ARTHUR

CLARKE

OKIDA

THE TRIGGER
ARTHUR CLARKE AND
MICHAEL KUBE - Mc DOWELL

PROLOG:
IZABRANI

Defri Horton je preao ravnodunim pogledom po neredu u drugoj

spavaoj sobi koja je bila pretrpana tehnikom robom, a koju su on i
njegov cimer, alei se na sopstveni raun, nazvali Crna rupa.
Diskovi i trake leali su razbacani ispod i na nekoliko stolova, a
smrtno ranjeni CD-ROM bio je prikucan tokiem jedne od stolica.
Sortirane komponente kompjutera prve generacije i opreme za
testiranje pravile su nesigurnu gomilu metala i plastike po okovima.
Na Hortonovoj stolici lealo je razbacano mnotvo kablova, a
udubljena i prepunjena polica sa knjigama i prirunicima zjapila je
preko monitora kao Damaklov ma.
Haos, uobiajen za Crnu rupu, mogao bi se svideti samo jo nekom
od zaljubljenika u tehniku. Uostalom, veina Hortonovih prijatelja
imala je makar jednu takvu sobu.
Bez obzira na sve, ipak je bilo oigledno, s obzirom na mnotvo
kartonskih kutija na sredini sobe, da je Hal poseivao trampe tehnike
robe u Silikonskoj Dolini, u nedeljama kada je Horton bio odsutan.
"Ako je pokvaren popraviu ga. Ako radi koristiu ga" bio je moto
koji je Hal sam smislio. Bilo mu je teko da se odupre bilo kojoj
pogodbi na buvljoj pijaci, bilo da je u pitanju refraktometar za 50,
argonski laser za 100 ili ceo kompjuter iz ere Windows-a za 25 dolara.
Bilo kako bilo, u Crnoj rupi je za sve bilo mesta.
Odupirui se iskuenju da prebire po kutijama kako bi ocenio
Halova najnovija otkria, Horton je izaao iz sobe i odluno zatvorio
vrata za sobom. Gomila prljave odee na njegovom krevetu i
nagomilani materijal za recikliranje na balkonu bili su prei od borbe
sa entropijom u, kako ga je njihov gazda jednom prilikom gunajui
nazvao, "nedozvoljenom dvoritu spasenja".

Tek tada je Horton uo kucanje na vratima. Bilo je otro i

nestrpljivo, kao da traje ve neko vreme - to je moglo biti tano, s
obzirom da se borilo sa utanjem i brektanjem maine za pranje
sudova koje je dopiralo iz kuhinje.
Dok je urio da otvori, Horton je imao tek toliko vremena da baci
pogled na monitor u hodniku, ali sasvim dovoljno da primeti da je
posetilac sedokosi mukarac u dugakom kaputu. Otkljuao je obe
brave i odkrinuo vrata. "Zdravo - da li je tu -", zapoeo je posetilac.
Zatim je ispravio ramena i nasmejao se srdano. "Ah, znai tu ste."
Horton je nemo zurio u lice koje nije imalo ba nikakvog razloga
da se pojavi na njegovim vratima. "Vi ste Karl Brohier," rekao je,
mirkajui i odmahujui glavom. Nije imao predstavu kako bi trebalo
da se ponaa u sluaju da se Nobelov laureat pojavi na njegovim
vratima u ulozi misionara iz studentskog grada, pa je zato nastavio da
ponavlja sam za sebe: Vi ste Karl Brohier."
"Znam", rekao je stariji ovek i nakrivio malo glavu. "A vi ste
Defri Alan Horton." Podigao je flau vina koju je nosio i upitao:
"Mogu li da uem?"
"Da, naravno, doktore Brohier," rekao je Horton i povukao se
korak unazad kako bi skroz otvorio vrata.
"Karl," ispravio ga je posetilac.
Horton prosto nije mogao sebi da dozvoli takvu drsku prisnost, te
je samo klimnuo glavom u znak odobravanja. "Izvinjavam se zbog
nereda. Upravo sam se vratio posle tromesenog odsustva."
"Da, znam," rekao je Brohier dok se provlaio pored njega. "Kako
vam se dopalo na Bliskom istoku?"
"Uh - nisam ba bio spreman za sneg u prolee." Brohier je
zaroptao od zadovoljstva dok je traio slobodno mesto da sedne.
"A Mars Toliver - kako vam se on dopao?"
Toliver je bio direktor Nacionalne Ciklotronske Laboratorije za
Superprovodljivost /NCLS/ na Miigenskom dravnom Univerzitetu,
gde je Horton volontirao ezdeset minuta po ciklotronskom vremenu
kao staista kako bi pribavio podrku za svoju doktorsku tezu. "Od
njega se mnogo oekuje," rekao je Horton.
"Isuvie ste kulturni," rekao je Brohier, smetajui se na kuhinjsku
stolicu koja nije bila pretrpana potom. "Studentska bolest. Prevazii
ete je."

"Ja," zapoeo je Horton.

"Toliver je birokratski bog iz konzerve koji se izdaje za naunika naalost, sve je to tako svojstveno za glavnu slubu na vladinim
sajtovima. Sve zasluge za dobro uraen posao u NCLS-u pripadaju
Dinder Frantall, zameniku direktora. Siguran sam da je sa njom
razgovarao profesor Huang kako bi ugovorio vau posetu. Da li ste
dobili ono to ste hteli tamo?"
inilo se da nije postojala ni jedna jedina stvar o njemu a da je
Brohier nije ve znao. "Dobijeni rezultati su podrali moju tezu.
"Izvrsno. Jedva ekam da ih vidim. Da li e te je objaviti?
"U arbitranom asopisu? Nisam siguran da zasluuje
objavljivanje."
"Oh, mislim da zasluuje. Na osnovu onoga to mi je rekao stari
tigar, hm... stari tigar. Znate, on voli taj nadimak. Ne bi vam nimalo
kodilo da nekako udesite da on sluajno uje kako ga tako zovete."
Brohier se zakikotao sebi u bradu. "Poaljite svoj rad asopisu Pisma
iz Fizike 6. Ja sam na njihovoj listi arbitara. Nepristrasno u proitati
va rad.
"Doktore Brohier..."
"Karl," insistirao je posetilac.
"Horton je za trenutak imao udan izraz lica a zatim je klimnuo
glavom i rekao "Karl. Karl, vi upravo gledate u jednu veoma konfuznu
linost. Mislim, meni je zaista pripala velika ast da sam vas upoznao.
Proitao sam vae radove i zaista sam se obradovao kada ste dobili
Nobelovu nagradu. Smatram da sam privilegovan to uopte
razgovaram sa vama."
Brohier je nehajno preao preko ove pohvale. "Defri, ja imam
ezdeset godina i ne postajem mlai. Preite na stvar."
Gestikulirajui obema rukama Horton ga je upitao: "Zato ste
doli? Oprostite, ali sve ovo milii kao da se Mis prolea pojavila na
vratima studentskog bratstva." Blag, ali i iznenaen osmeh je omekao
Brohierove ozbiljne crte lica. "I pozvala predsednika bratstva na
sastanak," nadovezao se.
"Aha," sloio se Horton. "Da, skoro toliko neverovatno."
"ivot i jeste neverovatan - ali i stvaran. "Doao sam da vas pitam
ta nameravate da radite sledeih deset godina," rekao je Brohier.
"Ako nemate nita pametnije, pitam se da li biste razmislili da radite

za mene."
"Molim?"
"Nobelova nagrada, znate, otvara vrata - i to ne samo vaa," rekao
je Brohier. "Neto pre godinu dana priao mi je ovek veoma
naprednih razmiljanja po imenu Aron Goldstain i predloio da
osnujemo novi istraivaki centar. Odgovorio sam mu da bih bio
zainteresovan samo pod jednim uslovom - da mi dopusti da sakupim
to je vie mogue vrhunskih strunjaka i da im obezbedimo sredstva
za rad i slobodu da tragaju za bilo im za ta oni smatraju da
obeava."
"Zvui kao studiranje samo bez ocenjivanja."
Horton se nasmejao. "Rekao sam mu da ne elim da budem
rukovodilac neke komercijane fabrike za pravljenje raznoraznih
naprava, i da mislim da je nama potrebna fabrika za proizvodnju
ideja, koja bi radila na samim granicama kao i na pomeranju tih
granica."
"Nova nauka stvara nove mogunosti"
"Da, tako je," rekao je Brohier. "Tako je. Jo sam mu rekao da neu
staviti svoj potpis na plan rada, i da mu ne mogu rei do ega emo
doi ili koliko e to vredeti. Nisam mu, u stvari, mogao obeati nita
konkretno. Onda me je on pitao koliko sam zaradio od svojih patenata
i dozvola za poluprovodniku memoriju, i ja sam mu odgovorio.
Rekao je da to njemu sasvim odgovara i onda smo se rukovali."
"Za oko pet meseci, Defri, ja u staviti svoj direktorski eir i
otvoriu vrata razvijenom istraivakom kampusu koji se gradi na
prostoru od 1.400 ari izvan Kolumbije, u Ohaju. eleo bih da i ti bude
tamo od prvog dana.
"Da li si zainteresovan?"
Samo mi recite koga treba da ubijem," rekao je Horton.
Brohier se nasmejao srdano. "Ova flaa ima ep," rekao je,
pokazujui na vino. "Da li u ovom stanu ima otvaraa za flae?"
"Bilo je kada sam otiao."
"Onda se potrudi da ga nae, i ti i ja emo ubiti ovaj fini Bordo - i
nekoliko sivih elija u naem mozgu - zajedno sa vinom," rekao je
Brohier.
"Dobrodoao u Terabajt Laboratorije, Defri. Poni da razmilja o
tome na emu sledeem bi eleo da radi."

Brohijerove oi su zasijale neprikrivenim ponosom i

zadovoljstvom. "I poni da se privikava na ideju da e ti uskoro
zavideti svi oni koji bi eleli da budu na tvom mestu."

1
ANOMALIJA

"Voks", Defri Alan Horton se obratio svom autu. Indikator za

glasovnu komandu je zasvetleo na instrumentskoj tabli, i brzi meni se
pojavio na vetrobranu. "Dravne vesti."
"Oekuje se da vrhovni tuilac General Don Vu objavi konane
planove za, do sada ve dva puta, odlagano suenje Melvinu Hilsu i jo
osmorici pripadnika grupe za borbu protiv abortusa "Boje ubice."
Optueni su suoeni sa pet optubi za ubistvo u smrtonosnom napadu
rakete na prostorije Planiranja Roditeljstva u San Leandru.
"Obeavamo optuenima poteno suenje, sudu bezbedno
suenje, a rtvama pravednu presudu."
"Oekuje se da neobino virtuelno suenje bude u potpunosti
izvedeno na ekspresnoj G2 mrei, sa sudijama, porotnicima, javnim
tuiocima i optuenima na razliitim skrovitim lokacijama. Januara je
prva porota rasputena jer je nekoliko lanova porote primilo pretea
pisma u kojima su im pretili smru."
"Voks," rekao je Horton. "Lokalne vesti."
"...Provajderi asocijacija za zatitu zdravlja ena u velikoj
Kolumbijskoj oblasti nisu bili voljni da razgovaraju o bilo kakvim
dodatnim merama obezbeenja, ali je zamenik komandanta policije
Din Rajberg obeala 'maksimalnu opreznost' tokom ovog javnog
suenja.
"Mi znamo na ta su spremne ubice, i zato neemo dozvoliti da se
to ovde desi..."
Horton je uzdahnuo. Suenje u San Leandru jo nije ni poelo, a on
se ve umorio od sluanja o tome. Javnost je bila prezasiena
reportaama o suenju, i jedino to ovek moe da uradi kako bi se
toga oslobodio je da ne slua prenose medija sledeih mesec dana.

"Voks, iskljui radio," rekao je, i okrenuo volan u desno za skretanje

na anahan put.
Jutro u Ohaju bilo je jasno, a doba godine kada se sunce raalo
direktno iznad zapadno-istonih puteva kao nadolazea vatrena lopta,
i pozdravljalo vozae svojim zasleplujuim sjajem. mirkajui
pospanim oima i pipajui iza sebe kako bi pronaao naoare za
sunce, koje kao da su u zemlju propale, Horton je prosto odahnuo
kada je konano skrenuo u drveem oivien ulaz u kampus Terabajt
Laboratorija.
Sa blagotvornim dejstvom ume i livade koje su odvajale
istraivaki kompleks od okolnih predgraa, ulaz u kompleks je pre
izgledao kao ulaz u park nego u vrhunski istraivaki centar. Da bi se
zadrala ta iluzija, sve je uinjeno da obezbeenje na periferiji bude
nenametljivo. Nije bilo kapija, strae, ni bilo kakvih barijera - samo
diskretan znak.
Ali izgled je varao. Stotine metara unutra, nalazila se staza za
zaustavljanje sa monitorima za daljinsko proveravanje posetilaca.
Odmah iznad toga, prizemni senzor je osmatrao asiju pasoa
Hortonove Honde, a predajnik kraj puta je ispitivao njegov radio
responder. Horton je znao iz iskustva ta e se desiti ako ne proe na
bilo kojoj od provera. Odmah iza prvog skretanja naii e na niz
barijera na putu. Presree ga uti dip obezbeenja koji tutnji niz put.
Bilo ko, ko bi pokuao da ide dalje, ili da ue na teren centra, pratili bi
optiki i termo senzori i naiao bi na repetirano oruje straara sa
profesionalnim nedostatkom smisla za humor.
U poetku je Horton na obezbeenje gledao sa nepoverenjem. Ono
nikako nije moglo da se uklopi sa Brohierovim insistiranjem da
Terabajt zove "kampusom", s obzirom da ograde i kontrolni punktovi
nisu bili deo Hortonovog iskustva na fakultetu u Stenfordu, ili Purdu,
ili u dravi Tenesi. Ali od skora poeo je da ceni nenametljivu budnost
i opreznost ljudi iz obezbeenja, naroito otkako je laboratorija
primila jednu od onih "Ned Ladovih" paket bombi u isporuci
kancelarijskog pribora.
Sada je Horton ve znao sve slubenike po liku i imenu, a oni su
zauzvrat pruali umirujue prisustvo kada bi, to je esto i bio sluaj,
poranio, ili zakasnio, naroito vikendom. Jedini problem na koji je
Horton naiao tokom svoje prve zime u Terabajtu bio je kada je, poto

je njegov auto bio na popravci zbog konica, probao da ue u centar u

nedelju u Saturnu svoje devojke bez tablica.
Njegova devojka - ni sam prosto nije znao kada je zadnji put
upotrebio jednu takvu konstrukciju. Njegova poslednja ozbiljna veza
je bila sa Keli Bredok na Stenfordu. Za godinu i po dana zabavljanja
oni nikada zapravo nisu odluili da ive zajedno. Meutim, izmeu
Keline krhke emotivne odbrane i njene odvane seksualne
otvorenosti, taj odnos je zauzimao isto onoliko prostora i energije
koliko i veze njegovih prijatelja koji su iveli sa svojim devojkama. I
pre nego to se Karl Brohier pojavio na njegovim vratima, Horton je
ve bio od svega pomalo umoran. Poeo je s vremena na vreme da
izbegava Keli i da razmilja o definitivnom raskidu.
Brohierova ponuda je reila taj problem, iako ne ba u potpunosti
onako kako je Horton oekivao. Nekoliko nedelja kasnije Keli je
objavila da je obezbedila stipendiju na Teksakom Univerzitetu. To joj
je omoguilo da napusti Paolo Alto mesec dana pre Hortona, i pomou
toga dokae sebi da time to je spavala sa njim nije dovela svoju
nezavisnost u pitanje. Oprostili su se bez suza i bilo kakvih konkretnih
obeanja.
Neko vreme odravali su kontakt preko mree. Ali sajberseks je
bio bleda zamena za "pravu stvar", a pokazalo se da je upravo to bila
energija koja ih je povezivala. Uz odsustvo strasti malo toga je bilo to
je moglo da sprei njihov konani raskid. U roku od nekoliko meseci
postali su "stari prijatelji" na putu da postanu stranci koji samo
otpozdrave jedan drugom klimanjem glave u prolazu.
Ipak, injenica da je Keli nestala iz njegovog ivota liila ga je i
prijatne vreline i predvidljivosti. Napravio je nekoliko nespretnih i
neodlunih pokuaja kako bi pronaao zamenu za oboje.
Od nekoliko veza te godine veza sa Mojrom, vlasnicom Saturna, je
trajala najdue. Drutvena tridesetogodinja metanka iz Toleda koje
je ivela u Hortonovoj zgradi, imala je neto od Keline vatre, dodue u
mnogo blaoj i predusretljivljoj varijanti. Meutim, nedostajao joj je
Kelin entuzijazam i elja za nezavisnou, a njena glavna ambicija je
bila ona staromodna - da se uda i da ima decu. ekala je da proe prvi
ar i odmah poela da razmilja o zajednikoj kupovini kue.
Od tada pa nadalje, vie po nekoj inerciji nego stvarnoj zamisli,
Horton je dozvolio da ga rad u potpunosti obuzme. Njegovo slobodno

vreme je bilo ogranieno na povremene ciljane drutvene posete ili

posete IMAX-ovom pozoritu, plus jednonedeljni izlet u nacionalni
park svake godine. Njegovi drutveni kontakti van posla bili su
ogranieni na etovanje i dva ili tri porodina praznika u kui
njegovih roditelja u Kolumbiji, u junoj Karolini.
Govorio je sam sebi kako mu ne smeta njegov neporoni samaki
ivot, da mu je posao dovoljan ali, nije bilo nikoga u njegovoj blizini
ko mu je bio blizak da to preispita. Govorio je sam sebi kako mu ne
smeta to spava sam, jede sam, putuje sam, ali bilo je istina i to da nije
posebno ni uivao u tome.
Govorio je sebi da ima vremena, da e biti jo smeha, ispunjenijeg
ivota nekada kasnije, poto se dokae, kada rad i odmor budu u
ravnotei - ali on je to sebi govorio ve skoro est godina. Do njegovog
tridesetog roendana ostalo je jo samo mesec dana, i iznenada je
postalo mogue da vidi sebe kako ivi ovako i u trideset i petoj, i
etrdesetoj, pa i kasnije.
Horton je znao da je savren katalizator za ovu melanholiju
eksperiment koji je bio planiran za to jutro. A najbolji protivotrov koji
je Horton mogao da smisli bio bi uspeh, dodue zakasneli.
Na kraju vijugavog prilaznog puta nalazila se glavna parking zona i
ulaz u ograeni prostor Terabajta. Kao zameniku direktora Hortonu je
dodeljeno jedno parking mesto unutar ograda od kovanog gvoa.
Pokazao je identifikaciju prema kapiji, sputajui prozor na kolima
dok je to inio.
"Zdravo jo jednom, doktore Horton," rekao je Erik. Ovaj vojnik
irokih ramena i nenog glasa bio je na dunosti i kada je Horton
otiao u tri ujutru. Da li vam je prijalo to ste malo odspavali?"
"Ne mnogo," rekao je Horton, i pokuao da se nasmeje. "Da li si
uo kakvi su planovi?"
"Samo to sam razgovarao sa efom. Biemo spremni za vas u
sedam i petnaest," rekao je Erik. "Pored vas i vaeg tima biemo tu
samo Tim i ja, tako da ete imati ceo kampus na raspolaganju. Sajt
inenjer e poeti da demontira sisteme koji vam nisu potrebni u
sedam. Trudiemo se da budemo to tii.
"Hvala," rekao je Horton, klimnuo glavom i produio dalje.
"Sreno!" doviknuo je Erik za njim.
Hortonovo lice se zgrilo. Srea. Njegov tim je imao mnogo sree

do sada, ali uglavnom loe. Teoretski i dizajnerski deo posla na Bebi

trajao je skoro godinu dana a izgradnja eksperimentalne aparature
est meseci. I sada posle vie od dve godine oprema jo nije uspeno
obavila ni jednu jedinu seriju testova. Za sve to vreme imali su mnogo
problema: dolo je do poara, kompjuteri su se kvarili, imali su
problem sa napajanjem struje i mnotvom zbunjujuih virusa. Zbog
svega toga detektor je morao da se redizajnira, emiter je dva puta bio
delimino dograivan a vei deo merne opreme zamenjen.
S obzirom da je projekat ukljuivao samopregorni rad u totalno
neispitanoj oblasti, problemi su se mogli i oekivati. Bez obzira to je
sve to znao, Horton je ipak oseao neverovatan pritisak, a uglavnom
je on bio taj koji ga je stvarao. Znao je, da ako je za zadnjih etrdeset
meseci potroio Goldstajnovih etrnaest miliona dolara jurei za
uobraziljom, da je on taj koji mora da proceni i ako je potrebno
prekine projekat. Ako Svijt 1 ne dovede do nekih pozitivnih rezultata
uskoro, bie primoran da to i uradi prizna da je pogreio.
Hong-Dekel Musermanove objedinjene jednaine polja su dovele
do promene paradigme za kojom je teoretska fizika udela zadnjih
trideset godina prolog veka. Kosmolozi su pourili da prihvate
takozvani CERN sistem, s obzirom da je on pruao atraktivna reenja i
za probleme nestanka materije i za paradoks ekspanzije godina.
Meutim, sama fizika je bila okrenuta naglavake i uronjena u
gungulu naune revolucije. Reputacije su se ruile kao svrgnuti
kraljevi, a novi heroji su izranjali iz anonimnosti i krili puteve.
Poslednjih pet Nobelovih nagrada iz oblasti fizike dodeljene su za
CERN sistemski rad a da pritom niko nije mogao da se zakune da se
dolo do kraja. Bilo je to vreme kada je bilo jako uzbudljivo biti
fiziar.
Malo je falilo da Horton sve to propusti. Da su Sjedinjene Drave
konstruisale svoj Superprovodljivi superestini superkolajder (SSS)
na vreme, osnovni elementi CERN sistema bi bili otkriveni pre skoro
dve decenije. A da je bilo mogue, neko bi ve uspeo da uradi ono to
je Horton sada pokuavao. Put novoj mogunosti bi bio zatvoren i pre
nego to je Horton zavrio osnovnu kolu. Nova istorija fizike pisana
je tempom koji je oduzimao dah.
Ali ameriki Kongres, telo sa velikim iskustvom u sluajevima
advokata, ali jako malim u pitanju vizija, otkazao je konstrukciju SSS-a

u trenutku kada je on skoro u potpunosti bio zavren na teksakoj

ravnici. Ironino, ali ova kratkovidost je pruila priliku Hortonu. Kada
bi on i njegov tim samo mogli da naue Bebu da hoda.
Pre etiri godine na konferenciji CERN sistema amerikog
Udruenja fiziara u Honoluluu, Horton je shvatio da jedna od
jednaina polja u novoj paradigmi uzima u obzir, ali ne zahteva,
dosada nezapaen fenomen. Tog dana je Defri Horton poeo da traga
za stimulisanom emisijom gravitona, majunih bozona koji su bili
vektor univerzalne gravitacije.
Njegove sopstvene kolateralne jednaine tvrdile su da je ono to je
u doba stare fizike bilo gotovo nezamislivo i danas, u doba savremene
fizike, jedva da je mogue. Naime, i dalje je bilo gotovo neizvodljivo
sagraditi analog za gravitacioni laser. Iako je taj ureaj tek trebao biti
prikazan, a njegova funkcionalnost dokazana, ve je imao ime
nasleeno iz nauno-fantastinih bajki u kojima je bio deo
tehnolokog nametaja: "traktor bim."
I tu ne bi bio kraj. Horton i Brohier su ve napravili spisak vie od
sto primenljivih patenata: vetaka gravitacija za dugotrajne
vasionske letove, frikcione vonje, vazdune dizalice bez kablova i bez
pokretnih delova, besteinske komore na nula metara nadmorske
visine i jo mnogo toga.
Dok Beba postane punoletna svi e ve eleti da se igraju sa njom.
Meutim, Horton nije mogao da rauna da je on jedini
slobodoumni fiziar koji je posmatrao jednadne CERN tima i u njima
video tu mogunost. iveo je u strahu od toga da e se jednog dana
ulogovati na Los Alamosov preprint server i da e saznati, sasvim
sluajno, dok bude pregledavao nove radove iz oblasti visokoenergetske fizike, da je neko drugi ve realizovao njegove
pretpostavke kroz tekst i jednaine.
Uasavao se i same pomisli da je to mogue kao i injenice da je
sasvim mogue da on grei i da svi oni samo trae svoje dragoceno
vreme.
Svetla su ve bila upaljena u Plank Centar Dejvison laboratoriji i oba
Hortonova saradnika na projektu su uurbano spremala konane
pripreme za test.

Doktor Gordon Grin je leao na podu do pola zaklonjen postoljem

transformatora generatora polja koji je bio skoro veliine friidera.
Iza njega se mogao videti jedan deo izbledele i umazane torbe za alat,
kao i Faradej ploa br. 4.
Doktor Li Tajer sedela je u stolici ispred konzole za prikupljanje
podataka i trljala vrat jednom rukom dok je posmatrala dupli displej.
Bila je okrenuta leima kada je Horton uao.
Gordi i Li bili su u potpunosti razliiti. On je imao ten boje
okolade i bio je graen poput nekog rvaa srednje teke kategorije.
Ona je bila visoka, bleda i vitka kao srna. Gordonovi ne tako dugi
porodini koreni ili su do Nkrumaha Gane i pothranjivani su
uglavnom nadom, dok su njem bili jako dugi i protezali se do
uglaenog trgovca Englanda, koji je nekada davno kupio svoje
poreklo. On je predstavljao ulice Oklanda u Kaliforniji, a ona elitno
predgrae Konektikata. Njemu je bila potrebna dravna stipendija
kako bi pohaao jeftini Dejvis univerzitet, dok je ona bila bacila oko
na Ajvi Lig pre nego to se odluila za Kornel.
U svakom sluaju, ono to im je bilo zajedniko bila je injenica da
su prkosili onome to se od njih oekivalo s obzirom na poreklo. Gordi
se dovoljno istakao na Dejvisu i otvorio sebi put za postdiplomske
programe iz mainstva i elektrotehnike na Kal Teku. Kad je Li u
pitanju ona je ve posle godinu dana na fakultetu izjavila da je Kornel
kao i njene kolega jako dosadan, otarasila se novane uene svojih
roditelja i prebacila na Renseler Politehnik da malo "isprlja ruke." ak
je i njen nadimak bio odraz odbacivanja tog "pomodarskog
prenemaganja."
Horton je bio svestan injenice koliko je srean to je uspeo da ih
oboje "ulovi." Gordi je dola u Terabajt poto su Hju ITT zatvorili
svoju radionicu za modeliranje u korist virtuelnog modeliranja. Li,
koja je bila osam godina starija od Hortona, bila je razoarana poto
su tri uzastopna projekta u Farmlabu potpala pod budetsku sekiru.
"Gordi Li - da li ste vi uopte ili kui?" pitao ih je Horton, i spustio
torbu na ivicu svog radnog stola.
Tajer je podigla ruku. "Ja jesam," rekla je ne okreui se.
"Istuirala sam se, promenila ve, pokupila svoje fetie i amajlije i
odmah se vratila pravo ovamo kako bi zavrila kalibrisanje
detektora."

"Gordi?"
"Ja sam odremao nekoliko sati na kauu u tvojoj kancelariji," javio
se Grin negde ispod ureaja. "Imao sam nonu moru o jo jednom
poaru na postolju transformatora, i reio sam da jo jednom lino
proverim kako stvari stoje."
"Da li ja to oseam dah sujeverja u vazduhu?" Horton se upitno
nasmeio. "Nema veze, ne morate da odgovorite, ionako moram da
idem da zapalim sveu u Nijel Bohr peini."
Grin je likovao "Pa to je ve egzotian feti!"
"Ti si jedna patetina i nepristojna osoba," rekla je Tajer
odmahujui glavom. "Da u isto vreme nisi najbolji kova gvoa koga
sam ikada videla, naterala bih efa da te otpusti."
"eli me," rekao joj je Gordi, spustio noge na pod i izmigoljio se
ispod postolja transformatora. "Siguran sam u to. Zato bi inae
obukla ist ve?"
"Trogloditu."
"Folirantkinjo."
"Je l' vidite vi efe, ta ja moram da trpim kada niste tu," rekla je
Tajer i zarotirala svoju stolicu za devedeset stepeni. "S obzirom da
ovo stvorenje i ja pripadamo istoj vrsti, moi u da podnesem tubu za
seksualno uznemirivanje, veliku kao njegov ego."
"Oboje mi zvuite kao da vam je potrebno da odspavate makar
jedno deset sati," rekao je Horton. "U odvojenim krevetima," brzo je
dodao. "Pitam se da li da sve odloimo, i vratimo se sutra svei i
odmorni?"
Tajer je odmahnula glavom. "efe, ja planiram da odem kui
odavde u roku od tri sata i spavam nedelju dana. Ili da odem kui i ne
treznim se cele nedelje. ta god."
"Pa, ne bih smeo onda da traim od tebe da menja svoje planove,"
Horton se sarkastino nasmejao. "Gordi, kako izgleda? Hoemo li moi
da krenemo?"
"Zadovoljan sam," rekao je Grin.
"Trebalo bi da kae, doktore Horton, garantujem - danas je taj
dan."
"Ja sam spreman da garantujem da, u sluaju da se danas pokvari,
bie po sredi kvar koji se do sada nikada nije javljao. Da li je to
dovoljno?"

Horton je uzdahnuo "Pretpostavljam da u morati da se time

zadovoljim. Koliko ti je jo vremena potrebno, Li?"
"Spremna sam. Svi rekorderi su sinhronizovani, i svi senzori
podeeni na nulu. Gledam samo kako bih bila sigurna da Gordi nee
upropastiti sav moj trud u zadnjem minutu."
"Gordi?"
"Jo deset minuta i Beba e biti obuena," rekao je Grin. "Onda
moemo poeti sa zagrevanjem generatora kad god poeli."
Horton je bacio pogled na sat iznad radnog stola. "U redu.
Morau samo na brzinu da popijem kafu, auriram
eksperimentalni operativni registar pre nego to zaboravim ta smo
radili sino. Hajde da krenemo da radimo ek listu u 7:15, i da se
potrudimo da ponemo seriju testova u 7:30."
"Hoe li doi doktor Brohier," pitala je Tajer.
Horton se alosno nasmeio. "Rekao je da e ovoga puta
preskoiti, imajui u vidu da je prisustvovao svim prethodnim
katastrofama, stekao je utisak da nam donosi lou sreu. Siguran sam
da je mislio u metaforinom a ne metafizikom smislu."
"Sigurna sam da je pravi razlog u tome to bi morao da ustane
rano," rekla je Tajer i uzdahnula. "Duplo sam mlaa od njega, pa opet
ne volim da se budim ovako rano."
"Neto mi govori da e zaaliti to nije ovde," rekao je Grin i
ponovo nestao sa Faradejevom ploom u ruci ispod maine. "Ne
pitajte me kako to znam," nastavio je da govori dok mu je glas
postajao sve tii kao u horor filmovima. "Postoji nepoznata mo koja
povlai moju svest, neobjanjiva sila koja utie na moje misli.
Odjednom me je obuzela misteriozna, neodoljiva sila."
"Testosteroni," promrmljala je Tajer.
Horton se nasmejao, a onda otiao da potrai krofnu.
U principu, primarni detektor je bio krajnje jednostavan.
Cilj je bio da se otkrije minut, privremena lokalna varijacija u
gravitacionoj privlanosti izmeu mete i predajnika. Metod se
sastojao u tome da se izmeri skretanje same mete, odnosno zavese
koja se sastojala od izuzetno tankih traka od kojih je svaka bila
napravljena od razliitog osnovnog metala.

Teoretski gledano, kada se meta podvrgne punom radijusu

elektromagnetne radijacije - od kiloherca do gigaherca, od dugog
radio-talasa do kratkog rendgenskog zraka koji proizvodi antena
predajnik, magina kombinacija materijala i frekvencije bi
prouzrokovala da se svaka traka naizmenino pokrene prema anteni.
Horton nije mogao ni da pretpostavi koja bi to magina frekvencija
mogla biti. Njegove jednaine su zahtevale teoretsku konstantu koje
se ne moe izvesti, ve samo eksperimentalno utvrditi.
U praksi, to je detektor osetljiviji to je i krhkiji i osetljiviji na
spoljni uticaj. ak i strujanje vazduha do koga dolazi kada neko samo
proe pored detektora bilo je nekoliko redova veliine jae nego to
su bile Brohierove najoptimistinije procene za traktor efekat na
eksperimentalnim nivoima verovatnoe. Prvi set traka je ve bio
iscepan na pola, kada je posetilac udario u radni sto na delu gde je
detektor bio montiran.
Od tada sve je bilo uinjeno da se detektor izoluje. Stavili su ga
ispod zvona od debelog stakla, a vazduh unutar samog zvona bio je
sveden na beskrajno malu frakciju normalnog vazdunog pritiska.
Zatim je cela montaa privrena za Ohajo granitnu kocku teku tri
tone koja je plutala na uljanom jastuku.
Jednoga dana Brohier je uao u laboratoriju i zatekao Hortona,
Grina i Tajer kako energino skau gore-dole u krug oko granitne
kocke kako bi testirali rast udara. Sa karakteristinom prisebnou,
glavni direktor je poeo pevuiti Zaratustru, temu iz Odiseje 2001, dok
je bez rei odlazio prema hodniku.
Mnogo vremena je prolo otkako se Horton tako slatko nasmejao.
"Gordi?"
"Dovod struje je stabilan i nepromenjen. Drimo paleve, eir
smo okrenuli naopako."
"Li?"
"Svi senzori na kontrolnim tablama pokazuju nulu. Molitveni toak
se okree suprotno smeru skazaljke na satu."
Horton je pogledao u pravcu detektora koji je sada bio skriven od
pogleda polukrugom portabl ekrana koji su emitovali zraenje.
"Uradimo to. Startuj sekvencer."

"Rekorderi rade," izvestila je Li iz svoje stanice.

"Izlazna snaga se nalazi na petom podeoku," izvestio je Gordi
neposredno posle toga. "Izlazna frekvencija je 100 Hz i dalje raste."
Horton se naslonio u svojoj laboratorijskoj stolici na sklapanje,
laktove je podupro o naslon stolice, a ruke nervozno trljao u krilu.
Eksperiment je sada bio pod kontrolom naruenog programa sa
nadimkom vrsta ruka, koji je radio na Alfa 3 na Lijinoj konzoli.
Primarne dunosti vrste ruke bile su, s obzirom da je bio imun na
nervozu i oekivanja, da odrava konstantni dovod struje na svim
stadijumima ciklusa, kao i da obezbedi sporo, mirno razlaganje kroz
predajnikov operativni spektar.
Nekoliko minuta niko nije govorio. Tajer i Horton su napregnuto
gledali neprekidno auriranje displeja. Oboje su imali mo da
pauziraju sekvencer ili prekinu eksperiment samo jednim dodirom
prsta.
"Pojavljuje se na infracrvenom useku," najavila je Li.
Horton je klimnuo glavom. Zbog problema sa zagrevanjem traka
debljine flis papira, vei deo infracrvenog spektra morao je biti
preskoen. "Evo stie prva duga."
Iz pozadine radijacionih ekrana pomolio se plamiak svetlocrvene
svetlosti. Svetlost je brzo prela iz crvene u narandastu i nastavila da
menja boju sve dok nije nestala kao svetloljubiasta senka.
"Poinje ciklus rendgenskih zraka," rekla je Tajer.
"Nadam se da je ve koji si obukla od olova," kazao je Gordi.
"Nikada nee saznati," ivahno mu je odgovorila. "efe, sve mi
izgleda dobro i stabilno za sada."
"I meni", rekao je. "Mada ne bih imao nita protiv kada bi se neto
malo i pomerilo."
"Da li biste smeli da se opkladite gde?"
"U donjem uglu - veoma dugake talasne duine. Doktor Brohier
misli suprotno. On smatra da na predajnik ne moe dosegnuti
neophodne frekvencije, od oko deseto-sekundnih do dvadesetosekundnih." Slegao je ramenima. "Toliko o srednjem spektru koga
smo ve prouavali skoro do iznemoglosti. Izgledi su da je jedan od
nas sigurno u pravu."
"Prvi ciklus je zavren", prekinula ga je Tajer. "Rezultati su
negativni."

"Ako nita drugo makar smo zavrili prvi ciklus," rekao je Gordi.
"Izlazna snaga je sada na desetom podeoku. Opet imam neki oseaj."
"To smo ve doiveli," rekla je Tajer pomalo bojaljivo. "Neu da
se uzbuujem pre nego to preemo na do sada najbolji rezultat."
"Taj rezultat je postignut na eksperimentu 12. decembra. Iznqsio
je dvadeset i osam minuta i est sekundi, ili skoro tri zavrena ciklusa.
Taj pokuaj se zavrio kada je poluprovodniki kondicioner podbacio
dajui vrstoj Ruci rani oblik digitalne paralize.
"Pojavljuje se na infracrvenom useku," prozborila je Tajer.
Horton je klimnuo glavom.
Svetlost duginih boja zasijala je na plafonu laboratorije.
"Pitam se da li moda u ovom trenutku tamo negde neki francuski
fiziar sedi u CERN-ovoj kontrolnoj sobi," razmiljao je naglas Grin, "...
i pumpa Z estice u simulirani protostelarni nebular i usavrava svoj
rad o indukovanoj gravitacionoj grupi..."
Horton se zavrteo na svojoj stolici prema Grinu i slegnuo
ramenima. "Ako je to istina, onda su oni u prednosti. Ne alim se kad
to kaem. Ako ispadne da su nam potrebni tei bozoni da napumpamo
gravitacioni laser, onda mi neemo biti ti koji e to uraditi. Farmilab,
CERN, KEK, pa ak i Stanford i Brukhejven - ne moemo tamo ni da
provirimo a kamoli da se takmiimo sa njima."
"Ja i dalje mislim da smo propustili ansu da dobijemo opkladu
kada se nismo nagodili sa nekom od manjih viskokoenergetskih
laboratorija," rekao je Grin. "Uvek ima nekog kome je potreban novac.
Mek Donald, Eletra, a ujem da je i Protvino na prodaju."
Tajer je mrknula. "Ti, u stvari, samo eli ansu da se igra sa
trilionskim elektrovoltima."
"A ko ne eli?"
Horton je ustao i protegao se. "Ja ne elim. To nam nee pomoi. Ja
se nadam efektu koji moemo primeniti u stvarnom svetu. Fizika prve
tri sekunde postojanja svemira nije bila ni od kakve praktine koristi
ikome. "Kad bi..." Stao je u pola reenice i primakao se displeju. ta je
to, doavola?" Tajer se namrtila i privukla svoju stolicu do konzole.
"Neka vrsta podrhtavanja tla. Pogledaj seizmograf."
Pre nego to je Horton uspeo da odgovori, otar zavijajui zvuk
alarma iz laboratorijskog interfona prolomio je tiinu sobe.
"ta je to? Alarm koji upozorava na zakljuavanje?" Horton je

jurnuo prema vratima laboratorije. "Resetuj sve kako bi pokrenuo

tekui ciklus," naredio je, pokuavajui da nadglasi alarm. "Proverite
svoja kalibrisanja."
Odjednom su shvatili da se Horton ne bori sa alarmom ve sa
nekim drugim glasom. "Osoblju Terabajta - govori obezbeenje.
Preventivno zakljuavanje je u toku u celom kampusu. Pokrenuti su
protokoli izolacije elektrine energije i komunikacije."
"Propao nam je eksperiment," rekao je Grin sa gaenjem.
"...Molimo vas, ostanite na svojim mestima. Ne naputajte zgradu.
Ne prilazite prozorima..."
"Pre nego to je Horton uspeo da prie vratima laboratorije,
crveno svetlo je zatreperilo na ipkama elektronskih brava, a vrata su
se ukoila. Zgrabio je fiksni telefon na zidu pored njega i okrenuo
obezbeenje. Jako neobino, ali telefon je zvonio jedanaest puta pre
nego to se neko javio.
"Ovde doktor Horton. ta se deava?"
"Doktore Horton ovde Tim Bartel. Da li ste vi i vae osoblje
dobro?"
"Dobro smo..."
"Gde se nalazite trenutno?"
"U Dejvisonu, u Plank centru."
"U redu. Molim vas ostanite tamo, doktore Horton. Doi emo po
vas im se uverimo da je opasnost prola."
"Doavola sa tim, samo mi recite ta se deava." Za trenutak se
osetilo oklevanje sa druge strane.
"Dolo je do eksplozije."
"ta? Bomba?"
"Prokletstvo," rekao je Grin koji je sve pomno sluao.
"Ne znamo ta je uzrok eksplozije," kratko je odgovorio Bartel.
"Izbila su dva poara i nekoliko ljudi je povreeno. Trebalo bi da ste vi
sigurni tu gde ste. Molim vas ne pomerajte se nigde dok ne budemo
sigurni da je situacija pod kontrolom.
"Veza se prekinula sa druge strane.
"Dok je vraao telefon u leite, uzdahnuo je ogoreno i povio
ramena. Pogledao je u zabrinuta lica svog osoblja. "Zatvorite sve,"
rekao je umorno. "Za danas smo zavrili.

2
MISTERIJA

SAN HUAN, PORTORIKO Devet zasebnih eksplozija uzdrmalo je Porto

Riko preko noi u utorak. Jedna osoba je poginula, a tri su povreene.
Bombe su unitile nadvonjak i otetile autobusku stanicu za turistike
autobuse i podstanicu koja je napajala tvravu Bjukanan, tab
amerike junjake vojske. Maketeronci koji se bore za nezavisnost
demonstrirali su svoju snagu na godinjicu amerike invazije na ovo
ostrvo za vreme pansko-amerikog rata.
Kompletna pria / izjava guvernera Haroda
Sigurnosno zakljuavanje je okonano posle dva sata i Defri Horton
je napustio Plank centar. Na vratima je osetio jak miris neega to je
izgorelo ili to jo gori. Tu je bio i Donovan King, direktor
obezbeenja za Terabajt u svom utom dipu.
"Doktor Brohier eka na slubenoj kapiji," rekao je King. "Uite.
Hteo bih da vas obojicu povezem i pokaem vam kakva je teta
priinjena."
Horton se popeo na zadnje sedite. "ta se desilo?"
"Nemam pojma," kratko je odgovorio King i uz trzaj pokrenuo
dip.
"Pa, da li je u pitanju bomba?"
"Nemam pojma."
Kingov odgovor je bio uzdran. On je bio mrav, preplanuli
veteran koji je proveo deset godina u specijalnim jedinicama
amerikog ratnog vazduhoplovstva i esnaest godina u privatnoj
savetodavnoj slubi za obezbeenje. U tom periodu on se suoavao sa
najrazliitijim oblicima pretnji, od hiljadugodinjih muenika i

krijumara vatrenog oruja za vreme Treeg svetskog rata, pa sve do

prevarenih mueva i udruenih hakera. Njegov miran karakter je
smatran prirodnim, zbog ega je njegova oigledna uznemirenost
ovog puta jo vie zabrinjavala.
"A ta je sa povreenima?" navaljivao je Horton.
"Doktore Horton, ja u potpunosti razumem vae nestrpljenje, ali ja
bih voleo da saekamo da nam se doktor Brohier pridrui i da vas
onda obojicu informiem."
Horton vie nije navaljivao. Panju mu je skrenuo uski trag sivog
dima severozapadno od njih. Od travnatog brdaceta nije mogao da
vidi izvor dima ili makar oceni na kojoj je udaljenosti, ali po otrom
mirisu u vazduhu ocenio je da nije daleko.
Nije mnogo prolo a oni su stigli do slubene kapije i pokupili
Brohiera. Garderoba mu je bila skroz izguvana, to mu nije bilo
svojstveno. Nije nosio ni kravatu, ni sako, a preko levog uva pao mu je
razbaruen pramen kose. Bez obzira na sve to oputeno se nasmeio
Hortonu.
"Drago mi je da ste ti i tvoji ljudi u redu, Defri. Gospodine King,
kako je gospodin Flit?"
"Onog trenutka kada mi vie nije bio potreban, poslao sam arlija
do bolnice da vidi kako je Erik," rekao je King. "Ali on jo nije zvao."
"U redu," kazao je Brohier, nespretno se penjui na putniko
mesto. "Zato mi ne pokaete ta se ovde desilo?"
Prvo su se zaustavili kraj ostataka uvareve kuice u kojoj je jo
uvek tinjala vatra. Mala, zemljom prikrivena konstrukcija, bila je
skroz unitena. Betonski zid pretrpan zemljom i busenjem maltene je
skroz nestao i sada je podseao na garavu gomilu. Vrata su leala na
trideset metara od kuice, savijena i smrskana. Nedaleko odatle jedan
pripadnik osoblja za odravanje, stajao je pored laboratorijskog
vatrogasnog kamina za prvu pomo i posmatrao sunerasti dinamo
koji se nalazio na asiji Hamera.
"ta je Erik tamo radio?" pitao je Horton dok je posmatrao ostatke
traktora.
"On je bio na kapiji kada sam uao."
"I jo uvek je bio na kapiji kada je sve otilo u vazduh", kazao je
King. "Nije se uopte ni vraao ovde."
"Ne razumem."

"Ni ja," nastavio je King. "Idemo da vam pokaem i sve ostalo."

King ih je zatim odveo do prednje kapije. "Erik je bio u kuici,"
rekao je pokazujui rukom. "Nema ta da se vidi, sem traga paljevine
na podu. Erik je zavrio sa opekotinama od kuka do kolena. Noga mu
izgleda kao da je drao u letlampi. Ostaci njegovog linog oruja su
kod mene u kancelariji. Oigledno su delovi najlona istopljene futrole
pitolja prouzrokovan neke od njegovih najgorih opekotina."
"Oh, Boe", rekao je Brohier. "A ovo su, pretpostavljam,
prouzrokovale ruevine od eksplozije."
"Kuica je netaknuta, doktore Brohier. Nema rupa na krovu, ni
slomljenog stakla."
"Pa ta je onda u pitanju? Nije valjda sam sebe zapalio? Moda je
palio cigaretu u trenutku kada je bomba eksplodirala."
"Erik ne pui," rekao je Horton.
"Ne?"
"Ne," potvrdio je King.
"Pa ta je onda u pitanju?"
Brohier je odmahnuo glavom. "Potrebna mi je kafa," rekao je.
"Gospodine King, zato nam se ne pridruite u mojoj kancelariji za
pola sata. Ponesite pitolj gospodina Flita sa sobom i sve drugo to
naete do tada. I pronaite nekog da otvori tu zakljuanu kasetu.
Mislim da e biti neophodno da vidimo ta je unutra."
"Ovog jutra sudski vetak dolazi malo kasnije. Radije ne bih nita
dirao do tada."
Brohier je klimnuo glavom i nevoljno se sloio. "Dakle, za pola
sata."
"Direktore, samo jo neto. Vatrogasni inspektor eka da ga
pozovem. Kaite mi kako da postupim prema nadlenim organima?
Da li da ih pozovem da dou, ili da ih drim na pristojnom
odstojanju?"
"Zavisi, gospodine King. Da li mi ovde imamo posla sa zloinom ili
nesreom?"
"U ovom trenutku, direktore, ja jednostavno ne znam."
"Zato onda ne bismo to drali malo u tajnosti. A ja u se
pozabaviti javnou."
King je klimnuo glavom u znak odobravanja. "to se mene tie ja
se slaem."

Jedna od vrlina Karla Brohiera, kojoj se Horton najvie divio i udio,

bila je njegova smirenost i efikasnost u kriznim trenucima. Iako
moda Brohier nije uspeo ni da se priblii kafi pre nego to im se
pridruio Donovan King, zasigurno je uspeo da okona osam
telefonskih poziva: sa optinskim vatrogasnim inspektorom, sa
dvojicom odbornika, gradskim urednikom Kolumbus Dispatch-a,
kadrovskim direktorom u Terabajtu, slubenikom osiguranja
laboratorije, naelnikom medicinskog Olentangy centra i lokalnim
informativnim kanalom koji je direktno prenosio sliku rupe iz
dvorita laboratorije, koja se dimila, pomou UAW-a koji je kruio
iznad ivice ograde.
to je bilo jo neverovatnije, izgleda da je on od svakog poziva
dobio ba ono to je hteo - u ovom sluaju to je bio mali predah.
"Je li ima neto novo o gospodinu Flitu?" Brohier je pitao Kinga
poto su njih trojica seli zajedno.
"Jo ekam novosti od nekoga ko ga je zapravo video u sobi hitne
pomoi. to se samih bolniara hitne pomoi tie, oni su bili vrlo
optimistini," rekao je King. "Dodue, moda e morati da mu rade
presaivanje koe, to moe biti nezgodno. On verovatno nije ni
svestan koliko je sree imao. Dozvolite da vam pustim ono to su
snimile kamere sa kapije."
Brohier i Horton su nemo posmatrali slike na podeljenom ekranu.
Nijedno vozilo nije bilo pored kapije, nikakvog znaka koji bi
eventualno ukazivao na nekog autsajdera. U jednom trenutku Flit je
sedeo u portirnici, pijuckao kafu; a onda je odjednom uvareva futrola
za pitolj na njegovom desnom kuku eksplodirala uz stranu buku i
raspravanje utog plamena. Vritei i batrgajui se izbezumljeno,
Erik je prvo snano udario u metalni sto za registraciju, zatim u boni
zid pre nego to je pao prema vratima i onda vani, na plonik.
"Blagi boe," rekao je Brohier prebledevi.
Horton je odmahivao glavom. "To nije moralo da se dogodi.
Nikada nisam video nita slino."
"Ne, doavola, zaista nije trebalo," rekao je King. "Izgleda kao da
je uestvovalo svih sedamnaest metaka - ceo arer, pa ak i metak u
cevi. Pitolj je skroz uniten. Drka je skoro sasvim izgorela. A

oigledno su gotovo svi meci jo uvek bili u pitolju, dodue polu

otopljeni."
"Kako je to mogue?" upitao je Brohier, suavajui pogled. "Meni
se inilo kao da su se rasuli na sve strane."
"Mesing sam po sebi nije dovoljno jak da zadri pritisak gasa koji
proizvodi zapaljeni barut," objasnio je Horton. aura se cepa i otvara
pre nego to metak dobija pravi impuls."
"Pa, onda kako biste vas dvojica ovo nazvali - otkazivanje
pitolja?" upitao je Brohier.
"Ne, ne," odgovorio je King. "Ni otkazivanje, ni eksplozija. To je
bila eksplozija u telu barutom napunjenog pitolja. Nekoliko sekundi
on je bio neto kao baca vatre, umesto vatreno oruje."
"Kako znate da se ba to desilo?" dodao je Horton.
King je prstom pipnuo gornji levi ugao. "Erik dri rezervni arer u
stolu, ne voli oseaj teine na kaiu."
"Oba su izgorela?" Horton je upitao s nevericom.
"Pokazau vam snimak ponovo. Moete videti bljesak, i kako
poklopac stola odskae, a zatim dim koji se iri sa strane."
"To nema smisla," rekao je Horton jo uvek vrtei glavom.
"Da li je razmatrana mogunost da je u pitanju podmetnuta bomba
u autu?" pitao je Brohier.
King je klimnuo glavom. "Mora da je u pitanju neto od ovoga to
smo mi rekli. Da li ste vas dvojica videli ta je ostalo od vozila?"
"Da, dok sam dolazio," odgovorio je Brohier.
"Samo letimice," kazao je Horton.
"Kamera je i to snimila. Pogledajte."
Kamera se lagano okretala i snimala skoro potpuno prazan
parking kada je odjednom beli zatvoreni parkirani automobil, koji je
bio u prvom planu, bljesnuo. Izgledalo je kao da je vozilo poskoilo u
mestu, oferajbna i oba prozora pored putnikih mesta su odletela u
vazduh u oblaku sivocrnog dima koji se zadrao iznad njega u
nepominom vazduhu. Onda se pojavio prvi jeziak plamena koji je
olizao registraciju. Unutranjost auta je bila u potpunosti progutana, a
plamenovi dima su postali crni od zapaljene sintetike.
King je iskljuio rekorder. "Otprilike tri minuta kasnije, rezervoar
sa benzinom je odleteo u vazduh, sa posledicama koje ste ve imali
prilike da vidite. Na svu sreu, niko nije bio tamo da pokua da ugasi

vatru. Mi smo otili da pomognemo Eriku."

"ta se prvo desilo?" interesovao se Brohier. "Otkazivanje pitolja,
ili poar u automobilu?"
"Ni jedno ni drugo," odgovorio je King. "Po vremenu na snimcima,
oba dogaaja su se desila u maltene istom trenutku. Na audio traci sa
parkinga moe se uti Erikov pitolj. A na video traci iz portirnice
moe se videti prvi bljesak iz auta u vidu prolazne senke."
"Ne mislite valjda da oni imaju neke veze jedan sa drugim," rekao
je Horton.
"Ne znam ta da mislim," rekao je King. "Sve je jako bizarno."
"A iji je auto?" pitao je Horton.
"Vaeg pomonika," odgovorio je King. "Doktora Gordona Grina.
Mislim da bismo mogli da mu postavimo nekoliko pitanja u vezi sa
tim, moda e on moi da nam razjasni sluaj."
"Svakako," rekao je Brohier, gestikulirajui rukama u znak
saglasnosti. "Pozovite ga." King je klimnuo glavom. "Moda bi trebalo,
za svaki sluaj, da poaljem nekoga da ga dovede."
"Za svaki sluaj da.... ta?" pitao je Horton.
"U sluaju da pone da bei," kazao je King posmatrajui ga mirno
i ne diui glas.
"Stani malo.... ovo je apsurdno. Od kada je on osumnjien? ta vi
mislite da je on uradio?"
"Ne znam tano," rekao je King. "Ali znam da je moj prijatelj na
intenzivnoj nezi jer se neto strano udno desilo sa njegovim linim
orujem. A Grin je va inovator, zar nje? Koliko ja znam ljudi iz Kal
Teka su poznati po tome to vole da prave neslane ale."
"On je moj eksperimentalni inenjer," rekao je Horton ustro. "Ali
ako mislite da bi on namerno ugrozio..."
"U redu je, Defe." prekinuo ga je Brohier. "Svi mi samo traimo
odgovore. Gospodine King, oslobodite sistem za zakljuavanje i
zamolite doktora Grina da doe. Da vidimo da li on zna neto vie od
nas."
"efe," Grin je klimnuo glavom u znak pozdrava u Hortonovom
pravcu. "Doktore Brohier. ta se deava?"
"Mi imamo neke video-snimke o jutronjem dogaaju," poeo je

King. "Voleli bismo da ih i vi pogledate i kaete ta mislite."

Grin je slegnuo ramenima u znak odobravanja i skliznuo na sedite
levo od monitora. "Zar ovo nije parking B? Mislio sam da se pucnjava
desila kod kapije."
"Ovo je parking B," rekao je King i pokrenuo sistem za
zaustavljanje kadra.
"Da, sto posto, to tamo je moj auto. Onaj beli."
"Ne skidaj pogled sa njega," rekao mu je Horton tiho.
"to? Ja, o, o, ne, oh... majko moja..." Razrogaio je oi od
iznenaenja kada su se pojavili prvi bljesak svetlosti i talas dima u
putnikoj kabini. U sledeem trenutku na licu su mu se mogle videti i
tuga i neverica. "Uh, do avola efe, pogledaj samo! Trebalo je da ga
otplaujem jo dve godine."
Niko nije progovarao, ak se niko nije ni nasmejao. Stisnutih
pesnica i oslonjen na sto ispred sebe, Grin je nemo posmatrao ostatak
snimka. Zatim, kada je plejbek snimak zavren i kada je kadar ponovo
bio zaustavljen, spustio je glavu meu ake ne krijui nevericu.
"Da li imate predstavu ta je to moglo da se desi?" pitao je King.
Podiui glavu, Grin se naslonio na stolicu i huknuo u svoju
zatvorenu aku. "Aha. Tenesi."
"ta?"
"Kada sam krenuo u posetu mom bratu Brendonu i njegovoj
devojci za Boi, iao sam kroz Tenesi," objasnio je Grin i uzdahnuo.
"Znate ve kakva je situacija u Tenesiju. Na svakom izlazu du
autoputa oni imaju te fantastine radnje sa vatrometima. Koja od koje
vea, sjajnija, i naravno u svima tvrde da je kod njih jeftiniji nego u
prethodnoj. Pokleknuo sam kada sam se vraao na sever." Odmahnuo
je glavom. "U pretincu u autu nalazile su mi se petarde u vrednosti od
20, a ispod putnikog sedita rakete u vrednosti od 50 dolara."
King je podigao jednu obrvu. "Za Boi? Zato je to jo uvek stajalo
u vaem autu?"
"Jer jo uvek nisam naao reenje gde da ih iskoristim. Ako niste
znali, sve se to smatra nelegalnom robom ovde u Ohaju. Uh,
prokletstvo. Nelegalni vatromet", prosto je zajecao. "Osiguravajue
drutvo e verovatno iskoristiti to kao izgovor da odbije moj zahtev za
odtetu."
"Da li moda znate zato su se aktivirali ovi vatrometi?"

Grin je odmahnuo glavom bez rei.

"Gde su stajali? Moda su se navlaili?"
"Jo uvek su bili u plastinom omotu. Nisam ak stigao ni da ih
otpakujem."
Dodao je prosto se izvinjavajui: "Prve komije ive preblizu, i
nemaju ba mnogo razumevanja kada je u pitanju buka. uvao sam ih
za izlet na koji smo Dihjan i ja trebali da idemo, u kolibu njenih
roditelja na Crnom jezeru, za vikend na dan pomena poginulim." Grin
je pogledao u efa obezbeenja. "Da li je moj vatromet povredio
nekoga iz obezbeenja?"
King je odmahnuo glavom, stisnutih usana. "Ne. Izgleda da ne "
"Da li mogu svom osiguravajuem drutvu tako da kaem?" pitao
je Grin ustajui.
Brohier mu je odgovorio. "Doktore Grin, zamolio bih vas da lino
meni uinite uslugu i odloite za sada prijavljivanje tete. Mislim da
nam nije potrebno da neka trea strana postavlja pitanja kad ni mi
sami jo ne moemo na njih da odgovorimo."
"Zar nije lokalna policija ve ukljuena - ili tek treba da se
ukljui?" pitao je Horton. "Mislio sam da su bolnice u obavezi da
prijave sve povrede izazvane orujem."
"Da," sloio se Brohier. "Na svu sreu, lino poznajem doktora
Giovu sa klinike Olentangy, i on je prihvatio moja uveravanja da
vatreno oruje nije od vanosti u ovom sluaju. Tako da za sada nee
biti policijske istrage."
King je klimnuo s odobravanjem. "Odlino."
"Pa, ako svi ostali izvru injenice, pretpostavljam da mogu i ja,"
rekao je Grin. "Ako nita drugo onda makar na kratko."
"Hvala doktore Grin. Zamolio bih vas da se jo sutra javite
gospodinu Kingu," kazao je Brohier.
"Za sada, svratite do kancelarije kada budete odlazili. ef
kancelarije e vam dati kljueve jednog od vozila koje je u vlasnitvu
laboratorije na privremenu pozajmicu."
Grin je iznenaeno pogledao. "Hvala," odgovorio je kreui se
prema vratima. "efe, hoemo li sutra krenuti ponovo sa radom?"
"Ne znam," rekao je Horton.
"3a znam," odvratio je Brohier. "Niko ovde nee raditi dok ovo ne
razjasnimo."

"efe?" Grin je upitno pogledao Hortona.

Horton je klimnuo glavom. "U redu je."
"Dobro. Onda u uzeti svoju kutiju za ruak i otii kui."
Kada je otiao, King i Brohier su izmenjali poglede. "Dva pitolja,
batenska kuica, sef za oruje i sanduk sa opremom za vatromet,"
izdeklamovao je Brohier. "Da li moete nai neku sponu izmeu ovih
stvari, gospodine King? Da li moete povezati neku osobu ili osobe sa
svih pet dogaaja?"
"Ne. ao mi je to to moram da kaem, ali bilo ko, ko ne pripada
mom osoblju nema slobodan pristup oruju ili sefu," kazao je King
stojei. "Moda bi bilo bolje da ja lino porazgovaram sa Erikom i
arlijem."
"Javite mi ako neto saznate."
Kada je ef obezbeenja otiao, Brohier se okrenuo prema
Hortonu. "Pa, ta misli?"
"Nemam ba nikakvu predstavu ta bi moglo biti u pitanju," rekao
je Horton. Brohier se prigueno nasmejao dok je zatvarao svoju
fasciklu. "Defe, poalji sve svoje ljude kui, a zatim i ti kreni za njima.
Zatvaram laboratoriju do sutra ujutru kako bih omoguio
Donovanovim ljudima da rade svoj posao. Donovan, ti i ja emo se
nai u sedam ujutru da odluimo ta dalje da radimo."
"U redu," rekao je Horton. "Bie mi jako udno to u stii kui pre
mraka, s obzirom da nije vikend. Neu znati ta da radim sa sobom."
"Nisam ba siguran u to," rekao je Brohier. "Ej, Def?"
"Da?"
"Jedino je va eksperiment nastavio da se odvija kada su stvari
izmakle kontroli. Razmisli malo o tome dok se bude trudio da
nadoknadi neprospavane dane i noi."
Stotinu metara dugako strelite u Bakej sportskom klubu bilo je
neobino tiho, s obzirom da je bilo podne usred nedelje. Samo tri, od
ukupnog broja individualnih kabina za pucanje, bile su zauzete. Dve
su zauzele ene koje su vebale na automatiku od 9 milimetara, dok je
u treoj bio sedokosi gospodin koji je testirao svoju klasinu
Winesterku 94 sa okidaem.
Def Horton je odabrao najudaljeniju kabinu, stavio svoju crnu

tvrdu kutiju za oruje na tezgu i krenuo sa otpakivanjem svog

takmiarskog pitolja. Hamerli-Valter Olimpija egzotinog izgleda,
privlaila je mnogo vie panje nego to je Horton zapravo eleo, ali to
je bio jedini pitolj koji je imao, ak i mnogo vie od pitolja nego to
bi on ikada sebi kupio.
Hortonov otac, pre vie od dvadeset godina, poto je ocenio
entuzijazam svoje dece za pokrivena strelita na vaarima u Minesoti,
odluio je da kanalie taj entuzijazam u porodinu aktivnost. Tako je
kupio polovan karabin marke Marlin i skup Brauningov automat i
lansku kartu za klub strelaca. Tako su lanovi Hortonove porodice
poeli da se rekreativno bave streljatvom, odnosno postali su
takozvani "plinkeri".
Svi su uestvovali, pa ak i mama, koja je vie volela puku i velike
daljine, i Defov mlai brat Tom, koji je postao skoro iznenaujue
dobar u brzom pucanju i pre nego to je napunio deset godina. Od svih
njih, Defova starija sestra je pokazala najvei talenat i najvee
ambicije. Stabilna, otrooka, bez imalo treme tokom takmienja,
Pamela je pobedila na juniorskom ampionatu sa sedamnaest godina,
i otvorila sebi put u zadnja dva amerika olimpijska streljaka tima.
Ona je prerasla Olimpiju i poklonila je Defu pre etiri godine.
Kako je i sam priznavao, Horton i nije bio neki strelac. Ali
streljaki rituali su bili umirujui i budili su u njemu nostalginu
prisnost. A koncentracija koju je zahtevao na prvi pogled lak zadatak,
imala je umirujue dejstvo na njegov nemiran um i uticala je da mu
mnoge stvari postanu jasnije. To je bio Hortonov nain meditiranja, a s
vremena na vreme i ventil kroz koji je izbacivao nezadovoljstvo. Tog
popodneva Horton je bio na strelitu iz oba razloga i ostao je due
nego to je bilo uobiajeno za njega. Tek kada je istroio svih ezdeset
metaka, koliko je moglo da stane u njegovu futrolu za pitolj, dozvolio
je da se jutronji dogaaji vrate u njegove misli.
ta hoete time da kaete, doktore Brohier. Kako je mogue da smo
to mogli biti mi?
Kada je odlazio, svratio je do klupske prodavnice i saterao je u
ugao poslovou prodavnice, koji je inae bio bivi marinac. "Bobi, je l'
mogu samo za trenutak da te pitam neto?"
"Hej, doktore H /ei/ koliko vidim jo uvek nosite tu igraku.
Znate, voleo bih da vam pomognem da jednog dana potroite novac

na pravi pitolj."
"Jednog dana," obeao je Horton. "Imam jedno malo neobino
pitanje za tebe. Recimo da eli da podesi automatik, Glok recimo,
tako da ceo arer eksplodira odjednom. Da li bi to bilo izvodljivo?"
Bobi je upitno pogledao Hortona. "Zato biste vi eleli to da
uradite?"
"U stvari ne elim. uo sam neku priu na jednoj zabavi o tome
kako se to nekome tamo desilo, i nikako nisam mogao da shvatim
kako je to moglo da se izvede."
"Ne mogu ni da zamislim," odvratio je poslovoa. "Moda, ako bi
se Glok koristio kao gromobran." Iako bi bilo bolje kad biste to
pokuali da uradite sa Koltom ACP. On ima vie metala. Jeste li sigurni
da ste dobro uli tu priu?
"Siguran sam," kazao je Horton. "Zar nita ne bi moglo da se uradi
sa arerom, da se unutra stavi moda neki mali mehanizam koji bi
radio po principu ekia ili ivije...
Poslovoa se mrtio i odmahivao glavom. "Nema mesta unutra. I
teina bi automatski bila manja, ak i kad biste mogli da stavite neki
mehanizam unutra. Ne biste mogli da prevarite onog ko poznaje svoje
oruje. Neko mora da je priao izmiljotine na toj zabavi, pod
dejstvom puna, rekao bih. Zaboravite na to."
"Pokuau," odvratio je Horton i namrtio se. "Pa, hvala vam u
svakom sluaju." Okrenuo se i krenuo potpuno odsutan.
"Nema na emu. Da li vam treba jo municije za danas?"
"Molim?"
"Ostavili ste poveu gomilu mesinga na strelitu," rekao je
poslovoa i trgnuo palac aludirajui na pucanje. "Samo sam mislio da
vam moda treba dodatna koliina."
"Ne," odgovorio je Horton. "Stanite. U stvari, da. Da li moda imate
manevarske dvadeset dvojke?"
Poslovoa je bio iznenaen. "Svakako. To je za poetnike pitolje.
Neete valjda to da stavljate u svoju Olimpiju. To e samo da zaepi
cev."
"Znam. Dajte mi jednu kutiju."
Trospratna kua Karla Brohiera nalazila se u takozvanoj "izvrnoj

zajednici" i prostirala se preko Klaremont Hila. Ispred nje se nalazio

travnjak koji je bio tako lepo sreen da je na njemu slobodno moglo
da se odri takmienje u kriketu, dok se iza nje prostirala uma koja je
bila dovoljno velika da se u njoj sakrije krdo jelena. Meutim,
Brohieru je zbog toga uglavnom vie bilo neprijatno nego to mu je
bilo prijatno, kada bi se naao u ulozi domaina. Vie nego jednom
Horton ga je uo kako objanjava kako je posed njegovih roditelja u
Vermontu, farma, ume i hiljade metara dugakog jezera prodato za
ogromnu sumu novaca, tako da on jednostavno nije imao izbora.
Mogao je ili da kupi "skromnu kuu" u Kolumbiji ili da uplati polovinu
para od prodatog poseda u dravni fond za stabilizaciju drutvenog
osiguranja. Bio je to novi porez koji je prikupljao sredstva od imanja
recipijenta.
"Moj otac je bio staromodni konzervativac iz Nove Engleske i
nikada se sa tim ne bi sloio," objasnio je Brohier. "Nikada mi ne bi
oprostio kada bih podelio njegovu zaostavtinu sa naim prijateljima
iz Vaingtona."
Te veeri Brohier je doekao iznenadnog posetioca u patikama za
tenis, izbledelom utom orcu, i prevelikoj majci sa kratkim rukavima
sa slikom jednog od onih Sidni Harisovih "doktor Kvark" karikatura.
Direktor nije bio iznenaen kada se Horton pojavio na vratima.
"Hajde da proetamo," rekao je, pokazujui svom tieniku prema
travnjaku. "Moj doktor kae da imam etiri kilograma vika i insistira
da vebam etiri puta nedeljno,"
"Va doktor je tiranin," kazao je Horton, idui iza Brohiera. "Znam
ljude koji su trideset godina mlai od vas a koji bi ubili da budu u
vaoj formi."
"Moj doktor je trideset godina mlai od mene," odgovorio je
Brohier i blago se nasmeio.
"Zar vas to ni malo ne uznemirava?"
"Velike su anse da doktor mojih godina koji je u penziji, a koji nije
otiao u Novi Meksiko da tamo potroi svoj povei raun u banci, i nije
ba dobar doktor," rekao je Brohier. "Uostalom, da li biste vi voleli da
vas lei neko ko je svoje primarno znanje stekao u dvadesetom veku?"
Sad je bio Hortonov red da se nasmeje. "Pa, kad to tako kaete... "
"Ba tako," odvratio je Brohier. "Recept za dug i srean ivot je da
se drui sa starim filozofima i mladim doktorima, sa starim

prijateljima i mladim enama. A poto ja nisam ni jedno ni drugo, ta

je to to vas je dovelo meni veeras?"
"Jutronja nesrea i vaa opaska posle toga," rekao je Horton. "ta
jo? Doktore Brohier, da li biste mislili da sam lud kad bih vam rekao
da je moda moj eksperiment izazvao nesreu?"
"Da li imate teoretsku osnovu za tu pretpostavku?"
"Nita konkretno," priznao je Horton. "Samo jako sloenu
koincidenciju sa anomalijom na elu."
"A koincidencija je...?"
"Gordonov vatromet i Erikov pitolj su otkazali u istoj sekundi. Ne
interesuje me ta gospodin King misli, ali moje miljenje je da ne
postoji meusobna veza izmeu njih. Imamo dva efekta, to znai da
treba da traimo trei, odnosno uzronika oba efekta. A jedina
neuobiajena stvar tog jutra bio je na eksperiment. Samo to smo
stigli do etrdesetog podeoka, a to je bio prvi put da smo dostigli taj
nivo..." Horton je iznenada zastao. "Nita ne kaete."
Malo zadihan, Brohier je zastao i okrenuo se prema Hortonu.
"Dobro ti ide i bez mene."
"Da li sam ja lud ili ovde stvarno ima neto to je vredno panje?"
"Ne smemo da dozvolimo da ova anomalija proe nezapaeno,"
rekao je Brohier. "Da li zna priu o Augustu de Tokardu?"
Horton se namrtio i odmahnuo glavom. "Mora da sam taj as
propustio."
"To je jedan francuski naunik s kraja devetnaestog veka," rekao
je Brohier. "On je konstruisao cevi za gasno pranjenje visokog
napona i vrio eksperimente na njima. Jednog dana je primetio da
dolazi do oteenja neosvetljenih fotografskih ploa kada se one
postave pored cevi. Kako bi ih zatitio, on ih je udaljio od cevi a zatim
se vratio svojim eksperimentima."
"...i propustio priliku da otkrije rendgenske zrake," rekao je
Horton, zapanjeno se smekajui.
"to bi dovelo do revolucionarnih promena u nauci njegovog
vremena," nadovezao je Brohier. "Ja ne znam ta se ovde deava
Defri, a iz onoga to si mi ti rekao, mogu da zakljuim da ni ti nita ne
zna. Dodue, mogue je da smo se obojica 'sapleli' o neto novo. Sada
treba da odgovorimo na pitanje koji je na sledei korak?"
Horton se sloio sa arom. "Teoretski deo posla je sada zapao u

orsokak. Ima mnogo stvari koje nedostaju. Nisam ba siguran, ali

mislim da nedostaju i povoljne okolnosti. elim da ponovo otvorite
laboratoriju i da pozovem svoj tim da vidimo da li moemo to ponovo
da izvedemo."
"Da. To je prva stvar koju moramo da saznamo pre nego to
ponemo bilo ta drugo da radimo," rekao je Brohier. "A ta mislite
bismo li to mogli sami da uradimo, bez vaeg tima? Veeras, u
tajnosti?"
"Zato?"
"Zato to mislim da je u pitanju samo puko prieljkivanje,"
odgovorio je Brohier, "a moemo se osramotiti onako kako to samo
stare budale i mlade sanjalice umeju. Ako postoji bilo kakva
mogunost da do toga doe, radije bih da to bude naa tajna. A ako i
nije tako, pa, opet bih eleo da to ostane naa tajna, makar u poetku."
Hortonu je bilo potrebno samo pet minuta da uspostavi senzorsku
mreu za drugi test, i samo petnaest minuta da je sastavi. Za senzor je
iskorien radarski stub koji je jo ostao od konstruisanja Hortonovog
trema, a stigao je u laboratoriju visei kroz putniki prozor njegovog
auta kao pas kome ui viore na vetru.
Horton je uneo gredu u laboratoriju na ramenu, dok je Brohier
pazio na vrata i kontrolne punktove obezbeenja. Njih dvojica su
dovukla teki sto u polupreniku izlaznog emitera, a zatim privrstili
stub uz njega sa dve zglobne ipke. A zatim je Horton, dok ga je
Brohier posmatrao, postavio manevarski metak od 22 kalibra u svaku
rupu koju je izbuio na svakih 25cm du stuba. Vei broj metkova je
bio labavo postavljen u rupama, naginjui na dole tako da se video
samo kraj elinog kotura kapisle. Bez obzira to je zadnji metak
morao da bude uguran na silu, samo je do pola uao u rupu.
"Jesi li poneo neprobojni prsluk i za mene?" pitao ga je Brohier,
dok je posmatrao Hortonovu tvorevinu. "'Dobitnik Nobelove naen
mrtav sa drvenim kocem zabodenim u srce'..."
Horton se namrtio. "Moda ne bi bilo loe da izvadim jedan
metak."
"Moda i ne bi," rekao je Brohier. "Dok ti to radi, ja u odneti
straarima ono to je ostalo u kutiji sa rapnelima i objasniu im da

odu sa orujem do kraja prilaznog puta i tamo ostanu narednih pola

sata. Hoe li to biti dovoljno dugo?"
"Trebalo bi," rekao je Horton. "Nee biti potrebno da vrimo
nijednu od onih isuvie detaljnih kalibracija za ovaj eksperiment malo sree je sve to nam je potrebno."
Monitori obe konzole su ve bili aktivni i elektrino postolje
aparature za testiranje je glasno zujalo i pre nego to se Brohier
vratio. Horton je vrio finalna podeavanja na digitalnom kompakt
kamkorderu koji je postavio na tronocu u uglu.
"Uh," uzdahnuo je Brohier. "Kakva je gnjavaa dokazivanje
neprobojnosti. Da li si razmiljao da dokumentujemo nau smrt?"
"Ako se desi ono to oekujem, mislim da u morati da sednem i
pregledam snimak bar jedno desetak puta pre nego to stvarno
poverujem u njegovu verodostojnost," odvratio je Horton. Ispravio se
i udaljio od kamkordera. "Mislim da smo spremni u potpunosti."
"Skoro," sloio se Brohier i dodao Hortonu par zatitnih naoara i
pakovanje sunerastih epova za ui. "Mislim da u ja ipak stajati
tamo, iza Lijine stanice. Nimalo mi se ne mili da izgubim u teini
onoliko koliko bi izgubio da stanem blie."
Horton se nelagodno nasmejao, a zatim se smestio u svoju stolicu.
Uperio je mali daljinski upravlja u pravcu kamkordera i crvena
sijalica je poela da treperi iznad soiva. "Devetnaesti maj, 2:15
ujutru, Dejvison laboratorija, Plank centar, kampus Terabajt
korporacije, Kolumbija, Ohajo. Prisutni su doktor Karl Brohier,
direktor, i doktor Defri Horton, zamenik direktora. Ovo je
eksperiment hipoteze Okidaa u vezi sa nesreama koje su se desile
devetnaestog maja."
"Pa to je da plae na sav glas," prigovarao je Brohier. "Nisi na
CNN-u, a i ja neu veno iveti. Poni ve jednom i pritisni to prokleto
dugme."
Horton je blago pocrveneo i okrenuo se prema konzoli.
"Poinjemo od desetog podeoka, od malog opsega."
Horton je poskoio u svojoj stolici od neoekivanog pukaranja.
Srce mu je udaralo kao ludo, a ui su mu zujale. Zavrteo se u stolici i
ugledao kako se pramenovi belog dima diu iznad etiri raznesene
rupe. Dve sjajne mesingane aure jo uvek su poigravale i skakutala
po podu - pling, pling, pling. Trea se 2bila u mekanu plou na

plafonu.
Brohier je zurio ne verujui. "ta doavola...," rekao je sam sebi.
"ta je to, doavola."
Sav drhtei Horton je posegao i dohvatio pakovanje epova za ui
sa pulta i otpakovao ih. Izruio je epove iz pakovanja u ruku i prosto
grozniavo nagaajui nekako je uspeo da ih ugura u svoje une
duplje. Grlo mu je bilo potpuno suvo i dugo nije mogao nita da
prozbori kao da su mu odgrizli jezik.
"Ja..." Progutao je pljuvaku i ponovo pokuao. "Ja... jaina raste
za jednu desetinu u sekundi." Izabrao je promene, a zatim se okrenuo
prema eksperimentu pre nego to ih je izvrio.
Ovoga puta je video - uto-zeleni bljesak, sjajnu mesinganu auru
koja je prosto jurnula ka tavanici, tanku peurku sivo-belog dima od
pokretakih gasova, i opet aura koja se sruila. Bang! Plink, plink,
plink...
Nekoliko sekundi kasnije ponovo se desilo. Bang! Plink, plink...
Zateeni ovim udom, Horton i Brohier su u trenutku pogledali
jedan drugoga traei potvrdu, trijumf. Da li je ovo stvarno mogue.
Hortonove oi bile su zahtevne, dok su Brohierove bile nene od
strahopotovanja, kao da je odavno prestao da se nada da ovako neto
moe da se dogodi.
Bang! Plink, plink...
Bang! Plink plink plink...
Isti princip se ponavljao sve dok aura nije bila ispucana. U tom
trenutku i monitor je ve pokazivao da je snaga emitera ispod
petnaestog podeoka.
"Znai da jki i parkinga," rekao je Horton dok je krabajui izvodio
raunicu u svom rokovniku. "ak i kad bi ovaj efekat pratio pravilo
kvadratne inverzne funkcije..."
"Izgledalo je kao da smoier. Napipao je put do najblie storio
drhtavim glasom, ekajui obrvu: "Doktore Horton, kada sledei put
vidite Gordija slobodno mu kaite da e mu korporacija nadoknaditi
auto."

3
PREJE

VINDZOR, SEVERNA KAROLINA Policija je dala veoma turo saoptenje

o jueranjem okantnom trostrukom ubistvu u Be-Lo dragstoru. Na
osnovu policijskih izvora, sa video-snimaka zloina snimljenih
kamerama na ulazu, moe se videti kako dva maskirana napadaa
vezuju est rtava folnom samolepljivom trakom, tako vezane ih onda
stavljaju na gomilu, a zatim poinju da pucaju u gomilu "kao da imaju
sve vreme ovoga sveta."
Kompletan izvetaj
Kampus kolumbijske Terabajt korporacije zvanino je bio zatvoren
devetnaest dana. Kada je konano otvoren osoblju koje se vratilo na
posao, odmah je bilo jasno da se u kampusu neto dogaalo za to
vreme.
"Juniorke su oigledno imale pune ruke posla," rekao je Gordon
Grin, dok je provirivao kroz prozor automobila Li Tajer marke
Skajstai koji je podseao na kutiju.
"Juniorke?"
"Juniorke, podmladak udruenja skautkinja - bilo ko, ko je
napravio sve te cipele umesto obuara dok je on spavao."
Grin je reagovao na prizor nove straarske kuice i kapije na
glavnom putu, odmah do novog parkiralita asfaltiranog crnim
asfaltom koje je napravljeno na mestu na kome se nalazio travnati
teren proaran drveem.
Nedaleko od straarske kuice, blokirajui ono to je ranije bila
izlazna staza glavnog puta, nalazila se nova tovarna platforma.
Prepreke od cementa blokirale su prilaz s obe strane kliznog kanala

za isporuku, iznad koga je trenutno bio parkiran UPS-ov braon kombi.

Na strani platforme prema kampusu, priljubljen uz zid, nalazio se
svetloplavi Terabajtov kamion sa prikolicom i dva uniformisana lana
obezbeenja korporacije koji su prebacivali pakete iz jednog kamiona
u drugi.
Kapija i tovarna platforma imale su nova vrata koja su odvajala
Terabajt od anahan puta. "Izgleda da nijedno vozilo sa strane nee
moi ni da se priblii laboratoriji od sada pa na dalje," rekla je Li.
"Izgleda da oni malo preteruju, zar ne?"
Potvrdu za svoju prepostavku Li je dobila malo kasnije od dva
straara na kapiji koji su im dali instrukcije za parking. "Doktor Li
Tajer, mesto broj 8," prvi slubenik je rekao i zalepio responder
nalepnicu na unutranju stranu oferajbne. "Doktore Grin, kada
dobijete novi auto, vae mesto e biti broj 9. Moete da saekate
ofera koji e vas ispratiti do paviljona."
Dok je govorio straar je pokazivao palcem u pravcu pokrivenog
ograenog objekta sa pleksiglas zidovima nekoliko metara iznad
altera obezbeenja, koji je nalikovao onima na aerodromu. Pored tog
objekta nalazila su se tri estoseda sa providnim krovom. Izgledali su
tako da bi se sasvim dobro uklopili i na terenu za golf - ili, mislio je
Grin, u epizodi Zatvorenik.
"Imam utisak da postoji neto to mi ne znamo," rekla je Li, virei
kroz oferajbnu svog Skajstara. "Hajdemo gore da saznamo i vidimo
ta e nam rei. Pre nego to su proli kroz kapiju, Li i Gordi su morali
da predaju svoje stare Terabajt identifikacije kako bi dobili nove i
vee kartice koje su se nosile na lancu oko vrata.
"Da sam hteo da nosim ogrlicu za ovce otiao bih da radim za
IBM," progunao je Grin dok su ili ka paviljonu.
Jo jedno ponienje, dodue ne tako strano, ekalo ih je kod
paviljona. Nije im bilo dozvoljeno da se sami odvezu do laboratorije.
Za to je bio potreban specijalan klju, koji je, u ovom sluaju, bio
poveren samo "pratiocu", to je u ovom sluaju bila ena od tridesetak
godina sa atletskim ramenima i prijateljskim, ali promuurnim i
opreznim oima.
Ni Li ni Gordi nisu ni pokuali da se nadvikuju sa cviljenjem
elektrinih motora auta, kao ni sa vetrom koji je ibao ivice providnog
krova.

Ali otprilike kada su bili na pola puta, Gordi je nemo pokazao na

vozaevu udnu futrolu u kojoj se nalazio neki predmet
pravougaonog oblika, a koji ni malo nije liio na pitolj.
Odvezli su ih direktno do ulaza, a onda i kroz nekadanju glavnu
kapiju, koja je sada preureena i dograena joj je estougaona
oklopna straarska kuica.
"Al Kapone," prokomentarisao je Gordi dok je njihov auto ulazio
na takozvanu "zaustavnicu", ije je naoruanje kod kapije od
armiranih ipki izgledalo dovoljno mono kao da moe da zaustavi
bilo ta, sem moda neko vojno vozilo.
"Molim?"
"On misli na novi kapijski stub," rekla je vozaica preko ramena.
"Podsea na kabine sa naoruanim straarima koje su se nekada
gradile po manjim gradovima kako bi odbile napad pljakaa banki
tridesetih godina prolog veka. Jednom sam videla jednu takvu
kabinu, u Goenu u Indijani ba na uglu kod trga gde se nalazi zgrada
suda. Da li moete da zamislite mitraljeze u glavnoj ulici?"
"Zar ba moram?"
Kada su proli zaustavnicu, ona je bez red pokazala u pravcu
unutranje ograde kroz koju je u njihovom odsustvu bila sprovedena
struja.
Gordi je potvrdno klimnuo glavom. "Izokrenuta stvarnost," rekao
je. "Vie nismo u Kolumbiji, Doroti."
Pratilja ih je direktno odvezla do glavnog ulaza u Plank Centar,
gde su morali da izdre jo jednu proveru identifikacionih kartica, ali
ovoga puta su to radili uz pomo ipke koje je skenirala i tampani
optiki kod i magnetnu memoriju, koja se nalazila u donjem uglu pa je
sigurnosni operativni registar morao da uporedi njihov sadraj.
"Doktore Grin, doktorko Tajer," rekao je straar, a samo trenutak
kasnije klimnuo je glavom. "Direktor i doktor Horton vas oekuju u
sali za konferencije."
"Zar nas neete tamo ispratiti?" pitala je Li lukavo.
"Ne gospoo doktor," rekao je straar, odseno odmahujui
glavom. "Nisam ovlaen da ulazim u taj objekat."
Lice Defa Hortona se ozarilo kada su njegovi pomonici uli u salu za

konferencije. "Li...Gordi, dobro je videti vas opet."

"I vas efe," rekao je Grin. "Malo sam brinuo da u kad uem ovde
zatei Patrika MekGuana..."
Dok su se Horton i Karl Brohier kidali od smeha, Grin je primetio
da se u sali nalazi jo jedna osoba. Bio je to vitak mukarac, otrih
crtra lica koji je odavao utisak takve smirenosti da je prosto bila
opipljiva. Brohier je ustao i mahnuo strancu da prie.
"Doktore Grin, dozvolite mi da vas upoznam sa najnovijim lanom
vaeg tima," rekao je direktor. "Pit MekGan, ovo je doktor Gordon
Grin, doktor Li Tajer. Dodelili smo Pitu titulu koordinatora specijalnih
materijala."
"Specijalnih materijala?" Grin je upitno pogledao sa strane prema
Hortonu.
"Eufemizam za njegovu poresku prijavu," dodao je Brohier.
"Gospodin MekGan, bivi pukovnik MekGan, amerike pomorskodesantne snage (APDS), bie zaduen za nabavku, skladitenje,
rukovanje i pripremanje uzoraka za va novi test program. to me je
podsetilo, doktore Grin da li ste primili va ek? Da li ste imali
problema da zamenite svoj auto?"
"Morau da saekam jo jednu nedelju da bih dobio boju koju
elim, to ne bih nazvao nekim problemom," rekao je Grin. "Jo
jednom vam zahvaljujem."
"Ne, nema potrebe," kazao je Brohier. "To to se desilo je naa
odgovornost."
Dok je Horton sa negodovanjem razmiljao o tome to je Brohier
rekao, Tajer je stala ispred njega i rekla: "Doktore Brohier, doktore
Horton, da li bi neko od vas dvojice bio ljubazan pa poeo od poetka?
Zato je poveana bezbednost? I uz duno potovanje gospodinu
MekGanu, ali zato nam je potreban neko novi samo da bi se brinuo o
naim uzorcima?"
"Zato to ima etrnaestogodinje iskustvo u radu sa municijom i
eksplozivom, a mi nemamo," rekao je Horton. "Gordi, mi smo digli tvoj
auto u vazduh. Ti, ja, Li i Beba."
"Kako?" Tajer je zahtevala odgovor.
Horton i Brohier su izmenjali iskrivljene osmehe. "Jo uvek ne
znam Li. Zbog toga je vreme da se bacimo na posao."

Prvo je trebalo potpisati nove i jo krue ugovore koji su obavezivali

na diskreciju. Zatim su Brohier i Horton pokazali pridolicama snimak
pononih testova i odveli ih u Dejvison laboratoriju da im pokau
izmene.
Prva i najoiglednija promena je bila u tome to je nestao itav
antikatodni blok ukljuujui i mermerno postolje. "Sagradili smo novu
sobu za vanjska testiranja," obavestio ih je Horton, pokazujui prema
novim kompletno metalnim vratima i otvoru za osmatranje od
pleksiglasa na udaljenom zidu.
"Zidovi su dvanaest ina debeli i obloeni Kevlar sendviima od
oklopnih elinih ploa, sa izolacijom i otvorima za ventilaciju kroz
priguiva od 500 l vode," dodao je MekGan. "Jutros smo ga testirali.
ulo se samo glasno 'ljus', zvuk se gotovo i nije uo, a nije bilo ni
dima."
"elimo da sauvamo reputaciju Dobrog suseda," objasnio je
Brohier. "to manje pitanja, to bolje."
"Izgleda da emo morati da okrenemo Bebu," dodao je Grin
prouavajui geometriju. "Sada kada to znamo moramo paziti gde
emo je upraviti."
"U stvari, mi ne znamo. To je sada va prvi prioritet - da otkrijete
kako izgleda efekat omotaa. Pit e vam obezbediti neki materijal za
testiranje koji nee izloiti opasnosti ni vas ni laboratoriju," objasnio
je Horton. "U, va prioritet je da izraunate koje podatke moemo
sakupiti u otvoru i kroz njega, i da ih spremimo za vrstu ruku,"
"Kakve uzorke emo testirati?"
"Uzorke municije, prvo - sve kalibre i sva punjenja. Zatim ceo
katalog eksploziva, od Amatola do Torpeksa," rekao je MekGan. "Sve
to moje dozvole pokrivaju i moji kontakti mogu da obezbede."
"A zatim ceo Prirunik iz hemije," dobacio je Brohier. "Neophodno
je da saznamo koja jedinjenja reaguju a koja ne, veoma praktina
potreba u odsustvu bilo kakve teoretske osnove."
"E to je moj prvi prioritet," rekao je Horton. "Moramo da saznamo
ta se ovde deava i zato je ono to je proizalo iz ove laboratorije
uticalo da se neto dogodi, a prirodna radijacija nije na to uticala. Ili
bar nije u domenu koji mi moemo da vidimo.
"Da li moe da pomogne moda PSR ili JPSI registar?" upitala je
Tajer.

Horton je odmahnuo glavom. "Pretraujem literaturu ve nedelju

dana i izgleda da ovaj efekat do sada nije prouavan, ili bar nema
izvetaja o tome. Tako da poinjem od prazne strane."
"Onda emo morati da je ispiemo nekim dobrim podacima, tako
da imate s im da radite," odgovorila je, a zatim pogledala u Brohiera.
"Da li jo neko sem nas petoro zna na ta smo naili?"
"Ne jo," odgovorio je Brohier. "A i to je problem iz mog
rasporeda. Jer kada budemo odabrali estu osobu i ovo podelimo sa
njom, svet e poeti da se menja. Ne znam ta da kaem pa da
dovoljno istaknem da nam samo naa diskrecija moe kupiti
neophodno vreme."
Lica ostalih postala su ozbiljna posle ovih njegovih red. Pogledom
je pokuao da izmeri teinu koju je svalio na njihova ramena i
zakljuio je da nije dovoljna. Nastavio je: "Nikako ne smete napraviti
greku. Niko nee moi da kontrolie budunost od trenutka kada ovo
otkrie napusti ovu sobu. Biemo u carstvu politike i psihologije, ili u
carstvu buduih nauka i nedokuive osobenosti ljudskih vrsta. Ovo
otkrie e preraditi pravila moi koja su vladala svetskim poslovima
jo od vremena kada je puka kremenjaa zamenila ma ili koplje. A
mi neemo biti ti koji e pisati nova pravila - mi smo samo razlog zbog
kojeg e ona biti neophodna.
"Nema povratka. Mi nismo odabrali ovu odgovornost, ali je ne
moemo ni odbaciti. Ono to mi moemo otkriti, drugi e neizbeno
otkriti. Seaete se dananjeg dana s ljubavlju kao jednog od zadnjih
dana u kojima je svet bio ureen i poznat. Vaa deca e upoznati jednu
drugu stvarnost." Brohier je pogledao preko sobe do aparature, zatim
opet nazad. Njegov ljubazan osmeh je ublaio sveanost trenutka.
"Nadamo se da e biti bolji."

4
ISTRAGA

GRAD DEJL, MERILEND Islednici oekuju da e snimak poziva iz

dispeerskog centra 911 da rasvetli sinoanju pucnjavu iz vozila u
pokretu u oblasti koja je naseljena uglavnom belcima. Povici i vrisci sa
zabave obuhvataju snimak od tano 100 sekundi koji poinje malo pre
nego to je metak razbio kuhinjski prozor i ubio vlasnika kue Gita
Delarda dok je pokuavao da prijavi kako neki tinejderi voze auto po
travnjaku ispred njegove kue.
Kompletan izvetaj / Centar 911
Sledeih nekoliko nedelja ivot u Dejvison laboratoriji se odvijao
brzim tempom, iako je na povrini izgledalo kao da je jako miran.
Jedinica generator/emitera bila je preseljena, prestrojena, i
ponovo posveena svrsi detoniranja uzoraka etiri puta dnevno od
strane Pita MekGana. Tempo programa testiranja i dnevni raspored
Hortonovog tima diktirali su odlasci i dolasci Pita MekGana, zbog
opasnosti kojoj bi bio izloen ako bi priao laboratoriji u vreme
trajanja testa.
Prva isporuka je bila u 8 ujutru, a ostale isporuke su usledile u
intervalu od tri sata. vrsta ruka je imao uprogramirane poluasovne
"prekide" za svaku isporuku. Kao osiguranje, MekGan ih je zvao na
specijalnu liniju kada bi se pribliio Terabajtovom kampusu, kako bi
utvrdio da je emiter hladan i da je soba za testiranje spremna.
"Da li me doktor moe primiti?" pitao bi svaki put.
Odgovor: "Popni se do kancelarije" bio je znak MekGanu da
nastavi dalje. "Oprostite, nemamo slobodnih termina za sastanke" bio
je odgovor koji mu je govorio da ostane u bezbednom radijusu.

MekGan se nikad nije zadravao due nego to je bilo neophodno

da postavi uzorke u sobi za testiranje i preda etikete uzoraka i
proizvoaku specifikaciju Hortonu. Zatim bi opet odlazio na to tajno
mesto van teritorije kampusa koje je koristio da primi, uskladiti i
pripremi uzorke.
"Hvala to ste me primili," rekao bi svaki put kada bi naputao
bezbedni radijus. A odgovor koji je dobijao bio je: "Doite nam opet."
Negovo ponaanje u stilu "ogrtaa i kabanice" uglavnom je
izazivalo deje podsmehe kod Hortonovog tima, a naroito kod Li, na
koju je pala obaveza da izae na kraj sa njegovim pozivima.
"On zvui kao hipohondar koji se odao drogi," poalila se Hortonu.
"A ja zvuim kao madam Sinsineti. I ako i jednu jedinu re od svega
ovoga stavi u svoju istraivaku studiju, svi emo delovati kao
paranoici koji ele da postanu Dejms Bond."
"Samo zato to si ti paranoina...." poeo je Grin.
"Znam, znam," nagnula se iznad konzole i pogledala kriom na
drugu stranu. "Moramo biti obazrivi," rekla je na prenaglaenom
nemakom kao iz stripova. "Neprijatelj nas sluati ak i sada. Svako
od nas moe biti doveden u opasnost..."
Sem MekGanovih isporuka i poziva, bilo je vrlo malo sluajeva
kada su prekidali svoj rad. Administrativno osoblje ih je titilo od
rutinskih ispitivanja, spreavalo line kontakte pronalazei adekvatne
izgovore, ak su preuzeli na sebe i veliki broj uobiajenih obaveza, a
meu njima i obavezu da preuzmu novi auto doktora Grina i da
kupuju gotovu hranu za doktora Hortona.
Karl Brohier je svakodnevno dolazio prvih nekoliko dana, a zatim
je prestao, poto je najavio da nee biti u kampusu neko vreme. Moglo
se samo nagaati gde je otiao i kojim poslom, a ak ni Horton nije
mogao da dobije odgovore na ta pitanja od Brohierovog osoblja.
"On nas ne bi izdao, zar ne?" pitao je Grin. "I nagodio se iza naih
lea?"
"Ne," rekao je Horton odluno. "Ne verujem da bi on to ikada
uradio. On je na Diogenovoj misiji. Zadrae se neko vreme."
"Diogen," prokomentarisala je Tajer s neskrivenim
nezadovoljstvom. "efe, mogli ste da odaberete neku uteniju aluziju."
"U potrazi za potenim ovekom? Zar to nije ono to oekujemo od
Broja 6?"

"To je stvar koju o Diogenu svako zna," rekla je i uzdahnula. "efe,

on je tvorac cinizma."
Grinovo lice se ozarilo. "Tata! Napokon sam te pronaao!"
Tajer ga je ljutito pogledala. "Njegov nadimak je bio Kayo - 'pas' jer je spavao na ulici. Svoje studente je uio da preziru civilizaciju.
Odrekao se svih zemaljskih dobara i odbacio ih. efe, ako i mi
trebamo odbaciti doktora Brohiera kao grkog filozofa, zar ne bismo
bar mogli da ga odbacimo kao jednog od pristalica Jonjana, Talesa ili
Anaksimandera?"
"Hej, imao sam anaksimandera kad sam bio klinac," rekao je Grin.
"uvao sam ga u staklenoj iniji na kredencu sve dok nije uginuo."
Zguvala je najblie pare papira i bacila ga u pravcu njegove
glave.
Kako su dani prolazila podaci su se gomilali.
Prvi niz testova bio je usredsreen na municiju slinu onoj u
pitolju Erika Flita - punjenja koja su upotrebljavala celulozu
heksanitratnih goriva, ili nitrocelulozu. S obzirom da su imali malo
iskustva sa orujem, Tajer i Grin su bili iznenaeni naizgled
beskrajnom paradom vrsta koje im je MekGan donosio. Samo
Vinesterov katalog je nudio jedanaest vrsta punjenja i vie od dve
stotine metaka.
Vrsta, veliina zrna i oblik, punjenje, proizvoa, kalibar - svi ovi
faktori pravili su bitnu razliku, i odvajali su pozitivan od negativnog
testa. Meutim, prvih dvadeset uzoraka su duplirali anomaliju sa
takvom pouzdanou da je tim poeo da zove poslednje kliktanje mia
eksperimentalnog protokola "povlaenje Okidaa."
Kada je niz pozitivnih testova dostigao broj od 32 testa, na koje je
utroeno osam dana, Tajer i Grin su uspeli da zaraze Hortona svojim
nestrpljenjem da testiraju ostale materijale. Od tog trenutka na dalje,
ubrzali su testiranje tako to su postavili tri uzorka municije
odjednom u sobu za testiranje.
Nije bilo nikakve razlike u rezultatima. Bilo da su u pitanju
Magnum I ACP, obodno i centralno punjenje, puka i pitolj. 218 Bi
kroz. 218 Viester 458 - u deliu sekunde poto bi emiter dostigao
deseti podeok nivoa snage, uzorci metaka bi opalili, a zrno od

mekanog mesinga se rasprslo i savilo u spojnicu, a metak se blago

zario u zaustavnu kutiju.
Na kraju sedamnaestog dana testiranja, sa 140 zabeleenih
uzoraka, i dosadom koja je pretila da zauzme mesto zdravom
nestrpljenju i radoznalosti, nije bilo ni traga ni glasa od Karla
Brohiera, a Horton je konano uspostavio kontrolu nad projektom.
"To je i vie nego dovoljno u ovoj situaciji," mislio je u sebi dok je
zakljuavao dnevnik o istraivanju, a zatim pozvao MekGana. "Pite?
Dolo je do promene u rasporedu. Hou da sutra i u subotu radim, sa
sirovim barutom, kao i da zaponem rad na materijalima iz tree
serije odmah poetkom sledee nedelje. Da li moe to da sredi?
Dobro. Hvala. Vidimo se ujutru."
Dok je odjavljivao svoj rad na kompjuteru, uo je sporadian ali
ozbiljan aplauz iza sebe. Okrenuo se od stola i zatekao Grina i Tajer
kako prislukuju. "Dobra odluka, doktore D.," rekao je Grin. "Toliko
mi je ve postalo dosadno da sam razmiljao da se ovog vikenda
odvezem svojim novim autu do Tenesija."
"Zato su testosteroni zaljubljeni u eksplozive?" pitala je Li uz
uzdah, ne oekujui odgovor. "efe, ako emo raditi sa barutom, to
onda znai da bi veeras trebali da testiramo protivpoarne sisteme i
sisteme za izduvne gasove."
"Ne," rekao je Horton. "Za danas smo zavrili. Vodim vas oboje na
jedan dobar ruak."
Grin se nadovezao uz odobravanje: "Druga dobra odluka. Odlino
vam ide."
"ekaj samo da uje treu," rekao je Horton. Imate minut da se
sredite a onda kreemo. Do Zanesvila imamo sat vremena vonje."
"Ja u da vozim," Grin se rado prijavio.
"Ne nee," rekao je Horton, a Li je odahnula s olakanjem.
Uz put im je Horton izloio i ostale svoje planove.
"S obzirom da se na test emiter lepo ponaa, mislim da do sada
nisam izvlaio najbolje iz vas. Zbog toga hou sutra da ponete da
radite na emiteru iz druge generacije," rekao je.
"Zvui zanimljivo. Po kojim parametrima?"
"Uzmite u obzir sve to smo do sada nauili i krenite od toga. Sada

znamo da nam nije potreban ceo spektar, u rasponu od nule do

beskonano. Pojednostavite. Pokuajte da napravite neto manje,
efikasnije, snanije, i samostalnije - jednom reju, neto portabl."
"Portabl?" pitala je Tajer i podigla obrvu zaueno.
"Ne moemo da testiramo domet emitera u laboratoriji. Kampus
nije dovoljno veliki. Neko moe biti povreen na toj velikoj deonici na
junoj strani anahan puta, ili ak samo i ako prolazi tu. Moramo biti u
mogunosti da ponesemo opremu za testiranje negde u neko veliko
prazno prostranstvo, negde na zapad, ili na jezero Erie. Ako elite
moete konstruisati Bebu 2 i ugraditi je u zadnji deo kamioneta."
"Neto me interesuje, doktore - da li e Okida uticati da benzin
eksplodira?"
"Dobro pitanje. Mislim da te pretpostavka nee zadovoljiti kao
odgovor."
"Hoe, ako je u pitanju va kamionet," rekao je Grin i nasmejao se.
"Znai trebalo bi onda da testiramo benzin sledee nedelje. Red u
MekGanu."
"Mislim da bi trebalo da testiramo kerozin i dizel u isto vreme,"
ubacila se Tajer. Ali samo ako volite iznenaenja - s obzirom da se i
jedno i drugo nalazi oko nas u velikim koliinama."
Horton je klimnuo glavom. "Da. A sve tri stvari su bile u kampusu
onog dana kada se anomalija dogodila, i ni na jednu od njih nije
izvren nikakav uticaj na tom nivou snage.
Moda e vea izlazna snaga uticati na neke materijale za koje
sada mislimo da su stabilni u polju Okidaa.
Kada bih postigao neki napredak u vezi sa tom teorijom,
verovatno bi mogao da odgovorim na to pitanje. Za sada, samo
moemo da nastavimo sa testovima. Jo jedna prednost druge Bebe je
u tome to postoji mogunost da ubrzamo program testiranja."
"Kad god pokrenemo Bebu, mi testiramo mnogo vie od samog
uzorka u sobi," rekla je Tajer. "Ve znamo da ne utie na pleksiglas,
beton, grejpfrut, crnu ipku i spandeks, gazirana pia, baterije u
Gordijevom jeftinom satu."
"Crna ipka i spandeks?" ponovio je Grin, okrenuvi se i pogledavi
je preko ramena.
"Objasniu ti kad poraste."
Ostatak vonje njih troje su proveli razmiljajui o listi materijala

za koje se zna da su bili izloeni polju Okidaa, samim tim to su bili

deo strukture, dekoracije ili sadraja Dejvison laboratorije. Ali dok su
se lagano pribliavali krmi Stara pijana kua, Horton im je oduzeo
listu.
"Dosta je bilo razgovora o poslu," rekao je. "Neu da ujem
nijednu re o poslu. Kunem se da ako ne moemo da razgovaramo o
neemu civilizovanom, neemo ni razgovarati dok jedemo - ja
nameravam da uivam u jelu. Na kraju krajeva, ne nosim svakog dana
kravatu."
"I ne jede svakoga dana jelo koje ti nije servirano u papiru u boji i
stiroporu," rekao je Grin, i pruio ruku da otvori vrata. "Prihvatam
tvoje uslove. Hajdemo, umirem od gladi."
Sa iznenaujuom lakoom priali su samo o grenim
zadovoljstvima pop-kulture, odumiranju enskog profesionalnog
fudbala, i sanjarili o odmorima dok su jeli sono meso, egzotino
povre, i popili skoro dve flae vina tokom dvoasovnog obroka.
Jedini put je Hortonov edikt prekrio on sam i to u zdravici.
"Za najvee svetsko oruje sa jednim metkom i runim punjenjem i
prosto rustinom razlikom izmeu prenika zrna i prenika cevi i
koje, povrh svega, svakako morate drati van domaaja svoje dece, i
naravno za tim koji ga je napravio," rekao je tiho. "Da otkrijemo kojim
dobrim svrhama moe da slui, i da teimo tome."
"Alkohol loe utie na tebe, efe," rekla je Tajer zveckajui aom.
"Ali ipak, pijmo za to to si rekao."
Da li zbog vremena, ili umirujueg dejstva hrane i vina, ili
otrenjujueg naknadnog dejstva zdravice, bilo kako bilo oni su jako
malo priali u povratku u Kolumbiju. Horton je podesio auto da se
kree trakom za brza motorna vozila i pustio da se probija prema
severu kroz no bez imalo meseine, dok je on posmatrao zamraene
farme kroz prodor automobila. Grin je dremao, s vremena na vreme
hrui. Tajer je posmatrala saobraaj u traci rezervisanoj za
automatsku vonju, od trenutka kada ih je tamni zatvoreni automobil
pretekao i prosto nestao ispred njih u no.
"Nema tablice?" primetio je Horton. "Oajno eli da nae sledee
odmorite."

"Tajna dravna sluba transportuje zarobljenog stranca u RajtPaterson avio-bazu," rekla je blago.
"Naravno. Trebalo je da znam."
inilo se da se tiina protegla koliko i kilometri, pa je Horton
ukljuio satelitski radio i pronaao stanicu poznatog dez-orkestra da
im vreme bre proe. I poslednja polovina Kaunt Besijeve "Kanzas Siti
svite" ih je ispratila do kapije na ulazu u Grinovu zajednicu samaca odluio je da sledeeg jutra ide taksijem pre nego da provede jo
jedan sat na putu. Sten Kenton ih je sproveo do Terabajta, gde ih je
ekao Tajerin auto.
"Restoran je bio lep, hrana takoe. Hvala efe." Iako je delovalo
kao da namerava da izae iz kola, nije napravila ni jedan jedini pokret
da otvori vrata.
"Drago mi je. Vidimo se ujutru."
"Da li mogu neto da priznam?"
Horton je bio zbunjen i okrenuo se na stranu da bi joj video lice.
"Naravno."
"Nisam ba mnogo uivala veeras."
"ao mi je..."
"Nije tvoja greka," rekla je. "Bila sam nervozna sve vreme puta
tamo i nazad, kao nikada do sada, kada svako od nas uvee krene
svojim putem. Neprestano sam razmiljala, jedna saobraajna
nesrea, i status quo je osiguran..."
"Mislim da doktor Brohier ima dovoljno podataka da nastavi sa
radom ak i kada bi se nama neto dogodilo."
"Pretpostavljam da moe - ali da li bi oni koji nisu u toku to
shvatili?"
"Na ta cilja Li?"
"Cele veeri razmiljam o tome kako ovaj posao predstavlja
pretnju centrima moi mnogih ljudi koji nas ba i nee voleti zbog
onoga ta radimo, i koji bi sigurno eleli da prekinu na rad samo kad
bi mogli. Volela bih da ste ti i Gordi priali malo tie u restoranu, jako
si rekao 'ni red vie o poslu'. Jednostavno nisam elela da nas bilo ko
primeti. elela sam da budem nevidljiva."
Uzdahnula je. "I ne znam ta da uinim da prestanem da se plaim,
sada kada mi se ovakve misli vrzmaju po glavi. Svaki zvuk koji budem
ula ispred svog stana...I svaki put kada se moja maka uznemiri zbog

neega usred noi...I kada okrenem klju da upalim auto - pitau se.
Defe, neemo biti sigurni sve dok smo jedini koji znaju kako se to
radi."
"Nisam ba siguran u to..."
"Ti zna da tamo negde postoje ljudi koji bi ubili samo kada bi
imali neku korist od toga, da unaprede svoje interese, ili da ih zatite.
To nije samo puka Holivudska izmiljotina."
"Pretpostavljam. Priznajem da nisam ba mnogo razmiljao o
tome."
"Ja jesam," rekla je, a glas joj je postao napet od naboja emocija.
"Moja sestra u Klivlendu ima problema sa lokalnim bandama, jer njen
sin ne eli da im se pridrui. Na njihovu kuu su pucali ve tri puta do
sada." Ponovo je uzdahnula. "Kada sam imala dvanaest godina, moj
ujka Ted je predsedavao porotom u sluaju pljake banke koji je bio
pokrenut protiv efa jednog od onih belakih nacionalistikih
sindikata. Porota je glasala da je optueni kriv. Nedelju dana kasnije
ujka Ted je pronaen mrtav, sa esnaest metaka u telu, a na
oferajbni njegovog auta pisalo je 'Izdajnik',"
"Seam se toga," rekao je Horton iznenaeno. "Seam se da sam to
video u vestima. Nisam imao pojma..."
"Obeala sam sebi..." Odmahnula je glavom i poela ispoetka.
"Rekla sam sebi da nikada neu dozvoliti da stanem izmeu nekog
takvog i onoga to on eli - da u se samo sakriti u visoku travu u
dolini Misisipija i pustiti da se za to izbore lavovi koji su iznad mene."
"U, mogu li ja neto da uinim?"
"elim da ivim u laboratoriji," rekla je. "I Arni, takoe, ako je to
mogue."
"Arni je maka?"
"Li je klimnula glavom. "Samo dok ne objavimo svoja istraivanja,
i dok rizik ne postane manji. Mogu da koristim staru Bartonovu
kancelariju, blizu je enskog klozeta, a i kau je dovoljno dugaak za
mene."
"Nabaviemo ti krevet i garderober," rekao je odluno. "I neku
staru fotelju za Arnija da otri kande."
Osmeh olakanja je preleteo licem Li. "Hvala."
"Hoe da te otpratim do kapije? Hoe da spava ovde od
veeras?"

"Ne, Arni poludi kada ne doem kui." Razmislila je za trenutak.

"Ali poneu i njega i kofer sutra, ako se slae."
"Naravno. Prilino sam siguran da slube u kampusu mogu da
pronau neki krevet jako brzo ako ih malo pojurim. Klimnula je
glavom i otvorila vrata. "Hvala to si mi pomogao da se ne oseam kao
neka paranoina ludaa.
"Toliko toga na svetu ima ega se treba plaiti," rekao je Horton.
"Mnogi od nas izlaze na kraj sa tim tako to se pretvaraju da to nije
istina. Tebi su tu iluziju prerano oduzeli." promrmljao je mrano "A
mislim da sam i ja sada izgubio svoju. Moda ne bj bilo loe da
potraim od slube da nabave dva kreveta."
"ao mi je, efe."
"Nema razloga. Doktor Brohier je pokuao da nam skrene panju
na to. Nije mogao biti otvoreniji. A ja na to ak nisam ni obratio
panju. Razmiljao sam samo o problemu, o nauci." Odmahnuo je
glavom. "Kasno je. Vreme je da idemo kui."
Pola je da izae iz auta, a onda je zastala, okrenula se i pogledala
Hortona sa prosto prodornom obiljnou. "Defe?"
"Da?"
"Objaviemo rezultate, zar ne?" Reci mi da ovo ne radimo za Dou
Kemikal, ili za Ministarstvo odbrane. Reci mi da doktor Brohier shvata
da ne moemo tek tako da prodamo Okida onome ko nudi vie i da
emo imati ansu da upotrebimo ovaj rad da skratimo kande nekim
lavovima. To je jedini razlog to nisam pobegla jo prve nedelje."
Osmehnula se tuno. "Htela sam ja, ali ujka Ted mi nije dozvoljavao."
"Objaviemo," rekao je Horton odluno. "A lavovi e biti prilino
iznenaeni."

