SAOBRAAJ U GRADU:

PROMOVISANJE KORIENJA JAVNOG TRANSPORTA

Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu

Modul 17 Kurs 17.1: Izborni predmet 1
Saobraaj u gradu
Peti semestar 2015/16
Nastavnik: prof. mr Rajko Korica
Saradnik : mast.in.arh. Jelena Mari
Student: Nikola Mii 2013/297

Saobraaj u gradu

Sadraj
Apstrakt............................................................................................................................................3
1. Uvod.............................................................................................................................................4
2. Prednosti javnog transporta..........................................................................................................5
3. Pogodnosti prema kriterijumima uesnika u javnom trasportu...................................................8
4. Uporedna analiza primera............................................................................................................9
4.1. Pert..........................................................................................................................................10
4.2. Kuritiba...................................................................................................................................11
4.3. Kriterijumi...............................................................................................................................12
5. Zakljuak i smernice za unapreenje.........................................................................................15
6. Spisak slika................................................................................................................................16
7. Izvori..........................................................................................................................................19

Saobraaj u gradu

Apstrakt
U veini razvijenih zemalja saobraaj predstavlja znaajan izvor zagaenja ivotne sredine. Rast
ivotnog standarda i saobraajna kultura, doveli su do poveanja broja automobila koji postojea
saobraajna infrastruktura ne moe kvalitetno usluiti. Usled navedenog dolazi do velikih
zaguenja u saobraajnom sistemu. Imajui u vidu ovaj problem, rad se bavi promovisanjem
javnog gradskog prevoza kao alternative korienju individualnog prevoza, istiui njegove
prednosti. Unapreenje javnog prevoza, meu prednostima, od smanjenja emisije tetnih gasova,
ima i brojne dodatne prednosti kao to su uteda, smanjenja trokova, bolji kvalitet javnog
prevoza, manji broj saobraajnih nesrea, bolji kvalitet vazduha, to se odraava i na kvalitet
ivota i zdravlje ljudi koji ive u gradovima.Poveana ulaganja u javni gradski prevoz dovode do
poboljanja kvaliteta ivota u gradovima. Uporednom analizom promovisanja i strategija za
unapreenje javnog prevoza u dva velika grada kroz pretpostavljene kriterijume bie izvrena
valorizacja obraenih primera kako bi doli do moguih predloga unapreenja javnog gradsog
prevoza.
Kljune rei: kvalitet ivota, savremeno durtvo, transport, promovisanje

1. UVOD
3

Saobraaj u gradu
Savremene gradove danas karakteriu velika prostornost, gustina stanovnitva i dinamian
razvoj. Takoe, jedna od karakteristika predstvalja velika optereenost saobraajne mree i
nedosatak broja parking mesta. Problem nastali razvojem saobraaja ine gradove manje
ugodnim mestima za ivot usled smanjene saobraajne efikasnosti, ime se poveava vreme
putovanja i potronja goriva. Saobraajna zaguenost takoe, negativno utie na ivotnu sredinu i
zdravlje ljudi. Problem saobraaja u gradu proizilazi upravo iz prevelikog nagomilavanja
automobila u centru grada. Problem je nastao zbog injenice da razvoj saobraajne infrastrukture
daleko manje napreduje u odnosu na poveanje broja vozila i stanovnitva. Obzirom da postojee
urbane matrice esto datiraju iz vremena pre poetka upotrebe motornih vozila, zgradnja novih
saobraajnica nije pravo reenje za borbu protiv zakrenosti, stoga je jedino reenje razvoj
kvalitetnog javnog transporta u oviru grada. S tim u vezi, potrebno je omoguiti stnovnitvu
kvalitetan javni transport, a sastavni deo predstavlja proces njegove popularizacije kako bi to
vei broj ljudi preao na ovaj vid trasporta. Kroz isticanje prednosti u odnosu na privatne
automobile i poveanje kvaliteta usluga putem inovacija, javni gradski trasport postaje
konkurentan automobilima.

