Sie sind auf Seite 1von 78

Naslov originala

George Orwell
ANIMAL FARM
1945.

Prvo poglavlje

Gospodin Dons sa Veleposednike farme zakljuao je kokoinjce preko


noi, ali je bio previe pijan da se seti da zatvori i gornje otvore kroz koje je
ivina mogla da izlazi i ulazi. Dok se svetlo fenjera poigravalo sa jedne na
drugu stranu, proao je dvorite teturajui se, izuo izme na zadnjim vratima
kue, natoio sebi jo jednu au piva iz bureta u ostavi, pa se odvukao do
kreveta u kome je gospoa Dons ve hrkala.
im se svetlo u spavaoj sobi ugasilo, u svim delovima farme nastalo je
komeanje i vreva. Tokom dana se proulo da je stari Major, izlobeni
polubeli vepar, prole noi usnio udan san i da hoe da ga ispria drugim
ivotinjama. Dogovoreno je da se sve ivotinje sastanu u velikoj tali im
budu sigurne da gospodina Donsa nema na vidiku. Starog Majora (uvek su
ga tako zvali, iako je na izlobama uestvovao pod imenom Vilingdonski
Lepotan) toliko su potovali na farmi da su svi bili voljni da rtvuju sat sna
kako bi uli ta on ima da kae.
Na jednom kraju velike tale, na nekoj vrsti izdignute platforme, Major se
ve opruio na svoj leaj od slame pod fenjerom okaenim na gredu. Imao je
dvanaest godina i u zadnje vreme se bee ugojio, ali i dalje je bio svinja
velianstvene pojave, mudrog i dobroudnog izgleda, uprkos injenici da mu
kljove nikada nisu seene. Uskoro su i druge ivotinje poele da pristiu i da
se smetaju kako je kojoj bilo zgodno. Prvo su dola tri psa, Zvonica, Desi i
epa, a zatim svinje, koje su legle na slamu odmah ispod platforme. Kokoke
su se ugnezdile po prozorskim daskama, golubovi su odleprali na grede pod
krovom, a ovce i krave su legle iza svinja i poele da preivaju. Dva zaprena
konja, Bokser i Klover, dola su zajedno, hodajui veoma sporo i sputajui
svoja velika upava kopita vrlo paljivo iz bojazni da se u slami ne skriva
neka mala ivotinja. Klover je bila zdepasta kobila majinskog izgleda, koja
se bliila srednjem dobu svog ivota, i nikada nije sasvim povratila raniju
figuru, nakon to se etvrti put odrebila. Bokser je bio ogromna ivotinja,
skoro devet pedalja visok i snaan kao dva obina konja zajedno. Bela pruga

du njuke davala mu je donekle glup izgled, a on zapravo i nije bio previe


inteligentan, ali su ga svi potovali zbog postojanosti karaktera i neverovatne
radne snage. Posle konja su doli Mjuriel, bela koza, i magarac Bendamin.
Bendamin je bio najstarija ivotinja na farmi, i imao je najgoru narav. Retko
je govorio, a kada bi to inio, bilo je to obino da iznese neku cininu
primedbu na primer, rekao bi da mu je Bog dao rep da tera muve, ali da bi on
radije da nema ni repa ni muva. Od svih ivotinja na farmi jedino on se
nikada nije smejao. Ako bi ga upitali zato, rekao bi da ne vidi nita to bi mu
bilo smeno. Bez obzira na to, ne priznajui to otvoreno, bio je privren
Bokseru; njih dvojica bi obino proveli nedelju zajedno na malom panjaku
iza vonjaka, pasui jedan pored drugog i uopte ne priajui.
Dva konja su se upravo smestila, kad leglo paia, koji su izgubili majku,
ulete u talu, slabano kvaui i lutajui na sve strane ne bi li pronali neko
mesto gde ih nee zgaziti. Klover im napravi neku vrstu zaklona svojom
velikom prednjom nogom, i paii se ugnezdie u njemu, pa uskoro i zaspae.
U poslednji as ue Moli, glupava, lepa bela kobila, koja je vukla laku koiju
gospodina Donsa, prenemaui se, nekajui i vaui grumen eera.
Zauzela je mesto blizu platforme i poela koketno mahati svojom belom
grivom, u nadi da e drugima skrenuti panju na crvene vrpce upletene u
nju. Poslednja od svih doe maka, koja kao i obino potrai najtoplije
mesto, pa se najzad ugura izmeu Boksera i Klover; tu je zadovoljno prela
celim tokom Majorovog govora, ne sluajui ni rei od onoga to je rekao.
Sada su sve ivotinje bile na okupu osim Mojsija, pripitomljenog gavrana,
koji je spavao na svojoj preki iza zadnjih vrata. Kad Major vide da su se svi
udobno smestili i paljivo ekaju govor, on se nakalja pa ree:
Drugovi, vi ste ve uli za udan san koji sam usnio prole noi. Ali o tom
snu u govoriti kasnije. Pre toga u vam kazati neto drugo. Ne verujem,
drugovi, da u sa vama provesti jo mnogo meseci, a pre nego to umrem,
oseam da mi je dunost da vam prenesem iskustva koja sam stekao. iveo
sam dugo, i imao sam mnogo vremena za razmiljanje dok sam leao sam u
svom oboru, pa mogu rei da razumem prirodu ivota na ovom svetu, dobro
koliko i bilo koja ivotinja koja jo uvek ivi na njemu. To je ono o emu
elim da vam govorim.
Dakle, drugovi, kakva je priroda naeg ivota? Hajde da se suoimo sa
tim: na ivot je teak, bedan i kratak. Od trenutka kad doemo na ovaj svet,
daju nam hrane tek toliko da ostanemo u ivotu, a oni koji su za to sposobni,
prisiljeni su da rade do poslednjeg atoma snage; a istog asa kada prestanemo
biti korisni, kolju nas sa odvratnom surovou. Nijedna ivotinja u Engleskoj

vie ne zna ta je srea ili dokolica im napuni godinu dana ivota. Sudbina
ivotinje je beda i robovanje: to je ista istina.
Ali, da li je to jednostavno deo prirodnog poretka? Da li je uzrok tome to
to je ova naa zemlja toliko siromana, da ne moe da obezbedi pristojan
ivot onima koji na njoj borave? Ne, drugovi, po hiljadu puta ne! Klima je
dobra, a zemlja u Engleskoj plodna, i moe pruiti obilje hrane mnogo veem
broju ivotinja. Samo ova naa farma mogla bi da hrani desetak konja,
dvadeset krava, na stotine ovaca i da svi oni ive u udobnosti i dostojanstvu
koje mi sada skoro da i ne moemo zamisliti. Zato onda i dalje ivimo u
ovako bednim uslovima? Zato to nam skoro sav proizvod naeg rada kradu
ljudska bia. U tome je sutina svih naih problema. Ona se moe saeti u
jednu jedinu re ovek. ovek je jedini pravi neprijatelj koga imamo.
Uklonimo oveka, i sutinski uzrok gladi i prekomernog rada bie zauvek
otklonjen.
ovek je jedino stvorenje koje troi a ne proizvodi. On ne daje mleko, ne
nosi jaja, previe je slab da vue plug, ne moe da tri dovoljno brzo da ulovi
zeca. A ipak je on gospodar svih ivotinja. On ih tera da rade, hrani ih tek
toliko da ne skapaju od gladi, a ostatak hrane zadrava za sebe. Naim radom
se zemlja obrauje, nae ubrivo daje joj plodnost, a ipak niko od nas ne
poseduje ita vie od sopstvene koe. Vi krave koje vidim pred sobom, koliko
ste hiljada litara mleka dale u toku prole godine? I ta se dogodilo sa tim
mlekom kojim je trebalo da othranite snanu telad? Svaka do poslednje kapi
otila je niz grlo naih neprijatelja. A vi, kokoke, koliko ste jaja izlegle prole
godine, i iz koliko su se tih jaja uopte izlegli pilii? Sva ostala su zavrila na
pijaci i donela novac Donsu i njegovim ljudima. A ti Klover, gde su etiri
drebeta koja si odrebila, koja je trebalo da ti budu podrka i radost u
starakim godinama? Svako je prodato sa godinu dana starosti nikada
nijedno vie nee videti. Da li si za svoje etvoro malih i sav tvoj naporni rad
u polju ikada dobila ita zauzvrat, osim jedva dovoljnih sledovanja hrane i
mesta u tali?
Ali ni tako bednim ivotima, kao to su nai, nije doputeno da stignu do
svog prirodnog kraja. Ne gunam zbog sebe, jer sam ja jedan od srenika.
Dvanaest mi je godina i imao sam vie od etiri stotine potomaka. Takav je
ivot svinje i u prirodi. Ali nijedna ivotinja na kraju ne izmakne surovom
nou. Vi mladi prasci koji sedite ispred mene, svaki od vas e skiati dok ne
izdahne u klanici u roku od godinu dana. Do tog uasnog kraja svi moramo
da stignemo krave, svinje, kokoke, ovce, ba svi. Ni konje ni pse ne eka
bolja sudbina. Ti, Bokseru, istog dana kad tvoji ogromni miii izgube svoju

snagu, Dons e te prodati klaniaru, koji e ti presei grlo i od tebe skuvati


hranu za lovake pse. to se tie pasa, kada oni ostare i izgube zube, Dons
im vee ciglu oko vrata i utopi ih u najblioj bari.
Zar vam onda nije savreno jasno, drugovi, da sva zla ovog naeg ivota
proizilaze iz tiranije ljudskih bia? Samo ako se oslobodimo oveka,
proizvodi naeg rada e pripasti nama. Skoro preko noi bismo mogli postati
bogati i slobodni. ta, dakle, moramo da uradimo? Pa, da radimo nou i
danju, telom i duom, na tome da zbacimo ljudsku rasu! To je moja poruka
vama, drugovi: pobuna! Ne znam kada e ta pobuna poeti, to bi moglo da
bude za nedelju dana ili za sto godina, ali znam sigurno i jasno, kao to jasno
vidim ovu slamu pod svojim papcima, da e pre ili kasnije pravda biti
izvrena. Usredsredite se na to, drugovi, u preostalim kratkim danima svojih
ivota! A pre svega, prenesite ovu moju poruku onima koji e doi posle vas,
tako da budui narataji mogu nastaviti borbu do pobede.
Zapamtite, drugovi, vaa odlunost nikada ne sme da se pokoleba.
Nikakva svaa ne sme da vas skrene sa puta. Ne sluajte kada vam kau da
ovek i ivotinje imaju zajednike interese, da je napredak jednog napredak
drugih. Sve su to lai. ovek ne slui interesima nijednog stvorenja osim sebe
samog. A meu nama ivotinjama neka vlada savreno jedinstvo, savreno
drugarstvo u borbi. Svi ljudi su neprijatelji. Sve ivotinje su drugovi.
U tom trenutku nastade strahovita galama. Dok je Major govorio, etiri
krupna pacova iskrala su se iz svojih rupa i sela na zadnje noge da ga sluaju.
Psi su ih iznenada primetili i pacovi sauvae glave samo zahvaljujui hitrom
bekstvu u svoje rupe. Major podie nogu traei tiinu.
Drugovi, ree on, ,,ovo je sutina koja se mora razjasniti. Divlja stvorenja,
kao to su pacovi i zeevi da li su nam ona prijatelji ili neprijatelji? Hajde da
ovo iznesemo na glasanje. Iznosim to pitanje pred ovaj skup: da li su pacovi
nai drugovi?
Glasalo se odmah i ogromnom veinom je odlueno da su pacovi drugovi.
Samo etvoro prisutnih se nije slagalo sa tim, tri psa i maka, za koju se
kasnije otkrilo da je glasala za obe strane. Major nastavi:
Nemam jo mnogo toga da vam kaem. Jednostavno ponavljam, uvek se
setite da vam je neprijateljstvo prema oveku i svim njegovim postupcima
dunost. ta god hoda na dve noge, to je neprijatelj. ta god hoda na etiri
noge, ili ima krila, to je prijatelj. I zapamtite takoe, da u borbi protiv oveka
ne smemo poeti da liimo na njega. ak i kada ga pokorite, nemojte da
usvojite njegove grehe. Nijedna ivotinja nikada ne sme da ivi u kui, ili

spava u krevetu, ili nosi odeu, pije alkohol, pui duvan, ili se dotakne novca,
ili upusti u trgovinu. Sve navike oveka su zle. A pre svega, nijedna ivotinja
nikada ne sme da tlai svoj rod. Slabi ili jaki, mudri ili priprosti, svi smo mi
braa. Nijedna ivotinja nikada ne sme da ubije drugu ivotinju. Sve ivotinje
su jednake.
A sada, drugovi, ispriau vam svoj san od prethodne noi. Ne mogu da
vam opiem kakav je to bio san. Bio je to san o Zemlji kada ovek nestane sa
nje. Ali podsetio me na neto to sam odavno zaboravio. Pre mnogo godina,
kada sam bio malo prase, moja majka i druge krmae pevale su staru pesmu,
od koje su znale samo melodiju i prve tri rei. Znao sam tu melodiju u svom
detinjstvu, ali mi je odavno iezla iz seanja. Ipak, prole noi mi se ponovo
vratila u snu. tavie, rei pesme su se takoe vratile rei koje su, siguran
sam, ivotinje davno pevale i koje su bile zaboravljene generacijama. Sada u
vam otpevati tu pesmu, drugovi. Star sam i glas mi je promukao, ali kada vas
nauim melodiju, sami ete moi da je pevate bolje. Zove se ivotinje
Engleske.
Stari Major se nakalja pa zapeva. Kao to je i rekao, glas mu bee
promukao, ali je pevao dovoljno dobro, a melodija je bila ivahna, neto
izmeu Klementine i La Kukarae. Rei su bile ovakve:
ivotinje Engleske,
ivotinje Irske,
ivotinje zemalja i podneblja svih,
Poujte radosne vesti moje
O dolasku vremena zlatnih
to ispred nas stoje.
Kasnije il pre doi e dan,
Zbaen bie tiranin ovek,
A Engleske poljima plodnim
ivotinje gazie same dovek.
Nestae brnjice sa njuke nae,
I remena to nam lea see,

Mamuza i jaram veno raae,


Okrutni bi ibati vie nee.
Obilje umu nepojmljivo,
Penica i jeam, zob i sva paa,
Detelina, pasulj i svo krmivo,
Od toga dana bie naa.
Polja Engleske blistavo sijae,
istije bie njene vode,
Jo sveiji povetarci duvae,
Kad doe dan nae slobode.
Zato se truditi moramo svi,
Mada ivi tad neemo biti;
Guske i urke, krave i konji,
Za slobodu se moraju muiti.
ivotinje Engleske, ivotinje Irske,
ivotinje zemalja i podneblja svih,
Poujte radosne vesti moje
O dolasku vremena zlatnih
to ispred nas stoje.
Pevanje ove pesme izazvalo je neobuzdano oduevljenje meu
ivotinjama. Skoro i pre nego to je Major stigao do kraja, one su i same
poele da je pevaju. ak i najgluplje meu njima su ve nauile melodiju i
nekoliko rei, a to se tie onih pametnijih, kao to su svinje ili psi, one su za
nekoliko minuta znale celu pesmu napamet. A zatim je, posle nekoliko
uvodnih pokuaja, itava farma poela da peva ivotinje Engleske u
velianstvenom saglasju. Krave su mukale pesmu, psi su je cvileli, ovce
blejale, konji rzali a patke kvakale. Bili su toliko oduevljeni njom da su je
otpevale itavih pet puta zaredom, i moda bi nastavile da je pevaju cele noi
da ih nisu prekinuli.

Na nesreu, galama je probudila gospodina Donsa, koji je skoio iz


kreveta da proveri da u dvorite nije upala lisica. Dohvatio je puku koja je
uvek stajala u uglu njegove sobe, i ispalio nekoliko metaka u tamu. Meci su
se zarili u zid tale i sastanak je na brzinu zavren. Svi pobegoe na svoja
mesta za spavanje. Ptice skoie na svoje preke, ivotinje polegae po slami,
i itava farma u trenutku zaspa.

Drugo poglavlje

Nekoliko noi kasnije, Major je spokojno umro u snu. Njegovo telo je


pokopano u dnu vonjaka.
Ovo se dogodilo poetkom marta. Tokom sledea tri meseca odvijalo se
mnogo tajnih aktivnosti. Majorov govor je dao inteligentnijim ivotinjama na
farmi potpuno nov pogled na ivot. One nisu znale kada e doi do pobune
koju je Major predvideo, nisu imale razloga da misle da e to biti za njihovog
ivota, ali su jasno razumele da im je dunost da izvre pripreme za nju.
Obuka i organizacija drugih pripala je, naravno, svinjama, koje su uglavnom
smatrane najpametnijim meu ivotinjama. Meu svinjama su se najvie
isticala dva mlada vepra po imenu Sneko i Napoleon, koje je gospodin Dons
uzgajao za prodaju. Napoleon je bio krupan berkirski vepar prilino
stranog izgleda, jedina svinja berkirskog soja na farmi, i nije bio ba priljiv,
ali su ga potovali jer je uvek imao svoj stav. Sneko je bio ivahniji od
Napoleona, bri na reima i preduzimljiviji, ali se smatralo da nema njegovu
vrstinu karaktera. Svi ostali mujaci svinja na farmi bili su tovna grla.
Najpoznatiji meu njima bio je mali debeli prasac po imenu Skialo, veoma
okruglih obraza, blistavih oiju, okretan i prodornog glasa. Bio je izvanredan
govornik, i kada bi raspravljao o nekoj tekoj temi poskakivao je sa jedne na
drugu stranu i vrteo repom, to je nekako delovalo vrlo ubedljivo. Ostali su
govorili kako Skialo moe uverljivo dokazati kako je crno zapravo belo.
Njih trojica su razradili Majorova uenja u celokupan sistem miljenja,
koji su nazvali animalizam. Nekoliko noi nedeljno, kada bi gospodin Dons
zaspao, oni su odravali tajne sastanke u tali i izlagali principe animalizma
ostalima. Na poetku su nailazili na dosta gluposti i bezvoljnosti. Neke od
ivotinja su govorile kako im je dunost da budu odane gospodinu Donsu, o
kome su govorile kao o Gospodaru, ili iznosile proste tvrdnje kao:
Gospodin Dons nas hrani. Kad ne bi bilo njega, umrle bismo od gladi.
Druge su pitale: Zato bi nas bilo briga ta e se deavati nakon to
umremo? ili Ako e u svakom sluaju doi do te pobune, kakva je razlika da

li mi radimo na njoj ili ne? i svinje su imale velikih tekoa da ih navedu da


uvide kako je to suprotno duhu animalizma. Najgluplje od svih pitanja
postavila je Moli, bela kobila. Prvo pitanje koje je postavila Sneku bilo je:
,,Da li e posle pobune i dalje biti eera?
Nee, odluno je odgovorio Sneko. Nemamo sredstva za proizvodnju
eera na ovoj farmi. Osim toga, eer ti i ne treba. Imae zobi i sena koliko
god poeli.
,,A da li u i dalje moi da nosim trake u grivi? upita Moli.
Drugarice, ree Sneko, ,,te trake kojima si toliko privrena obeleje su
ropstva. Zar ne moe da shvati da je sloboda vrednija od traka?
Moli se sloila sa tim, ali nije zvuala ba ubeeno. Svinje su morale da se
jo vie pomue kako bi se suprotstavile laima to ih je irio Mojsije,
pripitomljeni gavran. Mojsije, koji je bio posebni miljenik gospodina Donsa,
bio je pijun i prenosilac vesti, ali takoe i vet govornik. Tvrdio je da zna za
postojanje tajanstvene zemlje zvane Planina slatkia, u koju sve ivotinje
odlaze kada umru. Ona se nalazila negde na nebu, malo iza oblaka, kako je to
objasnio Mojsije. Na Planini slatkia svaki dan je nedelja, detelina je svea
itave godine, a na ivicama rastu grumeni eera i kolai od belog brana.
ivotinje su mrzele Mojsija jer je samo raspredao prie a nita nije radio, ali
neke od njih su poverovale u Planinu slatkia, i svinje su morale da uloe
veliki trud kako bi ih ubedile da takvo mesto ne postoji.
Njihovi najverniji sledbenici bili su dva zaprena konja, Bokser i Klover.
Njima dvoma je bilo teko da bilo ta smisle sami, ali kada su prihvatili svinje
za svoje uitelje, prosto su upijali sve to su im one govorile, i prenosili to
drugim ivotinjama u pojednostavljenom vidu. Nikada nisu izostajali sa
tajnih sastanaka u tali, i prednjaili su u pevanju ivotinja Engleske, pesme
kojom su se sastanci uvek zavravali.
Kako se ispostavilo, pobuna je pokrenuta mnogo ranije i lake nego to je
bilo ko oekivao. Proteklih godina je gospodin Dons, iako strog gospodar,
bio sposoban farmer, ali mu je u poslednje vreme krenulo po zlu. Mnogo se
razoarao zbog gubitka novca u nekom sudskom sporu, i poeo je da pije vie
nego to je bilo dobro za njega. Ponekad po itave dane ne bi ustajao iz svoje
stolice za ljuljanje u kuhinji, samo je itao novine, pio, i povremeno hranio
Mojsija mrvama hleba natopljenim u pivo. Njegovi nadniari su postali
dokoni i nepoteni, polja su bila puna korova, pomonim zgradama je trebalo
popraviti krovove, ivice su bile zaputene a ivotinje neuhranjene.
Doao je juni i seno je bilo skoro spremno za kosidbu. Na najdui dan u

godini, koji je pao u subotu, gospodin Dons je otiao u Vilingdon i toliko se


napio u ,,Crvenom lavu da se nije vratio do nedelje ujutro. Nadniari su
rano ujutro pomuzli krave pa otili u lov na zeeve, ne potrudivi se da
nahrane ivotinje. Kada se gospodin Dons vratio, odmah je zaspao na sofi u
dnevnom boravku spustivi novine preko lica, tako da ni kada je dolo vee,
niko jo nije nahranio ivotinje. One to najzad vie nisu mogle da trpe. Jedna
krava je rogom provalila vrata skladita i sve ivotinje su poele da jedu. Ba
tada se gospodin Dons probudio. Ve sledeeg trenutka, on i njegova etiri
nadniara bili su u skladitu sa bievima u rukama i ibali na sve strane.
Gladne ivotinje ni to vie nisu mogle da trpe. Mada nita slino nisu
prethodno planirale, one su se sve kao jedna bacile na svoje muitelje. Dons
i njegovi ljudi su odjednom shvatili da ih bodu i ritaju sa svih strana.
Situacija im je sasvim izmakla kontroli. Nikada pre nisu videli da se ivotinje
ovako ponaaju, i ovaj iznenadni ustanak stvorenja koja su bili navikli da
mlate i zlostavljaju kako im je volja, toliko ih je uplaio, da su skoro sili s
uma. Trenutak kasnije odustali su od pokuaja da se odbrane i dali su se u
beg. Ve sledeeg aska svi su jurili punom snagom niz kolsku stazu koja je
vodila do glavnog puta, dok su ih ivotinje pobedonosno gonile.
Gospoa Dons je pogledala kroz prozor spavae sobe, videla ta se
deava, urno ubacila neto stvari u starinsku platnenu torbu, pa se iskrala sa
farme drugim putem. Mojsije je uzleteo sa svoje preke i zaleprao za njom,
glasno grakui. U meuvremenu su ivotinje oterale Donsa i njegove ljude
do puta, pa za njima zalupile kapiju sa pet zasuna. I tako, skoro i pre nego to
su shvatile ta se dogaa, pobuna je uspeno sprovedena u delo. Dons je bio
proteran a Veleposednika farma je bila njihova.
U prvi mah ivotinje su jedva mogle da poveruju u svoju sreu. Prvo to
su uradile bilo je da sve zajedno pojure oko mea farme, kako bi se uverile da
se nijedno ljudsko bie ne skriva negde unutar njih; zatim su odjurile nazad
do kue i pomonih zgrada da uklone sve tragove Donsove mrske vladavine.
Provalile su u ostave u dnu tala; amovi, brnjice, lanci za pse, strani noevi
kojim je gospodin Dons kastrirao veprove i ovnove sve je to baeno u bunar.
Uzde, ulari, poniavajue zobnice, baeni su na lomau koja je buktala u
dvoritu. Kao i bievi. Sve ivotinje su pocupkivale od radosti kada su videle
kako bievi nestaju u plamenu. Sneko je u vatru bacio i trake kojim su
konjima obino ukraavane grive i repovi u vaarske dane.
Trake, rekao je on, treba smatrati odeom, koja je obeleje ljudskih
bia. Sve ivotinje treba da budu gole.
Kada je Bokser ovo uo, doneo je mali slamnati eir koji je nosio leti da

zatiti ui od muva i bacio ga na vatru sa ostalim stvarima.


