Nove NOVINE!

IZLAZE POSLEDWEG PETKA U MESECU

Cena 50 din Bajina Ba{ta Januar 2006 Broj 1

Vitomir Pavlovi}

Qubo Lazarevski

RU@DI IZ SIJER^A

ODVEO SAM DRA@U NA STREQAWE

Drama porodice Jankovi} iz Solotu{e

BRAT SKRIVAO SUROVU ISTINU

KRAJ AGONIJE?

photo studio

Konfekcija

MIN LTA
Bajina Ba{ta

Bajina Ba{ta

031/862-290
063-80-93-216
063-406-100

DK Crni vrh i Sloboda-Tara

031/ 863-249

PRVA PRIVATNA
RO BN A KU] A

031/861-290
063-7731-801
064-2485-285

REPUBLIKA SRBIJA
SKUP[TINA OP[TINE
BAJINA BA[TA

1872

JAVNI POZIV
Komisija za raspodelu podsticajnih
sredstava za razvoj poqoprivrede, preko
Kancelarije za poqoprivredu, u ciqu
unapre|ewa sto~arske proizvodwe na
teritoriji op{tine Bajina Ba{ta raspisuje
Javni poziv svim zainteresovanim
poqoprivrednim proizvo|a~ima za dodelu
`enskih teladi simentalske rase.
Pravo u~e{}a na Javni poziv imaju
fizi~ka lica sa prebivali{tem na
teritoriji op{tine Bajina Ba{ta i to:
samo registrovani poqoprivredni
proizvo|a~i,
poqoprivredni proizvo|a~i koji
konkuri{u za tri (3) teleta,
poqoprivredni proizvo|a~i koji
poseduju objekte koji zadovoqavaju
zoohigijenske i zoosanitarne uslove.

obaveza vra}awa je da u tre}oj godini od

dana dobijawa sredstava, istog broja
teladi `enskog pola,
obaveza vra}awa u ~etvrtoj godini, u
slu~aju da u prethodnoj godini nije
imao dovoqan broj `enskih teladi za
vra}awe,
u slu~aju da za dve godine
poqoprivredni proizvo|a~ nije u
mogu}nosti da vrati `ensku telad, isti
je du`an da kupi `ensko tele koje poti~e
od grla iz mati~nog zapata, to jest sa
poznatim poreklom, i tako izmiri svoju
obavezu.
Me|usobna prava i obaveze i na~in
pla}awa projekta regulisa}e se pojedina~nim ugovorima, zakqu~enim izme|u
op{tine Bajina Ba{ta i korisnika
dodeqenih sredstava.

Prednost pri dodeli sredstava imaju:

poqoprivredni proizvo|a~i koji do
sada nisu ostvarivali pravo na
podsticajna sredstva od op{tine Bajina
Ba{ta,
poqoprivredni proizvo|a~i koji u
strukturi porodice imaju najmawe dve
radno sposobne generacije koje `ive na
selu,
poqoprivredni proizvo|a~i koji se ve}
du`e vreme bave ovim vidom
proizvodwe tj. mlekarstvom, i `ele da
zamene ili uve}aju postoje}e stado.
Sredstva koja budu dodeqena na
kori{}ewe poqoprivrednim proizvo|a~ima, koristi}e se pod slede}im
uslovima:

Javni poziv je otvoren od 01.02.2006.

godine do 28.02.2006. godine.
Prijave se mogu dobiti preko Kancelarije
za poqoprivreu u op{tini Bajina Ba{ta
(kancelarija br. 6), kod radnika mesnih
kancelarija u prostorijama preduze}a za
pru`awe stru~nih usluga u poqoprivredi
Taraagrar in`ewering D.O.O. Bajina
Ba{ta (adresa: Trg Du{ana Jerkovi}a br.
10/kancelarija br. 25 ulaz sa Pijace).
Prijave se podnose iskqu~ivo preko
pisarnice Op{tinske uprave.
Predsednik komisije
dipl. ing. Mirjana Mijanovi} Petkovi}

Broj 1 Januar 2006

TRE]A STRANA

BADWI DAN I BO@I]

U BAJINOJ BA[TI I ROGA^ICI
P

ravoslavni vernici u subotu 7.

januara proslavili su najradosniji
hri{}anski praznik Bo`i}, ro|ewe
spasiteqa sveta, sina Bo`ijeg, Gospoda
Isusa Hrista. Pripreme za praznik vr{ene su tokom 40-dnevnog bo`i}nog posta.
Dan uo~i praznika, naziva se Badwi dan,
kada se se~e Badwak. Uno{ewe badwaka u
ku}u simbolizuje ulazak Spasiteqa u
svaki dom, koji donosi porodici izobiqe
zemaqskih darova. Na Badwe ve~e u pravo-

Badwe ve~e u Roga~ici

slavnim hramovima slu`ena su Ve~erwa

Bogoslu`ewa. U crkvi Sveti prorok Ilija okupio se veliki broj vernika. Po
zavr{etku molitve ispred crkve obavqeno je osve}ewe i lo`ewe Badwaka, a ovaj
put pripremqene su i gran~ice Badwaka
sa slamom, koje su deqene sugra|anima. Uz
pomo} darodavaoca, spremqeno je poslu`ewe za odrasle. Uz kuvano vino i tru-

UZ PRVI BROJ

ba~ki orkestar u veseloj pretprazni~noj

atmosferi proteklo je dru`ewe u porti
crkve.
Badwe ve~e organizovano je u crkvi
Vaznesewa Gospodweg u Roga~ici. Sve{tenici Milinko Luki} i Quban Petrovi}
slu`ili su Ve~erwe. U porti hrama obavqeno je polagawe Badwaka na vatru.
Nakon molitvi, okupqeni vernici dru`ili su se uz vru}u rakiju i truba~e. Ove
godine doma}ini proslave bili su omladinci iz Svojdruga, a kao i
uvek kod crkve u Roga~ici
okupio se veliki broj
`iteqa iz okolnih sela, a
nije izostalo ni u`i~ko
kolo.
Na Bo`i} ujutro slu`ene su Svete Liturgije, na
kojima je pro~itana poslanica Patrijarha srpskog
gospodina Pavla. Na kraju
liturgije vr{eno je pri~e{}e vernika koji su postili.
Bo`i} je paznik ra|awa
novog `ivota, praznik
dece i detiwstva i krase ga
mnogi lepi obi~aji. Svi
oni imaju jedan smisao: umoliti Boga da
sa~uva i uve}a porodicu i imawe
doma}ina. Stare{ina bajinoba{tanske
crkve, otac Radenko Gligi} u izjavi za lokalnu TV, ~estitao je Bo`i} vernicima, uz
`eqe za zdravqe, napredak, mir me|u qudima i poruku da ne ~inimo drugima ono
{to ne `elimo da drugi ~ine nama.
Z.Mati}

~ica, (na slici) kako prevozi stajsko

|ubre do wive gde }e na prole}e da
poseje kukuruz.

RABAXIJA U DEVEDESETOJ

ako }e po~etkom maja zagaziti u

devedesetu godinu `ivota, najstariji rabaxija u sredwem Podriwu,
Ratko Mijailovi} iz Crvice, jo{ ne
pomi{qa da se odvoji od kola i volova. Deda Ratko, sa decenijama znanim nadimkom Likaxija, i u ove
hladne zimske dane obavi po neki
rabaxijski posao. Sreli smo ga uo~i
pravoslavne Nove godine, na magistralnom putu Bajina Ba{ta - Roga-

- Zdravqe me jo{ slu`i prili~no

dobro pa sam u mogu}nosti da i daqe
rabaxjam - ka`e deda Ratko. - Tim poslom sam po~eo da se bavim kao ~etrnaestogodi{wi mom~i}. Nakupio sam
radnog sta`a punig 65 godina. Za to
vreme promenio sam dvadeset i dvoja
zapre`na kola i preko ~etrdeset pari
volova.
Ratko Mijailovi} Likaxija

Izdava~: Stefan Co Bajina Ba{ta

Za izdava~a: Slavi{a Arsenijevi}
Redakcija: Ratomir Blanu{a (glavni i odgovorni urednik),
Obrad Dodi} (urednik), Milan Andri} (urednik).
Broj 1

27.januar 2006
Osniva~:

Broj 1 Januar 2006

o{tovani ~itaoci, pred

Vama je novi lokalni list Bajinoba{tanski glas.
Namera nam je da ovo glasilo
doprinese boqoj informisanosti `iteqa na{e op{tine i
pribli`i zavi~aj onim Bajinoba{tanima koji su, iz bilo
kojih razloga, morali da odu u
druge krajeve. Ovo novinsko
novoro|en~e, kao i svako drugo, ima `equ da prohoda,
odraste, postane punoletno i
do`ivi duboku starost. Ho}e
li mu se `eqa ispuniti, zavisi}e, rekli bismo, podjednako
od nas i Vas. O~ekujemo da nam
se javqate, predla`ete, kritikujete, a za{to ne, i pohvalite,
kada osetite da smo to zaslu`ili. Na stranicama BB glasa, koji }e izlaziti svakog
posledweg petka u mesecu, na}i
}e se sve ono {to po na{em i
Va{em mi{qewu oslikava `ivot na{eg kraja. Nastoja}emo
da budemo {to korektniji,
objektivniji i dobronamerniji u obradi i plasirawu novinarskih tema, u ~emu }e pomo} i sugestije ~italaca biti
od neprocewovog zna~aja.
REDAKCIJA

M.A.
Adresa redakcije:
BB glas Nemawina 4
31250 Bajina Ba{ta
Telefoni:

[tampa: [tamparija Stefan Co Bajina Ba{ta

031/851-620,
865-375, 064-371-50-69,
063-713-44-24, 064-305-85-93

List izlazi svakog posledweg petka u mesecu

E-mail: ratomirmb@ptt.yu

Dizajn i priprema: Stevan ]ati} - ]ato

REPORTER NA ULICI

ANKETA
Pitali smo na{e sugra|ane
{ta im smeta u gradu,
o kojim problemima razmi{qaju...
Reporter: Milan Andri}

Rade Marjanovi}:

POKRENUTI
PROIZVODWU
Smatram da grad nije dovoqno ~ist i da se o tome mora
voditi mnogo vi{e ra~una.
Treba u~initi sve da se pokrene proizvodwa bar u nekim zatvorenim preduze}ima.

Dragica Lazarevi}:

Aleksandar
Petrovi}:

POZORI[NE PREDSTAVE
Nedostaju nam kulturni sadr`aji, naro~ito pozori{ne
predstave. Mladi nemaju neki
izbor za izlaske. Ostaju im
samo kafi}i.

Branislav Baji}:

JAVNI VC
Mo`da }e zvu~ati pomalo
sme{no, ako ka`em da je
na{em gradu neophodan bar
jedan javni VC. Gra|ani sa
ulice za fiziolo{ke potrebe
uglavnom dolaze u restoran
Evropu koji ima svega dve VC kabine, {to je nedovoqno i
za wegove goste. Zbog toga je te{ko odr`avati potrebnu
higijenu.

Bojan Pe~enica:

MALO PARKIRALI[TA
Parkirali{ta za auta ima
sasvim malo. Trebalo bi da se
odredi jo{ neka lokacija za
to. Taj nedostatak je naro~ito
izra`en petkom pazarnim danom. Tada je gotovo nemogu}e na}i mesto gde da se smeste
vozila pa zbog toga saobra}ajna policija ima dosta posla.

Nata @ivanovi}:

VE]E PENZIJE
Moj glavni problem je mala
penzija. Primam svega tri hiqade i sedam stotina dinara.
To je porodi~na penzija iz
Bosne. Dok sam primala od
Srbije, bila je za oko hiqadu
i tristotine ve}a. Na ovoj skupo}i najvi{e mi nedostaju
pare za osnovne potrebe.

JO[ JEDNA DISKOTEKA

Vladimir Kojadinovi}:

Ima vi{e stvari koji nedostaju na{em gradu. Sramota

je da jedini, onako lep hotel,
ne radi. Dobro bi do{la jo{
neka boqa diskoteka za nas
mlade po{to u postoje}im ~esto nema mesta s obzirom da imamo i onih koji dolaze sa
strane.

Vesna Pe~eni~i}:

POSAO ZA MLADE
Za mlade bi trebalo otvoriti jedan centar u kome bi se
oni okupqali. Tu bi, izme|u
ostalog, mogli da se informi{u o mogu}nostima zapo{qavawa jer je to najve}i problem
koji se do sada te{ko re{avao.

PLA@A ILI BAZEN

Potrebno je ili urediti
pla`u na Ra~i ili sagraditi
bazen u samom gradu. Imamo
Drinu, dva jezera ali mnogi
nemaju mogu}nosti da ga te
blagodeti koriste.

Nikola Peji}:

BLATWAVE ULICE
Problem su nam neodgovaraju}e ulice. Ima izrovqenih koje niko ne krpi. U ulici
kod Crepane je blato do ~lanaka pa qudi te{ko prolaze.

Broj 1 Januar 2006

INTERVJU
Miloje Savi}, predsednik Op{tine:

VI[E PARA ZA PROSVETU, SPORT I POQOPRIVREDU

Zbog nekih 500 hiqada dovedena u pitawe cela konstrukcija buxeta od 350 miliona
dinara. Umesto projekta za bazen urbanisti~ki plan celog Sportskog centra.
Lokalne takse za stabilizaciju buxeta. Novi kvalitet - infrastruktura u gradu
BBglas: Kako biste ocenili prethodnu godinu imaju}i u vidu realizaciju op{tinskog buxeta?
- Buxet za pro{lu godinu je ostvaren sa oko 95 odsto i mo`e se oceniti
uspe{nim i dobro planiranim buxetom jer je kao takav bio stabilna
osnova za finansirawe svega onog {to
je bila obaveza op{tine u oblasti
javnog sektora. Znamo da su te{ka vremena i da je bilo dosta problema, a
daleko vi{e zahteva nego {to su realne mogu}nosti. Uveli smo jedan nov

kvalitet u radu, pogotovu kada se radi

o infrastrukturi u gradu. Tu se i{lo
na kompletnu rekonstrukciju nekih
ulica gde je ra|ena i rekonstrukcija
kanalizacione i vodovodne mre`e i
~itave instalacije koje su tu postavqene. To bi trebalo da bude princip
koga bismo primewivali i u ovoj go-

Skup{tina op{tine
usvojila godi{wi buxet

PRIHODI 352
MILIONA

dbornici Skup{tine op{tine

Bajina Ba{ta, izuzev radikala i
odbornika DSS, usvojili su projekciju op{tinskog buxeta za 2006. godinu.
Planirano je da ukupni teku}i prihodi buxeta iznose oko 352 miliona
dinara i to 302 miliona izvornih
primawa buxeta op{tine i 50 miliona transfernih sredstava iz buxeta Republike. Ako se ovome dodaju
prihodi iz izvornih aktivnosti korisnika buxetskih sredstava od oko
61 milion dinara, onda bi ukupna
primawa buxeta op{tine za ovu godinu, prema planu, iznosila blizu
414 miliona dinara.
O~ekuje se da planirana sredstva
od 352 miliona dinara budu ostvarena iz poreza na zarade, oko 91 milion, poreza na imovine 44 miliona,
poreza na dobra i usluge, 70 miliona,
i iz prihoda od imovine, oko 80 miliona dinara.
Predvi|eno je da najve}i deo ovih
sredstava od 130 miliona dinara
bude izdvojen za Direkciju za izgradwu {to zna~i da }e se nastaviti sa
izgradwom i rekonstrukcijom infrastrukturnih objekata, a posebno je
zna~ajno da se poseban akcenat baca
na asvaltirawe puteva i ulica. Za
osnovno i sredwe obrazovawe }e biti
izdvojeno oko 51 milion dinara ~ime
}e se finansirati potrebe i odr`avawa {kolskih ustanova, ali i
izgradwa grejawa u Roga~ici i adaptacija {kolskih zgrada. Oko 48
miliona dinara bi}e izdvojeno za
kulturu i fizi~ku kulturu, najvi{e
za potrebe Sportsko turisti~kog
centra, oko 27 miliona. Na Fond
rente se raspore|uje 31 milion dinara.
O.D.

Broj 1 Januar 2006

Miloje Savi}

dini. Moj utisak je da tu nema nekih

posebnih revolucionarnih poteza,
osim ako tu ne bismo podrazumevali
uvo|ewe lokalnih taksi koje bi i ubudu}e trebalo da stabilizuju buxet. U
ostalom delu mislim da smo uradili
sve ono {to i jeste na{ posao, a to je da
je lokalna samouprava odgovorila na
sve ono {to je wen zadatak, ali je dala
i jedan nov kvalitet.
BBglas: Nedavno je Skup{tina usvojila buxet za ovu godinu. Koje su wegove osnovne karakteristike i smernice?
- Mislim da je buxet realno planiran. Wegovo pove}awe u odnosu na
2005. godinu je negde oko petnaestak
odsto, {to je ne{to ispod ili u granicama inflacije. Ra|en je uobi~ajenom metodologijom, onako kako je to
zakonom definisano. Najmawe dva meseca trajale su pripreme i konsultacije,a poseban doprinos u planirawu
buxeta dali su wegovi korisnici.
Ukqu~eni su svi politi~ki i stru~ni
faktori i naj{ira javnost. Dodu{e,
na samoj Skup{tini je bilo poku{aja
da se jedna takva koncepcija obori, pa
je bilo i pomalo ~udnih zahteva da se
zbog nekih 500 hiqada dinara dovede u
pitawe cela konstrukcija od 350 miliona. Na{a je obaveza da se doma}inski pona{amo. Smatrali su, naime, da prethodno treba uraditi urba-

nisti~ki plan celog Sportskog centra Lug, da se vidi {ta su ostali

sadr`aji, potrebe i mogu}nosti, pa tek
posle toga da se ide na izradu projektne dokumentacije. Mislim li~no da
nije bilo su{tinskih razloga da se
buxet ne podr`i.
BBglas: [ta }e biti prioritet
va{ih aktivnosti tokom ove godine?
- Ako se bude ostvarivao onako kako
je planirano, a to o~ekujemo, buxet }e
biti solidna osnova za finansirawe
javnog sektora. Me|u na{im prioritetima svakako }e biti oblast sporta i
obrazovawa. Nadam se ove godine definitivnom zavr{etku toplifikacije sportske hale, izgradwi pomo}nog
stadiona i wegovog ozelewavawa, da
bi se glavni stadion bitnije rasteretio. U oblasti obrazovawa je predvi|eno oko 10 miliona dinara. To je
posledica zate~enog stawa, pa zato
postoji potreba za takvim ulagawima.
Prakti~no nema oblasti gde se ne}e
ulagati koliko je mogu}e. Na samom
po~etku godine, zna~ajno je interesovawe za izgradwu seoske infrastrukture. Skup{tina je pravilima, koja
su i do sada va`ila, dodala i neka
nova. Najzna~ajnije je to {to je u~e{}e
gra|ana, kada je u pitawu asvaltirawe
puteva, smaweno sa 40 na 25 odsto, a tu
spada i izrada projektne dokumentacije i tro{kovi nadzora i re{avawa
imovinskih odnosa. To je sa ciqem da
se selo {to vi{e stimuli{e. Kada je u
pitawu samo nasipawe puteva, u~e{}e
gra|ana ostaje 40 odsto. Mislim da je
boqe stimulisati asvaltirawa, koja
su kvalitetnija i dugotrajnija, nego da
se svake godine rade nasipawa i
popravke.
BBglas: Buxetom su predvi|ena i
sredstva za stimulisawe razvoja poqoprivrede?
- Za razvoj poqoprivrede planirano je 5,5 miliona dinara. Nastavi}emo sa finansirawem protivgradne
za{tite, tu su qudi vrlo malo pla}eni
pa je potrebno da budu dodatno stimulisani. Aktivnosti }e biti usmerene
i u oblast razvoja sto~arstva i pospe{ivawe rasnog sastava stoke kroz
nabavku jagwadi i `enskih teladi, kao
i na suzbijawe bolesti. Ove godine
treba da uradimo i studiju o razvoju
pioqoprivrede u kojoj }e biti jasno
nazna~eno {ta lokalna zajednica treba da u~ini da mere u poqoprivredi
budu efikasnije i kvalitetnije.
- Na kraju bih rekao da je ovaj buxet
pravqen tako da podjednako zadovoqi
potreb korisnika sa gradskog i seoskog podru~ja.
O.Dodi}
M.Andri}

SKUP[TINSKI @IVOT

POLITI^KE PARTIJE O TRO[EWU NARODNIH PARA

Savo Sredojevi},
predsednik SO

rist gra|ana. Imaju}i u

vidu da je pro{logodi{wi

DIREKCIJI 130
MILIONA
- Buxet za 2005. godinu
ostvaren sa oko 300 miliona
dinara. Sredstva su upotrebqena za razre{avawe problema u svim segmentima.
Sude}i po tome, verujem da
}e i ovogodi{wi buxet, koji je uve}an za procenat
inflacije, tako|e imati visok procenat ostvarqivosti. Videli ste da je najvi{e
sredstava nameweno Direkciji za izgradwu, oko 130

dstava treba vra}ati tamo

gde su i nastala.

