1.

Osnivanje ortakog drutva

Ortako drutvo se osniva i nastaje na osnovu osnivakog akta. Osnivaki akt ortakog
drutva je uvek ugovor o osnivanju ovog drutva.1
Osnivaki akt ortakog drutva kao i osnivaki akt svake druge pravne forme privrednih
drutva, mora uvek biti sainjen u pismenoj formi, iz ega proizilazi da je osnivaki akt
strogo formalan akt. Osnivaki akt ortakog drutva, da bi bio punovaan, mora biti
potpisan od strane svih njegovih osnivaa. Ti potpisi overavaju se na propisan nain.
Osnivaki akt ortakog drutva mora imati odgovarajuu sadrinu. Tu sadrinu ine
odredjeni sastojci, odnosno elementi, koji mogu biti obavezni i neobavezni.
Obavezna sadrina osnivakog akta ovog drutva utvrdjena je Zakonom o privrednim
drutvima. Osnivaki akt ortakog drutva sadri naroito:
a) puno ime i prebivalite svih fizikih lica ortaka i poslovno ime i sedite pravnog lica
koje je ortak;
b) poslovno ime i sedite drutva;
c) delatnost drutva, oznaenje vrste i vrednosti uloga svakog ortaka.
Neobavezne elemente osnivakog akta, koji su od znaaja za ortako drutvo i ortake,
utvrdjuju samostalno osnivaki, prema svojoj volji i sopstvenim potrebama.
Izmene i dopune osnivakog akta vre se uz saglasnost svih ortaka drutva.2
Pored osnivakog akta ortako drutvo moe da ima i ugovor ortaka drutva kojim se
odreuje naroito poslovanje drutva i upravljanje. Ugovor ortaka ortakog drutva ne
prilae se uz prijavu za registraciju. Ugovor ortaka ortakog drutva sainjava se u pisanoj
formi i potpisuje ga svaki ortak. Ugovor ortaka ortakog drutva, odnosno njegove izmene
i dopune imaju pravno dejstvo meu ortacima od dana kada ga potpiu svi ortaci, ako tim
ugovorom nije drukije odreeno.
1

Srdi M., Jovanovi V., Pravni poloaj privrednih subjekata, Privredna akademija, Novi sad (offset print),
2006.
2
Radenkovi-Joci D., Trgovinsko (Privredno) pravo, "Sven",2002.

2. Pravni odnosi izmeu lanova drutva

Ulog u drutvo
Ortaci u drutvo unose uloge jednake vrednosti, ako ugovorom o osnivanju nije drugaije
odreeno. Izuzetno, od odredbi Zakona koje ureuju da nenovani ulozi u privrednom
drutvu mogu biti u stvarima i pravima, nenovani ulog ortaka moe biti i u radu i
uslugama.3
Za novane uloge se zna kolika je njihova vrednost i po tom pitanju ne postoje nikakvi
problemi prilikom njihove uplate, odnosno njihovog unoenja u ortako drutvo. Medjutim
to nije sluaj i sa ne novanim ulozima, jer oni pre nego to budu uneti u ortako drutvo,
moraju biti procenjeni, kako bi se na taj nain dobila njihova realna vrednost, a time i
ukupna vrednost imovine drutva, to je od znaaja za njegovo nastupanje u pravnom
prometu. Vrednost pomenutih uloga utvrdjuju sporazumno sami ortaci. Ukoliko se uspeju
da vrednost novanog uloga utvrde sporazumno, ortaci imaju dve mogunosti: da procenu
vrednosti takvog uloga povere ovlaenom procenjivau ili da podnesu zahtev da to uini
sud u vanparninom postupku.4
Obaveza ortaka ortakog drutva je da svoj ulog u drutvo unese na nain utvrdjen
osnivakim aktom. Ortak koji u imovinu ortakog drutva ne unese svoj ulog na ugovoreni
nain duan je da drutvu plati ugovorenu kamatu poev od dana kada je morao uplatiti ili
uneti ulog, odnosno od dana kada je morao predati novac ili drugu imovinu ili kada je uzeo
novac ili drugu imovinu. U ovakvom sluaju ortacko drutvo ima pravo i na naknadu druge
tete. Ortak ortakog drutva nije duan da kada drutvo otpone s radom, povea svoj
ulog iznad iznosa odredjenog osnivakim aktom, jer bi to vodilo menjanju
imovinskopravnih odnosa uspostavljenih ovim aktom. Iz istog razloga ortak nije duan ni
da povea svoj ulog rada pokrivanja gubitka drutva, ukoliko do njih dodje.5
3

Bosanac, D. Privredno pravo, ALFA Univerzitet Beograd, Novi Sad, 2012.

Srdi M., Jovanovi V., Pravni poloaj privrednih subjekata, Privredna akademija, Novi sad (offset print),
2006.
5
Mijaci M., Obligacioni ugovori, Savremena administracija, Beograd, 1990.
4

Raspolaganje ortakim udelom medju ortacima

Na osnovu uloga unetog u ortako drustvo ortaci sticu udeo u drutvu, tj.vlanistvo na delu
imovine drutva koji odgovara visini unetog uloga. Prenos udela medju ortacima ortakog
drutva je slobodan (l.18. zakona o privradnim drutvima).
Odluivanje ortaka drutva
Odluivanje ortaka ortakog drutva regulisano je odredbama Zakona o privrednim
drutvima. Odluke o pitanjima koje se tiu drutva i njegovog rada donose ortaci drutva.
zakon razlikuje dve kategorije pitanja o kojima je potrebno doneti odluke. Prva kategorija
obuhvata odluke o pitanjima koja predstavljaju redovnu delatnost ortakog drutva.
Kvorum za donoenje ovih odluka je veina od ukupnog broja glasova ortaka ortakog
drutva. Druga kategorija odnosi se na pitanja koja su izvan redovne delatnosti ortakog
drutva. Na donoenje odluka po ovim pitanjima primenjuje se princip jednakosti ortaka.
Svoje odluke ortaci donose na sednicama. Kada se donosi odluka koja se odnosi na nekog
ortaka, sukob interesa, takav ortak ne moze uestvovati u glasanju prilikom donoenja te
odluke.
Pravo na naknadu troskova
U vodjenju poslova ortakog drutva ortak e vrlo esto imati odredjene trokove. Kako te
trokove ini u interesu ortakog drutva, takav ortak, po samom zakonu, ima pravo na
njihovu naknadu od strane drutva.
Dobit i gubitak drutva
Ortako drutvo ima svoj godinji finansijski izvetaj, kojeg usvajaju ortaci na kraju
poslovne godine. "Rezultat poslovanja ortakog drutva u poslovnoj godini je dobit ili
gubitak drutva, to se utvrdjuje pomenutim izvetajem. Tim izvetajem mora se utvrditi i
uee svakog ortaka u dobiti, odnosno u gubitku drutva. I dobit i gubitak ortakog
drutva raspodeljuje se na jednake delove."6

Srdi M., Jovanovi V., Pravni poloaj privrednih subjekata, Privredna akademija, Novi sad (offset print),
2006,str.31.

Deo dobiti koji pripada ortaku isplauje se najkasnije u roku od tri meseca od dana
usvajanja finansijskog izvetaja. Ortak ortakog drutva ne moe se iskljuiti iz dobiti ili
gubitka drutva.