se. Ona je napisala listu i to rekla pre nego to
je uvredio. Ipak e udovoljiti njenim eljama iako ga je sada mrzila. Ernest nikad nije obavio tako
neugodan zadatak kao ovaj to mu je nametnula Ana. Imao je pun naramak zaveljaja pre nego to je
doao do radnje sa tekstilom gde mu je prila zgodna devojka kose boje lana koja je odmah shvatila da
je ono to i jeste neiskusan. Najgori je bio prvi sat. Ova cura ga nije ba ismejavala i, kada su se
pojavile njene prijateljice, bila je dovoljno pristojna da potedi muteriju, ali se sama izuzetno
zabavljala. Konano je Ernest postao oajan. Da li se veeras moe negde otii na igranku? upitao je. Ja
. . . ne znam odgovorila je iznenaena. ao mi je. voleo bih da vas pozovem. Mislim da sam video sve
devojke u gradu, ali vi ste najlepi. Snano je porumenela i od tog trenutka Ernest je vladao situacijom.
Kada je platio raun i pokupio stvari, devojka je vragolasto rekla: Igranka je u subotu uvee. Zaista mi
je ao, neu biti ovde odgovorio je i izaao, zadovoljan to je preokrenuo karte. Odneo je pakete do
kola i paljivo ih smestio ispod sedita. Zatim se vratio da dovri svoju kupovinu. Potroio je sav Anin
novac, ak je bio u iskuenju da svojim novcem plati ono to je naruiJa. Nebraski nije ni palo na
pamet da mu da novac da kupi slatkie za Dejzi. U treoj radnji Ernest je naao dve ogromne kutije
okolade umotane u areni papir i vezane crvenim trakama. Kupio je obe i ponovo otiao do kola.
Popodne jo nije bilo odmaklo. Prilino brzo je obavio sve poslove. Stoga je odluio da proeta
gradom, da veera i da krene im sunce zae. Najednom uglu Ernest je sreo dvojicu kauboja njegovih
godina koji su ga prijateljski pozdravili. Vozim zapregu za Hepforda sa rana "Red rok. Vraam se
veeras rekao je Ernest upoznavajui se s njima. uo sam da je tamo gadna druina. Najgori je neki
jaha po imenu Hajslip rekao je jedan od kauboja. On je iz Teksasa. I ja sam otud. Ernest se
zainteresovao i seo s njima, slobodno razgovarajui i postavljajui naizgled naivna pitanja. Nastojao je
da otkrije neto iz Hajslipove prolosti. Pa, strance, saznao bi dosta o Hajslipu kada bi otiao do
Milforda ili Brazosa odgovorio je Teksaanin prilino osorno. Ernest je uoio da je radoznalost opasna.
Proetao je malo s kaubojima, napustio ih je kada su uli u salun. Zatim je sam krenuo uokolo i
razgovarao sa svakim ko bi ga pogledao ili mu se obratio. Tako je oslunuo i razgovor iz I meu

dvojice stoara, jedan je bio u dvokolici a drugi na al konju. Zastali su da izmene pozdrave ba u blizini
mesta SI gde je Ernest sluajno zastao i naslonio se na stub. r, I Dobio sam etrdeset i osam po grlu
govorio je onaj na konju. Najbolja cena ove godine odgovorio je drugi. Dobro bi se zaradilo kada ne bi
bilo kradljivaca. Zar ih ima? Pa, kod nas nema mnogo kraa. Moda zato to kod nas i nema mnogo
stoke. ujem da je u Plavu dolinu doterano poveliko krdo. Ukradeno, naravno. Raneri su se
pozdravili, a Ernest je ostao zamiljen. Bio je raner i gubio je stoku. Trebalo je uzeti u obzir
kradljivce. Bio je to rizik za svakog ranera. Uvek ga je zbunjivao termin kradljivac. Bili su to lopovi, a
ipak je shvatio da su neki kradljivci i stoari koji vode raneve drugi su bili i kauboji koji su krali od
poslodavaca a bilo je grupica razbojnika koji su upadali tu i tamo. Pitao se da li i Hepforda moe
nazvati kradljivcem, ali je zakljuio da ne moe. On je bio proraunat lopov. Zakleo se da e ga
razotkriti pre nego to i pomisli da u oktobru ponovo potera stoku. Tada se setio Ane. Ako njenog oca
izvede na sud, hoe li je to unititi? Ova pomisao ga je uznemirila, pa je odluio da se vrati to pre.
Doavi u koral, uhvatio je svoje konje, napojio ih, upregao i krenuo iz grada dok je sumrak padao. Put
je vodio nizbrdo tako da je iao etiri do pet milja na sat. Dobro je odmakao pre nego to je odluio da
se ulogori. Sledeeg dana vozio je etrnaest sati, nekoliko puta se kratko odmarajui. Sledeeg dana,
rano popodne, s vrha dugog brda s kog se videla predivna dolina "Red rok" primetio je dvokolicu u
koju su bili upregnuti njemu poznati crni konji. Kroz glavu su mu prole razne misli. Hepford sigurno
nije na ranu i mogao bi videti Anu samu. Odmah je odbacio tu pomisao. Nije hteo da vidi Anu samu.
Zaustavio je zapregu na irem delu puta da bi pro pustio Hepforda. Ranerov voza je bio mladi
Meksikanac, koji je posluao ranera i zauzdao konja. Zdravo, Hauarde. Brzo si se vratio. Sibert te nije
oekivao pre sutra uvee rekao je Heprord sa zadovoljstvom osmotrivi konje. Ernest je bio srean to
ivotinje nisu pokazivale da su brzo terane. Nisam se zadravao u gradu, gospodine. Ima li pote za
mene? Nema, gospodine. Reeno mi je da traim samo potu za gospoicu Anu odgovorio je Ernest.
To je u "Redu. A sada pouri rekao je Hepford i okrenuo se ostavljajui Ernesta pred iskuenjem s
kojim se trebalo suoiti kada se vrati na "Red rok. Toliko je razmiljao o Ani da je proao pored puta za
kuu Bruksovih pre nego to se setio da ima paketi za Dejzi. Zaustavio je zapregu i, uzevi kutiju sa
slatkiima, iskoio iz kola i krenuo prema kui. Misli su mu opet bile prijatne. Pokuae isti trik sakrie
kutiju iza lea i traiti istu nagradu. Sada vie nije bio siguran da nee izvui poljubac. Neko je ostavio
otvorenu kapiju. Ernestov otar pogled brzo je uoio svee konjske tragove u pesku. Tuda je nedavno
proao jaha i nije se vratio. Moda je to bio Nebraska. A onda je pored potoka, u gaju, ugledao belog
mustanga. Mogao bi ga prepoznati i na milju udaljenosti. Bio je to konj Dada Hajslipa! Ernestu se ovo
nije nimalo dopalo. Ubrzao je korak, nestalo je njegovog malopredanjeg zadovoljstva. Nije trebalo
kriviti Dejzi, ali je trebao urazumiti. Nije sebi smela doputati da bude sama sa onim zgodnim lupeom.
Vrata sobe bila su otvorena. Ernest je pokucao i pozvao. Nije dobio odgovor, pa je preao preko praga.
Na prvi pogled, pomislio je da je soba prazna. A onda je uo snano disanje. Uao je. Soba je bila
neuredna. Zaudarala je na viski. Na stolu su bile dve prazne boce, a pored njih trea, dopola puna.
Ajova se osvrnuo po sobi. Na podu je ugledao Bruksa obamrlog od pia. Ernest je eleo da ga utne,
brzo se pribrao i poeo snano da ga drmusa. Bruks je samo gunao i mrmljao. Prokleta pijanduro! Gde
je Dejzi? upitao je zabrinuto. Nije ni mogao dobiti odgovor. Izaao je iz sobe namrten i pozvao Dejzi.
U kui su bile samo tri prostorije. Provirio je u kuhinju koja je bila prazna. Trea soba je imala zastor
preko dovratka. Ernest je ponovo pozvao, a onda provirio. Bila je to uredna sobica koja je sigurno
pripadala Dejzi. Govorila je o njoj. Ali, i ona je bila prazna. Izaao je vani. Moda je otila do "Red
roka. Nije! Ernest je odbio da se zavarava. Vazduh je bio pun napetosti i nagovetaja. Uhvatio je sebe
kako oponaa obiaj kauboja koji su uvek gledali u zemlju da otkriju tragove. Ispred kue je video
samo svoje i iroke otiske Bruksovih izama. Tada je otiao iza kue. Na tlu u blizini kuhinjskih vrata
primetio je jasne tragove koji ostaju od peta kaubojskih izama. Sagnuo se da bolje pogleda. Hajslip!
Bio je to otisak komadia metala u obliku srca koji je Hajslip prikovao za svoje izme. Svuda u okolini
znali su ga po tom znaku. Ernest se namrtio i poeo da sledi tragove izama. Ljutio se na Dejzi to je
sebi dopustila da krene uz potok ili u umu sa Hajslipom. Ta zvijer je bio u stanju da je silom odvue

od kue. Ernest je osetio kako u njemu bes polako raste zbog Hajslipa. Uveravao je sebe da se to tie i
njega poto je bio Nebraskin prijatelj, a Nebraskina srea, ako ne i ast, bili su ugroeni. Ernest je vie
puta sa Bruksom obilazio imanje. Dobro ga je upamtio zbog lepote. Kedrovi i smra du obale pruali
su ugodnu senu. Ali, Dejzi nije bila u blizini kue. Nastavio je dalje, okolo i iznad izvora gde je voda
huala ispod sive mahovinom pokrivene stene i sve do breuljka sa borovima. Izaavi naglo iz gustia
na proplanak posut cveem, ugledao je par koji je traio. Ernest je stao ispred njih. Dejzi je sedela na
mahovinom pokrivenoj steni. Lako je kriknula kada ga je ugledala. Bledoa njenog zgodnog lica bila je
obeleena prljavim tragovima. Kosa joj je bila neuredna, a jedno rame otkriveno. Ali, njene oi su jo
jasnije o svemu govorile. Bio je dovoljan jedan pogled na Hajslipa. Njegovo lepukasto lice bilo je
zajapureno i oznojeno. Brada oputena. S prezirom izustivi psovku zbog neuspeha, okrenuo je lea
Ernestu. Dejzi, ovo su slatkii koje sam ti doneo jer me je Nebraska zamolio progovorio je Ernest
pruajui joj kutiju. Nije se pokrenula da je uzme, iako je promrmljala zahvalnost. Ajova je ispustio
paketi. Bio je ljut i pomalo zgaen na devojku koja je bila drugaija sa Nebraskom, a potpuno njemu
nepoznata sa ovim zgodnim i pokvarenim kaubojem. Od pogleda na Dejzino lice, bilo mu je zlo od
sumnje, tuge, razoarenja. Oseao je da treba da se okrene i ostavi je s tim lupeom. Zbog prijatelja
uinio je jo jedan pokuaj da je dozove razumu. Dejzi, pogazila si re datu Nebraski rekao je bla
Klimnula je. Ti . . . treba da se srami! nastavio je. Bile su to smene rei, jer devojka nije mogla
pokazati dublji stid. Erneste . . . ja . . . ja . . . nisam mogla zamucala je, krei ruke. Kada je doao . . .
nisam htela da ga vidim. Otila sam u kuhinju. On i tata su poeli da piju . . . ja . . . trebalo je da
pobegnem . . . ali nisam mislila na to . . . kada . . . Uao je u kuhinju . . . zgrabio me . . . pokupio me . . .
Oh, Erneste . . . ta sam mogla da uinim? Ernest je oseao kako mu se zatee svaki nerv. Snano je
spustio ruku na Hajslipovo rame i okrenuo ga. Da imam revolver, ubio bih te kao psa, to i jesi rekao je
hladno. Bah! Ti ne bi ubio ni kojota. utokljunac! Odlazi odavde! Hajslipovo prvobitno iznenaenje
pretvaralo se u bes. Hou avola. Tebi treba neto utuviti u glavu, Dade Hajslipe. A onda . . . ta se
tebe sve ovo tie? prekinuo ga je Dad sav crven u licu. Nebraska je moj najbolji prijatelj. onda? ta ako
Dejzi vie voli mene nego njega? Izgledalo je da se Ernest povlai. Pa, prijatelj ili ne, ako je tako, onda
nemam razloga da se meam. Ali, ne verujem ti. Pa, pitaj nju, pametnjakoviu. Ernest se okrenuo
Dejzi. Nije morao da pita. Lice joj je plamtelo, oi su pokazivale strah i tugu. Jednom je . . . imao je . . .
mo nada mnom drhtala je. Ja . . . nikad nisam . . . volela . . . njega . . . sada . . . ja . . . ja ga mrzim! Oh,
Erneste, drago mi je da si doao na vreme . . . uje li ovo, Hajslipe? procedio je Ernest. Ah, gluposti.
Ona ne zna ta govori. Pa, kada sam je pokupio . . . i ljubio . . . uzvratila mi je poljupce . . . ta kae na
to, Dejzi Bruks? jesi li ga poljubila, Dejzi? upitao je Ernest mirno. Pognula je glavu. Ja . . . ja . . .
priznajem da jesam . . . Jaja . . . rekla sam ti . . . ima neku mo . . . Ernest se vie nije brinuo o njoj.
Mislio je da je sada shvatio situaciju. I dao je sebi oduka. Oduvek je prieljkivao da se sukobi sa
Hajslipom. Dad, lepotan! Grmalj to slama enska srca! Ti si mi neka mustra. Zaboga, ti si smrdljiva
kukavica! Hauarde, neu vie da sluam odvratio je Hajslip, dok mu je lice postalo jo rumenije. Dosta
sam ti ve dopustio. ue ti jo vie od mene, Dade Hajslipe odvratio je Ernest. Pre nego to ti dam
ono to zasluuje, elim da ti kaem, kao mukarac mukarcu, da je tvoje ponaa nje prema ovoj
devojci suvie kukaviko da bih te pustio nekanjenog. Kada se o ovom prouje, sa psima e te
proterati u Teksas. Ona voli batine i grubosti. Isto kao i druge cure. ti si mi neki mukarac! Ma, ti si
samo gomila kostiju i mesa koja prua prijatan efekat. Dopada se enama i misli da ti to dozvoljava
da uzima sve to ti doe pod ruku. Pa, znam ono to znam Hajslip je bio tvrdoglav i inilo se da je
iznenaen sam sa sobom to nita nije uinio da se odbrani od ovih napada. Okomio si se na devojku
kakva je Dejzi koja nema snage vie od kakvog maeta. ta bi dobio kada bi isto pokuao sa Anom
Hepford? Hajslipovo zgodno lice je buknulo. ta bi dobio? nastavio je Selbi bezduno, koristei svoju
prednost. Znam ta si dobio. Ana mi je rekla! Morao sam da se nasmejem, Dade Hajslipe. A kladim se
da znam ta e dobiti ako jo jednom na nju spusti ruku. tavie, i sam to zna. inilo se kao da
rasprava sa Ernestom poinje da trezni Hajslipa. Jer, zaista je bio pripit. A poslednja Ajovina reenica
ga je uutkala. Pogled na njegovo lice poticao je u njegovom tuiocu elju da ga udari. Da nije bilo

njegove ogromne elje da kae istinu ovom uobraenom kauboju, odavno bi skoio na njega. Lae!
povikao je Hajslip besno. Kako bih znao da mi Ana nije ispriala? Dokai to . . . ti . . . ti . . . planuo je
Hajslip koji nije mogao sakriti sram i bes. Bilo je jasno da je Selbi pogodio njegovu najbolniju taku
tatinu. Ernest je sada bio odluan da ga dokraji. ta? odvratio je Hajslip kada je Selbi zavrio. Misli
da mi je stalo do tvojih rei? . . . Dokai to o Ani Hepford . . . ili u to izvui iz tebe. Aha! ta kae na
ovo? Ernest se nageo prema kau boju ije su usne pomodrile. Ja sam ti zatvorio oko kada si jednom
ranije navalio na Dejzi . . . one noi na igranci. To sam bio ja. I ja sam ispriao Ani . . . A ona se toliko
zabavljala . . . pa, ao mi je to nisi mogao uti kako se sme . . . Hajslip je poskoio kao da ga je neko
iglom ubo. Na to je, dakle, mislila kada mi je jutros rekla! procedio je zapanjen, a onda je planuo.
Proklet bio, Hauarde! I ti si me udario? . . . tebe je ona . . . Zaguio se, a tanina ruka koju je ispruio
podrhtavala je od besa i uzbuenja. Ba ja procedio je Ernest. A da nisam ja . . . ubio bi te Nebraska! I
ako neu ja . . . ubie te Nebraska! Govori o ubijanju, ha? krgutao je Dad. Ernest nije imao revolver
pa je brzo poput munje skoio i zgrabio Hajslipa za ruku. Dejzi, dograbi njegovo oruje! povikao je
Ernest promuklo. Dejzi se okrenula lica bledog, drhtavih ruku. Zagrebala je Hajslipovu desnu ruku koja
je zgrabila drku revolvera. Prokleta mako! Platie mi za ovo! besneo je Hajslip nastojei da se
oslobodi. Ugrizi ga, Dejz . . . ugrizi ga! vikao je Ernest svom snagom, zavrui ruku Hajslipu. Kauboj
nije mogao da oslobodi desnu ruku, ali je poeo da levom nogom udara Ernesta. Dejzi je pala na
kolena. Tada je Hajslip kriknuo. Aaaah . . . Dejzi je pala, ali je u ruci drala revolver. Tri s tim, Dejz.
Tri! naredio je Ernest. Dejzi nije bila od onih koji tre. Bacila je oruje daleko od sebe. Ernest je video
kako se okree u vazduhu, bletei na suncu i nestaje preko stene. Pustivi Hajslipa, odskoio je u
stranu. Kauboj, ije je lice bilo iskrivljeno, ispruio je okrvavljenu ruku. Dejz Bruks, sledei put e mi
za ovo platiti procedio je. Dade, nee biti sledeeg puta povikao je Ernest i zamahnuo svom snagom.
Godinama je vebao sa vreom s peskom i udarao mnoge, na ringu i inae. Mogao je udariti i pogoditi
kada bi poeleo i gde bi poeleo. A ovaj udarac se spustio na Hajslipovo jo modro oko. Kauboj se
prevrnuo preko stene. Zarikao je kao bik. Vukui se na kolenima polako se uspravljao plamtei. Iznad
oka mu je ve rasla pogolema voruga. Ho . . . ho! Da samo vidi svoje lepe oi, Dade! . . . A sada
emo i drugo vikao je Ernest divlje se smejui. Izgledalo je da je ovaj susret u njemu oslobodio samog
avola. Hajslip je odbio ovaj udarac i onda je nastao pravi pakao. Selbi bi inae mogao odbiti i
zaustaviti udarce kauboja. Ali je njegov bes bio tako ogroman da je izgledalo da ih ne eli izbei. Rado
ih je primao. Samo je eleo da svog protivnika to bre porazi. Ovo je iskljuivalo znanje, prednost
koju je imao nad Dadom. Hajslip je prvi pao na zemlju. Dvaput je pao naglavake i podigao se
okrvavljenog lica, ali nije posustajao. Trei put je pod snanim udarcem tresnuo o stablo bora to ga je
spasilo od pada. Ernest je mogao videti da je ovaj udarac bio odluan. Njegovo samopouzdanje bilo je
neto oslabljeno poto je Hajslip pokazao snagu. Sada je bio siguran da moe savladati kauboja. Hajslip
je prestao da se bori na uobiajeni muki nain da prima i zadaje udarce. Pognuo se i pojurio, nastojei
da srui Ernesta koji ga je udarao po licu i levicom i desnicom. Hajslip se zaleteo meu Ajovine noge,
oaj. niki nastojei da ga obori. Ernest se ritnuo i izbegao medvei juri. Opet je navalio. Ernest, iji
su udarci poeli da gube snagu, poeo je da se povlai tako su se borili preko celog proplanka, pod
borovima, do ruba brega koji se sputao prema izvoru. Odjednom je Hajslip dohvatio jednu golemu
granu. Zavitlao je svom snagom. Pogodio je Selbija u glavu i grana se raspala. Sreom, drvo je bilo
trulo. Da je bilo vrsto, taj udarac bi oznaio kraj njegovog protivnika. Ipak je neemu posluio Ernest
je ivnuo. Umesto da uzmie pred Hajslipovim napadima, doekao ga je kiom udaraca pred kojima je
kauboj morao da ustukne. Zateturao se za trenutak i onda teko pao. U "Redu . . . bori se . . . na svoj
nain dahtao je Ernest i nastavio da udara Hajslipa koji je leao na zemlji. Dejzin glas je postao kretav.
Udari ga . . . smodi ga . . . ubij ga! Taj divlji povik blage Dejzi Bruks naterao je Ernesta u poslednji
pomahnitali napad. Bitka je sada prerasla u valjanje, rvanje i konano zavrila sa kolapsom Hajslipa na
rubu obronka gde je Ajova, kleei, pesnicom udarao i udarao u okrvavljeno lice pred sobom sve dok
Hajslipovo telo nije omlitavelo i skliznulo niz strminu. Sjurio je kroz grmlje i tresnuo na stene. I Ernest
je posustao i ostao leei na zemlji iscrpljen i poluzaslepljen krvlju i znojem. Dejzi je kleknula pored

njega plaui od straha, nastojei da ga podigne, vukui ga za ramena. Ernest se konano pridigao i
seo. Prebijen sam . . . Dejz rekao je gotovo jecavim apatom. Ne, nisi! . . . Oh, Erneste, pokazao si mu.
Verujem da je mrtav, tresnuo je . . . Ba se nadam da je mrtav . . . ja. Gde je? Hajde . . . da vidimo.
Ajova je posrui ustao i krenuo niz padinu preko koje se otkotrljao Hajslip, ali ga je Dejzi odvela do
staze i onda do izvora. Hajslip je leao sa izmama u vodi i glavom na kamenu. Njegova kovrdava
plava kosa umrljana krvlju bila je prilepljena uz glavu. Teko je disao. Nije mrtav, Dejzi. I mislim da
mi je zbog toga drago rekao je Ernest sa olakanjem i naginjui se nad Hajslipom podizao mu ruke i
noge da vidi jesu li mu kosti itave. Bilo je oito da je kauboj samo ugruvan. Prokletstvo, mora da i
sam isto izgledam! uzviknuo je Selbi. Jakna mu je bila izderana, a koulja krvava pa je Ernest oboje
bacio u grmlje. Ruke su mu bile izgrebane i krvave. Dejz, ne vidim lice rekao je skrueno ali mogu
zamisliti na to lii. Oh, Erneste . . . suze su joj jurile niz obraze. Ali oi su ti u "Redu . . . Ta
posekotina na usnama . . . da oistim . . . Uh, koliko samo ima posekotina i voruga! Skvasila je
maramicu u potoku i oprala mu lice. Ernest je jasno video da maramica ostaje krvava. Dao je Dejzi
svoju maramu i dopustio joj da mu polako opere i obrie lice. Bie u "Redu, Dejz. Hvala. Sada
hajdemo odavde rekao je i uhvatio je za ruku. Jedva da su napravili jedan korak kada je Ernest primetio
Hajslipov revolver na obali. Gotovo je leao u vodi. Selbi ga je podigao i stavio u dep. Pucao bi u tebe
proaputala je Dejzi. Verujem da bi . . . Neka lei tu gde je. Oterau njegovog konja kui. I ako bude u
stanju, neka se vrati . . . peke. Zakljuaj se u kuu . . . i nikad vie ovom tipu ne dopusti da ti se
priblii. Bilo bi dobro da uzme Hajslipov revolver. Zna li pucati? Znam, Erneste rekla je, nastojei da
odri s njim korak ali mi nee trebati. Ne govori ocu o ovome. Neu, Erneste. Preli su pola puta do
kue kada se Ernest setio kutije sa slatkiima. Zamolivi Dejzi da prieka, pourio je da je donese.
Kada je doao do mesta gde je ispustio kutiju, mogao je da vidi kako je mali proplanak izrovan od
skoranje bitke. Odozdo, od potoka, ulo se jecanje. Podigao je Nebraskin poklon i vratio se Dejzi.
Uzela je paketi i zahvalila se. Nakon to joj se zagledao u oi, Ajova je rekao: Dejzi, ma ta da se
desilo izmeu tebe i Hajslipa . . . ostae naa tajna. Ne, Erneste. Rei u Nebraski odgovorila je bez
oklevanja. Ne . . . nemoj. Ubie Hajslipa molio je. Moram mu rei. Ne bi bilo poteno . . . Sigurno mi
vie nikad nee oprostiti. Ali to vie nije vano . . . Mora pokuati da ga sprei da ubije Hajslipa.
Pokuau, Dejz. Kada pobesni, Nebraska je tvrdoglav kao bik. Neemo rizikovati. Nee ga povrediti
ono to ne zna. Neka ovo ostane naa tajna. Dragi Erneste, u pitanju je i moja ast. Selbi je osetio
knedlu u grlu. Oseao je snanu elju da je zagrli i zatiti. Ovoj devojci je potrebna zatita, ne i
saaljenje. ta god da odlui, raunaj na mene rekao je. Sada moram da krenem. Verujem da vie
nee morati da strahuje od Hajslipa. Bar ne tako brzo. Ali, zakljuaj se dok tvoj otac ne doe sebi . . .
Uzeu onu bocu viskija. To je dokaz koji e nam moda biti potreban. Selbi je pourio u sobu da uzme
bocu i ne osvrnuvi se na Bruksa. Reci Nebraski da doe veeras rekla je Dejzi gotovo preklinjui. Ako
. . . ako budem morala da ekam . . . plaim se . . . plaim se da bih mogla izgubiti nerve. Poslau ga,
Dejz. Nee morati dugo da eka. Kasno je odvratio je Ernest urno. Dri se. Ajova je gotovo potrao
stazom, usporivi tek kada je izvadio revolver iz depa. S tim i s bocom viskija koraao je brzo prema
kolima. Kada je seo, osvrnuo se, Dejzi je ula u kuu. Vrata su bila zatvorena. Nikad onih pet milja od
Bruksove farme do Hepfordove kue nisu mu izgledale due. Konji su bili umorni i nije ih pourivao
jer je eleo da doe kasnije. Programirao je dolazak u sumrak kada kauboji budu za veerom. Ako se to
moglo nazvati sreom, nikog nije bilo na vi diku kada je poao do korala. Iskoivi iz kola brzo je na
travu spustio svoje stvari i Anine zaveljaje i pourio u spavaonicu, skrivajui u jakni revolver, bocu i
okoladu za Anu kada su Nebraska i Sibert izali iz trpezarije i primetili ga. Hej, prijatelju veselo ga je
pozvao Nebraska. Bogami si pourio. Brzo si se vratio, Ajova. Zadovoljan sam dodao je Sibert. Ernest
ih je ekao motrei da li jo neko ide za njima. Nebraska je doao do njega ispruene ruke, a onda je
naglo ustuknuo. Za boga miloga! uzviknuo je Ulazi unutra. I vi, Hok. ta se, do avola, desilo? pitao je
predradnik. Krenuli su za njim u sobu gde je jo bilo dovoljno svetlosti, barem pored prozora, tako da
su mogli dobro da ga vide. Drugar! povikao je Nebraska otro. Ajova, tukao si se rekao je Sibert istim
tonom. Ajova se nasmejao. Ovo nije ispalo tako loe. Nije oekivao nikakvo uzbuenje pri susretu s