Dejan Mla|enovi}
(DSS);

ZABORAVILI NA
PREDIZBORNA
OBE]AWA

Vladimir Stameno}

buxet ostvaren sa 95 odsto

na{e je mi{qewe da je ovogodi{wi dosta realan.

gradwu i asvaltirawe puteva. Mesne zajednice su do

sada izdvajale 40 odsto, mi
smo tra`ili da se to ukine,
jer je dr`ava du`na da gradi
infrastrukturu za svoje
gra|ane ma gde oni `ive.
Jedino na taj na~in svi }e
biti u ravnopravnom polo`aju. Time bi se izbeglo

- Mi nismo glasali za
buxet iz prostog razloga
{to nisu prihva}eni neki
na{i amandmani koje smo
podneli u toku izrade projekcije buxeta. Konkretno,
tra`ili smo da se u~e{}e
gra|ana u seoskim mesnim
zajednicama za nasipawe nekategorisanih puteva smawi sa 40 na 25 odsto. To nije

Qubodrag Jezdi} (SPO):

BLAGOVREMENI
REBALANSI
Savo Sredojevi}

miliona. Najve}i deo para

namewen je infrastrukturi,
{to zna~i da }e se i daqe
graditi putevi, sa te`i{tem da se oni asvaltiraju.
Dosta sredstava nameweno
je za obrazovawe i sport,
zna~ajna su ulagawa i u razvoj poqoprivrede.
Verujem da }e se u toku godine uraditi sve {to je planirano na op{te zadovoqstvo korisnika i gra|ana.

- Mi smo aktivno u~estvovali u izradi op{tinskog buxeta za ovu godinu.

Direktori i ~lanovi Upravnih odbora, korisnici buxeta iz na{e stranke su konsultovani i bili su u toku
svih aktivnosti. Zato smo
na Skup{tini podr`ali
usvajawe buxeta. Sigurno
}emo u~estvovati i u wegovoj daqoj realizaciji na ko-

dodatno optere}ewe za izgradwu puteva u seoskim

sredinama. Na{ predlog je
delimi~no prihva}en, procenat je smawen na 25 odsto
i to je bio dovoqan razlog
da glasamo za buxet. Bilo je
jo{ nekih primedbi koje su
tokom izrade buxeta usagla{avane.

- Imali smo aktivno u~e{}e u toku izrade buxeta i

podr`ali smo wegovo usvajawe. Smatrali smo, a to je i
prihva}eno, da se sredstva
za razvoj poqoprivrede pove}aju za milion dinara.
Na{e je mi{qewe, tako|e,
Dejan Mla|enovi}

prihva}eno. Nismo se slo`ili ni sa predlogom da se

sredstva iz Fonda rente ne
mogu koristiti kao pomo}
mesnim zajednicama. Nije
prihva}en ni na{ predlog
da se predvide sredstva za
izradu projekta gradskog
bazena. Sve je to bio dovoqan razlog da ne glasamo za
ovakav buxet. O~igledno da
neko znatno odstupa i od
nekih predizbornih obe}awa.

Vladimir Stameni}
(DS):

REALNO PLANIRAWE

Milan Dragojlovi}

Qubodrag Jezdi}

da sredstva Fonda rente

treba prikazati kao u~e{}e
gra|ana. Mora se u toku
godine pratiti realizacija
buxeta i blagovremeno vr{iti rebalans buxeta. Svakako je dobro {to su uvedene
ekolo{ke takse koje su se pokazale kao zna~ajan izvor
sredstava, ali smo mi{qewa da najve}i deo tih sre-

Dr Miroslav Ne{kovi}
(SRS)

GDE ODE MILION

EVRA

Milan Dragojlovi} (G17

plus):

PUTEVE GRADI
DR@AVA A NE
GRA\ANI
- Na{a osnovna primedba
je bila na visinu izdvajawa
gra|ana za infrastrukturne
objekte. To se odnosi na iz-

Dr Miroslav Ne{kovi}

Na{a op{tina, zahvaquju}i Hidroelektrani, Fondu rente i takozvanoj ekolo{koj taksi raspola`e ogromnim buxetom od oko
milion evra. Toliko para

Broj 1 Januar 2006

SKUP[TINSKI @IVOT
nema nijedna op{tina sli~ne veli~ine. Nismo dali
glas za usvojawe buxeta jer
ne vidimo rezultate, niti
imamo potpun uvid kako se
pare tro{e. Nema kapitalnih investicija, kao {to
su zavr{etak sportske hale
sa toplifikacijom i ure|ewe wene okoline, izgradwa
zatvorenog bazena. Pare se
raspar~avaju, usitne pa se
ne vidi gde odlaze. Imalo je
nekih sitnih pomaka u pravqewu buxeta u pore|ewu sa
ranijim periodom, ali to
nije bilo dovoqno da podignemo ruku za wegovo usvajawe.

projekcija buxeta za 2006.

napraviti jedan veliki iskorak napred u ostvarewu
planova mesnih zajednica,
pre svega misli se na izgradwu puteva, gde je poseban
akcenat na asfaltirawu,
zatim elektrifikaciji, te-

Predlog buxeta je napravqen na jedan izuzetno kvalitetan na~in. Obavqene su

konsultacije sa svim korisnicima pa su wihove ideje
i zahtevi do{li na odborni~ke grupe koje su tako|e
to razmatrale. Odborni~ka
grupa SPS-a je glasala za
buxet jer su uva`eni svi
zahtevi korisnika. Nama je
u interesu da Op{tina normalno funkcioni{e, a to
je jedino mogu}e ako se buxet
usvoji. Mislim da }e ovakva

stupa od usvojenih principa.

Usvojeni principi (ravnomernan razvoj op{tine,
broj korisnika) za rekonstrukciju nekategorisanih
puteva i prate}e infrastrukture, bi trebalo da se
primewuju i u delu gradskih
podru~ja jer jo{ uvek imamo
veliki broj ulica u u`oj
gradskoj zoni koje su makadamske.

Luka Markovi}

Qubinko Radoji~i}
(SPS)

UVA@ENI ZAHTEVI
KORISNIKA

za ~etiri najugro`enije mesne zajednice, Rasti{te,

Peru}ac, Zaovine i Besero-

Qubinko Radoji~i}

lefonizaciji. Uva`ene su
potrebe {kola. Mislim da
nisu zapostavqene ni gradska ni seoska sredina.

Luka Markovi} (Nova

Srbija)

MOGLO I BOQE
Odborni~ka
grupa
DSS-a imala je jedan dobar
amandman po kome je trebalo da se od Fonda rente
izdvoji 40 odsto sredstava

vina. Mi smo to podr`ali

ali odborni~ka ve}ina to
nije prihvatila. Ipak, glasali smo za usvajawe buxeta
jer smatramo da je predlog
gospodina Miloja Savi}a u
celini korektan.
Dragi} Gli{i}

Dragi} Gli{i} (PSS)

VI[E ZA SOCIJALU
Odborni~ki klub PSS je
podr`ao predlo`eni buxet.
Mislim da su sredstva ravnomerno raspore|ena prema zahtevima korisnika
buxeta. Bitno je da se pri
wegovoj realizaciji ne od-

Tako|e smatramo da je
vi{e podsticajnih sredstava trebalo izdvojiti za razvoj poqoprivrede, samostalnu delatnost u oblasti
turizma i socijalno ugro`ene kategorije, a prvenstveno za doma}instva gde
su oba ~lana ostala bez posla u toku ove nepravedne
tranzicije.

ODBORNICI PITAJU - ODGOVORI STI@U

O

dbornici Skup{tine op{tine

imaju mogu}nost da postavqaju
pitawa na koja nadle`ni moraju da im
odgovore u pismenoj ili usmenoj
formi. Ovog puta donosimo odgovore
na dva pitawa postavqena na pretposledwoj sednici op{tinskog parlamenta.

UNIFORME
Branko Stevanovi}, odbornik Demokratske stranke pitao je da li mo`e
da se obezbedi da zaposleni u svim
veleporodajnim i maloprodajnim objektima kao i u ugostiteqskim objektima imaju propisnu uniformu i
identifikacione kartice.
Inspektorka Sektora za sanitarni
nadzor i javno zdravqe Ministarstva
zdravqa pri Zlatiborskom okrugu
Dragana Petrovi} dala je slede}i
odgovor:

Broj 1 Januar 2006

- Zakonom o zdravstvenom nadzoru

nad `ivotnim namirnicama propisano je da lica koja na radnom mestu i
proizvodwi ili prometu dolaze u neposredan dodir sa namirnicama kao i
lica koja rade u proizvodwi i prometu sredstava za odr`avawe li~ne
higijene, negu i ulep{avawe lica i
tela, moraju nositi posebnu radnu
ode}u, a gde to uslovi zahtevaju, i
posebnu radnu obu}u. Ista ode}a i
obu}a ne sme se upotrebqavati van
radnog mesta. Pravilnikom je propisano kakva se uniforma mora nositi.

DNEVNICE U FONDU RENTE

Dr Miroslav Ne{kovi}, odbornik
Srpske radikalne stranke zatra`io je
da se dostave podaci o ispla}enim
naknadama predsednicima i ~lanovima Upravnog i Nadzornog odbora
Fonda Rente, sekretaru i ra~unovo|i
Fonda rente.

Sekretar Fonda rente Slavica Bjelakovi} dostavila je slede}e podatke.

Upravni odbor Fonda rente ima
sedam ~lanova. Do 12. decembra 2005.
godine odr`ao je 15 sednica. Za taj rad
ispla}ena je 101 dnevnica. Pored rada
na sednicama, postojala je potreba za
radom van sednica koji se odnosio na
pripreme sednica, izradu, potpisivawe i sprovo|ewe donetih odluka,
kao i naloga za uplate i svih drugih
akata. Za ovaj rad pla}eno je 30 dnevnica. Za rad u tri komisije ispla}eno je 15 dnevnica. Za rad Nadzornog
odbora utro{ene su 24 dnevnice. Dnevnice za predsednike i ~lanove Upravnog i Nadzornog odbora ispla}ivane
su po odluci koju je donela Skup{tina
op{tine. Sekretar i ra~unovo|a, po
odluci Upravnog odbora od 16. januara 2003. godine, primaju naknadu koja
iznosi 20 posto od prose~ne mese~ne
zarade u op{tini Bajina Ba{ta.
M.A.

HRONIKA
Izbori u OO DS
Bajine Ba{te

PONOVO
TOMI]

a Izbornoj skup{tini
za predsednika Op{tinskog odbora Demokratske stranke u Bajinoj Ba{ti ponovo je izabran magistar kwi`evnosti Boban
Tomi}. Izabrano je i 13
novih ~lanova Op{tinskog
odbora. U radu Izborne skup{tine u~estvovao je Milovan Markovi} iz Vaqeva,
narodni poslanik DS u

Okru`ni odbor
DSS

Repubi~koj skup{tini. DS
u Bajinoj Ba{ti ima oko 900
~lanova, a sa 13 odbornika
najbrojnija je odborni~ka
grupa u op{tinskom parlamentu.

a Izbornoj skup{tini
Okru`nog
odbora
DSS Zlatiborskog okruga
za novog predsednika izabran je Vasilije Pavi}evi},
generalni direktor Dri-

nsko - Limskih hidroelektrana. ^lanovi Okru`nog

odbora su: dr Predrag Mijailovi} - Lune, Sreten Selakovi} i Desimir Mi}ovi} (U`ice), Vukosav Toma{evi} i Dragan Svi~evi}
(Prijepoqe) Radomir Paunovi} (Nova Varo{), Milan Lazovi} (^ajetina), Vasilije Pavi}evi} (Bajina
Ba{ta), Miroqub Jankovi}
(Kosjeri}), Sa{a Petrovi}
(Po`ega), Miodrag Ma{ojevi} (Priboj) i Radovan
Dimitrijevi} (Ariqe).
R.B

AUTOBUS POMO]
BOLESNICIMA

a zahtev Doma zdravqa

Evelina Haverfild
Fond rente je nedavno finansirao preure|ewe, opre-

U Zaro`ju (Kosi}i),
Gvoscu (Lozaw),
Sokolini i Oslu{i

PARTIJA
PAVI]EVI]
PREDSEDNIK PENZIONERA

Vasilije Pavi}evi}

Mr Boban Tomi}

Jo{ jedna politi~ka

stranka u Bajinoj Ba{ti

mawe i adaptaciju jednog

autobusa sa 24 sedi{ta koji
}e ubudu}e slu`iti za potrebe Doma zdravqa, prvenstveno za prevoz te`ih
bolesnika. Autobus }e svakako znatno pomo}i i bolesnicima koji se po potrebi
prevoze u U`i~ku bolnicu
na dijalizu. Ovo je doskora
bio veliki problem ne samo
Doma zdravqa ve} i samih
bolesnika.
O.D.

TRAFOSTANICE
ZA BOQI
NAPON

Bajinoj Ba{ti je formirana jo{ jedna politi~ka stranka - Partija

ujediwenih penzionera Srbije koja je za kratko vreme
okupila oko 650 ~lanova. U
svim mesnim zajednicama
formirani su mesni odbori
koji rade na omasovqewu
~lanstva.
- Ne borimo se za vlast
ve} za boqe uslove `ivota
najstarije populacije. Za
u~lawewe u na{u partiju
postoji veliko interesovawe oko 4.000 penzionera
koliko ih ima u op{tini,
ukqu~uju}i zanatlije i poqoprivrednike - istaknuto
je na Op{tinskoj izbornoj
skup{tini. Izabran je Op{tinski odbor od 17 ~lanova, a prvi predsednik je
Milorad Mandi} (biv{i
dugogodi{wi dru{tvenopoliti~ki radnik), potpredsednik diplomirani ma{inski in`ewer Novak
Spasojevi} a sekretar diplomirani pravnik Vidan
Despotovi}. Milorad Mandi} je i delegat penzionerske stranke za Republi~ki
odbor.
R.B.

mesnim zajednicama
Zaro`je i Gvozdac, u
zaseocima Kosi}i i Lozaw,
na Sokolini i Oslu{i
(O{tra stena), zavr{ene su
i pu{tene u rad trafostanice od 10 kilovolti.
Kosi}i su dobili i visokonaponsku mre`u u du`ini
od jednog kilometra.

Tr`i{te rada

PREKOBROJNI
UGOSTITEQI I
TRGOVCI

e|u
nezaposlenim
kvalifikovanim radnicima u na{oj op{tini
najvi{e je trgovaca (261),
kuvara (99) i konobara (97)
od ukupno 1.084 koliko ih je
krajem pro{le godine bilo
na evidenciji Tr`i{ta rada. Nekvalifikovanih je
1.157, sa sredwom stru~nom
spremom 734, sa vi{om 87 a
sa fakultetskom diplomom
33.
Ukupan broj nezaposlenih je 3.105,od toga 1.633
`ena.

Izgradwa trafo-stanice
i viskonaponske mre`e u
Kosi}ima ko{tala je 4 miliona, a trafo-stanice u
zaseoku Lozaw u Gvoscu 800
hiqada dinara. U finansirawu ovih objekata u~estvovali su me{tani, bajinoba{tanska Elektrodistribucija i Op{tina Bajina Ba{ta preko Op{tinske direkcije za izgradwu.

Broj 1 Januar 2006

HRONIKA
Zbog nedostataka malo koristi od
broda-~ista~a na Peru}a~kom jezeru

Na potesu Tisovo brdo-Mitrovac

na oko 50 hektara

DE^JI SKI-CENTAR
NA TARI

OMANUO BROD ^ISTA^

K
ada je u aprilu pro{le
godine u Drinsko jezero Peru}ac porinut brod
~ista~ dar Vlade Norve{ke,
~inilo se da }e problemi sa
ogromnim koli~inama sme}a, koje sti`e iz gorweg
toka Drine, biti otklo-

qen u Tuzli i testiran na

jezeru Modrac u kome me|u
otpadom nema grawa. Problem se javqa i sa ostalim
sme}em po{to nije re{en
na~in prebacivawa napuwenog kontejnera sa broda
na obalu. Ina~e, kontejner

Brod - ~ista~ na Peru}a~kom jezeru

weni. Naro~ito su se brodu

~ista~u obradovali u Nacionalnom parku Tara, u
~ijem se sastavu nalazi deo
jezera, kao i u Hidroelektrani Bajina Ba{ta koja
za pokretawe turbina koristi vodu iz ove akmulacije.
Me|utim, radost je bila
kratkog veka. Brod je povremeno radio samo dva meseca
sa malim u~inkom pa je potom usidren kod brane
Peru}a~kog jezera.
- Da }e brod ~ista~ biti
nepodesan za rad, u uslovima kada jezerom plivaju ogromne koli~ine grawa,
videlo se ve} pri probnom
radu - ka`e direktor NP
Tara Du{an Milovanovi}. - Jednostavno grawe se
zaglavi u korpi i ne mo`e da
se istovari. Brod je prav-

je vrlo masivan i te`ak 600

kilograma. Mo`e da u wega
stane najvi{e dva kubika
sme}a.
Procena je da brod godi{we mo`e da sakupi oko
1.500 kubika otpada od
plastike.
To je simboli~na koli~ina ako se zna da jezerom
Peru}ac trenutno pluta
blizu sto hiqada kubika
raznog sme}a. Po{to je NP
Tara zadu`en za ~i{}ewe
ovog jezera, on je o nefunkcionalnosti broda obavestio Regionalni centar
za `ivotnu sredinu centralne i isto~ne Evrope koji je
nosilac projekta za razre{ewe problema otpada u
jezeru Peru}ac.
M.A.

BORAVI[NA TAKSA 50 DINARA

edan od izvornih javnih

prihoda koji pripadaju
buxetu op{tine je i boravi{na taksa. Odlukom SO
ona }e iznositi 50 dinara
po osobi u 2006. godini.
Deca od 7-15 godina pla}a}e
upola mawe {to je u skladu
sa Zakonom o turizmu. Taksa
se pla}a za svaki dan boravka u turisti~kom objektu
koji se nalazi izvan prebi-

Broj 1 Januar 2006

vali{ta gra|anina. Tako|e

je propisano da se turisti~kim objektom smatra hotel,
motel, odmarali{te, pansion, apartmansko naseqe, kamp, seoski turizam, prirodno le~ili{te, sobe i drugi
objekti u kojima se turistima i putnicima pru`aju
usluge sme{taja.
M.A.

