MILAN BUDIMIR

Beograd

ADAMSKO

KOLJENO

Argumentum:
Locutio nostra adamsko koljeno cum Griaeco iheon en gounasi,
deinde cum. lat. genuinus atque ingenuus, cum germ. Kniesetzung, et
postremo cum partu quem deus hurriticus Kumarbi e genu suo edidit
comparator. Eodem spectat non solum vocabulum nostrum pojas, pas
cingulum, generation, sed etiam epitheton Baiechi merorraphes femori lovis insutus, quod paitriam potestatem atque originem patrilinearem demonstrat. Forma merotraphes interpretationem posteriorem
indicat.

I
Pod lemom adamsko koljeno itamo u Vukovu Reniku (Adamis
Stamm) nennt man das Muster einer Ehefrau, plus quam Penelope.
ta znai ovaj prvobitno prisvojni pridev vidi se iz primera uzeta iz
romana M. Krlee Na rubu pameti (Zgb. 1938, str. 102) koji glasi:
Ustao sam, kaio to me je Svevinji stvorio i adamski bezazleno otklju
ao vrata.
U oba ova primera, Vukovu i Krleinu, iako meu njima lei vre
menski prostor najmanje od jednoga veka, moe se utvrditi manje vie
istovetna semantika funkcija ovog, u neku ruku etikog, termina. Nji
me se obeleava iskonska estitost najstarijeg pretstavnika ljudskog
roda. Meutim, u leksikom materijalu Instituta za srpskohrvtski je
zik, odakle uzimam i Krlein primer (podatke dugujem ljubaznosti P .
Sladojevia; vi. Renik srpskohrvatskog
knjievnog jezika 1, str. 26,
Bgd 1959), javlja se i drukija, pa ak i suprotna semantika- nijansa
ove sintagme. Pored primera koje Uzimam iz tog materijala, kao Oj
Koviijkav koieno adamko (Nar. pes. Danica VI, str. 451), nalazimo i
primer iz Like iz Arsenijevieve zbirke koji glasi: adamsko koljeno,
reo se za nepotenu (sic!) enu, za to se esto doda prokleto (adam. i

71

sko koljeno). Suprotno tom likom verovanju belei M. Dj. kari

ivot i obiaji planinaca pod Fruskom Gorom, Srp. etn. Zbornik
LIV, Bgd. 1939, str. 220: adamsko koljeno (kae se za potenu. . .
ensku, jer je kau i Adam bio poten ovek).
Protivno likoj pesimistikoj varijanti, koja je razumljiva zbog Evi
na postupka, imamo jo neke optimistike i bez sumnje starije vari
jante. To su: Ali ovaj, adamsko koleno, ne bi zagrizao vie u zalogaj
beleniki, ma znao od gladi umreti (Brankovo kolo 1898, str. 293).
Zatim: A to srce zvano, to ga je narodni bard eljkovao, nije drugo
ve umiljato, prisebno i dobroudno, ono adamsko koljeno, koje nas u
borbi za ivot podrava (M. Car, Br. kolo 1907, str. 10. 58).
Interesantan je onaj prvi primer iz Brankova kola, jer se njime ne
obeleava ena, ve mukarac. Inae se kao po nekom pravilu i u Vukovoj zbirci nar. pesama i kod Jastrebova Obiaji i pesni
tureckih
Serbov (S. Petersburg 1886) ovaj izraz odnosi na ensku osobu, po svoj
prilici stoga to se pod prisvojnim pridevom adamski ili Adamov
(npr. Adamovo koleno u Reniku KangrgaRisti) pomiljalo na Evu
pre njenog razgovora sa zmijom i pre!, one nesrene jabuke, odnosno
jabuice, koju Vuk interpretira Adams Apfel, pomum Adami i za
koju belei ovo predanje: U nas se pripovijeda da Adam onu jabuku
to mu je Jeva dala da izije, nije pocfro, nego je savatao, pa mu stala u
grlu, i otuda u ljudi da je postala jabuica, koje ene nemaju. Isti
ajtion kao u Vukovu Reniku itamo i kod Vasmer-a Russ. et. W.-b. I
str. 5 gde stoji: .. . Beruht auf dem Glauben, dass etwas von der ver
botenen Frucht, in die Adaim bis, ihn in der Kehle stecken geblieben
ist. Na istom mestu navodi Vasmer leksike podatke za poljski i eki,
danski i norveki, engleski i francuski.
Ova oigledno etioloka tradicija, poznata gotovo kod svih hrianskih naroda, ima u vidu samo mukarce. Tako se epitet adamski, ili
Adamov, u sintagmi adamsko koleno mogao rasporediti na oba pola,
iako je sasvim jasno da adamska jabuka vai samo za mukarce, a
adamsko koleno prvenstveno za enski rod.
Najpotpunije kazivanje onog to narod misli o adamskom kolenu na
lazimo u jednoj prii J. Veselinovia, objavljenoj upravo pod tim naslo
vom u Beogradu 1893 g. Podatak o toj prii koji je zabeleen u leksi
kom materijalu Instituta za srpskohrvatski jezik ne potie iz tog prvog
izdanja no iz jedne docnije zbirke Veselinovievih pripovedaka, objaivljenih pod skupnim naslovom Slike iz seoskog ivota sv. II, Beograd
1899, str. 151. Moj ispis iz prvog izdanja (str. 4) glasi: zvali su je
sirotica, jer nije imala ni oca ni majke. A zvali su je i Adamsko ko
leno. Da objasnim, tal se u narodu zove Adamsko koleno. Raa e
na decu ili muku ili ensku, jedno za drugim. Kad namiri osam, onda
je to dete - bilo jednog ili drugog pola, Adamsko koleno. Tako je
i Ljuba. Njena majka nije rodila ni jednog mukarca; rodila je samo
osami devojaka. Osmo je bila Ljuba. To su obino nesrena stvorenja,
tako bar narod veruje. Ona su slatke krvi. Ti imaju srcei za ceo svet;

