Sie sind auf Seite 1von 301

Naslov originala:

Marcello Simoni
Il mercante dei libri maledetti
2011

obrada: Lena
www.balkandownload.org

Marelo Simoni

TRGOVAC
UKLETIM KNJIGAMA
S italijanskog prevela
Gordana Suboti

Prolog
Leta gospodnjeg 1205, na istu sredu.
Udari ledenog vetra ibali su Opatiju Sveti Mihailo u Kjuzi, uvlaei u
njene zidove miris smole i suvog lia i najavljujui oluju.
Veernja sluba se jo nije zavrila kad otac Vivijen iz Narbone odlui
da izae iz manastira. Razdraen mirisom tamjana i treperenjem svea,
izae kroz ulazna vrata i proeta kroz portu pokrivenu snegom. Pred
njegovim oima suton je priguivao poslednje zrake dnevnog svetla.
Pogodi ga iznenadan nalet vetra, nateravi ga da se najei. Monah se
skupi u svojoj rizi i namrti elo, kao da je pretrpeo neku uvredu. Oseaj
nelagode koji ga je pratio od buenja jo nije pokazivao znake
posustajanja, tavie, tokom dana se pojaao.
Prisiljen da ublai nemir kratkim predahom, skrenu prema unutranjem
dvoritu i ue u ogromnu spavaonicu. Doekala ga je ukasta svetlost
baklji i niz skuenih, blago reeno zaguujuih odaja.
Ravnoduan prema nagovetaju klaustrofobije, Vivijen proe kroz
lavirint hodnika i stepenica trljajui ruke kako bi ih zagrejao. Oseao je
potrebu da se oprui, ni na ta da ne misli, ali kad je stigao pred svoju
eliju, doeka ga neoekivani detalj. Bode u obliku krsta zariven u
ulazna vrata. S bronzane drke visila je smotana poruka. Monah se naas
zagleda u nju, obuzet jezivim predoseanjem, a potom skupi hrabrost i
odlui da je proita. Poruka je bila kratka i zastraujua.
Vivijen iz Narbone, kriv za nekromantiju.
Presudu doneo
Tajni sud Svetog Vema.
Red Franaka-sudija.
Uasnut, Vivijen pade na kolena. Sveti Vem? Vidovnjaci? Kako su
uspeli da ga otkriju u tom utoitu skrivenom na Alpima? Posle godina
beanja mislio je da je sad na sigurnom, da je zametnuo tragove. Ali nije.

Opet su ga pronali!
Nije imao vremena da oajava. Morao je jo jednom da pobegne.
Osovi se na drhtave noge, obamro od straha. irom otvori vrata elije,
pokupi ono malo stvari i hitro se zaputi ka talama s tekim ogrtaem
prebaenim preko ramena. Iznenada mu se uini kako se kameni hodnici
smanjuju, pojaavajui u njemu strah od zatvorenog prostora.
Kad je izaao iz spavaonice, primetio je da je zahladnelo. Vetar je
zavijao, ibajui oblake i kronje nalik kosturima. Braa su odugovlaila
izlazak iz manastira, uukana u svetu toplotu glavnog broda.
Vivijen se skupi pod ogrtaem i ue u konjunicu. Osedla jednog
konja, uzjaha i, poteravi ga u kas, proe kroz utvreni Manastir Svetog
Mihaila. Krupne pahulje susneice poee da mu padaju po ramenima,
natopivi vunastu tkaninu ogrtaa. Ipak, drhtavicu su mu izazivale misli.
Oekivao je da svakog trenutka upadne u zasedu.
Kad je stigao nadomak kapije zidina, u susret mu poe monah umotan
u monaku odoru. Bio je to otac eraldo iz Pinerola, intendant. Smaknu
kapuljau, otkrivajui dugu vranu bradu i zgranut pogled. Kuda si
krenuo, brate? upita ga. Vrati se, pre no to se razbesni oluja.
Vivijen ne odgovori, ve nastavi ka izlazu, molei se da jo ima
vremena da pobegne... Ali na kapiji ga doekae kola s dva konja crna
kao no, sa samo jednim ovekom na seditu, izaslanikom smrti. Begunac
proe pored njega glumei ravnodunost. Lice je skrivao pod kapuljaom,
trudei se da ne susretne vozarev pogled.
eraldo se, meutim, primaknu nepoznatom i osmotri ga; krupan
ovek sa eirom irokog oboda i crnim ogrtaem. Nita naroito na prvi
pogled, ali kad se bolje zagledao, nije mogao da odvrati pogled; lice tog
oveka bilo je krvavocrvene boje, izoblieno od paklenog keenja.
avo! uzviknu intendant uzmiui.
U meuvremenu, Vivijen je poterao konja u galop uz drum du
obronka, prema Val di Suzi. eleo je to pre da pobegne, ali od snega
pomeanog s blatom put je bio gotovo neprohodan, te je morao da bude
obazriv.
Tajanstveni vozar prepozna begunca i istog trena oinu konje, okrenu
kola i dade se u poteru. Vivijene iz Narbone, stanite! uzviknu besno.

Ne moete se veno kriti od Svetog Vema!


Vivijen se i ne osvrnu, uma smuenog od uzvrtloenih misli. Iza sebe
je uo kloparanje kola, sve blie. Sustizao ga je! Kako je mogao da bude
toliko brz na tako opasnom putu? To nisu konji, ve demoni iz pakla!
Progoniteljeve rei nisu ostavljale mesta sumnji, nepoznati je zacelo
izaslanik Franaka-sudija. Vidovnjaci su hteli Knjigu! Na sve su bili
spremni da bi je se doepali. Muie ga do izbezumljenja ne bi li saznali,
ne bi li nauili kako da se dokopaju aneoskih uenja. Bolje da umre!
Sa suzama u oima, begunac stegnu uzde i podstaknu paradnog ata da
ubrza. Ali konj se previe primaknu ponoru. Zemlja se, omekala od
susneice i blata, odroni pod teinom kopita.
ivotinja se okliznu, a Vivijen s njom, i oboje se strmoglavie niz
planinski obronak. Monahovi krici, izmeani s njitanjem, odjekivali su u
provaliji gubei se u hujanju oluje.
Kola se zaustavie. Tajanstveni vozar sie na tlo i osmotri ponor. Sada
je Injacio iz Toleda ostao jedini koji zna, pomisli. Treba ga nai.
Prinese desnu ruku licu i dodirnu njegovu povrinu, previe hladnu i
tvrdu da bi pripadala ljudskom biu. Gotovo odbojnim pokretom, stisnu
obraze i ukloni crvenu masku koja mu je skrivala pravo lice.

Prvi deo

MANASTIR OPSENA
Ove stvari mi pokazae aneoske glasonoe Elohima. Oni behu uitelji
moji, otkrivajui mi ljudsku prirodu i plan otkupljenja, koji je pripremio
Elohim da bi spasao smrtnike tame, kojoj se sami porobljavaju zbog
iluzija u koje veruju.
Knjiga Enohova, I, 3.

1.
Ko je zaista bio Injacio iz Toleda niko nije umeo sa sigurnou da kae.
Ponekad su ga procenjivali kao mudrog i uglaenog, ponekad kao
nepouzdanog oveka i nekromanta. Za mnoge je bio samo hodoasnik,
skitnica koji luta od jedne zemlje do druge u potrazi za relikvijama koje
potom prodaje vernicima i velikaima.
Iako je izbegavao da otkrije svoje poreklo, mavarske crte lica
ublaene svetlom puti dovoljno su govorile o njegovim precima
hrianima koji su iveli u paniji, u dodiru s Arapima. Glave potpuno
izbrijane i s bradom olovne boje, liio je na kakvog doktora, ali pre svega
su njegove oi privlaile panju; smaragdnozelene i prodorne, usaene
izmeu otro urezanih bora. Iz njegove sive odore ispod ogrtaa s
kapuljaom irio se miris istonjakih tkanina izmean s vonjem mnogih
putovanja. Visok i mrav, koraao je oslanjajui se o putniki tap.
To je bio Injacio iz Toleda i takvog ga je prvi put video mladi Uberto,
kad su se kine veeri desetog maja 1218. otvorile kapije Manastira Santa
Marija del mare. U manastir ue visoka figura s kapuljaom, u pratnji
plavokosog oveka koji je teglio veliki koveg.
Opat Rajnerio iz Fidence, koji je upravo bio okonao veernju slubu,
odmah prepozna stranca s kapuljaom i poe mu u susret. Metre
Injacio, dugo se nismo videli! obrati mu se blagonaklono, probijajui se
kroz redove monaha. Dobio sam poruku o vaem dolasku. Jedva sam
ekao da vas ponovo vidim.
Uvaeni Rajnerio Injacio se nakloni ostavio sam vas kao obinog
monaha, a zatiem vas kao opata.
Rajnerio je bio visok koliko i trgovac iz Toleda, ali i krupniji. Na licu
mu se isticao orlovski nos. Kestenjasta kratka kosa padala mu je u
neurednim pramenovima na elo. Pre no to je odvratio, spustio je pogled
i prekrstio se. Tako je Gospod hteo. Majnulfo iz Silvakandide, na stari
opat, upokojio se prole godine. Teak gubitak za nau zajednicu.
Na tu vest trgovac oaloeno uzdahnu. Nije imao mnogo vere u

ivote svetaca i sumnjao je u udesna svojstva relikvija koje je esto


donosio iz dalekih zemalja. Ali Majnulfo, on jeste bio svetac. Nikada se
nije odrekao pustinjakog ivota, ak ni poto je postavljen za opata.
Povremeno se povlaio podalje od manastira kako bi se molio u osami.
Imenovao bi zamenika, okaio bisage o rame i zaputio se ka jednom
usamljenom mestu u traku oblinje lagune. Tamo je izgovarao psalme i
postio u samoi.
Injacio se priseti one veeri kad ga je upoznao. U to vreme, dok je
oajniki beao, sklonio se bio upravo u njegovo pustinjako utoite.
Majnulfo ga je prihvatio i ponudio da mu pomogne, a trgovac je naslutio
da mu moe otkriti svoju tajnu.
Otad je prolo petnaest godina, a sada mu je Rajneriov glas odzvanjao
u uima, razvejavajui seanja. Umro je u pustinjakom utoitu, nije
izdrao otru zimu. Svi smo ga ubeivali da odloi odlazak do prolea, ali
on je govorio da ga Gospod zove da se preda mislima. Sedam dana
kasnije naao sam ga mrtvog u njegovoj eliji.
Iz dubine crkvenog broda zau se nekoliko monaha kako nezadovoljno
uzdiu.
Ali kaite mi, Injacio nastavi Rajnerio primetivi da se trgovac
namrtio ko je va utljivi pratilac?
Opat osmotri plavokosog oveka koji je stajao trgovcu uz bok. Istinu
govorei, izgledao je kao da se tek zamomio. Duga, blago talasasta kosa
uokvirivala mu je vrat padajui na snana ramena. Oi plave, kao u nekog
dekia, ali crte lica odlune, kao izvajane, naglaene jakim vilicama.
ovek zakorai i nakloni se kako bi se predstavio. Govorio je s
langedokim naglaskom, obojenim nekom neodreenom egzotinom
notom: Vilalm iz Bezjea, uvaeni oe.
Opat se neprimetno trgnu. Dobro je znao da je Bezje bio gnezdo jedne
jeretike sekte. Uzmaknu i zagleda se u nepoznatog, procedivi kroza
zube: Albianac...
Na tu re Vilalm naini osoran izraz lica. Gnev mu sevnu iz oiju, a
onda preko njih prelete senka tuge, nalik jo neuminulom bolu.
Vilalm je dobar hrianin, nema nikakve veze s albianskom ili
katarskom jeresi umea se Injacio. Dugo je iveo daleko od svoje

zemlje. Upoznao sam ga dok sam se vraao iz Svete zemlje i postali smo
saputnici. Ostae ovde samo preko noi, ima posla na drugoj strani.
Rajnerio proui Francuzovo lice, koje je krilo mnogo toga iza
neuhvatljivog pogleda, a onda klimnu glavom. Odjednom, kao da se setio
neega, okrenu se ka poslednjim klupama manastira. Uberto pozva,
obraajui se crnokosom momiu koji je sedeo meu braom. Doi
naas ovamo, hou da te upoznam s nekim.
Upravo u tom trenutku Uberto se raspitivao kod nekih monaha o
dvojici posetilaca koje nikada do tada nije video. Jedan brat mu je u p
glasa odgovarao: Visoki ovek s bradom i kapuljaom je Injacio iz
Toleda. Pria se da je tokom pljake Konstantinopolja ukrao neke
relikvije, ali i vredne knjige, ak i neke o magiji... Izgleda da je prevezao
plen u Veneciju, stekao veliko bogatstvo i naklonost plemia s Rijalta. Ali
u sutini je dobar ovek. Nije on tek tako bio prijatelj opata Majnulfa.
Redovno su se dopisivali.
Kad je uo da ga Rajnerio zove, momak se oprosti sa sagovornikom i
zaputi se ka grupici okupljenoj u senci priprate. Tek tada Injacio smaknu
kapuljau i razotkri se, kao da hoe bolje da ga pogleda. Diskretno je
prouavao njegovo lice, krupne oi boje ilibara i gustu crnu kosu.
Dakle, ti si Uberto ree.
Momi mu uzvrati pogled. Nije znao kako treba da se obrati tom
oveku. Bio je mlai od Rajnerija, ali je ipak odisao dostojanstvenou
koja je ulivala potovanje. Oaran, pognu pogled ka podu. Da,
gospodine moj.
Trgovac se osmehnu. Gospodine moj? Ja nisam visoki prelat! Zovi
me po imenu i obraaj mi se s ti.
Uberto se umiri. Pogleda Vilalma, ravnodunog i opreznog.
Kai mi podstaknu ga Injacio ti si iskuenik?
Nije umea se Rajnerio. On je...
Hajde, hajde, oe opate, pustite deka da govori.
Ja nisam monah, ve brat svetovnjak odvrati Uberto, iznenaen
prisnou s kojom se trgovac obraao Rajneriju. Braa su me nala dok
sam jo bio u pelenama. Odrastao sam i prosveen sam na ovom mestu.

Na Injaciovo lice se naas navue senka tuge, a onda ponovo zauze


dostojanstven stav.
Izvrstan je prepisiva dodate opat. esto mu dajem da prepisuje
kratke rukopise ili da popunjava dokumenta.
Pomaem koliko mogu priznade Uberto, vie stidljivo nego
skromno. Nauili su me da itam i piem na latinskom. Naas zastade.
Vi... ti si mnogo putovao?
Trgovac klimnu glavom i naini grimasu, nagovetavajui umor koji
mu se nakupio tokom putovanja. Jesam, obiao sam mnoga mesta
ree. Ako eli, moemo da razgovaramo o tome. Ostau ovde nekoliko
dana, s opatovim doputenjem.
Rajnerio ga oinski pogleda. Prijatelju moj, kao to sam ve napisao
u odgovoru na vae pismo, bie nam drago da vas ugostimo. Odmoriete
se u manastirskim konacima, a moete da veeravate u trpezariji, zajedno
s monakom porodicom. Jo veeras ete sesti za moju trpezu.
Zahvalan sam vam, oe. Kad smo kod toga, molim za doputenje da
ostavim svoj koveg u sobi koju ste mi namenili. Vilalm ga je dovukao
ovamo od mesta gde nas je skeledija iskrcao i vrlo je teak.
Opat klimnu glavom, pree preko priprate i proviri napolje. Traio je
nekoga. Hulko, jesi li tu? doviknu zurei kroz gusto sivilo pljuska.
Neobina figura se priblii gegajui se, pogrbljena pod naramkom drva
natovarenim na lea. inilo se da mu kia ne smeta. Nije bio monah. Vie
je liio na seljaka, ili ak na jednog od onih lokalnih slugu kojima se
poveravaju fiziki poslovi u manastiru. Sigurno je on Hulko. Promrmlja
neto nerazgovetno na lokalnom nareju.
Rajnerio, primetno razdraen to je morao lino da izda nareenje
slugi, obrati mu se kao da kroti zver: Dobro, sine... Ne, pusti sad drva.
Ostavi ih tamo, tamo. Tako. Uzmi kolica i pomozi gospodi da odnesu ovaj
sanduk u konake. Da, tamo. I gledaj da ti ne padne. Tako, odvedi ih.
Promenivi izraz lica, ponovo se obrati gostima: Sirov je, ali posluan.
Poite za njim. Ako vam vie nita ne treba, videemo se uskoro u
trpezariji, na veeri.
Oprostivi se s Rajneriom i Ubertom, dvojica putnika se zaputie za
Hulkom, koji je hodao pogrbljeno i trapavo i nakon to je spustio drva,

gacajui po kaljuzi.
Kia je stala. Oblaci su se razmakli pred rumenilom sutona. Jata kretavih
lasta uskovitlala su se u vazduhu, praena vetrom koji je donosio miris
soli.
Kad su stigli do konaka, Hulko se okrenu ka posetiocima. Poslednji
zraci dnevnog svetla obasjavali su njegovo nezgrapno telo. Ispod dronjave
kapuljae izvirivao mu je pramen ekinjave kose i kvrgav nos. Kratak
kaput natopljen znojem i uske pantalone izlizane na kolenima
upotpunjavale su njegov bedan izgled. Domini ilustrissimi1 profrflja.
Usledi neizreciva meavina latinskog i italijanskog, koju su putnici
razumeli kao: Da li njihova gospodstva ele da unesem koveg?
Poto su mu potvrdili, sluga podignu sanduk s kolica i s naporom ga
odvue u zgradu.
Konaci su gotovo u celosti bili napravljeni od drveta, sa zidovima
obloenim tranim reetkama. Na ulazu, iza visoke klupe, ekao ih je
ovek u kratkom kaputu od meavine lana i pamuka, s oima kao u uka.
inezio, upravitelj, pozdravi putnike i objavi kako je opat naredio da za
njih sauva najudobniju sobu. Popnite se, trea vrata zdesna vode u
vau odaju ree uz nespretan osmeh, pokazujui stepenite koje je
vodilo na sprat. ta god da vam zatreba, slobodno mi se obratite.
Prijatan boravak.
Injacio i Vilalm posluae ineziova uputstva. Poto su se popeli uza
stepenice, ubrzo su se obreli ispred drvenih vrata. Pravi luksuz, pomisli
trgovac, navikao da se odmara u zajednikim spavaonicama u kojima su
leajevi bili odvojeni obinim zastorom.
Hulko, iscrpljen, zastade iza gostiju.
Dobro je, hvala ree Injacio. Slobodno se vrati svojim
poslovima.
Sluga zahvalno spusti koveg, klimnu glavom u znak pozdrava i udalji
se uobiajenim trapavim korakom.
Kad su ostali sami, Vilalm progovori: ta emo sad?
Pre svega, sakriemo koveg odgovori trgovac. Onda emo otii

na veeru. Opat nas eka za trpezom.


Ne bih rekao da sam naroito simpatian tom tvom opatu primeti
Francuz.
Injacio se osmehnu. Da ti moda nije stalo da se sprijatelji s njim?
Kao to je i predvideo, nije dobio odgovor. Vilalm nije bio reit
ovek.
I ulazei u sobu, dodade: Zapamti, sutra mora da krene u zoru.
Pazi da niko ne vidi kuda si se zaputio.

2.
Manastir Santa Marija del mare uzdizao se u laguni, nedaleko od obale
Jadranskog mora. Iako nije bio naroito velik, za sunanih dana isticao se
na pustom tlu okruenom kanalima i movarnim zemljitem.
Graevina je podignuta tokom prvih decenija hiljaditih godina. Spolja
je bila ispresecana nizom malih prozora gotovo na silu uguranih u zidnu
strukturu. Proelje je bilo okrenuto ka istoku. Levo od manastira, iza
skromnog zvonika, uzdizalo se nekoliko zgrada naslonjenih jedna na
drugu; trpezarija, kuhinje i spavaonice za monahe. Na suprotnoj strani
nalazile su se tale i konaci, u kojima su se zadravali svakojaki
namernici. Veina ih je stizala u manastir na putu ka svetim mestima, ka
manastirima u Nemakoj ili Francuskoj, ili na Putu za Santjago di
Kompostelu. Ostali su, meutim, ili na jug, u Crkvu Svetog Arhangela
Mihaila u Garganu.
Ali tog dana konaci su bili gotovo prazni. Nita se nije pomeralo
izmeu veernjih senki. Nita, osim jednog oveka u ritama. Nestrpljivo
je ekao, skriven, da se svi povuku na veeru monasi u trpezariju, a
sluge u svoje straare. Tek tada je izaao iz tale i uvukao se u konake,
klizei kroz polumrak dok nije stigao do odaje namenjene trgovcu iz
Toleda.
Prisloni uvo uz vrata kako bi se uverio da unutra nema nikoga, a onda
kriom ue. Ako je dobro razumeo, gosti su pozvani na veeru u
trpezariji, za opatov sto.
Hodao je pogrbljen, podne daske kripale su mu pod stopalima.
Osvrnu se unaokolo s pogledom ptice grabljivice, zenice su mu svetlucale
u mraku.
Soba je bila spartanski nametena; dva leaja, jedna klupa i mali sto na
kojem je stajala uljana lampa.
Ali gde je koveg? Sigurno je pun srebrenjaka, ili moda blaga. Gde
su ga stavili? Hulko vrlo paljivo pretrai odaju, nita ne pomerivi s
mesta. Uzalud, nije ga bilo. Ipak, morao je da bude tu!

Prokleti hodoasnici! opsova, nastavljajui da pretura u


polumraku.

3.
Posle veere trgovac sede za sto u svojoj sobi. Upali uljanu lampu i
izvue iz bisaga list arapske hartije. Uze guije pero, umoi ga u
mastionicu i poe da pie.
Vilalm se, meutim, odmah sklupao na leaju. Godinama je spavao u
potpalublju broda koji se ljulja, razlog vie to mu je, uprkos umoru,
trebalo vremena da zaspi. Sutradan je morao da obavi vaan posao za
Injacija.
Trgovac je, kad je zavrio s pisanjem, izvadio iz kovega veliku
knjigu, primakao lampi listove od pergamenta i udubio se u itanje.
Nekoliko sati je ostao u tom poloaju, obavijen mutnom svetlou. Kad je
poelo da mu se magli pred oima, zatvorio je knjigu i vratio je u sanduk.
Smotao je pismo, zapeatio ga i ubacio u bisage, a potom je ugasio lampu
i u mraku stigao do svog leaja.
Pre nego to se opruio, pogledao je kroz prozor iza kojeg su se
nazirali obrisi manastira. Potisnu loe predoseanje i uuri se, ali ne
zaspa. Zamiljao je Majnulfovo lice: visoko elo, potpuno seda kosa i
brada, blage nebeskoplave oi. Vest o njegovoj smrti zatekla ga je
nespremnog. Iako je bio star, Majnulfo je bio snane grae. Zar je mogue
da mu je otra zima do te mere naruila zdravlje?
Trgovac se nervozno okrenu ispod pokrivaa. Jadni Majnulfo,
godinama je bio jedini uvar njegove tajne. Upita se da li ju je otkrio
nekome. Na primer Rajneriju. Ta pretpostavka je bila uverljiva. Morae
da se sastane s novim opatom, da dokui s ime je upoznat. Osim toga,
ostalo je tako malo vremena...
Pomisli na zadatak koji treba da obavi, onaj zbog kojeg ga je grof
pozvao da se neodlono vrati iz Svete zemlje. Trebalo je da ue u trag
jednoj knjizi koja moe da razrei nezamislive tajne, tajne koje prevazilaze
spoznaje bilo kog filozofa ili alhemiara. Uskoro e dobiti uputstva iz
Venecije.
Isprepleo je prste ispod potiljka i zagledao se u grede na tavanici,

sline kostima ogromnog skeleta. Pre no to se prepustio snu, razmislio je


o jednom detalju koji je primetio posle veere, dok se povlaio s
Vilalmom na poinak. U senci konaka nazreo je Hulka i inezija kako se
doaptavaju, pokretima ruku iscrtavajui obrise nekog etvrtastog,
prilino velikog predmeta.
Zapita se da li bi trebalo da obrati panju na ponaanje dvojice slugu.
Hulka i inezija je, nesumnjivo, kopkao sadraj njegovog kovega i
moda je jedan od njih ak uao u sobu da ga potrai.
Umor ga savlada, misli usporie, gubei bistrinu i doslednost. A san se,
optereen seanjima i starim strahovima, pretvori u bunilo. U tom trenu
Injacio zau neki zvuk, kao da se neto vue, kao da se neko kree uz
podnoje njegovog leaja. Onda ugleda dve ake kako puze uz pokrivae.
Zateen, razrogai oi, nemoan. Udovi su mu bili teki i obamrli, kao u
lutka.
I dok su se ake probijale kroz pokrivae, neto je uspuzalo na leaj.
Kao da se neka sena odvojila od noi i pritisnula mu grudi. Onda se sena
pretvori u crni oblak i te ake, ti potpuno beli udovi koji su izvirivali iz
rukava, dograbie bode u obliku krsta, a iz kapuljae izroni lice. Ne, to
nije bilo lice, ve crvena maska.
Trgovac uzdrhta. Dobro je poznavao tu masku.
Dah mu odjednom zastade i on oseti kako tone. Komar ieznu,
ostavljajui za sobom mete glasova i zvukova. I ponovo je bio u bekstvu;
prelazio je planine s dragocenim zaveljajem u naruju, strah mu je stezao
stomak i cevanice, ledeni vetar tipao mu je lice. Sneg se gubio u zelenilu
etinara dok se predeo pretvarao u dolinu, a zatim u ravnicu. Sunce je
postajalo sve blee a zemljani putevi pretvarali su se u lavirint izmeu
reka i traka. Lagune i movare u magli.
Dok su povici progonitelja u daljini postajali sve blii, napokon se,
neoekivano, ukaza svetlost...
I jedan osmeh. Majnulfo iz Silvakandide.
No je iezavala pred mirom ruiastog neba. Braa su u manastiru
pevala laude.

Vilalm je ve bio na nogama. Injacio je, zevajui, zahvalio nebesima


to je jo jednom uspeo da preivi komar. Zavukao je ruku u bisage,
izvukao pismo koje je napisao prethodne veeri i pruio ga saputniku.
Molim te. Zadatak nije opasan, ali budi oprezan. Ove lagune imaju oi i
ui. Naalost, ne mogu da poem s tobom, kao to zna. Zasad ne elim
da rizikujem da me neko prepozna. Dri se mojih uputstava i nee upasti
u nevolju.
Odmori se, prijatelju moj, i ni o emu ne brini odvrati Vilalm.
Vratiu se im budem mogao.
Francuz se iskrade iz konaka, zaobie manastir trudei se da ga niko
ne vidi i izbi na stazu prema nasipu. Odjednom zau neki zvuk iza lea i
sakri se u traku. Grupica seljana silazila je s jednog uzvienja,
blatnjavih stopala i ruku. Meu njima se isticao Hulko, prepoznatljiv po
neobinom hodu.
Zaputili su se ka manastiru. Nosili su zamrene mree i korpe s ribom
koja se praakala. Francuz saeka da se udalje, onda se uspravi i otra
prema nasipu iza kojeg je proticao kanal.
Jedan amdija ekao je na kratkom zatupastom amcu. Vilalm
uskoi, pozdravi se s ovekom i prui mu etiri novia. Odvezi me do
opatije u Pompozi.
amdija klimnu glavom, zaroni dugaak tap u korito i pokrenu
barku, koja stade da klizi ka severu.

4.
Posle slube u trei sat,2 u poodmaklo jutro, Injacio izae iz svojih odaja i
upita dvojicu monaha gde moe da nae Rajnerija. Pokazae mu jednu
palatu nedaleko od manastira, tano naspram njegovog proelja.
Graevina je bila niska i masivna, proarana otmenim ukrasima od peene
gline; odatle je opat upravljao svojim posedima i bavio se zaradom i
trokovima manastira. Ta zgrada se zvala Castrum abbatis.3
Grupica prosjaka rasporedila se ispred ulaza u zgradu. Injacio
nesmetano proe pored njih i ue kroz glavnu kapiju, potom se zaputi kroz
hodnik u prizemlju, ostavljajui za sobom ulaze u bone prostorije, i stie
do velikih drvenih vrata u dnu hodnika. Iznutra su dopirali glasovi.
Pokuca, ali mu niko ne odgovori.
Hteo bih da razgovaram s opatom ree glasno, naslanjajui se na
vrata.
Na te rei, razgovor se unutra prekinu i odjeknu odgovor: Metre
Injacio, jeste li to vi? Uite, otvoreno je.
Trgovac zakorai u vrlo prijatnu prostoriju. Na zidovima su se
smenjivale svete ikone i ormani. Letimian pogled na pokustvo otkrivao
je sklonost ka lepom nametaju, moda previe raskonom po strogim
merilima benediktinaca. Ali opati esto vole da se razmeu kao plemii.
Rajnerio iz Fidence sedeo je u dnu prostorije, skriven iza stola
prepunog popisnih knjiga i pergamenata, u stolici presvuenoj crvenim
barunom. Diktirao je neto mladom sekretarijusu koji je beleio. Podie
pogled i srdano se obrati pridolici: Metre Injacio, priite. Upravo
sam zavrio. Potom se uurbano obrati sekretarijusu: Idi, Uguo,
zavriemo kasnije.
Mladi monah samo klimnu glavom. Zatvori mali diptih navotenih
povrina u koji je dotad unosio beleke i izae zatvorivi vrata za sobom.
Rajnerio se osmehnu. Injacio, vae prisustvo je neoekivani dar.
Utivim pokretom ponudi gosta da sedne na jednu od klupa poreanih oko
stola. Sino, za veerom, malo ste priali. Niste ni nagovestili razlog

svoje posete.
Jue sam bio umoran pravdao se trgovac sedajui naspram opata.
Putovanje po moru umrtvljuje telo i duh. Ali sada sam se oporavio,
posle dobrog sna.
Onda govorite. Priajte mi o svojim putovanjima.
Unapred se radujui razgovoru, Rajnerio se zavali u stolici i nasloni
bradu na isprepletene prste.
Nisam znao da vas to toliko zanima primeti Injacio prikrivajui
sumnju.
Trgovac iz Toleda odlui da mu pria o sebi, o svojim putovanjima, ali i
da na kraju navede opata da mu se odui priznanjem. Od prvog trenutka je
podozrevao da se iza Rajneriove srdanosti i brige neto krije. Bilo je
oigledno. Injacio je ve pretpostavio o emu je re, ali da bi se uverio,
morao ga je naterati da se razotkrije. Razgovor u etiri oka bio je najbolji
nain da to i postigne.
Priguivi lukav osmejak, ispria kako se dogodilo da se pridrui
etvrtom krstakom pohodu i da prisustvuje propasti Konstantinopolja.
Pripovedao mu je o mletakom dudu, olienju duha tog poduhvata i o
krstaima koji su poli s njim. Da bi se dokopali bogatstva, ti ljudi se
nimalo nisu ustruavali da pokolju hriane sa Istoka. Uz izvestan oseaj
stida, Injacio priznade kako je i sam bio deo tog poduhvata. I mada nikoga
nije ni ubio ni ranio, obogatio se iskoristivi tuu nesreu.
Izostavio je prizore rata i nasilja kojima je prisustvovao i, umesto toga,
nadugako i nairoko opisivao lepotu Zlatnog roga i vizantijskih
graevina. Ali putovao je on i na mnoga druga mesta. Poto je napustio
Konstantinopolj, zaputio se ka venecijanskoj laguni i dolazak u Veneciju
iskoristio je da poseti prijatelja Majnulfa i brau iz manastira. Tada smo
se i upoznali, seate li se, Rajnerio?
Kako bih mogao da zaboravim? odgovori opat. Bio je mart 1210,
upravo su me bili premestili iz Bolonje. Doli ste ovamo zbog poslova,
ako me seanje ne vara. Sastali ste se s kapelanom Otona etvrtog, koji je
tada putovao ovim zemljama, i prodali ste mu nekoliko relikvija.
Injacio potvrdi. Ispria zatim kako je napustio Italiju i otputovao u

Burgonju, potom u Toledo, gde je iveo u mladosti. Kasnije se, na


Gibraltaru, ukrcao na brod i plovio uz afrike obale, ka egipatskoj
Aleksandriji.
Nije nagovestio razlog svojih stalnih putovanja. Kao da nikada nije
uspeo da nae mir u tom neprekidnom lutanju.
Rajnerio ga je paljivo sluao, ne propustivi nijednu re. Vae prie
zvue neverovatno, trebalo bi da ih zapiete ree u jednom trenutku.
No sada vas molim da udovoljite mojoj radoznalosti; va posao je da
otkrivate i skupljate relikvije svetaca. Kakvim ste udesima prisustvovali
u takvim prilikama?
Tokom svojih putovanja naao sam mnoge relikvije potvrdi
trgovac. Ali u tome nema nieg izuzetnog, verujte mi.
Ozbiljno?
Injacio se nagnu i nalakti se na sto. Relikvije su obini predmeti, koji
nemaju udesna svojstva. Kosti, zubi, ostaci odee... Isto to postoji na
svakom groblju.
Pazite ta govorite! opomenu ga sagovornik udarivi akom o sto.
Relikvije svedoe o rtvovanju i posveenosti svetaca. Vernici se mole
pred njima.
Trgovac mu proita gnev na licu, ali i neka dublja, pretea oseanja.
Moda ste u pravu pomirljivo ree. Ipak, dok sam putovao, otkrio sam
da verski poslanici ponekad zloupotrebljavaju kult relikvija, pretvarajui
ih u neto slino idolopoklonstvu i praznoverju.
Gluposti. To ne moete dokazati.
Naprotiv, prisustvovao sam tome. U nekim manastirima, kad
relikvije ne uslie molitve vernika, bacaju ih u kupinjake ili u pepeo.
Video sam te obrede nekoliko puta, svojim oima, i uveravam vas da vie
lie na vetiarenje nego na hriansku liturgiju.
Neuveno!
Razumem vau ogorenost, ali budite sigurni da se to dogaa.
Rajnerio zamiri i prekrsti se. Za to su kriva ova mrana vremena.
Doba varvarstva.
Kriv je ovek dodade Injacio. On donosi svetlost i tamu. Na

svako mesto, u bilo koje doba.


Zavlada tiina.
Opat dodirnu kaiprstom jamicu na bradi. Kao da je bio nestrpljiv da
zapone neki odreeni razgovor. Kad vie nije mogao da se uzdri, ree:
Pa, dobro, Injacio, zar ne elite da razgovarate o svojoj tajni?
Trgovac, koji je oekivao to pitanje, izvi obrve prouavajui
usplahiren izraz sagovornikovog lica. Razgovaraemo i o tome
odvrati. Ali najpre mi kaite ta vam je u vezi s tim otkrio Majnulfo iz
Silvakandide. Ne bih eleo da vam dodijavam ponavljajui ono to ve
znate.
Ne znam mnogo, da budem iskren. Rajnerio utonu u stolicu s
dvosmislenim bleskom u oima. Majnulfo mi je poverio da ste u ovom
manastiru sakrili neto izuzetno dragoceno... Neto to ete pre ili kasnije
doi da uzmete.
To je poznato mnogima ovde. Morate biti precizniji ako elite da
razgovarate o tome.
Majnulfo je bio obeao da e mi otkriti sve u vezi s tim pravdao
se opat. Naalost, njegova iznenadna smrt nije mu to dozvolila.
Pa, na kraju krajeva, nema razloga za urbu ree trgovac, potajno
umiren. Majnulfo nije prekrio zakletvu i nije otkrio tajnu ak ni svom
nasledniku.
Ali ja sam opat! pobuni se Rajnerio pokazavi nervozu koja ga je
izjedala. Odgovoran sam za ovaj manastir. Moram znati ta se dogaa
unutar njegovih zidova.
Uveravam vas da nije re ni o emu vanom, preasni oe umiri ga
Injacio, dok su mu u mislima odzvanjale opatove naredbodavne i ljutite
rei. Naini pokret kao da e ustati, dajui mu do znanja da je razgovor
zavren. Budite strpljivi. Za nekoliko dana u otputovati kako bih
obavio neke poslove. Po povratku, najkasnije za nekoliko meseci, otkriu
vam tajnu. Obeavam.
Umesto odgovora, opat ljutito zarea. Ponuena mu je slaba uteha.

5.
Sad je ve bio blizu opatije u Pompozi. Vilalm se paljivo zagleda,
pokuavajui da osmotri neto iza spleta zelenila koje je ukraavalo
vrhove uzvienja. Uoi vrh graevine, zadivljen njegovom izduenom
linijom, a onda podie pogled, opinjen belasanjem paperjastih oblaka
razasutih po nebu.
Mir tih predela ga je oaravao, ali priseti se da mora da bude oprezan;
obavljao je misiju za Injacija. Trgovac nije smeo da poveri svoje pismo
Rajneriovom glasniku, strahujui da bi opat mogao da ga proita pre no
to ga poalje primaocu. Zato je odluio da ga tajno poalje iz oblinje
Pompoze, gde ga niko nije poznavao.
Dok je Francuz bio zaokupljen tim mislima, amdija je izmeu dva
zaveslaja posmatrao korice zakrivljene sablje koja mu je izvirivala ispod
ogrtaa. Liila je na saracensko oruje. Trudio se da bude diskretan, ali
njegov znatieljan izraz lica ipak nije ostao neprimeen. amdija brzo
odvrati pogled. Niko ga, ak ni besan pas, nikada nije tako pogledao.
Bilo je gotovo podne kad je Francuz shvatio da je stigao na odredite.
im je barka dotakla obalu, siao je i otpustio amdiju.
Dok je peaio prema opatiji, setio se da je Injacio priao o tom
mestu. Bio je to jedan od najistaknutijih benediktinskih hramova na
poluostrvu, poznat kao monasterium in Italia primum.4 Mada to njemu
nije bilo naroito vano.
Priao je jednom monahu i ljubazno se pozdravio s njim. Oprostite
mi, oe, moram to pre da poaljem jedno pismo u Veneciju. I hteo bih da
ostanem ovde dok mi ne stigne odgovor. Re je o hitnom poslu naglasi,
upotrebivi rei koje mu je preporuio Injacio. Kome mogu da se
obratim?
Pitaj oca stareinu, sine odgovori mu benediktinac. Meutim,
ako uri, moe da poveri pismo onim mornarima tamo dole. Vidi li ih?
Krenuli su u Paviju, ali prvo e pristati u Veneciji.
Poto mu je zahvalio, Vilalm otra ka ljudima koje mu je monah

pokazao. Tovarili su vree soli na brod privezan uz obalu kanala.

6.
Injacio je upravo bio zavrio svoje izlaganje. Posmatrao je Rajnerija ispod
oka, oekujui znak da moe da ode. Iznenada, jedina vrata se otvorie i u
prostoriju ue sitan zdepasti monah rumenog lica s vencem crne kose oko
elave kalote. Imao je sigurno preko ezdeset godina, ali njegove crte lica
podseale su na Kupidonove.
Pridolica se nakloni trgovcu, a onda se obrati opatu nestrpljivim
tonom. Izraavao se kitnjastim latinskim s toskanskim naglaskom: Pater,
oekuju vas u trpezariji. Ruak samo to nije posluen.
Nisam znao da je toliko kasno. Rajnerio pokaza na trgovca. Ovo
je Injacio iz Toleda, prijatelj koji je doao izdaleka. Sigurno ste ga
primetili sino u trpezariji, sedeo je pored mene.
uo sam za vas, metre Injacio. Opat Majnulfo iz Silvakandide vas
je cenio. Monah se zapita ta je izazvalo Rajneriovo neraspoloenje od
kojeg su mu potamneli podonjaci. Izgledao je kao da je ljut, a monahu
nimalo nije smetalo to ga vidi u tom stanju. Ja sam Gvalimberto iz
Pratalje, prepisiva i bibliotekar. Izvinjavam se to sam upao. Da nisam
prekinuo neto vano?
Trgovac odmahnu glavom. Ni najmanje, upravo smo bili zavrili.
Rajnerio razdraljivo uzdahnu, poloi ruke na naslone stolice i ustade.
Spreman da poe, obrati se monahu: Hoete li nam se pridruiti na
ruku, oe Gvalimberto?
Naalost, neu... Stomak me i dalje nepodnoljivo pee. Molim za
odobrenje da se zadrim u skriptorijumu5 do devetog sata, ako je mogue.
Odobreno. A vi, Injacio, hoete li mi praviti drutvo u trpezariji?
Pre no to je odgovorio, trgovac je razmenio znaajan pogled s
Gvalimbertom. Ni ja nisam gladan, preasni opate. Mislim da u
iskoristiti priliku da zamolim oca Gvalimberta da mi pokae biblioteku,
ako on nema nita protiv.
Bie mi ast odvrati monah. Ako je opat saglasan, razume se.
Placet6 neljubazno izgovori Rajnerio pre no to je izaao iz sobe.

Poto su ostali sami, Injacio i Gvalimberto se popee na sprat kastruma


abatisa, odakle se ulazilo u biblioteku. Pre nego to su uli zastadoe kraj
jedne bifore uivajui u sveini koja je dopirala spolja i razgovarajui o
svemu pomalo.
Gvalimberto se i dalje alio na bolove u stomaku koji su ga, izgleda,
mesecima muili, a Injacio ga je strpljivo sluao. Bilo mu je prijatno u
njegovom drutvu, a pre svega mu je bio zahvalan to mu je pruio
izgovor da se udalji od Rajnerija. Mnogo toga u vezi s monahom pobudilo
je njegovu radoznalost. Ipak, u jednom trenutku, kad je provirio kroz
biforu, panju mu ponovo privue ve vien prizor: Hulko i inezio opet
su se doaptavali nedaleko od konaka i delovali su vrlo uzrujano.
Bio je siguran da neto smeraju.
Injaciju nije dugo trebalo da izvue zakljuke. Brzo je razmislio i
obratio se Gvalimbertu: Preasni oe, ja imam lek za va stomani ir.
Zaista?
Dovoljno je da pripremite uvarak od odreenog korenja.
A vi znate od kojeg?
Teko ga je nai, ali imam nekoliko vrsta u svojoj sobi. Ako moete
malo da me saekate, drage volje u vam ih pokloniti.
Gvalimberto zagrize. Vrlo ste ljubazni.
Ali zamoliu vas za jednu uslugu nastavi Injacio i dalje provirujui
kroz prozor. Moete li da mi pokaete sporedni ulaz? Kako bi
opravdao svoj zahtev, pokaza na skitnice okupljene ispred kapije. Vidite
li one prosjake tamo dole? Nasrtljivi su i ne bih voleo ponovo da doivim
neprijatnosti pri susretu s njima.
Bibliotekar klimnu glavom i uhvati ga za miicu. Doite, odveu
vas ree. U kastrumu abatisu postoji i zadnji izlaz.

7.
Hulko se celo jutro vrzmao ispred konaka, kriom pogledajui ka zgradi.
inezio bi se povremeno nagnuo kroz prozor pravei pokrete kao
mimiar.
Prolo je otprilike sat vremena otkako je trgovac iz Toleda izaao iz
svojih odaja. S vilama u ruci, Hulko ga je drao na oku, pravei se da
iznosi seno iz tale. I video ga je kad se uputio prema kastrumu abatisu.
Dolo je vreme za akciju.
Otrese prljavtinu s obue i kolena i hitro se zaputi ka konacima.
inezio mu otvori i uvede ga unutra. Otkud ti ovde? promrmlja
zakljuavajui vrata. Ne moe sad da ue! Plavokosi je jo u sobi.
Nisam ga video da je siao.
Ja sam ga video, u zoru. Otiao je proaputa Hulko. Sluajno
sam ga primetio dok sam nosio ribu u ostave. Sakrio se iza grma, a potom
je otrao prema kanalu. Pratio sam ga krajikom oka.
inezio se kolebao. Ne moe sada da ue, uskoro e ruak.
Hispanac e svakog asa izai iz kastruma. Mogao bi da se vrati ovamo.
Videe da e ga opat pozvati za svoj sto, kao sino.
Moda i hoe, ali ovoga puta ne sme da omane. Proveri ispod
postelja, daske mogu da se pomere. Moe biti da je tamo sakrio koveg, u
podu.
A zato ti ne bi otiao? Uvek meni zapadnu prljavi poslovi!
Ja ne smem da izaem na rav glas, odgovoran sam za ovo ovde.
inezio naas zastade. On je rekao da mora ti da ue.
Na te rei Hulko se malo trgnu. Onda u uiniti kako on zapoveda.
U tom asu zaverenici primetie opata Rajnerija kako izlazi iz
kastruma abatisa. Zaputio se ka trpezariji, ali sam. Koraao je pogrbljen i
namrten.
A gde je Hispanac? upita se inezio.
Tamo je, gledaj. Eno ga na prozoru palate.
inezio proprati pogledom kaiprst svog prijatelja koji je pokazivao

jednu taku na kastrumu abatisu. Uz biforu na spratu palate ugleda dve


osobe udubljene u razgovor, oca bibliotekara i trgovca iz Toleda.
Hispanac razgovara s ocem Gvalimbertom ree iznenaen.
Videe da e se poprilino zadrati tamo, ili barem onoliko koliko
je dovoljno iskezi se Hulko, nestrpljiv da izvri nareenja. Ja idem. Ti
dobro gledaj da neko ne ue.
inezio nije stigao ni da odgovori a njegov prijatelj je ve odjurio uza
stepenice.
Hulko stie do sobe. Nije morao da bude tih, jer unaokolo nije bilo
nikoga. Kad je uao, paljivo je pogledao ka leaju. Ovoga puta koveg je
bio tu, naoigled. Nije morao da se mui da ga nae.
Produi, pohlepno ispruivi ruke preda se, i ve je hteo da se sagne
ka kovegu kad mu neto otro oea grkljan. No!
Nije stigao ni da odreaguje kad ga neija aka zgrabi za desni zglob,
spreavajui ga da se pomeri. Kima mu zakripa.
Hulko oseti kako ga nepoznati vue. Bio je visok, kretao se lako.
Koraci su mu bili gotovo beumni.
Gotovo je, pomisli. Ubie ga.
Oseao je pritisak otrice noa. Metal zasee kou ostavljajui crveni
trag na oznojenoj koi. Iznenada se zaustavi, a jedan glas odjeknu slugi iza
lea: Ako te jo jednom zateknem da pretura po ovoj sobi, prerezau ti
grkljan.
Hulko shvati ko je to; sigurno je trgovac. Kako je, doavola, to izveo?
Kako je mogao da ue tako brzo a da inezio nije uspeo da ga zadri? Taj
ovek je svakako vetac kad moe da se kree kao maka.
Sluga nije imao vremena ni da razmisli ni da reaguje. Napada ga
odvue ka vratima i tek tada odmaknu no. Seivo je bilo umrljano krvlju.
Injacio ga obrisa o njega, o njegov kratak kaput, trljajui bez urbe, a onda
ga dograbi za ramena i utnu ga u zadnjicu.
Hulko se zalete kroz vrata i udari nosom i kolenima o pod u hodniku.
Osloni se akama o tlo i okrenu se najbre to je mogao kako bi napao
neprijatelja, ali doeka ga otrica ispred brade. Trgovac se sagnu.
Ravnoduno se poigravao noem, kao da je srebrno pero.

Zaista misli da bi jedan bednik kao to si ti mogao da me pokrade


ispred nosa? Injacio se podrugljivo osmehnu, ali glas mu je bio pretei.
Sad odlazi, pre nego to se predomislim.
Sluga uzmaknu, ali trgovac ga zadra uhvativi ga za kragnu. I dobro
zapamti ovo! uzviknu, mahnuvi mu blistavim seivom pred oima.
Onda ga pusti da ode.
Hulko se najei, prinese ruku okrvavljenom vratu i odgmiza pognute
glave.
Injacio ga je gledao kako se udaljava. Ubaci no u unutranji dep
odore, otvori koveg i izvadi iz jedne kone vreice korenje za
Gvalimberta. Izae iz sobe, mirno sie niza stepenice i dok je prolazio
kroz hodnik konaka, proe pokraj dvojice prijatelja, uurene iza klupe,
udubljene u razgovor o onome to se dogodilo.
inezio ga pogleda kao da je video utvaru, a onda se obrati Hulku,
koji je i dalje drhtao. Uveravam te da ga nisam video kad je uao! Ne
znam kako je uspeo!
Injacio se zadovoljno zacereka i zaputi se nazad u kastrum abatis.
Bio je siguran da njih dvojica vie nee kroiti u njegovu sobu.

8.
Opat je upravo bio uao u trpezariju i monasi koji su kasnili pourie za
njim. Meu njima je bio i Uberto. Prelazio je preko dvorita zajedno sa
starim ocem Tomazom iz Galeate, pridravajui ga za miicu.
Starac je teko hodao, pri svakom koraku bi se zateturao na mravim
krivim nogama. Ovo e mi biti poslednje prolee, sine. Gospod me zove
sebi. Ponavljao je tu reenicu bezmalo deset godina.
Momi se osmehnu, pomalo rasejano. Malo pre toga primetio je
nekog oveka kako izlazi iz kastruma abatisa, tri ka konacima i vere se
uz spoljne stepenice zgrade. inezio je stajao ispred glavnog ulaza i nije
ga primetio. ovek je zatim nestao. Sigurno je uao kroz prozor na spratu.
Taj ovek je bio Injacio, trgovac iz Toleda ree Uberto za sebe,
kao da glasno razmilja.
Video si hodoasnika Injacija? upita starac, zavrivi reenicu
napadom kalja.
Uinilo mi se.
Monah se nakalja. Nema sumnje da je tajanstven ovek, taj Injacio.
Upoznao sam ga lino kad je prvi put doao ovamo. Tada je uistinu bio
oajan.
Obuzet znatieljom, Uberto se blago obrati Tomazu: Kai mi, dekice,
ta ti zna o njemu?
Deak je esto zvao asnu starinu dekica, budui da se ovaj najvie
starao o njemu jo od Ubertovog detinjstva.
Stari monah uspori korak i udahnu topao podnevni vazduh. U to
doba je bio pobegao iz Nemake. Poverio mi je Majnulfo iz Silvakandide,
zamolivi me da nikome ne kaem. Ti si prvi kojem to pominjem. Re je o
osetljivim pitanjima, koja su mi otkrivena samo delimino.
Uberto klimnu glavom, zahvalan za poverenje koje mu je monah
ukazao.
Tomazo mu onda prepria te godine Injaciovog ivota, koje su malo
kome poznate. Sve je poelo 1202, kad je trgovac iz Toleda upoznao

izvesnog Vivijena iz Narbone, monaha skitnicu na sumnjivom glasu. Njih


dvojica su se odvaila da uu u trgovinu s jednim visokim prelatom iz
Kelna, koji je, moda, bio nadbiskup lino. Pokazali su mu neke vredne
relikvije, pokupljene ko zna gde prilikom putovanja po svetu.
Uberto upita koje su to relikvije bile, ali starac nije znao da mu
odgovori.
Steui jo jae miicu svog mladog prijatelja, Tomazo nastavi da
pria: Iz razloga meni nepoznatih, posao je propao. Osim toga, izgleda
da je njihov kupac bio lan nekog tajnog suda osnovanog u Nemakoj,
ijih sledbenika ima u celom svetu.
Tajni sud? ta je to?
Ne znam, i mislim da je bolje da ne znam. Starac se ponovo
nakalja i produi promuklim glasom: Injaciju nije preostalo nita drugo
nego da pobegne, ali oni su se dali u poteru za njim. Preao je kroz
Francusku, pregazio Alpe, proao pored Venecije i naao utoite upravo
u naem manastiru. Opat Majnulfo ga je prihvatio i skrivao ga izvesno
vreme, a onda je trgovac otputovao na Istok.
A Vivijen iz Narbone, ta se s njim dogodilo?
Dvojica prijatelja su se razila tokom bekstva. Majnulfo mi nije
otkrio ta se dogodilo Vivijenu, moda zato to ni sam nije znao, a mislim
da ni Injacio nikada to nije saznao.
Uberto je ve zaustio da postavi sledee pitanje, ali Tomazo ga
preduhitri: Kasno je. Pouri, sine, da stignemo u trpezariju, inae e nas
ostaviti bez ruka.

9.
Gvalimberto iz Pratalje ekao je ispred ulaza u biblioteku. Hodao je
ukrug, zamiljenog lica, ruku sklopljenih na trbuhu, kad se Injacio vratio.
Evo me, oe. Trgovac mu pokaza konu vreicu s korenjem.
Kaete da je delotvorno? raspitivao se Gvalimberto.
Bilje i korenje imaju lekovita svojstva, pretpostavljam da vam je to
poznato. Injacio izvi obrve. Ali recite mi, ako nisam previe radoznao,
zato niste naklonjeni ocu Rajneriju?
Pitanje je bilo toliko neoekivano da se monah zajapuri. Ma, ne!
Kako moete da...
Nemojte me lagati, zaboga. Trgovac mu se zatim obrati prisnim
tonom: Primetio sam s kakvim mu se prezirom obraate. Bio je
siguran da e dobiti iskren odgovor; znao je da je uspostavio tajno
sauesnitvo s tim ovekom.
Nemojte misliti runo o meni, molim vas promrmlja Gvalimberto.
Jednostavno, kao i mnoga druga braa, ne mogu da se naviknem na
njegovo nadmeno dranje. Ugrize se za usnu, ali nije mogao da uuti:
Osim toga, Rajnerio nije dostojan Majnulfovog poloaja. Uzurpirao ga je
na prevaru.
Injacio samo saoseajno klimnu glavom, ne elei da pretvori taj
razgovor u ispitivanje. Bio je siguran da otkria nee izostati, bez prisile,
mirnim razgovorom.
Monah je, pokajavi se to je previe rekao, spustio pogled. Doite
ree, kao da ga doekuje u sopstvenoj kui. Dozvolite da vam
pokaem biblioteku.

***
Biblioteka kastruma abatisa bila je zaputena. Vlage je bilo svugde iako
su prozori omoguavali pristojno provetravanje. Iz knjiga nagrizenih
zubom vremena i pohabanih od upotrebe irio se vonj bui od kojeg se
nije moglo disati.

Letimian pogled na police armaria7 otkrio je Injaciju dela Avgustina


i Isidora iz Sevilje, Grgura Velikog i Ambrozija. Najvei deo sakupljenog
znanja odnosio se na Sveto pismo, ali bilo je i paganskih autora kao to su
Seneka i Aristotel.
Trgovac je prelistavao, itao nasumino odabrane reenice, a u
meuvremenu je navodio naslove tekstova kojih nije bilo na tom mestu,
retka dela udnog sadraja koja Gvalimbertu nisu bila poznata.
Bibliotekar ga je paljivo sluao, pitajui se ko je ovek koji stoji pred
njim. Njegov naglasak je bilo teko odrediti; uglavnom je vukao na
kastiljanski, rekao bi, ali obojen jedva primetnim mavarskim izvijanjem.
Izuzetno ste obrazovani priznao je u jednom trenutku. Kaite mi, gde
ste se kolovali?
U Studijumu u Toledu odgovori trgovac duvajui u pranjave
prste. Sluao sam predavanja Gerarda iz Kremone.
uveni Gerardo, koji je otiao u paniju da prouava tajne
mavarske tekstove! Veliki magister ree monah, gotovo u zanosu.
Dakle, vi ste sigurno upueni u misterije alhemije i hermetikih nauka.
Injaciju na usnama zaigra prepreden osmeh. Molim vas, oe, hajde
da razgovaramo o neem drugom. Izvesne teme bolje je zaobii.
Gvalimberto je delovao gotovo razoarano. U pravu ste. Ipak, elim
da vas upozorim. Tako darovite ljude esto pogreno shvataju i oni
postaju lak plen na ovakvim mestima. Ne verujte nikome u manastiru. Pre
svega nemojte verovati Rajneriju iz Fidence.
Ve drugi put ga pominjete. Injacio mu uputi ispitivaki pogled.
Imate li dokaze o njegovoj zlonamernosti ili samo gajite sumnje? Kaite
bez ustruavanja.
Sumnje? I sami ih gajite, pretpostavljam. Pune Gvalimbertove usne
se razdvojie u zlurad osmeh. Kladim se da niste poverovali u izvetaj o
smrti Majnulfa iz Silvakandide.
ta hoete da kaete?
Da je to izmiljotina. Majnulfo nije umro od otre zime. Rajnerio vas
je slagao, kao to je, uostalom, slagao i sve ostale.
To su teke optube. Kaite mi, ta se dogodilo starom?

Niko osim Rajnerija nije video njegov le. Monah odjednom


razrogai grozniave oi. Pria se da je Majnulfo ubijen dok se molio u
svom pustinjakom utoitu... I da je njegovo telo sakriveno od pogleda
brae poto je na njemu bilo ubodnih rana.
Pogoen tim reima, Injacio uhvati Gvalimberta za ruku i odlunim
pokretom ga povue ka sebi. Monah poskoi od iznenaenja i stade da se
opire, ali stisak njegovog sagovornika bio je prejak da bi se oslobodio.
Onda zau glas trgovca koji mu je aputao na uvo i tada shvati da to nije
bio gest pretnje, ve prisnosti. Zna li se ko je odgovoran za to? upita
ga Injacio.
Ne pouri da odvrati bibliotekar. Stisak se pojaa, nateravi ga da
nastavi. Ali... pre Majnulfove smrti Rajnerio je primio u gostinsku kuu
nekog neobinog oveka, fratra s unakaenim licem. Malo njih ga je
videlo. Nestao je bez traga posle smrti starog opata.
Injacio mu pusti ruku. Kako se zvao?
Gvalimberto uzmaknu i obori pogled. Zavirio sam u Rajneriova
dokumenta... Znam da nije trebalo, ali radoznalost je prevagnula nad
dostojanstvenou. Uzdahnu. Otkrio sam da se opat redovno dopisuje
s tim ovekom. Re je o dominikanskom fratru Scipionu Lazarusu. Izgleda
da je vrlo uticajan u Rimu, pa ak i u Langedoku, u Tuluzu.
Scipion Lazarus ponovi trgovac jedva pomerajui usne. Prvi put je
uo to ime.
Sudei po pismima koja sam proitao, taj ovek je postavio
Rajnerija za opata. to znai da mu je opat dunik.
Injacio zamiljeno zagladi bradu. Jedno je sigurno, smrt Majnulfa iz
Silvakandide i Rajneriovo imenovanje povezani su s tim Scipionom
Lazarusom. Novi opat je sigurno samo marioneta u njegovim rukama.
To je oigledno. Ipak, na osnovu tih pisama, shvatio sam jo neto.
U vezi s vama.
To jest?
Scipion Lazarus je bolesno zainteresovan za vas i zahteva da ga
Rajnerio obavetava o svim novostima u vezi s vama do kojih uspe da
doe.
Na te rei Injacio oseti kako upada u mreu iji kraj nije mogao da

sagleda. Nasluti da Manastir Santa Marija del mare vie nije bezbedno
utoite za njega niti je prikladno skrovite za njegovu tajnu.
I da mora to pre da ode odatle.

10.
Narednih dana Injacio se primirio u svom boravitu. Ponekad bi ga videli
kako se penje u biblioteku da bi razmenio nekoliko rei s Gvalimbertom,
ali retko kad je traio opatovo drutvo. ekao je Vilalmov povratak.
Dok je etao po dvoritu, esto je nailazio na mladog Uberta. Isprva su
se samo pozdravljali, a onda su poeli i da razgovaraju, da bi na kraju
sklopili neobino prijateljstvo koje je gotovo podsealo na odnos uenika
i profesora.
Momak je odrastao u manastiru, ali oseao je da se veoma razlikuje
od brae. I mada mu je bilo zabranjeno da se udaljava iz manastira, nije
bio ni monah ni sluga. Vie puta su traili od njega da se zamonai, ali on
bi svaki put odbio. Bio je previe razuman da bi monaki poziv mogao da
ga privue. Osim toga, iako je oseao naklonost prema celom monakom
bratstvu, na tom mestu nije mogao da nae nekoga ko bi mu bio uzor.
Monasi su iveli u svom svetu, sazdanom od tiine i osamljivanja, gde se
nije pridavalo mnogo znaaja ivotu izvan manastira, a ponekad ni
uobiajenim oseanjima.
Trgovac iz Toleda je bio drugaiji. Imao je teku narav mudrijaa, ali
Ubertu je bilo prijatno s njim.
Injacio i on su na izvestan nain bili slini. Trgovac je bio razuman i
znatieljan ovek, uvek na ivici izmeu laikog i monakog sveta. Povrh
toga, mnogo je putovao, to je momka izuzetno privlailo.
Tokom njihovih razgovora meu njima se razvila naroita prisnost.
Jednoga dana trgovac ga je ak nauio da igra ah, iako je primenio
pomalo neobian metod; za njega je ahovsko polje bilo metafora ivota i
dok je opisivao kretanja figura, uporeivao ih je i izjednaavao s
ponaanjem ljudi i navodio primere onoga to se moe dogoditi oveku
ako ne ume da protumai dogaaje.
Uberto je bio oduevljen. Tada je shvatio da Injacio nije obian ovek.
Trgovac je posmatrao ivot iz krajnje linog ugla, uvek se zaklanjajui iza
jedva primetnog osmeha i oiju koje su paljivo posmatrale, ne

dozvoljavajui da iko prodre iza njegovog pogleda. I, kao to je uskoro


imao priliku da otkrije, iza njegovih dela uvek se krila neka skrivena
namera.
Posle nedelju dana iekivanja jedan amac pristao je nedaleko od
Manastira Santa Marija del mare.
Vilalm se vratio.

11.
Bilo je ve podne kad su Uberta pozvali u opatovu radnu sobu. Poto je
dobio poruku, odjurio je u prizemlje kastruma abatisa, pitajui se ta je
posredi. Zatekao je opata u Injaciovom drutvu, obojica su sedela za
stolom, jedan naspram drugog. Pokazali su mu da sedne. Injaciov izraz
lica bio je nedokuiv, a Rajnerio je delovao spokojno.
Momak ih paljivo osmotri, a onda sede.
Opat se nakalja i prvi progovori: Sine, sigurno se pita zato sam te
pozvao. Neu te drati u neizvesnosti... Metru Injaciju je stigao hitan
poziv i sprema se da otputuje. Poslovi ga vode u Veneciju, a potom ko
zna kud. Zastao je, moda da bi pronaao prikladne rei.
Uberto se, nestrpljiv, nagnuo u stolici zbunjeno ih pogledajui.
Rajnerio nastavi: Injacio me je pitao poznajem li nekoga ko je
spreman da mu se pridrui, kao njegov pomonik, zapravo kao
sekretarijus. Kao to mi je maloas objasnio, njegov saputnik, Vilalm iz
Bezjea, odan je prijatelj ali je nepismen. Saekao je da trgovac potvrdi i
zakljuio: Dakle, voleo bi da to bude ti. Smatra da si dovoljno bistar i
obrazovan. Ba ono to mu treba.
Sam odlui, Uberto naglasi Injacio. Niko te ne prisiljava.
Momak je bio toliko iznenaen da se jedva uzdrao da ne poskoi.
Rei koje je uo odzvanjale su mu u glavi izazivajui talase oduevljenja.
Kako da odbije takvu ponudu? Napokon mu se prua prilika da se udalji
iz manastira i da istrai svet. Njegov najvei san! Prihvatam, vrlo rado
odgovori uzdrhtalim glasom, ne razmiljajui mnogo.
Onda je odlueno presudi opat. Injacio iz Toleda e se starati o
tebi.
Trgovac ustade i poloi ruku momku na rame. Siguran si? To je
vana odluka, nemoj je olako shvatati.
Siguran sam potvrdi deko, obuzet zanosom.
Dobro. Injacio je delovao zadovoljno. Krenuemo sutra, posle
lauda. Idi da spremi bisage, ali nemoj se previe natovariti, putovaemo s

malo prtljaga rekao mu je. Ja u se jo malo zadrati s opatom; treba


da potpiem dokumenta kojima preuzimam odgovornost za tebe.
Deak klimnu glavom i pozdravi se s njima, i dalje ne verujui u ono
to se upravo dogodilo.

12.
No se pretvarala u sivo jutro bez svetlosti. Slab vetar ovla je dodirivao
vrhove trski.
amac je bio drugaiji od onog kojim se Vilalm bio prevezao do
Pompoze, dui i prostraniji. Na krmi je imao platnenu nastrenicu pod
koju je moglo da se smesti estoro ljudi. Zakrivljeno plovilo bez
podvodne kobilice bilo je nainjeno od dasaka povezanih konim uzicama,
smolom i katranom.
Injacio se ukrca, a za njim se popee Uberto i Vilalm. Kormilar im
prie, zapara sivilo svetlou baklje i upita ih za odredite.
Venecija turo odvrati trgovac i sede na mesto predvieno za
putnike. Kormilar dade nareenja etvorici veslaa i zaputi se ka krmi i
kormilu. Ljudi zaveslae, stvarajui najpre neujednaen, a zatim sve
skladniji niz talasa.
Na obali ih je nekoliko monaha u crnim rizama pozdravljalo gotovo
neprimetnim klimanjem glave. Uberto je gledao za njima dok se nisu
pretvorili u jedva prepoznatljive obrise u daljini nalik privienju. Dugo ih
nakon toga nee videti.
Injacio zbunjeno pogleda ka Manastiru Santa Marija del mare. Vratie
se im bude mogao.
Jo nije znao kako, ali znao je da e se osvetiti za Majnulfovu smrt.

