Sadraj

I EKOLOGIJA I GRADITELJSTVO....................................2
1. Uvod - Odriva izgradnja i definicija odrive izgradnje........................................2
2. Zgrada kao prirodna analogija...............................................................................3
2.1. Povratak prirodi (Hundertwasser)...................................................................4

II OSNOVNI ASPEKTI KOJI DEFINIU "ZELENU

GRADNJU" (GREEN BUILD)................................................5
1. Poloaj (pozicioniranje) i orijentacija objekta i njegova uklopljenost sa
okolinom....................................................................................................................6
1.1. Primeri dobrog uklapanja i povezivanja objekata sa prirodom.......................7
2. Oblik i forma........................................................................................................10
2.1. Karakteristina mesta toplotnih gubitaka i dobitaka kod stambenog objekta i
neki od naina kako se mogu racionalizovati......................................................11
3. Obnovljivi izvori energije....................................................................................13
3.1. Biomasa.........................................................................................................13
3.2. Geotermalna energija (toplota zemlje)..........................................................13
3.3. Suneva (solarna) energija............................................................................14
3.3.1. Pasivan solarni zahvat............................................................................14
4. Kvalitet vode, vazduha i zemljita i reciklaa otpada..........................................18
4.1. Voda..............................................................................................................18
4.1.1. Vrste prirodnih voda..............................................................................18
4.1.2. Otpadne vode.........................................................................................18
4.1.3. Korienje kinice..................................................................................19
4.1.4. Prirodno preiavanje vode viskijem...................................................21
4.2. Vazduh i zemlja.............................................................................................22
4.2.1. Ozelenjavanje krovova i zidova (i njihov uticaj na klimu i zdravlje)....22
5. Prirodni, reciklirajui, raspoloivi materijali za izgradnju i zatitu okoline
(prijateljski raspoloeni prema okolini)...................................................................28
5.1. GreenSpec lista............................................................................................28
5.2. Zemlja kao graevinski material...................................................................30

III PRIMERI IZGRAENIH OBJEKATA I

POZITIVNOG DELOVANJA KOD NAS I U SVETU.......35
1. Samogrejna ekoloka kua...................................................................................35
2. Kua budunosti SOLTAG...............................................................................38
3. R 128 - WERNER SOBEK..................................................................................39
4. SENTI - KUE / KRIENS, LU (CH) / DANIEL LISCHER / 2001...................43
Koriena literatura..................................................................................................46

I EKOLOGIJA I GRADITELJSTVO

1. Uvod - Odriva izgradnja i definicija odrive izgradnje

Napredak, industrijalizacija, besomuna svetska trka u iskoriavanju prirodnih
resursa, pa i sve alarmantnije vesti o globalnom zagrevanju podstakli su odgovorne
ljude i kompanije da deo mogunosti, ali i finansijskih kapaciteta usmere ka boljitku
svetske zajednice i oporavku planete. Iz toga je nastao program strategija odrivog
razvoja, koja podrazumeva efikasno poslovanje i napredak potujui osnovne
principe: zatita ivotne sredine, ekonomska isplativost i drutveno odgovorno
poslovanje.
Odriva izgradnja je efikasna upotreba graevinskih materijala i novi nain da
svetska industrija napreduje, ali i kontrolie iskoriavanje prirodnih resursa.
Narastajui ekoloki problemi doveli su do saznanja o neophodnosti
preorijenacije oveanstva na put razvoja usmeren ka postizanju harmonije
uzajamnih odnosa sa prirodom. Ekologizacija naina miljenja je neosporno prvi i
osnovni korak u ekologizaciji uzajamnog odnosa oveka i prirode, jer ekoloka etika
moe zaiveti samo postojanim ekolokim obrazovanjem i vaspitanjem .
Predznaci globalne ekoloke katastrofe inicirali su najvaniju aktivnost
oveanstva u savremenoj epohi saznanje da put razvitka mora biti u harmoninim
odnosima sa prirodom i njenim resursima. A upravo ovo postizanje harmonije u
uzajamnim odnosima sa prirodom ne moe biti ostvareno bez ekologizacije pristupa
gradnji, koji potom za rezultat daje ekologizaciju normi i pravila, poev od globalne
postavke razvoja sistema, preko njegovog projektovanja i realizacije.

Osnovna definicija koncepta odrive izgradnje zasniva se na pet principa,

i to:
1) ekoloki kvalitet i ouvanje energije (zatita ivotne sredine),
2) ekonomska performansa (razvoj i uspenost),
3) etiki standardi (socijalna jednakost),
4) estetski uslovi (kulturno i prirodno okruenje) i
5) inovativnost i primenljivost.

2. Zgrada kao prirodna analogija

Kada je tvrdio da je zgrada "maina za stanovanje", veliki francuski arhitekta
Le Korbizje nije bio svestan koliko je takva tvrdnja daleko od istine. Maina jeste
statini objekt napravljen procesom naunog istraivanja, koja se moe pritiskom na
dugme ili na neki drugi nain, iskljuiti ili ukljuiti. To nije sluaj sa kuom, jer njena
udobnost i zatita njenih stanara bazira na klimi i vremenu, a oni se ne mogu
pritiskom na dugme kontrolisati.
Zgrade su deo sloene interakcije izmeu ljudi, zgrada samih, kao i klime i
okoline. Posmatranje zgrade kao statinog elementa savreno je za neke vidove
naunih analiza (dnevnog svetla, protoka energije, mehanike ventilacije itd.), ali
ovakav pristup ne moe izai na kraj sa dinamikim sistemom kue (temperaturom,
prirodnom ventilacijom, pasivnim hlaenjem i mnogobrojnim ljudskim
interakcijama), a upravo su ti faktori ono to menja kuu u dom, a stanovanje u
zadovoljstvo.
Prema tome, zgrada je jedan sloeni sistem razliitih vidova energije, koja je deo
prirode i materije koja iz nje nastaje. Zbog toga, najbolja alatka kojom se projektant
moe posluiti prilikom projektovanja jeste analogija (imitiranje prirode).
Svaki sistem, pa i sama zgrada, mora biti u harmoniji sa prirodom, oponaati je i
regenerisati. Potrebna je krajnja opreznost u primeni sistema razliitih od prirodnih,
jer priroda je stvarana milionima godina i informacija njenog razvoja mora biti
putokaz za sisteme koji raunaju na dugovenost i ekoloku stabilnost. Promene su
nelinearne i mala izmena jednog resursa moe dovesti do velikih izmena drugih.
Ekosistemi su sistemi koji odravaju ivot i neophodna je izgradnja koju e
ekosistemi podrati, a ne izgradnja koja ih unitava. Potrebno je da shvatanje pojma
graevinarstva obuhvati sve prirodne sisteme sa kojima ono dolazi u meuzavisnost, a
ne samo brigu o strukturi i materijalu. Vano je proirivanje koncepta graevinskog
profesionalca od osobe koja pomae da se izgradi struktura do osobe koja izgrauje
sistem odnosa izmeu ekosistema i ljudskih sistema. Moderna nauka obezbeuje
daleko detaljniju perspektivu naina na koji ekosistemi funkcioniu. Ova nova znanja
poinju da koriste graevinski profesionalci i graevinska industrija da bi zatitili, za
odranje ivota, vana svojstva ekosistema, i da bi stvorili osnovu za mogunost
odrivog ivota na Zemlji.
Graena sredina nastaje kao produkt odnosa drutva/kulture i prirode.
Danas su ti odnosi vie suprostavljeni nego to predstavljaju smislenu simbiozu, u
najveoj meri na raun prirode. Njihovo shvatanje kao dva odvojena, iskljuiva
sistema, od kojih jedan (drutvo/kultura) neprestano eksploatie drugi (priroda) ne
razumijevajui njegove zakone, rezultiralo je neodrivim izgraenim strukturama i
degradiranom ivotnom sredinom.
Graevinska industrija godinama ima duboko negativan uticaj na ekoloko
zdravlje Zemlje, u velikoj meri zato to ekonomski sistem unutar koga funkcionie
ignorie svoju meuzavisnost sa prirodom. Neekoloke strukture graevinske
industrije i istorijski nedostatak ekoloke svesti graevinskih profesionalaca, nain na
3

koji su zgrade, graevinarstvo i procesi gradnje kreirani, rezultira dominantno

negativnim uticajem na ekosisteme. Ovakav pristup ne moe nikako voditi do
smislenog reenja sadanjih i buduih ekolokih problema.
Ljudi i graevine su viestruko i nerazdvojivo povezani sa prirodom. Zato je
potrebno tragati za arhitektonskim i urbanim strategijama koje uspostavljaju relaciju
sa prirodom u znaajnom smislu. Odriva arhitektura ukljuuje kombinaciju
vrednosti: estetske, socijalne, politike, moralne , kao i vrednosti ivotne sredine.

2.1. Povratak prirodi (Hundertwasser)

Jedan arhitekta s neobinim imenom i jo neobinijim graevinama je esto
ponavljao da nije bilo potrebno da se desi katastrofa u ernobilju da bi se otkrila
vrednost hlorofila. Bio je to Hundertwasser. Od ranog detinjstva, ispoljio je veliku
osetljivost prema svom okruenju. Po njemu, priroda je uzviena realnost, izvor
univerzalne harmonije. Njegovo veliko potovanje prema prirodi javilo se u elji da je
zatiti od njenog najveeg neprijatelja oveka.
Svoju originalnost ispoljio je oprobavi se u najrazliitijim anrovima. Karijeru
je zapoeo kao slikar, a nastavio kao arhitekta, skulptor, dizajner postera, zastava, pa
ak i odee. I uvek je uspeo da ostane svoj, uprkos tome to je njegov arhitektonski
rad esto poreen sa uvenim panskim arhitektom Antoniom Gaudijem zbog
korienja biomorfnih formi i upotrebe keramikih ploica. Veliki uticaj na njega su
ostavili umetnici Egon Schiele i Gustav Klimt.
Meutim, Hundertwasser je najpoznatiji po novoj arhitektonskoj koncepciji i
jasnom ekolokom opredeljenju. Smatrao je da bi izgled svake graevine trebalo da
bude uslovljen estetskim naelima njegovih stanara.

II

OSNOVNI ASPEKTI KOJI DEFINIU "ZELENU

GRADNJU" (GREEN BUILD)

Principi detaljnog sagledavanja objekta kao dela prirode, pri njegovom

projektovanju, podeljeni su na pet razliitih, ali podjednako vanih aspekata. To su:
1. POLOAJ I ORIJENTACIJA
2. OBLIK I FORMA
3. OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE
4. KVALITET VAZDUHA, VODE I ZEMLJITA
5. PRIRODNI RECIKLIRAJUI RASPOLOIVI MATERIJALI
(prijateljski raspoloeni prema okolini)

1. Poloaj (pozicioniranje) i orijentacija objekta i njegova

uklopljenost sa okolinom
Poznato je da lokacija, kao i orijentacija objekta bitno utiu na mikroklimatske
faktore u objektu. To se saznanje iroko moe primeniti u domenu zelenog
projektovanja i izgradnje, ime se postiu pozitivni rezultati i uticaji u sferi zdravlja,
ouvanja prirodne ravnotee, ekonominosti, estetike itd.
Upotreba znanja vezanih za osnovne prirodne zakone umnogome olakava i
usmerava projektanta na put pronalaenja najboljeg reenja za projektovani objekat.
ORIJENTACIJA U ODNOSU NA VETAR I SUNCE
Objekat treba prevashodno biti orijentisan prema jugu, to je najidealnija pozicija za
pasivno prihvatanje solarne energije. A kada su u pitanju pravci duvanja vetrova,
objekat svojom duom stranom treba da prati pravac najprisutnijeg zimskog vetra u
okruenju u kome je smeten. Kao dodatna zatita od vetra, preporuuje se i zatita
pojasem zimzelenog drvea prema strani sa koje vetar duva.
UKOPAVANJE
Korienje zemlje kao izolatora i toplotnog skladita prua velike prednosti. Stalna,
konstantna temperatura pod zemljom (oko 12,2C), stvara velike utede energije
za zagrevanje i hladjenje prostora. Nikakvi spoljni uticaji poput kie, snega i vetra, ne
utiu na podzemnu graevinu. Ukopavanjem samo severne strane objekta (naroito
ako za to pogoduje pad terena) obezbeuje se zatita od najnepovoljnijih uticaja
hladnih vetrova, a objekat se otvara prema jugu.