5
HEMIJA

KUPANG, TIMOR Mirni "Mar zaboravljenih" u sredu pretvorio se u

krvavi masakr kada su snage timorske slube bezbednosti, lojalne
kontroverznom predsedniku Gusmaou, pucale u masu od preko dvesta
protestanata dok su se ovi pribliavali seditu vlade u centralnom
Kupangu. Broj poginulih se procenjuje na "vie od etrdeset," i jo oko
dvesta povreenih. Port-parol predsednika Gusmaoa nazvao je
protestante "razbojnicima" i "indoneanskim teroristima" koji koriste
ekonomske tekoe na ostrvu za ostvarivanje svojih ciljeva.
Kompletan izvetaj / pregled vanih dogaaja: zamrena istorija
1996. Nobelova nagrada - "nikome nije donela mir"
Kada su poeli sa testiranjem ostalih materijala, javili su se i prvi
nagovetaji prirode efekta okidaa.
Probni uzorak nitroceluloze baruta planuo je u jednom jedinom
sjajnom oblaku dima. Na osnovu onoga to im je MekGan pokazivao
na primeru referentnog uzorka sa radne povrine, koji je zapalio
pomou ibice, utvrdili su da plamen mnogo bre gori nego to se to
obino oekuje.
"Izgleda kao da ne dolazi do bilo kakvog kanjenja provodljivosti kao da svako zrno u gomili udara u prag bljeska u gotovo istom
trenutku," rekao je Horton. "Razlika je ista kao i razlika izmeu vode
zagrejane u erpi na tednjaku i vode zagrejane u mikrotalasnoj."
"To e nam pomoi da razjasnimo zato je Erik tako strano
povreen," - rekao je Grin. "I zato je moj auto eksplodirao kao
bomba. Beba veoma efikasno radi svoj posao.
"Volela bih kada biste prestali da ga zovete Beba", prigovorila je

Tajer. "Nema vie nieg slatkog i ljupkog u vezi sa njim - ako je ikada
iega i bilo."
"ta misli da ga zovemo problematino dete? Da li to zvui bolje?"
"Zar ne bi trebao da bude u kancelariji na kraju hodnika i radi na
konstruisanju sina problematinog deteta?"
"Ja ovde dolazim samo kad ti povlai okida," rekao je branei se,
i krenuo ka vratima, i ostajem po deset minuta na svaka tri sata.
Usamljen sam dole sasvim sam. Vidi, ja znam da ti predstoji ienje u
trajanju od nekoliko sati, zato odlazim kako bi mogla da radi."
Sledei uzorak bio je uzorak baruta - prvog eksploziva u svetu, i
glavne podrke svim vojskama od Kine do Engleske vie od tri stotine
godina. Na iznenaenje svih, test uzorak jedva da je malo zadimio i
promenio boju u sivo-braon. Drugi test na sledeem nivou snage dao
je isti rezultat, a ono to je ostalo nije se ak ni pokrenulo, pa ni kada
je zapaljena ibica.
"Trebalo bi da gori," rekao je Horton, odmahujui glavom. "Barut
bi trebao da se zapali od jedne varnice. Ovo je kao da pokuava da
zapali mokru maku."
"Moraemo uskoro da odnesemo nae uzorke strunjaku iz
analitike hemije," rekla je Tajer. "Neto udno se deava na
molekularnom nivou jedinjenja,"
"Trebalo bi da dovedemo takvog strunjaka i da mu pomognemo
da se smesti u susednoj laboratoriji," promrmljao je Grin namorasto.
"Zar nema nikoga u laboratoriji koga bismo mogli da udarimo u glavu
i dovuemo ovamo?"
"To e biti taka broj jedan na mojoj listi im se vrati doktor
Brohier," rekao je Horton. "Ali mislim da mi nije potreban hemiar da
mi kae da su nitrati jedina zajednika stvar i barutu i nitrocelulozi. Ja
mislim da razlika koju vidimo izmeu heksanitrata celuloze i kalijum
nitrata jeste, u stvari, razlika izmeu bljeska i neuspelog pokuaja."
"Ja mislim da e nam biti potreban i strunjak za fiziku hemiju,"
rekla je Tajer i namrtila se. "Neto udno se deava sa vezama
elektrona."
"Ja mislim da e nam biti potreban uzorak Blasting B baruta,"
rekao je Horton. A kada su ga svi pogledali upitno, dodao je: "On ima
istu hemijsku osnovu kao i crni barut, samo to on sadri jo i
natrijum-nitrat. A to e nam reiti jo jedan veliki deo zagonetke."

Tog popodneva Horton i Tajer su posmatrali koliinu od pet grama

Blasting B baruta koji je ispunio sobu za testiranje aromatinim sivim
dimom. Ni uzorak ni ostatak se nisu ni za trenutak razgoreli.
"Interesantno," rekao je Horton.
"Da, stvarno je interesantno, gospodine Spok," rekla je Tajer,
prouavajui svoje vizuelne displeje. "Ali ja hou da ovu bednu nazovi
sobu za testiranje sruim do temelja i izgradim novu kako treba.
Apsurdno je da ne mogu da uradim spektrograf tog dima."
"Li, molim te potrai izvetaj gospodina Kinga o anomaliji."
"Uredu, ta ti treba?"
"Pogledaj da li moe da nae spisak opreme za vatromet za koju
je Gordi rekao da je bila kod njega u autu."
"Sigurno je tu, seam se da sam je videla." Njen monitor je
bljesnuo brzo. "Otprilike oko dvadesetak petardi. Jedna kutija M-60
petardi i asortiman 'Devastation Celebration' raketa."
"I to je sve?"
"To je sve." Odjednom njene oi bljesnue kao da je iznenada
shvatila. "Uh! Imamo problemi, zar ne?"
Horton je nerado klimnuo glavom potvrujui njenu tvrdnju. "Ako
crni i Blasting barut ne gore, zato su onda vatrometi u Gordijevom
autu eksplodirali?" Odgurnuo je svoju stolicu od stanice za
nadgledanje. "Moram da ispruim noge. Vraam se brzo."
Jedinica mobilnog emitera je ve poprimala svoju konanu i
karakteristinu formu na platformi od aluminijumskih stalaka sa
gumenim tokovima, koji su pripadali odeljenju za odravanje. Horton
je primetio da je modul za snagu i kontrolu ve dobro definisan, i da je
Grin postavio deo cilindra emitera u uspravan poloaj.
"Nikada nisam video nikog ko savija metal bre od tebe," rekao je
Horton. "Vertikalno centriranje nee stvarati nikakve probleme, zar
ne?"
"Meni ne," rekao je Grin, ispravio se u stolici i obrisao znoj sa ela.
"Pola sata povlaim linije kursorom, i tek je sad pogon za
kompjutersku podrku poeo da 'izbacuje' delove."
"Ono to predstavlja za mene veliku misteriju je ta se deava u
tvojoj glavi pre nego to uopte dodirne kursor," rekao je Horton i

smestio se na visoku stolicu pored Grinovog radnog mesta. "Imamo

problem Gordi."
Grin je napuio usne ne rekavi nita.
"Ma daj Gordi, nemoj da ja sad ispadnem lo momak," rekao je
Horton. "Sigurno si ve ukapirao da emo kad tad shvatiti."
Grin je lagano obrisao ruke o svoje radno odelo, zatim je podigao
pogled i nasmejao se tuno. "U stvari, nisam. Sve do jutros iveo sam u
uverenju da je barut barut. Ko je mogao da zna?"
"ta se to nalazilo u tvom autu?"
"Pitolj bez dozvole." odgovorio je preko volje. "Moj nain da se
zatitim u sluaju da neko proba da mi ukrade auto na silu. Ruger od
devet milimetara sa malim plastinim okvirom."
"Jo jedan suvenir iz Tenesija?"
"Zapravo iz Kentakija," rekao je Grin. "Oni jo uvek iznalaze naine
da izbegnu savezne zakone koji im se ne dopadaju. A ja
pretpostavljam da im se 13. amandman ne dopada." Nagnuo se malo
napred, naslonio laktove na bokove lomei ruke polako. "Doktore
Horton, ao mi je. Nisam znao da e 'vatra ostati u krugu porodice.'
Bojao sam se uslovnog mandata od pet godina. I kada sam ve stvari
predstavio na izvestan nain, doktore, bilo me je isuvie sramota da
priznam da sam lagao."
Horton je ustao. "Pretpostavljam da mogu da preem preko ovog
malog iznenaenja," rekao je. "Ali molim te, nemoj da mi prireuje
neka vea iznenaenja. Da li si zamenio svoj 'bezbedonosni sistem'
kada si menjao auto?"
"Ne," rekao je Grin i odmahnuo glavom. "Razmiljao sam o tome i
odluio sam da bi trebalo da saekam da se stvari ovde kod nas
razjasne, pre nego to procenim koliki su rizici."
"Skoro je sasvim sigurno da laboratorija nee vama dvoma
nadoknaditi automobile," rekao je Horton, i razvukao usne u lenj
osmeh. "Tako da ako se ne osea sigurnim van laboratorije bez
pitolja u pretincu, uvek se moe opredeliti za moje ili reenje Li."
"Koje je tvoje?" pitao je Grin i nakrivio glavu na jednu stranu.
Horton se grohotom nasmejao. "Vozi kola toliko neugledna da
nikom ne bi ni palo na pamet da ih ukrade."

Testovi na vatrometima punjenim crnim barutom pokazali su da iako

je Grinovo tajno skladite moda moglo da ubrza paljenje automobila,
nikako nije moglo da zapone poar.
Zatim je Hortonov tim skrenuo svoju panju sa eksploziva
niskoproizvodnog sagorevanja na eksplozive visokoproizvodne
mogunosti detonacije. Pre nego to im je isporuio prve uzorke
kapisli, Pit MekGan ih je sve pozvao na razgovor.
"Ovo je trideset-trideset puani metak," rekao je, postavljajui
sjajni mesingani cilindar na sto izmeu njih. "Ovo je nitrocelulozno
raketno punjenje u koliini od tri kubna centimentra. Barut sagoreva
u nekoliko stotina delia sekunde i razvija maksimalni pritisak
detonacije od nekoliko stotina funti po kvadratnom inu."
Pored njega je postavio mali svetlo sivo-braon cilinder. "Ovo je
RDX u koliini od tri kubna centimetra, koji je takoe poznat i kao
ciklonit. Detonacija se odvija u milionitom delu sekunde i razvija
pritisak detonacije od miliona funti po kvadratnom inu. Ako vaa
puka moe ispaliti trideset-trideset metak na dvesta metara, RDX
metak iste veliine bi mogao da odleti u orbitu - ako bi negde postojao
pitolj koji se ne bi raspao u paramparad."
"Verovatno postoji mnogo vie visokorazarajuih eksploziva nego
to bilo ko od vas moe i da zamisli - vie od sto u ovom trenutku
raspoloivih formulacija, i verovatno jo sto koje su se koristile u
prolosti, a onda su izbaene iz upotrebe, plus jo nekoliko desetina
koji se uvaju kao vojne ili industrijske tajne. Ali veina njih je
konstruisana od, otprilike, jedne ili dve desetine osnovnih jedinjenja:
amonijum-nitrata, pikrinske kiseline, nitroglicerina, PETN-a, RDX-a,
TNT-a. Doktor Brohier je izdao uputstva da vam obezbedim
odgovarajue uzorke iz svake 'porodice' u najistijem i
najjednostavnijem moguem obliku, a zatim da pustim da se putem
testova odluite koje ete vrste istraivati.
"Skoro sve ono to sam vam do sada rekao o onome to ste vi do
sada testirali, ne moe se primeniti na ono to u vam sad rei.
Dinamit moe da gori a da ne eksplodira. Meutim, nitroglicerin u
dinamitu e eksplodirati i pri potresu koji ne mora biti vei od ovog,"
rekao je i udario olovkom otro o ivicu stola. Svi su poskoili. "Dok je
Nitromeks toliko stabilan da moete da pucate iz pitolja u njega ili da

zapalite fitilj ispod njega.

"U stvari, detonirajui eksplozivi se tolike razlikuju od
sagorevajuih, kao i jedna porodica od druge, da mogu slobodno da se
kladim sam sa sobom, da vaa naprava nee izazvati eksploziju ni
jednog od njih.
"Bez obzira na sve, neete moi da izazovete da oni eksplodiraju.
Ja u se postarati za pripremu, transport, montiranje i ienje. Zadnje
dve stvari u obaviti u svom Kevlar odelu gorile," rekao je MekGan, i
pogledao je u svakog ponaosob za stolom. "Doktor Brohier je bio
veoma izriit i otvoren u ovom pogledu. Ja sam zamenjiv, a vi niste.
Zbog toga ja neu vie dolaziti u laboratoriju, donosiu tovar u sobu za
testiranje spolja, a vi ete prilazna vrata drati zatvorena i osigurana.
"Sigurnosne procedure koje smo do sada primenjivali, radiopozivi, zamraenja, su, u stvari, bile pripreme za sve ovo," dodao je i
ustao da pokupi svoj pribor. "Postoje anse da ja preivim ako vi
opalite metak iz puke u mom kamionu. Postoje anse i da neu ako
opalite uzorak Torpeksa. Iako sam ja moda neto kao potrona roba,
prilino sam siguran da bi program istraivanja bio ometen ako biste
digli u vazduh kurira nasred anahan puta."
Zatim je stavio svetlo sivo-braon cilindar u usta i poeo da ga
vae. "Pepermint, bez eera," rekao je. "Vratiu se sa sa konkretnim
materijalom za pola sata."
MekGan je do ruka izgubio svoju opkladu. Kocka veliine jednog
kvadratnog centimetra neega to se zove EDNA digla je u vazduh
vodeni priguiva i totalno ga osuila i polupala trem od pleksiglasa u
sobi za testiranje.
"To je bilo izvan standardne proizvodnje, namrgoeno je rekao
MekGan, procenjujui tetu i nosei kacigu od svog odela za zatitu od
bombi ispod jedne ruke. "Morau da smanjim sve uzorke sa etvrtine
na treinu kako bih povratio nau sigurnosnu granicu."
Potreen, Horton se sloio da je to odlina ideja.
Brohier se vratio krajem nedelje.
Njegov dolazak je bio isto onoliko uzdran koliko i odlazak, pa je
ak doao bez ikakvog prethodnog obavetenja. Horton je prvi put
uo za njegov povratak kada je generalni direktor provirio kroz vrata

Dejvison laboratorije i mahnuo kako bi privukao Lijinu panju i

viknuo: "Defe?" Doi do mene kada ima vremena." Ton kojim je to
izgovorio i njegovo ponaanje su bili nonalantni kao da nikada nije ni
odlazio, kao da su neki potpuno obini administrativni problemi
zaokupljali njegove misli.
Horton je u trenutku ostao bez rei, ali je ipak nekako uspeo da
procedi nekoliko rei pre nego to je Brohier opet nestao. "Odmah
dolazim."
"Ne mora da uri," rekao je Brohier razdragano. "Moj asistent mi
je rekao da ima petsto etrnaest prioritetnih poruka koje me ekaju u
potanskom sanduetu."
Uprkos takvom razuveravanju, Horton je saekao tek toliko koliko
mu je bilo potrebno da pozove Grina da doe iz radionice za prototipe
i otprati Brohiera kroz kampus do zgrade uprave u Edison centru.
"Hej, Defri," rekao je Brohier veselo kada je Horton uao u
njegovu kancelariju. "Kako napreduje posao? Verujem da svi jo uvek
imate sve prste na rukama?"
"Da. Pit je bio dobar izbor," rekao je Horton i smestio se na kau.
"On je precizan, taan, a buku die samo oko sitnica koje utiu na
njegov posao, koji on, uzgred budi reeno, jako dobro radi. Gde si ga
samo pronaao?"
"Moj unuk, Luis, je u marinama," rekao je Brohier, delei panju
izmeu Hortona i monitora koji se nalazio ispred njega. "Nije mu
dozvoljeno da mi pria o svojoj jedinici, ali verujem da su obueni da
operiu iza neprijateljskih linija u svrhu sabotiranja i terorizma.
MekGan je bio instruktor u ovoj jedinici dok nije napravio greku i
spavao sa enom oficira vieg po inu. MekGan je osuen za silovanje,
raalovan i otputen iz vojske."
"Za silovanje? Kako..."
"Oigledno taj oficir je snabdeo enu modricama kao potkrepljuju
im dokazom i dao joj podstrek da lae." Rekao je Brohier i
sarkastino se osmehnuo. "A ja sam se, sa moje strane, vodio logikom
da injenica to je taj oficir jo uvek iv dokazuje da je MekGan
samodisciplinovan i principijelan ovek."
"Strano. Kao mina iznenaenja.." Horton je odmahnuo glavom.
"Pitali ste kako napreduje posao. Uglavnom ba kao i mina... buum.
Poinje da nam se ini kao da ako se u njemu nalazi jedinjenje nitrata,

Okida ga aktivira."
"Fascinantno," rekao je Brohier i podigao pogled. "A ta je sa
jedinjenjima nitrata koja nisu eksplozivna?"
"Nismo jo stigli do njih?"
"A do eksploziva koji nisu nitratni?"
"Nema uticaja na njih. Ali nema ih mnogo. Svi mnogo korieni
eksplozivi, i vojni i civilni, koriste nitrate. Sva standardna municija
koristi nitrate."
"Kao i mnogi farmeri," rekao je Brohier. "Kao i mnogi ljudi koji
pate od dijareje. Meni su, na primer, jednom prepisali recept na
bizmut subnitrat, posle puta u Brazil. Da li si razmiljao o takvim
stvarima?"
"O farmerima?"
"U pitanju je ubrivo. Dovoljno je da jedna poluprikolica proe u
pogrenom trenutku i bili bismo u udarnim vestima na CNN-u."
"Oh boe," uzdahnuo je Horton, i odjednom je prebledeo.
"Nitroglicerin. Nitroglicerin. Nisam uopte razmiljao o medicini."
Brohier mu je odgovorio razdragano se smekajui: "Ja jesam. Moj
doktor me ubeuje da tablete na bazi nitroglicerina ne eksplodiraju.
to se tie ostatka farmakopeje - pa, pregledaemo sve posebno pre
nego to ovu informaciju pustimo u javnost."
Horton nikako nije mogao da shvati zato je doktor tako oputen,
to je za njega predstavljalo neoprostivi propust. "Doktore Brohier, mi
ovde igramo ruski rulet. Moramo odmah danas da zustavimo testove,"
rekao je jo uvek uzrujan. "Ne moemo vie da vrimo testiranja na
ovom prostoru. Moraemo da odemo na neko mesto izolovanije od
ovog i reimo pitanja konzole - domet, pravac. Tek onda se moda
moemo vratiti."
"Ja sam ve zapoeo pregovore da dobijemo pare zemlje na
zapadu," rekao je Brohier. "Ali, molim te, Defri, nemojmo da se
brinemo zbog katastrofe koja se nije dogodila."
"Ali mogla je da se dogodi, a onda bi to bila moja odgovornost."
"Bili su nam potrebni podaci," rekao je Brohier gestikulirajui. "Pa
ak i da smo znali na samom poetku, to je bio prihvatljiv rizik. Sada
nam je slika mnogo jasnija, pa se prema tome moemo prilagoavati.
Kai mi kako napreduje teoretska strana posla."
Uzdahnuvi, Horton se namestio u stolici i rekao:"Ne napreduje.

Okida ne odgovara CERN-ovom modelu atoma. Ne odgovara ni

kvantnom niti Borovom modelu. A najblie to ja mogu da kaem je da
ak ne odgovara ni konvencionalnoj hemijskoj termodinamici dobijene vrednosti su vie od standardnih vrednosti iz knjiga."
"Nije valjda?" rekao je Brohier. "Pa, uskoro u moi vie vremena
da posvetim tome, a moram priznati da mi ba odgovara to si i za
mene ostavio da neto uradim." Nasmejao se sarkastino.
"Pretpostavljam da sam to mogao da sroim mnogo taktinije."
"Ne, nema potrebe - moj ego nee umreti pre nego to mi se ime
pojavi u tampi. Za sada nam sve predstavlja problem. Voleo bih da
imam nekog ko bi prezentovao svoje ideje," rekao je Horton.
"to se tie tampe, to nee biti problem," rekao je Brohier uz
primesu crnog humora. "Do tada emo moda vie biti zainteresovam
da izbegnemo krivicu nego to emo zahtevati zasluge - i u svakom
broju e umesto naeg potpisa stajati pseudonim."
Horton je zamiljeno klimnuo glavom i dodao:" Hteo bih da
dovedemo hemiara, nekoga ko bi analizirao ostatke uzoraka sa naih
testova i ko bi mogao da nam kae ta se deava na molekularnom
nivou - u emu se reakcija Okidaa razlikuje od uobiajene detonacije
inicirane varnicom ili sudarom. Moda ve ima nekoga iz krugova
naeg osoblja, u nekoj drugoj istraivakoj jedinici. Ako ne, ja znam
nekog iz Ohaja ko bi mogao time da se pozabavi."
"Mi ne moramo da dovodimo hemiare ovde, kod nas u
laboratoriju. U stvari, mogli bismo da raspodelimo uzorke
laboratorijama sa kojima imamo ugovor," rekao je Brohier.
"Ne elim da budem prinuen da upiem brzi studij iz fizike
hemije. Radije bih uzeo nekoga sa iskustvom ko se razume u ovo to
mi radimo; nekoga ko bi nam mogao pomoi da udarimo temelj naoj
teoriji."
"I graevini koja ba i nije stabilna, ha? Dobro, razmisliu o tome
malo. Daj mi ime tog tipa iz Ohaja, i malo u se raspitati."
Horton mu je predao presavijen papir. "Sve to ti je potrebno je
tu," rekao je i pokazao glavom prema vratima. "Bolje da se vratim u
laboratoriju i iskljuim aparat."
"Naravno," rekao je Brohier. "A s obzirom da nema vie nita da
radi do kraja dana, moi e da doe kod mene na veeru." A onda
je, poto je spazio Hortonov zaprepaeni pogled, dodao:" Imam gosta

koji je nestrpljiv da te upozna."

Na kraju Karl Brohierovog prilaznog puta nalazio se crni dvosed, i dva
oveka u crnim odelima su stajala iza njega. Paljivo su osmotrili
Hortona, ali nisu napravili nikakav pokret dok je prolazio u svom autu
pored njih, sem to su se okrenuli i odgledali ga.
Ne pripadaju obezbeenju iz laboratorije, pomislio je Horton,
krajikom oka ih posmatrajui u retrovizoru. Privatno obezbeenje telohranitelji. Hm, za Karla, ili za gosta?
Srebrni etvorosed marke mercedes bio je parkiran na
kaldrmisanom polukrugu pored kue, i vitka ena u elegantnoj
oferskoj uniformi silazila je niz stepenice. Zastala je pored vozaevih
vrata, a kada se Horton zaustavio iza mercedesa sela je za volan i
odvezla se dok je Horton izlazio iz auta.
Sa neprikrivenom radoznalou je posmatrao dvosed koji je
napravio veliki krug i okrenuo se, a zatim krenuo niz put, ali je video
samo vozaa.
Prisustvo straara na prilaznom putu ublailo je iznenaenje kada
ulazna vrata nije otvorio Brohier, ve neko drugi - u stvari, jo jedan
ovek sa irokim ramenima i u saivenom odelu. Jo jednom : miran
ispitivaki pogled, procena na brzinu, mirna pripravnost. "Uite,"
rekao je ovek i uveo ga unutra. "Moete im se pridruiti, na verandi
su."
Vii nego iri i dublji, prostor na severnoj strani kue sastojao se
od dve prostorije i Brohier ga je nazvao nebeska veranda. Veranda je
imala pogled na umu na uzviici i nebo kroz veliki kosi panel od
permaglasa. Dva avokadova drveta i ogromna difenbahija kao da su
unele umu unutra i odvojile toplu kupku od uobiajene odaje za
sedenje.
Tu je Horton zatekao Brohiera i gosta, vitkog oveka sa kratkom
skroz sedom bradom, dubokih bora smejalica oko tamnih duboko
postavljenih oiju. Bio je neformalno odeven u ore i rolku i iznoenim
sandalama, sa nogama podignutim na ivicu okruglog niskog kamenog
stoia.
"...Nikada do sada nisam detaljno kontrolisao tvoj budet Karl, te
neu ni sada to raditi," bile su gostove rei dok se Horton pribliavao.

"Aha, evo i njega."

Brohier se okrenuo u svojoj stolici i pogledao preko ramena, a
zatim je ustao. "Defri, upoznaj Arona Goldstajna."
Horton je ve otkrio gostov identitet. Nikada ranije nije sreo
glavnog investitora i veinskog vlasnika Terabajt laboratorija, ali
video je fotografiju na kojoj su bili Goldstajn i Brohier u direktorskoj
kancelariji, a i pretraivao je hiper web kako bi pronaao informacije
o Goldstajnu, im je stigao u Kolumbiju.
Najkorisnija informacija koju je naao na Fortuninom sajtu, koji je
prikazivao Goldstajnovo prostrano imanje - trideset i jedna kompanija
u okviru jedanaest industrijskih grupa, a najprofitabilnija meu njima
bila je "Advanst Storid Divajsiz, Inc." sa ekskluzivnom licencom za
Brohierove patente solidstejt memorije.
Najinteresantniju infromaciju dobio je iz Mikroskopove tra
rubrike, u kojoj su ga nazvali "najnepodobnijim neenjom" Amerike,
sarkastino komentariui: "Nikada ranije, koliko mi znamo, nije neko
sa toliko mnogo para uspeo da uiva tako malo."
Goldstajn je zastao i rukovao se, a zatim se ponovo zavalio u svoju
stolicu.
"Da li volite kinesku hranu, Defri?" upitao je.
"Mmm, da. Pomalo," odgovorio je, nezbunivi se.
"U redu. Izvolite sesti." Goldstajn je samo ekao da Horton pone
da se kree, a onda je nastavio. "elim da vam estitam na vaem
otkriu. Zadivljujue je. Jedva da sam uspeo da mislim ili razgovaram
o neemu drugom od kada mi je Karl rekao. to je njemu predstavljalo
veliki teret, s obzirom da nisam imao nikog drugog s kim bih mogao o
tome da priam.
"Sada, svakako, imam vas, takoe. I prvo to elim da kaem je
"svaka ast." Ovo je revolucionarno otkrie, isto kao to su to bili i
Vatova lokomotiva, Markonijev beini telegraf, kao i Holeritov
tabulator." Prigueno se nasmejao. "Volim ove primere jer su svi ovi
ljudi uspeli da se obogate dok su menjali svet."
"Moram priznati da ne vidim ni nain za bogaenje u ovom
sluaju," uzvratio je Horton.
"Nije bitno, ja vidim," rekao je Goldstajn i odmahnuo rukom.
"Pramena uvek otvar nove mogunosti. Stekao sam tri kompanije i
dvesta patenata zadnjih deset godina." Iskra samozadovoljstva je

nestala iz njegovih oiju dok se naginjao napred u svojoj stolici. "Ali to

uopte nije bitno. Da li znate zato sam osnovao Terabajt laboratorije,
Defri?"
"Iz onoga to mi je doktor Brohier rekao kada me je zaposlio,
pretpostavio sam da je to bilo, vie ili manje, iz istog razloga iz kog
farmeri sade seme, a investitori kupuju zalihe," rekao je Horton.
"Delimino ste u pravu," rekao je Goldstajn. "eleo sam da stvorim
Belove laboratorije dvadeset prvog veka."
"Belove laboratorije..."
"Da, istraivaki centar nekadanjeg Bel Telefon monopola. Jedna
od previenih beneficija tog monopola bila je ta da plaa raune za
osnovni istraivaki poduhvat koji je bio bez premca u to vreme. A
dvadeseti vek je zapravo njemu izmiljen."
"Tranzistor," rekao je Brohier. "Laser. Celularni radio. Solarne
elije. Radio astronomija. PNS sistemi LED dioda. Big Bank
radijacija..."
Klimajui glavom, Goldstajn je nastavio: "Osam Nobelovih
laureata. Trideset hiljada patenata - prosek za jedan dan. I sve je to
proizvod prosveenog kapitalizma. Na svom vrhuncu, Belove
laboratorije su bile u istoj ravni, ako ne i vie, sa univerzitetskim
odeljenjem, sa svakim vladinim istraivakim centrom, kao i sa
svakom korporativnom laboratorijom bilo gde u svetu."
"Bojim se da mi malo zaostajemo," rekao je Horton.
"Ne, uopte ne zaostajete," rekao je Goldstajn a u daljini se ulo
zvono na vratima. "Ne bih mogao biti zadovoljniji nego to jesam.
Defri, odavno sam ja stigao do take kada sam zaradio vie nego
dovoljno novca za zadovoljenje elja u toku jednog prosenog ivota. I
onda se naravno javlja optereujue pitanje ta da se radi sa vikom.
Razmetljivo troenje para me uopte ne privlai. Kao ni uobiajene
dobrotvorne akcije - ne postoji Goldstajnova fondacija koja dodeljuje
stipendije za magistarske studije jevrejskim studentima menadmenta
ili sporim halfovima ili deci gradskih birokrata. Ne dajem novac za
ouvanje kitova ili hranjenje ptica ili za sponzorisanje muzike u
parku..."
U tom trenutku ofer se opet pojavila i Goldstajn je za trenutak
zautao dok je ona postavljala plavo-beli hladnjak za piknike na
kameni stoi. Poela je da skida poklopac, ali je Goldstajn podigao

ruku i zaustavio je.

"Mi emo se pobrinuti za to," rekao je. "Hvala Barbara. Mislim da
mi veeras vie nee biti potrebna."
"U redu gospodine. Ja u ipak ostati u kui, pa ako se
predomislite..."
"Prvo emo vas potraiti u Karlovoj igraoni," rekao je i blago se
nasmejao. Kada je otila, Goldstajn je ponovo svoj pogled okrenuo
prema njima i pitao odsutno: "Gde sam ono stao?"
"Muzika u parku," pomogao mu je Brohier.
"Muzika u parku," ponovio je Goldstajn i namrtio se. "Defri,
novac apue kao kurva i govori ta e ti raditi ako odrei kesu. I ako
te nije stid, moete zavesti i navesti na skoro sve." Ustao je i stao
pored kulera i poeo da vadi papirnate kese braon boje iz njega, a
zatim i bele kutije iz tih kesa. "Karl, trebae nam tri tanjira i kaike."
"Doneu," rekao je Brohier i ustao.
Poto je otvorio poklopac jedne od kutija, Goldstajn je duboko
udahnuo oslobaajui se napetosti. "Kako upotrebiti bilion vika?"
pitao je. "Da sakuplja umetnine, kao Herst? Ili moda ene, kao Hju?
Svi primeri oko nas su nedostojni. Kada je Bil Gejts platio Aresovu
misiju na Mars, to je bio tos, nita drugo do zadovoljavanje
sopstvenog ega. Nagovorili su ga da pokua da kupi besmrtnost za
sebe i logo svoje kompanije otimajui istorijski dogaaj. Obeao sam
sebi da nikada neu biti tako slab - a onda me je opinilo jo nestalnije
iskuenje.
Defri, za mene radi skoro sto hiljada ljudi u osamnaest drava i
sedam zemalja. Uloio sam u njih kako bih zaradio novac. Uloio sam
u tebe kako bih se razlikovao od njih. I sada si mi ti pruio tu ansu."
Goldstajn je seo na ivicu stola koji je bio najblii Hortonu i nagnuo
se napred kao da upravo eli da mu otkrije tajnu. "Oruje i bombe su
vektor moi ve etiri stotine godina. Neki ak pitolj nazivaju velikim
egalizatorom, a ipak meni oruje mnogo ee izgleda kao veliki
neegalizator. U prolom veku, oruje i bombe su sakupile Jevreje,
pedere i Cigane u Buenvald, pogodile tri amerika predsednika, i
ubile pedeset miliona ljudi u ratu i skoro isto toliko u miru, zatrli na
desetine plemena i stotine vrsta. Vei broj pitolja, najvee bombe i
oni najspremniji da povuku okida - koristili su Nobelovu, Koltovu i
Vinesterovu genijalnost."

"Naravno, i to je bio posao," rekao je Brohier, ponovo se

pojavljujui u tom trenutku. Odneo je posluavnik sa tanjirima i
priborom za jelo do stola i ponovo seo u svoju stolicu.
"Da, a posao je bio podjednako besraman, koliko i neophodan,"
nastavio je Goldstajn sa priom.
"Jednostavno se ne moe nadmudrivati sa metkom iz puke
opaljenim sa suprotne strane bojita. Ne moe praviti kompromis sa
nuklearnom bojevom glavom koja vriti sa drugog kraja sveta. Jedini
odgovor na pitolj, jedina odbrana od pitolja je jo vie pitolja. Ti si
nam dao drugi odgovor, Defri. Pokazao si nam drugi nain pomou
koga moemo da istrgnemo to nehumano orue iz naih zgrenih
primatskih aka."
"Ako oduzmemo svetu mo pitolja, ta e zauzeti njegovo mesto?"
upitao je Horton zabrinuto.
"Moda haos," rekao je Goldstajn. "Moda mir. Zamisli dve vojske
koje se sada sueljavaju na bojnom polju goloruke. Da li e se ljudi
dvadeset prvog veka bacati na bajonete zbog boga ili otadbine?
Zamisli teroristu, budueg ubicu, koji je onemoguen da opali svoj
kukaviki, anonimni hitac iz daljine.
A sada zamisli Tel Aviv, Belfast, Sarajevo, Los Aneles kao oaze
mira, sa jednim od tvojih izuma kako zrai sa tornja u srcu svakog
grada. Zamisli samo koliko plugova bismo mogli sagraditi kada bismo
prestali da kupujemo maeve. A ti kae da malo zaostajemo, ha? A
ne, Defri, nimalo - Okida je dar od neprocenjive vrednosti. I ja se
zariem i svojoj i tvojoj deci da u se pobrinuti da se njegovi
potencijali ostvare. Dajem i svoju sreu i ivot u zalog za to."
Onda se Goldstajn ispravio, zabacio glavu nazad i sklopio oi.
"Tako mnogo red koje se spotiu jedna o drugu samo da bi ih
izgovorio," rekao je udahnuvi i izdahnuvi duboko. "Upozorio sam te,
zar ne? Doi, hajde da jedemo - to e me uutkati, makar na kratko."
Ali hrana jedva da je samo neznatno usporila bujicu rei, jer
Goldstajn nije bio jedini koji do sada nije imao sluaoce kojima bi
mogao da izloi svoja razmiljanja koja su gorela od elje da budu
izgovorena. I uz ribu, kinesku jagnjetinu, i crni aj, poeli su
zajednikim snagam da kleu prve obrise revolucije.

6
PUTOVANJE

KALKUTA Potencijalni dobri Samarianin izgubio je vie od auta i

novanika, kada je napadnut na Berhampor putu u etvrtak, izgubio je
i svoj idealizam. Britanski turista, Tomas Sudaranka je bio na
hodoau na reci Gang kada je zastao da pomogne, kako je on mislio,
povreenoj devojci koja je leala pored puta. Dvaput upucan u lea i
ostavljen, jer su mislili da je mrtav, Sudaranka se trenutno nalazi u
bolnici gde je hospitalizovana sa parcijalnom paralizom desne noge.
Vlasti u Muridabadu su izjavile kako je devojka verovatno mamac
lokalne bande koja operie na autoputu i upozorila putnike da budu
oprezni.
KOMPLETNA PRIA / MAPA
Zujanje Helio Kurierove maine se jako pojaalo kada se avion
nagnuo i zarotirao iznad puste doline. Malo ispred sa desne strane,
Def Horton je mogao da vidi tanku liniju na autoputu sa dve trake
kako vijuga prema severu. Nije bilo automobila na putu, niti drugih
znakova ljudskog prebivalita.
"Kuda vodi?" upitao je, i potapao pilota po ramenu.
"To je put Nevada 278," odgovorio je pilot pokuavajui da
nadjaa buku.
"Ide do 1-80 kod Karlina, istono od Emigrant Passa. Devedeset
milja niega.
Eli Er taksi-avion crveno-srebrnih krila zamahnuo je prema severu
i poeo da se sputa ispod nivoa neba na kome nije bilo ni jednog
jedinog oblaka. Pre nego to su munjevito preleteli oblast iznad
Nevade 278, ve su bili ispod nivoa krunih planina.

"Ja ne vidim aerodrom."

Pilot je pokazao ispred, prema prljavom putu koji se prostirao
paralelno sa presuenim koritom potoka. "Tamo pravo," rekao je.
"Vivini Krik Roud. To je najbolji aerodrom koji postoji u okrugu
Eureka. Ali prvo elim da ga dobro pogledam pre nego to spustim
tokove. Prolog meseca je palo mnogo kie i moram da proverim da
li ima odrona."
Stisnuvi vrsto kolena, Horton je bez rei blenuo s nevericom u
izbrazdani, uzani put dok ga je pilot nisko nadletao na visini ne vioj
od 100 stopa.
"To mora da je va prevoz," doviknuo je pilot. Pre nego to je pilot
povukao prednji deo aviona prema nebu, Horton je krajikom oka
ugledao iroki dip boje peska i neiju figuru pored njega. "Ne izgleda
tako loe. Sleteemo na tlo za nekoliko minuta."
Horton je samo klimnuo glavom vrsto stisnutih usana.
"Znate, sva ova zemlja je nekada bila u vlasnitvu drave,"
nastavio je pilot. "Posle toga se i nisu ba urili da ovde sagrade neto
poto su je federalci vratili saveznoj dravi. Otprilike sve to dobijamo
su ovakvi ili onakvi kopai zlata koji su ovde samo u prolazu i trae ili
NLO-e ili fosile. NLO tipovi su prialice, pa pretpostavljam da vi
spadate u ovu drugu grupu."
Dok je priao, pilot je izveo polukrug od koga se krv ledila u
ilama i brzo okrenuo Kurije prema putu, samo sada u suprotnom
pravcu jo nie nego malopre. "Tamo ja sleem," viknuo je i smanjio
brzinu. Avion je za trenutak plutao., zatim se ispruio i spustio,
poskoivi dva puta j podigavi oblak ute praine. Otkotrljao se do
stanice nekoliko desetina metara od irokija,
"Je li to neko koga znate?"
Krajnjim naporima se usteui, Horton je provirio vam kroz oblak
praine ovek koji je stajao iza irokija bio je Donovan King. Nosio je
naoare za sunce i Kolorado Roki bejzbol kaket. Horton i King su
kratko mahnuli jedan drugom.
"Aha," rekao je Horton, otkljuavajui vrata. "Hvala na vonji."
Mala kabina u repu aviona sa est mesta za sedenje bila je
dovoljno topla po Hortonovim standardima. Ali toplota koja ga je
obuhvatila kada je izlazio iz aviona bila je skoro poraavajua.
Pourio je do vozila koje ga je ekalo i do Kinga koji je ve sedeo za

volanom. "Da li imamo klimu u Aneksu?" upitao je Horton i okrenuo

ventilator navie i uperio ga u svoje lice.
"U prikolicama za stanovanje. Laboratorija e biti dovrena
otprilike sledee nedelje."
"Ne mogu da doekam. Strano je vrue, a i nauljau zadnjicu na
ovom seditu," progunao je Horton. "To je samo propaganda
Privredne komore."
Saekali su da Kurije proe istono od njih, maina se zaletela
kako bi postigla nagib za uzletanje. "Moraemo da obezbedimo
sopstveni avion i pilota za ovakve ture," rekao je Horton dok je King
usporio da bi se ukljuio na autoput i krenuo ka zapadu. "Ovaj momak
iz avion je bio isuvie radoznao."
King se nasmejao. "Taj momak je bio na pilot," rekao je. Mnogo
pria, ali je na svu sreu bezopasan. Mi imamo opremu za ceo jedan
avion u Elku i malu prevozniku kompaniju stacioniranu u Renou.
Rairiemo saobraaj ovde u okolini, doktore. A lovci na fosile e nam
posluiti kao maska i pomoi da ostanemo neprimeeni."
"Znai u tome je stvar," rekao je Horton dok je kroz vetrobran
posmatrao pust pejsa koji se prostirao ispred njih. "Koliko je to
daleko odavde?"
"Oko 13 km," rekao je King. "A to se tie tvoje zadnjice, ima
jastuk na zadnjem seditu. Moda e ti biti potreban do kraja puta."
I zaista nije preuveliavao kada ga je upozorio. Uskoro su napustili
Vinini Krik Roud i preli na bezimeni neobeleeni put upola ui. S
obzirom na to koliko je bio talasast bilo je oigledno da nikada nije
bio profilisan, kao i da ga saobraaj koji je tu pre njih prolazio nimalo
nije 'poboljao'. ak i pri brzini ne veoj od pedeset kilometara na as,
Hortonu je put liio na vonju u zabavnom parku koja traje
predugako.
"Predloiu da nekome kupimo helikopter," rekao je Horton,
podupirui se o ofersku tablu.
"Ve smo isplanirali da donesemo ovde vau opremu u Skajkrejnu
koji koristimo za prevoz graevinskog materijala. Iako ba nismo
voljni to da radimo ee nego to je neophodno. Za dravu u kojoj
jedva da ima ljudi, ovde ima previe oiju koje posmatraju nebo."
Vonja je napokon bila zavrena ispred ratrkanih struktura koje
su se nalazila na podu uske konstrukcije nalik na kutije i sa kosim

zidovima. Najvea od tih konstrukcija bila je od opeke i sastojala se

samo od jedne prostorije. Hortona je podseala na osnovnu kolu. Petest pokretnih kuica nalik na kutije bile su poredane u zapadnom
delu, a elini kostur prefabrikovane zgrade veliine ambara bio je
stacioniran u istonom delu. Mali buldoer, kran i jo tri irokija bili
su smeteni uz istoni zid glavne zgrade, na uzanom pojasu
popodnevne senke. Kakofonija graevinske buke pozdravila je
Hortona koji je oprezno izlazio na vruinu.
"Da li je doktor B. stvarno morao da pronae mesto koje je ovoliko
udaljeno?" upitao je odmahujui glavom, dok je posmatrao gradilite.
"Pretpostavljam da je bila bitna razlika izmeu toga da li imamo
malo ili uopte nemamo komije," rekao je King. "Direktor je rekao da
eli siguran radijus od pet milja i bezbedan radijus od deset milja. Gde
biste prvo ili: do prikolice ili do laboratorije?"
"Posle onakve vonje moja beika glasa za 'prikolicu',"
King se nasmejao, to se retko deava i istakao: Vi ste u prikolici
broj tri."
Kada se Horton malo kasnije ponovo pojavio, King mu je dao
mapu gradilita i zatitni eir. "Obroci i rekreacije su u duploj
prikolici. Prikolica broj dva je rezervisana za doktora Brohiera i goste.
Privremena kuica za druenje je u broju pet, a privremena
kancelarija obezbeenja je u broju est. Graevinski tim je smeten u
severnom delu. Taj prostor emo preuzeti za nae osoblje kada oni
odu odatle."
Horton je prouio svoju mapu, zakiljio u svetlu izmaglicu prema
severu. "ta je ono tamo?"
"Ne znam. Neki ovde ih zovu pomone zgrade. Ima ih est i svaka
je veliine klozeta u koji moe da stane jedna osoba. Sagraeni su od
opeke i prazni kao to je bilo i ovo mesto." rekao je King i pokazao
rukom prema glavnoj zgradi.
"Pa, ta je ovo mesto, u stvari, nekada bilo?"
"Ni to ne znam," rekao je King. "Kada su se i zadnji stanovnici
spakovali i otili, odneli su sve sem zidova. Da znate samo da smo
slikali sva udubljenja na podu i ivije koje smo pronali, u sluaju da
elite da nam se pridruite u igri asocijacija."
"I koja je vaa asocijacija?"
"Moja je da oni ovde nisu uvali ovce." King je odmahnuo glavom.

"Nema oiglednog odgovora, doktore Horton, zbog ega je ova igra i

interesantna. Sutra u vas povesti da vidite betonske rovove koji
povezuju pomone zgrade," rekao je, i pokazao rukom prema severu.
"Nevada je uvala mnoge tajne godinama, od Plamboba do oblasti 51.
Ako budemo imali sree, sauvae i nau."
Dok se Aron Goldstajnov crni Dasoft Falkon 55 sputao po
uzburkanom vazduhu trista metara iznad reke Potomak, Karl Brohier
je okrenuo svoju naslonjau sa pokretnim seditem prema najbliem
ovalnom prozoru i pogledao prema gradu koji se prostirao ispred
njega u potrazi za poznatim predelima. S obzirom da se ba i nije
zanimao za politiku, gradsku vrevu ili saobraajem zaguene gradske
ulice, Brohier je u Vaingtonu, u kolumbijskoj oblasti, bio samo tri
puta do sada. Zadnji put, pre osam godina, doao je da bi prisustvovao
sahrani jednog svog prijatelja. Pre toga je bio da bi ga politiari
proveli i predstavili javnosti a zatim da zamoli za finansiranje
osnovnog naunog istraivanja pred pet do est izbornih komisija. Za
Brohiera je ovo iskustvo bilo skoro isto toliko prijatno kao i sahrana.
Ali prva i najprijatnija od svih poseta promenila je tok njegovog
ivota.
U vreme kada su bogatije kolske oblasti slale avionske tovare u
Evropu, iznajmljivale velike jedrilice na Karibima, organizovale
splavarenje po brzacima u Kanadi, sve to je amplejn Veli Union
srednja kola mogla da uim za svoje maturante i organizuje
petnaestoasovnu vonju od provincije itenden okruga kako bi
proveli trodnevnu ekskurziju u glavnom gradu. Njegovi pratioci na toj
ekskurziji nadoknadili su im takvo ponienje laganim programom
razgledanja i liberalnim poveerjem.
"Mi ne elimo umesto vas da odluujemo ta ete posetiti," rekao
je gospodin Fribrajt, razredni stareina. "Svako od vas ima vodi,
propusnicu za metro i svog saputnika, i naravno zdrav razum. Ako ne
izgubite nijedno od svega toga, otiiete kui i u seanju e vam ovo
ostati kao putovanje vredno pamenja,"
Brohier i njegov najbolji prijatelj Tom Lang su morali da odustanu
od ekspedicija po razliitim poronim mestima u Merilendu gde su se
mogli nai pie, kocka i toples plesaice. Umesto toga, oni su svoje

slobodno vreme podelili izmeu Smitsonovog instituta, Muzeja

prirodne istorije i Amerike mornarike opservatorije.
Atrakcija u mornarikoj opservatoriji bila je mogunost da se
posmatraju Jupiterovi meseci ili solarna praina kroz tridesetdvoinni
reflektor. Naalost sivi oblaci i letnja kiica su ih spreili u tome.
Razoaran i u potrazi da to bolje iskoristi vreme koje su proveli
ekajui u redu za obilazak opservatorije, mladi Brohier se oduevio i
fascinirao Mornarikim satom Sjedinjenih Drava i naunom
arolijom u pozadini svega toga. Cezijum oscilaton, hidrogen maseri,
sateliti, sinhronizaton otvorili su neka udnovata vrata koja su ga
uvodila u relativnost, radioaktivnost, i nauku o nuklearnoj energiji.
Posle leta koje je proveo testirajui merenja tekih voda, Brohier se
prijavio na Univerzitet u Vermontu i ubrzo promenio svoj glavni smer
i sigurnu karijeru iz oblasti kompjuterskih nauka za nesigurno polje
fizike.
Uspeo je da ovu novost krije od svojih roditelja godinu i po dana, a
zatim i da se odupre njihovom stalnom pritisku da ispravi ovu
'greku'. Poto se istakao u neistaknutom programu, dobio je
stipendiju za postdiplomske studije na MIT Univerzitetu, gde su i
konkurencija i intelektualna stimulacija bile prioritetne. A bio je pravi
trenutak za tako neto. Um mu nikada nije bio bri, glad nikada jaa
kao u to vreme. Tako da se posle dve i po godine opet istakao i
razlikovao od ostalih.
Posle tog perioda bilo mu je sve tee: katastrofa na Teksakom
Univerzitetu, gde su lini sukob sa efom katedre i kompleksnost prve
ljubavi koja mu je odvraala panju od posla pomeane sa prvim
gubitakom, uinili da odustane od svoje doktorske teze. Pet godina je
lenario u naunoj laboratoriji TRW materijala, to je bio dar
njegovog najboljeg prijatelja Toma Langa, ali u isto vreme i zatvor za
njegovu radoznalost. Zatim je jo jednom pokuao da odbrani svoj
doktorat na Stanfordu, gde su svi ostali kandidati bili mlai i naizgled
bri, te se Brohier oseao kao da tri uzbrdo u pokuaju da ih sustigne.
Do prvih pokuaja u CERN revoluciji bilo je jo pet godina, do Ejmi
Suzan jo nekoliko preko toga, a do nulte faze solidstejt memorije jo
dve decenije.
On je na taj put krenuo odavde, i sada - protiv svojih najboljih
instinkta - pratei taj isti put ponovo se vratio odakle je i poao.

Kabina Falkona 55 je podrhtavala dok se stajni trap ispruio i

ukoio. Ispod njega je bila samo voda a i ona je delovala jako blizu.
Onda se odjednom pojavilo stenje, pa pare prekriveno travom braon
boje, i prag staze za sletanje. Gume su neno poljubile beton, a onda
opet samo sada vre. Kada se prednji stajni trap smirio kabina je
poela da vibrira uz tutnjanje sva tri Falkonova motora dok su
ukljuivani okretnici potiska.
Brohier je pogledao Goldstajna koji je jo uvek mirno dremuckao,
njegovo vitko telo skoro da je u potpunosti progutala stolica skroz
obloena jastucima. Nadam se da ima pravo u vezi svega ovoga,
prijatelju, pomislio je. Ni Brohier ni Horton nisu pretpostavili de e se
bilo ko iz savezne vlade ukljuiti tako brzo, i obojica su bili jako
nesigurni u vezi toga da li vojsku uopte treba ukljuiti u sve to.
A i od same pomisli da je Pentagon udaljen manje od tri
kilometara podilazili su ih marci.
Proganjao ga je, kako ga je Horton nazvao "Scenario Hangar broj
18". Strah da je dovoljna samo jedna pogrena re upuena pogrenoj
osobi, pa da se konvoj crnih kombija punih specijalaca srui na
kampus Terabajta i odveze sve. Goldstajnu su bili potrebni sati i sati
kako bi ih ubedio da "prijatelji na visokim poloajima" ne pripadaju
istoj vrsti imaginarnih stvorenja kao to su jednorozi i sirene.
"Postoje ljudi na svakoj lestvici ovoga drutva koji mogu i hoe da
nam pomognu," insistirao je Goldstajn. "I bie neophodno da ih je to
je mogue vie kada oni koji e nam se suprotstaviti shvate opasnost."
"Bilo bi bolje da smo sto posto sigurni kome se obraamo," rekao
je Horton.
"ovek koga hou da dovedem sigurno nas nee izdati. Kako se
izabrani zvaninici budu smenjivali, on e biti neto poput hrasta
meu trskom "
"Slabe pohvale, to se mene tie."
Goldstajna je ve poelo da nervira takvo cepidlaenje. "Vi
naunici ste takve naivine kada je politika u pitanju. Vi ste uli samo
za ove ljude sa CNN-a pa jedva i za njih da ste uli," brecnuo se. "Ja
ovog oveka poznajem ve dvadeset godina, i za to vreme on se ni
jednom nije poneo ishitreno ili doveo svoje principe u pitanje. tavie,
temelj njegove politike podrke se ovim ne dovodi u pitanje, ve je,
zapravo, situacija sasvim suprotna. I ako nam se on prikljui,

oekujem da e njegovi kontakti za nas imati neprocenjivu vrednost."

"Zato nam onda ne kae njegovo ime?"
"Da bih ga zatitio u sluaju da donese odluku da nam se ne
pridrui. I zato to jeste moj prijatelj."
Na kraju svega, Brohierovo prisustvo u avionu, kao i na
predstojeem sastanku, predstavljalo je cenu konsenzusa. Horton se
ne bi sloio niti dozvolio Goldstajnu da prie tom nepoznatom i
bezimenom, a da pritom nije siguran da e njegovi interesi biti
zastupani. A ipak Horton nije Goldstajna poznavao tako dobro da
prihvati njegova uveravanja da e tako i biti.
Bio je to, donekle, nerazuman, ak iritirajui zahtev, s obzirom da
je Goldstajn lako mogao do sada da odri na stotine tajnih sastanaka s
kim god odabere u nedeljama otkako mu je Brohier saoptio novosti.
Ali toliko toga je bilo u opasnosti da je ak i Brohierovo poverenje s
vremena na vreme bilo pokolebano, pa mu je bilo drago to je Horton
bio pametan pa ga uvukao u proces.
Kada je Falkon 55 stigao do stanice na slubenom ulazu (VIP),
Goldstajn je otvorio oi i ustao. "Brzo smo stigli," rekao je i bacio
pogled na sat. "Da li si se ti malo odmorio?"
"Ja ne mogu da spavam u avionu," priznao je Brohier.
"Onda bi te moj posao ubio," rekao je Goldstajn uz ivahan osmeh.
Za neverovatnih nekoliko minuta, nali su se na zadnjem seditu
srebrnog mercedesa koji je lagano brundao niz Vaington Memorijal
prolaz. Pre nego to je Brohier postao svestan, ve se Pentagon
pojavio s njihove leve strane. Goldstajn ga je uhvatio kako posmatra
njegovu umirujuu, imponzantnu, neumoljivu fasadu dok su prolazili
kolima pored njega.
"Da li se jo uvek brine?" pitao je Goldstajn.
"Ne zbog tebe, Arone. Nikada se nisam brinuo zbog tebe. Brinem
se da moemo izgubiti kontrolu u vezi svega ovoga," rekao je Brohier.
"Ne elim toliku odgovornost. Ne elim da doem u situaciju da
moram da donosim odluke. S druge strane, radije bih da to ipak
budem ja, odnosno mi, pre nego mnogi drugi ljudi koji mi padaju na
pamet. A mnogi od tih ljudi ive i rade u naem gradu."
Goldstajn je klimnuo glavom. "Rei u ti neto. Odavno sam saznao
za bandu iz Vaingtona. I dobra i loa vest su da su oni, daleko od oiju
kamera, isti kao i oni ljudi kod kue koji su ih poslali ovde. Ni bolji ni

gori, samo izloeniji oku javnosti, a posledice njihovih greaka su

dalekosenije."
Brohier se sarkastino nasmejao i rekao: "To sa tvojim prijateljem
je malo neobino... pokuavam da zamislim da je izabran neko koga
poznajem i cenim, kao na primer moj otac."
"Gospodin Smit ide u Vaington," rekao je Goldstajn. "Karl, rei u
ti neto to nisam eleo da kaem pred Defrijem, imajui u vidu
njegovo raspoloenje u tom, trenutku. Taj sastanak sutra i taj ovek zna, on nam je neophodan. U ovom trenutku, slaba nam je zavera."
"Razmiljao sam o tome," rekao je Brohier. "To to radimo u
tajnosti, u stvari, radi protiv nas. Mogu nas sutra ujutru pokupiti, i sve
e biti gotovo."
"Da, ali za razliku od tebe, pa ak i mene, moj prijatelj ima
preveliki ugled da bi ga tako lako uutkali," rekao je Goldstajn. "Za
razliku od Defrija i njegovih ljudi, on je isuvie prisutan u javnosti da
bi tek tako nestao. Ne mogu ga zaplaiti, a sa druge strane, on nee
sebi dozvoliti da se kompromituje." Okrenuo se prema prozoru i stao
da posmatra preko Potomaka Linkolnov spomenik. "On e umeti da
postavi prava pitanja, glasno i na pravim mestima, u sluaju da
nestanemo."
"To je uteno," rekao je Brohier. "Arone, tvoj prijatelj... u pitanju je
senator Vilman, zar ne?"
Goldstajn je nemo klimnuo glavom, i odraz tog gesta se video u
staklu u boji. "ta ti misli o tome?"
"to se mene tie, mislim da je to u redu."
"Dobro. Mada ipak," dodao je odsutno, "Mislim da mu ne trebamo
rei za Aneks. Neka to bude naa garancija." Goldstajn se okrenuo i
susreo sa Brohierovim upitnim pogledom. "Garancija, u sluaju da ja
greim u vezi njega, i u zavisnosti od toga koliko nai neprijatelji mogu
daleko da idu."

7
STRATEGIJA

HONG KONG, KINA U zadnjem pokuaju da se sprei katastrofa i

okonaju esnaestodnevne demonstracije u Bejingu, novi vojni guverner
specijalnog Hongkonkog okruga izdao je danas proglas o
dvadesetoasovnom policijskom satu samo sa mogunou kretanja od
kue do posla i natrag. Guverner Han Lo objavio je da su
komandantima kineske vojske data ovlaenja da pucaju i ubiju ako se
"izdajniki izgrednici" koji remete javni red i mir suprotstave
nareenju. Najmanje desetak demonstranata i oko pet policajaca je
poginulo u ranijim sukobima u gradskoj botanikoj bati i
viktorijanskom kompleksu zgrada u Studentskom gradu.
Kompletan izvetaj / hong kong od ujedinjenja / hanlobio / ostanite
uz skaj-sken
Apartman Grover Endru Vilmana u zgradi Hamfrejkog Senata po
pravilu je bio prvi na tom spratu u kome se budio ivot svakog jutra, i
zadnji koji se zatvarao svake veeri. Oficijelni radni dan njegovog
administrativnog i zakonodavnog pomonika poinjao je u sedam
ujutru, to je po kongresnim standardima bilo dovoljno rano.
Meutim, opi su esto zaticali efa koji je pre njih doao sat vremena
pa i vie i ve je obavio jutarnji posao sa zastraujuom efikasnou.
Prva stvar koju bi Vilman ujutru po pravilu uradio, a koju je on sam
sebi dao za zadatak, bila je da odgovori na, kako je on sam nazvao
'pobesnelu potu'. Napori njegove koalicije koja zastupa stanovite o
razoruanju. Razumom protiv ludila, usmereni ka edukaciji
stanovnitva u toj oblasti, kao i napori da se deluje na lanove
Kongresa, prouzrokovali su stalan priliv kritiki, esto i neprijateljski

nastrojene pote u obliku video, audio kaseta i teksta. ak i kad je

napravljena selekcija anonimnih i onih poruka koje nisu sadrale
povratnu adresu, jo uvek je bilo na stotine poruka dnevno od ljudi
koji su imali potrebu da pokau Vilmanu kako je zaveden, u zabludi,
neuk i nelojalan, i kako jednostavno nije u pravu.
Na pitanje zato se uopte trudi da odgovara na poruke koje bi
drugi ignorisali odgovorio je: "Od toga mi krv u venama prostruji bre
nego od bilo koje koliine kafe. A s druge strane, nau se u udu kada
im lino odgovorim i to ih ponekad natera da stave prst na elo i
porazmisle bolje o svemu. Pored toga, ja gajim totalno neracionalnu
veru u snagu razuma."
Rano izjutra je takoe bilo pogodno vreme za telekonferencije sa
saveznicima iz Evrope. Koalicija Razumom protiv ludila imala je svoje
filijale u etrdeset i jednoj zemlji, i legitimne partnere kao to je bio
Vilman, i potpisnici RPL-ove Deklaracije o zdravom razumu koji su se
nalazili u skoro polovini tih filijala. Naravno, taj savez je od Vilmana
napravio omiljenu metu hrianskih ultranacionalista i
internacionalnog konspirativnog krila.
Vilman je sve to nekako pohvatao u hodu. Na jednom nivou, radilo
se samo o obinom dizanju galame. Na drugom, to je bila potvrda da
je poruka dopirala do javnosti. Sve to mu je, pored priliva pisama
podrke koja su stizala paralelno sa onim drugim i povremenih
preobraanja dotadanjih neprijatelja u prijatelje, bila dovoljna
potvrda da je na pravom putu. Njegov krstaki rat nije zavisio od
glasanja, niti je bio uskih vidika, niti smicalica medijske kampanje
zbog kakvog reizbora. Radilo se, u stvari, o jednom principijelnom i
dugoronom angaovanju koje je imalo za cilj da promeni miljenje
ljudi o konfliktu uopte. Tako da je on bio sasvim svestan situacije da
bi procenjivao napredak svojih napora samo na osnovu 'pobesnele
pote'.
Vilmanov ofis je bio totalno nekonvencionalan kao to je bila i
njegova politika i istrajan u konfliktima kao i imid koji je imao njegov
Senat. Standardni dodatak priboru na stolu senatora sastojao se od
amerike zastave, smetene tako da posetioci ne mogu da je ignoriu,
a kamere da je propuste. U Vilmanovoj kancelariji, taj glavni prostor
zauzimao je njegov omiljeni poster Razumom protiv ludila u gro
planu. Bio je to kontroverzni 'kola leeva' u mrtvanici i fotografije

mesta zloina sa masnim slovima utisnutim naslovom: ORUJE NE

UBIJA LJUDE u gornjem delu uz jedan sarkastini komentar
(RAZMISLITE DA LI GA NEKO JO KUPUJE?) koji se nalazio u donjem
delu.
U drugim delovima sobe, isto tako nije bilo uobiajenih poasnih
diploma i zbirka linih fotografija. Njihovo mesto su zauzele red i slike
heroja i pionira mirovnih pokreta i pokreta za razoruanje. To je bila
Vilmanova privatna dvorana slave, svetilite filozofskom idealu koji je
postojao vie od jednog i po veka, od drugorazredne do vodee ideje ovek kao majmunoliki ubica, i evolucija krvavih zuba i kandi.
Jedine slike na kojima se nalazio Vilman lino bile su dve
uramljene politike karikature i zastakljena fotografija na kojoj se
nalazio Vilman sa svojom tenkovskom jedinicom u pustinji izvan An
Najafa, u Iraku. Iza fotografija nalazili su se njegovi uramljeni inovi,
medalje i sertifikat o asnom otputanju iz vojske.
Ja imam moralno pravo, insistirala je fotografija. Ne moete da me
uplaite, ili izazovete moju nelojalnost, strah, a onda me izbacite.
Morate da ukljuite i pitanje morala u ovaj na protest. Godinu dana
ranije fotografija je govorila dovoljno glasno sa reklama za kampanju
i odnela Vilmanu sigurnu pobedu i jo est godina mandata za
senatora u Oregonu.
"Nijedna druga drava u ovoj zemlji te ne bi poslala u Vaington,"
rekao je njegov protivnik iz demokratskog pokreta u njegovoj
privatnoj sali za prijeme. "I nijedna druga drava te ne bi opet vratila
kada bi ljudi shvatili ta su uradili. Pa ipak, zbog muka koje zadaje
republikanskim rukovodiocima, i zbog svega dobrog to pokuava da
uradi zabadajui svoj nos u raznorazna sranja, skoro da mi i nije
krivo to sam izgubio od tebe. Ali ako kae efu moje stranke da sam
ja ovo rekao, postarau se da tvoje incestuozno malo gnezdo moralno
posrnulih pedera tehnokrata nikada vie ne dobije ni sto dolara za
lanarinu od moje ene."
To je bio osnovni paradoks kada je Vilman bio u pitanju, a koji je
obuhvatao ne samo kampanju, ve i celu njegovu politiku karijeru.
Prijateljima i saveznicima je iao na ivce, a neprijatelji su ga potovali
upravo zbog tih istih karakternih crta: zbog njegove odlunosti,
specifine nabusitosti u slubi pronicljivog i prodornog uma, kao i
zbog njegove beskompromisne odanosti principu a ne onome to je

korisno. Po reima vodeeg asopisa 'In touch' on je bio prototip

antipolitiara.
"On svesno kri pravila koja se smatraju svetim, ali pre iz razloga
to je to neophodno, a ne da bi prkosio," napisao je politiki urednik
asopisa u uvodu o Vilmanovom profilu. "On pravi fatalne greke, pa
ipak preivljava, iz razloga to je strast retka pa je samim tim i na ceni
u ovom obino, emotivno mrtvom gradu.
"Grover Vilman u istom trenutku ini da oseamo i ponos i
neprijatnost, kao da prepoznajemo istinu u njegovim reima ali se
plaimo da ivimo u skladu sa njegovim idealima. Nikada do sada u
mom tridesetogodinjem seanju na ove hale ne pamtim da je postojao
tako veliastven ikonoklast ili intelektualac od neprocenjive vrednosti
u Kongresu. Iako oigledno bez anse da bude izabran za predsednika,
on se trenutno nalazi na vrhuncu svoje moi. Onog trenutka kada se
javnost umori od njegove, na neki nain propovednike poruke, to je
neminovno, ovaj L' Enfantov grad, kao i moja rubrika i na nacionalni
dijalog bie siromaniji zbog njegovog odsustva."
Ravnoduan kada su pohvale u pitanju, Vilman je poslao uredniku
kopiju iseka crvenom olovkom zaokruenim 'poto oni neizbeno
moraju' i runo nakrabanom porukom u dnu:
Ako je civilizacija moda, onda je civilizacija fantazija. Da li je to
zaista najbolje to moete da ponudite svojoj deci?
"Po mom miljenju, ova moe da proe," rekla je Toni Barns. Grafiki
dizajner je dodirnula kontrolora i odnela maketu video bima koji se
nalazio na zidu u sali za konferencije. Radilo se o crno-beloj fotografiji
osmoro odraslih ljudi koji stoje u krug, svaki od njih sa revolverom
prislonjenim uz glavu one druge osobe sa leve strane. "Moemo da
upotrebimo neto kao 'Da li se sada oseate sigurnije?' ili 'Ubijanje
prestaje kada ga mi zaustavimo' kao reklamni slogan."
"Meni se ipak vie dopada prvi," rekao je Evan Stolta, struni
strateki konsultant u Razumu protiv ludila. Ispruio je ruku i vratio
na ekran fotografiju trogodinjaka u minijaturnom radnom odelu sa
mitraljezom u ruci. "Dovoljne su etiri rei da primame i prodaju:
'Sada je ovek'. Jednostavo, upeatljivo."
"Prestani da razmilja kao liberal sa Jejla," rekla je Barns. "Ima

mnogo ljudi koji nee shvatiti poruku - mislie kako je to ba slatko."

"Ne moemo nita uiniti kad je u pitanju ironija," rekao je Stolta,
koga je iznervirala ova sarkastina primedba. "ta bi ti htela da bude
na fotografiji: bure iz koga kulja dim i jo jedan klinac koji lei u lokvi
krvi?"
"Stanite malo da razmislim," rekao je senator Vilman, koji je za sve
to vreme sedeo zavaljen u svojoj stolici i sluao njihove ideje.
Barns se namrtila i okrenula prema svom digitalizeru. U roku od
nekoliko minuta crno-beli likovi su dobili boju. Ubrzo posle toga
pojavili su se i leevi.
Vilman je ve odmahivao glavom kada se Barnsova okrenula
prema njemu da uje njegovo miljenje. "Ne, ne, ne. Nikada do sada
nismo poturili rtvu ni u jednom naem materijalu, a ovaj nije
dovoljno dobar da bismo napravili izuzetak. Dodue dopada mi se
boja. Zato smo u poslednje vreme upali u ovu Vizental-Bergmanovu
rutinu visoke umetnosti? Ti ljudi do kojih elimo da dopremo ne ive u
jednobojnom svetu, i mi treba da se poveemo njima na nivou na
kome oni ive."
"Mi," zapoeo je Stolta, ali nije znao odakle da pone.
"Toni, tvoj krug nesigurnosti bi bio isto toliko dobar i u boji,"
nadovezao se Vilman. "ak i bolje jer e ljudi delovati kao porodica i
susedi, umesto kao likovi iz nekog krimia iz talasa crnog filma. Moe
da pomeri izvor svetlosti ako eli da se poigra sa emotivnim
podtekstom. Doi kod mene sa nekom takvom varijantom do kraja
dana."
Barnsova je klimnula glavom, i poela da zatvara svoj digitalizer.
Istog trenutka Vilman je svoju panju usmerio prema Stolti. "Evane,
ta se desilo sa onim 9 emu smo priali prole nedelje? Da li si
pronaao neke provajdere koji nam mogu obezbediti sadraj? Mi u
svakom sluaju ne moemo kupiti niti izmoliti dovoljnu irinu
frekventnog opsega za ove dinglove kako bi mogli da se takmiimo
sa programskim kolekcijama kod Tarnera, Sonija ili Berelsmana. Oni
e morati da nam nekako pomognu."
"Oni ne ele da razgovaraju sa nama," rekao je Stolta, i slegao
ramenima. "Naravno da ne ele," rekao je Vilman. "Oni sede na
stotinama hiljada sati materijala za programe koji je baziran na
pretpostavkama da je prikazivanje kako ovek sakati, mui, i ubija

druge ljude, zabavno. Ali tvoj posao je da smisli kako da ih nagovori

da razgovaraju sa nama."
Stolta je odmahivao glavom. "Oni su uloili ogromne sume novca u
inventar."
"Inventar otrova. Nama je bitno da oni ponu da gledaju na te
kolekcija kao na aktivna, a ne kao na pasivna sredstva, rekao je
Vilman otro. Moramo im pomoi da vide da postoji etika dimenzija u
tome to rade, a to prevazilazi ponudu i potranju. E, a ako to
ukljuuje lupanje po zakljuanim vratima i zatvorenim umovima sve
dok se ne otvore, moraemo tako da postupamo. A sada, ako si ti
isuvie istroen za takav vid borbe "
"Ubaci me u svoj raspored za petak," rekao je Stolta. "Potrudiu se
da doem do nekih ideja do tada."
"Dobro." Vilman je pogledao na sat. "Kasno je za moj sastanak.
Sistem?"
"Spreman je," rekao je sintetizovani glas kontrolora iz sale za
konferencije.
"Kraj zapisnika sa sastanka."
"Potvreno," odgovorio je kontrolor. "Da li elite da sumiram i
distribuiram zapisnik?"
"Ne. Samo arhivu." Onda je Vilman podigao pogled prema drugima
i nasmejao se simpatino. "Ovoga puta put nam je trnovit do samog
kraja," rekao je. "I zbog toga nam je teko. Ponekada kada se ja
obeshrabrim, razmiljam da promenim ime koalicije u Udruenje
Sizifa. Do sada sam, hvala bogu, nekako uspevao da prevaziem tu
ideju pre potpisivanja papira - to je ime koje bi samo neki liberal sa
Jejla mogao da razume." Namignuo je u Stoltinom pravcu, i nasmejavi
se vedro, a oi su mu zasijale vragolasto."
"Propustili smo ansu," rekao je Stolta. "Zamislite samo logo sa
dreavom animacijom koji smo do sada ve mogli da imamo na Veb
sajtu."
Vilman se nasmejao dok je uzimao svoj portfolio. "Vratiu se u
kancelariju za jedan sat. Ako neto pre toga iskrsne, Marina zna gde
moe da me nae."
Vetri je pirkao Arlingtonovim nacionalnim grobljem, tako

ublaavajui sparinu koja je pretila da ugrozi ovaj vlaan vaingtonski

letnji dan. Bez obzira na to, Vilman se obilato oznojio dok je preao
put od eridaji Gejta do breuljka gde su u hladovini stogodinjeg
javora poivali ostaci Dejton arls Artur Deja. Drvo je prekinulo red
belih mermernih nadgrobnih spomenika, i njegovo iroko korenje je
nakrivilo Dejtonov spomenik za nekoliko stepeni.
Cele prole godine, jedini posetilac Dejtonovom grobu bio je redov
Tree amerike peadije, koji je tu bio samo na kratko da bi postavio
ameriku zastavu ispred spomenika zbog predstojeeg Dana pomena
poginulih. U toku ove godinje tradicije, stara garda se podseala i
odavala poast njegovoj slubi i rtvovanju. Meutim, bilo je skoro
sigurno da niko drugi nije.
Dejton je umro na drugom kraju sveta i pre vie od jednog i po
veka, regrutovani kaplar koji je svoj ivot izgubio u estokoj
koreanskoj zimi i u moda jo gorem porazu - krvavom povlaenju u
Hungamni. S obzirom da je umro u dvadeset i prvoj godini, nije
ostavio potomke. Najblii od njegovih ivih roaka bili su pripadnici
sada ve tree generacije koji su pet drava daleko od njega.
Ali Dejton nije bio jedini koji je padao u zaborav. Kako su najmlai
veterani iz koreanskog rata naputali ovaj svet jedan po jedan,
Dejtonov rat je preao iz seanja u istoriju. Bio je sveden na arke
Hladnog rata koji se nije razmetao ni patriotskim pesmama niti
pobednikim slikama, da bi na kraju u potpunosti nestalo u boli i
strasti.
ak su i najosnovnije injenice izbrisane iz kolektivne svesti. Retki
su bili graani koji su znali neto vie o Koreji od onoga to je moglo
da se sazna iz klasine televizijske komedije koja je pripremljena za tu
priliku. Ridvej i MekArtur, Pusan, Inan i Jalu su izgubili nekadanju
zvunost svog imena.
Ista sudbina je, dodue, zadesila sve Dejtonove komije u starim
grobnicama na breuljku u parceli broj 20. ak i oni koji su se borili u
Velikom ratu nisu mogli da raunaju na posetioce koji bi razbili
ustaljenu tiinu.
Dodeljujemo Vam ovo malo pare zemlje, razmiljao je Vilman dok
se pribliavao dvojici ljudi koji su ga ekali kod javorovog drveta, kao
i pravo na njega u carstvu koje vie ne nastanjujete - a zapravo zbog
ega sve to radimo? Zbog propagande, kako bismo ulepali istinu.

Potovani mrtvi, u svojim venim prebivalitima, bez nagovetaja onoga

to su uinili, pretrpeli, kako bi zaradili svoju duboku poast. Nema
krvi, polomljenih ni iupanih delova tela, nigde oruja na vidiku. Samo
red za redom sterilnog belog kamenja, koje lei u tiini. Mrzim ovo
mesto vie nego bilo koje drugo za koje znam...
Karl Brohier se namrtio. "Je li to on?"
"To je on," rekao je Aron Goldstajn i klimnuo glavom.
"Ne izgleda ba sreno."
"I ne oekujem da bude srean."
"Moda je trebalo da ga jednostavno pokupimo tvojim kolima i
poemo u vonju krunim putem," rekao je Brohier.
"To bi stvorilo ba intimnu atmosferu, zar ne? Mnogo intimniju od
ove. Jedan jeftini audio teleskop, i..."
"Ja znam ta on misli o Arlingtonu," rekao je Goldstajn. "Ovako je
bolje." Krenuo je prema Vilmanu sa osmehom i ispruenom rukom.
"Grovere! Hvala ti to si doao."
"Rekao si da moramo hitno da porazgovaramo," kazao je Vilman i
pogledao pored Goldstajna. "Ja Vas poznajem. Odakle ste mi poznati?"
"To nije bitno," rekao je Goldstajn. "Hajde da sednemo. Karl, dodaj
ebe."
Seli su u hladovinu i smestili se na crveno-crnom ebetu. Delovali
su kao tri brata koja ele da zaustave vreme kraj porodine grobnice.
"ta ima da mi kae Arone?"
"Hou li ti ulepati dan ako ti kaem da postoje dobri izgledi da
vie nijedan grob nee biti iskopan na ovom groblju, sem kada
sahranjuju nekog starca kao to sam ja?"
"Nije mi ba jasno ta hoe da kae," rekao je Vilman i namrtio
se. "Ali stopa poginulih u amerikim oruanim snagama je nia nego
to je ikada bila. ak i kada bi ukljuili i vojne snage na terenu,
uglavnom su maine te koje se bore, tako da su pogibije u borbi prava
retkost i nimalo zanimljive za javnost. Vie od pola bitke je dobijeno,
Arone. Gubici u ljudstvu vie nisu prihvatljivi." Pokazao je glavom u
pravcu Pentagona, koji je bio zaklonjen udaljenim drveem, pa ga nisu
ba najjasnije mogli videti. "Bilo bi jo dobro kada bismo mogli da ih
nateramo da isto toliko rauna vode i o narodima u Ruandi i

Burundiji, ili o Brazilcima.

"Bilo bi previe oekivati i to od njih," rekao je Brohier.
"Zato?" Vilman je zahtevao odgovor.
"ovek svojevoljno ubija tuu decu ve deset hiljada godina. To im
ostavlja vie prostora na planeti za njihovu decu."
"Oh, Boe, ne pokuavajte meni da plasirate te prie o Darvinu,"
rekao je Vilman sa gaenjem. "Bokseri se tuku do iznemoglosti, a
zatim se grle. Bokser koji praktikuje odbrambeni stav e oboriti
kritizera s nogu na kraju tree etvrtine, a sebi kupiti pivo na kraju
etvrte etvrtine. uo sam ja ve to socioloko baljezganje o onom
Drugom, i kaem vam da je sutina u tome da nekada ne ujemo pla
majki i ena."
"Objasnite mi na ta mislite kada to kaete,"
"Rado. Kaite mi ega se seate kada je u pitanju Pustinjska Oluja,"
"Pustinjska Oluja? Blagi boe, to je bilo. Znate ima mnogo rupa u
mom pamenju o tekuim dogaajima u proteklih est godina. Mislim
da sam imao krizu u Belovim laboratorijama."
"Ja sam u to vreme bio u Abramsu M1AJ," rekao je Vilman.
"Nastavite, recite sve ega se seate."
"Pretpostaviete da se verovatno vie seam, s obzirom da su sve
televizije gde god da sam otiao u to vreme prenosile CNN vesti skoro
mesec dana," rekao je Brohier i namrtio se. "Imali smo nevidljive
lovce, smart bombe i varckofa. Oni su imali Sadama Huseina, jurine
rakete, i vazduhoplovne snage koje su pobegle u Iran. Koliko se seam
i nije bila ba neka borba."
"Ne, nije."
"A Iraani su digli u vazduh sva naftna polja, zar ne? Kada su
napustili Saudijsku Arabiju."
"Kuvajt."
"Tano. Kuvajt. Pa, kakav sam bio?"
"Seate se onoga ega se uglavnom veina ljudi sea," rekao je
Vilman kao iz topa. "Bio je to Veliki rat. Borili smo se za ispravnu
stvar, lako smo pobedili, i skoro svi su se vratili kui." Pokazao je
rukom prema naizgled beskrajnom polju nadgrobnih spomenika koji
su ih okruivali sa svih strana. "Ovde nema mnogo ljudi koji su umrli
te zime. A to, u stvari, i nije ba toliko dobro.."
"Zato?"

"Zato to je Veliki rat jedna velika la. Pustinjska oluja je bio jedan
odvratni mali rat. A najstranija stvar u vezi njega bila je to to je tako
malo uasa uspelo da se vrati u Frogleg, u Misisipiju. Mi smo poli u
rat zbog nafte i boanskog prava neijeg tueg kralja, a ne u
samoodbrani ili zbog demokratskih principa. tampa je tretirala taj
rat kao video igru, a ljudi kao jednomesenu seriju u nastavcima,"
Vilman je odmahnuo glavom. "U rasponu od est nedelja, pobili
smo najmanje duplo vie Irakih vojnika i civila nego to je Amerika
izgubila za petnaest godina u Vijetnamu. Ali nismo videli majke koje
su plakale, tako da nam to nita nije znailo. Veliki rat." Podrugljivo se
nasmejao. "Veliki rat znai da su samo stranci sa udnim imenima bili
razneeni u paramparad."
"Grovere, ta bi bilo da je sve to moglo da se izbegne?" pitao je
Goldstajn. "ta bi bilo da su Kuvajani imali granicu koju nijedan
iraki tenk ne bi mogao da pree a da ne odleti u vazduh, i koju
nijedan iraki vojnik ne bi mogao da pree a da ga ne razoruaju?"
"I ta bi bilo da su Iraani to znali unapred?" dodao je Brohier.
Vilman je dugo posmatrao izraze na njihovim licima pre nego to
je odgovorio. Kao da je pokuavao da proceni koliko su ozbiljni.
"Iraani su imali izvrsnu dalekometnu artiljeriju, i jo mnogo toga.
Utvrena granica ne bi zaustavila njihovu vojsku, samo bi ih naterala
da promene taktiku. Je l' vi to elite da znate kolika bi bila cena da se
Sadam razuveri?"
"Ne," rekao je Goldstajn. "Pitam da li bi se rat uopte mogao
nastaviti da su topovska ulad i artiljerijske granate eksplodirale pre
nego to su stigle do svojih meta, da su bombe i rakete odletele u
vazduh, da su se magacini sa pukama i pitoljima zapalili u trenutku
kada su peadinci bili na hiljadu metara od granice."
Vilman se zbunjeno namrtio i polako rekao: "Pa, jo uvek postoje
stvari kao to su strele, katapult i falanga. Mislim da drugi vek nije bio
mirniji od dvadesetog. Ipak, va scenario bi sigurno poremetio mnoge
planove i sisteme. Ukljuujui i Sadamove. Kaite mi sada, da li tu ima
neeg vie od obine fantazije?"
"To je interesantno pitanje," rekao je Goldstajn. "Nazovimo ga
misaoni eksperiment pre nego fantazija i poigrajmo se sa time jo
malo. Pretpostavimo da je postojalo tehnoloko sredstvo pomou
koga bi se mogli postii takvi rezultati. Kako biste vi to predstavili

svetskoj javnosti kada bi va cilj bio da okonate rat? Kome biste

dodelili taj zadatak?"
"Ja ne elim da igram nikakvu igru," rekao je Vilman. "Da li vi
imate tu stvar ili ne?"
"Imamo je, senatore," tiho je rekao Brohier. "Nazvali smo je
Okida efekat. A sam ureaj zovemo Okida."
"Teoretski ili..."
"Ne," rekao je Goldstajn brzo. "Prototip je operativan."
Celo Vilmanovo telo je stresla neka jeza. Skrenuo je pogled od
druge dvojice. Pogled mu je bio potpuno zbunjen. "Moj Boe,"
konano je progovorio. "Oruje za borbu protiv oruja. Glavno
sredstvo koje je bilo potrebno plavim lemovima zadnjh pedeset
godina."
"I to jo sredstvo koje bi svaki tiranin eleo da ima kako bi
razoruao svoje protivnike," rekao je Goldstajn. "Kako da ga
sakrijemo od tih tirana?"
"Verovatno neemo moi. Zato se moramo postarati da ga dobiju
njihovi protivnici," nadovezao se Vilman. "Da li je teko napraviti tu
spravu? Koja je njena najmanja mogua veliina a da jo moe da
postigne koristan domet? Koliko su skupe komponente?"
"Prerano je da vam stvarno odgovorim na ta pitanje," priznao je
Brohier.
"To mi ba i nije od koristi..."
"Ali to je istina. Vidite, prvi laseri su bili veliki, prosto su gutali
struju, preosetljivi i skupi. Ali samo posle nekoliko decenija razvoja,
za dvadeset dolara ste mogli da kupite koji je radio na najmanje
baterije i koji je mogao da stane u dep na koulji. Mi ne znamo koliko
moemo proporcionalno da smanjujemo ili uveavamo prototip. I
skoro je sigurno da jo neko vreme neemo biti u mogunosti da to
saznamo."
"To otkrie, je u celosti u Terabajtu? Mislim da je ono sto posto
vae?"
"Terabajt nikada nije uzeo ni dolar od dravnih para," rekao je
Goldstajn ponosno.
"Dobro," rekao je Vilman. "Gledano na duge staze to i nije ba
mnogo bitno. Ako te oni ele, mora im pripadati - a vas e sigurno
eleti. Kakvo obezbeenje imate?"

"Najbolje mogue," rekao je Brohier. "Ovaj razgovor je najvei

rizik koji smo do sada preduzeli."
"Sumnjam u to. A kako ste uspeli da izvrite testove svog prototipa
na artiljerijskim granatama i tenkovima?"
Brohier i Goldstajn su razmenjali poglede. "Pa, zapravo i nismo,"
rekao je Brohier. "Imali smo mali problem jer nismo imali pristup."
"Moraete da reite taj problem," rekao je Vilman. "Ako ne znate
granice i mogunosti svog sistema, pobiete mnogo ljudi - pogrenih
ljudi."
"Zato smo i doli kod tebe Grovere," rekao je Goldstajn. "Znamo da
deli na pogled na to kako bi ova naprava trebalo da se koristi. I zato
to zna i Vaington i Pentagon iznutra. Zato bismo i eleli da nam se
pridrui. Zato i elimo tvoj savet."
Vilman se namrtio. "Ako ovi Okidai ikada budu jeftini poput
televizora i uobiajeni kao runi satovi - pa, mogao bi da sanjam o
tome kako u iveti dovoljno dugo da vidim taj svet. Ali to da li ja
poznajem Vaington ili Pentagon dovoljno dobro da vam pomognem i
omoguim da svoju ideju sprovedete u delo je kranje diskutabilno.
to automatski svaki savet koji bi vam mogao ponuditi ini kranje
nepouzdanim."
"Zato ne pustite nas da o tome sudimo?" pitao je Brohier. "Na
kraju krajeva, mi nismo obeali da emo prihvatiti va savet."
Vilman se na to iznenaeno nasmejao. "Ne, niste, zar ne? Dobro.
Mislim da je vaa dunost da o tome obavestite Predsednika, ba kao
to je i Ajntajn obavestio Ruzvelta o mogunosti postojanja atomske
bombe."
"Sada je bio red da se Goldstajn iznenadi. "Ali Grovere, pet minuta
posle toga Pentagon e zalepiti nalepnicu 'strogo poverljivo.'
"Da, hoe."
"Da li ti jo uvek misli da smo mi u obavezi da im predamo
Okida?", institirao je Brohier. "Kako nam to moe pomoi da
pomognemo razoruanje? Pre e biti da emo zbog toga biti blii
amerikom miru (Pax Amerikana). Ako smo mi jedina zemlja koja ima
Okida, zavriemo tako to emo biti jedina zemlja koja ima vojsku."
"Karl je u pravu, Grovere," rekao je Goldstajn i pocrveneo. "Ja sam
patriota koliko i bilo ko drugi. Volim ovu zemlju, ali budi uveren da
neu jednom mladom Cezaru dati maginu formulu za izgradnju

carstva. A ne misli valjda da e glavnokomandujui vrhovnog vojnog

taba podeliti tvoj entuzijazam za konstruisanje Okidaa koji bi bio
obina sprava kao to je televizor,"
"Ne, ne mislim" rekao je Vilman. Ali sasluaj ta imam da ti kaem.
Mi moramo da imamo jasnu predstavu o tome ta nam je cilj. Nije nam
cilj da ovo otkrie krijete od sopstvene vlade i njenih oruanih snaga iz prostog razloga to je to nemogue. Ako ga naa obavetajna sluba
ne iskopa, onda e ga zgrabiti u trenutku kada budete poeli da ga
delite. Da li mislite da ete na taj nain biti uticajniji, imati vie
moralnog autoriteta, veu mogunost da pregovarate nego u situaciji
kada biste se prvo njima obratili?"
"Verovatno ne," rekao je Brohier. "Ali..."
"Naravno da ne," kazao je i Vilman. Vi ne pokuavate da to
sakrijete od njih, pokuavate da se obezbedite da vam ga ne oduzmu.
Ako nas otkriju, potvrdiemo skoro svaku najgoru njihovu sumnju. Ali
ako sa ovim odemo kod njih i podsetimo ih na sve one misije za
ouvanje mira koje i nisu bile ba mirovne, neki od njih e shvatiti,
'mogli bismo da ovo iskoristimo i spasimu svoju decu.' I onda emo
testirati Okida na naine na koje vi nikada niste mogli sami, u odnosu
na puni domet bojeve municije."
"Po cenu da izgubimo kontrolu nad njim," rekao je Goldstajn. "On
ne pripada ljudima koji niane iz puke. On pripada ljudima koji su na
nianu."
"Vi nikada niste imali kontrolu nad njim," tvrdio je Vilman. "To je
nauno znanje i pripada svakome. Koliko bi laboratorija irom sveta
danas moglo da krene da konstruie Okida, kada bi imali pristup
vaoj informaciji?"
Goldstajn je pogledao Brohiera. "Ne znam," naunik je polako
rekao. "Trideset - etrdeset? Moda i vie."
"A koje od tih laboratorija bi mogle same da dou do
fundamentalnog otkria sledeeg meseca, ili sledee godine?"
"Verovatno treina, a moda ak i polovina od ukupnog broja."
"Dakle, koliko je onda uopte bitna nalepnica 'strogo poverljivo?'"
pitao je Vilson. "To je toliko beznaajno da bi moglo da razuveri nae
voe."
"To nam daje godinu dana prednosti u samom startu, a moda i
vie," rekao je Brohier. "Godinu u kojoj bismo mogli da umariramo u

Meksiko i zbacimo Kardena sa vlasti, ili prisvojimo Severnu Kanadu,

ili ponovo zauzmemo Panamski kanal."
"Ali Karl, bilo koju od tih stvari ili ak sve moemo uraditi ve
danas," rekao je Vilman. "Naa vojska ima najbolje od najboljih, i
dovoljno vojnika da dominira na bilo kom bojnom polju ili kontinentu.
Ali mi ne koristimo ni deseti deo nae moi od onoga koliko bismo
mogli. Zato? Zato to smo svesni da bismo bili loi osvajai. Slabo
bismo udarali kada bi dolo vreme da pucamo u disidente i uguimo
otpor. I zato to moderne industrijske demokratije ne zapoinju
ratove - loe utiu na posao. Da li stvarno mislite u Pensilvanijskoj
aveniji br. 1600 ima bilo kog ko gaji potajnu elju da trijumfalno ue u
Vankuver?"
"Ne elim da rizikujem. Bilo je avanturista i pre u Beloj kui. Moe
ih ponovo biti, moda i pre nego to moemo da zamislimo."
"Karl, zna i sam da u ivotu nema alternativa koje su skroz
osloboene od rizika. A moram i ovo da ti kaem - kada bi morao da
izaberem bilo koju postojeu vladu od vodeih sila i da joj poverim
ovo otkrie na godinu ili dve ili pet, bila bi to ova sadanja. Moda oni
ne rade pravu stvar, iz naeg ugla gledano, ali isto tako mislim da ne bi
uradili ni pogrenu."
"Voleo bih da imam isto toliko poverenja koliko ti ima."
"Karl ja znam te ljude. A zna ih i Aron. Pitaj ga kakvo miljenje ima
o predsedniku," rekao je Vilman. "Moramo o jo neem da
porazmislimo. Ako ovo vae otkrie stigne u Bagdad, Havanu, Pnom
Pen i Kiev pre nego to doe do naih ljudi, neko e ga sigurno
iskoristiti protiv nas dok mi pokuavamo da ih sustignemo. Morate da
zamislite Okida u rukama onih ljudi koji pokuavaju da vas povrede,
a ne samo u rukama ljudi kojima pokuavate da pomognete."
"Karl, ja mislim da je Grover u pravu," rekao je Goldstajn neno.
"Moramo da porazgovaramo sa predsednikom."
Brohier je odmahnuo glavom. "Ja nisam ovo tako zamiljao."
"Pa, Karl ja ne elim da na mene gleda kao na nekog naivka,"
rekao je Vilman. "Arone, ako odlui da razgovara sa predsednikom,
bie mi drago da ja ugovorim sastanak. Ali pre toga, mora da uradi
jo dve stvari. Jedna je da koristi bezbedan postupak primene koji bi
konkurisao za patent Okida tehnologije. To e oteati svaki pokuaj
da vas savladaju."

"Pentagon protiv Biroa za patente? U kom pravcu ide ta borba?"

pitao je Brohier sarkastino.
"A koja je druga stvar?"
Vilman je ignorisao Brohiera i obraao se samo Goldstajnu. "Druga
je da date meni - da date RPL-u - kopiju planova, svih tehnikih
informacija. I listu laboratorija, takoe."
"Zato?" otro je pitao Brohier.
"Zato to ne moete da ispravite ono to je ve uinjeno," rekao je
Vilman smrknuto. "Zato to oni mogu da vas zakunu na utanja pod
pretnjom da e vas osuditi i zatvoriti zbog izdaje, ali ne mogu da
povuku red koje ste vi ve izgovorili. Zato to ja moda greim u vezi
svega ovoga i moram da uinim neto da ispravim greku. Moda vi
elite da, za svaki sluaj, paralelno pravite sopstvene planove u
zavisnosti od toga kako se situacija odvija."
"Zar to takoe ne bi bila izdaja?"
"Verovatno," rekao je Vilman, okrenuo glavu i pogledao prema
nadgrobnim spomenicima. "ta se desilo sa naim povetarcem?
Vazduh je odjednom postao teak. Plai me pomisao da moramo da se
vratimo." Ustao je i ostala dvojica, su ustala za njim. "Doktore Brohier,
drago mi je to sam vas upoznao. Vidite da sam se na kraju setio ko
ste," okrenuo se i uspeo da nabaci ljubazan osmeh. "Primite moje
komplimente za vae novo otkrie. Ko zna, moda e sledea
Nobelova nagrada koju dobijete biti za mir. Arone, doi do mene za
nekoliko dana da mi kae ta ste vas dvojica odluili. Doktor Brohier
nije spreman da odluku donese danas."
"Da li mislite da za tako neto nema opravdanja. Previsoka je cena
da bi mogao sebi da dozvolim da pogreim," rekao je Brohier.
"Da, jeste," rekao je Vilman. "A ja ne mogu da vam garantujem da
sam u pravu. Znam samo da smo mi spremni da budemo svetski
policajac. Ali da li smo spremni da krenemo u patrolu bez pitolja? To
ne znam. Kada promeni pravila, i igra izgleda drugaije. Gospodo."
Klimnuo je glavom i krenuo niz brdace.
Posmatrajui ga kako odlazi, Brohier je proao prstima kroz kosu i
uzdahnuo. "Arone, da li je on to preuzeo?"
Goldstajn je savijao ebe da bi ga spakovao i za trenutak je zastao.
"Ne. Ali hoe, ako to zatraimo od njega, ili ako izgubimo pravac ili
put,"

"Znai on e stajati iza nas sa kopljem u ruci, podstiui nas da

postanemo slavni?"
"Tako nekako."
"I ovo je bio deo tvog plana?"
"On je tigar," rekao je Goldstajn i pogledao u pravcu u kome je
Vilman otiao. "Potrebna nam je njegova snaga." Obrisao je rukom
znoj sa ela. "Potrebno mi je pie. Hajdemo."
Ili su u tiini kroz nekoliko redova nadgrobnih spomenika pre
nego to su skrenuli i krenuli stazom izmeu dva reda. Za deset
minuta hoda bili su okupani u znoju kada su stigli do auta koji je bio
neupadljiv u guvi pored Arlington kue.
Na putu do Zapadne kapije, Goldstajn je primetio saobraajni znak
za autoput Ruzvelt. "Da li neko zna da li bi Ajntajn uradio ta je
uradio, da Hitler ve nije izvrio invaziju na Poljsku?" pitao je.
"Da," rekao je Brohier i prislonio aku punu leda na vrat. "On je
zapravo napisao pismo Ruzveltu u kome mu je priao o bombi mesec
dana pre toga. Saksu je trebalo tri meseca da ga isporui."
"Oh," uzdahnuo je Goldstajn. "Onda je svejedno."
"Ne, ne. To je bilo pravo pitanje," rekao je Brohier. "itao sam Iz
mojih kasnijih godina na putu ovamo, pitajui se o emu je Ajntajn
mislio o tom pismu kasnije, posle projekta Menhetn, posle Hiroime. I
saznao sam neto to nisam znao, i to ne bih ni mogao da
pretpostavim. Da, Ajntajn i maarski konspirativci: Szilard, Teler i
Vigner su eleli da zaustave Hitlera. Ali oni su takoe bili i idealisti,
pacifisti. Oni su mislili da e otkrie koje su odneli Ruzveltu zaustaviti
sve ratove, a ne samo taj tadanji."
"Ne..."
"Da. Oni su verovali da e atomska bomba dovesti do svetske
uprave na svetskom nivou, i na taj nain i do mira." Brohier je
pogledao svog prijatelja i tuno se osmehnuo. "Imamo o emu da
razmiljamo, ha?"
Goldstajnov jedini odgovor je bilo njegovo smrknuto lice i zvuk
dina kako klokoe dok pada preko leda.

8
PRIJATELJSTVO

IKAGO Nazivajui vabovu bolnicu za rehabilitaciju "Spomenik

nasilnikom ponaanju bandi", izvrni direktor Amafa Dounz
apelovala je na gradske vlasti da petak bude zadnji dan za odluno
reagovanje u cilju okonanja ulinog rata u junoj gradskoj oblasti.
"Oigledno mnogo toga nije u redu im se opiljak od metka smatra
ordenom asti," rekla je na svedoenju pred gradskim Veem. "Nae
bolnice su pune dece koja vie nikada nee hodati."
Kompletan izvetaj / ikake bande na mrei / gradska statistika
kriminala /
odgovara ef policije
"Glavni asistent, mlai pomonik Peurka se javlja na dunost,"
objavio je Gordon Grin na ulasku u objekat Endinienog 04, gde se
nalazila portable Okida jedinica u zavrnoj fazi konstrukcije.
Li Tajer je podigla glavu i pogledala ga oprezno. "Peurka?"
"Pa da, zna koji je postupak kada su peurke u pitanju: moraju se
uvati na mranom mestu, brzo se razmnoavaju, pa mogu da nahrane
mnogo ljudi."
"Ja svoj doruak dobijam iz kafeterije," rekla je Tajer sarkastino.
"Moda bi ti trebalo da proveri odakle stiu tvoje porudbine."
Grin se nasmejao. Ali onda se uozbiljio, spustio svoju vreu za
spavanje i crveno-belu sportsku torbu pored vrata i priao joj. "Ne,
mislim ozbiljno, zar nema oseaj kao da si van svih deavanja ovde?"
pitao je. "Brohier i Horton su otili ko zna gde i razgovaraju sa ko zna
kim, pregovaraju i ugovaraju o onome sa im emo mi posle morati da
ivimo."

"Jedino to ja oseam je da imamo jo mnogo posla koji moramo

da zavrimo," rekla je. "Tako da mi je sasvim svejedno da li emo se
uti sa efom u sledeih nekoliko dana ili ne, taman onda neu morati
da mu saoptim kako jo nismo zavrili posao." Pokazala je prstom
prema torbi i upitala: "ta je unutra?"
"Jastuk, est koulja, desetak pari gaa, etkica za zube i 23
Antonijeva dolara svezana u maramicu." Nastavio je da objanjava
kada ga je pogledala belo: "Beim od kue."
"Aha," rekla je. "Znai napokon si odluio da uradi neto pametno
i da se useli. Ne znam samo to to nisi uradio jo pre nekoliko
nedelja."
"Ah, jako ljubazno od vas to ste mi ponudili vae gostoprimstvo,
gice Li," rekao je Grin. "Bio bih vam jako zahvalan kada bi mogao da
ostanem neko vreme. Neete me ni primetiti." Zatim se zagledao u
portabl kontrolnu konzolu i procenio da je ona tek delimino
sklopljena. "ta misli da ja na brzinu sastavim lateralni podupira i
optoeni dra za tu tablu procesora?"
"Samo izvoli, ali nemoj da blokira pristup bekplanu," rekla je. "Ne
elim da ga ponovo rasklapam i remontiram."
"Ne brini," rekao je Grin kreui niz hodnik prema inenjerskoj
stanici za dizajn koja je bila povezana sa polimet prototip litografom.
"Da, u pravu si," doviknuo joj je kada se smestio. "Zaista nema potrebe
da se ide kui. Ne posle 24 asa provedenih u ofisu. Zavaravao sam se
da jo uvek mogu da imam privatan ivot."
"ta je bilo, nisi mogao da dogovori nijedan sastanak u pono?"
"Ma ne, nisam mogao da ostanem budan na tim sastancima. Poeo
sam da unitavam svoju reputaciju."
Tajer se smrknula. "Da sam na tvom mestu ja ne bih raunala da u
u skorije vreme biti u situaciji da ivim kao nekad," rekla je. "Prostor
za otvor na tom drau je 60 milimetara."
"Naao sam."
Dok je dra dobijao oblik na monitoru, Grin se na brzinu presliao
kako bi se setio svih zadataka koje im je Horton ostavio.
Podaci o projektu su bili sakupljeni, enkriptovani i arhivirani u dva
sigurna mesta izvan kampusa. Prototip Okidaa rasklopljen je na
delove i uskladiten za transport. Test uzorci su oznaeni, indeksirani
i smeteni na sigurnom mestu u tri pregraene aluminijumske kutije.

Trebalo je jo samo spakovati glavnu konzolu, za ta im je bio

potreban narueni drveni sanduk na iji se dolazak jo uvek ekalo i
par jakih 'lea' pozajmljenih od obezbeenja laboratorije. Portabl
jedinica emitera je prola provere niske struje i bila je spremna za
prvu rundu sistemskih provera im kontrolor bude spreman.
To je bio jedini Grinov projekat koji je on lino dodao na spisak i
tako uinio da Beba 2 ne bude samo portabl, ve i operativno mobilna.
"Moda e nam trebati mesto gde bismo je stavili a da ne moramo da
razvlaimo produne gajtane," objasnio je.
Tako je doveo sebe u situaciju da mora da razmilja o neemu to
se nazivalo primitivnom tehnologijom - o paru Katerpilar dizel
generatora visoke produktivnosti. DuoKet 150C, isporuen kao jedna
integrisana jedinica upotpunjena prikolicom sa gumenim tokovima i
zvunom koljkom, bio je dizajniran kao generator za urgentne
situacije, koji se automatski ukljuivao kao primarna podrka.
Rekonstrukcija koju je izvodio Grin morala je da rtvuje
redundancu kako bi se duplirao uinak. U isto vreme, on je odluio da
zameni jainu struje u stadijumu formiranja automatizovane reakcije,
u nadi da e isfiltrirati i stabilizovati uinak i na taj nain ga pribliiti
laboratorijskim standardima. Sasvim dobro je procenio da ima jo
etiri dana za to i da e na taj nain verovatno zavriti posao jedan
dan pre Li.
"Staviu dra u rezervoar," rekao je pomerajui svoju stolicu
unazad. "A onda u ostaviti svoje stvari u salu za konferencije B. Kai
mi da li moda zna gde su stavili onu udobnu sofu iz Bartonove
kancelarije?"
"Jo uvek je tamo. Umesto nje su izneli radni sto i tako napravili
mesta za moj krevet."
"Nadam se da ti onda, u tom sluaju, nije potreban? Ne bih ba
voleo da moram da traim od slubenika u kampusu da mi donese
drugu."
"Moj maor, Arni, spava na njemu," zapoela je Tajer.
"Ah," rekao je Grin i pomirljivo slegnuo ramenima. "Onda nita.
Idemo na Plan B. Trebalo bi da doktor Brohier ima neto u svom ofisu
to bih mogao da pozajmim."
"Nema potrebe", rekla je na Grinovo iznenaenje. "Arni e morati
da se prilagodi. Za sada ostavi svoje torbe kod mene u sobi. Kasnije u

ti pomoi da pomerimo kau."

Skoro od samog Grinovog dolaska u Terabajt, on i Li su ostvarili
neko glupo i iritirajue rivalstvo koje bi se, da su bili dvadeset godina
mlai, shvatilo kao flertovanje. Meutim, sve se zavrilo na
nadmudrivanju - uzaludnom takmienju dva nadarena uma da na silu
izvuku komplimente iz usta onog drugog, uz tvrdoglavu odlunost da
jedno drugom ne prue to zadovoljstvo.
Posle toliko meseci to rivalstvo je malo izgubilo na nekadanjem
aru. Ali se zadralo kao navika, tekua ala koju ni on ni ona nisu
uzimali za ozbiljno ali, u isto vreme, nisu hteli ni da je se odreknu.
Horton je nazvao taj njihov humor: "Hajde da jedno drugom vadimo
oi," i ponekad je pravio kritike ale na njihov raun kad god bi
primetio da to ponovo rade.
Te noi, meutim, Tajer je bila ta koja ih je uhvatila u ali. "Opet to
radimo," rekla je i zavalila se u svojoj visokoj stolici i iskljuila
opremu za testiranje.
"ta kae?"
"Jedini razlog to radimo od deset do deset je to ti ne eli prvi da
prizna da si umoran," rekla je. "Pa, evo umoran sam. U ovom malom
boksu sam ve ceo dan i moje oi vie ne mogu da izdre taj napor."
Grin je spustio svoj alat. "Pretpostavljam da sada misli kako ovo
dokazuje da si zrela i odgovorna."
"Ma kakvi," rekla je ustala i protegla se. "Ja sam to dokazala prole
nedelje kada sam ostala ovde da radim poto si ti rano otiao u lov na
animir dame."
"Kao da je moja krivica to sam popularan meu damama," rekao
je i krenuo zajedno sa njom niz hodnik.
"Naravno da si popularan. Plaa unapred, a rano odlazi."
Grin se trgnuo. "Opa. Prevaren niskim udarcem beli kralj posre i
izgovara red predaje borei se za vazduh i pada sa pozornice," rekao
je glumei narativnost dok je iao. "Na svu sreu, pada na udobni
kau."
"Uvek velikoduan kada pobeuje, crveni kralj poziva posrnulog
kralja da sa njim podeli Molanovu piu za njegovim stolom."
"Da li si je ve naruila?"
"Pre pola sata. Trebalo bi da je donesu do kapije za pola sata."
"Aha! Znai mi smo, u stvari, prestali da radimo jer si ti gladna?

Da!" pobedonosno se nasmejao i poeo da oponaa pobedniki ples.

"Povlaim ono to sam malopre rekao o predaji. Ah, kako je telo
nekada slabo..."
Pica je nestala za neverovatno kratko vreme, a ubrzo i flaa Vernora,
koju je Tajer donela iz svog malog friidera.
"Hvala ti," rekao je Grin. "Ovo je bilo dobro, stvarno dobro. Prva
stvar koju u ujutru morati da uradim je da nekoliko puta preskoim
ogradu."
"Moe ti to i sada, pa da prui snajperistima ansu da provebaju
koliki domet imaju nou."
"Tako si paljiva," rekao je i potapao rukom kau na kome je
sedeo. "Pretpostavljam da je bolje da ga pomerimo, pa da sada ja
budem paljiv i ostavim te samu."
"Moda bismo mogli da ga ostavimo tu gde je."
Grin je nakrivio glavu i pogledao je upitno iekujui odgovor.
"Nije mi bilo lako da spavam ovde," rekla je oigledno postiena zbog
priznanja. "Danas sam razmiljala i radije bih da bude tu i da znam
ta smera nego da si tamo negde i da pravi udnu buku usred noi.
Naravno, samo ako ti ne smeta."
Slegnuo je ramenima. "Pretpostavljam da je to O.K. Sem ako ne
spava sa upaljenim svetlima ili ima neki neprirodan odnos sa
makom ili neto slino."
"Ne," rekla je zabavljajui se. "Naravno, moda se predomislim
kada otkrijem kakva je to udna buka koju pravi ovde usred noi."
"Ostao sam bez kue, nikada ne hrem, i dresirao sam svoje pse da
ne laju."
"Dakle, princ meu ljudima," rekla je. "Hajde onda da pokuamo."
Dogodilo se nekoliko udnih stvari dok su se spremali za spavanje.
Li je bila okirana istog trenutka kada je Gordon, koji je oigledno
zaboravio na njeno prisustvo, skinuo bele bokserice pre nego to se
uvukao u svoju vreu za spavanje. Nekoliko minuta kasnije, kada se Li
vratila presvuena iz druge sobe, Gordon je primetio kako je iznenada
postao neobino zainteresovan za njenu spavaicu koja je dopirala do
kolena.
Tama ih je oboje oslobodila stida, ali nije mogla da izbrie njihovu

svest o prisustvu onog drugog. Tiina je bila puna znaenja, kao da

jedva eka da je prekinu, kao da je bila svesna trenutka koji je
prevazilazio sve ostale. Grin se borio protiv izazova da ne shvati njen
neodluni poziv na drugi nain i tako bude primoran da se suoi sa
mnotvom skrivenih i neispitanih misli.
Uvek sam sebi govorio da nam ne treba takva komplikacija jer
moramo da radimo zajedno. A i ti zasluuje mnogo vie od
estonedeljnog uda koje bi se zavrilo tako to bismo nekoliko puta
otili u krevet, a ja ne znam da li ti ja mogu pruiti vie od toga.
Njihova soba je bila bez prozora i Gordon je jedva mogao da nazre
Lijine obrise na krevetu koji se nalazio nasuprot njegovom. Ali mogao
je da je uje kako se okree, nameta jastuk i isputa dubok uzdah. O
emu ti tamo razmilja? Da li si neto drugo oekivala? Da li si
razoarana ili ti je laknulo, ili sam ja arogantan pa sam umislio da si
me uopte svesna?
Grin je uzdahnuo, a zatim istog trenutka poeleo da moe da vrati
u grudi uzdah koji je ispustio, jer mu se zvuk uinio preglasnim i
znaajnim u tami, isuvie je liio na poziv. Kao i zato to je napravio
uvertiru za tako neto, i uplaio da e ona moda tu ansu iskoristiti. A
jako dobro je znao da postoje pitanja na koja ne bi mogao da odgovori
niti da ih ljubazno odbaci, tako da mu je odjednom postalo veoma
vano da on bude taj koji e prekinuti tiinu.
"Li?"
"Mhm."
"Hteo sam neto da te pitam..."
"ta?"
"Da li ti stvarno misli da su bebe slatke?"
"ta bi eleo da zna?"
"Samo istraujem te muko-enske granice. Ja nemam sestru,
samo dva starija brata. Sin ne eli decu. A Brendon ima novu bebu
koja stalno plae, i jedino to sam mogao da primetim je da on ak i ne
misli da je ona sada slatka."
"Zato ti je onda potreban moj odgovor?"
"Pitao sam se koliko je univerzalna ta stvar sa bebama, koliko
reenosti ima u stereotipu. Da li bebe donekle privlae sve ene, pa
ak i one koje su srene to su same i imaju uspene karijere."
"Aha, sada shvatam. Ovo je jedan od onih razgovora koji se vodi na

pidama urkama u zajednikim spavaonicama u letnjim

kampovima."
"Ba tako."
Li je malo zastala pre nego to je odgovorila. "Imam utisak da ti
ve veruje u taj stereotip, jer inae ne bi postavio takvo pitanje.
"Ja vidim kao i svako drugi da su mukarci i ene napravljeni po
razliitim specifikacijama, ako na to misli."
"Na primer?"
"Nikada nisam video da se momci okupljaju oko kolica na nain na
koji ene to rade. Brandon zove Moli svojim bebi magnetom. Zato mu i
ne smeta da je izvodi u etnju ili u kupovinu."
"Izgleda da je tvoj brat pravi armer."
"Pa, on ima tek dvadeset est godina. On nee biti svestan sveta
oko sebe sledeih nekoliko godina."
Li se nasmejala nestano. "ta to govori o tebi?",
"'Opasnost, opasnost, Vil Robinson..'"
Nasmejala se. "Kakva je bila, mislim kakva je tvoja majka? S
obzirom da nema sestru da ti da bolji primer..."
"Mislim da je mojoj majci prva i najbolja sudbina bila ta to je moja
majka. Ona je ostala sa nama kod kue dok i najmlai od nas odnosno ja - nije poao u srednju kolu. Sedam se da sam se u jednom
trenutku oseao krivim zbog toga. Ona mi je rekla da je mi nismo
spreili ni u emu to je elela da radi vie, zato to nije postojalo nita
to je elela vie od toga. Ja stvarno mislim da to nije bila samo prazna
pria."
"Da li je onda ona bila prvi covenantor u porodici?"
"A ne," rekao je i zakikotao se. "Nije tu bila posredi nikakva
politika. Ona je jednostavno bila mama i to je sve."
"To mi pomae da shvatim kontekst tvog pitanja," rekla je. Pa,
kakav odgovor ti zapravo eli? Uopten ili konkretan? Sociobioloki
ili psiholoki?"
"Po tvom izboru."
"Kako si udno staromodan," rekla je zevajui. "Pretpostavljam da
je mogue dati 90% pouzdan uopten odgovor. Veinu ena privlae
bebe, a veina njih ak ne moe ni da kae zato. Meutim, ostaje onih
10%. Poznavala sam dve prijateljice dugo godina, koje su izbegavale
bebe kao da su u pitanju mine iznenaenja."