13.
Unutar zidova kastruma abatisa, posle kratkog razgovora, Rajnerio iz
Fidence otpusti Hulka i inezija. Nisu uspeli da obave vrlo jednostavan
zadatak i umalo ga nisu razotkrili; dovoljno je bilo da Injacio, drei no
Hulku pod grlom, upita slugu za ime njegovog nalogodavca... Sreom,
trgovac to nije uinio. Sigurno je pretpostavio da su sluge same odluile
da se zavuku u njegovu odaju. To je jedna od prednosti poloaja opata,
injenica da retko izazivaju sumnju.
Udubljen u te misli, Rajnerio se oputao u svojoj stolici, nalaken na
naslone za ruke, brade oslonjene na isprepletene prste. Razmiljao je o
poslednjem o emu su ga sluge izvestile: Otputovao je bez kovega.
Znamo gde ga je ostavio.
Sedeo je nepomian u polumraku, zamiljen nad zadatkom koji mu je
pre mnogo godina poverio Scipion Lazarus u mirnom dvoritu jednog
bolonjskog manastira. Onda je ustao i zaputio se ka biblioteci, spreman za
svoj krstaki pohod.
Bilo je kasno, kroz bifore se naziralo zvezdano nebo. Opat se
prikradao kroz opustele hodnike dok nije stigao do najskrivenijeg kutka
biblioteke. Paljivo se zagledao u tamu, napredujui s lampom u ruci,
praen skianjem pacova. Iznenada je, osvetljavajui pod, primetio neto
na njemu... Evo ga!
ineziov i Hulkov izvetaj bio je taan, Injacio je poverio svoj koveg
Gvalimbertu, da ga skloni na sigurno mesto u biblioteci do njegovog
povratka.
Opat spusti lampu na pod i izvue teak malj koji je bio poneo sa
sobom. Dovoljno je bilo nekoliko udaraca da se mali katanac slomi.
Rajnerio je spustio alat, podigao poklopac i primakao lampu. Napokon je
bio nadomak otkria Injaciovih tajni, misterija koje je odavno u to je bio
siguran otkrio Majnulfu iz Silvakandide.
U kovegu nije bilo novca ni blaga, ve gomila knjiga. Stade da ih
iznosi kako bi ih prouio jednu po jednu, sistematski, paljivo zagledajui

naslove. S prezirom i uenjem prepoznao je Alfrangovo delo De scientia


astrorum, Maalahov De quindecim stellis, Liber de spatula Hermesa
Trismegistosa i Centiloquium Abua Maara. Bilo je jo mnogo sabranih
tekstova na arapskom, njemu nepoznatom jeziku. Na tim stranicama video
je hijeroglife tajanstvenog znaenja i slike obojene ivim, gotovo
napadnim bojama.
Dakle, istina je ono to se pria o Injaciju! On je zaista nekromant!
Ako je u Rajneriju ostala i najmanja trunka sumnje, jedan zaveljaj
sputen na dno kovega potpuno ga je uverio. Opat odmota zaveljaj i,
poto se nekoliko puta prekrstio, izvadi zlatnu figuricu. Nikada nije video
nita slino. Bio je to idol; bradati ovek s etiri ruke. Imao je krunu
uokvirenu ivotinjskim glavama, ukruen falus kao kakav satir i est
pernatih krila, potpuno prekrivenih oima.
U podnoju figurice je pisalo: Hor oiju mnogih... koji lii na anele
heruvime.
Ali Rajneriove zenice videle su mnogo vie od heruvima. U njegovom
umu odzvanjala su upozorenja crkvenih oeva koji su osuivali paganske
idole i izjednaavali ih s demonima. Ta boanstva poslanici su Satanini, a
usled svoje iskvarenosti teki su i hladni i stoga podloni privlanoj sili
Meseca. Skrivaju se u tami, nesposobni da se uzdignu u nebeske visine, i
ivot provode klizei izmeu oblaka i morskih talasa kao izmaglica
noena vetrom, nanosei tetu ljudima.
Rajnerio je bio zbunjen tim mislima, ali jo ea je bila mrnja koju je
osetio prema Injaciju. Mrnja izmeana sa zebnjom nekoga ko se naao
pred neim nepoznatim.
Uprkos tome, smogao je snage i nastavio da pretura po kovegu.
Izvadio je svitak hartija uvezanih konom vrpcom, Injaciovu prepisku, i
prouio je njen sadraj. Uglavnom su to bila pisma iz Venecije, Napulja i
raznih panskih gradova. Na jednom je bio skoranji datum; napisano je u
ponedeljak, tri dana pre no to su Injacio, Vilalm i Uberto otputovali.
Sastojalo se od svega nekoliko redova.
In nomine Domini, anno 1218, mensis maii 148

Metre Injacio, odgovaram vam na pismo koje ste mi poslali pre


nekoliko dana iz opatije u Pompozi. Zahvalan sam vam za revnost
s kojom ste se odazvali mom pozivu. Sastanak je dogovoren za
narednu nedelju, u Bazilici Svetog Marka, posle jutarnje slube.
Spremite se za dugo putovanje. Sve detalje u vam otkriti kada
se sastanemo.
Grof Enriko Skalo

Drugi deo

TAJANSTVENA FILOZOFIJA
Ovo je istinito, sasvim istinito, izvesno i najistinitije: ono to postoji u
visinama jednako je onome to postoji dole, a ono to postoji dole
jednako je onome na visinama, kako bi se ispunila udesa Jednog.
Hermes Trimegistos, Tabula smeraldina

14.
Bazilika Svetog Marka uzdizala se, velianstvena, na trgu izmeu dudeve
palate i pijanih nastrenica. Ogromna graevina u obliku krsta pokrivena
s pet kupola. Uberto se divio njenom mermeru, stubovima i kapitelima
rasporeenim u savrenom skladu, koji su zajedno izgledali kao da streme
u visine i ujedno su delovali stameno. teta to se zapadno krilo bazilike
upravo renoviralo, tako da je celo bilo pokriveno skelama.
Kad je pogledao nanie, deak je u prizemlju, u mermernom okviru,
primetio prozore kripte. Sigurno je vrlo prostrana, ne kao ona u njegovom
malom manastiru zabaenom izmeu laguna. Injacio mu spusti ruku na
rame i povede ga ka graevini probijajui se kroz buno mnotvo. etiri
bronzana konja blistala su iznad portala na suncu poodmaklog
prepodneva. Zadivljujui su, zar ne? To je deo plena etvrtog krstakog
pohoda ree trgovac pokazujui mu konje.
Pred takvom lepotom Uberta je gotovo savladao oseaj sopstvene
beznaajnosti. Obreo se ispred velelepne graevine, u srcu pomorskog
grada koji se suprotstavio velianstvenom Konstantinopolju i savladao ga.
A on, brat svetovnjak koji ne zna nita o svetu, nije mogao da ne oseti
zaprepaenje i oduevljenje.
Pre nego to su uli u baziliku, trgovac prie Vilalmu. Saekaj ovde
i budno motri ree mu u p glasa. Ja u ui s deakom.
Francuz bez rei klimnu glavom, udalji se od svojih saputnika i ode da
sedne na stepenice ispred proelja, izmeavi se s prolaznicima i
prosjacima.
Kad su proli kroz svetlosni snop koji je obasjavao spoljnu pripratu,
Injacio i Uberto uoe u senovitu baziliku. Koraali su po podu
ukraenom mozaikom dok nisu stigli do sredita glavnog broda. S te take
se jasno videlo da etiri kraka graevine ine krst. Svaki krak je bio
podeljen na tri manja transepta odvojena paralelno postavljenim
kolonadama.
Uberto podignu pogled ka tavanici ukraenoj pozlaenim mozaicima, a

malo nie tihe senke lebdele su izmeu nia, pod svetlou svenjaka.
Injacio se odjednom isprsi, unu Uberta kako bi mu skrenuo panju
na neto i nakalja se. Pribliavao im se jedan ovek visokog ela i kose
boje pepela, u utoj tunici obrubljenoj vezom, crnim uskim pantalonama i
konoj obui. Preko ramena je prebacio ogrta od crvenog baruna. To je
bio grof Enriko Skalo, stari Injaciov poznanik, bogati patricij, dudev
prijatelj i lan Vea etrdesetorice.
Injacio mu se obrati s potovanjem: Gospodine, drago mi je to vas
ponovo vidim. Zatim dodade, svestan narcizma kojim se taj ovek
odlikovao: Zraite, kao i obino. Jednom ete morati da mi otkrijete
kako uspevate tako sjajno da se drite.
Metre Injacio, tajna je u dobroj hrani i lepim enama hvalisavo je
odvratio plemi, ali se odmah potom uozbiljio. Drago mi je to ste se
odazvali mom pozivu. elim da vam poverim vanu misiju.
Paljivo vas sluam. Ah, molim za oprotaj trgovac pokaza svog
pratioca. Dozvolite da vas upoznam sa svojim novim pomonikom,
Ubertom.
Na te rei momak se presamiti u prenaglaeni naklon, kako su ga bili
nauili u Manastiru Santa Marija del mare.
Skalo klimnu glavom. Slobodno se ispravi, mladiu.
Uberto poslua, stidljivo se osmehnuvi. U svojoj dugoj odedi od
sirovog platna oseao se prilino bedno u odnosu na tog otmenog
patricija.
Plemi se ponovo obrati trgovcu: Sad se setih, Injacio, pre neko vee
sam pred biskupom hvalio jedan va dragoceni dar. Seate li se
ilustrovane Biblije koju ste mi poslali prole godine? Evo je, gledajte,
poneo sam je sa sobom.
Grof je drao jednu staru knjigu. Otvorio ju je i Uberto se zadivljeno
zagleda u minijature na njenim stranicama, u svete slike koje su svakako
bile delo nekog aleksandrijskog minijaturiste.
Dobro se seam odgovori Injacio, koji je pre svega upamtio koliko
malo mu je ta Biblija plaena. Prilino sam se namuio da doem do
nje.
Plemi klimnu glavom. Dudu se izuzetno svidela knjiga i poeleo je

da se jedna od njenih najlepih minijatura reprodukuje na mozaicima


Svetog Marka. Doite, pokazau vam.
Kad je to rekao, grof ih je poveo ka zapadnom kraku bazilike. Proao
je kroz mermernu kolonadu, zatim kroz vrata i izaao u atrijum. To krilo
se, kao to je Uberto ve bio primetio spolja, renoviralo.
Danas je nedelja, majstori ne rade objasni plemi probijajui se
izmeu skela i izvaljenog kamena.
Zastade ispod male kupole. Iako ukraavanje jo nije bilo dovreno,
razaznavao se mozaik koji je prikazivao tri krilata anela ispred neke
muke figure.
Injacio odmah primeti slinost s jednom minijaturom u aleksandrijskoj
knjizi.
Uberto osmotri aneoske figure. Desno od njih razaznao je drvo, jo
nedovreno. Lii na jedan prizor iz Starog zaveta zakljui, iako ga niko
nita nije pitao. Predstavlja tri anela koji su se ukazali Avramu.
Dobro pogledaj oveka s leve strane, mladiu odvrati plemi i
provue prste kroz kosu. To nije Avram, ve Otac na nebesima. Mozaik
prikazuje trei dan stvaranja. Krilata stvorenja za koja tvrdi da su aneli
pokazuju dane koji su proli od poetka boanskog stvaranja. To su
simboli vremena.
Uberto pocrvene. Dobro sam se obrukao, pomisli. Eto ta se dogaa
kad se govori nepromiljeno.
Ipak umea se Injacio kaiprsta uperenog uvis ta krilata
stvorenja mnogo su misterioznija.
Plemi ga paljivo pogleda. Objasnite to.
Za mene to nisu samo simboli, ve i pravi aneli. Njihova uloga
kontrolora vremena podsea na Ajona, pagansko boanstvo
aeternitasa.9 I njemu je, kao i anelima, pripisivana sposobnost
upravljanja vremenom, danima i godinjim dobima.
A kako su to radili? upita Uberto.
Okreui nebeske tokove. Trgovac znaajno pogleda mladia.
Ako premesti Sunce i Mesec, izaziva smenjivanje dana i noi, toplog i
hladnog vremena.

Skalo zamiljeno pree prstima preko ela. Iznenada uhvati Injacija za


miicu, kao da su deo iste druine iz gostionice, i povede ga ka
unutranjosti bazilike. Okrenu se prema Ubertu i doviknu: Mladiu, ako
nema nita protiv, ostaviemo te samog naas. Moram da razgovaram
nasamo o neem s tvojim uiteljem.
Brzo u se vratiti, Uberto uveri ga Injacio. Ti u meuvremenu
obii baziliku.
Momak samo klimnu glavom.
Dva mukarca odoe do apside i sioe u kriptu.
Nijedan od njih nije primetio figuru na galeriji, vrlo visoku, odevenu u
crno, sa eirom irokog oboda natuenim na elo. Nekoliko puta se
nagnula preko mermerne ograde uhodei tri oveka. Samo ga je Vilalm
primetio dok je provirivao iz priprate.
Odluivi da ga prati, Francuz se pope na sprat bazilike, ali kad je
stigao na galeriju, izgubio ga je iz vidokruga. Gde je nestao? Uberto je, s
mesta gde je stajao, mogao da ga vidi; dovoljno je bilo da se okrene ka
delu galerije predvienom za hor i ugledao bi ga kako klizi u polumrak ka
ulazu u kriptu, na suprotnoj strani od one gde su sili Injacio i Skalo.
Ali mladi je gledao na drugu stranu.

15.
Kripta je bila podeljena na tri broda, centralni, vrlo prostran, i dva bona,
manja. Teke potporne arkade s prelomljenim lukovima oslanjale su se na
mermerne stubove ili direktno na zidove. Svetlost svea jedva se probijala
kroz blokove vlanog kamena, stvarajui kratkotrajne titraje u mranim
niama.
Injacio je imao utisak da se nalazi u ogromnom pulsirajuem organu.
Svodovi su treperili kao divovski udovi zauvek zaustavljeni u venom
zaguujuem bezvazdunom prostoru.
to je dublje disao, sve vie ga je obuzimao oseaj da nema vazduha u
pluima. Pripisao je taj utisak uznemirenosti; pomisao na Rajnerija iz
Fidence i sablasnog Scipiona Lazarusa umeane u ubistvo opata Majnulfa
uporno ga je muila. Osvrnu se unaokolo, ela oroenog znojem. Jednom
je, u prolosti, siao u taj prostor s potpuno drugaijim stanjem duha,
divei se blagu sklonjenom u kamenu utrobu bazilike. Uivao je
posmatrajui svetlosne zrake koji su prodirali spolja i poigravali se po
zidovima kao prsti radoznalih derana. Ali sada je sasvim drugaije.
Koraajui pored Skala, preao je preko zapadnog transepta, a onda su
se zaustavili u sreditu kripte. Tu su zraci sunca prodirali kroz male
prozore apside, razbijajui mrak.
Kripta je obino zatvorena. Grofov glas odjekivao je pod
svodovima tavanice. Postarao sam se da je otvore kako bismo mogli na
miru da razgovaramo.
Napokon ete mi otkriti zato ste me pozvali da doem izdaleka
ree trgovac.
Hou, ali najpre mi recite ta jo znate o anelima.
Na Injaciovom licu prvi put se ukaza nagovetaj nestrpljenja. Kakve
to veze ima?
Grof se strogo zagleda u njega. Vie nego to mislite.
Trgovcu nije bio poznat cilj tog razgovora, zato je odgovorio
neodreeno, kako bi ispipao teren. Izraavao se u skladu s postulatima

Isidora iz Sevilje i Svetog Avgustina, to jest u skladu s kanonskim


tumaenjem: Grka re angelus, na hebrejskom malah, znai
glasnik, to jest posrednik izmeu Boga i ljudi. Sabejci iz Harana koristili
su za anele re vrlo slinu hebrejskoj, malaika. Sveto pismo ih deli na
devet redova, ali i Platon potvruje postojanje daemones na nebu i bia
vrlo slinih njima.
I to je sve? izazva ga Skalo.
Trgovac nabra elo. Lino, smatram da postoje izvesne slinosti
izmeu arhangela i svetih besmrtnika, Amerta spenta, koje su oboavali
mnogi persijski vrai... Ali ta vi tano elite da saznate, gospodine?
Pa dobro. Grof se nagnu prema njemu, kao da eli da mu poveri
neto vrlo lino. Pre nekoliko meseci dobio sam pismo od jednog
francuskog monaha. Napisao je da ima nepogreiv metod za prizivanje
anela. Pitao me je da li elim da saznam tu tajnu, naravno, uz razumnu
nadoknadu.
Injacio nikada ne bi pomislio da ovek kao to je Skalo gaji takva
interesovanja. Nije valjda da govorite o onim arobnim glavama koje
se prave od voska i sena?
arobne glave?
Da. Pria se da neki prouavaoci okultnih nauka uspevaju da
privuku u te fetiistike glave aneosku sutinu i da komuniciraju s njom.
O tome govorite?
inilo se da je plemia zainteresovala ta tema, ali je porekao. Te
votane glave nemaju nikakve veze s ovim. U pismu francuskog monaha
pominje se neka knjiga nastala prepisivanjem izvesnih persijskih rukopisa,
u kojoj je izloen metod prizivanja anela. Prizvana natprirodna bia
spremna su da otkriju tajne nebeskih sila. Pria se da su slini pokuaji
zabeleeni i u Egiptu, koliko sam uspeo da saznam.
O tome se svugde pria. Uenjaci tu nauku nazivaju teurgijom.
Shvatam.
Injacio je sumnjiavo zurio u grofa, iako je taj razgovor potisnuo
njegov nemir. Kako se zove ta tajanstvena knjiga?
Uter Ventorum.
Uter Ventorum, Meina vetrova. Nikada nisam uo za nju. Da

vidimo da li sam dobro shvatio... Trgovac prekrsti ruke na grudima,


premiljajui pognute glave. Aneli jau na vetrovima i pria se da su
sazdani od neke eterine materije, sline vazduhu ali lake od njega.
Meutim, kad je re o meini, jedino to mi pada na pamet jeste ona
Eolova u koju je on, zbog Odiseja, zatvorio sve vetrove. Moglo bi se
pretpostaviti da je meina povezana s tom metodom, da je ona arobni
zapis kojim se prizivaju aneli, kako bi bili prisiljeni da se prikau.
Slaem se s vama.
Ipak, otvaranje meine nije donelo dobra Odiseju primeti Injacio.
Osim toga, otkud znate da nije re o prevari? Na osnovu ega ste tako
lako poverovali u to?
Grof se namrti. Vi ete morati da utvrdite mogu li da poverujem u
to.
ta hoete da kaete?
Da bismo zakljuili posao, vlasnik knjige zahtevao je da vi
posredujete. eli da se sastane iskljuivo s vama. Samo e vama
prepustiti Uter Ventorum. Tvrdi da vas odlino poznaje, i to odavno. Sad
vam je jasno zato su mi potrebne vae usluge? Budui da poznajete tog
monaha, sigurno ete biti u stanju da utvrdite njegovu verodostojnost.
Moe li se znati o kome je re? upita Injacio, sve nestrpljiviji.
O Vivijenu iz Narbone. Kae da se tako zove.
Injacio se oseao kao da ga je neko oamario. Zapljusnu ga talas
uspomena. Vivijen... Ve dugo nemam vesti o njemu, odavno je nestao.
Nasloni se na jedan stub izgubljeno zurei u daljinu. Iz seanja mu
iskrsnu lice aristokratskih crta koje se suavalo prema bradi. Bilo je to
lice njegovog prilino neobinog saputnika, kojeg su strasno privlaile
okultne nauke, zbog ega je vie puta doao u opasnost da ga proglase
jeretikom. Zapravo, pomisli trgovac, otkrie knjige kao to je Uter
Ventorum i jeste neto svojstveno njemu.
Vivijen iz Narbone za Injacija nije bio samo prijatelj ve i poslovni
partner. Zajedno su uvezli sa Istoka brojne relikvije i vredne knjige, esto
po narudbini imune gospode iz Francuske i Nemake. Sve je ilo dobro
dok nisu priveli kraju jednu isporuku za Adolfa, nadbiskupa Kelna. Tada

se, bez vidljivog razloga, dogodilo neto vrlo ozbiljno; dvojica partnera
otkrila su da ih proganja jedno tajno udruenje, Sveti Vem, koje je sejalo
strah po celoj Evropi. Njegovi lanovi su svog vou zvali Dominusom, ali
bio je poznatiji kao Crvena Maska.
Njih dvojica su za dlaku izbegla opasnost i zaputila se ka Italiji. Pre
nego to su preli Alpe, razdvojili su se kako bi zbunili progonitelje.
Godinama su odravali kontakt dopisujui se, a onda su, odjednom,
Injaciju prestala da stiu prijateljeva pisma.
Trgovac se setio da je Vivijen bio upoznat s njegovim
dvadesetogodinjim poslovnim odnosom s grofom Skalom i da se obratio
plemenitom Venecijancu zato to nije mogao da smisli drugi nain da doe
do njega.
Potiskujui uzbuenje, Injacio je brzo povratio hladnokrvnost. Da,
Vivijen iz Narbone nije samo moj prijatelj, ve je i pouzdan ovek. Ali
kako emo saznati da je to pismo napisao upravo on, a ne neka varalica?
Na te rei Skalo mu prui jedan mali predmet i ree kako ga je Vivijen
priloio uz pismo kao dokaz svog identiteta. Bio je to odlomljeni komadi
neeg belog i tankog, blistav kao sedef, izbrazdan lebovima. Deo jedne
od onih koljki koje sakupljaju hodoasnici u Santjagu di Komposteli
kako bi dokazali da su zaista posetili grob apostola akoma. Ne znam ta
to vama moe da znai.
Poto je uzeo komadi, Injacio zavue prste ispod okovratnika tunike i
izvue jedan lanac. Privezak na njemu bio je vrlo slian polomljenom
komadiu koji mu je dao grof.
Spojio je dve polovine. Savreno su se uklapale.
Uspomena na nae prijateljstvo objasni trgovac, posmatrajui
koljku kao da meu prstima dri polomljenu naforu. Vivijena sam
upoznao u Santjagu, pre mnogo godina.
Skalo klimnu glavom.
Gospodine, ubedili ste me potvrdi Injacio. Gde treba da se
sastanem s Vivijenom?

16.
Vilalm se uvukao u kriptu uveren da je ovek u crnom uao tu kako bi
uhodio Injacija. Ali ko bi to mogao da bude? Po njegovom dranju i stasu
rekao bi da je vojnik, ali njegova odea, potpuno bezlina, Vilalmu nije
omoguavala da potpuno razotkrije njegov identitet.
Plamici svea izduivali su senke na zidovima terajui ih da pleu
kao iva bia. Francuz je hodao uza zidove, oi su mu suzile od otrog
mirisa tamjana i od ogorevanja lojanica. Preao je gotovo ceo popreni
brod, a onda je, odjednom, primetio nepoznatog kako nepomino stoji iza
jednog stuba. Kao to je i mislio, prislukivao je razgovor koji su vodili
trgovac i Skalo.
Prouavajui neprijatelja, Vilalm se pritajio kao maka. Zaista je bio
neobian. Lice je sakrio ne samo eirom sa irokim obodom ve i crnim
velom koji mu je prekrivao nos i usta; oi su mu bile dva uska proreza
boje leda, uokvirene izuzetno belom koom.
Dok mu se pribliavao, Francuz neoprezno zapara pod potplatom
obue. Obori pogled na deli sekunde kako bi video ta je izazvalo taj
um, ali kad je podigao glavu, ve je bilo kasno; ovek u crnom ga je
primetio i nasrnuo je na njega. Vilalm izbegnu napad, dohvati ga za levu
miicu i pokua da ga onesposobi. Ali napada je bio snaan, oslobodio
se jednim trzajem i potegao no.
Mladi je preduhitrio ubod u bok zaustavivi neprijateljev zamah i
pokuao je da ga pribije uza zid. Ali u tom pokuaju morao je da se
izmakne i sapleo se o mesingani svenjak iza lea, koji pade zaparavi
vazduh metalnim zvukom.
Neoekivani zveket odjeknu izmeu svodova kripte.
Injacio prekinu razgovor. ta se dogaa?
Neko nas posmatra! uzviknu Skalo.
Privueni bukom, otrae ka istonom kraku.
Naletee na Vilalma, koji je leao na podu nastojei da se odbrani.

ovek u crnom bio je nagnut nad njim i pokuavao je da mu zarije otricu


u grkljan.
Injacio htede da se umea, ali Francuz udari protivnika kolenom u
desni bok. ovek prigueno zajea i zatetura se unazad, ali odra se na
nogama. Hitro se uspravi i isprui ruku u kojoj je drao bode, pretei
gledajui pridolice.
Trgovac u njegovom dranju primeti gnev, ali i neodlunost. I poto
nije mogao da mu razazna crte lice, paljivo se zagledao u njega. Bio je
visok i krupan, sigurno naviknut da nosi oklop. Nije liio na obinog
plaenika, vie je podseao na viteza krstake vojske. Ti vojnici su hodali
na naroit nain, razmaknutih nogu i isturenog trupa. Osim toga, ovek u
crnom sigurno je navikao da rukuje tekim orujem, maem ili drvenim
maljem, jer je bilo oigledno da se osea neprijatno s obinim noem u
ruci.
Vreme naas stade, a onda se ovek u crnom naglo okrenu i otra
prema izlazu.
Grof Skalo ostade skamenjen. Trgovac prie da pomogne Vilalmu,
koji je jo leao na podu. Jesi li dobro? zabrinuto ga upita.
Pobei e! prodera se Francuz i brzo se uspravi.
Ali nepoznati je ve bio izaao iz kripte.
Doavola, Uberto! uzviknu Injacio, koji se odjednom setio da je
ostavio momka gore.
Vilalm odjuri za napadaem, a trgovac potra za njim.

17.
Zanet lepotom Svetog Marka, Uberto je etao kroz uzduni brod
posmatrajui mozaike, stubove i freske. Nikada do tada nije video nita
slino.
Odjednom zau nerazgovetnu buku. Osvrnu se unaokolo kako bi
otkrio odakle dopire i u tom trenutku opazi nekog oveka u crnom kako
juri ka njemu. Za petama su mu bili Injacio i Vilalm, koji su upravo
istrali iz kripte. ovek u crnom naleteo je na njega, oborio ga laktom i
otrao ka izlazu.
Uberto je, od udarca posred grudi, pao na lea i udario glavom o pod.
Kad su Injacio i Vilalm stigli do njega, stranac je ve bio izaao kroz
portal bazilike.
Dobro je, samo se onesvestio ree trgovac posmatrajui deakovo
bledo lice. Onda se obrati Francuzu: Idi da uhvati onog gada!
Vilalm otra, proe kroz pripratu i izae. Pred njim se ukazae pijane
nastrenice, razasute po trgu kao neki ogroman mozaik. Ulete meu ljude
probijajui se izmeu tkanina, mirisa i tezgi, guei se od podnevne
vreline.
Komeanje svetine ga je usporavalo. Vilalm se probijao, pokuavajui
da se to vie priblii beguncu. Ali to nije bio lak poduhvat! Oborio je
jednu enu i sruio nekoliko boca sa siretom, no ipak je produio, praen
grdnjama, drekom i otegnutim povicima.
Usred te reke ljudi misli mu odjednom zapljusnu talas seanja;
mnotvo hrianskih ratnika salee ga poraenog na palubi jednog
krstakog broda. Seanje ieznu kao privienje.
Pokua da se probije kroz guvu, ali ve je bilo kasno. ovek u crnom
nestao je iz vidokruga.
Prokletstvo! prosikta kroz stisnute zube.

18.
ovek u crnom se izvukao iz guve. Skrenuo je u uliicu koja preseca
palate na trgu, osvrui se kako bi proverio da li mu je Francuz i dalje za
petama.
Kad je dovoljno odmakao od pijace, skinu veo koji mu je skrivao lice,
otkrivajui slovenske crte. Imao je jaku vilicu, uzan nos i strogo stisnute
usne. Koa mu je bila izbrazdana kao kora drveta.
Kruio je uliicama vraajui se nekoliko puta na isto mesto kako bi
zavarao progonitelje. Kad se uverio da je zametnuo trag, nagnuo se ka
jednom kanalu i dao znak gondolijeru da prie.
amac se primaknu, ostavljajui za sobom trag zelenkaste vode.
ovek uskoi u gondolu, promrmlja neto i sede na pramac. Gondolijer
klimnu glavom i ponovi odredite kako bi se uverio da je razumeo
putnika. Na most Rijalto ree zapevajui.
ovek potvrdi i odvrati pogled, a zatim stade paljivo da osmatra
prolaznike na vlanim nasipima. Blago pritisnu desni bok. Bolelo ga je.
Onaj Francuz je tvrd orah, pomisli. Umalo mu nije slomio ruku.
Gondola proe pored etvrti San Marko, uokvirene svetlucavim
odblescima s kanala, i skliznu u Veliki kanal kako bi stigla do Rijalta.
Stani kod Trga San Bartolomeo promrmlja putnik.
amac pristade, udarajui o dok. Poto je platio gondolijeru, ovek se
iskrca.
Njegovo odredite bila je kua Henrika Tevtonca, unuka glavnog
carinika u Regenzburgu. Poseivali su je imuni graani koji su ulagali u
trgovinu s Konstantinopoljem i u venecijansku kovnicu novca, ali to nije
bilo sve. Ta kua je bila i sastajalite u kojem su se sklapali i sasvim
drugaiji poslovi.
Ostavio je iza sebe Trg San Bartolomeo i nastavio je ka domu Henrika
Tevtonca, omanjoj palati koja je nadvisila okolne kue, s ulaznim tremom
poploanim istarskim kamenom.
U polumraku kolonade dokoliila je grupa lepo odevenih straara.

ovek u crnom zastade ali se ne pozdravi s njima. Moram da


razgovaram s Henrikom Tevtoncem ree.
Istupi najvii u grupi, krupan i miiav golobradi momak. Na sebi je
imao vojniki ogrta od crnog baruna s kapuljaom po poslednjoj modi i
kone izme sa sarama koje su mu dopirale do kolena. O bok mu je bio
okaen veliki nemaki bode, saks. Kao da je prepoznao pridolicu,
nakloni mu se i obrati mu se s potovanjem: Izaao je zbog posla,
gospodine. Vratie se predvee.
A Rudolf, njegov sekretarijus?
Telohranitelj pokaza jedan prozor palate okrenut ka tremu. On je u
svojoj sobi.
ovek u crnom klimnu glavom. Oprosti se od straara, pree preko
trema sa stubovima i ue. Pope se uz dva niza stepenica od peene gline,
koje ga odvedoe do poznatih vrata. Pokuca.
Iznutra odjeknu muki glas: Ko je?
Donosim dobar hleb i valjane savete.
S druge strane nije bilo odgovora. Vrata se otvorie. U predsoblju je
stajao Rudolf, stariji dugajlija duge crne kose. Odmah je prepoznao
posetioca. Vi ste, Slavnie. Uite, nema nikoga.
Slavnik pree preko praga i zatvori vrata za sobom. Proe kroz
predsoblje za svojim domainom da bi se obreo u gotovo jednako mranoj
prostoriji. Onda skide eir i sede na klupu, ponovo se uhvativi za bok.
Rudolf primeti taj gest. Ranjeni ste?
Nije to nita, brzo e proi.
Sekretarijus klimnu glavom. Sede na jedan leaj prekriven gomilama
papira i nalakti se mravim rukama na kolena. Onda, jeste li ih nali?
Jesam, kurva je rekla istinu. Imali su sastanak ba danas, u Bazilici
Svetog Marka. Uhodio sam ih. Vivijen iz Narbone je iv.
A knjiga?
I dalje je kod njega, kako izgleda. Grof Skalo je zaduio Injacija iz
Toleda da je uzme.
Izvrsno! Rudolf udari pesnicom o dlan. Posle toliko vremena
uspeli smo da ih naemo, i povrh svega s knjigom. Ali, kaite mi, znate li
kuda se uputio Hispanac? I gde se krije ono pseto Vivijen?

To nisam otkrio zarea Slavnik, ljut to mora da prizna greku


slubeniku Henrika Tevtonca. Injaciov ovek, jedan francuski ratnik,
uspeo je da me uhvati na prepad. Morao sam da pobegnem pre nego to
su zavrili razgovor.
Jesu li vas prepoznali?
Nisu. Ali znaju da sam ih pratio. Bie oprezni.
Rudolf skoi na noge i stade nervozno da mae rukama. I kako ete
sada otkriti gde se krije knjiga?
To se vas ne tie. Slavnik ga uutka pogledom koji nije trpeo
prigovore. Pozovite kurvu. Kaite joj da organizuje jo jedan susret s
grofom Skalom, kako bih mogao lino da ga ispitam.
U redu. Sekretarijus uzmaknu, zaplaen. Ali morate biti oprezni.
Enriko Skalo je avogador10 Venecije. Ne moemo dopustiti sebi da
pogreimo... Dobro znate ta o tome misli Dominus, na gospodar.
Kao to sam vam rekao, to se vas ne tie. Siledija isturi bradu
drsko ga odmeravajui. Vi se samo dogovorite s kurvom, za ostalo u se
ja pobrinuti.

19.
Uberto je leao na podu i dalje u nesvesti, ali boja mu se vraala u lice.
Napokon otvori oi. Smuen, arao je zenicama dok iznad sebe nije
ugledao pozlaenu tavanicu bazilike. Leao je ispod kupole Hristovog
vaznesenja. Zbog vrtoglavice, uini mu se da e mu se svakog trenutka
obruiti na glavu.
Injacio mu je, nagnut nad njim, brino pridravao glavu. Pij, bie ti
bolje ree pruajui mu uturicu.
Poto je otpio gutljaj vode, Uberto pokua da ustane, ali ga obuze
nesvestica. Osim toga, telo mu je obamrlo od leanja na hladnom podu
Svetog Marka. Opipa bolnu glavu. ta se desilo? promrmlja.
Jedan ovek te je gurnuo i pao si.
Koji ovek?
I mi bismo to voleli da otkrijemo. Injacio ga uhvati za rame.
Hajde sad, pokuaj da ustane.
Uberto je malo-pomalo povratio ravnoteu i oslonio se na noge.
Jesi li siguran da ti je dobro? upita ga trgovac. Dobro si udario
glavom.
Sve je u redu. Barem se nadam da je tako.
Grof Skalo, koji je do tog trenutka utao, prie. Lice mu vie nije bilo
veselo, delovao je potreseno. Jesi li zapamtio oveka koji te je gurnuo?
Ne ba. Momak nabra elo trudei se da se priseti. Bio je u
crnom, krupan kao bik. Nisam mu video lice.
Nadajmo se da je Vilalm imao sree ree Injacio.
Upravo u tom trenutku Francuz ue u baziliku, namrten. Priao im je
irei ruke. Nestao je kao utvara ree. ao mi je.
Trgovac se smrknu. U gadnoj smo neprilici. Ko bi to mogao da
bude? Da li vi, grofe, sumnjate na nekoga?
Osoba na mom poloaju uvek ima neprijatelje kojih treba da se
uva. Skalo nabra elo. Ali ne mogu da zamislim koga bi moglo da
zanima ono o emu smo razgovarali.

Zato moramo da budemo oprezni dodade Injacio, pomislivi da bi


moda bilo mudro da odmah odustane od poduhvata. Ali Uter Ventorum
je i u njemu pobudio radoznalost. Osim toga, mogao bi da nae i
Vivijena... Gladei bradu, obrati se Ubertu: Kako god bilo, vie nisam
siguran u to da elim da te povedem sa sobom. Okolnosti su se promenile,
nije bezbedno kao to sam mislio.
Uitelju, nemoj mi to govoriti zakuka momak. Za ova dva dana
video sam vie nego za ceo svoj ivot! Obeavam da ti neu smetati,
molim te.
Videemo. Injacio ga podozrivo pogleda, dok mu je re uitelj
lebdela u mislima izazivajui nelagodu. Onda se obrati Skalu: Prihvatam
zadatak. Ali jo ne znam gde treba da se sastanem s Vivijenom iz
Narbone.
Na te rei grofu kao da se povratilo samopouzdanje. Izvue ispod
ogrtaa kesu s novcem koji zazvecka i prui je trgovcu. Plaanje u
venecijanskim groevima, kao i obino. Ovo je prvi deo, a ostalo po
isporuci. Pre no to je nastavio, uverio se da unaokolo nema nikoga ko
bi mogao da ih uhodi. Otac Vivijen vas eka u benediktinskoj Opatiji
Svetog Mihaila u Kjuzi, izmeu Torina i Burgonje. Budite vrlo oprezni.
Injacio klimnu glavom, stavljajui novac u bisage. Znam gde je to.
Ve danas u krenuti.

20.
Pala je no. Posle dosadne veere u drutvu biskupa i drugih uglednika
grof Skalo pomisli kako bi mogao malo da se zabavi. Oko ponoi se
ukrca na svoju gondolu, umotan u sivi ogrta. Kreni, iine. Odvedi me
na ono mesto, zna koje naredi gondolijeru. Moram malo da se
razvedrim.
Gondolijer mu se sauesniki osmehnu i stade da vesla.
amac izae iz kanala na Rijaltu, klizei izmeu pramenova izmaglice
koji su lebdeli uz samu povrinu vode. Napusti plemike etvrti i zaputi
se u ne mnogo udaljen deo grada. Palate i kamene mostove zamenile su
uderice od drveta i ilovae, kue trgovaca, zanatlija i zelenaa. Zvona sa
Svetog Marka jo su se jasno ula, ali baklje postavljene uz kanal ve su
se proreivale, gubei se u sve guem, na trenutke netaknutom mraku.
Gondola presee beliastu zavesu ostavljajui za sobom trag titrave
vode. Pristade ispred neugledne graevine iz koje su dopirali muzika i
devojaki smeh. Grof kao da se tek tada prenuo iz pospanosti. Saeka da
se amac sasvim zaustavi i izae, i dalje umotan u svoj ogrta.
Molim te, iine, ekaj me ovde.
Ne saekavi odgovor, Skalo ue u bordel. Iz skuenog predsoblja
zaputi se u dvoranu s crvenim zidovima. Miris vina meao se s mirisima
parfemima kurvi koje su zabavljale patricije i ugledne graane
rasporeene za stolovima ili opruene na sofama.
Oseti kako mu napetost u stomaku poputa i klizi sve do glenjeva.
Ubrzo se potpuno oslobodio briga. Vie nije mislio na oveka u crnom
koji se pojavio u kripti Svetog Marka. Na kraju krajeva, ega bi trebalo
da se plai? On svakako nije obian plebejac. On je avogador del
Comun!11 lan Vea etrdesetorice! Najmanje pet vazala
konstantinopoljskih feuda zaklelo mu se na poslunost. ak ga je i dud
izuzetno cenio.
Pomisli na Injacija iz Toleda. Trgovac e za nekoliko sati krenuti put
Alpa i uskoro e Uter Ventorum biti njegov... Ali dosta je bilo

razmiljanja, vreme je da se razonodi. Osvrnu se unaokolo obuzet sve


veom glau za zadovoljstvima.
Proe kroz dvoranu sve samouvereniji, prepoznajui mnoga lica koja
je usput sretao. Ugleda jednog dudevog neaka i jednog imunog
venecijanskog inovnika kako, obojica pripiti, pleu s grupom polunagih
devojaka. Diskretno ih pozdravi, a njih dvojica mu uzvratie nemim
klimanjem glave. Na tom mestu ljudi nisu imali obiaj da oslovljavaju
jedan drugog po imenu.
Grof produi i sede u jednu fotelju u mirnom kutku dvorane. Odmah
zatim pridruie mu se dve kurve. Jedna crnka, druga plavokosa, obe vrlo
mlade. Upitae ga koju od njih dve eli ili bi se radije zabavio s obema.
Grof zabaci glavu, osmehnu se i ree kako bi, pre nego to izabere, morao
da proveri robu. Zatim im zavue ruke pod suknje i stade da ih miluje.
Zar mi nijedna od vas dve nee doneti neto da popijem? Hajde, zar niste
elele da mi ugaate?
U meuvremenu, pored njega sede i trea ena, pruajui mu pehar
vina. Imala je uglaeno dranje, gotovo aristokratsko. Ali crne oi i pune
usne i previe su otkrivale njen istinski dar. Na sebi je imala
ljubiastocrvenu haljinu usku na bogovima, dugu do poda. Izdaan izrez
otkrivao joj je oble grudi.
Na ramenu joj je ualo crno majmune, poklon nekog trgovca iz
egipatske Aleksandrije. Egzotian dar za uiteljicu ljubavi. ena se
vragolasto osmehnu. Moete slobodno da idete, devojke, gospodin je
zauzet.
Poto ju je prepoznao, plemi je pokretom ruke pozva da mu prie
blie. Altilija, ne dozvoljava nijednoj eni da mi prie. Jo malo pa u
pomisliti da si ljubomorna.
Ako vaoj milosti nije po volji moje prisustvo, dovoljno je da mi to
kae proaputa mu na uvo dodirnuvi ga usnama. U suprotnom, ostau
kako bih vam pruila zadovoljstvo.
Dve kurve su odustale i udaljile su se u potrazi za drugim klijentima.
Ostani, Altilija. Dobro zna da si mi miljenica. Smejuljei se, grof
je pomilova po vratu. Osim toga, sad sam ostao sam.
Ona mu zadra ruku kako je ne bi spustio na njene grudi. Ne ovde,

gospodine uzdahnu. Odveu vas na malo izdvojenije mesto, da bih


mogla valjano da vam udovoljim. Prela je jezikom preko usana.
Veeras se oseam hirovito...
Altilija ga natera da ustane i odvede ga na sprat bordela. Proli su
pored zatvorenih vrata iza kojih su dopirali apat, prigueni glasovi i
zadovoljno stenjanje i uli u sobu s priguenim osvetljenjem, proetu
opojnim mirisima.
Grof sede na ivicu kreveta. Posteljina nije bila izguvana kao to je to
sluaj u kuicama u predgrau, ve nedirnuta i mirisna, primerena
sastajalitu za zahtevne klijente. Zaboga, grof svakako ne bi legao u
postelju u kojoj je neka seljaina upravo imala snoaj!
Altilija spusti majmune i zaplesa pred Skalom. ivotinjica se
uspentra na drvenu klupicu i utke se uuri.
Kurva uhvati rubove haljine i stade polako da ih zadie, otkrivajui
glenjeve, bedra i trbuh. Kad se potpuno obnaila, prila je grofu i sela mu
na kolena. On je uhvati za grudi, a ruke mu zatim skliznue na enine
bokove.
Altilija, robinja i gospodarica, prui mu pehar vina. Pijte, gospodaru
moj. Pijte, da biste jo vie uivali.
Grof uze pehar, prinese ga usnama i ispi naduak, a onda ga odbaci
pored kreveta. Oprui se, ne obazirui se na gorkast ukus koji mu se
zadrao u grlu. Altilija mu je odvezivala ukur pantalona milujui ga
pogledom punim obeanja. On zamiri, unapred se radujui onome to e
uslediti, ali u tom trenutku uzbuenje ieznu. Udovi mu se opustie,
omlitavie, jezik mu je udno brideo, a um mu se zamaglio.
Uznemiren tim neobinim oseajem, grof potrai objanjenje na
kurvinom licu. Altilija... ta se dogaa? upita je. ta si mi to dala
da popijem?
Ali Altilija je, opkoraivi ga, utala. Njene crne oi posmatrale su ga
svirepo, izdajniki. Grof nije mogao a da joj ne uzvrati pogled i primeti
kako te oi postaju sitne, sve sitnije, dok potpuno nisu iezle u tami
nesvestice.

Ispred bordela, iinovo beivotno telo plutalo je pored gondole.

21.
Uberto je bio opruen na svom leaju, u sobi jedne venecijanske
gostionice. Te noi nikako nije mogao da zaspi. Krivio je za to plovidbu
tokom prethodnih dana, koju je uglavnom proveo u polubudnom stanju.
Putovanje mu je poremetilo pojam o vremenu; vie nije znao kad je vreme
za jelo, a kad treba da ode na poinak. Injacio ga je uverio da je to
uobiajeno. Uberto je odrastao provodei dane u skladu s monakim
ritmom ivota, podeljenim na jutarnje, popodnevne i veernje slube.
Treba mu samo malo vremena da se navikne.
Istini za volju, momak jo nije mogao da ublai nemir izazvan onim to
se dogodilo tog jutra. Bie mu potrebno nekoliko dana da potisne komare
ispunjene preteim obrisima oveka u crnom koji mu se pribliava. Ali
nije se usudio da razgovara o tome s Injaciom, ubeen da trgovac ne bi
trpeo njegove alopojke i da bi ga bez oklevanja poslao nazad u manastir
u kojem ga je naao.
Zakalja se. Grudi su ga bolele od zadobijenog udarca, a bol mu je
oteavao disanje. I to je preutao, kao i veliki crni podliv na grudnom
kou. Prineo je ruke grudima i pokuao da zaspi. Sutradan bi trebalo da
mu bude bolje.
Pre nego to je zamurio, osmotrio je svoje saputnike. Vilalm je
utonuo u san, ali svaki as se trzao pod pokrivaem, verovatno proganjan
munim snovima. Injacio je leao nepomino, okrenut na bok. Moda ni
on nije spavao. Telo mu je delovalo neobino napeto, kao da iznad njega
lebdi splet misli.
Dok je ekao da zaspi, Uberto ponovo pomisli na odredite putovanja.
Opatija Svetog Mihaila u Kjuzi bila je benediktinski manastir podignut
visoko na planini Pirikijano, na dan hoda od Torina. Iako je liio na
tvravu, bio je na putu hodoasnika koji su ili u Francusku. Unutar
njegovih zidina ivelo je vie od dvesta monaha razliitih nacionalnosti,
izmeu ostalog panci, Burgonjci i Italijani. A meu njima je bio i Vivijen
iz Narbone.

Nije znao vie nita u vezi s tim. Njegovu radoznalost najvie je


pobuivao sadraj knjige. Je l to neka sveta knjiga? pitao je nekoliko
sati ranije trgovca.
Nije glasio je odgovor.
O emu je, onda, re? uporan je bio momak.
Injacio je zamirio, oi su mu se pretvorile u dva zelena pretea
proreza. O neemu to ti ne bi mogao da razume.
Uberta je razoarao taj odgovor, ali trgovac kao da je bio vrsto
odluio da ne govori o tome.
Venecijanska no protekla je sporo za besanog Uberta. Ali jo sporije je
protekla Enriku Skalu.

22.
Grof se probudio uz trzaj. Rado bi nastavio da spava da ga nije muio
neprijatan oseaj peenja u stomaku. Sigurno je popio neto pokvareno
pre no to je zaspao. Bio je oamuen. S naporom je razmiljao i priseao
se. Udovi su mu bili obamrli, kao da je dugo leao u neprirodnom
poloaju.
Pokuao je da otvori oi, ali nije uspeo. Imao je povez preko oiju,
ruke su mu bile vezane za naslone stolice. Ali najvie se uplaio kad je
shvatio da su mu noge zarobljene u nekakvom metalnom cilindru koji mu
je dopirao do kolena, zavravajui se proirenjem. Hladna i nepomina, ta
zlokobna posuda savijala se ispod peta obuhvatajui mu cela stopala.
Grof zamisli sliku neke udne gvozdene izme. Koliko god da se
trudio, nije mogao da zamisli emu to slui.
Peenje u stomaku povuklo se pred muninom izazvanom oseajem
nemoi. Uglednog Enrika Skala, avogadora Venecije, obuzela je panika.
Bilo mu je hladno, oseao je vlagu i vonj bui. Sigurno se ne nalazi u
svojoj palati u Rijaltu, ve, najverovatnije, u nekoj tamnici. Do uiju mu
je doprlo udaljeno zapljuskivanje. Luka etvrt sigurno nije daleko.
Naglo se priseti. Drogirali su ga! Altilija, ta drolja!
Kad bi mu sad dopala aka...
Odjednom zau zvuk koraka koji je dopirao iz oblinje prostorije, sve
blii. Potom... zakripae arke i pred njim se otvorie neka vrata. Lice
mu zapahnu nalet promaje.
Altilija, jesi li to ti? upita grof nesigurnim glasom.
Slogovi su odjekivali kao kapi vode koje padaju u krenjaku jamu.
Odgovor je stigao iz mraka, izgovoren metalnim glasom: Atilija nije
ovde.
Skalo se trgnu, podioe ga ledeni marci. Ko ste vi? promuca.
Nije bilo odgovora.
ta hoete od mene? nastavi zatvorenik, a onda prasnu: Ja sam
avogador Venecije, zaboga! Ne moete se tako ponaati prema meni!

Njegove rei proguta mrak.


Odjednom se razlegnu odjek koraka, koraka vie ljudi. Ulo je mnogo
ljudi, desetak ili vie njih. Koliko je velika ta prostorija? Sudei po
zvucima, pridolice su zauzele mesta na nizu klupa, kao da su neka
porota.
ta se dogaa? poskoi grof.
Izvedeni ste pred Tajni sud Svetog Vema. Bio je to isti glas koji
mu se obratio malo ranije; glas nekog oveka koji je govorio slovenskim
naglaskom. Ovaj susret je uprilien zbog vas.
Sveti Vem? zamisli se Skalo. Iako je bio lan Saveta
etrdesetorice, svega nekoliko puta je uo to ime. Znao je da je re o
nekom nemakom bratstvu, sastavljenom od fanatika. Franci-sudije ili
vidovnjaci, tako su ih nazivali. Nije znao mnogo vie od toga, a svakako
nije mogao ni da pomisli da takvi ljudi postoje i u Veneciji. Oslobodite
me! zarea, trudei se da zvui autoritativno. Zar ne znate ko sam ja?
Moja otmica nee proi nekanjeno.
Noas ste sami, grofe. I lieni svake privilegije upozorio ga je
glas. Sami ste, pred nama.
Skalo zakrguta zubima. Njegov autoritet je doveden u pitanje. ta
hoete od mene, moe li se znati?
ta ste jutros rekli Injaciju iz Toleda? upita Sloven. Odgovorite i
nita vam se runo nee dogoditi.
To se vas ne tie. Zatvorenik trznu vezane ruke. Oslobodite me,
zaboga. Za vae dobro.
Nije bilo odgovora. Bez upozorenja, dve ogromne ake zgrabie ga za
bedra i razmakoe ih, ostavljajui mu slobodan prostor izmeu cevanica,
zarobljenih u metalnom omotau. Ali slobodnog prostora je u toj izmi
bilo zaista malo. Sledeeg trenutka stavie mu nekakav koi izmeu
kolena, a onda ga ubacie u izmu i gurnue nanie. Drvenasta kora
izgreba mu golu kou sve do glenjeva.
Grof je jeanjem doekao neprijatan oseaj stezanja u izmi i trnce u
cevanicama. Noge poee da mu pulsiraju kao da e mu se vene, kroz
koje krv vie nije mogla da struji, rasprsnuti. Zatvorenik pokua da pomeri
stopala, ali uvide da nema dovoljno mesta ni za kakav pokret.

Povreen ponos, ili moda oajanje, ulie mu hrabrost da se pobuni:


Vi ste gomila kukavica! Ja sam plemi, doavola. Nemate nikakvo pravo
da me ovako muite!
Odgovorite, grofe, bolje e vam biti obrati mu se Sloven.
Nemamo mnogo vremena. ta ste rekli Injaciju iz Toleda?
Dobro u vam platiti ako me pustite uporan je bio Skalo. Koliko
god da zatraite. Ja sam vrlo imuan ovek.
Nije bilo odgovora. Ponovo mu razmakoe bedra, ovog puta s
naporom, i gurnue jo jedan koi izmeu kolena, prema otvoru izme.
Grof zajea. ta su naumili? Nemogue je proturiti jo jedan izmeu
cevanica. Nema vie mesta. Njegov krvnik je sigurno i sam to uvideo,
poto je odustao od svog nauma.
Onda se dogodi neto drugo. Zau se neki neprepoznatljiv zvuk, neko
metalno grebanje o pod. Vazduh se ustalasa izazvan pomeranjem neeg
tekog, kao da je neko zamahnuo toljagom ili... maljem. Upravo u
trenutku kada je ta misao doprla zatvoreniku do svesti, na glavu koia
smetenog u otvor gvozdene izme obrui se udarac.
Grof isturi bradu i isprazni plua krikom koji je zaparao vazduh. Onda
stisnu zube, kao da zadrava bol, i uini to toliko silovito da mu uglove
usana oboji tanak mlaz krvi.
Probijajui se izmeu koe i kostiju, koi zaroni ceo pedalj, lomei i
pretvarajui u kau sve to mu se nalo na putu.
Ali muke su tek poele. Skalo nije mogao da vidi jezivi malj kako se
ponovo die, ali je osetio zamah.
Koi se zari jo dublje, smrskavi mu potkoleninu kost i petu, a iz
proirenog otvora cilindra iknu mlaz krvi.
Bol je bio toliko nepodnoljiv da grof ne bi oklevao da istrgne sebi
obe noge kako bi ga se oslobodio. Shvatio je da se umokrio i uneredio, ali
okolnosti koje su ga zadesile odavno su prevazile prag ponienja. Otri
bolovi protresali su ga od stopala do prepona i nije mogao da razabere gde
mu se zavravaju noge, a gde poinje gvozdena izma.
Bez ikakvog nagovetaja saoseanja, Sloven ga podstaknu: Govorite
i neete vie patiti.

Rei u sve to hoete... Zatvorenik je disao s naporom, kao konj


u punom trku.
Odgovorite, onda, ta znate o Uteru Ventorumu?
Znam samo da slui za prizivanje anela... izusti grof, i ne
pokuavajui da slae.
Otkud znate?
Otkrio mi je izvesni Vivijen iz Narbone... Napisao mi je pismo, pre
nekoliko meseci.
Tiinu zapara prigueni amor.
U kakvim ste odnosima s tim ovekom?
Nikada ga nisam video. On je mene potraio kako bi mi poslao
pismo...
A ta eli od vas taj Vivijen iz Narbone? Na koji nain je Injacio iz
Toleda umean u to?
Vivijen eli da kupim tu knjigu, Uter Ventorum. Poslao sam Injacija
iz Toleda da se sastane s njim kako bi je kupio u moje ime... To je
zahtevao Vivijen iz Narbone. Ne znam zato...
amor se pojaa: Trgovac iz Toleda se ponovo pojavio! eli da se
pridrui prijatelju! Hoe da pobegnu s knjigom!
Tiina! Dubok glas onog Slovena odjeknu u prostoriji. Gde se
krije Vivijen? Govorite, grofe!
U Manastiru Svetog Mihaila u Kjuzi izusti Skalo, gotovo
predusretljivo. Slepoonice su mu se caklile od znoja i oajniki su
pulsirale. Uskoro e prestati da se mui. Blagosiljao je Gospoda.
Zaklinjete se svojom au? Svojim ivotom?
Zaklinjem se ime god hoete! Sveti Mihailo u Kjuzi! Sad mi
oslobodite noge, preklinjem vas!
Kako elite, grofe ree Sloven. Vaim mukama je doao kraj.
Skalo se bezizrazno osmehnu, a povez mu skliznu s oiju.

23.
U svitanje, Injacio, Vilalm i Uberto ukrcae se na brod koji je plovio u
unutranjost zemlje.
Laa se otisnu, proe ispod pokretnog mosta Rijalto zajedno s
mnotvom amaca i ostavi za sobom Veneciju uplovljavajui u vode
pritoka reke Po. Trgovac je izabrao taj brod zato to je bio osloboen
plaanja dabina i nije pristajao u usputne luke.
Uberto nikada nije plovio laom. Vrzmao se po palubi, radoznalo
pogledajui i oslukujui grub govor mornara. Gde emo se iskrcati?
upita Injacija, koji je koraao pored njega.
Ovaj brod prevozi so u Paviju odgovori trgovac. Tamo emo se
iskrcati, onda emo produiti konjima na severozapad, do naeg odredita.
Momak klimnu glavom, ali ve je gledao na drugu stranu, ka pramcu.
Tamo je Vilalm stajao naslonjen na ogradu. Delovao je tuno, iako bi
njegov pogled povremeno blesnuo iznenadnim gnevom, kao da ga mue
uspomene, previe bolne da bi mogao da ih potisne.
Injacio nasluti Ubertove misli i spusti mu ruku na rame. Pre ili
kasnije e ti ispriati svoju priu ree. Onda e razumeti.
Momak klimnu glavom i odvrati pogled od Vilalma, kao da ne eli da
narui njegovu tugu. Neko vreme je oslukivao huanje reke, posmatrajui
travnate obale koje su mu promicale pred oima, a onda se ponovo obrati
trgovcu: Celu no sam mislio. Na knjigu, htedoh da kaem. Ba ne eli
nita da mi nagovesti?
Na Injaciovom licu zatitra jedva primetan osmeh. To su stvari
kojima ti nisi dorastao, dete moje. Zasad je dovoljno da zna da je re o
vrlo vrednom rukopisu, i jednako opasnom.
Ako je uistinu toliko opasan, moda bi ga trebalo zaboraviti i
ostaviti ga tu gde je.
Naprotiv, neophodno je doi do njega. Na njegovim stranicama se
moda krije tajna istinskog znanja.
Uberto ga pogleda popreko. Mislio sam da istinsko znanje postoji

samo u Bibliji.
Injacio gotovo teatralnim pokretom rairi ruke i zagleda se u oblake.
Ja govorim o drugaijoj vrsti znanja; o znanju vavilonskih astronoma,
Haldejaca i persijskih mudraca.
Govori o Tri kralja, Tri mudraca?
Trgovac se osmehnu. Ko je rekao da su postajala tri mudraca i,
povrh svega, da su bili kraljevi? Jevanelja to ne potvruju. Mudraci su
bili dvanaestorica mudrih ljudi koji su iveli na planinama kako bi
posmatrali zvezde. Nosili su bele odore i iveli jednostavnim ivotom.
Zaratustra je bio njihov prorok.
Momak ga podozrivo osmotri. Niko mi nikada nije priao o tome.
Kako da znam da je to istina?
Moda e tokom ovog putovanja nai nain da otkrije. Injacio se
zagleda u njega svojim smaragdnim oima. Nije eleo nita da mu namee,
samo je hteo da pobudi radoznalost u njemu. Dobro je znao da se istina ne
moe nauiti, ve da za njom treba postepeno tragati, potpuno slobodno.
Mudrace su nazivali sledbenicima vatre zato to je na vrhu njihovih
hramova gorela tajanstvena vatra. Bili su veoma mudri i moni ljudi.
Naas zastade, a onda nastavi: Njihovo znanje je poticalo od nebeskih
bia.
Ne razumem. Na ta misli?
Na tajnu koju uva Uter Ventorum. Posle kraeg razmiljanja,
trgovac se smrknu. Tajna za kojom ne tragamo samo mi; ovek u crnom
na kojeg smo naleteli u Veneciji svakako gaji ista interesovanja. Moda i
vie od nas.

24.
ilibarski osmeh jutra obojio je krovove Venecije, ali u kui Henrika
Tevtonca i dalje je vladala tama, zadrana prozorskim zastorima. Slavnika
doeka nizak vremeni sluga, koji ga zamoli da saeka u radnoj sobi.
Gospodar se tek probudio, ali odmah e sii da se sastane s njim.
Radna soba je bila prostrana, prigueno osvetljena plamikom jedne
jedine svee. Siledija se zaputi ka svetlu, naslepo se probijajui izmeu
predmeta skrivenih u polumraku. Sede na ivicu jednog okruglog stola
postavljenog nasred sobe, ne trudei se da se udobno smesti. Pritisnu oi
jagodicama, a onda i slepoonice. Stade da masira kou, trljajui je. Za to
vreme je razmiljao o onome to se dogodilo nekoliko sati ranije.
U levoj ruci stezao je povez koji je skinuo Enriku Skalu s oiju.
Zadovoljno ga osmotri, kao da je trofej, a pogled mu onda skliznu na
kaiprst na kojem je blistao zlatan prsten. Otac mu ga je poklonio na
samrti, pre mnogo godina. Na povrini je bio utisnut cvet lincure, simbol
jedne eke porodine loze koja je pala u nemilost.
Decenijama je propast pratila Slavnikovu dinastiju i on je, kako bi je
odrao, stupio u slubu jednog veoma monog oveka. Njegov gospodar
je bio na visokom poloaju tajnog udruenja koje je pustilo korenje u
celom svetom Rimskom carstvu. A on je, kao njegov vazal, primljen u to
bratstvo i povereno mu je vano zaduenje. Nauio je i da se svom
gospodaru obraa tajnim imenom Dominus.
eh zau kripu vrata i ugleda krupnu figuru Henrika Tevtonca.
Posmatrao ga je kako prelazi preko sobe i seda za sto s ozbiljnim izrazom
lica, jedva vidljiv pod svetlou svee. Bio je gojazan ovek, u kunoj
haljini izvezenoj istonjakim motivima, oznojene glave pokrivene
pramenovima rikaste kose. Imao je sive, sitne oi nad punim obrazima i
ogromnu stomainu. Slavniku je oduvek bio odbojan, iako je predstavljao
znaajnu podrku za njegovu misiju.
Henrik spusti krupne stisnute ake na sto. Na zglavcima nadlanice
imao je jamice. Pre nego to je progovorio, duboko je udahnuo, s

naporom. Kao da mu je salo pritiskalo plua. Je li progovorio? upita,


zurei uznemireno u povez koji je siledija stezao u ruci. Jeste li saznali
ono to ste hteli?
Jesmo. Slavnik mu uputi otar osmeh. Napokon znam gde se
nalazi Uter Ventorum.
Obeshrabren tim pogledom, Henrik ustuknu i nervozno se nakalja.
Iako je u potaji gajio ambicije da zauzme poloaj voe, nije udeo da
prisustvuje izvesnim sadistikim ispitivanjima. ta sad nameravate da
uinite?
Pratiu Injacija iz Toleda i nai u knjigu. Dominus je eli za sebe,
po svaku cenu.
Tako i treba. Dominusa valja poteno sluiti prodahta gojazni
ovek. Glas mu je zvuao kao hropac. Koga ete povesti sa sobom?
Sam u otii. Znam gde u nai pomo ako mi zatreba. Kaite
ostalima da ekaju ovde, u Veneciji.
Bie uinjeno. Henrik se uzdra od primedbi. Iako je ovek koji je
stajao pred njim imao nii poloaj i poreklo u odnosu na njega, uivao je
zavidan autoritet i slobodu delovanja. Dominus je tako odluio;
neambiciozni caballarii12 imali su prednost, a Dominus je time zauzdavao
ambicije sledbenika iz vie klase. Ali stvari e se s vremenom promeniti,
ree Henrik u sebi. Ve je preduzimao korake u tom smislu...
To je sve o emu mogu da vas izvestim nastavi eh. Sad treba
da mi obezbedite prevoz do nekog mesta u okolini, odakle mogu da
produim na konju, daleko od movara.
Kad nameravate da poete?
Odmah. Slavnik naini pokret kao da e ustati, onda se naas
zamisli i dodade: Molim vas za jo jednu uslugu. Pre nego to
otputujem, elim da znam koliko je brodova ve isplovilo ili se sprema da
isplovi ka unutranjosti. Injacio iz Toleda se svakako ukrcao na jedan od
njih.

25.
Bio je peti dan plovidbe, malo pre podneva. Injacio i Vilalm su se
odmarali u potpalublju. Uberto je stajao na levoj strani broda.
Plovei uzvodno, laa je sve vreme poskakivala i povremeno se inilo
da joj se pramac propinje. Ubertu je to sve vie smetalo i shvatio je da se
nije prilagodio plovidbi. Stomak mu je reagovao na svako podrhtavanje
broda, a svaki trzaj izazivao mu je muninu. Sreom, duvao je povoljan
vetar. Uskoro je trebalo da stignu do ua Tiina u Po.
Uberto je razmiljao o Injaciovim reima. Naterale su ga da misli o
persijskim mudracima. Zamiljao je njihove obrede u hramovima vatre, na
istonjakim planinama. ta je trgovac hteo da kae kad je napomenuo da
njihovo znanje potie od nebeskih bia? Zato se nije izrazio jasnije?
Jo nije shvatio ta Injacio zaista hoe od njega i zbog toga je bio
uznemiren. Da ne bi razmiljao o tome, nagnuo se preko ograde i zagledao
se u ono to se dogaa na renoj obali. Pred oima su mu se smenjivali
mali prizori iz seoskog ivota, jedna grupa seljaka jurila je divlju svinju;
jedan teak je vodio volove na pojilo; grupa pralja ispirala je rublje na
obali; stado ovaca paslo je na livadi; jedan pastir je dremao u hladu
bukve.
Primeti kako uz bok lae plovi sve vie amaca. Pavija je sigurno
blizu.
Injacio se upravo bio probudio. Nije znao koliko je sati niti koliko
dugo je spavao. U nozdrvama je oseao miris smole kojom je bilo
premazano korito broda. Zaputi se ka palubi i naie na Vilalma, koji je
igrao kocke s mornarima. Odavno ga nije video da se smeje. Priseti se
kako ga je upoznao, na jednom krstakom brodu na puini nedaleko od
Svetog Jovana od Akre. Zatekao ga je u potpalublju, obeenog o konopac
kao ivotinja na samrti. Pomozi mi rekao mu je slabanim glasom. A
on mu je pomogao, kao to bi to uinio Majnulfo iz Silvakandide da je bio
na njegovom mestu.
Potisnuvi seanja, koraao je prema krmi i nedaleko od kormila

ugledao je Uberta, naslonjenog na ogradu. Posle nezgode u Bazilici Svetog


Marka, eleo je da ga poalje kui, ali muila ga je sumnja. Onaj ko je
poslao uhodu iz Venecije mogao je da proveri i Manastir Santa Marija del
mare, a moda je i u dosluhu s Rajneriom iz Fidence i s misterioznim
Scipionom Lazarusom. U tom sluaju, da je naredio momku da se vrati u
manastir, izloio bi ga velikoj opasnosti.
Ipak, ni odluka da momak nastavi putovanje nije bila naroito mudra,
budui da Injacio nije iskljuio mogunost da im je ovek u crnom uao u
trag. Povrh svega, ta osoba je probudila u njemu stare strepnje. Re je o
obliku njegovog bodea... Ali nije bio siguran, jer ga je video samo na
tren.
Pokua da prikrije zebnju. Nije eleo da ga Uberto vidi uznemirenog.
Zasad je mogao samo da se dri plana i da se brzo kree, ne upadajui u
oi. Moda previe brine.
Potisnuo je brige i priao deaku. Kako si?
Stomak mi ne da mira.
Jesi li uspeo da odspava?
Malo.
Opusti se, stigli smo. Trgovac pokaza jednu baziliku nedaleko od
obale. Pogledaj.
Nedugo zatim brod je poeo da pristaje.
Bazilika Svetog Petra na zlatnom nebu uzdizala se na obodu Pavije.
Uberto je naas zadivljeno pogleda, razoaran to mora odmah da krene
dalje i da propusti priliku da se divi njenim pozlaenim svodovima po
kojima je dobila ime ad coelum aureum.
Poto su kupili tri konja, putnici ih poterae u kas pored bazilike. Dok
je pokuavao da zauzda svoju ivotinju, Uberto se divio portalu bazilike i
luneti iznad njega, na kojoj je bio prikazan aneo s cvetom i kuglom u
ruci, dok pored njega u molitvi klee jedan seljak i monarh.
Kad je skrenuo pogled s bazilike, momak primeti da je Vilalm uhvatio
njegovog konja za oglavinu.
vrsto uvuci noge u uzengije i ne trzaj uzdama ree mu Francuz.
Tako e cheval13 prestati da se ponaa hirovito.

Uberto se nasmei i poslua savet.


Poterae konje u galop ka Torinu.