Za gradwu,koja }e trajati nekoliko

godina, 2 miliona evra.
Polovina sume od prodaje {ume
Do sada je Mitrovac na
Tari bio poznat kao jedan
od vrhunskih planinskih
centara za odmor i oporavak mali{ana u de~jem gradu kako popularno nazivaju De~je odmalari{te grada
Beograda sa oko 600 komfornih mesta.
Ve} od naredne godine
Mitrovac na Tari po sadr`ajima trebalo bi da postane drugi ski-centar u
zemqi,odmah posle Kopaonika. Jo{ pre dve godine
Udru`ewe arhitekata Beograda uradilo je elaborat
izgradwe poligona za budu}i centar zimskih sportova, a na prole}e trebalo
bi da zapo~nu radovi na
potesu Mitrovac - Tisovo
brdo. Za realizaciju ovog
projekta, vrednog oko 2 miliona evra, izuzetno su zainteresovani Nacionalni
park Tara, Centar de~jih
letovali{ta i SO Bajina
Ba{ta. S obzirom da je u
pitawu pozama{na investicija radovi bi se odvijali
nekoliko godina u vi{e
faza.
- Polovinu para obezbedili bismo se~ewem i pro-

dajom oborenih stabala sa

oko 40-50 hektara koliko }e
obuhvatati budu}i skicentar - ka`e za BB glas
direktor NP Tara Du{an
Milovanovi}.
Planirana je izgradwa
~etiri ski-staze du`ine
250-300 metara i do jednog
kilometra, staza za snoubord, veliko klizali{te i
svi prate}i objekti. Visinska razlika na potesu Mitrovac - Tisovo brdo je oko
200 metara. Budu}i skicentar, s obzirom na idealne
geografske i vremenske uslove, namewen je pre svega
deci i rekreativcima.
- Ovih dana }e, ukoliko
to vremenske prilike dozvole, po~eti snimawe terena
na osnovu kojeg }e se do
prole}a uraditi plan detaqne regulacije. U prvoj fazi bi}e napravqena jedna
staza koja }e raditi ve} naredne sezone - isti~e Milovanovi}.
Kompletnu pripremu terena }e finansirati NP
Tara.
R.B.

KOMUNALNO
JAVNO PREDUZE]E

a decembarskoj sednici Skup{tine op{tine usvojena je Odluka kojom

je data saglasnost o spajawu
preuzimawem - pripajawem
Komunalnog preduze}a 12.
septembar Javnom komunalnom preduze}u Komunalac. Tako je ranije dru{tveno preduze}e dobilo
status javnog preduze}a.
Agencija za poslovne usluge
Olimpija iz U`ica procenila je vrednost biv{eg
DP 12. septembar na 320
miliona i 399 hiqada dina-

ra. Od toga dru{tveni kapital iznosi 50,37 posto, a

ostalo je dr`avni kapital.
Ugovorom je precizirano da
zaposleni ne mogu biti progla{eni tehnolo{kim vi{kom godinu dana od dana
statusne promene. Zaposleni su zadr`ali pravo na
besplatne akcije. Novi naziv preduze}a je Javno komunalno preduze}e 12.septembar sa sedi{tem u Svetosavskoj ulici broj {est.
M.A.

MISTERIJE
Svedo~ewe biv{eg podoficira Qube Lazarevskog (80) iz Bajine Ba{te

ODVEO SAM DRA@U NA STREQAWE

Egzekucija izvr{ena
u Lisi~ijem potoku kod Belog dvora - tvrdi Lazarevski

edeqnik Svedok je
juna 1996. godine zatalasao javnost svedo~ewem
zastavnika Vojske SCG u
penziji Qube Lazarevskog
koji je tvrdio da zna gde je
streqan i pokopan Dra`a
Mihailovi}, komandant Jugoslovenske kraqevske vojske u otaxbini.
Po Lazarevskom egzekucija je izvr{ena nedaleko
od Belog dvora na Dediwu,
na lokaciji Lisi~iji potok. Ne{to kasnije istu
pri~u biv{eg podoficira
KNOJ-a preneli su i beogradski nedeqnik Duga,
u`i~ke Vesti, dnevni listovi Danas i Glas javnosti.
Verzija Lazarevskog, kao
verodostojna ponovo je o`ivela nedavno na stranicama
magazina Evropa. Autori
teksta se pozivaju i na BIA
gde su, navodno, potvrdili
da se zemni ostaci |enerala
Dra`e doista nalaze na jedva 400 metara od Belog
dvora na mestu poznatom
kao Lisi~iji potok.
Ubrzo po objavqivawu
ovog senzacionalnog otkri}a oglasila se Bezbedonosnoinformativna agencija (BIA) saop{tewem da se
neosnovano spekuli{e wenim navodnim aktivnostima u pronala`ewu Dra`inog groba, tim pre {to Slu-

`ba ne raspola`e saznawima o mestu gde se posmrtni ostaci Dra`e Mihailovi}a nalaze.
Qubo Lazarevski, koji
dvadesetak godina sa suprugom Vukosavom, penzionerske dane provodi u Vi{esavi, na periferiji Bajine
Ba{te, ka`e da ostaje pri
tvrdwi koju je pre desetak
godina po prvi put javno

na rasvetaqavawu ove, decenijama prikrivane misterije, najvi{e rade novinari, a ponajmawe Dra`ini
potomci i nadle`ni dr`avni organi.
- Kada je u martu 1946. godine uhva}en Dragoqub
Dra`a Mihailovi}, komandant ~etni~kog pokreta u
Jugoslaviji, preba~en je u
zatvor u \u{inoj ulici, da-

SPORNI DATUMI
Neki osporavaju moju
verziju a kao argument navode datum egzekucije. Ona
je izvr{ena u no}i izme|u
16. i 17. jula, posle pono}i,
za{lo se dakle u naredni
dan. U razgovoru sa novinarima pomiwao sam 17.
jul, zatim da se sve odigralo u kasnu no}, pa je najverovatnije stoga i napisano i protuma~eno da se
radi o 18. julu 1946. Drugo
ospovarawe je da sam navodno izjavio kako su sa
Dra`om streqani @ujovi} i @ivkovi} {to nikada nisam tvrdio jer mi je
poznato da su bili u bekstvu i da su osu|eni u odsustvu.

10

KNOJEVCI. Stoje sleva: Ante Vitevski, Ja}im Angelovski,

Kuzman Petrovski. Sede: Qubo Petrovski i Qubo
Lazarevski

izneo beogradskom novinaru Nikoli Smiqi}u.

- Niko od novinara u posledwe vreme sa mnom nije
razgovarao, ovo {to se sada
objavquje po novinama je
prepri~avawe mojih ranijih javnih svedo~ewa kategori~an je Lazarevski.
Dodaje da ga pomalo ~udi da

nas je u toj zgradi Rudarski

fakultet - zapo~iwe pri~u
Lazarevski.
- Mi smo dobili zadatak
da ~uvamo 12 zatvorenika u
isto toliko soba. U jednoj
od wih nalazio se i Dra`a.
U drugima su bili Velibor
Joni}, Kosta Komunudi, Bo{ko Pavlovi}, Taso Dini}.

Meni je dopalo da se brinem

o komandantu Bawi~kog logora i Specijalne policije
Beograda Dragoqubu Dragom Jovanovi}u. Sa zatvorenikom je uvek bio jedan
stra`ar bez oru`ja a isto-

RATNA BIOGRAFIJA
Qubo Lazarevski (80) iz
okoline Kratova bio je borac 17. Makedonske brigade. Pola Brigade je nastradalo po zavr{etku rata u
okolini Gwilana od balista. Po~etkom 1946. preme{ten je u Beograd u [tab 1.
samostalnog
bataqona
KNOJ-a ~iji je komandant
bio narodni heroj Ante
Ra{tegorac. Sa Lazarevskim su bili i wegovi zemqaci i ratni drugovi
Ante Vitevski, Ja}im Angelovski, Kuzman Petrovski i Qubo Petrovski.
Svi su bili i u~esnici doga|aja o kojima svedo~i Lazarevski.
vremeno u hodniku su se
nalazili naoru`ani stra`ari. Svaku sobu opslu`ivala su po trojica mewaju}i
se na svaka dva sata. Pazili
smo da zatvorenik ne poku{a samoubistvo - prise}a se
Lazarevski.
Posadu koja je ~uvala
Dra`u ~inili su oficiri,
a na druge su pazili uglavnom vodnici. ^uvarima je
bilo strogo zabraweno da
komuniciraju sa zatvorenicima.
- Zatvorenik Dragi Jovanovi}, koga sam ja ~uvao,
svakodnevno je glasno govorio da se napio komunisti~ke krvi, da je skinuo hiqadu glava a wegova je jedna.
Sve vreme dok je trajalo
su|ewe u Top~ideru bili
smo u pratwi i obezbe|ewu
zatvorenika, odnosno optu`enih. Bio sam prisutan u
sudnici u vreme izricawa
presuda 15. jula 1946. godine, koje je pro~itao pukovnik Mihailo \or|evi}.
- Kada je pro~itana presuda da je osu|en na smrt
streqawem, Dra`a je klo-

Broj 1 Januar 2006

MISTERIJE
nuo, stekao sam utisak da
nije o~ekivao najstro`u kaznu - ka`e Lazarevski. Odmah su mu stavili lisice,
tako|e i ostalim osu|enicima.
Po{to su im `albe na
presude odbijene, sutradan
popodne 16. jula imali su
pravo na opro{taj sa
rodbinom. Dra`i niko nije
do{ao, a Dragi Jovanovi}
imao je najvi{e poseta koji
su do{li na posledwe vi|ewe.
- Oko 23 sata video sam u
hodniku da {i{aju i briju
Dra`u, ali i ostale osu|enike. Zatim su svi presvu~eni u beli ve{. Nare|eno
nam je da ih pove`emo u dve
grupe po trojicu a tre}a je
imala ~etvoricu. Do{le su
marice, u prvu je sme{tena Dra`ina grupa, u drugu

POVODI

dvora stigla u Lisi~iji potok.

- Kroz prozor~e marice
video sam kapiju Belog
dvora, prepoznao sam je jer
sam pre toga bio na obezbe|ewu kada je u posetu Titu
dolazio Enver Hoxa. Skrenuli smo levo i u{li u
mladu bagremovu {umu. Stali smo na jednom iskr~enom
pro{irewu i kada smo iz
marica izveli osu|enike
re~eno nam je da smo slobodni. Dok su voza~i manevrisali na malom prostoru,
{to je zbog na{e znati`eqe
potrajalo du`e nego {to je
to uobi~ajeno, kroz prozor~e marice video sam tri
iskopane rake, tu je bilo
petnaestak oficira kao i
dr`avni tu`ilac Milo{
Mini}. Prostor oko raka
bio je osvetqen reflekto-

13 godina od napada na Skelane

POMEN SKELANSKIM
@RTVAMA
U

Domu omladine u Bajinoj Ba{ti odr`ano je

kwi`evno ve~e na temu stradawa srpskog naroda u Skelanima i okolini od 1992 1995. godine. Evocirano je
se}awe na doga|aj od pre 13

Qiqana Bulatovi}, novinar i publicista iz Beograda i Milivoje Ivani{evi}, istori~ar i publicista iz Beograda, govorili su o svojim kwigama
Istinita Srebrenica i

Kwi`evno ve~e 16. januara u Bajinoj Ba{ti

godina (16. januar 1993) kada

su muslimanske snage Nasera
Ori}a, ratnog komandanta
Srebrenice, sada ha{kog
optu`enika, napale Skelane
i mu~ki ubile 65 nedu`nih
civila, a preko 80 ranili.
U ime organizatora i
pokroviteqa kwi`evne ve~eri porodicama poginu-

Qubo Lazarevski

grupa sa Dragim Jovanovi}em a u tre}u ostala ~etvorica - veli Lazarevski.

OBMANA
RADIO-LONDONA
Mada to nije bilo dozvoqeno povremeno smo
kri{om slu{ali vesti Radio-Londona na srpskom
jeziku. Oko mesec dana po
izvr{ewu smrtne kazne
nad Dra`om na ovoj radio-stanici je pro~itana
vest da je general Dra`a
Mihailovi} doputovao u
London.

Kolona je pro{la Ulicom kneza Milo{a, pa preko Mostara pored Belog

Broj 1 Januar 2006

rima. Streqa~ki vod nisam

video, jer je bio povu~en u
{umarak. Sve osu|enike
pregledao je lekar a potom
se za~ulo {kqocawe zatvara~a na automatima i komanda: Puni, ni{ani, pali!. Nakon rafalne paqbe
usledila je pojedina~na,
pi{toqska, tzv. overavawe. Kada smo se vratili sa
izvr{ewa zadatka, pogledao
sam na sat i koliko se se}am
ve} je uveliko pro{la pono} - zavr{ava ispovest
Qubo Lazarevski koji je o
svemu }utao ravno pola veka
jer kao aktivni vojni stare{ina o tome nije smeo javno
da govori.

Hronika na{ih grobaqa

1994.
Prikazane su dokumentarne filmske reporta`e o
Cvetku Risti}u, kome je 16.
januara 1993. u Ku{i}ima
izginula cela familija i o
osve}ewu spomen-obele`ja
u Skelanima 10.jula 2005.
godine.

Dr Radomir Pavlovi}, Qiqana Bulatovi}

i Milivoje Ivani{evi}

lih, `rtvama ratnih doga|awa i gostima obratio se dr

Radomir Pavlovi}, predsednik SO Srebrenica.

Na grobqima u Skelanima i u Bajinoj Ba{ti slu`en je parastos skelanskim

`rtvama.

R.B.-M.A.

11

PRIVREDA
SlobodaTara napokon dobija novog vlasnika

NIKO NE OSTAJE BEZ POSLA

Ponta-trejd iz Smedereva ve} otkupila sve nepokretnosti, a ve} krajem januara se
o~ekuje da postane vlasnik i preostalog dela imovine. U februaru se nastavqa sa
proizvodwom. U planu i nekoliko novih proizvoda

trenutku kada ovaj list iza|e iz

{tampe, 27. januara, o~ekuje se da
pri~a o privatizaciji Slobode
dobije svoj kona~ni epilog. Tog dana je
zakazana licitaciona prodaja pokretne imovine, na kojoj }e se kao kupac
pojaviti i Ponta trejd iz Smedereva, koja bi tako namirila svoja
potra`ivawa i postala vlasnik SlobodeTare. Ve} ranije, u decembru
minule godine, ova firma je otkupila
celokupne Slobodine nepokretnosti i najavila da ima ozbiqne namere
da i daqe finansira i organizuje
proizvodwu aparata za doma}instvo
koji imaju obezbe|eno mesto na tr`i{tu.
Sloboda je, kako je ve} poznato,
prvi put privatizovana prodajom na
aukciji u februaru 2003. godine kada
je vlasnik postao Konzorcijum od 5
~lanova, koji se ubrzo, zbog me|usobnih nesporazuma, na{ao u sudskom
sporu. Agencija za privatizaciju je
raskinula kupoprodajni odgovor u

U takvoj situaciji na|ena je jo{

jedna slamka spasa. Bila je to firma
Ponta trejd iz Smedereva, ina~e raniji Slobodin poslovni partner.
- Mi smo sve Slobodine obaveze
preuzeli na sebe - ka`e
Vladislav Ili}, direktor Ponte trejd Vratili smo kredite
Fondu za razvoj i Kreditno-eksportnoj banci, uplatili smo deo
duga za elektri~nu energiju, a ostatak kao
obavezu pla}awa na rate preuzeli na sebe.
Obavezu prema zaposlenima smo preuzeli u
vidu 8 kvartalnih
isplata. Na taj na~in smo uz
obezbe|ewe dodatnih sredstava od oko
30 miliona dinara za kupovinu neophodnog repromaterijala uspeli da
pokrenemo proces proizvodwe. U 2005.
godini, po~ev{i od maja meseca, pro-

je proizvodni program oboga}en sa

jo{ tri nova proizvoda za koje je tr`i{te posebno zainteresovano. Tako
je proizvedeno oko 350 novih kombinovanih {tedwaka sa plamenikom,

Sloboda-Tara

grejnom plo~om i pe}nicom i vi{e od

3.600 plinskih re{oa sa jednim ili
dva plamenika i sigurnosnim slavinama. Ve}ina ovih proizvoda je ra|ena
u dve varijante, sa belim i braon
emajlom.
Sloboda nije bila u mogu}nosti
da na bilo koji na~in izmiri obaveze
prema investitoru. Ponta trejd je
bila prinu|ena da svoja potra`ivawa
namiri putem suda, pa je tako na
licitaciji od 9. decembra pro{le godine postala vlasnik celokupnih
Slobodinih nepokretnosti.
Uzimaju}i u obzir da jo{ nismo
namirili sva svoja potra`ivawa na
licitacionu prodaju je data i pokretna imovina Slobode - ka`e Vladislav Ili} - Prva licitacija nije
uspela, a na drugoj, 27. januara, o~ekujemo da }emo kroz najboqu ponudu
postati vlasnici i pokretne imovine.
Posle toga }emo kao novi vlasnici
fabrike u radni odnos preuzeti sve
radnike zaposlene u Slobodi. Niko
ne}e ostati bez posla.

Kona~no - nastavak proizvodwe

decembru 2004. godine. Fabrika je

prestala sa proizvodwom, na{la se u
skoro bezizlaznoj situaciji, sa dospelim kreditima, Fondu za razvoj od 21
milion dinara i Kreditnoeksportnoj banci od 5 miliona. Tu je bio i
dug Elektroprivredi od preko 6 miliona, dug Komunalnom preduze}u od 2
miliona, zaostala potra`ivawa zaposlenim od preko 30 miliona dinara i
obaveze dobavqa~ima od oko 5 miliona dinara, a pri tom nije bilo zaliha
gotovih proizvoda i repromaterijala.

12

izveli smo gotove proizvode u vrednosti od 160 miliona dinara ili oko
milion i 850 hiqada eura.
Proizvodwom u 2005. godini obuhva}en je skoro celokupni proizvodni
programa Slobode, uz nekoliko potpuno novih proizvoda. Proizvedeno
je preko 14.200 minielektrika, blizu 2
i po hiqade kombinovanih mini{tedwaka, vi{e od 1.800 miniplinela, 50
minipe}nica, vi{e od 12 i po hiqada
elektri~nih re{oa sa jednom i dve
grejne plo~e. Posebno je zna~ajno {to

Ponta trejd zaista ima ozbiqne

proizvodne planove za naredni period. Redovni proces proizvodwe se
o~ekuje ve} u februaru, a uveliko se
radi i na osvajawu jo{ tri atraktivna
potpuno nova proizvoda. To su visoki elektri~ni {tedwak sa dve
grejne plo~e i dva nova kombinovana
{tedwaka sa elektri~nom pe}nicom,
grejnom plo~om i plamenicima. Uporedo sa tim, sa postoje}om stru~nom i
radnom snagom, radi se na zna~ajnom
poboq{awu kvaliteta svih proizvoda.
O. Dodi}

Broj 1 Januar 2006

PRIVREDA
Ra{omonijada
oko privatizacije DK Crni vrh

ITALIJANI NOVE GAZDE

Miroslav Kora} iz Kraqeva po drugi put
nije uplatio ni dinara pa je novi vlasnik
italijanska firma Italsvensa

iroslav Kora} iz
Kraqeva je, dva puta
za ne{to vi{e od godinu
dana, poku{ao da postane
vlasnik Drvnog kombinata
Crni vrh ali je ostao
praznih {aka. Trgovinski
sud u U`icu je odbio wegov
zahtev da mu produ`i zakonski rok od 8 dana za uplatu
62,2 miliona dinara za koju
sumu je 30.novembra na javnoj licitaciji kupio bajinoba{tanski drvni kombinat. Kora} }e, odnosno fi-

Novi ugovor o prodaji

Crnog vrha sklopqen je sa
italijanskom kompanijom
Italsvensa vlasnika Roberta Lovata koja je na licitaciji punudila samo 100
hiqada dinara mawe od prvoplasiranog Miroslava
Kora}a. Italsvensa ve}
ima razvijene poslove u drvnoj industriji u Srbiji i
BiH, u Apatinu je vlasnik
Drvne industrije DunavApatin a u Biha}u fabrike
name{taja.

Iz gradske toplane

POBOQ[ANO GREJAWE
D
vadesetak stru~waka iz
Beograda, Kru{evca i
Kraqeva uspe{no su priveli kraju radove na montirawu i pu{tawu u rad kotla

grejawe. Ova investicija

vredna oko 11 miliona dinara realizovana je uz
pomo} kredita koga je obezbedio op{tinski buxet.

