This is a reproduction of a library book that was digitized

by Google as part of an ongoing effort to preserve the

information in books and make it universally accessible.

http://books.google.com

G
FESTYLESSINFEREEETETE
REFERREGREENERGER

TT, TJ. G a

DOGODOVTINENTA

HORVATALI ZVANIH, OD PUTOPA,T) JEST

su

dobiva svim

ub.

Pos sv
o to

IvANA svA,

(Od potopa, to jest god. Svta 1656. do god. Rima 741.)

1 56 390.

GOSPODINU GOSPODINU

}}

PO BOSJOJ I APOSTOLSKE STOLICE MILOSTI

BISKUPU ZAGREBSIROMIJU,

U B. D. M. OD TOPUZIKE, SLAVNE VARME

DJE OD BERZENCE

VERHOVNOMU I VELIKO

J KNEZU, PREPOSVEENOGA CESARSKO I KRA

Lvs-APosus VELIAsVA PRAvo
u

ALNO

DERAVSKOGA STALIA VENIKU,

PREISvNE

BANSKE ASTI U KRALJEVINA

DALACIE, VATSKE, I SLAVONIE KRALJEV

SKOMU NAMESTNIKU, I PRESVETOGA BOGOSLO
VIA DOKTORU SKUPZDRUENOMU,

OTCU PREMILOSTIVNOMIJU

PRIKAZANA,

MANN

INNIN.

Zvi 5vis ovAN

GOGODIzraz koga obzira

n Areosus:

Ako stvari ovoga sveta zdravim razumom pro

motrimo, izvidit emo, da velika nestalnost, velika pro
mna u svih stvarih po najvie u Narodih svta ovo
ga, i njiovih Stajalitih, Varoih, Gradovih, Selih
i itavih
iz sv.

Skuptinah

nahodise.

Ovako

znademo

Pisma, kanoti najstariega i jedinoga pervih

posle Potopa Dogodjajah Popisa, da Sini, Unuci, i

Praunuci Noema pervi Toran u zemlji Senaar poeli
su zidati, gdi rado onaj glasoviti Varo Babilon jest
se podigao; znademo da ovaj veliki i udnoviti Varo
Babilon jo u vrme Aleksandra Velikoga jest stajao,
da u njemu Aleksander Veliki jest umro; znademo da
ono veliko Carstvo Aziansko, kojega Kralji u Varou
Babilonu stajali su, svu Kaldeu, Siriu, Persiu, i Mediu

sebi jest podloio, ali da pod Aleksandrom Vlikim

jest se dolo. Ovako znademo da Troja Varo gla
soviti u Frigie od Gerkah je poruit godine svta ka
ko Berti izvodi 2820, prie

Isusa narodjnja godine

1184 od kada godine poelesu se broiti. Znademo da

u Azii osim Babilonskoga Varoa bio je veliki varo
Ninive, u Persii Persipol, u Medie Suza, u Palestini
Jeruzalem, u Afriki Kartago, tkobi sve one kraljevine,
one varo oglavita mista izbrojio: od kojih sada
niti mista neznaduse gde su stajala, od svih ovih, i
neizbrojenih drugih, nebi danas nita znali da Mojsia
Sluga Boji i ostali za njime Pisci na Pismu nebi na
ma bili ostavili Starovikna ova jesu, odkuda naravno
sldi, da i Narodi, koji Kraljevine Varoe, i ostala po
glavita Mista podiglisu, jo stari biti moralisu, da in
di potle Potopa Noema Sinovi, Unuci y Praunuci na
sve stran

Svta razilisuse, od njiuh si-vrmenom

Kraljevine, Varoi, Grdovi i sva poglavita Mista za

poelasuse i podignula. Nije meni mogue sve staro
vitosti Narodah isbrojiti, i imena njihova popisati od
kojih samo Imena nama poznatasu, ali niti Pleme, niti

Pokolenja njihova i ve u Svtu sada nenaodese. Meni

i svima Ilirikog-i Slavinskoga Naroda Odvetkom i
Posldkom Zadozta neka bude, to naistarii Gerki
Pisci od Ilirah i Slavinah, popisalisu is kojiuh ono
zaisto izvodise,

da Iliri medju ostalima Narodi od

postanja Narodah, jedan veliki, zmoni i slavni Na

rod jesu bili, i od iztih "Gerkah "Henetos iliti naim
Jezikom Slavni ozvani bilisu. Doista kada Gerci Troju
Varo Frigie obselisu, i deset godina obsidjenu der
ali, i straniput svu razorili, kros ono sve Vrime bi
lasu dva Ilirski Vojvode

najglasovitji

Pilemon i

Akilo, kojega Gerci Akiles pisalisu sa Vojskom u

Boju, i obodvoica kod Troje mertvi ostalisu u koje
vrme Iliri ve na mloge krajine, kraljevine razdi
ljeni biau, dakle prije Isusa narodjenja 1184. godine
ve svoje Kralje i Kraljevine imalisu; odkuda narav
ski slidi, da oni od postanja Narodah jedan veliki
zmoni i jaki Narod bilisu. Iliri ve prie Trojanzko
ga Rata prko Jotra po svoj Panoni od Panona kra
lja Ilirskog" nazvanoj dananoj preko Dunava Hunga
rie po dalnoj Mesie dananoj Bugarie po svoj Dacie

dananoj Erdelskoj, Moldavii, Valaki i potle

po

- Sarmaci dananoj Poljskoj, naselili su se, i ondis-

neti Slavini koji od Pokolenja Mosoch izlaze i naj
prie u Paflagoni, zatim u Kapadoci tiam do

Ponta

Euxina iz jedne, iz druge strane Dona ili Tanaja

na

stanili i zdruili su se: odkuda nikomu udo neka

nevidi se, da ove

Puke Ilirsko Slavinske

sva sila

Aziatah, ali niti lukavtina Filipa Kralja Macedonah i

Sina njegova Aleksandra nikada savladati nije mogla.
0vo je onaj Narod, kojega Herodotus zove Massa
gete,

kojega Kraljica Tomira, glasovitoga onoga u

svoj Azii Kralja Cira sa svom njegovom od dvi sto

Ibiljadah vojskom tako je pobila, da niti glasa od voj
ske njegove u Perzi ulo se nije. Justin Lib. I. Nro 8.
to 530. godinah prie Isusa narodjenja jest dogodilo se.
Ovo je onaj Narod, Koi Daria

Kralja Azie, kada

upriu kod Demerkapie preko Istra bio je dao nai

niti, i sa sedam stotinah hiljadah vojske u Scitiu bio je
preao, tako strano jest razbio, da sa Sramotom osam
deset hiljadah vojske pogubivi natrag povratiti se je
morao; i kada je iz Tracie mlogo hiljadah duah zaro

bio, i u Aziu odpratio, Otragora Kralj Tracah sa dru

gim Iliri vojsku podigavi, i na Daria udariti hote
i, svekolike zarobljenike Darius njemu jest povratio.
Ovo je onaj Narod, koi Filipa kralja Macedonskoga
kada s Vojskom u Scythiu prbrodio se proti Atheu
Kralju Scytah, i Scythe bio suzbio, (jerbo sami Scythe
rado natrag potegnuli su se, da Filipa u dalna msta
navedeju,) i on zarobivi dvadeset hiljada enah, i
Momakah i dvadeset hiljadah kobilah kroz Me
ziu u Macedoniu s Robstvom ovim na bero povrati se,
na putu

sustavio je, i kada Robstvo Tribalom Filip

nije hotio odpustiti svojskom njegovom jest se po

bio, nju razbio, sve Robstvo oteo i Filipa istoga na
smert ranio , da jedva Filip iv s ostalom vojskom
u Macedoniu jest se povratio. Ovo je onaj Narod, na
kojega i Aleksander Veliki, prie kako je u Aziu boj
preneo sa svom silom udario jest, ali njega savladati
nije mogao, jerbo kroz Traciu vojsku svoju vodei
Trace kod Hema berda je rastrao, i preko Hema ber
da vojsku srtno je preveo, ali u dolnjoj Mezi hote
i preko Istra projti, od Sirma Kralja bie suzbiti i

protiran, potegnuvise nis Istra u Valakiu priko Du

nava ili Istra vojsku nojom je pribrodio: to videi
Gette do dvadeset hiljada sakupiti udilisuse, kako ob
no prko tolikoga Potoka mogaoje vojsku prbroditi,
i natrag potegnulisuse, Aleksander doavi do pervog
Varoa, kojega pusta je naao, i dadega razoriti ond
s Poklisari od Sirma Kralja, koji u Adu Peucu tojest
u Peine medju Dunavske s- Kraljicom i Dcom
se je prneo i od drugih okolinih

bio

kraljah pohodit

bio, sa svima zaves priateljstva, i mira je nainio, o

danle k-Lagaru ralju Agrianskom u dananoj priko
dunavskoj Ungarie za onda Panonie stanujuemu jest
se skrenuo, kano Otca svoga Filipa i svomu Priatelju
njime zavez mira, i Priateljstva na dalje utverdio,
od njega pomo prama Aziatom je molio, i da njega
kadase povrati, od Autariatah Ilirah brani, da od tra
ga na njega nebi udarili, i poradi toga uzroka Sestru
svoju Cinnu za enu njemu jest obao. U povratku
istina je sa dvima Kraljii Ilirskima Bardilom i Glau
ciom jest se pobio, ali nijedna strana nie bila savlada
ta odkuda strani put Zaves mira i Priateljstva s

njima takodjer jest nainio. Ovo je onaj Narod, koji

Aleksandru pod imenom Enetah ili Gallah pitajuemu:
koga se najvema boje? je odgovorio dase to jedino
, boje, dase Nebo na nje nebi srualo po emu Ale
ksandru za razumiti dalisu, dase oni njega sa svime ni
ta neboje, nego jedinoga Boga Gromovah.

Ovo je

onaj Narod, brez kojega Aleksander u Aziu nise usu

dio iti, i zato od Lagara Kralja Konjanice najizboritie
od Ilirah pako Pace najlpe sakupio jest, i onda u
Aziu priao. Ako indi Gerci Troju pridobili, i razorili
su, to nie oni sami nego s-pomojom Ilirah uinilisu,
ako Aleksander Aziu prdobio je, nije po samimah
edoni, nego po junatvu Ilirah to uinio ,

i po

njihovom junatvu takodjer Ime veliko zadobio je.

Ovo je strani put onaj Narod koj sa Rimljani 270
godinah bojeve mlogoverstne je imao prie, kako od
Rimljanah sa svim savladat biae, i kros tri sto se
damdeset godinah sve udiljno vladanje

Rimljanom

verlo gorko, i nemirno injae u Iliriumu i Panonie,

kada strane bojeve, Gette, Markomanni sa Ilirskima
Slavini, Vandali, i ostalima Iliri derei sve Rimske

XIII

erege po Panoni i Iliriumu pobili su, Ilirium i Pa

noniu osvoili, i do god: 412 posle Isusa Narodjenja
svu Latinsku, i Rim varo zadobili su. Od kojeg vre
mena neprobladani u Iliriumu, i Panonie
dokl

najvema

obstajali su,

nesloga i zatime Turska sila

pod

svoj jaram turski Nje nije natirala.

0voga u staro doba tako velikoga tako jakoga i
slavnoga Naroda, sada pako, o alosti, tako malenoga,
ali u sercih svojih jo velikoga, u junatvu slavno
ga, u vrnosti i stalnosti pram sjajnoj kruni svako do
ba od presjajnih Austrianskih Carah i Kraljevah pro
slavljenoga i do danas pod krilom, titom, i obrambom
u svojimi starinskimi Pravu od presjajnih, i nikada
preobladanih Austrianskih Carevah, i Kraljah jedino
suzderanoga i od Adaje Turske obranjenoga Na
roda Dogodovtinu, i sve dogadjaje koji od Potopa
do stranjih vrmenah slavne uspomene Marie Tere
zie u

Iliriumu i Panonii dogodili su se na koliko iz

povrovanih Pisacah izvaditi mogao sam u narodnom

Ilirskom Jeziku popisaosam, i na svitlo dati odredio ;
jerbo pako

kakogod Ladja brez kormana na ivom

Morju simo tamo bacase, i srtno u brodite

ujadriti

nemore; ovako da i moja Dogodovtina pravi usph

kod Naroda moga

imati nemoe, ako pod obram

bom velikoga i zmonoga Obranitelja na svtlo ne

izdadese, mislio sam.
Tebi indi, o Preizvieni, Presvtli, i Prepotovani,
posveeni Oe Apostolski, ovaj moj Posao prikau
jem, da pod Tvojim krilom Tvojim zatitenjem i Tvojom
obrambom posvenom na hasnu, koristi mlogoverstno
Naroda Ilirskoga nauanje na svtlo i zide,i da po Tvo
mu presvtlom" Imenu, prosvtlenje i cnu dopadnosti
zadobile: na ovo dunost ona, s-kojom Preizvienomu
Tvomu Apostolskomu Poglavarstvu po zakletoj podlonozti Tebi zavezan sam mene opominja: na ovo me opo
minja Presvtlo Ime Tvoje, koje kod carskoga i kraljev
skog presjajnoga dvora tako prosvtilose jest, da presjaj
naAustriansko Carska Kua, i nikada preobladani presjaj
ni Na Car i Kralj Ferdinand V. Tebe poradi Tvojih pre
mlogih zaslugah i veledinih krpostih za Poglavicu
duhovnoga Naroda Ilirskog i 0tca Apostolskog" na
Stolicu Apostolskoga Dostojanstva, velike Biskupie

Zagrebake podignuti milostivo dostojaose jest mene

ostiuje: na ovo i kriposti Tvoje Blagodarnosti, Mi
loserdja, pravice, i proglaena prama svima Ubogima
po nepravdi rascvilitima, kako i prama svima naukah
i Uenosti ljubiteljom Tvoja nagnutja mene ponukuju:
na ovo i ljubavTvoja gorua, i prignuto prama Naro
du Ilirskom

veledino Serce Tvoje mene podbada.

Ti bo si onaj Apostolski, nama od davna preeljni i

is Neba k-raama poslati Otac, koj sproti na dan Tvo
ga na Stolicu Apostolskoga doastja u govorenju Tvo
mu svetomu, na sve Svetenitvo Tvome Poglavar
stvu

podloeno, i na sav Puk Kertanski deranomu,

oito ispovidiosi: da domovina naa domovina Tvoja

jest, i da Ti preljubleni Ote Apostolski sa Prignutjem
Due Tvoje serca Tvoga i na svaki strani puta nain
jesi Na. Tibo Tvoje ono veledino i svemu Puku
Naroda

Ilirskoga povoljno i

drago izpovidanje, u

istima svetima Tvojima Dili pokazao svemu svitu jesi.

Ti bo si u kratkom vrimenu slube tvoje Apostolske
nauk

Isukersta Puku Tvomu vrnomu u Narodnom

Jeziku ve pripovido. Ti si istu malahnu Dticu, ko

ja k prisvetomu Sakramentu Pokore i Ispovidi i k

Primanyu

prsvetoga Tila Isukersta pervi puta pri

pravna biau s-Apostolskima Tvoima rima za dostoj

no primanje prsvetih Sakramenatah u Narodnom Je
ziku nauao : tkobi ono veselje, tko onu Radost za
dosta ispisati mogao, koju nie samo svekoliko sve
tenitvo Apostolskomu Tvomu poglavarstvu podloe
no nego i sav takodjer Puk Naroda Ilirskoga u ser
cama svoima je poutio, kada Apostolska tvoja Nau
anja je uo i razumio. Ovo su oni svevidiljni i oe
vidni pokazi koji mene navuklisu, da Tebi Posvete
ni Ote Apostolski moj priprosti Posao sa dugoter
pnim trudom jedino za prosvtljenje Jezika i Naroda
Ilirskoga i za hasnu njegoviuh posldakah popisan u
svoj poniznosti prikaem: da

ovako visoko Ime,

Tvoje s- velikima Dogodjajima Naroda Ilirskog i Sla

vinskog" po irokom svtu po sve budue vikove sla
vise, jerbo pako Ti preizvieni i presvitli Apostolski
0e premilostivo dopustiti dostojaosi, da priprosti o
vaj Posao moj pod visokim Imena tvoga zatitenjem
izmonom 0brambom Tvojom na svitlo izide; zato u

YKWH

dublini Serca moga za neizmirnu visoku milost Tvoju

meni ukazanu pred svim svtom Tebi zafaljujem, te
ki dugoterpni Posao moj, pokorno Serce moje, sav
ivot moj i iztu kerv moju akobi od potrbe bilo Tebi
aldujui: Boga venoga svemoguega

s sercem za

ganim molei, da Tebe za spasenje Puka velikoga

tvojoj Apostolskoj

brigi izruitoga za hasnu drage

Domovine, za proslavljenje Naroda Ilirskoga do stra

nje sde starosti dobe zdrava i iva suzderi.

voje

Preuzvienosti

naj pokorniji kapellan

Zupan Duhovni u Svesvetah kod Poege.

Predgovor

Dogodjaje Naroda Ilirskoga

izpisati truda

uzeo

sam si narodnim jezikom: da, kako ueni, tako i prosti,

koji u narodnoj koli itati istom nauili su se, titi i zna
ti mogu: kako velikoga i slavnoga Naroda oni odvtci je
su; zatim da ueni Iliri, koji Naroda svoga, i narodno
ga jezika nestide se, mogu razpoznati istinu od splete
nih

pripovstih,

kojimi Dogodovtinu Ilirskoga

Naro

da isti domorodni, mlogo pako vema inostranski Pisci

napunili su. Ja, to godar derim, da starinski Pisci od Ili
} rah istinito popisali su,

koliko je mogue godine iste, u

kojoj koi dogodjaj pripetio se je, popisao sam, i ovo, mislim,

svakoj Dogodovtini najvee prosvtlenje daje.

Od po

topa svta, to jest od godine sveta 1656. do poruenja Troje

sldio sam Kroniku Brietia: od poruenja Troje do narodjenja
Isusa, takodjer Kroniku Brietia, ali vie Sigonia, koi Kroni
ku Livia Patavina u red je metnuo. Od Narodjenja Isusa
sldio sam Kroniku Ivana Lovremca Berti. Od koristi, i has
ne, koju popisanje dogodjajah Predjih Narodu momu dati
e, metrba mi mlogo govoriti: dosta biti e, one Cicerona,
bratu svomu Quintu pisane ri ponoviti, gdi veli: Do
godovtina jest svdok vrmenah," svtlost istine, ivot
pameti, nauitelj ivota, prosveenje starinstva Lu
cian, takodjer veli Predgovor dogodopisacah metrai do
(2)
(Svear Ogledalo Iliriuma Strana I.)

brovoljnosti vidi, kako Cicero o Dogodovtini pva,

i ja u naem jeziku skladno popisati tersim se:
Jasam prava ba Danica,
Dogodjajah uvarica:
Kaem puta, kog slditi,
Koga ima bati.
Da starinskog tako vika
Nepogine sasvim dika,
i i
Brane moji to premlozi,
Kano ivi pokazi.
Pripovdam, kak' veliki,
Kak takodjer i mali,
Slpe sre sad sinovi,
Sad biahu sunjevi.
Kuda vee gledalie?
Kud igrokaz lpi e?
Kako kazat uenije
oeanske prigode.
Tko providliv jest brez mene?
Odkud vee je spoznanje?
Koi pohadja rado mene,
On doista uen je.
Sva providnost jest od mene,
Visi znanje sve od mene,
Tkogod nepoznade mene,
Mudar biti nemore.
od ovuda, kolika je hasna Dogodovtine, dragii
e viditi more. to se pravopisanja, i rih, i istih izgo

- - - - -- - -

vorah u Dogodovtini mojoj dotie, Tebe u naprdak mo

lim: da svaka neprotresa, ve da misli; da u dananjem
Iliriumu, kako i od nepoznanih vrmenah Slavinski Na
rod stanuje, koi u izgovaranju i u pisanju rih u mlogih
krainah i mstih razliit jest.

Ovako

Dalmatinac mloge

ri i izgovore za sebe, u gornjoj Horvatskoj za sebe,

opet u dolnjoj Horvatskoj, to Slavoniu zovu, za sebe, opet
u Krainskoj, taerskoj i Gorotanskoj za sebe imadu: za
sve ove Narode Dogodovtina moja sluiti more; i zato,
koliko je mogue bilo, nastojao sam tako pisati, da mene
svaki od ovih Narodah razumti more: ne razumevam prosti
puk, jer ovaj kod svoga govorenja naina ostati e, nego
uenije, i koji kole uili su; ovi mogu, da bi jedini bili, i
Domovinu dragu ljubili, u govorenju i jednakom pisanju sje
dini se. U ostalom, jerbo moja jedna sverha je bila, da
Narodu momu prosvtlenje dadem, i da istinu dogodjajah
Naroda Velikoga, i Slavnoga Ilirskoga ili Slavinskoga od
mlogih zapletenih pripovstih pisacah oprostim, i u red
istih vremenah postavim: ako to drugae to bude nego
se kod drugih pisacah nahodi, nemoj sproti mene pro
tresti, ve prie promotri, ako more popravi, i toje pov
rovanie za sebe zaderi, i zdrav ostani.

g is

553 438 3983:897-Ma

(II) III)(SII)JAJNI ILIRIJI PAVLIMAH.

POTOM VITA, TIJENT COMMENTAR.

OKTAVIANA AUGUSTA,

T() JEST GODINE RIMA 71.

P o glavije

I.

Od Potopa, to jest godine Svta 1666. do razdlje

,

nja sinovah Noemovih.

Potpotopaaaeonovasdena Gore Armenske,

posle 54 dana izajde Noe iz Barke u godini starosti svoje
601. sa enom svojom, trima sinovi, i njihovimi enami:
ovako pie sluga Boji Mojsia (Gen. gl. 9.) U Armenii dakle
iziao je Noe iz barke, i msto ono, gdi pervi put jest se
nastanio, nazvao je Messa; jer sva msta, i sve stvari ime
na svoja zadobila su od Noema, i njegovih odvtkov. Onde,
kada se je ivina uzmloala, naini No ltar, i uzami od
ivinah i pticah istih, aldov Bogu prikaza. Od Messa idu
i pram Istoku do berda, koje nazva Sefar, i ondi stano
vali su. (gl. 10. v. 30.) Onde pripetilo se je, da Noe starac,
koi poeo je polje obradjivati, i vinograd pervi saditi, pijan
u konaku svomu je zaspao razakriven, kojega spravu golu i
videi sin srdnji Ham, dokaza bratom Semu i Jafetu;
koji sproti idui u konak Otca, sa odkrenutima oima po
krie ga, da nevide spravu njegovu. Sto ujui Noe, prokleo
je sina svoga Hama, a blagoslovio sine Sema i Jafeta,
govorei Proklet bio Hanaan; sluga sviuh slugah biti e
bratom svojim. Blagoslovljen Gospodin Bog Sema, neka
bude Hanaan sluga njegov. Neka raziri Bog Jafeta, i
neka stanuje u konakih Sema, i neka bude Kanaan sluga

njegov. (gl. 9. v. 22. do 28.) Ovaj Blagoslov otca Noema pod

puno izpunio se je u posldu Jafeta; jer pokolenje njegovo
jest se razirilo po svoj Europi, po svima adamah (otocih)
i tako uzmloalo, da pod Aleksandrom velikim, i potli pod
Rimljani Europeanci, to jest sini Jafeta, predobili su svu
Aziu, i ovako stanovali su odvetki Jafeta u konakih, to jest
u varoih i gradovih Sema odvetkov. Ui se od ovuda
svaki potovati roditelje svoje, da blagosov od njih zadobie,
jer proklinanje Roditeljah na dtcu, strano za sobom vue
pokaranje. Kako dugo Noe sa sinovi, i unuci svojimi sta
novao je kod berda Sefar, Mojsia nita nepie; ali da po
kolnje njegovo ve mlogo razplodilo se je bilo, to imena
njegovih unukah popisana (gl.10.) svdoe. Od Istoka idui,
nali su polje golemo na zemlji, koju nazvae Sennaar, i ond
stanovali su, kako dugo? Mojsia nita nespominja; ali da na
onom polju poeli su varo, i u njem toranj, koi bi do Ne
ba dosgao, zidati, i poradi toga da Bog njihov jezik, koi
jednaki kod sviuh je bio, jest tako pomao, da jedan drugo
ga nije razumio, i zato da od zidanja prestati, i po irokom
svtu raziti morali su se, to je Mojsia u poglavju 11. popisao.
Cedrenus pie, da samovladanje prie 14. godinah, ka
ko se je toranj Babilonski zapoeo zidati, u Aziri jest uveo
Hus, otac Nemroda, i da u zidanju tornja 43. godine zabav
ljali su se, odkuda on to znade, ja neznam. Eusebius pako
u svojoj kroniki pie, da Nemrod sin Husa svoje samo
vladanje je razirio u druge Narode godine svta 1932. potli
potopa 267. godine pako 43. samovladanja Nemroda da se je
narodio Abraham Patriarka. Odkuda ovaj godinah raun,
i jeli pravo izvodio, to drugim, da sude ostavljam: ovo pa
ko za istinsko derim, to Mojsia (gl. 10. v. 8.) pie, da Nem
rod je bio moguan na zemlji, i (v.10.) da poetak kraljestva
njegovog jest bio Babilon, Arah, Ahad i Halanne u
zemlji Sennaar. Iz ovih rih ja sudim, da se samo to izvo
diti more, da Nemrod pervi samovladavac, i kralj je bio u
Babilonu, potli da je sagradio u onoj istoj zemlji Sennaar
gore imenuvane varoe, i naselio: jer drugih Narodah nije
bilo na svtu, osim jedini Narod od Noema, i sinovah nje
govih; Nemrod pako sin bio je Husa, unuk Hama, a prau
nuk Noema; eto koji su Narodi bili. Nadalje ovo za istinsko
derim, to Mojsia (gl. 11.) pie, da, glede na pokolenje Se
ma, kada se je Abraham rodio, bile su od potopa 292 godine.
Abraham rodio se je u mstu Ur, u Haldei; od onuda odveo
je njega otac Tare u Haran, koje msto bilo je jo u Kaldei,
i ond stanovali su, gdi i Tare otac njegov je umro, (gl. 11.
v. 32.) Kadaje Abraham 75 godinah bio star, po zapovdi

" -------------------- .

- Bojoj morao je iz Harana zemlje svoje domorodne u zemlju

Hanaan preseliti se gl. 12. v. 4. Svu zemlju Hanaan obiao je,
od glada prisiljen u Egipat je iao, gde kralj Farao ve je
bio, odanle povrati se u zemlju Hanaan; kadi se od Lota
sinovca svoga oddruio, i potli, koji krajevi u ono vrme
bili su, izpisuje Mojsia (gl. 14.) Ova sva u deset godinah pri
petila su se s Abrahamom, kada u zemlji Hanaan je stano
vao, osamdeset i est godinah je bio star; kada Agar njemu
je porodila sina Ismaela, kazao sam gori, da, kada se je
Abraham porodio, brojilo se je od potopa 292 godinah, koji
ma ako se pridade 86, biti e 378. Ovd trba sada promo
triti, kako etiri kralja Amrafel kralj Senaara, gdi je bio
Babilon, Arioh kralj Ponta, Kodorlahomor kralj Elamitah,
i Tadal kralj narodah sdruili su se, i po Azii robili su: i
sa pet kraljah drugih pobili su se, i od ovuda svaki
vidit e, da godinah 378 potli potopa sini Noemovi ve na
mloge kraljevine razdlili su se, ali one kralje i kralje
vine nemora nitko uzeti u onoj velikoi, kako su sada,
ve svaki mora misliti, da u pervo ono doba svaki
vei varo, ili msto u koje se je koje pokolnje na
selilo, izabralo si je ili poradi roda, ili poradi junatva,
jednoga stareinu, ravnitelja, koi pleme ono, ili poko
lenje je ravnao, i ovoga za kralja derali su. Doista ako
Pontus, od kojega Mojsia govori, je onaj, koi se sada Pon
tus Euxinus zove, tako do zemlje Senaar bilo je mlogo kra
ljevah, i kraljevinah, ali verlo slabi kraljevi morali su biti,
kada njih etirih vojsku Abraham sa 318 momakah je razbio,
nje preobladao, progonio, i sve robstvo njima oteo. (gl. 14)
Nadalje Mojsia spominja takodjer Tadal kralja narodah; koji
su indi ti Narodi bili, valja promotriti. Mojsia pokolenje No
ma izpisuje (gl. 10.) i poima od Jafeta najmladjeg sina
Noema (v. 2) Sinovi Jafet: Gomer, Magog, Madaj, Javan,
Tubal, Mosoh, i Tiras: (v.3.) nadalje. Sinovi Gomer: Asce
nez, Ripat, i Togorma, (v. 4.) Sinovi pako Javan: Elisa,
Tarsis, Cetim, i Dodanim, (v. 5.) od ovih razdljene su ade
narodah u deravah njihovih, svaki po svom jeziku i ple
menu svojemu, u pokolenju svomu. Iz ovoga Mojsie popi
sanja suditi bi se moglo, da Mojsia po narodih je razumvao
sve one Narode, koji iz pokolenja Jafeta najprie u manju
Aziu, potlim u Europu, koja za najveu adu u pervo doba
jest se derala, i u ostale ade jesu se prebrodili, i ondi
svoje pleme razplodili, od kuda potle mlogi Narodi u svojih
jezicih, i kraljevine postale su. Dakle koliko sinovah Jafeto
vih, i unukah Mojsia je popisao, toliko potlida Narodah, i u raz
liitih jezicih u Europi jest se razplodilo, on svdoi. Jerbo

 10
pako mi Iliri u Europi sada nahodimo se, i na razliiti je
zik od sviuh drugih narodah imamo, sldi naravskim nai
nom, da i mi iz pokolenja jednog sina Jafeta, ili njegvoga
unuka dolazimo. Ovdi jo spomenuti moram, da, kada Moj
sia pokolenje Noemovo je izpisao, broilo se je od potopa
830 godinah: od postanja svta 2487, indi i to vrme morali
su se ve Iliri u Europi nastaniti, gde, i pod kakovim ime
nom, to e Poglavje sldee dokazati.

P o glavije

II.

Da Javan, sin Jafeta, sa sinovi svojimi u Azii ma

njoj sve okolino more, i ade je posdao, to svdoi Ho
mer Iliad. 546. gde veli: Ateni, Joni, i sva njihova derava
Jonia od Javana zvala se je; ovako svdoi Josip Flavio
(knjig. 1.g.11.) govorei: Od Jana svi Joni, i Heladici do
laze, koji i Gerci zovu se, od kuda i more Jonsko nazvae.
Ovo i Tirinus u svojoj kroniki svetoj (Tab. 1.) i sv. Jerolim
i Eusebio svdoe. Od kuda Zidovi uvk gerku zemlju zvali
su Javan. U Pogl. I. kazao sam, da Javan imao je etiri sina,
Elisu, Tarsis, Cetim, i Dodonim. Sto se posldnja dva sina
dotie, pisci jednorno svdoe, da od Cetima Gerci,
Macedoni, i Latini dolaze. Od Dodonima pako, da Iliri dolaze,
to Tirinus u kroniki svetoj (Tabula 1.) ovako govori: Otac
Dod, ime Dodoneom je dao, Iliriuma stanovnikom. Plinius
pako veli takodjer i Doriancem, i Rodiancem: ovako sv. Je
rolim u Eusebiu, i Isidoro. Ostali pisci po Korneliu a La
pide Dodoneance perve stanovnike u Epiru (Albani) kau,
i na mloga pokolenja radljuju, kanoti, Haone, Tesprote,
Antigone, Cestrine, Kassiope, Drione, Selle, Hellope, i Mo
losse; medju ovimi morali su biti najstarii Molossi, jer
oni imali su varo Dodona zvan, kojega morebiti Dodo
nim sam zapoeo je; od kojega varoa ne daleko
imali su cerkvu Jupitra Dodonea glasovitu, koja u vrme
Aleksandra velikoga, i Aleksandra od Epira, je stajala; od
ove Stef. Kalep, in Plinio (knjig. 4.) pie, Brietius pako u
kroniki pie, da cerkvu ovu Etoli godine svta 3835 po
ruili su, potli potopa 2178. Od kojih iz medju ovih Ebro,
otac Istra dolazi, nijedan pisac nespominja; ali, da Ister
bio je sin Ebra, to svdou Aventinus u Kroniki (knjig. 2.) gdi
veli Tulisko Germanah poetnik, Istra sina Ebra u derave
od Adule Berda, koje je kod vrla Rena potoka, tiam do

...-- - - - ---- -------- --'.

 11

Mesembrie varoa kod Ponta Euxina sa naselci je poslao,

koi Dunavu glasovito Ime za budui narataj je dao Ister
Ovo svdoantsvo Aventina jest istinito, i mora se dobro pro
motriti, i onda e se razumti dogodjaji Ilirah: najprie odo
vuda se znade, da Eber otac Istra vladanje svoje je razirio
tiam do potoka Eber svojim imenom nazvanoga, koj potok,
kako Bofin pie (Dec. 1. knjig. 1.) tee kod Adrianopola (Dre
nopolja) varoa" u Tracii, sadanjoj Romani, i zove se sada
Marica. Ovo mlogo prosvtluje dogodjaje Ilirah, jer odovud
vidi se, da Traci ngdanji bili su od Dodoneah naseljeni, i da
kralj Eber svoju kraljevinu tiam u Traciu je razirio: posmerti
Ebra sin njegov Ister, hotei kraljevinu svoju dalje razi
riti, preao je preko potoka velikoga, koj za ono vrme nije
imao imena, ali njega Ister sa svojim imenom je nazvao Ister,
(jer Dunav jest kanie nazvan) i preko Istra potoka je na
ao vladanje Tuiskona, ova indi dvojica, od dvih bratov d
ca, nezna se u komu kolnu, bratinski medju sobum . po
pravili su se, Tuisko kazao je Istru, da on uz desnu stranu
Istra slobodno neka naseli svoje Narode tiam do Ponta Eu
ina, a lvu stranu neka ostavi pod vladanjem Tuliskona:
ovo je bila perva pogodba, i da istini je prilina, to edu
isti dogodjaji daljeni dokazati.
Po ovoj dakle pogodbi Tuiskona, kojega pisci od Poko
lenja Gomera, Javanova brata, izvode, sa Istrom, sinom E
bra, od pokolenja Dodonima, sina Javana, mogao bi bio Ister
sve strane od mora Adrianskoga, kako Albaniu, Dalmaciu,
Istriu, Liburniu, to jest sadanju Kranjsku, tajersku i ostale
kraine do vrla Dunava, i od onog vrla s desne strane niz
Dunav idui do Ponta Euxina sa naselci napuniti, da bi bio
mogao, i imao toliko Naroda; poglej zemljopis od Europe,
i uzmi s okom prostor, kako se Dunav u Cerno More uti
e, i pokraj Cernog Mora do Macedonie (od koje se pravo
nezna, jeli Gerci, ili Dodoneanci pervi nju su posdovali) i
do Macedonie Albaniu kako Jonsko more stoji, i Adriansko
se pokraj Albanie, Epira, Dalmacie i Istrie prua, sva ona
brodita, sve one kraine do vrla Dunava Ister kralj Dodo
meanacah jest posdovao, ali jo naseliti nije mogao. Da ovo,
to ja piem, svaki ueni meni dopustiti more, stavljam
pred oi jo i ono, da u ovoj strani Europe drugi Narodi
nisu se nahodili u pervo potli potopa vrme, kako posldci
od Cetima, i Dodonima sinovah Javanovih, od polnoi pako i
Istoka posldci od Gomera Brata Javanova, i od Mosoha. Od
oviuh bio je u ono vrme Tuisko kralj blinji, koi sa Istrom,
kako gori pokazao sam bratinski, kako Dunav tee, me
dju jest nainio jednoj i drugoj kraljevini: to se pako Gerkah,

 12
koji posldci Cetima bili su, dotie, ovi iz perva za ove stra
ne Europe, gde potli nazvao se je Ilirium, nisu marili, jer
po manjoj Azii, po adi Sicili i po Latinskoj imali su se ku
da iriti, potli pako, kada pokolenje Dodonima jest se uz
mloalo, i veliki Narodi Ilirski postali su, nisu se ni bojali
Iliri Gerkah, jer da su mlogo putah Gerke pobili,
njim mloge ade odteli, to edu isti dogodjaji pokazati. Spo
menuo sam ve Ilire, ali nisam pokazao, odkuda je postalo
ime Ilirah, zato povraam se, na Istra sina Ebra, kada sam
pokazao, sve kraine, koje u vrme ono njemu bile su proste
za naseliti. Ako bi tko rado znati, kada Ister kralj Dodoneah
je vladao, indi, ako Pavlu Vitezoviu povrovanje je, Tuisko
godine svta 1830. potli potopa 273. pervi u Nmakoj zem
lji vladao je, od ovuda vidi se, da Ister u vrme Tuiskona
Ikralj bio je potle otca Ebra drugi.
Ister, kako Mavro Orbin pie, imao je dva sina,
Ilira i Aktea, ovo isto svdoi Bonfin (Decad. 1. knjig. 1.)
samo fali, to na msto Ilirus, pie Elorus; on takodjer iz
Filostrata, koi Homera sldi, svdoi, da su obodvoica Ili
rus i Akteus preslavni kralji bili; od Aktea berdo i varo u
Epiru Aktium zvani, ime jesu zadobili: gde Augustus na moru
Antoniai Kleopatru je preobladao i na uspomenu dao varo sa
graditi, kojega Nikopolis (naki Nikopolje) je nazvao, kako
Plutarko pie. Od ovuda pravo iz voditi se more, da Akteus u
Epiru, Albani, i okolinjih mora krajinah zapovdao je, Ilir
ko dalenja od mora do Istra pod svojom vlastjom je imao, i
da potle smerti Aktea brata (jer od njega pisci nita vie ne
spominjaju) sam nad svimi dodeneanskim krainami, od
mora adrianskoga do potoka Istra je kraljevao, od ovoga
Ilira kralja svi Narodi Dodonima nazvali su se Iliri, i sva
ona msta, i kraine od vrla Dunava, to jest Istra do Ponta
Euxina, gdi Ister u Cerno More ute, zvale su se Ilirium.
Ali kako bi to mugue bilo? lpo. Ilir, kako Appianus
od ratah Ilirskih pie, imao je est sinovah Ahilla, kojega
nekoji pici zovu Enhelea; Taulantiu, Dardana, Medu, Au
taria, Perhebu; i tri kere: Partu, Doartu, Dasseru. Ove
svoje sinove, i keri Ilir kralj nije mogao do smerti svoje
kod sebe derati, nego naravskim nainom kere morao za
svoje vee vojvode udati, sinove pako oeniti, i njima, sva
komu poseb stanovite krajini svoje kraljevine podliti, gdi
oni Narod svoj ravnati, i sebe zderavati mogli su, svi pa
ko s kupa pod vlastjom Ilira otca svoga stajati i ova,
istoma, Appianu, od sviuh, koja se mloga piu od Ilirah, naj
vema dopadaju se, koi Appian nadalje ovako pie od kojih,
Taulanti, Perhebi, Ahilei, Autariaci, Dardani, Medi, Par

 13
teni, Dassereti, Darsci, nazvani su puci. Autarius isti da
je imao dva sina, Panona, ili kako Geri piu Poeona, i Skor
diska. Kau Panoni pako, da je imao sina Tribala, od ko
jega takodjer Narodi svoja imena zaderali su. Od ovuda
za istinsko ono sldi; da kako god sva kraljevina stajala je
pod vladanjem Ilira, i ime u obinsko dobila je Ilirium, ova
ko i sve one strane, ili kraine, u kojih njegovi sini, i
keri bili su poglavice, dobile su svoja imena od svojih po
lavicah, koja imena i potli zaderali su, da se jedna der
ava, jedan kotar od drugoga razpoznaje. Od ovuda, mislim,
da nefalim, ako kaem, da Ilir morao je biti verlo mudar,
i glasovit kralj, koi pervi svoju kraljevinu na kraine tako
pametno razdlio je, da puci njegovi svaki svoju poglavicu,
sina njegovoga u poseb zaderati, ali u obinu kraljevine,
Iliri zvati hoteli su se. Da pako ova nevide se komu samo
prazna imena, od potrbe je kazati, da isti puci ovih imenah
stanovali su u Iliriumu, i svoje razliite kraine imali su, od
kuda svaki istine ljubitelj prez svake dvoimbe morati e ka
zati, da doista, kada itavi puci pod imenom, stanovitim
nahode se, i poetnici imenah morali su biti. Sto sldee
poglavije pokazati e.