26.
Prolo je nedelju dana otkako je Injacio otputovao iz Manastira Santa
Marija del mare. Rajnerio iz Fidence je tih dana bio vrlo uznemiren posle
onoga to je otkrio o trgovcu. Injacio ne samo da je bio nekromant i
avolov sledbenik ve se druio i s jednim jeretikom. Mogu da mu kau
ta god hoe, ali taj Vilalm iz Bezjea irio je oko sebe vonj katara.
Nametalo se pitanje ta to povezuje plemenitog Venecijanca kao to je
Enriko Skalo s takvim protuvama. Rajnerio je pretpostavio da ga je
Injacio obmanuo i obrlatio, obeavajui mu ko zna kakve starudije. Ili jo
gore, pokuava da zametne seme jeresi unutar visoke klase s Rijalta.
Iako je bio siguran da je raskrinkao Injaciovu pokvarenost, Rajnerio
nije mogao da potisne zavist. Zato ga je Majnulfo voleo toliko da je
pristao da nosi teret njegove tajne? I kakva se to tajna krije u kovegu, ili
negde drugde, meu manastirskim zidovima?
Poto je proitao pismo koje je grof Skalo poslao trgovcu, Rajnerio je
odmah pisao stareini Crkve Svete Marije i Damjana na ostrvu Muranu
nadomak Venecije, zamolivi ga da mu uprilii susret s grofom. Hteo je da
ga upozori na Injacija. A u sluaju da ga Skalo odbije ili da ispolji
netrpeljivost prema njemu, svakako e pokuati da izvue podatke o
trgovcu kako bi ih preneo Scipionu Lazarusu, svom dobroinitelju.
Posle nekoliko dana iekivanja stigao je odgovor stareine crkve na
Muranu, a sadraj pisma prevaziao je njegove najcrnje slutnje. Rajnerio
je nekoliko puta proitao te redove, nabirajui elo. Pisalo je da sastanak
s grofom vie nije mogu, budui da je prolog ponedeljka Skalo pronaen
obeen o glavni jarbol nekog broda, smrvljenih nogu.
Jeziva nesrea. Krivac jo nije pronaen, ali jedan mornar se zakleo
relikvijama Svetog Marka da je prisustvovao veanju. Obavila ga je, pred
samo svitanje, grupa ljudi u crnom, lica sakrivenih maskama. Mornar je
pokuao da pomogne rtvi, ali su mu naredili da ode pripretivi mu smru.
Rajnerio pocepa pismo na komadie, krajnje razdraen. Podudarnost
izmeu Skalovog susreta s Injaciom i njegove smrti previe je oigledna

da bi mogla da bude sluajna. Ubica! Taj Hispanac je, dakle, i ubica!


Odmah mora da izvesti Scipiona Lazarusa o tome. On e svakako znati ta
treba da preduzme.
Rajnerio uze mastionicu, pero i pergament i stade da pie. Dok je
ispisivao redove, razmiljao je o dugom putovanju koje eka to pismo.
Scipion Lazarus je odavno napustio dominikanski samostan u Bolonji i
sad se nalazi u Tuluzu, u Crkvi Sen Romen.
Upoznao ga je leta gospodnjeg 1210, poetkom januara, padao je slab
sneg. Rajnerio ga je ekao u dvoritu Crkve Svetog Nikole, uukan u
ogrta od neeljane vune. Scipion Lazarus je izaao iz senke trema i
zaputio se ka njemu pogrbljen, s kapuljaom navuenom na lice. Znao je
malo o njemu. Prialo se da je jedan od prvih svetenika koji je prihvatio
dominikanski pokret, pridruivi se fra Domeniku Guzmanu. Izgleda da je
imao vrlo uticajne prijatelje, podjednako i u rimskoj kuriji i u
inostranstvu.
Jeste li vi Rajnerio iz Fidence? upitao ga je tada Scipion Lazarus.
Jesam, oe. Zato ste me pozvali?
Na te rei nepoznati je spustio kapuljau, otkrivajui lice izoblieno
jezivim oiljcima. Rajnerio se sa oseajem stida priseti kako je ustuknuo
kao preplaeni momi. S druge strane, nikada do tada nije video nita
slino i pomislio je kako nikada nee videti nita gore od toga.
Nemojte se plaiti mog izgleda. Scipion Lazarus je odvratio
pogled, obuzet nelagodom. Znao je da deluje odbojno. eleo sam da vas
upoznam. Znam da ciljate na poloaj opata.
Otkud znate?
Ja mogu da vam obezbedim to zvanje nastavio je Scipion Lazarus,
ne osvrui se na pitanje. Ima jedan manastir na jadranskoj obali,
prilino imuan, iji je stareina zaao u duboku starost... Dovoljno e biti
da vas premestim tamo, gde ete saekati njegovu smrt. Nee trajati dugo.
Nakon toga u se pobrinuti da nasledite njegov poloaj.
Zaista laskavo, ali zato elite da mi pomognete? Ja vas ne poznajem
i ne mogu da vam ponudim nita u zamenu za vae obeanje.
Zauzvrat traim vrlo malo; da mi pomognete da reim jedno
kakljivo pitanje, koje mi je izuzetno vano.

Objasnite mi.
Tragam za vestima o jednom hispanskom trgovcu povezanom s
manastirom u kojem mogu da vas postavim za opata, a on e se pre ili
kasnije vratiti u taj manastir.
Rajneriju to nije delovalo kao prevelika rtva. Ako je samo to u
pitanju, sa zadovoljstvom u vam pomoi rekao je bez razmiljanja.
Ko je ovek o kojem treba da se raspitam?
Injacio iz Toleda. Scipion Lazarus je promrsio te rei kao da
pljucka kamenie.
Od tog trenutka u Rajneriovom ivotu nije bilo vie nijedne prepreke.
Na preporuku Scipiona Lazarusa, odmah je premeten u Manastir Santa
Marija del mare, a posle nekoliko godina nasledio je Majnulfa iz
Silvakandide na poloaju opata, izazvavi nezadovoljstvo daleko
zaslunije sabrae.
Potisnuvi uspomene, Rajnerio je nastavio da pie pismo svom
dobroinitelju. Doao je trenutak da mu uzvrati uslugu tako to e mu
otkriti ono to je saznao o trgovcu iz Toleda posle godina strpljivog
ekanja.

27.
Putovanje do Torina trajalo je etiri dana. Injaciova druina brzo je
napredovala, zadravajui se svake noi u konaitima za hodoasnike
rasporeenim du puta. Na taj nain su uspevali manje-vie redovno da se
zgreju i odmore.
Poto su ostavili iza sebe zidine Torina, jahali su uz obalu Dore
Riparije dok nisu izbili na staze Val di Suze. Tamo su, meutim, sva
konaita, gostionice, pa ak i senici bili puni hodoasnika s Franakog
puta,14 tako da im nije preostalo nita drugo nego da spavaju pod vedrim
nebom, u podnoju planine Pirikijano. Sutradan ih je ekalo jo nekoliko
sati jahanja do Opatije Svetog Mihaila u Kjuzi.
Zapalili su vatru, pojeli sueno meso i stvrdnut hleb, a onda se opruili
kraj ara.
Uberto je bio vrlo umoran, ali zadovoljan. Trgovac mu je obeao da e
u povratku putovati sporije i da e posetiti grad koji su ostavili za sobom.
Duboko je udahnuo. Vazduh je bio drugaiji u odnosu na onaj u lagunama
u kojima je odrastao, nekako laki. Odisao je mirisom smole i borovine,
koji mu je golicao nozdrve.
Naas pomisli na tajnu koja ih oekuje u Opatiji Svetog Mihaila u
Kjuzi, a onda sklopi oi i zaspa.

***
Jo nije bilo svanulo kad se probudio. Prenuo ga je zvuk koraka u travi.
Podigao je glavu i osvrnuo se unaokolo, sanjiv. Pod vazduastom
svetlou meseine ugleda neko stvorenje obraslo krznom sklupano uz
njegova stopala. Protrlja oi i paljivije se zagleda. ivotinja je bila
prevelika za divlju svinju.
Iznenada, stvorenje oseti da ga neko posmatra, ispusti vreu po kojoj
je preturalo i prie Ubertu. Imalo je ljudsko lice, ali telo mu je bilo
potpuno obraslo krznom.
Uberto zinu, ali nije mogao da ispusti nikakav zvuk. Pred oima mu

iskrsnu slika udovita koju je video jednom prilikom dok je itao neki
bestijarij.15 Homo lupus!16 uzviknu i stade da se rita kako bi zadrao
podalje to stvorenje.
Trgnuvi se od tih usplahirenih rei, Vilalm skoi na noge i pogleda ka
Ubertu. U mraku je razaznao razbojnika ogrnutog ivotinjskim krznom koji
se pribliavao deaku. Pokua da se umea, ali nije mogao da se pomeri;
drugi razbojnik ga je iznenadio s lea i stegao ga oko grudi. Stisak je bio
snaan, ali Francuz je uspeo da se oslobodi. Mai se rukama za levi bok,
uhvati svoju sablju i isuka je jednim trzajem. Vrhom balaka udari u
stomak napadaa, koji zajea od bola. Bio je to neki siledija odeven u
rite.
U meuvremenu, Injacio je ustao i dograbio putniki tap. Htede da
priskoi Ubertu u pomo, ali Vilalm je bio bri; okrenuo se u mestu
spretno kao maka i grebenom sablje udario razbojnika u krznu posred
lica. Godinu dana ranije odrubio bi mu glavu udarivi ga seivom, ali
trgovac ga je nauio da potuje tui ivot. Nasilnik pade nauznak, a krv
mu iknu na nos.
Francuz se okrenu ka drugom razbojniku koji ga je bio napao s lea.
Ovaj se pridizao, ali Vilalm ga odgurnu udarcem u stomak i uperi mu vrh
maa u grkljan. Pseta besramna! zarea. Odlazite ili u vas rasporiti
kao zveri!
Poto se povratio od straha, Uberto se zagleda u Francuzov ma. Bila
je to zakrivljena sablja, manja od tekih maeva hrianskih vitezova. Do
tada nije ni primetio da je Vilalm nosi.
Francuzove pretnje i udarci naterae razbojnike u beg. Siledije
otrae niz dolinu i bacie se u bunje poput divljih zveri. Trgovac ih je
pratio pogledom dok nisu nestali u grmlju. Da ih nismo primetili, ukrali
bi nam hranu i konje. Da ne pominjem da su mogli da nas ubiju u snu.
Vilalm se okrenu ka istoku. Idemo, ne bi bilo pametno da ostanemo
ovde. Osim toga, ve je poelo da svie.
Uberto pogleda ka severu prouavajui poslednji deo puta koji ih je
ekao. Na vrhu Pirikijana isticali su se obrisi Manastira Svetog Mihaila u
Kjuzi.

Na brzinu pokupie ono malo stvari koje su imali i krenue.

28.
Pod sve bletavijim sjajem sunca, Injacio se probijao izmeu stenovitih
zidova.
Uberto je jahao iza njega, uporedo s Vilalmom, razmiljajui o onome
to se dogodilo nekoliko sati ranije u dolini. Oni razbojnici su ga dobro
isprepadali. Nikada nisam video takav ma ree Francuzu.
Vilalm se prenu iz svoje utnje i osmehnu mu se. To je kriva sablja.
Koriste je mavarski ratnici. Kad je to rekao, izvukao je oruje iz korica
skrivenih ispod ogrtaa. Seivo je bilo izbrazdano arama koje su se
pruale od leba do otrice. Iskovana je od damaskog elika, kakav se
na zapadu ne moe nai.
Gde si nauio da se bori? upita momak, udei se to je uspeo da
privoli saputnika da govori i da ga, povrh svega, oraspoloi.
Na jednom piratskom brodu odvrati Vilalm i namignu mu.
Uberto ga je, primetno zadivljen, jo neko vreme posmatrao. Vrlo
tajanstven ovek! Moda jo tajnovitiji od trgovca. Liio je na nekog
plemenitog viteza, s tom dugom plavom kosom i odlunim pogledom.
U jednom trenutku s ela male povorke odjeknu Injaciov glas. Evo
ga, napokon objavi s kaiprstom uperenim uvis.
Uberto pogleda preda se i ugleda nedaleko odatle masivne zatitne
zidine. Iza nazubljenih bedema uzdizao se Manastir Svetog Mihaila u
Kjuzi. Liio je na kamenog diva sapetog mnotvom okolnih zgrada. Ceo
taj skup graevina delovao je neskladno, to je razumljivo, s obzirom na
to da nije bilo lako podii ih na rubu te litice.
Trojica saputnika pridruie se repu kolone hodoasnika koja se
oduila ispred kapije i saekae da uu.
Poto su proli kroz spoljanji prsten zidina, uini im se da su stigli u
neki utvreni zamak. Ulice su vrvele od monaha, trgovaca i seljana. Na
raskra se slivao svakojaki svet, od trgovaca tkaninama do prodavaca
krzna, od skitnica do vojnika.
Kad su stigli do tala, poverie ivotinje konjuaru i peke se zaputie

ka manastiru. Prvi put se na trgovevom licu jasno ukazalo nestrpljenje.


Injacio prie grupi monaha, s potovanjem se pozdravi s njima i upita
gde moe da nae oca Vivijena iz Narbone. Na to pitanje monasi stadoe
da se doaptavaju. Istupi najstariji, usukan ovek asketskog lica. Pree
prstima preko obraza upalih od gladovanja i odgovori: Ne poznajemo
ga. Ali to je razumljivo, ovde ivi mnogo monaha. Pitajte starog
intendanta, oca eralda iz Pinerola. Dugo ivi ovde i poznaje sve itelje
manastira. U ovo vreme je obino negde u blizini manastirske kapije.
Trgovac mu zahvali i nakloni se. Monasi ga blagoslovie i udaljie se.
Kao to ih je monah uputio, trojica saputnika krenue ka manastiru penjui
se uza stepenice isklesane u steni. Stigoe do travnatog proirenja punog
razasutog kamenja, koje se prostiralo nedaleko od hrama Svetog arhangela
Mihaila. Zastadoe ispred ulaza ukraenog velianstvenim reljefom koji je
prikazivao zodijake znake.
Taj portal je napravljen pre gotovo sto godina iznenadio ih je neiji
promukao glas.
Injacio, Uberto i Vilalm se istovremeno okrenue. Obratio im se jedan
stari monah niskog rasta, ivahnih oiju i smeuranog lica.
Poto nije dobio odgovor, starina nastavi: Zar nije prelep? Svakog
dana zastanem pred njim da ga posmatram. Izradio ga je izvesni Nikolaus,
koji je ukrasio i katedralu u Ferari. Mnogi veruju da je bio panac, ali ja
mislim da je poticao iz Langedoka. Moda je i on bio katar. Zacereka se
bezubim ustima.
Da niste vi otac eraldo iz Pinerola? upita ga Injacio.
Da, to sam ja. ta mogu da uinim za vas, blagosloveni hodoasnici?
Traimo jednog monaha. Vivijena iz Narbone, i upravo su nam
rekli...
Vivijena iz Narbone? eraldo se smrknu i paljivo osmotri trojicu
stranaca. Ko ste vi? upita, a duga seda brada mu zadrhta.
Mi smo njegovi prijatelji odvrati trgovac, zbunjen starevom
reakcijom. Pre nekoliko meseci nam je poslao pismo i doli smo ovamo
da bismo se sastali s njim.
Nemogue! uzviknu monah. Vivijen iz Narbone je umro pre

trinaest godina.

29.
Slavnik je jahao otprilike dve nedelje. Priutio je sebi samo nekoliko
predaha, onoliko koliko mu je bilo potrebno da jede i da odmori konja. Od
dugog jahanja bolela su ga kolena i prepone, a zadnjica mu je neprijatno
utrnula. Oi su mu se sklapale od umora. Poto je bio blizu odredita,
odluio je da se zaustavi kad je naiao na neke uderice.
Sjahao je, vezao konja za direk i umio se nad pojilom. Hladnjikava
voda ga je razbudila. Podnevna svetlost dopirala je s planina obasjavajui
obronke i staze Val di Suze. Tamo negde iza stenovitog venca Dominus je
nestrpljivo ekao vesti.
Seo je uz jedan senik i zamislio se nad svojom misijom. Sudei po
podacima koje je usput sakupio, trgoveva druina imala je dan prednosti
u odnosu na njega. Posmatrajui planinske vrhove koji su pod sunevom
svetlou blistali kao kobalt, eh pomisli kako ih je sustigao.
Iza lea mu odjeknu zvuk koraka u travi.
Slavnik se naglo okrenu, s rukom na bodeu, ali pred sobom ugleda
plavokosog dekia musavog lica. Zurio je u njega nepomian, nem,
verovatno zauen njegovom krupnom figurom. eh mu uputi strog
pogled u kojem, meutim, nije bilo pretnje. Deak ga je podsetio na
sopstveno detinjstvo, na doba kada jo nije bio upoznao mo maa.
Gladan sam, kai ocu da mi donese neto za jelo naredi mu odseno,
ledenih duica ve uperenih na drugu stranu.
Deak nije delovao uplaeno. Otac mi je umro prole zime
promrmlja ne odvajajui pogled od crnog viteza.
I moj otac je umro, pomisli Slavnik. Odavno je preminuo i Slavnik se
od tada osea usamljeno. Kako se to dogodilo? upita, ne pokazujuu
previe zanimanja.
Maleni prikri oseanja iza netrpeljive grimase. Ubili su ga razbojnici.
Onda e mi ti doneti da jedem zakljui eh i spusti ake u
rukavicama na kolena.
Ne odgovorivi mu, deki utra u jednu straaru naspram tale.

Nedugo zatim izae nosei iniju orbe od rai i kriku hleba. Jedna
mlada ena s crnim alom izviri kroz prozor. Bila je lepa, ali imala je
suvonjavo lice ispijeno od bola i brige.
Slavnik uze hranu ne zahvalivi. Jeo je utke, ne prestajui da zuri u
deaka. Kad je zavrio, vratio mu je iniju, uzjahao i rekao: Treba da
poraste, da ojaa i osveti svog oca. Sve ih pobij, bez milosti.
Podbode konja i potera ga u galop.
Deak ostade nepomian, sa zdelom u ruci, da ga posmatra kako se
udaljava.
Slavnik se zaputio u Manastir Svetog Mihaila u Kjuzi. Uskoro e stii
na odredite.

30.
Injacio je stajao ispred izborane njuke oca eralda kao da ne moe da
rastumai rei koje je ovaj prevalio preko usana. U glavi mu je
odjekivalo: Vivijen iz Narbone je umro pre trinaest godina! a nije
mogao da nae logino objanjenje. Vilalmov i Ubertov zgranuti pogled
odraavao je jednako razoaranje.
Kao da im se ceo svet sruio na glavu. Ako je Vivijen uistinu mrtav,
ko se u njegovo ime obratio grofu Skalu? I kako objasniti privezak od
koljke? Trgovca naas obuze vrtoglavica, ali onda se umiri. Uhvati se za
ono malo izvesnih injenica kojima je raspolagao i nastavi logino da
zakljuuje: otac eraldo lae ili neko manipulie njime.
Pokaza saputnicima da ostanu mirni, a onda se obrati monahu:
Poznavali ste ga?
Bili smo prijatelji odvrati eraldo, iznenaen sagovornikovom
promenom tona.
Sigurni ste da je mrtav?
Video sam ga kako se survava sa svojim konjem niz planinski
obronak. uo sam krike koji su dopirali sve do doline. ta vi mislite?
Injacio se uzdra od odgovora. Bilo je neeg neobinog u starevim
reima. Ne samo tuge ve i straha. Neto je krio od njega. Preasni oe
ree, brzo razmiljajui seate li se gde je iveo? Gde su mu bile
odaje? Ako vam to ne smeta, voleo bih da ih posetim.
eraldo prekrsti ruke. Hodoasnicima je zabranjeno da ulaze u
monake elije.
Pokuajte da me shvatite uporan je bio trgovac. Vivijen je
obeao da e mi pokloniti jednu knjigu i rado bih je uzeo kako bih
sauvao uspomenu na njega. Pozivam se na benediktinsku
gostoljubivost... I, naravno, uzvratiu vam uslugu prilogom. Kako bi
potvrdio svoje rei, zavue ruku u bisage i zazvecka kovanicama u kesi
koju je drao unutra.
Monah provue prste kroz dugu sedu bradu. Koliko se ja seam,

Vivijen nije ostavio nita slino, ali ako ba hoete, moemo da


pokuamo. Moda me seanje vara. Uzdahnu u znak predaje. Doite,
idemo u monake odaje. Ali trudite se da ne pravite buku, da ne
uznemiravate monahe udubljene u misli.
eraldo ih povede preko dvorita i produi ka velikoj zgradi naspram
manastira. Kad su uli, nastavie kroz slabo osvetljene hodnike. Iako je
napolju vazduh bio sve, u tim prostorijama odisao je mirisom tamjana i
istopljenog voska.
Iza zatvorenih vrata uli su se koraci, zevanje i mrmljanje. Vladao je
neki uznemirujui spokoj, neobian oseaj praznine. Uberto se najei.
Vilalm primeti to i tipnu ga za obraz.
Stigli smo. eraldo otvori vrata. Ovo je bila Vivijenova elija,
ali sada vie niko ne ivi u njoj. Krue sujeverne prie u vezi s njim...
Osmehnu se s nelagodom. Monasi su plaljiviji od dece.
Uoe. Prostorija je bila mala i skromna, unutra su se nalazili samo
krevet i pranjavi orman. Injacio prie, otvori vrata ormana i osmotri
njegov sadraj; sasuena mastionica, uljana lampa s nagorelim lanenim
fitiljem, nekoliko prepisa, jedna knjiga psalama i par dotrajale obue.
Na najnioj polici leala je jedna knjiga. Obuzet nadom, trgovac je uze
i prelista je. Bila je napisana na arapskom. Proita nekoliko rei, proveri
naslov na koricama i onda je, razoaran, baci nazad u orman. To nije
ono to traim ree. Ovo je Liber scalarum.
ta je to Liber scalarum? upita Uberto, preduhitrivi eralda.
Govori o Muhamedovom putovanju pod vostvom arhangela Gavrila
odgovori Injacio. U toj knjizi se tvrdi da je prorok posetio podzemni
svet i nebesa. Naalost, kao to sam rekao, to nije ono to mi traimo.
Monahu se omae izraz neverice na licu. Nisam znao da se Vivijen
bavio takvim tekstovima.
To nije nita, poele trgovac da mu odgovori. Ali se uzdra. Osvrnu se
unaokolo traei neki trag. Bilo je jasno da Uter Ventorum nije vie u toj
sobi, ako je ikada i bio tu.
Odjednom, Injacio primeti malu drvenu ikonu okaenu na zid iznad
leaja. Naslikana u vizantijskom stilu, prikazivala je neko bie s pseom
glavom, odeveno u istonjaku odoru, dlanova sklopljenih u molitvi.

Ne seam se da sam ikad video tu ikonu izjavi eraldo, poto je


shvatio ta trgovac posmatra.
Predstavlja Svetog Kristifora, zatitnika hodoasnika ree Injacio.
udno umea se Uberto. Zato ima pseu glavu?
Moda zato to se prialo da je Kristifor, pre no to se pokrstio,
prodirao ljude. U Egiptu ga poistoveuju s Anubisom, bogom smrti.
Trgovac se zamisli nad onim to je upravo izgovorio i nasluti da bi taj
Kristifor-Anubis mogao da bude neto vie nego to izgleda. Moda je to
trag koji je neko namerno ostavio. Priblii se ikoni i skinu je sa zida kako
bi je prouio izbliza.
Onda primeti na poleini reenicu urezanu na latinskom:
LEGITE IM MEO SEPVLCRO QVOD SCRIPSI IN VITA MEA

Injacio se slavodobitno osmehnu i prevede: itajte na mom grobu


ono to je zapisano za mog ivota. Izraz lica mu je bio zagonetan.
Oe eraldo ree zatim moram vas zamoliti za jo jednu uslugu.
Odvedite me na mesto gde je sahranjen Vivijen iz Narbone.
Posle svega, monah vie nije mogao da ga odbije.
Injacio i njegova druina izaoe za eraldom iz manastirske
spavaonice i zaputie se ka velikom otvorenom prostoru ograenom
zidovima podignutim ukrug.
Ovo je monako groblje objasni starac pokazujui niz nadgrobnih
ploa ukopanih u zemlju. Poto se prekrstio, pree preko tog pustog mesta
i zastade ispred jednog drvenog krsta. Evo groba Vivijena iz Narbone
ree. Ali njegovo telo ne poiva tu. Nikada nije pronaeno posle pada s
litice. Pomolite se za njega ako hoete. Ja u vas ekati na ulazu.
eraldo se oprosti od trojice stranaca i sklopljenih dlanova izae s
groblja. Dosta mu je bilo te udne prie.
Zato smo doli ovamo? Vilalm osmotri trgovca. ta trai meu
mrtvima?
Injacio nije gubio vreme na smiljanje odgovora, ve stade da
pretrauje svaki deli nadgrobnog krsta. S prednje strane bilo je urezano
samo pokojnikovo ime. Trgovac zaobie krst i nagnu se ka njemu. Zenice

kao da su mu se rairile. Evo, znao sam! iznenada uzviknu. Vivijen


nije mrtav; ostavio je ifrovanu poruku. Vraji monah!
U drvetu je bilo urezano VTER VENTORVM. Ispod natpisa se ukaza
prilino uoljiv crte: ovek koji dri veliku meinu, a oko njega etiri
anela koja duvaju u njegovom pravcu. Vetar im je izlazio iz usta u obliku
zakrivljenih linija urezanih najbolje to se moglo na toj povrini i
usmerenih ka meini.
Lii na crte etiri vetra koja duvaju s etiri strane sveta primeti
Uberto.
A ja bih rekao da su to nebeska bia mudraca koje sam ti
pomenuo dodade Injacio zagonetno. Sad pogledaj nanie.
Ispod crtea je bio urezan niz slova, poreanih naizgled bez ikakvog
smisla.

ta je to? upita momak.


Kriptogram. Treba ga rastumaiti, ali nemamo vremena za to. Brzo,
prepii ga i pazi da ne pogrei.
Uberto poslua. Izvadi iz bisaga diptih navotenih povrina i stade da
prepisuje. Zanimalo ga je znaenje tih slova, ali morao je potpuno da se
usredsredi na prepisivanje, tako da nije mogao da se bavi pretpostavkama.

Injacio spusti ruku na urezane natpise. Napravljeni su nedavno. Pre


manje od godinu dana obrati se Vilalmu. Vidi se po usecima; nisu
oteeni zubom vremena kao ime na prednjoj strani. Verovatno ih niko
nikada nije primetio. Usredsredio je pogled na kriptogram, naizgled
besmislen.
Uberto sklopi diptih i vrati ga u bisage. Zavrio sam, sve sam
prepisao.
Dobro. Idemo odavde. Trgovac jo jednom pogleda ka praznom
grobu. Ne znam zato, ali ne oseam se sigurno meu ovim zidinama.

31.
Prolo je malo vie od sat vremena kad se pred ocem eraldom iz
Pinerola pojavio jedan stranac. Starac je upravo bio zavrio redovnu
kontrolu zaliha i zastao je ispred manastira da malo predahne na suncu.
Dilectissime patre,17 oprostite mi obrati mu se stranac. Nakloni
se, otkrivajui izvesnu krutost u pokretima.
Slobodno kaite, sine. eraldo osmotri figuru u crnom, njegovo
lice koje se jedva naziralo ispod kapuljae. Na prvi pogled pomislio je da
je re o nekom monahu skitnici, ali kad je spustio pogled, ugledao je
kone titnike za noge i mamuze koje su izvirivale ispod rubova odore.
Predomislio se. Taj svakako nije monah, a nije ni siromani namernik.
Traim trojicu hodoasnika koji su nedavno stigli ovamo. Neki
monasi mi kau da su njih trojica razgovarali s vama, danas, kasno pre
podne.
Tako je, ali oni su ve otili. Zakasnili ste.
Na te rei stranac prekrsti ruke na grudima, kao da se trudi da potisne
iznenadan bes. Zapravo, ne traim njih, nego jednog monaha. Oca
Vivijena iz Narbone.
Opet ista pria! frknu eraldo, ali odmah zatim pokua da se
smiri. Za razliku od prethodnih posetilaca, ovaj stranac nije delovao
pouzdano. Moda zbog slovenskog naglaska ili zbog krupnog stasa; u
svakom sluaju, starac se obespokojio. Kao to sam ve objasnio vaim
prethodnicima, Vivijen iz Narbone je odavno preminuo odvrati
ukrtajui prste ispod sede brade.
ovek isprva ne ree nita. Crna odora kao da mu je podrhtavala.
Jesu li odneli neto sa sobom? upita na kraju. Glas mu se izmenio,
zvuao je ispitivaki.
Nisu. eraldo ustuknu. Samo su posetili njegov grob. Nita
vie.
Odvedite me na grob naredi stranac.
Monah poslua, ponizno pognu glavu i povede ga ka groblju.

Dok je koraao kroz groblje, Slavnik se osvrtao unaokolo sa srdbom koja


mu je izjedala grudi. Vivijen iz Narbone je mrtav! Neko se predstavio kao
on ili ga je grof Skalo slagao? Sluaj se iskomplikovao. Moda je knjiga
zakopana u grobu, pomisli. Injacio iz Toleda ju je sigurno ve naao,
budui da je tako brzo napustio Manastir Svetog Mihaila u Kjuzi. Izgubio
ju je! Ipak, morae da proveri. Osim toga, taj eraldo iz Pinerola neto
krije. Moda je u dosluhu s trgovcem.
Ovo je Vivijenov grob ree monah u jednom trenutku.
eh pogleda ka mestu koje mu je eraldo pokazao. Nije bilo tragova
kopanja. Samo jedan drveni krst. Odjednom ga obuze oseaj da je zapao u
orsokak. Kao da ga neko vue za nos. Misija je ugroena. Dominus mu
nikada ne bi oprostio neuspeh!
Obuzet iznenadnim besom, Slavnik zgrabi monaha za bradu i zagleda
se u njega ledenim oima. Lae! prosikta mu u lice. ta ti je rekao
trgovac iz Toleda? Kai mi to to krije ili u te ubiti!
Prestravljen, eraldo ga pokretom drhtavih ruku zamoli da mu se
smiluje. U ime Isusa Hrista... zacia. Nita ne znam... Verujte mi...
eh je na tom izboranom licu proitao iskrenost oajnika. Na taj nain
nita nee otkriti. Onda se prepusti jo eem gnevu i obori starca na
Vivijenov grob. Monah prilikom udarca izvali krst, a s njim i busenje
smee zemlje.
Slavnik isuka ma i podie ga visoko, raspaljen besom. Monah
smognu snage da dograbi krst i postavi ga preda se kao tit.
eh se ve spremao da udari, ali odjednom se zaustavi. Panju mu je
privukao urezan natpis na krstu. Ponosno proita VTER VENTORVM.
Istrgnu krst starcu iz ruku, jednim udarcem odsee deo s natpisom i
zavue ga pod odoru. Dobio je ono za im je tragao. eraldo ga, sklupan
na zemlji, vie nije zanimao.
Okrenu se u mestu spreman da ode, ali u tom trenutku ugleda jednog
iskuenika kako istrava s groblja. Sigurno je posmatrao prizor i sad je
verovatno otrao po pomo. Slavnik vie nije bio bezbedan. Manastir
Svetog Mihaila u Kjuzi imao je ozbiljnu straarsku slubu. Zamalo da
ubije jednog monaha, to znai da ne bi mogao da se izvue.

Dugim koracima izae s groblja, s namerom da to pre stigne do svog


konja. Otra do tala, praen sve bliim povicima. Iznenada, jedan straar
stade ispred njega pokuavajui da ga probode kopljem. eh, i dalje
drei ma, izbegnu ubod, nasrnu i zadade neprijatelju udarac u bok.
Straar pade na zemlju stiskajui ranu.
Slavnik uzjaha svog konja, podbode ga, iskoi iz tale i potera
ivotinju u galop ka izlazu iz utvrenja jurei kao furija. Straari, monasi i
hodoasnici se izmakoe da ih ne bi pregazio. Iznenada, jedna strela mu
prozvida iznad glave. Na bedemima su bili rasporeeni strelci. Onda se
zviduci ponovo prolomie kroz vazduh i jedna strela pogodi Slavnika
posred grudi.
Konj kao da je naslutio njegov bol. Zanjita i ukopa se u mestu.
Slavnik prinese ruku ranjenim grudima i zavue je pod kratak koni
kaput. Strela se zarila u deo drvenog krsta, probila i njega i tkaninu
kratkog kaputa i zaparala kou. Krvario je.
Htede da potera konja u galop, ali grupa straara ve ga je bila
opkolila. Nimalo obeshrabren, zategnu uzde nateravi konja da se propne.
Straari se povukoe, neki zadobie udarac kopitima i popadae na
zemlju. Onda crni vitez podie ma, zamahnu i silovito udari po glavi
jednog vojnika polomivi mu lobanju. ovek se sruio na tlo kao prazna
vrea, ostavljajui slobodan prolaz.
Konj koji se propinjao kao da je podivljao, poskoi napred i izae iz
guve.
Slavnik sagnu glavu i odjaha ka zidinama, brz kao munja. Oko njega
su fijukale strele, ali nisu uspele jo jednom da ga rane. Projaha kroz
kapiju pre nego to su uspeli da je zatvore pred njim.
Bio je spasen, izaao je izvan zidina Svetog Mihaila u Kjuzi.

32.
Injacio, Uberto i Vilalm su se sklonili u jednu gostionicu nedaleko od
Svetog Mihaila u Kjuzi. Trgovac je smatrao da ne bi trebalo da se
zadravaju unutar manastirskih zidina; ako se Vivijen iz Narbone postarao
da poveruju u njegovu smrt, sigurno je imao valjan razlog da to uini.
Traili smo monaha s knjigom, a umesto toga smo nali ifrovanu
poruku. Uberto je za velikim drvenim stolom ispitivaki posmatrao
saputnike koji su sedeli naspram njega. Delovao je umorno i zabrinuto.
Ova pria je zaista besmislena.
Moda je Vivijen iz Narbone oseao da mu preti opasnost ree
Vilalm i zato je pobegao.
Zbog knjige? Zar ti se ne ini da je to malo preterano? upita
Uberto.
Kao to sam ve rekao umea se trgovac neke knjige mogu da
budu vrlo opasne.
Uberto se podozrivo zagleda u njega. Misli da je Vivijenu neko
pretio?
Injacio odvrati pogled, pravei se da posmatra gostioniara koji je
sluio goste za ostalim stolovima. Ne znam, ali sigurno je da se ponaa
u skladu s unapred pripremljenim planom. Pobegao je kako bi zatro trag i
sebi i Uteru Ventorumu i eli da ga sledimo. Ploa stola zakripa pod
njegovim laktovima. Bie da je naslutio da ima jo onih koji se zanimaju
za knjigu i uplaio se. Moda se meu tim ljudima krije i ovek u crnom
koji nas je uhodio u Veneciji.
Te rei zlokobno su odjeknule i nijedan saputnik mu ne odgovori. Njih
trojica se zgledae u bremenitoj tiini.
Moramo rastumaiti poruku s krsta razmiljao je Vilalm.
To emo kasnije ree trgovac. Najpre emo neto pojesti. Treba
da povratimo snagu.
Uto im donesoe peenu srnetinu i bokal medovine.

Sat kasnije gostionica je opustela, u njoj su ostali samo gostioniar i


nekoliko zauzetih momaka. ulo se samo pucketanje vatre; spolja je
dopiralo utanje lia i zavijanje vetra u blizini.
Kad su trojica saputnika ponovo ostali sami, Uberto zavue ruku u
bisage, izvadi diptih i otvori ga pod svetlom svee.
Odmakni ga malo od svee opomenu ga Injacio. Ne bi valjalo da
se vosak na tablicama istopi!
Deko poslua i povue tablicu k sebi. Natpis je nejasan
promrmlja. Napisan je nekim tajnim pismom?
Nije odgovori trgovac. To je metod koji je osmislio Vivijen.
Koristio ga je da prikrije vane poruke u svojim pismima.
Kako se tumai?
Posmatra se kao ahovska tabla na kojoj se bela polja smenjuju s
crnima. Ova poruka je napisana na taj nain. Obrati panju.
Kad je to rekao, Injacio uze diptih i poe naizmenino da podvlai
slova ifrovanog teksta.

Kad je to obavio, pokaza tablicu Ubertu. Prepii podvuena slova


i prui mu guije pero i sveanj potpuno belih pergamenata.
Momak poslua, dok ga je Vilalm zadivljeno posmatrao. Taj deko,

tako mlad i neiskusan, ume da pie. Za njega, gotovo potpuno nepismenog,


ispisivanje rei mastilom graniilo se sa istinskom arolijom.
Uberto zavri zadatak, no ipak nije razumeo poruku. Na kojem je
jeziku napisana? To svakako nije latinski.
armarozdor
lioselzvst
zdatvrnin+
iets elemet
ts vzlvmbre
etnelgenvd
r+kobabelj
ehcsesatev
csovnilvsi
llieloselt
+amezarakv
casaltevlo
vealebastv
svbocajedn
Lii na arapski nagaao je momak, koji nimalo nije znao arapski.
To je ifrovana poruka ispravi ga trgovac prouavajui tekst.
Delovao je zaueno, gotovo zbunjeno. Nisam oekivao ovako neto
priznao je.
ta hoe da kae?
Vivijen nikada do sada nije koristio ovaj metod. Svojevremeno je
samo ukrtao izraze i slova u reima, ali jasno je da je pred nama jo
tea glavolomka.
Moda kriptogram treba razreiti na drugaiji nain... predloi
Uberto.
Ne mora da znai. Injacio zadra pogled na prvom redu prepisa: a
r m a r o z d o r. Isprva je pomislio da ta re nema nikakav smisao, ali
odjednom shvati da grei; tavie, ta slova skrivala su jedno ime!
Ohrabren otkriem, proui sledei red, koji mu se, meutim, uini potpuno

neodgonetljivim. Onda se zadra na treem redu, u kojem je uspeo da


razabere rei. Onda mu neto sinu i ponovo proui drugi niz, ali ovoga
puta ga je proitao u obrnutom smeru. Tiho je kombinovao niz glasova,
dok su ga saputnici posmatrali obuzeti sve veom radoznalou.
Shvatio sam! uzviknu iznenada. Tekst je pisan bustrafedonom.
Bustrafedonom? Uberto ga zaueno odmeri. Nikada nisam uo
tu re.
Injacio nagovesti slavodobitni smeak. Re potie iz grkog, znai
volovski obrt. Kako njegovi sagovornici nisu pokazali da su ga
razumeli, objasnio je detaljnije: Prilikom oranja, volovi vuku plug najpre
sleva nadesno, a zatim zdesna nalevo. Vivijen je napisao ovaj tekst sluei
se istim metodom, a tako treba i da se ita.
Neverovatno promrmlja Vilalm.
Trgovac uze pero i sveanj pergamenata i sigurnim pokretima prepisa
poruku skrivenu iframa.
armarozdor
tsvzlesoil
zdatvrnin+
temeles tei
ts vzlvmbre
dvneglente
r+kobabelj
vetasesche
csovnilvsi
tlesoleill
+amezarakv
olvetlasac
vealebastv
ndejacobvs
Re je o etiri izraza podeljena s jednakim brojem krstia otkrio
je. Preostaje nam samo da ih prepiemo tako da budu jasni. To i uini.

a r ma r o zd o r ts v zl e s o i l zd a tv r ni n
te me l e s te i ts v zl v mb r e d v ne gl e nte r
kobabel j vetas es checs ovni l vs i tl es ol ei l l
a me za r a kv o l v e tl a s a c v e a l e b a s tv nd e j a c o b v s

Nije napisano na latinskom primeti Uberto.


Nije, ali re je o slinom jeziku objasni trgovac. Sad u proitati,
budite paljivi. Naravno, u i v se itaju na isti nain.
Armaroz dort suz les oilz dAturnin
Temel esteit suz lumbre dun eglenter
Kobabel jet as eschecs ou ni lusit le soleill
Amezarak volvet la sa cue a le bastun de Jacobus
Uberto je sluao sa sve veim zanimanjem. Te rei zvuale su slino
francuskom.
To je provansalski, jezik trubadura objasni trgovac.
Poto je uo tekst, Vilalm, koji je dobro poznavao to nareje, prevede:
Armaros spava pred oima Aturnina,
Temel lei pod senkom ruinjaka,
Kobabel igra ah tamo gde sunce ne sija,
Amezarak repom obavija tap Jakovljev.
To je zagonetka! uzviknu Uberto zadovoljno. Ako se ne varam,
Aturnin je jedno od Saturninovih imena.
Injacio klimnu glavom i prinese ustima bokal s medovinom.
Ali ne znam ko su ili ta su Armaros, Temel, Kobabel i Amezarak
nastavi momak.
To su imena anela otkri mu trgovac.
Aneli... ponovi Uberto. Na to si, dakle, mislio kad si govorio o
nebeskim biima proroka?
Umesto da odgovori, Injacio nastavi da objanjava: Ta imena

javljaju se u Knjizi Enohovoj i predstavljaju neke od pobunjenih anela


koji su sili na Zemlju zajedno s Luciferom.
Drugim reima, oni su demoni. Uberto se smrknu. Eto ta trai,
knjigu koja govori o demonima!
Trgovac ga zamoli da se smiri, ali momak skoi na noge, crven u licu.
Ne elim vie da ti pomaem u ovoj potrazi!
Ne razume. Injacio ga uhvati za runi zglob i natera ga da sedne.
Stisak mu je bio odluan, no istovremeno blag. Taj stisak je, vie nego
rei koje su usledile, umirio momka. Nije vano ko su ta etiri anela,
ve ta oni predstavljaju.
Uberto tada shvati da je reagovao kao preplaeno dete i postide se.
Hoe da kae da su to simboli?
Mnogo vie od toga. Injaciov pogled privue panju njegovih
sagovornika. Po Knjizi Enohovoj, pali aneli preneli su ljudima osnove
magije. Armaros ih je nauio arolijama, Temel astrologiji, Kobabel ih je
poduio o zvezdama, Amezarak svojstvima korenja.
Vilalm se zamisli. Ostaje nam da otkrijemo kako su ti aneli
povezani s Uter Ventorumom.
Mi smo ve videli te anele izjavi trgovac. U Svetom Mihailu u
Kjuzi, na Vivijenovom krstu. Seate se? Bilo ih je etvorica, kao etiri
vetra s etiri glavne strane sveta, i duvali su u meinu.
Da, u meinu na sredini crtea... Ubertu zasijae oi. Uter
Ventorum, meina vetrova!
Injacio klimnu glavom. Knjiga je verovatno tako nazvana zato to
sadri dah etiri anela, a taj dah nije nita drugo do njihovo uenje.
etiri vetra nastavi momak zapravo su etiri hermetike nauke.
Ali i etiri dela knjige dovri trgovac. etiri poglavlja, etiri
rasprave.
Zato je to objanjeno pomou zagonetke? upita Vilalm. Kako bi
nama moglo koristiti to to znamo da se knjiga sastoji od etiri dela?
Injacio se zamisli nad Francuzovim reima, dok je u meuvremenu
paljivo prouavao zagonetku. U pravu si naposletku je priznao.
Besmisleno je napraviti tako sloen kriptogram samo da bi se njime
opisala struktura knjige. Tekst koji imamo pred sobom sigurno ima

sasvim drugaiju namenu, a ja mislim da e nam nagovestiti gde je


sakriven Uter Ventorum... Naas zastade, a onda se lukavo nasmei.
Deluje mi razumno pretpostavka da je Vivijen primenio ovu strategiju
kako bi otkrio da je knjiga podeljena na etiri dela sakrivena na jednom ili
vie mesta.
Na kojim mestima? upita Uberto.
Trgovac slegnu ramenima, kao da eli da kae da je odgovor
oigledan. Prvo je Tuluz.
Jesi li siguran?
Sam si maloas rekao: Sveti Saturnin, to jest, Sen Sernan. Re je o
zatitniku Tuluza.
U pravu si! uzviknu momak. to znai da je, napisavi Armaros
spava pred oima Svetog Saturnina, Vivijen hteo da nam kae da se prvi
deo knjige, posveen arolijama, krije u Katedrali Sen Sernan u Tuluzu.
Izgleda da je tako. Injacio se nasloni na drveni naslon klupe.
Ostaje nam samo da to i proverimo.
A ostatak zagonetke? umea se Vilalm.
Idemo korak po korak predloi Injacio. Osim toga, nasluujem
da ifra krije jo tajni.

33.
Bilo je gluvo doba noi kad se jedan konjanik spustio u dolinu du obale
Dore Riparije i, klizei izmeu senki iblja, stigao do utvrenog mansija.
Osmotrio je graevinu od kamena i drveta s dve kule na kojima se isticao
simbol Jerusalimskih vitezova, veliki crveni krst uokviren s etiri manja.
Na tom mestu e Slavnik nai pomo, zato to tu u potaji ivi nekoliko
izaslanika Svetog Vema, vernih Dominusu. Ohrabren, priblii se ulazu na
spoljnoj ogradi od kolja i zastade ispred tri straara okupljena oko vatre.
Jedan od njih nevoljno ustade i poe mu u susret. Imao je kupasti lem
sa titnikom za nos, belu tuniku bez rukava dugu do poda i koplje sa
iljkom u obliku vrbovog lista. Dok je prilazio strancu, osvetlio ga je
bakljom. Ko ste vi? upita ga.
Nepoznati spusti kapuljau, otkrivajui lice bledo kao kre. Traim
prenoite. Reeno mi je da ovde primate hodoasnike.
Tako je. Vojnik osmotri straneve grozniave oi. Naas zastade,
a onda dodade: Vama nije dobro... Da niste ranjeni?
Moram samo da se odmorim izusti Slavnik duboko udiui kako bi
odagnao nepodnoljiv umor.
Vojnik ga paljivo odmeri. Pridolica nije bio obian hodoasnik niti
boji ovek. Moda je plaenik koji se uputio u Langedok kako bi se
pridruio krstakom pohodu protiv albianaca. Mnogo ih je prolo u
poslednje vreme. Sjaite, gosparu naredi mu, u skladu s obiajem.
eh se zatetura, naini pokret kao da e sii s konja, ali kolena ga
izdadoe i on pade u travu, na izmaku snaga. ivotinja zanjita, kao da
osea olakanje to se oslobodila tereta.
Vojnik se sagnu nad njim pomislivi da je mrtav i osmotri mu bledo
lice oroeno znojem. Jo je bio iv, ali je goreo od groznice. Spusti mu
ruku na grudi i primeti da su umrljane krvlju. Tada uoi poderotinu na
konom kaputu i deo drvenog tapa kako mu tri iz koe. Ranjen je!
uzviknu obraajui se ostalim straarima.
ta je bilo? odvratie ovi, i dalje uureni oko vatre.

Doavola, pourite! Vrh strele mu je zaboden u grudni ko!

Trei deo

TEMELOV ZNAK
Znaj da je Mesec glasnik zvezda. On, zapravo, prenosi njihova svojstva
od jednog do drugog nebeskog tela.
Abu Masar, Libri mysteriorum, II, 202

34.
Majinski prsti na elu. Neni mirisi. amor uspavanke...
Slavnik se tre iz dubokog sna. Bio je opruen na leaju, u osunanom
sobiku obloenom drvetom. Pokriva je odisao mirisom cvea koje raste
u ekim umama.
Sede na ivicu slamarice, misli obuzetih uspomenama i majinim
osmehom. Odjednom oseti snaan bol u grudnom kou i seanja ieznue
kao leptiri noeni vetrom.
Prinese desnu ruku grudima i zakljui da mu je neko vidao ranu.
Ko ga je negovao? Ko ga je spustio na taj leaj?
Pokuavajui da sredi misli, priseti se onoga to se dogodilo u Svetom
Mihailu u Kjuzi. Deo Vivijenovog krsta spasao mu je ivot zaustavivi
strelu. Pravo udo.
Tek tad je shvatio da mu je trup obnaen. ta se dogodilo s tim
komadom drveta?
Ustade i poe da trai po sobi. Naas se oseti izgubljeno, a onda
primeti svoju odeu uredno sloenu na jednoj stolici. Pogleda u pod i
uzdahnu od olakanja. Pored leaja su bili poreani njegov ma, izme... i
komadi krsta s natpisom. Nije ga izgubio.
Ali opazio je i neto neoekivano: strela je, probivi drvo, odlomila
povrinski sloj. Poetni deo kriptograma bio je neitljiv!
eh opsova, ile na vratu mu se napee od srdbe. Umalo da prasne u
besu, kad zau zvuk koraka s druge strane vrata i natera se da se smiri.
Gledao je kako se vrata otvaraju, lica i dalje izoblienog od gneva.
U sobu ue sitna ena sede kose skupljene na potiljku. Slavnik je
odmeri preteim pogledom, a onda se primiri, poto je shvatio da ta ena
ne predstavlja nikakvu pretnju. Sigurno ga je ona negovala.
Vidim da ste se oporavili, gosparu zakljui mladalakim glasom.
Kad biste znali kako ste se napatili. Dva dana ste bili u bunilu.
eh iskrivi lice u grimasu. Prokletstvo, pomisli, dva dana je
prespavao!

ena mu ostavi vremena da odgovori. Podignu se na vrhove prstiju i


dodirnu mu elo. Groznica je prola ree. Onda prie leaju i namesti
posteljinu. Pretpostavljam da ste gladni. Da vam donesem neto? upita
dok je nametala jastuk odsenim pokretima.
Radije bih jeo dole, u krmi. Ovde postoji neka krma, zar ne?
Da. Ako mislite da imate dovoljno snage, onda dobro. Ali nemojte
se previe naprezati preporuila mu je, kao da se obraa nekom detetu.
To nije vaa briga zarea eh potiskujui nelagodu.
ena slegnu ramenima, jo jednom pogleda nameten krevet i zaputi se
ka vratima. Nemojte dirati ranu jo nekoliko dana. Vaa odea je, kao
to vidite, na stolici. Oprala sam je i zakrpila.
On joj pokaza da stane, ali ena je ve bila izala. Nije navikao da
iskazuje zahvalnost, svako ispoljavanje oseanja smatrao je znakom
slabosti. Rei zahvalnosti zamree mu u grlu.
Poto se obukao, siao je u prizemlje. Uao je u krmu i seo za jedan
prazan sto.
Miris hrane probudi mu glad. Narui neto da pojede i osvrnu se
unaokolo. Prostorija je vrvela od hodoasnika i vojnika, nepoznatih lica
nagnutih nad inijama.
Slavnik ravnoduno izvadi iz pojasa svoj no u obliku krsta i zari ga
na sredinu stola. To je bio znak. Nekoliko njih se okrenu ka njemu, a onda
se vratie svojim razgovorima.
Nedugo zatim donesoe mu vino i peenu zeetinu i on se halapljivo
baci na hranu.
Nije prolo mnogo vremena kad dvojica ustadoe u jednom
polumranom uglu, preoe preko prostorije i sedoe naspram njega. Nisu
bili krupni kao on, no ipak su bili snani. utke su ga odmeravali, a onda
izvadie svoje noeve takoe u obliku krsta i zarie ga pored
njegovog.
Znao sam da se krijete ovde, ali nisam bio siguran da u vas nai.
Slavnik ih je prouavao pogledom. U meuvremenu, zubima je otkinuo
zalogaj peenja i halapljivo ga savakao. Treba mi vaa pomo ree
napokon.

U ije ime? upita jedan od one dvojice, a desna ruka mu skliznu na


ma.
Dominusovo.
Re pade kao kamen u barutinu. Zavlada tajac.
Pridolice kao da su se opustile i nagovestie jedva primetan naklon.
Na usluzi potvrdie. Kako moemo da pomognemo?
Na tragu sam Uter Ventorumu, na korak od knjige objasni eh i
otpi gutljaj vina iz keramike uturice.
Ta knjiga sadri tajnu anel?
Slavnik klimnu glavom.
Prialo se da je nestala.
Ne odgovorivi, eh izvue deo krsta ispod konog kaputa i poloi ga
na sto, ispred nosa svojim sagovornicima, koji ga osmotrie divei mu se
kao da je relikvija.
ta tu pie? upita jedan.
Mislim da to samo Dominus ume da rastumai. eh uze deo krsta
i vrati ga pod odeu. Moram da doem do njega. Sada je u Tuluzu, pod
lanim imenom. Naas zauta, kao da ga je sramota to mora da trai
pomo, a onda nastavi: Moglo bi da doe do neprilika; trojica ljudi su
na tragu knjizi i imaju prednost od dva dana. Posle dogovora s
Dominusom odluiemo ta emo preduzeti.
Ona dvojica klimnue glavom.
Jo neto dodade Slavnik.
Slobodno kaite.
Ako me budete ometali, na bilo koji nain, ubiu vas sopstvenim
rukama.

35.
Prelazak Alpa predstavljao je naporan poduhvat. Injaciova druina morala
je veliki deo da pree peke, vodei konje preko neprohodnih staza.
Zimi je jo gore objasni trgovac. Kad sneg i led pokriju puteve,
gortaci primenjuju naroit metod kako bi spustili namernike u dolinu;
vuku ih opruene na ivotinjskim koama. Dogaa se da neko sklizne i
zavri u provaliji...
A konji? upita Uberto. Kako njih zimi sputaju u dolinu?
I njih vuku na isti nain, jadne ivotinje odvrati Injacio smekajui
se.
Kad su preli Alpe, nastavili su na zapad, uvukavi se u vrlo gustu umu.
Nedaleko od Avinjona preli su preko mosta Sen Beneze na Roni i
nastavili nizvodno ka moru. Posle desetodnevnog putovanja iz Svetog
Mihaila u Kjuzi prenoili su u jednom konaitu u Nimu.
Uberto je usput bio u prilici da upozna pitome predele Langedoka, gde
se miris vinograda meao s mirisom povetarca koji duva s mora. Njegovu
radoznalost naroito je pobudio tamonji jezik, sasvim drugaiji od
latinskog i od italijanskih nareja. esto je, kad bi uo neku naroito
zanimljivu re ili izraz, pokuao da ih ponovi i pitao bi Vilalma za
znaenje.
Injacija je radovalo deakovo oduevljenje, ali u srcu mu je tinjala
strepnja. I dalje su mu nedostajale mnoge ploice mozaika. Nije znao ta
se dogodilo Vivijenu niti kakav je ivot on vodio tokom proteklih godina.
Nepoznato mu je bilo da li je nastavio da se krije, ba kao i on sam, ili je
uspeo da se oslobodi Svetog Vema. Osim toga, nije mu bilo jasno zato je
Vivijen eleo da veruju da je mrtav, ostavljajui pritom lane tragove i
tajnovite kriptograme, i na kraju, izmicala mu je stvarna priroda Uter
Ventoruma.
Uznemiren, trgovac je gledao preda se i spazio je Vilalma i Uberta
naslonjene na ogradu trema konaita, obasjane rumenilom sutona. Nije

eleo da izlae opasnosti tog momka. Po svaku cenu e to spreiti.


Bez upozorenja, u mislima mu se ukaza lice jedne ene. Prelepo lice
koje je voleo i koje i dalje beznadeno voli.
Sibila proaputa. Pokuavam da naem reenje, draga moja,
pomisli. Nadam se da u te uskoro zagrliti.
Nekoliko koraka dalje Uberto i Vilalm su posmatrali zalazak sunca
oslonjeni na ogradu. Vatrene boje sunca milovale su im lica, grejui ih
posustalom toplotom.
Uberto pokaza na trgovca koji je sedeo nedaleko od njih, na stolici od
prua. Veeras deluje setno ree.
Takav je kad god razmilja o svom zaviaju i porodici poveri mu
Francuz.
Nikada ne govori o tome.
Lake mu je tako.
Ne znam kako to izgleda imati porodicu... roditelje. Na Ubertovom
licu ukaza se trag tuge. Jedina porodica bila mi je zajednica Santa
Marije del mare. Ali oduvek sam oseao da se razlikujem od monaha.
Moj otac je bio stolar izjavi Vilalm zurei plavim oima u zalazak.
Seam se njegovih krupnih aka, grubih, izgrebanih od drvenih opiljaka.
Bio je visok i krupan, svi su ga potovali. Majka mi je, meutim, bila
nena i plavokosa, kao i moja sestra.
Gde su sada?
Francuz pognu glavu, pokuavajui da sakrije dubok bol. Bio je jul
1209. kad su papa Inoentije Trei i Arno-Amori, opat iz Situa, odluili
da razore Bezje, moj rodni grad. Kad se to dogodilo, nisam znao ni koja je
godina. Shvatio sam tek kasnije ree, u prvom trenutku izbegavi
odgovor na Ubertovo pitanje. Bezje se nalazi nedaleko odavde, blizu
mora. Rekli su da grad vrvi od jeretika... Rekli su da e njegovo unitenje
biti sveti poduhvat, dostojan vitezova Krsta. Ne znam da li su bili u pravu,
tada sam imao samo trinaest godina. Ali u jedno sam siguran; ni ja ni moja
porodica nismo bili jeretici, niti smo znali znaenje rei albianac ili
katar.
Uberto ga zaueno pogleda.

Krstai su se odazvali papinom pozivu uzdahnu Vilalm.


Uglavnom su to bili vitezovi sa severa Francuske, neki pod vostvom
grofa Simona de Monfora. I zauzeli su Bezje.
Vilalm nastavi da pria. Objasnio je Ubertu kako su se milicije Bezjea
suprotstavile napadaima, ali krstai su ih savladali. Potom je poelo
pljakanje, tokom kojeg su mnogi graani izgubili ivot pokuavajui da
zatite sebe i svoju imovinu. Neke su, jednostavno, ubili maem, druge su,
meutim, terali da hodaju po uarenom ugljevlju. Na kraju su podmetnuli
poar.
Francuzovo lice se zgrilo u smrknutu grimasu. Tokom opsade
mnogi begunci su se sakrili u Crkvu Svete Marije Magdalene. Tu je bilo
mukaraca, ena i dece, jeretika i katolika, i svi su bili jednako
prestravljeni. Ja sam bio meu njima, s majkom i sestrom... Otac mi je
ve bio poginuo, proboden krstakim kopljem dok je pokuavao da nas
zatiti. Kad smo se sklonili u tu crkvu, mislili smo da e nam se vojnici
smilovati i da e nas potedeti. Nije bilo tako.
Bol izazvan uspomenama bio je silovit, ali Vilalm nastavi da pria.
Rekao je kako je opat Arno-Amori odluio da pobije sve njih, budui da
nije mogao da razlikuje katolike od jeretika; treba proistiti albiansko
svetogre, odluio je. Kad svi pomru, Bog e umeti da raspozna
pravednike meu nevernicima.
Vojnici su prodrli u crkvu i pobili sve unutra. Ni decu nisu
potedeli. Moju majku i sestru svetina je pregazila na moje oi. Vie ih
nisam video. Nikada vie. Jedino sam ja uspeo da se spasem, pukim
sluajem; udarili su me u glavu i pao sam, onesveen. Pomislili su da
sam mrtav, a kad sam se probudio, nekoliko sati kasnije, bio sam okruen
leevima. Naas sam pomislio da sam u paklu... Stotine mrtvih, razume?
Krvi je bilo na sve strane... Koji bi bog mogao poeleti da se dogodi takav
pokolj? Potraio sam meu telima majku i sestru, ali nisam uspeo da ih
naem i onda sam pobegao. I dan-danas alim to nisam mogao da ih
naem, da ih sahranim... Barem bih imao grob na kojem bih alio za
svojom porodicom.
Vilalm zauta, kao da pokuava da prizove seanje na neto ega vie

nema. Oi su mu bile vlane. Stisnu pesnice i pogleda ka sutonu.


Proklinjem Arno-Amorija! Proklinjem Simona de Monfora! I dabogda
Inoentije Trei goreo u paklu, meu svojom braom demonima!
Uberto nije mogao da pronae rei kojima bi izrazio ganutost. Da je
mogao, preuzeo bi na svoja plea deo bola svog prijatelja kako bi mu
ublaio muku.
Vilalm kao da je naslutio njegovu nameru i osmehnu mu se ublaivi
izraz lica. Pokolj se dogodio na praznik Marije Magdalene zavri.
ta si uradio poto si se spasao?
Tre godine sam lutao bez cilja, sam kao pas. iveo sam od
milostinje i sitnih kraa. Sve dok jednog dana nisam na svom putu naiao
na mnotvo derana. Koraali su kao vojska, maui stegovima i zastavama
s hrianskim simbolima. Veinu su inili obanii iz Il de Fransa i iz
Renanija. Priali su da ih je Bog odabrao da nau Istinski krst. Pomislio
sam da su malo udareni, ali, ako im se pridruim, barem u redovno jesti, i
zato sam rekao sebi: Zato da ne? Na kraju krajeva, ta mogu da izgubim?
Pridruio sam se tim dekiima i postao jedan od njih. Trebalo je samo
izgovarati molitve tokom mara i kad bi neko izjavio da je video na nebu
krst sazdan od svetlosti, nisi smeo da mu protivrei, tavie, trebalo je da
kae da si ga i sam video. Odmah bi ti se pridruili oni pored tebe,
grozniavi kao proroci, govorei: Zaista! Eno ga, izgleda tako stvarno,
Boe, vidim ga! Niko, meutim, nije mogao tano da pokae gde se taj
krst nalazi; desno ili levo, unutar sunca, iznad nekog oblaka... Mislio sam
da je to, na kraju krajeva, obina igra. Ako nita drugo, pomagalo mi je da
zaboravim svoje nevolje. Tek kasnije, Injacio mi je objasnio da sam bio
deo takozvanog dejeg krstakog pohoda.
Mislio sam da je to legenda.
Zapravo, zaista se dogodilo uverio ga je Francuz. Utuvili smo
sebi u glavu da emo stii do mora i ukrcati se na brod koji plovi do
Svete zemlje. Tamo emo, priali su, nai Istinski krst. Kad smo stigli u
Marselj, nekoliko njih izdvojilo se iz grupe i vratilo se kuama. Ja nisam
imao kuu i nastavio sam da pratim one najodvanijeg duha i ukrcao se na
brod marseljskih vojnika. Bilo nas je toliko da smo napunili sedam
jedrenjaka. Tokom putovanja jedrenjaci su se razdvojili i prialo se da su

dva doivela brodolom. Ja sam prekasno otkrio da su nas vojnici


nasamarili; kad smo se iskrcali u Aleksandriji, prodali su nas Mavrima
kao robove.
Pa to je jezivo!
Ima i gorih sudbina. Vilalm se kiselo osmehnu. Ja nisam proao
tako loe. Prelazei od jednog do drugog gospodara, zavrio sam kao mali
od palube na brodu muslimanskih pirata koji su se zabavljali napadajui
krstake brodove. Tako sam, kako su godine proticale, i ja postao pirat i
otkrio sam da imam dara za rukovanje maem i noem. ak sam u
izvesnoj meri uivao u tome, zato to je to bio nain da se osvetim
krstaima koji su mi satrli porodicu u ime lai i pohlepe.
ivot ti je bio vrlo pustolovan primeti Uberto ali i usamljeniki.
Jedino zbog ega alim jeste injenica da sam nemono posmatrao
pokolj svoje porodice. Sve bih uinio da mogu da ispravim ti greku.
Uberto je eleo da ga utei nekom ljubaznom reju i da ga upita kako
je upoznao trgovca iz Toleda, ali u tom trenutku im se pridrui Injacio.
Smrkava se ree. Trebalo bi da odemo na poinak.
Neto te mui? upita ga Vilalm.
U poslednje vreme smo tokom putovanja sreli mnogo vojnika koji su
se zaputili u Tuluz. To mi se ne svia. Gostioniar kae da se oseaju
vetrovi rata.

36.
Svetlost svitanja uvlaila se u predgraa Tuluza, probijajui se izmeu
zidina i usnulih krovova. O lemove straara na nazubljenim bedemima
odbijali su se prvi zraci sunca, dok su vojnici na zidinama pripremali ratne
maine i sa strepnjom posmatrali istinu iza anca. Bilo je to zatije pred
buru.
Slavnik je tokom noi uao u grad kroz lagum skriven ispod zidina.
Samo nekoliko njih je znalo za taj prilaz.
Prethodnih dana nadoknadio je izgubljeno vreme. Kad je stigao do
enove, ukrcao se na brod za Narbonu, rekom doplovio do Langedoka i
sada je, poto se dokopao Tuluza, tumarao kao utvara po usnulom gradu.
Za njim su ila dvojica siledija koje je pokupio u konaitu Jerusalimskih
vitezova.
Stigli smo objavio je Slavnik pokazujui palatu. Dobro je
poznavao to mesto, koje je Crkva oduzela jednom trgovcu osuenom zbog
jeresi i dodelila ga nekom tajanstvenom udruenju u Kelnu. Niko nije znao
kome zaista pripada.
Kad je priao palati, eh je osmotrio isprepletene vitice puzavice na
zidovima. Panju mu privukoe zasvoeni prozori utonuli u mrak.
Najednom se pomerie zastori. Neko ih je posmatrao.
im je uao, Slavnika doekae trojica mukaraca u crnom, lica
skrivenog velikim kapuljaama. Nijedan od njih nije ni re progovorio,
ve su mu samo pokazali vrata u dnu hodnika.
Saekajte ovde ree eh svojim pratiocima.
Proao je kroz hodnik i otvorio vrata koja su mu pokazali.
Unutra je bilo mrano, ako se izuzme poneki zrak svetlosti koji se
probijao kroz zatvorene prozore, vie naglaavajui tamu nego to ju je
razvejavao. Kad su mu se oi navikle na mrak, Slavnik u dnu sobe razabra
plamiak svee. Zatvori vrata za sobom i zaputi se ka svei, voen
neijim nestrpljivim dobovanjem prstiju po stolu.
Sedi, Slavnie naredi neki glas.

eh prie i sede na drvenu klupu. Ispred njega su se u polumraku


razaznavali neiji obrisi.
Gospodaru, doao sam najbre to sam mogao s potovanjem je
izjavio.
Kakve mi vesti donosi, vazalu?
Slavnik dobro razmisli kako e poeti, a onda ree: Vivijen iz
Narbone je iv.
Dominus udari akom o sto. Mislio sam da je umro pre trinaest
godina. Video sam ga kako se sunovrauje u ponor dok sam ga pratio. Iz
glasa mu je izbijala srdba. I? ta si jo otkrio?
Napisao je pismo jednom venecijanskom plemiu, potvrdivi da
poseduje Uter Ventorum, a sada je Injacio iz Toleda na tragu knjige.
Vrlo nezgodno. Taj Hispanac je prepreden. Zna li za nas?
Ne verujem, gospodaru.
Kakvim informacijama raspolae?
Vivijen iz Narbone je ostavio poruku u Svetom Mihailu u Kjuzi.
Poruka u kojoj je, pretpostavljam, nagoveteno gde je skrivena knjiga.
Hispanac ju je naao pre mene.
A ti nisi uspeo da ga zaustavi? prosikta Dominus.
Pratio sam ga i uspeo sam, kao i on, da otkrijem Vivijenovu poruku.
Re je o kriptogramu.
Pretpostavljam da si ga poneo sa sobom.
Slavnik zavue ruku pod kaput. Kad je dodirnuo grudi, osetio je kako
mu rana gori, ali nije se osvrtao na bol. Prezirao je svako ispoljavanje
slabosti, a priznavanje bola nije priliilo njegovoj ratnikoj prirodi. Uze
deo krsta i spusti ga na sto.
Dominus ga zgrabi i prinese ga svei. Nepotpun je. Oteen ljutito
ree.
Pogodila me je strela, gospodaru pravdao se eh. Doiveo sam
nezgodu.
Dominus se uzdra od komentara, nagnu se nad kriptogramom i stade
utke da ga prouava.
Proli su beskrajni minuti, tokom kojih je Slavnik nepomino ekao
odgovor. Njegov gospodar je bio vrlo lukav i obrazovan, a tokom tri

godine vojne slube u redovima Svetog Vema izvetio se da tumai


svakojake ifre i zagonetke. Svakako e i ovoga puta uspeti u svom
naumu, to je samo pitanje vremena. I zaista, posle vie od sat vremena,
Dominus zadovoljno klimnu glavom i prekinu tiinu: Re je o
odreditima... Sudei po onome to ovde pie, Vivijen je podelio knjigu
na etiri dela i sakrio ih na etiri razliita mesta.
Kaite mi gde treba da traim, gospodaru, i ja u to uiniti.
Naalost, uputstva u vezi s prvim odreditem su neitljiva zbog tvoje
nesposobnosti. Morae da ode na drugo odredite. Usput ti je.
Odlino.
Ali pazi da te ne otkrije. Uhodi Injacija iz Toleda pre nego to
odlui da reaguje, ali nemoj da ga ubije. Zasad bi mogao da nam bude
koristan. Isto vai i za Vivijena iz Narbone, u sluaju da ga nae.
Imau to na umu.
Sad zna ta ti valja initi, vazalu. Odmah poi ka drugom odreditu
i saekaj me tamo. Uskoro u ti se pridruiti. Hou lino da pratim ovaj
sluaj.
Nadao sam se da u vas ja pratiti, gospodaru. Ovde vie nije
bezbedno za vas. Tuluz titi jeretike i uskoro e ga zauzeti krstai. Morate
to pre otii odavde.
Misli da ja to ne znam? Opsada je ve poela. Ali moram da
ostanem zbog vanog posla. Upoznao sam jednog oveka koji zna mnogo
toga o Injaciju iz Toleda i Vivijenu iz Narbone. Uskoro u se sastati s
njim u Samostanu Sen Romen. Njegove informacije bi mogle da nam budu
korisne. Nakon toga u ti se pridruiti, kako bismo zajedno tragali za
knjigom.
Ta osoba zna ko ste? upita Slavnik, gotovo zabrinut.
Ne. Nimalo ne sumnja... Uostalom, kako bi i mogao?
Onda, gospodaru, uiniu kao to ste rekli. eh ustade pognute
glave, u znak potovanja. Poljubi vrh drke svog maa i kruto se nakloni u
znak oprotaja.

