ERICH FROMM: DJELA

Erich Fromm
u 12 svezaka

Izdaju
»NAPRIJED« Bekstvo
Izdavačko trgovačka radna organizacija
Zagreb, Palmotićeva 30 od slobode
»NOLIT«
Izdavačka radna organizacija
Beograd, Terazije 27
Preveli
»AUGUST CESAREC«
Izdavačka i tiskarska radna organizacija Slobodan Đorđević
Zagreb, Prilaz JNA 57 Aleksandar I. Spasić

Uredili
Zeljko F a l o u t i G v o z d e n F l e g o ZAGREB 1984
 I SLOBODA — PSIHOLOŠKI PROBLEM? 9
II PROCES INDIVIDUACIJE I
DVOSMISLENOST SLOBODE 23

III SLOBODA U DOBA REFORMACIJE 34

1. Srednjovekovno nasleđe i renesansa 34
2. Razdoblje reformacije 47

IV DVA VIDA SLOBODE ZA MODERNOG

ĆOVEKA 78

V MEHANIZMI BEKSTVA 100

1. Autoritarizam 103
2. Rušilaštvo 127
3. Saobražavanje pojedinca 131

VI PSIHOLOGIJA NACIZMA 146

VII SLOBODA I DEMOKRATIJA 168

1. Obmana o individualnosti 168
2. Sloboda i spontanost 178

DODATAK 193

K a r a k t e r i društveni proces 195

INDEKS POJMOVA I IMENA 211

Naslov izvornika
Erich Fromm
ESCAPE FROM FREEDOM
© Holt, Rinehart and Winston
New York, 1941.
Ako nisam za sebe, ko će za mene biti?
Ako sam samo za sebe, šta sam ja?
Ako ne sada — kada?
Talmudska izreka
Mišnah, Abot

Nismo ti dali ni nebesko ni zemaljsko, ni smrt­

no ni besmrtno obličje da bi mogao da budeš
slobodan, po vlastitoj volji i časti, da budeš vlas­
titi tvorac i neimar. Samo smo tebi dali da ras-
teš i razvijaš se po slobodnoj volji. Ti nosiš u
sebi klice jednog sveopšteg života.
Piko dela MIRANDOLA
»Oratio de Hominis Dignitale*

Ništa, dakle, nije nepromenljivo izuzev čoveku

svojstvenih i od njega neotuđivih prava.
Tomas D2EFERSON
I Sloboda -
psihološki problem?

Glavno s t r e m l j e n j e m o d e r n e e v r o p s k e i a m e r i č k e i s t o r i j e jes­
t e o s l o b a đ a n j e ljudi o d političkih, e k o n o m s k i h i d u h o v n i h o k o v a
k o j i s u i h s p u t a v a l i . B o r b e z a s l o b o d u vodili s u p o t l a č e n i , želeći
n o v a prava, p r o t i v o n i h koji s u b r a n i l i svoje p o v l a s t i c e . B o r e ć i
s e z a v l a s t i t o o s l o b o đ e n j e o d g o s p o d a r a , j e d n a k l a s a j e vero-
vala d a s e b o r i z a l j u d s k u s l o b o d u k a o t a k v u , t e j e stoga bila
k a d r a d a s e poziva n a ideal, n a čežnju z a s l o b o d o m u k o r e n j e n u
u svim p o t l a č e n i m . M e đ u t i m , u d u g o j i d o i s t a n e p r e k i d n o j b o r b i
za slobodu, k l a s e k o j e su se u j e d n o j fazd b o r i l e p r o t i v t l a č e n j a
pristajale su uz neprijatelje slobode kada je p o b e d a dobijena i
k a d a je trebalo b r a n i t i nove povlastice.
U p r k o s m n o g i m p o r a z i m a , s l o b o d a j e p o b e đ i v a l a . Mnogi s u
u tim b o r b a m a umirali uvereni da je u m r e t i u borbi protiv
t l a č e n j a bolje n o živeti bez s l o b o d e . T a k v a s m r t j e b i l a k r a j n j a
p o t v r d a n j i h o v e i n d i v i d u a l n o s t i . Izgledalo j e d a i s t o r i j a dokazu­
j e d a čovek m o ž e s o b o m d a vlada, d a s a m o s t a l n o o d l u č u j e i d a
m i s l i i o s e ć a k a k o n a đ e z a s h o d n o . Izgledalo j e d a p o t p u n o ispo-
ljavanje čovekovih m o g u ć n o s t i j e s t e cilj k o m e se d r u š t v e n i raz­
voj b r z o približava. N a č e l a e k o n o m s k o g liberalizma, p o l i t i č k e de-
m o k r a t i j e , religijske a u t o n o m i j e i i n d i v i d u a l i z m a u l i č n o m životu
izražavala su tu č e ž n j u za s l o b o d o m , a uz to je izgledalo i da
približuju čovečanstvo njenom ostvarenju. Spone su kidane jedna
za d r u g o m . Čovek je o b o r i o vlast p r i r o d e i p o s t a o n j e n gospo­
d a r ; o b o r i o je vlast c r k v e i vlast a p s o l u t i s t i č k e države. Činilo
se da je ukidanje spoljašnje vlasti ne s a m o n u ž n o već i dovolj­
n o z a p o s t i z a n j e željenog cilja: s l o b o d e p o j e d i n c a .
M n o g i s u s m a t r a l i d a j e s v e t s k i r a t p o s l e d n j a b o r b a z a slobo­
d u , a njegov z a v r š e t a k k o n a č n a p o b e d a s l o b o d e . Izgledalo j e
d a s u p o s t o j e ć e d e m o k r a t i j e ojačale, a s t a r e m o n a r h i j e zamenje-
n e s u n o v i m d e m o k r a t i j a m a . N o već p o s l e n e k o l i k o g o d i n a poja­
vili su se novi s i s t e m i k o j i su p o r e k l i sve o n o š t o su l j u d i ve-
rovali da je stečeno vekovnim b o r b a m a . J e r suština tih novih

9
s i s t e m a koji su u s p e š n o z a g o s p o d a r i l i i d r u š t v e n i m i l i č n i m ži­
v o t o m čovekovim bila j e p o t č i n j a v a n j e svih ljudi, izuzev j e d n e
šačice, a u t o r i t e t a n a d k o j i m o n i n i s u i m a l i n i k a k v u m o ć .
I s p r v a s u s e m n o g i tešili d a j e p o b e d a t o g a u t o r i t a r n o g siste­
ma p r o u z r o k o v a n a l u d i l o m n e k o l i c i n e i da će ih to l u d i l o vre­
m e n o m dovesti d o p r o p a s t i . D r u g i s u s e o b m a n j i v a l i v e r o v a n j e m
da i t a l i j a n s k i n a r o d ili N e m c i n i s u dovoljno d u g o v a s p i t a v a n i u
d u h u d e m o k r a t i j e i da stoga čovek m o ž e s a m o z a d o v o l j n o da če­
k a d o k o n i n e d o s t i g n u p o l i t i č k u zrelost z a p a d n i h d e m o k r a t i j a .
D r u g a o p š t a o b m a n a , m o ž d a n a j o p a s n i j a , b i l a j e mišljenje d a
s u ljudi k a o što j e H i t l e r stekli m o ć n a d o g r o m n i m d r ž a v n i m
a p a r a t o m j e d i n o l u k a v s t v o m i p o d v a l j i v a n j e m , da o n i i n j i h o v i
sateliti vladaju p u k o m silom, a da je čitavo s t a n o v n i š t v o s a m o
bezvoljni p r e d m e t izdaje i t e r o r a .
U g o d i n a m a koje su o t a d a p r o t e k l e ove z a b l u d e su p o s t a l e
očite. Bili s m o p r i m o r a n i d a p r i z n a m o d a s u m i l i o n i u N e m a č -
k o j žudeli d a s e o d r e k n u s l o b o d e isto t a k o k a o š t o s u n e k a d nji­
h o v i očevi želeli da se b o r e za n j u ; da su u m e s t o želje za slo­
b o d o m tražili n a č i n k a k o d a j e izbegnu; d a s u d r u g i m i l i o n i
bili r a v n o d u š n i i n i s u verovali u v r e d n o s t b o r b e i s m r t i Za od-
b r a n u s l o b o d e . T a k o đ e p r i z n a j e m o d a k r i z a d e m o k r a t i j e nije
p r o b l e m svojstven s a m o Italiji ili N j e m a č k o j n e g o p r o b l e m koji
stoji p r e d s v a k o m m o d e r n o m d r ž a v o m . Nije v a ž n o k o j e s i m b o l e
o d a b i r u n e p r i j a t e l j i l j u d s k e s l o b o d e : s l o b o d a s e u g r o ž a v a pod­
j e d n a k o a k o se n a p a d a u i m e a n t i f a š i z m a k a o i u i m e otvore­
n o g fašizma. 1 Ovu i s t i n u je" i z r e k a o D ž o n D j u i t a k o s n a ž n o d a j e
i z r a ž a v a m njegovim r e c i m a : »Ne u g r o ž a v a n a š u d e m o k r a t i j u t o
š t o p o s t o j e n e k e t o t a l i t a r n e države. N j u u g r o ž a v a to š t o i u
n a š i m l i č n i m s t a v o v i m a i u n a š i m u s t a n o v a m a p o s t o j e uslovi k o j i
s u u t i m z e m l j a m a doveli d o p o b e d e spoljašnjeg a u t o r i t e t a , d o
discipline, j e d n o o b r a z n o s t i i zavisnosti od V o đ a . B o j n o polje
je, p r e m a t o m e , i o v d e — u n a m a s a m i m a i u n a š i m u s t a n o v a ­
ma.« 2
Ako h o ć e m o d a s e b o r i m o p r o t i v fašizma, m o r a m o g a shva­
titi. Priželjkivanje njegove p r o p a s t i n e ć e n a m p o m o ć i . A reci-
tovanje formula pokazaće se podjednako n e p o d e s n o i nekorisno
kao što je i indijanski o b r e d prizivanja kiše.
S e m e k o n o m s k i h d d r u š t v e n i h p r o b l e m a i z k o j i h j e fašizam
p o t e k a o , p o s t o j i i l j u d s k i p r o b l e m koji t r e b a shvatiti. S v r h a ove
knjige j e s t e ispitivanje o n i h d i n a m i č k i h č i n i l a c a u k a r a k t e r n o j
s t r u k t u r i m o d e r n o g č o v e k a koji s u u f a š i s t i č k i m z e m l j a m a p r o -
10
b u d i l i u njega želju da o d u s t a n e od slobode i k o j i h uveliko i m a
u m i l i o n i m a n a š i h ljudi.
K a d p o s m a t r a m o ljudski vid slobode, čežnju z a p o t č i n j e n o š ć u
i ž u d n j u z a m o ć i , n a m e ć u n a m s e sledeća p i t a n j a : š t a j e slo­
b o d a k a o l j u d s k i doživljaj? Da li je želja za s l o b o d o m svojstve­
n a l j u d s k o j p r i r o d i ? D a l i j e o n a u v e k i s t o v e t a n doživljaj bez
o b z i r a na k u l t u r u u kojoj čovek živi, ili se razlikuje p r e m a ste-
p e n u i n d i v i d u a l i z m a p o s t i g n u t o g u o d r e đ e n o m d r u š t v u ? Da li je
s l o b o d a s a m o o d s u s t v o spoljašnjeg p r i t i s k a ili je i s t o t a k o i pri­
sustvo nečeg — i a k o je t a k o , čega? Koji d r u š t v e n i i e k o n o m s k i
činioci u d r u š t v u d o p r i n o s e s t r e m l j e n j u ka s l o b o d i ? Može li slo­
b o d a d a p o s t a n e b r e m e isuviše t e š k o z a čoveka, n e š t o što o n
p o k u š a v a d a izbegne? O t k u d a j e o n d a s l o b o d a m n o g i m a željeni
cilj, a m n o g i m a p r e t n j a ?
Ne p o s t o j i li, m o ž d a , p o r e d u r o đ e n e želje za s l o b o d o m i in­
s t i n k t i v n o priželjkivanje p o t č i n j e n o s t i ? Ako n e p o s t o j i , k a k o s e
m o ž e o b j a s n i t i t o š t o p o t č i n j e n o s t v o đ u d a n a s privlači tolike
ljude? Da li se čovek uvek p o t č i n j a v a j a v n o m a u t o r i t e t u ili se
p o t č i n j a v a i i n t e r n a l i z o v a n i m a u t o r i t e t i m a , k a o što su d u ž n o s t i
s a vest, u n u t r a š n j i m p r i n u d a m a ili a n o n i m n i m a u t o r i t e t i m a , k a o
š t o j e j a v n o m n e n j e ? I m a l i s k r i v e n o g zadovoljstva u potčinje­
n o s t i , i k a k v a je njegova s u š t i n a ?
š t a to u ljudi stvara nezasitu pohlepu za moći? Je li to
njihova životna energija — ili je o s n o v n a s l a b o s t i n e s p o s o b ­
n o s t da život doživljavaju s p o n t a n o i s ljubavlju? Koji psiho­
loški uslovi d o p r i n o s e snazi tih s t r e m l j e n j a ? I na k o j i m se dru­
š t v e n i m u s l o v i m a zasnivaju t a k v i p s i h o l o š k i uslovi?
Analiza l j u d s k o g vida s l o b o d e i a u t o r i t a r i z m a p r i m o r a v a n a s
d a p r o u č i m o j e d a n o p š t i p r o b l e m — p r o b l e m uloge k o j u psi­
h o l o š k i činioci k a o a k t i v n e snage i g r a j u u d r u š t v e n o m p r o c e s u ;
a to n a s , k o n a č n o , dovodi do p r o b l e m a u z a j a m n o g delovanja psi­
h o l o š k i h , e k o n o m s k i h i i d e o l o š k i h činilaca u d r u š t v e n o m proce­
su. Svaki p o k u š a j d a s h v a t i m o k a k o fašizam p r i v l a č i velike na­
cije n a g o n i n a s d a p r i z n a m o ulogu p s i h o l o š k i h činilaca. J e r
ovde se b a v i m o p o l i t i č k i m s i s t e m o m koji se u s u š t i n i ne o b r a ć a
r a c i o n a l n i m s n a g a m a ličnog i n t e r e s a već p o b u đ u j e i mobiliše
m r a č n e sile u čoveku, za koje s m o verovali da ne p o s t o j e ili, b a r ,
d a , s u o d a v n o iščezle. U t o k u p o s l e d n j i h v e k o v a b i l a j e r a s p r o ­
s t r a n j e n a p r e d s t a v a o čoveku k a o o r a z u m n o m b i ć u čije p o s t u p ­
ke o d r e đ u j u l i č n i i n t e r e s i s p o s o b n o s t da dela u s k l a d u s n j i m .
č a k i pisci k a o š t o je b i o H o b s , koji su ž u d n j u za m o ć i i nepri-
11
j a t e l j s t v o p r i z n a l i za p o k r e t a č k e snage u čoveku, o b j a š n j a v a l i su
p o s t o j a n j e t i h s n a g a k a o logičnu p o s l e d i c u l i č n i h i n t e r e s a : poš­
t o s u l j u d i j e d n a k i , o n i i m a j u i s t u želju z a s r e ć o m , a p o š t o ne­
ma dovoljno b o g a t s t v a da dh sve u istoj m e r i zadovolji, o n i
s e n u ž n o b o r e j e d n i p r o t i v d r u g i h i p r i ž e l j k u j u m o ć n e b i l i njo­
me o b e z b e d i l i b u d u ć e u ž i v a n j e u o n o m e š t o s a d a p o s e d u j u . Ali
H o b s o v a slika j e z a s t a r e l a . š t o j e s r e d n j a k l a s a u s p e š n i j e lo­
m i l a m o ć p o l i t i č k i h ili v e r s k i h poglavara, š t o s u više l j u d i uspe-
vali da o v l a d a j u p r i r o d o m i š t o su više m i l i o n i p o j e d i n a c a posta­
j a l i e k o n o m s k i nezavisni, t o j e više r a s l a v e r a u r a c i o n a l a n svet
i u čoveka k a o s u š t i n s k i r a c i o n a l n o b i ć e . M r a č n e i đ a v o l s k e sile1
čovekove p r i r o d e p r o g n a n e su u s r e d n j i vek i u j o š r a n i j a isto-
r i j s k a r a z d o b l j a i o b j a š n j a v a n e p o m a n j k a n j e m z n a n j a ili luka­
vim spletkama podlih kraljeva i sveštenika.
N a t a r a z d o b l j a gledalo s e k a o š t o b i s e m o g l o gledati n a
v u l k a n koji već d u g o nije o p a s a n . Čovek se o s e ć a o b e z b e d a n i
v e r o v a o j e d a s u d o s t i g n u ć a m o d e r n e d e m o k r a t i j e u n i š t i l a sve
o p a k e sile; svet j e izgledao s v e t a o i b e z b e d a n p o p u t d o b r o
osvetljenih u l i c a n e k o g m o d e r n o g g r a d a . P r e t p o s t a v l j a l o s e d a s u
r a t o v i poslednjd o s t a c i p r o š l i h v r e m e n a i d a j e p o t r e b a n s a m o
još jedan r a t da bi se ratovanje okončalo. Pretpostavljalo se da
s u e k o n o m s k e k r i z e slučajnost, m a d a s e t a s l u č a j n o s t p o n a v l j a l a
s izvesnom pravilnošću.
K a d a j e fašizam d o š a o n a vlast, v e ć i n a ljudi j e b i l a i teorij­
ski i p r a k t i č n o n e s p r e m n a . N i s u bili u s t a n j u da p o v e r u j u da
č o v e k može? da p o k a ž e t a k v e s k l o n o s t i ka zlu, t a k v u ž u d n j u za
m o ć i , t a k v o n e p o š t o v a n j e p r a v a s l a b i h i t a k v u želju za potčinje-
n o š ć u . S a m o j e n e k o l i c i n a b i l a svesna t u t n j a v e v u l k a n a k o j a p r e t ­
h o d i izbijanju lave. N i č e j e u z n e m i r i o s a m o z a d o v o l j n i o p t i m i z a m
d e v e t n a e s t o g v e k a ; t o je, s a m o n a d r u g i n a č i n , u č i n i o i M a r k s .
D r u g o u p o z o r e n j e d o š l o je, n e š t o k a s n i j e , o d F r o j d a . D a k a k o ,
o n i v e ć i n a njegovih u č e n i k a i m a l i s u v e o m a n a i v n u p r e d s t a v u
0 t o m e š t o se zbiva u d r u š t v u i u g l a v n o m je njegova p r i m e n a
psihologije n a d r u š t v e n e p r o b l e m e b i l a s a m o zavodljiva k o n s t r u k ­
cija; pa i p a k , z a n i m a j u ć i se p o j a v a m a e m o c i o n a l n i h i m e n t a l n i h
p o r e m e ć a j a čovjeka, o n n a s j e doveo d o v r h a t o g v e l i k a n a i
n a t e r a o n a s d a p o g l e d a m o u njegov u z a v r e l i k r a t e r .
F r o j d j e o t i š a o dalje n o i k o d r u g i p r e n j e g a u p o s m a t r a n j u
1 analizi i r a c i o n a l n i h i n e s v e s n i h sila k o j e d e l i m i č n o o d r e đ u j u
l j u d s k o p o n a š a n j e . N i o n n i njegovi sledbenici u m o d e r n o j psi­
hologiji n i s u s a m o o t k r i l i i r a c i o n a l n o i n e s v e s n o u čovekovoj
12
p r i r o d i , što j e m o d e r n i r a c i o n a l i z a m z a n e m a r i o . F r o j d j e t a k o đ e
p o k a z a o i d a s e t e i r a c i o n a l n e p o j a v e v l a d a j u p o i z v e s n i m zako­
n i m a i da se stoga m o g u r a z u m o m shvatiti. On n a s je učio da
s h v a t i m o jezik s n o v a i t e l e s n i h s i m p t o m a , k a o i i r a c i o n a l n o u
l j u d s k o m p o n a š a n j u . On je o t k r i o da su i ta i r a c i o n a l n o s t i či­
tava k a r a k t e r n a s t r u k t u r a p o j e d i n a c a r e a k c i j e n a u t i c a j e k o j e
v r š i spoljašnji svet, a p o s e b n o na u t i c a j e k o j i se javljaju u
r a n o m detinjstvu.
Ali F r o j d j e b i o toliko p r o ž e t d u h o m svoje k u l t u r e d a nije
m o g a o prevazići izvesne g r a n i c e k o j e j e o n a postavljala. T e gra­
n i c e su p o s t a l e p r e p r e k a č a k i za njegovo r a z u m e v a n j e o b o l e l i h
p o j e d i n a c a ; o n e s u o m e t a l e njegovo r a z u m e v a n j e n o r m a l n i h oso­
ba i i r a c i o n a l n i h p o j a v a koje d e l u j u u d r u š t v e n o m životu.
P o š t o ova knjiga n a g l a š a v a u l o g u p s i h o l o š k i h č i n i l a c a u čita­
v o m d r u š t v e n o m p r o c e s u i p o š t o s e o v a a n a l i z a z a s n i v a n a ne­
k i m osnovnim Frojdovim otkrićima — posebno na o n i m a koja
se t i č u d e l o v a n j a n e s v e s n i h s n a g a u čovekovu k a r a k t e r u i nji­
h o v e zavisnosti od s p o l j a š n j i h u t i c a j a — m i s l i m da će za č i t a o c a
b i t i k o r i s n o d a s e o d s a m o g p o č e t k a u p o z n a s a n e k i m o p š t i m na­
č e l i m a n a š e g p r i s t u p a , k a o i s a g l a v n i m r a z l i k a m a i z m e đ u tog
p r i s t u p a i klasičnih f roj dovskih pojmova.3
F r o j d j e u s v o j i o t r a d i c i o n a l n o v e r o v a n j e u izvesnu o s n o v n u
d i h o t o m i j u i z m e đ u ljudi i d r u š t v a , k a o i t r a d i c i o n a l n u d o k t r i n u
d a j e čovek p o p r i r o d i r đ a v . Z a njega j e č o v e k u o s n o v i anti-
d r u š t v e n . D r u š t v o g a m o r a p r i p i t o m i t i , m o r a d o p u s t i t i izvesno
n e p o s r e d n o zadovoljavanje b i o l o š k i h — t e o t u d n e i s k o r e n l j i v i h
n a g o n a ; a l i d r u š t v o m o r a u g l a v n o m d a o p l e m e n j u j e i u m e š n o obuz­
d a v a č o v e k o v e o s n o v n e i m p u l s e . Usled t o g d r u š t v e n o g potiskiva­
n j a p r i r o d n i h i m p u l s a dešava s e n e š t o č u d n o : p o t i s n u t i n a g o n i
p r e t v a r a j u se u s t r e m l j e n j a k o j a su u k u l t u r n o m p o g l e d u vred-
n a , t e stoga p o s t a j u l j u d s k a o s n o v a z a k u l t u r u . Z a ovo n e o b i č n o
p r e o b r a ć a n j e p o t i s k i v a n j a u civilizovano p o n a š a n j e F r o j d je iza­
b r a o r e č »sublimacija«. Ako j e k o l i č i n a p o t i s k i v a n j a v e ć a o d
sposobnosti sublimacije, ljudi postaju neurotični, pa se m o r a
d o p u s t i t i s m a n j e n j e p o t i s k i v a n j a . M e đ u t i m , u o p š t e uzev, zadovo­
ljavanje čovekovih n a g o n a i k u l t u r a s t o j e u o b r n u t o m o d n o s u :
š t o je veće p o t i s k i v a n j e , veća je i k u l t u r a (a veća je i o p a s n o s t
o d n e u r o t i č n i h p o r e m e ć a j a ) . P o F r o j d o v o j teoriji o d n o s poje­
dinca p r e m a društvu u suštini je statičan: pojedinac ostaje
s t v a r n o isti, a m e n j a se j e d i n o u k o l i k o d r u š t v o v r š i veći priti­
s a k n a njegove p r i r o d n e n a g o n e (te t e k o i z n u đ u j e veću subli-
13
m a c i j u ) ili u k o l i k o d o p u š t a veće zadovoljavanje (te t a k o ž r t v u j e
kulturu).
K a o i t a k o z v a n i o s n o v n i čovekovi i n s t i n k t i k o j e su r a n i j i psi­
holozi p r i h v a t i l i , F r o j d o v o s h v a t a n j e l j u d s k e p r i r o d e bilo je u
s u š t i n i o d r a z najvažnijih p o r i v a m o d e r n o g čoveka. Z a F r o j d a
je čovek iz njegova v r e m e n a p r e d s t a v l j a o čoveka u o p š t e , a na
s t r a s t i i n e s p o k o j s t v o svojstvene čoveku u m o d e r n o m d r u š t v u
gledao je k a o na večne s n a g e u k o r e n j e n e u č o v e k o v o m biološ­
k o m sklopu.
M a d a b i s m o mogli d a n a v e d e m o m n o g e p r i m e r e z a ovo ( k a o
što su, r e c i m o , d r u š t v e n a o s n o v a n e p r i j a t e l j s t v a k o j e d a n a s p r e -
ovlađuje u m o d e r n o g čoveka, E d i p o v k o m p l e k s , t a k o z v a n i kom­
p l e k s k a s t r a c i j e u žena), želimo s a m o d a d a m o j o š j e d a n p r i m e r
koji je p o s e b n o v a ž a n z a t o š t o se1 o d n o s i na čitav p o j a m o
čoveku k a o d r u š t v e n o m b i ć u . F r o j d u v e k p r o u č a v a p o j e d i n c a
u njegovim o d n o s i m a p r e m a d r u g i m a . T i o d n o s i su, o n a k o k a k o
ih F r o j d vidi, slični e k o n o m s k i m o d n o s i m a p o j e d i n a c a u kapi­
t a l i s t i č k o m d r u š t v u . S v a k r a d i z a sebe, i n d i v i d u a l i s t i č k i , n a sop-
s t v e n u o d g o v o r n o s t , a ne p r v e n s t v e n o u s a r a d n j i sa d r u g i m a .
Ali p o j e d i n a c nije R o b i n z o n K r u s o ; n j e m u s u p o t r e b n i drugi,
k a o k u p c i , k a o n a m e š t e n i c i ili k a o p o s l o d a v c i . O n m o r a d a ku­
p u j e i da p r o d a j e , da d a j e i u z i m a . T r ž i š t e , bilo da se na n j e m u
t r g u j e r o b o m ili r a d o m , o d r e đ u j e t e o d n o s e . T a k o p o j e d i n a c , prvo­
b i t n o s a m i s a m o d o v o l j a n , s t u p a u e k o n o m s k e o d n o s e sa dru­
g i m a k a o s a s r e d s t v o m z a p o s t i z a n j e o d r e đ e n o g cilja: p r o d a j e
i k u p n j e . F r o j d o v p o j a m l j u d s k i h o d n o s a je u s u š t i n i isti: po­
j e d i n a c s e r a đ a p o t p u n o ' s n a b d e v e n biološki d a t i m n a g o n i m a ,
k o j e t r e b a zadovoljiti. D a b i i h zadovoljio, o n s t u p a u o d n o s e
s a d r u g i m »objektima«. T a k o s u d r u g i p o j e d i n c i u v e k s r e d s t v o
za p o s t i z a n j e nečijeg cilja, za zadovoljavanje s t r e m l j e n j a k o j a
s a m o s t a l n o n a s t a j u u p o j e d i n c a p r e no š t o on s t u p i u vezu s
d r u g i m a . U F r o j d o v u s m i s l u , o b l a s t l j u d s k i h o d n o s a j e slična
t r ž i š t u — o n a se sastoji iz r a z m e n e zadovoljenja b i o l o š k i d a t i h
p o t r e b a , p r i č e m u j e o d n o s p r e m a d r u g o m p o j e d i n c u u v e k sred­
stvo za p o s t i z a n j e k a k v o g cilja, ali n i k a d cilj po sebi.
S u p r o t n o F r o j d o v u gledištu, analiza d a t a u ovoj knjizi zasno­
v a n a j e n a p r e t p o s t a v c i d a j e k l j u č n i p r o b l e m psihologije pi­
t a n j e p o s e b n e p o v e z a n o s t i p o j e d i n c a sa s v e t o m , a ne p i t a n j e za­
dovoljavanja ili osujećivanja ove ili o n e i n s t i n k t n e p o t r e b e per se;
štaviše, n a p r e t p o s t a v c i d a o d n o s i z m e đ u č o v e k a i d r u š t v a nije
s t a t i č a n . Taj o d n o s nije o d n o s u k o m e bi se s j e d n e s t r a n e
nalazio p o j e d i n a c , koga j e p r i r o d a s n a b d e l a izvesnim n a g o n i m a ,
14
a s d r u g e — d r u š t v o k a o n e š t o izvan njega š t o zadovoljava ili
o s u j e ć u j e t e u r o đ e n e s k l o n o s t i . M a d a i m a izvesnih p o t r e b a —
k a o što su glad, žeđ, s e k s — k o j e su l j u d i m a zajedničke, svi
o n i n a g o n i k o j i d o p r i n o s e razlikama u l j u d s k i m k a r a k t e r i m a —
k a o što su l j u b a v i m r ž n j a , ž u d n j a za m o ć i i čežnja za potči-
n j e n o š ć u , u ž i v a n j e u č u l n o m zadovoljstvu i s t r a h od njega —
j e s u proizvodi d r u š t v e n o g p r o c e s a . Najlepše, k a o i n a j r u ž n i j e ,
sklonosti čovekove nisu deo u t v r đ e n e i biološki date ljudske
p r i r o d e , već proizlaze iz d r u š t v e n o g p r o c e s a , koji uobličava čo­
veka. D r u g i m r e c i m a , z a d a t a k d r u š t v a nije s a m o p o t i s k i v a n j e
— m a d a je i to — već i u o b l i č a v a n j e . Čovekova p r i r o d a , njegove
s t r a s t i i n e s p o k o j s t v a j e s u k u l t u r n i p r o i z v o d ; u stvari, s a m čo­
vek je najvažnija t v o r e v i n a i d o s t i g n u ć e n e p r e s t a n o g l j u d s k o g
t r u d a , čije s v e d o č a n s t v o n a z i v a m o i s t o r i j o m .
Z a d a t a k socijalne psihologije u p r a v o se s a s t o j i u s h v a t a n j u
tog p r o c e s a čovekova s t v a r a n j a t o k o m istorije. Z a š t o s e odre­
đ e n e p r o m e n e čovekova k a r a k t e r a zbivaju o d j e d n e i s t o r i j s k e
e p o h e d o d r u g e ? Z a š t o j e d u h r e n e s a n s e d r u k č i j i o d d u h a sred­
njeg veka? Z a š t o j e čovekova k a r a k t e r n a s t r u k t u r a u m o n o p o -
l i s t i č k o m k a p i t a l i z m u d r u k č i j a od o n e u d e v e t n a e s t o m veku? So­
cijalna psihologija t r e b a d a o b j a s n i z a š t o s e r a đ a j u n o v e spo­
s o b n o s t i i n o v e s t r a s t i , r đ a v e ili d o b r e . T a k o , na p r i m e r , vi­
d i m o d a s u o d r e n e s a n s e p a sve d o n a š i h d a n a ljudi v a t r e n o
žudeli z a slavom, d o k j e t o s t r e m l j e n j e , koje s e d a n a s čini t a k o
p r i r o d n i m , m a l o z a o k u p l j a l o čoveka s r e d n j o v e k o v n o g d r u š t v a . 4
U i s t o m r a z d o b l j u ljudi su razvili s m i s a o za p r i r o d n e lepote, koji
r a n i j e n i s u posedovali. 5 U s e v e r n i m e v r o p s k i m z e m l j a m a , p a k ,
o d š e s n a e s t o g v e k a n a o v a m o , l j u d i s u razvili n e o d o l j i v u želju
z a r a d o m , k o j u p r e tog r a z d o b l j a s l o b o d a n č o v e k nije i m a o .
Ali nije s a m o istonija stvorila č o v e k a — i čovek je stvorio
istoriju. R e š a v a n j e ove p r i v i d n e p r o t i v r e č n o s t i s p a d a u o b l a s t
6
socijalne psihologije. N j e n z a d a t a k j e n e s a m o d a p o k a ž e k a k o
se s t r a s t i , želje, n e s p o k o j s t v o m e n j a j u i razvijaju k a o r e z u l t a t
d r u š t v e n o g p r o c e s a , već i k a k o čovekove energije, na t a j n a č i n
u o b l i č e n e , p o s t a j u proizvodne snage, koje uobličuju društveni
proces. T a k o , na p r i m e r , velika želja za s l a v o m i u s p e h o m i
n a g o n z a r a d j e s u snage bez k o j i h m o d e r n i k a p i t a l i z a m n e b i
m o g a o da se razvije, bez t i h i m n o g i h d r u g i h l j u d s k i h s n a g a
čoveku b i n e d o s t a j a o p o d s t r e k d a p o s t u p a s h o d n o d r u š t v e n i m i
ekonomskim zahtevima modernog komercijalnog i industrijskog
sistema.
15
 Iz ovoga š t o s m o r e k l i sledi da se gledište i z n e t o u ovoj
knjizi r a z l i k u j e o d F r o j d o v a u t o l i k o š t o s e j a s n o razilazi s
njegovim t u m a č e n j i m a istordje k a o p s i h o l o š k i h s n a g a k o j e s a m e
p o sebi n i s u d r u š t v e n o uslovljene. O n o s e i s t o t a k o j a s n o razi­
lazi i s o n i m t e o r i j a m a k o j e z a n e m a r u j u u l o g u č o v e k a k a o j e d n o g
o d d i n a m i č n i h e l e m e n a t a u d r u š t v e n o m p r o c e s u . Ova k r i t i k a
u p r a v l j e n a j e n e s a m o p r o t i v socioloških t e o r i j a k o j e o t v o r e n o
žele d a i z sociologije o d s t r a n e p s i h o l o š k e p r o b l e m e [ k a o š t o
su t e o r i j e D i r k e r n a ( D u r k h e i m ) i njegove š k o l e ] već i p r o t i v
o n i h k o j e s u manje-više o b o j e n e b i h e v i o r i s t i č k o m p s i h o l o g i j o m .
S v i m t i m t e o r i j a m a z a j e d n i č k a j e p r e t p o s t a v k a d a s a m a ljud­
s k a p r i r o d a nije d i n a m i č n a i d a p s i h o l o š k e p r o m e n e t r e b a shva­
titi k a o razvijanje n o v i h »navika« u s l e d p r i l a g o đ a v a n j a n o v i m
k u l t u r n i m o b r a s c i m a . M a d a te t e o r i j e g o v o r e o p s i h o l o š k o m či­
n i o c u , o n e g a u isti m a h svode n a s e n k u k u l t u r n i h o b r a z a c a .
S a m o j e d n a d i n a m i č n a psihologija, čije j e t e m e l j e p o s t a v i o F r o j d ,
m o ž e d a u č i n i više n e g o š t o j e v e r b a l n o o d a v a n j e p r i z n a n j a čo-
v e k u k a o č i n i o c u . I a k o l j u d s k a p r i r o d a n i j e d a t a j e d n o m za-
svagda, n e m o ž e m o s m a t r a t i d a j e o n a b e z g r a n i č n o savitljiva i
k a d r a d a s e p r i l a g o d i s v a k a k v i m u s l o v i m a n e razvijajući sop-
stveni p s i h o l o š k i d i n a m i z a m . L j u d s k a p r i r o d a , m a d a p r o i z v o d
i s t o r i j s k e evolucije, i m a izvesne sebi s v o j s t v e n e m e h a n i z m e i
z a k o n e , a z a d a t a k psihologije je da ih o t k r i j e .
Da bi se p o t p u n o shvatilo ono što je dosad bilo rečeno, kao
i o n o š t o sledi, t r e b a da o b j a s n i m o p o j a m prilagođavanja. T i m e
i s t o v r e m e n o d a j e m o p r i m e r z a o n o š t o p o d r a z u m e v a m o p o d psi­
hološkim mehanizmima i zakonima.
K o r i s n o bi bilo n a č i n i t i r a z l i k u i z m e đ u »statičnog« i »dina­
mičnog« p r i l a g o đ a v a n j a . P o d s t a t i č n i m p r i l a g o đ a v a n j e m pod­
r a z u m e v a m o t a k v o p r i l a g o đ a v a n j e o b r a s c i m a p r i k o j e m čitava
k a r a k t e r n a s t r u k t u r a ostaje nepromenjena i koje u suštini znači
jedino da je usvojena n e k a nova navika. P r i m e r za ovakvo pri­
lagođavanje je prelaženje sa kineskog n a č i n a na z a p a d n u naviku
služenja v i l j u š k o m i n o ž e m . Kinez k o j i d o đ e u A m e r i k u p r i l a g o d i ć e
s e t o m n o v o m o b r a s c u , ali o v o p r i l a g o đ a v a n j e s a m o jpo sebi
m a l o d e l u j e n a njegovu ličnost; o n o n e b u d i n o v e n a g o n e n i t i
karakterne osobenosti.
D i n a m i č n o p r i l a g o đ a v a n j e o d n o s i s e n a p r i l a g o đ a v a n j e d o koga
dolazi k a d a se, n a p r i m e r , j e d a n d e č a k p o t č i n i n a r e d b a m a svog
s t r o g o g i o p a s n o g o c a — z a t o š t o se p l a š i da d r u k č i j e p o s t u p i
.— i p o s t a n e »dobro« d e t e . D o k se p r i l a g o đ a v a p o t r e b a m a situ-
16
acije, n e š t o se u n j e m u zbiva. On m o ž e da razvije d u b o k o n e p r i ­
jateljstvo p r e m a s v o m o c u , k o j e p o t i s k u j e z a t o š t o b i bilo su­
više o p a s n o d a g a izrazi ili, čak, d a g a p o s t a n e s v e s t a n . Među­
tim, t o p o t i s n u t o n e p r i j a t e l j s t v o , m a d a n e o č i g l e d n o , j e s t e di­
n a m i č n i činilac njegove k a r a k t e r n e s t r u k t u r e . O n o m o ž e d a s t v o r i
novo n e s p o k o j s t v o i d a t a k o d o v e d e d o j o š d u b l j e p o t č i n j e n o s t i ;
o n o m o ž e d a izazove n e o d r e đ e n p r k o s , k o j i nije u p r a v l j e n n i
p r o t i v koga o d r e đ e n o v e ć p r e p r o t i v života u o p š t e . M a d a s e i
ovde, k a o i u p r v o m slučaju, p o j e d i n a c p r i l a g o đ a v a izvesnim
s p o l j a š n i m o k o l n o s t i m a , o v a k v i m p r i l a g o đ a v a n j e m s t v a r a se u
njemu nešto novo, b u d e se novi nagoni i novo nespokojstvo.
Svaka neuroza je p r i m e r za to dinamično prilagođavanje; o n a je
u s u š t i n i p r i l a g o đ a v a n j e o n i m s p o l j a š n j i m u s l o v i m a ( p o s e b n o oni­
m a u r a n o m d e t i n j s t v u ) koji s u s a m i p o s e b i i r a c i o n a l n i i , u o p -
š t e n o govoreći, n e p o v o l j n i za r a s t i razvoj d e t e t a . S l i č n o t o m e ,
o n e d r u š t v e n o - p s i h o l o š k e p o j a v e k o j e s e m o g u u p o r e d i t i s a neu­
r o t i č n i m p o j a v a m a (kasnije ć e m o r a s p r a v l j a t i o t o m e z a š t o i h
ne t r e b a nazivati neurotičnim) — k a o što su snažni rušilački
ili s a d i s t i č k i i m p u l s i u d r u š t v e n i m g r u p a m a — j e s u p r i m e r di­
n a m i č k o g p r i l a g o đ a v a n j a d r u š t v e n i m u s l o v i m a i r a c i o n a l n i m i štet­
nim po ljudski razvoj.
P o r e d p i t a n j a o t o m e do kakvog p r i l a g o đ a v a n j a dolazi, t r e b a
o d g o v o r i t i i n a d r u g a p i t a n j a : š t a n a g o n i č o v e k a d a s e prila­
g o đ u j e gotovo s v i m u s l o v i m a života i k o j e su g r a n i c e njegove
prilagodljivosti?
Odgovor n a p r v o p i t a n j e j e : izvesni delovi l j u d s k e p r i r o d e gip­
kiji su i prilagodljiviji od d r u g i h . U s t r e m l j e n j i m a i k a r a k t e r ­
n i m o s o b e n o s t i m a p o k o j i m a s e ljudi m e đ u s o b n o r a z l i k u j u ispo-
ljavaju se velika g i p k o s t i savitljivost; n p r . , u ljubavi, r u š i l a š t v u ,
s a d i z m u , težnji z a p o t č i n j e n o š ć u , ž u d n j i z a m o ć i , n e p r i s t r a s m o s t i ,
želji za s a m o u z d i z a n j e m , s t r a s t i za š t e d n j o m , u ž i v a n j u u č u l n o m
zadovoljstvu, i s t r a h u od č u l n o s t i . Ta i m n o g a d r u g a s t r e m l j e n j a
i s t r a h o v a n j a k o j i h i m a u č o v e k u razvijaju se k a o r e a k c i j a na
izvesne životne uslove. O n a n i s u o s o b i t o gipka, j e r č i m p o s t a n u
deo k a r a k t e r a j e d n e o s o b e , o n a n e iščezavaju l a k o n i t i s e p r e ­
o b r a ž a v a j u u n e k i d r u g i n a g o n . Ali o n a su g i p k a u t o m s m i s l u
š t o p o j e d i n c i , n a r o č i t o u s v o m d e t i n j s t v u , razvijaju j e d n u ili
d r u g u p o t r e b u , već p r e m a s r e d i n i u k o j o j žive. N i j e d n a o d t i h
p o t r e b a nije o n a k o u t v r đ e n a i k r u t a k a k v a b i b i l a d a j e u r o đ e n i
d e o l j u d s k e p r i r o d e , koji se razvija i m o r a da se zadovoljava
u svim o k o l n o s t i m a .
17
 S a s v i m s u p r o t n e t i m p o t r e b a m a s u o n e p o t r e b e k o j e s u ne-
zamenljivi d e o l j u d s k e p r i r o d e i k o j e b e z u s l o v n o iziskuju zado­
voljenje; n a i m e o n e p o t r e b e k o j e su u k o r e n j e n e u fiziološkoj
s t r u k t u r i č o v e k a — n a p r i m e r glad, žeđ, p o t r e b a z a s n o m , i t d .
S v a k a o d t i h p o t r e b a i m a izvestan p r a g i z n a d koga j e n e d o s t a ­
t a k zadovoljenja n e p o d n o š l j i v , a k a d a s e t a j p r a g p r e đ e , t e ž n j a
d a s e p o t r e b a zadovolji p o s t a j e s v e m o ć n o s t r e m l j e n j e . Sve t e
fiziološki uslovljene p o t r e b e m o g u se sažeti u p o j m u p o t r e b e
z a s a m o o d r ž a n j e m . P o t r e b a z a s a m o o d r ž a n j e m j e o n a j d e o ljud­
ske p r i r o d e koji iziskuje zadovoljenje u s v i m o k o l n o s t i m a , te
stoga p r e d s t a v l j a glavni m o t i v l j u d s k o g p o n a š a n j a .
I z r a z i m o ovo u j e d n o s t a v n o m o b r a s c u : čovek m o r a d a j e d e ,
d a pije, d a spava, d a s e š t i t i o d n e p r i j a t e l j a i t d . D a b i sve t o
činio, o n m o r a d a r a d i i d a p r o i z v o d i . »Rad«, m e đ u t i m , nije ne­
što o p š t e n i t i a p s t r a k t n o . R a d j e u v e k k o n k r e t a n , t o j e s t o d r e ­
đ e n r a d u o d r e đ e n o m e k o n o m s k o m s i s t e m u . N e k o m o ž e u feu­
dalnom sistemu da radi kao rob, u indijanskom pueblu kao
z e m l j o r a d n i k , u k a p i t a l i s t i č k o m d r u š t v u k a o n e z a v i s a n sopstve-
nik, k a o p r o d a v a č u m o d e r n o j r o b n o j k u ć i , k a o r a d n i k n a bes­
k r a j n o j t r a c i u velikoj fabrici. Za te r a z n o v r s n e p o s l o v e po­
t r e b n e s u s a s v i m različite k a r a k t e r n e o s o b i n e k o j e d o p r i n o s e d a
p o v e z a n o s t s a d r u g i m a b u d e r a z n o v r s n a . K a d s e čovek r o d i , z a
njega j e već s p r e m n a p o z o r n i c a . O n m o r a d a j e d e i d a pije,
t e stoga m o r a d a r a d i , a t o z n a č i d a m o r a d a r a d i u o n i m
u s l o v i m a i n a o n a j n a č i n koji j e z a n j e g a o d r e d i l a v r s t a dru­
štva u k o j o j je r o đ e n . O b a ta činioca, svoju p o t r e b u za živo­
t o m i društveni sistem, on k a o pojedinac ne može u načelu
da m e n j a , a to su činioci koji o d r e đ u j u razvoj o n i h d r u g i h
o s o b i n a k o j e s e m o g u l a k š e uobličiti.
O t u d o b l i k života p o j e d i n c a , p o š t o g a o d r e đ u j u specifičnosti
e k o n o m s k o g s i s t e m a , p o s t a j e p r v i činilac p r i o d r e đ i v a n j u č i t a v e
njegove k a r a k t e r n e s t r u k t u r e , j e r g a b e z u s l o v n a p o t r e b a z a sa­
m o o d r ž a n j e m prisiljava d a p r i h v a t i u s l o v e u k o j i m a m o r a d a
živi. T o n e z n a č i d a o n n e m o ž e d a p o k u š a da, z a j e d n o s dru­
gima, izvrši izvesne e k o n o m s k e i p o l i t i č k e p r o m e n e ; ali njegovu
ličnost p r v e n s t v e n o u o b l i č u j e o d r e đ e n o b l i k ž i v o t e , p o š t o s e o n
u d e t i n j s t v u s n j i m već s u o č i o p o s r e d s t v o m p o r o d i c e , k o j a p r e d ­
stavlja sve o d l i k e t i p i č n e za o d r e đ e n o d r u š t v o ili klasu. 7
Fiziološke p o t r e b e n i s u j e d i n i n u ž a n d e o čovekove p r i r o d e .
Postoji i j e d a n drugi deo k o m e se t a k o đ e ne može odoleti, d e o
koji n e p o t i č e o d t e l e s n i h p r o c e s a v e ć o d s u š t i n e l j u d s k o g ob-
18
l i k a i o b i č a j a življenja: č o v e k o v e p o t r e b e za p o v e z a n o š ć u sa
s v e t o m izvan s e b e , p o t r e b e z a izbegavanjem s a m o ć e . Osećanje
p o t p u n e u s a m l j e n o s t i i izdvojenosti dovodi do m e n t a l n e dezin­
tegracije, k a o š t o fizičko g l a d o v a n j e d o v o d i d o s m r t i . T a po­
v e z a n o s t s a d r u g i m a nije i s t o š t o i fizički d o d i r . P o j e d i n a c m o ž e
b i t i g o d i n a m a fizički u s a m l j e n a da i p a k b u d e v e z a n za ideje,
v r e d n o s t i ili b a r z a d r u š t v e n e o b r a s c e koji m u d a j u o s e ć a n j e
o p š t e n j a i » p r i p a d a n j a « . S d r u g e s t r a n e , on m o ž e da živi m e đ u
l j u d i m a a da ga i p a k s a v l a d a o s e ć a n j e k r a j n j e izdvojenosti, čiji
j e i s h o d , a k o o n o p r e đ e izvesnu g r a n i c u , s t a n j e l u d i l a k o j e pred­
stavljaju shizofrenički p o r e m e ć a j i . Taj n e d o s t a t a k v e z a n o s t i z a
v r e d n o s t i , s i m b o l e , o b r a s c e m o ž e m o n a z v a t i m o r a l n o m usamlje-
n o š ć u i r e ć i da je m o r a l n a u s a m l j e n o s t n e p o d n o š l j i v a k a o i fi­
zička, ili d a fizička u s a m l j e n o s t p o s t a j e n e p o d n o š l j i v a s a m o a k o
o b u h v a t a i m o r a l n u u s a m l j e n o s t . D u h o v n a p o v e z a n o s t sa sve­
t o m m o ž e d a i m a m n o g e vidove; m o n a h koji u ćeliji v e r u j e u
b o g a i p o l i t i č k i z a t v o r e n i k k o j i u s a m i c i s a o s e ć a sa svojim sa-
b o r c i m a n i s u m o r a l n o u s a m l j e n i , a nije n i engleski d ž e n t l e m e n
koji n o s i s m o k i n g u najegzotičnijoj sredini, ni m a l o g r a đ a n i n koji,
m a d a d u b o k o i z d v o j e n o d svojih bližnjih, s a o s e ć a s a s v o j o m na­
c i j o m ili s a n j e n i m s i m b o l i m a . T a k v a p o v e z a n o s t s a s v e t o m
m o ž e da b u d e p l e m e n i t a ili n i š t a v n a , ali č a k i p o v e z a n o s t sa
n a j n i ž i m v r s t a m a o b r a z a c a m n o g o j e b o l j a o d u s a m l j e n o s t i . Re­
ligija i n a c i o n a l i z a m , k a o i svaki običaj i s v a k o verovanje, ma
k a k o b e s m i s l e n i i u n i ž a v a j u ć i bili, j e s u , s a m o a k o p o v e z u j u
p o j e d i n c a s a d r u g i m a , u t o č i š t e o d o n o g a čega s e čovek najviše
plaši: od izdvojenosti.
Neodoljivu p o t r e b u z a i z b e g a v a n j e m m o r a l n e izdvojenosti naj­
s n a ž n i j e je o p i s a o B a l z a k na o v o m ' m e s t u iz Patnji jednog pro­
nalazača:
Ali znaj ovo, urezi to u svoj još tako mek mozak: čovek se uža­
sava samoće. A, od svake samoće, moralna usamljenost uliva naj­
više straha. Prvi pustinjaci živeli su s Bogom, živeli su u najgušće
naseljenom svetu, duhovnom s v e t u . . . Prva misao kod čoveka, ma­
k a r on bio i gubavac ili robijaš, propalica ili bolesnik, jeste da
potraži druga sebi. Da bi zadovoljio to osećanje, koje je suština
života, on upotrebljava sve svoje sposobnosti, svu svoju moć, sav
ž a r svojeg života. Da nije te svemoćne želje, zar bi sotona mogao
da nađe d r u g o v e ? . . . O tome bi se mogla ispevati čitava pesma
koja bi bila predigra Izgubljenom raju, j e r on nije ništa drugo
nego pravdanje pobune.'
19
 Svaki pokušaj da se odgovori na pitanje zašto je s t r a h od
izdvojenosti t a k o s n a ž a n u č o v e k u o d v e o b i n a s d a l e k o o d glav­
n o g p u t a koga s e u ovoj knjizi d r ž i m o . M e đ u t i m , d a č i t a l a c n e
bi stekao utisak da potreba saosećanja sa drugima i m a n e k o
t a j a n s t v e n o svojstvo, voleo b i h d a u k a z e m n a p r a v a c gde, mi­
slim, leži o d g o v o r .
J e d a n od značajnih elemenata je i činjenica da ljudi ne m o g u
da žive bez bilo k a k v e s a r a d n j e s d r u g i m a . U s v i m m o g u ć i m kul­
t u r a m a čovek t r e b a , a k o želi d a o p s t a n e , d a s a r a đ u j e s dru­
g i m a , bilo z a t o d a b i s e o d b r a n i o o d n e p r i j a t e l j a ili p r i r o d n i h
o p a s n o s t i , ili z a t o da bi bio u s t a n j u da r a d i i p r o i z v o d i . Č a k je
i R o b i n z o n a K r u s o a p r a t i o njegov č o v e k P e t k o ; b e z n j e g a b i
o n , v e r o v a t n o , n e s a m o p o l u d e o već, zbilja, u m r o . U d e t i n j s t v u
s v a k o doživljuje t u p o t r e b u z a t u đ o m p o m o ć i v e o m a s u r o v o .
Z b o g s t v a r n e n e s p o s o b n o s t i da se* s a m o s t a r a o s v o j i m život­
n i m p o t r e b a m a , d e t e t u j e o p š t e n j e s a d r u g i m a p i t a n j e života
i smrti. Mogućnost da b u d e ostavljeno samo je, p r e m a tome,
najozbiljnija p r e t a j a č i t a v o m d e t e t o v o m o p s t a n k u .
M e đ u t i m , j o š j e d a n e l e m e n t p o s t o j i zbog k o g a j e p o t r e b a
z a » p r i p a d a n j e m « t a k o n e o d o l j i v a : s a m o s v e s t , s p o s o b n o s t mišlje­
nja, p o m o ć u k o j e čovek biva s v e s t a n d a j e p o j e d i n a č n o biće,
d a s e r a z l i k u j e o d p r i r o d e i d r u g i h ljudi. M a d a s e s t u p a n j o v e
svesti m e n j a , k a o š t o će b i t i i s t a k n u t o u i d u ć e m poglavlju, nje­
no postojanje suočava čoveka s p r o b l e m o m koji je suštastveno
l j u d s k i : svešću d a j e o d v o j e n o d p r i r o d e i d r u g i h l j u d i , svešću
— ma i v e o m a n e j a s n o m — o s m r t i , o b o l e s t i , o s t a r e n j u ; č o v e k
n u ž n o o s e ć a da je b e z n a č a j a n i s i ć u š a n u p o r e đ e n j u sa svemi­
r o m i s a s v i m a d r u g i m a koji n i s u »on«. K a d n e b i i m a o n e g d e
svoje m e s t o , k a d njegov život n e b i i m a o n e k i s m i s a o i p u t ,
on bi se osećao kao trunčica prašine i bio bi svladan svojom
p o j e d i n a č n o m b e z n a č a j n o š ć u . O n n e b i b i o k a d a r d a s e veže n i
za k a k a v s i s t e m koji bi d a o s m i s a o i p r a v a c n j e g o v o m životu,
obuzela bi ga sumnja, a ta s u m n j a bi, konačno, paralizovala
njegovu s p o s o b n o s t d e l a n j a — to j e s t življenja.
M o ž d a bi, p r e n o š t o n a s t a v i m o , bilo k o r i s n o d a s a ž m e m o o n o
š t o s m o istakli u vezi s a n a š i m o p š t i m p r i s t u p o m p r o b l e m i m a
socijalne psihologije. L j u d s k a p r i r o d a nije n i b i o l o š k i u t v r đ e n
i u r o đ e n u k u p a n zbir nagona, niti je beživotna senka k u l t u r n i h
obrazaca kojima se lako prilagođava; o n a je proizvod ljudske
evolucije, ali o n a i m a t a k o đ e izvesne s e b i s v o j s t v e n e m e h a n i z m e
i z a k o n e . Izvesni činioci l j u d s k e p r i r o d e u t v r đ e n i su i n e p r o -
20
menljivi: p o t r e b a zadovoljavanja fiziološki uslovljenih n a g o n a i
p o t r e b a izbegavanja i z d v o j e n o s t i i m o r a l n e u s a m l j e n o s t i . Videli
s m o d a p o j e d i n a c m o r a d a p r i h v a t i o b l i k života k o j i p o t i č e o d
s i s t e m a p r o i z v o d n j e i r a s p o d e l e specifičnog z a s v a k o d a t o d r u ­
štvo. U p r o c e s u d i n a m i č n o g p r i l a g o đ a v a n j a k u l t u r i razvija se više
m o ć n i h n a g o n a k o j i m o t i v i š u r a d n j e i o s e ć a n j a p o j e d i n c a . Po­
jedinac m o ž e a ne m o r a da b u d e svestan tih nagona, oni su
u s v a k o m s l u č a j u s n a ž n i i z a h t e v a j u zadovoljenje č i m se raz­
viju. O n i p o s t a j u m o ć n e s n a g e k o j e d e l u j u n a f o r m i r a n j e dru­
š t v e n o g p r o c e s a . K a k o e k o n o m s k i , p s i h o l o š k i i i d e o l o š k i činioci
m e đ u s o b n o d e l u j u i k a k a v se dalji o p š t i z a k l j u č a k u vezi s t i m
m e đ u s o b n i m d e l o v a n j e m m o ž e izvesti, r a s p r a v l j a ć e m o k a s n i j e , u
t o k u a n a l i z e r e f o r m a c i j e i fašizma. 9 Ta r a s p r a v a će u v e k b i t i u s r e d -
s r e đ e n a n a g l a v n u t e m u ove knjige: d a čovek, s t i č u ć i sve više
s l o b o d u u s m i s l u izdizanja iz p r v o b i t n o g j e d i n s t v a sa č o v e k o m
i p r i r o d o m , i p o s t a j u ć i sve više »pojedinac«, n e m a d r u g o g iz­
b o r a do s j e d i n j e n j a sa s v e t o m u s p o n t a n o s t i ljubavi i proizvod­
n o g r a d a , ili, p a k , t r a ž e n j a n e k a k v e b e z b e d n o s t i u v e z a m a sa
svetom koje razaraju ljudsku slobodu i integritet pojedinačne
ličnosti. 1 0
BELESKE UZ GLAVU PRVU
1. Termin fašizam ili autoritarizam upotrebljavam kao oznaku za
diktatorski sistem nemačkog ili italijanskog tipa. Kad i m a m u vi­
du posebno nemački sistem, nazivaću ga nacizmom.
2. Džon Djui (John Dewey), Sloboda i kultura (Freedom and Cul-
ture), Allen and Umvin, London, 1940.
3. Psihoanalitički pristup, koji se, m a d a je zasnovan na bitnim do­
stignućima Frojdove teorije, ipak razlikuje od Frojda u mnogim
važnim pogledima — može se naći u Novim putevima u psiho­
analizi (New Ways in Psychoanalysis) od Karen Hornijeve (Karen
Horney), Kegan Paul, London, 1939, i u Shvatanjima moderne
psihijatrije (Conceptions of Modem Psychiatry) Harija Steka Sa­
livena (Harry Stack Sullivan) — The First William Alanson White
Memorial Lectures, Psychiatry, 1940), Vol. 3, No. 1. Mada se ova
dva a u t o r a u mnogim pogledima razlikuju, stanovište koje se
ovde izlaže slaže se umnogome sa gledištem i jednog i drugog.
4. Jacob Burckhardt, The Civilization of the Renaissance in Italy,
Allen and Umvin, London, 1921 (isp. Jacob Burckhardt, Kultura
renesanse u Italiji, preveo Milan Prelog, Matica Hrvatska, Zagreb,
21
 1953, str. 84, i dalje; čitalac će i ubuduće biti upućivan na naše
izdanje Burkhartova dela — prim. prev.).
5. Nav. delo, str. 165 i dalje.
6. Sr. priloge sociologa Dž. Dolarda (J. Dollard), K. Manhajma (K.
Mannheim) i H. D. Lasvela (H. D. Lasswell), i antropologa R.
Benediktove (R. Benedict), Dž. Halovela (J. Halowell), R. Lintona
(R. Linton), M. Midove (M. Mead), E. Sapira (E. Sapir), i A. Kar-
dinerovu (A. Kardiner) p r i m e n u psihoanalitičkih pojmova na an­
tropologiju.
7. Hteo bih da upozorim na zabunu do koje često dolazi u vezi s
ovim problemom. Ekonomska struktura jednog društva dejstvuje
pri određivanju oblika života pojedinca kao uslov za razvitak lič­
nosti. Ti ekonomski uslovi sasvim se razlikuju od subjektivnih
ekonomskih motiva, kao što je želja za materijalnim bogatstvom,
na koju su mnogi pisci, od renesanse pa sve do izvesnih mark­
sističkih autora koji nisu uspeli da shvate Marksove osnovne poj­
move, gledali kao na glavni motiv ljudskog ponašanja. U stvari,
neodoljiva želja za materijalnim bogatstvom je potreba svojstve­
na jedino nekim kulturama, a drukčiji ekonomski uslovi mogu
da stvore osobine ličnosti koje se gnušaju materijalnog bogat­
stva ili su p r e m a njemu ravnodušne. O ovom problemu podrob­
no sam raspravljao u »Uber Methode u n d Aufgabe einer analvti-
schen Sozialpsychologie«, Zeitschrift fiir Sozialforschung, Hirsch-
feld, Lajpcig, 1932, Vol. I, str. 28 i dalje; v. 8. svezak ovog izdanja,
str. 7—36.
8. Patnje jednog pronalazača je treći deo Izgubljenih iluzija. Mesto
je navedeno p r e m a prevodu Jelisavete Marković, Izgubljene iluzije,
Prosveta, Beograd, 1961, str. 724—725. — Prim. prev.
9. U dodatku ću podrobnije raspravljati o opštim vidovima uzajam­
nog odnosa psiholoških i društveno-ekonomskih snaga.
10. Proučavanje različitih vidova slobode prikazano je, posle završenja
ovog rukopisa, u knjizi Značenje slobode (Freedom, Its Meaning)
koju je zamislila i priredila R. N. Anšen (R. N. Anschen), Har-
court, Brace and Co., Njujork, 1940. Ovde bih naročito h t e o da
u p u t i m čitaoca na radove A. Bergsona, Dž. Djuija, R. M. Mekaj-
vera (R. M. Mclver), K. Riclera (K. Riezler), P. Tiliha (P. Tillich).
Sr. i K. š t o j e r m a n (Carl Steuermann) Der Mensch auf der Flucht,
S. Fischer, Berlin, 1932.
II Proces individuacije
i dvosmislenost slobode
P r e n o š t o d o đ e m o d o glavnog p r e d m e t a — p i t a n j a z n a č a j a slo­
b o d e z a m o d e r n o g č o v e k a d razloga i n a č i n a n a k o j i o n p o k u š a v a
da je izbegne — m o r a m o p r e t r e s t i j e d a n p o j a m koji, m o ž d a , iz­
gleda d a j e d a l e k o o d s t v a r n o s t i . O n j e , m e đ u t i m , n u ž n a pre­
m i s a z a r a z u m e v a n j e analize s l o b o d e u m o d e r n o m d r u š t v u . I m a m
n a u m u s h v a t a n j e d a s l o b o d a obeležava l j u d s k o p o s t o j a n j e k a o
t a k v o i d a s e n j e n o z n a č e n j e m e n j a p r e m a s t u p n j u čovekove
s v e s n o s t i i s h v a t a n j a da je nezavisno i z a s e b n o b i ć e .
Društvena istorija čoveka počela je njegovim izdizanjem iz
s t a n j a j e d i n s t v a s p r i r o d o m do s v e s n o s t i o sebi k a o e n t i t e t u
k o j i s e odvojio o d o k o l n e p r i r o d e i ljudi. I p a k , t a svest j e o s t a l a
v r l o n e j a s n a t o k o m d u g i h i s t o r i j s k i h razdoblja. P o j e d i n a c j e
i dalje bio t e s n o v e z a n za p r i r o d n i i d r u š t v e n i svet iz koga se
izdigao; m a d a d e h m i č n o s v e s t a n d a j e p o s e b n o b i ć e , o n j e ose-
ć a o i da je deo s v e t a koji ga o k r u ž u j e . Sve veće o s l o b a đ a n j e
p o j e d i n c a o d p r v o b i t n i h s p o n a , p r o c e s koji b i s m o m o g l i n a z v a t i
i n d i v i d u a c i j o m , d o s t i g a o je, čini n a m se, v r h u n a c u m o d e r n o j
istoriji u r a z d o b l j u i z m e đ u r e f o r m a c i j e i n a š i h d a n a .
U životnoj i s t o r i j i p o j e d i n c a n a i l a z i m o n a isti p r o c e s . D e t e
j e r o đ e n o o n d a k a d više nije s j e d i n j e n o s a m a j k o m i k a d po­
s t a n e biološki e n t i t e t o d v o j e n o d n j e . I p a k , m a d a j e o v o b i o l o š k o
odvajanje početak pojedinačnog ljudskog postojanja, dete znatno
v r e m e ostaje f u n k c i o n a l n o s j e d i n j e n o s a m a j k o m .
Pojedincu nedostaje sloboda do onog stupnja do koga on,
slikovito govoreći, j o š n i j e p o t p u n o p r e k i n u o p u p č a n u v r p c u
k o j a g a vezuje z a spoljašnji svet; ali t e veze m u p r u ž a j u bez-
b e d n o s t i o s e ć a n j e da p r i p a d a n e č e m u i da je n e g d e u k o r e -
n j e n . T e s p o n e , k o j e p o s t o j e p r e n o š t o s e p r o c e s individuacije
završi p o t p u n i m o s l o b o đ e n j e m p o j e d i n c a , želeo b i h d a n a z o v e m
p r i m a r n i m v e z a m a . O n e s u o r g a n s k e u t o m s m i s l u š t o predstav­
ljaju d e o n o r m a l n o g l j u d s k o g r a z v o j a ; t e veze p o d r a z u m e v a j u
n e d o s t a t a k i n d i v i d u a l n o s t i , ali o n e p r u ž a j u p o j e d i n c u bezbed-
23
 nost i omogućuju mu da se snađe. Te spone povezuju date
s m a j k o m , č l a n a p r i m i t i v n e zajednice s p l e m e n o m i p r i r o d o m ,
a s r e d n j o v e k o v n o g čoveka sa c r k v o m i d r u š t v e n i m s t a l e ž o m , č i m
pojedinac dospe do stupnja p o t p u n e individuacije i oslobodi se
t i h p r i m a r n i h veza, o n s e s u o č a v a s n o v i m z a d a t k o m : s a snala­
ž e n j i m a u s v e t u i d r u k č i j i m o s t v a r i v a n j e m b e z b e d n o s t i od ostva­
r i v a n j a u t o k u njegova p r e d i n d i v i d u a l i s t i č k o g p o s t o j a n j a . T a d a slo­
b o d a ima drugo značenje od onog koje je imala p r e nego što
j e d o s t i g n u t t a j s t u p a n j evolucije. M o r a m o s e o v d e z a u s t a v i t i
i te p o j m o v e r a z j a s n i t i k o n k r e t n i m r a s p r a v l j a n j e m o n j i m a u
vezi sa p o j e d i n a č n i m i d r u š t v e n i m r a z v o j e m .
Taj r e l a t i v n o nagli p r e l a z s a f e t u s n o g n a l j u d s k o p o s t o j a n j e
i o d s e c a n j e p u p č a n e v r p c e obeležavaju d e t e t o v u n e z a v i s n o s t o d
m a j č i n a tela. Ali ta n e z a v i s n o s t je s t v a r n a s a m o u g r u b o m smi­
s l u o d v a j a n j a dvaju tela. U f u n k c i o n a l n o m s m i s l u d e t e o s t a j e
deo majke. Majka ga hrani, nosi i stara se o svemu što mu je
p o t r e b n o z a život. M a j k u i d r u g e p r e d m e t e d e t e p o l a k o p o č i n j e
d a p o s m a t r a k a o bića k o j a s u o d njega o d v o j e n a . J e d a n činilac
u t o m p r o c e s u j e s t e n e u r o l o š k i i o p š t i fizički razvoj d e t e t a ,
njegova s p o s o b n o s t da — fizički i m e n t a l n o — u h v a t i p r e d m e t e
i d a o v l a d a n j i m a . O n o v l a s t i t o m d e l a t n o š ć u doživljava s v e t v a n
sebe. P r o c e s individuacije p o d s t i č e s e p r o c e s o m o b r a z o v a n j a . Ovaj
p r o c e s povlači z a s o b o m m n o g a o s u j e ć e n j a i z a b r a n e ; o n i p r e ­
o b r a ž a v a j u u l o g u m a j k e u u l o g u o s o b e s d r u k č i j i m ciljevima,
koji se s u k o b l j a v a j u s d e t e t o v i m željama, č e s t o u u l o g u n e p r i j a ­
teljski r a s p o l o ž e n e i o p a s n e osobe. 1 Taj a n t a g o n i z a m , k o j i je
d e o p r o c e s a o b r a z o v a n j a a n i k a k o čitav p r o c e s , j e s t e v a ž a n či­
n i l a c u p o o š t r a v a n j u r a z l i k e i z m e đ u »ja« i »ti«.
Tek nekoliko meseci posle rođenja dete raspoznaje drugu osobu
kao takvu i k a d r o je da odgovori osmehom, a p o t r e b n o je da
2
p r o đ u g o d i n e d a b i p o č e l o d a p r a v i r a z l i k u i z m e đ u s e b e i sveta.
Sve d o t l e o n o p o k a z u j e p o s e b n u e g o c e n t r i č n o s t , t i p i č n u z a decu,
e g o c e n t r i č n o s t k o j a n e i s k l j u č u j e n e ž n o s t p r e m a d r u g i m a i za­
n i m a n j e z a n j i h , p o š t o o n o d r u g e j o š o d r e đ e n o n e doživljuje
k a o s t v a r n o o d v o j e n e o d s a m o g a s e b e . I z i s t o g razloga i d e t e t o v o
oslanjanje na autoritet u toku tih prvih godina ima drukčije
z n a č e n j e o d kasnijeg o s l a n j a n j a n a a u t o r i t e t . Roditelji, ili m a k o
bio taj autoritet, još se ne s m a t r a j u b i t n o odvojenim bićima;
o n i s u d e o d e t e t o v a sveta, a t a j svet j e j o š u v e k d e o d e t e t a ;
stoga j e p o t č i n j e n o s t n j i m a d r u k č i j a o d p o t č i n j e n o s t i k o j a s e
javlja č i m s e d v a p o j e d i n c a s t v a r n o r a z d v o j e .
24
R. H j u z (R. H u g h e s ) u Oluji na Jamajci (A High Wind in Ja-
maica) i z v a n r e d n o o p i s u j e k a k o se u desetogodišnjog d e t e t a b u d i
svest o vlastitoj i n d i v i d u a l n o s t i :
I tada se Emiliji desi nešto veoma važno. Ona najednom shvati
ko je. Teško se može objasniti zašto joj se to nije desilo pet go­
dina ranije ih pet godina kasnije; a uopšte se ne može objasniti
zašto je do toga došlo baš tog popodneva. Igrala se domaćice u
kutku na s a m o m pramcu, iza vitla sa sidrom (o koje je obesila gre­
b e n za vunu kao zvekir); i, zasitivši se igre, šetala se prilično
besciljno po k r m i neodređeno razmišljajući o pčelama i vilinskoj
kraljici, kad joj najednom sinu da je ona zaista ona. Zastade
kao ukopana i poče na sebi da razgleda sve što je bila k a d r a da
obuhvati pogledom. Mogla je da vidi s a m o svoju haljinu u pers­
pektivi i svoje ruke, kad ih je podigla da ih ispita; no to joj
je bilo dovoljno da otprilike zamisli sićušno telo koje je odjednom
shvatila kao svoje.
Ona poče da se smeje donekle podsmešljivo. »Pa«, pomisli, »za­
misli da si jedino ti od svih ljudi ovako iznenada uhvaćena! —
Sad iz toga zadugo ne možeš izići: p r e no što se izvučeš iz te lude
šege, moraćeš da odrasteš i da ostariš!«
Rešena da izbegne sve što bi moglo da poremeti ovaj veoma
važan sticaj prilika, ona poče da se penje uz vrzu ka svom omi­
ljenom sedalu na v r h u jarbola. Međutim, kad god bi pokrenula
r u k u ili nogu u toku te jednostavne radnje, otkriće da je one tako
s p r e m n o slušaju ispunjavalo bi je novim zaprepašćenjem. Pamće­
nje joj je, naravno, kazivalo da su one to uvek i činile: ali ranije
nikada nije shvatila koliko to iznenađuje, č i m se smestila na se­
dalu, ona veoma brižljivo poče da ispituje kožu na svojim šakama:
j e r je bila njena. Ona p r o t u r i jedno r a m e kroz otvor na haljinici;
i pošto zaviri u n u t r a ne bi li se uverila da se njeno telo stvarno na­
stavlja pod odećom, ona r a m e n o m dodirnu svoj obraz. Dodir lica
i tople gole šupljine r a m e n a ugodno je uzbudi, kao da je taj dodir
bio milovanje nekog nežnog prijatelja. No da li je to osećanje do­
prlo do nje preko njenog obraza ili preko ramena, šta je od njih
milovalo, a šta je bilo milovano — to ona nikako nije mogla da do­
kuči.
Čim je bila p o t p u n o ubeđena u zapanjujuću činjenicu da je sa­
da Emilija Bas-Tornton (nije znala zašto je u m e t n u l a to »sada«,
j e r svakako nije sebi uvrtela u glavu glupost da je ranije bila
neko drugi), o n a ozbiljno stade da premišlja šta ta činjenica u
stvari znači.
Š t o više r a s t e d e t e i š t o s e više p r e k i d a j u p r i m a m e veze,
t i m više o n o t r a g a z a s l o b o d o m i n e z a v i s n o š ć u . N o s u d b i n u
25
 nost i omogućuju mu da se snađe. Te spone povezuju dete
s majkom, člana primitivne zajednice s p l e m e n o m i p r i r o d o m ,
a s r e d n j o v e k o v n o g č o v e k a sa c r k v o m i d r u š t v e n i m s t a l e ž o m . Č i m
pojedinac dospe do stupnja p o t p u n e individuacije i oslobodi se
t i h p r i m a r n i h veza, o n s e s u o č a v a s n o v i m z a d a t k o m : s a snala­
ž e n j i m a u s v e t u i d r u k č i j i m o s t v a r i v a n j e m b e z b e d n o s t i od ostva­
r i v a n j a u t o k u njegova p r e d i n d i v i d u a l i s t i č k o g p o s t o j a n j a . T a d a slo­
boda ima drugo značenje od onog koje je imala p r e nego što
j e d o s t i g n u t t a j s t u p a n j evolucije. M o r a m o s e o v d e z a u s t a v i t i
i te p o j m o v e r a z j a s n i t i k o n k r e t n i m r a s p r a v l j a n j e m o n j i m a u
vezi sa p o j e d i n a č n i m i d r u š t v e n i m r a z v o j e m .
Taj r e l a t i v n o nagli p r e l a z s a f e t u s n o g n a l j u d s k o p o s t o j a n j e
i o d s e c a n j e p u p č a n e v r p c e obeležavaju d e t e t o v u n e z a v i s n o s t o d
m a j č i n a tela. Ali ta n e z a v i s n o s t je s t v a r n a s a m o u g r u b o m smi­
slu o d v a j a n j a d v a j u tela. U f u n k c i o n a l n o m s m i s l u d e t e o s t a j e
deo majke. Majka ga hrani, nosi i stara se o svemu što mu je
p o t r e b n o z a život. M a j k u i d r u g e p r e d m e t e d e t e p o l a k o p o č i n j e
d a p o s m a t r a k a o b i ć a k o j a s u o d njega o d v o j e n a . J e d a n činilac
u t o m p r o c e s u j e s t e n e u r o l o š k i i o p š t i fizički razvoj d e t e t a ,
njegova s p o s o b n o s t da — fizički i m e n t a l n o — u h v a t i p r e d m e t e
i d a o v l a d a n j i m a . O n o v l a s t i t o m d e l a t n o š ć u doživljava svet v a n
sebe. P r o c e s individuacije p o d s t i č e s e p r o c e s o m o b r a z o v a n j a . Ovaj
p r o c e s povlači z a s o b o m m n o g a o s u j e ć e n j a i z a b r a n e ; oni p r e ­
o b r a ž a v a j u u l o g u m a j k e u u l o g u o s o b e s d r u k č i j i m ciljevima,
koji se s u k o b l j a v a j u s d e t e t o v i m željama, č e s t o u u l o g u neprija­
teljski r a s p o l o ž e n e i o p a s n e osobe. 1 Taj a n t a g o n i z a m , k o j i je
d e o p r o c e s a o b r a z o v a n j a a n i k a k o čitav p r o c e s , j e s t e v a ž a n či­
n i l a c u p o o š t r a v a n j u r a z l i k e i z m e đ u »ja« i »ti«.
Tek nekoliko meseci posle rođenja dete raspoznaje drugu osobu
kao takvu i k a d r o je da odgovori osmehom, a p o t r e b n o je da
p r o đ u g o d i n e d a b i p o č e l o d a p r a v i r a z l i k u i z m e đ u s e b e i sveta. 2
Sve d o t l e o n o p o k a z u j e p o s e b n u e g o c e n t r i č n o s t , t i p i č n u z a d e c u ,
e g o c e n t r i č n o s t k o j a n e i s k l j u č u j e n e ž n o s t p r e m a d r u g i m a i za­
n i m a n j e z a njih, p o š t o o n o d r u g e j o š o d r e đ e n o n e doživljuje
k a o s t v a r n o o d v o j e n e o d s a m o g a sebe. I z istog r a z l o g a i d e t e t o v o
oslanjanje na autoritet u toku tih prvih godina ima drukčije
z n a č e n j e o d k a s n i j e g o s l a n j a n j a n a a u t o r i t e t . Roditelji, ili m a k o
bio taj autoritet, još se ne s m a t r a j u b i t n o odvojenim bićima;
o n i s u d e o d e t e t o v a sveta, a t a j svet j e j o š u v e k d e o d e t e t a ;
stoga j e p o t č i n j e n o s t n j i m a d r u k č i j a o d p o t č i n j e n o s t i k o j a s e
javlja č i m s e d v a p o j e d i n c a s t v a r n o r a z d v o j e .
24
R. H j u z (R. H u g h e s ) u Oluji na Jamajci (A High Wind in Ja-
maica) i z v a n r e d n o o p i s u j e k a k o se u d e s e t o g o d i š n j e g d e t e t a b u d i
svest o vlastitoj i n d i v i d u a l n o s t i :
I tada se Emiliji desi nešto veoma važno. Ona najednom shvati
ko je. Teško se može objasniti zašto joj se to nije desilo pet go­
dina ranije ili pet godina kasnije; a uopšte se ne može objasniti
zašto je do toga došlo baš tog popodneva. Igrala se domaćice u
k u t k u na samom pramcu, iza vitla sa sidrom (o koje je obesila gre­
b e n za vunu kao zvekir); i, zasitivši se igre, šetala se prilično
besciljno po k r m i neodređeno razmišljajući o pčelama i vilinskoj
kraljici, kad joj najednom sinu da je ona zaista ona. Zastade
k a o ukopana i poče na sebi da razgleda sve što je bila k a d r a da
obuhvati pogledom. Mogla je da vidi s a m o svoju haljinu u pers­
pektivi i svoje ruke, k a d ih je podigla da ih ispita; no to joj
je bilo dovoljno da otprilike zamisli sićušno telo koje je odjednom
shvatila kao svoje.
Ona poče da se smeje donekle podsmešljivo. »Pa«, pomisli, »za­
misli da si jedino ti od svih ljudi ovako iznenada uhvaćena! —
Sad iz toga zadugo ne možeš izići: p r e no što se izvučeš iz te lude
šege, moraćeš da odrasteš i da ostariš!«
Rešena da izbegne sve što bi moglo da poremeti ovaj veoma
važan sticaj prilika, ona poče da se penje uz vrzu ka svom omi­
ljenom sedalu na v r h u jarbola. Međutim, kad god bi pokrenula
r u k u ili nogu u toku te jednostavne radnje, otkriće da je one tako
s p r e m n o slušaju ispunjavalo bi je novim zaprepašćenjem. Pamće­
nje j ° j J e . naravno, kazivalo da su one to uvek i činile: ali ranije
nikada nije shvatila koliko to iznenađuje, č i m se smestila na se­
dalu, ona veoma brižljivo poče da ispituje kožu na svojim šakama:
j e r je bila njena. Ona p r o t u r i jedno r a m e kroz otvor na haljinici;
i pošto zaviri u n u t r a ne bi li se uverila da se njeno telo stvarno na­
stavlja pod odećom, ona r a m e n o m dodirnu svoj obraz. Dodir lica
i tople gole šupljine r a m e n a ugodno je uzbudi, kao da je taj dodir
bio milovanje nekog nežnog prijatelja. No da li je to osećanje do­
p r l o do nje preko njenog obraza ili preko ramena, šta je od njih
milovalo, a šta je bilo milovano — to ona nikako nije mogla da do­
kuči.
Čim je bila potpuno ubeđena u zapanjujuću činjenicu da je sa­
da Emilija Bas-Tornton (nije znala zašto je umetnula to »sada«,
j e r svakako nije sebi uvrtela u glavu glupost da je ranije bila
neko drugi), ona ozbiljno stade da premišlja šta ta činjenica u
stvari znači.
š t o više r a s t e d e t e i što s e više p r e k i d a j u p r i m a r n e veze,
t i m više o n o t r a g a z a s l o b o d o m i n e z a v i s n o š ć u . N o s u d b i n u
25
ovog t r a g a n j a m o ž e m o u p o t p u n o s t i s h v a t i t i j e d i n o a k o razu-
m e m o d i j a l e k t i č k o svojstvo t o g p r o c e s a sve veće individuacije.
Taj p r o c e s i m a dva v i d a : j e d a n j e d a d e t e j a č a fizički, e m o ­
c i o n a l n o i m e n t a l n o . U svakoj od o v i h sfera r a s t u i i n t e n z i t e t
i a k t i v n o s t . U isti m a h se te sfere sve više i n t e g r i š u . Razvija
s e o r g a n i z o v a n a s t r u k t u r a , k o j o m r u k o v o d e volja i r a z u m poje­
d i n c a . Ako tu i n t e g r i s a n u i o r g a n i z o v a n u c e l i n u j e d n e o s o b e na­
z o v e m o l i č n i m ja, m o ž e m o r e ć i da je jedna strana tog sve većeg
procesa individuacije porast snage ličnog ja. R a z v i t a k individu­
acije i l i č n o s t i delimice zavisi od p o j e d i n c a , ali ga u s u š t i n i
o d r e đ u j u d r u š t v e n i uslovi. J e r m a d a izgleda d a s u , u o v o m
pogledu, razlike i z m e đ u p o j e d i n a c a velike, s v a k o m d r u š t v u svoj­
s t v e n a j e izvesna r a z i n a i n d i v i d u a c i j e k o j u n o r m a l n a o s o b a n e
može da prevaziđe.
D r u g i vid t o g p r o c e s a i n d i v i d u a c i j e je sve veća usamljenost.
P r i m a r n e veze p r u ž a j u p o j e d i n c u b e z b e d n o s t i b i t n o ga sjedi­
njuju sa spoljašnjim svetom. Dete postaje svesno da je usam­
ljeno, da je e n t i t e t o d v o j e n od svih d r u g i h , u o n o j m e r i u k o j o j
se izdiže iz t o g sveta. T i m o d v a j a n j e m od s v e t a koji je, u p o r e -
đenju sa vlastitim postojanjem pojedinca, neodoljivo snažan i
m o ć a n , č e s t o p u n p r e t n j i i o p a s n o s t i , s t v a r a s e o s e ć a n j e ne­
m o ć i i n e s p o k o j s t v a . D o k god je čovek d e o t o g sveta, nesve-
stan mogućnosti i odgovornosti pojedinačne radnje, on ne m o r a
d a g a s e plaši. K a d p o s t a n e p o j e d i n a c , o n j e s a m i suočava s e
sa svim š t o je u s v e t u o p a s n o i n a d m o ć n o .
U čoveka se javljaju i m p u l s i da o d u s t a n e od i n d i v i d u a l n o s t i , i
d a p o t p u n i m u t a p a n j e m u spoljašnji svet s a v l a d a o s e ć a n j e u s a m ­
l j e n o s t i i n e m o ć i . M e đ u t i m , ti i m p u l s i i n o v e veze k o j e iz n j i h
proizlaze n i s u i s t o v e t n i s a p r i m a r n i m v e z a m a , k o j e s u p r e k i n u t e
u s a m o m p r o c e s u razvijanja l i č n o s t i . K a o š t o s e d e t e n i k a d n e
m o ž e fizički v r a t i t i u m a j č i n u u t r o b u , t a k o o n o n i k a d n e m o ž e
p s i h i č k i o b r n u t i p r o c e s i n d i v i d u a c i j e . Takvi p o k u š a j i n u ž n o uzi­
m a j u oblik p o t č i n j a v a n j a , u k o m e s e n i k a d n e o t k l a n j a o s n o v n a
protivrečnost između autoriteta i deteta koje mu se potčinjava.
D e t e se s v e s n o m o ž e o s e ć a t i b e z b e d n o i z a d o v o l j n o , ali o n o ne-
svesho shvata da cena koju za to plaća jeste odustajanje od
s n a g e i i n t e g r i t e t a ličnosti. T a k o j e i s h o d p o t č i n j a v a n j a u p r a v o
s u p r o t a n o n o m e što je trebalo da b u d e : potčinjavanje uvećava
d e t e t o v u n e s i g u r n o s t i, u i s t o ivreme, s t v a r a n e t r p e l j i v o s t i b u n -
tovništvo, koji j o š više ulivaju s t r a h z a t o što s u u p e r e n i u p r a v o
p r o t i v o n i h o s o b a od k o j i h d e t e o s t a j e — ili p o s t a j e — zavisno.
26
M e đ u t i m , p o t č i n j a v a n j e nije j e d i n i n a č i n d a s e i z b e g n u u s a m ­
l j e n o s t i n e s p o k o j s t v o . D r u g i n a č i n , j e d i n i koji je p l o d o n o s a n i
k o j i se ne z a v r š a v a n e r e š i v i m s u k o b o m , j e s t e spontan odnos
prema čoveku i prirodi, o d n o s koji p o j e d i n c a , ne i s k l j u č u j u ć i nje­
govu i n d i v i d u a l n o s t , vezuje za svet. K o r e n o v a k v i h o d n o s a —
čiji su najvidljiviji izrazi ljubav i p r o i z v o d n i r a d — n a l a z i se u
i n t e g r a c i j i i snazi u k u p n e ličnosti, te za n j i h , p r e m a t o m e , veže
i s t e o n e g r a n i c e k o j e s p u t a v a j u razvoj l i č n o g ja.
Problem potčinjenosti i spontane delatnosti k a o dvaju mogućih
r e z u l t a t a sve veće i n d i v i d u a c i j e m i ć e m o p o t a n k o a n a l i z i r a t i
k a s n i j e ; o v d e ž e l i m o s a m o d a u k a ž e m o n a o p š t e n a č e l o , n a di­
j a l e k t i č k i p r o c e s k o j i p r o i s h o d i iz sve veće i n d i v i d u a c i j e i iz
sve veće s l o b o d e p o j e d i n c a . Dete stiče v e ć u s l o b o d u za razvija­
n j e i izražavanje ličnog j a p o š t o m u n e s m e t a j u o n e veze koje
su ga s p u t a v a l e . Ali o n o se sve više o s l o b a đ a i od sveta k o j i
m u j e p r u ž a o b e z b e d n o s t i ulivao p o u z d a n j e . P r o c e s individua­
cije je p r o c e s s t a l n o g j a č a n j a i i n t e g r i s a n j a njegove p o j e d i n a č n e
l i č n o s t i , ali t o j e u isti m a h p r o c e s u k o m e s e g u b i p r v o b i t n a
i s t o v e t n o s t sa d r u g i m a i u k o m e se d e t e sve više o d v a j a od njih.
T o sve veće o d v a j a n j e m o ž e i m a t i z a p o s l e d i c u i z d v o j e n o s t sličnu
čami, koja stvara duboko nespokojstvo i nesigurnost; ono može
imati za posledicu novu bliskost i solidarnost sa drugima ako je
d e t e b i l o u s t a n j u da razvije u n u t r a š n j u s n a g u i p r o i z v o d n o s t ,
k o j e s u p r e m i s a z a t o n o v o povezivanje s a s v e t o m .
K a d b i svaki k o r a k k a o d v a j a n j u i individuaciji b i o p r a ć e n
o d g o v a r a j u ć i m r a z v o j e m ličnog ja, r a z v i t a k d e t e t a b i b i o skla­
d a n . M e đ u t i m , t o s e n e dešava. D o k s e p r o c e s i n d i v i d u a c i j e
zbiva a u t o m a t s k i , r a z v i t a k ličnog j a o m e t a j u m n o g i p o j e d i n a č n i
i d r u š t v e n i razlozi. P o s l e d i c a r a s k o r a k a i z m e đ u t i h d v e j u težnji
j e s t e n e p o d n o š l j i v o o s e ć a n j e i z d v o j e n o s t i i n e m o ć i , a o n o do­
v o d i d o s t v a r a n j a p s i h i č k i h m e h a n i z a m a k o j e ć e m o k a s n i j e opi­
s a t i k a o mehanizme bekstva.
Čovekova i s t o r i j a m o ž e i filogenetički da se o z n a č i k a o pro­
ces sve veće i n d i v i d u a c i j e i sve većeg o s l o b a đ a n j a . Iz praljud-
s k o g s t a n j a čovek s e izdiže p r v i m k o r a c i m a k a o s l o b a đ a n j u o d
i n s t i n k t a . Ako p o d i n s t i n k t o m r a z u m e v a m o n a r o č i t i o b l i k rad­
n j e koji o d r e đ u j u n a s l e đ e n e n e u r o l o š k e s t r u k t u r e , o n d a u živo­
t i n j s k o m c a r s t v u m o ž e m o d a z a p a z i m o j e d n u j a s n u težnju. 3 Š t o
j e životinja n a n i ž e m s t u p n j u razvoja, t o više n j e n i m prilago-
đavanjem prirodi i svim delatnostima upravljaju instinktivne i
r e f l e k s n e r a d n j e , č u v e n e d r u š t v e n e organizacije n e k i h i n s e k a t a
27
 stvorene su p o t p u n o na osnovu instinkta. S druge strane, što
s e životinja n a l a z i n a v i š e m s t u p n j u razvoja, t o u n j e n o g m l a d u n c a
nailazimo na veću gipkost a m a n j u s t r u k t u r a l n u prilagođenost.
Ovaj r a z v i t a k d o s t i ž e v r h u n a c u čoveka. On je, k a d a se r o d i ,
n a j b e s p o m o ć n i j a životinja. Njegovo p r i l a g o đ a v a n j e p r i r o d i su­
š t i n s k i s e zasniva n a p r o c e s u u č e n j a , n e n a i n s t i n k t n o j o d r e đ e ­
n o s t i . » I n s t i n k t . . . j e k a t e g o r i j a k o j a s e s m a n j u j e , a k o i n e izu­
m i r e , u viših ž i v o t i n j s k i h o b l i k a , n a r o č i t o u l j u d s k i h . « 4
L j u d s k o p o s t o j a n j e p o č i n j e o n d a k a d njegova o s o b i n a d a n e
o d r e đ u j e svoje r a d n j e p o m o ć u i n s t i n k t a p r e v a z i đ e j e d n u o d r e ­
đ e n u t a č k u ; k a d p r i l a g o đ a v a n j e p r i r o d i izgubi svojstvo p r i n u d e ;
k a d n a č i n d e l a n j a više n e o d r e đ u j u n a s l e d n i m e h a n i z m i . D r u g i m
r e c i m a , ljudsko postojanje i sloboda od početka su nerazdvojni.
S l o b o d a o v d e nije u p o t r e b l j e n a u p o z i t i v n o m s m i s l u »slobode
za«, v e ć u n e g a t i v n o m s m i s l u »slobode od« — n a i m e , čovekove
s l o b o d e o d i n s t i n k t n e o d r e đ e n o s t i njegovih r a d n j i .
S l o b o d a u s m i s l u u k o m e s m o o njoj u p r a v o r a s p r a v l j a l i je
d v o s m i s l e n d a r . č o v e k s e r a đ a bez o p r e m e z a p r i k l a d n o d e l a n j e
k o j u p o s r e d u j e životinja. 5 O n o d svojih r o d i t e l j a zavisi d u ž e n e g o
i k o j a životinja, a njegove r e a k c i j e na o k o l i n u su s p o r i j e i m a n j e
plodonosne nego automatske, instinktivne radnje. On prolazi kroz
sve o p a s n o s t i i s t r a h o v a n j a k o j e n e d o s t a t a k i n s t i n k t i v n e o p r e m e
podrazumeva. Pa ipak, b a š ta b e s p o m o ć n o s t čovekova jeste osnova
iz k o j e p o t i č e l j u d s k i r a z v o j ; čovekova biološka slabost je uslov
ljudske kulture.
Od p o č e t k a svog p o s t o j a n j a č o v e k se s u o č a v a s i z b o r o m i z m e đ u
r a z l i č n i h s m e r o v a d e l a n j a . U životinje p o s t o j i n e p r e k i n u t l a n a c
r e a k c i j a , k o j i p o č i n j e n e k a k v i m p o d s t r e k o m , k a o š t o j e glad,
a z a v r š a v a s e manje-više s t r o g o o d r e đ e n i m s m e r o m d e l a n j a , k o j i
uklanja napetost stvorenu tim podstrekom. U čoveka je taj lanac
p r e k i n u t . P o d s t r e k s e javlja, ali v r s t a zadovoljenja j e »otvorena«,
to jest on. m o r a da izabere između različitih smerova delanja.
1
U m e s t o n e k a k v e u n a p r e d o d r e đ e n e i n s t i n k t i v n e r a d n j e , čovek
m o r a u m o m da procenjuje moguće smerove delanja; on počinje
d a misli. O n svoju č i s t o p a s i v n u u l o g u p r i l a g o đ a v a n j a p r i r o d i
p r e o b r a ž a v a u a k t i v n u . On p r o i z v o d i . On p r o n a l a z i o r u đ a —
i d o k t a k o o v l a d a v a p r i r o d o m , o n s e o d v a j a o d n j e sve više.
P o s t a j e n e j a s n o s v e s t a n sebe — ili, bolje, svoje" g r u p e — k a o
n e č e g š t o nije i s t o v e t n o s a p r i r o d o m . P a d a m u n a p a m e t d a
j e njegova s u d b i n a t r a g i č n a : o n j e d e o p r i r o d e , a i p a k t r e b a d a
28
j e p r e v a z i đ e . O n p o s t a j e s v e s t a n s m r t i k a o svoje k r a j n j e sud­
bine, čak i ako pokušava da je porekne raznim fantazijama.
J e d n a v e o m a r e č i t a p r e d s t a v a o t o j b i t n o j vezi č o v e k a i slo­
b o d e d a t a je u b i b l i j s k o m m i t u o č o v e k o v o m i s t e r i v a n j u iz Raja.
Taj m i t p o i s t o v e ć u j e p o č e t a k l j u d s k e i s t o r i j e s a č i n o m oda­
b i r a n j a , ali je n a g l a s a k , u stvari, na g r e š n o s t i t o g p r v o g čina
s l o b o d e i na p a t n j i k o j a iz njega proizlazi, č o v e k i ž e n a žive
u E d e n s k o m v r t u u p o t p u n o m s k l a d u j e d n o s d r u g i m i sa pri­
r o d o m . Tu vlada m i r i nije p o t r e b a n rad; n e m a izbora, slobode,
a ni mišljenja, č o v e k u je z a b r a n j e n o da j e d e s d r v e t a p o z n a n j a
d o b r a i zla. On k r š i božji nalog, n a r u š u j e s k l a d s p r i r o d o m , čiji
je d e o , a ne prevazilazi j e . S c r k v e n o g gledišta, k o j e je p r e d ­
stavljalo a u t o r i t e t , to je u s u š t i n i greh. S čovekovog gledišta, me­
đ u t i m , t o j e p o č e t a k l j u d s k e s l o b o d e . T o š t o čovek k r š i božje
n a r e d b e znači da se oslobađa prinude, da se iz nesvesnog po­
s t o j a n j a u p r e l j u d s k o m životu izdiže na r a z i n u čoveka. K r š e n j e
n a l o g a a u t o r i t e t a , p o č i n j e n j e greha, j e s t e u s v o m p o z i t i v n o m ljud­
s k o m v i d u p r v i č i n s l o b o d e , to j e s t p r v i ljudski čin. U m i t u
je taj g r e h u s v o m f o r m a l n o m v i d u k r š e n j e božjeg n a l o g a ; u
s v o m m a t e r i j a l n o m v i d u on je k u š a n j e s d r v e t a p o z n a n j a . Čin
n e p o s l u š n o s t i k a o č i n s l o b o d e j e s t e p o č e t a k r a z u m a . T a j m i t go­
v o r i o d r u g i m p o s l e d i c a m a p r v o g čina s l o b o d e . N a r u š e n je prvo­
b i t n i s k l a d i z m e đ u č o v e k a i p r i r o d e . Bog p r o g l a š a v a r a t i z m e đ u
č o v e k a i žene i r a t i z m e đ u p r i r o d e i čoveka. Čovek se o d v o j i o
od prirode, on je učinio prvi korak ka očovečenju time što je
p o s t a o »pojedinac«. O n j e izvršio p r v i č i n slobode. Mit nagla­
šava p a t n j u k o j a p r o i z l a z i iz t o g čina. Iz prevazilaženja i iz otu­
đ i v a n j a od d r u g o g l j u d s k o g b i ć a čovek izlazi go i p o s r a m l j e n .
On je s a m i slobodan, pa ipak n e m o ć a n i zastrašen. Novostečena
sloboda se pokazuje k a o prokletstvo; on je slobodan od stalnog
r o p s t v a u R a j u , ali n i j e s l o b o d a n za u p r a v l j a n j e s o b o m , za
o s t v a r i v a n j e svoje i n d i v i d u a l n o s t i .
»Sloboda od« nije i s t o v e t n a s p o z i t i v n o m s l o b o d o m , sa
» s l o b o d o m za«. I z d i z a n j e č o v e k a i z p r i r o d e j e d u g o t r a j a n p r o c e s ;
čovek u velikoj m e r i o s t a j e v e z a n za s v e t iz k o g a se izdigao;
o n o s t a j e d e o p r i r o d e — zemlje n a k o j o j živi, s u n c a , m e s e c a
i zvezda, d r v e ć a i cveća, životinja, i g r u p e ljudi s k o j i m a je k r v n o
vezan. P r i m i t i v n e religije svedoče o č o v e k o v o m o s e ć a n j u j e d i n s t v a
sa p r i r o d o m . Živa i neživa p r i r o d a deo su njegovog l j u d s k o g sveta
ili, k a k o b i s e j o š m o g l o reći, čovek j e j o š deo p r i r o d n o g sveta.
29
 Ove p r i m a r n e veze o m e t a j u p u n i l j u d s k i r a z v o j ; o n e s t o j e n a
p u t u r a z v i t k a njegova r a z u m a i njegovih k r i t i č k i h s p o s o b n o s t i ;
o n e m u dozvoljavaju d a sebe i d r u g e u p o z n a s a m o k r o z svoje,
o d n o s n o njihovo u č e š ć e u p l e m e n u , d r u š t v e n o j , o d n o s n o religioz­
n o j zajednici, a n e k a o l j u d s k a bića; d r u g i m r e c i m a , o n a g a
s p r e č a v a j u da se razvija k a o s l o b o d a n p o j e d i n a c , koji s a m se­
be o d r e đ u j e i koji p r o i z v o d i . Ali m a d a je ovo j e d a n vid, p o s t o j i
i d r u g i . Ta i s t o v e t n o s t sa p r i r o d o m , p l e m e n o m , religijom p r u ž a
pojedincu bezbednost. On zauzima neosporno mesto u j e d n o j
s t r u k t u r a l i z o v a n o j celini k o j o j p r i p a d a i u k o j o j je u k o r e n j e n .
O n m o ž e d a p a t i o d gladi ili u z d r ž a v a n j a , ali n e t r p i najžešći
b o l — p o t p u n u u s a m l j e n o s t i neizvesnost.
U v i đ a m o d a p r o c e s sve većeg l j u d s k o g o s l o b a đ a n j a i m a o n o
i s t o d i j a l e k t i č k o svojstvo k o j e s m o zapazili u p r o c e s u r a z v o j a po­
j e d i n c a . S j e d n e s t r a n e , to je p r o c e s s t a l n o g j a č a n j a i integra­
cije, o v l a d a v a n j a p r i r o d o m , j a č a n j a m o ć i r a z u m a i razvijanja i
s o l i d a r n o s t s d r u g i m l j u d s k i m b i ć i m a . Ali ta sve veća indivi-
d u a c i j a znači sve veće izdvajanje, n e s i g u r n o s t , t e , na t a j n a č i n ,
sve veću č o v e k o v u n e d o u m i c u o njegovoj ulozi u svetu, o zna­
č e n j u njegova života, a sa t i m i njegovo sve veće o s e ć a n j e da
je k a o pojedinac n e m o ć a n i beznačajan.
D a j e p r o c e s razvoja č o v e č a n s t v a b i o s k l a d a n , d a s e o n d r ž a o
izvesnog p l a n a , o b e s t r a n e t o g razvoja, s t a l n o j a č a n j e i sve v e ć a
i n d i v i d u a c i j a — n a š l e bi se u p o t p u n o j r a v n o t e ž i . O v a k o je isto-
r i j a č o v e č a n s t v a istorija s u k o b a i b o r b i . S v a k i k o r a k ka većoj in-
dividuaciji p r e t i o j e l j u d i m a n o v i m n e s i g u r n o s t i m a . Čim s e jed­
n o m p r e k i n u , p r i m a r n e veze s e n e m o g u o b n o v i t i , č i m j e d n o m
izgubi r a j , čovek s e više n e m o ž e v r a t i t i u n j . P o s t o j i s a m o
j e d n o m o g u ć n o , p l o d o n o s n o r e š e n j e o d n o s a i n d i v i d u a l i z o v a n o g čo­
v e k a i s v e t a : č o v e k o v a a k t i v n a s o l i d a r n o s t sa s v i m l j u d i m a i nje­
gova s p o n t a n a d e l a t n o s t , ljubav i r a d , koje ga p o n o v o s j e d i n j u j u
s a svetom, n e n a o s n o v u p r i m a r n i h veza, v e ć k a o s l o b o d n o g
i nezavisnog p o j e d i n c a .
M e đ u t i m , a k o e k o n o m s k i , d r u š t v e n i i p o l i t i č k i uslovi, od ko­
j i h zavisi čitav p r o c e s l j u d s k e individuacije, n e d a j u o s n o v u z a
o s t v a r e n j e i n d i v i d u a l n o s t i u s m i s l u koji j e u p r a v o p o m e n u t ,
a l j u d i i s t o v r e m e n o i z g u b e o n e veze k o j e su im p r u ž a l e bez­
bednost, taj r a s k o r a k čini od slobode nepodnošljiv teret. O n a se
t a d a izjednačava s a s u m n j o m , s a življenjem k o m e n e d o s t a j u zna­
čenje i s m e r . Javljaju se m o ć n e težnje da se iz t a k v e s l o b o d e
u t e k n e u p o t č i n j e n o s t ili u n e k a k v o vezivanje za č o v e k a i s v e t ,
30
k o j e obećava o l a k š a n j e n e i z v e s n o s t i č a k i a k o p o j e d i n c a lišava
slobode.
O d k r a j a s r e d n j e g v e k a e v r o p s k a i a m e r i č k a i s t o r i j a j e isto­
rija p o t p u n o g izdizanja p o j e d i n a c a . Taj p r o c e s je z a p o č e o u Ita­
liji, za v r e m e r e n e s a n s e , a t e k je s a d a , izgleda, d o s t i g a o vrhu­
n a c . Bilo j e p o t r e b n o p r e k o č e t i r i s t o t i n e g o d i n a d a b i s e s r u š i o
s r e d n j o v e k o v n i svet i da bi se l j u d i oslobodili n a j o č i t i j i h ogra­
n i č e n j a . N o d o k j e p o j e d i n a c v i š e s t r u k o p o r a s t a o , razvio s e
m e n t a l n o i e m o c i o n a l n o , te u k u l t u r n i m d o s t i g n u ć i m a učestvu­
je u dosad nečuvenoj meri, takođe je porastao raskorak između
»slobode od« i »slobode za«. I s h o d te n e s r a z m e r e i z m e đ u slo­
b o d e od svake s p o n e i n e d o s t a t k a m o g u ć n o s t i za p o z i t i v n o os­
t v a r i v a n j e s l o b o d e i i n d i v i d u a l n o s t i doveo je u E v r o p i do pa­
n i č n o g b e ž a n j a od s l o b o d e u inove s p o n e ili, b a r , u p o t p u n u rav­
nodušnost.
P r o u č a v a n j e z n a č e n j a s l o b o d e z a m o d e r n o g č o v e k a počeće-
mo analizom k u l t u r n e pozornice u Evropi u p o z n a m srednjem
v e k u i na p o č e t k u m o d e r n e e r e . U t o m r a z d o b l j u e k o n o m s k a os­
nova zapadnog društva pretrpala je korenite p r o m e n e praćene
i s t o t a k o k o r e n i t o m p r o m e n o m u s t r u k t u r i čovekove ličnosti.
T a d a s e razvio n o v p o j a m o slobodi, k o j i j e n a š a o svoj najzna­
čajniji ideološki izraz u n o v i m religijskim d o k t r i n a m a , u doktri­
n a m a r e f o r m a c i j e . S v a k o r a z u m e v a n j e s l o b o d e u m o d e r n o m dru­
š t v u m o r a p o ć i o d o n o g r a z d o b l j a u k o m e s u položeni t e m e l j i mo­
d e r n e k u l t u r e , j e r n a m taj s t u p a n j u o b l i č a v a n j a m o d e r n o g čove­
k a j a s n i j e nego bilo k o j a p o z n i j a e p o h a o m o g u ć a v a s h v a t a n j e dvo­
s m i s l e n o g z n a č e n j a slobode, k o j e ć e delovati k r o z čitavu mo­
d e r n u k u l t u r u : s j e d n e s t r a n e , sve veću n e z a v i s n o s t čovekovu o d
s p o l j a š n j i h a u t o r i t e t a ; s d r u g e , njegovo sve veće izdvajanje i ose­
ć a n j e p o j e d i n a č n e b e z n a č a j n o s t i i n e m o ć i k a o p o s l e d i c e tog iz­
dvajanja. N a š e r a z u m e v a n j e n o v i h e l e m e n a t a u s t r u k t u r i čove­
k o v e ličnosti povećava s e p r o u č a v a n j e m njihova p o r e k l a , z a t o š t o
a n a l i z i r a n j e s u š t i n s k i h o d l i k a k a p i t a l i z m a i i n d i v i d u a l i z m a u sa­
m o m njihovom k o r e n u omogućava da se oni po suprotnosti upo-
r e d e sa e k o n o m s k i m s i s t e m o m i t i p o m ličnosti koji su se b i t n o
razlikovali o d n a š i h . S a m o t o p o r e đ e n j e p o s u p r o t n o s t i daje bo­
lje izglede za r a z u m e v a n j e o s o b e n o s t i m o d e r n o g d r u š t v e n o g sis­
t e m a , n a č i n a n a k o j i j e o n uobličio k a r a k t e r n u s t r u k t u r u ljudi
k o j i u n j e m u žive i n o v o g d u h a k o j i je p r o i z i š a o iz te p r o m e n e
ličnosti. i
31
 N a r e d n o poglavlje ć e p o k a z a t i d a j e d o b a r e f o r m a c i j e sličnije 4. L. Bernard (L. Bernard), Instinkt (Instinct), Holt and Co., Njui
J 1
jork, 1924, str. 509.
s a v r e m e n o j p o z o r n i c i n o š t o b i s e n a p r v i p o g l e d m o g l o uči­
n i t i ; u stvari, u p r k o s svim o č i g l e d n i m r a z l i k a m a i z m e đ u t a dva 5. Sr. Ralf Linton (Ralph Linton), Proučavanje čoveka (Studv of
Man), Appleton, London, 1936, glava IV.
d o b a , v e r o v a t n o j e d a o d š e s n a e s t o g v e k a n a o v a m o n e m a raz­
d o b l j a k o j e u p o g l e d u d v o s m i s l e n o s t i z n a č e n j a s l o b o d e t o l i k o na­
likuje n a š e m . R e f o r m a c i j a j e j e d a n k o r e n o n e i d e j e o l j u d s k o j
s l o b o d i i a u t o n o m i j i k o j a je z a s t u p l j e n a u m o d e r n o j d e m o k r a ­
ti j i. M e đ u t i m , d o k se ovaj vid u v e k naglašava, n a r o č i t o u neka-
toličkim zemljama, zanemaruje se njen drugi vid — isticanje da
j e čovek p o p r i r o d i r đ a v , d a j e p o j e d i n a c b e z n a č a j a n i n e m o ć a n ,
i d a s e n u ž n o m o r a p o d v r ć i m o ć i k o j a j e izvan njega. T a i d e j a
o b e z v r e d n o s t i p o j e d i n c a , o njegovoj o s n o v n o j n e s p o s o b n o s t i da
se o s l o n i na s e b e i o njegovoj p o t r e b i da se p o t č i n i , j e s t e glav­
n a t e m a i H i t l e r o v e ideologije, koja, m e đ u t i m , n e ističe slobo­
du i m o r a l n a načela, dok je to isticanje bilo svojstveno protes­
tantizmu.
T a i d e o l o š k a s l i č n o s t nije j e d i n o što o m o g u ć a v a d a p r o u č a v a ­
n j e p e t n a e s t o g i š e s n a e s t o g v e k a b u d e o s o b i t o p l o d o n o s n o pola­
z i š t e za r a z u m e v a n j e s a v r e m e n e p o z o r n i c e . P o s t o j i i b i t n a slič­
n o s t d r u š t v e n e situacije. P o k u š a ć u d a p o k a ž e m k a k o s e n j o m e
o b j a š n j a v a i d e o l o š k a i p s i h o l o š k a sličnost. T a d a su, k a o i s a d a ,
r e v o l u c i o n a r n e p r o m e n e u e k o n o m s k o j i d r u š t v e n o j organizaciji
ugrožavale t r a d i c i o n a l n i n a č i n života o g r o m n o g d e l a s t a n o v n i š t v a ;
sila m o n o p o l a i velika snaga k a p i t a l a n a r o č i t o su, k a o i d a n a s ,
ugrožavale s r e d n j u klasu, i t o u g r o ž a v a n j e z n a č a j n o j e delovalo
n a d u h i ideologiju u g r o ž e n o g dela d r u š t v a u v e ć a v a j u ć i čove-
kovo osećanje u s a m l j e n o s t i i b e z n a č a j n o s t i .