ivotinje su vrlo brzo unitile sve to ih je podsealo na gospodina
Donsa. Posle toga ih je Napoleon poveo do skladita i svakome posluio
dvostruku porciju kukuruza, a psima po dva biskvita. Zatim su sedam puta
otpevali ivotinje Engleske od poetka do kraja, a posle toga su se smestili na
poinak i spavali dobro kao nikada pre.
Ali probudili su se u zoru kao i obino, i odjednom se setivi slavnog
dogaaja koji se odigrao, zajedno istrale na pau. Malo iza panjaka nalazio
se breuljak sa koga se mogao videti najvei deo farme. ivotinje su pourile
do njegovog vrha i gledale odozgo u jasnom jutarnjem svetlu. Da, sve je bilo
njihovo sve to su mogle da vide bilo je njihovo! Ushiene tom milju, jurile
su u krug i od uzbuenja skakale visoko u vazduh. Valjale su se po rosi,
punim ustima pasle sonu letnju travu, ritanjem dizale itave oblake crnice u
vazduh i udisale njen raskoni miris. Zatim su izvrile obilazak itave farme i
posmatrale u tihom divljenju oranice, livade, vonjak, pojilo, ikaru. Bilo je
to kao da ih nikada pre nisu videle, i ak i sada jedva da su verovale da je sve
to njihovo.
Vratile su se do graevina na farmi i u tiini se zaustavile ispred
farmerove kue. Ona je takoe bila njihova, ali plaile su se da u nju uu.
Ipak, posle trenutka oklevanja, Sneko i Napoleon su guranjem ramenima
otvorili vrata i ivotinje uoe u koloni po jedna, hodajui sa krajnjim
oprezom u strahu da neto ne poremete. Na prstima su ile od sobe do sobe,
ne usuujui se da govore glasnije od apata i zurei sa strahopotovanjem u
neverovatan luksuz, krevete sa perjanim duecima, ogledala, sofu od konjske
dlake, tepih iz Brisela, litografiju kraljice Viktorije iznad kamina u dnevnoj
sobi. Jedva su ekale da se vrate dole niz stepenice, kada otkrie da nema
Moli. U povratku su otkrile da se ona zadrala u najudobnijoj spavaoj sobi.
Uzela je komad plave trake sa komode gospoe Dons i prislonila je sebi na
rame divei se svom odrazu u ogledalu na krajnje glupav nain. Ostali su je
otro prekorili i izali napolje. Iznele su unke okaene u kuhinji i spalile ih,
a bava piva u pajzu probijena je udarcem Bokserovog kopita osim toga,
nita u kui nije ni taknuto. Na licu mesta je jednoglasno usvojeno da
farmersku kuu treba sauvati kao muzej. Svi su se sloili da nijedna
ivotinja nikada ne sme da ivi u njoj.
ivotinje su dorukovale, a onda su ih Sneko i Napoleon ponovo pozvali
da se okupe.
Drugovi, rekao je Sneko, sada je pola sedam a pred nama je dugaak
dan. Danas poinjemo sa etvom sena. Ali postoji jo neto to se prvo mora

uraditi.
Svinje su sada otkrile da su tokom poslednja tri meseca nauile da itaju i
piu iz starog bukvara koji je pripadao deci gospodina Donsa i kog su nale
baenog na gomilu otpada. Napoleon posla po posude sa crnom i belom
bojom i povede ostale prema kapiji sa pet zasuna kroz koju se izlazilo na
glavni put. Zatim Sneko (poto je Sneko najbolje umeo da pie) uze etku u
rascep svog papka, preboji natpis VELEPOSEDNIKA FARMA na gornjoj
preki kapije i preko toga ispisa IVOTINJSKA FARMA. Ovako e se farma od
sada zvati. Posle ovoga su se ponovo vratile do graevina na farmi, a Sneko i
Napoleon poslae po merdevine koje su postavljene na zadnji zid velike tale.
Objasnili su da su tokom svog uenja u prola tri meseca svinje uspele da
svedu naela animalizma na Sedam zapovesti. Tih Sedam zapovesti sada e
biti ispisane na zidu: one e predstavljati neizmenjivi zakon prema kome e
sve ivotinje sa farme zauvek morati da se upravljaju. Uz izvesne potekoe
(jer svinji nije lako da odrava ravnoteu na merdevinama) Sneko se pope i
dade se na posao, dok mu je Skialo, koji je stajao nekoliko preki ispod,
drao posudu s bojom. Zapovesti su ispisane na katranisanom zidu velikim
belim slovima koja su se mogla proitati sa udaljenosti od trideset metara.
One su glasile ovako:
SEDAM ZAPOVESTI
1. ta god ide na dve noge, neprijatelj je.
2. ta god ide na etiri noge, ili ima krila, prijatelj je.
3. Nijedna ivotinja nee nositi odeu.
4. Nijedna ivotinja nee spavati u krevetu.
5. Nijedna ivotinja nee piti alkohol.
6. Nijedna ivotinja nee ubiti drugu ivotinju.
7. Sve ivotinje su jednake.
Bile su
prijatejl
ispravan.
zaklimae

veoma uredno napisane i osim to je prijatelj bilo napisano kao


i jedno ,,s bilo ispisano naopake, pravopis je bio potpuno
Sneko proita Zapovesti drugim ivotinjama. Sve ivotinje
glavama u potpunosti se slaui sa onim to su ule, a one

pametnije poee odmah da ue Zapovesti napamet.


Sada, drugovi, ree Sneko bacajui etku, ,,na livadu sa senom! Hajde
da nam bude pitanje asti da sakupimo seno bre nego to su to mogli Dons
i njegovi ljudi
Ali u taj as tri krave, koje su izgledale kao da im je nelagodno ve neko
vreme, glasno zamukae. Nisu bile pomuene ve dvadeset etiri sata i
vimena samo to im nisu prsnula. Posle kraeg razmiljanja, svinje poslae po
kante i pomuzoe krave prilino uspeno, poto su njihovi papci bili pogodni
za taj zadatak. Uskoro je pet kanti bilo puno penuavog i gustog mleka koje
su mnoge ivotinje gledale sa znatnim zanimanjem.
ta e biti sa svim tim mlekom? upita neko.
Dons je ponekad meao malo tog mleka u nau hranu, ree jedna
kokoka.
Ostavite se mleka, drugovi! povika Napoleon stajui ispred jedne kante.
Neko e se ve pobrinuti za to. Skupljanje sena je vanije. Drug Sneko e
vas voditi. Ja u vam se pridruiti za nekoliko minuta. Napred, drugovi! Seno
eka na vas.
I tako ivotinje otrupkae na livadu da ponu kosidbu, a kada su se uvee
vratile, primeeno je da je mleko nestalo.

Tree poglavlje

Kako su samo naporno radili i znojili se da sakupe seno! Ali trud im je bio
nagraen, poto je etva bila jo unosnija nego to su se nadali.
Ponekad je posao bio teak; orue je bilo napravljeno za ljudska bia, a
velika prepreka je bilo to to nijedna ivotinja nije mogla da koristi alatke
ija je upotreba podrazumevala stajanje na zadnjim nogama. Ali svinje su
bile toliko otroumne da su mogle da smisle reenje za svaku tekou. to se
tie konja, oni su poznavali svaki pedalj livade, i zapravo su razumevali posao
kosidbe i plastidbe mnogo bolje nego to su ga Dons i njegovi ljudi ikada
razumeli. Svinje nisu zaista radile, nego su usmeravale i nadgledale druge
ivotinje. Uz njihovo nadmono znanje, bilo je prirodno to to su one
preuzele vostvo. Bokser i Klover bi se upregnuli u kosilicu ili grabilicu
(amovi i uzde im naravno vie nisu bili potrebni) i postojano gazili u krug
oko polja, dok bi neka od svinja ila za njima i podvikivala iha, drugovi! ili
Stoj, drugovi! ve prema potrebi. A svaka, pa i najmanja ivotinja, radila je
na prevrtanju i sakupljanju sena. ak su i patke i kokoke po itav dan
rintale na suncu, nosei tanke snopove sena u svojim kljunovima. Na kraju
su zavrili etvu za dva dana manje nego to je obino bilo potrebno Donsu i
njegovim ljudima. tavie, bila je to najbogatija etva ikada viena na farmi.
Nita nije propalo; kokoke i patke su svojim otrim oima opazile i zatim
sakupile sve do poslednje stabljike. A nijedna ivotinja na farmi nije ukrala
ni zalogaj od etve.
Celog tog leta posao na farmi odvijao se savreno tano. ivotinje su bile
srenije nego to su ikada i mislile da je to mogue. Svaki zalogaj hrane
predstavljao je izuzetno i nesumnjivo zadovoljstvo, sada kad je to zaista bila
njihova vlastita hrana, koju su proizveli sami za sebe, umesto da im je udeli
mrzovoljni gazda. Poto su bezvredna parazitska ljudska bia nestala, bilo je
vie hrane za sve. Bilo je takoe i vie dokolice, koliko god ivotinje bile
neiskusne u poslu. Nailazile su na mnoge tekoe na primer, kasnije te
godine, kada su ponjele ito, morale su da izdvoje zrna iz klasja na starinski

nain, a plevu oduvaju svojim dahom, poto na farmi nije bilo vralice ali su
ih svinje sa svojom pameu i Bokser sa svojim neverovatno jakim miiima
uvek dovodili do uspenog zavretka svakog posla. Bokseru su se svi divili. On
je bio vredan radnik ak i u Donsovo vreme, ali sada je radio pre kao tri
konja nego kao jedan; bilo je dana kada je itav posao na farmi naizgled
padao na njegova mona plea. Teglio je i gurao od jutra do mraka, i uvek je
bio tamo gde je posao bio najtei. Dogovorio se sa jednim petliem da ga
ujutro budi pola sata ranije od bilo koga drugog, i dobrovoljno se javljao na
teak rad, gde god bi izgledalo da je najpotrebniji, pre nego to bi poeo
redovni radni dan. Njegov odgovor na svaki problem i svaku potekou bio
je: Radiu vrednije! to je uzeo za svoju parolu.
Ali svi su radili u skladu sa svojim mogunostima. Kokoke i patke, na
primer, utedele su pet bavi ita tokom etve tako to su sakupile razbacana
zrna. Niko nije krao, niko nije gunao zbog svojih sledovanja, svae i
gloenje i zavist koji su bili normalne odlike ivota u staro vreme, skoro su
nestali. Niko nije zabuavao ili skoro niko. Moli, istina, nije lako ustajala
ujutro, i imala je svoj nain da rano ode s posla pod izgovorom da joj se
kamen zaglavio u kopito. A ponaanje make bilo je donekle neobino.
Uskoro je primeeno da kad god bi trebalo uraditi neki posao, niko nije
mogao da pronae maku. Nestala bi na nekoliko sati i ponovo se pojavila u
vreme obroka, ili uvee nakon to bi sa radom bilo zavreno, kao da se nita
nije dogodilo. Ali je uvek imala takve odline izgovore, i prela tako umiljato,
da je bilo nemogue ne poverovati u njene dobre namere. Stari magarac
Bendamin se naizgled uopte nije promenio posle pobune. Obavljao je posao
na isti spor i tvrdoglav nain kao to je radio i u Donsovo vreme, nikada ne
zabuavajui, ali se nikada i ne javljajui na rad dobrovoljno. Nije izraavao
nikakvo miljenje o pobuni i njenim rezultatima. Kada bi ga pitali zar nije
sreniji poto Donsa vie nema, rekao bi samo, Magarci dugo ive. Niko od
vas nikada nije video mrtvog magarca, i ostali su morali da se zadovolje tim
zagonetnim odgovorom.
Nedeljom se nije radilo. Dorukovalo se sat vremena kasnije nego inae, a
posle doruka je sledila sveanost koja je izvoena svake sedmice bez
izuzetka. Prvo se podizala zastava. Sneko je u ostavi pronaao stari zeleni
stolnjak gospoe Dons i na njemu belom bojom naslikao kopito i rog. Ona je
podizana na motku u bati ispred farmerske kue, svake nedelje u osam
ujutro. Zastava je bila zelena, objasnio je Sneko, da bi predstavila zelena
polja Engleske, dok su kopito i rog predstavljali buduu ivotinjsku
republiku, koja e nastati kada ljudski rod konano bude svrgnut sa vlasti.
Posle dizanja zastave, sve ivotinje bi nagrnule u veliku talu na opti skup,

poznat kao Sednica. Tu je planiran posao za predstojee nedelje i na raspravu


su iznoene razne odluke. Uvek su svinje bile te koje su iznosile odluke.
Druge ivotinje su razumele kako se glasa, ali nikada nisu same mogle da
smisle nikakve odluke. Sneko i Napoleon bili su daleko najaktivniji u
raspravama. Ali primeeno je da se njih dvojica nikada nisu slagali: kakav god
bi predlog jedan od njih izneo, zasigurno se moglo raunati da e mu se onaj
drugi protiviti. ak i kada je reeno a toj odluci se samoj po sebi niko nije
mogao protiviti da se mali travnjak iza vonjaka odvoji za smetaj ivotinja
koje vie ne mogu da rade, usledila je burna rasprava oko pravog vremena za
penziju za svaku pojedinanu vrstu ivotinja. Sednica se uvek zavravala
pevanjem ivotinja Engleske, i poslepodne je posveivano rekreaciji.
Svinje su odvojile ostavu za svoj tab. Ovde su uvee iz knjiga koje su
donele iz farmerske kue prouavale kovanje, drvodeljstvo i druge
neophodne vetine. Sneko se takoe bavio organizovanjem drugih ivotinja
u, kako je sam to nazvao, ivotinjske komitete. U tome je bio neumoran.
Osnovao je Komitet za proizvodnju jaja za kokoke, Savez istih repova za
krave, Komitet za prevaspitanje divljih drugova (iji je cilj bio
pripitomljavanje pacova i zeeva), Pokret za belju vunu za ovce, i razne
druge, naporedo sa pokretanjem kurseva za uenje itanja i pisanja. Sve u
svemu, ovi projekti su bili neuspeni. Pokuaj da se ukrote divlja stvorenja,
na primer, propao je skoro odmah. Ona su nastavila da se ponaaju u velikoj
meri isto kao i pre, a kada bi se prema njima velikoduno odnosili, one su to
jednostavno iskoriavale. Maka se ukljuila u Komitet za prevaspitavanje i
nekoliko dana bila vrlo aktivna u njemu. Jednog dana su je videli kako sedi
na krovu i neto govori nekim vrapcima koji su joj bili malo izvan domaaja.
Govorila im je da su sve ivotinje sada drugovi i da svaki vrabac koji to poeli
moe da prie i ugnezdi se na njenu apu; ali vrapci su se zadrali na
odstojanju.
Meutim, kursevi itanja i pisanja su predstavljali veliki uspeh. Do jeseni
je skoro svaka ivotinja na farmi bila pismena do izvesnog stepena.
to se tie svinja, one su ve savreno dobro umele da itaju i piu. Psi su
sasvim dobro nauili da itaju, ali nisu bili zainteresovani za itanje niega
drugog osim Sedam zapovesti. Koza Mjuriel je umela da ita neto bolje od
pasa, i ponekad bi uvee itala ostalima sa iscepanih listova iz novina koje je
pronala na gomili smea. Bendamin je mogao da ita isto toliko dobro kao
bilo koja svinja, ali nikada nije primenjivao ovu svoju vetinu. Koliko on zna,
kako je rekao, nije bilo niega vrednog itanja. Klover je nauila itavu
abecedu, ali nije mogla da sklopi slova u re. Bokser nije mogao da stigne

dalje od slova D. Iscrtao bi slova A, B, C i D u praini svojim velikim kopitom,


a onda bi stajao buljei u ta slova sa uima priljubljenim uz glavu, ponekad
tresui uperkom grive na elu, iz sve snage pokuavajui da se seti koje je
slovo sledee po redu i nikada ne uspevajui u tome. Zapravo je nekoliko
puta zaista nauio slova E, F, G i H, ali dok bi to nauio, uvek se ispostavljalo
da je zaboravio A, B, C i D. Najzad je odluio da se zadovolji sa prva etiri
slova, i napisao bi ih po jednom ili dvaput svakog dana da osvei pamenje.
Moli je odbila da naui bilo koje drugo slovo osim ona etiri koja su bila
potrebna da se napie njeno ime. Ta etiri slova bi vrlo uredno sklopila od
slomljenih granica, a zatim bi ih ukrasila ponekim cvetom i obilazila ih
divei im se.
Nijedna od ostalih ivotinja sa farme nije mogla da stigne dalje od slova
A. Takoe se pokazalo da gluplje ivotinje, poput ovaca, kokoki i pataka nisu
u stanju da napamet naue Sedam zapovesti. Posle mnogo razmiljanja,
Sneko je objavio da se Sedam zapovesti mogu u praksi svesti na jedno geslo,
naime: etiri noge dobre, dve noge loe. U njemu su, rekao je, sadrani
sutinski principi animalizma. Ko god ga u potpunosti razume, bie bezbedan
od ljudskih uticaja. Ptice su na poetku prigovarale, poto im je izgledalo da
one takoe imaju samo dve noge, ali Sneko im je dokazao da to nije tako.
Ptija krila, drugovi, rekao je on, organi su za kretanje a ne za
rukovanje stvarima. Stoga ih treba smatrati za noge. Obeleje po kome se
ovek izdvaja od drugih stvorenja je ruka, instrument kojim ini sva svoja
nedela.
Ptice nisu razumele Snekove dugake rei, ali su prihvatile njegovo
objanjenje, i sve ivotinje skromnije pameti dale su se na posao uenja
novog gesla napamet. ETIRINOGE DOBRE, DVE NOGE LOE, ispisano je na
zadnjem zidu tale, iznad Sedam zapovesti i jo veim slovima. Kada su
ivotinje ovo nauile napamet, ovce su razvile veliku naklonost prema ovoj
paroli, i esto bi dok su leale u polju sve poinjale da bleje, etiri noge
dobre, dve noge loe! etiri noge dobre, dve noge loe! i nastavljale bi tako
satima, nikada se ne umarajui od toga.
Napoleona nisu zanimali Snekovi komiteti. Rekao je da je obrazovanje
mladih vanije od bilo ega to bi moglo da se uradi za odrasle. Dogodilo se
tako da su se i Desi i Zvonica otenile ubrzo posle etve, donosei na svet
ukupno devet zdepastih kuia. im su prestali da sisaju, Napoleon ih je
odvojio od majki, govorei kako e on biti odgovoran za njihovo obrazovanje.
Odveo ih je na tavan na koji se moglo popeti samo preko merdevina iz ostave,
i tamo ih je drao u takvoj izdvojenosti da su ostali na farmi uskoro i

zaboravili da oni postoje.


Zagonetka gde nestaje mleko uskoro se razjasnila. Ono je svaki dan
meano sa svinjskom prekrupom. Rane jabuke su ve bile zrele, i trava u
vonjaku bila je puna plodova koje je vetar oborio. ivotinje su mislile kako
se samo po sebi razume da e oni biti raspodeljeni ravnopravno; meutim,
jednog dana je stiglo nareenje da sve jabuke koje je vetar oborio treba
sakupiti i doneti u ostavu, na raspolaganje svinjama. Na to su neke ivotinje
poele da gunaju, ali nije bilo svrhe. Sve svinje su bile potpuno saglasne to
se ovog tie, ak i Sneko i Napoleon. Skiala su poslali da ostalima prenese
neophodna objanjenja.
Drugovi! povikao je on. Nadam se da ne mislite kako mi svinje ovo
radimo zbog sebinosti i povlaenog poloaja? Mnogima od nas se zapravo
mleko i jabuke uopte ne sviaju. Ni meni samom se ne sviaju. Jedini cilj
zbog kog ih uzimamo je ouvanje naeg zdravlja. Mleko i jabuke (ovo je
Nauka dokazala, drugovi) sadre sastojke koji su apsolutno neophodni za
dobrobit svinja. Mi svinje bavimo se umnim radom. itava uprava i
organizacija ove farme zavise od nas. Mi se danju i nou brinemo za vae
blagostanje. Za vae dobro mi i pijemo to mleko i jedemo te jabuke. Znate li
ta bi se dogodilo ako mi svinje ne bismo uspele da izvrimo svoje dunosti?
Dons bi se vratio! Da, Dons bi se vratio! Svakako, drugovi, viknuo je
Skialo skoro preklinjuim glasom, poskakujui sa jedne na drugu stranu i
vrtei repom, svakako meu vama nema nikoga ko bi voleo da vidi Donsov
povratak?
Dakle, ako je postojalo ita u ta su ivotinje bile potpuno sigurne, bilo je
to da ne ele Donsov povratak. Kada im je sluaj prikazan u ovom svetlu,
nisu vie imale ta da kau. Bilo je i previe oigledno koliko je vano
sauvati svinje u dobrom zdravlju. Tako je bez daljnje rasprave prihvaeno da
mleko i jabuke koje je vetar oborio sa stabala (a takoe i glavni prinos jabuka
kada budu sazrele) treba da bude ostavljen samo za svinje.