Zastala je na trenutak, a onda dodala: "Ali kada sada razmislim o

tome, i jedna i druga su poticale iz razorenih domova. Jednu od njih je
maltretirao ouh, a drugoj je majka bila alkoholiar. I jedna i druga su
uvale make. Moda ipak moemo govoriti o tome s 95% sigurnosti."
"Znai postoje izuzeci. ene koje ne uvaju ni make, ni konje, ni
pse, a koje u isto vreme i ne ale zbog ivota koji vode..."
"Ti stavlja najmanje etiri vrste ena u jednu kategoriju," rekla je.
"Odnos izmeu ena i pasa - mislim velikih pasa; mali psi ulaze u istu
kategoriju kao i make - nema nita zajedniko u odnosu izmeu ena
i njihovih maaka, ili ena i njihovih konja. Dodue, ne kaem da ne
postoji neka vrsta kompenzacije i pomeranja u okviru sve tri
kategorije. Ovde se radi ipak o odnosima, a ne o posedovanju."
"Pa ako su make zamena za bebe..."
"Ponekad" naglasila je. "A psi su ponekad tajni ljubavnici." Zatim je
odmah dodala: "Naravno ne u bukvalnom smislu."
"Ili bar nije uobiajeno. A konji..."
"Konji - sa konjima je stvar malo komplikovanija." Razmislila je za
trenutak. "Mislim da konji bude u enama sve vrste odnosa koji
postoje, od isto pohlepnih i utilitarnih do duboko linih, pa ak i
seksualnih. Konj moe u odnosu imati ulogu majke, oca, prijatelja,
deteta, ljubavnika, odanog sluge - a da ne pominjem tu divlju stvar
zatvorenu izmeu nogu ene-konja, koju kontrolie strogost i bi po
volji jahaa."
"Pretpostavljam da si gledala Xenu kada si bila dete."
"Kako si znao?" Mogla je da ga uje kako se smeje.
"Sluajno sam pogodio," rekao je. "Ali ipak, ti kae da postoje
izuzeci - ene koje jednostavno ne privlai ni majinstvo ni bebe, koje
nisu popunile tu prazninu nekom zamenom i koje ne bee od
sopstvenih strahova."
"Da. Zato i ne moemo da napravimo jedno pravilo koje bi
mogloda se primeni na sve ene, i zato bi ene trebalo da imaju
slobodu izbora."
"Da li si ti jedna od njih? Da li ti spada u izuzetke?"
"Aha, dakle ti bi ipak da sazna ta ja lino mislim o tome," rekla je
uzdahnuvi. "Da, bebe su super. Ja stvarno mislim da su one slatke.
Volela bih da sam imala vie vremena da provedem sa mojom sestrom
dok su joj deca bila mala. I ja jo uvek nisam prestala da se nadam da

u jednoga dana i ja imati jedno ili dva deteta. Nemoj pogreno da

shvati ovo to sam rekla."
"Nisam ni mislio."
"Pa nisi morao da bude ba toliko spreman da se sloi sa mnom,"
rekla je i uzdahnula. Ja nisam ono sto mukarci ele. Znam to. A s
druge strane, nisam ni zainteresovana da postanem to to oni ele ne, to i nije u potpunosti tano. Ja sve to odlino razumem, ali nisam
od onih kojima je ta cela stvar odvratna. Meni to samo nije prirodno.
Ja sam sirena bez sluha za muziku, devojka koju niko ne bira da
odigra sa njim ples parenja. I stvarno se pitam zato mukarci ne ele
mene, onakvu kakva sam. Pametna sam, ne poputam, i pravljenje
beba nije broj jedan na listi mojih prioriteta. Da li me to na bilo koji
nain diskvalifikuje?"
"Ne bi trebalo," rekao je. Ne diskvalifikuje te. A sada mi daj
nekoliko nagovetaja o tome ta eli, i gde misli da bi to mogla da
nae...
Dve poruke su ih ekale ujutru. Jedna je bila od Brohiera koji ih je
obavetavao da e ostati u Vaingtonu jo nekoliko dana. Druga je bila
od Hortona koji je hteo da uje njihovu procenu o tome kada bi Beba
mogla da bude spremna za transport.
"Neto se dogodilo," rekao je Gordon. Napravili su neke dilove."
"To bi trebalo da bude dobra vest, zar ne? Ili ti moda hoe ovako
da ivi za uvek?"
"To nije dobra vest. Brohier e predati Okida Pentagonu, a Horton
nee ni prstom mrdnuti da to sprei."
"Ti to ne moe da zna. ef mi je obeao..."
"To je neizbeno. Vidi, oni nisu otili u Vaington na kruno
putovanje po ambasadama. Da razmiljaju globalno oni bi sada bili u
Nju Jorku, u poseti generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija. A oni su
u Vaingtonu jer su u dui nacionalisti. Oni ne ele da urade bilo ta to
bi ugrozilo njihovu zemlju."
"Nije mi jasno zato ti u tome vidi bilo kakav problem?"
"To su razmiljanja iz sedamnaestog, a ne dvadesetog veka. Jake
vojske, jaki gradovi - drave, jaki zidovi. Ali vie nema zidova. Sada
imamo globalnu kulturu i globalnu ekonomiju baziranu na nauci i

tehnologiji. Svaki pokuaj da se politizuje nauno znanje je bio

apsolutna katastrofa. Informacijama je potrebna sloboda."
"ta ti oekuje od njih? Doktor Brohier je ponosan na svoju
Nacionalnu medalju za nauku koliko i na svoju Nobelovu nagradu."
"Brohier je atavista," rekao je Grin sa gaenjem. "Vidi, ja od njih
oekujem da razmiljaju o politici Okidaa. Oekujem da se ponaaju
kao Homo sapiensi, a ne kao Amerikanci. Trebalo bi da prevazilazimo
na plemenski mentalitet, a ne da ga pojaavamo."
"Da li to dvoje iskljuuju jedno drugo? Savreno je razumno da
bude prvo siguran da je tvoj dom bezbedan pre nego to se odrekne
neega kako bi spasio tui dom."
"Ali dati Okida vojnim snagama kako bi napunile svoje bacae
plamena a onda da se pitamo zato su izgorele kue naih suseda. Ma
hajde, Li - znam da ne eli da ovaj projekat zavri u istom skladitu
gde i Zavetni koveg, turbina za hladnu fuziju, kao i Rajvelov NLO."
Li je odmahivala glavom. "Toliko si paranoian da kada se
uporedim sa tobom ja sebi delujem sasvim normalno. Ne, naravno da
ne elim da Okida slui monima kako bi postali nepovredivi. Ljudi
kao to su Nkrumah i Morana i Son Li treba da brinu to su se nali na
pogrenoj strani pitolja. A ja prosto ne mogu da poverujem da emo
mi dati Okida takvim ljudima."
"Ti misli da naa vlada vie ne igra igru pomaganja naih
prijatelja i oslabljivanja naih neprijatelja? Nisam znao da si toliko
naivna."
"Gordi, ja nisam naivna kada je politika u pitanju. Ona mi je
dosadna do bola, a tu postoji razlika. Politika crkve, gradska politika,
nacionalna, meunarodna... sve je to meni isto... beskonano
takmienje u pianju u dalj, samo s vremena na vreme prekinuto
nekim povremenim krvavim obraunom. Alergina sam na veliku
koncentraciju testosterona"
"Ne moe da se pretvara kako ishod nije bitan."
"Taj ishod mi je bitan koliko i ishod sledee utakmice Ohaja."
Na Grinovom licu se video laan uas, prekrstio je kaiprste ispred
sebe kao da eli da se odbrani od demona. "Pagansko dete."
"U pitanju je moje jeretiko srce," rekla je prijatnim glasom. "to
se mene tie, moe da otkae celu sezonu, i teko da bih primetila
razliku sem moda da je tie u kampusu nego pre i da je saobraaj u

blizini mnogo prohodniji. to je u osnovi i ono to oseam kada su

izbori u pitanju, porodini posedi, neprijateljsko preuzimanje vlasti,
stripovi o superherojima, profesionalni hokej, i akcioni filmovi.
Zadrala bih Olimpijske igre, ali bih se otarasila nacionalnih dresova svako bi predstavljao sam sebe. Nijedna medalja se ne bi raunala."
"Ti si neko udno bie."
"Mislila sam da smo se oko toga sloili sino," rekla je. "Gordi,
ozbiljno - moda ja jesam naivna pa verujem da e nas Okida pre
osloboditi nego to e nas tlaiti, ba kako je i ef rekao. Ali ini mi se
da e biti potrebno mnogo poverenja kako bi se napravio jedan novi
svet bez oruja, a ja sam spremna da svemu tome pruim ansu. Mi
moramo biti voljni, ili smo ve na samom poetku osueni na
propast."
"S tim to nije Horton u Vaingtonu, ve Brohier," istakao je Grin.
"Kakvo ti je obeanje on dao?"
Na to pitanje ona nije imala spreman odgovor, pa se namrtila.
"Ionako nije bitno," rekla je okreui se svom poslu. "ta bismo mi
mogli da uinimo ak i kada bismo imali dokaz da si u pravu? Da
udesimo neki 'nesrean sluaj' koji e unititi laboratoriju a nas ubiti?
Da pobegnemo sa Defovim bebama i vidimo koliko dugo bi uspeli da
budemo jedan korak ispred FBI-a? Da objavimo beleke i specifikacije
na internetu i pustimo da nastane haos?"
"Voljan sam da porazmislim o najmanje dve takve varijante."
"Pa, ja nisam," rekla je okreui mu lea. "Svialo se to tebi ili ne,
mi smo predani ovom pravcu. Pa ta i ako prvi Trigreri proizvedeni za
masovnu upotrebu budu sagraeni od strane TRW-a i instalirani u
podrumu Bele kue, ili u dvoritu Pentagona, ratnog vazduhoplovstva,
u Centru podataka za socijalno osiguranje? To je Trojanski konj,
Gordi. Iz prostog razloga to ne moe da koristi Okida u
samoodbrani a da se i ti sam istovremeno ne razorua."
"Nai e oni i za to reenje."
"Dok ne nau, Okida e ve biti smanjen na veliinu kofera a cena
e mu pasti pa e kotati kao neka obina Stona stanica, i bie ih
svuda, gde e stvarati male oaze razuma i mira," rekla je. "Ili emo
toliko poveati domet da emo napraviti tri velika Okidaa i parkirati
ih u Klarkovoj orbiti udaljenoj za 120 stepeni. To je neto to
Vaington moe da uradi, ali ne i Teheran."

"Gore je nego to sam mislio," rekao je mrano. "I ti si optimista."

"Pregrizi jezik," rekla je otro. "Optimista uvek vidi samo pozitivnu
stranu, ba kao i pesimista koji vidi samo lou stranu. Ja sam
meliorista. Ja vidim mogunosti. Mora imati nadu, Gordi. Nadu od
koje ti oi cakle ali nogama stoji vrsto na zemlji, i koja ti dozvoljava
da iza ovoga sveta vidi jedan bolji koji se krije u senci ovog
prethodnog - i upozorava nas da ga samo naporan rad moe izneti na
svetlo dana."
Dok je ona zavravala, Grin ju je posmatrao radoznalo. Jednim
delom je bio jako zabavljen onim to vidi ali uz dozu skepticizma, dok
su ostala tri dela predstavljala iznenaenje i divljenje, a moda i
obratno. Sve to je rekao bilo je: "Vi ste zaista neto posebno doktor Li
Tajer", glasom koji je tako odmerio da je delovao jako prirodno pa
nije moglo da se oceni na koju stranu taj balans konano preovlauje.
"udno, to isto pie i u mom dosijeu u FBI-u." Pogled joj je bio
bezizraajan, ali su je treptaji oka izdavali.
"Ali kako bi ti to znao sem, ako nisi jedan od njih."
"Ha, ja nisam samo jedan od njih - ja sam onaj pravi."
"Kao to sam sve vreme i sumnjala," rekla je i lice joj se opustilo i
razvuklo u osmeh. "Kai, ta e rei efu o rasporedu? Ja moram svoj
deo da zavrim najkasnije do petka - subote u podne."
"Rei emo mu da nam je potrebno jo deset dana da zavrimo."
Pogledala ga je upitno i zakiljila. "Mislila sam da ti treba manje
vremena da zavri."
"Nedelju dana onda."
"Gordi, u emu je stvar? Ti sad samo petlja sa mehanikom
prikolicom."
"Mislim da bismo trebali da ispitamo osetljivost portabla na
izgaranje - uz minimalnu snagu - u trajanju od 72 sata pre nego to ga
premestimo. I da ga jo malo ispitamo."
"Zato?"
"Da bismo znali da moemo da raunamo na njega tokom
transporta."
"Jo uvek misli da nas gone FBI agenti?"
Slegnuo je ramenima. "ta bi drugo moglo da se krije u onim
senkama. Mogli bismo ak i da imamo neke koristi od ove nae
tvorevine, i ovde a i kada odemo odavde. Radije bih da ga imam, a da

mi ne treba, nego da mi je potreban, a da ga nemam."

"Siguran si da se ne ukopava i pokuava da uspori Terabajt
ekspres?"
"Siguran sam," rekao je Grin odluno, a zatim je dodao: "mada ne
mogu da kaem da ne bih, kada bih mislio da mogu."
Klimnula je glavom stavljajui mu do znanja da razume ta je hteo
da kae. "Rei u efu da je prototip spreman u svakom trenutku, a da
e portabl biti spreman za sedam do deset dana. On e se sloiti sa tim.
Zna da samo nas dvoje ovde radimo i da dajemo sve od sebe."
"Ne elim da lae zbog mene."
"Neu lagati," rekla je Li. "Samo u rei da nismo skroz spremni."
Okrenula se i pogledala po laboratoriji, koja ne samo da vie nije
imala nijedan trag njihovog prisustva u njoj, ve su svi tragovi da je
bilo ta tu raeno nestali i uzdahnula je. "Ovo je bio posao ivota. A
sada je zavren. Svesna sam toga. Ali, jo uvek nisam spremna da
odem odavde.

9
RASPRAVA

ALIRCI Sveano otvaranje Svetske islamske konferencije progresa

prekinuo je ubojiti raketni napad u kome su poginule 32, a ranjeno je
vie osoba, ukljuujui i egipatskog predsednika Mohameda Khaleda
koji je bio u poseti. Sa tim u vezi, alirski premijer Zaoui je izdao
nareenje za kopneni i vazduni napad na uporite Hasana Hataba u
Z'Barbaru i Tipazi. Kasnije, u intervjuu koji je dao na CNN-u, Zaoui je
osudio "trgovce krvlju iz Francuske i Amerike" zbog prodaje naprednog
oruja nevladinim pobunjenicima.
Kompletan izvetaj /
antiterorizam na programu wipe-a /
Kaled se obratio konferenciji iz bolesnikog kreveta
Nijedan od trojice mukaraca koji su nestrpljivo ekali u predvorju
Ovalnog kabineta nije bio nepoznat u Beloj kui, ali istovremeno
nijedan od njih nije bio naviknut da ga tretiraju kao prosjaka koji
ispred vrata moli za milostinju.
Pre nego to su ga njegove aktivnosti protiv naoruanja uinile
politikim otpadnikom, Grover Vilman je bio jedna od zvezda u
usponu u Republikanskoj partiji. Poevi kasno da se bavi politikom,
ponudio je jednu zrelu sliku neoptereenu dugim zakonodavnim
pedigreom i naao se u ulozi svetski priznatog ratnog heroja. Izmeu
kongresnih brifinga, zakonodavnih stratekih sastanaka, i medijskih
dogaaja, zabeleio je vie od 60 poseta Pensilvanijskoj aveniji,
najvei broj njih za vreme prvog mandata predsednika Evansa.
S obzirom da je mo uvek i svuda praena bogatstvom, a bogatstvo
uvek prua neke privilegije, tako je i Aron Goldstajn dobro poznavao

Belu kuu. etiri uzastopna predsednika, ukljuujui i Evansa,

pokazivali su mu svoju tako to su ga pozivali da prisustvuje
drutvenim deavanjima i veerama na kojima su prisustvovali
dravnici. Vetim i diskretno izbalansiranim ponaanjem, Goldstajn je
uspeo da sauva svoju ast a da u isto vreme zadri i njihovo
interesovanje i slobodu da prisustvuje takvim deavanjima. Bio je na
dobrom glasu zbog svog integriteta i bio je radije priman u te krugove
od bilo kog bogataa, a da pritom nije morao da moli za usluge a ni da
ih kupuje.
Nasuprot njemu, Karl Brohier je u Beloj kui bio samo dva puta.
Dodue obe prilike su bile izuzetno znaajne. Prva je bila tokom
kampanja predsednika Englera za probnu ceremoniju za dobitnike
Nobelove nagrade. U tom, sada ve sramnom ponienju, Engler je
pokuao da dobije kredit od opunomoenika za dostignua amerike
nauke. Malo kasnije, Bartlesman, dobitnik nagrade za medicinu,
istakao je sa tog istog podijuma 'Juni travnjak' da je Engler
prepolovio savezni budet za nauku i time okonao program pod ijim
je pokroviteljstvom i sam Bartlesman proao svoju obuku za lekara.
Druga prilika, u kojoj je Brohier primio Nacionalnu medalju za
nauku od predsednika Evansa, bila je znatno diskretnija ali i mnogo
dostojanstvenija.
Ali sve to je bilo mnogo pre dolaska Marka Brelanda u Ovalni
kabinet.
Breland je bio prvi ovek koji se posle Kenedija direktno iz Senata
preselio u Belu kuu, i prvi "Narodni predsednik" posle Tedija
Ruzvelta, koji je, bilo to dobro ili ne, prekrio i promenio veinu
pravila o tome kako Vaington treba da funkcionie. Ni Evans ni
Engler ne bi dozvolili da ljudi poput Vilmana, Goldstajna i Brohiera
ekaju dva sata i pored ranije zakazanog prijema kod predsednika. Ali
ovo je bila Bela kua Marka Brelanda, gde nita nije bilo kao pre.
Brelandova lina harizma je esto povezivana sa harizmom koju je
imao JFK, ali sva slinost se tu zavravala. On jeste bio iz Senata, ali ni
nalik po kvalitetu, njegovo bogatstvo se sastojalo od "novog novca"
koje je sam zaradio. Breland je bio popularni bejzbol baca za
Filadelfija Filis vie od jedne decenije. Uz privlaan osmeh,
staromodnom radnom etikom, i jednim do dva udarca koji se sastojao
od obeshrabrujue brzog slajder udarca, Breland je bacao tako da je

odveo svoj tim na tri svetska prvenstva u bejzbolu, a usput je dobio i

dve u Jang nagrade kao najbolji igra na utakmici.
Ali Breland je bio ovek koga nije mogla da impresionira
popularnost, ukljuujui i sopstvenu. Tokom svoje karijere, diskretno
je odbio sve pogodbe za odobrenje, ak i kada bi mu to udvostruilo ili
utrostruilo ve pozamana godinja primanja. A zatim se desio
osujeeni pokuaj kompanije koja se bavila prodajom sportske obue
da pozajmi Breladovu slavu a da ne pomene njegovo ime ili prikae
njegov lik pomou lukavo smiljene reklame koja je prikazivala
zamagljene snimke, osenene figure, zatamnjene svlaionice, zvuk
koraka u trku, i postarijim naratorom koji je svaki spot zapoinjao
oteui: "Daa, goospodo, on je bio najbolji koga sam ikada video..."
Umesto da tui kompaniju, Breland ih je javno posramio na
nezaboravnoj konferenciji za tampu kada je izgovorio svoju jo
nezaboravniju reenicu:
"Zato bi ikoga bilo briga kakvu ja obuu nosim? Niko drugi sem
mene ne koristi moje noge za hodanje. I zar ne znaju ve svi da je hod,
a ne obua, ono to nas nosi tamo gde elimo da stignemo?"
To je bio prvi put da je nacionalna publika imala priliku da vidi
otvoren, zdravo razumski populizam koji je kasnije definisao
Brerlandovu javnu reputaciju. A to nije bio zadnji put da on kri
pravila. U eri kada su prvoligaka imena mogla da se potpuno
promene u periodu od dve do tri godine, on je celu svoju karijeru
proveo u jednom timu i pritom kritikovao svoje saigrae to vie cene
novac od lojalnosti rekavi: "Nijedan trgovac nikada nije postao heroj.
Ne moete oekivati da vas bodre kada menjate uniforme usred
bitke."
I jedan jedini put kada je izgubio u sezoni koja je bila nona mora
za ceo tim, javno se izvinio svojim fanovima i vratio svoju platu u
iznosu od 2.71 dolar po karti za svaku utakmicu u kojoj se pojavio,
tako to je taj iznos poslao potom svakom ko je kupio kartu ili taj
iznos u vidu kredita uneo u zapisnik.
"Imam sree da kao odrastao ovek igram deiju igru," pisalo je u
poruci koja je ila uz vraeni novac. "Ponovo u uzeti va novac kada
ga budem zaradio na terenu." Osmoro saigraa je sledilo njegov
primer. I sledee sezone tim je ponovo bio u takmiarskoj formi i
povratio je prvu poziciju.

Delimino zbog trenutaka, kao kada je povredio zglob u periodu

van sezone i na taj nain prererano okonao svoju karijeru
"Povetarac" je bio prvoklasni igra u profesionalnom sportu. U
novinskim reportaama o njegovom povlaenju iz sporta, najee
upotrebljavani atributi su bili "pravi" i "cenjeni." A njegova slava se
pretoila u kulturu masovne svesti, postavljajui ga u grupu elitnih
atleta i inei ga prepoznatljivim ak i milionima onih koji ga nikada
nisu videli kako igra.
Kada je Breland pozvao efa opkoljene Demokratske partije
Pensilavanije i rekao joj da eli da se kandiduje za Senat, zvaninici iz
stranke su bili ushieni, jer su mislili da su konano dobili konja za
trku pomou koga e ponovo moi da povrate potovanje. Ali negde
na tom putu uloge konja i jahaa su zamenjene. Iza Brelandove
blistave reputacije stajale su dve diplome, iz knjievnosti i iz politikih
nauka, otar i odluan um, nepokolebljivo ubeenje da se problemi u
zemlji mogu reiti putem obilate primene industrije i puno saoseanja.
"Ovo su moje porodine vrednosti," rekao je vee uoi izbora, i ta
fraza je delovala strano upeatljivo: "vrednosti koje su najvei dar
mojih roditelja meni, one kojima su me uili dajui mi lini primer.
Radi vredno. titi i izdravaj svoju porodicu. Svoje obaveze stavi
ispred svojih elja. Pomozi svakome ko se bori, sasluaj i uhvati za
ruku svakoga ko pati, izrazi svoje miljenje otvoreno kada je nekom
potreban savet, ustani kada je istini potreban prijatelj. Niemu od
svega ovoga ne treba objanjenje, ili opravdanje. Svi ovde to
razumeju. Svi znaju da je to ispravna stvar koju treba uraditi. To su
vrednosti radne zajednice, plemena, sela, komiluka, gradova. Na
izazov je da te vrednosti proirimo i na zajednice veliine drava i
zemalja, a vremenom i na ceo svet."
Bila je to poruka kojoj je bila potrebna ira publika. Tu publiku
ona je nala est godina kasnije, kada je Breland zatraio da mu
povere posao predsednika Sjedinjenih Amerikih Drava.
On je to zatraio od naroda, a ne od Demokratske partije. Jedan
mandat je bio vie nego dovoljan da postane sasvim jasno kako su
osobine zbog kojih je Breland bio omiljen meu svojim potovaocima
uznemirile i razbesnele rukovodstvo stranke. On je bio isuvie
direktan i bez imalo oseaja da im bilo ta duguje da bi im se dopadao.
Breland nije eleo da igra IGRU, nije eleo da se pokloni pred ikonama

i ustima bledim otrcanim frazama, nije eleo da sedi gde mu je mesto,

niti da dri jezik za zubima. Partija nije mogla da ga kontrolie, a
kamoli da ga uutka. Njemu ona nije bila potrebna, i to su znali i oni i
on.
Ali su isto tako svi znali da je on partiji potreban.
Iako su oguglali lanovi Beltveja odbacili Brelanda kao nevanog i
njegovu ansu da stigne do kandidacione skuptine, on je bio dobar
primerak - citiran isto onoliko koliko je bio i nepredvidiv. A njegove
rei su pogaale pravi takt ne samo kada su bile u pitanju prve
pristalice unutar politikog spektra, ve i neki oguglali predstavnici
tampe koji su pisali o njegovoj nekonvencionalnoj idejnoj kampanji.
Tako je februarska ala postala majski poduhvat skopan s velikim
rizikom, avgustovska nominacija iznenaenja i prkosno glasanje na
izborima za predsednika u novembru.
Prva stvar koju je Breland uradio sledeeg jutra bila je ta to je
najavio da nee prihvatiti predsedniku platu od 250.000 dolara. "Ja
sam novajlija u ovoj ligi," rekao je. "Saekajmo da vidimo kakvu u
godinu imati."
Do sada je to bila jedna neobina i divna godina, s obzirom da je
Breland nastavio da kri pravila i ne ispunjava ono to se od njega
oekivalo.
Otkazao je veinu pompeznih inauguracija, ukljuujui i paradu davanje akcenta na demokratsko udo mirovnog transfera moi i na
temu njegovog govora.
"Mi moemo bolje." U roku od dva meseca, tampa koja je
oboavala Brelanda kandidata, stalno je sada napadala Brelanda
predsednika zbog te fraze, ismejavajui njegovu ad hoc administraciju
kao seriju velikih i malih pogrenih koraka.
Ali umesto da pribegne uobiajenoj taktici opovrgavanja i
skretanja panje sa Bele kue, Breland je prevario novinare tako to
se javno sloio sa njima.
"Da, mi smo pravili greke. Da li ovde neko oekuje od mene da
odigram savrenu utakmicu na sam dan otvaranja sezone?" postavio
je pitanje u punoj sobi novinara, a istovremeno i svim graanima. "Jer
ja to nisam oekivao. To se jednostavno nije desilo - to sigurno i sami
znate, s obzirom da svi vi pratite ovaj sport mnogo due nego to se ja
njime bavim. Ali red u vam samo jednu stvar: vie nego jednom sam

u svojoj karijeri bio bez cilja, imao nekoliko promaaja dok nisam
stigao do dobrog tima i krenuo napred u pobedu. Ostavite me u ovoj
igri, treneru. Snai u se."
Vaingtonska tampa, alergina na narodske metafore koje nisu
bile njegova sopstvena tvorevina, je ostala hladna - ali je zato javnost
bila u potpunosti armirana. Brendonov ugled je porastao za osam
procenata na rejting listi, i ostao je na visokom nivou uprkos i
najveim naporima njegovih neprijatelja.
Ali vi jo niste postigli poen svojom brzom loptom, ljutito je pomislio
Vilman, ustajui da jo jednom pita svoju sekretaricu o zakazanim
sastancima. Ali pre nego to su on i njegova akumulirana nervoza
stigli do nje, presreo ga je ef personalnog, Riard Nolbi, ovek koji im
je ugovorio posetu.
"Senatore," rekao je Nolbi zadihano. "Jako mi je ao. Zbog situacije
u Aliru svi smo celog jutra u guvi. Ali predsednik je sada slobodan,
pa vas molim da zajedno sa svojim prijateljima poete za mnom."
Jedina stvar koja se nije promenila tokom Brelandovog prisustva u
Beloj kud bila je mona geometrija Ovalnog kabineta.
Posetioci koji su doli da bi im laskali, impresionirali ih, zastraili
ili zasmejali zatekli su Brelanda iza stola veliine metar i osamdeset
centimetara od hrastovine, udobno smetenog ispred poznatih
prozora sa duborezom, a koje su on i njegovi pomonici nazvali
"elektrina stolica." Posetioci koji su doli da pregovaraju, izloe svoje
genijalne ideje, debatuju ili skuju zaveru odrali su sastanak sa
Brelandom u, takozvanoj "jami", koja se sastojala od dva mala pisaa
stola koji su se nalazili jedan preko puta drugog sa nogarama u obliku
kandi i staklenog topa. Dve iste fotelje, koje Breland nikada nije
koristio, ili ga bar Nolbi nikada nije video, davale su jami oblik slova U
zbog ega je ona delovala mnogo intimnije od sobe koja ju je
okruivala.
Vie od jednog sata, Breland je sedeo na prednjem kraju jednog od
stolova, i sluao ushieno dok su mu njegovi posetioci izlagali detalje
o zapanjujuem otkriu. Nauka je bila iznad njegove mogunosti
razumevanja, ali zato implikacije nisu. Svaki cilj koji je imao, svaki
problem sa kojim se suoio, svaka nada koju je gajio je odjednom

postala nebitna. Ova tri oveka - nezaokupljena izgledom, na prvi

pogled naivni, neuglaeni u predstavaljanju - izbrisali su Brelandov
plan igre, i ispisali budunost pred njim.
Sve to si do sada znao je pogreno...
"Vidim da u napokon moi mirno da spavam neko vreme," rekao
je Breland odmahujui glavom. "Nadam se da ete shvatiti kada
kaem da bih, u najskorije vreme, eleo lino da vidim Okida efekat."
"Kao to bih i ja eleo," rekao je Vilman.
"Sve to smo vam rekli je istina," rekao je Goldman sa blagim
ogorenjem.
"Da li sam ja moda nagovestio neto drugaije? Ja nimalo ne
sumnjam u to," rekao je Breland. "Vi i doktor Brohier ste doli kod
mene sa dovoljno kredibiliteta da mi ispriate neto neverovatno i da
odrite moju panju dovoljno dugo. Ali priznajem da se u meni javila
deja elja da dodirnem udo."
"Bie nam zadovoljstvo da vam to omoguimo prvom zgodnom
prilikom," rekao je Goldstajn staloeno.
"Pa, teko da je to sada najhitnija stvar koju treba uraditi," rekao
je Breland i pogledao u Nolbija. "Pretpostavljam da bi trebalo da
pozovemo generala Stepaka i Karera da uju ovo," rekao je, imenujui
dravne sekretare odbrane.
"im pre," rekao je Nolbi. "Iako moramo biti paljivi kako bi
spreili da informacija izae iz odeljenja. Doktore Brohier, ko jo zna
za ovo?"
"Zar je bitno?" rekao je Brohier i podigao obrvu. "Na duge staze
nema tajni kada je nauka u pitanju. Svet nee uestvovati u
zatakivanju."
"Siguran sam da Riard nije mislio na zatakivanje," rekao je
Breland. "Ali ne sumnjam da ste vi ve..."
"Nije?" otro je pitao Vilman. "Gospodine predsednie, mi smo
ovdesamo iz jednog razloga. A to je zbog vas, vie nego zbog bilo kog
drugog, i imajte na umu da ovo otkrie treba da bude od koristi celom
ljudskom rodu, da unapredi civilizaciju. Ovi ljudi su patriote, kao to
sam i ja. Ali imajte na umu da niko od nas nije doao ovde a vam
ponudi neto prolazno poput tehnoloke nadmoi nad neprijateljima.
Okida nije neto to treba da ostane "u odeljenju", ve ga treba
podeliti, rairiti po zemaljskoj kugli dok ne stigne u ruke onih koji

mogu imati od njega koristi. A ako vi ne razmiljate na taj nain, mi

emo se izviniti to smo vas loe procenili i otii emo."
"Samo zato to nismo u ratu ne znai da nemamo neprijatelje,"
rekao je Nolbi, nimalo dirnut onim to je uo. "I samo zato to nema
trupa koje se gomilaju na naim granicama i ratnih brodova blizu
naih obala to ne znai da nas nai neprijatelji ne mogu ugroziti. A sa
starim sovjetskim nuklearnim centralama u najmanje dvadeset
zemalja, ta pretnja je izuzetno velika. Setite se Srvestibada," rekao je,
pominjui ime grada u Nagasakiju koji je prvi nestao u nuklearnoj
peurki. "Mi ne elimo da se tako neto dogodi u Floridi, Teksasu ili
Kaliforniji."
"Seam se grada Oklahome," rekao je Vilman. "Pitolji koji su
nama predstavljali tada pretnju su bili nai sopstveni. Fanatici koji su
predstavljali najveu pretnju za nas su bili domai."
"Ne," dodao je Breland i odmahnuo glavom. "Ta pretnja je jo uvek
prisutna..."
"To nije samo pretnja," rekao je Vilman. "Mi smo upravo postali
neosetljivi na krvoprolie kada u njemu uestvuje jedna ili dve osobe.
Ako doe do pucnjave u restoranu ili poti u kojoj nastrada deset
osoba pridaemo tom dogaaju panju celo jedno popodne. Ako
pedeset ljudi bude dignuto u vazduh na eleznikom mostu i gradu
ikagu, tome emo pridavati panju ak nedelju dana. Ali jedanaest
hiljada ubistva iz vatrenog oruja se desi svake godine a da mi to i ne
primetimo dok to ne bude na brat ili sestra, prijatelj, dete..."
"Da mi gubimo jedanaest hiljada mladih ljudi godinje u
obraunima na pirinanim poljima, dunglama ili peanim dinama, vi
to ne biste tek tako zanemarili," rekao je Goldstajn. "Ali s obzirom da
se to deava na pustim mestima, spavaim sobama i barovima, onda..."
"Ja to ne zanemarujem," rekao je Breland. "Mada moda ima istine
u vaoj optubi da smo mi donekle ravnoduni kada je krvoprolie u
pitanju, ih ako nita drugo a ono nesaaljivi. Voleo bih da mogu da
vam kaem - doavola, voleo bih da mogu da kaem na CNN - koliko
mnogo su obavetajne slube uradile za ovu zemlju u poslednjih deset
godina, kolikog su nas bola potedele tako to su sve oruje drali
dalje od naih granica. Toliko njih se rtvovalo, tako mnogo heroja, za
koje niko nikada nije uo."
"Okida moe da olaka posao naoj obavetajnoj slubi (CIA),"

rekao je Vilman. Ali ako sve u svemu tome mi budemo titili samo
sopstvene interese, onda treba da nas bude stid. Svakoga dana umiru
nevini ljudi u Panami, Koreji, Angoli, Bosni, zbog ruevina koje su
ratovi od pre pola veka ostavili za sobom - stotine miliona mina koje
ekaju u mraku na deji korak. Postoje mesta u svetu koji ve sto
godina nisu imale ni jedan dan mira, jer su puke i bombe zagluile
bilo koji drugi oblik dijaloga."
Breland se sarkastino nasmejao. "Vi ste strastven i ubedljiv ovek,
senatore. ovek bi pomislio da ste vi ovako neto ve ranije radili."
"Prednost na domaem terenu," rekao je Vilman bezbrino. "Nema
izvinjenja."
"Naravno da ne." Breland je pogledao u stranu prema Nolbiju, a
zatim zaustavio svoj pogled na Brohieru. "elite da ja ponem trku u
razoruanju."
"Da," sloio se Brohier. "Ba tako."
"Oprostite gospodine predsednie, ali to je najvea glupost koju
sam ikada uo," rekao je Nolbi. "Vi ne moete promeniti ljudsku
prirodu. Ne moete eliminisati sukobe. Nije u pitanju oruje, ve mi
sami. U pitanju je pohlepa, pouda, bes, i neko ko stoji izmeu nas i
onoga to elimo. Rat je izmiljen mnogo pre baruta. Oduzmite
ljudima puke i oni e upotrebiti noeve i buzdovane. Oduzmite im
bombe i oni e koristiti otrov i vatru. To ne dodiruje impuls koji
nagoni na ubijanje, koji izdaje nareenje peadiji da krene u napad."
"alim vas," rekao je Goldstajn, iako je izraz njegovog lica mnogo
vie govorio o preziru koji osea nego njegove rei. "Vi po
sopstvenom izboru ivite u mranom i beznadenom svetu, i koristite
svoj pesimizam kao izgovor za nereagovanje." Pogledao je u
predsednika mirnim, izazivakim pogledom. "Ali ak i da je gospodin
Nolbi u pravu, i da je naa vrsta osuena da stvara ubice i gospodare
rata, najmanje to mi moemo da uinimo jeste da im to oteamo to
je vie mogue."
Vilman je bio taj koji je odgovorio ovom izazovu, i njegove rei su
zapanjile i zabezeknule i Goldstajna i Brohiera.
"Gospodin Nolbi jeste u pravu. Bilo bi nepoteno da se pretvaramo
da je drugaije," rekao je Vilman. "Bez ratova, teko da bismo imali
istoriju uopte. Bez ubistava, teko da bismo imali knjievnost. Mi
jesmo sa grekom, a ta greka je neuspeh empatije. Mi smo nesposobni

da patnjama drugih damo istu teinu kao naoj blagoj nelagodnosti.

Spreavamo tuu bol da stigne do naih nervnih zavretaka, sem ako
nismo primorani da uradimo neto kako bi ublaili tu bol.
Ali, istovremeno, gospodin Nolbi i nije u pravu. On zanemaruje
vanost uenja, mogunost prosvetljenja. U ovom trenutku, gospodine
predsednie Breland, ja ne bih mogao sebe da nateram da uradim za
vas ono to sam rado i bez razmiljanja uradio za drugog predsednika,
pre samo pola svoga ivota i na pola sveta odavde. Ja sam nauio iz
sopstvenih iskustava, i to mora svako da uini. Gospodine Nolbi, da li
vi imate decu?"
"Tri sina."
"Ah, dobro, onda bar donekle i imate osnova za svoj pesimizam,"
rekao je Vilman. "Ako se veeras vratite kui i zateknete svoje sinove
kako se tuku motkama u dvoritu, verovatno ete sa njima
porazgovarati o potovanju, o drugim nainima da se ree svae, o
pravilima u vaoj kui. Ali dok oni budu pokuavali da shvate mudrost
vaeg saveta i ozbiljnost vaih upozorenja, zar neete probati da
sklonite motke? U stvari, zar neete to prvo uraditi?"
Nije saekao odgovor ve se okrenuo prema Brelandu. "Ja rado
pohvatam revoluciju. elim da vidim kako e ona promeniti stvari u
sluaju da nai predsednici ne budu vie mogli da bacaju napalm u
dunglu ili koriste mainke protiv gomile, kada jedino emu generali
mogu pretiti bude samo ono to mogu da pregaze, kada najgora stvar
koju premijerovi avioni mogu da urade bude da bacaju kamenje.
elim da vidim da li e komandant poslati vojsku u bitku ako zna de e
ih verovatno pobiti oruje koje oni sami nose. I jo elim da vidim da li
e takva vojska krenuti u borbu nenaoruana."
"Ali zar na taj nain ne dozvoljavate kralju da bude najai ovek u
plemenu?" pitao je Breland.
"Verovatno na neki nain," rekao je Vilman. "Gospodine, ne mogu
vam obeati svet u kome e svi biti jednaki. Hijerarhije dominacije
nee nestati. One e biti ojaane. A tako i treba da bude."
"I po vama to je dobro?"
"To je traka za ubrzavanje na putu za mir. Jedna od najpodmuklijih
stvari kada je oruje u pitanju je nain na koji ono inspirie slabie.
Nain na koji ih navodi da se bore kada bi trebalo da se potine, i da
nastave da se bore kada bi trebalo da prihvate pat poziciju. Priroda je

okrenuta naopake putem oruja. Zamislite kakva bi bila sezona

parenja da su mujaci naoruani samarama."
Breland se samo alosno nasmeio, a Goldstajn se nelagodno
nasmejao. Nolbi ga je otvoreno gledao mrko. "Dakle to znai da vi
nameravate da izdate svoju zemlju, da predate planetu u ruke
Kinezima?" pitao je zahtevno. "S obzirom da je naa vojna tehnologija
protivtea njihovoj brojnosti. Oduzmite nam nau tehnologiju, doi e
do disbalansa moi i oni e prevagnuti. I Rimljani su sagradili svoje
carstvo samo uz pomo falangi i galija koje su pokretali uz pomo
vesla."
Brohier se ubacio i dao Vilmanu momenat da razmisli.
"Predsednie Breland, znajte da su kineski fiziari isto koliko i mi
sposobni da dou do ovog otkria," rekao je. "U stvari, ne mogu sa
sigurnou da tvrdim da oni to nisu uradili jo pre pet godina. Tako da
je podjednako mogue da idemo malo ispred njih koliko i da malo
kasnimo za njima."
"Znai mogue je da upravo sada oni konstruiu ovu napravu.
"Sasvim mogue."
Okreui se prema Nolbiju, Breland je rekao: "Riarde, nije mi
jasno kakve jo mogunosti postoje. Ali posluau tvoje predloge."
"Nemam ih," priznao je Nolbi. "Ali cela ova stvar mi deluje
uznemiravajue, jako uznemiravajue."
"'Uznemiravajue' je prava re za tako neto," rekao je Breland.
"ini mi se da e ovo mnoge 'uznemiriti'. Doktore Brohier, da li
moete da ostanete u Vaingtonu jo nekoliko dana?"
"Pod kojim uslovima?" pitao je Vilman.
Nolbi i Breland su izmenjali poglede.
"Pa, pretpostavljam da e Riard insistirati da potpiete zakletvu
bezbednosti...," zapoeo je predsednik.
"Moe on da insistira koliko eli," prekinuo ga je Brohier. "Taj
papir nee biti vredniji ni sa, a ni bez mog imena."
"Naravno," rekao je Breland. "Ali morate shvatiti da..."
Brohier nije imao strpljenja za verbalni melem. "Gospodine
predsednie, vi mene ne posedujete, ba kao to niko ne poseduje
nauno otkrie. Nemate ama ba nikakvog razloga da od mene traite
da se obaveem kada vi sami niste spremni to da uinite. Tek kada vi
odluite ta ete uraditi u vezi ovoga to smo vam danas rekli, ja u

biti spreman da odluim ta u ja da uradim. U meuvremenu, uzeu

sobu u hotelu i dau vam vaih nekoliko dana. Ali samo nekoliko. Ne
podnosim guranje sa turistima, kao i druenje sa advokatima, to
strano ograniava moj boravak u ovom gradu."
"Da li biste voleli da odsednete u Kamp Dejvidu, doktore Brohier?"
upitao je Breland, nimalo zbunjen njegovim pritubama. "Tu nema
turista, a ja bih mogao da isteram advokate pre vaeg odlaska tamo.
Ako se dobro seam, vi ste iz Vermonta, te mislim da bi ste uivali u
planini i umama."
"Zatvor sa pogledom?"
"Doktor Brohier moe odsesti sa mnom u upljem hrastu," rekao
je Goldstajn. "Ako se svi sa tim slau."
"Imajui u vidu ta je sve u opasnosti, voleo bih da tajna sluba
bude prisutna," rekao je Nolbi.
"Da nas posmatra, ili da brine o nama?" pitao je Brohier otro.
"Nije bitno. Arone, hoe li me pustiti da ovog puta ja putam vozove?"
Predsednik je bio zbunjen, ali Goldstajn je samo nabrao nos dok je
razmiljao i sloio se, "Moda jedan spori teretni voz."
Brohier je klimnuo glavom i pogledao Brelanda. "Biemo u
upljem hrastu."
"Prihvatiemo pratnju, ako insistirate na tome," rekao je Goldstajn
ljubazno. "Ali ne elimo nikakve agente," otro je dodao. "To je moj
dom, gospodine predsednie. A ja sam odabrao da ne ivim u tvravi.
To isto i vama preporuujem."
Kao i uvek, Mark Breland je bio odluan. Neodlunost je bila fatalna
greka u takmiarskim sportovima, i odluno samopouzdanje koje je
prikazao na humci bilo je utkano u njegovu prirodu.
Razume se, njegove odluke nisu uvek bile ispravne. Ali Breland se
uvek radije odluivao za opciju da pogrei u brzini, nego da prolazi
kroz agoniju na svom do stanja ambivalentnosti. Malo po njegovom
dolasku u Vaington, i njegovo osoblje, a i mediji, zapazili su njegovu
izvanrednu sposobnost da za kratko vreme proceni sve mogunosti,
izbegne mogue posledice, i napravi izbor sa kojim je spreman da ivi.
Brelandovi oboavaoci, imajui u vidu njegove najbolje odluke,
nazvali su ovu njegovu osobinu "britkost"; oni koji su ga klevetali,

naravno imajui u vidu one najgore odluke, nazvali su je

"impulsivnost."
Ali zbog odluke sa kojom je Breland sada bio suoen, brzine
njegovog motora za analizu su stale.
Opcije nisu bile dovoljno jasne. Vlada bi mogla da uzme i
konstruie Okida za sopstvene potrebe, da stane sa strane i dozvoli
Brohieru i Goldstajnu da ga plasiraju na tritu, ili da navue crnu
zavesu i zakopa tajnu u podzemnim grobnicama Juke.
Ali mogue posledice tih izbora bile su zastraujue kompleksne nalik pokuaju da se predvidi pedeset poteza unapred u partiji aha u
kojoj obe strane imaju 500 figura. Do samog Brohierovog i
Goldstajnovog odlaska, Breland se oseao ponienim zbog cele
situacije, potpuno nepripremljen da prihvati odgovornost.
Nije se prvi put ovako oseao, ali bilo je to prvi put posle dosta
vremena. Sa esnaest godina u drugom razredu srednje kole, i
zahvaljujui saobraajnoj nesrei u kojoj su povreena dva seniorska
timska bejzbol bacaa, naao se u ulozi startera na dravnom turniru
u sportu. Nije oekivao da e igrati, pa nije prouavao protivnike
bacae. Nije bio ni psihiki ni fiziki spreman, a njihova visoko
rangirana ekipa je izrugivala svako bacanje koje nije bilo fantastino
tokom celog prvog dela koje se proteglo do u beskonanost.
Sam u pustoj svlaionici, Breland se planih oiju zakleo da vie
nikada nee sebi dozvoliti da ga ponovo uhvate nespremnog i da e
uvek dati najvie to moe od sebe. Do tog dana, on se oslanjao na
svoj fiziki talenat, nikada nije vebao vie nego to je to njegova
predstava o "zabavi" to dozvoljavala. Od tog dana na dalje, odluio je
da uvek bude u top formi i spreman za sledei nivo, sledeu ansu,
sledei izazov.
Breland je radio vie od svih te jeseni i zime, uao u Dravni prvi
tim kao junior, prvi je odabran u prvom krugu iz cele kole za
regrutaciju, ali je prihvatio dravnu stipendiju Floride umesto ugovora
vrednog milion dolara. Igrao je etiri godine i diplomirao postigavi
osam SEC rekorda, i dobio diplomu sa jo est ispita koje je trebao da
poloi kako bi odbranio magistarski rad, i mulitimilionski ugovor, kao
i nadimak "Povetarac" - jer je sve to postigao tako lako.
Nadimak koji je dobio nikada mu se nije dopadao, s obzirom da je
po njegovom miljenju on znaio da niko nije bio svestan rada koji je

on uloio kako bi postigao to to je postigao. On bi vie pristajao

nekom deaku nego mladiu u kakvog je on izrastao. Pa ipak, kada su
ga pozvali da igra za veliki klub poto je samo za pola sezone uspeno
savladao Tripl-A bacae, bio je spreman.
Nita se nije promenilo ak ni kada je igru zamenila politika a
arenu Vaington. Onog dana kada je poeo da tri bio je spreman da
pobedi, a dan kada je pobedio, bio je spreman da se lati posla. ak i
njegovi najotriji! kritiari su mu odali priznanje za naporan rad koji
je uloio.
Ali tog trenutka, on je bio svoj najotriji kritiar, a jedini odgovor
na nelagodni oseaj koji ga je obuzimao svaki put kada bi se suoio sa
problemom koji je smanjivao njegove izvore, bio je jo naporniji rad.
Breland je proveo vei dao popodneva pretraujui fond
Kongresne biblioteke, na svom terminalu u kancelariji koji je bio
umreen sa centralnim u biblioteci. Glavne teme bile su: kriminologija
i vojna istorija, iako industrijska hemija i projekat Menhetn takoe
privlaili njegovu panju. Do veeri on je doao do mnogih pitanja
koje je eleo da postavi ekspertima. Podigao je slualicu, i krenula je
parada u pravcu kapije Bele kue.
Kad god je mogao, iskoristio bi znanje svojih posetilaca, bez i
jedne rei o postojanju Okidaa. To mu je utedelo mnogo vremena
one noi, dok ga je gomila mukaraca i ena koje je pozvao, provela
sat ili vie nestrpljivo ga ekajui u predvorju, pitajui se ta je to tako
hitno zbog ega ih je pozvao da dou od kue.
Kada nije pitanja mogao da formulie na neki drugi nain, Breland
je govorio spekulativno o razoruavanju ne precizirajui ni nain ni
sredstva pomou kojih bi to moglo da se izvede, kao ni uoptavanja
tipa a-ta-ako o buduoj tehnologiji naoruanja. Samo je dvojici
posetilaca te noi Breland dao puno objanjenje kao predgovor.
Njegov razgovor sa efom FBI-a, Edgarom Milsom, zapoeo je
malo pre ponoi, i bilo je ve vie od jedan po ponoi kada je Breland
konano postavio prvo od dva pitanja tmurnom agentu koji je nekada
radio u toj oblasti: "Ako ova tehnologija doe u ruke obinih ljudi,
kakav e to uticaj imati na kriminal?"
"Kako da doe?" Po ceni skupog novog mercedesa ili jeftinog
odela?"
"Ne bih bio iznenaen da u periodu od nekoliko godina bude

mogue i jedno i drugo."

Mils je klimnuo, trljajui svoju skoro elavu glavu. "Prole godine
imali smo. 93 bombardovanja i neto malo manje od 200 mrtvih. U
poreenju sa ostalim ovo je mirna godina. Po ceni od jednog
mercedesa, moda promenimo scenario u 50 takvih dogaaja - i
zavrimo sa 500 mrtvih.
"ta?"
"Ne mora svaki bombarder da ubije. Ali jo uvek emo imati 93
eksplozije, osim to e se sada neke od njih desiti na ulicama u pici
umesto na naputenoj klinici usred noi. A istovremeno nee biti
vremena da se telefonira i isprazni zgrada. U stvari, moda zavrimo i
sa tri ili etri bombardovanja nedeljno umesto sa dva, jer neemo
imati dovoljno prilika da uhvatimo neke od ovih ljudi pre nego to
njihovi tajmeri otkucaju, i jer e ova naprava od nespretnjaka
napraviti kompetentne graditelje bombe - dok danas, ponekad i
napravimo pauzu jer su neki amateri napravili greku."
"Ali kada jednom pone da se pria da e ih njihove sopstvene
bombe ubiti, zar to nee izmeniti jednainu?"
"Pre bih oekivao da to promeni taktiku," rekao je Mils i namrtio
se." Postoji mnogo naina da se isporui paket bomba a da se vi sami
ni ne popnete do vrata. Kurirske slube, UPS - brza pota, naivine i
mazge - potrebno je samo da pronae nekog ko e otii tamo gde
treba bomba da bude odneena i poveite je ispod njegovog auta.
Sada, ako se bude prodavao po ceni koja je dostupna srednjoj klasi,
moda bismo mogli da promenimo scenario u sedamdeset sluajeva i
zavrimo sa 200 eksplozija i 3000 mrtvih..."
"Zato?"
"Zato to pripadnici srednje klase ive i rade blie jedni drugima
nego to ive ljudi koji mogu sebi da priute mercedes. Iz onoga to ti
kae, zakljuio sam da je ova naprava detonator koji je aktivan sve
vreme, koji pomou nevidljivih ica ima domet na stotine jardi. Onda
ti sa svojom bombom proe kolima pored jednog takvog instaliranog
na glavnoj kapiji neke velike gospodske kue, i ti a moda i
telohranitelj ili batovan poginete. Proe kolima pored jednog
instaliranog na ulaznim vratima stambene zgrade, i onda ti, a moda i
stotinu stanara poginete.
Stvar je jasna, to je vie ovakvih stvari u opticaju, imaemo vie

pokolja. Ta stvar e uiniti bombe jo opasnijim za sve nas, ne samo za

potencijalne bombardere."
"Vi mislite da ljudi nee promeniti ponaanje kada budu bili
suoeni sa izmenjenim okolnostima."
Mils je uzdahnuo. "Gospodine predsednie, mi menjamo okolnosti
ve dve stotine godina, ali jo uvek postoje ljudi koji ele da postanu
kriminalci."
Breland je klimnuo glavom polako. "Ali ova naprava e takoe
uiniti pitolje manje opasnim. Kako ete vi to dovesti u ravnoteu sa
onim to ste upravo sad rekli?"
"Oh, tu poinju pravi problemi," rekao je Mils, odmahujui glavom.
"Delimino zato e ova sprava prvo zavriti na ulaznim vratima te
stambene zgrade, jer e ljudi prevashodno misliti na pitolje, a ne na
bombe. Ali uglavnom zato to ima pet stotina pitolja u zemlji, i zato
to su ljudi koji ih imaju veruju da e oni funkcionisati kada su im
potrebni. Drugi amandman poput agresivnog oveka kroz koga
prolazi struja visokog napona, gospodine predsednie - on nema
potrebe da se zagreva. Ne dodirujete ga. Ako ga dodirnete, vae
predesednitvo e poginuti."
"Vi verujete u priu da su ti ljudi koji imaju pitolje isto tako
privreni za onih pedeset hiljada ubistava iz vatrenog oruja
godinje?"
"Gospodine, ovo moe zvuati hladno, ali sve dotle dok neija tua
porodica krvari, da. Oni e vam rei da treinu tih ubistava
predstavljaju samoubistva, a ija je to krivica? Rei e vam i da se
treina tih pucnjava odigrava izmeu pripadnika bandi koji
pokuavaju da ubiju jedni druge, a bilo bi dobro da ih se reimo. Jo e
pokuati da vam kau kako je zaista tragian broj preostalih rtava, ali
kako to nije nita u poreenju sa brojem ljudi koji su mogli da postanu
rtve pucnjave da oni sami nisu bili naoruani, i da loi momci, shodno
tome, nisu imali ega da se plae.
"I da li su u pravu?"
Mils je dokrajio kafu pre nego to je odgovorio: "Znate, kada
obilazim istoni L.A. ili Tenderloin, mislim kao stari cinini pandur,
pitam se kako je mogue da sam ikada bio toliko glup da pomislim da
smo bolji od divljaka. A kada obilazim Sidnej ili Toronto, imam utisak
kao da sam otkrio izgubljeni svet koji se zove civilizacija, i pitam se

zato doavola, mi Amerikanci ne oekujemo vie od nas samih. Ali to

u stvari i nije bitno, gospodine predsednie, jer u svakom sluaju oni
veruju da su u pravu. Nikada ih neete promeniti, a oni vam nikada
nee oprostiti to ste pokuali da im oduzmete oruje. Uostalom, ako
vi njih razoruate, to znai da i oni vas mogu da razoruaju, a to ne
moemo tolerisati. Ne ovde, na ovom mestu i ne u ovom trenutku."
Umorno uzdahnuvi, Breland se navalio na naslon
stolice."Gospodine Mils, hteo sam da vas pitam kako biste mi vi
preporuili da reim ovaj problem, ali mislim da ste mi vi to ve stavili
do znanja. Pa ipak, ne bi bilo loe da mi ukratko rezimirate..."
Mils je ustao spremajui se da krene. "to se tie mene samog a i
FBI-a, radije bih reavao probleme koje mi sada imamo nego one koje
bi ova tehnologija stvorila. Otarasite ga se. Unitite ga. Ne idite tamo."
Predsednikov razgovor sa njegovim poslednjim posetiocem,
savetnikom nacionalne bezbednosti generalom Ansonom Tripom, bio
je mnogo krai. Sada ve uveban, Breland je uspeo da same svoje
izlaganje u ne vie od deset minuta. Trip je uspeo jo vie da same
svoje odgovore.
"Generale, ako ova tehnologija stigne do bojita..."
"Onda bi bilo bolje da smo mi na strani koja ju je tu donela."
"ta vi predlaete?..."
"Konstruiite ga, otkrijte kako da ga pobedite i prebacite prekriva
preko njega."
"Tajno oruje."
"Da."
"Zar ne bi bilo od zastraujue vrednosti da objavimo kako mi
posedujemo jednu takvu napravu?"
"Gospodine predsednie, malo ta je tako prolazno kao taktika
prednost usled tehnolokog napretka. Isto tako malo ta je vrednije od
toga. Ako ne sakrijemo otkrie, onda ono nee biti vredno kao
oruje."
Kada je Trip otiao, predvorje je konano bilo prazno. Breland je
izveo svoje nesreene misli u laganu etnju tamnim junim
travnjakom. Zastavi blizu fontane, pogledao je prema Elipsi i
masivnom vrhu tornja Vaingtonskog spomenika, koji se kupao u
blagom utom sjaju koji je podseao na meseev sjaj. Pokuao je da ne
posmatra samo tamnu tihu no, ve i senku budunosti.

Breland se ve bliio pedesetoj - bio je isuvie star da bi gajio bilo

kakve lane nade u pogledu veliine tragova koje ostavlja u
Vaingtonu. Kao i veina njegovih prethodnika, on je proao
intenzivnu obuku u pogledu ogranienja predsednike moi. Imajui
potrebu da ima uvid u neke stvari, esto je zavravao svoj radni dan
tako to je sedeo u bademantilu u svojoj privatnoj kancelaraiji, i itao
svoju kolekciju predsednikih memoara, a naroito onih predsednika
iji spomenici nisu ubeleeni u turistike mape. Doao je do zakljuka
da iako su neki predsednici propustili ansu da postanu veliki, nijedan
predsednik nije mogao da stvori takve mogunosti - taj trenutak je
sam dolazio po njih, voen dogaajima van zidova Bele kue.
Sa neobjanjivom sigurnou, Breland je znao da je taj trenutak
doao. U sledeih pedeset godina, jedini trag koji e ostati za njim kao
podsetnik da je on tu proao bie posledice njegove odluke vezane za
Okida - udvostruene ako bude doneo pogrenu odluku.
Rekao je sam sebi da mu je manje stalo da ga dobro zapamte,
bitnije mu je da ga zapamte po tome to je dobro radio, i to je
verovatno bilo tano. Rekao je svojim glasaima: "Mi moemo bolje," i
sada je doao trenutak da e taj njegov sada ve poznat i hrabro
izreen meliorizam biti stavljen na probu - test je sainio nastran
genije a isporuio ga magnat idealista, a i jedan i drugi su ga
posmatrali sa dozom skepticizma, koji je bio u skladu sa njihovom
nedokazanom mladou. Imajui u vidu da ga je delimino pokrenuo
ponos, u isto vreme sve to je bilo povezano i sa tim to nije eleo da
razoara one koji su u njemu gledali lidera - bilo da su oni izgledali
kao njegovi oboavaoci ili zvuali kao oevi.
Najhitnije od svega bilo je vinuti se do trenutka i zgrabiti
mogunosti koje je on nudio. Bilo je bitno uraditi to na pravi nain.
Svaki ivot je doticao jo desetak drugih, a linija izmeu ivota i smrti,
izmeu zdravih i hendikepiranih, izmeu sree i straha, mogla se prei
dok trepne okom. Spomenici nisu bili vani. Patnja je bila vana, jer
je bila stvarna, a samim tim esto i nepotrebna.
Razmiljajui o svemu tome u svetlu pustog travnjaka Bele kue u
tri ujutru, Breland je shvatio iscrpljen ali sa olakanjem da ne mora
odmah da donese odluku. Mogao je sebi da dozvoli da se odmori, da
zatvori oi iako pitanje jo uvek nije reeno, i da sutra opet nastavi
gde je stao. Sutra nije kasno.

Bela kua je bila puna pijuna, a jedan od njih je nosio uniformu

Dravnog sekretara Devona Karera.
Dvadeset dve godine u diplomatskom koru, ukljuujui i
slubovanje u javnim slubama u Bonu, Biejingu, Tokiju, pruile su
Careru odlinu obuku u pogledu informacija, tako da je dobro bio
poduen gde moe da doe do njih. Brzo i diskretno su ga
obavetavali o svakoj promeni predsednikovog rasporeda, o bilo kom
neuobiajenom posetiocu, sastanku koji se nije pojavio u dnevnom
biltenu za medije. S obzirom da je znao da se sve ono to je zaista
bitno u zvaninom Vaingtonu deavalo van pogleda javnosti, Karero
je prouavao grad kao da on vodi diplomatsku misiju u glavnom gradu
neke strane sile, uvek spremno ekajui na bilo kakve znakove koji su
neizbeno nagovetavali promenu.
Mediji su Karera nazvati jednim od "takmiara koji se takmii pod
lanim imenom" u timu Marka Brelanda. Breland nije bio dovoljno
dugo u politici da bi akumulirao bilo prijatelje ili obaveze u znatnom
broju, te je svoj kabinet ispunio veteranima lanovima zatvorenog
kruga iz glavnog grada koji su dugovali svoja mesta ne prijateljstvu sa
predsednikom ili dugogodinjoj odanosti partiji, ve sopstvenom
iskustvu, ekspertizi, i vezama. To to je ovo smatrano vrednim panje
govorilo je mnogo o postupcima i prioritetima Brelandovih
prethodnika.
Kao novajlija, Breland se bio grevito pridravao unutranjeg
kruga rituala i etikecije. Karero je pretrpeo prvih nekoliko
omalovaavanja bez rei. Ali kada je bio iskljuen iz intervencije u
Ruandi - a na njegovo mesto doao ambasador Ujedinjenih nacija u
koga su bila uperena svetla reflektora koja su trebala da budu
uperena u njega, i koji nije umeo da izae na kraj sa svojom
odgovornou, Karero je sa svog normalnog nivoa ljubopitljivosti
preao na otvoreno pijuniranje.
"elim da uinim sve kako bih spreio bilo kakve dalje
neprijatnosti," rekao je i sebi i svojim izvorima. "Oni od nas koji su
ovde due moraju da pomognu predsedniku da uspe. Ali ja to ne mogu
da uradim ako me predsednik ne pozove, a ja ne mogu da istupim i
dobrovoljno se prijavim, ako ne znam ta se deava."

Ali tog sivog i vetrovitog prolenog jutra, slika se lagano slagala.

Sve vei spisak imena posetilaca je zaista bio misteriozan - meu
njima su bila dva sociologa, psiholog, vrhunski istoriar iz Kongresne
biblioteke, potpredsednik amerikog Udruenja hemiara, predsednik
izvoa ruilakih radova CDI, pet, est ljudi iz Pentagona (ukljuujui
i komandujueg general-potpukovnika Vojne akademije), i Karerov
lini koordinator za borbu protiv terorizma, Donald Lang.
Vie zabrinut nego ljut, Karero je pozvao Langa u njegovu
kancelariju. "Done, donesi mi svoj izvetaj o sastanku sa
predsednikom," rekao je, koristei sve svoje iskustvo kako bi nabacio
ubedljivi osmeh i razoruavajue umirujui ton.
"Nema ta mnogo da se kae, gospodine sekretare," rekao je Lang.
"Predsednik mi je traio neke podatke u vezi sa kretanjima u
meunarodnom terorizmu.
"Kakve podatke?"
"Broj aktivnih teroristikih grupa, godinji broj incidenata, smrtnih
sluajeva u godini - sve ono to inae stavljam u svoj godinji izvetaj,
sem to je sadanji godinji izvetaj zastareo est meseci. Bio je veoma
zainteresovan za trendove i obrasce metodologija, i postavio mi je
mnogo pitanja u vezi sa tim."
"Ko je jo bio tu?"
"Uglavnom niko. ef personalnog Nolbi je ulazio i izlazio nekoliko
puta. Video sam sekretara odbrane kada sam ulazio, ali on je otiao
pre nego to smo mi zavrili."
"Da li je bio prisutan stenograf?"
"Ne, nije voen zapisnik. Predsednik je napravio nekoliko
zabeleaka, i to je sve. Kada malo porazmislim o tome, to je malo
udno, zar ne?"
Karero je ignorisao njegovo pitanje. "Kako je ugovoren sastanak?"
"Pozvali su me jutros da doem. Mislio sam da je u pitanju neka
ala - ak i u Vaingtonu pozivi koji poinju sa 'Ovde predsednik' nisu
ba toliko uobiajeni. Zar ti nisi uo za to? Obavestio bih te da sam iz
bilo kog razloga posumnjao da nisi ukljuen..."
"Ne, znao sam," brzo je rekao Karero. "Samo sam hteo da se
uverim da se sve odigralo kako treba, s obzirom da je obavetenje
koje su mi poslali bilo kratko."
"Aha," rekao je Lang. "Da li mi onda moe red o emu se radi?"

"ao mi je Don," rekao je Karero uz pomirljiv osmeh. "Jo uvek

nemam dozvolu da o tome priam. Shvata to, zar ne?"
"Naravno. Pa, ako ti mogu jo nekako pomoi..."
"Hvala ti."
Koraajui tamo-amo po svojoj kancelariji, Karero je sve sabrao i
dobio rezultat: sekretar odbrane, ef personalnog, antiterorizam,
vojne stareine, psihologija i sociologija, industrijski magnati. Sve je to
dodao teroristikoj pretnji - ubedljivoj i bliskoj, verovatno usmerenoj
na neki objekat koji se bavi proizvodnjom hemikalija. Izvukao je
telefon iz unutranjeg depa jakne i pozvao sekretaricu.
"Klara, pozovite mi Riarda Nolbija." Dok je ekao, otiao je do
prozora i pogledao kroz prozor prema Beloj kui. Amateri, pomislio je
osorno. Ima previe amatera.
"Gospodine sekretare, gospodin Nolbi je na vezi."
"Hvala Klara." Pritisnuo je dugme, i uo kako se sredina menja dok
se digitalni ureaji za ifrovanje nisu pojavili. "ta se to tamo doavola
deava? elim da vidim gospodina predsednika - i to odmah. Ako ovo
to sam uo uju i drugi, onda emo se suoiti sa veoma ozbiljnom
situacijom..."
Nolbi je prigovorio, ali Karero se nije dao zastraiti. ef
personalnog je bio bokser pero lake kategorije, portir. Nije on bio taj
koji odluuje o politici ili kontrolie kakav pristup kabinet treba da
ima do Brelanda. Pa ak i ako je mislio drugaije, onda je zasluio da
drugi koji vie znaju od njega daju takva ovlaenja.
"Dolazim," rekao je Karero. "Recite predsedniku da me oekuje. I
nemojte ni da pomislite da kaete onima na kapiji da me zaustavljaju,
sem ako ne elite da nae neslaganje dobije mnogo vei publicitet, s
obzirom da ja neu mirno otii."
Nada je zamenila iznenaenje u oima Starog lava dok je sluao
Brelanda, i kako mu se lice sve vie i vie razvedravalo, izgledalo je
kao da decenije nestaju sa njegovog lica.
"Ovo je divno - mnogo vie nego to sam i mogao da se nadam
gospodine predsednie, mi moramo imati ove naprave u naim
ambasadama. Koliko e vremena proi pre nego to ih plasirate na
trite?"

Breland je odmahnuo glavom. "Nisam jo odluio da li emo ih

uopte konstruisati - ili ako ih i konstruiemo, kako emo ih koristiti."
"Niste odluili, ili niste objavili? Ne, to ne lii na vas, zar ne?" rekao
je Karero. "Da li bih ja onda mogao neto da kaem, gospodine
predsednie, kako bih spreio mogunost da taka sa koje ja gledam
na sve to ne bude ukljuena u vaa razmiljanja?"
"Samo izvolite."
"Hvala vam." Pogled diplomate se suzio, i teret njegovih godina se
ponovo video na njegovom licu. "Gospodine predsednie, ja ne volim
sahrane. A naroito ne volim da ja ovako star idem na sahranu mladog
oveka ili ene. A najtei od svih dana su mi kada moram da
prisustvujem sahrani mladog oveka ili ene koji su umrli obavljajui
posao na koji sam ih ja poslao.
Gospodine predsednie, nae misije su pod opsadom. Nemamo
neke velike protivnike, ali zato imamo deset hiljada zakletih
neprijatelja. Svakoga dana se deavaju incidenti, povrede svake
nedelje i stalna svest o tome da smo mi primarna meta nezadovoljnim
ljudima. Ambasada je predstraa na neprijateljskoj teritoriji. Kada
zaboravimo na to, mi aljemo nae ljude tamo i izlaemo ih riziku.
Prekomorski diplomatski kor plaa cenu za odluke koje ovde donese.
I elina kapija i privremena dunost pomorske strae nisu dovoljna
zatita. Mislim da je nepotrebno da vas podseam, ali ipak u to
uiniti, s obzirom da nai ljudi ginu tamo. Jedanaest ljudi je poginulo
od rakete u Atini, troje od njih su bili moji gosti. Ambasador Warton je
ubijen snajperom. Postavljena je bomba u autu u Ankari, dok je
dravna bezbednost gledala na drugu stranu. Sofija. Taskent.
Dakarta. Moje seanje ide ak do Najrobija i Dar es Salema."
"I moje," priznao je Breland.
"Onda ste moda primetili da vie nismo okirani kada se dese
ovakvi napadi, da nismo vie sposobni za bes. Moj odsek je dovozio
tela kui brodovima iz dvanaest zemalja u zadnjih deset godina."
Karero je oklevao, nije mogao nijednu re da prevali preko usana.
"Jedno od tih tela je bilo telo oveka koji je hteo da oeni moju kerku
- analitiar po imenu Don Dugan, ubijen je kada je masa jurnula
prema ambasadi u Amanu. Svetle kose, nean smean ovek. Voleo
bih da su on i Jeanne imali dece."
Podseajui se svog porodinog gubitka, Karero je za trenutak

postao tuan. Ali iza te tuge se krio bes, i u trenutku kada je posegnuo
za aom, osetio je kako ga obuzima.
"Gospodine predsednie," rekao je mekanim glasom koji je u ovom
trenutku zvuao ledeno, "vi ne moete od tih ljudi da traite da
rizikuju svoj ivot sluei dravi, a da vi za uzvrat ne uinite nita
kako biste taj rizik sveli na minimum. Sve to biste uinili, a to bi bilo
manje od toga je sramno, bezvredno. Ako ovaj izum moe da razorua
rulju, detonira bombu dok je jo uvek udaljena nekoliko blokova od
glavne kapije, uniti raketu usred borbe, onda ga moramo
konstruisati, i moramo ga koristiti. To naa savest od nas zahteva."
Karero je pokuao da ustane, odbijajui ponuenu ruku. "Bili ste
jako ljubazni i sasluali ste me, gospodine predsednie, ne elim da
vas teram da odjednom postanete grubi. Sam u pronai izlaz, kao to
sam sam pronaao i ulaz.
Jedino to bih vas zamolio je da pre nego to odluite, budete
sigurni u to kako ete se oseati kada eksplodira sledea bomba ili
poleti sledea raketa - kao da ete se sloiti da budete pratnja na
mojoj sahrani. Dovienja, gospodine predsednie."
Vrata samo to su se zatvorila za Karerom kada su se ponovo
otvorila i Nolbi je uao. "Da li je sve u redu, gospodine?"
"Bio je ovo dobar razgovor," rekao je Breland. "Moramo zahvaliti
sekretaru Kareru to nam je ukazao na oblasti u kojima smo bili
nemarni. Moramo da izaemo vani iz ovog akvarijuma."
"Trebae nam neka pria kao pokrie."
"Smisli neto," rekao je predsednik. Podigao je slualicu, i za
nekoliko trenutaka je stupio u kontakt sa Hollow Oakom. "Gospodine
Goldstajn, ovde je Mark Breland. Doneo sam odluku. Da li biste mi se
vi i doktor Brohier pridruili u Camp Dejvid-u kako bismo
porazgovarali o onome to predstoji? Dobro. Ne, ja u obavestiti
senatora. Da, pobrinuemo se za prevoz."
Prekinuo je vezu i pogledao u namrtenog Nolbija koji ga je
posmatrao nezadovoljno. "ta?"
"Konstruisaete ga."
"Da. Jo uvek gaji neke sumnje?"
"I vie od toga. Sve ovo me na smrt plai. Mislim da nismo dovoljno
pametni da predvidimo sve posledice."
"Ogroman posao nas eka" rekao je Breland klimajui glavom. "Za

razliku od tebe ja sam ubeen da ovo moramo da uradimo. Ii emo

korak po korak, a Goldstajna i Brelanda emo drati na kratkoj uzici.
Neemo to pustiti da se deava tamo negde. I za mene je sve ovo
poraavajue kao i za tebe, Riarde, ali mi radimo ispravnu stvar. I
bie mi potrebna tvoja pomo da bi sve uradili ispravno."
"Biu tu. Jo uvek sam u timu," rekao je Nolbi pomirljivo i bez
entuzijazma.
"Dobro. Hajde onda da okupimo i ostatak tima i popnemo se na
autobus. Pozvaemo Stepaka Karera, Milsa, i mislim, Davinsa iz SDB."
"Moda bi trebalo da ukljuimo i potpredsednika."
"Ne. U ovom trenutku Toni ne moe da da nikakav doprinos
projektu."
"U redu. Onda da ukljuimo Harvija Tetlbauma," rekao je Nolbi,
imenujui savetnika iz oblasti nauke.
Breland je odmahnuo glavom. "Hajde da pozovemo sve one koji
ve znaju o ovom projektu za isti sto pre nego to zaponemo da
razgovaramo o tomo ko jo treba da bude prisutan. Nikoga ko nam, u
ovom trenutku, zaista nije neophodan neemo ukljuiti.
Ambijent u kome se odravao prvi sastanak, a koji je Nolbi u ali
nazvao "Okidaovi uvari", bio je neprivlaan ba kako je Karl Brohier
i zamiljao. Kabinet C je datirao iz samih poetaka Kemp Dejvida kada
je sluio kao omladinsko odmaralite smeteno na samom vrhu
planine, to se po starom i istroenom drvetu i brojnim slojevima
farbe moglo i videti. Povrina dugakog stola imala je toliko oiljaka
da je bilo prosto nemogue po njoj pisati, a nepaljivo sputena aa
bila je u opasnosti da se prevrne.
Mukarci koji su sedeli za stolom odlino su se uklopili u
neformalno okruenje. Sportska majica za bejzbol koju je Breland
uvukao u farmerice bila je izbledela i umazana. Goldstajn je nosio
pulover Univerziteta Dordija sa rukavima podvijenim iznad koatih
lakata. Nolbi je sakrio svoje proelave zaliske ispod bejzbol kaketa
sa evroletovim znakom, a njegov komset je virio iz prednjeg depa
teke tople flanelske koulje. B-25 iz ere Drugog svetskog rata
ugroavao je prisutne u sobi iz depa koulje generala Stepaka. ak je
i uvek prikladno obueni Karero zamenio svoje odelo i kravatu

modernom polo majicom, mada su njegove crne cipele bile unitene

od zemlje koja je omekala od kie koja je padala sino cele noi.
Nisu bila prisutna ak ni Robertova pravila o protokolnom ritualu
u Brelandovom maniru. Kada se konano Edgar Mils pojavio na
vratima bez daha, predsednik je jednostavno otiao do svoje stolice i
saekao da ostali to primete i urade isto.
"Gospodin Nolbi se sloio da vodi zapisnik," rekao je. "U sluaju da
i vi to elite, slobodni ste da to uradite, ali uzmite u obzir da e va
zapisnik biti smatran poverljivim dokumentima, pa ete biti u obavezi
da tako sa njima i postupate.
Neki od vas su mi preporuili da Okida ne bude samo smatran
poverljivim materijalom, ve da podaci o njegovom postojanju budu
kompletno izbrisani. Ali injenica je da mi isto tako nemamo tako
dalekosean domet da sakrijemo ovo otkrie. Jedino to moemo da
uinimo jeste da ga se mi odreknemo, a da ga ustupimo Kinezima,
Indijcima ili Rusima.
"Tako da sam ja odluio da mi delujemo to je mogue bre kako
bi ga razvili, a u isto vreme da radimo to je mogue bolje kako bismo
ga kontrolisali to je due mogue. Ali da se ne zavaravamo. Na mom
prvom predsednikom intel-brifingu su mi rekli da mogu da
pretpostavim da e svaki materijal obeleen kao 'poverljiv' biti
doveden u pitanje u roku od est, onaj obeleen kao 'tajna' u roku od
osamnaest meseci, a 'strogo poverljivo' u roku od tri godine. Dakle to
je naa ansa. U periodu od tri godine, ova tehnologija ce biti
zastupljena svuda.
"Ja odobravam pokuaj proirenog istraivanja, ekstenzivni
program istraivanja i neposrednu proizvodnju," rekao je Breland i
atomatski naiao na Brohierpvo odobravanje to je ovaj iskazao
klimanjem glavom. "Nameravam da ih sagradimo tako da oni slue
kao dodirno oruje za naoruane snage. Sagradiemo ih jo i kao tit u
borbi protiv terorizma za dravne objekte kako ovde tako i u
inostranstvu. A ako rezultati istraivanja budu pozitivni, postoji
mogunost da se Okida koristi i u javne svrhe.
"Zatraiu od Terabajt laboratorija da obezbede dva prototipa to
je pre mogue, tako da moemo poeti da procenjujemo kolika je
njegova upotrebljivosti u trenutnom stadijumu razvoja." Breland je
pogledao Brohiera.

"Mislim da to moemo uraditi u roku od nekoliko nedelja,

gospodine predsednie."
"Pretpostavljam da e nam najmanje toliko biti potrebno da
odluimo ko e imati starateljstvo nad njima, i gde e se obavljati
testiranja. Doktor Brohier, hteo sam da vas pitam da li mislite da je
izvodljivo da postavimo jedinicu Okidaa u orbiti?"
"Za odbranu od projektila?"
"Ne, bio bi uperen u zemlju. A cilj bi bilo opasno arite. Njegova
uloga bi bila slina naporima umarske slube u borbi protiv poara
pomou avionskih tankera."
Brohierove oi su zasijale neobinim optimizmom. "Oigledno ima
mnogo pitanja koja moramo da reimo, a trenutna verzija nam ne
prua mogunost da odredimo ciljeve. Moraemo to da ispitamo,
gospodine predsednie. Ne kaem da je to mogue, ali je pitanje
dostojno razmatranja."
"Stavimo ga onda na listu," rekao je Breland. "Doktor Brohier,
eleo bih da vai ljudi rade na tome. Predlaem da nadoknadimo
Terabajtu sve trokove koje su imali do sada za ovo istraivanje, i da
napravimo ugovor sa vaim timom kako biste nastavili sa radom.
Nisam siguran kome ete podnositi izvetaj, ali ne vidim nijedan
razlog zato vi ne biste lino da vodite odeljenje. Dodue, javie se
verovatno potreba za njegovim proirivanjem i to brzo. A ja mislim da
Kolumbija nije pravo mesto za to. Da li ste jo uvek zainteresovani?"
"Ja sam se ve spremio za borbu u sluaju da probate da me
izgurate, gospodine predsednie."
Breland se nasmejao i okrenuo prema Goldstajnu. "Gospodine
Goldstajn, moraemo negde da konstruiemo ove sisteme. Moda vas
moemo ubediti da se preorientiete ili da otvorite adekvatno
postrojenje za proizvodnju."
"Bie nam zadovoljstvo da uestvujemo u licitaciji za posao,
gospodine predsednie."
"To nee biti neophodno. Onda, senatore Vilman.." Odmahnuo je
glavom. "Zahvalan sam vam to ste ove ljude doveli kod mene. Ali da
budem iskren ne znam kakva bi moja uloga mogla biti u onome to
vas eka."
"Prihvatite moje savete," rekao je Vilman. "Ja u biti vaa savest,
predsednie Breland. Potreban vam je neko ko vam nita ne duguje

kako biste bili sigurni da neete biti izloeni opasnosti i da bi vas

podsetio da sve ovo ne radimo zbog Bele kue, ili Vaington Post-a,
sledeih izbora ili potomstva, ili kako bismo usreili stareine iz
Pentagona. Mislim da vi sve to ve znate, ali u ovom okruenju dobre
namere esto bivaju izopaene."
"Da esto," rekao je Breland. "Dobro onda. Prihvatam vau
ponudu. Onda, svi ostajete, zar ne?" Prebrojio je koliko njih se sloilo,
a zatim je ustao. "Riard je spremio neke papire za vas, i kada
zavrimo sa svim tim moemo zasukati rukave i poeti da
razgovaramo o detaljima. Imamo puno posla."
Kada je predsednik izaao, Nolbi je spustio snop papira ispred
Brohiera sa naliv perom na vrhu. "Tri dokumenta, tri potpisa," rekao
je ef personalnog. Dok je Brohier privlaio prvi dokument i
prelistavao kako bi doao do zadnje stranice, Nolbi je dodao tiho:
"Nikada niste odgovorili na moje pitanje. Koliko vaih ljudi zna za ovo.
Bie mi potrebna lista do kraja ovog dana."
Podiui pogled, pogledao ga je nepokolebljivo. "Gospodine Nolbi,
ja dajem obeanja samo za sebe i nikoga vie. Ljudi o kojima vi priate
rade u Terabajtu, a ne za njega, mi ih ne posedujemo. Preneu im vau
ponudu. A oni e sami odluiti."
"Ali Terabajt je vlasnik ovog otkria, zar ne? Za toliko ih valjda
kontroliete."
Brohier se nasmejao podrugljivo, nakrabao svoje ime, i gurnuo
zakletvu bezbednosti preko stola. "To nije tako jednostavno,
gospodine Nolbi, ne kada su u pitanju ljudi koji su navikli da misle
svojom glavom. Moete ih ubediti da stave svoje potpisa na koja god
hoete dokumenta, ali morate se jo mnogo potruditi kako biste
naterali abu bukaicu da ostane u kofi."

10
HITAN SLUAJ

FILADELFIJA Porodina svaa za veerom rasplamsala se u kuno

nasilje i zavrila pucnjavom u junom delu susedstva u petak vee.
Desetine ljudi je posmatralo kako Malia Dekson, stara dvadeset i etiri
godine, sva u suzama bei iz svoje kue, jedne u nizu u etvrtoj ulici, i
kako otvara vatru na svog mladia, Rajmara Rolinsa, kada je ovaj
poao za njom. "Ova devojka nije imala izbora," bunio se jedan sused
kada je policija privela Deksonovu. "Njen ovek je tue svakog vikenda.
Bio je lo tip."
KOMPLETNA PRIA / VESTI O KUNOM NASILJU / UBISTVO ILI
SAMOODBRANA? GLAS LJUDI POVODOM VESTI U NOVINAMA
Telefon prenu i Li Tajer i Gordona Grina iz dubokog sna, u pravom
trenutku s obzirom na okolnosti. Specijalni visokofrekventni alarm
koji se ukljuuje kada se aktivira ifra za opasnost, i koji neutralie
sve filtrirane i instrukcije koje se dalje prosleuju, i koji je Li postavila
na svoj lini broj, najavio je ovaj poziv.
Samo je troje ljudi imalo Lijinu ifru za opasnost - njena sestra
Doj, njena polusestra Barbara, i njen otac. Jedini koji ju je ikada
upotrebio bio je njen otac, da bi joj kazao da je majka imala srani
napad. Taj piskavi nesnoljivi zvuk odjekivao je kroz pomrainu
onoga to bi se moglo nazvati spavaom sobom, nagovetavajui
kobne vesti, i ruke su joj ve drhtale dok je pokuavala da napipa
sklopljeni telefon. Maleni uti displej pokazivao je da je poziv
Barbarin.
"Da - halo? Barbara?"
Red koje su do nje dopirale gubile su se usled bolnog cviljenja

isprekidanog kratkim, izmuenim jecajima.

"Barbara, ta je bilo? ta se deava? Govori, duo."
Na drugom kraju sobe Gordon upali lampu za itanje i uspravi se
na svom kauu. Nita nije rekao, ali su podignuta obrva i uperen
pogled odavali njegovu zabrinutost.
Jo jednom, Barbarino jecanje zagluilo je veinu njenih rei. Li je
uspela da razabere 'Eliza' i 'prozor', dok je ostalo izraavalo samo
dubinu sestrinog straha, oka, ili terora.
"Ne mogu da te razumem, duo. Pokuaj da se smiri - udahni
duboko, lagano izdahni. Tako - moe ti to. Kontrolii se. Polako. Dii.
Upamti da die. Sada mi reci ta se desilo Elizi. Je li povreena?"
"Ona je - ona je..." Glas joj je zapeo u grlu kao da se borila sa jo
jednim napadom jecanja. "Ne. Ne. Nije povreena. Nije povreena."
"Dobro je. Je li Toni dobro?"
"Tom - Toni je dobro."
"A ti, ti nisi povreena?"
"Ne. Niko nije povreen. Ali tako malo je falilo.."
"Jesi li kod kue?"
"Da. Da. Deca su konano zaspala. U stvari, nadam se da jesu.
Naterala sam ih da odu u suteren. O, Li, mislila sam da je gotovo.
Mislila sam da smo to ostavili iza sebe. Ali opet se deava. Skoro da su
je pogodili, Li - skoro da su pogodili moju Elizu." Izgovaranje ovih red
testiralo je Barbarinu kontrolu nad emocijama, ali se ona borila kroz
duboke potresne jecaje. "Bila je na kauu i gledala televiziju. Metak je
promaio za petnaest centimetara. Petnaest centimetara..."
"Ko je pucao na nju?"
"Oni prokleti Beli kraljevi," gnevno odvrati Barbara.
"Bande opet jure Tonija?"
Bes se pretvori u oaj. "ta da radim? ta da radim?"
"Ispriaj mi ta se sve dogodilo."
U narednih nekoliko minuta Li je pokuavala da sastavi delove
prie. Ve je znala da su pre nepune dve godine Tornja, koji je u to
vreme imao etrnaest godina, vrbovali pripadnici bande koji su sebe
nazivali Sabljarima i na ijem je elu bio neki Iranac, i koja je u to
vreme preuzimala prodaju droge u Tonijevoj srednjoj koli. Kada je
odbio da im se pridrui, neko je pucao u prozore Barbarinog deset
godina starog automobila, dok je ona sedela za volanom. Klivlendska

Metro kriminalistika jedinica, odsek za narkotike, takozvani 'istai

ulica' na svu sreu je spreila dalja sukobljavanja i strpala veinu
Sabljara u zatvor.
No, jedna nova banda, koja je sebe nazivala Belim kraljevima,
nedavno je preuzela vlast u tom kraju. Beli kraljevi su se postavili kao
zatitnici belake veine, nad pripadnicima naroda Bliskog istoka i
Afro-Amenkanaca koji su bili u veim u nekoliko nekoliko susednih
krajeva. Svi oni su ili u jednu istu kolu, u koju je iao Toni koji je
sada imao esnaest godina i bio na treoj godini. Dolazilo je do tua i
svaa s obzirom da su Beli kraljevi na silu pokuali da izazovu
potovanje.
Jo jednom su pokuali da vrbuju Tonija; i jo jednom ih je on
odbio. I opet je bio upozoren da se nepristajanje smatra izdajom, i da
se to nee tolerisati. Kao i ranije, upozorenje pucnja upozorenja - u
ovom sluaju, ispaljen je bio jedan jedini metak kroz prozor dnevne
sobe sat vremena nakon veere. Metak je zavrio u zidu iznad kaua i
prestravljenu Elizu, tada devet godina staru, zapljusnuo je gipsanom
prainom, dok je kripa guma bezobrazno oznaila bekstvo poinioca.
"Jesi li zvala policiju?"
Ogoren osmeh. "Zvala sam policiju. Pola sata kasnije sam ih opet
pozvala. Konano su doli posle sat vremena i ponaali se kao da je u
pitanju najobinija ala."
"Kako to ala?"
"Oito, ako nisi diler droge ili ubica, naa policija nije
zainteresovana. Zapravo, jedan od njih je rekao, 'Pa, nije priinjena
nikakva teta, je l'?' Predloio mi je da stavim vre roletne na
prednje prozore i da ih drim sputene."
"Oni nemaju nameru da ih jure?"
"Oni nemaju nameru da bilo ta urade. Ah, naravno da mi oni to
nisu priznali u lice, ali to je isto kao da su me potapali po ramenu i
rekli mi: 'Dobro, dobro, ne preteruj.' Dodue ni Toni nije hteo da im
pomogne."
"Pusti me da pogodim - nije hteo da ih imenuje."
"Kazao je policiji da ne zna ko mu je priao, da ih ne bi prepoznao,
da nije video njihov auto. O, Li, to je moda najstraniji deo - on te
deake zna godinama. Neki od njih su bili sa njim u crkvenoj
koarkakoj ligi. ta da radim? Da li da kaem Toniju da ide i pridrui

im se, da nosi njihovu belu kapu i tue crnce i utokoce? Ili da ekam
da se vrate i ubiju nekoga od nas?"
"Ne. Nita od toga," ree Li. "Evo ta e - odmah ujutru, stavi
Tonija i Elizu u auto i doi ovde. Moe da ostane u mom stanu, ja ne
ivim u njemu. Imae dosta prostora."
"Ne mogu," cvilela je Barbara. "Deca moraju u kolu
"ta je vanije? Njihovo zdravlje ili broj izostanaka?"
"Izgubiu posao - u naredna dva meseca nemam vie slobodnih
dana. Osim toga, u emu je svrha? O, Li - lepo od tebe to si se
ponudila, ali to ne reava problem. Beli kraljevi e i dalje biti tu kad se
vratimo, a policija ipak nee moi da nas zatiti."
"Ko je govorio o povratku? Objaviemo da se kua prodaje i vratiti
se za nekoliko dana da je oistimo. Ne, jo bolje, platiu da se oisti ne mora vie ni minut tamo da provede."
"Ova kua je sve to imam," ree Barbara glasom koji je vie
podseao na cviljenje. "Iako je ono to u kui imam verovatno
vrednije od nje same, ne mogu da je prodam. Ne mogu da priutim
kuu u Kolumbiji."
"Moe da kupi kuu u Plejn Sitiju, ili Zapadnom Defersonu, ili
Douistaunu, ili Kerolu. U okolini ima puno malih gradova, vrlo
pristupanih. A i ja u ti pomoi. Nikada nisam mogla da shvatim zato
si ostala u toj kui kada vas je Dons napustio... "
Barbara ponovo zajeca. "Nikada i nee. Oba moja deteta su ovde
zaeta, ovde roena, ovde prohodala. To se ne odbacuje tek tako."
Izgubivi strpljenje Li prasnu, "O, kad e odrasti, Bibi? Hoe da
toj listi pridoda 'oba moja deteta su ovde ubijena'? Tada e moi da
ga smatra prokletim svetilitem..."
"Ja to ne zasluujem," tuno ree Barbara. "Ne bi trebalo da sa
mnom tako razgovara - pozvala sam te da bi mi pomogla, Li..."
"Zato onda ne prihvati pomo kad ti je nudim? Spakuj kofere,
pokupi decu, doi i poni ispoetka. Ma daj, Barbara, pogledaj
stvarnosti u lice. Nema tamo nieg vrednog za ta bi se tako grevito
drala, a to podrazumeva i tvoj posao,"
"ao mi je ako moj ivot ne zadovoljava tvoje standarde," odvrati
Barbara glasom odjednom hladnim. "Ti uopte nema potovanja
prema meni, zar ne? Nita ti ne odgovara to se tie mene i moje dece,
je l' tako? Moj posao, moja kua, moja oseanja, moji prijatelji..."

Li jedva da je bila svesna da je ustala i da hoda po jedva osvetljenoj

sobi.
"Je li bilo koja od tih stvari vredna Tonijevog ivota? Elizinog
ivota? Tvog ivota? Hoe da Toni uzme puku i pokua da rei tvoje
probleme umesto tebe? Petnaest centimetara, Bibi. Samo petnaest
centimetara se nalo izmeu jo jedne anse i sahrane."
Sada je njena sestra ponovo plakala. "To je previe. Previe! Ja to
ne mogu, Li."
"Ali ne mora to sama da uradi.
Zajecala je jo ogorenije i sve to je htela da kae kao da se gubilo
u tom gru.
"Kako da im kaem? To bi znailo da priznajem da je ceo moj ivot
jedan veliki promaaj. Kako da pobegnem nakon esnaest godina?
Kakav bi im primer time dala? Kako da kaem Toniju da je to prava
stvar?"
"Ponekad to i jeste prava stvar. Bibi, preklinjem te, sve te stvari o
kojima govori su samo ponos koji ti stoji na putu. Bar jednom u
ivotu budi racionalna. Ti tu decu ne moe tamo da zatiti, a policija
nee - nemoj da Toni pomisli kako on to mora da uradi umesto tebe.
Molom te, Bibi - doi u Kolumbiju. Doi sutra. Doi veeras. Molim
te."
"Ne znam," ree Barbara uplaenim apatom. "Ne znam. Moram da
razmislim. Javiu se."
"Bibi..."
Veza se prekinula. Ogorena, Li baci telefon na svoj krevet i uputi
pogled ka Grinu. "Tako sam besna zbog nje," rekla je svesna da joj je
celo telo napeto i da gubi kontrolu nad njim.
Gordon klimnu glavom bez rei. "Ispriaj mi polovinu koju nisam
uo. Hou da sklopim celu priu."
Tek nakon pola sata Li je bila spremna da sa njim razgovara.
Prvih nekoliko minuta je htela da pukne od brige. Koraala je po
sobi, eprkala po friideru i ne naavi nita to bi godilo njenom
raspoloenju, umivala je lice do crvenila u oblinjem enskom toaletu,
sedela na krevetu eljajui kosu tako energino da Gordon nije
mogao da poveruje da joj to ne nanosi bol. Na kraju je spustila etku i

uzela telefon.
"Privatni agent. Pretrai: Klivlend Hajts, Ohajo. Policija. Dispeer
za hitne sluajeve. Konektuj."
Usledilo je kratko, hladno objanjenje o prirodi misije policije i
granicama njihove mod. Gordon je posmatrao kako iznenaenje,
ogorenje, uas, i konano oaj boje zauzvrat Lijino lice.
Da, policija je bila svesna da bande deluju po Klivlend Hajtsu. Da,
uline patrole su znale za oruani incident u Barbarinoj kui. Ne, ne
mogu da ponude obeanje da e ih zatiti - posao policije je da vodi
istragu, a ne da prua telesnu zatitu. Ne, detektivi ne istrauju
aktivno taj incident - u toku jedne noi proseno bude bar desetak
prijava o pucnjavi. Da, u idealnom svetu - ali ne, ovaj nije takav, i
jedva da ima dovoljno vremena da se ispitaju pucnjave u kojima je
bilo povreenih ili mrtvih.
Kada se okonala ova serija razgovora, iz Lijinog ponaanja se
jasno videlo da je istovremeno i neutena i nepristupana. Stajala je
nervozno uz vrata, pognute glave i oima uprtih u pod kao da oima
koje gledaju, a nita ne vide, pri rupu na patosu. Gordon je imao
utisak, da ako joj spusti ruku na rame i pokua da je utei, da e je Li
odgristi i oglodati.
Zatim je ponovo uzela telefon. Ovog puta je zvala svoju mlau
sestru Doj u Bejkersfildu u Kaliforniji. Bilo je jasno da Barbara nije
zvala Doj, tako da je Gordon imao priliku da uje informacije koje su
mu nedostajale dok ju je Li upuivala u sve to se dogodilo. Dve sestre
su zatim saoseale sa Barbarinom zbog njene sklonosti da se paralie
u trenucima krize, to je naizgled uklonilo napetost sa Lijinog lica.
"Tano - upravo tako," uzvratila je Li na neko Dojino zapaanje.
"Kao da nema ama ba nikakve instinkte za opstankom. Ona je
veverica koja sedi na sred puta i gleda u farove kamiona koji juri ka
njoj, umesto da pobegne sa puta. Hm? Ne, ja ne mislim da je fer to to
ona eka da je neko drugi spasi. Jednostavno, ona je skroz skrhana."
Ali Doj nije predloila nita ega bi se Li mogla drati, nikakvo
reenje za njenu dilemu. Sestre su se sloile da nema svrhe da uvlae
oca, koji ve ima pune ruke posla oko mame, a i on je ionako na
Floridi koja je hiljadama kilometara daleko od njih. Uzevi sve u obzir,
brzo joj je postalo jasno da je jedina pomo koju Doj moe da ponudi
saoseanje i spremnost da ujutru pozove Barbaru i pokua da je ubedi

da prihvati Lijinu ponudu.

Kada je spustila telefon posle razgovora, Lijin bes je nestao, ali
zamenio ga je izgubljen pogled nekoga ko je u nevolji i najednom
shvata da 'konjica' ne dolazi. Pokuala je da jo jednom pozove
Barbaru. Telefon je zazvonio desetak puta ali niko se nije javio.
Ostavila je poruku na sekretarici, samo to u njenom glasu jedva da je
bilo ivota dok je izgovarala: "Barbara, Li je ovde. Molim te pozovi
me." Zatim je opet sela na ivicu kreveta, sklopila telefon i odloila ga.
"Moda to znai da je u kolima na putu ovamo."
"Ne," rekla je Li. "Barbara nije sposobna da samo zatvori vrata za
sobom i ode, a da se o sitnicama pobrine kasnije. Ona nikada ne bi
napustila kuu a da mi se prethodno ne javi, da potvrdim da u je
ekati i u koje vreme, da joj dam uputstva, da pita da li da ponese
pilule, i tome slino."
"To ti tako misli..."
"Ne, ne mislim. Verovatno je iskljuila telefon da ne bi
uznemiravao decu - potrebno im je da se dobro naspavaju, ako ni
zbog ega drugog a ono zato to sutra ustaju da idu u kolu." Li je
vrtela glavom. "Toliko je volim, ali ponekad poelim da je iamaram
kako bi se urazumila."
Gordon klimnu glavom. "Ali prvo treba skloniti vevericu sa ulice."
"Moram da odem tamo,"uzdahnula je Li pomirljivo. "Moram
nekako da je probudim - ne mogu da joj dozvolim da opet dovede
decu u opasnost."
"U redu," ree Gordon. "Onda bolje da prekinemo sa priom i
prionemo na posao."
"ta? ta ima na umu?"
"Ne znam kako tebi tako neto nije palo na pamet," odvrati
Gordon. "One ubice e verovatno hteti da saznaju da li su oni shvatili
poruku. Ako im Toni sutra ujutru kae da idu do avola, oni e se
vratiti sutra u toku noi. A mi emo ih ekati."
"To je suludo, Gordi... "
"Ne nije. Do sutra uvee moemo Bebu II da stavimo u pogon.
Samo treba da sastavim kolimator o kome razmiljam ve vie od
nedelju dana, a za to vreme ti moe na brzinu da privee nekoliko
kontrola u kabini u kamionu. Moemo da stignemo tamo pre nego to
deca siu iz autobusa.

"ef se nikada nee sa tim sloiti."

"Dobar razlog da ga ne pitamo."
"ta! Misli da jednostavno uzmemo Bebu i odemo?"
"Da."
"Snimie nas. Onda e nas Brohier otpustiti. A onda e njegovi
prijatelji iz erifove kancelarije, uz to, da nas strpaju u zatvor."
"Zna, poinje da zvui ba kao tvoja sestra," tiho ree Gordon.
"Zato iznalazi razloge da ne pokua?"
Njegove rei su je pogodile i ona iznenaeno razrogai oi. "Misli
da ja ne elim da joj pomognem? Zaustavie nas na kapiji, Gordi."
"Ne, nee," ree on. "Ve dva puta sam odavde izvozio kamion, dva
puta sa Bebom II u njemu - a zadnji put sa generatorom u prikolici."
"Zato?"
"Brinuo sam za spremnost sistema za transport. Morao sam da
budem siguran da nee da zakae na nekoj raskrsnici."
Li je zurila u njega sa prikrivenom sumnjom. "Da nisi malo pourio
- raspored nije takav? Gordi - da nisi planirao da je ukrade?"
Slegao je ramenima. "Pokuavao sam da radim svoj posao, to je
sve - da budem siguran da smo spremni za svakojaka iznenaenja.
Pokuavao sam da nas zatitim," rekao je. "Zato sam je i putao svake
noi. Malo dodatne sigurnosti."
"ta? Kako?"
"Tajmer modul, na samom pokretau. Ne optereuj se time. Da bi
primetila ta se deava trebalo je da bude mnogo vie paranoina
nego to jesi." Prigueno se nasmejao. "Mada, umalo da me uhvati u
utorak kad si rano ustala."
"Ti, jedna du... I pomislila sam tog jutra kako je prevrue na
odeljenju. ak sam proveravala da vidim da li klima ureaji rade."
"Te noi sam je prikljuio na prikolicu sa generatorom. Klima
ureaji ne mogu da odre temperaturu." Zavereniki se nasmejao.
"Dakle, ta emo da uradimo? Pravu ili sigurnu stvar?"
"Prvo mi neto objasni - zato si ti voljan da rizikuje? Ona je moja
sestra; to su moj sestri i sestriina, a ti ih ak nisi nikada ni video. ta
ti ima od toga?"
Grin napui usne. "Tebi je stalo do nje. To mije dovoljno. Li, na te
stvari ne gledam kao svi ostali."
"Hoe li to i efu rei kada se budemo vratili?"

"Rei u mu da smo izneli sistem da bismo ga testirali u 'stvarnom

svetu'. A ako zatita tvoje sestre i njene dece ne izgleda kao valjani
razlog, njemu ili doktor Brohieru, onda u znati da oni nisu ljudi sa
kojima elim da radim."
"Zato ih onda ne bismo pitali?"
"Zato to bi se onda sigurno suoili sa gomilom problema, a mi
nemamo dovoljno vremena da ih reavamo. S druge strane, kada se
budemo vratili ivi i zdravi oni nee moi da kau 'da, ali ta da je..'"
Osmehnuo se. "Zato je lake dobiti oprotaj nego dozvolu? U emu je
tajna?"
Li je vrtela glavom. "Moda u kad odem tamo moi da je
nagovorim da se preseli ovde...."
"Jesi li je ikada?"
"Ikada ta?"
"Nagovorila da uradi neto razumno kad je ona ve donela odluku
da uradi ono to je ve radila i pre i to joj je poznato, ili to se od nje
oekuje. Koliko ju je puta udario auto, a koliko si puta uspela da je
natera da otri na trotoar?"
"Nikada nisam uspela," kazala je smrknuto. "Uvek je udari auto."
"Zato onda jo uvek sedimo ovde i brbljamo?" rekao je ustajui.
"Imamo puno posla."
Kao to je Gordon i predvideo, tek je nekoliko minuta prolo od
dvanaest kada su on i Li uli u kabinu neobeleenog belog kamiona.
Iza njih, u zabravljenom prtljaniku, nalazio se Okida oslonjen na
stiropor i irokim kaievima privezan za sigurnosnu reetku. Iza
kamiona, prikaena za vunu kuku, ila je svetlo-narandasta
prikolica sa generatorom.
Sa rukama blago oslonjenim na volan, Gordon baci pogled u stranu
prema Li.
"Spremna?"
Klimnula je glavom, dodue prilino neubedljivo. Gordon je, bez
obzira na to, startovao mainu. Veliki motor kamiona zacvile, nakalja
se i pokrenu.
"Pokuaj da se ne osea krivom," rekao je i ubacio kamion u
brzinu.
Na unutranjoj kapiji nisu imali nikakvih problema. U straarskoj
kuici je bio Tim Bartel, mahnuo im kroz prozor im je zapisao crni

broj utisnut na bonoj strani kamiona. Straare na izlaznoj deonici

nisu poznavali, ali oni nisu pokazali posebnu znatielju dok su
odjavljivali ovo dvoje istraivaa i proputali njihovo vozilo kroz
dvojne barikade.
"ta sam ti rekao," izusti Gordon dok je izlazio na anahan put. Ali
na Lijinom licu nije bilo tragova olakanja.
"ta je?"
"Razmiljam o Eriku. Jo uvek je u bolnici, zar ne?"
"To je zadnje to sam uo. Takve opekotine teko zarastaju."
Li baci pogled kroz prozor. "Ne znam da li bih mogla tako neto
nekome da uradim - namerno."
Gordon se mai i stee joj ruku. "Ne mora. Znam kako je kada
mora da se suoi sa takvim stvarima. Sve to treba da uradi je da
odvede svoju sestru i decu u motel i da je ubedi da je potrebno da
proe nekoliko dana da se stvari slegu. Samo ih dri to dalje od kue,
kao to smo se dogovorili, a ja u se postarati za sve ostalo."
"Slae se sa tim?", upitala je okrenuvi se prema njemu.
"Da," rekao je povukavi ruku da bi mogao da skrene na jug,
prema autoputu. "Li, ove ubice su postavile pravila igre onog trenutka
kada su uzeli puku i uperili je na tvoju porodicu. Neu se nimalo
sekirati ako im se sve vrati kao bumerang. Da li emo ih povrediti?
Moda ak i ubijemo nekog od njih? Nadam se i da hoemo. Da li se ti
slae sa tim?"
"Ne mogu sebi da dopustim da se prepustim takvim oseanjima,"
rekla je tiho. to, naravno, ne znai da ih nemam."
"Vie bih brinuo kad se ne bih oseao tako kako se oseam,"
uzvrati Gordon. "Svako ko zastrauje devetogodinjeg klinca, mae
pukom ispred tinejdera, unosi ovakav strah u porodicu koja gleda
svoja posla - zasluio je sve to ga snae. Zar ne? Zar ne? Barbarin
itav svet je napadnut."
"Da."
"Onda nemamo ega da se stidimo - ova stvar iza nas u kamionu je
oruje, i mi idemo da uzvratimo udarac." Glas mu postade blai. "Ali
uradiu to samo ako ti to eli. Ne mora da bude tamo. Jo uvek
mogu ovde da te ostavim."
"Ne," ree Li. "Nastavi da vozi. Ali prestani da pria. elim da se
pretvaram jo nekoliko sati i da se bar jo malo drim svojih iluzija."