oseaju tue boli, plau sa tuinom; svaija, tuga u stanju je njima suze
izmamiti; ona se ne razmiljaju kad treba pomoi, ona daju i ine dok
imaju i m o g u . . . Narod veruje: da s takvim stvorenjima ne da porod
odgojiti; jednom reju: sve to drugome rade, to cveta i napreduje, a
samo neka sebi ponu, to mora propasti.
Morao sam doneti potpun Veselinoviev tekst i to sa dva razloga.
Prvo, u njemu je( u potpunosti prikazano narodno verovanje o Adamskom kolenu, i, drugo, to se u njemu javlja jedan nov elemenat. To
je broj osam. Znai da na narod opteslovenskoj semantikoj varijanti
koleno u znaenju pleme dodaje broj osam i povezuje ga sa pretsiiavom
o prvom oveku. Ta tri elementa treba posebno prouavati.
Prastaro je i po elom svetu raireno verovanje o izuzetnim osobi
nama prvih ljudi, naroito o prvom oveku, koji je razume se bio dio ge
nes Zevsov potomak kako kae pesnik Ilijade za ahajsku gospodu, i
kako je docnije stoiki pesnik Arat taj poasni naziv proirio na sve
ljude bez razlike. On je to uinio svakako pod utieajem orijentalnih
teokratskih ideologija. Stoga je njegov zemljak apostol Pavle i mogao
to veirovanje preneti u hrianstvo. Klasina tradicija obeleava naj
starije ljudsko pleme poznatim izrazom khruoun "geno' zlatni rod.
Rimski su pesnici donekle modifikovali to verovanje i stvorili izraz
aurea aetas zlatni vek. O njemu nas obavjetava pesnik Ovidije po
znatim heksametrima
Aurea prima sata est aetas, quae vindice nullo
Sponte sua, sine lege fidem rectumque colefcat.
(Met. I, 89-90)
Jedino Vergilije u uvenoj IV eklozi (et. 9) daje tanu interpretatio
Latina za ve utvreni grki termin khruoun genos. U stvari, ovo
zlatno pokolenje nije nita drugo nego Adamsko koleno ili ple
me kad su prvi ljudi bili savreno dobri i savreno bezazleni. Najsta
riji pomen takvog zlatnog pleniena nalazimo u grkoj knjievnosti ve
kod Homera II. 13, 5 gde se pominje pleme u oblasti donjeg Podu
navlja bin dikcdotatn anthrpn. Neto vie od njih uz Dunav, u
oblasti Moria, dakle u naim krajevima, pominje Herodot indoevrop
ske Agatirse, koji ive u promiskuitetu, pa su stoga svi braa i svi sreni
i bezazleni. To znai da su antiki pisci ve u najstarijim vremenima
znali da severno od Dunava ive neka plemena u prvobitnoj za jadnici,
miroljubiva i stoga draga bogovima. To naroito vai za Hiperborejce,
gens superborealis quae deorum quasi beatituine utitur. Stoga nji
ma dolazi u pohode, naroito zimi, ne samo Apolon, nego i Dionis. Oba
ova boanstva igraju istaknutu ulogu u kultu starobalkanskih orfiar.
Pada odmah u oi da se navedena Ovidijeva karakteristika u sutini
podudara sa Veselinovievim Adamskim kolenom. O tim i takvim
adamskim kolenima i Adamima, kako je poznato, govori najstariji pe
snik Heisiod, opisujui etiri veka, koji pokazuju stalnu tendenciju na
73