1.1.

Uticaj saobraaja na ivotnu sredinu

Modernizacija i porast broja motornih vozila, omoguava bri i kvalitetniji prevoz ljudi i roba na
sve vee udaljenosti, ali s druge strane poveava i optereenje na ivotnu sredinu. Razliiti
vidovi saobraaja imaju razliitu potrebu za energijom pa samim tim imaju i razliit uticaj na
ivotnu sredinu i zdravlje ljudi. Negativni efekti saobraajnih aktivnosti, uglavnom, se odnose na
saobraajne nezgode, zakrenja, zagaenja tla, vazduha i vode, buku koju proizvode transportna
sredstva i potronju energije.

Saobraaj u gradu
2. PREDNOSTI JAVNOG TRANSPORTA
Promovisanje javnog gradskog transporta zasniva se na isticanju prednosti ovog vida transporta u
odnosu na privatna vozila, stoga je potrebno definisati aspekte prema kojima se ostvaruje razlika
u odnosu ova dva vida transporta, a tiu se prednosti javnog transporta.
Javni gradski prevoz putnika slui prevoenju velikog broja stanovnika unutar gradske teritorije
po ustaljenim trasama i redovima vonje i pod odreenim propisanim uslovima moe ga koristiti
svaki graanin. Najvanija karakteristika javnog prevoza je u injenici da prevoznici stavljaju na
javnu upotrebu prevozne kapacitete svim potencijalnim korisnicima saobraajnih usluga uz
naplatu izvrenih usluga gde prevoznici obavljaju prevoz trajno, u obliku stalnog zanimanja i u
okviru svoje registrovane delatnosti.
Javni gradski prevoz putnika postaje sve znaajniji nain osiguranja mobilnosti i pristupanosti
unutar urbanih struktura. Odabir vrste i tipa prevoznog sredstva zavisi od mnogih faktora;
potreba putnika, dostupnosti tipa prevoza, ceni, brzini prevoza, sigurnosti i pouzdanosti usluge.
Javni gradski prevoz je u funkciji omoguavanja mobilnosti svim socijalnim kategorijama
stanovnitva. Njegova efikasnost je utemeljena na prevozu velikog broja putnika i prihvatljivoj
ekonomskoj ceni. Javni gradski prevoz je, takoe, u funkciji poveanja mobilnosti ukupne
urbane populacije, uz racionalno koritenje prostornih, ekonomskih i ekolokih resursa
odreenog prostora.

2.1. Kriterijumi
2.1.1 Zauzima mnogo manje prostora nego prevoz automobilom
Javni gradski prevoz, sa vozilima koja zauzimaju dvadesetak puta manju povrinu saobraajnica
po jednom putniku u odnosu na individualna vozila nudi reenje problema zaguenja saobraaja,
aktuelnog u veini gradova. Manji broj vozila sa znatno veim brojem putnika, imae veliki
znaaj u smanjenju zaguenja saobraaja u gradovima, pospeie razvoj gradova i humaniji ivot
u njima. Treba imati u vidu da, kod punog koritenja putnikog automobila i kod brzine od 30
km/h, svaki putnik zahteva 32 puta veu saobraajnu povrinu nego u tramvajskom i za 16 puta
veu nego u autobuskom saobraaju. Individulana vozila zauzimaju znatne javne parkiraline
povrine: ovek s automobilom zauzima proseno 5,3m 2, dok korienjem autobusa ili tramvaja
zauzima 0,4m2. Osim toga, individualni saobraaj u centru grada ili unutar industrijskih
kompleksa na svakih 1000 zaposlenih trai 200 parking mesta, dok se u stambenim zonama
rauna za te potrebe 210-260 mesta.