BELESKE UZ GLAVU DRUGU

1. Ovde treba zapaziti da instinktna osujećenost per se ne pobuđuje

neprijateljstvo. Upravo se ometanjem ekspanzivnosti, gušenjem
detetova pokušaja da potvrdi sebe, neprijateljstvom koje zrači iz
roditelja — ukratko, atmosferom potiskivanja — stvara u detetu
osećanje nemoći i neprijateljstvo koje iz toga potiče.
2. Žan Pijaže (Jean Piaget), Detetov moralni sud (The Moral Judge-
ment of the Child), Kegan Paul, London, 1932, str. 407. Isp. H. S.
Saliven, nav. delo, str. 10, i dalje.
3. Ovaj pojam o instinktu ne t r e b a b r k a t i s p o j m o m koji označava
instinkt kao fiziološki uslovljen nagon (kao što su glad, žeđ itd.),
čije se zadovoljavanje vrši na načine koji nisu po sebi utvrđeni
i nasledno određeni.

32
III Sloboda
u doba reformacije
1. S R E D N J O V E K O V N O N A S L E Đ E I R E N E S A N S A
Predstava o srednjem veku1 dvostruko je izopačavana. Moderni
racionalizam p o s m a t r a o je srednji vek kao suštinski m r a č n o
r a z d o b l j e . O n j e ukazivao n a o p š t i n e d o s t a t a k lične s l o b o d e ,
n a e k s p l o a t a c i j u m a s a o d n e k o l i c i n e ljudi, n a s k u č e n o s t z b o g
koje su seljaci iz b l i s k e o k o l i n e — a da i ne g o v o r i m o o l j u d i m a
iz d r u g i h z e m a l j a — bili za g r a d s k o g s t a n o v n i k a o p a s n i i sumnji­
vi t u đ i n c i , i na s u j e v e r n o s t i n e z n a n j e t o g d o b a . S d r u g e s t r a n e ,
v e ć i n o m r e a k c i o n a r n i filozofi, ali p o n e k a d i p r o g r e s i v n i k r i t i č a r i
m o d e r n o g k a p i t a l i z m a idealizovali s u s r e d n j i vek. O n i s u ukazi­
vali n a o s e ć a n j e s o l i d a r n o s t i , n a p o d r e đ e n o s t e k o n o m s k i h p o t r e ­
ba ljudskima, na neposrednost i konkretnost ljudskih odnosa,
n a n a d n a c i o n a l n o n a č e l o k a t o l i č k e crkve, n a o s e ć a n j e b e z b e d n o s -
t i koje j e odlikovalo s r e d n j o v e k o v n o g čoveka. O b e p r e d s t a v e s u
t a č n e ; o b e s u p o g r e š n e a k o i m a m o u vidu j e d n u o d n j i h a n e
vidimo drugu.
O n o što o d l i k u j e s r e d n j o v e k o v n o d r u š t v o o d m o d e r n o g j e s t e
nedostatak slobode pojedinca. Svako je u ranijem razdoblju bio
p r i k o v a n za svoju ulogu u d r u š t v e n o m p o r e t k u . Čovek je i m a o
m a l o izgleda da, u d r u š t v e n o m pogledu, p r e l a z i iz j e d n e k l a s e
u d r u g u ; t e š k o da je bio u s t a n j u da, č a k i u g e o g r a f s k o m po­
gledu, p r e l a z i iz j e d n o g g r a d a u d r u g i ili iz j e d n e z e m l j e u
d r u g u . O n j e gotovo u v e k m o r a o d a o s t a n e t a m o gde j e r o đ e n .
Često nije b i o s l o b o d a n č a k n i d a s e o d e v a p o Volji n i t i d a
jede šta je hteo. Zanatlija je m o r a o da prodaje po određenoj
ceni, a seljak n a o d r e đ e n o m m e s t u , n a g r a d s k o j pijaci, č l a n u gilde
bilo j e z a b r a n j e n o d a o t k r i j e m a k o j u t e h n i č k u t a j n u p r o i z v o d n j e
o n o m e k o nije član njegove gilde, i o n j e b i o p r i m o r a n d a čla­
n o v i m a svoje gilde d o p u s t i da u č e s t v u j u u svakoj povoljnoj ku­
p o v i n i sirovina. Ličnim, e k o n o m s k i m i d r u š t v e n i m ž i v o t o m vla-
34
d a l a su pravila i obaveze, k o j i h p r a k t i č n o n i j e d n a o b l a s t delat-
n o s t i nije bila p o š t e đ e n a .
Ali m a d a čovek nije b i o s l o b o d a n u m o d e r n o m s m i s l u , on nije
b i o u s a m l j e n i izdvojen. P o s e d u j u ć i o d r e đ e n o , n e p r o m e n l j i v o i
n e o s p o r n o m e s t o u d r u š t v e n o m svetu o d t r e n u t k a svog r o đ e n j a ,
čovek je b i o u k o r e n j e n u j e d n o j s t r u k t u r a l i z o v a n o j celini, i t a k o
je život i m a o z n a č e n j e u k o m e nije bilo m e s t a , a ni razloga,
za s u m n j u . Čovek se poistovećivao sa s v o j o m u l o g o m u d r u š t v u ;
on je b i o seljak, z a n a t l i j a , vitez, a ne pojedinac koji se slučajno
b a v i o ovim ili o n i m p o s l o m . D r u š t v e n i p o r e d a k z a m i š l j a o s e k a o
p r i r o d n i p o r e d a k , a čovek je, b u d u ć i njegov o d r e đ e n i deo, o s e ć a o da
j e b e z b e d a n i d a n e č e m u p r i p a d a . Bilo j e r e l a t i v n o m a l o konku­
r e n c i j e , č o v e k s e r a đ a o z a izvestan e k o n o m s k i položaj koji j e
obezbeđivao p r i h o d o d r e đ e n tradicijom, baš kao što je sobom
n o s i o e k o n o m s k e obaveze p r e m a o n i m a k o j i s u bili viši p o
d r u š t v e n o j h i j e r a r h i j i . Ali u o k v i r u g r a n i c a svoje d r u š t v e n e ob­
lasti, p o j e d i n a c je u s v o m r a d u i u s v o m e m o c i o n a l n o m životu
s t v a r n o uživao v e ć u s l o b o d u z a istraživanje ličnog j a . M a d a
nije bilo i n d i v i d u a l i z m a u m o d e r n o m s m i s l u n e o g r a n i č e n o g i z b o r a
i z m e đ u m n o g i h m o g u ć n i h n a č i n a življenja (slobode i z b o r a k o j a
je u g l a v n o m a p s t r a k t n a ) , bilo je m n o g o konkretnog individualiz­
ma u stvarnom životu.
B i l o j e m n o g o p a t n j e i bola, ali j e t u bila crkva, k o j a j e t u
p a t n j u činila snošljivijom o b j a š n j a v a j u ć i j e k a o p o s l e d i c u Ada­
m o v a g r e h a i p o j e d i n a č n i h g r e h o v a svakog čoveka. M a d a je crk­
v a p o d s t i c a l a o s e ć a n j e krivice, o n a j e t a k o đ e u v e r a v a l a poje­
d i n c a da o n a b e z u s l o v n o voli svu svoju d e c u i p o k a z i v a l a p u t
k o j i m j e čovek m o g a o doći d o u b e đ e n j a d a m u j e b o g o p r o s t i o
i da ga voli. O d n o s p r e m a b o g u b i o je više o d n o s p o v e r e n j a i
ljubavi no s u m n j e i s t r a h a . B a š k a o što su seljak i g r a đ a n i n
r e t k o prelazili g r a n i c e m a l o g geografskog p o d r u č j a n a k o j e m
su živeli, t a k o je i s v e m i r b i o o g r a n i č e n i l a k o shvatljiv. Zemlja
i čovek b e h u njegovo s r e d i š t e , raj ili p a k a o b e h u m e s t a b u d u ­
ćeg života, a u s v i m čovekovim p o s t u p c i m a , od r o đ e n j a do s m r t i ,
očitovala se njihova uzajamna uzročna povezanost.
M a d a j e d r u š t v o bilo n a taj n a č i n s t r u k t u r a l i z o v a n o i m a d a j e
č o v e k u p r u ž a l o b e z b e d n o s t , o n o ga je d r ž a l o u r o p s t v u . Takvo
r o p s t v o razlikovalo se od o n o g k o j e su a u t o r i t a r i z a m i tlačenja
u s t a n o v i l i u p o t o n j i m vekovima. S r e d n j o v e k o v n o d r u š t v o nije
p o j e d i n c u o d u z i m a l o slobodu, z a t o š t o »pojedinac« j o š nije n i
p o s t o j a o , č o v e k j e j o š b i o vezan z a svet p r i m a r n i m s p o n a m a . O n
35
je o sebi mislio k a o o p o j e d i n c u s a m o na o s n o v u svoje d r u š ­
t v e n e uloge (koja je t a d a b i l a i p r i r o d n a ) . On ni o d r u g i m l j u d i m a
nije mislio k a o o p o j e d i n c i m a . Seljak koji je d o š a o u g r a d b i o
je t u đ i n a c , a č a k su i g r a đ a n i iz različitih d r u š t v e n i h g r u p a
s m a t r a l i j e d n i d r u g e t u đ i n c i m a . Čovekova svest o l i č n o m ja, o
d r u g i m a i u o p š t e o svetu k a o p o s e b n i m b i ć i m a j o š se nije pot­
p u n o razvila.
Taj n e d o s t a t a k s a m o s v e s t i p o j e d i n c a u s r e d n j o v e k o v n o m d r u š ­
t v u k l a s i č n o j e izražen u o p i s u s r e d n j o v e k o v n e k u l t u r e koji j e
dao Jakob B u r k h a r t :
U Srednjem su vijeku obje strane svijesti — ona okrenuta p r e m a
svijetu kao i ona okrenuta p r e m a ljudskoj unutrašnjosti — le­
žale sanjareći ili tek napola budne kao pod nekom zajedničkom
koprenom. Ta je koprena bila izatkana iz vjere, dječje zbunje­
nosti i tlapnje. Svijet i historija p r o m a t r a n i kroz tu koprenu pri­
činjali su se čudesno obojeni, a čovjek je sebe samog spoznavao
samo kao rasu, narod, stranku, korporaciju, porodicu ili u bilo
kojem drugom obliku općenitosti. 1
U poznom srednjem veku izmenile su se s t r u k t u r a društva
i čovekova l i č n o s t . Slabili su j e d i n s t v o i c e n t r a l i z a c i j a srednjove-
k o v n o g d r u š t v a . K a p i t a l , e k o n o m s k a inicijativa p o j e d i n c a i kon­
k u r e n c i j a dobili s u u v a ž n o s t i ; razvila s e n o v a i m u ć n a k l a s a .
Sve veći i n d i v i d u a l i z a m m o g a o se zapaziti u s v i m d r u š t v e n i m kla­
s a m a i o n j e u t i c a o n a sve o b l a s t i l j u d s k e d e l a t n o s t i , n a u k u s ,
m o d u , u m e t n o s t , filozofiju i teologiju. H t e o b i h d a o v d e na­
glasim d a j e čitav t a j p r o c e s i m a o d r u k č i j e z n a č e n j e z a m a l u
g r u p u b o g a t i h i n a p r e d n i h k a p i t a l i s t a , d r u k č i j e za m a s e selja­
ka, a p o s e b n o za g r a d s k u s r e d n j u klasu, k o j o j je ovaj n o v i
razvoj u . i z v e s n o j m e r i d o n o s i o b o g a t s t v o i izglede za pojedi­
n a č n u inicijativu, m a d a j e u s u š t i n i u g r o ž a v a o n j e n tradicio­
n a l n i n a č i n života. Važno j e d a s e t a r a z l i k a o d p o č e t k a i m a
n a u m u , z a t o š t o j e u p r a v o o n a o d r e đ i v a l a p s i h o l o š k e i ideo­
l o š k e r e a k c i j e t i h različitih g r u p a .
Novi e k o n o m s k i i k u l t u r n i razvoj b i o je u I t a l i j i j a č i negoli
u z a p a d n o j i s r e d n j o j E v r o p i i o d r e đ e n i j e je u t i c a o na filozo­
fiju, u m e t n o s t i na čitav n a č i n života. P r v o se u Italiji pojedi­
n a c izdigao i z f e u d a l n o g d r u š t v a i p r e k i n u o veze k o j e s u m u
p r u ž a l e b e z b e d n o s t , a u isti m a h ga o g r a n i č a v a l e . Po B u r k h a r t o -
v i m r e c i m a , r e n e s a n s n i I t a l i j a n p o s t a o j e » p r v o r o đ e n i m e đ u si­
novima sadašnje Evrope«, prvi pojedinac.
36
Mnogi e k o n o m s k i i p o l i t i č k i činioci p r o u z r o k o v a l i su p r o p a s t
s r e d n j o v e k o v n o g d r u š t v a u Italiji r a n i j e no u s r e d n j o j i zapad­
n o j E v r o p i . U te č i n i o c e s p a d a j u geografski položaj I t a l i j e i tr­
g o v i n s k e p r e d n o s t i k o j e su iz n j e g a proizlazile u d o b a k a d je
S r e d o z e m l j e b i l o veliki t r g o v a č k i p u t E v r o p e , b o r b a i z m e đ u p a p e
i c a r a k o j a je dovela do s t v a r a n j a velikog b r o j a n e z a v i s n i h poli­
t i č k i h jedinica, b l i z i n a I s t o k a k o j a j e d o p r i n e l a d a n e k e v e š t i n e
važne z a r a z v i t a k i n d u s t r i j e , n a p r i m e r z a razvoj i n d u s t r i j e svi­
le, b u d u p r e n e t e u I t a l i j u m n o g o r a n i j e no š t o su d o s p e l e u
d r u g e delove E v r o p e .
Iz t i h i d r u g i h u s l o v a p o n i k l a je u I t a l i j i m o ć n a i m u ć n a klasa,
čiji s u p r i p a d n i c i bili o b u z e t i d u h o m inicijative, m o ć i , ambi­
cije. I z r a z i t a f e u d a l n a r a s l o j e n o s t k l a s a p o s t a j e m a n j e važna.
O d X I I veka n a o v a m o p l e m i ć i i v a r o š a n i živeli s u z a j e d n o u n u ­
t a r g r a d s k i h zidina. U d r u š t v e n o m o p š t e n j u p o č i n j u d a s e zane­
m a r u j u s t a l e š k e r a z l i k e . R o đ e n j e i p o r e k l o p o s t a j u m a n j e važni
od bogatstva.
S d r u g e s t r a n e , i t r a d i c i o n a l n a d r u š t v e n a slojevitost m a s a b i l a
j e u z d r m a n a . U m e s t o nje, n a l a z i m o g r a d s k e m a s e e k s p l o a t i s a n i h
i p o l i t i č k i p o t l a č e n i h r a d n i k a . Već 1231, k a k o ističe B u r k h a r t ,
političke m e r e Fridriha II behu »usmjerene na to, da posve nište
l e n s k u d r ž a v u i da p r e t v o r e n a r o d u bezvoljnu, n e n a o r u ž a n u ma­
su, k o j a ć e m o ć i u d o v o l j i t i p o r e z n i m o b a v e z a m a d o najvišeg
stupnja«.3
I s h o d tog n a p r e d n o g uništavanja srednjovekovne društvene
s t r u k t u r e b i o j e p o j a v a p o j e d i n c a u m o d e r n o m smislu. D a po­
novo navedemo B u r k h a r t a :
U Italiji se ponajprije ta koprena raspršila i probudilo se ob­
jektivno promatranje i postupanje s državom, kao i uopće sa svim
stvarima ovoga svijeta. Usto se podiže p u n o m snagom subjektiv­
no — čovjek postaje duhovni individuum i spoznaje se s a m kao
takav. Tako se nekada uzdigao i Grk u odnosu na barbare, in­
dividualni Arapin u odnosu na druge Azijate kao ljude, koji su
ostali u okviru rase.
4
B u r k h a r t o v opis d u h a tog novog pojedinca daje p r i m e r za
o n o š t o s m o u p r e t h o d n o j glavi r e k l i o izdizanju p o j e d i n c a iz
p r i m a r n i h s p o n a . Čovek o t k r i v a s e b e i d r u g e k a o p o j e d i n c e ,
k a o z a s e b n a bića; o n o t k r i v a d a j e p r i r o d a d v o s t r u k o o d v o j e n a
od n j e g a : k a o p r e d m e t t e o r i j s k o g i p r a k t i č n o g ovladavanja, a
s v o j o m l e p o t o m k a o p r e d m e t zadovoljstva. P r a k t i č n o o n o t k r i v a
37
svet t i m e š t o o t k r i v a n o v e k o n t i n e n t e , d u h o v n o p a k t i m e š t o raz­
vija k o s m o p o l i t s k i d u h , d u h u k o j e m D a n t e m o ž e da k a ž e »Moja
je d o m o v i n a čitavi svijet«. 5
R e n e s a n s a j e bila k u l t u r a b o g a t e i m o ć n e više klase n a ta-
l a s i m a k o j e j e šibala b u r a n o v i h e k o n o m s k i h snaga. M a s e k o j e
n i s u i m a l e u d e l a u b o g a t s t v u i m o ć i v l a d a j u ć e g r u p e izgubile su
b e z b e d n o s t svog r a n i j e g položaja i p o s t a l e b e z o b l i č n a m a s a , ko­
j o j m o ć n i t r e b a d a l a s k a j u ili d a p r e t e , k o j u ć e u v e k d a k o r i s t e
za svoje ciljeve i da je e k s p l o a t i š u . Z a j e d n o sa n o v i m indivi­
d u a l i z m o m javio se i novi d e s p o t i z a m . S l o b o d a i t i r a n i j a , indi­
v i d u a l n o s t i n e r e d , bili su n e r a z m r s i v o i s p r e p l e t e n i . R e n e s a n s a n i j e
bila kultura malih dućandžija i malograđana već bogatih plemića
i varošana. Njihova e k o n o m s k a delatnost i njihovo bogatstvo
davali su im o s e ć a n j e s l o b o d e i razvijali s m i s a o za individual­
n o s t . Ali ti ljudi su i s t o v r e m e n o n e š t o i izgubili: b e z b e d n o s t i
o s e ć a n j e p r i p a d n o s t i , koje i m j e p r u ž a l a s r e d n j o v e k o v n a d r u š ­
t v e n a s t r u k t u r a . Oni su bili slobodniji, ali i u s a m l j e n i j i . K o r i s t i l i
su svoju m o ć i b o g a t s t v o da bi iz života iscedili i p o s l e d n j i g r a m
zadovoljstva, p r i t o m s u m o r a l i d a s e n e m i l o s r d n o služe s v i m
s r e d s t v i m a , o d fizičkog m u č e n j a d o p s i h o l o š k o g m a n i p u l i s a n j a ,
da bi vladali m a s a m a i da bi o b u z d a l i k o n k u r e n t e u v l a s t i t o j
klasi. Sve l j u d s k e o d n o s e t r o v a l a j e t a b i t k a n a život i s m r t z a
o č u v a n j e m o ć i i b o g a t s t v a . Čovekovu s o l i d a r n o s t sa b l i ž n j i m a —
ili b a r sa č l a n o v i m a iste klase — z a m e n i o je c i n i č n o - r a v n o d u š n i
stav; n a o s t a l e p o j e d i n c e č o v e k j e gledao k a o n a »objekte« k o j e
j e t r e b a l o k o r i s t i t i , k o j i m a j e t r e b a l o m a n i p u l i s a t i , ili i h n e m i l o ­
s r d n o u n i š t a v a t i , a k o j e t o p o g o d o v a l o n j e g o v i m ciljevima. Poje­
d i n a c j e b i o o b u z e t s t r a s n o m e g o c e n t r i č n o š ć u , n e z a s i t o m pohle­
p o m z a m o ć i i b o g a t s t v o m . K a o i s h o d svega t o g a b i o j e z a t r o v a n
o d n o s p o j e d i n c a p r e m a l i č n o m ja, njegovo o s e ć a n j e b e z b e d n o s t i
i s a m o p o u z d a n j a . Njegovo lično ja p o s t a l o je za n j e g a o b j e k t
z a m a n i p u l i s a n j e k a o š t o s u p o s t a l e i d r u g e o s o b e . I m a m o raz­
loga d a s u m n j a m o d a s u m o ć n i g o s p o d a r i r e n e s a n s n o g kapitaliz­
m a bili o n a k o s r e ć n i i b e z b e d n i k a o š t o s u i h č e s t o slikali. Izgle­
d a d a j e n j i m a n o v a s l o b o d a d o n e l a d v e s t v a r i : veće o s e ć a n j e
s n a g e i, u isto v r e m e , veću izolovanost, s u m n j u , s k e p t i c i z a m 6 i
n e s p o k o j s t v o , k o j e i z svega ovoga proizlazi. T o j e o n a i s t a p r o -
t i v r e č n o s t k o j u n a l a z i m o u filozofskim s p i s i m a h u m a n i s t a . Upo-
r e d o sa n a g l a š a v a n j e m l j u d s k o g d o s t o j a n s t v a , i n d i v i d u a l n o s t i i
snage o n i su u svojoj filozofiji ispoljavali i n e s i g u r n o s t i o č a j . 7
T o m o s n o v n o m n e s i g u r n o š ć u , k o j a p r o i z l a z i i z p o l o ž a j a izo-
lovanog p o j e d i n c a u n e p r i j a t e l j s k i r a s p o l o ž e n o m svetu, m o ž e d a
38
s e o b j a s n i n a s t a n a k j e d n e k a r a k t e r i s t i k e k o j a j e bila, k a o što
B u r k h a r t ističe 8 , s v o j s t v e n a r e n e s a n s n o m p o j e d i n c u , a k o j u ni­
j e p o s e d o v a o , b a r n e u tolikoj m e r i , p r i p a d n i k s r e d n j o v e k o v n e
d r u š t v e n e s t r u k t u r e . T o j e s t r a s n a ž u d n j a z a slavom. Ako j e
z n a č e n j e života s u m n j i v o , a k o čovekovi o d n o s i p r e m a d r u g i m a i
p r e m a s a m o m e sebi n e p r u ž a j u b e z b e d n o s t , t a d a j e slava j e d i n o
s r e d s t v o d a s e u ć u t k a j u s u m n j e . O n a i m a funkciju k o j a s e m o ž e
u p o r e d i t i s a f u n k c i j o m e g i p a t s k i h p i r a m i d a ili h r i š ć a n s k e v e r e
u b e s m r t n o s t : u z d i ž e život p o j e d i n c a iz njegove o g r a n i č e n o s t i i
n e s i g u r n o s t i d o n e u n i š t i v o s t i ; a k o j e nečije i m e p o z n a t o savre-
m e n i c i m a i a k o s e o n m o ž e p o n a d a t i d a ć e o n o v e k o v i m a živeti,
t a d a njegov život d o b i j a z n a č e n j e i z n a č a j s a m i m t i m š t o se
o d r a ž a v a u s u d o v i m a d r u g i h . Očigledno da je do t o g r e š e n j a po­
jedinačne nesigurnosti mogla da dođe s a m o ona društvena grupa
čiji s u p r i p a d n i c i p o s e d o v a l i s t v a r n a s r e d s t v a z a s t i c a n j e slave.
Do njega nisu mogle doći nemoćne m a s e u toj istoj kulturi,
a n e ć e m o ga n a ć i ni u g r a đ a n s k o j s r e d n j o j klasi, k o j a je b i l a
stub reformacije.
Pošli s m o o d r a z m a t r a n j a r e n e s a n s e z a t o što s e u t o m r a z d o b ­
lju začeo m o d e r n i idividualizam i z a t o što delo i s t o r i č a r a iz t o g
r a z d o b l j a d o n e k l e osvetljava u p r a v o o n e činioce z n a č a j n e z a
glavni p r o c e s k o j i o v a s t u d i j a a n a l i z i r a — n a i m e , izdizanje čo­
veka iz preindividualističkog postojanja do stupnja na k o m e on
p o s t a j e p o t p u n o s v e s t a n sebe k a o z a s e b n o g bića. Ali u p r k o s či­
n j e n i c i d a s u ideje r e n e s a n s e u t i c a l e n a dalji r a z v o j e v r o p s k e
misli, b i t n i k o r e n i m o d e r n o g k a p i t a l i z m a , njegova e k o n o m s k a
s t r u k t u r a i njegov d u h ne m o g u se n a ć i u i t a l i j a n s k o j k u l t u r i poz-
n o g s r e d n j e g v e k a v e ć u e k o n o m s k o j i d r u š t v e n o j situaciji sred­
nje i zapadne E v r o p e i u d o k t r i n a m a Lutera i Kalvina.
Glavna r a z l i k a i z m e đ u t i h dveju k u l t u r a j e ova: r e n e s a n s n o
r a z d o b l j e j e p r e d s t a v l j a l o r e l a t i v n o visok s t u p a n j razvoja k o m e r ­
c i j a l n o g i i n d u s t r i j s k o g k a p i t a l i z m a ; to je bilo d r u š t v o u ko­
me je šačica b o g a t i h i m o ć n i h p o j e d i n a c a v l a d a l a i u o b l i č a v a l a
d r u š t v e n u o s n o v u za filozofe i u m e t n i k e koji su izražavali d u h te
k u l t u r e . R e f o r m a c i j a je, m e đ u t i m , b i l a religija s r e d n j e i niže
g r a đ a n s k e klase i seljaka. I N e m a č k a je t a k o i m a l a svoje k r u p n e
s o p s t v e n i k e — k a o n p r . F u g e r o v i — ali n j i m a se n i s u o b r a ć a l a
n o v a religiozna u č e n j a n i t i s u o n i bili glavna o s n o v a i z k o j e
s e razvio m o d e r n i k a p i t a l i z a m . K a o š t o j e p o k a z a o M a k s Veber,
u p r a v o j e g r a đ a n s k a s r e d n j a k l a s a p o s t a l a s t u b m o d e r n o g kapi­
t a l i s t i č k o g razvoja u z a p a d n o m svetu 9 . S o b z i r o m na s a s v i m raz-
39
 ličitu d r u š t v e n u p o z a d i n u ova dva p o k r e t a , s a s v i m s u r a z u m l j i v e
i r a z l i k e i z m e đ u d u h a r e n e s a n s e i d u h a r e f o r m a c i j e 1 0 . P r i ana­
lizi teologije L u t e r a i K a l v i n a n e k e će se r a z j a s n i t i i m p l i k a c i j o m .
Naša pažnja biće u s r e d s r e đ e n a ma pitanje k a k o je oslobađanje
od pojedinačnih spona uticalo na k a r a k t e r n u s t r u k t u r u građan­
ske srednje klase, pokušaćemo da pokažemo da su protestanti­
z a m i kalvinizam, m a d a s u izražavali n o v o o s e ć a n j e s l o b o d e , p r e d ­
stavljali u isti m a h i b e k s t v o od t e r e t a s l o b o d e .
P r v o ć e m o r a s p r a v l j a t i o t o m e k a k v a je b i l a e k o n o m s k a i dru­
š t v e n a situacija na p o č e t k u š e s n a e s t o g veka, p r v e n s t v e n o u sred­
n j o j E v r o p i , a z a t i m ć e m o a n a l i z i r a t i p o s l e d i c e t e situacije p o
l i č n o s t i ljudi k o j i su živeli u t o m r a z d o b l j u , o d n o s L u t e r o v o g i
Kalvinovog u č e n j a p r e m a t i m p s i h o l o š k i m č i n i o c i m a i o d n o s t i h
novih verskih doktrina p r e m a d u h u kapitalizma."
U srednjoevropskom društvu ekonomska organizacija gradova
b i l a j e r e l a t i v n o s t a t i č n a . O d poznijeg s r e d n j e g v e k a n a d a l j e
zanatlije su bile ujedinjene u gildama. Svaki m a j s t o r je imao
j e d n o g ili dva š e g r t a , a svi m a j s t o r i zadovoljavali su n e k e po­
t r e b e zajednice. M a d a s u n e k i o d n j i h m u k o t r p n o z a r a đ i v a l i z a
o p s t a n a k , član gilde j e , u g l a v n o m , m o g a o d a b u d e s i g u r a n d a
m o ž e d a živi o d svog r a d a . Ako j e p r o i z v o d i o d o b r e stolice, cipele,
h l e b , s e d l a itd., o n j e č i n i o sve š t o j e b i l o p o t r e b n o d a b i sebi
z a j e m č i o b e z b e d a n život n a r a z i n i u t v r đ e n o j t r a d i c i j o m z a nje­
gov d r u š t v e n i p o l o ž a j . O n j e m o g a o d a s e p o u z d a u svoja » d o b r a
dela«, a k o t a j t e r m i n o v d e u p o t r e b i m o n e u njegovu t e o l o š k o m
već u j e d n o s t a v n o m e k o n o m s k o m z n a č e n j u . Gilde su o m e t a l e sva­
ku jaču konkurenciju m e đ u svojim članovima i nagonile su ih da
s a r a đ u j u p r i k u p o v i n i sirovina, n a p r o i z v o d n o j t e h n i c i i p r i o d r e ­
đ i v a n j u c e n a p r o i z v o d a . S u p r o t n o težnji z a i d e a l i z o v a n j e m siste­
m a gildi k a o i čitavog s r e d n j o v e k o v n o g života, n e k i i s t o r i č a r i
i s t i č u d a s u gilde u v e k i m a l e m o n o p o l i s t i č k i k a r a k t e r , p o k u š a v a ­
j u ć i d a z a š t i t e m a l u g r u p u i d a isključe p r i d o š l i c e . V e ć i n a a u t o r a ,
m e đ u t i m , slaže s e u t o m e d a s u gilde, o b j e k t i v n o g l e d a n o , b i l e
z a s n o v a n e n a u z a j a m n o j s a r a d n j i i d a s u svojim č l a n o v i m a p r u ­
žale r e l a t i v n u b e z b e d n o s t 1 2 .
U o p š t e , s r e d n j o v e k o v n u trgovinu o b a v l j a l o je, k a o š t o je ista­
kao Zombart, mnoštvo veoma sitnih sopstvenika. Trgovina na
m a l o i t r g o v i n a n a veliko j o š n i s u b i l e o d v o j e n e , p a s u s e č a k
i o n i t r g o v c i k o j i su odlazili u s t r a n e zemlje, k a o članovi se-
v e r n o n e m a č k e H a n z e , bavili i p r o d a j o m n a m a l o . A k u m u l a c i j a ka­
p i t a l a b i l a j e v e o m a s p o r a sve d o k r a j a p e t n a e s t o g v e k a . T a k o j e
40
sitni s o p s t v e n i k uživao z n a t n u b e z b e d n o s t u p o r e đ e n j u sa eko­
n o m s k o m s i t u a c i j o m u p o z n o m s r e d n j e m veku, k a d a s u k r u p n i
k a p i t a l i m o n o p o l i s t i č k a t r g o v i n a dobijali sve veću v a ž n o s t .
Mnogo štošta što je sada mehanično (kaže profesor Toni o
životu srednjovekovnog grada) bilo je tada lično, prisno i nepo­
sredno, i malo je m e s t a tu bilo kako za organizaciju suviše ve­
liku za merila koja se primenjuju na pojedince, tako i za dok­
t r i n u koja ućutkuje skrupule i zaključuje sve račune služeći se
ekonomskom korisnošću kao poslednjim izgovorom. 13
T o n a s dovodi d o n e č e g a što j e n u ž n o z a r a z u m e v a n j e p o l o ž a j a
p o j e d i n c a u s r e d n j o v e k o v n o m d r u š t v u , do o n i h etičkih pogleda
na ekonomske delatnosti k o j i su bili izraženi ne s a m o u dok­
t r i n a m a k a t o l i č k e c r k v e v e ć i u s v e t o v n i m z a k o n i m a . O v d e se
d r ž i m o Tonijeva izlaganja, p o š t o njegovo s t a n o v i š t e n e m o ž e m o
o s u m n j i č i t i za p o k u š a j idealizovanja ili r o m a n t i z o v a n j a s r e d n j e g
veka. D v e o s n o v n e p r e t p o s t a v k e o d n o s i l e s u s e n a e k o n o m s k i
život: »Ekonomski interesi podređeni su stvarnom zadatku živo­
ta — spasenju, i, d r u g o , e k o n o m s k o p o n a š a n j e je j e d a n vid ličnog
p o n a š a n j a , za koji su m o r a l n a p r a v i l a o b a v e z n a k a o i za d r u g e
vidove t o g p o n a š a n j a « .
Toni zatim razrađuje srednjovekovni pogled na ekonomske
delatnosti:
Materijalna bogatstva su nužna; ona imaju drugorazrednu važ­
nost, pošto se bez njih ljudi ne mogu izdržavati i međusobno
p o m a g a t i . . . Ali ekonomski motivi su sumnjivi. Ljudi ih se pla­
še, zato što predstavljaju moćne apetite, ali nisu toliko podli da
bi ih u z n o s i l i . . . U srednjovekovnoj teoriji nema mesta za eko­
nomsku delatnost koja nije povezana sa bilo kakvim moralnim
ciljem, a temeljenje neke nauke o društvu na pretpostavci da
je apetit za ekonomskom dobiti postojana i merljiva snaga —
koju treba prihvatiti, kao i druge prirodne snage, kao neizbežnu
i po sebi očitu činjenicu — jedva da srednjovekovnom misliocu
ne bi izgledalo skoro isto tako nerazumno i nemoralno kao i
zasnivanje socijalne filozofije na nesputanom delovanju takvih
nužnih ljudskih svojstava kao što su ratobornost i polni na­
g o n . . . Bogatstva, kao što veli sveti Antonio, postoje radi čove­
ka, a ne baš radi b o g a t s t v a . . . U svakoj prilici, p r e m a tome, pos­
toje granice, ograničenja, upozorenja da se ne dopusti da ekonomski
interesi remete ozbiljne poslove. Čovjek ima pravo da teži sticanju
onolikog bogatstva koliko mu je potrebno za izdržavanje u njego­
vu položaju. Težiti većem bogatstvu nije preduzimljivost već lako-
41
 most, a lakomost je smrtni greh. Trgovina je zakonita; razni iz­
vori bogatstva u raznim zemljama pokazuju da je nju odredilo
proviđenje. Ali ona je opasan posao, čovek m o r a biti uveren da
je obavlja na opštu korist i da dobici koje stiče nisu veći od nad­
nice za njegov rad. Privatna svojina je nužna ustanova, b a r u
grešnom svetu; ljudi više r a d e a manje se spore kada su dobra
privatna nego kada su zajednička. Ali nju treba podnositi kao ustu­
pak ljudskoj slabosti, a ne uznositi je kao samu po sebi poželjnu;
ideal — k a d bi ga čovekova priroda samo mogla dostići — jeste
komunizam. »Communis enim«, pisao je Gracijan u svome dekre­
tu, »usus omnium quae sunt in hoc m u n d o , omnibus hominibus
esse debuit«. U najboljem slučaju imovina je odista u izvesnom
smislu teret. Ona se m o r a zakonito steći. Ona m o r a biti u najve­
ćem broju ruku. Ona m o r a da se stara o izdržavanju siromašnih.
Njeno korišćenje m o r a — koliko god je to izvodljivo, biti zajed­
ničko. Njeni posednici moraju biti spremni da je dele sa onima
kojima je potrebna, čak i ako ove nije pritisla stvarna neimaš­
tina."
M a d a s u t i p o g l e d i izražavali n o r m e i n i s u davali t a č n u p r e d ­
s t a v u o s t v a r n o m e k o n o m s k o m životu, o n i su i p a k , u izvesnoj
meri, odraz stvarnog d u h a srednjovekovnog društva.
R e l a t i v n a s t a b i l n o s t položaja z a n a t l i j a i t r g o v a c a svojstvena
s r e d n j o v e k o v n o m g r a d u p o l a k o j e p o t k o p a v a n a u p o z n o m sred­
n j e m v e k u , sve d o k u š e s n a e s t o m v e k u n i j e s a s v i m u n i š t e n a . Već
u č e t r n a e s t o m v e k u — ili č a k i r a n i j e — o t p o č e l a je sve veća
diferencijacija u g i l d a m a , i o n a se n a s t a v i l a u p r k o s s v i m n a p o ­
r i m a d a s e t o zaustavi. N e k i članovi gilde i m a l i s u više kapi­
t a l a od d r u g i h i upošljavali su p e t ili š e s t kalfi u m e s t o j e d n o g
ili dvojicu. U s k o r o su n e k e gilde p r i m a l e s a m o l j u d e s i z v e s n i m
kapitalom. Druge su postale moćni monopoli koji su pokušavali
d a i s k o r i s t e s v a k u p r e d n o s t t o g svog m o n o p o l i s t i č k o g p o l o ž a j a
i d a š t o više e k s p l o a t i š u k u p c a . N a s u p r o t t o m e , m n o g i članovi
gilde su o s i r o m a š i l i i bili p r i m o r a n i da p o t r a ž e z a r a d u izvan svog
t r a d i c i o n a l n o g z a n i m a n j a ; o n i s u s e č e s t o u z g r e d bavili s i t n o m
t r g o v i n o m . M n o g i o d n j i h izgubili s u e k o n o m s k u n e z a v i s n o s t i
b e z b e d n o s t držeći s e o č a j n i č k i t r a d i c i o n a l n o g i d e a l a e k o n o m s k e
15
nezavisnosti .
S o b z i r o m na o v a k a v razvoj s i s t e m a gildi, p o l o ž a j kalfi sve
se više p o g o r š a v a o . D o k je u i n d u s t r i j i I t a l i j e i F l a n d r i j e v e ć
u t r i n a e s t o m veku, ili č a k i r a n i j e , p o s t o j a l a k l a s a n e z a d o v o l j n i h
r a d n i k a , položaj kalfi u z a n a t s k i m g i l d a m a b i o j e j o š r e l a t i v n o
b e z b e d a n . M a d a nije svaki kalfa m o g a o d a p o s t a n e m a j s t o r , m n o g i
42
od n j i h su to p o s t a j a l i . No što se više povećavao b r o j kalfi k o d
j e d n o g m a j s t o r a , što j e više k a p i t a l a bilo p o t r e b n o d a s e pos­
t a n e m a j s t o r i što su više gilde debljale m o n o p o l i s t i č k o i eks­
kluzivno obeležje, t o j e m a n j e bilo povoljnih p r i l i k a z a kalfe.
N j i h o v o sve veće nezadovoljstvo, o b r a z o v a n j e v l a s t i t i h organiza­
cija, štrajkovi, pa č a k i silovite p o b u n e ukazivali su na pogor­
šavanje njihovog e k o n o m s k o g i d r u š t v e n o g položaja.
O n o što je b i l o r e č e n o o sve izrazitijem k a p i t a l i s t i č k o m raz­
v o j u z a n a t s k i h gildi j o š je očiglednije u o d n o s u na trgovinu.
Dok je srednjovekovna trgovina uglavnom bila sitan posao unu­
t a r g r a d a , u č e t r n a e s t o m i p e t n a e s t o m v e k u naglo se razvijaju
n a c i o n a l n a i i n t e r n a c i o n a l n a t r g o v i n a . M a d a se i s t o r i č a r i ne sla­
žu u t o m e k a d a su u p r a v o p o č e l e da se razvijaju velike trgovač­
ke k o m p a n i j e , i p a k se slažu da su ove u p e t n a e s t o m v e k u posta­
j a l e sve m o ć n i j e i da su se razvile u m o n o p o l e koji su v e ć o m
s n a g o m k a p i t a l a ugrožavali k a k o sitnog s o p s t v e n i k a t a k o i po­
trošača. Reforma cara Sigismunda u petnaestom veku pokušala
j e d a p o m o ć u z a k o n o d a v s t v a o b u z d a m o ć m o n o p o l a . I p a k polo­
žaj s i t n o g t r g o v c a p o s t a j a o j e sve n e s i g u r n i j i ; o n j e »imao ta­
m a n toliko u t i c a j a d a s e njegovo n e g o d o v a n j e čulo, ali n e i t o l i k o
da iznudi delotvornu radnju«16.
O g o r č e n j e i b e s s i t n o g t r g o v c a n a m o n o p o l e r e č i t o j e izrazio
L u t e r u p a m f l e t u »O t r g o v a n j u i zelenaštvu« 1 7 š t a m p a n o m 1524.
Oni drže svu robu pod svojim nadzorom i bez prikrivanja ko­
riste sve one smicalice koje smo pomenuli; oni po volji dižu
i obaraju cene i tlače i upropašćuju sve sitne trgovce kao štuka
sitne ribe u vodi, baš kao da su gospodari božjih stvorenja i os­
lobođeni svih zakona vere i ljubavi.
Ove L u t e r o v e reči m o g l e bi b i t i n a p i s a n e i d a n a s . S t r a h i b e s
koje je srednja klasa osećala p r e m a bogatim monopolistima u
p e t n a e s t o m i š e s n a e s t o m v e k u slični su u m n o g o č e m u sa ose-
ć a n j e m k o j e u n a š o j eri o d l i k u j e stav s r e d n j e k l a s e p r e m a m o ­
nopolima i moćnim kapitalistima.
I Uloga k a p i t a l a r a s l a je i u industriji. Upadljiv p r i m e r za to
j e r u d a r s k a i n d u s t r i j a . P r v o b i t n o j e u d e o svakog č l a n a r u d a r s k e
gilde b i o s r a z m e r a n količini obavljenog r a d a . Ali j o š p r e pet­
n a e s t o g v e k a ti u d e l i su u n e k i m slučajevima p r i p a d a l i kapitalis­
t i m a , koji s a m i n i s u radili, a r a d su sve više obavljali r a d n i c i
k o j i m a su i s p l a ć i v a n e n a d n i c e i koji n i s u i m a l i svoj u d e o u pre-
43