37.
Posle desetodnevnog putovanja iz Nima Injaciova druina zaustavi se na
vrhu breuljka naspram Tuluza. Tu su trojica saputnika naila na
neoekivan prizor francuske krstake vojske koja je opkoljavala grad.
Trgovac je usput saznao od nekih hodoasnika da se Tuluz, jeretiki i
pobunjeniki, usprotivio autoritetu Crkve, krune i pre svega grofu Simonu
de Monforu. Branio je svoju autonomiju uz podrku provansalskih milicija
grofa Rejmonda Trenkavela, koji je nedavno izvojevao pobedu u Bokeru.
Nasuprot vestima koje su doprle do Injacija, izgledalo je da e to
potrajati, jer su vojnici iz Tuluza pruali otpor opsadnicima. Sukob je
besneo na zapadnom delu zidina, nadomak utvrenja Sen Siprijen, gde je
krstaima bilo dovoljno da preu dva mosta kako bi uli u grad. Ali to je
bilo lake rei nego uiniti. Naime, branioci su se utvrdili na tom mestu i
prialo se da ve devet meseci odolevaju napadima.
Opsadnici su se uskomeali uz ance, pokuavajui da naprave prolaz
u utvrenju. Kretali su se u kolima pokrivenim volovskim koama kako bi
se zatitili od kljualog ulja koje su branioci prosipali sa zidina. U daljini,
krstaki katapulti uzvraali su na napade ciljajui tuluska utvrenja.
U jednom trenutku Vilalm povue trgovca za miicu i pokaza mu
jednog krstakog zapovednika. Eno ga! uzviknu kroz stisnute zube.
To je Monfor! avo ga odneo!
Injacio i Uberto pogledae ka taki koju im je Vilalm pokazivao,
nekud izmeu obala Garone i prilaza mostovima. Ugledae Simona de
Monfora kako jae juriajui u napad, okruen telohraniteljima glavnog
taba. To je sigurno bio on. Na vitezovom velikom trougaonom titu i
podsedlici isticao se plemiki grb, propeti lav s repom koji se ravao na
vrhu. Napredovao je ponosno, zaagrenih oiju, s dugim crnim brkovima
koji su mu trali ispod valjkastog lema.
Monfor je urlao sa isukanim maem, podstiui ljude i konje. Naredio
je jednom odredu strelaca da naciljaju nazubljene tuluske bedeme kako bi
pogodili protuve koje su punile ratne sprave. Oblak strela podignu se iz

redova krstaa i izreeta branioce rasporeene iza bedema. Krstai su


mahnito urlali, a prethodnica je ko zna koji put nasrnula na zidine u senci
monih pokretnih tornjeva.
Tada su, sa svog poloaja na breuljku, Injacio i njegova druina
prisustvovali nepredvienom dogaaju. Unutar zidina, grupa tuluskih ena
probila se izmeu leeva vojnika i uspela da aktivira jedan katapult
postavljen na bedemima. Sprava se trznu uz metalno kljocanje i izbaci
ogroman kamen ka krstakim redovima. Projektil se u dugom luku okretao
u vazduhu, a onda se obrui zvidei i pade pravo Monforu na glavu.
Grof se zatetura i srui se na tlo.
Krstai se ukipie. Kao da nisu bili u stanju ni da opsuju dok im neko
ne naredi da to uine. uvari glavnog taba odmah se okupie oko palog i
skinue Monforu lem i mreasti titnik za glavu. Nedugo zatim jedan
vojnik uzviknu: Mrtav je! Grof Monfor je mrtav!
Povici krstaa odjeknue oko zidina Tuluza, ali ih zaglui pobednika
buka koja se razlegla u gradu. Bio je dvadeset peti jun 1218.
Vilalm je uivao u tom trenutku. Upravo je video smrt jednog od
krvnika svoje porodice, to je bio neoekivani dar. Poeleo je Monforu da
to pre propadne u svet prokletih i da veno pati zbog zverstava koja je
poinio. Nije znao ta da misli o raju, ali svim srcem je verovao u pakao.
Tuluz je pobedio. Krstai e otii zakljui Uberto posmatrajui
vojnike Krsta kako se u neredu povlae ka svojim logorima.
Ne uri, mome. Gledaj. Pomalo ozlojeeno, Injacio pokaza grupu
konjanika u juriu. Nosili su zastavu francuskog kralja. Stie pojaanje.
Tuluz je previe bogat grad da bi olako odustali od njega. Ovo e se
oduiti. Trajae nedeljama, moda i mesecima.
Onda, ta predlae da uinimo? upita Uberto nervozno gladei
grivu svog konja.
Mogli bismo da uemo u grad kad padne no predloi Vilalm.
I da rizikujemo da nas proglase krstakim uhodama? To ne bi bilo
pametno. Zasad bih radije zaobiao prepreke.
to znai?
Tuluz nije jedini grad koji treba da posetimo. Vivijen iz Narbone je
svojim kriptogramom ukazao i na druga mesta. Dok traje opsada,

traiemo negde drugde.


Pre nego to je poao za njim, Umberto jo jednom pogleda ka dolini
gde su se krstai ve vraali u napad.

38.
Borba je besnela pod zidinama Tuluza, no uprkos povicima i zveckanju
oruja, unutar Samostana Sen Romen vladala je tiina. Zatien lukovima
dominikanskog studijuma, fra Scipion Lazarus nepomino je sedeo za
svojim radnim stolom, ne marei za dogaaje koji su se odvijali nedaleko
odatle.
Razmiljao je o Uter Ventorumu, o onome to je rtvovao tokom
proteklih godina kako bi se okoristio. ak se pridruio redu propovednika
fra Domenika Guzmana kako bi mogao nesmetano da deluje u Rimu,
Bolonji i Tuluzu, ne izazivajui sumnju u svoj identitet. I sve to da bi
postigao svoj cilj.
Fra Domeniko je bio neobian ovek, pomisli Scipion Lazarus.
Podstaknut idealima poniznosti i pobonosti, ipak se drao podalje od
duhovnog okrilja franjevaca. Godinama je sledio tog oveka, uveren da ne
izaziva nikakvu sumnju. Ali ponekad bi ga obuzeo strah da nee uspeti da
ga zavara. A Scipion Lazarus nije mogao sebi da dopusti da se sazna ita
o njemu. Nikome nije mogao da otkrije, ak ni fra Domeniku, ono to je u
potaji planirao. Naroito sada kad su dugogodinji napori poeli da
donose plodove. Nedostajalo je zaista vrlo malo da se plan ostvari! Povrh
svega, fra Domeniko nee moi da ga sprei ak i ako posumnja u neto,
zato to je otiao u posetu Rimu.
Zapravo, Scipion Lazarus nikada nije bio uistinu zainteresovan da se
pridrui dominikancima niti da preobrauje jeretike i da ivi skromno. Za
njega je to bila samo maska. On je udeo za neim drugim, za znanjem
anela, za umnom moi i nadmoi nebeskih sila. Morao je jo da se strpi,
ali uskoro e moi da zbaci masku i da napusti taj ivot u senci.
Dok se unapred naslaivao uspehom, pogled mu je leteo izmeu
redova pisma pristiglog iz Italije. Poslao mu ga je mesec dana ranije
Rajnerio iz Fidence, njegova marioneta. Bio je to detaljan izvetaj o
onome to je otkrio o Injaciju iz Toleda po njegovom dolasku u Manastir
Santa Marija del mare.

Sadraj pisma kao da ga je zabavio. Uostalom, Rajnerio je bio toliko


naivan da je optuio Injacija za ubistvo grofa Enrika Skala; ak je verovao
da je trgovac sledbenik avola... Nije mogao da zamisli kakve se sile
pokreu u senci i s kojim ciljem. Nije prozreo ni pravu prirodu Injaciove
tajne... Ipak, Scipion Lazarus je u tom pismu naiao i na neto korisno;
Rajnerio ga je izvestio o vanim detaljima s kojima on nije bio upoznat.
Iz razmiljanja ga trgnu iznenadni potres koji zahvati sobu i zatrese
zidove, a onda se napolju prolomi prasak graevina koje se rue.
Scipion Lazarus se naglo ukoi pribivi lea uz naslon stolice. Naulji
ui kako bi shvatio ta se dogaa napolju, u spletu ulica na kojima je
vladalo ludilo. uo je kako se odvaljuje malter i pada kamenje, razlegli su
se povici i psovke, odjekivali su sve udaljeniji koraci ljudi u bekstvu.
Potisnu napetost i saeka da ponovo zavlada tiina.
Svu tu buku sigurno je izazvao katapult koji je pogodio neku zgradu
nedaleko od samostana. To se dogodilo ve drugi put tog dana. Napadi
krstaa ratnim spravama postajali su sve ei. Pomislio je da e, ako ne
uspeju da prodru u grad, sve razoriti pogocima iz katapulta.
Neiji drhtav glas odjeknu iz ulaza u studijum: Jeste li uli, oe
Scipione? Ponovo se dogodilo. Jedan kamen umalo da pogodi nau crkvu!
Scipion Lazarus se nemarno okrenu ka pridolici: Oe Klarete,
mislio sam da ste pobegli zajedno sa ostalom braom. ta elite?
Kao odgovor na hladan doek, otac Klaret naini zgranut izraz lica.
Neki ovek moli da ga primite. Kae da vas poznaje i da je doao da
razgovara s vama o pitanju od obostranog interesa.
Ko je taj?
Kae da je grof Dodiko.
Grof Dodiko? promrsi Scipion Lazarus sebi u bradu. Neka ue
ree ali najpre uzmite ovo. Zavue prste u fioku pisaeg stola i izvadi
svitak pergamenta. To je pismo. Treba ga to pre poslati. Primalac ivi
u Veneciji, ime mu je Henrik Tevtonac. Uinite to vrlo diskretno, molim
vas... I ne maite njime ispred nosa grofu Dodiku kad odete po njega u
hodnik.
Otac Klaret je klimao glavom i dalje se tresui. Sakri svitak pod
naplenjak i udalji se pognute glave.

Sledeeg trenutka u studijum ue visok ovek u belom ogrtau. Imao


je dugu crnu kosu i lice pravilnih crta, uredno obrijano, s duboko
usaenim oima. Preko grudnog oklopa nosio je zeleni gonel ukraen
metalnim kopama. Nakloni se i sede naspram Scipiona Lazarusa.
Oprostite, grofe, to ste morali da ekate ree dominikanac ali u
ovakvim vremenima nikad se ne zna. Mi fratri propovednici nismo dobro
prihvaeni u ovom gradu koji vrvi od jeretika. Uostalom, najvei deo
bratstva je ve pobegao.
Ne morate se izvinjavati, preasni oe. ovek mu se obrati
saksonskim narejem, nametajui kosu mekim pokretom ruke. U
ovakvim okolnostima ovek mora da bude oprezan. S druge strane, ne
znam koliko e krstai jo moi da dre grad pod opsadom. Branioci
Tuluza odolevaju napadima... No pitam se kako ste vi, jedan skroman
crkveni ovek, uspeli da se zadrite ovoliko dugo na ovakvom mestu. Zar
se ne plaite da e vas oteti kao taoca?
Scipion Lazarus svakako nije mogao da otkrije kako je uspeo da
ostane u Tuluzu zahvaljujui pomoi koju kriom prua katarskom
pokretu, ime je zadobio njihovo poverenje i potovanje. Uostalom, treba
se zapitati i kako je sam Dodiko, ovek veran Crkvi i Moforov sledbenik,
uspeo nesmetano da se kree unutar gradskih zidina. Zaboravio sam o
emu bi trebalo da razgovaramo... slagao je. A, da. Priali smo o
jednom oveku... onom Injaciju iz Toleda, ako se ne varam.
Tako je. Dodiko prekrsti ruke na grudima otkrivajui ploice na
grudnom oklopu. Rekao bih da nas povezuje zanimanje za tog Hispanca.
Doli ste kao porueni, prijatelju izjavi dominikanac. ovek koji
je sedeo naspram njega bio je jo jedna u nizu misterija koje ga vezuju za
Injacija iz Toleda, a moda i za Uter Ventorum. Nije znao mnogo o njemu,
ali i ono to je otkrio bilo je sasvim dovoljno da ga svrsta u grupu
znaajnih piona na ahovskom polju njegovog plana, jedan od piona kojeg
e napokon moi da pomera po sopstvenom nahoenju. Zato mu je sa
zluradou na licu pruio pismo Rajnerija iz Fidence koje je i dalje drao
u ruci. Nedavno sam dobio neke vesti o naem Injaciju. Proitajte,
proitajte pre no to nastavimo...

Poto je paljivo proitao pismo, grof Dodiko ga spusti na sto. U pogledu


mu je lebdeo traak sumnje, ali taj nagovetaj podozrenja otkrivao je
samo deli nemira koji je zavladao u njemu. Njegova sposobnost da
prikrije pravo raspoloenje mogla se uporediti jedino s njegovom vetinom
u borbi. Nasluivao je da e u razgovoru sa Scipionom Lazarusom morati
da stavi na probu oba svoja umea.
Nisam znao da je Injacio iz Toleda sposoban da poini takva
zverstva priznao je potpuno iskreno, aludirajui na sadraj pisma koje je
upravo proitao. I, koliko vidim, putuje u pratnji izvesnog Vilalma iz
Bezjea, oveka koji je navodno katar.
Zaklonjen polutamom u uglu studijuma, Scipion Lazarus utke klimnu
glavom. Dodiko ga je prouavao pogledom. Panju su mu privukli duboki
oiljci koji su mu izbrazdali lice, ali istog trenutka oseaj da ga odavno
poznaje ieznu. Nikada do sada nije video takve brazgotine... I sigurno
nikada ne bi oekivao da ih vidi na licu jednog monaha.
Scipion Lazarus kao da je naslutio plemieve sumnje. Prinese ruku
licu i namesti kapuljau kako bi ga sakrio. Onda ree: Injacio iz Toleda
je opasniji nego to izgleda. Zato se, zapravo, vi toliko zanimate za
njega?
Vie me zanima njegova bezbednost otkri Dodiko. Injacio iz
Toleda raspolae dragocenim informacijama.
Dominikanac se iznenaeno zagleda u njega, ne odvajajui ruku od
lica. Informacije? ponovi. Kakve prirode?
Ako vas upoznam s izvesnim detaljima, rizikujem da vas izloim
opasnosti, preasni oe brzo odvrati Dodiko. Nije imao poverenja u
Scipiona Lazarusa, taj ovek je bio ljigavac i pokuavao je da sazna vie
nego to je spreman da otkrije.
Moe li se barem znati u ije ime delate, i s kojim ciljem?
Zakleo sam se da neu otkrivati identitet svog nalogodavca i svoj
cilj. Mogu samo da vam kaem da moram da naem Injacija iz Toleda pre
nego to mu se dogodi neka nesrea.
Nesrea?
Imam razloga da verujem kako neko eli da mu ugrozi ivot. Jasno

vam je da mi je stoga potrebno to vie informacija, kako bih mogao da


predupredim taj rizik.
Naravno, grofe. Dominikanac rairi usne u pretei osmeh. Zato
se pitate kuda se uputio i zato...
Vama ba nita ne moe da promakne, oe.

39.
Injaciova druina nala je smetaj na drugoj obali Garone, u Gaskonji, ili
Vaskoniji, kako su je mnogi nazivali. Bilo je prilino jednostavno nai
gostionicu du kamenitog puta za paniju. Poto su se smestili u jednu
sobu, daleko od radoznalih pogleda, trojica saputnika sedoe za sto od
hrastovine ne bi li smislili ta im valja initi.
Prvi je progovorio Uberto: ifra zagonetke nije nam od velike
pomoi, nudi jasno objanjenje jedino u vezi s Tuluzom. Rei su mu bile
proete oseajem nemoi. U drugom redu pominje se ruinjak. Da li je
re o nekom vrtu? Ako jeste, gde se on nalazi?
Kao to sam nagovestio, podozrevam da ifra nije celovita. Injacio
uperi prst u pergament. Sigurno postoji jo skrivenih uputstava.

Slaem se. Momak zadra pogled na znacima koje nisu podvukli


tokom prethodnog tumaenja ifre. Polovina slova ostala je
neiskoriena, pokuao sam da ih proitam, ali ispostavilo se da nemaju
nikakvog smisla.
Pokuaj i njih da prepie predloi mu Injacio zamiljenog izraza

lica.
Uberto posluno stade da belei slova na pergament pored prethodne
zagonetke.
ecsvnrvtas
latverbain
teroiamara
olose+lvna
togtangism
hvsrvberpo
enigersitn
+celvms anc
midnvcafit
iratvrlavr
csa+svitne
lepivsserv
camgineata
ampis telle
Kad je momak zavrio, trgovac proui prepis. Najpre pokua da
primeni bustrafedonski metod itanja koji mu je omoguio da rastumai
prvi deo poruke, ali nije mu uspelo. Proitan sleva nadesno, prvi niz teksta
nije otkrio nikakvo znaenje. Onda nastavi da prouava drugi red i
odjednom jasno prepozna re verba.18 Zauzda oduevljenje, jo nije bio
siguran da je na pravom putu. Nadahnut intuicijom, podrobno proveri, a
onda nastavi da prouava ostale nizove... i potvrdi ono to je nasluivao.
Pronaao je klju za tumaenje! Podigao je glavu i slavodobitno pogledao
prijatelje.
Jesi li neto otkrio? upita ga Vilalm.
Injacio klimnu glavom. Bili smo glupi, dovoljno je promeniti smer.
Kakav smer? Uberto je goreo od radoznalosti. Objasni malo
bolje.
Smer itanja, naravno! Trgovac udari kaiprstom po pergamentu.

Drugi prepis treba da proitamo kao to smo itali prvi, bustrafedonski,


ali ovoga puta u suprotnom smeru, to jest zdesna nalevo.
Uberto i Vilalm su ga zapanjeno posmatrali dok je, potpuno obuzet
otkriem, prepisivao ifru u skladu sa svojim zakljukom.
satvrnvsce
latverbain
aramaioret
olose+lvna
ms ignatgot
hvsrvberpo
ntisregine
+celvms anc
tifacvndim
iratvrlavr
entivs+asc
lepivsserv
ataenigmac
ampis telle
Kad uklonimo ono to razdvaja rei, to jest krstie, dobijamo sledei
tekst ree naposletku.
s atvrnvs celatverbainaramaioretolos e
lvnams ignatgothvs rvberpontis regine
celvms anctifacvndimiratvrlavrentivs
as clepivs s ervataenigmacampis telle
Uberto se nagnu da proita. Ovoga puta mi se ini da je napisano na
latinskom primeti.
Izgleda da je tako potvrdi Injacio. Napisano je na latinskom, s
primesama lokalnog nareja.
To znai da emo sada moda otkriti kuda treba da krenemo!
oduevljeno uzviknu Vilalm.

Umesto odgovora, trgovac proita naglas, paljivo naglaavajui rei


poruke:
Saturnus celat verba in ara maiore Tolose
Lunam signat Gothus Ruber Pontis Regine
Celum Sancti Facundi miratur Laurentius
Asclepius servat aenigma Campi Stelle
Poto je sasluao, Uberto prevede Vilalmu, uzvraajui mu uslugu
koju mu je ovaj uinio nekoliko dana ranije.
Saturn skriva rei u glavnom oltaru u Tuluzu
Got Ruber oslikava Mesec na Kraljiinom mostu
Lorenco posmatra nebo u San Fakondu
Eskulap uva tajnu Zvezdanog polja
Francuz se namrti. Dakle, Vivijenova ifra ne sadri jednu
zagonetku, ve dve, jednu na provansalskom, a drugu na latinskom.
Ipak, ova je potpuno drugaija od prethodne dodade Uberto.
Prva govori o palim anelima, druga o planetama, o Mesecu i zvezdama.
Ali drugu je mnogo lake rastumaiti izjavi Injacio. Svaki njen
red nagovetava drugaije mesto, to znai da moramo otii na etiri
odredita.
etiri ponovi Uberto ba kao to postoje etiri dela knjige.
Upravo tako. Trgovac izbroja na prste. etiri dela knjige, etiri
mesta. Nema sumnje da nije re o sluajnosti, tavie, deluje mi oigledno
da svako mesto navedeno u poruci odgovara jednom skrovitu odreenog
dela Uter Ventoruma.
Momak se sloio s njim. Ostaje nam samo da poveemo ta mesta i
delove.
Ako je nae tumaenje ispravno, najloginije bi bilo da pratimo
redosled nagoveten u ifri predloi Injacio. To jest, treba da
uporedimo tekst na latinskom s onim na provansalskom, poevi od prvog

reda oba zapisa pokaza na pergamentu reenice o kojima je govorio.


Armaroz dort suz les oilz dAturnin
Saturnus celat verba in ara maiore Tolose
Vidite? nastavi, sada uveren da je ispravno procenio. Obe se
odnose na isto mesto; Aturnin je Saturn.
Ali Saturn je ime planete primeti Vilalm.
Ujedno je i latinsko ime Sen Sernana objasni trgovac. U ovom
sluaju, Aturnin i Saturn predstavljaju drugaije naine da se ukae na
Baziliku Sen Sernan, koja se, kako stoji u tekstu, nalazi u Tuluzu.
Uputstvo se, meutim, ne zaustavlja na tome; ne samo da ukazuje na
baziliku ve i savetuje da potraimo u blizini are maior, glavnog oltara.
Ako se znaenje tih reenica podudara, na zakljuak je taan!
Uberto se uhvati za glavu. to znai da je Vivijen sakrio anela
Armarosa, to jest deo knjige koji govori o arolijama, u glavnom oltaru
Sen Sernana.
Upravo tako.
Ali ne moemo otii da proverimo, barem zasad uzdahnu Vilalm.
Tano, ne moemo da uemo u Tuluz dok je grad pod opsadom.
Trgovac se ponovo zadubi u prouavanje teksta na pergamentu. Ostaje
nam samo da nastavimo. Sad kad smo shvatili ta treba da radimo,
uporediemo drugi red obe zagonetke, da bismo videli ta emo dobiti.
Temel esteit suz lumbre dun eglenter
Lunam signat Gothus Ruber Pontis Regine
Uberto nabra elo. Ruinjak, Mesec i kraljica... Zvui kao aluzija
na Bogorodicu.
Reenica napisana na provansalskom je nejasna ree Injacio.
Ako se izuzme pominjanje anela Temela, koji nagovetava deo knjige
posveen meseevim menama, nema nikakvih uputstava. Usredsrediemo
se na tekst na latinskom, koji potvruje vezu s Mesecom... ali pre svega,
sadri ime jednog mesta i jedne osobe.

Pons Reginae je ime nekog mesta? upita Vilalm.


Ve sam uo za to mesto. Uberto se napregnu kako bi se setio.
Rekao bih da se nalazi negde na hodoasnikom putu za Santjago de
Kompostelu, ako se ne varam.
Dobro si upamtio. Trgovac je izgledao kao da zna daleko vie
nego to pokazuje. Kraljiin most, to jest Puente la Reina, nalazi se u
paniji, u podnoju Pirineja. Tamo ivi na ovek.
A ko je taj na ovek? Momak se nagnu, pomisli da e iskoiti
iz koe od nestrpljenja. Govori kao da je re o nekom koga poznaje.
Got Ruber? Naravno da ga poznajem. Odavno ga poznajem.

40.
Tokom noi, Dominus je napustio grad Tuluz.
Nekoliko sati ranije, poto je doao do eljenih informacija o Injaciju
iz Toleda, napustio je Samostan Sen Romen. Razgovor nije tekao tako
glatko kao to je oekivao zato to je njegov dounik bio prepreden i
nedoreen, znao je vie nego to je otkrio. Dominus je bio prinuen da
prekine priu kad je njegov sagovornik poeo da sumnja, ali vredelo je.
Kad je izaao iz crkve, saekao je da se smrkne kako bi proao kroz
grad. Iza sebe je ostavio Manastir Notr Dam de la Dorad i stigao je do
zadnjeg ulaza u jednu palatu oteenu pogocima katapulta. Poto se
uverio da ga niko ne prati, siao je u jedan bunar koristei se gvozdenim
lestvama privrenim za unutranji zid.
U bunaru nije bilo vode. Na dnu je zjapio otvor ka lagumu koji vodi
izvan zidina Tuluza. Dominus se zavukao u podzemni prolaz i produio
kroz mrak, savijenih kolena i pognutih lea.
Kad je izaao na drugoj strani, obreo se u umi crnike.
Osvrui se i gledajui iza niskog rastinja, udahnu noni vazduh.
Izaao je kroz istoni deo grada, nedaleko od spoljnih utvrenja. Uzjahao
je konja i poterao ga u kas kako bi zaobiao zidine.
Iz oblinjih anaca isparavao je zadah smrti. Tela mnogih vojnika
upala su tu tokom sukoba, a njihov vonj meao se s nonom vlagom.
Ostali leevi bili su posejani svuda naokolo po travnatom pokrivau.
Duboke rane, opekotine i polomljena koplja izobliavali su im udove.
U pozadini tog turobnog prizora grupa grobara preturala je izmeu
titova i krvavih ostataka. Ne marei za njihovo prisustvo, Dominus pree
preko polja kao sena, ali jedan ovek mu se obazrivo primaknu.
Stanite, gosparu, ko ste vi? Bio je to krsta, gaskonjski peadinac,
u loem stanju. Na sebi je imao oklop od isprepletenih konih traka,
zarao kupasti lem s vizirom i okrugli tit oslikan crvenim i utim
cvetnim motivima.
Treba li uopte da pita, vojnie? odvrati Dominus, toboe

uvreen. Zar ne vidi krst na mojim grudima? Sluim Crkvi, ba kao i ti.
Pusti me da proem.
Gaskonjac se povue i nakloni se. Izvinjavam se zbog svoje
neukosti. S tim reima, vojnik se izmaknu kako bi mu oslobodio prolaz.
Dominus proe pored njega ne udostojivi ga odgovora, a potom, kad je
dobrano odmakao, podbode konja i odjaha ka zapadu.

41.
Injaciovoj druini trebalo je vie od nedelju dana da stignu do Puente la
Reine. Poto su ostavili za sobom Tuluz, produili su na konjima du
ljunkovitog druma koji vodi u paniju. Nije im bilo teko da se orijentiu
budui da je put bio obeleen meaima i tablama sa slikom koljke.
Ti znaci, objasnio je Injacio Ubertu, usmeravali su putnike celom
duinom Puta za Santjago, sve do Kompostele. Mnotvo hodoasnika
kretalo je iz francuskih gradova Tur, Vezle, Le Pui i Arl kako bi stigli da
Kompostele.
Zato ba koljka? upita momak.
Sve je poelo jednom legendom odgovori trgovac. Jedan vitez je
preko mora prenosio u Kompostelu relikvije apostola Jakova, natovarene
na konja koji tom prilikom osvanu prekriven koljkama i od tada je
koljka postala simbol Svetog Jakova. Gotovo da nema hodoasnika koji,
po dolasku u Kompostelu, ne uzme barem jednu s morske obale kao
uspomenu na svoje hodoae. I ja sam to uinio.
Injacio nastavi da pria objanjavajui da gotovo svi putevi vode
preko prevoja Ronseval, u baskijskoj regiji Vaskongadi, ali oni koji dolaze
iz Tuluza, mogli su da preu Pirineje malo junije, preko prevoja Somport,
i da se spuste u dolinu nedaleko od aragonskog grada Haka. Odatle moe
da se produi ka Puenti la Reini.

***
Prelazak Pirineja nije bio teak, iako je Uberto primetio da je francuska
strana vrletnija od hispanske. Bujno rastinje uskoro je zamenilo
prostranstva obrasla etinarima. U dolini se krajolik jo jednom promenio,
pretvorio se u polja ispresecana pranjavim drumovima. Pogledom su
obuhvatali zelenkaste povrine preorane plugovima koje su vukli volovi i
one sprene od sunca.
Trojica saputnika produie napornim ritmom. Proli su pored
Pamplone ne posetivi je, a posle dugog putovanja stigli su na obale Arge.

Reno korito bilo je usko, jedva malo ire od useka u izbrazdanoj zemlji,
a na suprotnoj obali, iza vela izmaglice izazvane sparinom, uzdizao se grad
do kojeg se moglo stii preko dugog kamenog mosta na est lukova.
Put i most koji su vodili ka naselju vrveli su od mnotva hodoasnika,
uglavnom mukaraca koji su napredovali peke. Nekolicina srenika
jahala je mazgu ili konja; ostali su se vozili na kolima natovarenim
svakojakom robom. Svetina se lenjo vukla, glave su im se klatile
pritisnute egom.
Uberto primeti da su mnogi u tom mnotvu isto odeveni. Imali su
eire irokih oboda podignutih na elu, a na odei su im se isticali
simboli hodoaa, koljka i Veronikina slika.
Njihovo odredite bio je grad s druge strane mosta, Puente la Reina.
Put je bio izuzetno prometan jer su se na tom mestu ukrtali drumovi koji
vode u Kompostelu.
Stali su na zaelje kolone hodoasnika, strpljivo napredujui.
Unutar grada graevine su se uzdizale du Kalje major, glavne ulice u
kojoj se isticala Crkva Santjago el Major. Uberto je oarano posmatrao
svetinu koja se tiskala na ulicama, naroito na pijanom trgu, kad ga,
odjednom, Injacio zgrabi za miicu, moda iz straha da e ga izgubiti usred
tog metea.
Doi ree mu idemo da potraimo Gota Rubera.

42.
Letnja ega dostigla je vrhunac tokom ranog popodneva. Uberto bi se,
umoran od dugog putovanja, radije odmorio u nekoj udobnoj postelji nego
da poslua Injacija. Nije mogao da shvati emu tolika urba. Ako je taj
Got Ruber ili kako god da se zove ekao do sada, svakako e saekati
jo koji dan... Ipak, trgovac je delovao uznemireno. Strepnja mu je jasno
izbijala iz pogleda, mada se trudio da je prikrije.
Injacio, neto te mui? upita ga Uberto dok je koraao za njim,
probijajui se kroz guvu.
Trgovac se osvrnu i zagleda se u njega kao da je siao s uma, onda se
okrenu i pogleda preda se s poluosmehom na licu. Momak na to upitno
pogleda Vilalma, koji samo slegnu ramenima.
Probijali su se izmeu pijanih nastrenica ispred Crkve Santjago el
Major a da Umberto i dalje nije mogao da dokui kuda su se uputili. Kao
da su se vrteli ukrug.
U jednom trenutku Injacio je, poto se oprezno osvrnuo, pozvao
Francuza da mu prie i promrmljao mu neto na uvo. Vilalm klimnu
glavom, navue kapuljau na lice i brzo se udalji.
Uberto ga je pratio pogledom. Kuda ide?
Nastavi da hoda i ne gledaj ga ree mu trgovac. Poslao sam ga
da proveri neto. Kasnije e nam se pridruiti.

***
Injacio i Uberto su jo nekoliko minuta koraali ispod pijanih
nastrenica.
Pravo ime Gota Rubera je Bartolomeo otkrio mu je trgovac.
Nadimak Got dobio je zahvaljujui svom vizigotskom poreklu, a Vizigoti
su jo pre Arapa naseljavali Iberijsko poluostrvo. Zato je poznat i kao
Ruber... To e sam shvatiti im ga bude video. Osmehnu se. Treba
da zna da je Bartolomeo nekada bio jedan od najvetijih alhemiara u
Toledu.

Uberto se, gotovo uivajui, malo-pomalo navikavao na Injaciove


udi. Kako si ga upoznao?
Upoznao sam ga u mladosti, u vreme dok sam se kolovao u
Studijumu u Toledu, dok sam prevodio istonjake knjige odgovori
trgovac. Bartolomeo se ve tada bavio alhemijom. Bio sam oaran
njegovim teorijama o metalima. Redovno sam ga poseivao i sprijateljili
smo se. Kad sam napustio Toledo, izgubili smo kontakt i sreli smo se
mnogo godina kasnije, gotovo sluajno. Saznao sam da je pao u nemilost
nekih zelenaa iz Saragose kod kojih se zaduio. S druge strane, to se
moglo i predvideti; za oglede koje je vrio potrebni su bili zlato, srebro i
vredne knjige. Kako vie nije bio u stanju da se izdrava, odluio sam da
ga povedem sa sobom ne bih li mu omoguio da neto zaradi i nauio sam
ga da trguje relikvijama.
Usred pijace, iz grupe hodoasnika okupljenih oko jedne tezge, odzvanjao
je snaan glas Gota Rubera. ovek je stajao iza drvenih kolica koja je
koristio kao tezgu, a iznad glave je, kako bi se zatitio od sunca, razapeo
veliku narandastu nastrenicu. Prizor je liio na neki mali tuniski bazar
pun svakojake robe.
Prolaznici su zavirivali radoznalo posmatrajui drangulije, relikvije i
pergamente sprene na suncu, a Got Ruber je pothranjivao njihovu
znatielju glasno hvalei svoju robu: Divite se, gospodo, ovo je komadi
Santjagove odore! A ovo? To je zub Svetog Kristifora, otar kao vuji!
Ovde imamo ervazijev i Protazijev pepeo, koji sam lino pokupio u
Milanu, kad mi se ukazao Sveti Ambrozije! A ta rei o ovoj boici u
kojoj sam zapeatio manu Svetog Nikole iz Mire? Pomiriite! Oseate li
miris tamjana? ta kaete vi tamo na kraju, s tunim licem? Zemlja vam je
jalova? Kupite ovu knjigu u kojoj su zapisane sve molitve zahvaljujui
kojima e vaa zemlja postati plodna! Plodna e vam postati i ena, bilo
da je jalova ili prestara da bi raala decu... Kako? Ne umete da itate?
Boe moj, ne mari! Dovoljno je da drite knjigu pod jastukom! Vi tamo,
ostavite to, odmah. To nije igraka, je l jasno? To je Longinovo koplje!
Dobro, ko je na redu? Ko je sledei? Ko ta eli da kupi?
Ja elim Claviculu Salomonis oglasi se neko iz guve.

Kome je to palo na pamet, zapita se Got Ruber nabirajui crveni nos.


Solomonov klju je, naime, bila knjiga o nekromantiji. A zato ne biste
uzeli Necromicon Abdula Alharzerda, prevod na grki od Teodora Filete
iz Konstantinopolja! uzviknu umesto odgovora. Ali pre nego to je
zavrio, susretnu pogled oveka kojem se obraao. Naas se zbunio, a
onda mu se na licu ukaza iznenaenje: Injacio iz Toleda! Jesi li to ti? ta
ti, doavola, radi ovde, lopuo stara?!
S druge strane tezge Injacio se osmehnu. Drago mi je to si dobro,
prijatelju, recimo da sam doao zbog nekog posla.
Uberto je, stojei pored trgovca, prouavao Gota Rubera. Bio je zaista
neobina pojava, kran pedesetogodinjak u zelenom ogrtau bez postave.
Obrazi su mu bili zajapureni, a oi sitne, izduene. Lice mu je bilo
uokvireno vencem riih kovrda, eto zato su ga zvali Ruber. 19 Kad ga
ovek malo bolje pogleda, primetie da su mu crte lica nalik satirovim.
Uvek u jurnjavi za zaradom, kao kakva bludnica! uzviknu Crveni,
oigledno zadovoljan. Drago mi je to te vidim, stari! Posle toliko
vremena i dalje se oseam kao tvoj dunik.
Injacio prikri setu podrugljivom grimasom. Duan si mi samo
prijateljstvo i nita vie, protuvo stara. Uostalom, ta bi jo mogao da mi
ponudi? Malo buavih kostiju u kesi od masne koe?
Lake malo s uvredama. Ovo su autentini predmeti ree Ruber da
ne bi izgubio ugled pred mnotvom moguih kupaca. Nisam ja kao oni
tvoji valjivi jevrejski starinari koji uzurpiraju prigradska naselja zarea.
Uzmi, mome, ovo je autentian noni palac Svetog Kiprijana.
Poklanjam ti ga.
Rekavi to, Got Ruber tutnu neku ukastu koicu Ubertu u ruku.
Onda se ponovo okrenu trgovcu: Nego, ko je ovaj momak?
To je Uberto, moj pomonik odgovori Injacio.
Uberto, a? Crveni se nagnu preko tezge ne bi li ga paljivije
pogledao. Ima sree. Boljeg uitelja nisi mogao nai! Trebalo je da ga
vidi pre petnaest godina, prilikom zauzimanja Konstantinopolja... U to
doba je predvodio jedan odred kroz carski grad u plamenu, juriajui
izmeu Manastira Svetog Jovana Krstitelja i saracenske etvrti. To su bila

vremena! Ja sam bio s njim.


Da... Trgovac pogleda uvis. Nije mu bilo po volji to Got Ruber
svojim reima kopa po prolosti kao kakvom ogromnom nezgrapnom
akom.
Nego, Injacio, kai mi nastavi Crveni namigujui Ubertu sea li
se onog tamnoputog dugajlije koga smo sreli u Konstantinopolju? Da
ovek ne poveruje! igosali su ga, posred ela mu utisnuli krst.
ta? omaknu se momku dok se poigravao nonim palcem Svetog
Kiprijana.
Seam se potvrdi trgovac. Govorio je nekim nepoznatim
jezikom, ali je sa sobom vodio prevodioca za latinski. Priao je da
pripada nekom hrianskom narodu, iako niko nikada nije uo za njega.
Tvrdio je da se kod njih prilikom krtenja elo igoe uarenim gvoem u
obliku krsta.
Uberto je bio zgranut.
Po mom miljenju, Bartolomeo, tamnoputi kojeg smo upoznali
sigurno je bio Lalibela, kralj Etiopije. Ako me pamenje ne vara, rekao je
da je poao na hodoae i da eli da poseti sve svete hrianske gradove.
Ko zna da li je uspeo... Ali sad priaj, lie stari. Crveni izvi
upave vee. ta radi ovde?
Da ne duim, prijatelju. Injacio ga prodorno pogleda. Na tragu
sam Vivijenu iz Narbone i Uter Ventorumu, koji si ti sigurno video.

43.
Got Ruber razrogai oi kao da ga je pogodila kap. Zaprepaeno se
zagleda u trgovca, ne obazirui se na svetinu koja mu je preturala po robi.
Delovao je oamueno kao da mu je neko na uvo zasvirao u rog. Posle
poetne zbunjenosti, pribra se i osmotri ljude okupljene oko tezge. Bio je
primetno razdraen i odjednom podie ruke uvis i stade da urla, kao da
eli da rastera stado koza.
Odlazite, odlazite! Sklanjajte se! Zatvaram! Doite sutra!
Crveni zatim pokri svoje dragocene drangulije komadom platna dok su
se radoznalci gunajui udaljavali u potrazi za drugim tezgama.
Got Ruber saeka da se svetina razie, a onda zbunjeno pogleda
Injacija, koji je utke ekao pored Uberta. Znao sam da e se pre ili
kasnije pojaviti. Vivijen iz Narbone mi je to rekao. Sve je predvideo,
svaki detalj poveri mu u p glasa, kao da otkriva neko proroanstvo.
Na te rei Uberto naulji ui. Moda e uspeti da otkrije deo istine
koji Injacio krije od njega. Obuze ga oseaj trijumfa koji nije uspeo da
zadri: To znai da smo ispravno protumaili kriptogram!
Trgovac ga uutka stisnuvi ga za rame. Pre nego to otkrije izvesne
detalje, eleo je da sazna kakve informacije poseduje Got Ruber. Crveni
je poznavao Vivijena iz Narbone, to za njega nije bila tajna. Upravo on ih
je i upoznao pre nego to ga je zadesila ona gadna nevolja u Nemakoj.
Ali nije znao kako se njihov odnos razvijao tokom mnogo godina utanja i
zato je morao da bude obazriv. Kad si poslednji put razgovarao s
Vivijenom iz Narbone?
Pre dve godine, otprilike odvrati Crveni.
Dao ti je deo knjige?
Sagovornik potvrdi jedva primetno klimnuvi glavom. Onda se osvrnu
unaokolo i proaputa: Ne bi trebalo da razgovaramo ovde o tome. Re
je o vrlo osetljivom pitanju.
Injacio ga pogleda ispod oka. ta te je spopalo? Obino si vrlo
priljiv navaljivao je. Barem mi nagovesti o emu je re.

Govori tiho, zaboga! Got Ruber iskrivi zajapureno lice. To nisu


stvari koje treba razglasiti na sve strane. Ponovo zastade, a onda ree:
Knjiga govori o Stepenicama.
O Stepenicama? ponovi Uberto ne mogavi da se uzdri.
Da, mladiu, o Stepenicama. Crveni uzdahnu, kao da se oslobodio
ogromnog tereta. Zagleda se u momka sa irokim osmehom na licu.
Stepenice koje vode u nebo... Duhovne, razume se.
O emu je re? O obredima uvoenja ili o izgubljenim knjigama?
upita Injacio, ponovo izazvavi sagovornikovu panju. Postoji beskrajno
mnogo legendi o stepenicama koje povezuju zemlju i nebo. Dobro zna da
su mi sve poznate, zato ne pokuavaj da me nasamari upozorio ga je.
Govori o Stepenicama sa sedam pragova objasni Got Ruber.
Sedam stepenika, razume? Kao one iz Mitrinog kulta i u vavilonskim
ziguratima.
Razumem, i te kako. Misli na sedam planeta ree trgovac.
Svaka odgovara jednom stepeniku uvoenja u znanje.
Crveni neodreeno klimnu glavom. A kao to ti je poznato, sedam je
i broj koji se odnosi na Amerta Spentu,20 boanstva slina arhanelima
koje slave mudraci.
Injacio nabra elo. Pogleda Uberta, koji je paljivo sluao, i na kraju
dodade: to znai da, po Uter Ventorumu, svaka planeta odgovara
jednom anelu koji uva deo znanja.
Izgleda da knjiga govori upravo o tome.
Vivijen ti ju je dao?
Got Ruber prekrsti ruke. Samo jedan deo.
Trgovac je to predvideo, ali se uzdrao i nije napomenuo. Umesto toga
ree: Voleo bih da je pogledam, ako nema nita protiv.
Naravno odvrati Crveni. tavie, ako je budemo zajedno
prouili, moda emo uspeti da otkrijemo neto. Onda zapovedniki
podie kaiprst. Ali samo pod jednim uslovom.
Da ujem podstaknu ga Injacio. U tom trenutku, pomisli Uberto,
pristao bi na bilo ta kako bi zadovoljio radoznalost.
Got Ruber nije ekao da ga mole. Znam da knjiga ima jo delova, ali

ne znam koliko ih je niti gde se nalaze. Vivijen nije hteo da mi kae.


Meutim, mislim da si ti, stari lisac, otkrio mesta na kojima se krije svaki
deo... i pokaza na Uberta. Maloas je tvoj pomonik pomenuo neki
kriptogram. O emu je re? Hou da znam. Otkriu svoj deo samo ako mi
dopusti da se pridruim tvojoj potrazi.
Ponovo bi da se udrui sa mnom? Trgovac zagladi bradu. Pre
nego to je odgovorio, pogledao je Uberta, koji je klimnuo glavom, a onda
je dodao: Dogovoreno, prijatelju.
Odlino oduevljeno uzvrati Got Ruber. Svrati kod mene posle
veere, pa emo zajedno pokuati da razreimo zagonetku... Zapamtio si
gde stanujem?
Naravno uveri ga Injacio. Kuerak sa slamenim krovom...
Upravo taj. Doi u pono. Ne ranije, moram da zakljuim posao s
jednim klijentom koji dolazi izdaleka. Ali do tada u ve zavriti.
Got Ruber zatim sklopi nastrenicu iznad svoje tezge kao kiobran i
stade da tovari rasutu robu na kolica.
Pomisli kako to verovatno poslednji put radi.

44.
Senke na ulici poele su da se izduuju, puzei izmeu brazda kolovoza
kao trake sitnozrne mirgle. Hodoasnici su se razilazili, umorni od dugog
letnjeg dana. Poto su se oprostili od Gota Rubera, Injacio i Uberto su se
udaljili s pijace s namerom da nau neko mesto gde bi mogli da veeraju.
Dok je koraao pored trgovca, momak je pogldao ka drvenim kolima
i grupicama ljudi koji su dokoliili na raskrima. Od Vilalma nije bilo ni
traga. Injacio nasluti njegovu zabrinutost i pokua da ga umiri, ali Uberto
je ve bio nauio da tumai izraze njegovog lica i primetio je znake
uznemirenosti. Strahujui da bi reima samo oteao to napeto iekivanje,
izbegao je odgovor i skrenuo misli ka razgovoru s Crvenim, budui da mu
nije promakla nijedna re koju je on izgovorio. Tog popodneva je naslutio
mnogo toga u vezi s Injaciom, Vivijenom i Uter Ventorumom i uinilo mu
se da trgovac, to vie napreduje u svojoj potrazi, sve vie mora da se
suoava sa svojom prolou. Uberto nije znao u kojoj meri je Injacio
lino umean u taj dogaaj, ali gajio je izvesne sumnje u tom smislu.
Injacio i Uberto su stigli u gostionicu i seli za jedan prazan sto, izmeavi
se sa ostalim gostima. Naruili su od gostioniara skroman obrok. Nedugo
zatim na stolu se obreo pladanj izlomljene pogae i vr razvodnjenog vina.
Jeli su utke. Uberto se nije usudio da postavlja pitanja, ve je
dovoljno poznavao Injacija da bi znao kako e dobiti neodreen odgovor.
Bolje je da saeka.
Kad su zavrili, trgovac ga upita ta misli o Gotu Ruberu.
Svia mi se. Zna mnogo toga, kao ti.
Tano. On mi je drag prijatelj, ali nemoj mu verovati. Ne otkrivaj
mu vie nego to je to neophodno, molim te.
Ako nema poverenja u njega, zato si udovoljio njegovom zahtevu?
Da bih otkrio o emu je re u delu knjige koji mu je poveren,
naravno. Ali postoji jo jedan razlog.
A to je?

Crveni je uporan ovek. Da mu nismo obeali da emo ga povesti,


pratio bi nas i mogao bi nas uvui u nevolje. Zato je bolje da ga
povedemo nego da ga se uvamo.
Uberto pomisli kako je Injaciov nain razmiljanja prilino neprirodan
i to ga pomalo uplai. Razumem ree.
Sad emo se odmoriti. Uskoro treba da poemo ka njegovoj kui.
No se spustila na Puente la Reinu kao krila krupne grabljivice. U jednom
predgrau ispresecanom pranjavim uliicama dva mukarca s navuenim
kapuljaama pokucae na vrata stare kue sa slamenim krovom.
Pred vrata izae riokos ovek s licem satira. Prepoznao je posetioce,
srdano se pozdravio s njima i uveo ih. Onaj vii od dvojice zatvorio je
vrata za sobom i priao domainu. Gote Ruberu, napokon se sreemo
ree uzdranim tonom.
S nestrpljenjem sam vas oekivao. Crveni protrlja ruke, ve
razmiljajui o svom sledeem sastanku. Ne bih oduzimao mnogo
vremena gospodi, zato, da preemo odmah na posao...
emu urba izgovori stranac prikrivajui slovenski naglasak
odmerenim latinskim. Zar ne elite da saznate koja je to knjiga u tolikoj
meri izazvala nae zanimanje?
Naprotiv, gospodine veselo odgovori Got Ruber, iako ga je dranje
tog stranca uznemirilo. Ne dogaa se esto da mi neko ponudi toliko
novca za samo jednu knjigu, koja god da je.
Onda sedi, alhemiaru. ovek mu se pretei primaknu. Hajde da
popriamo o toj knjizi...

45.
Zvona Crkve Santjago el Major oznaila su pono protresajui vazduh
metalnim vibracijama. Tani kao uterivai dugova, Injacio i Uberto stigli
su pred kuu Gota Rubera. Pokucali su na vrata, ali niko im nije
odgovorio. Nakon jo jednog bezuspenog pokuaja, odluili su da
provire kroz prozor, ali svuda su bili navueni kapci.
Trgovac se namrti. Bilo je prerano za uzbunu. Moda je Crveni
jednostavno zaspao posle pijanstva ili je izaao da proeta po meseini.
Ipak, delovalo je udno. Njihov dogovor je bio nedvosmislen.
Uznemiren loim predoseanjem, Injacio se nagonski osloni na vrata i
gurnu ih ne bi li ih otvorio, iako je izgledalo da su zamandaljena. Ipak,
otvorie se uz kripu arki.
Dva prijatelja stadoe na pragu. Soba je bila mrana, jo tamnija od
noi.
Injacio ue prvi, a Uberto zakorai za njim, pokuavajui da razazna
neto u tmini kako se ne bi sapleo.
Crveni? pozva trgovac.
Nauljie ui, ali odgovor ne dobie.
Kua kao da je prazna proaputa Uberto, spreman da se povue na
najmanji um.
Injacio je razabrao notu straha u njegovom glasu, ali nije ga krivio.
Pomislio ja da bi moda i on trebalo da se plai, ali zanimanje za Uter
Ventorum zaslepelo ga je i zagluilo pred bilo kakvim upozorenjem. Pree
pogledom po sobi i uoi traak svetlosti koji je dopirao s podrumskih
spiralnih stepenica.
Priao je stepenitu i pogledao nanie. Pragovi su bili poreani kao
spirale koljke. Hoe li da saeka ovde dok ne proverim podrum?
upita Uberta, trudei se da zvui ohrabrujue.
Pre nego to je odgovorio, momak je skupio svu preostalu hrabrost.
Neu. Idem s tobom.
Sili su niz drvene stepenike pridravajui se za ogradu da se ne bi

sapleli, ali ubrzo to vie nije bilo potrebno, jer se svetlost sve vie
pojaavala kako su se pribliavali njenom izvoru. Groteskne senke
podrhtavale su na zidovima smenjujui se s titrajima udaljenih plamiaka.
Kad bi ih neko u tom trenutku napao s lea, ne bi mogli da nau izlaz,
pomisli Uberto. U mislima se vratio na nezgodu koja se dogodila u
Veneciji. Osetio je kako mu se grlo sui. S naporom je progutao i nastavio
da prati Injaciove obrise dok je ovaj utke napredovao ispred njega.
Odjednom, svetlost se pojaa. Dopirala je iza malog hodnika pod
zasvoenim lukom. Poto su proli kroz hodnik, momak i trgovac obreli
su se u prostranoj odaji osvetljenoj odbleskom svea. U nozdrve im se
uvue kuni vonj. Uberto je, ne obazirui se na zadah, razrogaio oi u
neverici; nikada nije video nita slino.
Pono samo to je prola kad je Dominus stigao u Puente la Reinu.
Ujahao je kroz glavnu gradsku kapiju i produio ka trgu. Konj je
prokaskao kroz Kalje major, potpuno opustelu, i zaustavio se ispred
katedrale.
Dominus se osvrnu unaokolo.
Dva oveka su ga ekala. Jedan od njih mu se priblii pognute glave,
uhvati uzde i obrati mu se: Doneo sam hleb i savete svom gospodaru.
Dominus mu spusti ruku na desno rame. Hleb prihvatam samo od
svoje dece.
To smo mi, sinovi Moi i Svetog Straha nastavi nepoznati i
podignu pogled. Slavnik vas eka, gospodaru. Imamo nareenje da vas
odvedemo njemu. Saeka odobrenje, a onda dodade: Doli smo do
novog traga Uter Ventoruma.
Dobro odvrati Dominus. Sve se odvija po planu.

46.
Prvi put si uao u alhemiarsku laboratoriju? upita Injacio.
Da odvrati Uberto, ne verujui u ono to vidi pred sobom.
Odaja je delovala mnogo prostranije od one u prizemlju, ali moda je
to bila samo optika varka izazvana svetlou. Zidovi su bili potpuno
prekriveni policama pretrpanim knjigama i priborom, boicama, posudama
i pranjavim teglama punim raznobojne tenosti, kostima i pergamentima.
Momak uze jednu boicu od debelog stakla s prozirnom tenou
zatvorenu epom od navotene kuine. Podstaknut radoznalou, otvori je
i zapahnu ga neprijatan kiselkast vonj.
Injacio primeti Ubertovu zgaenu grimasu, prie i omirisa sadraj
boice. Zanimljivo. To je Aqua regina, kiselina koja moe da istopi
svaki metal, ak i zlato objasnio je. Podigao je rastvor ka svetlu i
skrenuo panju Ubertu na njegovu grimiznu boju. Dobija se meanjem
vitriola, stipse i alitre, uz dodavanje amonijum-hlorida. Do sada sam
video samo jednog alhemiara iz Napulja da ga koristi. Dri, stavi je u
bisage. Moda bi moglo da nam poslui, ali pazi da se ne otvori.
Momak protrlja nos, koji ga je zasvrbeo kad je udahnuo smesu. A
ta e rei Crveni kad primeti?
Kako da primeti? odvrati trgovac. Pored svih ovih stvari ovde...
Uberto je naas oklevao, a onda je posluao. Umotao je boicu u krpu
i spustio je u torbu.
Nastavie da pretrauju. Naspram ulaza je na zidu bio okaen goblen
sa slikom adaje unutar dva koncentrina kruga koja pokuava da ugrize
svoj rep. Unutar prvog prstena bilo je izvezeno sedam planeta, u drugom
zodijaki znaci.
U jednom uglu prostorije stajala je pe zlokobnog izgleda. Podsea na
malu tvravu, pomisli Uberto. Iz pregrade za pepeo loita izvijala se
cilindrina cev nalik kuli s kupolom od vatrostalnog kamena, a iznad nje
se nalazilo leite za kazane i posudice koji se zagrevaju na pari. Ta
sprava, otkrio mu je Injacio, zove se atanor, pe koju alhemiari koriste

za svoje oglede.
Trgovac osmotri knjige naslagane jedne preko drugih na policama.
Prepoznao je Compositio Alchymiae u prevodu Roberta iz estera, Libri
mysteriorum astronoma Abu Masara i De mysteriis Aegyptorum Jambliha
iz Halkide. Primetio je ak i ozloglaeni Necronomicon, knjigu zakona
koji vladaju u svetu mrtvih. Njen originalan naslov, Al Azif, odnosi se na
zavijanje nonih demona. Jedan primerak te knjige dopro je do
Konstantinopolja, gde je preveden na grki, i izazvao je zanimanje i
zgraavanje mnogih uenjaka. Ali Necromicon je hiljadite godine svrstan u
Spisak zabranjenih knjiga i samo nekoliko primeraka je izbeglo
spaljivanje, kao i ovaj Ruberov.
Injacio i Uberto prioe radnom stolu u sredini laboratorije. To je bio
nesumnjivo najvredniji deo nametaja u prostoriji, prilino visok pisai sto
od izrezbarenog drveta, iako su mu ukrasi na ivicama ve bili izbledeli.
Na ploi stola su, pod treperavim svetlom svea, svetlucale brojne
staklene i metalne posude, jedno okruglo ogledalo, otpaci od livenja,
komadii sumpora i... no u obliku krsta zariven posred stola.
Trgovac nagonski ustuknu, razrogaivi oi od straha i uenja. U
deliu sekunde oblik tog oruja probudi jeziva seanja u njemu. Taj
krstoliki bode bio je simbol onoga to mu je promenilo ivot, prisilivi ga
da pobegne na Istok. Um kao da mu se razbistri i pred oima mu se ukaza
slika oveka u crnom koji ih je napao u Veneciji, u kripti Svetog Marka.
Sad je bio siguran da je i on imao isti takav no. Sveti Vem nas je
pronaao! uzviknu, paralisan od strepnje.
Uberto zausti da ga upita za objanjenje, ali u tom trenutku, dok je
zaobilazio sto, panju mu privue neto na podu to ga natera da uasnuto
krikne. Ustuknu, saplete se o stoliicu i pade. Injacio pritra da mu
pomogne, ali momak mu, zamuckujui drhtavim usnama, ree da se
okrene.
Trgovac ga poslua i s gnuanjem na licu zagleda se u le na podu, iji
su udovi bili neprirodno savijeni kao u nemarno sputenog lutka. Nali su
Gota Rubera.
Telo je lealo iza stola i nije se moglo primetiti s ulaza u prostoriju.
Pokojnikovo lice bilo je podbulo, puno podliva, kao da je rtva pretuena

pre nego to je ubijena. Rez koji se protezao ispod brade, od uva do uva,
ukazivao je na uzrok smrti. Prerezali su mu grkljan i karotidnu arteriju i
pokojnik je obilno iskrvario, krv je natopila njegovu odeu i pod.
Jadni moj prijatelju proaputa trgovac. Preklali su te kao svinju.
A verovatno sam ja kriv za to.
Priao je leu. Iz dubine smrti staklaste duice kao da su i dalje zurile
u krvnikovo lice.
Injacio je spustio kapke nad razrogaenim oima Gota Rubera i
ogoreno uzdahnuo. Odmah zatim zgrabio je Uberta za miicu i prodrmao
ga kako bi mu pomogao da se povrati od straha. Brzo, mome! Ne
moemo da se zadravamo ovde. Potraiemo neki trag Uter Ventoruma.
Crveni je sigurno ubijen zbog te knjige.
Momak se tre kao da se probudio iz dubokog sna. Skoi na noge i
uzviknu: Dobro! Gde treba da traim?
Svuda odgovori trgovac, koji je ve poeo da pretura.
Dok je pretraivao police, Uberto se pitao da li bi umeo da prepozna Uter
Ventorum kad bi ga ugledao. Kad god bi naiao na neku knjigu napisanu
na grkom ili arapskom, pruio bi je Injaciju, koji je svaki put odmahnuo
glavom.
U jednom trenutku, ne prekidajui potragu, upita ga: ta je to Sveti
Vem?
Pusti odvrati trgovac dok je preturao po hrpama rukopisa.
Sveti Vem navaljivao je deak. Mislim da se tako izgovara.
Maloas si ga pomenuo.
Bolje da ne zna pokua ovek da ga uutka.
Momak prestade da trai i prekrsti ruke na grudima. Uvuen sam u
ovaj sluaj isto koliko i ti, zato imam pravo da znam! Ton mu je bi
gotovo optuujui. Nisam glup. Znam da mnogo toga krije od mene.
Na te rei Injacio spusti na pod sveanj pergamenata koje je do tog
trenutka prouavao i zagleda se u deaka. Iz pogleda mu je izbijao ponos,
ali i briga. Odgovoriu na tvoje pitanje izjavi. Ali zapamti, ono to
bude saznao nee ti olakati ivot. tavie, znanje ga esto oteava.

Ne mari. Hou da znam.


Injacio uzdahnu i poe da pria: Pria se da je Karlo Veliki osnovao
Sveti Vem kako bi uspostavio red u germanskim zemljama. Re je o
tajnom sudu sastavljenom od vitezova koji su imali pravo da kanjavaju
ljude smru po sopstvenom nahoenju. Niko nije mogao da izbegne
njihovu kaznu, ak ni plemii. S vremenom su poeli da ih nazivaju
vidovnjacima. Po izvrenju pogubljenja na mestu zloina ostavljali su
no u obliku krsta. Kanjavali su brojna zlodela, od bezverja do
uzurpacije vlasti, od nekromantije do nasilja nad enama. Osumnjiene su
odvodili iz njihovih kua i izvodili ih pred sudije, a ako bi ih sud proglasio
krivim, odmah bi ih obesili. Na elu Svetog Vema nalazi se veliki majstor,
ispod njega su, u hijerarhiji, Franci-grofovi, a zatim Franci-sudije. Zastao
je, a potom produio zloslutnim glasom: E pa, ja mislim da je ubica
Gota Rubera izvrilac naloga jednog Franka-grofa. Verujem da nas je taj
pratio jo od Venecije.
Dakle, moe biti da je ovek koji me je oborio u Svetom Marku
Franak-sudija? zakljui Uberto. Ali zato nas ti ljudi prate? Zar nisi
upravo rekao da su to vitezovi posveeni pravdi?
Ispoetka je bilo tako. Ali uskoro su poeli da koriste svoj autoritet
kako bi se dokopali moi. Pria se da vidovnjaka danas ima u celoj
Evropi. Neke sam prepoznao ak i u Svetoj zemlji. I veruj mi, ostalo je
vrlo malo od njihovih pravednih namera. Pria se i da su preuzeli magijske
obrede saksonskih druida, pre nego to su ih istrebili pod izgovorom da su
se bavili nekromantijom.
Ali ko su ljudi koji su mogli da se pridrue takvoj druini plaenika?
Franci-grofovi potiu iz plemstva i s visokih crkvenih poloaja. Kao
to sam se uverio na osnovu sopstvenog iskustva, njihov sadanji veliki
majstor je njegova milost nadbiskup Kelna.
Uberto je ve bio uo za tog oveka. Adolf iz Kelna bio je izuzetno
uven po tome to je u prolosti u vie navrata odbio poslunost papi
rizikujui ekskomunikaciju. U crkvenim krugovima esto ga pominju kao
primer pobune protiv pontifeksovog autoriteta.
Ali sada je neto drugo muilo Uberta. ta je znaila Injaciova
primedba da je linim iskustvom doao do tajni Svetog Vema? Momak se

priseti da mu je otac Tomazo otkrio kako je Injaciov skitaki ivot


povezan s nekom nevoljom koju je doiveo zbog nadbiskupa Kelna.
Zapita se da li je i ono to se sada dogaa povezano s tim i da li su se
petnaest godina ranije Injacio i Vivijen prvi put sukobili sa Svetim
Vemom. Ali kako se u sve to uklapa Uter Ventorum?
Momak je i dalje razmiljao kad ga trgovac, iznenada, uhvati za miicu
i poturi mu kaiprst pod nos. Nemoj da pravi buku naredi mu.
Preplaen tim gestom, Uberto poslua i stade da oslukuje. Isprva mu
nije bilo jasno ta se dogaa, ali onda se s pragova stepenita zau
kriputanje. Neko je trei silazio u laboratoriju!
U potrazi za nekim sporednim izlazom, Injacio se osvrnu oko sebe kao
lisica uhvaena u zamku. Ali odatle kao da nije bilo izlaza.

47.
Uprkos poodmakloj noi i umoru, Vilalm je odluio da izvri svoju misiju.
Trao je kao bez due kroz uliice Puente la Reine steui u ruci
dragocenu poruku.
Ispostavilo se da su Injaciove sumnje osnovane. Morao je da bude
oprezan.
Tokom popodneva, dok su ili kroz pijacu, trgovac ga je odvojio u
stranu i skrenuo mu panju na jednog oveka u crnom koji ih je, meajui
se sa svetinom, pratio na desetak koraka udaljenosti. Vilalm je predloio
da ga uhodi kako bi otkrio o kome je re i da bi, u sluaju potrebe, mogao
da ga iznenadi s lea. Navukao je kapuljau na lice i neprimetno
zametnuo trag u guvi. Potom se sakrio iza tezge jednog prodavca tkanina
i saekao da nepoznati proe pored njega kako bi mogao izbliza da ga
osmotri. Progonitelj je bio elav, imao je svetlu put i rikastu bradu;
nesumnjivo je bio stranac, Saksonac ili vaba. Poto je saekao da
nepoznati odmakne, Vilalm je izaao iz skrovita i pratio ga na bezbednom
rastojanju.
Stranac je celo popodne drao na oku Injacija i Uberta naroito se
zainteresovao kad su zastali ispred jedne tezge kako bi popriali s
riokosim prodavcem. Njihov razgovor ga je toliko zanimao da im se
pribliio dovoljno da moe da ih uje.
Vilalm je sve to posmatrao.
Kad su se Injacio i Uberto oprostili s prodavcem i poli u gostionicu
da veeraju, tajanstveni progonitelj prestao je da ih prati. A Francuz je
krenuo za njim, reen da otkrije ko je taj ovek.
Nepoznati je skrenuo u jednu pranjavu uliicu, a potom se zaustavio
ispred kue sa slamenim krovom. Ispred vrata ga je ve ekao sauesnik,
istovetno obuen. Kao da je uvao strau.
Njih dvojica su razmenila nekoliko rei, a onda je onaj kojeg je Vilalm
pratio uao u kuu.
Kad je Francuz zaobiao kuu i priao joj sa zadnje strane, naiao je

na zamandaljene prozore i zakljuio da ne postoji nijedan sporedni ulaz.