Saobraaj u gradu
2.1.2. Poveava broj prevezenih putnika za isto vreme putovanja
U poreenju sa individualnim automobilom, autobus po svom kapacitetu, odnosno broju putnika
koje prevozi, zamenjuje 30-40 putnikih automobila, to mu u optem saobraaju daje relevantnu
prednost uodnosu na individualne automobile. Tramvaj, teoretski moe da preveze 10-15 hiljda
putnika na sat, metro 25-50 hiljada putnika na sat, a gradska eleznica 40-60 hiljada putnika na
sat.
2.1.3. Poveava mobilnost putnika
Mobilnost, cirkulacija ljudi, jedan je od osnovnih elemenata ekonomije. Javni prevoz je jedno od
reenja na navedene ekonomske potrebe kretanja. A to se kretanje mora, odvijati na
najuinkovitiji i najsigurniji nain. Potpunoj i svakodnevnoj mobilnosti stanovnitva potrebne su
prikladne infrastrukture. Vanost tih infrastruktura za drutveni poredak otkrivamo, naprotiv,
kada su one paralizovane: kanjenja, haos, nered, ili prekid rutine.
2.1.4. neposredni drutveni uticaj
Neposredni drutveni uticaj javnog gradskog putnikog prevoza ukljuuje koritenje usluga
prevoza onih, koji nemaju alternativu prevoza u automobilima, zbog finansijskih i fizikih
ogranienja. Takoe, doprinosi pravinosti za one kategorije stanovnitva koje mogu da koriste
novane olakiie javnog gradskog prevoza.
2.1.5. Viestruko manje zagauje ivotnu sredinu po prevezenom putniku
Razvoj sistema javnog gradskog prevoza moe imati znaajan uticaj na ivotnu sredinu i
ekoloku odrivost. Svi oblici javnog prevoza obino imaju manje negativan uticaj na ivotnu
sredinu po jedinici putovanja nego privatno motorno vozilo. Prosean automobil godinje isputa
toliko CO2 emisija koliko je i sam teak. Za jedan sat vonje auto putem brzinom 130 km/h
potroi se isto toliko kiseonika koliko jedan ovjek potroi u deset dana za disanje. Zato javni
gradski prevoz moe da igra znaajnu ulogu u poboljanju kvaliteta ivota u naseljenim mestima
kao i smanjenju utiCaja na ivotnu sredinu. Pozitivni uticaji javnog gradskog prevoza na ivotnu
sredinu, mogu biti direktni i indirektni.
Direktni uticaji se mogu postii, na primer, irim korienjem inovativnih tehnologija efikasnijeg
koritenja energije ili upravljanje sistemima javnog prevoza baziranih na telematici, kao to su:
upravljanje vremenima rada semafora, upravljanje voznim parkom ili davanjem prioriteta
autobusima na raskrsnicama. Ovi uticaji mogu biti vani na odreenim lokacijama u gradu jer
mogu da znaajno doprinesu smanjenju saobraajne zakrenosti, ali sveukupni efekat na nivo
buke je relativno mali. Pozitivni indirektni uticaji na ivotnu sredinu, mogu se postii
dosljednijom politikom koja snanije promovie javni prevoz, vodei do manje potronje goriva
privatnih vozila, smanjenja emisije gasova koji stvara efekat staklene bate, zaustavljanjem
inicijativa korienja slivnih povrina i parkiralita za dalje graenje ulica i autoputeva.
6

Saobraaj u gradu
2.1.6. Manji utroak energije po prevezenom putniku
Saobraajni sektor zauzima glavnu ulogu u evropskoj ekonomiji i kao takav uestvuje s oko 20%
u potronji ukupne primarne energije. Pri tome 98% od ukupnog utroka energije u tom sektoru
proizlazi iz upotrebe fosilnih goriva. Budui da je saobraaj ujedno i najbre rastui sektor u
pogledu potronje energije, on ima i najveu mogunost utede pogonske energije. To se moe
postii razliitim merama, npr. poveanjem efikasnosti gradskog saobraaja, uvoenjem
ekolokih vozila, poboljanjem kvaliteta goriva, promenom naina vonje. Javni gradski prevoz
ima mogunost smanjene potronje nafte. Evropski gradovi koji su vie orijentisani na javni
gradski prevoz koriste mnogo manje energije po glavi stanovnika.
2.1.7. Sigurniji je od prevoza automobilom
Nezavisnost vozila je razlog zbog koga je bezbednost saobraaja na putevima objektivno manja
nego na bilo kojoj drugoj vrsti saobraajnica. Kretanje velikog broja vozila, razliitih
mogunosti, elja i potreba, na istim saobraajnim povrinama, kretanja na osnovu velikog broja
meusobno nezavisno donietih odluka velikog broja vozaa, jeste stalni i objektivni uzrok
moguih saobraajnih nesrea.