Gordon i Li ponovo progovorie severno od Bransvika. Kad su

stigli do izlaza za U.S.20 i Klivlend Hajts, ve su imali plan. U njegovoj
biti bila je odluka da od Barbare sakriju pravi razlog zbog kojeg su tu,
i na taj nain joj daju alibi koji e joj pruiti utoite od posledica
njihovih postupaka.
Parkirali su se kod dijetetske klinike u 1st Klivlendu u kojoj je
Barbara radila kao slubenica na prijemnom odeljenju, tako da ju je Li
odatle i pozvala.
"Molim Vas Barbaru Tajer-Kamins," rekla je i pogledala u stranu
ka Gordonu pogledom koji kao da je govorio, Evo nas, prelazimo
Rubikon. "Hvala vam. Barb, Li ovde. Sluaj, Iskoristila sam vonju na
sever sa prijateljem - tu sam na nekoliko minuta od tebe. Ne, samo
elim da uradim ono to mogu da ti pomognem. Do koliko radi
danas? Do est? Dobro, gde idu deca posle kole? Mardi ivi preko
puta vas, zar ne? To je suvie blizu, ako se vrate.
"Ne, to zaista nije fer, bez obzira to je Mardi bila vie nego
hrabra kada se ponudila da pomogne. Ona je vie od dobre susetke.
Sluaj, iznajmila sam sobu u motelu Mejfild Hajts, kod Bedetela im
sie sa puta 291. Da li moe da izae na vreme da pokupi decu i
dovede ih u motel? Ja u paziti na njih dok se ne vrati sa posla, a
onda moemo na veeru i da smislimo ta da radimo. Ne, jo ne znam
broj sobe. Ali u svakom sluaju, biu tamo pre tebe. U redu. Volim i ja
tebe."
Minut kasnije, ugledali su kako jedna ena izlazi sa klinike,
nervozno se osvre oko sebe, zatim juri preko parkinga do nebo
plavog automobila - '02 ili '03 Saturn, pomislio je Gordon.
"To je ona?"
"To je ona," ree Li, poavi levom rukom ka industrijski
klasifikovanoj kontrolnoj kutiji koja se nalazila na seditu izmeu nje i
Gordona. Na kutiji su bila samo tri prekidaa: taster za pokretanje
generatora, klik-detant otpornik za aktiviranje Bebe II, i atl dugme za
usmeravanje nove glave kolimatora ka cilju.
Barbarin auto je krenuo na jug, i oni su krenuli za njom, jer je
visina kabine kamiona omoguila Gordonu da je prati na razdaljini od
nekoliko automobila. To je bio deo koji ga je najvie brinuo - porodica
na ulici, a on bez ideje gde su Beli kraljevi, i da li su dovoljno hrabri da
napadnu po danu. Svako vozilo koje se primicalo Saturnu bilo je

potecijalna pretnja, a granica izmeu prepoznavanja i odgovora na

pravu pretnju bila je neadekvatna. Tokom te kratke vonje Gordon je
u vie navrata bio doveden u iskuenje da preventivno aktivira
Okida. Zaustavilo ga je samo to to je bio skoro potpuno ubeen da bi
takav in ostavio za sobom trag haosa i nevine rtve.
Umesto toga, prestrojio se u spoljnu traku i vozio van vidnog polja
Saturna, spreavajui da mu se bilo koje vozilo isprei, dok su on i Li
imali jasan uvid u automobile koji su se pribliavali njenoj sestri sa
strane i otpozadi. Kada je Barbara skrenula sa bulevara u usku,
jednosmernu ulicu, Gordon je krenuo za njom ponovo je pratei na
pristojnom odstojanju.
"Ono je njena ulica, prva sa desne strane," rekla je Li.
"Ukljui generator," rekao je. "Za sluaj da neko eka da se pojavi
taj auto." Otvorio je prozor taman na vreme da uje priguen zvuk
kaljucanja Duo Keta koji se okretao, a zatim je vrsto povukao volan
i skrenuo na Siton Roud.
"Koja je njena kua?"
"etvrta s leva - sa belim kosim krovom, ispred ute dvospratnice."
"Vidi li neto neobino?"
"Ne."
"Nastavi da gleda," rekao je zagledavi se u retrovizor. "Nadam se
da se unapred najavila i da je rekla deci da je oekuju."
"Izgleda da jeste - evo ih." Jedna mrava devojica i jedan vilji,
krupniji tinejder su se pojavili na stepenicama male braon
jednospratnice, i ve su trali preko malog travnjaka ka Barbarinim
kolima kojima su bila upaljena jarko crvena stop-svetla.
"Iza nas nema nikoga," ree Gordon. "Vidi li nekoga u nekom od
onih parkiranih automobila ispred nas?"
Prstima je nervozno milovala otpornik. "Nita."
Za tren oka, deca su se popela na zadnje sedite i Saturn je jurnuo.
.. "Rano je za oputanje,"rekao je. "Sledea raskrsnica je pogodno
mesto da ih uhvate."
Ali, ponovo su se ukljuili na prometni bulevar i skrenuli desno ka
Mejfild Hajtsu bez ikakvog incidenta. Gordon dopusti sebi da baci
pogled na svog kompanjona i vide da se ona vidno preznojava.
"Napeta si?"
"Neprestano mislim kako e se neko neoekivano pojaviti iz

jednog od onih automobila, i kako u se ja paralisati i morati da

gledam kako mi na sopstvene oi ubijaju porodicu."
Nasmejao se. "Trebalo je vie da se igra igre Sudbine kad si bila
dete - da izbrusi borilake reflekse."
"Mrzela sam tu igru."
"Pitaj me da li sam iznenaen." Ponovo je bacio pogled na
retrovizor.
"Niko nas nije pratio otkako smo skrenuli. Osim ako smo ba toliki
baksuzi pa da naletimo na te loe momke..."
"Hajde da se pretvaramo da smo sujeverni, i umesto da sedimo
ovde i piemo propale scenarije koje svet treba od nas da
pozajmljuje."
"U pravu si, "Gordon e na to. "Dobro. Vidim znak za motel.
Prestiiu je kako bih mogao da te ostavim. Saekau da se vrati na
posao, a onda u se vratiti da razgovaram sa Tonijem. Neka se parkira
dalje od ulice, u rikverc. I reci joj da posle posla uzme taksi neka je
neko poveze. Mislim da ove ubice nisu preterano ambiciozne, a znam i
da su Saturni najneprimetniji automobili koji postoje, ali bolje da ne
pretpostavljamo da su oni ne samo ubice, ve i idioti."
Tri sata kasnije, Gordon i Li bili su parkirani na trotoaru na
zapadnom kraju Siton Rouda. Njihovu nervozu zamenila je pritajena,
gotovo fatalistika reenost. Poto su Tonija obavestili o svojoj zaveri,
mladi im je - kao to je Gordon i sumnjao - kazao vie nego to je
priznao policiji. Uz njegovu pomo saznali su koje automobile trae:
beli kabriolet Kamare i kao uma zeleni Edi Bauer Eksplorer.
"Svako jutro burno najavljuju svoj dolazak na kolski parking,
trube, kripe gumama," rekao im je Toni. "Kamare pripada Frostiju Stivenu Frostu. etvorka pripada DConu Nolanu. Oni imaju svoja
stalna parking mesta u prvom redu - to svi znaju, i niko se ne usuuje
da se tamo parkira. Sede tu i turiraju svoje motore po pet minuta, a za
to vreme se sakupi dvadesetak devojaka. Ja to ne razumem."
Zahvaljujui Tonijevoj pomoi, bili su uvereni da ne tragaju
uzalud.
Ispriali su mu to su manje mogli o svojim planovima, ali je ipak,
uprkos tome, najtee bilo ubediti ga da ostane izvan svega toga.
Okruen nesmotrenim arogantnim mladiima, udeo je da postane
deo hajke, zamiljajui sebe u trenutku pobede, kako kua ukus

ponienih siledija, i udi za spasenjem. Samo je Lijino i Gordonovo

suprotstavljanje otupilo njegovu udnju.
"Treba da ostane sa svojom porodicom, da ih utei i zatiti,"
posavetovali su ga. "Mi to ne moemo da uradimo tako dobro kao ti,
niti ti moe da uradi na posao tako dobro kao to to mi moemo."
Ali Toni je i dalje bio nezadovoljan, sve do onog trenutka dok nije
smislio kako da odigra svoju ulogu.
"Hoete da budete sigurni da e se oni veeras pojaviti kod kue,
zar ne? Stavite kuu pod prismotru za sluaj da se vrate."
Gordon se sa tim drage volje sloio.
"Onda me pozovite kada zauzmete poloaj," rekao je Toni. "I ja u
se sa svoje strane potruditi. Znam ta moe da ih izvue iz mije rupe."
Od tog poziva je prolo pola sata. Sada se sumrak sputao na Siton
Roud. Deca su nestajala iz dvorita, a odrasli sa stepenica i tremova.
Popalile su se sigurnosne lampe na bonim vratima i pozadi, u
dvoritima, pa su i psi uli da prenoe. Roletne su bile sputene,
zavese navuene kao da se odbrane od mraka, a u isto vreme su
prikrivale plaviastu svetlost od televizora i kompjuterskih monitora.
Dve od tri uline svetiljke poee da svetlucaju. Onog trenutka kada su
zasijale punim sjajem ulica je ve bila pusta, preputena gospodarima
mraka.
Drei se za ruke u tiini, Gordon i Li su ih ekali da se pojave.
Vreme je mililo. ue jednu, a zatim jo jednu sirenu u daljini.
"Saobraajna nesrea," proaputao je Gordon. "Ili moda poar."
Posmatrao je u retrovizoru auto koji je skrenuo u Siton Roud i
poao prema njima. Farovi su ga istog trenutka zaslepeli, pa je
podigao ruku da zatiti oi i sakrije lice. "ekaj," rekao je oseajui
Lijino uzbuenje. Dok je automobil promicao pored njih, video je
crveni putniki automobil sa etvoro vrata. Malo nie niz ulicu auto je
skrenuo na uzani puteljak i nestao u garai. Neki olinjali pas proao je
preko senke koju je bacala oblinja ulina svetiljka.
"Zar nije sada pravi trenutak da mi objasni ta tvoja sestra radi u
ovakvom komiluku?"
"Polusestra."
"Nastavi."
Tajer je uzdahnula. "Pre neto vie od trideset godina moj otac je
poslom posetio Klivlend i nesmotreno ostavio za sobom neto

sperme."
"Oh?"
"Barbarina majka ne samo da je napravila lou procenu pa je
spavala sa mojim ocem, ve je dozvolila advokatima mog oca da je
navedu da potpie alimentaciju koja je moda imala prizvuk
dareljivosti, ali ak nije ni bila fer. Uprkos tome, taj godinji prihod je
bio magnet za dabalebaroe - dva mua, dva stanara, i jo dve bebe.
Onda je Barbara, kada je napunila osamnaest, dobila dvadeset i pet
hiljada dolara - toboe za koled, ali to nije bilo ni priblino dovoljno.
Umesto toga kupila je auto. Jo uvek ga vozi."
"Dakle, ona nije zvanino primljena u porodino gnezdo."
"Ne. Mama je nikada nije priznala. Tata jeste, ali nerado. Ja sam joj
praktino najblia - moda zbog toga to sam i sama kao kakav izrod.
Doj je dobra ki, ne eli da ljuti majku i da ocu stvara neprijatnosti.
Ona moe mnogo toga da izgubi."
Odnekud, izdaleka, prolomio se zvuk helikoptera nad Siton
Roudom.
"Hoemo li ekati da oni ponu prvi da pucaju?", proaputala je.
"Ako je to jedini nain da saznamo da su to oni - da," proaputao
je. "Oni su ve poeli da pucaju, sea se?"
U tom trenutku neki automobil je skrenuo na Siton Roud idui u
suprotnom smeru od dozvoljenog. Gordon gurnu Li dole, a onda se i
sam sakri iza oferske table pre nego sto su ih farovi, koji su im se
pribliavali mogli odati. Posmatrao je kako se senka od ivice
vetrobrana pomera i tako imao uvid u kretanje automobila; a zatim se
ponovo uspravio taman na vreme da vidi mali kombi koji je proao
pokraj njih.
"Lana uzbuna," ree. "Neko se izgubio."
Jo jedna sirena se otro prolomila kroz no.
U tom trenutku je naiao jo jedan auto i uz kripu konica se
parkirao na oko petnaestak metara nie, ispred njihovog kamiona. Za
Li, vreme je milelo.
. "Odae nas generator," proaputala je.
"Pst," ree on i stee joj ruku. "Nikada ga nee uti. Ovakva sorta
voli bune automobile i jo glasniju muziku."
"Mislim da nee doi."
"Doi e. U pitanju je nadmudrivanje. Oni misle da se Toni zbog

njih sad preznojava, dok se oni tamo negde time naslauju iz iste
zabave."
"Otkud ti toliko zna o tome?"
"Nekada davno sam jako loe procenjivao prijatelje."
Pogledala je u svoj retrovizor. "Grozno mi je sve ovo."
"Samo ekaj," ree on.
Beskonani minuti koji su se vukli jedan za drugim, konano su ih
doveli i pred samu pono kada je Gordon zauo kako neki kratkocevni
dupli auspuh tutnjajui isti svoje grlo.
"Kabriolet na uglu ulice," rekao je dodirujui rame svoje usnule
pratilje.
"ta?"
U tom trenutku je Eksplorer, koji je pratio Kamara idui tik iza
njega, uleteo u njihov vidokrug. "Evo ih," ree Gordon. "Spusti se."
Obrativi panju na sopstveno upozorenje, i sam se sakrio od bljeska
Kamarovih farova. Desnom rukom odgurnuo je Lijinu levu i preuzeo
je Okidaeve komande. "Pusti mene," proaputao je.
Izgledalo je kao da e itava venost proi pre nego ta dva vozila
prou pokraj mesta gde su Gordon i Li bili parkirani. inilo se kao da
se Kamaro, uz brundanje svojih basova, zaustavio ba pored
Gordonovog prozora, kojeg je ovaj namerno ostavio par centimetara
otvoren, kako bi mogao da ue sve vazduh i da bi mogao da
oslukuje. U tom trenutku agonije, uplaio se da su u stvari oni postali
meta - da je banda postala ili oprezna zbog kamiona ili znatieljna u
vezi sa njegovim sadrajem.
Kroz otvoren prozor, do njega su dopirali delovi ivahnog
razgovora u slengu, isprepletenog psovkama i isprekidanog
razuzdanim smehom. Gordon se naprezao da deifruje ono to je uo,
i odjednom je shvatio da se iza njihovih praznih pretnji i krije
injenica da su bili uasnuti jer je Barbarina kua bila u potpunom
mraku. Rugajui se tobonjem Tonijevom kukaviluku, oni su u stvari
oklevali, pitajui se da nije moda u pitanju zaseda.
Upravo je zbog ovakve eventualnosti, Gordon uzeo daljinski
upravlja za sistem kunog obezbeenja iz Barbarinog auta dok se
ona za to vreme nalazila u Lijinoj motelskoj sobi. Sam sistem nije bio

bog zna ta, tako da Gordon od njega nije mnogo ni oekivao. On je u

njemu video samo nain da ih uvue u kuu, kao kad baci ljunak u
mraku. Kopajui onom slobodnom rukom po jakni pronaao je
daljinski i pritisnuo gornje dugme. Skoro istoga trenutka popalila su
se svetla na verandi i u dnevnoj sobi.
To je bilo dovoljno da isprovocira lanove bande da krenu u
akciju. uli su se povici i dranje iz Kamara, koji je uz kripu guma i
dima krenuo napred. "Ostani dole" strogim apatom je dobacila Li, a
onda se uspravila kada je Eksplorer proao.
Gordon je sa hladnokrvnom odlunou procenio situaciju pred
sobom na ulici. U Kabrioletu su bila etvorica pripadnika Belih
kraljeva. Jedan je stajao na zadnjem seditu uzvikujui neke
nerazumljive poruge ka kui i maui parom pitolja kroz vazduh.
Jedan drugi bandit virio je kroz prozor na desnoj strani Eksplorera,
drei se za krov i maui nekim poveim orujem. Za par trenutaka
oba vozila e biti direktno preko puta kue.
Gordon nije ekao ni trenutak vie. Jednim jedinim pritiskom palca
generator je bio pokrenut. Kolimator na vrhu Okidaa ve je bio
okrenut ka metama koje su se nalazile nie niz ulicu. Blagim trzajem
zgloba pokrenuo je Okida; birajui snagu naizmeninim kljocanjem.
Usledio je kratak prasak paljbe, ispucavanje u prazno automata
malog kalibra - Gordon je mislio da paljba dolazi od Eksplorera. Staklo
na spoljnim vratima Barbarine kue se razbilo u paramparad kao
polomljeno ekiem. Oglasila se i druga puka, jednom, dva puta,
dublja po zvuku i otrija. Tad zau radostan smeh.
U sledeem trenutku sve se preokrenulo. Eksplorer je odjednom
iznutra blistavo zasijao uto-belim plamenom, kao da su se na
zadnjem seditu popalile baklje. Erupcije su bile jedva ujne, tie od
podmulog bata, kao kada se jastukom udari po dueku. Smeh i
podrugljivi povici pretvorie se u vritanje, u trenutku kada je vozilo
naglo skrenulo i zaustavilo se uz krike. Gordon je jasno mogao da vidi
kako putnici pokuavaju da izbegnu plamen i pobegnu iz vozila.
Istovremeno, Kamaro je poeo da daje gas. Ali nije odmakao ni
desetak metara kad mu trup eksplodira u vidu vatrene lopte tako
snane da je Gordon mogao da oseti njenu vrelinu na svom licu. Par
trenutaka kasnije, Kamaro je otro skrenuo ka parkiranom pik-ap
kamionetu uz muan zvuk tarueg metala i lomljenja plastike.

"Jesi li videla..", ree on ljutito. "Sada e moda policija obratiti

panju." Li, koja je sada sedela uspravno, irom otvorenih oiju i
ukoenih prstiju, nije rekla nita.
Dok se plamen sve vie uzdizao, a vritanje nastavilo
nesmanjenom estinom, Gordon je pokrenuo motor kamiona.
Zapaljena vozila blokirala su Siton Roud, pa je on iskoristio prvi
prilazni put da okrene kamion i prikolicu. Farove nije palio sve dok
nije stigao do ugla ulice i skrenuo desno. Odatle su mogli da se
pretvaraju da su nevini.
"To je bilo uasno," ree Li, promuklim, suvim glasom.
"Ukus haosa koji je na pomolu," odvrati on.
"Odvratno se oseam."
"Nemoj. Oni su doli da povrede tvoju sestru i njenu porodicu.
Umesto toga sami su nastradali. Pravda je zadovoljena. Ili bi moda
vie volela da je to bila Barbara?"
Naslonila se beivotno na vrata i zagledala u no, nervozno
bacajui pogled na retrovizor, kada su se u daljini zaule sirene.
"Volela bih da nam Toni nije rekao njihova imena."

11
VOJSKA

KLIVLEND HAJTS, OHAJO Jedna manja automobilska nesrea u jednoj

mirnoj ulici u stambenom delu grada pretvorila se tog ponedeljka
uvee u poar u kome su izgorele ubice, kada je buknuo pun prtljanik
ilegalnog oruja i municije. Ubijena su tri lana rasistike bande Belih
kraljeva, ukljuujui i njihovog navodnog vou Stivena "Frostija"
Frosta. etiri ostala lana, hospitalizovana su sa ekstenzivnim
opekotinama i drugim povredama. Dravna policija sada istrauje ovaj
sluaj u kome su unitena tri automobila i izazvana je manja teta na
nekoliko okolnih kua.
KOMPLETAN IZVETAJ / LISTA POVREENIH / POVERLJIVE
INFORMACIJE O BEZBEDNOJ UPOTREBI ORUJA / RASISTIKE
BANDE PRODAJU NOSTALGIJU, NE DROGU
Poto su odbori jedni od najneefikasnijih mehanizama za donoenje
odluka koji su ikada izmiljeni, trebalo je est dana drati sastanke
dva puta dnevno, da bi se iskristalisali detalji takozvanog Bras Het
projekta. No, bar je zavren operacioni plan, sastavljeni su
memorandumi o razumevanju i potpisana su izvrna nareenja,
autorizovan nacrt rezervnog budeta, pa se odbor konano raziao.
Karl Brohier je bio na putu za Kolumbiju nameran da ubrza
istraivaki rad. Aron Goldstajn se vraao u Severni Sijuks Siti u Junoj
Dakoti, gde je zatvaranje fabrike za sklapanje kompjutera ostavilo
tehniki obueno radno osoblje i 100.320 kvadratnih metara
neiskorienog radnog prostora. Grover Vilman iao je nazad u Senat,
gde je dvopartijski odbor Saveta odbrane trebalo da primi novog
lana na svoje strogo poverljive sastanke.

Tako je etvorki iz Bele kue - Brelandu, Nolbiju, Kareru i Stepaku

- preostalo da urade najtei deo zadatka: da prodaju Pentagonu
projekat Brass Het. Kljuni ovek za to bio je general Roland Stepak,
penzionisani pripadnik vazduhoplovnih snaga Sjedinjenih Drava,
prvi sekretar odbrane, posle Dorda C. Marala, koji je u kancelariju
doneo svoj in generala i iskustvo komandanta.
Tokom dvadeset est godina duge karijere, Stepak je upisao blizu
deset hiljada sati leta na raznim avionima, ukljuujui najsuperiornije
avione u vazduhu, kao i udarne borbene avione. Bio je instruktor za
borbu u vazduhu, voa eskadrile F-22 u Namibiji, i vazduhoplovni
komandant za vreme Tajvanske Interdikcije - iako je, to je i bilo
tipino za komandanta njegovog doba, imao samo ezdeset dva
stvarna borbena poletanja, i nije ubeleio da je oborio i jedan avion.
Stepaka je bio dobar glas vie zbog njegovog prepoznatljivog
poverenja bez egoizma i komandovanja bez arogancije, nego zbog
hrabrosti iskazane u vazduhu.
Poto je napustio pilotsku kabinu, vratio se u Kesler da bi
predvodio drugu vazduhoplovnu jedinicu u obuci, zatim se vratio u
Japan kao komandant pete borbene jedinice, dodao jo jednu zvezdu
na svojim epoletama, i preao na mesto komandanta pacifikih ratnih
vazduhoplovnih snaga, da bi se konano vratio kui i preuzeo u
Lengliju komandu vazduhoplovnih borbi - to se smatralo prestinim
zadatkom meu glavnim komandama.
Iako rastrzan svim tim zadacima, bio je u tri navrata na visokim
poloajima u Pentagonu, gde su mu, zbog njegove marljivosti i
nenametljive kompetencije, lanovi vrhovnog taba ukazali
poverenje. Do kraja njegove druge godine u Lengliju, smatrali su ga
glavnim kandidatom u trci da se eventualno vrati u Pentagon kao
naelnik taba ratnih vazduhoplovnih snaga.
Meutim, onda je njegova dvadeset dvogodinja ena, Pegi Evord
Stepak, saznala za uzrok njenih stalnih glavobolja koje su je muile
mesecima: rak mozga. Toga jutra, nakon to su primili vest, general je
odmah zatraio odsustvo - imao je prava skoro na est meseci
odsustva - a potom i da se penzionie po isteku odsustva. Iz tog
razloga, ne obazirui se na ime, napustio je to mesto i na taj nain
prekrio sve vaee protokole koji se tiu predaje komande u skladu
sa propisima. Do podneva je napustio bazu, skinuo uniformu, i poao

sa Pegi na tretman magnetnom rezonancom. Bila je to najsebinija

odluka i jedina takve vrste u celoj njegovoj karijeri.
Te tri godine koje su usledile bile su i najlepe i najgore u njihovim
ivotima jer su pokuavali da ispune sva odloena obeanja i snove.
Peginih poslednjih est meseci bili su prava agonija za oboje, sve dok
na kraju rei 'zbogom' nije bilo nita do trunka milosti.
Pet godina kasnije, predsednik Breland je iupao Stepaka iz
njegove line anonimnosti u koju je zapao, tako ga oslobodivi alosti
koja ga je pratila i neodreenog nemira. Sastanak i posao koji je
usledio vratili su Stepaka u ivot.
Nekoliko dana Stepakov izraz lica bio je tmuran zbog neizrecive
alosti i melanholinih seanja, ali se to nikada nije odrazilo na posao.
Bio je marljiv i temeljan kada je tog jutra spremao Brelanda za
sastanak sa Generaltabom, kao da je spremao F-22 za borbeni let nad
Formoza moreuzom.
"Nemojte da oekujete da ete na prvom brifingu dobiti jasan
raport od vrhovnog vojnog taba," Stepak je upozorio predsednika.
"Posebno od zapovednika vojnih rodova."
"Kako e oni na ovo reagovati?" upita Breland, tapkajui rukom
kopiju programa u sigurnosnom konom povezu sa utisnutim suvim
igom "strogo poverljivo".
"Iskreno, gospodine, mislim da ete imati problema," ree Stepak.
"Pored uplitanja u spoljnu politiku i nacionalnu bezbednost, vi
menjate i uslove primene na nain koji ugroava njihov identitet. Oni
su ljudska bia. Imaju po trideset godina slube. Ostavite na stranu
zlatne zvezde i vrpce; oni su pre svega piloti, borci i ubice. Oni znaju
ta ljudi koji uestvuju u stvarnoj borbi stavljaju na kocku, pa se sa
njima i poistoveuju."
"Koliko to moe biti loe?"
"Mislim da e rei 'Da, gospodine predsednie', a da e se u stvari
jo oporavljati od oka pokuavajui da dokue tu vest. Ali im budu
imali vremena da o njoj razmisle, poeete da oseate njihov otpor.
Hoe li to biti danas ili u kolima u povratku, ja ne znam."
"Najpre proceni izvetaj obavetajne slube sa bojnog polja, pa tek
onda razvrstaj svoje snage."
"Prvo proveri kakva je odbrana, pa tek onda kreni u napad,"
Stepak se razdragano nasmeja. "I jo neto - realno gledano,

verovatno e se buniti to su bili u mraku dok su se neke odluke ve

donosile. Oni se mogu pitati i zato ovo nije prvo prolo kroz Vee
dravne bezbednosti."
"Zar to nije oigledno? Samo pominjanje VDB-a bi vrlo verovatno
zgranulo Goldstajnove ljude. Osim toga, jedini zakoniti lan koji nije
bio lan Bras Het odbora je potpredsednik."
Stepak klimnu glavom. "Da li planirate i nju uskoro da ukljuite?"
"Ne," ree Breland i slee ramenima. "Trumanu nije reeno za
atomsku bombu sve dok Ruzvelt nije umro." Tad spazi izraz
iznenaenja na licu sekretara odbrane, i dodade, "Meni nije teko da
izmislim scenarija koja se zavravaju tako to u ja biti okrivljen za
izdaju."
"eleo bih da mogu da kaem kako mislim da preterujete u
rizicima, gospodine predsednie."
"Nee sa mnom biti lako. Poznajem mnogo ljudi na Hilu koji e na
moje odobrenje otkria kakvo je ovo, koje bi razorualo nau vojsku,
gledati kao na izdaju. Sigurno znam da bi me Ben Tvili posavetovao da
unitim istraivanja i pobrinem se da Terabajt nestane," snudeno se
nasmeja. "A verovatno bi mogao da okupi i mnotvo graana istog
miljenja."
"Vrlo verovatno."
"Ali ako budem drao Toni na pristojnom odstojanju, moda bi
ona mogla da preivi moj impiment. Ja smatram da bi to bilo za
dobrobit itave zemlje - a ako se jednog jutra svi probude i uvide da
imaju predsednika za koga niko nije glasao Zavrteo je glavom. "Nego,
da vidimo da li moemo da izbegnemo da ovaj eksperiment izvedemo
u okvirima reprezentativne demokratije."
"Slaem se sa tim, gospodine predsednie."
"To me vraa na ono o emu si ranije govorio," rekao je Breland,
ustajui i pomerajui se od stola. "Samo kakav oblik "otpora" bi to
mogao biti? Misli li da postoji mogunost da e vrhovni vojni tab
pribei konkretnim akcijama?"
"Protiv vas?"
"Protiv mene. Protiv nas. I molim te, odgovori mi iskreno potrebno mi je vie od slatkoreivog uveravanja da se to nikada ovde
nije dogodilo."
"Nije to slatkoreivo uveravanje," ree Stepak. "Ovi ljudi svaki

deli svojih zakletvi shvataju ozbiljno isto onoliko koliko je sluaj i sa

vama. Nije to kao kad deca u koli daju asnu re."
"Slaem se - ali to ne iskljuuje mogunost sutinske razlike u
miljenju. Oni polau zakletvu pred Ustavom i predsednitvom, a ne
pred nekim odreenim predsednikom. Mora da postoji neka granica;
koliko e dugo ekati ne radei nita. Pitam vas koliko mislite da smo
blizu te granice."
"Nije bitno gde je ta granica, niti sa koje ste strane," rekao je
Stepak. Nije na vrhovnom vojnom tabu da vas ukloni. Vi to moda ne
razumete, ali oni razumeju. Vi iskreno govorite o ljudskoj prirodi - ali
je sva sutina obuke i lojalnosti jednog vojnika u tome da prkosi
ljudskoj prirodi. Jedino tako moete naterati oveka da tri prema
mestu odakle dolazi metak - svako razuman bi shvatio da je jedino
pametno pobei odatle."
Breland se mrtio. "Vi lino poznajete sve aktuelne naelnike, zar
ne?"
"Da. Dvojicu od njih smatram prijateljima. Ali bih isto kazao i da su
svi stranci," odluno ree Stepak. "Gospodine predsednie, kad biste
se suoili sa impimentom, i kada bi se rulja sjatila niz Pensilvanija
Aveniju da ubrza proces vaeg uklanjanja iz kabineta, svaki od ovih
ljudi bi stao izmeu vas i te rulje, samovoljno i bez oklevanja, dali bi i
svoje ivote ako ustreba, ali ne bi dozvolili da oni vide da ste vi
doiveli da budete povrgnuti impimentu. Nije dolo do dravnog
udara kada su se Donson i MekNamara ueprtljali oko rata u
Vijetnamu, niti kad je Nikson ukaljao predsednitvo ili ga Klinton
izneverio. Nemate se ega bojati to se njih tie."
Brelanda je ganula ozbiljnost strasti Stepakovog prekora. Povue
se korak unazad i sede na ivicu svoga stola. "Izvinjavam se, generale
Stepak," ree blago. "Za tren me je zbunilo koju boju nosi koji tim."
"Nema potrebe da se izvinjavate, gospodine predsednie," ree
Stepak.
"Moj zadatak je da pazim da ne ispustite iz vida ono to je bitno.
Da sada odgovorim na vae pitanje. Nije vam potrebna njihova
saglasnost. Oni samo treba da vas posluaju, to e i uiniti, ma kakva
da su vaa nareenja. Vi ste vrhovni komandant - vaa je dunost da
donosite ispravne odluke, a njihova da ih sprovode. tavie,
komandne instance ne idu preko naelnika rodova - one idu direktno

do majora, preko mene. Dakle, ak i ako naelnici imaju nameru da

vam se suprotstave i prkose vam - to se, opet u ponoviti, nee
dogoditi - morali bi da istupe izvan svojih ovlaenja da bi to uradili."
"Ono to moete oekivati je rat na reima, ree Stepak. "Ako budu
smatrali da niste u pravu, oni e se sa vama raspravljati - a iscrpan
napad vrhovnog vojnog taba nije neto emu biste se podsmevali.
Muki e se raspravljati onoliko koliko im budete dozvolili - i dobro je
da im to dopustite, jer jedino to mogu uraditi a da vas ozbiljno
povrede, jeste da daju ostavke."
"Nastavi."
"Ako im iznesete politiku koja je opasno pogrena, a pri tom ih
ostavite sa ubeenjem da niste hteli ni da ih ujete, niti da pred njima
odbranite svoju odluku..."
"Staviu ih u poziciju gde im njihova savest iskljuivo moe
naloiti da daju ostavke."
"Da. Istina, ako izgubite dvojicu, trojicu ljudi iz Generaltaba,
Kongres e primetiti, kao i itava struktura vojnih snaga. To vam nije
potrebno. Bie teko kada se uzme u obzir njihova potpuna predanost.
Tehniki gledano, nije vam potreban njihov pristanak - praktino,
zaista vam je potrebno njihovo iskustvo, njihova pronicljivost, njihov
komandni sistem, da svi budu ukljueni u to."
To nije dovoljno ako oni samo istre i zauzmu svoje pozicije," ree
Breland.
"Potrebno mi je da u ovu igru uu glavom - potrebno mi je da se
zaista zauzmu."
"Tano tako, gospodine. I ako mogu da iznesem svoje lino
miljenje."
"Svakako."
"Imate dug prema zemlji da im date ansu da vas ubede da
greite."
"Hoe da kae da misli da ja greim."
Stepak podie ruke kao da ni sam ne zna ta da misli. "Ne znam,
gospodine predsednie. Ovih dana mogu da zaspim samo zato to sebi
uvek iznova govorim kako moe biti gore - kako bih ja mogao biti taj
koji treba da donese odluku. Moda je pravo mesto za Okida na dnu
stotinama metara dubokog zacementiranog okna. Jednostavno, ne
znam."

Iskosivi usne u stranu Breland se nasmeja i priznade. "I sam imam

problema da zaspim."
"Morali bi biti nehumani da vam se to ne desi," ree Stepak. "ak
nakon nedelju dana razgovora o tome, ne mogu da kaem da sam
razradio celi opseg promena koje bi usledile ako biste ili do kraja sa
Bras Het projektom. Jedno znam - to e promeniti mnoge ivote. A ako
zaista budete ili do kraja, nijedan predsednik nee promeniti ovu
zemlju i itav svet, kao to ete vi to uiniti. Kad bih samo bio tako
mudar da znam da li e to biti na bolje, ili na gore."
"Problem je u tome to to nije izbor sa kojim se mi suoavamo,"
ree Breland. "Mi moemo da preduzmemo korake, ili da ekamo da
ih drugi preduzmu nad nama. Jedno od ova dva nam bar daje ansu da
pokuamo da kontroliemo ishod. A to za mene nije teak izbor, ak i
ako taj pokuaj izae na loe. To ne moemo da poelimo - ta bi se
desilo kad bi neki kineski fiziar sreo premijera istog jutra kad
Brohier doe kod mene? To bi bilo odricanje od odgovornosti da se ne
poe korak napred." Na usnama mu se pojavio oputen uverljiv
osmeh. "Da upotrebim tvoju omiljenu sportsku metaforu - kad sam u
kripcu, volim da drim loptu u svojim rukama."
Tajna vrata koja su vodila u vanjske kancelarije se otvorie tek
toliko da Nolbi promoli glavu. "Gospodine predsednie, vreme je."
Breland baci pogled preko ramena na sat iza njegovog stola.
"Vreme je. Generale?"
"Ja sam uz vas, gospodine predsednie," ree Stepak dok je
ustajao.
"eleo bih da znate da odista tako mislim."
"Znam."
Poto su obavljene formalnosti oko prozivke, general Donald
Medison, predsedavajui generaltaba, otpusti sekretaricu iz
konferencione sale.
Medison se nakalja, odgurnu svoj lini organajzer sa ivice stola i
poloi iglu za zapisivanje pored podebljeg zapeaenog koverta.
Identini koverat je leao ispred svakoga od prisutnih za stolom.
Koverti su bili sa imenima, datumom i brojem; onaj sa Brelandove
desne strane bio je obeleen "Kopija 1 od 8." Sadraj je pripremio

Stepak, uz budni nadzor Brelanda, koji ga je lino redigovao.

"Ovaj specijalni sastanak sazvan je na zahtev predsednika,"
zapoeo je Medison svojim ravnodunim, promuklim glasom.
"Informacija koju nam je doneo obeleena je kao "Strogo poverljiva" nita od svega ovoga nee biti zabeleeno, niti snimljeno. Na kraju
sastanka bie sakupljen sav materijal sa brifinga." Pogledao je preko
skupocenog drvenog stola ka Brelandu. "Gospodine predsednie,
imate re."
"Hvala, generale Medison," rekao je Breland i klimnuo glavom.
"Gospodo, nisam ovde samo da bih vam dao kratka uputstva, nego da
se sa vama konsultujem.
Nedavno sam saznao da sada postoje tehnoloka sredstva za
neutralizaciju veine konvencionalnog oruja." Napravio je kratku
pauzu, ali poto je njen cilj bio da napravi realistian, a ne dramski
prikaz, odmah je nastavio. "Do ovog otkria su doli ameriki naunici
poetkom leta. Oni su konstruisali radni prototip i izveli seriju
preliminarnih testova. Ti testovi su potvrdili da ovaj ureaj, koga mi
zovemo Okida, detonira i unitava eksplozive na bazi nitrata i sva
raketna goriva na daljinu.
"Uz konsultaciju sa sekretarom odbrane, ve sam odobrio
poveanje obima istraivanja usmerenog na usavravanje Okida
ureaja i dokazivanje teoretske osnove za izuzetni efekat. Isto tako
sam naredio da se odmah proizvede hiljadu modela prethodnog Mark
i Okidaa na osnovu njegovog prototipa, koji, kako mi je reeno, ima
efektivan domet od 'bezmalo pet stotina metara'.
"Stotinu Mark i ureaja bie zadrano za proireni test program,
koji e izvesti DARPA /Agencija odbrane za napredne istraivake
projekte / i Redstoun Arsenal uz saradnju sva tri roda vojske. Uputio
sam generala Stepaka da se potara da svako postojee oruje i
municija, konvencionalno i nuklearno, bude testirano na osetljivost na
Okida efekat. Meutim, moram da vam kaem da oekujemo da e
sva postojea municija biti osetljiva.
"Niko da sada nije razjasnio da li Okida ima pristup detaljnim
tehnikim informacijama o projektu postojeih nuklearnih punjenja,
pa je njihova osetljivost manje poznata - ali je, u skladu sa optim
principima projekta, vrlo izgledna. Uz vau pomo, moi emo da
donesemo odluku po tom pitanju do kraja ovog brifinga.

"Ove tri operacije zajedno - istraivanje, izrada i testiranje - ine

Bras Het projekat. No, oni se odnose samo na najneposredniju
potrebu da se otkriju granice i mogunosti ove nove tehnologije.
Postoji jo mnogo pitanja i izazova kojima se treba posvetiti, od kojih
su od sutinskog znaaja ona koja se tiu nacionalne bezbednosti i
meunarodnih odnosa.
Imamo sree to smo u prilici da ih razmatramo pre nego se
suoimo sa ovom novom tehnologijom na bojnom polju. Pred nama je
jedan okvir mogunosti da osmislimo na koncept na bojitu, i da
promenimo taktiku, sklop oruja, ak i strukturu snaga da bi ostala
efektivna u novom borbenom okruenju.
Ali to je bio samo poetak. Tog jutra, nakon to sam saznao za
Okida, probudio sam se shvativi da je sve to znam pogreno. Ovo
otkrie nas obavezuje da razvijemo novi sistem 'bezbednosti', onaj
koji nee zavisiti od toga da li imamo vie ili vee oruje od
neprijatelja. Imamo novi okvir mounosti da napiemo novu definiciju
'zastraivanja', i ponovo razmatramo potrebu za tradicionalnim
sredstvima primene sile.
Zamislite samo, admirale Dejkobs - nenaoruani teretni brod, sa
Okidaem, bio bi sigurniji u ratnoj zoni od najtee krstarice ili
najbreg transportera. U stvari, teretni brod bi mogao biti vea pretnja
krstarici, nego to bi krstarica bila teretnom brodu.
Zamislite samo, generale Murman - pred sobom imamo sredstvo
koje moe da stvori potpuno novi koncept nacionalnih granica. Sa
Okidaem na strai, moemo stvoriti otvorene granice na mestima
gde, kao otvorene, one nikada nisu postojale - Bliski istok, Daleki
istok. Otvorene granice bez bojazni od napada. To je stoga to nam
Okida moe dati granice koje prijatelj moe prei u bilo koje doba, a
neprijatelj nikada.
Povrh svega toga, ja, takoe, vidim izuzetnu mogunost koja
premauje nae legitimne potrebe, da se zatiti nae ljudstvo i nai
saveznici - mogunost da se godinje sauva preko dvadeset hiljada
ivota, i jo stotine hiljada ljudi da se zatiti od bola.
Jer, uprkos sporazumima iz '97 i 2008, jo uvek postoji vie od sto
miliona ivih mina koje vrebaju iz zemlje na Kosovu, u Kambodi,
Avganistanu, Bosni, eeniji, Ukrajini - znate ve ovu listu koliko i ja.
Uprkos zabrani, svake godine se vie mina poloi u zemlju, nego to se

iz nje izvadi. A irom Evrope, centralne Afrike, jugoistone Azije

neaktivirana municija zakopana tokom vekovnog vojevanja jo uvek
izbija na povrinu.
Mi moemo toj pretnji stati na kraj. Moemo spreiti ubijanje
nevinih. Zamislite samo, generale Holi - eskadrila helikoptera
opremljenih Okidaem trebalo bi da moe da oisti etrdeset ari
zemlje za nekoliko minuta, celu zemlju za nekoliko nedelja. Mi sada
imamo sposobnost da vratimo bojna polja nazad na farme, panjake i
igralita na kojima su i bila pre nego to su se pojavile vojske.
oveanstvo moda jo nije nauilo kako da prestane sa meusobnim
svaama, ali mi konano imamo sredstvo da to raistimo za sobom. A
doneemo vie dobra veem broju ljudi - i naoj zemlji! - tako to
emo biti pazikue sveta, a ne policajci."
No uprkos Brelandovoj strasti, elokvenciji, i iskrenom
entuzijazmu, dvorana je ostala ilava, auditorijum dalek. Zahtevi
etikecije i oekivana disciplina obezbedili su mu punu panju
generaltaba, ali su oni njegove rei upijali skoro bez ikakve vidne
reakcije. Brelanda nije ni jednom prekinuo neki od glaveina
bezizraajnog lica, iji mu govori tela - koja su se primicala pomno
sluajui - nisu pruali podstrek da nastavi.
"Dovoljno sam rekao da shvatite o emu se radi," rekao je i zavalio
se u tapaciranu fotelju. "Molim vas da sada otvorite svoje koverte
spremljene za ovaj brifing. Nai ete opti pregled Bras Heta, izvod
probnih rezultata po datumima, nacrt problema i mogunosti,
preliminarnu listu pitanja koja se tiu njegovog uticaja na nacionalnu
odbranu. Ako predsedavajui nema primedbi, zamolio bih da
pregledate ono to je unutra, bez urbe, a onda emo se ponovo
skupiti i muki pristupiti poslu."
"Nemam primedbi," ree general Medison propraen pucanjem
sigurnosnih peata i ukanjem Tajvekovih papira.
Breland klimnu glavom i ustade uperivi pogled ka kristalnim
aama i bokalu hladne vode daleko na drugi kraj stola. Usta su mu
bila suva od izlaganja, a u glasu su se oseali prvi nagovetaji vidne
promuklosti, to mu se esto deavalo kad dugo pria. Kad se okrenuo
poto je ustao od stola, neko se nakalja i ree, "Gospodine
predsednie, meni nije potrebno vreme da bih shvatio ta mislim o
ovome."

Breland se okrenu i vide da general Holi stoji na svom mestu sa

prstom na koverti. "Dobro. Nastavite, generale."
"Ja mislim da je ovo suludo," ree Holi. "Vi ste oigledno ve
odluili ne samo da usavrite ovo oruje, nego i da ga razvijete - i ne
samo to, nego i da to uradite to javnije moete."
"Ta odluka jo nije doneta," ree Breland. "Ali neu vas zavaravati,
generale - oigledno da je to opcija koja prua najvie mogunosti da
promeni potencijalno postupke neprijatelja."
"Rei u vam ta e se prvo promeniti," ree Holi. "Deset minuta
nakon to ova vest stigne u Beijing, premijer Denh e narediti
bezrezervne pokuaje da se ukradu ili kupe tajne Okidaa. Bie
neophodno zakljuati svakog naunika koji radi na Bras Het projektu
tamo gde ih niko ne moe nai. Svaku od tih Mark i ureaja bie
neophodno uvati dvadeset etiri sata dnevno, i to straom
sainjenom od najnekorumpiranijih ljudi koje moemo nai. Za svaki
izneti Okida van zemlje bie potreban vod marinaca da ga zatiti. ak
i ako sve dobro uradite, za deset godina Kinezi, Iranci, Iraani,
Pakistanci, i svako ko bude stvarno eleo da ima Okida, imae ga."
Breland hladnokrvno klimnu glavom. "To i jeste oekivani ishod zar se ne slaete, generale Stepak?"
Stepak, ozbiljan, potvrdi. "Svi mi ovde znamo da nita nije tako
kratkog veka kao vojna tajna," ree on. "Moje je miljenje da svaki
razvojni scenario vodi do opteg razmnoavanja. Jedina promenljiva
je raspored."
Na drugom kraju stola, general Murman prelistavao je sadraj
koverta. "Da li izgradnja Okidaa zahteva neki egzotini materijal ili
neku izuzetnu tehnologiju?" ubacio se on. "Moda moemo da
usporimo stopu razmnoavanja tako to emo kontrolisati sredstva za
proizvodnju - kao to smo radili sa nuklearnim orujem."
"Plaim se da nije tako, ree Breland. im budu saznali ta je u
osnovi projekta, svaka zemlja koja moe da napravi mikrotalasni
transmiter velike snage moi e da sagradi i Okida. to, u sutini,
znai svaka industrijalizovana zemlja. A poto mi ovde ne govorimo o
milionoma dolara po svakom primerku, to znai da e verovatno
svaka zemlja, koja ne moe da ga napravi, moi i da ga kupi."
"Onda sam u jo veoj zabludi," ree Holi, odgurnuvi koverat kao
da je neto odvratno. "Gospodine predsednie, ne mogu da shvatim

zato predlaete da se razoruaju nadmone vojne snage

dvadesetprvog veka."
"Da se razoruaju?" upita admiral Dejkobs. "Podmornica
opremljena ovim ureajem bila bi zapravo nepovrediva." Bilo je
oigledno koliko je ova ideja zvuala privlano u glasu biveg
komandanta za podmornike protivnapade."
"I potpuno beskorisna, Mark. Tvoj Sofi ne bi mogla da nosi oruje
na palubi."
"ekaj - ali ovaj ureaj ima direktno dejstvo, zar ne?"
"Ne, gospodine," ree Stepak. "Polje dejstva Okidaa je u svim
pravcima."
"Sigurno postoji neki nain da se zatiti nae skladite."
"Mi to jo ne znamo," priznao je Stepak. "Moramo da obavimo
dodatno testiranje, ali nam zasad dostupni rezultati kazuju da polje
probija sve uobiajene materijale. Izgleda da je primarno ogranienje
Okidaa jedino njegov domet - koje zapravo zavisi od njegove
raspoloive snage."
"Vidite, admirale? Vidite?" podbadao je Holi.
"Pa ta onda da radimo?" prasnuo je Dejkobs pogledavi
Brelanda kao da trai odgovor.
"Rei u vam ta treba da radite - razoruajte celu flotu ili je
stavite u naftalin," ree Holi. "Postavite ovnove. Generale Murman, vi
ete morati svoje tenkove da razoruate i naoruate ih bajonetima.
Generale Brenan, vama bi bolje bilo da nazovete svoju ratnu
laboratoriju i kaete im da nagomilaju zalihe lukova za strele. A ja u
moi da poaljem sve osim izviakih divizija na groblje u DejvisMontanu."
Ljutita pogleda okrenuo se ka Brelandu. "Ponite da pravite te
stvari, gospodine predsednie, pa ete odbaciti sve ono to ovu zemlju
ini jakom, a nae ljude bezbednim," rekao je Holi. "Imamo
tehnoloku nadmo u svim dimenzijama borbenog prostora vazduhu, vodi, zemlji, pod vodom, u svemiru. Brojno smo nadmoniji
od svakog mogueg protivnika osim Kine. A ak i protiv njih moemo
uspostaviti apsolutnu dominaciju na bojnom polju - ako je potrebno i
pred njihovim vratima. Ubacite li i ovu tehnologiju, sve to gubimo."
"Kinezi mogu da podignu vojsku od deset miliona, sto miliona
vojnika i da jedva primete ako ih sve izgube," ree Murman. "ta emo

raditi kad preu u Junu Koreju, u Vijetnam - kad zauzmu Vladivostok,

i Tajvan, i bace oko preko okeana, na Japan?"
Breland se nije dao zbuniti. "Gospodo, ini mi se da e to upravo
biti pitanja koja e vam biti potrebna da biste nali odgovor."
Potpredsedavajui, general Hajnser, oglasi se po prvi put otkako je
poeo sastanak. "Mora da postoje neke druge opcije - brz napredak,
ali ne i aktiviranje trupa; bezrezervno angaovanje na svim
alternativnim orujima, ali i maksimalni napor da se zadri i suzbije
saznanje o ovom otkriu."
Odmahujui glavom, Breland ree, "Osim ako neko ponovo krije
ovakve tajne od predsednika, mi u Kini nemamo dovoljno ljudi da ih
spreimo da sami za ovo saznaju - ili da saznamo da li su ga ve
otkrili."
"to se toga tie, predsednik je u pravu," ree predsedavajui. "U
SAD pratimo blizu osam hiljada kineskih agenata. Mi jedva da imamo
njih dvesta u Kini."
"Moda je krajnje vreme da zavrimo sa ovim," rekao je admiral
Dejkobs.
"Saterajmo ih do pristanita Santa Monika, nanianimo na Beijing, i
poelimo im da ugodno zaplivaju."
"A kada Beijing na to odgovori tako to e prognati svakog
amerikog biznismena..."
"to se mene tie, moe," proguna Murman. "To je ve uinjeno,
pa zato ne moe da kupi nita to je ispod sto dolara, a da nije
napravljeno u Kini. Proizvode nae igrake, nau odeu, na alat prolog meseca, moja ena je pronala ameriku zastave, onu malu,
Stonu, koja je bila napravljena u Kim. A to se desilo na pijaci u naoj
vojnoj bazi. Nisam mogao da poverujem."
"Bolje je da poveruje. Budi srean zbog toga. To je deo odgovora
na sporno pitanje generala Holija,"ree Breland. "Mi smo najvei
trgovinski partner Kine. Japan je na drugom mestu. Mi im vie
vredimo kao kupci, nego kao osvajai."
"To Vladivostoku nee puno pomoi," ree Dejkobs. "Ni Tajvanu.
Do avola ako uzmu Tajvan, onda emo morati vie da kupujemo od
njih."
"Propustili ste ono glavno," ree Breland. "Na kraju krajeva, nije
bitno da li su kineske fabrike pune dece koja rade za platu jednog

roba. Na duge staze gledano, nije bitno ako je vladajui krug pun
pomahnitalih ekspanzionista. Pravo znaenje svih ovih biliona dolara
koje aljemo u Kinu je to to sada unutar same Kine postoje moni
glasovi kojima je u interesu da sa nama ostanu u dobrim odnosima."
Dejkobs je podrugljivo zafrktao. "Tako im mi plaamo da se oni
vojno nadograuju."
"to je isto kao da plaate advokatu svoje ene za brakorazvodnu
parnicu," ree general Brenan. Na to se dvoranom prolomi smeh, i
ublaio deli tenzije meu nekima od njih.
Dok ih je sluao, Breland ponovo sede na svoju stolicu i odluno se
zavali onako oputen! "Gospodo, cenim predanost i iskustvo vae
odgovornosti sa kojom pristupate jamenju sigurnosti nae zemlje.
Vaa je dunost da imate najcrnje mogue miljenje o naim
protivnicima, da na najcininiji nain tumaite njihova dela, i na
najskeptiniji shvatate smisao njihovih rei.
Moja je dunost, meutim, da balansiram izmeu najgoreg i
najboljeg mogueg scenarija, tragajui za najverovatnijim. Ne
utvrujemo mi nau severnu granicu za sluaj da nekom kanadskom
premijeru padne na pamet da hoe jednu luku na jezeru Miigen. Mi
ne pretresamo svaki kamion, hladnjau ili kutiju za eire koji prelaze
preko Mosta prijateljstva u potrazi za kanadskim teroristima sa
nuklearnim orujem u torbi.
Dakle, Kina nije Kanada. Oni neprestano prave Long Mar IBM-ove
/Interkontinentalna balistika raketa./ Stalno kloniraju sovjetske
raketne krstarice i naoruavaju ih Svilenim bubama. Neprestano
unapreuju vazduhoplovne snage Su-27 i MIG-31 avionima. Stalno
pijuniraju nas i nae prijatelje. Dre est miliona ljudi u uniformi.
Ukratko, oni se i dalje ponaaju kao da e se tui sa nekim kao to smo
mi.
Pitanje je dakle da li oni oekuju tako neto."
"O emu vi to priate?" upita Murman.
"Svako od vas ima svoju kopiju u Kim. ta oni govore svom
premijeru za nas?" zapita Breland. "Prate Sjedinjene Drave,
tehnoloki superiorniju, apsolutno dominantniju na bojnom polju,
nae saveznike na njihovom pragu, super tihe bumere za koje tvrdimo
da ne vrebaju iz Kuril Trena ili Bering Ebisal, nae hipersonine
SSTO-e za koje ih uveravamo da nisu bombarderi, pa se moda

oseaju neprijatno, i nesigurni su po pitanju naih namera. Mogue je

da e oberuke doekati ansu da prestanu da troe sedamnaest
procenata bruto drutvene proizvodnje na puke i bombe."
Predsedavajui se pomeri unapred oslanjajui se prekrtenih ruku
o sto. "Nemam nameru da vas vream, gospodine predsednie, ali se
nadam da nam neete rei da pripadate koli upljoglavih
internacionalaca koji veruju da su ljudi svugde isti, i da je svaki
konflikt rezultat nesporazuma."
"Bez uvrede, generale," ree Breland. "Nadam se da mi neete rei
da pripadate klubu zavisnika od testosterona koji toliko vole velike,
brze i glasne igrake da i ne pomiljaju da ih se odreknu."
"ekajte, samo malo...," poe Dejkobs.
"Nisam zavrio, admirale," otro e Breland. "injenica je da smo
izuzetno uspeno igrali po pravilima dvadesetog veka. No, ako
nastavimo da vodimo poslednji rat, nai emo se u crvenim
uniformama kako u pravim linijama mariramo preko livade dok nas
neprijatelj, skriven iza drvea, ne pokosi. Da li iko od vas ovde eli da
vodi neku verziju bitke kod Nju Orleansa u dvadesetprvom veku - kao
to to Britanci rade?
"Gospodo, pravila igre se menjaju. U stvari, ve su se promenila.
Ona ne moraju da vam se dopadnu, ali mi sa njima moramo da se
nosimo. Znam da e to biti muna pramena - ali ja moram da verujem
da emo, ako primenimo svo nae iskustvo i predanost i talenat na
koje se moemo osloniti, i pod novim pravilima biti uspeni.
"Nego, moramo biti pametni, moramo biti fleksibilni. Moramo biti
u stanju da sami prekinemo sopstvene tendencije, i voljni da damo
novu definiciju uspeha. To ne mora da pretpostavlja tehnoloku
superiornost i apsolutnu dominaciju na bojnom polju. To bi moglo
pretpostaviti odbacivanje sposobnosti da se rat zapone, u zamenu za
sposobnost da se isti sprei. To bi bile stotine sitnih pobeda koje niko
ne primeuje umesto jedne velike o kojoj se stotinu godina pie. To bi
bila nova vrsta konflikta, i nova vrsta mira. Pa ukoliko budemo vrlo
pametni, i pomalo sreni, to bi upravo moglo pretpostaviti bezbedniju,
razumniju planetu za sve nas.
"Eto, to ja od vas oekujem," ree Breland pogledavi svakoga od
njih u oi.
"Ja od vas oekujem da pronaete put do tamo. Oekujem da

smislite kako da na tom putu budemo to je mogue sigurniji.

Oekujem da se pokaete dorasli ovom izazovu najteeg posla ispod
kojeg se ijedan predsednik ikada podmetnuo lea - i najmunijoj
prilici kojoj je sudbina ikada izloila ovu zemlju.
"Ne, neemo zaboraviti nae realne neprijatelje, da u ljudskom
srcu pohlepa i okrutnost i mrnja uljuljkuju zlo. Ali neemo zaboraviti
i to da nije bilo rata koji je svet uinio boljim - da ak i 'pravedni
ratovi' plaaju stranu cenu u krvi i bogatstvu, u izgubljenim
godinama i proerdanim ivotima. Ako postoji neki drugi nain, bolji
nain, budimo prvi koji e ga otkriti. Vi to moete, ako elite, smatrati
upljoglavim idealizmom - ali za mene je to trezveno ljudsko
saaljenje. Ako vi u tome ne moete pronai smisao, onda ste, iznad
svega, zaboravili zato smo u stvari eleli oruje.
"Dakle - ima li jo pitanja? Generale Holi? Generale Murman?"
Pogled mu je prelazio sa lica na lice, traei ljude iza inova,
humanost iza dunosti.
"Nemam pitanja, ali imam komentar," konano se javi Brenan.
"Godinama je ratna laboratorija ispitivala mnoga alternativna oruja
za Specijalne jedinice - komprimirane vazdune puke, ok tapove,
razliita sredstva za borilake vetine, itd. Moda bi bilo vredno jo
jednom pregledati tu arhivu."
Breland je klimnuo glavom, "Raunajte da je to na spisku stvari
koje treba uraditi."
"Imam ja jedno pitanje," javio se general Medison.
Breland okrenu stolicu ka elu stola. "Izvolite."
Pre nego to je odgovorio, predsedavajui je izvesno vreme lupkao
prstima o sto. "Onih drugih devetsto Okidaa - ta nameravate sa
njima?"
"Pa, priznajem da se nosim milju da stavim po jedan u svaku
srednju kolu u Los Anelesu." Potom slee ramenima. "Ali, zapravo,
ove odluke zahtevaju da svako od vas kae ta misli."
"Onda ja imam neto da kaem, gospodine predsednie," javio se
Medison. "Neke podele koje elim da predloim zasluuju prioritet."
Ponovo se zavalivi u svoju stolicu, Breland krajikom oka uhvati
Stepakov pogled koji kao da je govorio, mislim da je najgore prolo.
"Nastavite, generale. To je dobro polazite."

12
IZDAJA

LONDON Policajac Klarens Vajthed, koji je sebe nazivao "poslednjim ser

Pilovim futfajterom" stavio je danas taku na jedan period kada je na
uniformu zakaio konu futrolu i crni Vebli i Skot pitolj pre nego je
krenuo u dnevnu patrolu Dokiendom. Iako su uveni londonski bobiji
godinama po slobodnoj volji nosili oruje za vreme redovnih patrola,
nedavno ubistvo dva gradska policajca u Sropiru navelo je funkcionere
Skotland Jarda da ih na to obaveu. "Ja imam prigovor," ree Vajthed,
dvadesetpetogodinji veteran i poslednji patrolni policajac u Londonu
koji je obuen da nosi novi Vebli Metropoliten. "Nije bilo tako
zamiljeno. Nego, London nije Ajzenfild, zar ne? Ne vidim da je
inspektor imao neki drugi izbor."
KOMPLETAN IZVETAJ / VOLTER OIVLJAVA VEBLIJEVO IME /
SOCIOLOG PIE DA JE AMERIKI FILM DONEO "KULT ORUJA" U
U.K., TO ZAHTEVA OTRIJU CENZURU
Dan za oprotaj je doao, a Donovan King ga je briljivo odabrao.
Bilo je to jedne oblane jesenje subote, jak vetar ujedao je kao
zima. Toga dana bio je zakazan okraj Pen Stejt Nitani Lajonsa i
Bakeja, pa je cela Kolumbija od ranog jutra mislila samo na fudbal. U
celoj dravi Ohajo navijai su izvodili rituale i obrede koji e ih
smestiti na stadion ili pred tv-ekrane. Obrasci su bili predvidiv kao
izlazak sunca. Kako su se sportski barovi punili, tako su ulice postajale
puste. Kako se bliio prvi ut, tako su se praznile radnje. Kako je pivo
poticalo i miris kobasica se irio sa rotilja, tako je vrtoglava energija
iekivanja rasla. Policija je bila zaokupljena, a stanovnitvo
pometeno.

U Terabajtu, subota je poela dolaskom utog Rajder kamiona sa

poluprikolicom na kapiju. Vozila su ga dvojica mukaraca iz razvijenih
snaga bezbodnosti, u pratnji kao uma zelenog evi Tahu sportskog
auta i srebrnog putnikog automobila marke Honda. Sva tri vozila
imala su tablice iz razliitih drava, a trojica vozaa nosili su
svakodnevnu odeu - to je ukazivalo na to sa koliko je detalja
Donovan King isplanirao da put od Kolumbije na zapad do Aneksa
bude bezbedan i nenametljiv.
ak i na autoputu bez mnogo saobraaja, jedan neobavezni pogled
bi upuivao na to da ova tri obina vozila ine karavan i da ne voze
nita vrednije od pokustva. Da bi se upotpunila ova obmana, zadnja
tri metra prikolice natovareni su do vrha obinim kutijama sa onim
to je trebalo da bude sadraj stana Li Tajler.
Dok su u prikolicu utovarivani sanduci sa prototipom i njegovim
instrumentima, tri tima inenjeraca iz laboratorije prionula su da rade
na vozilima. Radei dovoljno brzo da obore dvadesetominutni rekord,
uklonili su nesavreni Rajder i Herc globalni pozicioni sistem za
praenje presadivi ga u Terabajt vozila.
Ta vozila, sa registracijama koje su odgovarale onim iz karavana
nikada nee napustiti ire podruje Kolumbije.
Na mesto tragaa koje su uklonili, tim inenjeraca je instalirao
Terabajtov sopstveni vojni GPS-III sigurnosni-dupleks traga. Identini
sistemi su preko noi postavljeni i u dva najvea sanduka, za sluaj da
se odvoje od kamiona, ili jedan od drugih tokom puta. Sve to je bio
deo Kingovog obeanja Brohieru:
"Sve u uiniti da ti obezbedim da lako prati njihovo kretanje, a
da svima ostalima to bude prokleto teko."
Karavan je ponovo proao kroz kapiju nekoliko minuta pre
poetka utakmice; sam King bio je za volanom na elu karavana.
Brohier ih je ispratio, a onda je preao ulicu do Li i Gordona koji su
ekali i posmatrali pored glavnog ulaza u Plank centar. Dok im je
prilazio, zapazio je kako im tela odaju potpuno razliita raspoloenja Gordon je lagodno sedeo na oniem zidu, bez kape, raskopanog
kaputa, dok je Li ukoeno stajala par koraka dalje, sa rukama
ukopanim u etvrtaste depove njene skijake jakne, sa uzdignutom
kragnom i pletenom kapom na glavi.
"To bi bilo to, doktore," ree Gordon.

"To bi bilo to," sloi se doktor.

"Pomalo me iznenadilo to King sada odlazi," ree Gordon skoivi
sa zida.
"Mislio sam da e ostati dok ne krene drugi karavan."
"Ne, on je oduvek ovako planirao," uzvrati Brohier. "Sluajte, vas
dvoje - sad imamo oko pola sata mira, pa sam pokvario dan glavnoj
kuvarici nateravi je da doe. ta kaete na jedan poslednji rotilj, za
dobra stara vremena?"
"Svakako," ree Grin. "Ali u pojesti Liinu kapu ako mi nabroji tri
Douzina specijaliteta - od kada ti to poseuje kafeteriju u kampusu?"
"Kad god ima petnaest i vie santimetara snega izmeu mene i
neeg boljeg," veselo e Brohier. "Li?"
"Ja bih neto toplo," ustrese se Li. "ak i neto od Devojke Uasnog
Zalogaja."
Pusta kafeterija izgledala je kao peina, grob - svaki zveket aa i
stonog posua, svaka re glasnija od apata odzvanjali su prostorijom.
Plafon samo to se nije sruio, a jedini razgovor koji je tekao bio je
onaj za stolom za kojim je sedela Li.
Ako je za milost, ak je i taj razgovor uglavnom bio monolog Karla
Brohiera. inilo se da je direktor svestan koliko nelagodnosti je bilo
izmeu nje i Gordona, naina na koji su njihove lake doskoice utirale
put hladnoj, munoj tiini, pa je glatko na sebe preuzeo teret da tu
tiinu popuni. Li ga nikada nije videla toliko brbljivog.
Brohier im je ispriao seriju viceva o fiziarima tako loe da ih je
ukupni efekat doveo do gromoglasnog smeha. Seao se kako se po
prvi put sreo sa Stivenom Hokingom, kako se obrukao pred Donom
Vilerom, i svog burnog odnosa sa Donom Bardenom u Bel
laboratoriji.
"Prihvatio sam taj odnos nadajui se da e mi omoguiti posao u
laboratoriji, i nisam se stideo da im to kaem im sam doao."
Nasmejao se i slegao ramenima. "Otac mi je esto govorio, "Uvek trai
ono to stvarno eli - moda e to i dobiti." Morao sam sam da
otkrijem da je ovaj stil zaista bio uspean.
"Doktor Breland je bio brilijantan, jedan od malobrojnih legitimnih
genija koje sam poznavao - i upravo je bio primio svoju drugu

Nobelovu nagradu za fiziku. I eto mene, mlaeg od vas dvoje, sa jo

sveim mastilom na doktoratu, totalno bez ideje u pogledu ina i
politike na tom nivou, i potpuno zaljubljen u sopstvene ideje,
zaljubljen u nove ideje.
"eleo sam da impresioniram doktora Bardina. Pokuao sam da to
uradim na isti nain kao i tokom itavog kolovanja - tako to sam
mojim nastavnicima rekao da sam pametan koliko i oni. Ili pametniji.
Prema tom naem odnosu sam se postavio kao da je Vilkensonov
diplomski seminar - za koji se dobija plata. Sigurno da moete da
naslutite kako se sve odvijalo - inilo se da se doktor Bardin i ja ni u
emu nismo mogli sloiti, pa ni u tome koliko sam ja pametan. Bar
jednom nedeljno smo se raskono, visoko-teatralno raspravljali, a ja
nisam ni jedan jedini put izaa kao pobednik. Navikao sam se na to
da kui odlazim sa oseanjem da se prema meni ophodi kao prema
idiotu.
"No, ja sam bio tvrdoglavi idiot. to sam manje uspeha imao, to
sam bio pomamniji da pronaem nain kako da popravim loe
miljenje koje je Doktor Bardin imao o meni. Mora da sam do samog
kraja postao potpuno nesnoljiv.
Tog poslednjeg dana doao sam u kancelariju doktora Bardina
akajui se da zapodenem raspravu koju smo imali nekoliko nedelja
pre toga - ako se dobro seam, bilo je to neto u vezi Fahijevog
pristupa modeliranju svojstava sloenih materijala po prvom principu.
Sada je to zastarelo.
U svakom sluaju, jo nisam ni poeo. Rekao mi je da mi
laboratorija nee ponuditi posao. Zatim mi je kazao da je uivao u
naim raspravama, da smatra kako su mu one pruile jednu 'ivahnu'
godinu - to sam ja primio jedino kao nain da mi saopti kako sam
pruio dragocenu kominu pomo. Na kraju mi je dao pismo sa
preporukom.
Plaio sam se da pred njim otvorim pismo. Nisam hteo da ga
otvorim ak ni kad sam ostao sam. Sedeo sam u kuhinji, buljei u
koverat, sagledavi sve svoje greke. Sazreo sam za celu godinu za tih
vie od sat vremena jer mi je toliko trebao da doem do momenta kad
u moi da proitam pismo, a da se ne sruim."
Uzeo je gutljaj hladne vode pre nego to je nastavio. "Pismo
doktora Bardina bilo je dve reenice dugo. 'Stari bik i mladi bik ne

pripadaju istom panjaku. Nita lino - i nemoj prestati da se probija.

Sreno - J.B.'" Tiho se osmehnuo. "Jo uvek imam taj pouteli
etvrtasti papir."
"Pretpostavljam da je prepoznao talenat," ree Gordon.
"Ili je to bilo proroanstvo koje se ispunilo samo od sebe," ree
Brohier.
"Niko se nije iznenadio vie od mene kada se predvianje doktora
Bardina ostvarilo - moda moji roditelji. Mora da su se zapanjili kad su
saznali da sam zavrio radei ita vano. Nego, to je druga pria.
"iveo sam pod teretom tih oekivanja petnaest godina pre no to
sam uspeo da preokrenem jednu od onih pomahnitalih ideja doktora
Bardina koju je izbacio kao prvi radni primer solidstejt memorije,"
ironino se nasmeja Brohier.
"Toliko dugo mi je trebalo da ga konano nadmaim u naoj
raspravi."
"Jeste li ga nazvali i rekli mu "Jesam li vam rekao?" upita Gordon.
"Naalost, nije bilo prilike. Umro je nekoliko meseci ranije.
Naravno, ast bi me primorala da mu priznam da je bio u pravu u
pogledu svih ostalih pomahnitalih ideja - pa je moda ovako bolje."
Brohier podie salvetu i poe da brie prste bez obzira to hranu
ispred sebe skoro da nije ni takao. "Imam utisak da vas dvoje ivite
moj ivot unazad. Ve kao mladi ste uradili svoj najvaniji posao.
Teina njegovih posledica se sada slee na vas, i nije lako predvideti
ta moe podii taj teret."
On zna, odjednom shvati Li. Ta pomisao joj stee miie grudnog
koa istiskujui vazduh i paralisa joj lice u gr straha.
Brohier nastavi, "Napravio sam najvee greke - one koje
proizilaze iz naivnosti, neukog idealizma i egocentrizma, one za koje
moemo rei. Bio sam mlad. Bolje nisam znao - Ja sam ih napravio
kada sam jedina povreena osoba bio ja. Vi sebi vie ne moete
dopustiti takav luksuz.
elim da oboje imate na umu da prema vama gajim velike
simpatije - dok stepen vaih greaka ne pree granice mojih
odgovornosti. Ranije jednom prilikom sam vas upozorio da je ono to
je ispred nas tee od onoga to je iza nas. to e rei - danas je sutra za
koje si se jue sekirao."
Brohier baci pogled na svoj pejder, mada Li nije tano znala da li

da proveri vreme ili displej. "Trebalo bi da je drugi karavan stigao,"

ree ustavi. "Vreme je da se i ovaj upakuje."
Plan premetanja inio se dovoljno bezazlen kada ga je Donovan King
predoio Gordonu i Li u direktorovoj kancelariji. Prototipi e biti
preveeni odvojeno i uz pratnju, zajedno sa originalnom jedinicom
Dejvison laboratorije maskiranom kao pokustvo u kamionu sa
prikolicom prefarbanom kao onaj elektriarski. King se odluio da
detalje marute sauva za sebe, ali je Gordon pretpostavio da nijedan
nee pratiti direktni put, i da nee zavriti putovanje u istom vozilu u
kome je poao.
Li i Gordon e isto tako putovati odvojeno, svako u drutvu
telohranitelja. Gordonova prva stanica bila je Atlanta, Ljina
Mineapolis, ali ni jedno od njih nije znalo celu marrutu ni konanu
destinaciju - karte su im bile kod njihovih saputnika sve do
ukrcavanja. Gordon je umislio da je King izradio neki plan da im
prikrije trag - moda zamena karata na aerodromu - kako bi izgledalo
da su otili negde drugde.
"Do ponedeljka popodne; ponovo ete se sastati u Aneksu,"
obeao je King.
Ali onda je King otiao sa prvim karavanom, to je Gordona
ostavilo u nedoumici. Pa je potom Brohier poeo da pria kao da se
opratao pred put mnogo dalji od Kolumbije, to je Gordonovu
nedoumicu preobratilo u brigu. Okrznuvi Brohiera u hodniku,
Gordon potra napred ka ulazu i izae u dvorite. Jedan jedini pogled
bio mu je dovoljan da vidi kako je sve krenulo pogrenim tokom.
Kamion sa prikolicom Beba II je zaista bio prefarban. Sada su se
savreno uklapali u ostala bona vozila maslinaste sivosmee boje,
kao i sa vojnicima u zelenim uniformama koji su na sve etiri strane
uvali strau.Ta vozila su bila obeleena kao 612. Inenjerski bataljon
Nacionalne vojne garde. Gordonova oprema, koja je ve trebalo da
bude utovarena, jo uvek je bila na ploniku pedeset metara dalje.
Lice mu najednom pocrvene od besa, pa potra to je bre mogao
da se suoi sa direktorom. "Kukin sine - ti si me lagao -," zaurla.
"Da," odgovori Brohier. "Kao i ti mene. Razgovaraemo o tome u
mojoj kancelariji za nekoliko minuta." Oeavi se o Gordona, pojuri

napred i podie ruku viui, "Kapetane Brant!"

"Prokletstvo, vrati se ovamo!" Pruio je korak ka tom starijem
oveku, ali ga Li uhvati i zgrabi mu ruku.
"Nemoj," odluno e Li. "Nemoj."
Istrgnuo se i povukao korak unazad. Zar ne zna ta to znai?"
pitao je, pokazujui rukom prema konvoju. "On predaje na rad,
prokletom Pentagonu."
"Zar ne shvata ta ovo znai?" psovao je maui rukom u pravcu
konvoja.
"Prebacuje na posao u prokleti Pentagon."
"Shvatam ja ta ovo znai," otro e ona. "To znai da smo uprskali
stvar, i on to zna. To znai da on sada njima vie veruje nego nama. To
znai da e nas izbaciti, a ja ne mogu da kaem da nismo zasluili.
Hajde, idi za njim - moda ga moe naterati i da nas preda njima. ta
bi to bilo, Gordi, pijunaa ili izdaja? Ili moda pet optubi za
prvostepeno ubistvo."
Trenutno zadran intenzitetom njenog napada, Gordon nije znao
ta da joj odgovori. Povreen to je nemoan, u tiini je posmatrao
kako Brohier stoji i razgovara sa nekim ko je oigledno bio ovlaeni
oficir konvoja. Nakon to su se njih dvoje rukovali, Gordon sa
zakanjenjem uvide da kapetanova maskirna uniforma nema oznaku
jedinice.
"Zato bi Nacionalna garda vrila prihvat?" izusti skoro bez
vazduha.
"Odgovori - ne bi, dakle to nisu oni. Verovatno je to Vojna
obavetajna sluba. Ali se niko nee uditi ako vidi nekoliko vojnika
za vikend na auto-putu - a oni mogu da odu pravo u Kamp Peri, ili
Kamp Grejling, iskrcaju Bebu II na V-22 tilt-rotor, i odnesu je bilo
kuda."
"Nije bitno," ree Li. "Vie nije u naim rukama."
Gordon je lagano vrteo glavom. "Ja to ne prihvatam."
Dok su oni razgovarali, kapetan se pope na jedan od tri HMMWV-a
koji su ekali. Bez izreenih naredbi, motori zabrujae, pa etiri
straara napustie svoja mesta i razidoe se svaki na po jedno vozilo.
"Prihvati to," osorno ree Li dok se Karl Brohier povlaio sa piste
da im se pridrui. HMMWV na elu karavana se zatetura unapred, a
ostala su ga vozila pratila nekom krutom preciznou. Gordon oseti

kako mu se bes vraa dok je kamion sa Bejbi Dva prolazio ispred ovog
tria. Ali ni on ni niko drugi ne ree nita dok konvoj nije proao kroz
unutranju kapiju i nestao niz put.
"Hajde da popriamo o vama," ree Brohier i okrenu se ka svojoj
kancelariji ne saekavi njihov odgovor.
Brohier ih je saekao iza svog stola. "Sedite," pokazao im je. "Imam da
vam ispriam jo jednu priu."
Gordon i Li razmenie poglede, potom se rasporedie na dve
najblie stolice.
"Sino me nazvao jedan od lanova Generaltaba," ree Brohier.
"Pokuavao je da proceni izvetaj koji je dobio od SDB, koji sada
oslukuje svaki nagovetaj iega to bi moglo biti u vezi sa vaim
otkriem. Naravno, nisu oekivali da tako neto otkriju u Klivlend
Plein Dileru." On okrenu displej na stolu ka njima. "Prijave
obezbeenja pokazuju da ste ti i kamion bili van campusa kada se to
desilo. Preena kilometraa na kamionu - dobro, ovo nije sud. I ti i ja
znamo da je to tvoje delo."
Grin kratko baci pogled na podatke prikazane na ekranu. "Da,"
priznao je.
"Stvarno mi je ao zbog pucnjave. Kolimator nije radio kao to sam
mislio." Slee ramenima. "Istina, jo uvek ne razumem dobro to polje
Okidaa - nikad se ne odvaja od emitera."
"Ali ste shvatili kakav e efekat imati na te automobile pune dece."
"Na ta kola puna dece sa orujem," ispravi ga Grin. "Da, shvatio
sam. Ali, nemojte se zavaravati - ta 'deca' nisu zasluila da ih
imenujete reju koja ima prizvuk devetogodinjaka koji igraju uge u
kolskom dvoritu ili petogodinjaka kako viu 'Mama, zagrli me.'"
"To ti tako misli," ree Brohier. "Ali kao to sam ja kazao, ovo nije
sudnica, i ne interesuju me vai izgovori."
"Zato se obraate samo Gordiju?" ree Li. "I ja sam bila tamo."
Brohier podie obrvu i pogleda ka njoj. "Nemam informacija o
tome."
"O emu vi to?" bila je izriita, nagnuvi se unapred. "Straa je
morala oboje da nas prijavi. Ili smo tamo da pomognemo mojoj sestri.
To je vie moja, nego Gordijeva odgovornost. On je to uinio zbog

mene."
"Ne mora to da radi Li," ree Gordi tiho. "Doktore Brohier, ja
sam vozio kamion. Ja sam pritisnuo dugme. Uradio sam to na
sopstvenu inicijativu, i iz linih razloga. Ostalo nije bitno. Teina
krivice pada na mene."
"Gordi..."
Obojica su je ignorisali.
"Misli li da zna kolika je njena teina?" upita Brohier. "Imamo
jednokratnu priliku da na odreeni nain iskoristimo Okida, da
izvrimo preventivni udar, ako hoete - priliku koja e nestati im
saznanje o njegovom postojanju postane javno. Radije ne bih navodio
odreene primere, ve u samo rei da na pozornici ima glumaca
kojima se ne moe pruiti ansa da se adekvatno naoruaju. A postoji
jedna oigledna protivmera za Okida koju e neke vlade svakako
iskoristiti - postavljanje zatvorenika, talaca, na njihova oruja kao ivi
tit. Rizikuju se ivoti dobrih ljudi, Doktore Grin - dobrih vojnika, i
nevinih civila. Onih ljudi kojima elimo da pomognemo, a ne da
naudimo.
"Dakle, vi moete misliti da je ono to ste uradili u Klivlend Hajtsu
bilo upravo u tom duhu - preventivni napad da bi se odbranili dobri
ljudi. Ali, time to ste delovali unilateralno, izneli opremu na teren i
drugi prototip na put, nezatien, privukli panju javnosti i policiji
zadali udesnu zagonetku, mogli ste nainiti neizrecivu tetu." Brohier
vrhom kaiprsta lupnu po displeju. "Nema informacija koliko ljudi
veeras tamo razmilja, Hm, pitam se ta se to ovde desilo. Onog
trenutka kad prvi od njih shvati, na okvir mogunosti poinje da se
zatvara."
"Mislim da previe verujete ljudima," ree Grin. "Nikoga nije briga.
To su ve zastarele vesti."
"Siguran sam da je policiju u Klivlend Hajtsu briga," ree Brohier.
"A mi ne smemo dozvoliti da njihova istraga stigne pred vrata
Terabajta."
"Nee," ree Grin. "Niko me nije video. ak ni moje mete. Svi misle
da je to bila automobilska nesrea."
"Ne moe mi to obeati. Ne zna je li na prozoru na spratu bila
video kamera, ili je moda neki ovek etao psa."
"Nije bilo nikoga, kaem Vam," insistirao je Grin. "Nema anse da

to doe do Vas."
"Nema? Objasni mi onda zato me je SDB pozvala," na to e
Brohier.
"Uneli ste nas u zapisnik. Tamo su svi sutinski elementi. A samo
saznanje da je neto mogue je ponekad dovoljna motivacija.
"Zato sam ja odluio da sada prebacim portabl sistem u Odeljenje
odbrane. I ovako bi uvek iao kod njih na testiranje, ali sam mislio da
je najbolje da sada nestane - pa sam to prepustio u ruke ljudima koji
mogu da zalupe vrata pred obinim radoznalim gradskim
detektivom."
"Pretpostavljam da oekujete da i mi sada nestanemo," ree Li.
"Kad bi to bilo sve to mi je od vas potrebno, siguran sam da bi
jedan poziv bio dovoljan da se to desi," ree Brohier. "Ne, zamoliu
vas da uradite neto tee, kad ste ve umeli da budete tako sebini potrebno mi je da oboje ostavite svoj prtljag j uradite pravu i
neophodnu stvar."
"to e rei?" kuao ga je Grin.
"to e rei," ree Brohier. "Doktore. Tajer, je l' biste imali neto
protiv da izaete u predvorje na minut dva?"
"Ona moe da ostane," ree Grin. "Nemam nita protiv."
"Ja imam," ree Brohier. "Molim te, doktore Tajer."
"Ne mora mu dozvoliti da te maltretira, U," ree Grin ustavi
nakon to je Li ustala.
"U redu je, Gordi." Vrhovima prstiju ga je lagano okrznula kad je
prola pored njega.
Kad su se vrata zatvorila i njih dvojica ostali sami, Grin se okrenu
ka direktoru. "Dakle?"
"Ti si vrstan inenjer, doktore Grin," ree Brohier. "Ali si samo
jedan prosean haker, a zgrada SDB-e je prepuna ljudi koji su u tome
bolji od tebe - bolji od skoro svakog honorarca. Radi se o njihovom
ponosu, jer kad pregleuju sajberspejs, jedva da im neto promakne.
Osim toga, pronali su posebnu kopiju baze podataka istraivanja koju
si u delovima nagomilao irom neta. A jedan od naih ljudi otkrio je
Trojanca kojeg si pokuao da prikai na zapise zaposlenih u
Terabajtu - onaj koji bi objavio bazu podataka sa est servera u
trenutku kada bi bio objavljen tvoj prekid rada."
"Morao sam da pokuam," ree Grin.

"Ne, nisi. Morao si da ima poverenja - a ti nisi."

"Hoete me prijaviti? Ili oekujete da se sam prijavim?"
"Ni jedno, ni drugo. Dau ti jo jednu ansu," ree on. "Jo jednu
ansu da se izdigne iznad svog prijatnog cinizma, i da si od poverenja.
Da li ti je jo uvek stalo da zatiti Doktor Tajer?"
Dobro je promislio pre nego to je odgovorio. "Da."
"ak i ako ona ne zna ta ti radi?"
"ak i onda,"
"Onda, ono to od tebe traim jeste da da ostavku, danas.."
"emu to vodi?"
"Za poetak, to znai da neu morati da stavljam tvoje ime na listu
po kojoj e FBI proveravati biografske podatke, jer zvanino nikada
nee biti uesnik u Okida projektu kakav je on sada," ree Brohier.
"To znai da neu morati da objanjavam zato sam te otpustio jednostavno si odluio da ode jer si bio protiv preseljenja itavog
projekta.."
"Je li to sve to eli? Da izbegne neprilike?"
"Ne." Brohier povue desnu fioku svog stola za nekoliko
santimetara i poto je malo prebirao po njoj, neto izvue. Onda to
odgurnu ka Grinu, i kad se to dokliza do inenjera, on vide ta je to
ustvari: disketa od deset gigabajta.
"Nemoj se od toga odvajati."
"ta je ovo?"
"To je kopija arhive istraivanja Okida projekta, identina je onoj
koju si pokuao da sakrije - sa istom enkripcijom, sa istom lozinkom,"
ree Brohier, a Grin sav ustrepta od uzbuenja. "Ako nas napusti
onako kako od tebe zahtevam, svojevoljno, bez oblaka sumnje nad
sobom, verujem da mogu da garantujem da niko od onih sa kojima
radimo nee posumnjati da moda neto krije - ili da se moda sam
krije od neega."
"Ne razumem. ta oekuje da uradim sa ovim?"
"Dri se nje. Sakrij je negde. Saekaj godinu dana. Ako se, nakon
tih godinu dana, nita ne dogodi, ili neto poe naopako, odnesi je
senatoru Groveru Vilmanu i njegovoj grupi, i pomozi im da je
upotrebe na pravi nain. Ali nam prui tu jednu godinu da pokrenemo
stvar sa mrtve take. Daj nam tu godinu, prui nam priliku."
Grin se, sedei na stolici, nagnu napred i uze disketu, oprezno je

drei izmeu palca i kaiprsta. "Otkud zna da ja ovo neu sutradan

objaviti, a onda jednostavno nestati?"
"Voleo bih kad bih mogao da kaem da sam jednostavno odluio
da ti verujem," ree Brohier i zatvori fioku. "Ali ja isto tako znam da
sigurno shvata da e, ako to uradi, sve izai na videlo - a Li e biti ta
koja e izvui deblji kraj, jer e do nje moi da dou. Ona e biti ta
koja e platiti cenu za tvoj egoizam."
"Dakle, Li je talac u tvojoj fabrici oruja, je l' da?"
"Dajem ti ansu da bira, doktore Grin - to je, da budemo iskreni,
mnogo vea protivusluga od onog to si zasluio. Namrgoen, Grin
ispusti disketu, koja mu pade na dlan. "ta namerava da kae NSAu?"
"to je manje potrebno. Da je od tebe traeno da arhivira
istraivanje van sajta. Ne moramo da komentariemo to to si
pokuao da napravi jednu kopiju za sebe."
"A policija u Klivlend Hajtsu?"
"Zar me nisi ubedio da vas niko nije video?"
"Jesam," ree Grin. Na trenutak se zagledao u disketu, a onda je
tutnuo u dep. "Gde e poslati Li? Da li ipak ide u Aneks?" Poto je
Brohier oklevao, Grin potapa izboinu u svom depu. "Kad si mi ve
poverio ovo, to mi ne bi..."
Brohier popusti. "Ako"se bude sloila, pratie Bebu II u DARPA
centar za vrenje proba i provee nekoliko nedelja obuavajui neke
ljude da rade na tom sistemu i da ga odravaju. Nakon toga e se
pridruiti nama u Aneksu."
Klimajui glavom, Grin ustade. "Bie joj teko," ree. "Iz aure u
svet"
"Znam," uzvrati Brohier, pa ustade i on. "Ali ako ti moe da izdri
svoje breme, siguran sam da e i ona moi."
"Imam oseaj da e je ubediti da treba da pokua." Grin uzdahnu,
slee ramenima i malo se razgali. "Doktore Brohier - ako ova godina
proe onako kako se nada..."
"Onda e imati priliku da me zapanji," ree Brohier i razvue
krajiak usana u kez."
"Samo sam hteo da pitam
"Znam," na to e Brohier. "Odgovor je da. Ako nam ne bude bio
potreban za neto vanije u narednih godinu dana, moi e da se

vrati." Zatim mu prui ruku.

Godinu dana uslovne slobode. Godinu dana pokore. Malo je to za
ono to sam uradio - to sam bio spreman da uradim. Grin stee ruku
direktoru.
"Puno sree," ree, neoekivano usplahiren. "Vidimo se sledeeg
oktobra."

13
INENJERSTVO

PARIZ Krenuli ste u potragu za nekim posebnim poklonom za ukuane?

Na izlobi evropske odbrane koja se odrava svake dve godine, a koja je
u ponedeljak otvorila svoja vrata samo za bogate kupce sa spiska
zvanica, mogu se probati i kupiti iranski tenkovi, francuske probojne
rakete, i ileanske protivtenkovske mine. "Isto je kao i na svakom
vaaru," kazao je Henri Fokoit, organizator ovog jednonedeljnog
dogaaja. "Uglaane izme, prodavci u odelima, predivni modeli, i
luckasti pokloni. Izuzev prikazivanja proizvoda, zapravo je prilino
dosadno."
Kompletan izvetaj / 10 vrhunskih izvoznika / tajanstveni uesnici
edeksa govore mirno, i nose velike ekovne knjiice
Prvo vozilo iz Mark i sistema izvezlo se iz Bras Het fabrike u severnom
Sijuksu pet dana pre Boia. Imalo je formalnu i teko izgovorljivu
oznaku Pentagona (XM9M1, za eksperimentalnu municiju 9, Mark I) i
serijski broj (0001-1), ali je inae to vozilo bilo brat blizanac sa runo
izraenim prototipom portabla. Jedine izmene su bile zamena
Keterpilar DuoKeta od tri kilovata bojnim taktikim beumnim
generatorom amerike vojske, i dodatna instalacija sigurnosnih
mehanizama po vojnim standardima na ono to se sada zvalo
kontrolor gaanja.
Brojevi od 1 do 10 dostavljeni su bez ceremonije pod nadzorom
41. taktikog bataljona, 3. borbeno-inenjerske divizije. 41. Bataljon je
bio nedavno reorganizovan za potrebe transportovanja i razvoja Mark
I Okidaa; o njihovoj zatiti brinula se odgovarajua divizija za
bezbednost koja je jo bila u fazi formiranja. Prva stanica za svih deset

jedinica bila je ponovo otvoreni aerodrom iz doba hladnog rata u

Severnoj Dakoti, gde su svi bili podvrgnuti proveri na bojevim
sistemima i dvodnevnim paprenim probama.
Do Nove godine, No. 1 je instaliran u podrumu Bele kue. Nekoliko
puta tokom naredne nedelje, neopaeno je aktiviran svaki put na po
par sekundi, da bi se uinak mogao paljivo odrediti. Po zavretku tog
procesa, njegov zatitni oreol obuhvatio je itavu Belu kuu, istonu
stranu zgrade biroa izvrne vlasti, zapadnu stranu zgrade ministarstva
finansija, peaku zonu avenije Pensilvanija, istoni put i ulaz za
turiste, kao i polovinu junog dela travnjaka.
Teko je bilo odluiti na koji ga nain upotrebiti - kao sredstvo
primarne odbrane, ili kao potporu postojeim sigurnosnim sistemima
i procedurama. Nakon dugih razgovora sa ministrom finansija i
naelnikom tajne slube, Breland je nadglasao obojicu i odobrio
neprekidno dejstvo.
"Oduvek sam smatrao da Amerikanci treba da kad pogledaju ovo
tle vide kuu, a ne tvravu," rekao je on. "Kakav bi to primer bio,
kakva poruka, kada bih od ostalih zahtevao da spuste svoje puke l
veruju ovoj tehnologiji, a da ja sam u nju ne verujem?"
To je znailo da e Brelanda odsada "u mehuru" tititi agenti
specijalne jedinice tajne slube koji su podvrgnuti intenzivnoj obuci
ok palicama i komprimiranim pukama. U isto vreme, snajperisti su
ustupili svoja snajperska gnezda agentima naoruanim vunim
samostrelima od oko 50 kilograma - jednoj elitnoj grupi koja e ubrzo
sebe nezvanino nazvati Drutvo Svetog ora, po jednom
srednjovekovnom drutvu koje je nekada titilo suverenitet Engleske.
U toj novoj emi bezbednosti, konvencionalno oruje nije bilo
potpuno odbaeno, ali je bilo odgurnuto na sam prag domaaja
Okidaa. Jedinica za protivvazdunu odbranu Bele kue, naoruana
novim Rejvn runo-lansirnim protuavionskim projektilima,
premetena je na krovove Ministarstva trgovine i Uprave opte slube.
Da bi se pozadinski obezbedila "Elita tajne slube" na zgradu
Ministarstva izvrne vlasti i u samoj ogradi junog travnjaka
postavljeni su interventni timovi sa tradicionalnim naoruanjem.
Nakon nedeljama dugih vebi i proba, novi sistem bezbednosti
mirno je potisnuo stari tokom Brelandovog predsednikog obraanja.
Sudbina Okidaa broj 2 bila je da zauzme zadnji deo uglaenog

crnog kombija sa zatamljenim staklima, vladinim tablicama, i vlastitim

ugraenim generatorom od jednog kilovata. Kratko nazvan Kabuz,
ovaj kombi je bio predodreen da prati limuzinu predsednika u svim
povorkama, pa je tako na efektivan nain postao deo oklopne zatite
limuzine.
Iako jo uvek nisu bili izvoene probe vazduholovnog odseka,
broji 3 i 4 smeteni su u prtljanicima Eir 1 i Eir Fors 2 vazduhoplovnim jedrilicama predsednika Brelanda, i, za sluaj
izbijanja rata, u njegovom komandnom centru letenja. S obzirom na to
da su blizanci 747-200 bile nenaoruane letilice, one su zahtevale
samo skromne izmene u operativnim procedurama - to je uticalo
jedino na kontigent tajne slube i izbor opreme za preivljavanje koja
se pod normalnim okolnostima nalazila u avionu.
Broj 5 je bio isporuen Kampu Dejvid, u Merilendu, i instaliran
pored prikolice za komunikacije nadomak glavne zgrade.Granica zone
bez oruja bila je obeleena prstenom od plavih zastavica. Snage
bezbednosti za sluaj povlaenja zadrale su svoje naoruanje,
odravale svoje ograde, i nadgledale granicu Okidaa - jedna
demonstracija, sa 9-milimetarskim mecima utisnutim u grejpfrut koji
bi se onda zakotrljao preko granice, bila je dovoljna da se primeni kao
upozorenje.
Broj 6 je otiao u utrobu S.A.D. Kapitola, made ne bez ale na
raun toga da li Kongres zapravo zasluuje poast tela od nacionalne
vrednosti ili ne.
Broj 7 instaliran je unutar zgrade Vrhovnog Suda, i bio je srdano
prihvaen od strane tamonjeg naelnika za bezbednost. Borba oko
registracije nacionalnog vatrenog naoruanja i Dekreta o
odgovornosti - poznate meu onima koji su je podravali kao "zakon
male Brende," a protivnicima kao "dozvola za puko-grebatore"-jo
nije bila okonana. Ona se izjednaavala ili ak nadmaivala borbu
oko abortusa iz svireposti, i svime ukazivala na to da e jo dugo
potrajati. Osam godina je prolo otkako je juno krilo Suda donelo
odluku NFRRA o etnji u sluaju Deferson protiv Sjedinjenih
Amerikih Drava, a da su se pretnje smru i demonstracije jedva
neto stiale. Zapravo, godinji mar "Pokai svoje oruje" i miting
povodom godinjice ove odluke postajali su sve vei i burniji iz godine
u godinu.

Okida broj 8 bio je dodeljen Pentagonu, a vrhovni vojni tab je

razradio etiri razliita plana za primenu ovog sistema u tom uvenom
zdanju. Meutim, u naelu su se dogovorili da ne ostvare nijedan od
njih. Zvanini razlog je bio taj to se mislilo da se to ne moe uiniti, a
da se ne unite mnoge tradicije i ne isprovocira crv sumnje, to bi
operaciju Okida uinilo najgore uvanom tajnom u istoriji vojevanja.
No, Breland je sumnjao da se, iza te neosporne istine, krije duboko
ukorenjena naklonost generala za poznatim. Iako je zapravo bilo
daleko manje vatrenog oruja unutar zidina Pentagona nego to bi
veina autsajdera oekivala, naelnici i generali jednostavno nisu bili
spremni, Breland je mislio, da vide svoje potinjene kako uvaju
strau sa drkama od metli u rukama - a jo manje spremni da predaju
svoje lino slubeno oruje.
Nakon tog presedana, niko se nije iznenadio kada je direktor FBI-a
odbio ponueni Mark I za zatitu taba Biroa na desetom spratu i
taba u Pensilvaniji. Ali je ipak traio etiri jedinice za taktiku
procenu, zahtev koji se visoko kotirao na poduoj listi kandidata o
raspodeli koju je izradio Bras Het komitet.
Nije bilo nita udno to je i direktorka CIA-e odbila ponueni
Okida za dobro uvani kompleks taba agencije u gornjem delu
Lenglija u Merilendu. Ali, i ona je oigledno uvidela koliki je potencijal
ovog sistema, pa je traila deset jedinica za direktorijum nauke i
tehnologije. Prema ovom zahtevu Breland je bio pomalo pristrasan,
pitajui se s kolikim pouzdanjem bi moglo da se obezbedi da te
jedinice ne padnu u ruke operacionog direktorijuma.
Osnovna oruja Nacionalne Agencije za Bezbednost bila su
tehnologija i kriptologija, to Okida uopte nije ugroavao. Ipak, za
veinu SDB kapaciteta - ukljuujui i tab - bezbedno smetenih u
okviru vojnog Fort Mida, odgovor direktora je bio "Hvala, ne treba."
Tako su brojevi 8, 9, i 10 dodeljeni sledeoj trojki po prioritetu sa
zvanine liste FBI-a o procenjenoj opasnosti od domaeg terorizma i
nacionalnom planu za oporavak od katastrofa iz doba hladnog rata Federalnom komitetu za rezerve, administraciji socijalne bezbednosti,
i seditu centralne arhive slube unutranjih prihoda.
"Kada sam ovo poinjao, nije mi ba bilo na pameti da titimo
poreske inovnike," izusti Breland suvoparnim glasom dok je
potpisivao dozvolu za transfer. "Jutros sam dobio najnoviju statistiku

iz Fedtata - trideset pet hiljada rtava oruanih razraunavanja, i jo

sto hiljada povreenih. elim da uradim neto kako bih zatitio te
ljude, a ne da opaem elitu - mi smo ve bezbedniji od njih. Neko
pokuava da me razuveri kako nismo ve skrenuli sa pravog puta."
"Sledeih pedeset Mark I jedinica - jednomesena proizvodnja ide pravo u Jutu da bi se ukljuili u test program," rekao je Riard
Nolbi. "Do marta meseca neemo imati priliku da se istinski
posvetimo civilnom sektoru."
Breland uzdahnu. "Znam da sam bio tamo kada se o tome
odluivalo, ali da li im je stvarno potrebno toliko njih odjednom?"
"Da, gospodine predsednie," na to e general Stipek. "Istina je da
bi oni mogli da upotrebe sto i vie njih - ali do sada, oni nisu bili u
mogunosti da izvre ijednu probu koja bi otetila jedini primerak koji
je u funkciji, dakle probe koja zapravo simuliraju borbene uslove.
Osim toga, specijalne jedinice bezbednosti e biti spremne za samo
nekoliko nedelja. One e nam biti itekako neophodne kad budemo
izali van kruto kontrolisane sredine u kojoj su bila prva deset
Okidaa."
Oslonivi se bradom o ruku, Breland se malo zaokrenu u stolici i
zagleda se kroz prozor u nalete snega nad Saut Portikom. "Valjda sam
samo nestrpljiv, generale," ree. "Sada skoro da ne mogu da izdrim
da vidim rezultate - svaka pucnjava, svaki bombaki napad terorista,
svaki oruani sukob iz treeg svetskog rata izgledaju jo besmislenije,
jo traginije, kada znamo da se neto moe preduzeti."
Stotinu milja zapadno od Provo-a, u Juti, ogromna prostranstva
pustinje Grejt Solt Lejk pripadali su mainama rata. Desetinama
godina, stotine novih i egzotinih oruja donoeno je u Jutu na poligon
za probe i obuku. Skrivene od radoznalih oiju okomitim okruenjem,
bele ravni sa ostacima soli bile su bombardovane, spaljivane,
mitraljirane u niskom letu, tuene vatrom, zasipane gasovima,
prskane kodljivim hemikalijama, sa razbacanim ostacima unitenih
bespilotnih letelica i aviona, i slupanih tenkova.
Daleko, u jugozapadnom delu UTTR-a nalazila se grupa hangara,
radnji, garaa, i baraka; oni koji tamo ive i rade dali su joj ime
Tvrava osame, a Pentagon - Pustinjski centar za probe. Tu su
najnovija i najtajnija oruja bivala podvrgnuta probama. Oruja koja
bi prola ispitivanja postajala su sastavni deo arsenala. Ona koja ne bi

prola, nestajala su bez traga kao "evidentiraj i zaboravi" - to je bila

sudbina klasifikovanih projekata za koje se ak ni neprijatelj nije
zanimao.
Porunik pukovnik Roder Adams, komandant DTC-a, nadao se da
e XM9M1 Okida biti od ovih drugih. Jo kad bi se to moglo pokazati
bez krenja protokola po kome se izvode probe, jer je ve bio reen
da ovaj sistem padne na ispitu - zato to bi u sluaju da proe probe,
ovaj sistem bio prava nona mora za svakog komandanta na bojnom
polju.
Jo bi bolje bilo za svakoga kad bi se njegov izvetaj mogao saeti
u dve rei: Nepouzdan. Neefikasan.
Do sada su satovi za test neprekidnog operativnog trajanja dostigli
prag od dvestotine sati, a da su svih osam sistema jo bili u funkciji.
No, ak je i taj test bio to je mogue izazovniji, sa dve jedinice na
ejkerima, dve koje su napajane loom strujom, i dve koje su na
svakih trideset sekundi birane u rasponu od 1 do 100 %. Uz dosta
sree, sve bi one izdahnule pre nego postignu poetni cilj projekta od
hiljadu sati.
Tog jutra trebalo je da otpone presudan probni test. U 07:00, tri
gusenina vozila su se izvezla iz zgrade br. 9 i krenula na sever ka
poligonu. Prvo vozilo bilo je HMMWV opremljeno platformom za
kameru. Poslednje je bilo Bredli borbeno vozilo koje je nosilo itavu
malu umu antena umesto standardnog 25-milimetarskog topa.
Izmeu Humera i Bredlija, kao u sendviu, iao je Ground Test
Article 1 - oklopni personalni nosa M113 u obliku kutije sa
zaobljenim prednjim delom, kojim je operator upravljao daljinski iz
Bredlija. A u samom GTA-1 nalazio se Okida 00013. (Adams nije
mogao da ne bude sujeveran u pogledu njegove oznake.)
Poligon je bio udaljen ezdeset kilometara od Tvrave osame, ali
je i samo dvoasovno truckanje punom brzinom preko terena zapravo
bila prva prepreka. Na drugoj strani GTA-1 je oekivao ubitani
izazov, kome, prema nekim oekivanjima, nee odoleti - najpre
minsko polje velike gustine, potom serija od pet vatrenih zona, svaka
sa razornijim orujem od prethodne.
U 08:30, Adams i koordinator za izvravanje proba, kapetan
Dajana Viks, ukrcali su se u UH-60M Najthok helikopter, iz kojeg e
lino posmatrati probne operacije. Ve su bili sustigli karavan vozila

na poligonu, koji je stajao u pustinji van granice obeleene zastavicom

i ekao. Oboje oficira stavie slualice za praenje komandne
frekvence, i primakoe se blie velikim bonim prozorima helikoptera
sa dvogledima u rukama.
"Test Kontrola, govori Test Komanda," ree Viks. "Moete poeti.
Prijem."
"Roder, Test komanda. Svim stanicama, pripremi se za aktiviranje
GTA-1, na moj znak."
Iz svog helikoptera koji je lebdeo iznad samog poligona, Adams i
Viks su gledali kako se Humer i Bredli povlae nekoliko stotina
metara iza M113. Kad se zaula komanda za aktiviranje, imali su
nenadmaan pogled na minsko polje ispred samog M113 koje je u
polukrugu najednom buknulo stotinama oblaia belih kristala i
praine koji se uzdigoe sa korita nekadanjeg jezera. Oiena
povrina se, bez sumnje, protezala u preniku od tri stotine metara.
Kada je M113 poao napred, krug se proirio za jo pedeset metara, a
potom se u velikom luku kretao ispred vozila kao talas koji see
pramac broda.
"Ovo je neverovatno," povika Viks Adamsu, vrtei glavom. "ini mi
se da oklopni transporter moe stati na minu samo ako doe u minsko
polje, a da Okida nije ukljuen. Oklopna kolona sa jednim od ovih
ureaja na elu ne bi ak morala ni da usporava. Rekla bih da je sada
M58 zastareo," dodala je mislei na savremeni borbeno inenjerski
sistem za uklanjanje mina.
"Nita udno," viui uzvrati Adams naprasito. "Ovo smo i
oekivali od statikih proba."
"Da, gospodine - ali je vredno panje."
Kad je GTA-1 oistio minsko polje, omoguivi kameri i ostalim
rekorderima da se resetuju, a Najthok primakne blie prvoj vatrenoj
zoni, nastade kratka pauza. Potom se iz slualica uz pucketanje
prolomi komanda za nastavak operacije, i postariji oklopni
transporter tutnjei krenu napred. im je preao prvu markirnu
zastavicu, niandija sa udaljenosti od oko pet stotina metara otpoe
paljbu 40-milimetarskim automatskim lanserom granata - najpre
pojedinanim pucnjevima, potom kratkom rafalnom paljbom, a zatim
neprekidnom rafalnom paljbom stotinama hitaca u trajanju od deset
sekundi.

Vodniku iji je prst bio na okidau inilo se kao da svaki hitac

pogaa cilj - osim to kad nestane bljesak i povetarac otera dim, vidi
oklopni transporter kako se i dalje kree. No, posada koja je pratila
oklopni transporter u Humeru i sve to snimala, kao i posmatrai iz
vazduha videli su neto sasvim drugo. Iz njihove perspektive, granate
su ekslodirale dve stotine metara dalje od vozila, kao da su udarale u
neki nevidljivi zid. Najtea teta koju je M113 pretrpeo bila je kia
rapnela.
"Dakle, ja sam zaista impresionirana," viui ree Viks. "Mark 19
je predvien za unitenje oklopnog transportera.
Namrgoen, Adams ne ree nita.
U sledeoj vatrenoj zoni bilo je vie peadije, naoruane sa po dva
Silver Dragon navoenim protivtenkovskim projektilima. Iako su bili
besprekorni strelci, a eksplozije jo glasnije i spektakularnije, efekat
mree bio je isti. Bezbedan iza svog misterioznog tita, GTA-1 se
lagano kretao napred.
U treoj vatrenoj zoni ekalo je jedno Bredli borbeno vozilo sa
ugraenim najmonijim protivtenkovskim orujem kojim raspolae
peadija, TOW 2 navoenim projektilom. Njegova bojeva glava je bila
dovoljno snana da probije frontalni oklop glavnog borbenog tenka, i
trebalo bi da uniti vozilo lakog naoruanja kakvo je M113. Ali je i on
bio uzalud utroen protiv Okida polja, silom udarnog talasa
priguene daljinom, tako da je ceo njegov uinak bio taj to se oklopni
transporter na tren zaneo u stranu.
"Da nisam ovo video svojim oima," promrmljao je Adams skoro
bez daha. "Test Kontrola, govori Test Komanda - koju frekvenciju
koristi Abrams?"
"Kombat 1 za C&C, Kombat 2 za monitor, gospodine."
Kada je oklopni transporter preao u etvrtu vatrenu zonu, Adams
se nagnu unapred i promeni radio frekvenciju na Kombat 2. U uima
mu zakrae nov glasovi dok se Abrams tenk pripremao da ispali
svojim ubojitim preciznim 120-milimetarskim topom sa oko osam
stotina metara.
"GANER, OKLOPNI TRANSPORTER, HEAT, naciljaj," naredio je
komandir tenka.
"OKLOPNI TRANSPORTER, naciljao, primljeno."
"Cilj je zelene boje," saopti Test Kontrola.

"GANER, pali!"
"Palim, primljeno."
Uskovitlani sivo-beli oblak iz kojeg je prodirala vatra boje krvi
pokuljali su iz trupa tenka kad je ogromna granata jurnula ka svom
cilju. Detonacija visoko-eksplozivne granate bee mahnita i
uasavajua, pa se Najthok istoga asa zatrese. Ali iako je eksplozija
iskrivila antenu i odbacila oklopni transporter pola metra u stranu na
tronom koritu nekada slanog jezera, nije bilo nekih ozbiljnijih
oteenja.
"Ganer, oklopni transporter, sabot."
uvi to, Viks se trgnu i okrete glavu ka Adamsu. "Ko je to ubacio u
test program?" zahtevala je da uje od Adamsa.
"Ja," ree Adams.
"Oklopni transporter, sabot, primljeno."
"Ali u sabot metku nema eksplozivnog punjenja. To je strogo KE
oruje - znate ta e se dogoditi."
"Ganer, pali!"
"Da, kapetane," ree Adams.
"Palim, primljeno!"
Nekoliko trenutaka kasnije, od test artikala je jedino preostao
spreni uljani beleg na oko desetak metara daljine, visoki stub crnog
dima, i mukla kia metalnih komadia kako udaraju o tle.
Dok su u pozadini iz tenka dopirali razdragani poklici posade, zau
se poruka:
"Test komanda svim jedinicama, izgleda da smo gotovi za danas.
Zatitite svo oruje, zakljuajte sve data rekordere, i vratite se u
bazu."
"Pukovnie Adams, ne razumem," povika Viks skidajui slualice.
"Imali smo u petoj zoni jo Apaa naoruanog Helfajer projektilima."
"Neemo sada o tome, kapetane," ree Adams, sa besom koji mu
se video u oima. Skidajui slualice, Adams se nagnu napred, potapa
pilota po ramenu, i dade mu signal da vrati helikopter nazad.
"Kuda, onda?"
"Saekaj brifing nakon ove operacije."
Kad se helikopter spustio, Adams joj bez rei naredi da ga prati,
naglo pruivi ruku u pravcu svoje kancelarije. Iza zatvorenih vrata,
on se okrenu ka njoj sa rukama prekrtenim na grudima. "Kao prvo da

razjasnimo jednu stvar - nisam obavezan da vam se pravdam."

"Razumem, gospodine."
"Dobro, dakle ovo je brifing u vezi sa upravo zavrenom
operacijom. Na ta se alite?"
"S obzirom na to da sam ja ta koja potpisuje prvu liniju na
izvetaju koji ide u tab, nadala sam se da ete me udostojiti time to
ete mi izloiti svoje razloge."
Adams baci pogled kroz prozor, "ta mislite, kakav bi rezultat bio
sa Helfajer projektilima?"
"Pa..." Napuila je usne. "Kad 120-milimetarski HEAT nije nita
uradio, onda su izgledi takvi da ne bi ni Helfajer."
"U tom sluaju bi sada bilo oko sto dvadeset vojnika koji bi bili
svedoci uda, konzerve pretvorene u neunitivi tenk sa nevidljivim
titom - dakle oko sto dvadeset umova koji bi bdeli nad idejom da
tamo negde postoji neto to moe da primi njihov najbolji hitac i da
nastavi da se kree. Ja nikoga ne optuujem da je nelojalan, kapetane
Viks, ali mislim da oni ne bi bili u stanju da o tome ne priaju. A ja ne
bih eleo da ova ideja doe do kojekakvih inova. Ne mogu da se
setim nieg to je destruktivnije za moral."
"Pa ste im pruili onako pompeznu zavrnicu, da bi ste ih
razuverili."
"Jesam," uzvrati Adams. "Kapetane, moda ih ne mogu naterati da
zaborave sve to su tamo videli - ali polovina nekog uda ne daje ni
upola dobru priu, a razlika bi mogla biti u tome to e im bar biti
zapuena usta. to se tie vaeg izvetaja, budite iskreni, ali neka bude
to jednostavnije - nadglasao sam vas u vezi protokola probnih
operacija, jer sam hteo da ukljuim municiju iz itavog arsenala."
Viks je na tren zastala kako bi sve to svarila. "Znate ta,
gospodine," poe ona laganim tonom, "kad bi Okida imao vei domet,
Abrams je taj koji je trebalo da gori."
"Postarajte se da i to ue u va izvetaj, kapetane," ree pukovnik
klimnuvi glavom. "Ali bi bolje bilo da to vie nigde ne ponavljate."
Jednog vedrog, hladnog januarskog jutra, dva aviona uz grmljavinu
uzletee sa piste u Nelis vazduhoplovnoj bazi ka barunastom nebu
nad Nevadom. Test 11 inio je je nespojivi par - postariji Nejvi F-14 i

uglaeni Eir Fors F-22 - ali su se prilino dobro uklopili i sa lakom

gracioznou dobro uigranog tandema koji izvodi poznati im zadatak
skrenue na jugoistok.
Njihov borbeni let imao je paljivo zacrtane komande, a posada
aviona je dobila precizna uputstva. Ipak, nije bilo odgovora na ba sva
pitanja, a neka se nisu smela ni postaviti.
Jedno se ticalo samog aviona koji je bio cilj operacije. Dok su
veina ciljnih bespilotnih letilica bili fajteri povueni iz upotrebe,
borbeni let Test 11 bio je uperen protiv QT-1 Dejhok, letelice na
principu jednog obinog mlanjaka sa dva motora koji se koristi za
obuku pilota transportnih i tanker aviona. ak je i direktor probnih
testova uz alu priznao da je to pomalo udno.
"Da, izgledae kao da gonimo Soutvest Eirlajnz putniki avion iz
Solt Lejk Sitija," rekao je general. "Pa budite sigurni da neemo."
Cela misterija je bila uzdignuta na jo vei nivo samim tim to je
ukrcano mnogo oruja, koje je bilo neobino teko za jedan test koji je
obuhvatao jednu najobiniju bespilotnu letelicu ma koje vrste. Na
Tomket kapetana "Mojo" Torna bili su okaeni projektili Feniks i
Sperou dok je Reptor kapetana "Rino" Etlija. imao i Sajdvindere, vrstu
samonavoenih raketa 'vazduh-vazduh' i AMRAAM-ove sakrivene u
njegov unutranji prostor za bombe. Svi ti projektili imali su ive
bojeve glave. Svaki fajter imao je i kompletno punjenje municije za
20-milimetarski top, u vidu eksplozivne, olovne trasirne meavine.
"Napunjeni smo kao da jurimo medveda, Mojo," kazao je jedan od
oruara, postavivi pitanje na koje nije oekivao odgovor.
"Vratiemo ono to nam ne treba," odgovori Torn. Nasamo je svom
kopilotu kazao, "Izgleda kao da ele da dobiju jednomeseni izvetaj
sa jednog jedinog borbenog leta."
Izgledi da se to dobije uistinu su se inili bledim. Reeno im je da
e ciljni avion nositi eksperimentalni elektronski paket za protivmere,
koji se inae nazivao kratko "paket". Njegovi principi i mogunosti
nisu spominjani, a jo manje obelodanjeni. No, i pored samog
eksperimenta, nita u vazduhu ne bi verovatno odolelo snanom
napadu koji je predvien u komandama ovog borbenog leta - a kamoli
takva jedna meta tankih zidova i staklene pilotske kabine.
Nije bilo na njima da postavljaju pitanja i oekuju objanjenja.
Odradie tu misiju kao profesionalci, zapalie tu bespilotnu letilicu, a

ostalo prepustiti upravnicima. Za samo nekoliko minuta, ovaj tandem

je, skoro brzinom zvuka, preao razdaljinu do prve kontrolne take
leta nad Severnozapadnim delom Jute. Kad su se okrenuli na jug,
ukljuie radare za dalekometni napad i popee se na naznaenu
visinu. Skoro istoga trenutka, imali su na nianu ciljnu letelicu, koja je
kruila nad tim predelom. Reptor se povue iza Tomketa, koji je imao
zadatak da prvi otvori vatru.
"Flegman, Mojo," ree Torn, pozivajui kontrolora testa.
"Mojo, Flegman. Kreni."
"Imam Test 11 na nianu. Zovem Dudi." im je izgovorio tu re,
kontrola presretanja prela je u Tomove ruke.
"Roder, Mojo. Postupi po nareenju. Cilj na dometu."
"Kontakt, dvadeset levo, etrdeset pet milja."
"Avion je tvoj."
Kada je oficir koji je pratio operaciju presretanja na radaru
saoptio da ima trideset pet milja do cilja, Torn izabra Feniks
projektil. Na trideset milja, on ree:
"Foks jedan," i palcem pritisnu dugme za ispaljivanje.
Kad se ovaj snaan projektil otkaio od aviona i supersoninom
brzinom poleteo ka cilju, dva fajtera odlepie se od ciljne ravni i
skrenue u levo, zadravajui odstojanje od cilja kako je zahtevao
plan leta. Feniks je tako brzo preo to odstojanje, da je jedino Tomket
RIO, okrenuvi glavu u stranu, uspeo da vidi eksploziju golim okom.
"Direktan pogodak!" uzbueno je uzviknula kada se jarki obljesak
ute boje pretvori u crni oblaak. "Avion eksplodirao!" Ali u sledeem
trenutku vide da je avion jo uvek na njenom radaru. "Mojo.."
"Vidim. Flegman, Test 11. Da li imate evidenciju o ovom avionu?"
"Test 11. Flegman, negativna eksplozija, avion u ivotu. Cilj nije na
dometu." Nakon beskrajno duga dva minuta, kontrolor se ponovo
oglasi. "Test 11, cilj na dometu. Postupi po nareenju."
Nekoliko sekundi kasnije, drugi Feniks se obrui ka horizontu.
Ponovo uti bljesak, ponovo kovitlac crnog dima - i ponovo oigledno
neoteen avion.
Pribliivi se na odstojanje od dvadeset milja, Tomket otpusti prvi
od Sperou projektila srednjeg dometa. Ciljni avion je i dalje leteo.
"Rino, proveri pobednika," ree Torn, i promeni radio frekvenciju
na VHF frekvenciju leta.

Njegov kopilot potvrdi.