-go-re,, dok je pesnik Vergilije u pomenutoj IV eklozi prorekao povratak

zlatnog veka kad e ponovo sve to ivi biti mirno, sreno i dobro
udno.
Ova podudaranja izmeu antikih shvatanja o zlatnom veku i zlat
nom rodu ljudskom s jedne strane i Veselinovieva opisa adamskog kolena s druge strane doputaju zakljuak da se i u naem narodu sau
valo neto traga od poznate klasine tradicije. tatvie singularan motiv
o neobinom i nesebinom ovekoljublju adamskog kolena, o emu nam
govori Veselinovi, javlja se ve u orfikoj kozmogoniji, ija je jezgra
svakako starija od Hesiodove redakcije, iako su danas strunjaci utvr
dili uticaje na ovog pesnika koji ukazuju na severnu Siriju treeg tisule.a. Prema orfikoj kozmogoniji, isto kao i kod Hesioda i Ovidija,
vladao je u poetku Haos, ali prema 1 orfiarima posle vladavine Haosa
dolazi vladavina Erosa, pa tek onda Uran, Krn i Zevs i najzad Dionis,
dakle svega est velikih ajona. To bi znailo da Veselinovievo adam
sko koleno zbog svoje neobine dobrote i bezazlenosti, za koju zna i
M. Krlea, pripada veku Erosa (isp. M. P. Nilsson Gesch. d. griech.
Rel. P , 685).
Razume se da i Hesiodova Teogonija zna za Erosa, monog gospodara
ljudi i bogova, ali njegov Eros proizlazi iz Haosa, isto kao i Gaja i Tar
tar, i uiva u Hesiodovoj Bojotiji izuzetno arhaian kult, kako se to
pouzdano moe zakljuiti prema anikonskoj predstavi Erosa u Tespijama. Erosa pominjemo ne samo zbog Veselinovieva opisa, nego i zbog
latinske interpretacije koju itamo u Vukovu Reniku i kojai verovatno
potie od Kopitara. Tu se kae za adamsko koleno plus quam Pene
lope. Odisejeva ena istie se u prvom redu svojom istrajnom vernou
i odanom ljubavlju prema Odiseju. Sve ovo potvruje skroz pozitivnu
jezgru izraza adamsko koleno.
Izlaizi da Veselinovi evo adamsko koleno pripada onoj mitskoj pro
s' losti kada je zlo bilo sasvim nepoznata pojava na zemlji i meu lju
dima. O toj i takvoj mitskoj prolosti pokatkad se pie i govori i danas,
odnosno vri se projekcija i prebacivanje te davne i daleke prolosti u
daleku budunost, dakle neto slino kao u Vergilijevu proroanstvu.
Ovo pominjem stoga da se vidi u kolikoj meri prastaro verovanje jo
uvek dri i drai ljudski rod, svakako stoga to m u je iz kutije Hesio
dove Pandore, prve ene, koja deli sve darove, ostala jedino jo nada.
Zbog te nade i radi uspomene na davno proli zlatni vek i zlatno pokolenje slavili su stari Grci atika Kronija i tesalska Peloria. Na tim sve
anostima svi su bili dobri i sreni jer nije bilo ni robova ni gospodara.
Ime tesalskih Pelria pretpostavlja! postojanje boanstva zvanog Pelros, koja nas podsjea na rimsku boginju koja stoji na poetku godine
zvanu Anna Peranna. ini mi se da oba ova doklasina imena treba
povezati ne samo s arbanakim apelativom perendi, nego i sa sloven
skim, imenom Perun, i to na taj nain to imamo pred sobom alterna
ciju sufiksalnog elementa, jer je arhetip peraunos, pored perauros, po
svoj prilici pripadao reniku starobalkanskih Pelaska. Pojava dentala
74

u arb. perendi iste je prirode kao u naim tuicama Roksanda, od

starijeg Roksana, i sulundar od grkog slenarion.
- Jednom reci, izraz aamsko koleno i sve, ono verovanje to se tim
izrazom obeleava ustvari je samo hrianska varijanta opte i vrlo
stare predstave o primitivnom oveku, njegovoj dobroti i miroljubivo
sti. Ova je predstava u osnovi jo starija od helenske religije (M. P.
Nilsson o. c. 324) i verovatno je u vezi sa deifikacijom prvih ljudi kao
naih najstarijih predaka.

II
U vezi s Veselinovievim opisom treba objasniti ne samo semantiku
nijansu koleno u znaenju pleme kako se to lepo vidi iz vari
jante adamsko pleme, nego i mistino znaenje broja osam. Iz Vasmerova Renika I 598 saznajemo da termin koleno ve u staroslovenskom
pokazuje dve znaajne varijante gonuphule, koleno-pleme,
odnosno
Knie-Stamm,
Generation, ali Vasmer ne pokuava da objasni promenu
znaenja, pa ne znamo da li je promena nastala pod utiajem crkvenoslovenskog renika, ili je moda jo starijeg datuma. U grkome origi
nalu gonu nikad ne znai isto to i phule, ali kolektiv ta gonata znai
krilo. Homerska fraza then en gounasi keitai znai naprosto kako
bogovi odlue.
Polazei od ove homerske fraze lingvista Ed. Schwytzer objavio je
vrlo studioznu raspravu Der Gtter Knie und Abrahams Schoss u
zborniku Antidron Wackrenagel 283-293. Tu je sa masom lingvisti
kih podataka dopunio i podupro tumaenje L. Wenigera Sokrates II 1,
17 koje glasi: Man hat in Grtterknien, d. i. Gtterschosse die Lose,
die Fgungen des menschlichen Lebens liegend zu denken. Interesan
tan je pri tome lingvistiki detalj, na koji s pravom ukazuje sam Schwyzer, da u homerskoj frazi stoji predlog en a epi, kako bismo oeki
vali ako traimo odluku na bojim kolenima.
Jo je interesantniji jedan kulturno-istorijski podatak koji pominje
isti pisac: Das Knie -- oder Schoss setzen als Frmlichkeit der
Adoption ist aus germanischen Quellen bekainnt, kao i staronemaka
upotreba termina Schoss als Bezeichnung der* Ascendentz. Stavlja
njem na koleno ili u krilo potvruje se ne samo adopcija, nego se tim
aktom priznaje dete kao svoje. Kako sam Schwytzer kae, ovaj obiaj
nije poznat samo indoevropskim plemenima, nego ga nalazimo i u Star
rpm zavetu. Pritom je propustio da istakne da su se semitski, isto kao i
indoevropski narodi drali patrilmearnog poretka.
Ali to nije jedini prigovor koji moram uiniti ovom uvaenom grecisti. Meni nije nikako jasno kakva to veza moe da postoji izmeu
akta adopcije i bacanja rebova u krila, od ega je poao Weniger i za
njime sam Schwytzer. Ovaj poslednji u svom leksikom nabrajanju po75