Saobraaj u gradu
3. PREDNOSTI PREMA KATEGORIJAMA UESNIKA U JAVNOM TRANSPORTU
3.1. Prednosti za korisnike javnog gradskog prevoza:
veliki broj linija,
poveanje mobilnosti,
jedinstvena prevozna karta,
bolji kvalitet ivota u gradu.
3.2. Prednosti za prevoznike:
dugorono planiranje,
odrivo poslovanje,
vie putnika i prihoda za lokalnu upravu,
optimalne subvencije,
kvalitetno prostorno planiranje,
jeftinije odravanje saobraajnica.
3.3. Prednosti za privredu:
mobilnost radne snage,
poveanje prihoda,
ouvanje ivotne sredine i uteda energije.
Dobrobiti kvalitetnog javnog prevoza: omoguava jednostavnu povezanost gradova, prigradskih
sredina i ruralnih podruja, omoguava graanima da lake biraju mesto ivota i mesto rada,
omoguava graanima koji ive u gradu lak pristup okolnoj regiji radi posla i rekreacije,
zaustavlja iseljavanje iz vangradskih sredina i omoguava njihov razvoj, zaustavlja
nekontrolirano naseljavanje gradova i omoguava kvalitetno urbanistiko planiranje, omoguava
dugoroni napredak itave regije i njeno kvalitetno prostorno planiranje.

Saobraaj u gradu
4. UPOREDNA ANALIZA PRIMERA
S obzirom da se ovaj rad bavi se primenjenim strategijama promovisanja i unapreenja javnog gradskog
prevoza sa ciljem smanjenja broja privatnih vozila u saobraaju, kako bi se poboljali aspekti kvaliteta
ivota ljudi, kroz uporednu analizu primera iz prakse bie prikazani primeri dva grada sa slinim brojem
stanovnika u urbanizovanom gradskom podruju. Primeri dolaze sa dva razliita kontinenta iz dve
razliite drave, pa je ovo prilika da se sagledaju razliiti odnosi prema aspektu javnog prevoza kao
vanog elementa grada. Sa jedne strane bie analiziran transportni sistem grada Kuritibe u Brazilu, dok je
drugi primer grad Pert u Australiji.
Takoe, oba grada se u jednom trenutku suoavaju sa naglim rastom broja stanovnika. Kuritiba se sa
rapidnim poveanjem broja stanovnika susrela u periodu izmeu 1960. i 1980. godine, dok su predvianja
za rast populacije Perta sa sadanjih priblino 1,8 na 2,65 miliona satnovnika oekuju do 2031. godine.
to iznosi poveanje za 40%. Uzimajui u obzir ovaj parametar, kroz istaivanje emo doi do zakljuka
na koji nain su gradske vlasti reile probleme rasta saobraaja odnosno popularizovale javni transport
kao bolju opciju. U tu svrhu, potrebno je promovisati intermodalna reenja sa davanjem jasnih
obavetenja o povezanosti javnog prevoza sa drugim vidovima saobraaja, dokazujui da predstavlja
kvalitetnu alternativu upotrebi privatnih automobila.
Razvoj gradova i poveanje obima saobraaja, kao i prekomerna eksploatacija uma doveli su do
intenzivnih klimatskih promena koje se negativno odraavaju na floru i faunu i drutvo u celini.
Saobraajni sistem predstavlja jedan od osnovnih inilaca ekonomskog rasta i kvaliteta ivota stanovnika.
Istovremeno je jedan od najveih zagaivaa ivotne sredine, u prvom redu zbog velike emisije tetnih
gasova motorizovanih transportnih sredstava, kao i znaajan uzronik promene klime, osiromaenja
bioloke raznolikosti, pojave buke, vibracija, i znaajnog sniavanja nivoa bezbednosti uesnika u
saobraaju. Ekoloka teta uzrokovana saobraajem konstantno raste. Zbog toga se postavlja pitanje kako
osigurati kontinuirani razvoj mobilnosti, a u isto vreme zatiti prirodu, odnosno redukovati emisiju tetnih
gasova, nivo buke i broj saobraajnih nezgoda.
Cilj rada jeste da uporednom analizom na osnovu relevantnih kriterijuma u odnosu na predloenu temu
sagledamo nain na koji je javni prevoz promovisan u ovim gradovima, na koji nain je on unapreen,
kao i kakvi su njihovi krajnji rezultati.