"Rino, ta god da je prikaeno na tu pticu, elim da ga imam."
Pre nego je Rino mogao da odgovori, zau se otar, prekoran glas
generala Tom Venigana iz ministarstva za odbrambenu tehnologiju.
"Test 11, ovde Goldenrod. Prestani sa brbljanjem."
"Razumem, Goldenrod," ree Torn sa knedlom u grlu.
Poslednji projektil koji je ispalio Tomket bio je efikasan koliko i
prvi, pa se avion preusmerio kako bi omoguio da Reptor pokua da
zada udarac. Sada je Torn ve bio siguran da ovaj "paket" ne samo to
ometa navoenje, nego utie na bojeve glave projektila da
eksplodiraju pre vremena. Oekivao je da e AMRAAM sa aviona F-22,
projektil koji ima veliku bojevu glavu sa direktnom fragmentacijom,
okonati ovu vebu.
Ali nije bilo ba tako. etiri puta je Reptor otvarao svoje oruane
ramove, i etiri puta je kontrolor testa saoptavao, "Negativna
eksplozija."
"Do avola. Kakva je to naprava?" Torn promrlja svom RIO-u.
"Osam istih presretanja, osam bojevih glava, a on je jo tu."
"Moda nije," rekla je. "Moda je to prokleti duh."
"Saznaemo za koji minut, ako se budu pridravali komandi leta."
Napravili su pet krugova pre nego to su oficir za bezbednost
dometa i kontrolor testa dali svoja odobrenja.
"Test 11, Flegman."
"Flegman, Mojo."
"Mojo, prei u borbu prsa u prsa."
Fajteri sa udnjom pojurie po svetlim tragovima koje su ostavili
njihovi impotentni projektili. Dugo pre toga, taka koju su pratili
pretvorila se u svetlo crvenu siluetu, a ta silueta u prepoznatljivi
avion.
"Ovo je zaista T-1," ree Tom, skoro bez kapi krvi u licu od velike
brzine. "Prokleti Bikraft."
"To sigurno nije sportski avion, Mojo," oglasi se RIO.
"Bespoteno ubija," sloio se pilot Tomketa.
Zvuk u slualicama zakra. "Test 11, cilj na dometu. Spreman za
dejstvo. Obratiti panju na razdvajanje."
"Primljeno, imam cilj. Rino, napravi mi malo mesta."
im se Reptor obruio u stranu, Tom se usredsredio na cilj. Viui

"Pucaj, pucaj, pucaj," otvorio je propisane rafalne paljbe od po jedne

sekunde pri maksimalnom efektivnom dometu njegovog topa. inilo
mu se da su prvih nekoliko paljbi eksplodirale negde u sred
vazdunog prostora kao kineske petarde pri udaru o nevidljivi zid.
No, neto projektila se ipak probilo, jer su komadi Dejhoka poeli
da lete u svim pravcima. Samo trenutak pre nego to se Torn odlepio,
letelica se raspala u delu ispred samog motora, pa su se razmrskani
komadi razleteli i valjali ka zaleenoj pustinji od soli osam hiljada
stopa nie. Otro zaokrenuvi ka Nevadi, zanemela posada aviona
pretraivala je tle u potrazi za objanjenjima.
Rino se konano oglasio. "Flegman, cilj eksplodirao. Test 11 se
vraa u centar, prijem," javio je putem radija, a potom bacio pogled u
stranu iz svoje kao mehur pilotske kabine dok je usporavao kako bi
saekao Tomketa.
"Rino je zbunjen koliko i ja. ta smo to, kog vraga, upravo ovde
videli?", upita RIO.
Torn odmahnu glavom traei odgovor na njene rei i Rinov upitni
pogled. "Znam samo to da e biti teko o ovome utati."
to se tie Defrija Hortona, njemu je pustinja u Nevadi mirisala na
vru asfalt i betonsku prainu, a zvuci su bili zveket puaka, zupastih
tokova, i dizel motora koji su tutnjali unaokolo. Aneks Terabajt
laboratorija je ve est meseci bio pod neprekidnom izgradnjom, i
kraj se nije nazirao. Onaj deo prostora koji je bio zavren ve je bio
prenatrpan, a bilo je jo zaposlenih tehniara i inenjera koji jo nisu
bili tu, jer jednostavno nije bilo mesta za normalan rad.
Sve se izmenilo, i jo uvek se menjalo. To to je Horton preao
skoro celu dravu da bi stigao tu, bilo je ve deo prolosti. Asfaltiran je
jako iroki put sa dve trake kroz teren prepun ipraja, kako bi vie
desetina traktora svakoga dana prevozilo sve vie tona materijala i
opreme potrebnih za izgradnju. Bilo je pet novih zgrada za
laboratorije rasporeenih u nizu juno i istono od prvobitne
graevine, kao i itavo selo stanova koje je gradio Kardinal kod same
glavne kapije, za smetaj vie od ezdeset ljudi koji sada ive u
Aneksu.
Sve je bilo drugaije od onog to je Horton oekivao, i malo toga je
bilo po njegovom ukusu. Te nedelje, kada je on bio jedini lan osoblja
Kolumbije u Aneksu, bile su mu jako teke - dugi sati dosadnog rada,

neprijatne vruine, improvizovani kvartovi sa malo neophodnih

potreptina, breme odgovornosti koje ga je guilo, i izolacija koja ga je
svakom danom sve vie pritiskala. Opstajao je tako to se kroz alu
teio da je sve to privremeno, i da e se stari tim ponovo okupiti i da
e posao opet biti zabavan.
Ali nije bilo tako.
Li Tajer je sada vladala svojim kraljevstvom od deset hiljada
kvadratnih stopa i timom za Instrumentalizaciju i Merenja sastavljen
od osamnaestoro ljudi.
Po njenom nalogu, vei deo tog tima radio je na sutinskom ali - do
sada - nedokuenom problemu detekcije i merenja polja Okidaa bez
upotrebe pirotehnike. Van laboratorije, drala se podalje od svih.
Horton ju je jedva sretao, osim dva puta nedeljno na sastancima tima,
na kojima jedva da se osmehivala, a kamoli smejala.
Horton nije mogao ni da pretpostavi ta joj je to oduzelo dranje i
ivahnost, a do sada mu ona nije ni pruila priliku da je priupita.
Dok je Li samo delimino bila tamo prisutna, Gordon Grin se
uopte nije ni pojavio u Nevadi. Prema Brohierovim reima, Grin se u
poslednjem trenutku predomislio sa izgovorom da vie voli da menja
poslove nego mesta. Sam od sebe, direktor se naglas pitao nije li neka
ena povod takve jedne odluke. Jedino to je Horton znao je da je
Grinu ostavio tri poruke, ali da mu ovaj nikada nije odgovorio.
Novi fiziar inenjeringa, Val Bouden, imao je dva puta vie
prostora nego Li, pa ga je pretvorio u dupke opremljeno
Eksperimentalno predstavnitvo - sa mainistima za upravljanje
proizvodnjom pomou kompjutera, hardver inenjerima, PROMgramerima, kompozitnim spinerima, i rezervoarima za sagorevanje.
Boudenov tim je, do sada, u nacrtu konstruisao etiri varijante Marka
1: jedan za Li, jedan za Hortona, i dva za testiranje dometa. Bouden je
bio naoit i talentovan, pa je oko sebe okupio grupu jednako
talentovanih ljudi - njegov etvrti Mark 1 je bio za 40 % laki od
prvog, a trei je bio mnogo efikasniji. Uistinu, on je zadrao strogo
kolegijalni odnos, pa je Hortonu nedostajao njegov duhoviti, pomalo
cinian prijatelj.
ak se i Brohier promenio. U Kolumbiji je odavao utisak
zadovoljne osobe, onako dok je sedeo za svojim stolom uivajui na
lovorikama, dok je tim naunika obavljao najtei deo posla. Njegove

posete raznim laboratorijama bile su utive i povrne, pa je vie

interesovanja ispoljavao za rezultate nego za sam rad. Ali otkako je
doao u Aneks, Brohier je ivnuo. Smatrao je da je oblikovanje,
navoenje i zatita Okida polja njegov lini problem, i stoga je imao
pomalo agresivan pristup prema tom eksperimentu, to je Boudenovoj
radionici ulivalo nadu.
Horton je rukovodio najmanjim sektorom i najmalobrojnijim
osobljem. Njegova grupa za Teoretsko modeliranje zauzimala je est
malih kancelarija smetenih du skromne ovalne konferencijske sale.
On je doveo dvojicu tehnikih istraivaa, jednog matematiara,
jednog asistenta za voenje administracije kako bi vodio preciznu
dokumentaciju i tekue nalaze istraivanja, i jednog mladog fiziara sa
zanimljivim idejama iz domena teorije informacija primenjene na
CERN sistem.
Svakoga jutra su imali jednoasovne informativne sastanke, na
kojima su razmenjivali ideje i stvarali nove. Te diskusije prepune
genijalnih ideja odravale su ih mentalno krepkim, ali je pritisak bio
ogroman, jer je svaki bitan korak napred dovodio do neposredne
podele u radu itavog Aneksa. Iako je nadahnuta upornost u svim
sektorima eksperimenta donela neke pomake, duboko shvatanje ovog
fenomena je bio kamen spoticanja u onome to su hteli da naprave.
No, napredovali su jako sporo. Horton je svoju grupu
okarakterisao kao grupu "dobrih hemiara, i kakvih-takvih fiziara," i
oseao se odgovornim za ove poslednje. Obino bi se u
poslepodnevnim asovima sakrio u svojoj kancelariji, skrhan
zadatkom koji je bio pred njim, borio se sa ubeenjem da mu
ponestaje mo zdravorazumskog rasuivanja i sa oseanjem da bujica
inspiracije, koja mu je neophodna da rei ovu zagonetku, nadmauje
njegove sposobnosti.
Ta sumnja u samoga sebe je na mahove rasla, na mahove slabila,
ali nikada nije iezla. Hortonu se sve vie inilo da je otkrie Okidaa
rezultat spleta srenih okolnosti, i da bi neko drugi morao to da
objasni. Iz tog razloga je poeo da vri pritisak na direktora da objave
svoja istraivanja, ili da ih bar privatno dostave svojim kolegama koji
bi se moda za njih zainteresovali. Ali Brohier nije ni pomiljao na to.
"Matematiku fiziku ne interesuju fenomeni - i ja ne vidim kako bi
objavljivanje u Ripley's Believe It or Not unapredilo na rad," ree

Brohier. "U svakom sluaju, to to kontaktiramo sa ministarstvom

odbrane koi nas da ita objavimo bez njihovog blagoslova - to nije u
izgledu, bar ne u ovom trenutku."
"Ne mogu da razumem zato ste se sa tim sloili
"Zar vi ne razumete koncept 'dravne tajne'? Objaviemo onda
kada to nee nositi tako visok rizik da se kompromituju
predsednikova kampanja, meunarodna stabilnost -"
"to se moe desiti za pedeset godina - ili nikad."
"U meuvremenu, vlada se sloila da ne gui i ne osporava nae
patent primene na Okida ureaju."
"Dakle, sloili su se da moemo zadrati ono to je nae, dokle god
drugima ne kaemo za to," ree Horton, "Nekako ja u tome ne mogu
da vidim nikakav paritet."
"Ako vi smatrate da to nije nikakav ustupak, onda zasigurno niste
imali kontakte sa viim instancama vlade - bilo koje vlade," Brohier e
na to. "Prihvatiti ono to oni ele i rei da je to na obostranu korist - to
je dobro ukorenjem refleks. Samo najasniji uspeju da se tome
suprotstave. Imamo sree to je u ovom trenutku jedan od njih ba
sam predsednik."
"A ta e biti za tri godine, ako Breland ne dobije ponovo izbore?"
"Za tri godine ovo e biti drugaiji svet - i ne bih imao nita protiv
da se potpiem ispod bilo kojeg predskazanja koje je odreenije od
ovog mog. Ne, Defri, ako ti je potrebno jo mozgova, uzmi ih - ti jedva
da ima polovinu ljudi koji su ti potrebni, i prilino pouzdano mogu da
kaem da niko nee dovoditi u pitanje tvoj zahtev da udvostrui svoje
osoblje."
"Mislim da se najbolji meu najboljima nee odazvati mom pozivu
pod ovakvim uslovima - posebno ako ne mogu da im kaem ta je to
zbog ega su mi potrebni, niti gde se radi, osim da je to u Kembridu ili
Palo Altu."
"Moda ne moe da im kae, pa ak ni ja," sloi se Brohier. "Ali
se mogu opkladiti da predsednik moe. Dakle, ako znate nekoga koga
bi eleli -"
"Voleo bih kad bi to bilo tako jednostavno," ree Horton. "Voleo
bih kad bih mogao da vam uruim spisak desetorice ljudi za koje
znam da nam mogu pomoi. Ali kako da znam kakvi strunjaci su nam
potrebni, kad ne mogu ak ni pravilno da definiem problem? Moda

bi nam trebali strunjaci iz oblasti metafizike."

Brohier se prigueno nasmeja. "Moda je tako. Uprkos tome, ja
elim da ukaem na jednu drugu opciju. Vaington ve ima ugovore sa
velikim brojem naunika, a koji rade u svakoj brani civilne
birokratije, za Pentagon, sve agencije i ugovorne strane. Moda ima
malo istinskih strunjaka iz teorijske fizike, ali sam siguran da mora
da postoji bar neko u tom mnotvu sa znanjem koje traite, i da e
Breland biti vie nego srean da nam ga poalje - ili nju, svejedno. Ni
stareinstvo ne bi bila prepreka - moemo traiti bilo koga sa vrha
spiska osoblja. Razmislite o tome."
U to ih neko prekinu i tako spasi Hortona da prizna da je ta
njegova ideja podstakla njegov oseaj prema profesionalnoj
teritorijalnosti. Prekinuo ih je jedan kurir iz kuice za signal
bezbednosti - sa lokalnim govorom, iz telegrafske slube.
Ta etiri oficira iz kuice za signal bili su, bar koliko je Horton
znao, jedino vojno osoblje u Aneksu. Horton je ovoga nazivao Kroja jer su mu poslovno odelo i plava kravata tako neuverljivo odudarali,
da je izgledalo kao da je u uniformi.
"Hoete da izaem?" upita Horton.
"Nema nita u ovome to vam sutra na sastanku neu saoptiti,"
ree Brohier potpisujui prijem magnetski zapeaenog portfelja.
Vrata se jo nisu ni zatvorila za kurirom, a Brohier je ve otkucao
sigurnosnu ifru, i vadio dokumenta koja su bila unutra. Preleteo je
pogledom po naslovnoj strani, namah izrazivi svoje nezadovoljstvo, i
zagledao se u sledeu stranu. "Dobro," ree, i povue se za svoj sto.
"ta je? ta je to?"
"Lista elja iz Pentagona," kaza Brohier. "S obzirom na to kada je
napisana, pretpostavljam da je ona odraz rezultata testiranja koja su
izvedena na ranijim modelima."
"I?" upita Horton, smestivi se na oblinju stolicu.
"Oh - nita udno. Oni ele da ureaj bude manji, laki, i sa manjom
potronjom. ele vei domet - hiljadu pet stotina metara to je pre
mogue, a posle toga tri hiljade metara to je pre mogue."
"Dakle tu nema nagovetaja da oni znaju da su njihove prve dve
elje sutinski kontradiktorne?"
"Nema nagovetaja," sloi se Brohier. "Oni ele i da se efekat
Okidaa nekako zatiti ili blokira, ili da bude usmeren - ili, to bi bilo

najidealnije, i jedno i drugo."

"To, dakle, znai da oni ne bi morali da predaju svoje oruje da bi
u potrebi 11 ovo."
"Vrlo verovatno." Brohier pogledom prelete celu stranu. "Ovu
stranu je potpisao predsednik, a ne Stipek."
"Karl - mi im ne moemo dati ono to oni hoe od nas."
"Ovo je, kao to sam ve kazao, lista elja. Ne oekuju oni da e im
to biti na posluavniku ve sutra ujutru."
"Nisam to ni mislio," ree Horton nagnuvi se napred. "Onog
trenutka kad im budemo dali Okida sa usmerenjem, on prestaje da
bude odbrambeno oruje - prestaje da bude sila za razoruavanje.
Ako naa vojska bude imala Okida sa usmerenjem, onda se vraamo
u istu igru - zadrae svo svoje oruje, a oduzee svo nae. Karl, plan
nije bio takav - zar ne? Ili je bio?"
"Nije."
"ta emo onda da radimo?"
"Radiemo na listi elja," ree Brohier, neno sputajui
predsednikov memorandum na sto. "Ali kad Boi doe, daemo
svima poklone - da budemo fer."
"Jeste li zaista spremni da to uradite?"
Brohier se spokojno nasmeja. "Pretpostavljam da bih mogao da
vam oprostim to malo skepticizma. Ali i ja imam savest, Defri - ak i
onda kada se od mene oekuje da budem lojalan. elim da
predsedniku i njegovim ljudima dam svaku ansu da zadovolje moje
visoko miljenje koje o njima imam. No, nisam ni ja toliko naivan pa
da ne predosetim mogunost da oni razoaraju mene. Da - spreman
sam ja i na tu mogunost. Pripremao sam se za to sve vreme."
Horton, zavalivi se u svoju stolicu, duboko udahnu i lagano ispusti
vazduh iz sebe. "Mislim da bi trebalo neto vie da mi kaete o tome."
Brohieru se iz oiju videlo da je razoaran. "Nisam do sada shvatio
da ste tako duboko sumnjali u mene, Defri."
"Oh - ne, nije to razlog to hou to da znam," ree Horton. "Vidite,
uvek se iznova pitam, kad ne bih koio sebe - kad bih sebi dozvolio da
vidim odgovore, jer ja ne mogu da kontroliem druge i ta e oni
uraditi sa njima. I zavideo sam vam na vaem oiglednom
samopouzdanju - ne shvativi da se tu krije neto vie od leernog
optimizma. Ako znam ono to vi znate

"Onda ete moi pristupiti problemu iste savesti."

"Makar istije savesti," ree Horton, pa se nasmeja kroz zube.
"Osim toga, za sluaj da vam se neto dogodi, neko ipak mora da zna
gde ste sakrili Deda mrazovo odelo."
To je katastrofalno poraavajua sitnica koju sam prevideo,"
zamiljeno ree Brohier. "Pa dobro, doktore Horton - dobrodoli u
moju malu zaveru."

14
PRILIKA

PORT ARTUR, TASMANIA Hici iz kamiona u prolazu rasturili su guvu

vie od hiljadu advokata za kontrolu oruja koji su se okupili kod
spomenika rtvama u Port Arturu. Jedanaest ljudi je ranjeno, jedan od
njih tee, a dva metka su pogodila i keramiku ukrasnu ivicu
spomenika. Policija trai trojicu mukaraca u tamno utom starom
Reind Roveru. "Pretpostavljam da su oni zakljuili da im neemo
uzvratiti paljbu," rekao je organizator mitinga ad MekKi, od Hobarta.
Miting pod nazivom "Sprovedite zakone" je jedan od mnogih koji se
odrava na godinjicu masakra 35-oro ljudi koje je 1996 godine ubio
automatskim orujem Martin Brajant, to je zatim dovelo do donoenja
zakona o obavezi opte registracije oruja u Australiji i zabranu
automatskog oruja.
Kompletan izvetaj / masovno ubistvo i ludilo / retrospektiva "seam
se": masakr u Port Arturu / S.A.D. jo uvek vodea kada je oruje u
pitanju, ubistvo, samoubistvo
641-a Taktika brigada, nezavisna jedinica amerike vojne
Obavetajne slube i Komande bezbednosti (VOSIKBEZ), prvi put se
pojavila na poetku druge faze stratekog razvoja Okidaa. Kao malo
udo vojne efikasnosti, 641 Taktika brigada (Tac BG) stvorena je
praktino od nule u roku od samo nekoliko meseci, i samo sa jednim
ciljem: da zatiti mnotvo Mark I Okidaa, gde god se oni nalazili.
Mark I Okidai, koji su prvobitno strateki razvijeni u Vaingtonu,
u oblasti Kolumbija, premeteni su na lokacije koje su ve bile meu
najsigurnijim na kontinentu. ta vie, samo dve od tih deset lokacija
bile su smatrane "vruim mestima /aritima/." I tamo je Okida bio

aktivan 24 asa dnevno. Daleko od pogleda i zatien ve postojeim

obezbeenjem, svakoj od tih deset jedinica je dodeljen po jedan
operativni tim iz 115-te Taktike brigade.
Ali dalji razvoj plana povlaio je i mnogo vei rizik od privlaenja
radoznalosti ljudi izvan oficirskog kora. Stepak je rekao predsedniku
da ne moe garantovati tajnost projekta od onog trenutka kada pone
Faza II i bilo je samo pitanje vremena kada e neko ko nije "na naoj
listi za Boi" otkriti postojanje i prirodu Okidaa. A kada se to desi,
neko e sigurno pokuati da ukrade radni primerak studije, da ga
iskopira i okrene protiv amerike vlade, vojske ili javnosti.
"On bi bio savreno teroristiko oruje protiv naoruanog
neprijatelja," istakao je Stepak. "I da budem iskren mi smo
najnaoruanija meta u vidokrugu."
"Onda emo jednostavno morati da budemo potpuno sigurni da
svaki od njih bude pod tako dobrim nadzorom da nijednom
neprijatelju ne dozvoli pristup,"odgovorio je Breland.
Breland je bio jako iznenaen odgovorom da je neto to on trai
neizvodljivo. "Moemo postaviti dovoljno ljudi oko jednog od njih da
ga uvaju i spree dovoljno odlunog neprijatelja koji ima nameru da
ga se doepa," rekao je Stepak. "Ali samo u sluaju ako se sloite da ih
smestimo u jedno od ICBM skladita. Ono to moemo pokuati jeste
da se postaramo da, pre nego to oni dou do Okidaa, on bude
potpuno neupotrebljiv za njih."
Razgovor je u stvari predstavljao genezu 641-e Taktike brigade.
Prvi njem lanovi bili su pripadnici 150-e jedinice specijalnih oruanih
trupa sakupljeni iz tri veteranske kompanije u Fort Kampbelu, u
Kentakiju. Oni su dobili zadatak da osmisle program obuke za timove
od sedam ljudi koji su uskoro nazvani T-timovima. Posle dve nedelje,
sprovoenje plana je jo uvek stajalo u mestu. Dve nedelje kasnije,
struni kadar, kome je sada bio poveren zadatak da sprovede
sopstveni plan, primio je svoju prvu klasu regruta u Fort Silu, u
Kanzasu.
Namera koja se krila iza postojanja T-tima bila je da jedinicu
Okidaa uva 24 asa dnevno straa od dva vojnika - smena bi trajale
etiri sata, to znai da kada bi jedna smena bila na strai, ostale dve
bi odmarale. Sve u svemu, inilo se da e sve to biti dosadno i ne ba
sjajno, kao neka vrsta "stacioniranog straarskog mesta" koga su se

mnoge specijalne operativne trupe ne samo uasavale, ve su ga

preutno smatrale ispod svoje asti. Nije bila potrebna nikakva
specijalna obuka da bi se postao straar ozbiljnog izraza lica, a ak su
i terenski "batinai /glavolomci/" iz Vojne policije bili tretirani sa vie
potovanja.
Ako bi ikada i dolo do toga da ta dosada bude prekinuta, lanovi
T-tima bi voleli da se, u tom sluaju, nau u situaciji da moraju da
upotrebe netradicionalno oruje malog dometa kako bi odbili napad
brojano nadmonije sile - jer to je bio posao za najvre,
najhladnokrvnije i najposveenije raspoloive trupe. Uzimajui to u
obzir, lanovi prve klase regruta dolazili su jedan po jedan iz elitnih
Specijalnih operativnih jedinica iz sve etiri slube: Zelene beretke,
Foke, Vojni komandosi, pomorsko-desantni izviai.
Nije bilo potrebe da se nastavlja dalje, jer je 641-a Taktika
brigada mogla da rasturi sve te jedinice i pre nego to je dobila punu
snagu od 7000 trupa. Tako je prva klasa od 250 specijalaca, kao i
klase koje su posle nje usledile, prestigla jedinice Specijalnih operacija
oslanjajui se na redovnu peadiju kao i na vazdunodesantne
jedinice.
Program tromesene obuke je uzeo neke od tradicionalnih snaga
Specijalnih operativnih trupa i iskoristio ih kao osnovu. Fiziki trening
i borba prsa u prsa bili su deo dnevnog reima obuke, ali nisu
zahtevali vie njihovog truda nego to je bilo potrebno da pobede
monotoniju i sauvaju mentalnu budnost.
Rasklapajui samostrel koji se vrlo brzo punio kao i kratki karabin
sa komprimiranim vazduhom a koji su mogli da koriste flaete ili
gasne ampule, takoe su stavljeni na kvalifikacionu listu za oruje. U
meuvremenu, obueni kadar je testirao ostala strana oruja,
ukljuujui i cijanosilikatnu "lepak puku" koja je liila na pitolj, i
koja je bila iznenaujue efikasna, ali koja se naalost esto koila pa
se na nju nisu mogli osloniti. Neka od "pakovanja" - kako su Okidae
nazivali u svim dokumentima i tokom cele obuke - bila bi mobilna, i
bilo je neophodno zatititi ih u tranzitu od fabrike. S obzirom na sve to
obuka se odvijala na potpuno novom automatizovanom
meunarodnom putu u duini od preko 20 milja koji se gradio
zapadno od Nevila, a svaki regrut bio je za volanom kako
transportnih, tako i vozila pratnje u vebama protiv otmice i radi

vebanja vonje pri velikim brzinama. "Rad na putu" izazvao je

mnogo vie neuspeha nego bilo koji drugi element obuke.
Vie od dvadesetak zgrada i drugih objekata u Fort Silu, od
bunkera sa municijom do etvorospratne slubene zgrade, bilo je
pretvoreno u simulirane poloaje razvoja, i svakoj jedinici na obuci
dodeljena je redovna straa. Nisu im rekli za postojanje skrivenih
kamera koje su ih nadgledale, kao ni za grupu u okviru nastavnog
kadra koji su dobili zadatak da ih tajno napadnu - bila je to uloga zbog
koje je ta grupa vrlo brzo, ali na pomalo misteriozan nain, dobila
nadimak "panska inkvizicija."
Tek posle treeg meseca su regruti 641-e Taktike brigade, poto
su svi oni koji su pretrpeli neuspeh otili kui, videli maketu Mark I
Okida jedinice. I tek tada su oni postali svesni druge dimenzije koju je
imao T-tim - da uniti njihov Okida ako nisu u stanju da ga zatite.
Upoznali su ih i sa specijalnim termit kalupima - po jedan za kontrole i
za odailja - koji su napravljeni za tu svrhu po aerodinamikoj
proceduri naoruanja.
Konano, i na svu sreu, T-tim je trenirao zahvate tipa blokiranje
panske kragne i rune zahvate "mrtvih" premeta to e im i
omoguiti da istraju u borbi to je due mogue, i uveriti ih da ih smrt
nee spreiti u ispunjavanju krajnje odgovornost. I pre nego to su
rasporeeni na svoja nova bataljonska mesta i pre nego to su
podeljeni zadaci za individualne timove na dan sveanog zavretka
obuke, svaki lan 641-e Taktike brigade je ve shvatio rizik na vrlo
lian nain - jer ono to se od njih trailo, to ne bi mogao da obavi
obini straar ozbiljnog izraza lica.
Nenajavljen i potpuno neoekivano, Karl Brohier je promolio glavu
iza ugla kancelarije Defrija Hortona. Zamenik direktora je sedeo
okrenut leima prema vratima, povijen iznad digitalnog stalka koji je
zauzimao 2/3 veliine radnog stola.
Brohieru se nikada nije dopadao taj stalak, koji je ironino, bio
proizvod odeljenja Alef Instrumenti, koje je bilo deo Goldstajnovog
malog carstva. Mnogo mu je bila draa njegova malena pomona
datoteka koju je nosio svuda sa sobom i ogromna bela tabla za koju je
insistirao da bude instalirana u svakoj sali za konferencije u

Terabajtu. Stalak je, meutim, imao dve prednosti koje su privlaile

mnoge mlae naunike - u pitanju je bila njegova sposobnost da sam
snimi kao i da obrie sve svoje podatke.
Bez obzira na sve to, Horton i dalje nije bio zadovoljan - a ionako
nije bilo mnogo toga na tabli to je trebalo da se snimi ili izbrie.
Brohier je proistio grlo i rekao: "Je li ima malo vremena?"
Horton je kriom pogledao iza ramena, zatim se ispravio i
okrenuo. "Naravno."
"Dobro. Onda idi i spakuj torbu."
"ta?"
"Moramo da idemo u Vaington."
Hortonovo lice se ozarilo pri samoj pomiri da postoji mogunost
da se izbegne Aneks. "Konano u upoznati Deda mraza?"
"Ne, upoznae Grina (baksuza). Pravni zastupnik za patente je
upravo prosledio razultate prvog PTO ispitivanja u vezu sa naom
prijavom za Okida - sa naznakom odbija se."
"Po kom osnovu?"
Brohier se zakikotao. "Po istom onom kome pribegavaju kada ele
da odbiju prijave za perpetualne maine i nereagujui pogon - koje
nisu zadovoljile standarde korisnosti u oblasti operativnosti i koje
nisu prole test na temu mogunosti patentiranja u okviru
nepotvrenih naunih osnova."
"Oni misle da on nee proraditi."
"Tano. Hoe da im damo radni model."
"Mi to ne moemo da uradimo - zar ne?"
"Ne. Podneemo dodatnu molbu za razmatranje, ali prvo ti i ja
moramo da porazgovaramo sa ispitivaem."
"Zar to ne moemo putem telegrafa ili tako nekako?"
"Biro za patente i zatitne igove ne poseduje sistem obezbeenja,
koji je na nivou vojnih sistema, za voenje konferencija putem
elektronskih sistema komuninkacije. Je li ima zimski kaput?"
"U nekoj fioci. Zato?"
"Pronai ga. Na Molu je sneg napadao 25 cm."
"Divno. Jedva ekam da vidim."
"Povlaei se prema vratima, Brohier je skeptino
prokomentarisao kroz nos. "Saekaj me kod heliodroma u tri - sa
kaputom naravno."

"A dosijei?"
"Ne. Ve smo im poslali jednu gomilu. Na problem je kako da ih
nateramo da shvate ono to proitaju." Vrata za njim su poela da se
zatvaraju kada je Horton doviknuo za njim: "Kai mi, doktore Brohier,
da li sada imamo dozvolu da putujemo zajedno?"
Ironian osmeh je preao preko Brohierovcg lica. "Ah, naravno.
Imaemo i pratnju. Ali jedina stvar za koju su oni zainteresovani jeste
da nas ne epaju, a to da li e nas ubiti ili ne, to njih uopte ne zanima.
to se oficirskog kora tie, za sada im nismo potrebni. ak moemo i
da odemo avionom pravo tamo - javno, bez pijunskih namera,
neoekivanih obrta i zasebnih putovanja do Kalama zolokog vrta. A
moe i moj kikiriki da uzme - ne mogu vie da ga svarim."
Za sve to vreme, Horton je stajao. "Doco, nikada nemoj nikome
dozvoliti da ti pria kako ti ne zna da isplanira odmor. Vidimo se u
tri.
Ispitiva patenata, Majki Vejn, je bio samo godinu dana mlai od
Defrija Hortona, a ve je stigao do samog vrha unutranje hijerarhije
Biroa za patente.
Vejn, ovek sa gustom i nemirnom crvenom kosom, nadgovorio je
miljenja o "tabloid nauci" i "prevarantima sa diplomama." Od samog
starta uivao je da analizira i odbija molbe "neobrazovanih egoista
koji ili misle da smo mi idioti ili nisu svesni da su oni idioti." Iako je
naravno bio pretpostavljeni ispitiva za inenjersku fiziku, Vejn je bio
jo, po sopstvenom izboru, glavni ispitiva kandidata u vojnoj
inspekciji, koje su u birou obino nazivali "egzotian", a Vejn ih je
zvao "fanatici."
"Oni nisu ni svesni koliko ne znaju," reagovao bi i na najmanju
provokaciju. "Oni mogu da citiraju Klarkov prvi zakon, ali oni ne
razumeju prvi zakon termodinamike. Negde su uli da je Edison
ponavljao treu godinu, a da je Ajntajnu bila potrebna pomo za
domai iz matematike, i onda oni misle da to znai da svet nestrpljivo
eka - sa ekovnom knjiicom u ruci, naravno - na njihov izum."
Vejn je gajio poseban prezir prema onim podnosiocima molbe koji
su se usudili da upotrebe re "revolucionaran" na formularima ili u
toku intervjua: "Oni prave greke koje bi primetio student druge

godine prirodnih nauka, a kada ih istaknete, oni se ale da je u pitanju

zavera: Deneral Motors, ili Ekson, ili IBM imaju udela u tome, kako bi
zatitili svoje akcionare. Pravi vernici misle da im ovako malo fali da
postanu industrijalci milijarderi, ali istovremeno gaje prezir, poput
pravih sindikalaca, prema velikim korporacijama, i nisu spremni na
teak rad koji je potrebno uloiti da bi se sagradila jedna takva
korporacija."
Iako je njegova formalna vlast bila ograniena s obzirom da je on
bio supervizor obuke u sopstvenom sektoru, Vejnovi stavovi su uticali
na itavo inenjersko odeljenje, a za kolekciju maina "veitog
kretanja" verovao je da su od treerazredne vrednosti. Ironija je bila u
tome to je on dobio vii in delimino zahvaljujui tome to je
Marmont skandal totalno izbacio celu malu vojsku viih ispitivaa iz
njihovih kancelarija na ulicu.
Retrospektivno gledajui, lako je bilo videti kako se razvijala
situacija u Marmontu. Nijedno od imena na molbi sa naznakom
"Ureaji za uveanje energije" nije imalo pouzdanu verodostojnost ni pojedinci ni Viskonsin-Vajtvoter Univerzitet, koga su u potpunosti
sainjavali samo studenti i predavai. Predmet njihove molbe imao je
jo manje kredibiliteta. Biro je odbio vie od trista ureaja za hladnu
fuziju i procese koji se odigravaju skoro dvadeset godina. Cela molba
je podseala na neku srednjokolsku alu, na prevaru smiljenu usled
previe piva i drskosti.
Jedim problem je bio u tome to je UUE /ureaj za uveanje
energije/ radio. Piter Marmont trebao je sa punim pravom da primi
svetski patent za razdvajanje hidrotermoelektrinog generatora za
svoj postdiplomski praktikum iz hemijskog inenjerstva.
Ali umesto njega Tojota ga je primila, na osnovu molbe podnete u
Tokiju sedam meseci poto su Marmontovu molbu primili u
Vaingtonu. I im je prvi Tojotin Voterfol pokriveni automobil na
elektrini pogon, sa dometom od 1000 km i jeftinim prikljunim
modularnim elementima za gorivo, poeo da izlazi sa montanih traka
u Kjotou i Tenesiju, glave su poele da padaju u Vaingtonu.
Generalni, i svih pet tehnikih direktora, kao i svih esnaest
poslovoa tehnikog sektora bili su otputeni u Englerovoj istki
nazvanoj "Crni petak." Meutim, to je bila samo uvertira. Kada je
Vrhovni sud dao zeleno svetlo sluaju Marmont protiv SAD Biroa za

patente i zatitne igove. Biro je odmah doao do sporazuma bez

parnice, a zatim energino izvrio reformu kadra. Bilo je otputeno
vie od dvesta viih ispitivaa jer su odbili molbu za patent koju je
samo pet njih ikada videlo.
"Poeli smo rat protiv duboko ukorenjene kulture skepticizma jato-nisam-tako-nauio," rekao je direktor Biroa, postdiplomac
poslovne kole i nekadanji predsednik Merka. "Prethodnica nauke i
tehnologije kuca na naim vratima i mi moramo biti spremni da je
doekamo, i obratimo joj se na njenom jeziku."
Vejn nije osetio ironiju svoje pozicije jer se Njegovo poimanje
onoga to se dogodilo razlikovalo od shvatanja ostalih koji nisu dobili
otkaze. "To ne znai da su ispitivai bili isuvie skeptini," objasnio je
on svojim regrutima. "Oni nisu imali predrasude i nisu zaostajali za
vremenom u kom su iveli. Jednostavno su pogreili.
Kada ulazite u ovu zgradu ujutru to je isto kao da ulazite u sobu
gde je pod prekriven dragocenim crnim biserima i otrovnim crnim
bubama. Morate gaziti po bubama i sakupljati bisere. I ako jednog
dana ne primetite razliku, bolje je da prestanete to da radite dok opet
ne budete sposobni da pravite razliku. Marmontovi ispitivai su
nagazili biser, i to veliki, pravu lepoticu. Ja ih ne saaljevam. Budite
sigurni da neete pogreiti kada kaete 'ne.' To je tako jednostavno."
"Pa, gospodo - vi nameravate da podnesete ispravljenu molbu za
va Ureaj za daljinsku terensku pirotehniku detonaciju?"
Neto u tonu ispitivaevog glasa nateralo je Hortona i Brohiera da
izmenjaju poglede. "Zato smo ovde, gospodine Vejn."
"Doktor Vejn."
"Izvinjavam se," rekao je Brohier, posluao je ispitivaev savet i
seo. "Kao to sam rekao, doktore, zato smo ovde - elimo da budemo
sigurni da ete vi shvatiti specijalne okolnosti koje okruuju ovu
molbu, i da vidimo da li moemo da ugovorimo sastanak sa uenim
ljudima da bi se uverili."
Dok je Brohier govorio, Vejn je uzeo njegovu vizit kartu sa stola i
posmatrao je iskosa. "Specijalne okolnosti, da - oprostite, ali u
kakvom ste vi tano svojstvu ovde danas doli?"
Brohier je zatretao od iznenaenja. "Ja sam direktor Terabajt
laboratorija..."
"Ali vi niste imenovani kao pronalaza u molbi, zar ne? Ili moda

nameravate da i taj deo molbe ispravite?"

"Ja prosto ne vidim razlog..."
"Dobro. Sve dok uviate da to to ete dodati svoje ime u molbu
nema nikakvog uticaja, njeni nedostaci ostae nepromenjeni. A to se
tie vaeg uea u ovom ispitivanju..." Vejn je slegnuo ramenima. "To
i nije ba regularno, ali mogu da preem preko toga. Doktore Horton,
gde je va pravni zastupnik za patente?"
Uvreen u ime svog mentora i iznenaen Vejnovim policijskim
stilom ispitivanja, Horton je zamuckivao dok je odgovarao na
postavljeno pitanje. "Ja, uh, pravni zastupnik za patente korporacije se
nalazi u Sinsinatiju. Smatram da su pitanja, hm da su pitanja bila
tehnike i naune, a ne pravne prirode. Mi imamo zastupnikovu
dozvolu.."
"Kako elite," rekao je Vejn. "Ja u zapisati da ste vi odbili da va
pravni zastupnik bude prisutan. Sada, to se tie izmenjene molbe,
siguran sam da ste videli u obavetenju, zahtevam od vas da priloite
radni uzorak za svaki izmenjeni dodatak. Isto tako, ocenio sam da je
vae tehniko izlaganje neadekvatno. Ovog puta bie neophodno da
obezbedite citate iz objavljenih radova u arbitranom asopisu kako
bi se ustanovila punovanost vaih operativnih principa."
Samozadovoljna superiornost u Vejnovom glasu podgrejavala je
Hortonov bes. "Naalost neemo moi da vam pokaemo radni
uzorak."
"U tom sluaju, zato ne bismo utedeli moje vreme i va novac, i
podneli deklaraciju o odustajanju umesto da... ta?"
"...sa dozvolom vrhovnog vojnog taba," prekinuo ga je Horton.
"Ne dolazi u obzir da vama predamo jedan radni uzorak."
"Ovo je vladin projekat? To nisam video u molbi. Ako vi radite za
saveznu vladu, onda verovatno nemate ni neophodne kvalifikacije za
dobijanje dozvole za patent..."
"U pitanju je privatni projekat koji izvodi privatna istraivaka
firma," rekao je Brohier. "Sada klasifikovan kao poverljiv, po
predsednikovom nareenju. Zato je doktor Horton konkurisao za
dozvolu za tajni patent."
"Ne vidim kako vam bilo koja dozvola za patent moe biti
odobrena. Ovo je totalno neregularno."
"I nama je ovo potpuno strano," rekao je Horton, poto je video da

je Vejnova arogancija sada pokolebana. "Kako moemo pomoi jedan

drugom?"
Njegova uvertira bila je otro odbijena. "Ovo nije drutvo za
uzajamnu pomo, doktore Horton. Za validan patent, moram da
potvrdim da je izum koji ste vi opisali i nov i upotrebljiv. A s obzirom
da vi kaete kako mi ne moete ni objasniti niti demonstrirati kako on
radi..."
"Da li biste prihvatili overenu potvrdu generala Tom Vanigana,
efa Biroa za tehnologiju odbrane u Pentagonu?" upitao je Horton.
"Da li vi to elite da mi kaete da su radni uzorci ovog izuma ve
isporueni vladi?"
"Da."
"Radni uzorci?"
"Da."
Vejn se uzbueno namrtio. "Onda mi kaite kako on funkcionie.
Ako vae objanjenje bude zadovoljavajue, moda mogu da
odustanem od zahteva da priloite uzorak."
Horton je sebi dozvolio da se malo nasmeje. "Mi jo uvek ne
znamo kako on funkcionie. Jedino znamo da funkiconie."
"To ne mogu da prihvatim," rekao je Vejn, odmahujui glavom.
"Ne mogu da prihvatim. Patent mora da bude specifian kako bi
mogao..."
Brohier se naslonio u svojoj stolici i dodao gunajui: "Rekao sam
ti da im kae da je i to poverljiva informacija."
"Doktore Brohier, ako je to va doprinos ovom sastanku..."
"Doktore Vejn, ta biste vi uradili sa molbom za izdavanje dozvole
za patenta za atomsku bombu 1945? Ili za radar 1939?"
"Odobrio bi ih," rekao je ispitiva bez oklevanja. "Oni su bili
znaajna tehnika unapreenja koja su se bazirala na vrstom
teoretskom temelju. Dok vi, sa druge strane, "izvlaite zeca iz eira",
a da pritom ne elite da mi pokaete ni zeca ni eir. Ruke su mi
vezane. Va patent se nikada nee hrabro suprotstaviti izazovu.
Najiskrenije sumnjam da bi bilo koja od zemalja potpisnica Mirovnog
sporazuma izdala reciproan papir za njega."
"Ja ne planiram da traim jedinstveno pravo za patent u
prekomorskim zemljama," rekao je Horton.
"ak i ako va ameriki patent bude jednoga dana objavljen?"

"Ni tad,"
Sada ve delujui totalno zbunjeno, Vejn je prekrstio ruke na
grudima. "ta je onda tano svrha ove molbe?" Ako je tehnologija
poverljiva, vi ionako ne moete imati nikakvu korist od patenta - vaa
jedina muterija je Pentagon. Da li se ovde radi samo o pitanju ega? Ili
o lovu na novac - da li vi jurite za nekom vrstom premije od
Terabajta?"
Horton je pogledao u stranu prema direktoru pre nego to je
odgovorio. "Doktore Vejn, mislim da moji razlozi nemaju veze sa
molbom niti sa postupkom istraivanja."
"Ne, u pravu ste. Nemaju. Ali mislio sam da moda elite da me
motiviete da proitam proceduralm prirunik sa isto onoliko
kreativanosti sa koliko ste vi napisali vae tehniko izlaganje." Pokrio
je usta desnom rukom i uzdahnuo. "Da li ste vi doneli tu overenu
potvrdu od generala Vamgana?"
Horton je izvadio zapeaenu Tajvek kovertu i dodao je preko
stola. "To je 'read-once' pismo, moe se samo jednom proitati,"
upozorio je Horton.
Klimajui glavom, Vejn je iscepao peat i prouavao pismo koje se
nalazilo unutra. Ve je poelo da se raspada kada je on uzdahnuo i
spustio ga na sto. Za manje od jednog minuta, pretvorilo se u beli
prah, bez mogunosti ponovnog itanja, i spajanja.
"ao mi je zbog nereda," rekao je Horton, neno prekidajui tiinu.
Vejn je odmahnuo rukom odbacujui izvinjenje. "Ovo su specijalne okolnosti, kao to ste vi to rekli, doktore Brohier," poeo je
polako. "Poverljiva tehnologija - nedovoljno ispitano podruje - patent
koji nee biti objavljen sem ako i kada. Pentagon odobri njegovo
putanje u javnost. Sve ono to se stvarno zahteva je da se sauva
datum vaeg prisustva u sluaju da ovaj izum postane javni patent."
Lupkao je prstima po stolu podiui prainu. "Na osnovu, hm, dodatne
dokumentacije ovde prezentovane, ja odobravam izdavanje
privremene - ah, privremene i uslovne dozvole za patent."
"A uslov je..."
"Moraete da obezbedite izmenjeno tehniko izlaganje, kako bi
postavili teoretsku osnovu za ureaj. Ako to ne uinite pre nego to
ogranienja budu podignuta a patent priloen za izdavanje, patent e
biti nevaei - I bie povuen." Vejn se naslonio u svojoj stolici, ruku

prekrtenih u krilu. "To je najvie to ete od mene dobiti, gospodo.

Predlaem vam da prihvatite."
Dok je Horton sluao ovu izjavu, oseao je kako ga teret
oekivanja pritiska vie nego ikad. Ali Brohier je ustao, pruio ruku i
zadovoljno se nasmejao. "Odlino. Hvala vam, doktore Vejn. To e biti
dovoljno - da, sasvim dovoljno."
Brohier je ostavio malo slobodnog prostora u planu za njihov
povratak - dovoljno, kako je on rekao Hortonu ponosno, da sebi
priute ranu, ali oputenu veeru kod Mamaranda u Aleksandriji.
Posle sedam meseci, svaki obrok izvan Aneksa, pa ak i na brzinu
pojedeni ruk u kafani na Denver aerodromu, predstavljao je
zadovoljstvo i proiavanje za njihov stomak. Ali Mamarand je
predstavljao nenadmano zadovoljstvo u bilo kom kontekstu,
znamenitost glavnog grada sa etiri zvezdice kome su ugledne linosti
Vaingtona bile verne ve skoro dvadeset godina.
Horton je odbacio opreznost i odluio se za jedan od
najozloglaenijih specijaliteta, od onih "za srani udar", file u skrami.
"Kada bih znao da e ovo imati ukus upola ovako dobar sutra, naruio
bi jo jedan za poneti," rekao je Brohieru.
"A kada bih ja znao da e moje telo ovo do sutra da mi oprosti, ja
bih naruio jo jedan odmah," rekao je Brohier, merkajui laganu
ribu, svoje glavno jelo sa aljenjem.
Zidovi Mamaranda bili su prekriveni potpisanim crteima poznatih
muterija. Malobrojni turisti koji su imali sree da dobiju sto, naravno
uvek pre sedam, uvek su se odavali tako to su zverali okolo ili se
cerekali. Redovne muterije su primeivali samo nove crtee.
"Gde si odlutao?" pitao je Horton. On se zabavljao treom aom
kabernea. Igrajui se pokuavao je da vidi koliko lica u redu moe da
prepozna a da ne gleda autograme.
"Ja?" zakikotao se Brohier. "Defri, vani u stvarnom svetu, tipian
dobitnik Nobelove nagrade je udarna vest u trajanju od dvanaest sati
u ivotu obinog oveka. Ja nisam poznat. U najboljem sluaju, ja sam
onaj odgovor pod B na pitanje broj 190 u neijem testu opte kulture."
Iako je on to direktno pobijao, bar jedno deset puta do kraja
obroka prekinuli su ih gosti koji su kasno stigli i zastali kraj njihovog

stola kako bi pozdravili Brohiera oslovljavajui ga.

Horton nije poznavao nikog od njih. Posle rituala upoznavanja,
otkrio je da nije ak ni uo ni za jednog od njih. Ali poto mu je
Brohier objasnio ko su oni, poto bi ovi otili prema svojim stolovima,
samo je pojaalo Hortonovo oseanje da ivi ivot potpuno odseen
od stvarnog sveta. Svaki veseli pozdrav gurao ga je jo dublje u
turobno nezadovoljstvo. Uutao se, a Brohier je to pogreno
protumaio kao umor.
"Zna, razmiljao sam i mislim da uopte nije neophodno da se
vraamo veeras," neno je predloio. "Moemo da uzmemo dve sobe
u Nortvindu i da idemo arter letom sutra. Prijae nam da nas malo
razmaze - akuzi, masaa, pliani pekiri, kingsajz kreveti." Nasmejao
se sebi u bradu. "Mislim da u kada se vratimo unajmiti nekoga da
stavlja okoladice na svaije jastuke."
Briui usta salvetom, Brohier je izvukao svoj komset iz
unutranjeg depa. "Videu ta mogu da uradim."
Ali nita nije moglo da dodirne Hortonovu melanhoniju - ak ni
spektakularan pogled iz njegove hotelske sobe na osvetljenu
panoramu spomenika glavnog grada, ni vrelina vode u kupatilu sa
etiri tu-glave tokom dugog tuiranja, ni zadovoljstvo zbog malog
koktela za dvoje u pono koji su mu doneli u sobu, ni komfor dugog
plianog hotelskog bademantila, pa ak ni 500 kanala sa muzikom,
pozorinim predstavama, i filmovima prikazivanim kroz staklenu
vitrinu u duini celog zida.
Kada mu ni plivanje u hotelskom bazenu nije pomoglo da zaspi,
Horton je shvatio da on, u stvari, pokuava da produi dan kako bi
odloio jutro. U tom trenutku spoznaje, shvatio je i ta je to to mora
da promeni. Tako se i naao u hodniku u bademantilu u pet do jedan,
ispred vrata susednog apartmana i zakucao.
"Samo minut neto da ti kaem," obeao je kada je Brohier
konano otvorio vrata i pogledao ga mirkajui.
"Mislio sam da si otiao na spavanje jo pre dva sata. Bar ja jesam.
Zar to nije moglo da saeka do sutra ujutru?" progunao je Brohier
ljutito i pomerio se od ulaznih vrata i pustio Hortona da ue.
"Ja stvarno ovo moram sada da reim, Karl. Ako to ne uradim sada
nisam siguran da u ovde biti sutra ujutru. Kako stvari sada stoje,
mislim da se sutra neu ukrcati sa tobom na avion.

Vrata su se zatvorila iza Horton dok je govorio. Samo se video

bledi sjaj priguene svetlosti lampe. "Dobro," rekao je stariji ovek, i
ljutnja je nestala iz njegovog glasa. "ta ti treba?"
"Promena. Uopte mi nije zabavno to to lupam glavom o zid. Ne
znam pravi razlog tome, a i izgubio sam interesovanje da bih i dalje
pokuavao da otkrijem ta je u pitanju. Istina je da sam zbunjen.
Totalno sam postao mentalno neaktivan. Ne, ak je i gore od toga.
Razvio sam lo stav prema svemu ovome to radimo."
"Da li eli da se iskljui."
Horton se na trenutak naao u iskuenju, ali je istog trenutka
odbacio tu misao. "Pitao sam se da li bih mogao da te zainteresujem
da zamenimo probleme."
Brohier se grlato nasmejao. "Zato misli da bih ja bio uspeniji od
tebe? Ne zna koliko mi je sada tee da se skoncentriem nego pre
kada sam bio u tvojim godinama. Zrelo doba nema nita da ponudi
fiziaru, Defri. Ili bar nita to bi nadoknadilo pohabanost
instrumenta."
"Zato misli da u poverovati da si nezainteresovan, i da nisi o
tome sve vreme razmiljao?" kao iz topa je odgovorio Horton. "Od
ovog trenutka ne mora vie da potuje teritorijalne granice. Upravo
sam ih izbrisao. Pruio si mi ansu da ih sam postavim. Epa, ja to ne
mogu. Potrebna mi je pomo, ba kao to si i rekao da e mi trebati.
Bolje bi bilo da sam je zatraio jo pre nekoliko meseci."
"Zar misli da bih utao da mi je neto pametno palo na pamet?
Zaista, Defri, ima isuvie visoko miljenje o meni, dok o sebi veoma
strogo sudi."
"Nisam ba siguran. ak iako ovo ne moe sam da rei, moe da
povee ljude koji e moi. Poznaje sve one koji su iz ove brane, a i
oni tebe znaju. Nema toga ko ne bi prihvatio tvoj poziv, i ispotovao
tvoje poverenje, verovao ti na re..."
"Ah, ima ih nekoliko," rekao je Brohier osmehujui se sarkastino.
"I vie od toga."
"Nema mnogo onih koji bi uradili ono to sam ja uradio, i
oberuke prihvatili ansu da rade sa tobom. Znam da si vie oekivao
od mene..."
Brohier je uzdahnuo. "To to uopte moe tako neto da kae
ini situaciju u kojoj se nalazi jo teom. Neophodno je da promeni

ambijent. Pogreno je previe se truditi i to moe da te onesposobi

skoro na svakom polju. Dobro onda, prihvatam tvoj predlog."
"Hvala." Olakanje koje je odjednom osetio bilo je mnogo jae
nego to je Horton oekivao.
"Ovo ne radim zato to mislim da e se problem pokoriti mom
nadmonom umu," Brohier je dodao brzo, tapui Hortona po
ramenu, "ve zato to sam stvarno zainteresovan, i zato to smo
prijatelji. Po jo jednom pitanju ima pravo. Nas razdvajaju dve
generacije, a ja mogu da doem do fiziara mojih godina kao i do onih
mlaih mnogo lake nego ti. To u i uraditi, pa emo videti ta e biti."
Slegnuo je ramenima. "A moe biti da jo uvek nije vreme za to."
Posle toga, san je doao bez problema.
Idejni sastanak na kome je stvoren vei deo Manifesta osnivanja i
razvoja bio je jedan od najivljih i najinteresantnijih sastanaka
oficirskog tima, jedan od onih koji su zadovoljavali radoznalost
uesnika u potpunosti. Ali kada se poteglo pitanje odreivanja
prioriteta za vie od 14 000 kandidata, bilo je nemogue postii
kosenzus u pogledu prvih sto mesta. Konano, odreivanje prioriteta
je prevashodno bio posao generala Stepaka, posle konsultacija sa
predsednikom i sekretarima.
U pratnji svojih T-timova i operativnih jedinica Okidai su
premeteni u slubu ratnog vazduhoplovstva kako bi ih instalirali u
Global Hok bespilotne avione, koji su se nalazili na bojitu obavetajne
slube, E-8D Joint STARS letee radar stanice, i KC-10B Ekstender
tankere - sve su to bili avioni bez naoruanja presudni za koncept rata
dvadeset prvog veka. Mornarica je planirala da pretvori etiri ratne
podmornice klase Stardon /Jesetra/ u torpedo lovce-presretae za
potrebe nosaa aviona svoje udarne eskadrile, i igrala se oivljavanja
hidrokrilnog patrolnog broda Pegaz koji bi u tom sluaju imao dve
namene: bio bi udarna platforma i odbrana protiv morskih krstareih
raketa.
Na kopnu, vojska je elela da svaka izviaka jedinica ima
M113A3 oklopni transporter koji bi bio opremljen Okidaem, i koji bi
sluio kao borno vozilo za otklanjanje mina. Pomorsko-desantne
snage su procenjivale korisnost sistema u pomorskom desantu, kao

sredstvo za krenje puta kroz utvrene plae preplavljene minama

iznenaenja. Plan je bio da se naprave nosai za testiranje koji bi
koristili Osprej tilt-rotore, Super Kobra helikoptere, i LNVD (letilice na
vazdunom dueku) hoverkrafte kojima je upravljala nihova ratna
mornarica.
Tokom godina, raznorazni oficiri iz kriminalistike kao i
obavetajne slube investirali su mnogo hiljada radnih sati kako bi
napravili iscrpnu listu moguih ciljeva koji su od velike vrednosti, a na
udaru su terorista i neprijateljskih snaga. Ove procene pretnji i analize
moguih ciljeva dovele su do poverljivog kataloga vitalnih nacionalnih
izvora, od komunikacija do transportne infrastrukture, do glavnih
istraivakih centara i arhivarnica. I FBI i Pentagon dali su svoje liste
generaltabu, a Stepak je od njih odabrao sline civilne i vojne objekte
u skoro svakoj dravi.
Amerika svemirska industrija dobila je prioritet, u rasponu od
Venr Star centara za lansiranje u Floridi, Kaliforniji, i junom
Teksasu do farmi satelitskih antena u devet drava. A Stepak je eleo
da ide i dalje od toga, sve do orbite. On je pritiskao administratora
NAE da opremi Okidaima est agencijskih SSTO (supersoninih
transportnih organizacija) spejs atlova i da narui trgovaku flotu
koja bi ih pratila. Samo u poslednje dve godine, desio se jedan
proveren i tri sumnjiva sluaja kada su putniki avioni oboreni pri
poletanju ili sputanju Stinder raketama koje su lansirane sa ramena.
Ali NASA administrator je pruao otpor. Nijedan od tih incidenata
se nije dogodio u SAD, obrazlagao je administrator, a svaki kilogram
bojevih glava sa punjenjem je dragocen sada kada osamnaest ljudi ivi
na proirenoj meunarodnoj svemirskoj stanici.
Stepak je zakazao sastanak izmeu predsednika Brelanda i efa
NASA-e kako bi se reio ovaj spor.
Dravni sekretar nije imao takva ogranienja. Svaka amerika
ambasada od ake do Gaboronije stavljena je na listu kandidata za
dobijanje dva Okidaa, zajedno sa specijalnim kontingentom vojno
pomorsko-desantnim zatitnim jedinicama. Veina ovih Okidaa bie
strateki korieni u "hladnom" ratu, kao osiguranje protiv
nepredvidivih promena politike nesvrstanih zemalja. Ali njih pet-est
e se odmah usijati, jer e od samog starta biti korieni i u pravom
"toplom" ratu, kao osiguranje protiv nepredvidivog nasilja politikog

terorizma.
Ni Breland ni Stepak nisu bili spremni da predaju kontrolu nad
jedinicom Okidaa nijednoj agenciji kriminalistike slube, pa ak ni
FBI-u. Ali depoi, koje je Riard Nolbi nazvao "agencije za
iznajmljivanje", spremani su na est razliitih mesta na razliitim
stranama kontinenta. Svaki e biti glavna baza za desetine Okida
timova na terenu, koji e biti na raspolaganju lokalnoj i dravnoj
policiji i FBI-u za specifine racije i istrage.
Predsednikova omiljena ideja kada je Okida u pitanju bila je da se
on koristi kao "filter u protoku," koji bi zadrao oruje u tranzitu.
"Ljudi ve znaju da postoje neka mesta na koja ne moete poneti
oruje, koja su pod zatitom i koja su proverena," rekao je Stepaku.
"Nisu im potrebna dodatna upozorenja kako bismo mi bili sigurni da
oni potuju pravila. Nema vie besnih pucnjava na putevima. Nema
vie pisama s bombom. Nema divljanja u sudnici ili kavgi u kolskim
dvoritima.
Nolbi je pokuao da ubedi Brelanda da je stvarni broj tih
incidenata bio isuvie mali a broj neophodnih stratekih proirenja
isuvie veliki da bi opravdao raspodelu prvih hiljadu. Ali Breland je
bio neumoljiv.
"Moda su brojke male, ali njihov uticaj nije," rekao je. "Svako
takvo ubistvo je vest i ljudi ga dugo pamte. Deca koja se ubijaju posle
asa matematike. Pisma sa bombom koja ubijaju sredovene
profesore. Putniki avioni puni francuskih studenata lete u vazduh.
Sve su ovo trenuci koji kazuju da je ljudski ivot nenormalan, i da
njihov svet ide u pogrenom pravcu. To je ono to ih plai."
Kada je to uo, Nolbi se setio da je dom Brelandovog detnijstva u
Vilijamsportu bio samo nekoliko milja od Montursvila, zaseoka koji je
bio strano pogoen tragedijom leta broj 800. Radije nego da iznova
pria o jo uvek kontroverznoj presudi ili da se raspravlja sa
emotivnim seanjim mladog Brelanda, Nolbi se pomirio. Okidai
ograniene mod i Kevlar eksplozivne kutije otile su u prtljane
sisteme 44 aerodroma i u sisteme sortiranja potanske slube u
centralnim potanskim objektima.
Ali Stepak je ipak uspeo da ubedi Brelanda da e kole morati da
saekaju dok plasmani ne budu mogli da se obave javno. Prisustvo
vojnika se ne moe tako lako objasniti i kako je Stepak primetio: "Iako

je apsurdno, na povreenu decu se obino gleda kao na nevine rtve.

A ako su oni dobri momci, onda smo mi loi momci iz potaje. A mi
sigurno ne elimo da na taj nain predstavimo Okida javnosti."
Senator Grover Vilman pratio je sve ove faze razvoja kroz mesene
sastanke sa predsednikom i putem auriranih podataka koja je
dobijao od Bras Heta dva puta meseno, koji su predstavljali osnovu
za njegove poverljive izvetaje koje je prosleivao Ujedinjenom
kongresnom odboru bezbednosti.
On je to radio sa sve vie nezadovoljstva, koje su uveravanja od
strane predsednika mogla sve manje i manje da ublae. Vilman je
imao i sopstvenu listu i sopstvene prioritete, i kako su meseci prolazili
jedan za drugim a da on nije video nikakav napredak za to vreme,
poeo je da se pita da li e ikada i videti ikakav napredak. Do
skoranjeg sastanka u julu, Vilman je izgubio svu veru u Brelandova
obeanja sa znaajnog prvog sastanka.
Pre kraja tog meseca, petstoti Mark I je trebao da izae iz fabrike
u junoj Dakoti i da pree u ruke 641-e Taktike jedinice.
Razmiljajui o tome, Vilman je doao do zakljuka da je isuvie dugo
bio razuman i strpljiv.
"Gospodine predsednie, da li vi to mene 'zavlaite'?" pitao je
Vilman dok su sedeli u Ovalnom kabinetu.
"ta kaete, senatore?"
"Mislim da ste me sasvim dobro uli. Da li pokuavate da
'manipuliete' sa mnom? Da li uz pomo svih ovih sastania
pokuavate da me neutraliete, imajui u vidu da se verovatno ne
biste sloili sa preporukom da jednostavno naruite moje ubistvo."
"Niko nikada nije predloio tako neto, senatore," rekao je
Breland, a izraz lica mu se odjednom smraio. "Bar ne na mestima gde
sam ja mogao to da ujem."
"Niste vodili nikakve diskusije u pogledu poverenja u moju
diskreciju i u to da li u potovati pravila ili ne? Nije bilo nikakvih
nagovetaja da sam odaniji RPL-u nego Kongresu, da sam ja
internacionalist pacifista preobuen u amerikog heroja? Ako nije,
trebalo je da ih bude, jer je sve to tano. Dao sam sve od sebe da se
lepo ponaam, gospodine predsednie. I vie nego to sam mislio da

mogu. Da se obuzdavam po pitanju neeg ovako krupnog osam

meseci, pa gospodine, mogu rei da oseam da mi je svega preko
glave."
"Da li se vi to meni ispovedate? Da li ete uspeti da zavrite do
devet?"
"Rekao bih da to zavisi od vaeg odgovora na moje pitanje
gospodine."
"Senatore Vilman, zahvalan sam na vaem strpljenju..."
"Siguran sam da jeste," rekao je Vilman. "Ali nisam siguran da e to
strpljenje biti nagraeno, i da li je sve ovo samo uvebavanje
oficirskog kora, samo jo jedna produena ala na raun ljudi do kojih
je meni stalo?"
"Naalost ne razumem..."
"Da pojednostavim. Da li ete vi ikada uraditi neto konstruktivno
sa Okidaem?"
Breland se namrtio. "S obzirom da znam da dobijate sve izvetaje
o napredovanju, mogu samo da zakljuim da vi i ja kada govorimo o
napretku ne mislimo na istu stvar."
"Ako je takva situacija bie mi zadovoljstvo da objasnim ta ja
podrazumevam pod napretkom. Po mom miljenju napredak je
svakako pre aktivan nego pasivan. Proaktivan pre nego propasivan.
Pozitivan, afirmativan, sa mogunou transformacije, riskantan, koji
zahteva neke intervencije koje utiu na ivote ljudi, koji spaava
ljudske ivote. Mislio sam da vi imate skoro vizionarsko razumevanje
moi i potencijala Okidaa. Jo uvek ekam kako bih otkrio da li sam
bio u pravu. Vi ispred sebe imate eki i nakovanj - da li mislite da ih
ikada upotrebite? Preko 400 Mark I jedinica se trenutno nalazi na
terenu. Na terenu su, a ne uskladitene u nekom skladitu oruja."
"Mada bi isto tako mogli i biti, ako se uzme u obzir koliko dobra
ine" rekao je Vilman. "Pretvorili ste udesni napredak u nauci u
prokletu vlasnikovu polisu osiguranja. Mi titimo milijardu dolara
betona i metala, uvamo sve nae dragocene kolekcije igraaka i
suvenira, a zaboravljamo sve kada su u pitanju ljudi. Blagi boe,
veina Okidaa koje ste unapredili jo uvek nisu ni ukljueni. Ako ima
sto Okidaa koji u ovom trenutku rade ja u go izvesti premet nasred
Mola."
"Svaki poloaj ima svoje sopstvene razloge, senatore. Ja zaista ne

znam ta vi oekujete od mene."

"Pomislite na osam hiljada etiri stotine i devet leeva."
"Odakle vam taj broj?"
"Dobio sam ih u Centru za zdravstvenu statistiku u CKB-u (Centru
za kontrolu bolesti), jue popodne," rekao je Vilman. "To je broj ljudi
koji su probali da zaustave metke sopstvenim telima od dana kada
smo doktor Brohier i ja doli kod vas. Toliko ste ubistava,
samoubistava, fatalnih nesrea istolerisali. To je cena plaljivosti,
tajnosti i pasivnosti."
"Naravno, to smo samo mi Amerikanci, a mi ak zvanino nismo u
ratu ni sa kim. Ne mogu vam nabrojati koliko je Evropljana,
Afrikanaca i Azijata stalo na mine ili stalo na put prepirci na granici ili
malom varvarskom nemiru. Nadam se da je ova koliina od dvadeset
hiljada Okidaa samo prvi deo."
Brelandovo namrteno i ljutito lice jasno je izraavalo
nezadovoljstvo zbog odranog predavanja. "Sada zvuite kao pravi
vernik, senatore, a ja sam imao bolje miljenje o vama. Ne moete
oekivati od nas da zaustavimo ubijanje."
"Moemo da ga uinimo teim nego to je sada. Ali moramo imati
elju to da uradimo. Moramo da pokuamo."
"Ali mi pokuavamo."
"avola pokuavamo, gospodine predsednie. avola. Jedino to
stvarno radimo jeste da koimo promene. Samo pokuavamo da se
drimo svoje utabane staze. Nasmrt smo preplaeni da je Mao bio u
pravu kada je rekao da sva politika mo izlazi iz cevi pitolja, a mi
samo to nismo izgubili svoje pitolje."
Breland nita nije rekao samo je nadlanicom trljao usta. Bez i
jedne rei Vilman se premestio na drugu stolicu kako bi mu bio blii.
"Najprirodnija stvar na svetu, gospodine predsednie, je da elimo
da zatitimo sopstvene interese," rekao je i seo blie ivici kaua. "To
jednostavno nije dovoljno dobro opravdanje za ovaj vek ili ovaj ofis u
kome se nalazimo. Nas bi trebalo da zanima podmetnuta bomba u
Londonskoj robnoj kui isto onoliko koliko i kada je bomba
podmetnuta u Njujorkom autobusu. Moramo brinuti o minobacaima
koji se ispaljuju celom duinom reke Kongo u Kinasi kao da se to
deava na Misisipiju u Kanzasu.
"Koliko je vae pleme, gospodine predsednie? Ko dobija

nadoknadu za lanstvo? Samo vojnici i politiari?"

"Ne, ne, naravno."
"Zato onda da titimo nae interese i mo kad bismo mogli da
titimo nae ljude?"
Breland je zurio, trepui. "Vi ste me upozorili da ete mi skresati
krila, zar ne," rekao je i odmahnuo glavom. "Grovere, mi se zaista po
tom pitanju slaemo. Moglo bi se rei da su vaa i moja etika sline.
Ljudi jesu vaniji od stvari. ivoti jesu mnogo vaniji od ideologije. I ja
zaista verujem da ljudski rod jeste jedna porodica, ak i ako ona ne
funkcionie kako treba."
"Sada to kaete a poslali ste devet desetina cele proizvodnje
Okidaa na adrese koje poinju na 'fort' (utvrenje - stalno mesto
rasporeda jedinice) ili zavravaju na 'baza.'"
"To je zato to su oni spremni da upotrebe sistem i da to uine
odmah. Civilno stanovnitvo nije. Mi tek treba da ih edukujemo u tom
pogledu."
"Da li je to va izgovor to se stvari tako sporo odvijaju?"
"Tako sporo? O emu vi priate? Razvijamo ih onoliko brzo koliko
Godstajnovi ljudi mogu da ih naprave."
"Zato onda nismo naruili i drugu i treu koliinu od dve hiljade
Okidaa? Zato ne pritisnemo Goldstajna da povea kapacitet to bre
moe? Zato smo tako prokleto plaljiv?"
"Plaljivi?"
"Plaljivi," rekao je Vilman znaajno. Koraci koje mi preduzimamo
su deiji, a mere koje preduzimamo su polovine. Vidite, vaa
predstava o filtriranju socijalnog toka, to je upravo ono to bi trebalo
da radimo. Ali vi se tome niste dovoljno pribliili."
Breland je okrenuo dlanove na gore. "Recite mi ta sam
propustio."
"Za poetak mogu poeti od svih napunjenih pitolja u pretincu za
sitne stvari u kolima i ispod sedita. Kongres je doneo MerckMartinsonov zakon pre deset godina, a ljudi se i dalje ubijaju zbog
bezazlenih saobraajnih nezgoda, ili zato to su se namrtili vozau iz
suprotne trake. Zato Merck-Martinson zakon to nije okonao?"
"Mislim da je to zbog neega to se zove 'osnovana optuba',"
rekao je Breland, i pokuao da se nasmeje usiljeno.
"To je zato to Merck-Martinsonov zakon ne pomae policiji da

pronae one pitolje pre nego to se neto desi. Ali Okida to moe. On
moe da sprovede ono to se zove blag i neefikasan zakon. On je moe
biti za kontrolu oruja isto to su i radar i automatizovani autoput bili
za kontrolu saobraaja."
"ta vi, u stvari, ovde zagovarate."
"Nita vie od onoga to ste uradili sa potama i aerodromima.
Svako ko vozi pre ili kasnije prelazi most, prolazi ispod nadvonjaka,
kroz tunel, i pored naplatne stanice za putarinu. Ako postavite
dovoljan broj Okidaa kod stratekih poloaja, mogli biste da
eliminiete sve oruje sa puteva."
"Okida e unititi samo ono oruje koje je napunjeno. A
istovremeno e, dok to bude inio, prouzrokovati prvoklasne nesree
na putu "
Vilman je slegnuo ramenima. "Svi znaju za Merck-Martinsonov
zakon koji kae da nije dozvoljeno nositi napunjeno oruje u vozilu
koje je u pokretu."
"Znai vi mislite da to treba da sprovedemo i unitimo svaiju
municiju, ak i u sluaju kada oni potuju zakon, i kada je municija
sakrivena na sigurnom u zakljuanoj kaseti van domaaja vozaa - pa
ak i ako bi ta naa intervencija prouzrokovala poar i unitila
porodini auto..."
"Obeleite zone koje se proveravaju. Osvetlite ih kao stajalita za
kamione na putu. Veliki crveni znakovi na svakih sto metara u duim
od jednog kilometra. Velike crvene pruge na putu. Obavestite ih na ta
nailaze. Dajte im mesta i vremena da bace municiju pre nego to
stignu do ulaza u tu zonu - mi ne elimo nikoga da povredimo."
"Ali Grovere, mi ne moemo to da uradimo. Ti zna da ne
moemo."
"Zato? Nemojte mi samo rei da je to zbog drugog Amandmana.
Pitajte svog vrhovnog tuioca o Milerovom zakonu u odnosu na SAD."
"Postoji jo jedan razlog. Nismo spremni za CNN," rekao je
Breland. "Pentagon je izriit u svom stavu protiv bilo kakvog
obelodanjivanja pre nego to se obezbedi efikasna odbrana i nae
zamena za barut."
"A kada su oni doneli takvu odluku?"
"Nisu oni. Ja sam"
Lice mu se opustilo i dobilo zamiljen izraz. Vilman se naslonio, i

prebacio ruku preko naslona kaua. "Kakvu ste odluku vi hteli da

donesete, gospodine predsednie?"
Brelandove oi su se zacaklile od iznenaenja. Bez odgovora,
ustao je i otiao do stola, zahvatio rukom eerleme iz inije i izvadio
ih. "Na to pitanje nije lako odgovoriti, Grovere, a ni sam ne znam zato
je tako," konano je progovorio.
Vilman je klimnuo glavom. "Gospodine predsednie, mislim da
vam dugujem izvinjenje. Nisam bio precizan kada sam rekao da
pokuavate da me 'zavlaite.' Jo jednom se izvinjavam i dajem sebi
slobodu da kaem da mislim da ste vi taj koga su 'zavukli.' U tome
nema nieg ega biste se stideli, gospodine - oni su eksperti za takve
stvari."
ulo se glasno krckanje kada je Breland zagrizao slatki. "Znao
sam da e pokuati," rekao je. "Znao sam da govor koji sam proitao
na dan svetog Krispina nisam ja napisao i da ako odmaknem ispred
njih, kada se budem okrenuo videu kako me prate u stopu. Ali,
Grovere, mislio sam da sve drim pod kontrolom." Uzdahnuo je, a
zadnje pare eerleme se raspalo pod pritiskom kutnjaka. "Moda su
oni na mene imali vie uticaja nego to sam mislio."
"Bio je to dobar govor. Privukli ste njihovu panju. Program
razvoja je dokaz da je to tako - njihovi peati su svud po njemu. Nisu
uspeli da eliminiu Okida, pa su preuzeli kontrolu nad njim. A vama
priaju savreno razumne stvari o tome kako e, ako se program bude
sprovodio na bilo koji drugi nain, od onoga koji oni zagovaraju, to
dovesti do pakla na zemlji." Vilman se na jedvite jade neubedljivo
osmehnuo. "Njihov argument je potkrepljen injenicom da su u pravu
- dolo bi do toga sigurno. Ja se tome radujem. A oni su na smrt
preplaeni. Vi..."
Re je ostala da visi u vazduhu kao pitanje.
Breland se naslonio na ivicu stola. "Daj mi neku ideju. Neto to
bismo mogli odmah da uradimo, kako bi ti bio siguran u moje dobre
namere."
"Mnogo ideja mi pada na pamet svakog dana dok itam vesti,"
rekao je Vilman. "U ovom trenutku, Denis Sasu-Ngueso je prvi na
mojoj listi. Bilo bi dobro da ga pozovete i da mu kaete da ima
dvanaest asova da isprazni kamp Kobra, a onda da poalje F-117 u
Kongo sa Okidaem u trupu. Da li su vazduhoplovne snage ve uspele

da smeste Marka I u unutranje odeljenje aviona?"

"Jo uvek rade na tome."
Vilman je izgledao razoarano. "Upravo tako. On bi verovatno
napunio kampove neprijateljskim taocima, naravno, kad bi uspeo da
pronae one koje Kobre do sada nisu ve pobile. Naravno, mi to uvek
moemo da uradimo bez prethodnog upozorenja od dvadeset etiri
asa..."
"Koja je sledea ideja?" strogo je upitao Breland.
"Pa, ako niste spremni da izaete u javnost, ta mislite da je malo
dezinformiemo?"
"Nastavi."
"Previe ljudi je ukljueno u Bras Het kako bi on dugo mogao da
ostane u tajnosti. Ja ne dobijam vae intel izvetaje, ali kladim se da je
do sada svaka zainteresovana drava ula za Brass Hat, a neke ve
imaju dovoljno informacija za priu sa naslovne strane - po kojoj bi
ovo samo bio logian nastavak ortstopa, namenjenog "operaciji
ienja terena od mina." Zastao je za trenutak i pogledao Brelanda
kako bi na njegovom licu naao potvrdu za svoju priu. "Vama se
retko kada na licu moe videti ta mislite."
"Pretpostavimo da ste u pravu, diskusije radi."
"Pa, recimo da bi onda sledei potez bio da se nekom
demonstracijom podri pria sa naslovne strane," rekao je Vilman.
"Da se pozovu momci u INSCOM (VOSIKBEZ) kako bi pronali
pogodno mesto za fotografisanje, moda neko imanje ili tako neto,
gde bismo se slikali ispod Crnog jastreba sa mnogo sjajnog metala,
antena i trepueg svetla, ak bi mogli i da ukljuimo i neko magnetno
polje i neke radio emisije kako bi Kinezima izgledalo ubedljivije."
"A za to vreme pravi Okida bi bio sakriven u helikopteru."
"Upravo tako. L model Crnog jastreba bi trebalo da bude u stanju
da podigne i jedan i drugi bez problema. Sazovite konferenciju za
tampu, najavite svoju inicijativu protiv nagaznih mina iznenaenja, i
kaite da ste osnovali specijalne vojne jedinice koje su posveene
humanitarnom uklanjanju mina, a onda dajte znak helikopterima da
krenu. Bie to glavna vest na televiziji, gospodine predsednie. A u isto
vree dae Pentagonu pokrie za sledeih nekoliko meseci. Od malo
istine moe ispasti odlina la."
Breland je napuio usta. "Generalu Medisonu i Vrhovnom vojnom

tabu se nee dopasti ideja da se ak i toliko otkrije."

"Ko ih jebe," rekao je Vilman, okirajui Brelanda svojom
vulgarnou. "Pitajte ih kada su zadnji put posetili proteznu kliniku u
Bosni, ili prisustvovali seoskoj sahrani u Avganistanu. Pitajte
Medisona da li on misli da su tajne vredne njegove desne noge, ili
ivota njegove unuke Mejsi. Sto hiljada i pedeset miliona mina
zakopane su u zemlji i ekaju svoje rtve, iji broj ide skoro do hiljadu
nedeljno. I obe cifre se ve zadnjih dvadeset godina sve vie
poveavaju. Vi moete neto uiniti po tom pitanju, gospodine
predsednie. Molim vas - uinite neto."
Ustajui od stola, Breland je uperio prst prema Vilmanu optuujui
ga.
"Ovo ste hteli od prvog trenutka kada ste uli."
"Da, gospodine," priznao je Vilman raspoloeno.
"Znai sada ste vi taj koji me 'radi'?"
"Ne, gospodine. Ja elim da vas postidim kako biste neto uradili."
Breland je uzdahnuo. "Uspeva vam. Pretpostavljam da znate da je
moj brat dobio jo jednu unuku."
"Nauo sam neto."
alosno se osmehujui, Breland je iao u krug iza stola. "Da li znate
ta je najvee iznenaenje u ovom poslu za mene? Koliko je teko
uraditi pravu stvar, ak i kada imate najbolje namere. Koliko teko
moe biti da se uradi bilo ta. Izgleda kao da svaki put kada se jedna
od vrata otvore, uvek ue malo blata sa dna reke Potomak. I pre nego
primetite, do struka ste u njemu, i jedva da moete da se pomerite."
Naginjui se napred, pritisnuo je dugme na interfonu. "Gospoo
Tolman, molim vas pozovite generala Stepaka i recite mu da hitno
doe."
"Da li elite da ostanem?" pitao je Vilman poto je uo potvrdan
odgovor s druge strane.
Breland je odmahnuo glavom "Ne, osim ako nemate lopatu kod
sebe. Znate onu priu o jednom momku iz grada, farmeru, i mazgi?"
"'Prvo morate da im privuete panju,'"rekao je Vilman smekajui
se dok je ustajao. "Sreno, gospodine predsednie."
Tog popodneva, sledei svoj oseaj, Vilman je poslao poklon Beloj
kui. Bila je to lopata sa dugakom drkom, jarmom i kopitom od
sjajnog hroma. To se prvobitno upotrebljavalo za ceremonijalne

zemljoradnike obrede. Vilman je stavio veliku nalepnicu

predsednikog peata na pljosnati deo kopita.
Ali nije znao, sve do sledee posete Beloj kui, da li je pogreno
procenio oveka ili moda odabrao pogrean trenutak, sve dok nije
video lopatu na zidu levo od Brelandovog stola. Crno-uti znak koji bi
vie odgovarao nekoj fabrici, nalazio se pored nje. Na njoj je pisalo:
"Ne dirati - osim u sluaju nude."
Vilman se jo uvek osmehivao iznenaeno i zadovoljno, kada mu
je Vilman predao novi dvonedeljni rezime izvetaja Bras Heta.
"Taka dva," rekao je, a onda zastao na trenutak da bi Vilman
mogao da pregleda na brzinu. "Koja ti je omiljena zemlja?"
U naslovu take dva stajalo je: "Bras Het inicijativa za uklanjanje
mina." Vilman je podigao glavu i pogledao sa zahvalnou. "Nijedna
posebno, gospodine predsednie," rekao je znaajno. "Ali oduvek sam
eleo da vidim Kambodu."
Breland je klimnuo glavom. "Neka bude Kamboda onda. Mislim
da se slaete da i vas ukljuim u dogovore oko puta."
"Ne bih to propustio ni za ivu glavu."
"I nee," rekao je Breland. "Planiram da te javno poastvujem, da
vidim da li e da pocrveni."

15
LUKAVSTVO

NAGASAKI Na osnovu izjave direktora Svetske nuklearne monitoring

slube seizmiki zapisi "dokazuju bez sumnje" da je Kina sprovela
podzemne nuklearne testove i time naruila sveobuhvatnu zabranu
testova. "Tragovi dejstava bombe su nepogreivi. U pitanju je novi
model bombe, sa najveim uinkom do sada vienim," rekao je doktor
Rej Milius. "Mislim da je u pitanju bojeva glava za raketni nosa DF10." Prolog meseca je kineska Agencija za vasionska istraivanja
izvrila probno gaanje svojom dalekometnom raketom. Ali zvaninici
u Beijingu insistiraju da su seizmika pomeranja, sa epicentrom u
blizini oblasti Lop Nor za nuklearna testiranja, posledica zemljotresa a
ne eksplozije, i da je Dong Feng dizajniran kao raketni nosa za
kosmiki brod Lotos sa ljudskom posadom.
Kompletan izvetaj / ministarstvo inostranih poslova, "podaci
formalne vojne istrage" / video: lansiranje DF-10 / prvi protesti u
Japanu / da li je ovaj test "upozorenje" Rusiji, S.A.D.?
Znoj jedva da je poeo da se sui na nagoj koi Gordona Grina kada je
alarm na njegovom komsetu poeo da piti.
Zvuk alarma je bio iznenaujue nenametljiv - delimino zbog
injenice to je bio podeen za upotrebu u javnosti, a delimino zbog
toga to su farmerice u kojima ga je nosio leale na ispomeanoj
gomili na podu na udaljenosti od tri metra, blizu spavae sobe. Alarm,
iji je zvuk podseao delom na vibrirajue prigueno kranje, a delom
na zujanje niskog tonaliteta, nije bio glasniji od disanja nage ene
sklupane pored Grina. Kreui se polako, Grin se oslobodio njenog
zagrljaja, i zamenio svoje rame jastukom koji je postavio ispod njenog

obraza, a toplotu svog tela zamenio je ebetom kojim ju je pokrio sve

do ramena.
Kada je to uimo nije bio voen ni nenou ni ljubavlju, ve pre bi
se reklo, ljubaznou kao i eljom za privatnou. Kao i kod mnogih
susreta, pri kojima bi stranci postali ljubavnici, poslednji sat je bio
ispunjen obostranom sebinou, a ne intimnou. Njena potreba da
ne bude sama i njegova potreba da utoli glad za dodirom dovela je do
sporazuma, u pregovorima sa odmerenim obeanjima pod priguenim
svetlom striptiz bara koji je bio osam blokova udaljen od kampusa.
Zbog svega toga, tela su im bila isprepletena i blisko priljubljena
jedno uz drugo kako bi im omoguila strasne poljupce i sve ono to je
usledilo posle toga: intenzitet njenog uzbuenja koji je bio ravan
njegovom, njeno telo koje je drhtalo pri svakom njegovom dodiru,
njegovo telo koje je odgovaralo na pozive njenog tela. Konano
sjedinjenje bilo je divlje, glasno, grozniavo, razuzdano, i oboje su se
sruili na vlane arave bez imalo aljenja zbog onog to su uinili zapravo, bez i jedne misli koja bi poremetila ugodnu izmaglicu ulnih
seanja i omela ih da brzo utonu u san.
A onda se oglasio alarm. Grin se istog trenutka setio zato ga je
podesio da zvoni i morao je da se odrekne ugodnog pritiska nenog
Kierinog tela. Izvukao se iz kreveta uz kripu federa. Alarm je ve
prestao da zvoni, a on je jednom rukom zgrabio farmerice dok je
izlazio iz sobe i zastao na trenutak u hodniku kako bi ih obukao.
Bilo je dovoljno svetlosti koja je dopirala od spoljnog sigurnosnog
svetla koje se probijalo kroz roletne, tako da je Grin mogao da
pronae put do okretne stolice sa stoerom u radnoj sobi. Kada je
dotakao elektronskog mia, sto inni ekran se probudio iz slip moda,
bacajui dovoljno svetla na sto tako da je mogao da vidi svoju
istroenu tastaturu - prastaro pomagalo koje je zahtevalo tajanstvenu
vetinu, ali koje je Grin, bez obzira na to, odabrao kao posrednika za
svoju komunikaciju sa sistemom. Veina interesantnih stvari koje su
mogle da se rade na kompjuteru zahtevale su odricanje od prijatnih
ugodnosti multimedijalnog interfejsa - jer je, to se maine tie, i sama
sintaksa bila od velike vanosti.
Svi njegovi njuzagenti u kompjuteru bili su aktivni i pruali mu
informacije o novostima. S obzirom da je do poetka zakazanog
prenosa iz Pnom Pena ostalo jo nekoliko minuta, Gordon je poeo da

pregledava pristigle poruke.

Bilo je isuvie pristiglih informacija na listi ekanja sa nazivom
"Eksplozija", da je izgledalo kao da tlo pod njim treba da odjekuje.
Bomba postavljena u kamionu u Kolumbu, mine na prometnom putu u
Jordanskoj dolini, raketni napad u Aliru, smrtonosni dueli izvan
Bogote - bili su uobiajena stvar. Grin je proitao na stotine slinih
izvetaja samo u zadnjih mesec dana. Pedeset godina stare amerike
kasetne bombe ubijaju farmere severno od Ho 6 Mina, samoubilaki
bombaki obraun u nemakom vozu, bojeve artiljerijske granate od
105mm pronaene na velikom smetlitu u Kentakiju - bile su
uglavnom nove informacije, ali ni traga od Grinovog izvora. S vremena
na vreme pristizale su prie koje je Grin jedino mogao da nazove
bizarnim i jezivim - eksplozija bombe iznenaenja podmetnute u
koveg na pogrebnoj slubi u junoj Italiji, ili granatnog lansirnog
ureaja krijumarenog na "magarcu pismonoi" preko planina u
Grku.
Povremeno, i naravno neizbeno, sintaksni analizator njegovog
njuzagenta poeo bi da tuca i ponudio mu malo srenije trenutke - u
vidu ponekog lanka o "eksploziji" u stanitu smrtonosne vrste mrava
u Misuriju ili o kometnom udaru u Devonu, u Nevadi. Ovo je bila
protivtea priama kojih Grin prosto nije mogao da se otrese, a koje
su bile bezoseajno surove, besramno brutalne. Slike, baenih granata
usred prepune crkve u Manili, ubistva jednomesene devojice u
naruju majke neveto napravljenom pismo-bombom u Groznom,
pratile su ga danima.
Ali nigde do sada njegovi njuzagenti nisu uspeli da pronau dokaz
o upotrebi Okidaa, iako je Grin unapred garantovao da e do toga
doi. Nije bilo nijednog dokaza o nazovi bombarderima unitenim od
strane sopstvenih bombi, o svrgnutim tiranima i vojskama lienih
svojih arsenala, siledija i ubica i pametnjakovia lienih svoje fino
obraene metalne mukosti. Krvarenje i umiranje, patnja i pla
nastavili su se nesmanjenim intenzitetom, na svakom kontinentu, u
svakoj zemlji, sa najdirljivijim i najdramatinijim pogibijama stranaca
irom sveta, koje je savest i svest ikada mogla da zamisli. Sve je bilo
kao i do sada.
Grin nije oajavao, bio je dovoljno veliki cinik da bi oekivao neto
vie od toga. Pa ipak, svakim danom je sve jae i jae oseao da je

prilika proputena. Oseao je to kada je on bio u pitanju, kao i oni koje

je nazivao svojim prijateljima, i za nju koja je stalno bila u njegovim
mislima. Protraen plemenit gest, izgubljena godina, i ivoti prekinuti
bez ikakvog cilja. On nije bio razoaran zbog gubitka nade, ve zbog
rtvovanja dobrih namera. Pale su na tvrdo tlo, i sve se vie inilo da
e on morati da bude taj koji e morati da istupi i da se za njih
pobrine.
Bilo je ve gotovo sigurno da e do toga doi, u stvari, Grinove
pripreme za to ve su bile u poodmakloj fazi. Do sada je napravio tri
ifrovane kopije Okidaovih datoteka koje su bile sakrivene na
udaljenim serverima, fiziki lociranim izvan SAD. Dve kopije bile su
umotane u digitalnu kovertu adresiranu na vie od sto sajtova za
javnu distribuciju, od diskusionih grupa kao to su alt.mir i sci.fizika
do preprint servera u esnaest zemalja. Trei je bio adresiran na skoro
dvesta privatnih adresa koje su pripadale aktivistima za razoruanje i
vodeim ljudima iz Terabajtovog tima irom sveta - fiziarima svih
profila, eksperimentalnim inenjerima i direktorima istraivakih
centara ultramodernih dobrostojeih kompanija.
Sve u svemu, Grin je raunao da e njegovi napori, koji su
obuhvatali najnovije i u najveoj tajnosti uvane trikove slanja
cirkularne pote na linu adresu, i pre isteka prvog sata napraviti oko
deset hiljada kopija ogromne datoteke. U zavisnosti od brzine i
efikasnosti bilo koje intervencije Pentagona - s obzirom da su blokade
na putu, paket politikih ubistava i jo mnogo toga bile samo neke od
mogunosti - postojala je mogunost da se napravi pola miliona kopija
i vie i da se stave u opticaj i pre nego oni otkriju i zatvore izvorne
servere. A u tom trenutku kada se to dogodi, bie ve kasno. Previe
primalaca do tada e ve primetiti digitalnog slona koga je Grin
ostavio ispred njihovih ulaznih vrata. I bie nemogue oterati ih sve.
U ovom trenutku Grin se najvie plaio iznenadnog kucanja na
vratima, koje bi dolo bez ikakvog prethodnog upozorenja. On je bio
najslabija veza, jedan od onih klasinih jednostrukih modova za
detekciju greke. Zato je on i smestio sva tri skrovita mesta u
"posmrtni" mejler iji se raspored bio zakazan tri dana unapred. U
sluaju da mu se neto dogodi, i da bezopasni mreni "ping" ne uspe
da stigne do njegovih mejlera makar jednom u tri dana, sve e se
pokrenuti i bez njegovog uea. Isti mehanizam bi Grinu dao

prednost na startu - nekoliko sati, dana, ako bi eleo da rizikuje - u

tom sluaju on bi imao vremena da se sakrije, ako i kada bi dobio
poziv.
Ali pravi razlog zbog koga je on sedeo ispred terminala u sitne
sate, umesto da grli enu u svom krevetu, kao svaki drugi normalan
ovek, leao je u tome to je on eleo da sazna da li je moda sluajno
sav rad koji je uloio bio uzaludan.
Nekoliko minuta pre dva sata po ponoi, dok je zatvarao svoje
njuzagente, uo je kripanje poda u dnevnoj sobi. "Hej," rekla je neno
dok mu se pribliavala.
"Hej," rekao je, otvarajui CNN i iskljuujui ton. "Ima lak san."
"Oigledno, ne tako lak kao tvoj. ta radi - alje pregled na alttaka-posreilo mi se-taka-com?" promrmljala je, obavijajui ruke
oko njegovih nagih grudi od pozadi.
"Pokuavam da budem u toku sa aktuelnim dogaanjima," rekao
je.
"Predsednik je na turneji po Dalekom istoku."
"Poznavala sam neke momke koji su puili posle seksa, i one koji
su jeli posle seksa, one koji su odmah ustajali iz kreveta i prali zube..."
"Ba lepo."
"Jako lepo," rekla je u trenutku kada se uvodna pica za "CNN
Dogaaj uivo" pojavila na ekranu. "Ali ako se ne vrati u krevet, otii
u kui s ubeenjem da sam ostala ne primeena, u send jednog
politiara - i to ta vie, u send jednog koji je nalik dvorskoj ludi. "
Dodirom leve ruke, Grin je pokrenuo video projekciju. Drugim
dodirom je pojaao ton. Desnom rukom je stegnuo Kierinu ruku,
spreavajui je da ode."aj mi samo petnaest minuta i vratiu se u
krevet."
Zakikotala se. "Ove stvari te pale?"
"Pa, ula si za genetsku vezu izmeu testosterona i eksplozija, zar
ne?"
Uvod je bio zavren, predsednik Breland je zapoeo svoj govor.
Kiera je gledala ekran preko ramena. "Oekuje da vidi vesti o
nekim eksplozijama?"
"To su samo glasine," dodao je brzo. "Poee sa ienjem minskih
polja."
"Zar to nije opasno? I zar za to nije potrebno puno vremena?"

Pogledala je ekran i videla samo glave kako otvaraju usta i neto

priaju.
"Za petnaest minuta? Obeava?"
"Maksimum dvadeset."
Poljubila ga je u vrh glave. "Idem onda ja da se istuiram."
"Je li zna ta je Napoleon na to rekao ozefini."
"Mmm?"
"Nemoj."
Ispustila je nerazgovetan glas iznenaeno, ali ne i nezadovoljno.
"Nemoj da te dugo ekam."
"Dobro."
Kada je otila, Grin se nasmejao. Tada je prvi put mogao da
pogleda na miru vozilo sa vazdunim jastukom koje se nalazilo iza
predsednika, u pozadini. Usne su mu se rairile u zadovoljan osmeh
kada su ga prikazali u groplanu. Kada su nakon toga prikazali lani
ematski plan, Grin se zavalio u stolici i poeo da se zadovoljno
smeka u mraku.
"Harmonino deminer vozilo," prozborio je sam sebi u bradu. "To
mi se svia. Sviaju mi se i lane antene - i oni veliki Lesli zvunici
ispred i pozadi. Jeftino uraeno. Harmonini deminer - da, to e biti
dovoljno."
Grin nije mogao ni da nasluti koliko e biti srean i fasciniran.
Prolo je vie od jednog sata kada se konano na prstima uunjao u
sobu. Kada je uao, zatekao je Kieru kako vrsto spava i blago hre.
Reio je da se ujutru iskupi, ali ona je rano ustala iz kreveta i nije se
vraala, a onda se dugo tuirala pokuavajui da se sakrije da bi ga
posle toga drala na distanci sve dok je mogla.
Na sopstveno iznenaenje, Grin je primetio da mu nije bilo
naroito krivo to je propustio priliku, ili da mu je bilo ao to je
prekrio obeanje. Nije pokuao da je zaustavi, ili da se izvini. Prva
stvar na koju je pomislio ujutru bila je kako je dogaaj predstavljen na
sajtovima za udarne vesti. Druga stvar na koju je pomislio bila je
vezana za Li Tajer, i o tome kako su se iznenada poboljali izgledi da
e je ponovo videti.
"Pre Pol Pot-a i Lon Nol-a, pre amerikog tajnog rata, pre brutalnog

civilnog rata u Kambodi, ovde je bila farma," predsednik Breland je

rekao u kamere koje su prenosile njegovu sliku irom cele zemaljske
kugle. Sa njegove desne strane nalazio se predsedavajui Vrhovnog
narodnog vea; sa njegove leve strane nalazio se direktor
kambodijskog centra za akciju u borbi protiv mina /KCABPM/. "Na
ovim poljima se uzgaja pirina, a uma ispod njih daje drva za potpalu
i voe.
Ovo nije bila fabrika farma, ili dravna kooperativa, pa ak ni
zemlja koja daje gotov novac. Ovo je bila porodina farma Ngos
Trana." Breland je pogledao mravog, povijenog oveka koji je
bosonog, u jakni i sampotu, stajao na kraju govornice. "On i njegovih
osam brae i sestara, i njegovi roditelji, Pot i Ravi, obraivali su ovo
potopljeno polje kako bi preiveli. Kada bi godina bila rodna i kada bi
sakupili makar jedna teretna kola sa vikom useva za prodaju na
pijaci, smatrali su se blagoslovenim.
Ali, onda su doli vojnici, i brat gospodina Trana je poginuo od
metka. Vremenom ove vojnike su oterali drugi vojnici, a gospodin
Tran je izgubio i drugog brata, koga su regrutovali uz pomo bajoneta,
a porodica nikada vie posle toga nije uli nita o njemu. I onda opet
sve iznova, etiri razliite vojske arkale su se oko njegove zemlje,
koja je isuvie blizu reke Mekong i puta Kampong am da bi ostala
neprimeena.
Te vojske su sada otile, ali za njima su ostale njihove vizit karte
koje podseaju na smrt koju su ostavile za sobom, desetine
protivpeadijskih mina u plastinim kutijama se kriju pod vodom, u
blatu. Jedna takva mina ubila je stariju sestru gospodina Trana. Druga
je razlog to je njegov otac izgubio desnu nogu. Niko sada ne ivi od
plodova koje raa ova zemlja. Niko ne uzgaja pirina. Isuvie je
opasno, ak i za oajne i gladne ljude.
Bombe u Kambodi nisu tragedija samo jedne porodice - one su
tragedija celog naroda. Ovde ima vie ljudi kojima je amputiran neki
deo tela nego na bilo kom drugom raestu u svetu - u proseku svaki
dvestoti. etristo civila gine svakog meseca, dok Kmer za to vreme
saziva primirje.
Zato neko ne uradi neto po tom pitanju? Neko jeste pokuavao
da uradi neto. Vie od jedne generacije, kambodijski centar za
akciju u borbi protiv mina /KCABPM/ vodi jedan od

najorganizovanijih, najposveenijih, i najuspenijih programa u svetu

za uklanjanje mina.
Sprovodei jednu po jednu akciju, uklanjajui jednu po jednu
minu, KCABPM timovi, u ijem sastavu se nalazi vie od tri hiljade
mukaraca i ena, od kojih je veina zavrila obuku u tom istom
centru, uklonili su vie od sedamdeset hiljada mina, i oistili vie od
est hiljada kvadratnih kilometara zemlje. Svaki kvadratni kilometar
koji KCABPM oisti, oslobaa prostor za pedeset izbeglica koje mogu
da se vrate svojim kuama.
Uprkos neprekidnim naporima ovog tima, jo uvek ima osam
miliona mina koje su sakrivene u poljima i umama irom Kambode i
ekaju du puteva i uskih staza. Ve devet godina crvene zastavice
stoje na mestima koja su odreena za ienje od mina. KCABPM i
ljudi Kambode - uinili su sve to je bilo u njihovoj moi da oslobodi
svoju zemlju od ovog zla. Njima je potrebna i oni zasluuju pomo, a
mi smo upravo zato i doli, da im pomognemo.
Iza mene se nalazi jedna izvanredna maina - prva od, mogu
slobodno da obeam, ukupno vie stotina Harmoninih deminer
vozila, koje nameravam da postavim na svim mestima gde je naa
pomo dobrodola. Koristei principe zvune energije, koja je poznata
svima koji su ikada prisustvovali nekom koncertu, HDV moe za sat
vremena da uradi ono za ta je vodu obuenih inenjeraca potrebno
nedelju dana - a uz sve to bez stranih gubitaka koje su ovi hrabri
volonteri isuvie esto trpeli.
"Mnogo krvi je proliveno u ovoj zemlji koja je ve isuvie dugo
jalova. Vreme je da se gospodin Tran i njegova porodica vrate kui u
svoje selo, kui na svoja pirinana polja. Zato sam zatraio od novo
formirane 318-e inenjerske brigade amerike vojske da prvi HIV
postavi ba ovde, i da pokae svetu da je era mina zavrena, da su
ovom oruju dani odbrojani. Gospodine Tran, nadam se da je ovo
zadnji put da vidite vojnike na svojim poljima.
Breland je siao sa govornice i opisao je krug kaiprstom u
vazduhu na taj nain dajui znak poruniku koji je stajao u stavu
mirno sa svojim vojnicima ispred HDV-a. Porunik je odgovorio
salutirajui. Dok su se on i njegovi ljudi penjali u vozilo, Breland je
otiao do jedne od pet stolica koje su bile zaklonjene velikim kosim
ploama rapnel tita od istog akrila - ustupak uinjen Tajnoj slubi,

koja je elela da Breland odri svoj govor iz studija u Pnom Pen-u.

Dok su se HDV turbine pripremale, a vozilo sa vazdunim
jastukom pojavljivalo ispod svog prekrivaa, moglo se uti ukanje i
amor ljudi koji su sa nestrpljenjem oekivali ono to e uslediti. Svi
propeleri na voziliu bili su ukljueni i uveliko su rotirali, onda se
vozilo okrenuo i pribliilo graninim markerima. Dok se pribliavalo
prvoj zastavici, prikljuen je jo jedan zvuk - bas je dobovao iz velikih
zvunika, to je Brelanda podsealo na zvuk pulsa, ako je on znao da
je u pitanju neprekidni zvuk.
Skoro odjednom, nekoliko fontanica od zemlje i vode izbile su u
luk iz naputenog pirinanog polja ispred HDV-a. Pojedinane
eksplozije, iji je zvuk priguila zemlja, jedva da su bile glasnije od
sopstvenih rasutih odjeka, ali stotine posmatraa se, bez obzira na to,
uplailo, a zatim sasvim neobjanjivo, zbilo redove. Kako se HIV
lagano pribliavao ivici polja, eksplozije su se nastavljale, to je
izazvalo aplauz zadovoljstva.
Kada je vozilo zastalo kod granice ume a zatim se okrenulo i
krenulo drugim, paralelnim prolazom, Breland je primetio da je obod
vazdunog jastuka bio isprskan Mekongkim blatom, ali nije mogao da
primeti bilo kakva oteenja.
"Koliko ovakvih vozila moete da nam pozajmite?" pitao je
predsednik Vrhovnog narodnog vea, naginjui se prema Brelandu.
"Organizovaemo ih u divizije od po etiri vozila," rekao je
Breland. "Nadao sam se da ete mi dozvoliti da ovde postavim dve.
Moji strunjaci mi kau da bi oni mogli da oiste celu oblast nizije do
kraja godine."
"Do kraja godine...," ponovio je predsednik udei se.
U tom trenutku u obeleenom delu polja iznenada je odjeknula
jaka eksplozija koja je bila udaljena samo nekoliko metara od ivice
oznaene zastavama. Neto tvrdo je udarilo u tit uz snaan prasak i
cela govornica se zatresla. Breland je ustuknuo refleksno. U uima mu
je odzvanjalo kada je pokuao da ustane. Od eksplozije se stvorio
vrst zid od blata, dima i vode koji je sakrivao HDV od Brelandovog
pogleda.
Dograbila su ga dva agenta tajne slube, koji su nameravali da ga
bace na pod i zatite svojim telima. Ali on ih je ljutito odgurnuo dok se
pukovnik Grejsli iz 318-e jedinice trei peo na govornicu.

"ta se deava pukovnie?" viknuo je Breland, pomaui direktoru

KCABPM-a da ustane.
"NAO, gospodine predsednie - neeksplodirano artiljerijsko
oruje. Verovatna neka artiljerijska ili minobacaka granata koja je
ovde pala i zarila se u zemlju. ini se da je u pitanju neka velika, rekao
bih po zvuku; Kinezi su prekopirali Ruski osamdeset dvomilimetarski
vuni minobaca. Moda je neto slino u pitanju. Moda se ak radi i
o gvozdenoj bombi koju smo ostavili za sobom."
"Da li je HDV oteen?" Dobro prekriven blatom, HDV se i dalje
kretao, prolazei pokraj malog kratera koji se brzo punio vodom, i oni
su mogli da vide da nije dolo ni do kakvih oteenja.
"Ne, gospodine. Da li elite da nastavimo?"
Komandant tajne jedinice je iskoraio i pokuao da odgovori na
pitanje, ali ga je Breland preduhitrio. "Apsolutno, pukovnie. Oistite
celo polje."
Agenti tajne slube stajali su tik uz Brelanda ljuti i uporni.
"Gospodine predsednie, moramo da vas sklonimo u pozadinu."
"Seu dole, Done," rekao je tiho, glasom koji mikrofoni nisu
mogli da registruju. "To je najvie to u vam dozvoliti da me
'sklonite'."
Sve se zavrilo u sledeih deset minuta. Nije vie bilo velikih
eksplozija, samo se ula jedna osrednja, koju je Grejsli identifikovao
kao eksploziju protivtenkovske mine. Sve u svemu, negde oko
tridesetak "kokiara" kako je direktor KCABPM-a nazivao male
protivpeadijske mine, eksplodirale su u prvom ienju polja. HDV je
obavio i drugo ienje pod pravim uglom u odnosu na prvo ali nije
dolo ni do jedne jedine eksplozije. Oigledno da je prvo ienje bilo
sto posto efikasno u lociranju i unitavanju svake opasnosti koja je
vrebala ispod povrine.
Kada se HDV konano parkirao u zoni za parkiranje ispod tita,
Breland je skoio sa govornice i preao put kako bi estitao posadi.
Agenti tajne slube nervozno su pourili za njim, nadajui se da e on
posle toga direktno otii do predsednikog helikoptera a zatim odmah
na sigurno u Singapur. Ali dok je Breland estitao posadi HDV-a,
ugledao je Ngosa Trana koji je isto tako siao sa govornice i sasvim
sam iao tromo prema crvenim zastavicama zaueno i nesigurno.
I upravo tada je Breland sasvim impulsivno uradio neto to bi

skoro svaki urednik vesti irom sveta izabrao za dogaaj dana. Dugim
i laganim koracima se pridruio Ngos Tranu na mestu gde je ovaj
stajao.
Njih dvojica nisu imali ba nita zajedniko, s obzirom da su
dolazili iz dva razliita sveta - jedan sa Zapada drugi sa Istoka, iz grada
i sa sela, jedan je imao iroka ramena, dok je drugi bio mrav, jedan je
bio visok a drugi povijen, jedan bogat i moan, drugi siromaan,
predsednik i seljak. Govorili su razliitim jezicima tako da nijedan od
njih nije mogao da razume ta onaj drugi govori. Ali kroz nekoliko
gestova, i jedan i drugi su sasvim jasno shvatili ta onaj drugi misli.
Tran je eleo da zna da li je zaista bezbedno?
Doi i pogledaj sam bio je njegov odgovor.
Rame uz rame, dva oveka su prola pored zastava i uli su u
vlano polje u koje se pre sat vremena ni jedan ni drugi ne bi usudili
da uu.
Vrlo brzo pridruili su im se i kambodijski zvaninici, a zatim i
drugi sa govornice, svi su pojurili da pokau kako se ni oni ne boje. Ali
svi ostali su bili nebitni. Kamere nisu obraale panju na njih.
Upravo je za taj snimak, na kome se Ngos Tran u vrstom stisku
pozdravlja sa Brelandom i posmatra ga suznih oiju sa zahvalnou,
dok obojica stoje do lanaka u blatu, fotograf Milo Turban dobio
Pulicerovu nagradu.
A predsednik Mark Breland je zahvaljujui istom snimku dobio i
mnogo vie od toga.
Tim za kontrolu i merenja doktorke Li Tajer, bio je zaduen za
popodnevno testiranje. Tim je pripremio vie od etiri stotine uzoraka
materijala, od metala, kristala i tenosti do neorganskih jedinjenja sa
velikim procentom azota, koja su procenjena kao pogodna za tit
Okidaa. Svaki materijal e biti testiran u tri debljine: od jednog, tri i
et centimetara - i u dve distance: od deset i dvadeset pet metara.
Li je nazvala ova testiranja "Skremblovanje" jer su lanovi tima u
toku testiranja uglavnom jurili vamo tamo, nosei posluavnike sa
uzorcima i jurei od jedne platforme za testiranje do druge. Svaki test
ponaosob trajao je samo nekoliko sekundi, tako da je u poreenju sa
tim ciklus postavljanja i prikupljanja testova izgledao kao beskonaan

proces.
Sada su imali ukupno dvadeset platformi za testiranje koje su bile
izloene u prostoru od dva ara severno od glavne laboratorije. Li je
traila da joj daju jo prostora, tako da vie materijala moe da se
testira odjednom. Brohier je odbio njen zahtev poto je video prvo
Skremblovanje neposredno pre nego to je otputovao u Prinston.
"Kako stvari stoje, ima po jednu osobu zaduenu za jedan
materijal, to je vrlo lepo ureeno, i male su anse da doe do neke
greke," rekao joj je. "Ako trai vie od toga, jedino to e postii
jeste to to e poveati anse da doe do greke.
Greke vie nisu predstavljale takvu opasnost kao u poetku, jer za
testiranje vie nisu koristili eksplozive. Umesto eksploziva koristili su
neto to je bilo najblie obradljivom Okidaevom detektoru koji je
ve bio osmiljen - "dimne kapisle" Li Tajer.
Poput trake za reagense ili poput oznake za radijaciju, kapisle su
se sastojale od plastine ploe koja je nosila strukturni disk koji je bio
impregnisan rastvorom izvedenim iz baruta. Kada su izloene polju
Okidaa, kapisle izbacuju odmah vidljivi oblak miriljavog dima.
Dobijene informacije bile su iskljuive - da ili ne, Okida prisutan
ili ne. U toku procesa kapisle su bile potpuno unitene. Ipak, za razliku
od pirotehnikih spona, koji su jednog od Lijinih pomonika kotale
vrhova prstiju, kapisle su bile vrlo jednostavne za upotrebu, ak i bez
prethodne obuke, a jedan ciklus testova bio je upola krai. Bili su
skoro isto toliko beumni, to je znailo da dani kada su se testovi
radili nisu vie podseali na etvrti juli. Pentagon je u njima video
potencijalne periferne alarme, tako da je Goldstajn pokuao da ubrza
njihovu proizvodnju, a Li je konkurisala za patent.
Meutim, Li je i dalje traila izvestan napredak koji bi joj
omoguio da konstruie pravi detektor i mera snage za Okidaeva
polja. Izgledalo je da su problem zatite od polja i njihovo merenje bili
nerazmrsivo povezani. Do granice dometa Marka I, polje Okidaa
prolazilo je kroz bilo koju materiju kao da ona ne postoji.
Testiranja je vrila pomou kokiara tako to su one visile sto
metara niz otvor bunara smetenog na udaljenoj strani granitnog
grebena. Testirala je potopljeni bunar i emiter koji je bio obavijen
olovom. Zapeatili su kokiar minu smetenu u kutiju od
osiromaenog uranijuma. Rezultati, koji su svi bili pozitivni, unitili su

svaku predstavu o irenju koje se baziralo na ponaanju bilo kog

oblika elektromagnetne energije. ta god da je dolazilo od emitera
Mark I, za Okida je i stena bila providna kao vazduh.
Poto je interakcija Okidaa i materije bila jako slaba i selektivna,
bilo je neizbeno da Horton i Brohier ponu da posmatraju neutrine.
CERN model je sveo te misteriozne sablasne estice na status
interplanetarnog etra, i odbacio ih kao obine knjigovodstvene
konvencije jednog nezrelog teoretskog modela. Pa ipak, neutrini su i
dalje bili privlani. Tako da je Horton skoro cele dve nedelje samo o
tome priao.
U poslednjim danima svog teoretskog statusa, neutrini su bili
najudniji od svih udnih stvorenja u subatomskom zolokom vrtu. Sa
svojom varijabilnom masom, razlomljenim brojevima kada je procena
njihove rotacije bila u pitanju, raznolikosti poput one u prodavnici
bombona, i bizarnoj sposobnosti da prodru kroz skoro celu zemljinu
materiju kao da ona i ne postoji, neutrini su bili poslednji Sveti Gral
standarnog modela fiziara - i poslednja nada Defrija Hortona.
On se nadao da negde u eksperimentalnom zapisu vreba,
nezapamena i neprepoznata, jo jedna Okidaova anomalija. Hortona
je muila injenica to nije mogao da povee njihovo otkrie sa bilo
kojim prirodnim fenomenom.
"Dao bih desnu ruku da mogu na ovu stvar da posmatram iz
drugog ugla," rekao je Li jedne noi dok su veerali neposredno po
svom dolasku u Aneks.
"Prvo e morati da pronae nekoga kome zaista treba tvoja
desna ruka."
U tom trenutku Horton je ve bio izgubio sav smisao za humor.
"Razume. Ono to mi ovde radimo uz pomo tehnologije sigurno
odraava ono to se deava vani bez njene pomoi. Ne dopada mi se
to nema prirodne analogije. Ako je ovo pravi fenomen, gde su onda
opservacije za ije objanjenje bi on trebao da nam prui pomo?"
"Hortonov paradoks," odgovorila je. "ta je pokazalo pretraivanje
literature?"
"Nita," rekao je i odmahnuo glavom sa izrazom gaenja na licu.
"Moda si traio u pogrenim knjigama," rekla je.
"Moda se ono to tebi treba nalazi u asopisu Nedelja u svetu a ne
u asopisu Fizika danas."