minje slovenske termine kliny podolk, pa i skut, ali ne pominje termi

na koleno u njegovom znaenju :pleme, generacija. tavie Schwytzer
je sasvim pustio iz vida latinski materijal zbog kojeg ne moemo pri
hvatiti tumaenje L. "Wenigerai. to je jo udnije ovaj grecist nije raz
motrio ni sve semantike varijante indloevr. leksike grupe genu,
gonu, gnu, zbog navedenih apofonskih baza mora biti vrlo starog
datuma. Etimoloka kombinacija ove leksike grupe, iji je inicijal paiatalni gutural sa homofonom grupom genos, gonos, gignomai, gigno,
genus nije nimalo ubedljiva, iako bi takva kombinacija sa slovenske
strane (goleno koleno pleme pokolenje) dobila odlinu semantiku
podrku. Osim toga takva bi kombinacija, koju s razlogom odbijaju
Frisk Griech, et. W.-b. 32 i Hofmann hat. et. W. b. 593, sa gledita gla
golske morfologije bila savreno singularna, jer bi se morao pretposta
viti dehominativski karakter glagola gigno gignomai. Isto bi se mora
lo pretpostaviti da je primarna semantika jezgra kolena i a je onomasioloki momenat za te neenominativske glagole bio Kniestellung
der Gebrenden. Kako se vidi potrebno je povie pretpostavki. To
isto vai i za kombinaciju Giintera koji pperie sa knoten Generation,
iako je takva posredna semantika varijanta dokumentovana i u grkom
i u slovenskom reniku (isp. Vukove primere durbin od devet koljena
odnosno od sedam koljenaca).
Deminutivski tehniki termin koljence, pored primitiva koljeno u
istom znaenju, koji bi govorio za Gntertvu kombinaciju, javlja se i
u latinskom deminutivu geniculus s istom semantikom nijansom. Me*
utim za Giinterta bi bio jo podesniji na termin paspojas,, koji pre
ma Vukovu Reniku u Crnoj Gori obeleava rodbinski stepen. Ovde se
naime radi oigledno o mehanikom prenoenju putejm kontakta izraza
pojas sa prvobitnim znae(njem cingulum na sve ono to se sa tim po
jasom dodiruje i to ne samo struk i slabine, nego i sam fetus, edo pod
pojasom, pa je tako pas doao i do onog tumaenja koje Vuk belei
i kojei nalazimo u Gorskom vijencu po tri pasa u kolo se hvata. Tu
pas znai isto to i generaicija, dakle koleno.
Idui ovim putem postaje nam donekle jasnije mehaniko prenoe
nje od konkretnog koleno na sve ono to je obuhvaeno sloenicom po
kolenje, koja se manje vie poklapa sa Njegoevom upotrebom termina
pas. Jasno je da izrazi koleno, krilo, pojaspas, pa prema tome i bedro,
spadaju u onu telesnu zonu koja je karakteristina za porod, pokole
nje, potomka i posljedak (posledak), samo to u sloenici pokolenje
predlog po treba shvatiti sasvim konkretno kako se to vidi iz sloenica
pokoljenik, pokoljenak, za koje itamo kod Vuka: (u Grblju) dugaak
ubrus, koji se svijem gostima, oko trpeze metne preko koljena. Art
Serviette so eine allen Tischgenossen ber die Knie verbreitet wird,
mappae gepus. To znai da na kolektiv pokolenje oznaava prvobitno
ono to se stavlja na koleno i to je u vezi sa kolenom, dakle ista se
mantika evolucija kao kod irazai paspojas, a da i ne govorimo o
Adamovu rebru, u kojoj je frazi jedan drugi deo tela sluio kao polazna?
76