njima. U njihovim oima i glasu bilo je topline i prijateljstva. Zaboga, ovee, sav si izubijan nastavio
je Nebraska. Pre nego to je odgovorio, Selbi se pogledao u ogledalo. Jedan pogled mu je bio dovoljan.
Onda je na sto stavio sve osim revolvera. Hajslipov revolver! Poznam kotanu drku progovorio je
Sibert. Svakako, Dadovo oruje . . . Erni, mogu se zakleti da su tvoji dani ovde okonani. Ernest je
oruje pruio Sibertu. Hajslip je pokuao da puca u mene poeo je, borei se da doe do daha. Ja . . . ja
sam ga uduzeo od njega . . . i onda smo se potukli. Ma ta kae? predradnik je zablistao. Zbog ega?
pitao je Nebraska razdragano, tapui Ajovu po leima. Uh. Ne diraj me. Svaka me kost boli . . . E, pa,
uj . . . otiao sam do Bruksovih da bih Dejzi odneo tvoje slatkie. Naao sam kuna vrata otvorena.
Bruks je leao pijan na podu. dve prazne boce i ova napola puna bile su na stolu. Dejzi nije bila u
blizini. Zaboravio sam da vam kaem da sam ugledao Hajslipovog konja vezanog u gaju . . . Mora da je
sada ovde. Poterao sam ga kui . . . Pa, iznenadio sam Dejzi i Hajslipa. Ona je izgledala prilino
uznemirena. Upitao sam je zato je sama s njim. Ispriala mi je . . . pa, Nebraska, ono to e tebi
ispriati kada veeras ode kod nje. Psovao sam ga, izazivao. Konano sam priznao da sam mu ja
zatvorio oko na igranci. Potpuno je poludeo . . . Onda sam . . . onda sam spomenuo Anu Hepford . . . i
kako je taj moj udarac razveselio. Bogami igrao si se sa smru provalilo je iz Nebraske, koji je
snanom pesnicom udario o sto. Ako ti nisi dokrajio tu guju, onda u mu ja zavrnuti iju! Nastavi,
Ajova poticao ga je Sibert. Rukom je dohvatio revolver nastavio je Selbi. Zgrabio sam ga i zavrnuo mu
ruku. Onda sam doviknuo Dejzi da mu uzme oruje. Hajslip se luaki otimao. Dejzi ga je ugrizla za
ruku pa je morao da ispusti revolver. Oh, hrabra je ona cura! Dograbila je revolver, a ja sam gospodina
Hajslipa pogodio u ono povreeno oko . . . Nakon toga . . . Pa, bio sam suvie ljut i suvie siguran u
sebe. Gadno i me je izlemao pre nego to sam ga sruio niz obronak na stene pored izvora. Pomislio
sam da sam ga ubio. Spustili smo se i zatekli ga ivog. Jo tamo lei. A Dejz? upitao je Nebraska
promuklo. Ona se pribrala. Otili smo u kuu. Rekao sam joj da se zakljua. Zamolila me je da te
odmah poaljem kod nje. Ona eli da ti svojim reima ispria ta se desilo. Idem odmah rekao je
Nebraska ledenim glasom. r Stani pozvao ga je Ernest kada je Nebraska doao do vrata. Pre svega
mora da misli na Dejzi. mislim, prijatelju odgovorio je promuklo. Bez revolvera, Nebraska dodao je
Sibert osim ako te Hajslip ne prikleti. Bilo bi gadno za tebe ako bi ga ubio. Ne bi bilo nikoga da
dokae da je borba bila ravnopravna. A Dad je Hepfordov miljenik. To bi okaljalo devojino dobro
ime, a da i ne govorimo kako bi joj slomilo srce. Muni glavom, kauboju. Hou, Hok. I obeavam tebi,
Ajova rekao je i izaao u no. Prokletstvo, kako je samo probledeo! uzviknuo je Ernest zapanjen. Hok,
hoe li on odrati re? Mislim da hoe, osim ako se neto drugaije ne desi. Zavisi od Hajslipa. A po
onome to si ispriao, nije u stanju da se sukobi ni s kim, a kamoli sa Nebraskom. To je sigurno, bar za
veeras. Ipak, zabrinut sam, Hok. Pa, i ja sam. Sve je to gadno. Molim vas, neka neko drugi istovari
ito i pobrine se za konje rekao je Ernest prisetivi se svog puta. Moram Ani odnet potu i pakete. Bolje
ti je pusti mene. Ne moe joj promai da si se tukao. Da pustim vas? Ne pada mi na pamet nasmejao se
Ernest i povukavi ebe sa Nebraskinog kreveta pourio napolje. Bilo je dovoljno rfrano da bi ga
mogao primetiti neki od kauboja, a nije mario ako Ana otkrije kako je iznakaen. Rairivi ebe stavio
je na njega brojne zaveljaje, nasmejavi se kada je doao do kutije sa okoladom. Bio je siguran da e
ih pojesti ak i ako ga jo mrzi. Povezao je krajeve ebeta, podigao teret preko ramena i krenuo,
odahnuvi to nikog usput nije sreo. Kako su bili odsutni i Anin otac i Hajslip, nije bilo anse da e
ikog zatei i u kui. Teret je bio teak, a on umoran. Ipak, nije se usput odmarao sve dok nije stigao do
stepenica trema. Velika kua je bila tamna, samo je iz sobe na desnoj strani hodnika dopiralo blago
svetlo. iroka vrata su bila otvorena. Eheej pozvao je Ernest i saekao. Odmah je uo lagane korake.
Koje to? Bio je to Anin glas koji je tako snano uticao na Ernesta daje oklevao, pomislivi koliki je
magarac. Niko, samo tvoj tovarni konj i potanski kurir odgovorio je Ernest. ta! iz tame je izronila
bela Anina prilika. Izala je na trem. Potanski kurir? . . . Nije valjda Ajova? Da, sve ono to je ostalo
od njega odgovorio je skrueno i podigavi improvizovanu vreu odneo je na trem i spustio. Vratio si
se dva dana ranije! Oh, toliko mi je drago da bih . . . da bih mogla da te zagrlim! Ernest je jedva
verovao vlastitim uima. Samo pre nekoliko dana rekla mu je da ga mrzi. A sada . . . pa, nije oekivao

ovakav prem. Nemoj. Mogao bih se prelomiti na dvoje. Glas ti je slab . . . umorio si se na putu?
Pretpostavljam da si se kratko odmarao usput kako bi mogao to pre da doe da bi meni ugodio? Da,
prilino sam urio . . . sve do danas popodne, kada sam posustao. Hvala ti, Erneste rekla je. Srce mu je
poskoilo nakon ovih njenih rei. Sigurno je zaboravila da ga mrzi! Hoe li da ti ovo unesem u kuu?
Da, budi ljubazan. Otpratila ga je u hodnik gde su neki zaveljaji poispadali iz ebeta. Na to je Ernest
ispustio i ostalo, izvukao ebe i odneo ga na trem. Zatim je podigao s poda kutiju sa slatkiima i sakrio
je iza lea. ta to kre, Erneste? brzo je upitala primetivi njegov pokret. Prila mu je blie. U polutami
hodnika nje ne zelene oi izgledale su crne. Ernest je odjednom bio ubeen da nema razloga da strepi
zbog tih krupnih oiju. Oh, neto. ta . . . ta e mi dati za ovo? upitao je odvano. Ono to je uspelo
kod Dejzi, moda e imati isti efekat i na Anu Hepford. Da ti dam za to? Pa, nije li to moje? Pa nije.
Nije jo. Nije dok ti ne dam . . . ako ti uopte dam. Erneste Hauarde! . . . Ma uj ti njega . . . ta je to?
Molim te. Kutija slatkia . . . Svee . . . iz Kanzas Sitija odgovorio je izazivajui je. Za mene? pljesnula
je rukama. Ni za kog drugog . . . osim . . . ta bi voleo da ti dam za to? prekinula ga je uzbueno.
Smejao se, ali sada je stajao utke dok mu se njeno lice sve vie pribliavalo. Milo se osmehnuvi
spustila je hladne usne na njegov obraz, suvie blizu usana. Odmakla se stavivi ruku na usnice.
Erneste, ta ti je to s licem? upitala je bez daha. Nije mogao izmisliti brz odgovor. Ostao je nem, ne
zbog njenog otkria nego zbog tona njenog glasa. Koraknula je do mesta gde je dopirala svetlost iz
sobe i pogledala ruku koju je sklonila sa usnica. Ah! Krv . . . Osetila sam udan ukus. Neto slankasto,
Erneste, kako si posekao lice? Pa, mogao sam pasti s kola, ali nisam pokuao je da se ali. Kauboju, da
li si pio? Nisam odgovorio je, brzo uhvativi notu nesvesnog aljenja u njenom pitanju. Pomnije ga je
pogledala. Izgleda nekako drugaije . . . Doi ovamo. Nije mogao izbei njen dodir i, kada ga je ne
ba bla go uhvatila za povreene ruke, primetno se trgnuo i brzo ih izvukao. To je nagnalo na odluniju
akciju. Zgrabivi ga za miicu, povukla ga je u osvetljenu sobu. im ga je jasno videla, kriknula je. Oh,
zaboga! . . . Ajova, lice ti je u modricama i nateeno . . . I krvari. Auuh bio je zadovoljan to nije
ustuknula zbog njegovog izgleda. Ovo je bilo prvi put da je vidi u jednostavnoj i skromnoj beloj haljini.
Na igranci njena haljina je bila izazovna i odbijala ga je. Opet si se potukao ustanovila je dok su joj oi
bleskale. jesam otegao je. Dad Hajslip?Da. Oh, Ajova! . . . Samo da se vidi! Sutra te niko nee ni
prepoznati . . . Da ti vidim ruke . . . Ne trzaj se . . . Okreni ih da bolje vidim . . . I ruke su mu jadno
izgledale. Koa zguljena, nateene i crvene kao sirovo meso. Oh, Erneste, zato si dozvolio da te
isprebija? uzviknula je. Suze su blistale u njenim tamnim oima. Nije ni shvatila da neno dri njegove
ruke. Bojim se da jesam odgovorio je poteno. Proklet bio! Vii je od tebe. Jai. Ovaj trenutak je za
Ernesta bio oajniki drag. Jedva je mogao poverovati i oima i uima. Koraci u stranjem delu kue
vratili su ga u stvarnost. Ana, molim te, hajdemo napolje. Ne smeta mi to me ovakvog vidi, ali bih
radije . . . Ovde nema nikog ko bi te mogao videti prekinula ga je. To je Marija. Pusti da ti oistim
posekotine. ini mi se da si suvie ponosan. Bie ti lake. Izvela ga je vani, drei ga vrsto za ruku i
povela oko irokog trema do krajnjeg ugla gde se u nejasnoj seni njihala velika mrea. Gurnula ga je na
sedite meu jastuke i onda tiho sela pored njega. Sada mi sve ispriaj pro. aputala je. Radije ne bih,
Ana rekao je zagledavi se u no. Mora. Sigurno si se tukao zbog mene? Pa, tvoje ime je ubrzalo tok.
Psovali smo jedan drugog. A onda sam se setio kako si se zabavljala kada sam ti rekao da sam mu ja
zatvorio oko. I to sam mu rekao. Erneste, blesavi deae! Pravo je udo da te nije ubio. Pokuao je.
Lako je uoiti da je lud za tobom. Posegao je za revolverom . . . Ana je iznenada uplaeno kriknula i
onda ovila ruke oko njegovog vrata. Sedeo je savreno miran. Iznenaenje i strah treperili su u njenom
glasu i da nije bio toliko emocionalno uznemiren, otkrio bi neto milo i dirljivo u njenom ponaanju.
Oh, Erneste! Nisam ni sanjala da je to tako . . . tako ozbiljno rekla je stresavi se. Hajslip nije jednom
ubio. Kad samo na to pomislim . . . srce mi zastaje . . . Pa vredilo je iskrvariti ako si . . . ako ti . . . ako ti
je zaista ao. ao! Svakako, a i besna sam. Mrzim tog Dada Hajslipa. Ako ga tata nee oterati, ja u . . .
ja u ga sama oterati s rana. Ernest je sada bio siguran da sanja. On je u svojoj mati sluao ove mile i
drage rei. Pa dodir njene ruke oko njegovog vrata i blagi dah na njegovom grozniavom obrazu mora
da su snovi sainjeni od toga. Ali, ipak je izgledalo da se ta ruka jo vie privija uz njega. Glava joj je

sada gotovo bila na njegovom ramenu i nastojala je da mu vidi lice u tami. ta se desilo . . . kada je
pokuao da izvue revolver? upitala je drhtavim apatom. Ernest je odjednom shvatio da je upao u
kripac. Nije mogao odati Dejzinu ulogu u ovoj avanturi. Ana bi to moda i saznala, ali bolje da ne uje
od njega. S druge strane, vie nije eleo da lae Ani. Izgledalo je da se ona menja, postaje drugaija,
onakva kakvu je on eli. Pokuao je da o njoj razmilja onako kako je ranije razmiljao da je gruba i
povrna i neiskrena. Iznenada je morao sebi priznati da ga stvarno voli da, da je zabrinuta zbog njega,
da je postala mila, blaga i nesebina. A ipak ga je muilo pitanje ta e biti sutra ili sledee sedmice
kakva e biti kada nestane arolije noi? Ja . . . ja . . . obuhvatio sam ga oko pasa odvratio je. Nije
mogao uzeti oruje. Skoio sam da ga klepnem preko onog oka koje je jo uvek bilo rovito. Moj udarac
ga je oborio. Tada se digao i krenuo . . . Nisam ni na ta vie mislio. Pa, uskoro smo obojica bili
obliveni krvlju. Tukli smo se preko cele . . . Ernest je naglo zastao. Ana je utala. Ernest je osetio kako
podrhtava. Oseao je da bi u tom trenutku dopustila da je uzme u naruje kada bi to pokuao. udio je
da je privije uz grudi. Ali, hrabrost ga je naputala. I tako je proao i taj slatki trenutak! Verovatno
misli da je strano to jedna devojka kao to sam ja ne smatra tvoju tuu sa Hajslipom odvratnom
rekla je. I sigurno ne bi trebalo da se toliko radujem. Ali, Ajova, on . . . on . . . moram ti to rei i ne
sme rei nikome . . . ak ni Nebraski . . . on me je uvredio . . . i to na tako nizak nain. Nikad nije ni
sanjao da su njegova udvaranja . . . jeftina i uvredljiva. On misli da svaku devojku moe obrlatiti. Od
one noi . . . bilo je to ba ovde . . . nikad nisam bila s njim sama. Plaila sam se njega kao kuge.
Trebalo je da kae ocu odvratio je Ernest mrko. Nisam. Tata je lud za njim. Da sam ga mogla ubediti u
istinu . . . on bi ubio Dada. Zato sam utala. Samo ti to zna, Ajova . . . Molim te, ne zovi me vie tako
prekinuo je Ernest razdraljivo. Nervi su mu bili napeti i oseao je da se ljuti na sebe stoje propustio
priliku . . . moda zauvek. Pa, mogu ti dopustiti nastavio je, trudei se da bude veseo samo ako bude
govorila dragi Ajova. Malo se trgnula, kao da se iznenada nala iznad ponora. Oh, zaista. U tom
sluaju, morau da te zovem Ernest odvratila je takvim tonom da je zaalio to je upozorio da je
spremna da otkrije prava oseanja. Zakleo se da vie nee praviti sline gluposti. I zakljuio je da bi
sada bilo najmudrije da razbije aroliju, da ode. Ana, strano sam umoran. Mislim da je bolje da sada
odem. Ti ima svoju potu mora da ima tuce pisama i tolike pakete. Poeljeu ti laku no. Uzvrpoljila
se i uinila pokret kao da e ustati, ali je iznenada opet ovila ruku oko njegovog ramena. Erneste, ba
sam sebina to te zadravam. Ali, ja . . . ne mogu podnet da me saa napusti. Nikad nisam bila tako
srena kao noas. Molim te, veruj mi! . . . Ali, pustiu te ako e mi obeati da e me sutra odvesti do
izvora Zlatne vode. Ja . . . morau da radim promucao je. Ne moe raditi kada su ti ruke tako
izranjavane pobunila se. Rei u Sibertu. I ja u ti ih oistiti i
povezati. Hoe li doi? Naravno, bio bih presrean. Ana, da li stvarno misli da bi trebalo da doem?
Zato ne? esto odlazim na jahanje s kaubojima, iako retko samo s jednim, to moram priznati. Ali, tata
je na putu. Ono to su drugi kauboji radili ili rade ne tie me se. Misli da e nas neko videti i da e
onda biti govorkanja? Upravo tako. Erneste, hvala ti to o tome misli. Niko nije bio takav. I ba zbog
toga nije me briga ko e nas videti. I rei u tati kada se vrati. A ako te otpusti, nai emo se u brdima.
Eto, tako ti je to, Erneste Hauarde! Ana, tako se ponosim rekao je promuklo. Ali, malo me i plai.
Oseao bih se kao kukavica kada bih osetio da ne bih nigde mogao da odem s tobom ili da ne mogu
nita uiniti za tebe . . . nakon ovog to si rekla. Ja sam kukavica promrmljala je i ustala sa lealjke.
Tada je ustao i Ernest, znajui da je arolija prekinuta. Zajedno su otili do stepenica. Siao je
stepenicudvije i onda se okrenuo. Stajala je iznad njega, lica bledog na meseini, nedokuivih tamnih
oiju. Ja . . . ja te volim ozbiljnost kojom je to rekla uzdrmala ga je vie nego ita u ivotu. U istom smo
amcu rekao je urno i ostavio je. Ne zaboravi, sutra ujutro! viknula je za njim. Kao ovek kog gone
furije, Ernest je trao kroz umarak do spavaonice. Otkrio je da njegova usamljenost i i tamni ogrta
nisu dovoljna zatita protiv konfliktnih pli i ma njegovih oseaja. i Tek kada se poeo skidati,
odjednom je postao svestan koliko ga sve boli. Zatim je leao u tami, nastojei da u "Red dovede
haos u svojim mislima. Ali nije bilo "Reda. Iz gledalo je da nema nita osim ljubavi kojoj se nije !
usuivao ili nije mogao prepustiti. Satima se prevrtao na leaju, kao u komaru. Napokon je zaspao od

iscrpljeno sti, i fizike i duhovne. Probudio ga je Sibertov razdragan pozdrav kroz pro u zor. Hej, sine,
jesi li iv? Odavno te zovem. I Jeste li to vi, Hok? zajeao je Ernest. Glavom i bradom. Hoe li ustati i
dorukovati? Svi < drugi su otili. Naravno da u ustati . . . to jest, verujem da hou . . . Joj! . . . AuhL.
Djavolski me sve boli. Ha! Ha! Nemoj se gledati u ogledalo, Ajova. Nikad. nisam video uasniju
njuku. i I pored upozorenja, Ernest je odepao do ogledala od kog je tako naglo ustuknuo kao da je
naiao na utvaru. Zaboga! zacvilio je. Ajova, danas u te osloboditi jahanja rekao je pred radnik teei
ga. Ali, moram da jaem. Dajem ti slobodno, glupane. Vratio si se iz grada dva dana ranije, tako da
ima dovoljno vremena. Hok, jasno mi je. velika hvala. Ali, danas jaem do Zlatne vode. Oho! Kladim
se da ide sa kerkom naeg gazde. Bogami, hrabar si, iako te nije prijatno gledati usred dana. Hok,
oseam da je Ana sita lepotana. Pa, bilo je i vreme . . . Ajova, verujem da ne bi sluao savete. Ne bih,
ako je protiv ove etnje. Ne bih ni ja da sam na tvom mestu. Samo ne bih voleo da od sebe napravi
magarca. Mi sa zapada to moemo i da podnesemo. Ti si drugaiji, Ajova. To e te samo unititi. Ali
ta to? pitao je Emest, muei se da navue nove farmerke. Zna ti dobro o emu ja govorim. Nastojim
da te lepo upozorim. Vrlo brzo e se zaljubiti u Anu. I onda e poeti nevolje. Zaljubiti? . . . Ha! Ha!
Ha! Ha! . . . Neu, Hok, starino. Ne, nikada! Neu se zaljubiti! Pa, moram ti rei da sam srean zbog
toga odgovorio je Sibert zbunjen, ali ne i potpuno siguran. Neu. Neu ni kada bih na "Red roku" ostao
godinama. Ja sam se ve zaljubio. Zabrinuti predradnik je samo podigao ruke. Toga sam se i plaio. Ni
ti nisi nita pametniji od drugih . . . Ajova, mi smo propali. Jue ujutro sam se estoko posvaao sa
Hepfordom. Zakleo se da e me otpustiti, a ja sam rekao da se tome i nadam. Odjahao je u grad besan
kao ris. Hajslip se nije vratio. Njegov konj jeste. Nije doao ni Nebraska. Bouns Megil i Lanki Polard
se estoko oko neeg prepiru. Izgleda kao da mi je druina otila doavola. Bilo bi to prokleto dobro
odgovorio je Ernest veselo. Razlog u vam rei jednog dana. i Sibert je samo odmahnuo glavom i
izaao iz spavaonice. Dok je Ernest oblaio izme, oblio ga je leden znoj. Jo jednom se usudio da se
ogleda. Oi su mu bile irom otvorene i nisu bile upaljene, a ni nos, iako izgreban, nije izgledao tako
ruan. Ali, posekotina i modrica bilo je na svim drugim mestima levo uho mu je bilo ogromna nateena
masa, jedna usna je bila oputena a druga raseena, prednji zubi veoma osetljivi. Pa, sve to mogu da
kaem jeste ako Ana Hepford moe da me pogleda u lice usred bela dana, onda me voli promrmljao je.
Prokletstvo, ne mogu se ni umiti. Ni obrijati, ni poeljati. A kladim se da ne mogu zakopati ni
koulju. Ruka ga je ipak najvie bolela. Ukoeni prsti bili su mu kao smrznuti udovi. Bio je u pravu
kada je govorio o kopanju koulje ostavio je nezakopanu. Uspeo je da zakopa dva donja dugmeta na
jakni. Muio se oko mane i onda je ostavio i uzeo maramu. Zatim je otiao da dorukuje. Ovog jutra
Def je bio neverovatno uljudan prema njemu, vrlo brian i vrlo radoznao. Nije mu bilo lako ni da jede
i konano je odustao i otiao do tale i zamolio Pedra da mu osedla konja. Vodei konja, otiao je do
ranerske kue. Ana ga je ekala na tremu. Njen poni je stajao pored ograde. Erneste, ekam te itav sat
poela je razdraljivo kada je doao do stepenica. Dobro jutro, Ana. Izvini to sam zakasnio. Ali, zaista
nisam bio u stanju odgovorio je Ernest bolno se osmehnuvi. Doi ovamo. Da vidim rekla mu je.
Ernest se polako peo uz stepenice. Ana je izgledala veoma vitko u plavom jahaem kompletu, izmama
i mamuzama. Bluza joj je bila siva, a nosila je i crvenu maramu. Nekako je u ovakvoj odei izgledala
manje opasna. Izgleda uasno povikala je. Oseam se jo gore odgovorio je. ini mi se da u morati
da te leim. Trebalo je da to uinim jo sino. Ulazi. Ernest je pratio do trpezarije gde mu je rekla da
sedne za sto. Napustila je sobu, ali se brzo vratila s rukama punim boica, kutijica i pekira.
Meksikanka prijatnog lica unela je lavor tople vode. Ana je zbacila eir i zavrnuvi rukave do lepo
oblikovanih laktova, uozbiljila se. Ba neki mukarci nemaju sree rekla je suvo. Auuh. Pitam se gde je
Hajslip. Ne bih volela da kaem gde je . . . Hajde, da prvo pogledamo tvoje ruke. Ernest je ispruio
iznakaene prste na sto. I bez dalje prie Ana se bacila na posao. Isprala je prainu i pesak iz sasuenih
ranica na njegovim lancima. Bolelo ga je i na sam dodir i Ana bi odmah postajala nenija kada bi
osetila da se trgnuo. Izgleda da boli. Nije tako strano kao neke unutranje rane, rekao je. Je li te Dad
udarao u rebra? slatko je pitala. Ali je savreno razumela o emu je Ernest govorio. Nije. Govorio sam
o emocionalnoj rani. O neem to ti ne bi shvatila, Ana Heprord. Moda zato to sam neotesana, cura