etvrto poglavlje

Do poznog leta vesti o onome to se dogodilo na ivotinjskoj farmi


proirile su se po itavoj oblasti. Svakoga dana su Sneko i Napoleon slali
itava jata golubova kojima je naloeno da se umeaju meu ivotinje na
susednim farmama, ispriaju im priu o Pobuni, i naue ih pesmi o
ivotinjama Engleske.
Vei deo tog vremena gospodin Dons je proveo sedei u toionici
gostionice Crveni lav u Vilingdonu, alei se svakome ko je hteo da ga slua
na udovinu nepravdu koju je pretrpeo kada ga je sa njegovog imanja
proterao opor bezvrednih ivotinja. Drugi farmeri su u naelu saoseali sa
njim, ali mu ispoetka nisu pruali mnogo pomoi. U dnu srca, svaki od njih
se potajno pitao da li bi nekako mogao da Donsovu nesreu okrene u
sopstvenu korist. Srea je bila to su vlasnici dve farme koje su se graniile sa
ivotinjskom farmom bili u trajno loim odnosima. Jedna od njih, koja se
zvala Lisiija uma, bee velika, zaputena starinska farma, u velikoj meri
zarasla u ikaru, a svi njeni panjaci bili su istroeni i sve njene ivice u
oajnom stanju. Njen vlasnik, gospodin Pilkington, bio je lakomislen farmer
gospodskih navika koji je najvei deo vremena provodio u lovu ili ribolovu, u
zavisnosti od godinjeg doba. Druga farma, zvana Oupano polje, bila je
manja i bolje odravana. Njen vlasnik je bio gospodin Frederik, ilav i
promuuran ovek, stalno ukljuen u sudske sporove i na glasu kao dobar
trgovac koji ume da se cenjka. Njih dvojica su bili toliko neskloni jedan
drugom da im je bilo teko da se sporazumeju oko bilo ega, ak i u odbrani
vlastitih interesa.
Bez obzira na to, obojica su bili krajnje uplaeni zbog pobune na
ivotinjskoj farmi, i iz sve snage su nastojali da spree sopstvene ivotinje da
previe saznaju o tome. Na poetku su se pretvarali da se prezrivo smeju na
pomisao o ivotinjama koje same upravljaju farmom. Sve e se to zavriti u
roku od dve nedelje, govorili su. irili su glasine kako se ivotinje na
Veleposednikoj farmi (uporno su je nazivali Veleposednikom farmom;

nisu podnosili naziv ivotinjska farma) stalno svaaju izmeu sebe, a


takoe e i vrlo brzo uginuti od gladi. Kada je prolo neko vreme, a ivotinje
oigledno nisu uginule od gladi, Frederik i Pilkington su promenili priu i
poeli govoriti o uasnoj pokvarenosti koja sada vlada na ivotinjskoj farmi.
Ukazivali su na to da su se ivotinje odale kanibalizmu, mue jedna drugu
usijanim potkovicama, i da su im enke zajednike. Do toga doe kada se
digne pobuna protiv zakona prirode, rekli su Pilkington i Frederik.
Ipak, tim priama se nikada nije do kraja verovalo. Glasine o udesnoj
farmi, sa koje su ljudska bia izbaena a ivotinje upravljaju svojim
poslovima, nastavile su da krue u nejasnim i iskrivljenim oblicima, i te
godine je okolne seoske krajeve zahvatio talas pobuna. Bikovi koji su uvek
bili pokorni, odjednom su postali divlji, ovce su ruile ivice i prodirale
detelinu, krave su nogama ruile kantice za mleko, jahaki konji nisu hteli da
preskau prepreke, nego su zbacivali svoje jahae preko njih. A pre svega,
melodija, pa ak i rei ivotinja Engleske bili su svuda poznati. Proirili su se
zapanjujuom brzinom. Ljudska bia nisu mogla da obuzdaju bes kada bi
ula tu pesmu, iako su se pretvarala da je smatraju jednostavno smenom.
Nisu mogla da shvate, govorila su, kako ivotinje uopte mogu sebi dozvoliti
da pevaju takve prezrenja dostojne budalatine. Svaka ivotinja koja bi bila
uhvaena da to peva bila je iibana na licu mesta. A ipak se irenje te pesme
nije moglo zaustaviti. Kosovi su je zvidukali u ivicama u grmlju, golubovi
su je gukali u kronjama drvea, ula se i u zveketu iz kovanica i zvonjavi
crkvenih zvona. A kada bi je ljudska bia sluala, potajno su drhtala,
nasluujui u njoj proroanstvo svoje budue propasti.
Poetkom oktobra, kada je ito ponjeveno i stavljeno u ostave, a deo je
ve bio i ovren, dolo je jato golubova izvijajui se u letu, pa se spustilo u
dvorite ivotinjske farme u stanju neobuzdanog uzbuenja. Dons i svi
njegovi nadniari, sa jo nekoliko drugih iz Lisiije ume i Oupanog polja,
proli su kroz kapiju sa pet zasuna i pribliavaju se farmi kolskim putem. Svi
nose tapove, osim Donsa, koji stupa ispred ostalih sa pukom u rukama.
Oigledno pokuavaju ponovo da zauzmu farmu.
To se ve odavno oekivalo, i bile su izvrene sve pripreme. Sneko, koji je
prouavao jednu staru knjigu o ratnim pohodima Julija Cezara pronaenu u
farmerskoj kui, bio je zaduen za odbrambena dejstva. Brzo je izdao
nareenja, i za nekoliko minuta svaka ivotinja je bila na svom poloaju.
Dok su ljudska bia prilazila graevinama na farmi, Sneko je pokrenuo
svoj prvi napad. Svi golubovi, ak trideset pet njih, leprali su ljudima iznad

glava i obruavali se na njih iz vazduha; a dok su ljudi bili zaokupljeni ovim


napadom, guske, koje su se skrivale iza ive ograde, izjurile su i poele
estoko da ih kljucaju po potkolenicama. Ipak, ovo je bila tek bezazlena
arka, osmiljena da izazove neto metea u neprijateljskim redovima, i ljudi
su lako oterali guske svojim tapovima. Sneko je tada pokrenuo drugi talas
napada. Mjuriel, Bendamin i sve ovce, sa Snekom na elu, jurnuli su i
poeli da udaraju i ubadaju ljude sa svih strana, dok se Bendamin okrenuo i
poeo da ih rita svojim malim kopitima. Ali ponovo su ljudi, pomou tapova
i okovanih izama koje su nosili, bili prejaki za njih; i odjednom, na
Snekovo skianje koje je bilo znak za povlaenje, sve ivotinje se okrenue i
pobegoe kroz kapiju u dvorite.
Ljudi pobedniki povikae. Videli su, kako im se inilo, kako njihovi
neprijatelji bee, i pojurili su za njima bez ikakvog reda. Ovo je bilo upravo
ono to je Sneko i nameravao da postigne. im su zali dublje u dvorite, tri
konja, tri krave i ostale svinje, koje su se krile u staji za krave, iznenada se
pojavie iza njih odsecajui im odstupnicu. Sneko tada dade znak za juri.
On se lino baci pravo na Donsa. Dons vide da on dolazi, podie puku i
opali. Sama napravi krvave take du Snekovih lea, a jedna ovca pade
mrtva. Ne zaustavljajui se ni na asak, Sneko se sa svojih sto kila baci na
Donsa. Dons odlete na gomilu ubreta i puka mu ispade iz ruku. Ali
najstraniji prizor od svih predstavljao je Bokser, koji se propeo na zadnje
noge i udarao svojim velikim gvoem potkovanim kopitima kao
raspomamljeni pastuv. Prvim udarcem je zakaio talskog momka iz Lisiije
ume po glavi i on se beivotno opruio u blatu. Videvi to, nekoliko ljudi
baci tapove i pokua da bei. Obuzela ih je panika, i sledeeg trenutka sve
ivotinje su ih zajedniki jurile po dvoritu. Nije bilo nijedne ivotinje na
farmi koja im se nije osvetila na svoj sopstveni nain. ak je i maka
odjednom skoila s krova na obaninova lea i zarila mu kande u vrat, na
ta on uasno kriknu. im se pred njima otvorio slobodan prolaz, ljudi
glavom bez obzira istrae iz dvorita i dadoe se u bekstvo prema glavnom
putu. I tako su se pet minuta nakon poetka svoje invazije, zatekli u
sramnom povlaenju istim putem kojim su i doli, sa jatom gusaka koje je
gakalo za njima i itavim putem ih tipalo za listove nogu.
Pobegli su svi ljudi osim jednog. Tamo u dvoritu, Bokser je kopitom
lupkao talskog momka koji je leao niice u blatu, pokuavajui da ga
okrene. Momak se nije pomerao.
Mrtav je, ree Bokser tuno. Nisam hteo to da uradim. Zaboravio sam
da nosim gvozdene potkovice. Ko e mi poverovati da to nisam uradio

namerno?
Bez sentimentalnosti, drue! povika Sneko kome je iz rana jo uvek
curila krv. Rat je rat. Jedino dobro ljudsko bie je mrtvo ljudsko bie.
Nisam eleo da oduzmem niiji ivot, ak ni ljudski, ponovio je Bokser,
a oi su mu bile pune suza.
Gde je Moli? uzviknu neko.
Moli zaista nigde nije bilo. Na trenutak je nastala velika uznemirenost;
strahovalo se da su je ljudi moda nekako povredili, ili moda ak odveli sa
sobom. Meutim, na kraju su je nali kako se krije u svojoj tali, glave
zabijene u seno u jaslama. Ona se dala u beg im je puka opalila. A kada su
se ostali vratili iz potrage za njom, otkrili su da je talski momak, koji je
zapravo bio samo onesveen, ve doao sebi i utekao.
ivotinje su se sada okupile u krajnjem ushienju, i svaka je prepriavala
vlastite podvige u borbi iz sveg glasa. Smesta je odrana prikladna proslava
pobede. Podignuta je zastava i ivotinje Engleske su otpevane vie puta,
zatim je ovca koja je poginula sveano sahranjena, a na njen grob je zasaen
lovorov grm. Sneko je pored groba odrao kratak govor, naglaavajui
potrebu da sve ivotinje budu spremne da poginu za ivotinjsku farmu ako
tako mora da bude.
ivotinje su jednoglasno odluile da ustanove vojno odlikovanje
ivotinjski junak, prve klase, koje je odmah i na licu mesta dodeljeno
Bokseru i Sneku. Bila je to mesingana medalja (zapravo su to bili neki stari
konjski praporci pronaeni u ostavi) koja e se nositi nedeljom i za praznike.
Uveden je takoe i orden ivotinjskog junaka, druge klase, koji je
posmrtno dodeljen ubijenoj ovci.
Bilo je mnogo rasprave oko toga kako bi trebalo nazvati ovu bitku. Na
kraju su je nazvali Bitkom kod kravlje tale, poto je ba na tom mestu bila
postavljena zaseda. Puka gospodina Donsa je pronaena u blatu, a znalo se
da u farmerskoj kui postoji zaliha metaka za nju. Odlueno je da se puka
postavi u podnoje jarbola za zastave, kao artiljerijsko orue, i da se ispaljuje
dvaput godinje jednom 12. oktobra, na godinjicu Bitke kod kravlje tale, i
jednom na najdui dan u godini, na godinjicu Pobune.

Peto poglavlje

Sa pribliavanjem zime, Moli je pravila sve vie nevolja. Svakog jutra je


kasnila na posao, a pravdala se da se uspavala, i alila na neke tajanstvene
bolove, iako joj je apetit bio odlian. Beala je od posla uz sva mogua
opravdanja i odlazila na pojilo, gde je stajala glupavo buljei u svoj odraz na
vodi. Ali prialo se i o neemu ozbiljnijem. Jednog dana, kada je Moli vedro
uetala u dvorite, izazovno maui dugim repom i grickajui vlat sena,
Klover ju je povela na stranu.
Moli, rekla je, htela bih neto vano da ti kaem. Jutros sam videla
kako gleda preko ograde koja odvaja ivotinjsku farmu od Lisiije ume.
Pilkingtonovi ljudi su stajali sa druge strane ivice. Bila sam daleko, ali sam
skoro sigurna da sam videla sledeu stvar on ti je neto govorio a ti si mu
dopustila da te mazi po njuci. ta to treba da znai, Moli?
Nije! Nisam mu dopustila! Nije istina! vikala je Moli pocupkujui i
lupajui kopitima po tlu.
Moli! Pogledaj me u oi. Moe li mi dati svoju asnu re da te onaj
ovek nije milovao po njuci?
,,To nije istina! ponovila je Moli, ali nije mogla da pogleda Klover u oi, a
sledeeg trenutka se okrenula i odgalopirala u polje.
Jedna misao pade Klover na pamet. Nita ne govorei drugima, otila je u
Molinu staju i prevrnula slamu kopitom. Skrivena ispod eera nalazila se
gomilica eera u kocki i nekoliko svenjeva vrpci razliitih boja.
Tri dana kasnije Moli je nestala. Nekoliko nedelja se nita nije znalo o
tome gde se nalazi, a onda su golubovi izvestili da su je videli na drugom
kraju Vilingdona. Bila je upregnuta u elegantnu dvokolicu crveno-crne boje,
koja je stajala ispred krme. Debeli ovek rumenog lica u kariranim jahakim
pantalonama i sa gamanama na nogama, koji je izgledao kao krmar, mazio
je po njuci i hranio eerom. Bila je svee istimarena i nosila je svetlo crvenu
traku u grivi. Izgledalo je, kako su golubovi rekli, kao da uiva u tome.

Nijedna od ivotinja nikada vie nije spomenula Moli.


U januaru je nastupila otra zima. Zemlja je bila tvrda kao gvoe, i na
poljima se nita nije moglo raditi. U velikoj tali su odravani brojni sastanci,
a svinje su planirale poslove za predstojee godinje doba. Prihvaeno je da
svinje, koje su oigledno bile pametnije od drugih ivotinja, odluuju o svim
pitanjima koja su se ticala voenja farme, iako je njihove odluke glasanjem
morala da odobri veina ivotinja. Ovakav sporazum bi funkcionisao sasvim
dobro da nije bilo sporova izmeu Sneka i Napoleona. Njih dvojica se nisu
slagala kad god je uopte bilo mogue da se ne sloe. Ako bi jedan od njih
predloio da se vea povrina zemljita poseje jemom, bilo je sigurno da e
drugi zahtevati da to bude zob, a ako bi jedan rekao da je neko odreeno
polje upravo odgovarajue za kupus, drugi bi izjavio kako ono nije dobro ni
za ta drugo osim za repu. Obojica su imali svoje sledbenike i izmeu njih je
dolazilo do estokih rasprava. Sneko je na Sednicama esto pridobijao
veinu na svoju stranu zahvaljujui svojim izvanrednim govorima, ali
Napoleon je u meuvremenu vetije pridobijao podrku za sebe izmeu
Sednica. Naroito je imao uspeha meu ovcama. U poslednje vreme su ovce
poele da bleje etiri noge dobre, dve noge loe! u svako doba, i esto su
prekidale Sednicu tim blejanjem. Primeeno je da su bile posebno sklone da
ponu sa svojim etiri noge dobre, dve noge loe! u kljunim trenucima
Snekovih govora. Sneko je paljivo prouio neke stare brojeve asopisa
Zemljoradnik i stoar koje je pronaao u farmerskoj kui, i bio je pun
planova o poboljanju i inovacijama. Ueno je govorio o navodnjavanju
polja, silosima i ubrenju, i osmislio je sloen plan kako da sve ivotinje
isputaju svoj izmet pravo na polja, svakog dana na razliitom mestu, kako bi
se utedeo trud oko prevoza ubriva. Napoleon nije pravio nikakve sopstvene
planove, ali je tiho rekao da Sneko nee nita postii, i izgledalo je kao da on
eka svoj trenutak. Ali od svih razmirica meu njima, nijedna nije bila toliko
estoka kao ona koja se povela zbog vetrenjae.
Na dugakom panjaku, nedaleko od graevina na farmi, nalazio se
breuljak koji je bio najvia taka na farmi. Nakon to je obiao teren, Sneko
je izjavio daje to pravo mesto za vetrenjau, koja bi mogla da se podesi da
pokree dinamo mainu i snabdeva farmu elektrinom energijom. Njome bi
se tale osvetlile i zimi grejale, a takoe bi pokretala i cirkularnu testeru,
vralicu, kosilicu i elektrinu muzilicu. ivotinje nikada pre nisu ule ni za
ta tome slino (poto je farma bila starinske vrste i na njoj je postojala samo
najprimitivnija mehanizacija) i zapanjeno su sluale dok im je Sneko
predoavao sliku fantastinih maina koje bi obavljale posao za njih, dok bi
one lagodno pasle u poljima ili usavravale svoje umove itanjem i

razgovorom.
Za nekoliko nedelja Snekovi planovi za vetrenjau bili su potpuno
razraeni. Tehnike pojedinosti preuzete su uglavnom iz tri knjige koje su
pripadale gospodinu Donsu Hiljadu korisnih stvari koje moete da uradite
u kui, Svako moe da bude zidar za svoje potrebe, i Elektricitet za
poetnike. Sneko je kao svoju radnu sobu koristio upu u kojoj su se
nekada legli pilii i imala je gladak drveni pod, pogodan za crtanje.
Povremeno se satima zatvarao u njoj. Drei knjige otvorene pomou
kamena, a komad krede stegnut izmeu papaka, velikom brzinom se kretao
napred-nazad, iscrtavajui liniju za linijom i tiho skiei od uzbuenja.
Postepeno su planovi izrasli u sloeni splet poluga i zupanika koji je
prekrivao vie od polovine poda u prostoriji, to su ostale ivotinje smatrale
potpuno neshvatljivim, ali veoma upeatljivim. Sve su dolazile da pogledaju
Snekove crtee bar jednom dnevno. Dolazile su ak i kokoke i patke, i
veoma pazile da ne gaze po linijama povuenim kredom. Samo se Napoleon
nadmeno drao po strani. On se od poetka izjasnio protiv gradnje
vetrenjae. Jednog dana je ipak neoekivano doao da pregleda planove.
Hodao je tekim korakom po upi, paljivo zagledao svaku pojedinost u
planovima i jednom ili dvaput zamrktao na njih, a onda neko vreme stajao
premiljajui o njima i motrei ih krajikom oka; zatim je iznenada podigao
nogu, pomokrio se na planove i izaao ne izustivi ni rei.
Duboka podela je nastala izmeu svih ivotinja na farmi po pitanju
vetrenjae. Sneko nije poricao da e njena izgradnja biti teak posao.
Moralo se doneti kamenje od koga e biti izgraeni zidovi, zatim je trebalo
napraviti krila vetrenjae a posle toga e im biti potrebni dinamo maina i
kablovi. (Kako e oni biti nabavljeni, Sneko nije rekao.) Ali tvrdio je da se
sve to moe uraditi za godinu dana. A posle toga, izjavio je, bie uteeno
toliko truda da e ivotinje morati da rade samo tri dana nedeljno. Napoleon
je, s druge strane, obrazlagao da je najvea potreba u tom trenutku poveanje
proizvodnje hrane, i da e ako budu traili vreme na izgradnju vetrenjae, svi
umreti od gladi. ivotinje su se svrstale u dve frakcije pod parolama Glasaj
za Sneka i trodnevnu radnu nedelju i Glasaj za Napoleona i pune jasle.
Bendamin je bio jedini koji se nije odluio ni za jednu stranu. Odbio je da
veruje i da e ishrana biti obilnija i da e im vetrenjaa tedeti rad. Sa
vetrenjaom ili bez nje, rekao je on, uslovi ivota bie isti kao i do sada to
jest, loi.
Osim rasprava o vetrenjai, postojalo je i pitanje odbrane farme. Bilo je
potpuno jasno da, iako su ljudska bia poraena u Bici kod kravlje tale, ona

mogu da izvedu jo jedan, ovog puta odluniji, pokuaj da ponovo zauzmu


farmu i vrate gospodina Donsa da upravlja njom. Imali su jo vie razloga da
to urade jer su se vesti o njihovom porazu rairile po itavom kraju, i uinile
ivotinje na okolnim farmama jogunastijim nego ikad pre. Kao i obino,
Sneko i Napoleon se nisu slagali. Po Napoleonovom miljenju, ivotinje
moraju nabaviti vatreno oruje i nauiti da njime rukuju. Po Snekovom
miljenju, one moraju da alju u izaslanstvo sve vie golubova i podstiu
pobune meu ivotinjama na drugim farmama. Jedan je tvrdio da su, ako ne
mogu da odbrane sami sebe, osueni da budu pokoreni, a drugi da ako svuda
izbiju pobune, nee ni morati da se brane. ivotinje su sluale prvo
Napoleona, zatim Sneka, i nisu mogle da odlue koji je od njih u pravu;
zapravo, ispostavilo se da se uvek slau sa onim koji je u tom trenutku
govorio.
Najzad je doao dan kada su Snekovi planovi bili dovreni. Na Sednici
sledee nedelje trebalo je glasati da li da se zapone sa gradnjom vetrenjae
ili ne. Kada su se ivotinje okupile u velikoj tali, Sneko je ustao i, mada
povremeno prekidan blejanjem ovaca, izneo razloge zbog kojih se zalae za
izgradnju vetrenjae. Zatim je Napoleon ustao da mu odgovori. Vrlo mirno je
rekao da je vetrenjaa besmislica i da svima savetuje da ne glasaju za nju, pa
je odmah ponovo seo; govorio je jedva pola minuta, i naizgled je bio skoro
ravnoduan prema uinku koji je ostvario. Na to je Sneko skoio na noge, i
vikanjem utiavi ovce koje su ponovo poele da bleje, upustio se u vatreno
agitovanje u prilog izgradnji vetrenjae. Do sada su ivotinje bile otprilike
ravnomerno raspodeljene na obe suprotstavljene strane, ali ih je Snekova
govorljivost u trenutku pridobila. On je velianstvenim izrazima prikazivao
sliku ivotinjske farme kakva bi mogla da bude kada lea ivotinja budu
osloboena mukotrpnog rada. Njegova mata se sada vinula mnogo dalje od
kosilica i sekaa za repu. Elektricitet, rekao je on, moe da pokree vralice,
plugove, drljae, valjke, etelice i maine za vezanje sena, a osim toga da u
svakoj tali omogui osvetljenje, toplu i hladnu vodu i elektrino grejanje.
Kada je zavrio govor, nije bilo sumnje u ishod glasanja. Ali upravo u tom
trenutku Napoleon ustade i, uputivi Sneku udan pogled iskosa, oglasi se
prodornim skianjem kakvo niko nikada pre nije uo da on isputa.
Na to se napolju zau straan lave, i devet ogromnih pasa sa ogrlicama
okovanim mesingom nahrupie u talu. Jurnuli su pravo na Sneka, koji
skoi sa svog mesta tano na vreme kako bi izbegao kljocanje njihovih
eljusti. Sledeeg trenutka je izjurio kroz vrata a oni su ga gonili. Previe
zapanjene i uplaene da bi govorile, sve ivotinje su se nagurale na vratima
da gledaju poteru. Sneko je trao preko dugakog panjaka koji je vodio ka

glavnom putu. Trao je onako kako samo svinja moe da tri, ali psi su mu
bili odmah za petama. Odjednom se okliznuo i izgledalo je da e ga psi
sigurno uhvatiti. Tada je ponovo ustao i potrao bre nego ikada, dok su ga
psi ponovo pristizali. Jedan od njih samo to nije sklopio eljust oko
Snekovog repa, ali mu on izmaknu u pravi as. Zatim je uloio dodatni
napor i za tek nekoliko centimetara izmakao psima kroz rupu u ivici, i posle
toga ga vie niko nikada nije video.
Tihe i prestravljene, ivotinje su se uunjale nazad u talu. Odmah nakon
toga, psi utrae unutra. U poetku niko nije mogao ni da zamisli odakle su
dola ova stvorenja, ali to pitanje je uskoro razjanjeno: bili su to tenci koje
je Napoleon uzeo od njihovih majki i drao u tajnosti i izdvojenosti. Iako jo
nisu bili potpuno odrasli, bili su to ogromni psi, izgleda stranog kao kod
vukova. Drali su se blizu Napoleona. Primeeno je da su mu mahali repom
na isti nain kao to su drugi psi nekada mahali gospodinu Donsu.
Napoleon se sada, praen psima, pope na uzdignuti deo poda, na kome je
jednom Major stajao dok je drao svoj govor. Objavio je da od sada vie nee
biti Sednica nedeljom ujutro. One su bile nepotrebne, rekao je, i
predstavljale su traenje vremena. Ubudue e sva pitanja u vezi upravljanja
farmom reavati posebni komitet svinja, kojim e predsedavati on lino. Taj
komitet e se sastajati nasamo, a posle toga e prenositi svoje odluke
drugima. ivotinje e se i dalje okupljati nedeljom ujutro da pozdrave
zastavu, otpevaju ivotinje Engleske, i dobiju svoja nareenja za narednu
nedelju; ali vie nee biti rasprava.
Uprkos oku koji je proterivanje Sneka izazvalo meu njima, ivotinje su
bile razoarane ovim saoptenjem. Nekoliko njih bi uloilo prigovor da su
umele da izloe prave argumente. ak je i Bokser oseao neku neodreenu
nelagodnost. Zabacio je ui unazad, nekoliko puta odmahnuo uperkom na
elu i iz sve snage pokuao da usredsredi svoje misli; ali na kraju nije mogao
nita da smisli. Meutim, upravo su neke od svinja bile odreenije. etiri
mlada prasca u prvom redu prodorno zaskiae neodobravajui, pa sva
etvorica skoie na noge i poee istovremeno da govore. Ali odjednom se
psi koji su sedeli oko Napoleona oglasie dubokim, preteim reanjem, pa se
prasci uutae i ponovo sedoe. Potom ovce zagluujue zablejae etiri
noge dobre, dve noge loe! to se nastavilo skoro etvrt sata i okonalo
svaku mogunost rasprave.
Posle toga je Skialo poslat da obie farmu i objasni ostalima novonastale
okolnosti.