Razmatrao je sledee korake kad je iznutra, kroz reetkasti prozor
podruma, doprlo zapomaganje. Priao je da osmotri.
Kroz reetke se nazirala prostrana odaja osvetljena sveama. Liila je
na kovaku radionicu, ali je bila puna polica natovarenih knjigama. Unutra
je ugledao dva oveka; prvi je bio snaan, grub, na sebi je imao taman
kaput, a na lice je navukao kapuljau; drugi je leao na podu, sklupan,
okrvavljenog lica. U njemu je Vilalm prepoznao riokosog prodavca kojeg
je malo ranije bio video u Injaciovom drutvu. Bio je u vrlo loem stanju.
Onaj s kapuljaom neumorno ga je tukao, a izmeu dva udarca postavljao
mu je pitanja... Iako su udarci postajali sve silovitiji, riokosi je
odmahivao glavom i odbijao da odgovori.
U jednom trenutku neko je pokucao na vrata laboratorije. Tri ritmina
udara.
Napred zareao je onaj s kapuljaom.
Vrata su se otvorila i u odaju je uao onaj koji je tog popodneva pratio
Injacija. Nehajno je pogledao pretuenog, a onda je priao sauesniku i
apnuo mu neto na uvo. Da bi ga bolje uo, snani krvnik skinuo je
kapuljau i Vilalm ga je u tom trenutku prepoznao! Kako da zaboravi te
zastraujue oi? Dobro mu je bio poznat taj ovek, napao ga je u kripti
Svetog Marka u Veneciji.
Potisnuo je uenje i pokuao da dokui ta se dogaa u tom
podrumu, trudei se da ga ne primete. I tako je, jo jednom, nemono
prisustvovao nasilju, kao kad su mu pobili porodicu. Potresen
uspomenama, nastavio je da prati prizor kroz reetkasti prozor.
Pre nego to se Crveni upokojio, um mu se pomraio od bola. Taj jadnik
nikada nije pomislio da e se toliko muiti.
Slavnik je stao ispred njega stisnutih pesnica, lica izoblienog od besa.
Je l istina ono to sam uo, alhemiaru? Danas si razgovarao s Injaciom
iz Toleda?
Nije mu odgovorio. Samo je zurio u pridolicu, utonuo u tvrdoglavu
utnju.
eh u kojem je teko bilo izazvati samilost podie ga i odmah zatim

tresnu o pod kao da trese tepih. ta si mu rekao? ta si dao onom


balavcu? Neki trag? Deo knjige? Odgovori!
Crveni zgri lice u podrugljivu grimasu, jednostavan pokret koji ga je
kotao velikog napora i nepodnoljivog bola. To je bio samo noni palac
Svetog Kiprijana... promrmlja. Lei galsku bolest...
Ali pre no to je izgovorio reenicu, nasilnik ga utnu pod bradu.
Vilalm je kroz reetke uo krckanje kostiju. Jadniku se sigurno slomila
vilica.
Govori, alhemiaru! Slavnik ga je podigao s poda kako bi ga
ponovo tresnuo, ovoga puta o zid. Kai mi gde je knjiga! Govori,
bednie!
U tom trenutku Got Ruber nainio je gest kao da se predaje. Dovukao
se do stola puzei i naslonio se na plou. Zbog slomljene vilice nije
mogao da govori, zato je pokazao da hoe neto da napie.
Ne gubei vreme, eh mu je pruio pergament i pero.
Got Ruber je zapisao nekoliko redova drhtavom rukom, kao da
potpisuje pakt s avolom. Ovo je... sve... to znam... promumlao je
pljujui krv i balavei.
Slavnik mu je istrgao pergament iz ruke i, poto je proitao, upitno je
pogledao rtvu. Na znak Crvenog sagnuo se prema njemu, uveren da ovaj
hoe jo neto da mu prizna, ali Got Ruber ga samo pljunu u lice.
Raspaljen gnevom, eh je izvukao bode u obliku krsta i munjevitim
pokretom ga preklao. Nesrenik se sruio na pod razrogaenih oiju, tik
uz noge od stola.
Ubio si ga! uzviknu drugi, koji je do tog trenutka utao.
Alhemiar nam vie ne treba. Slavnikov glas zvuao je pretee kao
pucanj bia. Nai emo Uter Ventorum zahvaljujui poruci koju je
napisao. Sad moramo da pourimo, Dominus e nam se uskoro pridruiti.
Zari no nasred stola i pokaza sauesniku da krene.
Neophodno je dokopati se tog zapisa, pomislio je Vilalm pre nego to
se odmakao od reetke.
Kad su izali iz kue Gota Rubera, Slavnik i dvojica njegovih pratilaca

otili su u skromno konaite du Kalje major.


Dominus je sigurno ve blizu. Poite mu u susret i dovedite ga
ovamo naredio je.
Poto se povukao u sobu na spratu konaita, eh je seo uz svetlost
svee i zamislio se nad kratkim tekstom koji je alhemiar zapisao pre
smrti, reen da ga rastumai kako bi olakao Dominusu zadatak.
Meutim, poto ga je proitao nekoliko puta, shvatio je da te banalne
rei na latinskom kriju krajnje jednostavnu poruku koju je jednako teko
protumaiti. Nije mogao da dokui...
U jednom trenutku prenu ga kucanje na vratima; tri poznata ritmina
udara.
Skoio je na noge i otvorio, pretpostavivi da je stigao njegov
gospodar. Meutim, kad su se arke okrenule a vrata otvorila, pred sobom
je ugledao nepoznatog oveka u zelenom ogrtau i s kapuljaom ispod
koje su provirivali plavi pramenovi.
Slavnik nije stigao ni da udahne. Nepoznati je prineo desnu ruku
ustima, otvorio aku prstiju okrenutih ka ehu i dunuo. S dlana mu se
podigao oblak belog praha.
Zaprepaen, eh je osetio kako mu taj prah prodire u plua, kako mu
golica nozdrve i grlo, a onda se, obuzet iznenadnom vrtoglavicom, sruio
na pod. Oi su ga pekle, nesvestica ga je pritiskala. Nije mogao da ustane.
Proirenih zenica i lica izoblienog od nagona za povraanje, nespretno
se vukao ka uljezu koji nimalo nije oklevao pre no to ga je utnuo posred
lica.
Vilalm je spustio kapuljau i zadovoljno pogledao u Slavnika. Prostro ga
je bez imalo napora. Injaciov prah bio je koristan u ovakvim sluajevima.
Naas ga obuze iskuenje da ga dokraji, ali nije mogao to da uini,
Francuz je bio u stanju da ubije samo u napadu besa ili obuzet nagonom
za preivljavanje. A ovek pred njim, premda je zasluio da umre, u tom
trenutku mu je delovao bespomono kao dete.
Zaas je naao poruku koju je zapisao Got Ruber, jedini pergament
koji je leao pod svetlou svee. Zgrabio je zapis i istrao. Morao je to
pre da se pridrui trgovcu.

48.
Dominusa su vrlo oprezno dopratili do konaita du Kalje major. Dvojica
Slavnikovih sauesnika doveli su ga do sobe u kojoj je eh trebalo da ih
eka i pokucali su po dogovoru, ali odgovora nije bilo. Pokuali su da
uu, ali zasun je, izgleda, bio sputen ili ak zaglavljen i njih dvojica bez
razmiljanja nasrnue ramenima na vrata i izvalie ih.
Kad su uli u sobu, ugledali su Slavnika opruenog na podu,
onesveenog, usta umrljanih krvlju. Dominus mu prezrivo prie i
prodrma ga nogom pokuavajui da ga osvesti.
eh jedva podignu kapke. Gospodaru... proaputa, i im je postao
svestan svog poniavajueg poloaja, pokuao je da ustane. Noge su mu
klecale od dejstva udnog praha koji je bio udahnuo, jedva je odravao
ravnoteu.
Poruka! Gde je poruka koju je napisao alhemiar? upita Dominus
ne marei za stanje svog vazala.
Ukrali su je odgovori Slavnik i pre nego to je pogledao ka stolu
kako bi se uverio u ono to govori. To je bio Francuz, pratilac trgovca iz
Toleda. Siguran sam.
Dominus nije mogao da obuzda srdbu i oamari ga. Nesposoban si!
prodera se. Jesi li barem zapamtio ta je pisalo?
Jesam, gospodaru... promumla eh teturajui se. Iako je jo bio
oamuen od droge, zajapurio se. Oamaren kao neka ena! Nikada nije
doiveo takvo ponienje. Odlino sam zapamtio.
Onda pouri, kai mi ta ima. I objasni mi gde se nalazi kua Gota
Rubera naredi Domus. Sam u otii da potraim neki trag. Vi
nesposobnjakovii ete ekati ovde.
Vilalm je potraio Injacija i Uberta u gostionici u kojoj su nekoliko sati
ranije veerali, a kad ih nije naao, pretpostavio je da su otili u kuu
Gota Rubera.
Pono samo to je prola. Morao je da pouri.

Stigao je pred kuu i, poto je zatekao otvorena vrata, utrao je unutra


kao bez daha. Tumarajui u mraku, naiao je na spiralno stepenite i
mahnito se sjurio u podrum. Kad je uao u laboratoriju, svee su bile
ugaene.
Zastade da povrati dah, zajapuren, prepipavajui mrak plavim
duicama. Isprui ruke preda se kao slepac i nastavi lagano da koraa.
Iza lea mu je dopirao neki um, i kad je zastao da se okrene, oseti
udarac u potiljak.
Zatetura se i pade, i dok je gubio svest, uini mu se da uje Ubertov
glas.

49.
Kad je Vilalm otvorio oi, soba kao da je bila obavijena maglom. Malopomalo, slike su postajale jasnije, sve dok se nisu potpuno izotrile. Leao
je u laboratoriji Gota Rubera, a Injacio i Uberto su kleali nagnuti nad
njim.
Francuz se s naporom pridignu, opipavajui potiljak. Glava mu je
tutnjala kao bubanj.
Izvini, mislili smo da je neki uljez objasni mu trgovac. Hteli smo
da te iznenadimo u mraku... Udario sam te ovim i pokaza mu svoj
putniki tap.
Svaka ast. Lepo ste to izveli... podrugljivo ree Vilalm i naini
grimasu. Onda se priseti neeg i pouri ka sredini sobe. Proviri iza stola i
prepozna telo Gota Rubera. I dalje je bio u istom poloaju u kojem je pao
nekoliko sati ranije. To je Got Ruber, zar ne? ovek kojeg smo traili
obrati se prijateljima.
Injacio sumnjiavo potvrdi. Otkud zna? ta si otkrio?
Kasnije u ti sve objasniti. Sad nemamo vremena, dri. Vilalm mu
prui poruku koju je ukrao od Slavnika. Napisao ju je Got Ruber pre
nego to je izdahnuo. Povezana je s delom knjige koji je on uvao.
Trgovac uze list pergamenta i nestrpljivo proita:
Secretim meum teneo
cum summa virtute
signatum cum igni
sub rosis in cute
Uberto proviri i naglas prevede:
Tajnu svoju uvam
vrlinom uzvienom
vatrom obeleenu

pod ruama, na koi


Pa ta to znai? Iz Vilalmovog glasa izbijalo je duboko
razoaranje. Rizikovao sam ivot zbog jedne pesmice?
Ne bih rekao razuverio ga je trgovac. To je zagonetka koja e
nam sigurno otkriti skrovite Uter Ventoruma, to jest dela koji je uvao
Crveni.
Vatrom obeleena... Pod ruama skrivena... promrmlja Uberto.
Onda odjednom uzviknu: Rue! Kao u Vivijenovom kriptogramu! Seate
li se druge reenice napisane na provansalskom? Temel esteit suz lumbre
dun eglenter, Temel lei pod senkom ruinjaka. Got Ruber potvruje
te rei. Moramo da potraimo ruinjak!
U pravu si priznao je Injacio. Ali ovde nema ni ruinjaka ni
vrtova, a ni cvetnih ukrasa.
Vilalm u tom trenutku osmotri alhemiarev le i neto mu sinu. Zar
je mogue da je toliko jednostavno? Pokaza na telo. Pogledajte.
Njegovi prijatelji prekinue razgovor i sasluae ga: Francuz je malo
govorio, ali kad bi odluio da kae neto, uvek je vredelo sasluati ga.
Zar niste obratili panju na njegovu kosu? nastavi Vilalm.
Crvena je i kovrdava... kao ruini pupoljci!
Uberto utke klimnu glavom, iako nije najbolje shvatio smisao tih rei.
Injacio se, meutim, ozari i odlui da ne gubi vreme. Izvrnu bokal vode na
teme Crvenog, izvadi no i obrija mu glavu, veto kao berberin. Kad je
zavrio, zagonetno pogleda saputnike.
Njih dvojica su s nevericom posmatrala lobanju Gota Rubera. Na koi
mu je bio istetoviran aneo okruen geometrijskim figurama.

Vatrom obeleena, na koi... Naravno, tetovaa ree Uberto.


Vatra se verovatno odnosi na peckanje koje je Crveni oseao dok su mu
tetovirali lobanju!
Trgovac klimnu glavom. Sakrio je svoju tajnu onako kako su to
nekad inili Persijanci.
ta to znai? upita Vilalm.
Nikada nisam video nita slino priznao je Injacio. Lii na
arobni zapis, ali kao da je nedovren.
Uberto je sumnjiavo posmatrao. Kakve veze ima arobni zapis s
knjigom?
Trgovac je delovao oduevljeno, kao da je naao neprocenjivo blago.
Taj arobni zapis je deo Uter Ventoruma koji je Vivijen poverio
Crvenom. Njegova geometrijska osnova predstavlja ukrtanje nebeskih
sila, sintezu znanja. Morau vrlo paljivo da ga prouim. Osim toga, ispod
crtea je istetovirana i jedna reenica, kratka ali znaajna.
Uberto nije bio obratio panju na to. Pogledao je obrijanu glavu Gota
Rubera u potrazi za novim otkriem i uoio dve rei istetovirane ispod
crtea.
PLENITVDO LVNAE
Plenitudo lunae. S punim mesecom prevede Injacio. Re je o
ritualnom izrazu. Uostalom, jedno od zaduenja anela Temela jeste i
ukazivanje na meseeve mene.
Ne bi trebalo previe da se zadravamo prekinu ga Vilalm. Ovde

nismo bezbedni, idemo!


U pravu si sloio se trgovac.
Da precrtam tetovau? upita Uberto pripremajui se da izvadi svoj
navoteni diptih.
To bi potrajalo. Injacio nasluti zabrinutost u Francuzovim oima.
Osim toga, ne smemo da ostavimo arobni zapis na milost i nemilost
Svetom Vemu. Moraemo da ga ponesemo takvog kakav je.
Momak ga upitno pogleda. Takvog kakav je?
Vilalm je odmah shvatio. Izvadi iz pojasa dug arapski bode,
dambiju, naini kruni rez oko glave Crvenog, iznad uiju, a onda mu
skinu skalp.
Trgovac je s tugom posmatrao pokojnika, oaloen zbog onoga to su
morali da mu uine. Ali sledeeg trenutka promeni izraz lica i strogo se
obrati zaprepaenom Ubertu: Brzo, idemo.

50.
Kad je Scipion Lazarus uao u kuu Gota Rubera, zatekao ju je pustu i
tihu. Siao je niz spiralne stepenice i uao u laboratoriju u podrumu.
Odaja je bila briljivo pretraena.
Obie sto u sredini i ugleda alhemiarev le. Ria kosa bila mu je
obrijana i leala je na hrpi na podu, a s glave mu je bio uklonjen skalp.
Injacio iz Toleda je znao gde treba da trai, pomisli.
Poto je ustao, izvue no u obliku krsta zariven u sto i sakri ga pod
ogrta, i tek tada zau um koraka koji je dopirao iz prizemlja, ali nije se
zabrinuo. Predvideo je tu mogunost i tano je znao ta mu valja initi.
Prie goblenu s adajom okaenom naspram ulaza i sakri se iza njega.
Stade da opipava zid u potrazi za rezom tajnih vrata, otvori ih i skliznu
unutra ostavivi ih pritvorena, te kroz otvor proviri iza ruba goblena kako
bi otkrio ko je tajanstveni posetilac.
Nedugo zatim grof Dodiko ue u laboratoriju. Tumarao je izmeu
posuda i polica dok nije naleteo na le Gota Rubera. Vie zgaen nego
iznenaen, pomeri ga vrhom izme kako bi se uverio da je zaista mrtav i,
poto je savladao odbojnost prema njegovom jezivom izgledu, veto ga
proui pa ustade da gleda unaokolo.
Pogled mu na kraju pade na goblen.
Scipion Lazarus je naas pomislio da je otkriven. Saeka u tiini,
nepomian u svom skrovitu kao zmija, desnom rukom steui drku
bodea.
Dodiko se priblii, osmotri sliku adaje okruene nebeskim telima, a
onda se okrenu i ponovo se nadnese nad leom.
Scipion Lazarus je mogao da ga napadne s lea, ali pomisli da to ne bi
bilo mudro. I Dodiko je bio deo njegovih planova i zasad mu je trebao iv.
Polako, ree u sebi, povue se bez i najmanjeg unja i skliznu u mrak.

51.
Izmeu graevina Kalje major, na spratu jednog konaita, Slavnik je
sedeo popreko na prozoru pokuavajui da se oporavi na sveem nonom
vazduhu i da se oslobodi poslednjih tragova dejstva droge koju je
udahnuo.
Dok je ekao Dominusov povratak, posmatrao je hladan sjaj zvezda
nervozno vrtei dragoceni porodini prsten. To je bila poslednja uspomena
na njegovu izgubljenu plemiku titulu, koje, po sopstvenom oseaju, vie
nije bio dostojan. Jedan deo njega eleo je da se oslobodi tog prstena, da
ga odbaci zajedno sa sada ve dalekom prolou koja mu vie nita nije
znaila. Ali plemeniti deo njegove due nikada mu ne bi dopustio da se
odrekne svojih korena i da postane obian vojnik, lien ponosa i ambicija.
Te noi je doiveo nedopustivo ponienje. Jo ga je pekao Dominusov
amar. Prineo je ruku obrazu kao kad ga je, dok je bio dete, otac
prekorevao.
Otac, pomisli. Svakako nije dostojan njega niti onih koji su mu
prethodili. Sklopljenih oiju, zabaci glavu i udahnu. Prokleta seanja!
Oseao se kao beskorisna alatka, toliko nesposoban da nije mogao da
slui ni svom gospodaru. Ne samo da nije uspeo da nae deo knjige koju
je uvao alhemiar ve je izgubio jedini trag koji je otkrivao gde je tano
sklonjen. Bio je nedostojan sluga. Naas se ponada da e mu Dominus
oprostiti i ponovo odluiti da mu ukae poverenje, ali u srcu je oseao da
nije to zasluio.
Misli mu prekinu zvuk koraka koji su odjekivali s ulice. Nagnuo se i
ugledao jednog oveka kako se pribliava.
Dominus se vratio.
Dok je ulazio u konaite, Dominus je razmiljao o narednom koraku.
Trgovac iz Toleda mu je preoteo vaan deo Uter Ventoruma, ali nee mu
biti teko da mu ue u trag. Injacio je verovatno ve krenuo ka treem
odreditu.

Puente la Reina i... Dovoljno je pratiti uputstva iz kriptograma koji je


ostavio Vivijen iz Narbone. Trgovac sigurno nije mogao ni da pretpostavi
da ga je Slavnik pronaao u Svetom Mihailu u Kjuzi i da on, Dominus,
ume da ga rastumai.
Zahvaljujui tom kriptogramu, nai e ga gde god da se nalazi.
Taj bedni Hispanac, pomisli Franak-vitez, sigurno lupa glavu ne bi li
dokonao kako ga je Sveti Vem naao ak u paniji. Verovatno se osea
kao mi u miolovci, kao pre mnogo godina...
Otvori propala vrata odaje u kojoj su Slavnik i dvojica siledija ekala
nareenja.
Odmorite se odjeknu zapovedniki Dominusov glas. Za nekoliko
sati kreemo. Injacio iz Toleda nam ne sme pobei.

52.
Zora je rudila nad zapadnim zemljama. Okitila je Pirineje zlatastom
svetlou, bojom usijanog metala koji se sliva niz usplamtele vrletne
obronke.
Injacio je bio na elu druine. Uberto i Vilalm su ga sledili, udei za
mirom i dobrim odmorom. Gotovo dva dana nijedan od njih nije spavao.
Iznenada, trgovac zaustavi konja i pokaza zidine nekog grada. Ovo je
Estela. Tu emo biti spokojni, bar izvesno vreme.
Estela se uzdizala zapadno od Puente la Reine, du hodoasnikog
puta ka Santjago di Komposteli. Nedaleko od grada nalazio se Manastir
Santa Marija la real di Irae, jedna od najdrevnijih benediktinskih
zadubina u Navari. Naselje je imalo veliku pijacu i nekoliko konaita za
hodoasnike i prualo je savreno bezbedno utoite.
Druina je ula kroz gradsku kapiju, prola pored pospanih straara,
ostavila za sobom Samostan San Pedro de la Rua i zaputila se ka jednoj
gostionici koja je imala konjunice.
Poto su konje ostavili na brigu talskom momku, pokucali su na vrata
gostionice. Otvorio im je nizak ovek proreene kose, nimalo iznenaen
to dolaze tako kasno. Doekao je trojicu stranaca glasnim zevanjem, a
onda im dao sobu u kojoj e moi da se odmore.

***
Tri prijatelja se opruie na slamaricama u svom novom boravitu i
utonue u san. Ali pre nego to su zaspali, Injacio se zamisli nad arobnim
zapisom istetoviranim na lobanji Gota Rubera. Crte je delovao pomalo
istonjaki, ali nije liio ninata odreeno, barem na prvi pogled, i trgovac
je bio siguran da mu neto nedostaje. Verovatno e uspeti da ga dovri
pomou ostalih delova Uter Ventoruma. Obea sebi da e ga temeljnije
razmotriti posle odmora. Sada je morao da povrati snagu i opusti nerve.
Dok je tonuo u dreme, priseao se svega to se dogodilo poslednjih
nekoliko sati. Situacija je bila zabrinjavajua, svakako nije mogao da

zavara ni sebe ni Uberta. Siroti momak! Uvukao ga je u preopasnu misiju.


Moda bi bilo bolje da ga je ostavio, bezbrinog, izmeu laguna Santa
Marije del mare.
Smrt Gota Rubera bila je jasno upozorenje na ogromno iskuenje koje
ih oekuje. Ipak, trgovca nije muila samo strepnja ve i gria savesti
zbog rtve koju je njegov prijatelj podneo, omoguivi njemu da ivi. Sad
je on njegov dunik. A takav dug nije mogue vratiti.
Pre nego to je zaspao, setio se onih vremena kad je stigao u Keln s
Vivijenom iz Narbone i prvi put se susreo s Tajnim sudom. U to doba
progonio ga je jedan okrutni Franak-grof, strah i trepet celog Carstva,
ovek tajanstvenog imena Dominus, Crvena Maska. Zapita se da li se iza
ubistva Gota Rubera krije njegova apa.
Ta misao mu se usadi u um i nastavi da ga mui due od sat vremena,
a onda ga obuze milosrdni san, darujui mu neoekivani mir.
Uberto se probudi protresen komarima.
Nemirno si spavao. Injaciov glas dopirao je s kraja sobe.
Momak ga osmotri kako sedi za stolom s perom u ruci. Sanjao sam
Gota Rubera, preklanog. Nije bilo prijatno.
Pretpostavljam da nije odgovori trgovac. Je li ti sad bolje?
Jeste. Uberto pogleda kroz prozor. Bilo je poodmaklo popodne.
Gde je Vilalm?
Izaao je. Poslao sam ga da kupi neto za jelo. Jesi li gladan?
Ne znam. Oseam se pomalo dezorijentisano.
To je prirodno. Ustani, doi da mi pomogne.
Ubertu je to zvualo kao prilino neuobiajen zahtev. Injacio nije
voleo da se neko vrzma oko njega kad se udubi u misli.
ta radi?
Precrtao sam u svoju belenicu od pergamenta tetovau Crvenog.
Prouavam je.
Momak mu je priao i pogledao ka stolu, ali kad je u jednom uglu
primetio skalp Gota Rubera, ukoio se. Trgovac je primetio njegovu
reakciju, uzeo taj deo ljudske koe i sklonio ga u neku teglu koju je zatim
gurnuo u svoje bisage. Sad moe da pogleda ree.

Uberto se postideo svoje reakcije, ali pomisao na varvarsku hladnou


s kojom je Vilalm skalpirao alhemiara i dalje ga je terala da se najei.
Tokom ivota u Santa Mariji del mare nikada nije prisustvovao takvim
prizorima.
Stao je pored Injacija i osmotrio otvorenu svesku na stolu. Trgovac je
precrtao na pergamentu tetovau Gota Rubera, na listu pored Vivijenovog
kriptograma.
Crte je predstavljao meusobno preklopljene geometrijske figure.
Kvadrat upisan u krunici sa slikom anela u centru.
Deluje udno ree momak trljajui oi jo podbule od spavanja.
Injacio kaiprstom opisa krug oko crtea. Vidi ovih dvanaest
ukrasnih lebova oko crtea? To su zodijaki znaci, pomalo neprirodan
nain prikazivanja svoda zvezda stajaica.
A ta predstavlja ostatak crtea?
Krug je simbol neba, ali i zatite protiv zlih duhova. Kvadrat
predstavlja Zemlju. Njihovo jedinstvo, kao u naem sluaju, predstavlja
arobni zapis koji se pominje i u kabali. Aludira na boansku iskru
skrivenu unutar materije.
Kako se koristi?
To emo saznati kad budemo nali tri preostala dela Uter
Ventoruma. Zasad pretpostavljam da je re o nekakvom zabranu.
O zabranu? A emu on slui?
Da zadri neto.
Nekog anela? nagaao je Uberto.
Injacio se osmehnu. Ustade i dobroduno mu razbarui kosu.
Nadajmo se da je tako ree i stade uz prozor.
Ovo su najslae jabuke u Navari namignu piljarica koja je stajala za
tezgom s voem, gledajui pravo u oi lepog plavokosog stranca pod
njenom nastrenicom.
Vilalm joj uzvrati osmehom. Nije razumeo lokalni jezik, ali smisao
izgovorene reenice bio je sasvim oigledan. Osmotri devojku, visoku,
smeokosu, prelepih crnih oiju, a onda zaviri u bisage. Kupio je hleb i

svinjsko meso. Malo voa ne bi bilo naodmet. Pokaza jabuke naslagane


na tezgi i pokaza da hoe da uzme tri.
Platio je, ali kad se okrenuo da ode, piljarica ga pozva da se vrati i
dade mu jo jednu jabuku. Vilalm je upitno pogleda. Poklon za vae
tune oi, lepi hodoasnie vragolasto ree.
Obuzet nelagodom, on se ponovo osmehnu, uhvati devojku za ruku
kojom mu je pruala plod i poljubi je u dlan, a potom i u nadlanicu.
Devojka pocrvene i pokua da kae neto, ali stranac se ve bio udaljio.
Vilalm se urno vraao u svoje konaite mislei na lepu piljarku. Duge
godine putovanja sve vie su pobuivale u njemu elju za domom i
porodicom. Ali nije mogao da napusti svoje prijatelje. Injacio je mnogo
uinio za njega, spasao mu je ivot i od tada ga na izvestan nain
doivljava kao oca.
O tome je razmiljao Francuz kad su mu panju privukla etvorica
ljudi u crnom, zadubljeni u razgovor s jednim gostioniarem u glavnoj
ulici. Dovoljan mu je bio jedan pogled da prepozna najvieg u grupi; bio
je to ubica Gota Rubera. Potom je prepoznao jo dvojicu koje je bio video
u Puente la Reini; prvi je pratio Injacija i Uberta na pijaci, drugi je
straario pred ulazom u alhemiarevu kuu. etvrti ovek mu je bio
napoznat. Kriom ga na brzinu osmotri. Stajao je podalje od ostale trojice
i, uprkos omamljujuoj vruini, navukao je kapuljau koja mu je skrivala
lice. Kao da mu smeta suneva svetlost.
Prisustvo tih ljudi u Esteli moglo je da znai samo jedno.

etvrti deo

KOBABELOVA AHOVSKA TABLA


I raspored zvezda sledi racionalan princip, a svako nebesko telo kree se
u skladu s numerikim zakonima.
Plotin, Eneade, IV, 35

53.
Iako je popodnevna svetlost pozlatila svaki ugao sobe, Uberto je oseao
kako se oko njega zgunjava senka misterije. Ta tmina se raala na dobro
poznatom izvoru, u smaragdnim oima trgovca relikvijama.
ta je tano skrivao od njega Injacio iz Toleda? Zato traga za Uter
Ventorumom? Sigurno to ne radi zbog novca niti iz elje da nae Vivijena
iz Narbone. Postoji neto drugo. ak ga ni smrt Crvenog nije naterala da
odustane. Vie nije re samo o misiji u ime grofa Skala. Uberto je bio
ubeen da bi Injacio zadrao knjigu za sebe ako bi uspeo da je se dokopa.
Ne da bi se doepao moi, slave ili bogatstva, ve iz razloga koji je
momak samo delimino mogao da nasluti.
Trgovac ga prekinu u razmiljanju.
Moramo da otkrijemo gde se nalazi drugi deo Uter Ventoruma,
aneo Kobabel ree Injacio pokazujui na kriptogram prepisan na
pergamentu.
Na koji nain namerava da nastavi? upita Uberto.
Kao i obino, itajui trei niz obe zagonetke, na provansalskom i na
latinskom predloi trgovac. Do sada je bilo uspeno i potrai u
svesci pomenute reenice.
Kobabel jet as eschecs ou ni lusit le soleill
Celum Sancti Facundi miratur Laurentius
Kobabel igra ah tamo gde sunce ne sija, stoji u prvoj poruci;
Lorenco posmatra nebo San Fakonda, pie u drugoj preveo je momak.
Ne, pazi. Trgovac izvi obrvu. Ne San Fakonda, ve u San
Fakondu. Nije re o osobi, ve o mestu.
Mesto po imenu San Fakondo? Nikad uo.
S vremenom je naziv Sanctus Facundus postao San Fagun, potom
Saagun. to znai da treba da poemo u grad Sagun, koji se uzdie
zapadno od Burgosa.

Tano, Sagun se nalazi nedaleko od Santjaga di Kompostele... A ko


je taj Lorenco? Neki ovek? Poznaje li i njega?
To nije osoba, ve crkva, Crkva San Lorenco.
Injacio zausti da proiri objanjenje, kad se, odjednom, vrata irom
otvorie. Dva prijatelja se naglo okrenue, preplaeni.
Vilalme, ti si. Trgovcu se ote uzdah olakanja. Umalo da nas
udari kap. emu tolika urba?
Moramo da idemo! uzviknu Francuz usplahireno i odsenim
pokretom zatvori vrata. U gradu su, trae nas!
Smiri se ree Injacio, ustade i pogleda ga pravo u oi. Ko nas
trai? Objasni.
Ljudi koji su ubili Gota Rubera! Sveti Vem! Upravo sam ih video,
ima ih etvorica. Obilaze gostionice Estele i nee im trebati mnogo da nas
pronau!
Kako su uspeli tako brzo da nas otkriju? Trgovac udari pesnicom
o sto. Nije bilo vremena za traenje odgovora. Brzo se sabrao i odluio:
Vilalme, idi osedlaj konje. Uberto, pokupi nae stvari. Idemo.
Kuda moemo da odemo ovako na brzinu? upita momak, ve
obuzet panikom.
Znam jedno mesto gde nee moi da nas pipnu. Nije daleko... Ali
sad pouri, mome, i napuni te proklete bisage! uzviknu trgovac dok je
ve pravio zaveljaj.
Uberto mu ne odgovori i brzo izvri nareenja.
Vilalm ode u talu i stade da osedlava konje trudei se da izgleda
oputeno. Osmehnu se talskom momku koji je timario jednog konja i
oprezno se osvrnu unaokolo. Nikoga nije bilo na vidiku. Trenutak kasnije
pridruili su mu se prijatelji i njih trojica uzjahae i lagano se udaljie iz
gostionice.
Nesmetano su stigli do izlaza iz grada, a im su za sobom ostavili
zidine, poterali su konje u galop ka zapadu.
Kuda idemo? upita Vilalm kad je sustigao trgovca.
U jednu templarsku crkvu; Sveti grob u Tores del Riju odvrati
Injacio. Red templara ima obavezu da titi hodoasnike.
Koliko nam vremena treba da stignemo? upita Uberto i podbode

konja.
Ako nastavimo ovim tempom, trebae nam najvie dva--tri sata.
Trgovac ih zatim povede ka visoravnima, prema granici koja je razdvajala
zemlje Navare od Galicije.
Injacio je odrao re. Nije prolo ni pola sata od zalaska sunca kad su
stigli do neke puste doline. Nedaleko odatle, izmeu neravnina i osuenog
grmlja, uzdizala se graevina s visokom osvetljenom kulom.
Lii na svetionik ree Uberto posmatrajui toranj okruen tminom
to je stremio u nebo.
To je templarska Crkva Svetog groba! Stigli smo pred cilj nastavi
Injacio. Da izdrimo jo malo i biemo na sigurnom meu njenim
zidinama!
Na te rei momak kao da se napokon umirio. Jahao je pogleda uprtog
u sve blii izvor svetlosti. Odjednom, Vilalm se okrenu i nedaleko odatle
uoi etiri jahaa kako im se pribliavaju. Napredovali su brzo, drei
baklje u rukama. Ako nastave tom brzinom, uskoro e ih sustii.
Injacio! oglasi se Francuz. Pogledaj!
Trgovac se zabrinuto okrenu. Zamiri i opazi etiri baklje kako se
pribliavaju hitro kao munje. To su oni, vidovnjaci! uzviknu i potera
konja ka spasenju. Ne smeju nas stii! Za mnom! Pourite!
Uberto i Vilalm nisu ekali da im dvaput kae i poterae ivotinje u
mahniti trk. Progonitelji kao da su primetili njihovu reakciju i poput
vukova se dadoe u poteru za plenom smanjujui razdaljinu meu njima.
Uberto je jahao s vorom u stomaku, grevito se drei za uzde. uo
je teko disanje svog ve premorenog konja. Nije se usudio da se osvrne,
obeshrabren pomilju da su mu progonitelji za petama, i nastavio je da
gleda preda se u obrise trgovca pognutog u sedlu svog konja.
Stigli su ivi i zdravi pred spoljne zidine crkve, ali trud im je bio
uzaludan. etiri konjanika su ih sustigla.
Vilalm onda okrenu konja u nameri da napadne progonitelje. Stegnu
zube i isuka sablju, dok mu je vetar mrsio dugu plavu kosu. Sa sabljom u
ruci, podbode konja mamuzama. ivotinja zapeni i prope se uz njitanje.

Trgovac mu naredi da stane, ali Francuz uzviknu, pogleda ispunjenog


besom: Ne preostaje nam nita drugo! Beite! Ja u ih zadravati koliko
budem mogao!
Nijedan od trojice nesrenika nije uo rog koji se oglasio s crkvene
kule, ali su i te kako primetili ono to se dogodilo odmah zatim; kapije
konaka Svetog groba naglo se otvorie i iz dvorita izae grupa naoruanih
templara.
Uberto se okrenu ka tim monasima-ratnicima. Bilo ih je desetak, imali
su bele tunike s crvenim krstom na grudima. Izali su trkom, odazivajui
se na straarev znak za uzbunu, i izgledali su kao da su vrsto reili da ih
odbrane.
Ohrabren tom pomoi, Vilalm je odustao od napada i sklonio se uz
Injacija, dok su s kule dvojica strelaca gaala etiri progonitelja. Kad su
ugledali naoruane templare, ona etvorica zategoe uzde i neodluno se
zaustavie na dvadesetak koraka od svog plena. Injacio je stigao da ih
osmotri. Pripadali su Svetom Vemu. Crni platevi i lica skrivena iza
maski nisu ostavljali mesta ni za kakvu sumnju. Jedan je, vie od ostalih,
privukao njegovu panju. Imao je crvenu masku na kojoj je bio iscrtan
pakleni osmeh. Trgovac se naas zamisli, a onda sa sigurnou zakljui da
je to Dominus, Crvena Maska.
Templari su u meuvremenu izali iz crkve i stali u odbranu trojice
putnika, poreavi se ispred njih. Dominus pogleda preko niza vojnika i
uhvati Injaciov pogled. Drhtao je od srdbe. Da je mogao, skoio bi na
njega kao zver. Injacio iz Toleda, seate li me se? upita, glasa
izmenjenog pod keramikom maskom. Danas su vam spasli ivot,
uivajte u njemu dok moete. Ali pazite! Imate neto do ega mi je stalo i
ja u se, na ovaj ili onaj nain, doepati toga makar vas jurio da pakla!
Nakon tih rei Crvena Maska okrenu konja i dade znak svojim
siledijama da se udalje. Poli su za njim kao opor pasa i iezli u no.
Usred grupe templara, Filip od Luzinjana gledao je za crnim konjanicima
sve dok nije bio siguran da su se povukli. Nikada nije video takve maske.
Ipak, to preruavanje nije bilo dovoljno da zaplai vojnika takvog kova.
Poto se uverio da je opasnost prola, naredio je saborcima da se povuku;

zavukao je ma u korice i zaputio se ka trojici hodoasnika, primetno


iscrpljenih od potere.
Obrati se Injaciju, u kojem je odmah prepoznao vou grupe. Jeste li
dobro, gosparu?
Trgovac osmotri templara. Na prvi pogled pomisli da je grubijan, kao i
veina vojnika koje je upoznao. Ipak, pogodi ga neuobiajena bistrina koja
mu je izbijala iz pogleda.
Zahvaljujui vama, vitee. Samo zahvaljujui vama odgovori s
iskrenom zahvalnou. Sjahao je i pogledao ga izbliza. Spasli ste nam
ivot. Ja sam Injacio iz Toleda, trgovac relikvijama. Voleo bih da saznam
ime naeg neoekivanog spasioca.
Ja sam Filip od Luzinjana, gosparu. Vama na usluzi.
Trgovac je ostao bez rei. Loza Luzinjanovih dobila je ime po zamku
Luzinjem de Poatu u zapadnoj Francuskoj. Legenda kae da vode poreklo
od arobnice Meluzine, koja je bila pola ena, pola zmija. Pre tridesetak
godina dinastija Luzinjan je, posle osvajanja Kipra, izmeala svoju krv s
krvlju jerusalimske kraljevske porodice.
ta je moglo naterati naslednika takve loze da se odrekne bogatstva
kako bi postao monah templar?
Kao to je red u prisustvu plemia, Injacio se nakloni. Filip ga zadra
spustivi mu ruku na rame. Nemojte se klanjati. Odavno sam se odrekao
svoje titule. Sada sam monah i, po volji bojoj, maem titim put
hodoasnika. Zastade, pogledom prouavajui najpre Uberta, a zatim i
Vilalma, a onda se ponovo obrati trgovcu: Ali kaite mi, gosparu, ta su
oni neobini konjaci hteli od vas?
Injacio je naas oklevao. Naao se pred nedoumicom, da li da kae
istinu ili da slae?

54.
To su razbojnici, gospodine. Obini razbojnici. Laljiv Injaciov pogled
susrete se s templarovim. Lake mu je bilo da slae nego da se uputa u
priu o Uter Ventorumu i Svetom Vemu. Razbojnici ponovi, ne
obazirui se na Ubertov optuujui pogled. Nikada ih do sada nismo
videli.
Ipak, izgleda da vas jedan od njih poznaje dobronamerno primeti
Filip od Luzinjana. ak vam se obratio po imenu.
Verovatno je u pitanju neka zabuna... ak i da me poznaje, kako bih
ja to mogao da znam? Taj ovek nosi masku, kao to je vae gospodstvo
sigurno primetilo ree Injacio izbegavajui odgovor.
U pravu ste.
Kaite mi nastavi trgovac u elji da promeni temu. Jeste li vi
stareina ove crkve?
Ne, nisam stareina Svetog groba odgovori templar. Zapravo, ja
ak i ne ivim ovde. U prolazu sam, kao i vi. Ljudi koji su vam pritrali u
pomo pod mojom su komandom.
Shvatam. Injacio odmeri grube crte lica prekaljenih vojnika koji su
stajali iza Luzinjana. Onda pogleda ka Crkvi Svetog groba, pitajui se
odakle su ti ljudi i kuda su se zaputili.
Ne bih vas vie zadravao. Kasno je i sigurno ste umorni. Dok je
govorio, Filip je netremice zurio u trgovca. Odveu vas u crkveni
konak. Ujutru emo obavestiti stareinu o vaem dolasku.
Templar pokretom ruke dozva jednog mladog zapovednika koji
kleknu, oekujui nareenja. Bio je odeven isto kao Filip, samo to nije
imao belu tuniku.
arentone ree Filip smesti strance.
Zapovednik klimnu glavom, ustade i obrati se Injaciju: Poite sa
mnom. Ne brinite za konje, ja u se postarati za njih.
Putnici se sa zahvalnou oprostie s Luzinjanom i pooe za
arentonom.

Uberto ga je zadivljeno posmatrao. Bio je malo stariji od njega, iako je


zbog zaputenog izgleda delovao starije.
Zapovednik odvede trojicu prijatelja do zgrade podignute pored
Svetog groba, namenjene upravo putnicima.
Odavde moemo i sami ree Injacio. Vrlo ste ljubazni to ste nas
dopratili, zapovednie.
Dunost mi je odvrati arenton glasom koji je otkrio njegove nene
godine. Nakloni se i ode.

55.
Sutradan ujutru Uberto se probudi oslukujui kako mu stomak zavija od
gladi. Sede u krevetu i zagleda se u praznu sobu. Injacio i Vilalm su izali
ne probudivi ga, ali su mu pored postelje ostavili iniju mleka i veliku
zelenu jabuku.
Poto se okrepio, izaao je iz konaka u potrazi za prijateljima i napolju
je ugledao arentona kako sedi na klupi i etkom isti titnike za noge.
Uberto mu se priblii i upita ga za svoje prijatelje.
Maloas su uli u crkvu odgovori zapovednik ne diui pogled i
jednim zamahom etke otrese krupan grumen sasuenog blata s metalne
povrine.
Verovatno ele da vide stareinu zakljui Uberto.
Ne verujem odvrati arenton. Stareina je vrlo bolestan i danima
ne ustaje. Mislim da su vai prijatelji traili gospara Filipa. Sigurno su se
popeli u kulu pokaza vrh Svetog groba.
Uberto pogleda uvis i primeti da je vatra na kuli ugaena. Zahvali
zapovedniku i zaputi se ka ulazu u crkvu, natkrivenom polukrunim
lukom. Gurnu pritvorene vratnice i ue.
Kroz uske prozorie rasporeene na obe strane osmougaone
graevine prodirali su zraci jutarnjeg sunca. Oktagon je, kako mu je otkrio
Injacio, jedna od omiljenih templarskih geometrijskih figura, zato to se u
njemu stapaju kvadrat i krug, to jest, Zemlja i nebo.
Crkva je bila pusta i Uberto pogleda uvis traei pristup kuli. Ue u
prolaz i zaputi se uza stepenice ka vrhu. Kad se popeo, naie na jednog
starog kapelana.
Starac ga blago pogleda. Dobar dan, sine, da ne trai moda dva
stranca?
Da odgovori momak.
Tamo su, na drugom kraju. ovek pokaza kratko stepenite koje je
vodilo na malu kulu smetenu na samom vrhu crkve. Idi slobodno, popni
se, ali pazi, nemoj da se naginje kroz prozore.

Uberto klimnu glavom. Monah mu poloi ruku na glavu i pozdravi se s


njim.
Na vrhu kule osmougaone osnove kao i sama crkva Vilalm je uivao u
pogledu na planinski predeo Sijere do Kodes i sluao razgovor koji su
vodili Injacio i Filip od Luzinjana.
Prenosim izuzetno dragocen teret, gosparu objanjavao je templar.
Zato se kreem s naoruanim ljudima.
Blago sa Istoka? upita trgovac.
Ne mogu da vam odgovorim. Nadam se da me razumete.
Naravno.
Imam nareenje da se kreem ka zapadu, do Tomara.
Injacio je poznavao zamak u Tomaru. Bilo je to utvrenje podignuto
na obalama reke Tago, na granici izmeu hrianske panije i
muslimanske Andaluzije. Tridesetak godina ranije, kad je iveo nedaleko
od Toleda, stigla mu je vest da je upravo ispred zidina Tomara
marokanski kralj Almanzor izgubio ponos i svoje milicije. Na tom mestu
templari su uvali tajne i velika bogatstva.
Ujutru nastavljamo putovanje nastavi Filip posmatrajui obrise
visoravni koje su krivudale na zapadu. Ii emo Putem za Santjago do
Burgosa, a onda emo skrenuti na jugozapad.
I ja putujem ka Burgosu ree trgovac.
Ako elite, moemo zajedno da preemo deo puta, tako ete imati
nau zatitu i izbei ete neprijatne susrete neoekivano predloi
templar.
Ta ponuda zbunila je Injacija. Templarska pratnja e nesumnjivo drati
podalje Dominusa i njegove podrepae. Sigurni ste da vam nae
prisustvo nee smetati?
tavie, praviemo drutvo jedni drugima.
Ako je tako, sa zadovoljstvom prihvatam. Bezbedno putovanje
velika je stvar u dananja vremena.
Uberto se u meuvremenu popeo na vrh kule na kojoj je video strelca
kako straari na jednom prozoru. Nekoliko koraka dalje stajali su njegovi
prijatelji s Filipom.

Dobro jutro, mome doekao ga je Injacio kad ga je ugledao.


Pustili smo te da odspava. Sino si delovao vrlo iscrpljeno.
Mogu da zamislim umea se Luzinjan. Ona etiri avola nisu se
alila. Jo mogu da vidim njihove maske. Rekao bih da su prilino
neobine.
Da potvrdi Vilalm neodreeno.
Stigao si u pravom trenutku ree trgovac mladiu. Gospar Filip
je ponudio da nas prati tokom putovanja. Krenuemo ujutru ka Burgosu
zajedno s njegovim odredom.
Divno! uzviknu Uberto kad je spazio potvrdu na templarovom licu.
Nikada do sada nisam upoznao nijednog viteza Hrama, ali mnogo sam
sluao o njihovim podvizima.
Videemo da li je ono to su ti priali istina ili izmiljotina
osmehnu se Filip. Sad moram da siem. Treba da organizujem pripreme
za polazak.
Kad su ostali sami u kuli, Injacio proaputa Ubertu na uvo, pazei da ga
strelac ne uje: Ni po koju cenu ne smemo da pomenemo templarima
Sveti Vem ili Uter Ventorum. ak ni Filipu od Luzinjana, iako deluje
blagonaklono. Ako otkriju nau tajnu i saznaju za knjigu, moglo bi se
ispostaviti da su opasniji od onih koji nas ve slede. Bolje da to zadrimo
za sebe. Vodi rauna, mome, i ti, Vilalme.
Uberto je napokon shvatio zato je prethodne veeri trgovac odluio
da slae njihovog spasioca. Moe da se osloni na mene odgovori.
Vilalm slegnu ramenima. U redu. Sad, ako nema vie nita da
kae, idemo da naemo neto za ruak. Injacio je siao sa svojim
prijateljima. Iza njegovog spokojnog pogleda krile su se nemirne misli.
Ako je Dominus tako uspeno predvideo njegovo kretanje, to znai da je
sigurno naao zagonetku koju je Vivijen ostavio u Svetom Mihailu u
Kjuzi.

56.
Narednih pet dana Injaciova druina nastavila je putovanje u pratnji
templara. Povorka je bez urbe prela preko krivudavih visoravni uz topot
kopita, njitanje i stalno usporavanje zbog dvoja velikih kola koja su se
kretala u sredini kolone.
Na elu je jahao Filip, u sedlu velianstvenog belog konja. Pratila su
ga etiri viteza, dvoja kola i jo jedna grupa vojnika. Na zaelju kolone
jahali su trgovac i njegova druina.
Vilalm i Uberto su mirno jahali, pitajui se, meutim, ta se nalazi u
kolima. Nazirali su se sanduci i naslagane vree, i nita vie. Injacio im je
objasnio da verovatno prevoze vrlo dragocen teret, sudei po dobro
naoruanoj pratnji. Samo odredite, zamak Tomar, govorilo je u prilog
tome da je re o vrednom teretu.
Jednog popodneva tokom putovanja Uberto dojaha uz bok Injaciju i upita
ga: Zato je Vivijen odluio da sakrije svoju knjigu u paniji?
Zato to je ova zemlja uvar vrlo drevnog znanja odvrati Injacio,
gotovo srean zbog tog pitanja. U poslednjih nekoliko dana bio je
spremniji da razgovara o tome. U paniji, naroito u Toledu, prouavaju
se i prevode dela iz matematike, medicine i alhemije koja potiu iz
arapskog sveta. Verovatno je i Uter Ventorum deo tih rukopisa, a Vivijen
je smatrao primerenim da ga ovde sakrije.
Razumem. Ali zato misli da je Uter Ventorum arapska knjiga?
Kako su Arapi doli do tajni persijskih mudraca?
Nauili su ih od samih Persijanaca, poto su ih pokorili i pretvorili u
dimije. Mudraci su tada prodrli na dvorove kalifa kao lekari i savetnici i
poeli su da ire svoju kulturu.
Dimi? prekinu ga momak. To znai robovi?
Dima je ugovor o zatiti uz plaanje danka. Plaanjem odreenog
poreza arapskim osvajaima, podjarmljeni narodi mogli su da zadre
slobodu veroispovesti i bavljenja svojim zanimanjem.

Nije poteno prisiljavati nekoga da plaa da bi i dalje mogao da


bude ono to jeste primeti Uberto.
U pravu si, ali ni hrianski feudalci se ne ponaaju bolje prema
svojim seljanima odvrati Injacio. Kako god bilo, dima se primenjivala
i na hriane u paniji u vreme dok su bili potinjeni Arapima.
Momak je delovao iznenaeno. Nisam znao da su muslimani
doputali hrianima da ive uz njih.
Dogaalo se. Hriani u paniji su ak usvojili istonjaka uenja i
ilustrovali svoje svete knjige prelepim slikama koje svedoe o tom
meanju kultura.
Zato slike? Zar same rei nisu bile dovoljne?
Istina nije dola na svet gola, ve zaodenuta simbolima i slikama,
ui nas Filipovo jevanelje. A to Jevanelje, zajedno s Tominim, bilo je
temelj hrianske liturgije u paniji.
Uberto ga zapanjeno odmeri. Ti ljudi... ti arabizovani hriani... ti
govori o mocarapima, zar ne?
Da, o mocarapima odgovori Injacio, gotovo oklevajui.
Zato se oni vie ne pominju?
Zato to je Crkva, osudom Tominog i Filipovog jevanelja, koja je
proglasila apokrifnim, ozakonila njihovo istrebljenje. Spalili su njihove
knjige i unitili njihovu kulturu smatrajui ih nedolinim. Naslednici te
civilizacije sada lutaju panijom, prognani iz istorije, na ivici izmeu
hrianskog i arapskog sveta.
Ti... zausti Uberto probijajui se kroz koprenu nesigurnosti ti si
mocarapin.
Da. Trgovac osmotri mladievo lice. Nije na njemu naao prezir
niti odbojnost, ve divljenje i potovanje. Osmehnu se jedva primetno, kao
da se pomirio s neizbenim. Pripadam lozi Alvaresa. Moji preci su bili
mocarapi. Ali ve moj otac nije. Ja nisam nita, samo prah seanja...
Ti si moj uitelj ree momak. Da nije bilo tebe, jo bih bio u
onom manastiru, nesvestan lepote sveta. Sad mi je jasno zato te je stari
opat toliko voleo.
Trgovac mu se osmehnu i prvi put otkad ga je Uberto upoznao, na
njegovom licu kao da nije bilo nikakve maske. Zaustio je da mu kae

neto, kad im je priao jedan templar sa zaelja kolone.


Je li sve kako treba, gospari? O emu ste razgovarali?
arolija ieznu, a trgovac povrati uobiajenu ravnodunost
potiskujui oseanja. Okrenu se ka templaru i rasejano odvrati: Ni o
emu, vitee. Ni o emu zanimljivom... Priao sam o svojoj porodici.
Ponovo se okrenu Ubertu, rasejanog pogleda.
Dobro, skoro smo stigli u Burgos ree. Kao da je ve zaboravio o
emu je priao nekoliko trenutaka ranije.

57.
Druina je nesmetano stigla nadomak Burgosa, prestonice stare Kastilje,
pune graevina i uzavrelih ulica.
Povorka se zaustavila na obali reke Arlansos. Filip od Luzinjana, koji
je do tada jahao na elu kolone, poterao je konja ka zaelju do Injaciove
druine koja je zastala na obodu jablanove ume. Kao to moete da
vidite, metre Injacio, odrao sam re. Bezbedno sam vas dopratio do
Burgosa.
Vaa pomo nam je bila dragocena odgovori trgovac posmatrajui
templara sa zahvalnou.
Sada nam se, kao to znate, putevi razilaze nastavi Filip. Mi
templari neemo ui u grad. Moramo se oprostiti ovde.
Nadam se da emo se ponovo videti i da u jednog dana moi da
vam uzvratim uslugu. Srean put, gosparu.
Bog vam pomogao, metre Injacio oprosti se Luzinjan i odjaha na
elo karavana.
Templari su skrenuli ka jugu, dok je Injaciova grupa krenula na zapad,
Putem za Santjago.
Druina u belim tunikama udaljila se du renog toka i izgubila se u
vrtlogu ukaste drumske praine kao privienje koje je usisala svetlost.
Kad su templari nestali s vidika, trojica putnika pogledae ka Burgosu,
koji se uzdizao na visoravni naikanoj zelenilom. Nastavie putovanje i
uskoro stigoe u grad.
Potraie prenoite u gostionici Ospital del rej, udaljenoj od centra,
na putu koji je vodio na zapad.

58.
Trebalo im je jo desetak dana da stignu do Saguna, drevne naseobine
podignute oko klinijevskog Manastira San Fagun.
Prelaz preko visoravni i pustara izmorio je i ljude i konje. Uberto je
bio na izmaku snaga i jedva je uspevao da prati prijatelje dok mu je glava
padala, a oi se sklapale od umora. Ni voda ni hrana nisu bili dovoljni da
ga okrepe.
U Sagun su stigli jedne sparne noi krajem jula. Sunce im je brzo zalo
pred oima, ostavljajui ih u tami izmeu nepreglednih prostranstava itnih
polja. Pratili su makadamski drum do gaza reke Sea koja je vodila do
grada.
Kad su uli u naselje, tumarali su meu mnotvom niskih masivnih
graevina izmeu kojih su se uzdizali zvonici, posmatrajui grbove i
obeleja na zidovima. Smetaj su nali u pomalo zabaenoj gostionici.
Gostioniar, grub ovek potenog lica, primio ih je bez suvinih pitanja.
Trgovac je pomogao Ubertu da se oprui na slamarici. elo mu je gorelo.
Pij ree mu nekoliko minuta kasnije pruajui mu zdelu od peene
gline.
ta je to? upita momak slabanim glasom.
Uvarak od bilja odvrati Injacio pridiui mu glavu kako bi mu
pomogao da popije. Ublaie ti groznicu.
Uverak je bio gorak, ali je ostavljao prijatan ukus u ustima. Poto ga
je probao, momak ga ispi naduak, a onda spusti glavu na jastuk i
zamuri. Uskoro utonu u dubok san.
Moda trai previe od njega ree Vilalm Injaciju poto se uverio
da Uberto spava. Iznuren je od putovanja.
Trgovac odmahnu glavom. Nemam izbora. Da sam bio siguran da ga
time ne bih izloio opasnosti, ve bih ga bio poverio nekom. Ali sada
mora da nas sledi do kraja.
Izmeu njih dvojice se navue tiina. Injacio izvadi iz bisaga dva

sasuena korena, paljivo ih izmrvi u jednu malu posudu i prepri ih.


Prijatan miris rairi se po sobi.
ta je to? upita Francuz radoznalo miriui.
Mandragora odvrati Injacio. Koristi se za dobijanje otrova i
ljubavnih napitaka, ali spaljena gubi sva otrovna svojstva. Miris spaljene
mandragore je mono sredstvo za jaanje. Neno se zagleda u Uberta.
Pomoi e mu da se povrati.
Vilalm klimnu glavom. Misli da je momak neto naslutio? Da zna?
Trgovac se umorno osmehnu. Nemamo vremena za razgovor.
Moramo da delamo.
Njih dvojica tiho izaoe iz gostionice i peke pooe kroz Sagun ka
Crkvi San Lorenco. eleli su da iskoriste mrak kako bi neopaeno uli u
graevinu i uzeli deo knjige skriven u njoj... Pod uslovom da ih Dominus
nije preduhitrio.
Uberto e se u meuvremenu odmoriti, daleko od svake opasnosti,
pomisli Injacio.
Ugarci mandragore prestali su da tinjaju kad je momka probudilo
drmusanje. Otvori oi i ugleda pred sobom oveka koji ga je stezao za
miicu, dok je u drugoj ruci drao upaljenu lampu. Imao je dugu crnu
kosu, beli ogrta i verinjau sa zelenom tunikom. Na grudima mu se
isticalo obeleje krstaa.
Uberto se oslobodio stiska i u skoku se povukao ka ivici slamarice.
Napipavao je u mraku u potrazi za neim ime bi mogao da se odbrani, ali
naao je samo zdelu iz koje je popio uvarak. Onda se baci na nepoznatog,
koji se izmaknu titei lice podlakticom. Posuda ga pogodi u gvozdenu
rukavicu i pade na pod razbivi se u paramparad.
ovek pogleda krhotine na podu, a onda podie ruke u znak predaje.
Ne elim da te povredim odluno mu ree.
Ko ste vi? Momak razrogai oi koje su se jo caklile od groznice.
Kad se osvrnuo unaokolo, shvatio je da je sam. Gde su mi prijatelji?
Ne znam. Zatekao sam samo tebe kad sam uao.
Ko ste vi? Jo mi niste rekli!
Ja sam grof Dodiko blago odgovori ovek. Prijatelj.

Prijatelj, pomisli Uberto, kao da ne razume tu re. Ja vas ne


poznajem. ta hoete?
Uljez mu se priblii osvetljavajui ga plamikom lampe. Pogled mu je
bio zabrinut, kao da se sprema da mu saopti lou vest. Injacio iz
Toleda je u opasnosti ree na kraju. Ako ti je stalo do njega, mora mi
pomoi.

59.
Injacio i Vilalm stigoe pred Crkvu San Lorenco.
Trgovac osmotri visoku kulu sa zvonikom nadnetu nad glavnom
kapelom graevine. U nonoj tami, s nizom zasvoenih prozora
rasporeenih na proelju, crkva je liila na konicu. Naas mu se uini da
zgrada podrhtava kao da je pogoena zemljotresom, ali taj utisak brzo
ieznu. Sigurno se umor poigrao s njim.
Saekaj me ovde i uvaj strau ree prijatelju. Ja u ui.
Zna li gde da trai?
Otprilike... Otvori etvore oi, prijatelju, molim te.
Kao i uvek.
Injacio skliznu u crkvu dok je Francuz stajao ispred glavne kapije, na
pustoj ulici.
Nijedan od njih dvojice nije primetio oveka skrivenog nedaleko
odatle, koji se gotovo stopio sa senkama. Mrav i pogrbljen, u ogrtau
slinom monakom, nepoznati saeka da trgovac ue u crkvu, a onda
nestade u mraku.
Kao to je i pretpostavio, Crkva San Lorenco je bila pusta. Svi
svetenici su u to doba dana bili u spavaonici. Injacio oprezno proe kroz
glavni brod, a odjek njegovih koraka podizao se ka svodovima tavanice.
Zastade ispred oltara i naas se zamisli, obasjan plamenom svea.
Jedna freska prikazivala je muenitvo Svetog Lorenca prikovanog za
usijanu reetku dok su ga krvnici muili uarenim gvoem.
Dok ju je posmatrao, Injacio nije mogao da ne zamisli kakvim bi ga
mukama Dominus izloio kad bi ga pronaao tu. Potom proui sliku. Lice
muenika bilo je ravnoduno prema bolu, spokojno, obuzeto boanskim
zanosom vere. Gledao je uvis. U tom trenutku Injaciju iznenada sinu. To
nije bila samo slika ve i trag! Trgovac se priseti Vivijenove zagonetke:
Kobabel jet as eschecs ou ni lusit le soleill
Amezarak volvet la sa cue a le bastun de Jacobus

Kobabel igra ah tamo gde sunce ne sija. Lorenco posmatra nebo u


San Fakondu, preveo je u sebi. Poruka je bila jasna, trebalo je da trai
negde gore, nekud kuda je Sveti Lorenco s freske uperio pogled. Na
nekom uzdignutom mestu, ali zaklonjenom od svetlosti. Pa naravno, kula!
Dograbi dvokraki svenjak i zaputi se ispod svodova broda u potrazi
za stepenicama koje vode u kulu. Ubrzo ih pronae i bez oklevanja se
pope.
Obreo se na najviem delu zvonika. Isprva nije primetio nita
znaajno, nije bilo ni sanduka ni ormana, a kamoli knjiga i pergamenata.
Samo zvono okaeno o tavanicu koje je lebdelo u metalnoj tiini,
okrueno prozorima i zidovima.
Injacio osvetli zidove dvokrakim svenjakom traei nekakav trag.
Kad je ve osetio da ga obuzima beznae, primetio je malu drvenu ikonu
okaenu o zid i, pribliivi joj se, osmotrio ju je. Prikazivala je oveka sa
pseom glavom, dlanova sklopljenih u molitvi. Sveti Kristifor.
Bila je identina ikoni koju je naao u Svetom Mihailu u Kjuzi.
Sigurno je re o jo jednom Vivijenovom tragu.
Uzbuen otkriem, trgovac skinu ikonu sa zida. Na poleini nije bilo
nikakvog teksta, ali je na mestu gde je bila okaena, nekoliko cigli
izgledalo kao da nisu privrene. Ukupno devet cigala formiralo je
kvadrat.
Obuzet radoznalou, izvadio je jednu po jednu ciglu i osmotrio ih.
Uoio je da svaka na skrivenoj stranici ima urezane misteriozne znake.
Vratio ih je u zid istim redosledom kojim ih je i povadio, ali je useene
znake okrenuo tako da se vide spolja.
Kad je zavrio, dobio je udnu kombinaciju znakova rasporeenih u
devet polja.

To je ahovska tabla anela Kobabela, pomisli pobedniki, deo Uter


Ventoruma skriven u Sagunu! Stade da pretura po bisagama a onda izvue
navoteni diptih spremajui se da precrta tajanstveni crte.

60.
Grozniav, Uberto je koraao pored grofa Dodika pitajui se ko je taj
ovek i ta hoe od njega. U drugaijim okolnostima divio bi se njegovoj
upeatljivoj pojavi i otmenoj odei, obelejima njegovog visokog
poloaja. Sada se, meutim, grizao u sebi, razdiran sumnjom da je
pogreno postupio. Povrh toga, bio je ljut na svoje prijatelje koji su
odluili da se domognu jednog dela Uter Ventoruma bez njega.
Grof zastade ispred zaelja jedne crkve. Ovo je Crkva San Lorenco.
Jesi li siguran da je Injacio iz Toleda poao ovamo?
Jesam odvrati Uberto, ponovo se prisetivi zagonetke o anelu
Kobabelu koju je razreio zajedno s trgovcem. Uprkos okolnostima, otkrio
je samo mesto na koje se Injacio uputio, ali ne i njegove motive. Nimalo
nije bio spreman da ukae poverenje nepoznatom oveku i da mu pominje
knjigu.
Jesi li siguran? Njegov ivot je u pitanju.
Momak klimnu glavom, raspoluen izmeu sumnje i strepnje.
Onda emo ui, ali ne na glavnu kapiju. Opreznije e biti da naemo
sporedan ulaz. Poi za mnom.
Uberto je, drei se na bezbednom rastojanju, uao s grofom Dodikom
u usnulu crkvu.
Da je Uberto uao u San Lorenco kroz glavnu kapiju, naiao bi na Vilalma
kako utke sedi na stepenitu. Uprkos umoru, Francuz nije mogao da se
opusti. Imao je oseaj da neto nije kako treba. Svaki as je ustajao i
etao ispred kapije utirajui kamenie na ploniku. Injacio se dugo
zadrao.
Iznenada zau iza lea topot kopita konja koji je kaskao.
Nije stigao da se okrene kad neiji pretei glas odjeknu s kraja ulice:
Vilalme iz Bezjea!
Konjanik je poterao konja u galop. Na sebi je imao crnu odoru, a lice
mu je bilo pokriveno maskom nalik gavranovoj glavi. Nepoznati je

nesumnjivo bio jedan od etvorice koja su ih pratila do Svetog groba u


Tores del Riju. Izaslanik Svetog Vema!
Konjanik kao da nije nameravao da se zaustavi, tavie, podbo je
konja poteravi ga u trk. U meuvremenu je s prednjeg dela sedla otkaio
toljagu i zavitlao njome.
Vilalm nije imao vremena da razmisli. Iskoio je na sredinu ulice i
isukao sablju zauzimajui poloaj za odbranu.
Dok se Vilalm pripremao za borbu, jo dvojica maskiranih pribliila su se
Crkvi San Lorenco. Beumno su obili graevinu i zdesna izali ispred
proelja, taman na vreme da prisustvuju dvoboju.
S obzirom na to da je bio na konju, njihov sauesnik je imao ogromnu
prednost. Francuz nee moi dugo da se brani iako je vet borac.
Sudbina mu je zapeaena zacereka se Slavnik obraajui se onom
pored sebe. Video je mnogo njih koji su tako zavrili! Ipak, drae bi mu
bilo da je mogao lino da sredi Vilalma, budui da je imao mnogo
neraienih rauna s njim. Ali Dominusova nareenja su bila jasna.
ta emo sad? upita onaj pored njega. Da se pozabavimo
trgovcem iz Toleda?
Ne odvrati eh. Nareeno nam je da proverimo pristup crkvi i
da se pobrinemo da niko ne izae iz nje.

61.
Obasjan plamicima svea na dvokrakom svenjaku, Injacio je liio na
figuru od ilovae. Trgovac je unuo ispred crtea na ciglama i precizno
ih preneo na navotenu tablicu. Nije imao vremena da ih tumai. To e
uraditi kasnije, na nekom sigurnijem mestu.
Poto je to obavio, pobrinuo se da zametne trag; povadio je cigle iz
zida i promenio im raspored tako da je autentina poruka kakva god da
je bila izmenjena. Ako Dominus bude uao u trag tom crteu, sigurno
nee uspeti da prozre njegov smisao.
Ustao je spreman da sie s kule kad mu panju privikoe neuobiajeni
zvuci koji su dopirali spolja. Nagnu se kroz jedan zasvoeni prozor i
pogleda nanie, ka ulici. Oseti kako mu se krv ledi u ilama. Dva oveka
borila su se razmenjujui udarce. Prvi je bio Vilalm, drugi crni vitez.
Zveckanje oruja odjekivalo je ispred proelja San Lorenca i u
unutranjosti crkve, prostirui se izmeu stubova i ispod zasvoene
tavanice.
Sveti Vem!
Trudei se da se ne obazire na strah koji mu je pritiskao grudi, zavue
navoteni diptih u bisage i potra niza stepenice razmiljajui kako da
pomogne prijatelju.
Ali nije stigao ni da sie, zato to su njegovu jurnjavu prekinule dve
tamne prilike koje stadoe ispred njega prepreivi mu put.
Toljaga se neumorno obruavala na sablju koju je Vilalm podigao
visoko iznad glave pokuavajui da se odbrani. Udarci su bili teki, padali
su takvom brzinom i silovitou da mu nisu ostavljali prostora za
protivnapad.
Iznenada, dok je ovek s ptijom maskom zamahivao kako bi mu
zadao jo jedan udarac, Francuz odskoi u stranu a toljaga zapara vazduh
zaitavi u prazno. Zateen, konjanik izgubi ravnoteu i zatetura se na
desnu stranu. Vilalm je to iskoristio, uhvatio ga za miicu i povukao kako
bi ga zbacio sa sedla.

