218

Prikazi

Boa L. Pavlovi, TRE+I SRPSKI

USTANAK. USTANAK U TOPLICI 1917
SVEDOENJE UESNIKA, Beograd
2007, 391
Pred nama je memoarsko-istoriografsko tivo o Toplikom ustanku, nastalo iz
pera svedoka istorije, odnosno neposrednog uesnika dogaaja koji su opisani.
Autor dela pripada jednoj od uglednijih
srpskih porodica iji koreni seu duboko u
istoriju. Preci Boe Pavlovia sa eva (u
Crnoj Gori) pod vostvom vojvode Peka
Pavlovia, jednog od voa bosansko-hercegovakog ustanka, preselili su se 1880. u
selo Berilje, optina Prokuplje, na desnoj
obali reke Toplice. Tu se 23. decembra
1898. rodio autor ove knjige, a njegova
porodica uestvovala je i stradala u Balkanskim i Prvom svetskom ratu. Sam Boa
je uesnik Toplikog ustanka od prvih dana. Posle rata kolovao se u Beogradu, gde
je diplomirao na Pravnom fakultetu. Doktorirao je u Parizu 1941. sa temom Sloboda tampe u Jugoslaviji. Do poetka Drugog svetskog rata slubovao je u optini
Grada Beograda. Za vreme okupacije nije
radio, ve je porodicu (tri sina) izdravao
prodajom linih stvari i bavljenjem zemljoradnjom. Posle rata bavio se advokaturom. Umro je 21. maja 1967.
Knjiga koja je pred itaocima predstavlja Pavlovieva seanja na dogaaje tokom 1917 od poetka ustanka protiv bugarske okupacije pa do kraja 1917. kada je
prestala svaka organizovana akcija protiv
okupatora. Pavlovievo pripovedanje poinje kratkim opisom dogaaja iz 1915. kada
je poela velika nemako-austrougarska
ofanziva na Srbiju. Udruene nemake i
austrougarske armije, pod komandom feldmarala Augusta fon Makenzena, zapoele
su napad 5. oktobra 1915. snanom artiljerijskom pripremom i malim desantnim akcijama. Sutradan je poelo forsiranje Dunava i Save. Osnovni pravac prodora bio je
usmeren iz Banata, preko Dunava ka dolini Velike Morave. Srbija je napadau mogla da suprotstavi najvie 300.000 vojnika,
dobrim delom starijeg ivotnog doba, razvuenih na oko 1.000 kilometara fronta.
Prvu taku najeeg udara predstavljao je Beograd. Grad je napadnut strahovitom artiljerijskom vatrom 6. oktobra. To-