sa zapada, bez nenih oseaja . . . Izvini. Nisam nita slino mislio rekao je ukoeno. Pa, ta si onda
mislio? Ti nema srca, bezduna si. Uzdahnula je. To je sve to ti zna. Paljivo je stavila melem na
povreena mesta i neno ovila zavoje. Zatim je nastavila da mu umiva lice i stavlja mirisno ulje na
brojne posekotine i modrice. Doktore, pogledajte i ovu vorugu na mojoj glavi predloio je Ernest.
Auh! Velika je kao guije jaje. I tu je posekotina, Erneste. Krv se sasuila . . . Ovo te sigurno nee
mnogo boleti . . . Bol, kao to je rekla, nije bio nepodnoljiv, ali prolazio je kroz pravi pakao dok je
oseao njene ruke na svojoj glavi. Ipak, ima zgodnu glavu, Ajova . . . Izvini, zaboravila sam ono to je
trebalo da upamtim. Da, vrlo zgodnu glavu i lepu valovitu kosu. A ipak praznu, zar ne misli tako?
Uopte nita nisi pogodio, Erneste rekla je zamiljeno. Pa, mogao bih ti pomoi u pogaanju? Ne.
Prijatnije je pogaati . . . Dakle. Mogla bih dosta toga pogoditi dok ti ublaavam rane, Erneste. Stavio
je ruku na srce. A ta je sa ovom povredom? upitao je. Spustila je pogled. Nisam doktor za srce,
Erneste. Kauboji te nazivaju curom koja slama srca. Laskavo! . . . Verujem da ti nisi u takvoj opasnosti.
Hvala ti na ljubaznosti, Ana. Sada se oseam bolje. I ruke me manje bole. Erneste, bolje bi bilo da
danas ne jaemo predloila je. Odgodimo to za prekosutra. U "Redu odgovorio je pomalo zbunjen.
Dotad e mi biti bolje. Jesi li sigurna da odlae izlet samo zato to ne bi mogla podnet da me gleda?
Ba si dete! nasmejala se. Hoe li jahati sama? Ne, Aj . . . Stalno zaboravljam da te ne smem zvati
Ajova . . . idi odmori se, Erneste. Ako Sibert eli da radi, a on je, bogami, strog, reci mu da si
slobodan dok tata ne doe. Izjahaemo u ponedeljak ujutro. Adios. Otpratila ga je do hodnika i zastala.
Ernest je otiao pitajui se ta je to odjednom spopalo. Iznenadilo ga je to je odgodila jahanje. Mislio
je da stvarno eli da ide. Nije bilo lako razumeti ene, posebno ne Anu Hepford. Kada se vratio u svoju
sobu i skinuo izme i koulju, izvalio se na krevet i otkrio da je neverovatno umoran i da ak ima i
manju groznicu. Moda je Ana uoila njegovo stanje. Bio se spremio za dui odmor i razmiljanje,
uskoro je utonuo u san. Kada je ponovo otvorio oi, ugledao je Nebrasku, koji je na prstima hodao po
sobi nastojei da bude to tii. Dan je ve bio dobro odmakao, to je Ernest mogao zakljuiti po suncu
koje je provirivalo kroz prozor. Zdravo, Nebraska. Drago mi je da si se vratio. Au, drugar, mora da sam
te probudio odvratio je kauboj i seo pored Ernesta. Kako si? Dobro sam se naspavao. Mnogo mi je
bolje. Ko ti je tako fino povezao ruke? Ana. Oho. I ta je rekla za tvoj izgled? Pa . . . bila je tako
prokleto umiljata da sam opet poaavio. Sluaj, prijatelju, nikad vie i nee doi sebi. Ali, bogami,
drago mi je. Uvek sam verovao da poznajem Anu bolje od svih onih mulaca u spavaonici. Oni misle da
je . . . pa, zna. Kaem ti, Erni, Ana Hepford e te iznenaditi kada se bude najmanje nadao. Moe od
nje ispasti prava ena. Hm, ba si me uteio odvratio je Ernest. Gotovo da joj i verujem. Bie lud ako
ne bude verovao. Ni jedan mukarac nee daleko odmai sa curom ako misli da je ona onakva kako
drugi o njoj misle. Nebraska . . . da li si video Dejzi . . . je li u "Redu? upitao je Ernest oklevajui. Jeste,
ali je uzdrmana. Nisam joj dozvolio da mi ita kae. Rekao sam joj da mi nimalo nije vano ta se
desilo. Nebraska, nigde nema takvog momka! uzviknuo je Ernest zadivljeno. ta je Dejzi na to rekla?
Zaklela se da e mi jednom ispriati. Onda mi je pala u naruje i zaplakala. Zaboga . . . kako je samo ta
devojica plakala! Uplaila me je, ali mislim da joj je to pomoglo. Samo sam je drao, a kada se
smirila, odveo sam je u njenu sobu i spustio na krevet. Zatim sam izaao i pokuao da neto uinim sa
Bruksom. Jo uvek je bio obeznanjen. Spavao sam na njegovom krevetu dok je on hrkao na podu.
Probudio se trezan i razdraljiv. Rekao sam mu da poe u potragu za Hajslipom. Pa, otiao je i prilino
dugo ga nisam video. U stvari, Dejz ga je prva ugledala. Probudila se i otila u kuhinju. Otiao sam kod
nje kada ga je pozvala i pokazala kroz prozor. Bruks je pomagao Hajslipu da uzjae na njegovog konja.
Bilo je prilino daleko ali, Erni, dobro sam video ta si uinio tom lupeu. Mogao sam kliknuti kao
Indijanac. Dejz se samo stresla kada ga je videla. To me i brine . . . Pa, posmatrali smo kako Hajslip
odlazi pognut na sedlu, a odjahao je u grad umesto na "Red rok. Sigurno nije bio u stanju da odjae u
Holbruk. Moda je otiao do Fierove brvnare. Tamo e se sakriti. Nakon toga Bruks se iskrao, crven u
licu i posramljen, a ja sam ostao sa Dejz . . . Nebraska, da te odavno nisam zavoleo, uinio bih to sada
zbog tvoje odanosti prema toj devojci rekao je Ernest toplo. Pa, bogami, imamo nevolje s naim
curama, ali sve e biti dobro . . . Hoemo li na veeru? Hoemo. Jutros se nisam rano probudio pa

nikog nisam video. Sibert mi je ispriao da se posvaao sa Hepfordom, koji mu je zapretio da e ga

otpustiti kada se vrati z Holbruka. Kaem ti, Sibert je uznemiren. Rekao je da su Megil i Polard
razdraljivi i da je, u stvari, cela druina otila do avola. Otili su na veeru. Def, koji je stajao iza
kuhinjskih vrata, dao je Ernestu mig upozorenja. Svi kauboji su zurili u njega osim Bounsa Megila, koji
je pognuo mrko lice iznad jela. Pre nego to je poteno seo za sto, Megil je skoio. Momci, ja u ovo s
njim sada raistiti izjavio je kivno. Pa, ti naduveni petliu, ako eli da se tue sa slinim Dadu, ne
moemo te zaustaviti rekao je Polard prezrivo. Sluajte, momci, mi hoemo da jedemo rekao je
Nebraska suvo, lako gurnuvi Ernesta. Nakon toga biemo spremni na sve to elite. Megil je zapretio
akom preko stola. Hauarde, isprebijau te tako da nee znati za sebe. Zaista? Neto novo za mene.
Mogu li da pitam zato? upitao je Ernest iskreno iznenadan. Zato to si iznenadio mog prijatelja
Hajslipa dok je bio pijan i na smrt ga isprebijao odgovorio je Bouns ratoborno. Koje to rekao? Svi
znaju, a Deri Blejk je dojahao da nam to kae. Video je Hajslipa i uo kako si to uinio. Bouns, ti si
laljivac. Isto tako i Deri Blejk. A neu ni da govorim ta je Hajslip odvratio je Ernest. U "Redu.
Idemo napolje. Vrlo rado, Bouns. Ali e morati saekati dok veeram. Uao je kuvar nosei hranu iji
je sam miris pobudio glad u Ernestu. Neu jesti dok te ne izlemam povikao je Megil nagnuvi se preko
stola. Ernest, brz kao munja, ispruio je dugaku ruku. Otvorenim dlanom je tako tresnuo Bounsa
preko jednog obraza da je kauboj zateturao natrake preko klupe i pao na pod. U to je Sibert uao. Hej,
ta je ovo? Nebraska je pokazao na Megila koji se koprcao na podu. Kada se podigao i otkrio
zarumenen obraz, bilo je potrebno postaviti nekoliko pitanja. I Ko te je udario, Bouns? Onaj . . . onaj
utokljunac Ajova povi kao je Megil. Obrisau pod s njim. Oh, to e biti zanimljivo odvratio je
predradnik podrugljivo. Zatim je pogledao Ernesta. Hauarde, jesi li ga udario? Oamario sam ga,
gazda. Zato? Optuio me je da sam prebio Hajslipa kada je bio pijan. I inae je poeo vreati. Utivo
sam mu rekao da emo se tui nakon veere. Onda je nasrnuo na mene preko stola pa sam ga oamario.
Auh . . . Pa, jesi li pretukao Hajslipa kada je bio pijan? Nisam odgovorio je Ernest srdito. Da li si ga
inae pretukao? To je ve neto drugo. Osim toga, to se nikog drugog ne tie. Ovde je Meg pokazao da
se to tie njega i poeo je gadno da psuje. Ernest je ustao. U "Redu, ako tako hoe. Idemo napolje.
Megil je krenuo za njim. Druina je pola za obojicom. Ono to je usledilo na travnjaku ispred kuhinje,
zavrilo se brzo kao to je i poelo. Ajova se vratio u trpezariju opipavajui svoje umotane ruke i seo.
E, pa, momci, da sada jedemo u miru. Iz kuhinje je dopro zvuk, kao da se neko smejao. Nebraska se
sageo nad tanjir. Trojica ostalih kauboja tupo su zurili od Ernesta do vrata. Bouns Megil se nije
pojavio. Sibert je otro gledao Ernesta, a u oima mu se video zbunjen izraz. I on se jednom osvrnuo da
vidi ima li traga od Megila. Pa, da me avo nosi . . . Moda emo imati mira . . . Defe, daj mi da neto
pojedem. Veera je nastavljena bez daljnih prekida i izmenja no je i nekoliko rei. Ernest je upravo jeo
pitu od jabuka kada su trojica Megilovih drugara zavrili jelo i ustali. Ako saekate dok pojedem pitu,
bie mi drago da udovoljim elji jednog ili moda sviju rekao je Ernest ljubazno. Naravno, u sluaju da
jo mislite da sam imao prednost nad vaim zgodnim drugarom Dadom. Idi do avola, Hauarde
odgovorio je Polard. ep Dejvis mu je uputio opasan pogled. Hauarde, verujem da si ti neki vaarski
rva ili neto slino. Ako ne ode odavde, bie i pucnjave. Dejvis, zavei naredio je Sibert. Da vie
nisam uo neto slino, inae u te oterati. Ti e nekog oterati? nacerio se Stiv Monel. Trebalo ti je
odavno dati nogu u stranjicu. Je li tako? procedio je Sibert skoivi. Pa, otputam vas pre nego to
izgubim autoritet. Ovog asa! I da vie nisam ni jednu uo! Trojica kauboja su izali. uli su kako
Polard psuje. Prokleti bili. Da tako popustite . . . Kada su dovoljno odmakli i vie ih nisu uli, Sibert se
vratio na svoje mesto i popio kafu. Ernest je zagrizao poslednji komadi pite. Onda su se sva trojica
zgledali. Hok, bie guve primetio je Nebraska. Izgleda odgovorio je predradnik zamiljeno. Ali, i
ranije sam uo sline prie. Erni, ta si tamo uinio sa Bounsom? Nisam mnogo. Jedan ili dva udarca.
Izduvao je odmah nasmejao se Ernest. Polard ja zao. Ali, ne mora se ni zbog njega mnogo uzbuivati
nastavio je Sibert. ep Dejvis je gadan tip. Nije mi se dopao njegov pogled. Ni meni odvratio je Ernest
kratko. Pa, upozoren sam i to je mnogo. Hok Sibert je jo dugo nakon veere ostao sa Erne stom i
Nebraskom. Bilo je oito da je obeshrabren i neraspoloen, iako je nastojao prikriti oseanja. Konano

je ustao. Pa, nee biti mnogo posla dok se Hepford ne vrati. A onda, nelfe ga uopte biti za nas. Kada je
predradnik otiao, Ernest je upitao Nebrasku ta on misli o sadanjoj situaciji. Hm! izustio je dobriina.
Ovo sam viao i ranije. Hajslip je oklevetao Siberta kod Hepforda. A Hajslipovi pajdai su to uli i nisu
mogli da to zadre u sebi. Vrlo brzo emo ti, Hok i ja morati potraiti novi posao. ao mi je. Jer, postali
smo dobri prijatelji. ja ne bih voleo da se raziemo odvratio je Ernest. Ali, ne verujem da emo morati.
ta hoe da kae, prijatelju? Zajedno emo dobiti posao. voleo bih da znam gde. Svakako, ja mogu
otii kod Bruksa. Potreban sam mu. Ali, on ne moe uzeti i tebe i Siberta. A ni Bruksu nije sve
ruiasto. Zabrinut je. Hepford odavno preti da e ga oterati s rana. A ini mi se da je sada spreman za
svaku svinjariju. Gluposti. Hepford ne moe oterati Bruksa rekao je Ernest ljutito. Zato ne bi mogao?
ta ti zna o stoarima u ovom kraju? Ako Bruksa ne moe zaplaiti, ovaj ne moe nita dobiti ni na
sudu. Dejz mi kae da nema nikakve papire za onih stotinu ari zemlje. A ima pravo na vodu. Nebraska,
ne znam mnogo o stoarima i Zapadu priznao je Ernest namrtivi se. Ja . . . jednostavno oseam da e
sve ispasti dobro. Erni, ti si poten momak rekao je Nebraska ozbiljno. Nekako mi uleva. nadu. Nikad
odlazak nikome nije pomogao. A moda i nije tako loe kako Hok i ja mislimo. Barem se nadam.
Ernest je imao utisak da mu Nebraska nije otkrio glavni izvor svojih problema. Bio je zamiljen i tuan.
Er je uskoro krenuo za njim na spavanje, ali je dugo leao budan. Ponovo je razmiljao o tome kako bi
vrlo lako mogao ubrzati as preokreta ovde na ranu, to bi bilo sudbonosno za njegove protivnike, a
dobrodolo za njegove prijatelje. Situacija meutim jo nije bila sazrela, jo nije dovoljno znao o
Hepfordovim poslovima. Ako ne obezbedi dokaz o nepotenom poslovanju, sigurno e izgubiti znatnu
sumu novca. Ernest je odluio da jo izvesno vreme pusti da stvari miruju. Tek ako bi Hepford pokuao
da se oslobodi veeg dela stoke, onda bi pourio da otkrije identitet. Bio je siguran da bi to sada mogao
spreiti. Osim toga, nije eleo nikakvu promenu u sadanjem odnosu prema Ani Heptord. Verovao je u
nju i pored njenog ponaanja i rei koje bi mogle pojaati nepoverenje. eleo je da ta vera opstane i
pojaa se. Pre ili kasnije, bie stavljena na ispit. Oseao je da bi ponovo mogla postati hladna i zla,
koliko je sada mila i ljubazna, kada otkrije ko je. eleo je da odgodi taj odluan dan. Ona sebe nije
znala. Bio joj je potreban ok. Ernest je to prieljkivao, ali je oklevao da ubrzava tok stvari. Oseao je
da e se situacija sama razvijati. Znao je da je ljubav slepa i, priznao je, naroito u njegovom sluaju.
Sledei dan oznaio je ekanje na "Red roku. Kauboji su radili ono to su hteli. Selbi je posebno
zapazio da se Stiv Monel nije odvajao od rana. Meutim, on i njegovi prijatelji izbegavali su kontakt
sa Ernestom i Hokom. Nebraska je rano odjahao prema ranu Bruksovih. Nakon to je due vreme
razbijao glavu oko toga ta da radi, Ernest je naao valjan razlog da ode do ranerske kue. Ideja mu se
toliko dopala da se zakikotao. Pokucao je na irom otvorena vrata i pozvao: Ima li ikog kod kue? Ko
je to? javila se Ana iz male sobe s desne strane hodnika koja je Hepfordu sluila kao kancelarija. Ernest
je uao, gologlav i, ako mu oi nj, su blistale pre nego to je video Anu, sigurno je da su zablistale tog
trenutka. Izgledala je svea kao rua. Oh, to si ti, lepotane! To sam i pretpostavljala rekla je vedro. ta
eli? Posetilac je iznio razlog svog dolaska. Bio je toliko providan da se nasmejala, ali nije izgledala
ljuta. E, ba si zgodan kauboj rekla je zadivljeno. Kladim se da e mi jednog dana donet i prsten.
Nadam se da hou odvratio je Ernest gorljivo i nasmejao se od olakanja. ta sada radi? Neka dosadna
pisma i raune za tatu. Znai da danas nee sa mnom na jahanje? Ne mogu. Tata e se uskoro vratiti a
ja sa ovim prilino kasnim. Moda sutra, Erneste. Stvarno? Ali, ti bi volela da poe, zar ne Ana?
Osmehnula mu se. Bio je to jedan od onih trenutaka kada se nesvesno otkrivala. Ernest je pogledao po
kancelariji, kroz prozore i vrata i onda se brzo sageo da je poljubi. Erneste! Ti . . . ti . . . bunila se,
porumenevi i odmaknuvi stolicu. Morao sam. Izgleda tako . . . tako . . . slatko. Odmahnula je
glavom sumnjiavo. Nikad kauboju ne treba pruiti prst, jer on odmah zgrabi ruku. Ana, ako ne greim,
ti si mi dala vie od prsta Ernest je bio ozbiljan. Moda jesam rekla je spustivi pogled. Ali, meni nije
ao . . . ako je ao tebi. Meni? Ja sam na sedmom nebu. Pruila je ruku prema njemu. Ajova je oseao
da joj njegovo prisustvo nimalo ne smeta iako je rekla: Odlazi, Erneste. Zaista nisi normalan. A imam i
dosta posla da zavrim. Reci da me voli, pa u otii. Ma nemoj! Ne moe me na taj nain potkupiti!
Trebalo bi da kaem ne! Da li to znai da nee da mi kae ili da me ne vo li? Oboje. Molim te,

Erneste, odlazi. Naljutiu se. To mi nee smetati. Dopusti da ti pomognem. Razumem se u raune. Zar
ti vodi oevo knjigovodstvo? Ne ba sve odvratila je. On je posebno pedantan. Pogledaj ovu plavu
svesku. Zaboravio je da je zakljua kada je krenuo. Ne bih se usudila da zavirim u nju. Zato? Zato to
mi je zabranio, a ima poverenja u mene. Ernest je dohvatio plavu svesku povezanu gumenim trakama.
Ruke su mu podrhtavale. Predoseao je da ova sveska sadri informacije koje su mu bile potrebne da
demaskira Hepfordove poslove. Ana je otrgla svesku iz njegovih ruku. Ti si radoznao i bezobrazan
kauboj. Odlazi! povikala je gotovo ljutito. Ne ljuti se, Ana. Samo sam se alio. Ipak, mislim da bi
trebalo da malo vie sazna o oevim poslovima. Zato? upitala je otro. Pa, zato to je netaan . . .
nemaran u svojim metodama. Mogao bih ak rei da je neodgovoran. To moe da vidi i svaki blesan.
Ti nisi blesan rekla je zamiljeno dok ga je prouavala blistavim oima. Hvala! To je zaista
kompliment kada dolazi od tebe. Sada idem odgovorio je i krenuo. Erneste! pozvala ga je. Okrenuo se,
ali se nije vratio. Nadam se da si se predomislila to se tie jahanja u mom drutvu rekao je. Nisam.
Bilo je to samo . . . nema veze. Rei u ti sutra odgovorila je i nagnula se nad sto dok joj je rumenilo
oblivalo obraze. Fino. Znai da mi nee biti potreban izgovor da doem sutra. To ti nikad nije
potrebno, Erneste. Samo . . . ne mo gu . . . nita vie . . . obeati. Ana, i to je obeanje. I znai mi
mnogo. Ti od sitnica vidi previe bunila se. Zar je poljubac sitnica? Ti si ga ukrao. Jesam danas. A
neki dan? Ja . . . ne seam se . . . Molim te, odlazi. Ernest je otiao. Krv mu se uzburkala, u glavi mu se
vrtelo. Otiao je do umarka i seo ispod velikog stabla nastojei da shvati zelenooku devojku i sebe.
Ako joj nije bilo stalo do njega, ako je nije uznemiravalo njegovo prisustvo i rei, onda je on najvea
uobraena budala ili se ona tako veto pretvara. Jednostavno, nije mu izgledalo razumljivo da bi se ona
tako mogla ponaati sa svim momcima. A zar, ipak, nije imao dokaz za to? Osetio je ljubomoru. Kada
ga je popustila ta uznemirenost, setio se plave sveske u koju Ana nije smela da zaviri. Naravno,
Hepfordu nije ni palo na pamet da bi njegova kerka mogla otkriti njeno postojanje. Ajova je odluio
da vidi ta ima u toj plavoj svesci, pa ako bude morao, posluie se i nedozvoljenim sredstvima da doe
do nje. Zar mu nije pripadala kao i sve ostalo na ranu! eleo je da mu pripada i Ana Hepford. Sve
misli uvek su se vraale njoj. Celo sledee jutro Ernest je bio kao na iglama ekajui popodne. A rano
popodne video je kako talski momak vodi osedlanog Aninog arca prema ranerskoj kui. Ernest je
pourio da osedla svog konja koji je bio spreman u koralu. Morao je proi pored spavaonice gde su
Monel i Dejvis sedeli na tremu, mrkih pogleda, drskog dranja. Jae u propast, utokljune primetio je
Monel. Misli da je pametnjakovi dodao je Dejvis. Ajova ih je dobro osmotrio i zaustavio konja da im
dovikne: Sluajte, vi usijane glave! Pogledajte malo Megilovu njuku. I ne zaboravite da sam uvek
spreman da i vas tako ukrasim. Nisu mu odgovorili, ali Ernestu nije promakao opasan sjaj u oima
epa Dejvisa. Krenuo je zamiljen i sve dok nije primetio Anu na stepenicama trema, nije uspeo da
zaboravi zlovoljne kauboje. Pourio je do kue i sjahao. Stigao si, dakle. Mislila sam da si opet
zaboravio rekla je pretvarajui se da je ljuta. Nema anse da ikad zaboravim neto to ima veze s
tobom. Erneste! Bled si . . . ta se desilo? brzo je upitala razrogaivi zelene oi. Naljutili su me tvoji
kauboji Monel i Dejvis. Oni nisu moji kauboji. Mrzim obojicu. ta su rekli? Nema veze. Nije sada
vano. ao mi je to me je lice izdalo. Vie nisam uznemiren, Ana. Erneste, molim te, reci mi povikala
je zapovedniki. Prvo je mislio da joj ne govori nita o svojim nedavnim svaama, ali se predomislio i
ispriao joj ta se desilo. Porumenela je. Ne krivim te. ta oni misle o meni . . . zastala je, a onda se
brzo okrenula prema konju. Zaboravimo sve to, Ana pourivao je. elim da uivamo u etnji. Moda
mi se vie nikad nee pruiti nova prilika da bude s tobom. Zato? Pria se da u dobiti otkaz. Zaista.
Znaju mnogo . . . Erneste, zabrinuta sam. Ovde se dosta toga promenilo. Ne razumem ni tatu. I on se
promenio. Dosta toga se krije od mene . . . ujem i neke stvari koje ne razumem. Hajdemo! Ernest joj
je pomogao da uzjae iako se bunila. Koliko sam ti puta rekla da sam ja devojka sa Zapada? upitala je
napuivi usnice. Znam da se ti bolje razume u konje od mene, ali ne mogu da se uzdrim da ti ne
pomognem, bez obzira na to koliko sam nespretan. Vragolasto ga je pogledala. Pitam se . . . nije li to
razlog to . . . mi se svia. Jahali su jedno pored drugog kroz umarak. Ana je postavljala pitanja o
njemu, njegovoj porodici i njegovom ivotu u Ajovi. Sreom, Emest nije morao da lae ili da izbegava