Pro{ireni deo kotlarnice

Crni vrh do~ekao privatizaciju

rma Validus iz Kraqeva

koju je na licitaciji zastupao, ostati kratak za 6,2
miliona dinara, koliko je
deponovao kao u~e{}e i taj
novac mu ne}e biti vra}en.
Lane je Kora} slobodnom
pogodbom kupio Crni vrh
za 45 miliona dinara ali ni
posle dva puta produ`enih
rokova nije uplatio ni dinara (sre}om po wega tada
nije bilo obaveznog u~e{}a).

NA LICITACIJI
TRI KUPCA
Na javnoj licitaciji odr`anoj 30. novembra pro{le godine
za kupovinu Crnog vrha bila
su zainteresovana tri kupca,
sada{wi vlasnik Italsvensa,
kontroverzni biznismen Miroslav Kora} i konzorcijum iz
Bajine Ba{te Petar Te{i} Zdravko Raki}. Po~etna cena
bila je 32 miliona dinara, a ve}
posle prvog kruga otpao je konzorcijum iz Bajine Ba{te.

Broj 1 Januar 2006

U Crnom vrhu, koji je u

ste~aju od 19. jula 2002.
godine, kona~no su odahnuli jer je stavqena ta~ka na
ra{omonijadu oko privatizacije ove nekada ugledne
firme koja je zapo{qavala
600-700 radnika. Va`ila je
za uspe{nog izvoznika furnira, parketa i stolica na
zapadno tr`i{te. Biv{i
radnici o~ekuju da }e od
prodaje biti namireni sa 14
neispla}enih plata kako bi
povezali sta`, a naplatu
ve}eg dela duga od oko 40
miliona o~ekuju i poverioci.
- @alosno je da nekada
dobra firma sa savremenom
opremom propada pune ~etiri godine, fabri~ki krug je
zarastao u korov i deluje
sablasno - isti~u biv{i radnici Crnog vrha.
Kombinat poseduje furnirski pogon, pilanu, finalni pogon, stovari{te,
salon name{taja i parking
prostor.
R.Bl.

snage pet megavata u gradskoj toplani koja radi na

mazut. Prema re~ima direktora Direkcije za izgradwu Milana [krwi}a,
Bajinoba{tani su time dobili znatno kvalitetnije

Privatizacija TP
Zvezda

RADNICI
KUPILI SVOJU
FIRMU

onzorcijum od 30 ~lanova kupio je 70 odsto

dru{tvenog kapitala Trgovinskog preduze}a Zvezda
u Bajinoj Ba{ti za 101
milion dinara (po~etna cena 26,3 miliona). Konzorcijum ~ine 22 radnika Zvezde, a 8 su van firme (svi iz
Bajine Ba{te).
TP Zvezda je najstarija
trgovina na malo u op{tini
Bajina Ba{ta. Raspola`e sa
3.800 kvadratnih metara
prostora (oko 40 prodavnica, magacin sa 510 kvadrata,
upravna zgrada).
R.B.

Ukupna snaga starih kotlova bila je sedam megavata.

Sa novih pet megavata, mo}i
}e da se pro{iri broj
korisnika centralnog grejawa.
M.A.

RAZMI[QAJU
O GASOVODU

na{oj op{tini gra|ani sve ~e{}e se interesuju da li }e biti prilike

da i u ovaj pograni~ni kraj
stigne gasovod. Na isto
pitawe predsednik bajinoba{tanske op{tine Miloje
Savi} isti~e da ovo podru~je sigurno ne}e biti zaobi|eno. Prema wegovim re~ima on je o mogu}nosti dolaska gasovoda ve} upoznao
~lanove Op{tinskog ve}a.
Razmatraju se dve varijante.
Po jednoj gas bi stizao iz
pravca U`ica, a po drugoj
drinskom dolinom iz Malog Zvornika. Prva trasa je
ne{to kra}a, ali je teren
mnogo nepovoqniji zbog savla|ivawa Kadiwa~e. Ve}i
su izgledi da gasovod stigne, nekoliko kilometara
du`im putem, kroz sredwe
Podriwe jer nema nijedne
brdske prepreke.
M.Andri}

13

IZBOR SPORTISTE 2005

Progla{eni najboqi sportisti i klubovi Bajine Ba{te za 2005. godinu

ORDAGI], JEZDI], OMLADINAC, TARA, DRINA

N
Rekli su
a prigodnoj sve~anosti u Domu omladine,
uz pozdravnu re~ gradona~elnika Miloja Savi}a i
predsednika Op{tinskog
sportskog saveza Mi}e Stameni}a, obavqeno je progla{ewe najboqih sportista i
sportskih kolektiva Bajine
Ba{te za 2005. godinu.
U mu{koj konkurenciji
epitet nauspe{nijeg poneo
je pro{logodi{wi pobednik karatista Omladinca Nedeqko Ordagi}. On
je osvaja~ bronzane medaqe u
borbama na Svetskom prvenstvu a bio je i ~lan dr`avne reprezentacije koja je
na istom takmi~ewu zauzela
drugo mesto. Iza wega slede
automobilska posada Dimitrijevi}-Stani} i atleti~ar Rade Jovanovi}.
Odbojka{ica Tare Jelica
Jezdi} najboqa je u `enskoj
konkurenciji ispred kajaka{ice Milice Mandi} i
karatistkiwe Emilije Vasiqevi}.
Karate
klub
Omladinac bio je najuspe{niji kolektiv. Do wega su
Kajak klub Drinai Auto
moto klub Rid sport.
Najuspe{niji `enski klub
je @OK Tara.
Najboqi junior u 2005.
godini bio je karatista
Miroslav @ivanovi} ispred strelca Marka Milanovi}a
i
kajaka{a
Radisava Mi}ovi}a. U pionirskom uzrastu po tri
prva mesta pripala su kajaka{u Neboj{i Stefanovi}u, karatistima Lazaru
Bogdanovi}u i Miodragu
^vorovi}u kao i karatistkiwama Du{ici Mati},
Jeleni Bogdanovi} i Ivani
Jawi}. U minuloj godini
sportskim
rezultatima
istakli su se u pionirskoj
konkurenciji i karatisti
Omladinca Milan Zmijanac, Stefan Jovanovi},
Mihailo Spasojevi}, Mihailo ]ori}, fudbaleri
FK Soko Marko Gagi},
Marinko Kne`evi}, Bogdan
Stojanovi}, Marko Bo`i},
Mladen Suboti}, Velimir
Jelisav~i}, Nemawa Jovanovi}, Jovan Jevti}, Dejan
\or|evi} i Dejan Savi},

14

...

Nedeqko Ordagi}
KK Omladinac:

NAJDRA@E
PRIZNAWE
I ove godine konkurencija za najboqeg pojedinca bila je vrlo jaka.
Ponovo je prvi sportista
grada, ba{ kao i lane,
kartista Nedeqko Ordagi}:
- U dosada{woj karijeri imao sam puno vrednih rezultata koji su mi
donosili medaqe sa svetskih i evropskih prvenstava, ali sam se ponajlep{e ose}ao kad su me
po drugi put proglasili
za
sportistu
Bajine
Ba{te - veli Ordagi}.
- Ujedno to mi je najdra`e priznawe. Nastoja}u da i u 2006. godini
novim uspesima obradujem sugra|ane.

Jelica Jezdi}
@OK Tara

BI]U JO[ BOQA

Kad je `iri saop{tio
odluku da je odbojka{ica
Jelica Jezdi} najuspe{nija sportistkiwa za
pro{lu godinu, ~ini se
da niko na svetu nije bio
radosniji od we. Nema
sumwe, zaslu`ila je to
mlada gimnazijalka, odli~na u~enica i uzorna
odbojka{ica @OK Tara.
- Hvala svima koji su
verovali u mene i moj
klub - isti~e Jelica.
- Ovo priznawe bi}e
mi stimulans da jo{ boqe
radim i ostvarim san da
Tara postane ~lan Druge A lige.

Broj 1 Januar 2006

IZBOR SPORTISTE 2005

Miloje Savi},
predsednik
Op{tine:

NAREDNE
SEZONE
U TOPLOJ HALI
^estitaju}i sportistima i wihovim kolektivima na brojnim uspesima i dostojnom reprezentovawu na{e op{tine, wen prvi ~ovek Miloje Savi}, izme|u ostalog, rekao je:
- Postignuti rezultati nas obavezuju da omladini stvorimo jo{ povoqnije uslove za bavqewe
sportom. Raduje me {to su
klubovi iskazali zadovoqstvo kako ih je pratio
op{tinski buxet u 2005.
godini. Nastoja}emo da
do naredne grejne sezone
re{imo pitawe zagrevawa sportske hale. Rekonstruisa}emo pomo}ni
fudbalski teren pa }e i
on mo}i da se koristi za
zvani~ne utakmice. U
sredwo{kolskom centru
opremi}emo fiskulturnu
salu, pripremamo se za
realizaciju projekta gradskog bazena, na Tari }e
se raditi ski staze, podr`ava}emo napore seoskih mesnih zajednica
da do|u do odgovaraju}ih
terena...

Broj 1 Januar 2006

kajaka{ Petar Mandi},

karatista Stefan Martinovi} i karatistkiwe Maja
Jovanovi} i Andrijana Biqi}. U juniorskoj konkurenciji lep uspeh ostvarili
su kajaka{i Drine @eqko Nedeqkovi}, Obrad
A}imovi}, Aleksandar Savi} i karatisti Igor
Uro{evi}, Branislav Jawi}, Bo`idar Jovanovi},
Nikola Jovanovi} i Qiqana Ekme{~i}. Me|u seniorima, pored troje nagra|enih, priznawa su uru~ena
kajaka{u Sretenu Biqi}u i
karatisti Draganu Radovanovi}u. Priznawa su
dobila i dva kluba u mu{koj
konkurenciji, Streqa~ka
dru`ina Radovan Jovanovi} Ra{a i FK Soko.
Za postignute rezultaate
u 2005. godini nagra|eni su
kajaka{i Boban Savi},
Dejan Petkovi}, karatisti
Ilija Ja{i} i Danijela
Vasiqevi}, automobilista
Sa{a Ostoji} i takmi~ar u
bodi-bildingu Milan Mandi}. Specijalna priznawa
dodeqena su atleti~aru
Radu Jovanovi}u, automobilisti Aleksandru Dimitrijevi}u, novinaru Ratomiru Blanu{i i strelcu
Marku Milanovi}u.
Na kraju recimo da su
`iri Sportskog saveza op{tine Bajina Ba{ta ~inili, sportski radnici,
predstavnici klubova i
novinari.
Tekst:Milan ANDRI]
Foto:Ratomir BLANU[A

15

SELO
Sokolova rakija iz podruma porodi~ne firme Bogdanovi} iz Kostojevi}a
osvojila svetsko tr`i{te

MU^ENICA ZA AMERE
Vi{e od 13.000 litara rakije sta}e u ogromno hrastovo bure najve}e u ovom delu Srbije, koje
su u Kostojevi}ima kod Bajine Ba{te jesenas sagradila dvojica ba~vara iz Vlasotinca. Kad
bure bude napuweno, i kada rakija u wemu dovoqno ostari, svu tu mu~enicu popi}e -

osao sa izvozom srpske

rakije u Sjediwene
Dr`ave 2004. godine po~eo
je Rade Bogdanovi}, privatnik iz U`ica, a Amerikanci su ve} popili prvih
desetak hiqada boca stare
sokolove, rakije koju u
svom podrumu u Kostojevi}ima kod Bajine Ba{te
proizvodi Bogdanovi}. U
decembru je u Ameriku
oti{ao jo{ jedan kontejner
sokolove pa su i Amerikanci i srpska kolonija
sa one strane Atlantika za
novogodi{we i bo`i}ne
praznike imali dovoqno
rakije.
- Amerika je ogromno
tr`i{te, bezmalo kao sva
ostala svetska tr`i{ta zajedno. Kada bi u Srbiji
povr{ine pod {qivom
pove}ali i za deset puta,
opet ne bi imali dovoqno
prirodne rakije koliko u
SAD-u mo`e da se popije.
Samo, treba dosta rada,
prou~avawa tr`i{ta, marketinga, pomo}i dr`ave
-ka`e Bogdanovi}.
U poslu sa izvozom rakije
preko Atlantika Bogdanovi} nije nov. Jo{ pre osam
godina Kana|anima je prodao prve koli~ine stare
sokolove, a posledwih nekoliko sezona, na ovo tr`i-

{te godi{we redovno ide

vi{e od 20.000 boca. Sem
Amerike i Kanade, Bogdanovi} sada planira da napadne
i tr`i{te Australije.
- Na{u rakiju tamo piju
uglavnom iseqenici, qudi
`eqni nekog priozvoda iz
zavi~aja, ali sve vi{e i

rakija ispunila je stroge

kriterijume dr`avne laboratorije u Va{ingotonu.
Boca stare sokolove stare
sedam godina u Americi, u
maloprodaji ko{ta oko 25
dolara, u Kanadi ta ista
boca je blizu 30 kanadskih
dolara.

Rade Bogdanovi}

koji je magistar tehni~kih

nauka je osniva~ firme,
suvlasnici su sin Ivan koji
organizuje posao u Beogradu
i }erka Maja koja radi u
Sijetlu u jednoj od Majkrosoftovih kompanija, a direktor preduze}a je Radova
supruga Branka, magistar
ekonomije.

BA^VARI
Bure u koje }e stati
13.000 litara rakije, u
Bogdanovi}evom podrumu
u Kostojevi}ima sagradili su majstori ba~vari
Stamenko Qubisavqevi}
i Antonije Cvetkovi} iz
Vlasotinca. Za vi{e od
50 godina koliko su u
ovom poslu velike ba~ve
pravili su po Srbiji,
Sloveniji, Hrvatskoj, jednu kapaciteta 10.000 litara na brodu usidrenom
u splitskoj luci. Bure u
Kostojevi}ima najve}e je
koje su uradili, i za wegovu izradu potro{ili
su oko sedam kubika rezane hrastove gra|e.

16

Izvoz rakije preko Atlantika posao je male porodi~ne firme u kojoj radi ~etvoro Bogdanovi}a. Rade,

Bure od 13.000 litara

Kana|ani, Amerikanci. Ne
vidim ni jedan razlog za{to
izvoz rakije ne bi postao
srpski strate{ki posao u
Kanadi i Americi. Sokolova rakija na tom podru~ju ve} je brend, prepoznatqiva roba, a ono {to na{i
partneri u Kanadi i Americi od nas tra`e jesu kontinuirane isporuke i ustaqen kvalitet koji se
strogo kontroli{e - ka`e
on.
Naravno, pre po~etka posla u Americi, wegova

Novo bure u kome }e stariti 13.000 litara prepe~enice znatno }e pove}ati

kapacitet Bogdanovi}evog
podruma u Kostojevi}ima u
kome su jo{ dva ogromna
bureta, u svako staje vi{e od
12.000 litara rakije.
- Kvalitetne meke rakije
u ovom kraju ima dovoqno.
Glavni problem je {to za
ve}i otkup nema novca, i
{to su kamate na kredite
velike, posebno u poslu u
kome obrt traje po nekoliko
godina - ka`e Bogdanovi}.

- U proizvodwi na{e sokolove rakije anga`ovani

su provereni stru~waci, gotovo sva nau~na saznawa iz
ove oblasti, od tehnolo{kog procesa pa do samog
kazana u kome se rakija pe~e,
sadr`ana su u ovom proizvodu. Uz to, na{ po~etni
koncept bio je - napraviti
prepoznatqivu robnu marku, vrhunski kvalitetan
proizvod koji }e se plasirati u ograni~enim koli~inama, u profesionalno ura|enom pakovawu. Odmah smo
anga`ovali profesionalce
u ovom poslu, profesore,
dizajnere,
tehnologe
i
pokazalo se da samo takav
prilaz poslu mo`e da da
rezultat - zakqu~uje Bogdanovi}, i dodaje da je po
rafovima samoposluga i
tr`nih centara u Kanadi
uzalud tra`io druge srpske
proizvode, na{ao je samo
sokolovu i crnogorski
vranac.
Z. [.

Broj 1 Januar 2006

HRONIKA
Arheolo{ko otkri}e kod manastira
Ra~a

Novogodi{wa izlo`ba u Ba{tini

TEMEQ CRKVE IZ 17. VEKA

N
N
a lokalitetu Ora{ac
na levoj obali re~ice
Ra~e, na potesu Luke, oko
500 metara od sredwovekovnog manastira Ra~a, zadu`bini kraqa Dragutina,
istra`iva~ka ekipa Naro-

mr Qiqana Mandi}, Jarmila \uri} i Slavica Stefanovi}.

Istra`iva~ke radove finansira Republi~ko ministarstvo kulture, a veliku

Iskopine u Ra~i

dnog muzeja iz U`ica otkrila je dobro o~uvane temeqe,

zidove i pod monumentalne,
reprezentativne crkve (na
slici). Mada se zasad ne
mo`e pouzdano re}i iz kog
perioda poti~e ovaj sakralni objekat, prema dosada{wim saznawima, najverovatnije se radi o crkvi podignutoj krajem 17. veka.
- Iskopavawa su po~ela u
decembru pretpro{le godine a nastavqena krajem 2005.
Tokom radova otkriven je
zid sa dva reda kamena a u
gradwi je kori{}en obra|en, klesan i gla~an kamen.
U unutra{wosti apside otkriven je dobro o~uvan podni nivo ra|en u podlozi sa
`utim malterom - ka`e arheolog Miloje Mandi}, kome u istra`ivawu poma`u

pomo} u ~i{}ewu terena

pru`ili su NP Tara i
malobrojno bratstvo manastira Ra~a.
Arheolozi su suo~eni i
sa jednim problemom od ~ijeg re{avawa zavisi daqi
intenzitet istra`ivawa.
Na samoj lokaciji stare
crkve bespravno je sagra|en
objekat koji je velika smetwa za daqe radove.
- Ministarstvo kulture
Srbije izdalo je dozvolu za
istra`ivawe i prema Zakonu o kulturnim dobrima
lokalitet Ora{ac ima status nepokretnog kulturnog
dobra - ka`u arheolozi
u`i~kog Muzeja koji predla`u da se bespravni objekat {to pre ukloni.
R.B.

Bajinoba{tani iz ^a~ka u poseti

rodnom kraju

SUSRET SA ZAVI^AJEM

o~i srpske Nove godine

~etrdesetak
^a~ana koji su ro|eni
ili vode poreklo iz
Bajine Ba{te i okoline,
sa jo{ dvadesetak svojih
prijateqa iz Kikinde i
Bawe Koviqa~e, posetili su svoj nekada{wi

Broj 1 Januar 2006

zavi~aj.
Susret
sa
rodnim krajem je, kao i
uvek do sada, bio
posebno emotivan i pobudio je uspomene, a time
jo{ vi{e u~vrstio neraskidive veze. Posetioci su u predivnom
zimskom ambijentu jo{

SE]AWE NA
ZORANA MATI]A

edavno je u prostorijama Zavi~ajnog udru`ewa Ba{tina otvorena

novogodi{wa izlo`ba slika nastalih u poznatoj slikarskoj koloniji Zoran
Mati} Na izlo`bi koja }e
biti postavqena u naredna
dva meseca svoje radove izlo`ili su slikari iz Novog
Sada, U`ica, Beograda i
Bara. Me|u wima je i nekoliko istaknutih umetnika, poznatih u svetu slikarstva, Milan Blanu{a, Zoran Drin~i}, Obrad Jovanovi}, istaknuti vajar
Dragan O. Jovi}evi} ... koji
iza sebe imaju vi{e samostalnih i grupnih izlo`bi
u zemqi i inostranstvu.
Umetni~ka kolonija Tara je osnovana u maju 1998.
godine u Bajinoj Ba{ti, a
wen osniva~ i prvi predsednik bio je akademski
slikar Zoran Mati}. Kolonija je delovala na teritoriji Bajine Ba{te i
nekoliko godina uspe{no
sara|ivala sa kulturnim
centrima, Udru`ewem likovnih umetnika Srbije,
udru`ewima kwi`evnika,
galerijama, muzejima i drugim zna~ajnim ustanovama
iz oblasti kulture.
Nakon prerane smrti Zorana Mati}a kolonija je
nastavila sa radom, ali je
istovremeno promenila naziv u Umetni~ka kolonija

Zoran Mati}. Mesto predsednika kolonije povereno

je
Zoranovoj
supruzi
Qiqani.
U znak se}awa na rano
preminulog umetnika odr`ana je i prva Liovna
kolonija Zoran Mati} na
kojoj je u~estvovalo dvadesetak poznatih slikara.
Wihovi radovi su izlo`eni
u prostorijama Ba{tine.