Nije vrdno sve one nesloge pisacah popisati, koje

porad pokolenja Ilirah medju sobom imadu, jer svi svdoe,
da je Ilir bio Kralj Iliriuma, ali Celte, tojest Nmci hoeju,
da je od njihovoga pokolenja; drugi pako hoeju Kadmusa
da je bio otac Ilirah; ovako Lazius, Eustakius, na koje gle
dom Aleksius a S. Maria Magd. Piarista, s mlogimi dokazi
starinskih pisacah pokazati tersi se, da Kadmus s Harmo
niom svojom enom iz Fenicie u Boetiu, i odanle u Ilirium
je daao, i po svomu sinu Iliru Ilirium nazvao; smha doista
vrdno pisanje! ako je u Ilirium doao, kako je mogo Iliriumu
sin njegov ime dati? Filip Brietius pie, da ime Ilira, i Ili
riuma ve god. svta 2637. svemu svtu poznato je bilo, i
isti Brietius pie (knjig. 3. gl. 4.) kako Kadmus od Amfiona,
i Zeto iz Tebe varoa jest bio protran, i u Ilirium utekao, i

 14
onde u kulje peinske, koje su se nazvale Kadmeove stisnuo.
se, gdi sa enom Harmoniom sirotinski jest umro. Neka
indi nmaki pisci pripovsti popisuju, kako njima volja, to
doista nikada dokazati needu moi, da bi Iliri jezik svoj
Ilirski od Nmacah bili poprimili, ili da Iliri u pervo doba bili
su Tuisci, Svabe, i potle na jedanput, toliki Narodi od Mora
Adrianskoga tiam do Ponta Euxina stanujui, preokrenuli se
na Ilire, i jezikom Ilirskim govorili, strano udo! Ja u per
vanjem poglavju pokazao sam, da Ilir bio je sin Istra, i da
jeimao est sinovah, i tri keri, i da od ovih potlam razli
iti Narodi imena svoja zadobili, i zaderali jesu, u obin
sko pako Iliri se zvali: Poimam dakle od Ahilla, kojega Stef.
Enhellea, i stanovnike pod njegovu krainu spadajue Enhe
lee, Enhale, imenuje; od ovih Pomponius Mela od stalia sv
ta (knjig. 2. gl. 3.) pie, da ovi najstari Iliriuma stanovnici bili
su, to i Bohartus u zemljopisu svetom (knjig.1. gl. 23.) sv
doi, i da kod potoka Rizonta stanovali su, gde i varo Ri
zon (dananji Risan) imali su; ovaj varo da se je pervo do
ba zvao Enchelia, od Enchela poetnika svoga, pie Sci
la Kariadensis kod Ivana Lucia (knjig.1. gl. 3.) i postavlja
ovu krainu medju potoci Naronom i Drinom, bili takod
jer, da ne daleko od varoa Enhelie Kadmus i Harmonia
potrbito ivli, i umerlisu. Od Kojih i Lukanus (knjig. 3.) p
va Et nomine prisco Enchellae versi testantes funera
Cadmir i po imenu starinskom Enchelie (to jest stanovnici)
preokrenutoga svdoe grobove Kadma, to jest pokazuju
grob Kadma: jerbo Ovidius Psnik je u svojoj knjigi udah
od Kadma pisao, da se je sa enom svojom Harmoniom na
zmiu preokrenuo, po emu hotio je razumti, da, kako god
zmia po zemlji se vue, i u zemlji stanuje, ovako i Kadmus
sa Harmoniom enom svojom u peini je stanovao kod
Enhelie varoa, i sirotinski umro.
.
II. Msto derali su Taulanti, koje Stef. Taulantine
imenuje, i svdoi, da od ovih i Aristoteles u udnovitih je
pisao, da kod njih vino iz meda nainja se; od ovih Plinius
(knjig. 3 gl. 22.) svdoi, da su bili pervi stanovnici dananje
Liburnie. Od ovih Scila kod Lucia (knjig. 1. gl. 2.) svdoi:
Taulantii su Narod Ilirski. Od ovih i Lukanus pva (knjig. 6.)
III. Msto derali su Dardani, u gornjoj Moesii, (sa
danjoj Serbii), i u Traci, koje Plinius (knjig.4. g. 1. i 10.)
- najljuje Ilire, i Macedonom jako nepriatelske izpiuje, i od
Dardanah, koji u Frigii stanovali su razliite izpisuje. Ste
fan Bizantin Dardane, koji u Frigi stanuju, izvodi
od Dardanah, koji Ilium ili Troju varo je zapoeo, po Vir
i glia psmi, gd on veli His ortus in agris Dardanus

 15
Idaeus Phrygiae penetraviti ad urbes - Threicamque
Samon, quae nunc Samothracia, fertur. Po ovih rih
Virgil svdoi, da Dardanus, poetnik Troje varoa, zado
bio je Frigie varoe, i Samo Traciu sada i u vrme Virgi
lia ve zvanu, a pervo doba zvala se je Treicia Samos, to
jest ada Trecah, ili Treiciah. Ovd molim, da mi svaki, koi
ovu moju dogodovtinu Ilirah bude tio, dobrovoljnost svoju
ukae, dokl miao moju od ri Thrax, cris popism, i
pokaem, od kuda r latinska Thrax, Ilirska pako Trac,
a sada Rac postala je. U vrme Rimljanah Traci mlogo ra
tovah, sa Macedoni, potli pako sa Rimljani imali su, i mlo
ge Rimske vojvode razbili, i itave vojske Rimske pobili
u, to sve u potlanjih dogodjaih vidit e se. Najprie iz Vir
gilia izvodi se, da u vrme Dardana Troje poetnika ve Trei
cia Samos, to jest ada (otok) Trecah je bila, jer Dardanusa
nebi Virgil spominjao, da je doao u Treiciu adu, nego
samo da je doao u Samos adu; kako god indi iz rih
Virgilia pravo izvoditi se more, da prie, kako Dardanus je
doao u varoi Frigie, ye oni varoi imali su svoje sta
novnike, koji one varoe jesu sagradili, i podigli; ovako
pravo more se kazati, da i Samos, to jest: ada, jest imala
svoje naselce, koje Virgil imenuje latinskim jezikom, iz
Gerike ri Threice, ili Three. Od kuda stranji put
kazati se more, da Treici, ili Treci, potli pako Traci zvani
stanovnici pokrajmora, gdi Samos, naim jezikom ada bilaje,
morali su mlogo prie vrmena u onom okoliu, i u istoj Sa
motraci, (naim jezikom adi Trackoj) stanovati, nego
Dardanus u nju doao je; sada potrba je kazati, kako i od
Ikuda stanovnici one kraine i ade u najpervo doba Trei
ci ili Treici, potlanji Traci, a danasnji Raci nazvali su se.
Cuosam, alitio nisam, da potovani Pater Petar Katani,
moj nkadanji Nauitelj u Poesii, u Zagrebu, od ri ove
Trac, ili Rac, pametno je, i mudro pisao; ja mislim, da ova
r Thrax latinska, u jednom broju, u pervo doba pisala se
je Threx, i morala se je izvoditi iz Gerke ri, kako
i druge mloge ri latinske izvode se iz Gerkog; doista
Suetonius potrbuje r latinsku u vie broju TV reces,
Threcum, to drugom rjom latinskom veli se gladiatores,
to jest naim jezikom maoumni, tojest Ljudi oni, koji s
maom ili sabljom znali su dobro baratati, braniti se, si:
jerbo pako isti Rimljani, Latini, poznali su dobro one Narode,
da su bili ljuti, i kervoloni, odkuda nje u svom jeziku tru
ces, i da su se dobro znali sabljami si, nje threces mogli
su zvati, ali kazao sam, da Treici ili Treci jo prie Dar
dana, Troje poetnika, kako Virgil pie, bili su ondi sta

 16
novnici, dakle kazati se mora, da ovo ime oni od Gerkah
dobili su: jeli pako Threw, ects, r, od Gerke, i koje
korenite ri izvoditi se more, to u gerkom jeziku ue
IV. Msto, i krainu derali su Medi, i ovi stanovali su
u Trecii, i imali su varo Media zvan blizu Macedonie, i bili
su komie Odonah, kako Dyonisius u Bassaricis pie. Od
ovih varo, koi se je zvao Medica Tracke, ime svoje je do
bio. Stef. z. da se ovi Medi moraju u latinskom jeziku
pisati dvojglasnikom ae ili o, za razluiti nje od Medov
koi su u Asi, pie; n. p. Maedi ili Moeda.
V. Krainu derali su Autari, Ilirski Narod koji pokraj
Tesprotah, Haonom u Epiru naj blinjim, u varou Ambra
cii stanovali su pokraj potoka Ateron; od ovih Strabo pie,
da su bili najbolji, i najvei Narod, Plinio (knjig.4.) od njih pie.
VI. Krainu derali su Perhebi, Narod Ilirski u varou
- Perhebe, kojega su isti Perhebi nainili, i svojim imenom
nazvali Perhebe, stanujui u Epiru, ovi kada su ih Lapite,
Narod drugi, bili pridobili, na berdine Pindo u Tessalie oko
li preselili su se, Stef. pie, da Gerci berdo Pindo od ovih
nazvali su Perhebe. Od kojih takodjer Propertius (knjig. 1.)
pva Mult cur Perthelbi trenulere cacumina Pinda
VII. Krainu derali su Parteni (ali razliiti od Partan,
koji su u Hirkanii) stanovali su kako Pomponius Mela sv
doi u Macedonii, morebiti da su odanle u Samos, to jest
adu u Arhipelagu leeu, odbrodili se, i u onoj adi oni va
ro pervisagradili, koi sada, kano i ada Samos zovese, a
pervo vrme zvao se je Partenia. Od ovuda vidi se, da Iliri
u pervo doba i u Macedonii vladali su; doista vidit e se iz
potlanih dogodjajah, da Macedoni pod haraom Ilirah stajali
su do Filipa kralja Macedonah, otca velikoga Aleksandra,
potli preneli su se iz Macedonie u Ilirium, kako pie Stef.
u Penestiu i ondi varo Parthu sagradili kod potoka Ena ili
Oena, ovo svdoi Pomponius Mela (knjig. 2. gl. 22.)
VIII. Krainu derali su Daorte. Koje Ptolomeo Dortike
zove, (knjig. 3. gl. 9.) Ovi stanovali su u Serbii dananjoj sta
rinskoj Mesi, sa Dardani, ali blie k Istru, kadi varo svojim
imenom nazvan Dortiku sagradili su.
I. Krainu derali su Dasserete, ovi, kako Pompon.
Mela pie u Macedonskoj Kraini stanovali su medju Parteni,
i Autariati, to je bilo vrme Pomponie Mela, ali pervo doba
nije bila onde Macedonia; od ovuda se vidi, da indi istina je,
to od Ilira Apianus pie, daje on imao est Sinovah, i tri
keri, medju koje Kraine svoje kraljevine je podlio, od ko
jih kano Poglavicah isti stanovnici onih krainah ime zadobili

su, i potlim zaderali. Ali Scyla Kariadensis jo vie na

rodah Ilirskih broji. Vrdnoje njegove ri, koje Ivan Lucio
knjig. 1. gl. 2. latinski je popisao, da ja naim jezikom popi
em ; jer Scyla 532. nkoji pako izvode daje 552. godine prie
Isusova narodjenja pod Dariom carom Asianskom od Ilirie pi
sao: dakle potlanji pisci neka za zube metnu jezik, pak ne
ka nepiu ono, to neznadu. Iliri, ali pod drugimi imeni, ka
ko u pervainih poglavjih pisao sam, poli potopa taki sa
Gerci u ove strane doli su, i Dodonim tako, kako i brat
njegov Cetim, svaki za svoj odvtak msta i varoe je ime
novao i nainio: Odvtci Cetima zvali su se Cetimi, Ceti,
Citii; Dodonima pako, Dodonei, Dodonianci, kako Cetimovi
odvtci potli nazvali su se Gerci, i dan dananji zovu se, to
ja neznam, i nigdi nisam tio, ali kako Dodoneanci nazvali
su se Iliri, to sam pokazao. Od Ilirah dakle Scyla ovako
kod Lucia knjig. 1. gl. 2. Dalje Nestia varoa pako Naron
potok jest dosta golem, jer troj veslate ladje po njem brode
se do varoa, odmora 80 stadia (na na raun tri milje n
make, ili 1% pota). Ovi pako od pokolenja Iliri jesu, i
zovu se Manii. Jezerite pako u nutarnjoj zemlji pokraj
varoa onoga veliko je, i tiam do Autoriatah Ilirskog Na
roda prua se. Bulinom blinji medjai jesu Hili barbari
(nepoznani), koji okolo pol ade (poluotoka) prikraja mor
skoga stanuju, Bulini pako Ilirski Narod jesu. Brodi se po
kraj Bulinske derave jedan dulji dan do Nesta primorja.
Orici u Amancii deravi stanuju, Amantinski pako Iliri od
Bulinah do ovdi, to jest do Jonskog primorja pruaju se.
Ovako Scylla one Ilire, koji pokraj mora stanovali su izpi
uje, u Epiru i Albani, ali druge koje od Liburnie do Epira
i Albanie izpiuje, ovako: Od Liburnah Narod Ilirah je,
koji pokraj mora stanuju tiam do Haonie, koja je pokraj Kor
ve se Heraklea, i brodita jesu; i kod ovih su barbari, koji se
Lotofagi zovu. (Lotofagi zovu se, koji imadu stanovito der
vo, na kom voka rodi, koje ako se tko okusi, nita nezna
de, ve sve, to je znao, zaboravi). Taulanti jesu Narod
Ilirski, kod kojih jest varo. Epidamnus, uz koga tee po
tok Pallamnus. Od Epidamna do Apolonie varoa Gerkoga
ima dva dana hoda: Apolonia pako 50 stadiah, to jest vie
od poldruge milje nmake daleko od mora je; i Eas potok
kroz varo tee. Od Apolonie do Amantie imade 330 sta
diah, to jest vie od 10 miljah nmakih; od Amantie 60
stadiah, to jest dvi milje daleko Eas potok u more se utie.
Svim ovim narodom od podne medje se Atintanes, iznad
Oricie i Haonie, tiam do Edonie; u Haoni, kau da je jedna
vear ogled. mir. Stran. I.

 18
mala ada zvana Eritia. Ovamo da Gerion je bio doo, i kra
ve pasao, pripovdaju. Okolo ovih mstah jesu Ceraunie
berdine u Epiru, pram kojima ada malena zvana Sason
stoji, od kuda tretji dan u Orikum more se dobroditi.
Ovako Scyla Ilirah. Od ovuda za istinsko ono izvodi
se, da Iliri, od kojih Scylla,jedan izmedju najstarih pisaah
tako pomlivo je pisao, da on iste varoe, tergovita, koja
medju Iliri bila su, imenuje, u pervo doba s Gerci, to jest
pokolenjem Cetim spokolenjem Dodonim pomana stajalita
u prikraju mora Jonskoga i Adrianskoga imali su, to jest da
kako koje pokolenje Cetim ili Dodonim msto koje za sta
novanje prie izabralo si i nalo je, onako kue praviti, i
poli s vrmenom sela, gradove, tergovita i iste velike va
Toe nainjati i zidati poelo je. Drugo odovuda zaisto izvo
diti se more, da Iliri bili su razliiti u istom jeziku Narod
od Gerkah: jer Scylla, koi je bio iz Karie rodom, nebi bio
mogao Herakleu tergovite Gerko u Iliri nazvati, niti
Apoloniu varo Gerki, dabi Iliri s Gerci jednak jezik
bi govorili: dakle morala je biti razlika u istom jeziku,
jer po nonji i deranju nitko se nemore pravo razpoznati,
dokli nepome govoriti: jerbo pako Scylla ovako pie:
Taulanti jesu Narod Ilirski, kod ovih je varo. Epida
minus; od Epidamna do Apolonie varoa Gerkoga. Vidi
razluku naroda Ilirskoga od Gerikoga, koje tako naravsko
je, kako i ovo: Od Sesvetah, sela Ilirskoga, gdija ova
piem, do Kule, sela vabskoga, ima sat hoda. Svaki, koi
ova tio bude, morat e kazati, da u Sesvetah, stanovnici
jesu Iliri, u Kuli pako stanovnici Svabe, i jerbo Svabe N
maki, Iliri pako Slavinski govore, morat e kazati, da
vabe jesu Nmakog, Iliri pako Ilirskog Naroda, premda
Svabe ve sada kako i Slavonci jednako se nose. Ova
ja zato napervostavljam, da pokaem, da Iliri bili su
taki od postanja razliitoga jezika od Gerkah, premda od
jednoga otca Javana njihovi otci, Cetim i Dodonim izhode;
jer Mojsia, kako u poglavju pervom popisao sam, nije brez
uzroka sine Jafeta popisao i kazao, da koliko je sinovah Ja
fetovih i unukah popisanih, toliko narodah razliitih u jeziku
i deravah po adah i Europijest se razilo i razplodilo, od
kuda istina svetoga pisma potverdjuje se. Poradi toga u
dim se, kako potovani Pater Bedekovi, kojega ja u mlogih
sldim, na ova nije bolje pazio, ve na onu misao je doo,
da Iliri u pervo doba svi Gerki su govorili, pak potli od Ene
tah, ili Venetah jezik Ilirski poprimili; ali od ovih potli
obilatie razgovarat emo se: sada prelazim na druge odvt
ke Ilirah, od kojih Apian spominja se.

P o glavije

IV.

Od Panona i Skordiska, sinovah Alularia, i unukah

Ilira, i raziravanja Ilirie preko istra

u Panoniu,

Daciu, Valahiu, Moldaviu i Sarmatiu.

Pokazao sam u poglavju II. iz Apiana, da Ilir je est

sinovah i tri kere imao. Od ostale dtce Apian nita ne
spominja, nego samo od Autaria, koi morebiti za otcem Ili
rom kralj je postao. Od ovoga indi spominja, da je imao dva
sina, Panona i Skordiska: i Panon da je imao sina Triba
la: od kojih potlam razliito ime puci zadobili su u posebno,
ali u obeno Iliri se zvali: od ovih dakle poimam kazati, i
najprie od Skordiska, jer od Panona imat u vie pripo
vdati.
Skordisko, kako Bonfin pie Dec. 1. knjig. 1; nasta
nio se je potli smerti otca Autaria kod potoka Eber, kojega
Eber, otac Istra, svojim imenom je nazvao, i koi pokraj
Drinopolja (Adrianopola) tee, i sada se Marica zove, kako
u poglavju II. kazao sam: od ovuda izvoditi se more, da
Skordisko, ili po naredbi otca svoga Autaria, ili po uredbi
brata Panona, zadobio je Traciu za vladanje. Ali da on u
Albani takodjer vladao je, premda u nijednom piscu nena
hodim, iz toga dokaza mogu istinsko pisati, jer u Albanii
potli glasoviti varo Skodra (Skadar) jest sazidan, i stanov
nici Skordisci onoga varoa, i sve one kraine zvali su se ti
am do vrmena Rimljanah, kada kralj Ilirah Gencio u Sko
drivarou bio je ufatjen, kako iz potlanih dogodjajah vidit
e se. Ovo dakle ime Skodra varo, i puk ondanji Skor
disci zvani, od druguda nije zadobio, nego od Skordiska,
sina Autariova, kakogod Panonski zadobio je svoje ime od
Panona, brata Skordiskova; ovako potli i Tribali nazvali su se
od Tribala sina Panonova. Nadalje vidit e se u dogodjaih
nona, da Skordisko sam u Tracii, i u gornjoj Iliri je
vladao, Panon pako preko Istra je preao, i u onoj strani,
gdi (kako gorika u poglavju II. kazao sam) posldci Tuisko
mom m, som ne mu je mjer mi

 20
lim, da odvtci Tuiskona njemu preko Dunavsku stranu s
dobra bili bi odpustili. Dosta je tomu, da Panon preko Du
nava vladanje svoje je utverdio, jer onaj puk potli uvk Pa
nonije se nazivao. Od kuda i ono sldilo je, da potlam koji
puci pod vladanjem Skordiska bili su, Skordisci, koji pa
ko pod vladanjem Panona, Panoni zvali su se. Sto dobro
mora se zapametiti, jer poglanji dogodjaji pokazat e, da
Skordisci s Panoni posl nkoliko vkah mloge i kervave
rate imali su. Sada od Panona. Panon, polag Apiana
je imao sina Tribala, koi kako Plinio (knjig. 3. gl. 26. i knjig.
4. g. 1. i 10.) svdoi, medju Dardane i Mesie ih je nasta
nio, dakle u dananjoj Bulgari: jeli za ivota svoga otca
Panona, to se nezna, ali da Tribali u staro doba u Bulgarii
stanovali su, to e potlanji dogodjaji pokazati. Panom po
svdoanstvu Apiana sakupi vojsku, i najprie iznad Dar
danah u Macedoni jednu krainu naseli, koju potli Macedoni
pod svoju vlast spravili su, i Peoniu nazvali, od Peona Pria
mova sina, i radi koje velika medju pisci nesloga jest. Ali ja
u pokazati, da Peonia jest u pervo doba bila prava Ilirska .
kraina, koju Dardani od Pavla Emilia rimskog velikog voj
vode, koi Macedoniu predobio i na etiri strane razdlio je,
kano Ilirsku krainu traili su, ali dobili nisu. Panon, kada je
u Macedoni Peoniu krainu naselio, preao je Ister, i tamo
je naselio svoje Ilire, koje od imena svoga Panone je naz
vao: da Peoni Gerki i Panoni Ilirski bili su Naroda Ilir
skoga, ovo Apian svdoi ovimi rmi: Jer Peoni oni iz dol
nje Panonie jesu Ilirski naselci. Ove da su Ilirski Narod
bili Stef. z. takodjer svdoi. Od ovuda i Cluverius, anti.
Germ. (knjig. 1. gl. 5.) kae Panonia i Panonii od Panona
ime svoje zadobili su. Strabo pako, gdi od Agrianah pie,
veli, da Agriones, ili Agriani, kada su preko Dunava preli,
najprie na polju Partisgara kod Tise, to jest Tibiska potoka
naselili su se, potli pako varo Agriu sagradili. Ovako i Bon
finio (Dec. 1. knjig. 1.), da oni Agriani bili su Narod Ilirski,
svdoi. Ovako i Szentivanius (Rer. mem. Reg. Hung. Ca
tal. 8.) svdoi. Da pako Iliri, koji preko Dunava u Panoniu
su se neselili, svrmenom po svoj dolnjoj Panonii, to jest ko
ja iz one strane Dunava je, razirili su se, to svaki dopustiti
more. Prie pako nego je Panon preko Dunava svoje Ilire bio
naselio, da sve one strane preko dunavne Gerci zvali su
Scytiske, Celtinske, ili Galle, to svdoi Bombardius
(Part. 1. gl. 1. n. 1.) iz Strabona, koi veli (knjig. 11.) Sta
rinski gerki pisci sve Narode od polnoi zvali su, Scyte i
Celto-Scyte. Od ovuda je ona velika smutnja medju Ger
kimi, i potli medju latinskimi pisci postala, da oni sve Na

rode, koji potli toga iz one strane Dunava dolazili su u

Iliriu i u Latinsku, Celte i Galle imenovali su, premda Sla
vi bili su veom stranom,koji od Tanaja po svoj Sarmati raz
irili su se, i potlim preko Dunava ve u vrme Aleksandra
preselili se, to e se iz potlanih dagodjajah vidti. Kada
pako, i u ko vrme Panon preko Dunava je naselio u Pano
niu svoje Ilire, pravo se neznade. Pater Bedekovi, u dlu 1.
(gl. 22. str. 80.) misli, da ovo preselenje Ilirah u Panoniu
pripetilo se je odgod. svta 2600. do god. svta 2700. dakle
potle potopa od god. 943. do g. 1043. Pisao sam u Pogl. II. da
5555'55,3-55,555
sinom, pogodbu je uinio god. svta 1830. potli potopa 273.
Indi odvrmena Istra do vrmena, kako Panon Ilire u Pano
niuje selio, prolo bi 670 do 770 god. po raunu Patra Be
dekovia. Sto pako od postanja Panonie pisci dosta pom
ano piu; ono bi moglo koga u veliku smutnju metnuti, to
Lazius de migrat. gentium. (knjig. 4. str. 113.) pie, gde
veli: Maza, sin Aramea; unuk Sema, praunuk Noema, pet
sinovah je porodio: iz medju kojih Getus Tiregete, Dakus
Dake, ili Transilvance, i navlastito Banon Panonce jesu u
splodili, i njima imena nalli. Ovo Lazius iz Berosa in
Fragm. (knjig. 2) je uzeo, gdi Berosus pie Masa, filius
Aramet, genuit gungue hos duces: Getum, Bannonem,
Brycum, et Tynum : to jest, Masa, sin Aramea rodio je
pet ovih vojvodah: Getu, Daku, Banona, Briku, i Tinu.
Svaki istine ljubitelj sada neka sudi, kolika je razlika medju
rma Berosa, i Laziusa. Doista, koi pogleda sv. Pismo
(Gen. gl. 11.) najti e pokolenje Sema popisano, ali nijedno
ovo ime, u pokolenju Sema nee najti: Nadalje nigdi u
svetom Pismu nestoji pisano, niti ni jednoga pisca nisam
tio, koi bi pisao, dabi Semovo pokolenje u Europu se pre
selilo, u pervo potli potopa vrme; nego da pokolenje Ja
feta po adah i Europi, jest se razplodilo, to Mojsia (gl.
10.) oito izpisuje. Sto pako Berosus pie, ono istinsko
more se derati; jer to istina je, da Daci, od kojih Dacia na
ziva se, bili su; istina je, da i Gete u Moldavii i Valahii
bili su; indi istina je, da i poetnici njihovi ili vojvode, od
kojih imena svoja zadobili su, morali su biti. Od kuda ono
brez svakog istine uvrdjenja kazati se more, da Masa, sin
Aramea, koi je bio morebiti sin ili unuk Panona, imao je
pet sinovah, koji potli bili su svaki svoje kraine vojvode, od
kojih imena one kraine i isti puci zadobili su. Ovo ve u
Iliru pripetilo se je, koi je imao est sinovah, i tri kere, ka
ko gori popisao sam na pogl. 3. Odovuda svaki vidti more,
kako potlanji pisci pokvarili su i pomali, i naopako preo

22

krenuli mloga starinskih pisacah msta i pisanja, da sa

da mloga znati se pravo nemogu , koja drugaie da nebi po
kvarena bila, znala bi se, i razumla. Doista da Iliria,
potli Panona po Panonii, tiam do Karpatskih berdinah, i po
Dacii jest se pruala, to e se pokazati. Scyla kod Lucia
(knjig. 1. gl. 3.) Ovaj medje Ilirie od istoka Karaunie,
potli Himerie berdine i planine, od zapada Epir i Adri
ansko more, od polnoi pako Amantine puke Panoni
stavlja. Ovo isto Schimnus Chius, kod Ivana Lucia (knjig.
1. gl. 2) ovako izpisuje ; kada je ve prikraje Ilirske kod
mora izpisao, nadalje od Iliriuma pie: Produljena zatim Ili
ria premloge Narode zaderaje: jer da mlogi puci nahode
se, u Iliri, kau, iz medju kojih jedna strana daleko od
mora stanuje, druga strana pri kraine Adrianske nutarnje
posduje, nkoji podloni su kraljevskom vladanju, drugi
slue jednog poeljnosti; ostali ivu pod svojom vlastitom
pravdom. Kau da su jako bogobojazjlivi, pravedni i prihod
nikom dobri: da sa svim drutvo ovansko ljube, i prignuti
su ivotu i deranju najlpemu. Od ovuda svaki poten
neka sudi, jeli lpo, kako starinski pisci od Ilirah pisali su.
Sram indi neka bude potlsne pisce, koji Ilire radi bi
pocerniti.
Ovo je poetak i izvod Naroda i pokolenja Ilirskog i
Panonskoga, koje kako od Dodonima sina Jafetova Javana
jest se zapoelo, tako potli kroz mlogo vkah jest se uzmlo
alo, najprie u Albani i Epiru pokraj mora Adrianskog do
Jonskoga, i potlipo gornjih krajinah, po svoj Tracii uz mo
re, najposle u Bulgari, i preko Istra, u Panonii i Dacii.
Od kuda vidi se, da Panoniu u pervo doba preko Dunava
stranu Panon je nazvao, i ona pravo govore Panonia
mora se zvati; jerbo pako u vrme Rimljanah, koji preko
Dunava nikada svoje carstvo ni su mogli pravo utverditi,
iz ove strane Dunava, kanoti naa Slavonia, i potli kako
Dunav zasie Austria, i druge krajine za Panoniu su se
nazvale, odkuda mlogi i dan dananji neznadu, koja je, i gdi
je prava Panonia. Zato koji bi elio znati, koja je ona Pa
nonia ili strana, kojoj je Panon sin Autaria ime svoje dao,
i Panoniu nazvao, neka pogleda Ugarske zemlje mapu,
i neka gleda gdi Tisa u Dunav se utie, sve preko Dunava
sjedne i druge strane Tise, i Dacia starinska, prie Rimlja
mah Panonia je bila. Da prie Panona ondi Tuisci bili su, to se
dopustiti mora: ali da Tuisci, u ono vrme Celte zvani od
Gerkah, od nkoih Gali takodjer zvani, odanle od Ilirah naz
vanih Panonah, i od Scitah potli nazvanih Sarmatah prot
rani su, i daleko od onih krajinah susbiti su bili, to je istina,

 23
i toese vidti iz potlanjih dogodjajah, kako potli Panona
kralja Panoni na daleko razirili su se; jesu li sa Tuiskoni
kakove rate imali, nita se neznade. Apian od ratovah
Ilirskih piui, samo to spominja, da Skordiski, to jest Iliri
iz ove strane Dunava, sa Tribali, koji s Panoni, bili su
sjediniti, (jer Tribali jesu se najprie preko Dunava u Panoniu
selili) mloge, i kervave Rate su imali, ali zato i kada,
nita nepie. Jabi mogao uzrok ovaj dati, i mislim da nebi
falio, da Slavi, od Gerkah nazvani Eneti, koji od Mosoha,
a brata Javanova, izhodili su, ve verlo uzmloali su se, i
oni morebiti potli nkoliko stotinah godinah Tribale ve ne
mirili su, protiva kojim, i Skordisci morebiti vojevali su:
doista da ovi Slavi u vrme Filipa otca Aleksandra velikoga,
ve preko Dunava bili su svoje vladanje preneli, to u po
kazati, kada dojdem do dogodjajah Filipa, i sina njegovog
Aleksandra velikoga. Sada kazati moram, da od Panonah i
Ilirah do poruenja Troje varoa, to jest do godine svta po
Brietiu 2870. kad su Gerci Troju podsli, do god. svta 2880.
kada su ju poruali, od potopa pako 1213. do god. 1223. prie
Isusova narodjenja 1172. nita popisati neznam; jerbo pako
Patra Bedekovia misalgori popisao sam, da on preselenje
Ilirah u Panoniu, to jest preko Dunava od god. svta 2600.
do god. 2700. postavlja, od ovuda vidi se, da Iliri prie poru
enja Troje u Panoniu preselili su se. Videli smo do sada,
kako pokolenje Dodonima, sina Jafetova, naj prie po Alba
ni danasnoj u pervo vrme Dodonei, potle Molosi, gdi va
ro Dodona zvan, morebiti od istoga Dodonima zapoet, do
Aleksandra velikoga vrmena stajui, odanle po svemu pri
kraju Mora Adrianskog, to jest po dananjoj Dalmati, Istri,
zatim Liburnii, i iznad Macedonie, i po istoj Macedonii, i po
Tracii, sadanjoj Romani, pod kraljem Ebrom razirili su se,
i razplodili: videli smo, kako je Ister, sin Ebra, preko potoka,
koga Istrom je nazvao preao, i sa Tuiskonom, Gomera,
Javanova brata, odvetkom,koj preko Istra vladao je, bratinsku
pogodbu je nainio, da iz desne strane Istra potoka od Adu
le berda tiam do ponta. Euxina slobodno naselce svoje neka
naseli, ali preko Istra da neprelazi (ovo u Pogl. II. kazao sam
da u god. svta 1830. potli potopa 273, po Pavla Vitezovia
i Kroniki, pripetilo se je) videli smo kako Ilir sin Istra,
kraljevinu svoju na devet krainah je razdlio, i one po imenih
svojih sinovah i kerih nazvao: videli smo kako Autario sin
Ilira, kraljevinu svu medju svoja dva sina Panona i Skor
diska, je razdlio, i kako Panon preko Istra Ilire je naselio,
od koga Panonia je nazvana, i kako Tribala sina u Bulgariu
je naselio, to po misli Patra Bedekovia okol god. svta

24

2600. do 2700. pripetilo se je, indi potli potopa 943. do

1043. Po ovom raunu od vrmena Istra, do vrmena Pano
na, i Tribala 670. god. je prolo. Od kuda ono bi se moralo
kazati, da medju tim vrmenom vie kraljevah je moralo
vladati, i da Panon prie mlogo godinah je morao Panoniu
naseliti: ovo neka bude, kako hoe, da Iliri i Panoni u per
vo ono vrme druge Narode za komie nisu imali kako od
podne i zapada Gerke, od polnoi pako i istoka Tuiskone
i Slavine Mosoh. Indi vrme je sada, da providimo, jeli nai
Iliri i Panoni, Gerkim ili Nmakim jezikom, ili pako
vlastitim svojim materinskim, Ilirskim sada zvanim, jezikom
od postanja svoga govorili su, to sldee poglavje po
kazati e.

Ilirske ri prave tako su od postanja svoga u istomu

naravskomu izgovaranju od rih svih drugih jezikah razlu
ene, da od nijednoga drugoga jezika izvoditi se nemogu.
Ovo svaki Ilir rodjeni, i svaki drugoga naroda, u Ilirskom
jeziku poduen, moi e spoznati, i mora valovati. Kazao
sam u pervanih poglavjih, da u ovoj strani Europe, gdi
je Iliria, blinji Narodi potli potopa drugi nisu bili, kako
Gerci i Tiskoui, koji su potlam Germani od Latihah, a
Nmci ili Svabe od Ilirah i ostalih Slavah nazvani, i po
tlam Rimljani, ili Latini, koji su svu Iliriu pod vlast svoju
spravili. Ovi pako Narodi tako razliiti jezik, koliko medju
sobom, toliko jo vema od Ilirskoga imadu, da nijedna r
Ilirska temeljita i narodna, od nijednoga iz medju narodah
imenovanih jezikah izvoditi se nemore. Od kuda svaki istine
ljubitel kazati mora, da Ilirski jezik, kako god Gerki, jest
jedan koreniti, i potli potopa temeljiti jezik; jer od svih je
zikah, koji se sada u Europi govore, ja samo tri korenita je
zika nahodim, najmre Gerki, Nmaki i Ilirski, ili Sla
vinski, koi od Ilirskoga samo u izgovoru nkoih rih raz
luuje se; Gerki od Cetima, Nmaki od Gomera, Ilirski
od Dodonima, Slavinski od Mosoha izvodi se: ostali Euro

"

25

pe jezici, kano Talianski, Spanjolski, Portugalski, France

zki, Danski, Svedski, Englezki, ovi svi jezici od latin
skog i Ilirskog, ili od Nmakog i Slavinsko-Ilirskog
pastali su. Poradi toga neudimse, to Nmaki pisci Ilir
ski jezik, od svoih Celtah i Galah radi bi izvoditi: nego to
udim se, kako Pater Bedekovi na tu misao dojti je mogo,
da on sve Ilire do poruenja Troje, Gerke je nainio, potlim
pako, kako Eneti, ili Veniti kod Adrianskog Mora, gd sada
Venecia je, biahu se naselili, od potlam pako da po enitbi
i kada su se Eneti u Iliriu preselili bili, po drutvu, i paj
datvu Iliri, koji u Iliri od potopa do vrmena, kako su
Eneti u Adriu pod Antenorom vojvodom preselili se, ve u
Iliri 1243. godine Gerki govorili su, i Gerci bili su, svoj
Gerki Materinski jezik, na Krnetski ,to jest Slavinski,
preokrenuli su: strano preobraenje! Cudo jo vee da i
oni Gerci, koji su varoe imali medju Iliri, kako Scyla
Cariadensis svdoi, ni su se takodjer preokrenuli na
Ilire, ve nje izpisuje Scylla Gerke kano, Herakle,
Apolonia, a varoi Ilirski svi, i sela od mora Jonskoga do
ponta Euxina iz ove i one strane Istra Gerki jezik, svoj
Materinski, mogli su preokrenuti na Ilirski, ovo pako, da
se dogodilo je, pie Pater Bedekovi, (de natali solo S.
Hieronymi, part 1. gl. 5.) Ovako i Timon (Imago Hung.
parte I. Libro II.) iz svoje pameti veli: U Iliri, prie ne
go je pod vladanje Rimsko dola, narodni jezik bio je Ger
ki. TSvaki koi bi Patra Bedekovia tio, i Timona, koji
obodvoica medju domae nae pisce broje se, morao bi
misliti, premda vrovati teko bi mogao, da je to istina: ali,
ast i potenje Patru Bedekoviu, drugaie uenomu do
morodcu, od kojega ja mloga izvadio sam u moju do
godovtinu, ja velim, da Iliri svoj narodni, temeljiti jezik
Ilirski od poetnika, i otca Ilirah Dodonima u mlku mate
rinskom kako posisali, tako uvk, i dan dananji nepokva
ren zaderali jesu, i ovo sldeimi dokazi utverditi, i u
istiniti poimam.
1) Mojsia, naj stari pisac, kada je pokolenje Jafeta,
sina Noemova pobrojio (gen. g. 10) veli. Od ovih razd
ljene jesu ade narodah u deravah svojih, svaki polog jezika
svoga, i pokolenja svoga, u plemenu svojem. Od ovuda
sldi, da koliko je bilo sinovah i unukah Jafetovih, toliko
narodah razliitoga jezika, i pokolenja je postalo, i razplo
dilo se: dakle i Dodonim, sin Javanov, a unuk Noemov, ima
oje svoj razliiti jezik, i svojega jeika pokolenje; jerbo
pako iz pisacah znade se, da na ovoj strani Europe drugi na
rodi potli potopa nisu se nastanili, nego Gerci, koji dolaze

26

"

od Cetima, Latini, koji dolaze od Jana, to jest Javana, Nm

ci ili Tuiskoni, koji dolaze od Gomera, i Iliri, od Dodonima,
zvani pervo doba Dodonei, kako gori izvodio sam: indi, ka
ko god je Janus Narod svoj i pokolenje svoje vlastito, u
latinskom jeziku razplodio, na jednaki nain Cetim, sin nje
gov, narod svoj i pokolenje svoje vlastito u Gerkom je
ziku je razplodio; ovako i Dodonim, sin Javana, Narod
svoji pokolenje svoje vlastito u Ilirskomu nazvanomu kanie
jeziku, da je razplodio, mora se dopustiti.
2) Scylax Cariadensis i Schimnus Chius, naj starii
pisci, popisujui kraine, msta varoe, i ista deranja
naroda Ilirskoga, razluuju, i imenuju pomnivo svaki va
ro i svako msto Gerko, koje je bilo u kraini Ilirskoj, i
narod u svakoj kraini imenuju od kojega je pokolenja. Ova
ko Scylla kada potli Nestov puk izpisuje, koi kod Narona
potoka velikoga je stajao, veli: Ovi pako stanovnici jesu
pokolenja Ilirskoga po imenu Manii. Kada krainu Bulinah iz
pisuje veli: Bulini pako Ilirski narod jesu. Ovako Amantine
Ilire zove, kada od Liburnah kod prikraja morskog narod
Ilirski izpisuje tiam do Haonie, veli: Medju ovimi (Iliri)
jest tergovite Gerko, imenom Heraklea, i madu Brodi
ta. Kako je mogao Scylax pisati, da je Heraklea tergovite
Gerko, medju Iliri, ako Iliri gerki su govorili? Nadalje
pie Scylax od Taulantinah, i veli: Taulantinijesu narod Ilirski,
i imadu varo. Epidamnus kod potoka Palamna. Iz Epidamna
do Apolonie Gerkog varoa ima dva dana hoda. Ovd
opet pitati se more. Kako Scylax mogao je kazati, da je Epi
damnus Ilirski, a Apolonia Gerki varo, ako jednoga, i
drugoga varoa stanovnici gerki su govorili? Po nonji, po
deranju Narod od Naroda razluiti se nemore zadosta, ve
po samom govorenju: jer Horvati i Slavonci jednako se
nose sa Madjari, i nemore jednoga od drugoga razpoznati,
dokli neprogovori! Doista, kako gori u Pogl. III. kazao sam,
Kula Svabsko selo zove se, ne po nonji i deranju, jer
sada ve jednako se nose kao i Slavonci, ali jezik i govore
nje njihovo ih razluuje od Slavonacah, jer govore Nmaki,
i poradi toga veli se: Kula Svabsko selo jer Svabe su sta
novnici; druga pako blinja sela, kano Kutjevo, Begtei,
Grabarje, premda svoja imena imadu, ali nijedno nemore se
kazati do je Svabko, jer u njima stanovnici su Slavonci.
Na jednaki nain Scylla, koi je bio stranski pisac, morao je
one kraine i ona msta, gdi su stanovali Iliri, razliitoga
jezika od Gerkah, Ilirske kraine, Ilirska msta popisati;
ona pako msta, one varoe u Iliri, gdi su stanovali Gerci,
morao je kazati, da su Geriki.