odgovore, jer ga nije pitala nita to bi ga moglo zbuniti na primer zato je doao u Arizonu. Znai da
tvoja porodica i prijatelji nisu tako siromani kao kod veine momaka koji pobegnu od kue da bi se
obogatili? Ne, nisu tako . . . Ali, ja nisam pobegao. Sigurna sam da nisi, Erneste Hauarde. Sigurno ima
divnu porodicu. Da. Verujem da e ti se dopasti moja majka i sestra kad ih jednog dana upozna
odvratio je gledajui je krajikom oka. ta to govori! uzviknula je. Mamuznula je konja i odgalopirala
ispred njega. Izvesno vreme nije mogao da je dostigne. Otkrio je da joj se raspoloenje opet promenilo.
Ponovo je bila udna i kapriciozna. Nije joj se jahalo do izvora. Nije htela ni da sjae da se odmori.
Izgledalo je da ne eli ak ni da razgovara. Ernestu se ipak dopadalo ovakvo njeno raspoloenje.
Oseao je da je dirnulo neto to je rekao i da se stidela divlje, plitke, tate strane svoje prirode. Na
povratku a i to se desilo za njega prilino brzo jahali su kroz tamni borik gde je Emest uspeo da je
uhvati za ruku. Otimala se, ali je on nije putao. Naglo je odustala i izvesno vreme jahali su drei se za
ruke, utke ona je bila zamiljena, a on se pitao da li moe verovati i ovoj njenoj blagosti. U svakom
sluaju, ohrabrio se i u najveoj seni borika zagrlio je i privukao sebi. Konji su zastali. Ana se njihala
tako da joj je glava poivala na njego vam ramenu, lica podignutog prema njemu, oiju zatvorenih a
usnica poluotvorenih. Ernest je neno poljubio. Proao je dugi trenutak tiine. Ernest je znao da ne bi
trebalo da ga prekida, ali je morao da progovori. Ana, volim te rekao je osmehujui joj se. To sigurno
ve zna. Ako ne, onda ti je sada jasno! Malo se trgnula i onda brzo uspravila u sedlu. Oh, prekinuo si
aroliju! povikala je i mamuznula konja. Ovog puta Ajova je nije mogao sustii. Bio je zadovoljan to
je poraen u ovoj trci, poto je u srcu oseao da je gotovo pobedio u drugoj. Kada je doao do trema,
bio je zapanjen videi Anu sa ocem i Dadom Hajslipom. Hepfordovo lice bilo je zabrinuto, a kada je
ugledao Ernesta, jo vie se smrknuo. Kico je bio, kao i uvek, uredan, to se ne bi moglo rei za
njegovo lice. Selbi je brzo shvatio da je to pobudilo Anino saaljenje. Zbog oite Anine simpatije,
ukoeno se naklonio Hepfordu. Hauarde, nisam li ti rekao da ne sme jahati sa Anom? pitao je raner.
Ne seam se, gospodine. Tata, nije vano da li si rekao ili ne. ja sam ga pozvala progovorila je Ana.
Dovoljno sam stara da mogu birati svoje pratioce. Okrenula se prema Ernestu. Jesi li ti odgovoran za
Hajslipov izgled? Naravno da nisam odgovorio je Ernest jetko. Da jesam, onda bih se sam sebe stidio.
Ali on kae da si ga pretukao! Tukli smo se. On je odgovoran za to. Ajova nije mogao da shvati Aninu
oitu ljutnju. Neto joj je reeno pre njegovog dolaska. Zatim je na tremu primetio Megila, Dejvisa i
Monta. Oseao se kao da je uhvaen u kradi i zbog toga ga je obuzeo hladan bes. Hajslip tvrdi da si ga.
zatekao kako spava, nakon to je pio, i da si ga isprebijao do besvesti nastavila je Ana optuujuim
tonom. Gospodin Hajslip je uvek u besvesnom stanju. Takav je i roen rekao je Ernest otro. Izbegava
odgovor. Nita ja ne izbegavam! . . . Ana Hepford, da li to eli rei da treba da poriem takvu
besramnu optubu? Tebi? Ne bih se tako nisko spustio. Veruj ta god hoe o meni odvratio je strasno
ak i gluposti koje ti pria ovaj Teksaanin! Hepford je siao s trema i stao pred Selbija. Hauarde, da
nisi malo previe digao nos! Moda si hvalisavac, a moda si samo divlji utokljunac. Ako hoe da
ostane ist, onda ti je bolje da govori. Od ega treba da se oistim, gospodine? Pa, pre svega od uve
Hepfordove optube. To je prljava la procedio je Selbi ukoeno sjahavi. Neka Hajslip doe ovde.
Sada nije ni pijan, niti spava. Bie mi zaista drago da ponovim onaj tretman koji sam mu ve dvaput
priutio. Hajslip se mekoljio, mamuze su mu zazveckale. U oima mu je sevala svetlost mrnje. a
nisam rva buneo se. A kada se sledeeg puta pobijemo, onda e to biti sa orujem. Pih! Ti si blefer.
Ve si jednom pucao kada nisam imao revolver kod sebe. Uinio bi ti to i opet. Ti si kukavica, Hajsltpe
zavrio je Ernest. Uto se i Hok Sibert pojavio iz borika. Nije mu mogla promai Selbijeva optuba. ta
se to deava? upitao je hladnim glasom koji je oporavio Ernesta. Nije mu trebalo govoriti da je Sibert
njegov prijatelj. Izgleda da sam na sudu odgovorio je, trudei se da povrati kontrolu nad sobom.
Hepford se okrenuo i ponovio Hajslipovu optubu, natuknuvi da moe razreiti sukob i bez meanja
svog predradnika. Pa, sve dok ja vodim ovu druinu . . . poeo je Sibert mrko. Ti vie nita ne vodi
prekinuo ga je Hepford. Moda je to novost za tebe. Pa, i jeste. Hajslip je sad predradnik. Naimenovao
sam ga jue, u gradu. I ne obavestivi mene? pitao je Sibert ije je tamno lice postalo crveno kao krv.
Nisi bio prisutan kada sam to odluio. Osim toga, nije ni vano. Hvala, Hepforde otegao je Sibert

pribliivi se ranem u kog je upravio prezriv pogled. Drago mi je to sam slobodan, iako moj otkaz
nije regularan. A kada je o tome re, Hepforde, ima dosta toga to tebi nije vano. I kaem ti to u lice.
Uvek si bio neka udna mustra stoara i odnedavno sam te prozreo, isto kao i tvoje mrane poslove sa
Andersonom. Stoga mi i jeste jasno zato si stavio Hajslipa na moje mesto. Hepford je pomodrio. Ana
je prekinula neugodnu tiinu. Tata! Kako moe dozvoliti njemu . . . ili bilo kome drugom da tako s
tobom govori? povikala je. Hepforde nastavio je Sibert ne vidim ima li uz sebe revolver. Ako ima, ni
ne pokuavaj da ga izvue. Metkom bih ti otkinuo ruku. Mora progutati to to sam ti rekao. I jo vie.
Druina se raspala. I to treba da zahvali tom svom kicou. On je rasterao nau druinu. Ako misli
opstati ovde na "Red roku" uz Hajslipa koji treba da vodi ljude i stoku . . . pa, bogami si lud. Kladio bih
se da ti to nije namera. To je sve to sam imao da kaem. Zadri ono malo crkavice to si mi duan.
Bie ti potrebno ako bude morao da polae raune. Ha! Ha! Sibert se prezrivo smejao. Zatim je poeo
da se povlai natrake sa rukom na opasau i onda nestao. Nakon toga usledila je duga neprijatna tiina.
Bilo je oito da se Hepford i te kako trudi da prevazie ok. Pri rodna boja poela je da mu se vraa u
lice. Kada je pogledao uasnutu kerku, ve je gospodario situacijom. Eto, vidi rekao je mahnuvi
rukom. Ernestovom otrom pogledu nije promaklo da mu ruka podrhtava. Moja druina se zaista
raspala. Zato treba kriviti Siberta, a ne Hajslipa. Odavno ovde postoje neslaganja. Sibertu se nije
dopadao moj nain upravljanja ranem. eleo je kontrolu. A sada, kada sam ga otpustio, pokazao je
pravo lice i poeo sa runim optubama. Trebalo je da ga ubije izjavila je Ana ije su oi bljuvale
zelenu vatru. Hepford se neveselo nasmejao. Sibert je vetiji s revolverom od mene. Odjednom je
izgledalo da se Ana setila Ernestovog prisustva. Okrenulase i upravila u njega pogled pun hladnoe i
optubi. Verujem Hajslipu. rekla je, Ajova se naklonio. To je prirodno . . . za devojku kakva si ti. A
kakva sam to ja? Tata, prazna cura i Dad ti je po meri. To mi je bilo jasno od samog poetka. A ta si
ti to oekivao? Oi su joj bile ponosne, tamne, pune besa. Bio sam budala, naravno. Verovao sam da si
potena, iskrena, dobra. Trebalo je da posluam govorkanja. To je, izgleda, porazilo, i spustila je
pogled. Sada je Hajslip progovorio i Selbi je mogao videti da se kooperi. Gospodine Hepforde, ovaj
tip Hauard je slatkoreiv. Obilazio je oko Ane, isto kao to je to inio i sa Dejzi Bruks. Ernest je skoio
napred kao da ga je neSto ubolo. Hepford mu je prepreio put. Stajao je tamo kao plenj besa i boli. Ono
to se desilo izgledalo mu je nestvarno koliko je bilo i nepravedno. Nakon jednog trenutka ipak je
uspeo da izvue poslednje atome snage i dostojanstva. Dovoljno je povratio kontrolu nad emocijama
tako da nije morao otkrivati identitet i istog trenutka postupiti prema ovim ljudima onako kako
zasluuju. to se vize obuzdavao, to e biti vei njegov gnjev kada doe as da udari! Gospodine
Hepforde rekao je smireno rado prihvatam otkaz, ba kao i Sibert. Moram vam jo samo rei da ni pod
kakvim uslovima ne bih vie radio za oveka kakav ste vi. Njegove rei ili moda ton kojim su izreene
ili njegov izraz lica ostavili su oit utisak i na Hepforda i na njegovu kerku. Kao da je mladi Ajova
odjednom postao neka druga osoba. Saaljivo je pogledao Anu, a onda se ponosno okrenuo vodei
konja. Kada je izmakao iz njihovog vidokruga, Ernest je gotovo zaslepljen posniuo na stazi vrsto je
drao uzde, jer je bio gotovo obnevideo, grlo mu je bilo suvo. Nakon neprijatne scene gotovo je
obamro. Sibert ga je ekao u spavaonici i, kada se Ajova skljokao, primetio je: Auh. ini mi se da si i ti
svoje dobio. A to sigurno oekuje i Nebrasku . . . Sluaj, mome, bled si . . . Bled sam, Hok. Zlo mi je.
Toliko sam besan da bih mogao da ubijem . . . Ne lupetaj. Neko bi mogao da te uje. Smiri se.
Pobrinuu se za tvog konja. Ernest se izvalio na tremu. Oseao se kao da je sve Stoje vano iezlo iz
njegovog ivota. Sve njegove nade i planovi vrteli su se oko Ane Hepford. I pored svih ranijih sumnji,
zatvorio je oi i otvorio joj svoje srce. Sada kada je uutkao sve svoje sumnje i uklonio ograde, ona
gaje izdala. A samo pre sat vremena predavala mu se! Samo pre jedan sat! Njeno zaneseno lice,
sklopljene oi, otvorene crvene usne, slatke, izazovne. I sad! ta je u trenu spopalo da se potpuno
promeni, da podri nacerenog, laljivog kukavicu Hajslipa pred ocem i grubim kaubojima? ta je
moglo spopasti ako ne njena prava narav? Kako je sam sebi gorko prebacivao to je sebi dozvolio da i
za tre nutak veruje u raj! Sibert se vratio. Hej, Hauarde, izgleda da te vie grize to to nisi izgubio samo
posao, je li tako? Posao! Ba me briga za posao! Auh! Zatreskao si se u Hepfordovu curu . . . a ona se s

tobom pakleno poigrala? Jeste. Bili su u pravu svi oni prokleti, nacereni kauboji priznao je Ernest.
Rekli su da jaem u propast . . . da sam roeni utokljunac! Znali su kakva je devojka o kojoj su
govorili. Pa, ne znam. Ali su otkrili tvoju boljku. A Ana je lo lek. Ipak, ne verujem da je skroz
pokvarena. Mora i sebe da krivi. Sada jednostavno sve to mora nekako sam da podnese. Ernest je
seo. Raspoloenje mu se malo popravilo zato to je ovaj stari zapadnjak malo i hvalio Anu. Dok je sebe
prezirao to je jo beznadeno voli, oseao je stid umesto nje zbog njene izdaje. Ajova, mogli bismo se
spakovati i posuditi konje i . onda put pod noge poeo je Sibert. Noas moemo svratiti kod Bruksa.
Verujem da je Nebraska sada tamo. Ne bi valjalo da eka da ga otpuste . . . A onda . . . pa, moemo o
svemu porazgovarati sa Semom, ako bude trezan. Ali sada u ovim krajevima nema poslova . . . Ha!
Nema posla za tebe i Nebrasku! provalilo je iz Ernesta. A moda e i naivko kakav sam ja uskoro doi
do posla . . . im poelim da ga prihvatim. Pa, mome, prirodno je to sada pria kao da nisi pri sebi
odgovorio je Sibert filozofski. Blago je spustio ruku na Ernestovo rame. Omilio si mi, Hauarde. I,
bogami, moram na tebe da pripazim. Mogao bi ubiti Hajslipa ili uiniti jo neku veu glupost. A zna
da nas trojica ne bismo mogli dobro proi kod erifa u Springertaunu. Hok, vi ste moj prijatelj . . . je li
tako? Naravno da jesam. A isto tako i Nebraska. mogu vam verovati? ( Meni! To je glupo pitanje, sine.
Neto u vam poveriti ako mi svojom au obeate da neete rei Nebraski? Svakako, Erni . . . sve to
eli. Ali, suvie si uzbuen pa . . . Jesam, priznajem. Svejedno znam ta govorim. Govori, onda,
kauboju otegao je zapadnjak toplo se osmehnuvi. Hok, ja sam Ernest Hauard Selbi . . . vlasnik rana
"Red rok! Ajovino otkrie izgovoreno je gotovo apatom. Alko je oekivao da e oboriti Siberta,
prevario se. Predradnik je poeo da se sme, a onda se naglo uozbiljio. Sine, ti si skrenuo rekao je blago.
Prokletstvo! Glupi ste kao i svi drugi zapadnjaci uzviknuo je Ernest ustajui. Udimo! Ernest je zatvorio
vrata iza Siberta i zakraunao ih zatim je kleknuo i ispod leaja izvukao torbu. Otkljuao je i izvukao
gomilu podebljih koverata i ugurao ih u Sibertove ruke. Evo! U svakoj ete nai dokaz rekao je. Sibert
je otvorio jednu, preleteo pogledom, pa zatim pogledao Ernesta, a onda brzo poeo da pregleda i
sadraj drugih. Neka sam proklet! . . . Ja sam lud . . . Erneste Hauarde Selbi! Ne govorite tako glasno.
Da, ja sam Selbi. I sada znate zato, nakon svega, vi i Nebraska niste nesretni. Pa, ako ti prijateljstvo
neto znai . . . kao utokljuncu Erniju Hauardu ili kao raneru Selbiju! Bogami si me oborio, Erneste.
Kako ti je palo na pamet da ovako izigra Hepforda? Hok, u poetku nisam mislio ozbiljno. Kada sam
poeo da sumnjam u njegovu krivicu, onda sam odluio da odigram ulogu utokljunca na Zapadu. i
Sibert je tiho zviznuo. Sada je sve poelo da mu po Jal staje jasnije. Poeo je da hoda goredole po sobi.
Povre r meno bi pljesnuo akom o dlan druge ruke. Zatim bi se zakikotao. Nakon nekog vremena
ponovo je seo. Pametan si ti! Uvek mi je bilo neto udno u vezi s tobom. I sada vidim jasno kao dan.
eleo si da nae dokaz da Hepford krade tvoju stoku? Da . . . Imam neke dokaze, ali mi to nije
dovoljno. Obojica znamo da je varalica, Hok, vi moete shvatiti zato jo ne mogu zatvoriti zamku sve
dok nemam crno na belo dokaz koji u iznet pred sud. Pa, bie teko dokazati. Prikrivao je tragove.
Nikad nisam radio za lukavijeg stoara. Verujem da mogu objasniti kako vodi svoje poslove. Samo,
ovde na sudu rei ne pomau. Njegovim reima e uvek vie verovati nego mojim. Tebi su potrebne
injenice. Kunem se da se vie nee dokopati nijednog mog dolara! Ili goveda! A to me podseti da
moram uzeti svoju platu. Svakako. Idi do kue i zatrai. Nemoj opet gubiti glavu, Ajova. Sada je ovo
drugaija igra. Hepford bi te ubio dok trepne okom, posebno ako sazna ko si. A tek Hajslip . . . dobro
pripazi na njega! Hou. Spremiu revolver, nastojau da budem hladnokrvan i motriu na njih poput
make odvratio je Selbi zakopavajui opasa. Zaboga! odjednom je povikao Hok. ta je sada? Kaem
vam da se mogu brinuti o sebi. Nije to, sinak. Samo sam se setio kako se sada moe poravnati i sa
Hepfordom i sa Anom. Gadno su ti se zamerili. Ani e biti gore. Kunem ti se, ona ima dobro srce. A
uvek je mislila da je "Red rok" njen ran. Pa, nije odvratio je Ernest namrth i se. Dobro, dobro . . .
ako se stvarno s tobom poigrala, onda je i zasluila da bude unitena. Ako je . . . Zaboga, Hok, ta vi
elite? odvratio je Ernest arko. Samo pola sata, ma ne, etvrt sata pre nego to smo se vratili ona je
dopustila da je poljubim. Ona je to elela. I to nije prvi put . . . Minut kasnije kada je naletela na oca i
Hajslipa promenila se. Bila je hladna i gruba. Verovala je njegovim laima. Ponaala se prema meni

kao da sam gubav. Izdala me je pred ocem i pred njim. uo sam, Erneste, jer sam bio u boriku. I video
sam sve. Zato sam se i pojavio. Svejedno, mome, ja bih to polako. Ti si vlasnik rana i svega to je na
ranu. Kad god poeli, moe ih oterati. Jedino pre nego to njega uniti i nju ponizi, mora saznati
da li joj je stalo do tebe. Hok, i vi mi savetujete da ne urim! povikao je Ernest. Niko ne zna zato ena
ini ovo ili ono. Moda te je Ana danas i izdala zato to te voli i ne eli da to oni saznaju. Moda, ali
nije tako odvratio je Ernest gorko. Saekajte ovde i razmislite o svemu. Brzo u se vratiti. Upamti moj
savet. I kada bude tamo, zamoli ih da nam posude konje. Ha! Ha! Da posudim vlastite konje. Svakako,
uiniu tako, Hok. Ernest je brzo koraao prema ranerskoj kui, sigurniji i samopouzdaniji. Ipak,
gorina ga nije naputala. Dok je iao izmeu borova, odjednom je osetio ubod u srcu. Nikad vie nee
moi da proe kroz borik. Trem je bio pust. Video je da su vrata kancelarije otvorena i u isto vreme je
uo glasove. Odvano se uspeo i pokucao. Ko je to? Ulazi pozvao je Hepford. Ernest je uao. Raner
je sedeo za stolom, a Hajslip je stajao pored njega. Kada su ugledali Ernesta sa opasaem, obojica su se
trgnuli. Doao sam po svoju platu smireno je rekao. Naravno, Hauarde odgovorio je Hepford urno.
Koliko ti pripada? Ajova je izrekao sumu, osmehujui se. Hepford je izbrojao novac i pruio mu.
Velika hvala. Sibert i ja bismo posudili konje, bar do Bruksovog rana. Ti i Sibert moete i peke
Hajslip se runo nasmejao. Ne posuujem svoje konje. Tvoje konje! Ernest se brzo ugrizao za jezik.
Hajslipe, kladim se u deset hiljada dolara da e u roku" od sedam dana sam otii peke sa ovog rana
ako te pre ne odnesu. Hepford se nasmejao, ali se i zagledao u ovog kauboja koji je nekako bio
drugaiji. Deset hiljada? Ha! Ha! A ima samo dvadeset i est koje si sada uzeo! cerio se Hajslip. Selbi
je oseao da je beskorisno troiti rei na ovu dvojicu, barem dok im ne kae ta misli o svemu. Samo je
uputio udan pogled Hepfordu, a onda je znaajno pogledao Hajslipa. Pogled mu se zatim zaustavio na
stolu na kome su leali papiri i novac. Srce mu je poskoilo kada je ugledao plavu svesku. Tada se
polako povukao iz kancelarije. Kada se okrenuo, pogledao je niz hodnik poto je uo korake. Ana je
stajala u seni. Za trenutak je bio kao paralizovan. Lice joj je bilo bledo, a zaarene krupne oi bile su
ispunjene kajanjem. Brzo se okrenuo i strao niz stepenice, a onda kroz borik do spavaonice. Sibert je
sedeo na leaju gde ga je i ostavio. Zaboga . . . brzo si to obavio . . . Ernest je pokazao novac koji je
vrsto drao u ruci. Hajslip kae da moemo i peke rekao je. Pa, nisam iznenaen. ta si ti odgovorio?
Ponudio sam opkladu od deset hiljada dolara da e ga za nedelju dana ili odnet s rana ili e sam otii
peke. Fino. Ni ja ne bih to bolje uinio. Pa, idem po svoje stvari. Ja imam dve torbe, Hok . . . Ba me
interesuje ta e Bruks rei. Kladim se da e Nebraska praskati. Neto pre zalaska sunca dvojica
otputenih kauboja sa "Red roka" umorno su se vukli stazom koja je vodila do Bruksove kue. Dejzi ih
je prva primetila i mahnula im kapicom. Ve sledeeg trena na vratima se pojavila krupna Bruksova
prilika. Polako je krenuo prema njima. Zatim se pojavio i Nebraska i zaurlao. Seme, moe li nas
prihvatiti? upitao je Sibert kada im je priao Bruks. Naravno, hou. ta se desilo? Ili su vas oterali ili
ste sami otili? ta je ono bilo, Erneste? Sve mi se neto ini da smo oterani i da nam je novi
predradnik Hajslip rekao da idemo peke. Uh, ba su ove torbe teke! Doli su do kue gde ih je
doekala zajapurena i zabrinuta Dejzi. Izgledala je ljupko, primetio je Ernest. Nebraska je stajao
naslonjen na dovratak, smijuljei se. Samo se ti smij, pametnjakoviu zapretio je Ernest. ti si ostao bez
posla. Tako su oterani kauboji bili prihvaeni i nahranjeni. Naravno, pitanja nisu nedostajala. Ernest je
pustio da Sibert govori, a nakon svega Bruks je bio uveliko zabrinut. Bie mi teko da izgubim ovu
kuu rekao je tuno. Da izgubite kuu? planuo je Ernest. Niko sa "Red roka" ne moe vas odavde
oterati, Seme. Seme, ne obraaj panju na momka otegao je Sibert. Malo je enuo, ali srce mu je jo u
"Redu. Priali su dugo u no. Dejzi, koja je u kuhinji prala sude sa Nebraskom, izala je da im kae da
je vreme za spavanje. Imamo dosta ebadi rekao je Bruks. Vi momci, moete sa Nebraskom spavati na
tremu. Kada su svetla ugaena i kada se sve smirilo, Nebraska se dovukao do Ernesta i apnuo:
Prijatelju, sigurno ti je bilo teko zbog Ane. te kako! Zaista mi je ao. Bila je sva med i mleko, a kada ti
je zatrebao prijatelj, odbacila te je zbog Hajslipa? Nebraska, stari prijatelju, bilo je ba tako. Proklete
joj bile one zelene oi! Uvek sam se nadao da Ana ima dobru duu. Obmanula je i tebe i Hoka. Ana
nije dobra. Nebraska je uzdahnuo. Je li ti teko, prijatelju? Bogami, gadno je. Isto kao to je bilo tebi sa