d u z e ć u . Do istog k a p i t a l i s t i č k o g razvoja d o š l o je i u d r u g i m
i n d u s t r i j a m a , a on je u b r z a o p r o c e s koji je p r o i z i š a o iz sve veće
uloge k a p i t a l a u z a n a t s k i m g i l d a m a i u t r g o v i n i : sve veće pod­
v a j a n j e s i r o m a š n i h i b o g a t i h i sve veće n e z a d o v o l j s t v o s i r o m a š ­
n i h klasa.
Š t o se s t a n j a seljaštva tiče, mišljenja i s t o r i č a r a se r a z l i k u j u .
Izgleda d a š a p i r o o v u sledeću a n a l i z u dovoljno p o d u p i r u n a l a z i
većine i s t o r i č a r a .
Uprkos tim dokazima o blagostanju, stanje seljaštva brzo se
pogoršavalo. Odista, početkom XVI veka veoma mali broj neza­
visnih sopstvenika koji su sami obrađivali zemlju bio je zastup­
ljen u mesnim skupštinama, što je u srednjem veku označavalo
klasnu nezavisnost i jednakost. Ogromna većina beše Hoerige, kla­
sa lično slobodnih ljudi čija je zemlja bila opterećena dažbina­
ma, a pojedinci su podlegli službama p r e m a s p o r a z u m u . . . Up­
ravo su Hoerige bili stub svih zemljoradničkih ustanaka. Ovaj
seljak iz srednje klase, živeći u polunezavisnoj zajednici u bli­
zini gospodareva imanja, postao je svestan da ga povećanje daž­
bina i dužnosti praktično preobražava u roba, a seosku u t r i n u
u deo gospodareva imanja. 1 "
E k o n o m s k i razvoj k a p i t a l i z m a p r a t i l e s u z n a č a j n e p r o m e n e u
psihološkoj atmosferi. D u h n e m i r a p o č e o j e d a p r o ž i m a život p r i
k r a j u s r e d n j e g veka. Počeo j e d a s e razvija p o j a m o v r e m e n u
u m o d e r n o m smislu. M i n u t i s u p o s t a l i d r a g o c e n i ; s i m p t o m t o g
n o v o g o s e ć a n j a v r e m e n a b i l a j e činjenica š t o s u u N i r n b e r g u ,
p o č e v o d š e s n a e s t o g veka, časovnici o t k u c a v a l i č e t v r t i n e časova 1 '.
N a preteram b r o j p r a z n i č n i h d a n a l j u d i s u p o č e l i d a gledaju
k a o n a zlo. V r e m e j e p o s t a l o t a k o d r a g o c e n o d a j e čovek ose-
ć a o d a g a n e srne n e k o r i s n o t r o š i t i . R a d j e sve više p o s t a j a o
v r h o v n a v r e d n o s t . Razvio s e n o v stav p r e m a r a d u , k o j i j e b i o
t a k o izrazit d a j e s r e d n j a k l a s a p o č e l a d a n e g o d u j e p r o t i v eko­
n o m s k e n e p r o i z v o d n o s t i c r k v e n i h u s t a n o v a . K a l u đ e r i m a prosja­
cima zameralo se da su neproizvodni, te o t u d nemoralni.
I d e j a o d e l o t v o r n o s t t i d o b i l a j e u l o g u j e d n e o d najviših m o ­
r a l n i h v r l i n a . U isto v r e m e , želja za b o g a t s t v o m i m a t e r i j a l n i m us-
p e s i m a p o s t a l a j e neodoljiva s t r a s t .
Ceo svet (veli propovednik Martin Bucer) j u r i za onim poslo­
vima i zanimanjima koji će doneti najviše koristi. Proučavanje
umetnosti i n a u k e odbačeno je u korist najniže vrste manuelnog
rada. Sve p a m e t n e glave koje je bog obdario sposobnošću za
44
plemenitije n a u k e zanete su trgovinom, koja je danas toliko pro­
žeta nepoštenjem da predstavlja poslednji posao kojim častan čo­
vek treba da se bavi. 20
N a svakog j e u t i c a l a v i d n a p o s l e d i c a o p i s a n i h e k o n o m s k i h pro-
m e n a . S r e d n j o v e k o v n i d r u š t v e n i s i s t e m bio je u n i š t e n , a s n j i m
i s t a b i l n o s t i r e l a t i v n a b e z b e d n o s t koje je on p r u ž a o p o j e d i n c u .
R a z v i t k o m k a p i t a l i z m a , sve d r u š t v e n e k l a s e počele s u d a s e k r e ć u .
U e k o n o m s k o m p o r e t k u čovek više nije i m a o u t v r đ e n položaj
k o j i b i s e m o g a o s m a t r a t i p r i r o d n i m , n e o s p o r n i m p o l o ž a j e m . Po­
jedinac je bio prepušten sebi; sve je zavisilo od njegovog vlas­
titog truda, a ne od bezbednosti njegovog tradicionalnog položaja.
M e đ u t i m , ovaj r a z v i t a k različito j e u t i c a o n a s v a k u k l a s u . Z a
g r a d s k u s i r o t i n j u , r a d n i k e i šegrte, on je značio sve v e ć u eks­
p l o a t a c i j u i s i r o m a š e n j e ; za seljake je t a k o đ e z n a č i o p o v e ć a n
e k o n o m s k i p r i t i s a k n a ličnost; niže p l e m s t v o j e s u o č e n o s a pro­
p a š ć u , m a d a n a d r u k č i j i n a č i n . D o k j e z a ove k l a s e n o v i razvi­
t a k b i o u s u š t i n i p r o m e n a n a gore, situacija j e b i l a m n o g o za­
m r š e n i j a za g r a d s k u s r e d n j u k l a s u . Govorili s m o o sve većoj di­
ferencijaciji k o j a se zbivala u n j e n i m staležima. Veliki d e o kla­
se b i o je d o v o đ e n u sve gori položaj. M n o g e zanatlije i s i t n i trgov­
ci m o r a l i su da se s u o č e sa p o v e ć a n o m m o ć i m o n o p o l i s t a i d r u g i h
k o n k u r e n a t a , k o j i s u p o s e d o v a l i više k a p i t a l a , t e i m j e bilo
sve teže da o s t a n u nezavisni. Oni su se č e s t o b o r i l i p r o t i v neo­
doljivo j a k i h s n a g a i za m n o g e je ta b o r b a b i l a o č a j n a i bezna-
dežna. D r u g i iz s r e d n j e klase bili su n a p r e d n i j i i u č e s t v o v a l i su
u o p š t o j težnji ka u s p o n u , svojstvenoj k a p i t a l i z m u u nastaja­
n j u . Ali č a k i u ovih, sve veća u l o g a kapitala, tržišta i konkuren­
cije razvila je o s e ć a n j e lične n e s i g u r n o s t i , i z d v o j e n o s t i i ne-
spokojstva.
Činjenica š t o j e k a p i t a l d o b i o p r e s u d n u v a ž n o s t z n a č i l a j e d a
n e k a n a d l i č n a s n a g a o d r e đ u j e n j i h o v u e k o n o m s k u , p a t i m e i lič­
nu sudbinu. Kapital
nije više bio sluga već je postao gospodar. Dobivajući zaseb­
nu i nezavisnu životnu snagu, on je polagao pravo da, kao nad­
m o ć a n partner, diktira ekonomsku organizaciju shodno svojim
21
velikim zahtevima.
N o v a funkcija t r ž i š t a i m a l a j e slično dejstvo. S r e d n j o v e k o v n o
t r ž i š t e bilo j e r e l a t i v n o m a l o , t e s e njegovo delovanje m o g l o l a k o
s h v a t i t i . O n o je n e p o s r e d n o i k o n k r e t n o povezivalo p o t r a ž n j u i
45
p o n u d u . P r o i z v o đ a č j e p r i b l i ž n o z n a o koliko d a p r o i z v e d e i m o ­
gao j e d a b u d e r e l a t i v n o s i g u r a n u p r o d a j u svojih p r o i z v o d a p o
povoljnoj c e n i . S a d a j e t r e b a l o p r o i z v o d i t i z a sve veće t r ž i š t e ,
t e čovek nije m o g a o u n a p r e d d a o d r e d i m o g u ć n o s t p r o d a j e . Sto­
g a nije bilo dovoljno p r o i z v o d i t i d o b r u r o b u . M a d a j e t o b i o je­
d a n o d u s l o v a p r o d a j e , nepredvidljivi z a k o n i t r ž i š t a odlučivali
su h o ć e li se p r o i z v o d i u o p š t e p r o d a t i i k o l i k a će b i t i z a r a d a ,
č i n i l o se da m e h a n i z a m t r ž i š t a liči na k a l v i n i s t i č k u d o k t r i n u o
p r e d e s t i n a c i j i , k o j a u č i d a p o j e d i n a c m o r a uložiti sve n a p o r e
d a b i b i o d o b a r , ali d a j e j o š p r e njegova r o đ e n j a r e š e n o h o ć e
l i b i t i s p a š e n ili n e . Pijačni d a n p o s t a o j e d a n s t r a š n o g s u d a
za proizvode ljudskog pregnuća.
Sve veća uloga k o n k u r e n c i j e b i l a j e j o š j e d a n v a ž a n činilac
u o v o m k o n t e k s t u . M a d a je svakakve konkurencije" bilo i u sred-
n j o v e k o v n o m d r u š t v u , f e u d a l n i e k o n o m s k i s i s t e m b i o j e zasno­
v a n na n a č e l u k o o p e r a c i j e i b i o je p o d e š e n — ili s i s t e m a t s k i
o r g a n i z o v a n — p r e m a p r a v i l i m a k o j a su o b u z d a v a l a k o n k u r e n ­
ciju. N a s t a j a n j e m k a p i t a l i z m a , t a s r e d n j o v e k o v n a n a č e l a sve s u
više u s t u p a l a m e s t o n a č e l u i n d i v i d u a l i s t i č k e p r e d u z i m l j i v o s t i .
S v a k i p o j e d i n a c m o r a da se p r o b i j a i da o k u š a v a svoju s r e ć u .
O n j e m o r a o d a pliva ili d a p o t o n e . D r u g i n i s u bili u d r u ž e n i
s n j i m u z a j e d n i č k o m p r e d u z e ć u , već su p o s t a l i k o n k u r e n t i ,
t e j e o n č e s t o bio s u o č e n s i z b o r o m ili d a i h u n i š t i ili d a b u d e
uništen22.
I z v e s n o j e d a uloga k a p i t a l a , t r ž i š t a i p o j e d i n a č n e k o n k u r e n ­
cije nije b i l a u š e s n a e s t o m v e k u t a k o v a ž n a k a o š t o ć e t o b i t i
k a s n i j e . Ali su već t a d a p o s t o j a l i svi p r e s u d n i e l e m e n t i m o d e r ­
n o g k a p i t a l i z m a , i njihovo p s i h o l o š k o dejstvo n a p o j e d i n c a v e ć
se ogledalo.
U p r a v o s m o opisali j e d n u s t r a n u m e d a l j e ; ali p o s t o j i i dru­
ga: k a p i t a l i z a m j e o s l o b o d i o p o j e d i n c a . O n j e č o v e k a o s l o b o d i o
sistematske organizovanostii korporativnog sistema; on mu je
dozvolio d a s t a n e n a s o p s t v e n e n o g e i d a o k u š a svoju s r e ć u .
Čovek j e p o s t a o g o s p o d a r svoje s u d b i n e , njegov j e b i o rizik,
njegova d o b i t . V l a s t i t i m t r u d o m m o g a o j e d a d o đ e d o u s p e h a
i e k o n o m s k e nezavisnosti. N o v a c j e p o č e o d a izjednačava l j u d e
i p o k a z a o se m o ć n i j i m od r o đ e n j a i staleža.
Ova s t r a n a k a p i t a l i z m a je u r a n o m r a z d o b l j u o k o m e s m o ras­
p r a v l j a h t e k p o č e l a da se razvija. O n a je igrala v e ć u u l o g u u
g r u p i c i b o g a t i h k a p i t a l i s t a n e g o u g r a d s k o j s r e d n j o j klasi. Me-
46
đ u t i m , o n a je, č a k i u o n o j m e r i u k o j o j je delovala, vršila
z n a t a n uticaj n a u o b l i č a v a n j e čovekove ličnosti.
Ako s a d p o k u š a m o da s a ž m e m o n a š e izlaganje o delovanju
d r u š t v e n i h i e k o n o m s k i h p r o m e n a na p o j e d i n c a u p e t n a e s t o m
i š e s n a e s t o m veku, d o b i ć e m o sledeću sliku:
N a i l a z i m o n a i s t u d v o s m i s l e n o s t s l o b o d e o kojoj s m o r a n i j e
r a s p r a v l j a l i . P o j e d i n a c je o s l o b o đ e n od r o b o v a n j a e k o n o m s k i m
i p o l i t i č k i m s p o n a m a . On dobiva u pozitivnoj s l o b o d i i t i m e
š t o u t o m n o v o m s i s t e m u m o r a da i g r a a k t i v n u i n e z a v i s n u ulogu.
N o o n j e i s t o v r e m e n o o s l o b o đ e n i o n i h s p o n a koje s u m u obi­
č n o p r u ž a l e b e z b e d n o s t i o s e ć a n j e p r i p a d n o s t i . Više se nije ži-
velo u z a t v o r e n o m svetu čije je s r e d i š t e b i o čovek; svet je
p o s t a o b e z g r a n i č a n i, u i s t o v r e m e , o p a s a n . G u b e ć i u t v r đ e n o
m e s t o u z a t v o r e n o m svetu, č o v e k je izgubio i o d g o v o r na pi­
t a n j e o z n a č e n j u života; i s h o d toga b i o je njegova s u m n j a u sebe
i u cilj života. Ugrožavale su ga m o ć n e n a d l i č n e snage, k a p i t a l
i t r ž i š t e . Njegov o d n o s p r e m a bližnjima, o d k o j i h j e svaki mo­
g a o da mu b u d e k o n k u r e n t , p r e t v o r i o se u n e p r i j a t e l j s t v o i otu­
đ e n o s t ; o n j e s l o b o d a n — t o j e s t , u s a m l j e n , izolovan, u g r o ž e n
s a svih s t r a n a . N e p o s e d u j u ć i b o g a t s t v o n i m o ć k o j e j e pose-
d o v a o r e n e s a n s n i k a p i t a l i s t a , a izgubivši i o s e ć a n j e j e d i n s t v a sa
l j u d i m a i s v e m i r o m , njega svladava o s e ć a n j e p o j e d i n a č n e ni­
š t a v n o s t i i b e s p o m o ć n o s t i . Raj je z a u v e k izgubljen, p o j e d i n a c
stoji s a m i suočava se sa s v e t o m — s t r a n a c b a č e n u bezgrani­
č a n i o p a s a n svet. N o v a s l o b o d a o b a v e z n o s t v a r a d u b o k o oseća­
n j e n e s i g u r n o s t i , n e m o ć i , s u m n j e , u s a m l j e n o s t i i n e s p o k o j s t v a . Ta
s u s e o s e ć a n j a m o r a l a ublažiti a k o j e t r e b a l o d a p o j e d i n a c
u s p e š n o dela.
2. RAZDOBLJE R E F O R M A C I J E
Na o v o m s t e p e n u r a z v i t k a pojavili su se luteranstvo i kalvinizam.
T e n o v e religije n i s u bile religije b o g a t e više k l a s e već g r a d s k e
s r e d n j e klase, g r a d s k e s i r o t i n j e i seljaka. O n e su te g r u p e pri­
vlačile zato što su izražavale n o v o o s e ć a n j e s l o b o d e i nezavi­
s n o s t i , k a o i o s e ć a n j e n e m o ć i i n e s p o k o j s t v a , k o j e ih je proži­
m a l o . Ali nove religijske d o k t r i n e n i s u j a s n o izrazile s a m o ose­
ćanja pobuđena p r o m e n a m a ekonomskog poretka. One su ih
s v o j i m u č e n j i m a i p o j a č a l e , a u isti m a h dale r e š e n j a k o j a su
p o j e d i n c u o m o g u ć i l a d a savlada i n a č e n e s n o š l j i v u n e s i g u r n o s t .
47
 P r e n e g o š t o p o č n e m o a n a l i z u d r u š t v e n o g i p s i h o l o š k o g zna­
čaja t i h n o v i h religijskih d o k t r i n a , evo n e k i h p r i m e d a b a k o j e
se odnose na metod našeg pristupa i koje mogu da pomognu
r a z u m e v a n j u t e analize.
P r i p r o u č a v a n j u p s i h o l o š k o g značaja j e d n e religijske ili po­
litičke d o k t r i n e , m o r a m o n a j p r e i m a t i n a u m u d a p s i h o l o š k o m
a n a l i z o m nije o b u h v a ć e n s u d o i s t i n i t o s t i d o k t r i n e k o j a se ana­
lizira. Ovo d r u g o p i t a n j e m o ž e se r e s i t i j e d i n o u vezi sa logič­
k o m s t r u k t u r o m s a m o g p r o b l e m a . Analiza p s i h o l o š k i h m o t i v a ­
cija koje s t o j e iza izvesnih d o k t r i n a ili ideja n i k a d a n e m o ž e d a
b u d e z a m e n a r a c i o n a l n o m s u d u o v a l j a n o s t i d o k t r i n e i o vred-
n o s t i m a k o j e o n a o b u h v a t a , m a d a t a k v a a n a l i z a m o ž e d a do­
v e d e d o boljeg r a z u m e v a n j a s t v a r n o g z n a č e n j a j e d n e d o k t r i n e ,
pa time utiče i na vrednost suda.
Ono što psihološka analiza doktrina može da pokaže j e s u
s u b j e k t i v n e motivacije k o j e č i n e da č o v e k p o s t a n e s v e s t a n iz­
v e s n i h p r o b l e m a i da u i z v e s n i m p r a v c i m a t r a ž i o d g o v o r e . S v a k o
mišljenje, bilo t a č n o ili p o g r e š n o , a k o nije s l e p o p o v i n o v a n j e
k o n v e n c i o n a l n i m i d e j a m a , m o t i v i š e se s u b j e k t i v n i m p o t r e b a m a i
interesima onoga koji razmišlja. Događa se da su neka intere-
s o v a n j a p o d s t a k n u t a željom za i z n a l a ž e n j e m i s t i n e , a d r u g a —
za n j e n i m u n i š t e n j e m . No u o b a slučaja p s i h o l o š k e m o t i v a c i j e
s u važni p o d s t i c a j i z a izvođenje izvesnih z a k l j u č a k a . M o ž e m o
r e ć i č a k i to da ideje koje ne p o t i č u iz u n u t r a š n j i h p o t r e b a
l i č n o s t i m a l o u t i č u n a p o s t u p k e i n a č i t a v život o s o b e o k o j o j
je reč.
Ako a n a l i z i r a m o religijske ili p o l i t i č k e d o k t r i n e s o b z i r o m n a
njihov p s i h o l o š k i z n a č a j , m o r a m o p o v u ć i r a z l i k u i z m e đ u dva
p r o b l e m a . M i m o ž e m o d a p r o u č a v a m o k a r a k t e r n u s t r u k t u r u po­
j e d i n a c a koji s t v a r a j u n o v e d o k t r i n e i d a p o k u š a m o d a razu-
m e m o koje s u o s o b i n e uslovile njihovo m i š l j e n j e . K o n k r e t n o
govoreći, t o znači d a m o r a m o a n a l i z i r a t i k a r a k t e r n u s t r u k t u r u
L u t e r a ili K a l v i n a , n a p r i m e r , d a b i s m o iznašli k o j e s u i h t e ž n j e
n a g n a l e da d o đ u do izvesnih z a k l j u č a k a i da f o r m u l i š u i z v e s n e
d o k t r i n e . D r u g i p r o b l e m s e n e sastoji u p r o u č a v a n j u p s i h o l o š k i h
m o t i v a s t v a r a o c a n e k e d o k t r i n e već p s i h o l o š k i h m o t i v a dru­
š t v e n e g r u p e kojoj s e t a d o k t r i n a o b r a ć a . Uticaj s v a k e d o k t r i n e
ili ideje zavisi o d toga k o l i k o s e o n a o b r a ć a p s i h i č k i m p o t r e ­
b a m a k a r a k t e r n e s t r u k t u r e o n i h k o j i m a j e .Upućena. I d e j a ć e
p o s t a t i m o ć n a sila u istoriji s a m o a k o zadovoljava s n a ž n e psi­
h o l o š k e p o t r e b e izvesnih d r u š t v e n i h g r u p a .
48
N a r a v n o , o b a p r o b l e m a , psihologija vođa i psihologija sled-
b e n i k a , t e s n o su p o v e z a n a j e d a n s d r u g i m . Ako ih p r i v l a č e iste
ideje, njihova k a r a k t e r n a s t r u k t u r a m o r a u važnijim v i d o v i m a
b i t i slična. S e m n a r o č i t o g d a r a za mišljenje i delanje, vođeva
k a r a k t e r n a s t r u k t u r a o b i č n o e k s t r e m n i j e i j a s n i j e p o k a z u j e struk­
t u r u ličnosti o n i h k o j i m a s e njegove d o k t r i n e o b r a ć a j u ; o n može
da d o đ e do j a s n i j e i o t v o r e n i j e f o r m u l a c i j e izvesnih ideja za koje
s u njegovi s l e d b e n i c i već p s i h o l o š k i p r i p r e m l j e n i , č i n j e n i c a d a
k a r a k t e r n a s t r u k t u r a v o đ a jasnije ispoljava izvesne o s o b i n e koje
se m o g u n a ć i u njegovih s l e d b e n i k a m o ž e da b u d e p o s l e d i c a
j e d n o g od dva činioca ili njihova u d r u ž i v a n j a : p r v o , njegov dru­
š t v e n i položaj j e t i p i č a n z a o n e u s l o v e koji u o b l i č u j u l i č n o s t
č i t a v e g r u p e ; d r u g o , o n e iste o d l i k e koje k o d g r u p e proizlaze
iz n j e n o g d r u š t v e n o g položaja z n a t n o su razvijenije u vođa za­
h v a l j u j u ć i s l u č a j n i m o k o l n o s t i m a njegova odgoja i njegovih po­
j e d i n a č n i h doživljaja.
U n a š o j analizi p s i h o l o š k o g z n a č a j a p r o t e s t a n t s k e i kalvini-
s t i č k e d o k t r i n e mi ne r a s p r a v l j a m o o L u t e r o v o j i Kalvinovoj
l i č n o s t i već o p s i h o l o š k o j situaciji d r u š t v e n i h k l a s a k o j i m a su
s e njihove ideje o b r a ć a l e . P r e n e g o što p o č n e m d a r a s p r a v l j a m
0 L u t e r o v o j teologiji želim da n a p o m e n e m da je L u t e r k a o čo­
v e k bio t i p i č a n p r e d s t a v n i k o n o g » a u t o r i t a r n o g k a r a k t e r a « koji
ću kasnije opisati. Budući da ga je vaspitao neobično strog
o t a c i b u d u ć i da je k a o d e t e uživao m a l o ljubavi ili b e z b e d n o s t i ,
n j e g o v u ličnost j e s t a l n o r a z d i r a o a m b i v a l e n t a n stav p r e m a auto­
r i t e t u ; o n g a j e m r z e o i b u n i o s e p r o t i v njega, m a d a m u s e
i s t o v r e m e n o i divio i težio da mu se p o t č i n i . T o k o m čitavog svog
života on se j e d n o m a u t o r i t e t u s u p r o t s t a v l j a o a d r u g o m divio
— u mladosti svom ocu i manastirskim starešinama, kasnije papi
1 k n e ž e v i m a . O b u z i m a l o ga je k r a j n j e osećanje u s a m l j e n o s t i ,
n e m o ć i , g r e š n o s t i , a u isto v r e m e i s t r a s t za g o s p o d a r e n j e m .
Mučen sumnjama, kao što samo prinudni karakter može da
b u d e , o n j e s t a l n o t r a ž i o n e š t o š t o b i m u pružilo u n u t r a š n j u
b e z b e d n o s t i š t o bi ga o s l o b o d i l o t o g m u č e n j a zbog neizvesnosti.
M r z e o j e druge, n a r o č i t o »rulju«, m r z e o j e sebe, m r z e o j e život;
a iz sve te m r ž n j e proizišla je s t r a s n a i o č a j n a težnja da b u d e
voljen. Čitavo njegovo biće p r o ž i m a l i su s t r a h , s u m n j a i unu­
t r a š n j a izolovanost, i na t o j ličnoj o s n o v i on će p o s t a t i z a t o č e n i k
d r u š t v e n i h g r u p a čiji j e psihološki položaj bio v e o m a sličan.
Čini n a m s e d a j e o p r a v d a n a j o š j e d n a p r i m e d b a k o j a s e
o d n o s i n a m e t o d sledeće analize. Cilj svake p s i h o l o š k e analize
49
nečijih misli ili ideologije j e s t e r a z u m e v a n j e p s i h o l o š k i h k o r e n a
iz k o j i h te m i s l i ili ideje p o t i č u . P r v i je uslov za j e d n u t a k v u ana­
lizu p o t p u n o r a z u m e v a n j e logičkog k o n t e k s t a j e d n e ideje i o n o g a
š t o a u t o r svesno h o ć e d a kaže. M e đ u t i m , z n a m o d a čoveka, č a k
i a k o je subjektivno iskren, često može nesvesno da pokreće j e d a n
motiv, dok on veruje da ga pokreće neki drugi; da on može
da se posluži j e d n i m p o j m o m k o j i logično z n a č i j e d n o , a da za
njega, n e s v e s n o , o z n a č a v a n e š t o š t o s e r a z l i k u j e o d t o g »zvanič-
nog« z n a č e n j a , š t a v i š e , z n a m o d a m o ž e d a p o k u š a d a n e k a k v o m
i d e o l o š k o m k o n s t r u k c i j o m u s k l a d i izvesne p r o t i v r e č n o s t i vlasti­
t o g osećanja, ili d a s a k r i j e i d e j u k o j u p o t i s k u j e r a c i o n a l i z a c i j o m
k o j a izražava n j e n u s u š t u s u p r o t n o s t . R a z u m e v a n j e d e l o v a n j a
nesvesnih elemenata poučilo nas je da b u d e m o skeptični p r e m a
r e c i m a i da ih ne u z i m a m o za gotovo.
Ova a n a l i z a i d e j a u g l a v n o m i m a dva z a d a t k a : p r v o , d a o d r e d i
t e ž i n u izvesne ideje u s k l o p u n e k o g ideološkog s i s t e m a ; i d r u g o ,
da o d r e d i b a v i m o li se r a c i o n a l i z a c i j o m k o j a se r a z l i k u j e od stvar­
nog z n a č e n j a misli. P r i m e r za p r v i z a d a t a k je o v a j : u H i t l e r o v o j
ideologiji, i s t i c a n j e n e p r a v d e v e r s a j s k o g s p o r a z u m a igra ogrom­
n u ulogu, i t a č n o j e d a j e H i t l e r b i o zbilja o z l o j e đ e n zbog t o g
m i r o v n o g u g o v o r a . M e đ u t i m , a k o a n a l i z i r a m o č i t a v u njegovu p o ­
l i t i č k u ideologiju, v i d e ć e m o d a j e n j e n o s n o v velika želja z a
m o ć i i osvajanjem, i, m a d a on svesno p r i d a j e veliki z n a č a j ne­
pravdi učinjenoj Nemačkoj, ta misao je stvarno imala m a l u
specifičnu t e ž i n u u č i t a v o m njegovu mišljenju. P r i m e r za r a z l i k u
i z m e đ u svesnog iznalaženja z n a č e n j a n e k e m i s l i i n j e n o g stvar­
nog psihološkog značenja može se uzeti iz analize Luterovih
d o k t r i n a , k o j i m a se b a v i m o u o v o m poglavlju.
R e k l i s m o d a j e njegov o d n o s p r e m a b o g u p o t č i n j a v a n j e za­
s n o v a n o n a čovekovoj n e m o ć i . O n s a m govori d a j e t o potčinja­
v a n j e d o b r o v o l j n o , da ne p o t i č e iz s t r a h a v e ć iz ljubavi. Lo­
gički bi se, d a k l e , m o g l o d o k a z a t i da to i nije p o t č i n j a v a n j e .
Psihološki, m e đ u t i m , i z č i t a v e s t r u k t u r e L u t e r o v i h misli sledi
da su njegova ljubav ili veza u stvari p o t č i n j e n o s t ; da njega —
m a d a svesno misli d a njegovo »potčinjavanje« b o g u p o t i č e i z
d o b r o v o l j n o s t i i ljubavi — p r o ž i m a o s e ć a n j e n e m o ć i i g r e š n o s t i ,
z b o g koga j e njegov o d n o s p r e m a b o g u p o t č i n j a v a n j e . ( U p r a v o
kao što se mazohistička zavisnost jedne osobe od druge često
s h v a t a k a »ljubav«.) P r e m a t o m e , z a m e r k a d a s e o n o što L u t e r
kazuje razlikuje od o n o g š t o v e r u j e m o da hoće da kaže ( m a d a
nesvesno) je, s psihološko-analitičkog gledišta, b e z n a č a j n a . Mi
50
v e r u j e m o da se izvesne p r o t i v r e č n o s t i u njegovu s i s t e m u m o g u
r a z u m e t i j e d i n o a n a l i z o m p s i h o l o š k o g z n a č e n j a njegovih p o j m o v a .
U sledećoj analizi p r o t e s t a n t s k i h d o k t r i n a t u m a č i o s a m te re­
ligijske d o k t r i n e p r e m a n j i h o v u z n a č e n j u u k o n t e k s t u čitavog
sistema. Ne navodim o n e rečenice protivrečne nekim Luterovim
ili K a l v i n o v i m d o k t r i n a m a z a koje s a m s e uverio d a p o svojoj
težnji i z n a č e n j u ne p r e d s t a v l j a j u s t v a r n e p r o t i v r e č n o s t i . Ali tu­
m a č e n j e k o j e d a j e m o n e temelji s e n a o d a b i r a n j u o n i h reče­
n i c a k o j e se u k l a p a j u u m o j e t u m a č e n j e već na p r o u č a v a n j u
L u t e r o v a i Kalvinova s i s t e m a u celini, njegove p s i h o l o š k e osno­
ve, i na t u m a č e n j u njegovih p o j e d i n i h e l e m e n a t a s o b z i r o m na
p s i h o l o š k u s t r u k t u r u čitavog s i s t e m a .
Ako želimo d a r a z u m e m o o n o š t o j e bilo n o v o u d o k t r i n a m a
r e f o r m a c i j e , m o r a m o p r v o p r o u č i t i o n o što j e bilo b i t n o u teo­
logiji s r e d n j o v e k o v n e crkve 2 3 . P r i t o m p o k u š a j u s u o č a v a m o s e s a
i s t o m m e t o d o l o š k o m t e š k o ć o m o kojoj s m o r a s p r a v l j a l i u vezi
s p o j m o v i m a » s r e d n j o v e k o v n o društvo« i »kapitalističko d r u š t v o « .
I k a o š t o u e k o n o m s k o j , t a k o ni u teološkoj sferi ne dolazi do
naglih prelaza od jedne strukture na drugu. Izvesne Luterove
i K a l v i n o v e d o k t r i n e toliko su slične s r e d n j o v e k o v n i m c r k v e n i m
d o k t r i n a m a , d a j e p o n e k a d t e š k o u o č i t i s u š t i n s k u r a z l i k u iz­
m e đ u njih. K a o i p r o t e s t a n t i z a m i kalvinizam, k a t o l i č k a c r k v a
j e u v e k p o r i c a l a d a čovek, u z d a j u o i s e s a m o u v l a s t i t e v r l i n e
i zasluge, m o ž e da n a đ e s p a s e n j e i da se o d r e k n e božje milo­
sti k a o n e o p h o d n o g s r e d s t v a z a s p a s e n j e . M e đ u t i m , u s p r k o s svim
e l e m e n t i m a z a j e d n i č k i m s t a r o j i n o v o j teologiji, d u h k a t o l i č k e
crkve suštinski se razlikovao od d u h a reformacije, n a r o č i t o u
p o g l e d u p r o b l e m a d o s t o j a n s t v a i s l o b o d e čoveka k a o i d e j s t v a
k o j e njegovi p o s t u p c i i m a j u n a njegovu l i č n u s u d b i n u .
U dugom razdoblju koje je prethodilo reformaciji katolička
t e o r i j a j e i m a l a ova n a č e l a : čovekovoj p r i r o d i , m a d a o k r u ž e n o j
A d a m o v i m g r e h o m , u r o đ e n o j e s t r e m l j e n j e d o b r o m e ; čovekova
volja j e s l o b o d n a d a želi d o b r o ; čovekov lični t r u d k o r i s t a n j e
z a njegovo s p a s e n j e ; p o m o ć u svetih t a j n i , z a s n o v a n i h n a zaslu­
g a m a H r i s t o v e s m r t i , g r e š n i k s e m o ž e izbaviti.
M e đ u t i m , n e k i i s t a k n u t i j i teolozi, k a o Avgustin i T o m a Akvin-
ski, p r i d r ž a v a j u ć i s e p o m e n u t i h n a č e l a , i s t o v r e m e n o s u ispo-
vedali d o k t r i n e s a s v i m d r u k č i j e g d u h a . N o , m a d a j e T o m a Akvin-
ski i s p o v e d a o d o k t r i n u o p r e d e s t i n a c i j i , on n i k a d nije p r e s t a o
d a n a g l a š a v a s l o b o d u volje k a o j e d n u o d svojih o s n o v n i h dok­
trina. Da bi p r e m o s t i o suprotnosti između doktrine o slobodi
51
i d o k t r i n e o p r e d e s t i n a c i j i , on je b i o p r i n u đ e n da se posluži n a j -
z a m r š e n i j i m k o n s t r u k c i j a m a ; m e đ u t i m , m a d a izgleda d a t e kon­
s t r u k c i j e n e r e š a v a j u p r o t i v r e č n o s t i n a zadovoljavajući n a č i n ,
on ne o d s t u p a od d o k t r i n e o slobodi volje i o l j u d s k o m t r u d u
k a o k o r i s n i m s r e d s t v i m a z a čovekovo s p a s e n j e , č a k i a k o j e t o j
volji p o t r e b n a p o d r š k a božje milosti 2 4 .
O s l o b o d i volje T o m a Akvinski veli da bi s u š t i n i b o ž j e i čo­
vekove p r i r o d e p r o t i v r e č i l o n e v e r o v a n j e u čovekovu s l o b o d u od­
l u č i v a n j a i , čak, o d b i j a n j a m i l o s t i k o j u m u b o g n u d i 2 5 .
D r u g i teolozi su više od T o m e Akvinskog podvlačili u l o g u tru­
d a u čovekovu s p a s e n j u . P r e m a B o n a v e n t u r i , b o g n a m e r a v a d a
čoveku p o n u d i milost, ali n j u p r i m a j u s a m o o n i k o j i s e z a t o
p r i p r e m e svojim d e l i m a .
Uloga t r u d a sve se više isticala u t o k u t r i n a e s t o g , č e t r n a e ­
stog i petnaestog veka u sistemima Dansa Skotusa, O k a m a i
Bila, i taj r a z v i t a k je b i o o s o b i t o v a ž a n za r a z u m e v a n j e n o v o g
d u h a r e f o r m a c i j e , b u d u ć i d a s u L u t e r o v i n a p a d i bili n a r o č i t o
u p e r e n i p r o t i v s k o l a s t i č a r a p o z n o g s r e d n j e g veka, k o j e j e o n na­
zivao »Sau Theologen«.
D a n s S k o t u s i s t a k a o j e u l o g u volje. Volja j e s l o b o d n a . Ostvari­
v a n j e m svoje volje, č o v e k o s t v a r u j e s v o j e l i č n o j a , a t i m samo-
o s t v a r i v a n j e m p o j e d i n a c sebi p r i č i n j a v a najviše zadovoljstva. Čak
ni bog neposredno ne utiče na čovekovu odluku, pošto je sam
z a p o v e d i o d a volja b u d e čin čovekova ličnog j a .
Bil i O k a m p o d v l a č e čovekove lične zasluge k a o u s l o v za nje­
govo s p a s e n j e , i m a d a govore i o božjoj p o m o ć i , o n i su n a p u ­
26
stili n j e n o s n o v n i s m i s a o iz s t a r i j i h d o k t r i n a . Bil p r e t p o s t a v l j a
d a j e čovek s l o b o d a n i d a s e u v e k m o ž e o k r e n u t i bogu, koji m u
p r i t i č e u p o m o ć s v o j o m miilošću. O k a m je u č i o da čovekova
p r i r o d a nije s t v a r n o o k r u ž e n a g r e h o m ; z a njega j e g r e h s a m o
p o j e d i n i čin koji n e m e n j a čovekovu b i t . T r i d e n t s k i k o n c i l v r l o
j a s n o izlaže da s l o b o d n a volja s a r a đ u j e sa b o ž j o m m i l o š ć u , ali
27
da se može i uzdržati od te saradnje . Slika koju O k a m i drugi
p o z n i s k o l a s t i č a r i d a j u o čoveku p o k a z u j e da on nije b e d n i gre-
š n i k v e ć s l o b o d n o b i ć e k o j e j e p o s a m o j svojoj p r i r o d i spo­
s o b n o za sve d o b r o i čija je volja o s l o b o đ e n a p r i r o d n e ili bilo
k o j e d r u g e spoljašnje sile.
K u p o v a n j e indulgencija, k o j e je igralo sve veću u l o g u u poz-
n o m s r e d n j e m veku, i p r o t i v koga j e b i o u p e r e n j e d a n o d glavnih
L u t e r o v i h n a p a d a , bilo je u vezi sa sve v e ć i m i s t i c a n j e m čove­
kove volje i k o r i s n o s t i njegova t r u d a . K u p o v a n j e m i n d u l g e n c i j a
52
o d p a p i n o g i z a s l a n i k a č o v e k s e o s l o b a đ a o p r i v r e m e n e kazne, z a
k o j u s e p r e t p o s t a v l j a l o d a z a m e n j u j e večitu k a z n u , t e je, k a o š t o
ističe R. Zeberg 2 8 , čovek i m a o razloga da o č e k u j e r a z r e š e n j e svih
grehova.
N a p r v i p o g l e d m o ž e s e u č i n i t i d a činjenica š t o čovek k u p u j e
od p a p e o p r o š t e n j e od čistilišne k a z n e p r o t i v r e č i ideji o delo-
t v o r n o s t i čovekova t r u d a da se izbavi, z a t o što to k u p o v a n j e u
s u š t i n i z n a č i zavisnost od a u t o r i t e t a c r k v e i n j e n i h svetih tajni.
Ali m a d a je ovo u izvesnoj m e r i t a č n o , t a č n o je i to da u k u p o ­
v a n j u i n d u l g e n c i j a čovek nalazi n a d u i b e z b e d n o s t ; a k o m o ž e
t a k o l a k o d a s e o s l o b o d i k a z n e , o n d a j e b r e m e krivice z n a t n o
l a k š e . Čovek j e m o g a o r e l a t i v n o l a k o d a s e o s l o b o d i t e r e t a p r o ­
šlosti, d a s e r e š i n e s p o k o j s t v a k o j e g a j e p r o g a n j a l o . P o r e d
toga, n e s m e s e z a b o r a v i t i d a je, p r e m a izričitoj ili p r e ć u t n o j
c r k v e n o j teoriji, dejstvo i n d u l g e n c i j e zavisilo o d p r e m i s e d a s e
n j e n k u p a c p o k a j a o i ispovedio 2 9 .
T e ideje, k o j e s e o š t r o r a z l i k u j u o d d u h a r e f o r m a c i j e , m o g u
se n a ć i u s p i s i m a m i s t i č a r a , u b e s e d a m a i u r a z r a đ e n i m pravi­
l i m a za i s p o v e d a n j e . U n j i m a n a i l a z i m o na p o t v r d u čovekova
d o s t o j a n s t v a i p r a v a n a p o t p u n o izražavanje ličnog ja. U p o r e d o
sa t a k v i m s t a v o m , n a i l a z i m o i na p r e d s t a v u o p o d r a ž a v a n j u Hri-
s t u , k o j a je bila r a s p r o s t r a n j e n a već u d v a n a e s t o m veku, i na
v e r o v a n j e da čovek m o ž e težiti sličnosti s b o g o m . U p r a v i l i m a za
i s p o v e d a n j e p o k a z a n o j e veliko r a z u m e v a n j e z a k o n k r e t n e situa­
cije p o j e d i n c a i p r i z n a t e su s u b j e k t i v n e p o j e d i n a č n e razlike. U
n j i m a s e nije p o s m a t r a o g r e h k a o t e r e t p o d k o j i m s e p o j e d i n a c
povija i koji ga ponižava, već k a o l j u d s k a s l a b o s t za k o j u t r e b a
imati razumevanja i poštovanja30.
Da sažmemo: srednjovekovna crkva je naglašavala dostojanstvo
čoveka, s l o b o d u njegove volje i k o r i s n o s t njegova t r u d a ; o n a
je naglasila sličnost i z m e đ u b o g a i čoveka i čovekovo p r a v o da
b u d e p o v e r e n i k božje ljubavi. Osećalo s e d a s u ljudi j e d n a k i
i da su b r a ć a po svojoj sličnosti sa b o g o m . U t o k u p o z n o g sred­
njeg veka, u vezi s n a s t a j a n j e m k a p i t a l i z m a , javila se p o m e t n j a
i n e s i g u r n o s t ; ali su u isto v r e m e j a č a l e težnje k o j e su isticale
u l o g u volje i l j u d s k o g t r u d a . M o ž e m o p r e t p o s t a v i t i da su i filo­
zofija r e n e s a n s e i k a t o l i č k a d o k t r i n a iz p o z n o g s r e d n j e g v e k a
o d r a ž a v a l e d u h koji j e p r e o v l a đ i v a o u o n i m d r u š t v e n i m g r u p a m a
čiji j e e k o n o m s k i položaj d a v a o n j i h o v i m p r i p a d n i c i m a o s e ć a n j e
m o ć i i n e z a v i s n o s t i . S d r u g e s t r a n e , L u t e r o v a teologija je izra­
žavala o s e ć a n j e s r e d n j e klase, k o j a je, b o r e ć i s e p r o t i v a u t o r i -
53
teta crkve i negodujući p r o t i v nove i m u ć n e klase, osećala da
je u g r o ž a v a r a z v i t a k k a p i t a l i z m a i da je o b u z i m a j u n e m o ć i po­
jedinačna beznačajnost.
L u t e r o v s i s t e m , t a m o g d e s e razlikuje o d k a t o l i č k e t r a d i c i j e ,
i m a dva vida; j e d a n od n j i h je i s t a k n u t i j i u p r e d s t a v i o njego­
v i m d o k t r i n a m a na k o j u se o b i č n o nailazi u p r o t e s t a n t s k i m zem­
ljama. T i m vidom Luterove doktrine naglašava se da je Luter
čoveku d a o nezavisnost u religijskim p i t a n j i m a ; da je c r k v u
lišio n j e n o g a u t o r i t e t a i p r e n e o ga na p o j e d i c n a ; da je njegov
p o j a m o v e r i i s p a s e n j u p o j a m o s u b j e k t i v n o m doživljaju poje­
dinca, p o k o m e čitava o d g o v o r n o s t počiva n a p o j e d i n c u , a n e n a
a u t o r i t e t u , p o m o ć u koga b i p o j e d i n a c s t e k a o o n o š t o n e m o ž e
s a m . J a k i su razlozi za p o h v a l u te s t r a n e L u t e r o v i h i K a l v i n o v i h
d o k t r i n a , p o š t o su o n e d o p r i n e l e r a z v o j u p o l i t i č k e i d u h o v n e slo­
b o d e m o d e r n o g d r u š t v a — r a z v o j u koji je, n a r o č i t o u anglosak­
sonskim zemljama, nerazdvojno povezan za p u r i t a n s k e ideje.
Drugi vid m o d e r n e s l o b o d e j e s u i z d v o j e n o s t i n e m o ć k o j e j e
s l o b o d a d o n e l a p o j e d i n c u , a k o r e n i t o g v i d a n a l a z e se u p r o t e s t a n ­
t i z m u k o l i k o god i k o r e n i o n o g v i d a n e z a v i s n o s t i . K a k o j e o v a
knjiga p o s v e ć e n a u g l a v n o m s l o b o d i k a o b r e m e n u i o p a s n o s t i ,
n a r e d n a analiza, b u d u ć i j e d n o s t r a n a , ističe o n u s t r a n u L u t e r o v i h
i Kalvinovih d o k t r i n a u k o j o j je taj n e g a t i v n i vid s l o b o d e u k o -
r e n j e n : i s t i c a n j e da je čovek u s u š t i n i r đ a v i n e m o ć a n .
L u t e r je pretpostavljao da je čovek po p r i r o d i rđav i da ta
njegova u r o đ e n a o s o b i n a u p r a v l j a n j e g o v o m v o l j o m i s p r e č a v a
njegovu p r i r o d u d a b u d e izvor m a k o d d o b r o g dela. Čovekova
p r i r o d a je zla i p o r o č n a (»naturaliter et inevitabiliter mala et
vitiata natura«). J e d a n od o s n o v n i h p o j m o v a čitavog L u t e r o v o g
m i š l j e n j a j e s t e i s k v a r e n o s t čovekove p r i r o d e i k r a j n j a o d s u t n o s t
s l o b o d e i s p r a v n o g i z b o r a . U t o m d u h u o n j e p o č e o svoje t u m a ­
čenje Pavlove p o s l a n i c e R i m l j a n i m a :
Suština ovog pisma jeste: uništavanje, iskorenjivanje i ukida­
nje svekolike mudrosti i pravičnosti tela, ne bi li se ono — u
našim očima i u očima drugih — veoma upadljivo i iskreno po­
k a z a l o . . . Važno je da se naša pravičnost i mudrost, koje se ot­
krivaju p r e d našim očima, uništavaju i iskorenjuju iz našeg srca
ih iz našeg teškog ličnog ja."
To u b e đ e n j e u čovekovu i s k v a r e n o s t i n e m o ć da s a m u č i n i b i l o
šta dobro jedan je od suštinskih uslova za božju milost. S a m o
54
ako pojedinac unižava i poništava svoju volju i p o n o s , božja
milost spustiće se na n j .
Jer bog želi da n a s spase ne n a š o m vlastitom, već t u đ o m (frem-
de) pravičnošću i mudrošću, pravičnošću koja ne potiče od nas
i ne rađa se u n a m a nego n a m dolazi odnekud d r u g d e . . . To
jest, m o r a se poučavati pravičnosti koja dolazi isključivo spolja
i p o t p u n o n a m je tuđa. 3 2
S e d a m g o d i n a k a s n i j e L u t e r j e j o š dublje izrazio l j u d s k u ne­
m o ć u p a m f l e t u »De servo arbitrio«, k o j i je b i o n a p a d na Eraz-
m o v u o d b r a n u s l o b o d n e volje.
Otud je ljudska volja tako reći živinče između te dvojice. Ako
ga zauzda Bog, ono je voljno da ide k a m o Bog hoće; kako veli
Psalam, » . . . K a o živinče bejah p r e d Tobom. Ali s a m svagda kod
tebe« (Psalam 73. 22, 23). Ako ga zauzda Sotona, ono je voljno da
ide kamo Sotona hoće. A nije u moći njegove vlastite volje da
izabere kojem će se jahaču privoleti ni kojem će naginjati; no
sami jahači se nadmeću koji će ga od njih zadobiti i zadržati. 3 1
L u t e r izjavljuje d a a k o n e k o n e želi
da izostavi tu t e m u (slobodne volje) potpuno (što bi bilo najbez-
bednije i, takođe, najreligioznije), mi ipak mirne duše možemo
poučavati ljude da se njome služe samo u smislu »slobodne vo­
lje« p r e m a onim bićima koja se nalaze ispod njih, a ne p r e m a
o n i m a koja se nalaze iznad n j i h . . . Čovek koji je o k r e n u t Bogu
n e m a »slobodnu volju« već je sužanj, rob i sluga ili božjoj volji
ili volji Sotoninoj. 3 4
D o k t r i n e p o k o j i m a j e čovek n e m o ć n o o r u đ e u b o ž j i m r u k a m a
i isuštasitveno zlo b i ć e s j e d i n i m z a d a t k o m da se p o v i n u j e volji
b o ž j o j i k o j e b o g m o ž e da s p a s e n e k a k v i m n e s h v a t l j i v i m či­
n o m p r a v i č n o s t i — t e d o k t r i n e n i s u bile k o n a č a n o d g o v o r koji
ć e d a t i čovek k a o š t o j e bio L u t e r , k o g a s u neodoljivo p o k r e t a l i
o č a j a n j e , n e s p o k o j s t v o i s u m n j a , i u isti m a h , ž a r k a želja za iz-
v e s n o š ć u . O n je, n a j z a d , n a š a o o d g o v o r n a svoje s u m n j e . G o d i n e
1518. d o š a o je do i z n e n a d n o g o t k r o v e n j a . Čovek se m o ž e izba­
viti p o m o ć u svojih v r l i n a ; č a k n e b i t r e b a l o n i d a r a z m i š l j a o
itome da li se njegova d e l a d o p a d a j u b o g u ili n e ; ali a k o veruje,
on se m o ž e p o u z d a t i u svoje s p a s e n j e . V e r u čoveku d a r i v a bog;
č i m n e m a s u m n j e u t o d a j e čovek s u b j e k t i v n o doživeo v e r u .
55
on m o ž e da se p o u z d a i u svoje s p a s e n j e . U t o m o d n o s u p r e m a
b o g u p o j e d i n a c j e s u š t a s t v e n o prijemčiv, č i m č o v e k u doživljaju
vere p r i m i b o ž j u m i l o s t , p r i r o d a s e m e n j a , p o š t o s e o n u t o m
č i n u vere sjedinjuje s a H r i s t o m , t e H r i s t o v a p r a v i č n o s t zame-
n j u j e njegovu p r a v i č n o s t , izgubljenu A d a m o v i m p a d o m . Među­
t i m , čovek z a života n i k a d n e m o ž e d a p o s t a n e s a s v i m čestit,
p o š t o njegova r đ a v a p r i r o d a n i k a d n e m o ž e s a s v i m d a išžezne 3 5 .
Može s e n a p r v i pogled u č i n i t i d a j e L u t e r o v a d o k t r i n a o v e r i
k a o o n e s u m n j i v o m s u b j e k t i v n o m doživljaju s p a s e n j a do k r a j ­
n o s t i p r o t i v r e č n a d u b o k o m o s e ć a n j u s u m n j e k o j e j e sve d o 1518.
bilo svojstveno njegovoj ličnosti i njegovim u č e n j i m a . Pa i p a k ,
u p s i h o l o š k o m pogledu, taj p r e l a z sa s u m n j e na izvesnost, da­
leko o d p r o t i v r e č n o s t i , u z r o č n o j e p o v e z a n z a p o m e n u t o oseća­
nje. M o r a m o s e setiti o n o g a š t o j e r e č e n o o p r i r o d i t e s u m n j e :
to nije bila r a c i o n a l n a s u m n j a , u k o r e n j e n a u s l o b o d i mišljenja
i gotova da d o v e d e u p i t a n j e p o n a v l j a n j e gledišta. To je b i l a
i r a c i o n a l n a s u m n j a , k o j a p o t i č e iz izolovanosti i n e m o ć i poje­
dinca, čiji se stav p r e m a svetu o d l i k u j e n e s p o k o j s t v o m i m r ž n j o m .
T a s e i r a c i o n a l n a s u m n j a n i k a d n e m o ž e izlečiti r a c i o n a l n i m
o d g o v o r i m a ; o n a m o ž e d a iščezne j e d i n o a k o p o j e d i n a c p o s t a n e
i n t e g r a l n i d e o j e d n o g sveta koji z a njega i m a z n a č e n j e . Ako s e t o
ne desi, k a o š t o se nije desilo u slučaju L u t e r a i s r e d n j e k l a s e
koju je on predstavljao, ta se sumnja može s a m o prigušiti —
t a k o reći s a t e r a t i p o d zemlju — a to se m o ž e u č i n i t i na o s n o v u
n e k o g u z o r a koji o b e ć a v a a p s o l u t n u izvesnost. Prinudno traganje
za izvesnošću, k a k v o n a l a z i m o k o d L u t e r a , nije izraz istinske
vere, već leti u potrebi da se savlada nepodnošljiva sumnja.
L u t e r o v o r e š e n j e n a l a z i m o d a n a s k o d m n o g i h koji n e m i s l e teo­
loški: n a i m e , n a l a ž e n j e izvesnosti o d s t r a n j i v a n j e m izolovanog po­
j e d i n a č n o g ja, p r e t v a r a n j e m č o v e k a u o r u đ e n e k e neodoljive m o ć i
v a n njega. Z a L u t e r a , t a j e m o ć bila bog; o n j e u b e z u s l o v n o j
p o t č i n j e n o s t i t r a ž i o izvesnost. N o m a d a j e n a t a j n a č i n u s p e o
d a d o n e k l e p r i g u š i svoje s u m n j e , o n e n i k a d a n i s u s t v a r n o iš­
čezle; d o p o s l e d n j e g d a n a s p o p a d a l a g a j e s u m n j a , k o j u j e m o ­
r a o da savlađuje n o v i m s t r e m l j e n j i m a p o t č i n j e n o s t i . U psiholo­
š k o m p o g l e d u v e r a i m a dva s a s v i m različita z n a č e n j a . O n a m o ž e
da b u d e izraz u n u t r a š n j e p o v e z a n o s t i sa č o v e č a n s t v o m i potvr­
đ i v a n j a života; ili m o ž e d a b u d e r e a k c i j s k a f o r m a c i j a n a ne­
k a k v o b i t n o o s e ć a n j e s u m n j e , u k o r e n j e n o u izolovanosti poje­
d i n c a i u n j e g o v o m n e g a t i v n o m s t a v u p r e m a životu. L u t e r o v a
v e r a i m a l a j e t o svojstvo k o m p e n z a c i j e .
56
P o s e b n o je važno da se r a z u m e značaj sumnje i pokušaja da
s e o n a p r i g u š i , z a t o š t o t o nije p r o b l e m koji s e tiče s a m o Lu-
t e r o v e i, k a o što ć e m o u s k o r o videti, K a l vinove teologije već i
j e d a n o d o s n o v n i h p r o b l e m a m o d e r n o g čoveka. S u m n j a j e po­
l a z n a t a č k a m o d e r n e filozofije; p o t r e b a d a s e o n a p r i g u š i d a l a
je v e o m a s n a ž a n p o d s t i c a j r a z v o j u m o d e r n e filozofije i n a u k e .
Ali m a d a s u m n o g e r a c i o n a l n e s u m n j e r e š a v a n e r a c i o n a l n i m od­
g o v o r i m a , i r a c i o n a l n a s u m n j a nije iščezla i ne m o ž e i š č e z n u t i d o k
god čovek ne b u d e u s t a n j u da iz n e g a t i v n e s l o b o d e p r e đ e u po­
z i t i v n u . M o d e r n i p o k u š a j i da se s u m n j a p r i g u š i — bilo da se
s a s t o j e iz p r i n u d n e težnje za u s p e h o m , iz v e r o v a n j a da neogra­
n i č e n o p o z n a v a n j e č i n j e n i c a m o ž e da zadovolji t r a g a n j e za izve­
s n o š ć u ili iz p o t č i n j a v a n j a v o đ u , koji p r e u z i m a o d g o v o r n o s t za
»izvesnost« — m o g u s a m o da o d s t r a n e svesnost o s u m n j i . S a m a
s u m n j a n e ć e i š č e z n u t i d o k god čovek ne n a d v l a d a svoju izlo-
v a n o s t i d o k god njegovo m e s t o u s v e t u ne p o s t a n e z n a č a j n o u
p o g l e d u njegovih l j u d s k i h p o t r e b a .
K a k v a veza p o s t o j i i z m e đ u L u t e r o v i h d o k t r i n a i p s i h o l o š k e
s i t u a c i j e u kojoj su se p r i k r a j u s r e d n j e g v e k a n a š l i svi ljudi
izuzev b o g a t i h i m o ć n i h ? K a o š t o s m o videli, s t a r i p o r e d a k s e
r u š i o . P o j e d i n a c j e izgubio b e z b e d n o s t k o j u m u j e p r u ž a l a iz­
v e s n o s t i b i o j e u g r o ž e n n o v i m e k o n o m s k i m s n a g a m a , kapita­
l i s t i m a i m o n o p o l i m a ; k o n k u r e n c i j a je p o č e l a da z a m e n j u j e na­
čelo s a r a d n j e ; niže k l a s e osećale su p r i t i s a k sve veće eksploa­
tacije. L u t e r a n s t v o je d r u k č i j e privlačilo niže klase, a d r u k č i j e
s r e d n j u klasu. G r a d s k a sirotinja, a j o š više seljaci, bili su u
o č a j n o m položaju. N j i h su n e m i l o s r d n o e k s p l o a t i s a l i i lišavah
t r a d i c i o n a l n i h p r a v a i povlastica. Oni su bili r e v o l u c i o n a r n o ra­
spoloženi, i to se r a s p o l o ž e n j e izrazilo u seljačkim u s t a n c i m a
i gradskim revolucionarnim pokretima. Jevanđelje je isto tako
j a s n o izražavalo njihove n a d e i očekivanja, k a o i n a d e r o b o v a i
r a d n i k a u doba ranog hrišćanstva, navodilo je sirotinju da traži
s l o b o d u i p r a v d u . N a p a d a j u ć i a u t o r i t e t i stavljajući J e v a n đ e l j s k u
r e č u s r e d i š t e svojih u č e n j a , L u t e r se t i m ćudljivim m a s a m a obra­
ć a o o n a k o k a o š t o s u t o p r e njega činili j e v a n đ e l j s k i religijski
pokreti.
Mada je Luter prihvatio odanost tih masa i pružio im podršku,
o n j e t o m o g a o d a u č i n i s a m o d o izvesnog s t e p e n a ; ali k a d a
seljaci više n i s u mogli d a s e zadovolje s a m o n a p a d a n j e m a u t o ­
r i t e t a c r k v e i m a n j i m z a h t e v i m a za p o b o l j š a n j e lične s u d b i n e ,
L u t e r j e m o r a o d a r a s k i n e savez s a n j i m a . Oni s u p r e r a s t a l i u
r e v o l u c i o n a r n u klasu, k o j a j e p r e t i l a d a o b o r i svaki a u t o r i t e t
57
i da r a z o r i t e m e l j e j e d n o g d r u š t v e n o g p o r e t k a za čije su održa­
v a n j e bili vezani životni i n t e r e s i s r e d n j e klase. J e r u p r k o s svim
t e š k o ć a m a koje s m o r a n i j e opisali, s r e d n j a k l a s a , č a k i n j e n
niži sloj, k o r i s t i l a j e izvesne povlastice, k o j e j e t r e b a l o b r a n i t i
o d z a h t e v a s i r o t i n j e ; stoga j e o n a zauzela d u b o k o n e p r i j a t e l j s k i
stav p r e m a r e v o l u c i o n a r n i m p o k r e t i m a , čiji j e cilj b i o n e s a m o
u n i š t e n j e p o v l a s t i c a a r i s t o k r a t i je, c r k v e i m o n o p o l a , n e g o i n j e n i h .
To što se s r e d n j a k l a s a n a l a z i l a i z m e đ u v e o m a b o g a t i h i veo­
ma s i r o m a š n i h u č i n i l o je da n j e n a r e a k c i j a b u d e složena i u
m n o g o m p o g l e d u p r o t i v r e č n a . O n a j e želela d a p o d u p r e z a k o n
i p o r e d a k , pa i p a k je i s a m a b i l a ž i v o t n o u g r o ž e n a r a z v i t k o m
k a p i t a l i z m a , č a k i o n i p r i p a d n i c i s r e d n j e klase k o j i su i m a l i više
u s p e h a n i s u bili b o g a t i i m o ć n i k a o šačica k r u p n i h k a p i t a l i s t a .
Oni su morali da vode žestoku b o r b u da bi opstali i napredovali.
R a s k o š b o g a t e klase u v e ć a o je njihovo o s e ć a n j e s i ć u š n o s t i i ispu­
n i o ih z l o b o m i o p r a v d a n o m s r d ž b o m . U o p š t e , s l o m f e u d a l n o g
p o r e t k a i r a z v i t a k k a p i t a l i z m a ugrožavali su s r e d n j u k l a s u više
nego što su joj pomagali.
U L u t e r o v o j p r e d s t a v i o č o v e k u o g l e d a l a se u p r a v o ta d i l e m a .
Čovek je s l o b o d a n od svih s p o n a koje ga v e z u j u za d u h o v n e
a u t o r i t e t e , ali b a š zbog t e s l o b o d e o n o s t a j e u s a m l j e n i n e s p o ­
k o j a n , o b h r v a v a ga osećanje p o j e d i n a č n e b e z n a č a j n o s t i i n e m o ć i .
T o g slobodnog, izdvojenog p o j e d i n c a s a t i r e doživljavanje lične
b e z n a č a j n o s t i . L u t e r o v a teologija izražava t o o s e ć a n j e b e s p o m o ć ­
n o s t i i s u m n j e . Religijska p r e d s t a v a čoveka k o j u o n d a j e prika­
z u j e položaj p o j e d i n c a do koga je dovela d r u š t v e n a i e k o n o m s k a
evolucija, č l a n s r e d n j e klase b i o j e p r e d n o v i m e k o n o m s k i m
s n a g a m a isto t o l i k o n e m o ć a n k o l i k o j e , p o L u t e r o v u o p i s u , b i o
čovek u o d n o s u p r e m a bogu.
Ali L u t e r nije j e d i n o i s t a k a o o s e ć a n j e b e z n a č a j n o s t i v e ć raz­
vijeno u d r u š t v e n i h klasa k o j i m a je p r o p o v e d a o — on im je
p o n u d i o i r e š e n j e . M o g u ć n o s t čovekove n a d e d a b o g p r i h v a t i
čoveka bila j e uslovljena n e s a m o njegovim p r i z n a v a n j e m vla­
s t i t e b e z n a č a j n o s t i već i k r a j n j i m s a m o u n i ž a v a n j e m , odbaciva­
n j e m p o s l e d n j i h o s t a t a k a lične volje, p o r i c a n j e m i o s u đ i v a n j e m
v l a s t i t e snage. L u t e r o v o d n o s p r e m a b o g u o d l i k u j e s e p o t p u n o m
p o t č i n j e n o š ć u . U p s i h o l o š k o m p o g l e d u , njegov p o j a m o v e r i z n a č i :
a k o s e p o t p u n o p o t č i n i t e , a k o p r i z n a t e svoju p o j e d i n a č n u bezna­
č a j n o s t , s v e m o ć n i b o g će m o ž d a h t e t i da vas voli i izbavi. Ako
se k r a j n j i m s a m o u n i š t a v a n j e m o s l o b o d i t e ličnog j a , sa svim nje­
govim m a n a m a i s u m n j a m a , o s l o b a đ a t e se o s e ć a n j a v l a s t i t e ni-
58
š t a v n o s t i i k a d r i s t e da u č e s t v u j e t e u božjoj slavi. T a k o , d o k
j e L u t e r o s l o b a đ a o l j u d e o d a u t o r i t e t a crkve, o n i h j e n a t e r i v a o
da se potčine j e d n o m mnogo svirepijem autoritetu, autoritetu
boga, ističući n e p r e s t a n o da su p o t p u n a p o t č i n j e n o s t č o v e k a i
u k i d a n j e njegovog ličnog ja n e o p h o d a n uslov za s p a s e n j e . Lu­
terova »vera« je bila uverenje u ljubav uslovljenu predajom, a
to r e š e n j e i m a m n o g o š t a z a j e d n i č k o s n a č e l o m o p o j e d i n č e v o m
p o t p u n o m p o t č i n j a v a n j u državi i vođi.
S t r a h o p o š t o v a n j a i ljubavi p r e m a a u t o r i t e t u i m a i u L u t e r o -
v i m p o l i t i č k i m u b e đ e n j i m a . M a d a s e b o r i o p r o t i v a u t o r i t e t a crkve,
m a d a s e o p r a v d a n o ljutio n a novu i m u ć n u k l a s u — čiji s u d e o
bili gornji slojevi k l e r i k a l n e h i j e r a r h i j e — i m a d a je do izvesne
m e r e p o d r ž a v a o r e v o l u c i o n a r n e težnje seljaka, o n j e ipak, n a
najgrublji način zahtevao potčinjavanje svetovnim autoritetima,
kneževima.
Čak i ako su oni na vlasti rđe ili bezbožnici, vlast i njena moć
su ipak dobri i potiču od B o g a . . . Otud t a m o gde moć postoji
i gde uspeva, ona tu postoji i ostaje po božjem nalogu. 34
Bog bi rađe otrpeo postojanje države ma koliko rđave, no što
bi dopustio da se rulja razulari ma koliko imala razloga za t o . . .
Knez treba da ostane knez ma koliki tiranin bio. On samo ne­
kima nužno odrubljuje glave, j e r vladar m o r a da ima podanike.
D r u g i vid njegove ljubavi i s t r a h o p o š t o v a n j a p r e m a a u t o r i t e t u
o č i t u j e se u njegovoj m r ž n j i i p r e z i r u p r e m a n e m o ć n i m m a s a m a ,
»rulji«, n a r o č i t o k a d njihovi r e v o l u c i o n a r n i p o k u š a j i p r e đ u izve­
s n e g r a n i c e . U j e d n o j o d svojih d i j a t r i b a o n ispisuje č u v e n e r e č i :
Stoga, ko god može, neka udara, ubija i kolje, krišom ili otvo­
reno, opominjući se da ništa ne može biti zaraznije, ubitačnije
ni paklenije od buntovnika. Baš kao da čovek ubija besnog psa;
ako ti ne napadneš njega, on će napasti tebe, pa tako i čitavu
zemlju."
L u t e r o v a ličnost, k a o i njegova u č e n j a , ispoljavaju ambivalen­
t a n stav p r e m a a u t o r i t e t u . S j e d n e s t r a n e , o n j e z a s t r a š e n a u t o ­
r i t e t o m — a u t o r i t e t o m svetovne vlasti i a u t o r i t e t o m t i r a n s k o g bo­
g a — a s druge, o n s e b u n i p r o t i v a u t o r i t e t a — a u t o r i t e t a crkve.
I s t u a m b i v a l e n t n o s t on ispoljava i u s v o m s t a v u p r e m a m a s a m a .
O n j e u z njih d o k god s e o n e b u n e u o k v i r i m a k o j e j e o n
p o s t a v i o . Ali k a d o n e n a p a d n u a u t o r i t e t e s k o j i m a se on slaže,
d u b o k a m r ž n j a i p r e z i r p r e m a m a s a m a izlaze na videlo. U po-
59
glavlju u k o m e se b a v i m o p s i h o l o š k i m m e h a n i z m o m b e k s t v a po-
k a z a ć e m o da su ta l j u b a v p r e m a a u t o r i t e t u i, u isti m a h , m r ž n j a
p r e m a o n i m a koji s u n e m o ć n i t i p i č n e c r t e a u t o r i t a r n o g k a r a k t e r a .
U o v o m t r e n u t k u v a ž n o j e d a s e s h v a t i d a j e L u t e r o v stav p r e ­
m a s v e t o v n o m a u t o r i t e t u b i o u s k o p o v e z a n s n j e g o v i m religij­
s k i m u č e n j i m a . P r i m o r a v a j u ć i p o j e d i n c a d a s e o s e ć a bezvred-
n i m i b e z n a č a j n i m u p o g l e d u v l a s t i t i h o d l i k a , p r i m o r a v a j u ć i ga
d a s e o s e ć a n e m o ć n i m o r u đ e m u b o ž j i m r u k a m a , o n j e lišio čo­
v e k a s a m o p o u z d a n j a i o s e ć a n j a l j u d s k o g d o s t o j a n s t v a , k o j i su
p r e m i s a z a svako č v r s t o o d u p i r a n j e t l a č i t e l j s k i m s v e t o v n i m a u t o ­
r i t e t i m a . U t o k u i s t o r i j s k e evolucije L u t e r o v a u č e n j a i m a l a s u
j o š dalekosežnije p o s l e d i c e . Čim j e p o j e d i n a c izgubio o s e ć a n j e
p o n o s a i d o s t o j a n s t v a , o n j e b i o p s i h o l o š k i p r i p r e m l j e n d a izgubi
o s e ć a n j e svojstveno s r e d n j o v e k o v n o m m i š l j e n j u — n a i m e , da su
čovek, njegovo d u h o v n o s p a s e n j e i njegovi d u h o v n i ciljevi s v r h a
života. Bio j e p r i p r e m l j e n d a p r i h v a t i u l o g u k o j a j e o d njegova
života načinila s r e d s t v a za s v r h e izvan njegove l i č n o s t i — eko­
n o m s k u p r o i z v o d n o s t i a k u m u l a c i j u k a p i t a l a . L u t e r o v i pogledi n a
e k o n o m s k e p r o b l e m e bili su t i p i č n o s r e d n j o v e k o v n i , Čak i više
o d Kalvinovih. O n b i s e u ž a s n u o n a p o m i s a o d a č o v e k o v život
t r e b a d a p o s t a n e s r e d s t v o z a e k o n o m s k e ciljeve. N o m a d a j e
njegovo mišljenje o e k o n o m s k i m p i t a n j i m a b i l o t r a d i c i o n a l n o ,
njegovo n a g l a š a v a n j e čovekove n i š t a v n o s t i s u p r o t s t a v l j a l o se i
i s t o v r e m e n o u t i r a l o p u t razvoju, u t o k u k o g a ć e čovek m o r a t i n e
s a m o da se p o k o r i s v e t o v n i m a u t o r i t e t i m a već i da svoj život
p o d r e d i e k o n o m s k i m ciljevima. D a n a s j e t a t e ž n j a d o s t i g l a vr­
h u n a c u f a š i s t i č k o m i s t i c a n j u da je cilj života ž r t v o v a n j e za »više«
m o ć i , za v o đ a ili r a s n u z a j e d n i c u .
U Kalvinovoj teologiji, k o j a će za a n g l o s a k s o n s k e z e m l j e po­
s t a t i v a ž n a isto o n o l i k o k o l i k o i L u t e r o v a za N e m a č k u , ispoljen
je u s u š t i n i isti d u h k a o i u L u t e r o v o j , k a k o teološki t a k o i psi­
h o l o š k i . M a d a se i Kalvin s u p r o t s t a v l j a o a u t o r i t e t u c r k v e i šle­
p o m u s v a j a n j u n j e n i h d o k t r i n a , za njega je k o r e n religije u čo-
vekovoj n e m o ć i ; s a m o u n i ž a v a n j e i u n i š t e n j e l j u d s k o g p o n o s a j e s u
lajtmotiv čitavog njegovog mišljenja. S a m o čovek ikoji p r e z i r e
ovaj svet m o ž e s e p o s v e t i t i p r i p r e m a n j u z a b u d u ć i 3 8 .
On uči da treba da se unizimo i da je upravo to samouniža­
v a n j e s r e d s t v o z a o s l a n j a n j e n a b o ž j e s n a g u . »Jer n i š t a t a k o n e
p o b u đ u j e n a š d u h da se d o k r a j a u z d a i v e r u j e u G o s p o d a ko­
liko n a š a n e s a m o p o u z d a n o s t i n e s p o k o j s t v o k o j i se r a đ a j u iz
svesti o n a š o j vlastitoj bedi.« 3 9
60
On propoveda da pojedinac ne treba da se oseća gospodarom
sebe:
Mi ne p r i p a d a m o sebi; stoga ni razum ni volja ne t r e b a da
preovlađuju u našem razmatranju i delanju. Mi ne pripadamo se­
bi; zato ne postavljamo kao svoj cilj traženje onoga što bi
moglo biti probitačno za naše telo. Mi ne pripadamo sebi, zato,
koliko god je mogućno, zaboravimo sebe i sve svoje stvari. Na­
suprot tome, mi pripadamo Bogu; za njega, zato, živimo i umire­
mo. Jer kao što najpogubnija kuga upropašćuje ljude koji sebe
slušaju, tako je jedina luka spasenja da sami ništa ne znamo i
da ništa ne želimo, već da nas vodi Bog, koji hoda ispred nas.*"
Čovek n e t r e b a d a s t r e m i vrlini r a d i n j e s a m e . T o n e b i vodilo
ničem drugom do taštini:
Jer stara je i tačna opaska da je svet poroka skriven u duši
čovekovoj. A za to ne možeš naći nikakav drugi lek do samopo-
ricanje i odbacivanje svih sebičnih obzira, i posvećivanje sve
svoje pažnje težnji za onim stvarima koje Gospod od tebe izis­
kuje, a kojima treba težiti jedino zato što se one njemu svi­
đaju."
I Kalvin p o r i č e da d o b r a dela m o g u dovesti do s p a s e n j a . Mi
z a n j i h u o p š t e n i s m o k a d r i : »Pobožni čovek nije n i k a d u č i n i o
n i j e d n o delo koje n e b i zaslužilo p r o k l e t s t v o k a d a b i s e i s p i t a l o
p r e d s t r o g i m s u d o m Božjim«.
42
Ako p o k u š a m o da s h v a t i m o p s i h o l o š k u v a ž n o s t Kalvinova si­
s t e m a , za njega u n a č e l u važi o n o i s t o š t o je r e č e n o o Lute-
r o v i m u č e n j i m a . I Kalvin je p r o p o v e d a o k o n z e r v a t i v n o j s r e d n j o j
klasi, l j u d i m a koji su se osećali n e i z m e r n o u s a m l j e n i i p r e s t r a ­
šeni, čija su osećanja b i l a i z r a ž e n a u njegovoj d o k t r i n i o bezna­
č a j n o s t i i n e m o ć i p o j e d i n c a i u z a l u d n o s t i njegova t r u d a . Među­
t i m , m o ž e m o p r e t p o s t a v i t i d a j e p o s t o j a l a izvesna n e z n a t n a raz­
lika; d o k je u L u t e r o v o v r e m e čitava N e m a č k a bila u s k o m e š a n a ,
dok je razvitak kapitalizma ugrožavao ne s a m o njenu srednju
k l a s u n e g o i seljake i g r a d s k u sirotinju, Ženeva je bila r e l a t i v n o
n a p r e d n a zajednica. O n a j e u t o k u p r v e polovine p e t n a e s t o g
v e k a bila j e d a n od v a ž n i h s a j a m s k i h g r a d o v a u E v r o p i i, m a d a
ju je već u Kalvinovo v r e m e Lion u t o m p o g l e d u b a c i o u zase-
nak43, ostala ekonomski prilično jaka.
U o p š t e , izgleda d a s e p o u z d a n o m o ž e reći d a s u Kalvinove pri­
stalice b i l e i z v r b o v a n e u g l a v n o m iz k o n z e r v a t i v n e s r e d n j e klase 4 4 ,
61
i da ni u F r a n c u s k o j , ni u H o l a n d i j i ni u E n g l e s k o j njegove glavne
p r i s t a l i c e n i s u bile n a p r e d n e k a p i t a l i s t i č k e g r u p e , n e g o z a n a t l i j e
i sitni sopstvenici, od k o j i h su n e k i već i m a l i više u s p e h a od
d r u g i h , ali k o j e je, k a o g r u p u , u g r o ž a v a o r a z v i t a k k a p i t a l i z m a . 4 5
Z a t u d r u š t v e n u k l a s u k a l v i n i z a m j e i m a o i s t u p s i h o l o š k u pri­
v l a č n o s t o k o j o j s m o već r a s p r a v l j a l i u vezi s l u t e r a n s t v o m . On
je izražavao o s e ć a n j e slobode, ali i b e z n a č a j n o s t i n e m o ć poje­
d i n c a . O n j e n u d i o rešenje p r o p o v e d a j u ć i d a s e čovek m o ž e na­
d a t i novoj b e z b e d n o s t i a k o se p o t p u n o p o t č i n i i u n i z i .
I m a m n o g o t a n a n i h razlika i z m e đ u Kalvinovih i L u t e r o v i h uče­
n j a n e v a ž n i h za glavni p r a v a c m i š l j e n j a k o g a se u ovoj knjizi
d r ž i m . T r e b a istaći s a m o dva p o g l e d a u k o j i m a se b i t n i j e raz­
likuju. J e d a n je Kalvinova d o k t r i n a o p r e d e s t i n a c i j i . Za r a z l i k u
od d o k t r i n e o p r e d e s t i n a c i j i k a k v u n a l a z i m o u Avgustina, T o m e
Akvinskog i L u t e r a , o n a u K a l v i n a p o s t a j e j e d n a od osnova, m o ž d a
s r e d i š n j a d o k t r i n a čitavog njegovog s i s t e m a . O n j e t u m a č i n a
nov način time što pretpostavlja da bog ne samo da u n a p r e d
o d r e đ u j e n e k e l j u d e z a m i l o s t već i izvesne o s u đ u j e n a v e č n o
prokletstvo46.
S p a s e n j e ili p r o k l e t s t v o n i s u p o s l e d i c e n i k a k v i h d o b r i h n i rđa-
v i h dela k o j e čovek u č i n i z a života, već i h b o g o d r e đ u j e p r e
no š t o se čovek i r o d i . Z a š t o je b o g j e d n o g i z a b r a o a d r u g o g osu­
dio j e s t e t a j n a u k o j u čovek n e s m e p o k u š a t i d a p r o n i k n e . O n
j e t a k o p o s t u p i o z a t o š t o m u s e d o p a d a l o d a n a t a j n a č i n po­
k a ž e svoju n e o g r a n i č e n u m o ć . Kalvinov bog, u p r k o s svim po­
k u š a j i m a da se s a č u v a m i s a o o božjoj p r a v e d n o s t i i ljubavi, i m a
s v e o s o b i n e t i r a n i n a , p o t p u n o n e s p o s o b n o g d a voli, p a č a k i d a
b u d e p r a v i č a n . Upadljivo p r o t i v r e č e ć i N o v o m zavetu, Kalvin po­
r i č e v r h o v n u u l o g u ljubavi i k a ž e : »Jer o n o š t o s k o l a s t i č a r i iz­
lažu o t o m e da milosrđe p r e t h o d i veri i n a d i jeste p u k a v a r k a
p o r e m e ć e n e u o b r a z i l j e . . .«47
P s i h o l o š k i značaj d o k t r i n e o p r e d e s t i n a c i j i j e d v o s t r u k . O n a
izražava i uvećava o s e ć a n j e p o j e d i n a č n e n e m o ć i i b e z n a č a j n o s t i .
N i j e d n a d o k t r i n a n e b i m o g l a snažnije o d nje d a izrazi bezvred-
n o s t l j u d s k e volje i t r u d a , č o v e k u je u s k r a ć e n o da o d l u č u j e o
svojoj s u d b i n i i o n n i š t a n e m o ž e d a u č i n i d a b i i z m e n i o o n o
što je odlučeno. On je nemoćno oruđe u božjim r u k a m a . Drugo
z n a č e n j e ove d o k t r i n e , k a o i L u t e r o v e , sastoji se u n j e n o j funk­
ciji p r i g u š i v a n j a i r a c i o n a l n e s u m n j e , k o j a je u K a l v i n a i nje­
govih s l e d b e n i k a bila i s t a k a o i u L u t e r a . Na p r v i p o g l e d čini se
d a d o k t r i n a o p r e d e s t i n a c i j i p r e p o v e ć a v a s u m n j u n e g o što j e
62
prigušuje. Zar pojedinca ne razdiru sumnje još m u č n i je od pre-
đ a š n j i h k a d zna d a j e p r e r o đ e n j a o d r e đ e n z a v e č n o p r o k l e t s t v o
ili za s p a s ? K a k o on u o p š t e m o ž e da b u d e s i g u r a n u svoju sud­
b i n u ? M a d a Kalvin nije u č i o d a p o s t o j i s t v a r n i d o k a z z a t a k v u
dzvesnost, on i njegovi sledbenici bili su, u stvari, u b e đ e n i da
p r i p a d a j u i z a b r a n i m a . D o tog u b e đ e n j a s u došli p o m o ć u o n o g
i s t o g m e h a n i z m a s a m o u n i ž a v a n j a koji s m o ispitali u vezi sa Lu-
t e r o v o m d o k t r i n o m . Z a o n e koji s u i m a l i t a k v o u b e đ e n j e , dok­
t r i n a o p r e d e s t i n a c i j i p o d r a z u m e v a l a je k r a j n j u izvesnost; čovek
nije m o g a o da u č i n i n i š t a č i m e bi svoje s p a s e n j e d o v e o u opa­
s n o s t , p o š t o o n o n i j e zavisilo o d njegovih v l a s t i t i h p o s t u p a k a ,
već j e o n j e m u b i l a d o n e t a o d l u k a p r e n o što s e o n i r o d i o .
O p e t je, k a o i u L u t e r a , ta o s n o v n a s u m n j a i m a l a za p o s l e d i c u
t r a ž e n j e a p s o l u t n e izvesnosti; n o m a d a j e d o k t r i n a o p r e d e s t i ­
naciji p r u ž a l a t a k v u izvesnost, s u m n j a j e o s t a l a i m o r a l a s e
n e p r e s t a n o p r i g u š i v a t i sve f a n t a s t i č n i j i m v e r o v a n j e m d a v e r s k a
z a j e d n i c a kojoj čovek p r i p a d a p r e d s t a v l j a o n a j o d b o g a i z a b r a n i
d e o čovečanstva.
Kalvinova t e o r i j a o p r e d e s t i n a c i j i s a d r ž i j e d n u i m p l i k a c i j u k o j u
o v d e t r e b a izričito p o m e n u t i j e r j e bila n a j s n a ž n i j e oživljena
u n a c i s t i č k o j ideologiji: n a č e l o o b i t n o j n e j e d n a k o s t i ljudi. Za
K a l v i n a p o s t o j e dve v r s t e ljudi — izbavljeni i o n i koji su osu­
đeni na večno prokletstvo. Pošto je sudbina o d r e đ e n a još p r e
njihova rođenja, i oni nisu kadri da je izmene ma šta da učine
ili n e u č i n e t o k o m života, j e d n a k o s t čovečanstva n a č e l n o s e po­
r i č e . L j u d i s u s t v o r e n i k a o n e j e d n a k i . Ovo n a č e l o p o d r a z u m e v a
i to da m e đ u ljudima n e m a solidarnosti, pošto se poriče jedini
č i n i l a c koji j e n a j s n a ž n i j a o s n o v a z a l j u d s k u s o l i d a r n o s t : j e d n a ­
k o s t l j u d s k e s u d b i n e . Kalvinisti s u s a s v i m bezazleno mislili d a
s u o n i i z a b r a n i , a d a j e sve d r u g e b o g o s u d i o n a p r o k l e t s t v o .
Očigledno je da je to verovanje predstavljalo, u psihološkom
pogledu, dubok prezir i mržnju p r e m a drugim ljudskim bićima
— u s t v a r i o n u i s t u m r ž n j u k o j o m su o n i o b d a r i l i b o g a . M a d a
j e m o d e r n a m i s a o vodila k a sve v e ć e m p o t v r đ i v a n j u l j u d s k e je­
d n a k o s t i , ovo k a l v i n i s t i č k o n a č e l o u v e k se d o n e k l e ispoljavalo.
D o k t r i n a da su ljudi, s h o d n o svojoj r a s i , u osnovi n e j e d n a k i po­
t v r d a j e tog istog n a č e l a , s a m o d r u k č i j e racionalizovanog. Psi­
hološke implikacije su iste.
D r u g a i v e o m a z n a č a j n a r a z l i k a u o d n o s u na L u t e r o v a u č e n j a
je veće isticanje v a ž n o s t i m o r a l n o g t r u d a i vrlog života. Poje­
d i n a c ne m o ž e izmeniti svoju sudbinu n i j e d n i m svojim d e l o m ,
63
 ali s a m a činjenica š t o j e k a d a r d a t o p o k u š a j e z n a k njegove
p r i p a d n o s t i izbavljenima. V r l i n e k o j e čovek t r e b a d a s t e k n e j e s u :
s m e r n o s t i u m e r e n o s t (sobrietas), p r a v e d n o s t (institia), u s m i s l u
d a s e s v a k o m daje o n o š t o m u p o zasluzi p r i p a d a , i p o b o ž n o s t
(pietas), k o j a čoveka sjedinjuje s b o g o m 4 8 . D a l j i m r a z v i t k o m kal-
v i n i z m a isticanje vrlog života i značaja n e p r e s t a n o g t r u d a p o s t a j e
sve važnije, a n a r o č i t o ideja da je u s p e h u s v e t o v n o m životu,
k a o p o s l e d i c a takvog t r u d a , z n a k spasenja. 4 9
Osobito isticanje vrlog života, svojstveno k a l v i n i z m u , i m a l o j e
poseban psihološki značaj. Kalvinizam je istakao nužnost nepre­
s t a n o g l j u d s k o g t r u d a . Čovek s t a l n o m o r a p o k u š a v a t i d a živi p o
božjoj reči i d a n i k a d n e p o s r n e t r u d e ć i s e d a t o čini. I z g l e d a
d a j e t a d o k t r i n a p r o t i v r e č n a d o k t r i n i d a j e l j u d s k i t r u d neko-
r i s t a n za čovekovo spasenje. Moglo bi n a m se u č i n i t i da je fata-
listički stav u z d r ž a v a n j a o d svakog t r u d a m n o g o p r i k l a d n i j i . Me­
đ u t i m , n e k i p s i h o l o š k i razlozi p o k a z u j u d a s t v a r i t a k o n e s t o j e .
N e s p o k o j s t v o , o s e ć a n j e n e m o ć i i b e z n a č a j n o s t i , a n a r o č i t o neiz-
v e s n o s t o t o m e š t a čoveka č e k a posle s m r t i p r e d s t a v l j a j u du­
h o v n o s t a n j e koje p r a k t i č n o n i k o n e m o ž e d a p o d n e s e . G o t o v o
n i k o k o j e o p h r v a n t i m s t r a h o m n e b i bio k a d a r d a s e o p u s t i ,
da uživa u životu i da b u d e r a v n o d u š a n p r e m a o n o m e š t o će
ga kasnije snaći. R a z v i j a n j e m m a h n i t e a k t i v n o s t i i težnje da se
nešto u č i n i — u p r a v o o d l i k a k o j u je n a r o č i t o i s t a k a o k a l v i n i z a m
— j e j e d a n o d m n o g i h n a č i n a d a s e izbegne t o n e p o d n o š l j i v o
s t a n j e neizvesnosti i o s e ć a n j e vlastite b e z n a č a j n o s t i , k o j e parali-
zuje čoveka. T a k v a a k t i v n o s t dobija svojstvo p r i n u d e : pojedinac
mora da bude aktivan da bi savladao u sebi osećanje sumnje
i nemoći. T a k a v t r u d i a k t i v n o s t n i s u p o s l e d i c a u n u t r a š n j e s n a g e
i s a m o p o u z d a n j a ; o n i su o č a j n o b e k s t v o od n e s p o k o j s t v a .
I Taj se m e h a n i z a m m o ž e l a k o zapaziti u n a p a d i m a p a n i č n o g
n e s p o k o j s t v a . č o v e k koji o č e k u j e d a k r o z n e k o l i k o časova dobije
od l e k a r a dijagnozu o svojoj bolesti — a o v a m o ž e b i t i k o b n a
— nalazi se, sasvim p r i r o d n o , u s t a n j u n e s p o k o j s t v a . On o b i č n o
n e ć e m i r n o s e d e t i i iščekivati. Njega će n e s p o k o j s t v o , a k o ga
n e p a r a l i š e , najčešće p o k r e t a t i n a n e k a k v u manje-više m a h n i t u
a k t i v n o s t . O n m o ž e d a k o r a č a gore-dole, d a z a p o d e v a r a z g o v o r
s a s v a k i m k o g a s e dočepa, d a u r e đ u j e svoj p i s a ć i s t o , d a p i š e
p i s m a . Može d a n a s t a v i u o b i č a j e n i p o s a o , s a m o j o š a k t i v n i j e
i grozničavije. M a k a k a v oblik uzeo, njegov t r u d j e p o d s t a k n u t
n e s p o k o j s t v o m i teži d a m a h n i t o m a k t i v n o š ć u s a v l a d a o s e ć a n j e
nemoći.
64
U kalvinističkoj d o k t r i n i t r u d j e i m a o j o š j e d n o p s i h o l o š k o
z n a č e n j e , č i n j e n i c a d a čovek nije p o s u s t a o o d tog n e p r e s t a n o g
t r u d a i da je i m a o u s p e h a u s v o m m o r a l n o m , k a o i u s v e t o v n o m
r a d u b i l a j e manje-više j a s a n z n a k d a j e o n j e d a n o d i z a b r a n i h .
I r a c i o n a l n o s t takvog p r i n u d n o g t r u d a sastoji se u t o m e što ta
aktivnost nije namenjena ostvarivanju željenog cilja, već služi
da pokaže da li će se dogoditi nešto š t o je u n a p r e d o d r e đ e n o
i š t o ne zavisi od čovekove vlastite a k t i v n o s t i n i t i n a d z o r a . Taj
m e h a n i z a m j e d o b r o p o z n a t a o d l i k a p r i n u d n i h n e u r o t i č a r a . Ta­
kve osobe, k a d a s t r a h u j u z a i s h o d n e k o g važnog p o d u h v a t a ,
m o g u , d o k č e k a j u n a odgovor, d a b r o j e p r o z o r e n a k u ć a m a ili
d r v e ć e n a ulici. Ako j e b r o j p a r a n , o s o b a oseća d a ć e s e sve
d o b r o svršiti; a k o j e n e p a r a n , t o j e z n a k d a ć e p r e t r p e t i ne-
u s p e h . Često s e t a s u m n j a n e o d n o s i n a n e k u o d r e đ e n u p r i l i k u
v e ć n a čitav život j e d n e osobe, t e ć e o n a , s h o d n o t o m e , b i t i
p r i n u đ e n a d a t r a ž i »znake«. Često i z m e đ u b r o j a n j a k a m e n j a ,
r e đ a n j a p a s i j a n s a , k o c k a n j a , itd., i n e s p o k o j s t v a i s u m n j e veza
n i j e svesna. Čovek m o ž e d a r e d a p a s i j a n s u s l e d n e j a s n o g ose-
ć a n j a n e m i r a , i t e k bi analiza m o g l a da o b e l o d a n i s k r i v e n u funk­
ciju njegove a k t i v n o s t i : o t k r i v a n j e b u d u ć n o s t i .
U kalvinizmu je to značenje t r u d a bilo deo verske doktrine.
Prvobitno se ono odnosilo na moralni trud, n o k a s n i j e s u s e sve
više isticali t r u d u č o v e k o v o m z a n i m a n j u i posledice t o g t r u d a
— to j e s t u s p e h ili n e u s p e h u p o s l u . U s p e h je p o s t a o z n a k božje
milosti; neuspeh — znak prokletstva.
Ovi razlozi p o k a z u j u d a p r i n u d a n a n e p r e s t a n i t r u d i r a d ni­
k a k o nije bila p r o t i v r e č n a o s n o v n o m u b e đ e n j u u č o v e k o v u ne­
m o ć ; o n a j e p r e bila p s i h o l o š k a p o s l e d i c a . T r u d i r a d u o v o m
s m i s l u p o s t a l i s u p o t p u n o i r a c i o n a l n i . Oni n i s u mogli d a i z m e n e
s u d b i n u , p o š t o j e n j u b o g u n a p r e d o d r e đ i v a o , bez o b z i r a koliko
s e p o j e d i n a c t r u d i o . Oni s u s a m o služili k a o s r e d s t v o z a p r e d s k a -
zivanje u n a p r e d o d r e đ e n e s u d b i n e ; a m a h n i t i t r u d je, u isti m a h ,
v r a ć a o čoveku s a m o p o u z d a n j e , k o j i m j e o n savlađivao i n a č e ne­
podnošljivo osećanje nemoći.
Može s e p r e t p o s t a v i t i d a j e taj novi stav p r e m a t r u d u i r a d u
k a o cilju po sebi najvažnija p s i h o l o š k a p r o m e n a k o j a se u čo­
v e k u zbila o d k r a j a s r e d n j e g v e k a n a o v a m o . U s v a k o m d r u š t v u
č o v e k m o r a d a r a d i a k o h o ć e d a živi. M n o g a d r u š t v a r e s i l a s u
t a j p r o b l e m n a t a j n a č i n š t o s u r a d obavljali robovi, t e j e t a k o
s l o b o d n o m čoveku bilo d o p u š t e n o d a s e posveti »plemenitijim«
z a n i m a n j i m a . U t a k v i m d r u š t v i m a r a d nije b i o d o s t o j a n slobod-
65
n o g čoveka. I u s r e d n j o v e k o v n o m d r u š t v u t e r e t r a d a b i o je ne­
j e d n a k o r a s p o d e l j e n m e đ u r a z l i č i t i m k l a s a m a u d r u š t v e n o j hije­
r a r h i j i , p a j e č e s t o dolazilo d o s u r o v e e k s p l o a t a c i j e . Ali s t a v
p r e m a r a d u b i o j e d r u k č i j i o d stava koji s e p o t o m razvio u mo­
d e r n o j e r i . R a d nije i m a o a p s t r a k t n o obeležje p r o i z v o đ e n j a ne­
kog a r t i k l a koji s e m o ž e u n o s n o p r o d a t i n a t r ž i š t u . Čovek j e ra­
d i o odazivajući s e k o n k r e t n o m z a h t e v u i s a k o n k r e t n i m c i l j e m :
d a z a r a d i z a svoje izdržavanje. K a o š t o j e n a r o č i t o M a k s V e b e r
p o k a z a o , n i j e bilo p o d s t i c a j a z a veći r a d o d o n o g koji j e b i o po­
t r e b a n d a b i s e o d r ž a o t r a d i c i o n a l a n životni s t a n d a r d . I z g l e d a d a
s u n e k e g r u p e s r e d n j o v e k o v n o g d r u š t v a uživale u r a d u k a o ostva­
rivanju proizvodne sposobnosti; da su mnoge druge radile zato
š t o su morale i š t o su osećale da je ta n u ž n o s t u s l o v l j e n a spo-
l j a š n j i m p r i t i s k o m . U m o d e r n o m d r u š t v u bilo j e n o v o t o š t o j e
l j u d e p o k r e t a o n a r a d m a n j e spoljašnji p r i t i s a k a više u n u t r a ­
š n j a p r i n u d a , k o j a i h j e o n a k o gonila d a r a d e k a o što b i t o u
drugim društvima mogao da učini jedino veoma strog gospodar.
P r i u l a g a n j u svih energija u r a d , t a u n u t r a š n j a p r i n u d a b i l a
je plodnija no što bi bila ijedna spoljašnja p r i n u d a . Ljudi se
u v e k u izvesnoj m e r i b u n e p r o t i v spoljašnje p r i n u d e , š t o o m e t a
p l o d n o s t r a d a ili p r a v i l j u d e n e p o d e s n i m z a b i l o k a k a v izdife-
r e n o i r a n i z a d a t a k koji iziskuje inteligenciju i o d g o v o r n o s t . Pri­
n u d a n a r a d k o j a j e čoveka p r e t v o r i l a u v l a s t i t o g g o n i č a r o b o v a
n e s p u t a v a t a svojstva. K a p i t a l i z a m se, bez s u m n j e , n e b i m o g a o
razviti da najveći d e o čovekove energije nije b i o k a n a l i s a n u
p r a v c u r a d a . N i u j e d n o m d r u g o m i s t o r i j s k o m r a z d o b l j u slo­
b o d n i ljudi n i s u svoju e n e r g i j u t a k o p o t p u n o posvećivali j e d n o j
svrsi: r a d u . S n a g a koja j e čoveka p o k r e t a l a n a n e m i l o s r d a n r a d
b i l a j e j e d n a o d o s n o v n i h p r o i z v o d n i h snaga, z a r a z v i t a k n a š e g
i n d u s t r i j s k o g s i s t e m a n i š t a m a n j e važna o d p a r e i e l e k t r i c i t e t a .
D o s a d s m o govorili poglavito o n e s p o k o j s t v u i o s e ć a n j u ne­
m o ć i koji o b u z i m a j u p r i p a d n i k a s r e d n j e klase. S a d a ć e m o p r o ­
u č i t i j e d n u d r u g u o s o b e n o s t k o j u s m o s a m o s p o m e n u l i : nepri­
jateljsko raspoloženje i ozlojeđenost pripadnika srednje klase.
Ne iznenađuje to što je srednja klasa bila veoma neprijateljski
r a s p o l o ž e n a . N o r m a l n o j e d a n e p r i j a t e l j s k i r e a g u j e svaki č o v e k
čije se e m o c i o n a l n o i č u l n o izražavanje o m e t a , a s a m o p o s t o ­
j a n j e ugrožava; k a o š t o s m o videli, s r e d n j a k l a s a u celini, a
n a r o č i t o o n i n j e n i p r i p a d n i c i k o j i j o š n i s u uživali p r e i m u ć s t v a
o d r a z v i t k a k a p i t a l i z m a , b i l a j e o m e t e n a i ozbiljno u g r o ž e n a . J o š
ć e j e d a n činilac u v e ć a t i n j e n o n e p r i j a t e l j s k o r a s p o l o ž e n j e : r a s k o š
66
i moć kojima se mala grupa kapitalista, uključujući tu crkvene
v e l i k o d o s t o j n i k e , m o g l a r a z m e t a t i . P r i r o d a n i s h o d toga bio j e du­
b o k a zavist p r e m a n j i m a . N o d o k s u s e n e p r i j a t e l j s k o raspolo­
ž e n j e i zavist razvijali, p r i p a d n i c i s r e d n j e klase n i s u m o g l i da
n a đ u o n a j n e p o s r e d n i izraz koji j e bio m o g u ć a n z a niže klase.
Ove su m r z e l e b o g a t a š e koji su ih e k s p l o a t i s a l i , želele su da
s r u š e n j i h o v u m o ć , te su t a k o bile u s t a n j u da o s e ć a j u i da
izražavaju svoju m r ž n j u . A i viša k l a s a je bila k a d r a da u želji
z a m o ć i n e p o s r e d n o izrazi a g r e s i v n o s t . P r i p a d n i c i s r e d n j e k l a s e
bili su u s u š t i n i k o n z e r v a t i v n i ; oni su želeli da stabilizuju dru­
štvo a ne da ga u n i š t e ; svaki od njih se n a d a o da će i m a t i više
u s p e h a i da će u č e s t v o v a t i u o p š t e m razvitku. N e p r i j a t e l j s k o ra­
spoloženje se, d a k l e , nije m o g l o o t v o r e n o izražavati n i t i , čak, sve­
sno osećati; ono se moralo potisnuti. Međutim, potiskivanjem se
n e p r i j a t e l j s k o r a s p o l o ž e n j e s a m o u k l a n j a iz svesti, a ne i u k i d a ,
š t a v i š e , t o o b u z d a v a n o neprijateljstvo, n e nalazeći n i k a k a v nepo­
s r e d a n izraz, r a s t e sve d o t l e d o k n e o b u z m e čitavu ličnost, čo-
vekov o d n o s p r e m a d r u g i m a i p r e m a sebi — ali u racionalizo-
vanim i prerušenim oblicima.
L u t e r i Kalvin o p i s u j u to s v e o b u h v a t n o n e p r i j a t e l j s t v o ; o p i s u j u
g a n e s a m o k a o l j u d i koji s u lično p r i p a d a l i r e d u najvećih ne-
n a v i d n i k a m e đ u najglavnijim i s t o r i j s k i m l i č n o s t i m a — a, izve-
s n o , m e đ u religijskim v o đ i m a — već, što je važnije, i k a o tvorci
d o k t r i n a k o j e s u bile o b o j e n e t i m n e p r i j a t e l j s t v o m , t e s u s e
m o g l e o b r a ć a t i j e d i n o g r u p i ljudi koji su i s a m i bili p o k r e t a n i
d u b o k i m , p o t i s n u t i m n e p r i j a t e l j s t v o m . T o n e p r i j a t e l j s t v o s e naj­
upadljivije izražava n j i h o v i m p o j m o m o bogu, n a r o č i t o u Kalvi-
n o v o j d o k t r i n i . M a d a m i svi d o b r o p o z n a j e m o taj p o j a m , č e s t o
sebi n e p r e d o č a v a m o u p o t p u n o s t i š t a znači s h v a t a n j e d a j e b o g
s a m o v o l j a n i n e m i l o s r d a n k a k v i m ga je Kalvin p r i k a z a o , da je
d e o č o v e č a n s t v a o s u d i o n a v e č n o p r o k l e t s t v o , p r a v d a j u ć i ili raz­
j a š n j a v a j u ć i t o j e d i n o č i n o m božje m o ć i . N a r a v n o , s a m Kalvin
s e pozabavio o č i g l e d n i m z a m e r k a m a koje b i s e mogle u č i n i t i t o m
s h v a t a n j u boga; n o manje-više t a n a n e k o n s t r u k c i j e k o j i m a j e
h t e o da p o d u p r e p r e d s t a v u o j e d n o m p r a v e d n o m i m i l o s t i v o m
b o g u n e zvuče n i n a j m a n j e ubedljivo. T a p r e d s t a v a o j e d n o m
d e s p o t s k o m bogu, koji želi n e o g r a n i č e n u m o ć n a d l j u d i m a , nji­
h o v o p o t č i n j a v a n j e i p o n i ž a v a n j e , bila je p r o j e k c i j a n e p r i j a t e l j ­
stva i zavisti s r e d n j e klase.
N e p r i j a t e l j s t v o ili o z l o j e đ e n o s t našli su izraza i u p r i r o d i od­
n o s a p r e m a d r u g i m a . Glavni oblik koji j e taj izraz u z e o bilo j e
67
m o r a l n o o g o r č e n j e , k o j i m se, n e m e n j a j u ć i se, o d l i k o v a l a niža
srednja klasa od Luterova do Hitlerova doba. Mada je ta klasa
s t v a r n o zavidela o n i m a koji su i m a l i b o g a t s t v o i m o ć i koji su
mogli da uživaju u životu, o n a je tu o z l o j e đ e n o s t i zavist racio-
nalizovala u m o r a l n o o g o r č e n j e i u v e r e n j e da će svi ti ljudi b i t i
kažnjeni večnom patnjom50. No to neprijateljsko raspoloženje pre­
ma d r u g i m a izražavalo se i na d r u g i n a č i n . K a l v i n o v r e ž i m u Že-
nevi o d l i k o v a o se p o d o z r e n j e m i n e p r i j a t e l j s t v o m svakog p r e m a
s v a k o m e , t e j e izvesno d a s e m a l o d u h a ljubavi i b r a t s t v a m o g l o
o t k r i t i u n j e g o v o m d e s p o t s k o m r e ž i m u . Kalvin nije v e r o v a o u
b o g a t s t v o , a u isti m a h je i m a o m a l o sažaljenja za s i r o m a š t v o .
T o k o m kasnijeg razvoja k a l v i n i z m a č e s t o n a i l a z i m o n a o p o m e n e
d a s e t u đ i n c u n e u k a z u j e l j u b a z n o s t , n a s u r o v s t a v p r e m a siro­
m a š n i m a i n a o p š t u a t m o s f e r u podozrivosti. 5 1
P o r e d t o g a š t o su se n e p r i j a t e l j s t v o i l j u b o m o r a p r o j e k t o v a l i
na b o g a i p o s r e d n o izražavali u o b l i k u m o r a l n o g o g o r č e n j a , ne­
p r i j a t e l j s t v o se izražavalo i na t a j n a č i n š t o ga je č o v e k u p r a v ­
ljao p r o t i v s a m o g a sebe. Videli s m o k a k o s u v a t r e n o L u t e r i
Kalvin isticali čovekovu g r e š n o s t i učili s a m o u n i ž a v a n j u i s a m o -
o m a l o v a ž a v a n j u k a o osnovi svih vrlina. Izvesno j e d a o n i svesno
n i s u imali n a u m u n i š t a d r u g o d o k r a j n j u p o n i z n o s t . N o s v a k
ko d o b r o p o z n a j e p s i h o l o š k e m e h a n i z m e s a m o o p t u ž i v a n j a i sa-
m o u n i ž a v a n j a n e m o ž e d a s u m n j a u t o d a j e k o r e n ovakve »po­
niznosti« u ž e s t o k o j m r ž n j i , koja, iz ovog ili o n o g razloga, ne
m o ž e d a s e u p r a v i n a spoljašnji svet, t e deluje p r o t i v čovekovog
ličnog ja. D a b i s m o p o t p u n o r a z u m e l i t u p o j a v u , m o r a m o shva­
t i t i da su čovekovi stavovi p r e m a d r u g i m a i p r e m a sebi u na­
čelu p a r a l e l n i , a n i k a k o n e p r o t i v r e č e j e d n i d r u g i m a . S a m o , d o k
je neprijateljstvo p r e m a d r u g i m a često svesno i može otvoreno
d a s e izrazi, n e p r i j a t e l j s t v o p r e m a s a m o m e sebi o b i č n o j e ( s e m
u p a t o l o š k i m slučajevima) n e s v e s n o , te se izražava u p o s r e d n i m
i racionalizovanim oblicima. J e d a n od njih je čovekovo aktivno
n a g l a š a v a n j e vlastite g r e š n o s t i i b e z n a č a j n o s t i , o č e m u s m o u p r a v o
govorili; d r u g i se javlja p r e r u š e n u savest ili d u ž n o s t . U p r a v o k a o
š t o p o s t o j i p o n i z n o s t k o j a n e m a n i k a k v e veze s a m r ž n j o m p r e ­
m a s a m o m e sebi, t a k o p o s t o j e i s t i n s k i z a h t e v i savesti i ose­
ć a n j e d u ž n o s t i koji ne p o t i č u iz n e p r i j a t e l j s t v a . Ta i s t i n s k a sa­
v e s t p r e d s t a v l j a d e o i n t e g r i s a n e ličnosti, a p r i d r ž a v a n j e n j e n i h
z a h t e v a j e s t e p o t v r d a čitavog ličnog j a . M e đ u t i m , č o v e k o v i m ne­
prijateljstvom p r e m a ličnome ja veoma je obojeno ono osećanje
»dužnosti« k o j e u v e r s k i m ili s v e t o v n i m r a c i o n a l i z a c i j a m a p r o -
68
z i m a život m o d e r n o g č o v e k a o d r e f o r m a c i j e d o d a n a s . »Savest«
j e g o n i č r o b o v a , k o m e j e čovek u s a m o m e sebi n a š a o m e s t o .
O n a ga goni da p o s t u p a po ž e l j a m a i ciljevima za k o j e v e r u j e
da su lično njegovi, m a d a su oni, u stvari, i n t e r n a l i z a c i j e spo-
l j a š n j i h d r u š t v e n i h z a h t e v a . O n a ga n a g o n i g r u b o i s v i r e p o , za-
b r a n j a j u ć i m u z a d o v o l j s t v o i sreću, d a m u čitav život b u d e ispa­
š t a n j e n e k a k v o g t a j a n s t v e n o g greha 5 2 . O n a j e , i s t o t a k o , o s n o v a
» u n u t r a š n j e g s v e t o v n o g a s k e t i z m a « , koji j e t a k o svojstven r a n o m
k a l v i n i z m u i p o z n i j e m p u r i t a n s t v u . N e p r i j a t e l j s t v o m u k o m je
u k o r e n j e n a t a m o d e r n a v r s t a p o n i z n o s t i i o s e ć a n j a d u ž n o s t i ob­
jašnjava se i j e d n a inače prilično zbunjujuća protivrečnost: takva
p o n i z n o s t javlja se z a j e d n o sa p r e z i r o m p r e m a d r u g i m a , a lice-
m e r j e j e s t v a r n o z a m e n i l o ljubav i m i l o s r đ e . T o n e b i mogli d a
u č i n e i s t i n s k a p o n i z n o s t i i s t i n s k o o s e ć a n j e d u ž n o s t i p r e m a bliž­
n j i m a ; n o s a m o u n i ž a v a n j e i »savest« k o j a u n i š t a v a l i č n o j a pred­
stavljaju s a m o j e d n u s t r a n u n e p r i j a t e l j s t v a , a d r u g a s t r a n a s u
prezir i mržnja p r e m a drugima.
i Čini n a m s e d a n a o s n o v u ove k r a t k e analize z n a č e n j a s l o b o d e
u r a z d o b l j u r e f o r m a c i j e m o ž e m o izneti z a k l j u č k e d o k o j i h s m o
došli u vezi sa p o s e b n i m p r o b l e m o m s l o b o d e i o p š t i m p r o b l e m o m
u z a j a m n o g delovanja e k o n o m s k i h , p s i h o l o š k i h i i d e o l o š k i h čini­
laca u društvenom procesu.
S l o m srednjovekovnog feudalnog društva imao je u j e d n o m
p o g l e d u o s o b i t z n a č a j z a sve d r u š t v e n e k l a s e : p o j e d i n a c j e bio
n a p u š t e n i izolovan. B i o je s l o b o d a n . Ta s l o b o d a je i m a l a dvo­
s t r u k u p o s l e d i c u . Čovek j e b i o lišen b e z b e d n o s t i k o j u j e uživao,
l i š e n n e o s p o r n o g o s e ć a n j a p r i p a d n o s t i , i b i o j e o t r g n u t o d sveta,
k o j i je i e k o n o m s k i i d u h o v n o zadovoljavao njegovo t r a g a n j e za
bezbednošću. On se osećao usamljen i nespokojan. No on je
i s t o t a k o m o g a o i n e z a v i s n o da dela i misli, da b u d e g o s p o d a r
s a m o g a sebe i da s n o s i svoj život o n a k o k a k o m o ž e — a ne
o n a k o kako su mu drugi naređivali.
M e đ u t i m , s o b z i r o m na stvarnu životnu situaciju pojedinih
r a z n i h d r u š t v e n i h klasa, t e dve v r s t e s l o b o d e s u bile n e j e d n a k e
t e ž i n e . S a m o o n a d r u š t v e n a k l a s a k o j a j e i m a l a najviše u s p e h a
iskoristila je razvitak kapitalizma za sticanje stvarnog bogatstva
i m o ć i . Zahvaljujući svojoj d e l a t n o s t i i r a c i o n a l n i m k a l k u l a c i j a m a ,
o n a j e m o g l a d a s e razvija, d a p o b e đ u j e , d a vlada i n a g o m i l a v a
bogatstvo. Združene, nova novčana aristokratija i aristokratija
p o p o r e k l u mogle s u d a uživaju p l o d o v e n o v e s l o b o d e i d a stiču
n o v o o s e ć a n j e vlasti i p o j e d i n a č n e inicijative. S d r u g e s t r a n e ,
one su morale da vladaju m a s a m a i da vode m e đ u s o b n u borbu,
t e t a k o n i njihov položaj nije bio p o š t e đ e n o s n o v n e n e s i g u r n o s t i
i n e s p o k o j s t v a . Ali, u celini uzev, pozitivno z n a č e n j e s l o b o d e bilo
je za novog k a p i t a l i s t u najvažnije. O n o se izražavalo u k u l t u r i
koja se razvila na tlu te n o v e a r i s t o k r a t i j e , u k u l t u r i r e n e s a n s e .
R e n e s a n s a je u u m e t n o s t i i u filozofiji izražavala n o v i d u h
ljudskog d o s t o j a n s t v a , volje i vlasti, ali č e s t o i o č a j a n j e i skep­
ticizam. Naglašavanje p o j e d i n a č n e a k t i v n o s t i i volje m o ž e se n a ć i
i u teološkim učenjima katoličke crkve u toku poznog srednjeg
veka. S k o l a s t i č a r i iz t o g r a z d o b l j a n i s u se b u n i l i p r o t i v a u t o ­
r i t e t a ; o n i s u p r i h v a t i l i njegovo v o d s t v o ; n o o n i s u i s t a k l i po­
zitivno z n a č e n j e slobode, čovekov u d e o u o d r e đ i v a n j u svoje sud­
b i n e , njegovu snagu, d o s t o j a n s t v o i s l o b o d u volje.
S d r u g e s t r a n e , niže k l a s e — s i r o m a š n o s t a n o v n i š t v o g r a d o v a ,
a n a r o č i t o seljaci — bile su p r i m o r a n e da p o n o v o t r a g a j u za
s l o b o d o m i da se v a t r e n o n a d a j u u o k o n č a n j e sve većeg eko­
n o m s k o g i ličnog tlačenja. O n e su i m a l e m a l o š t a da i z g u b e a
m n o g o d a dobiju. N i s u i h z a n i m a l e d o g m a t s k e t a n a n o s t i , već
o s n o v n a n a č e l a Biblije: b o g a t s t v o i p r a v d a . N j i h o v e n a d e a k t i v n o
su se ispoljile u m n o g i m p o l i t i č k i m b u n a m a i u v e r s k i m p o k r e ­
t i m a , koji s u s e odlikovali n e p o m i r l j i v i m d u h o m t i p i č n i m z a
početak hrišćanstva.
M e đ u t i m , n a š e glavno z a n i m a n j e p o s v e ć e n o j e r e a k c i j i sred­
n j e k l a s e . M a d a je d p r i n e o n j e n o j većoj n e z a v i s n o s t i i inicija­
tivi, r a z v i t a k k a p i t a l i z m a j e p r e d s t a v l j a o veliku p r e t n j u . N a po­
č e t k u š e s n a e s t o g veka p o j e d i n a c koji j e p r i p a d a o s r e d n j o j klasi
j o š nije m o g a o n o v o m s l o b o d o m da s t e k n e veliku m o ć i bez-
b e d n o s t . Više nego s n a g u i p o u z d a n j e , s l o b o d a je d o n o s i l a izo-
l o v a n o s t i ličnu b e z n a č a j n o s t . S e m toga, p o j e d i n a c j e b i o d u b o k o
o z l o j e đ e n r a s k o š j u i m o ć i b o g a t i h klasa, u k l j u č u j u ć i tu i hije­
r a r h i j u r i m s k e crkve. P r o t e s t a n t i z a m j e izrazio t a o s e ć a n j a be­
z n a č a j n o s t i i ozlojeđenosti; o n j e u n i š t i o čovekovo p o u z d a n j e
u b o ž j u b e z u s l o v n u ljubav; p o u č a v a o je č o v e k a da se s prezi­
r o m i n e p o v e r e n j e m o d n o s i p r e m a sebi i p r e m a d r u g i m a ; nači­
n i o je od čoveka s r e d s t v o a ne cilj; položio je o r u ž j e p r e d sve-
t o v n o m m o ć i i o d r e k a o s e n a č e l a d a p u k o p o s t o j a n j e n e oprav­
dava s v e t o v n u m o ć a k o o n a p r o t i v r e č i m o r a l n i m n a č e l i m a ; a
sve t o znači d a s e o n o d r e k a o e l e m e n a t a k o j i s u sačinjavali
t e m e l j j u d e j s k o - h r i š ć a n s k e t r a d i c i j e . Njegove d o k t r i n e p r u ž a l e
su p r e d s t a v u o p o j e d i n c u , b o g u i s v e t u u kojoj su se ta ose­
ć a n j a o p r a v d a l a v e r o v a n j e m d a b e z n a č a j n o s t i n e m o ć k o j e po­
j e d i n a c o s e ć a p o t i č u iz svojstva č o v e k a k a o t a k v o g i da on treba
d a o s e ć a o n a k o k a k o oseća.
T i m e s u nove religijske d o k t r i n e n e s a m o izrazile o n o š t o j e
o s e ć a o p r o s e č n i č l a n s r e d n j e k l a s e n e g o s u t a j stav, raciona-
lizujući ga i s i s t e m a t i z u j u ć i , o j a č a l e i o b o d r i l e . O n e , m e đ u t i m ,
n i s u učinile j e d i n o t o ; o n e su i p o k a z a l e k a k o da p o j e d i n a c sa­
v l a d a svoje n e s p o k o j s t v o . O n e s u g a p o u č a v a l e d a m o ž e d a nad­
v l a d a s u m n j u i n e s p o k o j s t v o a k o p o t p u n o p r i h v a t i svoju n e m o ć
i svoju r đ a v u p r i r o d u , a k o čitav svoj život s m a t r a i s p a š t a n j e m
v l a s t i t i h g r e h o v a , a k o s a m o g a s e b e d o k r a j a u n i z i i a k o se ne­
p r e s t a n o t r u d i ; u č i l e s u g a d a će, a k o s e p o t p u n o p o t č i n i , steći
ljubav božju i d a s e b a r m o ž e n a d a t i d a ć e s e n a ć i m e đ u o n i m a
k o j e j e bog o d l u č i o d a izbavi. P r o t e s t a n t i z a m j e b i o o d g o v o r n a
l j u d s k e p o t r e b e p r e s t r a š e n o g i izdvojenog p o j e d i n c a lišenog ko-
r e n a , koji se m o r a o u n o v o m svetu snaći i vezati za njega. Nova
k a r a k t e r n a s t r u k t u r a , k o j a je proizišla iz e k o n o m s k i h i društve­
n i h p r o m e n a , p o t p o m o g n u t a v e r s k i m d o k t r i n a m a , p o s t a l a je, s a
svoje s t r a n e , v a ž a n činilac p r i u o b l i č a v a n j u daljeg d r u š t v e n o g
i e k o n o m s k o g r a z v i t k a . U p r a v o o n a svojstva k o j a su bila uko-
r e n j e n a u toj k a r a k t e r n o j s t r u k t u r i — p r i n u d a na r a d , s t r a s t za
š t e d n j o m , s p r e m n o s t d a s e o d života n a č i n i o r u đ e koje ć e po­
služiti s v r h a m a j e d n e v a n l i č n e m o ć i , a s k e t i z a m i p r i n u d n o ose-
ć a n j e d u ž n o s t i — bile su k a r a k t e r n e odlike koje su u kapitali­
s t i č k o m d r u š t v u p o s t a l e p r o i z v o d n e snage i b e z k o j i h se ne
m o ž e zamisliti m o d e r n i e k o n o m s k i i d r u š t v e n i r a z v i t a k ; o n e s u
p r e d s t a v l j a l e p o s e b n e o b l i k e k o j e j e dobijala l j u d s k a energija,
u k o j i m a je p o s t a l a j e d n a od p r o i z v o d n i h s n a g a u d r u š t v e n o m
p r o c e s u . S gledišta e k o n o m s k i h p o t r e b a bilo j e k o r i s n o p o s t u p a t i
u s k l a d u sa n o v o o b r a z o v a n i m k a r a k t e r n i m c r t a m a ; takvi po­
s t u p c i zadovoljavali su i u p s i h o l o š k o m p o g l e d u p o š t o su odgo­
v a r a l i p o t r e b a m a i n e s p o k o j s t v u nove v r s t e ličnosti. Opštije ref-
č e n o : d r u š t v e n i p r o c e s , o d r e đ u j u ć i oblik života p o j e d i n c a — t o
j e s t njegove o d n o s e p r e m a d r u g i m a i p r e m a r a d u — u o b l i č u j e
njegovu k a r a k t e r n u s t r u k t u r u ; n o v e ideologije — religijske, fi­
lozofske ili p o l i t i č k e — proizlaze iz te i z m e n j e n e k a r a k t e r n e
s t r u k t u r e i o b r a ć a j u se n j o j , te je t a k o pojačavaju, zadovoljavaju
i stabilizuju; n o v o o b r a z o v a n e k a r a k t e r n e c r t e p o s t a j u , sa svoje
s t r a n e , važni činioci u d a l j e m e k o n o m s k o m razvitku, i u t i č u na
d r u š t v e n i p r o c e s . M a d a s u s e p r v o b i t n o razvile k a o r e a k c i j a n a
p r e t n j u novih e k o n o m s k i h snaga, o n e p o l a k o p o s t a j u p r o i z v o d n e
s n a g e k o j e p o d s t i č u i j a č a j u n o v i e k o n o m s k i razvitak. 5 3
 BELESKE UZ GLAVU TREĆU
1. Kad govorimo o »srednjovekovnom društvu« i »duhu srednjeg ve-
ka« nasuprot »kapitalističkom društvu«, govorimo o idealnim ti­
povima. Naravno, srednji vek se, u stvari, nije naglo završio, u
jednom trenutku, a moderno društvo rodilo u drugom. Sve eko­
nomske i društvene snage koje odlikuju m o d e r n o društvo već
su se bile razvile u srednjovekovnom društvu dvanaestog, trinaes­
tog i četrnaestog veka. U poznom srednjem veku rasla je ulo­
ga kapitala, a rasla je i oprečnost između društvenih klasa u
gradovima. Kao i uvek u istoriji, svi elementi novog društvenog
sistema već su se bili razvili u ranijem poretku koji je sme-
njen novim. No m a d a je važno da se prouči koliko je modernih
elemenata postojalo u poznom srednjem veku i koliko srednjo-
vekovnih elemenata postoji i dalje u m o d e r n o m društvu, svako
teorijsko shvatanje istorijskog procesa bilo bi nemoguće ako bi
se podvlačenjem neprekidnosti pokušale da umanje bitne razlike
između srednjovekovnog i modernog društva ili da se odbace
pojmovi kao što su »srednjovekovno društvo« i »kapitalističko
društvo« kao nenaučne konstrukcije. Takvi pokušaji, zaodenuti
naučnom objektivnošću i tačnošću, svode, u stvari, istraživanje
društva na skupljanje nebrojenih pojedinosti, te ometaju svako
razumevanje strukture društva i njene dinamike.
2. Jacob Burckhardt, Kultura renesanse u Italiji, Matica Hrvatska,
Zagreb, 1953, str. 79.
3. Nav. delo, str. 8.
4. Nav. delo, str. 79.
5. Burkhartovu glavnu tezu su neki autori potvrdili i obogatili, a
drugi odbacili. Manje-više u istom smislu je i proučavanje V.
Diltaja (Weltanschauung und Analyse des Menschen seit Renais-
sance und Reformation u Gesammelte Schriften, Teubner, Lajp-
cig, 1914) i E. Kasirera »Individuum und Cosmos in der Philo-
sophie der Renaissance«. B u r k h a r t a su međutim, drugi oštro na­
pali. J. Huicinga (J. Huizinga) je istakao (Das Problem der Renais­
sance in Wege der Kulturgeschichte, Drei Masken Verlag, Minhen,
1930, str. 89, i dalje; sr. i njegovo Herbst des Mitelalters, Drei
Masken Verlag, Minhen, 1924) da Burkhart ne vodi računa do ko­
je je mere postojala sličnost između života m a s a u Italiji i dru­
gim evropskim zemljama u toku poznog srednjeg veka; da pret­
postavlja da početak renesanse p a d a oko 1400, dok uglavnom
građa kojom se služi da potkrepi svoju tezu potiče iz petnaes­
tog ili s početka šesnaestog veka; da potcenjuje hrišćanske od­
like, a precenjuje značaj neznabožačkog elementa u renesansi;
da pretpostavlja da je individualizam bio glavna odlika renesans­
ne kulture, m a d a je bio samo jedan od mnogih. Međutim, Hui­
cinga ističe da srednjem veku nije nedostajala individualnost u
72
onoj meri u kojoj to Burkhart pretpostavlja, te da je, stoga,
njegov način protivstavljanja srednjeg veka i renesanse netačan;
da je renesansa ostala odana autoritetu kao što je to bio i sred­
nji vek; da srednji vek nije bio tako neprijateljski raspoložen
p r e m a svetovnom zadovoljstvu a da renesansa nije bila tako
optimistična koliko je Burkhart pretpostavljao; da od stava mo­
dernog čoveka — naime od njegova stremljenja ka ličnim usavr­
šavanjima i razvitku individualnosti — u renesansi nije postojalo
ništa drugo sem zametaka; da su već u trinaestom veku tru­
b a d u r i razvili ideju o plemenitosti srca, a da, međutim, rene­
sansa nije prekinula sa srednjovekovnim pojmom o ličnoj vred-
nosti i služenju nekome ko je po društvenoj hijerarhiji viši.
Izgleda mi, međutim, da ova obrazloženja, čak i ako su u
pojedinostima tačna, ne pobijaju Burkhartovu glavnu tezu. Hui­
cinga se pri obrazlaganju, drži, u stvari, ovog načela: B u r k h a r t
greši zbog toga što su neke pojave koje on pripisuje renesansi po­
stojale već u poznom srednjem veku u zapadnoj i srednjoj Ev­
ropi, dok su se druge javile tek po završetku renesansnog raz­
doblja. To isto obrazloženje koristilo se i protiv svih shvatanja
koja srednjovekovno feudalno društvo suprotstavljaju modernom
kapitalističkom. Ono što je gore rečeno o tom obrazloženju važi
i za kritiku Burkharta. Burkhart je shvatio suštinsku razliku iz­
m e đ u srednjovekovne i moderne kulture. On je, možda, odviše
upotrebljavao »renesansu« i »srednji vek« kao idealne tipove i
govorio o kvantitivnim razlikama kao o kvalitativnima; čini mi
se, ipak, da je on bio u stanju da jasno uoči posebne odlike
i dinamiku onih strujanja koja će u toku evropske istorije od
kvantitativnih preći u kvalitativne. O čitavom ovom problemu
sr. i odličnu studiju Čarlsa E. Trinkhauza (Charles E. Trinkhaus)
Plemići nemaštine (Adversity's Noblemen), Columbia Universitv
Press, Njujork, 1940, koja konstruktivno kritikuje Burkhartovo
delo, analizirajući poglede italijanskih humanista o problemu
sreće u životu. S obzirom na probleme o kojima se u ovoj knjizi
raspravlja, posebno su značajne njegove primedbe o nesigurnosti,
pomirenosti i očajanju kao posledicama sve veće konkurentske
borbe ljudi za vlastiti napredak (str. 18).
6. Sr. Huicinga, str. 159.
7. Sr. Diltajevu analizu Petrarke (nav. delo, str. 19, i dalje) i Trink-
hauzove Plemiće nemaštine.
8. Nav. delo, str. 84.
9. Sr. Maks Veber (Max Weber), Protestantska etika i duh kapita­
lizma (The Protestant Ethic and the Špirit of Capitalism), Allen
and Unvvin, London, 1930, str. 65.
10. Sr. Ernst Trelč (Ernst Troeltsch), Renaissance und Reformation,
Vol. IV, Gesammelte Schriften, Tibingen, 1923.
73
11. Izlaganje ekonomske istorije poznog srednjeg veka i razdoblja
reformacije uglavnom se zasniva na:
Lampreht (Lamprecht), Zum Verst'dndnis der wirtschaftlichen und
sozialen Wandlungen in Deutschland vom 14. zum 16. Jahrhun-
dert, Akademische Verlagsbuchhandlung J. C. B. Mohr, Ztsch.
fur Sozial- u n d VVirtschaftsgeschichte, Frajburg U. B. i Lajpcig,
1893.
Erenberg (Ehrenberg), Das Zeitalter der Fugger, G. Fischer, Jena,
1896.
Zombart (Sombart), Der Moderne Kapitalismus, 1921, 1928.
Fon Belov (von Belovv), Probleme der Wirtschaftsgeschichte, Mohr,
Tibingen, 1920.
Kulišer (Kulisher), Allgemeine Wirtschaftsgeschichte des Mittelal-
ters und der Neuzeit, Druck u n d Verlag von R. Oldenbourg, Min-
hen i Berlin, 1928.
Andreas (Andreas), Deutschland vor der Reformation, Deutsche
Verlags-Anstalt, Stutgart i Berlin, 1932.
Veber (Weber), Protestantska etika i duh kapitalizma (The Protes­
tant Ethic and the Špirit of Capitalism), Allen and Umvin, Lon­
don, 1930.
Šapiro (Shapiro), Društvena reforma i reformacija (Social Re-
form and the Reformation), Thesis, Columbia Universitv, 1909.
Paskal (Pascal), Društvena osnova nemačke reformacije, Martin
Luter i njegovo doba (The Social Basis of the German Reforma­
tion, Martin Luther and his Times), London, 1933.
Toni (Tawney), Religija i nastanak kapitalizma (Religion and the
Rise of Capitalism), John Murray, London, 1926.
Brentano (Brentano), Der wirtschaftende Mensch in der Ge-
schichte, Meiner, Lajpcig, 1923.
Kraus (Kraus), Scholastic, Puritanismus und Kapitalismus, Dun-
ker und Humbolt, Minhen, 1930.
12. Sr. literaturu o ovom problemu koju navodi J. Kulišer, nav.
delo, str. 192, i dalje.
13. Toni, nav. delo, str. 28.
14. Nav. delo, str. 31, i dalje.
15. Sr. Lampreht, nav. delo, str. 207; Andreas, nav. delo, str. 303.
16. Šapiro, nav. delo, str. 59.
17. Dela Martina Lutera (Works of Martin Luther), A. J. Holman
Company, Filadelfija, Vol. IV, str. 34.
18. Šapiro, nav. delo, str. 54, 55.
19. Lampreht, nav. delo, str. 200.
20. Po navodu šapiroa, nav. delo. str. 21, 22.
21. Toni, nav delo, str. 86.
74
22. Sr. ovaj problem konkurencije s delom M. Midove (M. Mead)
Kooperacija i konkurencija medu primitivnim narodima (Coope-
ration and Competition among Primitive Peoples), McGraw-Hill,
London, 1937; L. K. Frank (L. K. Frank), Cena konkurencije
(The Cost of Competition), u »Plan Age«, Vol. VI, novembar—de­
cembar 1940.
23. Ovde se uglavnom držim R. Zebergove (R. Seeberg) Lehrbuch
der Dogmengeschichte, Deutsche Verlagsbuchhandlung, Lajpcig,
Vol. I I I . 1930; Vol. IV, 1, 1933; Vol. IV, 2, 1920; i B. Bartma-
nove: (B. Bartmann) Lehrbuch der Dogmatik, Herder, Frajburg,
1911.
24. On o tom govori: »Otud predestinovana stvorenja moraju stremi­
ti dobrim delima i molitvi; jer se tim sredstvima predestinacija
najpouzdanije i s p u n j a v a . . . te stoga stvorenja mogu predestina­
ciji pomoći, ali je ne mogu omesti«. The Summa Theologica of
St. Thomas Aquinas (Summa theologica Tome Akvinskog), u
doslovnom prevodu očeva engleskog dominikanskog reda; drugo
i izmenjeno izdanje, Burns Oates VVashbourne, Ltd., London,
1929, I deo, Q. 23, Art. 8.
25. Sr. Summa contra Gentiles, Vol. I I I , glave 73, 85. 159.
26. R. Zeberg, nav. delo, str. 766.
27. Sr. B. Bartman, nav. delo, str. 468.
28. Nav. delo, str. 624.
29. Izgleda da praksa i teorija indulgencije predstavljaju veoma do­
b a r primer za uticaj kapitalizma. Novo osećanje važnosti novca
i duh novog kapitalističkog mišljenja izraženi su ne samo u ideji
da se čovek može iskupiti od kazne već i u teoriji indulgencije
koju je Klemens VI formulisao 1343. godine. Klemens VI veli da
je papi poveren neograničen broj zasluga koje su stekli Hristos
i sveci, te on može delove tog blaga da razdeli vernicima (vidi R.
Zeberg, nav. delo, str. 621). Ovde nailazimo na pojam o papi kao
monopolisti koji poseduje ogroman moralni kapital i koristi se
njime radi finansijske dobiti — radi moralne dobiti svojih »ku­
paca«.
30. Moram da zahvalim Čarlsu Trinkhauzu što mi je pomogao da
bolje uočim važnost mistične i propovedne literature i što mi je
dao više predloga, koje u ovom odeljku pominjem.
31. Martin Luter, Vorlesung tiber der Romebrief, glava I, i. (Ovo je
moj prevod, pošto engleski prevod ne postoji).
32. Nav. delo, glava I, i.
33. Martin Luter, Robovanje volje. Prevod Henrija Koula. M. A. B.
E e r d m a n s Publishing Co., Grand Rapids, Mičigen, 1931, str. 74. —
Navod iz Starog zaveta dat je u prevodu Đura Daničića. — Prim.
prev.
75
34. Nav. delo, str. 79. Ova dihotomija — potčinjavanje višim moćima, 44. Sr. Džordžija Harknes (Georgia Harkness), Džon Kalvin, čovek i
a gospodarenje nižima — svojstvena je, kao što ćemo kasnije vi- njegova etika (John Calvin. The Man and His Ethics), Henry Holt
deti, stavu autoritarnog karaktera. a n d Co., Njujork, 1931, str. 151, i dalje.
45. Sr. F. Borkenau (F. Borkenau), Der Vbergang vom feudalen zu
35. Sr. »Sermo de duplici insitia« (Luthers Werke, vajmarsko izdanje,
biirgerlichen Weltbild, Alcan, Pariz, 1934, str. 156, i dalje.
knjiga I I ) .
46. Nav. delo, knjiga I I I , glava 21, 5.
36. Rdmebrief, 13, I.
47. Nav. delo, knjiga I I I , glava 2, 41.
37. »Protiv pljačkaških i ubilačkih seljačkih hordi« (1525) Bela Mar-
48. Nav. delo, knjiga I I I , glava 7, 3.
tina Lutera (Works of Martin Luther), prevod C. M. Džejkobsa
(C. M. Jacobs), A. T. Holman Companv, Filadelfija, 1931. knj. X. 49. Ovome je Maks Veber u svom delu posvetio posebnu pažnju kao
IV, str. 411. Sr. H. Markuzeovu (H. Marcuse) raspravu o Lutero- važnoj sponi između Kalvinove doktrine i duha kapitalizma.
vu stavu p r e m a slobodi u Authoritat und Familie, F. Alcan, Pariz, 50. Sr. Renalfovu (Ranulf) studiju Moral Indignation and Middle Class
1926. Psychology (Moralno ogorčenje i psihologija srednje klase), koja
38. Načela hrišćanske religije (Institutes of the Christian Religion) je značajan prilog tezi da je moralno ogorčenje osobina tipična za
Johana Kalvina; prevod Džona Alena, Presbvterian Board of Chris­ srednju klasu, naročito za nižu srednju klasu.
tian Education, Filadelfija, 1928, knjiga I I I , glava IX, 1. 51. Sr. Maks Veber, nav. delo, str. 102; Toni, nav. delo, str. 190; Re-
nalf, nav. delo, str. 66, i dalje.
39. Nav. delo, knjiga I I I , glava I I , 23.
52. Frojd je uvideo da se čovek neprijateljski odnosi p r e m a samome
40. Nav. delo, knjiga I I I . glava 7, 1. Prevod rečenice »Jer kao š t o . . . « sebi, i to neprijateljstvo obuhvaćeno je onim što on naziva su-
je moj, s latinskog originala Johhanes Calvini Institutio Christia- per-egom. On je uvideo i da je super-ego prvobitno predstavljao
nae Religionis, Editionem curavit A. Tholuk, Berolini, 1835, Par. internalizaciju nekog spoljašnjeg, opasnog autoriteta. Ali on nije
1, p. 445. Razlog ove izmene je to što Alenov prevod neznatno razlikovao spontane ideale koji sačinjavaju deo ličnog ja i interna-
menja original, težeći da ublaži krutost Kalvinove misli. Alen tu lizovana naređenja koja vladaju ličnim j a . . . Stanovište koje se
rečenicu prevodi ovako: »Jer kao što popuštanje sklonostima naj­ ovde iznosi pretresano je podrobnije u mojoj studiji o psiholo­
uspješnije dovodi ljude do propasti, tako je jedini bezbedan p u t giji autoriteta (Authoritat und Familie, prir. M. Horkheimer, Alcan,
ne oslanjati se na svoje znanje ni na volju, već samo ići za Bo­ Pariz, 1934; v. 1. svezak ovog izdanja). Karen Horni je istakla u
gom«. Međutim, latinski sibi ipsis obtemperant ne znači »slediti Novim putevima u psihoanalizi da je zahtevima super-ega svoj­
vlastitim sklonostima« već »poslušati sebe«. Zabrana da čovek ide stvena prinuda.
za svojim sklonostima liči pomalo na kantovsku etiku, p r e m a ko­ 53. U Dodatku se podrobnije pretresa uzajamno delovanje društveno-
joj čovek treba da potisne svoje prirodne sklonosti i da se, na -ekonomskih, ideoloških i psiholoških činilaca.
taj način, drži naloga svoje savesti. S druge strane, zabrana da
čovek sebe sluša jeste poricanje njegove autonomije. Ista t a n a n a
p r o m e n a značenja postiže se prevođenjem ita unicus est salutis
portis nihil nec sapere, nec velle per se ipsum k a o »ne oslanjati
se na svoje znanje ni na volju«. Mada formulacija iz originala
neposredno protivreči načelu filozofije prosvećenosti — sapere
aude (usudi se da saznaš) — Alenov prevod upozorava čoveka
jedino na to da se ne oslanja na vlastito znanje, a to upozorenje
daleko manje protivreči modernoj misli. Ta odstupanja prevoda
od originala pominjem zato što su lep p r i m e r za činjenicu da se
duh jednog a u t o r a upravo prevođenjem »modernizuje« i boji —
izvesno, i nenamerno.
41. Nav. delo, knjiga I I I , glava 7, 2.
42. Nav. delo, knjiga I I I , glava 14, 11.
43. Sr. J. Kulišer, nav. delo, str. 249.