Protivnik se vrsto drao pokuavajui da se odupre o uzengije,


mlatarajui desnom rukom kako bi se oslobodio. Ali Francuz nije
poputao, grevito mu je stezao ruku visei u vazduhu sve dok se u
jednom trenutku konj nije propeo i oborio obojicu na plonik.
Vilalm je leao pod potpuno omlitavljenim neprijateljevim telom.
Njegov protivnik je bio visok i krupan, i da je nosio oklop, prignjeio bi
mu grudni ko. Vilalm ga odgurnu jednim trzajem laktom i pridignu se na
kolena kako bi povratio dah, a onda dograbi sablju koja mu je bila ispala
prilikom pada.
I napada je tren kasnije skoio na noge, maske prekrivene prainom.
Pretee mu se pribliavao, no ipak je delovao kao da nije siguran ta mu
valja initi. Ako odlui da uzjae, izgubie mnogo vremena i ponovo e se
izloiti opasnosti. Stade da vitla toljagom i baci se na Francuza uz borbeni
pokli.
Vilalm uzvrati napad, hitar kao ris. Podignu sablju drei je obema
rukama i naini dug korak pravei polukruni pokret ispred sebe.
Damaskni elik zadrhta. Seivo pogodi neprijatelja posred lica.
Maska se razbi otkrivajui lice izoblieno od krvi i ovek pade na tlo
podigavi oblaak praine.
Francuz zastade pored lea, slepoonice su mu pulsirale od uzbudljive
borbe. Odavno se nije tako prepustio besu i na tu pomisao obuze ga divlje
zadovoljstvo, ali odjednom se priseti prijatelja koji je ostao u crkvi.
Injacio! uzviknu, nadajui se da mu se nije dogodilo nita loe.
Okrenu se da potri ka ulazu u San Lorenco, ali dve snane ruke
zgrabie ga za ramena i tresnue o zid proelja.

62.
Injacio ustuknu, zaplaen pogledom na dve figure u senci. Jedan je bio
visok i krupan, drugi sitniji.
Ko je u to doba noi mogao da se uputi na ovakvo mesto? Jedino
izaslanici Svetog Vema koji su doli da ga ubiju. Prvo Vilalma, a zatim i
njega.
Isprui ruku u kojoj je drao dvokraki svenjak.
Plamen obasja obojicu. Prvi je na sebi imao krstaku odoru, pristojno
lice i kao da je bio stariji nego to je izgledao. Nikad ga do tada nije
video.
Ve spreman za bekstvo, Injacio uperi pogled ka drugom. Bio je vrlo
mlad, gotovo dete, ali kad mu se zagledao u lice, obuze ga vrtoglavica.
Uberto! ta e ti ovde? upita maui svenjakom. I ko je ovaj ovek?
Plamici svea zatreperie, a senke zaplesae na zidovima.
Momak zausti da neto promuca, ni sam ne znajui ta bi trebalo da
kae. Onda se umea ovek koji je stajao pored njega: Moda je bolje
da vam lino objasnim, metre Injacio zapoe. Znao sam da ste u
opasnosti i zamolio sam ovog mladia da mi pomogne da vas naem.
Doao sam da vas zatitim.
Da me zatitite? Trgovac nabra elo i proui nepoznatog. Krstaka
odora svakako nije bila dovoljno jemstvo za njegovu dobronamernost.
Moe li se znati ko ste, ko vas alje?
Ja sam grof Dodiko odgovori ovek i pokuavam da vam se
pridruim otkako ste napustili Tuluz. Ali nije bilo lako, brzo se kreete.
alje me Vivijen iz Narbone, da vas zatitim.
To to priate je nemogue Injacio zavue ruku pod tuniku traei
no. Pustite momka.
Sluajte me! uporan je bio Dodiko i zadrao je Uberta uhvativi ga
za rame. Znam za vau misiju, znam za Uter Ventorum.
I zato jo vie liite na neprijatelja nego na prijatelja odvrati
Injacio.

Ne razumete. Godinama sam pomagao ocu Vivijenu da se skriva od


Svetog Vema. Ja sam slao njegova pisma grofu Skalu u Veneciji.
A zato? Trgovac prikri uenje. Ako taj ovek zna ak i za Skala,
moda govori istinu. Da je izaslanik Svetog Vema, sigurno bi iskoristio
Uberta kao taoca, kako bi se dokopao dela knjige.
Nemamo vie vremena za objanjenja. U opasnosti smo.
Injacio nije mogao da mu protivrei. Prie Ubertu i ree: Poite za
mnom.
Scipion Lazarus je kriom uao u Crkvu San Lorenco. Saekao je da se
Injacio iz Toleda popne na vrh kule, a onda ga je pratio kako bi video ta
e da uradi. Nije se popeo do vrha da se ne bi razotkrio; dovoljno mu je
bilo da zna da je Injacio gore i da traga za tajnom anela Kobabela.
Njegov plan je bio gotovo ostvaren. Nije mogao dopustiti da neto
poe naopako, morao se uveriti da e se sve odvijati kako treba. Zasad je
trgovac iz Toleda bio najvaniji pion u igri.
Dok ga je uhodio u mraku, Scipion Lazarus primeti neto neoekivano;
dvojica posetilaca ula su u crkvu. U poslednjem trenutku je stigao da se
sakrije iza zastora jedne ispovedaonice. Da su ga primetili, naao bi se u
nevolji. Dodiko je ve sumnjao u njegov identitet, bio je ubeen u to. Da
ga je ponovo video, u tim okolnostima, setio bi ga se i raskrinkao bi ga. A
to ne bi smelo da se dogodi, ne ponovo.
Njih dvojica su traila Injacija. ak su ga pozvali po imenu, naglas, ali
odgovor nisu dobili. Onda su se popeli u kulu.
Kad je ponovo ostao sam, Scipion Lazarus je izaao iz ispovedaonice i
hitro se udaljio, ne gubei iz vida prolaz u koji su se as ranije uvukli
Uberto i grof Dodiko.
Dogaaji su krenuli neoekivanim tokom.
Njih trojica sioe niza stepenice u kuli. Injacio je ve bio stigao do
glavne kapije San Lorenca kad ga grof Dodiko zaustavi uhvativi ga za
miicu.
Pustite me! Trgovac se oslobodio stiska. Prijatelj mi je napolju,
moram da mu pomognem.

Za njega je kasno, a nama preostaje jedino da pobegnemo. Plemi


pogleda ka Ubertu. Zar ne mislite na deakovu bezbednost?
Mladievo lice je bilo napeto od strepnje. Ako je Vilalm u
opasnosti, ne moemo ga ostaviti.
Ja se neu suprotstaviti Svetom Vemu! prasnu grof, koji je zastao
nekoliko koraka od izlaza. Prava je ludost sukobljavati se s
vidovnjacima! Va prijatelj je izgubljen, pomirite se s tim. Ve je mrtav,
kao Enriko Skalo!
Grof Skalo je mrtav? omaknu se Injaciju, obuzetom nevericom.
Vaeg zatitnika je pogubio Sveti Vem im ste napustili Veneciju.
Dodiko pogleda trgovca pravo u oi. Morate mi verovati, metre Injacio.
Moramo da pobegnemo dok jo moemo. Znam sporedan izlaz...
Razdraen prethodnim dvobojem, Vilalm odmah ustade. Zadobio je gadan
udarac u lea, ali izgledalo je da nita nije slomio. Ispred sebe ugleda
dvojicu maskiranih siledija spremnih da ga napadnu.
Sablja mu je ispala daleko, nije bilo naina da doe do nje. Preostalo
mu je samo da se osloni na dambiju koju brzo izvue i zari u bedro
napadaa koji je stajao blie, krupnog mukarca s maskom nalik uku.
Francuz gnevno pritisnu no okreui seivo i zau neprijatelja kako bolno
urla izvikujui niz pogrda. Vilalm izvue no i zamahnu da mu ga zarije u
grkljan, ali drugi siledija ga uhvati i obori u prainu. Francuz brzo ustade,
spreman da se brani.
ovek uboden u bedro bio je onemoguen, kleao je na tlu pritiskajui
ranu, ali drugi je bio visok i krupan, pravi div. Na licu je imao belu masku
bez ikakvih karakteristinih crta. Isuka ma i stade da mlatara u prazno,
sve blii Vilalmu. Ruke su mu bile krupne kao debla. inilo se da je
njima mogao da polomi sve to mu se nae na putu.
Vilalm ustuknu. Nemogue je bilo suprotstaviti se tom mau obinom
dambijom. Osim toga, prepoznao je tog diva. Bio je to ubica Gota
Rubera.
inilo se da je Francuz izgubljen kad se iznenada kroz nonu tiinu
prolomi sve blii i silovitiji glas. Sukobljeni prekinue borbu i osvrnue

se, pokuavajui da otkriju izvor tog metea. Dopirao je iz spavaonice


crkve i iz oblinjih graevina.
Buka koju je izazvao dvoboj sigurno je probudila usnule i naterala ih
da izau na ulicu. Naime, po plonicima se uskoro razmilelo mnotvo
svetenika i plebejaca.
ivopisan panski jezik odzvanjao je u vazduhu uspanienim
povicima: ta se dogaa? Razbojnici! Lopovi! Neka nam je Gospod u
pomoi! Zovite straare!
Slavnik ostade skamenjen, dok mu se srdba irila iz stomaka ka grlu. Da
li da ubije Francuza ili da pobegne? Gde je Dominus da mu kae ta treba
da uini? U nedoumici, podignu ma pokuavajui to pre da ubije
Vilalma, ali uto oseti razdirui bol u potiljku. Neko ga je udario motkom.
eh se zatetura, oamuen, onda se povrati i pokua da privede udarac
kraju. Francuz je i dalje stajao ispred njega, nezatien. Nije mogao da
promai.
Naas se upita zato se Vilalm ne brani, ali njegovo pitanje je ostalo
bez odgovora. Oseti drugi udarac u potiljak, onda jo jedan u lea, pa jo
jedan, i na kraju se srui na tlo kao oboreni bik. Iza njega se pojavi
Injacio, koji je drao putniki tap kao da je toljaga. Malo dalje grof
Dodiko je zauzdavao drugog silediju ranjenog u nogu uperivi mu ma u
grudi.
Trgovac prie Vilalmu i uhvati ga za miicu. Doi, prijatelju moj.
Glas mu je zvuao ohrabrujue. Idemo.
Probijali su se kroz guvu gurajui se ramenima i urno su se udaljili s
mesta sukoba.

63.
Noni vazduh bio je neuobiajeno hladan.
Poto su se udaljili od Crkve San Lorenco, etvorica begunaca stigoe
u predgrae Saguna, u varo koja se uzdizala na obodu prostranih polja.
Ubertu je bilo bolje; i dalje je bio umoran, ali vie nije imao groznicu.
Tumarali su po usnulom naselju, izmeu oronulih kua obraslih u
korov. U jednom trenutku trgovac prie grofu Dodiku, koji je koraao
ispred njega. Uhvati ga za ramena i nimalo se ne ustruavajui pribi ga
uza zid i prisloni mu no uz grlo.
Jeste li poludeli? zarea plemi. Tako mi zahvaljujete?
S obzirom na neprijatne okolnosti, Injacio je delovao gotovo
ravnoduno. Budite uvereni, gospodine, da vam neu skloniti ovo seivo
s grla dok mi detaljno ne objasnite ko ste vi i u kakvim ste odnosima s
Vivijenom iz Narbone!
Uberta je iznenadilo njegovo ponaanje. Kad ga je video kako kinji
oveka koji je pomogao njemu i njegovim prijateljima, oseti nagon da
zatiti tog oveka, ali Vilalm nasluti njegovu nameru i zadra ga.
Grof pokua da se oslobodi, ali trgovac je bio snaniji nego to je
Dodiko mislio. Suprotstavio mu se nimalo ne oklevajui, prodorno ga
gledajui u oekivanju odgovora.
Spustio je pogled i odluio da govori. Nisam vas slagao ree.
Doao sam na zahtev oca Vivijena.
Trgovac ga odmeri s nevericom. Kako ste ga upoznali?
Bio sam pripadnik Svetog Vema priznao je grof. Zastade, ali
pritisak noa na grlo natera ga da nastavi: Da, bio sam jedan od njih...
nekada. Pre vie od petnaest godina bio sam zaduen da uem u trag
Vivijenu iz Narbone kako bih se dokopao Uter Ventoruma.
Na te rei trgovac uzdrhta. Dodiko to primeti i omaknu mu se znaajan
osmeh. Zato me tako gledate, metre Injacio? Niste to znali? Niste znali
da je Vivijen ve imao knjigu u vreme kad ste vi uli u posao s
nadbiskupom Kelna?

Trgovac zaueno razrogai oi, odjednom shvativi da je njegov ivot


obeleen njemu nepoznatim dogaajima. Tokom proteklih godina Sveti
Vem je verovao da je on uvar Uter Ventoruma i zato su ga proganjali.
Ali on, svojevremeno, nita nije znao o toj tajni. Zato je Vivijen krio to
od njega, izlaui ga ogromnoj opasnosti?
Misli ga vratie u prolost, petnaest godina ranije, kad se s Vivijenom
obreo ispred kelnske kurije. Bilo je sumorno popodne krajem oktobra.
Izdejstvovali su susret s nadbiskupom Adolfom, kojem su pokazali jedan
kovei s kostima i pepelom, relikvijama mudraca pokupljenim du
obala Dunava, nedaleko od Crnog mora. Sudei po jednoj istonjakoj
legendi, relikvije su poticale iz Peine s blagom na vrhu planine Nud, iz
zemaljskog raja. Tamo su se, kako se prialo, dvanaestorica mudraca
povukla da meditiraju do smrti.
Nadbiskup je prouio relikvije i zainteresovao se za kupovinu. Iako su
u kelnskoj katedrali ve postojale relikvije mudraca, smatrao je da bi bilo
dobro da obezbedi iskljuivo pravo na tu unosnu formu kulta. Isplatu je
odloio za sutradan i oprostio se s dvojicom posetilaca.
Trgovac se setio jednog detalja koji je tokom proteklih godina bio
zaboravio. Kad su izali iz kurije, nadbiskup je poslao po Vivijena i
zadrao ga u kraem razgovoru dok je Injacio ekao napolju. Vivijen je po
povratku objasnio da ga je Adolf upitao za dodatne detalje prie o
relikvijama. Sada, meutim, dok je stajao ispred oznojenog lica grofa
Dodika, Injacio je podozrevao da se u onoj odaji dogodilo neto sasvim
drugo. Vivijen je sigurno razgovarao s Adolfom o Uter Ventorumu, otkrio
mu je povezanost te knjige s moi mudraca! Sigurno je bilo upravo tako,
zato to su se iste veeri prvi put sreli sa izaslanicima Svetog Vema.
Moete li da mi sklonite seivo s grla, molim vas? frknu grof
prekinuvi Injacija u razmiljanju. Ionako u vam sve rei.
Trgovac uslii zahtev, pogoen onim to je upravo saznao.
To je ve bolje. Plemi je protrljao vrat. Dobro me sluajte,
metre Injacio. Sveti Vem je poeo da vas proganja jer je Vivijen u to
vreme ve posedovao Uter Ventorum, i stoga su to povezali i s vama.
Vivijen je ispoetka nameravao da proda knjigu nadbiskupu Adolfu. Ali
kad je Sveti Vem otkrio njegove planove, hteli su tu knjigu za sebe.

Ostatak prie vam je poznat.


Naalost, i te kako mi je poznat. Poto je povratio uobiajenu
hladnokrvnost, Injacio je vratio no pod tuniku. Do danas sam iveo u
progonstvu zbog jedne knjige za koju nisam ni znao da postoji. Uveravam
vas da sam za Uter Ventorum prvi put uo tek pre dva meseca. Ali jedan
detalj mi nije sasvim jasan. Koliko sam uspeo da otkrijem, veliki majstor
Svetog Vema je nadbiskup Kelna lino. Zato je onda naredio da
proganjaju mene i Vivijena ako mu je knjiga ve bila ponuena?
Grof Dodiko se zaprepastio. Malo je onih kojima je poznat identitet
velikog majstora.
Tokom proteklih godina nisam samo beao ve sam i istraivao
ree Injacio. Ali niste odgovorili na moje pitanje: zato nas je Sveti Vem
proganjao iako je knjiga ve bila ponuena njegovom velikom majstoru?
To nije tako jednostavno kao to zamiljate odvrati Dodiko.
Sveti Vem je u poslednjih nekoliko decenija oslabljen nizom unutranjih
sukoba i podelio se u nekoliko frakcija. I mada nadbiskup Kelna uiva
poloaj velikog majstora, on nema dovoljno autoriteta da nametne
poslunost. Predstavnici sukobljenih frakcija potpuno su svesni njegove
slabosti i nadmeu se za prevlast.
Kladim se da je meu njima i Dominus nagaao je trgovac.
Dominus je potvrdi grof meu prvima na spisku... Vidite, metre
Injacio, vi i Vivijen ste umeani u jednu runu priu.
Donekle mi je jasno. Kad bi jedan od Franaka-grofova uspeo da se
domogne Uter Ventoruma, postao bi dovoljno autoritativan da moe da
utie na politiku ravnoteu svetog Rimskog carstva i ostatka sveta. ak
bi mogao da utie i na rimsku kuriju...
Shvatili ste sutinu. Zahvaljujui knjizi, mogue je stei apsolutno
znanje, a samim tim i kontrolu nad svim dogaajima i ljudima.
A vi, grofe, na koji nain ste se vi upleli u ovaj sluaj? grubo se
umea Vilalm. Da vas moda nije zaduio Tajni sud da proganjate
Vivijena iz Narbone?
Razdraen Francuzovom upadicom, Dodiko se napravi da ga nije uo.
Odgovorite mom prijatelju na pitanje naredi mu trgovac. Zar

niste rekli da ste bili izdajnik?


Zapravo i jesam priznao je grof. Izdao sam vidovanjake istog
trenutka kad sam upoznao Vivijena... On me je prosvetlio u vezi s
prirodom Uter Ventoruma i objasnio mi zato knjiga treba da ostane
skrivena. Kao to ste naslutili, knjiga bi podarila Tajnom sudu toliku mo
da bi se time poremetila prirodna ravnotea istorijskih dogaaja. Svet bi
potpao pod vlast jednog okrutnog tiranina... Vivijen mi je, tumaei mi to,
objasnio i potrebu da se takva mogunost osujeti. Zato sam odluio da
izdam svoje nalogodavce i da mu pomognem.
Ako je Vivijen bio podstaknut tako plemenitim oseajima, zato je
pokuao da proda knjigu nadbiskupu Kelna i, nedavno, grofu Enriku
Skalu? upita Injacio pratei svaki plemiev pokret kako bi otkrio neku
nedoslednost. Zar to nije u protivrenosti s njegovim namerama?
U prvom sluaju u pitanju je bila greka. Vivijen je nedugo pre toga
doao do Uter Ventoruma i vano mu je bilo samo da ga se oslobodi. U
nadbiskupu Adolfu je video mogueg kupca, ali, kao to znate, taj pokuaj
je propao. to se tie Skala, to je bio samo mamac. Pretpostavljam da je
preko njega hteo da doe do vas.
Pretpostavljate? Niste sigurni u to to govorite?
Vivijen je prepreden ovek. Nikada ne otkriva do kraja svoje
planove. Ali u jedno sam siguran; nikada ne bi mogao da proda Uter
Ventorum, ak i da je hteo, budui da ga je u to vreme ve bio podelio i
sakrio na razliitim mestima u paniji.
Ali zato je to uradio?
Da bi Sveti Vem, ako ga uhvati, ostao praznih ruku odgovori
Dodiko kao da se sprema da podeli s njim neko vano otkrie. Sad je,
meutim, doao trenutak da se delovi sastave. Niste vi jedini koji ste na
tragu knjizi, trae je i Dominusovi izaslanici... i tano znaju gde su ti
delovi skriveni.
Ako je istina to to kaete, ispoljili ste veliku hrabrost izjavi
trgovac. Nije beznaajan poduhvat okrenuti lea Svetom Vemu.
Izvinjavam se to vas prekidam umea se Uberto, koji je dotad
utke sluao. Gde se sada nalazi Vivijen iz Narbone?
Trgovac se zapanji. Toliko se udubio u razgovor da je propustio

najloginije pitanje.
eka vas na etvrtom odreditu nevino uzvrati Dodiko.
Moraemo to pre da mu se pridruimo.
Bilo je jasno da grof namerava da se prikljui druini. Injacio nije bio
oduevljen time, ali ipak, s druge strane, ako se ukae potreba, uetvoro
e se lake odbraniti od neprijatelja.
Vidovnjaci su zasad izbaeni iz igre. Noas vie nee napasti
objavi trgovac. Mi emo se povui u svoje odaje. Otputovaemo sutra,
im svane. Naravno, pretpostavljam da znate gde ete nas nai pred
polazak, grofe...
Znam gde ste zanoili. Budite oprezni noas upozorio ih je plemi.
Svakako.
Klimnuvi glavom u znak pozdrava, Dodiko se udalji.

64.
Kad je Slavnik otvorio oi, obreo se u mraku. Bio je opruen na kamenom
podu, na nekom hladnom i vlanom mestu. Protrljao je bolni potiljak i
ustao. Gde se nalazi? Napipavajui okolne zidove, shvatio je da je u
eliji.
Napregao se da se seti poslednjih dogaaja. Umalo nije ubio Vilalma
kad ga je neko iznenadio s lea i udario ga u glavu. Sigurno se onesvestio.
Setio se potom oseaja da ga neko pridie s tla i vodi ga u tamnicu. uo
je glasove, neko je govorio o nekom manastiru. Vukli su ga uza stepenice,
uz mnogo stepenika, moda u prisustvu monaha. Nije mogao da se seti
niega vie, ali i to je bilo dovoljno da shvati da su ga bacili u tamnice
Manastira San Fagun, pod nadzor monaha. Sigurno je jo bila no, inae bi
ga straari ve pokupili i odveli pred gradske vlasti da mu sude.
Sklupao se na podu prekrivenom slamom i poeo da masira kapke.
Mesto je bilo toliko mrano da eh nije mogao da vidi ni sopstvene prste.
Utonuo u mrak, utehu je potraio u davnim uspomenama. Video je
sebe mladog i gordog, kako puca od ponosa dok klei u sredini osvetljene
dvorane. Kaiprstom i srednjim prstom desne ruke dodirivao je otricu
maa. Bio je to ma njegovog gospodara, Dominusa. Tog dana je postao
deo Svetog Vema i imenovan je za Franka-sudiju. Zaklinjem se na
vernost Tajnom sudu rekao je zaklinjem se da u ga braniti od sebe
samog, od vode i Sunca, Meseca, zvezda, od kronji drvea, od svih ivih
bia i od svega to je Bog stvorio izmeu neba i Zemlje, od oca, majke,
brae i sestara, od ene i od svih ljudi izuzev gospodara carstva...
Tako se zakleo, uveren da e postati nalik luonoama Karla Velikog,
plemenit i pravedan. A ta mu je, umesto toga, donelo uvoenje u taj red?
Ubistva, trovanja, muenja i skrivanja! Zar je to obeana ast? To je cena
koju mora da plati za slavu svog gospodara? Kako e se iskupiti za
sramotu koju je doiveo, on i njegova porodica?
Ogoren, uurio se u uglu elije kao pustinjak u molitvi i aputao je
zavrne rei zakletve: Tako mi Bog pomogao, i njegovi sveci.

Onda je tiinu prekinulo metalno kljocanje brave.


Slavnik pogleda ka zvuku, ne uspevajui da razazna bogzna ta sve
dok ga nije zaslepeo plamen jedne baklje. Duice kao da su htele da mu
izlete iz zenica, a onda se privikoe na svetlo. eh prepozna svog
spasioca.
Dominus ue u eliju i kleknu preda nj, gledajui ga pravo u oi s
izrazom saoseanja na licu. Noas smo obojica omanuli, vazalu moj, ali
sve se moe popraviti. Doi, idemo odavde. Ubedio sam monahe da te
puste. Tvoj prijatelj te ve eka napolju.
Zora je zarudila kad je Uberto siao u talu. Injacio ga je savetovao da se
odmori jo malo, ali momak je povratio snagu i trebalo mu je kretanje.
Iako kratak, san ga je okrepio. S druge strane, obuzela ga je elja da se
otrese seanja na proteklu no, koja su ga muila otkako se probudio i
terala ga da stalno iznova razmilja o onome to se dogodilo.
Tiinu u konjunici prekinulo je samo njakanje jedne stare mazge i
jedna mrava krava koja je mlatila repom. Ali Uberto nije obraao panju
na to.
Odjednom primeti da nije sam. Ispred njega je, naslonjen na jasle pune
stone hrane, stajao ovek u crnom ogrtau. Bio je vrlo visok, tako mu se
barem uinilo, iako su mu lea bila povijena. Uberta je pogodilo njegovo
lice, poluskriveno ispod kapuljae. Izoblieno, prekriveno oiljcima. U
potpunom neskladu s tim runim licem blistale su bledoplave oi.
Ti si Uberto, zar ne? obrati mu se nepoznati poto ga je hladno
odmerio.
Momak je bio zateen. A otkud vi to znate?
Nije vano, samo sam hteo da se uverim da sam te prepoznao.
Rajnerio iz Fidence, opat manastira iz kojeg dolazi, pisao mi je o tebi u
svojim pismima.
Ne razumem. Ko ste vi?
Saznae kad doe vreme. Svi ete saznati... Sad se slobodno vrati
svom Injaciju. Ne moe ni da zamisli ta taj ovek krije iza onog
ravnodunog lica.
Uberto se ukoi i stisnu pesnice. Moe li se znati ta hoete da

kaete? Injacio je dobar ovek!


Nepoznati se zlurado zasmejulji. Nita ja neu da kaem, moj mladi
prijatelju. Slobodno pitaj svog uitelja. Pitaj ga ko je on zapravo.
Momak obori pogled ne mogavi da odgovori. Taj ovek je bio
neodreen, ljigav kao zmija. Sama boja njegovog glasa ga je razdraivala.
Unakaeni se pomeri od jasli i jo jednom pogleda Uberta.
Momak je nekoliko trenutaka ostao zaprepaeno da zuri u svoju
obuu. Kako je taj ovek uspeo da sazna za njega, Injacija, pa ak i za
Rajnerija iz Fidence? I na kakve tajne je aludirao? Naalost, nije bio u
prilici da sazna, jer kad je podigao pogled, unakaeni je ve bio otiao,
zatrovavi jutarnji vazduh jedva primetnim cerekanjem.

65.
Kad su ostavili Sagun iza sebe, Injacio i njegova druina produie na
zapad u drutvu grofa Dodika. Trgovac mu je preutao tajnu anela
Kobabela, pa ak i njihovo sledee odredite. Zurei u stazu koja je u
nedogled krivudala izmeu uzvienja, utke je razmiljao ta mu valja
initi. Prole noi izloili su se velikoj opasnosti; Vilalma je samo udo
spaslo, a Uberto je uvuen u rizine nepredviene okolnosti. Samo srei
moe da zahvali to se sve okonalo kako treba. Ali srea bi mogla, kao
vetar, da promeni pravac. Treba nai zaklon, dok jo imaju vremena.
Uberto je jahao iza Injacija. Otkako je napustio Sagun, sve vreme je
premiljao o reima unakaenog oveka. To lice mu je lebdelo u umu kao
odraz u vodi i uporno ga je proganjalo.
Momak je odluio da nikome nita ne kae, ali ta tajna bila je teak
teret na njegovoj savesti. Nije imao obiaj da lae ili da zaobilazi istinu.
Ton tih rei ga je omaijao, usadio mu se u glavu ne pronalazei izlaz.
Posle dva dana jahanja stigli su nadomak Mansilje de las Mulas, nedaleko
od Leona. U jednom trenutku Injacio zastade na raskru na kojem se
odvajao drum ka severu i pokaza druini da stane.
Bio je vrhunac popodneva. Sunce je prilo kaldrmisani put oivien
bunjem. U okolini nije bilo kua, bunara ni izvora. Ljudi zaustavie
ivotinje oprezno se osvrui. ta se dogaa? Bilo je rano da bi se
utaborili pred no.
Dodiko prie trgovcu upitno ga pogledavi, oigledno nezadovoljan
nepredvienim zadravanjem. Injacio osmotri njegovo zajapureno lice
izmueno sparinom. Gospodaru, vi se preznojavate ree podsmeljivo.
Va svetao ten ne podnosi vrelinu koja vlada u ovim zemljama.
Zato ste se zaustavili? upita grof, ne odgovarajui na
podrugivanje.
Skrenuemo. Poi emo na sever.
Ne bih rekao da se etvrti deo knjige nalazi na severu odvrati

plemi briui elo nadlanicom.


ao mi je, ali moram da krenem na tu stranu. Moram da obavim
neodlone poslove.
U ovom trenutku mislite na druge poslove? Kakav ste vi to ovek?
negodovao je Dodiko. Pre bilo ega drugog moramo da naemo Uter
Ventorum!
Ako kaem da moram da idem na sever, to u i uiniti, s vaim
odobrenjem ili bez njega strogo odvrati Injacio. Molim vas samo da se
strpite jedan dan, nita vie. Vi produite na zapad. Saekajte me u Leonu.
Smestite se blizu Crkve Svetog Isidora, u gostionici zvanoj Medijaluna i
la Kruz. Tamo u vam se pridruiti, to pre.
Tako emo izgubiti dragoceno vreme uporan je bio Dodiko i
izloiemo se opasnosti.
ao mi je, nemam izbora.
Primetno razdraen, grof potera konja u kas oko Injacija utke ga
odmeravajui. Dobro, uiniu kako vi kaete izjavi. ekau vas u
Medijaluni i la Kruzu. Nadam se da neete izneveriti moje poverenje.
Uskoro ete me videti uveri ga Injacio, onda okrenu konja i obrati
se prijateljima: Uberto, Vilalme, za mnom.
Dodiko ih je gledao kako se udaljavaju ka severu. Kad su se izgubili
iz vidika, podbode konja i potera ga ka Leonu. U srcu se nadao da ga
trgovac iz Toleda nije obmanuo.

66.
Brdska staza klizila je ka severu suavajui se sve vie kako se
udaljavala od druma za Leon. Dodiko je sigurno ve daleko odmakao.
Uberto i Vilalm, jednako nezadovoljni, jahali su iza trgovca. Nijedan od
njih dvojice se nije usudio da zatrai objanjenje, jer su previe dobro
poznavali taj zamiljen pogled kojim je Injacio kao titom skrivao
uskomeana oseanja.
Kad su proli pored nekog nepoznatog sela, druina se zaputila uz
zemljani put koji se sputao u dolinu. Za sobom su ostavili mocarapsku
Crkvu San Migel de Eskalada dok je sunce, zaselo na obroncima,
izduivalo senke priprate.
Malo-pomalo, pred njima se ukaza kolski put gotovo neprimetan meu
prostranstvima trave koju je povijao topao vetar.
Pre nego to se smrklo trojica prijatelja stigla su do seoske kue u
dolini, sa zidovima od kriljca, podignute izmeu pitomih polja rai,
maslinjaka i vinograda. Kua se isticala nasred imanja, sigurna kao majin
zagrljaj.
Injacio uspori i prie ogradi.
Uberto ga je gledao kako silazi iz sedla i naslanja se na kolje. Nikada
ga nije video takvog, gotovo nesigurnog, setnog. Pognuo je glavu, kao da
je opijen vazduhom tog zabaenog mesta.
Trgovac unu, pomilova busen trave i ubra cvet s belom krunicom.
Pomirisa ga sklopljenih oiju, a onda ga baci u vetar preputajui ga
setnoj liturgiji koja je izazvala davna seanja.
Odjednom, muki glas koji je dopro iz kue zapara tiinu: Vi,
stranci, ta radite tu? Uli ste u solar, u privatan posed.
Na te rei trgovac se osmehnu. A ija je ovo heredad? glasno
upita. Ko je vlasnik poseda?
Gospa Sibila! Ona je vlasnik svega to vidite. Sluga je, i dalje
svadljiv, hitro preao preko dvorita. Suvonjav tridesetogodinjak gustih
obrva i niskog ela. Odmeri Uberta, Vilalma i na kraju Injacija i, kad je

zastao na nekoliko koraka od njega, razrogai oi u neverici. Majko


boja, ne mogu da verujem svojim oima! uzviknu. Patron, jeste li to
zaista vi?
Jesam, Pablo, ja sam. Trgovac mu spusti ruku na rame. Kako si
porastao! Poslednji put kad sam te video, bio si deki, nii od vlati rai.
Mnogo je vremena prolo, patron. Oh! Kad gospodarica bude
saznala... Kad bude saznala! Ve smo mislili da ste... Sluga se ugrize za
jezik. Ne, ne smem da kaem! Ne smem ni da pomislim na to. Donosi
maler promuca i pade na kolena od ganutosti.
Ustani, Pablo. Toliko sam umoran da bih mogao da se sruim preko
tebe dobroudno ree Injacio. Nego, kai mi, gospodarica je...
Dobro. Da, dobro je odgovori sluga pre nego to je trgovac stigao
da dovri reenicu. Sve je kako treba na imanju.
Injacio klimnu glavom. Sad nas vodi u kuu. Ja i moji prijatelji
moramo da se odmorimo.
Pablo se osmehnu i povede ih ka ulazu u vilu. Usput je veselo brbljao:
Kad gazdarica bude saznala... kad bude saznala...
Uberto je zapanjeno posmatrao taj prizor. utljivo je koraao pored
Injacija, nesposoban da ita kae. To je trgoveva kua? A ko je gospa
Sibila?
Pablo ih dovede do ulaza u kuu.
Kad su zakoraili unutra, ugledae jednu staru Ciganku s crnim alom
prebaenim preko ramena. im ih je ugledala, ena privi pesnice na grudi
i prie im, suznih oiju, u neverici. Okrenu se ka Injaciju, uhvati ga za
ruke i poljubi ih. Koliko je vremena prolo, patron promrmlja, dirnuta.
Trgovac je nije prekidao. Pomilovao ju je po glavi i rekao: Draga
Nina, nemoj da plae. Kai mi, gde je Sibila?
Jednako jecajui, starica ree da se gospodarica povukla na poinak i
da je ve zaspala. Upita treba li da je probudi, ali Injacio ree da ne treba,
ne otkrivajui oseanja.
Jeste li gladni, patron? Slukinja pogleda dvojicu koja su dola s
Injaciom. Da spremim neto za vas i vae prijatelje?
Ne, sutra emo jesti. Odvedi moje prijatelje u gostinske sobe i idi da

se odmori. Ja poznajem kuu. Snai u se.


ena poslua i pokaza onoj dvojici da pou za njom.
Pre nego to su krenuli Uberto uhvati trgovca za miicu oekujui
objanjenje. Injacio ga umirujue pogleda. Sutra emo razgovarati
ree.
Momak je morao da se pomiri s tom odlukom i pourio je da stigne
Vilalma i slukinju.
Injacio je utke prolazio kroz odaje, nesigurnim korakom. Svaki miris u
kui podseao ga je na miris andaluzijskog kamena ugrejanog na suncu. Ti
mirisni nadraaji bili su mu dobro poznati, kao i svaki nabor na zastorima i
kripanje podnih dasaka. Sve je ostalo onako kako je bilo kad je otiao.
Odjek davnih dana odzvanjao je izmeu zidova izazvavi naas radost
u njemu, ali kad je radost uminula, ostala je samo nona tiina, hladna i
neprijateljska.
A ona? Da li ga i dalje eka ili je popustila pred samoom i
obeshrabrenou? Uostalom, to bi bilo ljudski. Vreme odnosi sve sa
sobom, kao nabujala reka.
Na tu pomisao oseti se kao uljez. Kao da mu njegov nekadanji ivot
vie ne pripada. Zato bi Sibila morala da ga eka? Zato bi morala da
zapamti da ima mua? Petnaest godina je mnogo vremena!
Zaustavi se ispred portreta neke ene na zidu i iskrivi lice u gorak
osmeh.
Zaputi se do spavae sobe, naas zastade, a onda ue.
Sibila otvori oi i okrenu se meu aravima duboko udahnuvi. Opipa u
mraku, jo oseajui um snova u uima. Probudio ju je neki zvuk. Zurila
je u mrak polako osmatrajui i odjednom ga je ugledala.
Sedeo je u dnu prostorije, tano naspram nje, i posmatrao je.
Pogled na njega nije je uplaio, tavie, pobudio je u njoj neizmernu
radost. Pogledom je prepipavala obrise uljeza dok nije srela njegove
smaragdne duice, suzne od nostalgije i uspomena.
Ustala je iz kreveta i stala kao skamenjena, duga crna kosa padala joj

je na poluobnaena ramena. Zakoraila je bez rei, kao da strahuje da bi ta


slika mogla da iezne pri najmanjem unju. Drhtei kao divlja zver,
isprui ruku da dodirne nonog posetioca, ali oseti da nema hrabrosti za
to. Povue ruku, ali on je, bri od nje, uhvati.
Injacio... proaputa ena. To si zaista ti...
ovek ne odgovori. Spreio ga je vor u grlu. Kleknuo je ispred nje, a
ona je prislonila njegovu glavu na svoja bedra.
Zauvek bi mogao da ostane tako, priljubljen uz njene bokove.
To si zaista ti... nastavi Sibila. Onda vie nije mogla da govori i
briznula je u pla. Nagnu se nad njim, grlei ga, kao da je ivela samo za
taj trenutak.

67.
Na prvi nagovetaj svitanja Uberto ustade iz postelje i ode da potrai
Injacija. eleo je da uje barem jedan odgovor na mnoga pitanja.
Pomisao na to da bi trgovac mogao da ima kuu, porodicu, uznemirila
ga je. Osim toga, otkud ta iznenadna odluka da prekine potragu za Uter
Ventorumom? Da li je odustao ili je to samo deo strategije?
Pitaj ga ko je on zaista, predloio mu je unakaeni u Sagunu.
Pomalo razoaran, momak se priseti kako mu Injacio jo nije otkrio
tajnu anela Kobabela. S druge strane, ve nekoliko dana je uzdraniji i
tajanstveniji nego obino.
Dok je razmiljao, divio se ikonama i goblenima na zidovima. Nije mu
trebalo mnogo vremena da se snae u kui.
Koraao je dok nije uo trgovev glas iza nekih vrata. Kao da se
smejao. Uberto otvori ne pokucavi i proviri unutra, ali se odmah
postieno povue. Uinilo mu se da samo razgovaraju, no svejedno ga je
to uznemirilo. Pogled na Injacija opruenog u postelji pored ene otkrio
mu je druge strane njegove linosti. Da li je mogue da je taj ovek bez
korena vezan za neku enu ili za porodicu? Odjednom je u njegovoj
prirodi nazreo traak ljudskosti i ranjivosti koje do tada nije primetio.
Zbunjen i pomalo zauen, nije znao kako da reaguje. ivot u
manastiru nije ga pripremio na takve mogunosti, niti ga je nauio da
savlada nelagodu u slinim prilikama. Da li da se ponaa kao da se nita
nije desilo i da ode? Oseao se glupavo.
Iznenada, vrata se otvorie i u dovratku se ukaza ona, ena.
Sibila mu se priblii sitnim koracima. Na sebi je imala kunu haljinu
od crvene svile. Nije bila mlada, ali je svakako bila lepa. Prila mu je i
pomilovala ga po licu. Ja sam Sibila ree osmehujui se. Ti si
Uberto, zar ne?
Da.
Injacio mi je priao o tebi. Kae da si vrlo bistar i hrabar momak.
Deko pognu glavu. Nikada nisam mislio da sam hrabar, gospoo.

I dalje je oseao blagu nelagodu.


Sibila je, dakle, trgoveva ena? Koliko je drugaija od njega!
Odluna i umiljata. Njen osmeh kao da je obasjao sve unaokolo.
ena zausti da odgovori, ali Uberto je preduhitri: Oprostite, gospoo.
Uznemirio sam vas. Nisam hteo...
Ona odmahnu glavom, kao da govori da se nije dogodilo nita strano.
Pokua da ga zadri, ali momak uzmaknu. Obuze ga jo vea nelagoda,
koju vie nije mogao da podnese. Klimnu glavom i otra.
Sibila zastade na vratima, a preko osmeha joj prelete senka tuge.
Sat kasnije Uberto je sedeo u gostinskoj sobi s Injaciom i Vilalmom.
Vazduh je bio teak, optereen nerazreenim pitanjima. Trgovac spusti
navoteni diptih na sto.
ta je tu urezano? upita momak.
Zagonetka anela Kobabela objasni ovek. Naao sam je u
Sagunu, na vrhu kule San Lorenca. Upravo sam je bio precrtao pre nego
to ste grof Dodiko i ti stigli. Bila je urezana u zidu.
udan ovek, taj Dodiko umea se Vilalm.
Neobian sloio se Uberto. ta ti misli, Injacio?
Trgovac slegnu ramenima i pogleda kroz prozor. Sunce je ve bilo
visoko i sluge su skupljale zlatne snopove rai.
Izvesno je da neto krije. Ne moemo se pouzdati u njega, ali ne
smemo dopustiti ni da ga izgubimo iz vida. Namrtio se. Pitam se da li
se iza cele ove prie zaista krije Vivijen iz Narbone.
Vilalm ga pogleda. Misli da Dodiko lae?
Ne znam. Ali imam oseaj da nas iza zavese posmatra neko drugi i
da taj vodi igru.
Misli da je to Dominus?
I ne samo on. Svojim poslednjim korakom Dominus se razotkrio i
postao je predvidiv. Verovatno je saznao tajnu etiri anela, ba kao i mi,
i doslovno sledi uputstva. Ipak, verujem da ima izvesnih tekoa da je
rastumai, u suprotnom, zato bi nam postavio zasedu u Sagunu? Mislim
da sam mu potreban... tavie, mi smo mu potrebni, da bi mogao da nae
knjigu. Injacio se pridignu kako bi se udaljio od stola, a onda zastade.

Ali jo neto me brine. Kako je Sveti Vem uspeo da nas uhodi otkako smo
stigli u Veneciju? Od kada su uhodili Skala? I pre svega, kako su znali da
e me grof zaduiti da naem knjigu? Tajni sud nema naroit uticaj u
Veneciji, to znai da je neko, verovatno, upozorio njegove izaslanike.
Imaju dounika? upita Uberto.
To je jedino objanjenje.
Ali ko je to?
Neko ko odavno vue konce igre. Trgovac nabra elo. Moda od
samog poetka.
Momak uzdrhta. Pomislio je na tajanstvenog nagrenog oveka i setio
se njegovih rei. Treba li da mu veruje ili bi bolje bilo da ga pomene
prijateljima? Ali pre nego to je stigao da razmisli, Sibila je ula u sobu.
ena je odmerenim korakom prela preko odaje nosei korpu s voem.
Kosu je uplela u pletenicu koju je skupila na potiljku, a na sebi je imala
plavi bliaut21 sa irokim rukavima. Klimnula je glavom i spustila korpu
na sto. Mali znak panje za goste ree. Injacio je uhvati za ruku i
apnu joj neto na uvo. Ona klimnu glavom, oprosti se i izae iz sobe
gracioznim korakom.
Trgovac se ponovo zagleda u prijatelje, pokaza im jedan neobian
crte i ree: Dobro pogledajte.
Uberto i Vilalm spustie pogled na crte. Nikada do tada nisu videli
nita slino.

Kvadrat razdeljen na devet polja primeti Uberto. Ali ta

predstavljaju znaci unutar polja?


To su hebrejska slova odgovori trgovac.
Hebrejska slova? umea se Vilalm. Ali zar nismo tragali za
persijskim tekstom?
Moda je deo Uter Ventoruma prepisao neki Jevrejin? nagaao je
Injacio. Ili, jo jednostavnije, smatralo se da je hebrejski primeren cilju.
Na kraju krajeva, to nareje smatralo se jezikom postanja, jezikom kojim
su govorili Bog, aneli i prvi ljudi.
Uberto pokaza da je razumeo. A u naem sluaju, kakvo znaenje
imaju ova etiri slova?
Ne znam najbolje hebrejski, ali dovoljno ga razumem da posumnjam
kako ova slova ne ine rei.
Na osnovu ega si to zakljuio?
Zasad samo nasluujem. Ali injenica je da su rasporeena unutar
geometrijske figure, u kvadratima, i da se svako slovo pojavljuje samo
jednom, stoga imam utisak da je re o nekoj matematikoj formuli.
Matematika se izraava brojkama primeti Uberto a ne slovima.
Ne te rei Injaciju neto sinu. Nabra elo i povede se za milju koja
mu je klijala u umu, nepomian kao divlja maka koja vreba plen.
Odjednom udari rukom o sto. Pa naravno! uzviknu, a njegovi prijatelji
se trgoe. Ghimatriah!
Uberto i Vilalm ga zapanjeno pogledae.
Reenje je gematrija odvrati Injacio u zanosu. To je metod
zamene brojki hebrejskim slovima, pri emu svakom slovu odgovara jedna
brojka!
Jesi li siguran? sumnjiavo upita Uberto.
Injacio odluno klimnu glavom. Odavno sam to nauio. Objasnio mi
je jedan prouavalac kabale. Kad je to rekao, ureza pored kvadrata jo
jedan isti, zamenivi hebrejska slova odgovarajuim arapskim brojkama.

Zajedno s prijateljima proui dobijeno reenje, na prvi pogled


besmisleno. Ipak, bilo je neeg poznatog u njemu, neeg to mu je
pobudilo seanja na kolu u Toledu, na doba kad je Injacio kao
desetogodinjak tek bio poeo da pohaa Studijum. Setio se rasprave u
kojoj je uestvovalo nekoliko uitelja, izmeu ostalih i Galib, koji je
prema njemu gajio gotovo oinska oseanja. Rasprava se odnosila na
tumaenje jednog niza brojki s nekog magrebskog pergamenta. Galib je
tvrdio da bi brojke trebalo zatvoriti u kvadrat kako bi se protumaio
njihov smisao... U tom trenutku Injaciju se potpuno razbistrilo. To je
sigurno magini kvadrat uverljivo izjavi.
Ve sam uo za te magine kvadrate ree Uberto. Pria se da ih
koriste muslimanski astrolozi kako bi razbili zle ini.
To je tano, arapski astrolozi su nasledili uenje o maginim
kvadratima od Ptolemeja i od alhemiara Gebera potvrdi trgovac ali
mislim da se ti kvadrati koriste u sasvim drugaije svrhe u odnosu na ono
to tvrde sujeverni. Prouavao je raspored brojki unutar kvadrata.
Devet brojki u devet polja. Zakiljio je i zamislio se. Devet, kao devet
nebeskih planeta, ukljuujui i Zemlju...
Momak je prozreo njegov nain razmiljanja. Misli da svakoj brojki
odgovara jedna planeta?
Da odgovori Injacio i ne samo to. Podozrevam da ove brojke, na
ovaj ili onaj nain, predstavljaju boanski poredak vasione.
Uberto odmahnu glavom. Nemogue, nabacane su nasumice.

Samo naizgled istaknu trgovac. Jesi li primetio da se sabiranjem


tri cifre poreane horizontalno, vertikalno ili dijagonalno dobija isti zbir, to
jest petnaest? Kao to vidi, iz haosa nastaje red.
Momak razmeni sumnjiav pogled s Vilalmom i osmotri figuru
nekoliko puta sabirajui po tri brojke. Neverovatno, u pravu si! morao
je da prizna. Ali emu to slui?
Moda da bi se nebeska tela povezala s nekom tajnom
kombinacijom nagaao je Injacio. Mislim da ovo nije obina
geometrijska figura, ve arobni zapis koji svojim oblikom kvadrata moe
da obuhvati kosmiku energiju.
Zato je to ba kvadrat?
Zato to, oigledno, simbolizuje Zemlju. A ono malo to znamo jeste
i da je svrha Uter Ventoruma upravo da privue aneoska uenja iz
nebeskih prostranstava u na svet.
Kad je to rekao, trgovac izvadi svesku od pergamenta i precrta u nju
magini kvadrat, uz ostale tragove iz Uter Ventoruma. Kad je zavrio,
proverio je ono to je zapisao i uzdahnuo. Neophodni su mu bili ostali
delovi knjige. A nee biti lako pronai ih.
Uberto mu se priblii oiju zaagrenih od znatielje. Kai mi jo
neto, uitelju. Otkrij mi ostale tajne o maginom kvadratu i anelima...
Na te rei Injacio poskoi, gotovo preplaen. Mome, ta ti misli ko
sam ja? ree i skoi na noge. ta god da si umislio, ja nikada nisam
rekao da sam tvoj uitelj.
Deak ga zgranuto pogleda, kao da ga je ovaj oamario. ta je rekao?
Zato se trgovac tako ponaa prema njemu?
Injacio se nervozno ushodao po sobi, a onda je stao uz prozor. Vilalm
mu poloi ruku na rame. Ne bi trebalo da bude tako grub prema njemu.
Deko ni za ta nije kriv ree mu.
Injacio naini nejasan pokret i pognu glavu.
Vilalm ponovo sede, uze jednu jabuku iz korpe i uteno pogleda
jadnog Uberta.
Trgovac je dugo utao, kao da ispituje svoju savest, nalaken na
prozorsku dasku, brade oslonjene na stisnute ake, pogleda uprtog u
daljinu. Kad se napokon okrenuo, delovao je spokojno, ali i pokajniki.

Priao je Ubertu i spustio mu ruku na glavu. Izvini proaputa. Nisam


nameravao tako da reagujem... Razmiljam o sledeem koraku i zato sam
razdraljiv. Ne smemo dopustiti sebi da se ponovo izlaemo opasnosti.
Do sada smo imali sree.
Momak proguna neto negodujui, ali na kraju se umiri. Kao da nije
bio svestan da trgovac i dalje govori. Iznenada, do uha mu je doprla
neoekivana reenica, zaprepastivi ga: Vilalm i ja odlazimo sutra
ujutru. Ti e nas, Uberto, saekati ovde.

68.
Injacio je smatrao da je doneo vrlo razumnu odluku. Uberto e u kui biti
bezbedan, a on i Vilalm e moi slobodnije da deluju. Trgovac nije bio
naivan, prozreo je cilj napada u Sagunu; pripadnici Svetog Vema nisu
eleli da ga se ree barem ne odmah ve da ga oslabe tako to e ubiti
Vilalma i prisiliti ga da sarauje kako bi nali Uter Ventorum.
A prilikom pokuaja da se domogne ostalih delova knjige, sukobi s
Dominusom svakako e se zaotriti.
Putovanje je postalo opasnije nego to sam predvideo objasni
Injacio Ubertu. Mora saekati ovde. Sa Sibilom e biti bezbedan.
Vilalm je utke sluao, sklopljenih dlanova.
Uberto je pognute glave sedeo za stolom u gostinskoj sobi. Nikada
se nee vratiti. Podigao je pogled, a oi su mu bile vlane od suza.
Naputa me.
Injacio je izvio obrve, pogoen tim reima. Odluio je da ne odgovori.
Uzeo je svoju dragocenu svesku od pergamenta i zaputio se ka vratima,
lica napetog kao bronzana statua. Kad je stigao do izlaza, ne okreui se,
promrmljao je: Ja nikoga ne naputam...
Kao da je govorio samom sebi.
Jesi li to rekao i svojoj eni? prasnu Uberto. Tako se ponaa
prema onima koji te vole?
Na te rei Injacio se naglo okrenu, kaiprsta uperenog u deaka.
uti! ree. Ne zna ti nita o meni. Jo jednom se usudi da progovori
i... Nije zavrio reenicu. Uberto je plakao.
Povreen tim prizorom, jo vie nego reima, Injacio udari akom o sto
i izae iz sobe.

69.
Sutradan ujutru, prilino rano, Uberto zau kucanje na vratima svoje sobe.
S naporom sede u postelji. Trebalo mu je nekoliko trenutaka da se seti
gde se nalazi i ta se dogodilo prethodnog dana. To mu se sve ee
dogaalo. Stalna promena boravka poremetila je ustaljenu svakodnevicu
na koju je bio navikao.
Pomisli na srdito Injaciovo lice. Nikada ga nije video da tako reaguje,
ak ni u najkritinijim okolnostima. Napred ree trljajui oi.
Vrata se otvorie i u dovratku se ukaza Sibila.
ena zastade na pragu, kao da ne eli da narui njegov prostor. Na
sebi je imala tamnu haljinu, kosu je pokupila na potiljku kao i prethodnog
dana, a u naruju je drala buket cvea. Injacio odlazi. Hoe li da
izae sa mnom da se pozdravimo s njim?
Radije ne bih.
Jesi li siguran? Bie mu ao.
Momak se nije potrudio ni da joj odgovori. utao je, pokrivi lice
rukama. ta ta ena hoe od njega? Nije mu ona majka! Ipak, to nije
razlog da bude grub prema njoj. Onda ustade iz postelje i prie joj. im
joj se pribliio, osetio je neto naroito, kao da se obreo ispred slike neke
boginje ili Bogorodice ophrvane tugom. Uini mu se da ta ena dodiruje
stopalima komadi zemlje koji zapljuskuje more. Uberto nije mogao da se
uzdri: Kako moete, gospoo? ree ozlojeen. Kako moete da se
pomirite s takvom sudbinom?
Moj ivot je veno ekanje odgovori ona uz osmeh osobe koja se
pomirila s neizbenim. ekanje ispresecano trenucima sree. Kao one
biljke koje uivaju u kratkotrajnom cvetanju, a ostatak godine ive
ogoljene.
Ali on... Injacio... ree momak.
Injaciju je tee nego meni. Njemu je zapalo tee breme, neprekidno
mora da bei zato to njegova blizina dovodi u opasnost one koje voli.
Progonitelji mu ne daju mira i zato godinama luta u potrazi za spasenjem.

Uberto je ostao bez rei. Zurio je u lepu gospou koja je stajala na


pragu.
Koliko je snage potrebno da ovek ivi na tom ostrvu samoe?
Injacio i Vilalm su se ispred tale pripremali za odlazak. Pablo im je
pomagao da upregnu dva konja u kola i, dok je proveravao amove, gunao
je sebi u bradu: Ali, patron, tek ste doli a ve odlazite...
Trgovac se setno osmehivao, ne sluajui ga mnogo. U meuvremenu
je objanjavao Vilalmu da je putovanje kolima moda najbolja odluka,
budui da vidovnjaci trae tri konjanika, a ne kola pokrivena platnom.
Osim toga nastavio je ne zaboravi da oni ne poznaju ovu teritoriju. To
su ljudi sa severa i verovatno se oseaju izgubljeno. Ne verujem da mogu
da raunaju na neko pojaanje.
U meuvremenu su stigli Sibila i Uberto. Injacio im poe u susret, a
onda ih zagrli.
Pomilova enu po licu, namesti joj pramen kose koji joj je ispao iz
pune i zastade kad je video da su joj oi pune suza. Uutka je pre nego
to je uspela ita da kae. Teko mu je bilo da je gleda kako plae.
Vratiu se. Sve u dovesti u red ree odvraajui pogled. Obeavam.
Ona klimnu glavom.
Brini se o deaku ree joj osmehujui se.
Vilalm se ve bio popeo na kola i klimnuo je glavom u znak pozdrava.
Nije bio vian rastancima. Saeka da trgovac sedne pored njega i potera
konje.
Uberto se onda povue u kuu, naduren.
Sibila je ostala na pragu sve dok kola nisu nestala na obzorju.

Peti deo

AMEZARAKOV REP I SVEEV TAP


Sva udesna dela mudraca dogodila su se na osnovu uenja i meanja
demona.
Avgustin Hiponski, De civitate Dei, VIII, 19

70.
Poto su celo prepodne putovali, skrenuli su na drum za Leon. Vilalm je
sedeo na vozarevom seditu, steui uzde. Injacio je, pored njega, delovao
spokojno. Gledao je preda se, udubljen u ko zna kakve misli, skrivajui
patnju izazvanu rastankom.
Kuda smo krenuli? upita Francuz.
Otii emo u Leon po grofa Dodika, a onda emo produiti ka
poslednjem odreditu oznaenom u zagonetki. Na pravom smo putu.
Sledei deo Uter Ventoruma nalazi se negde daleko?
Latinska zagonetka anela Amazareka kae: Asclepius servat
aenigma Campi Stelle, to jest, Eskulap uva tajnu Zvezdanog polja.
Zvezdano polje. Jo jedna igra rei?
Ne, to se jednostavno odnosi na grad Kompostelu. To ime je dobio
pre trista godina, kad je kako se pria jedna zvezda otkrila nekim
pastirima da se na tom mestu nalazi grob apostola Jakova. Od tada se ta
varo zove Campus Stellae, Zvezdano polje i postala je meta
hodoasnika. A dva veka kasnije papa Urban Drugi ju je nazvao Sant
Jago,22 to je u govoru preraslo u Santjago.
To znai da se u Komposteli uvaju autentine kosti apostola
Jakova?
Autentine, naravno... Injacio se nasmeja. Kao to su autentine i
kosti Svetog Petra u Rimu.
Shvativi ironiju, Vilalm pree na sledee pitanje: A Eskulap? Ko je
on zapravo?
Sve u svoje vreme, prijatelju odgovori trgovac. Kad stignemo u
Kompostelu, saznae ostalo.
Nadajmo se da se neemo provesti kao u Sagunu proguna
Francuz posmatrajui stado ovaca koje su lenjo pasle na obodu puta.
Dvojica crnih konjanika stigoe pred zabaenu seosku kuu u polju.
Namuili su se da je pronau, vrteli su se po lavirintu staza na kojima su

se jedva nazirali tragovi kolskih tokova u travi.


Pre nego to su prili kui, onaj vii sjaha i naredi drugom da ga sledi.
Njegov saputnik iskrivi nos. Noga mu je bila povreena i s naporom je
hodao, ali je bez prigovora posluao.
Privezali su konje za stablo jedne masline i produili prema kui
kreui se pognuti kroz visoko rastinje. Odjednom, onaj prvi zastade.
Ugledao je neto. Drugi doepa do njega. Slavnie, ta se dogaa?
Ba imamo sree. eh pokaza jednog momka koji je etao
nedaleko odatle. Eno ga.
Dobro zacereka se hromi. Dominusova nareenja su jasna.
Da odvrati Slavnik i stade da se pribliava momku kao vuk
spreman za napad.
Uberto je shvatio Injaciove razloge, ali jo ga je pekla uvreda koju mu je
naneo kad je odluio da ga iskljui iz putovanja. Dok je etao du ograde
koja je okruivala dvorite, razmiljao je o onome to se dogodilo. Na
kraju krajeva, to i nije toliko loe; prijae mu malo mira posle dugog
putovanja. Nekoliko sati predaha i Sibilina panja dovoljni su bili da
ublae umor, iako ga je tajna knjige i dalje opsedala. Zarazila ga je
Injaciova radoznalost.
Kako bi skrenuo misli na neto drugo, odluio je da proeta po polju i
da malo uiva u spokoju, a pre nego to je izaao, iz navike je prebacio
bisage preko ramena. Posle vie od dva meseca, koliko ih je stalno nosio,
bilo mu je gotovo nezamislivo da se kree bez njih.
Hodao je sporo, mlatarajui rukama, odmeravajui korake u travi.
Razmiljao je o onome to je Injacio bio rekao o mocarapskoj civilizaciji,
kad je najednom, gotovo i ne primeujui, naleteo na nekog oveka. Nije
bio seljanin. Visok, odeven u crno, u ruci je drao praznu vreu. Uberto ga
odmeri, uhvati njegov pretei pogled i onda mu sinu. Skoi, spreman da
pobegne, ali tada primeti jo jednog oveka iza lea.
Uhvatili su ga u klopku! A u okolini nema nikoga koga bi mogao da
pozove u pomo.
Pokua da vikne, ali nije stigao; bacili su vreu preko njega. ta se
dogaa? Oseao je kako mu u visini trupa i nogu zateu neko ue. Opirao

se i poeo je da se rita, prestravljen. Sigurno je jednog od njih dvojice


utnuo, jer iznenada oseti kako su ga ispustili na zemlju i naas pomisli da
e uspeti da se oslobodi. Pokua da ustane i da odvee uzice, ali jedna
pesnica ga pogodi posred stomaka.
Zakalja se dok mu je bol divljao u stomaku i irio se na grudni ko.
Onda ga obuze munina. Uskoro ga izdade snaga i on izgubi svest.
Slavnik prebaci vreu na rame, kao da se u njoj nalazi uhvaeno jare.
Ipak, obuzet nekom udnom nelagodom, uinio je to paljivije nego to je
hteo da prizna. Oseao se kao nekada kad bi napravio neku ogromnu
greku. Okrenuo se na peti, spreman da se udalji od kue.
Samo trenutak! zadra ga sauesnik. Jo nismo zavrili ovde.
eh ga zbunjeno pogleda.
Dominus je nedvosmisleno rekao uporan je bio hromi. Oteti
deaka i pobiti sve ostale.
Niko nas nije video. Nema potrebe da prolivamo krv odgovori
Slavnik i zaputi se prema konjima, jasno stavljajui do znanja da je za
njega razgovor zavren. Razdraivala ga je pria o tom sramnom zahtevu i
budila je u njemu elju da bude negde drugde.
Hromi ga zapanjeno pogleda. Ali nareenja...
Za danas sam uinio dovoljno podlosti. eh prodrma vreu drhtei
od gneva. Kakvu e ast zasluiti ubistvom jedne porodice seljaka?
To je ogluavanje o nareenje! Ti ljudi...
Ti ljudi e iveti. Slavnik prinese slobodnu ruku drci maa.
ivee zato to ni za ta nisu krivi. Sad idemo, ili u vas, tako mi boga,
raspolutiti.
Hromi je, zaplaen, oborio pogled i bez pogovora se zaputio za
Frankom-sudijom.

71.
U Leonu, ispred Crkve Svetog Isidora, grof Dodiko je sedeo na tremu
Medijalune i la Kruza. Zaklonjen od popodnevne ege, posmatrao je
mnotvo ljudi koji su kruili po pranjavim ulicama, defile lica uokvirenih
kosom, kapuljaama i turbanima ivih boja. Imao je oseaj da e meu
tim ljudima svakog trenutka iskrsnuti izoblieni lik Scipiona Lazarusa. Taj
dominikanac sigurno nije daleko. Od pre nekoliko dana, naime, ima utisak
da ga neko prati. Ali jo vie mu je smetalo to to se osea kao pion u
nekoj nedokuivoj igri, kao da je neko iz nepoznatog razloga eleo da ga
natera da uspostavi kontakt s Injaciom i Vivijenom. Nita nije moglo da
ublai tu sumnju i uverenje da je tu spletku osmislio upravo Scipion
Lazarus.
Nestrpljivo je pogledao ka ulici. Trgovac iz Toleda jo se nije
pojavio, a njemu je ekanje dojadilo. Povrh svega, guila ga je vruina
koja je vladala u tom podneblju. Ako Injacio ne stigne sutradan u zoru,
sam e krenuti u Kompostelu. Tamo e barem vetri s mora ublaiti ovu
prokletu egu, pomisli ustajui.
Upravo u tom trenutku ugleda dva mukarca kako silaze s kola. Jedan
od njih ostade pored konj, a drugi podignu veliki slameni eir kojim se
titio od sunca i brzim korakom se zaputi prema njemu. To je bio Injacio.
Dodiku se ote uzdah olakanja. Saeka da mu se trgovac pridrui na
tremu, pa uzviknu: Metre Injacio, ipak ste pouzdan ovek!
Zar ste sumnjali? Trgovac stade da udara eir kako bi otresao
prainu. Dao sam vam re, koliko se seam.
A momak? Gde je Uberto? upita grof kad je primetio da Vilalm
prilazi sam.
Ostavili smo ga u jednom enskom manastiru odgovori Injacio.
Previe je slabog zdravlja, kao to ste primetili. Putovanje ga je iscrplo.
Pala je no kad se Pablo vratio u kuu. Naslonio se na vratnice kapije ne
bi li predahnuo i obrisao elo oroeno znojem. Dugo je trao. Pre nego to

je uao, smiljao je kojim e reima saoptiti gospodarici loe vesti.


U kui, zatvorena u gostinskoj sobi, Sibila je straarila na prozoru
steui rubove haljine. im je primetila da je Uberto nestao, naredila je
slugama da proeljaju sva okolna polja. A sad, dok je tmina prodirala
zemlju, ekala je sa zebnjom, mislei koliko je glupa bila to je ostavila
deaka samog.
Pablo ue i kleknu. Nije imao obiaj to da radi, budui da je u toj kui
odrastao kao lan porodice. Ali ovoga puta je oborio pogled i oklevao je
da progovori.
Govori naredi mu Sibila. Jeste li ga nali?
Nismo, gospoo. Nestao je odgovori sluga i smrknu se, nainivi
gotovo majmunsku grimasu. Niko ne zna ta je s njim...
ena prinese ruke licu. Odlazi uzviknu ostavi me samu!
Pablo polako ustade, trudei se da smisli kako da je utei. Ali on je
bio seljak, nevian s reima. utke izae.
Gospodarica kue celu no je prestajala ispred prozora. I plakala.

72.
Uberta probudi bol u rebrima. Trebalo mu je nekoliko trenutaka da se
pribere, a onda je shvatio: natovarili su ga na konja kao neki zaveljaj.
Leao je na stomaku, glava i noge su mu visili, a ruke su mu vezali na
leima. Lice su mu pokrili grubom sirovom tkaninom koja mu je
onemoguavala da vidi ta se dogaa. Samo je oseao da ivotinja kaska,
od poskakivanja su ga boleli grudni ko i donji trbuh.
Sudei po zvucima, dva mukarca su jahala uporedo s njim.
Pokuao je da proviri kroz platnenu vreu, ali napolju je vladao mrkli
mrak i vrlo malo je uspeo da razazna. Malo-pomalo, uspeo je da razbistri
misli, a onda mu se srce stegnu od jezive slutnje; moda su ga zarobili
vidovnjaci.
Ali morao je da se zapita od kakve bi koristi on mogao biti Svetom
Vemu. I sam trgovac ga je ostavio ne otkrivi mu skrovite Amezaraka,
poslednjeg anela navedenog u zagonetki. Oigledno ga je smatrao
beskorisnim teretom, smetnjom... Ili je moda predvideo da e ga oteti?
Moda ga je ba zbog toga i ostavio? Da li je mogue da je to u pitanju?
Na kraju krajeva, onaj s nagrenim licem ga je upozorio. Rekao mu je
da ne veruje trgovcu... Ne! Nemogue da ga je Injacio obmanjivao. Pogled
mu je bio iskren kad ga je poverio Sibili. Ipak, ta je on znao o tom
pogledu? Kako oekuje da zna neto o oveku sposobnom da poini silne
prevare, sviknutom da se skriva i da lae zarad sopstvenog interesa?
Uostalom, jo nije bio siguran da ga je oteo Sveti Vem. Trgoveva
kua nalazi se izvan puta nagovetenog zagonetkom. Nemogue je da su
ga nali sluajno, pre e biti da je neko progovorio... uhodio ih... izdao...
Moda Dodiko? Sumnjao je u to. Taj plemi se plaio vidovnjaka i ne bi
rizikovao ivot pokuavajui da stupi u vezu s njima. A ta ako je to bio
onaj s nagrenim licem? inilo se da zna mnogo toga o Injaciju i ko zna
od kada ga nadzire.
Imao je mnogo razloga za brigu; ta e se dogoditi s njim? Hoe li ga
ispitivati? Hoe li ga muiti i ubiti, kao jadnog Gota Rubera i grofa Skala?