Drugovi, rekao je on, verujem da svaka ovde prisutna ivotinja ceni


rtvu koju drug Napoleon podnosi time to na sebe preuzima ovaj dodatni
teak rad. Ni ne pomiljajte, drugovi, da je predvodnitvo uivanje! Nasuprot
tome, to je velika i teka odgovornost. Niko nije vre ubeen od druga
Napoleona u jednakost svih ivotinja. On bi bio presrean da vas pusti da
sami donosite odluke. Ali ponekad biste mogli da donesete pogrene odluke,
drugovi, i gde e nas onda to odvesti? Pretpostavimo da ste odluili da sledite
Sneka, sa njegovim matarijama o vetrenjaama Sneka, koji kao to sada
znamo, nije nita bolji od obinog kriminalca?
,,On se hrabro borio u Bici kod kravlje tale, dobaci neko.
Hrabrost nije dovoljna, odvrati Skialo. Vaniji su odanost i poslunost.
A to se tie Bitke kod kravlje tale, verujem da e doi vreme kada emo
otkriti da je Snekov udeo u njoj bio u velikoj meri precenjen. Disciplina,
drugovi, gvozdena disciplina! To je parola dana. Jedan pogrean korak i nai
neprijatelji e se obruiti na nas. Svakako, drugovi, ne elite da se Dons
vrati?
Na ovaj argument se ponovo nije moglo nita dodati. ivotinje
nesumnjivo nisu elele da se Dons vrati; ako je odravanje Sednica
nedeljom ujutro moglo dovesti do njegovog povratka, onda se sa raspravama
mora prestati. Bokser, koji je sada imao vremena da promisli o svemu, izrazio
je opte miljenje rekavi, Ako drug Napoleon tako kae, onda je to sigurno
tano. I od tada je prihvatio parolu Napoleon je uvek u pravu, kao dodatak
svom linom geslu, Radiu vrednije
Dolo je toplije vreme i poelo se sa prolenim oranjem. upa u kojoj je
Sneko crtao svoje planove vetrenjae zatvorena je i pretpostavljalo se da su
planovi obrisani sa njenog poda. Svake nedelje, u deset sati ujutru, ivotinje
su se okupljale u velikoj tali da prime nareenja za tu nedelju. Lobanja
starog Majora, sada ve gola kost, iskopana je u vonjaku i postavljena na
postolje ispod jarbola za zastavu, pored puke. Posle dizanja zastave, od
ivotinja je traeno da prou u koloni ispred lobanje i odaju joj poast pre
odlaska u talu. U poslednje vreme vie tamo nisu sedele zajedno kao to su
pre radile. Napoleon je sedeo u prednjem delu izdignute platforme, sa
Skialom i jo jednom svinjom po imenu Maksim, koja je imala izuzetan dar
za komponovanje muzike i pisanje pesama; devet mladih pasa bi obrazovali
polukrug oko njih, a druge svinje sedele su iza njih. Ostale ivotinje sedele su
nasuprot njima u srednjem delu tale. Napoleon bi proitao nedeljna
nareenja na grub vojniki nain, i posle jednog pevanja ivotinja Engleske
sve ivotinje su se razilazile.

Tri nedelje posle proterivanja Sneka, ivotinje su se prilino iznenadile


kada su ule kako je Napoleon objavio da e se vetrenjaa ipak graditi. On
nije naveo nikakav razlog zbog koga je promenio miljenje, nego je prosto
upozorio ivotinje da e taj dodatni zadatak znaiti vrlo teak rad, i da e
moda ak biti neophodno da im se smanje sledovanja. U svakom sluaju,
planovi su bili potpuno spremni, sve do najsitnijih pojedinosti. Specijalni
komitet svinja radio je na njima protekle tri nedelje. Oekivalo se da e
gradnja vetrenjae, uz razna druga poboljanja, potrajati dve godine.
Te veeri je Skialo u poverenju objasnio drugim ivotinjama da se
Napoleon zapravo nikada nije protivio izgradnji vetrenjae. Nasuprot tome,
on je bio taj koji je to zagovarao u poetku, a plan koji je Sneko nacrtao na
podu upe za leenje pilia zapravo je ukraden iz Napoleonovih beleki.
Vetrenjaa je u stvari bila Napoleonova sopstvena zamisao. Zato je onda,
upita neko, on tako otro govorio protiv toga? Sada Skialo pogleda
sagovornika vrlo prepredeno. To je, rekao je, bilo lukavstvo druga
Napoleona. On se izgleda protivio zamisli o vetrenjai samo prividno, da bi se
oslobodio Sneka, koji je bio opasna linost i vrio lo uticaj na druge. Sada
kad je Sneko uklonjen s puta, plan e biti ostvaren bez njegovog ometanja.
Ovo je, rekao je Skialo, bilo neto to se zove taktika. Vie puta je ponovio,
Taktika, drugovi, taktika! poskakujui uokolo i maui repom uz veseo
smeh. ivotinje nisu bile sigurne ta ta re znai, ali Skialo je govorio toliko
ubedljivo, a tri psa koji su se zatekli pored njega reali su tako pretei, da su
prihvatile njegovo objanjenje bez daljnjih pitanja.

esto poglavlje

Cele te godine ivotinje su radile kao robovi. Ali bile su srene dok su
radile; nisu zazirale ni od kakvog napora ili rtve, potpuno svesne da je sve
to rade u korist njih samih i pripadnika njihove vrste koji e doi posle njih,
a ne za gomilu lenjih i kradljivih ljudskih bia.
Tokom prolea i leta radile su po ezdeset sati sedmino, a u avgustu je
Napoleon objavio da e se raditi i nedeljom popodne. Ovaj rad je bio na
strogo dobrovoljnoj bazi, ali svaka ivotinja koja mu ne bi prisustvovala
dobijala bi upola manja sledovanja. ak i tako, pokazalo se da je neophodno
ostaviti odreene zadatke nedovrenim. etva je bila neto manje unosna od
prologodinje, a dva polja na koja je poetkom leta trebalo da bude
posaena repa, nisu uopte zasejana, jer oranje nije bilo zavreno na vreme.
Lako se moglo predvideti da e predstojea zima biti teka.
Vetrenjaa je pred ivotinje postavila neoekivane tekoe. Na farmi je
bilo bogato nalazite krenjaka, a u jednoj od pomonih graevina
pronaena je velika koliina peska i cementa, tako da su im svi materijali
potrebni za gradnju bili pri ruci. Ali problem koji ivotinje na poetku nisu
mogle da ree, bio je lomljenje kamenja na komade pogodne veliine.
Izgledalo je da se to moe uraditi samo krampovima i pajserima, koje nijedna
ivotinja nije mogla da koristi, jer nijedna ivotinja nije mogla da stoji na
zadnjim nogama. Tek posle nedelja uzaludnih napora nekome je na pamet
pala prava ideja naime, da se iskoristi sila zemljine tee. Ogromne stene,
daleko vee nego to su mogle da budu upotrebljene, leale su svuda po
nalazitu krenjaka. ivotinje su prebacile uad preko njih, a zatim sve
zajedno, krave, konji, ovce, svaka ivotinja koja je mogla da uhvati konopac
ak su se i svinje ponekad pridruivale u kritinim trenucima vukle sa
oajnom sporou uz obronak do vrha kamenoloma, gde su ih prevrtali preko
ivice, kako bi se dole ispod raspukle na komade. Prenos razbijenog kamena
bio je relativno jednostavan. Konji su ga odvlaili teretnim kolima, ovce su
vukle pojedinane komade, ak su se i Mjuriel i Bendamin uprezali u stare

dvokolice i davali svoj doprinos. Do poznog leta je prikupljena dovoljna


zaliha kamena, a onda je zapoeta gradnja, koju su svinje nadgledale.
Ali bio je to spor i mukotrpan proces. esto je bio potreban itav dan
iscrpljujueg rada da se izvue jedna jedina stena na vrh kamenoloma, a
ponekad se, kada bi je gurnuli preko ivice, ne bi ni slomila. Nita se nije
moglo postii bez Boksera, ija je snaga izgledala jednaka snazi svih ostalih
ivotinja zajedno. Kad bi stena poela da klizi nizbrdo, a s njom i ivotinje
koje bi oajniki dozivale u pomo, uvek je Bokser bio taj koji je potezao ue
i zaustavljao stenu. Kad bi ga videli kako se s naporom uspinje uz strminu
centimetar po centimetar, ubrzano diui, zarivajui vrhove kopita u zemlju,
dok su mu se iroki bokovi presijavali od znoja, svi su bili ispunjeni
divljenjem. Klover ga je ponekad upozoravala da bude oprezan i da se ne
preoptereuje, ali je Bokser nikada ne bi posluao. Njegove dve parole:
Radiu vrednije i ,,Napoleon je uvek u pravu izgledale su mu kao dovoljan
odgovor na sve probleme. Dogovorio se sa petliem da ga sada ujutro umesto
pola sata budi tri etvrti sata ranije od ostalih. A u slobodnim trenucima,
kojih u zadnje vreme vie nije bilo mnogo, odlazio bi sam u kamenolom,
sakupljao tovare slomljenog kamena, i odvlaio ih dole do mesta na kome se
gradila vetrenjaa bez iije pomoi.
ivotinjama tokom tog leta nije bilo loe, uprkos teini posla koji su
obavljale. Ako i nisu imale vie hrane nego to su je imale u Donsovo vreme,
bar je nisu imale ni manje. Prednost toga to su morale da hrane samo sebe
same, ali ne i da uz to izdravaju petoro raskalanih ljudskih bia, bila je tako
velika, da je bilo neminovno uiniti vie greaka da se to oseti. A ivotinjski
metod obavljanja poslova bio je na mnogo naina efikasniji i tedeo im je
trud. Poslovi kao to je plevljenje korova, na primer, mogli su da se obavljaju
sa temeljnou nedostinom ljudskim biima. I opet, poto nijedna ivotinja
sada nije krala, nije bilo potrebno ogradom razdvajati panjake od oranica,
to je tedelo mnogo truda koji je inae trebalo ulagati u odravanje ivica i
kapija. Bez obzira na to, dok se leto bliilo kraju, poele su da se oseaju
razne nepredviene nestaice. Nedostajalo im je parafinsko ulje, ekseri,
konop, psei biskviti i gvoe za konjske potkovice, a nita od toga se nije
moglo proizvesti na farmi. Kasnije e takoe nastati potreba za semenom i
vetakim ubrivom, pored raznog alata i, najzad, mehanikim napravama za
vetrenjau. Kako se to moglo nabaviti, niko nije mogao ni da zamisli.
Jednog nedeljnog jutra, kada su se sve ivotinje okupile da prime
nareenja, Napoleon je objavio da je doneo odluku o novoj politici. Od sada
e ivotinjska farma poeti da trguje sa susednim farmama: ne naravno iz

bilo kakvih komercijalnih razloga, nego jednostavno da bi se nabavili


odreeni materijali koji su im bili hitno potrebni. Potrebe izgradnje
vetrenjae morale su da budu na prvom mestu, rekao je on. Stoga je on
postigao dogovore da proda stog sena i deo ovogodinje etve penice, a
kasnije, ako im bude potrebno jo novca, on e moi da se nadopuni
prodajom jaja, za kojim je u Vilingdonu uvek postojala potranja. Kokoke,
rekao je Napoleon, treba da rado prihvate ovu rtvu kao svoj naroiti
doprinos izgradnji vetrenjae.
Ponovo su ivotinje postale svesne izvesnog oseaja nelagodnosti koji se
probudio u njima. Nikada nemati nikakvog posla sa ljudskim biima, nikada
se ne uputati u trgovinu, nikada ne koristiti novac zar to nisu bile neke od
prvobitnih odluka usvojenih na prvoj pobedonosnoj Sednici nakon to je
Dons proteran? Sve ivotinje su se seale usvajanja takvih odluka: ili su bar
mislile da se toga seaju. etiri mlade svinje koje su se pobunile kada je
Napoleon ukinuo Sednice, stidljivo su podigle glas, ali smesta ih je utialo
zastraujue reanje pasa. Onda su, kao i obino, ovce zapoele sa svojim
etiri noge dobre, dve noge loe! i trenutna neprijatnost je iezla. Najzad
je Napoleon podigao papak traei tiinu i objavio da je on ve postigao sve
dogovore. Nee biti potrebe da ijedna ivotinja dolazi u dodir sa ljudskim
biima, to bi oigledno bilo krajnje nepoeljno. Nameravao je da preuzme
celokupni teret na svoja plea. Gospodin Vimper, advokat koji je iveo u
Vilingdonu, pristao je da slui kao posrednik izmeu ivotinjske farme i
spoljanjeg sveta, i dolazie na farmu svakog ponedeljka ujutro po uputstva.
Napoleon je zavrio govor svojim uobiajenim pokliem ivela ivotinjska
farma! i posle pevanje ivotinja Engleske raspustio je skup.
Posle toga je Skialo obiao farmu i umirio ivotinje. Uverio ih je da
odluka protiv trgovanja i upotrebe novca nikada nije usvojena, pa ak ni
predloena. Bio je to isti plod mate, kome se trag verovatno mogao pratiti
sve do poetnih lai koje je u opticaj pustio Sneko. Neke ivotinje su bile
pomalo sumnjiave, ali Skialo ih je lukavo upitao, ,,Da li ste sigurni da to
niste sanjali, drugovi? Imate li ikakvu zabeleku o takvoj odluci? Da li je ona
negde zapisana? A poto je svakako bilo tano da nita takvo nije postojalo u
pisanoj formi, ivotinje su se zadovoljile objanjenjem da su jednostavno
pogreile.
Svakog ponedeljka, kako je i bilo dogovoreno, gospodin Vimper je dolazio
na farmu. Bio je to sitan ovek podmuklog izgleda i nosio je velike zulufe; bio
je pravni zastupnik u sitnim poslovima, ali dovoljno otrouman da shvati pre
svih ostalih kako e ivotinjskoj farmi biti potreban posrednik u trgovini i da

e taj posao biti vredan truda. ivotinje su posmatrale kako on dolazi i odlazi
sa nekom vrstom jeze, i izbegavale su ga koliko god je to bilo mogue.
Svejedno, pogled na Napoleona, na etiri noge, koji izdaje nareenja
Vimperu, na dve noge, probudio im je ponos i delimino ih umirio to se tie
ovog novog dogovora. Njihovi odnosi sa ljudskim rodom sada nisu bili sasvim
isti kao to su bili pre. Ljudska bia nisu nita manje mrzela ivotinjsku
farmu sada kad je poela da napreduje u poslovima; zapravo, mrzela su je
vie nego ikad. Svi ljudi su bili uvereni da e farma bankrotirati pre ili
kasnije i, pre svega, da izgradnja vetrenjae nee uspeti. Oni su se sastajali u
krmama i dokazivali jedni drugima pomou dijagrama kako e se vetrenjaa
sigurno sruiti, a ukoliko i bude stajala uspravno, onda uopte nee raditi.
Ipak, i protiv svoje volje, oseali su izvesno potovanje prema vetini kojom
su ivotinje vodile svoje poslove. Jedan vid ispoljavanja tog potovanja bio je
to to su poeli da nazivaju ivotinjsku farmu njenim pravim imenom i
prestali da se pretvaraju kako se ona zove Veleposednika farma. Takoe su
prestali da podravaju Donsa, koji je odustao od svoje nade da e povratiti
farmu i otiao da ivi na drugom kraju te oblasti. Osim preko Vimpera, do
sada jo nije bilo kontakta izmeu ivotinjske farme i spoljanjeg sveta, ali
stalno su kruile glasine kako Napoleon namerava da sklopi vrste poslovne
sporazume ili sa gospodinom Pilkingtonom iz Lisiije ume ili sa gospodinom
Frederikom iz Oupane livade ali nikad, kako je primeeno, sa obojicom
istovremeno.
Otprilike u to vreme, svinje su se iznenada preselile u farmersku kuu i
trajno se nastanile u njoj. Ponovo se ivotinjama uinilo da se seaju kako je
u ranim danima samouprave doneta odluka protiv toga, i ponovo je Skialo
uspeo da ih ubedi kako to nije tano. Apsolutno je neophodno, rekao je on,
da svinje, koje su mozgovi farme, imaju mirno mesto u kome e raditi.
Takoe je vie odgovaralo dostojanstvu Voe (poto je u zadnje vreme poeo
da koristi titulu Voa kad govori o Napoleonu) da ivi u kui nego u
obinom svinjcu. Svejedno, neke od ivotinja bile su uzrujane kada su ule
da svinje ne samo da jedu u kuhinji i koriste dnevni boravak kao prostor za
rekreaciju, nego uz to i spavaju u krevetima. Bokser je preao preko toga kao
i obino uz rei Napoleon je uvek u pravu! ali Klover, koja je mislila da se
sea neopozive odluke protiv spavanja u krevetima, otila je iza tale i
pokuala da odgonetne Sedam zapovesti koje su tamo bile ispisane.
Ustanovivi da nije u stanju da proita nita vie od pojedinanih slova,
dovela je Mjuriel.
Mjuriel, rekla joj je, proitaj mi etvrtu zapovest. Zar tu ne pie neto o

tome da se nikada ne spava u krevetu?


Uz izvesne potekoe, Mjuriel je sricala rei.
,,Tu pie, rekla je, nijedna ivotinja nee spavati u krevetu sa
aravima, najzad je obznanila.
Zaudo, Klover se nije seala da su se u etvrtoj zapovesti pominjali
aravi; ali poto je tako pisalo na zidu, mora da ipak jesu. A Skialo, koji je
sticajem okolnosti upravo tuda prolazio, u pratnji dva-tri psa, umeo je da
celu stvar prikae iz odgovarajue perspektive.
Dakle uli ste, drugovi, rekao je, ,,da mi svinje sada spavamo u
krevetima u farmerskoj kui? A zato da ne? Svakako niste pomiljali kako je
ikada postojala odluka protiv korienja kreveta? Kreveti su jednostavno
mesta na kojima se spava. Gomila slame u tali je krevet, ako se stvari
ispravno sagledaju. Odluka je doneta protiv arava, koji su ljudska
izmiljotina. Mi smo sklonili arave sa kreveta u kui, i spavamo ispod
ebadi. A to su pri tome vrlo udobni kreveti! Ali mogu da vam kaem,
drugovi, ne udobniji nego to je nama potrebno, s obzirom na sav umni rad
koji obavljamo u zadnje vreme. Vi nas ne biste liili naeg poinka, zar ne
drugovi? Ne biste nas terali da budemo preumorni za obavljanje svojih
dunosti? Svakako niko od vas ne eli da vidi kako se Dons vratio?
ivotinje odmah potvrdie da to ne ele, i vie se uopte nije pominjalo to
to svinje spavaju u krevetima u kui. A kada je, nekoliko dana kasnije,
objavljeno da e od sada svinje ujutro ustajati sat vremena kasnije od ostalih
ivotinja, nije bilo nikakvih prigovora ni zbog toga.
U jesen su ivotinje bile umorne ali srene. Godina je bila vrlo naporna za
njih, i nakon to su prodale deo prinosa sena i ita, zalihe hrane za zimu nisu
bile preobilne, ali vetrenjaa je bila nadoknada za sve ostalo. Sada je bila
skoro dopola izgraena. Posle etve je usledio dui period vedrog i suvog
vremena, i ivotinje su rintale napornije nego ikad, mislei da i te kako vredi
itavog dana tegliti komade kamena ako na taj nain mogu da podignu
zidove jo pola metra uvis. Bokser je ak izlazio nou i radio po sat ili dva
sasvim sam pod svetlou punog meseca. U ono malo svog slobodnog
vremena, ivotinje su hodale oko napola dovrene vetrenjae, divei se
njenim jakim i pravim zidovima i udei se kako su uopte mogle da izgrade
neto tako velianstveno. Samo se stari Bendamin nije oduevljavao
vetrenjaom iako, kao i obino, ne bi rekao nita osim zagonetne primedbe
da magarci dugo ive.
Doao je novembar, a sa njim i siloviti jugozapadni vetrovi. Gradnja je

morala da bude obustavljena, jer je vreme sada bilo suvie vlano da bi se


meao cement. Najzad je dola i no kada je bura duvala tako jako, da su se
graevine na farmi ljuljale iz temelja, a nekoliko crepova je odletelo sa krova
tale. Kokoke su se probudile kokodaui od uasa, jer su sve istovremeno
usnile kako su ule pucanj iz puke u daljini. Ujutro su ivotinje izale iz
tala i otkrile da je jarbol za zastavu oboren a brest u dnu vonjaka iupan iz
korena kao da je rotkvica. Upravo su bile to primetile, kad se krik oaja ote iz
grla svake ivotinje. Njihove oi doekao je stravian prizor. Vetrenjaa je
bila sva u ruevinama.
Sve su odmah potrale na to mesto. Napoleon, koji je retko ubrzavao
korak, jurio je ispred svih. Da, tu je leao cilj svih njihovih napora, sruen do
temelja, a kamenje koje su lomili i donosili uz toliki trud, bilo je razbacano
na sve strane. Isprva ostavi bez rei, ivotinje su stajale alosno zurei u
krhotine sruenih kamenih zidova. Napoleon je utke koraao napred-nazad,
povremeno njukajui zemlju. Rep mu je bio ukoen i kretao se sa jedne na
drugu stranu u otrim zamasima, to je kod njega bio znak napete modane
aktivnosti. Odjednom se zaustavio, kao da je doneo odluku.
Drugovi, rekao je tiho, znate li ko je odgovoran za ovo? Znate li ko je
neprijatelj koji je doao po noi i sruio nau vetrenjau? SNEKO!
iznenada je zagrmeo stranim glasom. Sneko je ovo uradio! Iz iste zlobe,
nameravajui da nam omete planove i osveti nam se zbog svog neasnog
progonstva, taj izdajnik se dounjao ovamo pod okriljem noi i unitio ono u
to smo uloili skoro godinu dana rada. Drugovi, ovde i sada izriem smrtnu
kaznu za Sneka. Svaka ivotinja koja ga privede pravdi dobie orden
ivotinjskog junaka druge klase i pola bave jabuka. Svako ko ga uhvati
ivog dobie punu bavu jabuka!
ivotinje su bile mnogo potresene kad su saznale da je ak i Sneko bio
spreman da poini takvo nedelo. Zauo se ogoreni povik i svi su poeli da
smiljaju naine da uhvate Sneka ako se on ikada vrati. Skoro odmah su
otkriveni tragovi svinjskih papaka u travi nedaleko od breuljka. Mogli su da
ih prate samo nekoliko metara, ali je izgledalo kao da vode ka rupi u ivici.
Napoleon ih je paljivo onjuio i objavio da su Snekovi. Izneo je svoje
miljenje da je Sneko verovatno doao iz pravca farme Lisiija uma.
Nema vie odgaanja, drugovi! povika Napoleon kada su otisci
pregledani. Pred nama je posao koji treba da obavimo. Jo ovog jutra
poeemo obnovu vetrenjae, i gradiemo je cele zime, padala kia ili sijalo
sunce. Nauiemo ovog bednog izdajnika da ne moe tek tako da unitava
na rad. Zapamtite, drugovi, da ne sme da bude izmene u naim planovima:

oni moraju da budu sprovedeni do kraja. Napred drugovi! ivela vetrenjaa!


ivela ivotinjska farma!