"Zar ti stvarno misli da sam ja u ovom trenutku iznad

fenomenologije? Moda nisam otiao tako daleko da pretraujem
dnevnu tampu, ali sam parametre po kojima se vri pretraivanje
namerno ostavio to je mogue otvorenijim. Postarao sam se da
pretraivanja prikupljaju sve podatke granine nauke i paranauke."
"I?"
"Bolje da ti ne priam."
"Ma daj, hajde reci mi."
"Agent za pretraivanje je neprestano pokuavao da mi kae da
spontano ljudsko sagorevanje savreno odgovara mojim
kriterijumima."
U je likovala zadovoljno. "Ah, da odgovara."
"Ne odgovara," Horton je odgovorio kratko. "Ne postoji ni jedan
dokumentovani sluaj sa svedocima - nema nijednog propovednika
koji je spaljen, ta god da si ti ula. Najblie to mogu da kaem je da
su svi 'najbolji' sluajevi vezani za usamljene starice koje su imale
viak kilograma, ivele same, volele da piju i da pue."
"Hm. Izgleda da ti nije potreban erlok Holms kako bi sastavio
mozaik."
"A sudska nauka je ili anegdotskog tipa ili jednostavno ne postoji.
Nikada nisi videla tako naivan izvetaj..."
"Naravno da jesam," rekla je. "Ja sam odgajana u duhu Episkopske
crkve."
"Povlaim ono to sam rekao," odgovorio je uz suv osmeh. "Ali
ipak, ako su nam potrebni Meri Riser ili gospoa Ocki kako bi imali
sluaj..."
"Pa - a ta misli o 'vatrama sumnjivog porekla'? Neko mora da je
sauvao arhivu."
"Neko jeste. U pitanju je Nacionalni, centar za podatke o poarima
/NCPP/. Mi smo ovo podruje pokrili dok si ti jo bila u Juti i
obuavala vojne operatere."
"I?"
"Najbolji rezultat koji smo dobili je definitivno 'moda.' NCPP ima
podatke o dva miliona poara i eksplozija godinje, a u proseku je za
svaki peti poar uzrok nepoznat. Unajmili smo privatnu kompaniju
koja se bavi istraivanjem sluaja podmetanja poara, da za svaki
sluaj pregleda bazu podataka NCPP-a. Oni su nam doneli jedan

podui izvetaj, ali nita od svih tih podataka nije bilo od koristi za
nas. Nije bilo dovoljno informacija, niti ablona koji bi mogao da
podlegne detaljnom ispitivanju."
"Znai, nije bilo nikakvih dokaza."
"Ukratko, da."
"Dokaz mora da postoji tamo negde vani."
"Moda mi onda ne postavljamo prava pitanja?" Rekao je Horton.
"Jedna od istina u koju sam jo uvek sasvim opravdano siguran jeste
da materija i energija meusobno utiu jedna na drugu. Ali poinjem
da mislim da to, to taj predajnik emituje, nije ni energija ni materija.
"Da li onda sumnja na neto drugo?" pitala je iznenaeno.
Horton se namrtio i odmahnuo glavom.
Sada je bio red na Karla Brohiera da brine o tome. Samo tri nedelje
po njegovom i Hortonovom povratku iz Vaingtona, direktor je
ponovo spakovao svoj kofer, ali se ovoga puta uputio u Institut za
napredne studije u Prinstonu.
Dok je on bio odsutan, Horton je ponovo postao glavni u Aneksu,
pokazujui zadovoljstvo to se vratio u staru formu. Poto vie nije bio
usamljen, ispoljio je novi entuzijazam za posao, ali koji je delimino
delovao kao maltene nametljivo interesovanje za Lijin rad. Vei deo
nedelje proveo je pregledavajui podatke o istraivanju njene jedinice
i razgovarajui sa ekipom o problemu opaanja i merenja.
Do kraja nedelje obavio je mnogo razgovora sa njenim timom, da
je na kraju to poelo da podsea na staromodni nain bodrenja
sportske ekipe.
"Ako ste vi u stanju da ga otkrijete, onda mi moemo da skrenemo
njegovu putanju. Ako moete da ga izmerite, mi moemo da ga
moduliramo," govorio im je. "Ostanite usredsreeni i posveeni. Ako
moete, ouvajte i optimizam. Svima nama je ponekad teko da
budemo optimisti. Ali moda ba u vaem radu lei reenje za sve ovo
to mi ovde radimo. U sluaju da otkrijete neto to je u veoma velikoj
interakciji sa poljem Okidaa, moemo pokrivanje da ostavimo za
sledei dan.
Po Lijinom miljenju Horton se kasno ukljuio u posao, ali je ipak bila
iznenaena to je njegov entuzijazam uticao i ulivao nadu njenom

delimino obeshrabrenom duhu. Tako da je bila zadovoljna kada se

Horton pojavio u prostoriji gde su se testovi odvijali pola sata pre
poetka drugog planiranog Skremblovanja. To ju je podsetilo na
prole dane, pre konstruisanja Bebe. Na vreme koga su se, kao i svi
novopeeni roditelji, seali sa nostalgijom.
"Da li mogu nekako da vam pomognem?" upitao je Horton.
"Prihvatam donacije dobro ouvanih sinapsi," odgovorila je. "Da li
zna da se poslednji iznenadni razvoj mozga deava neposredno posle
puberteta? Posle toga se kreemo po inerciji - a inercija znai
nazadovanje."
"Da uo sam za to." Nasmejao se srdano. "ak sam i razvio svoju
omiljenu teoriju o tome kako o putevima kojima a na ivot krenuti
odluuje onih nekoliko biliona poslednjih veza - akademskih ili
seksualnih."
"Mora da si jo na postdiplomskim studijama posmatrao sve one
zaista pametne ljude i shvatio si kako oni nemaju blagu predstavu o
odnosima," rekla je, ali je odmah zaalila to je dozvolila da joj se u
glasu oseti gorina, a ona to nije elela.
"To sam video jo u srednjoj koli u specijalnom matematikom
odeljenju," rekao je Horton. "Samo je dvoje uenika iz celog odeljenja
dolo na matursko vee, i to su doli zajedno. Dijana i Kim. Da nema
moda jo jedne slualice?"
Pokazala je prstom "U zadnjoj fioci su."
Vrlo brzo posle toga bili su prezauzeti da bi razgovarali. Li je sama
radila poslednju listu provera razdragano i efikasno zbog ega su svi
poskakivali. Horton se istakao tako to je nekako uspeo da joj ne
smeta, to je ona cenila vie od bilo koje pomoi koju je mogao da joj
ponudi.
Aktuelni test je bio antiklimaks. Poto je radijus dejstva bio
slobodan, Li je uspela da za petnaest sekundi dovede Marka I do 10-og
podeoka. Svi setovi testova bili zapeaeni unutar male kutije od
smole koja je bila puna materijala za testiranje; nije bilo ni otvora za
utika, tako da nije dolo do izbacivanja dima, a ni zvuk se nije uo.
Kada se zeleno svetlo ponovo ugasilo, jedan od lanova Lijinog
tima vratio je na mesto elektrina kolica koja su se nalazila izvan
dometa testova, a brojevima oznaene kutije bile su sakupljene na
jednu gomilu i sklonjene za kasnije testiranje.

Dok je prvi odvozio kolica, doao je jo jedan lan tima koji je

nosio sledeu grupu uzoraka. Dolo je do kratkog zatija u kontrolnoj
sobi za testiranje dok su postavljali uzorke.
"Da li ti je doktor Brohier rekao koliko dugo e ostati u Nju
Derziju?" pitala je Li.
"Rekao je da tamo i nije ba toliko strano, koliko ljudi priaju da
jeste, tako da se ne iznenadimo ako ostane nekoliko nedelja."
"ta misli, da li e nam se uskoro javiti?"
"Ne, osim ako neto ne otkrije," rekao je Horton. "On i nije ba
brbljiv tip."
"Da li ti je moda nagovestio koji je razlog njegovog odlaska tamo?
Mislim, sa kim je konkretno planirao da razgovara?"
"Pa, on ima mnogo prijatelja sa fakulteta. Recimo, naroito Bul i
Esterovi. Ali, sve to mi je zapravo rekao je da se on ve due vreme
pita da se mi moda ne angaujemo u pogrenom pravcu. Moda ono
to nam treba nije nova fizika, ve nova matematika. Tako da sam ja iz
svega toga zakljuio da on tamo ide kako bi razgovarao sa Rihartom i
Vuom."
Oba imena su joj bila poznata. Rihart je bio profesor na
matematikom fakultetu, i od skora dobitnik Vulfove nagrade. Vu je
bio vanredni profesor na Prirodno-matematikom fakultetu, i poznat
po svojim slobodoumnim idejama ije su kritike CERN-ovog modela
bile isto toliko deo njegove reputacije koliko i njegov rad u oblasti
astrofizike.
"Potpis autora ispod rada bie dugaak isto koliko i sam rad dok
pronaemo reenje," rekla je s omalovaavanjem.
"Mene vie brine da se ne zavri tako to e biti objavljen u
Kreskinovom asopisu bizarnih dogaaja (Kreskin's Journal of the
Bizzare)", rekao je Horton.
"Moglo bi biti i gore - moda te pozovu da bude gost u "udima
prirode" zadirkivala ga je. Prvi na rang listi fenomena, zabavni infokanal posveen pomodnim religijama i paranomalnim nadrinaukama;
u nisko budetnoj emisiji uda imate priliku da vidite kako senzualna
biva manekenka pretvara Neominojsku svetenicu u domaicu.
Njena oigledna prednost (otelotvorena u njenom neotradicionalnim
korsetu) moda i nije glavni razlog po kome je ou dobio ime, ali je
sigurno glavni razlog velikog broja gledalaca.

"To bi bila prilika koju nikako ne bih smeo da propustim," rekao je

Horton mrtav ozbiljan.
Nasmejala se i pribliila mikrofon naglavnih slualica prema
ustima. "Ovde je Li, javljam se iz kabine. Spremni smo za drugu seriju
testova. Kraj prijema."
Nekoliko dana kasnije, bilo im je mnogo tee da se ale s obzirom na
situaciju u kojoj su se nali. Li i Horton su privodili kraju popis
izloenih uzoraka iz treeg Skremblovanja, i bili su suoeni sa
realnou da se dobijeni rezultati nisu razlikovali od rezultata prva
dva testiranja. Nijedan od zatitnih materijala nije funkcionisao; sve
dimne kapisle su bile unitene.
Horton se naslonio u svojoj stolici i posmatrao red stolova koji su
bili prepuni otvorenih test kutija. "Pretpostavljam da moramo da
naruimo jo jednu turu kutija, zar ne?"
Primetio je da ga vie ne zove efe. "Sluam."
"Ve sam dva puta pregledao ceo periodni sistem. Kada ne bih
imao vremensko ogranienje i kada bih imao novac, mogao bih da
prostudiram i prirunik hemijskih jedinjenja. Ali ini mi se da ni od
jednog ni od drugog nema neke koristi. A nee je ni biti ukoliko nam
testovi koje smo izvrili ne daju neki podsticaj, pravac kojim da
krenemo a koji makar malo obeava. Ali i ono malo materijala koji
ulazi u interakciju sa poljem Okidaa, odletelo je u vazduh ili se
odvojilo. ta vie, ja uopte ne razumem postupak, niti mogu da
dokaem da je bilo ta od toga apsorbovano. Zapali smo u orsokak,
Defri. Ova prokleta stvar..." Odmahnula je glavom, besna i
nesposobna da izgovori bilo ta vie od toga.
"Da li smo dobili dobar pregled?"
"Apsolutno." Prelistavala je gomilu izvetaja sa testiranja. "Metali,
nemetali, prelazni elementi, plemeniti gasovi, sulfidi, karbonati, kobalt
kompleksi, fosfati, smoje, legure - Geri je dobar hemiar. Shvatila je
ta hou."
"ta sada eli da radi?"
Li je uzdahnula i skrenula pogled. "Pretpostavljam da bismo mogli
da izdrimo i jo malo poradimo na organskim metalima. Ja pomalo
zazirem od elemenata u tenom stanju, jer se bojim da emo se suoiti

sa mnogo problema - mnogo njih vrlo brzo odgovara na stimulanse.

Mada. pretpostavjam da bi i tu mogli da se oprobamo."
"O.K.," rekao je Horton pokuavajui da joj da podstrek.
"Ja, u stvari, elim da odem odavde na kratko," rekla je tuno. "Da
li je to mogue? Ti si iao na odmor. Ili sam ja moda jo uvek na
uslovnom - u kunom pritvoru?"
"Mmm? O emu pria? Na ta cilja?"
"Koliko ima do Las Vegasa?"
"Ako se ide helikopterom, dovoljno je blizu da trai dozvolu za
jednu no u gradu. A ako ti vozi, potrebna ti je dozvola za tri dana."
"Nije zanimljivo da ovek ide u Las Vegas sam," rekla je i
posmatrala ga puna nade. "To je za mukarce koji su ovisni o
kockanju i ene koje ele da postanu ou gerle. A ja ne pripadam
nijednoj grupi."
"Ti zna o tome vie od mene. Ja tamo nikada nisam bio."
"Nisam ni ja."
"Jo jedan razlog vie da idemo," rekao je Horton i ustao. "Uzmi
etkicu za zube. Ja u izvui pilote sa kartanja."
Horton i Tajer su nemarno i zadovoljno uronili u sjaj i spektakl Las
Vegasa kao deca koja su od kue pobegla sa pozajmljenom kreditnom
karticom u depu. Iznajmili su belu kadilak limuzinu na
meunarodnom aerodromu MekKaran, i rekli vozau - nonalantnoj
devojci iz Luizijane u smokingu, koja se zvala Rubi - kakve su im
namere. Dok su se vozili, Rubi i njen celularni ekskluzivni vodi kroz
grad su im obezbedili apartman u Belaiju i karte za najuzbudljivije
kazino spektakle.
Prvi ou, u Luksoru, obuhvatao je i raskonu veeru koju su sluili
tamnoputi "haremski robovi" koji su nosili imitaciju zlatnog nakita i
kratke arene suknje koje su vie bile pod uticajem Holivuda nego
egiptologije. Spektakl koji je usledio opisivao je uspon i pad prvog
kraljevstva, i zasnivao se na principima pohotljivosti i NLO studijama,
sa spektakularnim izlivanjem Nila na pozornici, orgijom u sibantskom
stilu, i razaranjem velikog hrama u Karnaku od strane odlazeeg
svemirskog broda.
Rubi im je objasnila da izmeu dva oua ima taman toliko vremena

da pogledaju jedan od najstarijih Stripovih oua. Zaustavila je auto u

Bukanir zalivu ispred hotela Ostrvo s blagom ba kada je prvi
bombarder sa broda Njenog visoanstva Britanija zatutnjao, bljujui
tamnocrveni plamen i srebrni dim. uli su se povici zadovoljstva koji
su dopirali sa mosta gde se nalazilo otprilike petsto ljudi, da bi odmah
posle toga, kada je gusarski brod Hispaniola uzvratio vatru, masa
poela radosno da klike.
"Da li se ikada pita zato su nam oruje i eksploziv toliko
privlani kao vid zabave?" pitala ga je Li dok su posmatrali ovu kratku
predstavu. "A moda je to zato to je to neto to testosteroni
instinktivno razumeju?"
Pirati i oplata su poleteli u vazduh od zagluujue kanonade sa
Britanije, tako da joj je Horton odgovorio tek nakon trijumfa pirata i
kada su se on i Li vratili u limuzinu.
"Da, pitam se," rekao je. "Tu sigurno ima neeg instinktivnog.
Sjajna svetla, jake boje, glasni zvuci, vazduni pritisak koji osea u
grudima..."
"To je objanjenje za postojanje vatrometa, ali ne i za postojanje
ratnih filmova."
"Mislim da to ima neke veze sa neim iskonskim. Neto u dubini
ivotinjskog uma. Svi ti mitovi o tome kako su ljudi veliki - oevi,
kraljevi, ratnici..."
"Prijatelj sa pitoljem u ruci je na ampion. Dok je neprijatelj sa
pitoljem u ruci za nas zver - ubica," rekla je Li zamiljeno.
"Ubiti zver a da ti sam ne bude povreen je najvie to je ovek
ikada uspeo da se priblii magiji. Slaba zamena za magiju koju ene
primenjuju. Ono to je bitno je da na taj nain on dobija status heroja zatitnika i staraoca." Odmahnuo je glavom i poeo tie da pria
svestan vozaevog prisustva. "Scenario je dakle star, bie jako
zanimljivo da vidimo kako e on izgledati kada ga mi preradimo."
"ta e se onda desiti sa avanturistikim romanima," rekla je uz
blagi osmeh. "Pola njujorkih pisaca e ostati bez posla."
"A zar oni ve nisu bez posla?"
"Dobro, onda e i ona druga polovina ostati bez posla."
"Oni uvek mogu da pribegnu pisanju istorijskih romana," rekao je
Horton i slegnuo ramenima.
Nasmeila se puna nade. "Defri, zamisli samo. Moda e za nekih

hiljadu godina, misliti da je 'vestern' neto izmeu izuma puke

kremenjae i izuma Okidaa. Jedan trenutak u vremenu kada su
pravila bila drugaija. Deo jedne ivopisne i fascinantne ere, bogati
izvor legendi i folklora, ali sutinski tragina i brutalna i bez razloga
za aljenjem to je prola."
Horton je posegnuo preko irokog konog sedita i stegnuo njenu
ruku. "Lepa misao. Dri je vrsto. Ako ikada uspemo da se osvrnemo i
tako razumno pogledamo iza sebe, pa, onda moda neto i nauimo,
zar ne?"
"To nije nemogue," rekla je ubeena u ono to kae. "Kada si
zadnji put uo da neko brani genocid poinjen nad amerikim
Indijancima, ili nekoga ko eli da se vrati u 1880 i ivi u Tumbstonu?"
"Ah, siguran sam da moemo nai nekog ko tako misli. Ljude hvata
nostalgija za najudnijim moguim vremenima. To su takozvani
vikend ljudi iz srednjeg veka, ponovni akteri amerikog graanskog
rata..."
"Ali veina ljudi misli da je ivot u dananje vreme bolji nego
nekada,"rekla je posmatrajui kroz prozor sjajnu gungulu Las Vegasa.
"Mislim da e i za pedeset godina veina ljudi i dalje tako misliti."
Pedeset kae, pomislio je Horton. Ja sumnjam i u sledeih pet. Ali
nije rekao nita i pustio je da njen optimizam lebdi iznad njih kao
prijatan miris nonog vazduha.
Nije bilo u prirodi Defrija Hortona da se opusti i uiva u
demonstraciji pozorine vetine samo uivanja radi. Nagrade koje je
dobio, dobio je suprotstavljajui svoju pamet profesionalnim
varalicama, i ruei njegove iluzije kako bi otkrio stvarnost koja se
krila ispod njih. Mnogo pre nego to je i pomislio na mogunost svoje
karijere u nauci, njegova dva najvea interesovanja bili su specijalni
efekti i pozorini trikovi. Bila su to dva domena gde je obmana bila
vrhunska umetnost, a stvarnost postajala neuhvatljiva.
Kada su ga roditelji odveli na ou Dejvida Koperfilda u
Mineapolisu kao poklon za njegov devetnaesti roendan, oni su mislili
da je razlog njegove zanesene panje, sa kojom je posmatrao ou,
mladalaka zadivljenost. U stvari, on je celu predstavu proveo
pokuavajui da shvati Koperfildove hrabre iluzije koje su preplavile

celu pozornicu. Na putu do kue, Horton je dao sve od sebe da ih

pokvari pred ostalim lanovima svoje porodice, tako to im je ispriao
sve to je primetio ili zakljuio. Kada su se mnoge od tih iluzija
pojavile na jednoj od Koperfildovih mrea u specijalnoj emisiji,
Horton ih je snimio na CD-Rom i prouavao ih je sve dok nije napamet
mogao da da detaljan opis i analizu svega.
"Tada sam shvatila da e postati naunik," tvrdila je sada njegova
majka. "Dali smo dvesta dolara za karte da bi videli najveeg ivog
svetskog iluzionistu, a Def je uporno insistirao da ispria celoj
porodici, 'Nemojte da vas obmanjuju - evo kako on to zapravo radi'..."
U trinaestoj godim, njegov omiljeni film je bio Kaskader, u kome se
odvano manipulisalo stvarnou ne samo za publiku ve i za same
protagoniste - oajni Stiv Rejlzbek koji igra na kraju ice bogolikog
Pitera O'Tula. Hortonova omiljena knjiga je bila ILM: Umetnost
specijalnih efekata, skupoceni Boini poklon od njegovog ujaka, u
kojoj su otkrivene tajne skoro iz svih omiljenih Hortonovih filmova iz
mladosti. Pogledao je svaki dokumentarac koji je mogao o
deavanjima iza bine, i to je otilo tako daleko da je njegov brat Tom
tvrdio da je Hortonov omiljeni Tv ou Stvaranje...
Ali pokazalo se da je njegova opsesija bila sve slabija i slabija. to
je vie Horton o tome znao, tee ga je bilo prevariti, ili aki i
iznenaditi. Orua za rad maioniara kao i tehniara za specijalne
efekte promenili su se polako, i prave inovacije su bile retke.
Pixar montae su bile bolje od montaa porno filmova, koji su pak
bili bolji od montaa pozadine, koji su opet bili boji od saznanja da je
scena u arobnjaku iz Oza morala da se zavri tamo gde se zavrila jer
Doroti umalo nije udarila pravo u ogromnu montanu sliku. Ali to su
sve bili trikovi koncipirani tako da stvarne glumce postave u nestvarni
ambijent. A onda kada su otkriveni i oni su postajali isto toliko
neverovatni.
To se desilo sa svim alatom iz standardnog repertoara kako jednog
maioniara tako i tehniara za specijalne efekte. A poto Hortona
nije interesovalo da koristi svoje znanje kako bi obmanjivao ostale,
doao je trenutak kada mu je bio potreban novi set zagonetki u
odnosu na koje bi on sam sebe testirao.
Pronaao ih je na drugoj godini studija u fizici gospodina
Tompkinsa na dodatnim asovima za napredne studente, gde se prvi

put upoznao sa pojmom da je nauka neprestano postavljanje pitanja

na koja nema odgovora, a ne samo katalog onoga to je ve otkriveno.
Ovo poslednje ga uopte nije interesovalo, dok ga je prvo u potpunosti
obuzelo.
Pokazalo se da je realnost najvea i najfascinantnija od svih iluzija
- vrsta materija je uglavnom bila prazan prostor, nepokretni objekti
su se stalno kretali, prave linije su, u stvari, bile krive, vei deo
univerzuma bio je nevidljiv, materija se spontano stvarala iz vakuuma,
vreme je bilo promenljivo, i svaki odgovor je poetak novih pitanja.
S obzirom na sve te pa ak i paradoksalnije misterije koje su
okupirale njegovu panju, od tog trenutka na dalje, ni jedan jedini dan
za dvadeset godina nije proveo dosaujui se. Praznina misa u crkvi,
dugaak red ispred dravne kancelarije, dobrotvorni televizijski
program, priljiva dedina sestra, putovanje terenskim autom,
zakonski postupci bilo kog zakonodavnog tela, partija golfa - protiv
svih tih dosadnih stvari gospodin Tompkins ga je vrlo efikasno
vakcinisao. Misli su mu bile slobodne ak i kada je njegovo telo bilo
rob slube ili etikecije. Za njegov um uvek je postojalo interesantnije
mesto gde je mogao da odluta.
Zato je Horton pustio da Li odabere gde e ii u provod. Ionako je
njoj bilo vanije nego njemu kakav e izbor da naprave. Ali s obzirom
da je Las Vegas u osnovi bio privienje u pustinji, iluzije su bile
njegova specijalnost, i svako mesto koje je Li izabrala ponovo je
probudilo onog trinaestogodinjeg deaka u njemu.
Predstave u Luksoru i Ostrvu sa blagom pokazale su mu da je sada
umeo da ceni umetniku sposobnost izvoenja, a ne samo kreativnost
projekta. Nije malo postignue to to je, u razmaku od samo pola sata,
na istoj bini postavljena scena poplave od 100 000 galona vode, kao i
poar koji unitava kompletnu scenografiju - a izvesti to dva puta za
vee i desetak puta u toku nedelje bila je to pozorina vetina i to na
veoma visokom nivou. Postaviti publiku direktno usred bitke na moru
- Li se mogla zakleti da je ula kako joj topovska zrna lete iznad glave,
a Horton je video da ona nije bila jedini posmatra koji se refleksno
sagnuo - bilo je smelo isto kao to je i unitenje Britannie bilo
potpuno.
Ali ba tokom njihovog boravka na poslednjoj stanici te veeri,
Horton u je sve postalo jedno, tako da su i prolost i sadanjost, i rad i

razonoda, ukrtali i stapali. EFX je bio MGM Grandov eksponat ve dve

generacije, nekoliko njegovih verzija ispunjavale su sveano obeanje
da vas iza vrata Velikog pozorita oekuje neto to se ne moe videti
ni na jednom drugom mestu, ni na jednoj drugoj pozornici, ili
studijsko-tematskom zabavnom parku, ni na jednom platnu. Morate
doi ovde, aputao je, i dolazili su, oekujui ne samo najbolji Stripov
ou ve, najbolji ou na planeti.
Moda ba zbog toga Horton nije oekivao tako neto kada je seo
na svoje mesto, ili zato to su gospodari iluzuje imali jo pedeset
godina da usavravaju svoju vetinu. Jedino ega je bio svestan je da je
u toku prvog sata, sedeo na ivici stolice i posmatrao ou sa
neverovatnim zadovoljstvom koje zapravo nikada nije u potpunosti
osetio kao dete. inilo se kao da je veliko finale vatrometa, akrobacije
i trikovi izvoeni sa malim intervalima izmeu, tako da je jedva bilo
vremena da ih shvatite, a jo manje da ih analizirate.
Bio je to razmetljiv prikaz tehnikog virtuoziteta, neprekidna
parada uzdah i zvukova besprekorno povezanih velianstvenom
muzikom i temom - ona nije zasluila da je nazovu zaplet - o putniku
kroz vreme koji prolazi kroz najbitnije dogaaje iz istorije postanka
Zemlje stare pet milijardi godina.
Ali na pola predstave - neposredno poto je asteroid Yucatan pao
sa neba i udario iznad horizonta uz zaslepljujui bljesak - Horton se
iznenada trgnuo i prestao da sputava svoju nevericu. To nije bilo zbog
tla pod nogama koje se zatreslo, niti zbog vrueg vetra koji mu je
silovito duvao u lice, ili zato to se dungla sruila pred njim, ili zbog
masivnog stabla drveta koje se sruilo na prvih nekoliko redova.
Pre je bilo zbog usamljenog pteranodona koji je alosno kruio
iznad njihovih glava, posmatrajui odozgo opustoenu zemlju u
sumraku svoje ere. Horton je istog trenutka primetio da pteranodon
nije bio animatorski deo scenografije koji visi sa ice, ili radiokontrolisana maketa, ili filmska projekcija, ili neki drugi pozorini trik
koji bi prepoznao. Stvorenje je letelo iznad tavanice i Hortonu je
izgledalo stvarno kao i bilo koja druga ptica u letu.
Hologram, pomislio je dok je pteranodon odlazio i nestao u tami
velikog oblaka koji je nagovetavao zavretak ere dinosaurusa. Ali
Horton nije nikada video sintetiku holoanimaciju tako sa toliko
detalja i na takvom nivou. ta vie, nije bilo ni traga od lasera ili nekog

drugog osvetljenja u zamraenoj sali.

Transmisioni hologrami, postavljeni na tavanicu i upaljeni odozgo...
Horton je proveo ostatak veeri ekajui da se efekat ponovi. Za
svoju marljivost nagraen je na poetku finala, u kome je prikazana
tehno-utopijska budunost u duhu popularne nauke iz pedesetih
godina dvadesetog veka - sa zavrnicom u kojoj su automobili leteli
iznad glava i arhitektonskim prikazom megalopolisa.
Oba efekta su bila, ako nita drugo, ubedljivija od pteranodona,
makar zato to su oblici bili jednostavniji i nivoi poznatiji. Horton
jedva da je primetio da se finale bliilo klimaksu. On je razmiljao o
potekoama da se stvore te slike - bila je neophodna neverovatna
mo proraunavanja, prvo da se detaljno prikau slike, a onda da se
izvedu abloni interferencije za pisa digitalnog holografa.
Da bi se napravio fotorealistini hologram imaginarnog objekta
bila je potrebna grafika radna stanica velike snage; a za
fotorealistinu animaciju bila je potrebna veliina nekoliko nivoa
zahtevnija. Kompleksnost difrakcione reetke...
"Interferencija," rekao je Horton na glas, a zatim se udario rukom
u usta dok ga je Li za to vreme posmatrala. Nije dao nikakvo
objanjenje, u potpunosti ignoriui njen upitni pogled. Ali kada je
publika ustala da ovacijama pozdravi izvoae i kada su ovi zauzvrat
izali da se poklone, on je krenuo da se provlai izmeu sedita.
"Moram da telefoniram," rekao je i otiao prema izlazu. "Vratiu se i
nai u te."
Sigurnosni komset je olakao da obavi taj zadatak dok je Horton
jo sedeo na svom mestu. Ali Hortonu je bila potrebna privatnost. Zato
se i vratio do limuzine i isterao Rubi na trotoar.
"Generale Stepak - da, i ovde takoe. Da, i meseina, mrak..."
rekao je.
"Generale, elim da poslednja dva Marka I koja izau iz fabrike
preusmerite u Aneks. I to ako je mogue preusmerite ih na kapiju
0800. Da, znam da se neki smeteni i blie. Meutim, meni su
potrebna dva koja su skoro identina." Kada se Horton ponovo
pridruio Li u kazinu, ona je zahtevala objanjenje. On se izvlaio
govorei: "Ispriau ti kada se vratimo u apartman."
"Je l' ti to pokuava da mi ne pokvari vee?"
"Pokuavam da ga ne okonam pre vremena. Dovoljno je loe to

to jedno od nas i dalje misli na posao."

"Zato - koga si zvao?"
"Upravu," odgovorio je. "Veruj mi, ovo moe da saeka dok ti ne
napuni baterije u Las Vegasu."
Pristala je, ali se zadovoljila da posete samo jo jedno mesto - Nju
Jork, Nju Jork, gde je ruenje rekreacije Koni Ajlanda bilo planirano za
prolee. Poto su ubedili Rubi da krene sa njima, vozili su se u
zabavnom vozu tri puta za redom, vrteli se ludo na Tilt - A - ringipilu,
umirali od smeha dok su ili kroz lavirint sa ogledalima, i vozili se na
Ferisovom toku kako bi mogli da razgledaju sa visine. Poto je i dalje
mislila da su njih dvoje momak i devojka, Rubi je insistirala da se na
Ferisovom toku vozi sama.
"Ovo je najbolja stvar u zabavnom parku," rekao je Horton, dok je
nagnut preko ivice jednog od automobila Ferisovog toka posmatrao
Strip.
"Da li e mi sada rei zato se vraamo ranije?"
I on joj je rekao. Nije se protivila. Poslednji pogled na grad te noi
bio je iz helikoptera koji je kruio iznad MekKaran meunarodnog
aerodroma da bi se onda uputio kui u Aneks.
Okidai su stigli pet minuta posle devet, isporuio ih je karavan koji se
sastojao od pet vozila u pratnji pet vodova ljudi u uniformama koji
nisu delovali nimalo sreno to su jedinice prelazile u Hortonovu
nadlenost.
Do poslepodneva, u skladu sa Val Boudenenovom nareenju
jedinice su bile paljivo poredane i stabilno podignute jedna do druge
na postolje za testiranje na junom kraju poligona. Tajer je na brzinu
montirala svoj improvizovani kontrolni sinhronizator ispod
reflektora.
"Dve kontrole, amplituda i miks," objasnila je Hortonu. "Obe
jedinice sam kalibrisala to je preciznije mogue ali nisam mogla
direktno da izmerim jaine polja."
"Moemo ih popravljati u hodu, metodom pokuaja i pogreke ako
bude bilo potrebno. Da li ima dovoljno dimnih kapisli?"
"Kako eli da postavimo reetke?"
"Po jednu na jedan kvadratni metar."

"Pa, tri moja oveka rade na kapislama ceo dan. Utrostruili su

nae uobiajene koliine. Ne znam da li su zavrili."
"Proven to, molim te."
"Da li eli da odmah krenemo sa testiranjem? Mislila sam da
moda eli da saekamo do sutra ujutru."
"Ne mogu da ekam," priznao je Horton.
"Da li si ba sasvim siguran?"
"Ne, u stvari sam jako nesiguran."
Bila je skoro pono kada je reetka konano bila spremna. Za to
vreme, ve se proulo, tako da su se ljudi skupili u velikom broju.
Hortonu se inilo da su svi oni koji nisu radili testove ekali i
posmatrali - svi zaposleni u Aneksu su se okupili na poligonu za
testiranje, a njihova iekivanja su se mogla osetiti ba kao i hladna
pustinjska no.
U 12:20 ujutru, Tajer je je saoptila Hortonu da je reetka za
testiranje spremna - hiljadu i po dimnih kapisli je bilo poredano u
redove od trideset sa pedeset kapisli na udaljenosti od pedeset metara
od poligona. Horton se obratio efu objekta za testiranje: "Da li je
osvetljenje odgovarajue za rekordere? Ako nije, neemo dobiti ni
jedan podatak od svih ovih postavki,"
"Ima dovoljno svetla," sa sigurnou je odgovorio ef poligona.
"Reflektori koji bacaju svetlost pod malim uglom bi trebali da budu
idealni za tu svrhu, ak bolji i od dnevnog svetla."
"U redu," rekao je. "Ispraznite poligon." Kada se petominutna
upozoravajua sirena oglasila u kompleksu, Horton se obratio Tajer:
"Ima li razloga da ovo ne radimo?"
"Ne koliko ja znam."
U jednom trenutku, sekundi, oglasila se jo upozoravaj ui ja
sirena. Bio je to signal da je sav Okida materijal ve trebao da bude
prebaen u sigurnu zonu od petsto metara. Trideset sekundi kasnije,
na platou za testiranje probni audio, video i rekorderi sa infracrvenim
zracima poeli su da primaju podatke.
"Uspori sad malo," rekao je Horton Tajer, koja je stajala kod
snihronizatora, sa rukama na kontrolnim ureajima.
"Znam proceduru, efe," rekla je. "Ne brini."
Horton se povukao i pridruio Val Boudenu u pleksiglas kabini za
opservaciju koja je bila udaljena nekoliko metara.

"Da li se kladite, doktore Horton?" upitao je inenjer.

"Ne, ak ni u Las Vegasu," odgovorio je Horton. "Ali ovde se ne
radi o klaenju, ve o nagaanju. A verovatnoa da se ono to vi
nagaate ispuni, ista je kao i moja."
Otro elektronsko zvono je odbrojalo poslednjih deset sekundi.
Onda je Tajer odbrojala regulator snage, jedan po jedan podeok.
Mnogi testovi koji su obavljeni na ovom objektu uslovili su ono to
se od ovog testiranja moglo oekivati - prednji kraj reetke dugake
pedeset metara dostigao je prag reakcije od 15%, zadnji kraj od 40%,
a prag od pedeset 50% bio je oznaen kao linija upozorenja koja se ne
srne prei za potrebe testiranja.
Tako da su, do tog trenutka nemi posmatrai, ispustili glasan
uzdah iznenaenja kada je buknuo dim iz centra pvog reda reetke,
upravo kada je Tajer uzviknula: "est posto."
Odmah je dodala: "Ne pomera se," i podigla ruku sa kontrolora
amplitude.
"efe?"
"Izbrojao sam pet elija," odgovorio je Horton u naglavm
mikrofon. "Koliko si ti izbrojala?"
"Isto," rekao je Bouden.
"Ja nisam nita videla," rekla je Tajer uzdahnuvi. "Nisam
oekivala da e se tako brzo bilo ta desiti."
"Pojaaj sa malo po malo na sedam posto," rekao je i podigao ruku
kako bi dao Tajer znak.
"Nastavljam, podeok po podeok." potvrdila je Tajer.
Na poligonu za testiranje vladala je jeziva tiina, imajui u vidu
broj okupljenih ljudi - bilo je tako tiho da su mnogi od njih mogli da
uju slabo pfffff kada su kapsule i u sledea tri reda buknule. ak je i
najpaljivijim posmatraima bilo potrebno nekoliko trenutaka da bi
uoio da je eksplodirao samo centar, a da ostatak prvog reda jo uvek
nije odreagovao. Malo vie je bilo potrebno onima koji su bili
najvisprenijim posmatraima da shvate ta to znai - ali samo trenutak
vie. Tu i tamo ulo se poneko 'opa' i klicanje kao potvrda da su
shvatili ta se zapravo desilo.
Horton nije bio jedan od onih koji su klicali. Jo uvek se ne
usuujui da da svoj sud o tome ta se desilo, izdao je nareenje:
"Osam podeoka."

"Ovoga puta svi su znali ta se deava - Mark I 'Blizanac' je rezao

stazu kroz sredinu reetke, ostavljajui netaknute elije sa obe strane.
Polje Okidaa je preraslo u mlaz svetlosti Okidaa, zbog ega je slavlje
bilo jo vee, povici sve glasniji, a povremeni aplauzi sve uestaliji.
"Trebali ste da se opkladite, doktore Horton," rekao je Bouden i
udario ga u lea oduevljeno.
"Ne donosite zakljuke pre vremena," rekao je Horton, tvrdoglavo
se drei svog fatalizma. "U, devet podeoka."
Ali nekoliko trenutaka kasnije, ak je i Horton morao da prihvati
ono to je video svojim oima. Kada je snaga dostigla i petnaesti
podeok, mlaz svetlosti je oistio centar reetke sve do poslednjeg
reda. Ostale elije su jo uvek bile nepromenjene.
"Sada promeni frekvenciju - minus jedan," doviknuo je. To e
smanjiti izlaznu snagu jedinice A za jedan podeok, dok e poveati
izlaznu snagu jedinice B za odgovarajui iznos.
'Mlaz' se zanjihao u levu stranu, pomerajui vei deo sadraja oba
reda u zadnji deo reetke.
"Minus dva."
Vie elija sa leve strane su buknule i zadimile se kada je preko
njih preao Okidaov mlaz svetlosti.
"efe, mislim da u uz malo vebe uspeti da ispiem i svoje ime
pomou ove naprave," rekla je Li. "Ali prvo to u sutra ujutru uraditi
je da napravim bolji kontroler."
Horton je zurio u poligon za testiranje obasjan svetlou
reflektora. Poetna euforija zbog postignua je ve izbledela, a
zamenili su je blaga bojazan, koja je malo po malo rasla, i nagomilam
umor od dugakog dana i jo due jurnjave.
"Za sada je dosta. Iskljui ga, U. Kai svima da mogu da idu na
spavanje i zahvali im se u moje ime," rekao je. "Val, obavesti sve da
efovi odeljenja treba da se nau u sedam u sali za konferencije C
kako bi ponovo razmotrili podatke sa testiranja."
"Da li e sada da pozove direktora?" pitala je Li.
Horton je klimnuo glavom. "On to oekuje od mene." Udahnuo je
hladan vazduh duboko, a zatim ponovo izdahnuo. "Vidimo se u
jedanaest."
"efe..."
Horton se ve okrenuo da poe kada ga je njen glas zaustavio.

"Mmm? Bio je ovo dobar ulov. estitam."

Horton je odmahnuo rukom. "Imali smo sree. Da me nisi odvukla
u Vegas..."
"Isto je bilo i sa Njutonom i jabukom. Archimedom i buretom.
Srea prati pripravne umove. Nasmejala se. "Ali, vrlo je mogue da
prati i one oputene. Tako da u ja uzeti kredit kada doe direktor."
"Makar neemo imati problema oko rauna," rekao je Horton i
nasmejao se. "Sve sam stavio na raun firme, ukljuujui i Rubin
baki."
Karlu Brohieru nije smetalo to su ga rano probudili. Sa radou je
primio vesti o napretku i prosto nije mogao da doeka da svojim
oima vidi podatke o tome. Vratio se u Aneks sledeeg jutra ba kada
je bilo vreme za doruak.
Za to vreme su pristigle jo neke novosti. Doruak se pretvorio u
dugako popodne posveeno malo zastareloj ali efikasnoj metodi
merenja dometa dvocevnog Okidaa. Tajer je taj metod nazvala
"Klipovanje," to je po Hortonovom miljenju u potpunosti
odgovaralo. Da bi se napravila karta bilo je neophodno razbacati to
je vie toplih tela mogue, naravno zavisno koliko njih se moglo
naterati da urade neto tako, oko periferije platoa. Svaki volonter je
imao cev sa paretom materijala za dimnu kapislu zabijenu u prorez
na jednom kraju.
Dipol Okida je bio aktiviran na datom miksu i amplitudi, a
'Kliperi' su poeli da se kreu po postolju za testiranje, drei klip
ispred sebe. Kada bi traka svakog uesnika ponaosob poela da dimi,
on ili ona bi prestali da hodaju. Na kraju, oni su napravili neku vrstu
karte koja se sastojala od ljudi a prikazivala je granice polja u toj
konfiguraciji. Napravili su jedan snimak fotoaparatom, Okida
iskljuen, klipovi ponovo napunjeni, Okidai resetovani, a proces
ponovljen. Tokom popodneva, dobili su kompletnu sliku o
mogunostima 'Blizanaca'.
Opasna zona je po veliini varirala od pet do osam metara, u
zavisnosti od ugla skretanja. Taj ugao je bio ogranien na otprilike
devet stepeni u bilo kom pravcu - izgledalo je da iza te take ne dolazi
do interferencije izmeu jedinica, a Blizanci su se ponaali kao

standardni jednopolni Mark I.

Otkrili su takoe i drugu opasnu zonu, 180 stepeni udaljenu od one
preko poligona za testiranje. "Neko je uporedio dipol sa bazukom sa
kojom moe da se puca u oba pravca odjednom," objasnio je Horton
Brohieru dok su jeli belgijanske vafle i jagode. "Morate strogo voditi
rauna gde je okreete - to e po mom miljenju ograniiti njenu
upotrebljivost."
"Ne naroito. Uperi je navie," iznenada je rekao Brohier. "Stavi je
u podzemnu tenkovsku kupolu, dvadeset metara ispod zemlje, i moe
u potpunosti da zaboravi na opasnu zonu iza sebe. Ili stavi je u avion i
uperi je prema zemlji. Oni e iznai naine, Defri; budi siguran u to.
Da li ste ve utvrdili koliki domet ima?"
"Ne," rekao je Horton. "Ali bie mnogo vei nego domet Marka I."
"Hajde da vidimo da li moemo do kraja dana da utvrdimo makar
priblinu vrednost."
"Ako to uradimo, onda verovatno neemo nita drugo danas stii
da uradimo."
"Mislim da nita nije vanije od ovoga. Hou te cifre, a iz Vrhovnog
vojnog taba zahtevaju od nas da im dostavljamo svaku, pa i najmanju
informaciju o napretku."
"ta misli, koliko dugo moemo da krijemo ovo od njih?
Brohier je pogledao Hortona iznenaeno. "Ja sam mislio da si ih ti
ve obavestio. Zato eli da sakrije ovo od njih?"
"Da bih dao ostatku sveta malo vremena da pone da nas sustie,"
rekao je Horton, zbunjen Brohierovim iznenaenjem. "ak iako se
naprave dobri planovi, bie potrebni meseci pre nego to bilo ko
pone da proizvodi Okidae."
"Shvatam sad. Ti, u stvari, govori o polisi osiguranja."
"Upravo tako. Karl, mislio sam da smo se oko toga ve dogovorili.
Sa ovim Markom II, Pentagon dobija najbolje od oba sveta. Oni mogu
da zadre oruje koje imaju, a da istovremeno oduzmu drugima
njihovo. Zato sam ja i pretpostavio da si ti naem priljatelju ve dao
zeleno svetlo."
"Molim? Ne - o, ne, ne. Zaista mislim da to nije neophodno," rekao
je Brohier. "Pogledaj samo kakav su napredak postigli u pogledu
ukljanjanja mina - ogroman napredak, za samo nekoliko nedelja, sa
samo nekoliko jedinica Okidaa, a sve ih vie i vie neprestano stie.

Mislim da nam nee biti potrebno osiguranje od nesree, Defri.

Mislim da smo postigli upravo ono emu smo se i nadali."
"Onda smo se, oigledno, vi i ja nadali razliitim stvarima," rekao
je Horton. "Ja nisam planirao da pokaem vladi put kako da zadri
sopstveno, a oduzme svima ostalima njihovo oruje."
"Defri, ta dobijamo ako razoruamo policiju, oruane snage - i
stavimo lisice predsedniku na ruke - haos, sine, dobijamo samo totalni
haos. Sa ovim se mora paljivo postupati - oprezno. Sve moramo
paljivo koordinisati."
"I to sve pod jednim krovom."
"Upravo tako. Ja imam poverenja u Marka Brelanda," rekao je
Brohier. "Verujem Rolandu Stepaku. To su dobri ljudi Defri. Oni ele
isto to i mi."
"A Grover Vilman?"
Brohier je slegnuo ramenima. "On je ekstremista - ideolog. Ono to
on eli nije realno. Globalno razoruanje bi dovelo do haosa - kao
kada u obdanitu ne bi bilo vaspitaa."
"Neko bi trebao da bude u stanju da zavede red."
"Da. Zato to je ljudskim biima red potreban. Potrebna su nam
ogranienja. Mi reagujemo na autoritet. Ljudska disciplina..."
"A ako jedno dete povreuje drugo dete svojom igrakom..."
"Onda mu oduzme igraku. Jasno ti je to, zar ne?"
"Ni najmanje", rekao je Horton. "Nije bilo ni pomena o ovome pre
tvog odlaska u Vaington sa Aronom. Kao ni kada si se vratio i izloio
mi svoje planove o nepredvienim okolnostima"
"To je moja greka. Ali ispraviu je."
"Ispraviti? Sa kim si ti to razgovarao, Karl? ije su to rei?"
"Ma daj Defri..."
"Kae da ima poverenja u Brelanda i Stepaka - dobro. A ta ako,
za dve godine, umesto njih dou neki novi Nilson i Haldeman? Ili
jedan od onih besnih pasa iz Kapitol Hila? Da li ti stvarno misli da e
se to ovde dogoditi? Plan nije bio da mi lairamo igru, Karl - plan je
bio da mi budemo sudije u igri. Ista pravila igre za sve, sea se. ta se
desilo?"
"Predoena su mi neka pitanja, koja smo mi prevideli u naem
entuzijazmu."
"O emu ti pria?"

"Na primer, neprijatelji sa kojima se suoavamo. Stvarno zlo koje

nam preti. Ljudi za koje nikada nisi uo. Prie koje se ne mogu uti na
vestima," Odmahnuo je glavom i sloio facu. "Stvari za koje bolje da
nikada nisam ni uo."
"Ko ti ih je predoio?"
"General Stepak je doao u Prinston da razgovara sa mnom, i
poveo je sa sobom jednog pukovnika iz vojno-istraivakog centra."
"Zato je on to uradio?"
"Ja... - oni su hteli da vide kako napredujem. A Stepak je eleo da
me upozna sa pukovnikom Vaisom, koji je upravo bio postavljen na
mesto oficira za vezu projekta."
"Nisu rekli nita o bezbednosti?"
"Pa, general jeste pitao koliko su moje kolege iz Instituta upoznate
sa onim to radim."
"Zato to su se brinuli zbog Vilmana. Verovatno su mislili da te
mogu naterati da misli da radi ispravnu stvar tako to im pria ono
to zna o njegovim namerama."
"Ma ne, siguran sam da oni imaju bolje izvore informacija od mene
o njegovim i senatorovim aktivnostima," usprotivio se Brohier.
"Ali ti si ipak priao o njemu, zar ne?"
Brohier je gubio svoju staloenost i poeo je da se brani:
"Razgovor je, zapravo, trajao prilino dugo. Popili smo dve kafe."
"Ma hajde, Karl - porazmisli malo bolje. Njih je zanimala arhiva o
istraivakom radu. Oni su, u stvari, hteli da saznaju kolika je
dokumentacija i ko sve ima podatke o tome. Jesam li u pravu?"
"Ne, ne. Pukovnik mi je dao broj koji mogu da pozovem, u sluaju
da otkrijem da je dolo do naruavanja bezbednosti," poeo je Brohier
polako. "Toga su se setili tek kasnije, ve su se spremali da krenu..."
"Da, a onda si se ti 'ispravio' i rekao za Vilmana. Rekao si im to, zar
ne? "
"Da si ti uo ono to sam ja uo..."
"Da li su te pitali za Gordija?"
"Ne," rekao je Brohier. "O boe moj, Defri, sam sam im rekao za
njega."
Horton je snano udario rukom u sto i uplaio ljude koji su
veerali za stolovima nedaleko od njih. Dugo mu bes nije dozvoljavao
ak ni da pogleda Brohiera.

"Defri, mora da shvati..."

"Ne trai od mene razumevanje sada," rekao je Horton odseno.
"Kada ste vodili ovaj 'razgovor'?"
"Moda pre nedelju dana - da vidim, bio je utorak..."
"Do avola." Horton je energino protrljao oi, a onda bacio
stolicu unazad i ustao.
"Gde ide?"
"Moda ga se jo uvek nisu doepali. Moda ekaju da budu sigurni
da e u isto vreme moi da se doepaju svih kopija arhive."
"Kontaktirae ga?"
"Pokuau. Ako ima neto protiv, a ti pozovi pukovnika Vaisa, pa i
mene prijavi."
"Ne, ne. Idi. Uiniti to odmah. ao mi je, Defri..."
Starevo ogorenje je bilo tako oigledno i prosto opipljivo da je
Hortonov bes prema njemu neoekivano omekao. "Izgleda da su nas
prilino dobro prouili," rekao je grubo. "Pretpostavljam da u upravo
sada saznati koliko su nas dobro prouili."
Ni Hortonov lini kerijer kao ni korporativni Aneksov kerijer nisu
mogli da stupe u vezu sa Gordonom Grinom. Hortonov je javio da Grin
nije na mrei, i ponudio da poalje glasovnu poruku kada se ovaj
prikljui. Aneksov je javio da broj koji su birali ne postoji.
Horton nije poverovao ni u jedno obavetenje, tako da je probao
da stupi u kontakt sa Gordonom preko dve a la carte slobodnjake
kurir slube - i uo je jo dva razliita obavetenja. Jedna od njih se
besramno pretvarala da je Grinova telefonska sekretarica, iako glas na
sekretarici nije bio nimalo slian.
Druga, libertijanska KomFri varijanta - iskreno je obavestila
Hortona da je 'dravna, (odnosno savezna kriminalistika sluba) na
osnovu lana 209, donela naredbu da blokira ovaj pretplatniki
raun'." Horton se kao kroz maglu priseao da je lan 209 dodat
pravilniku Savezne komisije za komunikacije /SKK/ kao sredstvo za
iskorenjivanje digitalne pornografije. "Mi u KomFriju verujemo da je
lan 209 protivustavan. Protivimo se ovom opresivnom napadu na
slobodnu i privatnu komunikaciju i molimo vas da date svoj glas
kampanji za slobodu govora. Da biste preuzeli inteligentnu mailing

listu sa udaljenog kompjutera, izaberite opciju 'da'... "Pretpostavljam

da ipak nee biti potrebno da im otkrije i moje ime, Karl,"
promrmljao je Horton sam za sebe kada je prekinuo vezu.
Postojala je jo jedna druga mogunost, ali koja nije garantovala
uspeh. Nasluujui da e biti iskljuen sa mree, Gordon je Brohieru
dao kratku listu pseudonima, ifriranu frazu, verifikacioni klju, i
kratko uputstvo za slanje anonimne elektronske pote.
"U sluaju da budem prinuen na nestanem, ovo su adrese koje u
proveravati - sve su meunarodne, tako da bi trebale da budu
sigurne."
Nije trebalo mnogo vremena da se poruka spremi za slanje Horton je aktivirao bezbedni fajl zatien lozinkama u svom linom
komunikatoru iste veeri kada ga je Brohier obavestio. Ali kada je
trenutak da to uini doao, Horton je oklevao. Ako je Gordi ve u
zatvoru, i ako je vojna obavetajna sluba ve pregledala njegove
fajlove i dokumenta, samo e i sebe upetljati ako poalje aktivaciju. To
to je pokuao da pozove Grina je potpuno bezazleno. Ali davanje
instrukcija da se krene u akciju...
"Doavola i sa tim," naglas je rekao Horton, i pritisnuo taster.
"Doite i uhapsite me. To je moj patent, zaboga - i dau ga kome hou
i ako hou."
Izolovanje doktora Gordona Grina sa njegovih mrenih izvora
skoro da je bilo zavreno u trenutku kada je Horton poslao
upozorenje.
Tri od pet Grinovih pseudonim adresa bile su otkrivene preko
dokumentacije o izvrenom plaanju, a etvrtu su pronali preko
Slube za dravnu bezbednost koja je prodrla u slabo zatieni server
u Santiago. Pratila se svaka poslata poruka; svaka primljena je ili
filtrirana ili preusmerena u toku samog procesu primanja poruke od
strane SDB simulatora za primanje i slanje poruka.
Grin nije znao za ovo, kao to nije znao ni da ga posmatraju iz
stana iznad, kao i da ga posmatraju kada naputa kompleks.
Za trenutak, on je jo uvek imao svoju slobodu, a zbog rutinskih
obaveza tokom nedelje, iao je po celom gradu. Redovno je odlazio u
Univerzitetsku biblioteku u Ohaju, koja je imala digitalni fond i
individualne umreene itaonice, slubu za virtuelnu telekonferenciju
ije su odvojene kabine, koje su se mogle koristiti sat vremena

privlaile klijente kojima se dopadao diskretni nain poslovanja. esto

je bio vian i u mnogim drugim dobro povezanim ali manje
potovanim mestima. Ta mesta su varirala od Undernet klubova koji
su imali neogranien pristup necenzurisanim stranim okantnim
sajtovima, do kioska koji se bavio objavljivanjem CD-a u Vortingtonu i
koji je bio tako prijatno neformalan po pitanju statusa o autorskom
pravu na podatke koji su se mogli koristiti.
Jedno od objanjenja za tako neto bio je Grinov ivotni stil kao i
time to se on bavio poslom savetnika otkako je napustio Terabajt.
Dodue, i jedno i drugo objanjenje su mu pruali ansu da proveri
poruke na svojim pseudonim adresama preko adrese treeg lica, a on
je eleo da tu ansu iskoristi svakog dana makar jednom dnevno.
Gordon je primio poruku koju mu je Defri Horton poslao u
jednom kafiu gde su se prodavale krofne i kafa a koji se zvao Vrui
zalogaj, gde se na svakom stolu nalazio veliki supersavitljivi LCD koji
je bio ugraen u sto - stara tehnologija, ali koja je onemoguavala da
neko preko vaeg ramena ita dok vi pijuckate kafu i surfujete po
mrei. On nije znao ko je, u stvari, poslao poruku, kao ni da je to bila
jedina od pet poruka, koje su na put krenule zajedno, koja je
preivela.
Ali imena koja je sadrala, imena koja je on sam odabrao,
nagovetavala su njenu sadrinu. Poiljaoc se zvao Pandora. Poruka je
bila adresirana na izvesnog Majkla Armstronga - ime jednog lika iz
starog pijunskog filma, u pitanju je bio jedan ameriki fiziar koji je
bio i dezerter i dupli agent.
Poruka se sastojala iz dve rei, i naslova tog filma i procene o tome
kako stvari stoje.
Pisalo je: Torn Kurtain.
To je znailo: Objavi dokumentaciju bez odlaganja.
Grin je to i uinio bez oklevanja ili suvinih emocija a da
istovremeno na njegovom licu nije bilo ni jednog jedinog nagovetaja
o nemiru koji se deavao u njegovom stomaku. Povezujui svoj
personalni komunikator sa otvorenim standardizovanim utinicama u
kafeu, upotrebio je Armstrongovu adresu kako bi aktivirao njegove
fajl-sejf bezbedne sisteme i izdavake agente koji nisu bili pod
kontrolom. Kada se oekivane potvrde o tome da je poruka poslata
nisu pojavile, on je odmerio opcije, a onda ponovo poslao komande za

aktiviranje preko druge pseudonim adrese. Osiguranje, pomislio je

Grin, iako je znao da cena za tako neto moe biti jako visoka.
Nakon toga krenuo je pravo kui, koja je bila udaljena manje od
deset minuta, kako bi uzeo ve spakovanu torbu i nestao iz Kolumbije.
To je bila greka, to je on nalaost prekasno shvatio. Trebalo je da
krene bez torbe, ili je trebalo da je ponese sa sobom kada je poao da
obavi poslove u gradu, i do vraga da ne razmilja uopte o tome kako
izgleda. Ali on to nije uimo, i oni su ga ekali. etiri mukarca u civilu,
ali sa legitimacijama vojne obavetajne slube, presrela su ga na
trotoaru ispred njegovog stana. Malo kasnije pored njih kod ivinjaka
zaustavio se smeemaslinasti kombi.
Grin se nije opirao niti je pokuao da bei - nije bilo svrhe. Sve
njegove line ambicije, koje jedva da su se odrale pored njegovog
pesimizma, nestale su istog trenutka kada je primio Pandorinu
poruku. Kada su ga zatvarali postavio je samo jedno pitanje: "Kakav
sam bio?"
"Ne ba mnogo dobar," rekao je jedan od oficira bezbednosti
arogantno. Posle te opaske Grin nije ta imao vie da kae. Nije bilo
svrhe raspravljati se sa podanicima. Ako i kada se nae licem u lice sa
njihovim gospodarima, onda e rei ta ima.
Na zadnjem seditu crne limuzine koja je jurila prema gradu do
Ujedinjenih nacija, predsednik Mark Breland je postavio skoro isto
pitanje generalu Stepaku. Ali za razliku od Grina, Breland je dobio
potpuniji i iskreniji odgovor.
"Prolo je neto malo vie od jedanaest minuta otkako je Grin dao
instrukcije za stupanje u akciju do trenutka kada su nai kontra
napadi poeli. Za tih jedanaest minuta, on je uspeo da napravi vie od
esto kopija dokumenata - to je, moram priznati, jako dobro
obavljeno, imajui u vidu obim dokumentacije. Oigledno da je o tome
mislio unapred i da je pronaao velike talasovode i brze pumpe.
Poruka je prosleena velikom broju primalaca i to po principu
sluajnog izbora - e-mail, preprint serveri, serveri diskusionih grupa,
protokoli za prenoenje datoteke. Od svega po malo."
"Koliko je od tih esto izbrisano iz datoteke?"
Stepak je pogledao u monitor svog komunikatora. "Ne ba svi,"

rekao je. "Ponitavanje je unitilo sve javne, a Sluba dravne

bezbednosti naporno radi na unitavanju post-et poruka - tako da
nee biti poruka tipa 'Molimo prosledite dalje' i 'ta se desilo sa...' Ali
oni jo uvek rade na nekoliko desetina poruka kojima se teko ulazi u
trag - mislim da sve neposlate kopije otile na dial-up mail adrese,
koje su uglavnom nalaze u i nostra nstvu." Primetio je da se Breland
namrtio, pa je dodao: "Ostatak sveta ne ivi stalno na vezi kao to je
to sluaj u ovoj zemlji. Ba nezgodno..."
"Znai SDB mora da eka do sledee prilike kada se ti ljudi
konektuju i pokuaju da otvore taj fajl."
"Da. A mi bismo trebali da lino posetimo svakog od njih ponaosob
kako bi se uverili da te kopije nemaju. Za to e biti potrebna direktiva
o dravnoj bezbednosti sa vaeg stola."
"Napii je," rekao je Breland. "Da li je to konaan ishod tete?"
"Ne. Negde oko trideset poruka je stiglo na preprint server
asopisa Fizika danas pre nego to smo uspeli da ga zatvorimo."
"Trideset? Za jedanaest minuta? Da li je to ba uvek tako poseen
sajt?"
"Ne. Izgleda da je Horton neke prijatelje unapred obavestio da
paljivo prate ovaj server. Postoji mogunost da je on to uradio i sa
ostalim javnim kopijama." Odmahnuo je glavom. "Gospodine
predsednie, ef odeljenja mi kae da ak i kada oni zavre sa
pretraivanjem operativnih registara transakcije svake maine u nizu,
oni ne mogu garantovati da ne postoje hiljade privatnih kopija, koje
nisu na mrei, i do kojih se ne moe doi."
"Kako je to mogue?"
Stepak je slegnuo ramenima. "Generacija onih koji smatraju da
informacija treba da bude slobodna nije u potpunosti izumrla. Neki
anonimni serveri jo uvek postoje - i oni prenose transakcione
podatke." Grin je iskoristio nekoliko takvih servera. Ali ef odseka mi
je obeao da oni mogu, od sada pa nadalje, da onemogue kretanje
takvih podataka po mrei - proaktivno je mnogo efikasnije od
reaktivnog."
Breland je posegao za svojim naoarama. "Naravno, to due to
budemo radili, bie sve oiglednije da to radimo - ljudi e primetiti da
se njihove poruke ne otvaraju, da se njihova pota ne prosleuje."
"Da," priznao je Stepak. "I ta god da pokuamo da uradimo po

tom pitanju uinie da se broj takvih sluajeva poveava jo bre.

Pritom, te poruke mogu i dalje da se prosleuju iz ruke u ruku, a da mi
to i ne primetimo."
"Rizici modernog drutva," rekao je Breland. "Uiniemo ono to
moemo. Hajde makar da se postaramo da svi zapamte gde je granica,
i sa koje strane granice mi radimo. Poalji efu odseka Povelju
slobode."
"Gospodine predsednie, situacija je izuzetno ozbiljna."
"Generale, nadam se da ne oekujete od mene da ljude zbog ovoga
aljem u zatvor."
"ak ni doktora Grina?"
"ta bismo time postigli?"
"Ako nam on poslui za primer, moda nee biti potrebno da
uhapsimo mnogo drugih ljudi. Kucanj na vratima - dva FBI agenta
objanjavaju da je izvesni poverljivi materijal ukraden i stavljen na
mreu u obliku virusa od strane jedne osobe koja se sada nalazi u
zatvoru, suoena sa ozbiljnim optubama, a zatim pitanje da li su oni
voljni da sarauju i dozvole naem tehniaru da pretrai njihov
kompjuter kako bi uao u trag ovom virusu..."
"Kaete da treba da pokucamo na desetine hiljada vrata. Da li
imamo dovoljno ljudi za tako neto? Da li je to uopte vredno naeg
truda?"
"Mislim da vam mogu obrazloiti zato je to bitno. Arhiva koju je
Grin izneo nije ista kao originalna arhiva koju smo dobili od
Brohiera."
"ta hoete time da kaete? U emu je razlika"
Karakteristina arhitektura zgrade Ujedinjenih nacija se sada ve
mogla videti ispred limuzine. Negde u njenoj unutranjosti, generalni
sekretar se pripremao da Brelandu dodeli humanitarnu nagradu za
njegovu spektakularno uspenu kampanju za uklanjanje mina.
"Grin je to ta dodao. Vie od trista stranica ideja o tome kako da
se modifikuje dizajn Marka I. ta treba uiniti kako bi on bio jo
moniji, efikasniji, kompaktniji," rekao je Stepak a u glasu mu se
oseala panika. "On je obezbedio kompletne CADCAM crtee /za
projektovanje pomou kompjutera/ upravljanje proizvodnjom
pomou kompjutera/ za jedinicu osrednje snage koja moe da stane u
prtljanik ovog automobila. On govori o putevima istraivanja za koje

on misli da mogu da dovedu do verzije za masovnu proizvodnju koja

bi bila veliine kofera. Sve ovo moe da ima destabilizirajui efekat."
"Verovatno e i imati, generale. I to verovatno uskoro. Izgleda da
se maska malo otrala. Moraemo uskoro da izaemo u javnost.
Mislim da je sada vreme da ponemo da donosimo odluke kako emo
to reiti."
"A u meuvremenu..."
"Pustimo Slubu dravne bezbednosti da oisti to je vie korova
mogue." Uzdahnuo je. "Da li postoji pouzdan zakon na osnovu koga
bismo mogli da zadrimo Grina u zatvoru?"
"Akt o pijunai iz 1917 je jo uvek na snazi, i jasno se moe
primeniti na to.
"Koliko dugo ga moete zadrati a da ne podiete optunicu?"
"Uh, to u morati da proverim sa vrhovnim tuiocem, ali verujem
trideset dana. Zato je to bitno? Ima vie nego dovoljno dokaza ne da
ga optuimo ve da ga osudimo."
"Neu dozvoliti da neko bude suoen sa smrtnom kaznom samo
zato to je pokuao da otkrije tajnu koju u ja ionako lino otkriti
posle nekoliko nedelja. To je isuvie visoka cena samo zato to me je
naterao da povuem odluan potez," rekao je Breland, a limuzina je
skrenula prema zapadnom ulazu u Ujedinjene nacije.
"Ali, gospodine predsednie..."
"Osim toga," nastavio je Breland, "Ono to mi, u stvari, elimo je da
taj ovek ponovo bude u naem timu, i da radi za nas. Dakle, evo kako
stvari stoje generale - FBI ima trideset dana da iskoristi Grina i sazna
sve to je neophodno...Dakle, koji e to datum biti, 19 mart? Za to
jutro u zakazati javno obraanje Kongresu - a Grin mora biti puten
po podne. Kaite mu to, i pobrinite se da se prema njemu u
meuvremenu ponaaju pristojno. Ne, nemojte se sa mnom
raspravljati u vezi toga, ve se samo postarajte da bude uinjeno kako
sam naredio."
"Razumem, gospodine. A ta ete uraditi sa ljudima iz Terabajta?"
"Pobrmuu se za njih poto ovde obavimo sve to je neophodno."
"Oni su sigurno umeani," rekao je Stepak. "Brohier je bio
neodreen kao da je prosto eleo da nas obmane kada nam je
objanjavao kako je Grin iskopirao arhivu projekta, a Horton je Grinu
poslao ifrovano upozorenje koje je oigledno ubrzalo njeno

objavljivanje. Oigledno se radi o zaveri kako bi poinili izdaju."

"Vi biste voleli da sva trojica budu osuena."
Stepak je klimnuo glavom. "Apsolutno. Gospodine, nije vano ako
bi do onoga to izdajnik da neprijatelju, ovaj na kraju i sam doao. Oni
istog trenutka moraju biti uklonjeni sa projekta i smeteni negde
odakle nee biti u mogunosti da poine jo tete."
Limuzina je usporila i pristala kraj ivinjaka, a Breland je podigao
ruku na taj nain dajui znak agentu tajne slube, koji je stajao na
trotoaru, da nema potrebe da mu otvara vrata. "To se nee dogoditi,
generale. Da neto razjasnimo - postojanje Okidaa vie nije tajna.
Moramo se suoiti sa realnou. Ja nikada nisam ni pomiljao da ga
zauvek drim u tajnosti."
"Ali dozvoliti ovim ljudima da detalje o njemu malo po malo
odaju..."
"Pokuajte da shvatite: meni nije potrebno, mi ne elimo, a vi ne
moete da odrite tehnoloku hegemoniju. Mislim da je u potpunosti
ispravno da ono to znamo podelimo sa drugima.To je, u stvari,
neophodne kako bi on ispunio svoje mogunosti. A postoji i presedan
koga vi moda niste svesni. Ni ja ga nisam bio svestan dok nisam
nedavno proitao da je naa vlada izala u javnost sa detaljnim
izvetajem o atomskom oruju samo nekoliko dana posle predaje
Japana."
"Te dve situacije nemaju ba mnogo zajednikog, gospodine
predsednie."
"U pravu ste nemaju," sloio se Breland. "Okida je oruje koje se
koristi za odbranu i koje ima ulogu da slui kao pretnja naoruanim
napadaima. Generale, u najboljem interesu naeg naroda kao i
ostalih naroda sveta je da se dozvoli umnoavanje Okidaa, a ne
njegovo zatakavanje. Nehumano je i nemoralno nastaviti sa
prikrivanjem."
"Da, to bi bilo idealno u idealnom svetu, ali mi moramo biti
praktini."
"Tako je generale, ali mi smo imali skoro godinu dana da se
naviknemo i ne dozvolimo da nas to iznenadi, niti da nas dovede u
nezgodnu situaciju. Koliko je ljudi, koji su mogli biti spaeni,
rtvovano kako bi platili cenu naeg opreza? Ne radi se samo o tome
da mi ne moemo pomoi eeniji da se zatiti od Rusije, ili Indiji da

se zatiti od Kamira, ve bi to to ovo otkrie drimo u tajnosti

znailo da ne moemo uraditi ni pola od onoga to je mogue kako bi
zatitili nae ljude."
"Kome mi to onda sluimo ako zatakavamo stvari? Oigledno,
nama samima. Naim poslovima, reputaciji, naoj privrenosti
sopstvenoj vetini da primenimo silu gde god i kad god to poelimo."
Breland je odmahnuo glavom. "Generale, stvar je u tome da se ja
oseam kao varalica, zato to sam danas doao ovde da prihvatim
nagradu koju su mi oni dodelili, dok u isto vreme znam da je ono to
smo mi uradili samo stoti deo onoga to smo mogli uraditi. Da li si
itao il Elhotovu knjigu Knjiga mrtvih iz dvadesetog veka? Sto deset
miliona ljudi su ubile ratna mainerija i oskudica. Mi moemo bolje.
Mi emo uraditi bolje, ako se ja pitam."
"Shvatam, gospodine predsednie."
"Iskreno se nadam da razumete, generale. Dao je znak i vrata
limuzine su se otvorila sa spoljane strane. Pre nego to je izaao,
primakao se malo blie do Stepaka i dodao: "Jer ako ljudi kao vi nisu
spremni za dvadeset prvi vek, moda i ne stignemo do dvadeset prvog
veka."
Meu etvoro ljudi koji su bili stisnuti u arenoj prikolici, Brohier je
bio nezadovoljan; na Hortonovom licu oko usana jo uvek su se videle
linije koje su jasno izraavale njegov bes. Crte na Tajerinom licu
odavale su zamiljenu tugu, dok je naivni izraz lica Vala Boudena jo
uvek izraavao veliko iznenaenje koje se prosto skamenilo na
njegovom licu kao posledica saznanja o nesluenim tajnama posla
kojim se bavio.
Iako diskusija nje dugo trajala, bila je iscrpljujua. Prvi je govorio
Horton koji je izneo svoj nepokolebljiv stav: "Mi ne moemo dati vladi
Marka II - ni danas, niti bilo kada kasnije. Moramo da sruimo test
jedinicu i unitimo svaki dokument o jueranjim testovima, i to
moramo uraditi odmah. Ako ne budemo dovoljno brzi, propusitemo
ansu. Bilo ko zna dovoljno o principu po kome Mark II radi da ga
ponovo napravi - naroito nas etvoro - mora se zakleti u bilo kog
boga koga se boji da ga nikada nee predati ovim ljudima."
Na njegovo iznenaenje, upravo je Li bila ta koja mu se najee

suprotstavila. "Ima mnogo ljudi na objektu koji znaju delove

zagonetke - pet stotina svedoka je sino bilo prisutno," rekla je.
"Umesto da uradimo to to si ti predloio, mislim da bi trebali da
podrimo Gordija. Aneks sigurno ima hiljade razliitih veza sa
spoljanjim svetom. Trebalo bi da ih iskoristimo dok ih jo imamo, kao
i da nastavimo da ih koristimo sve dok nas potpuno ne iskljue,
Potreban nam je vei uticaj, a ne jo tajni. Ono to nama treba je da se
senator Vilman pojavi u poslednjim vestima, a doktor Brohier u
jutrarnjim."
Ali niko drugi nije delio njeno miljenje da oni mogu za tako
kratko vreme da organizuju kampanju, koja bi bila od neke vanosti.
Hortonov stav je na kraju prevagnuo nad Tajerinim, s obzirom na
neospornu injenicu da njegov plan nije zahtevao bilo kakvu saradnju
sa spoljnim svetom, za razliku od njenog.
"Mi ovo moemo sami da reimo," rekao je. "Dobro je da smo ovde
na svom terenu, gde imamo pristup. Kada je obeao da e njen
predlog biti drugi na listi prioriteta, ona je pristala.
Ali kada su izali iz prikolice, skoro istog trenutka su ih pozvali.
"Doktore Brohier doktore Horton! Ostanite gde ste, molim vas," Bio
je to Tejlor, jedan od vojnih neuniformisanih oficira veze iz portirnice,
koji je trao preko zapadnog terena Aneksa prema njima. "Opozovite
pse porunie, sve sam ih pronaao," rekao je u mikrofon koji je bio
prikaen na okovratniku, dok im se pribliavao.
"emu takva urba, sinko?" rekao je Brohier, koji je krenuo prema
njemu.
"Skoro ceo sat vas dozivamo i traimo svuda, gospodine," rekao je
Tailor koji je teko disao i kupao se u znoju. "Zovu vas na portirnici."
"Koga?"
Pokazao je prstom prema svakom od njih troje ponaosob.
"Doktora Brohiera, doktora Hortona i doktorku Tajer. Izvinite,
doktore Bouden - predsednik vas nije pomenuo."
"Predsednik?" pitao je Horton.
"Da gospodine. On vas eka dok vas mi traimo. Zamolio bih vas
da to pre poete..."
Pogledi koje je etvoro ljudi razmenilo izraavali su u isto vreme i
nepoverenje i strah. "Kaite da odmah dolazimo," rekao je Brohier i
pokuao da se uljudno nasmeje. "Svo etvoro."

etvoro ljudi je napravilo veu guvu u kabini nego u kombiju, a

oni u zadnjem redu su jo uvek pokuavali da zauzmu udobniji poloaj
kada se oglasio signalni ureaj a Mark Breland, koji je sedeo za svojih
stolom u predsednikom kabinetu, se pojavio na ekranu ispred njih.
"Dobar dan, gospodo doktori."
Pre nego to je Breland uspeo do kraja da otpozdravi, Brohier ga
je prekinuo. "Gde je doktor Grin? Da li je u federalnom zatvoru?"
Breland je trepnuo iznenaeno, a zatim se blago osmehnuo i
odmahnuo glavom. "Dobro," rekao je. "Prvo ono najhitnije." Podigao
je pogled, pogledao pored kamere i rekao: "Doktore?" pre nego to je
ustao sa stolice.
Malo kasnije Gordon Grin je seo na njegovo mesto.
Ugledali su njegov poznati zbunjeni osmeh. Pogledao je u desno i
naalio se: "ta mislite, kakve su vam anse da sednete za ovakav sto?
Moda da poklonite partiji pet hiljada dolara?" Zatim je pogledao u
kameru. "Zamolio bih da neko ovo slika? Moda e moji roditelji
poeleti da okae fotografiju na zid u trpezariji." Ponovo je skrenuo
pogled u desno. "Da li bi se predsednik slikao sa mnom?"
Iz daljine se uo Brelandov smeh.
U se borila sa prvobitnim iznenaenjem. "Gordi, jesi li dobro?"
"Dobro sam sada," rekao je. "Nedostajala si mi."
"ta radi tamo?"
Grin je upitno pogledao u desno, a zatim su oni uli Brelanda koji
mu je odgovorio. "Samo napred, reci im."
"Dobro," rekao je. "Dajem savete. Oni bi hteli da se i vi ukljuite. Sa
Okidaem izlaze u javnost za mesec dana, i izgleda da su ljudi ovde
prilino ozbiljni da ga prikau kako dolikuje." Naslonio se u velikoj
stolici, ruku prekrtenih na stomaku. "Drutvo, mislim da e sve biti u
redu. Mada ne mogu ba da poverujem da sam ja tako neto
izgovorio."

16
GARANCIJA

BON Istraivai jo uvek ispituju uzroke samoubilakog

bombardovanja ekspresnog voza na jednoinskoj pruzi Berlin-Bon, koje
se desilo u utorak. Na potresnim snimcima kamere vidi se mladi u
poslovnom odelu kako uzvikuje slogane mrnje ispred polupunog
eleznikog vagona samo nekoliko trenutaka pre same eksplozije u
kojoj su poginula dvadeset i dva putnika, a uniteno je trideset metara
june deonice pruge. "Ovo ne treba da se deava," rekao je slubenik
Doje Rejla.
Kompletan izvetaj / lista poginulih / video zapis eksplozije / dolazak:
/ vozovi i dalje saobraaju ali je red vonje reduciran
Ako se uzme u obzir da su ljudi, koji su bili "dobro povezani" mogli da
biraju izmeu vie od hiljadu kanala koji su imali dozvolu za
emitovanje privrednih vesti, reklama i zabavnog programa, u terminu
od 24h dnevno, plus mogunost da prate skoro ezdeset hiljada
neregularnih Undernet kanala, mora se priznati da je za sve pa ak i
za predsednika Sjedinjenih Drava, to bio izazov koji je pruao
mogunost da zadobije panju vie od nekoliko procenata
stanovnitva i to u isto vreme.
Meutim, nisu svi koji bi sebe nazvali Amerikancima bili "dobro
povezani."
Jedan postotak tih ljudi jednostavno nije ni eleo to da bude. Neki
od njih su aktivno uestvovali u kampanji protiv onoga to su nazivali
"umreenim umom", koju je Majki Adamson, osniva 'Pull the Plug'
organizacije definisao kao "elektro-stimulativno-preko-mastrubativno
stanje koje istie zabavu kao primarnu aktivnost, a naroito ambiciju i

dostignue." Meutim, veina disidenata se jednostavno povukla u

jedno od malih sela pokreta "Dobrodolih", koje je bilo odseeno od
ostalog dela sveta u pogledu sredstava komunikacije. Tamo je bila
dozvoljena samo tehnologija analognih komunikacija, i to onih koje su
uglavnom sluile za odravnje kontakta izmeu razuenih sela i koje
su se starale o tome da Zemlja nastavi emitovanje svog programa
zvezdama.
Osnovne usluge mree, u okviru bazinog rauna za
telekomunikacije za jedno domainstvo, ukljuivale su sve ono to je
svaka sedma porodica mogla da priuti ili sve ono to su te porodice
elele da imaju. Kanali News 1, News 2, Talk 1, Talk 2, Arc 1,
FedFacts, NetSearch, NetTeach, NetAgent, i MultiMail postavljali su
osnovne elemente interaktivne komunikacije u dnevne sobe nie
klase koja je zadrala jo uvek neiskorenjene dve sfere interesovanja:
ekonomiju i kulturu. Ironija je bila u tome to su se upravo zbog
nedostatka opcija ovi ljudi najlake bogatili. Oni su bili glavni primaoci
kablovskih veza, pasivni suneri koji su upijali svaku reklamu.
Ali upravo je prava povezanost bila investicija u keju su ljudi
srednje klase ulagali, a koju je via klasa uzimala zdravo za gotovo, a
svaki model prosveenog obrazovanja od nje zavisio. Dobro
poznavanje mree je od njih nainilo ne samo posmatrae, ve i
uesnike i otvorilo je vrata digitalnih i virtuelnih biblioteka po celoj
planeti. To poznavanje je podelilo publiku na milijardu delova,
ostavivi samo nekolicinu njih da pasivno prima nefiltrirane kanale u
realno vreme. Nijedan medijski dogaaj u novom milenijumu nije
uspeo da dominira celom polovinom od ukupnog broja povezane
publike. Poslednji dogaaj koji je privukao ak deset procenata onime
publike bilo je finale Svetskog kupa izmeu kotske i Sjedinjenih
Drava pre tri godine, a ono to je privuklo trideset procenata bio je
zemljotres na Santa Rosi koji je spustio severni raspon Zlatne kapije
osam godina ranije.
Iako je bio svestan potekoa, Mark Breland je eleo vie od svega
da se obrati naciji i vrio je pritisak na svoje osoblje da radi vredno na
tome da do toga doe.
"Ovo je neto to bi ljudi trebalo da uju iz prve ruke nemontirano
- porodice koje sluaju zajedno, svi posetioci sportskih barova koji
gledaju, svi ekrani u trgovakom sreditu elektronike koji prenose isti

kanal. Poput Ruzveltovih askanja pored kamina i sletanja na mesec,"

rekao je Breland. "elim da porazgovaram sa svima direktno, tako da
to uju prvo iz mojih usta a ne da o tome saznaju iz neke preraene i
skraene verzije."
"Ne moete promeniti ljudske navike," odbrusio je naelnik taba
Riard Nolbi. "Ljudi nee zaustaviti svoj ivot da bi seli i posmatratj
glavu koja govori pa makar bio u pitanju i trodimenzionalan kontakt
licem u lice. im joj postave pitanje ue predavanje a ne razgovor.
Ne, ja mislim da bi bilo dobro da dobijemo etrnaest posto uea injenica da smo dobili dozvole za etiri vrhunska zabavna kanala
koja e prenositi govor, ve je uspeh sam po sebi. Isto tako mislim da
jo uvek moemo da dobijemo i Financial Newswire i WorldMarket
koji bi otvorili va govor i na taj nain poveali nae uee na
esnaest posto."
"To nije dovoljno," rekao je Breland.
"Dodue, na advertajzing nee poeti u sledeih sat vremena, ali
e trajati sve do poetka prenosa", rekla je Ejmi Roe, direktor za
odnose sa javnou. "Ja ipak mislim, da imamo anse da postignemo
uee od dvadeset posto. A to se tie propagande koja e uslediti
posle samog dogaaja, mislim da e ona biti veoma velika - upravo je
sada oblikujem pomou algoritama ubrzanja, to znai da e
sedamdeset posto dogaaja biti pokriveno u roku od tri dana."
"Ja elim da tu cifru postignemo i pre zavrnog govora," rekao je
Breland. Koliko ve sutra, ja u biti ili heroj ili nitkov za milione ljudi
koji o meni nisu razmiljali jo od izbora. elim da zapamte gde su bili
kada su ovo uli. elim da nou to bude tema broj jedan svih
razgovora koji se vode u spavaim sobama i konferencijskim sobama
na internetu, a danju u vozovima."
"Vama, u stvari, trebaju brojevi telefona mas medija, a mas mediji
vie ne postoje," protestvovala ja Roe. "Sve se svelo na usko
specijalizovane i interaktivne pretplatnike kanale. Ako ljudi ne ele
da dou na stadion da posmatraju bejzbol, ta mi tu moemo?"
"Zar ugovorom o dozvolama nisu obuhvaene i neke obaveze u
oblasti graanske slube? Zar ne postoji neki nain da ih nateramo da
emituju govor?
"Postoji Sistem za vanredno emitovanje," ubacio se general
Stepak. Nikada nije korien za praenje multimedija u realnom

vremenu u toj men, mada probna oglaavanja treba da budu ili u

pisanoj ili u audio formi. Ako naznaimo za EBS moda i reimo sve u
nau korist."
"To bi bila propast," brzo je uzvratila Roe. "Nulti deo
auditorijuma gleda, a njegov stoti deo je uznemiren."
"Da li moe danas da obavi jedan mali test?" pitao je Breland,
gledajui u naunog savetnika Tetlbauma. Tetlbaum je bio zateen
pitanjem koje mu je bilo upueno. "Mogao bih, gospodine
predsednie. Ali nam takav jedan mali test nee nita znaiti. Veliina
testa jeste potencijalni problem."
Breland je neto progunao izrazivi svoje nezadovoljstvo i
okrenuo se prema drugima. "Osim ove nemerljive mogunosti, koji je
drugi razlog za ponovno aktiviranje EBS-a? Zato nismo ranije o
ovome razgovarali?"
"ak i kada bi emitovanje EBS-a bilo uspeno, jo uvek bi mnogi
bili uznemireni," ree Roe. "Undernet zajednica ne voli da njeni
serveri iz bilo kog razloga i u bilo koje vreme budu blokiram. Oni
jedva da toleriu testove od trideset sekundi, to znai da bi ih govor
od dvadeset minuta naveo da se organizuju za opoziv, ako ne i za
revoluciju."
"etrdeset i pet minuta," ispravio ga je Breland. "A moda i malo
vie."
Roe se trgla. "Da li vi to mislite ozbiljno?"
"Zato ne bih mislio ozbiljno?"
"Zato? Gospodine predsednie, mogu vam obeati etrnaest,
moda ak i esnaest posto na samom poetku. Ali ako govorite
neprekidno etrdeset pet minuta biemo sreni ako zadrite jednu
petinu do kraja. A cifre koje biste vi voleli da dobijete neete dobiti
sledeeg dana. Stavie, ukoliko od samog starta izazovete negativne
reakcije, nikada ih neete pretvoriti u pozitivne. Vi jednostavno
oekujete isuvie od ljudi."
"Naprotiv, ja mislim da vi malo oekujete od njih," odgovorio joj je
Breland. "Takoe mislim da vi ne razumete ta mi sve riskiramo, a ja
sam spreman da ak i za to preuzmem odgovornost. Planirate da
gledate prenos veeras?"
"Naravno, gospodine predsednie."
"Dobro. Neko mi je rekao da smo mi ti koji e platiti dozvole za

gubitak prihoda koji e oni imati kada budu prenosili obraanje

Dravne unije? "
"Ne. A upravo iz tog razloga ne moete nai nikoga ko ima dozvolu
za prenos emisija zabavnog tipa da to sprovede," rekla je Roe.
"Da li mi plaamo Dreamworks i Sony-Fox i Alliance za emitovanje
mog veeranjeg govora?"
"Da, gospodine."
"Onda da im platimo sve," rekao je Breland. Obavesti kanale koji
imaju dozvolu za prenos da emo ponovo aktivirati EBS stanicu u
trajanju od sat vremena, a sa poetkom u pola deset veeras.
Posavetuje ih da e im, ukoliko odre svoj sistem i ne prekidaju
emitovanje, biti nadoknaeni uobiajeni prihodi plus bonus od
dvadeset procenata za tehnike usluge. Kanali koji su se ve sloili
dobili su bonus od pedeset procenata."
"Da li onda odustajemo od reklamne kampanje?" upita Roe.
"Apsolutno ne. Sve to EBS treba da uradi jeste da emituje prenos.
Ono to vi treba da uradite je da ih stavite tamo gde im je mesto,"
rekao je Breland. "to se tie Underneta recite im da e nam trebati
njihova frekvencija na neko vreme veeras. Adekvatno izreeno
upozorenje bi trebalo bar malo da ublai njihovo ogorenje. I
obavezno treba da ih pozovemo da preu na drugu stranu. Moemo
da nabacimo nekoliko otrih opaski o Okidau i o Grinovom pismu, a
da ne pominjemo imena."
Direktorka za odnose sa javnou je gledala zbunjeno. Breland je
oduvek bio teak klijent ali retko kad je sasvim odbio njen savet.
"Gospodine, izvinite, ali da li ste sigurni da ovaj govor moe da ispuni
oekivanja na nain na koji vi to od njega oekujete? Zar ne bi bilo
bolje ii malo sporije, ciljajui prvo na najoseajniju publiku, a onda ih
upotrebiti da povuku i ostale u istom pravcu.?"
Breland je sam napisao govor, a Roe nije bila meu nekolicinom
onih koji su videli makar i mali deo tog govora. Ali ukoliko je ona na
ovaj nain pokukavala da izdejstvuje da bude meu tom manjinom,
onda se moe red da u tome definitivno nije uspela.
"Nema potrebe da se zamara oko toga," ree predsednik.
Ubeivanje je moj posao. Ti osvaja nihove oi i ui. Na meni je da
osvojim njihova srca i due." Nasmejao se i slegao ramenima
nonalantno. "A ukoliko nisam u stanju da to uradim, onda moda i ne

pripadam ovde. Baci se na posao sad - ima oko dvanaest sati pre nego
krenemo u otkrivanje.
Mark Breland je danima razmiljao pokuavajui da odlui koje bi
mesto bilo najbolje za njegovo obraanje. Da li da to bude obraanje
Kongresu sa podijuma dvorane Senata u pompeznom i formalnom
ambijentu zajednike sednice. Tome je doprinosila nepredvidivost
publike koja bi ga uivo posmatrala - 539 mukaraca i ena koji su mu
malo dugovali, a od kojih je on mnogo oekivao.
Da li da to izvede iz Ovalnog kabineta to bi izazvalo potovanje,
ali bi stvorilo distancu zbog irine velikog stola? Neki od njegovih
prethodnika koristili su ovu iluziju intimnosti kao svoju prednost, dok
su drugi pokuavali da budu to obiniji, ili jo gore, sitni i patetini.
Bilo je naravno i drugih opcija. Breland je ozbiljno razmatrao
nekoliko njih, ukljuujui i nastup iz bolnike sobe za hitne sluajeve,
sa glavnih stepenica policijske stanice, na ulicama okruga Kolumbija,
na strelitu Fort Noksa, u studiju sa publikom iz male "gradske
skuptine" i u uionici punoj dece. Na Nolbijevo insistiranje, tehnike
slube su se ponudile da govoru daju celokupni FX tretman, i da
naprave scenografiju koja bi Brelandu omoguila da se pokae u to
boljem svetlu.
Na kraju se odluio za dvoranu Senata. Delom zato to je ona na
vrhu hijerarhije od svih opcija, ali prvenstveno zato to je znao da e
njegove najvatrenije pristalice biti upravo tu sa njim. Meutim, dok je
stajao iza visokog podijuma i posmatrao njihova lica dok se obavezan
aplauz stiavao i dok su oni sedali na svoja mesta, pitao se da li je
napravio dobar izbor.
Govori kroz kameru, ne u nju...
"Smatramo da su ove istine oigledne - da je Bog svim ljudima dao
neotuiva prava kao to su : pravo na ivot, slobodu i tenju za
sreom."
"Svi prepoznajete ove red, Ovo su ideali amerikog eksperimenta,
ideali osnivaa ove nacije, obeanja koja je Amerika uvek ispunjavala
svojim graanima i svetu; ivot, sloboda i tenja za sreom."
"Ali nijedan od ovih ideala ne moe biti ostvaren, nijedno od ovih
obeanja ispunjeno, ukoliko nemamo osnovne preduslove
bezbednosti.
Zato je jedna od najeih ivotnih tema svuda u svetu tenja za

bezbednou. Ta tenja se izraava u mnogim aspekatima naeg

ivota: teimo za bezbednou nae nacije, bezbednou naih
domova, nae dece, bezbednou na poslu, u naim odnosima.
Svako od nas moe definisati ovaj blagoslov na svoj nain. Nekima
od nas je on potreban vie, nekima manje. Ali retki su oni ljudi koji su
svesno uredili svoj ivot tako da bi ovu tenju potpuno odbacili.
Ako nemamo takvu vrstu sigurnosti, iveemo u strahu.
Strahovaemo za sebe i one koje volimo. Plaiemo se gubitka, patnje
i smrti.
Ali ono to zovemo bezbednou nije samo odsustvo straha, to je
protivotrov strahu. To je samopouzdanje koje nam omoguava da
otklonimo najmranije misli i da prigrlimo najsvetlije nade. To je
izgled za budunost kome se vredi radovati. To je klju koji otvara
vrata beskonanih mogunosti naeg ivota. On ne garantuje nita, ali
uzima u obzir sve ono to je vano.
Neemo imati "dobar ivot" sve dok ne zadovoljimo ovu prvu i
najhitniju potrebu da znamo da smo bar na trenutak bezbedni. Sve
najbolje stvari za koje smo mi ljudi sposobni - muzika, umetnost,
knjievnost, uspesi u atletici, filozofija, pronalasci, milosre, pa ak i
sama civilizacija - deavaju se na zatienim mestima koje je sam
ovek stvorio.
Mi smo upravo u ovom trenutku na takvim skrovitim mestima.
Niko od nas ne bi bio ovde u Senatu kada bi se tu oseao ugroenim.
Ali na oseaj sigurnosti je subjektivno stanje uma. Ne radi se tu o
tome da li smo mi zaista bezbedni, ve da li se tako oseamo. Mi smo
ovde bezbedni, ali moda je ispod neijeg sedita sakrivena bomba iji
tajmer otkucava. Vi se oseate bezbedno tu gde ste, ali moda se
napolju neko krije i vreba da vas se doepa.
Interesantna stvar je da ak i sam razgovor o ovakvim stvarima
menja naa opaanja na trenutak. Da li ste razmiljali da e vam neko
postaviti bombu ispod sedita? Da li ste razmiljali da odete i proverite
jesu li vam vrata zakljuana ili da duboko udahnete vazduh?
Siguran sam da mnogi od vas jesu. Na sam pomen mogue pretnje
reagujemo kao da je u pitanju stvarana pretnja. Stalno procenjujemo
svoju bezbednost kao to to radimo kad vozimo u gustom saobraaju
na autoputu. Pokuavamo da ostanemo u linoj sigurnoj zoni - ni
suvie brzo, ni suvie sporo, ni suvie blizu. Na isti nain pokuavamo

da ivimo u jednoj takvoj linoj sigurnoj zoni.

Ali porazmislite sada o ovome: kada biste ovog trenutka ustali i
izali u etnju sami a obueni ba kao to ste sada, koliko blokova
biste morali da preete pre nego to biste izgubili taj oseaj
bezbednosti, uznemirenosti, nelagodnosti, straha? Da li znamo ta se
tamo negde nalazi? Da li znamo jesmo li u opasnosti? Neizvesnost je
neprijatelj bezbednosti.
Mogue su dve veoma pogrene procene. Jedna je da oseate da
ste u opasnosti onda kada ste, zapravo, bezbedni. Druga je da verujete
da ste bezbedni onda kada ste, zapravo, u opasnosti. Na nas kao na
naciju utiu i jedna i druga procena.
Vie od bilo kog naroda iz bilo kog vremena, mi, Amerikanci,
oduvek smo pokuavali da ostvarimo bezbednost kroz oruje.
Oseamo se monima kada nosimo oruje. Ono ini da se mi oseamo
sigurno. A da li je stvarno tako?"
Desna strana dvorane se malo uskomeala kad su se vrata otvorila
i kada je neki ovek uao. Nosio je narandasti lovaki prsluk i puku i
svi su zurili u njega. Zatim su poeli glasno da protestvuju i zovu
straare dok se on penjao na podijum i prilazio Brelandu. Zastao je na
korak od podijuma, podigao puku na rame i uperio je pravo u
Brelandovu glavu. Dvoranom se najpre proneo kolektivni uzdah, a
zatim muk, dok su kamere pratile ovaj udan dogaaj.
"Potreban je samo jedan pucanj u ovoj prostoriji da promeni
opaanje svih nas etiri stotine i deset ovde prisutnih," rekao je
Breland. "Dovoljan je samo jedan pucanj da razbije va lani oseaj
sigurnosti. Ono to vidite ispred sebe je jednaina straha nenaoruani, bespomoni ispred naoruanih. I u celoj naoj istoriji
postojao je samo jedan nain na koji su ljudi reavali ovu jednainu."
Breland je napipao futrolu pitolja na leima u kojoj je bio
automat od 9mm i potegao ga.
"Kakav uas," uzviknuo je neko sa gornje platforme - kao da je
predsedavajui skuptine - pomislio je Breland.
Podignuo je desnu ruku i uperio pitolj u lice naoruanog oveka
nasuprot sebe.
Dvorana se opet uskomeala i uznemirila. "Moete da vidite
odgovor - jednaina je skoro reena," rekao je Breland nadvikujui se
sa bunom masom.

"Jedini odgovor pitolju je drugi pitolj. Moemo da gradimo

zidove i zakljuavamo vrata, ali zid nije nita drugo do nain da se
sakrijemo, brava samo nain da prolongiramo ono to e se desiti.
Jedim odgovor na pitolj koji imamo je drugi pitolj. Sigurno unitenje
i jedne i druge strane, isti princip od kog smo zavisili za vreme
Hladnog rate, samo u najmanjoj moguoj meri. Dva oveka, dva
pitolja. Ravantea. Bezbednost."
Svi su ga sada paljivo sluali iznenaeni njegovom teatralnou i
istrgnuti iz svojih uobiajenih prijatnih i samozadovoljnih misli.
"Ali postavite sebi sada pitanje: da li je ovo zaista bezbednost?"
nastavio je pokazujui na oruje slobodnom rukom. "Da li se sada
oseate isto tako bezbedno kao kada ste mislili da u ovoj prostoriji
nema oruja? Moram vam rei da ja lino mislim da je ovo jako
nesigurno sredstvo za stvaranje oseanja sigurnosti.."
Ove njegove rei izazvale su nelagodan smeh, to je Breland isto
tako prihvatio sa osmehom. "ini mi se da ima mnogo vie stvari koje
mogu da krenu naopako i da crtaju mnogo ozbiljnije posledice. im mi
se da mi moj pitolj ne moe da vrati sve ono to njegov pitolj moe
da uzme od mene.
Rei u to ponovo: moj pitolj ne moe da mi vrati ono to njegov
pitolj moe da uzme od mene. U ovom trenutku ja nisam tako
slobodan kao to sam bio kada niko od nas nije bio naoruan. Ja nisam
tako siguran kao to sam bio kada niko od nas nije imao tu mo da
ubije jednim trzajem prsta.
Da li bih se oseao i malo bolje kada bih znao da ste vas deset,
pedeset ili sto takoe naoruani? Da li bih to od ove dvorane opet
napravilo jedno graansko drutvo? Ili bi samo povealo broj sumnji
zbog kojih bi brinuo? Ili bi povealo prilike za nesree i izglede za
nerazumevanje?"
Spazio je u prvom redu poznat lik "Senatore Bejnz, kada ste
prolog meseca raspravljali sa senatorom Kastinom u vezi zakona o
iniciranom samoubistvu, da li mislite da bi va dijalog bio unapreen
da ste obojica pri ruci imali automatske puke?"
Ovo pitanje izazvalo je buku i podsmeh, jer je debata o LumisFajger zakonu ve dugo godina bila najvatrenija i najotrija. Ustajui,
Bejnz je odgovorio: "Bojim se da bi njihovo prisustvo uticalo na
trajanje dijaloga, gospodine predsednie. U svakom sluaju, on bi bio

krai."
Nisu sve televizije zabeleile ovaj komentar, ali su zato sve
uhvatile smeh koji je usledio i razbio tenziju u dvorani. Dok se smeh
stiavao, predsednik i naoruani ovek u narandastoj odei spustili
su svoje oruje.
"Istina je da samo kada smo stvarano bezbedni moemo da
uivamo potpunu slobodu govora. Ukoliko strahujemo da e nas
pitolj uutkati naa sloboda je dovedena u pitanje.
Samo onda kada smo zaista bezbedni moemo da uivamo
potpunu slobodu okupljanja. Ukoliko se plaimo da emo postati meta
terorista, naa sloboda je dovedena u pitanje.
Samo onda kada smo zaista bezbedni, moemo da radimo na sebi i
gradimo budunost.
Pre nekoliko meseci su do mene dole vesti o udesnom novom
pronalasku. O pronalasku koji nam, po prvi put, prua jo jedan
odgovor na pitolj uperen u nas. Morao sam da razmotrim da li emo
kao ljudi i kao nacija, biti bezbedniji ako upotrebimo taj pronalazak.
Posle dugih konsultacija sa svojim Kabinetom i svojom saveu,
zakljuio sam da je odgovor pozitivan."
Doetao je do ivice podijuma i spustio pitolj. Naoruani ovek mu
se pribliio i spustio svoje oruje pored njegovog.
"Straaru, molim vas odnesite ovo," rekao je Breland. Dok je
straar prilazio Breland se okrenuo prema oveku u narandastoj
jakni. "Hvala vam na pomoi, majore Imhof."
Imhof otpozdravi ustro i napusti podijum. Za to vreme publika je
bila nestrpljiva i iekujui ono to e uslediti, askala je lagano.
Mnogi su povezivali njegove rei sa glasinama i demantijima koji su se
uli zadnjih mesec dana. Breland je ak mogao da uje i aputanja:
Okida - on pria o Okidau. Grinovo pismo nije bila obmana.
"Tako je bolje," rekao je Breland ponovo se vraajui na podijum
dok je straar skupljao oruje. "Oseam se bolje bez tog pitolja u
rukama, kao i bez onog drugog koji je bio uperen u mene. To je zato
to ne elim da ivim na taj nain. Ne mogu da zamislim da biste vi
mogli tako da ivite.
Doao sam do zakljuka da bezbednost koju nam nae oruje
prua nije prava stvar. To je obmana, senka prave stvari. Naoruano
drutvo nije civilno drutvo. To je ubilako, prestravljeno drutvo.

Bosna u prolom, Kamir i Egipat u ovom veku. A Amerika u oba.

Oruje je prvi izbor nae strahovite potrebe za odbranom. Ono je
takoe prvi izbor nae kriminalne populacije koja se brani od
nametanja tue volje.
ta nam je drugo preostalo? Da postanemo i sami ili jedni od onih
koji nose oruje, ili izbeglice koje bee sa ulica, skrivaju se u svojim
domovima, 1 bee sa podruja zahvaenih ratom.
Ali, i u jednom i u drugom sluaju opet zavravamo kao rtve.
Mnogo njih je isto tako zavrilo, strano mnogo njih."
Ogromni ekran na zidu iza Brelanda prikazivao je predsedniki
peat. Zatim se na ekranu pojavila bela digitalna mapa na plavoj
podlozi sa pedeset i dve drave koje su bile oiviene crnom bojom.
Male crvene take poele su da se pojavljuju - naizgled bez ikakvog
reda, broja koji je stvarao utisak iluzije jer su se njegove cifre, koje
su takoe bile crvene i velikom brzinom se menjale, u isto vreme
pojavljivale ispod poluostrva Florida.
"Nema velianstvenog zida od crnog mermera za rtve naeg
okrutnog rata. Njihovi mali spomenici rasuti su po gradskim i
crkvenim grobljima od Atlantika do Pacifika," rekao je Breland. "Ali
voleo bih da postoji jedan takav spomenik zato to bih onda mogao da
zaboravim svu statistiku i jednostavno vas zamolio da ga pomerite s
jednog kraja na drugi. I pre nego to biste to zavrili shvatili bi zato
se neto mora promeniti.
Sam spomenik nikada ne bi bio zavren. On bi ubrzo nadmaio
vijetnamski Memorijal. U stvari, trebalo bi svake godine dodavati po
jedan koji bi bio veliki koliko i spomenik podignut poginulima u
Vijetnamu.
I to se ve dogaa skoro ceo vek - na sopstveni stogodinji vek.
ak i u najgorim godinama tog uasnog vijetnamskog konflikta
broj izgubljenih ivota u dunglama i na pirinanim poljima June
Azije bio je upola manji od broja izgubljenih ivota na ulicama i u
domovima Amerike. Trebalo je boriti se petnaest godina da bi se na
zid stavila imena pedeset osam hiljada veterana. Za tih istih petnaest
godina Amerika je sahranila blizu pola miliona graanskih ivota
izgubljenih u naem domaem ratu - to je devet puta vie.
ak i kada bismo uzeli prvi dan novog milenijuma kao poetnu
taku za na graanski memorijal, trebao bi nam zid koji je dovoljno

dugaak i pet metara visok da okrui taj reflektujui pul."

Iza Brelanda broja je jo uvek odbrojavao, a take su se jo uvek
pojavljivale. Preko najveih gradova sada su se nalazile rune
tamnocrvene mrlje, dok su ak i najmanje drave bile prekrivene tu i
tamo crvenim mrljama.
"Svake godine od naeg oruja pogine onoliko ljudi koliko ih je
umiralo od side kada je ona bila na vrhuncu, vie nego u saobraajnim
nesreama, dva puta vie od smrtonosnog dejstva alkohola, i etiri
puta vie od ilegalnih droga.
Prole godine, stopa smrtnosti bila je trea po visini u naoj istoriji:
etrdeset i est hiljada trista etrdeset i jedan."
Zastajui Breland se okrenuo da bi potraio prikaz poslednjih pet
hiljada i vie rtava koji su bili obeleeni na mapi. Svu prisutni u
dvorani su zanemeli. Kasnije je saznao da su ak i novinari koji su
komentarisali prenos zapazili taj jezivi muk.
"Trebalo bi nam tri dana da sa ovog mesta samo proitamo njihova
imena. Trebalo bi mi nekoliko meseci da vam ispriam sve njihove
prie. Ali ne mogu da dozvolim da oni ostanu samo brojevi bez imena i
lika." Podigao je ruku i pokazao laserskim upravljaem na taku u
junom Ajdahu. Digitalni zum-sistem pretvorio je i sliku take u sliku
oveka sa licem sove i razbaruenom plavom kosom i irokim
osmehom.
"Don Karpani, trideset jedna godina - nagraivan kao nastavnik
engleskog jezika i pokrovitelj dramske sekcije u koli Mening Central
Haj" rekao je Breland i pritisnuo taster na laserskom upravljau. Na
zaprepaenje mase na ekranu se pojavila druga fotografija na kojoj
je Karpam leao na parkingu u krvavoj koulji u lokvi krvi licem
okrenut prema zemlji. "Na njega je pucao esnaestogodinji uenik
Majki Pejs, koji je doneo oev pitolj u kolu da bi ubio svoju bivu
devojku."
Jo jednom je pritisnuo taster i taka nedaleko od Hjustona
pretvorila se u fotografiju na kojoj je bila crnokosa devojica
panskog porekla bucmastih obraza i osmeha koji je bio tako irok da
su joj se videli maltene svi zubi. "Huanita Ramirez, pet godina. Na
sledeoj fotografiji leala je u praini ispred bungalova u kom su bila
tri stana. "Huanitu je pogodio zalutali policijski metak. U pitanju je bila
policijska hajka koja se zavrila tri bloka dalje. Devojica se igrala sa

lutkama u dvoritu, a stariji brat je posmatrao sa terase."

