Letnje obredne pesme

Ivandanske pesme
Ivandan se smatrao znaajnim praznikom i za njega je bio vezan
itav niz obreda. Vee pred Ivandan devojke su brale ivansko (uto ili
crveno) i petrovsko (plavo) cvee, stavljale ga na jedno mesto, a
zatim od tog cvea plele vence koje su potom stavljale na sve
zgrade, torove, vrata, njive, livade, pa i na krst u selu. Smatra se da
ivandanski venci predstavljaju Sunce. Da je ovaj praznik vezan za
Sunce i njegovo kretanje svedoi i obiaj paljenja ivandanskih vatri,
koje su letnji pandan badnjakim vatrama. Vee pred Ivandan palile
su se lile i obnosile oko kua, zgrada, njiva, torova, pa ak i oko
itavog sela, ime se stvarao magijski vatreni krug u koji ne mogu da
prodru zle sile.
Ivanjsko cvee petranjsko,
Ivanjsko cvee rujano,
Petranjsko cvee plavetno!
Ivan ga bere te bere,
Petar ga plete te plete.
Ivan ga bere te bere,
Daje ga bratu do sebe
Svom mlaem bratu Koledu.
Dajui brata moljae:
Aj mio brate Koledo!
Evo ti cvetak moj dajem
uvaj ga divni Koledo.
uvaj ga pa ga sauvaj
Do moga udna roenja
Do tvoga strana umrenja
Umrenja brata Koleda
Starijeg brata Boia,
Sinova starog Svaroga.
Petar mi cvetak primae,
Petar mi venac vijae
Pa veli bratu Kupalu:
Oj mio brate Kupalo,
Stariji brate Ivane,
Primam ti cvetak i ivot
Do moga stranog umrenja
I naeg brata roenja

Roenja mladog Boia

Sina nam starog Svaroga.
Ova pesma vezana jedan od dva kljuna trenutka vezana za godinji
ciklus Sunca, za letnju dugodnevicu, kada je Sunce najjae, ali
poinje da slabi. Briga o plodnosti i blagostanju podeljena je izmeu
dva boanstva., Kupala i Koleda, koje u hrianstvu zamenjuju dva
sveca iji se dani praznuju u julu, sveti Ivan (Jovan) i sveti Petar. U
periodu od Boia pa do Ivandana, u vreme jaanja Sunca, nad
plodnou, koja je povezana sa Sunevom svetlou i toplotom, vlast
ima Kupalo, mlado Sunce, a onda je, simboliki, davanjem cveta,
predaje svom bratu Koledu. Nakon predaje ivota, svog i ivota u
itavoj prirodi, Kupalo umire, a ponovo se raa na Boi, kada Koledo
umire i kada ciklus ponovo otpoinje. U pesmi prisutan je uticaj
pesama u kojima je roenje mladog Sunca poistoveeno sa roenjem
mladog boga, Svaroia, Svarogovog sina. Ovoj pesmi odgovara
zimska obredna koledarska pesma u kojoj koledari domainu pred
ijom kuom pevaju izmeu ostalog ele:
Da proslavi staroga Koleda,
Da sahrani pogrebe Koleda
I doeka mladog Svaroia,
Svaroia tog mladog Boia.

U nekim krajevima obiaj je bio da se od ivanskog i petrovskog cvea

pravi lutka, kojoj se stavljao venac na glavu i koja se zatim putala
niz reku da plovi, pri emu su pevane odreene pesme. Lutka se
zvala Murena, Morana ili ojole.
Oj ti naa Mureno,
Oj ti na mili ojole!
Plovi, plovi niz vodu
Tamo dalje u more.
Kada bude u more
Ono crno veliko,
Kai, kai Mureno
Kai, kai oojle!
Plivam, plivam mladena,
Plivam, plivam mladena
Iz te zemlje daleke
Gde no biva Kupalo
I sa njime Koledo
Oba brata jednaka.