1.1. Primeri dobrog uklapanja i povezivanja objekata sa prirodom

*WALES HOUSE / FUTURE SYSTEM*
Inspirisani lepotom udaljene Pembrokeshire
obale, klijenti ovog projekta Future System,
provodili su odmore godinama na ovoj lokaciji,
kampujui u nedoteranoj upi. Postojanje upe i
ekstremna diskretnost arhitektonskog predloga
za istu lokaciju, omoguili su dobijanje planske
dozvole u Nacionalnom Parku. Postoje samo
jo dve graevine u neposrednom susedstvu,
nedaleko od gradia Haverfordwest: nepun
kilometar du obale ka jugu nalazi se mali
hotel, a u suprotnom pravcu pored obalskog
puta ka severu je jedan pomoni bungalov.
Future System je odgovorio na ovu osetljivu
lokaciju, ukopavanjem objekta u padinu terena,
ineci ga skoro nevidljivim delom pejzaa.
Ovalni omota prijanja uz padinu, to i naglaava strukturalno organska forma.
Prekriven
busenjem i raznolikim lokalnim
rastinjem,
krov pod ovim nasipom izgleda
praistorijski u svakako netaknutom
terenu. Ne
postoje primetne granice ili naznake
batenske
ograde; gledajui odozgo i sa severa
i sa juga,
objekat se ne moe videti. Jedino
dimnjak od
pei na drva, izgleda kao periskop
iznad
povrine tla.
Sa istoka
ili sa pozicije puta, vidljiva je
pukotina
zaseena u obliku slova V koja
prihvata
stakleni zid i glavni ulaz u kuu. Na
suprotnoj
strani, zapadni zid, smeten u
konturu
terena i oivien vegetacijom,
predstavlja
stakleno oko prema moru. Blago
zaobljeno, definisano je vitkim nerdjajuim elinim ramovima, sa otvorima u obliku
brodskih prozora.
Upravo kako su klijenti i zahtevali, ova kua im omoguava nepregledne vizure i
maksimalno otvoren i neformalan enterijer. Jednostavan temeljni prsten i vrsta
tavanina ploa, napravljeni su od armiranog betona.
Lea objekta ojaana su jakim lenim podupiruim
zidom sa lakim elinim pojaanjem za stabilnost, i
modifikovana prema zaobljenosti osnove. Svi delovi
objekta koji su u kontaktu sa tlom napravljeni su od
zemljanog materijala; cement i blokovi su bazirani na
pozolanik-u, substanci vulkanskog porekla.
7

Ispod pokrivke od busenja, krov je sainjen od strukture perploa, poznate kao izum
Swedish Timber Association u 70-im, sa ciljem efikasnije upotrebe drvene grae. Uz
upotrebu minimalne koliine materijala, krov predstavlja omota sastavljen od
pojedinanih perploa, zakrivljen u oba smera i oslonjen na laganu prstenastu gredu,
cevastog profila , uvijenu tako da prati osnovu krova. Kako je najvei deo omotaa
ukopan, objekat je prirodno izolovan i unutranje temperature ostaju skoro
neizmenjene. U preseku objekta , vidljiva je mala prepreka za protok vazduha preko
litice, sto predstavlja prevenciju prekomerenom hladjenju, dok za vreme
najsunanijeg dana, objekat je dovoljno duboko to ve obezbeuje da unutranjost
ostane hladna. Kua se snabdeva elekrinom energijom i ima podno grejanje.
Jaina osvetljenja, kao aktivan arhitektonski element, ovde se menja zavisno od
promene svetla na spoljasnjoj panorami svetlost prolazi kroz transparentne zidove
na istoku, prelama se kroz unutranjost prostora i prolazi kroz transparentni zid na
zapadu.
U srcu kue nalazi se pe na drva sa
krunim
ognjitem,
uokvirenim
zaobljenom sofom. Sedei ovde moete
tano videti, preko osvetljenog zaliva,
St. Davids Head, kao i naftne tankere
koji, saobraaju prema luci Milford
Haven.
Dve
slobodno-stojee
prefabrikovane mahune, oblikovane
prema osnovi kao suze, definiu granice
stambenog prostora i zadravaju laganu
tavanicu, tako da ne poremete volumen
objekta i igru svetlosti kroz kuu.
Mahune obuhvataju kuhinju i kupatilo
koje usluuje spavau sobu.
Boje unutar kue su brilijantne: uta, koju u odredjenom godinjem dobu naglaava
cvee na okolnim bregovima, tamno plava i bela. Postavljene nasuprot suptilnih boja i
klimatskih nijansi Pembrokeshire obale, odabrane boje su i u kontrastu mekoi
zakrivljenih zidova i tavanice.

*IRSKA TONUA EKO-KUA*

Pomislite li kada kako bi ovce mogle pasti navrh vae kue? Venecijansko Bijenale
ponudilo je zanimljivo reenje kue za vikend, koja bi se mogla sakriti kada nije u
upotrebi, a prirodna okolina ostaviti u izvornom obliku. Iskustvo govori kako su
vikendice vei deo godine uglavnom prazne i beivotne.
Zov prirode, oni koji se od nje jo nisu
previe otuili, osetie krajem marta i
uivati moda do kraja septembra, ako
za odmor u prirodi nau dovoljno
vremena.
Preostali
deo godine
vikendice su tek prazni spomenici
naoj tatini i ukradeni deo prostora
bez funkcionalne vrednosti. Dvoje
irskih arhitekata, Antoin i Tarla
MacGabhann, vizionarski je osmislilo
skrivajuu kuu, koja bi uz pomo
hidraulikog mehanizma mogla nestati
u zemlji kada nije u upotrebi, a prirodu
ostaviti netaknutom.
Sezonska vikend kua zamiljena je kao tvrava na pontonu usred zelene livade, koja
prazna uranja u zemlju i nestaje iz vidokruga. Isto tako izvire iz zemlje kako bi svome
vlasniku pruila ugodan kutak za uivanje i odmor od napete i dinamine
svakodnevice. Njen krov je prekriven travom i kada je vikendica prazna postaje deo
prirodnog okruenja, po kome nesputano moete proetati i uivati na drugaiji nain,
posveeni vlastitoj duhovnosti i snazi prirode najsposobnije da napuni nae baterije.
Ovakav primer prostornog planiranja predvia odrivi model ruralnog razvitka i
gospodarenja okolinom, na prirodi prihvatljiv nain.
Tonua kua tako na prihvatljiv nain reava problem prekomerne urbanizacije sela,
koje e izvan vikendake sezone ouvati svoje osobine i prirodne drai. Tehniki deo
reenja i vrednost ovako ekoloki osvetenog projekta deo je druge prie, za sada ini
se jo vrlo daleke i imaginarne.

2. Oblik i forma
Jo od nastanka ivota na Zemlji, iva bia se trude da se svojim prilagoavanjem
zatite i preive od, ponekad, vrlo surovih prirodnih uslova u kojima se nalaze.
Evolucija, koja i danas traje, kao prirodni proces prilagoavanja, uila je bia da, bez
obzira na stepen razvoja ili inteligenciju, smiljaju najrazliitije naine za opstanak.
Potovati prirodu znai uiti od nje i raditi u skladu sa njenim zakonitostima, kao i
primenjivati poznate prirodne procese u postizanju harmonije i sklada ivljenja. Za
prepoznavanje nekih njenih zakonitosti nije uvek potrebna inteligencija.
Lep i jednostavan primer koji to oslikava, jeste sezonska migracija ptica selica iz
hladnijih u tople krajeve. Nemone da se prilagode hladnoj temperaturi, ali vrlo
mone kada se radi o putovanju u daleke krajeve, instiktivno su odabrale pravi nain
za preiveti. Jedino je ovek, inteligentno bie, odvajajui se od svjih primarnih
stanita, peina, zemunica itd., reio da sprovede procese suprotne prirodi i stvori sebi
privid komfora i blagostanja u nainu ivljenja. Ideja da se dostignuima tehnike i
modernim tehnologijama mogu reiti svi problemi vezani za dom i energiju,
primarnu za njegovo funkcionisanje, potpuno odbacuje svaku mogunost ouvanja
veze urbanog oveka i prirode. Potovanjem samo osnovnih i najjednostavnijih
zakona prirodnih nauka, matematike i fizike, eskimi, ljudi koji ive u najsurovijim
klimatskim uslovima, uspeli da se odre i opstanu do danas.
Forma objekta, odnosno njegov osnovni
oblik, posebno u dananje vreme napredne
tehnologije, moe biti najrazliitija. Da bi
sauvala toplotu ili hladnou zgrada mora
biti kompaktne forme koja smanjuje
toplotnu razmenu sa okolinom. Volumen
objekta, odnosno njegova unutranja
zapremina srazmerno svojoj veliini zahteva
vie ili manje energije za zagrevanje. Osim
toga, povrina spoljanjeg omotaa objekta,
direktno postaje potencijalni propusnik
toplote, to nije zanemarljivo u termikom
profilu objekta. Dakle, razuenost osnove, erkeri i nie, kao i brojni otvori na fasadi,
neprijatelji su sauvanja toplote u zgradi. Na slici su dati primeri razliitih osnova
objekata iste povrine, ali velikih varijacija povrina zidova. Najmanji gubici energije
kroz zidove su kod objekta krune osnove, a najvei kod objekta sa najrazuenijom
osnovom.
Dobar primer, kako ne izgubiti toplotu zbog oblika zgrade dat je na primeru igloa.
Iglo, eskimska kua, oblika je polulopte - geometrijski oblik koji ima najmanju
povrinu omotaa, a samim tim i najmanji procenat gubitka toplotne energije. Jo
jedan prirodan zakon iskorien je na primeru igloa. Zakon slojevitosti unutranjeg
vazduha, gde topao vazduh ide na gore, a hladan pada, dobro je upotrebljen tako to
su leajevi postavljeni na visokoj polici, ispod samog vrha objekta, a dodatno
oslobaanje od hladnog, tekog vazduha regulisano je tako to je ispod leaja i nivoa
10

poda igloa iskopan dodatni kanal,

kako bi hladan vazduh pao to nie,
odnosno to dalje od leaja. Tako su
eskimi jednostavnom primenom
matematike i fizike u mnogome
olakali svoj boravak na severnom
polu.

2.1. Karakteristina mesta toplotnih gubitaka i dobitaka kod

stambenog objekta i neki od naina kako se mogu racionalizovati

11

 PRINCIP DVOSTRUKOG OMOTAA

Princip kua u kui u koncepciji konstrukcije kue, omoguuje zonu izmene
vazduha unutar omotaa. Ta zona koja se stavara izmedju omotaa i objekta je
tampon zona, koja ublaava sve spoljne uticaje, slui kao izolacija i smanjuje
energetsku potrebu samog unutranjeg objekta. Zatitna mikroklimatska opna i
pasivni solarni dobici celog prostora stvaraju blage klimatske uslove kao
mikroklimatsku sredinu u kojoj su smeteni objekti.
ZASENENJE
Sistemom razliitih spoljanjih ili unutranjih zatita od sunca, kada je to potrebno,
blokira se prolaz sunevih zraka i spreava prodor toplote u unutranji prostor. Isto
tako, forma prozora i prozorskog okvira mogu bitno promeniti toplotne i svetlosne
karakteristike unutar objekta.
Na slici je dat jedan od moguih naina za poveanje zahvata sunevog zraenja pri
minimalnim gubicima toplote, odnosno manjoj povrini otvora. Razlika izmeu
zahvata i gubitaka zraenja iznosi 2,5 : 1 .

PRIRODNA VENTILACIJA
Jako je vano upotrebiti princip prirodnog protoka vazduha, bez dodatnog utroka
energije na ventilaciju. Sistemom otvora pri dnu (ulazak hladnog sveeg vazduha) i
vrhu (izlazak toplijeg istroenog vazduha) fasadnog omotaa, kao i njihovom dobrom
pozicijom u odnosu na pravac sever-jug, na kome je strujanje najjae, obezbeuje se
zadovoljavajui komfor.