Dejzi. Pa, proklet bio ako bih odustao Nebraska je rekao promuklim glasom i, okrenuvi se na drugu
stranu, odmah zaspao. Ernest nije mogao dugo da usni. U poetku je razmiljao o ljubaznosti ovih
dobrih prijatelja i kako ih voli i kako e ih nagraditi kada preuzme ran. Nakon toga misli su mu se
vratile dogaajima od tog dana, sve je ponovo preivljavao, nastojao da stvari drugaije sagleda, da
pronae uzroke i posledice. Uzalud je traio traak nade kada je u pitanju bila Ana. I svaka misao
ostajala je bez reenja. Satima je leao budan, na kraju ga je umor ipak savladao i on je upao u
privremeni zaborav. Ujutro su Nebraska i Sibert otili s Bruksom u obilazak rana, a Dejzi je bila
zaposlena u kuhinji. Ernest se vrteo tamo amo i konano se uspeo uz obronak gde je seo ispod jednog
stabla i zagledao se u predivnu dolinu. Panjaci, valovita polja, zeleni grmovi graka, crne padine koje
su vodile do crvenih stena sve je to svojom lepotom i mirom, svojom samotnou i divljinom donekle
ublailo njegovu duu. Dan je proao a da nije doao do nekog reenja svog problema. Za veerom je
jedva ubedio Nebrasku da ne ide na "Red rok. Nije mu se dopadao njegov hladan ton, niti sjaj u oima.
Ernesta nisu mogle prevariti njegove rei da eli da ode po stvari koje su mu ostale na ranu. I Sibert se
pridruio Ernestu kako bi ga odvratio od namere. U "Redu. Dragi moji, jednog dana ipak u morati da
odem. Da uzmem platu, sedlo i ebad. I, naravno, da ukazem svoje potovanje novom predradniku.
Nebraska Kempe! povikala je Dejzi gorljivo. I ona je s pravom strepila kao i Ernesr. Do avola! Jo
nisi moj gazda! alio se Nebraska. Pa, vreme je da postanem . . . zbog tebe odgovorila je Dejzi. Sve do
sredine sledeeg popodneva situacija se nije menjala. A onda je Ernest, koji je sedeo napolju, primetio
dvojicu jahaa. Nije mu mnogo trebalo da prepozna Hajslipa i Anu. Za trenutak mu je bilo neugodno.
A tada ga je obuzela ljubomora. Uleteo je u kuu. Dejzi, video sam Hajslipa. Bie bolje da se s njim
suoim. Hajslip! Oh . . . ja . . . ne mogu ga videti zamucala je. ne treba da ga vidi odgovorio je kratko.
Zatvori vrata za mnom. Izaao je uznemiren to se Dejzi toliko uzbudila i zbog samog pomena
Hajslipovog imena. Mala glupaa ga sigurno voli. Obuzet vlastitom ljubomorom i mrnjom brzo je
zaboravio Dejzi. Hajslip je, naravno, izmislio izgovor da doe do Bruksa. Zato Ana ide s njim? Jo
jedan od njenih niskih trikova. To nije moglo biti sluajno. Zastala je kod kapije a Hajslip je krenuo
prema kui. Nije pokazivala nikakav znak, da je videla Ernesta. A bilo je nemogue da ga nije videla.
Jer, nije bilo daleko, a nije bilo ni drvea koje bi skrivalo pogled. Hajslip se zaustavio ispred vrata.
elim da vidim Bruksa vano je rekao. Niko nije kod kue. Svi su u polju. Je li i Dejzi s njima? Jeste.
A i Nebraska. Posluaj me. Ne idi tamo odgo vorio je Ernest. Osim toga, sudei po tvom izgledu, to za
tebe ne bi bilo zdravo mesto. Ja nemam posla sa takvim bednicima kao to si ti odgovorio je Hajslip
dok ga je oblivalo rumenilo od bije sa. Moe Semu Bruksu poruiti od mene da se spremi da ide sa
rana. Kakvog rana? odmah je upitao Ernest. Pa sa "Red roka. Ali ovaj ran nije "Red rok. Ovo je
Bruksov ran. On za to nema nikakve papire. Tako sam i ja uo. Ali, moj . . . stari Selbi mu je dao
zemlju. Stotinu ari. Bruks ima papire za prava na vodu. Dosta toga ti zna, Hauarde cerio se Hajslip.
Bruks ne moe koristiti vodu ako ne poseduje ili nema dozvolu za zemlju. Hepford mu je dozvolio da
ostane. Sa da sam ja predradnik na "Red roku. I on mora da seli! Je li to Hepfordovo nareenje? pitao
je Ernest jed va priguujui bes. To je moje nareenje i to je dovoljno odgovorio je Hajslip okrenuvi
konja. Ernest je iskoristio priliku da poe za njim do kapije. Prenijeu mu poruku, iako nerado. Moe
mi utedeti vreme da ne dolazim opet. Svakako . . . Znam da bih ti mogao utedeti dosta to ga . . .
Zdravo, Dejz prekinuo ga je Hajslip mahnuvi pre ma prozoru gde je Ernest primetio devojinu bledu
prili ku. Brzo je nestala. Verujem da znam nastavio je Hajslip, a njegov iz gled i ton bili su vie nego
dovoljni da Ernest plane. Stigli su do otvorene kapije. Hajslip je izjahao, a Er nest je stavio preku.
Zatim je pogledao prema Hajslipu i devojci iza njega. Znam dosta toga, Hajslipe potvrdio je, a glas mu
je podrhtavao. Bruks nikad nee otii sa ove zemlje. A savetujem ti da se i ti dri podalje . . . ako eli
da sauva svoju straljivu stranjicu. Ana je naglo mamuznula konja. Ernest je samo za trenutak
ugledao njeno lice, ali je i to bilo dovoljno da primeti da je zaplaena. Hajslip je krenuo njiui se u
sedlu i podrugljivo zapevao: Revolvera iz Ajove moju curu ukrao je . . . Njegov smeh je dugo
odzvanjao. Uskoro je dostigao Anu i jaui uz nju nagnuo se da je uhvati za ruku. Izgledalo je da mu se
rado preputa. Zatim su, drei se za ruke, odjahali niz stazu. Ernest je stajao u nemonom besu.

Napokon je promrmljao: Ko bi poverovao da bi to ona mogla uiniti? . . . Ona je sve ovo smislila!
Zbog ljubomore i izdaje odluio je da ne odgaa ono to je odavno trebao da dovri. VI Te veeri,
Nebraska je dojahao ranije nego obino. Sa sobom je doneo miris ume, a odea mu je bila puna
borovih iglica. Ne izgleda kao da si kopao rupe za ogradu primetio je Ernest. Sem i Hok su to obavili
odgovorio je Nebraska. Pa, gde si ti bio? Jahao sam uokolo. Ernest se pitao zato je Nebraska to radio.
A onda je ovaj nemarno pitao ko su bili jahai koji su ili prema "Red roku. Hajslip i Ana odgovorio je
Selbi, isto tako nemarno. Kauboj je sono opsovao. Ona crvenokosa namigua! Igra li ona Hajslipovu
igru? Ne znam, Nebraska. Bio sam iznenaen kada sam video kako odose drei se za ruke. Zaista je
kvarna. Prokleta bila. Moda samo tebe izaziva i ne zna koliko je Hajslip u stvari zao. Neko bi morao
da joj kae. Naravno, tatica ne moe. Zato i Dejz uvek zadrhti kadgod se spomene Hajslipovo ime. To
me, bogami, ljuti. Ali, Dejz je potena. Ispriala mi je. Rekla mi je da je hipnotisao kao to zmija
hipnotie ptice. Da nije tako, dragi moj prijatelju, dao bih joj ve sutra nogu. Srce joj je dobro. Moram
ostati uz nju. Brine me to da bi Hajslip jednog dana mogao dojahati ovde i uhvatiti Dejzi samu.
Verujem da je zato danas dolazio da malo osmotri i zato doveo Anu. Moe biti. Rekla je da kaem
Bruksu da se seli odavde. Ma ta mi kae! uinie to, Erni, ako mu dopustimo. Zakon je na
Hepfordovoj strani. Bruks nema nita napismeno. Pa, Nebraska, bie ti drago da uje da neemo
pustiti gospodina Hajslipa odgovorio je Ernest radosno. To su prave rei. Bogami, tebe je lepo imati za
prijatelja, Erni. Zaista ne znam ta sam radio i kako sam ivio pre nego to si doao! Hvala. Srean sam
to mogu uzvratiti kompliment . . . A sada da malo razmotrimo sve ovo. Neka se Bruks i Sibert
pozabave ogradom. Nas dvojica emo naizmenino paziti na kuu. Odozgo, iz ume, odakle se prua
pogled u oba pravca. Auuh. To je pametno. Neka doe i zatekne Dejzi samu ha? . . . Erni, nekako
slutim da e doi. Naravno da e doi. Kada su danas doli, Ana je ostala kod kapije. Video sam ih i
rekao Dejzi da zatvori vrata. Kada je Hajslip dojahao, lagao sam . . . rekao sam da nije ovde. Rekao
sam mu da je Dejzi s tobom i da mu je bolje da se ukloni. Dejzi, luaa jedna, pojavila se na prozoru.
Hajslip je video., bogami, udarilo mu je u glavu! Odjahao je pevajui onu o Ajovi. Auuh. Drago mi je
da si mi rekao, Erneste. To je ono ega sam se i plaio. Odgegao se u kuu, ostavljajui Selbija.
Trenutak kasnije Ernest je uo strogi glas, a zatim Dejzin pla. Ne elei da prislukuje, ustao je i
krenuo do klupe ispod bora. U to je izaao Nebraska, bel kao kre. Gde si, Erneste? pozvao je. Onda ga
je primetio, otiao kod njega i seo u senu velikog bora. Maramom je obrisao znojavo lice. Inae,
izgledalo je da je miran. Jo je gore, Erni poeo je smireno. Zaskoio sam Dejz. Zaklela se da se ne
sea da je provirila kroz prozor da vidi Hajslipa i ne bi znala rei zato je to uinila. Priznala je da se
plaila da bi je mogao uvaliti u nevolju. To mi je morala priznati i izgledalo je kao da joj je laknulo. A
onda je neto promrmljala i ja sam se ukoio. Upitao sam je voli li Hajslipa. Rekla je da ga mrzi i tako
je izgledala. Onda sam je upitao voli li mene. I zaklela se da me voli . . . Onda sam joj rekao da mi je to
dovoljno. Uskoro emo u grad da se venamo. Onda e je Hajslip ostaviti na miru. Ajova je tiho
opsovao i primetio: To isto u i ja uiniti, Nebraska. Svakako, znao sam da hoe . . . A sada, kada sam
ja svoje sredio, brinem se zbog tebe. Nema problema, Nebraska. I ja u sve brzo srediti. Dva dana
nakon tog razgovora Ernest je sedeo na bregu i osmatrao put kada je primetio Hepfordovu dvokolicu.
Ubrzo je prepoznao i putnike. Bili su to Hepford i Hajslip, koji je drao uzde. Ernest je prvo pomislio
da dolaze na Bruksov ran, ali su proli stazu i brzo nestali iz vida. Idu u grad glasno je rekao Ernest. I
zamislio se. Iznenada je skoio, uzviknuvi: Pa, to mi je ansa! Otii e do "Red roka" i pod okriljem
tame, poto nema Hepforda i njegovog skutonoe, dokopae se plave sveske koja e, bio je u to
ubeen, potkrijepiti njegove sumnje u ranera. Ernest se nije vratio u kuu. Drei se ume, napravio je
irok krug oko Bruksove farme i doao do puta koji je vodio do zapadne strane doline. Iao je polako,
oprezno. Mogao je naii na nekog od Hajslipovih jahaa, a Ernest nije eleo da ga iko vidi. Sunce je
zalo kada je doao do suprotne take i iznad ranerske kue. Tu je saekao. Njegov pogled je s
ponosom lutao preko prostrane zemlje po kojoj su se prikradale dugake purpurne senke. Prostrani
zeleni panjaci bili su proarani sa stotinjak konja, daleko iza ovih bili su jo iri panjaci na kojima je
pasla stoka. Tamo negde krave su mukale, blejanje jagnjadi dolazilo je iz ravnice iza kue. Bila je to

izuzetna scena i Ernestovo srce se napinjalo od ponosa. Sve to je bilo njegovo. U tom trenutku u
njegovom srcu nije bilo milosti. Varao ga je otac, ismejavala ga je kerka. Prolo je vreme kada je
izmeu njega i njegovog poseda stajala kruna crvene kose i sjaj zelenih oiju. Daleko iznad suprotne
padine poslednji zlatasti zraci obasjavali su planinske vrhove. Ernest je posmatrao kako se produuju
purpurne senke, kako sumrak prelazi u tamu, tama u no. Tada je krenuo iz svog zaklona, do borika
koji je, okruivao kuu. Postao je oprezniji. Zaustavilo ga je lajanje psa gotovo se zaledio kada je uo
neije korake niz stazu. Napokon je doao do gustog grmlja to je raslo sa severne i istone strane kue
i odmah osetio veu sigurnost Izvirio je iz senke i primetio samo svetlo u kancelariji. Njegovo otro
uho uhvatilo je lake korake. To je, bez sumnje, bila Ana, jer je bio siguran da ne mogu biti ni Hajslip,
ni Hepford. Ernest nije mario ni za kog drugog, ali se plaio i od same pomisli da sretne Anu. Ako bi se
desilo da naleti na Hajslipa ili Hepforda, to bi znailo pucnjavu. Pripremio se i kada mu je ruka dotakla
hladnu drku revol vera, osetio se sigurniji. Ovo nije bila deija igra. unuo je i pripremio se da eka
dok se ne ugasi svetlo u maloj sobi. Sedeo je sve dok mu se udovi nisu ukoili. Vreme se oteglo, a on
nije imao oseaj da treba uriti. Ipak je ustao i krenuo preko istine ispred kue, pazei da ne proe
ispod jedinog otvorenog prozora. Sena je bila neprobojna. Morao je da opipava oko sebe i pomalo se
pribojavao da ga ko ne primeti. Napokon se dovukao do stepenita trema i zastao da proviri kroz
prozor. Prvo je video kako se Anina crvena kosa presijava na svetlosti. Osetio je otar ubod. Jo vie se
primakao. Sada je video da Ana sedi za stolom s glavom oslonjenom na prekrtene ruke. Bio je to
poloaj koji je odavao oaj. I najtvre srce bi bilo dirnuto pred tom tugom i klonulou. Pitao se ta se
to moglo desiti. Nije ni radila, ni pisala. Opet se Ernest pridigao da malo bolje pogleda. Pognuta
devojina ramena poela su da podrhtavaju od jecaja. Sve je ukazivalo na osobu koja se predala tuzi i
beznau. Ernest je napustio svoj poloaj i skliznuvi u zaklon odluio da jo osmatra, eka i misli.
Neto se desilo to je donelo tugu toj oholoj i svoglavoj devojci. Da li je to bilo u vezi s njenim ocem?
S njim? S Hajslipom? Bio je siguran da ni to ne bi ni za tren moglo poljuljati njegovu odluku. Ipak je
oseao da ga bes poputa. A znao je da je i to moglo biti mogue. Devojina narav imala je udi aprila.
ak je sebe uhvatio kako se nada da ona pati. Ako nije tada patila, znao je da e patiti uskoro. Postao je
nemiran, nervozan, a zatim nesiguran. Uznemirila ga je Anina nesrea. Gorko je sebe optuivao da je
slabi. Ali nije bilo pomoi. Gotovo da je poeleo da odustane. Da ode i njoj ostavi "Red rok. Ali, ipak,
ostalo mu je dovoljno zdravog razuma da mu kae da su to sentimentalne gluposti. Jo se borio sa
sobom kada je svetlo ugaeno. Napo kon! Ernest je uo kako se vrata zatvaraju i koraci udaljavaju.
Saekao je jo izvesno vreme. Minuti su mu se inili dugi kao sati. U svakom sluaju nije vie mogao
ekati. Skinuo je izme. Beumno je iskliznuo iz grmlja, obazirui se uokolo, oslukujui kao jelen kog
gone. Zatim se uspeo uz stepenice. Vrata kancelarije bila su zakljuana. Pokuao je s prozorom. Bio je
vrsto zatvoren. Bilo je to nezgodno, ali je bio i na to spreman. Njegov lovaki no, koji je nosio za
paom, imao je otpornu otricu. Uvukao je izmeu okvira i praga i podigao. Trgnuo se kada se ula
kripa. Ponovo se ukoio dok je oslukivao, spreman na sve. Nita se nije desilo. Opet se nagnuo prema
prozoru. Lako ga je otvorio, ali je imao problema da ga pridrava dok je ulazio unutra. Zatim ga je
spustio. Nakon toga je otiao do vrata, napipao bravu i polako i oprezno otvorio vrata. Na prstima je
otiao do stola i nagnuo se nad njega paljivo pipajui. Odjednom su mu prsti dohvatili neto meko i
vlano. Maramica! Ana je ostavila. Ernest je osetio dobro poznati miris. To ga je uzbudilo gotovo vie
nego pogled na nju. Maramica je bila vlana od suza. Impulsivno je strpao ispod koulje. Zatim se dao
na posao. Sto je bio prazan. Opipavao je po malim ladicama jedan predmet za drugim dok mu prsti nisu
dotakli svesku omotanu gumenim trakama. Svesku je stavio u dep. Da bi proverio, jo jednom je
opipao svuda po stolu i po ladicama. Imao je ono to je eleo. Njegov zanos naglo je zamro. Brzo
udaranje kopita gotovo ga je paralisalo. Konji su se pribliavali. Zatim je uo povik, tako blizu da mu
se krv zaledila u ilama. Otiao je do vrata. U tami je primetio dvokolicu. Jedan ovek je iskoio.
Odmah sve momke pozovi zvao je Hepford promuklim glasom. Poalji Pedra po dvokolicu. Ali, reci
mu da ne ispree konje. Pouri. ovek je otrao. Heprord je izlazio iz kola. Ernestov mozak radio je
brzinom munje. Prvo je pomislio da smelo sie niz stepenice i suoi se sa Hepfordom. Raner je bio

uzbuen. Neto se desilo. Ernest bi morao da ga ubije. Zatim je odluio da pree preko trema i iskoi u
senu. Ni to ne bi uspelo. Ostalo mu je samo jedno. Skliznuo je u tamni hodnik. Nameravao je da proe
kroz kuu i izae na stranjem delu. Naleteo je na vrata koja se nisu otvarala. Oseao se kao u zamci.
Na tremu su odjeknuli brzi Hepfordovi koraci. Ernest je iao du zida, traei vrata s leve strane. U
istom momentu uo je udaljene povike. Odjednom je njegova ruka neto napipala. Vrata! Naao je
ruku. Polako je okrenuo, izvirujui niz hodnik prema tremu. Vrata su se otvorila i naao se u
osvetljenoj sobi. Ernest je naglo uleteo u sobu i zakljuao vrata iza sebe. Tek tad je podigao glavu i
ugledao Anu Hepford koja se uspravila na krevetu. Ernest je brzo stavio prst na usne. Ali to nije
spreilo Anu da povie: Erneste! apnuo joj je da bude mirna. ta ovo znai? uzviknula je, a izraz
iznenaenja prelazio je u gnjev. Pribliio se dugakim koracima do njenog kreveta. Svetlost none
lampe ga je celog obasjala. Anine krupne oi postale su jo krupnije kada ga je odmerila od gole glave
do bosih nogu, njegovo pretee dranje, revolver. Klonula je teko uzdahnuvi. Zaboga! . . . ta radi u
mojoj sobi? ta e mi uiniti? Njen strah pomogao je Ernestu. Nije mu bilo nita drugo na umu osim
da je utia. Pa, zavisi procedio je besno. Opet je sela, a crvena kosa joj je padala preko bledog lica i
golih ramena. Strah i uznemirenost uinili su je jo lepom. Ernest je pomislio da ona verovatno misli
prema ko su njegov iznenadan upad i dranje mogli znaiti samo jedno da je doao da joj se osveti
zbog njene izdaje i grubosti. Erneste . . . ti . . . ti ne bi . . . poela je i podigla drhtavu ruku. Uinio bih
sve, Ana Hepford proaputao je pretei, naginjui se nad krevet i gledajui je pravo u oi. Imao je
nameru da je strai sve dok mu ne pomogne kako da rei ovu dilemu. Naterala si me da te zavolim do
mahnitosti. Onda si me izdala . . . prezrela me pred ocem . . . i onim prokletim lopovom! proaputao je
promuklo. Oh . . . ali, priekaj . . . sasluaj! Erneste! poela je divlje. Nisam toliko opaka kako misli.
Kada smo se vratili . . . iz one etnje . . . svi su me ismejavali. Bila sam besna . . . jer sam . . . poela
shvatati da mi je stalo do tebe. Nisam smela da popustim. Ponovo sam ohrabrila Hajslipa . . . I kada
sam te videla kod Bruksa, elela sam da se osea bedno kao i ja . . . Bilo mi je ao. To me je potreslo.
Veeras sam ti pisala . . . o tome koliko sam pogreila to sam te povredila . . . koliko mi je ao to sam
ti sve to uinila. Mora mi verovati, Erneste. Ana Hepford, ti lae odvratio je, nimalo se ne
pretvarajui daje ljut. Ne laem, Erneste. Imam pismo ispod jastuka. Okrenula se i ispod jastuka
izvukla pismo i pruila mu. urno se nagnuo preko kreveta da ga dograbi. Jedan pogled bio mu je
dovoljan da vidi da je adresirano na njega. Koverta je bila debela i nesumnjivo je sadravala nekoliko
stranica. Polako je pismo spustio u dep. Sumnja u nju bila je velika koliko i bol koji mu je zadala.
Silio se da ne podlegne njenim arima i njenim laima, da ne bi ponovo bio ponien. A ipak je ostao
bez daha pred tom slatkoom dok je bespomona leala u krevetu. Dakle, sada si poela da pie
pisma? Zato ne pozove Dada da ih urui mesto tebe? upitao je otro. Molim te, Erneste preklinjala ga
je. Znam da zasluujem . . . oh, Erneste, bila sam bezduna. Znam da sam pogreila. Ne traim da mi
oprosti . . . samo da mi veruje. Sve je u pismu. Ispovedila sam se. Napokon sam rekla istinu . . . kako
sam otkrila da te zaista volim . . . kako mrzim sebe zbog svoje zaslepljenosti, tvrdoglavosti . . .
preklinjala te da u sve uiniti to trai. Ana, to to kae je nemogue. Zaista nije. Sve je u tom pismu
. . . i ako ne moe da mi veruje, proitaj ga sada, ovde. Ne krivim te. Ja . . . lagala sam . . .
flertovala . . . bila sam kukavica. Erneste, ja sebe nisam poznavala . . . nisam. Ako je to tano . . . onda
je prekasno! rekao je okrenuvi se da mu ne vidi lice. Uspravila se i dohvativi ogrta izvukla se ispod
jorgana i krenula prema dnu kreveta gde je sedeo. Gledala je u pod. Lice joj je bilo crveno. Nije
prekasno, Erneste. Ne reci to . . . ne
ako me jo . . . Uutkali su je teki koraci i kucanje na vratima. Ernest se povukao. Iznenada je shvatio
u kakvom je poloaju i kako je ovo kompromitujua situacija za devojku. Ana, jesi li budna? uo se
glas njenog oca. Oh! Jesi li to ti, tata? Da, budna sam, ali sam u krevetu odgovorila je tonom koji se
Ernestu uinio neprirodnim. Pusti me da uem. Tek tada se lako promenila. Zaplaen pogled napustio
je njene oi. Ali, tata, rekla sam ti. U krevetu sam. Ne elim da ustajem. Mislim i da ne treba. Onaj
novac je kod tebe? Da. Sakrila sam ga. U "Redu. Sada nije vano. Verovatno u biti vani celu no . . .
Ana, neto strano se desilo. ta? Mladi Hauard je ubio Hajslipa . . . Kauboji misle da je I to isto