Svako dobro davala,

Ponajvie varenja,
Svakog smoka bijela.
Mene gone devojke
to nemaju momadi,
Silni velji drugova,
to ne rodi ta zemlja
Mukim plodom porodom.
Ve udi me, ti more,
Polji tamo te vojne
Silnog cara Duana
to jih vodi za more.
Deve momke elile,
Car jim momke ne dovo,
Ve odveo na vojnu.
Ako momke ne dadne,
Sve e deve pomreti,
Vinju bogu aliti.
Ako se zanemare znaenjski slojevi koji se tiu vode kao stanita
dua umrlih i lutke kao zamene za ljudsku rtvu, i ova pesma moe
se tumaiti u kljuu koji se tie plodnosti. Ranije pominjana
boanstva, braa Kupalo i Koledo, obezbedili su izobilje u hrani, a
sada se prieljkuje i brojan porod. Plodnost i obnavljanje tiu se
podjednako i prirode i ljudske zajednice.
Petrovdanske pesme
Vee pred Petrovdan, ba kao i pred Ivandan, palile su se lile i
obnosile oko torova, a zatim se u gluvo doba brao zdravac koji se
sutradan davao stoci da bi bila zdrava. Paljenje lila pratile su
razliite pesme.

Peruniko, lepo cvee,

Lepo cvee, plavo cvee,
Lepo rasti, lepo cvetaj
Da t uzberem mome bratu,
Mome bratu Radigostu,
Radigostu velju boru,
Velju boru Gostoslavu
to no goste priekuje,
to no goe doekuje,
Da mu dade mili boru,

Mili boru velji Perun,

Velji Perun velju snagu,
Velju snagu i jainu
I jainu krepke mike,
Da pobije svog dumana,
Svog dumana Tatarina,
Tatarina tog Turina,
Tog Turina crna gosta,
Crna gosta nezvanoga,
Nezvanoga, prokletoga,
Prokletoga iza mora,
Iza mora sinja crna,
Crna mora Tatarina,
Tatarina tog tuina,
Tog tuina dumanina.
Pesma ima formu obraanja biljci, budui obredi vezani za ovaj
praznik ukljuuju i verovanje u magijsko dejstvo bilja. Perunika
pripada kultu boga groma Peruna, a u ovom sluaju namenjena je
drugom boanstvu, Radgostu (Radigostu), kome treba da podari
snagu neophodnu za vrenje njegove funkcije. Uloga Radgostova
predstavljena je kao dvostruka. S jedne strane, on je bog
gostoljubivosti (otuda njegovo drugo ime, Gostoslav), a sa druge
zatitnik od neeljenih gostiju, tj. zlih, demonskih sila. Odreenja tih
sila su istorizovana, ali njihovi atributi
(crni, proklet, nezvan, dumanin) i poloaj njihovog stanita (iz
amora crna sinja) ukazuju na to da se radi o biima koja ne
pripadaju ljudskom svetu.
Proetala do dva do tri brata,
Jedno bee Kupalo obilni,
A drugo mi Koledo sabirni,
A tree mi Perune dadljivi
Pokraj dvora Ognjene Marije,
Mile seje Peruna velikog.
Perun pita svoju milu seju,
Perun pita svetitelj Ilija:
Mila sejo, Ognjena Marijo!
Kad no bee dana Ilinoga
Da se Ika malo proveseli,
Proveseli nebu u oblaku,
U oblaku na sve etir strane,
Da poigra munje i gromove
I svetlice to vraze nalaze,
A strelice to vraze streljaju?