12

3. Obnovljivi izvori energije

Bez energije nema ivota. Energija je sposobnost obavljanja rada, energija je kretanje,
toplina, ivot. Koristimo se njome da bismo radili, da bismo se hranili, ona osvetljava
nae gradove, pokree bicikle, vozove, avione i sva motorna vozila. U kui je trebamo
za grejanje, kuvanje, toplu vodu, osvetljenje. Jednom reju, sve to radimo zahteva
odreenu energiju.
Izvore energije moemo podeliti na obnovljive i neobnovljive (fosilna goriva).
Oevici smo i akteri rapidnog nestajanja, a samim tim i poskupljenja fosilnih goriva.
Svaka procena preostalih kapaciteta ove vrste neobnovljive energije, sa aspekta
njenog uticaja na prirodno okruenje, bila bi apsurdna, jer je opte poznato da su
upravo sagorevanja ovakvih goriva (stvarane tetnih gasova, posebno ugljen-dioksida)
jedno od najveih i najopasnijih zagaivaa eko-sistema planete.
Odriva energija je energetski efikasan nain proizvodnje i korienja energije sa to
manjim tetnim uticajem na okolinu.
Obnovljivi izvori energije su, po definiciji, energija koja se eksploatie istom brzinom
kojom se i obnavlja. U obnovljive izvore energije spadaju: energija vetra, energija
sunca, hidroenergija (reke, morski talasi, struje i morske mene-plima i oseka),
geotermalna energija i energija biomase.

3.1. Biomasa
Pod izrazom biomasa podrazumeva se ukupno stvorena organska supstanca od
ivotinja i biljaka. Energija dobijena fotosintezom moe da se koristi radi
proizvodnje toplote, goriva ili struje. Biomasa spada meu obnovljive izvore energije
koji sagorevaju ekoloki i nekodljivo po klimu. Dodatno se i biogasu daje velik
znaaj kao energentu. Biogas nastaje fermentacijom vlanih, organskih sirovina
(.balege, ostataka hrane, otpadaka iz klanica).
Biodizel je teni, obnovljivi izvor energije iz biomase, tj. ulja dobijenih iz semena
uljanih kultura kao i recikliranih ulja. Dobro je poznato da transport skoro potpuno
zavisi od fosilnih goriva. Potranja za energijom neprekidno raste, kao i zavisnost od
uvozne energije, to doprinosi razvoju u sektoru obnovljive energije. Bio-gorivo,
konkretno biodizel, predstavlja jednu izvodljivu alternativu.

3.2. Geotermalna energija (toplota zemlje)

Upotreba zemljine toplote korienjem toplotnih pumpi otvara jedan novi i do sada
izuzetno malo korien energetski potencijal. U proseku temperatura od zemljine
povrine raste za 3 C na svakih 100 m tako da nastaje velika koliina toplote koja je
na raspolaganju. Energija u utrobi zemlje premauje viestruko potrebe energije na
zemlji. Zemljina toplota i geotemika energija time predstavljaju odriv i neiscrpan

13

izvor toplote. Snabdevanje stambenog prostora toplotnom energijom omogueno je sa

dubokom zemljinom sondom koja se ugrauje dubinskim buenje.

3.3. Suneva (solarna) energija

Suneva energija je neiscrpan izvor energije koji u zgradama koristimo na tri naina:
1. pasivno - za grejanje i osvetljavanje prostora
2. aktivno - uz pomo solarnih kolektora i akumulacijom tople vode
3. fotonaponske solarne elije za proizvodnju elektrine energije
Korienjem solarne energije moemo smanjiti potrebu za energijom u kuama
za 70-90%.
O pasivnoj solarnoj arhitekturi neto opirnije bie rei u narednom poglavlju, jer je
upravo ovaj vid solarnog zahvata potpuno prirodan i ne zahteva posebna tehnika
dostignua za eksploataciju.
Solarni kolektori pretvaraju sunevu energiju u toplotnu energiju vode ili neke druge
tenosti.
Fotonaponske elije su elementi koji direktno pretvaraju energiju sunevog zraenja u
elektrinu energiju. Mogu se koristiti kao samostalni ili kao dodatni izvor elektrie
energije u domainstvu.

3.3.1. Pasivan solarni zahvat

Termin pasivne tehnike oznaava da nije potrebno ulaganje elektrine energije, a
procesi se zasnivaju na spontanim prirodnim procesima. To znai da je ova
tehnologija 100% ekoloka i usavravana od prvih ljudskih naselja do danas. Upravo
zato o njoj piem iako postoji i aktivna solarna tehnika. U kombinaciji sa modernim
zaptivanjem, izolacijama i materijalima predstavljena PASIVNA solarna tehnika daje
savrene rezultate.
Zagrevanje kua pomou vazdunih kolektora
Princip zagrevanja kua pomou vazdunih kolektora prikazan je na slikama.

U toku dana zagrejani vazduh iz

vazdunih kolektora prirodnom
cirkulacijom prelazi u ljunak i
zagreva ga, a rashlaeni vazduh iz
ljunka prelazi u kolektor. Pritom
su otvori na podu unutar sobe
zatvoreni.

14

toku noi ili zime, poklopci u sobi su

otvoreni, pa topao vazduh iz toplotnog
skladita zagreva prostorije kue.

STAKLENA VERANDA
Korienje staklene verande kao
sastavnog dela stambenog objekta
poznato je od davnina. Staklena
veranda kao nezaobilazan deo solarne
arhitekture postavlja se na junu
stranu zgrade.
Pomou staklene verande se vri
zahvat direktnog i difuznog sunevog
zraenja.
Pasivan zahvat sunevog zraenja pomou staklene verande i Trombovog zida
prikazan je na slici. Obino se iza staklene verande nalazi masivan, tamno obojen zid
koji apsorbuje prispelo sunevo zraenje. Nou ili zimi se otvaraju gornji i donji otvor
na zidu i preko gornjeg u kuu ulazi topao vazduh, a na donji izlazi hladan i kua se
zagreva.

TROMBOV ZID
Jedan od osnovnih elemenata pasivnog prijema Suneve energije je Trombov zid, koji
nosi naziv po svom izumitelju, francuskom inenjeru Feliksu Trombu. Zid je deo
sistema koji se sastoji od arhitektonskih elemenata, koji imaju ulogu zahvatanja,
uvanja i distribucije toplote, objedinjenih u celini koju predstavlja masivan zid od
betona, opeke ili kamena izloen Suncu, preko staklene pregrade.

15

Ovaj zid mora biti pokriven tamnom bojom. Staklena pregrada ispred Trombovog
zida se obino pravi kao staklena bata. Funkcionisanje sistema se obino sastoji u
kanalisanju prirodnog kretanja vazduha, koji kao to je poznato, kada je hladan pada
dole, a kada je topao penje se gore.
Otvori na donjem i gornjem delu zida dozvoljavaju ulazak hladnog vazduha unutra,
koji se zatim greje izmeu stakla i zida, a potom odlazi u sobu koju treba zagrevati,
putem otvora na vrhu. Ovo grejanje putem prirodnog kruenja vazduha, lii na sistem
zahvatanja vazduha kod klima-uredjaja, ali pojednostavljeno, i u kome ulogu grejnog
tela igra povrina zida, a direktno grejanje se upotpunjuje toplotom iz mase zida.
Akumulirana toplota, zrai prema unutra preko unutranje strane zida, odnosno strane
okrenute prema kui. U kombinaciji sa Trombovim zidom najee se koristi i
staklena bata koja se postavlja ispred june osunane strane zida, to pojaava njen
efekat. Ova dva elementa solarnog grejanja deluju u sprezi.
Pored jednostavnosti ovih osnovnih principa funkcionisanja, postoje potekoe u
postavljanju Trombovog zida. Delikatno je dimenzionisati ga i predvideti njegov
efekat. Otvori u gornjem i donjem delu zida treba da se dobro zatvore, kako bi se u
sluaju odsustva sunevog zraenja izbeglo putanje u opticaj hladnog vazduha,
odnosno obrnuto funkcionisanje sistema, koji bi usisavao unutranji topli vazduh i
isputao ga napolje. Mana ovog zida je i u nefleksibilnosti njegova upotreba je esto
u konfliktu sa potrebom za vizurom i stoga ga je teko implementirati u dizajn.
Princip prirodnog protoka zagrejanog vazduha ili vode se koristi za cirkulaciju toplote
i stoga je Trombov zid primer za jedan lagani tehnoloski pristup solarnom
zagrevanju. Ova tehnika obezbedjuje zagrevanje prostora tokom zime, a moe se
koristiti i za hlaenje kue tokom leta.
Klasian masivan Trombov zid moe da uskladiti sunevu energiju koja pada na
njega nekoliko sati. Toplotni kapacitet ovog masivnog zida koristi se za grejanje
tokom noi. Kako je potrebno nekoliko sati da se zid zagreje i da se ta toplota prenese
na prostoriju, dobijamo da zid funkcionie kao radijator tokom noi.

16

Tokom visokih temperatura Trombov zid se moe koristiti u spreavanju ulaska

toplote u prostoriju. U ovom sluaju zid funkcionie kao prirodni rashlaiva,
uvlaei hladniji vazduh sa severne strane u sam unutranji prostor.
Mnogobrojne varijacije masivnog Trombovog zida su razvijane kako bi se poboljale
njegove osobine. One ukljuuju izolaciju, poboljavanje absorbujue povrine, fenove
koji regulisu protok vazduha i razliite sastave kao to je voda. Termalni skladini
kapacitet vode je vei nego kod betona ili cigli. Upotreba vode obezbedjuje manju
povrinsku temperaturu kolektora i tako poveava uinak ovog sistema.
STAKLENA VERANDA I PODNO SKLADITE TOPLOTE
Kao podno skladite toplote najee
se koristi reni ljunak koji se deponuje
ispod poda kue. Na slici je prikazan
popreni presek kue sa staklenom
verandom i podnim skladitem toplote.
Topao vazduh se iz staklene verande
pomou ventilatora prenosi do ljunka
ispod poda prostorije. Topao ljunak
zraenjem zagreva prostoriju, dok
hladan vazduh iz ljunka u toku noi
odlazi u staklenu verandu.

VODENI ZID
U svetu postoji tendencija da se umesto Trombovog zida koristi transparentni vodeni
zid poznat pod nazivom transvol.
ematski prikaz vodenog zida kao
apsorbera sunevog zraenja i
skladita toplote dat je na slici. U
toku dana voda celom zapreminom
apsorbuje sunevo zraenje, dok je
u toku noi zraenjem predaje
unutranjosti kue.

17

4. Kvalitet vode, vazduha i zemljita i reciklaa otpada

4.1. Voda
Pre vie hiljada godina rana ljudska plemena su lutala traei pogodno mesto gde
bi se mogli nastaniti. Prvi i osnovni uslov da se neko mesto odabere za osnovno
stanite tih plemena bio je prisustvo vode, reke ili jezera. Prve civilizacije su nastale u
blizini velikih reka kao to su Eufrat i Tigar i u Egiptu uz reku Nil.
Pitka voda je dragocena voda!
U jednom indijanskom selu koje se nalazi u predelu Arizone (SAD) koja je
oskudna sa pitkom vodom, ljudi svakodnevno moraju preko jednog sata peaiti da bi
doneli pitku vodu. Ovi ljudi uporno su odbijali pomo ureda koji se bavi pitanjima
Indijanaca, a koji je eleo da izgradi vodovod do sela. Njihovo obrazloenje za
odbijanje ovog vodovoda bilo je :
"Voda je tako dragocena tako da bismo mi bili vredni nje moramo se dobro potruditi
za nju. Samo onaj ko najpre jedan sat dugo nosi teak kanister za vodu i znoji se na
Suncu osea koliko je voda dragocena i odnosi se paljivo prema njoj."
4.1.1. Vrste prirodnih voda
Voda se u prirodi ne pojavljuje u hemijski istom obliku, jer na svom putu
dolazi u dodir, rastvara i prima razliite materije. Od koliine i vrste ovih sastojaka
zavise karakteristike vode. Prema svojoj prirodi, voda se deli na atmosfersku,
povrinsku i podzemnu.