Iako je pod vreom bilo toplo, Ubertu se odjednom zaledila krv u


ilama. Neto se dogodilo, konji su stali.
Slavnik je sjahao i zaputio se ka konju na kojeg su bili natovarili taoca.
Zgrabio je Uberta i bacio ga na tlo bez imalo obzira, a onda se zagledao u
vreu iz koje se podizao oblak praine. Pomislio je na deaka, ugruvanog
i preplaenog, i odjednom ga je obuzeo neprijatan nemir, kao da je na
trenutak uspeo da sagleda sebe i da oseti samoprezir.
Prvi put ga je obuzeo taj oseaj. Frknuo je. Otkuda taj iznenadni izliv
ljudskosti? Da se ne pretvara u bednog beskimenjaka? Ne, dobro je znao
da nije tako. Ponovo pomisli na deaka i na sve nepravedno zlo koje je
naneo ljudima od kada je postao Franak-sudija. I emu to, zapita se.
Samo zbog jedne knjige.
Slavnik zarea. avo je odneo, tu prokletu knjigu! Kako Dominus ne
shvata? Zato se ne odrekne svojih ciljeva i ne odlui da se za prevlast
izbori maem umesto prevarom? eh bi ivot dao za takav poduhvat. Po
cenu da mu odseku ruku ili nogu! Da zavri na bojnom polju, proboden
kopljem! Dosta mu je bilo okrutnosti kojima je pribegavao kako bi se
dokopao nekog nejasnog rukopisa! eleo je da dokae koliko vredi u
sukobu sa stvarnim neprijateljem, da se bori za pravedan cilj, kao to i
dolikuje vitezu njegovog porekla. Umesto toga, kakav je poduhvat upravo
izveo? Oteo je jednog deaka.
Promukao glas hromog prenu ga iz razmiljanja: Zato izbegavamo
naseljena mesta?
Ne elim da izazovemo neiju sumnju putujui s taocem odgovori
Slavnik. Kretaemo se na bezbednoj udaljenosti od glavnog puta dok ne
stignemo u Santjago. Poto je to rekao, poeo je da odvezuje vorove
kojima je privrstio otvor vree.
Sauesnik ga je posmatrao s neodobravanjem. ta to radite?
Da neete moda da umre od guenja? Kakve bismo koristi imali od
lea?
Hromi ne odgovori.
Zarobljen u vrei, Uberto je osetio kako mu Slavnikove ake oslobaaju

glenjeve. Bile su ogromne, hrapave kao kamenje. Kao isklesane u steni.


Sledeeg trenutka deko oseti kako mu sveina noi miluje lice, ali
olakanje ieznu im je pred sobom ugledao svoje otmiare.
eh bez rei povue konopac koji mu je stezao ruke i odvue ga pred
jedno drvo. Natera ga da se sklupa u podnoju stabla, a onda se nagnu k
njemu: Ja nikad ne spavam ree prislonivi mu otricu noa na grkljan.
Pokuaj da pobegne i ubiu te.
Ne ekajui da deko potvrdi da je razumeo, Slavnik se udalji od
zarobljenika i posveti se konjima. Poto im je skinuo sedla, privezao ih je
uz jedan grm tako da mogu na miru da ga brste. Hromi je za to vreme
potpalio vatru.
Njih dvojica sedoe uz plamen i utke se bacie na veeru. Uberto ih
je, uuren na zemlji, zgranuto posmatrao. Ne razmenjujui ak ni
uobiajene gestove ili utive fraze, liili su na pse lutalice usredsreene
na hranu. Pokua udobnije da se namesti naslonivi se leima o stablo, ali
sve ga je bolelo, ruke su mu otekle i obamrle, konopci su ga uljali gotovo
mu se usecajui u kou. Ko zna gde je sada Injacio?
Poto su se nahranili, dvojica otmiara se opruie da se odmore.
Hromi se okrenu na bok i zaspa gotovo istog trenutka, a onaj drugi se
isprui pored vatre, ispred deaka. Glavu je naslonio na sedlo, a ake je
spustio na kopu pojasa, uz samu drku noa. inilo se da Uberto izaziva
radoznalost u njemu. Zurio je u njega kroz polusklopljene kapke, kao da
pokuava da dokui neku njegovu skrivenu misao.
Uberto odvrati pogled. Taj ovek mu je ulivao strah i uskoro se uverio
da ga ovaj nije slagao: nije zaspao. Leao je nepomian, poluotvorenih
oiju.
Celu no ga je posmatrao.

73.
Iako je Put za Santjago postajao sve neprohodniji, broj hodoasnika
poveavao se iz dana u dan. Mnogi su putovali peke, lica izgorelog na
suncu, grla suvog od ei. Neki su, iznureni od peaenja, zastajali uz
drum kako bi se opruili izmeu stena i busenja trave. esto je bilo teko
razlikovati ih od prosjaka i bogalja.
Vilalm je zurio u te ljude obuzet sve veim uenjem.
Nije neuobiajeno naii na toliko hodoasnika objasni mu Injacio.
Vidi li brdo ispred nas? To je Sebrero. to znai da smo blizu
Kompostele. I ne zaboravi da je nedavno bio dvadeset peti jul, Dan
Svetog Jakova. Mnogi putnici doli su ak dovde da bi obeleili taj
praznik.
Meu tolikim svetom lake e nam biti da se sakrijemo primeti
Vilalm.
Da. Ali u svakom sluaju emo morati da budemo brzi, kako ne
bismo upadali u oi. Injacio se obrati Dodiku, koji je jahao uz kola:
Kaite mi, grofe, kad e Vivijen odluiti da se oglasi?
Kao to znate, Vivijen iz Narbone je vrlo oprezan ovek odvrati
plemi. Pre nego to se razotkrije, eli da se uveri da se nee izloiti
nikakvoj opasnosti. Ne znam gde je odluio da nas saeka.
to znai ree Vilalm da se nee razotkriti dok ne uzmemo deo
Uter Ventoruma skriven u Komposteli.
Dodiko klimnu glavom.
Vivijen svakako nije daleko od etvrtog dela knjige zakljui
trgovac. Sigurno ga na neki nain nadzire, jer u suprotnom ne bi mogao
da sazna da smo stigli.
Grof zakilji. Mislite da Vivijen lino uva poslednji deo knjige?
Injacio napravi neodreen pokret. Uskoro emo saznati. Jedno je
sigurno, pomisli: kad se bude obreo ispred Vivijena, zahtevae od njega
mnoga objanjenja.

74.
Kad je preko prevoja El Pojo siao s visoravni, Slavnik je poveo svoju
grupu u dolinu neznatno skrenuvi na jug, uz obale reke koja je tekla
prema zapadu. Dvojica siledija su oprezno napredovala. Iza njih je, u
sedlu treeg konja, jahao talac.
Uberto je, osloboen vree, sedeo u sedlu ruku vezanih na leima,
glenjeva privrenih za uzengije, kako ne bi mogao da pobegne. Bio je
umoran, budui da se dvojica crnih konjanika danju vie nisu zaustavljali
da predahnu, a esto se ak ni nou nisu odmarali.
Odredite je, koliko je mogao da nasluti, bilo Santjago di Kompostela.
Kad su se spustili s brd, Uberto je na suprotnoj obali reke primetio
dugu povorku ljudi koja se kretala ka zapadu. Svi su putovali peke, ak i
oni koji su imali konje i kola. To je svakako bio gest pokore, poslednja
rtva hodoasnika pre pristupa dugo eljenom verskom cilju, svetoj
citadeli.
Ko zna da li se meu tim svetom nalaze i Injacio i Vilalm? Verovatno
su i oni tu negde. Na tu pomisao srce mu se steglo. Pokua da smisli kako
bi mogao da se oslobodi i pobegne, ali Slavnik kao da je naslutio njegove
namere i, poto ga je oinuo zastraujuim pogledom, priao mu je i
dohvatio ga za okovratnik. I ne pomiljaj da napravi neku glupost,
dobro zna na ta e me prisiliti zarea preavi kaiprstom preko
grkljana. Uberto je u toj pretnji nazreo nagovetaj neodlunosti, gotovo
ljudskosti, ali nije znao kako da je protumai.
Onda se eh obrati sauesniku: Utaboriemo se ovde, izmeu
drvea. Noas emo ui u grad.
Predgraa Santjaga bila su doslovno zatrpana hodoasnicima. Nije bilo
mesta u gradu gde se nisu okupljale grupe monaha i pokajnika oko tezgi
sa svetim predmetima. Nemogue je bilo probijati se na konjima, te je
Injaciova druina odluila da nastavi peke.
Kad se smrkne, guva e se smanjiti i moi emo nesmetano da se

kreemo ree trgovac.


Vilalm klimnu glavom. Napokon emo nai Eskulapa pomenutog u
zagonetki. Jesi li ve shvatio o emu je re?
Dodiko je utao. Oigledno je bio nestrpljiv kao i Vilalm i ekao je
Injaciov odgovor.
Eskulap je grki bog medicine. Injacio je slegnuo ramenima kao da
objanjava neto to je potpuno oigledno. I nije sluajno pomenut u
zagonetki: aneo Amezarak uveo je ljude u magijska dejstva biljaka, a
Eskulap koristi ista sredstva u svrhu leenja.
I? podsticao ga je Dodiko. U emu je sutina?
Uveren sam da se ime Eskulap istovremeno odnosi i na jedno mesto
i na osobu. Re je o biblioteci u zapadnom delu grada. U njoj ivi jedan
stari lekar, Berberin, svima poznat po imenu Eskulap. Injacio se
osmehnu posmatrajui nevericu na licima svojih prijatelja. Vivijen i ja
smo go dobro poznavali. On je pouzdan ovek.
Zar je mogue da je reenje tako jednostavno? promrmlja grof.
Ogromna tajna skrivena iza detinjaste igre rei?
Jednostavne stvari obino ostaju neprimeene primeti trgovac.
Treba da pretraimo biblioteku? Vilalma kao da je umirilo to
otkrie. Ne bih rekao da je to opasan poduhvat.
Da li je Crkva Svetog Lorenca moda delovala pretee? odvrati
Injacio. Ne znamo ta nas tamo eka. Osim toga, moramo uzeti u obzir
mogunost da nas je Dominus preduhitrio. Ako je tako, ostae nam samo
dva dela knjige.
Samo dva dela? Grof Dodiko kao da je bio razoaran tim
saznanjem. Zar ne bi trebalo da imate ve tri dela!
Doli smo do delova Uter Ventoruma skrivenih u Puente la Reini i u
Sagunu odgovori trgovac ozlojeeno. Nismo mogli da se dokopamo
prvog, koji se nalazi u Tuluzu. Grad je bio pod opsadom francuskih
krstaa. Nemogue je bilo prodreti unutar zidina.
Plemi se naas zamisli. To bi moglo da predstavlja problem, ali nije
i nereivo. Ja sam ve bio u Tuluzu. Uz moju pomo, moi ete
nesmetano da uete u grad.
Odlino ree Injacio, koji nije eleo pomo nekog treeg u

reavanju zagonetke. Sad treba da se posvetimo potrazi za anelom


Amezarakom.

75.
No se spustila na Kompostelu, a mir je nadvladao popodnevnu zbrku.
Hodoasnici su se povukli u svoje konake, u gostionice, ili su leali usnuli
pokraj puta, ne znajui koliko je ljudi ubijeno ili opljakano u svetoj
citadeli posle sumraka.
Bat koraka odjekivao je preko trga. Jedna zaogrnuta prilika stigla je
pred katedralu, obila veliku graevinu u obliku krsta i produila ka
junom transeptu.
Nedaleko odatle, nadomak Puerte de las Platerijas, Slavnik je ekao
prekrtenih ruku, neravnomerno diui. Lice mu je odisalo izvesnom
nelagodom. U tom trenutku poeleo je da se nalazi negde drugde i, kako bi
zavarao nespokoj, udubio se u posmatranje reljefa na portalu. Prialo se
da je to delo jednog vetog klesara iz Tuluza.
ekanje se odjednom okona; Dominus se ukaza na nekoliko koraka
od njega.
Gospodaru ree eh poavi mu u susret.
Franak-grof se zaustavi ispred njega. Nepoverljivo ga odmeri, kao da
je naslutio da neto nije kako treba. Slavnik to primeti i odvrati pogled.
Stigli smo do samog kraja naeg poduhvata, vazalu ree Dominus.
Nemoj sada da me razoara.
eh se nakloni, nadajui se da e tim gestom povratiti poverenje.
Bez brige, gospodaru. Ja sam vaa miica i va ma.
Nadam se. Ali reci mi, jeste li nali deaka?
Jesmo, oteli smo ga. Ispostavilo se da su uputstva za pronalaenje
kue tana.
Kao to vidi, informacije koje sam dobio u Tuluzu bile su korisne.
Dominus se zadovoljno naceri. A trgoveva ena? Sluge? Jeste li ih...
Ubili slagao je Slavnik. Svi su mrtvi.
Odlino. Deaka emo iskoristiti kao robu za razmenu. Injacio e
biti popustljiv. Bez p muke emo ga naterati da prepusti knjigu.
Knjiga... svakako... promrmlja eh.

Sve e se razreiti noas. Zapamti, umeaemo se tek kad trgovac


uzme poslednji deo Uter Ventoruma. Moramo saekati nekoliko sati, da
ue u Eskulapovu biblioteku... I pazi da ga ne ubije. Potreban nam je iv.
Slavnik se ledeno zagleda u sagovornika. Da, gospodaru.
Sad idi da se pripremi, ostalo je jo malo vremena. Franak-grof se
okrenu, ali pre nego to je otiao, dodao je: I dobro zapamti, Slavnie,
ne sme me razoarati.
eh ponizno spusti pogled, ne odgovorivi mu. Saeka da se Dominus
izgubi meu nonim senkama, a onda se zaputi ka skrovitu. Dok je
okretao lea katedrali, sinu mu jedna misao. Izdaja.
No da li bi to uistinu bila izdaja? On nije eleo da povlauje ambiciji i
pohlepi, nego da povrati izgubljen ponos i plemenitost. injenica je da ga
je Dominus obmanuo obeavi mu sudbinu sazdanu od slave i dike, a
umesto toga ga je pretvorio u oveka slinijeg plaeniku no vazalu. Ne,
zakljui Slavnik, to nee biti izdaja, ve pobuna protiv nedostojnog ivota
koji mu je nametnuo gospodar lien vitekih ideala i oseaja za meru. U
njemu se, meutim, jo nije ugasila elja da postane kao njegov otac,
ispravan i beskompromisan ratnik. Ali ako uistinu namerava da krene tim
putem, preostaje mu samo jedno: da uniti Uter Ventorum. Zato to se i
najvrlijem vitezu moe dogoditi, kao to se to dogodilo Dominusu, da
skrene s pravog puta ako ga privue mogunost da stekne natprirodnu
mo.
Slavnik oseti kako ga obuzima neki dotad nepoznat oseaj, ist i
neodreen, koji nije znao kako da nazove. Ali ime nije ni bilo vano.
Vano je bilo samo saznanje da je napokon naao cilj za koji e se boriti.
Uberto je bio zatvoren u tami, u nekoj straari. Sedeo je na iskrivljenoj
klupi, vezanih ruku i pognute glave. Prostorija je bila prazna, bez prozora.
Nije bilo ni stolova ni lampi. Miris sena ispunjavao je vazduh golicajui
mu nozdrve i oteavajui mu disanje. U tom polumraku video se samo
okvir zamandaljenih vrata, opervaenih zracima svetlosti koja je dopirala
spolja. Ispred ulaza je straario onaj hromi, dok je div verovatno bio
izaao da obavi neki njemu nepoznat posao.
Napreui se da uje ta se dogaa iza vrata, deak je shvatio da ve

neko vreme ne uje nikakav zvuk. Moda je i hromi izaao.


Skupio je hrabrost i pokuao da ustane. Ako su ga zaista ostavili bez
strae, trebalo bi da stigne do tih vrata i pokua da pobegne. Vezanih ruku
i obamrlih miia, jedva se pomerio. Jedva je ispravio kolena, lice mu se
izobliilo od gra. Lea su ga bolela, bila su kruta kao komad drveta.
Krajnjim naporom je zakoraio, ali glenjevi mu nisu izdrali i on se
srui na pod. Okrenuvi se na stranu, u poslednjem trenutku je izbegao
udarac glavom.
Saeka u tiini, dok mu je srce tuklo pod grlom. Udarac je mogao
privui neiju panju, ali niko se nije pojavio.
Polako je nastavio da se pomera. Sklupao se u fetusni poloaj. Upro
je kolenima i glavom o pod i odbacio se uvis kako bi se uspravio na noge.
Sad je trebalo da oslobodi ruke. Hodao je po prostoriji u potrazi za neim
to bi mu moglo pomoi u tom poduhvatu, ali nije naao nita korisno.
Pomirio se s tim da e mu ruke ostati vezane i priao je vratima da
oslune. Kako nije uo nikakav zvuk, osmelio se. Okrenuo se leima i
paljivo uhvatio zasun. Nadao se samo da se nije zaglavio, ali pre nego
to je stigao to da utvrdi, vrata se naglo otvorie ka njemu!
Uberto je od udarca ponovo pao na tlo i rasekao elo. Samo ga je
uzbuenje koje ga je obuzelo spaslo nesvestice.
Naglo se okrenuo da vidi ko je uao i ugledao je eha. Slavnik mu se
priblii, podignu ga s poda i izvadi no iz pojasa.
Nemojte me ubiti, molim vas! preklinjao je deak, koji vie nije
imao izlaza.
Siledija mu ne odgovori. Zakilji, grubo okrenu taoca i bez oklevanja
zamahnu noem.
Uberto oseti kako konopac zategnut oko runih zglobova poputa i
klizi na pod. Slobodan je! Nagonski isprui ruke preda se i stade da
masira bolne zglobove, a zatim preplaeno pogleda ka jedinom izlazu.
Meutim, eh je stajao izmeu njega i vrata. Bekstvo mu se uini
nemoguim.
Slavnik ga pogleda i pomeri se u stranu. Odlazi promumla.
Slobodan si. To su bile jedine rei koje je izgovorio. Zbunjen onim to

se dogaa, Uberto se zagleda u to grubo neprobojno lice pokuavajui da


shvati u emu je trik. Ali div je i dalje stajao, nepomian i nem.
Uberto odlui da vie ne izaziva sudbinu i, jo uvek prestravljen,
pobee.
Kad je ostavio iza lea mranu straaru, obreo se u nekom seniku. Pre
nego to je naao izlaz, pod slabanim plamikom jedne baklje primetio je
le opruen na podu. Pokojnik je imao riu bradu i kosu i zaprepaen
izraz lica. Bio je to hromi.
Deak se naas zapita ta se tu dogodilo, a onda otra, odjurivi u
vrelu no koja se spustila na Kompostelu.

***
U mraku potleue, Slavnik je stezao svoj bode u obliku krsta.
Uivao je u kiselkastom ukusu slobode. Svoje slobode.
Napokon, posle godina neizvesnosti, znao je ta treba da uini.

76.
Te noi Injaciova napetost dostigla je vrhunac.
Kao to su se dogovorili, on i Vilalm su posle sutona izali i zaputili
se ka Eskulapovoj biblioteci. Ali pre no to su krenuli, morali su da svrate
u drugu etvrt Santjaga, gde je bio odseo grof Dodiko. Plemi je, sklon
luksuzu, izabrao smetaj primereniji navikama jednog aristokrate.
Gostionica u koju se smestio nalazila se u centru grada, i kako bi se stiglo
do nje, trebalo je proi kroz glavne gradske ulice, to je Injacio eleo da
izbegne, s obzirom na okolnosti.
Meutim, Dodika nisu zatekli u gostionici. Pomislie na najgore i
stadoe da ispituju gostioniara, koji nije znao mnogo. Grof je veerao i
urno otiao ne ostavivi nikakvu poruku.
Zamisli ti to! frknu Vilalm.
Kad je savladao poetno razoaranje, Injacio se osvrnu po sobi koju je
grof unajmio. Nemamo vremena da istraujemo ta mu se dogodilo.
Idemo! Otii emo Eskulapu bez njega.
Zatim izaoe iz gostionice i pooe kroz splet opustelih uliica.
Iako su veernji sati obino donosili malo osveenja, te veeri sparina
se nadvila nad gradom kao pokrov. Dok su prolazili kroz ulice koje vode
ka zapadnim zidinama, trgovac je razmiljao o poslednjim dogaajima. Da
li ih je Dodiko izdao? Otiao je da uzme etvrti deo knjige bez njih? Ili ga
je napao Sveti Vem? Ipak, u tom sluaju bi zatekli njegov le ili nekakav
znak borbe. Meutim, soba je bila u savrenom redu, a sudei po
gostioniarevom svedoenju, grof je izaao iz gostionice potpuno
neozleen i sam.
Stigli su do predgraa na rubu grada. Iza drevnih zidina, bedema
oteenih normanskim najezdama, umelo je more.
Trgovac zamiri udiui slankasti vazduh, a onda pogleda preda se, ka
razruenoj kuli. Evo ree to je Eskulapova biblioteka.
Vilalm osmotri graevinu etvrtaste osnove oivienu oronulim
merlonima, naetim zubom vremena. Naoko ne uliva poverenje

primeti.
Hajde da uemo ohrabri ga trgovac, ne obazirui se na njegove
rei.
U kuli se oseala vlaga izmeana s vonjem ustajalog vazduha. Dvojica
posetilaca produie kroz polutamu i obree se ispred kamenog stepenita
koje je vodilo uvis. Pragovi su bili uski i okrunjeni, klizavi kao reno
kamenje. Peli su se vrlo oprezno i posle tridesetak stepenika stigli su pred
zatvorena vrata.
Injacio pokuca zvekirom. Eskulape! glasno pozva. Otvori! Ja
sam, Injacio iz Toleda!
On i Vilalm saekae utke nekoliko trenutaka, ali niko im se ne
odazva.
Francuz se, izgubivi strpljenje, ushodao gore-dole po stepenicama.
Ne obazirui se na uznemirenost svog prijatelja, trgovac ponovo
pokuca. Zaboga, otvori, gluvi stare!
Napokon se zau okretanje kljua u bravi i kljocanje zasuna. Onda se
vrata lenjo otvorie i pred njih izae starac sede kratke kose. Duguljastog
lica naglaenog sedom bradicom, na sebi je imao utu tuniku. To je bio
Eskulap iz Malabate, vlasnik i uvar biblioteke na vrhu kule. Ko lupa u
ovo doba? Moe li se znati? upita kapaka podbulih od spavanja.
Eskulape, ja sam, Injacio. Zar me ne prepoznaje?
I dalje stojei na pragu, starac isprui uljanu lampu ka pridolici.
Proui ga naizgled nezainteresovano, pa ree: Alvarese. Vidi-vidi, to si
zaista ti. Natuti vee. Kao i obino neuljudan, budi jednog jadnog
starca usred noi! Zar nisi mogao da saeka do jutra?
Pre nego to je trgovac stigao da odgovori, Eskulap je ve uao.
Doi, Alvarese, slobodno ui. Uvedi i prijatelja. I zatvorite vrata,
doavola.
Zadivljen starevom krepkou, Vilalm je poao za trgovcem
zatvarajui vrata za sobom. Obreo se u predsoblju s dva prolaza. Onaj
levo vodio je u sobu koja je liila na dnevnu, onaj desno ka stepenitu.
Moe li se znati zato te zove Alvares? proaputa Francuz
prijatelju.

To je ve mnogo generacija cognomen23 moje porodice odgovori


Injacio ne okreui se.
Ne obazirui se na njihov razgovor, Eskulap poe desno i polako se
zaputi uza stepenice. Posetioci se popee za njim na sprat. Prostorija na
spratu bila je podeljena na niz manje-vie etvrtastih soba, ispunjenih
policama punim knjiga.
Eskulap iz Malabate se samouvereno kretao kroz taj lavirint dok nije
stigao do vee odaje koja je podseala na manastirski skriptorijum, ako se
izuzme nekoliko predmeta na policama. Vilalm primeti neka neobina
kleta, bronzane vagice i prikaze ljudske utrobe. ak je video i jednu
teglicu punu zuba.
Starac umorno sede za svoj sto, a Injacio se spusti u stolicu naspram
njega posmatrajui gomilu knjiga naslaganih na radnu plou, meu kojima
je prepoznao jedan esej o medicinskoj magiji pod nazivom Cyranidi.
ta hoe, Alvarese? upita Eskulap. Dugo te nije bilo. Mislio
sam da si mrtav.
Trgovac klimnu glavom, ali umesto da odgovori, zaviri u jednu veliku
knjigu koja je stajala na stolu.
Hoe li prestati da njuka? raesti se Berberin. Ostavi tu
knjigu, to je primerak Aviceninog Kanona. Poklonio mi ga je jedan lekar
iz Sijene.
Poznato mi je to delo. Moj uitelj, Gerardo iz Kremone, preveo ga je
s arapskog.
Veliki je ovek bio taj Gerardo. Upravo iz potovanja prema njemu
gajim trunicu potovanja i prema tebi. I zbog uspomene na tvog oca, tog
dobrog oveka! On je bio poten ovek, a ne skitnica kao ti.
Na pomen svog oca Injacio se namrti. On nikad nije bio slobodan
jetko uzvrati. Protraio je ivot sluei druge, nikada ne mislei na sebe.
Pobogu, bio je notarius24 kralja Kastilje! prasnu starac crvenei u
licu. Postoji li vea poast? Mogao si da poe njegovim stopama, ili da
nasledi Gerarda iz Kremone kao uitelj... Ali zbog svoje udljive odluke
da ne eli ni od koga da prima nareenja, sve si napustio, porodicu i
Studijum, i otiao si im ti se ukazala prilika! Budui da je trgovac

utke sluao prekore, starac prestade da ga grdi i promeni temu: Dobro,


gde si bio tokom svih ovih godina?
Nemam mnogo vremena. Injacio ga prodorno pogleda. Kai mi,
kad si poslednji put video Vivijena iz Narbone?
Eskulap kao da se povukao. Osmotrio je sagovornika kao da eli da
se uveri u njegovu dobronamernost. Dolazio je pre dva dana izjavi i
prekrsti mrave ruke na grudima. Ali prekasno si stigao. Ve je otiao.
Shvatam. Trgovev glas jedva primetno zadrhta, otkrivajui
izvesnu zabrinutost. Da nije doneo neto u tvoju biblioteku?
Misli na Uter Ventorum? upita Berberin.
Da! odvrati Vilalm preduhitrivi prijatelja.
Eskulap pogleda Francuza i osmehnu se. Blagoslovena mladost! Sve
biste voleli na brzinu. Uvek u strahu da vam neko ne izmakne tlo pod
nogama. Uzdahnu. Dobro, knjiga je ovde. Vivijen nije svratio da je
odnese, ve da se uveri da je i dalje uvam, posle toliko godina.
Injacio se nalakti na sto, namrten. Ta knjiga mi je neophodna...
Zapravo, deo koji ti je poveren.
Nije valjda odgovori Eskulap gledajui ga iskolaenih oiju.
Zavali se u stolici i stade da gestikulira koatim prstima. A ta e to
tebi?
Izuzetno je vano. Posle mene e doi jo neki ljudi da ga trae i
bolje bi bilo da ga ne nau. Bolje bi bilo ni tebe da ne nau, da budem
iskren. To su opasni ljudi. Upotrebili bi knjigu da ostvare svoje opake
ciljeve.
Eskulap je naas zautao, dvoumei se. Alvarese, nemam poverenja
u tebe priznao je. Previe si radoznao i iskoristio bi knjigu na pogrean
nain. Ali naalost, izgleda da nemam izbora. Rekavi to, zavue ruku u
fioku skrivenu ispod ploe stola. Izvadi neku malu knjigu i baci je pred
sagovornika. Evo je. Ne znam ta bi mogao da bude sadraj tih stranica.
Nikad ih nisam itao. Nazovi to strahom ako hoe. Za mene je samo re
o zdravom razumu.
Trgovac bez oklevanja zgrabi knjiicu i otvori je. Proita neto, naini
ljutit izraz lica, pogleda Eskulapa i s nevericom nastavi da ita. Ovo je
neka ala! uzviknu ozlojeeno.

Starac kao da se upravo probudio. Molim?


Jesi li siguran da je ovo prava knjiga?
Naravno da jesam, kakvo je to pitanje! Vivijen je bio vrlo izriit.
Injacio mu pokaza rukopis. Gledaj. Proitaj i sam.
Eskulap nevoljno uze knjigu i otvori je nasumice. Odmah zapazi jednu
reenicu: Svetlost i tama, ivot i smrt, desno i levo, braa su meu
sobom. Nemogue je razdvojiti ih. Zagladi bradu. Ovo lii na citat iz
Jevanelja apostola Filipa ree. Obuzet sumnjom, nastavi da lista
knjigu, zaustavljajui se da proita poneto, i na kraju zakljui: Ovo
jeste Jevanelje po Filipu, nema sumnje.
Tako je potvrdi Injacio. To nije knjiga koju sam oekivao.
Ali Vivijen je tvrdio da mi je poverio na uvanje tajnu anela
Amezaraka! etvrti deo Uter Ventoruma... Ne razumem. Kakve veze ima
ovo apokrifno jevanelje s tim?
Starac prui knjiicu trgovcu, koji ponovo poe da je lista strpljivo
prouavajui svaku stranicu.
Kako je to mogue? nastavi Eskulap i lupi se rukom po elu.
Moda ovde ima neega prekinu ga Injacio.
Na te rei Vilalm mu se primaknu i nagonski pogleda stranicu,
zaboravljajui da ne zna da ita.
Ne, Vilalme. Nemoj da gleda tekst. Injacio zatim izvue izmeu
listova dugaak koni obeleiva stranica priiven za povez. Evo! Ovo
je Vivijenova poruka.
Eskulap osmotri tu tanku konu traku. Jesi li siguran?
Pogledajte njegovu povrinu ree im Injacio. Vidite li? Na njoj
su urezana neka slova.
Vrlo vet rad. Starac prelete pogledom preko niza slova. Sigurno
su urezana ilom. ta znae?

c
a
p

u
r
l
b.
m.
v.
v
l
l
l
l
To je jo jedan Vivijenov kriptogram ree trgovac. Reenje se
krije u zagonetki o etiri anela, u poslednjem stihu napisanom na
provansalskom: Amezarak volvet la sa cue a le bastum de Jacobus, to
jest: Amezarak repom obavija tap Jakovljev.
Jesi li rastumaio znaenje? upita Vilalm.
Jo nisam odvrati Injacio. Ali doao je trenutak da to uinim.
Uberto je trei stigao do usnulog centra citadele i zastao nasred trga.
Stao je da predahne, zurei u dve visoke istovetne kule koje su se
uzdizale pored katedrale.
Znao je kako da pronae Injacija. Dok je bio zarobljen, uo je svoje
otmiare kako razgovaraju o mestu na kojem se nalazi etvrti deo Uter
Ventoruma. Pominjali su Kompostelu. Deku nisu bili poznati precizni

podaci o skrovitu, ali zapamtio je zagonetku koju je Vivijen iz Narbone


napisao na provansalskom: Amezarak volvet la sa cue a le bastum de
Jacobus. Injacio se sigurno nalazi u Komposteli. Ako ue u trag etvrtom
delu knjige, nai e i njega.
Trebalo je samo da shvati ta znai bastun de Jacobus.
Okrenuvi se ka katedrali, Uberto nasluti reenje. Zaputi se ka glavnoj
kapiji katedrale i stade ispred Trema slave, raskone kolonade ukraene
reljefima. Deak je lutao pogledom izmeu senki Trema dok nije ugledao
parteluz, pregradnu kolonadu na portalu na ijem se vrhu isticao izvajani
lik Svetog apostola Jakova.
Apostol je bio prikazan u monakoj odori. Sedeo je na vrhu stuba
glavom pridravajui arhitrav. U desnoj ruci drao je Jevanelje, a u levoj
putniki tap.
Uberto pomisli da bi taj tap mogao da bude bastun de Jacobus. Nije
bio siguran u to, morao je da proveri. Ako je u pravu, jedan deo Uter
Ventoruma skriven je upravo tu. Dobro je prouio statuu, obiao je stub
posmatrajui svaki detalj, ali nita nije otkrio. Samo precizan rad nekog
majstora klesara.
Intuicija ga je prevarila. Ako knjiga nije tu, onda nije mogao ni da
zamisli gde se u tom trenutku nalazi Injacio. Obeshrabren, Uberto izae iz
katedrale i stade da tumara po trgu kao pijan.
Upravo tada, dok je besciljno lutao lica okupanog suzama, neki ovek
iskrsnu iz mraka i uhvati ga za miicu. Deak se trgnu. Pogleda ga i
zaudi se: to je bio grof Dodiko.
Uberto, otkud ti ovde? ta ti se dogodilo? upita ga plemi.
Kad biste samo znali, gospodine, ta mi se dogodilo... odgovori
deak.
Nemamo vremena za objanjenja, mladi moj prijatelju prekinu ga
grof. Moram da se pridruim Injaciju u Eskulapovoj biblioteci. Doi,
idemo.
Kad je uo te rei, Uberto se preporodio. Naao je trgovca! Obrisao je
suze i osokoljen nadom pridruio se Dodiku.

77.
U polumraku Eskulapove biblioteke, Injacio je paljivo posmatrao
obeleiva stranica koji je Vivijen ostavio. Sitna slova urezana na konu
traku ukazivala su na neto, ali njihovo znaenje mu je i dalje izmicalo.
Gladei bradu, ovek se ponovo priseti zagonetke na provansalskom:
Amezarak volvet la sa cue a le bastum de Jacobus, Aneo Amezarak
repom obavija tap Jakovljev.
Rep... evo ta je rep ree u jednom trenutku steui obeleiva
stranica. Ali ta bi, doavola, mogao da bude bastun de Jacobus?
Nedostaje nam jo jedan trag.
A ta ako je re o Jakovu Zavedejevu, apostolu Jakovu? upita
Eskulap oslukujui pucketanje plamena svee.
Zatitnik hodoasnika? dodade Vilalm posmatrajui crte starevog
lica na kojem su se smenjivali svetlost i senka.
Injaciju sinu: Sveti Jakov... Sant-Jago... Naravno! Njegov
najvelianstveniji prikaz nalazi se ovde, u Komposteli, na vrhu
parteluza25 Trema slave!
Francuz razrogai oi. Da ne dri sluajno tap?
Dri, ali nije u tome sutina. Sveti Jakov s Trema slave odeven je
kao hodoasnik... Simbolizuje hiljade ljudi koji svake godine dolaze u
Santjago. Razume? Jakov iz zagonetke predstavlja svakog namernika koji
hoda njegovim putem pomaui se bastunom, to jest putnikim tapom.
Injacio zatim uhvati kraj obeleivaa koji je visio iz knjige. Obavi ga
oko svog tapa, paljivo, trudei se da ne preklapa ivice spirale, ve da ih
prislanja jednu uz drugu. Evo ree poto je zavrio. Amezarakov rep
obavija tap Svetog Jakova.
Slova urezana na obeleivau, sada nanizana, pretvorila su se u
kombinaciju skraenica.

c u b. v l

a r m. l
p l u. l l
Zadivljujue! priznao je Eskulap. Dok se traka ne obmota,
poruka deluje besmisleno. Re je o drevnom kartaginskom triku.
Lii na spisak skraenica primeti trgovac. Ali ne razumem na ta
se odnosi. Moda smo ih pogreno spojili.
Ni sluajno... Starac mu se priblii. Daj da pogledam malo bolje.
Te skraenice me podseaju na neto.
cub. VI
arm. I
plu. II
Kao to sam i mislio! produi i udari pesnicom o dlan. Re je o
oznakama koje ukazuju na mesto na kojem se nalazi neka knjiga.
Da li bi hteo da bude toliko ljubazan da nas ukljui u svoje
otkrie? upita Injacio, razdraen injenicom da je nadmaen u
zakljuivanju.
Jednostavno je. Re je o skraenicama. Ukazuju na cubiculum VI,
armarium I, pluteum II. To jest: soba VI, orman I, polica II. Godinama
koristim taj metod da rasporedim knjige u svojoj biblioteci. Svaka ima
odreeno mesto, nalazi se u odreenoj sobi, u odreenom ormanu, na
odreenoj polici. Oznake mesta zabeleio sam u jednom velikom registru
kako bih lako mogao da naem bilo koju knjigu.
Razumem... Vivijen je iskoristio isti metod da sakrije svoju tajnu.
Verovatno je tako bilo. Doite! pozva ih Eskulap i zaputi se kroz
lavirint biblioteke.
Dvojica prijatelja pooe za njim.
Zavirujui na police, Injacio primeti da biblioteka ne poseduje samo
knjige iz oblasti medicine ve i filozofska, matematika i knjievna dela.
Tokom dugogodinjeg istraivanja stari Berberin je sakupio neprocenjivu
batinu, finu mreu istonjakog i zapadnjakog uenja.

Eskulap je napredovao polako, osvetljavajui put ostatkom svee.


Paljivo je brojao sobe i ormane s knjigama pokazujui ih odsenim
pokretima prstiju, a kad je uao u jedan kratak hodnik, objavio je: Evo.
Uli smo u esti kubikulum. Zastao je ispred velikog ormana, otvorio ga
i osvetlio plamenom svee.
Injacio stade uz njega, grozniav i nestrpljiv. Ovo je prvi armarijum?
Jeste.
Onda treba da traimo na drugoj polici.
Starac poe da pretura po polici. Ovde nema nieg promumla,
razoaran. Nekoliko palimpsesta... Jedna knjiga o persijskom sufizmu...
Medicinski rad Razesa iz Bagdada... Nita vie.
Saekaj umea se trgovac. ta je to tamo u dnu, u onom uglu?
Eskulap priblii sveu i osvetli malu posudu od peene gline. Liila je
na boicu ili teglicu parfema. Injacio isprui ruku i paljivo je dohvati.
To je enkolpion ree. Boica za uvanje relikvija svetaca. Da vidimo
ta se nalazi u njoj.
Trgovac skinu poklopac s grlia, okrenu boicu i istrese sadraj na
dlan. Iz boice ispade mali svitak i neto suvog semena i korenja. Na prvi
pogled te sitnice su mogle da obmanu nekog manje vinog, budui da su
liile na aicu relikvija i listi s molitvama. Ali u pitanju je bilo neto
sasvim drugo.
Injacio omirisa seme i korenje, a onda odveza uzicu kojom je bio
uvezan svitak. Nestrpljivo proita, brzo savi svitak i ubaci ga u boicu
zajedno sa ostatkom sadraja.
ta si naao? upita Eskulap. etvrti deo knjige? Tajnu anela
Amezaraka?
Da odvrati trgovac pobedonosno. Re je o receptu za haomu,
drevni napitak koji su koristili mudraci. Upotrebljavao se tokom
najznaajnijih obreda zato to se smatralo da moe da odvoji duu od tela
i da je izdigne u nebesa.
Haoma? Starac protrlja sedu bradu. Bio sam ubeen da je
originalan recept izgubljen. Pria se da je Zaratustra zabranio njenu
upotrebu.
I jeste. Osim toga, mislio sam da je izvesne sastojke nemogue nai.

Meutim, Vivijen je naao one glavne i stavio ih u ovu boicu, zajedno s


receptom.
Kau da su vikinzi koristili sline supstance za jaanje; neke vrste
biljaka omoguavaju oveku da nadmai svoje fizike i umne
sposobnosti. Pitam se da li je doputeno sluiti se time.
Trgovac mu ne odgovori, ali radoznalost koja mu je izbijala iz oiju
jasno je govorila o stanju njegove due. Ubaci enkolpion u bisage i obrati
se Vilalmu. Idemo ree. Ne moemo dugo da se zadrimo ovde.
Francuz klimnu glavom. Na rastanku se osmehnu Eskulapu i zaputi se
ka izlazu.
Pre no to je izaao, Injacio zagrli starca. Iznenaen, bibliotekar zarea,
a potom uzvrati gest.
Dobro razmisli, Alvarese posavetovao ga je Eskulap. Ne
preputaj se gordosti i udnji da zna vie nego to treba. To ti kae jedan
ovek od nauke. Roeni smo da stojimo nogama na zemlji. ivotinje od
krvi i mesa, eto ta smo mi! Nismo besmrtna bia. Neka vrata moraju
ostati zatvorena... I budi oprezan. Negde sam proitao da haoma, ako se
koristi u prevelikim dozama, moe da bude smrtonosna.
Prijatelju dragi, iza svog neprekidnog gunanja krije gotovo oinsku
panju. Trgovac mu se primaknu i proaputa mu na uvo: I dalje mi je
potrebna tvoja pomo. Mora da mi uini jo jednu uslugu.
Starac ga ljutito pogleda. Zaboravi! Ne pada mi na pamet!

78.
Injacio i Vilalm se zaputie ka izlazu iz kule sputajui se vratolomnom
brzinom niza strme okaste stepenice. Kad su stigli u prizemlje, naili su
na mala skrivena vrata na zadnjem delu kule koja su im omoguila da
izau kroz zaelje graevine.
Nisam znao da u ovoj ruini postoje tajni prolazi priznao je Francuz
uivajui u nonom vazduhu. Napokon se oslobodio nezdravog vonja koji
se irio u kuli.
Prirodno je da postoje. Eskulapova biblioteka je deo drevnih
odbrambenih zidina Kompostele ree trgovac i produi korak. Sad
pouri. Moramo brzo da se izgubimo.
Hodali su uz same zidove kako bi se izmeali sa senkama. Meutim,
jo nisu odmakli daleko od zgrade kad su nabasali na krupnu figuru na
konju. Vilalm ga je odmah prepoznao: bio je to eki div. Ovoga puta nije
imao masku i odlunog pogleda je jahao terajui konja u kas.
Slavnik zategnu uzde i sie s konja. Pretee se zaputi ka dvojici
mukaraca, desnu ruku prislonivi na drku maa. Predajte mi knjigu,
Injacio iz Toleda, i nita vam se nee dogoditi odluno izjavi.
ao mi je, gosparu. Ne bih mogao da udovoljim vaem zahtevu ak
ni kad bih hteo. Trgovac se povue korak unazad. Obrati se prijatelju.
Vratiemo se u kulu! Jo moemo da stignemo. Tamo emo biti sigurni.
Ne! prasnu Vilalm. ta god da bude, on e nam ponovo biti za
petama! Ne elim da provedem ostatak ivota osvrui se. Ovo mora da
se okona!
Ne zna ta govori. Poi za mnom! naredi mu Injacio.
Ali Francuz vie nije uo njegove rei. Sada je gledao stvarnost
izmenjenu oseajem besa. Hitro izvue ma i okomi se na neprijatelja.
eh iskusno i veto izvadi ma i zaustavi udarac upuen u levi bok.
Seiva se ukrstie.
Video sam kako se bori, Francuzu ree Slavnik dok je pokuavao
da obori protivnika na kolena. Bolje bi ti bilo da se preda!

Mladi se pognu pred ehovim pritiskom. Snaga tih miica bila je


natprirodna! S mukom pokua da se odupre steui vilice od napora, ali
sve je bilo uzalud: posle sranog otpora, protivnik ga je oborio na zemlju.
Odmah je zauzeo odbrambeni poloaj, pripremajui se da odgovori na
napad. Ali neprijatelj mu je podario neoekivan predah.
eh saaljivo pogleda protivnika i zaputi se ka svom konju, zatim
izvue jo jedan ma privren za prednji deo sedla. Zamahnu
istovremeno s oba seiva zasekavi vazduh i stade ekajui napad.
Poto je ustao, Vilalm duboko udahnu i hrabro krenu napred, dok je
Injacio sa sve veim uzbuenjem posmatrao dvoboj. Francuz je bio brz,
okretao se u mestu nasrui direktno protivniku na bokove, ramena i
kolena; kao da je izvodio neki ratniki ples, elegantan i smrtonosan.
Slavnik je, tei i krupniji, zadavao svojim maevima udarce odozgo, kao
raspomamljena bogomoljka. Udarci su mu bili toliko brzi da su se bez
predaha obruavali na protivnika.
Ali u jednom trenutku Vilalm je uspeo da probije protivnikovu zatitu
i da ga rani iznad desnog kuka. eh samo zajea, ne obazirui se na bol, i
nastavi da se bori zadavi silovit udarac odozgo. Francuz je brzo reagovao
i odbio napad, no pritom se i sam naao na kolenima. Pokuao je da
ustane, ali morao je da se brani od dva seiva.
Iskoristivi protivnikov gubitak brzine, Slavnik se spremio da zada
odluujui udarac. Maem koji je drao u levoj ruci onemoguio je
protivniku da se brani, a onda je zamahnuo desnicom kako bi mu zadao
direktan udarac u grudni ko.
Vilalm zamuri, pomirivi se s tim da e umreti. Oseti dodir morske
pene i drvenasti udar kobilice jednog krstakog broda dok ga je
savladavala grupa hrianskih vojnika. Onda seanje ieznu, ostavljajui
mu oseaj obamrlosti u umu. Nije mogao da vidi ono to se upravo bilo
dogodilo: Injacio, koji je do tog trenutka stajao po strani, zaustavio je
miicu napadaa pre no to je ovaj uspeo da zada udarac.
Slavnik se otrgao, odgurnuo Injacija i bacio se na njega. Proklet bio!
zarea izoblien od gneva. Za sve si ti kriv! Ubiu te, a onda u spaliti
tu paklenu knjigu kako niko vie ne bi mogao da ubija ne bi li je se
domogao! Podie maeve spremajui se da udari.

Injacio isprui tap u oajnikom gestu odbrane i zamuri da ne bi


video kako se gvoe obruava na njega, ali kad je ve verovao da mu je
doao kraj, zau kripanje seiva koje je naletelo na metalnu otricu.
Onda otvori oi, gotovo ne verujui da je nepovreen, i zagleda se u lice
diva, naiavi na jednako uenje u njegovim oima. Nije shvatio ta se
dogodilo sve dok, okrenuvi se, nije ugledao grofa Dodika. Stigao je u
poslednjem trenutku i spasao ga zaustavivi svojim maem direktan
udarac seiva koje se obruavalo na trgovca. Injacio je za dlaku izbegao
smrt.
Situacija se preokrenula.
Slavnik je izgubio prednost, a povrh svega i Vilalm ga je pre toga bio
pogodio u desni bok. Rana mu je pulsirala, krv mu se slivala niz kuk. eh
nije klonuo duhom, ve je pokupio maeve i stao u poloaj za napad, a
onda se obratio pridolici: Ne pokuavajte da me onemoguite! zarea
drhtei od besa, ali i od uenja. Ni pred kim neu ustuknuti. ak ni
pred vama!
Kako se usuuje, bezumnie prokleti? Dodiko zakorai k njemu s
uperenim maem. Odlazi dok jo moe!
Ne, vie vas neu sluati! Slavnik ga prezrivo odmeri i pljunu na
tlo. Vaa re vie nita ne vredi za mene. Povlaim svoju zakletvu.
Umukni, budalo! uzviknu grof i okomi se na njega.
Injacio je sluao s nevericom, iznenaeno zakljuivi da grof uspeva
da se izbori s divom. eh je uzvraao odlunim udarcima, ali svakim
pokretom oteavao je svoj poloaj. Dodiko je razbijao njegovu odbranu,
neprekidno ga primoravao da se povlai sve do trenutka kad je Slavnik
izgubio ravnoteu. Razdraen nepovoljnim poloajem, pokua da
preokrene tok borbe bacivi se na grofa, koji je, meutim, samo to i
ekao: kad mu se eh dovoljno primakao, bez dvoumljenja ga je ubo.
Slavnik oseti kako mu se protivnikova otrica zariva kroz kratak
kaput, prodire u kou i bez prepreka klizi ka utrobi. Kao igla neke valje
koja prolazi kroz tkaninu.
Franak-sudija ispusti ma i isprui ruke ka grofu. Stegnu mu prste oko

lica zurei u njega s deakom nevericom. Onda, kao da se odjednom


setio neega, neoekivano se obrati Injaciju: uvajte se ovog oveka...
promrmlja slabanim glasom Zato to je on...
Dodiko ga dograbi za guu i desnom rukom okrenu zariven ma,
izazvavi prezriv jauk diva na samrti. Onda ga pusti da padne na tlo i tek
kad se uverio da je eh izdahnuo, izvue mu ma iz trbuha i obrisa ga o
njegovu odeu.
Injacio je u meuvremenu priao Vilalmu i pomogao mu da se uspravi.
Francuz je bio iscrpljen ali nepovreen.
Injacio se okrenu i odjednom primeti i etvrtu osobu. Uberto!
uzviknu iznenaen.

79.
Kad je Uberto ispriao svoje pustolovine, Injacio mu poloi ruke na
ramena. Izgleda da je nama jednostavno sueno da ostanemo zajedno.
Dok se deak smekao umiren, trgovca su muila nova pitanja. Kako
su vidovnjaci uspeli da nau njegovu kuu? Samo jedna osoba je znala
gde se ona nalazi! Obuze ga slutnja, kristalno jasna, ali trgovac je odbaci.
Dodiko je vratio ma u korice i obratio se svojim sauesnicima:
Kaite mi, metre Injacio, jeste li ve nali etvrti deo knjige?
Jesam odvrati trgovac. Ali nisam ga poneo sa sobom.
Plemi je delovao krajnje iznenaeno. A gde ste ga ostavili?
U Eskulapovoj biblioteci, u svojim bisagama, zajedno s ostalim
delovima Uter Ventoruma koje sam naao. Uradio sam to iz bezbednosnih
razloga; nisam znao ta bi moglo da mi se dogodi kad izaem iz kule. I,
kao to vidite, grofe, bio sam u pravu to sam postupio oprezno. Pokaza
na Slavnikovo telo isprueno na ljunku.
Lukavi ste. Sad, meutim, moramo da uzmemo vae bisage istaknu
Dodiko.
Naprotiv, odluio sam da ih ostavim gore, meu tim zidovima.
Trgovac nemarno pokaza ka vrhu kule. To je najispravnija odluka. Hou
da zaboravim Uter Ventorum. Ako je Vivijen eleo da ga se oslobodi,
sigurno je imao valjan razlog za to. Zar ne?
Uberto s nevericom osmotri Injaciovo lice. Nikada ne bi mogao ni
zamisliti da e trgovac izgovoriti tako neto. Upitno pogleda Vilalma, koji
samo ravnoduno slegnu ramenima.
Zar ste sili s uma? Dodiko se razgoropadio. Ne moete to da
uinite!
ao mi je to u vas razoarati. Ta knjiga me vie ne zanima
odvrati trgovac izbegavajui njegov pogled.
Plemi zauta, s izrazom prezrivog nezadovoljstva. Zagleda se u
Injacija, kao da trai dokaz njegove iskrenosti, a onda se okrenu i bez
oklevanja se uputi prema kuli.

Trgovac ga je pratio pogledom sve dok grof nije nestao u oronuloj


graevini. Tek tada dopusti sebi lukav osmeh. Dobro, idemo ree
obraajui se prijateljima.
Pre no to je posluao trgovca, Uberto prie Slavnikovom leu. Osmotri
ranu koja mu je presecala stomak, krupne ake zgrene oko nje, kao da
pokuavaju da je zatvore. Iako je bio mrtav, i dalje je imao strog izraz
lica, zgrenu vilicu i nabrano elo.
Koliko god da se trudio da shvati sled svih tih dogaaja, nije mogao da
dokui je li eh bio dobar ili rav ovek. Nagnu se da bolje osmotri te
grube crte lica pitajui se zato mu je potedeo ivot, zato se ogluio o
nareenja. U tom trenu ugleda iznenadni trzaj na Slavnikovom licu, div
irom otvori oi, staklastih duica zamagljenih smru. Deak poskoi u
strahu i naini pokret kao da e uzmai, prestravljen, ali eh ga uhvati za
okovratnik i privue ga sebi. Teko diui, promuca neto, onda zamuri i
izdahnu.
Uberto skoi na noge, potresen. Njegovi prijatelji prisustvovali su
sceni i odmah su dotrali. ta se dogodilo? upita Injacio.
Taj ovek... Uberto potisnu drhtaj. Upravo mi je otkrio
Dominusov identitet!

80.
Ne obazirui se na Injaciovu odluku, grof Dodiko se zaputio u
Eskulapovu kulu. Trgovac je lud ako misli da e se on odrei Uter
Ventoruma! Uostalom, taj bedni Hispanac nije mogao ni da zamisli
njegove prave namere...
Popeo se uza stepenice do ulaza u biblioteku. Zaudo, vrata su bila
samo pritvorena. Otvorio ih je, krenuo kroz mrak i proao kroz nekoliko
odaja dok nije stigao do prostorija u kojima su se uvale knjige. Obilazio
je puste sobe nasumice preturajui i bacajui na sve strane sve to mu je
ometalo potragu.
U jednom trenutku opazi plamiak svee na stolu, priblii se i na ploi
ugleda stare kone bisage; nema sumnje da su pripadale Injaciju!
Konano! Posle duge potrage uspeo je da doe do tri dela Uter
Ventoruma! Ne gubei vreme, grof otvori bisage. Bile su prazne! Zagleda
malo paljivije, prepipavajui svaki deo u potrazi za skrivenim depovima
i duplim dnom. Kako nita nije naao, obuzet besom odbaci bisage.
Obmanuli su ga!
U tom trenutku oseti udnu slabost, blagu nesvesticu koja se ubrzo
pretvori u vrtoglavicu. Jo ne shvatajui ta ga je snalo, grof se srui na
pod. Pokuao je da ustane, ali nije mogao da odri ravnoteu. Uhvatio se
za sto, no miris svee uvue mu se u nozdrve i vrtoglavica se pojaa.
Bio je to kiselkast vonj, nimalo nalik mirisu rastopljenog voska. Vie
je podseao na miris biljnih ekstrakata. Tek tada grof shvati ta je uzrok
njegove slabosti. Nagnuo se preko stola dok su mu bale curile iz usta,
zgrabio svenjak i nespretno ugasio sveu. Onda se sruio na pod kako bi
saekao da dejstvo trovanja umine.
ekanje je bilo nepodnoljivo, praeno halucinacijama.
Odjednom, kroz biblioteku odjeknu bat koraka, a iz mraka iskoi
figura s kapuljaom na glavi. Pree preko odaje, nagnu se nad grofom i
podignu mu glavu drei ga za bradu. Napokon se ponovo vidimo,
Dodiko. Ili bi prikladnije bilo da vas zovem Dominusom?

Dodiko se trgnu. Ko je tak ovek? Kako zna ko je on? Pokua da


uzmakne, ali oseti da ne moe da upravlja svojim telom. Udovi su mu
postali lagani i neosetljivi. Jedino su mu lice, jezik i jagodice prstiju
reagovali na dodir, ali i taj oseaj je bio izmenjen, nestvaran. Povrh svega,
stomak mu se uskomeao od munine.
Ne pokuavajte da se pomerite, bie to uzaludan napor ree sena.
Imate simptome karakteristine za trovanje bunikom, ali ne brinite,
supstanca koju ste udahnuli nije smrtonosna. Nisam naumio da vas
ubijem, ve samo da vas oamutim.
Dominus se trudio da prepozna priliku koja mu se obraala. Kruio je
proirenim zenicama po sobi borei se protiv vrtoglavice i prikovao je
pogled za lice nepoznatog. Scipion Lazarus... ree zapevajui, uz
tupav osmeh.
Prepoznali ste me, uprkos dejstvu droge, zadivljujue. Na kraju
krajeva, vi ste veliki Dominus, pesnica Svetog Vema, ako se ne varam?
Ipak, vidim da vas je Injacio iz Toleda bez p muke obmanuo, preotevi
vam delove knjige u detinjastoj igri moi. ovek s kapuljaom podignu
bisage s poda. Dopustili ste da vas prevari jedan Hispanac! Zaista ste
me razoarali.
Kako ste... otkrili ko sam? promuca Dominus. Bio sam
oprezan... briljivo sam skrivao svoj identitet...
Ne i dovoljno briljivo. Odavno vas nadzirem, i pre nego to smo se
sastali u Tuluzu. Scipion Lazarus nije mogao da potisne sarkastino
smejuljenje. Ali recite mi neto... Vai postupci pobudili su radoznalost
u meni: zato niste ubili Injacija iz Toleda? Nekoliko puta ste imali priliku
da to uinite.
Zato to on ima tri dela knjige zarea Dominus. Nedostaje mu
onaj skriven u Tuluzu... I jedino on zna gde se tano nalazi.
Hteli ste da ga iskoristite primeti onaj s kapuljaom. Niste bili u
stanju sami da razreite zagonetku.
Zato ste doli da me muite? ta hoete od mene? upita Franakgrof uporno zurei u lice Scipiona Lazarusa. Budilo je u njemu davne
uspomene, zakopane u seanju... Gde ga je ve video?
Jo niste shvatili? Doao sam da zauzmem vae mesto. Unakaeni

izvue ispod odore bode u obliku krsta i prisloni ga sagovorniku uz


grkljan. Mors tua, vita mea.26
ekajte! prasnu Dominus, kojem se malo-pomalo povratila
kontrola nad telom. Obamrlost se povlaila. Jo jedan tren i moi e bez
p muke da se oslobodi nakaze. Sad se seam! Prepoznao sam vas!
Moemo da se dogovorimo! Vi ste...
Dominusove rei zaguie se u jezivom hropcu, preseene otricom
oveka s kapuljaom. Franak-grof se trznu u samrtnom gru, a onda
izdahnu i glava mu pade u stranu. Kad se uverio da je Dominus mrtav,
Scipion Lazarus stade da ga pretresa i napokon izvadi ispod njegovog
ogrtaa neki predmet od keramike: Crvenu Masku. Dugo ju je zadivljeno
gledao, a onda ju je gurnuo u unutranji dep svoje odore.
Pakao vas eka, grofe Dodiko.
Sve se odvijalo po planu.
Sad treba da uhvati Injacija iz Toleda i da uzme Uter Ventorum.
Podozrevao sam da je grof Dodiko Dominus, ali uverio sam se tek kada
nas je njegov sluga noas napao priznao je Injacio kad su se zaustavili
ispred konjunice jedne gostionice. Lagao nas je od samog poetka, taj
ljigavac. Uostalom, ako Vivijen nije bio iskren prema meni, jasno je da
nije mogao imati poverenja u tobonjeg otpadnika Svetog Vema.
Ali to znai zakljuio je Vilalm da je borac kojeg je grof noas
ubio izneverio cilj vidovnjaka.
Eto zato ga je Dodiko zgrabio za guu pre no to je nesrenik umro
nastavi Uberto. Spreio ga je da nas upozori i da otkrije njegov
identitet.
Bie da je upravo tako potvrdi Injacio. Moda je taj eh naumio
da mojim ubistvom okona Dominusove spletke i njegovu potragu za
knjigom. Ali Dominus je, oigledno, imao drugaije namere.
Uberto klimnu glavom, pomislivi kako je toliko vremena proveo uz
grofa Dodika nijednom ne posumnjavi u njega. Najei se i osvrnu se oko
sebe ne bi li prepoznao deo grada u kojem su se obreli. Tu e uzeti konje
i kola koja su ostavili na uvanje. Nameravali su da to pre napuste

Santjago.
Trojica prijatelja uoe u konjunicu probijajui se kroz miris sena i
vonj stajskog ubriva, kad odjednom ispred sebe ugledae oveka
pokrivenog lica. Nimalo zauen, Injacio mu poe u susret, a zatim ga
potapa po ramenu. Stari Eskulape, uspeo si da nas stigne zadovoljno
ree.
Da vas stignem, kako da ne! Namrgoenost starog Berberina mogla
se naslutiti i ispod kapuljae. Odavno te ekam! Ne zna koliko se
protuva vrzma nou po ovim uliicama! Hoe da me ubiju?
Kako je uspeo da stigne pre nas? Vilalm pogleda starca kao da
pred sobom vidi utvaru. Kako ste uspeli neopaeno da izaete iz kule?
Rekao sam ti da se u toj kuli kriju mnogi tajni prolazi poveri mu
trgovac.
Izgleda da si upao u ba gadnu nevolju, Alvarese promrmlja
Eskulap pruajui Injaciju jedan zaveljaj. Dri. To ti je ono to je bilo
u tvojim bisagama. Kao to si traio.
Tvoja pomo mi je bila dragocena, stari moj. Trgovac uze
zamotuljak. Ali sada i ti mora da bei. ao mi je, ali vie ne bi bio
bezbedan meu zidovima svoje kule. Mi smo krenuli u...
Saekaj, Alvarese, pre no to donese nesmotrene odluke prekinu
ga starac. Moram da ti saoptim jo jednu vanu novost.
O emu je re?
O jednoj poruci. Poverio mi ju je Vivijen, pre dva dana, kad me je
posetio. Zamolio me je da ti je predam kad bude odluio da napusti
Kompostelu. Eskulap izvadi cedulju iz jednog depa svoje odore i prui
je sagovorniku.
Trgovac proita kratku poruku:
Dragi prijatelju,
Pretpostavljam da si doao do anela Temela, Kobabela i
Amezaraka. ekau te u pono pred sedamnaestu nedelju
Pedesetnice u venecijanskoj bazilici. Doi u s Armarosom, prvim
od etiri, kako bismo ih konano ujedinili.
Vivijen

U pono uoi sedamnaeste nedelje Pedesetnice proaputa Injacio.


To pada dvadeset devetog septembra, na Dan Svetog arhangela
Mihaila... Za manje od dva meseca.
ta namerava da uini? upita ga starac.
Otii u na sastanak, naravno. Ukrcau se na brod za Italiju zajedno
s Ubertom i Vilalmom, to je najbri i najsigurniji nain da stignemo na
odredite. Ti e, Eskulape, uzeti moja kola i poi e na istok, ka
Mansilji de las Mulas, a onda e skrenuti na sever. Kad proe pored
Crkve Migel de las Eskalada, naii e na malu dolinu. Tamo, u jednoj
seoskoj kui, ivi Sibila, moja ena. Objasni joj ta se dogodilo. Kai joj
da je Uberto bezbedan i staraj se o njoj. I podseti je da u joj se vratiti...
im budem mogao.

esti deo

ARMAROSOVA PESMA
Mudraci su one linosti koje obino nazivaju vecima zbog njihovih
poganih dela. Oni, naime, remete elemente, uznemiruju umove i oduzimaju
ivot iskljuivo snagom arolija, ne koristei nikakav otrov.
Isidor iz Sevilje, Etymologiarum libri, VIII, 9

81.
Koga s etvrtastim jedrom brzo je klizila sekui talase ka Gibraltarskom
moreuzu. Injacio je stajao na desnom boku lae i posmatrao nedostinu
liniju obzorja.
Zna li ta se nalazi iza ovih voda? zau mladalaki glas iza sebe.
Ne znam. ovek se okrenu ka Ubertu. Mislim da niko ne zna ta
se krije iza obzorja.
Deak se razneeno osmehnu. Prvi put se dogodilo da Injacio ne zna
da mu odgovori na pitanje. Pogleda preko desnog boka lae, oaran
poigravanjem talasa. Kuda plovimo?
Upravo smo proli pored Lisabona. Brod e nastaviti da plovi uz
obalu do Gibraltara, pristae u Marselju, potom e produiti ka enovi.
Odande emo nastaviti kopnom do Venecije. ovek se zagleda u
deakovo elo. Da vidim tu ranu. Boli li te?
Ne odgovori Uberto. Zaradio sam je u Komposteli. Pao sam kad
sam pokuao da pobegnem... Obina ogrebotina.
Izgleda da zarasta. Ali ostae ti oiljak... ree trgovac sklanjajui
mu jedan pramen s ela. Nene rei koje je potom izgovorio izgubie se u
krianju galebova.
Posle nekoliko dana putovanja Eskulap iz Malabate stigao je na odredite.
Zaustavio je konje i ispravio lea dok je posmatrao kuu usred seoskog
imanja. Bilo mu je ao to mora da napusti svoju biblioteku i nekoliko
puta je tokom putovanja poeleo da okrene kola i vrati se u oronulu kulu.
Ali u tom trenutku, okruen potpunim mirom, oseti potrebu da produi.
Kad je stigao pred kuu, osvrnu se, lica obasjanog jutarnjim sjajem.
Ugleda jednu staru Ciganku kako prostire rublje na suncu. Oprostite. Je
li ovo kua gospe Sibile? blago je upita.
Zavisi nepoverljivo odvrati slukinja. Ko je trai?
Ja sam prijatelj Injacija iz Toleda.
Na te rei ena se smrknu i ree mu da saeka, a onda ue u kuu

glasno dozivajui gospodaricu. Nedugo zatim izae u drutvu jedne lepe


gospoe. Uprkos ljupkosti dostojnoj neke dame plemenitog porekla, ena
kao da je skrivala gorinu izazvanu alou zbog nedavnog gubitka.
Sibila pogleda stranca, ali se obrati slukinji: Nina, jesi li pitala ovog
oveka kako se zove?
Ja sam Eskulap iz Malabate, lekar umea se starac ne saekavi
da se Ciganka oglasi. Donosim vam vesti o vaem muu, Injaciju
Alvaresu.
Kad je to rekao, ovek se nakloni, ali gospoa mu ree: Slobodno
ustanite, Eskulape iz Malabate. Izvinjavam se to sam vas dovela u
nepriliku, ali nisam navikla da dobijam poruke od mua. Njemu je drae
da se skriva od itavog sveta.
To je tano, gospo. Ali ja vam donosim nadu odgovori Berberin
zurei u Sibilino lice proeto nevericom.

82.
Vruina poznih avgustovskih dana jenjavala je posle sutona. Zaguujua
izmaglica lebdela je izmeu ulica Tuluza sputajui se na ravnoduna lica
dvanaest apostola isklesanih na ulazu u Sen Sernan.
Vivijen iz Narbone zastade ispred ogromne katedrale da osmotri vrh
osmougaone kule i rozetu na proelju okrenutom ka zapadu.
Krst je bio simbol Sunca i Puta za Kompostelu. Eto zato je izabrao da
u dvema istovetnim crkvama Sveti Saturnin u Tuluzu i Sveti Jakov u
Santjagu sakrije prvi i poslednji deo Uter Ventoruma.
Strpljivo saeka da se zavri veernja sluba, a onda ue u crkvu.
Pree preko centralnog broda pognute glave i sklopljenih dlanova. Kleknu
ispred oltara i, lica okupanog suzama, izgovori Oena, zahvaljujui
Gospodu to ga je oslobodio proganjanja vidovnjaka. Najokrutniji
izaslanik Svetog Vema bio je mrtav! Vivijen se uz drhtaj priseti onog dana
kada ga je nedaleko od Svetog Mihaila u Kjuzi proganjao taj jezivi ovek
i nesree koju je doiveo na obroncima planine Pirikjano... Crvena Maska
mu vie nee predstavljati pretnju! Mogao je slobodno da se sastane s
Injaciom iz Toleda, bez ikakvih prepreka.
A sve to zahvaljujui Scipionu Lazarusu...
Potisnuvi te uspomene, u seanje prizva prve redove zagonetke etiri
anela, koju je sam smislio. Armaros spava pred oima Sen Sernana.
Saturnin skriva rei u glavnom oltaru u Tuluzu.
Znao je gde treba da trai. Pravei se da se moli, izvadi mali no iz
rukava odore i, drei ga srednjim prstom i kaiprstom, stade da grebe oko
jedne cigle u podnoju oltara. Malter se lako mrvio.
Kleei kao da se moli, paljivo ukloni ciglu ispod koje se ukaza malo
udubljenje u podu, i poto se uverio da ga niko ne posmatra, zavue ruku
u otvor i izvadi svitak pergamenta. Potom namesti ciglu u otvor, prekrsti
se i ustade zahvaljujui Gospodu.
Dok je koraao ka izlazu, pogleda prema kolonadi bonih brodova.
Niko ga nije uhodio iz senke svodova. Izae iz katedrale i proe pored

grupe vojnika, potom izvadi svitak iz depa odore i proita ga. Osmehnu
se. Prvi deo Uter Ventoruma konano je ponovo dospeo u njegove ruke.
Ostalo mu je jo samo da stigne u Veneciju i da se pripremi za sastanak s
Injaciom iz Toleda.