ubistvo. Anin uasnuti pogled ga je ukoio. Oh, tata . . . to je I strano! povikala je promuklo. Pa, bilo
je strano za Hajslipa i bie strano za Ha uarda ako ga uhvatimo odgovorio je Hepford besno. Bie to
lin. ao mi je, Ana, to ti to moram rei, ali i ti si kriva. Rekao sam ti da se okani onog utokljunca.
Od sa mog poetka sam slutio da je drugaiji. Nije uopte kauboj, nije ak ni zapadnjak. Bio je do uiju
zacopan u tebe . . . Ne ma sada koristi od prie. Prekasno je. Ovo e ti posluiti kao lekcija. Sada
spavaj, ako moe. Sve u ti sutra ispriati. Njegovi teki koraci udaljavali su se hodnikom. uli su se
glasovi s trema. Mnogo njih. Ernestovo srce koje mu je bilo dolo u grlo, vratilo se na mesto. Njegovo
zaprepatenje, a zatim strah, bili su upueni Nebraski. U trenu je shvatio ta se desilo. Hep ford i
Hajslip nisu otili u grad. Bez sumnje se Hajslip vra tio na Bruksov ran i tamo naleteo na Nebrasku. A
onda je Hepford, a moda i neko drugi, namerno uvukao Erne stovo ime u celu guvu. Odjednom je
Ernest postao svestan Aninog prisu stva. Dok su mu te misli prolazile kroz glavu, potpuno je zaboravio
na nju i gde se nalazi. Dola je nesigurno do I Ernesta i ledenim rukama obuhvatila njegove. Lice joj je
bilo avetinjski belo, oi irom otvorene i pune straha. Oh, boe, sada znam . . . zato si rekao da je
prekasno jeala je. Ja sam te na to navela. Ne krivim te. Ja sam kri va. Oh, Emeste, zato, zato nisi
ekao? Zato nisi pre I doao kod mene? Sada mi je sve jasno. Hajslip je navalio na tebe. Zbog mene!
Uobraena luda! ti si ga ubio! Oh, boe, oprosti mi! Ernest je zagrlio i privio na grudi, ne verujui vla
stitim ulima. Ali, mogao je da oseti udaranje njenog srca, mogao je da vidi tragini oaj u njenim
krupnim oima. Ana, uti. Tvoj otac . . . ili neko drugi mogu te uti. I ivot mi je u opasnosti
proaputao je. ula si ta je rekao o linu. Jesam . . . jesam. Privila se uz njega drhtei. Hteo je da joj
kae da nije on ubio Hajslipa, da je uveri u svoju nevinost, ali nije imao snage da odoli ovom trenutku.
ta bi vie mogla da kae? ta bi mogla da uini? I opet je otkrio da je siguran da ga ova predivna
devojka, i pored svega to se desilo, istinski voli. Izgledalo je nemogue, nerazumljivo, a ipak . . . Malo
se odmakla od njega i video je kako prikuplja snagu. Moramo odmah napustiti "Red rok" proaputala
je. Ti bi pola sa mnom? Neka nam nebo pomogne! Da, ii u. im preemo granicu, bie siguran.
Ako te uhvate sada . . . tata i njegovi ljudi e te obesiti. Oh, oni te mrze, Erneste, zbog neeg to ne
shvatam . . . Moramo odmah krenuti. Ana, ti bi stvarno . . . pobegla sa mnom? upitao je zadivljeno.
Rekla sam ti. Da, da, hou. Moram. Nikad te neu pustiti samog. Ali zato? Jer sam te unitila . . . I jer
ja . . . volim te, Erneste. Ovila je ruke oko njegovog vrata i poljubila ga. Ali, Ana. Razmisli. Ne ini to
samo . . . zbog grize savesti ili saaljenja. Morae da se uda za mene. Pa, to bih i volela, Erneste. Ali,
ja bih pola bez obzira na to hoe li se sa mnom oeniti ili nee. Dau svoj ivot. Platiu. Ja sam nova
Ana Heptord. I znam ta radim. Ubio si oveka zbog mene. Ali, on je zasluio da umre. elim da ivi
zbog . . . mene. Biemo veoma siromani, Ana. Nauila si da ima sve to eli. Moda e zaaliti. Ja
elim samo da te odvedeni od njih . . . Erneste, ti me voli? Nisi me prezreo? Ni jedan ljubavni san koji
je sanjao nije mu nudio to liku milinu i strast u njenom glasu, molbu na njenom licu. Ana, volim te vie
nego ikad. A ipak, jo jednom razmisli ta radi. Poljubi me prosaputala je nudei mu usnice. A onda se
naglo odmakla od njega. Pustiu te kroz prozor rekla je brzo. Dri se mraka. Nai svoje cipele. Ja u se
obui, spakovati nekoliko stvari i nai emo se za petnaest minuta. Proi u kroz umarak, niz put.
ekaj me pored velikog bora. Moram pokuati da uzmem konje, ako budem mogla. Smanjila je
svetlost, tako da je u sobi bilo gotovo mrano, i podigla zastor. Prozor je bio otvoren. Napolju je bilo
mrano i tiho. Sada apnula je i, molim te, pazi da te ne vide. Ne rekavi vie ni rei, Ernest se izvukao.
Poljubila ga je u obraz i rekla: Mili. Ernest je pao na meku travu. Nejasna prilika s prozora je iezla.
Za trenutak je stajao kao opinjen. Kako je bila tamna no! Kako tiha! Drhtao je. Oslukivao je. Do
uiju mu je doprlo lupkanje konjskih kopita. Krenuo je. Razmicao je lie grmlja i kretao se beumno
dalje od kue, u umarak. Naao je cipele i obukao ih. Morao je da opipava debla borova. Promicao je
izmeu njih postepeno vraajui kontrolu nad svojim ulima dok se prikradao cesti. Na ivici umarka je
zastao da se orijentie. Preko istine nalevo videla se svetlost na prozorima spavaonica. Preao je iroki
tamni prostor do desne strane umarka i doao do visoke ograde obrasle divljom lozom. Kliznuo je do
kraja gde je skretala pod pravim uglovima, formirajui jedan zid ambara. Trebao je jo samo da obie
ambar pa da doe do staze. uo je udaranje kopita, prilino blizu, i kripu tokova na ljunku. Neko je

od kue dovozio dvokolicu. Iznenada je te zvuke priguila jurnjava konja iz drugog pravca. Projurilo je
nekoliko jahaa prema ranerskoj kui. Ernest je video samo tamne prilike. Nije imao vremena da
razmilja i planira. Drae Anu za re, pobei e s njom, oeniti se i neka . . . Zanos mu je ispuneo srce.
Ali, nisu mogli otii peke. Mora nabaviti konje. Moda ne bi valjalo da eka dok mu se Ana pridrui.
Ipak je ekao. Uskoro su se u tami pojavile nejasne prilike. Pedro je vodio dvokolicu. Meksikanac je
pevuSio. Proao je pored njega. Ernest je iskoristio priliku i brzo zaobiavi ambar pourio niz stazu.
Izgledalo je da je uobiajeni mir u ovo doba na ranu poremeen. Do uiju mu je dopro zvuk udaljenih
glasova i udaranje izama na drvenim podovima. Kauboji su ili goredole, Ernest se brinuo zbog trojice
jahaa koji su projahali. eleo je da se vrate. Ipak, razmiljao je, moda su otili prema Springertaunu.
Nije proao vie od pola puta do velikog bora koji je bio uz sam put, ali ekao je podalje od ambara i
oslukivao, nestrpljivo izvirujui u tami. Bio je siguran da e Ana doi. Nestalo je i najmanje sumnje.
Zahvaljivao je bogu to je i pored svega uspeo da joj veruje. A kako je samo pogreio onog dana na
Bruksovoj farmi. Ona je bila samo smuena. Njena tatina i ponos podlegli su pred ljubavlju prema
naivku koji se pretvarao da je nespretan kauboj. Ernest je bio presrean zbog uloge koju je igrao. Inae
je moda nikad ne bi osvojio. Bilo je potrebno Hajslipovo ubistvo da bi ona postala ena. Odjednom je
njegovo otro uho uhvatilo zvuk lakih i brzih koraka. Krv mu se uzburkala. Dolazila je. Dolazila je da
bude s njim, da ode s njim, da deli s njim njegovu sudbinu. Iz tame je izronila tamna sena. Na sebi je
imala crni kaput i nosila je malu torbu. Ernest je izaao iz svog skrovita. Trgnula se kao zaplaeno
drijebe. Blago je izustio njeno ime, umirujui je. Doao je do nje i uzeo joj torbu. Kasnim. Ali . . . bilo
je lako aptala je. Tata je tamo sa svojim ljudima. Ja . . . za trenutak sam oslukivala . . . Sada moramo
nai konje. Pedro je upravo uveo dvokolicu. Odlino. Doveu je. ekaj me na kapiji. Otvori je. j
Posluao je pourivi niz stazu. Mogla je da se snae sa Pedrom. Pre nego to je stigao do kapije uo je
tokove. Potrao je da otvori kapiju. Ana je usporila, ali nije zastala. Upadaj! pozvala ga je kratko se
nasmejavi. Ernest je uskoio. Rekla sam Pedru da nita ne govori dok ne odmaknem. I da idem u
Springertaun. To e tatu navesti na pogrean trag. Pobesnie . . . ali ni upola toliko kao kada otkrije
gubitak jo neeg. Ernest je obuhvatio oko vitka pasa. Krenuli smo. Nije vano gde. Oh, Ana, predivno
je da bi bilo istinito. Pa, dovoljno je istinito odgovorila je otro. Nekako udno govori za oveka kog
trae zbog ubistva. ta si mogla oekivati? Ispalo je da me ne mrzi nego da me voli. Erneste, odsad
mora da malo vie razmilja odgovorila je ozbiljno. Nekako se nadam da kauboji nee krenuti za
naim tragom, nego pravo u Springertaun. Ali i ako krenu, nee nas uhvatiti. Gde idemo, Ana?
Skreemo oko deset milja iza Bruksovog rana. To je prilino dobar put, ali se mnogo ne koristi.
Kratica do Snouflejka, oudauna, do granice Novog Meksika. Mislim da e biti bezbedno. Do tih
gradova ne moe doi glas o tvojoj . . . tvojoj borbi sa Hajslipom pre nego to mi tamo doemo. A kada
jednom preemo granicu, biemo sigurni od tatine druine. Tvoj otac nikad nije bio za mene. Ne znam
zato. Nikad mu se nisi dopadao. U poetku je bio sumnjiav. Zaklinjao se da nisi kauboj. Mislio je da
moda njuka. Uvek je raunao na Hajslipa. eleo je da se udam za njega! Zamisli samo! I naravno,
Hajslipovi pajdai e polomiti noge da te se doepaju. Ne bi ekali erifa nego bi te linovali, Erneste.
A tata bi gledao kako oni to obavljaju. Bez dokaza da sam . . . da sam ja ubio Hajslipa? pitao je Ernest.
Dokaz? Mora da ga imaju . . . Kada e mi rei ta . . . kako se desilo? Kada se venamo i budemo
sigurni. Moda je bolje da mi nikad i ne kae . . . Sluaj, uskoro emo biti na Bruksovom putu.
Moramo biti oprezni. Veto je upravljala konjima i Ernest je bio zadivljen. No je bila vedra i hladna
zvezde su sjale belom svetlou hladni vetar je rashlaivao njegovo zaareno lice. Sigurno e kasnije
biti i hladnije primetio je. hoe. Ispod sedita je debelo ebe. Izvuci ga. Nema kaput. Bie hladna no.
Ernest je izvukao ebe i rairio preko njihovih krila. Ispod sedita je vrea sa itom. Dobro. Ba je
udno. Tata je otiao u Holbruk u nameri da ostane nekoliko dana i . . . Ana je zastala, a Ernest je nije
nita pitao. Neko vreme su se utke vozili. Ernest je paljivo gledao okolo. Proli smo stazu. Preka je
sputena. Neko je zaboravio. Bruks nikad ne ostavlja sputenu preku primetio je Ernest zamiljeno.
Sada su konji ili sporije. Ernest je oseao hladnou poto je ebe stalno klizilo. Misli su mu skrenule
na Hajslipovo ubistvo i vie je bio zabrinut zbog Nebraske nego zbog sebe. Ali je bio i zadovoljan

poto je Nebraska sigurno morao imati opravdanje za svoje delo. Kada se istina sazna, niko nee aliti,
niti ak braniti Hajslipa. Hepford je morao imati neki lini razlog za svoje simpatije prema kicou i
uplitanje Ernesta u ubistvo. Sibert je to nagovestio otvoreno u svom govoru raneru. Ernest je to za
sada odbacio. Uinio je sve to je mogao da odigra ulogu. eleo je da svoju obmanu ne otkriva sve do
venanja sa Anom a, ako bude mogue, ni nakon toga sve do trenutka kada e moi da stane pred
Hepforda i pokae mu dokumente o I vlasnitvu "Red roka. Bie to uzbudljiv trenutak kada Ani otkrije
svoj pravi identitet. Pokuao je da zamisli njeno iznenaenje kada sazna da se udala za bogatog ranera
a ne siromanog kopaa rupa za kolje za ogradu. A kada se oporavi od oka, moda nee mnogo
zaaliti to je supruga Ernesta Hauarda Selbija. Brinulo ga je kako e izbei to otkrie dok se budu
venavali. Bie teko osim ako ne ubrza ceremoniju i ako se ne pouzda u uzbuenje neveste koja
moda nee uti da joj se mu preziva Selbi, a ne Hauar. Povremeno bi se Ana okrenula i zagledala u
njegovo lice. Mogao je videti njene tamne oi i smeak na bledom licu. Ne brini, Erneste. U ovo sam te
ja uvalila i ja u te i izvui. Ne brinem se. Suvie sam srean da bih se sada sekirao . . . niti se imalo
brinem za ono to e se desiti kasnije. ta kasnije? Nakon venanja. A to e biti sutra. Nasmejala se.
Znai, vie uri da se sa mnom oeni nego da pobegne ljudima mog oca ili erifu? Priznajem da je
tako. Rado u i na veala samo da mi bude ena bar jedan dan. Pa, ja to neu. elim te zauvek . . .
Zaboga, Erneste, nije li divno to se volimo! Da smo bar ranije to znali! Ja jesam. Rekao sam ti. Molio
te. Moda si mislila da nisam mukarac s kojim se treba petljati? Pogreno sam te ocenila. svi ostali,
posebno Hajslip. jesi. Ja sam lo odgovorio je Ernest hladno. Jo u te iznenaditi. Nemoj, molim te. ovo
mi je bilo dovoljno. Kanjena sam za sva vremena. Tako su razgovarali, povremeno bi uutali a milje
su promicale pod brzim tokovima dvokolice. Skrenuli su s glavnog puta i nakon toga Ana je odahnula.
tedela je konje i nije ih zaustavljala sve do iza ponoi. Zastali su u borovoj umi. Odnekud iz tame
dopirao je ubor potoka, a vetar je uzdisao u kronjama. Odmoriemo konje i zapaliti vatru da se malo
ugrejemo predloila je Ana. Ima li ibice? Nemam, ali ti sigurno ima. Ni drvce. Tako se Ernest naao
pod istim pokrivaem sa Anom, glave naslonjene na vreu sa itom. Ana je glavu naslonila na njegovo
rame. U stvari, bila mu je u zagrljaju i njena kosa mu je milovala lice. Pa i nije tako loe za begunce
rekla je blago. Utini me da vidim sanjam li. Spavaj sada. Nije vreme za romantiku, mili Erneste. Za to
emo imati dovoljno vremena kada se izvuemo iz ome tatinih ljudi. Ernest vie nita nije rekao.
Leao je presrean, suvie svestan Aninog prisustva. Samo se jednom promekoljila, i to kada je
skidala rukavice. Levu ruku prebacila je oko Ernestovog vrata, a prsti su joj bili hladni kao led. Ubrzo
je zaspala. Selbi je video blistave zvezde kroz tamno lie i oslukivao uzdisaje vetra u liu iznad
glave. Pitao se ta e donet sledei dan, iako, zbog svoje uloge, nije eleo da ikad osvane. Satima
kasnije uinilo mu se da je zvezdani pokrov izbledeo, a onda je i umilna blizina Ane prela u zaborav.
Kada se Ernest probudio, nebo je bilo sivo. Njegovo mekoljenje uznemirilo je Anu, koja je naglo sela
divlje gledajui oko sebe. Ali, trebao joj je samo tren da sadanjost povee sa prolim dogadjajima.
Zbacila je ebe, veselo se smejui. Ba mi je bilo udobno i toplo. Izvuci se, kauboju. Nisi neto veseo
za mladoenju. Ernest se brzo izvukao. Gde su moje rukavice? . . . Uf, leala sam na svom eiru . . .
Erneste, moramo nahraniti konje i krenuti iako emo sami ostati bez doruka. Ovde ima vode, ali
sumnjam da e konji piti. Ernest je uspravio vreu sa itom. Nikad nisam spavao na tvrem jastuku.
Oh, zato je moj bio mekan . . . nakon to se unutranja maina stiala. Erneste, u poetku ti je srce kao
ludo lupalo. Hm! Zato ne bi? Nikad ranije nije sluilo kao jastuk tako zgodnoj i arobnoj glavici.
asna re? asna re! Imam mnogo razloga to te volim, a to je jo jedan vie. Znala sam, iako mi nisi
rekao. Ko je sada sentimentalan? ime emo nahraniti konje? Uzmi zobnice. Sigurno su ispod zadnjeg
sedita. Uveliko je svanulo kada su konano bili spremni da krenu. Kada je Ana skrenula kola na put,
otkrila je neto na zemlji. Erneste, mi nismo napravili one tragove primetila je. I on je primetio tragove
toka i konjskih kopita u ji peskovitom tlu. Izgledaju prilino svei rekao je. I Sigurno su od jue. Ko je
to mogao krenuti pre nas? . . . Erneste, ovo mi se nimalo ne dopada. Nije vano sve dok su ispred nas.
Moda je to neko ko e da razglasi novosti. ta da radimo? Reskiraemo. Idemo dalje. Tako su i
uinili, dok se nebo rumenelo na istoku, sunce blistalo na mrazom pokrivenoj travi a predivna uma

budila. Ernest je video jelene i konje za koje je bio siguran da su divlji. Njegovo oduevljenje nije
delila i Ana koja je izgledala ozbiljna i srameljiva sada kada je svanu lo. Ernest je nakon izvesnog
vremena uzeo uzde od nje. A kako je, bez sumnje, bio dobar voza, konji su uskoro ivnuli pod
njegovim upravljanjem. Ana je primetila da bi od njega mogla ipak napraviti zapadnjaka. Napokon su
stigli do potoka gde su se konji napojili. I Ernest je siao i napio se vode. Ali, Ana je izjavila da vie
voli da bude edna i da jedva eka toplu kafu i tost. Uspinjali su se uz dugaku padinu preko
poumljenog brda i onda se spustili na istinu. Selbi je uzalud traio ograde i raneve, ak nije video ni
znaka od goveda. Zatim su poeli da se sputaju jo nie, gde su iezle stene i borovi i gde su poeli
da se pojavljuju pustinjski kedrovi. Ovde je stoka pasla i uskoro su doli i do prvog rana. Ne znam
koliko jo ima, ali sigurno emo uskoro biti u Snouflejku rekla je Ana zabrinuto. Ovim putem sam ila
jednom pre vie godina. Njena zabrinutost prela je i na Ernesta, koji je pourivao konje. Izgledalo je
da konji uopte nisu umorni. Koliko smo preli? upitao je jednom. Oko ezdeset, ako ne i vie. Sutra u
ovo vreme prei emo granicu. Ana, samo ako naem svetenika, mi emo danas prei branu granicu.
Porumenela je. Ti ba uri da postanem gospoa Ernest Hauard. Malo je rei da urim. Plai se da u
se predomisliti? Moram priznati da si najudljivija devojka. Neu vie da rizikujem. Erneste, ne plai
se. Nikad me nee izgubiti rekla je enjivo. S vrha brda primetili su naselje u dolini. Ana je objasnila
da je to Snouflejk. Bilo je dosta zelenila iz kog su izvirivale bele i sive kue i crkveni toranj i jedna
dugaka zgrada od crvenih cigala. Odlino! Vidim crkvu povikao je Ernest i poterao bre konje. Ali,
mili, tamo je . . . tamo je i zatvor zamucala je Ana. Pa ta? Moemo i ovde dovesti svetenika i venati
se kao i na svakom drugom mestu. Ba me iznenauje odvratila je zbunjena njegovom bezbrinou i
veselou, a u isto vreme i zahvalna. Tako su uli u Snouflejk i Ernest je bio iznenaen njegovom
veliinom. Nije to bilo malo naselje, kako je oekivao. Uli su u grad glavnom ulicom s ije su se obe
strane uzdizale brojne zgrade. Na periferiji su bile manje kolibe smetene meu drveem i s vrtovima.
Hej, deko, gde mogu nai svetenika? Ernest je upitao jednog deaka na magarcu. Nedavno je doao
novi upnik. To je gospodin Parson. Stanuje tamo . . . u onoj kui preko . . . odmah pored crkve. Hvala
ti, sinak. Evo ti dolar odgovorio je Ernest zahvalno i bacio srebrnjak deaku koji ga je veto dohvatio.
Oho! Velika hvala, gospodine. Sigurno ete se eniti. Ernest se trudio da se pripremi za ono to ga
oekuje. Zabavio se konjima i nije gledao Anu sve dok nisu doli do kue koju im je deak pokazao.
Upravo je hteo da side s kola kada ga je Ana zgrabila za ruku. Pogledaj! proaputala je odjednom
uzbuena. Ernest je pogledao niz ulicu, oekujui da vidi poteru koja je krenula za njima. Ali, ulica je
bila pusta i dremljiva na popodnevnom suncu. Izgledalo je da celi grad drema. Nebraska i moja roaka
Dejz Bruks! povikala je Ana. Ernest se brzo okrenuo. Od kue su dolazile tri prilike od kojih su dve bili
njegov prijatelj i Dejzi. Nebraska je bio obuen u svoju najbolju odeu i nije trebalo mnogo da shvati
da je isto i sa Dejzi. Ernest se spustio na sedite i zabuljio, kao gromom oinut. Tada je i Nebraska
pokazao iznenadno uzbuenje. Otkrio je prisustvo poznate dvokolice i putnika u njoj i potrao do
kapije. Ernest ga nikad nije video tako bledog. Za ime boga, Erni, jesi li to ti? upitao je. Mislim . . . da
je tako, Nebraska . . . ali vie ni u ta nisam siguran odgovorio je Selbi polako. s tobom je Ana? Da,
mislim da je tako. Bila je odgovorio je Ajova okrenuvi se da vidi da li se Ana krije iza njega. Jesi li
uo ta se desilo . . . sa mnom? Nisam. Nita nisam uo odgovorio je Ernest, prouavajui ozbiljno lice
prijatelja. Pa, zato ste nas onda pratili? Nebraska, mi nismo ili za tobom. Nismo pojma imali da ste
ovde odgovorio je glasom koji nije dozvoljavao nikakvu sumnju. Prijatelju, ako ja nisam lud, onda ti
moram rei da sam tu dvokolicu video jue oko etiri popodne. I sada je u Snouflejku. Moe biti,
Nebraska. Ali, to ne dokazuje da si lud. ta, do avola . . . izvinite, upnie provalilo je iz Nebraske
kada su im se pridruili Dejzi i trei lan grupe. Erni, zato si onda ovde? Samo zbog jedne stvari, Ana
i ja elimo da se venamo odgovorio je Ernest ponosno. Jupi! povikao je kauboj. Zato smo doli Dejzi i
ja, i to smo uinili! Venali smo se! Ernest je iskoio iz kola i otiao do kapije. Bledo lice Dejzi, koje
nikad nije skrivalo oseaje, postalo je rumeno. estitam, prijatelju. Zaista mi je drago . . . Dejzi,
poljubiu te. Zna, to sam oduvek eleo. Ernest je to zduno obavio. Ima najboljeg mua na svetu . . .
Ana, doi. Tvoja roaka i moj najbolji prijatelj su se venali. Ja . . . nisam slepa promucala je Ana dok