Sledei pritisak na taster pokazao je na mesto koje se nalazilo
nedaleko od Los Anelesa, pojavila se fotografija tinejdera iz Azije,
Dejvida ena. "Dejvid en je bio odlian student na Point Rejz
akademiji koja je pripremala studente za fakultet. Nedelju dana posle
svog pozdravnog govora na ceremoniji povodom zavretka
kolovanja, sredio je svoju sobu, uzeo automat 357 iz zakljuanog
kredonca u kancelariji svoje majke i izvrio samoubistvo u umi iza
porodine kue." Na zastraujuoj policijskoj fotografiji videlo se da je
en sebi razneo pola glave. "Dejvid je ostavio poruku svom ocu u
kojoj se izvinjava to ga je razoarao, a majci poruku u kojoj se
izvinjava za nered koji je napravio."
Na poslednjoj fotografiji nalazila se crnkinja srednjih godina
Dulija Majers. "Dulija je pola da kupi mleko i hleb u Ridmartu, kada
ju je neko zaustavio i opljakao je, a onda joj pucao u vrat. Posle pola
sata iskrvarila je do smrti na ploniku, nemona da potrai pomo.
Njeno troje dece jo uvek ne moe da shvati kako je neko mogao da je
ubije zbog novanice od dvadeset dolara. To se desilo pre samo dve
nedelje deset blokova od Kapitola."
Poto je pokazao njenu sliku, Breland se okrenuo prema publici.
"Molim vas, razmislite jo jednom - koliko smo mi, u stvari, bezbedni?
Iskren odgovor bi bio: ne dovoljno. Ni upola koliko bi trebalo.
Da li bi prethodni odgovor mogao da spasi ove ljude? Da li bi vie
oruja uinilo da svet u kome oni ive bude bezbedniji? Ja u to ne
verujem, iako drugi moda drugaije misle.
Ali ujedno verujem svim svojim srcem, a to je da postoje neka
mesta koja nisu trebala da se pretvore u utvrenja da bi bila
bezbedna. Neka mesta gde oruje jednostavno nije dobrodolo,"
rekao je Breland. "Nae kole, crkve, ulice, javni prevoz, sudovi i
dravne kancelarije, nai domovi i da.. ak i naa zakonodavna tela sva ova mesta bi trebalo da budu sveta."
Ovo je izazvalo prvi pravi aplauz te veeri, moda ba zato to se
publika uzdravala cele veeri, aplauz je prerastao u ovacije koje su
trajale vie od jednog minuta.
"Sada u vam poveriti jednu malu prevaru," rekao je kada se
publika zadovoljila. "Nisam se uplaio kad mi je major Imhof priao.
To je zato to sam znao da njegova puka nije bila napunjena. Znao

sam to ne zbog njegovog obeanja, ve zato to je ova zgrada

zatiena pronalaskom o kojem sam vam govorio - a to je ivotni tit.
Da je major Imhof pokuao sluajno ili namerno da ue u Kapitol
sa napunjenim orujem, naiao bi na neprijatno iznenaenje. Municija
u njegovom oruju bi bila nasilno unitena onog trenutka kada bi
dola u kontakt sa zatitnim poljem ivotnog tita. Njegovo oruje bi
bilo ili uniteno ili neupotrebljivo a on sam bi trebao da se smatra
srenim u sluaju da proe bez povreda.
ivotni tit nam daje mogunost da razoruamo neku osobu a da
pri tom ne poteemo oruje. ivotni tit koji titi Kapitol je samo jedan
u nizu od skoro pet stotina koje drava i vojska po celom svetu ve
koriste. ivotni tit je takoe tajna tehnologija koja se koristi u
amerikoj humanitarnoj kampanji oslobaanja sveta od nagaznih
mina i neeksplodirane municije iz ratova koji su se vodili u
dvadesetom veku.
To je samo poetak onoga to moemo i hoemo da uradimo sa
ovim udom tehnologije. Ali elim da vam prvo ispriam neto to
neemo uraditi.
Neemo dirati u Drugi amandman. Neemo uzeti ni jednu jedinu
puku od bilo kog vlasnika koji ima dozvolu za noenje oruja. U
umama nee biti ivotnih titova - lovci mogu da love i dalje kao to
su to oduvek i inili. Nee ih biti ni u streljanama i na strelitima strelci e i dalje nastaviti da pucaju do mile volje. Neemo doi u vau
kuu i odneti vae oruje iz fioke, ali istovremeno elimo da vi sami
snosite teret samoodbrane.
Ali uiniemo sve to moemo da bi vaa deca bila bezbedna.
Uiniemo sve da bi ulice ispred vaih domova bile bezbedne.
Poeemo tako to emo otkloniti tu sramnu mrlju sa amerikog
drutva. etrdeset hiljada mrtvih. Mi moemo bolje. Mi moramo
bolje."
Breland nije saekao aplauz. Crvene take na mapi poele su da
nestaju im je Breland po prvi put pomenuo novo ime Okidaa, da bi
se vremenom potpuno izgubile, i umesto njih u centralnom delu mape
pojavio se veliki i neobian simbol - stilizovana bela golubica rairenih
krila na plavom krugu Ujedinjenih Nacija.
"Sutra ujutru e na mestima koja su ve zatiena ivotnim titom
ovaj znak biti istaknut. Ovo nije golubica mira - kao prava ptica ona je

agresivna u odbrani svoje teritorije. Ona je ujedno i upozorenje

agresorima i zatitnica nevinih. A verujem i nadam se da e ona
postati esto vian i dobrodoao znak.
Jutros sam dao instrukcije direktorima projekta ivotnog tita da
poveaju postojeu proizvodnju kako bi mogli da isporue ukupan
broj od petnaest hiljada jedinica do kraja ove godine. Moja namera je
da se oni koriste za otklanjanje oruja i bombi sa mesta gde
jednostavno ne pripadaju.
Postaviemo ih u gradske kole, tako da e vaa deca i njihovi
nastavnici biti zatieni od nasilnikih bandi i delinkvenata. Nee se
vie deavati masakri poput onog u koli Henri Ford Haj.
Postaviemo ih u pote i sudove i dravne zgrade, tako da moete
da otvarate potu i zavravate svoj posao bez straha od terorizma.
Nee vie biti tragedija poput onih u Oklahomi ili u Ostinu.
Postaviemo ih i na aerodrome onda kada avioni treba da polete,
tako da moete da putujete slobodno i spokojno. Nee se vie deavati
letovi poput leta 209.
Dodeliemo jednu desetinu ukupne proizvodnje crkvama,
hramovima i sinagogama, tako da ljudi mogu da uivaju zatitu i Boga
i nauke. Vie se nee ponoviti bombardovanje Bet El.
Da pomenem i ovo - anonimni donator je ve platio trokove ovih
jedinica, to znai da ni jedan dolar od poreza nee biti upotrebljen u
ove svrhe.
Takoe sam odluio da dam uzorke i specifikacije ivotnog tita
naim prijateljima po svetu: za poetak Velikoj Britaniji, Kanadi,
Izraelu, Nemakoj i Japanu. Nastaviemo da traimo naine da
koristimo ivotni tit ovde, kod kue. Niko u sutini nema uroeno
pravo da baci bombu na dravnu svojinu bilo da su u pitanju autoputevi i mostovi, ili nacionalni parkovi, spomenici i muzeji.
Da bi podrali ove napore, nastaviemo da poveavamo
proizvodnju sve dok ne doemo do one take kad ne budemo imali
vie ideja. U isto vreme intenzivno emo raditi na istraivakom
projektu koji bi imao za cilj smanjenje broja i trokova ivotnog tita,
tako da bi plasmani koji sada nisu mogui, bili izvodljivi u budunosti.
To su neke od stvari koje emo uraditi.
Sada - evo ta vi moete uraditi. Prvo, moete nam pomoi da
pronaemo to vie naina da spasimo to vie ivota. Postavljen je

slobodni Web sajt za primanje vaih sugestija u pogledu javnih

plasmana Okidaa." Dok je govorio, iza njega su se pojavljivale
putanje.
"Vaa saznanja o sopstvenom komiluku, ljubav pema porodici i
drutvu i saaljenje prema sugraanima, su dobrodoli i sigurno e
nam posluiti kao vodi.
Drugo, moete zamoliti vae guvernere, majore, zakonodavce da
uestvuju u projektu Pomo ivotu. To je na plan koji bi omoguio
proizvodnju ivotnog tita u okviru dravnih i lokalnih organa vlasti
tako da bi oni mogli da vam prue isti kvalitet bezbednosti koji mi
nameravamo da pruimo na saveznom nivou. Najzad, u narednih est
meseci neki od vas e biti u mogunosti da sami kupe ivotni tit od
proizvoaa koji imaju licencu i koriste u sopstvenom utoitu.
U poetku e prodaja biti svedena na vlasnike velikih stanova za
vie porodica kao to su stambene zgrade, finansijske institucije kao
to su banke, drutveni smetaj kao to su hoteli, javna mesta kao to
su etalita, i komercijalna svojina kao to je kancelarijski prostor.
elim da ovi vlasnici budu u mogunosti da ponude bezbedno
okruenje svojim stanarima, klijentima, kupcima i svojim radnicima - i
da ga to vie reklamiraju. Nita nee pomoi irenju blagoslova
ivotnog tita bre i dalje od amerikog kapitalizma sa starim
nainom konkurencije.
Ali podii emo tu restrikciju to bre moemo i smanjiti cenu kad
god to moemo. Jedva ekam dan kada e simbol ivotnog tita biti
isto tako est kao nalepnice auto-kluba ili ig na kreditnoj kartici, i
kada bezbedno okruenja ne bude vie neto neobino ve neto to
se podrazumeva kao to je erkondin ili nemogunost pristupa.
elim da budem veoma jasan u vezi neega - sutra nije prvi dan
Utopijskih Amerikih Drava. ivotni tit nas nee uiniti moralnijim
ljudima ili razreiti sukobe koji veoma esto prerastu u nasilje. On nije
arobni tapi koji e izbrisati ubistvo i samoubistvo ili glupost i
pohlepnost preko noi. On nije garancija - on je samo sredstvo koje
moemo da upotrebimo da bi izgradili bolje drutvo. Moraemo da
radimo veoma naporno i brzo. Moraemo da prihvatimo neke
kompromise i uinimo neke ustupke da bismo stvorili pravo drutvo.
Ali ovo su, verujem, manji kompromisi od onih koje ve inimo.
Razmislite o svim onim mestima u kojima ste se navikli na metalne

detektore, preturanja po torbama, naoruane straare i koliko puta

ste se samo uplaili. To su sve beznaajna privikavanja u odnosu na
privikavanja etrdeset hiljada porodica svake godine koje gube oca,
majku, dete, polubrata ili polusestru, supruga ili suprugu.
Bendamin Frenklin nas je upozorio: 'oni koji mogu da se odreknu
osnovnih sloboda da bi dobili malu trenutnu bezbednost ne zasluuju
ni slobodu ni bezbednost.' Frenklinov duh moe mirno da odmara, jer
se Okida suprotstavlja upravo ovoj staroj jednaini u kojoj se sloboda
razmenjuje za bezbedost. Mi moemo a i hoemo da imamo i vie
slobode i vie bezbednosti. To je obeanje ivotnog tita i to je ono to
vam ja obeavam.
"Hvala vam - i neka vas Bog blagoslovi."
Ovacije koje su usledile bile su neto potpuno novo u istoriji
Kongresa - ili u najmanju ruku neto neponovljivo za publiku koja je
svemu tome prisustvovala. Trajale su vie od deset minuta pa su se
ak nastavile i poto je Breland napustio podijum - pri emu je odmah
bio okruen i umalo pregaen od strane kako srdanog rukovodstva
Senata i Kue, tako i ostalih lanova vlade i vodja opozicije u
Parlamentu. Formalno ponaanje je nestalo u izlivu entuzijazma koji
je odjednom ispunio dvoranu.
A onda se niotkuda pojavio senator Grover Vilman reen da
raisti prolaz za predsednika. Uz Vilmanovu pomo, Breland se
polako probijao do centra i iao ka duplim vratima. Dok se masa
tiskala, potpredsednik je prekinuo sednicu parlamenta.
Ejmi Rose i Aron Goldstajn ekali su Brelanda u njegovoj limuzini.
Goldstajn vidno uzbuen, vrsto stee predsednikovu ruku, zahvali
mu se i oi mu se zasijae od suza.
"Ovo je, ovo je bilo neverovatno, gospodine," ree Roe, skidajui
naoare.
"'Progutali' smo udeo koji ste nam zagarantovali, ali lista
gledanosti - cifre su se poveavale od poetka do kraja kao da su ljudi
zvali svoje prijatelje i govorili - 'Da li gledate ovo?' Ja nisam bila u
pravu gospodine predsednie. Ja nisam bila u pravu, a vi jeste."
Umoran od svega Breland se zavali meu jastuke i nasmeja se.
"Bojim se da je isuvie rano da bismo bili sigurni u to, gospoice
Roe. Ali ipak hvala."
"Ja to mislim ozbiljno," ree ona nagnuvi se prema centru za

komunikacije u kolima.
"Da li elite da vidite neki odreeni kanal gospodine? Da ujete
kakve su reakcije ili analize?
"Ne ukljuujte ga, molim vas," ree on. Ako e jedino priati o
mojoj nereenoj meksikoj igrici sa majorom, priznajem da ne elim
nita da znam o tome bar do sutra."
"Do ujutru e sve splasnuti - sloi se ona. Recimo da u otprilike do
deset sati ve imati jasnu sliku o tome kako je sve prolo i kako je
prihvaeno u javnosti. Moda bismo mogli tada da se vidimo?
"Dogovoreno. Doi u," ree predsednik i zatvori oi.
Te noi vei deo osoblja Ejmi Roe nije spavao. Ukoliko nisu pratili i
analizirali javno mnjenje, onda su se trudili da ga oblikuju. Odmah
posle govora, 'Frontalci' su bili najzauzetiji, stavljajui se na
raspolaganje za intervjue na kanalima za vesti i za ustre rasprave u
gradskim skuptinama.
Kako je no odmicala i formalne analize su zavrene, teret je pao
na 'Pozadince', koji su slali poruke odborima na Undernetu i javnim
sobama za etovanje na internetu, satima pre govora. Sa diskretno
savijenim zastavama vernosti i svojom anonimnou koju su titili
vilenjaci, pseudonimi, i najbolje cigarete i ogledala slube dravne
bezbednosti, Pozadina su svrstavali i isticali one teme koje je Roe
elela da potencira.
Do kraja Roe je pravila listu fraza i krilatica koje bi bile dobre za
propagandu. "Naoj deci nije mesto na ratitima" kao i varijante
tehiki nepreciznih fraza tipa "Ovo nije kontrola oruja - ovo je
kontrola metaka" i one koje zbog loe upotrebe gramatike jo vie
istiu poruku "Mrtvim ljudima nisu potrebna prava i oni nemaju
slobode."
Posmatrai analitiari nosili su teret do rano ujutru pravei
spiskove i klasifikujui, traei iskristalisane take gde se diskusija
zaotravala u argumet a miljenja se potpuno razlikovala. I upravo je
u tom trenutku nesigurnost nestala - maltene kao da je ona deo
kvantnog talasa funkcije - a pozicije manjine i veine bile su
definisane.
Kao to je i obeala, do deset sati sledeeg jutra Roe je imala

pripremljen opsean izvetaj za Brelanda i ostale vodee ljude na

sastanku - Nolbija, Stepaka, vrhovnog tuioca Dorana Daglasa,
direktora FBI-a Edgara Milsa i savetnika pri dravnoj bezbednosti
Ansona Tripa.
"Jutros je bilo jako dinamino kod nas," rekla je. Velika izloenost
medijima, visoki ulozi, rekordno visoke devijacije. Sedamdeset
miliona kontakata na sajtu za predloge - a svaki deseti je ostavio
poruku."
"Mnogo e vremena proi pre nego to mi doemo do cifre od
sedam miliona Okidaa," rekao je Nolbi.
"Vei deo poruka nisu sugestije, ve izrazi podrke. aljem vam
svima kratak pregled i izvode tako da moete da vidite kako izgleda
pozitivna strana. Statistika je odlina kada su u pitanju udate ene sa
decom i mukarci preko etrdeset godina."
"A kakva je negativna strana?" pitao je Breland.
"U samom startu se javila velika vrednost nesigurnosti u pitanjima
koja se tiu geopolitike. Niste rekli mnogo u vezi vojnih pitanja i
odnosa sa inostranstvom - previe ste potencirali domaa pitanja. A u
publici su bili nai ljudi i ene u uniformi, nai veterani i svi njihovi
pomonici - ljudi koji sasvim dovoljno znaju o vojnoj problematici,
tako da samim tim mogu da postave i teka pitanja."
"Ista pitanja koja mi postavljamo ve godinu dana,
pretpostavljam," rekao je Trip.
"Imajui u vidu da nisam uestvovala u razgovorima, ostavila bih
tu analizu drugima," rekla je Roe. "Ali to emo morati brzo da
obavimo kako bismo mogli da govorimo direktno o ovim pitanjima.
"Koliko brzo?" pitao je Breland.
"Do kraja dana ukoliko je to uopte mogue. Predlaem vam da
razmislite o nekoj osobi koja ima vrste veze sa vojnim krugovima
Potomka. elimo da ta osoba bude od poverenja.Ja predlaem
generala Stepaka, mada svi iz vrhovnog Vojnog taba ispunjavaju u si
ove."
"Uz vae doputenje, gospodine, sastau se sa generalom
Medisonom kako bismo to razmotrili," rekao je Stepak, gledajui u
Brelanda.
"U redu."Roe je potvrdno klimnula glavom.
"Imam neke podatke koje bi trebalo da pogledate, generale -

moda kada ovde zavrimo" rekla je.

"Sada dolazimo do glavnih aktivnosti - imamo tri teke oblasti i
jednu laku.
"Prva teka oblast je rana koju ste sami sebi zadali. Dramatino ste
poveali interesovanje javnosti, gospodine predsednie. Takoe ste ih
naterali da gledaju neto to ne ele da vide, i rekli im da je njihov svet
gadnije i opasnije mesto nego to su oni ranije mislili. Od ovog
trenutka, moraemo da se borimo da ispunimo ta oekivanja."
"Sve to se deava bie uporeivano sa idealima sa kojima ste se vi
poistovetili, umesto sa dojueranjom stvarnou, tako da postoji
velika opasnost da doe do scenarija Gorbaov - gde ete umesto da
zadobijete poverenje za stvaranje progresa biti okrivljeni kada do
njega ne doe onoliko brzo koliko bi to njima odgovaralo. Ima mnogo
stvari koje mi moemo uraditi, ali neophodno je da itav tim uloi
napor da bi sve to funkcionisalo kako treba.
"Dobro ste me iskritikovali", ree Breland. "Nastavite".
"Da, gospodine," ree Roe.
"Druga teka oblast je bila potpuno predvidiva - masa njih koja je
za Drugi amandman ne pada na vaa ponovna obeanja. Oni misle da
ste vi protiv njihovih puaka. Najneumereniji glasovi govore da ste
prodali duu internacionalnom levom krilu i da je ovo poetak borbe
koju oni oekuju ve pedeset godina. U pitanju je borba savezne vlade
da razorua Amerikance pre predavanja suvereniteta generalnom
sekretaru Ujedinjenih nacija. Dosta se govori o organizovanju
oruanog otpora, mada se uglavnom vie dizala galama nego to se
stvarno do sada pucalo."
"Da li je bilo pucnjave uopte?"
"One sluajeve koje mi nadgledamo definisao bih kao individualne
izraze prkosa", ree direktor Federalnog istranog biroa. "Nije bilo ni
mrtvih ni povreenih".
"Koliko je takvih sluajeva?"
"ezdeset tri - od toga se dve treine sluajeva desilo zapadno od
Misisipija".
"Ne bih se iznenadio kad bi ili 'umereni elementi' ili proizvoai
municije izali na sud pre roka traei nalog protiv Okidaa - odnosno
ivotnog tita," rekao je vrhovni tuilac Daglas. "Dodue, mi ve
pripremamo odgovore na potencijalne osnove za njihove tube. Mada,

sumnjam da e iko moi da izdri taj program vie od nedelju dana".

"Moja najvea briga je da ove teorije zavere drimo na liniji odakle
e one moi da 'dre predavanje' onima koji su preli na suprotnu
stranu", rekla je Roe.
"Moramo da budemo veoma oprezni i izbegnemo pogrene poteze
koji bi na bilo koji nain mogli da prue ovim optubama
punovanost."
"Sreno", ree Mils. "Ovi ljudi e verovati u ono u ta ele da
veruju, sa ili bez onoga to kod njih prolazi kao dokaz. Osim toga
moda su oni u pravu. Moda mi stvarno jesmo protiv njihovih puaka,
ukoliko teko oruje koje nestaje iz vojnih arsenala poslednjih
dvadeset godina zavrava u njihovim rukama. Ne postoji ni jedan
razlog da bi ikome ko ivi u Ajovi ili Ajdahu bila potrebna
protivtenkovska raketa ili SAW.
Breland je dovoljno uo o toj temi. "Koja je trea oblast?" pitao je
Roe.
"Kriminalni oportunizam" rekla je. "Najverovatrnje e doi do
porasta stope kriminala i ubistava, u trenutku kada ivotni tit
postane stvarna pretnja njihovim ambicijama".
"Da li ljudi otvoreno priaju o tome?" upita Breland. "Mislim na
prie tipa: 'daj da istrimo vani i ubijemo nekog dok jo moemo.'"
"Dovoljno da zapale fitilj", ree ona. "'Ne oklevajte - sredite
kuku'. To sam videla svojim oima u sobi za etovanje sa temom
'mrnja prema enama.'"
"Na neke ljude ne teba troiti rei", ree Stepak uz otvoreno
gaenje. Direktor FBI-a se nagnuo i naslonio na ivicu stola sa rukama
prekrtenim. "Kad smo ve kod te teme, da ja na umu imam neku
vrstu agresije kao to je - pljakanje banke, podmirivanje rauna ili
slino, ja bih preao odmah u akciju ukoliko bih smatrao da kasnije
moda neu imati priliku za tako neto. To je sasvim mogue".
"Iskoristite je ili ete je izgubiti", ree Trip, sloivi se. "Ovako
neto bi moglo da se dogodi i na meunarodnoj sceni."
"A kako emo mi sa tim izai na kraj?" pitao je Nolbi. "Ovo nije
samo stvar opaanja, ve stvarna pretnja."
"Maksimalnom
opreznou,
neposrednim
reagovanjem,
obezbeivanjem od posledica", odgovorio je Mils. "Nateraemo loe
momke da se javno povuku to ranije pre nego to se prouje da ovo

nije pravo vreme da se sistem proverava."

"To je upravo ono to je potrebno zaverenikom krilu da proda
svoju obmanu gospodinu i gospoi Amerikancima", ree Roe. "Neu
nikome ovde da se meam u posao, ali mogu vam red da nam oni njuz
klipovi, o policajcima u crnoj maskirnoj uniformi kako razbijaju vrata,
nee pomoi u odnosima sa javnou."
"Vratiemo se na to", ree Breland. "Rekla si da postoji slaba
taka?"
"Da, gospodine predsednie - jedna velika saba taka tano u
sredim. Ima dosta ostataka skepticizma. Neprestano ste priali o
adaji, ali na kraju im niste pokazali adaju, pa ak ni jedno dobro
bljuvanje vatre iza stena. Oni ne moraju da razumeju kako tit
funkcionie, ali je neophodno da znaju da on radi".
"to nas dovodi do glavnog pitanja", rekao je Breland. "Uzimajui
sve u obzir, pitanje je da li mi elimo da krenemo sa demonstracijama
u ikagu?"
"To nisu demonstracije usmerene protiv ikake policije", rekao je
vrhovni tuilac.
"estoro ljudi je poginulo od snajpera Kabrini Grin, ukljuujui i
bolniara i policijskog komandira. Snajperisti koriste medije da bi se
rugali vlastima. To e se zavriti u krvi, uivo na dravnom kanalu,
ukoliko im mi ne pruimo alternativu."
"Shvatiu to to si rekao kao neobavezujuu sugestiju u korist
postupka", rekao je Breland. "Da ujem i ostale".
"Pet - Za, jedan - Roe protiv.
"Drago mi je da opcija koju sam ja izabrao ima takvu podrku,"
rekao je Breland.
"Direktore Mils, da li biste mogli da nam stavite na raspolaganje
jednu od ulinih tatikih jedinica FBI-a?"
"Na tim moe da bude tamo za sat vremena", ree on, uputivi
Roeu podrugljiv pogled. "Bojim se da naa prolena uniforma nije jo
stigla pa emo morati da krenemo u crnoj."
Da li sam ja jedina u ovoj sobi koja pokuava da izbegne impiment
protiv Brelanda? pitala se Roe. "Gospodine predsednie, ako emo da
radimo ovo javno, da li mogu da predloim da pokuamo da stvorimo
pozitivnu misteriju oko ivotnog tita i njegove posade. ak i ako bi to
podrazumevalo zakanjenje od dan ili dva".

"To je reeno, gospoice Rose" ree Breland i nasmeja se. "Mislim

da ete biti ponosni na nas kad to vidite."
Kula 11 je bila poslednji duh Kabrini Grina - etrnaestospratni
betonski monolit koji se uzdie iz nenaseljenog prostora gradske
pustinje. Spomenik izgubljenoj javnoj dobrotvornoj ustanovi, Kula 11 i
njene sada ve poruene susedne zgrade bile su sagraene kao
federalni subvencionalni stanovi. Uskoro su se ti stanovi pretvorili u
sramne vertikalne getoe, za detaljno prouavanje sluaja tragedije
obinih ljudi i simbol svega to je bilo pogreno u gradovima Amerike.
Uprkos bedi koju su naneli svojim stanarima i svoj sramoti koju su
predstavljali za svoje stvaraoce i nastojnike, kule Kabrini Grina su se
iznenaujue dugo vremena zadrale kao linije zgrada na horizontu
junog ikaga. ak i poto je Kabrini Grin bio konano zatvoren,
obloen daskama i ograen, kule bez prozora su tako stajale jo deset
godina kao neki plan za obnovu, poto je prethodni propao.
Tek kada se grad konano sloio da podeli parcelu, a Savezna
vlada odluila da uestvuje u snoenju trokova ruenja, kule su
poele da propadaju.
Poto je prolo samo nedelju dana od kada su Kulu 11 posetili
radnici iz Odeljenja za kontrolisano ruenje zgrada, zauzeli su je ljudi
koji su sebe nazivali Vojskom afrikog naslea /VAN/ i tvrdili da
imaju 'moralno pravo na vlasnitvo' i objavili su svoje planove da
pretvore Kulu 11 u muzej istorije bandi i "crnakih rezervata
dvadesetog veka".
Koliku god da su naklonosti ikaki inovnici oseali prema ovim
bespravnim stanarima i prema njihovim ciljevima, sve je to palo u
vodu za samo jedno popodne. Nezadovoljan zbog nedovoljne panje
kako tampe tako i javnog mnenja, dvadesettrogodinji Dordan
Nkruma se popeo na vrh kule i odatle pucao na automobile koji su
prolazili auto-putem, severno od Dan Rajana.
Razjareni amater Nkruma sa jeftinom jurinom pukom kineske
proizvodnje u rukama, sa te razdaljine nije imao kontrolu nad onim
ta pogaa. On je jednostavno pucao, ispraznivi pola okvira, sve dok
autoput nije postao potpuno naputen a kula bila opkoljena
policijskim kolima i helikopterom koji je kruio iznad njega, a on sam

udarna vest na CNN-u i svim ikakim kanalima.Tek je tada saznao da

je od njegovih metkova i saobraajnih nezgoda koje su oni
prouzrokovali, poginulo petoro a ranjeno jo devetoro ljudi.
Tada je Nkruma postao problem kapetana Majkla Kaminskog - i
obrnuto.
Kaminski je bio veteran koji je proveo sedamnaest godina u Ganju,
u Indijani i ikakoj policiji, sluei poslednjih pet godina u "glavnom
tabu - u timu za specijalna dejstva /TSD/ s tekim naoruanjem i
obuenim za borbena dejstva. Poslednje dve godine bio je komandant
ovog TSD tima, rukovodei visokoprofilnim sluajevima kao to su
reavanje bombakih napada (u pitanju je bila Liga za zatitu
ivotinja) i sluaj taoca u Fildovom muzeju (koji je okonan pogibijom
jednog od pripadnika ekstremnih kreacija naa).
Pri prvom susretu Kaminski je obavestio Nkrumu da su veina
njegovih rtava bih crnci, ukljuujui osmogodinje dete i trudnicu
koja je ekala tree dete.
Nkruma je bio nepomirljiv. "Oni su muenici u slubi istine, a
njihove smrti padaju na duu naih ugnjetaa", rekao je. "Na ovim
zidovima emo odvano ispisati njihova imena". Kada ga je Kaminski
upitao ta je planirao da postigne ubijanjem crne dece Nkruma je
odgovorio: "Kralj ne primeuje svog roba sve dok mu ovaj ne razbije
nos" - reenica koju je ponovio u svom sledeem i poslednjem
intervjuu za medije.
Onda je Nkruma odbio molbu Kaminskog da se preda i izbegne
dalje krvoprolie. Zakleo se da se on i njegova vojska za koju je tvrdio
da je veoma jaka nee pomeriti sve dok Savezna vlada ne obea da e
garantovati pravdu za crne zarobljenike koji su umrli u
koncentracionom logoru Kabrini."
Nkrumova Vojska afrikog naslea i Kaminskijev TSD tim su od
tog trenutka postali uesnici nereene igre. Nkrumina banda za koju
je Kaminski smatrao da ne broji ni dvadeset lanova, zauzela je
pozicije i imala hiljadu otvorenih prozora sa kojih je pucala. Takoe
su bili naoruani tapinima industrijskog dinamita, od kojih su pravili
improvizovane rune granate i koristili ih da bi oterali oklopni
transporter TSD tima koji je samo jednom pokuao da ue u kulu. Ali
policija je kontrolisala periferiju, to je znailo da do VAN nije stizala
hrana, voda, municija ili pojaanje. Takoe su kontrolisali i vazdune

talase, bar sve ono to je dolazilo iz kule - Nkruma je bio potpuno

uutkan. ak i tad pria nije izostala. A stalna panja javnosti je
znaila pritisak na Kaminskog da razrei situaciju.
Kaminski je odoleo pritisku, nadajui se da e glad i zimska
hladnoa konano naterati Nkrumu da popusti, znajui da je napad na
kulu nemogu bez rizikovanja Vakoa (Waco). Ali poto je drugi talas
sporadine pucnjave doneo jo dve rtve (Kaminski je to smatrao
Nkruminim zanovetanjem), on i njegovi zamenici su bili prinueni da
razmotre tu strategiju i plan za drugi napad.
Onda se javio direktor ikakog odseka FBI-a sa neverovatnim
predlogom, a nekoliko sati kasnije je i predsednik dao izvanrednu
izjavu dajui Kaminskom ansu da preispita plan za napad i doe do
kapije na periferiji da saeka dolazak konjice.
Tamo ga je ve ekalo vie od dvadeset svedoka iz novinarske
brane - deo cene koju je morao da plati za pomo FBI-u sastojao se u
tome to je bio u obavezi da unapred upozori novinare i ljude na
prilazu da su tu tri tima s kamerama. Na njegov dolazak reagovali su
kao opiljci elika na magnet i on im je platio cenu koju su traili.
"Nadam se da je gospodin Dordan Nkruma, star dvadeset i tri
godine, gledao vesti prole noi, tako da moemo da skratimo
objanjenja i dozvolimo da svako od vas ode kui na vreme, i kae
svojoj deci, "vrsto spavaj", rekao je Kaminski.
"Ubrzo emo Nkrumi oduzeti oruje a posle toga e se on nai iza
reetaka, gde e odgovarati za ivote koje je oduzeo ovim orujem".
"A ta je sa moralnim pravima bespravno useljenih stanara?" pitao
je neko iz pozadine. "Da li mislite da e oni moi da ostvare svoja
prava iz zatvora?"
"Mene politika ne zanima. Koliko ja mogu da vidim, ubice dece
nemaju nikakva specijalna moralna prava," uzvratio je Kaminski. "Da,
oekujem da e oni ostvariti svoja prava - znatno vie nego to je bio
sluaj sa oni Stejvens, ili Vernonom Tagardom, ili Donitom Voli".
Upravo tada su sirene najavile dolazak pomonog tima ivotnog
tita. Zvuk je Kaminskog podsetio na stare britanske kriminalistike
filmove. Iako zvuk nije bio jak, svi su potrali prema ulici.
Nekoliko trenutaka kasnije, dva vozila - terenski izviaki
automobil i kamionet parkirali su se ispred kapije. Izviaka kola su
na krovu imala instalirana etiri zvunika otporna na vremenske

uslove; kamionet je imao etiri crne antene od po pola metra. Jedine

oznake na oba automobila bili su veliki plavi amblemi ivotnog tita
na haubi, krovu i vratima. Tim od pet lanova koja je izala iz
automobila bila je isto obuena - beli kombinezon sa amblemima
ivotnog tita na grudima i na desnom ramenu. Jedan od njih petorice
je imao zlatni krug oko amblema, i ba se on probio kroz masu
svedoka i predstavio se Kaminskom.
"Don Grodin, koordinator tima", rekao je. "Da li ima bilo kakvih
promena u odnosu na ono to ste nam ovo popodne poslali?"
"Nema promena"
"Da li ste utvrdili bezbednu zonu?"
"Da, na dvesta metara. Spremni smo da se povuemo na va znak".
"Onda hajde da to uradimo" ree Grodin. "Da li idete sa nama?"
"Voleo bih".
"Ima mesta u prvom vozilu", ree Grodin.
Kaminski je ukljuio mikrofon.
"SajtOpKom svim jedinicama. Raistite plavu zonu. Ponavljam,
raistite plavu zonu i zauzmite poloaje na Bejker Hot-u."
Dok su se ostali povlaili, mali karavan se pribliavao mestu koje
je nekada bilo kuli no igralite.
"elite odlikovanje?" rekao je Grodin, pruajui Kaminskom
komset?
"Ve mi je dato taman toliko publiciteta koliko mogu da
podnesem", odgovorio je Kaminski. "Na tebe je red."
Grodin je ponovo uzeo telefon i klimnuo glavom. "Ne javljaju se",
ree posle nekog vremena. "Bez brige, dobiemo njegovu panju.
Pritiskom palca, uao je u kod na tastaturi komseta. "Panja, stanari
Kabrini Grin Kule 11", rekao je a rei zatutnjae kroz no sa zvunika
na krovu automobila. "Panja, Nkrumo i Vojska afrikog naslea.
Ovde Don Grodin sa pomonim timom ivotnog tita br. 31. Molim
vas sluajte paljivo - ovo e biti jedino upozorenje.
"Kao i do sada, vae oruje je opasnije po vas nego po nas.
Pritiskom na samo jedno dugme mogu da otkrijem vae eksplozive i
unitim vau municiju u sekundi. To je prva injenica. Ukoliko pucate
na moja vozila, pritisnuu to dugme. To je druga injenica. Ako se
primaknete isuvie blizu vaem oruju kada to uradim, biete
povreeni. To je trea injenica.

"Ne oekujem od vas da ovo prihvatite, pa sam spreman da vam to

pokaem. Imate dva minuta da stavite neto iz vaeg arsenala napunjenu puku, eksploziv, bilo ta - na sam kraj hodnika bilo kog
sprata junog krila. Izaberite sprat, izaberite oruje i onda e vam sve
biti jasno. Kada istekne dva minuta, aktivirau ivotni tit i unititi to
oruje. Posle toga, saekau tri minuta, a onda u podesiti jainu.
Moete da iskoristite ova tri minuta da poloite vae oruje i odete ili
ostanete tu gde ste. U svakom sluaju, svaki eksploziv u zgradi
eksplodirae u roku od pet minuta.
"Jo jedan minut do demonstracije.
"Ne moete nita uraditi u vezi ovoga. Imate samo jedan izbor - da
poloite vae oruje ili da umrete. Ako pucate na moj tim izgubiete
taj izbor.
Nemojte misliti da e vas zidovi zatititi. Nemojte misliti da moete
sakriti sebe ili svoje oruje. Ne pokuavajte da beite. ivotni tit e
biti svuda, i unutra i vam."
"Trideset sekundi".
"Izaite nenaoruani i nee vam biti nita. Uzmete li oruje,
zavriete u bolnici ili mrtvanici. Va izbor.
"Deset sekundi". Drao je broja do nule, a onda prebacio kanale.
"Tehn 1, ovde direktor tima. Da li imate domet do junog ugla na
prvom spratu?"
"Domet je jedan - sedam - dva".
"Napravite domet jedan - devet - nula i pripremite se za
aktiviranje".
"Jedan - devet - nula".
"Aktivirajte".
Sa prozora etvrtog sprata video se arki bljesak plamena kasnije
praen jakim potresom od kog su kola poela da vibriraju. Grad
delova betona sruio se na neplodno tlo. Kad je povetarac oduvao
oblak fine praine, reflektori su obasjali rupu koja je zjapila visoko na
zidu tvrave.
"Panja, stanari Kabrini Kule 11," rekao je Grodin. "Sada znate da
vam govorim istinu. Vae oruje vam nije vie od bilo kakve koristi.
Vae oruje sada predstavlja ozbiljnu opasnost po vas. Imate tri
minuta da ga odbacite i predate se vlastima. Izaite iz zgrade kroz
zapadni ulaz i idite pravo do vozila ivotnog tita. Ne pokuavajte da

iznosite oruje iz zgrade"

"Tamo", ree Kaminski, pokazujui. Neto se pokrenulo na
zapadnom ulazu - lik se pojavio na unitenim ulaznim vratima, a onda
opet nestao. Nekoliko trenutaka kasnije, pojavile su se dve ene
probijajui se kroz razbijene ploe od iverice koje su nekada
pokrivale ulaz. titei oi od jakog svetla uperenog direktno u njih,
uputile su se nesigurno prema Grodinu.
"Tako je - doite", rekao je.
"Dva minuta".
Ostali su ih pratili. Dok je odbrojavanje stiglo do nule, dvadeset
etvoro ljudi je napustilo tvravu a ispratili su ih pripadnici
protivavionske odbrane Kaminskijevog tima. Ali je ubrzo bilo jasno da
Nkruma nije bio meu njima. On je naredio svojini pratiocima da
izau ali je odluno ostao iza, oigledno nameravajui da od sebe
uini muenika.
Kaminski je poslednji put pokuao da pozove Nkrumu, ali
bespravni stanar nije odgovarao.
"Da li moemo da objavimo pobedu?" pitao je Grodin. "Za sada
nema rtava to e obradovati ljude za koje ja radim. Ili da izvrimo
svoje pretnje i damo Nkrumi ono to on eli? Moda ima dovoljno
artiljerije gore da srui velike delove te zgrade".
"Ne verujem da je on tip oveka koji bi rtvovao svoj ivot zbog
cilja" ree Kaminski. "A da ne spominjem to to je isuvie pametan da
bi ostao bez drugih opcija".
"Misli da on misli da mi blefiramo?"
"Ne verujem da stoji iznad svog skladita oruja ekajui da to
sazna. Kladim se da je negde u prizemlju i nenaoruan". Ukljuio je
pritiskom palca svoj mikrofon.
"TekData, ovde Kaminski. Traimo jo jednog. Ima li ega na
infracrvenim ili zvunim talasima?"
"Imao sam neke zvune prolazne jedinice na 114 pre otprilike dva
minuta".
"Moda je to bio zvuk komseta?"
"Moda," sloio se tehniar.
Kaminski je iskljuio svoju komandnu radio stanicu. "Imamo ga",
ree Gradinu, i naredi ulazak.
Tim Crvena petorka naao je Nkrumu uurenog pored prozora u

ruevinama stana broj 112 kako oekuje eksploziju, spreman da

preskoi prozorski prag i pobegne. Tim Crvena dvojka pronaao je
njegovo tajno skladite oruja koje je bilo naslonjeno na spoljanji zid
na estom spratu, gde bi mu to omoguilo monu diverziju koja bi
sluila kao odstupnica u njegovom pokuaju da se spasi.
"Kao to sam rekao - pametan je," prokomentarisao je Kaminski
dok su on i Grodinov tim posmatrali kako Nkrumu odvode sa lisicama.
"Dovoljno pametan da iz ovoga izae iv".
"Drago mi je to smo imali jednog takvog pametnog po prvi put",
rekao je Grodin. Da li moe da ivi sa injenicom da ti nije pruio
ansu da ga ubije?" Pitanje je iznenadilo Kaminskog.
"Da", odgovorio je posle kratkog razmiljanja. "Da, mogu. Mogao
bih ak i da se naviknem na to. Ne oekujem od tebe da mi dozvoli da
zadrim tu stvar". Podie palac u pravcu kamiona ivotnog tita.
"ao mi je" ree Grodin. "Ne brini, pre ili kasnije dodelie ti jedan.
Ovo je tek poetak".

17
ALHEMIJA

DNEVNIK ODELJENJA SDB

Klju za pretraivanje 00062883 / broj pogodaka A3H07HB / rejting:
99% / klasifikacija narodni grubi stih, derivat / poiljalac: anoniman /
diseminacija: po celoj mrei
To to lepo je kod Okidaa, da/
To ba Okida je sam/
Iznutra sav od spravica/
Spolja sainjen od fijuka/
Kada bombe kau buum! A municija kae zuum!/
Znaete da se dobro zabavljam/
Ali najlepe od svega je/
to moj JEDINI je/
Svi lanovi samog jezgra Aneksovog tima - Karl Brohier, Li Tajer,
Defri Horton i Gordon Grin - doli su u Vaington da bi prisustvovali
otkrivanju Okidaa. Svi, sem Brohijera, bili su u galeriji i prisustvovali
su, kao predsednikovi gosti Brelandovom govoru. U stvari, da se
Brohier nije usprotivio u ime svih njih, Breland bi iskoristio priliku da
im pripie otkrie Trigera i predstavio ih Kongresu i celom svetu.
"Vi jo uvek ne elite da postanete slavni," rekao je Brohier
prethodnog dana na sveanom ruku u Beloj kud.
"Ne dopada ti se hrana, Karl?" pitao ga je Gordi koji je sedeo na
drugom kraju stola. "Ja sam skoro sasvim siguran da sam prvi iz svog
komiluka koji sedi u ovom restoranu."

"Verujte mi, doktore Grin, ja razumem. Ja znam kako zavodljivo

moe biti kada se naete ovde, na mestu koje je pre ovog trenutka za
vas postojalo samo na televiziji. Ovo je jako zanimljive. Zar ne? Biti
pozvan na ajanku kod predsednika. Osea da si neke, ak i kada se
samo nae u njegovom drutvu. Naravno, postane neke tek kad ti
postane sasvim normalno da dolazi ovde."
ak se i sam predsednik nasmejao ovoj primedbi.
"Mi jo uvek imamo mnogo posla, a reflektori nam to nee
olakati. Teoretske osnove za to jo uvek ne postoje. Jo uvek nismo
zaradili reflektore. Nemamo dovoljno dobre odgovore na sutinska
pitanja. Svako od vas neka samo pomisli na ljude sline nama koji su
zaboravili da provere da li su zaista u pravu pre nego to su izali u
javnost. Obeavam vam da e ova zemlja i ceo svet uskoro saznati ko
smo mi. Defrijeva arhiva je u opticaju. Podaci o tajnom patentu su
spremni za objavljivanje. I mi emo ih zasigurno objaviti. Niko drugi
nee preuzeti nae zasluge - ili krivicu - za vae otkrie.
Dodue, ja neu traiti od vas da odbacite ansu da budete ovde.
Ali molim vas prihvatite moj savet, pa se ove nedelje drite malo po
strani. Predsednik je bio ljubazan pa nam je pruio tu mogunost.
Mislim da je on svestan da nam ti reflektori moda nee pruiti
dobrodolicu." Breland je podigao au kako bi tome nazdravio.
"Uskoro emo saznati da li smo heroji ili nitkovi."
Posluali su Brohierov savet i drali se po strani. To im nije palo
teko, s obzirom da su im Bela kua i Aron Goldstajn odali velike
poasti, dodue van oiju javnosti na imanju Arona Goldstajna, gde im
je Grover Vilman poeleo dobrodolicu u prostorijama koalicije
"Razumom protiv ludila", a u Pentagonu im je vrhunski general pruio
neophodne informacije. Dravni vozai i smetaj sa pet zvezdica su im
bili na raspolaganju, i nije postojala niti jedna ulaznica ni rezervacija
koju predsednikova sekretarica nije mogla da obezbedi.
Brohier je ostao u Vaingtonu taman toliko koliko je bilo dovoljno
da bude domain privatnog koktela u Terabajtovom aneksu. Koktel je
priredio u svom apartmanu u hotelu uvee posle Brelandovog govora.
Pripit od ampanjca, hvalio je lanove tima na sav glas, nazdravljao im
neprestano, i neoekivano ispevao skarednu aljivu pesmicu. Sledeeg
jutra, vratio se u Prinston.
Ostali su se jo malo zadrali, stavljeni u iskuenje Brelandovom

ponudom o pristupu A - listi kojom bi dobili mogunost slobodnog

pristupa u bilo koji objekat od drutvenog znaaja. Za Gordija to je
znailo mogunost da priviri u kancelariju u kojoj su se donosile bitne
odluke iz vremena hladnog rata, i laganu posetu naputenom prostoru
Smitsonovog instituta posle radnog vremena. Za Hortona to je bio
obilazak Minta i ansa da posmatra zalazak sunca kroz vitra Vest
Rouz katedrale. Li je provela ceo dan vrljajui po fijokama i
kabinetima i to u pratnji paleontolokih kuratora.
"To je put kojim jo nisam ila," objasnila je, i ostali su izgleda
razumeli.
Bez obzira na to u koliko su se razliitih pravaca kretali tokom
dana, zajedno su gledali vesti svake noi, najee u Hortonovoj
hotelskoj sobi, kako bi videli ta su postigli. Nedelju dana posle
Kabrini Grina, izvedeno je jo skoro deset racija i ienja uz pomo
ivotnog tita. Svi ti poduhvati bili su paljivo odabrani kako bi
ponudili najnedvosmislenijim i najantipatinijim zlikovcima,
najneuveniju paradu graanske vlasti, najveu pretnju nevinima,
najveu verovatnou za postizanje uspeha, i najbolju ansu da se
medijima predstave u najboljem svetlu.
U Rouzvelu u severnoj Atlanti, policija je oistila fabriku za
proizvodnju droge i tom prilikom nala vie od desetak primeraka
automatskog oruja. Nedaleko od Saut Benda u Indijani, enklava belih
anarhista predala se nakon to je jedinica ivotnog tita razoruala
njihove straare na periferiji i digla u vazduh red obinih mina i mina
iznenaenja. U Bruklinu u ikagu, kua u kojoj se skrivala jedna
banda izgorela je do temelja, a njeni stanari su bili primoram da istre
na ulicu i saekaju policiju.
Devet nepovreenih talaca puteno je nakon osujeene pljake
banke u Amarilou u Teksasu, poto su se pitolji potencijalnih
pljakaa iznenada zapalili u njihovim rukama. A zajednika operacija
FBI-a i KKKP-a - kanadske kraljevske konjike policije - spreila je
separatistiku grupu iz Kvebeka da postavi bombe koje su imale za cilj
da unite vozove koji prolaze kroz Sarnia Gejtvej prilaz i Koulman
Jang tunele, a koji prelaze preko reke Detroit.
Ali sasvim neoekivano, sa svakom novom reportaom njih troje
su bili sve nezadovoljniji i nezadovoljniji svojom tvorevinom. Naroito
ih je uinila nezadovoljnim zadnja reportaa o pogibiji jedanaest

separatista. Kada je Horton iskljuio ekran, pogledao je u Li i Gordija i

rekao ono o emu su oboje razmiljali,
"Jo uvek je prilino nedoraen, zar ne," rekao je uzdrano. "U
haosu je. Bilo bi mnogo bolje kada bi mogli da pronaemo nain da ga
reguliemo tako da brizantni eksploziv samo izgori kao to je sluaj sa
gorivom. Ja zaista ne elim da naa Beba nastavi da ubija ljude."
"Odmor je zavren, efe?" upitao je Gordi.
Klimnuo je glavom. "Zavren je."
Vratili su se u Aneks u podne sledeeg dana.
Bilo je neizbeno, i svi generali su toga bili svesni, da e Okida negde
i nekad usmrtiti nedunog civila.
Bilo je neizbeno, svi su se sloili, da e, kada se to bude desilo prvi
put, mediji o tome pisati u svim novinama i da e se o tome priati na
svim kanalima, kao i da e ponuditi svakom uglednom kritiaru vreme
u emisiji koje on ili ona ele da napadnu Brelanda i politiku njegovog
ivotnog tita.
Ali niko zapravo nije shvatao do kakve e katastrofe doi, jer niko
nije mogao ni da predvidi jednu tako linu tragediju, a koja se mogla
izbei, kao to je to bila tragedija potapanja broda Mjuual Fan.
Skoro tri godine je amerika obalska straa pokuavala, dodue sa
malo uspeha, da se izbori sa problemom piratstva du srednje obale
Atlantika i njenih zaliva u unutranjosti kao i njenih vodenih puteva.
Dogodilo se vie od etrdeset incidenata od Absekona do Hilton Heda,
i to uglavnom kada su bili u pitanju turistiki brodii. Ispostavilo se da
postoje najmanje tri bande koje operiu na teritorijama koje se
preklapaju, tako to se ukrcavaju na usidrene velike motorne amce
sa kabinama ili ih namamljuju lanim zastavama koje se koriste u
sluaju nevolje na moru, zatim unitavaju njihove radio-aparate,
stavljaju njihove motore van pogona i oduzimaju im dragocenosti. ak
ni sa prednou od nekoliko sati pa sve do nekoliko dana pre nego to
su zloini uopte i bili otkriveni, nijedna od tih bandi do sada nije bila
uhvaena.
Ali pojaana opreznost vlasti imala je neoekivan ishod. U
nedavnom i estokom obrtu, nekoliko amaca je jednostavno nestalo bilo da su zarobljeni ili potopljeni, zajedno sa svojim vlasnicima, a

jedini svedoci, su ostavljani da potonu. S obzirom da je linija izmeu

imovinskog zloina i ubistva sada ve bila prekoraena, sve je bilo
mogue. Jedini preiveli iz jednog takvog napada, koga su pronali
poto je proveo osamnaest sati u vodi nedaleko od ua esapek
zaliva, izjavio je da su njegovu enu i prijateljicu kidnapovali pirati,
koji su zlobno nagovestili sate seksualnog maltretiranja koji oekuju
njihove zarobljenike.
Ta jeziva pria nadahnula je novinare mnogo vie nego svi raniji
dogaaji zajedno, slamajui neprestane napore brodarske industrije i
priobalnih odmaralita da zatakaju injenicu da su njihovi izvori
prihoda u opasnosti. Zbog toga je Rob, komandir obalske strae Kejp
arls predloio da postave ivotni tit na palubu dvanaest metara
dugakog ribarskog broda i da ga koriste i kao mamac i kao pokretni
kontrolni punkt.
"Kada razmislite o tome, razlog zbog kog nismo mogli da uhvatimo
nijednog pirata lei u tomo to oni izgledaju kao i sav ostali svet. Oni
su obini ljudi koji imaju obine amce - a ima isuvie amaca na
isuvie velikoj vodenoj povrini sa isuvie dugakom obalom da bismo
mi efektivno mogli da patroliramo i proverimo ih sve," obrazloio je
komandir obalske strae. "Mnogo je lake piratima da prate nas nego
nama da pratimo njih. Ali, mi znamo da su ovi radari dobro
opremljeni, a svaki vlasnik amca zna da je zabranjeno noenje oruja
na moru. Ako budemo igrali igru koju pirati igraju i postavimo ih u
oblastima koje imaju najveu frekvenciju saobraaja, pre ili kasnije
emo ih uhvatiti - ili kada dolaze ili kada odlaze.
"Prvo probajte da ih namamite da krenu za vama," naredio je
komandant dajui svoj blagoslov.
Rob se povinovao, ali samo formalno, potujui komandantove
instrukcije, dok se njegov duh nije mogao povinovati. Imajui u vidu
da je samo u zalivu bilo jedanaest nereenih sluajeva piratstva, on
nije imao strpljenja da nedeljama i mesecima eka pod prismotrom u
amcu koji je opremljen sa samo jednim Okidaem. Mnogo je bolje
opredeliti se za agresivniji nain, pa tajno pretraivati na stotine
amaca dnevno.
S obzirom da nije napadnut tokom prve noi, koju je proveo
usidren nedaleko od Tangier ostrva u Pokomoko Saundu (gde je inae
ve bilo sluajeva piratstva), kao i tokom druge noi, koju je proveo u

Mobdek zalivu (gde je nestala krstarica Dediz toj), ribarski brod Si

Me preao je na meuobalski vodeni put. Usidrio se u blizini kanala
koji se prostirao na jug, nedaleko od Fer Porta. Sav saobraaj, koji se
odvijao prema okeanu od Potomaka ili nizvodno od gornjeg zaliva,
prolazio je kroz te vode, samim tim inei ih idealnim kontrolnim
punktom.
Trei brod koji se pribliio Si Me u prvim minutima poto je Mark I
bio aktiviran, bila je deset metara dugaka sportska krstarica
Cross&Davidson koja je pripadala trgovcima nekretninama Donu i
Jinks Morgenstern iz Frederiksburga u Virdiniji. U poreenju sa
ploveim palatama koje su bile na udaru piratskih napada, skromni
brod Morgensternovih bio je loa meta. Oni nisu planirali da prenoe
na brodu - ovaj dugo planirani put sa starim prijateljima trebalo je da
se zavri na Virdinija Biu pre nego padne no. anse da oni preu taj
put, sa piratima sa esapeka svud okolo, bile su vie nego male.
Ali poto je Don Morgenstern bio veoma obazriv ovek, on je
signalni pitolj dodao opremi runih signalnih raketa, kao meru
predostronosti na brodu Mjuual Fan. I poto je Don Morgenster bio
tedljiv ovek, on se radije odluio da ponese jo uvek prilino dobru,
dvadeset godina staru Heckler&Koch opremu od trideset i sedam
milimetara za signalne rakete iz sklonita za amce svog pokojnog
oca, nego da kupi novu "sigurnosno lansirnu" opremu po izuzeto
visokoj ceni.
U istranom postupku obalske strae koji se odrao iza zatvorenih
vrata, po pitanju smrti Morgensternovih i njihovog prijatelja Tomasa
Vela, komandir Rob je priznao da nije proitao kratko uputstvo za
ivotni tit pre nego to je odobrio lov na pirate. On je taj lov odobrio,
iako je prethodno naredio da se izvri testiranje na "istom" amcu
koji ima standardne signalne rakete obalske strae, ali isto tako on
nije dovoljno razmislio o mogunosti da moda postoje amci u zalivu
koji nose zabranjenu ili zastarelu pirotehniku.
U trenutku kada je Mjuual Fan dola do granice polja Okidaa ija
se baza nalazila na ribarskom brodu Si Me, niko od posade ni jednog
ni drugog broda nije shvatao opasnost koja je pretila od crne kutije
koju je Morgenstern sakrio iza sebe u ormariu gde su stajali prsluci
za spaavanje.
Jedinu opasnost Morgenstern je video u blagom krenju etikecije u

sluaju da tamno-uti trup ribarskog broda odskoi u brazdi od

dvadeset pet vorova. Pokuao je desnom rukom da popusti ventile za
dovod goriva kada se poklopac ormaria otvorio praen snanom
eksplozijom, bljujui snanu magnezijumom obogaenu vatru.
Loreta Vel je bila najblia ormariu u tom trenutku. Izenaenje i
instinktivna potreba da pobegne od snane vreline, nagnali su je da
iskoi iz stolice i sudari se sa Jinks, koja je pokuavala da se domogne
aparata za gaenje poara. Sudar je odbacio Jinks unazad, a Loreta je
preletela preko ivice amca. Njen vrisak progutala je voda koja ju je
poklopila.
Islednici nikada nisu uspeli nakon toga da utvrde taan tok
dogaaja. udno, ali kada je ribarski brodi stigao u Kejp arls,
otkriveno je da su video rekorderi koji su se ukljuivali na zvuk, bili
neispravni, i tako nisu zapisali nijedan zvanian dokaz o nesrei.
Ali svedoci koji su bili na palubama oblinjih amaca prijavili su
eksploziju koja je bila, po reima jednog od njih, "pravi Holivud" dvostruki grimizno-uti talasi sa uljanim, zift crnim sjajem. Eksplozija
se vinula trideset metara u vis, u plavo nebo koje je bilo bez i jednog
oblaka, dok su se ostaci tankih paria drveta i staklenih vlakana
sruili kao kia na povrinu zaliva. Iako su bili jedva sto pedeset
metara udaljeni, niko sa amca Si Me nije mogao nita drugo da uradi
sem da prie i izvue oamuenu Loretu Vel iz vode, a zatim da
saekaju da stigne spasilaki helikopter obalske strae.
Kada su vesti o ovoj nesrei, koja u javnosti jo uvek nije bila
dovedena u vezu sa projektom Okida, stigle do Ovalnog kabineta,
Nolbi je molio Brelanda da pusti da to ostane jedan od onih nesrenih
sluajeva.
"To treba u potpunosti opovrgnuti," insistirao je Nolbi. "Ne postoji
ni jedan razlog da bilo kom ispriamo kako smo mi ti koji su pribavili
varnicu koja je. pokrenula eksploziju, dok su razlozi da to poreknemo
mnogobrojni. "Verovatnoa da doe do nezgode, konspirativni
poduhvati - umesto da se oseaju sigurno i bezbedno u njegovom
prisustvu, doveete do toga da se ljudi plae kada vide simbol
ivotnog tita. Preklinjem vas, gospodine predsednie, ako vam je
imalo stalo do ove inicijative, ostavite stvari onakvim kakve jesu - ova
nesrea e biti daleka prolost za dan dva,"
"Postoji jedan razlog koji ste vi oigledno prevideli, gospodine

Nolbi, a to je da mi nismo u pravu. Komandir Rob je nabavio svoj

Okida preko Vrhovnog vojnog taba umesto preko informativnog
centra FBI-a - tako da ovaj nije proao odgovarajuu proveru.
Situacija je dakle bila sledea: ribarski brodi je bio neobeleen,
postojanje kontrolnog punkta nije bilo javno objavljeno - tim ljudima
nije dato nijedno upozorenje da plove kroz zonu koja je pod
kontrolom Okidaa. Kada se situacija izanalizira, dolazi se do
zakljuka da se ovde radi o niim izazvanom napadu amerikih
uniformisanih slubi na nedune graane. Da li vi ozbiljno od mene
oekujete da se pravim kao da to ne vidim?"
"Vi moete disciplinski da kaznite one koji su odgovorni, a da
pritom ne stavite sebi omu oko vrata. Sve se to moe mnogo
diskretnije uraditi."
Breland je ledenim pogledom posmatrao naelnika taba.
"Riarde, da ne mislite vi moda da je deo mog posla da 'titim' ljude moje efove - od istine?"
"Da, kada su u pitanju vii ciljevi."
"Kakve vie ciljeve vi vidite u spajanju greke sa laju?"
"Ja ne traim od vas da laete, gospodine - ja vas molim da drite
jezik za zubima..."
"Da li je ta razlika od velikog znaaja za vas, gospodine Nolbi? Da
li je to nain na koji funkcionie va moralni kalkulator? Zato bih ja
trebao da pretpostavljam da e tajna i ostati tajna?"
"U ovom trenutku ona je dobro uvana, gospodine predsednie."
"Samo ako pretpostavite da su svi koji znaju, ili koji e saznati,
prijatelji ove vlade i ivotnog tita. Da li me moete ubediti da je to
zaista tako?"
Nolbi je uzdahnuo. "Ne mogu, gospodine."
"Onda mogu da zakljuim da la moe samo da udvostrui tetu
ako se otkrije sa zakanjenjem, kao i da udvostrui iskuenje da do
tog otkria doe. "
"ta ste sve znali o tome, gospodine predsednie, i kada ste to
saznali? Ako me gurnete u tu jamu punu katrana, nikada se vie neu
pojaviti," rekao je Breland. "Recite Ejmi da zakae konferenciju za
tampu za pet sati. Ako vaa savest ne moe da podnese toliko
potenja, onda moete ostaviti svoju ostavku na mom stolu."
"Izgleda da me niste razumeli, gospodine predsednie - izvinjavam

se," rekao je Nolbi kruto "Alarmirau Ejmi."

Sledeeg jutra, ime Lorete Vel su izgovarali milioni, a njeno lice je
bilo na desetinama kanala. Advokati koji su predstavljali Nacionalno
udruenje strelaca zahtevali su od Saveznog suda koji je bio nadlean
za kolumbijsku oblast da zatrai od sudija da tehnologiju, poznatiju
kao ivotni tit, proglasi protivustavnom.
"... 'u rukama vlade, ova tehnologija predstavlja dovoljan dokaz
oigledno krenje garancija koje prua Drugi amandman; u rukama
javnosti, ona predstavlja ozbiljnu pretnju ivotu, slobodi i javnom
redu,'" proitala je dravni tuilac, Doran Daglas, na svom komsetu.
"'Tuioci zahtevaju od ovog suda urgentni nalog protiv dalje upotrebe
ove tehnologije; ta vie, zalau se za unitenje i demontiranje svih
postojeih primeraka ove tehnologije; i konano, oni trae i trajnu
zabranu proizvodnje, vlasnitva, i prodaje ili daljih transfera planova,
specifikacija, sastavnih delova, ili operativnih uzoraka ove
tehnologije.'"
Iskljuila je ureaj i pogledala predsednika koji je sedeo preko
puta nje. "Iznenaena sam to nisu zahtevali da vi i vae osoblje
budete uklonjeni.
"Ko kae da su zavrili?" prokomentarisao je Breland lakomisleno.
"Da li ste vi znali da je NUS pokuavao da nam izokola prie i pre nego
to se ovo dogodilo, i da je traio priliku za poetak bilo kakvog
dijaloga ili pregovora?"
"Ne," odgovorila je Daglas. "Ali, ipak, mi nikada nismo pokuali da
njima priemo izokola pre vaeg obraanja Kongresu."
"Pretpostavljam da sam ipak ja taj koji je postavio proceduralna
pravila," rekao je Breland suvo se osmehujui. "ta vi mislite, ta oni,
zapravo, hoe?"
"Mislim da hoe sve," rekla je Daglas i uzela kafu. "Oni Loreti Vel
pruaju pravnu pomo u parnici za nepravedno dovoenje ivota u
pitanje. A ula sam da su kontaktirali i Biro za patente - mislim da
moemo oekivati neku vrstu akcije protiv Okidaevog patenta, koji
sada, ionako, visi o koncu."
"Oni ele vremensku mainu," rekao je Breland. "ele da sve u
potpunosti nestane."

"Da, to bi po njima bilo idealno. Ne mogu da zamislim da oni, u

stvari, oekuju da dobiju sve to su traili. Sud e morati u potpunosti
da odbaci Prvi amadman da bi im to dao."
"Moda su voljni da se nagode," rekao je Breland. "Gde sluaj ide
dalje odavde?"
"Na sasluanje zakazano za sledei utorak na zahtev za
preliminarnim sudskim nalogom, predsedavae sudija Virdinija
Hauard, koju je naimenovao Engler, koja je inae mnogo razboritija
nego to bi se na prvi pogled reklo."
"Kakve su tvoje prognoze?"
"Oekujem da e ona odbiti molbu za ukidanje sudskog naloga, ali
da e sluaj sam po sebi biti gadan."
"Koliko e biti potrebno da se sve okona?"
"Moda tri meseca ako se stvari brzo odvijaju, a moda i tri godine.
Sa tekuim SCOTUS-ovim tekuim zaostacima nezavrenog posla,
nema mnogo izgleda za bilo koju drugu varijantu. Naravno, ako
Hauardova odlui u nau korist, onda nemamo razloga da urimo."
"Da li moete da kontroliete situaciju?"
"Pa, moda ako uputimo molbu Vrhovnom sudu da izda sudski
nalog. Sve se svodi na to da moramo od njih zatraiti da se ukljue i da
lino sasluaju nau molbu. Naravno, druga strana moe to isto da
uradi. Ja oekujem da e oni to i uraditi, u sluaju da izgube kod
Hauardove. S obzirom na sporna pitanja za ovaj sluaj, koja god
strana to uini, mislim da e im verovatno biti odobreno."
"Dobro. Hou da se sve brzo zavri. Da li moemo da izbegnemo
suenje Okrunog suda?"
Nakrivila je glavu i pogledala Brelanda upitno. "Gospodine
predsednie, ja ne bih ni pomiljala na to, ukoliko nisam apsolutno
sigurna kako e se zavrititi."
"A ti nisi sigurna."
"Samo onoliko koliko mi to razum dozvoljava."
Breland je klimnuo. "U redu. Hou da razgovaram sa tuiocima. Sa
NUS-ovim rukovodstvom - predsednikom, upravnim odborom, sa bilo
kim ko donosi odluke."
"Tako dakle." Daglas se namrtila. "Gospodine, ta mislite da
moete postii jednim takvim sastankom? Ne mogu ni da zamislim ta
im u ovom trenutku moete rei a to bi ih nateralo da odlue da

odustanu od tube. Mislim da moete postii samo suprotno, poto e

oni verovatno na zahtev shvatiti kao znak da smo mi zabrinuti kako
zbog sluaja, tako i zbog usijanja na politikoj sceni, ili i zbog jednog i
zbog drugog. To e biti kao da vukovima pokazujete povreenu
nogu."
"Nemam nameru da ih nagovorim da odustanu od sluaja," rekao
je Breland. "Je li moete da ugovorite sastanak?"
Daglas je srknula kafu pre nego to je odgovorila. "Don Samjuel
Trent," napokon je rekla. "On je uticajan. Rei u da nam ugovore
sastanak sa njim. Naravno, ako se njegovi advokati slau sa tim."
Za veinu posetilaca koje su po prvi put posetili Ovalni kabinet, in
ulaska u jedno takvo, sveto mesto budio je u njima poniznost koja se
budi kao kada pokajniki uete u Vatikan, strahopotovanje koje
oboavaoci oseaju kada ulaze u Grejslend, ili ponos mladia kome su
po prvi put dozvolili da sedi u savetu odraslih ljudi. Ali ono to je Don
Samjuel Trent najsnanije oseao bilo je samouvereno iekivanje.
Prvi potpredsednik organizacije, legendarna zvezda akcionih
filmova iz vremena televizije, pokuala je nekoliko puta da odvrati
Trenta od prihvatanja predsjednikovog poziva. "On nema ta da nam
ponudi," rekla je tog jutra. "To to smo pozvani u Belu kuu poput
nekih savesnih slugu i nije ba neto ime se treba pohvaliti. Ako on
eli da razgovara sa nama, neka doe u Feirfeks i neka pozvoni na
vrata glavnog taba."
"Ne, ne - ne razume. Moda ti se dopada pomisao da Breland moli
na naem pragu, sa eirom u ruci, ali mnogo je slae videti ga
poniznog u njegovoj sopstvenoj kui," odgovorio je Trent uzimajui
sako. "Na ovo ekam ve osamnaest godina - osamnaest godina
posmatram predsednike koji su nekada bili nai prijatelji sada nas
uzimaju zdravo za gotovo, kao i one koji preziru ono to mi
predstavljamo i oduzimaju nam malo po malo od naih prava. Sada
jedan povreeni predsednik posee za nama, moli za milost, trai
pomo od nas. Ne bih ni za ta na svetu propustio ansu da uem u
pakao i avolu dam odgovor."
Ali publika koja e prisustvovati trenutku Trentovog ushienog
naslaivanja bila je mnogo manja nego to se on nadao tokom kratke

vonje do Vaingtona. On je predvideo da e Breland biti u centru

panje u pratnji lanova Kabineta i starijh lanova okupljenih iza
njega kako bi ga uinili jo uticajnijim. Ali sa Brelandom u kancelariji
nalazio se samo jedan mlai mukarac iji je poloaj bio toliko
nevaan - verovatno jedan od novopeenih nindi iz Tajne slube - da
se predsednik nije ni potrudio da ga sa njim upozna.
"Mislio sam da je ovaj kabinet vei," rekao je Trent dok se smetao
u stolicu posle povrnog rukovanja. "Pretpostavljam da je to zbog
uglova iz kojih ga kamere snimaju - znate, ja sam veliki ljubitelj
politikih filmova. Naroito volim one armantne snimane posle afere
Votergejt u kojima predsednik na kraju ispada negativac. Da li ste
ikada gledali film Izdani?
"Pretpostavljam da svi mi volimo fikciju koja potvruje nae
predrasude o svetu," rekao je Breland. "Moj ukus po pitanju klasinih
filmova je vie naklonjen priama u kojima dobri ljudi moraju da
naprave dobre izbore, pre nego onima u kojima treba da povuku
dobar potez - kao to su na primer Ubiti pticu rugalicu ili Kazablanka."
"Ili Gospodin Smit ide u Vaington?"
"Pogodak," rekao je Breland. "Upravo tako."
Trent se nasmejao srdano. "Hajde onda da preemo na stvar.
Zato ste me pozvali? Pretpostavljam da je razlog tome to to elite ta
povuemo nau nezgodnu tubu."
"Ne, nita slino tome."
Trent je ovo poricanje primio sa rezervom, s obzirom da je bio
ubeen da e uslediti molba u mnogo uvijenijoj formi, kako bi
predsednik izbegao ponienje.
"Va izazov je dobrodoao, zapravo, zamolio sam vrhovnog
tuioca da uim sve to je u njenoj moi da ubrza napredovanje
sluaja preko niih sudova. elim da se sve neizvesnosti rese to je pre
mogue."
"Nije vam valjda rekla da moete oekivati pobedu? Ako jeste,
odmah je otpustite - oigledno je nekompetentna." Odbacio je Trent sa
omalovaavanjem njegov pokuaj da izgladi odnose.
Neoekivano Breland se osmehnuo zbunjeno. "Preneu joj ta ste
rekli. Ali injenica je da sam ja dobro upoznat sa argumentima koje e
ona izloiti u Baltimoru u utorak, i ne vidim kako bi vaa strana mogla
da pobedi."

Trent je prekrstio ruke na grudima: "alite se?"

"Ne, ni malo. Oigledno oekujete da e ovaj sastanak biti susret
dva neprijatelja. Ali kada je u pitanju Drugi amandman, i vi i ja smo na
istoj stani."
Pocrvenevi, Trent je odskoio sa kaua i besno stisnuo pesnice.
"Vi ste jedan drski laov, gospodine predsednie - i verovatno mislite
da sam ja budala."
"Naprotiv. Mislim da ste vi posveeni zagovornik line slobode, i
oprezan zatitnik Drugog amandmana."
"Ne meajte vae uvrede sa ispraznim laskanjem," rekao je Trent
besno.
"Ali, bojim se da je va pogled na svet, zastareo," nastavio je
Breland. "Nita to pie u Drugom amandmanu ne moe vam
garantovati da tehnologija naoruanja, nee ili da bar ne bi trebala
napredovati. U osamnaestom veku nisu postojali automati selektivnog
okidanja, nije bilo lasera, metkova. NUS ne zabranjuje upotrebu
kremenjaa i baruta - vi elite da Amerikanci dobiju sve prednosti od
dvesta pedeset godina preiavanja i inovacija. Jesam li u pravu?"
"Da, ali vi za to vreme pokuavate da nam te prednosti uskratite.
Vi hoete da nas razoruate i nas vidite potinjene..."
"Ne shvatate ta pokuavam da vam kaem, gospodine Trent.
Pokuaj razoruavanja bilo koga je nasilniki in..."
"Upravo tako. A ovde se radi o nasilju uperenom protiv ezdeset
miliona vlasnika oruja, i dva i po veka demokratije."
Breland je pokazao prema kauu koji se nalazio iza predsednika
NUS - a. "Molim vas, gospodine Trent - ako biste me samo sasluali."
Poto mu se dopao zvuk onoga to mu je liilo na zabrinutu molbu,
Trent se udobno zavalio u jastuke na kauu. "U redu, ali samo da bih
uo kako se zavaravate oekujui pobedu."
"Zato to je ivotni tit - ili kako ga jo nazivaju, Okida - oruje,"
rekao je Breland blago. "A Drugi amandman titi pravo na
posedovanja Okidaa isto tako snanim argumentima kao to titi
pravo na posedovanje puaka i pitolja.
Pobediemo zato to vi ne moete da upotrebite Drugi amandman
da biste privilegovali jednu vrstu oruja u odnosu na drugu. Vi imate
pravo na svoje oruje. Va sused ima pravo na ivotni tit. I nema sud
tu ta da trai ako oruje vaeg suseda nadmai vae"

Drskost i arogancija Brelandove taktike ostavile su Trenta bez

rei. "Zamenili ste teze. Ni jedan ivotni tit nije u rukama privatnih
lica," procedio je kroz zube. "Svi su u vlasnitvu FBI-a i CIA-e, i
faistikih policijskih snaga koje oduzimaju pitolje, a koje vi
sastavljate od naih oruanih snaga. Ovde se ne radi o individualnim
pravima, ve o tome da drava gazi individualna prava. Radi se o tome
da ste vi ubili supruga Lorete Vel."
"To vam ne prilii, gospodine Trent," rekao je Breland bez imalo
zlobe. "To je bila nezgoda, tragian splet greaka. Vi isto tako, kao i ja,
znate da sudovi nikada nisu upotrebili Ustav kako bi odredili nain na
koji e Savezna vlada da opremi svoju vosku - ili kako e ona na bilo
kom nivou da opremi policiju. Vojska i policija postoje da bi primenile
silu. Nekada se ta mo zloupotrebljava. Ja sam mislio da je to razlog
zbog koga vi nazivate posedovanje oruja "Prvom slobodom."
"Upravo tako," rekao je Trent izazivaki. "ovek koji ne moe da
se brani, koji ne moe da zatiti svoj dom i porodicu, lien je svega - i
prava, i slobode, i svojine."
"Onda nam pomozite da ljudima damo tu mo," rekao je Breland.
"Mi stojimo na iljku izmeu jue i sutra. Ni vi ni ja to ne moemo
promeniti. Zato sam vas i pozvao ovde, da budem siguran da vi
shvatite da su stvari izmakle kontroli. Nijedan ovek, pa ak ni
predsednik, ne moe da se suprotstavi istoriji."
"Ja na to uopte ne gledam tako," rekao je Trent smireno. "Vi ste
izgubili dvadeset odsto lanova za tri dana, a ja sam dobio milion
lanova. Vi branite ubistvo nevinih ljudi, ja branim Ustav. Vi mislite da
se ljudi plae oruja, a ja znam da se oni plae svoje vlade. Mi smo
izvrili analizu statistike o smrtnosti koja je prouzrokovana vatrenim
orujem - va plan ne moe da sprei vie od deset posto takvih
smrtnih sluajeva. Obeali ste vie nego to moete da ostvarite, a mi
emo se postarati da narod za to sazna."
Nasmejao se zadovoljno, to je bio znak da se njegovo
samopouzdanje vratilo u punu snagu. "Koliko fabrika pravi te naprave
- jedna, dve? ta je to tako posebno u vezi tih fabrika pa da se ne mogu
zatvoriti? Da li ih ima tako mnogo, pa da mi nemamo dovoljno baklji
da ih zapalimo, ili dovoljno topioniara da ih rastopimo? Ne,
gospodine predsednie, bie mnogo lake zaustaviti sve ovo nego to
vi mislite."

"Ve ste zakasnili."

Trent je okrenuo glavu u pravcu glasa. "Molim?"
"Rekao sam da ste ve zakasnili." Mladi se pribliio nekoliko
koraka od mesta na kome je stajao. "Upravo u ovom trenutku, ima
najmanje jedanaest proizvodnih linija koje rade irom sveta. Ja znam
za jo pet koje e do kraja meseca biti stavljene u pogon - tri su u
Kanadi i u vlasnitvu su mog poslodavca. A ima jo najmanje trideset
laboratorija koje rade na usavravanjima - Japanci ve testiraju model
koji je za treinu manji i ima pet puta manje delova. Amerika nije svet,
gospodine Trent. Moda e Vrhovni sud brinuti zbog sunevih pega, a
mi emo poslednji imate neke koristi od Okidaa, umesto prvi - ali to
e se ipak dogoditi."
"Ko je ovaj ovek?" pitao je Trent Brelanda.
Predsednik je ustao i pozvao novopridolicu u krug zamahnuvi
rukom. "Done Trent dozvolite da vam predstavim doktora Defrija
Hortona, zamenika direktora u Terabajt laboratorijama i glavnog
inovatora Okidaa."
"I biveg doivotnog lana NUS-a," rekao je Horton sputajui
svoju lansku kartu na sto ispred Trenta. "Kad ve brojite lanstvo,
uinite to ponovo, ali ovoga puta od istog uspeha od jednog miliona
oduzmite jedan - ne vidim nikakav interes da budem deo
anahronizma. A to je sve to ete vi biti, nebitni kao orue koje se puni
kroz usta cevi u privremenom logoru ili ponovo odigravanje bitke kod
iloha, ako nastavite da zatvarate oi pred onim to se dogaa - pred
onim to se ve dogodilo."
"Tako dakle," rekao je Horton i ustao. Ruke su mu se tresle od
neskrivenog besa. "Nadam se da ste uivali u svojoj maloj prevari,
gospodine predsednie. Nadam se da uivate u svom krvavom novcu,
doktore Horton. Verujem da ete dobro profitirati od izdajstva svoje
zemlje."
Horton je odmahnuo glavom. "Nikada niste shvatali, zar ne?"
"Shvatao ta?"
"Da su razlozi zbog kojih vi volite oruje potpuno isti kao i razlozi
zbog kojih ga ostali mrze i plae ga se," rekao je Horton.
"O emu priate?"
"Oruje je mo - ta strana, koncentracija moi u vaim rukama,
pod vaom komandom. Mo da ubijete u trenutku besa, ili

nestrpljenja, ili zavisti, u sobi, na ulici. U oruju ivi duh koji vas slua i zato to on to ini, i ostali moraju."
"Filozof," rekao je Trent osorno. "Prezirem filozofe. Oni uivaju da
od neeg jednostavnog naprave neto nerazumljivo."
"Ne," rekao je Horton. "Fiziar. Ali u svakom sluaju prihvatiu
definiciju."
"Nije bitno," rekao je Trent. "Vi ionako ne vidite eroziju
individualnih prava do koje ste nas vi i vama slini doveli. To vama
oigledno nije bitno. Nemamo vie o emu da razgovaramo."
"Nije ba da nemamo," rekao je Horton otro, iskoraivi kako bi
prepreio Trentu put prema vratima. "Hou da ispravim vau
pogrenu pretpostavku u vezi neega - ja ne zaraujem ni cent od
Okidaevog patenta. Poklonio sam ga dravi skoro pre dva meseca - i
dao im besplatnu licencu. To je delom i razlog to se stvari odvijaju
tako brzo. Tano je da su me plaali dok sam na njemu radio, i neko e
sigurno zaraditi od njegove prodaje, ali ako vi mislite da se ovde radi
o novcu ili politici - onda se mnogo varate."
Trent je s nevericom posmatrao Hortona kao da u njemu vidi
reinkarnaciju samog avola. "Neete biti zadovoljni dok nam ne
oduzmete i poslednje oruje, zar ne?"
Horton je gurnuo ruke u zadnje depove i oprezno se nasmeio.
"Vi jo uvek ne shvatate - nije problem u oruju. Ali u jednom imate
pravo, nisam zadovoljan," rekao je. "I neu biti zadovoljan sve dok
Okidai ne budu veliine akten-tane i dok svaki vlasnik prodavnice
ne bude bio u mogunosti da sebi priuti jedan. Neu biti zadovoljan
dok ne budu bili veliine komseta i svaka kua ne bude bila u
mogunosti da sebi priuti jedan."
"Doavola, neu biti zadovoljan i sve dok ne budu bili jeftiniji od
dobrog pitolja i isto tako jednostavni za skrivanje. Vi kaete da se
neete oseati sigurno kada budete nosili Glok na ulici u takvom
svetu? Onda se ovde radi o fer pleju. Jer ni mi se ne oseamo sigurno
kada ga vi nosite u ovakvom svetu"
Duboko udahnuvi, Trent je sakupio sav prezir koji je mogao i
njime obojio svaku re koju je upotrebio da bi opovrgao Hortonove
rei.
"Vi mora da ste jedan od dvojice najglupljih ljudi koji su se ikada
pojavili u ovoj kancelariji," rekao je, dok je pravio krug prema izlazu.

"Vaa mala igraka vas nee zatititi od lopova na ulici koji ima no, ili
vae erke od bande silovatelja. Ono nee spreiti bandu ili usporiti
kinesku diviziju. Vi ivite u imaginarnom svetu u kome ljudi ele da se
lepo slau - ja ivim u realnom svetu u kome oni ude za svim to vi
posedujete."
Dok je to govorio ve je bio stigao do vrata i desnom rukom je
drao kvaku. "I vi ste ili ludi ili nepopravljivo naivni ako stvarno
mislite da sto miliona Amerikanaca nee nita preduzeti i da e vam
dozvoliti da im oduzmete oruje i njihova bogom dana prava."
Trenutak je bio savren - to je bila najbolja zavrnica, uz najvee
prisustvo duha i tresak vratima, koje je ikada izveo ili se bar nadao da
e izvesti.
teta, razmiljao je Trent u kolima dok je odlazio, podeliti to sa jo
nekim znailo bi da mora ponovo da proe kroz nonu moru najgoreg
jutra u svom ivotu.
Parnica koja je imala za cilj da ugui proizvodnju Okidaa uvredila je
Defrija Hortona kao oveka i linost, i kao filozofa. Tvrdnje da je
tehnologija - Okidaa protivustavna, delovale su mu kao Papin
pokuaj da uutka Galileja ili Tenesijeva zabrana uenja o evoluciji. To
je bio uskogrud, kratkovid, sebian apsurd, i on je pucao od elje da
ga kao takvog osudi.
"Sva njihova opravdanja su samo izgovor za anti-intelektualizam,"
alio se doktoru Grinu kada je proitao NUS-ovu onlajn sudsku
arhivu." Kada bi bilo po njihovom, jo uvek bi se koristile mukete i
kremenjae. Ovo je dvadeset prvi vek, a ne osamnaesti."
"Nemoj to meni da pria, kai njima," odgovorio mu je Gordi.
"Nisam ja rekao da je tvoja Beba runa."
Primivi to k srcu, Horton je kontaktirao Belu kuu i ponudio im
svoju pomo u reagovanju na parnicu. To je dovelo do dugog
razgovora izmeu predsednika i dugakog leta nazad na istok kako bi
se suoio sa Donom Trentom.
Nije sve ilo ba onako kako je oekivao. Horton je eleo sam da se
uveri kako Trent razmilja. Predsednik je eleo da Horton bude tamo
u svojstvu pomonog sredstva na koje bi se mogao pozvati. Nijedan od
njih dvojice nije pretpostavio da e Horton odigrati tako vanu ulogu

u dogaajima koji su usledili.

I pre nego to se ukljuio u razgovor, Horton je ve imao punu
glavu opravdanja za svoje ogorenje. Iskaljujui svoje ogorenja, on
se za trenutak zadovoljio, ali je isto tako bespovratno preao granicu
na koju ga je Brohier upozorio. Izaao je iz senke na svetla reflektora,
i stao tik pored predsednika.
Dan posle suoavanja sa Donom Trentom, Web sajt o pravu
noenja oruja izbacio je vest o doktoru Defriju Hortonu kao o
Okidaovom inovatoru. lanak je uglavnom bio u vidu polemike i
pokuaja da se neiji ugled uniti klevetom, tako da ga je shodno tome
lako bilo diskreditovati. Ali to nije bio sluaj sa poslatim biografskim
materijalom od koga je Hortona podilazila jeza. Sudei po grekama i
propustima, izgleda da je vei deo tog materijala poticao direktno iz
direktorijuma amerikog Udruenja za unapreenje nauke i
Terabajtovih izdanja. Tu su bile i tri njegove fotografije, ukljuujui i
video zapis sa galerije na zajednikoj sednici Kongresa.
Odmah ispod ovih fotografija nalazila se njegova biva adresa u
Kolumbiji, zajedno sa mapom prilaznog puta odatle do kampusa u
Terabajtu.
"Mi moemo da uklonimo taj sajt", rekao je direktor FBI-a Mils na
sastanku koji je zakazan na brzinu i na kome su prisustvovali i
predsednik i direktor Tajne slube. "Ali oni su ve postigli svoj cilj - ne
moemo zaustaviti protok informacije. Vodee novinske agencije e je
verovatno dobiti jo veeras, ako je ve nisu dobili."
"ta onda da radim?" pitao je Horton gledajui u Brelanda.
"To od tebe zavisi," rekao je predsednik. "Moe doneti odluku da
se stavi na raspolaganje, ili da se namerno povue iz javnosti. Ja
mislim da to nee imati mnogo uticaja na to koliko e oni govoriti o
tebi, ali moe imati uticaja na to ta e govoriti."
"On jo uvek ima utoite u Nevadi," rekao je direktor Tajne
slube. "Jo uvek niko ne zna za Aneks. Moda je najbolje da se vrati
tamo."
Direktorka za odnose sa javnou je ustro odmahivala glavom i
vrpoljila se na stolici pribliavajui se sve blie i blie ivici stolice.
"Ve sam uputila tri direktna upita u vezi identiteta izvesnih ljudi koji
su bili pod naim pokroviteljstvom ove nedelje, i moram rei da ima i
drugih koji ire glasine," rekla je Roe. "Ja predlaem da javno

istupimo i odgovorimo na pitanja i da im dozvolimo da osmotre

doktora Hortona, a moda ak i da odobrimo konferenciju za tampu nakon toga on moe da uhvati maglu i vrati se u Nevadu."
"Rastrgnue ga," rekao je Mils bez uvijanja. "Nita lino, doktore
Horton, ali vi ne znate kakvi su novinari ovde. Ne vidim nijedan dobar
razlog za vaim pojavljivanjem u javnosti, a siguran sam da se agent
Burk slae sa mnom." ovek iz Tajne slube je klimnuo glavom.
Roe je energino rekla: "Ja sam oduvek verovala da je, bez obzira
da li se domoroci spremaju da vam prirede gozbu ili da vas ispeku,
uvek bolje da i vi uestvujete u pripremama, a ne da sve prepustite
njima. Ja mislim da mi moemo stvari da preokrenemo u sopstvenu
korist, naravno ako se doktor Brohier slae. On je mlad ovek
prijatnog izgleda, lepo se izraava, nema politiku prolost, a nije ni
ekstremista - i zato bismo im onda dozvolili da ga satanizuju kada je
istina na naoj strani? Ova nezgoda sa Morgensternovima ne utie na
nas da promenimo stav, ve samo prua naim protivnicima ansu da
se okupe oko iste stvari. Mi moemo, isto tako, da damo naim
pristalicama razlog da se okupe oko skromnog heroja, na primer. ta
vi mislite doktore?"
Horton je posmatrao njihova lica traei odgovor. "Ne elim da
ostali pomisle da ja elim sva priznanja da prigrabim za sebe," poeo
je polako.
"Vi ete sa njima razgovarati unapred i objasniti im situaciju."
Klimajui glavom, Horton je dodao: "Ali isto tako ne elim da ono
to je Amo Loket izjavio proe a da mi to ne osporimo."
"Apsolutno ste u pravu," rekla je Roe. "Njihova re ne treba da
bude zadnja. Sve je u percepciji."
"Mislio sam da je istina najhitnija," rekao je Horton.
"Ne uvek," rekla je Roe. "Ali se mi uvek trudimo da nam ona bude
polazna osnova."
"Znai za tu ste se varijantu odluili," konstatovao je Breland.
"Mislim..." rekao je Horton.
"Dobro," rekla je Roe dok je ustajala. "Zato onda ne poete sa
mnom u moju kancelariju da se bacimo na posao."
Kao to je Pikaso majstorski crtao figure u prostoru, tako je i Ejmi

Roe bila umetnik kada su prelazne i nematerijalne stvari bile u

pitanju: impresije, opaanja, i kada je to bilo neophodno, iluzije.
Preko noi je ona osmislila dogaaj koji ne bi bio samo obina
urka u ast politikog debija i predstavljanja javnosti, ve i
krunisanje samog junaka. Kada je Ministarstvo privrede odustalo od
dodeljivanja dravne medalje za tehnogiju Okidaevim izumiteljima,
ona je proeprkala po arhivi Bele kue i pronala papir u kome se
prethodnoj verziji odobrava medalja koju predsednik dodeljuje za
napredak. Okupila je oduevljenu publiku, koja je bila pristigla u tako
velikom broju da je mogla da postigne veliki uticaj samo tapui po
ramenu lanove Stejt Dipartmenta. Dva iva dobitnika Nobelove
nagrade za mir pozvana su da sede u prvom redu samo da bi ih videli
kako se rukuju sa Hortonom.
Lake govore za predsednika i njegove poasne goste pripremili su
zajedno uobiajeni govornici, ali je ona lino uvebala Defrija
Hortona za ovu priliku, a zatim preradila njegove komentare da bi ih
pojednostavila i pribliila ritmovima njegove prirode. Paljivo je
izabrala predstavnike medija kojima je dozvoljeno da uestvuju, a
naroito prijateljski nastrojenom dopisniku za Bertelsman Vorldvajd,
pruila je iscrpan izvetaj u trajanju od tri sata. Za dorukom je
pokazala Hortonu kako, po njenom miljenju, treba da izgleda
uspena konferencija za tampu. A kada je dolo vreme, lino je
predsedavala pravom konferencijom.
Jedina stvar koju nije mogla da uradi, pomislila je Roe sa
aljenjem dok je posmatrala splet podignutih ruku, bila je da odgovori
na sva pitanja umesto Hortona. Pravio je iste greke kao i Breland bio je isuvie realan da zapamti uglaene odgovore, isuvie poten da
izbegne politike zamke. Za razliku od Brelanda, on je bio amater.
Mogla je samo da se nada da se nee previe uplesti.
Pokazala je prstom razmiljajui, Poeemo sa velikim medvedom.
"Da, Riarde, postavi prvo pitanje."
"Doktore Horton, senator Vilman kae da je ivotni tit odgovor na
molitve pacifista. Da li ste o ovome razgovarali sa senatorom
Vilmanom ili sa Bogom, i da li vi mislite da je globalno razoruanje
realan cilj?"
Hajde - kai neto izokola: ne mora da odgovori na sva pitanja...
"Ja ne poznajem senatora Vilmana," rekao je Horton. "Ali sam

prilino siguran da je Bog na strani mira. Da li je globalno razoruanje

realan cilj ili ne, ne mogu da kaem. Ali mogu da kaem da e tim
ivotnog tita biti srean ako nae otkrie pokrene svet u tom
pravcu."
Nije loe, pomislila je. A sada da ujemo svetenika...
"Doktore Horton, Alfred Nobel se obogatio od prodaje TNT-a i
jednoj i drugoj strani tokom serije ratova u devetnaestom veku. Da li
biste vi prihvatili Nobelovu nagradu za otkrie protivtee dinamitu, ili
biste razmislili o tom krvavom novcu?"
"Nobel je rekao svojoj prijateljici, grofici Berti von Sutner, da bi
voleo da je napravio mainu ili materijal koji bi onemoguio ratove.
Izgleda da je on imao zastraivanje na umu - osigurano obostrano
unitenje - ali mislim da niko ko je poastvovan njegovom fondacijom,
nema bilo kakvog razloga za sumnju."
Jako dobro. A sad je red na mazu.
"Doktore Horton, ta biste vie voleli da dobijete: Nobelovu
nagradu za mir ili Nobelovu nagradu za fiziku?"
"Ne razmiljam o tome," rekao je Horton. "Moj posao nisu
nagrade, ve nauka."
Ohh, maza nee imati nita lepo da kae o tebi veeras, nisi mu
dozvolio da iskoristi trenutak. Hajde sad da ujemo jednog iz
studentske tampe...
"Ko su vai idoli, doktore Horton?"
"Mislim da ljudi koji se bave poslom kojim se ja bavim ne mogu
sebi da dozvole da imaju idole. Ali moram istai da dugujem svakom
svom uitelju koji me je poduavao, kao i svakom pioniru koji je reio
deo zagonetke i to znanje preneo nama."
Ah, mogla bih da te poljubim. Da vidimo, da vidimo, sad ide
kikotalo, to bi trebalo da proe bezbolno...
"Da li biste sebe opisali kao genija?"
"Ne. Ja samo naporno radim."
Jo samo nekoliko njih i briemo odavde. U redu, mesje...
"Doktore Horton, recite mi ta znate o dokumentu koji se pojavio
na mrei, a koji se tie neega pod imenom 'Okida Mark I'? Tvrdi se
da je u pitanju kompletan set uputstava za konstruisanje neega to u
mnogome podsea na ivotni tit. Moete li nam rei da li je u pitanju
autentina naprava ili prevara? Da liste vi imali bilo kakve veze sa

tim?"
Dok je Horton zurio iznenaeno, Roe je nenametljivo
intervenisala. "Podsetiu vas da doktor Horton jednostavno ne moe
da komentarie pojedinosti svog istraivakog rada sve dok se ne
ukinu ogranienja koja su u vezi sa nacionalnom bezbednou. To
ukljuuje i potvrdu ili odbacivanje glasina sa mree." Brzo, ko je sad ah, gospoa Cvetni eir. "Elenor."
"Doktore Horton, ta biste rekli Loreti Vel i deci porodice
Morgenstern?"
Sranje - ekaj da vidi da li u te jo nekada pozvati, kuko. "Doktor
Horton se pridruuje predsedniku i izraava svoje sauee...," poela
je.
"Ne, u redu je, Ejmi - voleo bih da odgovorim na ovo pitanje,"
rekao je Horton. "ao mi je zbot toga. Voleo bih da se nikada nije
dogodilo. Svima u laboratoriji je bilo uasno kada smo to uli. Nadam
se da su ljudi koji rukuju ivotnim titom na terenu izvukli pouku iz
ovog dogaaja. Ali kada se pre mnogo godina avion sruio, i ja tom
prilikom izgubio prijatelja, nisam za to optuivao Brau Rajt. Kada su
umrli oni astronauti sa elindera, mislim da niko za to nije krivio
Roberta Godarda. Svaka nova tehnologija donosi i rizike i prednosti.
Mislim da je nerealno traiti garancije."
Prestani da pria, prestani ve jednom. Zavrnica mora biti
graciozna.
"I poslednje pitanje za Tanju."
"Doktore Horton, da li ste razgovarali sa svojom sestrom? ula
sam da je ona dobitnik medalje za streljatvo na Olimpijadi."
"Jeste," rekao je. "Jako sam ponosan na nju. Ne, nisam imao prilike
da razgovaram sa Pamelom."
"Da li mislite da e ona odobriti ili osuditi to to vi radite?"
Horton je izgledao iznenaeno. "Mi smo uvek podravali jedno
drugo. Mi smo takva porodica. Ne vidim zato bi se to sada
promenilo."
Sasvim dobre. Sa tom milju ga je Roe uurbano odvela do Bele
kue, rekla mu da je bio izvrstan, predala ga slubeniku, a zatim se
brzo vratila u krilo gde su se nalazili predstavnici tampe da pokua
da odbije neugodna pitanja. Kada se vratila ve je imala dovoljno
informacija da ga usmeri na neke od najmeovitijih ali uglavnom

najpovoljnijem setu izvetaja. Zajedno su na kratko surfovali po

kanalima u medijskom centru Bele kue, sve dok Horton nije ustao
drui, i izgovorio: "Ne mogu vie da podnesem. Mrzim svoj glas."
Nasmejala se i rekla: "Do sutra e ostati bez glasa - postae samo
video klip sa neijim tuim glasom."
Nasmejao se na to.
"Zna, stvarno si bio dobar," rekla je Roe i zagrlila ga.
Ona je videla mnogo katastrofalnih kolapsa posle konferencije za
tampu i to ne samo meu poetnicima. "U stvari, bilo bi jako dobro
ako bi im bio na raspolaganju jo nekoliko dana. Obavesti me kada se
odlui, doktore."
Istog trenutka se sloio, i drao se dobro tokom cele te uzburkane
nedelje ispunjene paljivo izvedenim pojavljivanjima u javnosti. Tako
da je Roe bila iznenaena isto koliko i svi ostali kada je, devet dana
po povratku u Nevadu, doktor Defri Horton odobrio sam sebi
neogranieno, neplaeno odsustvo, odvezao se iz Aneksa u vozilu koje
je bilo u vlasnitvu Terabajta i nestao.
Obaveten od strane straara na kapiji da se senator Grover Vilman
nalazi negde u krugu fabrike, Dulz Merant se sastao sa svojim
starim prijateljem na prijemnom odeljenju administrativnog centra
Elajd Deneral.
Rat ih je spojio pre tri decenije, a zajednike uspomene o tutnjanju
kroz no u pustinji na Abrams ezdesettoncu su zauvek spojile. Ali,
nakon rata su krenuli razliitim putevima, a zbog politike su bili
razdvojeni vie od jedne decenije. Predsedavajui onoga to se
slobodno moglo nazvati najveim vojnim proizvoaem i najveim
vojnim izvoaem radova nije mogao sebi da dozvoli line veze sa
ovekom koji je ujedno bio i najotvoreniji disident u Senatu i
najpoznatiji zagovornik razoruanja na planeti.
Ali prijateljstvo sklopljeno u vatri traje veno, tako da su
Merantov pozdrav i osmeh bili topli i iskreni. "Grovere," rekao je,
irei ruke kada ga je ovaj potapao po leima i stegao. "Uini mi
uslugu i ne podseaj me koliko je vremena prolo."
"Drago mi je to te vidim, Dulz," rekao je Vilman. "Mislim da si ti
prva osoba koju sam video u zadnjih dvadeset minuta, a koja me ne

gleda besno i ne zuri u mene."

Merant se nasmejao blago: "Ah, znai gledali su te na nain 'taon-doavola-radi-ovde,'" rekao je. "Otkako sam svojim ljudima rekao
da dolazi i mene su poeli da gledaju na sasvim suprotan nain. Ali
sve se menja ako eka dugo, zar ne? Hajde, auto mi je ispred. Hteo
bih da te odvedem do trake za testiranje i da ti pokaem neto."
Direktorov auto je bio privren za nisko, iroko vozilo sa pet
mesta za sedenje, na kome kao da je, uprkos njegovoj neutralnoj
braon boji, celom duinom bilo ispisano 'bojno vozilo' - rezervni
kanisteri za gorivo nalazili su se u zaklonjenom centralnom delu,
globalni pozicioni displej sistem bio je na kratkoj traci, pozicije koje
su bile namenjene za oruje bile su zatiene ugaonim oklopom na
oba kraja, a rotirajua ipka imala je izgled dvoosovinskog
podignutog prstena za lagano automatsko oruje.
"Ovo je zamena za Hamer?" pitao je Vilman, prebacujui nogu
preko visokog blatobrana koji je sluio kao ulaz u auto i uvukao se na
drugo sedite.
"Aha, ova verzija odgovara 'Fajveru' ili Rekon/Patrol isturenom
peadijskom vozilu. Takoe slui i za tim od pet lanova - ukljuujui
vozaa, strelca koji stoji, osmatraa, i dvojicu sa pukama koji su
smeteni u zadnjem delu. Poeli smo da ih isporuujemo prolog maja
- aktuelni ugovor je potpisan za trinaest hiljada jedinica u svim
verzijama. On moe da postigne sto pogodaka jednim potezom na
ravnoj povrini, da se popne uz uspon od pedeset stepeni, da pregazi
sve to je plie od usisne cevi za vazduh turbine. Ali pretpostavljam da
ti sve to ve zna - pa upravo si ti bio taj koji se borio da se umesto
hiljadu i po kupi trinaest vozila."
"To nije bilo nita lino Dulz," rekao je Vilman. "I ja nikada nisam
rekao da ono to Elajd Denerals nudi ne vredi para koje trai."
"Znam," rekao je Merant, dajui gas motoru turbine i okreui
vozilo prema putu koji je nestajao u umi zapadno od parkinga.
"Prvi put vidim to vozilo uivo, to je sve."
"Pa, Fajver nije to to elim da ti pokaem," rekao je. "Da li su te
crni dosijei dovoljno zainteresovali da si spreman da pree na
prouavanje neega to se zove Basilisk?"
"Ne. Bio sam zauzet drugim stvarima."
Merant je klimnuo glavom. "Pa, poto si ti stari tenkista, mislio

sam da bi te zanimalo da baci pogled na prototip. Zna, nisam mogao

da ti ga pokaem pre nego to su te prebacili u odbor za rezervni
budet." Usporio je zbog kontrolnog punkta dok su prolazili kroz
duplu kapiju i ulazili u visoko obezbeenu oblast za testiranje. "Da li si
ikada imao prilike da vidi jedan od onih blesavih dogaaja kada se
ljudi takmie da vide koliko daleko e moi da voze snegomobil kroz
vodu?"
"Naravno," rekao je Vilman. "Sigurno se pita ko je prvi odluio da
to proba, i zato mu je palo na pamet da bi to mogla biti dobra ideja."
"Po mom miljenju to je sigurno neki esnaestogodinjak koji je ili
bio pijan, ili mu je bilo strano dosadno. Ili i jedno i drugo. U svakom
sluaju, to je Basilisk - ime je dobio po guteru koji tri kroz vodu. U
osnovi on je Bradlijev CFV samo to koristi pilule za mravljenje i
steroide - sve u svemu obilje sintetikih proizvoda: ima plastini
oklop, zaplombiranu asiju koja je lii i na kadu i na pokretnu
karoseriju, i novu GE turbinu velike izlazne snage, koja je stariji brat
onoj koja se nalazi ispod Fajverove haube."
"Ti govori o laganom tenku koji moe da pliva?"
"'Pliva' nije glagol koji bih ja upotrebio. Ali evo stigli smo skladite 7. Pogledaj sam."
Poto je Merant ustupio vozilo AG probnom vozau, pratili su
Basilisk velikom brzinom do udaljene deonice poligona na kojoj su se
izvodili testovi, a koja je obilovala brdacima, bunjem, prirodnim
rekama, i vetakim jezerom. Basilisk ekipa za izvoenje testova
izvela je demonstraciju koja je ozarila Vilmanovo lice, koji je
razrogaenih oiju posmatrao ta se deava - bio je to pogled deaka
koji uiva dok posmatra bune i mone velike maine.
/
Basilisk se peo na stenovite zidove, ruio malo drvee, leteo po
dombastom putu, da bi onda preskoio reku, a da ak nije ni usporio,
izbacujui tamno plavi mlaz iza sebe. Za kraj demonstracije, Basilisk je
preao maleno jezero na mestu gde je ono bilo najire, a zatim se
okrenuo i krenuo nazad. Kada je bio na pola puta, usporio je i stao
uronivi malo dublje u vodu, ali opet ostajui na sigurnom iznad
povrine vode. Dok su mu tragovi vodili u suprotnom pravcu,
napravio je pun krug u smeru kretanja kazaljke na satu, a zatim opet
suprotno od kretanja kazaljke na satu. Toranj se zanjihao i

dvadesetpetomilimetarski top je opalio negde u pravcu zapada. Trzaj

jedva da je malo zanjihao Basilisk: Ljuljajui se na talasima produio
je napred i izaao iz vode dok je ubrzavao prema obali.
"Probaj to sa bilo kojim drugim vozilom," ponosno je rekao
Merant.
"Da li on moe da savlada i kose nasipe?"
"Naravno. Sve dok dosee do najdublje take vode,, nee
potonuti."
"Pa, stvarno sam impresioniran. Neverovatna maina," rekao je
Vilman. "Nisu nam bili potrebni u Iraku, ali skoro na svakom drugom
mestu jesu - dobili ste pokretljivost haverkrafta ne koristei efektat
hokejake ploice."
"Hvala," rekao je Merant. "Mislio sam da treba da ga vidi pre
nego proe kao B-49 - iseckan na komadie za otpad ili u muzeju
Istorijskih zanimljivosti."
"Molim?"
Merant je pokazao glavom u desno, i dva oveka krenula su u
laganu etnju niz betonsku plau vetakog jezera. "Basilisk je trebalo
da zameni obe verzije Bredlija. Ali u ponedeljak su me obavestih da je
stopirana porudbina sledeih est prototipa, i da je cela proizvodna
linija dovedena u pitanje. Pentagon ponovo procenjuje njegov razvoj i
program nabavke oruja. Svaki ugovor koji sadri konice cvili da
zakoi."
"To i nije veliko iznenaenje, zar ne?" pitao je Vilman.
"Nije. Ali ini mi se da mnogi od njih nikada vie nee nastaviti da
rade, ukljuujui i ovog. I ako domau proizvodnu liniju ne dovedemo
do odreene veliine, nikada neemo dobiti dozvolu za izvoz, ak ni
za prodaju prijateljskim zemljama - to znai kraj nae investicije
vredne etiri stotine miliona dolara i proizvodne linije koja nam je
mogla doneti dvadeset milijardi dolara i uposliti ezdeset hiljada
kvalifikovanih radnika. Ako ovo propadne, mi nemamo ta da im
ponudimo."
"Da li mi to pria jer hoe da se oseam krivim, ili zato to hoe
neto od mene? A i ako hoe, da li si siguran da je to neto to mogu
da ti dam?"
"Traim prijateljski savet i nita vie," rekao je Merant. "Gravere,
skoro cele prole nedelje sam bio u Veilu, vodei privatne razgovore

sa nekim poznanicima koji imaju sline probleme. I posle svih tih

razgovora, nismo mogli da se sloimo kako treba da reagujemo.
Rastali smo se - da kaem jako podeljeni, i strano zabrinuti."
"Ako se ti tvoji poznanici zovu Barton, Lajtner i Salivan, onda je to
razumljivo," rekao je Vilman, imenujui direktore ostala tri amerika
konglomerata za odbranu. "Ima veliku odgovornost i mnogo uticaja
na ivote ljudi."
Merant je iskoraio ispred Vilmana i naglo stao, posmatrajui ga
pravo u oi.
"Gravere, ti zna da ja ne marim za politiku - meni je apsolutno isto
da li gradim karipsku krstareu podmornicu ili kue na tokovima za
Mars, ako je to ono to drava hoe da kupi. Elajd Deneral gradi
visoko kvalitetna vozila za bilo koju sredinu - kopno, more, vazduh,
kosmos. Nai kupci su ti koji insistiraju da ta vozila natovarimo
orujem."
"'Kada bi elje bile vasionski brodovi...' ja znam da ti veruje u to
Dulz. I zarad starog prijateljstva, neu to osporiti, bar ne sad."
"Hvala ti," rekao je Merant. "Najgore u svemu tome je to to imam
sto sedamdeset i pet hiljada ljudi koji zavise od teorije naoruanog
zastraivanja, kako bi platili raune i pokrili upis svoje dece na koled.
Zato moram da pitam da li je prekasno da ovaj voz u kome se vozimo
izbacimo iz ina?"
Sve do tog trenutka bili su sami, izolovani od ostalih, iza zavoja
jezera udaljeni nekih dvesta metara od vozila i njihove posade. Vilman
je bacio pogled u tom pravcu i rekao: "Prekasno, Dulz."
Merant je i oekivao takav odgovor koji e potvrditi stav koji je
zauzeo na sastancima u Veilu. "Da li ima neku ideju ta bismo sada
trebali da radimo? Mi ovde govorimo o presuivanju sedamdeset
milijardi godinje iz ugovora sa dravom i o gubitniku dvadeset i pet
milijardi godinje od izvoza oruja."
"Ako trai saaljenje Dulz, trebalo je da zna da ja nisam ba
zahvalna publika za te stvari," rekao je Vilman. "Ti predstavlja etiri
jahaa Apokalipse - Elajd Deneral, Boing, Lokmar, Junajtid Tekstron.
Vi ste dobro zaradili na tuim patnjama. Ako ti treba da bude taj koji
e sada da pati - pa, iskreno govorei, teko mi je da se pretvaram da
je to neto strano."
"Zapravo neemo mi biti ti koji e patiti, Grovere. Mi moemo da

smanjimo platni spisak, zatvorimo fabrike, otpiemo otkazane

projekte, sve dok nas ne bude onoliko koliko ostatak naeg posla
moe da izdrava. Meni e biti tee nego ostaloj trojici - jer se vie od
pola poslova Elajd Denerala radi za vojsku. Ali ak i mi moemo u
nekom obliku preiveti."
"Pa, u emu je onda problem Dulz - interesuje te kolika je
vrednost akcija korporacije koju poseduju tvoji zaposleni? Koji je
razlog te 'strane zabrinutosti'?"
Merant je odmahnuo glavom. "Iznenaen sam to uopte to pita.
'etiri jahaa Apokalipse' poseduju glavne objekte na ezdeset i tri
lokacije u trideset i tri drave. To e biti ekonomska katastrofa
ekvivalentna zemljotresu u Los Anelesu, poplavi u donjem delu
Misisipija, i uraganu na obali Floride i to sve u jednoj nedelji. Bie
svedok stotinama hiljada otkaza samo u prvoj nedelji - uglavnom e u
pitanju biti visokokvalifikovani, i visoko plaeni poslovi koji
izdravaju porodice profesionalaca."
"Ve smo proli kroz ovakve cikluse u prolosti - redukcije u
industriji, poslovne dislokacije, tehnoloki preokreti," rekao je
Vilman. "Sve je to privremeno. Za godinu dve, ekonomija reapsorbuje
talente."
"Da, ali se izgube specijalne sposobnosti, udruene akcije,
tehnoloki i intelektualni miie koji se razviju kada skoncentriete
talente na jednom mestu. Grovere, voleo bih da probam da zadrim
to je vie tih ljudi na poslu. Voleo bih da timovi ostanu zajedno i da ih
zadrim na zadatku."
Vilman se namrgodio u znak neslaganja. "Ti govori o poslu koji se
daje nekom da bi ovaj imao ta da radi, o socijalnoj pomoi. 'Hajde da
kupujemo nekoliko bombardera godinje kako bi Palmdejl fabrika i
dalje radila, hajde da napravimo nosa aviona koji nam nije potreban
da se Njuport njuz ne bi raspao.' Ali ti si spreman tako neto da uradi
samo kada misli da e ti taj mii biti kasnije potreban. Ovog puta,
nisam siguran da e ikada doi jedno takvo 'kasnije'."
"Upravo o tome elim da razgovaram", rekao je Merant. "Za ta
bismo jo taj mii mogli da upotrebimo. elim da razgovaram o tome
da li smo sigurni da nam nikada vie nee biti potrebno da znamo
kako se grade podmornice za diverzantska dejstva ili nevidljivi
bombarderi, kao i o tome ta bismo mogli da radimo sa sobom dok

ekamo da to otkrijemo.
O tome elim da razgovaram, ali ne i o socijalnoj pomoi, Grovere ne o konstruisanju stvari od kojih nemamo koristi, ili o tome kako da
utroimo duplo vie vremena da napravimo to to nam je potrebno.
eleo bih samo da sednem i porazgovaram sa predsednikom o
mogunostima." Merant je oklevao, a onda odluio da izvue
poslednji tih koji je imao. "Voleo bih da mi se prui ansa da sa njim
porazgovaram o misiji u Evropi koju bi vodili nai ljudi - o slanju
svemirskog broda u orbitu, o postavaljanju guseniara na led, i
podmornica u okean. ta misli da li bi on bio voljan da me saslua?"
Iz Vilmanovih zauenih oiju se jasno italo da je on napokon uo
neto to ga je iznenadilo - i zaintrigiralo. Merant nije znao da li je
ono to ga je privuklo bila sama ideja ili mogunost za preorijentisanje
jednog od etiri jahaa Apokalipse sa haotinih na stvaralake
postupke. Ali Vilmanove rei su otvorile vrata dovoljno iroka da mu
uliju nadu.
"Ne znam da li e predsednik biti voljan da te saslua," rekao je
senator polako. "Ali ja sigurno hou. Da li ima ovde dovoljno mesta
za dve stolice i iviluk za eire?" Merant se nasmejao. "Da, Grovere,
imam. Imam i kafu u neogranienim koliinama, kao i klju od
mukog WC-a."
"Ako budemo pili kafu onda e nam ono drugo sigurno trebati naroito u naim godinama." Lupio je rukom Meranta po ramenu i
okrenuo ga u pravcu odakle su doli. "Pa, vorent-oficiru, hajde da
popriamo o tome ta emo da radimo posle rata."
Sada nam je sve izmaklo kontroli.
Kada je jednog jutra pre etiri meseca Mark Breland ovo rekao
Donu Trentu, istinitost ovih rei mogla se shvatiti samo na
intelektualnom nivou. Sada je on za to ve pribavio sve neophodne
dokaze koji su potvrdili ono to je on ve unapred znao. Nije vie bilo
'normalnih' dana - izgleda da se deavalo neto potpuno neoekivano,
a ipak u isto vrerne sasvim razumljivo.
"U dobra vremena," objanjavao je Stepaku, "posao predsednika
podseao je na pokuaj upravljanja klimavim minibusom niz nepoznat
planinski put, dok ovaj juri velikom brzinom, a tri tetke i tata ti za to

vrerne u isti glas daju savete kako treba da vozi."

