??

Jonizujua
zraenja

ELF

IF

RF

5 keV
12,4 eV

Vrsta zraenja

Frekvencija (f )

Tal. duina ()

Jonizujua
zraenja

3000 THz

100 nm

NEJONIZUJUA ZRAENJA
UV zraenje

3000 - 750 THz

100 - 400 nm

Vidljivo

750 - 385 THz

400 - 780 nm

IC zraenje

385 - 0,3 THz

0,78 - 1000m

ELEKTROMAGNETSKA POLJA

RF zraenje
IF
ELF polja

300 GHz 100 kHz

1mm - 3km

300 Hz 100 kHz

300 Hz

1000 km

Vrsta zraenja

Prirodni izvori

UV zraenje

Sunce

IC zraenje

Sunce

RF zraenje

Sunce
(izvori iz svemira)

ELF polja

Planeta Zemlja
i svemir

Vrsta zraenja

Vetaki izvori

UV zraenja

IC zraenje

- zagrejani i usijani izvori

- laseri (CO2)

RF zraenje
ELF polja

izvori sa el. pranjenjem kroz gasove

usijani izvori (halogene lampe)
fluoroscentne lampe
Laseri

- elektrini i elektronski ureaji za beini

prenos informacija (RTV predajnici, mobilna
telefonija... )
- glavni nadzemni i podzemni vodovi visokog
napona ( 35kV)
- svuda gde su prisutni napon i/ili struja

Primena zraenja (IR /NIR) otvara pitanje zatite zdravlja od tetnog dejstva zraenja

GLAVNI CILJ ZATITE OD ZRAENJA:

RIZIK OD IZLAGANJA ZRAENJU SVESTI NA
PRIHVATLJIV NIVO

(WHO, 1946.)
ZDRAVLJE
stanje ne samo odsustva bolesti ili slabosti ve
kompletne fizike, mentalne i socijalne dobrobiti

U zavisnosti od prirode efekata po zdravlje i kvaliteta naunih

podataka usvajaju se razliiti sistemi zatite:
I) SISTEM ZATITE BAZIRAN NA DOKAZANIM EFEKTIMA PO ZDRAVLJE

PRAG IZLAGANJA (Deterministiki efekti)

II) OPTIMIZACIJA
Primenjuje se ispod praga izlaganja (nivo izlaganja rizik )
III) MERE OPREZA
nema pouzdanih dokaza za pojavu tetnih efekata po zdravlje
Ekonomski, socijalni i politiki faktori

Nema formalne akcije

nema dovoljno injenica

Istraivanja

popunjavanje nedostataka u znanju

pomae u identifikaciji problema
daje bolju buduu procenu rizika

Monitoring

praenje rezultata istraivanja i merenja

odluke na osnovu postavljenih uslova

KOMUNIKACIJA
(EDUKACIJA)

pomae ljudima da shvate problem

daje mogunost izbora daljih koraka

PROPISI
pravila igre

formalni koraci od strane drave u

ograniavanju sluajeva i posledica
potencijalno rizinih dogadjaja

TEHNIKA REENJA
(optimizacija)

obuhvata inenjerska reenja u cilju

smanjenja izlaganja a samim tim i
smanjenja poznatih ili registrovanih
rizika

OGRANIENJA I ZABRANE

kada je visok stepen sigurnosti za

pojavu tete
kada je cena ogranienja ili zabrana
mala
oba navedena sluaja zajedno

Ovim ciklusom predavanja nisu obuhvaena

mnoga pitanja zatite vezana za oblasti:
vidljive svetlosti
laserskog zraenja
statikih elektrinih polja
ultrazvuka

vrste nejonizujuih zraenja koje se javljaju kao

novi toksini agensi koji poveavaju radijaciono
optereenje ivotne sredine

Prema oekivanim biolokom dejstvu a na osnovu fizikih osobina

International Commission on Illumination (CIE 1963):

UVA zraci ( 315 - 400 nm) - podruje crne svetlosti;
UVB zraci (280 - 315 nm) - podruje eritema koe;
UVC zraci (100 - 280 nm) - germicidno podruje.

Prirodni izvor:

Sunce

Vetaki izvori: izvori sa el. pranjenjem kroz gasove

usijani izvori
fluorescentne lampe
kvantni generatori - laseri

Stvaranje svetlosti u fluorescentnim lampama

Industrija: elektrozavarivanje
el. fizika obrada metala
defektoskopija
prehrambena, hemijska i farmacija
sterilizacija vode, vazduha i hrane

Medicina: leenje konih oboljenja

leenje reumatskih oboljenja (deca)
kozmetika
Primena kod lasera

Intenzitet zraenja ili ozraenost (I):

snaga po jedinici povrine i koristi se za
kontinualno izlaganje (jedinica:Wm2)

Gustina energije ili zrana ekspozicija

(H):
energija zraenja po jedinici povrine i koristi se
kod impulsnih izvora (jedinica: Jm2 )