Zoran Mati}

- Ovakve izlo`be su zna~ajne jer se preko wih upoznajemo sa likovnim stvaraocima i wihovim delima ka`e u`i~ki slikar Obrad
Jovanovi} - Se}awe na
Zorana Mati}a tako|e obavezuje wegove sledbenike i
nas koji smo ga poznavali.
O. Dodi}

jednom u`ivali u lepotama Tare i Drine,

obi{li su manastir
Ra~u i Mitrovac, uz
srda~an susret sa rodbinom, prijateqima i
poznanicima, a onda
srpsku Novu godinu do~ekali u hotelu Jezero
u Peru}cu.
Ina~e, ovakve posete
ve} odavno su postale
tradicionalne.
J.D.

17

QUDI I DOGA\AJI
Kwiga na{eg zemqaka Vitomira Pavlovi}a
uzburkala duhove u BiH

RU@DI IZ SIJER^A
Pavlovi} satanizovan jer se prvi usudio da javno
progovori o masakru vojnika JNA
u Tuzli 15.maja 1992.godine

ada je pre nekoliko godina na{

zemqak
Vitomir
Pavlovi}
(1938), doajen tuzlanskog novinarstva
(ro|en je i odrastao u Sijer~u) objavio
kwigu Vodono{e i vitezovi, bio je
izlo`en dugotrajnom i ne~uvenom,
politi~kom i medijskom lin~u.
- Sala Op{tinskog ve}a poslu`ila
je kao scena za ritualno cepawe kwige
pred televizijskim kamerama. U stampedo predstavi u~estvovali su razni
profili permanentnih domoquba prise}a se Pavlovi} i dodaje da je
kwiga, ipak, vite{ki izdr`ala, a

masakru nedu`nih vojnika JNA, o ~emu

se zainteresovao i Ha{ki tribunal.
Sporni tekst glasi: Pakao u
Skojevskoj mogao bi da bude posebno
poglavqe jedne velike kwige o Tuzli i
stawu duha u aprilskim i majskim
danima 1992. godine, s glavnim popri{tem na paklenoj raskrsnici, kada je
`iva kamera Studija FS-3 ostavila za
sva vremena svedo~anstvo o stravi~noj
tragediji u kojoj se, zbog ne~ije ludosti, mr`we, straha, samoodr`awa,
nikada nisu mogli da izbroje mrtvi.
Najglasniji u optu`bama bio je tada{wi gradona~elnik Tuzle Selim
Be{lagi} koji je, u saop{tewu za
javnost, Pavlovi}evo vi|ewe doga|aja okarakterisao kao krunu svojevrsnog {amara tuzlanskoj toleranciji.
- Kwigu su naj`e{}e napali oni
koji je nisu ni pro~itali. Krenula je
lavina optu`bi na mene, moju li~nost
i moju nacionalnu pripadnost, i to
zbog jedne prostopro{irene re~enice.
A da nisam Srbin i jo{ iz Srbije,
ni{ta se ne bi dogodilo - isti~e
Pavlovi} i dodaje kako mu je tada{wi
gradona~elnik Be{lagi} pripisivao
kako je navodno pijan zvonio u
Pravoslavnoj crkvi u Tuzli kada je
pala Srebrenica.

Vitomir Pavlovi}

izdr`ao i autor - fizi~ke napade i

jalovi sudski proces. Zapre}eno mu je
progonom iz grada u kome `ivi i radi
neprekidno od 1961. godine (ceo
pro{li rat proveo je u gradu soli).
Kriti~ari su povod za satanizaciju
autora Vitezova i vodono{a, kwige
koja je literarno-publicisti~ka hronika tuzlanskog novinarstva, prona{li u nekoliko re~enica posve}enih
doga|aju od 15. maja 1992. godine u
Br~anskoj malti u Tuzli. Pavlovi} se
usudio da prvi javno progovori o

18

Osim poziva da kwiga do`ivi sudbinu loma~e a autor tretman Salmana Ru`dija, bilo je i druk~ijih,
trezvenih tonova. Pesnik Atif Kujunxi} je u lokalnom listu Front
slobode napisao da se nakon besomu~nog fa{isti~kog progona prema
kwizi i autoru, kwiga itekako dr`i nepovrgnuta ni u detaqu.
Pavlovi} se, nakon ove kwige, u
~asopisu SPKD Prosvjetina poslanica, ~iji je glavni i odgovorni
urednik, jo{ dva puta bavio doga|ajem
na Br~anskoj malti i napadima na
wega. U prvom broju objavio je odeqak
pod naslovom Nedovr{eni dnevnik o
lin~u a u desetom (januar-juni 2005.)
na pedesetak stranica je tekst ATER
DIES - Na paklenoj raskrsnici. Kao
o~evidac doga|aja do detaqa opisuje
{ta se stvarno doga|alo paklenog
15.maja 1992.godine.
R.B.

Humanost na ispitu

NIKOLINO SRCE
^EKA POMO]

i`qasti, `ivahni, dvanaestogodi{wi de~ak Nikola Jaki}, u~enik {estog razreda Osnovne {kole
Rajak Pavi}evi} iz Bajine Ba{te, na
prvi pogled ni u ~emu se ne razlikuje
od svojih vr{waka i drugara. Ipak,
Nixo je imao nesre}u da se rodi sa
sr~anom manom. Tek {to je navr{io
devet meseci `ivota, morao se podvrgnuti operaciji. Na sre}u, pre svega wegovih roditeqa, Mirjane i
Milorada, beogradski lekari su
uspe{no izveli
hiru{ki zahvat.
Time je najve}i
deo problema odstrawen, ali su
ostali jo{ neki
koji se, po pravilu, otklawaju
kad pacijent naNikola Jaki}
vr{i desetu godinu.
Najnoviji pregledi u`i~kih i beogradskih vrhunskih kardiologa potvrdili su da je potrebna hitna nova
operacija koju ne mogu da urade na{i
zdravstveni centri. Savetovano je da
se hirur{ka intervencija obavi u
francuskom gradu Monaku. Bri`ni
roditeqi bi hteli da sina upute tamo,
ali nisu u mogu}nosti da plate operaciju koja ko{ta dvadeset hiqada
evra. Zbog toga su se oni obratili
qudima dobre voqe koji mogu i `ele da
pomognu. Odmah su se javili prvi darodavci me|u kojima su bajinoba{tanska op{tina, Direkcija za izgradwu,
Fond rente, Elektroizgradwa, BB komerc, Tim, Vojna ustanova Tara...
Polovina potrebne sume je sakupqena.
Sada pomo} prikupqaju u~enici osnovnih i sredwih {kola a u akciju ukqu~ila su se i tri muzi~ka benda,
Bu{mani, Silver bulit i Dionis, organizuju}i humanitarni koncert u Domu omladine. O~ekuje se da
}e pomo} sti}i i od drugih preduze}a,
pojedinaca i na{ih radnika na privremenom radu u inostranstvu kako bi
se obezbedila potrebna sredstva. Po{tuju}i narodnu izreku za ovakve
slu~ajeve, Boqe davati nego tra`iti, nadajmo se da }e jedno mlado
obolelo srce ozdraviti.
Zainteresovani darodavci novac
mogu uplatiti preko Banke Inteza iz
Bajine Ba{te na ra~un broj:
160-217-07
dinarski ra~un: 17-102-0001869/0,
devizni ra~un: 17-302-0008107/4.
M.A.

Broj 1 Januar 2006

QUDI I DOGA\AJI
Drama porodice Jankovi} iz Solotu{e

BRAT SKRIVAO SUROVU ISTINU

ro{log leta na{u javnost potresla je vest o

monstruoznom ubistvu trogodi{we Katarine Jankovi} iz Beograda. Za zlo~in
su osumwi~eni Mali{a Jevtovi} (31) i majka devoj~ice Ana Filipovi} (26).
Prema informacijama koje
su tih dana dospele u javnost
nesre}na devoj~ica je umrla
od posledica seksualnog
zlostavqawa Aninog qubavnika Mali{e Jevtovi}a.
Ovih dana je Okru`no javno tu`ila{tvo u Beogradu
podiglo optu`be protiv Jevtovi}a za ubistvo, a majci
Ani se stavqa na teret pomagawe u ovom te{kom krivi~nom delu. Katarinin

di~nu dramu, te{ko podneti. Tek {to je iza{ao iz

zatvora, a na na robiju je
oti{ao zbog supruge Ane,
koju je, u pripitom stawu,
fizi~ki zlostavqao. Bio je
qubomoran, a kada bi mu
dru{tvo, onako prijateqski i dobronamerno reklo da Anu vi|aju da {vrqa
sa drugim mu{karcima,
mrak bi mu pao na o~i. ^ak
je, posle jedne `estoke prepirke, na `enu potegao i
vatreno oru`je.

dobio qupku }erkicu Katarinu, jasno mu je stavila do

znawa da od wihovog zajedni~kog `ivota vi{e nema
ni{ta.
- Pro{le godine, dok je
Ne|o bio u zatvoru, vi{e
puta sam bezuspe{no poku{avala da kontaktiram sa

Milan i Persa Jankovi},

baba i deda Nedeqka i
Radovana

RASLI UZ DEDU I
BABU
Radovan Jankovi},
Nedeqkov brat

Nedeqko Jankovi}

otac Nedeqko Jankovi} (32)

rodom iz Solotu{e, za zlu
sudbinu svoje miqenice saznao je tek nakon dvadesetak
dana. Brat Radovan Jankovi} (24) saop{tio mu je
stra{nu vest u Sloveniji,
gde ga je nakon Katarinine
sahrane sklonio. Iskqu~io
ga je iz javnosti, znaju}i da
}e Nedeqko, ionako psihi~ki slomqen, novu poro-

- Ne|o je, posle izdr`ane

2,5 - godi{we kazne, iza{ao
iz zatvora 15 - 20 dana pre
ubistva Katarine. Do~ekao
ga je brat Radovan, koji kao
moler `ivi i radi u Sloveniji, u mestu Vrhnika, i
zajedno su do{li u rodnu
ku}u, ovde u Solotu{u, u
zaselak Pakline, kod Bajine
Ba{te, - opisuje hronologiju doga|aja @arko Jankovi} (51), Nedeqkov i Radovanov otac.

DOBROVOQAC
Po~etkom ratnih de{avawa Nedeqko Jovanovi} je kao dobrovoqac
oti{ao u Bosnu, gde je bio
borac Vojske Republike
Srpske. Iz rata je iza{ao
psihi~ki rastrojen, se}a
se wegov otac @arko. U
Beogradu je upoznao Anu,
zaqubio se i o`enio, dobili su dete, ali umesto
da bude sre}an za Nedeqka su tek po~ele prave
muke i isku{ewa.

Broj 1 Januar 2006

Nedeqko i Radovan su
odrasli uz babu Persu i
dedu Milana. Majka Vida
ih je napustila, preudala
se i sa novim mu`em
oti{la u Sloveniju, gde
kao penzioner i danas
`ivi.
Anom. Kada sam je najzad
dobila na telefon rekla
sam joj da je Ne|o moli da
Katarinu donese u zatvor da

- A delovala je tako fino,

kada su dolazli ovde u po-

PRETIO
SAMOUBISTVOM
Nedeqko je pomi{qao
da na sebe digne ruku.
Deda, najradije bi se
ubio, i to ovde u ku}i gde
sam ro|en. Ama, za{to
tako, zar da nam i to priredi{, malo nam je na{e
muke, bolesti i starosti
- ka`e Nedeqkov deda
Milan Jankovi} (75).
setu, prise}a se baba Persa.
Familija Jankovi} je za
smrt Katarine saznala iz
novina.
- Bila je puna sezona poqskih radova, brale se maline, kosile livade, kupilo
seno. ^ujem ne{to na televiziji ali i ne slutim da se
radi o mojoj Du{ici, tako
sam iz milo{te zvao Katarinu. Po{aqem jednog de~ka iz kom{iluka da ode u
Bajinu Ba{tu i kupi novine. Na slici vidim, jeste
moja Katarina - isprekidanim glasom, gu{e}i se u suzama kazuje Katarinin deda
@arko.
Za po~ionioce, nastavqa
on, smrt je mala kazna. Jo{
ve}u krivicu snosi majka od
svog qubavnika, trebalo bi
joj suditi na javnom mestu.
Dan posle sahrane na Katarinin grob venac i cve}e
su polo`ili Nedeqkov brat
Radovan i ro|ak Milosav.
Kada je sredio papire Radovan je brata odveo kod sebe u
Sloveniju. A onda, posle

Katarina sa dedom,
Aninim ocem
@arko Jankovi}, otac
Nedeqka i Radovana

Posetom roditeqskoj ku}i bra}a su `elela da se

odmore i opuste. Radovan od
te{kog, napornog molerskog posla, Nedeqko da
umiri istawene nerve i poku{a iznova da sredi
porodi~ni `ivot. Neven~ana supruga Ana Filipovi},
s kojom je pre tri godine

je vidi. Odgovorila mi je da
to ne dolazi u obzir jer ve}
dve godine Katarina ima
drugog tatu, kroz suze govori Persa Jankovi} (73),
Nedeqkova baba.
Dodaje da ne mo`e da veruje da je Ana dozvolila da
se sa trogodi{wom devoj~icom, na tako surov, stra{an na~in, i`ivqava wen
qubavnik.

Ku}a Jankovi}a u Solotu{i

skoro deset dana prikrivawa, Nedeqku saop{tio

stra{nu vest o kojoj je
danima brujala celokupna
na{a i svetska javnost.
R.B.

19

PROSVETA
Uz Dan Osnovne {kole Sveti Sava

USPESI NA SVIM POQIMA

Samostalna {kola od 1990. godine. Odli~ni radni uslovi. Primereni rezultati.
Otvoreno i specijalno odeqewe

anas, na Dan Svetog Save, kada

izlazi prvi broj novopokrenutog
lokalnog lista Bajinoba{tanskog
glasa, jedna vaspitnoobrazovna ustanova u na{em gradu slavi svoj 16.
ro|endan. Re~ je o Osnovnoj {koli
Sveti Sava. Dvadeset sedmi januar je
wen dan.
Ta~no prvog januara 1990. godine
ova {kola izdvojila se iz sastava O[
Rajak Pavi}evi} i postala samostalna. Danas u woj nastavu poha|a 937
u~enika razvrstanih u 49 odeqewa.
- Od prvog septembra 2005. godine,
pored redovnih odeqewa, formirali
smo po jedno specijalno i jedno odeqewe produ`enog boravka. U prvom je
pet u~enika sa kojima radi defektolog, dok drugo ima {esnaest |aka

BLISTALI MATEMATI^ARI
U takmi~ewu iz matematike {est u~enika ponelo je naziv najboqeg u op{tini a
troje wih zauzelo je drugo mesto na nivou
Zlatiborskog okruga. Mladi matemati~ari
osvetlali su obraz i na republi~kom nivou,
u konkurenciji 140 {kola bili su drugi u
presti`nom takmi~ewu Dru{tva matemati~ara Srbije Arhimedes. Iz srpskog
jezika dva |aka su prva u Op{tini a jedan je
tre}i u Okrugu. I istori~ari su blistali sa
~etiri prva mesta na op{tinskom nivou. Iz
fizike smo imali jednog op{tinskog pobednika i jednog predstavnika sa tre}im
mestom u Okrugu. Istakla se i {kolska
mu{ka ekipa iz atletike osvajawem prvog
mesta u Srbiji...

koji se zadr`avaju u {koli i posle

nastave - ka`e direktor ove {kole
Leposava Ivanovi} koja tu du`nost
izuzetno uspe{no obavqa od 2000.
godine. - U produ`enom boravku ~esto
su i oni u~enici koji tu ostaju dok ne
krenu autobusi prema wihovim
ku}ama. Imamo ukupno 98 zaposlenih.
Od toga 65 je prosvetnih radnika.
Pored wih u radu mi poma`u dva
pomo}nika, Mitar Jovi} i Vidan
Pavi}evi}, i tri stru~na saradnika.
Vrlo dobro nam rade i {kolski
organi, [kolski odbor i Savet
roditeqa na ~ijem ~elu su Mitar
Josipovi} i Jovanka Ze~i}. Imamo dobru saradwu sa na{om op{tinom i
[kolskom upravom iz U`ica a to se
odnosi i na ostale osnovne i sredwe
{kole sa bajinoba{tanskog podru~ja.
Pored Mati~ne {kole u gradu, u
wenom sastavu su izdvojena odeqewa u
Zaovinama (osmorazredna {kola) i
~etvororazredne {kole u Beserovini,
Peru}cu, Rasti{tu i Jago{tici.
Posledwih godina sve je izra`enije
smawewe broja |aka. U odnosu na
pro{lu {kolsku godinu mawe je dva
odeqewa i 30 u~enika. U Zaovinama od
- razreda ima 12 {kolaraca. U
Rasti{tu ih je svega ~etvoro. Od
~etvororazrednih
{kola najvi{e
u~enika ima u Peru}cu, ukupno 32.
Autobuski prevoz do {kole i nazad
koristi 115 osnovaca.
- Imamo povoqne radne uslove i
odgovaraju}i stru~ni kadar - isti~e
direktorka Leposava Ivanovi}. Na{a {kola po tradiciji ostvaruje

Ekipa matemati~ara koja je na Republi~kom takmi~ewu osvojila drugo mesto

20

odli~ne rezultate kao u nastavnom

tako i u vannastavnom procesu. Potvr|uju to i brojna priznawa koja
sti`u sa op{tinskih, okru`nih pa i
republi~kih takmi~ewa. Zaista ih je
bilo dosta ranijih godina a ja }u
pomenuti samo ona najva`nija u posledwoj {kolskoj godini.

Direktor {kole
Leposava Ivanovi}

U~eni~kom standardu posve}uje se

puna pa`wa. Jedan od segmenata koji
doprinosi wegovom poboq{awu je i
mogu}nost ishrane u {kolskoj kuhiwi
po povoqnoj ceni. Wu koristi ve}ina
|aka.
Dan O[ Sveti Sava uvek se obele`ava prigodnom sve~ano{}u. Tako
}e biti i ovaj put. Pripremqena je
priredba u kojoj }e svoje ume}e
iskazati brojne sekcije i pojedinci.
Sazna}e se ko su dobitnici nagrada na
literarnom i likovnom konkursu
organizovanom povodom Dana {kole i
[kolske slave. Po zavr{etku priredbe za u~enike i roditeqe, obavi}e
se sve~ani slavski obred uz prisustvo
predstavnika Srpske pravoslavne crkve i lokalne samouprave.
^estitkama za Dan {kole i za {kolsku slavu, ovoj uzornoj prosvetarskoj
ustanovi, pridru`uje se i Bajinoba{tanski glas na ~ijim stranicama }e se uskoro na}i mesta za |a~ke
radove slavqenika kao i za radove iz
svih osnovnih i sredwih {kola.
M. Andri}

Broj 1 Januar 2006

HRONIKA
Regionalna privredna komora U`ice

Promene u JP Kulturno-informativni
centar

PRIZNAWA NAJBOQIM JEVTI] VD DIREKTOR

STUDENTIMA OKRUGA V

Nov~ane nagrade i studentkiwama iz Bajine

Ba{te, Danijeli Vasiqevi}, Nata{i
Milanovi} i Miqani Tomi}

Danijela Vasiqevi}

Miqana Tomi}

egionalna privredna
komora U`ice dodelila je jednokratne nov~ane
nagrade od 20 i 15 hiqada
dinara za 21 najboqeg studenta sa podru~ja Zlatiborskog okruga. Marijana Danilovi} iz Nove Varo{i
(Poqoprivredni fakultet
Beograd, ~etvrta godina) sa
prose~nom ocenom 10 progla{ena je za najuspe{nijeg
studenta u Okrugu i woj je
pripala nov~ana nagrada od
20.000 dinara i pohvalnica
Komore.
Sa 15.000 dinara i pohvalnicom nagra|ene su i tri
studentkiwe iz na{e op{tine: Danijela Vasiqevi}, ~etvrta godina Matemati~kog fakulteta, Beograd, prose~na ocena 9,59,
Miqana Tomi}, ~etvrta

Drugo, dopuweno
izdawe

MONOGRAFIJA
O PROTI
\URI]U

`i~ka firma Putevi

AD finansirala je
{tampawe drugog dopuwenog izdawa monografije
Narodni tribun prota
Milan \uri} autora dr
Stevana Igwi}a.