27

3) Herodot (in Clio knjig. 1.) pie Eneti, koji su

u Iliri; i opet on isti (in Terpsichore knjig. 5.) pie:
Da Eneti, koji su u Adri, kazali su, da su od Medov na
selci. Od ovuda izvodi se, pervo, da u vrme Herodota bili
su Eneti u Iliri, to jest da Ilire zvalisu Gerci Enete;
drugo, da oni Eneti, koji su bili u Adrii, jesu se od Medah
u Iliri stanujuih oddlili, i u Adriu naselili; kako, i ka
da su se oddlili, to emo potli vidti. Od ovuda ja ovako
izvodim: U vrme Herodota stanovnici Ilirie i stanovnici
Adrie zvani su od Gerkah jednakim imenom Eneti, i oni
Eneti, koji su bili u Adri kazali su, da su se od Enetah u
Iliri stanujuih, i Medi zvanih, oddlili, i u Adriu na
selili, indi kakovi jezik govorili su Eneti u Adri naseljeni,
onakovi jezik govorili su takodjer u Iliri stanujui; ali
oni Emeti, koji su bili u Adri, govorili su jezik Slavinski,
kako sam Pater Bedekovi svdoi, gdi on veli, da Iliri po
eni bi i drutvu Henetah, koji iz Adrie u Iliriu su se
svrmenom preselili, jezik pervanji Gerki prominili su, i
Slavinski poprimili; ovo takodjer svi potlanji pisci sv
doe, kako e se iz potlanjih dogodjajah vidti, da Eneti,
potli zvani Veneti, Vendi, Vindi, govorili su jezik narodni
svoj vlastiti Slavinski: dakle od ovuda sldi, da Iliri u Iliri
stanujui, imali su svoj narodni jezik Ilirski, potle Sla
vinski nazvan, koi samo u izgovaranju nkoih rih i slovah
razluivao se je od jezika oniuh Enetah, koji su od Mosoha.
izlazili, to e se potle obilatie vidti. Ovomu svdoanstvu
Heredota nitko pregovoriti nemore: jerbo Scylax i Herodot .
jesu potle Mojsie najstari pisci, Scyla, po svdoanstvu
Patra Bedekovia je ivio u vrme Daria Histaspisa, po kro
niki Brietia god. svta 3547. po kroniki pako Pavla Vitezo
via i Karla Sigonia, koji jednako sto godinah manje od Brie
tia kroniku izvode, god. svta 3443. je pisao; dakle god.
od potopa 1768. prie Is. pako narodjenja 567 god. Herodot,
kako Pater Bedekovi svdoi, ivio je god. svta 3600. po
Brietiovoj kroniki, po Pavla Vitezovia i Karla Sigonia
3496, indi potle potopa 1819. Prie Isusova pako narodjenja
644 god. dakle potli Scyla, 57 god. kanie, piso je. Ova ja
zato pomnivo izvodim, da svaki koji ove dogodjaje tio bude,
moe razsuditi, u koje vrme to pripetilo se je, i u emu
potlanji pisci falili su: ovako svaki more spaziti, da Pater
Bedekovi prebacio se, i jako falio je, kada je iz rih
rodota izvodio, da Medi, koji su bili u Iliri, bili su na
selci od Enetah, koji su se potli poruenja Troje u Adrii pod
Antenorom vojvodom naselili, jer Medi u Iliri stanujui,
od Meda sina Ilirova ime svoje zadobili su, i prie Troje po

 128
ruenja mlogo vkah u Medi kraini stanovali su, jer Ilir bio
je sin Istra, koi potli potopa god. 273, je ivio. (poglej Pogl.
II.) poruenje pako Troje, po kroniki Sigonia, god. 1110, od
potopa jest se pripetilo, i potli 20 godinah Antenor sa Eneti
jest se u Adriu preselio, indi 850 god. Medi u kraini Medi
zvanoj ve su prie stanovali, kako su se Eneti s Antenorum
u Adri naselili: odkuda naravski sldi, da Herodotovo sv
doanstvo jest istinsko, i mora se tako razumti, da Eneti,
koji su u Adri stanovali, od Medov dolaze, koji su u Iliri
stanovali: na jednaki nain od ovuda vidi se, da Klu
verius jako falio je, i samo iz svoje pameti (antig. Germ.
knjig. 1. gl. 5.) pisao, gdi on veli da Iliri, Germani, Gali,
Hispani i Britani, svi pod jednim imenom Celte zvali su se,
i svijednoga pokolenja i jezika bili su, od Asceneksa dolaze
i. Da oni svi narodi od Gerkah zvali su se u staro doba
Celte i Galli, to je istina; ali da su svi bili jednoga jezika,
i pokolenja, to je la, i to e se vidti bolje iz potlanjih
dogodjajih.
4) Livio (Deca. 4. knjig. 8. gl. 26.) izpisuje dogo
djaje, koji su se pripetili s vojskom Rimljanah, i koju Cn.
Manlius Vulso vodio je iz Asie na Hellespont kroz Traciu,go
dine Rima 562. kada veliki Rimski vojvode biahu C. Livi
us Salimator i M. Valerius Messala; to se je pripetilo prie
Isusa narodjenja 187. god. Indi od Hellesponta putujui pervi
dan doli su do potoka, Malem zvanogo (to e ri ma
len, to niti Gerk, niti Latin, niti Nmac nerazum, ali
Ilir i Slavinac, to je potok malen, dobro razumie,) i do
msta zvanoga Cyp Selo, (to e ove ri zlamenovati, to
samo Iliri i Slavini razumiu, a drugi nijedan Narod, a Latini
ove ri tako pobileili su, kako njima bile su kazane), na
dalje, (drugi dan doli su do potoka Eber pogl. Pogl. II.) Ondi
es vidti, da Eber bio je otac Istra, i da on ovaj potok u
Traci svojim imenom je nazvao Eber, kako potli sin njegov
Ister, nazvaoje pptok veliki Istrom od svog imena; odanle
doli su do sela Saren zvanoga (to e rei Saren, to Ilir
i Slavinac samo razumie, a drugi nijedan Narod.) Od Sela
Saren, putovali su dan hoda, i doli su do polja Prijato
zvanoga, i ondi tri dana na polju Priatio tabor (logor) der
ali su; (Prilato, jest r Ilirska, koje osim Ilira i Slavina,
drugi Narod nerazumie.) Nadalje, izpisuje Livio, kako s
velikim strahom, i nemirom vojska Rimska putovala je kroz
sva msta Tracie do Apolonie varoa Gerkoga, potli pako
od Apolonie varoa Gerckoga putovali su mirno kroz sva
msta Gerika do varoa Neapol Gerkoga, od Neapola
opet morali su putovati po kraini Trakah, i ono sve puto

 129
vanje bilo je Rimljanom tiam do Macedonie sasma strano,
i nemirno. Od ovuda ja ovako izvodim: Livio bio je pi
sac latinski, koi ove dogodjaje onako je popisao, kako je
naao od onih Rimljanah popisane, koji u onom putovanju
bili su, i ovaka imena selah, potokah i varoah tako pobi
leili su, kako njim od onih narodah kazana su; jerbo pako
imena selah, potokah i mstah, koja su u Traci bila, jesu
prave ri Ilirske; dakle prez svake dojmbe kazati se mo
ra, da i on narod, koi ona msta svojim jezikom je nazvao,
je bio pokolenja i jezika Ilirskog, razliitoga od rimskoga
i gerkoga tm vema, jerbo isti Livio pomnjivo izpisuje,
da msta Trakah i kraine bile su strane i nemirne, indi
razliite od varoah i mstah Gerkih, kuda mirno bilo je
Rimljanah putovanje; pametno indi izrei se mora, da
Traci bili su pokolenja Dodonima, i jezik materinski potli
Ilirski nazvan od postanja svoga zaderali i govorili su do
vrmena Rimljanah, i potli Rimljanah, to e se iz budu
ih dogodjajah vidti.
5. Livio (Decad. 4. Lib. 10. c. 31.) god. Rima 571,
kada bili su rimski veliki vojvode, (). Fulvius i T. Man
lius, izpisuje, kako Filip kralj Macedonah, Bastarine, koji
preko Istra (Dunava) stajali su, po Antigonu svom sino
vcu i Kotu, plemenitom Bastarnu, je izvabio, da njemu
na pomo dojdu protiva Rimljanom, obeajui njim, da e
Dardane, puk Ilirski, njegove glavne nepriatelje u gornjoj
Serbii i stanujue s njima zatamaniti, i njima Dardaniu
krainu za buduu njihovu staju dati; mislei na taj nain,
kad se Bastarni u Dardaniu ve nasele, Rimljanom se
osvetiti; jerbo znao je Filip kralj Macedonah, da put je
dini u Italiu je kroz krainu Skordiskah (Skordisci pako
bili su stanovnici varoa Skodre, i sve kraine do mora
adrianskoga. Poglej pogl. 4, gdi sam pokazao, da Skordisko
podigao je varo skodiru, i od svoga imena nazvao. Ovaj
varo u Albani bio je glasovit, u njemu je Gencio
Kralj Ilirah uhvaljen, sada se zove Skadar, talianski
Scuttari, gdi turski beg stanuje), i da Skordisci, koji je
dnaki jezik i deranje sa Bastarni imadu, Bastarne rado
kroz svoju krainu pustit eju, i s njimi se jo zdruiti
ter skupa u Latinsku robititi. Od ovuda ja ovako iz
vodim: Filip Kralj Macedonah budui Gerk, oito izpo
vda, da Skordisci, puk Ilirski bili su razliitoga jezika od
Gerkah, i da su imali jednaki jezik sa Bastarni, a ne sa
Gerci; jerbo pako Livio iste Bastarne zove, i imenuje
takodjer Galle, Galle pako svi nmaki Pisci hoe imati,
da su bili Celte ili Germani, od ovuda moglo bi se rei,

da su Bastarni nmaki govorili, od ovuda sldilo bi, da

Skordisci, jerbo jednaki jezik imali su sa Bastarni, bili
su Gali, i govorili su nmaki, to, mislim, da niti isti
pisci nebi mogli pokazati, dabi sve hoteli, jer gerki i
latinski pisci u pervo doba, kako iz Scylla i Herodota
pokazao sam, nje zvalisu Enete, potli pako, kada Rim
ljani ve u Iliriu preli su, zvali su je uvk Ilire, tako,
da ime Galah vie nije se u Illirii, Panoni i Sarma
ti nigde ulo; nadalje nigde kod nijednog pisca nisam
tio, dabi Celte ili Galli, i kada u Albaniu se bili do
selili i nastanili; to pako Livio oito svdoi, da Gencio
kralj Ilirah, jest u Skodri varou uhvatljen, i Skordisci
puk Ilirski, kak i ostali puci jest se zvao, to e se
obilatie viditi, kada dogodjaje Gencia kralja popiem:
da pako tako Skordisci, kao i Dardani, blinji njihovi
komie, bili su pravi Iliri, i ilirski jezik su govorili, to
pokauju ista imena varoa, i ri slavinske i ilirske. Jer
Perseo sin Filipa, kada se proti Rimljanom nemogae sam
braniti, primamio je Gencia Kralja Ilirah na svoju stra
nu, i iste Bastarne, koje Livio zove Galle, 10 hiljadah
konjanikah, i 10 hiljadah pacah je za plau pogodio u
pomo proti Rimljanom. Ovi dakle Bastarni doli su u
krainu Mediu ilirsku, i ondi kod Desudabe varoa stali
su, i ekali pogodjenu plau. Ali Perseo je poslao svoga
vojvodu Antigona, da kae vojvodi Bastarnah , Klondi
zvanomu, da dovede svoju vojsku do varoa Brazora.
Fvo r ilirska i slavinska, koju nijedan Celta niti Gerk,
niti Gallus nerazumie, ni u svom jeziku neima; ovako va
ro Uskana, Pazar, Dyrach ili Dra, sve su varoi po
Epiru i Albani, gdi su Skordisci stanovali ilirskog jezika,
koje oito pokazuju, da i stanovnici oniuh mstah, od
kojih su imena zadobili, bili su Iliri.
Iz ovih sviuh dokazah ono iztinski sldi, da, jerbo
Skordisci i ostali puci ilirski svoj vlastiti jezik imali su,
Bastarni pako, kako Livio (Dec. 5. Lab. 4. . 22. et
segmentibus) svdoi, jednak jezik sa Skordisci imali
su, da oni takodjer Slavi biti morali su, i doista bili su,
drugaie Peucini zvani, od Ade uka, kako e se u
dogodjaih Alexandra velikoga vidti. Do sada popisao
sam pokolenje Dodonima, koje od Ilira sina Istrova na
zvalo se je Ilirsko, i pod Panonom sinom Autaria preko
Istria potoka jest se naselilo, i od Panona Panonsko na
zvalo; odkuda pokazao sam, da u vrme Panona kralja
samo oni. Iliri, koji su se preko Istra preselili, pravi Pa
noni su se zvali: od ovuda vidti se more, da sve ono

 31

razdlenje Panonie, koje pod Rimljani jest uinjeno iz

ove strane Dunava ili Istra, prav govore, Panonia ne
bi se moralo zvati; ali, jerbo Rimljani vladaoci ovako
imenovali i nazvali su, u tomu potli u razlaganju krainah,
Ilirskih i Panonskih velika smutnja postala jest; ovo
neka bude, kako hoe, ono istina jest, da Rimljani u
pravoj preko dunavskoj Panoni svoj nikada vladaoci nisu
bili; jerbo ona Panonia sudarala se je s Daciom, Mol
daviom i Valahiom, i s velikom Sarmatiom. Odkuda
premlogi puci, pod razliitim imeni, kanoti: Vendi, Vin
di, Vandali, Gete, Ante, koji svi narodi potli zvali su
se Slavi, i zato, prie nego dogodjaje Ilirah popisivati
pomem, od potrbe vidimi se, da pokaem, odkuda ime
Slavinah izvodi se, i kako dan dannji u istoj Ilirii
puci Slavonski nazivaju se, i kako u staro doba mogli su
se Veneti, Vendi, Vindi nazivati; to poglavje sldee
pokazati e.

0d imena i naroda Slavinskog, koi od Mosoha sina

Jafetova izlazi.

Ime Slavinah mlogi pisci, na mlogoverstni nain iz

vode; nije vrdno sve one pisacah misli izpisati; dosta
neka bude ono kazati, to je istini naj prilinie. Od Ili
rah, koje od Dodonima izvodio sam, i od Slavinah, koji
od Mosoha, brata Jafetova izvode se, nita drugo kod
pisacah gerkih nenahodi se, kako samo izvod njihovoga
pokolenja, do rata Trojanskoga. Rat Trojanski po kroniki
Brietia zapoeo se je god. svta 2861, od potopa 1204,
i terpio je 10, god. indi od god. 2871, od potopa 1214.
Po kroniki pako Karla Sigonia zapoeo se je od god. svta
2757, od potopa 1100, i doverio se god. svta 2767, od
potopa 1110. Prie Isusova narodjenja 1181. Od ovuda
vidi se, da Brietius 104 god. vie broji od postanja sv
ta nego Sigonio. U ovom ratu tako iz Europe na stranu
Gerkah, kako i iz Asie na stranu Trojanah mlogi puci,
i vojvode razliitog jezika i pokolenja nahodili su se, i
ondi junatvo svoje, vrnost svoju, hrabrenost svoju,

 32
pleme svoje i jezik svoj, drugim narodom, navlastito
Gerkom, koji u naucih i pismoznanstvu naj glasovitii u
ono vrme bili su, poznati dali su se. Doista povrovano
kazati mogu, da od strane Ilirah dva najglasovitii vojvode
u onom ratu svojskom svojom vojevali su, i junaki pogi
nuli: Ahil (Achilles) onaj glasoviti, i od Gerkah potli pro
slavljeni, i Pilemon; koji obodvojica da su Iliri bili, i sa svo
jimi Iliri kod Troje na strani Gerkah vojevali, pokazati u
u potlanih dogodjaih. Ali da i od stran oniuh, koji od po
kolenja Mosoha razplodili su se, i u ono vrme u Pafla
goni stanovali su, u istom ratu Trojanskom, nezna se,
za koju stranu mlogi vojvode vojevali su, more svaki
misliti, tim vema, jer i Pentesilea Amazonska kraljica,
sa enskom svojom vojskom Trojanom na pomo je bila
dola (kako svdoi Virg. Aeneid Lib. 1. Dares Phry
gius lib. de Excido Trajamo : Dictes Cretensis, Justi
mus Lib. 2.), koju Pessina (Mart. Morav. Lib. 1. 33)
i izvodi od Kapadocah, to jest Slavah: Gerci dakle, jerbo
i pervo mogli su vidti, i u onom ratu kroz 10 godinah,
doista spoznali su Ilire i Paflagone, da jednak jezik
govore, i da u ratu junaki i hrabreni, u pogodbi istiniti,
u zavezu stalni, u deranju poteni, u mlotvu od svih
drugih naj obilati jesu, nje Enetos svojim jezikom gerkim
nazvali su; ili bolje reku Ajnetos, koje pridavno ime,
naim jezikom zlamenuje Slavni, glasoviti, odieni, i
i izvodi se od samostavne, korenite ri Ajnos (Aenos),
to naim jezikom rei e Slava, Dika; od ovuda potli
po prikraenju dvojglasnika ili ae na e nastali
su Eneti, kod Livia (Dec. 1. c. 1.) Heneti zvani, postali
su Veneti, i potli ili sami sebe, ili drugi narodi nje razli
ito zvali su, Venete, Vende, Vinde, Vinide, i kada su
se u Sarmatiu razirili, mloga druga imena ili od svojih
vojvodah, ili od mstah, gd su stanovali, imali su, i na
mloge kraine i kraljevine razdlili su se, ali od gerkih
pisacah uvk Eneti zvani su. (Da Eneti jest r gerka,
i zlamenuje slavni, glasoviti, poglej Ivana Jornanda De
reb. Get. c. 29., i Paula Diac. De gest. Longob. lib. 2.
c. 14.). Od ovuda potli sami sebe, u narodnom svom je
ziku mogli su se zvati Slavini, Slavni, svaki narod u
posebnom, dokli u vrme Rimljanah, sa Iliri se zdruili,
i jednoskupno protiva Rimljanom vojevali, i ovako poradi
jednakoe jezika, najposle svi skupa u obinskom Sla
, vini zvali su se. Ovako ja, togod drugi pisci druga
ie izvodili su na stran metju, velim, da Gerci pervi Ilire,
i Paflagone u vrme rata Trojanskoga nazvali su svojim

--------- "

 33
jezikom Finetos, to jest naim jezikom Slavne, poradi
mlotva njihovog naroda, i poradi junakog , vrnog i
istinskog njihovog deranja: jer to Ivan Jordan (Pariz, 4.
SJE. M. Am. 708.) i Adam Bohort (A MAJA, Ti,
zone) piu, da narod sam sebi ovo ime je dao (druge
spomenuti nije vrdno), ja kaem, da to istina je, ali ne
znam bili Gerci nje hoteli zvati u svom jeziku Enetos,
Slavne, ako nebi bili njih poznali, tko su u ratu Trojan
skom. Medjutim ili su Paflagonci ovo ime sami uzeli, ili od
Gerkah bili prie tako nazvani, tomu je dosta, da r ova .
gerka Eneti u vrme rata Trojanskog jest se pervi put
ula, i pod ovim imenom Eneti pokolenje Mosoha potli rata
Trojanskoga jest se preselilo u Kapadociu, i odanle raz
irilo se kod Ponta Euxina iz jedne i druge strane Tanaja,
i tiam u Sarmatiu, to e se sve potli vidti; ona pako
vojska, koja je stajala pod Pilemonom pod imenom Ene
tah, sa Antenorom jest se preselila u kraj Adrianskog mo
ra, od kojih obodviuh Enetah obilatie govorit u u po
glavju sldeem: ovdi samo spomenuti moram; da ja po
kolenje sada u obeno Slavinsko zvano, od dvojstrukoga
pokolenja izvodim, jedno od Dodonima, sina Jafeta; koje
otli od Ilira kralja Ilirsko se je nazvalo i ovo ime zader
alo, i potli pod Panoniom preko Istra s jedne i s druge
strane Tise potoka jest se naselilo i razplodilo; drugo od
Mosoha, sina Jafetova, koje najprie u Paflagoni je sta
novalo, potli pod imenom Enetah u Kapadociu i k-Tanaju
(Donu) preselilo se, i onde nastanilo, i odanle po svoj
Sarmati razplodilo se. Od ovuda svaki vidti i razumti
more, da pokolenje Javanovo je starie od pokolenja Mo
sohova, jerbo kako Mojsia (Gen. c. 10) svdoi, Javan
je starii sin Jafeta, a Mosoh mladji, i ovo, inimi se,
jest uzrok bio, da pokolenje Mosoh jest se u Paflagonii
zaderavalo, jerbo pokolenje Javana ve u otoke i u
Europu bilo se je nastanilo; nadalje akobi tko hotio znati,
jeli ova dva pokolenja jednaki, ili razliiti jezik govorili
su, kazati bi se moralo, da u izgovoru nkoih rih i
slovah razliit jezik su imali; ovak razlika i dan danas
se razpoznaje medju narodi ilirskim, eskim, poljskim i
ruskim ili moskovskim, medju tim svi ovi narodi medju
sobom razumti se mogu ; i radi slaganja govorenja u
vrme Rimljanah skup zdruili su se, i najposle isto rim
sko carstvo ukinuli, i vladavci sve Europe postali, ali i
sebe verlo oslabli, to iz buduih dogodjajah vidit e se.

vear ogled. mir. Istran I.

4.

 34

od Emetah, koji su se poti poruenja Troje pod voj

vodom Antenorom u kraj mora Adrianskoga naselili, i
od onih Enetah, koji su u Paflagoni ostali.
Da u vrme rata Trojanskoga dva ilirski vojvode
Ahil i Pilemon poginuli su, kazao sam u pervanjem po
glavju. Ovo, mislim, jo nijedan od pisacah nije se usudio
pisati, ali ja ovo izmislio nisam, nego pomlivo motrei
ona, koja su pisci popisali, iz knjigah izvadio sam. Ahil,
da je bio plemena ilirskoga i velikoga roda , i vojvo
da, to svdoi Alexander veliki, kako pie Curtius,
(Suppl. lib. 2) da Alexander, kada je prao s vojskom
u Asiu, i doao k Troji, ondi grob Ahila je pohodio, i
aldove Bogovom prikazao, govorei: da on po materi svo
joj je roda Ahilova. Mati pako Alexandra velikoga bila
je Olimpia, ki Neoptolema kralja od Epira, to jest sa
danje Albani, gd perve stanovnike Dodoneance pisci
popisuju : ovaj mislim dokaz nitko uneistiniti nemore. Sto
se pako Pilemona kralja dotie, koi kod Troje u ratu je
takodjer poginuo, i kojega ja kazao sam, da jest Ilir bio,
i svojskom svojom od Medah, iz kraine Medie u Ilirii
stojee (poglej pogl. 3. Nr. 4.) u pomo Gerkom protiva
Trojanom je iziao, ovo po svdoanstvu Herodota piem,
koi je popisao ono, to je od Enetah uo, jer od poru
enja Troje do Herodota, kada je pisao, prolo je 537
godinah. Dakle Eneti, koji su u Adri bili se naselili, iz
pripovdanja svojih predjih mogli su znati, odkuda su
se naselili, i odkuda dolaze; jerbo pako oni u vrme
rodota kazali su, da su od Medah, koji su u Iliriu
odselili se, i u Adriu doli; dakle sada od potrbe je ka
zati, kako su u Adru doli. Ovo pako izpisuje Livio (Dec.
2. Lib. 1. c. 1.), Homer (Iliad. lab. 2. c. 5) i Herodot
(lib. 1. pag. 43). Livio indi veli: Da je po pripeenju
svakojakom Antenor doao u kraj mora adrianskoga
s mlotvom Henetah, koji su pobuni iz Paflagonie prot
rani, msto za stanovanje i vojvodu sebi traili, pokle
su kralja Pilemona kod Troje izgubili; i kada je prot
rao Eugane, koji su medju morem i planinom Alpinskom
stanovali, Heneti i Trojanci u onoj kraini nastanili su se;
i msto ono, gdi su pervi put na suho izili, nazvali su

 35
Troja i selo Trojansko su imenovali; a puk sav Veneti zo
ve se. Iz ovoga pisanja Liviova nemogu se svi dogodjaji
Antenora razumti, i Henetah, s kojimi doao je u Adriu;
ona pako svakaka pripeenja i dogodjaje, Homer i He
rodot obilatile izpisuju. Ovako iz njih razumti se more:
Gerci, kada su Troju predobili, porobili, popalili i poru
ili, nisu sve Trojance pobili, nego mlogo jo naroda
ostalo je. Zato Agamemnon kralj Gerkah, Antenora, koi
Gerkom veliki priatelj bio je, iz zahvalnosti metnuo je za
kralja u Iliumu, to jest Troji, i Trojanci njega spoznali su
za kralja; u to vrme Iliri, koji kod Troje Pilemona kra
lja svoga u ratu izgubili su, ostali su kano sirote, neima
jui vojvode, nemogui se natrag u domovinu svoju po
vratiti, neimajui msta gdebi se nastanili, utekli su se
Paflagonom, koje poznali su, da s njimi jednak jezik go
vore, ali u Paflagoni nisu bili primiti, ili to drugoga
pokolenja bili su, ili to morebiti msta praznoga nije
bilo, gd bi se nastanili: dakle Paflagoni podigli su se, i
nje su protrali. Neznajui kuda bi se okrenuli, povratili
su se k Troji i k Antenoru za onda kralju Trojanskomu
utekli, da ih on u vladanje svoje primi, koji nje takodjer
primio je. Ovd sada svaki istine ljubitelj neka kae, jeli
istina ili ne, da Henete one, koje Antenor je primio, Pa
fagoni nebi bili mogli protrati, da su oni iz Paflagonie
bili, jerbo oni u svoju domovinu, u svoja msta bi se
povratili, gdi su prie stanovali; jerbo pako nje su prot
rali i nisu primiti hoteli, zlamenje je, da su morali iz Ili
rie od drugih Enetah biti. Odkuda za istinsko more se v
rovati ono, to Herodotjest popisao, da Heneti oni, koji
su u Adri, u vrme Herodota pripovdali su, da oni od
edah, koji su u Iliri dolaze. Antenor nadalje kako ve
Henete pod svoju vlast prinio je, dvadeset godinah potli
u Troji vladao je ; ali, kada su Trojani saznali, da on
Agamemnonu Troju predobiti pomogao je, njega protrali
su, i sina Hektora, koi junaki za domovinu poginuo je,
za kralja svog" odabrali su. Antenor pako s Trojani, koje
vrne je imao, i sa Heneti, koje pod svoje krilo primio
je, u onu stranu Adrie je doao, i onde nastanio se, kako
Livio spominja. Eneti nadilje pokraj mora Adrianskog
razirili su se od god. svta, kada su se naselili po
Brietiu 2892. po Karlu Sigoniu 2788, od potopa 1131. prie
Is. narod. 1151. Da Antenor pervi Padovu varo zapo
eo zidati, i ond do smerti svoje stanovao je, Virgilio
svdoi; a da su Heneti osim Padove Veronu i Vincentiu
sagradili, ter da su mloga msta, tergovita i sela imali

 36
kanoti Atestu, Acetu, Opitergium i Bellunum, pie Plinio
(lib. 3. c. 19.), a da takodjer i Ravena varo bio je njihovo
stanovanje, pie Ivan Jornandes (De reb. Get. c. 29).
Ova sam hotio zato popisati, da se znade, kako Heneti
daleko u Latinskoj razirili su se, prie nego se Galli u
Latinsku naselie, jer ja u pokazati one Galle jednakog
jezika i naroda sa Heneti. Sada od Enetah iz pokolenja
Mosoh, koji su u Paflagoni ostali.
.
Eneti iz Paflagonie u Kapadociu da su se prenesli,
jeli jo prie poruenja Troje veom stranom, ili potli Tro
janskog rata, pravo kazati nemogu; ali da u vrme Ale
andra ve nijednoga od Finetah plemena nije bilo, to
svdoi (). Curtius (Lib. 3.), i da u Kapadoci nastanili
su se, i potli kod Ponta Euxina s jedne i druge strane
Dona ili Tanaja, i potli po svoj Sarmatii razplodili su se,
to svdoe svi Gerki pisci. Ovako Strabo (ib., 12. de
Ponto. pag. 374) iz Menandra veli: Heneti, koji nisu
bili u ratu Trojanskom, preneli su se u Kapadociu. Ovo
jo obilatie Jos. Flavius (Antig. Judaic. Lib. 1. c. 4.)
ovako pie: Moga najprie zvala se je, koja potli Ka
padocia, sada pako Cesarea od Rimljanah ovo ime zado
bila jest, od Cesara; Moshini pako od Mosoh dolaze, koji su
sada Kapadoci, kojiuh starinskog imenovanja zlamenje
pokazuje se ; jer varo jest kod njih, koji jo i sada
Moha zove se. Iz ovih Flavia rih izvoditi bi se mo
ralo, da Moshi prie u onih stranah morali su stano
vati, kako ime Kapadocie je se znalo, i da varo njihov
u ovoj kraini zvao se je u pervo doba Moha, kako potli
ocial varo i sva kraina nazvala se je, to nepie;
odkuda nadalje kazati" bi se moralo, da prie rata Trojan
skog Eneti, prie Moshi zvani, u one strane naselili su i
se. - Ovo neka se ima, kako hoe, ono je istina, da
oni na daleko razirili su se ; to svdoi Pomponio Mela
(lib. 1. c. 19.) i Plinio (lib. 6. c. 10), koji vele, da Mo
shi bili su kod Ponta Euxina i u Holhidi. Planine ta
kodjer medju Pontom Euxinom i morem Hvalinskim (
spinskim) da su se zvale Moshinske: ove planine Strabo
(lib. 16. de Syria) zove Thauros montes, sada se zovu
Caucasi. Nadalje Ptolom. (lib. 5. c. 13) i Pomponio Mela
(libi: 1. c. 49.) piu, da Moshi preko Hvalinskog mora,
iznad Amazonah i Hiperboreah razirili i razplodili se
jesu; od Dona pako ili Tanaja potoka pram moru Balti
- skom tia do Vistule ili Visle potoka ; od ovih Ptolomeo
* (lib. 3, . 5.) ovako pie: Dere pako Sarmatiu najvei
narodi Venedi, uzdulj svega Venetskoga primorja (to jest

-----"--------

 37
mora Baltiskog), i (lib. 2. c. 16.): Sve one strane tia do
planinah Harvatskih (Karpatskih) Sarmatia, drugaie Sci
tia jesu se zvale. Da pako od Scitie narodi mogu se bolje
razpoznati, od potrbe je svdoanstvo Strabona napervo
staviti, gd on (lib. 11.) ovako pie: Starinski Gerki
pisci sve narode od svera ili polnoi zvali su Scite i Cel
to-Scite; koji pako pred ovimi jo nje razdlili su, iz
nad Euxina i Istra stanujue Hiperboreos zvali su. Ove
Strabonove ri moraju se ovako razumti: da puci, koji
dalje iznad Istra i iznad Euxina Ponta stanovali su, u
naj pervo doba od pervih pisacah zvali su se obinskim
imenom Hiperborei, to jest sverni, polnoni puci: potli
toga kanie pisci ove polnone puke razdlili su na Scite
i Celto-Scite.
Sada se pitati more, zato su je razd
lili? Na ovo mogu povrovano kazati, zato; jerbo oni na
rodi kanie sami medju sobom razdlili su se, budu da
su razliitoga pokolenja bili; iz nad Ponta Euxina, i po
svoj Sarmati razirilo se je pokolenje Mosoh i Ilir, i
zaokupilo je sve strane kako more Baltisko zasie, do
mora Germanskog; od mora pako Baltiskog kako more
Germansko zasie stanovali su Celte, to jest Germani.
Evo uzrok zato potlanji pisci sve polnone narode raz
dlili su medju Scite i Celto-Scite; od ovuda moi e se
razumti, koji su ono Scite bili, s kojima Alexander ve
liki jest se pobio, kada je preko Tanaja vojsku prebrodio.
Doista u ono vrme ve su oni Scite svu Sarmatiu imali
i preko Istra tiam do Tracie sa Iliri se sloili, to iz
dogodjajah Alexandra Velikoga pokazati u. Ovi Scite
god. 3434. svta, a potli potopa god. 1777. dakle potli po
ruenja Troje god. 667., kada Torbira kraljica je vladala,
preobladali su Cira, onoga glasovitoga Persie i sve Asie
kralja. Ovo neka dosta bude od onih Enetah kazano,
koji od pokolenja Mosoh dolaze: sada povraam se na
Enete Ilire, kojiuh dogodjaje popisati uzeo sam si truda.

P o glavije

VIII.

Od vrdnih uspomene dogodjajah naroda Ilirskoga.

potle rata Trojanskoga do Alexandra Velikoga.
Dosada popisao sam pokolenje i razplodjenje Dodo
mimovo, od Ilira potlam Ilirsko nazvano. Pokazao sam,

 38
da iz ove strane Istra nijedan drugi narod do Trojanskog
rata nije se naselio osim Ilirah, i da Iliri pod Panonom
preko Istra s jedne i druge strane Tise s vrmenom na
selili su se; i potli do Trojanskog rata nita se pravo
nezna od dogodjajah Ilirah. U ratu pako Trojanskom da
dva Ilirski vojvode Ahil i Pilemon junaki poginuli su, i
porad njihovog junakog, vitekog i potenog zaderava
nja i mlotva tako oni, koji Iliri su se zvali, kako i oni,
koji Moshi zvani jednak jezik govorili su, od Gerkah
Eneti, to jest Slavni nazvani su. Kuda potli jedni i drugi
Eneti preneli su se, to sve u pervanjih poglavjih poka
zao sam. Potli ovih dogodjajah nita pravo od Ilirah
pisci nepiu, i nezna se, to su Iliri radili tiam do godine
svta po Brietiu 3455., po Sigoniu pako 3351., indi od
Trojanskoga rata, koi po kroniki Sigonia god. svta 2767,
od potopa 1110. jest se doverio, kroz 584. god. nita
drugo pisci starinski nisu pobilili, nego samo dvojica,
Scylax i Herodot, koji potli rata Trojanskog Ilire Henete
imenuju. Scylax doista kod Lucia (lib. 1. . 2.) kadaje
kraine Celtah, to jest potli zvanih Germanah popisao,
govori: Za Celti Henetah narod stanuje; to dobro motriti
se mora, jer uli smo, kako Tuisko sa Istrom pogodbu
jest nainio, da preko Istra nijedna strana neprelazi.
Iliri kod dolnje strane Istra, kako pod Panonom kazao
sam, ve ovu pogodbu prekerili su, ali da bi Celte ikada
do rata Trojanskoga preko Istra u Iliriu bili se naselili,
to nijedan pisac nespominja. Od ovuda kazati se mora,
da Celte, to jest Tuiskoni od gornje strane Istra, gd
izpod Adule berda izvira, do istog potoka Istra stano
vali su; odkuda razumti se more, da Heneti, prie Iliri
zvani, iz ove strane Istra iz za Celtah, kako Scylla sv
doi, stanovali su, a morebiti da su i kod gornje strane
preko Istra ve bili preli. Ovo za sada neka bude,
kako hoe, to je istinsko, da su Iliri, potli nazvani He
neti, kako ih i Scyla imenuje, dalje od Celtah iz ove
strane Istra stanovali. Ovo isto i Herodot svdoi (Lib.
1.) gd on Henete Ilirski narod imenuje. Po svdoan
stvu oviuh dviuh najstarih Gerkih pisacah, kojima vie
vruyati se mora, nego svim potlanim, ja kazao sam
i kaem tverdo i stalno, da kakogod one, koji iz poko
lenja Mosoh izlazili su, tako jednakim nainom i one,
koji iz pokolenja Dodonimova potle Iliri zvali su se, u
vrme rata Trojanskoga Gerci Enete nazvali su; zato
bio jedan i drugi narod u ratu junaki, u deranju po
ten, u pogodbi stalan i vran, u jeziku jednak, u mlo

tvu zmoan i velik bio je ; i zato ako Heneti slavinski

govorili su, Iliri takodjer Slavinski od postanja svoga go
vorili su, samo u izgovaranju nkojih rih i slovah raz
luavali su se. Pater Bedekovi pie (part. 1. c. 6), da
u ovo vrme Heneti ve po Iliri bili su se iz Adrie nase
lili, i da zato Scylla i Herodot zove Ilire Henete. Ali on
nepazi, to je sam pisao, da Heneti pod vojvodom Ante
norom potle Trojanskog rata naselili su se, ond najprie
sa Eugani, potli sa Tusci rate imali, Padovu varo,
Veronu i druge varoe velike kano Ravenu ponainjali,
i u Latinskoj na daleko i na iroko se razirili, dakle
nije im bilo od potrbe u Iliriu se seliti. Iliri pako u vr
me Panona kralja, indi prie rata Trojanskoga ve preko
Istra selili su se (vidi pogl. 4), to oito pokauje, da
Iliri, koji ve u vrme Ilira kralja na devet krainah bili su
razdljeni, morali su se ve u Iliri tako uzmloati, da u
istoj zemlji nisu imali prostora, i ako su imali, nisu se
bojali Celtah, ve su se preko Istra selili. Odovud svaki
istine ljubitelj neka sudi, jeli, to Pater Bedekovi pie,
stajati more.
Godine svta 3449., pie Pater Bedekovi iz Schn
lebena, da su doli Celte ili Gali u Iliriu pod vojvodom
Belovezom i Segovezom. Ova godina po kroniki Sigo
nia, mestoji, jer poruenje Troje pripetilo se je po Sigonju
god. svta 2767. Od tog vrmena do postanja varoa
Rima bila je 431 god., od postanja Rima do one godine,
kada su Galli u Latinsku pod Priskom Tarquiniom doli,
prole su 163 god. to skupa ini 3361. Ov godin u se
ja po Sigoniu i Liviu derati. Od ovih Gallah, koje Pa
ter Bedekovi i svi nmaki pisci za Celte ili Germane
dere (a ja u se tersiti pokazati, da su Heneti iz po
kolenja Mosoh bili, potli Slavi zvani, sa Iliri sdrueni, ta
kodjer Heneti od Gerkah zvani), u sldeem poglavju
obilatie pisat u, ovd za sada neka bude dosta godinu,
kada su doli, pokazati. Pravo raunaju Troj. por. 2820
god. indi Galli doli 3414. god., ili godine svta 3455. kako
Eusebio u svojoj kroniki i Justin (lib. 7) pie. Pavo Vi
tezovi, takodjer u ovoj godini rate medju Slovenci i
Macedoni spominja: Kako po smerti Filipa, sina Argeo
va (to nije bio otac Alexandra Velikoga) Iliri na Mace
done udarili i nje strano pobili i raztrali jesu, to videi
vojvode Macedonski, sina Filipa imenom Eurupa, nejaka
u zibki donesu i pred vojsku metnu, to videi Macedo
ni, od pomilovanja dteta i od stida, da pokolenja kraljah
svojih u dtetu neostave i neizgube, u takovu ljutinu

serdca njihova poplaena dola su, da protiva Ilirom se

okrenuli, u rat se natrag povratili, ljuto rat iz nova zapo
eli, Ilire najpotlam preobladali i protrali su. Godine
svta po Brietiu 3547.), po Sigoniu pako 3443., a po Pavi
Vitezoviu 3542, Darius Histaspis je poeo kraljevati,
indi drugu god. to jest 3443, kako Sigonio bilei, Mega
bizo, kralja Daria vojvoda sa stranom vojskom u Iliriu
preo, Ilire pobio i mlogo hiljadah u suanjstvo odveo ; koji
potli osam godinah, kada se je Astragora kralj Trakah i
Ilirah proti Dariu podigao, svi natrag u domovinu svoju
iz suanjstva povratili su se. Ovako Szentivanius (Diss.
Godine svta po Brietiu 3686., po Sigoniui 3582, Amin
ta, kada je s Iliri nesrtno boj dokonao bio, umro je i
ostavio etiri sina: Alexandra, Ptolomea, Perdiku i Filipa.
Alexander rat sa Iliri derati nemogui, pod hara Ilirom
je se podao, i Filipa brata najmladjega u zalog je dao;
Filipa Iliri Tebanom za uvati izruili su. Alexander je
dnu samo godinu je kraljevao, i bi ubien od Ptolomea, od
nezakonite matere rodjenoga, koi je mislio, da e vlast
Ikralja uzderati ali Perdiki, od zakonite matere rodjenomu,
kraljestvo ostaviti, i ivot svoj izgubiti je morao. Isti
Perdika za kratko vrme je kraljevao, jer kada je od
Ilirskoga haraa osloboditi se hotio, u ratu sa 40 hiljadah
svojih Macedonah je poginuo god. svta po Brietiu 3690,
po Sigoniu 3586. Filip najmladji je od Tebanah srtno
uteko, i u Macedoniu doao. Ovako Diodor. Sic. (lib. 4.
Filip kada je u Macedoniu doao, kano uvara kralje
vine i svog sinovca, Perdikina sina, iz perva se je der
ao ; ali kad je vidio, da odjedne strane Iliri Peoni po
radi neplaenoga haraa Macedoniu ve robe: od druge
strane Pausania od kraljevskog plemena, s pomojom
Trakah kralj hotio je biti, onda kraljevsko vladanje sam
uzami, kraljestvo, koje ve sa svim oslabilo je bilo,
jest susderao. Jer tko su bili Macedoni Brietio na god.
svta 3694. ovako pie: Macedoni, narod zamazan, ne
zpoznan, od kojeg se imena nita neznade, Ilirskim i
inostranskim pukom sluei, dakle ovakovo kraljestvo Fi
lip potlim na glasovito je podigao. Godine svta 3695.,
po Sigoniu 3591. sa Atenci mir je nainio, na Peone
udario i nje preobladao, i zatim poklisare k-Bardili kralju
Ilirskom poslao, dabi varoe Macedonske natrag povratio;
ali Bardilo odgovor dade, da mir drugaie nemore biti,
nego da tko to posduje, ono i zaderi; od ovuda rat je

- 41

nastao. Dakle god. svta 3696., po Sigoniu 3592. vojska

sjedne i druge strane udari, i po dugom i dvoumljivom
boju Iliri odvinue, gd 7000 hiljadah mertvih pade; mir
potli boja uinjen, da varoi Macedonom povratili su se,
i hara od Macedonah skinio se je. Ovako pie Diod.
Sc. i Polib. (lib. 2) Nije dugo ovaj mir terpio, jer poli dv
godine, Iliri i Traci sdruie se i skupno rat protiva Fili
pu podignu. Ali Filip vojvodu svoga Parmeniona hitro
s vojskom poalje, koi iz nenada na Ilire, prie neg su se
bili s Traci sdruili, udari, i nje nepripravne jo pobie i
raztra, i varo Ilirski Larisu osvoji (. urtius Supl.
lab. 1.) god. svta po Sigoniu 3598., god. Rima 400. Nije
indi istina, to Pater Bedekovi pie, da je Filip sve Ilire
predobio, i na tri strane razdlio, jer ova la vidit e se
iz buduih Filipovih dogadjajah. Nego to je istina, da
Parmenion je Ilire nadvladao u boju iz nenada na nje uda
rei, i ovo Plutarho svdoi (in Alex. Gard. c. 10. Nr.4.),
gd veli: Filip tri u jedan jedini dan vesela glasa je
dobio; pervi, da je Parmenion Ilire preoblado, drugi, da je
u igrah Olimpijskih u hitroi konja svoga sve druge nad
vlado; tretji da mu se je sin narodio, imenom Alexander,
potli Veliki nazvan. Godina indi narodjenja Alexandra
bila je po kroniki Sigonia 3598. Ovdi za uistiniti ono,
to sam kazao, da Alexander po materi je pokolenja
Ilirskog, i da od Ahila po materi dolazi, od potrbe je iz
. urtia nekoja popisati.
Filip kada god. svta 3592. s Iliri je rat doverio,
onda je udario na Tesale, i nje pod-vlast svoju podtirao.
Ovako s Tesali objaan (jer Tesali biahu najbolji ko
njanici) jest se oenio i Olimpiu Neoptolema Moloskog
kralja ker za enu uzeo, po nagovoru Arisbe, zeta Neo
ptolemova, koj Troadu sestru Olimpie za enu je imao, i
potli smerti Neoptolema kralj Molosah je postao. Po ovom
priateljstvu Arisba mislei svoju krunu utverditi; nju iz
gubio je ; jer Filip Alexandra brata Olimpie svoje ene
za kralja u Epiru je metnuo, Arisbu pako u suanjstvo
protro, gdi on ostario i umro je. Od ovuda vidi se po
Ikolenje Alexandra velikoga po materi Olimpi, da je bila
ki kralja od Epira Neoptolema, koi kralj mogao je od
plemena Ahilova dolaziti.
Filip potli enitbe svoje
zadobio je varo Meto, ali ond od strlice udaren de
sno oko je pogubio , Paga takodjer varo je predobio,
ali gdi su ovi varoi bili, to 0. Curtius nespominja. Ova
su se pripetila prie god. svta po Brietiu 3710, po Sigo
niu 3616. Jer ov godin sakupivi vojsku po svoj Dar

 "42
dani i tiam do Tribalah robio je, i sa mlogim robstvom
u Macedoniu povratio se; ovako izpisuje Q. Curtius
(Suppl. 1.). Ali ovo robljenje nemore se kazati preobladanje, ve razbojnitvo; udo mi je indi, kako to potla
nji pisci mogli su kazati, da je Filip svu Iliriu pod vlast
svoju spravio, i na tri kraljevine razdlio. To nije niti
sin njegov Alexander mogao uiniti, kamoli Filip otac.
Ilirie doisto cle nikada nitko nije preobladao do Rimlja
nah. Potli ovih ratovah Filip, kako 0. Curtius izpisuje,
sve Gerke je pobunio i u rate zapleo tako lukavo, da potli
tako preobladane, kako i one, koje nije preobladao, sebi
je podloio. Kada s Gerci je doverio, onda, pie 0. Cur
tius (in Suppl.), da se je u Asiu prebrodio, i sve ondanje
kraljie predobio. Kada je Olinto varo predobio, spra
vio je poda se takodjer Traciu, ali za kratko vrme; jer
kada se dva brata u Tracii kralji za medje nisu mogli
pogoditi, Filipa kano sudca, medju sobom pozvali su. n
svojskom iz nenada k njim dojde, i obodvojicu iz kra
ljestva protra. Lahko je tako predobiti! Filip zatim na
kani, da sve Gerke pod svoju vlast natra, i da to lasnie
doveri, odredio je najprie Bizantio varo, koga Pausa
nia spartanski kralj pervi je nainio, z dobra da mu se
predade, nagovarati; i jerbo mu se predati nehti, njega
svojskom obsdne. Ali budu daga nikako predobiti nemo
gae, iztroi se tako, da vojske nije bio mogui vie su
zderati; zato stranu veu vojakah okrenuo na razboj i
170 ladjih na moru porobi, i plen medju vojake podli:
zatim mloge varoe u Hersonesu predobi i porobi, ali
sve ovo nebi mu dosta na troak: indi dozove sina Ale
ndra k sebi, koi je onda osamnaest godinah star bio,
da nauk vojevanja naui i s njime u Scitiu robit odpravi
se, da trokove rata iz razbojstva skupi. Kada je na
Atea, Scitah kralja (ovaj morao je ve biti u Bulgari,
jer se nita nepie, dabi preko Istra prelazio), iz nenada
nasernuo, plna i robstva mlogo sakupi, medju ostalim
20,000 kobilah za pasmu, i natrag se povrati. Ali mu Tri
bali na put stali i polu od robstva od njeg traili, to
kada dati nije htio, najprie na ri potli pako i na sablje
doli su, i Tondi tako strano kroz stegno Filip bi probo
djen, da isti konj pod njim probodjen jest pao na zemlju;
jedva iv odanle sa nkojimi od svojih uteko, a pln i
robstvo sve Tribalom ostavio. Ova su se pripetila god.
svta po Sigoniu 3616. Od ovuda se vidi, kako je sve
Ilire nadvladao. Filip kada je od rane izlio se, opet na
Gerke je udario, i sve pod svoju oblast natrao. Posli

svega toga Kleopatru ker svoju za Alexandra kralja od

Epira, Olimpie ene svoje brata je udao, jer k ovomu Ale
nder Veliki s materijom svojom Olimpiom od Filipa otca
protranom jest se uteko, da indi i sina Alexandra i Ale
andra kralja od Epira dobrovolji, i s njima se pomiri, ker
svoju za njega udade. Ali ovo nesrtnoj za Filipa izajde ;
jer kada je pir i veliko veselje derao, idui na gledalite
igre sam medju dvma Alexandri sinom i zetom, od ple
menitog Macedona, imenom Pausanie iz nenada jest pro
bodjen, umro u godini starosti svoje 47., god. pako svta
3674., prie Is. narod. 326., kako Berti.