76 77

IV Dva vida slobode
za modernog čoveka
P r e t h o d n a glava bila j e p o s v e ć e n a analizi p s i h o l o š k o g z n a č e n j a
glavnih p r o t e s t a n t s k i h d o k t r i n a . O n a j e p o k a z a l a d a s u n o v e
v e r s k e d o k t r i n e bile odgovor n a p s i h i č k e p o t r e b e p r o u z r o k o v a n e
p a d o m s r e d n j o v e k o v n o g d r u š t v e n o g s i s t e m a i p o č e c i m a kapita­
lizma. Ta analiza u s r e d s r e d i l a se na p r o b l e m s l o b o d e u n j e n o m
d v o s t r u k o m značenju; kada je sloboda od tradicionalnih spona
s r e d n j o v e k o v n o g d r u š t v a p o j e d i n c u d a l a n o v o o s e ć a n j e nezavi­
s n o s t i , o n a mu je u isti m a h ulila o s e ć a n j e u s a m l j e n o s t i i izdvo­
j e n o s t i , i s p u n i l a ga s u m n j o m i n e s p o k o j s t v o m i n a g n a l a ga na
n o v o p o t č i n j a v a n j e i na p r i n u d n u i i r a c i o n a l n u a k t i v n o s t .
Želim u o v o m poglavlju da p o k a ž e m da je dalji razvoj kapita­
lističkog d r u š t v a delovao na ličnost u i s t o m o n o m s m i s l u u k o m e
je p o č e o da deluje u d o b a r e f o r m a c i j e .
P r o t e s t a n t s k e d o k t r i n e p s i h o l o š k i s u p r i p r e m i l e čoveka z a u l o g u
k o j u će o d i g r a t i u n o v o m i n d u s t r i j s k o m s i s t e m u . Taj s i s t e m
— p r a k s a i d u h koji je iz n j e p o t e k a o , z a d i r u ć i u svaki vid
života — u o b l i č i o je čitavu čovekovu ličnost i n a g l a s i o protiv-
r e č n o s t i o k o j i m a s m o raspravljali u p r e t h o d n o m poglavlju: razvio
je p o j e d i n c a , a u č i n i o ga b e s p o m o ć n i m ; p o v e ć a o je slobodu, a
stvorio j e n o v e zavisne o d n o s e . M i n e p o k u š a v a m o d a o p i š e m o
delovanje k a p i t a l i z m a n a č i t a v u k a r a k t e r n u s t r u k t u r u čoveka,
p o š t o s m o s e u s r e d s r e d i l i s a m o n a j e d a n vid njegovog o p š t e g
p r o b l e m a : n a d i j a l e k t i č k u p r i r o d u p r o c e s a o s l o b a đ a n j a . Cilj ć e
n a m biti da pokažemo da s t r u k t u r a m o d e r n o g društva deluje
na čoveka d v o j a k o : on p o s t a j e nezavisniji, s a m o p o u z d a n i j i i kri­
tičniji, a p o s t a j e i izdvojeniji, u s a m l j e n i j i i z a s t r a š e n i j i . Razu­
m e v a n j e čitavog p r o b l e m a s l o b o d e zavisi od s p o s o b n o s t i sagle­
d a v a n j a o b e j u s t r a n a tog p r o c e s a , n e gubeći i z v i d a j e d n u s t r a n u
d o k se t r a g a za d r u g o m .
T e š k o ć a k o j a s e p r i t o m javlja n a s t a j e o t u d a š t o m i o b i č n o
r a z m i š l j a m o n e d i j a l e k t i č k i i š t o s m o skloni da p o s u m n j a m o u
m o g u ć n o s t p r o i z l a ž e n j a dveju p r o t i v r e č n i h težnji i z j e d n o g i s t o g
78
u z r o k a , š t a v i š e , ljudi t e š k o s h v a t a j u n e g a t i v n u s t r a n u slobode,
b r e m e k o j i m o n a o p t e r e ć u j e čoveka — n a r o č i t o o n i koji s u n a
n j e n o j s t r a n i . Bilo j e p r i r o d n o d a čovek — z a t o š t o s e t o k o m
b o r b e z a s l o b o d u u m o d e r n o j istoriji p a ž n j a u s r e d s r e đ i v a l a n a
savlađivanje starih o b l i k a a u t o r i t e t a i o g r a n i č e n j a — o s e ć a da
stiče veću s l o b o d u u k o l i k o više o t k l a n j a t a t r a d i c i o n a l n a ogra­
n i č e n j a . M a d a s e čovek o t a r a s i o s t a r i h n e p r i j a t e l j a slobode, n a m a
n e p o l a z i z a r u k o m d a dovoljno s h v a t i m o p o j a v u novih, drukči­
j i h n e p r i j a t e l j a , n e p r i j a t e l j a koji u s u š t i n i n i s u spoljašnja ogra­
n i č e n j a već u n u t r a š n j i činioci koji s p r e č a v a j u p u n o o s t v a r i v a n j e
s l o b o d e ličnosti. V e r u j e m o , n a p r i m e r , d a s l o b o d a b o g o s l u ž e n j a
p r e d s t a v l j a j e d n u o d k o n a č n i h p o b e d a slobode. M a d a j e t o po-
b e d a n a d o n i m s i l a m a Crkve i Države k o j e čoveku n i s u dopu­
š t a l e d a služi b o g u p r e m a vlastitoj savesti, m i n e s h v a t a m o
d o v o l j n o da je m o d e r n i p o j e d i n a c u velikoj m e r i izgubio unu­
t r a š n j u s p o s o b n o s t da v e r u j e u bilo š t a što se ne da d o k a z a t i
m e t o d i m a p r i r o d n i h n a u k a . Ili, d a u z m e m o d r u g i p r i m e r , m i ose-
ć a m o da je s l o b o d a g o v o r a p o s l e d n j i k o r a k u p o b e d n i č k o m na­
s t u p a n j u slobode. M a d a s l o b o d a govora p r e d s t a v l j a z n a č a j n u po-
b e d u u b o r b i p r o t i v starih ograničenja, mi z a b o r a v l j a m o da je
m o d e r n i čovek u p o l o ž a j u u k o m e m n o g o š t o š t a š t o »on« misli
i govori j e s t e o n o š t o govore i m i s l e drugi, da on nije s t e k a o
s p o s o b n o s t da r a z m i š l j a o r i g i n a l n o — to j e s t za sebe — a je­
d i n o s e t i m e o s m i š l j a v a njegov z a h t e v d a m u n i k o n e r e m e t i
i z r a ž a v a n j e misli. O p e t , p o n o s n i s m o š t o se čovek o s l o b o d i o spo-
l j a š n j i h a u t o r i t e t a , k o j i m u n a r e đ u j u š t a d a čini a š t a n e . M i
zanemarujemo ulogu anonimnih autoriteta, kao što su javno
m n e n j e i »zdrav r a z u m « , k o j i m a t o l i k u m o ć d a j u n a š a d u b o k a
s p r e m n o s t za prilagođavanjem o n o m e što se od nas očekuje i
naše podjednako duboko strahovanje da ne b u d e m o drukčiji od
o s t a l i h . D r u g i m r e c i m a , o p č i n j a v a n a s sve veće o s l o b o đ e n j e o d
sila izvan n a s , a slepi s m o za č i n j e n i c u o p o s t o j a n j u unutrašnjih
o g r a n i č e n j a , p r i n u d a i s t r a h o v a n j a koji teže da p o t k o p a j u zna­
čenje p o b e d a š t o i h j e s l o b o d a z a d o b i l a n a d svojim tradicio­
n a l n i m n e p r i j a t e l j i m a . Mi s m o , stoga, skloni mišljenju da se pro­
b l e m s l o b o d e sastoji isključivo u t o m e da se s t e k n e j o š više
o n a k v e s l o b o d e k a k v u s m o stekli t o k o m m o d e r n e istorije i vero-
v a n j u d a j e p o t r e b n o j e d i n o d a b r a n i m o s l o b o d u o d o n i h sila
koje takvu slobodu odriču. Mada se svako zadobijeno pravo
m o r a v e o m a s r č a n o b r a n i t i , m i z a b o r a v l j a m o d a p r o b l e m slo­
b o d e n i j e s a m o k v a n t i t a t i v a n već i k v a l i t a t i v a n ; d a m i m o r a m o
79
ne s a m o da o č u v a m o i u v e ć a m o t r a d i c i o n a l n u s l o b o d u već i da
steknemo novu slobodu koja bi n a m omogućila da ostvarimo
svoje lično ja, da s t e k n e m o v e r u u to lično ja i u život.
Svako kritičko procenjivanje dejstva koje je industrijski sistem
i m a o n a o v a k v u u n u t r a š n j u s l o b o d u m o r a p o ć i o d činjenice d a
j e z a r a z v i t a k l j u d s k e ličnosti k a p i t a l i z a m z n a č i o o g r o m a n na­
p r e d a k . O d i s t a , svako k r i t i č k o ocenjivanje m o d e r n o g d r u š t v a k o j e
z a n e m a r u j e ovu s t r a n u m e d a l j e m o r a n a m s e č i n i t i d a vodi po­
reklo od iracionalnog r o m a n t i z m a i možemo ga sumnjičiti da ne
k r i t i k u j e k a p i t a l i z a m r a d i n a p r e t k a već r a d i r u š e n j a najvažnijih
čovekovih d o s t i g n u ć a u m o d e r n o j istoriji.
Oslobađajući čoveka mentalno, društveno i politički, kapita­
lizam j e n a s t a v i o o n o š t o j e p r o t e s t a n t i z a m z a p o č e o o s l o b a đ a ­
j u ć i g a d u h o v n o . E k o n o m s k a s l o b o d a bila j e o s n o v a tog razvoja,
a s r e d n j a k l a s a njegov z a t o č n i k . P o j e d i n a c n i j e više b i o v e z a n
u t v r đ e n i m d r u š t v e n i m s i s t e m o m z a s n o v a n i m n a tradiciji, k o j i j e
o s t a v l j a o r e l a t i v n o m a l o m e s t a z a lično n a p r e d o v a n j e izvan t r a ­
d i c i o n a l n i h g r a n i c a . D o p u š t a l o se i očekivalo da on u u s p e š n o m
o s t v a r i v a n j u ličnih e k o n o m s k i h d o b i t i d o s p e d o n d e d o k l e g a do­
v e d u marljivost, inteligencija, h r a b r o s t , štedljivost, ili sreća. O n
j e i m a o izgleda n a u s p e h , izlagao s e o p a s n o s t i d a izgubi i b u d e
j e d a n o d m r t v i h ili r a n j e n i h u ž e s t o k o j e k o n o m s k o j bici s v a k o g
p r o t i v svakoga. U f e u d a l n o m s i s t e m u g r a n i c e p o j e d i n č e v e ži­
v o t n e e k s p a n z i j e bile s u o d r e đ e n e j o š p r e njegova r o đ e n j a ; ali
u k a p i t a l i s t i č k o m s i s t e m u p o j e d i n a c , n a r o č i t o p r i p a d n i k sred­
n j e klase, i m a o je p r i l i k e — u p r k o s m n o g i m o g r a n i č e n j i m a —
d a u s p e zahvaljujući v l a s t i t i m o d l i k a m a i p o s t u p c i m a . O n j e
p r e d s o b o m video cilj k o m e j e m o g a o d a s t r e m i , a č e s t o m u
se p r u ž a l a p o v o l j n a p r i l i k a i da ga d o s t i g n e . N a u č i o je da se
u z d a u sebe, da d o n o s i o d g o v o r n e o d l u k e , da n a p u š t a i o n e
p r e d r a s u d e k o j e su ga u m i r i v a l e i o n e k o j e su ga z a s t r a š i v a l e .
Čovek s e sve više o s l o b a đ a o r o b o v a n j a p r i r o d i ; o v l a d a o j e pri­
r o d n i m s n a g a m a do s t u p n j a n e č u v e n o g i n e s l u ć e n o g u r a n i j o j
istoriji. Ljudi s u p o s t a l i j e d n a k i ; s t a l e š k e i v e r s k e razlike, n e k a d
p r i r o d n e granice koje su sprečavale sjedinjavanje ljudske rase,
iščezle su a l j u d i su n a u č i l i da j e d n i u d r u g i m a vide l j u d s k a
b i ć a . Svet se sve više o s l o b a đ a o e l e m e n a t a k o j i su ga o b m a n j i ­
vali; čovek j e p o č e o d a gleda n a sebe o b j e k t i v n o , z a v a r a v a j u ć i
se sve m a n j e i m a n j e . S l o b o d a se razvijala i u p o l i t i č k o m p o g l e d u .
Zahvaljujući s v o m e k o n o m s k o m položaju, s r e d n j a k l a s a j e m o g l a
— t o k o m svog n a s t a j a n j a — da osvoji p o l i t i č k u m o ć , a ta novo-
80
z a d o b i j e n a p o l i t i č k a m o ć p r u ž a l a j o j j e sve više m o g u ć n o s t i z a
e k o n o m s k i n a p r e d a k . Velike revolucije u E n g l e s k o j i F r a n c u s k o j ,
k a o i b o r b a za n e z a v i s n o s t u Americi j e s u p r e k r e t n i c e k o j e obe-
ležavaju t a j r a z v i t a k . V r h u n a c evolucije s l o b o d e u p o l i t i č k o j sferi
b i l o j e o s t v a r e n j e d e m o k r a t s k e države, z a s n o v a n e n a n a č e l u je­
d n a k o s t i svih ljudi i j e d n a k o m p r a v u svakog da u č e s t v u j e u u p r a v ­
ljanju državom p r e k o predstavnika koje s a m bira. Pretpostavljalo
s e d a j e svak u s t a n j u d a p o s t u p a p r e m a svom v l a s t i t o m inte­
r e s u , i m a j u ć i i s t o v r e m e n o u vidu o p š t e b l a g o s t a n j e nacije,
i J e d n o m r e č j u , k a p i t a l i z a m nije s a m o o s l o b o d i o č o v e k a tradi­
c i o n a l n i h s p o n a već i silno d o p r i n e o p o v e ć a n j u pozitivne slo­
b o d e , r a z v i t k u a k t i v n o g , kritičkog, o d g o v o r n o g ličnog j a .
M e đ u t i m , t o j e b i o j e d a n n a č i n delovanja k a p i t a l i z m a n a p r o c e s
sve većeg o s l o b a đ a n j a ; k a p i t a l i z a m je u isti m a h p r o u z r o k o v a o
i v e ć u u s a m l j e n o s t i izdvojenost p o j e d i n c a , i i s p u n j a v a o ga ose-
ćanjem beznačajnosti i nemoći.
Prvi činilac k o j i o v d e t r e b a p o m e n u t i j e s t e j e d n a o d o p š t i h
k a r a k t e r i s t i k a k a p i t a l i s t i č k e e k o n o m i k e : načelo o individualistič-
koj delatnosti. Za razliku od srednjovekovnog feudalnog sistema,
u k o m e je svak i m a o u t v r đ e n o m e s t o u j e d n o m u r e đ e n o m i
j a s n o m d r u š t v e n o m s i s t e m u , u k a p i t a l i s t i č k o j e k o n o m i c i poje­
d i n a c j e s t a o n a svoje noge. Isključivo j e njegova s t v a r bila š t a
r a d i , k a k o r a d i , d a l i i m a u s p e h a ili n e . Očigledno j e d a j e t o
n a č e l o p o d s t a k l o p r o c e s individualizacije i o n o se u v e k p o m i n j e
k a o v a ž n a p o j e d i n o s t u m o d e r n o j k u l t u r i . N o t o n a č e l o , podsti-
č u ć i »oslobođenje od«, p o m o g l o j e d a s e p r e k i n u sve u z a j a m n e
veze p o j e d i n a c a , izolujući i odvajajući p o j e d i n c a od njegovih bliž­
n j i h . Taj r a z v i t a k p r i p r e m i l a su u č e n j a r e f o r m a c i j e . U k a t o l i č k o j
c r k v i o d n o s p o j e d i n c a p r e m a b o g u zasnivao s e n a p r i p a d n o s t i
c r k v i . Crkva je bila s p o n a i z m e đ u njega i boga, te je t a k o ogra­
n i č a v a l a njegovu i n d i v i d u a l n o s t , ali mu je i d o p u š t a l a da se s u o č i
s a b o g o m k a o i n t e g r a l n i deo j e d n e g r u p e . P r o t e s t a n t i z a m j e na-
t e r a o p o j e d i n c a da se s a m suoči sa b o g o m . U L u t e r o v o m smislu,
v e r a je bila p o t p u n o s u b j e k t i v n i doživljaj, a i u K a l v i n a je čo-
v e k o v o u v e r e n j e d a ć e b i t i s p a š e n i m a l o isto t o svojstvo su­
b j e k t i v n o s t i . P o j e d i n a c koji se s a m s u o č a v a o s b o ž j o m m o ć i m o ­
r a o se osećati s a t r v e n i t r a ž i t i s p a s e n j e u p o t p u n o m potčinja-
v a n j u . U p s i h o l o š k o m pogledu, taj d u h o v n i i n d i v i d u a l i z a m ne
r a z l i k u j e se m n o g o od e k o n o m s k o g i n d i v i d u a l i z m a . I u j e d n o m
i u d r u g o m slučaju p o j e d i n a c je p o t p u n o s a m i u svojoj izolo-
v a n o s t i suočava s e s a v i š o m moći, bilo d a j e t o m o ć boga, kon-
81
 k u r e n a t a ili bezličnih e k o n o m s k i h snaga. Individualistički odnos
prema bogu bio je psihološka priprema za individualistički karak­
ter čovekovih svetovnih delatnosti.
M a d a j e individualistički k a r a k t e r tog e k o n o m s k o g s i s t e m a ne­
s p o r n a činjenica i m a d a se j e d i n o m o ž e s u m n j a t i u dejstvo koje
t a j e k o n o m s k i i n d i v i d u a l i z a m i m a n a u v e ć a n j e u s a m l j e n o s t i po­
jedinca, o n o o čemu ćemo sada raspravljati protivreči nekim
najrasprostranjenijim konvencionalnim pojmovima o kapitalizmu.
Ti p o j m o v i p r e t p o s t a v l j a j u da je u m o d e r n o m d r u š t v u čovek po­
s t a o s r e d i š t e i s v r h a čitave d e l a t n o s t i , da on sve čini r a d i sebe,
da su n a č e l a lične k o r i s t i i e g o i z m a s v e m o ć n e motivacije ljud­
ske d e l a t n o s t i . I z o n o g što s m o r e k l i n a p o č e t k u glave sledi
d a v e r u j e m o d a j e t o d o n e k l e t a č n o . Z a p o s l j e d n j i h č e t i r i sto­
t i n e g o d i n a čovek je m n o g o u č i n i o za sebe, za svoje v l a s t i t e ci­
ljeve. Pa i p a k , m n o g i ciljevi n i s u bili njegovi, i a k o se n j e m u či­
nilo d a jesu, a k o p o d »njim« n e r a z u m e m o » r a d n i k a « , »manu-
f a k t u r i s t u « već k o n k r e t n o l j u d s k o biće, s a s v i m njegovim emo­
c i o n a l n i m , i n t e l e k t u a l n i m i č u l n i m m o g u ć n o s t i m a . P o r e d potvr­
đ i v a n j a ličnosti p o j e d i n c a , k a p i t a l i z a m je doveo i do s a m o p o r i -
c a n j a i a s k e t i z m a , koji su se n e p o s r e d n o nadovezivali i na p r o ­
testantski duh.
D a b i s m o o b j a s n i l i ovu tezu, m o r a m o n a j p r e p o m e n u t i činje­
n i c u k o j u s m o već izložili u p r e t h o d n o m poglavlju. U srednjo­
v e k o v n o m s i s t e m u k a p i t a l je b i o čovekov sluga, a u m o d e r n o m
s i s t e m u p o s t a o je njegov g o s p o d a r . U s r e d n j o v e k o v n o m s v e t u eko­
n o m s k a d e l a t n o s t b i l a j e s r e d s t v o z a j e d a n cilj; taj cilj b i o j e
s a m i život, ili — k a k o ga je k a t o l i č k a c r k v a r a z u m e v a l a — du­
h o v n o s p a s e n j e čovekovo. E k o n o m s k a d e l a t n o s t j e n u ž n a , p a č a k
i b o g a t s t v a m o g u da p o s l u ž e u b o ž j e svrhe, ali svekolika spolja-
šnja d e l a t n o s t z n a č a j n a j e i d o s t o j a n s t v e n a s a m o d o k p o m a ž e
o s t v a r i v a n j u životnih ciljeva. E k o n o m s k a d e l a t n o s t r a d i nje s a m e
i želja za d o b i t k o m r a d i d o b i t k a bile su za s r e d n j o v e k o v n o g mi­
slioca isto t o l i k o i r a c i o n a l n e k o l i k o j e n j i h o v o o d s u s t v o iracio­
n a l n o z a m o d e r n o g mislioca.
E k o n o m s k a d e l a t n o s t , u s p e h , m a t e r i j a l n i d o b i c i p o s t a j u u ka­
p i t a l i z m u ciljevi p o sebi. č o v e k o v a s u d b i n a p o s t a j e d o p r i n o s raz­
v i t k u e k o n o m s k o g s i s t e m a , n a g o m i l a v a n j e k a p i t a l a k a o takvo, a
n e r a d i čovekove s r e ć e ili s p a s e n j a . Čovek j e p o s t a o z u b a c n a
t o č k u o g r o m n e e k o n o m s k e m a š i n e — važan a k o j e i m a o m n o g o
k a p i t a l a , n e v a ž a n a k o g a nije i m a o — ali u v e k z u b a c k o j i t r e b a
da služi n e č e m š t o se nalazi izvan njega. M a d a L u t e r i Kalvin
82
n i k a k o n i s u n a m e r a v a l i d a o d o b r e t a k v u v r h o v n u vlast e k o n o m ­
s k e d e l a t n o s t i , p r o t e s t a n t i z a m je, u stvari, p r i p r e m i o č o v e k a da
svoje lično ja p o t č i n i v a n l j u d s k i m ciljevima. Ali l o m e ć i čove-
k o v u d u h o v n u k i č m u , njegovo o s e ć a n j e d o s t o j a n s t v a i p o n o s a ,
u č e ć i g a d a d e l a t n o s t m o r a d a p o m a ž e o s t v a r i v a n j u ciljeva izvan
njega, oni s u s v o j i m t e o l o š k i m u č e n j e m položili t e m e l j t o m
razvitku.
K a o š t o s m o videli u p r e t h o d n o m poglavlju, j e d n a o d glavnih
t a č a k a u L u t e r o v i m u č e n j i m a bilo je naglašavanje r đ a v o s t i čo­
v e k o v e p r i r o d e , b e s k o r i s n o s t i njegove volje i njegova t r u d a . Kal­
v i n je p o d j e d n a k o n a g l a š a v a o čovekovu g r e š n o s t , i u s r e d i š t e
čitavog svog s i s t e m a p o s t a v i o i d e j u d a čovek m o r a d o k r a j n o s t i
d a s e ponižava. I , štaviše, d a čovek n i p o š t o n e o d r e đ u j e s v r h u
svoga života, već j e o n a isključivo o d r e đ e n a b o ž j o m slavom.
T a k o su Luter i Kalvin psihološki pripremili čoveka da b u d e
o n a k a v k a k o j e z a h t e v a l o m o d e r n o d r u š t v o : čovek koji oseća
b e z n a č a j n o s t ličnog ja i koji je gotov da svoj život p o d r e d i isklju­
čivo o n i m ciljevima koji n i s u njegovi. Čim je čovek b i o gotov
d a p o s t a n e p u k o s r e d s t v o slave j e d n o g b o g a koji nije predstav­
ljao n i p r a v d u n i ljubav, o n j e b i o dovoljno p r i p r e m l j e n d a
p r i h v a t i ulogu sluge e k o n o m s k e m a š i n e — i, k o n a č n o , »firera«.
P o d r e đ i v a n j e p o j e d i n c a e k o n o m s k i m ciljevima — p r i č e m u o n
i g r a u l o g u s r e d s t v a za njihovo p o s t i z a n j e — zasniva se na oso-
b e n o s t i m a k a p i t a l i s t i č k o g oblika p r o i z v o d n j e , u k o m e j e a k u m u ­
lacija k a p i t a l a s v r h a i m e t a e k o n o m s k e d e l a t n o s t i . Čovek r a d i d a
b i z a r a d i o , ali t a z a r a d a nije o s t v a r e n a d a b i s e u t r o š i l a već d a
b i s e uložila k a o n o v k a p i t a l ; ovaj u v e ć a n i k a p i t a l d o n o s i n o v e
z a r a d e , koje se o p e t ulažu, i taj se p r o c e s k r u ž n o nastavlja. Na­
r a v n o , u v e k j e b i l o k a p i t a l i s t a k o j i s u trošili n o v a c n a r a s k o š
ili s u g a r a s i p a l i n a r a z m e t a n j e ; n o klasični p r e d s t a v n i c i ka­
p i t a l i z m a uživali su u r a d u — ne u t r o š e n j u . To n a č e l o da se
k a p i t a l a k u m u l i š e u m e s t o d a s e t r o š i j e s t e p r e m i s a veličanstve­
n i h d o s t i g n u ć a n a š e g m o d e r n o g i n d u s t r i j s k o g s i s t e m a . D a čovek
n i j e i m a o a s k e t s k i stav p r e m a r a d u i želju d a plodove svog r a d a
u l a ž e u razvijanje p r o i z v o d n i h m o g u ć n o s t i e k o n o m s k o g sistema,
n i k a d n e b i s m o mogli p o s t i ć i n a p r e d a k u o v l a d a v a n j u p r i r o d o m ;
u p r a v o n a m taj p o r a s t p r o i z v o d n i h s n a g a d r u š t v a p r v i p u t u
istoriji d o p u š t a da z a m i s l i m o b u d u ć n o s t u kojoj će p r e s t a t i ne­
p r e k i d n a b o r b a z a zadovoljavanje m a t e r i j a l n i h p o t r e b a . I p a k , ma­
da je načelo r a d a u svrhu akumulacije kapitala objektivno imalo
o g r o m n u v r e d n o s t z a n a p r e d a k čovečanstva, o n o j e s u b j e k t i v n o
d o p r i n e l o da čovek r a d i za v a n l i č n e ciljeve, n a č i n i l o ga s l u g o m
u p r a v o o n e m a š i n e k o j u j e o n izradio, t e m u je, n a t a j n a č i n ,
d a l o o s e ć a n j e lične b e z n a č a j n o s t i i n e m o ć i .
D o s a d s m o r a s p r a v l j a l i o o n i m p o j e d i n c i m a u m o d e r n o m dru­
štvu koji su p o s e d o v a l i k a p i t a l i koji su b i h k a d r i da svoje za­
r a d e p r e t v o r e u n o v ulog. Bez o b z i r a da li su bili k r u p n i ili sitni
k a p i t a l i s t i , n j i h o v život b i o j e p o s v e ć e n i s p u n j a v a n j u njihove
e k o n o m s k e funkcije, n a g o m i l a v a n j u k a p i t a l a . Ali š t a d a k a ž e m o
0 o n i m a koji n i s u p o s e d o v a l i k a p i t a l , i koji su m o r a l i da za­
r a đ u j u z a život p r o d a v a n j e m svog r a d a ? P s i h o l o š k a p o s l e d i c a
njihova e k o n o m s k o g položaja nije s e m n o g o r a z l i k o v a l a o d po-
sledice e k o n o m s k o g položaja k a p i t a l i s t a . P r e svega, t o š t o s u bili
z a p o s l e n i značilo j e d a zavise o d z a k o n a tržišta, o d p r o s p e r i t e t a
1 d e p r e s i j e , od u s a v r š e n e t e h n i k e , k o j a se nalazila u r u k a m a po­
slodavaca. O n j e n j i m a n e p o s r e d n o r u k o v a o i z a n j i h j e p o s t a o
p r e d s t a v n i k više m o ć i , kojoj s u s e m o r a l i p o t č i n i t i . T o j e na­
r o č i t o v a ž n o za položaj r a d n i k a do X I X veka i u t o k u t o g veka.
O t a d a s i n d i k a l n i p o k r e t n a s t o j i d a r a d n i c i s t e k n u izvesnu m o ć ,
t e d a n a taj n a č i n m e n j a j u s i t u a c i j u u kojoj n i s u n i š t a d r u g o
do predmet rukovanja.
Ali p o r e d te n e p o s r e d n e i lične zavisnosti r a d n i k a od poslo­
davca, r a d n i k je, k a o i čitavo d r u š t v o , b i o p r o ž e t d u h o m aske-
t i z m a i p o t č i n j a v a n j a v a n l i č n i m ciljevima k o j e s m o o p i s a l i k a o
odliku posrednika kapitala. T o m e se ne t re ba čuditi. U svakom
d r u š t v u d u h čitave k u l t u r e o d r e đ e n j e d u h o m n a j m o ć n i j i h . T o
je delimično posledica moći tih grupa da nadziru vaspitni sistem,
škole, crkvu, š t a m p u , p o z o r i š t e , t e d a time 1 čitavo s t a n o v n i š t v o
p r o ž m u svojim v l a s t i t i m i d e j a m a , š t a v i š e , t e m o ć n e g r u p e uži­
vaju toliki ugled, p a niže k l a s e v e o m a r a d o u s v a j a j u n j i h o v e
v r e d n o s t i , p o d r a ž a v a j u ih i s t i m g r u p a m a se p s i h o l o š k i poisto-
većuju.
D o s a d s m o tvrdili d a oblik k a p i t a l i s t i č k e p r o i z v o d n j e čini čo­
veka o r u đ e m k o j e t r e b a d a posluži u n a d l i č n e e k o n o m s k e s v r h e ,
i da uvećava d u h a s k e t i z m a i p o j e d i n a č n e b e z n a č a j n o s t i , za k o j i
j e p r o t e s t a n t i z a m bio p s i h o l o š k a p r i p r e m a . T a teza, m e đ u t i m ,
p r o t i v r e č i činjenici š t o se, k a k o izgleda, m o d e r n i č o v e k n e moti-
više ž r t v o v a n j e m i a s k e t i z m o m , već k r a j n j i m e g o t i z m o m i t e ž n j o m
z a l i č n i m i n t e r e s o m . K a k o m o ž e m o izmiriti č i n j e n i c u š t o j e o n
o b j e k t i v n o p o č e o da služi ciljevima k o j i n i s u njegovi sa činje­
n i c o m š t o j e p a k s u b j e k t i v n o v e r o v a o d a g a m o t i v i š e njegov
lični i n t e r e s ? K a k o m o ž e m o i z m i r i t i d u h p r o t e s t a n t i z m a i nje-
84
govo n a g l a š a v a n j e n e s e b i č n o s t i sa m o d e r n o m d o k t r i n o m o ego-
t i z m u , k o j a veli, da se p o s l u ž i m o Makijavelijevom f o r m u l a c i j o m ,
d a j e e g o t i z a m n a j j a č a p o k r e t a č k a s n a g a ljudskog p o n a š a n j a , d a
j e želja z a l i č n o m d o b i t i j a č a o d svih m o r a l n i h o b z i r a , d a b i
č o v e k r a d i j e video r o đ e n o g o c a n a u m o r u n o što b i izgubio svoje
i m a n j e ? Može l i s e t a p r o t i v r e č n o s t o b j a s n i t i p r e t p o s t a v k o m d a
j e n a g l a š a v a n j e n e s e b i č n o s t i bilo s a m o ideološki p l a š t p o d k o j i m
s e s k r i v a o e g o t i z a m ? M a d a ovo d o n e k l e m o ž e d a b u d e t a č n o ,
n e v e r u j e m o d a j e t o p o t p u n o d g o v o r . D a b i s m o p o k a z a l i gde,
izgleda, leži odgovor, m o r a m o se p o z a b a v i t i p s i h o l o š k o m slože-
n o š ć u p r o b l e m a sebičnosti. 1
P o d l o g a L u t e r o v a i Kalvinova mišljenja, k a o i K a n t o v a i F r o j -
dova, j e s t e p r e t p o s t a v k a d a j e s e b i č n o s t i s t o v e t n a s a s a m o l j u b ­
l j e m . L j u b a v p r e m a d r u g i m a j e vrlina, ljubav p r e m a sebi j e
g r e h . š t a v i š e , ljubav p r e m a d r u g i m a i ljubav p r e m a sebi uza­
j a m n o s e isključuju.
U t e o r i j s k o m p o g l e d u , ovde n a i l a z i m o na z a b l u d u k o j a se od­
n o s i n a p r i r o d u ljubavi. Ljubav nije n a j p r e » p r o u z r o k o v a n a « ,
n e k a k v i m p o s e b n i m p r e d m e t o m , već j e o n a p r i t a j e n o čovekovo
svojstvo koje izvestan » p r e d m e t « s a m o a k t u a l i z u j e . M r ž n j a j e
s t r a s n a želja z a r a z a r a n j e m ; ljubav j e s t r a s n o p o t v r đ i v a n j e ka­
kvog » p r e d m e t a « ; o n a nije »afekt« v e ć a k t i v n o s t r e m l j e n j e i u n u ­
t r a š n j a povezanost, čiji su ciljevi sreća, r a z v i t a k i s l o b o d a t o g
p r e d m e t a . 2 O n a je g o t o v o s t k o j a se, u načelu, m o ž e ispoljiti pre­
m a svakoj o s o b i i s v a k o m p r e d m e t u , u k l j u č u j u ć i t u i n a s s a m e .
I s k l j u č i v a ljubav j e p o s e b i p r o t i v r e č n a . S v a k a k o , nije s l u č a j n o
š t o n e k o p o s t a j e » p r e d m e t « očite ljubavi. Činioci koji uslovlja-
v a j u j e d a n t a k a v o s o b i t i z b o r suviše su b r o j n i i suviše složeni
d a b i s m o o n j i m a o v d e raspravljali. V a ž n o je, m e đ u t i m , d a j e
ljubav p r e m a p o s e b n o m »predmetu« s a m o aktualizovanje i usred-
s r e đ i v a n j e p r i t a j e n e ljubavi p r e m a j e d n o j o s o b i ; nije t a č n o , k a o
š t o bi se i d e j o m o r o m a n t i č n o j ljubavi h t e l o da p r i k a ž e , da po­
s t o j i s a m o jedna o s o b a na svetu k o j u čovek m o ž e da voli, da je
n a l a ž e n j e te o s o b e velika p r i l i k a njegova života i da l j u b a v p r e m a
njoj i m a z a p o s l e d i c u u d a l j a v a n j e o d svih d r u g i h ljudi. L j u b a v
k o j a s e m o ž e doživeti s a m o p r e m a j e d n o j o s o b i u p r a v o t i m e po­
k a z u j e d a nije l j u b a v već sado-mazohistička n a k l o n o s t . O s n o v n o
p o t v r đ i v a n j e k o j e s a d r ž i ljubav u p r a v l j a s e k a voljenoj o s o b i k a o
o t e l o v l j e n j u s u š t a s t v e n o l j u d s k i h svojstava. Ljubav p r e m a j e d n o j
o s o b i p o d r a z u m e v a ljubav p r e m a č o v e k u k a o t a k v o m . L j u b a v pre­
m a čoveku k a o t a k v o m nije, k a o š t o s e č e s t o p r e t p o s t a v l j a , u o p -
85
š t a v a n j e d o kojeg dolazi »posle« ljubavi p r e m a p o s e b n o j o s o b i
n i uvećavanje i s k u s t v a s a p o s e b n i m » p r e d m e t o m « ; o n a j e nji­
h o v a p r e m i s a , m a d a se g e n e t i č k i javlja u d o d i r u s o d r e đ e n i m
pojedincima.
Iz ovoga sledi da je, u n a č e l u , m o j e lično ja i s t o toliko p r e d ­
m e t m o j e ljubavi k o l i k o i d r u g a o s o b a . P o t v r đ i v a n j e m o g vlasti­
t o g života, sreće, razvitka, s l o b o d e p o t i č e iz o s n o v n e gotovosti
na t a k v o p o t v r đ i v a n j e i s p o s o b n o s t i za n j . Ako p o j e d i n a c pose-
d u j e t u gotovost, o n j e p o s e d u j e i p r e m a sebi; a k o m o ž e d a
»voli« s a m o d r u g e , o n u o p š t e n e m o ž e d a voli.
S e b i č n o s t nije i s t o v e t n a sa s a m o l j u b l j e m već sa n j e g o v o m su-
štom suprotnošću. Sebičnost je neka vrsta pohlepnosti. I kao
s v a k a p o h l e p n o s t , o n a s a d r ž i n e z a s i t o s t , zbog k o j e n i k a d n e do­
lazi do s t v a r n o g zadovoljenja. P o h l e p a je j a m a b e z d n a u kojoj
se čovek iscrpljuje n e p r e k i d n i m p o k u š a v a n j e m da zadovolji po­
t r e b u , a n i k a d ne p o s t i ž e zadovoljenje. Pažljivo p o s m a t r a n j e poka­
zuje d a j e s e b i č n a o s o b a , i a k o u v e k b r i ž n o z a o k u p l j e n a s o b o m ,
u v e k nezadovoljna, u v e k u z n e m i r e n a , d a j e u v e k p o k r e ć e s t r a h
d a nije dobila dovoljno, d a j e n e š t o p r o p u s t i l a , d a j e nečeg lišena.
O n a j e i s p u n j e n a v e l i k o m zavišću p r e m a s v a k o m k o b i m o g a o
d a i m a više o d nje. Ako j o š pažljivije p o s m a t r a m o , n a r o č i t o ne-
s v e s n u d i n a m i k u , n a l a z i m o da t a k v a o s o b a u s u š t i n i nije s e b i
n a k l o n j e n a , d a sebe u o p š t e n e voli. L a k o j e r e s i t i z a g o n e t k u u
toj prividnoj protivrečnosti. K o r e n sebičnosti je u s a m o m t o m
n e d o s t a t k u n a k l o n o s t i p r e m a sebi. O s o b a k o j a sebi nije n a k l o n j e ­
n a , k o j a o sebi n e m a povoljno mišljenje n e p r e s t a n o se n a l a z i
u s t a n j u n e s p o k o j s t v a u p o g l e d u svog ličnog j a . O n a ne uživa
o n u u n u t r a š n j u b e z b e d n o s t k o j a m o ž e d a n a s t a n e s a m o n a osno­
vu istinske naklonosti i potvrđivanja. Ona m o r a da se brine za
sebe, d a b u d e l a k o m a , p o š t o u s u š t i n i nije b e z b e d n a n i zado­
voljna. I s t o važi z a t a k o z v a n u n a r c i s o i d n u o s o b u , k o j a n e na­
s t o j i toliko d a sebi sve p r i b a v i k o l i k o d a s e s e b i divi. M a d a
spolja izgleda da su te dve o s o b e v e o m a zaljubljene u sebe, o n e ,
u stvari, n i s u sebi sklone, a n j i h o v a n a r c i s o i d n o s t — k a o i sebi­
čnost — jeste p r e t e r a n a kompenzacija za osnovi n e d o s t a t a k samo­
ljublja. F r o j d j e i s t a k a o d a n a r c i s o i d n a o s o b a o d v r a ć a svoju lju­
b a v o d d r u g i h i u p r a v l j a j e p r e m a s a m o j sebi. M a d a j e p r v i d e o
ovog t v r đ e n j a t a č a n , d r u g i j e p o g r e š a n . T a o s o b a n e voli n i s e b e
ni druge.
V r a t i m o s e s a d a p i t a n j u k o j e n a s j e navelo n a o v u p s i h o l o š k u
a n a l i z u s e b i č n o s t i . N a š l i s m o se s u o č e n i s p r o t i v r e č n o š ć u da m o -
86
d e r n i čovek v e r u j e da ga m o t i v i š e lični i n t e r e s , a da je, m e đ u t i m ,
njegov život p o s v e ć e n ciljevima koji n i s u njegovi, isto o n a k o k a o
š t o je Kalvin o s e ć a o da čovek p o s t o j i j e d i n o r a d i božje slave, a
n e r a d i s a m o g a sebe. P o k u š a l i s m o d a p o k a ž e m o d a j e k o r e n
s e b i č n o s t i u n e d o s t a t k u p o t v r đ i v a n j a s t v a r n o g ličnog ja i ljubavi
p r e m a n j e m u — t o jest, p o t v r đ i v a n j a čitavog k o n k r e t n o g ljud­
s k o g bića, s a svim njegovim m o g u ć n o s t i m a i ljubavi p r e m a t o m
b i ć u . »Lično ja«, u č i j e m i n t e r e s u m o d e r n i čovek r a d i , j e s t e
društveno ja, k o j e s u š t i n s k i o b r a z u j e o č e k i v a n a uloga p o j e d i n c a
u d r u š t v u , i k o j e je, u stvari, s a m o s u b j e k t i v n o p r e r u š e n j e za
č o v e k o v u o b j e k t i v n u d r u š t v e n u funkciju. M o d e r n a s e b i č n o s t j e
p o h l e p a čiji su k o r e n i u o s u j e ć e n j u s t v a r n o g ličnog ja, a n j e n
p r e d m e t j e d r u š t v e n o j a . M a d a s e čini d a s e m o d e r n i čovek
o d l i k u j e k r a j n j i m p o t v r đ i v a n j e m ličnog ja, njegovo lično ja je u
s t v a r i o s l a b l j e n o i s v e d e n o na deo c e l o k u p n o g ličnog ja — na
i n t e l e k t i voljnu m o ć — a svi d r u g i delovi c e l o k u p n e l i č n o s t i
s u isključeni.
Pa č a k i a k o je o v o t a č n o , nije li sve veće o v l a d a v a n j e pri­
r o d o m i m a l o z a p o s l e d i c u j a č a n j e p o j e d i n a č n o g j a ? T o j e do­
nekle tačno i ukoliko je tačno, odnosi se na pozitivnu s t r a n u
p o j e d i n a č n o g r a z v i t k a , čiji t r a g n e ž e l i m o d a i z g u b i m o . N o m a d a
j e čovek z n a t n o o v l a d a o p r i r o d o m , d r u š t v o n e m o ž e d a o b u z d a
u p r a v o o n e snage k o j e j e stvorilo. R a c i o n a l n o s t s i s t e m a proiz­
v o d n j e u njegovim t e h n i č k i m v i d o v i m a p r a t i i r a c i o n a l n o s t n a š e g
s i s t e m a p r o i z v o d n j e u njegovim d r u š t v e n i m v i d o v i m a . L j u d s k o m
s u d b i n o m u p r a v l j a j u e k o n o m s k e krize, n e z a p o s l e n o s t , r a t . Čovek
j e izgradio svoj svet; o n j e p o d i g a o f a b r i k e i k u ć e , o n p r o i z v o d i
a u t o m o b i l e i o d e ć u , on gaji žito i voće. Ali on se o t u đ i o od p r o ­
izvoda svojih r u k u , o n o d i s t a nije više g o s p o d a r sveta koji j e
i z g r a d i o ; s u p r o t n o t o m e , svet koji j e čovek s t v o r i o p o s t a o j e
njegov g o s p o d a r , p r e d k o j i m s e o n klanja, koji p o k u š a v a d a smi­
r i š t o m o ž e bolje ili k o j i m p o k u š a v a d a m a n i p u l i š e n a najbolji
m o g u ć i n a č i n . R a d njegovih v l a s t i t i h r u k u p o s t a o j e njegov
b o g . Čini se da ga p o k r e ć e lični i n t e r e s , ali, u stvari, njegovo ce-
l o k u p n o ja, s a svim svojim m o g u ć n o s t i m a , p o s t a l o j e o r u đ e k o j e
služi u s v r h e u p r a v o o n e m a š i n e k o j u s u njegove r u k e izgradile.
O n p o d r ž a v a o b m a n u o t o m e d a p r e d s t a v l j a s r e d i š t e sveta, p a
i p a k ga o b u z i m a d u b o k o o s e ć a n j e b e z n a č a j n o s t i i n e m o ć i , k o g a
s u njegovi p r e c i n e k a d b i h svesni u s v o m o d n o s u p r e m a b o g u .
O s e ć a n j e izdvojenosti i n e m o ć i m o d e r n o g čoveka j o š je više
u v e ć a n o o b e l e ž j e m k o j e su dobili svi njegovi l j u d s k i o d n o s i . Od-
87
 n o s j e d n o g p o j e d i n c a s d r u g i m izgubio je obeležje n e p o s r e d n o s ­
ti i čovečnosti, a d o b i o obeležje m a n i p u l a c i j e i i n s t r u m e n t a l n o -
sti. Z a k o n i t r ž i š t a su pravilo u svim d r u š t v e n i m i l i č n i m veza­
m a . Očigledno j e d a s e o d n o s i z m e đ u k o n k u r e n a t a m o r a zasni­
v a t i n a m e đ u s o b n o j r a v n o d u š n o s t i . I n a č e b i svaki o d njih b i o
p a r a l i z o v a n p r i i s p u n j a v a n j u svojih e k o n o m s k i h z a d a t a k a — uza­
j a m n e borbe i neustezanja od stvarnog uzajamnog ekonomskog
uništenja, ako je ono nužno.
O d n o s i z m e đ u p o s l o d a v c a i n a m e š t e n i k a p r o ž e t je i s t i m du­
h o m r a v n o d u š n o s t i . R e č »poslodavac« sadrži č i t a v u p r i č u : po-
s e d n i k k a p i t a l a zapošljava d r u g o l j u d s k o b i ć e k a o što »zapošlja­
va« n e k u m a š i n u . Obojica j e d a n d r u g o g k o r i s t e z a p o s t i z a n j e svo­
j i h e k o n o m s k i h i n t e r e s a ; njihov o d n o s j e t a k a v d a obojica p r e d ­
stavljaju s r e d s t v a za o s t v a r i v a n j e j e d n o g cilja, o b o j i c a služe je­
d a n d r u g o m e k a o o r u đ e . T o j e o d n o s u koji dva l j u d s k a b i ć a stu­
p a j u s a m o zbog t e u z a j a m n e k o r i s n o s t i . I s t a i n s t r u m e n t a l n o s t
je pravilo i u o d n o s u i z m e đ u s o p s t v e n i k a i k u p c a . K u p a c je pre­
d m e t za m a n i p u l i s a n j e , a ne konkretna o s o b a čije ciljeve sop-
stvenik zadovoljava u s v o m i n t e r e s u . Taj stav p r e m a r a d u i m a
svojstvo i n s t r u m e n t a l n o s t i ; n a s u p r o t s r e d n j o v e k o v n o m zanatliji,
m o d e r n i i n d u s t r i j s k i r a d n i k nije p r v e n s t v e n o z a i n t e r e s o v a n z a
ono što proizvodi; on u suštini proizvodi da bi ostvario dobit iz
u l a g a n j a k a p i t a l a , a o n o što p r o i z v o d i u b i t n o j je zavisnosti od
t r ž i š t a , koje o b e ć a v a da će u l a g a n j e k a p i t a l a u izvesnu g r a n u b i t i
unosno.
N e s a m o e k o n o m s k i već i lični o d n o s i i z m e đ u ljudi o b e l e ž e n i
s u t o m o t u đ e n o š ć u ; u m e s t o obeležja o d n o s a i z m e đ u l j u d s k i h
bića, o n i d o b i j a j u obeležje o d n o s a i z m e đ u s t v a r i . Ali m o ž d a j e
t a j d u h i n s t r u m e n t a l n o s t i i o t u đ e n o s t i najvažniji i n a j r a z o r n i j i
u o d n o s u p o j e d i n c a p r e m a l i č n o m ja. 3 č o v e k n e p r o d a j e s a m o
r o b u , on p r o d a j e i sebe i o s e ć a se k a o r o b a . M a n u e l n i r a d n i k p r o ­
d a j e svoju fizičku s n a g u ; s o p s t v e n i k , l e k a r i k l e r i k a l n i n a m e š t e -
n i k p r o d a j u svoju »ličnost«. Oni m o r a j u d a p o s e d u j u »ličnost«
a k o h o ć e d a p r o d a j u svoje p r o i z v o d e ili u s l u g e . P o r e d t o g a š t o
t a ličnost t r e b a d a b u d e p r i j a t n a , n j e n p o s e d n i k t r e b a d a odgo­
v o r i n a niz d r u g i h z a h t e v a : o n t r e b a d a b u d e e n e r g i č a n , inicijati-
van, d a p o s e d u j e sve š t o m o ž e b i t i p o t r e b n o z a njegov p o s e b a n
p o l o ž a j . K a o š t o j e slučaj s a s v a k o m d r u g o m r o b o m , t r ž i š t e od­
l u č u j e o v r e d n o s t i t i h l j u d s k i h svojstava, pa č a k i o s a m o m nji­
h o v u p o s t o j a n j u . Ako s e svojstva k o j i m a j e d n a o s o b a raspolaže 1
n e m o g u u p o t r e b i t i , o n a nema n i k a k v i h svojstava; u p r a v o k a o
85
š t o j e r o b a k o j a s e n e m o ž e p r o d a t i b e z v r e d n a , m a d a b i o n a mo­
gla d a i m a u p o t r e b n u v r e d n o s t . T a k o s u s a m o p o u z d a n j e , »oseća­
n j e ličnog ja« s a m o z n a k o n o g a š t o d r u g i m i s l e o t o j osobi. Nije
ona u v e r e n a u svoju v r e d n o s t bez o b z i r a na p o p u l a r n o s t i us­
p e h n a t r ž i š t u . Ako j e t r a ž e n a , o n a j e n e k o ; a k o nije p o p u l a r n a ,
o n a p r o s t o n e p r e d s t a v l j a n i š t a . T a zavisnost s a m o p o š t o v a n j a o d
u s p e h a »ličnosti« j e s t e razlog i z k o g a j e p o p u l a r n o s t z a m o d e r ­
n o g č o v e k a t a k o meizmerno v a ž n a . O d n j e zavisi n e s a m o n a p r e ­
d o v a n j e u p r a k t i č n o m p o g l e d u već i o d r ž a v a n j e s a m o p o š t o v a ­
nja, o d n o s n o propadanje u osećanja inferiornosti.4
P o k u š a l i s m o d a p o k a ž e m o d a j e n o v a s l o b o d a k o j u j e kapi­
t a l i z a m d o n e o p o j e d i n c u p o j a č a l a dejstvo koje je religijska slo­
b o d a p r o t e s t a n t i z m a već n a njega vršila. P o j e d i n a c j e p o s t a o usa-
mljeniji, izdvojeniji, p o s t a o je o r u đ e u r u k a m a neodoljivih sna­
ga izvan njega; p o s t a o je »pojedinac«, ali z b u n j e n i n e s i g u r a n po­
j e d i n a c . N e k i činioci p o m o g l i s u m u d a t u o s n o v n u n e s i g u r n o s t
n e ispolji o t v o r e n o . P r e svega p o s e d o v a n j e svojine p r u ž a l o j e po­
d r š k u njegovom l i č n o m ja. Svojina k o j u j e p o s e d o v a o nije s e
m o g l a r a z l u č i t i od »njega« k a o o s o b e . Čovekova o d e ć a ili k u ć a
p r e d s t a v l j a l i su delove njegova ličnog ja koliko i njegovo telo.
š t o j e m a n j e o s e ć a o d a p r e d s t a v l j a nekog, t o m u j e b i l o p o t r e b ­
n i j e d a n e š t o p o s e d u j e . Ako p o j e d i n a c nije i m a o svojine, ili j u
je izgubio, n e d o s t a j a o mu je z n a č a j a n deo »ličnog ja«, t e , u iz-
v e s n o j m e r i , n i z a s e b e n i z a d r u g e n i j e b i o p o t p u n o razvijena
osoba.
Ugled i m o ć bili su d r u g i činioci k o j i su podržavali lično ja.
O n i s u d e l i m i č n o bili r e z u l t a t p o s e d o v a n j a svojine, d e l i m i č n o ne­
p o s r e d n a p o s l e d i c a u s p e h a u k o n k u r e n c i j i . Divljenje d r u g i h i
m o ć n a d n j i m a p o j a č a v a l i s u p o t p o r u k o j u j e p r u ž a l a svojina,
podržavali su nesigurno pojedinačno ja.
Za o n e koji su i m a l i m a l o svojine i d r u š t v e n o g u g l e d a p o r o ­
d i c a j e bila izvor p o j e d i n a č n o g ugleda. T u s ć p o j e d i n a c m o g a o
o s e ć a t i k a o »neko«. N j e g a su slušali ž e n a i deca, on se n a l a z i o u
s r e d i š t u p o z o r n i c e i bezazleno je p r i h v a t i o svoju u l o g u k a o pri­
r o d n o pravo. On je u društvenim odnosima mogao da ne predstav­
lja n i š t a , ali j e k o d k u ć e b i o k r a l j . S e m p o r o d i c e , n a c i o n a l n i po­
nos (u Evropi često klasni ponos) takođe mu je davao osećanje
v a ž n o s t i . Čak i a k o je lično b i o n i k o i n i š t a , on se p o n o s i o š t o
p r i p a d a g r u p i k o j a je, k a o š t o j e m o g a o d a oseti, bila i z n a d dru­
g i h g r u p a s k o j i m a se m o g l a u s p o r e d i t i .
89
 T e činioce koji s u p o d u p i r a l i o s l a b l j e n o lično j a m o r a m o raz­
likovati o d o n i h činilaca o k o j i m a s m o govorili n a p o č e t k u ovog
poglavlja: s t v a r n e e k o n o m s k e i p o l i t i č k e s l o b o d e , povoljne prili­
k e z a p o j e d i n a č n u inicijativu, sve većeg r a c i o n a l n o g prosvećiva-
n j a . Ovi činioci su o d i s t a o j a č a l i lično ja i doveli do razvoja indi­
v i d u a l n o s t i , n e z a v i s n o s t i i r a c i o n a l n o s t i . S d r u g e s t r a n e , činioci
k o j i s u p o d u p i r a l i lično j a s a m o s u p o m a g a l i č o v e k u d a k o m p e n ­
z i r a svoju n e s i g u r n o s t i n e s p o k o j s t v o . Oni ih n i s u i s k o r e n i l i već
samo prikrili, te su tako pomogli pojedincu da se svesno oseća
b e z b e d n i m ; ali to o s e ć a n j e se s a m o d e l i m i č n o ispoljavalo i traja­
lo je s a m o o n o l i k o k o l i k o i d e j s t v o činilaca k o j i su p o d u p i r a l i li­
č n o ja.
S v a k a p o d r o b n a analiza e v r o p s k e i a m e r i č k e i s t o r i j e u r a z d o b ­
lju i z m e đ u r e f o r m a c i j e i n a š i h d a n a m o g l a b i d a p o k a ž e k a k o
dve protivrečne težnje svojstvene evoluciji »slobode od u slobo­
du za« i d u u p o r e d o — ili, j o š bolje, k a k o se n e p r e s t a n o prepli-
ć u . Na žalost, j e d n a t a k v a a n a l i z a izlazi iz o k v i r a ove knjige i
m o r a m o j e o d g o d i t i z a n e k u d r u g u p u b l i k a c i j u . U s v o m pozitiv­
n o m s m i s l u — k a o s n a g a i d o s t o j a n s t v o ličnog ja — l j u d s k a slo­
b o d a bila je p r e t e ž n i činilac u n e k i m r a z d o b l j i m a i u i z v e s n i m
d r u š t v e n i m g r u p a m a ; u o p š t e uzev, d o toga j e d o š l o u E n g l e s k o j ,
F r a n c u s k o j , Americi i N e m a č k o j k a d a j e s r e d n j a k l a s a z a d o b i l a
ekonomske i političke pobede n a d predstavnicima starog poretka.
U toj b o r b i za p o z i t i v n u s l o b o d u s r e d n j a k l a s a m o g l a je da p r i b e -
gne onoj strani protestantizma koja je naglašavala ljudsku auto­
n o m i j u i d o s t o j a n s t v o , a k a t o l i č k a c r k v a u d r u ž i l a se s o n i m grupa­
ma koje su morale da se b o r e protiv oslobođenja čoveka k a k o
bi sačuvale svoje p o v l a s t i c e .
I u filozofskoj m i s l i m o d e r n o g d o b a n a l a z i m o da su ta dva v i d a
s l o b o d e o s t a l a i s p r e p l e t e n a o n a k o k a o što s u b i l a u t e o l o š k i m
d o k t r i n a m a reformacije. Tako su za K a n t a i Hegela autonomija
i s l o b o d a p o j e d i n c a glavni p o s t u l a t i njihovih s i s t e m a , a o n i i p a k
p r i m o r a v a j u p o j e d i n c a da služi u s v r h e j e d n e s v e m o ć n e d r ž a v e .
Filozofi iz d o b a f r a n c u s k e revolucije, a u X I X v e k u F o j e r b a h ,
M a r k s , š t i r n e r i N i č e p o n o v o s u n a n e p o m i r l j i v n a č i n izrazili ide­
j u d a p o j e d i n a c n e t r e b a d a služi n i u k a k v u s v r h u k o j a j e t u đ a
n j e g o v o m v l a s t i t o m r a z v i t k u ili sreći. M e đ u t i m , r e a k c i o n a r n i fi­
lozofi istog v e k a izričito su z a h t e v a l i p o d r e đ i v a n j e p o j e d i n c a du­
h o v n o m i s v e t o v n o m a u t o r i t e t u . U d r u g o j p o l o v i n i X I X i na po­
č e t k u XX v e k a t e ž n j a l j u d s k o j slobodi, u n j e n o m p o z i t i v n o m smi­
slu, dostiže v r h u n a c . U t o j težnji nije i m a l a u d e l a s a m o s r e d n j a
90
k l a s a v e ć je i r a d n i č k a k l a s a p o s t a l a a k t i v a n i s l o b o d a n činilac,
b o r i l a se za v l a s t i t e e k o n o m s k e ciljeve i, u isti m a h , za šire ci­
ljeve č o v e č a n s t v a .
U m o n o p o l i s t i č k o j fazi k a p i t a l i z m a , k o j a se p o s l e d n j i h dece­
n i j a sve više razvijala, izgleda da se i z m e n i l a o d n o s n a v r e d n o s t
o b e j u težnji l j u d s k o j slobodi. V r e d n o s t s u dobili o n i činioci koji
teže da o s l a b e p o j e d i n a č n o ja, a r e l a t i v n o su je izgubili o n i koji
j a č a j u p o j e d i n c a . Uvećalo se osećanje n e m o ć i i u s a m l j e n o s t i po­
j e d i n c a , njegova »sloboda« o d svih t r a d i c i o n a l n i h s p o n a posta­
la je izrazitija, suzile su se njegove m o g u ć n o s t i za o s t v a r i v a n j e
v l a s t i t i h e k o n o m s k i h ciljeva. On o s e ć a da ga u g r o ž a v a j u džinov­
s k e s n a g e i ta situacija po m n o g o č e m u p o d s e ć a na o n u iz XV i
X V I veka.
Najvažniji činilac u t o m r a z v o j u je sve veća m o ć monopolisti-
č k o g k a p i t a l a . K o n c e n t r a c i j a k a p i t a l a (ne b o g a t s t v a ) u izvesnim
p o d r u č j i m a n a š e g e k o n o m s k o g s i s t e m a o g r a n i č a v a l a j e moguć­
n o s t u s p e h a p o j e d i n a č n e inicijative, h r a b r o s t i i inteligencije. U
o n i m p o d r u č j i m a u k o j i m a j e m o n o p o l i s t i č k i k a p i t a l o d n e o po-
b e d u , u n i š t e n a j e e k o n o m s k a n e z a v i s n o s t m n o g i h ljudi. Z a o n e
koji se i dalje b o r e , n a r o č i t o za velik deo s r e d n j e klase, ta bor­
b a d o b i j a obele^je b i t k e p r o t i v toliko n a d m o ć n o g n e p r i j a t e l j a
da se p o u z d a n j e u l i č n u inicijativu i h r a b r o s t z a m e n j u j e oseća-
n j e m n e m o ć i i b e z n a d e ž n o s t i . š a č i c a ljudi i m a o g r o m n u , m a d a
s k r i v e n u m o ć n a d č i t a v i m d r u š t v o m , i o d n j e n i h o d l u k a zavisi
s u d b i n a velikog dela d r u š t v a . Inflacija u N e m a č k o j 1923. i a m e ­
r i č k i k r a h 1929. uvećali su o s e ć a n j e n e s i g u r n o s t i i m n o g i m a p o r u ­
šili n a d u u n a p r e d o v a n j e v l a s t i t i m t r u d o m , k a o i t r a d i c i o n a l n o
verovanje u neograničene mogućnosti uspeha.
M o ž e s e l a k o desiti d a sitni ili o s r e d n j i s o p s t v e n i k , k o j i j e
s t v a r n o u g r o ž e n n e o d o l j i v o m m o ć i višeg k a p i t a l a , i dalje zara­
đ u j e i z a d r ž i svoju n e z a v i s n o s t ; ali p r e t n j a k o j a m u visi n a d
g l a v o m je njegovu n e s i g u r n o s t i n e m o ć n a p r a v i l a m n o g o v e ć o m
n o što j e bilo u o b i č a j e n o . B o r e ć i s e p r o t i v m o n o p o l i s t i č k i h kon­
k u r e n a t a o n s e izlaže s u k o b u s a divovima, d o k s e o b i č n o b o r i o
p r o t i v sebi r a v n i h . Ali i p s i h o l o š š k o s t a n j e t i h n e z a v i s n i h sop-
s t v e n i k a , k o j i m a j e razvoj m o d e r n e i d u s t r i j e d o n e o n o v e eko­
n o m s k e funkcije, r a z l i k u j e s e o d s t a n j a s t a r i h n e z a v i s n i h sop-
s t v e n i k a . J e d n a i l u s t r a c i j a t e r a z l i k e o č i t u j e s e u o n o m t i p u ne­
z a v i s n i h s o p s t v e n i k a koji s e p o n e k a d n a v o d e k a o p r i m e r razvit­
ka n o v o g o b l i k a p o s t o j a n j a s r e d n j e k l a s e : u t i p u v l a s n i k a ben­
z i n s k i h s t a n i c a . M n o g i o d n j i h s u e k o n o m s k i nezavisni. Oni po-
91
s e d u j u svoj p o s a o b a š k a o i čovek koji je p o s e d o v a o b a k a l n i c u
ili k r o j a č koji je šio o d e l a . Ali k a k v a razlika i z m e đ u s t a r e i n o v e
v r s t e n e z a v i s n o s t i s o p s t v e n i k a ! V l a s n i k u b a k a l n i c e bilo j e p o t r e b ­
n o m n o g o z n a n j a i veštine. O n j e m o g a o d a b i r a o d k o j i h ć e
v e l e t r g o v a c a da k u p u j e a m o g a o je da ih o d a b i r a p r e m a c e n i i
k a k v o ć i k o j e j e s m a t r a o najpovoljnijim; m o r a o j e d a p o z n a j e
p o t r e b e mnogih kupaca, m o r a o je da ih savetuje pri kupovini
i m o r a o je da o d l u č u j e da li da im da na v e r e s i j u ili n e . U o p š t e
uzev, uloga s t a r o m o d n o g s o p s t v e n i k a nije b i l a s a m o nezavisna,
već i uloga k o j a je iziskivala v e š t i n u , i n d i v i d u a l i z o v a n u u s l u g u ,
z n a n j e i a k t i v n o s t . M e đ u t i m , položaj v l a s n i k a b e n z i n s k e s t a n i c e
sasvim je drukčiji. Postoji samo j e d n a vrsta r o b e koju on pro­
d a j e : ulje i b e n z i n . On je o g r a n i č e n u s v o m p o g a đ a n j u s p e t r o ­
lejskim kompanijama. On n e p r e s t a n o mehanički ponavlja istu
r a d n j u p u n j e n j a b e n z i n o m i u l j e m . Za v e š t i n u , inicijativu, poje­
dinačnu aktivnost tu ima manje mesta no što je imao vlasnik
starinske bakalnice. Zaradu vlasnika benzinske stanice određuju
dva činioca: c e n a k o j u m o r a da p l a t i za b e n z i n i ulje i b r o j
vozača koji s e z a u s t a v i k r a j njegove b e n z i n s k e s t a n i c e . O b a t a
činioca u g l a v n o m s u v a n njegova n a d z o r a ; o n f u n k c i o n i š e s a m o
k a o p o s r e d n i k i z m e đ u veletrgovca i k u p c a . U p s i h o l o š k o m pogle­
d u m a l a j e r a z l i k a i z m e đ u toga d a l i g a zapošljava k o n c e r n ili j e
o n »nezavisan« s o p s t v e n i k ; o n j e s a m o z u b a c n a t o č k u o g r o m n e
mašine za raspodelu.
š t o s e tiče n o v e s r e d n j e klase, k o j u č i n e službenici, čiji j e b r o j
p o r a s t a o s a e k s p a n z i j o m k r u p n i h p o s l o v n i h p o d u h v a t a , očigled-
d n o j e d a s e n j i h o v položaj v e o m a razlikuje o d položaja sitnog,
nezavisnog s o p s t v e n i k a s t a r o g a t i p a . M a d a o n i više n i s u nezavi­
sni u f o r m a l n o m smislu, m o g l o bi se t v r d i t i da su s t v a r n e p r i l i k e
za razvoj inicijative i inteligencije k a o o s n o v e u s p e h a p o v o l j n e
i s t o o n o l i k o k o l i k o i p r i l i k e s t a r o m o d n o g k r o j a č a ili v l a s n i k a
b a k a l n i c e , ili č a k povoljnije o d njih. U i z v e s n o m s m i s l u t o j e
o d i s t a t a č n o , m a d a je n e i z v e s n o u kojoj m e r i . Ali je u psiho­
l o š k o m p o g l e d u s t a n j e s l u ž b e n i k a d r u k č i j e . On' j e d e o o g r o m n e
e k o n o m s k e m a š i n e , i m a v e o m a specijalizovan z a d a t a k , n j e m u kon-
k u r i š u s t o t i n e d r u g i h koji se n a l a z e u i s t o m položaju, a n e m i ­
losrdno ga otpuštaju ako zaostane. Ukratko, čak i ako su mu
p r i l i k e z a u s p e h p o n e k a d veće, o n j e izgubio veliki deo bezbed-
n o s t i i n e z a v i s n o s t i s t a r o g s o p s t v e n i k a ; on se p r e t v a r a u n e k a d
m a n j i , n e k a d veći z u b a c n a t o č k u m a š i n e r i j e k o j a m u n a m e ć e
svoj t e m p o , k o j u on ne m o ž e da n a d z i r e , i u p o r e đ e n j u s k o j o m
je p o t p u n o beznačajan.
92
N a r a d n i k a s u t a k o đ e p s i h o l o š k i delovale o g r o m n o s t i viša m o ć
velikog p r e d u z e ć a . U m a n j i m p r e d u z e ć i m a iz s t a r i h d a n a r a d n i k
je l i č n o p o z n a v a o svoga g a z d u i bio je d o b r o u p o z n a t s č i t a v i m
preduzećem, koje je m o g a o da obuhvati pogledom, m a d a je bio
z a p o š l j a v a n i o t p u š t a n p r e m a z a k o n u t r ž i š t a , on se n a l a z i o u
n e k o j o d r e đ e n o j vezi s a g a z d o m i p o s l o m , š t o m u j e p r u ž a l o ose­
ć a n j e d a poznaje tle n a k o m stoji. Čovekov položaj j e d r u k č i j i
u fabrici k o j a u p o š l j a v a h i l j a d e r a d n i k a . G a z d a je p o s t a o a p s t r a k ­
t n a figura, r a d n i k g a n i k a d n e viđa; »uprava« j e a n o n i m n a m o ć s
k o j o m o n p o s r e d n o o p š t i i u o d n o s u p r e m a kojoj j e k a o pojedi­
n a c b e z n a č a j a n . P r e d u z e ć e i m a takve r a z m e r e d a o n m o ž e d a
sagleda s a m o onaj m a l i deo p r e d u z e ć a u k o m e obavlja svoj p o s a o .
S i n d i k a t i s u u n e k o l i k o u r a v n o t e ž i l i t u situaciju. Oni n i s u sa­
mo p o p r a v i l i e k o n o m s k i položaj r a d n i k a , već su i u p s i h o l o š k o m
p o g l e d u z n a č a j n o delovali p o m a ž u ć i m u d a oseti svoju s n a g u i
v a ž n o s t u o d n o s u na divove s k o j i m a o p š t i . Na žalost, m n o g i su
s i n d i k a t i i s a m i izrasli u g o r o s t a s n e organizacije u k o j i m a i m a
m a l o m e s t a za inicijativu p o j e d i n a č n i h članova. Oni p l a ć a j u čla­
n a r i n u i s v r e m e n a na v r e m e glasaju, ali su i tu m a l i z u p c i na
t o č k u velike m a š i n e . K r a j n j e j e važno d a s i n d i k a t i p o s t a n u o r g a n i
k o j e a k t i v n o m s a r a d n j o m p o d u p i r u svi članovi, o r g a n i koji ć e
svoje članove t a k o o r g a n i z o v a t i d a svaki o d njdh a k t i v n o u č e s t v u j e
u životu organizacije i da o s e ć a o d g o v o r n o s t za sve što se zbiva.
B e z n a č a j n o s t p o j e d i n c a u n a š e d o b a o d n o s i s e n e s a m o n a nje­
g o v u u l o g u s o p s t v e n i k a , n a m e š t e n i k a ili m a n u e l n o g r a d n i k a već
i na njegovu u l o g u k u p c a . Posljednjih decenija uloga k u p c a iz
o s n o v e j e p r e i n a č e n a . K u p a c koji j e odlazio u m a l o p r o d a j n u ra­
d n j u čiji j e v l a s n i k b i o n e z a v i s a n s o p s t v e n i k bio j e s i g u r a n d a
ć e m u vlasnik lično p o k l o n i t i p a ž n j u : njegova p o j e d i n a č n a kupo­
v i n a bila j e z a v l a s n i k a r a d n j e važna; o n j e b i o p r i m a n k a o zna­
č a j n a o s o b a , o njegovim ž e l j a m a vodilo se r a č u n a ; s a m i č i n ku­
p o v a n j a davao m u j e o s e ć a n j e v a ž n o s t i i d o s t o j a n s t v a . K a k o j e
različit o d n o s k u p c a p r e m a velikoj r o b n o j k u ć i ! N a njega ostav­
lja u t i s a k o g r o m n a z g r a d a , b r o j n a m e š t e n i k a , obilje izložene ro­
b e ; u o d n o s u na sve to on m o r a da se o s e ć a m a l i i b e z n a č a j a n .
K a o p o j e d i n a c , o n z a r o b n u k u ć u u o p š t e nije važan. O n j e v a ž a n
k a o »jedan« k u p a c ; r o b n a k u ć a n e želi d a g a izgubi j e r b i t o b i o
z n a k da u njoj n e š t o ne valja, što bi m o g l o značiti da će iz istog
r a z l o g a izgubiti i d r u g e k u p c e . O n j e v a ž a n k a o a p s t r a k t a n k u p a c ;
k a o k o n k r e t a n k u p a c o n j e k r a j n j e b e z n a č a j a n . N i k o s e n e ra­
d u j e njegovu d o l a s k u , n i k o s e n a r o č i t o n e z a n i m a z a njegove
želje. Čin k u p o v a n j a p o s t a o j e sličan k u p o v a n j u m a r a k a n a p o š t i .
93
 T o s t a n j e j o š više p o d v l a č e m e t o d i m o d e r n e r e k l a m e . O n o š t o
j e s t a r o m o d n i s o p s t v e n i k govorio p r i p r o d a j i bilo j e u s u š t i n i
r a c i o n a l n o . O n j e p o z n a v a o svoju r o b u , p o z n a v a o j e p o t r e b e ku­
p c a i n a o s n o v u tog z n a n j a p o k u š a v a o d a t u r o b u p r o d a . Sva­
k a k o d a o n o š t o j e p r i p r o d a j i govorio nije bilo s a s v i m o b j e k t i v n o ,
te se on služio u b e đ i v a n j e m š t o je više m o g a o ; ipak, da bi delo-
vao, t o š t o j e govorio m o r a l o j e d a b u d e p r i l i č n o r a c i o n a l n o i pa­
m e t n o . O g r o m a n deo m o d e r n e r e k l a m e j e d r u k č i j i ; o n a s e n e ob­
r a ć a r a z u m u već emociji; k a o i svaka d r u g a h i p n o i d n a sugestija,
o n a p o k u š a v a d a n a svoje p r e d m e t e u t i č e e m o c i o n a l n o , a d a i h
z a t i m n a t e r a d a s e p o t č i n e i n t e l e k t u a l n o . T a k v a s e r e k l a m a slu­
ž i s v a k o v r s n i m s r e d s t v i m a d a n a k u p c a o s t a v i u t i s a k : č e s t i m po­
n a v l j a n j e m istog o b r a s c a ; u t i c a j e m a u t o r i t a t i v n e slike, k a o š t o
je slika g o s p o đ e iz visokog d r u š t v a ili p o z n a t o g b o k s e r a koji pu­
še izvesnu v r s t u c i g a r e t a ; privlačeći k u p c a i u isti m a h slabeći
njegove k r i t i č k e s p o s o b n o s t i s e k s i p i l o m k a k v e lepe devojke; za­
s t r a š u j u ć i ga p r e t n j o m »b. o.-a« ili »halitoze« 5 ; ili, o p e t , pod-
stičući ga da s a n j a r i o i z n e n a d n o j p r o m e n i k o j u će k u p o v a n j e
n e k e košulje ili s a p u n a izazvati u č i t a v o m t o k u njegova života.
Svi ti m e t o d i u s u š t i n i su i r a c i o n a l n i ; oni n e m a j u n i k a k v e veze
sa k a k v o ć o m r o b e , a p o p u t k a k v o g s r e d s t v a za uspavljivanje ili
p r a v e h i p n o z e guše i u b i j a j u k r i t i č k e s p o s o b n o s t i k u p c a . B a š k a o
i filmovi, o n i mu s a n j a r s k i m svojstvima p r u ž a j u izvesno zado­
voljenje, ali u isto v r e m e n e u v e ć a v a j u njegovo o s e ć a n j e s i ć u š n o s t i
i nemoći.
U stvari, ti m e t o d i o t u p l j i v a n j a s p o s o b n o s t i za k r i t i č k o mišlje­
nje opasniji su za našu demokratiju od mnogih otvorenih napa­
da na n j u i n e m o r a l n i j i — u p o g l e d u l j u d s k o g i n t e g r i t e t a — od
s k a r e d n e književnosti, čije objavljivanje k a ž n j a v a m o . P o k r e t po­
t r o š a č a p o k u š a o j e d a p o v r a t i k u p č e v u k r i t i č k u s p o s o b n o s t , do­
s t o j a n s t v o i o s e ć a n j e značaja, te t a k o deluje u p r a v c u k o j i je
sličan p r a v c u delovanja s i n d i k a l n o g p o k r e t a . M e đ u t i m , o n d o s a d
nije o t i š a o dalje o d s k r o m n i h p o č e t a k a .
Za p o l i t i č k u sferu važi i s t o o n o š t o i za e k o n o m s k u . U p r v i m
d a n i m a d e m o k r a t i j e p o j e d i n a c je, zahvaljujući r a z l i č i t i m u r e d ­
b a m a , m o g a o k o n k r e t n o i a k t i v n o da u č e s t v u j e u glasanju o iz-
vesnoj o d l u c i ili za izvesnog k a n d i d a t a koji t r e b a da s t u p i u dr­
ž a v n u službu. P i t a n j a o k o j i m a se o d l u č i v a l o b i l a su d o b r o poz­
n a t a , k a o i k a n d i d a t i : čin glasanja, č e s t o obavljen na s k u p u či­
tavog s t a n o v n i š t v a g r a d a , o d l i k o v a o s e k o n k r e t n o š ć u k o j a j e po­
j e d i n c u davala s t v a r n u važnost. D a n a s se glasač s u o č a v a sa goro-
94
s t a s n i m p a r t i j a m a , koje s u m u i s t o toliko d a l e k e i upečatljive
k o l i k o i g o r o s t a s n e i n d u s t r i j s k e organizacije. S p o r n a p i t a n j a su
z a m r š e n a , a o d s v a k o v r s n i h m e t o d a zamagljivanja p o s t a l a s u j o š
z a m r š e n i j a . G l a s a č č e s t o m o ž e da v i đ a svoga k a n d i d a t a u prediz-
b o r n o v r e m e , ali nije v e r o v a t n o da će se o n i t a k o č e s t o viđati u
d o b a radija, t e glasač gubi j e d n o o d o s n o v n i h s r e d s t a v a z a stva­
r a n j e mišljenja o »svom k a n d i d a t u « . U stvari, p a r t i j s k e m a š i n e
n u d e m u izbor i z m e đ u dva ili t r i k a n d i d a t a ; ali t e k a n d i d a t e nije
»on« i z a b r a o , on o n j i m a z n a i s t o toliko m a l o koliko i o n i o
n j e m u , a njihov m e đ u s o b n i o d n o s p o s t a o j e i s t o toliko a p s t r a k ­
t a n k o l i k o i većina d r u g i h o d n o s a .
S l i č n o d e j s t v u r e k l a m e n a k u p c a , m e t o d i političke p r o p a g a n ­
de teže da uvećaju o s e ć a n j e b e z n a č a j n o s t i p o j e d i n o g glasača. Po­
n a v l j a n j e p a r o l a i isticanje činilaca koji n e m a j u n i k a k v e veze sa
p i t a n j e m o k o j e m j e r e č o t u p l j u j u glasačeve k r i t i č k e s p o s o b n o ­
sti. J a s n o i r a c i o n a l n o o b r a ć a n j e njegovu m i š l j e n j u p r e je izu­
z e t a k n e g o pravilo u političkoj p r o p a g a n d i — č a k i u d e m o k r a t ­
s k i m z e m l j a m a . S u o č e n i sa m o ć i i veličinom p a r t i j a , koje se oči­
t u j u u njihovoj p r o p a g a n d i , p o j e d i n a č n i glasači ne m o g u a da
ne o s e t e svoju s i ć u š n o s t i m a l u važnost.
Sve o v o n e z n a č i d a r e k l a m a i p o l i t i č k a p r o p a g a n d a o t v o r e n o
i s t i č u b e z n a č a j n o s t p o j e d i n c a . N a p r o t i v , o n e p o j e d i n c u laska­
j u d a j u ć i m u t o b o ž n j u važnost, o b r a ć a j u s e t o b o ž n j e g o v o m kri­
tičkom sudu, njegovom smislu za opažanje. No ta pretvaranja
u s u š t i n i su m e t o d za o t u p l j e n j e p o j e d i n a č n e s u m n j e i pomaga­
n j e njegova s a m o o b m a n j i v a n j a d a o d l u k a k o j u j e d o n e o i m a
obeležje i n d i v i d u a l n o s t i . N i j e s k o r o n i p o t r e b n o isticati d a p r o ­
p a g a n d a o kojoj s a m govorio nije p o t p u n o i r a c i o n a l n a i da se
p r o p a g a n d a različitih p a r t i j a , o d n o s n o k a n d i d a t a razlikuje p o
t e ž i n i r a c i o n a l n i h činilaca.
D r u g i činioci d o p r i n o s i l i s u sve većoj n e m o ć i p o j e d i n c a . Eko­
n o m s k a i p o l i t i č k a p o z o r n i c a složenija je i p r o s t r a n i j a no što je
i k a d bila; p o j e d i n a c j e m a n j e k a d a r d a j e o b u h v a t i p o g l e d o m .
R a z m e r e pretnji sa kojima se on suočava takođe su porasle.
S t r u k t u r a l n a nezaposlenost mnogih miliona uvećala je osećanje
nesigurnosti. Mada je državna pomoć nezaposlenima u m n o g o m e
u b l a ž i l a posledice n e z a p o s l e n o s t i , ne s a m o e k o n o m s k i n e g o i psi­
h o l o š k i , o s t a l a j e činjenica d a o g r o m n a većina ljudi p s i h o l o š k i
veoma teško podnose b r e m e nezaposlenosti i da strah od nje
p o m u ć u j e čitav njihov život. M n o g i m a izgleda d a j e z a p o s l e n o s t
— b e z o b z i r a k a k a v je p o s a o p o s r e d i — sve š t o bi u životu m o -
95
gli d a požele i n a č e m u b i t r e b a l o d a s u zahvalni. N e z a p o s l e n o s t
j e uvećala i p r e t n j u o d s t a r o s t i . Z a m n o g e p o s l o v e t r a ž i s e s a m o
mlada, pa čak i neiskusna osoba, koja se još može prilagoditi; to
z n a č i o n a k o j a s e j o š l a k o m o ž e u o b l i č i t i u m a l e n i z u b a c n a to­
čku mašine, potreban u tom posebnom uređaju.
Pretnja od r a t a takođe je uvećala osećanje nemoći pojedinca.
R a t o v a je, s v a k a k o , bilo i u X I X veku. No od p o s l e d n j e g r a t a
n a o v a m o m o g u ć n o s t i r a z a r a n j a toliko s u s e p o v e ć a l e — b r o j
ljudi koji s e izlaže d e j s t v u r a t a toliko j e p o r a s t a o d a o b u h v a t a
svakog bez izuzetka — d a j e p r e t n j a o d r a t a p o s t a l a m o r a koja,
m a d a j e m n o g i ljudi n i s u svesni p r e n o što n j i h o v a nacija b u d e
s t v a r n o u v u č e n a u r a t , p o m u ć u j e njihov život i u v e ć a v a njihovo
osećanje bojazni i pojedinačne nemoći.
»Stil« čitavog t o g r a z d o b l j a o d g o v a r a slici k o j u s a m o c r t a o .
O g r o m n o s t gradova, u kojoj se p o j e d i n a c gubi, z g r a d e v i s o k e
kao planine, neprestano akustičko bombardovanje preko radija,
k r u p n i n o v i n s k i naslovi k o j i s e t r i p u t a d n e v n o m e n j a j u n e os­
tavljajući č o v e k u n i k a k v u m o g u ć n o s t d a o d l u č i š t a j e v a ž n o ,
varijetei u k o j i m a s t o t i n a d e v o j a k a s p r e c i z n o š ć u č a s o v n i k a po­
k a z u j e svoju s p o s o b n o s t z a o t k l a n j a n j e o n o g š t o j e p o j e d i n a č n o
i deluju p o p u t m o ć n e , u h o d a n e m a š i n e , i z m i r u j u ć i r i t a m džeza —
te i m n o g e d r u g e p o j e d i n o s t i j e s u izraz sticaja p r i l i k a u k o m e
se p o j e d i n a c suočava s nesavladljivim v e l i č i n a m a , p r e m a koji­
m a j e o b i č a n t r u n . O n m o ž e s a m o d a drži k o r a k k a o v o j n i k u
s t r o j u ili r a d n i k n a b e s k r a j n o j t r a c i . O n m o ž e d a dela; ali iščezlo
je njegovo o s e ć a n j e n e z a v i s n o s t i i značaja.
Izgleda da je p o p u l a r n o s t filmova o Mikiju M a u s u r e č i t izraz
do kog s t u p n j a je p r o s e č a n čovek u Americi o b u z e t i s t i m oseća-
n j e m s t r a h a i b e z n a č a j n o s t i . J e d i n a t e m a u t i m filmovima — či­
j e s u varijacije t a k o b r o j n e — j e s t e ova: n e k o m a l o s t v o r e n j e
p r o g o n i i u g r o ž a v a n e k a neodoljiva sila p r e t e ć i da ga u b i j e ili
p r o g u t a . To m a l o stvorenje beži i k o n a č n o u s p e v a da u t e k n e , ili
čak, d a n a u d i n e p r i j a t e l j u . L j u d i n e b i bili s p r e m n i d a n e p r e s t a ­
n o gledaju m n o g e varijacije t e j e d n e j e d i n e t e m e k a d s e o n a n e
b i o d n o s i l a n a n e š t o što j e v e o m a b l i s k o n j i h o v u e m o c i o n a l n o m
životu. Očigledno d a j e t o m a l o stvorenje, u g r o ž e n o o d m o ć n o g
n e p r i j a t e l j a , s a m i gledalac; t a k o se on oseća, i s t o m s i t u a c i j o m
m o ž e d a s e poistoveti. Ali k a d s e t i filmovi n e b i s r e ć n o završa­
vali, oni, n a r a v n o , n e b i g l e d a o c a n e p r e s t a n o privlačili. O v a k o
gledalac preživljava sva svoja s t r a h o v a n j a i o s e ć a n j a sićušnosti,
a n a k r a j u biva u t e š e n o s e ć a n j e m d a ć e u p r k o s s v e m u b i t i spa-
96
s e n i da će čak, s a v l a d a t i silu. M e đ u t i m — z n a č a j a n i t u ž a n d e o
ovog »srećnog završetka« — njegovo s p a s e n j e leži u g l a v n o m u
njegovoj s p o s o b n o s t i da p o b e g n e i u n e p r e d v i đ e n i m slučajnosti­
ma koje onemogućavaju čudovište da ga uhvati.
Položaj u k o j e m se p o j e d i n a c d a n a s nalazi p r e d v i d e l i su vizio­
n a r s k i mislioci već u X I X veku. K j e r k e g o r o p i s u j e b e s p o m o ć n o g
p o j e d i n c a kog r a z d i r u i m u č e s u m n j e , koga o p h r v a v a o s e ć a n j e
u s a m l j e n o s t i i b e z n a č a j n o s t i . Niče u m i s l i m a vidi n a s t u p a j u ć i
n i h i l i z a m koji će se o č i t o v a t i u n a c i z m u i slika »nadčoveka« k a o
n e g a c i j u b e z n a č a j n o g , izgubljenog p o j e d i n c a koga je video u stvar­
n o s t i . T e m a o čovekovoj n e m o ć i v e o m a je p r e c i z n o i z r a ž e n a u
d e l u F r a n c a Kafke. On u Zamku o p i s u j e čoveka koji želi da d o đ e
u dodir sa tajanstvenim stanovnicima jednog zamka, od kojih
o č e k u j e d a m u k a ž u š t a d a čini i d a m u p o k a ž u njegovo m e s t o
u svetu. Sav njegov život sastoji se u b e s o m u č n o m n a p o r u da
s n j i m a s t u p i u d o d i r , ali to mu n i k a d ne polazi za r u k o m , i on
ostaje sam, osećajući krajnju uzaludnost i bespomoćnost.
O s e ć a n j e izdvojenosti i n e m o ć i l e p o je izrazio i Žilijen G r i n na
sledećem mestu:
Znao sam da smo malo važni u poređenju sa svemirom, znao
sam da ne predstavljamo ništa; ali izgleda da nas to stanje neiz-
mernog ništavila na neki način ophrvava i, u isti mah, umiruje.
Potpuno smo svladani onim oblicima, onim dimenzijama koje su
izvan dosega ljudske misli. Postoji li nešto čega se možemo drža­
ti? Usred tog haosa obmana u koji smo glavačke bačeni postoji
nešto što odudara svojom istinom, a to je — ljubav. Sve ostalo
je ništavilo, puka praznina. Mi piljimo u ogromnu m r a č n u prova­
liju koja se otvara pod nama. I plašimo se.'
M e đ u t i m , to o s e ć a n j e p o j e d i n a č n e izdvojenosti i n e m o ć i , ka­
ko su ga izrazili ovi pisci i k a k o se o n o javlja u m n o g i h takozva­
n i h n e u r o t i č n i h o s o b a , nije n e š t o čega j e s v e s t a n n o r m a l n i čo­
vek. O n o je odviše s t r a š n o da bi ga ljudi bili svesni. O n o se pri­
k r i v a s v a k o d n e v n i m u o b i č a j e n i m t o k o m čovekovih a k t i v n o s t i , po­
u z d a n j e m i o d o b r a v a n j e m koje on nalazi u svojim p r i v a t n i m ili
d r u š t v e n i m o d n o s i m a , u s p e h o m u poslu, r a z o n o d o m , »provodima«,
»poznanstvima« »izlascima«. Ali zviždanjem u m r a k u ne s t v a r a
se svetlost. U s a m l j e n o s t , s t r a h i p o m e t e n o s t o s t a j u ; to ljudi ne
m o g u večito da p o d n o s e . Oni ne m o g u da i dalje n o s e b r e m e »slo­
b o d e od«; m o r a j u p o k u š a t i d a sasvim p o b e g n u o d slobode, a k o
već ne mogu da nai reduju od negativne slobode ka pozitivnoj.
97
U n a š e v r e m e , glavni d r u š t v e n i p u t e v i b e k s t v a su o n o potčinjava- 4. U neobjavljenom predavanju o »Samoosećanju i .prodaji' ličnosti«
nje v o đ u do kojeg se došlo u fašističkim z e m l j a m a , i o n o pri­ Ernest Šahtel (Ernest Schachtel) dao je jasnu i otvorenu analizu
samopoš to vanj a.
n u d n o s a o b r a ž a v a n j e k o j e p r e o v l a đ u j e u n a š o j vlastitoj d e m o k r a -
5. »Halitoza« (halitosis) jeste neprijatan zadah iz usta kao posledica
tiji. P r e n o š t o p r e đ e m o n a opisivanje o v i h d v a j u n a č i n a b e ž a n j a
nekog organskog poremećaja; »b. o.« je skraćenica za Body odor
z a k o j e j e d r u š t v o d a l o o b r a z a c , m o r a m o z a m o l i t i č i t a o c a d a pra­ — telesni vonj. — Prim. prev.
ti n a š e r a s p r a v l j a n j e o z a m r š e n o s t i m a t i h p s i h o l o š k i h m e h a n i z a ­ 6. Žilijen Grin (Julian Green), Personal Record 1928—39 (Lični zapisi,
ma b e k s t v a . U p r e t h o d n i m g l a v a m a već s m o se pozabavili neki­ 1928—39), prevod Ž. Godefroa (J. Godefroi), H a r p e r and Brothers,
m a o d t i h m e h a n i z a m a ; ali d a b i s m o p o t p u n o r a z u m e l i psihološ­ Njujork, 1939.
ki z n a č a j fašizma i a u t o m a t i z o v a n j a č o v e k a u m o d e r n o j d e m o k r a -
tiji, n u ž n o j e d a t e p s i h o l o š k e p o j a v e s h v a t i m o n e s a m o u o p š t e
već i u p o j e d i n o s t i m a i k o n k r e t n o s t i n j i h o v a delovanja. N e k o m e
s e m o ž e u č i n i t i d a o v i m s k r e ć e m o s a n a š e g p u t a ; ali t a k v o ispi­
tivanje p r e d s t a v l j a , u stvari, nužan' d e o cele n a š e r a s p r a v e . B a š
kao što se ne mogu ispravno razumeti psihološki problemi bez
njihove d r u š t v e n e i k u l t u r n e p o z a d i n e , t a k o s e n e m o g u r a z u m e ­
t i n i d r u š t v e n e p o j a v e bez p o z n a v a n j a p s i h o l o š k i h m e h a n i z a m a
n a k o j i m a s e o n e t e m e l j e . N a r e d n a glava p o k u š a v a d a a n a l i z u j e
te m e h a n i z m e , da o t k r i j e š t a se zbiva u p o j e d i n c u i da p o k a ž e
k a k o s m o m i , n a s t o j e ć i da p o b e g n e m o od svoje u s a m l j e n o s t i i ne­
m o ć i , gotovi d a s e o t a r a s i m o svog p o j e d i n a č n o g j a , bilo p u t e m
p o t č i n j a v a n j a n o v i m o b l i c i m a a u t o r i t e t a bilo p u t e m p r i n u d n o g
saobražavanja usvojenim obrascima.

BELESKE UZ GLAVU ČETVRTU

1. Podrobna rasprava o t o m problemu može se naći u piščevu r a d u

»Sebičnost i samoljublje« (»Selfishness and Self-Love«, Psychiatry,
Vol. 2, No. 4, novembar 1939); preuzeto u Man for Himself, Holt,
Rinehart and Winston, New York 1947, pod proširenim naslovom
Selfishness, Self-Love and Self-Interes; u ovom izdanju v. 3. svezak,
Čovjek za sebe, IV. pogl. str. 113—130.
2. Saliven se u svojim predavanjima približio ovoj formulaciji. On
tvrdi da se era preadolescencije odlikuje u međuličnim odnosima
pojavom impulsa koji doprinose novom tipu zadovoljenosti druge
osobe (druga). Ljubav je, p r e m a njemu, situacija u kojoj je zado­
voljenje voljenog upravo isto toliko značajno i poželjno kao i za­
dovoljenje onoga koji voli.
3. Hegel i Marks položili su temelje za razumevanje problema otu­
đenosti. Posebno sr. Marksov pojam o »fetišizmu robe« i »otuđenju«
rada«.