Sedmo poglavlje

Bila je to otra zima. Posle oluja su usledili susneica i sneg, a zatim jak
mraz koji nije popustio do sredine februara. ivotinje su nastavljale sa
ponovnom izgradnjom vetrenjae najbolje to su mogle, dobro znajui da ih
spoljanji svet posmatra i da e zavidljiva ljudska bia uivati i trijumfovati
ako postrojenje ne bude zavreno na vreme.
Ljudska bia su se iz pakosti pretvarala da ne veruju kako je Sneko
unitio vetrenjau: rekli su da se sruila jer su zidovi bili previe tanki.
ivotinje su znale da nije bilo tako. Ipak, odlueno je da se ovog puta izgrade
zidovi debeli itav metar, umesto pola metra kao to je bilo ranije, to je
znailo sakupljanje mnogo veih koliina kamena. Dugo vremena je
kamenolom bio pun snenih nanosa i nita nije moglo da se radi u njemu.
Neki napredak je postignut u suvim mraznim danima koji su usledili, ali bio
je to surovo teak posao, i ivotinje nisu mogle da se oseaju toliko ispunjene
poletom kao to su se oseale ranije. Bile su stalno promrzle, a obino povrh
toga i gladne. Samo Bokser i Klover nikada nisu gubili hrabrost. Skialo je
drao odline govore o radosti sluenja i dostojanstvu napornog rada, ali su
ostale ivotinje nalazile vie nadahnua u Bokserovoj snazi i njegovom
nezaobilaznom pokliu, Radiu vrednije!
U januaru je ponestalo hrane. Sledovanja ita su drastino smanjena, i
objavljeno je da e biti deljena dodatna sledovanja krompira da se to
nadoknadi. Zatim je otkriveno da se vei deo zaliha krompira smrzao u
trapovima, koji nisu bili pokriveni dovoljno debelim zatitnim slojem zemlje.
Krompiri su postali mekani i izgubili su boju, i tek poneki je bio jestiv.
Ponekad ivotinje danima nisu imale nieg za jelo osim pleve i repe.
Izgledalo je da e se suoiti sa gladovanjem.
Od ivotne vanosti je bilo sakriti tu injenicu od spoljanjeg sveta.
Ohrabrena ruenjem vetrenjae, ljudska bia su izmiljala nove lai o
ivotinjskoj farmi. Ponovo je u opticaj putena pria da ivotinje skapavaju
od gladi i bolesti, i da se stalno meusobno bore i pribegavaju kanibalizmu i

edomorstvu. Napoleon je i te kako bio svestan pogubnih posledica do kojih


bi moglo da doe ako bi se saznale stvarne injenice o njihovim zalihama
hrane, i odluio je da upotrebi gospodina Vimpera da meu ljudima stvori
suprotan utisak. Do sada su ivotinje imale malo ili nimalo dodira sa
Vimperom tokom njegovih nedeljnih poseta; meutim, sada su retke i
paljivo izabrane ivotinje, uglavnom ovce, dobile nalog da uzgredno
pominju pred njim kako su sledovanja poveana. Pored toga, Napoleon je
naredio da se skoro prazni koevi u ostavi napune skoro do vrha peskom, koji
e potom biti prekriven preostalim itom i drugom hranom. Uz neki
prikladan izgovor, Vimpera su proveli kroz upu koja je sluila kao ostava i
doputeno mu je da baci pogled na korpe sa hranom. Obmanuli su ga, i on je
nastavio da obavetava spoljanji svet kako na ivotinjskoj farmi nema
nestaice hrane.
Bez obzira na to, pred kraj januara je postalo oigledno da e biti
neophodno da se odnekud nabavi jo ita. U te dane Napoleon se retko
pojavljivao u javnosti, dane je provodio u farmerskoj kui, na kojoj su sva
vrata uvali psi zastraujueg izgleda. Kada bi se pojavio, inio je to na svean
nain, u pratnji est pasa koji su se drali u njegovoj neposrednoj blizini i
reali ako bi mu se iko previe pribliio. esto se nije pojavljivao ak ni
nedeIjom ujutro, nego je izdavao nareenja preko neke druge svinje, obino
preko Skiala.
Jednog nedeljnog jutra je Skialo objavio da kokoke, koje su upravo
poele ponovo da nose, moraju da se odreknu svojih jaja. Napoleon je
ponudio ugovor ponuen preko Vimpera da isporuuje etiri stotine jaja
nedeljno. Novcem dobijenim za njih, bie plaeno ito i druga hrana, da bi se
farma odrala dok ne doe leto i ivotni uslovi ne postanu laki.
Kada su ovo ule, kokoke su podigle stranu galamu. Ve ranije su
upozorene da e ovakva rtva moda biti neophodna, ali nisu verovale da e
se to zaista dogoditi. One su upravo pripremale gnezda za proleno
potomstvo i bunile su se tvrdei da je oduzimanje jaja u ovom trenutku isto
to i ubistvo. Po prvi put od proterivanja Sneka, dolo je do neega nalik
pobuni. Predvoene sa tri crne mlade koke panske pasmine, kokoke su
uloile odluan napor da osujete Napoleonove elje. Njihov metod je bio da
uzlete na svoje preke i odatle snesu jaja koja e se zatim smrskati na podu.
Napoleon je delovao brzo i nemilosrdno. Naredio je da se kokokama ukinu
sledovanja hrane, i proglasio da e svaka ivotinja koja da nekoj kokoki
makar i zrno ita biti kanjena smru. Psi su se pobrinuli da se ova nareenja
sprovode. Kokoke su izdrale pet dana, a onda su se predale i vratile u svoja

legla. U meuvremenu je devet kokoki uginulo. Njihova tela su pokopana u


vonjaku, i proglaeno je da su uginule od sindroma preteranog
kokodakanja. Vimper nije uo nita o ovim dogaajima, i jaja su isporuivana
prema dogovoru, a piljarev kombi je jednom nedeljno dolazio na farmu i
preuzimao ih.
Za sve to vreme, Sneko uopte nije vien. Kriom se prialo da se krije na
jednoj od susednih farmi, ili u Lisiijoj umi ili Oupanoj livadi. Napoleon je
tada ve bio u neto boljim odnosima sa drugim farmerima nego pre. Desilo
se da se u dvoritu nalazila gomila balvana, tu naslaganih pre deset godina
kada je raskrena bukova uma. Bili su dobro osueni, i Vimper je
posavetovao Napoleona da ih proda; i gospodin Pilkington i gospodin
Frederik su jedva ekali da ih kupe. Napoleon se premiljao kome od njih
dvojice da ih proda, ne mogavi da donese odluku. Primeeno je da kad god
bi naizgled bio blizu postizanja sporazuma sa Frederikom, objavljivano je da
je Sneko u Lisiijoj umi, dok bi se kada je bio naklonjeniji Pilkingtonu
prialo da je Sneko u Oupanoj livadi.
Iznenada je u rano prolee otkriveno neto to je svakoga uznemirilo.
Sneko je nou potajno dolazio na farmu!
ivotinje su bile toliko uznemirene da su jedva mogle da spavaju u svojim
talama. Reeno je da se on svake noi prikradao sakriven tamom i izvodio
razne nepodoptine. Krao je kukuruz, obarao kante s mlekom, lomio jaja,
gazio leje u povrtnjaku i glodao koru na stablima voa. Kad god bi neto
krenulo po zlu, postao je obiaj da se to pripie Sneku. Ako bi se polomio
prozor ili zapuio odvod, neko bi obavezno rekao kako je Sneko doao po
noi i to uradio, a kada je izgubljen klju od skladine upe, itava farma je
bila uverena da ga je Sneko bacio u bunar. Veoma udno je bilo to to su, i
kada je izgubljeni klju pronaen ispod vree brana, ivotinje i dalje
nastavile da veruju u to. Krave su jednoglasno tvrdile da se Sneko uvlaio u
njihove tale i muzao ih dok su spavale. Za pacove, koji su te zime izazivali
dosta nevolje, reeno je da su i oni u savezu sa Snekom.
Napoleon je naloio da se sprovede sveobuhvatna istraga o Snekovim
aktivnostima. U pratnji svojih pasa, on se zaputio u temeljan obilazak i
pregled svih zgrada na farmi, dok su ga druge ivotinje s potovanjem pratile
na odstojanju. Posle nekoliko koraka, Napoleon bi zastajao i njukao zemlju
u potrazi za Snekovim tragovima, koje je, kako je rekao, mogao da otkrije po
mirisu. Njukao je po svim uglovima, u tali, u ambaru, u kokoinjcima, u
povrtnjaku, i skoro svuda je pronaao Snekove tragove. Spustio bi njuku na
zemlju, nekoliko puta duboko umrknuo, i uzviknuo stranim glasom:

Sneko! Bio je ovde! Jasno mogu da ga namiriem! a na re Sneko svi psi


bi se oglasili reanjem od kog se ledila krv u ilama i iskezili zube.
ivotinje su bile krajnje uplaene. Njima je izgledalo da je Sneko neka
vrsta nevidljivog prisustva, koje proima vazduh oko njih i preti im svim
moguim opasnostima. Uvee ih je Skialo okupio, i sa uzrujanim izrazom
lica im rekao kako ima da im saopti vane vesti.
Drugovi! vikao je Skialo, poskakujui u mestu sitnim i nervoznim
skokovima, otkriveno je neto uasno. Sneko se prodao Frederiku sa farme
Oupana livada, koji kuje zaveru da nas napadne i otme nam farmu! Sneko
e mu biti vodi kada napad pone. Ali ima neto jo gore od toga. Mislili smo
da je razlog Snekove pobune bila jednostavno njegova tatina i ambicija. Ali
greili smo, drugovi. Znate li ta je bio pravi razlog? Sneko je bio u savezu sa
Donsom od samog poetka! On je sve vreme bio Donsov tajni agent. Sve je
to dokazano dokumentima koje je ostavio za sobom, a koje smo tek sada
pronali. Ovo po mom miljenju objanjava mnogo toga, drugovi. Zar nismo i
sami videli kako je pokuavao na svu sreu, bezuspeno da nas odvede u
poraz i unitenje u Bici kod kravlje tale?
ivotinje su bile preneraene. Ovo je bila pokvarenost koja je daleko
prevazilazila Snekovo ruenje vetrenjae. Ali prolo je nekoliko minuta pre
nego to su mogle da u potpunosti shvate znaenje onoga to im je reeno.
Sve su se one seale, ili su mislile da se seaju, kako su videle Sneka da
juria ispred njih u Bici kod kravlje tale, kako ih je okupljao i hrabrio u
svakom juriu, i kako nije ni na trenutak zastao, ak ni kada su ga meci iz
Donsove puke ranili u lea. Na poetku im je bilo pomalo teko da uvide
kako se ovo poklapa s tvrdnjom da je on bio na Donsovoj strani. ak je i
Bokser, koji je retko postavljao pitanja, bio zbunjen. On je skupio prednje
noge ispod sebe, legao na njih, sklopio oi i uz veliki napor uspeo da uoblii
svoje misli.
,,Ja u to ne verujem, rekao je najzad. Sneko se hrabro borio u Bici kod
kravlje tale. Lino sam to video. Zar mu odmah posle toga nismo dali orden
ivotinjskog junaka prve klase?
U tome smo pogreili, drue. Poto sada znamo sve je zapisano u tajnim
dokumentima koje smo otkrili - da je on zapravo pokuavao da nas namami u
propast.
Ali bio je ranjen, nastavio je Bokser, svi smo videli kako juria sav
okrvavljen.
To je bio deo dogovora! povika Skialo. Donsov hitac ga je samo

okrznuo. Mogao bih to da ti pokaem zapisano njegovim vlastitim


rukopisom, kada bi umeo da ga proita. Plan zaverenika je bio da Sneko, u
odluujuem trenutku, da znak za bekstvo i bojno polje prepusti neprijatelju.
I malo je nedostajalo da uspe u tome - ak u vam rei, drugovi, da bi i uspeo
da nije bilo naeg junakog Voe, druga Napoleona. Zar se ne seate kako se,
ba u trenutku kad su Dons i njegovi ljudi uli u dvorite, Sneko okrenuo i
pobegao, dok su ga mnoge ivotinje pratile? A zar se ne seate i da se, ba u
tom trenutku, kada se irila panika i kada je izgledalo da je sve izgubljeno,
drug Napoleon bacio napred sa pokliem Smrt oveanstvu! i zario zube u
Donsovu nogu? Svakako se toga seate, drugovi? ciknuo je Skialo, skaui
sa jedne na drugu stranu.
Sada kad je Skialo tako ivo opisao taj prizor, ivotinjama se inilo da ga
se zaista seaju. U svakom sluaju, seale su se da je u odluujuem trenutku
bitke, Sneko poeo da bei. Ali Bokser se i dalje oseao pomalo nesigurno.
,,Ne verujem da je Sneko na poetku bio izdajnik, rekao je najzad. Ono
to je uradio posle, to je druga pria. Ali verujem da je u Bici kod kravlje tale
on bio dobar drug.
Na Voa, drug Napoleon, odgovori mu Skialo, govorei veoma polako
i odluno, kategorino je izjavio kategorino, drue da je Sneko bio
Donsov agent od samog poetka da, i to dugo pre nego to je uopte bilo i
pomisli o Pobuni.
,,A, to je neto drugo! ree Bokser. Ako to kae drug Napoleon, mora da
je tano.
,,To je pravi duh, drue! viknu Skialo, ali primeeno je da je uputio vrlo
ruan pogled Bokseru svojim sitnim mirkavim okicama. Okrenuo se da
poe, a onda zastao i znaajno dodao: Upozoravam sve ivotinje na farmi da
dre oi irom otvorene. Jer imamo razloga da mislimo kako upravo sada
neki od Snekovih tajnih agenata vrebaju meu nama!
etiri dana kasnije, u kasno popodne, Napoleon je naredio svim
ivotinjama da se okupe u dvoritu. Kada su svi bili na broju, Napoleon je
izaao iz farmerske kue, nosei obe svoje medalje (poto je nedavno sebe
odlikovao ordenima ivotinjskog junaka prve klase i ivotinjskog junaka
druge klase), dok je njegovih devet ogromnih pasa poskakivalo za njim,
reei tako da se svim ivotinjama jeila koa na leima. Svi su utke stajali
na svojim mestima, kao da unapred znaju da e se dogoditi neto uasno.
Napoleon je stajao strogo posmatrajui svoje sluaoce; zatim je ispustio
visok i piskav glas. Psi smesta jurnue napred, uhvatie etiri svinje za ui i

odvukoe ih, dok su skiale od bola i straha, pred Napoleonove noge.


Svinjama su krvarile ui, i psi su okusili krv, pa je na nekoliko trenutaka
izgledalo da su potpuno pobesneli. Na opte zaprepaenje, njih trojica se
bacie na Boksera. Bokser vide da mu se pribliavaju i isturi jedno svoje
ogromno kopito, zahvati psa u letu, i zakova ga za zemlju. Pas prodorno
zacvile molei za milost, a druga dvojica pobegoe podvijenih repova. Bokser
pogledom upita Napoleona da li da smrvi psa pod nogom ili da ga pusti.
Napoleon promeni izraz lica, otro naredi Bokseru da pusti psa, na ta Bokser
podie kopito, a pas se odvue zavijajui, sav izubijan.
Sada se sveopti mete stiao. etiri svinje su ekale, drhtei, a na svakoj
crti lica im se oitavao oseaj krivice. Napoleon ih tad pozva da priznaju svoje
zloine. Bila su to ista ona etiri prasca koji su negodovali kada je Napoleon
ukinuo nedeljne Sednice. Bez ikakvih dodatnih podsticaja, oni priznadoe da
su bili u tajnom kontaktu sa Snekom jo od njegovog progonstva, da su
saraivali sa njim na unitenju vetrenjae, i da su sa njim sklopili sporazum
da predaju ivotinjsku farmu gospodinu Frederiku. Dodali su da im je
Sneko u poverenju priznao kako je godinama unazad bio Donsov tajni
agent. Kada su dovrili svoje priznanje, psi im smesta rasporie grla, a
Napoleon stranim glasom upita da li bilo koja druga ivotinja ima neto da
prizna.
Tri kokoke koje su bile kolovoe u pokuaju pobune zbog jaja, sada
istupie i izjavie da im se Sneko pojavio u snu i podstakao ih da se ne
povinuju Napoleonovim nareenjima. One su takoe pogubljene. Zatim
istupi guska i priznade da je sakrila est klasova ita tokom prologodinje
etve i pojela ih po noi. Zatim ovca priznade da je mokrila u pojilo na ta ju
je, po njenim reima, podstakao Sneko a druge dve ovce priznadoe da su
ubile starog ovna, naroito odanog Napoleonovog sledbenika, tako to su ga
jurile oko lomae dok je patio od kalja. Sve su ih pogubili na licu mesta. I
tako su se ispovesti i pogubljenja nastavili, dok pred Napoleonovim nogama
nije leala gomila leeva a vazduh postao teak od vonja krvi, koji je ovde bio
nepoznat od proterivanja Donsa.
Kada je sve zavreno, preostale ivotinje, osim svinja i pasa, zajedno se
odunjae napolje. Bile su potresene i potitene. Ni same nisu znale ta je
bilo okantnije izdaja ivotinja koje su se udruile sa Snekom ili surova
odmazda kojoj su upravo prisustvovale. U starim danima je esto bilo
podjednako uasnih prizora krvoprolia, ali svima je izgledalo daje to sada
mnogo gore, jer se dogaa meu njima samim. Otkad je Dons otiao sa
farme, pa sve do danas, nijedna ivotinja nije ubila drugu ivotinju. Nije bio

ubijen ak ni neki pacov. Popele su se na breuljak na kome je stajala dopola


dovrena vetrenjaa i sve zajedno legle kao da pokuavaju da se meusobno
zagreju Klover, Mjuriel, Bendamin, krave, ovce i itavo jato kokoki i gusaka
zapravo svi osim make, koja je iznenada nestala upravo pre nego to je
Napoleon naredio ivotinjama da se okupe. Neko vreme niko nije
progovarao. Samo je Bokser ostao da stoji. Nespokojno se vrzmao napred i
nazad, ibajui se dugakim crnim repom po bokovima i povremeno se
oglaavajui tihom njiskom u znak iznenaenosti. Najzad je rekao:
Ja ovo ne razumem. Ne bih verovao da se takve stvari mogu deavati na
naoj farmi. Mora da san ama neto nije u redu. Reenje je, kako ja to vidim,
u tome da radimo vrednije. Od sada u ujutro ustajati pola sata ranije.
I on se tromim koracima uputi prema kamenolomu. Kada je stigao tamo,
sakupio je dva tovara kamena za redom i odvukao ih do vetrenjae pre nego
to se povukao na poinak.
ivotinje su se pripile uz Klover, nita ne govorei. Sa breuljka na kom
su leale pruao se irok pogled na seoski predeo oko njih. Videle su vei deo
ivotinjske farme dugi panjak koji se pruao sve do glavnog puta, polje ita,
umarak, pojilite, uzorana polja na kojima je gusto iznikla mlada zelena
penica, i crvene krovove graevina na farmi, iz ijih se dimnjaka izvijao dim.
Bilo je vedro proleno vee. Trava i bujno izrasle ivice sijale su zlatnom
bojom pod kosim zracima sunca. Nikada farma a setile su se uz neku vrstu
iznenaenja da je to njihova vlastita farma, svaki njen pedalj bio je njihovo
vlasnitvo nije ivotinjama izgledala tako privlano. Dok je Klover gledala niz
obronak, oi joj se ispunie suzama. Da je umela da izrazi svoje misli, rekla bi
da ovo nije ono to su nameravali da postignu kad su se pre vie godina dale
na posao da svrgnu ljudsku rasu. Ovi prizori pokolja i uasa nisu bili ono to
su iekivali one noi kada ih je stari Major prvi put podstakao na pobunu.
Kad bi ona sama imala ikakvu sliku budunosti, to bi bilo drutvo ivotinja
osloboenih gladi i bia, drutvo ravnopravnih ivotinja, u kome svaka od
njih radi u skladu sa svojim mogunostima, one jake tite slabe, kao to je
ona titila poslednje leglo paia svojom prednjom nogom u noi Majorovog
govora. Umesto toga ona nije znala zato stigli su do toga da se niko nije
usuivao da kae ta misli, da svuda lutaju strani, iskeeni psi, i da mora da
gleda kako tvoje drugove kidaju na komade nakon to su priznali svoje
neverovatne zloine. U njenoj glavi nije bilo pomisli o neposlunosti ili
pobuni. Znala je da je sada, ak i ovako kako stvari stoje, daleko bolje nego
to je bilo u Donsovo vreme, i da je pre svega neophodno spreiti povratak
ljudskih bia. ta god se desilo ona e ostati verna, raditi vredno, izvravati

nareenja koja joj budu data, i prihvatati Napoleonovo vostvo. Ali ipak, ona
i ostale ivotinje se nisu nadale ovome, to nije bilo ono za ta su se muile i
trudile. Nisu zbog ovoga gradile vetrenjau i izlagale se mecima iz Donsove
puke. Tako je ona razmiljala, iako su joj nedostajale rei da ovo izrazi.
Na kraju je, oseajui daje to na neki nain zamena za rei koje nije
uspevala da pronae, poela da peva ivotinje Engleske. Ostale ivotinje koje
su sedele oko nje prihvatie pesmu i otpevae je tri puta zaredom vrlo
melodino, ali sporo i tuno, na nain na koji je nikada pre nisu pevale.
Upravo su je otpevale po trei put kad im prie Skialo, u pratnji dva psa,
odajui utisak da ima neto vano da im kae. Objavio je da su, specijalnim
ukazom druga Napoleona, ivotinje Engleske ukinute. Od sada je pevanje te
pesme bilo zabranjeno.
ivotinje su bile zapanjene.
Zato? uzviknu Mjuriel.
,,To nam vie nije potrebno, drugarice, ukoenim glasom joj odgovori
Skialo. ivotinje Engleske su bile pesma Pobune. Ali Pobuna je sada
dovrena. Pogubljenje izdajnika ovog popodneva bilo je njen zavrni in.
Poraeni su i unutranji i spoljni neprijatelji. U ivotinjama Engleske smo
izrazili svoju enju za boljim drutvom u danima koji e doi. Ali to drutvo
je sada ostvareno. Jasno je da ova pesma vie nema nikakvu svrhu.
Iako su bile uplaene, neke ivotinje bi se moda pobunile, ali u tom
trenutku se ovce dadoe u svoje uobiajeno blejanje, etiri noge dobre, dve
noge loe, koje se nastavilo nekoliko minuta i stavilo taku na raspravu.
Tako se pesma ivotinje Engleske vie nije ula. U zamenu za nju je
pesnik Minimus komponovao drugu pesmu koja je poinjala reima:
ivotinjska farmo, ivotinjska farmo,
Nikada ja ti neu nakoditi stvarno!
i ona je pevana svakog nedeljnog jutra posle podizanja zastave. Ali
nekako je ivotinjama delovalo da ni njene rei ni melodija nisu ni blizu
ivotinja Engleske.