Istorija 20. veka 1/2009

kom celog dana na Beograd je srueno

najmanje 30.000 granata, izuzetno velike
razorne moi. Prestonicu su pored redovnih trupa branili i civili, starci, ene i deca
koji su uzimali oruje od poginulih vojnika. Neprijatelj je napredovao, ali veoma
sporo i uz velike gubitke. Za dve nedelje
borbi, Makenzenove trupe ule su tek oko
30 kilometara u dubinu Srbije. Bugari su u
napad krenuli 11. oktobra, udarili u lea
srpsku odbranu, ali su ostali prikovani na
polaznim poloajima. Nemaki glavni Generaltab uputio je pojaanja sa francuskog
bojita. Srbi, razvueni na tri strane, odstupali su korak po korak, a uz vojsku se povlaio i narod. Desetine i desetine hiljada
civila, sa decom potovarenom u kola ili u
rukama, vukui i nosei ono to se moglo
poneti, ili su prema jugu, ne znajui gde
e se zaustaviti. Srbija je predstavljala pokretnu masu izbeglica bez krova i hrane,
koja odstupa po nevremenu i bespuu.
Ostareli kralj Petar I Karaorevi je
na prvoj liniji fronta; njegov sin je na poloaju sa obinim vojnicima. U Berlinu uzalud iekuju srpsku ponudu za kapitulaciju. Na sednici vlade od 29. oktobra u Kruevcu, kojom je predsedavao regent, usvojena je odluka da se ima istrajati do kraja
u dosadanjoj politici. Iako i sile Antante
oekuju da Srbija pristane na separatni
mir, srpski moral je bio vei od svih iskuenja. Izlaz je traen u svim pravcima,
osim u kapitulaciji.
U prvoj polovini novembra 1915, srpske trupe i narod slivaju se na Kosovo.
Vlada i Vrhovna komanda odluuju da se
izvri povlaenje do albanske obale. O tome su obaveteni saveznici i trai se pomo u hrani i opremi. Vrhovna komanda
izdaje naredbu o povlaenju 25. novembra
1915. Spas je vien u istrajnosti, strpljenju
i krajnjoj izdrljivosti celog naroda. Vojska je bila u rasulu, neverica i oaj pretili
su potpunim rastrojstvom. Glad je harala,
bekstva su bila svakodnevna. Iskuenja povlaenja preko albanskih gudura i strah od
nadolazee zime nisu svi izdrali. Razoarenje zbog izostanka saveznike pomoi
pratilo je teko mirenje sa milju da borbu
treba nastaviti van otadbine. Ispred je bio
nadmoni neprijatelj, a iza lea albanske
komite koje su spreavale ulaz u sela gde
se mogla nai hrana i topao konak.

Prikazi

Vlada je u Skadar stigla 28. novembra,

a Vrhovna komanda 6. decembra. Muke su
bile prevelike, stradanja neizdriva, neopisiva. Albanske planine postale su masovna
grobnica neprebrojanih ljudi, neizbrojanih
sudbina, neostvarenih ivotnih snova. Ostale su zauvek rasute kosti desetina hiljada
pomrlih od gladi, iznemoglosti, zime ili od
iptarskih kuruma. Sredinom decembra
1915, dolaskom na albansku obalu, okonana je tek prva etapa stradanja. Pripreme
za evakuaciju Srba sa albanske obale poele su 29. decembra, a 8. januara 1916. odlueno je da se srpska vojska prebaci na
Krf.
Pavlovieva tri brata bila su u srpskoj
vojsci, a on je sa mlaim bratom reio da
krene za njima. Zarobljen je u Pritini, kasnije je prebaen u Kruevac, odakle je uspeo da pobegne i vrati se u rodnu Toplicu.
Pavlovi jednostavnim jezikom doarava
stanje u Toplici za vreme okupacije. On
iskreno pie o onome ta je doiveo, a njegovi zakljuci izdrali su probu vremena i
zato predstavljaju dragoceno memoarsko
tivo za prouavanje istorije srpskog naroda u ovom periodu. Pavlovi pie o unitavanju srpske inteligencije, razbijanju srpske crkve i o ratnim zloinima bugarskih
okupacionih trupa. Tokom 1916. Pavlovi
se sklonio u umu jer nije eleo da bude
mobilisan u bugarsku vojsku.
Posle odstupanja srpske vojske, dolo
je do rasparavanja srpske teritorije izmeu Austro-Ugarske, Nemake i Bugarske.
Okupirana Srbija podeljena je na dva dela:
na zapadne i sredinje oblasti u rukama
austrougarske vojske i na istone i june
oblasti pod bugarskom vojskom. Srpsko
drutvo pod okupacijom predstavljalo je
osakaen organizam. Bilo je to umnogome
neprirodno drutvo u kome su mukarci u
punoj snazi predstavljali pravu retkost. Prilike su bile takve kakve je okupator mogao
samo da poeli. Upravljao je drutvom koje je sainjavala neja. Najvei broj tih ena, dece i staraca morali su teko da rade
kako bi preiveli i udovoljili rekvizicionim
zahtevima. Posebno su Bugari sprovodili
brutalnu politiku asimilacije. Srpska kultura je zatirana, vrena je nasilna bugarizacija, svi natpisi na radnjama i ustanovama
morali su da budu napisani na bugarskom
jeziku, sprovoene su este deportacije