se nesigurno izvlaila iz kola. Lice joj je bilo bledo, a krupne zelene oi ispunjene uenjem i
zadovoljstvom. Dejz, srena sam zbog tebe. elim ti svu sreu rekla je i zagrlila je. Oh, Ana! povikala
je Dejzi, gotovo se guei, i privila uz roaku. Ernest je naslutio da su obe devojke i te kako uzbuene,
i to ne samo zbog venanja. Hej, dolazi ovamo, Ana prekinuo ih je Nebraska. Erni je poljubio Dejz i,
bogami, ja u tebe. Isto kao i on, to sam oduvek eleo. dobrano je iskoristio priliku. Ipak, napetost nije
poputala. Ernest je to oseao i nasluivao razlog, iako je zaista bio zbunjen Nebraskinim dolaskom u
Snouflejk. Ali, i to e se brzo razjasniti. Trebalo je sa ovim to pre okonati. upnie, hoete li nas
venati? upitao je Ernest okrenuvi se oveku prijatnog lica i blagih oiju koji je sa zanimanjem pratio
la se dogaa. Naravno, ako je mlada dama napunila osamnaest bio je odgovor. Danas je drugi dan
otkako sam u Snouflejku. A ovo je ve druga brana ceremonija. Ana, ja u prvi ui i . . . srediti sa
upnikom rekao je Selbi ne trudei se da sakrije uzbuenje. Glas ga je gotovo izdao. Ti ui kada te
pozovem . . . Nebraska, prijatelju, budi uz nju. Ne daj joj d pobegne. Ne brini, Ajova odgovorio je
prema u boj i zagrlio Anu. Ernest je pourio sa upnikom u kuu. Veoma ste nestrpljivi, mladi ovee
primetio je upnik osmehujui se. Kada biste samo znali ta sam sve proao dok sam zadobio onu
devojku! rekao je Ernest. Ali, pourite, dajte mi venani list da ga ispunim . . . Evo vam dvadeset
dolara. Sve to imam uz sebe . . . Ah! Hvala vam. Ernest je zgrabio papir, seo za sto i poeo da
popunjava. upnik se nagnuo nad njim. Obino to ja radim, mladiu. Ali, u "Redu je . . . Gospoica
Ana Heptord, stara T dvadeset . . . Ernest Hauard Selbi . . . star dvadeset i etiri. Vrlo dobro. Pozovite
ostale. Ernest je otiao do vrata. Doite, Nebraska. Ti i Dejzi treba da je uvedete. Nebraska i dve
devojke pourili su u upnikovu kuu. Iako je bio uzbuen, Ernest je uspeo da ih smireno doeka. Ana
vie nije bila bleda. Kada su im se pogledi sreli, osetio je kako ga preplavljuje talas miline. Imate li
spreman prsten? upitao je upnik, uzimajui Bibliju. Nemamo odgovorio je Ernest tupo. Srce mu je
stalo. Odlaganje bi moglo biti fatalno, ne samo za brak nego i za identitet koji je eleo prikriti. Dejzi je
pritekla u pomo. Uzmi moj, Erneste . . . Nebraska je zaboravio da nabavi, pa smo koristili ovaj.
Bogami, prijatelju, moramo kupiti prstenje kada doemo u Flegerstaun. upnik je uzeo prsten i odmah
poeo da ita slubu. Ernestu su se usta sasuila, srce je htelo da mu iskoi dok je ekao da upnik
pone. Brzo je usledilo pitanje: Da li ti, Erneste, uzima ovu enu . . . Da! uzviknuo je i na njegovu
radost upnik je preao preko ovog prekida i nastavio. Kraj je doao brzo. Ana je ispruila drhtavu ruku
da primi prsten i njeno Da izalo je iz same dubine srca. Sve je bilo gotovo. Ona je bila njegova ena.
Izgledalo mu je kao da se soba okree oko njega. Poljubio je Anu ne obazirui se na prisutne. Oh,
suvie je dobro da bi bilo istinito! rekao je neno. Ana, sedi ovde i potpii se . . . Pouri, najdraa . . .
Ovde! Potpii! Nagnuo se nad nju i ona je upisala svoje ime i ne pogledavi ta pie na papiru. Zatim je
Ernest podigao i uzeo dokument iz njenih ruku, pa se i sam potpisao i pruio uverenje upniku. Cela
ceremonija je zaas bila okonana. Selbi je presavio dragoceni papir i mahnuo Ani. Ti si moja ena.
Ovde je dokaz. A ja sam najsretniji. ovek na svetu. Da. I ja sam . . . i ja sam srena, ali, Erneste,
moramo da idemo . . . zna. Moramo pouriti. Svakako odgovorio je Ernest srean to u svom depu
ima tako vaan papir. Ali, prvo moramo neto pojesti. Umirem od gladi. To ranije nisam ni osetio, ali
sada . . . ja pridruio mu se Nebraska. emu urba? Sada smo svi venani i nita se ne moe desiti.
Ovde je i hotel. Hajde da jedemo. Izgledalo je da je Ana jo uvek pomalo oamuena. Poveli su je vani.
upnik ih je otpratio do kapije zaelevi im jo jednom mnogo sree i pozdravio ih. Kada su ponovo
seli u dvokolicu, Ana je poela da moli: Erneste, nemoj da se ovde zaustavljamo. Moramo pouriti. Ali,
dete, nema opasnosti. Osim Nebraske i Dejzi niko drugi ne zna da smo ovde. Neko moe svakog asa
da se pojavi. Svakako. Samo to to nije sigurno. Ne moemo bez jela nastaviti. Ubedio je i odvezli su
se do hotela. Kada su devojke ule, Ernest i Nebraska su odveli konje u konjunicu. Moe ih
ispregnuti, prijatelju rekao je Nebraska. Ovde emo prenoiti. To mi odgovara odgovorio je Ernest
kratko. Sluaj, ti si svakako lud nastavio je Nebraska otro gledajui prijatelja. ta te grize? Mnogo
toga. uo si za mene? Ni re. Rekao sam ti procedio je Ernest. Pa, ne mora mi skakati za vrat.
Prokletstvo, uinio sam ti uslugu. Pobrinuli su se za konje, a onda je Nebraska odvukao Ernesta u jedan
ugao i obazrevi se da ih ko ne uje, proaputao: Hajde, zini, glupane! Ernest je duboko uzdahnuo. Jue

popodne . . . ili kada je to bilo? . . . video sam kada su se Hepford i Hajslip provezli pored Bruksove
farme. iskoristio sam priliku da . . . da odem do "Red roka. Otiao sam. ekao sam da se smrkne. Tada
sam se uvukao u kuu. Ja . . . upao sam u Aninu sobu . . . Kog si avola ekao? Zaboga, Erni, zabrinut
sam za tebe prekinuo ga je Nebraska, crven u licu. Zavei. Sada je na mene "Red da govorim nastavio
je Ernest. Upao sam u Aninu sobu. Bila je u krevetu. itala je. Umrla je od straha . . . Pa, to sam eleo.
Nameravao sam da je uplaim . . . izmeu ostalog. Bila je sigurna da sam doao da je ubijem . . . ili jo
neto gore . . . jer me je ponizila . . . kada je Hepford pokucao na njena vrata. Dobro je da sam ih bio
zakljuao. eleo je da ude, ali ga nije pustila. Tada je rekao da sam ja ubio Hajslipa . . . da e me
linovati. Otiao je . . . i onda . . . pa, Nebraska, ne mogu ti rei ta se zapravo desilo. Ispalo je da me
Ana stvarno voli i zaklela se da e pobei sa mnom . . . prevesti me preko granice. Nisam uspeo da joj
kaem da ja nisam ubio Hajslipa. Znao sam da si ti to uinio i bio sam zabrinut zbog tebe. Pustio sam je
da veruje jer sam eleo da vidim kako e ona to prihvatiti . . . Bila je sjajna, Nebraska. Pomogla mi je
da izaem, ukrala dvokolicu, vozila celu no . . . i evo nas ovde! Nebraska ga je zgrabio ukoenim
prstima. Oi su mu bile sjajne kao vatra. Nisam li ti rekao da je ona drugaija. Da e ispasti da je cura u
"Redu? ovee, ne sme dopustiti da i dalje veruje da si ubica. Jer, ja sam ubio Hajslipa i ponosim se
zbog toga. Ispriaj mi! povikao je Ernest gorljivo. Vratio sam se na ran oko etiri poeo je Nebraska
hladno i polako. Sem i Hok su bili sa mnom, ali su ostavili konje dalje dok sam ja krenuo kui. uo
sam kako Dejzi vie. I pojurio sam kao bez glave. Vrata su bila zatvorena. Provirio sam kroz prozor i
ugledao Dada Hajslipa kako dri Dejz. Dobro sam se zagledao i video da se ona otima. I, prijatelju,
hvala nebesima . . . bila je . . . bila je kao divlja maka! Hajslip je uvek zaludivao Dejz, ali kada je
prigustilo, pokazala se . . . Pa, pogledao sam uokolo da uzmem neto da bih provalio vrata kada su se
pojavili Sem i Hok. ta je bilo?, pitali su i ja sam rekao: Brzo, provalimo ta prokleta vrata! Sva
trojica smo navalili i . . . kvrc! Popustila su. Sem je jo jednom udario u dovratak, ali je Hok uleteo
unutra. I onaj luak je pucao u njega. Bio sam dovoljno priseban da ne stanem na otvorena vrata.
Otrao sam do prozora. Pucao sam kroz staklo, ali sam Hajslipa nisko pogodio. Izleteo je viui. Pucao
je u Sema bas kada sam ga ja ponovo pogodio. Bio sam nervozan, prijatelju. A Hajslip je mahao
revolverom prema meni kada sam ga ubio. Prokletstvo! izustio je Ernest s meavinom olakanja i
uasa. Nemoj mi rei da je ubio Hoka? Ni govora. Hok je dobio metak u rame i pobesneo. Dejz se
onesvestila. Pa, Hoka smo na brzinu previli. U meuvremenu je Dejz dola sebi. Bruks je pripremio
kola i odveo Hoka u Holbruk rekavi nam da krenemo za njim. Dejz i ja smo dobro razmislili i odluili
da doemo ovde i venamo se, tako da i to bude gotovo kada se vratimo u grad . . . Ostavili smo
Hajslipa tamo gde je pao . . . Eto kako se sve desilo. Hajslip i Hepford su se zbog neeg razili. Hajslip
se vratio do Bruksove tarme i izgubio glavu kada je Dejz zatekao samu. Mora da se kasnije Hepford
vratio i onda svu krivicu bacio na tebe. Ili su taj posli obavili Megil, Dejvis i Polard. Gadno je sve to,
ali je glavno da tebe ne mogu zatvoriti . . . Nebraska, znai vraa se u Holbruk? Svakako. To e
skratiti istragu. Siguran sam da je Hepford poslao poteru za mnom. Zamisli da dou ovde . . . Pa,
odmah bih ih zaustavio. Iako ne verujem da e se pojaviti. Hajdemo unutra i kai Ani istinu. Moda je
Dejzi ve ispriala. Sigurno nije. Rekao sam joj da uti. Kada su se vratili u hotel, Ernest i njegov
prijatelj su zatekli ene u odvojenim sobama. Ana nije skinula ni kaput ni eir i elela je da to pre
otputuju. Hajdemo prvo do Nebraske i Dejzi. A kasnije, ako i dalje bude htela da uri, odmah emo
krenuti rekao je njen mu. Erneste . . . kako to govori! Sigurna sam da Dejz zna. udno se ponaala.
Nije mogla sakriti suze. Ernest je preao hodnik i odveo Anu kod Dejzi i Nebraske. Bila je to velika,
dobro osvetljena soba. Nebraska je izgledao miran i oputen, Dejzi nervozno brina. Ana je zapoela
razgovor. Dejzi, ti i tvoj mu ste na branom putovanju . . . Ali, Ernest i ja . . . spaavamo njegov ivot.
Poto on nee da vam kae, ja u. On . . . ekaj, malo, Ana prekinuo je Nebraska oteui. Ovde je neka
greka. Nema razloga da vas dvoje beite. Jer . . . Nebraska, moj otac je poslao svoje ljude za Ernestom
povikala je Ana oiju tamnih od brige i oaja. Oni mrze Ernesta. Obesie ga! To je malo preterano,
Ana. Zaboga, zato? Ernest je ubio Hajslipa. Ja . . . ja sam kriva. Oh, bila sam gadna prema Ernestu.
Znam da nije kriv za ubistvo. Pucao je u Hajslipa u samoodbrani. Oni to nee poverovati. Nee dati

mom . . . mom muu ansu. Neemo biti sigurni sve dok ne preemo granicu. Ana, mila, ekaj. Da i mi
neto kaemo. Nisi pomislila da je moda . . . tvoj otac . . . pogreio prekinuo je Ernest. Pogreio!
Kako? odvratila je Ana smeteno. Zurila je od jednog do drugog. A kada je Dejzi poela da plae,
okrenula se da je tei. Pa . . . oko tog . . . ubistva rekao je Nebraska. Ana, moj prijatelj Erni to nije
mogao uiniti. Jednostavno nije mogao. Zato . . . zato nije mogao? upitala je neujno, sa na dom u
oima. Pa, na prvom mestu, Emi nije bio tamo kada se to desilo . . . Ja sam ubio Hajslipa. Ana je samo
zinula, zanjihala se i, da je Nebraska nije doekao na ruke, sigurno bi pala. I Ernest je brzo uzeo svoju
onesvestenu nevestu iz Kempovog naruja i spustio je na krevet Dejzi joj je sklo nila eir, a onda su
joj oboje svukli kaput i lice joj ovlaili hladnom vodom. Napokon su njeni kapci zatreperili i ot vorili
se da otkriju dva tragina zelena izvora svesti. Osvestila se proaputala je Dejzi. Au . . . izgledalo je da
je umrla. Ko bi pomislio da je :Ana Heprord tako osetljiva! Ana, najdraa mrmljao je Ernest drei je
za ruke. Nebraska je povukao Dejzi. Sluajte, djeco, odosmo la naruimo specijalnu veeru rekao je i
izaao s Dejzi. U "Redu, ali neka ne ure dobacio je Ajova za njima i atvorio vrata. Kada se vratio do
kreveta, otkrio je jednu kovu Anu Hepford. Erneste, je li . . . ono . . . istina? zamuckivala je. ta, mila?
Da ti nisi . . . ubio . . . Hajslipa? Naravno da je istina, i srean sam to to sada zna. Mila, nikad nisam
ni rekao da sam to uinio. Nisi ni porekao. Nisam. Pustio sam da tako veruje. Oh, zato si me
obmanuo? upitala je prekorno. Ernest se nagnuo nad nju drei je za ruke i urei u njene oi koje su
napokon izraavale njenu pravu duu. Pa, uzela si to zdravo za gotovo. Bila si tako uzbu ena, tako si
gorljivo sebe prekorijevala da jednostavno nisam mogao podnet da ti kaem istinu objanjavao je.
Erneste, ti si tako divan. Ne znam kako . . . ali zaista jesi govorila je sneno. Izvukla je jednu ruku da bi
ga neno dotakla po obrazu. Bio si okrutan. Nema pojma kroz kakve sam muke prola. Ni meni nije
bilo lake, slatka moja enice. Zaboravila sam. Ja sam tvoja ena . . . Oh, srena sam da ti nisi ubio
onog Hajslipa. Erneste, ja nisam kukavica. Ja sam roena na Zapadu. Ne plaim se smrti . . . ili oveka
koji drugome oduzme ivot u ravnopravnoj borbi. Ali me je ubijalo to to sam verovala da sam ja kriva.
Mogao sam to i uiniti. Spremio sam revolver zbog toga. Nisi . . . Pomozi mi, mili, da ustanem . . . Vrti
mi se . . . Ernest je odveo do fotelje i sedajui povukao je u krilo. Nije prolo dugo i rumenilo joj se
vratilo u obraze. Mogli bi da se vrate proaputala je. Pa, ta? Ana, jo mi nije jasno da me voli i da
imam pravo da te zagrlim i poljubim kad god poelim. Ako dobro pamtim, neto slino si uinio . . . i
pre nego to si imao ikakvo pravo . . . Oh, trudila sam se da ti se oduprem. Stid me je, ali moram
priznati da . . . sam . . . nakon onog prvog puta . . . bila luda za tvojim poljupcima. Oho! I nikad mi to
nisi dala do znanja! povikao je skrueno. Ponaao si se kao da zna . . . Erneste, molim te, ispriaj mi
gde, zato i kako je Nebraska ubio Hajslipa. Ernest joj je sve objasnio i prepriao Nebraskinu priu. To
je i zasluio zelene oi su opasno sevnule. ja sam se uvek plaila tog kauboja. Kad god sam ila s njim
na jahanje, dobro sam se uvala da nikad ne sjaem. Veruj mi . . . ao mi je Dejzi. Jadnica! Hajslip je
jednostavno hipnotisao . . . Moglo je biti i gore. Mislim da je Nebraska dobar ovek. Sigurno je mnogo
voli. Sve e na kraju dobro ispasti. Nadam se da je tako . . . Dosta toga je i pred nama rekla je zagrlivi
ga. Nimalo se ne plaim onog to me eka. Ja znam raditi. Moda nikad ne bi poverovao, Erneste, ali ja
znam da kuvam, perem, ijem. asna re. Verujem da sam roena da budem ena kauboja. Negde
emo se skrasiti. Mogu i cijepati drva, ak znam i upravljati plugom. Nadam se da nee morati toliko
raditi za mene. Moda emo neto bolje smisliti. Zar ne misli da bi od mene mogla napraviti ranera?
Svakako da bih mogla. Samo uzdahnula je sada ne mogu biti na "Red roku! Kada pomislim koliko
volim ran . . . uvek je izgledalo kao da je moj . . . osetim slabost. Zamisli, Erneste. Kada smo prvi put
uli da novi vlasnik dolazi da preuzme ran . . . ja . . . bila sam odluila da se udam za njega! Bilo da je
mlad ili star. To ti kazuje koliko volim taj ran. A sada . . . Zaboga, kako si ti bila proraunata! verujem
da bi to i uinila. Ni jedan mukarac ti ne bi mogao odoleti, Ana. Ti si se ipak udala za siromanog
kauboja zavrio je oduevljeno. Tako izgleda. Meni nije ao, Erneste. Nikad i neu zaaliti. I sam e
se u to uveriti. Ana, sada neemo o ozbiljnim stvarima. Barem dok . . . Ludice, pa nai problemi sada
poinju. Oseam se tako slobodna . . . tako srena to ne strahujem zbog tebe . . . pa, mogu se sa svim i
svaim sada suoiti. ak i sa ivotom s veno siromanim kaubojem? upitao je osmehujui se. Da, sve

dok je taj veno siromani kauboj Ernest klimnula je ozbiljno, milujui mu kosu. Vrlo sam ponosan,
mila gotovo je proaptao. Ali . . . Ana, moram ti neto rei . . . mi ne moemo biti pravi mu i ena . . .
dok . . . O emu sada govori? upitala je zapanjena, dok joj je rumenilo oblivalo vrat i obraze. Ja . . . ne
mogu uzeti tvoju ljubav . . . i sve ono to ukljuuje brak . . . sve dok ne budem potpuno iskren. Veliko
je iskuenje ovako nastaviti. Ali . . . Erneste! povikala je divlje ga prodrmavi. Ana, gadno sam te
obmanuo. Zbog Hajslipa? Ali, to mi je sada poznato. Nije to u pitanju. Neto mnogo gore. Nadam se da
e me jo voleti . . . ali, moda i nee. Oh, a ta je to? Jo ti ne mogu rei. Erneste, nije valjda . . . da
voli . . . neku drugu? Ne, nije to. Nikad ranije nisi voleo neku drugu devojku? Nisam, asna re. Da ne
postoji neki razlog zato ne mogu biti tvoja ena? Ne. Pa, ta si to, zaboga, uinio? Sada ti neu rei.
Kada? Pa, za koji dan. Kada odemo u Holbruk i osporimo optubu tvog oca. I kada s njim raistimo.
Pih! Plai se tate? uzviknula je osetivi olakanje. Da, malo. Nikad mu se nisam sviao. A Hajslip i
njegovi pajdai su me mrzili. Prirodno, to je bio razlog vie da Hepford bude protiv mene. Pa, onog
dana kada smo se vratili s jahanja . . . bio sam uzrujan. Bio sam odluan da uinim neto to e ga
razotkriti. Sibertove rei su mnogo otkrile. Rekle su mnogo i meni rekla je Ana gorko. Opravdale su
moje zebnje. Da sam imala imalo pameti, shvatila bih da je tata nepoten. Znala sam . . . oseala sam . .
. da je nepoten kada je povukao sav novac iz banke i rekao mi da ubrzo naputamo "Red rok. I Sibert
je to znao. Pa, mila, i ja to znam odvratio je Ernest. Otpustio me je. Ti si me ismejala. Odluio sam da
naem dokaz za moje sumnje. I to je bio jedan od razloga to sam upao u tvoju kuu . . . Ana, ja sam
ukrao onu plavu svesku koju mi nisi dala da pogledam. Ukrao sam je one noi. Sada je u !mom depu.
A tako! promrmljala je. Da. Heptord se dovezao do kue. Gotovo me izne nadio u svojoj kancelariji.
Nisam mogao pobei, pa sam otrao hodnikom. Tako sam uleteo i u tvoju sobu. Kakva srea za mene!
Ali, da si to znala . . . srce mi je bilo stalo. Znai da nisi doao da mi se sveti? Oh, Erneste, prema ko
sam srena . . . Kada si upao u sobu . . . bel kao kre . . . di vljeg pogleda . . . ja sam klonula. Pomislila
sam da si doao da . . . pa . . . da uini neto u Hajslipovom stilu. Sada kada sam ti ena mogu da ti
priznam . . . Ne! Neu ti to priznati. Moda jednog dana. Ana, verujem da pogaam. Ja sam te suvie
voleo da bih se svetio . . . ili neto slino. Ne, doao sam u kuu da ukradem ovu svesku. Dok je vadio
iz depa, izvukao je i debelu kovertu. ta je ovo? Oh, tvoje pisnu). VIorani ga proitati. Nije mi vie
potrebno kao dokaz da me voli. Ipak, proitaj to pismo, Erneste, ali ne sada. Da prvo vidimo ta je u
tatinoj svesci. Ne. Mogla bi se rastuiti odvratio je, vraajui i svesku i pismo u dep. To moe
saekati. Erneste, i ja sam lopov priznala je odvano. Kako to? Tata mi je poverio novac koji je
povukao iz banke kada je poslednji put bio u gradu. Kada odlazi od kue, uvek to ini . . . pa . . . mi . . .
morali smo da imamo novaca. Po nela sam taj novac. Ana, ukrala si zbog mene! Bogami, jesam. Sada
mi je krivo poto nisi begunac pred zakonom. Morau to vratiti tati . . . iako oseam da bih ga trebala
zadrati za novog vlasnika "Red roka. On bi me verovatno nagradio, Erneste. A ti i ja moramo imati
dovoljno novaca da bismo mogli negde dalje da odemo. Ne moemo ostati ovde. Nisam siguran ta
moemo uiniti. Gde je taj novanik, Ana? U mojoj torbi. Ja u je donet. Ernest se odmakao od Ane i
brzo, preko hodnika, otiao u njihovu sobu. Prsti su mu bili nesigurni dok je otvarao Aninu torbu.
Kakav preokret! Naao je novanik toliko nabrekao da mu je izgledalo da e puknuti. Ernest nije
mogao odoleti da ne vidi da li je u njemu zaista novac. Oi su mu se iskolaile. Zatvorivi novanik,
odjurio je do Ane i ne mislei da sakrije oduevljenje. Ana, ovo je velika lova rekao je maui
novanikom. Erneste, nee valjda doi u iskuenje? pitala je zabrinuto. ak i ako je tata bio nepoten,
to nije razlog da budemo i mi. Jer, ja sam ukrala novac. A ako me natera da ga zadrimo, i ti e biti
nepoten. ta da radimo, mila? upitao je, shvativi da je ovo sada najvei ispit za Anu Hepford. Dao
sam poslednji dolar da bih se oenio s tobom. Dobro emo se namuiti pre nego to steknemo vlastiti
dom . . . i sve ono na ta si navikla. Erneste! Plai me . . . Bila bih srena da potroim . . . svaki
dolar . . . da spasim tvoj ivot . . . ili da te izvuem iz zatvora. Ali, ti si slobodan. Oboje smo mladi,
snani i imamo mozga. Neemo krasti, Erneste. Mogli bismo taj novac staviti . . . u banku . . . i saekati
punopravnog vlasnika. Ernest je od radosti tako vrisnuo da je Ana irom otvorila oi. Jesi li ti itav,
mladiu? Toliko sam radostan dA bih mogao poleteti. Ne moe shvatiti kako se oseam. Ti si divna.