Saobraaj u gradu
4.1. KURITIBA, Parana, Brazil
Transportni sistem Kuritibe zasniva se na upotrebi integrisanog zemljita i koncentrisanja saobraaja du
glavnih radijalnih pravaca grada, odnosno strukturnih osa. Svaka od strukturnih osa je razvijena kao
"trinarni sistem", koji se sastoji od tri trake. Slika 1 je prikaz koncepta trinarnog sistema. Centralni deo
sistema ini dvosmerna autobuska traka, sa peakom stazom, u oba smera. Autobusi prihvataju putnike
na stajalitima i terminalima. Na rasponu udaljenosti od jednog bloka, sa svake strane od centralne
autobiske linije odvija se jednosmerni saobraaj, u etiri trake, namenjen privatnim vozilima. U irini
bloka, izmeu autobskih linija, i glavne saobraajnice, subvencionie se intenzivna gradnja, i velika
gustina naseljenosti. Ovaj oblik korienja zemljita stvara koncentrisanu, visoku potranju za
transportnim uslugama du uskog koridora, koja se efikasno ispunjava centralni autobuskim linijama.
Poteba za gradskim prevozom se dodatno poveava kako autobus ulazi u centralnu biznis zonu (CBD),
gde je pristup vozilima ogranien ( samo autobusi, i peaci imaju pravo pristupa), to je reeno efikanim
sistemom parkiranja, i dobro postavljenim autobuskim stajalitima. Vozni park ine 114 dvozglobnih
vozila, jednistvenih za Kuritibu. Autobusi su dugaki 24.52 metara, imaju pet putnikih vrata, i kapacitet
od priblino 270 putnika.
340 autobuskih linija,
1,5501600 autobusa,
1,100 km duine autobuskih linija,
58 km izdvojenog autobskug saobraaja,
1.92.1 miliona prevezenih putnika, svakog dana.
Inovacije zahtevaju angaovanje javnosti. Meutim, postoje primeri u sprovoenju mera, koji motiviu
aktere, da uestvuju u gradskom ivotu. Napravljene su javne prezentacije, u kojima su promovisani
programi korienja peakih staza, u centralnom delu, a vozai sa niskim primanjima se ohrabruju da
prikupljaju otpad sa nepristupanih podruja, u zamenu za autobuske karte, to je dovelo do istijeg
okruenja, i promovisanje javnog prevoza. Sve informacije, i planovi u gradu su javni, i svi graani mogu
da pristupe podacima bilo koje parcele u gradu.