Od Gallah, koji su u Latinsku doselili se pod Belo

vezom vojvodom.
Spomenuo sam u pervanjem poglavju, da Gali u La
tinsku doselili su se; ali koje godine, pisci medju sobom
neslau se; zato ovdi godine pobiljeiti u, kako Berti po
novanjih kronicih izvodi. Dakle Berti poruenje Troje
postavlja god. svta 2820., prie Is. narodjenja 1180., to
jest kako su se godine poele brojiti, prie Is. narodjenja.
Nadalje Berti pie, da Alexander veliki, kada je bio star
20 god., postao je kralj god. svta 3674., indi rodio se je
2654. - Isukerst, se je rodio od postanja Rima 749. god.
Potli. Is. narodjenja godine se poimaju brojiti, od god. Ri
ma 754. Dakle 4. god. kanie, nego se je Isus narodio.
Ovo e biti raun i broj godinah odsele, po ovom, od
sviuh potlanjih pisacah poprimitom raunu, sve godine
u pervanjih poglavjih bi drugaie iziti morale, ali jerbo
i rietio i Sigonio ovoga rauna broj nisu derali, zato
koji hoe pravi broj godinah od kojeg dogodjaja znati,
more lahko popraviti. Ovako ja u pervanjem poglavju
pisao sam, da Galli, kako Pater Bedekovi iz Schnle
bena govori, doli su u Latinsku godine svta 3449. Po
Sigoniu 3361. Ako po raunu Berti uzmemo godinu poru.
Troje 2820. k ovoj pridademo godine, do postanka Ri
ma 331, i od postanka Rima do Priska Tarquinia, pod ko
jim Galli doli su, 163. god. bile; izajti e, da Galli na
selili su se u Latinsku god. svta 3414. Od kojih ako se

44

oduzmu, god. svta, kada se je potop doverio, to jest

1657., dojti e od potopa god. 1757. Ako emo znati prie
narodjenja Isusa godine, onda moraju se uzeti god. od po
stanka svta: do narodjenja Isusa prole su 4000, od kojih
ako se uzmu 4314., iziti e, da Galli doli su u Latinsku
prie narod. Is. 586. god. Ovako, ako bi tko hotio prave
godine izvoditi, morao bi raunati, ali ja u dogodjajih
Ilirah moram se derati Sigonia, jerbo godine se nemogu
Rimskih dogodjajah saznati, nego po velikih vojvodah,
to jest konsulih ; oviuh pako godine je Sigonio popisao. Sada mlogo vei posao mene eka pokazati, da Gali,
(koje svi potlanji pisci, i isti Pater Bedekovi veli,
da su bili Celte, to jest potli nazvani Germani, a ja pako
kazao sam u pervanjem poglavju, da su bili Heneti), kak
tigod i Iliri zvali su se Heneti od starinskih gerkih pi
sacah. Najprie od potrbe je znati, odkuda ova r
Galli izvodi se, i to zlamenuje ; i na ovo ja odgovoram,
da kakogod r Heneti, Eneti, jest gerka, i zlamenuje
Slavni, i nju pervi Gerci nadli su Ilirom (kako pokazao
sam u pogl. 6.) i Slavinom od Mosoh, ovako i Gali, ka
em, da je r gerka, i nju pervi nadli su Gerci onomu
puku, koji pod vojvodom Belovezom naselio se je u La
tinsku, i zlamenuje bl kao mlko ; indi Gerci neznajui
onaj narod imenovati pravim imenom vidli su, da su ljudi
bli u licu i morebiti u nonji, nje imenovali su Gallos,
latinski lacteos, naki bi le kao mlko. Ovo ja nisam
izmislio, ve Pr. Fuhrmann (Part. 3. lib. 1. c. 6.) izvodi i
kae iz Magina i Stefana, iz Gerike ri galla, to
zlamenuje naim jezikom mlko, od ovuda ga li rei e
ml ni ili b li kao mlko. Od ovuda sve one puke,
koji su bili preko planinski, zvali su Rimljani, kako nje
Gerci imenovali su prie, Celtas, Gallos, Scitas ; da pako
starinski gerki pisci sve puke i narode, koji preko Alpin
skih planinah stanovali su, Celte i Galle imenovali su, i
Scite, dakle i Ilire iz nad mora Adrianskoga stojee, to
svdoi Strabo, gerki pisac (Lib. 11), gdi ovako pie:
Starinski Gerkah pisci sve narode od svera ili polnoi
- Scite i Celto-Scite imenovali su; koji pako prie jo ove
razdlili su, iznad Euxina, Istra i Adrianskog mora sta
nujue ili jednom rjom sverne, polnone imenovali su.
Ove Strabonove ri dobro moraju se razumti, gd on
veli, da pervo oni puci, koji iznad mora Adrianskog sta
novali su do Istra, to jest Dunava potoka ; drugo oni
puci, koji iznad Istra, to jest Dunava stanovali su do
Euxina, treto oni puci, koji iznad Euxina stanovali su,

 45
svi ovi puci na tri strane razdljeni, jednim imenom zvali
su se u najpervo doba sverni ili polnoni puci, kanie
da su je razdlili na Scite i Celto-Scite; jerbo puci, sami
su se razdlili na Germane i Hemete; Germane su zvali
Celto-Scite, a Henete Scite. Da pako svi iz nad mora
Adrianskoga puci i narodi zvali su se Celte, to svdoi
Kluverio (Antig. Germ. Izb. 1. c. 5.), mislim iz Strabona,
gd ovako pie: Podjednim Celtah imenom pet u staro
doba razumvalo se je najveih narodah, Iliri, Germa
ni, Galli, Hispani i Britanni. Od ovuda svaki istine ljubi
telj izvoditi i kazati mora, da se nemore istinsko kazati,
da oni Galli, koji pod Belovezom u Latinsku su se na
selili, bili su ba Germani ili Celto-Scite zvani, ili da su
bili Galli ba Heneti zvani, ili da su bili Galli oni Iliri zva
ni; jer ovi svi narodi pod jednim imenom od starinskih
gerkih pisacah zvali su se Celte, ili Galli, jerbo svi biahu
pram Gerkom u licu bli; dakle drugi dokazi moraju biti,
koji e pokazati, od kojeg pokolenja oni Galli izlazili su,
jeli od Germanah, to jest Celto-Scitah, ili od Henetah, to
jest Scitah, ili od Ilirah, takodjer Henetah zvanih; jer do
ista, ako drugih dokazah nebi bilo, jer od nezpoznanih do
bah iz nad mora Adrianskoga Iliri, Germani i Heneti u
Sarmati i iznad Euxina stanovali su, svaki pisac svoga
naroda mogao bi sjednakom pravdom kazati, kako Ger
man kae, da su bili Germani, tako Slavin i Ilir, da su bili
slavinskog pokolenja ; jerbo svaki od ovih narodah zvao
se je Cella, od Gerkah i Calus. Ja indi (prosto osta
vljaju svakomu onu stranu sldeti, koja povrovania nje
mu vidit e se) da oni Galli pod Belovezom bili su He
neti, to jest Slavi, sa Iliri zdrueni, dokazati poimam.
1.) Livio (Dec. 1. Lib. 5. c. 19) ovako pie: Glas
pripovda se, da narod Galli porad sladkoe ita i voa,
naj vema pako porad slasti vina, koje oni nisu imali,
preko Alpinskih planinah preli su, i u polja, koja Etrusci
prie obradjivali su, naselili su se; i da su za navabiti
odanle puk, doveli u Galliu jednoga Klusinskog stanovni
ka, imenom Arunta, ljuta radi pokvarene ene od Luku
mona, premoguega mladia, kojega on obskerbitelj bio je,
i kojemu on prez stranjske sile osvetiti se nije mogao ; da
ovaj indi Klusinac Galle i nagovorio, i kroz Alpinsku
planinu jest vodio do Klusia varoa, da ga obsdnu.
Ove ri Liviove moraju se dobro razumti; najpervo kae
Livio, da najprie Galli doli su u Latinsku porad sladkoe
hrane i slasti vina, to je bilo nto novo preko planin
skomu puku, koje su Galle zvali, i da Galli ve prie su

46
se bili naselili i Etruske protrali, nego su ovi posldnji
doli, koji su Klusium obsli, jer to one ri pokauju,
i da su odveli u Galliu i Arunta Klusinca, da nagovori i
namami druge u Gali, i u Latinsku dovede, to je i ui
nio. Ovo se je moralo ovako pripetiti: Arunto Klusinac
hotio se je osvetiti svomu pupilu Lukumonu porad svoje
ene, s kojom Lukumon ivio je, kod poglavicah varokih
nije mogao pravde dobiti, indi iao je k Gallom, koji su
u Latinskoj se ve odavna bili nastanili, i njih je molio
za pomo. Ovi pako, jerbo u rat se nisu hoteli pustiti,
zatobo ve dosta imali su kraine, gde su se nastanili,
a znali su, da puk njihov, odkuda su oni odselili, jest jak,
u mlotvu obilat, njega su u Galliu preko planine Alpin
ske odveli, gd on takodjer je naao Brena vojvodu, i
mlotvo Gallah svojih sldei Arunta Klusinca Klusiu va
ro je obseo, i potlam i Rim varo predobio: god. Rima
366. Od ovuda sada znademo: pervo, da ovi najpotlanji
Galli, koji god. Rima 361. u Latinsku su doli, kako Si
gonio u Livio svdoi, i kod drugih Gallah u Latinskoj su
se zaderavali dokle god. 364. Klusium su obsli, odanle u
Rim otili i Rim osvojili i popalili, od one iste Gallie i po
onom istom putu u Latinsku su doli, odkuda i oni per
vanji prie dv sto godinah u Latinsku su preli; drugo
znademo, da ona strana preko Alpinska jest se Gallia
zvala, kanoti sva Iliria, Panonia, Germania, Sarmatia i
iznad Euxina Moshia. Sada od potrbe je znati, pervo
na koju stranu planine Alpinske i kuda oni pervi Gali
god. Rima 163. u Latinsku su preli; drugo trba znati,
od koje strane Gallie oni pervi Galli su doli, jer gori iz
Strabona pokazao sam, da svi preko Alpinski puci na tri
strane razdljeni su bili od Gerkah, i potli od Rimljanah.
Pervi su bili, koji su stanovali od Alpinskih planinah do
od Istra, to jest Dunava; drugi, koji su stanovali od
Istra do Fuxina; tretji koji su stanovali iznad Euxina.
U ovih stranah tri puci stanujui svijednim imenom zvali
su se Galli ili Celte: od koje dakle strane oni Gali do
li su. i kuda preli su u Latinsku, to nam pokazuje
|
- Livio u gori spomenutom poglavju 34., gd ovako
e: Od prelazenja u Latinsku Gallah ova smo razumli:
kada je Prisko Tarquinio u Rimu kraljevao, iz medju Cel
tah, koji u tretjoj strani Gallie stanovali su, Biturigi naj
vee vladanje imali su. Oni kralja imali su imenom Am
brigata, koi u krposti i u sri kako svojoj, tako i ob
inskoj bio je veoma zmoan: jerbo u carstvu njegovom
Galila tako u hrani i u narodu bila je plodna, da uzmlo

ato mlotvo teko ravnati se ve je moglo. Ovaj hotei

ve u velikoj starosti osloboditi od prevelikog mlotva
svoju kraljevinu, oitovao je, da Beloveza i Segoveza,
svoje sestrie, sigurne mladie, poslati e s naselci u,
koje Bogovi budu dali strane svta, i da koliko ona dva
hoedu, puka neka izberu, da ih koi narod na putu raz
biti nebi mogao. Segovezu po kocki dopale su Hercinske
Berdine, (to jest nkadanja Thringia), Belovezu mlogo
veselili put u Latinsku kocka je dala. On, (jer onaj na
rod mloge puke je imao) Biturige, Averne, Senone, He
due, Ambare, Karinute i Aulerce je izveo, i idui s pre
velikim pakah i konjanikah mlotvom do Trikastina je
doao. Alpinske planine ond suprot stajale su, koje
prejti nije bilo mogue. Ond, dok je kano ogradjene
viina berdinah derala Galle, i dok su traili glede,
kuda preko do neba segajuih planinah u drugi svt bi
reli, uzvrovanje nje takodjer je zaderalo, jerbo se je
ulo, da prihodnike traee msto stanovanja, puk Masi
lianski od Focee (gerka derava je to bila) 'na brodovih
dolazei, hoe progoniti. To Galli za zlamenje sre der
ei, dokonali su, da msto ono, gd najprie izili su iz
Ladjih na suho, bi sagradili i od dervelja prostranih uma
selo nainili. (Ovoje bio poetak sadanjegaSenja (Segnia),
Ikako svdoi Pavo Vitezovi, kojemu pristaje i Schn
Ileben: Oni isti (Galli) na Taurinskom Lazu (Taurino
Saltu; Polibio ima Taurisco) Alpine planine neprelazlive
preli su; i Tuske nedaleko od Ticina potoka u boju pro
trali, i kada su polje ono, na kojemu su se pervi put na
mstili, od Insubrah uli imenovati, po onom imenu sru
sldei, nainili su varo, i Mediolanum nazvaliga (ovo je
poetak Milana u Longobardii). Druga potle toga eta
Cenomanonah pod Elitovom vojvodom trage pervanjih
sldea na istom Lazu s privolenjem Beloveza kada je
preko Alpinske plahine prela, gd sada Brescia i Ve
rona varoi su (ond Libui stanovali) nastanila se je. Za
ovimi Salvii (morebiti Slavi, to jest Slavi, pak Gerci ili
Latini, na msto Sila pisali su. Sad i r pokvarili) starinski
puk Ligure, iz one strane Ticina jo stanujue iztrali
su. Peninsku potle planinu Boji i Lingoni preli su, ka
da ve medju Padom i Alpinskom planinom sve su bili na
punili i naselili, preko Pada (sada Po) na Ladjama pre
vezli se ne samo Etruske, nego takodjer i Umbre iz polja
protrali su, ali medju Apeninskom planinom ostali su.
Najpotlanji prihodnici Senoni od Ufenta potoka tiam do
Esim potoka zaseli su. Ovaj puk u Klusiu i potle u Rim

 48
da je doao, u knjigah nahodim: ono pravo neznade se,
jeli sam, ili s pomojom sviuh Gallah iz ove strane
Alpinah stanujuih pukah. Iz ovoga Liviova razliitoga
i razumnoga izpisanja svaki razumti more, da oni Galli
iz tretje strane Gallie bili su, indi kako Strabo pie, iz
nad Euxina doli su, gd su stanovali Moshi, Moski, ili
Heneti, kako u pogl. 7. pokazao sam; i da oni ve u
vrme Cira kralja Persianskoga morali su strano jaki i
zmoni biti, to isto pokauje, jerbo oni njega preobladali
jesu god. svta 3434. prie Is. narodjenja 566. god. Galli
pako doli su u Latinsku god. Rim. 163. indi god. svta
5414, prie Is. narodjenja 586. god. doista u vrme Alexan
dra ve po svoj Sarmati bili su se razili, i preko Istra
tiam do Tracie produljili su se, to u dogodjaih Alexandra
vidit e se. Nadalje iz Livia svaki razumti more, da
oni Galli kroz Iliriu od Sarmatie na Panoniu ili Bulgariu
iti morali su, i doli u dananju Istriu do Trikastinah pie
Livio, to jest do Tersta, koj morebiti u ono vrme zvao
se je Trikasta, i puk stanujui Trikastini, i danas pie se
Tergeste, to u izgovaranju vele slae se. Ond dulje
vrmena zaderavali su se, i kako isti Livio spominja,
jedno selo sagradili su i naselili, koje od Senonah jest. se
Senj nazvalo. Pavo Vitezovi pie, da je Belovez Senj
naselio god. svta 3440. prie Is. narod. 560, dakle 6 god.
kanie, nego su s Cirom rat imali. Jedno i drugo na dale
ko neraztavlja se, to se pako iz Livia istinsko znade, da
Belovez pod Priskom Tarquinom u Latinsku je se naselio
god. Rima 163. Is. narodjenje bilo je god. Rima 759, indi
prie Is. narodjenja 586. Nadalje iz Livia se izvodi, da
Belovez kod Senja Senone je ostavio i naselio , jerbo ovi
Senoni potli 200. godina, god. Rima 361. pod Brenom voj
vodom doli su u Latinsku, god. 364. Klusium obseli,
god. 365. Rim predobili, go. 366. iz Rima protrani, po
bieni (Div. Dec. 1. Lib. 5. a cap. 19. Msgue 29.) Kako
god pako povrovano more se kazati, da je Senone u Se
nju ostavio, ovako more se kazati, da je i Karunte u, da
nanjoj Krajnskoj i Stajerskoj. Indi Karni, Karnioli, Ka
rinti, od Karuntah Belovezovih ime svoje zaderali su, i
togod potlanji pisci piu od vrmena, kada su se Slavi u
ovu stranu Dunava naselili, ja kaem, da naseljenje Sla
vah u Iliriu bilo je pervo pod Belovezom, a pod Segove
zom u Turingii, i od ono doba sve vie i vie su se na ovu
stranu Istra selili, odkuda ona Vindelicia zvana kraljevina
je postala, pod koju Karniolia, Karintia, Stiria, Svevia,
Austria, Bavaria i strana Helvetie je spadala. Kad pako

49

laz onaj, kuda pervi Belovez svoje ete i naselce u Latinsku

je preveo, u pervo doba zvao se je po Liviu Salus Taurus,
po Polybiu Saltus Tauriscus, odkuda i puci nazvani su Tau
risci, u vrme Julia Cesara Saltus Julius, Alpes Juliae,
to jest: Laz Julia, Planine Julia, jerbo Julio Cesar kada sa
Iliri i Panoni je boj dero, onuda svoju vojsku je preveo.
Sada pako zove se onaj Laz i po Nmaki Pirnbumer
Wald", po naki Laz na Hrucicu. Iz ovoga svega izvodim
2-o Da svi oni puci pod Belovezom bili su Heneti,
potli Iliri, s drugimi Iliri, Slavi obinskom zvani, iz poko
lenja Mosohi Ilira skupzdrueni, jerbo 1) kudgodir su
od Sarmatie kroz Panoniu i Iliriu tia do Istrie putovali nigd
s nijednim pukom nisu boja imali, sto vie, niti u Panonii
niti u Iliri, kod nijednog pisca netije se, dabi se gd nasta
niti hoteli, ili nastanili bili, ili dabi iz koje krajine Panone,
ili Ilire iztrali, premda bi bili mogli; ve svuda mirno su
ili do najgornjih ztranah Ilirie, to oito svdoi, da me
dju njima i Panoni, i Iliri moralo je nekakovo priatelstvo biti
i da oni s dogovorom Ilirah u gornje strane Ilirie i potli
u Latinsku prenli su se. Ovo pako priateljstvo ja postav
ljam u slonosti jezika, u istom narodu, jer kako god od
pokolenja Mosoh, tako na jednaki nain i od pokolejma
Dodonima Panoni i Tribali uzmloavali su se, i po svoj Daci,
Moldavii, Valahi i Bulgarii raziravali, gdi s Moshini skup
pomali se i po svoj Sarmati razplodili se jesu. 2-o) Kaz
sam u pog. 7-om, da potli Trojanskog boja Heneti sa Ante
norom naselili su se u Adriu, god. Svta 2840, indi prie
Is. narod. 1160. Ovi Heneti u Latinskoj ve prie Galah 500
i vie godinah stanujui morali su se bili mlogo uzmloati i
Ikako sam kazo Padovu varo, Veronu i Ravenu ve oni za
poeli su, dakle od prikraja Adrianskog tia do rke Pada
oni ve svoje vladanje imali su prie nego je Belovez sa
svojimi Gali u Latinsku doo, ter vndar kod nijednog pisca
niti Gerikog niti Latinskog metije se, dabi Beloves sa He
neti boj dero, premda u njihov hatar najprie svoje ete
uvesti je moro. Livio doista svdoci (Dec. 1. c. 1.), da
su Heneti zaokupili svu krajinu medju morem Adrianskim
i Alpinskom planinom, kada su Eugane protrali, dakle Belo
vez na nje najprie udariti bi morao, ali Livio to nepie, ve
da je na Tuske udario, i nje daleko od Ticina potoka bojem
preoblado i protro. Ovaj dogodjaj opet svdoi, da medju
onimi Gali i Heneti ondanjimi "Stanovnici bilo je veliko
priateljstvo, ono isto ini mi se, zatobo jednakog jezika i
naroda blinjega bili su ; od ovuda i Liviovo pisanje lahko
razumti se more, gd on veli, da Gali poradi slasti hrane
vear ogled. mir. Stran. I."
i
5

 50
i navlastitovina, kojepreko alpinskih plaminahnije se nahodilo,
u Latinsku preli su. Tko im je indi kazo, kakova je u
Latinskoj hrana i kakovo tamo vino rodi? Mislim Heneti, koji
ve prie mlogostotinah godinahtamo stanovali su; oni su, velim,
Galom, koji jednaki jezik s njima govorili su, ova sva do
kazali i njima put pokazali, kojega Belovez prie opraviti
je moro, nego ete svoje onuda je vodio; zato, inimi se
kod Senja jest se zaderavo, i po Istri, Krajinskoj i Stajers
koj ete svoje izperva naselio, koje potli s drugimi Iliri i iz
Panonie prihodnici zdruene u Latinsku su se selile, kanoti
Cenomani, Slavi, Boji, Lingoni, i najpotle Senoni, koja
ista imena Slavinska vide se: kao Belovez, Sigovez, Elitov.
3) Livio koliko rate strane, i mloge izpisuje, koje Rim
ljani s Gali imali su, nigd nespominja Henetah, a znano je,
da Heneti tiam do Pada prie Galah stanovali su. Uzrok toga
I ja ovaj nahodim, jerbo Gali sa Heneti jednak jezik govorili
su, i s njimi zdruili se, i ujednih varoih iselih stanovali su,
i skupa protiva Rimljanom vojevali i zato od Rimljanah
jednim imenom Gali zvali su se. Ovo Livio (Dec. 1. Lib. 10.
c. 1.) oito svdoi, gd pise: Uvk pako nje (Patavine,
koji su bili Heneti) Gali skupstanovnici u oruju malisu.
Odkuda oito vidi se, da Gali sa Heneti bili su priateljski,
jer drugaie Gali, koji tako bili su jaki, da isti Rim su pr
dobili, i potli mlogo putah iste Rimljane u boju preobladali
i njihove velike vojvode i vojske razbili i pobili, Patavine
Hemete bili bi lahko mogli zatamaniti: to jerbo uinili nisu,
zlamenje je priateljstva, koje poradi jezika i pokolenja imali su.
4-to). Svi puci prko planine Alpinske prie nego su
Rimljani sa Iliri i Macedoni boj derali, od Rimljanah Gali
zvali su se u obinskom kanoti Istri, Liburni, i ostali iz
ove i one strane Istra stanujui, to potlanji dogodjaji poka
zati e; ali kada su Rimljani ve u Iliriu svoju vlast preneli,
onda ime Galah nestalo je i sve puke, koji od mora Adrian
skog tiam do Euxina stanovali su iz ove strane Istra, imeno
vali su Panone Ilire, zatobo sve one puke vidli su, da
jednak jezik govore, i zato nje jednim imenom imenovali su
Ilire, Doista Germane i kod Rena i preko Rena potoka sta
nujue zvali su Teutone za razluiti, da je narod drugi: od
ovud sldi, da Iliri morali su drugi i razliiti jezik od Germa
mah govoriti, tojest Slavinski.
5-o) Iz jezika i govorenja najvema razpoznaje se
pokolenje od pokolenja, narod od naroda, puk od puka:
indi kakov jezik govorili su u obinskom Iliri, Istri, Liburni,
Panoni i drugi do Euxina puci u vrme ono, kada su
Rimljani doli u Iliriu, onakov jezik govorili su i prie Rim

 51

ljanah od postanja svoga, niti more istinsko stajati ono

potlasnjih mudracah izmiljeno, i smhavrdno govorenje,
da svaki narod kroz sto godinah svoj jezik prominja, to je
golema la: nego da svaki narod svoj jezik izpraviti, oistiti
i popraviti more, to je istina, i to u doli nie pokazati. Sada
pako svi pisci isti njemaki svdoe, da Liburni to jest Karni,
Karnioli, Karinti, Stiri, Svevi, Austriaci, Bavari, u vrme
Rimljanah zvali su se Vindelici; Vindi pako potli kao i
Iliri svi zvali su se obinskim imenom Slavi, jerbo Slavinski
jezik svi skupa govorili su: dakle ovaj isti jezik od postanja
svoga govorili su, i bili su Heneti i Slavini, premda od Ger
kah, i potle od Latinah Galizvali su se. Ovo su oni dokazi,
iz kojih ja za istinsko derim, da oni Gali, koji pod Belo
vezom naj prie po gornjoj Iliri nastanili su se, potle pako
u vrme Priska Tarquinia, prie Is. narodjenja 586 god. u
Latinsku preselili su se, bili su Slavi, koji su iz onih
prko Istra stranah doli, i ovi naj prie Istar Dunavom
morebiti nazvali su, po namri Dona, koi kod Azova u
more Euxinsko utie, i Europu od Asie dli. Okolo ovog vr
mena, ili malo kanie morase takodjer i poetak Vindobone,
IVienne, naim jezikom sada Beavaroa postaviti. U ostalom
svaki, koi ova tio bude, neka mi oprosti, da ja od milenja
drugih pisacah odstupljujem, koji nikakove dokaze napervo
nestavljaju, nego samo iz svoje pameti pisali su, i one Gale
Tuiskone ili Germane imati hoteli su. Ja indi ova ostavljam
sudu svakoga istine ljubitelja, neka svaka dobro promotri, i
ako vee dokaze za Germane imade, neka za nje one deri,
meni je dosta, da ovi puci i dan danas Slavinski jezik
govore.

Kako Eneti, potle Slavini nazvani po Europi razili

su se, i jeli materinski narodni jezik jednoga puka"
more se na drugi jezik preokrenuti, i jeli se more
popraviti ili pokvariti.
Kazo sam u pogl. 4. kako Panonio Sina svoga Tribala
naselioje sa Iliri u dananju Bulgariu, i kako Ilire preko Istra.
je naselio, koje Panone je nazvao, koji potlam razplodili su
se na daleko, i iroko; doisto Berosus (in Fragm. Lib. 2)
pie, da Masa, sin Aramea, imao je pet vojvodah: Geta,

Daka, Banona, Briku i Tinu; da ovi sinovi bili su iz

pokolenja Panona, od onuda more se misliti, jer pravo znati
nemore se, jeli Bano, ime pradda, ili u vijem kolnu. Pa
nona je imo, i jerbo istinsko zde se, da Daci u dananjoj
Dacii stanovali su, Gete pako, u Valachii, od kojih u dogo
djalih Alexandra dojde razgovor, jerbo indi puci ovakovih
imenah nahodili su se, mora se kazati, da i vojvode, od
kojih oni puci imena zadobili su, morali su biti. Indijerbo Be
rosus pie, da svipetibili su vojvode, mora se misliti, da njihovi
puci bili su se verlo uzmloali. Ovi puci potli sa onimi,
koji su od Mosoha dolazili, morali su se s vrmenom zdruiti,
i Sarmatiu, i sve strane do mora Baltinskog kada su napunili,
u otoke svega kraja Botanskoga (Sinus Botanicus) je su
se preselili i u Skandinaviu, i u sve strane Europe. Stogod
indi nmaki pisci piu, da Tuiskoni stanovali su do Euxina
iz one strane Istra, to se njima more dopustiti, ali prie stano
vali su, nego je Panonio Ilire prko Istranaselio, i nego je po
kolenje Mosoh u Sarmatiu, i potli na ovu stranu Istra selilo;
jer potli doista stanovati nisu mogli, i ako koji puk Tuis
konah je ostao, onaj Enetom morao se je podati, i potlim
jednak jezik, i vladanje Enetah poprimiti. Ovo, da istina je,
isti dogodjaji, imena varoah i mstah oituju, i isti nmaki
pisci izpovdaju. Ovako Schnleben od Krajnske piui
, 5. S. 8. num 6.) pie: Ovo doista povrovano neka
bude, da Vindi i Vendi, koji kod primorja Kodanskoga
(Baltikoga) stanovali su, vie putah u druge kraljevine
naselce jesu vodili, zato nebi bili mogli takodjer u strane
gornje Panonie priti, i varo jedan odsvog imena nazvati
lindobona, i dapae vrujem, da od istih Vindah sagradjena
je Vindonusa u Helveti, koja od Germanah i dan danasnji
(premda poruena) zove se Windish Ovo isto Min
sterus od Germanah piui svdoi: Viena, najpoglaviti
vojvodstva Austrianskoga varo, je jos pri Is. narodjenja
naseljen, i od Sarmatskog puka Narodnim, ne pako Rimskim
jezikom nazvan, jerbo ona krajna biae nko doba vindika,
i prie Is. narodjenja u Vieni stanovali su Sarmate i Vindi.
Ovo isto Pater Sebastian Inspruger (Hist. Austr. c. 2. S. 2.)
svedoi: Njezin (Viene) pervi poetak okol god. svta
3990 postavljam, u ko vrme istini prilinije Venedi (dru
gaie Slavi) ovu sebi za obstanak jesu utverdili, od kuda
i Windobohna najprie, kano: , der Wenden Wohne od
Germanah jest se nazvala.
Ovako isti Nmaki pisci
piu: a zaisto da bi sve one varoe i sva msta popiso, u
kojih Vindi svoje ime ostavili su, mlogo pisati bi morao,
ali radi veega povrovanja, samo nkoja popisati u,

 53
kako Sarmete Vindi po svoj Europi bili su se razirili. Naj
prie u Helveti varo Vindonisa nkadanji, sada malo msto
Vindi zvano; zatim Lacus Venetus, sada Lacus Cellen
sis: od kojega Pomponio Mela (lib. 3 c. 2.) U Britanii
ili Engleskoj, Venta Belgiarum, od koje se zove i biskup
Ventanski; opet Venta Iceniorum s varo, REngleski Caster
zvan, kod potoka Ventfar; opet enta Silurum, Engleski
r Gvent, to jest varo Venta; opet Windogladia, n
maki Kronburn ; opet Windom," nmaki TFarnheim ;
opet Windomar varo, potli Dolanda zvan, engleski Ebiche
ster. U Kranceskoj dananjoj da su bili puci Veneti zvani,
pie Cesar (lib. 3. et lib. 7) i Plinio (lib. 4, c. 18), od
kojih i Ptolomeo (lib. 2. . 8.) i Strabo (lib. 4.), gdi je
varo Venetia, kako isti Cesar imenuje. Ovaj varo, kako
Samson Abavile(Francez) pie usvojojgrafii, zove se sada
Mennes; opet otoci Venedah, Rat Venedah Senata Vene
dah izpisuje se kod Jul. Cesar: Ova sva oito pokazuju;
da Vendi ili Vindi po svih stranah Europe bili su se razili.
Sada nadalje akobi tko hotio znati, jeli materinski na
rodni jezik jednoga puka more se preokrenuti, pokvariti,
ili popraviti; nato odgovaram, da to sve more biti: i ovo
dogodjaji mlogi ue. Ovako znademo, da Gerki jezik u
staro doba po svoj manjoj Asi i po Europi (pri uenih ljudih)
bio je raziren, sada ve samo u Gerkoj zemlji, i to malo
nahodi se; znademo, da u Latinsku Enea s Gerci jest se
naselio, ali sa svojimi Trojani Latinski jezik poprimio; zna
demo, da u vrme Rimljanah Latinski jezik po svem svtu
bio je najglasovitii, ali sada u svtu nigd neima naroda,
koi bi Latinski pravi jezik govorio, ve samo od uenih ovaj
jezik uzderaje se. Odovuda vidimo, da po svoj Latinkoj,
Spanjolskoj, Franceskoj, Engleskoj novi jezici postali su,
i govore se, i samo Slavinski Nmaki i Gerki koreniti, na
rodni, i materinski jezici u Europi usderali su se. Da pako
i ovi jezici mloga kroz toliko vkah , po tolikih ratovih i
tolikom pomanju narodah mlogo stranskih rih poprimaju,
od perve istoe rih i izgovorah mlogo u mlogih krajinah
izgubili su, to je istina; ovako ako Krajnsku, Koruku,
Stiriu uzmemo, ond Slavinski puci mlogo od nmakih
rih uzeli su; ako Sveviu, Austriu i Bavariu, to sve pod
nkadasnju Vindeliciu je spadalo, ondi sam jezik nmaki
sada govori se, gd prie Slavinki jest se govorio. Od kuda
ono mora se kazati, da gd godir narod koi u veoj skup
tini jest se mogo tako zaderati, da potlim od drugoga
razliitog jezika naroda nije bio tako preobladan, dabi veom
stranom medju onaj narod se naselio, i svoj jezik i isto vla

 54
danje uveo, onaj narod svoj materinski jezik premda po
kvaren je uzdero. Ovako Iliri i Slavini, u Cernoj Gori
Dalmacii, Liburnii, Panoni, Kroacii, Serbii, Bulgarii, Mora
vii, Bohemii, Poloni i Moskovi svoj Slavinski jezik jo
uzderali su, jerbo ove krajne nijedan narod nije tako pre
dobio,dabi veom stranom drugoga jezika nadvladajui narod
bio naselio. Da pako starinska Vindelicia nmaki jezik
veom stranom je poprimila, uzrok toga nahodim, jerbo sve
krajne Slavinskog naroda po dugovitih i stranih ratovih
od puka verlo su se bile spraznile, navlastito god po Is.
narodjenju na sverhi 400 do 500, kada Rimsko carstvo za
padno jesu predobili, i na tri strane s velikimi vojskami se
razili. Na jednu stranu Gete pod vojvodom Alariem La
tinsku i Rim predobili, na drugu stranu Vandali pod vojvo
dom Genseriem Spanjolsku i potli istu Afriku zadobili, na
tretju stranu Markomani, Merovingi zvani pod vojvodom
Markomirom svu Nmaku i Galiu predobili, i ondikar
svoje kraljevanje utverdili. Odkuda udo je, kako u Iliri
mogli su se suzderati, gdi s istonim carstom vkovite
potli rate opet imali su. Porad ovoga uzroka god. Is. okolo
770, Franci i Saxi, koji od Rimljanah progonjeni u otoke istra
ne sadanje Danie preselili su se bili; odanle povratili su se
u dananju Frankoniu i Saxoniu, gdi sve dalje i dalje svoje
vladanje razirili su, najprie kraljevinu Turingah, gdi je
Segovez bio se naselio, medju se razdlili, potle kada se je
Merovinsko kraljevsko pokolenje uterlo, pod Pipinom
kraljestvo Galie zadobili, i pod njegovim Sinom Karlom
Velikim sve zapadno carstvo zadobili. Da su pako Franci u
Frankoniu god. Is. 500 doli, pogle Georg. Hbner de Fran
conia et Saxonia, et. Thiringia.
Da jezici isti, narodni mlogo popraviti se mogu; to se
dvoumiti nemore. Sto se Ilirskoga dotie, on nikakove pro
membe neterpi. Nmaki u staro doba mlogo razliit je
bio, nego je sada, jednoga i drugoga nkoliko rih ovdi
napervo staviti u, da se vidi, koji je bolje naravske svoje
Izgovore zadero. Najprie Ilirskoga jezika napis u Rimu
u Manastiru Aracelitanskom nahodi se i dan danas sldei:
Katarini Kraljici Bosanskoj, Stipana Hercega od sve
toga Sabe: od poroda Jeline, T i kue cara Stipana
rodjenoj. Tomaa Kralja Bosanskoga eni: Koja ivi
Godin 54 i premnu u Rimu na lito Gospod. 1178. etc,
Bohori, Palatin, Lambecio, Kollar, Bombardi, Assemann,
Du Cange, Szaszki, ovaj napis pokauju: i svakih Ilir i
Slavinac more kazati, i koi godir jezik na znade, mora izpo
vdati, da ovim rim niti u izgovoru niti u istoi nita ne

_55_

fali, i kako ove ri prie 350 god, izgovarale su se , tako i

dan danas, niti lpe i istie izgovoriti se nemogu. Sada
doneti u napervo slone izgovore , koje Ennenckel na
poetku 13-11 -vka Friderz'co bellz'coso je prikazo, kada
Friderik god. Is. 1232. ritcrah ili plemenitih 200 jest na
inio, kako ri Herrgottu Monum.-Aunri. Tamo i. Dis.
3. S. 12. naso sam:

'

Die deutschen Reime von 1282.

Dar-nach der Chuizzer Fridreich,

Gepol einen hof, der war reich,

Da kamen die Furstcn all dahin,
Di tummcn, und die hetten Sinn,

Da fur auch Sicherleich,

Der edel Herzog Fridreich ,
Er /ur mit in an seiner Schar,
Daz ich etc sag, duz ist war.
Zwai hundert Ritter wolgclan,
Die furen scharlach Chuppen an
Die wurden gcworcht wo! mit Flei-z,
Dadurch ein edel Strich waizz,

Gie von edelin Scharlach get,

Dez vrewt sich da der Hitler muet,

Newe Schilt und newes gerait,

Furien die Hitler unverzait. etc.

Svaki German sadanjeg vrm'ena neka sudi, na ko

liko nmaki jezik jest se popravio; ja. doisto jo pod
Josipom carom nmaki jezik sam uio u kolah, ali
kazati mogu, da prenapisanc mloge ri nerazumm. Ovo
indi neka bude dosta kazano od Enetah i njihovog jezika,
i njihovoga u Iliriu, u Latinsku, i po Europi naselenja

ne ostave

xi.

Od dogodjajah Ilirah pod Alexandrom kraljem Molosal,

bratom

Olimpie, i ujakom Alexandra Macedona ve

likoga nazvanoga od god. Rim. 415.

Pokazo sam u pogl. 8-om, kako Filip kralj Macedo

nah ker svoju Kleopatru udao je za Alexandra brata
Olimpie svoje ene, i kako je on u vrme pira poginuo.
Ovaj Alexander, drugaie kralj Molosah, potli Epirotah
nazvanih, kako Livio (Dec. 1. Lib. 8. . 2.) pie, god.
Rima 415 prie Is. Narod. 330., odbrodio se je u Latinsku,
i po Latinskoj robio. God. Rima 423. kod Pestoje u Latin
sku unio, sa Lukani i Samniti boj dero, nje pobio, i sve
strane tiam do Rimljanah robio, sa Rimljani pako mir
nainio (Liv. Dec. 1. Lib. 8. c. 15.) God. Rim. 429., kada
je od Tarentinah, bio pozvan na pomo, prie nege je io,
upita Jupitra Dodonea, jeli bi srtan onaj put njemu bio?
Odgovor dobie, da se uva Pandosie varoa i Acheronta
potoka, koi od Moloskih planinah tee kroz Tesprotah
krajnu u more. Ovaj Jupitra izgovor verlo Alexandra popla
i, i zato to bere vojku sakupi i u Latinsku se odbrodi:
tamo mloge varoe i sela porobi, i vie od 300 najple
menitih u suanjstvo u svoju kraljevinu odrati; vojsku
pako svoju na tri berda ne daleko od Pandosie varoa
razredi, da odanle na sve strane lanie robititi more. U to
vrme kie plahe i dugovite nastanu, vode velike izajdu,
i sve ravnice medju onimi trimi berdi maliu tako, da od
jednog berda k drugomu dojti nije bilo mogue. Lukani i
drugi Latini skupe se, i na ladjah iz nenada dva berda ob
kole, vojsku Alexandrovu na onih dvih berdih razbiu i rasti
raju, i tretje berdo, gde kralj Alexander sa izabranimi
svojimi u taboru je bio, od sviuh stranah obsdnu. Imao je
Alexander 200 Lukanah kod sebe, koji bihu protrani iz
luke, i koje za najvrnie sebi je dero: ali oni dogovorie
i se sa svojimi domorodci, da, ako njih u varo natrag pri
mu, oni Alexandra iva ili mertva njim predati hoedu:

 57
isto Lukani obeahu. Medjutim Alexander, da po junatvu
sebe od nastojee pogibeli oslobodi, sa svojimi izabranimi
na nepriatelje udari, nje razbie. Lukanskoga vojvodu pro
tiva sebi "vojujuega ubie, i skupi svoje junake, koji su se
iz drugih berdah razbali, i dojde do potoka, preko kojega,
budui voda most odnesla bila, kada su njegove eta gazile,
od beanja umorne poele su psovati potok: Pravo se zove
Aheron. Sto ujui kralj odmah prepade se, sajui se
na proroanstvo Jupitra, i zato stade, neznajui to bi radio
bili ilo na potok, ili ne: ali sotim njegovi vojvoda njega upita,
da to misli u tolikoj pogibeli, gd Lukani sa svojimi eta
mi ve pribliajuse, koje kada vidi kralj pribliati se, iz
vadi goli ma, i u potok najai, i kada je jurve iz potoka htio
iziti, jedan Lukan iz daleka njega skopjem probode. Mertvo
tlo u vodu pae, koje potok do strae Lukanah je donio.
Strano Lukani tlo mertvo tergali su, na polak preskli,
jednu polu u Kosenciu varo poslali, drugu zaderali, i na
ruglo kamenjem i strlicami u njeg se bacali. Sto videa
jedna siromana ena, poe moliti se, da joj prmda raz
mercvarenu onu polu poklone, da ovka svoga i dtcu kod
nepriateljah u robstvu imajua, kraljevskim kostim moe
biti jo izkupi. Ovako mercvarenje prestade, pola u Kosencii
zakopana; kosti pako od one pole u Metapontu knepriateljem
poslane, odanle u Epir odvezene k Kleopatri eni, i k sestri
Olimpi. Ovako Alexander kralj Epira alostno svoj ivot
doverio jest. Od ovuda vidi se, da kraljestvo u pervo do
ba Dodonensko, potle Molosko, zatim Epirsko, sada Albania
zvano od Mora Jonskog dananju Albaniu i Dalmaciu imajue
uvk od postanja jest samo za sebe stajalo, i glasovito bilo,
zatobo mloge brodove i brodita je imalo, i istim Gerkom,
i Latinom poznano, ali k tomu i strano je bilo. Ali osim
ove bile su i druge po Iliri kraljevine, koje vlastite svoje
kralje jesu imale, kako u sldeem poglavju vidt e se.
Ova pako od Alexandra kralja Epira pie Livio. (Dec. 1.
Lib. 8. . 21.).
T
:
-

Od dogodjajah Ilirah u vrme Alexandra Velikoga.

Alexander Veliki po smerti otca svoga Filipa postao
je kralj Macedonah god. svta 3674 prie Is. narod. 326 kako

 58
Laurentius Berti rauna. On je najprie Gerke, koji poeli
su se bili buniti, tako sebi podloio, da svi njega za vojvo
du protiva Dariu Persianskom kralju nazvali su. Strah je
dini je imo od Ilirah i Trakah, koje u mloge krajine raz
dljene, k tomu blinje susede jake i bojne dobro je poznao.
Poradi toga, da kraljevinu njegovu Macedoniu, kada se on
u dalenjoj Asi bude zaderavo, nebi porobili, ili morebiti
osvojili: pervu brigu je imo s njimi zavezni mir i sdrueno
pajdatvo u ratu Asianskom sa lpim nainom, ili ako dru
gaie nebi moglo biti, sa silom nainiti. Dakle s vojskom
svojom iz Amfipola varoa, koi na medji Macedonie i
Tracie je bio, najprie na Trake, koji prez kralja u skup
vladanju ivili su slobodni, je udario; za deset danah doao
je do Berda Haemus, sada turski Balkan zvanoga, u dana
njoj Romani. Ond veliko mlotvo Trakah skupljenih je
nao, koji s okovanimi koli i s naperenimi kosami, sve putove
zajazili su; oni pako na vija msta planine namstili su se,
da odanle bolje braniti se, iakobi nje nepriatelj obkruiti hotio,
onda kola na njega izpustiti mogu, to i uinili su. Ali
- Macedoni od Alexandra podueni, nki na stranu uklanja
jui se, drugi na zemlju legajui i sa titi se pokrivaju,
od sve pogibeli obranili su se, i ovako veliku viku podignuvi
Trake to videe poplaili i rastrali su. Alexander sproti
preko planine Haemus je preo, i protiva Tribalom do
potoka Lygiusa je doo. Sirmus (od koga Srm i varo
Sirmium). Tribalah kralj biae: On kada zau, da Alexander
dolazi, enu, dtcu i ostalo ne bojno drutvo, u otok Peuku
sproti je poslo (ovaj otok morao je biti u Valahi, gd je
sada nova Orava). Od ovoga otoka nazvani su Peucini, puk
koji se drugaie imenom Bastarnah zove, od kojih potle
dojti e razgovor). Na ovaj otok i Traci, blinji Tribalom,
jesu pobgli, i isti Sirmus potle tamo jest uteko: ostalo Tri
balah mlotvo ostalo je na drugom otoku. Alexander indi
Tribale traei, kada je iz umah na prostor nje izmamio,
njima se pobie, gd 3000 mertvih ostade, drugi u ume se
razbzae, malo ih ufati. Potli ovog boja Alexander k Du
navu primako se, i dojde do otoka na koi Tribali k Trakom
pridruili su se. Ond njemu tako suprotstali su, da su ga
preobladali i odtrali. - Odanle Alexander potegnu se
do Getah (do dananje Valahie); kada je obno 1500 ko
njanikah i 4000 pakah prko Istra na ladjah bio prevez:
Gete to videi zaudili su se, da Alexander za jednu no
preko potoka najveega s vojskom jest se prebrodio;
prem da njih do 4000 konjanikah, i vie od 10,000 pakah
skupilo se je, u ume svi su se razbali i posakrivali.