219

preostalih zdravih mukaraca. Malobrojni

uitelji, svetenici i druga inteligencija bili
su na neprestanom genocidnom udaru.
Ispod potitenosti i velike tuge, srpski
narod je skrivao nadu i veru u ratni preokret. Svakodnevni ivot u mnogim krajevima Srbije pretvorio se u epski prkos okupatorima. Mnogi osuenici na smrt, kako
su zabeleile okupacione vlasti, drali su
se junaki i tu nikako nije re o lanoj pozi, nego o znaku odlunosti, duhovne snage, srdbe i preziranja neprijatelja. Iz Valjeva je, na primer, izvetavano da smrtnu
kaznu i mukarci i ene doekuju stoiki
mirno i da se na gubilitu dre dobro i
muki.
Pavlovi je, kao kolovan mlad ovek,
bio zapisniar u tabu Koste Peanca i u
prilici da bude neposredni svedok mnogih
dogaaja. Dragocen je opis susreta sa etom vojvode Koste Vojinovia na Kopaoniku, a posebno je pisano o okupljanju samoniklih boraca protiv Bugara, kao i njihovom organizovanju u ete i jedinice. Pavlovi je opisao i dolazak grupe Crnogoraca u Toplicu, brae Milinka (kapetan) i
Toka (student filozofije u Jeni). Detaljno
je opisao susret Koste Peanca i Koste Vojinovia u noi 8/9. novembra 1916. u selu
Gornje Spance. Izuzetno dragocena su njegova zapaanja i analize odnosa izmeu
vodeih gerilaca u Toplici, od Kopaonika
do Prokuplja, od Kurumlije do Ristovca.
U pitanju je potresna pria o osvajanju
slobode, pria o patnji ali i nadi jednog
naroda, o njegovoj spremnosti da se bori
za slobodu bez obzira na posledice.
Poetkom 1917. srpske etovoe se ire po Toplici i Jablanici. Sve se vie pria
o podizanju ustanka. U narodu se razgorela nada o pobuni, mada je gerilskim voama bilo jasno da je vei uspeh nemogue
ostvariti. Tek stasali mladii prosto su se
slivali u ume. Prvi veliki sukob odigrao se
u blizini sela Blaeva na Kopaoniku. Komite pod komandom Koste Vojinovia sukobljavaju se sa austrougarskom patrolom
iz Kruevca.
Pavlovi manirom vrsnog analitiara
prati i belei prve borbe protiv okupatora,
zajedniku komandu Peanca i Vojinovia
i organizaciju gerile koja je nezadrivo rasla. Na autor istovremeno analizira stvaranje bugarske mree pijuna i otkriva pr-