10

Saobraaj u gradu
4.2. PERT, Australija
itavo metropolitensko podruje grada Perta opsluuje integrisani transportni sistem autobusa, vozova i
trajekata koje posluju pod brendom nazvanim Transperth. Sistemom usluga upravlja Public Transport
Agency, vladina agencija koja rukovodi kreiranjem linija gradskog prevoza, njihovom frekventnou kao
i tarifama. Tarife su zasnovane na zonama i duini putovanja i integrisnom sistemu karata, to znai da
sekarte mogu koristiti u svim navedenim reimima to ini sistem koji nije primenjen u velikom broju
gradova u svetu. U Pertu postoje 304 autobuske linije koje pokrivaju kako grad tako i predgraa.
eleznika mrea na metropolitenskom podruuju obuhvata 173 kilometra dvokolosene pruge i 70
stanica.
Autobusi, vozovi i trajekti u transportnom sistemu Perta godinje preu 67,8 miliona kilometara, a u
istom vremenskom periodu u 2012 godini usluge javnog prevoza je koristilo 144 miliona putnika.

U okviru projekta zapoetog 2011. godine Razvoj transportnih sistema u Pertu do 2031. predviaju se
brojna unapreenja.
Kao i u sluaju Kurtibe prvi korak u planu jeste strateki plan namene zemljita na metropolitenskom
podruju iz ega dalje sledi izrada Plana transportne mree. Plan identifikuje mreu koja je potrebna kako
bi prihvatila rast broja stanovnika i povezala novoizgraena naselja sa stratekim centrima. Plan takoe
predvia odreeni tip javnog prevoza kako bi se znali infrastrukturni prioriteti za ulaganja u mreu.
Javni prevoz takoe ostvaruje dodatnu prednost kroz promovisanja aktivnog naina ivota jednostavnim
podsticanjem pojedinaca da peae ili voze bicikl do autobuskih odnosno eleznikih stajalita.
Istraivanja u okviru projekta razvoja transportnih sistema u Pertu su pokazala da su korisnici javnog
prevoza u proseku sedam puta fiziki aktivniji od korisnika automobila i da svaki sat proveden za
volanom poveava rizik od gojaznosti za 6 procenata. Povezivanjem javnog prevoza sa linim zdravljem
korisnika smanjuje se i optereenje zdravstvenog sistema. Takoe, vea upotreba javnog prevoza
smanjuje broj vozila koja uestvuju u saobraaju, to moe imati pozitivne posledice na bilans broja
poginulih u saobraajnim nesreama.

11

Saobraaj u gradu
4.3. KRITERIJUMI
Kriterijumi kroz koje treba promovisati prednosti javnog prevoza u odnosu na privatni imaju za cilj da
istaknu:
4.3.1. Pristupanost,
4.3.2. Komfor,
4.3.3. Brzinu,
4.3.4. Ekonominost i
4.3.5. Ekologija javnog transporta.
S tim u vezi, neophodono je razmotriti svaki od kriterujuma pojedinano kako bi videli na koji nain oni
mogu doprineti promovisanju kroz njihove prednosti u odnosu na korienje privatnih vozila za transport.
Uporednom analizom stei emo uvid na koji nain su te prednosti istaknute u ovim gradovimai da li
postoji prostor za njihovo dalje unapreenje.
4.3.1. Pristupanost
Relevantnost pristupanosti kao kriterijuma odnosi se kako na korisnike privatnih vozila tako i na
korisnike javnog gradskog prevoza. Pristupanost javnom prevozu treba da bude omoguena i osobama
sa invaliditeton, a pored toga dobra meusobna povezanost ralziitih sistema i linija prevoza unapreuje
njihovo korienje.
4.3.2. Komfor
Vaan faktor u kvalitetu ivota ljudi u svim aspektima ukljuujui i saobraaj jeste komfor. Veliki deo
dana u savremenom nainu ivota ljudi provode u prevozu i stoga je neophodno obezbediti da vreme
provedeno u saobraaju i putovanju bude to manje stresno. Dobra saobraajna infrastruktura u velikoj
meri doprinosi utisku komfora. Takoe sredstva javnog prevoza treba da ponude adekvatne uslove
komfora kako bi bili konkurentni privatnim automobilima.
4.3.3. Brzina
Brzina transporta predstavlja jedan od najbitnijih kriterijuma imajui u vidu da savremeno drutvo tei to
brem transportu unutar urbahih celina. Zavisi od dobre ogranizacije trasa kretanja, broja putnika koji
prima kao i od toga da li se kree nezavisnom mreom saobraajnica ili sa druge strane deli saobraajnice
sa drugim vidovima transporta.