83.
Oko Bazilike Svetog Marka vladao je spokoj. Na zidovima oblinje
dudeve palate plesao je varljivi plamen baklji. Teak vazduh, bremenit
solju, pritiskao je trg.
Injacio zastade ispred proelja bazilike. Tu, gde je sve poelo, sve e
se i okonati. Trebalo je da zna da e biti tako. Vivijen je uvek bio
opinjen simetrinim poretkom izvesnih kljunih dogaaja.
Vi me saekajte napolju ree prijateljima.
Uberto zakorai, nezadovoljan.
Trgovac mu spusti ruku na rame. Neemo se raspravljati, uiniete
tako i gotovo. A ako se neto dogodi, bez razmiljanja pobegnite.
Na te rei, deak poslua.
Injacio je eleo mnogo toga da mu kae, ali je zauzdao oseanja i
obratio se Vilalmu: Ako neto poe naopako, pobrini se za njega.
Francuz klimnu glavom skupljajui rubove zelenog ogrtaa. Bilo je
hladno.
Vie nije bilo vremena za premiljanje. Obuzet protivrenim
oseanjima, trgovac se zaputi ka ulazu u baziliku. Vratnice su bile
pritvorene, dovoljno je bilo da ih gurne kako bi se obreo u priprati. Preao
je preko centralnog broda, potpuno pustog. Vivijen ga je verovatno ekao
u kripti, pa se Injacio zaputi ka apsidi i sie u podrum.
Kad je stigao do centralnog broda kripte, ispred oltara je ugledao
jednu priliku s kapuljaom navuenom na lice, slabo osvetljenu
plamikom svea. Kao da je drala nemu misu za nevidljive vernike.
Injacio se primaknu u neverici. Vivijene, jesi li to zaista ti?
ovek se pokrenu. Injacio, napokon...
Trgovac odmah prepozna taj glas, ali prigui oduevljenje. Sasvim
drugaija oseanja pritiskala su mu grudi. Uperi kaiprst u njega strogo ga
gledajui. I ja sam jedva ekao tebe da vidim. Nestrpljivo sam ekao i
pre svega udeo za objanjenjima! Zato si mi tokom svih ovih godina
preutkivao tajnu Uter Ventoruma? Sveti Vem me je zbog tebe proganjao,

iako nita nisam znao o toj prokletoj knjizi! Jesi li svestan kakvu si mi
tetu naneo?
Zar se tako razgovara sa starim prijateljem? ovek s kapuljaom
slegnu ramenima i odmerenim pokretom otkri lice. Ne boj se, sve u ti
objasniti.
Injacio osmotri starog prijatelja iz mnogih pustolovina sledivi se od
iznenaenja: Vivijen vie nije imao lice, ve unakaenu njuku. Duboki
oiljci nagrdili su mu crte lica, nos mu je bio izoblien, usne poput zejih.
Trgovac ga je posmatrao s nevericom. Vivijene, ne mogu da te
prepoznam... ta ti se dogodilo s licem?
im su ostali sami, Uberto i Vilalm potraie neki otvor koji bi im
omoguio da osmatraju unutranjost bazilike. Poto su zaobili gotovo
celu graevinu, Francuz se zaustavio ispred malog prozora kripte. Zavirio
je, a onda pozvao prijatelja da mu se pridrui.
Unutra su videli dva oveka udubljena u razgovor.
Uberto pogleda kroz prozor i razrogai oi. Ve sam video tog
monaha proaputa. Sreo sam ga u paniji, u Sagunu. Razgovarao sam
s njim!
Uberto se priseti tog nejasnog razgovora. Slobodno pitaj svog
uitelja. Pitaj ga ko je on, zapravo, rekao mu je. Ako je unakaeni
Vivijen iz Narbone, zato nije otkrio svoj identitet dok su bili u Sagunu?
Zato nije potraio Injacija umesto da seje sumnju iza lea svog prijatelja?
Moda je Injacio u opasnosti uplaeno ree Vilalmu.
Moje lice? Monah pree prstima preko oiljaka. Ovoj jezivoj maski
mogu da zahvalim to sam dosad ostao iv.
Injacio ne ree nita. Vivijenov glas bio je neuobiajen, pomalo
piskav, kao da otkriva seme ludila.
Hoe li da uje ta se dogodilo? nastavi nakaza. Bilo je to tri
godine nakon neprilike koja nas je zadesila u Kelnu. Ti si tada ve bio na
Istoku. Ja sam se skrivao na Alpima, u Svetom Mihailu u Kjuzi, i
zavaravao sam se da mogu da izmaknem Svetom Vemu. Meutim,
Dominus me je pronaao! Jedva sam stigao da uskoim u sedlo i da

izaem iz manastira, ali on je poao u poteru za mnom... eleo je knjigu,


tu prokletinju. Monah zajeca. Obrisa lice rukavom odore, a onda stade
histerino da se smejulji. Tada sam se survao... O, bilo je jezivo! Pao
sam niz planinsku liticu kotrljajui se do doline. Seam se svake stene o
koju sam udario. Bol me je razdirao. Sutradan ujutru naao me je jedan
pastir. Bio sam u tekom stanju, ali sam barem preiveo. Negovao me je i
uspeo je da me spase, iako mi je telo ostalo unakaeno... No barem sam
mogao da podmetnem priu o svojoj smrti. Sudei po belekama monaha
iz Svetog Mihaila, preminuo sam na istu sredu 1205. godine. Ostavio
sam ih da ive u tom uverenju i od tada sam bio slobodan, ak i od
Dominusa... Jesi li video moj grob? zacereka se. O... naravno da si ga
video, u suprotnom ne bi bio ovde.
I ta si posle toga radio? Iako te vidovnjaci nisu mogli prepoznati,
svakako nisi mogao da zadri svoje ime.
Postao sam drugi ovek, druga osoba. Pobegao sam u Rim, upoznao
fra Domenika Guzmana i pridruio se njegovom verskom pokretu, postao
sam dominikanac. Poslali su me u bolonjski Studijum, a potom su me
premestili u Tuluz, u Samostan Sen Romen. Niko nije znao moje pravo
ime, svi su me poznavali kao Scipiona Lazarusa.
Tada si poeo da me trai... zakljui Injacio.
Tako je. Vivijen iskrivi zeju usnu. Ti si u to vreme jo bio na
Istoku, ali tokom svog boravka u Bolonji otkrio sam da si se nakratko
zadrao u Manastiru Santa Marija del mare. Saznao sam da si tamo sakrio
jednu dragocenu tajnu i zakljuio sam da e se pre ili kasnije vratiti.
Nasmeja se. Nikad se ne bi odrekao svog blaga. Obojica znamo o emu
je re, zar ne? Ali da ne duim... Zadobio sam poverenje jednog
ambicioznog monaha, Rajnerija iz Fidence, savrenog za sprovoenje mog
plana. Postarao sam se da ga postave za opata Santa Marije del mare, pod
uslovom da te nadzire.
Trgovac upitno nabra elo.
Vivijen se prkosno zacereka. Stari Majnulfo iz Silvakandide, tvoj
prijatelj i ovek od poverenja, predstavljao je prepreku za ostvarenje mog
plana. Nije umro od hladnoe, kao to su ti rekli. Ja sam ga ubio, zato to

ona kukavica Rajnerio nije bio u stanju da to uini. Onda sam podrao
Rajneriov izbor za opata. Nije bilo teko izabrati ga za opata, budui da
dominikanski red kojem sam pripadao uiva podrku pape i mnogih
plemia. Dovoljno je bilo da poaljem molbenicu odreenim osobama. A
Rajnerio te je zauzvrat drao na oku sve ovo vreme, izvetavajui me o
svemu to bi saznao o tebi.
Ubico! Injacio jedva potisnu gnev. A onda si, deset godina
kasnije, namamio grofa Skala obeavajui mu knjigu. Naterao si ga da me
pozove u Veneciju kako bi me uvukao u tu prljavu igru! Tako je bilo, zar
ne?
O, Injacio... situacija je sloenija nego to ti to zamilja.
Izdajnie! prasnu trgovac. Iskoristio si me kao marionetu!
Skrivao si od mene tajnu Uter Ventoruma, ugrozio moj ivot i ivot moje
porodice!
Bio si mi potreban. Kao savren mamac. Zahvaljujui tebi, napokon
sam se reio Dominusa!
ta hoe da kae?
Poto sam inscenirao svoju smrt, istraivao sam o Dominusu i uspeo
sam da saznam njegov identitet. Bio je to grof Dodiko, saksonski plemi
koji je s krstaima stigao u Langedok. Meutim, da bih mogao da ga
uklonim, najpre sam morao da ga nateram da se razotkrije. Posluio sam
s e Uter Ventorumom ne bih li ubedio Skala da te vrati sa Istoka. U
meuvremenu, sluei se imenom Scipion Lazarus, pisao sam Dodiku i
otkrio mu da e se uskoro iskrcati u Veneciji kako bi pronaao knjigu.
Dominus nije gubio vreme, odmah je ispunio venecijanske ulice uhodama.
Uostalom, to se moglo i oekivati: poto je verovao da sam ja mrtav, ti si
ostao jedina veza s Uter Ventorumom. Ispoetka te je proganjao jedan
njegov vazal, eh Slavnik, a onda te je Dominus lino saekao u paniji
predstavljajui se kao prijatelj. Za to vreme ja sam uhodio obojicu. Bili
ste previe udubljeni u potragu za knjigom da biste to primetili. Tako je
Dodiko upao u moju zamku. Jadna budala! Sastao sam se s njim u Tuluzu
i nije me prepoznao. Kako bih zadobio njegovo poverenje, otkrio sam mu
gde se nalazi tvoja kua... Onda sam ekao pravi trenutak i ubio sam ga!
Trgovac ga prostreli pogledom. Eto kako su vidovnjaci uspeli da nau

njegovu kuu i da otmu Uberta. Ispostavilo se da su njegove sumnje bile


opravdane, Vivijen je bio Dominusov dounik!
Ti, prokletinjo! uzviknu Injacio. Ti si uzrok mojih nevolja. Ne
zna ta sam pretrpeo svih ovih godina kako bih umakao Dominusu i
Svetom Vemu! Sad mi je jasno! Osmislio si bezuman lov na blago kako bi
se oslobodio Dominusa, ne obazirui se na tetu koju si meni naneo!
Dok je izgovarao te rei, Injacio udari nakazu posred lica odbacivi ga na
oltar kripte.
Vivijen se stropota na pod. Obuzet besom, trgovac se baci na njega i
dograbi ga za guu. Stezao ga je, posmatrajui to izoblieno lice koje se
grilo guei se. Moj ivot... moja porodica se raspada tvojom
krivicom!
Saekaj... profrflja nakaza. Doneo sam prvi deo knjige... Anela
Armarosa...
Bezumnie jadni. Injacio naas popusti stisak. Pad s te planine
nije ti obogaljio samo telo ve i um! Uter Ventorum ne postoji... nikada
nije ni postojao. Tek sad mi je jasno!
Naprotiv odvrati Vivijen kaljucajui. Rekao sam ti da je
situacija sloenija nego to izgleda... S naporom udahnu. Knjiga
postoji. Postoji! Zato bi nas, u suprotnom, Dominus proganjao svih ovih
godina?
Zato je onda nisi iskoristio? upita trgovac, kao da odgovor nema
vie nikakvog znaaja.
Vivijen se osovi na noge. Zato to nisam umeo, doavola! Eto zato
sam te namamio ovamo: treba mi tvoja pomo. etiri dela Uter
Ventoruma moraju se poreati po preciznom redosledu kako bi bili
delotvorni. Godinama sam ih prouavao, ali njihovo znaenje i dalje mi
izmie. Ti si jedini ovek koji je u stanju da rastumai tajnu knjige.
Ti nisi pri sebi, Vivijene. Injacio se zagleda u njega s ozlojeenim
osmehom. Kako moe da oekuje da u ti pomoi? Izneverio si moje
prijateljstvo, postao si proraunati podlac. Nekada si bio drugaiji...
Petnaest godina ivljenja u strahu mogu da promene oveka. Strah
me je pretvorio u oveka kakav sam danas odgovori nakaza, dograbi

jedan svenjak i zaputi se ka izlazu iz kripte.


Budalatine! I ja sam iveo u strahu, ali nisam izneverio svoje
prijatelje. injenica je da si oduvek bio bezoan. Ali vrlo veto si skrivao
svoju pravu prirodu zarea trgovac nagonski ga pratei kroz podzemne
brodove. Jesi li svestan koliko si ivota rtvovao da bi sebe spasao?
Dobro, ne eli da mi pomogne? upita Vivijen nestrpljivo, kao da
mu postavlja ultimatum.
Ne elim odvrati Injacio i zaputi se ka stepenicama koje su vodile
u prizemlje bazilike.
Dobro razmisli, mogao bi da se pokaje prosikta Vivijen kad su
ve bili stigli do centralnog broda.
Injacio zastade osvrui se unaokolo. Odjednom, svodovi Svetog
Marka kao da zadrhtae. Pomisli da je upao u zamku.
Vidi, dragi prijatelju piskavi Viijenov glas presee tiinu ne
samo da sam ubio grofa Dodika ve sam i zauzeo njegov poloaj... Vie
ne razgovara s Vivijenom iz Narbone niti sa Scipionom Lazarusom, ve s
Dominusom lino!
Trgovac mu uputi pogled ispunjen uenjem i jedom. Vivijen je stavio
crvenu masku!
Uasnut tim prizorom, Injacio ustuknu.
S galerija crkvenih brodova dopirao je nerazgovetan amor. Trgovac
pogleda uvis, u mrak, i ugleda kako se pali jedna baklja, za njom jo
jedna, pa jo jedna i tako redom, sve dok cela unutranjost bazilike nije
bila osvetljena kao usred dana.
Zlatasti mozaici na svodu crkve, osvetljeni vatrom, zablistali su u
punom sjaju. Malo nie, na galerijama, sedele su desetine osoba pod
maskama. Trgovac se okrenu oko sebe, zagledajui jednu po jednu
zastraujuu priliku. Bilo je tu i mukaraca i ena razliite ivotne dobi.
Svako od njih je, osim maske, nosio dug crni plat.
Vivijen podignu ruke.
Mnotvo se uskomea i uglas uzviknu: Ave Dominus!
Pometen bukom, Injacio uasnut pade na kolena, dok je grupa pod
crnim platovima silazila s galerije i poela da ga okruuje, sve vie mu
se pribliavajui. Naas ugleda Vivijena, svog starog saputnika, s jezivom

crvenom maskom na licu. Njegove rei urezae mu se u um kao britva:


Sad e mi pomoi, hteo ne hteo! Dominus ti nareuje!
Trgovca okovae u lance i odvukoe.

***
Gojazni Henrik Tevtonac siao je meu poslednjima s galerije bazilike.
Probio se izmeu mnotva i, teko se kreui usled debljine, zaputio se ka
oveku s crvenom maskom. Morao je hitno da razgovara s njim. Traei
prikladne rei, priblii mu se gledajui ga kroz proreze svoje pozlaene
maske. Kad mu je priao, ree: Gospodaru, ta emo sa zarobljenikom?
Crvena Maska nestrpljivo odvrati: To se vas ne tie. Samo ja znam
koja pitanja treba da mu postavim. Paljivo ga odmeri. Vi se potrudite
da mi ostanete verni, kao i do sada. Imajte poverenja u mene. Potovau
dogovore.
Henrik Tevtonac zakorai i ponizno pognu glavu. Teko mu je bilo da
mu ukazuje potovanje. Povedite sa sobom barem jednu grupu Franakasudija, kako bi prisustvovali ispitivanju i posvedoili o onome to e se
dogoditi. Odbijanje bi moglo da izazove nezadovoljstvo...
Crvena Maska se razdraeno obrecnu: Da ne aludirate moda na
zaveru?
Gospodaru, zaboga, nema razloga za netrpeljivost brzo odvrati
Henrik Tevtonac. Samo izraavam elje vaih sledbenika. Zapravo,
rado bi se drugaijim reima obratio tom umiljenom monahu. Samo
njemu moe da zahvali za to to se sada nalazi tu, s crvenom maskom.
Kao to sam ve odluio strogo odvrati Crvena Maska knjiga je
moja obaveza. Sam u se pobrinuti za to, na nekom usamljenom mestu.
Ne prihvatam nikakvo uslovljavanje. Ako mi se neto dogodi, budite
sigurni da niko vie nee biti u stanju da prizove aneoska bia. Ali
obeanje u ispuniti, ne brinite. Obojica emo imati koristi od ovoga. A vi
obuzdajte uznemirenost svoje brae.
Henrik Tevtonac klimnu glavom i naini ispod maske prezriv izraz
lica. Nije mu preostalo nita drugo nego da poslua, zasad.

***
Vivijen je znao da mnogo duguje tom oveku.
Henrik je bio uticajan i ugledan. Jo pre nego to je ubio Dodika
upravo s njim se bio nagodio da preuzme poloaj Crvene Maske. Nije bilo
teko ubediti ga, oslanjajui se na njegovu skrivenu ambiciju i mrnju
koju je gajio prema Dodiku. Ali sad je taj ovek poveao ulog, pretei mu
pod maskom ljubaznosti.
Vivijen se zamisli nad svojim planovima. Poloaj Svetog Vema u
Veneciji bio je slab, nedostajao im je harizmatian voa. Uspeo je da
zadobije njihovo poverenje obeanjem da e im podariti mo koja se krije
u knjizi. Ali on sam bi lako mogao da izgubi mo ako ne dobije oekivane
rezultate.
Udubljen u te misli, priblii se Francima-sudijama koji su ga ekali sa
strane. Povedite zarobljenika i drite se podalje od ostalih. Idemo.

84.
Pono je odavno prola i Trg Svetog Marka utonuo je u mlenobelu
maglu. Neoekivano, vrata bazilike irom se otvorie. Uberto i Vilalm su
u poslednjem trenutku uspeli neprimeeno da se sakriju iza ugla
graevine.
Iz bazilike izae mnotvo ljudi u crnom, s maskama na licu. utke
prooe ispred proelja crkve razilazei se u no, neki nestadoe u
okolnim uliicama, drugi uoe u gondole privezane u kanalima.
Ko su svi ti ljudi? I gde je Injacio? uznemireno proaputa Uberto.
Eno ga. Vilalm pokaza na grupicu mukaraca koji su odlazili ka
molu. Na elu grupe iao je ovek s crvenom maskom, u pratnji trojice
straara koji su sprovodili okovanog zarobljenika.
Uberto iskorai. Moramo da uradimo neto, da mu pomognemo!
Ne sada. Francuz ga zadra uhvativi ga za miicu. Na najmanji
znak za uzbunu, mnogi od onih koji su zamakli mogli bi da se vrate i da
nas savladaju. Moramo da budemo strpljivi. Gledaj, Injaciova grupa se
izdvaja od ostalih. Saekaemo.
Grupa koja je sprovodila trgovca stigla je do mola. Pazei da se ne
razotkriju, Uberto i Vilalm krenue za njima. Injacija ugurae na malu
barku, na koju se zatim, jedan po jedan, ukrcae i ostala etvorica.
Odvezae konopce kojima je barka bila privezana za dok i nestadoe u
magli koja se spustila na lagunu.
U tom trenutku Vilalm odjuri ka molu, potra uz most i odveza jedan
amac privezan za truli direk. Ne smemo ih izgubiti iz vida ree
pruajui veslo prijatelju.
Magla je svojim sivilom prekrila sve pred sobom. Pljuskanje vesala
naruavalo je tiinu u laguni naglaavajui oseaj pustoi.
Ne gubei iz vida barku na kojoj su se nalazili Injacio i njegovi
otmiari, Uberto i Vilalm veslali su celu no. Vidljivost je bila slaba i nije
bilo lako drati je na oku. Sreom, lampa okaena o krmu barke bila je

pouzdana vodilja, iako je svetlela vrlo prigueno. Uberto je netremice


zurio u nju molei se da je ne izgubi u magli.
Odjednom, svetlost se zaustavi uz jedan jeziak kopna, nedaleko od
pepeljastih obrisa neke kule.
Dok je zora razvejavala sivilo magle, Vilalm pritera amac uz oblinje
ostrvce obraslo trskom. Iz tog skrovita dva prijatelja osmatrala su
otmiare koji su se iskrcali i odvukli Injacija u kulu. Ta kula je verovatno
bila naputeni svetionik koji je nekada navodio lae kroz maglu.
Kad su se uverili da ih niko nije video, Vilalm i Uberto odveslae ka
kuli. Sakrie amac u lisnatoj kronji drveta i, oprezno kao make,
krenue.

85.
Injacio otvori oi. Leao je u nekoj vlanoj odaji. Pod je bio hladan,
pokriven ciglama od ilovae. Zidovi su bili oljuteni, puni mrlja od bui.
Jedini izvor svetlosti bio je zasvoeni prozor okrenut ka istoku, dovoljno
veliki da ovek moe do pojasa da se provue. Na suprotnom zidu
ugledao je drvena vrata. Trgovac pokua da ustane kako bi priao
vratima, ali onda vide da su mu okovi na runim zglobovima prikovani za
zid.
Vivijen je stajao ispred njega. Odoru je zamenio dugim crnim platom,
no lice mu je i dalje bilo skriveno iza crvene maske.
Trgovac ga pogleda s gaenjem. Sve sam mogao da oekujem, ali ne
i da e postati jedan od njih.
To je bila neophodna odluka, koja mi je omoguila da preivim
priznao je Vivijen. Ne postoji skrovite na kojem me ne bi nali. Iako
sam iveo pod lanim imenom, bio sam siguran da e me pre ili kasnije
prepoznati. Jedini nain da okonam beanje bio je da im se pridruim.
Zato sam se na prevaru uvukao meu vidovnjake...
Zarobljenik pogleda ka sredini odaje gde je stajao veliki kazan na
nogarama, pun uarenog ugljevlja. Pokaza na kazan. Time si naumio da
me prisili na saradnju? Podvrgnue me mukama?
Samo ako bude neophodno. Injacio se povue ka zidu. Lanci
zazveckae. Kad sazna ono to eli, ionako e me ubiti.
Ali izbei e muke. Vivijen prie stolu koji je stajao naspram
trgovca i uze jednu svesku od pergamenta. Dozvolio sam sebi da
proverim tvoje beleke nastavi listajui. Vidim da si revnosno
prepisao sve delove Uter Ventoruma... Sve osim onog koji se odnosi na
anela Armarosa. Vratio je svesku na sto i pokazao zarobljeniku jedan
mali svitak. Armaros je otkrio ljudima vetinu magije. E pa, ovaj svitak
pergamenta sadri sedam arolija: preuzete su iz drevnih obreda Sabejaca
i slue za prizivanje bia koja upravljaju planetama. Razume? Re je o
sedam anela u nebeskim prostranstvima. Ali mogue je prizvati samo

jednog. Kako da odaberem pravo zazivanje a da pritom ne pogreim?


Pretpostavljam da ti je poznato da se te greke veoma skupo plaaju...
Injacio razmaknu usne u jedva primetan osmeh. Jadan si.
Vivijen oinski rairi ruke. Pomozi mi da shvatim, prijatelju.
A zato? Da bi postao novi veliki majstor Svetog Vema? To je ono
to si obeao ljudima koji su se noas okupili u Svetom Marku? Naumio
si da preko knjige zadovolji njihovu glad za moi?
Pa ta i da je tako?
Jadna budalo! Poto te iskoriste, Franci-sudije e te bez razmiljanja
ukloniti.
Vivijen zauta. Svakako nije mogao da opovrgne njegove rei. Istini za
volju, okupio je veliki broj sledbenika, ali nijednom od njih nije mogao da
veruje. Veina tih ljudi podravala je grofa Dodika. Povrh svega, bio je
ubeen da Henrik Tevtonac kuje neku zaveru.
Iz straha od odmazde, odluio je da se skloni s trgovcem i da ga
zatvori u tu kulu, daleko od svih. Sa sobom je poveo samo aicu odanih:
tri obina vojnika kojima nije bila poznata mo knjige. Autoritet mu je bio
klimav, nesiguran, ali kad razrei misteriju Uter Ventoruma, lake e mu
biti da natera na poslunost Franke-sudije iz Venecije. Sve je zavisilo od
saradnje s Injaciom.
Molim te poslednji put nestrpljivo ree Vivijen. Pomozi mi
svojevoljno jer e svakako morati da mi pomogne, ali e pritom i patiti.
Bolje da umrem odvrati trgovac.
Neka bude tako! presudi Vivijen i pljesnu rukama.
Vrata se otvorie i u odaju ue ovek s crnom kapuljaom. Ne gubei
vreme, nepoznati izvadi usijano gvoe iz ara i prie zatvoreniku.
Ne prekidaj dok ga ne ubedi da sarauje naredi Crvena Maska.
U kulu se ulazilo kroz portal ukraen lukom od izbledelih cigala. Nije bilo
reetki koje bi onemoguavale ulaz, a ispred je stajao samo jedan straar.
Vilalm i Uberto su bili vrlo blizu, skriveni meu trskom.
Pusti mene prvog proaputa Francuz.
Deak klimnu glavom.
Vilalm izae iz skrovita i puzei se zaputi ka graevini. Kretao se

neujno kao krupna divlja maka. Nekoliko koraka dalje straar je s


izrazom dosade u oima hodao napred-nazad. Francuz saeka povoljan
trenutak, a onda munjevito skoi.
Straar gotovo nita nije primetio. Neija ruka spustila mu se na elo,
a seivo noa skliznulo mu je pod grlo. Pao je na tlo krkljajui.
Sledeeg trenutka Vilalm dade znak Ubertu da mu se pridrui.
Poto su se uverili da nema vie straara, popeli su se uza stepenice.

***
Krvnik je spustio usijano gvoe meu uareno ugljevlje. Injaciju je,
obeznanjenom od bola, glava pala napred i sledeeg trenutka izgubio je
svest.
Nee da govori odseno izvesti siledija.
Progovorie, pre ili kasnije, videe izjavi Crvena Maska. Kad
se probudi, nai u nain da mu razveem jezik. Mogao bih da mu
pripretim da u ubiti nekog ko mu je izuzetno drag.
Vrata se naglo otvorie i u odaju ulete ovek u crnom, vrlo uznemiren.
Pogleda iznurenu trgovevu priliku pa ree: Uljezi na donjim
spratovima!
Vivijen potisnu nervozan uzvik. Nije bio predvideo niiji upad. Ko bi
to mogao da bude? Vidovnjaci pod vostvom Henrika Tevtonca? Injaciovi
prijatelji? Idi da proveri autoritativno uzviknu. Onda se obrati
krvniku: Ti poi s njim. Ubijte svakoga na koga naletite!
Uberto i Vilalm su se popeli gotovo do vrha kule, ali jo nije bilo ni traga
Injaciju. Ne doputajui sebi da klonu duhom, nastavili su da grabe uza
stepenice dok nisu stigli do velike prostorije nalik dvorani za sveane
gozbe, s velikim starim stolom u obliku potkovice okruenim klupama.
Prazne bave i keramike posude pocrnele od vatre leale su poreane
uza zid, a pod je bio zastrt suvim senom, mestimino umrljan tamnim
flekama.
Iznenada, kroz bona vrata uoe dva straara u crnom, jedan
skrivenog lica, drugi s delatskom kapuljaom na glavi. Odmah isukae

maeve i pretei se uputie ka dvojici uljeza.


Reagujui nagonski, Vilalm dograbi jednu klupu uz ivicu stola i baci je
na onog blieg, a onda odgurnu Uberta u stranu. Bei! Nai Injacija!
uzviknu i izvue sablju koja zafijuka metalnim zvukom.
Deak je otrao uza stepenice, ali pre no to je napustio prostoriju,
pogledao je ka svom prijatelju. Video ga je kako je skoio na sto izmeu
dva straara i savreno usklaenim pokretima odbijao njihove udarce.
Uberta zapljusnu talas stida; naputa prijatelja u nevolji. Onda se
priseti trgovca i potra lako kao srna uza stepenice koje su vodile ka vrhu
kule, sve do jednog predvorja u kojem su se nalazila zamandaljena vrata.
Brzo podignu zasun i ue.
Ono to je video ostavilo ga je bez daha. Injacio je leao u uglu odaje,
glave klonule na grudi, obliven znojem i u nesvesti. Poderana odea
otkrivala mu je grudni ko izbrazdan opekotinama. Oklevajui, deak se
zagleda u te rane koje su se protezale preko grudi pratei krivinu rebara,
nalik ogrebotinama od nekih udovinih kandi.
Poto je savladao napad panike, priao je Injaciju i pokuao da ga
probudi. Pozvao ga je po imenu, protresao ga za ramena, ali nije bilo
naina da ga povrati. Onda pokua da ga oslobodi okova. Osvrnu se
unaokolo, ali u odaji nije bilo nieg to bi moglo da mu poslui u tu svrhu.
Onda mu neto sinu. Stade da pretura po bisagama i izvadi staklenu
boicu koju je uzeo u Puente la Reini, u laboratoriji Gotusa Rubera.
Injacio mu je rekao da je Aqua regina kiselina koja moe da istopi svaki
metal.
Skinuo je poklopac i sipao sadraj boice na lance, trudei se da sav
sadraj prolije na jednu taku. Smrdljivo isparenje zapahnu mu nozdrve, a
iz metala se podignu pramen crvenkaste pare.
Karike lanca dobie ukastu boju, polako rajui od dejstva Aque
regine, ali ne istopie se sasvim. Onda Uberto zavi ake u krpe, uhvati
gvozdenu ipku uronjenu u uareno ugljevlje i pritisnu usijani kraj na
lance na mestu gde je sipao kiselinu. Nedugo zatim, na Ubertovo veliko
zadovoljstvo, Injacio je bio slobodan.
Deak odbaci ipku i pokua da izvue zarobljenika iz odaje, ali dve
ruke neprimetno se pojavie niotkuda i zgrabie ga za kosu.

***
Vilalm se u meuvremenu, obuzet gnevom, borio protiv dvojice straara.
Izbegavi istovremeni napad obojice, uspeo je da se usredsredi na
samo jednog protivnika, izmakao je njegovim udarcima, odbacio ga nogom
i zasekao ga popreko. Ali nije stigao na vreme da se okrene ka drugom
napadau, koji ga udari posred grudi.
Francuz se, bez vidljivih povreda, izmaknu za jedan korak. Siledija ga
je, iznenaen, ljutito gledao traei na njemu znake ranjavanja. Tkanina
kratkog kaputa bila mu je poderana, ali ispod nje je, neoekivano,
zasvetlucao metalni oklop. U Evropi takvih nije bilo, a Vilalm ga je uzeo
iz opreme saracenskih ratnika.
Kad je neprijatelj ponovo krenuo u napad, Francuz je ve bio
isplanirao protivudar. Pogodi ga desnicom, niskim poprenim zamahom
koji protivnik spremno doeka, ali pritom ispusti ma. Vilalm se onda
okrenu u mestu i zadade mu gadan udarac sleva u sam koren vrata.
Nasilnikova glava se odvoji od tela i otkotrlja se po podu.
Obezglavljen trup sruio se kao prazan oklop. Vilalm ubaci sablju u
korice i otra u potragu za prijateljima.

86.
Uberto se ritao kao srnda u klopci, ne znajui ko ga je iznenadio s lea.
inilo mu se da napada nije naroito snaan, ali poto ga je drao za
kosu, spreavao ga je da naini bilo kakav pokret. Trpei bolove u
potiljku, momak ga dograbi za rune zglobove kako bi ublaio stisak.
ta namerava da uini, balave? prosikta nepoznati.
Uberto prepozna taj glas, pripadao je unakaenom! Ne obazirui se na
bol, cimnu glavu i oslobodi se jednim udarcem, a onda se naglo okrenu.
Pred sobom ugleda Crvenu Masku.
Napada nije gubio vreme i mahnito se ustremio ka njemu, ali deak je
ispruio ruke i, pokuavajui da se odbrani, svom snagom koja mu je
preostala odgurnuo je oveka, koji se zanese unazad.
Vivijen se okliznu i dokai nogama kazan s uarenim ugljevljem, koji
se izvrnu, a ar se rasu po celom podu. Uz besan uzvik, Vivijen pade
leima na taj uareni tepih i stade da se koprca kao riba na suvom. ar mu
je uz cvranje progorevao odoru i po odaji se rairi vonj nagorele koe.
Vivijen ustade, otrese preostali ar i, obuzet besom, dograbi ipku i
nasrnu na Uberta. Obuzet panikom, deak je drhtei uzmicao i u jednom
trenutku se sapleo.

***
Injacio se u meuvremenu povratio. Isprva mu nije bilo jasno ta se
dogaa. Bio je obnevideo od bolova, kao da mu je mnotvo bodljikavih
jeziaka probadalo kou. Kad je otvorio oi, privuen bukom borbe,
nazirao je samo nejasne slike, onda mu se pogled razbistrio i jasno je
video prizor. Prepoznao je Uberta prostrtog na podu i Vivijena spremnog
da ga udari. Uasnut, uplai se da e morati nemono da posmatra tu
scenu, a onda s nevericom primeti da su lanci kojima je bio okovan
pokidani!
Ne osvrui se na bol, s naporom se pridignu, sa svakim korakom sve
vie osvajajui kontrolu nad pokretima. Neopaeno se primaknu Vivijenu

u trenutku kad je ovaj zamahnuo da udari deaka. Dograbi ga za odoru


pokuavajui da ga odvue, ali zbog iscrpljenosti izgubi ravnoteu i pade
preko njega. Zateen, monah ga odgurnu i pritisnu ga jo vrelim gvoem.
Ako knjiga ne bude moja, nee biti niija! mahnito uzviknu, van sebe
od srdbe.
Uberto je skamenjen posmatrao taj prizor.
Trgovac se nespretno povue i nalete na zid, a Vivijen se ustremi na
njega. Znaj da sam ja doao do reenja Uter Ventoruma! Na te rei
monah se ukopa u mestu, sa ipkom u vazduhu, teko diui. Brzo se
osvrnu iza sebe kako bi se uverio da ga deak nee napasti, a onda
pogleda Injacija. ta onda eka, govori zapreti mu. Hoe da te
ubijem? Ili bi vie voleo da najpre uklonim balavca?
Trgovac naini pokret u znak predaje. U tom trenu primeti neki metalni
predmet koji je izvirivao ispod Vivijenovog plata, u visini grudnog koa.
Bio je to no u obliku krsta. Tajna se krije u maginom kvadratu ree,
pokuavajui da mu odvrati panju. Treba otkriti na koje se nebesko
telo odnosi.
Objasni to malo bolje naredi mu Vivijen, koji se u meuvremenu
okrenuo ka stolu gde je leala jo otvorena Injaciova sveska.
Trgovac je bio na izmaku snaga, ali prikupio je ono malo energije koja
mu je ostala kako bi iskoristio tu priliku. Iznenadnim pokretom zavue
ruku ispod plata svog suparnika, izvadi njegov bode i munjevitim
pokretom mu ga zari u koren vrata. Seivo je prodrlo brzo, zarivajui se u
meso sve do drke.
Vivijen zajea od iznenaenja, a onda ga obuzee trzaji. Ispusti ipku,
prinese ruku rani i odsenim pokretom izvue no. Mlaz krvi iknu iz
posekotine. ovek se zanese unazad teturajui se, skinu crvenu masku i
otkri izoblieno lice, zgreno od pokuaja da die. Netrpeljivo je zurio u
Injacija, spremajui se da ga prokune. Ali glas mu zamuknu, izobliene
crte lica iskrivie se u zaprepaenu grimasu. Nije naiao na pogled
ispunjen mrnjom. Samilost je, a ne ozlojeenost, izbijala iz Injaciovog
pogleda.
Vivijen se naas dobroudno osmehnu, a onda oseti da mu srce
poputa. Razrogai oi, prestravljen pred injenicom da e umreti, i,

hodajui unazad, odvue se do prozora ostavljajui za sobom krvavi trag.


Kao da je pokuavao da pobegne, ali za njega vie nije bilo mesta gde
moe da se skriva, niti lanih imena kojima moe da se slui.
Zeje usne se sklopie. Isprva se zau hropac, a onda i slabaan glas:
Sad si slobodan...
Injacio potra ka njemu pruajui mu ruke, no Vivijen je, na samrti, taj
gest shvatio kao pretnju. Uzmaknu uplaen, udari o nizak zid i polete kroz
prozor. Trgovac pokua da ga uhvati, ali bilo je prekasno. Vivijen nestade
ispod zasvoenog prozora. Tog jutra bio je to poslednji ostatak tame koji
je sunce upilo.
Vilalm je uao taman na vreme da prisustvuje toj sceni i zastao je,
skamenjen od iznenaenja.
Injacio se nagnuo kroz prozor i posmatrao podnoje kule gde su leali
ostaci oveka koji mu je nekada bio drag prijatelj. Onda se okrenuo ka
unutranjosti odaje i, povodei se, zaputio se ka prijateljima. Bio je vrlo
slab. Jeste li dobro? upita posmatrajui ih lica punog podliva.
Obojica potvrdie.
Pokaza im svesku i svitak na stolu. Pokupite to...
Odmah zatim oseti kako ga snaga naputa. Pogleda uvis i pade u
nesvest.

87.
Prokleti bili! Gledaj ta su mu uradili! uzviknu Francuz posmatrajui
opekotine na grudnom kou. Neophodno mu je leenje.
Injaciovo lice bilo je vrlo bledo, oi uokvirene tamnim kolutovima.
Dok ga je gledao tako ranjivog, Ubertu se steglo srce. Sve bi uinio da ga
spase. Znam kuda emo ga odvesti odluno izjavi. U moj manastir,
Santa Marija del mare. To je najblie mesto koje znam. Ve smo na pola
puta, treba nam manje od dana plovidbe da stignemo.
Vilalm razmisli, potom prihvati i podignu u naruje iznureno Injaciovo
telo. Hajde da siemo iz ove kule. Pomozi mi da ga iznesem.
Saekaj. Momak pokupi sve to je stajalo na stolu i ubaci u svoje
bisage. To su delovi Uter Ventoruma objasni. Onda se pridrui
prijatelju i zajedno napustie staru graevinu.
Kad su izali, nali su barku skrivenu u kronji, ukrcali su se i
otplovili ka puini.
Sputala se no, ali Uberto i Vilalm nisu nameravali da se zaustave. utke
su veslali ne odvajajui pogled od trgovca ispruenog na krmi ispod
pokrivaa. Sreom, magla se bila razila, mesec i zvezde blistali su na
nebu.
Uberto nije mogao da ne primeti zabrinut izraz na Francuzovom licu i
prvi put je u njegovim oima prepoznao strah. Mnogo ga voli primeti
uz izvesnu zavist. Kao da ste otac i sin.
Ne poznajemo se dugo. Malo vie od godinu dana objasni Vilalm.
Ipak, dugujem mu svoj ivot i zato sam ostao uz njega.
Kako se to dogodilo? upita deak, ne prestajui da vesla.
Ispriaj mi.
Kao to zna, iveo sam na brodu muslimanskih pirata ree Vilalm.
Postao sam jedan od njih i nauio sam da ubijam... Jednog dana, dok
smo plovili na otvorenom moru u visini Svetog Jovana od Akre, pribliio
nam se neki krstaki jedrenjak i krstai su pobili celu nau posadu. Ne

alim zbog smrti tih ljudi: bili su bezone ubice; na kraju krajeva, dobili
su ono to su zasluili... Isto vai i za mene.
Jesu li te krstai zarobili? upita Uberto.
Jesu odgovori mu prijatelj priseajui se te bitke. Posle dugog
sukoba ostao je sam u guvi. Hrianski ratnici su ga opkolili, gotovo
radoznali; ne dogaa se esto da naie na plavokosog ratnika u
muslimanskim redovima. Uprkos porazu, Vilalm se nije predao i nastavio
je da zadaje udarce sabljom, zaslepljen mrnjom. Na kraju, neprijatelji su
ga opkolili, razoruali, podvrgli ga beskrajnim mukama i napokon ga,
iznurenog, odvukli u potpalublje svog jedrenjaka, gde su ga okaili o ue
kao trofej iz lova. Vilalm se priseti tog jezivog oseaja, visio je kao
ivotinja koja eka da je oderu, preputen gladi i ei. Posle ko zna koliko
dana muenja, kad je ve mislio da e pokleknuti ped smru, pred njega je
stao jedan ovek.
Pomozi mi... prostenjao je Francuz.
Nepoznati mu je priao i napojio ga. Ne posustaj pred bolom
rekao mu je. Ja u se pobrinuti za tebe.
Tako je i bilo. Od tog trenutka trgovac iz Toleda starao se o Vilalmu.
Pukim sluajem, Injacio se bio ukrcao u Svetom Jovanu od Akre
upravo na taj brod objasni Francuz, dok je Uberto oarano sluao.
Poto me je naao na samrti, saalio se i platio otkup vojnicima kako bi
me oslobodili. Od tada sam svoj ivot ujedinio s njegovim.
Kad je zavrio priu, Vilalm utonu u tiinu. Pogleda ka trgovcu, koji
nije pokazivao znake buenja. Ne posustaj pred bolom, prijatelju moj
proaputa. Ne sad, kad si priveo kraju svoju potragu.
Da je makar mogao da se seti neke molitve, hrianske ili
muslimanske, to bi bio pravi trenutak da je izgovori.

88.
Pod prvom svetlou svitanja amac je pristao nedaleko od Manastira
Santa Marija del mare.
im je barka dotakla obalu, Uberto iskoi na tlo i odjuri ka dvoritu i
okolnim zgradama u potrazi za nekim kome bi mogao da se obrati. Bio je
odsutan nekoliko meseci, no inilo mu se da je prolo sto godina otkako je
otiao.
Za tren oka se oko njega okupi mnotvo monaha, radosnih zbog
njegovog iznenadnog dolaska. Obasue ga zagrljajima i pitanjima, ali
Uberto ih sve uutka jednim pokretom i pozva tu malu grupu da poe s
njim do amca.
Kad su stigli na obalu kanala, pred sobom su ugledali plavokosog
mukarca kako pridrava obamrlo telo oveka na samrti. Monasi su ga
odmah prepoznali.
Pomozite mu, molim vas! uzviknu Uberto. Ranjen je. Ima visoku
temperaturu.
Na te rei dva krupna iskuenika istupie i pomogoe Vilalmu da
pridigne trgovca, a onda ga brzo odnesoe ka manastiru.
Zahvaljujui nezi monaha, trgovac se za nedelju dana oporavio. Uberto je
sve vreme bio uz njega i briljivo ga negovao. Jednog jutra, kad je Injacio
ve bio sasvim ozdravio, deak stade uz njegovo uzglavlje sa izrazom lica
oveka koji eli da saopti neto vano. Sede na ivicu slamarice i
radoznalo ga pogleda.
Momak mu prui dva predmeta: svesku od pergamenta i mali svitak.
Pokupio sam delove Uter Ventoruma. Naao sam ih u kuli u kojoj si bio
zatvoren.
ovek proveri beleke. Moja sveska ree. A ovo je svitak sa
sedam arolija koji je posedovao Vivijen, tajna Armarosa. Napokon smo
sastavili delove knjige.
Uberto klimnu glavom. Jo si slab. Rane moraju sasvim da zarastu

ree, nastojei da zauzda trgovev polet. Znao je da e ovaj, im se


pridigne, napustiti to zabaeno mesto.
Ne bih uspeo bez tebe priznao je Injacio. Naas zastade, pa ree:
elim da ti predloim neto.
Kai.
Za nekoliko dana odlazim. Verovatno se vie neu vratiti u Santa
Mariju del mare objasni trudei se da deluje uzdrano. Ti treba da
odlui da li e ostati ovde ili e mi se pridruiti. Kad je to rekao,
ustade.
ta to radi? Jo si slab i ne bi trebalo da ustaje iz kreveta
negodovao je Uberto, iznenaen ponudom.
Moram da razgovaram s nekim. Injacio se nasloni na dovratak,
smrknutog pogleda. Ti u meuvremenu odlui ta e. Neu se dugo
zadrati.
Iako se o tome gotovo nije prialo, znalo se da je opat Rajnerio iz Fidence
ve nedeljama teko bolestan. Tokom leta je oboleo od malarije i stanje
mu se iz dana u dan pogoravalo. Visoka temperatura prisiljavala ga je da
lei i vie nije mogao da obavlja ni manje zahtevne obaveze. Praktino
nepokretan, muio se u postelji protresan drhtavicom i obliven znojem.
Koliko god da su ga monasi podvrgavali obrednom kupanju i dezinfikovali
prostoriju dimom, iz njegovog kreveta irio se vonj smrti.
Trgnuvi se iz dremea, opat pogleda ka ulazu u svoju sobu. uo je
korake. Kad je otvorio oi, ugledao je jednog oveka kako ulazi i prilazi
njegovom uzglavlju. Podigao je pogled kako bi video ko je to i u tom
trenutku zahropta i uvue se pod pokrivae.
Ne bojte se, uvaeni Rajnerio. Nisam doao da vas ubijem ree
Injacio iz Toleda. Uostalom, koliko vidim, ve ste jednom nogom u
grobu.
ta hoete od mene? promrmlja opat. Iz usta mu pokulja nezdrav
zadah.
Doao sam da vas obavestim o smrti vaeg dobroinitelja, Scipiona
Lazarusa. eka vas u paklu.
Ti, proklet bio... otkud ti... zadihano je izustio Rajnerio.

Znam da ste bili u dosluhu s njim? Jednostavno, sam mi je to


priznao. Znate da se nije druio sa, kako bih to rekao... potenim ljudima.
A ni vas nije naroito cenio. Bili ste njegova marioneta, kao mnogi drugi.
avolji slugo... Ubico! Necromanticuse! vreao ga je samrtnik.
Injacio sede na rub postelje i uputi mu samilostan pogled. Zato me
toliko mrzite? ta je to u mom nesrenom ivotu to izaziva toliku
netrpeljivost u vama?
Opat divlje zarea i gotovo ispljunu rei: Vaa tajna...
Moja tajna? Vi jo niste shvatili ta je to? Sve vreme vam je bila
pred oima. Ostavio sam je u ovom manastiru, gde je stajala petnaest
godina zahvaljujui doputenju Majnulfa iz Silvakandide, vaeg uvaenog
prethodnika. Odneo sam je pre etiri meseca, kad sam otputovao u
Veneciju.
Rajnerio uzdrhta. Njegovo modro lice, gotovo zelenkasto, izoblii se
od uenja. Napokon je shvatio.
Injacio mu se s potovanjem nakloni na rastanku i zaputi se ka
vratima.

***
Uberto je etao sredinom dvorita, pognutog pogleda i sklopljenih
dlanova. Razmislio je o trgovevoj ponudi i nestrpljivo ekao da mu
saopti odluku. Odjednom ga ugleda kako izlazi iz opatovih odaja i prilazi
mu.
ovek mu poloi ruku na rame ozbiljno ga gledajui. Jesi li odluio?
Jesam odvrati deak. Hou da poem s tobom.
Dobro. Injaciju se omaknu osmeh. Onda idi da nae Vilalma.
Kai mu da odlazimo za dva dana. Ostalo mi je jo samo jedno da uradim.

EPILOG
Znati. Moi. uti. Outati.
Zaratustra.

Posle viednevnog putovanja, poto je proao pokraj zidina Torina, Injacio


stie do planine Muzine. Ostavi Uberta i Vilalma da ga ekaju u podnoju,
a on se uputi uz vrleti magmatskih stena. Sa sobom je poneo malo stvari.
U bisagama su se nalazili sveska od pergamenta i svitak sa sedam
prizivanja, vreica s biljem, posuda za kuvanje i avan.
Tokom prethodnih dana sneg je zabeleo planinske obronke sakrivajui
njihovo ogoljeno tlo. Zaputio se ka vrhu. Planina Muzine je mesto
obavijeno misterijom, za koje se prialo da je dom duha Irodovog, koji se
tuda vozi svojim plamenim kolima. Osim toga, meu tim stenama vetice
se okupljaju i odravaju svoje obrede.
Kad se spustila no a vetar poeo da zavija, Injacio je osvetlio sebi
put bakljom i produio dok nije stigao do zaravni pogodne za ostvarenje
njegovog nauma. Seo je na jednu stenu i zapalio vatru.
Izvadio je avan iz bisaga i sipao u njega haomu koju je naao u
Santjagu. Isitnio ju je tukom i dodao joj meavinu ostalih biljnih
ekstrakata, a onda ih je sjedinio u glatku masu. Na kraju je to sipao u
posudu za kuvanje, dodao vodu i spustio posudu na vatru.
Dok je ekao da napitak bude spreman, ustao je i nacrtao u snegu niz
geometrijskih figura. Slaba svetlost oteavala mu je poduhvat. Kad je
precizno iscrtao slike, uzeo je aku pepela s ruba ognjita i ispunio njime
brazde u snegu kako bi bile vidljivije. Poto je i to obavio, ponovo je seo
na stenu i nepomino se zagledao u crte.

Na osnovu geometrijskih figura iz Uter Ventoruma, taj arobni zapis


dobio je tetovae Gota Rubera i maginog kvadrata. Temel i Kobabel.
Dugo se muio da dokui kako da ih upotrebi, ali onda je ubedio sebe da
se tajna krije u njihovom meusobnom kombinovanju. Ali kako da ih
iskombinuje? Isprva nije nimalo bio siguran u proceduru, dok nije naslutio
da zodijaki krug treba postaviti spolja, tako da obuhvati kvadrat, simbol
Zemlje, u kojem se, opet, nalazi devet brojeva, simbola planeta. Onda mu
se sve razbistrilo i kombinovanje crtea ilo je lake nego to je
predvideo.
Da bi rastumaio zagonetku, trebalo je samo da povee brojeve s
odgovarajuim planetama. Verovatno je, pomisli Injacio, to deo koji
Vivijen nije uspeo da razrei. Eto zato nije mogao da izvede prizivanje.
Iako su ga podvrgli mukama, trgovac je utao, ali jo tada je nazreo
reenje. Tajna se sigurno krije u kosmolokom sistemu Haldejaca, koji su
kult planeta povezivali s natprirodnim biima slinim anelima. Ako je to
rasuivanje bilo ispravno, nebeska tela, od najmanjeg do najveeg, trebalo
bi da odgovaraju sledeim brojevima:
1 = Zemlja
2 = Mesec
3 = Merkur
4 = Venera

5 = Sunce
6 = Mars
7 = Jupiter
8 = Saturn
9 = Nepomine zvezde
Injacio je morao da primeti da se broj 5, to jest Sunce, nalazi u sredini
maginog kvadrata. Ostala nebeska tela kruila su oko njega kao njegovi
podanici. Naravno, to nije bilo sluajno. Geometrijski i matematiki
poredak pokazivali su jednak smer!
Sunce je svakako klju problema... Ali na koji nain e mu omoguiti
da prodre u poslednju tajnu Uter Ventoruma? Injacio nasluti da reenje
misterije zavisi od dela knjige skrivenog u Tuluzu, zato izvadi iz bisaga
svitak sa sedam zazivanja i proui ga pod svetlom plamena. Tu je
pronaao sedam obrednih formula, a svaka je bila zasnovana na posebnom
nebeskom biu: Silijael, Harakijel, Bitael, ams, Rubijael, Rufijael, Ibal.
Bila su to imena sabejskih boanstava, koja su po svemu liila na
biblijske arhangele i na Amerta Spentu persijskih mudraca. Injacio je bio
ubeen da Uter Ventorum nije samo knjiga zazivanja ve poslednje
svedoanstvo o jednoj ezoterikoj tradiciji koja povezuje hebrejske i
hrianske anele s nebeskim biima drevnih istonjakih naroda.
Odjednom ga obuze strepnja, ne zbog nebeskog bia koje e prizvati, ve
zbog posledica s kojima bi mogao da se suoi ako ta knjiga doe u ruke
crkvenih vlasti.
Ali radoznalost je prevladala, lanac zakljuivanja nije se smeo
prekinuti! Zapita se koje meu sedam imena upisanih na svitku treba da
prizove. Svako se odnosilo na jednu aneosku sutinu koja postoji u sferi
odreene planete i usmerava njeno kretanje i magijski uticaj, redosledom
kojeg se Injacio nepogreivo seao:
Mesec = Silijael
Merkur = Harakijel
Venera = Bitael
Sunce = ambas

Mars = Rubijael
Jupiter = Rufijael
Saturn = Ibal
Jo jednom ga je vodio magini kvadrat. Potraio je ime pridrueno
broju 5, Sunce, i povezao ga sa amsom, aneoskom boginjom koja
pokree najsjajniju zvezdu. Eto ta je trebalo prizvati! Injacio pronae na
svitku zazivanje pod tim imenom. Bilo je napisano na arapskom, sitnim ali
itljivim slovima.
Pribliio se vatri kako bi proverio posudu na plamenu. Iz nje se irila
mirisna para. Bilje je tokom kljuanja prenelo svoja magina svojstva na
vodu: haoma je bila spremna.
Injacio skloni posudu s vatre i, ekajui da se tenost ohladi, nacrta
oko sebe zatitni krug.
Otpi prvi gutljaj napitka i zbaci sa sebe krzno kojim se titio od
hladnoe. Onda se okrenu ka istoku i stavi jedan zlatan prsten na kaiprst
desne ruke, kao to je bilo naznaeno da treba da uini onaj ko priziva
ams.
Ne izlazei iz kruga, stade ispred arobnog zapisa, rairi ruke i poe
da izgovara tekst zazivanja:
Pozdrav tebi, amso, kraljice blaena hajakila blistavog,
tebi u kojoj se stekla sva lepota,
tebi koja vlada nad est planeta
a one te prate kao vodilju
i tvoje zapovesti primaju...

Rei su se razlivale kroz noni vazduh, leprajui kao noni leptiri oko
vatre. Haoma je poela da deluje dok su mu stihovi odzvanjali u uima
budei uspavana ula. Rei se izmrvie u slogove i odjednom promenie
znaenje.
Injacio popi jo jedan gutljaj napitka i ula mu se izotrie. Primetio je
svetlost zore i pre no to je poelo da svie iza planina. Mesec nalik
slonovoj kosti pretvori se u udubljenje otvoreno ka Zemlji, a njegove

spirale usisae tamu.


Oamuen, Injacio nije mogao da razlui da li je obuzet halucinacijama
ili ludilom. Um mu je bludeo, stenoviti predeo se promenio, pretvorivi se
u zelenkaste obronke ispresecane srebrnastom rekom. Trgovac prvo
pomisli da se obreo u Xvarnahu, uzvienom mestu po kojem su lutali
persijski svetenici, u dimenziji Duha i Boanskog. Mundus imaginalis.27
Injacio osmotri te blage padine, naslutivi da se upravo tu, pod ilibarskim
nebom, nalaze raj na Zemlji i Peina s blagom gde su bili sahranjeni Adam
i Eva, a kasnije i mudraci.
Posle treeg gutljaja napitka iznenada ga spopadoe grevi i on pade
na kolena. Nije mu smetao dodir snega, ali udovi mu uzdrhtae kao grane
zahvaene olujom.
Eskulap iz Malabate je bio u pravu! Eto zato je Zaratustra zabranio
upotrebu haome! Ta supstanca je otrovna!
Zurei u prve zrake sunca koji su obasjavali obronke, Injacio se pomiri
s tim da e umreti. Snaga ga je naputala. Mogao je da se divi mistinim
predelima Xvarnaha, ali nije uspeo da prizove nijedno natprirodno bie.
Obuzet oseajem poraza, prepusti se neukrotivoj drhtavici. Pokua da se
odupre grevima, krguui zubima od bolova, a onda izgubi svest.
U mraku je, moda, video lepet krila.

***
Injacio otvori oi. Leao je na snenom pokrivau, obamrlih udova. Ispred
sebe prepozna Uberta.
Satima smo te ekali. Na deakovom licu naziralo se olakanje.
Onda smo odluili da te potraimo.
Na moju sreu... proaputa ovek. Vilalm stade pored njega kako
bi mu pomogao da ustane i postavi ga da sedne pored vatre. Toplota
plamena ga okrepi.
ta se dogodilo? upita Uberto. Jesi li uspeo da prizove anela?
Ne znam odvrati trgovac pruajui dlanove ka vatri. Ne znam ta
se dogodilo. Moda nisam dovoljno proien kao to su to bili mudraci,

ili to jednostavno nije ono to sam zaista eleo. Barem ne onoliko koliko
elim da ivim sa svojom porodicom. Sa svojom enom i svojim sinom.
Sa sinom? Deak uzmaknu. Ti ima sina?
Da. Mislio sam da sam ga izgubio, ali onda sam ga ponovo naao.
Vilalm se pomeri u stranu, a Uberto odmeri Injacija, zbunjen.
Trgovac se ogrnu krznom i poe da pria: Treba da zna da je pre
petnaest godina, kad sam bio s Vivijenom u Kelnu, sa mnom bila i Sibila.
Putovanje je trajalo vrlo dugo, ali morao sam stii na odredite.
Nameravao sam da se povuem iz poslova poto isporuim robu
nadbiskupu Adolfu. Hteli smo da zaponemo nov ivot, mirniji.
A ta se umesto toga dogodilo? upita momak.
Zbog Vivijena i njegovog Uter Ventoruma za koji ja nisam ni znao,
naili smo na Sveti Vem. Trgovac se priseti te jezive noi u Kelnu, kad
je Vivijen, obuzet panikom, uao u sobu gostionice gde se Injacio
odmarao sa Sibilom. Brzo, beite! uzviknuo je iskolaenih oiju.
Doi e ovamo! Uzmite dete i idite!
Injacio pognu glavu i nastavi: U to vreme nije mi bilo jasno zato su
se Dominus i vidovnjaci okomili na nas. Ali suoen s opasnou, nisam
imao vremena da razmislim. Najpre sam eleo da spasem svoju porodicu;
zato smo napustili Nemaku i pobegli ka Italiji. Ali pojavio se problem.
Koji? upita Uberto.
Vidovnjaci nam nisu davali mira i zato sam, kad smo stigli na Alpe,
shvatio da je najbolje da se raziemo. Vivijen se zaputio u Francusku, a ja
sam morao da donesem najteu odluku u ivotu: da se rastanem od Sibile.
U Injaciovom umu iskrsnu lice ene izbrazdano tugom. Bili smo kratko
u braku... Ubedio sam je da se vrati u paniju. Mogla je lake da se spase
ako se udalji od mene. Kao da sam joj iupao srce iz grudi, ali nisam
imao izbora... Ipak, to nije bila poslednja teka odluka. Uskoro sam bio
prinuen da napustim i svog sina...
Uberto se zaprepaeno zagleda u njega guei se slanim suzama. Nije
imao daha da odgovori. Rei tog oveka stezale su ga kao brljan.
Na sin je bio vrlo mali. Trgovevo lice postade blae. Tek je
bio prohodao... Tokom bekstva iz Nemake se razboleo. Dobio je
bronhitis i sporo se oporavljao. Nisam mogao da ga poverim Sibili, jer ne

bi preiveo to dugo putovanje. Zato sam ga zadrao, u nadi da u ubrzo


nai neko bezbedno mesto gde e ga ponegovati. I dok sam se skrivao
meu lagunama juno od Venecije, sluajno sam nabasao na Manastir
Santa Marija del mare...
Ne, to ne moe biti! uzviknu deak, obliven rumenilom. Ne elim
vie da sluam! Kako je taj ovek, posle toliko godina utanja, mogao
da se pojavi niotkud i da prisvoji pravo da uperi u njega pogled svojih
setnih oiju?
Mora me sasluati. Injacio s naporom ustade i zagrli ga. Njegova
maska ravnodunosti je naprsla, otkrivajui ljubav i ganutost. Tada sam
upoznao opata Majnulfa iz Silvakandide... Bio sam oajan, razume?
Progonjen kao razbojnik, s bolesnim stvorenjcem u naruju! Majnulfo me
je primio i saalio se nada mnom. Ponudio mi je pomo... Poklonio sam
mu poverenje i poverio mu dete. inilo mi se da je to najispravnije to
mogu da uinim... Zamolio sam ga da uva tajnu o deakovom poreklu i
da mu ni po koju cenu ne otkriva identitet njegovog oca, budui da mu je
povezanost sa mnom mogla naneti veliku tetu. Osim toga, obeao sam da
u se vratiti po dete im budem mogao. Majnulfo se prihvatio obaveze.
Slagao je brau, sakrivi identitet tvojih roditelja, i titio te je, uvajui
moju najdragoceniju tajnu.
Ja... To dete! Kako si mogao da ga napusti... Uberto se otrgnu iz
zagrljaja. Ne moe da zamisli koliko sam mrzeo svoje roditelje. Ne
zna ta znai verovati da si ostavljen kao smee ili po celu no zamiljati
lice sopstvenog oca. Trebalo je da me povede sa sobom!
ovek obori pogled. Oprosti mi, Uberto. Hteo sam da te zatitim, a
ne da te povredim. Nije mi bilo lako to nijednom nisam mogao da te
vidim svih ovih godina, stalno u strahu da bi vidovnjaci mogli da te otmu i
da me ucenjuju.
Gde si bio sve to vreme, daleko od mene? upita deak klonulim
glasom. Nije eleo da prizna sebi da mu je ve oprostio i grevito se
drao nepopustljivog gneva.
Pobegao sam na Istok, ali samo nakratko sam naao mir. Pod
izgovorom da eli da se prikljui krstakom pohodu, Sveti Vem je stigao

ak do Svete zemlje. Trgovac se primaknu Ubertu, ne dodirujui ga.


Zar sam mogao da te izloim tolikoj opasnosti? Morao sam da se
zadovoljim dopisivanjem s Majnulfom, koji me je obavetavao o tebi.
Povremeno sam slao novac kako ti nita ne bi nedostajalo... Vie nisam
mogao da uinim... Ne moe da zamisli koliko si mi radosti doneo
tokom proteklih meseci, uprkos opasnostima kroz koje smo proli. Teko
mi je bilo da potisnem oseanja, da prisilim Sibilu na utanje... Ali
Dominusova i Vivijenova smrt oslobodila me je svih opasnosti. Sad je sve
gotovo! Moemo da joj se vratimo, ako eli. Ne zna koliko Sibila eli da
te zagrli. Vie niko nee ugroziti na mir, obeavam ti.
Sibila, moja majka... proaputa deak. Lice te ene razveja sve
tragove gneva u njemu. Shvatio je njeno bolno utanje i silno poeleo da
je zagrli i da je gleda kako se osmehuje. Moramo odmah da krenemo k
njoj ree ozaren.
Hoemo uveri ga Injacio. Ona nas eka.
Uberto naas zastade, a onda produi. Nee mi biti lako da te zovem
oe. Suze mu skliznue niz obraze.
Ako je to cena koju moram da platim, prihvatam odgovori Injacio.
Najvanije mi je da ti bude srean.
Deak obrisa suze. Moda u nauiti, s vremenom.
Trojica prijatelja se zaputie ka zapadu, probijajui se pogledom izmeu
alpskih vrleti i raselina u dolinama, ka jednom dalekom mestu zvanom
dom.

Zahvalnost
Pisanje romana usamljeniki je posao koji zahteva strpljenje i
usredsreenost. Ipak, elim da zahvalim onima koji su mi pomogli tokom
razliitih etapa pisanja i objavljivanja Trgovca ukletim knjigama:
prijateljici, bibliotekarki Stefaniji Kalcolari, za itanje sirove verzije
romana i duge razgovore o srednjem veku; svim zaposlenima u izdavakoj
kui Njuton Kompton, a naroito Alesandri Peni, koja je od poetka
verovala u moj roman; Roberti Olivi, mojoj agentkinji, i Silviji Arijenti, za
neprekidan i uporan trud. Posebnu zahvalnost dugujem prijatelju piscu
Alfredu Kolitu za dragocene savete i predusretljivost. Na kraju, veliko
hvala mojoj porodici koja ume da bude uz mene ak i kada sam, obuzet
pisanjem, sklon udaljavanju od stvarnog sveta. I jo jednom hvala, s
ljubavlju, ori.

1 Lat.: presvetla gospodo. (Prim. prev.)


2 Po kanonskom, crkvenom raunanju vremena, trei sat je devet ujutru,
vreme za etvrtu slubu. (Prim. prev.)
3 Lat.: opatov zamak. (Prim. prev.)
4 Lat.: najvaniji manastir u Italiji. (Prim. prev.)
5 Pisarska radionica pri manastiru u kojoj su se prepisivale knjige. (Prim.
prev.)
6 Lat.: saglasan. (Prim. prev.)
7 Lat.: zatvorene obeleene police za knjige. (Prim. prev.)
8 Lat.: U ime Gospoda, godine 1218, etrnaestog maja. (Prim. prev.)
9 Lat.: venost. (Prim. prev.)
10 Ugledan poloaj u venecijanskom pravnom sistemu, slino dananjem
dravnom pravobraniocu. (Prim. prev.)
11 Lat.: gradski pravobranilac. (Prim. prev.)
12 Srednjovekovni lat.: vitezovi. (Prim. prev.)
13 Fr.: konj. (Prim. prev.)
14 Drevni hodoasniki put koji vodi od Rima do Kanterberija u
Engleskoj, preko Italije, vajcarske i Francuske. (Prim. prev.)
15 Srednjovekovna knjiga o ivotinjama. (Prim. prev.)
16 Lat.: vukodlak. (Prim. prev.)
17 Srednjovekovni lat.: preuvaeni oe. (Prim. prev.)
18 Lat.: rei. (Prim. prev.)
19 Lat.: crvena. (Prim. prev.)
20 Sedam Avestana, zoroasterskih besmrtnih anela. (Prim. prev.)
21 Fr.: srednjovekovna uska enska haljina koja se iri od kukova nanie.
(Prim. prev.)
22 Sveti Jakov. (Prim. prev.)
23 Lat.: prezime. (Prim. prev.)
24 Lat.: belenik. (Prim. prev.)
25 p.: sredinji stub ili polustub na portalima ili biforama. (Prim. prev.)
26 Lat.: Tvoja smrt je moj ivot. (Doslovno.) U prenosnom znaenju: Tvoj

poraz je moja pobeda. (Prim. prev.)


27 Lat.: (doslovno) imaginarni svet. (Prim. prev.)