98
 V Mehanizmi bekstva
p o j e d i n a c a . P r i p r o u č a v a n j u i n d i v i d u a l n e psihologije k a o o s n o v e
Ako s e n a š a analiza d r u š t v e n o - p s i h o l o š k i h p o j a v a n e zasniva n a
U n a š o j r a s p r a v i dospeli s m o do d a n a š n j e g d o b a , i s a d a b i s m o
p r e š l i na r a s p r a v l j a n j e o p s i h o l o š k o m z n a č a j u fašizma i zna­
čenju slobode u a u t o r i t a r n i m sistemima, kao i u našoj vlastitoj
d e m o k r a t i j i . M e đ u t i m , p o š t o v a l j a n o s t čitavog n a š e g d o k a z i v a n j a
zavisi od v a l j a n o s t i n a š i h p s i h o l o š k i h p r e m i s a , poželjno je, iz­
gleda, d a p r e k i n e m o t a j o p š t i t o k m i s l i i d a j e d n u glavu posve­
t i m o p o d r o b n i j e m i k o n k r e t n i j e m r a s p r a v l j a n j u o o n i m psiho­
l o š k i m m e h a n i z m i m a koje s m o već s p o m e n u h i o k o j i m a ć e m o
k a s n i j e r a s p r a v l j a t i . Te p r e m i s e iziskuju da o n j i m a p o d r o b n o
r a s p r a v l j a m o , j e r počivaju n a p o j m o v i m a o n e s v e s n i m s n a g a m a
i n a č i n a m a njihova izražavanja u racionalizacijama i karakter­
n i m o s o b e n o s t i m a , n a p o j m o v i m a z a koje b i m n o g i čitaoci rek­
li a k o ne to da su im strani a o n o b a r da zaslužuju razradu.
U ovoj glavi n a m e r n o se p o z i v a m na i n d i v i d u a l n u psihologiju
i n a o n o š t o j e b i l o z a p a ž e n o p r e c i z n i m p r o u č a v a n j i m a pojedi­
n a c a p s i h o a n a l i t i č k i m p o s t u p k o m . M a d a p s i h o a n a l i z a n e dosti­
že dugogodišnji ideal a k a d e m s k e psihologije — to jest, približa­
vanje eksperimentalnim metodima prirodnih n a u k a — ona je ipak
p o t p u n o empirijski metod, zasnovan na brižljivom p o s m a t r a n j u
n e c e n z u r i s a n i h misli, s n o v a i fantazija p o j e d i n a c a . U z a m r š e n e
racionalizacije s a k o j i m a s e s u o č a v a m o p r i a n a l i z i r a n j u jed­
n o g p o j e d i n c a ili j e d n e k u l t u r e m o ž e d a p r o n i k n e j e d i n o psiho­
logija k o j a k o r i s t i p o j a m o n e s v e s n i m s n a g a m a . M n o š t v o privid­
n o nerešljivih p r o b l e m a iščezava č i m o d l u č i m o d a o d u s t a n e m o
od mišljenja da su m o t i v i za koje ljudi veruju da ih p o k r e ć u nu­
ž n o m o t i v i koji i h s t v a r n o p o k r e ć u n a delanje, o s e ć a n j e i miš­
ljenje.
Mnogi će se čitalac u p i t a t i da li se nalazi do k o j i h se d o s p e l o
p o s m a t r a n j e m p o j e d i n a c a m o g u p r i m e n i t i i n a p s i h o l o š k o ra­
zumevanje grupa. Naš odgovor na to pitanje nedvosmisleno je
p o t v r d a n . S v a k a g r u p a sastoji s e o d p o j e d i n a c a i s a m o o d po-
100
j e d i n a c a , t e , p r e m a t o m e , p s i h o l o š k i m e h a n i z m i čije delovanje
o t k r i v a m o u grupi m o g u b i t i j e d i n o m e h a n i z m i koji d e l u j u u
z a r a z u m e v a n j e socijalne psihologije m i č i n i m o n e š t o š t o b i s e
m o g l o u s p o r e d i t i s a p r o u č a v a n j e m kakvog p r e d m e t a p o d m i k r o ­
s k o p o m . T o n a m o m o g u ć u j e d a o t k r i j e m o s a m e p o j e d i n o s t i psi­
h o l o š k i h m e h a n i z a m a koji š i r o k o d e l u j u u d r u š t v e n o m p r o c e s u .
p o d r o b n o m p r o u č a v a n j u p o n a š a n j a p o j e d i n c a , o n a nije e m p i r i j ­
ska, t e o t u d n i valjana.
No a k o se č a k i složimo s t i m da je p r o u č a v a n j e p o n a š a n j a po­
j e d i n c a t o l i k o z n a č a j n o , mogli b i s m o s e z a p i t a t i d a l i p r o u č a v a ­
nje p o j e d i n a c a koji s e o b i č n o o z n a č a v a j u k a o n e u r o t i č a r i m o ž e
iole k o r i s t i t i u r a z m a t r a n j u p r o b l e m a socijalne psihologije. Ve-
r u j e m da se i na to pitanje m o r a odgovoriti potvrdno. Pojave
koje p o s m a t r a m o u neurotične osobe načelno se ne razlikuju
od o n i h k o j e n a l a z i m o u n o r m a l n e o s o b e . O n e su u n e u r o t i č n e 1
o s o b e s a m o j a č e izražene, j a s n i j e i n j e n o j svesti č e s t o p r i s t u p a č ­
nije negoli što su u n o r m a l n e o s o b e , n e s v e s n e ijednog p r o b l e m a
k o j i iziskuje d a b u d e p r o u č e n .
D a b i s m o ovo razjasnili, čini n a m s e d a ć e b i t i k o r i s n o d a
u k r a t k o p r e t r e s e m o t e r m i n e »neurotičan« i »normalan« ili »zdrav«.
T e r m i n » n o r m a l a n « ili »zdrav« m o ž e se definisati na dva na­
č i n a . P r v o , s a s t a n o v i š t a funkcija j e d n o g d r u š t v a , o s o b a s e m o ž e
n a z v a t i n o r m a l n o m ili z d r a v o m a k o j e k a d r a d a i s p u n j a v a dru­
š t v e n u u l o g u k o j u t r e b a d a p r e u z m e u t o m d r u š t v u . To, k o n k r e t -
nije, z n a č i d a b u d e k a d r a d a u t o m d r u š t v u r a d i o n a k o k a k o s e
od n j e t r a ž i , i da, s e m toga, b u d e s p o s o b n a da u č e s t v u j e u re­
p r o d u k c i j i d r u š t v a , t o j e s t s p o s o b n a z a o s n i v a n j e p o r o d i c e . Dru­
go, s a s t a n o v i š t a p o j e d i n c a , m i n a z d r a v l j e ili n a n o r m a l n o s t gle­
d a m o k a o n a s t a n j e koje j e najpovoljnije z a njegov r a z v i t a k i
sreću.
D a s t r u k t u r a d a t o g d r u š t v a p r u ž a najpovoljniju m o g u ć n o s t z a
s r e ć u p o j e d i n c a , o b a bi se gledišta p o d u d a r a l a . M e đ u t i m , u veći­
n i d r u š t a v a k o j a p o z n a j e m o , u k l j u č u j u ć i t u i n a š e , t o nije slu­
č a j . M a d a s e o n a r a z l i k u j u p o t o m e d o koje m e r e p o t p o m a ž u
razvitak pojedinca, težnja za r a v n o m e r n i m funkcionisanjem ome­
t a p u n i razvoj p o j e d i n c a . Z b o g ovog m o r a m o n u ž n o p o v u ć i o š t r u
r a z l i k u i z m e đ u t a dva p o j m a zdravlja. J e d a n o d r e đ u j e d r u š t v e n e
p o t r e b e , a drugi — v r e d n o s t i i n o r m e koje se tiču cilja pojedi­
načnog postojanja.
101
 N a žalost, t a s e r a z l i č i t o s t č e s t o z a n e m a r u j e . M n o g i p s i h i j a t r i
d o t e m e r e u z i m a j u s t r u k t u r u svog d r u š t v a k a o p o g o d n u da, p o
n j i m a , s v a k a o s o b a k o j a s e nije d o b r o p r i l a g o d i l a d o b i j a p e č a t
m a n j e v r e d n o s t i . S d r u g e s t r a n e , p r e t p o s t a v l j a s e d a d o b r o prila­
g o đ e n a o s o b a z a u z i m a više m e s t o n a lestvici l j u d s k i h v r e d n o s t i .
Ako p o v u č e m o r a z l i k u i z m e đ u ova d v a p o j m a o n o r m a l n o m i
n e u r o t i č n o m , d o s p e v a m o d o sledećeg z a k l j u č k a : o s o b a k o j a j e nor­
m a l n a s o b z i r o m n a svoju d o b r u p r i l a g o đ e n o s t često j e m a n j e
zdrava od neurotične osobe s obzirom na njene ljudske vredno­
sti. O n a s e č e s t o d o b r o p r i l a g o đ a v a j e d i n o p o c e n u o d u s t a j a n j a
o d svog ličnog ja, d a b i m a n j e više p o s t a l a o n a k v a k a k v a v e r u j e
d a t r e b a d a b u d e . P r i t o m s u m o ž d a iščezle sva i s t i n s k a individu­
a l n o s t i s p o n t a n o s t . S d r u g e s t r a n e , n e u r o t i č a r a m o ž e m o označi­
ti k a o o s o b u koja nije bila s p r e m n a da se p o t p u n o p r e d a u b o r ­
bi za svoje lično ja. S v a k a k o da n j e n p o k u š a j da s p a s e svoje po­
j e d i n a č n o j a nije u s p e o , t e j e o n a , u m e s t o d a svoje lično j a stva­
r a l a č k i izrazi, p o t r a ž i l a s p a s e n j e u n e u r o t i č n i m s i m p t o m i m a po­
vlačeći se u fantazijski život. P r i s v e m t o m , o n a je, sa s t a n o v i š t a
l j u d s k i h v r e d n o s t i , m a n j e o s a k a ć e n a o d o n e v r s t e n o r m a l n e oso­
b e k o j a j e p o t p u n o izgubila svoju i n d i v i d u a l n o s t . N e t r e b a n i
pominjati da postoje osobe koje nisu neurotične, a ipak nisu,
u p r o c e s u p r i l a g o đ a v a n j a , u t o p i l e svoju i n d i v i d u a l n o s t . No r e k l i
b i s m o d a j e žigosanje n e u r o t i č n e o s o b e n e o s n o v a n o i o p r a v d a n o
jedino ako neurotičnu osobu p o s m a t r a m o sa stanovišta društve­
n e c e l i s h o d n o s t i . š t o s e čitavog d r u š t v a tiče, t e r m i n » n e u r o t i č a n «
n e m o ž e s e p r i m e n i t i u o v o m d r u g o m smislu, p o š t o j e d n o dru­
štvo n e b i m o g l o d a p o s t o j i k a d njegovi članovi n e b i vršili dru­
š t v e n e funkcije. M e đ u t i m , s a s t a n o v i š t a l j u d s k i h v r e d n o s t i , je­
d n o d r u š t v o m o g l o bi se n a z v a t i n e u r o t i č n i m u s m i s l u da su lič­
n o s t i njegovih č l a n o v a o s a k a ć e n e u s v o m r a z v i t k u . P o š t o se ter­
m i n »neurotičan« t a k o č e s t o u p o t r e b l j a v a k a o o z n a k a n e d o s t a t k a
društvenog funkcionisanja, radije ne b i s m o hteli da o društvu
g o v o r i m o k a o o n e č e m n e u r o t i č n o m već k a o o n e č e m p r o t i v n o m
l j u d s k o j sreći i s a m o o s t v a r i v a n j u .
M e h a n i z m i o k o j i m a ć e m o u o v o m poglavlju r a s p r a v l j a t i j e s u
m e h a n i z m i b e k s t v a , koji p r o i z l a z e iz o s e ć a n j a n e s i g u r n o s t i izdvo­
jenog pojedinca.
Pošto pojedinac — kad se p r e k i n u p r i m a r n e spone, koje su mu
pružale bezbednost, i k a d s e s u o č i s a s v e t o m izvan s e b e k a o
s a p o t p u n o o d v o j e n i m e n t i t e t o m — m o r a d a savlada t o n e p o d ­
nošljivo s t a n j e n e m o ć i i u s a m l j e n o s t i , p r e d n j i m se o t v a r a j u dva
p u t a . J e d n i m p u t e m o n m o ž e d a d o s p e d o »pozitivne slobode«; s a
102
s v e t o m m o ž e s p o n t a n o d a s e poveže ljubavlju i r a d o m , i s t i n s k i m
i z r a ž a v a n j e m svojih e m o c i o n a l n i h , č u l n i h i i n t e l e k t u a l n i h sposob­
n o s t i ; n a taj n a č i n , o n m o ž e p o n o v o d a s e sjedini s a č o v e k o m ,
p r i r o d o m i samim sobom, ne odustajući pri t o m od nezavisnosti
i i n t e g r i t e t a svog p o j e d i n a č n o g j a . D r u g i p u t koji se p r e d n j i m ot­
vara jeste odstupanje, odustajanje od slobode i pokušaj da se
u s a m l j e n o s t s a v l a d a o d s t r a n j i v a n j e m j a z a koji j e n a s t a o i z m e đ u
p o j e d i n a č n o g j a i sveta. T i m d r u g i m p u t e m p o j e d i n a c s e n i k a d
n e ć e p o n o v o sjediniti s a s v e t o m o n a k o k a o što j e b i o vezan p r e
n e g o š t o se izgubio k a o »pojedinac«, j e r se č i n j e n i c a o njegovoj
o d v o j e n o s t i n e m o ž e p r e o k r e n u t i ; t o j e b e k s t v o i z j e d n e nesnošlji-
ve situacije, k o j a bi, k a d bi trajala, o n e m o g u ć i l a življenje.
S t o g a j e p r i n u d n o s t obeležje t o g p u t a b e k s t v a , k a o i s v a k o g
b e k s t v a iz o k o l n o s t i u k o j i m a č o v e k a m o ž e da o b u z m e pa­
n i k a ; njegovo obeležje je i č o v e k o v o manje-više p o t p u n o od­
r i c a n j e od i n d i v i d u a l n o s t i i i n t e g r i t e t a ličnog j a . O t u d to
r e š e n j e ne vodi s r e ć i i pozitivnoj s l o b o d i ; o n o se, u n a č e l u , m o ž e
n a ć i u svim n e u r o t i č n i m p o j a v a m a . O n o ublažava nepodnošlji­
vo n e s p o k o j s t v o i i z b e g a v a n j e m p a n i k e o m o g u ć u j e življenje; pa
i p a k , o n o ne rešava o s n o v n i p r o b l e m , a za nj se p l a ć a životom,
k o j i s e č e s t o s a s t o j i s a m o o d a u t o m a t s k i h ili p r i n u d n i h aktiv­
nosti.
N e k i o d ovih m e h a n i z a m a b e k s t v a i m a j u r e l a t i v n o m a l i druš­
t v e n i z n a č a j ; o n i su d o n e k l e uočljivi j e d i n o u o s o b a s ozbiljnim
m e n t a l n i m ili e m o c i o n a l n i m p o r e m e ć a j i m a . U o v o m poglavlju
ć e m o r a s p r a v l j a t i j e d i n o o o n i m m e h a n i z m i m a koji s u z n a č a j n i
u k u l t u r n o m p o g l e d u i čije r a z u m e v a n j e p r e d s t a v l j a n u ž n u pre­
m i s u za psihološku analizu društvenih pojava kojima ćemo se
b a v i t i u s l e d e ć i m poglavljima: f a š i s t i č k i m s i s t e m o m , s j e d n e stra­
n e , i m o d e r n o m d e m o k r a t i j o m , s druge. 1
1. AUTORITARIZAM
Prvi m e h a n i z a m bekstva od slobode kojim ću se pozabaviti jeste
čovjekova težnja d a o d u s t a n e o d nezavisnosti svog p o j e d i n a č n o g
ja i da ga sjedini sa n e k i m ili n e č i m izvan sebe, k a k o bi o n o ste­
k l o s n a g u k o j a m u n e d o s t a j e ; ili, d r u k č i j e r e č e n o , d a t r a ž i nove,
» s e k u n d a r n e spone« k a o z a m e n u z a p r i m a r n e , izgubljene.
J a s n i j i oblici o v o g m e h a n i z m a m o g u se naći u s t r e m l j e n j u za
p o t č i n j e n o š ć u i g o s p o d a r e n j e m , ili k a k o b i s m o r a d i j e r e k l i , u ona­
k v i m m a z o h i s t i č k i m i s a d i s t i č k i m s t r e m l j e n j i m a k a k v a se, u ra-
103
zličitoj m e r i , javljaju u n o r m a l n i h i n e u r o t i č n i h o s o b a . P r v o će­
mo ta s t r e m l j e n j a o p i s a t i , a o n d a p o k u š a t i da p o k a ž e m o da i je­
d n o i d r u g o p r e d s t a v l j a b e k s t v o iz n e p o d n o š l j i v e u s a m l j e n o s t i . *
Najčešći oblici u k o j i m a se mazohistička s t r e m l j e n j a javljaju
jesu osećanja inferiornosti, nemoći, pojedinačne beznačajnosti.
Analiza o s o b a koje s u t i m o s e ć a n j i m a o b u z e t e p o k a z u j e d a n j i h
n e k a sila u n j i m a s a m i m a n e s v e s n o goni da se o s e ć a j u i n f e r i o r n i
ili b e z n a č a j n i , m a d a se o n e svesno žale na to o s e ć a n j e i žele da
ga se oslobode. Njihova osećanja nisu samo shvatanja stvarnih
n e d o s t a t a k a i slabosti ( m a d a s e o b i č n o r a c i o n a l i z u j u k a o d a s u
samo to); te osobe pokazuju težnju da same sebe omalovaže, da
se n a p r a v e slabe i da ne ovladaju s t v a r i m a . Ti ljudi sasvim redov­
n o p o k a z u j u d a u z n a t n o j m e r i zavise o d sila k o j e s u izvan njih,
od d r u g i h ljudi, ili u s t a n o v a ili p r i r o d e . Oni teže ne da se pot­
v r d e , n e d a u č i n e o n o što žele, v e ć d a s e p o t č i n e s t v a r n i m ili na­
v o d n i m n a r e d b a m a t i h spoljašnjih sila. Oni s u č e s t o p o t p u n o ne­
s p o s o b n i da dozive o s e ć a n j e »ja želim« ili »ja j e s a m « . O n i život
u celini osećaju k a o n e š t o neodoljivo m o ć n o č i m e n e m o g u d a
ovladaju niti da upravljaju.
P o r e d t i h čovekovih težnji da se o m a l o v a ž i i p o t č i n i spoljaš-
n j i m silama, u e k s t r e m n i j i m s l u č a j e v i m a — a t a k v i h i m a m n o g o
— n a i l a z i m o i na čovekovu t e ž n j u da s a m s e b e p o v r e d i i da s e b i
z a d a bol.
To s t r e m l j e n j e m o ž e uzeti r a z l i č i t e oblike. N e k i ljudi sa uži­
v a n j e m o p t u ž u j u i k r i t i k u j u sebe o n a k o k a k o ih, po svoj prilici,
njihovi najveći neprijatelji ne bi optuživali ni k r i t i k o v a l i . D r u g i ,
ljudi, k a o š t o s u izvesni p r i n u d n i n e u r o t i č a n , teže d a s e b e m u č e
p r i n u d n i m o b r e d i m a i m i s l i m a . U izvesnom t i p u n e u r o t i č n e lič­
n o s t i n a l a z i m o težnju za fizičkim o b o l j e n j e m i za s v e s n i m ili ne-
s v e s n i m iščekivanjem oboljenja k a o d a j e o n o d a r božji. T a k v o j
ličnosti se č e s t o dešava o n o što j o j se ne bi desilo da u njoj nije
delovala n e k a n e s v e s n a težnja d a j o j s e t o desi. T e težnje, k o j e
ljudi u p r a v l j a j u p r o t i v s a m i h sebe, č e s t o se o t k r i v a j u u j o š skri­
v e n i j i m ili d r a m a t i č n i j i m o b l i c i m a . N a p r i m e r , i m a o s o b a k o j e
su nesposobne da na ispitu odgovore na pitanja, m a d a su im
o d g o v o r i v e o m a d o b r o p o z n a t i z a v r e m e ispita, p a č a k i k a s n i j e .
D r u g e o s o b e svojim r e c i m a izazivaju n e p r i j a t e l j s t v o o n i h k o j e vo­
le ili od kojih zavise, m a d a su, u stvari, p r i j a t e l j s k i r a s p o l o ž e n e
p r e m a njima, p a n i s u n a m e r a v a l e d a t e reči izuste. G o t o v o s e č i n i
k a o d a takvi ljudi s l u š a j u savet koji i m j e d a o n e k i n e p r i j a t e l j
da se ponašaju na za njih najštetniji način.
104
Č e s t o s e o s e ć a d a s u m a z o h i s t i č k e t e ž n j e o č i t o p a t o l o š k e ili
i r a c i o n a l n e . O n e se j o š češće r a c i o n a l i z u j u . M a z o h i s t i č k a zavis­
n o s t s h v a t a s e k a o ljubav ili p r i v r ž e n o s t , o s e ć a n j e i n f e r i o r n o s t i
k a o p r i k l a d a n izraz s t v a r n i h n e d o s t a t a k a , a p a t n j a k a o n e š t o š t o
t r e b a isključivo p r i p i s a t i n e p r o m e n l j i v i m o k o l n o s t i m a .
U istoj v r s t i k a r a k t e r a r e d o v n o n a l a z i m o , p o r e d t i h mazohis­
t i č k i h težnji, n j i h o v u s u š t u s u p r o t n o s t — n a i m e , sadističke t e ž n j e .
N j i h o v a s n a g a s e m e n j a , o n e s u manje-više svesne, p a i p a k s u
u v e k p r i s u t n e . N a i l a z i m o n a t r i manje-više t e s n o p r e p l e t e n e v r s t e
s a d i s t i č k i h težnji. J e d n a j e težnja d a s e d r u g i u č i n e z a v i s n i m a
i da se n a d n j i m a s t e k n e a p s o l u t n a i n e o g r a n i č e n a vlast, te da
s e o d n j i h t a k o n a č i n i p u k o o r u đ e , »glina u g r n č a r e v i m r u k a m a « .
D r u g a težnja sastoji se u i m p u l s u da se d r u g i m a ne s a m o gospo­
d a r i na ovaj a p s o l u t n i n a č i n već i da se e k s p l o a t i š u , k o r i s t e , da
s e o d n j i h k r a d e , d a s e r a s p o r e i , t a k o reći, p o t p u n o i s c e d e . T a
se želja m o ž e o d n o s i t i na m a t e r i j a l n a i na n e m a t e r i j a l n a svojstva
— n a p r i m e r e m o c i o n a l n a ili i n t e l e k t u a l n a svojstva k o j a j e d n a
o s o b a p o s e d u j e . T r e ć a v r s t a s a d i s t i č k i h težnji je želja da se iza­
ziva p a t n j a d r u g i h ili d a s e p o s m a t r a k a k o o n i p a t e . T a p a t n j a
m o ž e b i t i fizička, ali j e č e š ć e m e n t a l n a . N j e n cilj j e d a s e d r u g i
a k t i v n o p o v r e đ u j u , da se p o n i ž a v a j u i z b u n j u j u ili da se p o s m a t -
r a j u u s i t u a c i j a m a k o j e ih z b u n j u j u i p o n i ž a v a j u .
S a d i s t i č k e težnje su, iz očiglednih razloga, o b i č n o racionalizo-
vanije i m a n j e s v e s n e o d m a z o h i s t i č k i h s t r e m l j e n j a , k o j a s u p o
d r u š t v o m a n j e o p a s n a , č e s t o s u o n e s a s v i m p r i k r i v e n e reakcij-
skim formacijama preterane dobrote p r e m a drugima i preterane
z a b r i n u t o s t i z a n j h . N e k e o d n a j č e š ć i h racionalizacija j e s u sle-
d e ć e : »Ja t o b o m g o s p o d a r i m z a t o što z n a m š t a j e z a t e b e najbo­
lje, a u t v o m je i n t e r e s u da me slediš b e z protivljenja«; ili, »Ja
s a m toliko divan i j e d i n s t v e n da s p r a v o m o č e k u j e m da d r u g i lju­
di od m e n e zavise.« D r u g a racionalizacija k o j a često p r i k r i v a eks-
p l o a t a t o r s k e težnje, j e s t e o v a : »Za t e b e s a m toliko u č i n i o d a s a d
i m a m p r a v o d a o d t e b e u z m e m o n o š t o želim«. Agresivnija v r s t a
s a d i s t i č k i h i m p u l s a n a j č e š ć e se r a c i o n a l i z u j e u dva o b l i k a : »Me­
n e s u d r u g i povredili i m o j a želja d a i h p o v r e d i m n i j e n i š t a dru­
go do o d m a z d a « ; ili, » U d a r a j u ć i prvi, š t i t i m s e b e i svoje prijate­
lje o d p o v r e d e « .
J e d a n činilac u o d n o s u s a d i s t e p r e m a p r e d m e t u s a d i z m a č e s t o
s e z a n e m a r u j e , o t u d zaslužuje d a g a o v d e n a r o č i t o i s t a k n e m o : za­
visnost sadiste od p r e d m e t a sadizma.
105
 D o k j e zavisnost m a z o h i s t a očigledna, m i o č e k u j e m o d a s e sa­
dist nalazi u p r a v o u s u p r o t n o m p o l o ž a j u : o n izgleda t a k o s n a ž a n
i o b e s t a n , a p r e d m e t njegova s a d i z m a toliko slab i p o k o r a n da
j e t e š k o zamisliti d a t a s n a ž n a o s o b a zavisi o d o n e k o j o m gospo­
d a r i . P a ipak, pažljiva analiza p o k a z u j e d a j e t o t a č n o . S a d i s t u
je potrebna osoba kojom gospodari, veoma mu je potrebna jer
je k o r e n njegova o s e ć a n j a v l a s t i t e snage u t o m e š t o je nečiji go­
spodar. Ta zavisnost može biti p o t p u n o nesvesna. Tako, na pri-
m e r , n e k o m o ž e s a s v o j o m s u p r u g o m d a p o s t u p a vrlo s a d i s t i č k i
i da j o j p o n a v l j a k a k o o n a m o ž e n a p u s t i t i k u ć u b i l o k a d , i da bi
o n b i o p r e s r e ć a n k a d b i o n a t o u č i n i l a . O n a ć e t i m e č e s t o b i t i to­
liko satrvena da se neće usuditi na pokušaj da ga napusti, te će
o b o j e i dalje »živeti v e r u j u ć i da je to š t o on g o v o r i istina. Ali a k o
o n a p r i k u p i d o v o l j n o h r a b r o s t i d a izjavi d a ć e g a n a p u s t i t i , de-
siće se, m o ž d a , n e š t o što n i j e d n o o d njih u o p š t e n e o č e k u j e : o n
će p a s t i u o č a j a n j e , b r i z n u ć e u p l a č i m o l i ć e je da ga ne ostavi;
r e ć i ć e d a n e m o ž e d a živi b e z nje, izjaviće k o l i k o j e voli i t d . S t r a ­
h u j u ć i o d svakog s a m o p o t v r đ i v a n j a , o n a ć e o b i č n o b i t i s k l o n a
da mu p o v e r u j e , izmeniće svoju o d l u k u i o s t a ć e s n j i m . U t o m
t r e n u t k u s c e n a p o č i n j e iznova. O n n a s t a v l j a d a s e p o n a š a p o sta­
r o m , njoj s e čini d a j o j j e s a n j i m sve teže, p o n o v o j e izdaje s t r p ­
ljenje, on p o n o v o p a d a u o č a j a n j e , o n a o s t a j e s n j i m , i t a k o se to
ponavlja mnogo p u t a .
P o s t o j e h i l j a d e i h i l j a d e b r a k o v a i d r u g i h l i č n i h o d n o s a u ko­
j i m a s e taj c i k l u s č e s t o ponavlja, a z a č a r a n i k r u g n i k a d a n e p r e ­
k i d a . J e l i o n slagao k a d a j e r e k a o d a j e t o l i k o voli d a b e z n j e n e
m o ž e d a živi? š t o s e ljubavi tiče, sve zavisi o d t o g a š t a s e p o d
n j o m r a z u m e , š t o s e tiče njegove t v r d n j e d a b e z nje n e b i m o ­
gao d a živi, o n a j e — a k o j e , n a r a v n o , n e s h v a t i m o doslovce —
p o t p u n o t a č n a . On ne m o ž e da živi bez nje — ili, b a r , bez n e k o g
d r u g o g z a koga b i o s e ć a o d a j e b e s p o m o ć n o o r u đ e u n j e g o v i m
r u k a m a . Dok se u takvom slučaju osećanje ljubavi pojavljuje
s a m o k a d p o s t o j i p r e t n j a d a s e o d n o s r a s k i n e , u d r u g i m sluča­
j e v i m a s a d i s t s a s v i m o č i t o »voli« o n e n a d k o j i m a o s e ć a m o ć . Bili
t o njegova s u p r u g a , njegovo d e t e , p o m o ć n i k , k e l n e r ili prosjalk n a
ulici, o n o s e ć a »ljubav«, p a č a k i b l a g o d a r n o s t p r e m a t i m p r e d ­
m e t i m a koji se n a l a z e u njegovoj vlasti. On m o ž d a misli da želi
da g o s p o d a r i n j i h o v i m ž i v o t i m a z a t o š t o ih toliko voli. U stvari
on ih »voli« zato što njima gospodari. On ih p o t k u p l j u j e m a t e ­
rijalno, p o h v a l a m a u v e r a v a n j i m a d a i h voli, p o k a z i v a n j e m d u h o ­
v i t o s t i i sjaja ili i s p o l j a v a n j e m z a b r i n u t n o s t i . O n m o ž e d a i m d a
106
sve — izuzev j e d n o g : p r a v a da b u d u s l o b o d n i i nezavisni. Ovaj
s t i c a j p r i l i k a č e s t o se m o ž e n a ć i n a r o č i t o u o d n o s u r o d i t e l j a i
d e c e . Tu se stav g o s p o d a r e n j a — i v l a s n i š t v a — č e s t o p r i k r i v a
o n i m š t o izgleda k a o » p r i r o d n a « z a b r i n u t o s t z a d e t e ili zaštitnič-
ko o s e ć a n j e p r e m a n j e m u . Dete se stavlja u z l a t a n kavez i m o ž e
da d o b i j e sve p o d u s l o v o m da ne poželi da iz njega iziđe. Često
j e p o s l e d i c a ovoga t o d a s e d e t e , k a d a o d r a s t e , d u b o k o p l a š i lju­
bavi, p o š t o za njega »ljubav« p o d r a z u m e v a da se njegovo vlasti­
to t r a g a n j e za s l o b o d o m koči i s p u t a v a .
M n o g i m p o s m a t r a č i m a činilo s e d a j e s a d i z a m m a n j e z a g o n e t a n
od m a z o h i z m a . Želja da se d r u g i p o v r e d e ili da se n j i m a gospo­
d a r i izgleda k a o n e š t o s a s v i m p r i r o d n o , m a d a n e k a o n e š t o nu­
ž n o »dobro«. H o b s je p r e t p o s t a v i o da p o s t o j a n j e »večite i n e m i r ­
n e ž u d n j e z a š t o v e ć o m m o ć i , ž u d n j e k o j a s e gasi tek s m r ć u « pred­
stavlja »opštu s k l o n o s t čovečanstva«. 2 P o n j e m u , želja z a m o ć i
n e m a n i k a k v o m r a č n o svojstvo, već p r e d s t a v l j a s a v r š e n o racio­
n a l n u p o s l e d i c u čovekove želje za u ž i v a n j e m i b e z b e d n o š ć u . Od
H o b s a do H i t l e r a koji želju za v l a š ć u o b j a š n j a v a k a o logičan is­
h o d biološki uslovljene b o r b e z a o p s t a n a k n a j s p o s o b n i j i h , ž u d n j a
z a m o ć i t u m a č i l a s e k a o d e o l j u d s k e p r i r o d e koji n e zaslužuje
d a b u d e o b j a š n j e n i č i m d r u g i m d o s a m i m s o b o m . M e đ u t i m , čini
n a m s e d a z a g o n e t k u p r e d s t a v l j a j u m a z o h i s t i č k a s r e m l j e n j a , te­
ž n j e k o j e čovek u p r a v l j a p r o t i v svog ličnog ja. K a k o d a s e r a z u m e
č i n j e n i c a što ljudi žele ne s a m o da se sebe o m a l o v a ž e i u č i n e ne­
m o ć n i m a , da sebe p o v r e d e , v e ć u t o m i uživaju? Ne p r o t i v r e č i
li p o j a v a m a z o h i z m a čitavoj n a š o j p r e d s t a v i o ljudskoj p s i h i k a o
o n e č e m u š t o je u s m e r e n o na uživanje i s a m o o d r ž a v a n j e ? K a k o se
može o b j a s n i t i to š t o n e k e l j u d e p r i v l a č e b o l i p a t n j a i š t o o n i
h o ć e d a s e n j i m a izlože, d o k svi m i , izgleda n e p r e z a m o n i o d
čega d a b i s m o i h izbegli?
M e đ u t i m , j e d n a p o j a v a d o k a z u j e da p a t n j a i s l a b o s t mogu b i t i
cilj ljudskog stremljenja: mazohistička perverzija. Tu n a l a z i m o
č o v e k o v u s a s v i m s v e s n u želju da na o v a j ili o n a j n a č i n p a t i , i nje­
govo uživanje u p a t n j i . U m a z o h i s t i č k o j perverziji j e d n a o s o b a
o s e ć a s e k s u a l n o u z b u đ e n j e p r i doživljavanju b o l a k o j i j o j zadaje
d r u g a o s o b a . Ali to nije j e d i n i o b l i k m a z o h i s t i č k e perverzije. Če­
s t o se ne t r a ž e s t v a r n a p a t n j a i b o l već u z b u đ e n j e i zadovoljavanje
izazvani s t a n j e m fizičke vezanosti, b e s p o m o ć n o s t i i s l a b o s t i . Če­
s t o s e u m a z o h i s t i č k o j perverziji želi s a m o t o d a čovek p o s t a n e
»moralno« slab na t a j n a č i n što se s n j i m p o s t u p a ili govori
k a o s m a l i m d e t e t o m , ili n a taj š t o n a r a z n e n a č i n e biva g r đ e n ili
107
p o n i ž a v a n . U s a d i s t i č k o j perverziji n a l a z i m o da zadovoljenje po­
t i č e iz o d g o v a r a j u ć i h smicalica — to jest, iz t o g a što se d r u g e
o s o b e fizički p o v r e đ u j u , što se vezuju k o n o p c i m a ili l a n c i m a , ili
p o n i ž a v a j u p o s t u p c i m a ili r e c i m a .
M a z o h i s t i č k a perverzija, sa svojim s v e s n i m i n a m e r n i m uživa­
n j e m u boli ili p o n i ž a v a n j u , p a l a je r a n i j e u oči p s i h o l o z i m a i pis­
c i m a nego m a z o h i s t i č k i k a r a k t e r (ili m o r a l n i m a z o h i z a m ) . Među­
t i m , sve se više r a z a b i r a l o u k a k v o m se b l i s k o m s r o d s t v u sa seksual­
n o m p e r v e r z i j o m n a l a z e m a z o h i s t i č k e težnje k o j e s m o n a j p r e opi­
sali i da su o b a t i p a m a z o h i z m a u s u š t i n i j e d n a te i s t a p o j a v a .
P o š t o p o s t o j e l j u d i k o j e žele da se p o t č i n e i da p a t e , izvesni psi­
h o l o z i s u p r e t p o s t a v i l i d a m o r a p o s t o j a t i n e k a k a v »instinkt« k o j i
u p r a v o t o m e teži. Sociolozi k a o F i r k a n d ( V i e r k a n d t ) došli s u d o
i s t o g z a k l j u č k a . F r o j d j e prvi p o k u š a o d a z a t u p o j a v u n a đ e pot­
p u n i j e t e o r i j s k o o b j a š n j e n j e . O n j e p r v o b i t n o m i s l i o d a j e sa-
do-mazohizam u s u š t i n i s e k s u a l n a pojava. P o s m a t r a j u ć i sado-ma-
z o h i s t i č k e n a v i k e u m a l e dece, o n j e p r e t p o s t a v i o d a j e sado-mazo-
h i z a m »delimičan nagon« koji s e r e d o v n o j a v l j a t o k o m r a z v o j a
seksualnog instinkta. On je verovao da sado-mazohističke težnje
u o d r a s l i h t r e b a p r i p i s a t i z a u s t a v l j a n j u nečijeg p s i h o s e k s u a l n o g
r a z v o j a n a n e k o j r a n o j razini, ili pozn'ijem v r a ć a n j u n a n j u . Ka­
snije, F r o j d j e sve svesniji v a ž n o s t i o n i h p o j a v a k o j e j e n a z v a o
m o r a l n i m m a z o h i z m o m — t e ž n j e za m e n t a l n o m , a ne fizičkom
p a t n j o m . On je i s t a k a o i činjenicu da se m a z o h i s t i č k e i sadističke'
težnje u v e k m o g u n a ć i z a j e d n o , u p r k o s njihovoj p r i v i d n o j p r o ­
t i v r e č n o s t i . M e đ u t i m j e i z m e n i o svoje t e o r i j s k o o b j a š n j e n j e ma­
z o h i s t i č k i h pojava. P r e t p o s t a v l j a j u ć i d a p o s t o j i b i o l o š k i d a t a te­
ž n j a z a u n i š t a v a n j e m k o j u čovek m o ž e d a u p e r i ili p r o t i v d r u g i h
ili p r o t i v s a m o g sebe, F r o j d je u t v r d i o da je m a z o h i z a m u s u š t i n i
p r o i z v o d t a k o z v a n o g »nagona z a s m r ć u « . O n j e dalje u t v r d i o
d a s e taj n a g o n z a s m r ć u , koji n e m o ž e m o n e p o s r e d n o p r o u č a v a ­
ti, s p a j a sa s e k s u a l n i m i n s t i n k t o m i u t o m e se s p o j u pojavljuje
k a o m a z o h i z a m , a k o g a čovek u p r a v l j a p r o t i v s a m o g a sebe, ili
k a o s a d i z a m , a k o g a čovek u p r a v l j a p r o t i v d r u g i h . O n j e p r e t p o ­
stavio d a u p r a v o t o m e š a n j e s a s e k s u a l n i m i n s t i n k t o m štiti čo­
v e k a o d o p a s n o g dejstva koje b i i m a o n e p o m e š a n n a g o n z a smr­
ć u . U k r a t k o , a k o n e u s p e d a spoji r u š i l a š t v o s a s e k s o m , čovek,
p r e m a F r o j d u , m o ž e j e d i n o d a u n i š t i s e b e ili d a u n i š t i d r u g e .
Ova t e o r i j a se u osnovi r a z l i k u j e od F r o j d o v e p r v o b i t n e p r e t p o s ­
t a v k e o s a d o - m a z o h i z m u . T a m o je s a d o - m a z o h i z a m b i o suštast-
v e n o s e k s u a l n a pojava, n o u novijoj teoriji o n j e s u š t a s t v e n o ne-
108
s e k s u a l n a pojava, d o k je s e k s u a l n i činilac u n j e m u s a m o posle­
dica spajanja nagona za s m r ć u sa seksualnim instinktom.
F r o j d j e d u g o p o k l a n j a o m a l o p a ž n j e pojavi n e s e k s u a l n e agresi­
j e . Alfred Adler je, m e đ u t i m , p o s t a v i o težnje o k o j i m a ovde ra­
s p r a v l j a m o u s r e d i š t e svog s i s t e m a . Ali on se n j i m a ne b a v i k a o
s a d o - m a z o h i z m o m , već k a o »osećanjima inferiornosti« i »željom
z a moći«. Adler vidi s a m o r a c i o n a l n u s t r a n u t i h pojava. D o k m i
g o v o r i m o o čovekovoj i r a c i o n a l n o j težnji da sebe o m a l o v a ž i i uči­
ni sićušnim, on s m a t r a da su osećanja inferiornosti odgovarajuća
r e a k c i j a n a s t v a r n e i n f e r i o r n o s t i , k a o što s u o r g a n s k a i n f e r i o r n o s t
ili o p š t a b e s p o m o ć n o s t d e t e t a . I d o k m i s m a t r a m o d a j e želja
z a m o ć i izraz i r a c i o n a l n o g i m p u l s a z a g o s p o d a r e n j e m d r u g i m a ,
Adler je p o s m a t r a isključivo sa r a c i o n a l n e s t r a n e , te govori o že­
lji za m o ć i k a o o o d g o v a r a j u ć o j r e a k c i j i čija je funkcija da štiti
o s o b u od o p a s n o s t i k o j e p o t i č u iz n j e n e n e s i g u r n o s t i i inferior­
n o s t i . K a o i uvek, Adler ni ovde ne m o ž e da vidi dalje od svrsis-
h o d n i h i r a c i o n a l n i h o d r e đ e n j a l j u d s k o g p o n a š a n j a ; i m a d a je on
d a o d r a g o c e n e u v i d e u z a m r š e n o s t motivacije, o n u v e k o s t a j e n a
površini i nikad se ne spušta u bezdan iracionalnih impulsa, k a o
š t o čini F r o j d .
U p s h i o a n a l i t i č k o j l i t e r a t u r i Vilhelm Rajh 3 , K a r e n H o r n i 4 i ja 5
izneli s m o s t a n o v i š t e k o j e s e r a z l i k u j e o d F r o j d o v a .
M a d a s e R a j h o v i p o g l e d i zasnivaju n a p r v o b i t n o m p o j m u F r o j ­
dove t e o r i j e o libidu, on ističe da m a z o h i s t k o n a č n o t r a ž i zado­
voljstvo i da je b o l k o m e se on izlaže u z g r e d a n p r o i z v o d a ne
cilj p o sebi. H o r n i j e p r v a r a z a b r a l a b i t n u ulogu m a z o h i s t i č k i h
s t r e m l j e n j a u n e u r o t i č n o j ličnosti, p r v a je d a l a p o t p u n i p o d r o b a n
o p i s m a z o h i s t i č k i h k a r a k t e r n i h o s o b e n o s t i i p r v a i h j e teorijski
o b j a s n i l a k a o p o s l e d i c u čitave k a r a k t e r n e s t r u k t u r e . U m e s t o d a s e
s m a t r a d a m a z o h i s t i č k e k a r a k t e r n e o d l i k e vode p o r e k l o i z seksu­
a l n e perverzije, K . H o r n i i j a s h v a t a m o i h k a o s e k s u a l n i izraz psi­
h i č k i h težnji k o j e leže u p o s e b n o j v r s t i k a r a k t e r n e s t r u k t u r e .
S a d a p r e l a z i m o n a glavno p i t a n j e : g d e j e k o r e n k a k o mazohis­
t i č k e perverzije t a k o i m a z o h i s t i č k i h k a r a k t e r n i h o s o b i n a ? š t a ­
više, g d e j e z a j e d n i č k i k o r e n m a z o h i s t i č k i h s t r e m l j e n j a ?
V e ć je r a n i j e n a g o v e š t e n o gde o t p r i l i k e leži o d g o v o r . I mazohis­
t i č k a i s a d i s t i č k a s t r e m l j e n j a teže da p o m o g n u p o j e d i n c u da
izbegne n e p o d n o š l j i v o o s e ć a n j e u s a m l j e n o s t i i b e s p o m o ć n o s t i .
Psihoanalitička i druga empirijska p o s m a t r a n j a mazohista daju
obilje d o k a z a (koje ne m o g u n a v e s t i a da ne i z a đ e m iz okvira ove
knjige) da se oni u ž a s a v a j u u s a m l j e n o s t i i b e z n a č a j n o s t i . To ose-
109
ć a n j e č e s t o nije svesno; o n o s e često p r i k r i v a k o m p e n z a t i v n i m
osećanjima uzvišenosti i savršenstva. Međutim, samo ako n e k o
dovoljno duboko p r o d r e u nesvesnu dinamiku takve osobe, on
ć e n a t a o s e ć a n j a s v a k a k o naići. P o j e d i n a c nalazi d a j e »slobodan«
u n e g a t i v n o m s m i s l u — to j e s t da je s a m sa svojim l i č n i m ja
i s u o č e n s o t u đ e n i m n e p r i j a t e l j s k i m s v e t o m . U ovoj situaciji, da
n a v e d e m o rečit o p i s D o s t o j e v s k o g iz Braće Karamazovih, on više
» n e m a m u č n i j e brige nego d a n a đ e o n o g a k o m e b i što p r e m o ­
gao p r e d a t i t a j d a r s l o b o d e , s k o j i m se to n e s r e ć n o lice r a đ a « . 6
Z a s t r a š e n i p o j e d i n a c t r a ž i d a svoje lično j a veže z a n e k o g ili ne­
š t o ; o n više n e m o ž e d a p o d n e s e d a b u d e svoje p o j e d i n a č n o ja,
te m a h n i t o p o k u š a v a da ga se o s l o b o d i i d a , u k l a n j a n j e m t o g
b r e m e n a — ličnog ja — p o n o v o s t e k n e b e z b e d n o s t .
M a z o h i z a m j e j e d a n p u t k a t o m cilju. Različni oblici k o j e uzi­
m a j u m a z o h i s t i č k a s t r e m l j e n j a i m a j u j e d a n c i l j : osloboditi se
pojedinačnog ja, izgubiti se; drugim recima, otarasiti se breme­
na slobode. Ova m e t a je očigledna u o n i m m a z o h i s t i č k i m s t r e m ­
ljenjima u k o j i m a p o j e d i n a c teži da se p o t č i n i o s o b i ili m o ć i k o j u
o s e ć a k a o neodoljivo s n a ž n u . (Uzgred b u d i r e č e n o , u v e r e n j e u
višu s n a g u d r u g e o s o b e u v e k t r e b a r a z u m e t i r e l a t i v n o . O n o s e
m o ž e z a s n i v a t i ili n a s t v a r n o j snazi d r u g e o s o b e ili n a u b e đ e n j u
u p o t p u n u b e z n a č a j n o s t i n e m o ć svoje l i č n o s t i . U o v o m slučaju,
m i š ili list m o g u p o p r i m i t i p r e t e č e crte.) U d r u g i m o b l i c i m a mazo­
h i s t i č k i h s t r e m l j e n j a o s n o v n i cilj je isti. U m a z o h i s t i č k o m ose-
ć a n j u s i ć u š n o s t i n a i l a z i m o n a t e ž n j u k o j a služi u v e ć a v a n j u pr­
v o b i t n o g o s e ć a n j a b e z n a č a j n o s t i . K a k o d a ovo r a z u m e m o ? Može­
m o l i p r e t p o s t a v i t i d a čovek p o k u š a v a d a leci svoj s t r a h uveća­
vajući ga? Odista, m a z o h i s t u p r a v o to čini. D o k g o d se b o r i m iz­
m e đ u želje da b u d e m n e z a v i s a n i j a k i o s e ć a n j a b e z n a č a j n o s t i
ili n e m o ć i , u p l e t e n s a m u m u č a n s u k o b . Ako m i p o đ e z a r u k o m
d a svoje p o j e d i n a č n o j a s v e d e m n a n i š t a , a k o b u d e m u s t a n j u
d a s a v l a d a m svesnost d a s a m k a o p o j e d i n a c odvojen, m o ž d a ć u
se t o g s u k o b a s p a s t i . O s e ć a n j e k r a j n j e s i ć u š n o s t i i b e s p o m o ć n o s t i
j e j e d a n p u t k a t o m cilju; o p h r v a n o s t b o l o m i a g o n i j o m j e d r u ­
gi; s a v l a d a n o s t p o s l e d i c a m a i n t o k s i k a c i j e — t r e ć i . F a n t a z i j a o
s a m o u b i s t v u j e p o s l e d n j a n a d a , a k o s e svim d r u g i m s r e d s t v i m a
nije postiglo o l a k š a n j e b r e m e n a u s a m l j e n o s t i .
P o d i z v e s n i m u s l o v i m a , o v a m a z o h i s t i č k a s t r e m l j e n j a s u rela­
tivno u s p e š n a . Ako p o j e d i n a c n a đ e k u l t u r n e o b r a s c e koji zadovo­
ljavaju t a m a z o h i s t i č k a s t r e m l j e n j a ( p o p u t p o t č i n j a v a n j a »vođu«
u fašističkoj ideologiji), o n stiče n e k u b e z b e d n o s t s m a t r a j u ć i d a
110
j e s j e d i n j e n s a m i l i o n i m a d r u g i h koji p o s e d u j u i s t a o s e ć a n j a . P a
i p a k , č a k i u t i m slučajevima, to m a z o h i s t i č k o »rešenje« ne p r e d ­
stavlja n i m a l o bolje r e š e n j e o d n e u r o t i č n i h ispoljavanja: pojedi­
n a c u s p e v a da o d s t r a n i v i d n u p a t n j u , ali ne i da o t k l o n i s u k o b i
p o t a j n u n e s r e ć u koji su u n j e n o j osnovi. K a d m a z o h i s t i č k o s t r e m ­
ljenje n e n a đ e k u l t u r n i o b r a z a c ili k a d o n o k v a n t i t a t i v n o p r e m a ­
ši p r o s e č n u k o l i č i n u m a z o h i z m a u d r u š t v e n o j g r u p i kojoj poje­
dinac pripada, mazohističko rešenje čak ni relativno ne rešava
n i š t a . O n o p o t i č e iz j e d n o g n e p o d n o š l j i v o g stanja, teži da ga sa­
v l a d a i ostavlja p o j e d i n c a o b u z e t o g n o v o m p a t n j o m . K a d a b i
l j u d s k o p o n a š a n j e , u v e k bilo r a c i o n a l n o i s v r s i s h o d n o , mazohi­
z a m b i b i o isto t a k o n e o b j a š n j i v k a o i n e u r o t i č n a ispoljavanja
uopšte. Međutim, proučavanje emocionalnih i mentalnih poreme­
ćaja n a u č i l o n a s j e d a l j u d s k o p o n a š a n j e m o g u m o t i v i s a t i s t r e m ­
l j e n j a p r o u z r o k o v a n a n e s p o k o j s t v o m ili n e k i m d r u g i m n e p o d n o š ­
ljivim d u š e v n i m s t a n j e m , d a t a s t r e m l j e n j a teže d a savladaju t o
e m o c i o n a l n o s t a n j e , a da i p a k j e d i n o p r i k r i v a j u njegova najvidlji­
vija ispoljavanja, ili č a k ni t o . N e u r o t i č n a ispoljavanja n a l i k u j u
na i r a c i o n a l n o p o n a š a n j e u p a n i c i . T a k o čovek koji se n a đ e u
z g r a d i z a h v a ć e n o j p o ž a r o m stoji k r a j p r o z o r a svoje s o b e i doziva
u p o m o ć , p o t p u n o zaboravljajući d a g a n i k o n e m o ž e č u t i i d a j o š
može da u t e k n e stepeništem, koje će takođe biti u p l a m e n u kroz
n e k o l i k o m i n u t a . On viče z a t o š t o želi da b u d e s p a š e n , i to po­
n a š a n j e z a t r e n u t a k izgleda k a o k o r a k p r e m a s p a s e n j u — p a i p a k
ć e s e o n o završiti p o t p u n o m k a t a s t r o f o m . N a isti n a č i n s u ma­
z o h i s t i č k a s t r e m l j e n j a p r o u z r o k o v a n a č o v e k o v o m željom d a s e
o t a r a s i svog p o j e d i n a č n o g ja — sa svim njegovim n e d o s t a c i m a ,
sukobima, opasnostima, sumnjama i nepodnošljivom usamljenoš-
ću — ali o n a j e d i n o u s p e v a j u da o t k l o n e n a j p r i m e t n i j i b o l ili č a k
d o v o d e do veće p a t n j e . I r a c i o n a l n o s t m a z o h i z m a , k a o i svih dru­
gih n e u r o t i č n i h ispoljavanja, sastoji se u k r a j n j o j b e s k o r i s n o s t i
s r e d s t a v a u s v o j e n i h z a r e š a v a n j e j e d n o g n e o d r ž i v o g emocional­
nog stanja.
Ova r a z m a t r a n j a u p u ć u j u n a v a ž n u r a z l i k u i z m e đ u n e u r o t i č n e
i r a c i o n a l n e a k t i v n o s t i . U ovoj d r u g o j , rezultat j e d n e a k t i v n o s t i
o d g o v a r a n j e n o j motivaciji — č o v e k dela da bi p o s t i g a o i z v e s t a n
r e z u l t a t . U n e u r o t i č n i m s t r e m l j e n j i m a čovek dela zahvaljujući
p r i n u d i , k o j a u s u š t i n i i m a n e g a t i v n o obeležje: izbegavanje ne­
p o d n o š l j i v o g s t a n j a . T a s t r e m l j e n j a teže s a m o fiktivnom r e š e n j u .
U stvari, r e z u l t a t p r o t i v r e č i o n o m e što čovek želi da p o s t i g n e ; pri­
n u d a da se otarasi nepodnošljivog osećanja bila je tolika snažna
111
d a o n nije b i o k a d a r d a i z a b e r e p r a v a c r a d n j e koji b i m o g a o d a
p r e d s t a v l j a rešenje u s v a k o m d r u g o m s e m u f i k t i v n o m s m i s l u .
S o b z i r o m na m a z o h i z a m , to u s u š t i n i z n a č i da p o j e d i n c a po­
k r e ć e n e p o d n o š l j i v o o s e ć a n j e u s a m l j e n o s t i i b e z n a č a j n o s t i . On
t a d a p o k u š a v a d a savlada t o o s e ć a n j e o s l o b a đ a j u ć i s e svog ličnog
j a (kao p s i h o l o š k o g a n e fiziološkog e n t i t e t a ) ; n a č i n n a koji o n
to postiže jeste samoomalovažavanje, patnja, krajnje samoponiš-
tavanje. Ali on ne želi b o l i p a t n j u ; on b o l o m i p a t n j o m p l a ć a cilj
k o m e p r i n r d n o teži. Cena j e visoka. O n m o r a d a p l a ć a sve više
i više, i, p o p u t m e k s i č k o g k m e t a , s a m o p a d a u veće d u g o v e , a ni­
k a d n e dobija o n o z a š t a j e p l a t i o : u n u t r a š n j i m i r i s p o k o j s t v o .
O m a z o h i s t i č k o j perverziji govorio s a m z a t o š t o o n a n e s u m n j i ­
v o d o k a z u j e d a p a t n j a m o ž e d a b u d e n e š t o č e m u s e teži. Među­
t i m , u m a z o h i s t i č k o j perverziji p a t n j a je isto t a k o n e s t v a r a n cilj
k a o i u m o r a l n o m m a z o h i z m u ; u o b a slučaja o n a je s r e d s t v o za
o s t v a r i v a n j e j e d n o g cilja: z a b o r a v a ličnog j a . Razlika i z m e đ u per­
verzije i m a z o h i s t i č k i h k a r a k t e r n i h o s o b e n o s t i s u š t i n s k i se sas­
toji u s l e d e ć e m : u perverziji č o v e k o v a t e ž n j a da se o t a r a s i svog
ličnog ja izražava se p o m o ć u tela i spaja sa s e k s u a l n i m osećanji-
m a . D o k u m o r a l n o m m a z o h i z m u m a z o h i s t i č k e težnje o v l a d a v a j u
č i t a v o m l i č n o š ć u i u p r a v l j e n e s u u n i š t a v a n j u svih m e t a k o j i m a
ego svesno teži, u perverziji su m a z o h i s t i č k a s t r e m l j e n j a m a n j e -
-više o g r a n i č e n a na o b l a s t fizičkog; štaviše, spajajući se sa sek­
s o m , o n a u č e s t v u j u u p o p u š t a n j u n a p e t o s t i k o j a se javlja u sfe­
r i s e k s u a l n o g a , t e se, n a n e k i n a č i n , n e p o s r e d n o r a z r e š u j u .
U k i d a n j e p o j e d i n a č n o g j a i p o k u š a j d a s e t i m e savlada n e p o d ­
nošljivo o s e ć a n j e n e m o ć i s a m o s u j e d n a s t r a n a m a z o h i s t i č k i h
s t r e m l j e n j a . D r u g a n j i h o v a s t r a n a j e s t e č o v e k o v p o k u š a j d a po­
s t a n e deo k a k v e veće i m o ć n i j e ceiine izvan njega, da u n j o j iš­
čezne i u č e s t v u j e . T a m o ć m o ž e d a b u d e k a k v a osoba, u s t a n o v a ,
bog, nacija, savest ili n e k a p s i h i č k a p r i n u d a . P o s t a j u ć i d e o m o ć i
k o j u o s e ć a k a o n e š t o nepokolebljivo s n a ž n o , v e č n o i č a r o b n o , čo­
vek u č e s t v u j e u n j e n o j snazi i slavi. On se o d r i č e svog ličnog ja
i o d u s t a j e od snage i p o n o s a koji su s n j i m a u vezi, on k a o
p o j e d i n a c gubi svoj i n t e g r i t e t i o d r i č e se svoje s l o b o d e ; ali učes­
t v u j u ć i u m o ć i u kojoj se izgubio, on stiče n o v u b e z b e d n o s t i i n o v
p o n o s . O n stiče i z a š t i t u o d m u k a koje m u j e zadavala s u m n j a .
Bilo d a j e njegov g o s p o d a r a u t o r i t e t izvan njega, bilo d a j e o n
g o s p o d a r a i n t e r n a l i z o v a o k a o savest ili p s i h i č k u p r i n u d u , mazo­
hist je pošteđen donošenja odluka, pošteđen konačne odgovorno­
sti za s u d b i n u svog ličnog j a , a t i m e je p o š t e đ e n i n e d o u m i c e o
112
t o m e kakvu odluku da donese. On je takođe pošteđen i nedoumi­
ce o t o m e šta njegov život znači ili o t o m e ko je »on«. Na ta pita­
n j a o d g o v a r a njegov o d n o s p r e m a m o ć i s k o j o m s e z d r u ž u j e .
Z n a č e n j e njegova života i i d e n t i t e t njegova ličnog ja o d r e đ e n i su
v e ć o m celinom, u kojoj je lično ja iščezlo.
M a z o h i s t i č k e s p o n e b i t n o s e r a z l i k u j u o d p r i m a r n i h s p o n a . Pri­
m a r n e s p o n e p o s t o j e p r e n e g o š t o s e p r o c e s individuacije završi.
P o j e d i n a c je j o š u v e k d e o »svog« p r i r o d n o g i d r u š t v e n o g sveta,
o n s e j o š nije p o t p u n o izdigao i z svoje' s r e d i n e . P r i m a r n e s p o n e
p r u ž a j i i mu i s t i n s k u b e z b e d n o s t i saznanje o t o m e č e m u pripa­
d a . M a z o h i s t i č k e s p o n e s u b e k s t v o . P o j e d i n a č n o j a s e izdiglo, ali
nije k a d r o d a o s t v a r i svoju s l o b o d u ; o n o j e o p h r v a n o n e s p o k o j -
stvom, sumnjom i osećanjem nemoći. Lično ja pokušava da n a đ e
b e z b e d n o s t u » s e k u n d a r n i m s p o n a m a « , k a k o b i s m o mogli da na­
z o v e m o m a z o h i s t i č k e s p o n e , ali t a j p o k u š a j n i k a d a n e m o ž e b i t i
u s p e š a n . I z r a n j a n j e p o j e d i n a č n o g j a n e m o ž e s e s p r e č i t i ; pojedi­
n a c m o ž e svesno o s e ć a t i d a j e b e z b e d a n i d a n e č e m u »pripada«
ali o n u osnovi o s t a j e n e m o ć a n a t o m koji p a t i u s l e d iščeznuća
svog ličnog j a . O n s e n i k a d n e sjedinjuje s a m o ć i z a k o j u p r i a n j a ;
o s n o v n a o p r e č n o s t ostaje, a s n j o m i i m p u l s , č a k i a k o toga uop-
š t e n i j e svestan, da se savlada m a z o h i s t i č k a zavisnost i da se
s t e k n e sloboda.
K a k v a j e s u š t i n a s a d i s t i č k i h n a g o n a ? O p e t želja d a s e d r u g i m a
z a d a b o l nije b i t n a . Svi različiti oblici s a d i z m a k o j e m o ž e m o za­
paziti vraćaju se j e d n o m osnovnom impulsu — naime impulsu
d a s e s t e k n e p o t p u n a vlast n a d d r u g o m o s o b o m , d a s e o d n j e
n a č i n i b e s p o m o ć a n p r e d m e t n a š e volje, d a s e p o s t a n e n j e n ap­
s o l u t n i g o s p o d a r , n j e n bog, d a s e s n j o m p o s t u p a o n a k o k a k o s e
h o ć e . Ponižavanje i p o t č i n j a v a n j e d r u g i h vode o s t v a r i v a n j u t o g
cilja, a n a j r a d i k a l n i j a m e t a j e s t e n j i h o v a p a t n j a , p o š t o n e m a ve­
ć e m o ć i n a d d r u g o m o s o b o m o d m o ć i d a j o j s e z a d a bol, d a s e
p r i s i l i n a p a t n j u a d a n e b u d e k a d r a d a s e b r a n i . Zadovoljstvo ko­
j e p o t i č e i z p o t p u n o g g o s p o d a r e n j a d r u g o m o s o b o m (ili d r u g i m
7
živim p r e d m e t i m a ) j e s t e s a m a s u š t i n a s a d i s t i č k o g n a g o n a .
T a težnja d a čovek p o s t a n e a p s o l u t n i g o s p o d a r d r u g e o s o b e su­
p r o t n a je, izgleda, m a z o h i s t i č k o j težnji, a z a g o n e t n o je š t o su te
dve težnje t a k o t e s n o p r e p l e t e n e . Bez s u m n j e , želja za zavisnošću
ili p a t n j o m je, s o b z i r o m n a svoje p r a k t i č n e posledice, s u p r o t n a
želji za g o s p o d a r e n j e m i izazivanjem t u đ e p a t n j e . U p s i h o l o š k o m
p o g l e d u , m e đ u t i m , o b e ove težnje s u i s h o d i j e d n e o s n o v n e p o t r e ­
b e ; k o j a p o t i č e iz čovekove n e s p o s o b n o s t i da p o d n e s e izdvojenost
113
i slabost svog ličnog j a . P r e d l a ž e m da cilj koji je u o s n o v i i sa­
d i z m a i m a z o h i z m a n a z o v e m o simbiozom. S i m b i o z a , u o v o m psi­
h o l o š k o m smislu, o z n a č a v a t a k v o s j e d i n j a v a n j e j e d n o g p o j e d i n c a
s a d r u g i m (ili bilo k o j o m d r u g o m m o ć i izvan njegova ličnog j a )
zbog koga svaki od njih g u b i i n t e g r i t e t svog ličnog ja i p o t p u n o
zavisi o d d r u g o g . S a d i s t u j e njegov p r e d m e t p o t r e b a n u p r a v o i s t o
o n o l i k o k o l i k o i m a z o h i s t u njegov. S a m o š t o o n , u m e s t o d a tra­
ži b e z b e d n o s t u v l a s t i t o m u n i š t e n j u , stiče o v u u n i š t a v a j u ć i n e k o g
d r u g o g . U o b a slučaja gubi se i n t e g r i t e t p o j e d i n a č n o g j a . U p r v o m
slučaju ja i š č e z a v a m u n e k o j spoljašnjoj m o ć i ; g u b i m se. U dru­
g o m slučaju j a s e u v e ć a v a m t i m e što d r u g o b i ć e p r e t v a r a m u d e o
s e b e , t e n a t a j n a č i n s t i č e m s n a g u k o j a m i n e d o s t a j e k a o neza­
visnom ja. Nesposobnost da se podnese usamljenost pojedinač­
n o g j a u v e k dovodi d o n a g o n a z a s t u p a n j e m u s i m b i o t i č k i o d n o s
s n e k i m d r u g i m . Iz ovoga se vidi z a š t o su m a z o h i s t i č k e i sadistič­
k e težnje u v e k j e d n e s d r u g i m a p o m e š a n e . M a d a s e n a p o v r š i n i
čine protivrečne, o n e se suštinski nalaze u istoj osnovnoj potre­
bi. Ljudi n i s u s a d i s t i ili m a z o h i s t i već se a k t i v n a i p a s i v n a stra­
n a s i m b i o t i č k o g k o m p l e k s a n e p r e s t a n o s m e n j u j u , t a k o d a j e če­
s t o t e š k o o d r e d i t i k o j a njegova s t r a n a u d a t o m t r e n u t k u deluje.
U o b a slučaja i n d i v i d u a l n o s t i s l o b o d a se g u b e .
Ako r a z m i š l j a m o o s a d i z m u , o b i č n o p o m i š l j a m o n a r u š i l a š t v o
i n e p r i j a t e l j s t v o , čija je veza s n j i m t a k o u p a d l j i v a . S i g u r n o je
d a j e veće ili m a n j e r u š i l a š t v o u v e k p o v e z a n o s a s a d i s t i č k i m tež­
n j a m a . Ali to važi i za m a z o h i z a m . S v a k a a n a l i z a m a z o h i s t i č k i h
o s o b e n o s t i p o k a z u j e t o n e p r i j a t e l j s t v o . I z g l e d a d a j e g l a v n a raz­
l i k a to š t o je u s a d i z m u n e p r i j a t e l j s t v o o b i č n o svesnije i š t o se
n e p o s r e d n o i z r a ž a v a u r a d n j i , d o k je u m a z o h i z m u n e p r i j a t e l j ­
stvo u g l a v n o m n e s v e s n o i izražava se p o s r e d n o . K a s n i j e ću po­
kušati da pokažem da je rušilaštvo posledica sprečavanja čulne,
emocionalne i intelektualne ekspanzivnosti pojedinca; stoga tre­
b a očekivati d a j e o n o i s h o d o n i h i s t i h u s l o v a k o j i d o p r i n o s e sim-
b i o t i č k o j p o t r e b i . Želim o v d e d a n a g l a s i m d a s a d i z a m nije isto-
v e t a n sa r u š i l a š t v o m , m a d a je u velikoj m e r i s n j i m p o m e š a n . Ru-
šilac želi da u n i š t i p r e d m e t — to j e s t da svrši s n j i m i da ga se
o t a r a s i . S a d i s t želi d a g o s p o d a r i svojim p r e d m e t o m t e stoga o s e ć a
g u b i t a k a k o m u p r e d m e t iščezne.
I s a d i z a m , u z n a č e n j u k o j e s m o u p o t r e b l j a v a l i , m o ž e da bude"
relativno nerušilački i p o m e š a n s prijateljskim stavom p r e m a
p r e d m e t u . Ova v r s t a »blagonaklonog« s a d i z m a k l a s i č n o j e izra­
ž e n a u B a l z a k o v i m Izgubljenim iluzijama, i t a j o p i s t a k o đ e pre-
114
n o s i p o s e b n o svojstvo o n o g a š t o p o d r a z u m e v a m o p o d p o t r e b o m
z a s i m b i o z o m . N a t o m m e s t u B a l z a k o p i s u j e o d n o s i z m e đ u mla­
d o g Lisijena i z a t v o r e n i k a iz Banjoa, k o j i se izdaje za o p a t a . Ubr­
zo p o š t o se u p o z n a o s m l a d i ć e m , koji je u p r a v o p o k u š a o da izvr­
ši s a m o u b i s t v o , o p a t veli:
. . . taj m l a d i ć . . . nema više ničega zajedničkog sa pesnikom koji
je maločas u m r o . Ja sam vas izvadio iz vode, ja sam v a m vratio ži­
vot i vi pripadate meni kao što stvorenje pripada tvorcu, kao što,
u bajkama, ifrijet p r i p a d a božanstvu . . . kao što telo pripada duši!
A ja ću vas snažnom rukom podržavati na putu ka moći, a uz to
v a m obećavam život ispunjen uživanjima, počastima, neprekidnim
v e s e l j e m . . . Novaca vam nikad neće n e d o s t a t i . . . Vi ćete blistati,
pokazivati se, dok ja povijen u blatu budem postavljao temelje,
zidao sjajnu zgradu vašeg bogatstva. Ja volim vlast radi vlasti!
Uživaću uvek u vašem uživanju, koje je meni uskraćeno. Jednom
reči, pretvoriću se u vas! . . . A ja hoću da volim biće koje sam
ja stvorio, da ga doterujem, da ga prilagodim sebi, da bih ga vo-
leo kao što otac voli svoje dete. Ja ću se voziti u tvojim kolima,
dete moje, uživaću u tvojim uspesima kod žena, govoriću: »Ovaj
lepi mladić, to sam j a ! toga markiza de Ribampre sam ja stvorio
i uveo u aristokratsko društvo; njegova veličina je moje delo, on
ćuti ili govori mojim glasom, u svemu se dogovara sa mnom«. 8
Č e s t o se, i ne s a m o u p o p u l a r n o j u p o t r e b i , s a d o - m a z o h i z a m
b r k a s ljubavlju. N a r o č i t o >se na m a z o h i s t i č k e p o j a v e gleda k a o na
izraze ljubavi. P o t p u n o s a m o p o r i c a n j e r a d i d r u g e o s o b e i ustu­
p a n j e vlastitih p r a v a i z a h t e v a d r u g o j o s o b i hvale s e k a o p r i m e r i
»velike ljubavi«. I z g l e d a da n e m a boljeg d o k a z a »ljubavi« n e g o
š t o je ž r t v a i g o t o v o s t da se, r a d i voljene o s o b e , o d u s t a n e od vlas­
t i t e ličnosti. U stvari, u o v i m slučajevima »ljubav« je s u š t i n s k i ma­
z o h i s t i č k a čežnja, i p o t i č e o d s i m b i o t i č k e p o t r e b e o s o b e k o j a j e
p o s r e d i . Ako p o d ljubavlju r a z u m e m o s t r a s n o p o t v r đ i v a n j e i ak­
t i v n u p o v e z a n o s t s a s u š t i n o m o d r e đ e n e osobe, a k o p o d n j o m ra­
z u m e m o j e d i n s t v o s d r u g o m o s o b o m na o s n o v u n e z a v i s n o s t i i in­
t e g r i t e t a dveju o s o b a o k o j i m a j e r e č , t a d a j e m a z o h i z a m supro­
t a n ljubavi. Ljubav se z a s n i v a na j e d n a k o s t i i slobodi. Ako se o n a
zasniva na podređivanju i gubitku integriteta jednog p a r t n e r a ,
o n a p r e d s t a v l j a m a z o h i s t i č k u zavisnost, bez o b z i r a k a k o s e t a j
o d n o s racionalizuje. I s a d i z a m se č e s t o pojavljuje p r e r u š e n u lju­
bav. Vlast n a d d r u g o m o s o b o m , a k o čovek m o ž e d a t v r d i d a o n
n j o m e vlada r a d i n j e s a m e , č e s t o s e pojavljuje k a o izraz ljubavi,
ali o s n o v n i činilac je uživanje u g o s p o d a r e n j u .
115
 U ovom trenutku, pred mnogim čitaocima iskrsnuće pitanje:
nije l i s a d i z a m , k a o što s m o g a o v d e opisali, i s t o v e t a n s a ž u d n j o m
z a m o ć i ? Odgovor n a ovo p i t a n j e glasi d a j e želja z a m o ć i najzna­
čajniji izraz s a d i z m a — m a d a r a z o r n i j i o b l i c i s a d i z m a , u k o j i m a
se stremi povređivanju i m u č e n j u druge osobe, nisu istovetni sa
željom z a m o ć i . Ovaj p r o b l e m d o b i o j e d a n a s j o š veći z n a č a j . O d
H o b s a n a o v a m o č o v e k j e u m o ć i gledao o s n o v n i m o t i v l j u d s k o g
p o n a š a n j a ; n a r e d n a stoleća, m e đ u t i m , davala s u sve veći z n a č a j
z a k o n s k i m i m o r a l n i m č i n i o c i m a k o j i s u težili d a o b u z d a j u m o ć .
S n a s t a n k o m fašizma p o h l e p a za m o ć i i u b e đ e n j e u n j e n u isprav­
n o s t dostigli s u n o v e visine. P o b e d e k o j e z a d o b i j a m o ć ostavlja­
ju upečatljiv utisak na milione ljudi i oni je uzimaju k a o z n a k
snage. D a k a k o , m o ć n a d n a r o d o m j e izraz veće s n a g e u čisto m a ­
t e r i j a l n o m s m i s l u . Ako j a p o s e d u j e m m o ć d a d r u g u o s o b u ubi­
j e m , ja s a m od n j e »jači«. Ali u p s i h o l o š k o m s m i s l u pohlepa za
moći ne potiče od snage već od slabosti. O n a je i z r a z n e s p o s o b ­
n o s t i p o j e d i n a č n o g j a d a o s t a n e s a m o i d a živi. O n a j e o č a j a n
p o k u š a j d a s e s t e k n e s e k u n d a r n a snaga, z a t o š t o i s t i n s k a s n a g a
nedostaje.
R e č »moć« i m a d v o j a k o z n a č e n j e . O n a o z n a č a v a p o s e d o v a n j e
m o ć i nad n e k i m , s p o s o b n o s t da se n j i m e g o s p o d a r i ; a o z n a č a v a
i posedovanje m o ć i da se nešto učini, da se b u d e sposoban za
n e š t o , d a s e b u d e p o t e n t a n . D r u g o z n a č e n j e n e m a n i č e g zajednič­
k o g s g o s p o d a r e n j e m ; o n o izražava vlast u s m i s l u s p o s o b n o s t i .
Ako g o v o r i m o o n e m o ć i , m i s l i m o n a t o z n a č e n j e ; n e p o m i š l j a m o
n a o s o b u k o j a nije k a d r a d a g o s p o d a r i d r u g i m a , već n a o s o b u
k o j a nije k a d r a d a u č i n i š t o želi. T a k o m o ć m o ž e d a o z n a č a v a
j e d n u od dveju s t v a r i — gospodarenje ili potenciju. Ne s a m o da
o v a dva svojstva n i s u i s t o v e t n a već se i m e đ u s o b n o i s k l j u č u j u .
P o s l e d i c a i m p o t e n c i j e , a k o izraz u p o t r e b i m o v a n s e k s u a l n e sfere,
u vezi sa s v i m s f e r a m a l j u d s k i h m o g u ć n o s t i , j e s t e s a d i s t i č k o stre­
mljenje za gospodarenjem; ukoliko je pojedinac p o t e n t a n — to
j e s t k a d a r da svoje m o g u ć n o s t i o s t v a r i na o s n o v u slobode' i in­
t e g r i t e t a ličnog j a , n j e m u nije p o t r e b n o d a g o s p o d a r i d r u g i m a i
o n n e ž u d i z a m o ć i . Moć, u s m i s l u g o s p o d a r e n j a , j e p e r v e r z i j a
p o t e n t n o s t i , u p r a v o k a o š t o j e s e k s u a l n i s a d i z a m p e r v e r z i j a sek­
s u a l n e ljubavi.
S a d i s t i č k e i m a z o h i s t i č k e o s o b i n e m o g u se, v e r o v a t n o , n a ć i u
svakoga. N a j e d n o m k r a j u n a l a z e s e p o j e d i n c i čiju l i č n o s t t e oso­
b i n e p o t p u n o p r o ž i m a j u , a n a d r u g o m o n i k o j i m a t e sado-mazohis-
t i č k e o s o b i n e n i s u svojstvene. O s a d o - m a h o z i s t i č k o m k a r a k t e r u
116
m o ž e m o govoriti s a m o k a d a r a s p r a v l j a m o o p r v i m a . T e r m i n »ka­
r a k t e r u p o t r e b l j a v a se o v d e u d i n a m i č n o m smislu, u k o m e je
F r o j d govorio o k a r a k t e r u . U t o m se s m i s l u taj t e r m i n ne o d n o s i
n a u k u p a n z b i r o b r a z a c a p o n a š a n j a svojstvenih j e d n o j o s o b i već
n a glavne n a g o n e koji m o t i v i š u p o n a š a n j e . P o š t o j e F r o j d p r e t p o ­
stavio d a s u o s n o v n e snage koje m o t i v i š u p o n a š a n j e j e d n e oso­
b e s e k s u a l n e , o n j e d o s p e o d o p o j m o v a k a o što s u »oralni«, »anal­
ni« ili »genitalni« k a r a k t e r i . Ako čovek ne p r i h v a t i ovu p r e t p o s ­
t a v k u , p r i m o r a n j e d a izmisli d r u k č i j e k a r a k t e r n e tipove. Ali taj
d i n a m i č n i p o j a m o s t a j e isti. Čovek n e m o r a b i t i s v e s t a n p o k r e ­
t a č k i h s n a g a koje v l a d a j u njegovim k a r a k t e r o m . Č o v e k o m mo­
g u p o t p u n o d a o v l a d a j u s a d i s t i č k a s t r e m l j e n j a a d a o n svesno
veruje da ga motiviše samo osećanje dužnosti. On čak možda
n e ć e izvršiti n i j e d a n o t v o r e n i s a d i s t i č k i čin, nego će svoje sadis­
t i č k e n a g o n e p o t i s n u t i dovoljno d u b o k o d a b i s e p r i k a z a o k a o
o s o b a k o j a nije s a d i s t . P a i p a k s v a k a pažljiva a n a l i z a njegova
p o n a š a n j a , njegovih fantazija, s n o v a i gestova p o k a z a l a bi da sa­
d i s t i č k i i m p u l s i d e l u j u u d u b l j i m slojevima njegove ličnosti.
M a d a se k a r a k t e r o s o b a u k o j i h sado-mazohistički n a g o n i pre-
o v l a đ u j u m o ž e o p i s a t i k a o sado-mazohistički, takve o s o b e n i s u nu­
ž n o n e u r o t i č n e . D a l i j e p o s e b n a v r s t a k a r a k t e r n e s t r u k t u r e »ne­
u r o t i č n a « ili » n o r m a l n a « — to u velikoj m e r i zavisi od p o s e b n i h za­
d a t a k a koje ljudi m o r a j u da i s p u n e u svojoj d r u š t v e n o j situaci­
ji i od toga k a k v i o b r a s c i o s e ć a n j a i p o n a š a n j a p o s t o j e u njihovoj
k u l t u r i . U stvari, za veliki d e o niže s r e d n j e klase u N e m a č k o j i
u d r u g i m e v r o p s k i m z e m l j a m a t i p i č a n je sado-mazohistički ka­
r a k t e r , i, k a o š t o će se k a s n i j e p o k a z a t i , u p r a v o za tu v r s t u ka­
r a k t e r n e s t r u k t u r e n a c i s t i č k a ideologija j e i m a l a n a j v e ć u d r a ž . Po­
š t o je t e r m i n sado-mazohistički« u d r u ž e n s i d e j a m a o perver­
ziji i n e u r o z i , više v o l i m da o s a d o - m a z o h i s t i č k o m k a r a k t e r u go­
v o r i m k a o o »autoritarnom karakteru«, n a r o č i t o k a d u p i t a n j u
nije n e u r o t i č n a , v e ć n o r m a l n a o s o b a . Ovu t e r m i n o l o g i j u o p r a v d a ­
v a t o što s e sado-mazohistička o s o b a u v e k odlikuje svojim s t a v o m
p r e m a a u t o r i t e t u . O n a obožava a u t o r i t e t i teži d a m u s e p o t č i n i ,
ali u isto v r e m e želi i s a m a da b u d e a u t o r i t e t i da joj se d r u g i pot-
činjavaju. Ovaj t e r m i n j e o d a b r a n j o š i z j e d n o g razloga. F a š i s t i č k i
s i s t e m naziva sebe a u t o r i t a r n i m z b o g glavne uloge a u t o r i t e t a u
njegovoj d r u š t v e n o j i političkoj s t r u k t u r i . T e r m i n o m » a u t o r i t a r n i
karakter« nagoveštavamo da takav karakter predstavlja struktu­
r u l i č n o s t i k o j a j e l j u d s k a o s n o v a fašizma.
117
 P r e nego što n a s t a v i m o r a s p r a v u o a u t o r i t a r n o m k a r a k t e r u , po­
trebno je da donekle razjasnimo t e r m i n »autoritet«. Autoritet
nije svojstvo koje j e d n a o s o b a »poseduje« u s m i s l u u k o m e o n a
p o s e d u j e svojinu ili fizička svojstva. A u t o r i t e t u p u ć u j e n a m e đ u -
lični o d n o s u k o m e j e d n a o s o b a s m a t r a d r u g u z a n a d m o ć n u . Ali
ona vrsta odnosa superiornost-inferiornost koja se može nazvati
r a c i o n a l n i m a u t o r i t e t o m , b i t n o s e razlikuje o d o n e k o j u b i s m o
mogli o p i s a t i k a o i n h i b i t i v n i a u t o r i t e t .
J e d a n primer pokazaće na šta mislimo. Kao i odnos između
učitelja i u č e n i k a t a k o i o d n o s i z m e đ u r o b o v l a s n i k a i r o b a zasni­
vaju s e n a s u p e r i o r n o s t i prvog n a d d r u g i m . I n t e r e s i u č i t e l j a i
u č e n i k a p o k l a p a j u se. Učitelj j e z a d o v o l j a n a k o u s p e d a pomog­
n e u č e n i k u ; a k o m u t o n e p o đ e z a r u k o m , n e u s p e h j e i njegov i
u č e n i k o v . Robovlasnik, m e đ u t i m , želi d a e k s p l o a t i š e r o b a š t o
više m o ž e ; što on više iz njega izvlači, to je zadovoljniji. R o b , p a k ,
teži d a š t o bolje b r a n i svoje z a h t e v e z a m i n i m a l n o m s r e ć o m . T i s u
interesi svakako oprečni, jer što je za jednog korisno za drugog
je š t e t n o . F u n k c i j a s u p e r i o r n o s t i razlikuje se u ta dva slučaja; u
p r v o m , s u p e r i o r n o s t j e uslov z a p o m o ć o s o b i p o t č i n j e n o j auto­
r i t e t u ; u d r u g o m s l u č a j u o n a j e uslov z a n j e n o e k s p l o a t i s a n j e .
D i n a m i k a a u t o r i t e t a u ova dva t i p a t a k o đ e r se r a z l i k u j e : što uče­
n i k više uči, to je m a n j i jaz i z m e đ u njega i učitelja. On sve više
liči n a učitelja. D r u g i m r e c i m a , a u t o r i t e t s k i o d n o s teži d a iš­
čezne. Ali k a d s u p e r i o r n o s t služi k a o o s n o v a za e k s p l o a t a c i j u ,
o d s t o j a n j e s e povećava n j e n i m d u g i m t r a j a n j e m .
U svakoj od o v i h a u t o r i t e t s k i h situacija p s i h o l o š k a situacija
je d r u k č i j a . U p r v o j p r e o v l a đ u j u e l e m e n t i ljubavi, divljenja ili za­
h v a l n o s t i . A u t o r i t e t je i s t o v r e m e n o p r i m e r s k o j i m čovek želi da
d e l i m i č n o ili p o t p u n o p o i s t o v e t i svoje lično ja. U d r u g o j situaciji
pojaviće s e m r ž n j a ili n e p r i j a t e l j s t v o p r e m a e k s p l o a t a t o r u , j e r
s e p o d v r g a v a n j e e k s p l o a t a t o r u p r o t i v i č o v e k o v i m v l a s t i t i m inte­
r e s i m a . Ali č e s t o bi, k a o u s l u č a j u r o b a , ta m r ž n j a s a m o dovela
d o s u k o b a koji b i r o b a izložili s t r a d a n j u b e z izgleda n a p o b e d u .
O t u d će čovek o b i č n o težiti da p o t i s n e o s e ć a n j e m r ž n j e i da ga
p o n e k a d , č a k , z a m e n i o s e ć a n j e m slepog obožavanja. T a t e ž n j a
i m a dve funkcije: 1) o t k l a n j a n j e b o r n o g i o p a s n o g o s e ć a n j a mrž­
n j e i 2) u b l a ž a v a n j e o s e ć a n j a p o n i ž e n o s t i . Ako je o s o b a k o j a vla­
d a n a d a m n o m t a k o divna i s a v r š e n a , n e t r e b a d a s e s t i d i m š t o
je slušam. Ne mogu joj biti ravan zato što je ona od m e n e toliko
j a č a , m u d r i j a , bolja, i t a k o dalje. U i n h i b i t i v n o m a u t o r i t e t u težiće
u v e ć a v a n j u ili e l e m e n t o s e ć a n j a m r ž n j e ili e l e m e n t i r a c i o n a l n o g
118
prccenjivanja i obožavanja autoriteta. U racionalnom autoritetu
ti e l e m e n t i će težiti da se u m a n j e u u p r a v n o j s r a z m e r i sa stup­
n j e m n a k o m e o s o b a p o d v r g n u t a a u t o r i t e t u p o s t a j e snažnija, t e
t a k o i sličnija a u t o r i t e t u .
Razlika između racionalnog i inhibitivnog autoriteta s a m o je
r e l a t i v n a . Čak i u o d n o s u i z m e đ u r o b a i g o s p o d a r a i m a elemena­
t a koji s u z a r o b a k o r i s n i . O n dobija n a j n u ž n i j u h r a n u i z a š t i t u
k o j e m u b a r o m o g u ć u j u d a r a d i z a svog g o s p o d a r a . M e đ u t i m ,
i n t e r e s i učitelja i u č e n i k a n i s u n i m a l o o p r e č n i j e d i n o u i d e a l n o m
o d n o s u i z m e đ u njih. I z m e đ u t a dva k r a j n j a slučaja n a l a z e s e
m n o g i stupnjevi, k a o što j e o d n o s fabričkog r a d n i k a p r e m a gazdi,
seljakova sina p r e m a o c u ili d o m a ć i c e p r e m a m u ž u . P a ipak, ma­
da se u s t v a r n o s t i dva t i p a a u t o r i t e t a m e š a j u , oni su s u š t i n s k i
različiti, t e analiza k o n k r e t n e a u t o r i t e t s k e situacije u v e k m o r a
d a o d r e d i specifičnu težinu svake v r s t e a u t o r i t e t a .
A u t o r i t e t n e m o r a d a b u d e o s o b a ili u s t a n o v a k o j a k a ž e : ovo
m o r a t e u č i n i t i , ili, o v o v a m s e n e d o p u š t a . D o k s e t a v r s t a a u t o ­
riteta može nazvati spoljašnjim autoritetom, autoritet se može
pojaviti i k a o u n u t r a š n j i , p o d i m e n o m d u ž n o s t i , savesti ili super-
-ega. U stvari, r a z v i t a k m o d e r n o g m i š l j e n j a od p r o t e s t a n t i z m a
d o K a n t o v e filozofije m o ž e s e o p i s a t i k a o z a m e n j i v a n j e spoljaš-
njeg a u t o r i t e t a i n t e r n a l i z o v a n i m a u t o r i t e t o m . P o l i t i č k e p o b e d e
koje je s r e d n j a k l a s a izvojevala u s v o m u s p o n u p o m o g l e su da
spoljašnji a u t o r i t e t izgubi svoj u g l e d i da čovekova savest pre­
u z m e m e s t o koje j e spoljašnji a u t o r i t e t n e k a d z a u z i m a o . Ova p r a ­
m e n a j e m n o g i m a izgledala k a p o b e d a s l o b o d e . P o t č i n j a v a n j e spo­
ljašnjim n a r e d b a m a ( b a r š t o s e d u h a tiče) činilo s e n e d o s t o j n i m
s l o b o d n o g čoveka; ali savlađivanje čovekovih p r i r o d n i h s k l o n o s t i
i u s p o s t a v l j a n j e vlasti j e d n o g dela p o j e d i n c a — njegova r a z u m a ,
volje ih savesti — n a d d r u g i m , n j e g o v o m p r i r o d o m , izgledali su
k a o s a m a s u š t i n a s l o b o d e . Analiza p o k a z u j e d a j e v l a d a v i n a sa­
v e s t i i s t o t a k o o k r u t n a k a o i v l a d a v i n a spoljašnjih a u t o r i t e t a ,
štaviše, d a s e č e s t o s a d r ž i n e n a r e d a b a k o j e izdaje savest k o n a č ­
n o n e o d r e đ u j u z a h t e v i m a p o j e d i n a č n o g j a v e ć d r u š t v e n i m zahte-
vima, koji s u p o p r i m i l i d o s t o j a n s t v o e t i č k i h n o r m i . V l a d a v i n a
savesti m o ž e b i t i č a k i o k r u t n i j a od v l a d a v i n e spoljašnjih a u t o ­
r i t e t a , b u d u ć i d a p o j e d i n a c n j e n e n a r e d b e o s e ć a k a o svoje: k a k o
s e m o ž e b u n i t i p r o t i v sebe?
P o s l e d n j i h decenija »savest« je m n o g o izgubila od svoje važ­
n o s t i . Čini s e k a o d a n i spoljašnji n i u n u t r a š n j i a u t o r i t e t i n e ig­
r a j u n i k a k v u i s t a k n u t u u l o g u u životu p o j e d i n c a . S v a k o j e pot-
119
p u n o »slobodan« u k o l i k o s e n e m e š a u z a k o n i t e z a h t e v e d r u g i h
ljudi. Ali m i o t k r i v a m o d a s e a u t o r i t e t s a m o p r i k r i o , a n e d a j e
n e s t a o . U m e s t o j a v n o g a u t o r i t e t a , v l a d a »anonimni« autoritet. On
se) p r e r u š i o u z d r a v r a z u m , n a u k u , p s i h i č k o zdravlje, n o r m a l n o s t ,
j a v n o mišljenje. O n n e z a h t e v a n i š t a s e m o n o g š t o j e p o sebi
očevidno, č i n i s e d a o n n e k o r i s t i p r i t i s a k već s a m o blago ubeđi-
vanje. Bilo d a j e d n a m a j k a k a ž e svojoj k ć e r i : »Znam d a n e ć e š
voleti d a izlaziš s t i m m l a d i ć e m « , bilo d a n a m n e k a r e k l a m a su-
geriše: »Pušite o v u v r s t u c i g a r e t a — svideće v a m se n j i h o v a sve-
žina« — i s t a a t m o s f e r a t a n a n o g s u g e r i r a n j a s t v a r n o p r o ž i m a či­
t a v n a š d r u š t v e n i život. A n o n i m n i a u t o r i t e t j e d e l o t v o r n i j i o d jav­
n o g a u t o r i t e t a , j e r čovek n i k a d n e m o ž e d a p o s u m n j a d a s e o d
njega o č e k u j e d a p o s t u p i p r e m a n e k o j n a r e d b i . U s p o l j a š n j e m
a u t o r i t e t u o č i g l e d n i s u n a r e d b a i n a r e d b o d a v a c ; čovek m o ž e d a
se b o r i p r o t i v a u t o r i t e t a i u t o j b o r b i m o g u da se razviju l i č n a
n e z a v i s n o s t i m o r a l n a h r a b r o s t . Ali d o k u i n t e r n a l i z o v a n o m a u t o ­
r i t e t u n a r e d b a , m a d a u n u t r a š n j a , o s t a j e vidljiva, u a n o n i m n o m
a u t o r i t e t u nevidljivi s u n a r e d b a i n a r e d b o d a v a c . K a o d a n a v a s
p u c a nevidljivi n e p r i j a t e l j . N i k o m e i n i č e m u n e m o ž e t e d a uzvra­
tite udarac.
Vratimo li se sad raspravi o a u t o r i t a r n o m karakteru, treba da
n a p o m e n e m o d a j e njegova najvažnija o d l i k a s t a v p r e m a m o ć i .
Za a u t o r i t a r n i k a r a k t e r p o s t o j e , t a k o reći, dva p o l a : m o ć n i i ne­
m o ć n i . Bilo d a p r i p a d a n e k o j o s o b i ili n e k o j u s t a n o v i , m o ć a u t o ­
m a t s k i b u d i njegovu ljubav, divljenje i s p r e m n o s t za potčinjava-
nje. P o s e b n a m o ć n e o č a r a v a g a z b o g v r e d n o s t i k o j u b i m o g l a d a
o z n a č a v a već u p r a v o z a t o š t o j e m o ć . B a š k a o š t o m o ć a u t o m a t ­
ski b u d i njegovu »ljubav«, t a k o i n e m o ć n i ljudi ili u s t a n o v e a u t o ­
m a t s k i b u d e njegov p r e z i r . S a m a p o j a v a n e m o ć n e o s o b e b u d i u
n j e m u želju d a j e n a p a d n e , d a n j o m z a g o s p o d a r i , d a j e p o n i z i .
D o k s e n e k a d r u g a v r s t a k a r a k t e r a u ž a s a v a p r i p o m i s l i d a na­
padne bespomoćnog, autoritarni karakter je utoliko pobuđeniji
d a t o u č i n i u k o l i k o njegov p r e d m e t p o s t a j e b e s p o m o ć n i j i .
J e d n a o d l i k a a u t o r i t a r n o g k a r a k t e r a zavodi m n o g e p o s m a t r a -
č e : težnja d a s e p r k o s i a u t o r i t e t u i d a s e m r z i b i l o k a k a v u t i c a j
»odozgo«. P o n e k a d t a j p r k o s z a m a g l j u j e sliku, a t e ž n j e za potči-
n j e n o š ć u o s t a j u u p o z a d i n i . Ovakva o s o b a u v e k će se b u n i t i p r o ­
tiv svakog a u t o r i t e t a , č a k i p r o t i v o n o g koji s t v a r n o p o m a ž e nje­
n i m i n t e r e s i m a i n i č i m n e suzbija n j e n e t e ž n j e . P o n e k a d j e t a j
stav p r e m a a u t o r i t e t u p o d v o j e n . Takve o s o b e m o g u d a s e b o r e
p r o t i v j e d n o g niza a u t o r i t e t a , n a r o č i t o a k o s u r a z o č a r a n e nje-
120
g o v i m p o m a n j k a n j e m m o ć i , a da se u isto v r e m e ili k a s n i j e pot-
činjavaju d r u g o m n i z u a u t o r i t e t a , k o j i v e ć o m m o ć i ili v e ć i m obe­
ć a n j i m a ispunjava, izgleda, n j i h o v e m a z o h i s t i č k e t e ž n j e . K o n a č n o ,
p o s t o j i j e d a n t i p u koga s u b u n t o v n e težnje p o t p u n o p o t i s n u t e ,
a izbijaju na p o v r š i n u s a m o k a d p o p u s t i s v e s t a n n a d z o r ; ili se,
p a k , te težnje m o g u p o z n a t i ex posteriori, u m r ž n j i k o j a se jav­
lja p r o t i v a u t o r i t e t a k a d njegova m o ć oslabi i k a d se poljulja. Za
o s o b e p r v o g t i p a , u k o j i h se taj b u n t o v n i stav nalazi u s r e d i š t u ,
č o v e k l a k o p o v e r u j e d a i m j e k a r a k t e r n a s t r u k t u r a u p r a v o su­
p r o t n a o d m a z o h i s t i č k o g t i p a koji s e p o t č i n j a v a . Izgleda k a o d a
s u t o o s o b e koje s e s u p r o t s t a v l j a j u s v a k o m a u t o r i t e t u n a o s n o v u
k r a j n j e g s t e p e n a nezavisnosti. O n e izgledaju k a o o s o b e k o j e s e
na o s n o v u svoje u n u t r a š n j e snage i i n t e g r i t e t a b o r e s o n i m sila­
m a k o j e s p u t a v a j u n j i h o v u s l o b o d u i nezavisnost. M e đ u t i m , bor­
ba autoritarnog karaktera protiv autoriteta u suštini je prkos.
Čovek n j o m e p o k u š a v a da se p o t v r d i i da savlada v l a s t i t o oseća­
n j e n e m o ć i , m a d a čežnja z a p o t č i n j e n o š ć u o s t a j e p r i s u t n a , bilo
s v e s n o ili n e s v e s n o . A u t o r i t a r n i k a r a k t e r nije n i k a d »revoluciona­
r a n « ; r a d i j e b i h ga n a z v a o » b u n t o v n i m « . M n o g i p o j e d i n c i i po­
l i t i č k i p o k r e t i z b u n j u j u p o v r š n o g p o s m a t r a č a p r i v i d n o neobjaš­
n j i v i m p r e l a z o m s a »radikalizma« n a k r a j n j i a u t o r i t a r i z a m . U
p s i h o l o š k o m p o g l e d u , t i ljudi s u t i p i č n i »buntovnici«.
S t a v a u t o r i t a r n o g k a r a k t e r a p r e m a životu — č i t a v a njegova fi­
lozofija — o d r e đ e n je njegovim e m o c i o n a l n i m s t r e m l j e n j i m a . Au­
t o r i t a r n i k a r a k t e r voli o n e uslove koji o g r a n i č a v a j u l j u d s k u slo­
b o d u , voli d a b u d e p o t č i n j e n s u d b i n i . O d njegovog d r u š t v e n o g po­
ložaja zavisi š t a »sudbina« za njega znači. Za v o j n i k a o n a m o ž e
o z n a č a v a t i volju ili ć u d p r e t p o s t a v l j e n o g , kojoj se on r a d o potči­
n j a v a . Z a sitnog s o p s t v e n i k a e k o n o m s k i z a k o n i s u s u d b i n a . K r i z a
i p r o s p e r i t e t n i s u za njega d r u š t v e n e p o j a v e koje bi se l j u d s k o m
d e l a t n o š ć u mogle m e n j a t i , v e ć s u izraz n e k e više m o ć i k o j o j s e
p o j e d i n a c m o r a p o t č i n i t i . Z a one 1 n a v r h u p i r a m i d e s u d b i n a nije
u o s n o v i d r u k č i j a . Razlika leži s a m o u o p s e g u i o p š t o s t i m o ć i
k o j o j se čovek p o t č i n j a v a , a ne u o s e ć a n j u zavisnosti k a o tak­
vom.
Čovek o s e ć a k a o n e p r o m e n l j i v u s u d b i n u n e s a m o o n e s n a g e
k o j e n e p o s r e d n o o d r e đ u j u njegov vlastiti život već i o n e k o j e ,
izgleda, o d r e đ u j u život u o p š t e . S u d b i n a j e t o što izbijaju r a t o v i
i š t o j e d n i m d e l o m č o v e č a n s t v a m o r a d a v l a d a drugi. S u d b i n a j e
d a p a t n j a n i k a d n e m o ž e d a b u d e m a n j a n e g o š t o j e u v e k bila.
Filozofski, s u d b i n a s e m o ž e r a c i o n a l i z o v a t i k a o » p r i r o d n i zakon«
121
ili k a o »čovekova s u d b i n a « ; religijski, k a o »volja gospodnja«; eti­
čki, k a o »dužnost« — z a a u t o r i t a r n i k a r a k t e r o n a j e u v e k viša m o ć
izvan p o j e d i n c a , kojoj s e o n m o ž e s a m o p o t č i n i t i . A u t o r i t a r n i ka­
r a k t e r o b o ž a v a p r o š l o s t , š t o j e bilo, večito ć e b i t i . ž e l e t i n e š t o
š t o nije n i k a d r a n i j e p o s t o j a l o ili r a d i t i n a t o m e j e zločin ili
ludilo. Č u d o s t v a r a n j a — a s t v a r a n j e je u v e k č u d o — j e s t e iz­
v a n dosega njegovog e m o c i o n a l n o g doživljaja.
Š l a j e r m a h e r o v a definicija religijskog doživljaja k a o doživljaja
a p s o l u t n e zavisnosti j e definicija m a z o h i s t i č k o g doživljaja u o p š t e ;
n a r o č i t u u l o g u u t o m o s e ć a n j u zavisnosti igra g r e h . P o j a m o pra-
r o d i t e l j s k o m g r e h u , koji p r i t i s k a sva b u d u ć a p o k o l e n j a , svojstven
j e a u t o r i t a r n o m doživljaju, č o v e k o v m o r a l n i , k a o i svaki d r u g i
n e u s p e h p o s t a j e s u d b i n a k o j u o n n i k a d n e m o ž e izbeći. K o god
j e d n o m zgreši, biva z a svagda g v o z d e n i m b e o č u z i m a p r i k o v a n z a
svoj greh. Čovekova v l a s t i t a d e l a p o s t a j u m o ć k o j a n j i m e v l a d a i
koje s e o n n i k a d n e o s l o b a đ a . Posledice k r i v i c e m o g u d a b u d u
u b l a ž e n e k a j a n j e m , ali k a j a n j e n i k a d n e m o ž e d a o t k l o n i krivicu. 9
Isaijime r e č i : »ako grijesi vaši b u d u k a o s k e r l e t , p o s t a ć e bijeli
k a o snijeg« 1 0 , izražavaju s a m u s u p r o t n o s t a u t o r i t a r n e filozofije.
Crta zajednička svem a u t o r i t a r n o m mišljenju jeste uverenje da
život o d r e đ u j u snage koje se n a l a z e izvan čovekovog ličnog ja,
njegovih i n t e r e s a , njegovih želja. J e d i n a m o g u ć a s r e ć a leži u pot-
činjavanju t i m s n a g a m a . Čovekova n e m o ć j e s t e l a j t m o t i v mazo­
h i s t i č k e filozofije. J e d a n o d i d e o l o š k i h očeva n a c i z m a , M e l e r v a n
d e r B r u k , izrazio j e t o o s e ć a n j e v e o m a j a s n o . O n p i š e : »Konzer-
1
v a t i v a c radije v e r u j e u k a t a s t r o f u , u n e m o ć č o v e k o v u da je iz-
b e g n e , u n j e n u n u ž n o s t i u s t r a š n o r a z o č a r a n j e z a v e d e n o g opti­
11
miste«. U H i t l e r o v u delu v i d e ć e m o više p r i m e r a istog d u h a .
A u t o r i t a r n i k a r a k t e r nije bez a k t i v n o s t i , h r a b r o s t i i v e r o v a n j a .
Ali o n t a svojstva s h v a t a s a s v i m d r u k č i j e n e g o o s o b a k o j a n e
ž u d i z a p o t č i n j e n o š ć u . Z a a u t o r i t a r n i k a r a k t e r a k t i v n o s t j e uko-
r e n j e n a u b i t n o m o s e ć a n j u n e m o ć i , k o j e o n a teži da savlada. U
t o m s m i s l u a k t i v n o s t o z n a č a v a delanje u i m e n e č e g š t o je više
od čovekovog ličnog ja. O n a se m o ž e razvijati u i m e boga, p r o ­
šlosti, p r i r o d e ili d u ž n o s t i , ali n i k a d u i m e b u d u ć n o s t i , n e r o đ e ­
nih, o n o g a š t o ne p o s e d u j e m o ć ili u i m e s a m o g života. Autoritar­
n i k a r a k t e r stiče s n a g u z a d e l a n j e o s l a n j a n j e m n a višu m o ć . T a
s e m o ć n i k a d n e m o ž e n a p a s t i n i t i izmeniti. Z a njega j e n e d o s ­
t a t a k m o ć i u v e k n e p o g r e š a n z n a k krivice i i n f e r i o r n o s t i , t e a k o
a u t o r i t e t u koji on v e r u j e p o k a ž e z n a k e slabosti, njegova će se
ljubav i p o š t o v a n j e p r e o b r a t i t i u p r e z i r i m r ž n j u . N j e m u n e d o s t a -
122
j e »ofanzivna p o t e n c i j a « , koja j e k a d r a d a n a p a d n e u s t a n o v l j e n u
m o ć a da se p r e t h o d n o ne oseti p o d r e đ e n o m kakvoj d r u g o j i ve­
ćoj m o ć i .
H r a b r o s t a u t o r i t a r n o g k a r a k t e r a u s u š t i n i j e h r a b r o s t z a trplje­
n j e k o j e m u m o g u o d r e d i t i s u d b i n a , n j e n lični z a s t u p n i k ili »vođ«.
T r p l j e n j e bez r o p t a n j a j e s t e njegova najviša v r l i n a — ne h r a b ­
r o s t z a p o k u š a j d a s e o n o o k o n č a ili, b a r , u m a n j i . H e r o i z a m auto­
r i t a r n o g k a r a k t e r a ne sastoji se u m e n j a n j u s u d b i n e već u potči-
njavanju sudbini.
On veruje u a u t o r i t e t d o k god je ovaj s n a ž a n i d o k god uliva
p o š t o v a n j e . Njegovo v e r o v a n j e u k r a j n j o j liniji p o t i č e od nje­
govih s u m n j i i p r e d s t a v l j a p o k u š a j da se o n e k o m p e n z u j u . Ali
o n n e veruje, a k o p o d v e r o m p o d r a z u m e v a m o n e p o k o l e b l j i v u po­
u z d a n o s t u o s t v a r e n j e o n o g a š t o s a d a p o s t o j i s a m o k a o moguć­
n o s t . A u t o r i t a r n a filozofija je u s u š t i n i relativistička i nihilistič­
k a u p r k o s činjenici š t o č e s t o v a t r e n o t v r d i d a j e p o b e d i l a relati­
v i z a m i u p r k o s n j e n o j razmetljivoj a k t i v n o s t i . O n a p o t i č e iz kraj­
n j e g očajanja, p o t p u n o g n e d o s t a t k a vere i vodi n i h i l i z m u , pori­
c a n j u života. 1 2
U a u t o r i t a r n o j filozofiji ne p o s t o j i p o j a m j e d n a k o s t i . Autoritar­
n i k a r a k t e r m o ž e p o n e k a d d a u p o t r e b i r e č »jednakost«, konvenci­
o n a l n o ili z a t o š t o o n a o d g o v a r a n j e g o v i m s v r h a m a . Ali o n a z a
njega n e m a s t v a r n o z n a č e n j e n i t i težinu, b u d u ć i d a s e o d n o s i n a
n e š t o š t o j e izvan d o s e g a njegovog e m o c i o n a l n o g doživljaja. Z a
n j e g a svet sačinjavaju ljudi koji p o s e d u j u m o ć i o n i koji je
ne p o s e d u j u , s u p e r i o r n i i i n f e r i o r n i . Zahvaljujući s v o j i m sado-
- m a z o h i s t i č k i m s t r e m l j e n j i m a , on doživljava s a m o vlast ili potči-
n j e n o s t , ali n i k a d a s o l i d a r n o s t . Za njega su razlike, p o l n e ili ras­
n e , n u ž n o z n a c i s u p e r i o r n o s t i ili i n f e r i o r n o s t i . O n n e m o ž e d a
z a m i s l i r a z l i k u k o j a n e m a ovu k o n o t a c i j u .
Opis sado-mazohističkih stremljenja i autoritarnog karaktera
u p u ć u j e na e k s t r e m n i j e oblike b e s p o m o ć n o s t i i, u o d g o v a r a j u ć o j
m e r i , n a e k s t r e m n i j e o b l i k e bežanja o d n j e p o m o ć u s i m b i o t i č k o g
o d n o s a p r e m a p r e d m e t u obožavanja ili g o s p o d a r e n j a .
M a d a su ta sado-mazohistička stremljenja opšta, mi možemo
s m a t r a t i d a s u s a m o izvesni p o j e d i n c i i d r u š t v e n e g r u p e tipični
slučajevi sado-mazohizma. M e đ u t i m , j e d a n blaži o b l i k zavisnosti
t o l i k o j e o p š t i u n a š o j k u l t u r i d a se, r e k l i b i s m o , n e javlja s a m o
u i z u z e t n i m slučajevima. Ta zavisnost ne p o s e d u j e sado-mazohis­
t i č k a svojstva o p a s n o s t i i s t r a s t i , ali je dovoljno važna da je iz
naše rasprave ne izostavimo.
123
 I m a m u v i d u o n u v r s t u ljudi čiji j e čitav život t a n a n o p o v e z a n
s a n e k o m m o ć i izvan njih. 1 3 Sve š t o o n i čine, o s e ć a j u ili m i s l e
v e z a n o j e n a n e k i n a č i n z a t u m o ć . Oni o č e k u j u z a š t i t u o d »nje«, že­
le da se »ona« o n j i m a b r i n e , p r e b a c u j u na »nju« o d g o v o r n o s t za
sve š t o b i m o g l o b i t i p o s l e d i c a njihovih v l a s t i t i h p o s t u p a k a , č o ­
v e k č e s t o u o p š t e nije s v e s t a n t e zavisnosti, č a k i a k o p o s t o j i
n e j a s n a s v e s t o n e k o j zavisnosti, o s o b a ili m o ć od k o j e č o v e k za­
visi č e s t o o s t a j e m a g l o v i t a . N i k a k v a o d r e đ e n a slika n i j e vezana
z a t u m o ć . N j e n o b i t n o svojstvo j e d a p r e d s t a v l j a i z v e s n u funk­
ciju — n a i m e , da z a š t i t i p o j e d i n c a , da mu p o m o g n e i da ga raz­
vije, da b u d e s n j i m i da ga n i k a d ne n a p u s t i . »X« k o j e p o s e d u j e ta
svojstva m o ž e se n a z v a t i čarobnim pomagačem. N a r a v n o , »čaro­
b n i p o m a g a č « č e s t o s e p e r s o n i f i k u j e : s h v a t a j u g a k a o boga, k a o
n a č e l o , ili k a o s t v a r n u o s o b u , k a o što j e r o d i t e l j , s u p r u g , s u p r u ­
ga, ili p r e t p o s t a v l j e n i . V a ž n o j e r a z a b r a t i d a s e s t v a r n e o s o b e ,
k a d p r e u z m u u l o g u č a r o b n o g p o m a g a č a , o b d a r u j u č a r o b n i m svoj­
s t v i m a , a njihov značaj p r o i s h o d i iz t o g a š t o o n e p r e d s t a v l j a j u
p e r s o n i f i k a c i j u č a r o b n o g p o m a g a č a . P r o c e s p e r s o n i f i k o v a n j a ča­
r o b n o g p o m a g a č a č e s t o se m o ž e z a p a z i t i u o n o m e š t o se n a z i v a
»zaljubljivanje«. Čovek koji j e t a k o vezan z a č a r o b n o g p o m a g a ­
ča teži da ovaj b u d e od krvi i m e s a . Iz ovog ili o n o g razloga — a
te r a z l o g e č e s t o p o d u p i r u s e k s u a l n e želje — izvesna d r u g a o s o b a
d o b i v a , za njega, č a r o b n a svojstva, i on je p r e t v a r a u b i ć e za
k o j e je p o v e z a n i od k o g a zavisi č i t a v njegov život. Ova slika se
nimalo ne menja time što i ta druga osoba pretvara prvu u takvo
b i ć e . T a činjenica služi s a m o p o j a č a v a n j u u t i s k a d a j e t a j o d n o s
»prava ljubav«.
T a p o t r e b a z a č a r o b n i m p o m a g a č e m m o ž e s e p r o u č a v a t i u psi­
h o a n a l i t i č k o m p o s t u p k u p o d u s l o v i m a koji liče n a e k s p e r i m e n ­
talne. Često se u p o s m a t r a n e osobe stvara duboka naklonost pre­
ma p s i h o a n a l i t i č a r u , i čitav n j e n život, svi p o s t u p c i , m i s l i i ose­
ć a n j a v e z u j u s e z a a n a l i t i č a r a . S v e s n o ili n e s v e s n o , a n a l i z i r a n a
o s o b a se p i t a : da li bi on (analitičar) b i o zadovoljan, o v i m , neza­
d o v o l j a n o n i m , da li bi se složio s ovim, da li bi me izgrdio za
o n o ? U l j u b a v n i m o d n o s i m a činjenica što n e k o o d a b i r a z a p a r t n e ­
r a o v u ili o n u o s o b u služi k a o d o k a z d a s e t a p o s e b n a o s o b a voli
u p r a v o z a t o š t o o n a j e s t e »ona«; ali u p s i h o a n a l i t i č k o j situaciji
t a s e o b m a n a n e m o ž e p o d r ž a t i . Najrazličitije o s o b e razvijaju
i s t a o s e ć a n j a p r e m a n a j r a z l i č i t i j i m p s i h o a n a l i t i č a r a m a . T a j od­
n o s izgleda k a o ljubav; njega č e s t o p r a t e s e k s u a l n e želje; p a i p a k
je to u suštini odnos p r e m a personifikovanom čarobnom poma-
124
gaču, čiju je u l o g u p s i h o a n a l i t i č a r — k a o i izvesne d r u g e o s o b e
od k a k v o g a u t o r i t e t a (lekari, sveštenici, n a s t a v n i c i ) — o č i g l e d n o
k a d a r d a o d i g r a n a zadovoljavajući n a č i n z a o s o b u k o j a t r a ž i per-
sonifikovanog č a r o b n o g p o m a g a č a .
Razlog zbog k o g a j e j e d n a o s o b a v e z a n a z a č a r o b n o g p o m a g a ­
ča u n a č e l u je i s t i o n a j na k o j i s m o n a i š l i u k o r e n u s i m b i o t i č k i h
n a g o n a : čovekova n e s p o s o b n o s t d a b u d e s a m i d a p o t p u n o izrazi
vlastite p o j e d i n a č n e m o g u ć n o s t i . U s a d o - m a z o h i s t i č k i m stremlje­
n j i m a t a n e s p o s o b n o s t dovodi č o v e k a d o t e ž n j e d a s e o s l o b o d i
p o j e d i n a č n o g ja z a v i s n o š ć u od č a r o b n o g p o m a g a č a — u b l a ž e m
o b l i k u z a v i s n o s t i o k o j e m s a d a r a s p r a v l j a m o n a dovodi č o v e k a
s a m o d o želje d a b u d e v o đ e n i zaštićen. I n t e n z i t e t v e z a n o s t i z a
č a r o b n o g p o m a g a č a u o b r n u t o j j e s r a z m e r i s a č o v e k o v o m sposob­
n o š ć u da s p o n t a n o izrazi svoje i n t e l e k t u a l n e , e m o c i o n a l n e i čul­
ne mogućnosti. Drugim recima, čovek se n a d a da p o m o ć u čarob­
n o g p o m a g a č a , a ne v l a s t i t i m delima, s t e k n e sve o n o š t o od ži­
v o t a očekuje, š t o j e t a č o v e k o v a n a d a veća, t o s e više s r e d i š t e
njegova života p o m e r a i z njegove vlastite l i č n o s t i k a č a r o b n o m
p o m a g a č u i n j e g o v i m p e r s o n i f i k a c i j a m a . Čovek više ne p o s t a v l j a
p i t a n j e k a k o d a s a m živi, već k a k o d a r u k u j e »njime« d a g a n e
b i izgubio i k a k o d a g a n a t e r a d a m u i s p u n i želje, p a č a k i d a n a nje­
ga prebaci odgovornost za ono za šta je odgovoran sam.
U e k s t r e m n i j i m slučajevima, p o k u š a j da »njime« m a n i p u l i š e is­
p u n j a v a gotovo č i t a v život j e d n e o s o b e ; ljudi s e r a z l i k u j u p o
s r e d s t v i m a k o j i m a s e služe: z a n e k e j e glavno s r e d s t v o rukova­
n j a p o s l u š n o s t ; z a d r u g e , » d o b r o t a « ; z a t r e ć e , p a t n j a . Vidimo, da­
kle", d a n e m a t o g osećanja, m i s l i n i emocije k o j i n i s u b a r o b o j e n i
p o t r e b o m d a s e »njime« r u k u j e ; d r u g i m r e c i m a , n i j e d a n p s i h i č k i
č i n nije s t v a r n o s p o n t a n n i s l o b o d a n . T a zavisnost, k o j a p o t i č e
iz s p u t a v a n j a s p o n t a n o s t i i u i s t i m a h d o v o d i do njega, ne s a m o
š t o p r u ž a i z v e s n u b e z b e d n o s t v e ć uliva i o s e ć a n j e s l a b o s t i i p o r o -
b l j e n o s t i . U k o l i k o j e t o slučaj s a m a o n a o s o b a k o j a zavisi o d ča­
r o b n o g p o m a g a č a oseća, m a d a č e s t o n e s v e s n o , d a j e »on« i p o r o b -
ljava, te se, u većoj ili m a n j o j m e r i , b u n i p r o t i v »njega«. To b u n -
t o v n i š t v o u p r a v o p r o t i v o n e osobe" o d k o j e č o v e k o č e k u j e bezbed­
n o s t i s r e ć u s t v a r a n o v e s u k o b e . O n o s e m o r a s u z b i t i a k o čovek
n e ć e d a »njega« izgubi, ali s e t o m o s n o v n o m o p r e č n o š ć u n e p r e s t a ­
n o u g r o ž a v a b e z b e d n o s t , k o j o j s e u t o m o d n o s u teži.
Ako je č a r o b n i p o m a g a č p e r s o n i f i k o v a n u s t v a r n o j o s o b i , razo­
čaranje koje n a s t u p a k a d o n a izneveri očekivanja — a pošto su
očekivanja z a s n o v a n a n a o b m a n i , svaka s t v a r n a o s o b a n e i z b e ž n o
125
r a z o č a r a v a — izaziva s t a l n e s u k o b e , k a o i m r ž n j u k o j a p o t i č e iz
čovekova r o b o v a n j a t o j o s o b i . Ovi s u k o b i z a v r š a v a j u s e p o n e k a d
samo odvajanjem, praćenim obično izabiranjem drugog predme­
ta, o d k o g a s e o č e k u j e d a i s p u n i sve n a d e v e z a n e z a č a r o b n o g
p o m a g a č a . Ako s e i ovaj o d n o s p o k a ž e n e u s p e o , o n p o n o v o m o ž e
d a b u d e r a s k i n u t ili, p a k , o s o b a o k o j o j j e r e č m o ž e d a zaključi
da je u p r a v o to »život«, i da se p o v u č e . Ta o s o b a ne r a z a b i r a činje­
n i c u da n j e n n e u s p e h u s u š t i n i ne proizlazi iz t o g a š t o nije iza­
b r a l a p r a v u č a r o b n u o s o b u ; taj n e u s p e h j e n e p o s r e d n a p o s l e d i c a
čovekova p o k u š a j a d a m a n i p u l i s a n j e m n e k o m č a r o b n o m s n a g o m
s t e k n e o n o d o čega m o ž e doći s a m o v l a s t i t i m s p o n t a n i m ak­
tivnostima.
F r o j d j e u o č i o p o j a v u čovekove doživotne z a v i s n o s t i o d p r e d ­
m e t a izvan njega. O n j e n j u p r o t u m a č i o k a o p r o d u ž a v a n j e r a n i h ,
s u š t a s t v e n o s e k s u a l n i h s p o n a s r o d i t e l j i m a u t o k u čitavog života.
U s t v a r i , n a njega j e t a p o j a v a t o l i k o u p e č a t l j i v o delovala, d a j e
on u t v r d i o da je E d i p o v k o m p l e k s j e z g r o s v i h n e u r o z a , a u us-
p e š n o m savlađivanju E d i p o v a k o m p l e k s a v i d e o j e glavni p r o b l e m
normalnog razvitka.
Sagledajući E d i p o v k o m p l e k s k a o glavnu p s i h o l o š k u p o j a v u ,
F r o j d je! n a č i n i o j e d n o od najvažnijih o t k r i ć a u psihologiji. Ali
o n nije u s p e o d a g a p r i k l a d n o p r o t u m a č i ; j e r — m a d a p o j a v a
seksualne privlačnosti između roditelja i dece odista postoji, i
m a d a s u k o b i koji i z nje n a s t a j u p o n e k a d sačinjavaju deo n e u r o ­
t i č n o g r a z v o j a — ni s e k s u a l n a p r i v l a č n o s t ni s u k o b i koji iz n j e
p r o i z l a z e n i s u b i t n i p r i fiksaciji dece n a r o d i t e l j e . D o k god j e
m a l o , d e t e s a s v i m p r i r o d n o zavisi o d roditelja, ali t a zavisnost
ne m o r a nužno da obuhvati i ograničenje detinje vlastite sponta­
nosti. Međutim, kad roditelji, delujući kao zastupnici društva,
s t a n u da suzbijaju d e t i n j u s p o n t a n o s t i nezavisnost, d e t e se u to­
k u svog r a z v o j a sve više o s e ć a n e s p o s o b n o d a s t o j i n a v l a s t i t i m
nogama; o t u d ono traži čarobnog pomagača i često u roditeljima
p e r s o n i f i k u j e »njega«. K a s n i j e t a o s e ć a n j a p o j e d i n a c p r e n o s i n a
n e k o g d r u g o g — n a p r i m e r n a n a s t a v n i k a , s u p r u ž n i k a ili psihoa­
n a l i t i č a r a . O p e t čovekovu p o t r e b u d a b u d e v e z a n z a n e k i t a k a v
s i m b o l a u t o r i t e t a n e p r o u z r o k u j e p r o d u ž a v a n j e p r v o b i t n e seksu­
a l n e p r i v l a č n o s t i j e d n o g o d r o d i t e l j a već sputavanje" d e t i n j e eks-
p a n z i v n o s t i i s p o n t a n o s t i , i n e s p o k o j s t v o k o j e iz t o g a p r o i s h o d i .
U s u š t i n i svake n e u r o z e , k a o i n o r m a l n o g r a z v i t k a , m o ž e m o za­
p a z i t i b o r b u z a s l o b o d u i nezavisnost. Z a m n o g e n o r m a l n e o s o b e
t a b o r b a j e o k o n č a n a p o t p u n i m o d u s t a j a n j e m o d svog p o j e d i n a č -
126
n o g ja, p a s u one, o t u d , d o b r o p r i l a g o đ e n e i s m a t r a j u s e n o r m a l ­
n i m . N e u r o t i č n a o s o b a j e o n a k o j a nije o d u s t a l a o d b o r b e pro­
tiv p o t p u n o g p o t č i n j a v a n j a , ali k o j a j e u i s t i m a h o s t a l a vezana
z a č a r o b n o g p o m a g a č a , m a k a k a v o b l i k ili lik »on« u z e o . N j e n u
n e u r o z u u v e k t r e b a s h v a t i t i k a o p o k u š a j , i s u š t i n s k i n e u s p e o po­
k u š a j , r e š a v a n j a s u k o b a i z m e đ u te o s n o v n e zavisnosti i t r a g a n j a
za slobodom.
2. RUŠILAŠTVO
V e ć s m o n a p o m e n u l i d a s e sado-mazohistička s t r e m l j e n j a m o r a ­
ju razlikovati od rušilaštva, m a d a su većinom m e đ u s o b n o pome-
š a n i . R u š i l a š t v o s e r a z l i k u j e p o t o m e š t o n e teži a k t i v n o j n i pa­
s i v n o j simbiozi već u k l a n j a n j u p r e d m e t a . Ali i r u š i l a š t v o p o t i č e
iz n e p o d n o š l j i v o g s t a n j a p o j e d i n a č n e n e m o ć i i i z d v o j e n o s t i . Ja
m o g u d a i z b e g n e m o s e ć a n j e v l a s t i t e n e m o ć i p r e m a s v e t u izvan
m e n e t a k o š t o ć u svet u n i š t i t i . D a k a k o , a k o u s p e m d a g a u k l o n i m ,
j a o s t a j e m s a m i izdvojen, ali t o m o j e s t a n j e j e divna izdvoje­
n o s t , u kojoj m e n e m o ž e s a t r t i neodoljiva m o ć p r e d m e t a izvan
m e n e . R a z a r a n j e s v e t a j e m o j p o s l e d n j i , gotovo o č a j a n p o k u š a j
d a s e i z b a v i m o d ite m o ć i k a k o m e o n a n e b i satrla. S a d i z a m stre­
m i p r i s a j e d i n j a v a n j u p r e d m e t a ; r u š i l a š t v o — nejgovu u k l a n j a n j u .
S a d i z a m teži d a g o s p o d a r e n j e m n a d d r u g i m a o j a č a atomizova-
n o g p o j e d i n c a ; r u š i l a š t v o čini t o isto o d s t r a n j i v a n j e m svake spo-
ljašnje p r e t n j e .
N a s v a k o g p o s m a t r a č a ličnih o d n o s a n a n a š o j d r u š t v e n o j po­
z o r n i c i m o r a o s t a v i t i u t i s a k količina r u š i l a š t v a k o j a s e svugde
m o ž e n a ć i . Čovek j e u g l a v n o m nije svestan, već j e n a različne* na­
č i n e racionalizuje. U stvari, gotovo sve se u p o t r e b l j a v a k a o raci­
o n a l i z a c i j a r u š i l a š t v a . č o v e k je u p o t r e b l j a v a o i u p o t r e b l j u j e lju­
b a v , d u ž n o s t , savest, p a t r i o t i z a m k a o p r e r u š e n j a z a u n i š t a v a n j e
d r u g i h ili s a m o g s e b e . M e đ u t i m , m o r a m o povući r a z l i k u i z m e đ u
d v e j u v r s t a r u š i l a č k i h težnji. N e k e r u š i l a č k e težnje p r o i z l a z e i z
n a r o č i t e situacije: k a o čovekova r e a k c i j a n a n a p a d e k o j i s e v r š e
na njegov ili t u đ život i i n t e g r i t e t , ili k a o r e a k c i j a na ideje s ko­
j i m a s e čovek p o i s t o v e ć u j e . T a k v o r u š i l a š t v o j e p r i r o d n a i n u ž n a
p r a t e ć a o k o l n o s t čovekova p o t v r đ i v a n j a života.
M e đ u t i m , r u š i l a š t v o o k o m e o v d e r a s p r a v l j a m o nije o v o racio­
n a l n o — ili, k a k o b i s m o ga mogli nazvati, »reaktivno« — neprija­
teljstvo, već n e p r e s t a n a p o t a j n a čovekova težnja k o j a t a k o reći
127
s a m o č e k a z g o d n u p r i l i k u d a s e izrazi. Ako n e m a o b j e k t i v n o g ra­
zloga z a i z r a ž a v a n j e r u š i l a š t v a , m i t o g č o v e k a n a z i v a m o m e n t a l ­
n o ili e m o c i o n a l n o o b o l e l i m ( m a d a ć e s a m t a j č o v e k o b i č n o iz­
g r a d i t i n e k a k v u r a c i o n a l i z a c i j u ) . M e đ u t i m , u v e ć i n i slučajeva ru-
šilački i m p u l s i s e r a c i o n a l i z u j u t a k o d a b a r n e k o l i k o d r u g i h lju­
d i ili č i t a v a d r u š t v e n a g r u p a u č e s t v u j u u r a c i o n a l i z a c i j i , t e n a
t a j n a č i n p o m a ž u d a o n a č l a n u t e g r u p e izgleda »realistična«. N o
p r e d m e t i i r a c i o n a l n o g r u š i l a š t v a i p o s e b n i razlozi iz k o j i h se o n i
izabiraju samo su od drugorazredne važnosti; rušilački impulsi
su strast j e d n e osobe i uvek uspevaju da p r o n a đ u neki p r e d m e t .
Ako d r u g e o s o b e , i z bilo k o g razloga, n e m o g u d a p o s t a n u p r e d m e t
r u š i l a š t v a n e k o g p o j e d i n c a , njegovo v l a s t i t o j a l a k o p o s t a j e t a j
p r e d m e t . K a d a s a m o r u š i l a š t v o d o s t i g n e z n a t a n s t u p a n j , čovek če­
sto fizički oboli, p a č a k m o ž e d a p o k u š a i s a m o u b i s t v o .
Pretpostavili s m o da rušilaštvo predstavlja bekstvo od nepodno­
šljivog o s e ć a n j a n e m o ć i , p o š t o s t r e m i u k l a n j a n j u s v i h p r e d m e t a
s a k o j i m a p o j e d i n a c m o r a d a s e u p o r e đ u j e . Ali s o b z i r o m n a
o g r o m n u ulogu k o j u rušilačke težnje igraju u l j u d s k o m ponašanju,
o v i m t u m a č e n j e m se, izgleda, n e daje dovoljno o b j a š n j e n j e ; s a m i
u s l o v i i z d v o j e n o s t i i n e m o ć i s n o s e o d g o v o r n o s t za dva d r u g a iz­
v o r a r u š i l a š t v a ; n e s p o k o j s t v o i o m e t a n j e života. O ulozi n e s p o ­
k o j s t v a n e t r e b a m n o g o govoriti. S v a k a p r e t n j a ž i v o t n i m ( m a t e r i ­
j a l n i m i e m o c i o n a l n i m ) i n t e r e s i m a s t v a r a n e s p o k o j s t v o 1 4 , a ruši­
l a č k e težnje s u n a j o b i č n i j a r e a k c i j a n a t a k v o n e s p o k o j s t v o . Izves­
n e o s o b e m o g u , u izvesnoj situaciji, d a o g r a n i č e t u p r e t n j u . T a d a t e
osobe p o b u đ u j u rušilaštvo. Pretnja može biti i stalno nespokoj­
stvo — m a d a ne n u ž n o s v e s n o — k o j e p r o i s t i č e iz s t a l n o g ose­
ćanja ugroženosti spoljašnjim svetom. Takvo stalno nespokoj­
stvo p r o i z l a z i iz položaja izdvojenog i n e m o ć n o g p o j e d i n c a i p r e d ­
stavlja j o š j e d a n izvor velike zalihe r u š i l a š t v a k o j a se u n j e m u
razvija.
Druga važna posledica te iste osnovne situacije jeste ono što
s a m u p r a v o n a z v a o o m e t a n j e m života. I z d v o j e n i i n e m o ć n i poje­
d i n a c s p r e č e n je u o s t v a r i v a n j u svojih č u l n i h , e m o c i o n a l n i h i in­
t e l e k t u a l n i h m o g u ć n o s t i . N j e m u n e d o s t a j e o n a u n u t r a š n j a bez­
b e d n o s t i s p o n t a n o s t k o j e s u uslovi z a t a k v o o s t v a r i v a n j e . T u
u n u t r a š n j u z a p r e k u u v e ć a v a j u k u l t u r n i t a b u i n a zadovoljstvo i
s r e ć u , p o p u t o n i h k o j i s e o d d o b a r e f o r m a c i j e p r o v l a č e k r o z re­
ligiju i mores s r e d n j e k l a s e . D a n a s je taj spoljašnji t a b u g o t o v o
iščezao, ali o n a u n u t r a š n j a z a p r e k a o s t a l a j e s n a ž n a u p r k o s sves-
n o m o d o b r a v a n j u č u l n o g zadovoljstva.
128
F r o j d j e d o d i r n u o ovaj p r o b l e m o d n o s a i z m e đ u o m e t a n j a ži­
v o t a i rušilaštva, te ć e m o , r a s p r a v l j a j u ć i o njegovoj teoriji, m o ć i
da i z n e s e m o i n e k e s o p s t v e n e p r e d l o g e .
F r o j d je" shvatio da je z a n e m a r i o t e ž i n u i v a ž n o s t r u š i l a č k i h im­
pulsa svojom prvobitnom pretpostavkom da su seksualni nagon
i n a g o n za s a m o o d r ž a n j e m dve o s n o v n e motivacije l j u d s k o g po­
n a š a n j a . Verujući, k a s n i j e , da su r u š i l a č k e težnje isto t o l i k o va­
ž n e k o l i k o i s e k s u a l n e , on je d o š a o do pretpostavke* da se u čo­
v e k a m o g u n a ć i dva o s n o v n a s t r e m l j e n j a : n a g o n koji j e u p r a v l j e n
ka životu i koji je manje-više i s t o v e t a n sa s e k s u a l n i m l i b i d o m i
n a g o n z a s m r ć u , čiji j e j e d i n i cilj u n i š t e n j e života. O n j e p r e t p o s t a ­
vio da se ovaj m o ž e p o m e š a t i sa s e k s u a l n o m e n e r g i j o m i da ga
t a d a čovek m o ž e u p r a v i t i ili p r o t i v svog ličnog ja ili p r o t i v pred­
m e t a k o j i s e n a l a z e izvan njega. O n j e , o s i m toga, p r e t p o s t a v i o
d a s e k o r e n n a g o n a z a s m r ć u n a l a z i u j e d n o m b i o l o š k o m svoj­
s t v u b i t n o m z a sve žive o r g a n i z m e , t e d a je, o t u d , taj n a g o n nu­
ž a n i n e p r o m e n j i v d e o života.
P r e t p o s t a v k a o n a g o n u z a s m r ć u zadovoljava u t o l i k o š t o u z i m a
u o b z i r p u n u t e ž i n u r u š i l a č k i h težnji, k o j a je bila z a n e m a r e n a u
F r o j d o v i m r a n i j i m t e o r i j a m a . Ali o n a n e zadovoljava u t o l i k o što
p r i b e g a v a b i o l o š k o m o b j a š n j e n j u , k o j e n e u s p e v a d a p o v e d e do­
voljno r a č u n a o t o m e da se količina r u š i l a š t v a u p o j e d i n a c a i u
d r u š t v e n i h g r u p a n e i z m e r n o razlikuje. K a d b i F r o j d o v e p r e t p o s -
t a k v e b i l e t a č n e , m o r a l i b i s m o p r e t p o s t a v i t i d a j e k o l i č i n a čove-
k o v a r u š i l a š t v a , b i l o p r o t i v d r u g i h b i l o p r o t i v sebe s a m o g a , m a n j e -
-više s t a l n a . Ali m i z a p a ž a m o u p r a v o s u p r o t n u stvar. N e s a m o š t o
se t e ž i n a r u š i l a š t v a k o d p o j e d i n a c a u n a š o j k u l t u r i v e o m a razli­
k u j e , v e ć je n e j e d n a k a i težina r u š i l a š t v a u r a z l i č n i h d r u š t v e n i h
g r u p a . T a k o je, n a p r i m e r , težina r u š i l a š t v a u k a r a k t e r u č l a n o v a
e v r o p s k e niže s r e d n j e k l a s e s v a k a k o m n o g o veća n e g o u k a r a k ­
t e r u p r i p a d n i k a r a d n i č k e klase i viših klasa. A n t r o p o l o š k a p r o u ­
čavanja upoznala su n a s sa n a r o d i m a kojima je svojstvena osobito
v e l i k a k o l i č i n a r u š i l a š t v a , d o k d r u g i n a r o d i p o k a z u j u z n a t a n ne­
d o s t a t a k rušilaštva, b i l o u o b l i k u n e p r i j a t e l j s t v a p r e m a drugi­
m a ili p r e m a s a m i m a sebi.
Čini s e d a svaki pokušaj razumevanja korena rušilaštva m o r a
da p o đ e upravo od uočavanja tih razlika i da pristupi pitanju o
t o m e k a k v i se d r u g i njihovi činioci m o g u uočiti, i da li ti činioci
objašnjavaju razlike u količini r u š i l a š t v a .
129
 Taj p r o b l e m z a d a j e takve teškoće, d a s a m iziskuje p o d r o b n u
o b r a d u , š t o o v d e n e m o ž e m o p o k u š a t i . M e đ u t i m , volio b i h d a
n a g o v e s t i m gde se, izgleda, n a l a z i o d g o v o r . Čini mi se da je koli­
č i n a r u š i l a š t v a k o j a se m o ž e n a ć i u p o j e d i n a c a s r a z m e r n a sma­
n j e n j u životne e k s p a n z i v n o s t i . Ovo s e n e o d n o s i n a p o j e d i n a č n a
o s u j e ć e n j a ove ili o n e i n s t i k t i v n e želje, već n a o m e t a n j e čitavog
života, na s p r e č a v a n j e s p o n t a n o s t i u r a z v i t k u i i z r a ž a v a n j u čove-
k o v i h čulnih, e m o c i o n a l n i h i i n t e l e k t u a l n i h s p o s o b n o s t i . Život po­
s e d u j e vlastiti u n u t r a š n j i d i n a m i z a m ; o n teži v l a s t i t o m razvijanju,
izražavanju, proživljavanju. I z g l e d a d a e n e r g i j a u p r a v l j e n a k a
životu, a k o se ta težnja o m e t a , p r o l a z i k r o z p r o c e s r a z l a g a n j a i
p r e t v a r a s e u energije u p r a v l j e n e k a r a z a r a n j u . D r u g i m r e c i m a :
n a g o n za ž i v o t o m i n a g o n za r a z a r a n j e m n i s u m e đ u s o b n o nezavisni
č i n i o c i v e ć s e n a l a z e u o b r n u t o j u z a j a m n o j zavisnosti, š t o s e više
s p r e č a v a n a g o n z a životom, t o j e n a g o n z a r a z a r a n e j m j a č i ; š t o
se više život o s t v a r u j e , to je m a n j a s n a g a r u š i l a š t v a . Rušilaštvo
je posledica neproživljenog života. Oni pojedinačni i društveni
u s l o v i koji d o p r i n o s e s u z b i j a n j u života s t v a r a j u s t r a s t z a raza­
r a n j e m , a ova, t a k o reći, o b r a z u j e veliku z a l i h u iz k o j e se h r a n e
čovekove p o s e b n e n e p r i j a t e l j s k e t e ž n j e — b i l o p r e m a d r u g i m a
bilo p r e m a sebi s a m o m .
P o sebi s e r a z u m e o d kolike j e v a ž n o s t i n e s a m o p r e d o č a v a n j e
s e b i d i n a m i č n e uloge r u š i l a š t v a u d r u š t v e n o m p r o c e s u n e g o i
s h v a t a n j e p o s e b n o g uslova z a i n t e n z i v n o s t r u š i l a š t v a . Već s m o za­
pazili n e p r i j a t e l j s t v o k o j e je p r o ž i m a l o s r e d n j u k l a s u u d o b a re­
formacije, izraženo u izvesnim p o j m o v i m a p r o t e s t a n t i z m a , n a r o ­
č i t o u n j e g o v o m a s k e t s k o m d u h u i u K a l vinovoj p r e d s t a v i o ne­
m i l o s r d n o m b o g u k o m e j e z a d o v o l j s t v o d a b e z i k a k v o g razloga
o s u d i deo č o v e č a n s t v a n a v e č n o p r o k l e s t v o . S r e d n j a k l a s a j e ta­
da, k a o i k a s n i j e , svoje n e p r i j a t e l j s t v o izražavala u g l a v n o m p o d
v i d o m m o r a l n o g o g o r č e n j a , k o j e j e r a c i o n a l i z o v a l o veliku z l o b u
p r e m a o n i m a š t o p o s e d u j u s r e d s t v a z a uživanje u životu. N a na­
šoj s a v r e m e n o j p o z o r n i c i r u š i l a š t v o niže s r e d n j e k l a s e b i l o j e va­
ž a n činilac u n a s t a n k u n a c i z m a , k o j i s e o b r a ć a o t i m r u š i l a č k i m
s t r e m l j e n j i m a i u p b t r e b l j a v a o ih u b o r b i p r o t i v svojih n e p r i j a t e ­
lja. L a k o s e m o ž e p o z n a t i d a j e k o r e n r u š i l a š t v a n i ž e s r e d n j e kla­
se o n o š t o s m o u ovoj r a s p r a v i i p r e t p o s t a v i l i : i z d v o j e n o s t poje­
d i n c a i s u z b i j a n j e p o j e d i n a č n e e k s p a n z i v n o s t i , k o j i su u većoj
m e r i važili za nižu s r e d n j u k l a s u n e g o za klase i z n a d i i s p o d n j e .
130
3. SAOBRAŽAVANJE P O J E D I N C A
U m e h a n i z m i m a o kojima smo raspravljali pojedinac savlađuje
o s e ć a n j e b e z n a č a j n o s t i p r e m a neodoljivoj m o ć i spoljašnjeg sveta
ili o d r i c a n j e m o d svog p o j e d i n a č n o g i n t e g r i t e t a ili u n i š t a v a n j e m
d r u g i h , t a k o d a svet p r e s t a j e d a g a ugrožava.
D r u g i m e h a n i z m i b e k s t v a sastoje se u t o m e š t o se č o v e k sas­
v i m povlači iz sveta, t a k o da ovaj g u b i svojstvo p r e t n j e (na š t a
n a i l a z i m o u izvesnih p s i h o t i č k i h stanja 1 5 ) i u t o m e š t o se č o v e k to­
liko p s i h o l o š k i n a d m e da spoljašnji svet p o s t a j e sićušan' u p o r e -
đ e n j u s n j i m . M a d a su ti m e h a n i z m i b e k s t v a važni za individual­
n u psihologiju, o n i s u u k u l t u r n o m p o g l e d u m a n j e z n a č a j n i . Sto­
ga o n j i m a n e ć u o v d e dalje r a s p r a v l j a t i , već ću se, u m e s t o toga,
l a t i t i j e d n o g d r u g o g m e h a n i z m a b e k s t v a koji j e o d n a j v e ć e g
društvenog značaja.
Taj p o s e b n i m e h a n i z a m j e s t e r e š e n j e k o j e većina n o r m a l n i h po­
j e d i n a c a nalazi u m o d e r n o m d r u š t v u . U k r a t k o r e č e n o , pojedi­
n a c prestaje da b u d e pojedinac; on p o t p u n o usvaja onakvu ličnost
k a k v u m u p r u ž a j u k u l t u r n i o b r a s c i ; o n stoga p o s t a j e u p r a v o
o n a k a v kakvi su i svi d r u g i i kakav, po n j i h o v u očekivanju, t r e b a
da b u d e . Iščezava o p r e č n o s t i z m e đ u »ja« i sveta, a s n j o m i sve­
s n i s t r a h o d u s a m l j e n s o t i i n e m o ć i . Ovaj s e m e h a n i z a m m o ž e u p o -
r e d i t i s a z a š t i t n o m b o j o m k o j u n e k e životinje dobijaju. O n e to­
liko liče n a svoju o k o l i n u d a s e t e š k o m o g u r a z l i k o v a t i o d nje.
O s o b a k o j a o d u s t a j e o d svog p o j e d i n a č n o g j a i p o s t a j e a u t o m a t ,
k o j a s e p o i s t o v e ć u u j e s m i l i o n i m a d r u g i h a u t o m a t a o k o sebe, n e
m o r a više d a o s e ć a u s a m l j e n o s t i n e s p o k o j s t v o . M e đ u t i m , c e n a
k o j u o n a p l a ć a v i s o k a j e ; t a c e n a j e g u b i t a k ličnog j a .
Pretpostavka da je pretvaranje u a u t o m a t normalan način za
savlađivanje u s a m l j e n o s t i p r o t i v r e č i j e d n o j o d n a j r a s p r o s t r a n j e ­
n i j i h i d e j a o čoveku u n a š o j k u l t u r i . P r e t p o s t a v l j a se da v e ć i n u
n a s č i n e p o j e d i n c i koji uživaju s l o b o d u mišljenja, o s e ć a n j a , dela-
nja. S v a k a k o , t o nije s a m o o p š t e mišljenje o p r e d m e t u m o d e r n o g
i n d i v i d u a l i z m a ; i svaki p o j e d i n a c i s k r e n o v e r u j e da je »on« i da
s u njegove misli, o s e ć a n j a , želje »njegove«. P a i p a k , m a d a m e đ u
n a m a i m a p r a v i h p o j e d i n a c a , t o v e r o v a n j e j e u većini slučajeva
o b m a n a , i t o o p a s n a o b m a n a , p o š t o s p r e č a v a o t k l a n j a n j e o n i h us­
lova k o j i s u o d g o v o r n i z a t a k v o s t a n j e s t v a r i .
O v d e s e b a v i m o j e d n i m o d n a j o s n o v n i j i h p r o b l e m a psihologije,
koji s e n a j b r ž e m o ž e n a č e t i n i z o m p i t a n j a , š t a j e lično j a ? K a k v a
j e p r i r o d a o n i h činova koji s u s a m o p r i v i d n o nečiji vlastiti činovi?
131
š t a je spontanost? š t a je originalan m e n t a l n i čin? Najzad, kakve
sve t o veze i m a s a s l o b o d o m ? U o v o m poglavlju p o k u š a ć e m o d a
p o k a ž e m o k a k o se o s e ć a n j a i m i s l i m o g u izazvati spolja, a i p a k
s u b j e k t i v n o doživljavati k a o vlastiti, i k a k o se n e č i j a v l a s t i t a
o s e ć a n j a i misli m o g u p o t i s n u t i , t a k o d a p r e s t a n u d a sačinjavaju
d e o nečijeg ličnog j a . R a s p r a v l j a n j e o p i t a n j i m a k o j a s m o ovde
p o k r e n u l i n a s t a v i ć e m o u poglavlju o »Slobodi i d e m o k r a t i j i « .
P o č n i m o t u r a s p r a v u a n a l i z o m z n a č e n j a doživljaja k o j i se, is-
k a ž e m o l i ga, m o ž e o p i s a t i r e c i m a : »osećam«, »mislim«, »hoću«.
K a d k a ž e m o »mislim«, izgleda d a j e t o j a s a n i n e d v o s m i s l e n is­
kaz. Čini n a m s e d a s e p i t a n j e s a s t o j i j e d i n o u t o m e d a l i j e o n o
š t o m i s l i m i s p r a v n o ili p o g r e š n o , a ne u t o m e da li to ja m i s l i m .
P a i p a k , j e d n a e k s p e r i m e n t a l n a s i t u a c i j a o d m a h p o k a z u j e d a od­
govor n a t o p i t a n j e n e m o r a d a b u d e o n o š t o m i p r e t p o s t a v l j a m o
d a j e s t e . P r i s u s t v u j m o j e d n o m h i p n o t i č k o m e k s p e r i m e n t u . 1 6 Su­
b j e k t a A h i p n o t i č k i uspavljuje h i p n o t i č a r B i s u g e r i š e mu da
pročita rukopis za koji će verovati da ga je doneo sobom, da će
ga tražiti i da ga neće naći, da će tada poverovati da ga je druga
osoba, C, ukrala, da će se veoma naljutiti na C. Hipnotičar mu
t a k o đ e kazuje d a ć e z a b o r a v i t i d a j e t o sve bila sugestija d a t a u
toku hipnotičkog sna. Mora se dodati da je C osoba na koju se
s u b j e k t n i k a d nije l j u t i o i n a k o j u , p r e m a o k o l n o s t i m a , n e m a
razloga d a b u d e ljut. š t a v i š e , o n s t v a r n o nije d o n e o n i k a k a v ru­
kopis.
š t a se d o g a đ a ? S u b j e k t A se b u d i i, p o s l e k r a t k o g r a z g o v o r a o
n e k o m p r e d m e t u , k a ž e : »Uzgred b u d i r e č e n o , t o m e p o d s e ć a n a
n e š t o š t o s a m n a p i s a o u s v o m r u k o p i s u . P r o č i t a ć u vam.« O n s e