Atmosferska voda nastaje od padavina kao to su kia, sneg i led. Ona sadri
rastvorene gasove sa kojima dolazi u dodir, poput kiseonika i ugljen-dioksida.
Od vrstih materija sadri neto praine i ai, a u blizini mora i neto soli.
Povrinska voda je ona koja lei na povrini tla. Ova voda nastaje od
atmosferske vode, koja direktno pada na Zemljinu povrinu ili one koja se
sliva u nju sa povrine tla.
Podzemna voda se nalazi ispod povrinske zemlje. Nastaje prodiranjem
padavina od povrinskih vodenih tokova ka tzv. vodonepropusnim slojevima
(unutar Zemljine povrine) koji se sastoje od gline. Ova voda spada u red
istijih, pa se zbog takvih odlika veoma esto koristi za pie.

4.1.2. Otpadne vode

Voda ne zna granice. Ve milionima godina na Zemlji postoji ista koliina vode,
koja se ne smanjuje, ali i ne poveava. Njen kvalitet ovisi od naeg ophoenja prema
njoj.
Otpadna voda je upotrebljena voda iz naselja i industrije kojoj su promijenjena
fizika, hemijska i bioloka svojstva tako da se ne moe koristiti u poljoprivredi niti u

18

druge svrhe. Ova voda se do postrojenja za preiavanje odvodi kanalizacijom. Ona

sadri: prljavu vodu, "stranu vodu" i kinicu.
Prljava voda je sva otpadna voda iz domainstava, privatnih preduzea i industrije
kao i kinica sa jako prometnih delova ulica koja mora biti odvedena do postrojenja za
preiavanje otpadnih voda.
"Strana voda" je ista voda koja zavrava u kanalizaciji i zbog svoje istoe u
odnosu na druge vode koje se odvode kanalizacijom je "strana". Ona dospijeva u
kanalizaciju iz podzemnih voda, bunara, drenaa, kao viak iz bazena pitke vode ili
kao rashladna voda.
Kinica je voda koja nastaje iz padavina. Prema mestu dospevanja razlikujemo
prljavu (npr.sa auto-puta) i istu (npr. sa krova) kinicu.
4.1.3. Korienje kinice
Jedan od naina utede pitke vode je svakako i koritenje kinice. Kinicu
moemo koristiti u domainstvu, omoguiti joj da nesmetano ode u tlo ime direktno
pomaemo obogaivanje podzemnih vodnih resursa ili je iskoristiti kao strukturni
element naselja i na taj nain rasteretiti vodotoke ili preiivae otpadnih voda.
KORIENJE KINICE U DOMAINSTVU
Izgradnjom ureaja za korienje kinice mogua je znatna uteda pitke vode. Po
svojim osobinama kinica moe zameniti pitku vodu kod: ispiranja WC koljke,
pranja vea ili automobila, ienja i zalivanja u bati.
Ljudi u svetu ve odavno
koriste kinicu za pranje vea,
gde su razvili i nove modele
maina za ve sa dva dotoka
vode (jedan za kinicu, a
drugi za pitku vodu), tako da
se rublje pere kinicom sve
do zadnjeg ispiranja, a
posljednje pranje se obavlja
pitkom vodom, to ovakva
maina
automatski
omoguuje. Kod nas ovakav
vid korienja kinice (pranje
vea) je mogu, naravno,
tamo gdje je vazduh ist.
Takoe, korienje kinice je postupak, kojim se u budunosti mogu znatno rasteretiti
ureaji za preiavanje otpadnih voda. Iako nemamo mnogo ovakvih ureaja,
trebamo to imati na umu, jer oni ve postojei, kao u nekim gradovima u Srbiji,
susreu se sa problemom velikih oborinskih voda prilikom jakih pljuskova.

19

ODVOENJEM KINICE U TLO SE OBOGAUJU PODZEMNI VODNI

RESURSI
Kinica treba nesmetano da proe kroz tlo tamo gde padne ili da povrinski otee.
Ona se ponovo moe ukazati u vidu izvora ili moe nastaviti da otie u dublje slojeve
zemlje, gde se prikljuuje podzemnim vodotocima. Iz nadzemnih i podzemnih izvora
dobijamo nau vodu za pie. Da bi mogli imati dovoljno prirodnih resursa pitke vode,
koji su potrebni za ivot ljudi i ivotinja, moramo pospeivati upijanje vode u tlo,
izbegavati izgradnju vodonepropusnih povrina (betonirana dvorita, parkinge,
peake staze...) i manje vode odvoditi podzemnim cijevima.

Prednosti odvoenja kinice u tlo:

Stvaraju se nove podzemne vode. Kada kinica padne na prirodnu povrinu

direktno se upije u tlo. Prolaskom kroz tlo ona se isti, prodire u dublje slojeve
tla i obnavlja podzemne vode.
Kanalizacije i vodotoci su manje optereeni. Upija li se kinica u slojeve tla,
pri jakim i kratkim pljuskovima, kanalizacije i sistemi za odvoenje vode
bivaju manje optereeni, a preiavanje vode je olakano, tj. bolji je kvalitet
preiene vode.
Nastajanje malih prirodnih krunih procesa vode. Veoma je zahtevno i
neprirodno transportovanje kinice sa veih sabirnih povrina, preko dugih
staza i onda odvoenje u neki vodotok ili sistem za preiavanje otpadnih
voda. Mali prirodni kruni procesi vode nastaju na podruju gde se voda upija
u tlo.
Prljavtina se odvaja. Ako se kinica odvodi kroz prirodnu povrinu, tj. u tlo,
iskoriava se filtrirajua sposobnost tla i korenja. Prljavtina se zadrava u
humusu.
Gornji slojevi tla imaju sposobnost upijanja velikih koliina vode. Gornji
slojevi tla i biljke su u mogunosti da spreme velike koliine vode. Kod
planiranja treba uzeti u obzir i ovu prednost.

20

Uestalost visokog vodostaja se smanjuje. U potocima i rekama se smanjuje

koliina vode zbog odvoenja znaajnih koliina vode u tlo. Rezultat su rei
sluajevi visokog vodostaja.
Kinica se povoljno zbrinjava. Odvoenje kinice u tlo umesto odvoenja
kanalizacionim sistemom, tede se sredstva za izgradnju kanala i postrojenja
za preiavanje otpadnih voda. Odvajanje kinice od prljave vode prua tom
naselju mogunost utede novca.

KINICA KAO STRUKTURNI ELEMENT NASELJA

U naselju gdje nije mogue poniranje (upijanje) kinice u tlo potrebno je napraviti
odvojen odvod za kinicu i na taj nain rasteretiti kanalizacionu mreu. To odvoenje
ne mora biti podzemnim cijevima, kinica se moe koristiti u oblikovanju okoline.

Dvorita i javne povrine mogu biti prirodno oblikovane/ureene. Prirodni i otvoreni

kanali za odvoenje vode i rastresito tlo, omoguavaju prirodni rast biljaka na toj
povrini. Sa jedne strane popravlja se klimatsko stanje na tom malom podruju, to
omoguava popravljanje ivotnih uslova u stanitima biljaka i ivotinja, a sa druge
strane se stvaraju primamljiva mesta na kojima se okupljaju deca i odrasli, to podie
svest graana o ovom elementu - o vodi.

4.1.4. Prirodno preiavanje vode viskijem

Mnogi tvrde da je viski pie maginih svojstava. Ali
to nije nauno dokazano. Sada su, sasvim pouzdano,
kotski naunici otkrili bar jednu maginu mo viski moe da bude mono "oruje" za preiavanje
zagaene vode.
Nus-produkt pri proizvodnji tog estokog pia je
vrlo efikasan u preiavanju vode. Materije koje
zagadjuju vodu uniatva skoro 100 odsto. kotski
naunici veruju da e taj nus-produkt nai put do svih krajeva sveta.

21

Istraivai sa univerziteta Aberdin, na osnovu dosadanjih eksperimenata, tvrde da

proces korienja sporednog proizvoda pri proizvodnji viskija hemijski utie na vodu
i ini je istom. Taj proces su nazvali "dram" (gutljaj viskija).
Bre i jeftinije - Greim Paton, toksikolog, specijalista za zagaeno tle, kae da je
proces "dram" mnogo bri i jeftiniji nego sadanje tehnike preiavanja vode jer nusproizvod viskija razgradjuje razliite zagadjivae istovremeno, bilo da je re o
pesticidima ili tekim metalima.
Naunici su u Velikoj Britaniji sproveli brojna testiranja na zagaenom zemljitu i
objektima za preiavanje otpadnih voda. Istraivaki tim smatra rezultate tih
testiranja vrlo relevantnim i naglaava da bi sada trebalo analizirati komercijalne
mogunosti korienja tog nus-produkta, koji se jo dri u tajnosti.
Paton posebno naglaava da naunici ne ele da urade neto samo za zapadni,
razvijeni svet, nego i za najsiromanije zemlje. "ista voda je pravo svakog ivog
bia, a ne samo nas Zapadnjaka", kae Paton.
Prirodno preiavanje - kotski naunici naglaavaju jo jednu bitnu osobinu
procesa dram. U sadanjim metodama preiavanja vode koriste se snane
hemikalije. A nus-proizvod viskija je potpuno prirodna materija koja, figurativno
reeno, hvata u zamku zagadjivae i unitava ih. Reenju kotskih naunika za
potpuno prirodan proces preiavanja zagaene vode mnogi e s pravom nazdraviti.
Naravno dramom, gutljajem viskija na ijoj se proizvodnji i zasniva to reenje.
Istorija viskija duga je 500 godina, a sada bi mogao da dobije i znaajnu ekoloku
ulogu koja bi prevazila njegov znaaj kao "najvrednije kotske industrije". Vie od
90 odsto proizvodnje kotskog viskija se izvozi u druge zemlje, to Britaniji donosi
prihod od 5,6 milijardi funti godinje.
Iako prolaze kroz burna ekonomska vremena, Sjedinjene Amerike Drave,
najvei uvoznik kotskog viskija, ne smanjuju narudbe, a istovremeno potranja u
Aziji rapidno raste. kotski viski se pije u 200 zemalja sveta.

4.2. Vazduh i zemlja

4.2.1. Ozelenjavanje krovova i zidova (i njihov uticaj na klimu i zdravlje)
Evolucija vodi oveka ka
unitenju. Moemo se prepustiti toj struji i shvatiti u
nekom trenutku da idemo
ka katastrofi koju ne moemo da izbegnemo. S
druge strane, moemo neto i uraditi. To je put neagresivnog otpora kad god
je to mogue. Sistem globalne destrukcije obiluje
grekama i one moraju biti
ispravljene kako bi se usporila negativna evoluci-

22

ja, govorio je Hundertwasser. Zelena arhitektura bi mogla biti jedan od naina tog
neagresivnog otpora.
4.2.1.1. Zeleni krovovi
Planeta je na izdisaju, skoro da je minut do dvanaest. Svake godine je za stepen
toplije, a gradovi su prvi na udaru. Postavlja se veliko pitanje: ta uraditi?
Jedno od moguih reenja, koje ak i
nije toliko novo, jesu zeleni krovovi,
odnosno krovovi koji su delimino
ili potpuno prekriveni vegetacijom i
zemljom nad vodopropusnom membranom. Pod zelenim krovovima se
misli i na one koji koriste neku vrstu
zelene tehnologije kao to su solarni
paneli. Prema poslednjem istraivanju Univerziteta u Torontu iz 2007.
godine, kad bi svi krovovi u jednom
gradu bili zeleni, temperatura bi se
spustila do sedam stepeni Celzijusa. Njihova vegetacija sakuplja ak do 75% kinice i
vlage, a utvreno je i da obezbeuju novo stanite za biljke, insekte i ivotinje koje su
odavno napustile grad.
Ovakvi krovovi imaju mnoge
prednosti u okviru savremenog
grada u kome svakog dana nie
poneka nova betonska zgrada ili
parking, ime se jo vie smanjuje
prostor namenjen zelenim povrinama. Zeleni krovovi predstavljaju taj dodatni prostor. Takoe mogu da poslue i kao veza izmeu
dve zgrade ili kao zanimljivo reenje za parkove i krovove univerzitetskih biblioteka i stambenih blokova. Jedini problem je to
poveavaju trokove odravanja i to to ne moe svaki postojei krov da izdri teinu
ove zelene bate. Jedan od najstarijih ovakvih krovova je iz 1914. godine i nalazi se u
vajcarskoj na krovu fabrike Wollishofen, u Cirihu, dok se moderni zeleni krovovi prvi put pojavljuju u Nemakoj tokom ezdesetih godina
prolog veka. Krov Skuptine u ikagu je jedan
od najranijih i najveih projekata ovog tipa u
Americi. Scandinavian Green Roof Institute u
Malmeu je krov upotrebio za odravanje
botanike bate. Jedan od prvih arhitekata koji