taka za istu predstavu kao i u sintagmi adamsko koleno, odnosno

adamsko pleme.
Da je termin koleno ve kod Homera imao visok rang moe se za
kljuiti ne samo po ve pomenutoj frazi then en gounasi keitai, o ko
joj govori Schwytze,r, nego i po podacima koje uzimam iz Bedjanieva
Renika Homerovih pjesama 67: Stari smatrahu koljeno glavnim orga
nom brzine i tjelesne snage:, zato im je znailo gounata tinos luein i si.
(uiniti da kome noge klecaju) oboriti, ubiti koga, A kad bi ko koga
ponizno i usrdno za to molio, kleei bi mu obuhvatao koljena ili najbudi nastojao da ih obuhvati: gouna labein i si. pae i gounon lissesthai. Ali sve to nije dovoljno da prihvatimo staru kombinaciju ovog
arhainog termina sa glagolima gigno i gignomai, a jo manje sa gignv
sk.
Razume se pored svega toga da za vezu lat. genu gr. gonu i sa
genosgigno nita ne, znai usamljeni ace. sing, genus i genum mesto
genu u- Cieeronovu prevodu Arata 45, kao ni usamljeni genetiv genoris
pored normalnog genus kod poznih pisaca (isp. peu pecoris), koji se
javlja u Bchelerovim Carmina epigraphica 1253, kao ni Vitruvijev
gen. pl. genorum.
Kada Schwytzer nije uzeo u obzir latinsku seriju genu genuinus?
ingenuus ingenuinus, koja je prilino poznata i koju je Meillet pra
vilno objasnio, nije onda nikakvo udo to mu je izmakao iz vidai usa
mljeni Dionisov epitet merrraphes, koji se kao hpaks legomenon
javlja u Nonivim Dionisijaka i koji se mora posmatrati zajedno sa ra
nije dokumentovanim sinonimnim sloenicama merotraphes i mero
trephes, priem treba imati na umu da kolektiv gonata znai i krilo
i da prema tome meros bedro i kolektiv rnera peke, odresci za
peenje povezuju ta dva znaenja, pogotovo kad za slov. koleno ima
mo grki koradikal kolen sa znaenjem Hftknochen, Schinken.
Ali pre nego preemo na epitet boga Dionisa, koji sa severnog Bal
kana dolazi u Grku i ija se majka zove Semela, treba navesti Meilletovo tumaenje za genuinusingenuus iz ErnoutMeilletova Diet. et.
d. 1. langue lat. 3 485: genuinus: inne, naitif, authentique. Synonyme
de, ingenuus, rare, mais employe par Cic, Rep. 2, 15, 29. II est a remarquer que l'adjectif n'est atteste semble-t-il, que dans des sens figu
res, et avec des noms abstraits: g. virtutes, g. honor es, g. pietas, et non
avec les noms u fils et de la fille dont il devait etre l'origine Faccompagnant naturel, et o il a ete elimine par ingenuus. Taut que cei
mot etait rattache gigno, gignere la derivation en demeurait inexpliquee, la raine gen ne comportant aucun theme en - i t - On saitmaintenant que l'adjectif ne derive pas de genus, mais genu. Pour temoigner
qu'il reconnaissait l'enfant nouveaUne pour sien t admettait dans la
famille, le pere, Porigine* le prenait terre ou il avait ete depose et
le placait sur ses genoux, et l'enfant ainsi reconnu etait dit genuinus.
L'expression s'est conserve au latin, mais le rite de reconnaissance
etant tombe n desuetude, la parente avec genu n'a/plus ete sentie, et
77

l'adjectif a ete rattache genus, et meme employe seulement dans un

sens derive, cf. ingenuus, s. geno, i malo docnije: Pour des formes
irlanaises qu'a etudiees M. Seth, Rev. celt. (1923), p. 143-152 et par
une forme sogdienne qu'a r a p p r o c h e e M . Benveniste, BSL 27 (1926) p.
51, on voit que l'usage de faire reconnaitre Fenfant en le mettant sur
les genoux de son pere (v. Homere I 455, T 400), a abouti des formes
linguisitiques. Cet usage semble atteste en lat. genuinus. On se demande
des lors si le nom genu du genou ne devrait pas etre rapporte la
raine de gigno et meme si le vocalismo e dei lat. genu ne serait pas du
une influence de geno.
Nije mi potrebno naroito isticati da i Hofmann u svojoj obradi Waldeova Renika I 593 vezu izmeu genu genus gigno smatra za unsi
cher, iako je Meillet, koji ne uzima u obzir semaniku slovenske grupe
koleno, uzeo u obzir takvu mogunost. SehraderNehring Reallex. I 15
isto taka ne uzima u obzir termin koleno, iako u vezi sa inoevr. adopcijom pominje staro-nord. termin knesetja Kniesetzung. Ova pretpo
stavljena meavina leksikih grupa koleno, gignomai i ginsk, za koju
kao da je raspoloen i sam Meillet, mogla bi samo donekle da se osvetli
upotrebom glagola znati i gignsk sensu obsceno, jer takva upotreba
tih glagola javlja se ve u novozavetnom grkom, a ee u dananjim
govorima srbijanskim.
Ipak je najbolje da se strogo razdvoje sve tri leksike grupe i da se
posmatra samo lat. grupa gerat genuinus ingenuus plemenit, koljenovi. Isto tako treba ostaviti po strani i Adamovo rebro u kom se
krije etioloki pokuaj anatomske prirode kao kod adamske jabuice:
trebalo je objasniti najdonja skraena rebra oko slabina. Dovoljno je
iroka upotreba naeg termina pas pojas, jer nam ona pomae da
objasnimo ne samo izraz adamsko koleno, nego i Dionisove epitete
merorraphes merotraphes, pogotovu kada je pouzdano utvrena i
njenica da su patrijarhalni Indoevropljani podizali muko novoroene
sa zemlje i stavljali ga sebi na koleno ili u krilo (v. SchraderNehring
Reallex. s. Adoption, Aussetzungsrecht
i Hebamme). Svakako da ovi
karakteristini delovi ljudskog tela imaju u tom ritualu funkciju onog
to se zove pars pro toto, ali Plinije Mlai u svom Panegiriku 8 za car
ski Rim daje savremen opis takvog rituala koji potpuno imituje sam
akt raanja. Plinije Mlai kazuje kako je Trajan postao Nervin filius
usvajanjem izvrenim u hramu, a ne u spavaoj sobi sa branom poste
ljom: Itaque non in cubiculo, nee ante genialem torum, se ante pulvinar lovi optimi maximi adoptio peracta est, qua tandem non servitus nostra, sed libertas et salus et securitas funotabatur. Izlazi nedvo
smisleno da derivat genuinus i sloenica ingenuus koljenovi moraju
u prvom redu biti u vezi sa genu koleno, bez obzira na sazvune
glagole gigno i gnosco. Iz Tertulijana) Ad nat. 2, 11 saznajemo da su
stari Rimljani imali i boanstvo zvano Levana, koje jej novoroene
podizalo sa zemlje i predavalo ocu, da bi ga primio kao svoje. Tertulijan ne kae dodue da je otac starvljao dete na koleno, kao to su t a
78