220

Prikazi

ve izdaje i od strane obinih ljudi seljaka

koje bugarska vlast organizuje kao dounike. Posebnu vrednost ima poglavlje U
glavnom tabu (126139). Pavlovi je bio
u prilici da neposredno prati rad Koste Peanca, njegova razmiljanja i odluke koje
je donosio. Bio je u prilici da neposredno
sagleda strukturu ustanike organizacije.
Zapisivao je poruke, odluke, miljenja, herojske podvige ali i izdaje.
Najdragocenija su autentina svedoanstva o dilemama ustanikih voa: da li,
kada i u kom obimu podii ustanak protiv
nadmonije bugarske vojske? Pavlovi se
ne dvoumi i jasno iznosi pozicije Peanca
koji je bio za ekanje, jer nije smeo da
primi odgovornost pred Vrhovnom komandom i pred narodom za jedan preuranjeni ustanak i Koste Vojinovia koji je
smatrao da narod ima dovoljno snage da
smrtno rani bugarsku vojsku, to bi ubrzalo optu ofanzivu: Isticao je svoje borbe po Kopaoniku, u kojima je isprobao i
snagu i volju neprijatelja za borbu. Uvideo
je da je moral i vaba i Bugara na niskom
stepenu i da posle prvih plotuna lako bee
ili se predaju. Vreme je da pokaemo hrabrost i junatvo. Nema mesta meu nama
kukavicama i Brankoviima.
Boa Pavlovi uverljivo i nepristrasno
pie o tekom sukobu izmeu dvojice ustanikih voa kada je umalo dolo do oruanog sukoba izmeu Vojinovia i Peanca
koji je, na kraju, suoen sa mogunou da
bude oglaen za izdajnika, prihvatio proglaenje ustanka. Ustanak je pokrenut prerano, pomo srpske vojske nije mogla da
stigne, stradanje naroda bilo je ogromno.
Pavlovi pie iskreno o drami guenja ustanka, kao i o uzrocima uzaludnog rtvovanja.
Njegova zapaanja su eksplicitna i tana i
istoriar im nita ne moe prebaciti. Otvoreno pie o iskljuivosti koja je dovela do
nepoverenja, to je slomilo ustanak bolje
od bugarske vojske. To se najbolje sagledava u poglavlju Vojinovieve borbe i
plan o novom ustanku (248253), u kome
se vidi kako Vojinovi ne moe da prihvati
injenicu da mu drugi komanduje. Pavloviev tekst jasno pokazuje da je optuba
vojvode Petra Bojovia i pokretanje Anketne komisije u Narodnoj skuptini 1919.
bila neopravdana i da je optuba protiv Peanca bila neutemeljena. Odluka o pokre-

Istorija 20. veka 1/2009

tanju ustanka bila je pogrena, a sam Peanac nije imao nikakvih obavetenja od srpske Vrhovne komande na Solunskom frontu.
Topliki ustanak je surovo uguen, ali
je predstavljao najjai gerilski pokret u
okupiranim zemljama tokom Prvog svetskog rata.
Kosta Nikoli
Mira Radojevi, NAUNIK I POLITIKA, POLITIKA BIOGRAFIJA BOIDARA V. MARKOVI+A (18741946),
Univerzitet u Beogradu, Filozofski fakultet, Beograd 2007, 436
Srpska istoriografija je deficitarna u
pogledu biografija istorijskih linosti, posebno kada je re o 20. veku. Vladari i oficiri predstavljali su prirodnu metu politike i vojne istorije. Malom broju monografija posveenih elitama po znanju i moi
pridruila se knjiga dr Mire Radojevi Naunik i politika, Politika biografija Boidara V. Markovia (18741946). Jedan od
voa Samostalne radikalne stranke, linost
iz vrha Demokratske stranke u Kraljevini
Jugoslaviji, znaajan svedok na Fridjungovom procesu, naunik koji je presudno doprineo uvoenju uslovnih kazni i uestvovao u oblikovanju krivinog prava i prenoenju znanja na brojne generacije studenata, propagandni strunjak koji je kroz Slovenski jug i radom u srpskom presbirou u
enevi doprineo trijumfu graanske ideje
o Jugoslaviji, sagovornik i svedok u reavanju problema sa Hrvatima u vremenu izmeu svetskih ratova, dobio je adekvatno
mesto u istorijskoj nauci.
Knjiga sa uspehom prevazilazi zamke
neizbenih nedostataka izvora ili tiranije
malih stvari sa kojima revnosni biografi
esto suoavaju italaku publiku. Namera
autora bila je da preko Boidara Markovia i kroz njegovo vreme progovori o vezi
srpskih intelektualaca sa politikom. Ambivalentan odnos intelektualaca prema politici moda je najbolje opisao Andre Malro,
ministar kulture u vreme arla de Gola, u
knjizi Ue i mievi: Nasuprot onome to
misle politiari, politiari ne rade nita.
Oni okupljaju zemlje, oekujui da ih izgube. Brane interese, oekujui da ih izne-