50

Alexander u prazni njihov varo (imena nepie) unio i

svega poruio. U ovo msto doli su poklisari od sviuh
pukovah kod Dunava stanujuih, i od Sirma Tribalskoga
kralja, i sa svimi savez priateljstva naini. Pie Sup
plementator (D. Curti da su i od Germanah poklisari doli,
ali da to od nkojega pisca Germanskog pridato je, ve to
pokauje, jer u ono vrme niti za ovu r German,
ulo se nije; i Germani, Celte, Gali, kako gori pokazo
sam, zvali su se (poglej pog. 8). Sto pako Strabo pie
(Lib. 7), da u ono vrme Alexander Gale, koji oko
Adrianskoga mora stanovali su, je pohodio, za nainiti
njimi savez priateljstva, to je moglo biti; jer oni Gali, koje
nkoji pisci Celte zovu, bili su Eneti, Slavi, to u pog. 9.
pokazo sam. Sto pako od Germanah pie se da nje Alex
ander pito je, ta bi se najvema bojali, i oni odgovorili su,
to samo, da se boje, da nebo na njih nebi se sruilo, toje
jedna izmiljena pripovst, koja iz nijednoga rukopisa sta
rinskih pisacah pokazati se nemore. Alexander od onog
msta put u Panoniu je uzeo, i na putu zauo, da Klito
Bardila, Peonski kralj kod Macedonie, protiva njemu se je
podigo, i da Glaucia, Taulantiah kralj k Bardili jest se
pridruio. Nki su mu kazali, da i Autariate na njega
udariti e. On indi u Panoniu kralju Lagaru Agrianah, veli
komu otca Filipa priatelju, i Alexandru dobro poznanomu
jest hitio, i s njim savez priateljstva ovom pogodbom u
tverdio. 1-o Da bi Lagar kralj Agrianah Autariate u miru
- dero, iako bi to zapoeli, na nje bi udario. 2-o Da njemu
pomo od svojih konjanikah protiva Asiatom dade; Alexander
pako njemu za priateljstvo utverditi, Cinu sestru svoju,
bere li u Pelu varo svoju Macedoniu povrati se, za enu
dati e. Po ovoj pogodbi Alexander od Autariatah oslobodjen,
to naj bere vojsku protiva Bardili i Glauci odvede, i
sdvoumnim bojem s njima se pobie, i najposle mir i priatelj
stvo s njimi naini. Od ovuda, ini mi se, iao je k Galom,
koje ja za Henete ili Slave derim, i pokazao sam; ali od
njih Kurtio nita nepie, dosta da Strabo. (Lab, 7.) spominja.
Ova sva iz Suppl. O. Curti Lib. 2. popiso sam. Odkuda svaki
vidti more: 1) da niti Alexander, niti Filip otac njegov Ilire sve
nikada nije predobio; 2) da u vreme Alexandra Iliria, od Ilirah
moebiti na mloge krajine razdljena, svoje kraljevine i kra
ljeve je imala, kano je bio Sirmo kralj, Lagar kralj Agrianah,
opet kralj Autariatah, kojega ime nespominja se, morebiti
da su imali skupno vladanje: Bardila kralj Peonah, Glaucia
kralj Taulantiah : gdi je jo kralj Epira, kamo su Traci.
Ova su tako oita, da lire slobodne i nepreobladane oituju;

 60
3) da one krajine u Iliri ona ista imena su zaderale do
vrmena Alexandra, koja su jo od Ilira i njegove dtce
zadobila, to njihovu slobodnost pokauje; 4) da Iliri,
premda u mloge kraljevine razdljeni, onaj isti jezik ma
terinski su zaderali, i svoje nepreobladanje tiam do Rim
ljanah; jer kada njih Alexander nije mogo predobiti, doista
potli Alexandra nitko ih nije preoblado, do Rimljanah: od
kuda 5) izvodi se, da kakovim godir jezikom govorili su
u vrme Rimljanah, onakovim da su od postanja govorili,
mora se pravo suditi i za istinsko derati. Alexander,
kada je sa svimi Iliriskimi kraljevi i okolinjimi puci mir
bio utverdio, na Gerke, koji opet buniti su se poeli, u
frikom udari, i nje sve na pokornost pritra, i s privole
njem sviuh za vojvodu protiva Dariu jest nazvan, i vojsku iz
Macedonah, Gerkah i Ilirah, kako Sup. . urti Lib. 2.
pie, 32,000 pakah, 5,000 konjanikah izabranu sakupi,
i 180 ladjih. Sa ovom vojskom je u Asiu preo, i svu
Asiu predobio. Kakove bojove Alexander sa Dariom je
dero, koi bi rado znati, neka Q. Kurtia ita, ja samo ona
popisati u, koja na Ilire spadaju.
Alexander, doavi k Troji varou, odmah pohodi grob
Ahila, i kod njega Bogovom Aldove prikaza, govorei, da
on po materi svojoj pleme svoje izvodi od Ahila: poglej
pog. 8. gd pokazo sam da Olimpia mati Alexandra bila je
ki Neoptolema kralja Epirotah; Epirote bili su Iliri, od
kuda sldi, da glasoviti Ahil i veliki Alexander bili su od
kervi Ilirske (ovo pie: . urtius Lib. 2. pag. 20. editionis
Bipontanae). Nakoliko pako Alexander Ilire je protimavo,
to svdoe Alexandrova govorenja, koja je na svoju vojsku
imo, prie negobi na nepriatelja udario. Ovako kada pervi put
na Daria hotio je udariti, na Ilire, koji od razbijanja glaso
viti bili su, je govorio, kada je vojsku nepriateljsku zlatom
i skerletom sijajuu njim pokazao: dete i mlahavim
enam zlato junaci otmite: neplodne planinah vaih berdine,
gole i vkovitim ledom omerznute stne s plodnim persian
skim poljem i zemljamizamnite. (. urt. Lib. 3. pag. 48).
Odovuda vidi se, da Alexander Ilire za velike junake je
dero: ako indi Macedonom i Gerkom za diku slui, da su
Daria preobladali, i Asiu osvojili; doista jednaka Slava i
Ilirom dati se mora, jer prez njih, kako god Troju prie
mlogo vkah, tako niti Asie nisu predobili. Ovo svdoi
i drugi boj kod Arbele, gd svu vojsku svoju, s jedne
strane s konjanici Agriani, s druge strane sa Iliri je po
krio, i nje tako namstio, da na svaku stranu, gd bi
pogibelj bila i sila, na pomo dojti mogli su. (. urt.

61

Lib. 4. pag. 112). U ovih dvih bojevih Alexander svu

jakost Asiatah je zatamanio, i uprav u Babilon varo svega
carstva, i poradi starinstva, i radi zmonosti naj poglaviti,
je io: odanle u Persipol, u staro vrme Ninive zvan, veliki,
i glasoviti varo, kojega u pijanstvu po nagovoru jedne
bludnice ene je popalio. Potli preko berdinah Kaukaz
zvanih doo je u varo Marakanda zvani. Onamo pokli
sari od Scitah Abiah k njemu doli su, koji bili su slobodni
uvk od kada Ciro je umro; onda pako Alexandru podloili
su se s drage volje. Narod ovaj bio je jako pravedan, i
miran, oruje samo onda je potrbovo, kadabi tko na njega
silom udario. Ove Alexander milostivo primi, i onda Penidu
svoga vojvodu k onim Scitom, koji preko Tanaja stanovali
su u Europi, je poslo, da im kae, da preko Tanaja po
toka ne prelaze; nadalje njemu je zapovd dao, da i one
Scite; koji iznad Bosfora stanuju, pohodi, i sva msta dobro
promotri, potle toga Alexander s vojskom k Tanaju pri
makne se, i varo od svog imena Alexandriu u sedamnaest
danah sagradi. Kralj Scitah, koji preko Tanaja stanovali
su u Europi, nemogui varoa terpti sebi na vratu lee
ega, poalje brata svoga Katasu s velikim mlotvom
konjanikah, da varo porui, i Macedone od potoka Tanaja
protra. Ovd popisati u svu okolitinu i velikou i
jakost Scitah, kako u O. Curtiu nahodim. triane Tanais
od Scitah, koje Europeanske zovu, dli; isti potok Asiu
od Europe odluuje. Drugaie Scitah narod nedaleko od
Tracie stanuje, od istoka pram polnoi prua se, i Sar
matah, ne kako nki mislili su, blinja, ve ista strana
jest; uprav zatim kraljevinu drugu preko Istra, tojest Du
nava posduje; u Asi skradnje Baktriane zasie: koga pra
ma sveru najblinja jesu msta, ona velike ume i pustinje
strano na daleko obuzee. (sada zove se Siberia). Ovako
. urtius lib. 7. pag. 243. Od ovuda vidimo 1) Da u
vrme Alexandra Sarmatia bila je strana Scitie, to jest, da
oni Scite kod Tanaja u Europi stanujui vladanje svoje u
Sarmatiu razirili su. 2) Da Scite oni ne daleko od
Tracie stanovali su, i uprav preko Istra ili Dunava kralje
vinu drugu posdovali su, to je ona kraljevina, Vindelitia
potle nazvana, odkuda ono moje govorenje potverdjuje se,
gdi sam kazo, da iznad Euxina stanujui Scite,ili Gali ve pod
vojvodami Belovezomi Segovezom poslali su naselce, i da Be
1ovez pervi Enete u gornjoj strani Ilirie i od Bea do Istrie
je naselio; jer on kako sam kazo u Pogl. 9. god. svta 3414,
prie Is. narodjenja 586 u Latinsku naselio se je. Alexander
Veliki god. svta 3674 postao kralj prie Is. Inard. god 330,

62

indi od vrmena selenja Beloveza na ovu stran Dunava 200,

i vie trideset godinah do Alexandra je prolo; sto da je
mogue, svaki dopustiti more. Ovako isti Scitah govornik
u govorenju svomu, koje na Alexandra je imo, svdoi,
kojegovorenje ja na nalirskijezik mojim itateljem napervo
stavljam preokrenuto, da znadu, da oni Scite, koji su bili
pravi Slavi iz pokolenja Mosoh, sa Iliri pomani i sdrueni
bili su pametni, i kako. O. Curtius pie: Scite nisu kako
drugi barbari priproste i tupe znanosti; nego medju njimi
imade mudrih, i pametnih, koliko godir narodu bojnomu
zadosta je. Doista, da oni mudri, ovji i poteni bili su,
ve odonuda vidi se, jer oni nisu hoteli sproti na Alexandra
udariti, nego priateljstvo s njim, i mir svoj zaderati, poradi
toga po obiaju naroda dvadeset poklisarah k njemu poslali
su, iz medju kojih, kada ih je Alexander preda se zvao
najstari ovako govorio je.:
Da bi ti Bogovi bili dali toliko tlo, kolika je elja
serdca tvoga, sav iroki svt zadosta nebiti bio. Jednom
rukom istok, drugom zapad bi grabio, i kadabi to ve za
dobio, jo elio bi znati, gde velikoga Boga jasnost prebiva.
ovako doista sam neznabo, to eli. "Frope de u
Asiu; iz Asie prelazi u Europu. A posle ako sav o
vanski narod nadvlada, sa umami i sngom i potoci i
divjom ivinom bojies biti. Zar Ti neznade, da velika der
veta dugo rastu, a u jedan as izkorene se? Budala jest,
koi na voe njihovo gleda, a viinu nepromatra. Pazi, da
kad se na verhunac popeti bori, s istim granjem, kojega
se deris, neopade. I lav je kada god manjih pticah hrana
bio: i gvozdje herdja pojede. Nita nije tako stalno, emu
tobom? Nikada u zemlju tvoju koraili nismo. Tko si, od
kudili dolazi, neemo da znademo mi u velikih umah
stanujui. Niti podloiti se ikomu hoemo, niti vladati nad
kim elimo. Dobra naa jesu, da Scitah narod poznade,
jaram volovah, plug, strli i bukara. Ova potrbujemo i za
priatelje i proti nepriateljem. Hranu priateljem damo po
mojom volovah pribavljenu, u bukare njima vino bogo
vom prikaujemo. Na nepriatelje strlicom iz dalika, kopjem
iz bliza udaramo. Tako Sirianskog kralja, i potle Persian
skog i Medinskoga nadvladali smo, i bio nam je otvoren
put tiam u Egipat. Ali Ti, koi se diis, da razbojnike pro
ganjati dolazi, sviuh narodah, koje si polazio, razbojnik
jesi. Lidiu si predobio, Siriu okupio, Persiu osvojio, Bak
triane pod tvojom vlastjom imade, Indiu pohodio. Sada vo
i na marvu nau zgrabljve i lakome ruke tvoje prua.

63

to ti treba blago, koje ti glad zadaje, Pervi od sviuh pri

pravio si sebi glad u sitosti, da im vie imade, tim vema
za onim, to neima, hlepi. Zar nezna, od kad ve kod
Baktrianah lei? Jo nje nisi podloio: Sogdiani ve za
poee boj biti: rat ti se iz preobladanja radja. Jer premda
veji i jaji jesi od sviuh, ali opet tudjinu za gospodara ter
peti nitko nee. Projdi sada preko Tanaja, vidit es, kako
daleko razirili su se Scite, ali nikad ih predobiti nee.
Sirotinja naa hitria e biti, nego tvoja vojska, koja tolikih
narodah plne vue. Opet kade bude mislio, da smo mi
daleko, u tvom taboru vidit e nas: jednakom hitroom i
sldimo i beimo. Scitskim pustinjam, ujem, da i Gerci
rugaju se; ali mi pustinje od ljudih prazne vema nego va
roe i bogata polja ljubimo. Dakle sru tvoju stisnu
tima rukama uvaj: zklizka je, i silom derati se nedade.
Koristno svtovanje pokazat e bolje budue nego sadanje
vrme. Zauzdaj sru tvoju, lanje e nju ravnati. Nai
kau, da je sra bez nogah, ter da samo ruke i krila
imade : Kad ruke prui, krila nikad pograbit nedade. A naj
posle, ako Bog jesi, dati umerlim dobroinstva mora, a
me njihova otimati: ako li pako ovk jesi, to, to jesi, da
uvk biti es, umisli. Budalasto je, na ona misliti, poradi
kojih sam na se tebe zaboravi. S kojimi boja nederi,
kano dobre priatelje more imati; jerbo i najstalnije je
medju jednakimi priateljstvo; a oni dere se za jednake,
koji medju sobom u junatvu nisu se ogledali. Koje preobla
da, nemisli, da su ti priatelji: medju gospodarom i slugom,
neima priateljstva; u miru takodjer pravda rata obderaje se.
Nemisli, da po zakletvi Scithe mir nainjaju: vru der
ati, jest njihova zakletva. Gerko je to porutvo, koji
pisma nainjaju, i bogovim se kunu. Mi zakon u istoj vri
derimo. Koji nepotuju ljude, Bogove varaju. Niti tebi
priatelja trba, od kojega dobrovoljnosti dvoumi. Uostalom
nas i Asie i Europe "uvare imat e : sa Baktriani, samo
to nas dli Tunaj, medjimo se. Preko Tanaja tiam do Tracie
stanujemo ; Tracia s Macedoniom sastaje se, kau: Obo
dvojemu carstvu tvomu nepriatelje ili priatelje hoes nas
imati, razmisli se. .
Ovo govorenje Scitah, i ostala msta iz Q. Kurtia
hotio sam zato izpisati u naemu jeziku, da svaki, koji ovo
moje popisanje dogodjajah Ilirskih tio bude, more znati, tko
su bili oni Scite, koje su drugaie Gale u staro doba
zvali; i gde su stanovali. Jerbo pako i Scitski govornik
u svom govorenju oito izpovda, i prie tog isti pisac
0. Kurtia je popiso: da kraljevinu drugu iz ove strane

- 64

Dunava ne daleko od Tracie posduju, more se pitati, gd

ta njihova kraljevina stajala je. Ovo ako saznati hoemo,
moramo napervo uzeti one kraljevine Ilirie i Panonie, kuda
Alexander prie svojskom je hodio, nego je u Asiu prebrodio
se. Vidilismo pako, da iz Macedonie najprie u Traciu je
udario, iz Tracie preko Hema planine na Tribale, to jest
dananje Bulgare, kojiuh kralj bio je Sirmus. Ovaj kralj
imao je i iz one strane Dunava svoje vladanje, i govori se
da je imo dva otoka morebiti jedan gdje dananji Srm, i gd
varo, Sirmium od Sirma kralja nazvan je stajo, medju
Savom i Dunavom, kamo Tribali i Traci bili su se skupili,
i Alexandra junaki odtirali; druga morala je biti iz one
strane Dunava,moebiti u onoj strani dolnjoj medju Dunavom
i Tisom, u staro doba Marusius zvanom. Jerbo pako na
ovaj nijedan otok Alexander nije se mogo prebroditi, pie
Kurtio, da po Dunavu spustio se je Alexander do Getah, a
vojska njegova moralajeiti po suhu kroz Bulgariu i ondi preko
Dunava je se prebrodio u dananju Valahiu, gd nikoga
nao nije, s kim bi se pobio, i zato onaj varo, kojega ime
nepie se, je poruio; ali onde poklisare od sviuh pukovah,
koji kod Dunava stanovali su, i od Sirma kralja je primio, i
sa svima mir i priateljstvo jest utverdio. Odanle pie Kur
tius, daje pohodio Lagara kralja Agrianah, svoga priatelja,
i kakovu pogodbu njim jest nainio, gori popiso sam.
vaj kralj Agrianah morao je vladati u gornjoj strani medju
Tissom i Dunavom; jerbo pako, kako pie Q. Kurtio: Alex
ander Lagara je molio, da ga brani od Autariata, indi morali
su biti njegovi blinji komie, dakle u ovoj strani Dunava
stanovati morali su, morebiti u danasnjoj Slavoni medju
Dravom i Savom: jer u dananjoj Serbii stanovali su Dar
dani, iznad njih Peoni medju Tracium i Macedonium, Tau
lanti pako u gornjoj Horvatskoj i u Dalmacii kako iz He
rodota pokazo sam. Ovako puci Ilirski stanovali su. Kadije
dakle njihova kraljevina iz ove strane Dunava stajala? Na
ovo ja poyrovano kaem, da od Bea dananjega, kako
Austria: Stiria, Karintia, Karniolia zasie jo pod Belove
izom jest se poela, i potli sve vema i vema one strane
sa Eneti jesu se napunile, koje jenom rjom zvale su se
Vindelitia: pod koju je spadala i Svevia, i Bavarska, u
kojoj su stanovali Boji. Ovako pravo je mogo kazati go
vornik Scitah, da ne daleko stanuju od Tracie, jerbo Libur
nia nije leala daleko od Tracie, pod kojom su morebiti i
Dardaniu razumvali. Ovo su oni dokazi, koje jo kod
nijednog pisca nisam tio, ali iz kojih se more razumti,
kada i kako jest Be zapoeo se, i kako je Vindelitia

 65
postala, i ako bi tko mene pobio, zato Eneti, Slavi, u
Bulgariu, Panoniu i po drugoj Iliri nisu se naselili; ja mu
na to odgovaram, da one strane bile su ve napunjene sa
Ilirskimi narodi; i jerbo ovi narodi poradi jednakoe jezi
ka sa Eneti Slavi terpeli su se, zato njima one strane gornje,
gd nije bilo toliko naroda" odpustili su; i isti Eneti Slavi
bili su od narave pravednoga i potenoga serdca, da nisu
hoteli nikoga uznemiriti u njegovom vladanju, ve su
zadovoljni bili, samo ako im se je msto dalo, gd su se
mogli nastaniti: nadalje i to mogu kazati, da isti Vindi ve
i u dolnjoj Panonii, i u Bulgari bili su sa Iliri i Panoni
pomani, i skup stanovali su; jer Filip Otac Alexandrov
imao je ve rat sa Ateom kraljem Scitah (ne Atya
kokobi Madjari radi izvoditi: O. Kurtio pie Athea, toje da
leko razliito od Aya), to je moralo biti iz ove strane
Dunava, jer on nije mogo preko Dunava projti: a nepie, da
je preko Dunava na ladjah prebrodio se. Neka indi Schn
leben i ostali nmaki pisci, koji bi radi one Scite sa svom
silom Germane nainiti, pokau iz kojega im drago sta
rinskog pisca, da Germani po svoj Sarmati preko Dunava
iz ove strane blizu Tracie stanovali su; to ako ikoi sta
rinski pisac oito je piso, onda im se dopustiti bude moglo,
da oni Scyte bili su Germani, i da sva Sarmatia i Vindelitia
nkadanja iz Germanah preokrenula se je po udnovatom
dogodjaju na Vinde ili Slave. Ovakovo udo nestide se
Nmaki pisci iz Aventina Lib. 1 svemu svtu napervo
staviti, gd on veli: Bili su ond i Germanah istonih (koje
Sarmate, i Scite pisci dogodjajah, mi Venete, oni sami
sebe Slave zovu) govornici. Ovo su ri Aventina Ger
koga pisca, koje tako razumno, tako razloito su pisane,
da svaki istine ljubitelj mora kazati, da oni Germanah isto
nih govornici nisu bili pravi Germani, nego da su bili onoga
naroda, kojega pisci Sarmate i Scite, a Gerci Venete
zovu, a sam Narod onih Germanah istonih sebe zove
Slave, tojest Bilisu onde i istonih Scitah, ili Sarmatah,
ili Venetah, ili Slavah govornici. Ovo su bili oni govor
nici, od kojih gori kazo sam, kada su k Alexandru u Va
lahii od sviuh Dunavskih stranah kao poklisari bili doli;
gd sam kazo, i opet kaem, da ja nevrujem da ova r
Germanah u Aventinu nalazi se, ali ako se i nalazi, Aven
tim tako je raztumaio svoje pisanie, da svaki more razu
mti, tko su bili oni Germani, da su bili Slavi, koje nki
pisci Sarmate i Scite, a Gerki pako pisci Venete zovu.
Ovo doisto nije lpo, da nmacki pisci iz Gerkih pisacah
stvari popisane na opako okreu; na jednaki nain i ono
vear ogled. Itr. stran. I.
i
6

 66
nevalja, da domorodni nai pisci list plementine i pos
dovanja po svoj Iliri od Alexandra Ilirom danoga, na svtlo
pred svim uenim svtom dati nesramuju se: to po mo
jem slabom sudu nikakovo Ilirom potenje nedonosi, i
nikakovoga dokaza pravoga neima ; jer to la je, dabi
Alexander Ilirom one krajine dao, koje oni ve pod Ilirom
posdovali su, kada od Macedonah jo ni glasa nije bilo.
Pokazo sam pako, da niti otac Alexandrov Filip, niti isti
Alexander Ilire nikada sve nije nadvlado, dakle onu slo
botinu, koju im nikada nije mogo uzeti, nije im nikada
mogo niti dati; nadalje u onom listu Alexander podpiso se
je u Alexandri varou, kojega je dao nainiti kod cervenog
Mora; a znade se, da on potle kod Arbele najvei boj sa
Dariom je imo, gd sa Agriani konjanici, i sa Iliri svu svoju
vojsku tako je pokrio, da nje na svaku stranu, gdi bi bila sila,
imati je mogo: poli pako Alexander nikada vie Alexandriu
Varoa nije vidio; jer kada je svu Asiu obio, umro je u
Babilonu. Ova sva O. Kurtio izpiuje : od kuda vidi se da
onaj list jest izmiljen.
I
"
"

Od Dogodjajah Ilirah po smerti Alexandra Veli

koga, i Alexandra kralja od Epira.
Vidli smo u pervanjem poglavju, koje kraine, i koji
kraljevi po Ilirii i Panoni u vrme Alexandra Velikoga
bili su, ter kako i gd Scite, tojest Veneti, ili Vindi svoju
kraljevinu ve u ono vrme iz ove strane Dunava nasta
nili su, i da oni Vindi bili su oni isti, koje Rimljani i Gerci
Gale imenovali su. Sto po smerti Alexandra Velikoga
po Ilirii, Panonii i Vindeliti radilo se je, to nijedan pisac
nespominja: ali da po Ilirii, Traci i Panoni kralji u svojih
kraljevinah, i potle tiam do Rimljanah obstajali su, to e
pokazati imena kraljevah, od kojih u buduih dogodjajih
govoriti e se. Sada od potrbe je znati, kada, i koje go
dine Alexander Veliki je umro. Po raunu Brietia postao je
kralj god. svta 3679., prie Is. narod. 330., kadaje 20. god.
star bio, potli nkoji piu, da 10. god. nkoji da 12. god.
je ivio: indi morao bi umrti bio, god. svta 3682. ili okolo
god. 3683. prie Is. Narod 318. Livius, Dec. 1 Lib 8. . 21.
pie, da god. Rima 429. Alexander kralj Epirotah je po

67

ginuo kod Aheronta potoka, i one iste godine da varo Ale

andriu u Egiptu Alexander veliki je podigo, koliko potli
godinah je ivio, premda svega Q. Kurtia protio sam, nisam
nigd nao. Ovo indi neka bude zadosta kazano, da potli
smerti Alexandra, kako Asia, tako i Macedonia, i sva
Gerika na mloge krajine i kraljevine bila je raztergana.
Kralji pako od Epira ostali su jako glasoviti, kako i prie bili
su. d sele indi dogodjaji oniuh samo Ilirah dojti e na
pervo, koji u Albanii, to jest Epiru, i Dalmati stanovali
su. Potle smerti Alexandra kralja od Epira, kako Brietio
bilei, bio je kralj Epirotah Kassander. Ovaj Akarnane,
Ilire je skupio, i njima na Etole udario, i Leukadu varo
predobio. Kako dugo je ovaj kraljivao, to se nepie. Kasan
der okolo god. Rima 431. je postao kralj, kada C. Sul
pitius, i O. Emilius veliki vojvode Rimski bili su. Za
Kassandrom bio je Domitar kralj od Epira, kako Pavo Vi
tezovi pie. Domitar da je dao Macedonom slobotinu,
odkuda sldi, da oni pod vlastjom tudjina morali su biti.
On je Menelaa, brata Ptolomeova, koi je bio vlastnik od
Cipra, kod Salamine preoblado, i istog Ptolomea, koi na
pomo bratu Menelau je doo, u boju je pobio i protro.
Potli mlogo godinah po Gerkoj i Asi je robio, naj
zada uhvatjen u Asii alostno je poginuo. Koliko godinah
je kraljevo, neznade se : ali da potli njega Piro glasoviti
kralj od Epira je bio, to svdoi Livius. Dec. 2. Epit. Lab.
12. Jerbo Piro : kada su Gali Senoni, koji do Esim po
toka preko Gada najdalje u Latinsku bili su se naselili,
poklisare Rimske bili smakli, Rimljani njima rat su na
vstili, i L. Ceciliu pretora svojskom protiva Galom poslali
su, kojega Gali svojskom njegovom skupa jesu izskli.
U to vrme i Tarentini brodove Rimske porobili su, i voj
vodu brodovah Rimskih ubili; poradi ta Rimljani pokli
sare k Tarentinom poslali su, koji bi zadovoljnost za ui
njene kvarove od Tarentinah traili; ali Tarentini, pokli
sare Rimske proibali i protrali su; od kuda njima rat
navstili su Rimljani. Tarentini, znajui jakost Rimlja
nah, protiva kojoj sami braniti se nisu zadosta mogli, po
zvali su Pira na pomo, koi takodjer god. Rima 462. u
Latinsku s jakom vojskom jest se dobrodio. Protiva
Piru je M. Valerio Levin veliki Rimski vojvoda s vojskom
nesrtno vojevo, i strano pobien neznase jeli iv uteko.
Potli boja kada je Piro mertve Rimljane promatro : sva
tlesa proti nepriatelju okrenuta je nao, to zlamejne ju
natva je bilo. Piro potle boja robei tiam do Rimavaroa
je doo, i kod Rima tabor svoj naredio. U to vrme zbor

 68
Rimski K. Fabricia poalje u tabor k Piru, da izkupi od
njega sve zasunjene Rimljane: ovoga Piro jest nagovaro,
da ostavi Domovinu, i k njemu se priloi, ali zabadava, to
Fabricio nehti: Piro pako sve uhvatjene Rimljane brez
svake cne je odpustio : i Cineu svoga vojvodu k zboru
je poslo, daga u Rim pusti, da ondi sa zborom Rimskim
mir naini: ali po nagovoru Ap. Klaudia to Piru zbor Rim
ski nije dopustio. U to vrme Kn. Domicio broj sviuh va
roanah Rimskih je nainio, i bile su na broju 278,222 glave.
. Fabricio veliki vojvoda zatim opet sa Pirom pobie se,
ali preobladan u Rim utei je moro. Od ovuda more se
suditi, kako glasovit bio je Piro kralj, i kako jaku,
bojnu uenu vojsku je imao, doisto ovoga i Anibal gla
soviti je hvalio poradi znanosti boja i junatva. K. Fa
bricio bio je veliki vojvoda god. Rima 470. dakle mlogo go
dinah derao je Rim obsedjen. Pod vojvodstvom Fabri
cia jedan uskok iz vojske Pira doao je K. Fabriciu, i
njemu obeao, dae Pira otrovati: kojega Fabricio sa
pokazom k Piru je poslo : veliki zaisto dokaz potenoga,
i istinskoga, junakoga serdca od strane Rimskoga veli
koga vojvode. Ovako Liv. Dec. 2. Epit. Lib. 13. Piro
kada Rima nije mogao predobiti, u Siciliu odbrodio se je,
i ondi robio, odanle kada se povrati, svratio se je u Lokri
varo, i porobi ga zato, toje Rimljanom vran bio, iz cerkve
takodjer Proserpine, koja Boica na glasu bila je, silne
novce i blago pokupi: ali kada se na more pusti, strano
more pobuni se, njegove brodove raztepe, i one ladje, na
kojih novci i blago iz cerkve Proserpine je bilo, natrag u
Lokri baci: to videi Piro sve novce i blago Boici na
trag povrati: spoznajui, da Bogovi jesu uvrdjeni. Liv.
IDec. 3. Lib. 9. c. 14
Potle toga dogodjaja Piro iz Sicilie natrag u Latinsku
povrati se, i kod Rima vojsku svoju na suho izvede, god.
Rima 477. Kada Kurio Dentato bio je veliki Rimski vojvo
da. Ovaj sve Rimljane za boj prikladne je popiso, i koj
nebi hotio u bojiti, njegovu kuu, i sva dobra dao je pro
dati, ovako silnu vojsku sakupivi na Pira udari, i njega
od Rima i iz Latinske je protro. Od onuda Piro od
brodi u Argos. Liv. Dec. 2. Epit. Lib. 14. Daje pako u
Gerkom varou Argos nesrtno poginuo, to spominja
Livio Dec. 3. Lab 9. c. 14. Ovde sada dobro mora se
amtiti, kada Gali Senones, poeli su sa Rimljani boj der
ati, to se je pripetilo god. Rima 460. ili. 461. jer god. 462.
Piro ve u Latinsku je se dobrodio. Od ovoga Pira
ini mi se da Dodoneanci, Molosi, nazvani su Epirote, i ona

69

strana Ilirie, koja se je zvala u pervo doba Molosia, potli

zvana je Epir; morebiti i Latinska r Pirata, to e Trei
morski razbojnik, jer Piro bio je strani morski razbojnik,
i drugi potle, kralji od Epira po moru i posvih otocih i
Gerkoj strano robili su. Kvar neizreeni, da Liviove
mloge knjige, neznase po kojoj nesri poginule su, iz
kojih dogodjaji Ilirah i Rimskih ratovah bi se bolje znali.
Da pako Epirote bili su najjai na moru do vrmena Rim
ljanah, to e se iz sldeih dogodjajah vidti.

Od kraljevah Epira, i Ilirah, do Teute udove

ralja Agrona, do godine Hima 608.
Po smerti Pira kralj od Epira bio je Pleurat; u vrme
ovoga kralja Breno vojvoda Galah, sa Bolgom, i Ahi
koriom Ilirskimi vojvodami sloio se je, i svu Macedoniu i
Gerku robili su tako, da niti Delfinskoj cerkvi nisu opro
stili: ali kada su cerkvu poeli robiti, strana meava je
napala, gromovi, led, munje, plaha kia tako udari, da
od straha bati morali su, i mlogi od gromovah, i od Ger
kah, koji na nje beee udarili su, mertvi ostae. Schn
leben iz svog Pausanie in Atlicis Lib. 1. pie, da Breno
sakupljenom vojskom svojom sva msta Ilirah tia do Ma
cedonie je porobio; ovo Appian (De belo Illyrico) dru
gaie pie, najmre: da Breno bio se je sa Iliri Autarii sdruio
i da drugi Iliri Skordisci, Medi i Dardani sa Gali ili Celti
u Macedoniu i Gerku navalili su, i mloge cerkve poro
bili, niti istu Delfisku nisu propustili, gdi mlogi poginuli su.
Ovo Apiana svdoanstvo jest istinsko, jerbo slae se sa
drugimi dogodjaji, naj prie sa onim to Livius Dec. 4.
Lib. 8. c. 11. pie Gali u velikom mlotvu pod Brenom
vojvodom doli su k Dardanom, ond buna nainjena, do
20,000 pod Leonoriom i Lutariom kraljii od Brena od
druili se, i u Traciu otili, i do Bizantia doli; od kuda u
Asiu preli, kod Halin potoka se nastanili, i potili Galo
greciu podigli, koje Manlio vojvoda jest preoblado. Od
ovuda vidi se, da Galli, koji prie sldeli su Brena, morali
su imati uzrok, da su se od Brena oddruili. Ovaj uzrok

je bio ini mi se, jersu vidli ond mloge puke Ilirske sa

vojvodami k Brenu pridruiti se, i moebiti da nita nije
bilo za nje, gd bi se nastanili, zato oddruili su se, da si
msto najdu, gd bi se naselili: ovaj uzrok ini se da i
Pausania (in Phocis) potverdjuje, gd on pise Da Breno
i Ahikor vojvode odili su u Panoniu, Bolga pako pokraj
Macedonah svoja stajalita imali su. Evo ista msta,iz kojih i
ovi vojvode bili su: Ateneus takodjer (de expeditione
IDelphica de Ipnos lib. 5.) Da Gali od Delfinske cerkve i
protrani, povratili su se u svoja msta u Iliriu. On jo od
Batanatia vojvode pie, koi skupa s Brenom, Bolgom,
Ahikorom bio je, i da u ono msto povratio se je, gd se
Sava u Dunav utie; od kojega ono msto zvalo se je Ba
tam, potle pako Baka, i danas zove se. Od ovoga Bata
natia nki izvoditi terse se pokolejne Batjaniansko, kano
Schnleben: Bombardius Topograph. Hung. Part. 2.
item Append. Carniol. c. 5. S. 1, Nro. 12. Od ovuda istin
sko vidi se, da Breno s velikim mlotvom Galah u Iliri s
drugimi vojvodami Ilirskimi i Panonskimi jest se zdruio,
i u Macedoniu i Gerku robit io. Ali sada pitati se more,
kada Breno, i s kojimi Gali, i od kuda je doo u Iliriu?
i kako on sa Ilirskimi vojvodami mogo se je sloiti? Na
ova pitanja odgovara mi: da Breno je sa Gali, koji su se
zvali Senoni, doo u Iliriu iz Latinske, u vrme ono, kada su
ih Rimljani bili nadvladali, oni pako ne hotei se Rimljanom
podati, i neimajui u Latinskoj msta, gd bi se zaderali,
provratili su se u Iliriu, kadi su njihovi stari bili; i ovo je
dokaz one istine, to sam kazo, da oni Gali, koji pod Be
lovezom naselili su se po Istri, Krajnskoj i Liburni bili su
Slavi, i Vindi, sa Iliri ve pomani, i zato mogli su se
vojvode Ilirski njimi sloiti: ova pako da istini prilina
su, iz Livia more se pokazati. Pokazao sam u Pogl. 9-om,
da Gali Senoni pod vojvodom Brenom preko Pada potoka
tia do Esim varoa Umbrie bili su se naselili, god. Rima
364. Klusium varo obseli su, god. Rima 365, Rim varo pre
dobili osim Kapitoliuma, god. Rima 366. bili potueni i pro
trani s kraljiem svojim Brenom. U Poglavju pako perva
njem 13-om pokazo sam, da ovi isti Gali, to jest posldci
oniuh, sa Rimljani bili su zapleteni u rat, god. Rima 461.
da su poklisare Rimske smaknuli, Rimskoga pretora L.
Cecilia s vojskom skupa izskli, i pobili, i da Piro, kralj
irotah s vojskom svojom ve u Latinsku se je dobrodio,
god. Rima 462, i god. Rima 477. od velikoga vojvode Rim
skoga iz Latinske jest protran od Kuria Dentata: jerbo
pako Rimljani nikada nijednomu nepriatelju nisu oprostili,

 71

dokle njega ili sasvim nisu preobladali, ili on sam njima se

nije podao; od ovuda sldi, da Rimljani kada su Pira iz
Latinske protrali, opet na Tarentine, i na Gale Senone
sa svom silom udarili su; od kuda nadalje sldi, da Gali
Senoni, koji ve sto godinah u Latinskoj su stanovali, nemo
gui se protiva sili Rimljanah braniti, nehotei se pako
Rimljanom podloiti, sa enami i dtcom povratili su se u
Iliriu, odkale su njihovi predji doli. Jerbo pako ona m
sta u Ilirii i Panonii kroz sto godinah ve napunila su se
::
:: od
:: Brema
:: pod
:: vojvodami
:: ::
:: ,:
Livio pie
Deonorom
i Lutarom
oddruila su se, i msta gd bi se nastanili, traili su.
Ova da su se tako dogodila Livio (Dec. 2. Epir. Lib 15.)
svdoi, gd pie, da su Tarentini preobladani; Umbri i
Salentini prodali se, od Galah pako Senonah razgovora
vie nikakvoga neima. Ova pako sva morala su se pripetiti,
od god. Rima 577. do god. Rima 490. Jer potli taki Rim
ljani, kako Tarentine preobladali su, sa Kartagenci, koji
Tarentinom na pomo su bili doli, rat su zapoeli, i god.
Rim. 490. Kn. Kornelio veliki vojvoda Rimski bio je od
Penah tojest Kartagenacah uhvaljen (Liv. Epir. Lib. 12)
Ovd mogo bi tko misliti; kako to more biti, da Breno, koi
god. Rima 366, sa svojimi Gali od Furia Kamila iz Rima
protran i pobien je bio; sada opet kroz sto godinah mogo
je dojti u Iliriu sa svojimi Gali? Na to lahko svaki more
odgovoriti, da ovaj Breno morao je biti sin ili unuk onoga
Brena, to pako svim velikim vojvodam i kraljem u pervo
takodjer vrme bilo je navadno, da imena svojih starih
zaderali su. Premda i to mogue bi bilo, da onaj Breno vie
od sto godinah je mogo ivti, jer i dan danas nahode se
ljudi stari na vlastito u Moskovi po sto dvadeset, i tri
deset godinah. Potli Pleurata bio je kralju Epiru sin nje
gov Agron. Od Agrona piu Geriki pisci, Polibi (Lib.
2. c. 4.) Appian i Dio Cassio, da je bio moguam i jaki
na moru, da je otoke Korcijru (naki sada Ker:f, a po
talianski Corfu) Epidamnu i Faru pridobio. Pat. Bede
kovi i drugi mlogi misle, da je ovaj Agron varo Agriu
u Panonii podigo, odkuda bi sldilo, da on mad svom li
riom i Panoniom je vlado, ali to stajati nemore; pokaz
sam u dogodjaih Alexandra Velikoga, da Lagar bio je ve
kralj Agrianah u Panoni, dakle i varo Agria moro je
biti ve prie nego ovaj Agron rodiose je, ito nkoliko v
kah. Agron, kano i drugi pervanji kralji od Epira, imao
je dananju Albaniu, Epir, Dalmatiu, i morebiti gornju
Horvatsku, gd je sada Lika: u drugih stranah doista bili

 72
su mlogi kralji, kako ve pokazo sam, i potlanji dogo
djaji nadilje pokazati e. Nadalje od Agrona gori spome
nuti Gerki pisci, piu, da je Demetri kralju Macedon
skomu za plau sto manjih ladjah na pomo protiva Etolom
sam vodio, i Etole junaki preoblado ; mlogo robstva i
plna zadobio, i jerbo potli rata verlo veseo je bio, to je
Etole nadjao, odve tokodjer jest se napio, i tako strane
sandjie (bodac) njega je pograbio, da u njemu jest pre
minuo. Kako dugo je kraljevo, i kada umro, neznade se.
Potli smerti Agrona kraljevae njegova druga ena imenom
Teuta, jer pervu enu Triteutu jest protro bio, i ona imae
s drugimi vojvodami brigu na Pinea sina Agronova, kako
isti Agron naredio biase. Teuta ponosita kraljica, jerbo
i zmona i na moru jaka, Skerdilajdu (Serdovlada ?) voj
vodu brodovah slala je po moru robit. On mloge Rimske
ladje takodjer porobio i zaokupio jest. Od ovuda tuba
na zbor Rimski dana je. Zbor Rimski posla k njoj poklisare,
Kaja i Lucia Korunkana, da ju opomenu, da kvare ui
njene nadokladi, i vie po moru nerobi; ona nato ljuta Lucia
dade smaknuti, zatim jo veu silu ladjih poalje u Ger
ku robit. Korciru, koju Etoli bili su oteli, opet predobie,
i Demetria Faria vojvodu u Korciru postavi. Ovo Rimljani
ujui njoj rat navste. Od ovoga rata Livio (Dec. 2. Epit.
c. 20.) spominja. Zatim Caju s Lutatius i Aulus Posthu
mus Rimski vojvode god. Rima 508. sa silnom vojskom
na nju udarie: Caju s Lutatius sa 200. ladjih doavi
Corciru po izdaji Demetria zadobio. Sto videi drugi otoci,
predadoe se Rimljanom: zatim Ardiei, Partini, Atintani,
Farii k Rimljanom priklonie; Teuta ostavljena od svojih,
odnese se u varo Rison, i poalje poklisare k vojvodam
Rimskim molea mir: kojega jest zadobila tom pogodbom,
da morske brodove i ladje derati nesmie, i da Rimlja
nom svake godine hara plaa. Ovako perva, i najjaa
Ilirah kraljevina podjaram Rimski podala se prez svakoga
Ikervi prolvanja i rata, i Rimljani pervi put u Iliriu stu
pili su sa lahkim, ali potli do Julia Cesara i do Augusta,
indi vie od 200 godinah mloge kervave rate s Iliri Traci
imali su, dok su ih sa svim preobladali, ali nikada mirno
posdovali nisu, ve tri sto godinah poli Is. narodjenja sa
Sarmati i Slavi pod razliitimi imeni vkovite kervave rate
imali su, dokle napokon od Slavinskih narodah preobladani
sve zapadno carstvo pogubili, i svi tako izginuli su, da u
nijednoj krajini njihov narodni Rimski jezik, niti u istom
Rimu obstajati nije mogo.

73

P o glav

V.