inili keltski i germanski Indoevropljani, ali Wissowa i Dieterich (isp.

RE2 12, 1925, 2149) podravaju Prellerovo miljenje da je ritual arhai
an i u vezi sa posvajanjem deteta.
Pomenuli smo ranije da je slina procedura postojala i kod patrilinearnih semitskih plemena. Ali sasvim izrican i precizan podatak o
ulozi oeva bedra kao kod Dionisa zvanog merorraphes, odnosno oe
va kolena, kao u naem izrazu adamsko koleno, imamo u fragmentarno
sauvanom huritskom epu Kumarp/bi~u Ocu bogova, koji dolazi
na vlast posle Alalu i Anu (isp. A. Goetze Kulturgesch. d. alt. Orient.?
I 2 133 i M. P. Nilssoni o. c. 515). Ovaj svakako najstariji podatak hronoloki ne moe nikako biti mladi od sredine treeg tisulea. Koliko
se iz fragmentarnog opisa vidi, ovaj stari huritskohetitski epski ciklus
kazujei pored ostalog i to da je ovaj Otac bogova rodio iz svog kole
na dete, zapravo komad kamena diorita. Takvog svog kamenog sina
othranio je Kumarbi i dao mu fantastinu snagu i visinu da pomou
njega obori novog vladara Teuba, boga oluje, koji je pandan olimpskom Zevsu, dok Kumarbi odgovara Kronu. Dok je lingvist Kretschmer ukazao na orijentalno poreklo predstave o udovinom kamenu koji
raste od morskog dna do nebeskih visina, dotle je Nilsson Z. c. opre
zniji kada kae: Dass Kumarbi das Zeugungisglied des Anu abbeisst
und verschluckt und davon schwanger wird, entspricht eigentlich recht
schlecht dem grieschischen Mythus, dass Kronos das Glied des Uranos
abschneidet und ins Meer wirft. Ovo sam mesto iiaveo stoga to nais
podsea na poreklo Afrodite u vezi s odseenim i u more baenim
Uranovim genitalijama. Sve ovo znai da mi indoevropske, a pogotovo
grke motive moramo prouavati u vezi sa najstarijim literarnim doku
mentima prednjoaziskim. Iz tih dokumenata saznajemo da nesamo h o merska versija o boanskom kolenu i bedru, nego i na motiv o adamskom kolenu pokazuju proverenu starost od nekih 50 vekova.
Teko je meutim indoevropskim komparativistima, koji su ogrezli
u patrilinearaim predrasudama, dopustiti da i meu indoevropskim
plemenima ima neeg to nalii na kuvadu i promiskuitet, ili ak matrilinearni poredak, pa se kao po nekom pratvilu kod neniakih lingvi
sta zapaa neko zaobilaenje svake injenice koja bi ukazivala u tom
pravcu.
Veina grkih renika znaju za sloenicu merorraiphes femori lovi
insutus Bacchus. Pored ove sloenice imamo dublete
merotraphes
(Anth. Pal. LL, 329 i Strab. 687) i merotrephes u orfikim himnama
51, 3. Oblik merorraphes, koji je najdocnije dokumentovan (ko No
na) ne prihvata LidellScottJonesov grkoengleski renik. Razlog je
u pretpostavci da tarj oblik predstavlja neku paretimoloku adaptaciju
ili naprosto rukopisnu greku, budui da ranije dokumentovane duble
te irierotraphes i merotrephes jedna drugu podupiru i tako brane svoju
autentinost. U Strabonovu tekstu nisam mogao utvrditi oblik mero
traphes, koji je svojim vokalizmom blii poznom merorraphes jedno
stavno sa razlogai to je izdava Meineke s pravom izbacio to mesto iz
79