Broj 1 Januar 2006

e}inom glasova (DS,

DSS i SPS) odbornici SO Bajina Ba{ta su za
vr{ioca du`nosti direktora Kulturno- informativnog centra, u ~ijem je sastavu i lokalna televizija,
izabrali Vladimira Jevti}a. UO ove javne ustanove
je za ~elnog ~oveka predlo`io Igora Vasiqevi}a ali
je on, kako je na sednici
obrazlo`eno, povukao kandidaturu. Odbornici SRS
su izrazili sumwu da je na
Vasiqevi}a izvr{en pritisak od strane Demokratske stranke da se povu~e,
kako bi za VD direktora
izabrali Jevti}a koji ne
ispuwava uslove konkursa
(nema tri godine radnog
sta`a).

Potpredsednik SO Qubodrag Jezdi} (SPO), dr

Miroslav Ne{kovi} (SRS),
Milan Dragojlovi} (G17
plus) Mi}o Markovi}

(NDSPO) i Sindikat Kulturno-informativnog centra predlagali su da se za

direktora izabere jedan od

Vladimir Jevti}

kandidata iz same firme

koji su konkurisali a ispuwavaju tra`ene uslove. Predlog, me|utim, nije dobio
podr{ku odborni~ke ve}ine.

Porodica pesnika Bo`idara Timotijevi}a

poma`e Gradsku biblioteku

Nata{a Milanovi}

godina Pravnog fakulteta,

Beograd, prose~na ocena
9,30 i Nata{a Milanovi},
~etvrta godina Rudarskogeolo{kog fakulteta Beograd, prose~na ocena 9,40.
R.B.
- Kwiga govori o jednoj
od najoriginalnijih li~nosti u`i~kog kraja druge polovine 19. i po~etka 20.veka,
a u izvesnom smislu istorije Srbije toga vremena. U
li~nosti poznatog prote
skladno su utkane osobine
jednog narodnog tribuna,
istinski sraslog sa svetom
iz koga je ponikao, strana~kog prvaka, nacionalnog
radnika, narodnog poslanika, predanog propovednika
pravoslavqa - isti~e dr
Slavenko Terzi}.

POKLONILI 2.500 KWIGA

N
arodna
biblioteka
Milo{ Trebiwac
iz Bajine Ba{te, koja raspola`e sa oko 55.000 naslova
nedavno je obogatila kwi`ni fond sa 2.500 kwiga,
poklon porodice pesnika
Bo`idara
Timotijevi}a,
supruge Judite Hedrih i }erki Tijane i Lade Timotijevi}. Kwige su iz
oblasti filozofije, belestristike, kwi`evne kritike, de~je kwi`evnosti, etnologije.

bajinoba{tanski kraj a posebno u planinu Taru. Zajedno sa kolegama pesnicima odr`ao je veliki broj
kwi`evnih susreta u Bajinoj Ba{ti i seoskim {kolama u poznatoj akciji Radio-Beograda Kwiga solidarnosti. Sahrawen je po
sopstvenoj `eqi na Mitrovcu na Tari gde je posledwih dvadesetak godina
`ivota u svojoj vikendici
provodio najve}i deo slobodnog vremena.

Bo`idar Timotijevi} je
bio veliki zaqubqenik u

R.B.

R.B.

21

TURIZAM
Li~ni stav

ZA[TO ZLATNA KOKA

NE NOSI ZLATNA JAJA

Turizmu Tare nedostaju hoteli i marketing

lanina Tara i neposredna okolina sa svojim ogromnim turisti~kim

potencijalom za op{tinu
Bajina Ba{ta, realno gledano, mo`e biti zlatna koka koja nosi zlatna jaja.
U finansijsko-ekonomskom
pogledu, sva potrebna ula-

Mr Marko Mosurovi}

gawa bi se brzo isplatila,

pod uslovom da visoki turizam kreiraju visokostru~ni
kadrovi. Me|utim, pored
brojnih prirodnih preduslova za razvoj visokog turizma, sto godina turisti~ke tradicije i dva hotela
visoke kategorije (kapaciteta oko 700 le`aja), visoki
turizam na ovoj planini i
danas tavori. Postavqa se
logi~no pitawe za{to je to
tako. Odgovor je veoma jednostavan, zato {to qudski

faktor od koga sve zavisi,

nema sluha za visoki turizam, niti je u intelektualnom stawu da presadi tu|a znawa uspe{nih, kome je
profesionalni
plafon
{minkawe hotela (kre~ewe i dezinsekcija) i rekreativna nastava.
Isti~e se da je osnovni
motiv dolaska gostiju na
Taru kristalno ~ist vazduh, garniran sa mirisom
~etinarske vegetacije, kojeg doma}ini dobijaju od
Boga kao gratis i skupo
prodaju, bez ostvarewa vi{ka profita. Pogubna je
~iwenica {to na Tari, u
hotelima visoke kategorije, do`ivotno rukovode
samozvani stru~waci koji,
pod qu{turom rasko{nih
parnih odela, sami o sebi
{ire famu na mas-medijima kako su uspe{ni biznismeni jer ostvaruju
optimalnu popunu hotelskih kapaciteta, bez ostvarewa vi{ka profita,
tako da nije bilo mogu}e
izgraditi makar jedan hotel za 30 godina svoga rada
i postojawa.
Za zaostajawe visokog
turizma na Tari krivicu
snose i kadrovi koji vode
politiku razvoja Op{tine
jer nemaju dovoqno stru~nog znawa o turizmu.

U jeku zimske turisti~ke sezone

ZATVOREN HOTEL
DRINA

punom jeku zimske turisti~ke sezone na vrata Drine, jedinog

hotela u Bajinoj Ba{ti, ~iji je vlasnik
UTP Ineks-Tara, stavqen je katanac. Bi}e zatvoren do prole}a,
najverovatnije do prvih dana aprila, a
zimski period bi}e iskori{}en da se
obave neophodne popravke i deratizacija objekta. Prema re~ima dire-

22

Mr Marko Mosurovi}

TURISTI^KA SIGNALIZACIJA

vi prilazi Bajinoj Ba{ti i Nacionalnom parku Tara na regionalnim

i magistralnim pravcima
bi}e obele`eni natpisima
}irilicom i na engleskom
jeziku. Postavqawe turisti~ke signalizacije sa 5
miliona dinara finansira
Republi~ka direkcija za
puteve, a u ovaj posao ukqu~eni su Institut za saobra}aj iz Novog Sada i AD
Boja iz Sombora. Sa po-

LOVA^KI
DOMOVI U
ZAKUP

va ugostitesko- turisti~ka objekta Nacionalnog parka Tara,

lova~ki domovi na Mitrovcu na Tari i Predovom

ktora Ineks- Tare Gradimira Jovanovi}a poslovodstvo se na ovakav

korak odlu~ilo jer tro{kovi, pre
svega grejawa hotela sa oko 200 le`aja
i dve sale, prema{uju prihode. Gostiju
je u zimskom periodu malo, tako da hotel nije radio ni u vreme novogodi{wih praznika.
- I u prethodnih nekoliko godina
zatvarali smo hotel pred kraj godine
ali smo radili za Novu godinu i
Bo`i}, sada pravimo du`u pauzu isti~e Jovanovi}.
Hotel Drina visoke B kategorije pre dve godine je renoviran a broj
le`aja skoro dupliran.
R.B.

stavqawem tabli krenu}e se

od Ibarske magistrale,
Preqine, U`ica i Qubovije.
Za pohvalu, van svake sumwe. Ali, {ta }emo sa postoje}im tablama i natpisima, kako ih ~uvamo i
odr`avamo? Ako je suditi
po tablama na Kadiwa~i,
onda one vi{e slu`e za
ispisivawe pogrdnih grafita, nego svojoj nameni.

krstu, dati su u zakup

privatnim firmama, ~ime
se realizuje program izdvajawa delatnosti ugostiteqstva iz ovog republi~kog javnog preduze}a.
Isto }e biti u~iweno i sa
ribarskom
delatno{}u
(NP Tara na akumulacionom jezeru u Zaovinama
na Tari ima kavezni ribwak kalifornijske pastrmke).

ZATVOREN - Hotel Drina

Broj 1 Januar 2006

U OBJEKTIVU
Na Mitrovcu na Tari od 12 - 19. januara

ZIMSKO DRU@EWE IZVI\A^A

Milica Milo{evi},OI Javor, Beograd i Milica Elez OI
Bajina Ba{ta najboqi polaznici Zimske vodne {kole

objektima De~ijeg odmarali{ta na Mitrovcu na Tari, od 12

- 19. januara u organizaciji Izvi|a~kog odreda Bajina Ba{ta, odr`ano je Zimsko dru`ewe izvi|a~a.
Preko 70 planinki i izvi|a~a iz OI
Bo{ko Buha (Prijepoqe), OI Javor (Beograd), OI Zlatar (Nova
Varo{) i OI Bajina Ba{ta provelo

Milica
Milo{evi} iz OI
Javor, Beograd i Milica Elez, OI
Bajina Ba{ta.
Boravak na Mitrovcu na Tari bio
je i prilika za dogovor izvi|a~a
Zlatiborskog okruga oko u~e{}a na
Republi~koj smotri izvi|a~a koja se
odr`ava u mesecu julu u Ni{u.
Na ovoj manifestaciji u~estvova}e
oko 3.500 izvi|a~a
iz Srbije i 2.000
skauta iz Evrope
(svoje u~e{}e ve} je
prijavilo 1.250 Engleza).
Stare{instvo Zlatiborskog
okruga ovim dogovorom zapo~elo je
pripreme za Republi~ku smotru, a
konkretni zadaci
podeqeni su svim
odredima.
Na rastanku bilo je i suza, {to je
najboqi znak da je
Izvi|a~i na Mitrovcu na Tari
prvo ovogodi{we
je na Tari sedam nezaboravnih dana. dru`ewe bilo nezaboravno. DogoOdr`ana je i Zimska vodna {kola voreno je ponovno okupqawe u maju u
koju je sa uspehom zavr{ilo 27 pola- Bajinoj Ba{ti kada se odr`ava Tre}a
znika koji }e ste~ena znawa preneti u smotra izvi|a~a Zlatiborskog okruga.
svojim izvi|a~kim jedinicama. Za najuspe{nije polaznike progla{eni su
Milo{ LAZAREVI]

SEMINAR KARATISTA NA TARI

ko 70 takmi~ara Srpske karate lenko Ordagi} i dr`avni reprezeunije iz Novog Sada, Sevojna, ntativac Nedeqko Ordagi}.
Mionice, Lazarevca, Kosjeri}a, Bajine Ba{te, Ugqevika
i Srbiwa, okupilo se 7.
januara na Tari na prvom
ovogodi{wem sedmodnevnom
seminaru. Pod stru~nim nadzorom Du{ana Da~i}a i
trenera Milenka Ordagi}a,
Vojislava Bodiroge, Milo{a
]osovi}a i Mladena Budimirovi}a, karatisti su vredno radili dva puta dnevno,
pre podne na terenu na
usavr{avawu novih tehnika a
po podne u sali u hotelu
Omorika.
- Ove godine nas o~ekuju Detaq sa jutarweg treninga na terenima kod
nova zna~ajna doma}a i
hotela Omorika
me|unarodna takmi~ewa od
Me|u
u~esnicima seminara bilo je
kojih je najva`nije Evropsko prveni
mladih,
perspektivnih karatista
stvo. Posle ovog seminara nastavqamo
pred
kojima
je, ako nastave vredno da
rad po klubovima - ka`u savezni trener SKU i u~iteq Omladinca Mi- rade, lepa sportska budu}nost.
R.B.

Broj 1 Januar 2006

AUTO-MOTO DRU[TVO

ACA STAMENI]
31250 Bajina Ba{ta
Ul. 12.jula br. 37

50 GODINA SA VAMA
KORISNE INFORMACIJE
ZA GRA\ANE
Pomo} na putu i sve
informacije korisne za
voza~e idu preko
objediwenog operativnog
centra Auto-moto saveza
Srbije u Beogradu i
telefona: 011-987
Kod nas mo`ete postati
~lan Auto-moto saveza
Srbije i putovati sasvim
rastere}eno i bezbedno u
zemqi i inostranstvu uz
niz pogodnosti koje Vam
pru`a ~lanska karta
Auto-moto saveza Srbije.
Izvr{ite tehni~ki
pregled va{eg vozila
na 5 mese~nih rata.
Operite va{ automobil
spoqa i iznutra za samo
140 dinara.
U na{oj auto {koli
zavr{ite obuku i
postanite voza~
na 5 mese~nih rata.
Na{i telefoni:
031 865-987, 869-415,
869-015
E-mail: amdasta@ptt.yu

23

REPORTA@A
Nevoqe Blagomira Blagojevi}a (81) iz Ra~e

DOKTOR ZA
OMORIKU

ANATEMA ZBOG VO]WAKA

Zbog kupovine nekada{weg vo}waka manastira Ra~e
upisan sa kletvama u manastirske kwige
koje tu`bom sudu poku{ava da skine

esetak godina nemam mirnog sna

jer me tera prokletstvo i beleg
upisan u manastirsko jevan|eqe - jada
se Blagoje Blagojevi} (81) penzionisani podooficir JNA iz Ra~e kod
Bajine Ba{te. Za svoju muku slu~ajno je
saznao.

- Nedavno sam anga`ovao qude da to

urade, ali u kwigama nema starog teksta ve} je upisan novi: @alosna je
du{a moja, obiteq Blagoja Blagojevi}a iz Ra~e (komuniste). Oteo manastirski vo}wak, tu }e sebi da pravi
ku}u a da ru{i Bo`ju. Ukrati mu Bo`e
silu silu Tvojom. uzbu|eno, suznih o~iju, kazuje Blagoje i
dodaje kako pouzdano
zna ko je novo prokletstvo upisao u manastirske kwige. Nije
u pitawu iguman Savo
ve} jedan ~ovek iz sela.
Razlog {to je Blagoje Blagojevi} navukao gnev ra~anskog
manastira je vo}wak
od 47 ari koji je na
licitaciji 1966. godine kupio od Zemqoradni~ke zadruge iz
Bajine Ba{te. Nekada
je doista, kao i na
desetine hektara u Ra~i i na Kalu|erskim
Barama na Tari, bila
vlasni{tvo manastira Ra~a. Oduzeta je
manastiru po tada{wem Zakonu o poqoprivrednom zemqi{nom fondu i Zakonu
o agrarnoj reformi.
DOKAZ. Blagomir Blagojevi}
sa sudskim re{ewem
- Kada sam parcelu
kupio i po~eo da je
U manastiru Ra~a je 1996. odr`ava- kr~im tada{wi iguman Hrizostom je
na velika sve~anost povodom preno- po~eo da vi~e na mene, da me tera jer,
{ewa mo{tiju kraqa Dragutina i kako je rekao, otimam manastirski
otvarawa manastirskog konaka i riz- posed. Zapretio je da }e me upisati u
nice.
kwige a ja sam odgovorio da slobodno
- Razgledam riznicu i umalo da pa- napi{e ali samo istinu - prise}a se
dnem u nesvest. U izlo`enoj kwizi Blagoje.
pro~itam tekst sa potpisom stareVi{e nije obra}ao pa`wu na ovaj
{ine manastira, sada pokojnog Hrizostoma Paji}a: Blagoje Blagojevi} iz doga|aj, ~ak je sa stare{inom HrizoRa~e (komunista) oteo manastirski stomom lepo sara|ivao.
vo}wak, ukrati mu Bo`e silu silom
- Evo dokumenta da sam sa manastiTvojom - ka`e Blagoje.
rom razmenio zemqi{te 1975. godine i
Po`alio se Hrizostovom nasle- to na svoju {tetu jer sam dao hektar i
dniku, igumanu Savi Risti}u, molio 20 ari ure|enog zemqi{ta za istu poda ga li{e prokletstva, ali je dobio vr{inu pod korovom. Tu je i sudsko
obja{wewe da ono {to je u kwigama re{ewe da sam vo}wak kupio i platio,
napisano ne mo`e da se bri{e. Do- zato ne mogu da dozvolim da proklezvoqeno mu je da dokument snimi jer je, tstvo ostane iza mene - rezignirano
kako ka`e, nameravao da ceo slu~aj ka`e Blagomir.
pokrene pred redovnim sudom i vi{im
crkvenim vlastima.
R.B.

24

Slobodan Rogi}
i dr Dragana Ostoji}

a promotivno-nau~noj tribini
koju je organizovao Nacionalni
park Tara dr Dragana Ostoji},
nau~ni saradnik Republi~kog zavoda
za za{titu prirode, ina~e biv{i |ak
bajinoba{tanske gimnazije, imala je
prezentaciju svoje doktorske disertacije Ekolo{ki ~inioci prirodnog odr`avawa Pan~i}eve omorike u
Nacionalnom parku Tara. Slobodan
Rogi}, predsednik Fondacije Ra~anska ba{tina, koja se 11 godina
uspe{no bavi prou~avawem i nego-

Dr Jelena Tomi}evi}

vawem istorijskog i kulturnog

nasle|a bajinoba{tanskog kraja, dr
Dragani Ostoji} uru~io je cve}e i
kwigu Pomenik manastira Ra~a
autora dr Tomislava Jovanovi}a.
Dr Jelena Tomi}evi} sa [umarskog
fakulteta u Beogradu (tako|e biv{i
|ak bajinoba{tanske gimnazije) koja je
doktorirala u Frajburgu u Nema~koj,
imala je zapa`eno izlagawe na temu
Socio-ekonomska studija NP Tara.
R.B.

Broj 1 Januar 2006

KULTURA
Nove kwige po kojima }e se pamtiti minula godina

VREDNA ZAVI^AJNA IZDAWA

Sude}i po broju i zna~aju novih izdawa koja su se pojavila u Bajinoj Ba{ti,
pro{la godina je bila posebno beri}etna

dmah nakon pojave kwi`evnog prvenca Stamenka Stameni}a Popis

`iteqa ra~anskog kraja 1863. godine, u
privatnom izdawu autora iza{la je i
druga kwiga Azbukovica u popisu
1863. Ova zanimqiva kwiga je rezultat
autorovog dugogodi{weg istra`iva~kog rada na rasvetqavawu pro{losti na{eg kraja. Prvi deo kwige
obuhvata kratak pregled administrativno-teritorijalnih promena kroz
istoriju na podru~ju sredweg Podriwa.
Drugi, znatno du`i, deo je zapravo sam
popis stanovni{tva Azbukovice iz
1863. godine i to po redosledu tada{wih
op{tina i sela, onako kako to pi{e u
originalnim dokumentima. Svi podaci
su bri`qivo sre|eni kroz tabelarne
preglede uz analiti~ke ocene i komentare. Tre}e poglavqe daje zbirne po-

Decenija i po TV Kanal 4

ZA^ETNICI
RADIO-AMATERI

rajem pro{log meseca skromnom sve~ano{}u lokalna

televizija Kanal 4 obele`ila je
15 godina postojawa. Rad ove, me|u
najstarijim lokalnim medijskim
ku}ama u zemqi pod nazivom ATV
(Amaterska televizija), pokrenuli

datke po pojedinim popisima od

vremena pod okupacijom, pa kroz autonomiju Srbije do wene pune nezavisnosti.