Od kraljevah i dogodjajah Ilirah od god. Rimu (508.

do god. Rima 559.
Po smerti Teute, Demetrio Fario izdaica, koi Korciru
Rimljanom je izdao, uzeo je za enu Triteutu koja perva
ena Agrona je bila , i mati rodjena Pinea. On indi brigu
mladoga kralja Pinea i sve kraljevine na se je uzeo: i zato,
da ono, to po izdajstvu kvara kralju i kraljevinije ui
nio, kano obskerbitelj natrag zadobije, poeo je one va
roe, koji Rimljanom bili su predani, pod vlast Pinea
spravljati: ali Rimljani sproti Marka Livia i Lucia Emilia
s vojskom u Epir poslali su ; koji za sedam danah predo
bili su grad tverdi Dimalo, koga da predobiti se nemore,
Iliri derali su: za kojim svi ostali gradovi i varoi Rim
ljanom podali su se. Demetrio uteko je u Macedoniu;
Rimljani pako varoe, gdi su brodita bila, za se zaderzali,
a ostalu kraljevinu Pineu jesu ostavili s pervanjom pogod
bom, da hara naredjeni svake godine Rimljanom platja.
Ova su se pripetila god. Rima 531. U to vrme Skerdi
lajda Teutin vojvoda drugi koi je bio, sam sebe u onoj
strani Epira, koja se s Macedoniom medji, za kralja nazva,
i Filipu Macedonskom kralju protiva Etolom pomo dade,
i malo posl sa privoljenjem drugih velikaah i stareinah
za kralja se dade prozvati, u to ime, da i onu stranu
kraljevine, koju su Rimljani za se zaderali, od njih otme,
i vladanje Epirotah, kako je bilo pod Agronom, rasiri.
Skerdilajda, jerbo Filip kralj Macedonah njemu polag po
godbe nije platio za pomo protiva Etolom poslanu, u Ma
cedoni kod Leukade i oko Malke je robio. U to vrme
Rimljani k Pineu poklisare poslae, da navadni hara plati,
ili, ako platiti nebi mogo, da poruke (jamce) u Rim po
alje. Filipu pako kralju Macedonah poslalisu iste pokli
sare, da mu kau, da Demetria Faria uskoka iz Epira
Rimljanom predade. Ova su se pripetila god. Rima 534. pod
vojvodami Rimskimi C. Terentiom Varonom, i L. Emiliom i
Pavlom. (Liv. Dec. 3. Lib. 2. c. 21.) Demetrio Fario i
bojei se, da nedojde u ruke Rimljanom, poe Filipa "
Ikralja Macedonah nagovarati, da on na Skerdilajdu udari,
i Iliriu pod vlast svoju spravi, to njemu lasno e biti, za
tobo on (Demetrio) mloge priatelje imade, koji k njemu
e se sproti pridruiti, i ovako potli Filip sa pridruzenimi
Iliri mogo bi rat u Latinsku preneti, i zajedno kralj od Epira

 74
postati. Mladost Filipa lahko se je dala na to nagovoriti:
Filip indi skupivi veliku vojsku iznenada na Skerdilajdu
udari. Skerdilajda u stiski budui, pomo od Rimljanah
traiti bi prisiljen. Rimljani sproti od brodita Lilibetan
skog deset ladjih Skerdilajdi na pomo poalju, s kojih po
mojom Macedone od Lisse je protro. Ovako Polibio
(Lib. 5.). Filip kralj na to ljut, vojsku od sviuh stranah poe
protiva Rimljanom kupiti, i sve puke okolo nagovarati,
da se protiva Rimljanom podignu. Poradi toga Pavo Elio
veliki vojvoda Rimski po zapovdi zbora Rimskoga poslao
je M. Valeria Levina za poglavicu u Macedoniu; god. Rima
549., dojduu godinu 550. P. Sulpitio veliki vojvoda u Mace
doniu doo si vojskom i rat s Filipom kraljem zapoeo.
Sulpitio s brodovi doo je u brodita Ilirah, i medju Apolo
niom i Draem (Dyrrhachium) varoi kod Apsa potoka
tabor postavi: odanle L. Apustia s vojskom u Macedoniu
poalje, koi mloga msta i varoe u Macedoni osvoji
(Liv. Dec. 4. Lib. 1. c. 24.). Potle ovog srtnog poetka
od rata, kraljii i vojvode blinji do Macedonie, u tabor
Rimljanah doli su, Pleurat sin Skerdilajde, koi Rimljane
na pomo je zvao, i Aminander Atamanah kralj, i Bato
kralj Dardanah, sin Longara. Longar sam za sebe rat sa
Demetriom, otcem Filipa kralja Macedonah je dero, od
kuda vidi se, da Dardani jaki bili su; ovima Sulpitio je
Ikaz Da Pleurata i Batona pomo onda e potrbovati,
kada vojsku u Macedoniu uvede. (Liv. Dec. 4. Lib. 1.
c. 25.) Kako potli Rimljani sa Macedoni boj su bili derali,
to na moju dogodovtinu nespada, samo toliko mogu kazati,
da Iliri vojvodi Rimskomu Sulpitiu bili su verlo na pomo;
jerbo kada je Filip sa skupljenom vojskom na Rimljane hotio
udariti, Dardani u Macedoniu su navalili, mloga msta ro
bili i palili tako, da Filip obno morao je vojsku Rimsku
ostaviti, natrag se povui, i najbolju stranu vojske i ko
njanikah s vojvodom Atenagorom protiva Dardanom po
slati, da ih iz Macedonie protra, i Robstvo i plno otme;
ali Dardanom nemogae nita nauditi; jer kada je na stranji
ereg Dardanah udario, oni okrenuvi se protiva Macedonom,
nje odmah susbili su, i premda su po svem putu na Dardane
navaljivali, nitar manje njima nita oteti nemogahu, ali niti
nauditi, jerbo isto malo ih je poginulo, ranjeno nto
vie, a ufajen nijedan; jerbo neizlaze budalasto iz reda,
ve sdrueni skupa i biju se, i odstupaju: (ovako Liv.
Dec. 4. Lib. 1. c. 29.) odkuda vidi se, da Iliri Dardani
bili su verlo bojan, i u boju dobro nauan puk. Rat sa
edoni doverio je, T. Quintio vojvoda Rimski. Ovaj

 75
svoj Gerkoj slobotinu izvikati je dao, da ovako Gerke
Rimljanom priklonitie naini, i lanie pod vladanje Rimsko
uvede. Pleuratu kralju od Epira Partine, i Likus, puce
Ilirske, koje Filip pod se je bio spravio, je dao, (Liv.
IDec. 4. Lib. 3. c. 12.) Morebiti onaj Likus je dananja
Lika i Kerbava. Mir pako s Filipom Macedonskim kra
ljem je nainjen god. Rima 554., kada veliki vojvode Rimski
bili su L. Furio Purpureo i Marko Klaudio Marcello. Potle
toga nikakovi dogodjaji od Ilirah nenahode se do god.
Rima 559. Moram ovdi pobiljeiti, da pod velikimi vojvo
dami Rimskimi L. Furiom i M. Klaudiom Marcellom god.
Rima 554. sa Gali Boji rat se je doverio, i od ovih, koji
nisu Rimljanom se hoteli podati, mlogi preselili su se u
Vindelitiu, tojest u Liburniu Ilirie.

Od dogodjajah Ilirah od godine Rima 559. do godine

Rima 567.
Godine Rima 559. veliki vojvoda Rimski M. Acilio
protiva Antiohu kralju od Asie bio je od zbora Rimskoga
s vojskom poslan. Prie nego je M. Acilio u Gerku bio
doo: Antioh u Halcidi budui, traio je i od Gerkah i od
drugih narodah pomo protiva Rimljanom, i onde ve sa
svima je dero: tamo i od Epira doli su poklisari, i kralju
u ime svega puka kazali: da Epirote Antiohu kralju supro
tivni nisu, ali njemu protiva Rimljanom na pomo nemogu
drugaie biti, nego ako ih on sa svojom vojskom i na kopnu
i na moru more uvati od Rimljanah; to ako more, tako
onda oni z drage volje pripravni su pustiti ga i u brodi
ta svoja, i primiti u varoe; akoli pako to nemore,
tak oni mole se, da on to od njih nepotrbuje, da bi nje
brez pomoi i oruja u Rimski rat navuko (Liv. Dec.
4. Lab. 6. c. 5). Od ovuda vidti se more, da Epirotam
ladje i oruzje od Rimljanah bilo je uzeto. Medjutim u pro
letju Antioh iz Halcide, gd je pirovao i oenio se, s voj
skom pro je u Akarnaniu; i ond Medion varo po lukav
tini vojvode Mnesiloha i Klita pervog poglavice Akarna
mah zadobio je; varo takodjer Tiriu po istih izdaicah hotio
je osvojiti, ali odanle biae protiran: zatobio Kn. Octavio s
vojskom poslan od Kvintia velikoga vojvode ve u Leukadu

 76
ladje jest bio prebrodio. Akarnania bila je derava Ilirah i
u skupvladanju prez kralja stanujuih. Potle toga iste go
edine Acilio veliki vojvoda sa Antiohom kod Termopile pobio
se, njega u boju preoblado, i u Asiu protro je; zatim
Etole, koji Antioha u ovaj rat navukli su. Kada je Herakleu
varo silom predobio, nagnao je Herakleance, da u Rim idu
mir traziti. Acilio od Heraklee u Ahaju jest se odbrodio,
kamo od sviuh stranah poklisari imali su dojti. Tamo i
Epirotah poklisari doli su, kojima Acilio ovako odgovori:
da on pravo neznade, bili Epirote za nepriatelje, ili pako
za mirne dero, od toga zbor Rimski sudit e: svu njihovu
pravdu on na Rim naslanja: radi toga posla 90 danah mira
njima daje. Od kuda Epirote sproti u Rim otili su, i budu
da se pravo braniti nisu znali, zbor Rimski njima odgovor
dade, da su milost zadobili; premda se pravo nisu oprav
U vrme rata sa Antiohom, Etoli, puk veliki i jaki,
nezadovoljan sa Rimskim vladanjem, podigo se je, i mloga
msta Macedonah osvojio: ali kada zaue da su Rimljani
Antioha sasvim preobladali, i da Marka Fulvia velikoga
vojvodu ve u Gerku alju, poslae poklisare u Rim, da
mira zadobe : ali ve kasno biae; jer M. Fulvio k Apo
loni varou svojskom ve se je dobrodio, i ond s vojvo
dami od Epira ve od rata je imo. Poglavice od Epira
svtovali su M. Fulviu, da Ambraciu, poglaviti varo Akar
manah, koi puk sam od Ilirah sa Etoli bio se je sdruio,
obsdne, to Fulvio jest uinio. Ambracia biae tverd
varo, pokraj kojega potok Areton velik, da ladje po njemu
broditi se mogu, je teko. Kod ovoga varoa iz jedne
strane potoka Rimska vojska, s druge Epirotah vojska je
zasela. Etoli, hotei varo od obedjenja osloboditi, doli
su s velikom silom, ali naavi varo ve od pet stranah
obsdjen, jedva od jedne strane Epulem, Etolski vojvoda,
sa 1000 izabranih Etolah u Ambraciu na pomo unide.
Nikander, drugi Etolski vojvoda, s ostalom vojskom naj
prie na Epirote obno udariti je iznenada mislio; ali bojei
se, da ga Rimljani od traga nebi saklopili, i ovako iz
medju dvoje vojske, da morebiti natrag iziti nebi mogo,
uplaen od toga nakamenja, odredi Akarnaniu robiti, hotei
ovako Epirote od varoa za sobom povui. Ali kada je vi
dio, da kod varoa vojske stalno ostaju, onda s veom si
Ilom opet k Ambracii povrati se. U to vrme Perseo, pot
lanji kralj Macedonah, Amfilohiu varo je obseo. Pleurat
pako kralj Ilirah sa 50 ladjah po Korintianskoj krajini sve
primorja. Etolskoga strane robio je, proti kojima Etoli zabra

 77
niti svoje krajine morali su se raziti. Videi dakle Etoli,
da njima na tri strane protiva trim velikim Nepriateljem
nije se mogue braniti, u skupu dokonali su, da mira od
Fulvia prose. Fanea indi, i Damatelesa poklisare, k veli
komu vojvodi Fulviu, kod Ambracie varoa u taboru sto
jeemu, poslali su. Medju to vrme Aminander Atama
nah kralj Ambraciane nagovori, da se z dobra prdadu ;
to oni i uine s pogodbom, da se Etoli, koji njima na
pomo doavi u varou nahode se, zdravi i ne oskvar
njeni oditi puste, nato i varoka vrata otvore. Rimski
vojvoda Fulvio varoa nije dao robiti: radi toga Ambruciani
Fulviu zlatnu krunu 150 funtih teku poklonili su: ostale
protimane stvari, kano prilike svakojake od tua i mra
mora, kojimi Ambracia, stolno ngda msto glasovitoga
kralja Pira, vema nego ikoi drugi varo nakitjena bie,
sve Rimljani pokupili i u Rim odpratili su. Potle toga
Fulvio veliki Rimski vojvoda Etolom zapovdi, da u Rim
poklisare poalju za mir izmoliti, kojega teko od zbora
Rimskoga izprosili su. Pogodbe mira izpisati netrba, jer
na Ilire, kojih dogodjaje ja izpisati samo nakanio sam, ne
spadaju. Od ovuda pako vidi se, da Iliri samo oni sa
Rimljani bili su sdrueni, koji su bili u Albanii i Epiru,
ali niti oni svi, ve samo koji su bili pod kraljem Pleura
tom, drugi morebiti varoi i nke strane, kano Akarnania
imali su skupno vladanje, i ovako bili su medju sobom raz
dljeni, odkuda naravskim nainom lahko je bilo Rimlja
nom predobiti najprie Gerku, zatim Macedone i Ilire,
jer ovi puci nikada nisu bili sloni; ve uvk ztrane nke
i derave sa Rimljani derale su, i protiva drugim voje
vale, to iz potlanjih dogodjajah vidit e se. Ova pako sa
Etoli dogodila su se god. Rima 561. Od njih pie Livio
(Dec. 4. Lib. 8. a c. 4. usgue 10.)
Godine Rima 562. bili su veliki Rimski vojvode K.
Livio Salinator i Marko Valerio Mesala. Ove godine
Kn. Manlio Vulso, koi u Asi sa Antiohom u nazonosti
deset Rimskih poklisarah mir je nacinio, i Galo-Gerke
je predobio, vratjajui se u Europu, kroz Traciu vojsku je
vodio. Kako indi on s vojskom kroz Traciu je putovao, i
kroz koja msta, nakanio sam izpisati iz Livia, da po
kaem iz istih rih imenah varoah, selah i potokah,
da Traci bili su roda i pokolenja Ilirskog, i jezik svoj
narodni imalisu Ilirski, ovaj isti, kojim dan dananji svi
Iliri i Slavinci govore. Indi pervi dan kako je vojska
putovala; doli su do potoka Malem. Sto je malen, to
samo Ilir i Slavinac razumie, a niti Gerk, jerbo Gerka

 78
rei to nije, niti Rimljanin, jerbo Latinska rei to nije, a
niti Svaba, German, jerbo Nmaka r to nije, razumiti
memore. Nadalje pie Livio, i do msta Cyp selo zva
nog, to e rei selo to samo Ilir i Slavinac razumie: Rim
ljani kad su putovali, kako su uli Trake koi potok ili selo
imenovati, onako su si probiljeili, dakle kad su doli do
potoka, pitali su, kako se zove potok ? Trak je odgovo
rio : Zove se potok Malen. Kad su doli do sela, pitali
su: Kako se zove selo ? Trak je odgovorio : Zove se
Cyp selo, Sto je cyp i selo, to svaki Ilir i Slavinac razu
mie. Clp, ip i ti, jesu Slavinske ri. Odanle (pie
nadalje Livio) jerbo put tsan medju visokimi stnami na
daleko biae, Rimski vojvoda na tri strane vojsku razdli,
da napervo eregi oboruni, za njimi u srdini taborske
sprave, novci, blago, i ostale protimane stvari, koje
premloge iz Asie je pratio, za ovimi opet odtraga eregi obo
runi jesu stupali, da ovako protiva sili Trakah stvari Ta
borske lanie braniti mogu. Ali, kada je ve vojska dola
medju kamenite stne, gd uzak put biae, onde deset hilja
dah Trakah put je zaslo, od etiri puka, koji su se zvali
Asti, Ceni, Maduateni i Celete, skupitih. Dok su pervi
eregi prolazili, mirovahu Traci, ali kada dojdoe taborske
sprave i blago, onda od sviuh stranah nahrupie, i jerbo
pervi eregi na pomo dojti nisu sproti mogli, strani tako
djer eregi porad tesnoe puta braniti zadosta nemogoe,
boj medju sklopi peinah u razliitih mstih kervavije postao,
mlogi poginue od jedne i druge strane, ali Traci zato ne
marie, i nektie odstupiti, dokle se nisu blagom i pl
nom napunili, i kada su ve sa robjem bili se natovarili,
onda sami odvinue. Pervi Rimski eregi izvan planine
kod cerkve Bendidie zvane tabor na ravnom mstu nainie
si, stranji eregi u sred Planine s Taborskimi stvarmi, koje
su im ostale, dvostrukim nasipom ogradie se, i onako
prenoie. U onom boju vea strana taborskih stvarih
oteta, i mlogi taborski sluge i viteki vojnici sa Q. Mi
nutiom manjim vojvodom poginuli su. Drugi dan do potoka
Ebra, (poglej Pog. 2.) doli su, od kojega poima se krajna
puka Emira zvanoga pokraj cerkve Apolna Zerynthia. Od
onuda opet planinske stne poimaju se visoke, koje kao i
pervanje zovu se Tempire, i budui prez dervetja gole,
neprikladne su za zasde. Onamo za porobiti Rimljane
drugi puk Trakah skupiose je: ali jerbo nikakovih dolinah
i busiah nebiae, iz daleka vidili su se: Rimljani dakle u
ete skupljeni na Trake udare, nje s msta krenu i protraju.

 79
derali. Sto je Sa r e n to Ilir i Slavinac razumie, drugi
pako narodi ne razumdu. Drugi dan doli su do Priata
Polja (Pratno, jest prava r Ilirska), i na onom polju
tabor derali su tri dana, kadi hranu iz polja Maronitah, i
takodjer iz ladjah, koje po moru za njima sa stvarmi sva
kakovimi natovarene brodile su. Od ovog msta za dan
hoda doli su u varo Apoloniu Gerki, i od onuda kroz polje
Abderitah u Neapol varo; ovo sve putovanje kroz Gerka
sela bilo je mirno : ali ostalo potli tiam do Macedonie opo
srd medju Traci bilo je strano. Ovako Livio (Dec. 4.
Lib. 8. . 26.). Od kuda svaki razumti more 1) da Traci
od Helesponta, to jest one uine mora, gd se iz Europe
prelazi u Asiu (sada Dardanele zvana) sve prikraje morske,
osim nkoih samo varoah i selah Gerikih naseljene, der
ali su do Macedonie; 2) da oni Traci bili su razliiti narod
od Gerikoga i po jeziku i po istom deranju, jerbo Rim
ljani, dabi jednaki jezik uli bili Trake sa Gerci govoriti,
nebi bili mogli varoe i sela Gerika razluiti od Trakih;
3) da oni Traci govorili su materinskim svojim jezikom Ilir
skim, kako i dan danas svi Iliri i Slavinci govore: to
svdoe imena potokah, selah i mstah kanoti, potok Ma
4) od ovuda vidi se, da ono istina je, to ja od razplodjenja
Ilirah od Dodonima izlaeih u pogl. 2-om, i pogl. 3-em
popisao sam. Odkuda sldi nedvoumljivo: da puci od Do
I donima izlaei i potli Iliri i Traci nazvani, kakovim godir
jezikom govorili su u vrme Rimljanah, onakovim jezi
kom govorili su i od postanju svoga; jerbo niti Gerci
niti Celte, sadanji Nmci prie Rimljanah, nikada nisu Ili
riu i Traciu tako predobili i naselili sa svojimi puci, da bi
Iliri i Traci jezik i govor od njih poprimili. Od ovuda
naravskim nainom Rimljani, kada su svoje vladanje u
Gerku, Macedoniu, Traciu i svu Iliriu preneli, arode
ovih kraljevinah najbolje po jeziku razpoznali su, i zato od
mora Adrianskog, i od berda Adule, gd. Dunav iz vira,
sve puke i narode iz ove strane Dunava tiam do ponta Euxina
Ilire zvali su, i istu Macedoniu, jerbo i u Macedoniu mlogi
Iliri navlastito pod Filipom kraljem Macedonah bili su na
seljeni; to iz dogodjajah sldeih vidit e se. Ove pako
puke i narode Rimljani nebi bili mogli Ilire zvati, dabi bili
Gerki govorili, ve bi je bili Gerke zvali. Dabi pako bili
Celte ili Gali, bili bi je zvali Gale ili Germane, kako su
zvali i one s kojimi su preko Rajne rat imali, u Iliri pako,
bereli Rimljani preko Alpinske planine vladanje svoje i
vojske svoje preneli su, nestalo je Celtah i Galah, i ula

 80

su se samo imena Ilirah i Panonah, odkuda i kako to,

mislim, jer onda vidili su oima Rimljani, i ulisu uima,
da narodi u Iliri svijednako govore; kad su doli do Rajne,
vidili su i uli su, da tamo narodi drugaie govore, i zato
nje drugaie zvali su Teutone, Gale. Kako pako Rimljani
mogli su veu stranu Ilirie, to jest svu starinsku Vindeliciu,
ananju Krajnsku, Stajersku, Horvatsku, Slavonsku,
Svabsku i Austriu na Panoniu okrenuti, i sve puke ond
stanujue Panone nazvati, kada od starinah Panoni samo
oni su se zvali, koji iz one strane Dunava bili su se naselili,
od Panona sina Autariova; ovoga uzrok, premda kod
nijednog pisca neita se, ja nahodim ovaj: Kazio sam u
pogl. 8. da god. Rima 163. pod Tarkviniom Priskom Gali pod
vojvodom Belovezom naselili su se u Latinsku; pokazo sam
u pogl. 9. da oni Galli bili su Eneti iz pokolenja Mosoh, i da
od onog vrmena Eneti, potli Slavi zvani po Korukoj,
Krajnskoj, Stajerskoj, Svabskoj, Austrii, Bavari da
nanjoj Horvatskoj, i Slavoni razplodili su se, i sa Iliri
pomali se. Jerbo pako oni puci iz preko Dunavskih stra
nah, gd se je Panonia zvala, na onu stranu preselili su se,
i jerbo u onoj strani Dunava jo vie Egetah drugaie Sar
mate zvanih, kao Markomani, dananji Cesi i Moravi, Silesi,
Poljaci, Pomerani, koji svi narodi u rih nkojih, i u iz
govaranju od Ilirah razluuju se, u Panonii preko dunavskoj
jo vema naselili su je, i tako razplodili, da ondanje
starinske Panone, od Ilirah izlazee lahko u govorenju svo
jem jesu jednake nainili, kano Ilir kae gospodan, Slav
pako kae pain ; od ovuda Rimljani videi one puke iz ove
strane Dunava stanujue, ili to su se sami Panoni zvali,
ili to su uli od njih svakoga poglavicu pam imenovati,
nje Panone nazvali su, i potle njihove krajine na gornju i
dolnju Panoniu iz ove strane Dunava razdlili su. Od ovoga
obilatie, kada pod vladanje Rimljanah strane ove spadneju,
govoriti u. Od ovuda nadalje i ono vidti se more, da
Eneti, ili Slavi, od onog vrmena tojest od godine Rima
163. do vrmena ovih dogodjajah, tojest god. Rima 562. indi
kroz 400. godinah morali su se ve u ovih stranah bili jako
uzmloati. Do sada Ilirah dogodjaje popisao sam samo
onih koji sa Rimljani okolo mora i Macedonie imali su jo
priateljsko zdruenje, premda Rimljani od vrmena Teute,
Agrona kraljice, ve msta i varoe, gd lpsa brodita
bila su, sebi podlone imali su, ali vladanje Ilirom jo uzeli
nisu bili, i ova sva na Ilire one samo preteu se, koji u Al
bani Epiru, sadanjoj Dalmacii stanovali su, ostali Iliri jo
Rimljane ni vidli nisu. d sele vidi emo, kako Rimljani

 81

Gerke, Macedone i Ilire sve s pomoju jednih protiva

drugim preobladali, i pod svoj jaram spravili su i natrali.

Od Istrianah, kako su pod vladanje Rimsko pali.

Ve M. Klaudio Marcelo god. Rima 567. veliki Rim
ski vojvoda, kada je Gale protro iz polja Akvilejenskoga,
zapoeo je boj sa Istriani (Istria je Kraina ilirska iz me
dju Tarsta i Rke u more Adriansko protegnjena), jerbo Istri
ani po moru, kako zboru Rimskom kazano je bilo, robili su;
Marcelo dakle zboru piso je, dabi mu dopustio vojsku u
Istriu prebroditi: Ovo zboru dopalo se je (Liv. Dec. 4.
Lib. 9. . 40). Sto je tamo radio, Livio nita - nepie;
ali to samo od sebe znade se, da zabadava nije ilo; jer
Rimljani mira nikada imati nisu hotli; bereli sa jednim
narodom mir su nainili, ve su gledali, kako bi s drugim
boj zapoeli: Marcelo indi Rimski vojvoda io je u Istriu
samo da vidi brodite, msta i okoli Istrie, jer boja ni
kakvoga u ono vrme u Istri nije poeo. Morebiti je hotio, ali
Rimski zbor nije mu dopustio, zatobo Livio u pogl. 41. pie,
da zbor Rimski Marcela iz Istrie je natrag zvao; i da je Mar
celo vrativi se iz Istrie u Akvileju, vojsku svoju razpustio.
On pako da je iz Akvileje u Rim otio. God. Rima 569.
veliki vojvode Rimski bili su P. Kornelio Cetego i M. Bebio
Tamfilo. Ove godine Tarentinci i Brundusinci kazali su,
da polja njihova Istriani i drugi preko morski puci robe:
poradi toga zapovdi zbor Rimski brodove morske skupiti,
Ikoji prikraje Latinske od morskih pustajiah braniti imadu.
Ovo su bili poetki rata, kojega Istriani sebi navukli su.
Medjutim vrmenom glas je puko, da Filip kralj Macedonah
naine svakakove trai, kakobi Rimljanom rat mogo nav
stiti, i sebe od njihovoga jarma osloboditi. Nain jedini,
za Dardane Ilire straan, a nezna se, bili njemu bio koristan,
jest izmislio: ali ovoga doveriti smert Filipu nije dala. Filip
preko dunavske puke, Bastarne zvane, dugo vrmena po
Antigonu (nezna se jeli mu bio to u rodu, ali to se znade,
da Filip njemu kraljevinu potli svoje smerti jest izruio) jest
mamio, da to najveim mlotvom bi mogli u Dardaniu bi
vear ogled. Iur. Stran. I.
i
7
--

se preselili. Pogodba medju Filipom i Bastarni je bila ova,

da putovanje kroz Traciu mirno i sve potrbite trokove
Filip Bastarnom pripravi. Ovo indi da zadobi, sve Trake
vojvode mitom i darovi jest si popriateljio, i njima vru
zadao, da Bastarni u miru sa svojimi mlotvi kroz Traciu
putovati e: drugo sa Bastarni dokonao je, da e Dardane
sve zatamaniti, i u Dardaniu Bastarne naseliti. Dvostruku
od ovuda hasnu Filip nadao se je: 1) da e se na ovaj nain
od Dardanah, puka sebi najzlotvorniega osloboditi; 2) da e
Bastarne, kada ve u Dardaniu sa enami i dtcom nasele
se, u Latinsku robit slati moi. Ovo njemu za izvesti lahko
mogue videlo se je; jer puta k moru i u Latinsku drugoga
neima, osim na Skordiske; Skordisci pako lasno i drago
voljno puta e dati kroz svoje kraine Bastarnom; zatobo
i u jeziku i u deranju puci sebi jednaki su, i Skordisci
k Bastarnom pridruit e se, kada vide, da u Latinsku pre
bogatu zemlju robit idu. Od kuda u svakom dogodjaju
Filip golemu hasnu za sebe i kraljevinu svoju nadao se je;
jer, ako Bastarni u ratu sa Rimljani poginu, ostat e mu
Dardania kano vlastita derava sa enami, i sa dtcom Ba
starnah; akoli pako Bastarni sa Rimljani srtno bi boj bili,
on prost od Rimljanah moi e one krajne u Gerkoj zemlji,
i Iliri opet osvojiti, koje je u posldnjem sa Rimljani ratu
izgubio. Ovo je bilo ve i milenje Filipa kralja Mace
donah; Bastarne indi po nagovoru Kotona plemenitog Ba
starna, i Antigona Macedona iz svog stanovanja u preve
likom mlotvu krenuli su se sa enami i dtcom, preko
Istra preli, i u Traciu ve doli su blizu varou Amfipola,
kadi glas nje suzbi, da kralj Filip jest umro. Potle ovoga
glasa niti Traci hoteli su Bastarnom potrbite stvari vie
davati zabadava, niti Bastarne hoteli su plaati; odovuda
najprie svadje, silovita otimanja, najposle i boj postade.
Traci nemogui silu Bastarnah suzbiti, svi iz selah poljskih
poutcali su u planinu visoku, Domun zvanu (sadanji mo
rebiti Balkan). Za njimi kada su Bastarne penjati poeli
se, strani salahuk, meava, grad i gromovi na njih tako
udarie, da s msta nikuda pojti nisu mogli, i mlogi
i od gromovah ubieni ne samo prosti, nego i isti vojvode mer
tvi padali su, od kuda prestraeni naglavce iz previso
kih stnah bati poeli su, i Traci nje trali su; ali Ba
starne Bogove krivili su, to su bzati morali, i da nebo
ma njih ruilo se je, kazali su: kada su indi razbani na
polak prez oruja u tabor skupili se, poee dokanati, to
bi radili, i medju njima nesloga postade: 30,000 pod vojvo
dom Eloniom ili su u Dardaniu; ostalo pako mlotvo po

 83
vrati se u svoja stanovanja preko Istra, odkale su doli.
Ova sva izpisuje Livio (Dec. 4. Lib. 10. c. 31.). Ova ja
zato u naem jeziku popisao sam, da svaki iz ovih suditi
more: 1) da Skordisci puk doista Ilirski, koi ime svoje od
Skordiska, Panonova brata je zadobio, i do ovog vrmena
zadero jednaki jezik i deranje je imo po svdoanstvu
Livia s Bastarnami; 2) da ovi Skordisci, od kojih ovdi govori
se, stanovali su u ono vrme u Albani, gd je Skodra (sada
Skadar) varo, od koga sva okolinja krajina, i stanovnici
onog varoa i one krajne zvali su se Skordisci, kroz koju
krajinu moralo se je putovati, ako je tko hotio dojti do mor
skih broditah, koja su bila pod vladanjem u ono vrme
istih Skordiskah Ilirah, to e se vidti posl, kada budem
pisao od Gencia kralja Ilirah, koi u Skodri varou od Rimlja
nah bio je ufatjen. Ovd mogo bi tko misliti, zar nije imo
Filip kralj Macedonah u svojoj kraljevini broditah, iz kojih
bi bio mogo Bastarne u Latinsku slati? Ja velim, jestimo,
ali njemu sva njegova brodita bila su zatvorena, i sve ladje
i brodovi morski uzeti i zabranjeni od Rimljanah, i pod
ovom iz medju ostalih pogodbom Rimljani Filipu dali su mir;
Ilirom pako ili Skordiskom, i brodita i brodovi i ladje bila
su prosta ostala, jer oni u vrmenu rata sa Filipom bili su
Rimljanom vrni. Odovuda svaki sada razumti more, kako
Livio milenje Filipa izpiujui, kazati mogo je, da puta
k moru i u Latinsku drugoga neima, nego na Skordiske.
3) Jerbo indi Skordisci imali su jednak jezik i jednako der
anje sa Bastarnami po svdoanstvu Livia, i Filipa, koi sve
one narode dobro poznao je, sldi nedvoumljivo, da Ba
starine, koje u drugom mstu, kada dogodjaje Persea kralja
izpisuje, Gale zove, bili su Slavi, ili narod od pokolenja
Panonskoga ili Ilirskoga, ali doista Mosoh, i da ono istina
je, to sam ja u pogl. 6-om i 7-om piso, da Gerci i Latini
sve puke preko alpinske i priko Istra, i iznad Ponta Euxina
stanujue, Gale zvali su; napokon da oni pisci Nmaki,
i ostali svi, koji Bastarne za Celte ili Germane dere, jako
fale, jerbo Celte Germani nikada Slavinski niti Ilirski go
vorili nisu, Bastarne pako govorili su sa Skordisci jednako;
kordisci opet niti su bili Gerci, ali niti u ono doba Latini, a
jo manje Germani; zatobo u Skodri nikada Germani nisu
stanovali, niti su ikada Skodru i Albaniu predobili, dakle
niti jezik Nmaki govorio se je u Albani. Ova su se pri
spetila god. Rima 571. kada su bili veliki Rimski vojvode L.
. Godine Rima 572. veliki vojvode bilu su M. Junio Bruto

 84
je Akvileja, da odanle pazi na Istriane, i ako bi prilino vidlo
mu se, boju Istriu prenese. Kada je indivje od rata Istrian
skoga dero veliki vojvoda A. Manlio : nki su svtovali,
da sproti na Istriane udari, prie nego nepriatelji erege
skupe ; drugi pako su kazali, da prie zboru se javi. Obla
dala je ona strana, koja nije hotla odvlaiti. Od Akvileje
indi otide s vojskom u Istriu, i tabor kod jezera Timava
naini. Ovo msto bilo je blizu mora. Onamo C. Furio
brodarski vojvoda sa desetimi ladjami jese dobrodio. Ove
ladje su naj blinje brodite Istrie s drugimi, svakakvom
hranom natovarenimi ladjami jesu poslane: Ove ladje veliki
vojvoda je sldio, i pet hiljadah korakah od mora je tabor
namstio. Kod brodita vaarski majdan u kratko vrme
naini se, odkuda sve potrbite stvari u tabor nosile su se,
i da sgurnie bi se nosile, strae guste od svih tabora stra
mah pometane su. Od strane Istrie eta berza Placentinska
je straila. T. i C. Eli vojvode trelji ereg vodili su putem
onim, koji u Akvileju vodi, da one, koji derva i hranu za
konje kupili su, uva od nepriateljah. Od one strane hi
ljadu korakah daleko bio je tabor Galah (ovdi opet istina
ona potverdjuje se, da Rimljani sve puke preko Alpinske
za Gale derali su). Karmelo bio je Istrianski vojvoda, tri
ili vie hiljadah oborunih imajui. Istriani bereli kod je
zera Timava tabor Rimski biae namten, za berdom u
sakrivenom mstu zasdu, svaku odanle zgodu gledajui,
i kako bi na Rimljane udarili, i znajui svaka, koja Rimljani
na suhom i na moru radie. Kada su indi i rdke strae oko
tabora vidli, i da mlogi prez oruja i prez svake vojake
strae po vaaru medju taborom i morem hodaju, na strae
one, gd eta Placentinska straila je, iz nenada udare u
zoru, a ktomu magla debela biae, da se poetak nije mogo
vidti. Vojaci indi Rimski jo veu silu nepriateljah mislei,
nego je bila, od straha poplaeni u tabor pobgnu, nemogui
govoriti niti kazati, jeli nepriatelj preko nasipa ve bio
unio. Od ovuda, kada je ngdo zaviknuo samo, da k moru
i neka bze, iz perva nki samo oruani ali veom stranom
brez oruja pomu k moru bati, zatim sve vie, najzada"
skoro svi, i isti veliki vojvoda iz tabora k moru utekoe.
Jedini M. Licinio Strabo vojvoda tretjeg erega s trima e
tama svoga erega je osto u taboru. Ovoga Istriani u tabor
prazan doletei i svojaci skupa izskli su : ovako Istriani
u taboru puno hrane i pija ugledavi, najprie vojvoda,
zatim i ostali svi posdoe, ilpomu se astiti, zaboravivsi
se gd su, i nemislei vie na nepriatelje i na oruje, po
ijaju se. Rimljani i na suhu i na moru od straha derhu:

 85

margetani atre ruaju, hranu i pije na ladje vuku, vojaci

na amce i u ladje, mkoji i u more skau, ladjari na ladje
neputaju, ovako jauk, tuenje i ubojstvo medju Rimljani
uje se i postaje, dokle po zapovdi velikog vojvode ladje
od suha na more nisu brodari odtisnuli. Onda poeo je obo
rune brojiti, i jedva 1200, iz tolike vojske je nabrojio; sa
sma malo ih je s konji uteklo, ostala mlotva kano kuhte
i sluge brez oruja ve sunjem i zarobljenim spodobni,
nego vojakom stajali su, samo da je pravi Nepriatelj i pa
metan bio. Onda glasonoa k tretjem eregu poslan, koi za
obrambu po derva i hranu konjsku iduim je bio dan.
Vojvode ovoga erega zapovdu derva, sino i ostala ba
citi, i svakomu konjaniku jednoga paka na konja uzeti,
i to bere k taboru uriti se, nebili to drugi eregi izgu
bili su od straha, oni po junatvu od nepriatelja oteli i zado
bili. U to vrme i veliki vojvoda sa svojimi oborunimi
od mora k taboru povratio se je, i ovako lahko od pijanih
Istrianah oteli su, jer strau pijanu lahko raztrali i pobili su,
u taboru pako spavajue lahko su poraali. Karmela vojvodu
pijanoga njegovi na konja bacili su, i on s nkojimi iv
jest uteko, drugi svi poginuli su. Pie Livio, da Istrianah
osam hiljadah je poginulo, ali sam sebi suprot govori, jerbo
je kazo, da Karmelov sereg3,000 oboruanih brojio je. Neka
bude koliko hoe, ja kaem, daje lahko bilo Rimljanom sa
budalami boj biti. Ovaj dogodjaj u Rimu veliki strah je
uzrokovao; doista u Rimu zbor dva erega Rimljanah
sproti iz nova popisati je zapovdio, po svoj pako Latinskoj
bili su vojvode razposlani, koji nove erege popisati to
bere imali su. Marko Junio, drugi Rimski veliki vojvoda
zapovd dobio je, da erege svoje skupi po Galii (misli po
sadanjoj Longobardii i deravi Benetakoj, jerbo ono je
bila Galia Latinska), i da u Akvileju ide u pomo per
vanjem velikomu vojvodi; kamo kad je doo i uo, kako
se dogodjaj imade, u Rim je piso, da se nebune, i ovako
veliki strah na nenadno veliko veselje u Rimu preokrenuo se
je. Istrani, koji velika mlotva u taboru ne daleko od Rim
skog tabora imalisu, kada zauju, da drugi Rimski veliki
vojvoda s novom vojskom je doo, u sela i varoe razili
su se, a veliki vojvode Rimski erege u Akvileju da ond
prezime, odveli su.
God. Rima 573. Rimski veliki vojvode bili su C. Klau
dio Pulcher, i Tit. Sempronio Gracho; Klaudiu dopala je
Istria. Na proltje M. Junio i A. Manlio, pervanje godine
veliki vojvode, u Istriu erege uveli su : gd kada su po
svih stranah robili, alost i ljutina, stvari i dobra svoja

 86
otimati videe Istriane ganula je, da se sa Rimljani mlogo
jaimi pobiju. U ete indi skupivi se u hitnji, i brez pra
voga reda s Rimljani iz perva junaki, ali potli, jerbo sili
odoliti nisu mogli, preobladani, pobgoe. Do 4000 u boju
mertvih ostade, drugi potle boja, svaki u svoje kue
razbe se. Za tim poklisare za mir dobiti u tabor Rimski
poslali su, na to po zapovdi Rimskih vojvodah jamce
iliti poruke dadoe. Ovo, kada se u Rimu iz knjigah veli
kih vojvodah zau: C. Klaudio novi one godine veliki Rim
ski vojvoda, prie nego je po obiaju aldove doverio, brez
obiajnog dostojanstva, oglasivi se samo svomu skup
vojvodi, obno iz Rima u svog vladanja deravu otide, bo
jei se, da nju morebiti izgubio nebi. U Istriu kako je doo,
svu vojsku skup sazove: onde protiva velikim pervanjim
vojvodam i istim vojakom govoriti poe, kako sramotno
tabor izgubili, i k moru kano futani bali su; zatim i M.
Juniu poe na nos bacati, da se je k ovomu nepotenomu
pridruio, i zato obodvojici zapovdi, da od svoje slube
izvereni, u Rim se neka nose. Ovakove obanosti ujua
vojska zavapi, da e onda velikomu vojvodi pokorna biti,
kada on po obiaju aldove bogovom prikae, i kada po dosto
janstvu velikog vojvode u svetanosti slubenikah iz Rima
provedjen k njima dojde: Na ovo razljuljen poe zapovdati,
da se sproti gvodje donese, i da e obodvojicu pervene
velike vojvode okovane u Rim poslati; ali nitko nehti ga po
sluati, i vojska poe se buniti i vikati, da nitko takovomu
vojvodi ne mora pokoran biti. Najposle C. Klaudio kada.
vidi, da se ga nitko neboji, i da jo k tomu njemu rugaju se,
njega izsmhavaju, na onoj istoj ladji, na kojoj se je dobrodio
u Istriu, u Akvileju natrag se je odbrodio, i odanle u Rim
povratio. U Rimu tri dana se zadero; od kuda po izvere
nom aldovah prikazu, po svetanom obiaju iz Rima izio,
i u Akvileju doo. Onde su ga dva nova erega doekala,
s kojimi u Istriu jest se prebrodio. U ono vrme Junio i
Manlio Nesatiu varo, kad svi principi Istrianski i kralj
Epulo bili su se zatvorili, obsli su. Klaudio indi onamo
daavi, staru vojsku i vojvode razpusti, on paka sa svo
jom vojskom Nesatu obsedne, i potok, koi kroz varo je
teko, po tekom mlogo danah poslu na stranu od varoa
odverne To varoanom udo videlo se je, ali oni jo pre
dati se nehotei, a obraniti se nemogui, ene svoje i
Detcu na zidinah smicajui, na falate i komade skli su, i na
Rimljane bacali, ovako medju jaukom, plaem i cvilenjem
Rimljani preko zidinah varokih unili su u varo, to
ujui kralj Epulo u persa svoja ma zatra, da ivi u ruke

87

nepriateljah nedojde. Ostali pohvatani ili poubiani. Dva

potli varoa, Mutila i Faveria, silom predobljena i poruena
su. 5,632 ufaena prodana su. Uzroci boja ibani, glave iz
gubili su pod skirom: ostali svi Istriani poruke dali, i pod
vladanje Rimsko podali su se. Ovakov je bio poetak
Rimskoga vladanja preko Alpinske Planine.

Od Albanie,

Epira i Dalmatie sadanje,

kako pod

vladanje Rimsko spadoe.

