SMRT PRATI MELKIJADESA

Kako je on sam priao Hoseu Arkadiju Buendiji, dok mu je pomagao da montira

laboratoriju, smrt ga je svuda pratila, ila u stopu za njim, ali se ustezala da mu
zada poslednji udarac. Izbegao je mnoge epidemije i katastrofe koje su pogaale
Ijudski rod. Preiveo je avitaminozu u Persiji, skorbut u Malajskom arhipelagu, lepru
u Aleksandriji, beri-beri u Japanu, kugu na Madagaskaru, zemljotres na Siciliji,
brodolom u Magelanovom moreuzu.
HOSE ARKADIO -ZAPUTEN
Od preduzimljivog i istog, Hose Arkadio Buendija pretvorio se u oveka zaputenog
izgleda, neuredno odevenog, divljake brade, koju je Ursula tekom mukom
doterivala kuhinjskim noem. Nije bilo oveka koji ga nije smatrao rtvom neke
udne arolije. Ali, ak i oni koji su bili najuvereniji u njegovu ludost, napustili su rad
i porodicu da bi poli za njim, kada je bacio na rame svoj alat, traei pomo od svih
da bi prokrio stazu koja bi Makondo pribliila velikim dostignuima.
HOSE ARKADIO-DJECA OPIS
Hose Arkadio, najstariji od dece, bee navrio etrnaest godina. Imao je etvrtastu
glavu, otru kosu i samovoljni oev karakter. lako je bio veoma visok, krupan i fiziki
snaan, ve tada je bilo oigledno da mu nedostaje mata. Bio je zaet i donesen na
svet u toku munog prelaenja preko brda, pre osnivanja Makonda, i njegovi roditelji
zahvalili su bogu kada su ustanovili da nema nijedan ivotinjski organ.
AURELIJANO OPIS
Aurelijano, prvo Ijudsko bie koje se rodilo u Makondu, navrie est godina u martu.
Bio je utljiv i povuen. Plakao je jo u majinoj utrobi i rodio se otvorenih oiju. Dok
su mu sekli pupak, okretao je glavu levo-desno; posmatrao je stvari u sobi i
radoznalo, ali bez uenja, piljio u lica prisutnih. A potom je, ravnoduan prema
onima koji su mu prilazili da ga osmotre, buljio u krov od palmina lia, koji samo to
se nije sruio pod jakim naletom kie. Ursula se vie nije seala snage tog pogleda,
sve dok jednog dana trogodinji Aurelijano nije uao u kuhinju u trenutku kada je
ona digla sa ognjita lonac vrele supe i stavila na sto. Dete kolebljivo zastade na
vratima i ree: Pae. Lonac je bio stavljen nasred stola, ali tek to je dete to
najavilo, lonac je poeo da se nezadrivo kree prema ivici, kao da ga je vodila neka
unutranja snaga, i najzad tresnu na pod. Ursula, uzbuena, ispriala je dogadaj
muu, ali ga je on objasnio kao prirodni fenomen.
UI DECU DA ITAJU,PIU,RAUNAJU
U odvojenoj sobici, iji su se zidovi postepeno zastirali neverovatnim mapama i
matovitim grafikonima, nauio ih je da itaju, piu i raunaju, i priao im o svetskim
udima, ne samo o onima do kojih je sezalo njegovo znanje, nego je napinjao svoju
matu preko svake granice. Tako su deca nauila da na krajnjem jugu Afrike ima

Ijudi tako pametnih i mirnih ija je jedina zabava da sede i misle, i da je Egejsko
more moguno prei peke, skaui sa ostrva na ostrvo sve do luke Soluna.