Stamenko Stameni}

Pre sedam godina Dragan Popovi}

Kuruzlija je objavio svoju prvu zbirku
pesama koja je nai{la na veoma dobar
prijem kod svojih ~italaca, ali je tada
istovremeno najavio da se u bliskoj
budu}nosti mogu o~ekivati i prozna
kwi`evna ostvarewa. Neke od Popovi}evih pesama predstavqale su svojevrsne pripoveda~ke minijature. Na{a
o~ekivawa su ispuwena pojavom zbirke
pripovedaka pod naslovom Arhimandritov prsten, u izdawu narodne
biblioteke Milo{ Trebiwac iz Bajine Ba{te. Dvadesetak pripovedaka,
svrstanih u ~etiri celine, predstavqaju
svojom sadr`inom, dubinom i izrazom
veoma vredno i zanimqivo kwi`evno
{tivo i, kako to u svojoj recenziji re~e
mr Ranko Buri}, one }e se, kao svaka
prava umetnost, najboqe i najsigurnije
braniti same, ali svojom posebno{}u i
dometom prosto izazivaju i podsti~u da
se nazna~e ili bar naslute neke od onih
odlika koje ih preporu~uju i name}u kao
relevantan predmet kwi`evno-kriti~ke
rasprave.

op{tine Bajina Ba{ta. Tu ~iwenicu su

imali u vidu i Obrad Dodi} i Nedeqko
Raji}, koji su do{li na zanimqivu ideju
da, u saradwi sa Pravoslavnim sve{tenstvom Ra~anskog namesni{tva i uz
blagoslov Wegovog Preosve{tenstva
Episkopa `i~kog Gospodina Hrizostoma pripreme zanimqiv turisti~ki vodi~ Manastir Ra~a i crkve u ra~anskom
kraju. Ova zanimqiva kwiga u izdawu
Narodne biblioteke Milo{ Trebiwac ve} je nai{la na dobar prijem
kod ~italaca, a sigurno je da }e biti i
predmet interesovawa kod budu}ih
posetilaca bajinoba{tanskog kraja.
Nema sumwe da }e kwiga imati i
zna~ajan doprinos razvoju turizma u
ovom kraju, ali }e budu}im turistima
pomo}i da se br`e i lak{e opredele za
posetu zna~ajnim duhovnim svetili{tima u sredwem Podriwu.
Narodna biblioteka Milo{ Trebiwac je bila izdava~ i dve vredne i
zna~ajne seoske hronike. Prva od wih je
Svojdru{ki rodoslov Obrada Dodi}a,
kwiga nastala na osnovu vi{egodi{wih
autorovih istra`ivawa i prou~avawa
pro{losti Svojdruga, sela naslowenog
na reku Drinu. Autor je do{ao do zanimqivih saznawa o nekada{wim `iteqima ovog sela, wihovom dolasku na ove
prostore i o wihovim dana{wim precima. Kwiga sadr`i vi{e od 40 porodi~nih rodoslova, veliki broj dokumenata, fotografija i drugih priloga
iz bogate arhivske gra|e, ali i
zanimqive pri~e i se}awa na qude i
doga|aje.

Ilija Vasili}
RE@IJA KANALA 4
TV signal i do najudaqenijih sela

su radio amateri iz Radio kluba

Bajina Ba{ta, a program su prvih
nekoliko godina mogli da prate
gledaoci na u`em gradskom podru~ju. Od 1996. godine Kanal 4 je
op{tinsko javno preduze}e u sastavu Kulturno-informativnog centra Bajina Ba{ta. TV signalom
je pokriveno oko 90 odsto teritorije bajinoba{tanske op{tine.
TV Kanalu 4 predstoji privatizacija jer po novom zakonu
lokalne samouprave ne mogu biti
osniva~i elektronskih i {tampanih medija.

Broj 1 Januar 2006

Op{te je poznato da se retko koji kraj

u na{oj zemqi mo`e pohvaliti sa
toliko prirodnih lepota i sa toliko
raznovrsnih turisti~kih resursa, kao
ovaj na{ kraj, u sredwem Podriwu. U
bogatoj turisti~koj ponudi pa`wu
radoznalih turista posebno privla~e
manastir Ra~a, stara crkva brvnara u
Dubu i jo{ 11 crkvi na podru~ju

Na samom kraju godine iz {tampe je

iza{la i hronika Zaovine Ilije Vasili}a. To je kwiga koja nam pru`a jednu
vrlo specifi~nu i bogatu gra|u do koje
je autor do{ao dugogodi{wim strpqivim radom. U prvom delu daje jedan
{irok pristup prou~avawu pro{losti
Zaovina, dok se u drugom delu bavi
poreklom stanovni{tva sa posebnim
osvrtom na poznatu familiju Vasili}a.
Kwiga }e tek imati veliki zna~aj za
budu}e istra`iva~e i istori~are koji
dobijaju dobru osnovu i vredan izvor
zna~ajnih podataka i saznawa.
Kraj godine je stigao sa tre}om po
redu kwigom poezije Obrada Dodi}a
Sun~ana nedeqa, tako|e u izdawu
Narodne biblioteke Milo{ Trebiwac.

O.D.

25

KULTURA
U poseti akademskom slikaru Rajku Samarxiji

SLIKARSKA SAWAREWA ISPOD LA\EVCA

Posle po`ara koji je potpuno uni{tio 26 najvrednijih slika,
poznati slikar odlu~io da na istom mestu, u Kawonu Ra~e, obnovi ku}u i ateqe
i da nastavi sa umetni~kim radom

osle pre|enih tri kilometra

ju`no od manastira Ra~a, po
uskom krivudavom asvaltnom drumu,
sti`e se do La|evca, egzoti~nog mesta
u prirodnom rezervatu Kawona Ra~e,
predivnih izvori{ta i slapova, pred
kojima prosto zastaje dah. U neposrednoj blizini je doskora bila ku}a
i ateqe Rajka Samarxije, poznatog
akademskog slikara, koji na ovom
impresivnom mestu boravi ve} blizu
tri decenije.
U junu pro{le godina Samarxija je
do`iveo li~nu tragediju. U iznenadnom po`aru koji je nastao posle

gran pri na Me|unarodnoj izlo`bi

u Briselu. Neposredan povod za wegov
dolazak bio je poziv tada{weg op{tinskog rukovodstva da uradi sliku koja
bi na neki na~in reprezentovala na{
kraj i koja bi bila stalno izlo`ena u
velikoj sali hotela Drina.
- Odmah sam se setio splavarewa na
Drini se}a se Rajko To je tradicija
Bajine Ba{te i Drine, istovremeno i
vrlo privla~na tema za umetnike.
Dosta sam tragao za fotografijama
drinskih splavara, sam sam nabavio
karakteristi~nu splavarsku ode}u i u
woj se fotografisao. Kao prototip

Slikar Rajko Samarxija

udara groma, do temeqa je izgorela

wegova jo{ nedovr{ena ku}a i
slikarski ateqe. Za kratko vreme
vatra je uni{tila sve ono {to je ovaj
poznati slikar gradio i radio dugi
niz godina, izme|u ostalog i 26 slika
neprocewive vrednosti. Kada su
stigli vatrogasci iz Bajine Ba{te sve
je ve} bilo kasno. Ni{ta se nije moglo
spasti.
Prvi put Rajko Samarxija je do{ao
u bajinoba{tanski kraj po~etkom
1976. godine. Ve} tada je bio
afirmisan slikar, a samo godinu dana
ranije dobio je i visoko priznawe,

26

splavara poslu`io mi je na{ poznati

glumac Zoran Radmilovi}, ~iji se lik
i prepoznaje na ovoj slici. Sliku sam
radio u prostorijama osnovne {kole u
Bajinoj Ba{ti. Trebalo mi je dosta
vremena da na deset kvadratnih metara
uradim sliku, ali bio sam sasvim
zadovoqan kad sam je zavr{io.
Slika drinskog splavara je imala
presudnu ulogu u daqem `ivotu Rajka
Samarxije. Op~iwen lepotom podriwskog kraja po`eleo je da tu i
ostane. Odmah je odlu~io da sav
honorar dobijen za tek zavr{enu sliku
ulo`i u kupovinu placa i izgradwu

slikarskog ateqea. Tada{wi {ef

recepcije hotela Drina Prle
pomogao mu je da napravi pravi izbor.
La|evac u Ra~i je kao bogomdano mesto
za slikare.
- Posetili smo Bo`u Petrovi}a
koji je bio vlasnik ovog zemqi{ta.
Pitao sam ga da mi proda plac, a on je
samo odmahnuo i rekao da tu mogu da
gradim {ta god ho}u, a da o pla}awu ne
razmi{qam. Ipak, morao sam nekako
dati adekvatnu naknadu za plac, a
problem je re{io Bo`in brat koji mi
je rekao da }e biti dovoqno da Bo`i
kupim fri`ider. Uradim tako,
dobijem ovaj predivni plac za
fri`ider, i odmah zapo~nem gradwu.
Tako je Rajko Samarxija postao
stalni stanovnik ra~anskog kraja.
Ovde je uradio i svoje najboqe slike,
pejza`e, inspirisane Tarom, sa nekim
posebnim ~arima koji op~iwuju i
oplemewuju, jer je u svaki od wih utkao
svoja stvarna ose}awa, mrtvu prirodu,
kao odraz unutra{weg du{evnog stawa, portrete kroz koje je pred javnost
izneo svu svoju pronicqivost i
nteligenciju kojom izvla~i prirodni
karakter naslikane osobe... Radio je
po~esto i kompozicije, a ima i sto
osam kvadratnih metara apstraktnih
slika, na kojima, kako nam umetnik re~e, nema ni{ta prepoznatqivo, a sa
wih svako mo`e da preuzme do`ivqaj
na svoj na~in. Wegova platna, sa
kojima je ateqe ispuwen, navode na
sawarewa i ~e`wu, podsti~u se}awa.
Wegove slike zra~e plemenito{}u i
dobrotom, mirom i harmonijom...
Vatrena stihija koja je uni{tila
nekoliko najvrednijih slikarskih
dostignu}a nije mogla pokolebati
velikog umetnika da i daqe nastavi sa
radom. Ipak, mnogo je lak{e obnoviti
ku}u i ateqe nego slike koje su
bespovratno uni{tene. Samarxija je
odlu~io da nova ku}a bude na istim
temeqima, ali od boqeg i ~vr{}eg
materijala. Radovi na obnovi su
zapo~eti i bi}e nastavqeni na
prole}e. U pomo} je pritekla i
op{tina Bajina Ba{ta koja na taj
na~in `eli da se odu`i velikom
umetniku i svom dugogodi{wem
sugra|aninu.
O. Dodi}

Broj 1 Januar 2006

FEQTON
Pi{e: Obrad Dodi}

JOVAN TOMI] IZ SVOJDRUGA U PRVOM SRPSKOM USTANKU (1)

BEKSTVO IZ SVOJDRUGA
U

Milo{evi}ima, najju`nijem zaseoku sela Svojdruga, i danas se

nalazi mesto koje se jednostavno zove Tomina ku}a. Niko od dana{wih `iteqa puzdano ne zna otkuda taj naziv
ni od koga poti~e, iz kog vremena je
ostao, ni ko je bio taj Toma koji je tu
nekada `iveo. Ipak, postoje pouzdani
tragovi koji vode ka razre{ewu ove
zagonetke.
Negde izme|u 1755. i 1760. godine, u
Svojdrug, koji je tada jo{ uvek imao
stari naziv - Vojtruk, stigli su Milo{evi}i iz istoimenog sela, sa podru~ja Pivske `upe, u blizini Pivskog
manastira. Na svom dugom putovawu
do novog zavi~aja zadr`ali su se, po
svoj prilici, dvadesetak godina u
Galinama, na podru~ju Tarskih sela
Rasti{ta i Jago{tice.
Vrlo je verovatno da su u Galine
stigli bra}a Jovan i Milo{ i jedna
wihova sestra kojoj je ime ostalo nepoznato i, mo`e se pretpostaviti, jo{

MILO[EVI]IHAJDU^KI ROD
Predawe Tomi}a iz Doweg Crniqeva ispri~ao mi je Miroslav Tomi}, penzioner iz
Bawe Koviqa~e koji je veoma mnogo radio na
prou~avawu pro{losti i rodoslova Tomi}a
i time dao obiqe podataka o zna~aju i istorijskoj ulozi svojih predaka. Dokazano je da
su Tomi}i od roda Milo{evi}a koji su se
doselili iz istoimenog sela iz Pivske `upe.
Slave Svetog Andriju (13. decembra). Skupinu ovog roda koja `ivi u Svojdrugu ~ine:
Jovanovi}i, Selini}i, Mati}i, Mi}i}i, a
ranije su tu bili i Vuji}i i Markovi}i. Analizom wihovog rodoslova dolazi se do najverovatnijeg saznawa da je Toma Jovanovi}
sinovac Milo{a Milo{evi}a, poznatog hajduka. Sude}i po wegovom prezimenu otac mu
se zvao Jovan i bio je stariji Milo{ev brat.
Prema Q. Pavlovi}u (Sokolska nahija)
Matija je bio Milo{ev sin ali to , izgleda,
nije ta~no. Prema predawu Mati}a iz Svojdruga (Milomir Mati} - [aban) on je bio
Milo{ev sestri} {to je sasvim verovatno jer
to potvr|uje i Matijino prezime (Radovanovi}) iz popisa ara~kih glava u Zbirci
teftera br. 482 (1831.), pa prema tome on
nikako nije mogao biti Milo{ev sin.
Svojdru{ki Milo{evi}i su sve do po~etka Drugog svetskog rata imali svoje {ume
i pa{wake na podru~ju Galina pa je i to
dokaz da su tu nekada `iveli. Danas tu `ive
Jovanovi}i (Galinci) i Mati}i, wihovi
bliski srodnici. Od ovih Jovanovi}a su i
Radoji~i}i iz Beserovine.

Broj 1 Januar 2006

neko od wihovih bra}e i sestara. Stariji Jovan se rodio najverovatnije

negde oko 1715. godine, a Milo{ nekoliko godina kasnije, verovatno oko
1720. godine, dok im je sestra bila znatno mla|a. Jovan je imao ~etiri sina,
Tomu, Kovana, Mitra i jo{ jednog ~ije
je ime nepoznato, i samo jednu k}er Mandu. Milo{, koji je bio poznat kao
hajduk jo{ dok je bio sasvim mlad,
imao je `enu Selenu (ili Selinu) i
sina Gavrila. Ne{to kasnije, kada je
ve} stigao u Svojdrug, rodio mu se jo{
jedan sin, znatno mla|i od Gavrila
~ije ime nije poznato.

je dobio ime po dedi, {to je odvajkada

bio obi~aj u na{em narodu.
Toma Jovanovi} je, prema porodi~nom predawu, rodona~elnik Tomi}a
iz Doweg Crniqeva, sela ispod planine Vla{i}, izme|u [apca i Vaqeva.
On se negde oko 1770. godine, sa ~itavom svojom porodicom, morao iseliti
iz Svojdruga. Predawe ka`e da je to
bilo iznenada, posle jedne `estoke
sva|e u kojoj je Toma ubio Tur~ina. U
toku no}i on je na brzinu pokupio sve
{to se moglo poneti na daleki put, a
sav ostali imetak razdelio srodnicima koji su ostali u selu. Pla{e}i se
Turske osvete, iste
no}i se uputio
prema severu da
potra`i novo uto~i{te.
Sa Tomom su
po{li sinovi Vasiq i Jovan, k}er
Jovanka (Milica),
sva tri brata, Kovan, Mitar i
tre}i nepoznatog
imena, i sestra
Manda. U to vreme
ni jedan od wegove
bra}e, izgleda, nije bio o`ewen.
Idu}i po nepristupa~nim i vrletnim stazama Povlenskih planina,
Deo Svojdru{kog zaseoka Milo{evi}i
Jablanika i Medvednika, Toma se
Ve~iti buntovnik i nemirnog duha,
hajduk Milo{ Milo{evi} je sa `enom ~esto osvrtao i sa suzama u o~ima
Selinom, sinom Gavrilom i sestri}em opra{tao se od predivnih podriMatijom krenuo nizvodno Drinom i wskih krajeva. Tre}eg dana pred ve~e
stigao u Vojtruk. Sa wima su po{li i stigao je na planinu Vla{i}, na mesto
Jovanovi sinovi i k}er, dok se o Jova- vi{evekovne trome|e, nahijske i knenovoj sudbini daqe ni{ta pouzdano ne `inske, gde su se spajale Vaqevska,
zna. Mogu}e je da je on ostao u Gali- Zvorni~ka i [aba~ka nahija i knenama sa nekim od svojih potomaka ili `ine: Podgora iz Vaqevske, Jadar iz
je u me|uvremenu umro. Otuda, verova- Zvorni~ke i Tamnava iz [aba~ke
tno, na ovom podru~ju i danas `ive nahije.
bliski srodnici Svojdru{kih MiloZastav{i na tom mestu, Toma se jo{
{evi}a.
jednom okrenuo prema visovima goroNajstariji Jovanov sin Toma Jova- stasnog Medvednika koji se gubio u
novi} mogao je biti ro|en oko 1735.
godine. On se sa svojom bra}om i se- daqini i rekao:
- Dragi moji ku}ani, za sve {to se
strom nastanio u Vojtruku, pod Jelinom, u neposrednoj blizini svog zbilo ja sam kriv. Uradih li dobro
strica Milo{a i wegove porodice. ili lo{e ne znam, Bog }e o tome suToma se u Vojtruku po svoj prilici diti. Ovde ispod ovih brda potra`iubrzo i o`enio. Tu mu se rodio stariji
sin Vasiq, k}erka Jovanka koju su od }emo mesto gde }e mo se naseliti. Ovde
milo{te zvali Milica, a po svemu su- smo daleko od Turskog oka i uha.
de}i, tu je ro|en i mla|i sin Jovan koji
(nastavi}e se)

27

SPORT
Mali fudbal - Bajina Ba{ta jesewi
prvak u Republi~koj ligi-Jug

Solidan uspeh Sloge u Moravi~koj zoni

PRVA LIGA NA VIDIKU

esewi deo prvenstva u

Republi~koj ligi Jug
zavr{en je trijumfom KMF
Bajina Ba{ta. Iako novajlije, u ovom rangu takmi~ewa,
Bajinoba{tani su igrama i
rezultatitima napravili veliko iznena|ewe i mimo svih
prognoza najozbiqnije istakli kandidaturu za plasman u
Prvu ligu Srbije. Od deset
utakmica dobili su sedam,
jednom su igrali nere{eno
dok su dva puta ostajali bez
bodova.
- Nismo o~ekivali ovakav
rasplet u jesewoj sezoni, iako
smo znali da imamo kvali-

dsednik @eqko Bo`i} najavquje poja~awe igra~kog pogona sa dvojicom proverenih

fudbalera.
Uz podatak da su Bajinoba{tani sakupili najvi{e
bodova , mogu se pohvaliti i
~iwenicom da su sa 72 data
gola i najefikasniji u ligi.
Odbrana je poklekla 45 puta,
kao i ekipa U`ica, i sa wom
deli epitet kluba sa najmawe
primqenih golova. Za lep i
neo~ekivan uspeh zasluge pripadaju svim igra~ima.