Bereli Rimljani Istriane pod vlast svoju natrali su:
ve poeli su od reda traiti, kako bi na Macedone i Ilire
rat preneli. Po smerti Filipa kralja Macedonah, Persea
sin njegov postao je kralj Macedonski, po nainu kervo
lonom, i zato rat s Rimljani previdio je, i k njemu priprav
ljao se potajno, to Rimljanom sakrito nije moglo biti. U
ovaj rat i Gencio kralj Ilirski zapleo se je, i potom kralje
vinu izgubio, i sebe sa svojim plemenom u gorko suanjstvo
metnuo. Gencio kralj dao je polje Isenah, koji takodjer
Iliri bili su, ali svoje skupvladanje sami derali su, robiti i
paliti. Iseni u Rim poklisare poslavi pred zborom Gencia
kralja tuili su, da on sa Perseom kraljem Macedonskim
sdruiose, i rat zajedno protiva Rimljanom derati e:
poradi toga poklisari Ilirski od Persea u Rim poslani su, da
oni izvide, to u Rimu dokana se. Poklisari Ilirski sproti
u zbor pozvani su, i upitani, to su u Rim doli, odgovo
rili su; da su od kralja poslani, da ga brane, i da na msto
njega odgovore, ako bi se to Iseni na njega tuili: kada
su potle upitani bili, zato se nisu zboru javili, da su do
li, i poradi ta su doli? na ovo neznadoe po volji zboru
odgovoriti, radi esa iz zbora brez odgovora morali su
iziti. Zatim odredili su poklisare, koji su morali u Iliriu
iti, i kralju Genciu kazati, da jerbo Iseni na njega se tue,
da njihovo polje jest popaliti dao, on to pravo neradi, koi
Drubenikom svojim toliki kvar jest dao nainiti. Ova su
se pripetila god. Rima 578. pod. velikimi vojvodami C. Po
pilom Pa-nas, i P. Melom Ligin. Rimljani od to doba
poeli su od Gencia kralja sumnjiti: jerbo pako rat s Perseom

 88
kraljem ve su odredili, zato P. Liciniu velikomu vojvodi
zapovdili su, da za rat potrbita pripravlja. Poslali su ta
kodjer poklisare u Iliriu, Epir, i u sve strane Gerke, da
priatelje u vrnosti utverde. God. Rima 579. Kn. Sicinio
bio je poslan naj pervo, i 5000. pakah, i 300. konjanikah
je dobrodio u brodite Nvmphaeum zvano, i kod Apolonitah
tabor nainio, odanle 2000 vojakah je poslo u gradove Da
saretah Ilirah, da se protiva Macedonom laglje braniti mogu.
U Zatim u Gerku poslani su Q. Marcio, A. Atilio, ovi sve
varoe, skuptine i derave Gerike morali su obiti, i od
strani zbora u pomo protiva Perseu pozvati. Ovako P. i
Ser. Kornelio, Lentulo, i L. Decinio. Deciniu dana je oso
bita zapovd, da pohodi Gencia kralja Ilirah, i da njega na
govori, da se sa Rimljani sloi proti Perseu : ali Gencio jo
nijednoj strani nije se pridruio, i zato Rimljani jo vema
sumnjiti mogli su. Ova izpisuje Livio (Lib. 1. c. 31. et 32.).
ve iste god. 579. . sio veliki Rimski vojvoda, kojemu
bi dano vladanje u Itali, poslao je vojvodu sa stranom
vojske po onom putu preko Alpinske planine, po kojem
Gali pod vojvodom Belovezom u Latinsku su preli, da
onuda put najde, kuda bi se po suhom moglo u Macedoniu
dojti. Vojvoda indi doao je u Karniu, dananju Krajnsku,
i onde dva tergovita bogata silnom rukom je predobio : ali
stanovnikom nita zla nije uinio, njihova sva njima je osta
vio, da ovako Karnunt, veliki i dobro pojaani varo pod
izlikom priateljstva bi zadobio. Ali Karnuntini nedadoe se
prevariti; vojvoda Rimski ne mogavi varo zadobiti, na
trag se povrati, i kud je ilo natrag, sve je robio i palio, i ona
dva tergovita dao je porobiti i k velikomu vojvodi sa mlo
im plenom i robstvom jest se povratio. Zbor Rimski ovo
ujui, jako se je razljutio, i sproti tri poklisara poalje, M.
Kornelia Cetega, M. Fulvia, i P. Martia, koji morali su to
najbere za K. Kasiom velikim vojvodom letti, i njega
gd godir ga najdu natrag vratiti. (Liv. D. 5. b. 3. c. 1.)
Odovuda vidi se, da Karni ondanji, dananji Kranjci, je
su posldci oniuh Karnuntah, koji su pod vojvodom Belove
zom u onoj Krajni naselili se, i da Karnunt, kojega nki
pisci tiam u Austriu meu, jest bio u Karni; i ime svoje od
- Karnunta vojvode, ili od puka zadobio i zadero.
God. Rima 580. kada Au. Hostilio i A. Atilio bili su ve
liki Rimski vojvode: Cincibil, ili kako Megiserus pie, Sim
pelia, kralj Galah, i zajedno Karni, Istri i Japidi poslali su
u Rim poklisare, da K. Kasiu pervanje godine velikoga
vojvodu tue kod zbora Rimskoga. Brat indi kralja Simpellie
pred zborom tuio se, da Kasio polja sviuh planinskih pu

89

kovah i drubenih susdah popalio, i mlogo hiljadah svta

u robstvo odtro je. Karni kazali su i Istri, da najprie
zapovdio je njima, da mu se vodje put kazajui u Mace
doniu dadu, i da on miran pervi put, kano boj u drugu
krajnu nosei je prolo, ali od polak puta povratiose, i onda
roblenje strano po krajini njihovoj nainio, i mloga msta,
sela i varoe tako popalio, da oni zadosta uditi se nemogu,
radi ta veliki vojvoda nje za nepriatelje je dero. Rimski
zbor njima odgovori, da on zato nita nezna, jerbo pako
Kasio jest u Macedonii, kada se povrati, ako se oglase,
da eju dobiti zadovljtinu. Ovako umirene i mlogimi pokloni
nadarene s Rimskimi poklisari kod kraljah i pukovah za mir
pokazati, nje odpravili su (Liv. Dec. 5. Lib. 3. c. 6.).
Odovuda opet vidi se, da je istina, da Rimljani sve puke
preko Alpinskih planinah stanujue Gale zvali su. U to
vrme, jerbo sumnju na Gencia kralja Ilirskoga imali su
Rimljani, osam ladjih na to pripravnih, zapovdi izbor Rim
ski iz Brunduza u otok Ilirski Issu iliti Vis dananji, da od
brode, gd K. Furio ve bio je sa dvma ladjama, i 2000
vojakah u ladje metnute: Hostilio takodjer veliki vojvoda
Ifirske uva; on k tomu pomo od Ilirah sdruenih 7000
oboruao, i obilazei sve strane u Dasaretskoj krajini kod
Lihnide varoa tabor je nainio. Nije daleko odanle Uskana
varo bio, do 10,000 stanovnikah imajui. Odonuda gla
sonoe esto, ali potajno k Klaudiu Rimskom vojvodi dola
zili su, govorei, da biblie sa eregi doo, pripravne bi nao,
koji bi varo predali, Klaudio vrujui ova, tabor podigne,
i nedaleko od varoa Uskane namsti: Odanle noom pod
varo Uskanu dojde sa svom vojskom, samo 2000 u taboru
za uvare ostavi: Kada je na hitac streljice od varoa da
leko bio, najedan put otvore se dv kapie, i varoani s
vojnici Kretenskimi pomani s takovom vikom na Rimljane
udare, da uplaeni u bg sproti razsuli su se. Ovako svi
pobieni jedva 2000, u tabor utekli su. Apio odmah s osta
lom vojskom povratio se je u Lihnidu. Ovo ujui zbor
Rimski, prepo se je, i sproti poalje M. Fulvio, i Mar. Kani
nia u Iliriu gledat, to i kako se je s vojskom dogodilo:
i da A. Hostilio veliki vojvoda u Rim uri se za izabirat
velike vojvode. Izabrani bili su O. Martius Philipus, i
("auro Servilius Capio. God. Rima 581.
Ove godine ob zimu Perseo kralj Macedonski hotei
sve blinje varoe i msta od Rimljanah preoteti, i sebi
podloiti, na Ilire, koji sa Rimljani sloili su se, je udario: "
jer Kotis kralj Trakah njemu se je pridruio, Kefalo kralj

 90
od Kipira Rimljane je ostavio, i k Perseu pridruio se. Dar
dane prie toga je ukrotio, dakle samo od gornje strane Ilirie
nkoje varoe i kraine je se bojo, gd je sada Dalmacia
i Lika do Albani, gd Gencio je kraljevo. Indi Rimljanom
hotio je put zatvoriti od ove strane, mislei, da ovako i
Gencia k sebi privue: Dakle sa 10,000, pakah, sa 2000
lagane vojske i 500 konjanikah dojde u Stuberu varo svoj.
Ondi sva za boj potrbita pripravi, i odanle za tri dana do
Uskane varoa je doo, gd io Klaudio prie bio je pobien,
ali sada ve Uskanci sa Rimljani sdrueni su bili, i Rimsku
vojsku za pomo su imali. Uskana pako bio je Penestinske
krajine naj poglaviti varo. Dugo vrmena branili su se
Uskanci s pomojom Rimljanah i drugih Ilirah, koje su
k sebi u varo primili, ali kad nestade hrane i drugih po
trbitih stvarih, onda morali su se predati. Daklje C. Car
vilius, i . firanius Rimski vojvode izidu pervi k Perseu,
i mole ga, da im dopusti svojskom i orujem otiti, ako to ne,
da barem ive odpusti: Perseo obea, ali gorko za njih iz
veri; jer kada su iz varoa izili, oruje njim uzme; za
tem i Ilirah eta do 500 predada se, i sav varo. Perseo
u varo Uskanu svoje vojake napusti, Rimljane, kojih
4000 je bilo, Ilire, i sve Uskane do 10,000 u Stuberu sv
varo odtra : odanle Rimljane po svoih varoih je razdlio,
Ilire pako i Uskane je prodao. Potle toga na Oeneu varo
udariti je nakanio, ali uz put grad Draudak, i jedanaest
drugih gradiah jest se predalo, i onda Oeneu varo tverd
drugaie, sa silom je predobio, mladez svu i muko sa
si je dao, ene i dtcu u suanjstvo zarobio. Odanle
povratio se je u Stuberu, odkale poklisare Genciu kralju je
poslo, Pleurata, koi je bio protran iz Ilirie, nki kau daje
bio otac Gencia i Aputea Macedona, njima zapovedio, da
Genciu napervo stave, kako je on Dardane, i potle
Rimljane preoblado, i sada, ve mloga msta u Iliri predo
bio, da bi indi priateljstvo njim nainio, i protiva Rimlja
nom sdruio se. Poklisari planinu Skodre berda teko preli,
po pustinjah, koje Perseo naini, jedva u Skodru varo
doli su, ali kralj u Lyssi onda biae. Tamo pozvani kralju
poslove svoje kazali su: kojim kralj odgovori, da on protiva
Rimljanom boj biti volju imade, ali na trokove potrbite
novacah da neima. Ovaj glas poklisari Perseu u Stuberu
doneli su, kade on zarobljene je prodavo. Perseo nato taki
one iste poklisare pridajui k njima jo Plauciu natrag k
Genciu je poslo. On pako na Anciru varo je udario, i
nju porobio, potli Uskanu varo i ostala msta sa svojimi
soldati je napunio i objaio, i onda u Macedoniu se po

 91

vratio. L. Celio Rimski poklisar, koi je bio u Iliri, nije smio

se niti pokazati, dok je kralj onde bio, ve kad se Perseo
povrati u Macedoniu, onda skupivi vojsku u Penesti k
Uskani varou dojde, da Uskanu otme, ali pobien sa mlogimi
ranami odanle u Lihnidu povrati se. Potle nkoliko danah
. Trebelia Fragelana s jakim eregom poslao je, da po
ruke od onih varoah, koji Rimljanom vrni su ostali, po
kupi u Penestinskoj i Parthenskoj deravi, i dovede. Pe
nestinski u Apoloniu, a Parthenski u Dra, drugaie
Epidamnu, varoe poslani su. Ap. Klaudio hotei sramotu
kod Uskane primitu popraviti; Famotu gradu Epiru obede,
i u pomo od Atamanah i Thesprotah do 6000 momakah,
osim Rimske vojske dovede , ali zabadava; jer Kleva od
Persea postavljen u gradu vojvoda junaki se branio je, i
Rimljane odjero, jer pio je zacuo, da Perseo svojskom
kod varoa Strata blizu je. Kleva s junaci svojimi naj hi
triimi Apia stie, i u uskih berdinskih putovih do 1000 Rim
ljanah pobi, a 200 ufati. Apio pako jedva je preko ber
dinah preo, i na polju Eleona tabor za nkoliko danah na
inio. Medjutim vrmenom Kleva uzami Filostrata vojvodu
Epirotah, u Antigoni polje otide robit i Filostrata sa
Iliri Epiroti ostavi u potajnom mstu u zasdi. Kada su
indi Antigonie stanovnici s Rimljani ugledali Macedone polje
robee, Rimljani na Macedone udarie, Macedoni pako
sve natrag do msta zaslde potezahu se : gd Epirote na
Rimljane iz nenada udarili, do 1000 Rimljanah pobili, a
100 ufatili su, i tiam do tabora Rimskoga vojvode Apia
erege svoje privedoe. Apio videi, da nita nemore
opraviti, sve Ilire od Haona i Epira, koje u vojski svojoj je
imo razpusti; sa Rimskimi pako eregi u Iliriu se povrati, i
po varoih Partenske krajine, koji biahu s Rimljani sdru
eni, vojsku na zimovite razdli, on pako u Rim otide.
Perseo potle toga, od Penestanskog puka 1000 psakah,
i 200 konjanikah u Kasandriu za obrambu je poslo : od
Gencia kralja kako i prie glas je dobio : Gencio brez nova
cah boj biti nije mogo: a Perseo novce dati nije hotio;
ovako malo potle jedan i drugi kraljestvo je izgubio, i u
suanjstvo propo. Iz popisatih vidi se, da Gencio kralj
samo u Albani i od nkoih samo mstah je bio, jer u istoj
Albani najvei varoi i brodita bila su Rimska, a nkoja
bila su Genciu kralju pokorna. Kefalo kralj od Epira derao i
je sa Perseom, u Penesti, Dasarete, Thesproti, nkoji
derali su sa Rimljani, nki sa Macedoni, nki pako bili
su Genciu kralju pokorni; Kotis kralj Trakah bio je sa
Perseom, Dardani sa Rimljani. Ovako sva Iliria bila je

 92
raztergana, svaki veivaro sam za sebe, sad k jednoj, sad
k drugoj strani pridruio se je; lahko je indi bilo Rimlja
nom Ilire predobiti, kada medju sobom nesloni jedni protiva
drugim vojevali su. Ova sva iz sldeih dogodjajah bolje
vidt e se. Ova gori popisana izpisuje Livio (Dec. 5.
Lib. 3. a c. 17. usque 21.). Pripetila su se pako god. Rima
581. kada O. Martius Philippus veliki Rimski vojvoda
i e bio.
najprie Tesaloniku je obseo, ali odanle protran. Potle
Kasandreu, u kojoj 800 Agrianah i 2000 Penestanskih (bo
jan obodvoji narod) Ilirah, od Pleurata poslanih za obram
bu bilo je. Kada su indi Rimljani iz jedne strane bili zidine
varoa podkopali, i one se sruale, vojska Rimska ve
u varo unila je, to uvi Pithon i Filip varoa vojvode,
Agriane i Ilire k onoj strani to bere dovedoe, koji do
600 Rimljanah pobili su, ostale pako sve ranjene pro
terali, i u amac natrane potuili su. Ova sam zato
popiso, da se imena Ilirskih kraljah boljima znadu; Kasan
drea bio je Macedonski varo. Gori piso sam, da Perseo
2000 momakah iz Penestinke Ilirske krajine u Kasandreu je
odveo. Agriani bili su Panonci iz preko Dunava. Culi
smo u dogodjaih Alexandra velikoga, da njihov kralj u ono
vrme bio je Lagar; ovde pie Livio, da su poslani od
Pleurata. Od ovuda more se kazati, da Pleurat bio je u
ovo vrme kralj Agrianah; iz svega ovoga sledi, da po
Iliri i Panonii mlogi bili su kraljii: od kojiuh imena niti
piu se, niti se znati mogu. Ovo jedino za istinu znati se
more, da svi ovi narodi bili su bojni, i kako njim tko bolje
platio je, onako njemu na pomo ili su, nepazei na iste
svoje Domorodce, jer vidimo sada, i potle jo bolje vidit
e se, da Iliri na Ilire, Traci na Trake ili Ilire, sa Rimljani
ili Macedoni sdrueni vie putah ili su, i jedni druge vie
nego isti Rimljani pobili i prdobili jesu. Dabi puci Ilirski
jednoskupni i sdrueni podjednim kraljem svi bili, nikada
Rimljani njih preobladali nebi bili. Ovaj dogodjaj izpisuje
Livio. (Dec. 5. Lib.74. c. 9.)
-

T"

--- -----

Po glav

Od ostalih dogodjajah Ilirah Albanie, Epira i Dal

maci, kako pod vlast Rimljanah spadoe.
Godine Rima 582., kada L. Aemilius Paulus veliki
Rimski vojvoda u Macedoniu bio je odredjen, u Macedonii
i u Iliri sva jo bila su pomana tako, da se nije znalo,
tko e koga preobladati. Emilio Pavo bio je star ovk, ali
verlo mudar i briljiv vojvoda; on nehti u Macedoniu prie
iti, dokle od poklisarah nije razumio, kako vojska u Ma
cedoni stoji, i to je za rat Macedonski potrbno. Kada
je sva razumio, onda zboru, koja potrbna bila su, jest pri
kazo. Osam eregah za boj od Rimljanah onda popisano
je, strana vojska, kamo Iliri sa Rimljani pridrueni, kamo
ostali Gerci. Poradi toga Rimljani u Emiliu Pavlu toliku za
ufanost imali su, da ve kada je u Macedoniu odlazio, za
istinsko derali su, da sverhu rat Macedonski imati e.
Dokle Rimljani za rat potrbita u Latinskoj pripravljali su,
Perseo nije vie za novce alio, samo da Gencia kralja sebi
pridruiti more; i zato po Hipii poklisaru tri stotine talentah
srebra njemu je obeao. Jedan talent Gerki po naem
broju je nosio 1125 f1. srebra, indi 300 talentah, na na broj
337.500 f. srebra je iznosilo; golem broj za ono vrme,
da bi ga Perseo bio izplatio. Ali Perseo lukavi Gerk, posla
Pantauka svoga najvrniega priatelja k Genciu kralju, ko
jega u Medioni, varou derave Labeatah je nao. Onde
i poruke i zakletvu od kralja Gencia je primio. Od strane
pako Gencia poslan je bio poklisar Olimpio, koi zakletvu
i poruke od Persea je primio. Sa ovim poklisarom bili su
poslani koji novce imali su primiti, i onda sa Macedoni,
koji su imali u Rodusiti, da ovako Rodiance, videe da su
se Iliri k Macedonom pridruili, laglje u rat protiva Rimlja
nom navuku. Ovim Genciovim poklisarom Perseo od potoka
nipea, gd tabor je imo, sa svimi konjanici kod Diu va
roa jest naproti doo, onde pred svimi poruke primi od
Gentia, i svoje dade Genciu : hotei ovako vojsku svoju
obradovati, jer tako jakoga kralja jest sebi pridruio.
Odanle u Pelu stolni varo poslani, koji bi novce primili.
Onde tri stotine talentah jest odbrojeno, ali samo deset

talentah poslao je Pantauku, i zapovdio, da je Genciu od

broji i kae, da drugi novci na skorom dojti e. Perseo
medjutim zapovdi svojim slubenikom, da polagano prate
ostale novce do kraja Macedonie, i ondi neka ekaju, do
kle od njega zapovd primu, kudbi s novci okrenuti imali.
Gencio dobivi malu stranu novacah, mislei, da e i drugi
novci stignuti, potaknut od Pantauka protiva Rimljanom ;
M. Perpernu i L. Potelia, Rimske poklisare, koji u ono
vrme dojdoe kralju Genciu, da ga nagovore, da se sdrui
sa Rimljani protiva Perseu, dade zatvoriti. Perseo ovo
ujui, i dobro znajui, da Gencio, hoe nee, sa Rim
ljani rat derati mora, novce Genciu obeane zapovedi u
Pelu svoj stolni varo natrag dovesti. Ovo videi Gencio
od njega odstupi, ali kasno, jerbo si je boj na vrat obsio,
koi ga je malo posl kraljestva rio, a suanjstva dobavio.
Na jednaki nain Perseo hotio je i Eumena kralja Pergama
prevariti: njemu je obeo 1500 talentah, ako Rimljane
ostavi, a k njemu se pridrui. Eumen privoli i poruke ve
dadoe si, ali kada je bilo novce brojiti, onda Perseo pome
epertljiti, i Eumenu govoriti, da on novce neali dati,
samo neka Eumen njemu mira od Rimljanah pribavi: do toga
vrmena da e novce u Samotracii varou u cerkvu posta
viti. Na to Eumen, da to njemu sve jedno je, makar u
Peli novci stajali, ali barem jednu stranu neka poalje : to
Perseo nekti, a Eumen njega ostavi. Na isti nain sa Ba
starnami, koje Livio Gale pie, je baratao. On najmre
kako je vidio od otca svoga Filipa, iz preko Dunava po
zvao je Bastarne iz onih mstah, kako i otac njegov, pro
tiva Rimljanom na pomo, deset hiljadah konjanikah, a
10,000 pakah, koji mogli su pored konja derati, i ako
bi koj od konjanikah pao, mogo je svaki pak konja derkom
ufatiti, i zajaiti. Ovi pogodili su se sa Perseom, da konja
niku svakomu deset, paku pet, a vojvodi hiljadu zlatih
novacah plati. Ove indi do Albane varoa doavi je e
kao , i kod Axia potoka svoj tabor nainio. Do Desudabe
pako varoa u krajine Medie vojska Bastarnah je dola,
i onde leala, pogodjenu plau ekajtia. Onamo je poslao
Perseo Antigona svoga vojvodu, koi bi Bastarinam kazo,
da dojdu k varou Blazora zvanomu (pazi to sam kazo,
da Iliri imali su svoj materinski, od drugih narodah razli
iti Ilirski jezik, to ista Imena varoah, svdoe, poglej
pogl. 5.). Varo ovaj bio je u Peonii, Ilirskoj krajini, medju
Macedoniom i Traciom. Ovo kada je Antigon bio Bastar
nam kazo, i pofalio, kako kralj svaka potrbita za njih
pripravlja, kako konje, odu i mloge poklone za vojvode

gotove ve njima poklonit e, na ova Klondi vojvoda pervi

Bastarnah odgovori, ova neka budu, kako hoeju: samo
jeli on obeano zlato donio, to bi se medju vojake razd
lilo; kada na ovo Antigon nita nije znao kazati, onda
Klondi: Idi, kai kralju, da, dokle zlato i poruke ne
poalje, nikuda niti koraka odovuda Bastarne ne e se
krenuti. Kada su ova kazali kralju, poeo je s vojvodami
svojimi ve derati, to bi initi morali: sam pako napervo
stavio je, kako onaj narod ljut i nestalan je, kako oni
Dardane i Trake ve pod otcem Filipom strano su pobili,
da, ako toliko mlotvo u Macedoniu dojde, biti e pogi
belinije za Macedone, nego su isti Rimljani, da indi dosta e
biti pet hiljadah, drugih da netrbuje. Poalje indi opet
Antigona, koi bi ovo Bastarnam kaz : Bastarne kad su
ovo zauli poeli su se ljutiti; ali Klondi vojvoda upita
opet; jeli barem ovim petim hiljadam novce poslo, na to
Antigon neznade opet nita pravo kazati: onda Bastarne
natrag odkuda su doli Traciu robe povratili su se. Ovako
Perseo od sviuh stranah bio je srtan, ali od nijedne nije bio
pametan, hotio je druge prevariti, pak je sam sebe prevario,
hotio je novce uvati, pak potli novce s kraljevinom je po
gubio. Da ovi Gali, bili su Bastarne iz onih krajinah, iz
kojih bili su i oni, s kojimi Filip otac Perseov je pogodbu "
uinio, da e je u Dardanie naseliti, to svdoi isti Perseo,
kadi veli, da su oni pervi Dardane i Trake pobili. Da
pako ovi, kako i oni bili su Slavi, i jednakoga jezika sa
Iliri, dosta u pogl. 17. govorio sam. Ova sva u jesen i u
zimu dogodila su se; ovaja popiso sam, za uistiniti ona, to
od Galah Bastarnah, i od jezika Ilirskoga u pervanjih
poglavjih piso sam (ova Livio Dec. 3. Lib, 4. . 22). U
poetku prolja novi vojvode u Macedoniu doli su, veliki
vojvoda Emilio Pavo i vojvoda brodarski Oktavio. U Iliriu
pako Anicio, koi protiva Genciu kralju Ilirah boj biti je moro.
Od boja Ilirskog pod Genciom kraljem Livio (Dec. 5. Lib.
4. . 26.) pie ovako: Gencio od otca Pleurata kralja Ilir
skog i od matere Euridike jest rodjen. Brata dva je imao,
Platora, od otca i matere, i Karavancia samo po materi
rodjena. Karavancia poradi otca drugoga, nije se bojo:
ali Platora, jerbo od jednog otca i matere bio je, dao je
smaknut, i dva priatelja njegova, Etrida i Epikada, vi
teke junake, da sgurnie more kraljevat. Pripovda se,
da je Pleurat sa Honunom Dardanskim kraljem dokonao,
da ovaj ker svoju Etutu, dade za sina Platora, to je
Genciu ao bilo, budui se bojao, da ovako brat Plators
pomojom Dardanah kralj nepostane, i zaisto kada se je

96
Plator oenio sa istom Etutom, ova enitba uzrok njegove
smerti je bila. Kada je brata smako; teak svemu puku
poeo je biti, i estoku narav svoju sa prekorednim pitjem
jo vema je podigo. Indi kada se je u boj sa Rimljani od
Persea bio dao navui, kako gori popiso sam, u Lisu sve
svoje erege je skupio, 15,000 oborunih bilo je. Odanle
Karavancia brata kada je sa hiljadom pakah i pedeset
konjanikah protiva Kavianom poslo, da nje ili silom ili
strahom na podlonost natra, on sam na varo Basianu
sa pet hiljadah od Lise je otilo. Ovi svi bili su Rimljanom
pridrueni. Ove dakle dao je opomenuti, da se z dobra pod
loe, ali oni volili su obsdjenje terpti, nego se predati.
U Kavianskoj Durnio varo Karavancia dragovoljno primio
je, ali Karavan varo njega odtro je. Kada je nato polja
njihova poeo robiti, od skup doteranih poljodlacah nko
liko vojakah ubijeno je. Onda ve . Klaudio pokli je
Bulinah, Apoloniatah i Draanah ete pridruio, iz zimo
vita izilo , i kod Genusua potoka tabor namstio je: jer
ujui, da se je Gencio sa Perseom sdruio, i da je Gen
cio Poklisare Rimske dao zatvoriti, boj s njim hotio je
derati. U to vrme Anicio vojvoda ve u Apoloniu dolo
je : gd, kada je zauo, to se u Iliri radi, knjigu Apiu
pie, da ga kod Genusua prieka, kamo potli tri dana je
doo; ondekar jo k onim pomonikom uzeo je 2000 Par
tenah psakah, i 200 konjanikah u pomo (vojvoda pea
kah bio je Epikad, konjanikah pako Agalso), i hotio je
iti s vojskom u Iliriu tim vema, da Basaniu oslobodi od
obsdjenja: ali ga suzbi glas, da Gencio 80 ladjih je poslo
vojsku, koja bi sve Draanah i Apoloniatah polje robila.
Onda brodovi . Ovdeka sada neznadese to su
Gencia brodovi uradili, jeli se Anicio Rimski vojvoda sa
Genciom gd, i kako se je pobio, ovo sve u Liviu fali;
da se jesu nkojeg varoa stanovnici, ili morebiti brodovi Ilir
ski Rimljanom predali, to se razumti more, jerbo ovako
nadilje pie Livio podali su se. Potlem toga i varoi
one krajine tako uinie, to najvema pripomogla je
milotvornost i pravica prama svim vojvode Rimskoga.
Do Skodre onda dolo se je, ovdi je bila sverha rata: jerbo
i Gencio ovaj varo kanoti najpoglaviti je odabrao za
sebe, i takodjer jerbo u Labeatah krajini naj tverdji
varo je bio; k kojem teko dojti se je moglo. Dva po
toka njega pau: Klausala stranu varoa od istoka ob
tie; Barbana stranu od zapada iz jezera Labeatskoga
iztie. Ova dva potoka iz pod varoa skup sastaju se, i
utiu se u Oriundo potok veliki, koi izvira iz berda Skodre,

i mloge potoke u se primajui saliva se u more Adriansko.

Berdo Skodra najvije one krajne, od istoka Dardaniu
imade, od podne Macedoniu, od zapada Iliriu (Evo medje,
koi hoe znati, gd je Skodra varo, gd je Gencio ufa
cem. Veli Livio od zapada Iliria, misli, da je razumvo
Epir i Dalmaciu sadanju, od ponoi nita negovori, jer
nije znao). Premda utverdjeno msto od iste naravi je
bilo, i sva vojska one krajne i isti kralj u njemu biae:
opet Rimski vojvoda jerbo peetak srtno za rukom
je mu io, mislei, da sra i sverhu e sldeti, i da ne
nadni strah sri mlogo e pripomoi: s vojskom u red
metnutom pod zidine varoa je doo. Da bi kapie zatvorene
zaderali, i iz tornovah i zidinah varoa se bili branili, sa
sramom bili bi protrali Rimljane; ali oni na junatvo se uz
dajui izvan kapiah izidoe, i sa Rimljani, i svojima dru
benici pobie se. Preobladani, i u bgu skupivi se, kod
iste kapie do 200 mertvih padoe, ostali u varo zatvorivi
se toliki strah u varouneli su, da sproti Gencio poklisare
poslo je Rimskom vojvodi, molei za mir, dokle bi s voj
vodami svojimi ve dero od stalia svojiuh stvarih. Tri
dana su mu data: i vojska Rimska na 500 koraajah daleko
od varoa odstupila je. Gencio na ladje po potoku Bar
bani odbrodio se do jezera Labeatah, pod izlikom da e
ondkar ve derati, ali kako se je vidlo, u prazno ufa
jui se, da Karavantio brat, iz krajine kuda ga je poslo,
mlogo hiljadah oborunih na pomo dovede; to, kada je
izprazno sve biti vidio, na istoj ladji tretji dan po potoku
se spusti, i u Skodru povrati; odkuda poalje poklisare
k Rimskom vojvodi, da bi mu dopustio u tabor dojti,
i po zadobitom doputenju u tabor Rimski je doo. Govo
renje svoje poeo je, da on jako budalasto je radio, zatim
na isti pla je doo, i plaui (kano ena) na kolna pred
Rimskim vojvodom je pao i njemu se predao. Vojvoda Rim
ski njega lpo veselio je, da se neima nita bojati, i na
veeru takodjer njega pozvao, i potle veere u varo k
svojim pustio ga je, drugi dan skupa astili su se, ali
trelji dan C. Casio od erega Rimskom vojvodi njega u u
vanje predao jest. U toliku nesru, za deset talentah sre
bra, to jednog fehtara plaa jest, kralj od kralja bio je
navuen. Anicio kada je Skodru varo zadobio, najprie
dao je Petelia i Perpernu Rimske poklisare k sebi dovesti,
njim pervanje dostojanstvo jest povratio, i Perperu sproti
je poslo, da sve pokolenje kralja, i priatelje pofata, on
indi u Medeonu varo Labeatah otide, i onde Etlevu kraljicu,
i dva sina, Skerdileta i Pleurata, i Karavantia brata najde,

 98
i u Skodru u logor dovede. Anicio po doverenom u tride
set danah ratu Ilirskom, glasonou Perpernu u Rim je poslo,
i potli nkoliko danah Gencia kralja sa otcem, enom,
dtcom i bratom, i s drugimi knezovi Ilirskimi je poslo.
Ovaj jedini rat prie se je uo u Rimu doveren nego zapo
et. Uzrok ovoga tako nesrtnoga i sramotnoga boja
lirskoga ja nahodim nejedinost Ilirah, kojih mloge krajne
sa Rimljani sloile su se, i ovako Iliri na Ilire, kerv na
kerv jest udarala. Jao onoj kraljevini, gd su poglavice
varoah, krajnah domovini nevrni: gd samo posebna ko
rist a ne skupina kraljevine sra gleda se, gd za novce
domovina prodaje se. Drugi uzrok je bio budalasta, kako
sam ju spazio, Gencia pamet, tretji uzrok ensko i bab
Gencia serdce. Od ovih dogodjajah pako more svaki su
diti, da Genciova kraljevina bila je sasma slaba, jer Epi
rote, i mloge druge krajine u istoj Albani, i varoi bile su
nke Rimljanom, nke pako Macedonom pridruene. Neka
mi indi i Pater Bedekovi i ostali pisci oproste, koji piu,
da Genciovo kraljevstvo tiam do Dunava i prko Dunava
jest se protezalo, to iz istih dogodjajah vidi se, da istina
nije. Doista Dardani, koji preko Skodre planine stanovali
su od istoka, u ovom ratu nisu bili, i sami za sebe imali su
Ikralja svoga u vrme Gencia Honuna, kojega ker Pleurat
za svoga sina Platora je bio izprosio. Peonia, Media,
krajne Ilirske medju Dardani, Macedoni i Traci, veom
stranom bile su pod Macedonskim vladanjem. Tracia je
imala svoje vlastite kralje i vojvode. Sto se pako dotie
zapadne i sverne strane Ilirie, piso sam, da Karni, Gali,
(kojih bio kralj Simpelli) iidi u njoj stanovali su; ove jasam
kazo da su bili Slavi od Beloveza naseljeni, i sa Iliri pom
ani, i ovi morebiti ve i u ove strane, to jest sadanju
Horvatsku i Slavoniu bili su se ve rasplodili, doista kra
inska, Stajerska, dakle i gornja Slavonia potli od Rimlja
nah Panonia nazvana, spadala je pod Vindelitiu : ali od
ovih potli emo obilatije govoriti. Ove indi strane imale su
svoje kralje vlastite; u nkih varoih bilo je skupno vla
danje. Ove indi strane samo su ule za rat Rimski, i
za Gencia kralja, ali pod njegovu kraljevinu nisu spadale.
Odovuda sldi, da od krajne ove medju Savom i Dravom
nita se u ovo vrme nemore kazati, jeli spadala pod Dar
daniu, ili je morebiti sama za sebe imala svog kraljia,
ili morebiti spadala pod Vindelitiu. Od Galah drugaie
Bastarnah, pie Livio (Dec. 5. Lib. 4. . 3.).

Od Ilirie kako je od Rimljanah razdieljena, i to od

nje pod Rimljane je spalo.
Kada je boj u Iliri doverio se, potle nkoliko danah
i u Macedonijest se doverio. Pavao KEmilio Persea stra
no u boju jest pobio, i svu njegovu vojsku raztro. Per
seo sa nkoliko konjanikah u Pelu je doo, ali odanle
nojom, bojei se sam svojih podlonikah, je otio, i tiam
u Samotraci u cerkvu se sakrio; ali Pavao Emilio njega i
tamo jest nao i ufatio, potli kako etiri godine sa Rim
Ijani rat je dero. Dabi novacah bio nealio, ter Bastarne,
Eumena kralja, i Gencia kralja u drutvu bio zadero,
mogo bi bio ob zimu svu vojsku Rimsku, koja i onako u
zloestom staliu bila je, svu pobiti, i u Latinsku straan
rat za Rimljane preneti: ali gd je srea, nije Pameti;
onako kraljestvu Macedonskom, koje do Persea 150 godi
nah je stajalo, pod Alexandrom velikim u Europi najjae,
u itavu Asiu vladanje svoje prenelo, sverhu je nainio.
Pervi kralj Macedonah bio je Karan: iz perva do Filipa
otca Alexandra nije bilo glasovito, i uvk pod haraem
Ilirah je stajalo ; Perseo bio je 40-ti kralj Macedonah.
(Liv. Dec. 5 Lib. 5. . 6) Godine Rima 583. veliki voj
vode Rimske bili su O. Aelius Paetus, i Marcus Junius.
Zbor Rimski naredio je poklisare, po kojiuh sudu vojvode
L. Pavao Emilio, i L. Anicio sve stvari na Macedone i
Ilire spadajue raspraviti, i namiriti imali su. Deset pokli
sarah u Macedoniu, a pet u Iliriu odredjeno biae. U Iliriu
P. Aelius Ligus. C. Cicerejus. Cn. Babius Tamphlus,
. Therentinus Tuscrivejanus, P. Manilius. Zbor Rimski
sam mlogo je mislio, kako bi narode one mirne zadero;
da pod izlikom slobotine u svemu polaicu, a ne prite
icu poznadu: svu indi Macedonsku na etiri strane razd
liti, i svakoj strani svoj zbor narediti, i polu samo one
dae, koju kralju plaali su, puku Rimskomu da budu
duni plaati, odkazati zapovdio je. Na jednaki nain u
Iliri da se naredi je zapovdano. Anicio dokle poklisari
iz Rima dojdu, Gabinia u Skodri s vojskom potrbitom
ostavi: u Rizonu i Olciniu varoih C. Licinia s etami
8 to

100

potrbnimi naredi: On sam s ostalom vojskom u Epir je

otio. U Epiru pervi se podade varo Ramota, gd ostavio je
etu za obrambu: odanle otio je u Molosku krajnu, koje
5,55%;"3":
druga imena, kano Steina, varoah i mstah oituju Ilirski
prie k Pasaronu vojsku dovede. U Pasaronu bili su Mace
doni vojvode od Persea dani, Antinoa i Teodot, Rimljanom
jako suprotivni. Dakle bojei se Rimljanah varoane nago
vore, da bolje im je s kupa poginuti, nego se u suanjstvo
Rimljanom predati, i kapie zatvorili su. Pred ovimi nitko
nije smio niti merdnuti, ali Teodot drugi viteki plemi,
kada vidi, u koliku nesru varaani upast eju, zavapi:
Koja vas pomama napinja, da za volju dvojice dumanah
sav varo ete pogubiti. Doista, bi koji za domovinu pogi
nuli, dosta pripovdati uo sam: ali koji domovinu za sebe
izgubiti nebi se straili, ovi dvojica pervi jesu: indi otvori
mo kapie, i vladanje primimo, koje sav iroki svt ve
primio je. Ovako vapijuega varoani posluhnuli su, i
kapie otvorili, Antinoa i Teodot sami nahrupie na Rim
ljane i od njih izseni su. Ovako Cefalo kralji Epirotah
varo Tegmonu zatvorio bio je ; ali od varoanah posen
je. Ovako potle Fila i Horea varoi predali su se. Kada
je indi Epir bio umirio, vojsku po varoih razredi, i u Sko
dru, kamo pet poklisarah iz Rima ve dolo je, povratio
i se je. Onamo u Skodru iz svega kraljestva vojvode, po
glavice i stareine sazvao je, i pred svimi odsudjenje
zbora i puka Rimskoga jest obznanio, koje ovako glasi:
Zbor i puk Rimski zapovda, da Iliri slobodni ostanu, sve
strae i ete Rimske iz varoah i gradovah da se zdignu,
uzmu i odvedu u Latinsku. Ne samo slobodni, nego i
prosti da budu od svake dae: Iseni, Taulantini, Dasareti,
Pirustri, Rizonci, Olcinianci, jerbo jo pod kraljem Gen
ciom k Rimljanom su se pridruili; Daortinci tokodjer biti
e prosti, jer Karavancia ostavivi sa orujem k Rimljanom
su se pridruili. Skordisci, Dasarenci, Selopitanci, i
ostali Iliri pako, polu one plae to su kralju plaali, Rim
ljanom platit eju. Potli na tri strane Iliriu je razdlio. Jedna
strana bila je ona, koja Rimljanom vrna nita nije plaala:
druga strana Labeate i Skordisci, tretja strana Agranonci,
Olciniate, Rizonite i blinji stanovnici; svaka strana
dobila je svoj zbor; ovoje bilo lepo odsudjenje, ali gorak
sveretak. Anicio za tim s poklisari otio je u Epir, i
Pavo Emilio Macedonsku razdlio, (Liu, c. 25). Onde Dar

 101
dani traili su od Emilia Peoniu, govorei, da je krajna
Ilirska, ali nisu dobili, (mislili su Rimljani, da e jo i Dar
dani pod nje spasti, to se je i dogodilo potle). Ova, mi
slim ja, oni pisci nisu u Liviu tili, koji piu, da je Gencio
tiam do Dunava kraljevo ; ali odovuda sada znade se, da
Genciova kraljevina bila je u Albanii, Epiru i Dalmacii,
i ove strane su bile samo u ovo doba Rimljanom poznate;
jer u ove krajne svoje vladanje sa svim su preneli; prie
Genesia kralja ove krajne bile su pod svojimi vlastitimi kralji
i vojvodami. Od ovo doba imali su vladavce Rimske. Kada
je Rimilio u Macedoniisva doverio, povratio se je u Iliriu;
sjednim eregom vojske poslao je P. Nasiku i O. Maxima
sina, da one "Ilire, koji su sa Perseom derali, porobe,
i njega kod Orika doekaju. On sam s ostalom vojskom u
Epir je putovao, i za 15 danah u Pasar doo : od kuda nije
daleko tabor Anicia bio. Aniciu indije piso, da zbor Rim
ski je zapovdio sve one varoe od Epira porobiti, koji su
sa Perseom derali, i plino medju soldate razdliti. Od
ovuda poslao je sto-junake vojvode sa etami u sve Epira
varoe, one prie, koji su u dalenie varoe imali iti: potle
one, koji su u blinie varoe morali iti, i tako je razredio i
zapovedio, da svaki u svoj varou jedan dan, i u jedan sat
imade dojti, i da imade kazati varoanom, da je doo
vojake i strau iz one varoi dignuti i jamiti. Ovako kada
je sva razredio, dao je obznaniti, da svi Epirote prosti i
slobodni jesu, kako i Macedoni, i da od svakog varoa
deset stareinah dojde u Pasar, i da od zbora i puka
Rimskoga odsudjenje uti e. Kada indi ova sva bila su
sverena, sto-junaki vojvode, kako ve bili su naueni,
u jedan dan i "u jedan sat posvih varoih zapovdu sve
zlato i srebro u jutro na piac varoki iznositi od svake
kue, i u etiri sata dali su vojakom podliti, i toliko plena
bilo je, da konjanikom 400novacah, a pakom 200svakomu
je dopalo, ovako 70 varoah u Epiru u jedan sat je poro
bljeno, i 150,000 duah u robstvo u Latinsku je odvedeno.
Varoi svi oni porueni. Ovoje bila ona slobotina obeana,
ovo ona istinitost i pravica Rimljamah! ? !. Ovd
kar se svaki razmisli, tko su bili poganinski Rimljani; ali i
promotri, kako Epir u ono vrme bio je sa varoi nakitjen,
kako narodom napunjen . Potli nkoliko danah
Anicio derao je skup ostalih Epirotah i Akarnanah, i
svim onim poglavicam i stareinam zapovdio je u Rim
dojti, koji su bili sa Perseom u ratu pomani, onda se je
u Latinsku odbrodio. Anicio kada je u Rim doo pod veli
kima vojvodama Rimskim M. Klaudiom Marelom, i C. Sul

 102

im u Kapitolium, pred njegvimi karucami vodjeni su

Gencio kralj Ilirah, zana njegova kraljica, dva sina Sker
dilet i Pleurat, brat kralja Karavancio, i etiri najvei
vojvode Ilirski. Aj! aj! sramote! Gencio sa enom i
dtcom u Spoletu varo, i potlem jerbo ga Spoletani nisu
hoteli primiti, u Igiturviu varo po zapovdi, zbora jest od
veden u suanjstvo: a drugi Ilirski vojvode u Rimu u tam
nice zatvoreni su. 220 ladjih Gencia kralja onoga rata
ufaenih zbor Rimski zapovdio je, da Q. Kasio medju
Korcireance, Apoloniate i Draane razdli. Ovi varoi imali
su brodita, i bili su sdrueni sa Rimljani, kako i mlogi
drugi. Ovd jo opomenuti imadem moje tavce, da se ne
ude, kada mloga imena pukovah uju spominjati u kralje
vini Gencia, i neka nemisle, da svi oni puci imali su svoje
velike krajine; nego mora se misliti, da Albania dananja,
Epir i Dalmatia imali su mloge varoe, i svaki varo vei
imao je svoj vlastiti kotar i svoja sela, indi kako se je zvao
koj varo, onako su se zvali i stanovnici onoga varoa i
oniuh selah pod onaj varo spadajuih. Ovak Skodra varo,
gd je Gencio ufaen, stanovnici Skodre i sviuh mstah
u kotaru Skodre stojeih zvali su se Skordisci: od Diraa
Diraani, od Apolonie Apoloniate i tako nadalje. Ovakova
je bila sverha one najplemenitije kraljevine Ilirske, od
koje svi Iliri po Iliri velikoj tiam do Ponta Euxina bili su
se razplodili: koja kraljevina pod pervimi kraljevi bila je
jako glasovita, i na suhom i na moru. Vidli smo, ka
ko je Piro Rimljane zatvorio i kano sunje u Rimu dero:
sada opet vidimo, kako Rimljani ovu kraljevinu razsuli su.
Ali opet vidt emo, kako ovi isti Iliri, sa Slavi sve Rimsko
carstvo zapadno predobili i u Rimu mlogo vkah kraljevali
su. Odsele emo vidti, kako Rimljani, sve komad po
komad od Ilirie pod svoju vlast otimali su. Ratove sve pod
puno izpisati nemogu, jer u Liviu mlogo fali; kvar vkoviti,
ali to godir iz Livia i iz drugih pisacah mogo sam najti,
to u popisati: jerbo pako Epirate pod imenom Dalmatah
od sele mloge su rate derali sa Rimljani, potrba jest, od
imena i od postanja Dalmatah sada govoriti. (De Triumphio
mici. Liv. De 5. Lib. 5. . 36.) god. Rim 583.