Osmo poglavlje

Nekoliko dana potom, kada je uas izazvan pogubljenjima minuo, neke


od ivotinja su se setile ili bar pomislile da su se setile da je esta zapovest
glasila ,,Nijedna ivotinja nee ubiti drugu ivotinju. I mada niko nije bio
ba spreman da to pominje pred svinjama ili psima, postojao je utisak da se
ubistva koja su se odigrala ne uklapaju sa njom. Klover je zatraila od
Bendamina da joj proita estu zapovest, a kada je Bendamin kao i obino
rekao da nee da se petlja u takve stvari, povela je sa sobom Mjuriel. Mjuriel
joj je proitala Zapovest. Glasila je ovako: Nijedna ivotinja nee ubiti drugu
ivotinju bez razloga. Iz nekog razloga, poslednje dve rei bile su iilele iz
pamenja ivotinja. Ali one su sada videle da Zapovest nije bila prekrena;
poto je oigledno postojao dobar razlog da se ubiju izdajnici koji su se
udruili sa Snekom.
Cele te godine ivotinje su radile jo napornije nego prethodne. Ponovo
izgraditi vetrenjau, sa zidovima dvostruko debljim nego ranije, i dovriti je
do za to odreenog datuma, naporedo sa redovnim poslom na farmi,
predstavljalo je zastraujue teak posao. Bilo je dana kada je ivotinjama
izgledalo da rade due i ne hrane se nita bolje nego u Donsovo vreme.
Nedeljom ujutro bi im Skialo, drei papkom dugaki namotaj papira, itao
niz brojki koje su pokazivale da je proizvodnja svih prehrambenih artikala
uveana za dvesta posto, trista posto, ili petsto posto, u zavisnosti od sluaja
do sluaja. ivotinje nisu videle razloga da mu ne veruju, pogotovo zbog toga
to vie nisu mogle sasvim jasno da se sete kakvi su uslovi ivota bili pre
Pobune. Svejedno, bilo je dana kada su oseale kako bi radije da imaju manje
brojki a vie hrane.
Sva nareenja su sada izdavana preko Skiala ili neke druge svinje. Sam
Napoleon nije vian u javnosti ee od jednom u dve nedelje. Kada bi se
pojavio, pratila ga je ne samo njegova svita pasa nego je ispred njega stupao i
crni petli koji je sluio kao neka vrsta trubaa, i glasno bi zakukurikao pre
nego to Napoleon progovori. Prialo se da je ak i u farmerskoj kui

Napoleon stanovao u posebnim prostorijama, izdvojen od ostalih. Jeo je sam,


dok su ga dva psa posluivala, i uvek iz Kraun Derbi posua koje je drano u
staklenoj vitrini u dnevnom boravku. Takoe je objavljeno da e se pucati iz
puke svake godine na Napoleonov roendan, kao i na druge dve znaajne
godinjice.
O njemu se vie nikada nije govorilo samo kao o Napoleonu. Uvek je
pominjan na zvanian nain kao ,,na Voa, drug Napoleon, a svinje su
volele da mu izmiljaju titule kao to je Otac svih ivotinja, Uas ljudskog
roda, Zatitnik ovijeg tora, Prijatelj paia i tome slino.
U svojim govorima Skialo je, sa obrazima mokrim od suza, govorio o
Napoleonovoj mudrosti i dobroti njegovog srca, dubokoj ljubavi koju je
oseao prema svim ivotinjama, a naroito prema onim nesrenim
ivotinjama koje jo uvek ive u neznanju i ropstvu na drugim farmama.
Postao je obiaj da se Napoleonu pripisuju zasluge za svako dostignue i
svaki srean dogaaj. esto se moglo uti kako jedna kokoka govori drugoj,
Pod upravom naeg Voe, druga Napoleona, snela sam pet jaja za est dana;
ili bi dve krave, u slast pijui na pojilitu, uzviknule, Zahvaljujui
predvodnitvu druga Napoleona, ova voda ima izvanredan ukus! Opte
raspoloenje na farmi dobro je izraeno u pesmi nazvanoj Drug Napoleon,
koju je komponovao Minimus i koja je glasila ovako:
Prijatelju siroadi!
Izvoru blaenstva svog!
Pomijara gospodaru!
O, duu mi plamen obuzima
Kad gledam sjaj oka tvog;
Mirne i pouzdane su one
Kao sunce na nebesima.
Drue Napoleone!
Ti si davalac svakog dobra
Koje vole stvorenja tvoja,
Dvaput na dan punog stomaka
Na istoj slami opruena;

Velika il mala, zverka svaka


U tali svojoj mirno drema
Jer nad svakom bdi on,
Na Voa, Drug Napoleon!
Kad bih ja imao malo prase,
Jo pre nego to sasvim poraste,
ak moda jo sisane kao,
Nauio bi da ti odan bude on
Da, i prvo to bi proskiao
Bilo bi ime Drug Napoleon!
Napoleon je odobrio pesmu i naloio da je ispiu na zidu velike tale, na
suprotnoj strani u odnosu na Sedam zapovesti. Iznad nje je postavljen
Napoleonov portret iz profila, koga je belom bojom naslikao Skialo.
U meuvremenu, uz posredovanje Vimpera, Napoleon se upustio u
sloene pregovore sa Frederikom i Pilkingtonom. Gomila drvne grae jo nije
bila prodata. Od ove dvojice farmera, Frederik je bio zainteresovaniji da je se
doepa, ali nije hteo da ponudi razumnu cenu. Istovremeno su ponovo
poele da krue glasine kako Frederik i njegovi ljudi kuju zaveru da napadnu
ivotinjsku farmu i unite vetrenjau, graevinu koja je u njemu podstakla
besnu zavist. Znalo se da se Sneko i dalje skriva na farmi Oupano polje.
Usred leta, ivotinje je uzbunila vest da su tri kokoke istupile i priznale kako
su se, na Snekov podsticaj, ukljuile u zaveru za ubistvo Napoleona. One su
odmah pogubljene i preduzete su nove mere predostronosti kako bi se
ouvala Napoleonova bezbednost. Njegov krevet su nou uvala etiri psa, po
jedan u svakom uglu, a mladi prasac po imenu Crvenooki dobio je zadatak da
isproba svaku hranu pre nego to je Voa pojede, iz straha da bi mogla da
bude otrovana.
Otprilike u isto vreme saznalo se da je Napoleon ugovorio prodaju drvne
grae gospodinu Pilkingtonu; takoe e sa njim sklopiti i ugovor o redovnoj
razmeni odreenih proizvoda izmeu ivotinjske farme i Lisiije ume.
Odnosi izmeu Napoleona i Pilkingtona, iako odravani samo preko
Vimpera, sada su bili skoro prijateljski. ivotinje nisu verovale Pilkingtonu,
poto je bio ljudsko bie, ali im je on bio mnogo prihvatljiviji od Frederika,

koga su i mrzele i bojale ga se. Kako je leto odmicalo, a radovi na vetrenjai


se bliili svom kraju, bilo je sve vie glasina o predstojeem podmuklom
napadu na farmu. Reeno je da Frederik namerava da povede protiv ivotinja
dvadeset ljudi naoruanih pukama, a ve je podmitio sudije i policiju, tako
da, ako bude mogao da se dokopa tapija na ivotinjsku farmu, oni mu nee
postavljati nikakva pitanja. tavie, iz Oupanog polja su procurile uasne
prie o surovostima kojim je Frederik podvrgavao svoje ivotinje. Iibao je
jednog starog konja do smrti, izgladnjivao je krave, ubio je psa tako to ga je
bacio u pe, uvee se zabavljao terajui petlove da se bore, sa polomljenim
iletima privezanim za noge. ivotinjama je krv prokljuala od besa kada su
uli da se ovakve stvari rade njihovim drugovima, i ponekad su galamile
traei da im se dopusti da sve zajedno krenu u napad na Oupano polje,
isteraju ljude i oslobode ivotinje. Ali Skialo ih je posavetovao da se suzdre
od ishitrenih postupaka i da imaju poverenja u strategiju druga Napoleona.
Ipak, neprijateljstvo prema Frederiku i dalje je raslo. Jednog nedeljnog
jutra se Napoleon pojavio u tali i objasnio da nikada nije ni nameravao da
proda drvnu grau Frederiku; smatrao je da mu je ispod asti, kako je rekao,
da posluje sa probisvetima takvog kova. Golubovima koje su i dalje slali da
ire vesti o Pobuni, zabranjeno je da slete bilo gde na farmu Lisiija uma; a
takoe im je nareeno i da zamene svoju nekadanju parolu Smrt
oveanstvu parolom Smrt Frederiku. U pozno leto razotkrivena je jo
jedna od Snekovih spletki. Zasad penice bio je pun korova, i otkriveno je da
je tokom jedne od svojih nonih poseta, Sneko umeao seme korova sa
semenom penice. Gusan koji je bio sauesnik u zaveri, priznao je svoju
krivicu Skialu i smesta je izvrio samoubistvo progutavi smrtonosne bobice
velebilja. ivotinje su sada takoe saznale i da Sneko nikada nije dobio kao
to su mnoge od njih do tada verovale orden ivotinjski junak prve klase.
Ovo je bila puka legenda koju je negde posle Bitke kod kravlje tale proirio
sam Sneko. Daleko od toga da je bio odlikovan, on je zapravo bio prekoren
zbog kukaviluka koji je pokazao u bici. Ponovo su to neke ivotinje sluale
sa izvesnom zbunjenou, ali Skialo je uskoro uspeo da ih ubedi kako ih
pamenje loe slui.
U jesen, uz ogroman, iscrpljujui trud jer je skoro u isto vreme trebalo
sakupiti letinu zavrena je gradnja vetrenjae. U njoj je tek trebalo instalirati
Mehanike naprave, i Vimper je ugovarao njihovu kupovinu, ali sama
graevina je bila dovrena. Uprkos svim tekoama, bez obzira na neiskustvo,
na primitivno orue, zlu sreu i Snekove spletke, posao je dovren tano u
za to predvien dan! Izmorene ali ponosne, ivotinje su neprestano obilazile
oko svog remek-dela, koje je u njihovim oima bilo jo lepe nego kada je

sagraeno prvi put. tavie, zidovi su bili dvostruko deblji nego ranije. Sada
nije moglo da ih obori nita osim eksploziva! A kada su pomislile na to kako
su teko radile, kakva su obeshrabrenja nadvladale, i na ogromnu razliku u
svojim ivotima koja e nastati kada krila ponu da se okreu i kada proradi
dinamo maina kada su pomislile na sve ovo, proao ih je umor i poskakivale
su oko vetrenjae, oglaavajui se pobednikim pokliima. I sam Napoleon, u
pratnji svojih pasa i svog petlia, doao je da izvri inspekciju itavog posla;
lino je estitao ivotinjama na njihovom dostignuu i objavio da e se
postrojenje zvati Napoleonova vetrenjaa.
Dva dana kasnije, ivotinje su sazvane na vanredni sastanak u tali.
Zanemele su od iznenaenja kad je Napoleon obznanio da je prodao gomilu
drvne grae Frederiku. Sutra e stii Frederikova kola i poeti da je odvoze.
Za sve vreme svog prividnog prijateljstva sa Pilkingtonom, Napoleon je
zapravo bio u tajnom sporazumu sa Frederikom.
Svi odnosi sa Lisiijom umom su prekinuti; Pilkingtonu su poslate
uvredljive poruke. Golubovima je reeno da izbegavaju farmu Oupano polje
i zamene parolu Smrt Frederiku sa Smrt Pilkingtonu. Istovremeno je
Napoleon ubeivao ivotinje da su prie o predstojeem napadu na
ivotinjsku farmu bile potpuno neistinite, a prie o Frederikovoj okrutnosti
prema njegovim ivotinjama u ogromnoj meri preuveliane. Sve te glasine
verovatno su poticale od Sneka i njegovih agenata. Sada je izgledalo da se
on, uostalom, i ne krije na Oupanom polju, i da zapravo nikada u ivotu nije
bio tamo; on je iveo u prilinoj raskoi, kako je reeno u Lisiijoj umi, i u
stvarnosti ga je godinama unazad plaao Pilkington.
Svinje su bile oduevljene Napoleonovim lukavstvom. Time to je
naizgled bio prijateljski nastrojen prema Pilkingtonu, on je primorao
Frederika da podigne ponudu za drvnu grau za dvanaest funti. Ali nadmo
Napoleonovog uma, rekao je Skialo, pokazivala se u injenici da on nikome
nije verovao, ak ni Frederiku. Frederik je hteo da plati balvane neim to se
zvalo ek, to je izgleda bilo pare papira na kome je bilo ispisano obeanje o
plaanju. Ali Napoleon je bio previe mudar za njega. On je zahtevao isplatu
u pravim novanicama od pet funti, koje su morale da mu budu predate pre
nego to balvani budu odvezeni. Frederik je odmah platio; a iznos je bio
dovoljan za kupovinu mehanizacije za vetrenjau.
U meuvremenu je drvna graa bila odvezena na brzinu. Posle toga,
sazvan je jo jedan vanredni sastanak u tali da bi ivotinje pregledale
Frederikove novanice. Svetaki se osmehujui, nakien sa oba svoja
odlikovanja, Napoleon je leao na postelji od slame na platformi, sa novcem

uredno naslaganim u porculansku iniju iz kuhinje pored svog boka.


ivotinje su polako prolazile pored njega, i svaka je mogla da gleda u novac
do mile volje. A Bokser je spustio njuku da onjui novanice, i te tanke bele
stvarice su poletele i zautale od njegovog daha.
Tri dana kasnije nastala je uasna zbrka. Vimper je, samrtniki bledog
lica, dojurio stazom na svom biciklu, u dvoritu ga samo bacio na zemlju i
utrao pravo u farmersku kuu. Sledeeg trenutka se zauo prigueni urlik
besa iz Napoleonovih odaja. Vesti o onome to se dogodilo proirile su se po
farmi kao poar. Novanice su bile falsifikovane! Frederik je drvnu grau
dobio besplatno!
Napoleon je smesta sazvao ivotinje na skup i stranim glasom osudio
Frederika na smrtnu kaznu. Kada bude uhvaen, rekao je, Frederika treba
ivog skuvati. Istovremeno ih je upozorio da se posle ovog podmuklog ina
moe oekivati neto jo gore. Frederik i njegovi ljudi svakog asa mogu
izvesti svoj dugo oekivani napad. Na sve prilaze farmi postavljeni su straari.
Pored toga, etiri goluba su poslata u Lisiiju umu sa porukom pomirenja, u
nadi da bi se sa Pilkingtonom ponovo mogli uspostaviti dobri odnosi.
Napad je usledio ve sledeeg jutra. ivotinje su dorukovale, kada
izvidnici dojurie sa vestima da su Frederik i njegovi sledbenici ve proli
kroz kapiju sa pet zasuna. ivotinje smelo pourie da ih presretnu, ali ovog
puta ih nije ekala laka pobeda kakvu su ostvarili u Bici kod kravlje tale.
Nasuprot njima je bilo petnaest ljudi, sa najmanje est puaka u rukama, i
oni zapucae im su prili na petnaest metara razdaljine. ivotinje nisu
mogle da se suprotstave stranoj paljbi i bolnim ranama od metaka, i uprkos
Napoleonovim i Bokserovim naporima da ih okupe u borbeni poredak, one
su ubrzo bile potisnute. Veina je bila ranjena. Povukle su se u graevine na
farmi i oprezno virile kroz pukotine i rupe u daskama. itav veliki panjak,
ukljuujui i vetrenjau, pao je u ruke neprijatelja. Na trenutak je ak i
Napoleon delovao izgubljeno. Koraao je napred-nazad bez ijedne rei, dok
mu se rep ukoeno trzao. enjivi pogledi upuivani su prema Lisiijoj umi.
Kad bi im Pilkington i njegovi ljudi pomogli, jo bi bilo anse za pobedu. Ali u
tom trenutku se vratie etiri goluba koji su tamo poslati prethodnog dana, a
jedan od njih je nosio pare papira koje je poslao Pilkington. Na njemu su
bile napisane rei: Tako vam i treba. U meuvremenu se Frederik sa svojim
ljudima zaustavio kod vetrenjae. ivotinje su ih posmatrale, i meu njima se
proiri agor razoarenja. Dvojica ljudi izvadie pajser i macolu. Nameravali
su da srue vetrenjau.
Nemogue! viknu Napoleon. Napravili smo predebele zidove da bi im

to polo za rukom. Ne bi mogli da ih srue ni za nedelju dana. Hrabro,


drugovi!
Ali Bendamin je paljivo posmatrao ta ljudi rade. Ona dvojica sa
pajserom i macolom buili su rupu pri dnu vetrenjae. Polako, izgledajui
skoro kao da se zabavlja, Bendamin zaklima svojom dugakom njukom.
Tako sam i mislio, ree on. Zar ne vidite ta rade? Sada e nagurati
eksploziv u tu rupu.
ivotinje su uplaeno ekale. Niko se nije usudio da napusti sklonite.
Posle nekoliko minuta su videle kako ljudi bee na sve strane. Zatim se zauo
zagluujui prasak. Golubovi zaleprae u vazduh a sve ivotinje, osim
Napoleona, bacie se niice i sakrie glave. Kada su ponovo ustale, ogromni
oblak crnog dima dizao se sa mesta na kome je nekada stajala vetrenjaa.
Povetarac polako rastera dim. Vetrenjaa vie nije postojala!
Kad to videe, ivotinjama se vrati hrabrost. Strah i oaj koji su oseale
trenutak ranije, pretvorio se u bes izazvan ovim zlim, prezrenja dostojnim
inom. Podie se silan osvetniki krik, i ne ekajui dodatna nareenja,
ivotinje sve kao jedna jurnue pravo na neprijatelja. Ovog puta nisu
obraale panju na nemilosrdnu paljbu koja ih je zasula kao grad. Bila je to
divlja, ogorena borba. Ljudi su stalno iznova pucali, a kada su im se ivotinje
pribliile, udarali su ih tapovima i gazili tekim izmama. Krava, tri ovce i
dve guske su poginule, a skoro sve ivotinje su bile ranjene. ak je i
Napoleonu, koji je usmeravao borbena dejstva iz pozadine, metak otkinuo
vrh repa. Ali ni ljudi nisu proli bez povreda. Trojici su glave slomljene
udarcima Bokserovih kopita; jednom je krava rogom probola stomak; drugom
su Desi i Zvonica skoro rastrgle pantalone. A kada se devet pasa iz
Napoleonove line garde, kojima je on naredio da zaobiu neprijatelje
zaklonjeni ivicom, pojavilo iznenada, uz divlji lave, ljude obuze panika.
Videli su da su u opasnosti da budu opkoljeni. Frederik doviknu svojim
ljudima da se izvlae dok im je prolaz jo slobodan, i sledeeg trenutka
neprijatelji kukaviki pobegoe, spasavajui goli ivot. ivotinje su ih
progonile sve do kraja polja, zadajui im poslednje udarce dok su se probijali
kroz trnovitu ivicu.
Pobedile su, ali su bile premorene i krvarile su. Poele su polako da
epaju nazad ka farmi. Prizor njihovih mrtvih drugova opruenih po livadi
natera nekima suze na oi. U tiini prepunoj tuge, zastale su na mestu gde je
nekada stajala vetrenjaa. Da, nje vie nema; skoro i poslednji trag njihovog
mukotrpnog rada je nestao! ak su i temelji bili delimino uniteni. A ovog
puta nisu mogli da, kao ranije, upotrebe rasuto kamenje za njenu ponovnu

gradnju. Ovog puta je nestalo i kamenje. Snaga eksplozije ga je razbacala na


stotine metara daleko. Bilo je to kao da vetrenjae nikada nije ni bilo.
Dok su prilazili farmi, poskakujui im u susret doe Skialo, koji je za
vreme bitke na neobjanjiv nain nestao, maui repom i sijajui od
zadovoljstva. A ivotinje zaue, iz pravca farme, sveani prasak puke.
Zbog ega se puca iz puke? upita Bokser.
,,Da proslavimo pobedu! povika Skialo.
Kakvu pobedu? ree Bokser. Kolena su mu krvarila, izgubio je
potkovicu i kopito mu se rascepilo, a u zadnjoj nozi je imao desetak metaka.
Kakvu pobedu, drue? Pa zar nismo oterali neprijatelje sa nae zemlje
svete zemlje ivotinjske farme?
Ali oni su unitili vetrenjau. A radili smo na njoj dve godine!
Kakve to ima veze? Izgradiemo drugu vetrenjau. Izgradiemo est
vetrenjaa ako to poelimo. Ti drue ne ume da ceni veliinu onoga to smo
upravo uradili. Neprijatelj je bio zauzeo samu ovu zemlju na kojoj sada
stojimo. A sada zahvaljujui vostvu druga Napoleona ponovo smo osvojili
svaki njen pedalj!
Onda smo ponovo osvojili ono to smo i pre imali, ree Bokser.
,,U tome i jeste naa pobeda, odvrati Skialo.
ivotinje su se dovukle u dvorite. Boksera su mnogo bolele rane od
metaka. On je pred sobom video teak rad izgradnje vetrenjae od temelja, i
u mislima se ve pripremao za taj zadatak. Ali po prvi put mu je palo na
pamet da ima jedanaest godina i da njegovi ogromni miii moda vie nisu
ono to su nekad bili.
Ali kada su ivotinje videle zelenu zastavu kako lepra, i ponovo ule
plotun iz puke sve ukupno je iz nje pucano sedam puta i sasluale govor koji
je Napoleon odrao, estitajui im na hrabrom dranju, izgledalo im je da su
ipak izvojevale veliku pobedu. rtvama je prireena sveana sahrana. Bokser
i Klover su vukli taljige koje su ovom prilikom sluila kao pogrebna kola, a
sam Napoleon je iao na elu pogrebne povorke. itava dva dana su
posveena proslavi pobede. Bilo je pesama, govora, i jo pucanja iz puke, a
svim ivotinjama je uruena po jedna jabuka kao specijalni poklon, dok je
svaka ptica dobile po dve merice ita, a svaki pas po tri psea biskvita.
Objavljeno je da e bitka biti nazvana Bitkom kod vetrenjae, i da je
Napoleon uveo novo odlikovanje, Orden zelene zastave, koji je dodelio sam

sebi. U optem slavlju, zaboravljen je nesreni sluaj sa lanim novanicama.


Nekoliko dana kasnije, svinje su u podrumima farmerske kue naile na
sanduk viskija. Nisu ga videle kad su se uselile. Te noi se iz farmerske kue
ulo glasno pevanje u kome se, na opte iznenaenje, uo prizvuk ivotinja
Engleske. Otprilike u pola deset, ivotinje su jasno videle Napoleona, sa
starim polucilindrom gospodina Donsa na glavi, kako izlazi na zadnja vrata,
munjevitom brzinom juri u krug po dvoritu, pa zatim ponovo nestaje u kui.
Ali ujutro je u farmerskoj kui vladala duboka tiina, kao da se nijedna svinja
nije uopte pomerala. Bilo je skoro devet sati kada se pojavio Skialo,
hodajui sporo i pokunjeno, mutnih oiju i mlitavog repa, delujui veoma
bolesno. Okupio je ivotinje i rekao da mora da im saopti jednu uasnu vest.
Drug Napoleon umire!
Zaulo se glasno naricanje. Ispred vrata farmerske kue su prostrli slamu,
i ivotinje su tuda ile na prstima. Sa suzama u oima, pitale su jedna drugu
ta da rade ako ostanu bez svog Voe. ukalo se da je Sneko ipak uspeo da
otruje Napoleonovu hranu. U jedanaest je Skialo izaao da saopti jo jednu
objavu. Kao svoje poslednje delo na ovom svetu, drug Napoleon je izdao
vaan ukaz: uivanje alkohola e biti kanjavano smru.
Meutim, Napoleonu je izgleda do uvee bilo malo bolje, i sledeeg jutra
je Skialo ve mogao da im kae kako je on na putu da se sasvim oporavi. Tog
dana uvee Napoleon je ponovo poeo da radi, a sledeeg dana se proulo da
je naloio Vimperu da u Vilingodnu kupi neke knjiice o vrenju i destilaciji.
Nedelju dana kasnije Napoleon je izdao nareenje da se preore poljanica iza
vonjaka, koja je prethodno bila namenjena da bude izdvojen panjak za
ivotinje koje vie ne mogu da rade. Nagoveteno je da je panjak ispoen i
da ga je potrebno ponovo zasejati; ali uskoro se saznalo da Napoleon
namerava da na njemu posadi jeam.
Otprilike u to vreme desio se udan dogaaj koji skoro niko nije mogao da
razume. Jedne noi, otprilike u pono, zaula se glasna lomljava u dvoritu, i
ivotinje istrae iz tala. No je bila svetla od meseine. U podnoju zadnjeg
zida velike tale, na kome je bilo ispisano Sedam zapovesti, leale su
merdevine prelomljene na dva dela.
Skialo, na trenutak omamljen, opruio se pored njih, a oko njega su bili
razbacani fenjer, etka i prevrnuta kanta bele boje. Psi odmah obrazovae
obru oko Skiala, i otpratie ga do farme im je bio u stanju da ponovo
hoda. Nijedna ivotinja nije imala nikakvu predstavu o tome ta bi ovo moglo
da znai, osim starog Bendamina, koji znaajno klimnu njukom, kao da je
sve razumeo, ali ne htede nita da kae.

Ali nekoliko dana kasnije, Mjuriel iznova itajui Sedam zapovesti


primeti da je postojala jo jedna meu njima koju su ivotinje pogreno
upamtile. One su mislile da Peta zapovest glasi: Nijedna ivotinja ne sme piti
alkohol. ali tu su bile i dve rei na koje su one zaboravile. Zapovest je
zapravo glasila: Nijedna ivotinja ne sme piti alkohol prekomerno!

