Za sve one koji pljuju po Deretiću, Pešiću, Olgi Pjanović, i drugim učenim istoriografima

koji ne priznaju tzv. "bečko-berlinsku" školu, neka sami čitaju originalne izvore o srbskoj
istoriji, koja se ne uči u našim školama. Naime, našu istoriju nam je iskrojilo "bratstvo i
jedinstvo", odnosno Broz, i ona se ne menja, nego je usklađena s vođama savremene
Evrope i Nemcima.

Tako npr. kad neko od naših naučnika napiše da su Srbi rodonačelnici svih Slovena, te da
su došli iz Mesopotamije i naselili se sve do rima, odmah ih komunisti i liberali popljuju
da nisu ispoštovali "metodologiju društvenih nauka" tokom istraživanja. Međutim,
problem je u tome što su ti liberali nedočitani, neobrazovani i pod ularom "berlinsko-
bečke" škole. Eto, dovoljno je uzeti Dalimilovu hroniku, spis koji je jedan od
najcenjenijih u Češkoj, jer je prvi napisan na češkom jeziku, a govori o postanku češkog
naroda i njegovog jezika. U njemu se jasno kaže da su Česi poreklom iz zemlje Hrvatske,
te da su svi oni pričali srbskim jezikom, a da su Srbi došli iz Vavilona i naselili se sve do
Rima. Da se u tom slučaju radi o nekom drugom narodu, npr. Hrvatima ili Mađarima, oni
bi taj češki izvor odmah proglasili veoma validnim i dokazali bi svoje prevashodstvo nad
drugima. Međutim, pošto se radi o nama Srbima, onda valja da se ćuti, jer bi to bilo
velikosrbska propaganda. Užas. Nego, evo, ko ne zna za ovu hroniku iz XIV veka, koja je
verovatno prepisana iz još starije hronike, neka je pročita (ako dovoljno može da razume
češki jezik) i obrati pažnju na sledeće redove:

A když tu věži děláchu,

tvrdými cihlami ji stláchu.
Klí miesto vápna jmějiechu
a všickni jednu řěč mluviechu.
Bohu sě jich řěč nesmíli,
(20) jich jazyky tako zmýli,
že bratr bratru neurozumě,
ale každý svú řěč umě.
Tu svého diela přěstachu,
druh ot druha pryč sě brachu.
(25) Každý sobě těch vlast ustavi
a ot těch vzněchu sě rozliční nravi.
Ti sobě osobichu země,
jakž dnes má každá jmě.
Mezi jinými Srbové
(30) tu, kdežto biechu Hřekové,
podlé mořě sě ustavichu,
až do Říma sě vzplodichu.

(...)

V srbském jazyku jest země,

jiež Charvátci jest jmě.
V tej zemi bieše lech,
jemuž jmě bieše Čech.

I ovde je tekst čitave Dalimilove hronike:

http://people.fsv.cvut.cz/~gagan/jag/litera/dalimil.htm