Jesam li? Ljubav je slepa, Erneste . . . Skloni taj novanik pre nego to se vrate Nebraska i Dejzi.
Ernest ga je jedva ugurao u unutranji dep. Ne mogu iekati da prebrojim. Ja sam to ve uinila
nasmejala se Ana. koliko ima? Pogodi. Nekoliko hiljada. Misli da bi se veliki raner toliko brinuo
zbog tako malo novca? Erneste, u tom novaniku je preko etrdeset hiljada dolara! Selbi je seo,
iskolaivi oi. Ne! Moemo zajedno prebrojiti kada budemo sami. Iako ne mislim da je to pametno. Ti
bi mogao . . . Prekinulo ih je kucanje na vratima. Jesi li to ti, Nebraska? Ulazi povikao je Ernest
radosno. Vrata su se otvorila i u sobu su uli vitki kauboj i Dejzi. Pa, Ana, dobro si se oporavila. A ta
je s tobom, prijatelju? Umirem od gladi. Je li veera gotova? ta ti misli! Hajdemo. Zaboravimo nae
nevolje. I pored Nebraskinog oduevljenja i obilne hrane koju je pripremila gazdarica, veera nije bila
mnogo uspena. Iako je tvrdio da umire od gladi, Ernest se silio da jede. A i devojke su bile suvie
uzbuene da bi osetile glad. Stoga je Ernest predloio da odmah krenu u Holbruk. Bilo je jo svetlo.
Mogli bi se voziti do kasno i zaustaviti u nekoj ranerskoj kui . . . . . . ta? zinuo je Nebraska. Da
spavam u nekoj Stali ili seniku . . . prve brane noi . . . kada moemo prenoiti i u ovom finom hotelu?
Budi razuman, prijatelju. Ovo jeste nae brano putovanje, ali mora priznati da nije sve normalno
buneo se Ernest. Ajova, o ovome sam sanjao i molio se otkako sam prvi put video Dejzi buneo se i
kauboj. Nebraska, i ja sam isto oseao i nadao se otkako sam upoznao Anu nastavio je Ernest smejui
se zbog zbunjenosti obe neveste. Sluaj me sada, Romeo. Moramo neke stvari srediti pre nego to
otponemo s naim medenim mesecom. Sta, na primer? Pa, ovaj tvoj beg . . . poto si uklonio
nepoeljnog tipa sa "Red roka. I da potraimo novi posao da bismo se mogli vratiti . . . nakon medenog
meseca. Idemo prvo u Holbruk, pa na "Red rok" i, kada sve sredimo, imaemo na medeni mesec i
putovanje. Nas etvoro? upitala je Dejzi udno dok su joj tamne oi blistale. Oh, to bih volela. Zvui
fino. ini mi se . . . to prihvatam dodala je Ana, koja je oito elela da pomogne Ernestu, nije bila
sasvim sigurna da je s njim sve u "Redu. Nebraska sezabuljio u prijatelja. Mogli bismo ak uzeti
dovoljno novaca da odemo u Kalifornvu nastavio je Ernest, trudei se da ostane ravnoduan. Pa,
prijatelju, sada znam ta je Ani zavrtilo glavu. Tvoj slatki jezik prasnuo je Nebraska zadivljeno, ali i
setno. Uh, kada bismo to mogli uiniti! Ja sam gotovo propao. A i ti. Dejz nema novaca. Ima li ti,
Ana? Verujem da Ernest moe neto nabaviti. Zar ne bismo bili ludi da sve to potroimo na putovanje
kada e nam biti kasnije potrebnije? Naravno da bismo bili ludi priznao je kauboj. voleo bih da jednom
budem toliko lud . . . A to se tie posla, Ajova, radiu sa Dejzinim ocem. Ii e sporo, ali i to je ve
neto. Kauboju, iz Bruksove zemlje moe izvui novac samo ako je navodnjava, ako zasadi graak i
uzgaja stoku u gorju rekao je Ernest poslovno. Bogami, nikad na to nisam pomislio zviznuo je
Nebraska. Nije ni Sem. Ajova, ti pak nisi toliki naivko. Ana je bila toliko zadovoljna Ernestovim
idejama da joj se lice razneilo. To je i tata nameravao uiniti s farmom kada bi orje rao Bruksa rekla
je. Oh, ja u jednog dana biti raner rekao je Ernest vano. Zar bi moglo biti drugaije kada imam
ovakvu enu? . . . Pa, Nebraska, hoemo li odgoditi nae brano putovanje i krenuti u grad? Svakako.
ini mi se da se vie neu odvajati od tebe smijuljio se Nebraska. Dok su izlazili, Nebraska je bio
zamiljen. Ajova, ti si najoriginalniji, najtajanstveniji, najbolji prijatelj kog sam ikad imao. Uskoro su
krenuli na sever drugim putem. Proli su pored vie raneva pre sumraka, ali kada je pala no, nisu
naili ni na jedan. Odvezli su se u kedrovu umu gde su zapalili vatru, ispregli konje i ulogorili se ispod
drvea. Barem im je bilo toplo. Zora je brzo svanula i odmah su krenuli. U Holbruk su doli pre
podneva. Sada kada je stigao u Holbruk, Ernest je bio neodluan ta da radi. Dok je gonio dvokolicu
glavnom ulicom, primetio je da se Nebraskina kola zaustavljaju ispred hotela gde je ve bilo nekoliko
kola. Dvojica ili trojica ljudi izali su u susret Nebraski. U jednom od njih prepoznao je Bruksa. Kada
im je Ernest priao ranerovo iroko lice bilo je naborano od smeha. Brzo je pogledao prema Nebraski i
Dejzi i bio je zadovoljan. Pa, ta ti ovde radi? pitao ga je Bruks iznenaen. I ja sam se oenio, Seme
odgovorio je Ernest sret no. Nije Nebraska stekao pravo na sve cure ovde. Nebesa! planuo je raner
podigavi ruke. Nisi se valjda oenio sa Anom Hepford? Pa, jedan pogled na nju bio bi dovoljan da vas
ubedi odgovorio je Ajova ljubazno. Bruks se ipak malo bolje zagledao u devojku. Pa, da sam
proklet! . . . Hauarde, ti si pravi sretnik. A i ti, Ana . . . vidim ti po licu da si srena. Pa, estitam ti . . .

Kako je Hok? prekinuo ga je Ernest. Dobro je. Ranjen je u rame, ali to nije nita za starog lisca. Idem
po njega kod Bebita. Kreemo odmah. Skoro smo se mimoili s vama. Znai . . . da . . . i Nebraska
moe biti miran? Svakako. Sibert i ja smo to sredili. erif je jutros otiao na "Red rok. Tamo emo se
nai. Odlino! uzviknuo je Ernest duboko odahnuvi od olakanja. Bruks se okrenuo Nebraski. Pa,
sine, poi i ti s nama. Svakako, Seme. Neto emo pojesti i brzo emo vas sustii. Ernest je naao
reenje za svoj problem. Ana, poi sa Dejzi i Nebraskom. Ja u doi im . . . Sluaj sad ovo! prasnuo je
Nebraska. Zar nikad neemo imati taj na medeni mesec? Prepusti to meni odgovorio je Ernest smejui
se. U "Redu, ako obea da emo posle ove guve otii negde da budemo sretni nekoliko dana.
Obeavam, Nebraska. Mili, tek si se oenio a ve uri da se oslobodi ene primetila je Ana paljivo
ga osmatrajui. Izgleda ba tako odvratio je Ernest smejui se. Najdraa, pretpostavljam da tvoj otac
nee tako mirno prei preko naeg venanja kao to je to uinio Dejzin stari. Zar ne bi bilo bolje da ga
ti prvo sama vidi? Da, svakako odvratila je Ana prilino nerado. Ali, ti neto zaboravlja. ta u mu
rei o novcu? Oh! Ernest se trudio da je nekako umiri. Mora se pretvarati da si i sama iznenaena. A
onda . . . kada ja doem sve u objasniti. Ana ga je sumnjiavo gledala, ali je njegova otvore nost
razoruala. Vrlo dobro. Ja . . . mislim da si u pravu popustila je. Ne elim da ovde ostajem ni sat due
nego to je potrebno. Ernest joj je pomogao da sie. Ako se ne vrati . . . ubiu se proaputala je drei
ga za ruku. Ana! Nije vie nita rekla, kada je krenula sa Nebraskom i Dejzi, uputila mu je dug pogled
koji nee zaboraviti dok ivi. Ajova, kada e doi? interesovao se Nebraska. uo sam ta ti je Ana
rekla. Pa, hoemo li ve jednom krenuti? uzviknula je Ana otro, a Dejzi je munula Nebrasku u rebra.
Kauboj je nevoljko dograbio uzde. Toliko sam srean da mi se ini da u umreti govorio je Bruks
pratei ih pogledom. Ana se jo jednom osvrnula pre nego to su kola iezla niz ulicu. Do vienja,
Seme. Moram neto da obavim rekao je Ajova mirno. Vidimo se kod kue, moda sutra ili prekosutra.
Ernest je prvo posetio svog advokata Deforda Smita, koji je bio iskreno zadovoljan to ga vidi. Ve
sam nameravao da odem na "Red rok" rekao je Smit nakon pozdrava. Ovo ste otegli. Hepford planira
da otera stoku u Novi Meksiko. Tamo je kupio ran. Pa, dosta toga se desilo to me je spreilo. Znate . .
. zaljubio sam se u Hepfordovu kerku . . . Niste valjda! oenio se s njom dovrio je Ernest. Advokat je
stajao kao gromom pogoen. Zaboga, mladiu! Zaista ste sve iskomplikovali osim ako ne elite da
pustite Hepforda da vas potpuno opljaka. Gospodine Smit, neu mu dopustiti da bilo ta uzme.
Naravno, neu ga ni strpati u zatvor ili ga ak ocrniti. Ne bih zbog njegove kerke. Vi ste velikoduni.
Izvinite, a da li ona zasluuje toliku rtvu? zainteresovao se advokat. Daleko vie. Hepford vam je
ukrao oko dve stotine hiljada dolara. Svakako, to me boli. Ali, od toga je u mojim rukama gotovo
etrdeset hiljada. Barem imam novac. Kako ste, zaboga, doli do tolike sume? advokat je bio zapanjen.
Pa, on je novac poverio Ani, svojoj kerki, i ja sam ga uzeo. Dobro. Odmah to odnesite u banku. Hou,
gospodine . . . I jo neto. Ukrao sam jednu svesku u koju je Heptord beleio svoje line raune. Seate
li se izvetaja koje sam vam pokazao sa strievim papirima? Sasvim dovoljno da bih mogao da
uporedim. Da vidim tu svesku. Otroumnom advokatu nije trebalo dugo da razgleda svesku.
Zatvarajui je, primetio je: Imate ga u aci. Pa, kakve su vae instrukcije? Kada biste mogli da krenete
na "Red rok? Odmah. Ja moram odmoriti konje. Recimo rano ujutro. to ranije to bolje. Nai emo se
u hotelu im svane . . . Oh, da, jo neto. Potrebno mi je neto novaca. Mogu vam posuditi neku
razumnu sumu. Zato ne uzmete od toga to ve imate? Vae je. Na to sam zaboravio! zviznuo je
Ernest i izjurio. Na putu do banke Selbi se setio da ne bi bilo pametno poloiti toliku sumu poto bi
bankovni slubenici mogli neto posumnjati. U gradu je bila samo jedna banka. Hepford je nedavno
podigao identinu sumu. Ernest je odluio da reskira i novac ostavi kod sebe. Prvo se zaustavio kod
draguljara. Nije uzalud tako dugo zagledao Anine prste i prsten koji joj je Dejzi posudila za venanje.
Kupio joj je zlatni venani prsten, pa onda jedan sa velikim dijamantom, najlepi koji se mogao nai u
radnji. Bio je toliko ushien da je kupio jo jedan dijamantski prsten koji e dati Nebraski za Dejzi. Bio
je zadovoljan sam sobom. Zatim je otiao do radnje gde je prvi put kupio odelo, rukavice, mamuze i
eir. Prodava ga nije bio zaboravio. elim neto skupo rekao je. Nikakve imitacije ili drangulije.
Samo prave stvari. Bilo je svega i svaega. Ernesr se odluio za izme sa sarama od koe kengura,

srebrne meksikanske mamuze, rukavice od jelenje koe, samtarice, koulju i maramu i, na kraju, crni
koni opasa i revolver sa drkom od bele kosti. Ernest je kupljene stvari odneo u hotel razmiljajui
kako e Ana zinuti kada vidi sve ovo, a tek kako e se zapanjiti kauboji na "Red roku. Bio je toliko
uzbuen da je jeo vrlo malo i gotovo je zaboravio da narui da mu u zoru dovedu dvokolicu. inilo mu
se da nije ni usnuo kada je uo lupu na vratima. Kroz prozor je mogao videti raanje novog dana, dana
koji e moda biti najvaniji u njegovom ivotu. Heptordova dvokolica bila je poznata po brzim
konjima i ve oko tri popodne Ernest se zaustavio na mestu gde se staza za Bruksov ran odvajala od
puta za "Red rok. Gospodine Smit rekao je Ernest sada vi sami nastavite. Ostavite konje kod ambara i
idite kod Hepforda. Recite mu jednostavno ovo: da uskoro dolazi novi vlasnik, da ste vi njegov advokat
i da elite da znate ta e uiniti sa knjigovodstvom. Ja u uzeti svoje papire i odmah krenuti za vama.
Dopada mi se ovo . . . Da li vaa ena zna da ste vi mladi Selbi? Ne zna. Nemojte rei ni njoj, niti kome
drugom. Vrlo dobro. Oekujem vas ubrzo nakon mog dola ska odvratio je advokat i oinuo konje.
Ernest je velikim koracima grabio stazom, duboko za miljen. Planirao je tano ta treba uiniti i rei,
kako e se ponaati, sve do izvesne granice. A to je: ta e biti kada se nadje sam sa Anom. Kada je na
to pomislio, srce mu je dolo do grla. Na Bruksovim vratima doekao ga je povik: Eheej! Nebraska je
stajao na otvorenim vratima. Ljudi, do lazite amo pozvao je one u kui. Doao je Ajova. Pogle dajte ga!
Svi su izali napolje, Nebraska, Dejzi, Sibert i Bruks da doekaju pridolicu. Kako si, mome? otegao
je Sibert dok su mu se oi aklile. Kako ste, efe? brzo je odvratio Ernest dobro odm jerivi Hoka. Nije
zapazio veu promenu, samo je bio neto bljei. Ja? Odlino. Bruks, kako se sve zavrilo? Mislim sa
erifom? Bili su ovde jue odgovorio je raner vedro. Raz gledali siFuokolo, pogledali ove rupe od
metaka u dovrat ku. Onda su otpremili Hajslipa u Springer. Svratie kod Hepforda da ga obaveste.
Hoete li dovesti vaa kola i sve nas odvesti do "Red roka? upitao je Ernest. Svakako. ta emo mi
tamo . . . posebno ta u ja ta mo? Seme, momak misli da e biti potrebni prijatelji ub jedljivo je upao
Sibert. Onda obavezno idem odgovorio je raner i krenuo prema ambaru. Nebraska je obilazio oko
Ernesta, paljivo zagledajui njegovo novo odelo. Ti si zaista luckast, Ajova! . . . Srebrne mamuze iz
Meksika! Sare od kengura! Pa, ove somotne pantalone! . . . Pogledaj samo ovaj revolver, Hok!
Pogledaj! . . . Erni, stvarno si me oborio s nogu. Kako si mogao toliko da se zadui? Doi ovamo,
grmalju jedan odvratio je Ernest vukui ga ustranu. Pogledaj! Zar ovo nisi prieljkivao? pruio mu je
dijamantski prsten. Kauboj je iskolaio oi, vilica mu se opustila. Ipak se brzo pribrao. Dejz, dolazi
brzo rekao je oteui. Opet je bio onaj stari, hladnokrvni Nebraska. Pogledaj ovo . . . Daj mi ruku.
Zamolio sam Ajovu da ti ovo donese . . . Prokletstvo! Savreno! Kao da je pravljen za tebe! Nakon
veselog uzvika, Dejzi se skamenila. Ernest ih je ostavio ne elei da pokae svoja oseanja. Nebraska
ga je brzo stigao, povukao za ruku i zagrlio. Prijatelju, jesi li opljakao banku? Nisam nasmejao se
Ernest. Onda si nekog presreo? Ni to. Zaduio si se zbog nas! Prijatelju! Sigurno si isto kupio i za Anu.
Naravno. Pogledaj! Nebraska je nemo zurio. Napokon je iz njega provalilo: Mi smo propali! Celog
ivota emo morati raditi da otplatimo dugove. Ali, nema veze. ja bih ovo isto uinio! Tek kada su
doli do korala i ambara "Red roka, Selbi je ponovo poprimio hladno dranje. Dolo je vreme za veliku
predstavu, doao je as kada e "Red rok" postati njegovo vlasnitvo. Doli su do spavaonica na ijem
su tremu sedeli Lanki Polard, Stiv Monel, Bouns Megil i ep Dejvis. Sirom otvorenih oiju zurili su u
Bruksova kola. Seme, silazim ovde da uzmem svoje stvari rekao je Nebraska. Zar ne bi i Hok trebao da
side? upitao je Bruks tiho. Mislim da bi trebalo, Nebraska sloio se Sibert. Zato? pitao je prema u boj
blago. Pa, ep je lupe. Runo izgleda. Idite s mojim muem rekla je Dejzi odluno Sibertu. Pa, ini mi
se da e me do kraja ivota neko stalno pratiti alio se Nebraska. Morate da znate da ovi momci nee
nita uiniti. Svi su bili dobri osim Hajslipa. Tu si u pravu, Nebraska. Izali su i polako krenuli u
spavaonicu. Ernest je dovoljno dugo posmatrao da bi se uverio da nema potrebe da se brine, a onda se
pripremio za svoje veliko iskuenje. Bruks je zaustavio kola ispred ranerske kue koja novom
vlasniku nikad nije izgledala tako impresivno. Vi idite za mnom rekao je ocu i kerki i brzo iskoio iz
kola i krenuo uz stepenice. Vrata kancelarije su bila otvorena. Ernest je zavirio i video da je prazna.
uo je glasove iz dnevne sobe. Uavi, primetio je Anu pored kamina. Izgledala je ozbiljna. Gospodin

Smit je sedeo na suprotnoj strani a Hepford, bled i uzdrman, koraao je goredole po sobi. Naglo se
zaustavio. Izlazi odavde! gotovo je vikao. Ne moe meni zamazati oi kao to si ih zamazao Ani.
Priznala mi je da je tvoja ena. Nije bilo potrebe da dolazi. Izlazi odavde i vodi je sa sobom. Imam
posla sa ovim advokatom. Oekujemo novog vlasnika rana. Gospodine Hepforde, on je stigao
prekinuo ga je Smit ustajui. ta? zinuo je Hepford. Mladi Selbi je stigao odvratio je advokat
pokazujui na Ernesra. Ovaj mladi koji je kod vas radio kao kauboj jeste Ernest Hauard Selbi. Staaa!
povikao je Hepford urliknuvi. Lice mu je bilo mrano kao olujni oblak. Da, gospodine Hepforde, ja
sam Ernest Selbi pro govorio je Ernest sabrano i koraknuo da malu torbu sa paI pirima prui advokatu.
Hepford je odjednom pobelio i skljokao se na stol cu. Izgledao je kao prebijen. Ernest je brzo pogledao
Anu. Samo jedan pogled bio mu je dovoljan. Izgubio bi se da je ! pogled malo due zadrao na njoj.
Kada se okrenuo dvoji ci mukaraca, krajikom oka je video kako pognute glave izlazi iz sobe. Koliko
je samo morao truda da uloi da ne pojuri za njom! Gospodine Hepforde poeo je Smit slubenim to
nom zajedno sa mnom ete pregledati ove papire. Do avola sa papirima! mrmljao je raner zapliui
jezikom. Ako je ovaj utokljunac Ajova Selbijev neak . . . pa to mi je dovoljno. Odlazim. Jo veeras.
Vrlo dobro, ali treba pre toga da raistimo jo neke stvari. Ba sam predlagao pre Selbijevog
dolaska . . . nastavio je Smit. Da ovo skratimo prekinuo ga je Selbi, srean to je u tom trenutku u sobu
uao Hok Sibert. Gospodine Hep forde, imao sam veliku sreu Sto sam dobio ruku vae kerke. Stoga,
prirodno, nemam nameru da unitim vas ili nju uinim nesrenom. Ne treba ni da razmatramo sve ne
pravilnosti vaeg poslovanja poto imam dokaz u rukama, kod mene je vaa plava sveska. Takodje
imam i etrdeset hiljada dolara koje ste poverili Ani na uvanje. Verovala je da sam ubio Hajslipa i
uzela je novac kako bismo mogli otii preko granice. Ako odustanete od potraivanja tog novca, ovog
rana i svih vaih drugih interesa u banci ili negde drugo u Arizoni, neu traiti nita vie. Neu o
ovome nikome govoriti. Hauarde, ja . . . uiniu tako odgovorio je Hepford tiho, zapanjeno buljei u
mladia. To je onda sve odvratio je Ernest otro. Gospodine Smit, vi to sredite s njim. Na to je Ernest
proao pored Siberta. ekajte me vani, Hok. Kao i prvi put, i sada je Ernest naao otkljuana vrata
Anine sobe. Uao je i zatvorio ih iza sebe i otiao do kreveta gde je Ana leala glave uronjene u jastuk.
Ana pozvao je, nastojei da jo koji trenutak zadri kontrolu u glasu. Promekoljila se, okrenula se. Oi
su joj bile irom otvorene. Dakle . . . to je tvoja osveta? proaputala je promuklo. Jeste. Obmanuo si
me. Jesam. Napola se uspravila tako da je popodnevno sunce, probijajui se kroz lie i prozor, zasjalo
na njenom izmuenom bledom licu. Ti . . . pustio si me da verujem . . . naterao si me da te zavolim . . .
oenio si se sa mnom . . . samo da bi se osvetio? Ernest se vie nije usudjivao da okleva ovo je bio
najdivniji i najsladji dokaz njene ljubavi. Ana, jesam li te naterao da me voli? Jesi, neka mi bog
pomogne, jesi. Ja . . . ja sam to i zasluila . . . Obiao je krevet i seo pored nje. Uzevi je za ruku brzo je
stavio dva prstena na njen prst. Evo! I ovo je moja osveta! Zurila je ne shvatajui. Bledilo na licu
polako je prelazilo u rumen. Ana, mila proaputao je zagrlivi je. Sve sam sredio s tvojim ocem. Bez
svadje i problema! Nee biti nikakve tube, ni sramote! On odlazi na svoj ran u Novi Meksiko. Ajova!
ta . . . ta . . . zamucala je. Ti si stvarno blesava smekao se. Devojka koja je osvojila toliko momaka
sada je ovako zbunjena. Ali . . . tvoja . . . osveta? A zato bih se svetio? Zbog mog ranijeg
ponaanja . . . koje je ubilo tvoju ljubav. AH, Ana! Nije! Jo me . . . voli? proaputala je. Ti si stvarno
Ernest Selbi . . . a ne neiskusni kauboj? Da li te volim! Ha! Ha! To je potcenjivanje. Ja te oboavam.
Pa, sve je ovo ispalo kako treba. Dokazala si da me voli, da me voli zbog onog to jesam i kakav sam.
Osim toga, ti si najdivnija cura na celom svetu. A ja sam najsretniji mukarac na tom istom svetu. Ja
sam tvoja ena rekla je bez daha. Jesi i, ba kao to si rekla, postala si gospodarica "Red roka" iako si
morala da se uda za vlasnika. Oh! . . . Oh! zatvorila je oi. Lice joj se zgrilo. Poljubi me rekao je
Ernest strasno. Poljubila ga je, ali je on naao njene usne koje su drhtale. Mila, nema razloga da plae
poeo je Ernest i onda zastao, shvativi da moda ima i te kako mnogo razloga za to. Milovao je
blistavu crvenu kosu. Pa, mila, isplai se koliko hoe rekao je ustajui. Ja idem vani da oteram one
lupee. Kada je izaao, provirio je u dnevnu sobu koja je bila prazna, ali je uo Smitov i Heptordov glas
iz kancelarije ija su vrata bila zatvorena. Hok ga je ekao napolju, a Dejzi je sa ocem nervozno

koraala po tremu. Hajdemo sada pozvao ih je Ernest veselo. poveo ih je brzim korakom oko kue i
kroz borik. ta to sprema, mladiu? otegao je Hok, pomalo zabrinuto. Ovo ne smete propustiti
odgovorio je Ernest. Pa, Dejz i ja se trudimo da nita ne propustimo dodao je Bruks. Ubrzo su doli do
spavaonice gde su kauboji sedeli. Iezla je njihova ranija ravnodunost. Ernest, koji je vodio malu
grupu, zastao je ispred njih. Pa, kauboji, da li se seate da nas je va pajda Hajslip poslao peke
odavde kada smo Hok i ja dobili otkaz? pitao je Ernest. ep Dejvis je bio dovoljno pribran da odgovori:
Da, seamo se. Pa, je li to bilo poteno ili ne?Pa, nije bilo! Sluajte onda nastavio je Ernest nakon
znaajne pauze dok su ga etiri para oiju paljivo posmatrala. Sto se mene tie, mislim da ste lo
kvartet. Hok se kune da vas je Hajslip pokvario. Isto kae i Nebraska. Voljan sam da im verujem . . .
Hoete li se spakovati i otii s rana, kao to smo to uinili Hok i ja, ili ete mi se izviniti i zakleti da
ete biti bolji i ostati ovde uz veu platu? Bilo je jasno da etvorica zapanjenih kauboja misle da je
Ernest lud. Momci, probudite se dodao je Hok. Ovo je novi vlasnik rana: Ernest Hauard Selbi. Dejvis
se prvi pribrao. Skoio je, tamno lice mu je sinulo, uinio je pokret kao da eli pruiti ruku, ali je, malo
razmislivi, povukao. Hok, mogao sam naslutiti . . . Gospotne Selbi, nisam tako lo, a cenim kada je
neko ovek. Prihvatam vau ponudu i verujem da to mogu rei i za svoje drugare. Tek tada je Nebraska
izaao na trem. ta se to ovde deava? pitao je. Neko je sigurno poludeo. Ernest je gotovo skoio prema
njemu. Zavei. Otputen si! Uh? zirtuo je Nebraska. Otputen si. Ko me otputa?Ja. Ti! . . . Zaboga!
Dejz . . . Hok, jadnik je sasvim enuo. Ti si otputen, blesavi, dugonogi, divlji mladoenjo povikao je
Ernest uivajui u ovom trenutku. Pakuj se! Otputen si . . . ali, si opet dobio posao. Ti si partner sa
mnom i Semom Bruksom u novom razvoju rana "Red rok. Nebraska je zanemio. Glupavo je zurio od
Ernesta do Hoka. Dobriina se smejao. Nebraska, dozvoli da te upoznam sa novim vlasnikom "Red
roka" ovo je Ernest Hauard Selbi. Proao je itav minut, a Nebraska je samo pogledom prelazio od
jednog do drugog. To je tano, Nebraska, prijatelju moj dodao je Ernest. Sada ti i Dejz idite odmah
kui. Spakujte se za brano putovanje. Sutra kreemo za Kaliforniju. Ernest se okrenuo od tog
blistavog srenog lica i kada je skoio s trema, naleteo je na Dejzi. Lice joj je bilo tako milo da je
zastao da joj utisne poljubac na rumene usne. Zatim je pojurio prema ranerskoj kui i, dok je urio
svojoj enici, do uiju mu je doprla pesma. Nebraska je pevao iz dubine grla: Revolvera iz Ajove moju
curu ukrao je . . .
Kraj