Istorija i oblasti primene

mernih traka
Osnovne oblasti primene mernih traka su
izrada davaa i senzora (mase, sile, pritiska,
obrtnog momenta, vibracija, dilatomtara...) kao
i eksperimentalna analiza mehanikih napona.
Prva primena mernih traka (a kada kaemo
merna
traka,
mislimo
na
otpornike
tenzometrijske merne trake) datira iz 1938
godine, gde ih je meu prvima koristio Artur
Klod Ru sa fakulteta za seizmologiju na MITu. On je naime eleo da meri naprezanje koje
nastaje usled simuliranog zemljotresa na
modelu rezervoara za vodu koji bi trebalo da je
otporan na zemljotres. Oprema za merenje
dilatacija koja je bila dostupna u to vreme nije
bila primenljiva na tankozidi model. U svom
poslednjem pokuaju, Ru je uzeo veoma
tanku otporniku icu, formirao je u obliku
meandra i fiksirao je za nosei sloj papira, a
krajeve ice je zadebljao sa terminalima za
konektore. Kako bi proverio karakteristike svog
prototipa merne trake, zalepio je istu za
konzolu i uporedio je dobijena merenja sa
tradicionalnim ureajima za merenje dilatacije.
Dobio je linearnu zavisnost promene otpora
ice za kompletan merni opseg i kod istezanja i
kod sabijanja. Takoe je dobio dobru stabilnost
nule, odn. stabilnost poetne vrednosti otpora
prilikom lepljenja trake za konzolu. Tako je
roena elektrootporna merna traka sa noseim
slojem, iji se princip i danas koristi.

Merne trake u izradi pretvaraa

Merne trake se koriste kod davaa da bi
detektovale deformaciju specijalnog oprunog
tela koja nastaje usled optereenja. To
optereenje moe biti masa, sila, momenta ili
pritisak. Tako na primer merni opseg davaa
mase (merne elije) moe biti od nekoliko
grama do nekoliko stotina tona. Merni opseg
nije uslovljen samom mernom trakom, ve
dizajnom i krutou tela davaa (oprunog
tela). Opruno telo je tako napravljeno da kada

se izloi nominalnom optereenju, (koje na

primer moe biti izmeu 50g i 200t), dolazi do
izduenja na mestu merne trake od oko
1000m/m.
Dilatacije
ovog
reda
ne
obezbeuju samo odlian odnos signala i
smetnji, nego i odreeni faktor sigurnosti, tako
da moe doi i do prekoraenja nominalnog
opsega bez oteenja davaa. Pri nominalnoj
dilataciji od 1000m/m, takoe je mogue
postii broj ciklusa nominalnog optereenja
preko 107, to znai da je zadovoljena i trajna
dinamika vrstoa davaa.

Merne trake za
eksperimentalna ispitivanja
Primena mernih traka kod eksperimenata je
sasvim drugaije prirode.

U principu oblast eksperimentalnih ispitivanja

moemo podeliti na analizu mehanikih
napona,
analizu
unutranjih
(zaostalih)
napona, i odreivanje termikih napona. Sada
je sasvim jasno zbog ega su merne trake
toliko rasprostranjene u avio i automobilskoj
industriji kao i elenici. Moda je manje
oigledna primena kod kopita konja, hirurgije,
kod optimizovanja sportske opreme, kunih
aparata i monitoringa graevinskih struktura,
merne trake su ak i tu pronale svoj put.

Eksperimentalna analiza
mehanikih napona
Cilj kod eksperimentalne analize mehanikih
napona je doi do zakljuka o mehanikom
optereenju iz podataka izmerenih dilatacija na
povrini struktura i komponenata uz podatke o
karakteristikama materijala (Jungov modul
elastinosti, Poasonov koeficijent). U mnogim
sluajevima, u interesu je odrediti glavne
napone 1 i 2. Glavni naponi 1 i 2 su
ekstremne vrednosti normalnog napona u
ravanskom naponskom stanju. Oni se javljaju u
pravcima 1 i 2, koji su meusobno upravni. Ovi
pravci 1 i 2 se zovu pravci glavnih napona u
ravanskom naponskom stanju i oznaavaju se
sa 1 i 2. esto se i koriste oznake max i min.
Pojam mehaniki napon, se odnosi na sile koje
deluju na odreenoj povrini.
Svrha ovih merenja je esto vezana za proveru
ispravnosti matematikih prorauna modela
(na primer statiki prorauni ili metoda
konanih elemenata)

Analiza zaostalih napona.

Zaostali naponi
su mehaniki
naponi unutar
strukture
ili
komponente i
javljaju se bez
da
postoji
dejstvo
spoljanih sila
ili momenata.
Razlog
zbog
koga se javljaju
ovi
napuni
moe biti proces hlaenja nakon livenja,
zavarivanja ili otkivanja ili zbog nekog drugog
tehnolokog procesa. Kako bi odredili zaostale
napone sa mernom trakom, potrebno je
promeniti postojee naponsko stanje. To je
mogue izvesti buenjem rupe ili ukopavanjem
prstena oko merne trake, kada dolazi do
lokalne relaksacije koja se meri.

Testovi izdrljivosti, analiza

kritine take i analiza
optereenja.
Pojmovi test izdrljivosti, analiza slabe
take
i
analiza
optereenja
jasno
objanjavaju zbog ega se jo koriste merne
trake. Raznorazni delvi i strukture se
proveravaju i ispituju, od delova automobila
preko kompletne nosee konstrukcije aviona
do presa za oblikovanje materijala. Teko bi
bilo izdvojiti tipinu aplikaciju iz ovog
konteksta, ali je potrebno razdvojiti oblasti
primene.

Odreivanje termikih
optereenja
Ukoliko je slobodno temperaturno irenje
ogranieno, bilo delimino ili potpuno, dolazi
do pojave termikog naprezanja u materijalu
usled
promene
temperature.
Termika
naprezanja takoe nastaju zbog temperaturnih
gradijenata, na primer tokom procesa grejanja
ili hlaenja. Kao kod zaostalih napona, ovakvi
procesi
mogu
dovesti
do
oteenja
komponente i smanjenja nosivosti prema
spoljanjim
optereenjima.
Termalna
optereenja je takoe mogue odrediti uz
pomo mernih traka.
Kljune rei: merna traka, mehaniki napon,
dava, masa, sila, pritisak, obrtni moment.
Autor: Hotimir ml. Lien, TRCpro, Petrovaradin
Literatura: Karl Hoffman, An
Introduction to Measurements
using Strain Gages, Hottinger
Baldwin Messtechnik, GmbH,
Darmsdat 1987.