DOLAZAK NOVIH CIGANA U MAKONDO

Bili su to novi Cigani, koji su govorili samo svojim jezikom. Mladi lepi mukarci i
ene maslinaste koe i vetih ruku, ija je igra i muzika ispunila ulice bunim
veseljem, doli su sa svojim arenim papagajima koji su recitovali italijanske
romanse, sa kokokom koja je nosila stotinu zlatnih jaja uz zvuke daira, sa
dresiranim majmunom koji je pogaao misli, i svestranom mainom koja je sluila
istovremeno za priivanje dugmadi i sniavanje temperature, sa aparatom za
zaboravljanje ravih uspomena, oblogom za gubljenje vremena i jo hiljadu
pronalazaka, tako genijalnih i neverovatnih da je Hose Arkadio Buendija poeleo da
izmisli mainu za pamenje kako bi mogao sve da ih popamti.
SMRT MELKIJADESA
Ciganin ga je zaprepaeno pogledao pre nego to se pretvorio u baricu smrdljivog i
isparavajueg katrana, na kojoj je ostao da lebdi odjek njegova odgovora:
Melkijades je umro. Osamuen veu, Hose Arkadio Buendija je ostao nepomian,
pokuavajui da savlada tugu, sve dok se gomila, u traganju za drugim udesima,
nije razila, a barica mranog Jermenina potpuno isparila. Kasnije, drugi Cigani su
mu potvrdili da je Melkijades podlegao groznici na sprudovima u Singapuru i da je
njegovo telo baeno u najveu dubinu Javanskog mora
TETKA I NJEN SIN SA REPOM
Ursulina tetka udata za strica Hosea Arkadija Buendije imala je sina koji je ceo ivot
proveo u naduvanim i oputenim pantalonama a koji je umro, iskrvarivi, posle
etrdeset i dve godine najistije nevinosti, poto se rodio i odrastao sa
hrskaviastim repom burgijastog oblika s dlakavom etkom pri vrhu. Svinjski rep,
koji on nije dopustio da vidi ijedna ena, stajao ga je ivota kada mu ga je prijatelj,
mesar, da bi mu uinio uslugu, odsekao sataricom. S bezbrinou svojih
devetnaest godina, Hose Arkadio Buendija reio je problem jednom reenicom: Nije
mi vano i da rodi praie, samo neka znaju da govore.
NEISTA SAVJEST HOSEA ZBOG UBISTVA AGILARA
Hose Arka- dio Buendija, Ijut zbog halucinacija svoje ene, iziao je u dvorite
naoruan kopljem. Tamo je stajao mrtvac tuna izraza. Idi do avola viknuo mu
je Hose Arkadio Buendija. Koliko god se puta bude vratio, ponovo u te ubiti.
Prudensio Agilar nije otiao, niti se Hose Arkadio Buen- dija usudio da baci koplje. Od
tada nije mogao mirno da spava. Progonio ga je mrtvaev pogled pun oajanja i
duboke enje za ivima, muila ga je strasna elja mrtvog za vodom, zbog ega je

obilazio kuu traei vodu da umoi ep od kudeIje. Mora da mnogo pati, govorio
je Ursuli. Vidi se da je suvie usamljen.
HOSE ARKADIJO UPOZNAJE CIGANKU
Prolazio je tako pokraj raznih maina, ne interesujui se ni za jednu, sve dok njegovu
panju nije privuklo neto to se razlikovalo od okoline: veoma mlada Ciganka,
gotovo devojica, nakindurena inuvama, najlepa ena koju je Hose Arkadio video
u svom ivotu. Bila je medu svetinom, koja je prisustvovala tunom prikazivanju
oveka koji se zbog neposlunosti prema roditeljima pretvorio u zmiju. Hose Arkadio
ne obrati panju na to. Dok se odvijalo tuno ispitivanje oveka-zmije, probio se kroz
gomilu do prvog reda, u kome se nalazila Ciganka, i stao iza nje. Pripio se uz njena
lea. Devojka je pokuala da se odmakne, ali Hose Arkadio se jo jae pripi. Tada ga
je osetila. Ostala je nepokretna uz njega, drhtei od iznenaenja i straha, ne
mogavi da veruje u oiglednost, i na kraju je okrenula glavu i pogledala ga drhtava
osmeha.