 Fiziki detektori
Hemijski detektori
Bioloki detektori

Dnevno izlaganje
8h
4h
1h
30 min
15 min
10 min
5 min
1 min
30 s
10 s
1s

Efektivna ozraenost
Eeff (W/m2)
Eeff (W/cm2)
0,001
0,1
0,002
0,2
0,008
0,8
0,017
1,7
0,033
3,3
0,05
5
0,1
10
0,5
50
1
100
3
300
30
3000

Jedino korisno dejstvo UV zraenja:

sinteza provitamina D u koi, koji se kasnije u

bubrezima pretvara u aktivni vitamin D

Svetska zdravstvena organizacija (WHO) je

pokrenula tzv. INTERSUN Global UV Project
(www.who.int/uv/)

Ograniiti izlaganje Suncu tokom podnevnih sati

Oblaiti zatitnu odeu
Koristiti eire sa irokim obodima
Koristiti naoare za sunce
Zatititi bebe i malu decu - zatitne masti i kreme

Postavljanjem odgovarajuih ekrana ispred izvora zraenja

Primenom sredstava line zatite (noenje naoara)
Poveanjem rastojanja od izvora zraenja
Skraenjem vremena izlaganja
Obezbeivanjem dobre ventilacije kada UVC zraci mogu da
izazovu stvaranje tetnih gasova
Eliminacijom refleksije UV-zraenja u okolini vetakih
izvora (uklanjanjem staklenih i poliranih metalnih povrina)

Vano upozorenje
Od 2009. godine, IARC - UV lampe i kreveti za
sunanje Grupa 1 tj. najvea kategorija rizika od
kancera kancerogeno za ljude
IARC Monographs on the evaluation of carcinogenic risks to humans
vol. 100 D Lyon, France 2012

Treba izbegavati izlaganje UV

zraenju poreklom iz solarijuma

International Commission on Illumination (CIE 1987):

Po talasnim duinama, IC zrake delimo na tri oblasti:

IC-A zraci ( 780 - 1400 nm) - kratki;

IC-B zraci (1400 - 3000 nm) - srednji;
IC-C zraci (3000 - 106 nm ) - dugi.

Bioloki efekti IC zraenja su iskljuivo termikog karaktera i obino se

dele na lokalne i opte
Lokalni efekti ograniavaju se na povrinu ljudskog organizma i
ispoljavaju se na koi i organu vida
Opti efekti nastaju kao posledica IC zraenja iz Sunevog dela spektra
na modane opne (sunanica)
OBLAST

KOA

OI

IC-A

OPEKOTINE I I II
STEPENA
Retikularni dermatitis

OTEENJA MRENJAE

IC-B

IC-C

POVRINSKA
OTEENJA
U POTPUNOSTI
APSORBUJE
ROASTI SLOJ

direktno posmatranje pomraenje Sunca

KATARAKTA
OSETLJIVI DELOVI:
ono soivo, duica, sudovnjaa, mrenjaa

U PRINCIPU BEZOPASNO
meutim,posle dueg izlaganja mogua je
hronina upala onih kapaka

Prirodni izvor:

Sunce

Vetaki izvori: visoke pei za topljenje

elektrini luk
otvorena leita vatre
laseri

Industrija: suenje boja i lakova

peenje grnarije
dehidratacija tekstila i koe
suenje eksploziva
suenje prehrambenih proizvoda
suenje farmaceutskih proizvoda
Medicina: termografija
fizikalna medicina
Istraivake, vojne i naune oblasti:
IC spektrofotometrija
IC radiometrija

Intenzitet zraenja (ozraenost ili

povrinska gustina termikog fluksa) (E):

snaga po jedinici povrine (jedinica:Wm2)

Povrinska gustina energije (H):

energija zraenja po jedinici povrine
(jedinica: Jm2 )

Dve vrste detektora IC zraenja:

Termalni detektor apsorbuje toplotnu energiju
zraenja i pretvara je u odgovarajui elektrini
signal;
Fotonski detektor (vea osetljivost, hlaenje).

ICNIRP smernice www.icnirp.org

Okvirno:
za 8-asovno radno vreme 100 W/m2
kratkotrajno izlaganje (minuti) 1kW/m2

Osnovni princip PREVENCIJA

Kod rada na otvorenom prostoru:

- Zatitna odea od pamuka, zatita glave kapama i eirima
- Poslove organizovati u jutarnjim satima
- Tuiranje i uzimanje napitaka
- Ishranu prilagoditi energetskim potrebama i klimatskim uslovima
UOPTENO :
rastojanjem od izvora zraenja;
skraenjem vremena izlaganja;
smanjenjem temperature izvora zraenja;
postavljanjem zatitnih ekrana (Al, Ni, Cr, Cu);
korienjem linih zatitnih sredstava
(Al odea, naoari sa odgovarajuim filterima).