o b a z i r e , ne n a l a z i r u k o p i s , a z a t i m se o k r e ć e o s o b i C, nagovešta-
v a j u ć i d a g a j e m o ž d a o n a uzela; u z b u đ u j u ć i s e sve više š t o oso­
ba C o d b a c u j e t a j n a g o v e š t a j , iz n j e g a n a j z a d p r o v a l j u j e l j u t i n a i
on n e p o s r e d n o optužuje osobu C za k r a đ u rukopisa. On ide još
dalje. I z n o s i razloge k o j i t r e b a da u č i n e o s o b u C v e r o v a t n i m lo­
p o v o m . O n j e o d d r u g i h čuo, veli, d a j e o s o b i C t a j r u k o p i s veo­
ma potreban, da se njoj ukazala zgodna prilika da ga u z m e itd.
Mi s l u š a m o ne s a m o k a k o on o p t u ž u j e o s o b u C v e ć i k a k o smiš­
lja m n o g o b r o j n e »racionalizacije« k o j e t r e b a d a p o t k r e p e njego­
v u o p t u ž b u . ( N a r a v n o , n i š t a o d svega t o g a nije t a č n o i s u b j e k t
A n i k a d r a n i j e ne bi na to pomislio.)
Pretpostavimo da u t o m t r e n u t k u neka druga osoba u đ e u sobu.
O n a u o p š t e n e b i p o s u m n j a l a d a s u b j e k t A govori o n o š t o m i s l i
i oseća; o n a bi se j e d i n o p i t a l a da li je njegova o p t u ž b a isprav-
132
na — to j e s t , da li se s a d r ž i n a misli s u b j e k t a A slaže sa s t v a r n i m
č i n j e n i c a m a . M e đ u t i m , m i , koji s m o k a o svedoci o d p o č e t k a pri-
sustovali čitavom postupku, ne pitamo se da li je ta optužba
t a č n a . M i z n a m o d a nije t o p r o b l e m , p o š t o s m o s i g u r n i d a sa­
d a š n j e misli i o s e ć a n j a s u b j e k t a A n i s u njegovi već s t r a n i ele­
m e n t i k o j e m u j e u glavu ulila d r u g a o s o b a .
Z a k l j u č a k o s o b e k o j a u s o b u ulazi u s r e d e k s p e r i m e n t a m o g a o
bi b i t i o t p r i l i k e ovakav: »Ovde je s u b j e k t A koji j a s n o p o k a z u j e
d a sve t o misli. O n t r e b a najbolje d a z n a š t a misli i n e m a boljeg
d o k a z a o t o m e š t a o n o s e ć a nego š t o j e njegov vlastiti iskaz. T u
s u o n e d r u g e o s o b e , k o j e vele d a s u m u njegove misli n a m e t n u ­
te i da p r e d s t a v l j a j u s t r a n e e l e m e n t e , koji dolaze spolja. Uz svoju
pravednost, ne mogu da odlučim ko je u pravu; može biti da
svi oni greše. P o š t o s u dvojica p r o t i v j e d n o g , m o ž d a j e verovat-
nije da su o n i u p r a v u « . M e đ u t i m , m i , koji s m o bili svedoci čita­
vog e k s p e r i m e n t a , n e b i s m o s e dvoumili, n i t i b i s e d v o u m i o pri-
došlica d a j e p r i s u s t v o v a o d r u g i m h i p n o t i č k i m e k s p e r i m e n t i m a .
O n b i t a d a u v i d e o d a s e ova v r s t a e k s p e r i m e n t a m o ž e n e b r o j e n o
p u t a p o n o v i t i s a r a z l i č i t i m o s o b a m a i različitim s a d r ž i n a m a . Hip­
n o t i č a r m o ž e d a sugeriše d a j e sirov k r o m p i r s l a d a k a n a n a s i su­
b j e k t ć e j e s t i k r o m p i r uživajući b a š k a o d a j e d e a n a n a s , ili d a
s u b j e k t ne m o ž e n i š t a da vidi i s u b j e k t će b i t i slep; ili, o p e t , da
misli da je svet p l j o s n a t , a ne o k r u g a o , i s u b j e k t će ž u s t r o do­
kazivati da je svet p l j o s n a t .
š t a d o k a z u j e h i p n o t i č k i — a n a r o č i t o p o s t h i p n o t i č k i — eks­
p e r i m e n t ? On d o k a z u j e da n e k e misli, osećanja, želje, pa č a k i
č u l n e senzacije m o ž e m o s u b j e k t i v n o o s e ć a t i k a o svoje, a da su
o n i , m a d a i h m i doživljavamo, i p a k spolja n a m e t n u t i , d a s u n a m
u o s n o v i s t r a n i i da ne p r e d s t a v l j a j u o n o š t o mi m i s l i m o , oseća-
m o itd.
Š t a p o k a z u j e p o s e b n i h i p n o t i č k i e k s p e r i m e n t o d k o g a s m o po-
šli? 1) S u b j e k t n e š t o hoće — da č i t a svoj r u k o p i s 2) on n e š t o
misli — da je o s o b a C uzela r u k o p i s i 3) on n e š t o oseća — ljut­
n j u p r e m a o s o b i C. Videli s m o da sva t r i m e n t a l n a čina — njegov
voljni i m p u l s , njegova m i s a o , njegovo o s e ć a n j e — n i s u njegovi
vlastiti činovi u s m i s l u p o s l e d i c a njegove vlastite m e n t a l n e ak­
, t i v n o s t i ; d a n i s u n a s t a l i u n j e m u već s u m u s p o l j a n a m e t n u t i ,
a on ih s u b j e k t i v n o o s e ć a kao svoje vlastite. On izražava više o n i h
misli k o j e m u n i s u bile n a m e t n u t e u t o k u h i p n o z e — n a i m e , o n e
»racionalizacije« p o m o ć u k o j i h o n »objašnjava« svoju p r e t p o s t a v ­
k u d a j e o s o b a C u k r a l a r u k o p i s . P r i s v e m t o m , t e s u m i s l i nje-
133
gove s a m o u f o r m a l n o m smislu. M a d a na izgled o b j a š n j a v a j u to
p o d o z r e n j e , m i z n a m o d a s e o n o javilo p r e tih r a c i o n a l i z u j u ć i h
m i s l i i da su o n e p r o n a đ e n e s a m o zato da bi se to o s e ć a n j e uči­
nilo v e r o v a t n i m ; o n e ga, u stvari, ne o b j a š n j a v a j u već dolaze post
factum.
O d h i p n o t i č k o g e k s p e r i m e n t a pošli s m o z a t o š t o o n n a j n e p o -
grešnije p o k a z u j e d a m e n t a l n i činovi, m a d a čovek m o ž e d a b u d e
u b e đ e n u n j i h o v u s p o n t a n o s t , u s t v a r i p o t i č u iz u t i c a j a d r u g e
o s o b e u u s l o v i m a j e d n e p o s e b n e situacije. M e đ u t i m , t u p o j a v u
n i k a k o n e t r e b a t r a ž i t i s a m o u h i p n o t i č k o j situaciji. S a d r ž i n a na­
šeg mišljenja, o s e ć a n j a , h t e n j a t a k o je č e s t o izazvana spolja i
t a k o č e s t o nije istinska, d a s t i č e m o u t i s a k d a s u t i p s e u d o č i n o v i
p r a v i l o , a i s t i n s k i ili s a m o n i k l i m e n t a l n i činovi izuzeci.
T a j p s e u d o k a r a k t e r koji mišljenje m o ž e da p o p r i m i p o z n a t i j i
je nego i s t a p o j a v a u sferi h t e n j a i o s e ć a n j a . O t u d je n a j b o l j e
p o ć i od r a z m a t r a n j a razlike i z m e đ u i s t i n s k o g m i š l j e n j a i p s e u d o -
mišljenja. P r e t p o s t a v i m o d a s e n a l a z i m o n a o s t r v u n a k o m e s u
r i b a r i i gosti iz g r a d a koji tu letuju. Ž e l i m o da s a z n a m o k a k v o m
se v r e m e n u m o ž e m o n a d a t i i p i t a m o j e d n o g r i b a r a i dvojicu gra­
đ a n a , z a k o j e z n a m o d a s u slušali r a d i o - p r o g n o z u v r e m e n a . Ri­
b a r , k o j i i m a veliko i s k u s t v o s v r e m e n o m i d u g o se b a v i t i m p r o ­
b l e m o m , p o č e ć e d a misli, p r e t v a r a j u ć i s e d a nije d o n e o o d l u k u
0 t o m e p r e n o š t o s m o g a zapitali. Z n a j u ć i šta p r a v a c v e t r a , t e m ­
p e r a t u r a , v l a ž n o s t i t a k o dalje z n a č e z a v r e m e n s k u p r o g n o z u , o n
ć e p r o c e n i t i sve t e činioce p r e m a n j i h o v o m o d n o s n o m z n a č a j u
1 doći do manje-više o d r e đ e n o g s u d a . On će se, v e r o v a t n o , setiti
i r a d i o - p r o g n o z e i n a v e š ć e je k a o n e š t o š t o ide u p r i l o g ili š t o
p r o t i v r e č i n j e g o v o m v l a s t i t o m mišljenju; a k o m u o n a p r o t i v r e č i ,
o n ć e m o ž d a b i t i n a r o č i t o pažljiv p r i o d m e r a v a n j u r a z l o g a z a
svoje mišljenje; ali, š t o je b i t n o , on n a m k a z u j e svoje mišljenje,
r e z u l t a t svog r a z m i š l j a n j a .
Prvi o d dvojice g r a đ a n a n a l e t o v a n j u j e čovek koji, k a d a g a
z a p i t a m o za mišljenje, zna da se ne r a z u m e m n o g o u v r e m e n ­
s k e p r i l i k e i ne o s e ć a n i k a k v u obavezu da se u njih iole razu­
m e . O n s a m o o d g o v a r a : »Ne m o g u d a o c e n i m . J e d i n o z n a m d a
je radio-prognoza t a k v a i takva«. D r u g i čovek k o m e se o b r a ć a ­
mo drukčijeg je tipa. On veruje da zna veoma m n o g o o vreme­
n u , i a k o o n j e m u , u stvari, m a l o zna. On p r i p a d a o n o j v r s t i lju­
d i k o j a oseća d a m o r a b i t i k a d r a d a o d g o v o r i n a s v a k o p i t a n j e .
O n s e z a t r e n u t a k zamisli, p a n a m z a t i m k a z u j e »svoje« mišljenje,
k o j e je, u stvari, i s t o v e t n o s r a d i o - p r o g n o z o m . P i t a m o ga z a š t o
134
t a k o misli a on veli da je do svog z a k l j u č k a d o s p e o na o s n o v u
p r a v c a v e t r a , t e m p e r a t u r e itd.
P o n a š a n j e ovog čoveka, g l e d a n o spolja, isto je k a o i r i b a r e v o .
I p a k , a k o g a pažljivo a n a l i z i r a m o , p o s t a j e očigledno d a j e o n
č u o r a d i o - p r o g n o z u i usvojio je. M e đ u t i m , osećajući se p r i m o r a ­
n i m da i m a svoje vlastito mišljenje o v r e m e n u , on zaboravlja da
j e d n o s t a v n o p o n a v l j a t u đ e a u t o r i t a t i v n o mišljenje i v e r u j e d a j e
d o t o g mišljenja d o š a o v l a s t i t i m r a z m i š l j a n j e m . O n zamišlja d a
s u razlozi k o j e n a m daje p r e t h o d i l i njegovu mišljenju, ali a k o t e
r a z l o g e i s p i t a m o , v i d e ć e m o d a g a o n i n e b i mogli n a v e s t i n i n a
k a k a v z a k l j u č a k o v r e m e n u d a nije u n a p r e d stvorio m i š l j e n j e .
O n i su, u stvari, s a m o p s e u d o r a z l o z i , koji čine da njegovo miš­
ljenje b u d e n a .izgled r e z u l t a t njegovog v l a s t i t o g r a z m i š l j a n j a . O n
se o b m a n j u j e da je d o š a o do v l a s t i t o g mišljenja, a u s t v a r i je
s a m o p r i h v a t i o mišljenje n e k o g a u t o r i t e t a , i a k o nije s v e s t a n t o g
p r o c e s a . Vrlo se l a k o m o ž e desiti da njegovo mišljenje o v r e m e n u
b u d e t a č n o a r i b a r e v o p o g r e š n o , ali u t o m s l u č a j u ne bi b i l o ta­
č n o »njegovo« mišljenje, m a d a bi se r i b a r z a i s t a p r e v a r i o u s v o m
vlastitom mišljenju.
I s t u p o j a v u m o ž e m o z a p a z i t i a k o p r o u č a v a m o mišljenja ljudi
o i z v e s n i m p r e d m e t i m a — na p r i m e r o politici. U p i t a j t e proseč-
n o g č i t a o c a n o v i n a š t a m i s l i o izvesnom p o l i t i č k o m p i t a n j u . On
će v a m k a o »svoje« m i š l j e n j e d a t i manje-više t a č a n izveštaj o ono­
me što je pročitao, pa ipak — što je b i t n o — on veruje da je to
r e z u l t a t njegovog v l a s t i t o g razmišljnja. Ako živi u m a l o j zajed­
nici, gde se p o l i t i č k a mišljenja p r e d a j u s o c a na sina, »njegovim
vlastitim« m i š l j e n j i m a m o ž e d a u p r a v l j a p o t a j n i a u t o r i t e t stro­
gog r o d i t e l j a d a l e k o više n e g o š t o bi on i za t r e n u t a k m o g a o da
p o v e r u j e . Mišljenje d r u g o g č i t a o c a m o ž e b i t i p o s l e d i c a t r e n u t n e
z b u n j e n o s t i , s t r a h a da ga ne d r ž e za n e o b a v e š t e n o g , i stoga je
»misao« u s u š t i n i zaklon, a ne i s h o d p r i r o d n o g združivanja is­
k u s t v a , želje i z n a n j a . I s t u p o j a v u m o ž e m o n a ć i i u e s t e t i č k i m
s u d o v i m a . P r o s e č n a o s o b a k o j a o d e u m u z e j i vidi s l i k u n e k o g
č u v e n o g slikara, r e c i m o R e m b r a n t a , ocenjuje je k a o l e p u i upe­
čatljivu. Ako t a j s u d a n a l i z i r a m o , n a ć i ć e m o da se u te o s o b e ne
javlja n i k a k a v p o s e b a n u n u t r a š n j i odziv n a sliku, već d a o n a
misli d a j e slika l e p a z a t o što z n a d a s e o d nje t a k v o mišljenje
očekuje. Na i s t u p o j a v u n a i l a z i m o i u s u đ e n j u o muzici, k a o i u
s a m o m č i n u o p a ž a n j a . M n o g i ljudi p r i p o s m a t r a n j u n e k o g čuve­
n o g p r e d e l a r e p r o d u k u j u , u stvari, slike tog p r e d e l a k o j e su bez­
b r o j p u t a videli, r e c i m o n a r a z g l e d n i c a m a , i d o k v e r u j u d a »oni«
135
gledaju taj p r e d e o , n j i m a p r e d o č i m a stoje te slike. Ili p r i doživ­
ljavanju n e k o g n e s r e ć n o g slučaja koji se zbiva u n j i h o v u p r i s u s ­
tvu, oni ga gledaju ili slušaju o n j e m u o n a k o k a k o će* on b i t i
o p i s a n u n o v i n s k o m izveštaju koji n a s l u ć u j u . U s t v a r i , za m n o g e
l j u d e n e k i doživljaj, u m e t n i č k a p r e d s t a v a ili p o l i t i č k i s k u p koji­
m a s u p r i s u s t v o v a l i p o s t a j u s t v a r n i t e k p o š t o o n j i m a pročita­
ju u n o v i n a m a .
Suzbijanje k r i t i č k o g mišljenja o b i č n o o t p o č i n j e r a n o . Petogo­
dišnja devojčica, n a p r i m e r , m o ž e d a r a z a b e r e n e i s k r e n o s t svoje
m a j k e , bilo t a n a n i m s h v a t a n j e m d a j e m a j k a — m a d a u v e k go­
v o r e o ljubavi i l j u b a z n o s t i — u s t v a r i h l a d n a i egoistična, ili —
grublje — z a p a ž a n j e m da n j e n a m a j k a vodi l j u b a v s d r u g i m čo-
v e k o m , m a d a s t a l n o n a g l a š a v a svoja v i s o k a m o r a l n a m e r i l a . De­
vojčica oseća t a j n e s k l a d . N j e n o o s e ć a n j e p r a v d e i i s t i n e je po-
v r e đ e n o , p a ipak, zavisiće o d m a j k e , k o j a n e d o p u š t a n i k a k v u
k r i t i k u , i, r e c i m o , i m a j u ć i slabog oca, na koga se ne m o ž e oslo­
n i t i , o n a j e p r i s i l j e n a d a suzbije svoj k r i t i č k i uvid. O n a u b r z o
n e ć e više p r i m e ć i v a t i m a j č i n u n e i s k r e n o s t n i n e v e r n o s t . Izgubi-
ć e s p o s o b n o s t z a k r i t i č k o mišljenje, b u d u ć i d a j o j s e o d r ž a v a n j e
te s p o s o b n o s t i čini u isti m a h i b e z n a d e ž n o i o p a s n o . S d r u g e
strane, obrazac nužnog verovanja u majčinu iskrenost i pristoj­
n o s t i u s r e ć u r o d i t e l j s k o g b r a k a ostavlja na d e t e u p e č a t l j i v uti­
sak, t e ć e o n o b i t i s p r e m n o d a t u i d e j u p r i h v a t i k a o vlastitu.
U svim ovim p r i m e r i m a p s e u d o m i š l j e n j a p r o b l e m je u t o m e
da li je m i s a o i s h o d nečijeg v l a s t i t o g r a z m i š l j a n j a — to jest, ne­
čije vlastite a k t i v n o s t i — a ne u t o m e da li je s a d r ž i n a misli is­
p r a v n a . K a o š t o je već bilo n a g o v e š t e n o u s l u č a j u r i b a r a koji
d a j e v r e m e n s k u p r o g n o z u , »njegova« m i s a o m o ž e p a k b i t i po­
g r e š n a , d o k m i s a o č o v e k a koji s a m o ponavlja o n o š t o m u j e uli-
v e n o u glavu m o ž e b i t i t a č n a . P s e u d o m i š l j e n j e m o ž e b i t i savr­
š e n o logično i r a c i o n a l n o . Njegov p s e u d o k a r a k t e r n e m o r a d a
se očituje u n e l o g i č n i m e l e m e n t i m a . On se m o ž e p r o u č a v a t i u ra­
c i o n a l i z a c i j a m a koje teže d a j e d n u r a d n j u ili o s e ć a n j e o b j a s n e
na r a c i o n a l a n i r e a l i s t i č a n n a č i n , m a d a su u s t v a r i o d r e đ e n i ira­
cionalnim i subjektivnim činiocima. Takva racionalizacija može
da p r o t i v r e č i č i n j e n i c a m a ili z a k o n i m a logičnog mišljenja. Ali
o n a će često b i t i logična i r a c i o n a l n a po sebi. T a d a se n j e n a ira­
c i o n a l n o s t sastoji j e d i n o u t o m e š t o činjenica k o j a p r i v i d n o p r o ­
u z r o k u j e n e k u r a d n j u nije s t v a r n i m o t i v t e r a d n j e .
P r i m e r za i r a c i o n a l n u racionalizaciju iznosi se u j e d n o j d o b r o
p o z n a t o j d o s e t k i . N e k i čovek j e r a z b i o s t a k l e n u p o s u d u k o j u j e
136
bio p o z a j m i o o d s u s e d a , a k a d a j e ovaj z a t r a ž i o d a m u j e v r a t i ,
o n o d g o v o r i : »Prvo, j a s a m v a m j e već v r a t i o ; d r u g o , n i k a d j e
o d vas n i s a m n i p o z a j m i o , i treće, o n a j e već b i l a r a z b i j e n a k a d
s t e m i j e dali«. P r i m e r z a »racionalnu« racionalizaciju j e k a d re­
c i m o izvesna osoba, A, n a š a v š i se u e k o n o m s k i b e d n o m položaju,
z a m o l i svog r o đ a k a , o s o b u B, da j o j p o z a j m i izvesnu s v o t u nov­
ca. O s o b a B odbija i veli da to čini z a t o što bi, p o z a j m l j u j u ć i no­
vac, s a m o p o d r ž a l a s k l o n o s t o s o b e A da b u d e n e o d g o v o r n a i da
se o s l a n j a na t u đ u p o d r š k u . To zaključivanje m o ž e b i t i i savrše­
no z d r a v o , ali je o n o i p a k racionalizacija, z a t o š t o o s o b a B nije
ni u k o m slučaju h t e l a da d o p u s t i da o s o b a A d o đ e do n o v c a i,
m a d a o n a veruje da je p o k r e ć e b r i g a za d o b r o o s o b e A, nju, u
stvari, m o t i v i š e vlastiti t v r d i č l u k .
S t o g a s a m i m o d r e đ i v a n j e m logičnosti nečijeg iskaza k a o tak­
vog ne m o ž e m o s a z n a t i da li i m a m o p o s l a s r a c i o n a l i z a c i j o m , već
m o r a m o uzeti u o b z i r i p s i h o l o š k e m o t i v a c i j e koje d e l u j u u t o g
čoveka. Nije p r e s u d n o šta m i s l i m o n e g o kako m i s l i m o . M i s a o ko­
j a j e i s h o d a k t i v n o g r a z m i š l j a n j a u v e k j e n o v a i o r i g i n a l n a ; ori­
g i n a l n a u t o m s m i s l u da je o s o b a k o j a r a z m i š l j a i s k o r i s t i l a raz­
m i š l j a n j e k a o o r u đ e za o t k r i v a n j e n e č e g novog u s v e t u izvan ili
u n u t a r sebe, a n e n u ž n o u s m i s l u d a t a m i s a o nije n i k o m d r u g o m
ranije pala na pamet. Racionalizacijama suštinski nedostaje to
svojstvo o t k r i v a n j a i o b e l o d a n j i v a n j a ; o n e s a m o p o t v r đ u j u emo­
c i o n a l n u p r e d r a s u d u o n o g a koji i m p r i b e g a v a . Racionalizacija nije
o r u đ e za p r o n i c a n j e u s t v a r n o s t već post factum p o k u š a j da se
nečije želje u s k l a d e sa p o s t o j e ć o m s t v a r n o š ć u .
U p o g l e d u osećanja, k a o i u p o g l e d u mišljenja, m o r a m o pra­
viti r a z l i k u i z m e đ u i s t i n s k o g osećanja, koje n a s t a j e u n a m a sa­
m i m a , i p s e u d o o s e ć a n j a , koje u s t v a r i nije n a š e , m a d a mi veru-
j e m o d a j e s t e . I z a b e r i m o p r i m e r i z svakidašnjeg života t i p i č a n
za taj p s e u d o k a r a k t e r n a š i h o s e ć a n j a u d o d i r u s d r u g i m a . Po-
s m a t r a m o čoveka koji p r i s u s t v u j e n e k o j zabavi. O n j e veseo,
s m e j e se, l j u b a z n o razgovara, i izgleda s a s v i m s r e ć a n i zadovo­
l j a n . P r i o d l a s k u o n s e l j u b a z n o s m e š i , izjavljuje d a j e veče
p r o v e o v e o m a p r i j a t n o . V r a t a se za n j i m z a t v a r a j u — i mi ga pa­
žljivo p o s m a t r a m o u p r a v o u t o m t r e n u t k u . N a njegovu licu pri-
m e ć u j e s e nagla p r o m e n a . O s m e h j e iščezao; n a r a v n o , t o s e m o ž e
o č e k i v a t i p o š t o j e s a d a s a m , t e n e m a k o m e n i t i č e m u d a s e sme­
ši. Ali p r o m e n a o kojoj g o v o r i m o nije s a m o iščezavanje o s m e h a .
Na njegovu licu pojavljuje se izraz d u b o k e tuge, gotovo o č a j a n j a .
Taj izraz se zadržava, v e r o v a t n o , s a m o n e k o l i k o s e k u n d i , a t a d a
137
 njegovo lice d o b i v a u o b i č a j e n izraz-masku; čovek ulazi u svoja
kola, r a z m i š l j a o t o j večeri, p i t a se da li je o s t a v i o d o b a r u t i s a k
i o s e ć a da j e s t e . No da li je »on« b i o s r e ć a n i veseo u t o k u zabave?
Da li je o n a j k r a t k o t r a j n i izraz t u g e i o č a j a n j a k o j i s m o zapa­
zili n a njegovu licu s a m o t r e n u t n a r e a k c i j a bez o s o b i t o g a zna­
čaja? Ovo p i t a n j e j e gotovo n e m o g u ć e r e s i t i a k o t o g č o v e k a n e
p o z n a j e m o bolje. J e d a n d o g a đ a j , m e đ u t i m , m o ž e n a m d a t i k l j u č
z a r a z u m e v a n j e z n a č e n j a njegove veselosti.
Te noći on je sanjao da je ponovo u ratu. Primio je n a r e d b u
da se kroz protivničke redove probije u neprijateljski štab. On
o b l a č i ofiorsku u n i f o r m u k o j a liči n a momačku i i z n e n a d a s e o b r e
u g r u p i n e m a č k i h oficira. I z n e n a đ e n j e š t o j e š t a b t a k o u d o b a n
i š t o su svi p r e m a n j e m u t a k o ljubazni, ali ga sve više p l a š i to
š t o ć e o n i o t k r i t i d a j e o n u h o d a . Jedam o d m l a đ i h oficira, k o j i
m u s e p o s e b n o d o p a d a , prilazi m u i k a ž e : » Z n a m k o s t e . P o s t o j i
samo jedan način da uteknete. Počnite da pričate dosetke, smejte
se i naterajte ih da se smeju toliko da odvrate svaku pažnju od
vas.« V e o m a z a h v a l a n z a ovaj savet, o n p o č i n j e d a p r i č a d o s e t k e
i da se s m e j e . K o n a č n o , njegove d o s e t k e dobijaju t a k v e r a z m e r e
da d r u g i oficiri p o s t a j u podozrivi, i š t o je n j i h o v o p o d o z r e n j e
veće, to njegove d o s e t k e izgledaju usiljenije. Njega, najzad, obu­
z i m a t a k v o o s e ć a n j e s t r a h a , d a više n e m o ž e p o d n e t i d a t u osta­
n e : on n a g l o s k a č e sa stolice, a svi se n a d a đ u za n j i m . P o t o m se
p r i z o r m e n j a , i on sedi u t r a m v a j u k o j i staje u p r a v o p r e d njego­
vom kućom. Na n j e m u je svakidašnje odelo i on oseća olakšanje
p r i p o m i s l i d a j e r a t završen.
P r e t p o s t a v i m o da s m o u položaju da ga sledećeg d a n a zapita­
m o š t a m u p a d a n a p a m e t u vezi s a p o j e d i n i m e l e m e n t i m a t o g a
s n a . Ovde b e l e ž i m o s a m o n e k o l i k o asocijacija k o j e s u p o s e b n o
z n a č a j n e z a r a z u m e v a n j e o n o g a što n a s najviše z a n i m a . N e m a č -
k a u n i f o r m a p o d s e ć a g a d a j e n a zabavi p r e t h o d n e večeri j e d a n
gost govorio s izrazito n e m a č k i m n a g l a s k o m . S e t i o se da ga je
u z n e m i r i l o š t o m u taj č o v e k n e p o s v e ć u j e p o s e b n u p a ž n j u , ma­
d a j e o n (naš spavač) izmenio svoje p o n a š a n j e n e b i l i n a č i n i o do­
b a r u t i s a k . P r e m e ć u ć i p o glavi o v e misli, o n s e p r i s e ć a d a j e
na t o j zabavi u j e d n o m t r e n u t k u o s e t i o da t a j čovek s n e m a č k i m
n a g l a s k o m t e r a , u stvari, šegu s n j i m i da se d r s k o s m e š i na
n e š t o š t o je on r e k a o . R a z m i š l j a j u ć i o u d o b n o j s o b i u k o j o j se
nalazio š t a b , n j e m u p a d a n a u m d a j e o n a b i l a slična s o b i u
k o j o j je p r e t h o d n e večeri s e d e o na zabavi, ali da su p r o z o r i li­
čili n a p r o z o r e s o b e u kojoj j e n e k a d p a o n a i s p i t u . I z n e n a đ e n
138
t o m asocijacijom, on se setio i toga da je p r e o d l a s k a na tu za­
b a v u b i o u n e k o l i k o z a b r i n u t u p o g l e d u u t i s k a koji će ostaviti,
delimice z a t o š t o j e j e d a n o d gostiju b i o b r a t devojke čije j e in-
t e r e s o v a n j e h t e o d a p o b u d i , a d e l i m i c e z a t o što j e d o m a ć i n i m a o
veliki u t i c a j n a njegovog p r e t p o s t a v l j e n o g , o d čijeg j e m i š l j e n j a
u m n o g o m e zavisio njegov n a p r e d a k u službi. Govoreći o t o m pret­
p o s t a v l j e n o m , on je r e k a o koliko ga ne t r p i , koliko se o s e ć a po­
nižen zbog toga što p r e d n j i m m o r a d a p r a v i l j u b a z n o lice, ose-
ćajući i p r e m a svom d o m a ć i n u n e k u netrpeljivost, m a d a toga
gotovo i nije b i o svestan. D r u g a njegova asocijacija o d n o s i se na
zgodu o n e k o m ć e l a v o m čoveku k o j u je i s p r i č a o , pa se z a t i m
m a l o u p l a š i o d a nije m o ž d a p o v r e d i o svog d o m a ć i n a , koji j e ta-
k o đ e b i o gotovo ćelav. T r a m v a j m u j e izgledao n e o b i č a n , p o š t o
mu se činilo da se ne k r e ć e po p r u z i . Govoreći o t o m e , on se se­
tio t r a m v a j a k o j i m se k a o d e č a k vozio u školu, i j o š j e d n a poje­
d i n o s t p a l a m u j e n a u m — 'naime, d a j c zauzeo m e s t o t r a m v a j ­
skog k o č n i č a r a i p o m i s l i o k a k o se u p r a v l j a n j e t r a m v a j e m začu­
d o m a l o razlikuje o d u p r a v l j a n j a a u t o m o b i l o m . Očigledno j e d a
t a j t r a m v a j z a m e n j u j e njegova k o l a u k o j i m a se odvezao kući i
da ga je ta vožnja p o d s e t i l a ma p o v r a t a k k u ć i iz škole.
S v a k o m e k o j e n a u č i o d a r a z u m e z n a č e n j e snova, i m p l i k a c i j a
tog s n a i p r a t e ć e asocijacije b i ć e dovde j a s n e , m a d a j e p o m e n u t
s a m o d e o njegovih asocijacija, a gotovo n i š t a nije r e č e n o o s t r u k ­
t u r i ličnosti, p r o š l o m i s a d a š n j e m položaju t o g čoveka. Taj s a n
o t k r i v a k a k o s e o n s t v a r n o o s e ć a o n a zabavi p r e t h o d n e večeri.
Bio j e n e s p o k o j a n , plašio s e d a m u n e ć e p o ć i z a r u k o m d a na­
č i n i u t i s a k k a k a v j e želeo, l j u t i o s e n a n e k o l i k o osoba, z a k o j e
je o s e ć a o da mu se p o d s m e v a j u i da ga m n o g o ne vole. S a n po­
k a z u j e da je njegova veselost b i l a s r e d s t v o za skrivanje njegovog
n e s p o k o j s t v a i njegove l j u t i n e , a, u isti m a h , i s r e d s t v o za u m i r i ­
vanje o n i h na k o j e se ljutio. Čitava njegova veselost b i l a je ma­
ska; o n a nije p o n i k l a u n j e m u već je p r i k r i v a l a o n o što je »on«
s t v a r n o o s e ć a o : s t r a h i I j u t i t o s t . Zbog t o g a je i čitav njegov
položaj p o s t a o n e s i g u r a n , t a k o d a s e o n o s e ć a o k a o u h o d a u ne­
p r i j a t e l j s k o m t a b o r u , koji svakog t r e n u t k a m o ž e b i t i o t k r i v e n .
O n a j t r e n u t n i izraz t u g e i o č a j a n j a koji s m o p r i o d l a s k u zapazili
na n j e g o v u licu nalazi s a d a svoju p o t v r d u i svoje o b j a š n j e n j e :
u t o m t r e n u t t k u njegovo je lice izražavalo o n o šo je »on« s t v a r n o
osećao, m a d a »on«, u stvari, u o p š t e nije b i o svestan tog oseća­
nja. To osećanje se u s n u opisuje d r a m a t s k i i izričito, m a d a se
139
o t v o r e n o n e tiče ljudi n a k o j e s u njegova o s e ć a n j a bila uprav­
ljena.
Taj čovek nije n e u r o t i č a r , n i t i s e nalazio p o d h i p n o t i č k o m čaro­
lijom; o n j e p r i l i č n o n o r m a l n a j e d i n k a , s i s t i m o n i m n e s p o k o j -
s t v o m i p o t r e b o m za o d o b r a v a n j e m koji su u o b i č a j e n i u m o d e r ­
n o g čoveka. On nije b i o s v e s t a n da njegova veselost nije »njego­
va«, p o š t o se toliko n a v i k a o da o s e ć a o n o š t o se u o d r e đ e n o j si­
tuaciji o č e k u j e od njega da o s e ć a , da bi njegova s v e s n o s t o »neo­
bičnosti« n e č e g a b i l a p r e i z u z e t a k n e g o p r a v i l o .
Š t o važi za m i š l j e n j e i o s e ć a n j e , važi i za h t e n j e . D o k god ih
k a k v a spoljašnja m o ć o t v o r e n o n e prisili n a n e š t o , ljudi s u ve­
ć i n o m u v e r e n i d a s a m i d o n o s e svoje o d l u k e i d a s a m i žele o n o
š t o žele. N o t o j e j e d n a o d n a š i h velikih o b m a n a . M n o g e n a š e
o d l u k e n i s u s t v a r n o n a š e već s u n a m s u g e r i s a n e spolja; u s p e l i
s m o d a sebe u b e d i m o d a s m o s a m i d o n e l i o d l u k u , m a d a s m o se,
u stvari, s a o b r a z i l i t u đ i m o č e k i v a n j i m a , gonjeni s t r a h o m od iz­
d v o j e n o s t i i n e p o s r e d n i j i m p r e t n j a m a n a š e m životu, s l o b o d i i
udobnosti.
K a d z a p i t a m o d e t e želi li da s v a k o g d a n a i d e u školu, a o n o
o d g o v o r i : » N a r a v n o da želim« — da li je taj o d g o v o r i s t i n i t ? Sa­
s v i m s i g u r n o da u m n o g i m s l u č a j v i m a nije. M o ž d a d e t e č e s t o
želi d a i d e u školu, p a i p a k b i v e o m a č e s t o velelo d a s e u m e s t o
t o g a igra ili d a r a d i n e š t o d r u g o . Ako o n o o s e ć a : »Želim d a i d e m
u š k o l u svakog d a n a « — o n o m o ž d a p o t i s k u j e svoju n e s k l o n o s t
p r e m a r e d o v n o s t i š k o l s k o g r a d a . O n o o s e ć a d a s e o d njega oče­
k u j e želja z a s v a k i d a š n j i m p o h a đ a n j e m škole i p o d t i m s n a ž n i m
p r i t i s k o m iščezava d e t i n j e o s e ć a n j e d a u š k o l u i d e č e s t o j e d i n o
zato što m o r a . Dete bi se možda osećalo srećnije k a d bi moglo
b i t i svesno da p o n e k a d želi da i d e u školu, a da p o n e k a d ide je­
d i n o z a t o što m o r a . I p a k , »ono« oseća, p o d s n a ž n i m p r i t i s k o m ose­
ć a n j a d u ž n o s t i , želju k o j a se od n j e g a i o č e k u j e .
O p š t a je p r e t p o s t a v k a da se v e ć i n a ljudi ženi d r a g o v o l j n o . U
n e k i m slučajevima ljudi se s v e s n o ž e n e iz o s e ć a n j a d u ž n o s t i ili
obaveze. I m a slučajeva k a d a s e čovek ž e n i z a t o š t o »on« t o stvar­
no želi. Ali u m n o g i m s l u č a j e v i m a čovek (ili ž e n a ) svesno v e r u j e
da želi da s t u p i u b r a k , m a d a se, u stvari, u p l e o u niz d o g a đ a j a
k o j i v o d e b r a k u i k o j i , na izgled, s p r e č a v a j u s v a k o b e k s t v o . To­
k o m m e s e c i koji p r e t h o d e njegovu v e n č a n j u č v r s t o j e u v e r e n d a
»on« želi da se venča, a p r v i i p r i l i č n o k a s n i z n a k da to m o ž d a
n e želi j e s t e činjenica što g a n a d a n v e n č a n j a i z n e n a d a o b u z i m a
p a n i k a i š t o g a n e š t o p o d s t i č e n a b e k s t v o . Ako j e »razborit«, t o ć e
140
o s e ć a n j e t r a j a t i s a m o n e k o l i k o m i n u t a i on će s n e p o k o l e b l j i v i m
u b e đ e n j e m p o t v r d n o o d g o v o r i t i n a p i t a n j e d a l i n a m e r a v a d a stu­
pi u b r a k .
Mogli b i s m o i dalje n a v o d i t i m n o g e p r i m e r e iz s v a k o d n e v n o g
života u k o j i m a l j u d i n a izgled o d l u č u j u , n a izgled žele, ali s e
s t v a r n o p o v i n u j u u n u t r a š n j e m ili s p o l j a š n j e m p r i t i s k u d a »mo­
raju« d a žele o n o š t o ć e u č i n i t i . O d i s t a , k a d p o s m a t r a m o p o j a v u
l j u d s k o g odlučivanja, p a d a n a m u oči k o l i k o ljudi g r e š e uzima­
j u ć i za »svoju« o d l u k u o n o š t o , u stvari, p r e d s t a v l j a p o t č i n j a v a n j e
konvenciji, d u ž n o s t i ili j e d n o s t a v n o m p r i t i s k u . G o t o v o izgleda
d a j e »originalna« o d l u k a r e l a t i v n o r e t k a p o j a v a u d r u š t v u koje,
p o svoj prilici, t e m e l j i svoje p o s t o j a n j e n a p o j e d i n a č n o j o d l u c i .
Ž e l i m j o š p o d r o b n i j e d a izložim j e d a n slučaj p s e u d o h t e n j a k o j i
s e č e s t o m o ž e z a p a z i t i p r i analizi l j u d i b e z i k a k v i h n e u r o t i č n i h
s i m p t o m a . M a d a taj p o j e d i n a č n i slučaj n e m a m n o g o veze s a k r u p ­
n i m k u l t u r n i m p i t a n j i m a k o j i m a se u ovoj knjizi poglavito bavi­
m o , j e d a n razlog z a njegovo p o d r o b n o izlaganje jeste) č i n j e n i c a
što on p r u ž a čitaocu n e u p u ć e n o m u delovanje nesvesnih snaga
j o š j e d n u p r i l i k u d a s e u p o z n a s a t o m p o j a v o m , š t a v i š e , t i m pri-
m e r o m s e ističe n e š t o š t o , i a k o j e već n a g o v e š t e n o , t r e b a izričito
i z n e t i : veza p o t i s k i v a n j a s p r o b l e m o m p s e u d o č i n o v a . M a d a n a
p o t i s k i v a n j e čovek u g l a v n o m gleda s a s t a n o v i š t a d e l o v a n j a po­
t i s n u t i h s n a g a u n e u r o t i č n o m p o n a š a n j u , s n o v i m a , i t a k o dalje,
v a ž n o j e , izgleda, i s t a ć i d a s v a k o p o t i s k i v a n j e o d s t r a n j u j e izvesne
delove čovekovog s t v a r n o g ličnog j a i d a čoveka p r i s i l j a v a d a
potisnuto osećanje zameni nekakvim pseudoosećanjem.
S l u č a j k o j i želim d a i z n e s e m j e slučaj j e d n o g dvadesetdvogo-
dišnjeg s t u d e n t a m e d i c i n e . Njega z a n i m a njegov r a d , a njegovi
odnosi s ljudima su prilično normalni. On nije naročito nesrećan,
m a d a s e č e s t o o s e ć a p o m a l o u m o r a n i m a d a m u nedostaje 1 oso­
b i t životni p o l e t . Razlog i z koga želi d a b u d e p o d v r g n u t a n a l i z i
j e t e o r i j s k i — h o ć e d a p o s t a n e p s i h i j a t a r . Žali s e j e d i n o n a ne­
k a k v u s m e t n j u u s v o m m e d i c i n s k o m r a d u . Često n e m o ž e d a s e
seti onoga što je pročitao, p r e t e r a n o se z a m a r a za vreme preda­
v a n j a i p o k a z u j e r e l a t i v n o s l a b u s p e h n a i s p i t i m a . N j e g a t o zbu­
njuje, p o š t o izgleda d a z a d r u g e p r e d m e t e i m a m n o g o b o l j e p a m ­
ćenje. O n n e s u m n j a d a želi d a s t u d i r a m e d i c i n u , ali č e s t o v e o m a
s u m n j a u svoju s p o s o b n o s t za t o .
Posle nekoliko nedelja analize on priča da je sanjao k a k o se
n a l a z i n a p o s l e d n j e m s p r a t u u j e d n o g o b l a k o d e r a koji j e s a m iz­
g r a d i o i k a k o na d r u g e z g r a d e gleda s b l a g i m o s e ć a n j e m likova-
141
nja. O d j e d n o m , o b l a k o d e r s e r u š i , i o n s e n a đ e p o d r u š e v i n a m a .
S v e s t a n je svojih n a p o r a da se o s l o b o d i iz r u š e v i n a i u s t a n j u
je da čuje k a k o n e k o za njega kaže da je t e š k o p o v r e đ e n i da će le-
k a r u b r z o doći. N o n j e m u s e čini d a b e s k o n a č n o d u g o m o r a d a
č e k a n a l e k a r e v dolazak. K a d n a j z a d p r i s p e , l e k a r o t k r i v a d a j e
z a b o r a v i o d a p o n e s e i n s t r u m e n t e , t e n e m o ž e d a m u p r u ž i ni­
k a k v u p o m o ć . U n j e m u n a v i r e silan b e s n a l e k a r a i o n n a j e d n o m
uvidi d a stoji, s h v a t a d a u o p š t e nije p o v r e đ e n i p o d r u g u j e s e
lekaru; u t o m t r e n u t k u se budi.
On n e m a m n o g o asocijacija u vezi s t i m s n o m , ali s l e d e ć e spa­
d a j u u značajnije. Misleći n a o b l a k o d e r k o j i j e izgradio, o n uz­
gred pominje kako ga je oduvek zanimala arhitektura. Dok je bio
dete, njegova o m i l j e n a z a b a v a u t o k u m n o g i h g o d i n a b i l a je ig­
r a n j e b l o k o v i m a za k o n s t r u i s a n j e , a u s e d a m n a e s t o j g o d i n i p o m i ­
šljao j e d a p o s t a n e a r h i t e k t . K a d a j e t o s p o m e n u o o c u , ovaj j e
p r i j a t e l j s k i o d v r a t i o d a j e o n , n a r a v n o , s l o b o d a n d a i z a b e r e svoj
poziv, ali d a j e o n (otac) u v e r e n d a j e t a i d e j a o s t a t a k njegovih
d e t i n j i h želja, i da bi on (sin) s t v a r n o r a d i j e s t u d i r a o m e d i c i n u .
M l a d i ć je s m a t r a o da je o t a c u p r a v u i o t a d a n i j e više n i k a d a o
t o m e s n j i m govorio, već j e u z i m a j u ć i t o k a o s a s v i m p r i r o d n o , po­
č e o d a s t u d i r a m e d i c i n u . Njegove asocijacije o l e k a r u k o j i j e
z a k a s n i o i u z t o z a b o r a v i o d a p o n e s e svoje i n s t r u m e n t e bile s u
p r i l i č n o n e j a s n e i o s k u d n e . M e đ u t i m , d o k je g o v o r i o o t o m d e l u
sna, p a l o m u j e n a u m d a j e č a s njegove analize b i o z a k a z a n u
n e u o b i č a j e n o v r e m e i da ga je ta i z m e n a , m a d a se s n j o m slo­
žio bez i k a k v e z a m e r k e , o d i s t a p r i l i č n o n a l j u t i l a . Govoreći o to­
m e , o n o s e ć a k a k o njegova l j u t i t o s t r a s t e . O p t u ž u j e a n a l i t i č a r a
d a j e s a m o v o l j a n i , k o n a č n o , veli: »Pa, n a p o k o n , j a i o n a k o n e
m o g u d a č i n i m o n o š t o želim«. S a m j e p r i l i č n o i z n e n a đ e n s v o j o m
l j u t n j o m i t o m r e č e n i c o m , j e r d o t a d a n i j e o s e ć a o n i k a k v o ne­
prijateljstvo p r e m a analitičaru niti p r e m a analitičkom r a d u .
N e š t o k a s n i j e o n u s n i d r u g i san, o d k o g a z a p a m t i s a m o j e d a n
odlomak: otac mu je povređen u automobilskoj nesreći. On s a m
je l e k a r i od njega se o č e k u j e da se p o b r i n e o ocu. D o k poku­
šava d a g a p r e g l e d a , o s e ć a d a j e p o t p u n o p a r a l i z o v a n i n e m o ž e
ništa da učini. Obuzima ga užas i on se budi.
U t o k u svojih asocijacija o n n e v o l j n o p o m i n j e d a j e p o s l e d n j i h
nekoliko godina pomišljao na mogućnost da mu otac iznenada
u m r e i da su ga te misli plašile. P o n e k a d je č a k p o m i š l j a o i na
i m e t a k koji će mu o s t a t i i š t a će u č i n i t i s t i m n o v c e m . U t i m fan­
t a z i j a m a o n nije o t i š a o n a r o č i t o d a l e k o , p o š t o i h j e s u z b i o č i m
142
su p o č e l e da se javljaju. U p o r e đ u j u ć i ovaj s a n s o n i m koji s m o
već p o m e n u l i , p a d a m u u oči d a u o b a slučaja l e k a r u o p š t e nije
k a d a r da pruži uspešnu pomoć. Jasnije no ikad p r e on shvata
svoje osećanje d a k a o l e k a r n i k a d n e m o ž e b i t i n i o d k a k v e ko­
risti. K a d a mu se ukaže na to da u p r v o m s n u postoji o d r e đ e n o
o s e ć a n j e l j u t i t o s t i n a l e k a r e v u i m p o t e n c i j u i r u g a n j e t o j impo­
tenciji, on se seća da je č e s t o , slušajući ili č i t a j u ć i o s l u č a j e v i m a
u k o j i m a l e k a r nije b i o k a d a r d a p o m o g n e p a c i j e n t u , o s e ć a o k a o
n e k o likovanje koga t a d a nije b i o s v e s t a n .
U t o k u dalje a n a l i z e pojavljuje se d r u g a p o t i s n u t a g r a đ a . Na
svoje i z n e n a đ e n j e , o n o t k r i v a d a j e v e o m a ljut n a svog o c a i d a
štaviše njegovo o s e ć a n j e d a j e k a o l e k a r i m p o t e n t a n p r e d s t a v l j a
d e o opštijeg o s e ć a n j a n e m o ć i k o j i m j e p r o ž e t čitav njegov ži­
vot. M a d a je, n a izgled, s m a t r a o d a j e život u r e d i o p r e m a vlas­
t i t i m planovima, sada oseća da je u stvari bio obuzet osećanjem
pomirenosti. On shvata da je bio uveren da ne može da učini
o n o š t o želi i da se m o r a o s a o b r a z i t i o n o m e što se od njega oče­
kivalo. O n sve j a s n i j e u v i đ a d a n i k a d nije s t v a r n o želeo d a po­
s t a n e l e k a r i d a j e o n o što j e n a njega u p e č a t l j i v o delovalo k a o
n e d o s t a t a k s p o s o b n o s t i bilo s a m o izraz p a s i v n o g o t p o r a .
Ovaj slučaj je t i p i č a n p r i m e r p o t i s k i v a n j a s t v a r n i h želja i tak­
vog u s v a j a n j a t u đ i h očekivanja, d a t a o č e k i v a n j a izgledaju k a o
v l a s t i t e želje. Mogli b i s m o reći da o r i g i n a l n u želju z a m o n j u j e
pseudoželja.
To z a m e n j i v a n j e o r i g i n a l n i h činova mišljenja, o s e ć a n j a i h t e ­
n j a p s e u d o č i n o v i m a dovodi k o n a č n o d o z a m e n e o r i g i n a l n o g lič­
n o g j a . O r i g i n a l n o lično j a j e o n o j a koje p o k r e ć e m e n t a l n e ak­
t i v n o s t i . P s e u d o l i č n o j a j e s a m o s t v a r n i n o s i l a c uloge k o j a s e o d
d a t e o s o b e očekuje, ali o n o t u u l o g u i g r a p o d i m e n o m ličnog j a .
T a č n o j e d a n e k o m o ž e d a igra m n o g e uloge i d a s u b j e k t i v n o
b u d e u v e r e n da je on u svakoj ulozi »on«. U stvari, u svim t i m
u l o g a m a o n j e s a m o o n o š t o v e r u j e d a s e o d njega o č e k u j e i z a
m n o g e ljude, a k o n e z a većinu, o r i g i n a l n o lično j a p o t p u n o j e
u g u š e n o p s e u d o l i č n i m j a . P o n e k a d se u snu, u f a n t a z i j a m a ili u
p i j a n s t v u m o ž e u n e k o l i k o p o j a v i t i o r i g i n a l n o lično ja — oseća­
n j a i m i s l i koje čovek g o d i n a m a nije doživljavao, č e s t o su to r đ a -
va o s e ć a n j a i misli koje je čovek p o t i s k i v a o z a t o što ih se p l a š i
ili stidi. P o n e k a d , m e đ u t i m , oni p r e d s t a v l j a j u u p r a v o njegov naj­
bolji d e o , koji j e o n p o t i s n u o i z s t r a h a d a n e b u d e izložen pod-
17
s m e h u ili n a p a d u zbog t a k v i h o s e ć a n j a i misli.
143
 G u b i t a k ličnog j a i njegovo z a m e n j i v a n j e p s e u d o l i č n i m j a ostav­
ljaju p o j e d i n c a u s t a n j u d u b o k e n e s i g u r n o s t i . N j e g a m u č i sum­
n j a , p o š t o je, k a o s u š t i n s k i o d r a z o n o g a š t o d r u g i l j u d i o d n j e g a
o č e k u j u , u izvesnoj m e r i izgubio svoj i d e n t i t e t . Da bi s a v l a d a o pa­
n i k u k o j a proizlazi i z takvog g u b i t k a i d e n t i t e t a , o n j e p r i m o r a n
d a s e s a o b r a ž a v a , d a t r a ž i svoj i d e n t i t e t u o n o m e š t o ć e d r u g i
s t a l n o o d o b r a v a t i i zbog čega ć e m u o d a v a t i p r i z n a n j e . P o š t o o n
s a m n e z n a k o je, b a r ć e t o d r u g i z n a t i — a k o b u d e p o s t u p a o
p r e m a n j i h o v i m o č e k i v a n j i m a ; a k o o n i t o znaju, z n a č e i o n ,
samo ako im poveruje na reč.
Automatizovanje pojedinca u m o d e r n o m društvu uvećalo je
b e s p o m o ć n o s t i n e s i g u r n o s t p r o s e č n o g čoveka. On j e , stoga, spre­
m a n d a s e p o t č i n i n o v i m a u t o r i t e t i m a koji m u n u d e b e z b e d n o s t
i o l a k š a v a j u s u m n j u . U n a r e d n o m poglavlju i r a s p r a v l j a ć e m o o po­
s e b n i m u s l o v i m a koji s u bili p o t r e b n i d a b i s e u N e m a č k o j o v a
p o n u d a prihvatila; o n a će pokazati da je autoritarni m e h a n i z a m
b i o najsvojstveniji j e z g r u n a c i s t i č k o g p o k r e t a — nižoj s r e d n j o j
klasi. U p o s l e d n j e m poglavlju ove knjige n a s t a v i ć e m o r a s p r a v u
o a u t o m a t u s o b z i r o m na k u l t u r n u p o z o r n i c u u n a š o j v l a s t i t o j
demokratiji.
BELESKE UZ GLAVU PETU
1. Polazeći s drukčijeg stanovišta, K. Horni je u svojim »neurotič­
nim težnjama« (Novi putevi u psihoanalizi) dospela do p o j m a koji
je donekle sličan m o m p o j m u »mehanizmi bekstva«. Glavne raz­
like između ta dva p o j m a su sledeće: neurotične težnje su pokre­
tačke snage u neurotičnog pojedinca, dok su mehanizmi bekstva
pokretačke snage u normalnog čoveka. Sem toga, Hornijeva naj­
više ističe nespokojstvo pojedinca, a ja njegovu izolovanost.
2. Hobs, Levijatan (Leviathan), London. 1651, str. 47.
3. Charakteranalyse, Beč, 1933.
4. The Neurotic Personality of Our Time (Neurotična ličnost našeg
vremena), Kegan Paul, London, 1936.
5. Psychologie der Authoritat u Authoritat und Familie, p r i r . Max
Horkheimer, Alcan, Pariz, 1936; v. 1. svezak ovog izdanja.
6. Fjodor M. Dostojevski, Braća Karamazovi, prevod Jovana Maksi-
movića, Prosveta, Beograd, 1956, str. 269.
7. U ovom odlomku iz Juliette II, [koji navodimo p r e m a delu Mar-
quis de Sade (Markiz de Sad), od Dž. Gorera (G. Gorer), Liveright
Publishing Corporation, Njujork, 1934], Markiz de Sad je stao na
144
stanovište da je svojstvo gospodarenja suština sadizma: »Vi ne­
ćete da učinite da vaš p a r t n e r oseća zadovoljstvo već utisak koji
hoćete da ostavite; utisak bola je mnogo jači nego utisak zado­
voljstva . . . čovek to shvata; on se njime služi i zadovoljan je«. U
svojoj analizi de Sadova dela Gorer definiše sadizam »kao zado­
voljstvo koje p o s m a t r a č oseća usled opaženih promena u spoljaš-
njem svetu koje je sam proizveo«. Ova definicija bliža je m o m
pogledu na sadizam nego definicija koju su dali drugi psiholozi.
Mislim, međutim, da Gorer greši kada sadizam poistovećuje sa
zadovoljstvom izazvanim vlašću ili proizvodnošću. Sadistička vlast
odlikuje se time što sadista želi da predmet sadizma načini bez­
voljnim oruđem u svojim rukama, dok nesadistička radost izaz­
vana uticajem na druge poštuje integritet druge osobe i zasniva
se na osećanju jednakosti. Po Gorerovoj definiciji sadizam gubi
svoje osobito svojstvo i izjednačuje se sa svakom vrstom proiz­
vodnosti.
8. Balzak, Izgubljene iluzije, prevod Jelisavete Marković, Prosveta,
Beograd, 1961, str. 719, 725.
9. U Žaverovu k a r a k t e r u iz Les Miserables (Jadnici) Viktor Igo je
veoma rečito izrazio ideju o neizbežnosti krivice.
10. Knjiga proroka Isaije, 1. 18, u prevodu Đura Daničića. — Prim.
prev.
11. Meler van der B r u k (Moeller van der Bruck), Das dritte Reich,
Hanseatische Verlaganstalt, Hamburg, 1931, str. 223, 224.
12. Raušning (Rauschning) je dobro opisao nihilistički karakter fašiz­
ma u delu Rušilačka revolucija Nemačke (Germany's Revolution
of Destruction), Heinemann, London, 1939.
13. U vezi s ovim sr. Nove puteve u psihoanalizi Karene Horni, Kegan
Paul, London, 1939.
14. Sr. raspravu o ovom pitanju u Novim putevima u psihoanalizi Ka­
rene Horni, Kegan Paul, London, 1939.
15. Sr. H. S. Saliven, nav. delo, str. 68. i dalje; i njegovo »Istraživa­
nje shizofrenije« (»Research in Schizophrenia«), American Journal
of Psychiatry, Vol. IX, No. 3; vidi isto tako rad Fride From-Rajh-
m a n (Frieda Fromm-Reichmann) »Problemi transferencije u shi­
zofreniji (»Transference Problems in Schizophrenia«), Psychoanali-
tic Quarterly, Vol. VIII, No. 4.
16. U pogledu problema hipnoze sr. spisak publikacija M. H. Erikso-
na (M. H. Erickson), Psychiatry, 1933, Vol. 2, No. 3, str. 472.
17. Psihoanalitički postupak je, u suštini, proces u toku koga osoba
pokušava da otkrije originalno, lično ja. »Slobodna asocijacija«
označava izražavanje originalnih osećanja i misli, kazivanje istine;
ali istina u ovom smislu ne odnosi se na činjenicu što neko kazuje
ono što misli, već je samo mišljenje originalno a nije prilagođa­
vanje očekivanoj misli. Frojd je naglasio potiskivanje »rđavoga«;
čini n a m se da on nije dovoljno sagledao koliko je i »dobro« pod­
ložno potiskivanju.
145
 VI Psihologija nacizma
U p r e t h o d n o m poglavlju n a š a p a ž n j a b i l a j e u s r e d s r e đ e n a n a d v a
psihološka tipa: autoritarni k a r a k t e r i automat. N a d a m se da
će podrobno raspravljanje o t i m tipovima pomoći razumevanju
p r o b l e m a k o j i m a se ovo i sledeće poglavlje b a v e : psihologije na­
cizma i m o d e r n e demokratije.
P r i r a s p r a v l j a n j u o psihologiji n a c i z m a m o r a m o n a j p r e r a z m o t ­
r i t i j e d n o u v o d n o p i t a n j e •— v a ž n o s t p s i h o l o š k i h činilaca za razu­
m e v a n j e n a c i z m a . U n a u č n o m , a j o š više u p o p u l a r n o m r a s p r a v ­
ljanju o n a c i z m u , č e s t o se iznose, dva s u p r o t n a g l e d i š t a p r v o , da
psihologija n e d a j e n i k a k v o o b j a š n j e n j e e k o n o m s k e i p o l i t i č k e
pojave k a o š t o je fašizam; d r u g o da je fašizam u p o t p u n o s t i psi­
hološki problem.
P r i s t a l i c e p r v o g gledišta p o s m a t r a j u n a c i z a m ili k a o r e z u l t a t
isključivo e k o n o m s k o g d i n a m i z m a — e k s p a n z i v n i h težnji n e m a č -
k o g i m p e r i j a l i z m a ili k a o s u š t a s t v e n o p o l i t i č k u p o j a v u — p o b e -
d u k o j u j e n a d d r ž a v o m izvojevala j e d n a p o l i t i č k a p a r t i j a po­
držana od industrijalaca i junkera; ukratko, na uspeh nacizma
gleda se k a o na r e z u l t a t podvaljivanja m a n j i n e i t l a č e n j a većine
stanovništva.
P r i s t a l i c e d r u g o g gledišta, p a k , t v r d e d a s e n a c i z a m m o ž e objas­
n i t i j e d i n o p s i h o l o g i j o m ili, p r e , p s i h o p a t o l o g i j o m . N a H i t l e r a s e
gleda k a o n a l u đ a k a ili » n e u r o t i č a r a « , i n a njegove s l e d b e n i k e
k a o n a i s t o t a k o u m o b o l n e i d u š e v n o n e u r a v n o t e ž e n e ljude. Pre­
m a o v o m o b j a š n j e n j u , k a k o g a j e izložio L . M a m f o r d , p r a v e iz­
v o r e fašizma t r e b a t r a ž i t i »u l j u d s k o j duši, a ne u ekonomici«.
O n dalje veli: »Fašizam o b j a š n j a v a j u n a d m o ć a n p o n o s , uživanje
u svireposti, n e u r o t i č n a d e z i n t e g r a c i j a — a ne v e r s a j s k i u g o v o r
ni nesposobnost n e m a č k e republike«.1
P o n a š e m mišljenju, nije i s p r a v n o n i j e d n o o d t i h o b j a š n j e n j a
k o j a n a g l a š a v a j u p o l i t i č k e i e k o n o m s k e činioce, a i s k l j u č u j u psi­
h o l o š k e — ili o b r n u t o . N a c i z a m j e s t e p s i h o l o š k i p r o b l e m , ali
m o r a m o s h v a t i t i da d r u š t v e n o - e k o n o m s k i činioci u o b l i č u j u i sa-
146
m e p s i h o l o š k e činioce; n a c i z a m j e e k o n o m s k i i politički p r o b l e m ,
ali m o r a m o s h v a t i t i d a s e njegova m o ć n a d č i t a v i m j e d n i m na­
r o d o m t e m e l j i na p s i h o l o š k i m o s n o v a m a . U o v o m poglavlju po-
z a b a v i ć e m o s e o s n o v o m . T o n a s u p u ć u j e n a dva p r o b l e m a : n a ka­
r a k t e r n u s t r u k t u r u o n i h ljudi koje j e n a c i z a m p r i v l a č i o i n a
p s i h o l o š k e o s o b i n e ideologije k o j a j e d o p r i n a l a d a u p r a v o n a t e
l j u d e n a c i z a m t a k o u s p e š n o deluje.
P r e n o što z a p o č n e m o r a z m a t r a n j e p s i h o l o š k e o s n o v e z a u s p e h
n a c i z m a , m o r a m o p o v u ć i ovu razliku: j e d a n d e o s t a n o v n i š t v a
p o v i n o v a o s e n a c i s t i č k o m r e ž i m u bez n e k o g s n a ž n o g o t p o r a , ali
i b e z divljenja n a c i s t i č k o j ideologiji i p o l i t i č k o j p r a k s i ; n o v a ide­
ologija je v e o m a privlačila d r u g i d e o s t a n o v n i š t v a i on se fana­
tično priključivao o n i m a koji su je proklamovali. Prvu grupu su
u g l a v n o m činile r a d n i č k a klasa, te l i b e r a l n a i k a t o l i č k a buržoazi­
j a . U p r k o s o d l i č n o j o r g a n i z o v a n o s t i , n a r o č i t o u r a d n i č k o j klasi,
t e g r u p e n i s u p o k a z a l e u n u t r a š n j i o t p o r koji s e m o g a o o č e k i v a t i
kao rezultat njihovih političkih ubeđenja, m a d a su se neprijatelj­
ski o d n o s i l e p r e m a n a c i z m u o d s a m o g njegovog p o č e t k a d o 1933.
g o d i n e . O n i s u u b r z o izgubili volju d a p r u ž e o t p o r i o t a d a s u t o m
r e ž i m u zadavali m a l o m u k e (izuzev, n a r a v n o , n e z n a t n e m a n j i n e
k o j a se u t o k u svih ovih g o d i n a h e r o j s k i b o r i l a p r o t i v n a c i z m a ) .
U p s i h o l o š k o m p o g l e d u , izgleda, tu s p r e m n o s t na p o t č i n j a v a n j e
nacističkom režimu treba uglavnom pripisati stanju unutrašnje
z a m o r e n o s t i i p o m i r e n o s t i , koje je, k a o š t o će b i t i p o k a z a n o u
n a r e d n o m poglavju, d a n a s svojstveno p o j e d i n c u č a k i u d e m o ­
k r a t s k i m z e m l j a m a , š t o s e n e m a č k e r a d n i č k e klase tiče, n a n j u
j e delovala j o š j e d n a o k o l n o s t : p o r a z k o j i j e p r e t r p e l a p o s l e pr­
v i h p o b e d a u revoluciji 1918. g o d i n e . U p o r a t n o r a z d o b l j e r a d n i č ­
ka k l a s a je u š l a s v e l i k i m n a d a m a u o s t v a r e n j e socijalizma ili,
b a r , u o d r e đ e n o p o b o l j š a n j e svog političkog, e k o n o m s k o g i d r u š ­
t v e n o g položaja; ali, iz ovih ili o n i h razloga, o n a je n e p r e s t a n o
t r p e l a p o r a z z a p o r a z o m , što j e dovelo d o p o t p u n o o s u j e ć e n j a
svih n j e n i h n a d a . P o č e t k o m 1930. g o d i n e plodovi p o b e d a k o j e j e
o n a u p o č e t k u izvojevala bili su s k o r o p o t p u n o u n i š t e n i , a posle­
d i c a t o g a bilo j e d u b o k o o s e ć a n j e p o m i r e n o s t i , n e v e r o v a n j e vođi-
m a , s u m n j a u v r e d n o s t svake p o l i t i č k e organizacije i p o l i t i č k e
a k t i v n o s t i . R a d n i c i su i dalje ostali članovi svojih p a r t i j a i svesno
n a s t a v i l i da v e r u j u u svoje p o l i t i č k e d o k t r i n e , ali, m n o g i su, du­
b o k o u sebi, n a p u s t i l i n a d u u d e l o t v o r n o s t p o l i t i č k e akcije.
P o H i t l e r o v u d o l a s k u n a vlast j o š j e d n a o k o l n o s t j e p o č e l a d a
p o d s t i č e većinu s t a n o v n i š t v a n a o d a n o s t n a c i s t i č k o j državi. Z a
147
m i l i o n e ljudi H i t l e r o v a d r ž a v a p o i s t o v e t i l a se s » N e m a č k o m « . Č i m
s e o n j e d n o m d o k o p a o d r ž a v n e vlasti, b o r b a p r o t i v njega z n a č i l a
je u s u š t i n i isključivanje iz n e m a č k e z a j e d n i c e ; k a d a su d r u g e
p o l i t i č k e p a r t i j e bile u k i n u t e , a n a c i s t i č k a p a r t i j a »postala« Ne-
m a č k a , o p i r a t i s e n j o j značilo j e o p i r a t i s e N e m a č k o j . Izgleda d a
p r o s e č a n čovek n a j t e ž e p o d n o s i o s e ć a n j e da se ne? p o i s t o v e ć u j e sa
n e k o m većom grupom. Koliko god se nemački građani protivili
načelima nacizma, ako moraju da biraju između usamljenosti
i o s e ć a n j a d a p r i p a d a j u N e m a č k o j , većina ć e o d a b r a t i ovo dru­
go. U m n o g i m s l u č a j e v i m a m o ž e s e z a p a z i t i d a l j u d i koji n i s u
nacisti ipak b r a n e nacizam od kritike stranaca zato što osećaju
d a j e n a p a d n a n a c i z a m n a p a d n a N e m a č k u . S t r a h o d i?rlvnjpmnsti
i r e l a t i v n a s l a b o s t m o r a l n i h n a č e l a p o m a ž u s v a k o j p a r t i j i da. čim—
osvoji d r ž a v n u vlast, z a d o b i j e o d a n o j t _ y e l i k o g d e l a s t a n o v n i š t v a .
I z ovog r a z m a t r a n j a p r o i s h o d i a k s i o m z n a č a j a n z a p r o b l e m po­
litičke p r o p a g a n d e : svaki n a p a d n a N e m a č k u k a o t a k v u , s v a k a
k l e v e t n i č k a p r o p a g a n d a k o j a s e tiče »Nemaca« ( k a o š t o j e »hun­
ski« s i m b o l i z p r o š l o g r a t a ) , s a m o uvećava o d a n o s t o n i h k o j i s e
n i s u p o t p u n o p o i s t o v e t i l i s a n a c i s t i č k i m s i s t e m o m . M e đ u t i m , ovaj
s e p r o b l e m n e m o ž e s u š t i n s k i r e s i t i v e s t o m p r o p a g a n d o m već
s a m o p o b e d o m j e d n e osnovne istine u svim zemljama: etička
načela su iznad postojanja nacije i pojedinac, a k o se pridržava
t i h načela, p o s t a j e č l a n z a j e d n i c e svih o n i h koji i m a j u , koji s u
i m a l i i k o j i će i m a t i i s t o u b e đ e n j e .
N a s u p r o t r a d n i č k o j klasi, te l i b e r a l n o j i k a t o l i č k o j buržoaziji,
čiji je stav b i o n e g a t i v a n i pomirljiv, niži slojevi s r e d n j e klase,
s a č i n j e n i od s i t n i h trgovaca, z a n a t l i j a i s l u ž b e n i k a , v a t r e n o su
p o z d r a v i l i n a c i s t i č k u ideologiju. 2
Pripadnici starije generacije te klase predstavljali su pasivniju
m a s o v n u o s n o v u ; njihovi sinovi i k ć e r i bili su a k t i v n i j i b o r c i .
Za n j i h je n a c i s t i č k a ideologija — n j e n d u h slepe p o s l u š n o s t i vo­
đu i mržnje p r e m a rasnim i političkim manjinama, njena žudnja za
osvajanjem i gospodarenjem, njeno uzdizanje n e m a č k o g n a r o d a
i »nordijske rase« — i m a l a o g r o m n u e m o c i o n a l n u d r a ž , i u p r a v o
ih je ta draž pridobila i načinila v a t r e n i m nacističkim pristalica­
m a i b o r c i m a . O d g o v o r n a p i t a n j e z a š t o j e n a c i s t i č k a ideologija
t o l i k o privlačila nižu s r e d n j u k l a s u m o r a s e t r a ž i t i u d r u š t v e n o m
k a r a k t e r u t e k l a s e . N j e n d r u š t v e n i k a r a k t e r u p a d l j i v o s e razliko­
v a o o d d r u š t v e n o g k a r a k t e r a r a d n i č k e klase, v i š i h slojeva sred­
nje klase, i p l e m s t v a iz v r e m e n a p r e r a t a 1914. g o d i n e . U stvari,
izvesne o s o b i n e bile s u t o m d a l u s r e d n j e k l a s e s v o j s t v e n e t o k o m
148
č i t a v e njegove i s t o e: ljubav p r e m a j a k i m a , m r ž n j a p r e m a sla­
b i m a , s i t n i č a r s t v o , n e p r i j a t e l j s t v o , štedljivost u o s e ć a n j i m a k a o
i u n o v c u i, š t o je b i t n o , a s k e t i z a m . P r i p a d n i c i t o g dela s r e d n j e
k l a s e u s k o s u gledali n a život, p r e m a s t r a n c u s u gajili p o d o z r e n j e
i m r ž n j u , p o z n a n i c i su izazivali n j i h o v u r a d o z n a l o s t i zavist k o j u
s u o n i racionalizovali k a o m o r a l n o o g o r č e n j e ; čitav njihov život
b i o je z a s n o v a n na n a č e l u o s k u d n o s t i — u e k o n o m s k o m , k a o i
psihološkom pogledu.
Reći d a s e d r u š t v e n i k a r a k t e r niže s r e d n j e k l a s e r a z l i k u j e o d
k a r a k t e r a r a d n i č k e k l a s e n e znači, u s u š t i n i , d a s e t a k a r a k t e r n a
s t r u k t u r a nije m o g l a n a ć i i u r a d n i č k o j klasi. Ali on je b i o tipičan
z a n i ž u s r e d n j u k l a s u , d o k j e s a m o m a l i d e o r a d n i č k e k l a s e ispo-
ljavao i s t u k a r a k t e r n u s t r u k t u r u s a s l i č n o m o d r e đ e n o š ć u ; j e d n a
ili d r u g a odlika, m e đ u t i m , m o g l a se u m a n j e i z r a z i t o m o b l i k u , k a o
u v e ć a n o p o š t o v a n j e a u t o r i t e t a ili š t e d n j e , n a ć i i u v e ć i n e p r i p a d ­
n i k a r a d n i č k e k l a s e . S d r u g e s t r a n e , izgleda d a j e k a r a k t e r n a
s t r u k t u r a velikog b r o j a s l u ž b e n i k a — v e r o v a t n o većine — više li­
čila n a k a r a k t e r n u s t r u k t u r u m a n u e l n i h r a d n k a ( n a r o č i t o r a d n i ­
ka u velikim f a b r i k a m a ) nego na o n u »stare s r e d n j e klase«, k o j a
nije sudelovala u u s p o n u m o n o p o l i s t i č k o g k a p i t a l i z m a već je nji­
me bila suštinski ugrožena.3
I a k o j e t a č n o d a j e d r u š t v e n i k a r a k t e r niže s r e d n j e k l a s e bio
i s t i j o š d a v n o p r e r a t a o d 1914, t a č n o j e i t o d a s u d o g a đ a j i p o s l e
t o g r a t a pojačali u p r a v o o n e o d l i k e z a k o j e j e n a c i s t i č k a ideo­
logija i m a l a veliku d r a ž : ž u d n j u t o g d r u š t v e n o g k a r a k t e r a z a pot-
č i n j e n o š ć u i njegovu čežnju za m o ć i .
J o š p r e n e m a č k e revolucije o d 1918. e k o n o m s k i položaj nižih
slojeva s t a r e s r e d n j e klase, s i t n i h nezavisnih s o p s t v e n i k a i zanat­
lija p o č e o je da slabi; ali on nije b i o b e z n a d e ž a n , j e r su m n o g i či­
n i o c i d o p r i n o s i l i njegovoj s t a b i l n o s t i .
A u t o r i t e t m o n a r h i j e b i o j e n e o s p o r a n , t e j e p r i p a d n i k niže sre­
d n j e klase, oslanjajući se na nju i p o i s t o v e ć u j u ć i se s n j o m , s t i c a o
o s e ć a n j e b e z b e d n o s t i i n a r c i s o i d n o g p o n o s a . A u t o r i t e t religije i
tradicionalne moralnosti imao je, takođe, još uvek čvrste korene.
P o r o d i c a j e još u v e k bila n e u z d r m a n a i p r e d s t a v l j a l a j e b e z b e d n o
u t o č i š t e u j e d n o m n e p r i j a t e l j s k o m svetu. P o j e d i n a c j e o s e ć a o d a
pripada jednom stabilnom društvenom i k u l t u r n o m sistemu, u
k o m e j e z a u z i m a o o d r e đ e n o m e s t o . Njegovo p o t č i n j a v a n j e i oda­
n o s t p o s t o j e ć i m a u t o r i t e t i m a p r e d s t a v l j a l i s u zadovoljavajuće re­
šenje njegovih m a z o h i s t i č k i h s t r e m l j e n j a ; u s v o m p o k o r a v a n j u
o n i p a k nije išao d o k r a j a , t e j e s a č u v a o o s e ć a n j e z n a č a j a vlastite
149
ličnosti. Ono što mu je k a o p o j e d i n c u n e d o s t a j a l o u p o g l e d u bez-
b e d n o s t i i agresivnosti, n a d o k n a đ i v a o je s n a g o m a u t o r i t e t a koji­
m a s e p o t č i n j a v a o . U k r a t k o , njegov e k o n o m s k i položaj b i o j e j o š
dovoljno č v r s t d a b i m u p r u ž a o osećanje s a m o p o n o s a i r e l a t i v n e
b e z b e d n o s t i , a a u t o r i t e t i na k o j e se o s l a n j a o bili su dovoljno s n a ž n i
d a b i m u pružili i o n u b e z b e d n o s t k o j u m u njegov p o j e d i n a č n i
položaj nije m o g a o p r i b a v i t i .
P o s l e r a t a ova situacija s e z n a t n o izmenila. N a p r v o m m e s t u ,
e k o n o m s k o p r o p a d a n j e s t a r e s r e d n j e klase n a s t a v i l o s e b r ž i m
t e m p o m ; o n o j e u b r z a n o inflacijom, k o j a j e dostigla v r h u n a c
1923, š t o j e gotovo p o t p u n o u n i š t i l o u š t e d e m n o g o g o d i š n j e g r a d a .
M a d a su godine i z m e đ u 1924. i 1928. d o n e l e nižoj s r e d n j o j kla­
s i e k o n o m s k i n a p r e d a k i n o v e n a d e , t e j e d o b i t k e u n i š t i l a depre­
sija p o s l e 1929. godine. K a o i u d o b a inflacije, s r e d n j a klasa,
p r i t e š n j e n a i z m e đ u r a d n i k a i viših klasa, p r e d s t a v l j a l a je, n a j -
n e z a š t i ć e n i j u g r u p u , t e j e s t o g a bila n a j t e ž e p o g o đ e n a . 4
N o p o r e d t i h e k o n o m s k i h činilaca, ovaj položaj p o g o r š a v a l i s u
i p s i h o l o š k i razlozi. J e d a n od n j i h b i o je p o r a z u r a t u i p a d m o ­
n a r h i j e . K a k o s u m o n a r h i j a i d r ž a v a bile č v r s t a s t e n a n a k o j o j
je, p s i h o l o š k i govoreći, m a l o g r a đ a n i n izgradio svoje p o s t o j a n j e ,
njihov n e u s p e h i p o r a z u z d r m a l i su o s n o v u njegova života. U
š t a b i s e m a l i čovek m o g a o p o u z d a t i a k o j e k a j z e r m o g a o b i t i
izložen j a v n o m p o d s m e h u , a k o s u oficiri bili n a p a d a n i , a k o j e
d r ž a v a m o r a l a d a p r o m e n i oblik i d a p r i h v a t i »crvene agitatore«
k a o m i n i s t r e , a s e d l a r a k a o p r e d s e d n i k a vlade? S a svim t i m usta­
n o v a m a o n s e p o i s t o v e t i o p o t č i n j a v a j u ć i i m se; s a d a , k a d a s u
o n e nestale, kuda je mogao da se dene?
I inflacija je i g r a l a k a k o e k o n o m s k u t a k o i p s i h o l o š k u u l o g u .
O n a j e z a d a l a s m r t n i u d a r a c n a č e l u š t e d n j e , k a o i a u t o r i t e t u dr­
žave. Ako s u s e višegodišnje u š t e d e r a d i k o j i h j e čovek m o r a o
d a ž r t v u j e t o l i k a s i t n a zadovoljstva, m o g l e i z g u b i t i b e z njegove
v l a s t i t e krivice, k a k a v j e s m i s a o š t e d n j e u o p š t e ? Ako j e d r ž a v a
m o g l a d a p r e k r š i svoja o b e ć a n j a o d š t a m p a n a n a n o v č a n i c a m a
i m e n i c a m a , čijim je j o š o b e ć a n j i m a čovek m o g a o da v e r u j e ?
N i j e s a m o e k o n o m s k i položaj niže s r e d n j e k l a s e b r ž e slabio
p o s l e r a t a , slabio j e i n j e n d r u š t v e n i ugled. P r e r a t a p r i p a d n i k
t o g dela s r e d n j e klase m o g a o s e o s e ć a t i k a o n e k o k o j e viši o d
r a d n i k a . Posle revolucije d r u š t v e n i ugled r a d n i č k e k l a s e z n a t n o
j e p o r a s t a o , t e j e o t u d u g l e d niže s r e d n j e klase u istoj m e r i o p a o .
Više se ni na k o g nije moglo g l e d a t i s visine, a ta je privilegija odu-
150
vek bila j e d n o od n a j v e ć i h p r e i m u ć s t a v a u životu s i t n i h t r g o v a c a
i n j i m a sličnih.
P o r e d svega toga, b i l a je p o l j u l j a n a i p o r o d i c a — p o s l e d n j e
u p o r i š t e b e z b e d n o s t i s r e d n j e klase. P o s l e r a t n i m r a z v o j e m b i o j e
poljuljan, u N e m a č k o j m o ž d a više no u d r u g i m z e m l j a m a , auto­
r i t e t o c a i s t a r o g s r e d n j o k l a s n o g m o r a l a . M l a đ e p o k o l e n j e postu­
p a l o j e k a k o m u s e d o p a d a l o i n i j e više m a r i l o d a l i r o d i t e l j i odo­
b r a v a j u njegove p o s t u p k e .
Razlozi za taj r a z v i t a k suviše su b r o j n i i složeni da b i s m o ovde
0 n j i m a p o d r o b n o raspravljali. P o m e n u ć u s a m o n e k o l i k o . Pro­
p a s t s t a r i h d r u š t v e n i h s i m b o l a a u t o r i t e t a , k a o što s u m o n a r h i j a
1 država, u t i c a l a je na u l o g u p o j e d i n a č n i h a u t o r i t e t a — r o d i t e l j a .
Ako s u s e t i a u t o r i t e t i , čijem s u p o š t o v a n j u r o d i t e l j i p o u č a v a l i
m l a đ e pokolenje, p o k a z a l i slabi, o n d a su i roditelji izgubili ugled
i a u t o r i t e t . Drugi činilac b i l o je to š t o je u p r o m e n j e n i m uslovi-
m a , n a r o č i t o z a v r e m e inflacije, s t a r i j e p o k o l e n j e b i l o p o m e t e n o
i z b u n j e n o , te m n o g o m a n j e p r i l a g o đ e n o n o v i m u s l o v i m a od dovit-
ljivijeg, m l a đ e g p o k o l e n j a . T a k o j e m l a đ e p o k o l e n j e osetilo nad-
m o ć n o s t n a d s t a r i j i m a , p a više nije m o g l o d a u z i m a s a s v i m oz­
b i l j n o n i njih n i njihove p o u k e , š t a v i š e , e k o n o m s k o o p a d a n j e
s r e d n j e klase lišilo j e r o d i t e l j e e k o n o m s k e uloge k o j u s u igrali
k a o zaštitnici e k o n o m s k e b u d u ć n o s t i svoje dece.
S t a r i j e p o k o l e n j e niže s r e d n j e klase bilo je sve o g o r č e n i j e i
ozlojeđenije, ali n a p a s i v a n n a č i n ; m l a đ e p o k o l e n j e s t r e m i l o j e
d e l a n j u . Njegov e k o n o m s k i položaj otežavala j e č i n j e n i c a š t o j e
o s n o v a z a nezavisno e k o n o m s k o p o s t o j a n j e , k o j u s u njegovi ro­
ditelji imali, bila izgubljena; tržište z a n i m a n j a bilo je zasićeno, a
izgledi da se živi od l e k a r s k o g ili a d v o k a t s k o g z a n i m a n j a bili su
n e z n a t n i . Oni koji su se borili u r a t u osećali su da i m a j u p r a v o
n a bolji p o s a o o d o n o g koji s u s t v a r n o dobijali. P o s e b n o s e m n o ­
gi m l a d i oficiri, g o d i n a m a navikavani da z a p o v e d a j u i da, s a s v i m
p r i r o d n o , u p o t r e b l j a v a j u svoju m o ć , n i s u mogli p o m i r i t i s t i m da
p o s t a n u činovnici ili t r g o v a č k i p u t n i c i .
Sve veće d r u š t v e n o osujećivanje dovelo j e d o p r o j e k c i j e k o j a
j e p o s t a l a z n a č a j a n izvor nacional-socijalizma: u m e s t o d a b u d u
svesni e k o n o m s k e i d r u š t v e n e s u d b i n e s t a r e s r e d n j e klase, njeni
p r i p a d n i c i su svesno mislili o svojoj s u d b i n i k a o o s u d b i n i naci­
j e . N a c i o n a l n i p o r a z i versajski u g o v o r p o s t a l i su s i m b o l i na ko­
je se p r e n o s i l o s t v a r n o osujećenje — d r u š t v e n o .
Č e s t o s e govorilo d a j e p o s t u p a n j e p o b e d n i k a i z 1918. p r e m a
N e m a č k o j bilo j e d a n o d glavnih razloga z a n a s t a n a k n a c i z m a . Ovu
151
izjavu t r e b a pobliže o d r e d i t i . Većina N e m a c a osećala j e d a j e
m i r o v n i u g o v o r n e p r a v e d a n ; ali d o k j e s r e d n j a k l a s a reagovala
v e o m a o g o r č e n o , r a d n i č k a k l a s a j e bila m n o g o m a n j e o g o r č e n a
v e r s a j s k i m u g o v o r o m . O n a s e o p i r a l a s t a r o m r e ž i m u , t e j e gubi­
t a k r a t a z a nju z n a č i o p o r a z tog r e ž i m a . N j e n i p r i p a d n i c i osećali
su da su se h r a b r o b o r i l i i da n e m a j u razloga da se sebe s t i d e .
S d r u g e s t r a n e , p o b e d a revolucije, k o j a j e bila o m o g u ć e n a s a m o
p o r a z o m m o n a r h i j e , d o n e l a im je d o b i t k e u e k o n o m s k o m , poli­
t i č k o m i l j u d s k o m p o g l e d u . Ozlojeđenost na versajski u g o v o r po­
ticala je iz niže s r e d n j e klase; n a c i o n a l i s t i č k a o z l o j e đ e n o s t p r e d ­
stavljala j e racionalizaciju, k o j a j e d r u š t v e n u i n f e r i o r n o s t projek-
tovalla na n a c i o n a l n u i n f e r i o r n o s t .
Ta p r o j e k c i j a je sasvim očita u H i t l e r o v u l i č n o m r a z v o j u . On
je b i o t i p i č a n p r e d s t a v n i k niže s r e d n j e klase, n i k o i n i š t a , č o v e k
b e z izgleda i b u d u ć n o s t i . On je v e o m a s n a ž n o o s e ć a o u l o g u izgna­
n i k a . U delu Mein Kamf on č e s t o govori da je u m l a d o s t i b i o
»nikogović«, »nepoznati čovek«. No m a d a je ovo u s u š t i n i bila
p o s l e d i c a njegovog v l a s t i t o g d r u š t v e n o g položaja, on je b i o u
s t a n j u d a t o r a c i o n a l i z u j e n a c i o n a l n i m s i m b o l i m a . R o đ e n izvan
R a j h a , o n s e osećao n e t o l i k o d r u š t v e n o k o l i k o n a c i o n a l n o isklju­
č e n , a veliki n e m a č k i R a j h , k o m e su se svi n e m a č k i sinovi m o g l i
v r a t i t i , p o s t a o je za njega simbol d r u š t v e n o g u g l e d a i bezbed-
nosti.5
O s e ć a n j e s t a r e s r e d n j e klase da je n e m o ć n a , n e s p o k o j n a i iz­
d v o j e n a iz d r u š t v e n e s r e d i n e , k a o i r u š i l a š t v o koje je iz t o g po­
ložaja p o t i c a l o — n i s u bili j e d i n i p s i h o l o š k i izvor n a c i z m a . Se­
ljaci s u bili ozlojeđeni n a g r a d s k e p o v e r i o c e , d o k s u r a d n i c i bili
d u b o k o r a z o č a r a n i i o b e s h r a b r e n i s t a l n i m p o l i t i č k i m povlače­
n j e m , p o s l e svojih p r v i h p o b e d a 1918, p o d v o d s t v o m k o j e je iz­
gubilo s v a k u s t r a t e š k u inicijativu. O g r o m n u većinu s t a n o v n i š t v a
s p o p a l o je osećanje p o j e d i n a č n e b e z n a č a j n o s t i i n e m o ć i , k o j e s m o
opisali k a o t i p i č n e z a monopOlistički k a p i t a l i z a m u o p š t e .
Ti p s i h o l o š k i uslovi n i s u bili »uzrok« n a c i z m a . Oni su sači­
njavali njegovu l j u d s k u osnovu, bez k o j e se on ne bi m o g a o raz­
viti, ali s v a k a celovita a n a l i z a n a s t a n k a i p o b e d e n a c i z m a m o r a
se b a v i t i s t r o g o e k o n o m s k i m i p o l i t i č k i m , k a o i p s i h o l o š k i m uslo­
vima. S o b z i r o m n a l i t e r a t u r u k o j a s e b a v i p r v i m v i d o m p r o b l e m a
i s o b z i r o m na p o s e b n e ciljeve ove knjige, n e m a p o t r e b e da se
u p u š t a m o u raspravu o tim ekonomskim i političkim pitanjima.
M o ž e m o , m e đ u t i m , p o d s e t i t i čitaoca n a u l o g u k o j u s u p r i u s p o ­
stavljanju n a c i z m a i g r a h p r e d s t a v n i c i k r u p n e i n d u s t r i j e i polu-
152
b a n k r o t i r a n i j u n k e r i . Bez njihove p o d r š k e H i t l e r n i k a d n e b i
m o g a o da p o b e d i , a ta p o d r š k a p o t i c a l a je m n o g o više iz njiho­
vog s h v a t a n j a v l a s t i t i h e k o n o m s k i h i n t e r e s a n e g o iz p s i h o l o š k i h
činilaca.
Ova p o s e d n i č k a klasa suočila se sa p a r l a m e n t o m u k o m e su
40 p o s t o p o s l a n i k a činili socijalisti i k o m u n i s t i , p r e d s t a v n i c i
grupa nezadovoljnih postojećim društvenim sistemom — i u k o m e
s e povećavao b r o j n a c i s t i č k i h p o s l a n i k a , t a k o đ e z a s t u p n i k a klase
k o j a se o g o r č e n o protivstavljala n a j m o ć n i j i m p r e d s t a v n i c i m a ne­
m a č k o g k a p i t a l i z m a . P a r l a m e n t k o j i je, na taj n'ačin, u većini
z a s t u p a o težnje u p r a v l j e n e p r o t i v e k o n o m s k o g i n t e r e s a posed-
n i č k e klase s m a t r a o j e ovu o p a s n o m . P o s e d n i c i s u govorili d a
d e m o k r a t i j a n e m a u s p e h a . U stvari, m o g l o b i s e reći d a j e
d e m o k r a t i j a i m a l a odviše u s p e h a . Taj p a r l a m e n t j e p r i l i č n o pri­
k l a d n o z a s t u p a o i n t e r e s e različitih klasa n e m a č k o g s t a n o v n i š t v a ,
i u p r a v o se iz t o g razloga p a r l a m e n t a r n i s i s t e m nije više mo­
g a o i z m i r i t i s a p o t r e b o m d a s e sačuvaju p o v l a s t i c e k r u p n i h
industrijalaca i polufeudalnih zemljoposednika. Predstavnici tih
p o v l a š ć e n i h g r u p a očekivali su da će n a c i z a m s k r e n u t i u d r u g e
k a n a l e e m o c i o n a l n u o z l o j e đ e n o s t k o j a ih je u g r o ž a v a l a i da će,
i s t o v r e m e n o , u p r e g n u t i n a c i j u u službu n j i h o v i m v l a s t i t i m eko­
n o m s k i m i n t e r e s i m a . U o p š t e uzev, oni n i s u bili r a z o č a r a n i . Pre­
varili su se, s v a k a k o , u n e v a ž n i j i m p o j e d i n o s t i m a . H i t l e r i nje­
gova b i r o k r a t i j a n i s u bili o r u đ e u r u k a m a T i s e n a i K r u p o v a n e g o
su ovi m o r a l i da dele svoju m o ć sa n a c i s t i č k o m b i r o k r a t i j o m i
d a j o j s e č e s t o p o k o r a v a j u . N o m a d a s e n a c i z a m p o k a z a o eko­
n o m s k i š t e t a n p o sve d r u g e klase, o n j e p o d u p i r a o i n t e r e s e n a j ­
m o ć n i j i h g r u p a n e m a č k e i n d u s t r i j e . N a c i s t i č k i s i s t e m j e »aerO-
d i n a m i č n a « verzija n e m a č k o g p r e d r a t n o g i m p e r i j a l i z m a i o n j e
n a s t a v i o o n o što m o n a r h i j i n i j e p o š l o z a r u k o m . ( M e đ u t i m , re­
p u b l i k a nije s t v a r n o p r e k i n u l a razvoj n e m a č k o g m o n o p o l i s t i č k o g
k a p i t a l i z m a već g a j e p o d r ž a l a s r e d s t v i m a k o j i m a j e raspolagala.)
U o v o m t r e n u t k u j e d n o će se p i t a n j e n a m e t n u t i m n o g i m čita­
o c i m a : k a k o s e m o g u izmiriti t v r d n j a d a j e s t a r a s r e d n j a k l a s a
b i l a p s i h o l o š k a o s n o v a n a c i z m a s a t v r d n j o m d a n a c i z a m deluje
u i n t e r e s u n e m a č k o g i m p e r i j a l i z m a ? Odgovor n a ovo p i t a n j e j e
n a č e l n o isti k a o i o d g o v o r koji je b i o d a t na p i t a n j e o ulozi grad­
ske srednje klase u doba n a s t a n k a kapitalizma. Monopolistički
kapitalizam je posle r a t a ugrozio upravo srednju klasu, naro­
č i t o nižu s r e d n j u klasu. T i m e j e izazvano n j e n o n e s p o k o j s t v o , p a
o t u d i m r ž n j a ; n j u je obuzela p a n i k a i i s p u n i l a ž u d n j a da se pot-
153
č i n i o n i m a k o j i s u bili n e m o ć n i , k a o i d a n j i m a g o s p o d a r i . J e d n a
s a s v i m d r u k č i j a k l a s a i s k o r i s t i l a j e t a o s e ć a n j a z a r e ž i m koji ć e
r a d i t i u n j e n u v l a s t i t u k o r i s t . H i t l e r s e p o k a z a o t a k o delotvor-
n i m o r u đ e m z a t o š t o j e u d r u ž i o o d l i k e ozlojeđenog, n e n a v i d n o g
m a l o g r a đ a n i n a , s a k o j i m s e n i ž a s r e d n j a k l a s a m o g l a emocio­
n a l n o i d r u š t v e n o p o i s t o v e t i t i , i o d l i k e o p o r t u n i s t e s p r e m n o g da
služi i n t e r e s i m a n e m a č k i h i n d u s t r i j a l a c a i j u n k e r a . On se prvo­
b i t n o izdavao z a m e s i j u s t a r e s r e d n j e klase, o b e ć a v a o j e uni­
š t e n j e velikih r o b n i h k u ć a , r u š e n j e vlasti b a n k a r s k o g k a p i t a l a
itd. Svedočanstvo je prilično jasno. Ta obećanja nikad nisu bila
i s p u n j e n a . M e đ u t i m , t o n i j e b i l o v a ž n o . N a c i z a m n i k a d nije i m a o
p r a v a p o l i t i č k a n i e k o n o m s k a n a č e l a . B i t n o j e shvatiti d a j e na­
č e l o n a c i z m a u p r a v o njegov r a d i k a l n i o p o r t u n i z a m . V a ž n o j e
bilo da stotine hiljada malograđana, koji su u n o r m a l n o m t o k u
r a z v o j a i m a l i m a l o izgleda d a s t e k n u n o v a c ili m o ć , d o b i j u ,
k a o članovi n a c i s t i č k e b i r o k r a t i j e , veliki d e o b o g a t s t v a i u g l e d a ,
p o š t o s u p r i m o r a l i više k l a s e d a i h s a n j i m a dele. O n i k o j i
n i s u p r i p a d a l i n a c i s t i č k o j m a š i n i dobijali s u p o s l o v e o d u z e t e o d
J e v r e j a i p o l i t i č k i h n e p r i j a t e l j a , a o s t a l i m a su p r i r e đ i v a n e »cir­
k u s k e igre«, m a d a i m n i j e d a t o više h l e b a . E m o c i o n a l n o zado­
voljstvo k o j e su p r u ž a l i ti s a d i s t i č k i p r i z o r i i ideologija k o j a je
m a l o g r a đ a n i m a d a v a l a o s e ć a n j e n a d m o ć n o s t i n a d o s t a l i m čove-
č a n s t v o m , t o zadovoljstvo b i l o j e k a d r o d a k o m p e n z u j e — b a r z a
n e k o v r e m e — e k o n o m s k u i k u l t u r n u o s i r o m a š e n o s t n j i h o v a ži­
vota.
Viđali s m o , dakle, d a s u izvesne d r u š t v e n o - e k o n o m s k e p r o m e n e ,
naročito propadanje srednje klase i porast moći monopolističkog
k a p i t a l a , i m a l e d u b o k o p s i h o l o š k o dejstvo. P o l i t i č k a ideologija
— k a o i religijske ideologije u š e s n a e s t o m v e k u — p o v e ć a l a je
ili s i s t e m a t i z o v a l a ta dejstva, i p s i h i č k e s n a g e k o j e su na t a j
n a č i n p o d s t a k n u t e počele s u d a deluju s u p r o t n o p r v o b i t n i m eko­
n o m s k i m interesima te klase. Mada je sudelovao u rešenju njenog
s t a r o g d r u š t v e n o - e k o n o m s k o g položaja, n a c i z a m j e p s i h o l o š k i vas-
krsnu nižu srednju klasu. On je mobilisao njenu emocionalnu
energiju, k o j a će p o s t a t i v a ž n a sila u b o r b i za e k o n o m s k e i po­
litičke ciljeve n e m a č k o g i m p e r i j a l i z m a .
N a sledećim s t r a n i c a m a p o k u š a ć e m o d a p o k a ž e m o d a s u Hitle-
r o v a ličnost, njegova u č e n j a i n a c i s t i č k i s i s t e m izraz k r a j n j e g
o b l i k a o n e k a r a k t e r n e s t r u k t u r e k o j u s m o nazvali » a u t o r i t a r n o m «
i d a j e u p r a v o zbog t o g a H i t l e r s n a ž n o p r i v l a č i o o n e delove sta­
n o v n i š t v a k o j i su, manje-više, i m a l i i s t u k a r a k t e r n u s t r u k t u r u .
154
H i t l e r o v a a u t o b i o g r a f i j a j e najbolja i l u s t r a c i j a a u t o r i t a r n o g
k a r a k t e r a , a k a k o j e o n a , u z to, n a j p r e z e n t a t i v n i j i d o k u m e n t
n a c i s t i č k e l i t e r a t u r e , poslužiću s e n j o m e k a o glavnim i z v o r o m
za a n a l i z i r a n j e psihologije n a c i z m a .
S u š t i n a a u t o r i t a r n o g k a r a k t e r a o p i s a n a j e k a o i s t o v r e m e n o pri­
s u s t v o s a d i s t i č k i h i m a z o h i s t i č k i h n a g o n a . P o d s a d i z m o m se ra-
zumevalo stremljenje neograničenoj moći n a d drugom osobom,
k o j e je manje-više p o m e š a n o s r u š i l a š t v o m ; p o d m a z o h i z m o m —
č o v e k o v o s t r e m l j e n j e da iščezne u neodoljivo s n a ž n o j m o ć i i
da sudeluje u njenoj snazi i slavi. I s a d i s t i č k e i m a z o h i s t i č k e
težnje p r o u z r o k o v a n e s u n e s p o s o b n o š ć u izdvojenog p o j e d i n c a d a
b u d e s a m i n j e g o v o m p o t r e b o m z a s i m b i o t i č k i m o d n o s o m koji
t u u s a m l j e n o s t savlađuje.
Sadistička žudnja za moći m n o g o s t r u k o je i z r a ž e n a u d e l u
Mein Kampf. O n a je svojstvena H i t l e r o v u o d n o s u p r e m a n e m a č ­
k i m m a s a m a , k o j e o n p r e z i r e i »voli« n a t i p i č n o s a d i s t i č k i n a č i n ,
k a o i njegovu o d n o s u p r e m a p o l i t i č k i m n e p r i j a t e l j i m a , u k o m e on
o č e v i d n o d o k a z u j e p r i s u s t v o o n i h r u š i l a č k i h e l e m e n a t a k o j i pred­
stavljaju v a ž n u s a s t a v n i c u njegova s a d i z m a . On govori o zado­
voljstvu koje m a s a m a p r u ž a vlast. »Oni u p r a v o žele d a j a č i po-
b e d i a da se slabiji u n i š t i ili b e z u s l o v n o p r e d a . « 6
Kao što se ž e n a . . . radije pokorava snažnom čovjeku nego što
gospodari slabićem, tako i mase više vole vladara nego poniznog
molioca i u duši su daleko zadovoljnije doktrinom koja ne podnosi
suparnika nego davanjem liberalne slobode; one su često u nedou­
mici što da s njom učine, pa su čak i sklone da se osećaju napuš­
tene. One ne shvataju da se izlažu bezočnom duhovnom teroru, niti
shvataju da im se ljudske slobode s r a m n o uskraćuju, j e r im nikako
ne pada na p a m e t da je ta doktrina varljiva. 7
P o njegovu o p i s u , s p u t a v a n j e volje p u b l i k e n a d m o ć n o m sna­
g o m g o v o r n i k a j e s t e b i t a n č i n i l a c u p r o p a g a n d i . On č a k i ne
o k l e v a d a p r i z n a d a j e fizički z a m o r njegove p u b l i k e v e o m a
p o v o l j a n uslov za n j e n u s u g e s t i b i l n o s t . R a s p r a v l j a j u ć i o p i t a n j u
koje je doba dana najpodesnije za masovne političke skupove,
o n veli:
Izgleda da se ujutro, pa i u toku dana, voljna moć ljudi najsnaž­
nije buni protiv nečijeg pokušaja da je pokori svojoj volji i svome
mišljenju. Uveče, međutim, ljudi lakše podležu gospodarevoj snazi
jače volje. Jer, odista, svaki je takav skup rvačko takmičenje dve-
ju protivnih snaga. Nadmoćan besednički d a r kakve zapovedničke
155
 apostolske prirode lakše će tada uspeti da pridobije volju ljudi
koji su i sami najprirodnije iskusili slabljenje sopstvene sposob­
nosti za otpor, nego ljudi koji još potpuno vladaju snagom svoga
duha i moći svoje volje."
S a m H i t l e r j e v e o m a s v e s t a n u s l o v a koji d o p r i n o s e čežnji z a
p o t č i n j e n o š ć u , t e daje i z v r s t a n o p i s s t a n j a p o j e d i n c a k o j i pri­
sustvuje j e d n o m m a s o v n o m skupu.
Masovni skup je nužan, m a k a r samo zato što na njemu poje­
dinac — koji se, postavši pristalica kakvog novog pokreta, oseća
usamljen, te ga lako spopada strah od usamljenosti — prvi p u t
dobija predstavu o jednoj većoj zajednici, a to na većinu ljudi de­
luje kao okrepljenje i o h r a b r e n j e . . . Ako iz svoje male radionice
ili iz velikog preduzeća, gde se oseća veoma sićušan, prvi put dođe
na masovni skup, gde ga okružuju hiljade i hiljade ljudi istog ube-
đ e n j a . . . on sam podleže čarobnom u t k a j u onoga što nazivamo
masovnom sugestijom.'
G e b e l s u i s t o m d u h u o p i s u j e m a s e : »Ljudi u o p š t e n i š t a n e
žele, s e m da se n j i m a p r i s t o j n o vlada«, p i š e on u s v o m r o m a ­
nu Michael.10 O n i za njega p r e d s t a v l j a j u »isto š t o i k a m e n za
v a j a r a . O d n o s v o đ a p r e m a m a s a m a zadaje i s t o t a k o m a l o te­
š k o ć a k a o i o d n o s s l i k a r a p r e m a boji.« 1 1
• U j e d n o j d r u g o j knjizi G e b e l s daje t a č a n o p i s zavisnosti sa­
d i s t a od njegovih p r e d m e t a ; koliko se on o s e ć a s l a b i p r a z a n
a k o n a d n e k i m n e v l a d a i koliko m u t a m o ć d a j e n o v u s n a g u .
G e b e l s o v a k o o p i s u j e š t a se u n j e m u s a m o m e zbiva: »Čovek
p o n e k a d p a d n e u d u b o k u p o t i š t e n o s t . O n j e m o ž e savladati je­
d i n o a k o p o n o v o s t a n e p r e d m a s e . Ljudi s u izvor n a š e moći.« 1 2
V o đ a n e m a č k o g r a d n i č k o g f r o n t a , Laj, daje r e č i t o p i s o n e po­
s e b n e m o ć i n a d l j u d i m a k o j u n a c i s t i nazivaju v o d s t v o m . Ras­
pravljajući o s v o j s t v i m a k o j a se iziskuju od n a c i s t i č k o g v o đ a
i o ciljevima o b r a z o v a n j a vođa, on piše:
Hoćemo da znamo da li ti ljudi imaju volje da vode, da b u d u
gospodari, jednom reči, da v l a d a j u . . . Hoćemo da vladamo i da
uživamo u t o m e . . . Naučićemo te ljude da j a š u . . . da bismo im
13
dali osećanje apsolutnog gospodarenja živim bićem.
i Na isto n a g l a š a v a n j e m o ć i n a i l a z i m o i u H i t l e r o v o j formu­
laciji ciljeva o b r a z o v a n j a . On veli da se u č e n i k o v o » , v ' f .avo obra­
zovanje i r a z v i t a k m o r a j u t a k o u s m e r i t i d a o n s t e k n e u b e đ e n j e
u svoju a p s o l u t n u n a d m o ć n a d d r u g i m a . « 1 4
156
Činjenica što o n n e g d e d r u g d e izjavljuje d a d e č a k a t r e b a po­
u č a v a t i d a bez r o p t a n j a t r p i n e p r a v d u n e ć e s e više, b a r s e t a k o
n a d a , č i t a o c u u č i n i t i n e o b i č n a . Ova p r o t i v r e č n o s t j e t i p i č n a z a
sado-mazohistički a m b i v a l e n t n i stav p r e m a žudnji za m o ć i i čež­
nji z a p o t č i n j e n o š š ć u .
1
Želja za m o ć i n a d m a s a m a je o n o što p o k r e ć e p r i p a d n i k e »eli­
te«, n a c i s t i č k e v o đ e . K a o što p o k a z u j u gornji n a v o d i , t a želja
za m o ć i se p o n e k a d o b e l o d a n j u j e s gotovo z a p a n j u j u ć o m iskre-
n o š ć u . P o n e k a d o n a i m a m a n j e uvredljiv oblik zahvaljujući isti­
c a n j u činjenice d a m a s e u p r a v o žele d a s e n j i m a vlada. P o n e k a d
nužnost laskanja m a s a m a , pa time i skrivanja ciničnog prezira
p r e m a njima, n a v o d i n a smicalice p o p u t ove: govoreći o n a g o n u
z a s a m o o d r ž a n j e m , k o j i j e z a H i t l e r a , k a o š t o ć e m o k a s n i j e vi-
d e t i , manje-više j e d n a k n a g o n u za m o ć i , on veli da je u arijevca
n a g o n z a s a m o o d r ž a n j e m dostigao n a j p l e m e n i t i j i oblik, »zato š t o
on voljno p o d v l a š ć u j e svoj ego životu zajednice, te ga i žrtvuje,
a k o je to u datom t r e n u t k u potrebno.«15
M a d a u m o ć i p r v e n s t v e n o uživaju »vođi«, m a s e n i k a k o n i s u
l i š e n e s a d i s t i č k o g zadovoljenja. R a s n e i p o l i t i č k e m a n j i n e u Ne­
m a č k o j i , k o n a č n o , d r u g e n a c i j e , k o j e s e o p i s u j u k a o s l a b e ili k a o
nacije u opadanju, predstavljaju p r e d m e t e sadizma kojima se
m a s e h r a n e . D o k H i t l e r i njegova b i r o k r a t i j a uživaju u m o ć i
n a d n e m a č k i m m a s a m a , s a m e t e m a s e p o u č a v a j u s e d a uživaju
u moći n a d drugim nacijama i da njihova p o k r e t a č k a snaga b u d e
strast za svetskim gospodstvom.
H i t l e r n e o k l e v a d a želju z a s v e t s k i m g o s p o d s t v o m izrazi k a o
svoj cilj ili cilj svoje p a r t i j e , š e g a č e ć i se sa p a c i f i z m o m , on' veli:
»Odista, p a c i f i s t i č k o - h u m a n i s t i č k a i d e j a m o ž e biti s a s v i m d o b r a
t e k k a d u z o r n i čovek p o b e d i svet i p o d v l a s t i ga toliko da p o s t a n e
j e d i n i g o s p o d a r z e m l j i n e lopte«. 1 6
On p o n o v o veli: »Država k o j a se u e p o h i r a s n o g t r o v a n j a po­
sveti n e g o v a n j u svojih n a j b o l j i h r a s n i h e l e m e n a t a m o r a j e d n o g
17
d a n a p o s t a t i g o s p o d a r sveta«.
H i t l e r o b i č n o p o k u š a v a da racionalizuje i o p r a v d a svoju želju
z a m o ć i . Glavna o p r a v d a n j a s u sledeća: njegova vlast n a d dru­
g i m n a r o d i m a j e z a n j i h o v o vlastito d o b r o i z a d o b r o svetske
k u l t u r e ; želja z a m o ć i u k o r e n j e n a j e u v e č n i m z a k o n i m a p r i r o d e ,
t e o n p r i z n a j e s a m o t e z a k o n e i s a m o s e n j i h d r ž i ; o n s a m dela
po z a p o v e s t i više m o ć i — boga, s u d b i n e , istorije, p r i r o d e ; nje­
govi p o k u š a j i d a z a g o s p o d a r i d r u g i m a s a m o s u o d b r a n a o d po-
157
kušaja drugih da zagospodare njime i nemačkim narodom. On
želi s a m o m i r i s l o b o d u .
P r i m e r za p r v u v r s t u racionalizacije n a l a z i m o u s l e d e ć e m pa­
s u s u iz d e l a Mein Kampf:
»Da je, u s v o m i s t o r i j s k o m r a z v i t k u , n e m a č k i n a r o d pose-
d o v a o ovo g r u p n o j e d i n s t v o , k a o š t o s u g a i m a l i d r u g i n a r o d i ,
n e m a č k i R a j h b i d a n a s b i o g o s p o d a r zemljine lopte.« N e m a č k o
g o s p o d a r e n j e s v e t o m moglo bi, k a k o p r e t p o s t a v l j a H i t l e r , dove­
sti d o »mira k o ; i nije p o d u p r t p a l m i n i m g r a n č i c a m a plačljivih
pacifističkih p r o f e s i o n a l n i h n a r i k a č a , već d o m i r a u t e m e l j e n o g
pobedničkim m a č e m jednog n a r o d a gospodara zahvaljujući k o m e
je s v e t stavljen u službu više k u l t u r e « . 1 8
P o s l e d n j i h g o d i n a H i t l e r o v a u v e r a v a n j a da n j e g o v cilj nije sa­
m o d o b r o N e m a č k e već d a njegovi p o s t u p c i .služe n a j b o l j i m
i n t e r e s i m a civilizacije u o p š t e p o s t a l a s u d o b r o p o z n a t a s v a k o m
čitaocu novina.
D r u g a racionalizacija — u k o r e n j e n o s t njegove želje za m o ć i u
p r i r o d n i m z a k o n i m a — nije s a m o o b i č n a r a c i o n a l i z a c i j a ; o n a
t a k o đ e p r o i s h o d i i z želje d a s e č o v e k p o t č i n i m o ć i k o j a j e i z v a n
njega, želje n a r o č i t o izražene u H i t l e r o v o m s i r o v o m p o p u l a r i s a -
n j u d a r v i n i z m a . U »nagonu za o d r ž a v a n j e m vrste« H i t l e r vidi
»prvi u z r o k o b r a z o v a n j a l j u d s k i h zajednica«. 1 9
Taj n a g o n z a s a m o o d r ž a n j e m dovodi d o b o r b e j a č i h d a zago­
s p o d a r e slabijima i, k o n a č n o , u e k o n o m s k o m p o g l e d u , obezbe-
đ u j e o p s t a n a k n a j p r i l a g o đ e n i j i h . Poistovećivanje n a g o n a z a sa­
m o o d r ž a n j e m s a m o ć i n a d d r u g i m a o s o b i t o j e u p e č a t l j i v o izra­
ž e n o u H i t l e r o v o j p r e t p o s t a v c i d a j e »prva k u l t u r a č o v e č a n s t v a
izvesno m a n j e zavisila o d p r i p i t o m l j e n e životinje n e g o o d isko-
r i š ć a v a n j a i n f e r i o r n i h ljudi«.
20
O n svoj v l a s t i t i s a d i z a m p r o j e k -
t u j e n a p r i r o d u , k o j a j e »svirepa k r a l j i c a s v e u k u p n e m u d r o s t i « 2 1 ,
a n j e n z a k o n o d r ž a n j a je »vezan za gvozdeni z a k o n n u ž n o s t i i
p r a v a da u o v o m s v e t u p o b e d i najbolji i najjači«. 2 2
Zanimljivo je da u vezi s o v i m s i r o v i m d a r v i n i z m o m Hitler-
-»socijalist« z a s t u p a l i b e r a l n a n a č e l a n e o g r a n i č e n e k o n k u r e n c i j e .
U j e d n o j p o l e m i c i p r o t i v s a r a d n j e r a z l i č i t i h n a c i o n a l i s t i č k i h gru­
p a o n veli: » J e d n i m t a k v i m u d r u ž i v a n j e m s p u t a l o b i s e s l o b o d n o
d e l o v a n j e energija, o b u s t a v i l a b i s e b o r b a z a o d a b i r a n j e n a j b o l j i h
t e b i se, s h o d n o t o m e , zauvek s p r e č i l a n u ž n a i k o n a č n a p o b e d a
zdravijeg i j a č e g čoveka« 2 3 . On na d r u g o m m e s t u govori o slo­
b o d n o m d e j s t v u energija k a o o životnoj m u d r o s t i .
158
S v a k a k o , D a r v i n o v a t e o r i j a k a o t a k v a nije bila izraz o s e ć a n j a
sado-mazohističkog k a r a k t e r a . S u p r o t n o tome, ona se obraćala
n a d a m a m n o g i h svojih p r i s t a l i c a d a ć e čovečanstvo u t o k u dalje
evolucije doći d o viših s t u p n j e v a k u l t u r e . Z a H i t l e r a , m e đ u t i m ,
o n a je b i l a izraz a u isti m a h i o p r a v d a n j e njegovog v l a s t i t o g
s a d i z m a . O n s a s v i m n a i v n o o t k r i v a p s i h o l o š k i značaj koji z a njega
i m a d a r v i n o v s k a t e o r i j a . K a d je, j o š k a o n e p o z n a t čovek, živeo
u M i n h e n u , i m a o je o b i č a j da se b u d i u p e t časova u j u t r o . On
veli: »... n a v i k a o s a m d a b a c a m k o m a d i ć e h l e b a ili t v r d e k o r e
m i š e v i m a koji su u m o j o j sobici živeli, a p o t o m da p o s m a t r a m
k a k o s e t e s m e š n e životinjice j a g m e i t u k u o k o t o m a l o đako­
ni ja«. 2 4 Ta »igra« bila je d a r v i n o v s k a » b o r b a za o p s t a n a k « u ma­
lome. Ona je za Hitlera predstavljala malograđansku zamenu za
c i r k u s k e igre r i m s k i h cezara, i p r i p r e m u z a istorijske c i r k u s k e
igre koje će on prirediti.
, P o s l e d n j a r a c i o n a l i z a c i j a njegova s a d i z m a , njegovo o p r a v d a ­
vanje sadizma kao odbrane od tuđih napada, mnogostruko se
i z r a ž a v a u njegovim s p i s i m a . On i n e m a č k i n a r o d u v e k su ne­
vini, a n e p r i j a t e l j i s u s a d i s t i č k i g r u b i j a n i . D o b a r d e o t e p r o p a ­
g a n d e sačinjavaju h o t i m i č n e , svesne laži. Delimično, m e đ u t i m , o n a
p o s e d u j e i s t u e m o c i o n a l n u »iskrenost« k o j u i m a j u p a r a n o i d n e
o p t u ž b e . T e o p t u ž b e u v e k f u n k c i o n i š u k a o čovekova o d b r a n a o d
r a z o t k r i v a n j a njegovog vlastitog s a d i z m a ili r u š i l a š t v a . O n e se
d r ž e o b r a s c a : u p r a v o t i i m a š s a d i s t i č k u n a m e r u ; j a s a m , stoga,
n e v i n . U H i t l e r a j e t a j defanzivni m e h a n i z a m d o k r a j n o s t i iracio­
n a l a n , p o š t o o n svoje n e p r i j a t e l j e o p t u ž u j e u p r a v o z a o n o š t o
s a s v i m o t v o r e n o p r i z n a j e k a o svoje v l a s t i t e ciljeve. T a k o o n op­
t u ž u j e Jevreje, k o m u n i s t e i F r a n c u z e u p r a v o z a o n o što, p o nje­
g o v i m r e c i m a , p r e d s t a v l j a n a j o p r a v d a n i j e ciljeve njegovih vla­
stitih postupaka. On se čak i ne stara mnogo da tu protivrečnost
prikrije racionalizacijama. On optužuje Jevreje da su francuske
afričke t r u p e doveli n a R a j n u s n a m e r o m d a o n e b a s t a r d o v a n j e m ,
k o j e ć e n u ž n o n a s t u p i t i , u n i š t e b e l u r a s u , t e d a s e t a k o »sami
u z d i g n u d o položaja g o s p o d a r a « 2 5 . M o r a d a j e H i t l e r o t k r i o p r o ­
tivrečnost u osuđivanju drugih za o n o za šta je tvrdio da pred­
stavlja n a j p l e m e n i t i j i c i l j ' njegove r a s e , p a j e t u p r o t i v r e č n o s t
p o k u š a v a o da r a c i o n a l i z u j e izjavom da jevrejskom n a g o n u za
s a m o o d r ž a n j e m n e d o s t a j e idealističko svojstvo, koje s e m o ž e n a ć i
u a r i j e v s k o m n a g o n u za g o s p o d a r e n j e m . 2 6
Iste optužbe upotrebljavaju se protiv Francuza. On ih optu­
žuje da žele da u g u š e N e m a č k u i liše je snage. M a d a se ta op-
159
t u ž b a k o r i s t i k a o d o k a z z a n u ž n o u n i š t e n j e »francuskog n a g o n a
za h e g e m o n i j o m u Evropi« 2 7 , on p r i z n a j e da bi p o s t u p a o k a o Kle-
m a n s o da se nalazio na njegovom mestu.* 8
K o m u n i s t i se o p t u ž u j u za s u r o v o s t , a u s p e h m a r k s i z m a pripi­
suje se njegovim p o l i t i č k i m n a m e r a n a m a i a k t i v i s t i č k o j s u r o v o s t i .
M e đ u t i m , H i t l e r u isto v r e m e izjavljuje: » N e m a č k o j je n e d o ­
stajala u p r a v o t e s n a s a r a d n j a s u r o v e m o ć i i u m n e p o l i t i č k e na-
mere«. 2 9
Češka k r i z a 1938. godine i d a n a š n j i r a t p r u ž i l i su m n o g o slič­
n i h p r i m e r a . N e m a n i j e d n o g č i n a n a c i s t i č k o g t l a č e n j a k o j i nije
o b j a š n j a v a n k a o o d b r a n a o d t u đ e g tlačenja. Može s e p r e t p o s t a v i t i
da isu te o p t u ž b e bile p u k e k r i v o t v o r i n e i da n i s u i m a l e p a r a n o ­
i d n u »iskrenost« k o j o m s u m o g l e b i t i o b o j e n e o p t u ž b e p r o t i v
J e v r e j a i F r a n c u z a . One i p a k i m a j u o d r e đ e n u p r o p a g a n d n u vred­
n o s t i j e d a n d e o s t a n o v n i š t v a — n a r o č i t o n i ž a s r e d n j a klasa,
k o j a j e p r i j e m č i v a z a t e p a r a n o i d n e o p t u ž b e z b o g v l a s t i t e ka­
r a k t e r n e s t r u k t u r e — verovao je u njih.
Hitlerov prezir p r e m a n e m o ć n i m a postaje osobito očigledan
k a d a on govori o l j u d i m a čiji su p o l i t i č k i ciljevi — b o r b a za
n a c i o n a l n u s l o b o d u — slični o n i m a z a k o j e j e o n t o b o ž t v r d i o
d a s u njegovi. M o ž d a n i g d e n e i s k r e n o s t H i t l e r o v a z a n i m a n j a z a na­
c i o n a l n u s l o b o d u nije očitija n e g o u n j e g o v o m r u g a n j u n e m o ć n i m
r e v o l u c i o n a r i m a . O t u d on i r o n i č n o i p r e z r i v o g o v o r i o m a l o j
g r u p i nacionalsocijalista k o j o j se n a j p r e p r i d r u ž i o u M i n h e n u .
Ovakav j e b i o njegov u t i s a k o p r v o m s a s t a n k u n a k o j i j e oti­
š a o : »Užasno, u ž a s n o ; t o j e bilo n a j g o r e o s n i v a n j e n a j g o r e g u d r u ­
ženja. I t o m u d r u ž e n j u t r e b a l o j e d a s a d a p r i s t u p i m ? Z a t i m s e
r a s p r a v l j a l o o n o v o m č l a n s t v u — to z n a č i o m o m h v a t a n j u u
zamku«. 3 0
O n i h n a z i v a » s m e š n i m m a l i m z a k l a d n i m z a v o d o m « , čija j e je­
d i n a p r e d n o s t bila t o š t o j e p r u ž a o »priliku z a s t v a r n u l i č n u ak­
tivnost«. 3 1 H i t l e r veli d a o n n i k a d n e b i p r i s t u p i o n e k o j p o s t o ­
j e ć o j velikoj p a r t i j i , i taj s t a v je za njega v e o m a k a r a k t e r i s t i č a n .
On je morao da počne u grupi za koju je osećao da je inferiorna
i slaba. Njegova inicijativa i h r a b r o s t ,ne bi b i l e p o d s t a k n u t e u
okolnostima u kojima bi m o r a o da se bori protiv postojeće moći
ili da se n a d m e ć e sa sebi r a v n i m a .
i I s t i p r e z i r p r e m a n e m o ć n i m a on ispoljava u o n o m e što p i š e
o i n d i j s k i m r e v o l u c i o n a r i m a . Taj isti čovek, koji više no i k o
d r u g i u p o t r e b l j a v a z a vlastite ciljeve p a r o l u n a c i o n a l n e s l o b o d e ,
n e oseća n i š t a d r u g o d o p r e z i r p r e m a r e v o l u c i o n a r i m a koji n i s u
160
posedovali moć, a usudili su se da n a p a d n u m o ć n u Britansku
I m p e r i j u . H i t l e r veli d a s e seća
kako su neki azijski fakiri ili, što se mene tiče, možda i neki
pravi indijski »borci za slobodu«, koji su tada jurili po Evropi, us­
peli da nasamare čak i sasvim p a m e t n e ljude fiksnom idejom da
se Britanska Imperija, čiji je završni kamen u Indiji, upravo t a m o
nalazi na r u b u p r o p a s t i . . . Međutim, indijski ustanici to n i k a d ne­
će p o s t i ć i . . . Prosto je nemoguće da savez bogalja zauzme moćnu
d r ž a v u . . . Ja ne smem, prosto zato što poznajem njihovu r a s n u in­
feriornost, da povezem sudbinu vlastite nacije sa sudbinom tih ta­
kozvanih potlačenih nacija. 32
Ljubav p r e m a m o ć n i m a i mržnja p r e m a nemoćnima, koje su
t a k o t i p i č n e z a sado-mazohistički k a r a k t e r , o b j a š n j a v a j u prili­
č a n d e o p o l i t i č k i h a k c i j a H i t l e r a i njegovih s l e d b e n i k a . I a k o j e
r e p u b l i k a n s k a v l a d a m i s l i l a d a m o ž e »umiriti« n a c i s t e p o s t u p a ­
j u ć i s n j i m a p o p u s t l j i v o , o n a n e s a m o š t o nije u s p e l a d a i h u m i r i
v e ć j e i p o b u d i l a n j i h o v u m r ž n j u u p r a v o ispoljavajući n e d o s t a ­
t a k m o ć i i č v r s t i n e . H i t l e r j e m r z e o v a j m a r s k u r e p u b l i k u zato
š t o je o n a b i l a slaba, a divio se i n d u s t r i j s k i m i v o j n i m v o đ a m a
z a t o š t o s u bili m o ć n i . O n s e n i k a d nije b o r i o p r o t i v uspostav­
l j e n e č v r s t e m o ć i v e ć u v e k p r o t i v g r u p a k o j e j e s m a t r a o su­
š t i n s k i n e m o ć n i m . H i t l e r o v a »revolucija« — a u t o m p o g l e d u i
M u s o l i n i j e v a — z b i l a se p o d z a š t i t o m p o s t o j e ć e m o ć i i n j e n i
o m i l j e n i o b j e k t i bili s u o n i koji s e n i s u m o g l i b r a n i t i . Mogli
b i s m o s e č a k u s u d i t i d a p r e t p o s t a v l j a m o d a j e ovaj p s i h o l o š k i
k o m p l e k s b i o j e d a n o d činilaca k o j i s u o d r e đ i v a l i H i t l e r o v s t a v
p r e m a Velikoj B r i t a n i j i . D o k god j e o s e ć a o d a j e B r i t a n i j a
m o ć n a , o n j u j e voleo i divio j o j se. Njegova knjiga izražava t u
l j u b a v p r e m a B r i t a n i j i . K a d j e r a z a b r a o slabost b r i t a n s k o g po­
ložaja p r e i posle M i n h e n a , njegova ljubav se p r e t v o r i l a u m r ž n j u
i želju da u n i š t i B r i t a n i j u . S t o g s t a n o v i š t a je »umirivanje« b i l o
p o l i t i k a k o j a j e u l i č n o s t i k a o š t o j e b i l a H i t l e r o v a m o r a l a po­
b u d i t i m r ž n j u a ne prijateljstvo.
D o s a d s m o govorili o sadističkoj s t r a n i H i t l e r o v e ideologije.
M e đ u t i m , k a o š t o s m o videli p r i r a s p r a v l j a j u o a u t o r i t a r n o m ka­
r a k t e r u , p o r e d s a d i s t i č k e p o s t o j i i mazohistička s t r a n a . T a k a v
č o v e k želi d a s e p o t č i n i n e k o j neodoljivo s n a ž n o j m o ć i , d a uni­
šti svoje l i č n o j a , p o r e d želje d a v l a d a b e s p o m o ć n i m b i ć i m a .
T a m a z o h i s t i č k a s t r a n a n a c i s t i č k e ideologije i p r a k s e n a j b o l j e
s e o g l e d a u o d n o s u p r e m a m a s a m a . N j i m a s e č e s t o govori d a
161
p o j e d i n a c n e p r e d s t a v l j a n i š t a i d a nije važan. P o j e d i n a c t r e b a
da p r i h v a t i tu l i č n u b e z n a č a j n o s t , da se izgubi u višoj m o ć i i
da se o s e ć a p o n o s a n što s u d e l u j e u snazi i slavi te više m o ć i .
O v u i d e j u H i t l e r j a s n o izražava u svojoj definiciji i d e a l i z m a :
»Samo idealizam navodi ljude da dobrovoljno usvoje povlasticu
sile i snage, t e i h t a k o p r e t v a r a u t r u n p r a š i n e o n o g p o r e t k a k o j i
o b r a z u j e i u o b l i č u j e č i t a v u vasionu«. 3 3
G e b e l s d a j e s l i č n u definiciju o n o g a što n a z i v a s o c i j a l i z m o m :
(»Biti socijalist«, p i š e o n , »znači p o t č i n i t i p o j a m ja p o j m u ti;
socijalizam j e ž r t v o v a n j e p o j e d i n c a celini«. 3 4
Ž r t v o v a n j e p o j e d i n c a i njegovo svođenje na č e s t i c u p r a š i n e ,
n a a t o m , p o d r a z u m e v a , p r e m a H i t l e r u , čovekovo o d r i c a n j e o d
p r a v a p o t v r đ i v a n j a svog p o j e d i n a č n o g mišljenja, i n t e r e s a i s r e ć e .
To o d r i c a n j e je s u š t i n a p o l i t i č k e organizacije u kojoj se »poje­
d i n a c o d r i č e z a s t u p a n j a ličnog m i š l j e n j a i i n t e r e s a . . .a35 On hvali
»nesebičnost« i u č i da »u h a j c i za v l a s t i t o m s r e ć o m ljudi sve više
p a d a j u s n e b a u pakao«. 3 6 Cilj v a s p i t a n j a je p o u č i t i p o j e d i n c a da
n e p o t v r đ u j e svoje l i č n o j a . J o š u školi d e č a k m o r a d a n a u č i
d a »ćuti, n e s a m o k a d a g a p r a v e d n o o k r i v e već m o r a n a u č i t i
i da ć u t k e p o d n o s i n e p r a v d u a k o je to p o t r e b n o « . 3 7 On o s v o m
k r a j n j e m cilju p i š e :
U narodnoj državi narodni pogled na život m o r a konačno uspeti
da dovede do onog plemenitijeg doba k a d a se ljudi više neće bri­
nuti za bolje odgajanje pasa, konja i mačaka, već za uzdizanje
samog ljudskog roda, doba u kome se jedan n a m e r n o i ćutke
odriče, a drugi radosno daje i žrtvuje. 3 8
Ova n a s r e č e n i c a d o n e k l e i z n e n a đ u j e . Očekivalo b i s e d a ć e
se posle opisa jednog tipa pojedinca koji se »namerno i ćutke
odriče«, o p i s a t i s u p r o t a n t i p , m o ž d a o n a j k o j i vodi, p r e u z i m a
o d g o v o r n o s t , ili n e š t o slično. N o u m e s t o toga, H i t l e r definiše i
t a j »drugi« t i p n j e g o v o m s p o s o b n o š ć u z a ž r t v o v a n j e m . T e š k o
je r a z u m e t i r a z l i k u i z m e đ u o n o g a k o j i se »ćutke odriče« i o n o g a
koji se » r a d o s n o žrtvuje. Ako se s m e m u p u s t i t i u n a g a đ a n j e , ve-
rujem da je Hitler stvarno nameravao da načini razliku između
masa, koje t r e b a da se pokoravaju, i vladaoca, koji t r e b a da
v l a d a . N o m a d a p o n e k a d s a s v i m o t v o r e n o p r i z n a j e d a o n i »elita«
žele m o ć , o n t u želju č e s t o p o r i č e . U o n o j r e č e n i c i o č i g l e d n o
n i j e h t e o d a b u d e t o l i k o i s k r e n , t e j e s t o g a želju z a v l a d a n j e m
z a m e n i o željom da se » r a d o s n o daje i žrtvuje«.
162
H i t l e r j a s n o s h v a t a da je njegova filozofija s a m o o d r i c a n j a i
ž r t v e n a m e n j e n a o n i m a k o j i m a e k o n o m s k a situacija n e d o p u š t a
n i k a k v u s r e ć u . O n n e želi d a stvori d r u š t v e n i p o r e d a k koji ć e
s v a k o m p o j e d i n c u o m o g u ć i t i ličnu s r e ć u ; o n želi d a e k s p l o a t i š e
u p r a v o s i r o m a š t v o m a s a n e b i l i i h n a t e r a o d a p o v e r u j u u nje­
govo j e v a n đ e l j e s a m o u n i š t e n j a . O n s a s v i m i s k r e n o izjavljuje:
» O b r a ć a m o s e velikoj vojsci o n i h k o j i s u toliko s i r o m a š n i d a
č a k n i njihovi lični životi n e b i mogli d a p r e d s t a v l j a j u najveće
b o g a t s t v o s v e t a . . .«39
Sve ovo p r o p o v e d a n j e s a m o ž r t v o v a n j a i m a o č i t u s v r h u : m a s e
m o r a j u da se p o k o r e i p o t č i n e a k o želja za m o ć i v o đ a i »elite«
t r e b a da se o s t v a r i . Ali ta m a z o h i s t i č k a čežnja m o ž e se n a ć i i
u s a m o g a H i t l e r a . Za njega bog, s u d b i n a , n u ž n o s t , istorija, p.i-
r o d a p r e d s t a v l j a j u o n u višu m o ć kojoj se p o t č i n j a v a . U stvari,
svi ti izrazi za njega i m a j u gotovo i s t o značenje, z n a č e n j e sim­
b o l a j e d n e neodoljive m o ć i . O n svoju a u t o b i o g r a f i j u p o č i n j e pri-
m e d b o m d a j e b i o »srećan što j e sudbina o z n a č i l a B r o n a u n a
I n u k a o m e s t o m o g rođenja«. 4 0 O n dalje k a ž e d a čitav n e m a č k i
n a r o d m o r a b i t i u j e d i n j e n u j e d n u d r ž a v u zato š t o ć e m u t e k
t a d a , k a d a t a d r ž a v a z a n j p o s t a n e odviše m a l a , nužnost d a t i
» m o r a l n o p r a v o d a s t e k n e z e m l j u i teritoriju«. 4 1
P o r a z u r a t u 1914—18. g o d i n e j e s t e za n j e g a »zaslužena k a z n a
k o j u d o n o s i večna odmazda«.42 N a c i j e k o j e se m e š a j u s d r u g i m
r a s a m a »greše p r o t i v volje večnog p r o v i đ e n j a «
43
ili, k a o što dru­
g o m p r i l i k o m kaže, »protiv volje v e č n o g tvorca« 4 4 . Misiju Ne­
m a č k e o d r e d i o j e »tvorac svemira« 4 5 . Nebo j e m o ć n i j e o d ljudi,
j e r čovek, a k o j e s r e ć a n , m o ž e d a o b m a n e ljude, ali »nebo s e n e
bi moglo podmititi«46.
M o ć k o j a n a H i t l e r a ostavlja, v e r o v a t n o , veći u t i s a k o d boga,
p r o v i đ e n j a i s u d b i n e je priroda. M a d a je i s t o r i j s k i r a z v i t a k u
t o k u p o s l e d n j i h č e t i r i s t o t i n e g o d i n a težio d a vlast n a d l j u d i m a
z a m e n i vlašću n a d p r i r o d o m , H i t l e r u p o r n o t v r d i d a čovek m o ž e
i t r e b a d a v l a d a l j u d i m a , ali d a n e m o ž e v l a d a t i p r i r o d o m . Već
s a m n a v e o njegovu izjavu d a i s t o r i j a čovečan'stva, v e r o v a t n o , nije
p o č e l a p r i p i t o m l j a v a n j e m životinja već s t i c a n j e m vlasti n a d in­
f e r i o r n i m l j u d i m a . O n s e r u g a ideji d a čovek m o ž e p o b e d i t i pri­
r o d u i šegači se s o n i m a k o j i v e r u j u da će, m o ž d a , p o b e d i t i pri­
rodu, »mada n e m a j u nikakvog drugo oružje na raspolaganju
s e m ,ideje'«. On veli da čovek »ne vlada p r i r o d o m već se, za­
hvaljujući poznavanju nekoliko zakona i tajni prirode, uzdigao
d o položaja g o s p o d a r a o n i h d r u g i h živih b i ć a k o j i m a t o z n a n j e
163
nedostaje«. 4 7 Ovde p o n o v o n a l a z i m o i s t u ideju: p r i r o d a j e o n a
velika m o ć kojoj s e m o r a m o p o t č i n i t i , ali živa b i ć a s u o n o č i m e
treba da vladamo.
Pokušao s a m da u Hitlerovim spisima pokažem one dve težnje
k o j e s m o već opisali k a o o s n o v n e težnje a u t o r i t a r n o g k a r a k t e r a :
ž u d n j u z a m o ć i n a d l j u d i m a i čežnju z a p o t č i n j a v a n j e m j e d n o j
neodoljivoj s p o l j a š n o j m o ć i . H i t l e r o v e i d e j e s u manje-više isto-
v e t n e s ideologijom n a c i s t i č k e p a r t i j e . I d e j e i z r a ž e n e u knjizi on
je i z r a ž a v a o i u b e z b r o j n i m g o v o r i m a , k o j i m a je za s v o j u p a r t i j u
z a d o b i o m a s o v n u p o d r š k u . Ta ideologija p r o i z l a z i iz njegove lič­
nosti, koja — sa svojim osećanjem inferiornosti, m r ž n j o m pre­
m a životu, a s k e t i z m o m i z l o b o m p r e m a o n i m a k o j i u ž i v o t u uži­
vaju — p r e d s t a v l j a tle s a d o - m a z o h i s t i č k i h s t r e m l j e n j a ; o n a je
bila u p u ć e n a l j u d i m a koje su, z b o g njihove s l i č n e k a r a k t e r n e
s t r u k t u r e , t a u č e n j a privlačila i u z b u đ i v a l a t e s u p o s t a l i v a t r e n i
sledbenici č o v e k a k o j i j e i z r a ž a v a o n j i h o v a o s e ć a n j a . Ali n i j e
s a m o n a c i s t i č k a ideologija zadovoljavala n i ž u s r e d n j u k l a s u ; po­
l i t i č k a p r a k s a j e o s t v a r i v a l a o n o š t o j e ideologija o b e ć a v a l a . B i l a
j e s t v o r e n a h i j e r a r h i j a u kojoj j e s v a k m o r a o n e k o m d a s e pot-
činjava, a n e k i m d a vlada; č o v e k n a v r h u , vođ, i m a n a d s o b o m
k a o m o ć u kojoj t r e b a da se u t o p i sudbinu, istoriju, p r i r o d u .
Na taj n a č i n , n a c i s t i č k a ideologija i p r a k s a zadovoljavaju želje
k o j e p o t i č u i z k a r a k t e r n e s t r u k t u r e j e d n o g dela s t a n o v n i š t v a , t e
u s m e r a v a j u i o p r e d e l j u j u o n e k o j i su se, m a d a ne uživaju u vlasti
i p o t č i n j e n o s t i , p o m i r i l i i k o j i su n a p u s t i l i v e r u u život, u v l a s t i t e
o d l u k e , u sve.
D a l i s u o v a r a z m a t r a n j a n e k a k a v p u t o k a z z a p r o g n o z u u vezi
sa b u d u ć o m stabilnošću nacizma? Ne osećam se s p o s o b a n da pred-
skazujem. Ipak, nekolika pitanja — na p r i m e r o n a koja slede iz
p s i h o l o š k i h p r e m i s a o k o j i m a s m o r a s p r a v l j a l i — v r e d e l o bi, iz­
gleda, p o k r e n u t i . Ne zadovoljava li n a c i z a m , u d a t i m p s i h o l o š k i m
uslovima, e m o c i o n a l n e p o t r e b e s t a n o v n i š t v a , i n i j e li ta psiho­
l o š k a funkcija č i n i l a c koji d o p r i n o s i sve većoj s t a b i l n o s t i n a c i z m a ?
I z sveg š t o j e d o s a d r e č e n o o č i g l e d n o j e d a j e o d g o v o r n a o v o
pitanje odrečan. Ne može se preokrenuti činjenica o ljudskoj
individuaciji, o u n i š t a v a n j u svih » p r i m a r n i h s p o n a « . Za p r o c e s
u n i š t a v a n j a s r e d n j o v e k o v n o g s v e t a bilo j e p o t r e b n o č e t i r i s t o t i n e
g o d i n a , i on se z a v r š a v a u n a š e d o b a . Ako se č i t a v i n d u s t r i j s k i
sistem, čitav n a č i n proizvodnje ne uništi i ne v r a t i na preindu-
s t r i j s k u r a z i n u , čovek ć e o s t a t i p o j e d i n a c p o t p u n o i z d i g n u t i z
sveta koji g a o k r u ž a v a . Videli s m o d a čovek n e m o ž e p o d n e t i
164
tu negativnu slobodu; da pokušava da utekne u novo ropstvo
— z a m e n u za p r i m a r n e spone koje je napustio. No te nove spone
n e sačinjavaju p r a v o j e d i n s t v o s a s v e t o m . N o v u b e z b e d n o s t čo­
v e k p l a ć a o d u s t a j a n j e m o d i n t e g r i t e t a svog ličnog j a . N e išče­
zava s t v a r n a d i h o t o m i j a i z m e đ u njega i t i h a u t o r i t e t a . O n i spu­
t a v a j u i o s a k a ć u j u njegov život, m a d a on m o ž e svesno, d r a g o ­
voljno da se p o t č i n i . U isti m a h on živi u s v e t u u k o m e se nije
s a m o razvio u »atom« već u k o m e mu se p r u ž a i s v a k a m o ­
g u ć n o s t d a p o s t a n e p o j e d i n a c . M o d e r n i i n d u s t r i j s k i s i s t e m stvar­
n o j e k a d a r n e s a m o d a proizvodi s r e d s t v a z a e k o n o m s k i bezbe­
d a n život svakog č o v e k a već i da s t v o r i m a t e r i j a l n u o s n o v u za
p u n o izražavanje čovekovih i n t e l e k t u a l n i h , č u l n i h i emocional­
nih mogućnosti, dok istovremeno znatno smanjuje r a d n o vreme.
F u n k c i j a j e d n e a u t o r i t a r n e ideologije i p r a k s e m o ž e s e u s p o r e ­
d i t i s f u n k c i j o m n e u r o t i č n i h s i m p t o m a . Ti s i m p t o m i proizlaze
iz n e p o d n o š l j i v i h p s i h o l o š k i h uslova, a i s t o v r e m e n o d a j u r e š e n j e
n a o s n o v u koga s e m o ž e živeti. P a i p a k , o n i n e p r e d s t a v l j a j u re­
šenje k o j e vodi s r e ć i ili r a z v i t k u l i č n o s t i . O n i n e m e n j a j u uslove
k o j i i z n u đ u j u t o n e u r o t i č n o r e š e n j e . D i n a m i z a m čovekove pri­
r o d e j e v a ž a n činilac k o j i teži t r a ž e n j u p o d e s n i h r e š e n j a , a k o
p o s t o j i m o g u ć n o s t d a s e d o n j i h d o đ e . D i n a m i č n i činioci, koji
p r e d s t a v l j a j u o s n o v u sve većeg t r a g a n j a za s l o b o d o m i s r e ć o m ,
j e s u u s a m l j e n o s t i n e m o ć p o j e d i n c a , njegovo t r a g a n j e za ostvari­
v a n j e m m o g u ć n o s t i k o j e su se u n j e m u razvile, o b j e k t i v n a či­
n j e n i c a p o r a s t a p r o i z v o d n e s p o s o b n o s t i m o d e r n e i n d u s t r i j e . Bek­
s t v o u s i m b i o z u m o ž e n a n e k o v r e m e d a o l a k š a p a t n j u , ali j e n e
o t k l a n j a . I s t o r i j a č o v e č a n s t v a j e i s t o r i j a sve veće individuacije,
ali i i s t o r i j a sve većeg o s l o b a đ a n j a . T r a g a n j e za s l o b o d o m nije
m e t a f i z i č k a sila i n e m o ž e s e o b j a s n i t i p r i r o d n i m z a k o n o m : o n o
je n u ž a n i s h o d p r o c e s a individuacije i r a z v i t k a k u l t u r e . Autori­
t a r n i s i s t e m i n e m o g u d a u n i š t e o s n o v n e uslove k o j i d o p r i n o s e
traganju za slobodom; a ne mogu ni da iskorene traganje za
s l o b o d o m , koje iz t i h u s l o v a proizlazi.
BELESKE UZ GLAVU ŠESTU
1. L. Mamford (L. Mumford), Vera za život (Faith for Living), Secker
and Warburg, London, 1941, str. 118.
2. Sr. u vezi sa čitavim ovim poglavljem, a naročito sa pitanjem ulo­
ge niže srednje klase pronicljiv, rad »Psihologija hitlerizma« (»The
Psychology of Hitlerism«) od Harolda D. Lasvela (Harold D. Lass-
well) u Political Quaterly, Vol. IV. 1933. Macmillan and Co., Lon-
165
 don, str. 374; i F. L. š u m a n o v o (F. L. Schuman) delo Hitler i na­ 28. Sr. nav. delo, str. 978.
cistička diktatura (Hitler and the Nazi Dictatorship), Hale, Lon­ 29. Nav. delo, str. 783.
don, 1936. 30. Nav. delo, str. 298.
3. Stav koji je ovde izložen zasniva se na rezultatima neobjavljene 31. Nav. delo, str. 300.
studije o »Karakteru nemačkih radnika i nameštenika u razdoblju 32. Nav. delo, str. 955, i dalje.
od 1929. do 1930. godine« (»Character of German VVorkers a n d Em- 33. Nav. delo, str. 411.
plovees in 1929—1930«), koje smo se poduhvatili A. Hartohova (A. 34. Gebels, Michael, str. 25.
Hartoch), E. Hercog (E. Herzog), E. Šahtel (E. Schachtel) i ja 35. Hitler, Mein Kampf, str. 408.
[s istorijskim uvodom F. Nojmana (F. N e u m a n n ) ] , čiji je pokro­ 36. Nav. delo, str. 412.
vitelj International Institute of Social Research, Columbia Univer- 37. Nav. delo, str. 620, i dalje.
sity. Analiza odgovora koje je na podroban upitnik dalo šest sto­ 38. Nav. delo, str. 610.
tina osoba pokazala je da mali broj onih koji su na taj upitnik 39. Nav. delo, str. 610.
odgovorili ispoljava autoritarni karakter, da otprilike u istom 40. Nav. delo, str. 1.
broju preovlađuje traganje za slobodom i nezavisnošću, dok veli­ 41. Nav. delo, str. 3.
ka većina ispoljava manje jasnu mešavinu različitih odlika. 42. Nav. delo, str. 309.
4. Šuman, nav. delo, str. 104. 43. Nav. delo, str. 452.
5. Adolf Hitler, Mein Kampf, H u r s t and Blackett, London, 1939, str. 44. Nav. delo, str. 392.
3. 45. Nav. delo, str. 289.
6. Nav. delo, str. 469. 46. Nav. delo, str. 972.
7. Nav. delo, str. 56. 47. Nav. delo, str. 393, i dalje.
8. Nav. delo, str. 710, i dalje.
9. Nav. delo, str. 715, 716.
10. Jozef Gebels (Joseph Goebbels), Michael, F. Eher, Minhen, 1936,
str. 57.
11. Nav. delo, str. 21.'
12. Gebels, Vom Kaiserhof zur Reichshkanzlei, F. Eher, Minhen, 1934,
str. 120.
13. Ley, Der Veg zur Orbensburg, Sonderdruck des Reichsorganisations
leiters der NSDAP fiir das Fuhrercorps der Partei; navedeno iz
Ein Mann gegen Europa, od Konrada Hajdena (Konrad Heiden),
Cirih, 1937.
14. Hitler, Mein Kampf, str. 618.
15. Nav. delo, str. 408.
16. Nav. delo, str. 394, i dalje.
17. Nav. delo, str. 994.
18. Nav. delo, str. 598, i dalje.
19. Nav. delo, str. 197.
20. Nav. delo, str. 405.
21. Nav. delo, str. 170.
22. Nav. delo, str. 396.
23. Nav. delo, str. 761.
24. Nav. delo, str. 295.
25. Nav. delo, str. 448, i dalje.
26. Sr. nav. delo, str. 414.
27. Nav delo, str. 966.