12

Saobraaj u gradu
4.3.4. Ekonominost
Na cenu transporta utie nekoliko faktora. Preena udaljenost uslovljava veu potronju goriva, stoga se
cena karte javnog prevoza razlikuje u odnosu na duinu putovanja. Takoe voz i trolejbus se jeftinije
prevozno sredstvo jer kao pokretaku snagu koriste struju znatno nie cene u odnosu na fosilna goriva
koja koriste ostala vozila. Meutim ulaganja u infrastrukturu su u sluaju eleznice znatno vea.

4.3.5. Ekologija
Pored svih prethodno navedenih indikatora uticaja saobraaja na oveka, kao posledica tehnolokog
razvoja s namerom njihovog unapreenja javljaju se ekoloki problemi. Takve promene negativno se
odraavaju i na samog oveka, zato najvaniji faktor kvaliteta ivota ljudi treba da bude upravo ekoloki
aspekt i o njemu treba veoma voditi rauna pri prijektovanju i izgradnji kako novih tako i unapreenja
postojeih transportnih sistema. Poveanjem udela stanovnitva u korienju javnog transporta u odnosu
na privatna vozila smanjuje se stopa zagaenja ivotne sredine.

13

Saobraaj u gradu
4.4. Uporedna analiza
tabela 1: prikaz karakteristika gradova kroz relevantne kriterijume
kriterijum

Pristupanost

Komfor

Brzina

Ekonominost

Ekologija

Kuritiba, Brazil
dobro osmiljen sistem
pristupanosti utie na korisnike
da se oslanjaju na javni prevoz.
Pristupanost automobilima je
ograniena, te iz tog razloga ljudi
su navedeni da koriste javni
prevoz.

Kroz podelu saobraajnica i zona

prema nameni za odreenu vrstu
transporta, korisnici se navode na
korienje javnog prevoza.
Predviene su posebne trase
iskljuivo za kretanje autobusa.
Loa strana je to ipak postoje
ukrtanja stoga linija nije
potpuno nezavisna, to utie na
brzinu transporta.
Cena je osnovni motiv ljudi da
korite prevoz. Ovaj aspekt
unapreen je nekim inovativnim
metodama poput reciklae za
kartu.
Kroz inovativne metode naplate
karte kao i organizaciju
saobraajne mree grada po
koridorima korisnici se navode
na korienje javnog transporta
smanjujui tako negativan uticaj
na ekoloke aspekte grada.

14

Pert, Australija
integrisano planiranje proirenja
saobraajne mree u odnosu na
nova gradska naselja
predstavljaju dobru osnovu za
pristupanost svakom
stanovniku.
Agencija Transperth navodi kao
podatak u svom promotivnom
katalogu injenicu da 4 od 5
stanovnika Perta ivi na
udaljenosti do 500 m idnajblie
stanice javnog prevoza.
Parking prostori se vezuju uz
transportne sisteme kako bi
korisnici mogli da kombinuju
prevoz privatnim automobilom
sa javnim prevozom.
Osnov za isticanje prednosti
brzine predtavlja u sluaju Perta
nezavisno funkcionisanje
gradskogsistema eleznice.

I u ovom sluaju cena u odnosu

na privatni prevoz je osnovni
motiv izbora. U ponudi
Transpertha postoji veliki broj
platnih kategorija za korisnike.
Prethodno navedeni aspekti
upotrebe javnog trasporta imaju
zajedniki cilj smanjenja
upotrebe privatnih automobila u
svakodnevnom funkcionisanju
grada kako bi se poboljao
kvalitet vazduha i smanjio
negativan uticaj saobraaja na
ivotnu sredinu. Gradske vlasti
Perta iz tog razloga takoe vie
sredstava ulau u razvoj
eleznike infrastrukture koja je,

Saobraaj u gradu
iako skuplja u fazi gradnje,
ekoloki najisplativija.