 103

. Od postanja imena Dalmatah.

Dalmate od varoa Dalme nazvani su po obiaju onih
vrmenah; jer svaki varo u Epiru, Albanii i Dalmacii
dao je ime svojim stanovnikom, i svim u kotaru onoga va
roa stanujuim, kako u pervanjem poglavju kazo sam.
Ovaj obiaj i dan danas obderaje se, jerbo od poglavitih
varoah isti komitati i regimente zovu se. Indi samo od
potrbe je znati, gd i u kojoj strani Ilirie je bio varo
Dalma. Sto god novanji pisci, kano Sch inter, Freschot
i ostali piu od varoa Dalme, koji bi radi Dalmu u Bosnu
preneti, ja ona sva kano izmiljena i brez dokaza samo iz
njihove pameti pisana ostavljam, i velim, da varo, koje
ga Stpan Bizantin u svom dictionaru ili besdniku ime
muje Dalmis, Strabo pako Dalminium, a Apian Dalma, bio
je u Epiru, ili blinjoj Dalmacii i danas zvanoj. Ovu istinu
isti dogodjaji potverdjuju: vidlismo u popisanih dogodja
ih, da Rimljani Istriu najprie, potli pod Emiliom Pavlom
velikim vojvodom po Aniciu vojvodi Albaniu dananju,
Epir i Dalmaciu pod svoju vlast bili su spravili, i u svoj ovoj
kraljevini nigd varoa Dalme nismo uli; i vidlismo, da
u Epiru, pod koju krajnu i Dalmacia dananja morala je
spadati, jerbo se sudaraju, 70 varoah bilo je od Rimljanah
porobljeno i porueno. Od ovuda sldi, da varo Dalma
morao je potli Rimskog rata, kojega Anicio u Iliri je dover
io sagradjen biti. Ovu istinu isti pisci svdoe. Livio
(in Epit. Lib.47) pie, da Kajo Marcio veliki vojvoda Rim
ski god. Rima 588. indi pete godine potli Emilia, protiva
Dalmatom iz perva nesrtno je vojevo. Koje potle Kornelio
Nasika veliki takodjer vojvoda je predobio. Dakle ovo je
pervo pisanje od Dalmatah : prie god. 588. nije se niti za i
ime ulo Dalme, niti Dalmatah. Odovuda svaki neka sudi,
da misao novih pisacah, koji Dalmu i Dalmate u Bosnu po
lau, stajati nemore, i oito pokazuje njihovu neznanost, za
tobo god. Rima 588. niti imena od Bosne nije se ulo, niti
Rimljani Dardane i Skordiske, koji u Serbii i Bosni mlogo
kasnie zvanoj stanovali su, nisu preobladali, niti jedan put
s njimi rat imali, to e se sve iz sldeih dogodjajah jo
bolje vidti. Iz Livia dakle znademo kada je ime Dalmatah

 104
na svtlo izilo : sada trba je znati, gd Dalma varo je
bio, od koga su se Dalmate zvali. Ja sam kazo , u Epiru
da je bio: ovo Ptolomeo u svom zemljopisju pokauje (Lib.
2. . 17). Ovako Dalmacia u svom poetku nije dalje se pro
duljila, nego od Skradina pak do Macedonie, Skradin
(Scardona) je u Dalmacii ne daleko od Sibenika varoa;
Skadar (Scodra) je u Albanii: kojega iz medju oviuh
varoah je razumio Ptolomeo? bi se moglo pitati. Ili bio
Skradin, ili Skadar varo, jedan i drugi spadao je pod Epir
starinski; Lucio iz Casaobona (Lib. c. 1.) od Dalmatah
ovako pie: Iz perva dvadeset selah i varoah, blinja koja
su bila, osvojili su, i potle esdeset drugih tergovitah do
mora i Salonu, Tragurium i Epetiu varoe blinje Ise pod
svoju vlast spravili su, i Dalmaciu nazvali. Salona (So
lin) i Tragurium (Trogir) izpisuju se u Dalmacii Bene
takoj, Isa varo gd je i Epetium, u Hbnera Geografii
neizpisuje se: ali uli smo u dogodjaih Gencia kralja,
da Iseni pervi tuili su Gencia Rimljanom, da je polje nji
hovo dao popaliti, oni indi morali su sami svoje skupvla
danje imati. Iz oviuh sviuh jo neznade se pravo, gd i u
kojem kraju bila je Dalma varo, ali to se istinsko znade,
da je bio u Epiru starinskom, jer kako sam kazo, da sva
dananja Dalmacia pod Epir je spadala: ovo indi dosta neka
bude znati, gd je bila i u kojoj kraljevini, i da su Dalmate
tiam do mora prie 20 selah i potle 60 varoah pod se spra
vili: poradi toga Rimljani god. Rima 588. rcia
velikoga vojvodu s vojskom proti Dalmatom poslali su, ali
Dalmate Marcia i svojskom do Narona (Neretve) potoka
su protrali, i nije njima nita mogo uiniti, i zato drugoga
velikoga vojvodu na pomoje dozvo, Publ. Kornelia Nasiku,
onda obodvojica sa sdruenom vojskom Dalmate preobla
dali su, u Dalmu varo natrali, i varo obsli. Dalma va
ro na previsokoj hridi je bio sazidan, i tako tverde zidine
je imo, da Rimljani nikako nisu mogli ga predobiti. Najposle
veliki vojvoda zapovdi dva lakta dugake motke sa smo
lom i sumporom namazane i oblejane nainjati i zapaliti,
i u varo bacati: ovako se varo zapali, i onda varoani pre
dadoe se. Ovako Lucio (Lib. 1. c. 1.) izpisuje. Livio
takodjer (Eph. Lib. 47.) pie, da Publ. Kornelio Nasika
Dalmate predobio je. Ovo je, to od imena i postanja Dal
matah imao sam popisati, i od njihovoga pervoga sa Rim
ljani boja: od kuda svaki more si misliti, da u ovom ratu
svi Epirote, Dalmate i Albanci, koje su Rimljani porobili
bili, i nakoje su hara metnuli, morali su se zdruiti, jer
kada vojsku velikoga vojvode pervi put protrali su, drugi

105

put s dvma velikima vojvodama pobili su se, morali su i

oni stranu vojsku imati. Potle ovoga rata Dalmate miro
vali su, i nenahodim nigd, da bi se bili podigli do Julia
Cesara. Ali od sele Rimljani sa drugimi puci Ilirskimi imali
su mloge i kervave rate, ove pravo po svih dogodjajih iz
pisati nije mi mogue, jer Liviova Dogodovtina dalenja
na veliki kvar sviuh uenih poginula je, i samo od devet
Dekadih Epitome nohodi se: togod indi iz ovoga i drugih
pisacah mogo sam najti na Ilire spadajue, ono sve u krat
kom u popisati, i koje godine se je to pripetilo, pobilje

Od ratovah Ilirskih, koje sa Rimljani derali su, do

godine Rima 741.
Godine Rima 597. Fulvio Flako veliki vojvoda Rimski
Ardiee i Palarie, (Livio pie Vardee) u Iliri, koji Istre ro
bili su sa 10,000 pakah i 600 konjanikah, je preoblado, i
mir njim s tom pogodbom dao, da sve kvarove uinjene
naplate: ovo Apian (in Illyrico) pie. Ove iste godine M.
Cesonio vojvoda poslan od Fulvia u Tracii sa Skordisci
srtno je se pobio (Liv. Epit. Lib. 56). Godine Rima 621.
K. Sempronio veliki vojvoda Rimski boj sa Japidi nesrtno
je dero, jerbo je strano bio pobien; ali potle po junatvu
D. Junia Bruta jest opet na Japide udario i nje preoblado
(Liv. Epit. Lib. 69.). Japidi su bili drubenici Karnah
indi Slavi, prie Galizvani. Ovi na Istre poradi medje uda
rili su, onda ih je Sempronio iz Istrie protro i medje im
odkaz.
Godine Rima 631. L. Cecilio i Luc. Aurelio Rimski
veliki vojvode, obodvojica doli za vojskom u Iliriu, i sve
Ilire, koje Apian (de Illyrico) Segestane zove, od varoa
Segesta (dananji Sisak) tiam kako Kupa u Savu se utie
preobladali. Od ovoga boja Liviov Epitome nista nespo
munja.
Godine Rima 632. Kato Porcio veliki vojvoda Rimski
sa Skordisci nesrtno je boj bio. Ovi od Skordiska brata
Panonova ime zaderali su, od ovih Floro (Lib. 3. c. 4.)

 106
pie, da su naj ljulji od sviuh Trakah Skordisci bili, ali i
lukavtina takodjer k jakosti njihovoj je pripomagala, u
umah i planinskih peinah stanovanje sa udjom njihovom
jest se slagalo. Ovi indi Skordisci sa Dardani svu Mace
doniu, rado i Albaniu do mora obterali su i robili: protiva
njima Kato svojskom je doo, ali pobit, svu skoro vojsku
pogubio je.
Godine Rima 633. L. Cecilio veliki vojvoda dolo je na
Dalmate mirne, i u Saloni prezimio, na proletje u Rim se
povratio i proslavljenje zadobio. Godine Rima 635. M.
Skauro veliki vojvoda, kako Kluverio (Rer. Italic. Lib. 1.
c. 19.) pie, Tauriske, koji Karnom i Japidom bili su blinji
drubenici, to jest dananji Stajerci, je preoblado. Ove
Tauriske pie Schnleben, da su od Celto-Galah, to jest
Germanah svoje pokolenje imali, ali, akobiga tko popito,
gd je nkadanja Vindelicia bila, i jeli Vendi ili Vindi, od
Germanah, to jest Celto-Galah dolazili su, ili od Enetah?
ja neznam to bi na to odgovorio. Doista, ja Karne, Senone,
potle Istre zvane, Japide, Tauriske od Galah onih, koje Be
lovez vojvoda jest u one strane naselio, izvodim, i od onih
i drugih potle naselnikah Vindah, velika Vindelicia, da je
postala nahodim, i nijedan pisac, kako bi drugaie Vin
licia bila postala, i u koje vrme, nee moi pokazati. Sto
pako naemu Vitezoviu sanjalo se je, da su Taurisci u
dananjem Turopolju stanovali, i to stajati nemore, jer Tau
riske Gerci i Latini nazvali su od planine Thanurus, a gd
je planina Thaurus, to jest Stajerska, a gd je Turo
polje, neka si svaki promisli. Turopolje u ono vrme
spadalo je na Segestu, to jest Sisak, kako Apian sv
doi, koi pise, da L. Cecilio i Lucio Aurelio doavi u
Iliriu, sve Ilire, koje on Segestane imenuje, preobladali su
Ikako se Kupa u Savu utie; Turopolje pako medju Kupom,
i Savom stoji, dakle i onoga polja stanovnici Segestani zvali
su se. Akoli pako tko bi rado znati pripovst od Turopolja,
kako je ovo ime zadobilo, ja kako sam uo kao diak u Za
grebu budui, ovd popisati u: Turci s velikim mlotvom,
hotei preko Save na Zagreb udariti, nisu mogli priti, dakle
iz one strane Save na polju tabor nainili su. U taboru
kada je Turski vezir s paami skupa ruio i kopuna u ruki
dero, top veliki iz Medvd-Grada pue, i veziru kopuna iz
ruke izbje. Na to vezir i drugi vojvode turske u plae
se, i to mogli i ne mogli, stvari svoje pokupie, i u bg
se dadoe. To videi svi okolinji stanovnici onoga veli
koga polja, muko i ensko, malo i veliko pograbie nki
skire, nki vile, nki ranjeve, ostali bojne sablje i puke,

107

i turke s kervavimi dimliami iz onoga polja odpratie. Od .

ono doba, ono polje Tursko Polje, potlim Turovopolje, ili
Turopolje, da jest nazvano.
Godine Rima 637. Cimbri i Teutoni, kada je more
ansko po njihovoj zemlji bilo se razlilo, veliko mlotvo
u Iliriu su doli, i jerbo im u Iliri nije bilo msta, u Latin
sku su okrenuli. Ovim Papirio veliki vojvoda s vojskom na
proti dojde, i kod Akvileje s njima se pobie, i bio je od njih
pobit, ali potle vee Rimske vojske dojdoe, i nje protraju,
koji potle natrag se povratie u Hercinske ume, gd prie
mlogo vkah Segovez bio se je nastanio.
Godine Rima 638. Livio Druso veliki vojvoda, proti
Skordiskom, koji u Macedoniu bili su navalili, je vojevo i
nje preoblado (Lavro Eph. Lib. 63.). Ali kada ih je preko
Dunava tro, mlogo svoje vojske je pogubio, jer kada
je na pomerznuti Dunav vojska naila, led se pod voj
skom sruio, i ovako mlogo vojske se potopilo. Ovako
Godine 640. Skordisci opet u Macedoniu, navalili:
na Mar. Minucia Rimskoga vojvodu udarili, i strano Rim
ljame potukli, potle matrag odvinuli (ovako Floro Lab. 3. c.
4. i Eutropio Lib. 4. . 10.). Ovi Skordisci, kako Brietio
pie, preselili su se medju Savu, Dravu i Muru, i ond na
stanili su se.
Godine Rima 641. Cimbri i Teutoni iz Herapiskih u
mah od Bojov protrani doli su do Skordiskah, od njih pro
trani doli su Tauriskom, odanle preko Alpinske planine
otili su u Latinsku, ond Rimske strane vojske vie pu
tah potukli, i nisu im Rimljani nita mogli opraviti, potle
sami otili u spanjolsku, odanle u Galiu, gd sa Teutoni
sdruili su se (Liv. Epit. Lib. 67).
Godine Rima 643. M. Minutio vojvoda poslan od L.
Kasia velikoga vojvode srtno sa Tracije se pobio (Liv.
Godine Rima 649. C. Geminio vojvoda proti Trakom,
nesrtno je boj dero (Liv. Epit. Lib. 70.).
Godine Rima 653. Skordisci, Dardani i Tribali, to jest
Mesii sdruili su se, i u Macedoni strano i kervolono
robili su, jer ovje lubanje sa kosami na msto aah
potrbovali su i iz njih vino su pili. Protiva njim Apio
Klaudio vojvoda kada je nkoliko putah udarao, uvk biae
pobien, i nto od straha, nto od drugih bolestih umr. Za
njim poslan Kn. Skribonio, ali i on pobien bi, stranji put
Kn. Lentulo i P. Kraso veliki vojvode, nje preobladali i do
dolnje Mesie, to jest Bulgarie protrali su.

 108
Godine Rima 662. Traci u Macedoniu opet doli su
i robili (Liv. Eph. Lib. 81). Ali Sula mloge boje s njimi
imajui, nje preoblado je (Liv. Epit. Lib. 83).
Godine Rima 673. . Klaudio Trake u mlogih bojih
Godine Rima 674. Kurio vojvoda veliki pervanje
godine u Traci i Dardanii imao je boj (Div. Epit. Lib. 92).
Godine Rima 678. M. Lukulo pervanje godine veliki
vojvoda Trake je preoblado.
Godine Rima 691. C. Antonio pervanje god. veliki
vojvoda nesrtno sa Tracije se pobio (Liv. Trib. 103). Ove godine 691. . sar i M. Bibul bili su veliki

Od dogodjajah Ibrah pod K. Jutrom Cesarom, i ce

sarom Octavianom Augustom, od god. Rim. 691. do
god. Rima 741.
Julio Cesar izabran veliki Rimski vojvoda god. Rima
691. zadobio je Galiu iz ove i one strane Alpinskih planinah
(razumi Galiu dananju Francesku) i Iliriu sa deset ere
gah (legio), i rat sa Helveti je zapoeo. Ovo se mora ovako
razumti: Cesar kada je Gale, koji su u Latinskoj bili, sve
primirio, otio je u dananju Francesku, i ond sve one
narode je predobio, potle doo je u Iliriu, to jest Albaniu,
Epir, Dalmatiu i Istriu. Ove krajne Rimljani ve u ono
vrme po svojih vlastnicih ravnali su, ali Karne, Japide,
Tauriske, premda su njimi rate imali, jo pod svoje vla
danje kakti god niti Panone natrali bili nisu. Cesar indi,
kada je vidio, koliki puci i narodi jo do Helvetie nepreo
bladanijesu, i kako veliki rat njega eka, u Italiu se povrati
i dva erega nova jo popie, tri pako erega, koji su kod
Akvileje zimovali, izvede, indi petnaest eregah, strana
vojska, jerbo jedan ereg Rimljanah do 25,000 vojakah je
brojio. S ovom silnom vojskom, naj prie u Galiu, to jest
sadanju Francesku otie. Jer od vrmena Julia Cesara
sve ovdanje strane od mora Adrianskoga i Alpinskih pla
ninah, tiam do Ponta Euxina iz ove strane Dunava obin

skim imenom Iliria, a ne Galia zvale su se. Dakle kada

od sele dojde razgovor od Galie, mora se razumvati da
nanja Franceska. Tamo budui zauo, da Piruste
(Vitezovi pie, da su se tako zvali Dalmate) u Iliri pobu
nili su se; indi sproti u Iliriu dojde i sva umiri; od ovuda
opet na Helvete boj prenese, i nje preoblada. Kazo sam,
da pod Vindeliciu spadala je strana takodjer Helvetie, od
kuda mora se misliti, da je Cesar morao boj ovaj sa Vindi
derati. U tom ratovah vrmenu ve godina njegovoga
vojvodstva jest izilazila: pie dakle u Rim na zbor, da ve
liko vojvodstvo njemu na dalje se i na drugu godinu dade.
Tomu nki, navlastito Pompejo, suprot bili su. Od ovuda
zapoe se onaj nemir u zboru Rimskom i nesloga, koja du
govite 22 godinah domae ratove za sobom povukla je. U
tom Rima nemiru Dalmate i drugi blinji Iliri, Istri i Karni,
zavadie se. Dalmate Varo Promonu (dananju Rku,
Flumen) otmu. Istri i Karni k Cesaru ne daleko bivemu,
uteku se. Cesar poslo je svoga poklisara, koi Dalmatom
zapovdi, da Promonu varo Karnom povrate; ali Dalmate.
nehtdoe, Onda poalje jaki ereg na Dalmate, ali Dal
mate sav ereg izskoe. Cesar nemogui se za ono vr
me, poradi nemira, kojega sa Pompejom je imo, Dalmatam
osvetiti, svu osvetu za drugo vrme je zadero. Ovako
Apian de Illyrico.
Godine Rima 700. Kada su u zboru Rimskom dokan
ali, koga bi na msto Cesara za velikoga vojvodu k vojski
poslali. Cesar u zbor pie, da on vojsku prie odpustiti
nee, dokle i Pompejo svoju nerazpusti. Od ovuda rat
medju Cesarom i Pompejom zapoe se. Ovaj rat uvede
carstvo u Rimsko skupvladanje. Nije meni od potrbe sva
na rat medju Pompejom i Cesarom spadajua popisati: ova
sar sam (Lib. 3) za dosta je popiso: dakle samo one
dogodjaje, koji u Iliri u to vrme pripetili su se, pobiljeiti
cu. Kada je indi Cesar s vojskom svojom iz Brundusia na
more se bio pustio; a drugu vojsku Marko Antonio drugim
putem njemu na pomo, i opet Gabinio tretju vojsku kroz
Iliriu sve njemu na pomo vodio: Iliriznajui dobro, to oni
protiva Cesaru sakrivili su, mislei da ako Cesar nadvlada,
za njih dobro biti nee : dakle svu vojsku Gabinia, osim
njega i koji su s njim utekli, pobili su i izskli. (Ovako
Apian in Illyrico. Cesar de belo gal. Lib. 3. c. 7. et Lib.
5. . 1. et 2.) Od ovuda M. Oktavio i Lucio Skribonio Pom
pejanskih brodovah vojvode, Kornelia Dolabelu, koji
saru u pomo doo je bio s pomojom Dalmatinah na moru
razbili su. Marka Antonia takodjer, Cesaru na pomo

 110
iduega Skribonio Libo u jedan otok je natro, gd od glada
predati se je moro. Ali po svem tom Cesar po tom pomo
veliku zadobivi, Pompeja je preoblado, i u Kgipat protro,
gd po zapovdi Ptolomea, kralja Egipatskoga jest ubien.
Cesar u Rim povrativi se u msecu, koj sada od Julia
Cesara Julius zove se, u Rimu sam sebe za samovla
stnika i cara nazove ; unuka pako svoga Oktaviana za
svoga sina uzeo i Augustom je nazvao. Cesar bio je jako kip,
mudar, i u ratu i u sudu veliko serdan: poradi toga od
zbora Rimskoga Otac Domovine, Presveti i Car vkoviti
jest nazvan. Kada su Dalmate vidli, da Cesar Pompeja
je nadjao, bojei se, da radi potuene dva puta Rimske
vojske nebi u zlo veliko upali; poklisare k Cesaru poalju,
molei se, da njih u priateljstvu i u zdruenju puka Rim
skoga zaderi, i proastnih prigrkah oprotenje podli.
Cesar vrdan velikoe svoje odgovor njim je dao : Da on
nje, koji tako nepriateljski su se prama njemu derali, za
priatelje derati nemore: nego, ako hara plaati i poruke
dati hoeju, da im oprostiti hoe. Ovo obeali su: zato
Vatinia vojvodu svojskom je poslo u Dalmatiu, koi videi
nepokorne Dalmate est njihovih varoah i Dra stolno
msto, silnom rukom je osvojio i nje u pokornost natro,
god. Rima 704. Dojduu godinu Rima 705. Cesar od M.
Bruta, C. Kasie i C. Trebonie sa 23. ranami ranjen u kui
Pompeja umro je.
Dalmate ujui da Cesar umro je, mislei da sva ja
kost Rimska njime poginula je, niti Vatiniu pokorni biti,
niti hara platiti, niti poruke u Rim poslati hoteli nisu ; ve
podigoe se, na Vatinia udarie, i pet Rimskih etah s
Bebiom zborskoga reda vojvodom pobiu, Vatinio jedva s
ostalom vojskom u Dra je uteko. Zbor Rimski hotei
vladanje svoje usderati, Brutu zapovdi, da s vojskom
drugom na Dalmate udari i nje na pokornost natira: ali
Bruto protiva Antoniu i Oktavianu radi ubojstva Cesara
braniti se morajui, nije imo kada na Dalmate udariti, i
ovako oni jo u to vrme prosti ostali su. Ovako piu:
Apian in Illyrico, Svetonius in Octaviano. Od ovuda
vidi se 1) Da Istria, Karnia i ostale krajne Panonie u ono
vrme na Dalmaciu nisu spadale, jer Promona varo (Rka)
blinji Dalmacii spadao je pod Karne po sudu Julia Cesara,
jer druguie on nebi bio mogo Dalmatom zapovdati, da
Promonu Karnom Dalmate povrate; na Dalmaciu indi spa
dala je Albania, Epir, Dalmatia dananja s Likom i Karba
vom more biti. 2) Da Dalmate prie drubenici Rimljanah
bili su i hara plaali nisu, jer Cesar nebi bio njim kazo,

 111
da ih za priatelje i drubenike spoznati vie nemore, i, ako i
hara platiti hoeju, da im oprostiti hoe: nego bi bio kazo,
da su oni puntari, da neeju hara plaati, bio bi pervanjih
godinah hara od njih potrbovo, kako potlim August Ce
sar za sve godine od Julia Cesara za koje su ostali duni,
od njih hara je potrbovo. Dakle od god. Rima 704. kada
Vatinio s vojskom od Julia Cesara u Dalmatiu jest poslan,
more se kazati, da Dalmate pod hara Rimskoga vladanja
natrani su. Potle ovih dogodjajah zbor Rimski sve vla
danje Rimskog carstva na tri vojvode velike je oslonio : na
Lepida, Antonia i Oktaviana Cesara; ali ovi medju sobom
pogoditi se nisu mogli. Oktavian najprie Lepida, kojega
vojsku s novci svu k sebi premami, ubie. Za njim Antonia,
kada je Oktaviu Sestru Oktaviana bio protro, i Kleopatru
za enu uzeo i za kralja se od Rigipta nazvao, po zapovdi
Rimskoga zbora ratom, koji dvanaest godinah trajae,
progoniti poeo je, god. Rima 718. (Liv. Lib. 132. in Epit.
Svetonius in Octaviano). U to vrme Dalmate s dogovorom
drugih Ilirah pobune se, i u sve strane, koje su pod Rim
skom vlastjom bile, navale: najprie u Akvileju, i potle na
Terst udare, i sve porobe. Radi toga Oktavian Cesar
rat protiva Dalmatom Ilirom sam derati, druge pako voj
vode protiva Antoniu boj biti je odredio. Jerbo pako
Oktavian dobro je znao, morebiti i od Julia Cesara uo,
koi teke rate sa Dalmati i Panoni ve je imo, i preko Al
pinske planine vojsku u Iliriu je vodio, da onaj put je verlo
pokvaren i teak, zato najprie dao je onaj put, da lake
vojsku iz Latinske po suhu more u Iliriu voditi, popraviti,
to napis, kojega ja iz Kerelia najprie u Latinskom,
kako sam nao, do slova popisati u, i onda na ilirski preo
krenuti, svdoi ovako: Imp. Caes. Invictus, Aug. Agui
lejensium Restitutor et Conditor. Viam Ouog. Geminam,
a Porta usque ad Pontem per Tyrones Juventut Nova
Italiae Suae Delectus Long Temporis Labe Corruptam,

nove Italie svoje izabranih, koja biahu dugim

vio je. Iz ovoga napisa istinsko vidi se, da iz Latinske u
Iliriu kroz Alpinske planine dva puta prie Oktavia Augusta
ve bila su, kuda mislim Gali iz Latinske, kako su ih Rimljani
poeli progoniti, ili su mlogi u Iliriu. Ali ovi puti bili su
verlo pokvareni, i nje Oktavian August dao je popraviti. -

 112
Jedan put i dan danas je na Goricu kroz Hruicu, a drugi
kae Kereli da je proti sveru gori vie, ali pokvaren.
3) Da Oktavian Akvileju i Terst, koji varoi bili su Rimski
po Rimljanih naseljeni, ali po Dalmatah i Japidih porobljeni
i porueni, opet je podigo i naselce u onih varoih nastanio.
4) Da, on ova sva je uradio s novimi vojnici, koje iz nove
svoje Italie je izabro; koja je to nova njegova Italia bila,
to ja neznam; morebiti on je razumvo sadanju Longo
bardiu, Forum Julium, Deravu Benetaku i Istriu; jer
Dalmaciu i Japidiu jo nije mogo zvati, jer njimi jest boje
potle dugovite dero. Ovo neka se imade kako hoe, tomu
je dosta, da Oktavian kada je u Iliriu doo svojskom, naj
prie na Dalmate je udario i najprie, kako Pater Bedekovi
pie, u Dalmacii Onie, Parteniate, Dortiate, Taulantie, Kam
beje, Cinambre i Piruste je predobio : za ovimi Diokleate,
Interfurine, Nariske, Glintidiome, koje sve pod hara je
natro, Ipasini i Basi njemu su se sami predali. Ovo su
sve bili varoi u Dalmaci i msta, od kojih stanovnici tako
zvali su se: Arupini u umu su se razbali, i kada je Aru
piu varo (dananju razorenu Modruu u Ogulinskoj regi
menti) bio zadobio, nje iz umah je dozvao, i njim za mali
hara u varou stanovati je dopustio. Od ovuda Pater
Bedekovi pie, da je protiva Segestanom i Desiom vojsku
vodio, i da je dv godine ond potroio i najzada Segestu
po gladu natro da su se predali. I ovo povrovano meni
vidi se iz napisa kamena, koi kamen po svdoanstvu La
ziua blizu Save jest najdjen. On indi na Dardaniu, to jest
dananju Bosnuje moroiti, ond pako Dardani i Skordisci
stanovali su, jer kako u pervanjem poglavju piso sam,
da po svdoanstvu Brietia Skordisci medju Savu i Dravu
preselili su se; od kuda lahko more se vrovati, da Rim
ljani kod Save strano su bili potueni, jer zbor Rimski, i
sav puk Rimski 21 dan hodili su u cernini poradi vojske
Rimske kod Save pobiene: Napis kamena kod Kerelia
jest sledei: . STIL JUS, et Egnatius Veritor
Quinto Decimae Legionis Tribunius P. S. P. O. R. Cum
Barbaris Dimicantes, Parter Domicantes, Pariter oc
cist, Helic parter Jacent. Singulare Poster's Exemplum
et Charitatis. et Fortitudjinis (Cilinens. I Dies. Atrat.
Luxerunt i Ilirski ovako e rei: Kajo Hosti lio, i
Egnatio Vejtor petnaestoga erega tribun puka,

 113
razumi se : Senat i puk Rimski. Sto e rei limena,
ja oito valujem, da ja neznam, jeli su se tako zvali oni
dva mertvi, od msta gdi su bili rodjeni, ili morebiti na
senat i puk Rimski se pretee, to ne mogu kazati: dosta
je tomu, da ondi moro je biti strani boj, ali kada se je
dogodio, pravo se nezna: jer kada je, kako sam kazo dv
godine Cesar Oktavian kod Segeste se zaderavo i najzada
gladom njih natro, da se predadu, onda nkoliko vojske za
obrambu u Segesti je ostavio, s drugom pako vojskom na
ide je udario, koji takodjer sa Dalmati i drugimi Iliri
Akvileju i Terst su robili; indi najprie na Terpo varo (sad
od krajnacah Lazi Tergzove se), je udario i njega osvojio.
Poli na Metul varo (danas Metlika); ovaj boj Dio Kas.
(Lib. 4. 9.) ovako izpisuje idom boj je preneo, od
kojih one, koji od berdinah i od mora daleko su stanovali,
lahkoje predobio: one pako, koji su za berdinami stanovali,
s mlogim poslom i teko je preoblado. Ovi u Metul, naj
vei svoj varo, skupili su se, Rimljane na njih udarajue
mlogo puta su protrali, i mloge vitlove i druge sprave jesu
popalili. Istoga Cesara, iz dervenoga tornja na zid se
penjajuega jako su ranili, ter najposl kad vidie, da je
Oktavian jo i druge vojske na pomo proti njim do zvao,
ter da im vie nikakova ufanja spasenja nije, odluie
radie svi poginuti (rdki i vkovite slave dostojni izgled
ljubavi prama slobodi i domovini!), nego ivi u nepria
teljske upasti ruke. Toga radi upalili su sami svoje kue,
mlogi svoje ene i dtcu obno poklali, ostali pako u e
stokom sa Rimljani boju slavno i junaku smert nali, tako
da nita robstva Cesaru nije ostalo, jer potle isti gd koi
zarobljeni sebe sami su smakli i smert si zadali Apian
pie, da, kada Metul varo jest zadobljen, onda Japide pod
vlast Rimskoga carstva spali su, Ali ne taki, jer jo bilo je
kervavoga boja. Dokle Cesar Oktavian kod Metula varoa
jest se zaderavo, u tom vrmenu Segestani na novo po
bune se, vojsku Rimsku, koju je Cesar u Segesti za
obrambu dao i ostavio, pobiu i raztraju. Zato Cesar opet
u polje Segestansko s vojskom povrati se, kako Apian
pie Koje isto polje panonsko je kod Save potoka: na
kojega bajeru varo viteko obgradjen nahodi se, i na daleko
medju amcem, izkopanim nasipom i potokom pruase,
i poradi toga uzroka najvie hotio je njega (varo) zado
biti Cesar, koi onaj varo odredio je za stolno msto rata,
kojega je bio namislio proti Bastarnam i Dakom preko Istra
stanujuim preneti, koi Ister jo u onih krajinah Dunav zove
se, malo dole nie Ister imenuje se... (Od ovuda vidi se
vear ogled. Itur. Stran. I.

- 114
da Sisak i sve okolino polje pod Panoniu spadalo je, i da
Dunav kako Sava u njeg se utie, ime za derava do Bio
grada, a nie Biograda Ister se naziva). Nadalje Apian: Na
potoku Savi ladje zapovdio je praviti, na kojih hranu u
Dunav, u koi Sava tee, pratiti je nakanio: koja stvar, ako
Segestu pod svojim vladanjem nebi imo, njemu sasma teka
bi bila. Segestanci, kada su sva obsdjenja zla podneli,
trideseti dan silom jesu predobljeni. Ovako Apian, ali
Dio Cassius drugaie doveruje, na sldei nain: Stra
nji put kada su zauli, da nkoji njihovih drubenikah u
zasde upali su i poginuli, sve junatvo su izgubili i po
dali su se: i ovako kada je ove Cesar pod svoju vlast pri
mio, i ostala takodjer Panonia mira pogodbe je primila.
Ovo povrovanie meni vidi se, jer potle toga rata u ono
vrme Cesar Oktavian nikakvoga u Panoni nije dero, a
znade se, da vojsku od obrambe i u Sirmium dolnje Panoni
najpoglaviti varo je poslo. Pogodbe indi onoga mira
pravo nijedan pisac neizpisuje, ali poglavitie da su bile
meni se vidi ove: 1) da one krajne stanoviti hara Rimlja
nom svake godine plaaju; 2) da vojsku od obrambe u Se
gesti, u Sirmiumu, morebiti i drugih varoih primu izdera
vaju. - 3) Da u ostalom pod vladanjem svojih kraljevah,
vojvodah i starinskih pravdah slobodni ostanu: oviuh istina
iz potlenjih dogodjajah bolje vidit e se. Ovo Epit. Sex.
Aureli Victors svdoi: ovako Panonce k planikom je
odredio. Amianus od Misiah (tojest Serbianacah) govorei
ovako pie. Niti protiva Misiom (ond su Dardani i Skor
disci takodjer stanovali) to god pod istim Augustom nare
djeno nahodim, da bi hara plaali, ili preobladani bili, nego
od Tiberia koi za Augustom car je bio, da su predobljeni,
znade se. Od ovuda vidimo, da Panonia kako Kupa zasie
je bila, ali prava medja nemore se znati. Dosta je da se
znade, da blinji njihovi komie bili su Skordisci i Dardani.
Ovo svdoi Dio Casius ovako piui: Tiberio je Panone,
pobivi ih vie putah, s vitekom pomojom Skordiskah
(koji susdi Panonah biahu, i jednakim orujem kao i oni
sluahu se) predobio, oruje njim uzeo, mladje veum
stranom u druge kraljevine dao odvesti i prodati. Od
ovuda opet kazati se mora, da Brietio kako u pervanjem
poglavju i u ovom gori kazo sam, nije pravo godine popis,
kada Skordisci preselili su se medju Savu, Dravu i Muru.
Ovo indi u vrme Tiberia moralo se je dogoditi, kada on
Panone razprodao i Panoniu opustio je : ali od ovoga dojde
kanie razgovor. Sada opet kada nkoja za razumti
krajne i dogodjaje, naih nkodanjih Panonah i Ilirah,

 115
samo spomenuo sam, k Cesaru Oktavianu povraam se.
Cesar, kako mir s Panonije nainio, i u Segesti obrambenu
vojsku odredio i po drugih Panonie varoih razposlao, natrag
na Dalmate sa svom vojskom jest se povratio, jerbo sdru
eni pod vojvodom Versom iste gornje Panone, to jest
Japide na pomo su sazvali; dakle kod Promone varoa
(Rke) s njima se pobie i nje preoblada, zatim varo Rku
otme, i Teutima kralja Panonskoga sa svom vojskom pobie.
Odanle na krajne ostalih Japidah otide, od Metula popaljena
Sidoniu varo obsdne (nezna se gd je ovaj varo bio),
njega predobi i popali, odanle idui sve varoe porobi i
popali i ovako do varoa Petovie (dananji Ptuj, nmaki
Petau) dojde. Ondi imao je veliki boj, i bio je u kolno
ranjen, ali Petoviu prdobio i ondi nkoliko danah leio je.
Kada je ozdravio i sve ondnje krajne osvojio, povratio
se je u Dalmaciu, i onda stopram Dalmate, po tolikih ratovih
oslabljene, i od svakakvoga zla ukrotjene natro je, da
700 mladiah plemenitih za poruke morali su dati: sve bar
jake, koje su pod vojvodom Rimskim Gabiniom od Rimlja
nah oteli, morali su povratiti i hara, kojega od vrmena
Julia Cesara zaostavili su, morali su naplatiti; i najpotlam
pod hara Rimski podtrani su Dalmate. Kada je indi do
godine Rima 721. rat sa Dalmaci i Panoni, kroz etiri go
dine neprestance biui se, doverio; onda rat protiva Anto
niu, kojemu druge vojvode nita nisu mogli opraviti, je
sam podigo. Stranu indi vojsku od Ilirah, Panonah i Dal
matah sakupi, u Epir odvede i kod Aktie varoa u kotaru
Ambracie sa Antoniom strano se pobie i preoblada. An
tonio odanle u Egipat utee, ali je Oktavian i tamo za njim
doo, i njega u Alexandri zatvorio; od kuda nemogui
utei, a bojei se, da ufaen na ruglo svemu svtu kano
suanj nebude, u Rim odveden, sam sebe je smako: to u
jua Kleopatra ena Antonia, od prejadovite zmije dade se
ujsti, i od nje pogine. Godine Rima 723. kada Oktavian
Cesar sve rate je doverio, u Rim povrati se, ond troje pro
slavlenje (triumphus) je zadobio; jedno porad obladanih
Ilirah; drugo porad obladanoga Antonia na moru kod Akti:
tretje porad zadobljenog Egipta. Od zbora pako Rimskoga
bi mu dodano ime August, a i msec onaj, u kom se u Rim
povrati, koi se prie Sextiles zvae, njemu na ast August
jest nazvan.
Godine Rima 730. kako Floro (Lib. 4. . 12) pie:
Publio Silio opet protiva Dalmatom i Panonom s vojskom
je io i nje umirio.

 116
Godine 737. kako Dio Cas. (Lib. 54) i Velejo (Lib.
2. . 44) pie: Dalmate i Panoni poradi velikoga haraa
bili su se pobunili, ali opet pod hara podtrani. Od potle
mir po svem svtu od god. Rima 741. u kojoj godini po sudu
zbora Rimskoga cerkva Jana jest se zatvorila, jerbo rati
prestadoe, koja uvk stala je otvorena, ako igd boj se
je dero. Ovako Sigonio u Liviu.
vo su dogodjaji Ilirah i Slavinah zajedno, koji su
od vrmena Beloveza u Iliri stanovali, i sa Iliri se tako po
mali, da se jedni od drugih u jeziku, u nonji i u istom
nainu boja nisu razluivali. Velika medju pisci je nesloga
i pravda poradi slavskoga naroda, i nijednoga nisam do sada
tio, koji bi piso, da su Slavi pod Belovezom vojvodom u
Iliriu naselili se, nego svaki to pie, da Belovez bio je, i puk
njegov pokolenja Germanah; ali ja sam pokazo, da su bili
pravi Slavini, koje Gerci zvali su Enete, Latini Venete,
Germani pako Wende ili Winde. Od ovih Vindah postala
je velika kraljevina zvana u vrme Julia Cesara Panonia: u
ovoj Panoni bile su mloge krajine, koje su imale svoje
razliite kraljie; ovako Istria imala je Epulona: Krajnska i
Stajerska Simpelia: kojiuh imena gori u pervanjih dogod
jalih ve spomenuo sam; ali da ih je bilo jo vie, kojiuh ime
na nepoznana su, moramo si misliti, jer Vigdelicia nkada
nja nadaleko pretezala se je, svu Austriu, Sveviu, Bavariu
stranu Helvetie do Ceske u sebi zaderavala je. Da u ovoj
Vindelici Vindi, to jest Slavi stanovali su, to svi Nmaki
pisci doputaju; ali kada je Vindelicia postala, kada u nju
Slavi nastanili su se, od toga pisati neeju, negobi radi, da
Nmce, to jest Germane njezine stanovnike naine, njezino
pako ime od Vindah izvode. Od ovuda ja njih pitati mogu,
kako se je mogla nazvati Vindelicia od Vindah, ako u njoj
Germani, to jest Nmci stajali su? Na ovo, mislim, pitanje
nijedan nebi mi mogo odgovoriti. Ali ovakove izprazne
pravde nita nepomau, meni je zadosta pokazati, da u
vrme Oktaviana Augusta, koi pervi sve krajine i Helveciu
predobio je, kako Dunav zasie iz ove strane, nigdi od
Germanah nespominja se, da bi njimi ratimo: nego iz one
strane Dunava, preko Rajne potoka kada su poeli Rimljani
boj imati, onda od Germanah spomenak dolazi. Odkuda za
iztinsko kazati se mora, da u vrme Oktaviana Augusta
iz ove strane Dunava Germani nisu stanovali nego Vindi,
to jest Slavi, koje Rimljani zvali su Panone, a potle kada
su ih svih predobili, obinskim imenom zvali su Ilire,
mislim jerbo svi narodi iz one strane Dunava jednaki jezik
i nonju i isti nain vojevanja imali su. Sada u kratkom

 117.
spomenuti u od kada Rimljani sa Iliri poeli su rat der
ati, i kako daleko uvrme Oktaviana Augusta vladanje
svoje pretegnuli su. Pervi rat imali su u Iliri sa Teutom
kraljicom Agrona u dovom, godine Rima 508 : u vrme
Oktaviana Augusta do godine Rima 741. predobili, su
Albaniu, Epir, Dalmaciu, Istriu, Krajnsku, Koruku, Sta
jersku i sve krajne kako Dunav iztie iz ove strane,
Horvatsku i Slavoniu dananju, more biti, kako Una tee,
jer pravo se nezna medja medju Panoniom starinskom i
Mesiom, to jest Serbiom. Da pako u Mesi, to jest dana
noj Bosni i Serbii blinji komie Panonah bili su Skordisci
i Dardani zvani, to sam gori pokazo i potle obilatie poka
zati u. I ovi Skordisci, to jest Mesia, Tracia, Peonia i
Bulgaria jo u vrme Augusta Oktaviana nisu bili od Rim
ljanah preobladane krajne; dapae pod Tiberiom carom
Skordisci Rimljanom su po mogli Panone preobladati, to
e se potli vidti. Ovo je znano, da sva msta medju Dra
vom, Kupom i Savom Augustu pod stanovitimi pogodbami,
kako gorikazo sam, bila su se podala, i da August svoju voj
sku po veih varoih za obrambu je bio razredio; ali potle
za ivota jo Augusta Cesara strane boje imali su Panoni
sa Rimljani, i onda stopram pod harai pod Rimsku krajnu
i vladanje bili su podtrani. Jerbo pako dojdui dogodjaji
pripetili su se potli Isukersta Narodjenja, i jerbo Oktavian
Cesar bio je Augustus nazvan, i car kano samovladavni
svega carstva Rimskoga; poradi toga ja stranu pervu moje
Dogodovtine doverujem u Augustu caru Oktavianu, i opet
stranu drugu poeti u u istom Oktavianu Augustu, ka
noti pervom Rimskom caru.

,Sever has strane perve.