166

VII Sloboda
i demokratija
1. OBMANA O I N D I V I D U A L N O S T I
U p r e t h o d n i m poglavljima p o k u š a o s a m d a p o k a ž e m d a izvesni
činioci u m o d e r n o m i n d u s t r i j s k o m s i s t e m u u o p š t e , a u njegovoj
m o n o p o l i s t i č k o j fazi p o s e b n o , d o p r i n o s e r a z v i t k u l i č n o s t i k o j a s e
oseća nemoćna i usamljena, nespokojna i nesigurna. Raspravljao
s a m o n a r o č i t i m u s l o v i m a u N e m a č k o j k o j i od j e d n o g dela nje­
n o g s t a n o v n i š t v a čine p l o d n o t l e za ideologiju i p o l i t i č k u p r a k s u
koje se obraćaju onome što s a m opisao kao autoritarni karakter.
Ali k a k o s t o j i s t v a r s a n a m a s a m i m a ? U g r o ž a v a l i n a š u de-
m o k r a t i j u s a m o fašizam s d r u g e s t r a n e A t l a n t i k a ili »peta ko­
lona« u n a š i m v l a s t i t i m r e d o v i m a ? K a d b i t o b i o s l u č a j , situacija
bi bila ozbiljna, ali ne k r i t i č n a . No m a d a se s p o l j a š n j e i unu­
t r a š n j e p r e t n j e fašizma m o r a j u u z e t i ozbiljno, n a č i n i ć e m o n a j ­
v e ć u g r e š k u i izložićemo se najozbiljnijoj o p a s n o s t i a k o ne uvi-
d i m o da se u v l a s t i t o m d r u š t v u s u o č a v a m o s i s t o m p o j a v o m k o j a
je svugde p l o d n o t l e za n a s t a n a k fašizma: sa b e z n a č a j n o š ć u i
nemoći pojedinca.
Ovom tvrdnjom osporava se konvencionalno verovanje da je
m o d e r n a demokratija ostvarila pravi individualizam oslobađanjem
p o j e d i n c a o d svih s p o l j a š n j i h o g r a n i č e n j a . P o n o s n i s m o š t o s e n e
p o d v r g a v a m o n i k a k v o m s p o l j a š n j e m a u t o r i t e t u , š t o u ž i v a m o slo­
b o d u izražavanja svojih misli i o s e ć a n j a , te u z i m a m o za gotovo
d a t a s l o b o d a s k o r o a u t o m a t s k i j e m č i n a š u i n d i v i d u a l n o s t . Me­
đutim, pravo na izražavanje mišljenja-značajno je jedino
smo u stanju da imamo vlastito mišljenje; o s l o b o đ e n o s t od spo-
ljašnjeg a u t o r i t e t a j e t r a j n i d o b i t a k j e d i n o a k o s u u n u t r a š n j i psi­
h o l o š k i uslovi t a k v i d a s m o k a d r i d a u s p o s t a v i m o v l a s t i t u indi­
v i d u a l n o s t . D a l i s m o m i taj cilj dostigli ili d a U m u s e b a r
p r i b l i ž u j e m o ? Ova k n j i g a bavi s e l j u d s k i m č i n i o c e m ; njen' j e
z a d a t a k , stoga, d a u p r a v o ovo p i t a n j e k r i t i č k i a n a l i z i r a . P r i t o m
ć e m o p r i h v a t i t i n i t i k o j e s m o i s p u s t i l i u r a n i j i m poglavljima.
168
R a s p r a v l j a j u ć i o dva vida s l o b o d e za m o d e r n o g čoveka, u k a z a l i
s m o n a e k o n o m s k e uslove koji d o p r i n o s e sve većoj izdvojenosti
i n e m o ć i p o j e d i n c a n a š e g d o b a ; r a s p r a v l j a j u ć i o p s i h o l o š k i m po-
s l e d i c a m a , p o k a z a l i s m o d a t a n e m o ć dovodi ili d o o n a k v o g bek-
stva k a k v o n a l a z i m o u a u t o r i t a r n o g k a r a k t e r a , ili d o p r i n u d n o g
s a o b r a ž a v a n j a , u t o k u k o g a izdvojeni p o j e d i n a c p o s t a j e auto­
m a t , g u b i svoje l i č n o j a , p a i p a k u i s t i m a h svesno z a m i š l j a d a
je s l o b o d a n i p o d r e đ e n j e d i n o sebi.
Važno je razmotriti na koji način naša kultura pothranjuje
t u t e ž n j u k a s a o b r a ž a v a n j u , m a d a o v d e i m a m e s t a s a m o z a ne­
kolike i s t a k n u t e p r i m e r e . Suzbijanje s p o n t a n i h o s e ć a n j a , a t i m e
i r a z v o j a i s t i n s k e i n d i v i d u a l n o s t i započinje v e o m a r a n o — u s t v a r i
n a j r a n i j i m v a s p i t a n j e m d e t e t a . 1 T o n e z n a č i d a v a s p i t a n j e neiz-
b e ž n o m o r a dovesti d o suzbijanja s p o n t a n o s t i a k o j e p r a v i cilj
obrazovanja podsticanje u n u t r a š n j e nezavisnosti i individualnosti
d e t e t a , njegova r a z v i t k a i i n t e g r i t e t a . O g r a n i č e n j a k o j a t a k v o obra­
zovanje m o ž d a m o r a d a n a m e t n e d e t e t o v u r a z v i t k u j e s u s a m o
p r o l a z n e m e r e , koje u i s t i n u p o t p o m a ž u p r o c e s r a z v i t k a i e k s p a n ­
zije. U n a š o j k u l t u r i , m e đ u t i m , o b r a z o v a n j e odviše č e s t o i m a za
p o s l e d i c u isključivanje s p o n t a n o s t i i zamen'jivanje o r i g i n a l n i h psi­
h i č k i h činova p r i d o d a t i m o s e ć a n j i m a , m i s l i m a i željama. (Pod
o r i g i n a l n i m — da p o n o v i m — ne r a z u m e m to da se n i k o m
d r u g o m j e d n a ideja n i j e r a n i j e javila, već t o d a o n a n a s t a j e
u p o j e d i n c u , da je r e z u l t a t njegove v l a s t i t e a k t i v n o s t i i da, u
t o m smislu, p r e d s t a v l j a njegovu misao.) U z m i m o j e d a n d o n e k l e
p r o i z v o l j a n p r i m e r : j e d n o o d n a j r a n i j e s u z b i j a n i h osećanja j e s t e
o s e ć a n j e n e p r i j a t e l j s t v a i n e d o p a d a n j a . P r e svega v e ć i n a d e c e je,
u izvesnoj m e r i , n e p r i j a t e l j s k i i b u n t o v n i č k i r a s p o l o ž e n a , š t o je
p o s l e d i c a d e t i n j i h s u k o b a s o k o l n i m s v e t o m , koji teži da s p r e č i
n j i h o v u e k s p a n z i v n o s t , a k o m e se o n a , k a o slabiji p r o t i v n i k ,
o b i č n o m o r a j u d a p o v i n u j u . J e d a n o d o s n o v n i h ciljeva p r o c e s a
o b r a z o v a n j a j e s t e u k l a n j a n j e t e o p r e č n e r e a k c i j e . M e t o d i s u raz­
ličiti; o n i i d u o d p r e t n j i i kazni, koje z a s t r a š u j u d e t e , d o tana-
nijih m e t o d a p o t k u p l j i v a n j a ili »objašnjenja«, k o j a z b u n j u j u d e t e
ako
i primoravaju ga da odustane od neprijateljstva. Dete počinje
o d u s t a j a n j e m od i z r a ž a v a n j a svoga o s e ć a n j a , a završava o d u s t a ­
j a n j e m o d s a m o g t o g o s e ć a n j a . U s p o r e d o s t i m njega p o u č a v a j u
da suzbije svesnost o n e p r i j a t e l j s t v u i n e i s k r e n o s t i d r u g i h ; po­
n e k a d t o nije s a s v i m lako, p o š t o s u d e c a k a d r a d a z a p a z e t a k v a
n e g a t i v n a svojstva u d r u g i h , a ne d a j u se t a k o l a k o z a v a r a t i
r e c i m a k a o š t o o b i č n o čine o d r a s l i . N j i m a se, ipak, n e k o n e
169
d o p a d a , i a k o za to »nemaju j a k razlog« — s e m v e o m a j a k o g raz­
loga š t o osećaju da iz te o s o b e z r a č e n e p r i j a t e l j s t v o ili neiskre­
n o s t . Ova r e a k c i j a s e u b r z o s p r e č a v a ; d e t e t u nije p o t r e b n o
m n o g o v r e m e n a d a d o s p e d o »zrelosti« p r o s e č n e o d r a s l e o s o b e
i da izgubi s m i s a o za razlikovanje p r i s t o j n e o s o b e od n i t k o v a d o k
god ovaj n e u č i n i n e š t o b e z o č n o .
S druge strane, dete se t o k o m ranog vaspitanja poučava da
gaji o s e ć a n j a k o j a u o p š t e n i s u »njegova«; p o s e b n o g a u č e d a
voli ljude, da se sa n j i m a o p h o d i n e k r i t i č k i l j u b a z n o , i da se
smeši. O n o š t o m o ž d a n e p o s t i g n e o b r a z o v a n j e , o b i č n o s e k a s n i j e
p o s t i g n e d r u š t v e n i m p r i t i s k o m . Ako se ne s m e š i t e , o v a m a s u d e
k a o o » n e p r i j a t n o j ličnosti« — a p o t r e b n o je da v a š a l i č n o s t b u d e
p r i j a t n a a k o h o ć e t e d a p r o d a t e svoje u s l u g e , b i l o k a o k o n o b a r k a ,
k a o p r o d a v a č ili l e k a r . S a m o o n i u p o d n o ž j u d r u š t v e n e p i r a m i d e ,
koji n e p r o d a j u n i š t a d o svoj fizički r a d , i o n i n a s a m o m e v r h u
ne t r e b a da su n a r o č i t o »prijatni«. L j u b a z n o s t , r a s p o l o ž e n o s t i
sve d r u g o š t o s e o č e k u j e o d j e d n o g o s m e h a p o s t a j u a u t o m a t s k i
odziv k o j i m a n e k o r u k u j e k a o e l e k t r i č n i m p r e k i d a č e m . 2
Svakako, u mnogim prilikama osoba je svesna da čini samo
gest; u većini slučajeva, m e đ u t i m , o n a g u b i tu svesnost, a t i m e
i s p o s o b n o s t r a z l i k o v a n j a p s e u d o o s e ć a n j a od s p o n t a n e l j u b a z n o s t i .
N e p o s r e d n o s e n e suzbija s a m o n e p r i j a t e l j s t v o i n e u b i j a s a m o
l j u b a z n o s t t i m e š t o j o j s e p r i d o d a j e n j e n a i m i t a c i j a , š i r o k a le-
stvica s p o n t a n i h e m o c i j a suzbija se i z a m e n j u j e p s e u d o o s e ć a n j i -
m a . F r o j d j e j e d n o t a k v o suzbijanje stavio u s r e d i š t e čitavog
svog s i s t e m a — suzbijanje seksa. M a d a v e r u j e m d a o m e t a n j e
s e k s u a l n o g uživanja nije j e d i n o z n a č a j n o suzbijanje s p o n t a n i h
r e a k c i j a v e ć j e j e d n o o d m n o g i h , izvesno j e d a njegovu v a ž n o s t
ne t r e b a p o t c e n j i v a t i . Njegove p o s l e d i c e su o č i g l e d n e u sluča­
j e v i m a s e k s u a l n i h inhibicija, k a o i u o n i m a u k o j i m a seks d o b i j a
svojstvo p r i n u d e i t r o š i se k a o a l k o h o l ili d r o g a , k o j a n e m a n e k i
p o s e b a n u k u s , ali d o n o s i s a m o z a b o r a v . Bez o b z i r a koje j e d e j s t v o
p o s r e d i , suzbijanje s e k s u a l n i h želja, z b o g n j i h o v e j a č i n e , n e s a m o
što u t i č e n a sferu s e k s u a l n o g a već i u m a n j u j e h r a b r o s t t e o s o b e
da se s p o n t a n o izrazi u svim d r u g i m o b l a s t i m a .
U n a š e m d r u š t v u o m e t a j u s e emocije u o p š t e . M a d a n e m o ­
ž e m o s u m n j a t i da je svako s t v a r a l a č k o m i š l j e n j e — k a o i s v a k a
d r u g a s t v a r a l a č k a a k t i v n o s t — n e r a z d v o j n o v e z a n o za e m o c i j u ,
mišljenje i življenje bez e m o c i j a p o s t a l i su i d e a l . »Emocional­
nost« je p o s t a l a s i n o n i m za n e z d r a v o s t ili n e u r a v n o t e ž e n o s t . Pri-
h v a t a n j e m ovog m e r i l a p o j e d i n a c je u velikoj m e r i oslabio; nje-
170
govo mišljenje se o s i r o m a š u j e i o t u p l j u j e . M e đ u t i m , p o š t o se
e m o c i j e n e m o g u p o t p u n o u b i t i , o n e m o r a j u p o s t o j a t i sasvim
o d v o j e n o o d i n t e l e k t u a l n e s t r a n e ličnosti; p o s l e d i c a t o g a j e jev-
t i n a i n e i s k r e n a s e n t i m e n t a l n o s t , k o j o m filmovi i p o p u l a r n e pe-
s m e h r a n e m i l i o n e p o t r o š a č a g l a d n i h emocija.
P o s e b n o želim d a p o m e n e m j e d n u t a b u i s a n u e m o c i j u z a t o
š t o j e n j e n o suzbijanje t e s n o v e z a n o z a k o r e n e l i č n o s t i : oseća­
n j e t r a g e d i j e . K a o š t o s m o videli u j e d n o m r a n i j e m poglavlju,
s v e s n o s t o s m r t i i o t r a g i č n o m v i d u života, bilo da je m a g l o v i t a
ili j a s n a , j e d n a j e o d o s n o v n i h k a r a k t e r i s t i k a čoveka. S v a k a kul­
t u r a s e n a svoj n a č i n n o s i s a p r o b l e m o m s m r t i . Z a o n a d r u š t v a
u k o j i m a j e p r o c e s i n d i v i d u a c i j e j e d v a u z n a p r e d o v a o , m e t a po­
jedinačnog postojanja predstavlja manji problem, pošto je sam
doživljaj p o j e d i n a č n o g p o s t o j a n j a m a n j e razvijen. J o š s e n e za­
m i š l j a da se s m r t u o s n o v i r a z l i k u j e od života. K u l t u r e u k o j i m a
n a i l a z i m o n a viši s t e p e n r a z v i t k a individuacije p o s m a t r a j u s m r t
p r e m a svojoj d r u š t v e n o j i p s i h o l o š k o j s t r u k t u r i . Grci su sav na­
glasak stavljali na život, a s m r t su p r e d s t a v l j a l i j e d i n o k a o utvar-
n o i s u m o r n o p r o d u ž e n j e života. E g i p ć a n i s u svoje n a d e zasnivali
n a v e r o v a n j u u n e u n i š t i v o s t l j u d s k o g tela, b a r t e l a o n i h čija j e
m o ć za života b i l a n e u n i š t i v a . J e v r e j i su r e a l i s t i č n o p r i h v a t a l i či­
n j e n i c u s m r t i i vizija n e k o g s t a n j a sreće i p r a v d e koje će čove-
č a n s t v o k o n a č n o dostići n a o v o m svetu o m o g u ć i l a i m j e d a s e
p o m i r e s i d e j o m o u n i š t e n j u p o j e d i n a č n o g života. H r i š ć a n s t v o
j e s m r t n a p r a v i l o n e s t v a r n o m i p o k u š a l o j e d a n e s r e ć n o g po­
j e d i n c a u t e š i o b e ć a n j i m a o životu posle s m r t i . N a š e d o b a jedno­
s t a v n o p o r i č e s m r t , a sa n j o m i j e d a n b i t a n vid života. U m e s t o
da d o p u s t i da s v e s n o s t o s m r t i i p a t n j i p o s t a n e j e d a n od naj­
j a č i h p o d s t r e k a za život, o s n o v a l j u d s k e s o l i d a r n o s t i i doživljaj
b e z k o g a veselju i o d u š e v l j e n j u n e d o s t a j u s n a g a i d u b i n a , po­
j e d i n a c j e prisiljen d a t u svesnost p o t i s k u j e . Ali, k a o što j e uvek
slučaj s p o t i s k i v a n j e m , p o t i s n u t i e l e m e n t i n e p r e s t a j u d a p o s t o j e
•time š t o s e u k l a n j a j u i z vida. N a t a j n a č i n s t r a h o d s m r t i postoji
u n a m a n e z a k o n i t o . On ostaje živ u p r k o s p o k u š a j u da se po­
r e k n e , ali, p o š t o j e p o t i s n u t , o s t a j e jalov. O n p r e d s t a v l j a izvor
j e d n o l i k o s t i d r u g i h doživljaja, izvor n e m i r a k o j i p r o ž i m a život, i
n j i m e s e o b j a š n j a v a , u s u d i o b i h s e d a k a ž e m , z a š t o ova n a c i j a
preterano troši novac na pogrebe.
U p r o c e s u t a b u i s a n j a e m o c i j a m o d e r n a p s i h i j a t r i j a igra dvo­
s m i s l e n u ulogu. S j e d n e s t r a n e , n j e n najveći p r e d s t a v n i k , F r o j d ,
p r o d r o je k r o z fikciju o r a c i o n a l n o m , s v r s i s h o d n o m k a r a k t e r u
171
l j u d s k o g d u h a i p r o k r č i o p u t koji v o d i u p r o v a l i j u l j u d s k i h stra­
sti. S d r u g e s t r a n e , o b o g a ć e n a t i m i s t i m F r o j d o v i m d o s t i g n u ć i m a ,
m o d e r n a p s i h i j a t r i j a n a č i n i l a j e sebe o r u đ e m o p š t i h težnji u
m a n i p u l i s a n j u ličnošću. Mnogi p s i h i j a t r i , u k l j u č u j u ć i tu i psiho­
a n a l i t i č a r e , stvorili su p r e d s t a v e o »normalnoj« ličnosti, k o j a ni­
k a d nije odviše t u ž n a , odviše l j u t i t a n i odviše u z b u đ e n a . Oni s e
služe r e c i m a p o p u t »infantilan« ili n e u r o t i č a n « d a b i o s u d i l i oso­
b i n e ili tipove ličnosti koji se ne saglašavaju s k o n v e n c i o n a l n i m
o b r a s c e m »normalnog« p o j e d i n c a . Ovakav u t i c a j j e n a n e k i na­
čin opasniji od s t a r i j i h i i s k r e n i j i h o b l i k a n a d e v a n j a i m e n a . T a d a
j e p o j e d i n a c b a r z n a o d a p o s t o j i n e k a o s o b a ili n e k a d o k t r i n a
k o j a g a k r i t i k u j e , t e j e m o g a o d a u z v r a t i u d a r a c . Ali k o m o ž e
u z v r a t i t i u d a r a c »nauci«?
I s t o m izopačavanju kome podležu osećanja i emocije, podleže
i o r i g i n a l n o mišljenje. Od s a m o g p o č e t k a o b r a z o v a n j a , o r i g i n a l n o
mišljenje se o m e t a i u glave ljudi ulivaju se gotove m i s l i . Taj se
p o s t u p a k m o ž e l a k o sagledati k a d a s u p o s r e d i m a l a d e c a . Svet
p o b u đ u j e njihovu r a d o z n a l o s t , o n a žele d a g a u h v a t e fizički, k a o
i i n t e l e k t u a l n o . O n a žele d a s a z n a j u i s t i n u , p o š t o j e t o najbez-
b e d n i j i n a č i n da se s n a đ u u j e d n o m n e o b i č n o m i m o ć n o m s v e t u .
N a s u p r o t t o m e , n j i h n e u z i m a j u ozbiljno, i nije v a ž n o d a l i t a j
stav dobija oblik o t v o r e n o g n e p o š t o v a n j a ili t a n a n e snishodlji-
vosti u o b i č a j e n e u o p š t e n j u sa svim o n i m a koji ne p o s e d u j u ni­
k a k v u m o ć ( n a p r i m e r s a d e c o m , s t a r i m ili b o l e s n i m o s o b a m a ) .
M a d a s e s a m i m ovim p o s t u p a n j e m v e o m a o m e t a n e z a v i s n o mi­
šljenje, p o s t o j i i teža s m e t n j a : n e i s k r e n o s t — č e s t o n e n a m e r n a
— koja je tipična za ponašanje prosečne odrasle osobe p r e m a
d e t e t u . Ta n e i s k r e n o s t delimice se s a s t o j i u fiktivnoj p r e d s t a v i
o s v e t u k o j a se d e t e t u p r u ž a . O n a je o t p r i l i k e i s t o t o l i k o ko­
r i s n a k o l i k o bi č o v e k u koji se s p r e m a za e k s p e d i c i j u u S a h a r u
bila k o r i s n a u p u s t v a o životu n a A r k t i k u . P o r e d t e o p š t e po­
g r e š n e p r e d s t a v e o svetu, m n o g e p o s e b n e laži teže da p r i k r i j u
činjenice sa k o j i m a , iz r a z l i č i t i h ličnih razloga, o d r a s l i ne žele
d a u p o z n a j u d e c u . O d r đ a v o g r a s p o l o ž e n j a r o d i t e l j a , k o j e s e ra-
cionalizuje k a o o p r a v d a n o n e z a d o v o l j s t v o d e t e t o v i m p o n a š a n j e m ,
do n j i h o v i h s e k s u a l n i h a k t i v n o s t i i n j i h o v i h s v a đ a p r o s t i r e se
o b l a s t sa k o j o m d e t e »ne t r e b a da b u d e u p o z n a t o « i njegova se
r a s p i t i v a n j a n e p r i j a t e l j s k i ili u č t i v o o m e t a j u .
T a k o p r i p r e m l j e n o , d e t e polazi u školu, a m o ž d a i u koledž.
Želim u k r a t k o d a p o m e n e m n e k e m e t o d e o b r a z o v a n j a k o j i s e
d a n a s k o r i s t e , a koji, u s t v a r i , dalje o m e t a j u o r i g i n a l n o mišlje-
172
n j e . J e d a n o d n j i h j e i s t i c a n j e p o z n a v a n j a činjenica ili, k a k o b i h
r a d i j e r e k a o , i s t i c a n j e o b a v e š t e n o s t i . P r e o v l a đ u j e p a t e t i č n o suje-
verje d a s e sve v e ć i m p o z n a v a n j e m činjenica d o s p e v a d o poznava­
nja stvarnosti. Stotine razbacanin i nepovezanih činjenica trpaju
se u glave s t u d e n a t a ; o n i su zauzeti s a z n a v a n j e m sve većeg b r o j a
činjenica, t e i m t a k o o s t a j e m a l o v r e m e n a i energije z a razmišlja­
n j e . S v a k a k o , r a z m i š l j a n j e bez p o z n a v a n j a č i n j e n i c a o s t a j e p r a z n o
i fiktivno, a h s a m a »obaveštenost« m o ž e u p r a v o i s t o t o l i k o d a
smeta razmišljanju koliko i njen nedostatak.
J e d a n drugi, z a o v o t e s n o v e z a n n a č i n o m e t a n j a o r i g i n a l n o g
mišljenja je držanje čitave istine za relativnu.3 Istina se prika­
z u j e k a o metafizički p o j a m , i a k o b i l o ko govori o svojoj želji
da otkrije istinu, »napredni« mislioci našeg doba s m a t r a j u ga
n a z a d n i m . T v r d i s e d a j e i s t i n a s t v a r s a s v i m s u b j e k t i v n a , go­
t o v o s t v a r u k u s a . N a u č n i t r u d m o r a s e odvojiti o d s u b j e k t i v n i h
činilaca, i njegov je cilj da se na svet gleda n e z a i n t e r e s o v a n o i
b e z s t r a s t i . N a u č n i k m o r a d a prilazi č i n j e n i c a m a s t e r i l i z o v a n i h
r u k u , kao što hirurg p r i s t u p a pacijentu. Rezultat tog relativizma,
k o j i s e č e s t o javlja p o d i m e n o m e m p i r i z m a ili pozitivizma, ili
s e p r e p o r u č u j e s v o j o m b r i g o m z a i s p r a v n u u p o t r e b u reči, j e s t e
to da r a z m i š l j a n j e gubi svoj o s n o v n i p o d s t i c a j — želje i i n t e r e s e
o s o b e k o j a r a z m i š l j a ; u m e s t o toga, m i š l j e n j e p o s t a j e m a š i n a z a
r e g i s t r o v a n j e »činjenica«. U stvari, k a o š t o se m i š l j e n j e u o p š t e
razvilo i z p o t r e b e z a o v l a d a v a n j e m m a t e r i j a l n i m životom, t a k o
i t r a g a n j e za i s t i n o m p o t i č e iz i n t e r e s a i p o t r e b a p o j e d i n a c a i
d r u š t v e n i h g r u p a . Bez t a k v o g i n t e r e s a n e b i bilo p o d s t i c a j a z a
t r a ž e n j e i s t i n e . Uvek i m a g r u p a čije i n t e r e s e p o d u p i r e i s t i n a ;
n j i h o v i p r e d s t a v n i c i su p i o n i r i l j u d s k e misli; ali i m a i d r u g i h
g r u p a čije i n t e r e s e p o d u p i r e p r i k r i v a n j e i s t i n e . S a m o u o v o m
d r u g o m s l u č a j u i n t e r e s j e š t e t a n z a i s t i n u . S t o g a nije p r o b l e m
u t o m e š t o je neki i n t e r e s u p i t a n j u , v e ć kakav je i n t e r e s u pi­
t a n j u . Mogao b i h r e ć i d a j e izvesna č e ž n j a z a i s t i n o m , u k o l i k o
se javlja u s v a k o g l j u d s k o g bića, p o s l e d i c a izvesne p o t r e b e za
njom.
T o p r e svega važi z a s n a l a ž e n j e j e d n e o s o b e u s p o l j a š n j e m
svetu, a o s o b i t o za s n a l a ž e n j e d e t e t a . K a o d e t e , svako l j u d s k o
biće prolazi kroz stanje nemoćnosti, a istina je jedno od naj­
j a č i h o r u ž j a o n i h k o j i n e p o s e d u j u m o ć . Ali i s t i n a služi inte­
r e s i m a p o j e d i n c a ne s a m o u vezi sa njegovim s n a l a ž e n j e m u spo­
l j a š n j e m svetu; njegova v l a s t i t a s n a g a u velikoj m e r i zavisi od
njegova s a z n a n j a i s t i n e o sebi. č o v e k o v e o b m a n e o sebi m o g u
173
poistati š t a k e k o r i s n e o n i m a k o j i n i s u k a d r i d a k o r a č a j u s a m i ;
ali o n e u v e ć a v a j u n j i h o v u slabost; n a j v e ć a s n a g a p o j e d i n c a zasni­
va se na najvećoj i n t e g r a c i j i njegove ličnosti, a to z n a č i i na nje­
govu n a j v e ć e m s a m o s h v a t a n j u . »Poznaj s a m o g sebe« j e d n a j e o d
o s n o v n i h z a p o v e s t i čiji je cilj l j u d s k a s n a g a i s r e ć a .
P o r e d p o m e n u t i h činilaca, p o s t o j e i č i n i o c i k o j i a k t i v n o teže
d a o m e t u sve š t o j e u p r o s e č n e o d r a s l e o s o b e o s t a l o o d sposob­
n o s t i o r i g i n a l n o g mišljenja. S o b z i r o m n a sva o s n o v n a p i t a n j a
p o j e d i n a č n o g i d r u š t v e n o g života, s o b z i r o m na p s i h o l o š k e , eko­
n o m s k e , p o l i t i č k e i m o r a l n e p r o b l e m e , veliki d e o n a š e k u l t u r e
i m a s a m o j e d n u funkciju — d a zamagli s p o r n a p i t a n j a . J e d n a
v r s t a d i m n e zavese j e i t v r d n j a d a s u p r o b l e m i suviše z a m r š e n i
d a b i i h p r o s e č n i p o j e d i n a c s h v a t i o . S u p r o t n o t o m e , izgleda b a š
da su m n o g a osnovna sporna pitanja pojedinačnog i društvenog
života v e o m a p r o s t a — t o l i k o , u s t v a r i , p r o s t a da t r e b a očeki­
v a t i d a i h s v a k r a z u m e . D o p u s t i t i d a izgledaju t a k o b e s k r a j n o
z a m r š e n a da ih s a m o »stručnjak« m o ž e r a z u m e t i , a i on s a m o u
o g r a n i č e n o j o b l a s t i , z n a č i s t v a r n o , a često, i n a m e r n o , t e ž i t i o m e ­
t a n j u č o v e k o v a o s l a n j a n j a n a v l a s t i t u s p o s o b n o s t z a mišljenje o
o n i m p r o b l e m i m a koji s u o d i s t a važni. P o j e d i n a c o s e ć a d a j e bes­
pomoćno uhvaćen u zbrkanom mnoštvu podataka i s patetičnim
strpljenjem čeka dok stručnjaci ne otkriju šta da radi i kuda
d a ide.
R e z u l t a t takvog u t i c a j a j e d v o s t r u k : l j u d i p o s t a j u s k e p t i č n i
i c i n i č n i p r e m a s v e m u š t o se govori ili š t a m p a , a p r i t o m deti-
n j a s t o v e r u j u u sve š t o im se a u t o r i t a t i v n o kaže. To z d r u ž i v a n j e
cinizma i naivnosti veoma je tipično za m o d e r n o g čoveka. B i t n a
posledica tog združivanja je ometanje pojedinca da samostalno
misli i o d l u č u j e .
Drugi način paralisanja sposobnosti za kritičko mišljenje je
r a z a r a n j e s v a k e s t r u k t u r a l i z o v a n e p r e d s t a v e o svetu. Činjenice
g u b e p o s e b n o svojstvo k o j e m o g u d a i m a j u k a o delovi s t r u k ­
t u r a l i z o v a n e celine, a z a d r ž a v a j u j e d i n o a p s t r a k t n o , k v a n t i t a ­
tivno z n a č e n j e . S v a k a č i n j e n i c a je s a m o još jedna činjenica, a
važno j e s a m o d a l i z n a m o više ili m a n j e činjenica. Z b o g t o g a
r a d i o , filmovi i n o v i n e d e l u j u r a z o r n o . R e k l a m a za sapuin ili
v i n o b e s r a m n o p r a t i ili p r e k i d a vest o b o m b a r d o v a n j u n e k o g
g r a d a i o s m r t i više s t o t i n a ljudi. O n a j i s t i s p i k e r , i s t i m su­
gestivnim, u m i l n i m i a u t o r i t a t i v n i m g l a s o m k o j i m s e p o s l u ž i o d a
b i n a n a s ostavio u t i s a k o ozbiljnosti p o l i t i č k e situacije, s a d a
u s a đ u j e p u b l i c i u glavu d o b r e o s o b i n e p o s e b n e v r s t e s a p u n a čiji
174
p r o i z v o đ a č p l a ć a za emisiju vesti. U filmskim n o v o s t i m a se do­
p u š t a d a iza slika t o r p e d o v a n i h b r o d o v a s l e d e slike s a m o d n e
revije. N o v i n e n a m s a o p š t a v a j u o v e š t a l e m i s l i k a k v o g d e b i t a n t a
ili njegove n a v i k e p r i d o r u č k o v a n j u n a i s t o m p r o s t o r u i s a i s t o m
o z b i l j n o š ć u koje u p o t r e b l j a v a j u za izveštaje o d o g a đ a j i m a nau­
č n o g ili u m e t n i č k o g značaja. Z b o g svega ovoga p r e k i d a se istin­
s k a veza i z m e đ u n a s i o n o g a š t o s l u š a m o . P r e s t a j e n a š e uzbu­
đ e n j e , s p u t a v a j u se n a š e e m o c i j e i n a š k r i t i č k i sud, i n a š s t a v
p r e m a o n o m e š t o se u svetu zbiva dobija, najzad, svojstvo do­
s a d e i r a v n o d u š n o s t i . U i m e »slobode« život sasvim g u b i struk­
t u r u ; o n j e s a č i n j e n i z m n o g i h m a l i h k o m a d a m e đ u s o b n o odvo­
j e n i h , koji k a o c e l i n a n e m a j u n i k a k a v s m i s a o . S a t i m k o m a d i ­
ć i m a p o j e d i n a c o s t a j e s a m , k a o d e t e s a k o c k a m a ; m e đ u t i m , raz­
lika je u t o m e što dete zna š t a je kuća, te o t u d može da pozna
delove k u ć e u m a l i m k o m a d i m a k o j i m a s e igra, d o k o d r a s l a
o s o b a ne u v i đ a z n a č e n j e »celine« čiji j o j delovi d o s p e v a j u u
r u k e . O n a j e p o m e t e n a i u p l a š e n a , p a i dalje s a m o z u r i u t e
beznačajne komadiće.
O n o š t o je bilo r e č e n o o n e d o s t a t k u »originalnosti« o s e ć a n j a i
m i š l j e n j a važi i za č i n htenja. Ovo se n a r o č i t o t e š k o u o č a v a ;
izgleda da m o d e r n i čovek i m a p r e v i š e želja, a k o o ž e l j a m a u o p ­
š t e m o ž e m o govoriti, a izgleda da se njegov j e d i n i p r o b l e m sa­
s t o j i u t o m e š t o o n , i a k o z n a š t a želi, ne m o ž e to i da d o b i j e .
M i svu svoju s n a g u t r o š i m o d a b i s m o d o b i l i o n o š t o želimo, a
v e ć i n a ljudi n i k a d n e dovodi u p i t a n j e p r e m i s u t e a k t i v n o s t i :
p o z n a v a n j e svojih p r a v i h želja. O n i n e z a s t a j u d a r a z m i s l e d a
l i m e t e k o j i m a s t r e m e p r e d s t a v l j a j u n e š t o što o n i s a m i žele.
U školi žele da i m a j u d o b r e o c e n e , a k a d o d r a s t u , da p o s t i g n u
sve više u s p e h a , da z a r a đ u j u više n o v a c a , da uživaju veći ugled,
d a k u p e bolja kola, d a s e p r o v o d e i t a k o dalje. P a i p a k , k a d
u s r e d sve t e p o m a m n e a k t i v n o s t i o d i s t a z a s t a n u d a r a z m i s l e ,
n a p a m e t i m m o g u p a s t i ova p i t a n j a : »Ako j a s t v a r n o d o b i j e m
taj n o v i p o s a o , a k o d o đ e m d o t i h b o l j i h kola, a k o b u d e m u
stanju da o d e m na taj p u t — šta o n d a ? Kakva je vajda od
svega t o g a ? D a l i j a sve t o z a i s t a ž e l i m ? N e j u r i m U j a z a ne­
čim što očekujem da me usreći, a što mi izmiče čim ga se
d o m o g n e m ? « K a d a j e d n o m i s k r s n u , t a p i t a n j a z a s t r a š u j u čoveka,
j e r o s p o r a v a j u s a m u o s n o v u č i t a v e njegove a k t i v n o s t i , njegovo
p o z n a v a n j e o n o g a š t o želi. L j u d i b i , stoga, d a s e š t o p r e ota­
r a s e t i h m i s l i k o j e i h u z n e m i r a v a j u . O n i o s e ć a j u d a s u i h t a pi­
t a n j a m u č i l a z a t o š t o su bili u m o r n i ili p o t i š t e n i — te i dalje
i d u z a o n i m što s m a t r a j u v l a s t i t i m ciljem.
175
 Pa ipak, sve je ovo z n a k n e j a s n o g s h v a t a n j a i s t i n e — i s t i n e
da m o d e r n i čovek živi u o b m a n i da z n a š t a želi, d o k u s t v a r i
želi o n o š t o s e o d njega očekuje d a želi. D a b i s m o t o uvažili,
p o t r e b n o j e d a s h v a t i m o d a p o z n a v a n j e s t v a r n i h želja nije, k a o
š t o v e ć i n a ljudi misli, r e l a t i v n o lako, već d a j e t o j e d a n o d n a j ­
težih p r o b l e m a k o j e l j u d s k o b i ć e m o r a d a r e š i . T a j z a d a t a k
n a s t o j i m o d a i z b e g n e m o p o s v a k u c e n u , p r i h v a t a j u ć i t u đ e ci­
ljeve k a o svoje. M o d e r a n čovek j e s p r e m a n d a s e izloži v e l i k i m
opasnostima kad pokušava da postigne m e t e koje se smatraju
»njegovim«: ali on se v e o m a p l a š i r i z i k a i o d g o v o r n o s t i k o j e bi
m o r a o d a p r e u z m e k a d a b i s a m sebi o d r e đ i v a o ciljeve, č e s t o
s e velika a k t i v n o s t p o g r e š n o u z i m a k a o d o k a z čovekove s a m o ­
s t a l n e r a d n j e , i a k o z n a m o d a o n a č e s t o m o ž e d a n e b u d e spon­
t a n i j a o d p o n a š a n j a k a k v o g g l u m c a ili h i p n o t i s a n e o s o b e . K a d a
s e izvrši p o d e l a u l o g a z a j e d a n k o m a d , s v a k i g l u m a c m o ž e d a
s e uživi u u l o g u k o j a m u j e dodeljena, p a č a k i d a s a m n a s t a v i
svoj t e k s t i izvesne p o j e d i n o s t i r a d n j e . I p a k , o n s a m o i g r a u l o g u
koja mu je data.
Z a p r o b l e m a u t o r i t e t a i s l o b o d e t e s n o j e v e z a n a j e d n a poseb­
na teškoća; naime, mi teško možemo da ocenimo do koje m e r e
su n a š e želje, m i s l i i o s e ć a n j a s t v a r n o n a š i , a u kojoj su n a m
m e r i spolja n a m e t n u t i . U t o k u m o d e r n e i s t o r i j e a u t o r i t e t c r k v e
j e z a m e n j e n a u t o r i t e t o m države, a u t o r i t e t d r ž a v e a u t o r i t e t o m zdra­
vog r a z u m a i j a v n o g m n e n j a k a o o r u đ i m a p r i l a g o đ a v a n j a . N e
u v i đ a m o d a s m o p o s t a l i p l e n nove v r s t e a u t o r i t e t a z a t o š t o s m o
s e o s l o b o d i l i njegovih starijih, j a v n i h oblika. P o s t a l i s m o a u t o ­
m a t i , a živimo u o b m a n i da s m o p o j e d i n c i k o j i p o s e d u j u vla­
s t i t u volju. T a o b m a n a p o m a ž e p o j e d i n c u d a o s t a n e n e s v e s t a n
svoje n e s i g u r n o s t i , ali t o j e j e d i n a p o m o ć k o j u m u t a k v a ob­
m a n a m o ž e p r u ž i t i . U osnovi, o s l a b l j e n o j e p o j e d i n č e v o lično
j a , t a k o da se on o s e ć a n e m o ć a n i k r a j n j e n e s i g u r a n . On živi u
s v e t u sa k o j i m više nije i s t i n s k i u vezi i u k o m e se sve i n s t r u -
1
m e n t a l i z o v a l o , gde j e o n p o s t a o deo m a š i n e k o j u j e izgradio
v l a s t i t i m r u k a m a . O n misli, o s e ć a i h o ć e o n o š t o v e r u j e d a t r e b a
da misli, o s e ć a i h o ć e ; u s a m o m t o m p r o c e s u on g u b i svoje lično
ja, n a k o m e s e m o r a g r a d i t i s v a k a i s t i n s k a b e z b e d n o s t slobod­
nog pojedinca.
; G u b i t a k ličnog j a u v e ć a o j e n u ž n o s t p r i l a g o đ a v a n j a , j e r j e
njegova p o s l e d i c a d u b o k a s u m n j a u i d e n t i t e t . Ako j a n i s a m n i š t a
drugo do ono što verujem da treba da b u d e m — ko sam onda
»ja«? Videli s m o k a k o je p o j e d i n a c — u t o k u p r o p a d a n j a sred-
176
njovekovnog p o r e t k a , u k o m e je z a u z i m a o n e o s p o r a v a n o i utvr­
đ e n o m e s t o — p o č e o da s u m n j a u svoje lično j a . I d e n t i t e t po­
j e d i n c a j e d a n j e o d glavnih p r o b l e m a m o d e r n e filozofije o d De-
k a r t a n a o v a m o . D a n a s u z i m a m o z a gotovo d a m i j e s m o m i . P a
i p a k , n a š a s u m n j a u n a s s a m e j o š p o s t o j i ili je, č a k , p o r a s l a .
P i r a n d e l o j e u s v o j i m k o m a d i m a izrazio t o o s e ć a n j e m o d e r n o g
č o v e k a . O n polazi o d p i t a n j a : k o s a m j a ? K a k a v d r u g i d o k a z
p o s e d u j e m z a svoj i d e n t i t e t s e m t r a j a n j a svog t e l e s n o g j a ? O n
s v o j i m o d g o v o r o m n e p o t v r đ u j e p o j e d i n a č n o j a — k a o š t o čini
D e k a r t — već g a p o r i č e : j a n e p o s e d u j e m i d e n t i t e t , m o j e lično
ja nije ništa drugo do odraz onoga što drugi očekuju da b u d e m ;
j a s a m »onakav k a k v o g m e želite«.
D a k l e , zbog ovog g u b i t k a i d e n t i t e t a p o t r e b a z a saobražava-
n j e m j e j o š n e o d s t u p n i j a ; znači, čovek m o ž e b i t i s i g u r a n u s e b e
s a m o a k o i s p u n j a v a o č e k i v a n j a d r u g i h . Ako n e živimo p r e m a t o j
p r e d s t a v i , n e s a m o što s e izlažemo o p a s n o s t i d a n a s d r u g i o s u d e
i da se j o š više izdvojimo n e g o i o p a s n o s t i da i z g u b i m o i d e n t i t e t
svoje ličnosti, š t o z n a č i d a u g r o z i m o svoje d u š e v n o zdravlje.
Čovek p r i g u š u j e te s u m n j e u v l a s t i t i i d e n t i t e t i stiče izvesnu
b e z b e d n o s t s a o b r a ž a v a j u ć i se t u đ i m o č e k i v a n j i m a i ne razliku­
j u ć i s e o d d r u g i h ljudi. M e đ u t i m , p l a ć e n a c e n a j e visoka. Odu­
s t a j a n j e o d s p o n t a n o s t i i i n d i v i d u a l n o s t i i m a z a p o s l e d i c u spu­
t a v a n j e života. U p s i h o l o š k o m p o g l e d u a u t o m a t j e , m a d a bio­
l o š k i živ, e m o c i o n a l n o i m e n t a l n o zdrav. D o k on p r o l a z i k r o z ži­
vot, ovaj m u p o p u t p e s k a izmiče i z r u k u . N a izgled z a d o v o l j a n
i p u n o p t i m i z m a , m o d e r a n čovek j e d u b o k o n e s r e ć a n ; u s t v a r i ,
on je na ivici očajanja. On se o č a j n i č k i drži p r e d s t a v e o indivi­
d u a l n o s t i ; on želi da b u d e »drukčiji« i n a j b o l j a p r e p o r u k a k o j u
m o ž e d a d a glasi »to j e d r u k č i j e « . M i d o z n a j e m o i m e železničkog
s l u ž b e n i k a o d koga k u p u j e m o v o z n e k a r t e ; r u č n e t o r b e , k a r t e
za i g r a n j e i r a d i o - a p a r a t i k o j i se m o g u n o s i t i » p e r s o n a l i z u j u se«
s t a v l j a n j e m s o p s t v e n i k o v i h inicijala. Sve t o u k a z u j e n a glad z a
»razlikom«, p a i p a k s u t o gotovo p o s l e d n j i t r a g o v i i n d i v i d u a l n o s t i .
M o d e r n i čovek j e g l a d a n života. Ali p o š t o k a o a u t o m a t n e m o ­
ž e d a iskusi život u s m i s l u s p o n t a n e a k t i v n o s t i , o n n j u z a m e n j u j e
svakovrsnim uzbuđenjima i nadražajima: nadražajima koje mu
p r u ž a j u pijančenje, s p o r t o v i , proživljavanje u z b u đ e n j a fiktivnih
likova n a f i l m s k o m p l a t n u .
U č e m u je, o n d a , z n a č e n j e s l o b o d e z a m o d e r n o g č o v e k a ?
O n s e o s l o b o d i o spoljašnjih s p o n a koje g a s p r e č a v a j u d a
dela i misli o n a k o k a k o n a đ e z a s h o d n o . O n b i b i o s l o b o d a n d a
177
p o s t u p a p r e m a vlastitoj volji k a d a b i z n a o š t a želi, misli i o s e ć a .
Ali on' to ne zna. On se s a o b r a ž a v a a n o n i m n i m a u t o r i t e t i m a i
u s v a j a lično ja koje nije njegovo. A u k o l i k o to više čini, u t o l i k o
s e o s e ć a n e m o ć n i j i , u t o l i k o j e p r i n u đ e n i j i d a s e s a o b r a ž a v a . Upr-
k o s s p o l j a š n j e m o p t i m i z m u i inicijativi, m o d e r n i čovek je obu­
zet d u b o k i m o s e ć a n j e m n e m o ć i , zbog k o g a n e t r e m i c e , k a o d a j e
p a r a l i z o v a n , gleda n a s t u p a j u ć e k a t a s t r o f e .
Ako p o v r š n o p o s m a t r a m o , čini n a m s e d a s e l j u d i p r i l i č n o
d o b r o snalaze u e k o n o m s k o m i d r u š t v e n o m životu; ipak, opa­
s n o b i bilo p r e d v i d e t i d a s e d u b o k o i s p o d t e u t e š n e s p o l j a š n o s t i
k r i j e n e s r e ć a . Ako život, z a t o što se ne proživljava, izgubi svoje
z n a č e n j e , čovek p a d a u očajanje. L j u d i n e u m i r u m i r n o o d fi­
zičke gladi; o n i n e u m i r u m i r n o n i o d p s i h i č k e gladi. Ako gle­
d a m o s a m o e k o n o m s k e p o t r e b e »normalne« o s o b e , a k o n e uvi­
đ a m o n e s v e s n u p a t n j u p r o s e č n e a u t o m a t i z o v a n e o s o b e , n e uspe-
vamo da uvidimo ni opasnost kojom našoj kulturi preti njena
l j u d s k a o s n o v a : s p r e m n o s t d a s e p r i h v a t e s v a k a ideologija i
svaki v o đ a k o o n s a m o o b e ć a v a u z b u đ e n j e i n u d i p o l i t i č k u s t r u k ­
t u r u i s i m b o l e k o j i n a v o d n o o s m i š l j a v a j u i s r e đ u j u život poje­
dinca. To očajanje ljudskog a u t o m a t a p l o d n o je tle za političke
ciljeve fašizma.
2. SLOBODA I S P O N T A N O S T
D o s a d s m o s e u ovoj knjizi bavili j e d n i m v i d o m s l o b o d e : n e m o ć i
i n e s i g u r n o š ć u izdvojenog p o j e d i n c a u m o d e r n o m d r u š t v u , po­
j e d i n c a o s l o b o đ e n o g svih s p o n a k o j e su n e k a d i osmišljavale i
obezvređivale život. Videli s m o d a p o j e d i n a c n e m o ž e d a pod­
n e s e t u izdvojenost; k a o izdvojeno biće, o n j e p o t p u n o b e s p o m o ­
ć a n u p o r e đ e n j u sa s p o l j a š n j i m s v e t o m , te ga se, stoga, v e o m a
plaši; zbog te izdvojenosti, s v e t se za n j e g a r a z j e d i n i o , a on s a m
izgubio j e sve š t o b i m u o m o g u ć i l o d a s e u s v e t u s n a đ e . O n je,
stoga, o b u z e t s u m n j a m a u sebe, u z n a č e n j e života i, k o n a č n o , u
s v a k o n a č e l o p r e m a k o m e b i m o g a o u svojim p o s t u p c i m a d a s e
r a v n a . 2 i v o t p a r a l i š u i b e s p o m o ć n o s t i s u m n j a , a da bi živeo,
čovek p o k u š a v a d a p o b e g n e o d slobode, o d n e g a t i v n e s l o b o d e .
O n j e n a g n a n u n o v o r o p s t v o . T o r o p s t v o s e r a z l i k u j e o d robo­
v a n j a p r i m a r n i m s p o n a m a , o d k o j i h s e o n nije s a s v i m odvojio,
m a d a s u n j i m e u p r a v l j a l i a u t o r i t e t i ili d r u š t v e n a g r u p a . T o bek-
stvo m u n e v r a ć a izgubljenu b e z b e d n o s t već m u j e d i n o p o m a ž e
d a z a b o r a v i svoje lično j a k a o p o s e b a n e n t i t e t . O n n a l a z i n o v u
178
i k r h k u b e z b e d n o s t p o c e n u ž r t v o v a n j a i n t e g r i t e t a svog poje­
d i n a č n o g j a . O n o d l u č u j e d a izgubi svoje lično j a j e r n e m o ž e
da p o d n e s e u s a m l j e n o s t . T a k o s l o b o d a — k a o s l o b o d a od — vodi
u novo ropstvo.
M o ž e l i se, n a o s n o v u n a š e analize, izvući z a k l j u č a k d a neiz-
b e ž a n k r u g vodi od s l o b o d e u n o v u z a v i s n o s t ? Da li s l o b o d a od
svih p r i m a r n i h veza čini p o j e d i n c a t a k o u s a m l j e n i m i izdvoje­
n i m d a o n m o r a n e i z b e ž n o d a b e ž i u n o v o r o p s t v o : J e s u l i ne­
zavisnost i s l o b o d a j e d n a k e izdvojenosti i s t r a h u ? Ili, p a k , p o s t o j i
p o z i t i v n a sloboda, u kojoj p o j e d i n a c živi k a o nezavisno lično ja
a i p a k nije izdvojen, v e ć s j e d i n j e n s a s v e t o m , s a d r u g i m l j u d i m a
i sa p r i r o d o m ?
V e r u j e m o d a s e n a ovo m o ž e p o t v r d n o odgovoriti, d a s e proce­
s o m p o r a s t a s l o b o d e n e o b r a z u j e z a č a r a n i k r u g i d a čovek m o ž e
b i t i s l o b o d a n a da i p a k ne b u d e u s a m l j e n , k r i t i č a n a i p a k ne­
ispunjen' s u m n j a m a , n e z a v i s a n a i p a k i n t e g r a l n i d e o čovečan­
stva. T u s l o b o d u č o v e k m o ž e p o s t i ć i o s t v a r e n j e m svog ličnog
j a , t i m e š t o ć e o n b i t i o n . š t a z n a č i o s t v a r i t i lično j a ? Ideali­
s t i č k i filozofi verovali s u d a s e s a m o o s t v a r i v a n j e m o ž e p o s t i ć i
j e d i n o i n t e l e k t u a l n i m u v i d o m . Oni s u n e i z o s t a v n o tražili d a s e
l j u d s k a l i č n o s t r a s c e p i , t a k o d a čovekov r a z u m m o ž e d a suzbija
i n a d z i r e njegovu p r i r o d u . Posledica t o g r a s c e p a , m e đ u t i m , b i l a
j e o s i r o m a š e n j e n e s a m o čovekovog e m o c i o n a l n o g života n e g o i
njegovih i n t e l e k t u a l n i h s p o s o b n o s t i . Postavši č u v a r o d r e đ e n d a
p a z i n a svog z a t v o r e n i k a , p r i r o d u , r a z u m j e i s a m p o s t a o zatvo­
r e n i k ; i t a k o su o s a k a ć e n e o b e s t r a n e l j u d s k e ličnosti, i r a z u m
i e m o c i j a . V e r u j e m o da se o s t v a r i v a n j e ličnog ja ne p o s t i ž e s a m o
č i n o m r a z m i š l j a n j a v e ć i o s t v a r i v a n j e m čovekove c e l o k u p n e lič­
n o s t i , a k t i v n i m i z r a ž a v a n j e m svojih e m o c i o n a l n i h i i n t e l e k t u a l n i h
m o g u ć n o s t i . Te m o g u ć n o s t i n a l a z e se u svakoga; o n e se o s t v a r u j u
s a m o u o n o j m e r i u k o j o j se izražavaju. D r u g i m r e c i m a , pozi­
tivna sloboda sastoji se u spontanoj aktivnosti celokupne, inte-
grisane ličnosti.
O v d e s e p r i b l i ž a v a m o j e d n o m o d n a j t e ž i h p r o b l e m a psiholo­
gije, p r o b l e m u s p o n t a n o s t i . P o k u š a j d a s e ovaj p r o b l e m v a l j a n o
p r e t r e s e iziskivao b i j o š j e d n u knjigu. M e đ u t i m , n a o s n o v u o n o g
što s m o dosada rekli mogućno je, poređenjem po suprotnosti,
d o s p e t i d o r a z u m e v a n j a b i t n o g svojstva s p o n t a n e a k t i v n o s t i . Spon­
t a n a a k t i v n o s t nije p r i n u d n a a k t i v n o s t , n a k o j u p o j e d i n c a na­
g o n e njegova i z d v o j e n o s t i n e m o ć ; t o nije a k t i v n o s t a u t o m a t a ,
k o j a p r e d s t a v l j a n e k r i t i č k o u s v a j a n j e o b r a z a c a s u g e r i s a n i h spo-
179
lja. S p o n t a n a a k t i v n o s t je s l o b o d n a a k t i v n o s t ličnog ja i, u psi­
hološkom pogledu, podrazumeva ono što latinski k o r e n te reči,
sporite, doslovce z n a č i : p o s l o b o d n o j volji. P o d a k t i v n o š ć u n e
r a z u m e m »svako delanje« već o n o svojstvo s t v a r a l a č k e a k t i v n o s t i
k o j e m o ž e da deluje u n e č i j i m e m o c i o n a l n i m , i n t e l e k t u a l n i m i
č u l n i m doživljajima, k a o i u nečijoj volji. J e d n a p r e m i s a o v e
s p o n t a n o s t i j e p r i h v a t a n j e c e l o k u p n e ličnosti i o d s t r a n j i v a n j e
r a s c e p a i z m e đ u »razuma« i »prirode« j e r s p o n t a n a d e l a t n o s t j e
m o g u ć n a s a m o a k o čovek n e p o t i s k u j e b i t n e delove svoga ličnog
ja, s a m o a k o sebe s h v a t a i s a m o a k o s u r a z l i č i t e sfere života
suštinski integrisane.
M a d a s e s p o n t a n o s t r e l a t i v n o r e t k o javlja u n a š o j k u l t u r i , m i
j e n i s m o p o t p u n o lišeni. Želeo b i h d a p o d s e t i m č i t a o c a , k a k o b i h
m u p o m o g a o d a o v o r a z u m e , n a n e k e slučajeve u k o j i m a n a ma­
hove opažamo spontanost.
P r e svega, z n a m o za p o j e d i n c e koji su — ili koji su bili —
s p o n t a n i , čije su mišljenje, o s e ć a n j e i d e l a n j e bili izraz n j i h o v o g
ličnog ja, a n e kakvog a u t o m a t a . T i p o j e d i n c i s u n a m v e ć i n o m
poznati k a o umetnici. U stvari, u m e t n i k se može definisati k a o
p o j e d i n a c k a d a r d a s e s p o n t a n o izrazi. K a d a b i t o b i l a definicija
u m e t n i k a — B a l z a k ga je u p r a v o t a k o definisao — o n d a se i
n e k i filozofi i n a u č n i c i m o r a j u n a z v a t i u m e t n i c i m a , d o k s e d r u g i
isto t o l i k o r a z l i k u j u o d n j i h k o l i k o s e s t a r o m o d n i fotograf raz­
likuje o d slikara-stvaraoca. N e k i d r u g i p o j e d i n c i p o s e d u j u i s t u
s p o n t a n o s t , m a d a n i s u s p o s o b n i — ili su, m o ž d a , s a m o n e o b u ­
č e n i — da se izražavaju u o b j e k t i v n o m m e d i j u m u , k a o š t o č i n i
u m e t n i k . I p a k , položaj u m e t n i k a nije n e p r i k o s n o v e n , j e r se, u
stvari, i n d i v i d u a l n o s t i s p o n t a n o s t p o š t u j u j e d i n o u o n i h u m e t ­
n i k a koji i m a j u u s p e h a ; a k o u m e t n i k n e u s p e v a d a p r o d a svoju
u m e t n o s t , o n z a svoje s a v r e m e n i k e o s t a j e n e n o r m a l a n , »neuroti­
čan«. Položaj u m e t n i k a je, u t o m pogledu, sličan položaju k o j i je
r e v o l u c i o n a r z a u z i m a o u t o k u istorije. R e v o l u c i o n a r k o j i u s p e
je državnik, a o n a j koji ne u s p e je zločinac.
U d e c e n a l a z i m o j o š j e d a n p r i m e r z a s p o n t a n o s t . O n a pose­
d u j u s p o s o b n o s t da o s e ć a j u i misle o n o š t o je z a i s t a njihovo;
ta s p o n t a n o s t ispoljava se u o n o m e š t o g o v o r e i m i s l e , u ose-
ć a n j i m a k o j a s e izražavaju n a n j i h o v i m l i c i m a . Ako s e zapi­
t a m o š t a d o p r i n o s i t o m e d a v e ć i n u ljudi p r i v l a č e d e c a , o d g o v o r ,
v e r u j e m , m o r a glasiti d a i h deca, s e m i z s e n t i m e n t a l n i h i kon­
v e n c i o n a l n i h razloga, privlače u p r a v o t i m s v o j s t v o m s p o n t a n o s t i .
O n o ostavlja d u b o k u t i s a k n a svakog k o i s a m nije s a s v i m m r t a v
180
da to svojstvo ne bi m o g a o da opazi. U stvari, n i š t a nije privlač-
nije ni ubedljivije od s p o n t a n o s t i , b i l o da se n a đ e u d e t e t a , u m e t ­
n i k a ili u o n i h p o j e d i n a c a koji se ne m o g u o v a k o g r u p i s a t i p r e ­
m a d o b u s t a r o s t i ili z a n i m a n j u .
M i v e ć i n o m m o ž e m o d a z a p a z i m o b a r t r e n u t k e vlastite spon­
t a n o s t i , koji su u isti m a h i t r e n u c i i s t i n s k e sreće. Bilo da je to
n o v o i s p o n t a n o o p a ž a n j e n e k o g pejzaža ili o t k r i v a n j e n e k e istine
d o k o j e s m o došli v l a s t i t i m m i š l j e n j e m , ili n e k o č u l n o zado­
voljstvo koje nije u k a l u p l j e n o , ili n a v i r a n j e ljubavi p r e m a dru­
goj o s o b i — u t i m t r e n u c i m a svi z n a m o š t a je s p o n t a n i č i n i
m o ž e m o d o n e k l e d a z a m i s l i m o k a k o b i izgledao l j u d s k i život k a d
se ti doživljaji ne bi t a k o r e t k o javljali i t o l i k o zapostavljali.
Z a š t o s p o n t a n a a k t i v n o s t r e š a v a p r o b l e m slobode? Rekli s m o
d a n e g a t i v n a s l o b o d a p o sebi p r a v i o d p o j e d i n c a izdvojeno biće,
čiji je o d n o s p r e m a s v e t u d a l e k i nepoverljiv, a čije je l i č n o ja
slabo i n e p r e s t a n o u g r o ž e n o . S p o n t a n a a k t i v n o s t j e j e d a n n a č i n
n a koji čovek m o ž e d a savlada s t r a h o d u s a m l j e n o s t i n e žrtvu­
j u ć i p r i t o m i n t e g r i t e t svog ličnog j a ; j e r se u s p o n t a n o m ostva­
r i v a n j u svog l i č n o g ja č o v e k n a n o v o s j e d i n j u j e sa s v e t o m —
sa č o v e k o m , p r i r o d o m i sa s a m i m s o b o m . Ljubav je glavna sa­
s t a v n i c a t a k v e s p o n t a n o s t i ; n e l j u b a v k a o iščezavanje ličnog j a
u d r u g o j osobi, n i t i ljubav k a o p o s e d o v a n j e d r u g e o s o b e , već
ljubav k a o s p o n t a n o p o t v r đ i v a n j e d r u g i h , k a o sjedinjavanje po­
j e d i n c a s a d r u g i m a n a o s n o v u o č u v a n j a p o j e d i n a č n o g j a . Dina­
m i č n o svojstvo ljubavi leži u p r a v o u ovoj p o l a r n o s t i : l j u b a v
p o t i č e iz p o t r e b e da se savlada p o d v o j e n o s t i d o v o d i do jedin­
stva — pa i p a k se i n d i v i d u a l n o s t ne o t k l a n j a . D r u g a s a s t a v n i c a
j e r a d ; n e r a d k a o p r i n u d n a a k t i v n o s t r a d i izbegavanja usam­
ljenosti, niti r a d k a o o d n o s p r e m a p r i r o d i , koji j e d e l i m i č n o go­
spodarenje njome a delimično obožavanje proizvoda ljudskih
r u k u i r o b o v a n j e n j i m a , već r a d k a o s t v a r a n j e , p r i k o m e s e
č o v e k sjedinjuje s p r i r o d o m u s t v a r a l a č k o m č i n u . š t o važi za
ljubav i za r a d , važi i za s v a k u s p o n t a n u r a d n j u , bila o n a ostva­
r i v a n j e č u l n o g zadovoljstva ili s u d e l o v a n j e u p o l i t i č k o m životu
z a j e d n i c e . O n a p o t v r đ u j e i n d i v i d u a l n o s t ličnog j a , a u i s t o v r e m e
ga sjedinjuje s č o v e k o m i p r i r o d o m . O s n o v n a d i h o t o m i j a svoj­
s t v e n a slobodi — r o đ e n j e i n d i v i d u a l n o s t i i p a t n j a zbog usamlje­
n o s t i — r a z r e š a v a se, n a v i š e m s t u p n j u , č o v e k o v o m s p o n t a n o m
radnjom.
P r i svakoj s p o n t a n o j a k t i v n o s t i p o j e d i n a c p r i h v a t a svet. N e
s a m o š t o njegovo p o j e d i n a č n o j a o s t a j e n e t a k n u t o ; o n o p o s t a j e
181
j a č e i čvršće. Jer lično ja je onoliko snažno koliko je aktivno.
N e stiče s e i s t i n s k a s n a g a p o s e d o v a n j e m k a o t a k v i m , b i l o t o
p o s e d o v a n j e m a t e r i j a l n i h d o b a r a ili m e n t a l n i h svojstava k a o š t o
s u emocije ili misli. S n a g a se, t a k o đ e , n e s t i č e k o r i š ć e n j e m
p r e d m e t a i manipulisanjem njima; ono što koristimo ne p r i p a d a
n a m a prosto zato što ga koristimo. N a m a pripada samo ono za
š t a n a s i s t i n s k i vezuje n a š a s t v a r a l a č k a a k t i v n o s t , b i l o t o o s o b a
ili p r e d m e t . S a m o o n a svojstva k o j a p r o i s h o d e i z n a š e s p o n t a n e
a k t i v n o s t i d a j u s n a g u l i č n o m j a i t a k o u o b l i č u j u o s n o v u njegova
i n t e g r i t e t a . N e s p o s o b n o s t z a s p o n t a n o delanje, z a izražavanje ono­
ga š t o o d i s t a o s e ć a m o i m i s l i m o i n u ž n o s t — k o j a iz te n e s p o s o b ­
n o s t i proizlazi — da sebi i d r u g i m a p r i k a ž e m o p s e u d o l i č n o ja,
j e s u k o r e n i o s e ć a n j a i n f e r i o r n o s t i i s l a b o s t i . Bili m i t o g a s v e s n i
ili n e , ničega s e n e s t i d i m o više n e g o činjenice š t o m i n i s m o m i ,
i ništa nas ne pravi ponosnijima i srećnijima no kad mislimo,
osećamo i kazujemo ono što je naše.
T o u s u š t i n i z n a č i d a j e v a ž n a a k t i v n o s t k a o t a k v a , d a j e va­
žan proces, a ne rezultat. U našoj kulturi naglasak je u p r a v o
n a o b r n u t o m . M i p r o i z v o d i m o n e r a d i k o n k r e t n o g zadovoljenja
već u a p s t r a k t n u s v r h u p r o d a j e r o b e ; o s e ć a m o d a k u p o v a n j e m
m o ž e m o doći do svega m a t e r i j a l n o g a i n e m a t e r i j a l n o g a i t a k o
p r i s v a j a m o s t v a r i b e z ikakvog ličnog s t v a r a l a č k o g n a p o r a . I s t o
t a k o , s m a t r a m o n a š a lična svojstva i r e z u l t a t n a š i h n a p o r a ro­
b o m k o j a s e m o ž e p r o d a t i z a novac, u g l e d i m o ć . T a k o n a g l a s a k
p r e l a z i s a zadovoljenja s t v a r a l a č k e a k t i v n o s t i n a v r e d n o s t goto­
vog p r o i z v o d a . T i m e čovek p r o p u š t a j e d i n o zadovoljenje k o j e
mu m o ž e p r u ž i t i s t v a r n u s r e ć u — doživljaj a k t i v n o s t i u d a t o m
t r e n u t k u — pa juri za u t v a r o m koja ga razočarava čim poveruje
d a j u j e u h v a t i o — z a varljivom s r e ć o m k o j a s e naziva u s p e h o m .
Ako p o j e d i n a c s p o n t a n o m a k t i v n o š ć u o s t v a r i svoje l i č n o ja,
t e t a k o d o đ e u vezu s a s v e t o m , o n više nije izdvojeni a t o m ;
o n i svet p o s t a j u deo j e d n e s t r u k t u r a l i z o v a n e celine; o n i m a
svoje z a k o n i t o m e s t o , a t i m e n e s t a j e njegova s u m n j a u s e b e i
u z n a č e n j e života. Ta s u m n j a je p o t e k l a iz njegove p o d v o j e n o s t i
i iz o m e t a n j a života; s u m n j e n e s t a j e k a d on b u d e u s t a n j u da
živi s p o n t a n o , a n e p r i n u d n o n i a u t o m a t s k i . O n j e s v e s t a n sebe
k a o p o j e d i n c a koji je a k t i v a n i koji s t v a r a , te s h v a t a da život
ima samo jedno značenje: sam čin življenja.
Ako p o j e d i n a c s a v l a d a tu o s n o v n u s u m n j u u sebe i svoje me­
s t o u životu, a k o sa s v e t o m o s t v a r i veze p r i h v a t a j u ć i ga č i n o m
s p o n t a n o g življenja, on k a o p o j e d i n a c stiče s n a g u i stiče bez-
182
b e d n o s t . T a b e z b e d n o s t , m e đ u t i m , isto s e o n a k o r a z l i k u j e o d
b e z b e d n o s t i k o j a o d l i k u j e p r e i n d i v i d u a l i s t i č k o s t a n j e k a o što s e
t a n o v a p o v e z a n o s t s a s v e t o m razlikuje o d p o v e z a n o s t i p r i m a r ­
n i m v e z a m a . N o v a b e z b e d n o s t n e p r e d s t a v l j a z a š t i t u k o j u poje­
d i n c u p r u ž a n e k a viša m o ć izvan njega; n i t i j e t o b e z b e d n o s t i z
k o j e j e o t k l o n j e n o t r a g i č n o svojstvo života. N o v a b e z b e d n o s t
j e d i n a m i č n a ; o n a n e p o č i v a n a z a š t i t i već n a čovekovoj sponta­
noj aktivnosti. To je bezbednost koja se stiče svakog t r e n u t k a
čovekovom s p o n t a n o m aktivnošću. To je bezbednost koju može
d a p r u ž i j e d i n o sloboda, b e z b e d n o s t kojoj n i s u p o t r e b n e o b m a n e ,
z a t o š t o j e o t k l o n i l a o n e u s l o v e k o j i n u ž n o iziskuju o b m a n e .
Pozitivna s l o b o d a k a o o s t v a r e n j e ličnog j a p o d r a z u m e v a p u n o
p o t v r đ i v a n j e j e d i n s t v e n o s t i p o j e d i n c a . Ljudi s e r a đ a j u j e d n a k i ,
ali s e r a đ a j u i različiti. O s n o v a t e r a z l i k e j e n a s l e đ e n a s p r e m ­
n o s t , fiziološka i m e n t a l n a , sa k o j o m z a p o č i n j u život, a uz to
dolazi p o s e b a n sticaj p r i l i k a i i s k u s t a v a sa k o j i m a se s u s r e ć u . O
istovetnosti te pojedinačne osnove j e d n e ličnosti i pojedinačne
o s n o v e m a k o j e d r u g e l i č n o s t i m o ž e s e i s t o t a k o m a l o govoriti
k a o š t o se u o p š t e m o ž e govoriti o fizičkoj i s t o v e t n o s t i dva orga­
n i z m a . I s t i n s k i r a z v i t a k ličnog j a u v e k j e r a z v i t a k k o j i s e t e m e l j i
n a toj p o s e b n o j o s n o v i ; t o j e o r g a n s k i razvitak, o b e l o d a n j i v a n j e
j e d r a svojstvenog toj osobi i s a m o n j o j . Razvoj a u t o m a t a , su­
p r o t n o t o m e , nije o r g a n s k i . R a z v i t a k o s n o v e ličnog j a j e sprečen'
i t o m l i č n o m ja d o d a j e se p s e u d o l i č n o ja, š t o u s u š t i n i znači,
k a o š t o s m o videli, p r i s a j e d i n j a v a n j e t u đ i h o b r a z a c a m i š l j e n j a
i osećanja. Organski razvitak m o g u ć je s a m o pod uslovom kraj­
njeg p o š t o v a n j a o s o b e n o s t i ličnog j a d r u g i h o s o b a , k a o i n a š e g
v l a s t i t o g ličnog j a . To p o š t o v a n j e j e d i n s t v e n o s t i ličnog ja i ne-
govanje t e j e d i n s t v e n o s t i j e s u n a j d r a g o c e n i j a d o s t i g n u ć a ljud­
s k e k u l t u r e , a b a š su ta d o s t i g n u ć a d a n a s u o p a s n o s t i .
J e d i n s t v e n o s t ličnog j a n i n a koji n a č i n n e p r o t i v r e č i n a č e l u
j e d n a k o s t i . T v r d n j a d a s u ljudi r o đ e n i j e d n a k i p o d r a z u m e v a
d a s u i m s v i m a z a j e d n i č k a ista b i t n a l j u d s k a svojstva, d a i m
j e z a j e d n i č k a o s n o v n a s u d b i n a l j u d s k i h bića, d a svi p o s e d u j u
isto n e o t u đ i v o p r a v o n a s l o b o d u i s r e ć u . T a teza, s e m toga, z n a č i
d a j e njihov m e đ u s o b n i o d n o s s o l i d a r a n , a n e o d n o s g o s p o d a r a
i p o t č i n j e n o g . P o j a m j e d n a k o s t i n e z n a č i d a s u svi l j u d i isti.
Ovakav p o j a m j e d n a k o s t i izvodi se iz uloge k o j u d a n a s p o j e d i n a c
i g r a u svojoj e k o n o m s k o j a k t i v n o s t i . Iz veze i z m e đ u čoveka
koji k u p u j e i o n o g a koji p r o d a j e o t k l o n j e n e su o d r e đ e n e lične
razlike. P o d t i m o k o l n o s t i m a v a ž n o j e s a m o t o d a j e d a n čovek
183
i m a n e š t o za p r o d a j u , a d r u g i i m a n o v a c za k u p o v i n u . U eko­
n o m s k o m životu ljudi s e m e đ u s o b n o n e r a z l i k u j u ; oni s e me­
đ u s o b n o r a z l i k u j u k a o s t v a r n e o s o b e i n e g o v a n j e njihove jedin­
stvenosti jeste suština individualnosti.
Pozitivna s l o b o d a t a k o đ e p o d r a z u m e v a n a č e l o d a o d tog je­
d i n s t v e n o g p o j e d i n a č n o g j a n e m a veće moći, d a j e čovek s r e d i š t e
i cilj sveg života; da je r a z v i t a k i o s t v a r i v a n j e čovekove indivi­
d u a l n o s t i cilj k o j i se n i k a d ne m o ž e p o d r e d i t i ciljevima čije se
d o s t o j a n s t v o s m a t r a većim. Ovo t u m a č e n j e m o ž e da izazove oz­
biljne z a m e r k e . Z a r o n o n e p o s t u l i š e n e o b u z d a n e g o t i z a m ? N e
p o r i č e li o n o i d e j u o ž r t v o v a n j u za ideal? Z a r ne bi njegovo pri-
h v a t a n j e dovelo do a n a r h i j e ? Na o v a p i t a n j a su, u stvari, već
d a t i odgovori, d e l o m izričiti, d e l o m p r e ć u t n i , u t o k u n a š e g ra­
nijeg izlaganja. M e đ u t i m , t a p i t a n j a s u z a n a s o d v i š e važna d a
n e b i s m o j o š j e d n o m p o k u š a l i d a bolje o b j a s n i m o d a t e o d g o v o r e
i izbegnemo nesporazum.
Reći d a čovek n e t r e b a d a s e p o v i n u j e bilo č e m u š t o j e i z n a d
njega n e z n a č i p o r e ć i d o s t o j a n s t v o ideala. S a s v i m s u p r o t n o , t o
j e n a j j a č a p o t v r d a ideala. Ovo n a s , m e đ u t i m , p r i m o r a v a d a kri­
tički i s p i t a m o z n a č e n j e ideala. Čovek j e d a n a s o b i č n o s k l o n d a
p r e t p o s t a v i d a j e i d e a l svaki cilj čije d o s t i z a n j e n e p o d r a z u m e v a
m a t e r i j a l n i d o b i t a k , sve o n o č e m u j e n e k o s p r e m a n ' d a ž r t v u j e
e g o t i s t i č k e ciljeve. Taj p o j a m i d e a l a je čisto p s i h o l o š k i — i, u
t o m pogledu, relativistički. S t o g s u b j e k t i v i s t i č k o g s t a n o v i š t a je­
d a n fašist, k o g a p o k r e ć e želja da se p o d v r g n e višoj m o ć i i da, u
isto vreme, nadjača druge ljude, poseduje ideal upravo isto
o n o l i k o k o l i k o i čovek koji se b o r i za l j u d s k u j e d n a k o s t i slo­
b o d u . N a toj s e o s n o v i p r o b l e m ideala n i k a d n e m o ž e r e s i t i .
M o r a m o u o č i t i r a z l i k u i z m e đ u i s t i n s k i h i l a ž n i h ideala, k o j a
je b i t n a , u p r a v o k a o i r a z l i k a i z m e đ u i s t i n e i laži. S v i m istin­
s k i m i d e a l i m a z a j e d n i č k o j e j e d n o : oni izražavaju želju z a n e č i m
š t o j o š nije o s t v a r e n o ali š t o j e poželjno r a d i r a z v i t k a i s r e ć e
pojedinca. 4 M o ž d a n e z n a m o u v e k š t a služi t o m cilju, m o ž d a s e
ne s l a ž e m o u p o g l e d u funkcije ovog ili o n o g i d e a l a za l j u d s k i raz­
voj, ali t o nije razlog z a r e l a t i v i z a m , p o k o m e n e m o ž e m o d a
z n a m o č i m e s e život p o d s t i č e a č i m e o m e t a . M i n i s m o u v e k
s i g u r n i k o j a j e h r a n a z d r a v a a k o j a nije, p a i p a k n e zaključu­
j e m o d a s e o t r o v n i n a koji n a č i n n e m o ž e p o z n a t i . I s t o t a k o
m o ž e m o d a z n a m o , a k o zaželimo, č i m e s e t r u j e m e n t a l n i život.
Z n a m o da su s i r o m a š t v o , z a p l a š e n o s t , izdvojenost u p e r e n i protiv
života; da sve š t o služi s l o b o d i i p o d s t i č e č o v e k o v u h r a b r o s t
184
i s n a g u da b u d e svoj j e s t e u korist života, š t a je za č o v e k a d o b r o
a š t a r đ a v o nije m e t a f i z i č k o već e m p i r i j s k o p i t a n j e , k o j e se m o ž e
r e s i t i na o s n o v u a n a l i z e čovekove p r i r o d e i d e l o v a n j a izvesnih
o k o l n o s t i n a njega.
Ali š t a je sa »idealima« k o j i su, p o p u t fašističkih, n e d v o s m i ­
s l e n o u p e r e n i p r o t i v života? K a k o d a r a z u m e m o č i n j e n i c u š t o
s e l j u d i d r ž e o v i h l a ž n i h i d e a l a i s t o o n a k o v a t r e n o k a o što s e
d r u g i d r ž e p r a v i h ? O d g o v o r n a ovo p i t a n j e d a j u izvesna psiho-,
l o š k a r a z m a t r a n j a . P o j a v a m a z o h i z m a p o k a z u j e n a m d a ljude
m o ž e p r i v u ć i doživljavanje p a t n j e ili p o t č i n j e n o s t i . N e m a sum­
n j e d a s u p a t n j a , p o t č i n j e n o s t ili s a m o u b i s t v o a n t i t e z e pozitiv­
n i m ciljevima života. P a i p a k , t i s e ciljevi m o g u s u b j e k t i v n o
doživeti k a o p r i j a t n i i p r i v l a č n i . T a k v o doživljavanje o n o g a što
je u životu š t e t n o j e s t e p o j a v a k o j a više od svake d r u g e zaslu­
žuje naziv p a t o l o š k e perverzije. Mnogi psiholozi s m a t r a j u d a s u
doživljavanje z a d o v o l j s t v a i izbegavanje b o l a j e d i n a z a k o n i t a na­
čela l j u d s k o g d e l a n j a ; d i n a m i č n a psihologija, m e đ u t i m , m o ž e
d a p o k a ž e d a s u b j e k t i v n o doživljavanje zadovoljstva n i j e dovolj­
no m e r i l o za u t v r đ i v a n j e v r e đ n o s t i izvesnog p o n a š a n j a s obzi­
r o m n a l j u d s k u s r e ć u . P o d e s a n p r i m e r z a t o p r u ž a a n a l i z a ma­
z o h i s t i č k i h p o j a v a . T a k o analiza p o k a z u j e d a senzacija zadovolj­
stva m o ž e d a b u d e r e z u l t a t p a t o l o š k e perverzije, i i s t o t o l i k o
m a l o svedoči o o b j e k t i v n o m z n a č e n j u doživljaja k o l i k o i slast
o t r o v a svedoči o njegovoj k o r i s n o s t i po o r g a n i z a m 5 . T a k o do­
l a z i m o d o definicije i s t i n s k o g i d e a l a k a o cilja k o j i p o t p o m a ž e
r a z v i t a k , s l o b o d u i s r e ć u ličnog ja, i do definicije l a ž n i h ideala
k a o p r i n u d n i h i i r a c i o n a l n i h ciljeva k o j i su s u b j e k t i v n o p r i v l a č n i
doživljaji (kao š t o j e n a g o n z a p o t č i n j e n o š ć u ) , ali k o j i s u s t v a r n o
š t e t n i p o život. Č i m p r i h v a t i m o o v u definiciju, sledi d a i s t i n s k i
i d e a l nije n e k a s k r i v e n a sila i z n a d p o j e d i n c a , v e ć j a s a n izraz
k r a j n j e g p o t v r đ i v a n j a ličnog j a . S v a k i i d e a l koji je u s u p r o t n o s t i
s a o v i m p o t v r đ i v a n j e m d o k a z u j e d a n i j e i d e a l već p a t o l o š k i cilj.
S ovoga prelazimo na drugo pitanje, na pitanje žrtve. Da li
n a š a definicija s l o b o d e k a o n e p o t č i n j a v a n j a b i l o k o j o j višoj m o ć i
i s k l j u č u j e žrtve, č a k i čovekovo ž r t v o v a n j e vlastitog života?
Ovo p i t a n j e j e p o s e b n o v a ž n o d a n a s , k a d fašizam p r o g l a š a v a
s a m o ž r t v o v a n j e k a o n a j v i š u vrlinu, t e n a m n o g e l j u d e ostavlja
u p e č a t l j i v u t i s a k svojim i d e a l i s t i č k i m k a r a k t e r o m . O d g o v o r n a
o v o p i t a n j e logično sledi i z o n o g a š t o j e d o s a d r e č e n o . P o s t o j e
dva s a s v i m različita t i p a žrtve. J e d n a o d t r a g i č n i h č i n j e n i c a ži­
v o t a j e s t e to š t o z a h t e v i n a š e g fizičkog ličnog ja i ciljevi n a š e g
185
mentalnog ličnog ja m o g u da dođu u sukob; to jest, to što
m o ž d a m o r a m o d a ž r t v u j e m o svoje fizičko l i č n o j a d a b i s m o
potvrdiM i n t e g r i t e t svog d u h o v n o g l i č n o g j a . T a ž r t v a n i k a d n e ć e
izgubiti svojstvo t r a g i č n o s t i . S m r t n i k a d nije s l a t k a , č a k n i a k o
s e u m i r e z a najviši ideal. O n a o s t a j e neizrecivo g o r k a , p a i p a k
može da b u d e krajnja potvrda naše individualnosti. Takva žrtva
b i t n o s e razlikuje o d »žrtve« k o j u p r o p o v e d a fašizam. T a ž r t v a
n i j e najviša c e n a k o j u čovek m o ž d a m o r a d a p l a t i d a b i potvr­
dio svoje l i č n o j a v e ć p r e d s t a v l j a cilj p o sebi. T a m a z o h i s t i č k a
ž r t v a svodi i s p u n j e n j e života j e d i n o n a njegovo p o r i c a n j e , n a
u k i d a n j e ličnog j a . O n a j e s a m o v r h o v n i izraz o n o g a č e m u faši­
z a m s t r e m i u s v i m svojim o g r a n c i m a — u k i d a n j u p o j e d i n a č n o g
j a i njegovu p o t p u n o m p o t č i n j a v a n j u višoj m o ć i . O n a j e isto
t o l i k o p e r v e r z i j a p r a v e žrtve k o l i k o j e s a m o u b i s t v o k r a j n j a per­
verzija života. P r a v a ž r t v a p r e t p o s t a v l j a u p o r n u želju z a duhov­
n i m i n t e g r i t e t o m . Ž r t v a o n i h koji s u t u želju izgubili s a m o pri­
kriva njihovu m o r a l n u bedu.
O s t a j e d a o d g o v o r i m o i n a p o s l e d n j u z a m e r k u : a k o j e pojedin­
cima dopušteno da slobodno delaju u smislu spontanosti, ako oni
n e p r i z n a j u n i k a k a v a u t o r i t e t i z n a d sebe, h o ć e l i i z t o g a n e m i ­
n o v n o proizići a n a r h i j a ? U k o l i k o r e č a n a r h i j a o z n a č a v a bezobzi­
r a n e g o t i z a m i rušilaštvo, č i n i l a c koji o d r e đ u j e h o ć e li se to de­
siti zavisi o d n a š e g r a z u m e v a n j a l j u d s k e p r i r o d e . M o g u s a m o d a
s e p o z o v e m n a o n o što j e b i l o i s t a k n u t o u poglavlju k o j e s e ba­
vilo m e h a n i z m i m a b e k s t v a : d a čovek nije n i d o b a r n i r đ a v ; d a
j e životu svojstvena t e ž n j a z a r a z v i t k o m , e k s p a n z i j o m , izražava­
n j e m m o g u ć n o s t i ; d a j e p o j e d i n a c n a g n a n n a r u š i l a š t v o i n a žud­
n j u z a m o ć i ili p o t č i n j e n o š ć u a k o m u s e život o m e t a , a k o j e o n
s a m i z d v o j e n i o b u z e t s u m n j o m ili o s e ć a n j e m u s a m l j e n o s t i i
n e m o ć i . Ako se l j u d s k a s l o b o d a z a s n u j e k a o sloboda za, a k o čo­
vek m o ž e p o t p u n o i o d l u č n o da o s t v a r i svoje lično ja, i š č e z n u ć e
b i t n o u z r o k njegovih d r u š t v e n i h n a g o n a , t e ć e b i t i o p a s n a s a m o
obolela i n e n o r m a l n a o s o b a . U i s t o r i j i č o v e č a n s t v a ta s l o b o d a
nije b i l a n i k a d o s t v a r e n a , p a i p a k j e p r e d s t a v l j a l a ideal k o j e m
je č o v e č a n s t v o o s t a l o v e r n o , č a k a k o ga je č e s t o izražavalo u
n e j a s n i m i i r a c i o n a l n i m o b l i c i m a . N e t r e b a se. č u d i t i t o m e š t o
i s t o r i j a t o l i k o svedoči o s u r o v o s t i i r u š i l a š t v u . Ako n a s i š t a izne-
n e n a đ u j e — i o h r a b r u j e — v e r u j e m da je to č i n j e n i c a što je ljud­
s k a r a s a , u s p r k o s s v e m u što ju je zadesilo, s a č u v a l a — i, u s t v a r i ,
razvila — t a k v a svojstva d o s t o j a n s t v a , h r a b r o s t i , p r i s t o j n o s t i i
186
l j u b a z n o s t i na k a k v a n a i l a z i m o k r o z čitavu i s t o r i j u i k a k v i m a se
d a n a s odlikuje b e z b r o j ljudi.
Ako pod anarhijom r a z u m e m o to da pojedinac ne priznaje
nikakav autoritet, odgovor na gore postavljeno pitanje može
se n a ć i u o n o m e š t o je bilo r e č e n o o razlici i z m e đ u r a c i o n a l n o g
i i r a c i o n a l n o g a u t o r i t e t a . R a c i o n a l n i a u t o r i t e t — k a o i s t i n s k i ide­
al — z a s t u p a ciljeve r a z v i t k a i e k s p a n z i j e p o j e d i n c a . P r e m a t o m e ,
on se, u načelu, n i k a d ne sukobljava sa p o j e d i n c e m i n j e g o v i m
s t v a r n i m a ne p a t o l o š k i m ciljevima.
T e z a ove k n j i g e b i l a j e d a s l o b o d a i m a d v o s t r u k o z n a č e n j e
za m o d e r n o g čoveka: da je on bio oslobođen od tradicionalnih
a u t o r i t e t a i p o s t a o »pojedinac«, ali da se, u isti m a h , izdvojio,
da je o n e m o ć a o i p o s t a o o r u đ e za ciljeve koji su izvan njega,
d a s e o t u đ i o o d s e b e i o d d r u g i h ; štaviše, d a t o s t a n j e p o t k o ­
p a v a njegovo l i č n o j a , slabi i z a s t r a š u j e n j e g a s a m o g a i p r i ­
p r e m a g a z a p o t č i n j a v a n j e n o v i m v r s t a m a r o p s t v a . Pozitivna slo­
b o d a je međutim, isto što i p o t p u n o ostvarivanje pojedinčevih
m o g u ć n o s t i , k a o i njegove s p o s o b n o s t i za a k t i v n o i s p o n t a n o
življenje. S l o b o d a je dostigla k r i t i č n u t a č k u u k o j o j , g o n j e n a lo­
g i k o m vlastitog d i n a m i z m a , p r e t i da se p r e t v o r i u svoju s u p r o t ­
n o s t . B u d u ć n o s t d e m o k r a t i j e zavisi o d o s t v a r i v a n j a individualiz­
m a , k o j i j e j o š o d r e n e s a n s e b i o i d e o l o š k i cilj m o d e r n e m i s l i .
D a n a š n j u k u l t u r u i p o l i t i č k u k r i z u n e t r e b a p r i p i s a t i činjenici
š t o i m a suviše i n d i v i d u a l i z m a , već činjenici š t o j e i n d i v i d u a l i z a m
u koji v e r u j e m o p o s t a o p r a z n a l j u š t u r a . P o b e d a s l o b o d e m o ­
g u ć a je s a m o a k o se d e m o k r a t i j a razvije u j e d n o d r u š t v o u ko­
me p o j e d i n a c , njegov r a z v i t a k i s r e ć a p r e d s t a v l j a j u cilj i s v r h u
k u l t u r e , u k o m e nije p o t r e b a n u s p e h n i t i b i l o što d r u g o k a o
o p r a v d a n j e života i u k o m e se p o j e d i n a c ne p o d v r g a v a nika­
kvoj m o ć i izvan sebe, n i t i t a m o ć n j i m e m a n i p u l i š e , b i l o d a j e
u p i t a n j u država ili e k o n o m s k a m a š i n a ; najzad, d r u š t v o u k o m e
n j e g o v a savest i ideali n i s u dnternalizacija spoljašnjih zahteva,
v e ć su s t v a r n o njegovi, te izvršavaju ciljeve koji proizlaze iz oso-
b e n o s t i njegova l i č n o g ja. Ti ciljevi n i s u se mogli p o t p u n o ostva­
r i t i n i u k o j e m p r e đ a š n j e m r a z d o b l j u m o d e r n e istorije; o n i s u
m o r a l i o s t a t i u g l a v n o m ideološki, z a t o š t o nije bilo m a t e r i j a l n e
o s n o v e z a razvoj p r a v o g i n d i v i d u a l i z m a . Ovu p r e m i s u s t v o r i o j e
k a p i t a l i z a m . P r o b l e m p r o i z v o d n j e je r e š e n — b a r u n a č e l u —
t e m o ž e m o zamisliti j e d n u b o g a t u b u d u ć n o s t u kojoj e k o n o m s k a
o s k u d i c a više n e i z n u đ u j e b o r b u z a e k o n o m s k e povlastice. Pro­
b l e m s k o j i m s e d a n a s s u o č a v a m o j e p r o b l e m organizacije dru-
187
š t v e n i h i e k o n o m s k i h snaga, k a k o bi č o v e k — k a o č l a n organi-
zovanog d r u š t v a — p o s t a o g o s p o d a r tih snaga, a p r e s t a o da b u d e
njihov r o b .
J a s a m naglasio p s i h o l o š k u s t r a n u s l o b o d e , ali s a m t a k o đ e po­
k u š a o d a p o k a ž e m d a s e taj p s i h o l o š k i p r o b l e m n e m o ž e odvo­
jiti od materijalne osnove ljudskog postojanja, od ekonomske,
d r u š t v e n e i p o l i t i č k e s t r u k t u r e d r u š t v a . Iz o v e p r e m i s e sledi
da je i o s t v a r i v a n j e p o z i t i v n e s l o b o d e i i n d i v i d u a l i z m a p o v e z a n o
s e k o n o m s k i m a d r u š t v e n i m p r o m e n a m a k o j e o m o g u ć u j u poje­
d i n č e v o o s l o b a đ a n j e u s m i s l u o s t v a r i v a n j a njegovog l i č n o g j a .
Cilj ove knjige nije bavljenje e k o n o m s k i m p r o b l e m i m a k o j i p r o ­
izlaze i z t e p r e m i s e ; n i p r i k a z i v a n j e e k o n o m s k i h p l a n o v a z a bu­
d u ć n o s t . Ali n e b i h h t e o d a o s t a n e iole n e i z v e s n o g d e se, b a r
k a k o j a v e r u j e m , nalazi r e š e n j e .
P r e svega s e m o r a r e ć i o v o : n e m o ž e m o d o p u s t i t i d a i z g u b i m o
ijedno o d b i t n i h d o s t i g n u ć a m o d e r n e d e m o k r a t i j e — bilo d a j e
u pitanju bitno dostignuće kao što je predstavnička vlada, to
jest vlada koju je izabrao n a r o d i koja je n a r o d u odgovorna,
bilo da je u p i t a n j u ijedno p r a v o k o j e povelja o p r a v i m a zajem-
čuje s v a k o m g r a đ a n i n u . M i n e m o ž e m o staviti n a k o c k u n i novije
d e m o k r a t s k o n a č e l o d a n i k o n e srne gladovati, d a d r u š t v o odgo­
v a r a z a sve svoje članove, d a s e n i k o n e p o t č i n j a v a i z s t r a h a ,
te da u s l e d s t r a h a od n e z a p o s l e n o s t i i gladi izgubi svoj l j u d s k i
ponos. Ta osnovna dostignuća moraju se ne samo sačuvati
nego i utvrditi i proširiti.
U s p r k o s činjenici što j e taj s t e p e n d e m o k r a t i j e b i o o s t v a r e n
— m a d a n i k a k o ne p o t p u n o — to nije d o v o l j n o . N a p r e d a k de­
m o k r a t i j e leži u u v e ć a v a n j u s t v a r n e s l o b o d e , inicijative i spon­
t a n o s t i p o j e d i n c a , ne s a m o u i z v r s n i m p r i v a t n i m i d u h o v n i m stva­
r i m a već, p r e svega, u a k t i v n o s t i k o j a je b i t n a za p o s t o j a n j e
svakog čoveka — u njegovu r a d u .
Koji su o p š t i uslovi za t o ? I r a c i o n a l n a i n e p l a n s k a p r i v r e d a
d r u š t v a m o r a s e z a m e n i t i p l a n i r a n o m e k o n o m i k o m , k o j a pred­
stavlja p l a n i r a n i u s k l a đ e n n a p o r d r u š t v a k a o takvog. D r u š t v o
m o r a o v l a d a t i d r u š t v e n i m p r o b l e m i m a isto o n a k o r a c i o n a l n o k a o
š t o j e ovladalo p r i r o d o m . J e d a n uslov z a t o j e o t k l a n j a n j e po­
t a j n o g v l a d a n j a o n i h koja, m a d a i h j e b r o j e m m a l o , p o s e d u j u
veliku e k o n o m s k u m o ć a n e o s e ć a j u n i k a k v u o d g o v o r n o s t p r e m a
o n i m a čija s u d b i n a zavisi o d n j i h o v i h o d l u k a . Taj novi p o r e d a k
m o ž e m o n a z v a t i d e m o k r a t s k i m socijalizmom, ali naziv nije va-
188
žan; važno je jedino to da uspostavimo racionalan ekonomski
s i s t e m k o j i služi čovekovim ciljevima. D a n a s o g r o m n a v e ć i n a
ljudi ne samo što n e m a nikakav nadzor n a d čitavom ekonom­
s k o m m a š i n o m , v e ć i m a i m a l o p r i l i k a d a razvije i s t i n s k u inici­
j a t i v u i s p o n t a n o s t n a p o s e b n o m p o s l u koji obavlja. T i l j u d i s u
»zaposleni«, i o d n j i h s e n e o č e k u j e n i š t a d r u g o d o d a r a d e
o n o š t o se im kaže. S a m o u j e d n o j p l a n i r a n o j e k o n o m i c i , u k o j o j
je čitava nacija racionalno ovladala ekonomskim i društvenim
s n a g a m a , p o j e d i n a c m o ž e da u č e s t v u j e u o d g o v o r n o s t i i da se
p r i r a d u služi s t v a r a l a č k o m inteligencijom. J e d i n o j e v a ž n o d a s e
pojedincu ponovo pruži povoljna prilika za istinsku aktivnost;
da se d r u š t v e n i ciljevi p o i s t o v e t e s njegovim v l a s t i t i m ciljevima
— ne ideološki već s t v a r n o ; i da on svoj t r u d i r a z u m a k t i v n o
uloži u r a d koji obavlja, k a o u r a d za koji se o s e ć a o d g o v o r a n
z b o g njegova z n a č e n j a d s v r h e s o b z i r o m na l j u d s k e ciljeve. Ma­
nipulaciju ljudima m o r a m o zameniti aktivnom i inteligentnom
s a r a d n j o m i n a č e l o n a r o d n o g u p r a v l j a n j a , p o m o ć u n a r o d a i za
n a r o d , p r o š i r i t i s a f o r m a l n e p o l i t i č k e sfere n a e k o n o m s k u .
N a p i t a n j e d a l i s e j e d n i m e k o n o m s k i m i p o l i t i č k i m siste­
m o m p o t p o m a ž e o s t v a r e n j e l j u d s k e s l o b o d e n e m o ž e s e odgo­
voriti s a m o politički i ekonomski. Jedino merilo za ostvarivanje
slobode jeste to da li pojedinac aktivno učestvuje u određivanju
svog života i života d r u š t v a , i to ne s a m o f o r m a l n i m č i n o m gla­
s a n j a već i s v o j o m s v a k i d a š n j o m a k t i v n o š ć u , svojim r a d o m i
svojim o d n o s i m a p r e m a d r u g i m l j u d i m a . Ako s e o g r a n i č i n a č i s t o
p o l i t i č k u sferu, m o d e r n a p o l i t i č k a d e m o k r a c i j a n e m o ž e d o v o l j n o
d a u b l a ž i p o s l e d i c e e k o n o m s k e b e z n a č a j n o s t i p r o s e č n o g poje­
d i n c a . Ali n i s u d o v o l j n i n i č i s t o e k o n o m s k i p o j m o v i , k a o š t o j e
p o d r u š t v l j e n j e s r e d s t a v a z a p r o i z v o d n j u . Ovde n e m i s l i m t o l i k o
na r e č »socijalizam«, k o j a se — iz t a k t i č k e p r i k l a d n o s t i — var­
ljivo u p o t r e b l j a v a u n a c i o n a l s o c i j a l i z m u . I m a m n a u m u Rusiju,
g d e j e »socijalizam« p o s t a o p r e v a m a r e č ; j e r , m a d a j e došlo
d o p o d r u š t v l j a v a n j a s r e d s t a v a z a p r o i z v o d n j u , o g r o m n o m ma­
som stanovništva stvarno manipuliše m o ć n a birokratija; time se
n u ž n o s p r e č a v a razvoj s l o b o d e i individualizma, č a k i a k o m o ž d a
d r ž a v n i n a d z o r deluje u e k o n o m s k o m i n t e r e s u v e ć i n e n a r o d a .
D a n a s s e r e č i više n o i k a d z l o u p o t r e b l j a v a j u z a p r i k r i v a n j e isti­
n e . I z d a v a n j e s a v e z n i k a naziva se s m i r i v a n j e m , v o j n a agresija
s e p r e r u š a v a u o d b r a n u o d n a p a d a , p o k o r a v a n j e m a l i h nacija
n a z i v a s e p a k t o m prijateljstva, a čitavo s t a n o v n i š t v o s e s u r o v o
p o d j a r m l j u j e u i m e nacionalsocijalizma. I r e č i » d e m o k r a t i j a « ,
189
»sloboda« i »individualizam« p o s t a j u p r e d m e t i ove z l o u p o t r e b e .
P o s t o j i j e d a n n a č i n za definisanje s t v a r n o g z n a č e n j a r a z l i k e iz­
m e đ u d e m o k r a t i j e i fašizma. D e m o k r a t i j a j e s i s t e m k o j i s t v a r a
e k o n o m s k e , p o l i t i č k e i k u l t u r n e u s l o v e z a p u n razvoj p o j e d i n c a .
F a š i z a m j e s i s t e m koji, bez o b z i r a p o d k o j i m i m e n o m , podvr^
gava p o j e d i n c a t u đ i m ciljevima i slabi r a z v o j i s t i n s k e indivi­
dualnosti.
Očito, j e d n a o d n a j v e ć i h t e š k o ć a p r i u s p o s t a v l j a n j u u s l o v a z a
o s t v a r i v a n j e d e m o k r a t i j e leži u p r o t i v r e č n o s t i i z m e đ u p l a n i r a n e
e k o n o m i k e i a k t i v n e s a r a d n j e svakog p o j e d i n c a . J e d n a p l a n i r a n a
e k o n o m i k a d o s e g a m a kojeg velikog i n d u s t r i j s k o g s i s t e m a izi­
s k u j e veliku c e n t r a l i z a c i j u i , s h o d n o t o m e , b i r o k r a t i j u k o j a ć e
u p r a v l j a t i t o m c e n t r a l i z o v a n o m m a š i n o m . A k t i v a n n a d z o r i sa-
r a d n j a svakog p o j e d i n c a i n a j m a n j i h j e d i n i c a čitavog s i s t e m a izi­
s k u j u , m e đ u t i m , veliku d e c e n t r a l i z a c i j u . Ako s e p l a n i r a n j e odoz­
go ne pomeša sa aktivnim sudelovanjem odozdo, ako se društveni
život s t a l n o n e k r e ć e o d o z d o n a g o r e , p l a n i r a n o m e k o n o m i k o m ć e
s e o b n o v i t i m a n i p u l a c i j a l j u d i m a . R e š e n j e t o g p r o b l e m a zdru­
živanja c e n t r a l i z a c i j e s a d e c e n t r a l i z a c i j o m j e d a n j e o d važnijih
z a d a t a k a d r u š t v a . Ali sasvim j e izvesno d a on' n i j e m a n j e r e š i v
o d t e h n i č k i h p r o b l e m a k o j e s m o već resili i k o j i s u n a m d o n e l i
g o t o v o p o t p u n u vlast n a d p r i r o d o m . M e đ u t i m , o n s e m o ž e re­
siti s a m o a k o j a s n o s h v a t i m o n u ž n o s t njegova r e š a v a n j a i a k o
i m a m o p o v e r e n j e u ljude, u n j i h o v u s p o s o b n o s t da se, k a o ljud­
s k a bića, s t a r a j u o svojim p r a v i m i n t e r e s i m a .
O p e t se, n a n e k i n a č i n , s u o č a v a m o s a p r o b l e m o m p o j e d i n a č n e
inicijative. P o j e d i n a č n a inicijativa bila je u l i b e r a l n o m k a p i t a ­
l i z m u j e d a n o d velikih p o d s t i c a j a k a k o z a e k o n o m s k i s i s t e m
t a k o i z a lični r a z v o j . N o o v d e s e m o r a m o d v o s t r u k o o g r a d i t i :
o n a j e razvila s a m o o d a b r a n a čovekova svojstva, njegovu volju
i r a c i o n a l n o s t , d o k j e o n i n a č e o s t a o p o d r e đ e n e k o n o m s k i m ci­
ljevima. To n a č e l o je n a j b o l j e delovalo u v e o m a individualizo-
v a n o j i k o n k u r e n t s k o j fazi k a p i t a l i z m a , u k o j o j je bilo m e s t a
za bezbrojne nezavisne e k o n o m s k e jedinice. D a n a s se taj p r o s t o r
suzio. S a m o m a l i b r o j l j u d i m o ž e d a k o r i s t i p o j e d i n a č n u ini­
cijativu. Ako d a n a s želimo d a t o n a č e l o o s t v a r i m o i u v e ć a m o
ga toliko da se čitava ličnost oslobodi, b i ć e m o u stanju da to
učinimo jedino racionalnim i usklađenim n a p o r o m društva kao
c e l i n e i o n o l i k e d e c e n t r a l i z a c i j e k o j a m o ž e da z a j e m č i s t v a r n i ,
istinski, a k t i v a n n a d z o r i s a r a d n j u n a j m a n j i h j e d i n i c a s i s t e m a .
190
S a m o a k o o v l a d a d r u š t v o m i e k o n o m s k u m a š i n u p o d r e d i ci­
ljevima l j u d s k e s r e ć e , i s a m o a k o a k t i v n o u č e s t v u j e u društve­
n o m p r o c e s u , čovek ć e m o ć i d a savlada o n o što g a d a n a s b a c a u
o č a j a n j e — svoju u s a m l j e n o s t i o s e ć a n j e n e m o ć i . D a n a s čovek
n e p a t i toliko o d s i r o m a š t v a koliko z b o g t o g a š t o j e p o s t a o zu­
b a c n a t o č k u velike m a š i n e , a u t o m a t , š t o j e njegov život po­
s t a o p r a z a n i izgubio z n a č e n j e . P o b e d a n a d s v a k o v r s n i m a u t o r i ­
t a r n i m s i s t e m i m a b i ć e m o g u ć a s a m o a k o d e m o k r a t i j a n e od­
s t u p i , već p r e đ e u n a p a d i p r i s t u p i o s t v a r i v a n j u o n o g a š t o su
l j u d i koji s u s e t o k o m p o s l e d n j i h v e k o v a borili z a s l o b o d u sma­
t r a h n j e n i m ciljem. O n a ć e p o b e d i t i s n a g e n i h i l i z m a s a m o a k o
m o ž e d a i s p u n i l j u d e n a j s n a ž n i j o m v e r o m z a k o j u j e njihov
d u h k a d a r — v e r o m u život, u istinu, i u s l o b o d u k a o a k t i v n o i
s p o n t a n o o s t v a r i v a n j e p o j e d i n a č n o g ja.
BELESKE UZ GLAVU SEDMU
1. P r e m a saopštenju Ane H a r t o h (Anna Hartoch) — iz zajedničke
knjige M. Geja (M. Gay), A. Hartoh, L. B. Marfija (L. B. Murphv),
koja će uskoro izići, a koja je posvećena kliničkom ispitivanju
dece iz Šarah Lawrence Nursery School — Roršahovi testovi sa
decom od t r i do pet godina starosti pokazuju da glavni sukob iz­
m e đ u njih i autoritativnih odraslih osoba potiče iz pokušaja da se
sačuva dečja spontanost.
2. Kao rečit p r i m e r za komercijalizovanje ljubaznosti h t e o bih da na­
vedem jedan izveštaj o »The Howard Johnson Restaurants« (For­
tune, — septembar, 1940, str. 96). Džonson zapošljava vojsku »muš­
terija«, koje idu iz restorana u restoran da m o t r e na propuste.
»Pošto se sve kuva p r e m a propisanim standardnim receptima i me-
r a m a koje je izdala direkcija, inspektor zna koliku porciju bifteka
treba da dobije i kakav ukus treba da ima povrće. On takođe zna
koliko je vremena potrebno za posluživanje ručka, i tačno zna ko­
liko treba da b u d u ljubazne domaćica restorana i konobarka.«
3. U vezi sa čitavim ovim problemom sr. čemu znanje? (Knowledge
for What?) Roberta S. Linda (Robert S. Lynd), Oxford University
Press, London, 1939. U vezi sa njegovim filozofskim vidovima sr.
M. Horkhajmerovo delo »Zum Rationalismusstreit in der Gegen-
vvartigen Philosophie«, Zeitschrift fur Sozialforschung, Vol. 3, 1934,
Alcan, Pariz.
4. Isp. Maks Oto (Max Otto), Ljudski poduhvat (The Human Enter­
prise), T. S. Croft, Njujork, 1940, glave IV i V.
191
5. Pitanje o kome se ovde raspravlja dovodi do veoma značajne či­
njenice, koju želim b a r da pomenem: činjenice da dinamična psi­
hologija može da razjasni i etičke probleme. Psiholozi će tu biti
od pomoći tek kad budu u stanju da uvide važnost moralnih pro­
blema za razumevanje ličnosti. Svaka psihologija, uključujući i
Frojdovu, koja takve probleme obrađuje s obzirom na načelo za­
dovoljstva, ne uspeva da shvati jedan važan deo ličnosti i p r e p u š t a
tu oblast dogmatičkim i neempirijskim moralnim doktrinama. Na­
ša analiza samoljublja, mazohističke žrtve i ideala daje za tu
oblast psihologije i etike primere koji obezbeđuju dalji razvitak.
 Karakter
i društveni proces