23

je ukazao na znaaj ovih krovova bio je Austrijanac Friedrich Stowasser s nadimkom

Hundertwasser (1928-2000).
4.2.1.2. Drvo kao stanar i humus toalet

Hundertvasserova kua s travnatim krovom u Beu iz 1985. godine je fiziki manifest povratka
prirodi, koji je zagovarao tokom
ivota. Svaka slobodna povrina
na toj kui ispunjena je zelenilom
i pre svega drveem koje je Hundertwasser smatrao ravnopravnim
stanarima. Zeleni krov povezan
je s konceptom njegovog izuma
humus toaleta i drvea stanara.
Kanalizaciona voda iz zgrade slui za navodnjavanje ove zelene
bate, a preiava se pomou
vodenih biljaka koje su u sklopu
zelenog krova. To je nain na koji organski ciklus Hunderwasserovog eko-modela kue s travnatim krovom funkcionie.
Jedan od novijih primera graevine sa zelenim krovom je i Zelena
citadela u Magdeburgu, zavrena
u oktobru 2005. godine, raena
prema poslednjem Hundertvaserovom projektu. Uprkos nazivu,
kompleks je pink boje i u potpunosti je krivih linija, sastoji se od
55 apartmana, hotela, radnji, a
poetkom 2007. godine poelo se
i s izgradnjom crkve u ovom maniru.

24

Ozelenjavanje
zidova
i
travnati krovovi postojali su i
pre Hundertwassera ali drvo
podstanar
svakako
je
najizvornija zamisao u istoriji
arhitekture. Drvo koje raste iz
prozora zasaeno je na
otprilike jednom kvadratnom
metru loe kojom je prozor
uvuen u unutranjost zgrade.
Korist koju omoguuje takvo
ozelenjavanje
fasada
je
sledea: kiseonik; poboljanje
mikroklimatskih uslova jer se
smanjuje otrina klimatskih
promena, smanjenje uline
buke; skrovitost od pogleda
izvan,
sena
u
vruim
mesecima, proputanje svetla
u hladnim; mogu je dolazak
leptira i ptica, dakle radost
povratka prirodi. To je
simbolino prikazivanje novog
odnosa prema prirodi jer, za
razliku od krovnih vrtova,
stabla podstanari vidljiva su i
za prolaznike. To ujedno objanjava Hundertwasserovu tezu da su sve horizontale,
povrine na koje pada kia ili sneg, namenjene biljkama, prirodi, a vertikale (prozori)
pripadaju ljudima.

25

4.2.1.3. Vertikalni vrtovi - Patric Blanc

Specifian vid ozelenjavanja gradova predstavljaju i zelene fasade. Botaniar
Patric Blanc je tvorac Vertikalnog vrta, koji se sastoji od preteno tropskih biljaka koje mogu da rastu u ekstremnim uslovima, bilo da je re o enterijeru ili eksterijeru neke
graevine. Godine provedene po praumama Amerike pomogle su mu da otkrije nain
kako se biljke mogu adaptirati u ekstremnim situacijama.
Konstrukcija jednog ovakvog vrta
se sastoji iz tri dela: metalnog rama,
PVC folije i duplog sloja poliamida.
Metalni
ram,
privren
za
odgovarajui
zid,
predstavlja
podlogu na koju se postavlja PVC
folija nepromoivi sloj, debljine 1
cm. Preko nje idu dva sloja
poliamida, debljine po 3 mm. Biljke
se postavljaju u ovaj trei sloj, jer
njegova kapilarnost omoguava
ravnomeran protok vode i proputa
korenje koje vie ne raste u dubinu, kao to je to sluaj u prirodi, ve po povrini. U
sloj poliamida biljke se postavljaju kao seme ili ve formirano rastinje, s gustinom
saenja od proseno 30 biljaka po kvadratnom metru zida.
Jedan ozelenjen zid moe da poseduje i po vie desetina hiljada razliitih vrsta
biljaka. Vetaki, nerazgradivi materijali konstrukcije zida omoguavaju vertikalnim
vrtovima da, uz redovno odravanje, neogranieno dugo traju.
Bez zemlje, konstrukcija koja nosi biljke je veoma laka, pa se moe postaviti na
svaki zid bez obzira na njegovu veliinu i konstruktivna svojstva. Prosena teina
vertikalnog vrta (s konstrukcijom i biljkama) iznosi oko 30 kg /m2.
Navodnjavanje ovog zelenog sistema je automatsko i sprovodi se od vrha,
mreom kapilara preko kojih biljke dobijaju vodu obogaenu mineralima. Viak vode
se skuplja preko ugraenog oluka i ponovo vraa u sistem cevi. Osim vode i minerala,
biljkama je neophodno obezbediti prirodnu ili vetaku svetlost, u zavisnosti od
mogunosti i poloaja vrta.
Pored vizuelnih efekata koje jedan
vertikalni vrt prua, on predstavlja i
sistem za preiavanje gradskog
vazduha i poseduje odlina izolaciona
svojstva.
Slojevi
konstrukcije,
zajedno s vazdunim slojevima
izmeu njih, predstavljaju odlian
toplotni i zvuni izolator, koji
smanjuje objektima utroak energije.
Bilo da se nalazi u sklopu enterijera
ili eksterijera, ozelenjeni zid poveava
kvalitet prostora i omoguava oveku
da kreira okruenje nalik prirodnom.
26

5. Prirodni, reciklirajui, raspoloivi materijali za izgradnju i zatitu

okoline (prijateljski raspoloeni prema okolini)
Dakle, zeleno graenje nije slepo praenje preporuka i karakteristika pojedinih
materijala i proizvoda, ve paljivo proraunavanje kako e oni, i u kojoj meri, uticati
na sveukupne karakteristike itavog objekta. Zelenost nekog proizvoda, pa i itavog
projekta, odreuje se na osnovu velikog broja parametara od kojih svaki ponaosob
moe da bude presudan u oceni, koja opet ne mora biti konana, tj. moe vaiti samo
dotle dok tehnologija ne stvori uslove za jo zeleniju proizvodnju, sirovinu,
transport
Momenat kada neki proizvod postaje zelen, pored osnovnih pitanja (ta jedan
proizvod ini zelenim, kako pronai zelene materijale, itd.) nosi sa sobom i jedno od
najkomplikovanijih: kako proceniti relativnu zelenu vrednost nekog proizvoda ili
meusobno razliitih proizvoda za odreeni projekat?

5.1. GreenSpec lista

Ovaj cilj jeste veoma daleko, jer se u praksi veoma esto deava da moramo
meriti odnos procesa proizvodnje jednog proizvoda i njegov uticaj na prirodu, sa
uticajem drugog gotovog proizvoda na vazduh u zatvorenom prostoru, i sa vrstom
koriene sirovine za dobijanje treeg... Iako u dogledno vreme nee postojati lista
koja e neke proizvode automatski diskvalifikovati ili podrazumevati kao zelene, jo
januara 2000. godine Environmental Building News (vodei glasnik za ekoloki
odgovoran dizajn i projektovanje) nainio je prvi korak.
Na linku http://www.buildinggreen.com/menus/ moete pogledati GreenSpec
listu podeljenu u 24 grupe proizvoda za graenje, u kojima je rasporeeno preko
2.000 proizvoda. Ono to ureivai liste istiu jeste da se za dospevanje na nju ne
naplauje nikakva naknada. Potrebno je samo prijaviti svoj proizvod, a da li e on biti
uvrten na listu zavisi samo od procene nezavisnih strunjaka.
Autori ovog poduhvata koji traje ve osam godina naroito su posvetili panju
proizvoaima u pet grupa smernica i kriterijuma dato je uputstvo koje ponekad na
posredan ali veoma jasan nain objanjava pojam zelenog graenja i principe kojima
se vodi, a sve u cilju praktinog saveta na koji nain bi mogli svoj proizvod da uine
zelenijim, ili na koji nain treba da razmiljaju ukoliko ele tritu da ponude nov
proizvod.
Prva grupa reupotreba i reciklaa:

osposobljavanje starog proizvoda za ponovnu upotrebu (to je uvek bolje od

proizvodnje novog, ak i kada je nainjen od recikliranih materijala)
proizvodi nainjeni od recikliranih materijala (iako jo uvek ne postoje
standardi u kolikom tano procentu) proizvodi koji mogu biti reciklirani nakon
isteka roka upotrebe (takoe bez datog procenta)

27

proizvodi nainjeni od poljoprivrednog biljnog otpada

Druga grupa proizvodi koji uvaju prirodne resurse:

materijali i sistemi gradnje koji umanjuju koliinu utoenog materijala (npr.

ipovi umesto temelja, skeletna gradnja naspram klasine)
materijali veoma dugog veka trajanja kojima nije potrebno neprekidno
odravanje
proizvodi nainjeni jednim delom, ili u potpunosti, od drveta koje nije
tretirano supstancama opasnim po zdravlje ljudi, kao i od drveta koje potie iz
negovanih i nadziranih uma (FSC sertifikat u SAD)
proizvodi nainjeni od sirovina koje spadaju u brzo obnovljive npr. bambus
kod koga je postizanje pune zrelosti krae od 10 godina.

Treu grupu ine proizvodi bez toksinih i drugih tetnih posrednih i neposrednih
uticaja na ljude i okolinu, gde se pod emisijom tetnih gasova rauna i ona koliina
nastala u procesu proizvodnje energije u elektranama potrebne za dobijanje
proizvoda:

proizvodi koji se koriste u potpuno, ili skoro potpuno, prirodnom obliku (npr.
trska)
alternativni proizvodi zagaivaima ozona i alternativne za proizvode koji
sadre toksine supstance a koji jo uvek nemaju adekvatnu zamenu u gradnji
proizvodi koji ne zahtevaju veliku potronju energije u procesu proizvodnje i
transporta, nekodljivi po prirodne vodotokove, ozonski omota
proizvodi koji ne prave previe otpada i praine u toku eksploatacije i
uklanjanja

etvrtu grupu ini mnotvo proizvoda koji na bilo koji nain tede energiju ili vodu:

proizvodi sa dobrim termoizolacijskim osobinama koji smanjuju utroak

energije potrebne za hlaenje ili grejanje prostora
proizvodi koji koriste obnovljivu energiju, smanjuju nekoristan utroak vode i
struje u objektu
alati i maine ijim korienjem se smanjuje koliina vode i energije inae
potrebna da bi se neki posao obavio

U petu grupu spadaju proizvodi koji doprinose bezbednom i zdravom radnom i

ivotnom okruenju:

proizvodi koji isparenjima ili prainom ne kontaminiraju prostor u meri koja je

tetna za ljude i okolinu
proizvodi koji spreavaju prodor, nastanak, irenje ili u potpunosti uklanjaju
tetne uticaje bilo koje vrste iz jednog objekta
proizvodi koji umanjuju ili u potpunosti spreavaju uticaj buke
proizvodi koji obezbeuju dobru osvetljenost prostora (ime se takoe
smanjuje utroak energije).

Iz datih parametara vidi se da nepostojanje konane tabele ni na koji nain ne

umanjuje sigurnost kupca u sertifikat koji je dodeljen nekom graevinskom
28

proizvodu. Tehnologija i upravljanje poslovanjem napreduje, ali, zahvaljujui

zelenom pokretu oni vie nisu iskljuivo u slubi velikog profita, ve pokuavaju da
idu u istom pravcu, makar u onoj meri koja bi izbegla direktnu konfrontaciju.
Borci za zelenu gradnju nisu sanjari. Oni znaju da novac, faktor broj 1. u
graevinarstvu, zadrava tu poziciju uvek i bez obzira na sve. Niko ve ne sumnja da
energetski efikasna pametna zgrada otplauje sva komparativno via ulaganja u vrlo
kratkom periodu, meutim, oni uporno dokazuju da i bez najsavremenijih tehnologija,
materijala, sistema i sl., ve samo uz malo panje projektanta za okolinu, jedna dobra
graevina moe postati zaista sjajan primer odgovornog odnosa, prvenstveno prema
onima koji e biti njeni neposredni korisnici, a zatim i okruenju i generacijama koje
dolaze.