POVRATAK CIGANA U SELO

Kada su se vratili Cigani-akrobati, ovoga puta sa pokretnim vaarom pretvorenim u
ogromne paviljone za igre na sreu i pogadanje sudbine, bili su doekani sa
uzbuenjem, jer su svi pomislili da se Hose Arkadio vraa s njima. Ali Hose Arkadio
se nije vratio, a nisu doneli ni oveka-zmiju, kao to je mislila Ursula, jer on je bio
jedini koji bi mogao da ih obavesti o njenom sinu; stoga Ciganima nisu dozvolili da
se smeste u selu niti da se ikada vrate i u njega zakorae, poto su ih smatrali
vesnicima pokvarenosti i razvrata
AURELIJANO SE POSVETIO LABARATORIJI I POTPUNO SE PROMIJENIO-OPIS
Dok mu je otac dovodio selo u red a majka uvrivala oevinu udesnom
proizvodnjom ueerenih petlova i ribica, koji su dva puta dnevno nataknuti na
drvene tapie izlazili iz kue, Aurelijano je proivljavao beskrajne asove u
zaputenoj laboratoriji, uei, samo istraivanja radi, zlatarsku umetnost. Toliko se
bio izduio da ubrzo vie nije mogao nositi odelo koje je ostavio njegov brat, i poeo
je da oblai oevo, s tim to je Visitasion morala nainiti nabore na kouIjama i suziti
pantalone, poto Aurelijano nije nasledio korpulenciju ostalih. Pubertet je njegovom
glasu oduzeo nenost, a njega pretvorio u osobu utljivu i konano usamljenu, ali u
zamenu vratio mu je snagu izraza koju je imao u oima kada se rodio. Bio je toliko
udubljen u svoje zlatarske eksperimente da je laboratoriju naputao samo kad bi
jeo. Zabrinut zbog njegove povuenosti, Hose Arkadio mu je dao kljueve od kue i
malo novca, mislei da mu moda nedostaje ena. Ali je Aurelijano potroio novac
na hlornu kiselinu, da bi napravio carsku vodicu i pozlatio kljueve. Njegova
preterivanja bi se mogla uporediti samo sa Arkadijevim i Amarantinim, kojima su

poeli da se menjaju zubi i koji su jo povazdan hodali drei se za ogrtae

Indijanaca, tvrdoglavi u svojoj odluci da ne govore panskim nego gvahirskim
DOLAZI REBEKA KOJU JE AURELIANO PROREKO
Zaista, u nedelju je dola Rebeka. Nije imala vie od jedanaest godina. Prevalila je
teak put od Manaure, sa nekim trgovcima krznom, koji su se prihvatili obaveze da
nju i pismo predaju u kuu Hosea Arkadija Buendije, ali koji nisu umeli tano da
objasne ko bee osoba koja ih je zamolila za uslugu. Ceo njen prtljag sastojao se od
jednog sanduia robe, male drvene Ijuljake sa cvetiima rukom naslikanim i
obojenim, i jedne vreice od vrstog platna, iz koje se neprekidno ulo: klik-klakklok,
u kojoj je nosila kosti svojih roditelja.
OPIS REBEKE
Od asa kada je dola, sela je u Ijuljaku da sisa prst i sve posmatra uplaenim
oima, niim ne pokazujui da razume ono to je pitaju. Na sebi je imala crnu
kariranu haljinu, iznoenu, i nekakve gotovo ve raspadnute niske lakovane izmice.
Kosa joj je bila zabaena iza uiju, uvezana crnim manama nalik na leptire. Nosila
je amajliju sa figurama izbrisanim od znoja, a na desnoj ruci onjak neke zverke,
uglavljen u bakarni ram, kao zatitu od uroka. Njena zelena koa, trbuh okrugao i
zategnut kao dobo ukazivali su na slabo zdravlje i glad stariju od nje, ali kad su joj
dali da jede, ostala je sa tanjirom u krilu a da hranu nije ni probala. Zakljuili su ak i
da je gluvonema, dok je Indijanci na svom jeziku nisu zapitali hoe li malo vode, a
ona je pokrenula oi, kao da ih je prepoznala, i potvrdila glavom. Ostala je kod njih,
jer drugog izlaza nije bilo. Poto je Aurelijano imao strpljenja da ita pred njom celo
itije svetaca, mada ona pri tom nije reagovala ni na jedno od pomenutih imena,
odluili su da je zovu Rebekom jer je to, u saglasnosti sa pismom, bilo ime njene
majke.

REBEKA OPIS POSLIJE LIJEENJA

Nikad se nije utvrdilo ta je delovalo, batine ili rabarbara, ili sve zajedno, ali istina je
da je za nekoliko nedelja Rebeka poela da pokazuje znake poboljanja. Uestvovala
je u igri Arkadija i Amarante, koji su je primili kao stariju sestricu, i jela je sa
apetitom, sluei se veto priborom. Brzo se otkrilo da panski govori tako teno
kao i jezik Indijanaca, da ima smisla za runi rad, da peva uz muziku valcera sa
satova i da je Ijupke rei za tu melodiju sama izmislila.