O d p o č e t k a d o k r a j a ove knjige bavili s m o s e u z a j a m n i m od­

n o s i m a d r u š t v e n o - e k o n o m s k i h , p s i h o l o š k i h i i d e o l o š k i h činilaca,
a n a l i z i r a j u ć i izvesna i s t o r i j s k a razdoblja, k a o što s u d o b a refor­
m a c i j e i d a n a š n j e d o b a . U o v o m d o d a t k u p o k u š a ć u , za o n e či­
t a o c e koje z a n i m a j u t e o r i j s k i p r o b l e m i o b u h v a ć e n i t a k v o m ana­
lizom, d a u k r a t k o p r e t r e s e m o p š t u t e o r i j s k u o s n o v u n a kojoj s e
t a k o n k r e t n a analiza temelji.
P r o u č a v a j u ć i p s i h o l o š k e r e a k c i j e j e d n e d r u š t v e n e g r u p e , ba­
v i m o s e k a r a k t e r n o m s t r u k t u r o m č l a n o v a t e g r u p e — t o jest,
pojedinačnih osoba; nas, međutim, ne zanimaju osobenosti po
k o j i m a s e t e o s o b e m e đ u s o b n o r a z l i k u j u , već o n a j d e o n j i h o v e
k a r a k t e r n e s t r u k t u r e ikoji j e z a j e d n i č k i većini članova t e g r u p e .
Taj k a r a k t e r m o ž e m o n a z v a t i društvenim karakterom. D r u š t v e n i
karakter je nužno manje osoben od pojedinačnog karaktera.
O p i s u j u ć i ovaj d r u g i , b a v i m o s e s v i m o n i m o s o b i n a m a k o j e svo­
j o m p o s e b n o m k o n f i g u r a c i j o m o b r a z u j u s t r u k t u r u l i č n o s t i ovog
ili o n o g p o j e d i n c a . D r u š t v e n i k a r a k t e r s a d r ž i s a m o izvesne oda­
b r a n e o s o b i n e , suštinsko jezgro karakterne strukture većine čla­
nova jedne grupe, koje se razvilo kao posledica osnovnih isku­
stava i oblika života zajedničkih toj grupi. M a d a će u v e k b i t i
» o d s t u p n i k a « , koji i m a j u sasvim d r u k č i j u k a r a k t e r n u s t r u k t u r u ,
k a r a k t e r n e s t r u k t u r e većine članova t e g r u p e j e s u varijacije t o g
j e z g r a , p r o u z r o k o v a n e s l u č a j n i m č i n i o c i m a r o đ e n j a i životnog
i s k u s t v a , k o j i s u z a svakog p o j e d i n c a drukčiji. Ako ž e l i m o d a
jednog pojedinca u potpunosti shvatimo, elementi po kojima
s e o n razlikuje o d d r u g i h dobijaju n a j v e ć u važnost. M e đ u t i m , a k o
ž e l i m o d a s h v a t i m o n a č i n n a koji s e l j u d s k a energija k a n a l i š e i
k a k o o n a deluje k a o p r o i z v o d n a s n a g a u d a t o m d r u š t v e n o m
p o r e t k u , t a d a društveni k a r a k t e r zaslužuje da b u d e u središtu
našeg zanimanja.
P o j a m društvenog karaktera je ključni pojam za razumevanje
d r u š t v e n o g p r o c e s a . K a r a k t e r je, u d i n a m i č n o m s m i s l u a n a l i t i č k e

195
psihologije, o s o b e n a f o r m a u k o j u se u o b l i č u j e l j u d s k a e n e r g i j a
dinamičnim prilagođavanjem ljudskih potreba posebnom obliku
p o s t o j a n j a d a t o g d r u š t v a . K a r a k t e r , p a k , o d r e đ u j e mišljenje,
o s e ć a n j e i p o s t u p a n j e p o j e d i n a c a . S o b z i r o m na n a š e misli, o v o
s e n e u v i đ a b a š lako, p o š t o s m o svi skloni d a p r i h v a t i m o konven­
c i o n a l n o verovanje d a j e mišljenje isključivo i n t e l e k t u a l n i čin,
n e z a v i s a n o d p s i h o l o š k e s t r u k t u r e ličnosti. To, m e đ u t i m , n i j e
t a č n o , i u t o l i k o j e m a n j e t a č n o u k o l i k o s e n a š e misli više
b a v e e t i č k i m , fiziološkim, p o l i t i č k i m , p s i h o l o š k i m ili d r u š t v e ­
nim problemima, a ne empirijskom manipulacijom konkretnim
p r e d m e t i m a . I z u z i m a j u ć i č i s t o logičke e l e m e n t e o b u h v a ć e n e či­
n o m mišljenja, t a k v e s u misli uveliko o d r e đ e n e s t r u k t u r o m lič­
n o s t i o s o b e k o j a razmišlja. Ovo isto t o l i k o važi i za čitavu j e d n u
d o k t r i n u ili teorijski s i s t e m k o l i k o i za j e d a n j e d i n i p o j a m —
n a p r i m e r , ljubav, p r a v d u , j e d n a k o s t , ž r t v u . S v a k i t a k a v p o j a m
i s v a k a d o k t r i n a i m a j u e m o c i o n a l n u m a t r i c u , a ta m a t r i c a je
duboko ukorenjena u karakternoj struktura pojedinca.
U p r e t h o d n i m g l a v a m a dali s m o za ovo m n o g e p r i m e r e . Po­
k u š a l i s m o da, s o b z i r o m n a d o k t r i n e , p o k a ž e m o e m o c i o n a l n e
k o r e n e r a n o g p r o t e s t a n t i z m a i m o d e r n o g a u t o r i t a r i z m a . S obzi­
r o m na pojedine pojmove, pokazali smo da za sado-mazohistički
k a r a k t e r ljubav, n a p r i m e r , označava s i m b i o t i č k u zavisnost, a n e
uzajamno potvrđivanje i jedinstvo na osnovu jednakosti; žrtva
o z n a č a v a k r a j n j e p o d v r g a v a n j e nečijeg p o j e d i n a č n o g j a n e č e m u
višem, a ne p o t v r d u nečijeg m e n t a l n o g i m o r a l n o g j a ; r a z l i k a
o z n a č a v a r a z l i k u u m o ć i , a ne o s t v a r i v a n j e i n d i v i d u a l n o s t i na
o s n o v u j e d n a k o s t i ; p r a v d a z n a č i d a svako t r e b a d a d o b i j e o n o
š t o zaslužuje, a ne da p o j e d i n a c m o ž e b e z u s l o v n o z a h t e v a t i ostva­
r i v a n j e svojih b i t n i h i n e o t u đ i v i h p r a v a ; h r a b r o s t j e g o t o v o s t n a
p o t č i n j a v a n j e i trpljenje, a ne k r a j n j a p o t v r d a i n d i v i d u a l n o s t i na­
s u p r o t m o ć i . M a d a s e dva čoveka r a z l i č n i h l i č n o s t i služe i s t o m
reči k a d a , na p r i m e r , govore o ljubavi, z n a č e n j e te reči s a s v i m
se razlikuje s h o d n o njihovoj k a r a k t e r n o j s t r u k t u r i . U stvari, isprav­
n o m psihološkom analizom značenja tih pojmova u m n o g o m e bi
s e m o g l a izbeći i n t e l e k t u a l n a z b r k a , p o š t o svaki p o k u š a j č i s t o
logičke klasifikacije n u ž n o m o r a o m a š i t i .
V e o m a j e važna činjenica š t o ideje i m a j u e m o c i o n a l n u m a t r i c u ,
z a t o š t o o n a p r e d s t a v l j a k l j u č z a r a z u m e v a n j e d u h a j e d n e kul­
t u r e . Različna d r u š t v a , ili klase u j e d n o m d r u š t v u , i m a j u svoj
o s o b e n i d r u š t v e n i k a r a k t e r , i na njegovoj se o s n o v i r a z l i č n e i d e j e
razvijaju i jačaju. T a k o , na p r i m e r , ideja o r a d u i u s p e h u k a o
196
g l a v n i m ciljevima života m o g l a je steći m o ć i p o s t a t i p r i v l a č n a
za m o d e r n o g čoveka zbog njegove u s a m l j e n o s t i i s u m n j e ; ali pot­
p u n o bi o m a š i l a p r o p a g a n d a ideje o n e p r e s t a n o m t r u d u i s t r e m ­
ljenju u s p e h u a k o b i bila u p u ć e n a P u e b l o I n d i j a n c i m a ili mek-
s i k a n s k i m seljacima. T i ljudi d r u k č i j e k a r a k t e r n e s t r u k t u r e t e š k o
da bi r a z u m e l i o č e m u govori o s o b a k o j a t a k v e ciljeve izlaže,
č a k i k a d bi r a z u m e l i n j e n jezik. I s t o 'tako, H i t l e r ili o n a j deo
n e m a č k o g s t a n o v n i š t v a koji i m a i s t u k a r a k t e r n u s t r u k t u r u sa­
s v i m i s k r e n o misle d a j e p o t p u n a b u d a l a ili o b i č a n lažov svaki
o n a j k o misli d a s e r a t o v i m o g u u k i n u t i . N a o s n o v u n j i h o v a dru­
š t v e n o g k a r a k t e r a , za njih je život bez p a t n j i i n e d a ć a i s t o t a k o
m a l o shvatljiv k a o š t o su to s l o b o d a i j e d n a k o s t .
I z v e s n e g r u p e č e s t o svesno usvajaju ideje koje n a njih, zbog
njihove k a r a k t e r n e s t r u k t u r e , s t v a r n o n e deluju; t a k v e ideje osta­
ju zaliha svesnih u b e đ e n j a , ali l j u d i m a ne polazi za r u k o m da u
k r i t i č n o m č a s u p o s t u p a j u s h o d n o n j i m a . K a o p r i m e r z a ovo
m o ž e poslužiti n e m a č k i r a d n i č k i p o k r e t u v r e m e p o b e d e n a c i z m a .
P r e H i t l e r o v a d o l a s k a n a vlast, o g r o m n a većina n e m a č k i h rad­
n i k a glasala je za socijalističku ili k o m u n i s t i č k u u p a r t i j u i vero-
vala u ideje t i h p a r t i j a ; to jest, rasprostranjenost t i h i d e j a bila
je v e o m a velika. M e đ u t i m , težina t i h ideja nije b i l a ni u kakvoj
s r a z m e r i s n j i h o v o m r a s p r o s t r a n j e n o š ć u . N a c i s t i č k i n a p a d nije
n a i š a o n a političke p r o t i v n i k e koji b i bili s p r e m n i d a s e m a s o v n o
b o r e z a svoje ideje. M n o g e p r i s t a l i c e levičarskih p a r t i j a , m a d a
su u svoje p a r t i j s k e p r o g r a m e verovale d o k god su te p a r t i j e
p o s e d o v a l e a u t o r i t e t , bile s u s p r e m n e n a povlačenje č i m j e izbila
k r i z a . Pažljiva analiza k a r a k t e r n e s t r u k t u r e n e m a č k i h r a d n i k a ot­
k r i v a j e d a n r a z l o g ove p o j a v e — izvesno, ne j e d i n i . Tip l i č n o s t i
velikog b r o j a t i h r a d n i k a p o s e d u j e m n o g e o s o b i n e o n o g a š t o s m o
opisali k a o a u t o r i t a r n a k a r a k t e r . N j i h s u odlikovali d u b o k o usa­
đ e n o p o š t o v a n j e p r e m a u s t a n o v l j e n o m a u t o r i t e t u i čežnja z a n j i m .
Socijalističko naglašavanje p o j e d i n a č n e n e z a v i s n o s t i n a s u p r o t au­
t o r i t e t u , s o l i d a r n o s t i n a s u p r o t i n d i v i d u a l i s t i č k o m izdvajanju, nije
b i l o o n o š t o s u m n o g i r a d n i c i s t v a r n o želeli n a o s n o v u struk­
t u r e svoje ličnosti. J e d n a p o g r e š k a r a d i k a l n i h v o đ a s a s t o j a l a s e
u p r o c e n j i v a n j u snage njihovih p a r t i j a j e d i n o na o s n o v u r a s p r o ­
s t r a n j e n o s t i t i h ideja, i u p r e v i đ a n j u p o m a n j k a n j a njihove težine.
S u p r o t n o ovoj slici, n a š a analiza p r o t e s t a n t s k e i k a l v i n i s t i č k e
d o k t r i n e p o k a z a l a j e d a s u t e i d e j e bile m o ć n e snage u prista­
l i c a m a nove religije, z a t o š t o su se o b r a ć a l e p o t r e b a m a i nespo-
k o j s t v u p r i s u t n i m a u k a r a k t e r n o j s t r u k t u r i ljudi k o j i m a s u o n e
197
bile u p u ć e n e . D r u g i m r e c i m a , ideje mogu postati moćne snage,
ali samo u onoj meri u kojoj zadovoljavaju osobite ljudske po­
trebe uočljive u dotom društvenom karaktetru.
č o v e k o v a k a r a k t e r n a s t r u k t u r a n e o d r e đ u j e s a m o njegovo mi­
šljenje d o s e ć a n j e , v e ć i njegove p o s t u p k e . Za o v o o t k r i ć e za­
s l u g a p r i p a d a F r o j d u , i a k o j e t e o r i j s k a o s n o v a njegova s i s t e m a
n e i s p r a v n a . U s l u č a j u n e u r o t i č a n * o č i g l e d n o je da glavne t e ž n j e
u karakternoj strukturi neke osobe određuju njenu aktivnost.
Lako se može razumeti da je prinuda na brojanje prozora kuća
i k a m e n j a na p l o č n i k u a k t i v n o s t čiji je u z r o k u i z v e s n i m nagoni­
m a p r i n u d n o g k a r a k t e r a . Ali izgleda d a p o s t u p k e n o r m a l n e o s o b e
o d r e đ u j u j e d i n o r a c i o n a l n a r a z m a t r a n j a i s t v a r n e p o t r e b e . Me­
đutim, p o m o ć u novih o r u đ a posmatranja, koja daje psihoanaliza,
m o ž e m o u o č i t i d a j e t a k o z v a n o r a c i o n a l n o p o n a š a n j e uveliko od­
r e đ e n o k a r a k t e r n o m s t r u k t u r o m . J e d n i m p r i m e r o m z a o v o poza­
bavili s m o se u n a š e m r a s p r a v l j a n j u o z n a č e n j u k o j e za m o ­
d e r n o g čoveka i m a r a d . Videli s m o d a j a k a želja z a n e p r e s t a n o m
aktivnošću potiče od usamljenosti i nespokojstva. Ta p r i n u d a na
r a d razlikovala s e o d s t a v a p r e m a r a d u u d r u g i m k u l t u r a m a ,
gde s u l j u d i r a d i l i o n o l i k o k o l i k o j e b i l o p o t r e b n o , ali g d e i h
n i s u na r a d gonile i nove s n a g e u njihovoj v l a s t i t o j k a r a k t e r n o j
s t r u k t u r i . P o š t o j e d a n a s k o d svih n o r m a l n i h o s o b a d e j s t v o pod-
s t r e k a n a r a d gotovo j e d n a k o , i p o š t o je, štaviše, t a j i n t e n z i t e t
r a d a n u ž a n a k o o n e u o p š t e žele d a žive, l a k o s e p r e v i đ a iracio­
n a l n a s a s t a v n i c a ove o s o b i n e .
S a d a s e m o r a m o z a p i t a t i k a k v a j e funkcija k a r a k t e r a z a po­
j e d i n c a i d r u š t v o . Š t o se p o j e d i n c a tiče, o d g o v o r nije t e ž a k . Ako
s e k a r a k t e r j e d n o g p o j e d i n c a manje-više t e s n o s a o b r a ž a v a s a
d r u š t v e n i m k a r a k t e r o m , glavni n a g o n i u njegovoj l i č n o s t i n a v o d e
g a d a čini o n o što j e p o d o d r e đ e n i m d r u š t v e n i m u s l o v i m a njegove
k u l t u r e n u ž n o i poželjno. T a k o , n a p r i m e r , a k o o n o s e ć a s t r a s t
z a š t e d n j o m a g n u š a n j e p r e m a r a s i p a n j u n o v c a n a bilo k a k a v
r a s k o š , taj n a g o n ć e m u v e o m a p o m o ć i — a k o p r e t p o s t a v i m o
d a j e o n s i t a n t r g o v a c koji m o r a š t e d e t i i š k r t a r i t i d a b i o p s t a o .
P o r e d ove e k o n o m s k e funkcije, k a r a k t e r n e o s o b i n e i m a j u i j e d n u
čisto p s i h o l o š k u funkciju, k o j a nije m a n j e z n a č a j n a . O s o b a k o d
k o j e želja za š t e d n j o m p o t i č e iz n j e n e v l a s t i t e l i č n o s t i p o s t i ž e
i d u b o k o p s i h o l o š k o zadovoljenje t i m e š t o j e k a d r a d a p o s t u p a
s h o d n o toj želji; t o jest, k a d a štedi, o n a sebi n e k o r i s t i s a m o
p r a k t i č n o već o s e ć a i p s i h o l o š k o zadovoljenje. Čovek se u ovo
m o ž e l a k o u v e r i t i a k o zapazi, n a p r i m e r , d a j e ž e n a d z niže sred-
198
n j e klase, k o j a n a pijaci u š t e d i dva c e n t a , zbog t e u š t e d e t o l i k o
srećna koliko bi osoba drukčijeg k a r a k t e r a mogla biti srećna
z b o g uživanja u k a k v o m č u l n o m zadovoljstvu. Ovo p s i h o l o š k o
zadovoljenje javlja s e n e s a m o k a d a n e k a o s o b a p o s t u p a u s k l a d u
sa z a h t e v i m a koji p o t i č u iz n j e n e k a r a k t e r n e s t r u k t u r e , v e ć ' k a d a
č i t a ili s l u š a o i d e j a m a k o j e je iz istog razloga privlače. Za auto­
r i t a r n i k a r a k t e r v e o m a s u p r i v l a č n i ideologija k o j a o p i s u j e pri­
r o d u k a o silu čijoj s e m o ć i m o r a m o p o t č i n i t i ili n e k i g o v o r koji
sebi d o p u š t a s a d i s t i č k e o p i s e p o l i t i č k i h zbivanja, t e č i n č i t a n j a
ili s l u š a n j a i m a z a p o s l e d i c u p s i h o l o š k o zadovoljenje. S a ž m i m o :
s u b j e k t i v n a funkcija k o j u k a r a k t e r i m a z a n o r m a l n u o s o b u sa­
s t o j i se u t o m e da je navede da postupa shodno onome što je,
s praktičnog stanovišta, za nju nužno, kao i da omogući da je
njena aktivnost psihološki zadovolji.
Ako n a d r u š t v e n i k a r a k t e r g l e d a m o s a s t a n o v i š t a njegove funk­
cije u d r u š t v e n o m p r o c e s u , m o r a m o p o ć i o d o n o g a š t o s m o re­
kli o funkciji k o j u on i m a za p o j e d i n c a : čovek, t i m e š t o se pri-
l a g o đ a v a d r u š t v e n i m u s l o v i m a , razvija o n e o s o b i n e k o j e g a pri­
m o r a v a j u da želi da p o s t u p a o n a k o k a k o mora da p o s t u p a . Ako
je u d a t o m d r u š t v u k a r a k t e r većine l j u d i — to jest, d r u š t v e n i
k a r a k t e r — tako prilagođen objektivnim zadacima koje u tom
d r u š t v u p o j e d i n a c m o r a d a izvrši, n a č i n n a koji s e l j u d s k e s n a g e
u o b l i č u j u p r e t v a r a ih u p r o i z v o d n e s n a g e n e o p h o d n e za funkcio-
nisanje tog društva. O b r a t i m o još j e d n o m pažnju na p r i m e r rada.
N a š m o d e r n i i n d u s t r i j s k i s i s t e m iziskuje d a s e najveći d e o n a š e
e n e r g i j e k a n a l i š e u p r a v c u r a d a . K a d a b i ljudi radili s a m o i z spo-
ljašnjih p o t r e b a , došlo b i d o m n o g i h s u k o b a i z m e đ u o n o g a š t o
t r e b a d a č i n e i o n o g a š t o b i h t e l i d a čine, i t i b i s u k o b i u m a ­
njili n j i h o v u d e l o t v o r n o s t . M e đ u t i m , d i n a m i č n i m p r i l a g o đ a v a n j e m
k a r a k t e r a d r u š t v e n i m z a h t e v i m a , l j u d s k a snaga, u m e s t o d a prouz­
r o k u j e s u k o b , dobija t a k v e f o r m e k o j e j e p r e t v a r a j u u p o d s t r e k
za delanje shodno o d r e đ e n i m e k o n o m s k i m potrebama. Umesto
d a s e m o d e r n i čovek spol j a prisiljava n a o n a k o veliki r a d k o j i
d a n a s obavlja, njega n a r a d goni u n u t r a š n j a p r i n u d a , čiji s m o
p s i h o l o š k i značaj p o k u š a l i d a i s p i t a m o . Ili, u m e s t o d a sluša jav­
ne a u t o r i t e t e , on je izgradio u n u t r a š n j i a u t o r i t e t — savest i du­
ž n o s t — koji g a n a d z i r e u s p e š n i j e n o m a koji spoljašnji auto­
ritet. Drugim r e c i m a , društveni karakter internalizuje spoljašnje
potrebe, te tako ljudsku snagu upreže u izvršavanje zadataka
datog ekonomskog i društvenog sistema.
K a k o s m o videli, č i m se u k a r a k t e r n o j s t r u k t u r i razviju izve­
s n e p o t r e b e , svako p o n a š a n j e u s k l a d u s t i m o o t r e b a m a u isti
199
 m a h j e p s i h o l o š k i zadovoljavajuće i , s a s t a n o v i š t a m a t e r i j a l n o g
u s p e h a , p r a k t i č n o . D o k god j e d n o d r u š t v o i s t o v r e m e n o p r u ž a
p o j e d i n c u ta dva zadovoljenja, i m a m o situaciju u kojoj psiholo­
š k e snage cementuju d r u š t v e n u s t r u k t u r u . M e đ u t i m , r a n i j e ili
kasnije dolazi d o r a s k o r a k a . T r a d i c i o n a l n a k a r a k t e r n a s t r u k t u r a
j o š u v e k p o s t o j i , m a d a s u n a s t a l i n o v i e k o n o m s k i uslovi k o j i m a
t r a d i c i o n a l n e k a r a k t e r n e o s o b i n e više n e k o r i s t e . Ljudi s u s k l o n i
d a p o s t u p a j u s h o d n o svojoj k a r a k t e r n o j s t r u k t u r i ; m e đ u t i m ,
t i p o s t u p c i ili o m e t a j u njihove e k o n o m s k e d e l a t n o s t i ili n e m a j u
dovoljno z g o d n i h p r i l i k a z a p r o n a l a ž e n j e položaja koji b i i m
o m o g u ć i l i d a p o s t u p a j u s h o d n o svojoj »prirodi«. P r i m e r z a
o n o što i m a m o n a u m u j e s t e k a r a k t e r n a s t r u k t u r a s t a r i h sred­
n j i h klasa, p o s e b n o u z e m l j a m a sa s t r o g o m k l a s n o m r a s l o j e n o š ć u ,
k a k v a j e bila N e m a o k a . V r e d n o s t v r l i n a s t a r e s r e d n j e k l a s e —
č u v a r n o s t i , štedljivosti, o p r e z n o s t i , s u m n j i č a v o s t i — o p a d a l a je
u m o d e r n o m p o s l o v a n j u u o d n o s u na v r e d n o s t n o v i h vrlina, k a o
što s u inicijativa, s p r e m n o s t n a rizikovanje, a g r e s i v n o s t i t d . Čak
i u k o l i k o s u t e s t a r e vrline j o š p r e d s t a v l j a l e p r e i m u ć s t v o k a o
n p r . u slučaju s i t n i h t r g o v a c a — p o d r u č j e m o g u ć n o s t i za t a k v o
poslovanje t o l i k o s e suzilo d a j e s a m o m a l i b r o j s i n o v a s t a r e
s r e d n j e klase m o g a o u svojim e k o n o m s k i m d e l a t n o s t i m a u s p e š n o
d a »koristi« svoje k a r a k t e r n e o s o b i n e . O n i s u svojim vaspita-
n j e m razvili k a r a k t e r n e o s o b i n e k o j e s u n e k a d b i l e p r i l a g o đ e n e
d r u š t v e n o m položaju njihove klase, ali j e e k o n o m s k i razvoj b i o
b r ž i o d k a r a k t e r n o g razvoja. Taj r a s k o r a k i z m e đ u e k o n o m s k e i
p s i h o l o š k e evolucije doveo je do s t a n j a u k o m e se p s i h i č k e po­
t r e b e više n i s u m o g l e zadovoljiti u o b i č a j e n i m e k o n o m s k i m ak­
tivnostima. Te su potrebe, m e đ u t i m , postojale, pa su se morale
zadovoljiti n a n e k i d r u g i n a č i n . U s k o e g o t i s t i č k o s t r e m l j e n j e
vlastitoj k o r i s t i , k o j i m s e o d l i k o v a l a niža s r e d n j a klasa, bilo j e
p r e n e t o s a p o j e d i n a č n o g s t u p n j a n a n a c i o n a l n i . I s a d i s t i č k i im­
pulsi, koji su k o r i š ć e n i u p r i v a t n o j k o n k u r e n t s k o j b o r b i , deli-
m i č n o su se p o m e r i l i ka d r u š t v e n o j i p o l i t i č k o j p o z o r n i c i , a de-
l i m i č n o s u p o j a č a n i o s u j e ć e n j e m . T a d a s u oni, o s l o b o đ e n i svih
činilaca koji su ih obuzdavali, tražili zadovoljenje u p o l i t i č k o m
p r o g a n j a n j u i u r a t u . U m e s t o da c e m e n t u j u p o s t o j e ć i d r u š t v e n i
p o r e d a k , p s i h o l o š k e snage su, p o m e š a v š i se sa o z l o j e đ e n o š ć u iza­
z v a n o m o s u j e ć u j u ć i m s v o j s t v i m a č i t a v e t e situacije, p o s t a l e , n a
t a j n a č i n , d i n a m i t k o j i m ć e s e poslužiti g r u p e željne d a u n i š t e
t r a d i c i o n a l n u p o l i t i č k u i e k o n o m s k u s t r u k t u r u d e m o k r a t s k o g dru­
štva.
200
N i s m o govorili o ulozi k o j u v a s p i t n i p r o c e s igra u u o b l i č a v a n j u
d r u š t v e n o g k a r a k t e r a ; ali, s o b z i r o m n a č i n j e n i c u š t o m n o g i m
p s i h o l o z i m a izgleda da su uzrok k a r a k t e r n o g razvoja m e t o d i od­
goja u r a n o m d e t i n j s t v u i v a s p i t n e t e h n i k e koje se p r i m e n j u j u
na d e t e u r a z v o j u — n e k e p r i m e d b e o o v o m e čine se o p r a v d a ­
n i m a . P r e svega t r e b a d a s e z a p i t a m o š t a r a z u m e v a m o p o d va-
s p i t a n j e m . M a d a se v a s p i t a n j e m o ž e različito definisati, o n o , gle­
d a n o i z ugla d r u š t v e n o g p r o c e s a , izgleda o t p r i l i k e o v a k o : dru­
š t v e n a funkcija v a s p i t a n j a sastoji se u o s p o s o b l j a v a n j u p o j e d i n c a
da f u n k c i o n i š e u ulozi k o j u k a s n i j e t r e b a da igra u životu; to
j e s t , u t a k v o m u o b l i č a v a n j u njegova k a r a k t e r a da se ovaj približi
d r u š t v e n o m k a r a k t e r u , da se p o j e d i n č e v e želje p o d u d a r e s p o t r e ­
b a m a njegove d r u š t v e n e uloge. V a s p i t n i s i s t e m s v a k o g d r u š t v a
o d r e đ e n j e o v o m f u n k c i j o m ; p r e m a t o m e , m i v a s p i t n i m proce­
s o m n e m o ž e m o objasniti s t r u k t u r u d r u š t v a n i l i č n o s t i njegovih
č l a n o v a ; ali v a s p i t n i s i s t e m m o r a m o o b j a s n i t i p o t r e b a m a koje
p r o i z l a z e iz d r u š t v e n e i e k o n o m s k e s t r u k t u r e d a t o g d r u š t v a . Me­
đ u t i m , m e t o d i v a s p i t a n j a v e o m a s u važni u k o l i k o p r e d s t a v l j a j u
m e h a n i z m e p o m o ć u k o j i h s e p o j e d i n c u daje p o t r e b a n oblik.
Oni se mogu smatrati sredstvima kojima se društveni zahtevi
p r e o b r a ž a v a j u u lična svojstva. M a d a n i s u u z r o k p o s e b n e v r s t e
d r u š t v e n o g k a r a k t e r a , v a s p i t n e t e h n i k e sačinjavaju j e d a n o d me­
h a n i z a m a p o m o ć u k o j i h se k a r a k t e r o b r a z u j e . P o z n a v a n j e i ra-
z u m e v a n j a v a s p i t n i h m e t o d a j e s t e , u o v o m smislu, važan d e o
c e l o k u p n e analize j e d n o g d r u š t v a koje funkcioniše.
Ovo š t o s m o u p r a v o r e k l i važi i za j e d a n p o s e b a n d e o čitavog
v a s p i t n o g p r o c e s a : za porodicu, F r o j d je p o k a z a o da r a n a isku­
stva d e t e t a p r e s u d n o u t i č u n a o b r a z o v a n j e njegove k a r a k t e r n e
s t r u k t u r e . Ako j e t o t a č n o , k a k o o n d a d a r a z u m e m o d a s e d e t e
u o b l i č u j e d r u š t v e n i m životom, m a d a j e o n o , b a r u n a š o j kul­
t u r i , m a l o p o v e z a n o s n j i m ? Odgovor nije s a m o t o d a r o d i t e l j i
— izuzimajući p o j e d i n a č n e varijacije — p r i m e n j u j u v a s p i t n e obra­
s c e d r u š t v a u k o m e žive, već i to da svojim v l a s t i t i m l i č n o s t i m a
p r e d s t a v l j a j u d r u š t v e n i k a r a k t e r svoga d r u š t v a ili k l a s e . O n i n a
d e t e p r e n o s e o n o š t o m o ž e m o d a n a z o v e m o p s i h o l o š k o m atmosfe­
r o m ili d u h o m j e d n o g d r u š t v a u p r a v o z a t o što s u p r e d s t a v n i c i
s a m o g toga d u h a . Porodica se, tako, može smatrati psihološkim
posrednikom društva.
Pošto sam utvrdio da se društveni k a r a k t e r uobličuje načinom
p o s t o j a n j a d a t o g d r u š t v a , želim d a p o d s e t i m č i t a o c a n a o n o š t o
je u p r v o m poglavlju bilo r e č e n o o p r o b l e m u d i n a m i č n o g prila-
201
gođavanja. M a d a j e t a č n o d a č o v e k a u o b l i č u j u p o t r e b e e k o n o m ­
ske i društvene s t r u k t u r e društva, on se ne može bezgranično
p r i l a g o đ a v a t i . N e s a m o š t o n e k e fiziološke p o t r e b e n e o d s t u p n o
iziskuju d a b u d u zadovoljene, v e ć t o z a h t e v a j u i n e k e č o v e k u svoj­
stvene p s i h o l o š k e o s o b i n e , čije osujećenje i m a za p o s l e d i c u iz­
v e s n e r e a k c i j e . K o j e s u t o o s o b i n e ? O d n j i h j e , izgleda, najvažnija
težnja za r a s t o m , za razvojem i ostvarivanjem mogućnosti koje
j e čovek t o k o m i s t o r i j e r a z v i o — k a o š t o su, n a p r i m e r , spo­
s o b n o s t s t v a r a l a č k o g i k r i t i č k o g m i š l j e n j a i s p o s o b n o s t za raz­
ličito doživljavanje e m o c i o n a l n o g i č u l n o g . S v a k a o v a m o g u ć n o s t
p o s e d u j e v l a s t i t i d i n a m i z a m . Č i m se u p r o c e s u evolucije razvije,
o n a teži d a s e izrazi. T a s e težnja m o ž e p o t i s n u t i i o s u j e t i t i , n o
takvo potiskivanje i m a za posledicu nove reakcije, a naročito
o b r a z o v a n j e r u š i l a č k i h i s i m b i o t i č k i h i m p u l s a . Izgleda, t a k o đ e ,
d a t o o p š t a t e ž n j a r a s t u — k o j a j e p s i h o l o š k i ekvivalent i s t o v e t n e
b i o l o š k e t e ž n j e — i m a z a p o s l e d i c u t a k v e p o s e b n e težnje k a o
š t o s u želja z a s l o b o d o m i m r ž n j a p r e m a t l a č e n j u , j e r j e slo­
b o d a b i t a n uslov z a svaki r a s t . O p e t , želja z a s l o b o d o m m o ž e
s e p o t i s n u t i , m o ž e i š č e z n u t i i z svesti p o j e d i n c a ; ali č a k n i t a d a
o n a n e p r e s t a j e d a p o s t o j i k a o m o g u ć n o s t , i u k a z u j e n a svoje
p o s t o j a n j e s v e s n o m ili n e s v e s n o m m r ž n j o m k o j a u v e k p r a t i ta­
kvo suzbijanje.
I m a m o , t a k o đ e , razloga z a p r e t p o s t a v k u d a je, k a o š t o j e bilo
r a n i j e r e č e n o , s t r e m l j e n j e p r a v d i i i s t i m t e ž n j a s v o j s t v e n a ljud­
skoj p r i r o d i , m a d a s e o n a m o ž e p o t i s n u t i i izopačiti p o p u t s t r e m ­
ljenja s l o b o d i . Ova p r e t p o s t a v k a d o v o d i n a s n a t e o r i j s k i o p a s n o
tle. L a k o b i bilo k a d b i s m o m o g l i d a s e v r a t i m o religijskim i
filozofskim p r e t p o s t a v k a m a , k o j e p o s t o j a n j e t a k v i h težnji ob­
j a š n j a v a n j u v e r o v a n j e m d a j e č o v e k s t v o r e n p r e m a božjoj slici,
odnosno usvajanjem nekog prirodnog zakona. Međutim, mi naš
d o k a z n e m o ž e m o p o d u p r e t i t a k v i m o b j a š n j e n j i m a . J e d i n i na­
č i n za o b j a š n j a v a n j e t o g s t r e m l j e n j a p r a v d i i i s t i n i j e s t e , po na­
š e m mišljenju, d r u š t v e n a i p o j e d i n a č n a a n a l i z a čitave čovekove
istorije. T a d a o t k r i v a m o d a s u p r a v d a i i s t i n a najvažnija o r u ž j a
k o j i m a se služe svi n e m o ć n i u b o r b i za svoju s l o b o d u i r a z v o j .
S e m t o g a š t o s e v e ć i n a č o v e č a n s t v a t o k o m čitave svoje i s t o r i j e
m o r a l a braniti od moćnijih grupa, koje su mogle da je tlače i
e k s p l o a t i š u , i svaki p o j e d i n a c u d e t i n j s t v u p r o l a z i k r o z r a z d o b ­
lje k o j e s e o d l i k u j e n e m o ć n o š ć u . Rekli b i s m o d a s e u t o m s t a n j u
n e m o ć n o s t i razvijaju o s o b i n e p o p u t o s e ć a n j a z a p r a v d u i i s t i n u ,
i p o s t a j u m o g u ć n o s t i z a j e d n i č k e l j u d i m a k a o t a k v i m a . S t o g a do-
202
s p e v a m o do č i n j e n i c e da ljudska priroda, mada karakterni razvoj
uobličuju osnovni životni uslovi, i mada ne postoji biološki utvr­
đena ljudska priroda, poseduje vlastiti dinamizam, koji je ak­
tivan činilac u evoluciji društvenog procesa, č a k i a k o j o š ni­
s m o u s t a n j u d a p s i h o l o š k i m t e r m i n i m a j a s n o izložimo p r a v u
p r i r o d u t o g l j u d s k o g d i n a m i z m a , njegovo p o s t o j a n j e m o r a m o pri­
z n a t i . P r i p o k u š a j u da i z b e g n e m o z a b l u d e b i o l o š k i h i metafizič­
k i h p o j m o v a , n e s m e m o p o d l e ć i p o d j e d n a k o t e š k o j z a b l u d i soci­
o l o š k o g r e l a t i v i z m a d a č o v e k n i j e n i š t a d r u g o d o ilutka k o j o m
u p r a v l j a j u uzice d r u š t v e n i h o k o l n o s t i , č o v e k o v a n e o t u đ i v a p r a v a
na slobodu i sreću temelje se na bitno ljudskim svojstvima:
n j e g o v o m s t r e m l j e n j u životu, ekspanziji i i z r a ž a v a n j u m o g u ć n o ­
s t i k o j e su se u n j e m u razvijale u t o k u p r o c e s a i s t o r i j s k e evo­
lucije.
S a d a m o ž e m o p o n o v o izložiti najvažnije r a z l i k e i z m e đ u F r o j -
dova psihološkog p r i s t u p a i psihološkog p r i s t u p a kojeg s m o se
u ovoj knjizi držali. P r v o m r a z l i k o m p o d r o b n o s m o se pozabavili
u p r v o m poglavlju, t a k o d a j e j e d i n o p o t r e b n o d a j e o v d e u k r a t ­
k o p o m e n e m o : m i s m a t r a m o d a j e l j u d s k a p r i r o d a u s u š t i n i isto-
r i j s k i uslovljena, m a d a n e u m a n j u j e m o z n a č a j b i o l o š k i h činilaca
i ne v e r u j e m o da se to p i t a n j e m o ž e i s p r a v n o izraziti protiv-
stavljanjem k u l t u r n i h činilaca b i o l o š k i m a . D r u g o , o s n o v n o F r o j -
d o v o n a č e l o s a s t o j i se u p o s m a t r a n j u čoveka k a o e n t i t e t a , za­
t v o r e n o g s i s t e m a , k o j i j e p r i r o d a o b d a r i l a i z v e s n i m fiziološki uslov-
I j e n i m n a g o n i m a , i u t u m a č e n j u r a z v o j a njegova k a r a k t e r a k a o
r e a k c i j e n a zadovoljenja i o s u j e ć e n j a t i h n a g o n a ; d o k se, p o na­
š e m mišljenju, o s n o v n i p r i s t u p l j u d s k o j l i č n o s t i s a s t o j i iz shva-
t a n j a čovekova o d n o s a p r e m a svetu, p r e m a d r u g i m a , p r e m a pri­
r o d i i p r e m a n j e m u s a m o m e . Mi v e r u j e m o da je čovek prven­
stveno d r u š t v e n o b i ć e , a n e , k a o š t o F r o j d p r e t p o s t a v l j a , d a j e
čovek p r v e n s t v e n o s a m o d o v o l j a n i d a s u m u d r u g i l j u d i p o t r e b n i
t e k u z g r e d , k a k o b i zadovoljio svoje i n s t i n k t u a l n e p o t r e b e . M i
v e r u j e m o da je, u o v o m smislu, i n d i v i d u a l n a psihologija u o s n o v i
socijalna psihologija ili, k a o š t o veli Saliven, psihologija rneđu-
l i č n i h o d n o s a ; k l j u č n i p r o b l e m psihologije j e s t e p r o b l e m p o s e b ­
ne v r s t e p o j e d i n č e v e p o v e z a n o s t i sa s v e t o m , a ne p r o b l e m za­
dovoljavanja ili o s u j e ć i v a n j a p o j e d i n i h i n s t i n k t u a l n i h želja. Pro­
b l e m čovekovih i n s t i n k t u a l n i h želja m o r a s e s h v a t i t i k a o j e d a n
deo c e l o k u p n o g p r o b l e m a njegova o d n o s a p r e m a svetu, a n e k a o
jedini p r o b l e m l j u d s k e l i č n o s t i . S t o g a su, u n a š e m p r i s t u p u , po­
t r e b e i želje k o j e s e u s r e d s r e đ u j u o k o p o j e d i n č e v i h o d n o s a p r e -
203
 ma d r u g i m a — k a o što su ljubav, m r ž n j a , n e ž n o s t , simbioza —
o s n o v n e p s i h o l o š k e pojave, d o k s u o n e u F r o j d a s a m o d r u g o ­
r a z r e d n e p o s l e d i c e o s u j e ć e n j a ili zadovoljenja i n s t i n k t u a l n i h po­
treba.
Razlika i z m e đ u F r o j d o v a b i o l o š k o g i n a š e g d r u š t v e n o g o p r e -
deljenja od posebnog je značaja s obzirom na p r o b l e m e karakte­
rologije. F r o j d i , n a o s n o v u njegovih nalaza, A b r a h a m , Džons
i d r u g i , p r e t p o s t a v i l i su da d e t e doživljava zadovoljstvo u t a k o ­
z v a n i m e r o g e n i m z o n a m a ( u s t a i č m a r ) , u vezi sa p r o c e s o m uzi­
m a n j a h r a n e i izbacivanja i z m e t a ; i d a t e e r o g e n e zone, b i l o p r e -
n a d r a ž a j e m , o s u j e ć e n j e m ili k o n s t i t u c i o n a l n o p o v e ć a n o m osetlji-
vošću, z a d r ž a v a j u svoju l i b i d n u p r i r o d u i u p o z n i j i m g o d i n a m a ,
k a d a , t o k o m n o r m a l n o g razvoja, g e n i t a l n a z o n a t r e b a d a p o s t a n e
p r v e n s t v e n o važna. P r e t p o s t a v l j a s e d a t a fiksacija n a prege-
nitalnoj razini vodi sublimacijama i reakcijskim formacijama koje
postaju deo karakterne strukture. Tako, na primer, neka osoba
m o ž e da p o s e d u j e n a g o n za š t e d n j o m n o v c a ili č e g a d r u g o g zato
š t o s u b l i m i š e n e s v e s n u želju d a z a d r ž i stolicu. Ili, p a k , n e k a o s o b a
m o ž e o č e k i v a t i da do svega d o đ e p r e k o n e k o g d r u g o g , a ne vla­
s t i t i m n a p o r o m , zato š t o j e p o k r e ć e n e s v e s n a želja d a b u d e h r a ­
n j e n a , k o j a je s u b l i m i s a n a u želju za d o b i j a n j e m p o m o ć i , oba-
v e š t e n j a i t a k o dalje.
F r o j d o v a z a p a ž a n j a s u o d velike važnosti, ali o n i h j e pogreš­
no objasnio. On je ispravno sagledao strasnu i iracionalnu p r i r o d u
t i h »oralnih« i »analnih« k a r a k t e r n i h o s o b i n a . O n j e t a k o đ e uvi-
d e o da t a k v e želje p r o ž i m a j u sve sfere l i č n o s t i , č o v e k o v sek­
s u a l n i , e m o c i o n a l n i i i n t e l e k t u a l n i život, i da su sve njegove ak­
t i v n o s t i o b o j e n e n j i m a . Ali o n j e p o g r e š n o s h v a t i o d a j e u z r o č n i
odnos između erogenih zona i k a r a k t e r n i h osobina s u p r o t a n ono­
m e š t o u s t v a r i j e s t e . Čovjekova želja d a p a s i v n o p r i m a sve š t o
želi da dobije — ljubav, z a š t i t u , o b a v e š t e n j e , m a t e r i j a l n e s t v a r i
— od izvora k o j i se nalazi v a n njega, razvija se u d e t e t o v u ka­
r a k t e r u k a o r e a k c i j a n a njegova i s k u s t v a s a d r u g i m a . Ako n a
o s n o v u t i h i s k u s t a v a njegovo o s e ć a n j e vlastite s n a g e oslabi iz
s t r a h a , a k o s e p a r a l i š u njegova inicijativa i s a m o p o u z d a n j e , a k o
se razvije i p o t i s n e n e p r i j a t e l j s t v o , i a k o m u , u isti m a h , njegov
o t a c ili m a j k a p o n u d e ljubav ili b r i g u p o d u s l o v o m p r e d a j e , je-
!
d a n t a k a v sticaj p r i l i k a d o v o d i d o s t a v a p r i k o m e s e o d u s t a j e
od a k t i v n o g v l a d a n j a , a sve s n a g e u p r a v l j a j u ka s p o l j a š n j e m iz­
v o r u , iz koga će k o n a č n o p o t e ć i i s p u n j e n j e svih želja. Taj stav
d o b i j a t a k o straistan k a r a k t e r z a t o š t o j e t o j e d i n i n a č i n n a
204
k o j i t a k v a o s o b a m o ž e p o k u š a t i d a o s t v a r i svoje želje. T o š t o
ite o s o b e č e s t o s a n j a j u ili f a n t a z i r a j u da ih h r a n e , doje, i t a k o
jdalje, t r e b a p r i p i s a t i činjenici š t o u s t a više n e g o i j e d a n d r u g i
o r g a n p o g o d u j u i z r a ž a v a n j u t o g s t a v a p r i m a n j a . Ali o r a l n a sen­
zacija nije u z r o k t o g stava; o n a j e izražavanje s t a v a p r e m a s v e t u
j e z i k o m tela.
I s t o važi i za »analnu« o s o b u , k o j a se na o s n o v u svojih poseb­
n i h i s k u s t a v a povlači o d d r u g i h l j u d i više n e g o »oralna« o s o b a ,
koja traži bezbednost t i m e što sebe čini a u t a r h i č n i m , samodovolj­
n i m s i s t e m o m i k o j a l j u b a v ili svaki d r u g i s t a v d a v a n j a o s e ć a
k a o p r e t n j u svojoj b e z b e d n o s t i . D o d u š e , u m n o g i m s l u č a j e v i m a
ti se stavovi n a j p r e razvijaju u vezi sa u z i m a n j e m h r a n e ili iz­
b a c i v a n j e m izmeta, k o j i su u r a n o m d e t i n j s t v u glavne a k t i v n o s t i
i, t a k o đ e , glavna sfera u k o j o j se izražavaju r o d i t e l j s k a ljubav ili
t l a č e n j e i d e t i n j a l j u b a z n o s t ili p r k o s . M e đ u t i m , p r e n a d r a ž e n j e i
o s u j e ć e n j e u vezi sa e r o g e n i m z o n a m a ne v o d i po s e b i fiksaciji
t a k v i h stavova u k a r a k t e r u n e k e o s o b e ; m a d a d e t e doživljuje
izvesne p r i j a t n e senzacije u vezi s u z i m a n j e m h r a n e i izbaciva­
n j e m i z m e t a , t a zadovoljstva n e d o b i j a j u v a ž n o s t z a k a r a k t e r n i
r a z v o j a k o ne p r e d s t a v l j a j u — na fizičkoj r a z i n i — s t a v o v e
u k o r e n j e n e u čitavoj k a r a k t e r n o j s t r u k t u r i .
Za o d o j č e , k o j e se u z d a j e u b e z u s l o v n u l j u b a v m a j k e , iznenad­
n o p r e k i d a n j e d o j e n j a n e ć e i m a t i n i k a k v e ozbiljne k a r a k t e r o l o š -
k e p o s l e d i c e ; d e t e k o j e iskusi d a s e n e m o ž e p o u z d a t i u m a j ­
č i n u l j u b a v steći će, m o ž d a , »oralne« o s o b i n e č a k i a k o j e p r o c e s
h r a n j e n j a t e k a o bez n e k i h n a r o č i t i h p r e k i d a . »Oralne« ili »anal­
ne« fantazije ili fizičke senzacije u p o z n i j i m g o d i n a m a n i s u zna­
č a j n e zbog fizičkog zadovoljstva koje p o d r a z u m e v a j u n i t i zbog
i k a k v e t a j a n s t v e n e s u b l i m a c i j e tog zadovoljstva, već s a m o zbog
o s o b i t e p o v e z a n o s t i sa s v e t o m na k o j o j se t e m e l j e i k o j u izra­
žavaju.
S a m o s t e t a č k e gledišta F r o j d o v i k a r a k t e r o l o š k i n a l a z i m o g u
b i t i k o r i s n i z a socijalnu psihologiju. N a p r i m e r , d o k god p r e t p o s ­
t a v l j a m o da izvesna r a n a i s k u s t v a u vezi sa i z b a c i v a n j e m i z m e t a
prouzrokuju analni karakter, koji je tipičan za evropsku nižu
s r e d n j u klasu, j e d v a r a s p o l a ž e m o i k a k v i m p o d a c i m a koji b i n a m
o m o g u ć i l i d a s h v a t i m o z a š t o p o s e b n a k l a s a i m a a n a l n i druš­
t v e n i k a r a k t e r . M e đ u t i m , a k o g a s h v a t i m o k a o j e d a n o b l i k pove­
z a n o s t i s a d r u g i m a , oblik koji j e u s a đ e n u k a r a k t e r n o j s t r u k t u r i
i k o j i p r o i s h o d i iz i s k u s t v a sa s p o l j a š n j i m s v e t o m , r a s p o l a g a ć e m o
205
 k l j u č e m z a r a z u m e v a n j e p i t a n j a z a š t o s u č i t a v o b l i k života n i ž e
s r e d n j e klase, n j e n a u s k o s t , izdvojenost i n e p r i j a t e l j s t v o dopri-
neli razvoju takve ikarakterne strukture.1
T r e ć a v a ž n a r a z l i k a u t e s n o j je vezi s p r e t h o d n i m a . Na o s n o v u
svog imstinktivističkog o p r e d e l j e n j a , k a o i n a o s n o v u d u b o k o g
uverenja u rđavost ljudske prirode, Frojd je sklon tumačenju da
su svi čovekovi »idealni« m o t i v i p o s l e d i c a n e č e g »niskog«; pode­
s a n p r i m e r z a o v o j e njegovo o b j a š n j e n j e o s e ć a n j a p r a v i č n o s t i
k a o p o s l e d i c e d e t i n j e p r v o b i t n e zavisti p r e m a s v a k o m k o I m a
više o d njega. K a o š t o j e r a n i j e bilo i s t a k n u t o , m i v e r u j e m o d a
ideali k a o š t o s u i s t i n a , p r a v d a , s l o b o d a — m a d a s u č e s t o p u k e
fraze ili racionalizacije — m o g u p r e d s t a v l j a t i i s t i n s k a s t r e m l j e n j a ,
i da je pogrešna svaka analiza koja se ne bavi ovim stremlje­
n j i m a k a o d i n a m i č n i m činiocima. T i ideali n e m a j u m e t a f i z i č k i ka­
r a k t e r , v e ć p o t i č u i z u s l o v a l j u d s k o g života, t e s e k a o t a k v i m o ­
g u ispitivati. S t r a h o d v r a ć a n j a m e t a f i z i č k i m ili i d e a l i s t i č k i m
p o j m o v i m a n e b i t r e b a l o d a o m e t e t a k v u analizu. Z a d a t a k psiho­
logije k a o e m p i r i j s k e n a u k e j e d a p r o u č a v a m o t i v a c i j u k o j a s e
zasniva na idealima, k a o i m o r a l n e p r o b l e m e povezane s njima,
t e d a t i m e n a š e r a z m i š l j a n j e o t a k v i m p r e d m e t i m a o s l o b o d i ne-
e m p i r i j s k i h i m e t a f i z i č k i h e l e m e n a t a koji, p r i t r a d i c i o n a l n o m ob­
rađivanju tih p r e d m e t a , zamagljuju s p o r n a pitanja,
i Najzad, t r e b a p o m e n u t i još j e d n u razliku. O n a se odnosi na
r a z l i k o v a n j e p s i h o l o š k i h p o j a v a o s k u d i c e i obilja. N a primitiv­
n o j r a z i n i čovek živi u o s k u d i c i . P o s t o j e n e o d s t u p n e p o t r e b e k o j e
s e moraju zadovoljiti p r e svega d r u g o g . T e k k a d č o v e k u p r e o s ­
t a n e v r e m e n a i s n a g e p o zadovoljenju t i h p r i m a r n i h p o t r e b a ,
t e k t a d a s e m o ž e r a z v i t i k u l t u r a , a s a n j o m i o n a s t r e m l j e n j a ko­
j i m a s u p r a ć e n e p o j a v e obilja. S l o b o d n i (ili s p o n t a n i ) činioci u v e k
s u p o j a v e obilja. F r o j d o v a psihologija j e psihologija o s k u d i c e . O n
zadovoljstvo definiše k a o zadovoljenje k o j e proizlazi iz otklanja­
n j a b o l n e n a p e t o s t i . Pojave obilja, k a o š t o s u l j u b a v ili n e ž n o s t ,
ne igraju, u stvari, n i k a k v u u l o g u u n j e g o v u s i s t e m u . Ne s a m o
d a j e o n p r e n e b r e g n u o t a k v e pojave, v e ć j e u s k o s h v a t a o i o n u
p o j a v u k o j o j j e p o s v e t i o t o l i k o p a ž n j e — s e k s . P r e m a čitavoj
svojoj definiciji zadovoljstva, F r o j d je u s e k s u v i d e o s a m o ele­
m e n t fiziološke p r i n u d e , a u s e k s u a l n o m z a d o v o l j e n j u o l a k š a n j e
b o l n e n a p e t o s t i . S e k s u a l n i n a g o n k a o p o j a v a obilja, i s e k s u a l n o
zadovoljstvo k a o s p o n t a n o u ž i v a n j e — č i j a s u š t i n a nije negativ­
no o l a k š a n j e n a p e t o s t i — n i s u i m a l i m e s t a u njegovoj psiholo­
giji-
206
K o j e s m o n a č e l o t u m a č e n j a u ovoj knjizi p r i m e n i l i n a razu­
m e v a n j e l j u d s k e o s n o v e k u l t u r e ? P r e n o š t o o d g o v o r i m o n a ovo
p i t a n j e , k o r i s n o b i bilo d a s e p o d s e t i m o glavnih p r a v a c a t u m a č e ­
n j a o d k o j i h s e n a š p r a v a c razlikuje.
1 . P r e m a »psihologističkom« p r i s t u p u , k o j i m s e o d l i k u j e F r o j -
d o v o mišljenje, k u l t u r n e p o j a v e u k o r e n j e n e su u p s i h o l o š k i m či­
n i o c i m a koji p r o i s h o d e i z i n s t i n k t u a l n i h n a g o n a , a n a ove, o p e t ,
d r u š t v o u t i č e s a m o i z v e s n i m s t e p e n o m suzbijanja. Držeći s e ovog
n a č i n a t u m a č e n j a , frojdisti s u o b j a s n i l i k a p i t a l i z a m k a o i s h o d anal­
ne e r o t i č n o s t i , a razvoj r a n o g h r i š ć a n s t v a k a o p o s l e d i c u ambiva­
l e n t n o g o d n o s a p r e m a o č e v u liku. 2
2. P r e m a » e k o n o m i s t i č k o m « p r i s t u p u , koji n a l a z i m o u pogreš­
n o m p r i m e n j i v a n j u M a r k s o v a t u m a č e n j a istorije, s u b j e k t i v n i eko­
n o m s k i i n t e r e s i u z r o k s u k u l t u r n i h pojava, k a k v e s u religija i
p o l i t i č k e ideje. S a t a k v o g p s e u d o m a r k s i s t i č k o g s t a n o v i š t a 3 m o g l i
b i s m o p o k u š a t i d a o b j a s n i m o d a p r o t e s t a n t i z a m n i j e n i š t a dru­
g o d o o d g o v o r n a izvesne e k o n o m s k e p o t r e b e b u r ž o a z i j e .
3. K o n a č n o , p o s t o j i i »idealističko« gledište k o j e M a k s V e b e r
z a s t u p a u svojoj analizi Protestantske etike i duha kapitalizma.
O n drži d a s u n o v e religijske i d e j e o d g o v o r n e z a razvoj n o v o g
t i p a e k o n o m s k o g p o n a š a n j a i n o v o g d u h a k u l t u r e , m a d a nagla­
šava d a t o p o n a š a n j e nije n i k a d isključivo o d r e đ e n o religijskim
doktrinama.
N a s u p r o t ovim o b j a š n j e n j i m a , m i s m o p r e t p o s t a v i l i d a s u ideo­
logije i k u l t u r a u o p š t e d u b o k o u k o r e n j e n e u d r u š t v e n o m k a r a k ­
teru; da se sam društveni k a r a k t e r uobličuje načinom postojanja
d a t o g d r u š t v a i da glavne k a r a k t e r n e o s o b i n e , sa svoje s t r a n e , po­
s t a j u p r o i z v o d n e snage k o j e o b l i k u j u d r u š t v e n i p r o c e s . S obzi­
r o m na problem duha protestantizma i kapitalizma, pokušao sam
d a p o k a ž e m d a j e p r o p a s t s r e d n j o v e k o v n o g d r u š t v a u g r o z i l a sred­
n j u k l a s u ; d a j e ovo u g r o ž e n j e dovelo d o o s e ć a n j a n e m o ć i , iz­
d v o j e n o s t i i s u m n j e ; da je ova p s i h o l o š k a p r o m e n a snosila odgo­
vornost za privlačnost Luterovih i Kalvinovih d o k t r i n a ; da su se
t i m d o k t r i n a m a p o j a č a l e i stabilizovale k a r a k t e r o l o š k e p r o m e -
n e ; i d a s u t a k o razvijene k a r a k t e r n e o s o b i n e p o s t a l e t a d a proiz­
v o d n e snage u r a z v o j u k a p i t a l i z m a , koji je p r o i s t e k a o iz eko­
n o m s k i h i političkih promena.
S o b z i r o m n a fašizam, bilo j e p r i m e n j e n o i s t o n a č e l o objašnja­
v a n j a : niža s r e d n j a k l a s a r e a g o v a l a j e n a izvesne e k o n o m s k e
p r o m e n e , k a o što s u p o r a s t m o ć i m o n o p o l a i p o s l e r a t n a infla­
cija, p o j a č a v a n j e m izvesnih k a r a k t e r n i h o s o b i n a — n a i m e , sadis-
207
tičkih i m a z o h i s t i č k i h s t r e m l j e n j a ; n a c i s t i č k a ideologija o b r a ć a l a BELESKE UZ DODATAK
se t i m o s o b i n a m a i p o j a č a v a l a ih; a t a d a su n o v e k a r a k t e r n e oso­
1. F. Aleksander (F. Alexander) pokušao je da Frojdove karakterološ-
b i n e p o s t a l e d e l o t v o r n e s n a g e p r i p o t p o m a g a n j u e k s p a n z i j e ne-
ke nalaze ponovo izloži na način koji je u nekim pogledima sličan
m a č k o g i m p e r i j a l i z m a . U o b a slučaja v i d i m o da izvesna klasa, ka­ našem tumačenju. [Isp. F. Aleksander »Uticaj psiholoških činilaca
d a j e u g r o z e n o v e e k o n o m s k e težnje, r e a g u j e n a t u o p a s n o s t psi­ na gastro-intestinalne poremećaje« (»The Influence of Psvchologi-
h o l o š k i i ideološki i da p s i h o l o š k e p r o m e n e , izazvane o v o m re­ cal Factors upon Gastro-Intestinal Disturbances«), Psychoanalytic
akcijom, p o d s t i č u razvoj e k o n o m s k i h snaga, č a k i a k o ove s n a g e Quarterly, Vol. XV, 1934]. No, m a d a njegova gledišta predstavlja­
protivreče e k o n o m s k i m interesima te klase. Vidimo da ekonom­ ju napredak u poređenju s Frojdovima, on nije uspeo da nadvlada
ske, p s i h o l o š k e i i d e o l o š k e s n a g e deluju u d r u š t v e n o m p r o c e s u u osnovi biološko opredeljenje i da potpuno razabere međulične
n a ovaj n a č i n : n a p r o m e n e u s p o l j a š n j i m s i t u a c i j a m a čovek rea­ odnose kao osnovu i suštinu tih »pregenitalnih« nagona.
guje p r o m e n a m a u sebi, a ti p s i h o l o š k i činioci, sa svoje s t r a n e , 2. Radi potpunije rasprave o tome metodu sr. E. From, Zur Ents-
pomažu uobličavanje ekonomskog i društvenog procesa. Ekonom­ tehung des Christusdogmas, Psychoanalytischer Verlag, Beč, 1931;
ske snage s u d e l o t v o r n e , ali s e o n e m o r a j u s h v a t i t i n e k a o psi­ v. 5. svezak ovog izdanja.
h o l o š k e m o t i v a c i j e već k a o o b j e k t i v n i uslovi; p s i h o l o š k e s n a g e 3. To stanovište nazivam pseudomarksističkim zato što p r e m a njemu
s u d e l o t v o r n e , ali m o r a m o s h v a t i t i d a s u i o n e s a m e i s t o r i j s k i Marksova teorija znači da istoriju određuju ekonomski motivi iz­
uslovljene; ideje s u d e l o t v o r n e , ali m o r a m o s h v a t i t i d a s u o n e raženi u stremljenju materijalnoj dobiti, a ne kako je Marks stvar­
no mislio, ekonomski motivi izraženi u objektivnim uslovima, koji
d u b o k o u k o r e n j e n e u čitavoj k a r a k t e r n o j s t r u k t u r i č l a n o v a jed­
mogu imati za posledicu različite ekonomske stavove, dok je j a k a
n e d r u š t v e n e g r u p e . M e đ u t i m , u p r k o s toj u z a j a m n o j zavisnosti želja za sticanjem materijalnog bogatstva samo jedan od tih sta­
e k o n o m s k i h , p s i h o l o š k i h i i d e o l o š k i h snaga, s v a k a je od n j i h do­ vova. (To je bilo istaknuto u I poglavlju). Podrobna rasprava o
n e k l e i nezavisna. Ovo o s o b i t o važi za e k o n o m s k i r a z v o j , do ovom problemu može se naći u E. Fromovu radu »Uber Methode
k o g a dolazi — p o š t o o n zavisi o d o b j e k t i v n i h činilaca, k a o š t o u n d Aufgabe einer analytischen Sozialpsychologie«, Zeitschrift fiir
su p r i r o d n e p r o i z v o d n e snage, t e h n i k a , geografski činioci — sa- Sozialforschung, Vol. 1, 1932, str. 28, i dalje v. 8. svezak ovog izda­
glasno njegovim v l a s t i t i m z a k o n i m a . Pokazali s m o d a i s t o važi nja, str. 7—36. Sr. i raspravu Čemu znanje? Roberta S. Linda, Ox-
i za p s i h o l o š k e s n a g e ; n j i h u o b l i č u j u spoljašnji životni uslovi, ford University Press, London, 1939, glava I I .
ali o n e p o s e d u j u i vlastiti d i n a m i z a m , to jest, o n e su izraz ljud­
s k i h p o t r e b a k o j e s e n e m o g u i s k o r o n i t i , m a d a ise m o g u uobli­
čiti. U ideološkoj sferi n a i l a z i m o na s l i č n u a u t o n o m i j u , u k o r e n j e -
nu u l o g i č k i m z a k o n i m a i u t r a d i c i j i z n a n j a s t e č e n o g t o k o m isto-
rije.
T o n a č e l o m o ž e m o p o n o v o izložiti n a o s n o v u d r u š t v e n o g k a r a k ­
tera: društveni karakter proishodi iz dinamičnog prilagođavanja
ljudske prirode društvenoj strukturi. Promene društvenih uslova
i m a j u z a p o s l e d i c u p r o m e n e d r u š t v e n o g k a r a k t e r a — t o jest, n o v e
p o t r e b e i n e s p o k o j s t v o . T e n o v e p o t r e b e p o t e c i š t e s u n o v i h ideja,
i t a k o reći, č i n e da ljudi b u d u p r i j e m č i v i za ove; sa svoje stra­
n e , te nove ideje teže stabilizovanju i o j a č a v a n j u n o v o g d r u š t v e ­
n o g k a r a k t e r a , i o d r e đ i v a n j u čovekovih p o s t u p a k a . D r u g i m r e c i m a ,
d r u š t v e n i uslovi u t i č u n a i d e o l o š k e p r o m e n e p o s r e d s t v o m ka­
r a k t e r a ; k a r a k t e r , s d r u g e s t r a n e , nije p o s l e d i c a p a s i v n o g prila­
g o đ a v a n j a d r u š t v e n i m u s l o v i m a , već d i n a m i č n o g p r i l a g o đ a v a n j a
n a o s n o v u e l e m e n a t a k o j i s u ili biološki s v o j s t v e n i l j u d s k o j pri­
r o d i ili su j o j p o s t a l i svojstveni zahvaljujući i s t o r i j s k o j evoluciji.

208
 Indeks pojmova
Abraham, K. (K. Abraham) 204
Adam (biblijski)
mit o isterivanju iz raja 29, 51, 59
Adler, Alfred (Alfred Adler) 109
Aktivnost 64—65, 122
Akvinski, Toma 51—52, 62, 75 (b)
Aleksander, F. (F. Alexander) 209 (b)
Alen, Dž. (John Allen) 76, (b)
Anarhija 186—187
Andreas 74 (b)
Anšen, R. N. (R. N. Anschen) 22 (b)
Automat, v. Saobražavanje
Autoritarna filozofija 122—123
Autoritarni karakter 117—118, 120—
—123, 166 (b)
Luterov 49, 54—55
Hitlera i nacizma 154—164
Autoritet 24, 49, 59—60, 118—126, 149,
176, 187, 191 (b), 197
Avgustin, sv. (sv. Augustin) 62
Balzak, o. de (H. de Balzac) 19, 22
(b), 114—115, 180
Bartman, B. (B. Bartmann) 74 (b)
Benedikt, R. (R. Benedict) 22 (b)
Bergson, A. (H. Bergson) 22 (b)
Bernard, L. (L. Bernard) 33 (b)
Biblija 62, 70, 75 (b)
Bil 52
Bog 29, 55, 59, 76 (b)
Bonaventura 52
Borkenau, F. (F. Borkenau) 77 (b)
Brentano, F. (F. Brentano) 74 (b)
Bruk, Meler van der (Moeller van der
Bruck) 122, 145 (b)
Bucer, Martin 44
Burkhart, J. (J. Burckhardt) 21 (b),
36—37, 39, 72 (b)—73 (b)
Crkva, katolička 35, 51—54, 70, 81
14*
i imena
Čarobni pomagač 124—127
Čovek
odnos prema društvu 13—15
prema drugima 13—15, 19—20
svest o sebi kao o odvojenom en­
titetu 20, 23—26, 35—36
potreba za povezanošću s drugima
18—20, 182—183
Daničić, Đuro 75 (b), 145 (b)
Dans Skotus (John Duns Scotus) 52
Dante 38
Darvin, Č. (Charles Darwin) 159
Darvinizam 158—159
Dekart, R. (Rene Descartes) 177
Diltaj, V. (W. Dilthev) 72 (b), 73 (b)
Dirkem, E. (E. Durkheim) 16
Djui, Džon (John Dewey) 10, 21 (b),
22 (b)
Dolard, Dž. (J. Dollard) 22 (b)
Dostojevski, F. M. 110, 144 (b)
Društveni karakter 149—150, 195—208
Društveni proces 21, 68—71, 195--208
psihološki činioci 11—13, 15—16, 71,
202—208
Džons, E. (E. Jones) 204
Džeferson, T. (Th. Jefferson) 7
Edipov kompleks 14, 126
Egocentričnost
u detinjstvu 24—25
Egotizam v. Sebičnost
Erenberg, R. (R. Ehrenberg) 74 (b)
Erazmo Roterdamski 55
Erikson, M. H. (M. H. Erickson) 145
(b)
211
Fašizam 9—12, 103, 117, 184, 185, 189,
190, 207, v. isto tako Nacizam
Firkand, A. (A., Vierkandt) 108
Fojerbah, L. (L. Feuerbach) 90
Fon Belov (von Below) 74 (b)
Frank, L. K. (L. K. Frank) 75 (b)
Fridrih II (Friedrich II) 37
Frojd, Sigmund (Sigmund Freud) 21
(b), 77 (b), 85, 86, 108, 109, 117, 126,
129, 145 (b), 171, 172, 192, 198, 201,
203—206, 209 (b)
pojmovi o ljudskoj prirodi i odnos
pojedinca prema društvu 12—15
tumačenje istorije 16
čovekovo neprijateljstvo prema
ličnom ja i super-egu 68—69
o sebičnosti 85—86
o narcisoidnosti 86
o sadomazohizmu 100—101
pojam karaktera 117, 198—200
Edipov kompleks 14, 126
o rušilaštvu 129
o potiskivanju 142—144
0 racionalnosti 182
stav prema etičkim idealima 185—
—186
karakterologija 204—205
1 E. From 207—208
From, E. (E. Fromm) 22 (b), 77 (b),
98 (b), 144 (b), 209 (b)
From—Rajhman, Frida (Frieda
From — Reichmann) 145 (b)
Gebels, J. (J. Goebbels) 156, 162, 166
(b), 167 (b)
Gej, M. (M. Gay) 191 (b)
Gorer, G. (G. Gorer) 144 (b), 145 (b)
Gracijan 42
Greh 122
Grin, Zilijen (Julien Green) 97, 99 (b)
Hajden, Konrad (Konrad Heiden)
166 (b)
Harknes, Dž. (G. Harkness) 77 (b)
Hartoh, A. (A. Hartoch) 166 (b), 191
(b)
Hegel, G. V. F. (G. W. F. Hegel) 90,
98 (b)
Hercog, E. (E. Herzog) 166 (b)
Hitler, Adolf 10, 32, 50, 68, 107, 122,
146, 147, 148, 152, 153, 154—164, 166
212
(b), 167 (b), 197
moć prirode 163—164
Hjuz, R. (R. Hughes) 26
Hobs, T. (Th. Hobbes) 11, 12, 107,
116, 144 (b)
Holovel, Dž. (J. Hallowell) 22 (b)
Horkhajmer, M. (M. Horkheimer)
77 (b), 144 (b), 191 (b)
Horni, Karen (Karen Horney) 21 (b),
77 (b), 109, 144 (b), 145 (b)
Hrist (Hristos, Krist) 51, 53, 56, 75
(b)
Htenje
priroda 132—134, 140—142, 175—178
Huicinga, J. (J. Huizinga) 72 (b), 73,
(b)
Ideali 183—185, 192 (b)
Igo, Viktor (Victor Hugo) 145 (b)
Individuacija 23—30
Individualizam 35—37, 57—58, 81—82,
186—188
Indulgencija 52—53, 75 (b)
Instinkt 28, 33 (b)
potrebe 203—204
Isaija 122, 145 (b)
Istina 145 (b), 173—174
Izdvojenost v. Usamljenost i oseća­
nje nemoći
Ja
snaga ličnog ja 24—26, 87—90, 181
društveno ja 24—26
pseudolično ja 143, 183
želja za gubljenjem ličnog ja 34—
—36, 58—59, 103—104, 110, 113
ostvarivanje ličnog ja 179—180,
182—184
Jednakost 63—64, 123—124, 183
Jevanđelje (Evanđelje) 57
Kafka, F. Kafka) 97
Kalvin, 2. (J. Calvin) 39, 40, 48, 49,
51, 54, 60, 61—63, 68, 76 (b), 81, 82,
85, 130, 207
Kalvinizam, v. Protestantizam
Kant, I. (I. Kant) 85, 90
Kapitalizam
dejstvo na srednjovjekovno druš­
tvo 40—46
dejstvo na modernog čoveka 78—
—84
Karakterna struktura 48, 71, 123—
—126, 146, 195—208, v. isto tako
Autoritarni karakter i Društveni
karakter
Kardiner, A. (A. Kardiner) 22 (b)
Kasirer, E. (E. Cassirer) 72 (b)
Kjerkegor, S. (S. Kierkegaard) 97
Klase, društvene 36—38, 39—47, 57—
—59, 62, 66-67, 84, 90—93, 116 (b),
129, 147, 149—150, v. isto tako Sred­
nja klasa
Klemanso, Ž. (G.-B. Clemenceau) 160
Klemens VI 75 (b)
Kraus, O. (O. Kraus) 74 (b)
Krup (Krupp) 153
Kulišer, J. (J. Kulisher) 74 (b), 76
(b)
Laj (Ley) 156, 166 (b)
Lampreht, K. (K. Lamprecht) 74 (b)
Lasvel, H. D. (D. H. Lasswell) 22 (b),
165 (b)
Lind, Robert S. (Robert S. Lynd)
191 (b), 209 (b)
Luter, M. (Martin Luther) 39, 40, 43,
48, 49—61, 67, 68, 74 (b), 75 (b), 76
(b), 81, 82, 85, 207
Luteranstvo v. Protestantizam
Ljubav
i samoljublje 85—87,
sadistička 106—107, 113—115
mazohistička 115—116
i spontanost 181
Ljudska priroda 12—19, 20, 202
Makijaveli, N. (N. Machiavelli) 85
Mamford, L. (L. Mumford) 146, 165
(b)
Manhajm, K. (K. Mannheim) 22 (b)
Marfi, L. B. (L. B. Murphy) 191 (b)
Marks, K. (K. Mara) 12, 22 (b), 90,
98 (b), 207, 209 (b)
Markuze, H. (H. Marcuse) 76
Mazohističke spone, v. Sekundarne
spone
Mazohizam 103—115, 192 (b)
u Hitlerovoj ideologiji 161—164
Hitlerove ličnosti 161—162
Makajver, R. M. (R. M. Mclver) 22
(b)
Mid, M. (M. Mead) 22 (b), 75 (b)
Miki Maus
na filmu 96—97
Mišljenje
priroda 132—138, 145 (b), 172—175,
Moć
stav autoritarnog karaktera prema
moći 120—124
stav Hitlerov 155—161
želja za moći 11, 105, 106—107, 109,
115—116
u Hitlera i nacističkih vođa 155—
—158
Kalvinova boga 60—69
Moralno ogorčenje 68, 77 (b)
Musolini, Benito (B. Mussolini) 161
Nacistička ideologija 63, 121—122,
146—164
Nacizam
činioci u akciji i analizi 146—147
i autoritarni karakter 154—156, 199
osnove 146—154
stabilnost 164
protivnici 197
Nagon za smrću 108, 129
Neprijateljstvo 66—69
Neurotično i normalno
definicije 101—102, 144 (b)
i racionalna aktivnost 111—113
Niče, F. (F. Nietzsche) 12, 90, 97
Nojman, F. (F. Neumann) 166 (b)
Novi zavet v. Biblija
Okam, V. (VV. Occam) 52
Osećanje
priroda 131—134, 137—139, 145 (b)
Osećanje nemoći i izdvojenosti u ve­
zi s individuacijom 26—30
s protestantizmom 54—56, 58, 62—
—70
s kapitalizmom 80—98
s nezaposlenošću 95—96
s pretnjom od rata 96
s demokratijom i fašizmom 168—
—178
i mazohizam 103—104
i sadomazohizam 109—112
i autoritarni karakter 121—123
i saobražavanje 131—144
Oto, Maks (Max Otto) 191 (b)
213
Paskal, B. (R. Pascal) 74 (b)
Patnja 105, 107, 111, 113
Pavao, sv. 54
Petrarka, F. (F. Petrarca) 73 (b)
Pijaže, Ž. (J. Piaget) 32 (b)
Piko dela Mirandola Đ. (Giovanni
Pico della Mirandola) 7
Pirandelo, L. (L. Pirandello) 177
Politička propaganda 94—95
Porodica
uloga 89, 151, 201—202, 201
Postupci 198
Potčinjavanje 11—12, 24—27, 58—59,
76 (b), 82—84, 97—98, 120—123, 155—
—158, 161
Pravda 202—203
Predestinacija 62—63, 75 (b)
Prilagođavanje 16—18
Primarne spone ili veze 23, 25, 26,
30—31, 35—36, 37, 102—103 113, 164,
178—179, 183
Protestantizam 31—32, 39, 47—71
Luterova učenja 49—61
Kal vinova učenja 61—67
i kapitalizam 80—84
Psihoanaliza 100—101
psihoanalitički postupci 145 (b)
Psihološka analiza
primenjena na doktrine 48—50
— na ideje i pojmove 196—198
Rad
stav prema radu u kapitalizmu
42—45, 87—88
— i kalvinizam 65—66
— u srednjovekovnom društvu
64-65
— u modernom društvu 199—200
— i spontanost 181
Rajh, Vilhelm (VVilhelm Reich) 109,
144 (b)
Raušning (Rauschning) 145 (b)
Reformacija 31—32, 39—40, 69, v. is­
to tako Protestantizam
Reklama 93—94
Rembrant (Rembradt) 135
Renalf (Ranulf) 77 (b)
Renesansa 22 (b), 36-40, 53, 69—70,
73 (b), 187
Ricler, K. (K. Riezler) 22 (b)
Roršahov test (Rorschach) 191 (b)
Rušilaštvo 114, 127—130
214
Sad, Markiz de (Marquis de Sade) i sloboda 70, 80—81, 89—91, v. isto Talmud 7
144 (b), 145 (b) tako Autoritarni karakter Tilih, P. (P. Tillich) 22 (b)
Sadizam 104—109, 113—115, 116—117, i nacizam 117—118, 130, 148—154, 164 Tisen (Thvssen) 153
145 (b) Srednji vek, v. Srednjovekovno dru­ Toni, R. H. (R. H. Tawney) 41-42,
Hitlera i nacizma 155 štvo 74 (b), 77 (b)
Srednjovekovna teologija 51—54, Tragedija
Sadomazohizam
69—70 osećanje tragedije 171
— teorije 107—110
Srednjovekovno društvo 34—47, 72 Trelč, E. (E. Troeltsch) 73 (b)
Saliven, Hari Stek (Harry Stack Trinkhauz, Čarls E. (Charles E.
Sullivan) 21 (b), 32 (b), 98 (b), 145 (b)
stav prema radu 65—66 Trinkhaus) 73 (b), 75 (b)
(b), 203
Samopoštovanje 88—89 — prema ekonomskoj delatnosti 82
Saobražavanje 97—98, 131—144, 168— Stari zavet, v. Biblija Usamljenost 17—18, 26—27, v. isto
—178 Sudbina 70, 121 tako Osećanje nemoći i izdvoje­
Sumnja 57, 62—63 nosti
Sapir, E. (E. Sapir) 22 (b)
Savest 68—69, 76 (b), 118—119, 199 Sveti Antonije (sv. Antun) 41
Sebičnost 84—87 Vaspitanje
Sekundarne spone 103, 113 Sahtel, E. (E. Schachtel) 99 (b), 166 uloga u oblikovanju karaktera 201
Sigismund, car 43 (b) Veber, Maks (Max VVeber) 39,-66, 73
Simbioza 113—114 Šapiro, M. (M. Shapiro) 44, 74 (b) (b), 77 (b), 207
Sindikalni pokret 84, 93 Šlajermaher, E. (H. Schleiermacher) Versajski ugovor 50, 146, 152
Skolastičari 52, 62, 70 122
Slava 39 Stirner, M. (M. Stirner) 90 Zavisnost 104—106, 114—115, 122, 123—
Sloboda Stojerman, K. (C. Steuermann) 22 —126, 156—157
borba za slobodu 9, 10 (b) Zeberg, R. (R. Seeberg) 53, 75 (b)
ljudski vid 11—12 Šuman, F. L. (F. L. Schumann) 166 Zombart, Verner (Werner Sombart)
dijalektička priroda 27—28, 29— (b) 40, 74 (b)
—30, 78—80
i izbor 28—29
značenje u srednjovekovnom
društvu 35—36
— u renesansi 38
— u ranom kapitalizmu 46—48, 70
. — u protestantizmu 54—55, 57, 69—
—70
— u modernom kapitalizmu 89—
— 90
bekstvo od bremena slobode 97—
—98, 103—144 1
i autoritet 118—119, 176
i neuroza 126—1".7
i spontanost 178—191
zaključno izlaganje 187—191
Spontanost 178—183, 191 (b)
i pseudoodzivi 170—175
i sloboda 178—191
Srednja klasa
i kapitalizam 39, 44—46, 54, 57—58,
61—63, 69—70, 80—81, 90—92
i protestantizam 54, 57—58, 61—62,
66-67, 70