Govori mu Ognjena Marija:

Mili brate, Perune Ilija,
Davno bilo, sad se pripoveda
Kada bee dana Ilinoga.,
Dan ti proa, skoro nee doi.
To Iliji vrlo muno bilo
Ama mu se na ino ne moe
Te on eka dana Perunova.
Nek ga eka, doekat ga nee!
Nekadanja boanstva, a kasnije hrianski sveci iji se dani
proslavljaju leti i koje je narod naroito potovao i strogo pazio da ih
ne uvredi radei na praznik sreu se u ovoj pesmi kao lanovi
porodice boanskih bia. Meu njima se samo Ognjena Marija sree
pod svojim hristijanizovanim imenom, dok se gromovnik podjednako
naziva i starim, paganskim i novim, hrianskim imenom, da bi se ta
imena na kraju stopila u jedno (Perun Ilija). Kupalo i Koledo
zadravaju svoja paganska imena. Atributi i funkcije navedenih
boanstava pripadaju u potpunosti paganskom sloju verovanja.
Epiteti koji stoje uz imena boanske brae povezani su sa ulogom
koju oni imaju u prirodnim procesima koji utiu na plodnost i, samim
tim, na opstanak oveka. Kupalo nosi epitet obilni budui da je pod
njegovom vlau onaj deo vegetativnog ciklusa od koga zavisi kako
e prinosi poneti i koliko e godina biti rodna. Koledo je
nazvan sabirnim jer njemu pripada vreme kada se letina sakuplja.
Kljuni faktor koji utie na obilje, naroito leti, jesu padavine, koje
zavise od Peruna, pa on zbog toga nosi epitet dadljivi. Glavni deo
pesme jeste dijalog izmeu Peruna/svetog Ilija i Ognjene Marije, u
kome je sadrana legenda o tome da Odnjena Marija pazi da sveti
Ilija nikad ne sazna kada je njegov dan jer bi se on tada toliko
radovao i pucao munjama i gromovima da bi ugrozio ivot na zemlji.
Perun/sveti Ilija predstavljen je i u svojoj funkciji zatitnika od zlih
sila koji munjama osvetljava i otkriva a gromovima gaa i unitava
demone.
Ilindanske (dodolske) pesme
Dodolske povorke okupljale su se tokom leta u svakoj prilici kada je
trebalo zaustaviti suu i prizvati kiu. Na Ilindan posebno su se
okupljale, budui da je Perun, iji je sveti Ilija u narodnoj religiji
hristijanizovani naslednik, prema verovanju, upravljao munjama,
gromovima i kiom. Dodole, sa vencima od trave, itarica, vinove
loze i granica voaka, ile su od kue do kue i pevale, a zatim ih je
domaica svake kue polivala vodom po glavi i nogama, to je,

prema simpatikoj magiji, trebalo da izazove kiu. Na kraju su dodole

darivane.
Izi, izi, domaice
Vaj, dade, vaj!
Domaice Ratajice
Vaj, dadu, vaj!
Dooe ti mili gosti!
Mili gosti iz daleka!
Sa oblaka dadljivoga
Od onoga Dada silna
I njegova mila brata
Gromovnika tog Peruna.
Donee ti lepe glase,
Lepe glase, lepe vesti:
Vedro nebo provali se,
Rosnu dadu otpustilo,
Odadi ti te useve,
Tu penicu bijelicu,
Belu lojzu tu vinovu,
Tanka lana i konoplje.
Daruj, daruj, ratajice
naa mlada domaice,
Daruj, daruj, nas dadole!
Svakoj dadi bela groa,
A toj dadi uti dukat.
Dodole su ovde prikazane kao izaslanici bogova koji i sami pripadaju
drugom, boanskom svetu, pa otuda sa njim lake stupaju u kontakt i
upuuju mu molbe. Ovo se, dakako, moe posmatrati u svetlu onih
istraivanja koja dodole povezuju sa kultom mrtvih. Darivanje se, u
tom smislu, moe poistovetiti sa prinoenjem rtve. Uz gromovnika
Peruna kao gospodar kie pominje se njegov brat Dad (Dabog). Ova
dva boanstva smetena su na kini oblak i treba da donesu
padavine i tako obezbede bogate prinose.