15

Saobraaj u gradu
5. ZAKLJUAK I SMERNICE ZA UNAPREENJE
U prethodno analizianim karakteristikama koje istiu prednosti javnog transporta u odnosu na transport
privatnim vozilima moemo uoiti objektivne pokazatelje prednosti koji mogu posluiti kao veoma vrsti
argumenti u nastojanjima da se kroz razliite strategije promovie. U primerima uapreenja javnog
transporta kroz razliite inovacije uoava se da je najbolja promocija javnog transporta upravo kroz
paljivo analizirane potrebe grada i uspostavljanje sistema koji najvie odgovaraju rezultatima
istraivanja. Nakon izvrene uporedne analize promovisanja prednosti sistema javnog transporta u
Kuritibi i Pertu moemo zakljuiti da je re o uspeno sprovedenim planovima u sluaju Kuritibe, a
takoe i namere za unapreenje saobraajne infrastrukture javnog prevoza u Pertu. Obzirom na veliinu
gradova koja je priblino ista, navodi nas na zakljuak da jedni drugima mogu biti poligon za uspeno
primenjene transportne siteme kao i naine njihove popularizacije meu stanovnitvom. Naravno kada
govorimo o daljoj primeni nekih uspenih metoda u oba sluaja, one se mogu sprovesti i u mnogim
svetskim gradovima.

16

Saobraaj u gradu

6. SPISAK SLIKA

Slika 1: saobraajne guve na ulicama San Franciska

(izvor: , pristupljeno10.02.2016.)

Slika 2: Koncept Trinarnog sistema u Kuritibi

(izvor: http://taiwansustainablecities.blogspot.com/, pristupljeno12.01.2016.)

17

Saobraaj u gradu

Slika 3: ematski prikaz strukturalnih osa

(izvor: http://www.inhabitat.com/, pristupljeno 12.01.2016.)

Slika 4: autobusi na stajalitima u Kuritibi

(izvor: http://taiwansustainablecities.blogspot.com/, pristupljeno 11.02.2016.)

18

Saobraaj u gradu

Slika 5: Sistem nadzemne eleznice u Pertu

(izvor: http://www.railjournal.com/images/Perth_8629-Hoyle.jpg, izvor 12.01.2016.)

Slika 6: panorama Perta sa transportnim koridorom u prvom planu

(izvor:https://drupalinternationsgmbh.netdnassl.com/cdn/article/public/transport_and_driving_in_perth.j
pg, pristupljeno 12.01.2016.)

19

Saobraaj u gradu
7. IZVORI

1. <http://www.transperth.wa.gov.au/>, pristupljeno 11.01.2016.

2. <http://www.transport.wa.gov.au/mediaFiles/about-us/ABOUT_P_PT_Plan2031.pdf>,
pristupljeno 11.01.2016.
3. R.S. , J.W. : " Environmental Innovation and Management in Curitiba, Brazil",Paper, No 1
UNDP/UNCHS, (Habitat) World Bank, Jun 1993.
4. S. H.: " The Future of Exclusive Busways the Brazilian Experience",University of
Sydney, Australia, Transport Review 1998, vol 18, no 2.
5. <https://sh.wikipedia.org/wiki/Aerozaga%C4%91enje>,pristupljeno 10.02.2016.
6. <http://www.cqm.rs/2009/pdf/4/02.pdf>, pristupljeno 10.02.2016.
7. <http://www.academia.edu/10416472/UTICAJ_SAOBRA%C4%86AJA_NA_
%C5%BDIVOTNU_SREDINU_I_PREDNOSTI_JAVNOG_GRADSKOG_PREVOZA>
, pristupljeno 10.02.2016.

20