svoga izdanja kao vrlo verovatnu interpolaciju. Na taj bi se nain mo

gla iskljuiti varijanta mero-trephes,
koja svakako posea na homer^
sku sloenicu diotrephes lovi alumnus.
Tako imamo pred sobom -dve gotovo homofone sloenice razline
po znaenju: merorraphes i merotraphes. Za metriku su obe jednako
podesne, ali za logiku to nije sluaj. Dok je merotraphes donekle ja
san epitet, koji neki vezuju i za oronim Meros, dakle othranjen na
Meru, to se za mero-rraphes saiven bedru nikako ne moe tvr
diti. tavie, za takav nerazumljiv epitet morala se izmisliti neka etioloka pria, koja se brutalno drala osnovnog znaenja. Ta je pria
mogla i da se izbegne na taj nain to je nerazumljivo merorraphes
zamenjeno bliskim i ipak razumljivim merotraphes. Iskljuen je obr
nut put od mero-traphes
prema mero-rraphes.
Svakako je merorraphes interpretatio dificilior nekog rituala koji je tokom kulturne
evolucije postao sasvim nerazumljiv, iako nas Plinijei Mlai dovoljno
ubedljivo obavetava o takvom ritualu propisanom ne samo za adopciju
nego i za priznavanje mukog deteta budui da se ensko novoro
ene i u poznoj antici smatralo nesreom i esto uklanjalo, ak i onda
kada je bilo potpuno zdravo i bez greke. Uzgred napominjem da se
kod SehraderNehringa s. Adoption ka termin za adopciju i za posinjenje uopte ne spominje glagol eispoie, koji se u tom znaenju ja
vlja ve u Platonovim Zakonima i koji nas odmah podsea na sloenicu
teknopoied.
U grkoj mitologiji ima udnih raanja i osim. Dionisova raanja iz
Zevsova bedra, za! koje kae M. P . Nilsson o. c. 581, 1: Sein Einnhen
in den Schenkel des Zeus und seine zweite Geburt daraus gesteh ich
nicht erklren zu knnen; ein blosser Hinweis auf die anderen wunder
baren Geburten der Mythologie gengt nicht ganz. Od tih drugih uda
navodim samo dva: raanje Atene Tritogeneje iz Zevsove glave i ve
pomenuto raanje Afrodite iz odseenih i u more baenih Uranovih
genitalija. Ovo poslednje raanje zamenjeno je docnije normalnim po
rodom od Dione, Zevsove supruge, u Dodoni, a ono prvo dopunjeno
filolokom interpretacijom da trito u atamanskom dijalektu znai gla
va. Meutim, za Dionisovo uivanje u Zevsovo bedro imamo ne samo
navedeno Plinijevo svedoanstvo i Kumarbijev porod iz kolena, nego
i semantiku evoluciju lait. naziva bedra femur, fernen, koji prema
Hofmannu ovako izgleda: Oberschenkel, Unterschenkel, Geschleichtsteile, Schenkel des Dreischlitzes, Binden um die Oberschenkel. Kako
se vidi, ova semantika evolucija obuhvata tako sve donje delove naeg
tela, od! lista do pojasa, pa tako i krilo i kolena, ak i genitalija, iz ko
jih se prema mitu neposredno raa boginja Afrodita.
Stoga mislim da je prilino verovatno tumaenje po komei su ne
samo koleno i krilo, nego i svi susedni delovi ljudskog tela, mogli da
poslue kao ishodite nekog potomka i nekog pokolenja. Germanski,
staroindiski, slovenski, keltski, latinski i najzad grki Indoevropljani,
naroito zainteresovani za muko potomstvo, primenjivali su posebni