5.2. Zemlja kao graevinski material

Jo od praistorije, najdostuniji i najrasprostranjeniji materijal za gradnju bila je
zemlja.Kada se zemlja koristi kao graevinski materijal esto joj se daju razna imena.
Struno nazvana ilovaom, ona je meavina gline, talka (finih sitnih estica peska),
peska i ne retko krupnijih fragmenata ljunka ili kamena.
Postoji nekoliko metoda graenja zemljom. Kada govorimo o runo pravljenim
nepeenim ciglama, koristimo termine "cigle od blata" ili "erpi" (adobe, eng.), a
kada govorimo o presovanim nepeenim ciglama, zovemo ih "zemljani blokovi".
Kada se zemlja sabije u neku formu (oplatu), koristi se termin "nabijena zemlja" ili
"naboj".
Ilovaa ima svega tri mane u odnosu na graevinske materijale koji su
danas najee u primeni. To su:
1. Ilovaa nije standardizovani graevinski materijal.
U zavisnosti od mesta iskopa bie sastavljena od razliitih tipova i koliine
gline, talka, peska i ostalih estica. Zbog toga se njene karakteristike razlikuju od
lokacije do lokacije, te je i priprema odgovarajue meavine (smee) za gradnju
razliita. Dakle, pre poetka gradnje ilovaom, graditelj mora znati njen taan sastav.
2. Smee ilovae gube na zapremini prilikom suenja, odnosno smanjuju se.
Zbog isparavanja vode prilikom suenja javljaju se pukotine u zidu graenom od
zemlje (vlaga je neophodna pri izradnji nebi li aktivirala vezujuu sposobnost zemlje i
omoguila oblikovanje).
Vlanost meavine za spravljanje erpia i veziva prouzrokuje skupljanje pri
suenju od 3-12%, a kod suvljih meavina koje se koriste za naboj i presovane
zemljane blokove skupljanje je od 0,4 do 2%.
Skupljanje se moe svesti na minimum smanjenjem zapremine gline i vode i
optimizacijom granulacije, kao i upotrebom aditiva.
3. Ilovaa nije vodootporna.
Ilovaa se mora tititi od kie i mraza, posebno kada je mokra, u fazi izgradnje.
Zemljani zidovi se mogu zatititi strehom i olucima, kao i odgovarajuim
povrinskim premazom.

29

U odnosu na ostale graevinske materijale ilovaa ima mnoge prednosti i

kvalitete. To su:
1. Ilovaa bre i vie apsorbuje i izbacuje vlanost od bilo kog drugog
graevinskog materijala, to omoguava izbalansiranu vlanost i samu mikro
-klimu unutar ovako graenog objekta.
Kao primer i dokaz ove tvrdnje, uzeemo eksperiment u Building Research
laboratoriji, na Kasselskom univerzitetu u Nemakoj:
Kada je vlanost vazduha u prostoriji podignuta za 50 do 80%, nepeene cigle
od zemlje, u dvodnevnom periodu, apsorbovale su 30 puta vie vlanosti od peenih
cigli.
ak i nakon estomesenog boravka u prostoriji u kojoj je vlanos vazduha
95%, erpi ne postaje mokar i ne gubi formu (stabilnost), niti premauje svoju
ravnotenu koliinu vlage, koja iznosi 5 do 7% teine same cigle (maksimalna
koliina vlage koju suvi materijali mogu apsorbovati naziva se "ravnoteni sadraj
vlage").
Merenja preduzeta u novosagrenoj kui u Nemakoj, iji su unutranji i
spoljanji zidovi zemljani, u osmogodinjem periodu su pokazala da je relativna
vlanost vazduha u kui priblino 50% tokom cele godine. Varirala je samo 5 do
10%, to uslove za ivot unutar ove kue ini zdravim, sa smanjenom vlanou
tokom leta i poveanom vlanou tokom zime.
2. Ilovaa skladiti toplotu.
Kao i svi teki materijali ilovaa skladiti toplotu. Zbog toga, gde god je
potrebno skladitenje suneve energije dobijene pasivnim putem ili ouvanje
unutranje klime u podrujima sa velikim temperaturnim promenama, ilovaa je
najbolje reenje za gradnju.
3. Ilovaa uva energiju i smanjuje zagaenje okoline.
Priprema, transport i rukovanje ilovaom na nalazitu zahteva samo cca. 1%
energije potrebne za stvaranje, transport i rukovanje peenim ciglama ili armiranim
betonom. Zbog toga ilovaa gotovo da ne izaziva ikakvo zagaenje okoline.
4. Ilovaa se uvek moe reciklirati.
Nepeene cigle mogu se reciklirati bezbroj puta tokom jako dugog perioda.
Stara, suva ilovaa se opet moe upotrebiti nakon potapanja u vodu. Zato ilovaa
nikada ne postaje materijal koji teti okolini.
5. Ilovaa tedi materijal i smanjuje cene transporta.
Glineno zemljite se obino nalazi na samom gradilitu, pa se zemljite
iskopano za temelj moe upotrebiti za zemljanu konstrukciju. Ako zemljite sadri
premalo gline dodaje mu se glineno zemljite; ako ima previe gline u zemljitu
dodaje mu se pesak.
Upotreba iskopanog zemljita znai bitnu utedu u ceni gradnje u odnosu na
upotrebu drugih graevinskih materijala. ak i sa prevozom zemljita sa nekog
drugog mesta iskopa, ovakva gradnja jeftinija je od izgradnje industrijskim
graevinskim materijalima.

30

6. Ilovaa je idealna za "URADI SAM" konstrukciju.

Pod uslovom da procesom gradnje rukovodi struna osoba svaki amater bi
mogao da izgradi kuu od zemlje. Zato to ova gradnja podrazumeva naporan runi
rad i zahteva samo jeftino orue i maine idealna je za "URADI SAM" izgradnju.
7. Ilovaa titi drvo i druge organske materijale.
Zbog niskog stepena vlanosti (0,4 do 6% po teini i visini) ilovaa konzervira
drvene elemente koji sa njom dolaze u kontakt, na taj nain to ih ostavlja suvim.
Takvo drvo ne napadaju gljive i insekti, jer je insektima za ivot neophodna vlanost
od 14 do 18%, a gljivama vlanost vea od 20%. Zato ilovaa moe bez problema
ouvati malu koliinu slame koja joj se dodaje.
Meutim, ako se upotrebljava lagana ilovaa sa dosta slame, ija je gustina
manja od 500-600kg/m3, ilovaa moe izgubiti svoja zatitna svojstva, zbog viskoke
kapilarnositi slame upotrebljene u visokim proporcijama.
8. Ilovaa apsorbuje zagaivae.
Jo uvek nije nauno utvreno, ali se smatra da zemljani zidovi pomau
proienju zagaenog unuranjeg vazduha. injenica je da zemljani zidovi mogu
apsorbovati zagaivae rastvorene u vodi.
Primer ove tvrdnje je jedna fabrika u Berlinu koja upotrebom glinenog zemljita
otklanja fosfate iz 600m3 kanalizacije. Fosfati se vezuju za minerale gline i tako
izbacuju iz kanalizacije. Prednost ovakve tehnologije preiavanja je u tome to se
ne koriste nikakve strane supstance koje bi ostale u vodi, ve se fosfati pretvaraju u
kalcijum-fosfat i kao takvi koriste za ubrenje zemljita.

5.2.1. Zidanje zemljom

Kao to je ve pomenuto, postoje tri vida u kojima se zemlja moe nai kao
graevinski materijal:
1. nabijena zemlja ili "naboj";
2. cigle od nepeene zemlje - "erpi"
3. presovane nepeene cigle - "zemljani blokovi"
Karakteristike zemlje kao graevinskog materijala su sledee:
1. Sastav (glina, talk, pesak, ljunak...)
2. Granulacija
3. Organski sastojci
4. Sadraj vode
5. Poroznost
6. Specifina povrina
7. Specifina gustina
8. Kompaktnost

31

NABIJENA ZEMLJA ILI NABOJ

Zidovi od nabijene ilovae izvode se najzgodnije pomou drvene oplate od talpi,
koja se moe pomeriti horizontalno i vertikalno prema napredovanju radova. Talpe su
debljine 4-5cm, postavljaju se sa obe strane zida do visine 50-80cm. Potreban razmak
koji je ravan debljini zida odravaju drvene ili gvozdene preage navuene na
zailjene klinove spoljnjih hrastovih gredica, a na rastojanjima od 1,5 do 2m.
Sa unutranje strane oplate na istom razmaku postavljaju se takoe drvene
preage koje oplatu potpuno ukruuju. Oplata se postavlja tako da je za 10cm ispod
gornje povrine ve stvrdnutog prethodnog sloja. Postavljena i utvrena oplata
ispunjava se spremljenom vlanom ilovaom u slojevima 15 do 25cm. Svaki sloj se
nabija drvenim maljevima sve dotle dok malj, posle udara, za sobom ne ostavlja vie
tragove. Prekinuti slojevi zavravaju se na krajevima stepenasto, i to svaki sloj pod
uglom od 45. Poto se na ovaj nain ispuni oplata po celoj svojoj visini, ostavlja se
da stoji tako 8 do 10 dana to zavisi od vremenskih prilika, kako bi se nabijeni slojevi
ilovae dovoljno stvrdli. Zatim se oplata skine, da se omogui suenje izvedenog dela
zida jo za 8 do 10 dana, pa se tek onda podie vertikalno i ponovi isti rad. Na ve
otvrdli i osueni sloj nastavljaju se novi slojevi poto se prethodno oisti i nakvasi
vodom gornja zidna povrina.
Za vreme izvoenja treba zidove zatititi od jake sunane tolote, kako se ne bi
suili brzo i neravnomerno, a isto tako ih treba sauvati i od eventualne kie.
Kada se zidovi sueljavaju pod pravim uglom, veza se postie na taj nain to se
slojevi jednog i drugog zida naizmenino prevezuju provlaenjem sloja jednog zida
do lica drugog. Kod sticanja dvaju zidova opet pod pravim uglom, fasadnog spoljnjeg
sa pregradnim, zidovi se vezuju ubacivanjem pregradnog zida u izrezani ljeb
trougaonog preseka na fasadnom zidu.
Otvori u zidu za prozore i vrata mogu se izvoditi na vie naina. Drvenom
oplatom se uokvire otvori pa se oko njih nabijaju slojevi ilovae. Zatim se mogu u
toku izvoenja zidova postaviti drveni dovratnici i doprozornici. Najzad,
najjednostavnije je da se zidovi izvedu puni, pa poto se oue i stvrdnu, izreu se
otvori. Najpre se proree mesto za luk koji se izvde od obinih opeka, a ispod njega
isee otvor u predvienim merama. Diinjaki kanali i dimnjaci esto se zidaju sa
obinim opekama.
Zgrade sa zidovima od nabijene ilovae treba otpoeti sa graenjem rano s
prolea, odmah po prestanku mrazeva, jer je za njihovo izvoenje potrebno due
vreme. Treba ih zavriti do kraja septembra, kako bi se do zime potpuno osuile.