RADIOFREKVENCIJSKO (RF) ZRAENJE (3 kHz 300 GHz)

Frekvencijski
opseg

Oznaka

3 30 kHz

VLF

30 300 kHz

LF

300 kHz 3 MHz

MF

Naziv

Opte primene

- radionavigacioni sistemi
Vrlo niske
- pomorski komandni sistemi
frekvencije
- meukontinentalna radio-telegrafija
- elektrotermija (indukciono zagrevanje)
- radionavigacioni sistemi;
Niske frekvencije - radiokomunikacije;
- elektrotermija
- pomorska radiotelefonija;
Srednje frekvencije
- AM radioemisije

3 30 MHz

HF

Visoke frekvencije

30 300 MHz

VHF

Vrlo visoke
frekvencije

- dielektriko zagrevanje
- polimerizacija;
- kratkotalasna dijametrija (KTD)
- radioemisije
- radioastronomija
- VHF TV (kanali 2 13);
- radionavigacija;
- FM radioemisije;
- medicinska dijagnostika

Frekvencijski
opseg

Oznaka

Naziv

Opte primene
- UHF TV (kanali 14 83);

300 MHz 3 GHz

UHF

3 30 GHz

SHF

30 300 GHz

EHF

- javna mobilna telefonija;

- komunikacioni sistemi u radionavigaciji;
Ultra-visoke - meteoroloki radari;
frekvencije - mikrotalasna dijametrija;
- mikrotalasne pei;
- telemetrija;
- prehrambena industrija
- satelitske komunikacije;
Super- transmisija TV slika sa kosmikih
visoke
brodova;
frekvencije - brodski i vazduhoplovni navigac. radari
- radiometeorologija;
Ekstra- istraivanje kosmosa;
visoke
- nuklearna fizika i tehnologija;
frekvencije - satelitske komunikacije

( f 300 Hz , 1000 km)

Medicina:
Ureaj za
magnetsku rezonancu

Industrija:
Pogoni za elektrolizu

European Commission
Scientific Committee on Emerging
and Newly Identified Health Risks (SCENIHR)
Miljenje od 19. Januara 2009. godine
SAVREMENA MEDICINA NE DAJE JASAN ODGOVOR NA
PITANJE RIZIKA PO ZDRAVLJE USLED IZLAGANJA LJUDI
EMF ELF i RF OPSEGA

KLASIFIKACIJA
M polja ELF i RF zraenje:GRUPA 2B
mogue kancerogen za ljude

IARC Press, IARC Monographs on the

evaluation of carcinogenic risks to humans,
Vol.80, 2002. za M polja ELF
Vol.102, 2013. za RF zraenje

International Commission on Non-Ionizing Radiation

Protection (ICNIRP).

Guidelines for limiting exposure to time-varying electric, magnetic

and electromagnetic fields (up to 300 GHz), Health Physics 1998;
74(4): 494-522.
OSNOVNA OGRANIENJA (Basic Restrictions)
REFERENTNI NIVOI ( Reference Levels)

27,5 V/m
30 MHz SRPS N.N0.205

Evropska Komisija je prihvatila

Preporuke ICNIRP
Za stanovnitvo:
EC. Council Recommendation of 12 July 1999 on
the limitation of exposure of the general public to
electromagnetic fields (0 Hz to 300 GHz).
Off J Eur Commun, L199/62, 1999.
Za profesionalce:
Directive 2013/35/EC of the European
Parliament and of the Council of 26 June 2013...
Off J Eur Commun, L-179 of 29 June 2013.

 Zakon o zatiti ivot. sredine

(Sl.glasnik RS 135/04 i 36/09);
Zakon o zatiti od nejonizujuih zraenja
(36/09);
Zakon o proceni uticaja na ivotnu sredinu
(135/04 i 36/09);
Zakon o stratekoj proceni uticaja na ivotnu
sredinu (135/04 i 88/10);
Zakon o planiranju i izgradnji
(72/09, 81/09-ispr., 64/10-odluka U.Suda i 24/11);
Zakon o elektronskim komunikacijama (44/10)

Pravilnik o obrascima zahteva za izdavanje pojedinane dozvole za

korienje radio-frekvencija(Sl.glasnik RS 8/11);
Pravilnik o izvorima nejonizujuih zraenja od posebnog interesa,
vrstama izvora, nainu i periodu njihovog ispitivanja (104/09);
Pravilnik o granicama izlaganja nejonizujuim zraenjima (104/09);
Pravilnik o sadrini evidencije o izvorima od posebnog interesa
(104/09);
Pravilnik o sadrini i izgledu obrasca izvetaja o sistematskom
ispitivanju nivoa nejonizujuih zraenja u ivotnoj sredini (104/09);
Pravilnik o uslovima koje treba da ispunjavaju pravna lica koja vre
poslove sistematskog ispitivanja nivoa nejonizujuih zraenja, kao i
nain i metode sistematskog ispitivanja u ivotnoj sredini (104/09);
Pravilnik koji moraju da ispunjavaju pravna lica koja vre poslove
ispitivanja nivoa zraenja izvora nejonizujuih zraenja od posebnog
interesa (104/09).

Podruja poveane osetljivosti

STAMBENE ZONE
BOLNICE
PORODILITA
DEJA OBDANITA, KOLE....

Problem ne treba potceniti

niti preceniti
Gde je zlatna sredina ?

PITANJE JE IZ DANA U DAN

SVE TEE