ritual za priznavanje i usvojen je muke novoroenadi. Od tih davnih

vremena, koja verovatno zalazei i u etvrto tisulee, ostalo je dosta
uoljivih tragova reniku i u frazeologiji indoevropskoj. Ako helen
ski Zevs mora da uiva nehelenskog Dionisa u svoje bedro da bi ga na
taj nain pred javnou obeleio kao svog pravog i zakonitog sina, to
znai da imamo posla samo sa jednom varijantom onog uzimanja na
kolena ili onog neobinog rituala adopcije u carskom Rimu. Dionisovo
drugo raanje, kako ga pravilno prikazuje M. P. Nilsson, ustvari je
kontaminacija ranijeg matrilinearnog poretka s onim patrilinearnim.
U tom smislu bi moda trebalo traiti i objanjenje za kuvadu koja je
poznata ne, samo evropskom jugozapadu, nego i naem Balkanu.
Neko e moda primetiti da bi bilo najprostije, a moda i najverovatnije da se izraz adamsko koleno shvati bilo kao stilska figura, bilo
kao neki eufemizam ili kriptonim, i da se prema tome ne dovodi u
\ e z u sa raanjem gorostasnog stupa iz Kumarbijevog kolena. Ali to bi
znailo u stvari sasvim izolirati na izraz adamsko koleno, odvojiti ga
od rituala zvanog Kniesetzung kod germanskih Indoevropljana, ra
staviti ga od homerskoga theon en gounasi keitai i od latinske sloenice ingenuus koljenovi. Metodoloki takav bi postupak bio oi
gledno pogrean, jer ni slovenski Indoevropljani nisu iveli izolirani u
nekoj retorti, nego na visokofrekventnoj euraziskoj raskrsnici.
Ostaje jo trei eiemenait u tradiciji naeg naroda o adamskom kolenu koji je zabeleio J. Veselinovi. To je znaaj osmice. Ovaj mitski
broj sauvao je svoju vanost do dana dananjeg. Na najnoviji film iz
NOB-a, iji je autor M. urevi, ima naslov Osma vrata, jer osma
vrata donose reenje; U narodnoj pesmi iz Bosne koja poinje recima
Vjetar ruu niz polje tjerae . . . govori se o Muji koji lei pred adorom. Zadobio je sedam rana od sedam jarana. Te e rane on lako
preboleti, ali osmu ranu nikako, jer je osma rana udaje se draga.
Osobena uloga broja osam kod potomaka javlja se u jednoj prii S.
Matavulja iz beogradskog ivota u kojoj je glavni junak osmo dete. I
na ilirskom zemljitu imamo kod ene osam naunica, po etiri koluta
u svakom uhu, a nai jugoistoku ilirskog zemljita imamo naselja zvana
Osam, brda (Ottoloboi). Kod jadranskih Liburna imamo vremenski ci
klus od osam godina, isto kao i na minojskom Kritu. I. Andri upo
zorio me je na novinsku beleku o nekom sicilijanskom razbojniku koji
je uhvaen poto je pobio sedmoricu i na sudu izjavio da e se smi
riti kad ubije osmoga. Oigledno je da osmica igra posebnu ulogu, kao
i neki drugi brojevi, npr. 7, 9, 12, 50, 100. Zbog primera kao 21, 31, 101,
1001 moglo bi se pomisliti da je osmica postala znaajna u vezi sa sed
micom, osvetanim Apolonovim brojem, i da je osam u ovome smislu
postalo od sedam plus jedan. Ali to nije tako. Indoevropski naziv osmi
ce ima oblik duala, a to znai da indoevropska osmica znai dve e
tvorke. etvorka je, kako se zna, kod mnogih naroda i van evraziskog
prostora krupan i znaajan broj. Kod nas je ona obeleavala usek u
primitivnom brojanju na prste (bez palca), pa se taj usek i danas pri6

ZBORNIK ZA NAR. IVOT I OBIAJE

81

meuje (etiri o v e k a ali pet l j u d i ) . Druge podatke o vanosti

osmice u antiko i novije doba dao sam u raspravama Proto slovenski
i staroanadolski Indoevropljani,
Zbornik Fil. fak. u Beogradu 1952,
knj. II 256 i naroito u Protoslavica, Zbornik lanaka IV meunarod
nog kongr. slavista, Moskva 1958, str. 120. i d .
*
Kada sam gornju raspravu ve poslao redakciji, upozorio me je ljubazno kolega
M. Deanovi na lanak M. Stojkovia u Hrv. enciklopediji I 37. Zbog kratkoe
donosim ceo tekst: Adamsko koljeno (sjeme, potomak). Po naim nar. pjesmama
pripada mu ena stalna, nepokolebljiva, dobra i plemenita. Ne stoji ni u kakvoj
vezi s Adamom, koji vrijedi kao Boji, rajski, dobar, nego s adamantski (gr.
adamas neukrotiv) pa sa adamant, najtvre eljezo, a kasnije i s diamant
tvrdi dragi kamen. Moda je izraz potekao iz kojeg apokrifa o svojstvima Adamo
vim (poredi tal. carattere adamantino). Druga je predodba: kad ena redom rodi
samo muko ili ensko dijete, to je dijete adamsko koljeno, obino nesretno, ali
slatke krvi, milostivo i osjetljivo (poredi kod Slovenaca desetnik ili desetica).
U ovako kratkom lanku pisac je stigao da nam ponudi tri objanjenja: prvo je u
vezi sa dijamantom, drugo sa apokrifnim Adamom, a tree sa slovenakim nazivom
desetnik. Samo ovo poslenje moe biti interesantno za itaoca moje rasprave,
a ono prvo je skroz paretimoloke prirode. Termin desetnik je oigledno histerogen, jer ukazuje na dekadski sistem brojenja, dok kod Veselinovia i Matavulja
osmo dete je nesumnjivo ostatak starijeg sistema koji je kod nas i inae ostavio
traga, kako se to vidi iz eklinacije etiri oveka prema pet ljudi. Takav sistem
dokumentovan je i danas kod primitivnih plemena u obliku kvadriala. Indoevrop
ska osmica je dual, tj. dve etvorke i ta arhainost objanjava njenu madjisku i
religisku funkciju, od ega je ostalo neto traga i u dekadskom sistemu. Sa tih.
razloga ostajem pri iznesenom tumaenju. U Horatijevu izrazu ter quaterque beati
imamo grki uzor za ter beatus, to je trisimakar (ios), kome odgovara potonji t r i skataratos i nai trikleti babuni. Ali za quater beatus ne znam grkog originala, pa
nasluujem da se tu radi o tipinoj primitivnoj etvorci, od koje je jedino mogla
pro'izai arhaina osmica.

82