32

ZIDOVI OD ERPIA
erpi se kalupi od ilovae pripremljene na ve opisan nain, sa dodatkom
seckane slame, pleve i tome slinim materijalima. Izrauje se u merama normalne
opeke 12/25/6,5 ili veim 25/25/38 i 15/15/30.
Ovako kalupljeni erpi, obino rune izrade, ostavlja se pokriven na vazduhu
da se potpuno osui, a na taj nain i stvrdne. Zidovi se izvode sa malterom od ilovae
u pravilnim slogovima, istim kao i za zidove od opeke. Potrebno je paziti pri zidanju
da leine i dodirne spojnice budu to tanje, kako bi se unosilo to manje vlage u zid.
Zidovi od erpia imaju preimustva prema zidovima od naboja to se erpi
moe ranije spremiti i osuiti, tako da su izvedeni zidovi brzo suvi. Na taj nain je
potrebno i daleko manje vremena za izvoenje zgrada sa zidovima od erpia, nego
to je potrebno za zgrade iji su zidovi od nabijene ilovae. Oplata je u ovom sluaju
takoe nepotrebna.
Luci iznad otvora, zatim dimnjaki kanali i dimnjaci, mogu se po potrebi
izvoditi sa obinom opekama.

33

III

PRIMERI IZGRAENIH OBJEKATA I

POZITIVNOG DELOVANJA KOD NAS I U SVETU

1. Samogrejna ekoloka kua

U T E D E U G R E J A N J U D O 85%
U T E D E U O S V E T L J E N J U O K O 30%
U T E D E U G R A E V I N S K O M M A T E R I J A L U 18-40%

Do sada je izgraeno desetak ovakvih kua (u Novom Sadu ih ima etiri, Somboru,
Zajearu, Ljigu...) Prva je nastala 1979. godine i od tada se prate svi relevantni faktori
u vezi ovakvog naina gradnje. Pokazalo se da uteda u energiji u solarnoj
zemunici iznosi oko 85%, stanari su izuzetno zadovoljni svojim smetajem, a sama
izgradnja je jeftinija od izgradnje nadzemne kue. Upravo sa ovakvom kuom
prvi put je ostvaren visok stepen utede u gradnji, a da je istovremeno ostvaren i
visok stepen utede u grejanju.
Ekoloka kua ima umesto klasinog krova zemljanu zatitu koja titi objekat od
niskih zimskih i letnjih visokih temperatura, a pored toga zidovi su zatieni od
erozije. Eko kui nisu potrebni duboki temelji, velika ostava za ogrev, znatne grejne
instalacije i dr.

34

Slika 1. Vertikalni presek eko kue sa zemljanom zatitom u letnjem i zimskom periodu insolacije

Uteda u grejanju se zasniva na reflektujuim povrinama. Pod ovim

podrazumevamo povrine koje u velikoj meri reflektuju direktno i difuzno zraenje
Sunca (oko 80%). To su sjajni premazi (lakovi i boje), aluminijumske folije i limovi
na vrstoj podlozi, a po elji se moe koristiti i mleno bela boja, koja je takoe
prihvatljiva jer se zbog difuzije ne gubi mnogo poto su reflektujue povrine
neposredno uz prozor.
Gornja reflektujua povrina je ugraena u strehu objekta i ona je najee fiksna, dok
se donja nalazi ispod prozora, pokretna je i slui kao kapak.
Reflektujuim povrinama treba posvetiti posebnu panju jer su one najjeftiniji solarni
ureaj koji pored toplotnog dejstva slui i za poveanje unutranje osvetljenosti
objekta.
Sjajne folije, limovi ili premazi na vrstoj povrini, mogu se postaviti ispod ili iznad.
Gornja reflektujua povrina je fiksna i uklopljena u strehu, a donja je pokretna preko
dana u podeenom poloaju, te se moe potpuno zatvoriti i kao kapak.
Reflektujue povrine predstavljaju najjeftiniji solarni ureaj koji pored toplotnog
dejstva, slui i za poveanje unutranje osvetljenosti objekta. Na taj nain se ostvarila
uteda u osvetljenju od oko 30% kod novosadske eko kue.

Slika 2. Reflektujue povrine postavljene ispod i iznad prozora, mogu se uspeno koristiti, a da pri
tome ne zaslepljuju ukuane.

35

Slika 3. Razlika izmeu zahvata i gubitaka zraenja iznosi 2,5 : 1

Slika 4. Dva tipa eko-kua: Bastion i Kristal. 1. ostava, 2. zemljana zatita, 3. ventilacioni otvor, 4.
prepodnevni boravak, 5. popodnevni i veernji boravak, 6. predsoblje - staklenik

Slika 5.

Veljko Milkovi i dalje razvija i usavrava ovakav princip gradnje samogrejnih

ekolokih kua.
Viegodinja iskustva
Vlasnici samogrejnih solarnih zemunica ili ekolokh kua ne brinu vie o ogrevu,
zatieni su od buke i vibracija te ovo reenje svrstavaju u sam vrh svetskih
dostignua - istie jedan od korisnika dipl. ing. Aleksandar Nikoli.

36

2. Kua budunosti SOLTAG

Inicijativa EU u vezi sa razvijanjem propisa za ogranienje emitovanja ugljen
dioksida iz graevinskih objekata, kao i za smanjenje potronje energije u
graevinskim objektima, u nekoliko evropskih zemalja nametnula je tednju energije
od 25 do 30 odsto, a predoeno je da se sa smanjenjem potronje energije nastavi do
2015. godine. O tome e u ovom, a i u narednim brojevima Build-a biti neto vie
rei.
Kao odgovor tenji za tednjom energije i novim propisima koji se polako usvajaju,
VELUX je kreirao SOLTAG, kao deo istraivakog projekta Demo-kua (probna
kua), koji je nastao pod pokroviteljstvom Evropske unije. Istraivaki projekat je
ukljuio istraivake institute, stambena udruenja i proizvoae iz graevinskog
sektora. Projekat se sprovodi u sedam evropskih zemalja: Danskoj, Holandiji,
Poljskoj, Maarskoj, Austriji, paniji i Grkoj sa ciljem da pokae mogunosti
intervencija u vezi sa energetskom efikasnou postojeih zgrada i da prui primere za
standarde stanovanja u budunosti.

SOLTAG je u osnovi stambena jedinica koja se moe pripojiti postojeim

viespratnicama sa ravnim krovovima, bez potrebe
da se povezuje na postojee energetske sisteme u
zgradi. Ravni krovovi, tako, mogu da budu
iskorieni kao nova graevinska mesta.
SOLTAG je idealan za pojedinane stambene
prostore u gradovima, selima, a ak i na vodi u
obliku sojenica ili splavova. SOLTAG jedinica
proizvodi svoju sopstvenu toplotnu energiju za
toplu vodu u kui i toplu vodu za podno grejanje.
Takoe proizvodi i svoju sopstvenu elektrinu
energiju za pumpe za topao vazduh i ventilaciju, a
kombinovanjem paljivo odabranih materijala i sa
ugraenim krovnim prozorima obezbeuje zdravu
unutranju klimu, optimalno korienje dnevne
svetlosti i funkcionalnu osvetljenost, bez potronje elektrine energije. Razvijenim
sistemom za grejanje, uz pomo solarne energije, ne oslobaa se ugljen dioksid.

37

Sve navedene odlike stambene jedinice SOLTAG govore da je mogue podii nivo
kvaliteta ivotnog prostora i, razmiljajui unapred, iskoristiti nove tehnologije za
unapreivanje prirodnog i socijalno-ekonomskog okruenja u irem smislu.

3. R 128 - WERNER SOBEK

Ova etvorospratna kua podignuta je 2000.-te
u zelenoj zoni obronaka Stuttgarta. Dizajnirana
je kao kompletno reciklirajua graevina koja
ne proizvodi zagaenje i potpuno je
samostalna kada su u pitanju energetski
zahtevi. Kua je potpuno zastakljena i bez
unutranjih podela. Ceo konstruktivni sistem i
dizajn bazirani su na modularnom principu.
Zahtevi za elektrinom energijom obezbedjuju
se iz solarnih elija.
Danas postoji tip arhitekture iji se dizajn i
konceptualne karakteristike definiu kao stil
iji su koreni u 21. veku - arhitektura koja
formulie stav primeren naoj i budiim
erama; arhitektura koja nalazi svoje forme van
tradicionalnih izvora materijala i dizajna, i
bazira svoj dizajn na integrisanom procesu
planiranja i organizovanja, uzimajui u obzir sadanji i budui nain ivota. Ova
arhitektura ima radikalno drugaiju i pozitivnu vezu sa prirodnim okruenjem, svojim
korisnicima i svojoj unutranjoj tehnologiji. Kua R 128 je odlian primer takve
arhitekture.
Sa gledita arhitekte Wernera Sobeka, konstrukcija na pocetku 21. veka razlikuje se
veoma malo od konstrukcije prolih vekova: veoma je redak sluaj integrisanja
najrazliitijih dostignua u cilju kreiranja novog proizvoda.
Jedan od primera manjka inovativnosti je klimatski dizajn mnogih kua, u kojima
glavni cilj nije smanjenje energetske potronje ili poveanje komfora korisnika ve
pokoravanje izvesnim standardima.
Problemi su vidljivi i na trenutnim konstruktivnim reenjima, u njihovom osnovnom
dizajnerskom konceptu i nainu na koji se podiu. Gradjevinski elementi se esto
proizvode na samoj lokaciji. To neizbeno rezultira defektima i uzrokuje znatna
odlaganja u procesu gradjenja , ne samo zbog preklapanja razliitih faza u
konstruisanju , ve i zbog zavisnosti proizvodnje na lokaciji od vremenskih uslova.
Sledei problem konvencionalnih metoda gradjenja sastoji se u stalnom meanju
razliitih materijala da bi se formirale sloene komponente koje ne mogu biti
podrobno reciklirane. Takodje , elektrine i sanitarne instalacije nisu fleksibilne.
Kablovi i cevi su pokriveni malterom ili potopljeni u betonske zidove. Obnavljanje,
dodavanje ili izmena takve instalacije je veoma teka ako ne i nemogua u veini
zgrada.
Werner Sobek je imao ideju da razvije "emission-free" kuu, koja nee zahtevati
energiju za zagrevanje i koja bi se - ne samo zbog svoje kompletne transparentnosti radikalno razlikovala od bilo koje kue izgradjene do tada: zahvaljujui svom
38

modularnom dizajnu i upotrebi prefabrikovanih elemenata trebalo bi biti mogue ne

samo sagraditi kuu brzo, ve reciklirati kompletno i bez neprikladnih trokova.
Takodje, kua treba da ponudi maksimum komfora korisniku , otvorenost
transparentnost i svetlo. U isto vreme, strukturalne ramove i unutranje podele treba
svesti na minimum prema principima lake konstrukcije. Dizajn, tehnike instalacije i
klimatski koncept treba da su definisani kao jedinstvena celina, koja bi bila razvijena
od poetka od strane blisko povezanog tima planera.

Forma kue R 128 je bila diktirana eljom za jednostavnou i smirenou forme.

Velike povrine stakla omoguuju udesan pogled na grad (Stuttgart) u kome se moe
uivati iz svakog dela kue. One takodje omoguavaju fluidno prelivanje izmedju
enterijera kue i njenog spoljanjeg okruenja, eliminiui naglu i nepovezanu
odvojenost unutranjeg i spoljanjeg prostora. Kompletno zastakljena fasada
omoguuje sasvim novo iskustvo prostora. I jo, staklo nudi prednost laganog i
garantuje mogunost recikliranja.
Kako je kua trebala biti "emission-free", klimatski koncept je razvijen na pomenutim
specifinostima (npr. kompletna staklena opna), koji obezbedjuju konstantnu
temperaturu unutar zgrade. U vreme leta , hladna voda cirkulie kroz tavanine panele
absorbujui suvinu toplotu preko razmenjivaa toplote; ova energija dobijena od
insolacije se skladisti privremeno u dugotrajno toplotno skladite i moe biti
koriena za zagrevanje u toku zime. Sledee leto, ohladjena voda u toplotnom
skladitu ponovo absorbuje toplotu i istovremeno rashladjuje kuu; jednostavan
koncept koji kombinuje maksimalan komfor i minimum energetske potronje.
Da bi se izbegla upotreba sjedinjenih materijala i postigao maksimum fleksibilnosti
tehnike i komunalne instalacije , svi kablovi i cevi su postavljeni u vertikalne i
horizontalne kanale. Ovaj metod podrava ideju kue koja je orijentisana prema
korisniku: veze mogu biti uspostavljene tamo gde su potrebne. Cevi i kablovi mogu
biti modifikovani ili obnovljeni kad god je potrebno.
Funkcija, struktura i dizajn tretirani su kao povezani faktori koji utiu jadan na drugi.
Nijedan od ovih faktora nije podredjen drugome. Tako, skeletni konstruktivni sistem
prua mogunost otvorenih vizura i maksimum transparentnosti uz minimium
upotrebe materijala po principu lakih konstrukcija. elicni skelet kue shvaen je kao
element dizajna sto zadovoljava zahteve za funkcionalnom lepotom itave graevine.