Deveto poglavlje

Bokserovom povreenom kopitu trebalo je mnogo vremena da zaraste.


ivotinje su poele sa ponovnom izgradnjom vetrenjae istog dana kada su
proslave u ast pobede zavrene. Bokser je odbio da uzme makar i jedan
slobodan dan, i smatrao je pitanjem asti da ne dopusti da ostali vide kolike
bolove trpi. Uvee bi nasamo priznao Klover da mu kopito zadaje velike
muke. Klover mu je leila kopito melemom koji je napravila od biljki koje je
prethodno savakala, a i ona i Bendamin su nagovarali Boksera da se manje
napree. Konjska plua ne traju veno, govorila bi mu ona. Ali Bokser je
nije sluao. Rekao je da ima jo samo jednu istinsku elju da vidi kako
vetrenjaa radi punom parom pre nego to zae u godine kada e prestati da
radi.
Na poetku, kada su prvi put doneti zakoni ivotinjske farme, odreeno
je da konji i svinje idu u penziju sa dvanaest godina, krave sa etrnaest, psi sa
devet, ovce sa sedam, a kokoke i guske sa pet godina starosti. Dogovoreno je
da se ostarelim ivotinjama isplauju pozamane starosne penzije. Do sad se
zapravo nijedna ivotinja nije povukla u penziju, ali u zadnje vreme se o ovoj
temi sve vie raspravljalo. Sada kad je poljanica iza vonjaka namenjena za
sejanje jema, ukalo se da e ugao velikog panjaka biti ograen i pretvoren
u mesto za ostarele ivotinje. Za konja e, govorilo se, penzija iznositi dva i
po kilograma ita na dan i, zimi, sedam kilograma zobi, uz argarepu ili
moda jabuku na praznike. Bokser e svoj dvanaesti roendan doekati
krajem sledeeg leta.
Meutim, ivelo se teko. Zima je bila hladna kao i prethodna, a hrane je
bilo ak i manje. Sledovanja su ponovo smanjena, osim psima i svinjama.
Previe stroga jednakost u sledovanjima, objasnio je Skialo, bila bi suprotna
naelima animalizma. On ionako nije imao tekoa u dokazivanju drugim
ivotinjama da njima zapravo ne manjka hrane, kako god to prividno
izgledalo. U ovom trenutku je svakako ustanovljeno da je neophodno
prerasporediti sledovanja (Skialo je uvek govorio o tome kao

prerasporeivanju a nikada kao o smanjenju), ali u poreenju sa


vremenom kada je vladao Dons, poboljanje je bilo ogromno. Navodei
podatke prodornim glasom, on im je do detalja dokazivao kako imaju vie
zobi, vie sena i vie repe nego u Donsovo vreme, da krae rade, da je voda
koju piju boljeg kvaliteta, da ive due, da preivljava vei broj njihovih
mladunaca, i da imaju vie slame u svojim talama i manje pate od ujeda
buva. ivotinje su poverovale u svaku re koju je izgovorio. Istinu govorei,
Dons i sve ono to je on predstavljao skoro su im izbledeli iz svesti. One su
znale da je sadanji ivot teak i oskudan, da su esto gladne i da im je
hladno, i da obino ne rade samo kada ne spavaju. Ali nesumnjivo je u staro
vreme bilo gore. Rado su verovale u to. Osim toga, u to vreme su bile robovi a
sada su slobodne, a u tome i jeste bila itava razlika, kao to Skialo nije
propustio da naglasi.
Sada je bilo mnogo vie usta za hranjenje. U jesen su se etiri krmae
oprasile skoro u isto vreme, donevi na svet ukupno trideset jedno prase. Sva
su bila arena, a poto je Napoleon bio jedini vepar na farmi, lako je bilo
pretpostaviti ko im je otac. Objavljeno je da e kasnije, kada budu kupljene
cigle i drvna graa, u bati ispred kue biti sagraena kola. Za sada je
mladim svinjama asove drao sam Napoleon u kuhinji farmerske kue.
Vebali su u bati, i uili su ih da se ne igraju sa mladima drugih ivotinja.
Otprilike u isto vreme je uspostavljeno pravilo da kada se svinja i druga
ivotinja sretnu na stazi, druga ivotinja mora da se skloni u stranu; a uz to i
da e sve svinje, bez obzira na poloaj koji zauzimaju, imati povlasticu da
nedeljom nose zelene trake na repovima.
Godina je na farmi bila prilino rodna, ali i dalje je nedostajalo novca.
Trebalo je kupiti cigle, pesak i cement za zidanje uionice, a takoe e morati
ponovo da se tedi za generator za vetrenjau. Pored toga su postojali
trokovi za petrolej i svee za kuu, eer za Napoleonovu trpezu (branio je
drugim svinjama da ga koriste, uz objanjenje da on goji), i sve uobiajene
potreptine kao to su alati, ekseri, ica, ugalj, kanap, staro gvoe i psei
biskviti. Prodat je plast sena i deo roda krompira, a koliina jaja za isporuku
je u ugovoru poveana na est stotina komada nedeljno, tako da su te godine
kokoke jedva izlegle dovoljan broj pilia da se odre u istom broju.
Sledovanja, ve smanjena u decembru, ponovo su smanjena u februaru, i
zabranjene su lampe u talama kako bi se tedeo petrolej. Ali izgledalo je da
svinje ive sasvim udobno, i zapravo su dobijale na kilai. Jednog popodneva
krajem februara, topao, raskoan, primamljiv miris kakav ivotinje nikada
pre nisu osetile, poe da se podie iz male pivare, odmah iza kuhinje, koja je
prestala da se koristi jo u Donsovo vreme. Neko ree da je to miris kuvanog

jema. ivotinje gladno onjuie vazduh i upitae se da li im se to sprema


topla kaa za veeru. Ali ne pojavi se nikakva topla kaa, a sledee nedelje je
objavljeno da e od sada sav jeam biti rezervisan samo za svinje. Poljana iza
vonjaka ve je bila njime zasejana. A uskoro su procurile vesti da sada svaka
svinja dnevno dobija kriglu piva, dok sam Napoleon dobija pola burenceta,
koje mu uvek sipaju u Kraun Derbi iniju za supu.
Ali ako je i bilo tekoa koje je trebalo podnositi, one su bile delimino
uklonjene injenicom da je sadanji ivot bio dostojanstveniji nego onaj pre.
Bilo je vie pesama, vie dranja govora, vie sveanih povorki. Napoleon je
zapovedio da jednom nedeljno treba da se odri neto to se zvalo Spontana
demonstracija, kojoj je cilj bio da se proslave radni napori i pobede
ivotinjske farme. U odreeno vreme ivotinje bi ostavile svoj posao i
marirale oko objekata farme u vojnom poretku, sa svinjama na elu, dok su
iza njih ili konji, pa krave, ovce, i najzad ivina. Psi su stupali na oba krila
povorke, a ispred svih je iao Napoleonov crni petli. Bokser i Klover su
zajedno nosili zelenu zastavu sa obelejem kopita i roga i natpisom, iveo
drug Napoleon! Posle toga su se recitovale pesme napisane Napoleonu u
ast, a onda je Skialo drao govor u kome je navodio pojedinosti najnovijeg
poveanja proizvodnje namirnica, pa bi se ak povremeno ispalio i hitac iz
puke. Ovce su bile najvei ljubitelji Spontane demonstracije, i ako bi se iko
alio (to su neke ivotinje ponekad i inile, kada u blizini nije bilo pasa ni
svinja) kako samo gubi vreme i ne mari mnogo to stoji na hladnoi, ovce bi
ga neizostavno uutkale zagluujuim blejanjem etiri noge dobre, dve noge
loe! Ali ivotinje su veinom uivale u proslavama. Smatrale su utenim da
se podsete kako su, najzad, one zaista same svoji gospodari, i da rade za sebe.
Tako da su, to zbog pesama, to zbog sveanih povorki, Skialovih spiskova
sa brojkama, grmljavine puke, kukurikanja petlia i lepranja zastave, mogle
da zaborave da su im stomaci prazni, bar na neko vreme.
U aprilu, ivotinjska farma je proglaena republikom, i nastala je potreba
da se izabere predsednik. Postojao je samo jedan kandidat, Napoleon, i
izabran je jednoglasno. Istog dana je saopteno da su pronaeni novi
dokumenti koji su otkrili dodatne pojedinosti o Snekovoj povezanosti sa
Donsom. Sada je izgledalo da Sneko nije, kao to su ivotinje ranije mislile,
prosto pokuavao da izgubi Bitku kod kravlje tale pomou ratnog lukavstva,
nego se otvoreno borio na Donsovoj strani. Zapravo, on je bio taj koji je
predvodio ljudske snage, i juriao je u bitku sa reima ivelo oveanstvo!
na usnama. Rane na Snekovim leima, kojih se nekoliko ivotinja jo sealo
da ih je videlo, nanete su Napoleonovim zubima.

Sredinom leta, gavran Mojsije se iznenada ponovo pojavio na farmi, posle


viegodinjeg odsustva. Uopte se nije promenio, i dalje nita nije radio, i
pevao je istu pesmu o Planini slatkia kao i uvek. Spustio bi se na preku,
zaleprao svojim crnim krilima, i satima priao svakome ko bi hteo da ga
slua. Tamo gore, drugovi, rekao bi sveanim glasom, pokazujui ka nebu
svojim velikim kljunom tamo gore, tano na drugoj strani onog mranog
oblaka koji onde vidite tamo je ona, Planina slatkia, ta srena zemlja gde
emo se mi sirote ivotinje zauvek odmarati od svog tekog rada! ak je
tvrdio daje tamo bio jednom kada je uzleteo visoko, i da je video vena polja
deteline i kolae od belog brana, i grumenje eera koje raste na ivicama.
Mnoge ivotinje su mu verovale. Njihov sadanji ivot je, razmiljale su one,
tegoban i oskudan; zar ne bi bilo pravedno i poteno da negde drugde postoji
bolji svet? Meutim, bilo je teko zakljuiti kakav su stav prema Mojsiju
imale svinje. Sve one su s prezirom izjavile da su njegove prie o Planini
slatkia lai, a ipak su mu dozvolile da ostane na farmi, pa mu ak odobrile i
sledovanje od ae piva dnevno.
Kada mu je kopito zacelilo, Bokser je radio napornije nego ikad. Zapravo,
te godine su sve ivotinje radile kao robovi. Pored redovnog posla na farmi, i
ponovne izgradnje vetrenjae, trebalo je izgraditi kolu za mlade svinje, a
radovi su poeli u martu. Ponekad je teko bilo podneti duge sate rada bez
dovoljno hrane, ali Bokser nikada nije posustao. Ni po emu se nije moglo
naslutiti da nema vie onu snagu. Samo mu se izgled malo promenio: koa
mu je bila manje sjajna nego ranije, a njegova ogromna bedra kao da su se
smanjila. Drugi su govorili: Bokser e se oporaviti kada nikne zelena
prolena trava, ali prolee je dolo a Bokser se nije ugojio. Ponekad bi na
padini ispod vrha kamenoloma, dok je naprezao miie vukui teinu neke
ogromne stene, izgledalo da ga na nogama odrava samo jaka volja. U takvim
trenucima se videlo kako njegove usne oblikuju rei ,,Radiu vrednije, ali
nije vie mogao da ih izgovori naglas. Ponovo su ga Bendamin i Klover
upozoravali da pripazi na svoje zdravlje, ali Bokser nije obraao panju.
Bliio se njegov dvanaesti roendan. Nije ga bilo briga ta se deava; jedino je
eleo da sakupi dovoljnu zalihu kamenja pre nego to ode u penziju.
Jedne kasne letnje veeri, po farmi se proulo kako se neto dogodilo
Bokseru. Izaao je sam da odvue tovar kamena do vetrenjae. I pokazalo se
da su glasine bile istinite. Nekoliko minuta kasnije, doletela su dva goluba sa
veu: Bokser je pao! Lei na boku i ne moe da ustane!
ivotinje su dojurile do breuljka na kom je stajala vetrenjaa. Tamo je
leao Bokser, kraj rude zaprenih kola, istegnutog vrata, nemoan ak i da

podigne glavu. Oi su mu bile staklaste a bokovi prekriveni znojem. Tanki


potoi krvi curio mu je iz usta. Klover kleknu pored njega.
Boksere! zaplakala je, kako si?
Moja plua, ree Bokser slabano. Nije vano. Mislim da ete moi da
dovrite vetrenjau bez mene. Sakupljena je prilino velika zaliha kamena.
Ionako mi je bilo ostalo samo mesec dana rada. Da ti kaem istinu, jedva sam
ekao da se penzioniem. A moda e Bendamina, poto je i on ve star,
pustiti da se penzionie u isto vreme da mi pravi drutvo
Moramo smesta da dovedemo pomo ree Klover. Neka neko otri i
kae Skialu ta se dogodiio.
Sve ostale ivotinje odmah potrae nazad do farmerske kue da saopte
Skialu novosti. Ostali su samo Klover i Bendamin, koji je legao pored
Boksera i, nita ne govorei, terao muve od njega svojim dugakim repom.
Posle otprilike etrvt sata pojavio se Skialo, pun brige i saoseanja. Rekao je
daje drug Napoleon sa najdubljom tugom primio vest o ovoj nesrei jednog
od najodanijih radnika na farmi, i ve dogovara slanje Boksera na leenje u
bolnicu u Vilingdonu. ivotinjama je bilo pomalo neprijatno zbog ovoga.
Osim Moli i Sneka, nijedna druga ivotinja nikada nije otila sa farme, i nije
im se dopadala pomisao da njihov bolesni drug zavri u rukama ljudskih bia.
Ipak, Skialo ih je lako ubedio da veterinar u Vilingdonu moe da se pozabavi
Bokserovom boleu na bolji nain nego to bi to bilo mogue na farmi. A
nekih pola sata kasnije, kada se Bokser donekle oporavio, s tekom mukom
se digao na noge i uspeo da odepa nazad do svoje tale, gde su mu Klover i
Bendamin spremili udobnu postelju od slame.
Sledeih dva dana Bokser je ostao u svojoj tali. Svinje su mu poslale
veliku flau nekog ruiastog leka koji su pronale u ormariu s lekovima u
kupatilu, i Klover ga je Bokseru davala dvaput dnevno posle obroka. Uvee bi
leala u njegovoj tali i priala sa njim, dok je Bendamin rasterivao muve.
Bokser je tvrdio da mu nije ao zbog toga to se dogodilo. Ako se oporavi
kako treba, mogao je oekivati da poivi jo tri godine, i jedva je ekao mirne
dane koje e provesti u uglu velikog panjaka. Konano e imati slobodnog
vremena da ui i unapredi svoje znanje. Nameravao je, kako je rekao, da
posveti ostatak ivota uenju preostalih dvadeset i dva slova alfabeta.
Meutim, Klover i Bendamin su mogli da budu sa Bokserom samo posle
zavretka svog radnog vremena, a kola su dola da ga odvezu negde oko
podneva. Sve ivotinje su bile na poslu plevljenja repe pod nadzorom jedne
svinje, i zapanjile su se videvi Bendamina kako galopira iz pravca graevina

na farmi, glasno negodujui. Bilo je to prvi put da su uopte videle


Bendamina uzbuenog zapravo, bilo je to prvi put da ga je iko video i da
galopira. Brzo, brzo! vikao je on. Doite odmah! Odvode Boksera! Ne
ekajui nareenja od svinje, ivotinje prekinue posao i i pojurie nazad ka
graevinama na farmi. I zaista, u dvoritu su stajala velika zatvorena kola
koja su vukla dva konja, sa nekim natpisom sa strane, a na mestu koijaa
sedeo je ovek podmuklog izgleda sa plitkim polucilindrom na glavi. A
Bokserova tala je bila prazna.
ivotinje se okupie oko kola. Zbogom, Bokseru! vikale su uglas,
zbogom!
Budale! Budale! vikao je Bendamin, poskakujui oko njih i udarajui
po zemlji svojim malim kopitima. Budale! Zar ne vidite ta pie na stranici
kola?
Na to ivotinje zastadoe, i zavlada muk. Mjuriel poe da srie slova. Ali
Bendamin je odgurnu u stranu, i u mrtvoj tiini proita naglas:
Alfred Simonds, klanica konja i proizvodnja lepka, Vilingdon. Prodaja
koe i kotanog brana. Snabdevanje odgajivanica pasa. Zar ne shvatate ta
to znai? Boksera odvode u klanicu!
Svim ivotinjama se ote vrisak pun uasa. U tom trenutku ovek na
koijakom seditu oinu konje i kola prilinom brzinom krenue iz dvorita.
Sve ivotinje su ih pratile, viui iz sveg glasa. Klover se progura ispred kola.
Kola poee da ubrzavaju. Klover pokua da pokrene svoje zdepaste noge u
galop, ali uspe da ubrza tek do kasa. Bokseru! vikala je. Bokseru! Bokseru!
Bokseru! I ba u tom trenutku, kao da je uo galamu napolju, Bokserova
glava, sa belom prugom du njuke, pojavi se na prozoriu na zadnjoj strani
kola.
Bokseru! povika Klover uasnuto. Bokseru! Izlazi! Brzo izlazi! Vode te
u smrt!
Sve ivotinje prihvatie povik, Izlazi, Bokseru, izlazi! Ali kola su ve
postigla punu brzu i udaljavala se od njih. Nije bilo sigurno da li je Bokser
razumeo ta mu je Klover rekla. Ali sledeeg trenutka njegova glava nestade s
prozoria i zauo se zvuk silovitog topota kopita u kolima. Pokuavao je da
se probije napolje. Nekada bi nekoliko udaraca Bokserovih kopita smrskalo
ovakva kola u iverje. Ali avaj! Snaga ga je napustila; i za nekoliko trenutaka
udarci kopita postadoe slabiji i utihnue. ivotinje u oajanju poee da
mole dva konja koji su vukli kola da se zaustave. Drugovi, drugovi! vikale
su one. ,,Ne vodite svog brata u smrt! Ali glupe zveri, prevelike neznalice da

shvate ta se deava, samo zabacie ui i ubrzae korak. Bokserova glava se


vie ne pojavi na prozoru. Neko se, prekasno, seti da otri napred i zatvori
kapiju sa pet zasuna; ali ve sledeeg trenutka kola projurie kroz nju i
munjevitom brzinom nestadoe na putu. Bokser vie nikada nije vien.
Tri dana kasnije objavljeno je da je uginuo u bolnici u Vilingdonu, uprkos
tome to mu je pruena sva nega koja se moe pruiti konju. Skialo je doao
da prenese vesti ostalima. On je, kako je rekao, bio s Bokserom u njegovim
poslednjim trenucima.
Bio je to najpotresniji prizor koji sam ikada video! ree Skialo, podiui
papak da obrie suzu. Bio sam pored njegove samrtnike postelje do
poslednjeg asa. A na kraju, skoro preslab da govori, apnuo mi je na uvo da
mu je jedino ao to umire pre nego to je vetrenjaa dovrena. Napred,
drugovi! apnuo je. Napred u ime Pobune. ivela ivotinjska farma! iveo
drug Napoleon! Napoleon je uvek u pravu. To su mu bile poslednje rei,
drugovi.
Sada se Skialovo dranje naglo promenilo. Na trenutak je zautao, a
njegove sitne okice su sumnjiavo osmotrile sve prisutne pre nego to je
nastavio.
Rekao je da je uo kako je u vreme Bokserovog odlaska kruila jedna
glupa i zlobna glasina. Neke od ivotinja su primetile da je na kolima koja su
odvezla Boksera pisalo Klanica konja i da su zaista brzopleto zakljuile da
je Bokser poslat klaniaru. Skoro je neverovatno, rekao je Skialo, da ijedna
ivotinja moe da bude toliko glupa. Svakako, viknuo je zgroeno, uvrui
repom i poskakujui u stranu, svi oni dovoljno dobro poznaju svog voljenog
Vou, druga Napoleona? Ali objanjenje je zaista bilo vrlo jednostavno. Kola
su nekada pripadala kasapinu, a kupio ih je veterinar, koji jo nije obojio
stari natpis na njima. Tako je dolo da zabune.
ivotinje su osetile ogromno olakanje kada su ovo ule. A kada je Skialo
nastavio da iznosi dodatne ivopisne pojedinosti o Bokserovoj samrtnikoj
postelji, divljenja dostojnoj nezi koju je primao, i skupim lekovima koje je
Napoleon platio i ne razmiljajui o njihovoj ceni, njihove poslednje sumnje
se rasprie i i tuga koju su oseale zbog smrti svog druga ublaena je milju
da je bar umro srean.
Napoleon se i sam pojavio na sastanku sledee nedelje ujutro i odrao
kratak govor u Bokserovu ast. Nije bilo mogue, kako je rekao, vratiti
posmrtne ostatke njihovog neprealjenog druga kako bi bili sahranjeni na
farmi, ali on je naredio da se napravi veliki venac od lovora koji je rastao u

bati farme i poloi na Bokserov grob. A svinje su za nekoliko dana


nameravale da odre memorijalni banket u Bokserovu ast. Napoleon je
zavrio govor podseajui ih sve na Bokserove omiljene izreke, Radiu
vrednije, i Drug Napoleon je uvek u pravu izreke koje bi, rekao je, za
svaku ivotinju bilo dobro da ih i sama usvoji.
Na dan odreen za banket, iz Vilingdona su dovezli piljareva kola i
svinjama je uruen veliki drveni sanduk. Te noi se ulo gromoglasno
pevanje, posle ega je sledilo neto nalik na estoku svau, koja se zavrila
oko jedanaest sati stranom lomljavom stakla. Sutradan se niko u farmerskoj
kui nije ni pomerio do podneva, i proulo se da su svinje negde dole do
novca da sebi kupe jo jedan sanduk viskija.