MELKIJADES SE VRATIO ALI NA KRATKO

Otvorio je kofer krcat zagonetnim stvarima, i izmeu njih izvukao koferi pun
flaica. Dao je Hoseu Arkadiju Buendiji da popije tenost prijatne boje, i svetlost je

sinula u njegovom pamenju. Oi su mu se ovlaile suzama pre nego to je postao

svestan da se nalazi u nekakvoj besmislenoj sobi, u kojoj su svi predmeti bili
obeleeni, i pre nego to se zastideo ozbiljnih igrarija ispisanih po zidovima, jo pre
nego to je, blistajui od radosti, prepoznao pridolicu. Bio je to Melkijades. Dok je
Makondo slavio osvojenje uspomena, Hose Arkadio Buendija i Melkijades otimali su
od zaborava svoje staro prijateljstvo. Ciganin je bio raspoloen da ostane u selu.
Stvarno, upoznao je smrt, ali se povratio, jer nije mogao da podnosi samou.

OPIS POSLIJE MELKIJADESA

Hose Arkadio Buendija nije nikad uo o tom izumu. Ali kada je sebe, i celu svoju
porodicu, video ovekoveene na jednoj metalnoj ploi koja se prelivala u raznim
bojama, zanemeo je od zaprepaenja. Iz tog vremena potie zarali dagerotip, na
kome je prikazan Hose Arkadio Buendija rie i pepeljaste kose, sa krutom kragnom
na koulji zakopanom bakarnim dugmetom, sa izrazom sveanim i preneraenim,
zbog ega ga je Ursula, zagrcnuvi se od smeha, nazvala uplaenim generalom
OPIS REBEKE,AMARANTE I ARKADIJA
Rebeka je, suprotno onome to se moglo oekivati, bila vrlo lepa. Imala je prozraan
ten, velike i mirne oi, arobne ruke koje su izgledale kao da nevidljivim koncima
vezu po nacrtu. Amaranta, mlaa, nije bila Ijupka, ali je imala prirodnu otmenost i
unutranju snagu pokojne babe. Kraj njih, iako je ve nagovetavao fiziku snagu
svog oca, Arkadio je liio na dete. Sav se posvetio zlatarskoj vetini sa Aurelijanom,
koji ga je nauio da ita i pie. Ursula je iznenada shvatila da se kua napunila
odraslim svetom, da su njena deca dorasla za brak, i da imaju decu, te da e biti
prinueni da se rasele zbog nedostatka prostora.

OPIS NIKANOR REINA

Otac Nikanor Reina koga je don Apolinar Moskote doveo u movaru da obavi
venanje bio je starac otvrdnuo od svog nezahvalnog poziva. Imao je sivu kou,
gotovo na samim kostima, ali istaknut i okrugao stomak, i izraz starog anela, u
kome je bilo vie naivnosti nego dobrote. Nameravao je da se posle venanja vrati u
svoju parohiju, ali ga je zaprepastila sirovost stanovnika Makonda, koji su iveli u
grehu podvrgavajui se prirodnim zakonima, ne krstei decu i ne potujui crkvene
praznike.

DOLAZAK OGROMNOG OVJEKA

Ulazio je neki ogroman ovek. Njegova etvrtasta lea jedva su prola kroz vrata.
Imao je medaljoni Gospe od zdravlja, koji je visio na vratu kao u bizona, ruke i
grudi potpuno tetovirane nerazumljivim znacima, i oko zgloba desne ruke usku
bakarnu alku od deca-na-krstu15. Koa mu je bila nagrizena solju, kosa kratka i
uspravna kao griva u mazge, eljusti jake kao elezo, i tuan pogled. Imao je pojas
dva puta deblji od kolena, izme sa kamanama, mamuze i potkovane pete, a
njegovo prisustvo ostavljalo je utisak da se sve uzdrmalo od zemljotresa. Proao je
kroz gostinjsku odaju i kroz dnevnu sobu, nosei u ruci pohabane bisage, pa se kao
grom iz vedra neba pojavio na tremu sa begonijama, na kome Amaranta i njene
prijateljice ostadoe paralizovane sa iglama u vazduhu.

SANTA SOFIJA DE LA PIJEDAD OPIS

Osetio je splet njenih vena, damar njenog jada, osetio je i vlaan dlan sa crtom
ivota koju je udnu palca prekidala grabljiva smrt. Tada je shvatio da to nije ena
koju je ekao, poto nije mirisala na dim nego na cvetni briljantin, a grudi je imala
nabubrele i nerazvijene, sa mukim bradavicama, skamenjen i kao orah okrugao
polni organ i haotinu nenost ushienog neiskustva. Bila je devica i imala
neverovatno ime Santa Sofija de la Pijedad.