39

Temelji kue, sastoje se od betonskih greda iz jednog komada, sa ugradjenom

platformom i kanalom ispod greda u kojem se nalaze kablovi i instalacioni vodovi.
Veina temeljnih radova izvedena je runo. Kua nema podrum i zbog toga nije bilo
potrebe za dubokim ukopavanjem u tlo.
Podovi se sastoje od prefabrikovanih plastificiranih drvenih panela, koji su 60 mm
debeli a dimenzija 3,75 m sa 2,8 m. Oni su jednostavno postavljeni izmedju spratnih
greda bez upotrebe rafova ili zavrtnja.
Aluminijumski tavanini paneli oblau plafone. Ovi paneli sadre u sebi svetlo,
akustino - absorbujuu povrinu i grejno/rashladni panel koji se sastoji od vodom
ispunjenih bakarnih cevi, spiralno savijenih. Ovi grejno/rashladni paneli predstavljeju
grejno/rashladni sistem kue koja nema drugo toplotno skladite. Sve cevi i kablovi za
struju i snabdevanje pijaom vodom , komunikacioni sistemi i otpadna voda pruaju
se kroz savijene aluminijumske cevi du unutranjosti fasade; ne postoje cevi i
kablovi prekriveni malterom. Ovakav sistem obezbedjuje najvii stepen
funkcionalnosti i maksimalan rezultat reciklae.
Namera da se izgradi kua sa potpuno staklenim omotaem automatski je zahtevala
pripremu klimatskog upravljackog sistema - kako je lokacija situirana u "zelenoj
zoni", kua nije mogla funkcionisati sa dimnjakom. I bilo nam je jasno da danas kua
mora biti potpuno reciklirajua a ne potencijalni otpad, to konvencionalne kue
zapravo i jesu.
Klimatski sistem funkcionie odlino. Tavanini grejno/rashladni paneli kombinovani
sa sa visoko efikasnim termalnim zastakljivanjem proizvode optimalnu unutranju
klimu. ak i po toplim letnjim danima temperatura u kui je prijatna. Kada su prozori
otvoreni vetar duva uz brdo ventilie sve prostorije i pomae rashladjujuoj funkciji
tavaninih panela.
Konstruktivni ramovi kue sastoje od elicnog skeleta (na bazi zglobne veze) od etiri
sprata, svakog 2,8 m visokog. Ukupna visina zgrade je 11,2 m. 12 noseih stubova su
postavljeni u grid od 3,85 x 2,90 m i povezani spojnicama u dva pravca. Ram je
pojaan vertikalno sa tri strane pomou dijagonalnih zatega. Na ovaj nain je
pojaana i podna konstrukcija svakoga sprata.
Fasada kue se sastoji od troslojnih staklenih panela koji se pruaju celom visnom
svakog sprata. Njihova dimenzija je 2,8 m visine i 1,42 m ili 1,36 m irine. Ovi paneli
su specijalne troslojne staklene jedinice koje se sastoje od: metalom obloene
plastine folije smetene u vazduni prostor izmedju spoljasnjeg i centralnog stakla;
ona reflektuje veliki deo sucevog infracrvenog zraenja (koje uobiajeno prolazi
kroz obino staklo i proizvodi pregrevanje prostorija tokom leta). Pored reflektujue
metalizirajue povrine i ispunjavanje prostora izmedju stakala sa inertnim gasom,
postie se ekstremno mala toplotna transmisija. Izolirajui kapacitet ovoga troslojnog
stakla moe se meriti sa 100 mm debelim slojem mineralne vune. U ovim
okolnostima ne postoji prekomereno zagrevanje enterijera tokom leta ili
prekomerenog hladjenja tokom zime. Uprkos ovim odlinim karakteristima,
upotrebljeno staklo se veoma malo razlikuje od konvencionalnih dvostrukih staklenih jedinica, kada je u pitanju debljina, teina i refleksija.
Ponavljajuci vertikalnu matricu sa fasade , centralna krovna povrsina nosi 48 solarnih
panela. Iz formalnih razloga solarni paneli su horizontalni i ravni, i pod idealnim
uslovima proizvode maksimum 6,72 kW / h.

40

Drugi vaan sastojak klimatskog - menadmenta je koncept mehanikog

ventilacionog sistema, koji kontrolie protok vazduha i dozvoljava da se toplota
obnovi od istroenog vazduha. Sve vazduh se ubacuje na posebnim mestima na
svakom spratu a istroeni vazduh se odvodi preko sanitarnog modula. Da bi se
iskoristila skoro konstantna tempertura donjeg sloja tla kao izvora toplote i toplotnog
skladita za predzagrevanje / hladjenje zaliha sveeg vazduha , vazduh se ubacuje
kroz razmenjiva toplote u zemlju ispod temeljne ploe kue. Dodatno, u toku zime,
toplota istroenog vazduha se koristi da unapred zagreje sve vazduh u smislu
njihovog ukrtanja u razmenjivaa toplote. Na ovaj nain sve vazduh se zagrevaa do
priblino 20 C na niskoj spoljanjoj temperaturi. Ovaj sistem dozvoljava ventilacione
toplotne gubitke za vreme hladnog perioda da budu ogranieni do priblino 30%, dok
je u toplim mesecima sve vazduh ohladjen za 6 - 7 stepeni Kelvina, bez ijednog
dodatka energije.
izvor / ''R 128 Werner Sobek'', Werner Sobek i Frank Heinlein

41

4. SENTI - KUE / KRIENS, LU (CH) / DANIEL LISCHER / 2001

lokacija
Senti - kue su locirane na rubu sela Kriens,
ali ne suvie daleko od njegovog centra. Kue
su locirane du padine okrenute suncu,
obezbedjujui potpuni pristup sunevog
zraenja i otvoren pogled na centralne Alpe.
opis projekta
Devet dupleks jednoporodinih kua u nizu izgradjeno je u drvenom konstruktivnom
sistemu, sa fasadnom oblogom od kestenovog drveta. Gradjenje je bazirano na
principima pasivne solarne kue. Kompaktna, kubina forma obezbedjuje minimalan
gubitak toplote.
Svi prostori za boravak orijentisani su prema jugu, dok su kupatila, wc-i, stepenita
smeteni u severnom delu kua. Jednostavna organizacija prua maksimum
fleksibilnosti i dozvoljava slobodne podele u prostoru.
Raspored ove grupe kua formira razliite spoljne prostore. Svaka kua ima pristup
privatnoj, zatvorenoj bati.
Senti kue predstavljaju ne samo ekoloku gradnju, ve i bavljenje sloenom
stambenom grupacijom na jednostavan i itljiv nain. One predstavljaju visoke
ekoloke standarde, komfor, kvalitet konstrukcije i
arhitektonskog
dizajna.
Devet
dupleks
i
jednoporodinih kua izgradjene su u drvenom
konstruktivnom sistemu sa fasadnom oblogom od
kestenovog drveta.
Upotreba kestenovog drveta kao zavrne fasadne
obrade predstavlja visoke standarde gradjenja. To
takodje pokazuje impresivne mogunosti moderne,
industrijske proizvodnje sa preciznim seenjem i
montiranjem drvene konstrukcije.
ciljevi investitora
Investitor je za novi kompleks kua postavio sledee uslove i ciljeve:
koristiti pristupane materijale za izgradnju
ne takmiiti se sa susednim kompleksom apartmana
aktivno doprineti promovisanju strategije u kojoj je svaki stanar ovog kompleksa
vlasnik svoje kue
PR kao efektan znak
aktivna implementacija principa odrivosti
poveati mogunosti za iznajmljivanje

42

izolacija
Spoljni zidovi: U = 0.105 W/m2K
Slojevi zidne konstrukcije, posmatrano od spolja ka unutra, su sledei:
- kestenove daice d=21 mm , postavljene horizontalno
- ventilacioni vazduni medjuprostor
- spoljne oblaganje drvenim ploama
drveni konstruktivni ramovi 380 mm, sa slojem toplotne i akustine izolacije
izmedju ramova, 32kg/m3
- parna i vazduna brana tipa Flammex
- OSB/Fermacell paneli u duplom sloju (2 x 12.5 mm)
- gipsani malter
Slojevi ravnog krova, posmatrano od dna ka vrhu:
- gletovan i obojen gipsani plafon
- drveni boks za instalacije
- parna i vazduna brana
- OSB paneli
- izolacija izmedju greda
- drveni paneli
- vazduni sloj
- paneli perploa
- zaptivna smesa
- zatitni sloj
- sloj humusa zasadjen biljkama
ventilacija
Snabdevanje sveim vazduhom odvija se pomou ventilacionog sistema. Spoljanji
vazduh se putem cevi u zemlji temperaturno ublaava i zagreva se pomou
razmenjivaa toplote a po potrebi se konano dogreva pomou toplotne pumpe pre
nego se ubaci u prostorije.
tehnologija pasivne kue
Tehnologija pasivne kue je evropski standard karakteristian po ekstremnoj
tedljivosti pri upotrebi energije. Osnova ovoga je energetski efikasan koncept,
ukljuujui omota objekta optimalno izolovan i hermetian, kompaktna forma
gradjevine i efikasan plan osnove, mehanika ventilacija sa toplotnim povratnim
sistemom i pasivnim solarnim dizajnom. Ravan krov je zatien slojem humusa sa
zasadjenim biljkama.
marketing i komunikacija
iveti u Senti - kui znai:
uivanje u stambenom komforu
stanovanje sa sveu o ivotnoj sredini i energiji
uteda novca kroz upotrebu manje energije
profitirati obzirom na izuzetno postojanu vrednost
stanovanje u savremenoj arhitekturi
stanovanje u zdravoj enterijerskoj klimi
identifikovanje sa sopstvenim domom

43

MONTIRANJE DRVENE KONSTRUKCIJE

grubi gradjevinski radovi:
Podrumi i temeljni delovi su konstruisani na konvencionalan nain.
montaa:
Indidvidualne drvene komponente, npr. stepenini modul, su napravljeni u fabrici i
dostavljeni na lokaciju kao zavreni elementi. Zidni prefabrikovani elementi se
pozicioniraju pomou krana sa milimetarskom preciznou i postavljaju na licu mesta.
fabrika:
Elementi tavanice su unapred zavreni i transportuju se na lokaciju. Nosei drveni
elementi zidova postavljaju se u grubom stanju, a zatim se postavlja termalna izolacija
i zavrni sloj od drveta.
projekat - produkt - proces:
Ovaj projekat visoko kvalitetne izgradnje, dizajna i uredjenja terena je zavren u
kratkom periodu za samo deset meseci. Postavio je visoke standarde u konstrukciji,
procesu izgradnje i tehnikim sistemima.
izvor: European assistant for energy efficient architecture, www.idea-architecture.org

44

Koriena literatura
Knjige:
1. Eco House - A Design Guide - Sue Roaf (2001)
2. Sustainable Building Technical Manual - Green Building, Construction &
Operations - Produced by Public Technology Inc.; US Green Building Council
Sponsored by U.S. Department of Energy; U.S. Environmental Protection Agency

3. Building with Earth; Design and Technology of a Sustainable Architecture;

Gernot Minke, Birkhaeuser, 2006.
4. The Green House-New Directions in Sustainable Architecture, Princeton, 2005.
5. Arhitektonske konstrukcije 1 - Petar K. Krsti - Nauna knjiga, Beograd, 1981.
6. The power of art - Hundertwasser - the painter with the five skins - Pierre
Restany , Taschen
Internet sajtovi:
1. http://www.expeditio.org/
2. http://www.wikipedia.org/
3. http://www.inhabitat.com/
4. http://www.buildmagazin.com/
5. http://www.ekologija.ba/
6. http://www.veljkomilkovic.com/
7. http://www.b92.net/

PUBLICTECHNOLOGY,INC.n 25YEARSOFPRO

45