Deseto poglavlje

Godine su prolazile. Godinja doba su se smenjivala, i kratki ivoti


ivotinja su brzo prolazili zajedno sa njima. Dolo je vreme kada se niko nije
seao starih dana pre Pobune, osim Klover, Bendamina, gavrana Mojsija i
nekih svinja.
Mjuriel je uginula; kao i Zvonica, Desi i epa. Dons je takoe umro
preminuo je u utoitu za alkoholiare u drugom delu zemlje. Sneko je
zaboravljen. Boksera su takoe svi zaboravili, osim nekoliko ivotinja koje su
ga lino poznavale. Klover je sada bila stara i zdepasta kobila, ukoenih
zglobova i slabog vida. Dostigla je godine za penziju pre dve godine, ali
nijedna ivotinja zapravo nikada nije otila u penziju. Odavno su prestale
prie o odvajanju ugla velikog panjaka za ostarele ivotinje. Napoleon je
sada bio star vepar teak od preko sto pedeset kila. Skialo je bio toliko debeo
da su mu se oi jedva videle od naslaga sala. Samo je stari Bendamin bio
skoro isti kao i uvek, samo mu je njuka bila malo osedela, a od Bokserove
smrti je bio mrzovoljniji i povueniji nego ikad pre.
Sada je na farmi bilo mnogo vie ivotinja, mada porast njihove brojnosti
nije bio tako veliki kao to se ranije oekivalo. Rodile su se mnoge ivotinje
za koje je Pobuna bila tek nejasna tradicija, prenoena usmenim predanjem,
a kupljene su neke koje pre svog dolaska ovamo nikada nisu ni ule da se
pominje neto takvo. Sada je farma imala tri konja osim Klover. Bile su to
lepe ivotinje uspravnog dranja, orne za rad i dobri drugovi, ali veoma
glupe. Nijedna od njih se nije pokazala sposobnom da savlada abecedu dalje
od slova B. One su prihvatale sve to im je govoreno o Pobuni i principima
animalizma, pogotovo ako im je to govorila Klover, prema kojoj su oseali
potovanje skoro kao ono koje mladi oseaju prema roditeljima, ali pitanje je
da li su razumeli ba mnogo toga.
Farma je sada bolje napredovala i bila je bolje organizovana: ak je i
proirena za dva polja kupljena od gospodina Pilkingtona. Vetrenjaa je
najzad uspeno dovrena, i farma je posedovala sopstvenu vralicu i dizalicu

za seno, a izgraene su i razne nove pomone zgrade. Vimper je sebi kupio


lake jednoprene dvokolice. Vetrenjaa ipak na kraju nije koriena za
dobijanje elektrine energije. Upotrebljavali su je za mlevenje ita, i donosila
je prilinu zaradu. ivotinje su naporno radile na izgradnji jo jedne
vetrenjae; kada ona bude dovrena, bar se tako prialo, u nju e biti
postavljene dinamo maine. Ali o luksuzima o kojima je Sneko nekada
nauio ivotinje da mataju, o talama sa elektrinim osvetljenjem i toplom i
hladnom vodom, i o trodnevnoj radnoj nedelji, niko vie nije govorio.
Napoleon je osudio takve ideje kao suprotne duhu animalizma. Najvea srea
je, po njegovim reima, bila u tome da se vredno radi i ivi umereno.
Izgledalo je da se farma bogati, ali ne i same ivotinje osim, naravno,
svinja i pasa. Moda je tome uzrok delimino bilo to to je svinja i pasa bilo
toliko mnogo. Nije da ta stvorenja nisu radila, na sebi svojstven nain. Poslu
nadgledanja i organizovanja farme, kako je Skialo neumorno objanjavao,
nikad nije bilo kraja. Najvei deo ovog posla je bio takve vrste da su druge
ivotinje bile previe glupe da ga razumeju. Na primer, Skialo im je rekao da
svinje svakog dana moraju da izgube mnogo vremena na tajanstvene stvari
zvane dosijei, izvetaji, zapisnici i memorandumi. To su bili veliki
listovi papira koje je trebalo paljivo ispisivati, a im bi bili ispisani do kraja,
spaljivani su u pei. Ovo je bilo od najvee vanosti za dobrobit farme, rekao
je Skialo. No ipak, ni svinje ni psi nisu proizvodili nikakvu hranu
sopstvenim radom; a njih je bilo veoma mnogo, i uvek su imali dobar apetit.
to se ostalih ivotinja tie, njihov ivot je bio, koliko su znale, isti kao i
uvek. One su uglavnom bile gladne, spavale su na slami, pile iz pojilita,
rintale su u poljima; u zimu ih je muila hladnoa, a u leto muve. Ponekad su
one starije meu njima pretresale svoje nejasne uspomene, pokuavajui da
zakljue da li je stanje u ranim danima Pobune, neposredno posle Donsovog
progona, bilo bolje ili gore nego sad. Nisu mogle da se sete. Nije bilo niega
sa im bi mogle da uporede svoj sadanji ivot: nisu mogle da se oslone ni na
ta drugo osim na Skialove statistike, koje su neizostavno pokazivale kako
sve stalno ide samo na bolje. ivotinje su smatrale ovaj problem nereivim; u
svakom sluaju, sada nisu imale mnogo vremena za ovakva razmiljanja.
Samo je stari Bendamin tvrdio da se sea svake pojedinosti u svom dugom
ivotu i da zna da stvari nikada nisu bile, niti ikada mogu da budu mnogo
bolje ili mnogo gore glad, tekoe i razoaranja bili su, po njegovim reima,
nepromenljivi zakon ivota.
Ipak, ivotinje nikada nisu prestajale da se nadaju. tavie, nikada nisu ni
na trenutak gubile oseaj povlaenosti i asti to pripadaju ivotinjskoj

farmi. To je i dalje bila jedina farma u itavoj oblasti u itavoj Engleskoj! koja
je bila u vlasnitvu ivotinja i kojom su one same upravljale. Nijedna od njih,
ak ni one najmlae, pa ni one tek pristigle, nikada nisu prestale tome da se
ude. A kada bi ule kako puca puka i videle kako se na jarbolu vijori zelena
zastava, srca su im bujala od neunitivog ponosa, i razgovor je uvek skretao
na stara junaka vremena, proterivanje Donsa, ispisivanje Sedam zapovesti i
velike bitke u kojim su ljudski osvajai bili poraeni. Nisu se odrekle
nijednog od starih snova. Jo su verovale u ivotinjsku republiku koju je stari
Major predskazao, i u ije vreme zelenim poljima Engleske nee gaziti
ljudska noga. Jednog dana e se to ostvariti: moda ne uskoro, moda ak ni
za njihovog ivota, ali e se ipak ostvariti. Ponegde se i melodija ivotinja
Engleske pevuila u tajnosti; u svakom sluaju, ona je bila injenica koju je
svaka ivotinja na farmi znala, iako se nijedna nije usuivala da je glasno
zapeva. Moda im je ivot bio teak a njihove nade neispunjene; ali one su
bile svesne da nisu poput ostalih ivotinja. Ako bi poele da gladuju, to nije
bilo zbog toga to su hranile tiranska ljudska stvorenja; ako su naporno
radile, bar su radile za sebe same. Nijedno stvorenje meu njima nije se
kretalo na dve noge. Nijedno stvorenje nije oslovljavalo drugo stvorenje sa
,,gospodaru. Sve ivotinje su bile jednake.
Jednog dana, u rano leto, Skialo je naredio ovcama da ga prate, i poveo
ih na komad zaputenog zemljita na drugom kraju farme, zarastao u mlade
breze. Ovce su tamo provele ceo dan brstei lie pod Skialovim nadzorom.
Uvee se on sam vratio u farmersku u kuu ali je, poto je bilo toplo vreme,
rekao ovcama da ostanu tu gde su. Zavrilo se tako to su tu ostale celu
nedelju, i za to vreme ih druge ivotinje uopte nisu videle. Skialo je vei
deo dana provodio sa njima. On ih je, kako je rekao, uio da pevaju novu
pesmu, za ta je bila potrebna osama.
Ba posle povratka ovaca, jedne prijatne veeri, dok su ostale ivotinje
zavravale svoj posao i vraale se do objekata na farmi, iz dvorita se zaulo
uasnuto rzanje konja. ivotinje su uplaeno zastale tu gde su se zatekle. Bio
je to glas Klover. Ponovo se ula, i sve ivotinje su se dale u galop i utrale u
dvorite. Tada su videle ono to je i Klover videla.
Bila je to svinja koja je hodala na zadnjim nogama.
Da, bio je to Skialo. Pomalo nezgrapno, kao da nije sasvim navikao da
odrava svoju znatnu teinu u tom poloaju, ali savreno uravnoteeno,
etkao se po dvoritu. Sledeeg trenutka na vrata farmerske kue izae duga
povorka svinja, i sve su hodale na zadnjim nogama. Neke su to radile bolje od
ostalih, jedna ili dve su ak nestabilno posrtale kao da bi im prijalo da se

oslone na tap, ali svaka od njih je uspeno obila krug oko dvorita. I najzad
se zauo straan lave pasa i prodorno kukurikanje crnog petlia, i napolje
izae sam Napoleon, velianstveno uspravan, nadmeno gledajui oko sebe,
dok su psi poskakivali oko njega.
Prednjim papkom je drao bi.
Nastala je grobna tiina. Zapanjene, prestravljene, zbijene jedna uz
drugu, ivotinje su gledale kako dugaka povorka svinja marira po dvoritu.
Bilo je to kao da se svet okrenuo naopake. Zatim usledi trenutak kada je
poetni ok savladan i kada su, uprkos svemu uprkos svom strahu od pasa, i
navici, steenoj tokom dugog niza godina, da se nikada ne ale, nikada ne
prigovaraju, ta god se deavalo ivotinje mogle da izgovore poneku re
protesta. Ali ba u tom trenutku, kao na neki znak, sve ovce poee
zagluujue da bleje:
etiri noge dobre, dve noge bolje! etiri noge dobre, dve noge bolje! etiri
noge dobre, dve noge bolje!
Nastavile su tako pet minuta bez zaustavljanja. A kada su se ovce utiale,
prilika da se uputi ikakav prigovor bee prola, poto su svinje odmarirale
nazad u farmersku kuu.
Bendamin oseti kako ga neko njukom gura u rame. Osvrnuo se i video
daje to Klover. Oi su joj bile mutnije nego ikad. Nita ne govorei, ona ga
blago povue za grivu i povede ga iza velike tale, gde je bilo ispisano Sedam
zapovesti. Minut ili dva, njih dvoje su samo zurili u troni zid na kojem su
bila ispisana bela slova.
Vid mi slabi, ree ona najzad. ak i kada sam bila mlada, nisam mogla
da proitam ta je ovde napisano. Ali ini mi se da taj zid izgleda drugaije.
Da li su Sedam zapovesti iste kao to su bile, Bendamine?
Bar tog puta Bendamin pristade da prekri svoje pravilo, i proita joj ta
je pisalo na zidu. Sada tu nije bilo niega osim jedne Zapovesti. Ona je glasila:
SVE IVOTINJE SU JEDNAKE.
ALI NEKE IVOTINJE SU JEDNAKE VIE OD DRUGIH.

Posle toga nije izgledalo udno to su sutradan sve svinje koje su


nadzirale rad na farmi u papcima drale bieve. Nije izgledalo udno ni
saznanje da su svinje sebi kupile radio stanicu, ugovorile uvoenje

telefonske linije, i pretplatile se na novine Don Bul, Titbits i Dejli


Miror. Nije izgledalo udno kad je Napoleon vien kako eta po vrtu ispred
farmerske kue sa lulom u zubima ne, nije bilo udno ak ni kada su svinje
izvadile odeu gospodina Donsa iz ormara i obukle je, pri emu se sam
Napoleon pojavio u crnom kaputu, kratkim lovakim pantalonama i konim
nazuvcima, dok se njegova omiljena krmaa pojavila u izbledeloj svilenoj
haljini koju je gospoa Dons nosila nedeljom.
Jednog poslepodneva nedelju dana kasnije, na farmu je stiglo vie
dvokolica. Pozvani su predstavnici okolnih farmera da izvre obilazak
imanja. Proveli su ih po itavoj farmi, i oni izrazie veliko divljenje prema
svemu to su videli, a naroito vetrenjai. ivotinje su plevile korov na polju
repe. Radile su marljivo, jedva podiui pogled sa zemlje, i ne znajui da li da
se vie plae svinja ili ljudskih posetilaca.
Te veeri se iz farmerske kue orio glasan smeh i pesma. I odjednom, na
taj zvuk izmeanih glasova, ivotinje osetie radoznalost. ta je moglo da se
deava unutra, sada kad su se po prvi put ivotinje i ljudska bia susreli kao
jedni drugima ravni? to je mogue tie, poele su da se prikradaju vrtu
ispred kue.
Ispred kapije su zastale, skoro previe uplaene da nastave, ali Klover ih
povede dalje. Na vrhovima prstiju prile su kui, i one koje su bile dovoljno
visoke, provirie kroz prozor trpezarije. Unutra je, oko dugakog stola, sedelo
pet-est farmera i isto toliko uglednih svinja, dok je sam Napoleon zauzeo
poasno mesto na elu stola. Svinje su izgledale kao da im je sasvim udobno
da sede u stolicama. itavo drutvo je uivalo u kartanju ali na trenutak svi
zastadoe, oigledno da ispiju zdravicu. Dodavali su jedni drugima veliki
bokal iz kog su dopunjavali svoje ae pivom. Niko nije primetio glave
zauenih ivotinja koje su zurile kroz prozor.
Gospodin Pilkington iz Lisiije ume ustade sa kriglom u ruci. Za koji
trenutak, ree on, zamolie itavo drutvo koje se ovde okupilo da nazdravi.
Ali pre nego to to uradi, osea da mu je dunost da kae nekoliko rei.
Za njega je veliko zadovoljstvo, kako je rekao a siguran je da isto vai i za
sve prisutne to osea da je dugi period nepoverenja i nerazumevanja sada
zavren. Postojalo je vreme mada on, niti bilo ko od prisutnih, nije delio
takve stavove ali postojalo je vreme kada su potovane vlasnike ivotinjske
farme njihovi susedi ljudi posmatrali, nee rei sa neprijateljstvom, ali moda
sa izvesnom merom zabrinutosti. Bilo je nemilih dogaaja, kruile su
pogrene pretpostavke. Postojalo je oseanje da je farma kojoj su vlasnici i
upravitelji svinje nekako nenormalna pojava, i da ona moe imati

uznemirujui uinak na svoju okolinu. Previe je bilo farmera koji su uzimali


zdravo za gotovo, bez odgovarajue provere, da e na takvoj farmi prevladati
duh samovolje i nediscipline. Oni su strepeli zbog uticaja takve situacije na
njihove ivotinje, ili ak na radnike. Ali sve takve sumnje su sada rasprene.
Danas su on i njegovi prijatelji posetili ivotinjsku farmu i pregledali svaki
njen pedalj sopstvenim oima, i ta su otkrili? Ne samo najsavremenije
metode poslovanja, nego i disciplinu i poredak koji bi trebalo da poslue za
primer svim farmerima. On veruje da je u pravu kada kae da nie ivotinje
na ivotinjskoj farmi vie rade a dobijaju manje hrane nego bilo koje druge u
ovoj oblasti. Zapravo, on i njegove kolege koje su danas ovde sa njim,
primetili su mnoge metode koje i sami nameravaju da odmah uvedu na
svojim farmama.
On e zavriti svoje izlaganje, rekao je, jo jednom naglaavajui
prijateljska oseanja koja postoje, i treba da postoje, izmeu ivotinjske
farme i njenih suseda. Izmeu svinja i ljudi uopte nema, i ne treba da bude,
nikakvog sukoba interesa. Njihovi napori i tekoe na koje nailaze su
istovetni. Zar problem rada nije svuda isti? Videlo se da je gospodin
Pilkington nameravao da sada drutvu uputi neku paljivo spremljenu
dosetku, ali trenutno je bio previe zabavljen da bi uspeo da je izgovori. Posle
dueg iskaljavanja, tokom kog su mu podvaljci pomodreli kao da se gui,
nekako je uspeo da je prevali preko usana: Ako vi imate nie ivotinje sa
kojim morate da se nosite, mi imamo nae nie klase! Na ovu doskoicu svi
za stolom prasnue u smeh, a gospodin Pilkington ponovo estita svinjama
na malim obrocima, dugom radnom vremenu, i krajnjoj bezobzirnosti prema
ivotinjama, koju je primetio na ivotinjskoj farmi.
A sada, rekao je na kraju, on e zatraiti od itavog drutva da ustane i da
svima ae budu pune. Gospodo, rekao je gospodin Pilkington, gospodo, ja
vam nazdravljam: za napredak ivotinjske farme!
Zaulo se poletno klicanje i lupanje nogama. Napoleon je bio toliko
polaskan daje ustao sa svog mesta i obiao itav sto da se kucne sa
gospodinom Pilkingtonom pre nego to ispije svoju kriglu. Kada je klicanje
zamrlo, Napoleon, koji je ostao da stoji, saopti da i on ima nekoliko rei da
kae.
Kao i svi Napoleonovi govori, i ovaj je bio kratak i usmeren pravo na
sutinu stvari. On je takoe, kako je rekao, srean to je period nesporazuma
okonan. Dugo su kruile glasine koje je, imao je razloga da misli, irio neki
zlobni neprijatelj da ima neeg subverzivnog, pa ak i revolucionarnog u
ivotnim stavovima njega i njegovih prijatelja. Njima je pripisivan pokuaj da

podstaknu pobunu meu ivotinjama na okolnim farmama. Nita nije moglo


da bude dalje od istine! Njihova jedina elja oduvek je bila da ive u miru i
normalnim poslovnim odnosima sa svojim susedima. Dodao je da je ova
farma, kojom ima ast da upravlja, prava zadruga. Deonice koje poseduje su
u zajednikom vlasnitvu svinja.
On ne veruje, rekao je, da je preostala bilo koja od starih sumnji, ali u
zadnje vreme su unete izvesne promene u svakidanjem poslovanju farme,
koje bi trebalo da jo vie uliju poverenje. Do sada su ivotinje na farmi imale
prilino glupav obiaj da se jedna drugoj obraaju sa drue. Sa tim se mora
prekinuti. Takoe je postojao vrlo udan obiaj, nepoznatog porekla, da se
svake nedelje ujutro marira pored veprove lobanje zakucane na stub u
dvoritu. Sa tim e se takoe prestati, a lobanja je ve pokopana. Njegovi
posetioci su moda primetili zelenu zastavu koja se vijori sa jarbola.
Verovatno su opazili da su kopito i rog kojim je prethodno bila obeleena,
sada uklonjeni. Od sada e to da bude obina zelena zastava bez simbola.
Rekao je jo i da ima samo jednu kritiku na izvanredan i dobrosusedski
govor gospodina Pilkingtona. Gospodin Pilkington je sve vreme govorio o
ivotinjskoj farmi. On naravno nije znao jer on, Napoleon, to sada prvi put
objavljuje da je ime ivotinjska farma ukinuto. Od sada e farma biti poznata
kao Veleposednika farma to je, uveren je, njeno ispravno i prvobitno ime.
Gospodo, zakljuio je Napoleon, nazdraviu vam istom zdravicom kao i
maloas, ali u malo izmenjenom obliku. Napunite ae do vrha. Gospodo, evo
moje zdravice: za napredak Veleposednike farme!
ulo se isto srdano klicanje kao i pre, i krigle su ispijene do dna. Ali dok
su ivotinje spolja posmatrale ovaj prizor, izgledalo im je da se deava neto
udno.
ta se to promenilo na njukama svinja? Kloverine stare i mutne oi
prelazile su sa jedne njuke na drugu. Ispod neke je bilo pet podvaljaka,
ispod neke etiri, a ispod neke tri. Ali ta se to na njima naizgled
preoblikovalo i menjalo? Zatim se pljesak zavri, drutvo uze karte i nastavi
sa igrom koju je privremeno prekinulo, a ivotinje se tiho odunjae.
Ali nisu se udaljile ni dvadeset metara kad se naglo zaustavie. Iz kue su
dopirali buni glasovi. One pojurie nazad i ponovo provirie kroz prozore.
Da, u toku je bila estoka svaa. Bilo je vikanja, lupanja po stolu, otrih
sumnjiavih pogleda, gnevnog poricanja optubi. Izgleda da je uzrok nevolje
bilo to to su i Napoleon i gospodin Pilkington istovremeno odigrali pikovim
asom.

ulo se dvanaest besnih glasova, i svi su liili jedan na drugi. Sada vie
nije bilo sumnje ta se dogodilo sa njukama svinja. ivotinje su spolja
gledale u svinju pa u oveka, u oveka pa u svinju, u svinju pa u oveka; ali
ve ih je bilo nemogue razlikovati.

Pogovor

ivotinjska farma je remek delo kome su protekle decenije samo


dodatno pojaale otrinu i aktuelnost, budui da nestanak faizma i
komunizam nimalo nisu ublaili strahove savremenog oveka od
totalitarizma i beskrupuloznosti politiara, uvijene u slatkoreive fraze o
zajednikom dobru i teretu koji voe nose na svojim pleima. Ova knjievna
bomba upakovana u formu basne i dalje raznosi uspavane mozgove
podjednako na politikoj levici i desnici, istovremeno pogaajui pravo u
centar i diui ga pravo u vazduh. ivotno iskustvo i izotren socijalni oseaj
velemajstora pisane rei Orvela u ovoj saetoj formi dolaze do izraaja nita
manje nego u moda jo slavnijoj 1984 i ispunjavaju itaoca jezom koju ni
sva humoreskna rasko pievog jezika ne moe da ublai. Farma je jedno
od onih dragocenih i retkih dela koje nude uivanje na istoj ravni sa
nelagodom i ne samo da obrazuju itaoca dovodei u pitanje celokupno
njegovo obrazovanje, nego ga i navode na delanje dovodei u pitanje
celokupno njegovo dotadanje delovanje. Verovatno smo svi na stotine puta
itali ovetale reklamne fraze na koricama hit knjiga, banalnosti u stilu
posle ove knjige ivot vam vie nikada nee biti isti ali vi u rukama upravo
drite magini predmet za koji ovakva izjava istinski vai: predmet ije je
udo upravo u tome to banalnost pretvara u magiju i svojom magijom brie
banalnost nae egzistencije. Ako bi se u dve rei mogla izraziti sva velika
razoarenja i propala nadanja 20. i ranog 21. veka, te dve rei bi glasile
ivotinjska farma.
Mirko Bii

O autoru

Dord Orvel, roen je pod imenom Erik Artur Bler 25. juna 1903. u selu
Motihari blizu indijsko-nepalske granice. Otac mu je bio vojno lice, a majka
erka neuspenog trgovca. Sa godinu dana sa majkom se seli u London i oca
via tek 1907. Erik je bio srednje i jedino muko dete u porodici. Sa est
godina krenuo je u anglikansku parohijsku kolu. Kao odlian uenik dobio
je stipendiju za dve najprestinije kole u Engleskoj, Velington i Iton. Prvi
semestar proveo je u Velingtonu, a posle se prebacio na Iton koji je zavrio
1921. Poto ga je knjievnost interesovala mnogo vie od nauke, morao je da
prekine dalje obrazovanje jer nije dobio stipendiju za univerzitet. Stupa u
imperijalnu policiju i slui u Burmi pet godina. Svoje razoaranje
imperijalnim sistemom opisuje u romanu Burmanski dani i dve prie
Ubijanje slona i Veanje. Godine 1927. vraa se u Englesku i posveuje se
pisanju. U to vreme sebe proglaava anarhistom i leviarem. U prolee 1928.
seli se u Pariz gde pokuava da radi kao honorarni pisac. Meutim, ne uspeva
u tome i izdrava se radei kao pera sudova u hotelima i restoranima.
Bolestan i bez para, vraa se u London i ta iskustva prikazuje u delu Niko i
nita u Parizu i Londonu i delimino u romanu Samo nek aspidistre lete. U
to vreme uzima pseudonim Dord Orvel, i nikada ne objanjava razlog ovog
koraka. Tokom 1932. postaje uitelj u privatnoj koli, a 1936. otvara seosku
prodavnicu u Velingtonu i eni Elion Oonesi. Od izdavake kue Left
bookclub dobija zadatak da istrai kako ivi engleska sirotinja i on to opisuje
u eseju Put za dok Vigan. Krajem 1936. odlazi u paniju da pie o
graanskom ratu. Pridruio se komunistikoj miliciji, borio se na frontovima
u Aragonu i Teruelu i tamo dobio in potporunika. U borbama je ranjen u
grkljan i to je trajno uticalo na njegov glas. Poto se razoarao u pansku
revoluciju upada u sukob sa reimom i bei iz panije 1938. u Maroko, gde
oboleva od tuberkuloze. Na poetku Drugog svetskog rata Orvel se
dobrovoljno prijavljuje, ali ga odbijaju kao nesposobnog. Umesto toga
postaje novinar, i kasnije ef indijskog servisa BBC-ja. Izvetavao je do kraja
rata sa raznih krajeva sveta. Godine 1944. usvaja sina Riarda, a u to vreme

zavrava roman ivotinjska farma kojim po prvi put u karijeri stie svetsku
popularnost. Kako je sam izjavio: ,,U ivotinjskoj farmi sam po prvi put
spojio literarni i politiki cilj. Godine 1946. umire mu supruga tokom
operacije. Pie nekoliko eseja od kojih je najznaajniji Politika i engleski
jezik. Seli se na ostrvo Juru na kotskoj obali i tamo pie roman 1984 koji
mnogi smatraju jednim od najveih dela antiutopije. Klima na ostrvu teti
trajno njegovom zdravlju. Ponovo se eni, ovoga puta Sonjom Bromvel,
meutim ne uiva u braku dovoljno dugo. Dord Orvel umire 21. januara
1950. Sahranjen je u crkvi Svih svetih u Satou u Oksfordiru. Orvela
smatraju jednim od najveih engleskih pisaca i esejista dvadesetog veka.
Niko i nita u Parizu i Londonu (1933)
Burmanski dani (1934)
Svetenikova ki (1935)
Samo nek aspidistre lete (1936)
Put za dok Vigan (1937)
Kataloniji u ast (1938)
U borbi za vazduh (1939)
ivotinjska farma (1945)
1984 (1949)

Dord Orvel
IVOTINJSKA FARMA
Izdava
OTVORENA KNJIGA
Za izdavaa Petar Nikoli
Prevod Mirko Bii
Lektura i korektura Mirjana Radmilovi
Likovna obrada korica Dejan Nikoli
Plasman
060/3298-113
tampa
OTVORENA KNJIGA Beograd
Tira
1000 primeraka