TRA@I SE GOLGETER

konkurenciji {esnaest
klubova
Moravi~ke
zone, Sloga iz Bajine
Ba{te, povratnik u ovu
ligu, zauzela je jesenas
deveto mesto sa zalihom od
19 bodova koja ukazuje da ne
bi trebalo biti problema

zaboraviti da u Moravi~koj zoni igraju, osim nas,

Mladog rudara i Draga~eva,
sve sami nekada{wi srpskoliga{i me|u kojima su
trojica stizali i do Druge
savezne lige.

Majstor igre na petoparcu Dragan Novakovi}

Na slici: FK Sloga Bajina Ba{ta.

[AMPIONI KFM Bajina Ba{ta

tetan tim ~iji je glavni

zadatak bio da sakupi
pristojan broj bodova koji }e
nam omogu}iti da kao

PANOVI]
VELEMAJSTOR
Posebno se istakao
Neboj{a Panovi}. Bio je
najboqi igra~ i strelac
tima. Po oceni wegovih
klubskih drugova, a to
mi{qewe dele i mnogi
drugi. Panovi} je ujedno
i prvi igra~ lige. Qubiteqi malog fudbala se}aju se i wegovog velikog
doprinosa za plasman
KFM Bajina Ba{ta u
Republi~ku ligu.
novajlije zadr`imo mesto u
ovom rangu - ka`e kapiten
Milan Tadi}. - Ispalo je sve
mnogo lep{e za nas. Sa bodom
zaostatka prati nas ni{ki
Akademac dok pro{logodi{wi prvoliga{ U`ice zaostaje tri boda. Prole}e }e
dati odgovor koja }e od ove
tri ekipe postati ~lan na{e
najkvalitetnije lige. Ja se
nadam da }e to biti moj klub
pogotovo {to vredni pre-

28

zaslu`uje da bude posebno

istaknut. Minula polusezona donela je punu
afirmaciju kapitenu Tadi}u, Bo`i}u Markovi}u, Jakovqevi}u i Vuji~i}u. Uz
wih dobro su se uklopili
Mileki}, Jankovi}, Lazi} i
Aleksandri}.
Igrama i rezultatima
klub je privukao brojne navija~e. U proseku po utakmici
bilo ih je oko ~etiri stotine
pa je i po gledanosti na
prvom mestu u ligi. Popularni \avoli sa Drine znali su da prate svoje qubimce
i na gostovawima.
- Bili su nam od pomo}i
naro~ito na derbi susretima
- isti~e predsednik kluba
@eqko Bo`i}. - Posebno su
nam pomogli u posledwem
kolu na gostovawu u U`icu.
Wihovo bodrewe u drugom
poluvremenu, u koje smo u{li
sa nepovoqnim rezultatom od
4:2 za doma}ina, dalo je snagu
igra~ima da ga preokrenu i
dovedu nas do trijumfa od
11:8. Ova pobeda presudno je
uticala da u nastavak prvenstva u|emo kao najozbiqniji
kandidat za plasman u Prvu
ligu Srbije.

M.A.

oko ostvarivawa glavnog

ciqa a to je opstanak. Bajinoba{tani su imali lo{
po~etak jer su u prva tri
kola do`iveli poraze. Nakon toga usledila je izvanredna serija od pet uzastopnih pobeda. Potom su
opet nai{li slabiji rezultati. Do kraja polusezone
sakupqena su jo{ samo ~etiri boda.
- Izgurali smo ovaj deo
prvenstva uz dosta pote{ko}a - ka`e {ef stru~nog
{taba Zoran Jovi~i}. Zbog nagomilanih problema
u klubu, kasnili smo sa
pripremama {to se odrazilo na igre u drugoj polovini takmi~ewa. Dosta igra~a, zbog obaveza u {kolama, preduze}ima i na fakultetima, nije moglo da se
ukqu~i u redovan rad.
Poseban problem je kori{}ewe gradskog stadiona za
treninge. Mi smo mogli da
na wemu radimo svega sedam
puta. Ostali rad odvijao se
u neodgovaraju}im uslovima. Bodovni saldo bi nam
bio sigurno ve}i da smo
imali bar jednog pravog
golgetera da iskoristi brojne stvorene {anse. Zbog
toga se de{avalao da protivnike nadigramo, ne iskoristimo po nekoliko prilika, a oni nas kazne golom
iz bukvalno jedne {anse.
Ipak, moramo biti zadovoqni u~inkom. Ne smemo

Napada~i su postigli
svega 18 golova. Najefikasniji su sa po ~etiri gola
kapiten Ratko Veselinovi}
i centarfor Marinko Jaki}. Istovremeno odbrana
je poklekla 26 puta. Od poletaraca {ansu da zaigraju
u prvom timu najboqe su
iskoristili Axi}, Arsenijevi}, Radovanovi}, Vuji} i
Mijatovi}.
U klubu ra~unaju da }e
zimus uspeti da osve`e
redove u igra~kom kadru.
O~ekuje se povratak nekih
fudabalera koji su ponikli
u Slogi, a trenutno igraju u
drugim sredinama.
M.Andri}

Zimski turnir u
malom fudbalu
Bajina Ba{ta 2006.

POBEDNIK
PP ZARI]

imski turnir u malom fudbalu zavr{en

je proteklog vikenda
pobedom ekipe PP Zari} u juniorskoj konkurenciji, dok je u kadetskom uzrastu prvo mesto
pripalo timu Temeq kamikaze.
Foto-reporta`u sa turnira objavi}emo u februarskom broju.

Broj 1 Januar 2006

SPORT
Kajak

Ribolov

ODU[EVIO VETERAN
PECARO[I BEZ
MANDI]
JEDINSTVENE DOZVOLE
N
U
ovoj godini sportski
ribolovci ne}e vi{e
posedovati jedinstvene dozvole za sve vode u Srbiji,
ve} }e dozvole za svako
ribarsko podru~je pla}ati
mati~nim
ribolova~kim
udru`ewima. Predsednik
OSR Mladica iz Bajine
Ba{te Milutin Simi} ka-

- Mi smo sa Nacionalnim parkom Tara, koji

gazduje ve{ta~kim jezerima
Hidroelektrana
Bajina
Ba{ta u Peru}cu i Zaovinama, postigli dogovor da
izdajemo zajedni~ku godi{wu dozvolu koja za seniore
ko{ta 3,5 hiqade dinara,
penzionerska preko 65
godina 2.000, sedmodnevna je
1.500, jednodnevna 600, a za
`ene besplatana - ka`e
Simi}.
Pecaro{i tako vi{e ne}e morati da pla}aju posebne dozvole za ribarawe na
jezerima i na Drini od Peru}ca do Ba~evaca na Drini.

Milutin Simi}

`e da se sistem jedinstvene
dozvole raspao kada su
Srbija{ume, koje brinu o
vodama Save i Dunava, istupile iz Republi~kog saveta
ribolovnih podru~ja, kao
wihov odgovor na nepo{tovawe dogovorenih pravila
od strane velikih udru`ewa.

Na{i ribolovci }e sa BB
dozvolom mo}i da pecaju i
na podru~ju Loznice, ^a~ka
(Kni}ko-Gru`ansko jezero)
i vodama kojima gazduje Zajednica Zapadna Morava
(U`ice)
Sa Savetom ribolovnih
podru~ja i daqe }emo imati
saradwu kada na dnevnom
redu budu pitawa od zajedni~kog interesa - isti~e
predsednik bajinoba{tanskog udru`ewa.
R.B

[ah

TRIJUMF PREDRAGA MAR^ETI]A

a, posle osam godina

pauze,
obnovqenom
pojedina~nom
prvenstvu
[ahovskog kluba Bajina
Ba{ta, ~lana Druge lige
centralne Srbije, igranom
dvokru`no po Bergerovom
sistemu u konkurenciji {est majstorskih kandidata,
prvo mesto sa 8,5 poena
pripalo je Predragu Mar~eti}u. Drugi je bio Zoran
Milo{evi} sa 7,5 a tre}i
Vladimir Vasi} sa 5,5 poena. Slede Dragan Mijanovi} sa 4,5, Neboj{a \okovi} sa 3 i Jovan Pavi}evi}

Broj 1 Januar 2006

sa jednim poenom. Pobednik

turnira nagra|en je sa pet
hiqada dinara, drugoplasirani sa tri i tre}eplasirani sa dve hiqade dinara.
Prema re~ima predsednika
kluba Miroslava Petrovi}a, uskoro }e biti organizovano prvenstvo za ostale ~lanove sa ni`im
kategorijama. Tako|e je u
planu da se obnovi rad
{ahovskih sekcija pri osnovnim {kolama sa podru~ja op{tine.
M. Andri}

a
tradicionalnom
[tefanskom kupu Zagreba u kajaku na divqim
vodama prvo mesto u konkurenciji veterana osvojio je
trener KK Drine iz Bajine

Ba{te Milan Mandi}. U

seniorskoj
konkurenciji
Drinini ~lanovi tako|e
su imali zapa`en uspeh.
Boban Savi} je zauzeo peto
mesto a Obrad A}imovi}
dvanaesto. Radisav Savi} i
Aleksandar Mi}ovi} plasirali su se izme|u 20. i 30.
mesta u konkurenciji 42
takmi~ara iz Italije, Hrvatske, Slovenije i Bosne i
Hercegovine. Prema re~ima
sekretara KK Drina, Gorana Perovi}a, u Zagrebu su
nai{li na lep prijem.

Milan Mandi}

M.Andri}

Prijateqska utakmica

KMF BAJINA BA[TAEKONOMAC 5:2 (1:0)

radska hala, gledalaca

100, sudija Miroqub
Vasovi} (U`ice), strelci:
T. Tadi}(2), Jakovqevi}, M.
Tadi} i Vuji~i} za Bajinu
Ba{tu a Nikoli}(2) za
Ekonomac.
BAJINA BA[TA: Jankovi}, Panovi}, M. Tadi},
Bo`i}, T. Tadi}, Vuji~i},
Jakovqevi},
Novakovi},
Mileki} i Markovi}.
EKONOMAC: Mili}evi}, Marinkovi}, Simovi},

Nikoli}, Bojovi}, Veqkovi}, \oki}, \ur|evi}, Ili}, Tomi}, \or|evi}.

U prvoj pripremnoj utakmici pred nastavak prvenstva u Republi~koj ligi
Srbije, Bajinoba{tani su
o~itali lekciju prvoliga{u iz Kragujevca. U redovima doma}ih pojavio se U`i~anin Tomislav Tadi} i sa
dva gola pokazao da }e biti
zna~ajno poja~awe.
M.A.

Boks

OSNOVAN BOKSERSKI KLUB

osle
vi{emese~nih
priprema, po prvi put
u gradu sa Drine, osnovan je
bokserski klub pod imenom
Tara. Wegov vlasnik je
na{ poznati bokser Mane
Mar~eta. Du`nost trenera
poverena je @eqku Todorovi}u dok je za predsednika
izabran mladi sportski
radnik Dragan Mandi}.

Prema Mandi}evim re~ima,

pored mu{ke i pionirske
selekcije, poku{a}e se sa
formirawem i `enske selekcije. U rad }e biti ukqu~eni i mladi bokseri koji
su do sada na treninge i{li
iz Bajine Ba{te u BK Drinu iz Skelana u Republici
Srpskoj.
M.Andri}

29

RAZONODA

UKR[TENE RE^I

Oslu{kuje i zapisuje:
@iko Vasiqevi}

VELIKI PETAK

ekada davno, ba{ na Veliki Petak, svrati

jedan seqak kod popa Peri{e u Bajinu
Ba{tu. Pop je tog trenutka doru~kovao, a seqak
se iznenadi kad na stolu ugleda - {nicle.
Zbuwen i zabezeknut prekrsti se dva puta, pa
upita:
- Pope, zar danas jedete {nicle?
- Nisu ovo {nicle ve} riba - odgovori pop i
obrisa zama{}enu bradu.
- Ama, {nicle... - opet }e seqak.
- Pa, dobro, vaqda ja znam {ta sam ispr`io re~e pop i nastavi sa obilnim doru~kom.

^IK POGODI

a ~asu matematike nastavnik Ranko Kova~evi}, dok je |acima obja{wavao postupak

nekog matemati~kog problema, primeti u zadwoj
klupi u~enika Deju Jovi~i}a koji je ispred sebe
ra{irio novine ^ik pogodi.
- Jovi~i}u, {ta to ~ita{? - upita Ranko
- ^ik pogodi - odgovori Dejo i prevrnu
slede}u stranicu.
- Da pogodim, je li?! - dreknu nastavnik, pri|e
Jovi~i}u i lupi mu takvu {amar~inu da je ovome
bridela glava nekoliko dana.

VOJSKA

azgovaraju dve Bajinoba{tanke.

- Gde tvoj sin slu`i vojsku? - upita jedna.
- U Komunalnom - glasio je odgovor.
- E, moj sin je oti{ao malo daqe, slu`i u Domu
zdravqa. Ba{ danas treba da odem u Vojni odsek da
zamolim, po{to je jedini hranilac porodice, da ga
prekomanduju i da ga ne {aqu daqe od Crepane.

HAZARDER

rofesor Vojo Jari} bio je nekada strastven kockar. Najvi{e je voleo da igra
tabli}, pa je jednom prilikom proveo dva dana i
dve no}i za kafanskim stolom kartaju}i. Sutradan, neispavan, do{ao na ~as, otvorio dnevnik u
uzviknuo:
- Redar ko deli...?
Nastao je op{ti smeh u u~ionici.

EKONOM

bog toga {to je udario sudiju trener ekipe

Peru}ca Laki} ka`wen je sa 18 meseci
zabrane da vodi ekipu. U tom trenutku Peru}ani
su imali samo dva boda i bili ~vrsto prikovani
za dno tabele. Ekipu je tada preuzeo ekonom Buf
koji je u slede}e ~etiri utakmice uspeo da osvoji
osam bodova i time spasi ~ast ekipe.
- Da nisam imao i drugih redovnih poslova
uspeh bi mogao biti i ve}i - hvalio se Buf.

KUM

maleni, metar i `ilet visok Babo Rankovi}

iz Okleca, po{ao na kumovsku svadbu i
kako dolikuje u takvim prilikama poneo vredan
poklon - ogromnog pe~enog ovna. ^au{, u nameri
da na slikovit na~in pohvali Babu, do~eka ga
re~ima preko razglasa.
- Pogledajte narode {ta je kum doneo, ni
maweg kuma ni ve}eg ovna!

30

Autor
Mih.
Reqi}

Direktor,
{ef

Traka
sun~.
svetla

Predvorje
(mn)

Verodostojan

Pripadnik
dru{tva

Navada
Obi~aj

Amazonski
delfin

Ukras
na
kapi

Znak
uzvika
Previ{e
slani
Biqka,
Preslica
Morska
`ivotiwa
Indijum
Volt

Grad u
Franc.
Pra`.
Jilan.

Povici

Karat

Oblast
u
Sudanu

Pram.
broda
Pan~ev

Stari
veznik
ili

Boles.
od erg.

Be`awe

Bistro
mesto u
reci
(mn)

Katran

Glib,
blato

^am~i}
Mesto
kod
Strumice

Su`aw
Usamqenik
Lavine

Bizmut

Energija
Deli}
te~nosti

Pism.
elabor
St.gr~.
vajar
Str.
novca
Molibden

Tona

Mesto
u Slav.

Prkos

Bokser
Beli}
Sala
za diz.
tereta
@iteq
Vrawa

Za}i u
godine

RE[EWE U NAREDNOM BROJU

Broj 1 Januar 2006

Red vo`we na autobuskoj

stanici u Bajinoj Ba{ti
Bajina Ba{taVaqevoBeograd
Bajina Ba{ta[abacBeograd
Bajina Ba{taNovi Sad
Bajina Ba{taLoznica

5:00,
7:40,
8:30
12:40

Bajina Ba{taPilicaU`ice
Bajina Ba{taKostojevi}iU`ice
Bajina Ba{taTaraU`ice
Bajina Ba{taPeru}ac

4:15,
8:00
9:50
13:00, 15:15, 15:40 19:20
5:00,
6:00
7:15
9:10,
11:30, 14:30, 18:20 19:15
9:30
4:15
5:40,
6:00
6:30
9:15
11:00 12:00, 12:30,
15:30 17:00, 19:15, 20:30
6:00,
12:00, 20:30
6:00,
12:00, (nedeqa, petak) 17:00 (petak)
7.00 (petak),
15.30 (nedeqa, petak)
5:15,
5:40
6:50
14:40, 20:30
12:30
6:00,
14:10
6:00,
7:00,
11:30, 13:00, 15:15, 19:10 (|aci) 20:30
6.00,
(12:00, 13:50, 20:00 - |aci)
5:30,
13:30
5:30 (petak)
14:40 (petak)
5:15,
12:00

Bajina Ba{taMitrovac
Bajina Ba{taVe`awa
Bajina Ba{taRasti{te
Bajina
(Pilica)
Bajina Ba{taZlodol
Ba{taDubZlodol
Bajina Ba{taSolotu{a
Bajina Ba{taKalu|erske Bare
Bajina Ba{taBa~evci
Bajina Ba{taPa{ina Ravan
Bajina Ba{taVarda
Bajina Ba{taPanin Potok
ZA SUBOTE I NEDEQE
Bajina Ba{taVaqevoBeograd
Bajina Ba{ta[abacBeograd
Bajina Ba{taBawa Koviqa~a
Bajina Ba{taPilicaU`ice
Bajina Ba{taKostojevi}iU`ice
Bajina Ba{taTaraU`ice
Bajina Ba{taPeru}ac
Bajina Ba{taMitrovac
Bajina Ba{taVe`awa
Bajina Ba{taRasti{te
Bajina Ba{taKalu|erske Bare

Dana 4. februara 2006. godine

navr{ava se pola godine
od dana kada je tragi~no
izgubio `ivot
na{ sin

9:00,
16:00

15:00

5:00,
9:00,
15:00
7:40,
16:00
12:40
4:45 (subota)
8:00,
9:50,
13:00, 15:.15, 15:40
5.00, 6:00 (nedeqa) 7.15 (subota) 9.10,
11.30, 14.30,
9:30
4:15.
6.00,
9.15,
11:00 14.30, 17.00
6.00,
12.00, 20.30
12.00 (nedeqa)
15:30 (nedeqa)
6.00,
7.00,
13.00, 20.30
INFORMACIJE NA TELEFON 865-485

Sa dubokim bolom i tugom

obave{tavamo rodbinu,
prijateqe i kom{ije
da je na{ dragi

19.15
18.20

14:30,

19:15

VEN^ANI
U DECEMBRU 2005. GODINE
Zoran Nikoli} i Julija Ka{ukejeva, Aleksandar
Nikoli} i Olivera Simi}, Vidan Ostoji} i Gorica
Radovi}.

UMRLI
U DECEMBRU 2005. GODINE

STRAHIWA
RADIVOJEVI]

VIDAN \URI]

iz Beserovine
(19862005)

preminuo
21. januara 2006. godine

Ve~ito o`alo{}eni
otac Milojko-Brko, majka
Miqka, sestra Ana i ostala
mnogobrojna rodbina

O`alo{}eni
supruga Zora, sinovi Zvezdan i
Aleksandar sa porodicom
i ostala rodbina

Broj 1 Januar 2006

(19402006)

Stojanka Radivojevi} (1932), Radenka Simi} (1924),

Vera Radoji~i} (1935), Vladimir Gavrilovi} (1934),
Qubica Damwanovi} (1931), Qubica Teji} (1926),
Slavka Obrenovi} (1929), Milena Bo`i} (1932),
Stanimirka Stoilovi} (1931) Obrad Vuka{inovi}
(1939), Stoja Pavlovi} (1954), Ru`a Joki} (1926),
Milivoje Tuti} (1931), Stanoje Marinkovi} (1944),
Jelica Mijanovi} (1937), Qubinko Gligorijevi}
(1931).

31

50 GODINA SA VAMA

AUTO-MOTO DRU[TVO ACA STAMENI]

BAJINA BA[TA

TEL: 031/865-987, 869-015, FAX: 869-415

TEHNI^KI PREGLED VOZILA

I OBUKA VOZA^A
NA 5 MESE^NIH RATA