"A kako je sada?"
"Sada je kao da pokuava da naui da surfuje," rekao je
Breland. "A surfovanje nije neto to mi u Pensilvaniji ba esto
upranjavamo."
Ali ova metafora je znaila vie od obine poente vica za Brelanda.
Kontrola koju je on imao bila je vie nego slaba, a sile tako snane i
uzburkane, tako da je izgledalo kao da on provodi svo svoje vrerne
padajui, zatim ponovno se uspinjui, ili nesigurno pokuavajui da
odri ravnoteu.
Ponekad se deavalo da dogaaji jedva uspeju da stignu do vrha
reda za ekanje na informativnim kanalima, potpuni i daleki, pogodni
jedino da izazovu uenje ili gaenje, velianje ili aljenje. Deavali su
se i oni drugi koji bi se istog trenutka nali na vrhu predsednikovog
dnevnog plana, a ponekad su tamo i ostajali, zahtevajui neprestanu
panju. Breland je dva pokuaja atentata - jedan u zemlji a jedan iz
inostranstva - stavio u ranije pomenutu kategoriju. Pokuaj
pokretanja postupka protiv njega - na osnovu generalnog sporazuma pripao je drugoj kategoriji.
Breland je preiveo sva tri napada, ali je zadobio i druge rane koje
nisu zarastale. Sve vea oekivanja poljuljala su njegov rejting u oima
onih koji su ga podravali. Neverovatne koalicije utivih i neutivih
libertarijanaca, patricijskih industrijalaca i fanatinih patriota
kritikovale su ga sa oba kraja politikog spektra, pomou prefinjene
mejling kampanje i koordinirane protestne kampanje koje su bile
njihovo glavno oruje.
Iako su do izbora ostale jo dve godine, drugi mandat je bio
izgubljen poduhvat, a po Nolbijevom nareenjenju o tome se
jednostavno nije prialo ispred predsednika. Panja osoblja bila je
usredsreena, po definiciji potpredsednika Toni Frenklina, na 'leenje
temelja.'
Ne moemo kontrolisati to ta e se desiti kada odemo odavde, ni
kada e taj dan doi, obrazloila je u svom dopisu koji je postao poznat
kao Pohvala. Ne moemo garantovati da emo zavriti ti ono to smo
zapoeli. Ne moemo garantovati da e nai naslednici potovati ni
nau nameru niti nae napore. Jedino to moemo uraditi, u vremenu
koje nam je preostalo, jeste da izvuemo najvie s obzirom da se

nalazimo tu gde se nalazimo. Ako iza sebe ostavimo samo planove,

sigurno je da je to neto to se lako moe ignorisati. A ako iza sebe
ostavimo samo prazninu, ona se lako moe popuniti. A ako jedino to
postignemo jeste da nagomilamo radnike i zalihe, oni se lako mogu
preraspodeliti na druge zadatke.
Ali ako se posvetimo samo ovom cilju i nijednom drugom,
prikupljajui pomo gde god na nju na idemo, verujem da imamo
dovoljno vremena da postavimo vrst temelj za mirno razoruanje, sa
stubovima koji e se protezati sve do socijalnog temelja. I ako marljivo
negujemo i posmatramo nae temelje sve dok se beton ne konzervira i
ne bude spreman da podnese sve teine koje smo mu namenili, tek onda
e oni koji nas prate imati mnogo problema da ga rastave ili da ga
ignoriu. Bie to stalna postavka na politikoj sceni, opomena za nove
mogunosti. ta nai naslednici budu odluili da sagrade na njemu bie
pod uticajem onoga ta smo mi uinili kada smo pripremali tlo, a
njihove izbore emo svi mi biti u mogunosti da vidimo i ocenjujemo.
Moda jo uvek nije vreme da se ova vizija sprovede u delo. Prirodu
ove tvrdnje moemo zauvek promeniti, i ponuditi onima koji dele nau
viziju, simbol i primer oko koga se mogu okupiti. Moe biti da nije u
naoj moi da ubrzamo budunost - ovo je jo uvek mlada zemlja, koja s
vremena na vreme tvrdoglavo odbija da gleda na duge staze. Ali mi jo
uvek moemo biti glas ostvarenog proroanstva, babica ako ne i majka
novog doba. Nae angaovanje i primer koji dajemo postarae se da
budunost, kada ona doe, donese vie od prolazne slinosti sa naim
idejama o bezbednijem i kulturnijem drutvu.
To ovaj trenutak od nas zahteva. To je ono to mi treba da pruimo
predsedniku. Svaki dan je od sutinskog znaaja.
Odtampano sitnim tamparskim slovima na pisaem papiru finog
kvaliteta umesto na kompjuteru u elektronskoj poti, pojedinano
potpisano od strane biveg senatora Alabame i koje je ona lino
isporuila u skoro tri stotine odseka koji su se. nalazili u zgradi
Izvrne vlasti. Pohvala je imala dalekoseniji uticaj na osoblje nego to
je Breland ikada mogao da pretpostavi. Dolo je do pregrta
dezertiranja i ostavki, ali oni koji su ostali zbili su redove oko
predsednika i pokuali da ga zatite od oluje koja je besnela oko njih.
Ironino, ali jedna od sigurnih luka koju su za njega sagradili, bila
je Zapadna Evropa. Breland je bio popularniji u Koloni nego u ikagu,

potovaniji u Bonu nego u Bostonu. Sve zemlje Evropske unije su ve

odavno reile pitanje posedovanja privatnog vatrenog oruja, ta vie,
one su to reile u korist javne bezbednosti. Tipinom graaninu
Engleske, Nemake ili Francuske bilo je teko da shvati kako je
mogue da ameriki predsednik ima probleme zato to nudi reenje,
koje je ionako dolo sa velikim zakanjenjem, za neto na ta su oni
gledali kao na jednu runu mrlju za ono to Amerika simbolizuje.
Ali u pitanju je vie bila Brelandova popularnost a ne saaljenje
koje su oseali za nekoga koga su nepravedno oklevetali. Veina tih
istih zemalja iz Evropske zajednice decenijama su se borile protiv
urbanog terorizma, a to to im je Breland poklonio Okida dalo je
policiji novo mono oruje u borbi protiv automobil i paket bombi. Za
razliku od Amerike, u Evorpi nije bilo otpora kreativnoj i agresivnoj
upotrebi Okidaa.
Izdanci Marka I bili su zakopani ispod desetina raskrsnica u Parizu
i jo u tri druga grada u Francuskoj, na taj nain stvarajui ograniene
reetke koje su oteavale transport bombi u bilo koji deo grada.
Kontrolni punktovi sa masivnim blast deflektorima bili su postavljeni
du voznih i tunelskih prilaza na autoputu u vajcarskim Alpima.
Velike oblasti Londona, Belfasta, eneve, Amsterdama, Rima, Varave
i Berlina - neke veliine etrdeset kvadratnih blokova - evakuisane su
zbog provere neeksplodiranog artiljerijskog oruja, a zatim su
stavljene pod stalnu zatitu Marka I.
Stvaranje ovih 'sigurnih zona' bio je proraunat rizik, mada je bilo
i nekih rtava, iako je prethodno izvreno skeniranje terena radi
detekcije metala i magnetnih anomalija. Tako da su crkva iz trinaestog
veka u Bolonji, San Francisko, i deset godina star dravni vojni centar
u Bonu delimino srueni, a iza njih su ostali samo duboki krateri od
avionskih bombi i poara koje su prouzrokovale V-1 bojeve glave koje
su eksplodirale ispod podruma i jako otetile blok stanova nedaleko
od Parlamenta. Ali sigurne zone, obleleene Brelandovim plavo-belim
simbolom na kome se nalazila golubica, bile su veoma popularne
meu turistima kao i meu stanovnicima tako da ti gubici nisu
osujetili program.
U isto vreme, preko evropskog kontinenta, kvadratni kilometri
polja i uma ieni su od bombi i granata koje su ostale posle ratova
koji su se voeni skoro dva veka. Dokazano je da se zapanjujua

koliina zastarele artiljerije jo uvek nalazila u zemlji, tako da je

ienje terena postalo pravi spektakl koji je redovno pruao
spektakularne predstave informativnim mreama.
Izvan Evropske zajednice, slini "an ti teroristiki protokoli" i
"zabranjene zone" poeli su da se pojavljuju du reke Nil, gde je nova
demokratska vlada Egipta eznula da ponovo namami Zapadnjake u
piramide i hramove; u Sarajevu, gde su bili odluni da od njega
ponovo naprave jedan lep, kosmopolitski grad kakav je bio pre prvog
civilnog rata; u Singapuru, koji je bio okruen neim to se moglo
nazvati rovom Okidaevog polja i izdavao se za "grad-ostrvo mira."
Tamo negde na Dalekom istoku, vlade vie od deset ostrvskih
nacija od Solomonovih ostrva do Filipina traile su od Sjedinjenih
Drava i Japana da se vrate i oiste ne samo bojita ve i teritorijalne
vode na kojima su se borile, a mornarica Sjedinjenih Drava je
zapoela testiranja lepovanog niza Okidaa na Gvadalkanalu.
Premijer novoujedinjenog Vijetnama uputio je isti apel vladama
Francuske i Sjedinjenih Drava.
Posmatrano iz okruga Eureke, Nevade ili Prinstona, ili sa
Goldstajnovog imanja u Merilendu, sve ove aktivnosti su izgledale kao
korenito osloboenje od optube, garancija da nee biti povlaenja.
Ali posmatrano iz kancelarije senatora Vilmana i koalicije
Razumom protiv ludila, kancelarije generala Medisona i ostalih
lanova vrhovnog vojnog taba: Ansona Tripa i Saveta dravne
bezbednosti, Riarda Karera i geopolitikih analitiara iz Ministarstva
inostranih poslova, pogled je bio drugaiji. Oni nisu brinuli o ienju
terena do koga bi dolo posle poslednjeg rata, ve o tome kako da ga
spree - ili, ako bi to bilo neophodno, kako da pobede u sledeem. ta
vie, jo uvek nikome nije bilo jasno da li bi Okida mogao biti od
pomoi u bilo kojoj od ove dve stvari.
Niko u tim krugovima nije verovao da e samo mirne
demonstracije ove tehnologije uiniti Okida efikasnom merom
zastraivanja protiv agresije. Bilo je rasprostranjeno verovanje da e
neko, nedge, morati da pokrene naoruane snage i da ih postavi na
granicu. "Doi e do nove Hiroime" bila je jeziva fraza koja se mogla
uti na svakom koraku.
I tako su oni ekali, spremajui se za ono to su smatrali pravim
testom Okidaa, znajui da e test morati da se ponovi ako njihova

reakcija bude prespora ili preslaba. ekali su da se uju govorkanja o

agresiji na mestu do koga mogu stii brzo i u punoj snazi, govorkanja
koja bi bila dovoljno glasna, tako da bi svi mogli da primete kada i
kako su ona uutkana.
ekali su ukoeni zbog neizvesnog ishoda ove igre, ne znajui ko
im je suparnik. ekali su, i dok su ekali trening se nastavljao,
pripremanje nenaoruanih pilota, mornara i vojnika da se suprotstavi
napredovanju vojske koja vri invaziju. U sluaju da Okida ne
profunkcionie, bili bi izgubljeni ivoti mnogih ljudi iz specijalne
jedinice za taktike intervencije.
ekanje se napokon okonalo 6 juna, kada je doivotni predsednik
Hasan Husein zahtevao od Sirije, Saudijske Arabije i Kuvajta da
prekinu graevinske radove na seriji uskih, pedeset metara visokih
tornjeva lociranih unutar njihovih granica sa Irakom.
"Mi znamo koja je prava svrha ovih konstrukcija," izjavio je Husein
u obraanju naciji od koga je zastajao dah. "Mi znamo da su izjave o
titu lane. Ovi tornjevi se grade kako bi nai neprijatelji mogli da nas
pijuniraju, kako bi nevernici mogli da dre pod prismotrom naa sela,
gradove, ulice, domove i damije. Ovi tornjevi se grade da bi nai
neprijatelji mogli da usmere svoje ruilake energije prema naim
telima dok mi spavamo; energije koje e izazvati karcinome koji e
rasti i ukrasti ivote naoj neroenoj deci.
Mi neemo dozvoliti da do ovih napada doe. Neemo prihvatiti
ove podmukle invazije na nae suverene teritorije i naa sveta mesta.
Tornjevi moraju biti srueni. Ako oni koji kuju zaveru protiv nas ne
napuste pravac kojim su krenuli i ne unite svoja zla oruja, onda u ja
istog trenutka poslati nae hrabre pilote i vojnike da slome i oteraju
nae neprijatelje."
Kako bi potkrepio svoj ultimatum, Hasan Husein je poslao na jug
dve oklopne divizije u pratnji artiljerije i protuavionskih baterija na
raskrsnicu Rafah na samoj granici sa Saudijskom Arabijom, gde je
stajao niz zavrenih tornjeva u duini od osam kilometara. Ali pre
nego to su redovi tenkova uopte uspeli da stignu do ovih
privremenih logora, kombinovane Predator F-22 i F-117B Najthok
eskadrile su preletele pola sveta i sletele na Al-Hijanij, koji se nalazio
na samo etrdeset minuta od granice.
Stari modeli Najthoka nosili su vojnu verziju Marka I u svojim

unutranjim odeljenjima za specijalnu namenu, dok su Predatori nosili

dalekometnog Marka II u velikim aerodinaminim odeljenjima ispod
trupa aviona. Meutim, ak su se i posade tih aviona preutno pitale
kako se osam nenaoruanih aviona koji ne nose projektile, i koji u
prednjem delu umesto ureaja za izbacivanje projektila nose kamere,
mogu izboriti protiv vie od sto dvadeset tenkova. Oni su sluali
Brelandovo javno upozorenje upueno Huseinu, bez imalo nade da e
ovaj na to obratiti panju.
Sledeeg jutra, irake snage su se u roku od jednog sata pribliile
granici, a Hasan Husein je izrekao jo jedan ultimatum, koji je ovoga
puta u njegov spisak zloinaca ukljuio i Sjedinjene Drave. "Mi
neemo ekati da postanemo vae rtve, ili da bespotrebno ugrozimo
nae borce. Neete nas nagovoriti na dugake pregovore ili nas
usporiti svojim praznim obeanjima. Tornjevi moraju biti srueni
odmah."
Pre sumraka spakovale su se i povukle zadnje graevinske ekipe
koje su izvodile radove du granice Saudijske Arabije.
U dva popodne po Vaingtonskom vremenu, Stepak i Trip su
prekinuli predsednika Brelanda koji je bio na sastanku kako bi ga
izvestili o onome to je liilo na napad Iraka. "Dobili smo nove
satelitske podatke," rekao je Stepak dok su urnim koracima ili kroz
hodnike prema kancelariji za urgentne sastanke. "Irake jedinice
nedaleko od Rafaha kreu se velikom brzinom, a jo est divizija
napreduje putem Al-Basrah prema Safvan ulazu u Kuvajt."
"Znai ipak je Kuvajt meta," rekao je Breland dok je prouavao
mapu. "Rafah je bio samo mamac."
"Izgleda da je tako," rekao je Trip.
"Koliko im vremena treba?"
"Po naim procenama snage koje idu iz pravca zapada e
verovatno ui u Kuvajt preko Vadi al-Batina, gde je deo tornjeva jo
uvek u izgradnji. Ako nastave dosadanjim tempom mogu da stignu
neto malo pre mraka po lokalnom vremenu. Snage iz pravca istoka
mogu stii do Safvana sat ranije. Reetka je tamo aktivna."
"Rakete ili artiljerija?"
Stigli su do kancelarije za urgentne sastanke upravo u trenutku
kada je Breland postavio pitanje, i sekretar odbrane je otiao direktno
do operativne mape. "U poziciji da stignu do Al-Kuvajta su: ovde,

ovde, i ovde. A ako se stvari budu odvijale po dosadanjem scenariju,

gospodine predsednie, oekujemo da e ih i u potrebi ti."
Stepak je oklevao, a zatim se okrenuo licem prema Brelandu.
"Znam da ste nameravali da saekate dok tenkovi ne preu granicu,
tako da se injenica da je Irak agresor ne moe dovesti u pitanje. Ali
ako GA-30 poseduju hemijske bojeve glave, moemo oekivati deset
hiljada mrtvih u Kuvajt sitiju. Ako poseduju bioloke, licitacija poinje
kod cifre od trideset hiljada. Da li da saekamo da Iraani primene
artiljeriju, ili da preuzmemo inicijativu i krenemo na njih?"
"Koliko brzo moemo reagovati od trenutka kada oni krenu? Da li
se moemo dovoljno pribliiti da saekamo prvi napad?"
General Holi je istupio kako bi postavio pitanje. "Najthok avioni
nemaju veliki kapacitet da se zadre na jednom mestu. Predatori
imaju vei kapacitet, ali da budem iskren, nemamo dovoljno aviona da
pokrijemo sve baze, ili da pokrijemo gubitke do kojih moe doi ako
na taj nain izloimo svoje avione."
"Da li moemo ukljuiti jo neke avione?"
"Imamo est lovaca koji su opremljeni Okidaima na brodu
Truman u mediteranskom moru," reako je admiral Dejkobs. "Isuvie
su daleko. Imamo jo est na Reganu, u zapadnom delu Indijskog
okeana; sa mogunou vazdunog punjenja goriva, moemo ih pre
zore dovesti samo do irako-kuvajtske granice, ali i pitanje tajminga je
nezgodno - potrebno nam je odobrenje za pokret u roku od sledeih
pola sata, da ne bi zakasnili."
Breland je seo za okrugli konferencijski sto. "Potrebne su mi
predloi," rekao je. "Ne oekujte da ja izvedem udarac."
"U redu, gospodine predsednie," rekao je Stepak. "Mi
preporuujemo da naruimo granicu i preuzmemo inicijativu. General
Medison predlae da odmah za artiljerijom poaljemo u Irak jedan F22 i jedan F-117B, i da tempiramo napad trideset minuta pre nego to
oklopne jedinice stignu u Kuvajt. Ostala etiri aviona u Al-Hijaniju
treba da krenu za oklopnom kolonom iz A-abakana i da je presretnu
na granici. Poslaemo etiri aviona sa Regana da presretnu kolonu iz
pravca istoka kod Safvana."
"Planirani gubici?"
"Dvadeset posto. Tri aviona."
"Da li oni mogu da izvre zadatak?"

"Radije bih da imamo duplo vie aviona, i vrhunsku taktiku

podrku za njih," rekao je Medison. "Daemo sve od sebe da izvrimo
zadatak sa onim ime raspolaemo."
"Da li moemo biti sigurni da ovo nije jo jedan mamac?"
"Moemo, ako mi prvi napadnemo."
"Hou da izdam jo jedno upozorenje."
"Onda planirajte udvostruene gubitke, a ja vam ne mogu
garantovati rezultate. Izriito vam savetujem da to ne radite. Ve ste ih
obavestih da smo tamo, a i zato smo tamo. Ako im kaete da smo
prozreli njihov mamac, to e verovatno odati prednost koju imamo, a
koja e nam verovatno biti potrebna. "
Trip je stao desno od Brelanda. "Gospodine, razmislite...," rekao je
tiho. "ta ako ih ponovo upozorite, i oni prekinu svoju akciju? Da li je
to zaista ono to mi hoemo?"
Njegova implikacija je Brelandu bila neukusna isto kao i izgled za
iniciranjem neprijateljstava na teritoriji Iraka. Odgurnuvi stolicu
unazad, ustao je i priao operativnoj mapi i poeo da je prouava
prekrstivi ruke na grudima. Problem je bio u tome to se mapa
sastojala samo od obojenih senzora, poput nepravilne ahovske table
sa neobinim figurama. Tako da je morao da se napregne da na njoj
vidi ljudska bia: amerike pilote, irake tenkiste, kuvajtske vojnike i
graane, artiljerce koji oekuju da e biti pedeset kilometara od
sukoba.
Ipak nam nije potrebna Hiroima. Prokleti da su to ne veruju,
razmiljao je Breland ogoreno. Prokleti da su to su spremni da
iskopaju ratnu sekiru - i to me ine obaveznim da im je oduzmem. A to
znai da bilo kakve poluakcije ne dolaze u obzir - a takva sila mora biti
primenjena da im vie nikada ne padne na pamet da je ponovo
iskopaju. Prokleti da su svi...
"Slaem se sa planom koji je izloio sekretar odbrane," rekao je,
ne skreui pogled sa mape. "Poaljite avione u Irak."
Neposredno pre svitanja etiri aviona su jurila kroz skoro potpuni
mrak u noi bez meseine, klizei jedan pored drugoga dvesta metara
iznad pustinje. Ni radari ni straari nisu primetili te uglaste crne figure
kako seku nebo brzinom koja nadmauje zvuk njihovih sopstvenih
motora, dok napokon nije bilo kasno, i dok pakleni stubovi u vidu
paljbe nisu markirali lokacije na kojima su se nalazili kamioni sa

municijom koji su bili pripremljeni da uvedu u borbu velike eline

cilindre dalekometne artiljerije.
Iz pilotskih kabina, izgledalo je kao da se svaka gromoglasna
eksplozija probija navie prema njima, hvatajui se za fine povrine
aviona, sipajui rapnele po rotirajuim otricama turbina, mekanim
telima pilota. Najei potresi nosili su njihove avione po nebu kao u
olujnoj noi. Ali brzina kojom su ili nosila ih je daleko od opasnosti u
sigurnost, kao da jau na krilima haosa.
Razdvajajui se u parove, izvrili su jo etiri napada na utvrene
borbene poloaje i oblinje privremene logore koji su sada goreli u
plamenu. Poslednji napad je izvren u tiini, kao da na zemlji ispod
njih nije ostalo niega ili nikoga da ugrozi avione.
Niz Az-Zabajr put, jo etiri duha su jurila i epala svoj plen dugaak i loe nanizan konvoj podrke bio je u pratnji kilometar i po
dugake kolone rusko-indijske oklopne jedinice. Jedan Najthok je
leteo tik iznad desne strane puta, dok je drugi bio tik iznad leve, tako
da im je jedan prelet bio dovoljan da u potpunosti unite konvoj.
Predatori, koji su za njima ili kao osmatrao, nisu imali metu u koju bi
uperili svoje Mark II jedinice, kao ni razlog za drugi prelet.
Kada su sustigli kolonu oklopne jedinice, ona je bila u potpunosti
rasturena, izbaena sa puta na pesak. Za manje od dva minuta, svaki
tenk je bio poput mrtvakog kovega u plamenu. Simbolina
mitraljeska vatra u prvim sekundama ispaljena ka avionima nije
priinila nikakvu tetu, a ak ni radio upozorenje upueno od strane
konvoja koji je iao iza, nije omoguilo ni jednom od protivavionskih
lansirnih ureaja da opali niti jedan projektil na napadae koji su
leteli nisko.
Trei element zabranjenih snaga, koji je bio sastavni deo ratne
mornarice sa Regana, stigao je kasno u Safvan. Njegov nepogreivi
raspored letenja omela je nekolicina manjih havarija i problema sa
vazdunim punjenjem goriva. Ve je bilo svanulo kada su avioni
konano stupili u kontakt sa svojim ciljevima.
Ali na zaprepaenje pilota, iraka kolona, koja je brojala vie od
220 tenkova i ostalih vozila, nije ila prema Kuvajtu, niti je beala u
pravcu iz koga je dola. Umesto toga, stajala je tu na mrtvoj taki,
nasred puta na kilometar od Safvana, a iseeni dupli red vozila jasno
se mogao videti sa kuvajtskog graninog straarskog mesta. I sa jedne

i sa druge strane puta, razbacani po jalovoj zemlji, ali drei se podalje

od tenkova, nalazile su se stotine, moda i hiljade irakih vojnika na
nogama.
Bilo je potrebno obaviti nekoliko radio poziva u sledeih par
minuta da bi misterija bila reena. Napokon su piloti koji su kruili
iznad njih dobili potvrdu od strane kuvajtskih snaga sa granice, da je
neverovatan prizor ispred njih, u stvari, neobina stvarnost. Vojnici na
nogama bili su lanovi tenkovske posade, koji su napustili Svoja vozila
kako ne bi odleteli u vazduh zajedno sa njima.
"Verovatno su dobili informaciju ta ih eka. Nemojmo ih
razoarati," rekao je voa leta i poveo svoje kolege pilote dole.
I to je, najzad, bio kraj poetka. Za manje od jednog sata, nekoliko
nenaoruanih aviona rastavilo je moderne oklopne invazivne snage,
metodino unitavajui njihovu opremu i, to je jo bitnije, slamajui
njihovu volju. I upravo je pria o bitki - o dogaajima kod Safvana,
neverovatne slike koje su snimili vojni reporteri sa zemlje - potvrdila i
pristalicama i onima koji su bili skeptini po tom pitanju, da je zora
nove ere svanula, i da nema povratka.

18
LUDILO

"Kada bi postojao narod koji je postigao takav nivo etike kulture da

odbija da objavljuje ratove Hi da nosi oruje, koji je sauvao ono malo
pameti, dobili biste narod ljubavnika, dobrotvora, narod pravih, velikih
i sposobnih ljudi,"
- Ralf Valdo Emerson
Zabeleeno je da je parnica Nacionalnog udruenja strelaca protiv
Okidaa od prvog dana imala poseban tretman.
Sudiji Virdinija Hauard iz okrunog suda u okrugu Kolumbija bile
su potrebne nepune dve nedelje svedoenja i etiri dana razmiljanja
da donese presudu kojom podrava stav NUS-a da graani imaju
pravo na oruje, ali da nemaju pravo na Okidae. Nalog koji je izdala
zabranjivao je korienje saveznih fondova za razvoj, proizvodnju ili
tehnoloko usavravanje Okidaa. Ali onda je razbesnela Dona
Trenta, jer je bukvalno ve sledeeg trenutka, povukla naredbu i
stavila sluaj na ekanje za apelacioni sud.
"Zato?" traio je odgovor od svog advokata, Filbija Lankastera.
"Ona jednom rukom daje, a drugom uzima. Zar ona nije jedna od nas?.
Kome jo ona duguje?"
"Ona je sudija tek tri godine," odgovorio je Lankaster. "Ovo je
prevelik zalogaj za nju, i oigledno da eli da prebaci odgovornosti na
apelacioni sud. Ne brini zbog toga. Odluka e prevagnuti u nau korist.
Prava akcija poinje tek sada."
U roku od nekoliko dana, podneto je devet peticija viem sudu
koje su se zalagale za izdavanje sudskog naloga za sakupljanje arhive
iz nieg suda, ukljuujui i onu oekivanu koju je Doran Daglas

podneo u ime Ministarstva pravosua. Kao odgovor na to iz suda su

zahtevali da u apelacionom sudu, koji je ve imao unapred zakazana
suenja, odmah preuzmu ovaj sluaj.
Onog trenutka kada je sluaj NUS protiv Sjedinjenih Drava dospeo
u ruke Vrhovnog suda, prebaen je za poetak meseca, na taj nain
preskaui vie od nekoliko desetina drugih sluajeva koji su bili na
dnevnom redu za suenje. Usmena objanjenja za ovakav postupak
ula su se tek deset nedelja nakon to je postupak prvi put pokrenut.
Odstupivi od uobiajene prakse, sud je na osnovu lana 28 iz
pravilnika odobrio da se utvreno vreme od uobiajenih pola sata za
svaku stranku, produi na etrdeset pet minuta.
Vrhovni sud je otiao jo dalje u ostupanju od uobiajene tradicije i
dozvolio je da po etiri predstavnika iz utvrenih grupa, koje su
podnele amicus curiae rezime injenica, takoe uestvuju i diskutuju
pred sudijama. Udruenja Vlasnici oruja Amerike i Alijansa za drugi
amandman pojavili su se kao podrka NUS-u, dok su koalicija
Razumom protiv ludila i HCI stali u odbranu protivnika oruja. Trent
je bio zadovoljan prikazanim razlikama.
"Sudite o njima na osnovu onih koji ih podravaju," rekao je u
intervjuu koji je dao na medijima neposredno pre usmenih diskusija.
"Patriote i oni koji podravaju Ustav, podravaju i nas stav. Socijalisti
internacionalisti i propagatori centralizovane vlasti podravaju njihov
stav. Razoruajmo Ameriku je ve pedeset godina na dnevnom redu
leviara. Siguran sam da im se Vrhovni sud nee pridruiti i na taj
nain poiniti izdaju."
Nijedan sluaj od sluaja Rou protiv Vejda nije izazvao takvo
interesovanje javnosti. Fondacija za javne poslove preko noi je
bukvalno pretvorila zvanini prepis iskaza u troasovnu televizijsku
dokumentarnu dramu; kada je objavljena, veliki broj ljudi je pokuao
da doe do nje, tako da su serveri Ojz Projekta prosto pali, a
proizvoai su morali da pribegnu sponzorisanom prenosu koji je
emitovan u odreeno vreme. I pored svega toga, emisija se nalazila na
vrhu svih rang listi te nedelje.
Zbog celokupne urgentnosti oekivanja su bila da e sudska
odluka biti ubrzo doneena, ali do toga nije dolo. Meseci su prolazili
jedan za drugim, sve dok se poznavaoci suda nisu sloili u uverenju da
se stavovi sudija bitno razlikuju, i da su verovatno zapali u bezizlaznu

situaciju.
Kako se planirani zavretak godinje sezone u Vrhovnom sudu
pribliavao, Lankaster je Trentu preneo govorkanja da sudije nisu ak
ni odluile ko e napisati presudu - to bi, u sluaju da je istina,
povealo izglede da sud pvog juna obustavi suenje bez presude, i da
ponovo nastavi u jesen.
"Kako je mogue da je njima ovo toliko teko?" pitao je Trent
Lankastera. "ta misli oko ega su zapeli? U Drugom amandmanu
jasno pie sve ono to im je potrebno. Rei samih osnivaa: Dorda
Vaingtona - 'Oruje je odmah do Ustava po vanosti'. Dejmsa
Medisona -"
"Molim te, Done, samo nemoj celu konzervativnu knjigu citata.
Na kraju krajeva ja sam taj koji je napisao rezime."
"Znam," rekao je Trent i uzdahnuo. "Ali, oh moj boe, Filbi, sudija
Hauard je sve shvatio kako treba, a za to mu je bilo potrebno deset
puta manje vremena od vremena koje su ovi ve potroili, naravno ne
raunajui odlaganje."
Po prvi put, Lankaster nije bio siguran. "Stav vlade moe da pravi
probleme strogim konstrukcionistima u sudu," rekao je. Mi se
nalazimo u carstvu koje osnivai nikada nisu zamiljali. Pria se da
sudije nisu podeljene samo na dva, ve na tri tabora. Teko da e to
telo postii kompromis. Mogli bismo da zavrimo u nekom udnom
savezu i sa nekom iznuenom odlukom koja nikome ne odgovara.
Mislim da moramo biti spremni."
"A za to vreme se federalci smeju u sebi - fabrike bruje, kamioni se
kotrljaju, a nove instalacije Okidaa se odigravaju svakog bogovetnog
dana," Trent se alio ogoreno. "Zar ne moemo nita da uinimo da
se prekine odlaganje? Zar ne postoji nijedan nain da se doe do
suda? Zar ne bi trebalo svakog jutra, est ili deset ili dvadeset hiljada
naih pristalica da bude na stepenicama ispred suda?"
"Ma da, kako da ne. Postarajte se da ponesu pitolje i da mau
njima iznad glave, kao to to rade na onim glupim demonstracijama
svake godine. Ba je dobra ideja zastraivati sudije," rekao je
Lankaster sarkastino.
"Done o ovome smo priali pre mnogo meseci - jebem Okida je u
podrumu samog Vrhovnog suda. Ako nai ljudi urade bilo ta zbog
ega bi sudije stekle utisak da im je on potreban kako bi se zatitili od

nama slinih ljudi, onda je sve propalo. Propalo."

"Moda bi oni trebali da odustanu od sluaja. Sukob interesa."
rekao je Trent mrzovoljno.
"Bolje mi reci da razume ta hou da ti kaem, Done. Jedna
greka, i odbacili bismo prednost od osam godina haosa oko NFRRA.
Sudije nisu pustinjaci. Oni znaju koliko ste vi ljudi strasni, a Vrhovni
sud mora da bude oprezan da ne doe do pokretanja jo jednog dugog
kontroverznog postupka. Doi ete do njih ako ste strpljivi, razumni i
kulturni. Drite se toga i uinite sve to je u vaoj moi da stiate
strasti sve dok ne donesu presudu."
"A ta ako njihovo miljenje ne bude ilo nama u korist?"
"Onda emo analizirati miljenje sudija, i pristupiemo problemu
iz drugog ugla."
"Znai plan B bi bio vie manje slian."
Lankaster je mrknuo. "Mogu da me spale na lomai zbog jeresi,
Done, ali kada ima dobre advokate, pitolj ti nije potreban."
Prvi jun je doao i proao, a Vrhovni sud nije izneo svoje miljenje o
sluaju NUS protiv Sjedinjenih Drava, niti je napravio prekid preko
leta. Nita nije objavio, niti ponudio bilo kakvo objanjenje zato je, po
prvi put za vie od dve decenije, produio svoje zasedanje. Fraza
"hung court" (sud koji ne moe da donese jednoglasnu odluku) se prvi
put pojavila u CNN-ovoj reportai o pravnim pitanjima, da bi se vrlo
brzo posle toga mogla uti na svakom koraku.
Don Trent je naizgled mirno prebrodio medijski pritisak u nedelji
koja je prethodila prvom junu. Svi su eleli da znaju ta on misli, ali
mu je Filbi Lankaster strogo zabranio daje bilo kakva objanjenja.
"Ovo odugovlaenje ne treba nikoga da uzbuuje. To nam samo
govori da sud veoma ozbiljno shvata pitanja koja su od sutinske
vanosti za nau albu, i daje joj ozbiljnost koju ona zasluuje," izjavio
je Trent dok je stajao ispred novo podignutog spomenika posveenog
lanovima narodne vojske iz revolucionarnog rata u Brendivajnu, u
Pensilvaniji.
"Potpuno sam siguran da e sud doneti ispravnu odluku, pravednu
u odnosu na Ustav, zemlju i nae graane, ija su prava od najveeg
znaaja za jednu slobodnu i demokratsku naciju," izjavio je on nedelju

dana kasnije, dok je stajao ispred kopije povelje slobode koja je bila
veliine postera i visila je u hodniku glavnog taba NUS-a.
"Meni se ini da skoro svaki ovek u Vaingtonu ima veu elju da
se ovo okona, od samih sudija. U Vaingtonu je leto, i verovatno im je
vrue u njihovim odorama," izjavio je nedelju dana kasnije u svom VR
pojavljivanju u Alter egu. Bio je to dobar tekst, iako re radilo o
unapred smiljenom govoru, a smeh koji je izazvao bio je jo
gromoglasniji imajui u vidu da su mu producenti dali da obue
Davidov kostim a cela scena je bila postavljena u virtuelnom ateljeu.
"Kad ve govorimo o odorama," otro je primetio Dej, "ako
postoji neka Monik meu sudskim zapisniarima, molimo je da se javi.
Mi bismo stvarno eleli da saznamo da li se zaista radi o sudu koji ne
moe da donese jednoglasnu odluku..."
Iza kamera, Trent je bio sve nervozniji. Ogoreno je prigovarao
ostalim efovima iz NUSa na nedostatak hrabrosti i savesti ljudi u
Vrhovnom sudu, kao i zbog injenice da ljudi iz sudske brane,
generalno gledano, nemaju asti. Rugao se Filbiju Lankasteru i ostatku
NUS-ovog pravnog tima da su profesionalne pijavice koje bi rado
izgubile sluaj samo da iskame i poslednji dinar iz novanika svojih
gladnih klijenata. Jedva se suzdravao da ne pomene Marka Brelanda,
Grovera Vilmana, ili Defrija Hortona poimence, a kada je to konano
i uinio, obilato je svoje rei zainio komentarima tipa "izdajnici,"
"laljive bitange," "ubice," i "podle kurve."
Da bude jo ironinije, Trent je vei deo dana provodio sluajui
jo zlobnija buncanja a u isto vreme se primoravajui da propagira
umerenost. S obzirom da je bio prvi u sudnici, NUS je postao
gravitacioni centar u borbi protiv Okidaa. Izgledalo je kao da su
najvii oficiri svake organizacije koja se zalagala za pravo noenja
oruja, a koja je imala vie od tri lana, oekivali da dobiju ansu da
razgovaraju sa Trentom nadugako i nairoko - bilo da mu ponude
savet koji nije traio, da ga hvale i ohrabruju, da saoseaju sa njim, ili
da ga otvoreno osude zbog kukaviluka.
On je sputavao sumnje koje su sve vie rasle u njemu i rekao im
sve ono to je Filbi Lankaster njemu rekao, da doklegod je ishod
neizvestan, u njihovom najboljem interesu je da se sve svede na
prekid vatre a ne na pretnje i nasilje, ve samo na kulturne
demonstracije i umereno ubeivanje. On se tome malo podsmehnuo,

ali je bio reen da se izbori protiv kritika i istrajao je u tome.

"Mi ne elimo da sudije proveravaju izvetaje i da steknu utisak da
je Okida ono to treba Americi," rekao je komandiru milicije Zapadne
Montane.
"Ne elimo da sudije pomisle da su trodelna odela simbol ubica,
budala, usijanih glava, bednih pijanica i siledija," rekao je
predsedniku udruenja 'Sloboda za kalibar 45.'
"Mi elimo da sud shvati da je Amerika jedna civilizovana zemlja
gde su vlasnici oruja odgovorni ljudi. elimo da oni shvate da nae
oruje, u stvari, spaava ivote i titi nau slobodu i da je ono
porodina razonoda," rekao je predsedavajuem Komiteta za
korespondenciju Arizone.
Strpljenjem i istrajnou a ponekad i pritvorenim bratskim
odnosom, Trent je ubedio veliku veinu da se sloi sa pojmom
"civilizovan prekid vatre." Uradio je to iako je znao da ga neki od njih
ak smatraju slabim, blagim, plaljivim. Spremnost da se ubije za ono
u ta ovek veruje bila je, u njihovim oima, jedina prava mera
mukosti. A u korumpiranim sudovima i tokom lanih suenja
postajalo je jasno da su oni koji su izgubili svu veru u ono u ta su
verovali spremni da pribegnu nasilju.
Trent je mogao da oseti to razoarenje, ali mu je bilo teko da
uopte pria o sledeem koraku. Najtei testovi su mu ipak bili
sastanci sa ekstremistima narodne vojske. Na njegovu sreu oni nisu
bili ba najbolje poseeni. Neki su osnovali separatistike komune i
prekinuli su sve kontakte sa ostatkom "Amerike." Mnogi drugi su na
NUS gledali sa izrazitim prezirom zbog njihovih saradnika.
Ali nekoliko puta otkako je sluaj dospeo do Vrhovnog suda, Trent
je sedeo preko puta ljudi od morala koji su bili tako odbojni, a nain
na koji su oni razmiljali njemu tako stran, da on na njih nikako nije
mogao da gleda kao na saveznike. Dolazili su sa ponudama za koje
nije eleo da uje: da izvre atentat na direktore fabrika Arona
Goldstajna, da kidnapuju estogodinju praunuku vrhovnog sudije i da
je dre kao taoca, da otruju izvore vode u Beloj kui, da kidnapuju
putniki avion i da ga obore tamo gde Trent odabere.
Nije znao da li oni imaju neophodna sredstva da to urade, ili su to
bile samo prazne pretnje, mada ga u sutini i nije bilo briga. Postojala
je granica koju Trent nije eleo da pree, a njegovi posetioci su mu

pomogli da je definie. To je bila granica izmeu patriotskih

postupaka i onih revolucionarnih. Unititi jedan narod kako bi je
sauvali po njegovom miljenju je bilo neoprostivo - a taj paradoks,
koji je Trentu liio na Inkviziciju, za njega je bio postupak luaka.
Da ironija bude vea, upravo je sa ovih sastanaka Trent izlazio u
najmranijem raspoloenju, oseajui nepopustljiv bes prema
Vaingtonu.
"Done, treba da pone da se ophodi prema ludilu kao prema
kontakt otrovu," alio se sa njim vii administrativni pomonik. "Ne
ulazi unutra bez rukavica i maske."
"To nije to," rekao je Trent koji nije mogao da se nasmeje toj ali
"Da li zna zato ovako zavravam? To je zato to ne mogu da
oprostim predsedniku to je takvim ljudima dao gorivo za njihovu
paranoju. Tiranija nije jedina pretnja onome do ega je meni stalo. I
anarhija je isto toliko opasna."
uo je glas iza sebe u foajeu - bio je to prijatan i samouveren glas, ali
njemu nepoznat.
"Pitam se da li bismo mogli da obavimo jedan iskren razgovor,
Done Trent."
Trent se okrenuo i susreo se sa gizdavo obuenim starijim
ovekom koji je stajao jedan korak iza njega. Pogled mu je prvo
skrenuo do uobiajenih mesta koja ljudi u dobro saivenim letnjim
odelima koriste kao skrovita, a zatim je podigao pogled da bi ga sam
procenio. Nekoliko santimetara nii od Trenta, stranac je imao bujnu
sedu kosu, prsten sa Prinstona, i malo vei stomak koji dobro
skrojeno odelo nije moglo u potpunosti da prikrije. Po Trentovoj
proceni ovaj ovek bi trebao da ima oko ezdeset godina.
"Oprostite, da li vas poznajem?"
"Moda," rekao je ovek i pribliio mu se. "U svakom sluaju, ja
imam neke informacije koje e vam biti od koristi."
Trent se namrtio. To to ga u javnosti prepoznaju i prilaze mu nije
bilo nita novo, naroito u poslednje vreme, ali ve je polako gubio
strpljenje zbog svega toga.
"Vidite, ja sam ovde doao na koncert sa nekim prijateljima. Ako
elite da razgovaramo o udruenju, zamolio bih vas da me pozovete

sutra u kancelariju."
Kao odgovor na to stranac ga je vrsto uhvatio za lakat i okrenuo
prema hodniku koji je vodio do kancelarija koncertne dvorane.
"Molim vas," rekao je. "Ne mogu da sluam Mahlera. Ja sam
naklonjeniji italijanskim romantiarima - doao sam da ujem Rosinija
i da vidim vas."
"Da li biste mi onda rekli svoje ime?" pitao je Trent, i pustio da ga
stranac vodi.
"Ba sam nekulturan," rekao je ovek. "Ja sam Anelo DiBartolo.
Hajde, izvolite uite ovde," DiBartolo je otkljuao blagajnikovu
kancelariju, i stao u stranu kako bi pustio Trenta da ue prvi. Kada je
primetio da Trent okleva, i da pogledom iza sebe pokuava da vidi
Derija, svog vozaa i telohranitelja, DiBartolo je brzo dodao: "Ne, ne,
mi smo prijatelji, gospodine Trent, molim vas ostavite se sada svojih
petparakih predrasuda. Va i moj voza pue ispred, tako da mi
moemo na miru da popriamo."
"Vi ste onaj Anelo DiBartolo," rekao je Trent. "Iz Baltimora."
Drugi ovek je pomirljivo slegnuo ramenima. "Moji ljudi
pokuavaju da spree da se moje lice i ime pojavljuju u vestima. Na
alost, oni nisu uvek uspeni u tome. Uite, molim vas, moda i
stignete da se vratite na svoje mesto za prvi in."
Trent je uao i upalio svetlo, ali ga je DiBartolo ugasio kada je
zatvorio vrata i ponovo ih zakljuao. Bilo je dovoljno svetla koje je
dopiralo sa ulice, a zbog ega je kancelarija liila na sivo beli svet.
"Rekli ste da imate informacije za mene..."
"Da. Vidite, ja sam lino zainteresovan za vau parnicu," poeo je
DiBartolo.
"Zato? Samo molim vas budite otvoreni."
DiBartolo se nasmejao. "Moete rei da je primenjeno nasilje za
moj posao isto to i reklamna propaganda za Deneral Motors. Tako
da bi bilo koja promena u uslovima poslovanja bila od velikog znaaja
za mene. U potrazi da zadovoljim svoju radoznalost, uo sam neto za
ta sam siguran da bi vas interesovalo. Vrhovni sud e izneti svoje
miljenje u utorak ujutru..."
Do utorka je ostalo jo tri dana. "Kako vi to moete znati?" pitao je
Trent.
"Imam jednog prijatelja koji je u tesnoj vezi sa Vrhovnim sudom."

"Vidite, kako bih ja..."

"Zar ne elite da ujete kraj?"
Sa muninom u stomaku, Trent je progutao knedlu i zautao.
"Sud je podelio glasove na pet prema etiri," nastavio je DiBartolo,
"kako bi odbio Hauarda i dozvolio nastavak upotrebe Okidaa. Oni e
izneti ukupno etiri stava, ukljuujui i tri veinska, a Liget e doneti
glavnu odluku."
"Vi to meni kaete da smo izgubili."
"Naalost, da. Nadam se da e vam ovo unapred dato obavetenje
pomoi da se adekvatno pripremite i reagujete."
Nije bilo razloga da poveruje u DiBartolovu priu, sem moda
jednog: sudije Vrhovnog suda Dozefa Antoni Perija, koji je ranije bio
u Okrunom sudu drave Merilend i etvrtom prvostepenom
Apelacionom sudu, a koji se trenutno nalazio na mestu mlaeg lana
bratstva Oktobar. "Ova vest je - pouzdana?"
"Apsolutno pouzdana," uveravao ga je DiBartolo.
Trent se okrenuo i uhvatio naslon stolice tako snano da su mu
prsti pobeleli kao da su ostali bez kapi krvi. "Koja je cena ove
informacije, gospodine DiBartolo? Ponudili ste je i pre nego to sam
vam rekao da li je ona od bilo kakve vanosti za mene."
"Ne brinite zbog toga, gospodine Trent. Nemate nikakvih obaveza
prema meni. U stvari, hteo sam da vas pitam da li moemo jo neto da
uinimo za vas..."
"Jo neto? ta na primer? Da naruite predsednikovo ubistvo?"
rekao je Trent sarkastino. "Pogreno ste me razumeli, gospodine
Trent," rekao je DiBartolo, bez imalo gorine u glasu. "Nikada ne bih
odobrio tako besraman in. Postoje pravila. Ne svetite se nekome
samo zato to vam se suprotstavlja. Zdrava poslovna odlunost mora
da postoji, kao i mogunost da se ostvari ist profit. Ili to ili pitanje
asti."
"ta onda da radimo?" pitao je Trent i okrenuo se prema
DiBartolu. "ta nudite? Doli ste ovde i rekli mi da su nas pobedili. ta
je to to vi mislite da sada moete da uradite za nas? Naalost ja ne
umem ba najbolje da itam izmeu redova."
DiBartolo je slegnuo ramenima. "Nenaoruan ovek uvek zna da je
u opasnosti kada je na putu. Naoruan ovek koji se nalazi iza zidina
tvrave nije uvek tako oprezan. Vremenom, znate, sve tvrave se

svedu na artiljeriju, opsadu, korupciju i izdaju. Mada, sigurno postoji

nain, gospodine Trent, i neko e ga pronai." Podigao je desnu ruku i
zamahnuo njom. "Ali u meuvremenu, postoji cena koja mora da se
plati i ja elim da doprinesem, na neki nain, u tom pogledu. "Evo ta
moemo da uradimo..."
Ponuda koja je usledila povredila je Trentov ego, a rana izazvana
onim to je uo, izmamila je iz njega otpor praen otrim primedbama.
"Mi moemo sami da plaamo svoje advokate. Ili bilo koju drugu
profesionalnu uslugu koja nam je potrebna,"
"Kako hoete," DiBartolo je podigao ruke kao da se predaje. "Ali
ako vam zatreba pomo da osigurate druge izvore - nekoga ko
poznaje artiljerijske tajne ili kako funkcionie mehanizam opsade nadam se da ete se javiti. Moji ljudi mogu da se pohvale da su
eksperti u ovoj oblasti."
Svetlo iz hodnika koje je dopiralo kroz reljefno staklo na vratima
kancelarije poelo je da se pali i gasi, jednom, dvaput, triput. "Ah, to je
poziv - vidite, odmor je zavren; jo uvek nita niste propustili. Molim
vas, pridruite se prijateljima. to se mene tie, ja jedva ekam da
odem kui da vidim svoju porodicu. Hvala vam Done Trent, bili ste
jako ljubazni. Sve najbolje."
Dva dana Trent nije nikome rekao za sastanak. Kada se Mahlerova
Druga simfonija zavrila, on se smirio dovoljno da dri jezik za
zubima, i ubedio je sebe kako je bolje da saeka i vidi ta e se desiti u
utorak, nego da se izloi opasnosti samo na osnovu onoga to mu je
DiBartolo rekao.
Ali rano ujutru u ponedeljak, NUS-ov blagajnik je uao u Trentovu
kancelariju sa zabrinutim izrazom lica i sa pregrtom tampanog
materijala.
"Pogledajte ovo," rekao je. "U poslednjih sat vremena, skoro
milion dolara je stiglo na glavni raun - sve je stiglo u vidu telegrama,
svi ekovi su bili izmeu etrdeset i i sto hiljada dolara, i to od
donatora za koje nikada ranije nismo uli. Meunarodni fond za
slobodu, Fondacija Sofije Ajelo, Prijatelji slobode, onda neko
Pomorsko holding preduzee, nekoliko individualnih graana iz
Evropske unije plus dva Karipska rauna iza koga moe da se krije
bilo ko - da li ste vi to lepo proveli vikend a mene ste zaboravili da
obavestite? Nijedan od ovih donatora nas nije kontaktirao da pita za

broj naeg rauna. ta da radim sa ovim?"

"Vikend sam proveo grozno, hvala na pitanju, a oekujem da e
predstojea nedelja biti jo gora," rekao je Trent jetko dok je ustajao.
"Novac dajte fondu za obrazovanje i pruanje pomoi siromanima.
Mnogo tog novca potroiemo ve u sledeih 24 sata. Kenneth!" ovaj
povik je bio upuen njegovom administrativnom pomoniku koji se
nalazio ispred kancelarije i koji je dotrao istog trenutka: "Da?"
"Sazovi vee. Imamo posla."
Akcija slanja poruka, koja je pozivala na uzbunu putem mree,
funkcionisala je savreno. Do utorka rano ujutru, prethodnica
demonstranata Dana pravde kretala se prema Vaingtonu u koloni
turistikih autobusa i arter aviona.
Poto su se okupili na zapadnom kraju Mola, autobusi su izbacili
svoj ljudski teret u blizini Linkolnovog memorijala, a zatim se okrenuli
i krenuli po jo ljudi. Voe mara su okupljale novopristigle u grupe
od dve ili tri stotine i vodili ih prema istoku du Ustavne Avenije
prema Kapitolu. Put ih je vodio pored prozora Bele kue, i mnogi
protestanti su glasno izvikivali svoje negodovanje preko Elipse. Inae
su se, generalno gledalo, ponaali pristojno, i dok je policija iz parka
na konjima paljivo motrila ta se deava i komunicirala preko radija,
oni su drali pristojno rastojanje i nisu pokuavali da ih ometaju.
Do 8 sati ujutru, bilo je vie od deset hiljada ljudi izvan Kapitola,
koji su se okupili na istonom delu travnate povrine Mola nedaleko
od Vrhovnog suda, koji se nalazio nekoliko ulica dalje. Za to vreme
povorka koja se kretala Constitution avenijom je prerasla u tanku ali
neprekinutu reku, a uzvike nezadovoljstva zamenile su neme ali isto
tako izazovne stisnute pesnice i pozdravi srednjim prstom. Konano
su stigli i natpisi i plakate na kojima je pisalo "Pravda - sada!" i
"Sloboda - sada!", uskoro su se videli celom duinom Mola.
Izgledalo je kao da je svaka ulica imala bar jednu policijsku
jedinicu koja je bila parkirana i posmatrala je, ali jo uvek nije dolo ni
do kakvog sukoba. Mar je iznenadio organe vlasti, koji su, bez
sumnje, sa zebnjom posmatrali kako se masa uveavala, ali u isto
vreme nisu imali pripremljenu strategiju i nisu znali kako to da spree.
Kamere su bile postavljene od samog poetka, prizori pruanja

podrke NUS-u i jo mnogi drugi koji su pripadali tampi koja je

podravala njihovu stvar, ali je mar i zvanino postao dogaaj kada
su dva od "Velike petorke" net-castera priu stavili na na sam vrh
najvanijih vesti. Odatle vest je otila i do manjih provajdera, i glasine
su se jo bre proirile po celom Vaingtonu: "Neto se deava na
Molu."
Neto malo posle devet, uobiajeni jutarnji saobraaj i navala
lokalnih radoznalaca usporili su normalno odvijanje saobraaja
nedaleko od Linkolnovog memorijala, tako da samo to nije dolo do
totalne obustave saobraaja, a gradska policija je odgovorila tako to
je pokuala da zatvori most kod Arlingtonovog memorijala. Odmah
nakon toga, nekoliko oficira, ija su vozila napravila barikadu, nali su
se izmeu vie od hiljadu demonstratora koji su se iskrcavali iz
autobusa na virdinijskoj strani Potomaca i skoro tri puta veeg broja
ljudi koji su sa olakanjem naputali Mol. Ali do neposrednog sukoba
nije nijednom dolo. Posle naglih konsultacija sa glavnim tabom,
vozila koja su formirala barikade su brzo uklonjena, i dolo je do
potpunog preokreta kada je policija poela da regulie saobraaj kako
bi pomogla autobusima da se probiju.
Uobiajeno vreme u koje je Vrhovni sud objavljivao svoje odluke
bilo je deset sati ujutru, i Don Trent se nadao da e i pre toga dve
ulice oko parka i ulica koja razdvaja stepenice Kapitola i stepenice
suda u potpunosti biti preplavljeni ljudima. To se pokazalo kao isuvie
optimistiko gledanje na stvari. Svud naokolo su se mogli videti grlii
flaa, a mala odlaganja su uvek nekako uspevala da te dve stvari jedna
sa drugom - ali to u ovom trenutku nije bilo vano. Zasigurno se nita
nee objaviti ispred neega to je sigurno liilo na mogue nemire.
Samo je nekoliko organizatora znalo da se desilo neto neoekivano,
ali kada je CNN1 objavio da je tajna sluba uurbano izvela sudije iz
grada, iz mase su se uli glasni povici.
"Odmori, ma nemoj - oni nisu eleli da se suoe sa nama!"
uzviknuo je ovek koji je nosio beretu vazdunodesantnih jedinica.
"Uplaili smo ih!"
Celo jutro su autobusi pristizali, a cela!4-a ulica u zapadnom Molu
se pretvorila parking zonu i ranirnu stanicu. Povorka istono od
Kapitola prerasla je u masu iji se broj nije mogao utvrditi, a koja se
neprestano prebivala i u Ustavnu aveniju i u Aveniju nezavisnosti, koje

su se nalazile bono od Mola. Plaei se incidentna, gradska policija je

zatvorila oba puta zapadno od Druge ulice. Ali u roku od nekoliko
minuta, protestanti su ih radosno ponovo zauzeli.
Kada se proneo glas da Breland posmatra sa Junog stubita, kao
posledica toga usledilo je skandiranje "Izdajice-izdajice-izdajice."
Jedan reporter je opisujui skandiranje rekao da je dovoljno glasno da
zbuni Belu kuu."
Na Kapitolu, vredne voe mara su vodile rauna o nastrpljivijoj
masi koja je sada brojala ve vie od sto hiljada ljudi. Vodei rauna o
sopstvenim interesima, sluba Nacionalnog parka pruila je
neoekivanu pomo koja se sastojala u davanju cisterni sa vodom i
dva kamiona na kojima su se nalazili portabl toaleti. Podijum je
konano podignut na stepenice Kapitola neto malo pre dvanaest, sa
beinim repetitorima koji su bili nepravilno rasporeeni u guvi
celom duinom sve to Vrhovnog suda.
"ta elite?"
Po instrukcijama voa mara, deo mase koji je stajao ispred
Kapitola odgovorio je na pitanje glasnim povicima: "Slobodu, sada!" i
podigavi visoko natpise i plakate u vazduh. Momenat kasnije deo koji
je bio najblii Vrhovnom sudu odgovorio je "Pravdu, sada!"
"Zato ste ovde?"
"Zbog slobode, sada!" Njihovi glasovi su se odbijali o visoke
mermerne zidove i oekivali kao eho.
"Zbog pravde, sada!" Zvuk njihovih udruenih glasova prolomio se
zakrenom ulicom.
Kako se skandiranje nastavljalo, Don Trent je izaao sa zadnjeg
sedita tamno plavog kadilaka, koji je bio parkiran odmah do rampe
na krunom toku, i krenuo prema podijumu. Desetak ljudi koji su
oekivali da se on pojavi, primetili su ga i prepoznali, a masa je poela
da aplaudira da bi se zatim razdvojila kako bi ga pustila da proe. I
pre nego to je stigao do stepenica sve kamere i skoro sve oi bile su
uprte u njega, i dok se penjao uz stepenice prema podijumu
skandiranje se pretvorilo u klicanje. Podigao je ruku kako bi im dao
znak da prestanu, a zatim priao do mikrofona.
"Ovo je najvea nacija na zemaljskoj kugli," rekao je, a snani urlik
se promolio iz publike u znak odobravanja pozdravila ono to je
rekao.

"Ovo je najvea nacija u istoriji ljudske civilizacije," rekao je kada

su povici utihnuli, da bi zatim usledio drugi urlik koji je bio jo glasniji
od prvog.
"Ja volim ovu zemlju," rekao je a glas mu je zapeo u grlu, a masa je
podivljala, odgovarajui na njegovu ljubav glasovima koji su
odjekivali ceo minut bez prestanka.
"Nije ovaj grad nije ono zbog ega je Amerika velika. Ove
grandiozne zgrade nisu ono zbog ega je Amerika velika. Vi Amerikanci - zbog vas smo mi tako veliki."
Publika je oduevljeno aplaudirala sebi u ast, dok su oni koji su
malo kasnije pristigli nastavili da pokuavaju da se zbiju po rubovima
gomile.
"Ugovor koji imamo jedni sa drugima je ono to nas ini velikim.
Ugovor koji nam dozvoljava da se danas ovde okupimo, a da nas niko
zbog toga ne maltretira. Ugovor koji nam dozvoljava da otvoreno
kaemo ta mislimo, a da nas pritom niko ne cenzurie. Ugovor koji
obeava neometanu slobodu. Ugovor koji obeava beskompromisnu
pravdu.
"Ovaj ugovor, ovaj Ustav, koji nam garantuje pravo da branimo
sebe i svoje porodice i svoju naciju od onih koji ele da nas
opljakaju."
Zastao je i preao pogledom po gomili. "ta je to to elite?"
Masa je oduevljena onim to je rekao, jednoglasno uzviknula
"Slobodu, sada!"
"Neka vas uju oni unutra!"
"Pravdu, sada!"
"Zato ste doli ovde?"
"Zbog slobode, sada!"
"Oni moraju da sasluaju ono to imate da kaete!"
"Pravda, sada!"
Trent je pokazao prstom u pravcu Vrhovnog suda. "U toj zgradi se
nalazi devet sudija koji izgleda ne mogu da shvate ugovor koji mi
imamo jedni sa drugima." ulo se glasno uaa..., ali Trent nije zastao
kako bi uivao u tome. "Oni izgleda ne mogu da shvate da su upravo
naoruani graani stvorili ovu naciju, da su oni ti koji su je ojaali i
ouvali skoro itavih dvesta pedeset godina. Izgleda da njih zbunjuje
jednostavan jezik kojim je napisan Drugi amandman - koji, kladim se,

svi vi znate napamet."

To to je rekao bilo je otrcano, ali ipak impresivno. Kamere su bile
ukljuene i snimale su ushiena lica ljudi koji su izgovarali rei
Drugog amandmana.
"Dobra vest je da ima mnogo ljudi u ovoj zgradi koji razumeju,"
rekao im je Trent. "A sada bih eleo da vam predstavim neke nae
prijatelje." Okrenuo se i pogledao prema stepenicama niz koje je
devetoro kongresmena silazilo prema podijumu, i poeo je da
aplaudira.
Odgovor gomile je bio, moe se rei, ljubazan ali to nije bilo od
nekog posebnog znaaja, s obzirom da je ovaj trenutak ipak bio
potpun za medije. Od njih devetoro bilo je etiri senatora i pet
predstavnika. etiri mukarca i dve ene. Tri iz demokratske stranke,
etiri republikanaca, i dva iz progresivne stranke. estoro belaca, dva
crnca, i jedan Azijat. Amerika je mikrokosmos. Najbolje potroenih
etristo hiljada dolara, pomislio je Trent.
Pozdravio se sa svima njima ponaosob, a zatim je izveo senatora
Gil Masseya na podijum.
"Don Trent je u pravu - ovo je velika zemlja. A Don Trent je
veliki Amerikanac!" rekao je Massey, smekajui se zadovoljno u
oekivanju aplauza koji je ubrzo usledio.
"Doao sam danas ovde da vam kao lan najistaknutije manjine u
senatu sudskog odbora, ukratko predstavim nacrt zakona po kojem bi
se Okida stavio van zakona od sada pa zauvek..."
Njegove rei su se izgubile u mnotvu radosne galame koja je
spreavala da se bilo ta razvije iz onoga to joj je prethodilo. Da ono
to je rekao ne bi prolo nezapaeno, Massey je, im bi mu se ukazala
prva prilika, ponovio to isto. "Kaem, da stavimo Okida van zakona
sada i zauvek! Bez obzira kakva su sudska pravila stroga. Ova sprava
je uperena protiv Amerike, kao napad iz potaje! Ona poruuje:
komija, ja vam ne verujem. Ona poruuje lopovu, silediji, ubici:
odaberite mene, ja elim da budem vaa sledea rtva. Epa, ja mislim
da je to prava ludost. Mislim da ih se treba osloboditi i baciti ih u
dubine bostonske luke zajedno sa marihuanom. Ne trebaju nam!"
Trent se smejao i aplaudirao u jo osam navrata povremenim
izlivima patriotizma, da bi se ponovo popeo na podijum, sa
kongresmenima koji su formirali polukrug iza njega.

"Hoete li nam pomoi?" pitao je gomilu. "Kada veeras odete

kui, hoete li se seati ovoga? Hoete li drati Vaington na oku dok
budete obavljali svoje dnevne poslove? Biete potrebni senatoru
Masseyu. Biete potrebni predstavniku Bejnz-Braunu. Meni ete biti
potrebni. Ovo e biti odluna borba svim sredstvima. Sa Brelandom u
Beloj kui, bie nam potrebna posebna stavka koja e onemoguivati
stavljanje veta na nacrt ovog zakona. Hoete li nam pomoi da to
dobijemo?"
uli su se povici odobravanja, a kada su poeli da jenjavaju, neko
iz gomile je poeo glasno da peva: "Boe, blagoslovi Ameriku, zemlju
koju volim..."
Peva je bio jedan od onih podmetnutih uesnika, ali bez obzira na
to, proli su ga marci i knedla mu je zastala u grlu.
Nakon toga, kada se skup ponovo polako rasturao a mestom, na
kome su se do tada nalazili protestanti, polako su poeli da mile
autobusi i ivot tog dela grada se polako budio, ostalo je jo da se
urade intervjui - naizgled beskrajan niz intervjua, poevi od sive
uzvienosti novinskih medija i Bill Moyersa iz ABC Diznija. Zatim se,
napokon, ukazala prilika da se pobegne oku javnosti, da se skine
maska, i proslavi tiho. Trent je za okruenje odabrao privatni
apartman za ruavanje u slabo prometnoj Aleksandrijskoj krmi, a za
drutvo je izabrao NUS-ovog lobistu Mariju Nestor.
"Bilo je divno," rekla je, ljubei ga u obraz. "Odlino si to izveo."
Njen parfem je zagolicao njegove nozdrve dok je ona ila oko stola
kako bi sela. "I ti si umnogome zasluna za to," rekao je, dok joj je
sipao kaberne. "Ne bih mogla biti zadovoljnija, nego to ve jesam,
senatore Massey! To je bio pun pogodak. I kakav dobar sastav
manekena, povrh svega toga."
"Srena sam to sam najzad na sigurnom terenu. Vrhovni sud je
teko uplaiti, a jo tee kupiti. Ali Kongres je kurva." Nasmejala se. "A
ja bi to trebalo najbolje da znam."
Pre nego to su oni zavrili svoju oputenu veeru koja se sastojala
od pet jela i dobro poguvali posteljinu ogromnog kreveta, a bogami i
jedno drugo, Mol je bio prazan. Grad veliine Medisona, Viskonsina,
moda ak i Riversidea u Kaliforniji, pojavio se preko noi usred
Vaingtona, proveo dan u parku, a zatim tiho otiao, bez ijednog
hapenja i sa neto malo vie dobro utabane trave koja je ostala za

njim kao svedoanstvo njegovog prisustva.

Nadam se da su pravi ljudi shvatili poruku, razmiljao je, dok je
ponovo ulazio u kadilak i dao rukom znak vozau da krene. Ovog puta
smo se zadovoljili samo da nas uju. Ali samo ovog puta. Ovog puta smo
ostavili svoje pitolje kod kue. Ali samo ovog puta. Obratite panju;
saberite jedan i jedan - ja mogu dvesta hiljada ljudi da okupim ispred
vaih vrata kad god poelim, samo ako je to neophodno. A vi ne elite
da dovedete do toga da to bude neophodno.
U oekivanju sudske odluke koja je trebala da bude saoptena
ujutru, Trent je isplanirao da no provede u Vaingtonu kako bi
kamere ponovo bile u mogunosti da zabelee njegovo prisustvo.
Meutim, izgleda da je jo neko razmiljao o pustom Molu. Dok se
Trentov auto pribliavao hotelu Amerikana, Lankaster ga je pozvao
da ga upozori.
"To je to. Izdae saoptenje u 8 uvee," rekao je. "Ja sam krenuo
tamo. Upravo su nas obavestili pre dvadeset minuta."
"Da li su rekli neto o odlaganju?"
"Rekli su da su imali neke probleme sa tampanjem, pa zato nisu
mogli to da obave jutros kao to je planirano." odgovorio je
podrugljivo.
Trent i njegov voza su sedeh u svom automobilu na prilaznom
putu hotela Amerikana, odmahujui portiru i osobi koja je bila
zaduena za automobile, i sluali zajedno vesti na Iridium radiju.
Postojala su etiri razliita miljenja, a od toga su dva imala samo
jednog potpisnika. Odnos glasova je bio pet prema etiri za ukidanje
odluke okrunog suda okruga Kolumbija.
Sudija Dozef Antoni Peri, to je Trent opazio sa velikim
interesovanjem, bio je uz manjinu.
"Kopilad," rekao je Deri i udario volan dlanom o volan. Smeju
nam se u lice. Nisu mogli da nam daju ni nekoliko sati da uivamo u
onome to se danas desilo."
"Nema mira za rave," rekao je Trent, koji nije eleo da objanjava
vozau kako je on to ve unapred znao. "Pa, vie nemamo razloga da
ostanemo u ovom gradu. Idemo kui, Deri. U Fredenksburg, ne u
Feirfeks. Mislim da u sutra ii na pecanje u Rapahanok.

Crveni Ranero pick-up kamionet ih je pratio celim putem od

Amerikane do meunarodnog puta 395 kao i sporednim putem kroz
dravno groblje Arlington, gde je Trent svratio samo da bi video
koliko je voa pick-upa zainteresovan za njih. Izgledao je jako
zainteresovano za njih, a nimalo za groblje, to je Deruja muilo
dovoljno da bi to pomenuo naglas.
"Pretpostavljam da se moda radi o nekom novinaru," rekao je
Trent, bacajui pogled iza sebe. Sumrak je lagano prelazio u mrak,
tako da je mogao da vidi samo svetla - farovi iznad, svetla za maglu
ispod - to je ostavljalo nejasan utisak o visini vozila koje je ilo iza
njih. "I pre nego to su sudije objavile odluku, oni nisu mogli da dou
do mene."
"Ne lii mi ba na vozilo sredstava javnog informisanja, gospodine
Trent. Vie mi lii na vozilo koje nam moe doneti probleme. Moda bi
trebao da pozovem obezbeenje da nam obezbedi pratnju, a mi bismo
mogli da krenemo prvo prema Feirfeksu tako da bi oni mogli to pre
da stignu do nas."
"Ti voli da vozi brzo, zar ne Deri?" rekao je Trent, i udobno se
namestio u svom seditu. "Krenimo."
Voza je posluno krenuo i poveao brzinu na 120km/h. "Zaostao
je malo iza nas, ali je jo uvek tu."
"Moda samo hoe da se rukuje sa mnom," rekao je Trent, a zatim
se nasmejao sebi u bradu. "Ili je moda neki uesnik mara koji nije
dobio putne trokove."
"Ja stvarno mislim da treba da pozovemo da nam poalju pratnju,
gospodine."
"Ako nas jo uvek bude pratio kada budemo naputali 1-95, onda
u imati razloga da brinem."
Ali samo to su proli Kvantiko, crveni Ranero im se pribliio i
poeo da navaljuje. Deri je odgovorio tako to je poterao veliki
kadilak jo bre, i ponovo postigao razdaljinu izmeu dva auta - a
onda, nekoliko minuta kasnije, krenuo silovito pravo prema dobro
preruenom vagonu za automobile na mirnom putu izmeu Staforda i
Falmauta. Ranero je krenuo za njima brzo kako bi ih zalepio minikamionet se nalazio ispred, crni dvosed sa leve, zatitna ograda i
jarak sa desne strane, a iza njih se nalazio pick-up.

"Kukin sin," promrmljao je Deri. "Trebalo je da znam..." Trent je

uo kako se kopa pokidala kada je Deri povukao putniki jastuk i
izvadio Beretu 45 ACP koja je tu bila sakrivena. "Drite se, gospodine
Trent. Mislim da emo morati da se igramo automobila na struju iz
zabavnog parka."
"Stani," rekao je Trent. "Moda su samo neke protuve, koje
nemaju nikakvu predstavu ko smo mi."
"Jo bolje ako je tako. Mislim da treba da legnete na pod,
gospodine Trent."
"Ali nema vazdunog jastuka na podu, Deri."
"Ne brinite, neu dozvoliti da se negde slupamo, gospodine Trent."
"Mene ne brine tvoja vonja, Deri, ve njihova."
Upravo u tom trenutku, Trentov komset je poeo da zvoni. Radilo
se o lokalnom pozivu. Dok je komset zvonio, prednji putniki prozor
automobila iz njih se otvarao, i ugledali su nasmejanog mladia koji je
prislonio svoj komset do uva i poeo da gestikulira. Obrijana glava
mladia i ogromni zulufi, koji su bili jako uski ispod slepoonice a irili
se prema bradi, su istog trenutka bili prepoznatljivi, kao i
kokodakanje koje je Trent uo kada je odgovorio na poziv.
"Hej, je li imate jebeni senf?"
"Bouman..." Trentov bes prema komandiru Patriotske pesnice bio
je sve vei i vei, pa je izgledalo kao da prosto rei dok je izgovarao
njegovo ime.
"Nemate? Moda bi trebalo da proverite u gaama, moda neto
tamo pronaete! Kako bi vam se to dopalo, gospodine predsednie?"
"Drago mi je to sam vam pomogao da se zabavite. Da li moda
elite jo neto?"
"Daa..., treba da popriamo o neemu. Neka va deko izae na
sledeem izlazu; nai emo neko mirno mesto." Veza se prekinula
kada se prozor dvoseda zatvorio a auto je ourio napred.
"Je li imamo neki problem ili ne, efe?" pitao je Deri.
"Ako izuzmemo injenicu da je Bob Bouman pola dana naduvan a
paranoian non stop," rekao je Trent. "Verovatno nemamo."
"ta elite da ja uradim?"
"Prati ih do sledeeg izlaza. Ali nemoj mnogo da im veruje, O.K.?"
Posle nekoliko minuta koliko su lutali po krivudavim putevima po
periferiji Fredericksburga, auto koji je predvodio karavan je stao na

naputenom parkingu pored puta i pristanita za amce du Rapidana,

malo iza Fox Runa.
"Na trenutak sam pomislio da emo zavriti u rezervoaru", rekao
je Deri dok je gasio motor. "Hoete pitolj?"
Trent je odmahnuo glavom. "Ne. Samo ostani u autu i ponaaj se
nonalantno. Ja ve imam dovoljno veliki problem sa kredibilitetom
kada je ovaj momak u pitanju."
Kada je izaao iz auta, Trent je istog trenutka bio zaprepaen
ostalim poznatim licima. Voza Ranera je bio Mel Joust, izdava
Vaington War Crimes novina, koji je imao negde oko pedeset godina,
"bilten amerikog otpora." U minikombiju se Zakeri Tejlor Grant
dovezao na sastanak. Visoki, bradati osniva Je milicije nosio je u
svakoj prilici maskirne pantalone, prsluk jedinica protivavionske
odbrane, i veliki srebrni krst na lancu oko vrata.
"Jesmo li vas uplaili malopre, Doni?" rekao je Grant i nasmejao
se srdano. "Mogli smo da te, zna - bang, bang. Samo probe radi ima sree."
"Niste trebali tako da zadirkujete mog vozaa," rekao je Trent. "On
voli kad ima priliku da ulubi po koji metal... O emu se ovde radi?"
"Pa, bio si jako ljubazan pa si nas sve pozvao kod tebe da nam
kae ta ti misli da mi treba da uradimo," rekao je Grant. "I sada bi
bilo ljubazno da ti mi uzvratimo uslugu."
"Pa, lepo mesto ste odabrali," rekao je Trent.
"Da ne odugovlaimo," rekao je Bouman i nervozno ustuknuo.
"Sledei SRA satelit e proi iznad nas za jedanaest minuta. Hajde
onda da se sklonimo ispod jebenog drvea - zvuk se prenosi preko
vode."
Ne saekavi da se ostali sloe sa njim on je krenuo. Joust je
krenuo za njim sa baterijom u obliku olovke, dok je Grant stao pored
Trenta. "Doni, jedna od stvari koju sam eleo da znam je koliko si ti
ozbiljan po pitanju one predstave koju si danas izveo."
"Dovoljno."
"Stvarno? To nije bila samo igra da zamae oi javnosti? Oslonie
se, znai, na iste podlace koji su odobrili Brejdi I, Brejdi II, one grozne
zabrane o noenja oruja, dravnu registraciju, i Stouk-Vilmanov
dekret o odgovornosti, kako bi sebe spasio? Ti si sada od mene
napravio laova."

U tom trenutku stigli su do Boumana i uli su zvuk mokrae kako

se rasprskava o stablo.
"Zaboga, Bobe, o emu ti razmilja? Sada e oni znati da si bio
ovde," rekao je Grant.
"ta? Hej, Nema DNK u mokrai, zar ne? Jebi ga..."
Grant se nasmejao od srca kada je mladi pokuao da zaustavi
mlaz i da zakopa rajsfelus. "Sve si pokvario, Bobe. Sada ne moemo
da ubijemo Boba."
"Ti si jedan okrutni drkadija, Zak," rekao je Joust. "Bobe ne sluaj
ga - nema DNK u mokrai sem ako nisi drkao poslednjih dvadeset i
jedan dan."
"Boe," rekao je Bouman, a grant je poeo jo vie da se smeje.
"Pretpostavljam da to znai da ti dugujem Bobe," rekao je Trent s
omalovaavanjem. "Zak, moji ljudi me ekaju. Da li moemo da
preemo na posao pre nego to stigne taj satelit i snimi nae
automobile jedne pored drugih? O emu se radi?"
Joust je bio taj koji je istupio kako bi mu odgovorio. "Hteli smo da
ti pruimo ansu da nam se pridrui, sada kada je tvoja parnica
propala. Mi emo zajedno razraditi sledeu strategiju, ovoga puta
malo direktniju."
"Malo vie direktniju," rekao je Bouman i prstima napravio
imaginarni pitolj i "opalio" u mrak. "Sit sam ekanja. Pravo u lice,
svim jebenim izdajicama.
"Zato ja?" pitao je Trent.
"Iz dva razloga, Doni," rekao je Grant. "Zato to bi nam ti bio od
koristi. Ti funkcionie na nivou drave, a mi u lokalu; ti si potovan,
mi ne elimo to da budemo; ima dobre veze, mi se ne bismo pridruili
ni jednom klubu koji bi hteo da nas primi. A drugi razlog je taj to tebe
zavera upravo udarila posred lice, tako da ti je sada sasvim jasno da
oni nee dozvoliti da se to desi."
"Ne moe ih pobediti ako igra po njihovim pravilima, zato to su
oni lairali igru. Kao Las Vegas, samo jo gore," rekao je Joust. "Tako
da smo mi odluili da igramo po sopstvenim pravilima."
Trent je napuio usne. "Ako vas pitam kakve mete imate na umu,
da li e to uticati na moj ugled ovde?"
"Ja imam mali spisak - nikada ih neemo promaiti," rekao je
Bouman ujednaenim tonom.

"Ne, Doni, ti si poten prema nama," rekao je Grant. "Ali pre nego
to ti kaem, budi siguran e odgovor napraviti neku razliku. Da li
postoje neke mete na koje bi odmah pristao, a neke na koje ne bi? Ako
postoje, onda je pravo vreme da nam se pridrui. Oko nas ima mnogo
meta, a mi moramo da donesemo jo mnogo odluka."
Od prvog trenutka kada se Ranero pojavio u retrovizoru, Trent je
imao oseaj da je u velikoj opasnosti. Nije bio u potpunosti siguran da
zbog pogrenog odgovora nee zavriti sa licem u reci Rapidan, pa je
zato pokuao da izbegne bilo kakav odgovor. "Morau da razmislim o
tome, momci."
Grant se namrtio i odmahnuo glavom. "Mislim da to nee moi.
Stvari stoje onako kako je Bob rekao. Siti smo ekanja."
"Ne razumem zato tebe to to se desilo nije vie razbesnelo",
rekao je Bouman i utnuo kamen. "ovee, trebalo bi da skae od
sree zbog anse koju ti pruamo. Zato nisi o tome sve vreme
razmiljao? Ja jesam. Mi emo uraditi neto, a ne kao ti koji si danas
ceo dan sisao mikrofon. Moda ti ne eli stvarno da pobedi. Ili si
moda samo jebena kukavica."
"Bobe, za koliko e se taj satelit pojaviti iznad horizonta?" pitao je
Grant.
"ta?" Bouman se zablenuo u svoj sat. "Prokletstvo..." Gurajui se
pored Jousta da proe, krenuo je prema parkingu.
Grant i Joust su se pogledali i nasmejali na Boumanov raun. "Ne
mora nita da kae Doni, znam - skroz je uvrnut. Ali ima odlian
pristup igrakama," objasnio je Grant. "Dakle, kakav je tvoj odgovor,
Doni? Za ili protiv? Obeavam ti da emo dii prainu."
"Onda sam vam ja potreban da nastavim ono to sam i do sad
radio," rekao je Trent impulsivno. "Da se pojavljujem u javnosti,
visoko moralan, kao glas razuma, primeran graanin koji potuje
sistem. To vam je najbolje mogue pokrie koje moete dobiti. Biu
otvoren - ako neto krene naopako pa federalci uhapse Boba
Boumana, njega moete zameniti, a javnost e misliti, pa, da je on
jedan luak. A mislim da jo nismo u mogunosti da tako neto
nzikujemo. to, naravno, ne znai da vam je neu poeleti sreu."
Zaustavio je dah.
Grant i Joust su razmenjali poglede. "U redu, Done," rekao je Joust
i pruio ruku. "Ti ih udaraj odozgo, a mi emo odozdo. I tebi puno

sree. Neemo ti se vie javljati."

Podilazili su ga marci celim putem do parkinga. Kada je bio na
sigurnom u svom autu, oednom ga je oblio hladan znoj. "Hajdemo
odavde, Deri."
"ta se desilo?"
"Moe ti i bolje od toga, Deri." Naslonio se, pitajui se da li mu se
ruke tresu zato to se uplaio, ili zato to je bio u opasnosti, ili zato to
je oseao odvratnost i prezir, jer je deo njega bio u iskuenju.

19
ORUJE ZA UBISTVO

"Ponosan sam zato to nikada nisam izmislio oruje za ubistvo."

- Tomas Alva Edison
Deset meseci od kada se lice doktora Defrija Hortona prvi put
pojavilo na vestima, njegov ivot i izgled su se dramatino promenili.
U danima koji su usledili posle njegovog pojavljivanja kao
pronalazaa ivotnog tita, njegovo lice se moglo svuda videti.
Pristajao je na intervjue, uestvovao u debatama, svedoio isped
Kongresa, i pojavljivao se u Ujedninjenim nacijama sa predsednikom
Brelandom, gde su ih lanovi Generalne skuptine Ujedinjenih nacija
doekali na nogama i uz ovacije.
Ali odmah nakon toga, on je nestao i to ne samo iz javnosti, ve i iz
onoga to je zvao svojim ivotom. Otiao je iz Terabajta ne znajui
kada e se vratiti, zamenio je svoj usamljeniki ivot u Aneksu za ivot
lutalice. Od tada, nije imao dom, iznajmljivao je sobe u hotelima u
Vancouveru na nedelju dana. karavan u Great Smoky planinama na
dve nedelje, brvnaru na obali jezera u severnoj Minesoti na mesec
dana, i tako dalje... Iao je od mesta do mesta du kontinenta Severne
Amerike bez jasnog cilja sem da ode tamo gde nije bio i da vidi ono to
nije video.
Sa sobom je nosio samo ono to je mogao da strpa u izletniki
ranac, a to je bilo malo vie od preobuke za par dana, nekoliko
osnovnih sitnica za linu higijenu, rezervni par udobnih cipela, svoj
komset i ita. Sredstva za linu higijenu nisu ukljuivala ni brija ni
makaze; po prvi put je pustio bradu, i pustio da mu njegova talasasta
kosa poraste.

"Izgledam kao pravi eko terorista koji oboava drvee," pisao je

Li, koja je bila jedna od retkih iz Terabajta sa kojom je odravao
kontakt. "Oseaj je fenomenalan, zato to se ugledni ljudi koji bi me
moda i mogli prepoznati dre na odstojanju, a ekscentrine i
ozloglaene tipove, koji su zapravo jedini koji mi prilaze, ne interesuje
ko sam, sve dok sam voljan da sluam njihove savete, da ih sluam dok
mi se ale ili filozofiraju, ili dok mi priaju o svojim snovima. Ja
sluam, zato to su ovi marginalci, zapavo, interesantni, sa
osveavajue neverovatnim i najrazliitijim pogledima na svet. Ja sam
zaboravio na razliite naine kako ljudi sve mogu da misle, i koliko
malo njih je optereeno razmiljanjem na nain na koji to ine ljudi iz
laboratorija i oni sa doktoratima."
U poruci Brohieru, dodao je: "Oseam se kao da ponovo stupam u
kontakt sa stvarnim svetom, ili se moda po prvi put sa njim
povezujem. Nisam to shvatao kada smo vodili one razgovore o tome
ta e na posao znaiti za drutvo, ali moj teorijski model ljudi je bio
pun propusta kao to se pokazao na model fizike. Pretpostavljam da
je to ono to se deava kada sam skuplja uzorke u sopstvenom
dvoritu. Precenio sam uticaj razuma, a potcenio sam uticaj strasti. A
to se tie inteligencije u slubi i jednog i drugog, tu sam potpuno
pogreio. "
Horton se nalazio na Majanskom poluostrvu i obilato se znojio
poto je proveo mnogo vremena penjui se strmim stepenicama
kamene piramide stare 1600 godina, kada je primio Brohierov
uzbueni poziv da doe u Prinston i uestvuje u iznenadnom uspehu
teorije. Ali Horton jo uvek nije bio spreman da razgovara o fizici.
Razlog zbog koga je ukljuio svoj komset bio je samo da bi saznao
neto vie o graevini na ijem vrhu je sedeo, i o ljudima koji su je
sagradili. Tako da nije odgovorio na poziv.
Ali uprkos najveim naporima da to sprei, Prinston se ipak
neprestano vraao u njegove misli i pretio da da pravac njegovom
besciljnom putovanu. Uvukao se u njegove misli kao slon u dnevnu
sobu, bilo ga je nemogue ignorisati. Ako ode da vidi Brohiera to bi
znailo da unapred odreuje kraj putovanja i nastavlja sa svojim
profesionalnim ivotom, ili da je to neto to je on izbegavao. ak je i
priznanje da je to tako bilo neprihvatljivo za Hortona. Jedini izlaz iz
ove psiholoke dileme bio je da Prinston bude samo jo jedna stanica

na putu, malo skretanje sa puta koji ide u nekom drugom pravcu.

Tako da je tokom druge nedelje boravka u Kejp Meju Horton
prestao da posmatra kako u kasnu zimu oluje biuju pristanita i
kamene nasipe. Zakljuao je svoj trosobni apartman kao neko koji
namerava da se vrati, iznajmio je mlazni avion od Vajldvuda do
Filadelfije. U Filadelfiji je uhvatio skoro prazan Amtakov putniki voz
do raskrsnice za Prinston, odakle se vozio u klopotavom, zastarelom
"Dinki" vozilu specijalizovanom za kratka putovanja sve do kampusa.
Na stanici je stajao taksi, ali se Horton odluio da poslednje metre
svog hodoaa prepeai i da ne obraa panju nalete prohladnog i
vlanog martovskog povetarca od koga ga je podilazila jeza.
Ali dok je Horton pratio univerzitetski put izmeu naputenog
igralita za golf i bogoslovskog sveuilita, shvatio je da pokuava da
stvori neku vrstu Zenovog paradoksa, odnosno, to se vie pribliavao
svom odreditu, korci su mu bili sve sporiji.
Da li me to jo uvek toliko mui? pitao se. Da li je ovo izbor ili
koincidencija? U nemogunosti da da odgovore na pitanja koja su ga
muila, ubrzao je korak.
Dok se pribliavao institutu, Horton je bio iznenaen imenima
ulica: Hegelova avenija, Newtonov put, Ajntajnov put. Samo je
poslednji od ove trojice uglednih ljudi hodalo ovim ulicama, ali zbog
samih imena Horton se oseao kao da ulazi u neki drugi svet,
izolovanu enklavu gde imena velikih mislilaca imaju vei odjek od
imena vojnika i politiara.
Ali verovatno je to ono ta su mecene Instituta i eleli da stvore skrovite za ista intelektualna traganja, bez pritiska akademika, i
opasnosti od komercijalizacije. U institutu nije bilo laboratorija,
nastavnog plana, kolarine, diploma. Bez obzira na sve to, imao je
izvrsne biblioteke, duge umske staze, i niz izvanrednih uspeha.
Horton je smatrao da je i sama injenica to uopte razmatra trust
mozgova ove ustanove, dovoljna sama po sebi. Ali ak su i sazvea
delovala bledo pored spiska imena ljudi koji su ovde radili i studenata
koji su se ovde kolovali, to je maltene obuhvatalo celu istoriju nauke
iz prolog veka i ukljuivalo ne samo Ajntajna, koji je svoju karijeru i
svoj ivot ovde okonao, ve i C.N. Janga, Dona Von Njumana, Kurta
Godela, Friman Dajsona...
Nedostojan sam da uem u va dom, gospodaru, zadirkivao je

Horton sam sebe, dok je stajao ispred znaka na samom poetku

glavnog prilaza.
Morao je da da svoje ime na prijavnici u Fuld Holu da bi dobio
dozvolu da ue u institut kao i uputstva kako da doe do Brohierove
kancelarije. To je bilo neto to se strano trudio da izbegne u toku
svojih putovanja. Ali nijednim gestom niko nije pokazao da ga je
prepoznao, ak ni podignutom obrvom. Primili su ga sa rezervisanom
ljubaznou Starog i efikasnou dobro obuenog osoblja Novog
sveta.
"Ovo je vaa vizitor legitimacija, Dr Horton. Nema potrebe da je
stavljate. Bie dovoljno da je nosite sa sobom. Ona takoe slui i kao
propusnica za kafeteriju, u sluaju da odluite da ruate dok ste
ovde."
"Da li je to neka vrsta predajnika?" upitao je Horton, okreui
tanki srebrni disk u ruci.
"Da, on je povezan sa naim sigurnosnim sistemom. Ali on slui
samo da bi nas obavestio da ste vi ovlaeni posetilac, a ne da bismo
vas pratili gde god da krenete. Legitimacija istie u jedanaest, u vreme
kada se institut ionako zatvara za posetioce."
Horton je klimnuo glavom i spustio disk u gornji dep. "Pepeljuga
rano ide na spavanje. Rekli ste sto sedamnaest?"
"Da, doktore Horton. Ve sam obavestio doktora Brohiera da ste
stigli."
"Pretpostavljam, da je bolje da krenem, zar ne? Nema povlaenja."
Uspeo je da se na jedvite jade kiselo nasmeje. "Hvala na pomoi."
Hodnik je bio obloen mekanim tepihom koji je upijao odjek
koraka. Vrata i pervazi celom duinom bili su od tamnog punog drveta
koje se blago sijalo. Bilo je to pravo drvo, a ne imitacija, koje je
pamtilo hiljade brisanja praine, ienja, mazanja raznoraznim
sredstvima za drvo.
Samo pre godinu dana, Horton bi verovatno propustio ivot koji je
drvo ivelo. Sada mu je ono govorilo ne samo o panji i detaljima, ve
i posveenosti principu o nepokolebljivom investiranju u pokuajima
da se od najboljeg dobije najbolje, i o mestu gde je uvek bilo dovoljno
vremena da se stvari urade na pravi narn.
Iznenada, Hortona je obuzela, prosto kao iz zasede, enjiva zavist
u odnosu na one privilegovane koji su ovu ustanovu nazivali svojim

domom, i osetio je neoekivanu elju da uje ta je to Brohier ovde

otkrio. Nekoliko trenutaka kasnije Horton ga je ugledao kako izlazi iz
kancelarije koja se nalazila na uglu, na kraju hodnika, kako podie
ruku da bi ga pozdravio i kree prema njemu neujednaenim hodom
oslanjajui se vie na levu nogu.
"Karl," uzviknuo je Horton i ubrzao korak.
"Doao si." Brohier je sijao od sree. "Toliko mi je drago, toliko
toga imam da ti pokaem. Gde si sve bio?"
"Iao sam na dug put," rekao je Horton. Pokazao je prstom ka
Brohierovoj nozi, da bi odmah tu istu ruku pruio Brohieru i srdano
se rukovao sa njim. "ta si to uradio?"
"Pao sam, na stazi u umi. Sam sam kriv. Posle prvog snega krenuo
sam u etnju, naravno obuo sam pogrene cipele. Sada sam dobro. U
pitanju je samo navika koje nikako da se otresem." Ali kada je Brohier
uhvatio Hortona za lakat kao da eli da ovaj krene prema njegovoj
kancelariji, Horton je shvatio da mu on, u stvari, doe kao oslonac.
"Koliko moe da ostane? Da li su ti nali sobu? Mogu da ti napravim
mesta u mojoj kuici. Dodue, nije ni nalik Kolumbiji, ali je dovoljno
velika za nas dvojicu."
"O tome emo posle," rekao je Horton. Krajikom oka je primetio
broj na vratima pored kojih su prolazili. Napola se okrenuvi, pokazao
je palcem i rekao: "Zar to nije..."
Brohier je pogledao u tom koji je Horton pokazao. "Ajntajnova
kancelarija? Da, njegova poslednja kancelarija. Sto petnaest Fuld. Evo
stigli smo, ja sam odmah u kancelariji do te."
"Kako to izgleda?" pitao je Horton i posegnuo da uhvati kvaku.
"Molim?"
"Pa, deluje mi pomalo zastraujue. Kao da radi u kancelariji koja
je malo niz hodnik od kancelarije samog Boga."
"Mene to inspirie," rekao je Brohier, pustio Hortonovu ruku i
krenuo prema vom stolu. "Prie se ovde jo uvek ispredaju o njemu...
a za mene je on stvarna osoba, a ne ikona." Poeo je da se smeje i
svom teinom se spustio na stolicu. "Sem toga, Harry Beuge je taj koji
nosi teret poreenja. Dok ja samo prolazim pored Ajntajnove
kancelarije svakog jutra, on mora u njoj da radi. to moda i
objanjava to to on dolazi kod mene est puta dnevno.
Horton se pridruio Brohieru i zajedno su se smejali. "Ipak ima

neto u ovom mestu, zar ne," rekao je, i privukao stolicu.

"Kada posmatra ovu zgradu ima utisak kao da ju je dodirnula
neka veliina, genijalnost - to se osea i u samim ciglama, malteru,
vazduhu. Svakog jutra udahnem duboko, u nadi da u neto od toga
uspeti da ukradem." Nagnuo se napred zavereniki: "Kada se oseam
avolasto, onda ispriam nekome kako se iznad kampusa nalazi
morfoloko polje. Ljudi su ovde ve dugo duboko uronjeni u svoja
razmiljanja, tako da je sada mnogo lake to rei ovde nego na nekom
drugom mestu. Prole nedelje sam to rekao i pred direktorom."
"Citirao si eldrejka direktoru Instituta? Ti si hrabar ovek."
"Poinio sam ja ovde i gore grehove od tog."
"Na primer?"
"Krijem neto od njih, jer sam tebe ekao da doe."
"Nisi trebao. Ne duguje mi to."
"Oh, ma imao sam pune ruke posla. Morao sam da se vratim u
kolu i da nauim hemiju."
Horton je trepnuo iznenaeno. "Hemiju? Ti? ovek koji mi je
ozbiljno objasnio uz flau Bordeauxa da je hemija zanat za ljude koji
nemaju dovoljno mate da postanu fiziari?"
"Upravo taj ovek," rekao je Brohier. "Toliko sam samo puta te iste
rei ponovio pred svedocima, da u verovatno morati javno da ih
poreknem na godinjem sastanku amerikog Udruenja hemiara.
Okreni se iza sebe - tamo kod najvilje police je mesto sa kog sam
poeo - Paulingova Priroda hemijskih veza. Prvo izdanje, ni manje ni
vie nego na papiru - korigovan od strane Paulinga lino."
Horton je bacio kratak pogled preko ramena. "Zar ne postoji ve
multimedijalno izdanje?" pitao je, nimalo impresioniran onim to je
video.
Brohier je naborao nos sa gaenjem. "Ah, pa naravno da postoji,
ta vie, odvratno je. Sva ta izdanja su puna trodimenzionalnih
animacija i drugih nebitnih gluposti. Vratio sam ga posle nedelju dana.
A ovo, ovo sam uzeo u avgustu iz Nacionalne naune biblioteke."
"Sporo ui?"
Brohier se nasmeio. "Hvala nebesima. Samo me je jedna stvar
brinula vie od pomisli da se vie nikada nee vratiti..."
"Pomisao da u se vratiti, ali bez smisla za humor?"
"Upravo tako. Zna, dugo si bio zastraujue ozbiljan."

"Pa, to mi je bio prvi put," rekao je Horton i nasmejao se tuno.

"Nikada pre nisam uticao na promenu istorije."
"Jo uvek nismo sve zavrili, Defri," rekao je Brohier i naslonio se.
Oi su mu sijale sjajem kojim sijaju oi roditelja koji eka da njegovo
dete prvi put ugleda Boino drvo. Zar ne eli da sazna zato sam
itao Paulinga?"
Horton je napuio usne i usudio se da pogodi: "Skopao si neto u
vezi Okidaa i vezanih energija..."
"itao sam ga jer ti i ja moramo da preradimo ono to je Pauling
napisao. Zato to itav fundamentalni model, sr metafore, mora da se
promeni. Ja znam zato Okida funkcionie. Znam ta si ispravno
uradio kao i zato si zapadao u teoretske orsokake."
"Govori!"
Brohier je pogledao pored Hortona da se uveri da su vrata
kancelarije zatvorena. "Defri, bili smo stare budale pune predrasuda
i pokuavali smo da uguramo nae novo udo u uzane demode cipele.
Nismo razmiljali skoro ni upola dovoljno radikalno. to na nas nije
imalo apsolutno nikakvog uticaja. Mislim da su nas prevarili i naveli
da mislimo da je revolucija bila i prola, da je CERN sistem
predstavljao promene paradigme na koje smo ekali. Ali nije se radilo
ni o kakvoj promeni, ve samo o preuranjenoj drhtavici."
Odmahujui glavom, Horton je ogoreno rekao: "Neka sam proklet
ako ti ne uiva u tome da odugovlai pre nego to konano pree
na stvar."
Brohier je razrogaio oi ljutito. Horton nije bio siguran da li je to
bilo ozbiljno ili se samo pretvarao. "Ti si mene pustio da ekam
mesecima, a sada mi pridikuje zbog nekoliko minuta? Arogantni
mladiu. Sedi tamo i budi miran koliko god je potrebno. Ja imam
prava da u ovome uivam."
"Izvini," rekao je Horton smekajui se iskosa snebivljivo.
"Moda ti i oprostim," rekao je Brohier. "Ili moda to opet
potegnem za dvadeset minuta samo da bih ti napakostio. Dobro, gde
sam stao?"
"Kod promena prototipa. Kod fundamenata modela. Kod
preraivanja Paulinga."
"Promene paradigme," ponovio je Brohier. "Defri, zato postoji
neto kao to je materija kod CERN-ovog modela?"

"Molim?"
"Ja mislim da CERN sistem ne objanjava zato materija postoji,"
rekao je Horton i odmahnuo glavom. "On samo objanjava kako - on
objanjava identitet materije-energije kao slomljene funkcije talasa,
stabilnost ralanjenog stanja polja, asimetrije inicirajuih prelaznih
faktora. Ali. to nije odgovor koji oekuje, zar ne?"
"Ne. Pogledaj sliku koju smo mi, fiziari, obojili. Energija je
energija. Materija je energija. ega jo tu ima? Ima sila - koje prenose
vektorski bozoni, sila koje su estice, a estice su materija, a materija
je energija. Zato je univerzum onda toliko kompleksan? Zato se ne
sastoji samo od bele boanske svetlosti, iste i nepromenjene? Zato
mora da postoji vazduh, kamen ili drvo, zid ili ja ili ti?"
"Kastenmahove jednaine..."
"...one daju objanjenje kako.... ali ne objanjavaju zato."
Horton je seo na ivicu stolice. "Karl, ja moda ne shvatam ta hoe
da kae, ali zar mi sada ne izlazimo van okvira nauke? Ja sam mislio
da je teologija neto to se izuava na odseku za drutvene nauke."
"Mi izlazimo iz okvira fizike materije-energije," rekao je Brohier,
"ali ne i iz okvira nauke."
"ega jo tamo ima?"
Brohierove oi su zacaklele. "Sada smo doli do pravih pitanja.
Zaista, ega jo! Koji je to faktor koji ralanjuje prvobitno energetsko
polje u mnotvo odvojenih stanja polja: na etiri sile, desetak osnovnih
estica, stotinu elemenata, sto hiljada jedinjenja? ta je sr
diferencijacije koja omoguava postojanje fioke olovaka, neba
posutog pahuljama, plae prekrivene peskom - a da pri tom svaki
element seta zadrava svoje individualne osobine i izdvojeno
postojanje, a ne rtvuje osnovni identitet ili formu?"
"to, pa mi govorimo o efektima kvantne neodreenosti, zar ne?
Stohastika varijacija. Sve zavisi od toga koliko detaljno opiete dati
predmet. Kada se pesak ralanjuje on je u nekim trenucima
jedinstven, dok je u drugim razjedinjen."
"To je isuvie subjektivan stav. Ili postoji milijardu zrna peska, ili
ne postoji. Oni postoje ili nezavisno od opaanja, ili zbog njega. Biraj."
"Na ovim izborima glasam za Materijaliste," odgovorio je Horton
podrugljivo, da bi istog trenutka upitao: "Da li ti hoe da kae da je
specifikacija osobina koje poseduju ono to im daje identitet,

postojanje?"
Breland se zadovoljno osmehnuo. "Da, upravo tako, Defri. Upravo
to 'ta jo' je informacija. Informacija organizuje i definie razliitu
energiju. Ona regulie i stabilizuje materiju. Informacija propagira
kroz materiju-energiju i posreduje u interakciji izmeu materije i
energije. Ona je um koji stvara, suprotnost haosu." Horton je zurio
kroz pod i pokuavao da se izbori sa onim to je Brohier izjavljivao.
"Ako se univerzum sastoji od energije i informacije," zapoeo je
Horton lagano, "to znai da onda Okida na neki nain menja
informativni omota odreenih supstanci..."
"Menja ga, skrembluje, razbija, destabilizuje ga," rekao je Brohier.
"I to im vrlo grubo. Jedinice koje mi sada pravimo, nezamislivo su
beskorisne, to je kao da gromom od deset hiljada volti udara
kompjuter kako bi promenio samo nekoliko bajtova u njegovom
programu. injenica da su se negde u masi informacione buke koja je
predstavaljala tvoj prototip izdvojile neke koherentne rei jezika
rezonantne mehanike - nove nauke o materiji, sluajan je pogodak,
ista sposobnost srenog sluajnog otkria. Sapleo si se o
karakteristian hemijski potpis odreenih nitratnih jednijenja, koja su
izdvojila tvoj signal i vazduha kao kada radio-amater operator uje
glas u masi radio smetnji."
"Ali ako nauimo da itamo i piemo na tom jeziku..."
"Sada shvata zato sam rekao da moramo da se vratimo na
Paulinga i ponemo ispoetka."
Ideja je bila prevelika, i obuzela ga je prebrzo. Horton je osetio
kako se u njemu stvara otpor. "Da li se mi ovde igramo igre rei, ili ti
zapravo ima uraen reprezentativni sistem?" Hortonove rei su
izraavale vie skepticizma nego to mu je bila namera.
"Zato to pria Defri, vrea me. Ti zna da ne moemo govoriti
o nauci, sve dok to to elimo nismo u mogunosti da izrazimo u
brojkama."
Ovoga puta Horton je primetio da Brohier trepe i shvatio je da se
ovaj pretvara. Zavrnuo je rukave na demperu i ustao iz stolice.
"Dobro," rekao je. "Hajdemo do bele table. Hou da vidim tu
matematiku."

Proveli su skoro dva sata ispred ogromne bele table koja je visila na
zidu sa Fuldom 115. Vei deo prvog sata Brohier je proveo sa velikim
crnim markerom u ruci, ljuljajui se napred nazad u sekretariinoj
stolici. Vei deo drugog sata, proveo je sedei nasred kancelarije, kako
bi mogao da vidi celu tablu, i da diskutuje sa Hortonom koji je brisao i
pisao po tabli svetlo crvenim markerom.
Napokon se i Horton udaljio od table. Kada se pridruio Brohieru
predao mu je crveni marker.
"Pa?" Brohier je pokuao da ga podstakne. "ta si odluio?"
"Odluio sam da treba da me asti veerom," rekao je Horton. "I
to jednom skupom. Ako hoe moe je staviti na raun svoje druge
Nobelove nagrade."
"Uf, uf - prerano je da se o tome govori," rekao je Brohier i
odmahnuo rukom odbacujui takvu jednu pretpostavku. I pored toga
Horton je primetio da je Brohier bio zadovoljan. "Samo mi reci da se ti
sa tim slae."
"Slaem se," rekao je Horton, sputajui ruku na Brohierovo rame.
"Nemam nijednu primedbu. Dodue, ja ba i nisam najkritiniji
slualac. Ali ako se zavri dobro kao to je i poelo - Karl, onda je to
prava majstorija."
Brohier se nasmeio zadovoljno i potapao Hortonovu ruku.
"Hvala ti, Defri. A sada molim te obrii tablu i idemo negde na
veeru."
Dvorana za ruavanje u Institutu po Hortonovom miljenju i nije
bila ba najbolje mesto za sveanu veeru, ali je popustio i sloio se sa
Brohierom da to nije prva takva veera koju su tu pojeli.
"Naravno, a pored toga," uveravao ga je Brohier, "hrana je ovde
dobra. Institut, izmeu ostalog, vodi rauna i o naim stomacima.
Hajde, pogledaj i kai mi kada si zadnji put video ovakav meni u
kampusu."
Horton je uskoro uvideo da Brohier ne preteruje. Glavna jela, koja
su se oigledno menjala iz dana u dan poto je na meniju stajao
dananji datum, obuhvatio su hranu sa pet kontinenata i vie od deset
kuhinja.
Kao i na zadnjoj Hortonovoj i Brohierovoj zajednikoj veeri, dok
su ekali da im donesu hranu, Horton je morao da istrpi dva

upoznavanja i jedno nametljivo ponaanje. Upoznao se sa Barbarom

Gleni-Golden, bakicom okruglih obraza koja je u stvari bila istaknuti
gostujui profesor na grupi za istoriju i sa Roderom Petranovim,
efom katedre na grupi za matematiku koji je imao vrat poput ptice
grabljivice.
Iako su oba naunika bila vie nego kulturna, Horton se ipak sve
vreme vrpoljio dok se smeio i upoznavao sa njima. Bio je isuvie
svestan svoje ozloglaenosti da bi se opustio, a red koje mu je GleniGolden uputila na rastanku samo su pojaale njegovu osetljivost.
"Znate, mladiu, vi ste svakako doprineli da moja oblast kojom se
ja bavim deluje interesantnije," rekla je zastajui pored njegove
stolice. "Lavovi iz ekonomske kole za istorijsku analizu su mirno
spavali, mislei da su na vrhu biolokog lanca - a sada ste vi dirnuli u
osinjak tehnoloke kole, zbog ega lavovima nije ni malo prijatno."
"A ta ste vi Barbara - lav ili osa?" pitao je Brohier.
Nasmejala se. "Ja sam sterilni hibrid."
U veeri ih je prekinula jo i osoba pod imenom Samjuel
Benington-Hejstings, veseli doktor fizike sa Kejmbrida koji je bio
dovoljno mladolik, da se Horton pored njega oseti starim. "Znai vi ste
legendarni Okidaovac," rekao je i spustio se u jednu od praznih
stolica za stolom. "Da li to znai da e na tajanstveni doktor Brohier
napokon dozvoliti i ostalima da se igraju sa novom igrakom?"
Brohier je mrknuo dobroduno. "Doktor Sem misli da sam te ja
krio od njega."
"Ne od mene, gospodine - od celog odeljenja," rekao je BeningtonHejstings. Doktor na svaki odgovor koji da, postavi hiljadu pitanja.
Kada ga pitam u emu je trik kada je magina kutija u pitanju, on se
samo nasmei kao Buda." Protegao se preko stola i potapao Brohiera
po stomaku. "Ve poinje i da lii na Budu."
Brohier je snano udario mladog naunika kaikom po prstima, a
zatim pospano pogledao Hortona. "Poto sam povredio kuk..., a i zima
je. A, bogami, i hrana je odlina..."
"Nadam se samo da su vam beleke itke kako doktor Horton ne bi
morao do kraja svoje karijere da deifruje Brohierovu Zadnju
teoremu. Bilo bi jo bolje kada bi ujutru poti sa mnom u fitnes centar,
da vebamo hatha jogu i optrimo dvadeset i pet krugova. Onda ete
iveti doveka, a moda se nekad ak i proslavite."

"Ako moram da ustanem u cik zore da bih trao, onda nema svrhe
da ivim doveka, doktore Sem. Mmm, mislim da stie hrana."
Horton je namignuo i nagnuo se prema Benington-Hejstingsu.
"Seme, ti ne shvata da Karl ne zna ta se nalazi u maginoj kutiji.
Vidi, sutina je u tome da ga ja vodim sa sobom ve dvadeset godina.
On je ovde samo da bi pijunirao za mene."
"Izvrsno, okruen sam laovima i sa jedne i sa druge strane. Kako
je to dobro za napredovanje nauke!" Ustao je kada je konobar priao.
"Jedite, samo vi jedite; neka vam se arterije skamene a mukost visne
kao odrana zmijska koa."
Brohier se nasmejao od srca. Horton je zaueno zurio u
Benington-Hejstingsa, nesigurno se smekajui dok je ovaj odlazio.
"ta bi? Ko je to bio?"
"Pa, doktor Sem e ti rei da je on potomak duge loze istaknutih
engleskih ekscentrika, a da je Don Kliz njegov duhovni voa." Sa
irokim osmehom na usnama, Brohier je odmahnuo glavom. "Nemoj
mu to nikada rei, Defri, ali on je za mene pravo osveenje. On je
daroviti mimiar nesposoban da potuje bilo ta i bilo koga. U
njegovoj glavi ivi deset razliitih linosti, i on moe odjednom da se
pretvori u bilo koju od njih bez upozorenja - pred kraj naeg
razgovora bio si u prilici da upozna jednu od njih, a koju ja zovem
doktor Bombaj. Ali, ne potcenjuj ga. Doktor Sem mi je davao asove iz
kombinametrike kada sam prvi put ovde doao. On je jedan jako
pametan mlad ovek. Mogu da se kladim da e on sedeti u samom
centru u prvom redu kada budemo izlagali na rad o mehanici
rezonancije."
Horton nije odgovorio, i to je bio zadnji put da su govorili o poslu
za vreme obroka. Brohier je ispitivao Hortona o njegovim
putovanjima, a Horton je sam sebe iznenadio kada je shvatio da
zapravo ima neke zanimljive anegdote o sebi da mu ispria."
"Da li si odravao kontakt sa Gordonom i Li?" pitao ga je Brohier
dok su jeli desert.
"Isto kao i sa tobom," priznao je Horton. "Kako su oni?"
"Koliko ja znam, u Aneksu je sve kao i pre. Izgleda da su kao efovi
uticali jedan na drugog i ublaili svoje nedostatke."
"Nisam to pitao."
"Ah," rekao je Brohier. "To. Zadnje to sam uo je da se lagano

pribliavaju jedno drugom takvim tempom da u odnosu na njih gleeri

izgledaju vrlo veti."
"Stvarno? Tako mnogo napreduju? A ko ti je to rekao?"
"Li."
"Ah - pesimistika varijanta. Da si razgovarao i sa Gordonom mogli
bismo da naemo prosek, i onda bi stvarno znali ta se deava."
"Pretpostavljam da nisi odravao kontakt ni sa ljudima iz
Vaingtona."
"Ne. Otiao sam, a oni nisu ba neto jurili za mnom. Nisam ak
dobio ni predsednikovu estitku za Boi."
"Mislim da ih Brelan ni ne alje," rekao je doktor Sem i tiho se
nasmejao.
"Takve sam ti ja sree. Nisam trebao da uzmem suvenir kada sam
bio u Beloj kui."
"Vratili bi te," rekao je Brohier. "Oni ne bee od ovoga. Tamo ima
prijatelje."
"Da, tamo i gde jo?"
"Prerano si prestao da gleda vesti."
"Jesam li? Breland e katastrofalno izgubiti ove jeseni."
"Verovatno," rekao je stariji ovek. Spustio je svoju izguvanu
salvetu na prazan tanjir. "loje politika, Defri. Ti ne podlee tim
standardima. I zato ne treba da prihvata krivicu koja nije tvoja."
"Ljudi jo uvek jedni drugima rade strane stvari, Karl."
"Znam."
"Neto od toga smo im i mi omoguili dajui im ono to smo im
dali," rekao je Horton. "Taj ovek u Denveru, na primer, koji je
upotrebio Okida iz suda kao detonator za bombu da bi izvrio
samoubistvo..."
"To je njegov izbor, Defri."
"A dve ene koje je ubio?" Horton je odmahnuo glavom. "Nekada
sam imao obiaj da gledam vesti i razmiljam. Okida je mogao da
spasi te ljude. A sada kada ponekad gledam vesti, uhvatim sebe kako
razmiljam: pitolj je mogao da spasi te ljude."
"Ah. Saint Paul?" To ime ih je podsetilo na stravine naslove u
novinama od pre mesec dana: o bandi iz susedstva koja je divljala sa
lancima i metalnim ipkama u trnom centru koji je imao Okida kao
zatitu, i tom prilikom ubila jednog sedamnaestogodinjaka i teko

ozledila jo desetak kupaca. Ironija je bila u tome to je ivotni tit bio

instaliran kao odgovor na sve intenzivnije ratove maloletnih bandi
oko tog centra, rata koji je ve bio proao kroz nekoliko pucnjava na
ili u blizini samog centra.
"I Birmingam Hajts, i Luisvil, i juni Boston." Svako ime nosilo je
eho brutalnog zloina.
"Ovo je prelazni period, Defri. Bie jo greaka. Svuda gde je
najlaki odgovor bilo oruje, ljudi e morati da se prilagode, onog
trenutka kada se suoe sa fundamentalnim problemima. Oruje je bilo
flaster za prvu pomo, a neke rane zahtevaju mogo vie od toga. Isto
tako, lako moe rei da je ninda mogao da spasi te ljude i to bi isto
tako bilo tano."
"Ne znam," rekao je Horton. "Jednostavno mi se im da se voda
stalno muti. Ljudi se dvoume da li su ovo uopte eleli."
Brohier je energino odmahnuo glavom. "Ne, ne - ti se dvoumi.
Vidi, proizvodnja je deset puta poveana za manje od godinu dana, a
imamo i listu ekanja staru est meseci. Da li zna koji je najvei
problem kojim se odbor sada bavi? Lana obeleja ivotnog tita. Niu
svud naokolo - ljudi su toliko eljni beneficija koje im Okida nudi."
"Ali ako ih budu koristili nesmotreno kao to su koristili oruje..."
"Neki sigurno hoe. To mora da prihvati. Moje mikrokarte
solidstejt memorije se koriste za krijumarenje dokumentarnih
filmova u Kinu i za slanje mihonskog fonda biblioteke na Mars.
Takoe se koriste kako bi deja pornografija mogla da ide iz ruke u
ruku, i za iznoenje korporativnih tajni iz IBM-a, i da bi se sakrilo
nelegalno knjigovodstvo od FBI-a - a to su samo neke od stvari za koje
znam."
"Znai u pitanju je korisnik, a ne sredstvo."
"Upravo tako."
"Kai mi zato nam ova taka gledita nije bila tako ubedljiva kada
su sredstva bili oruje i eksplozivi?"
"Zato to su neka sredstva isuvie opasna da bi ih koristile
impanze i deca," rekao je Brohier. "Zato to sredstvo koje je
napravljeno za ubijanje postaje pretnja svakome, ako se pravilno
upotrebljava, a to da li su ona napravljena u velikoj koliini ne menja
stvar. Mogunost da svako domainstvo poseduje pitolj je
zastraujua skoro kao i mogunost da svaka zemlja poseduje CBN

raketnu bateriju. Ili bi bar trebala to biti svakome ko ima imalo

razuma." Namrtio se. "Tvoja melanholija je posledica
besposliarenja, Defri. A ja znam da je lek za to da se vrati na posao.
Hajde da se dogovorimo gde e veeras da spava."
"U Kejp Meju."
"Ide po svoje stvari?"
"Ne, ja idem i ne vraam se Karl. Ovo je tvoj posao, ne moj."
"Ima dovoljno posla za obojicu, pa i vie od toga. Ima posla za
desetoro ljudi," rekao je Brohier. "ta vie, ne mora se ovde obaviti.
Moe da radi u Kolumbiji, ili u Aneksu. Moda u i ja sam morati
uskoro da odem tamo da nadgledam poetak testova."
Horton je odmahnuo glavom dok je ustajao od stola. "Ponudi to
nekom drugom. Ja sam odustao od svog zahteva kada sam se vratio iz
Vaingtona, sea se?"
"A ja sam je savesno drao u tegli na svom radnom stolu i ekao da
prevazie svoj strah i ponovo je zatrai. ta se to, doda vola, sa
tobom deava, Defri?" planuo je Brohire, napreui se da ustane i
nespretno zgrabivi kaput.
"Ne elim o tome da razgovaram, Karl," rekao je Horton. "Ionako
je ve vreme da krenem."
Horton se okrenuo i poao prema izlazu dugakim koracima.
Breland je uloio ogroman napor da ga zgrabi, s obzirom da je
hramao.
"Defri, Defri, stani," rekao je Brohier i zgrabio mlaeg oveka
dok su se pribliavali duplim vratima koja su vodila nazad u Fuld Hol.
"Ve si propustio zadnji voz, lako da bi mogao da porazmisli o
ovome. A iskreno, mislim da mi duguje malo vie od onoga to si mi
ponudio."
Gledajui pored Brohiera, Horton je ugledao Benington-Hejstingsa
kako ih sa drugog kraja sale radoznalo posmatra. "U redu. Ali idemo
napolje," rekao je i pokazao glavom prema izlazu."
Smestili su se na stepenicama odmah ispred, uzdajui se da e im
vrata i hladan vazduh omoguiti privatnost.
"Samo pokuavam da shvatim, Defri," rekao je Brohier. "Veim
ljudi, koji se bave onim ime se mi bavimo, proe cela karijera a da im
se ne prui jo jedna ovakva ansa koja se nama pruila. A mnogi od
nih su mnogo pametniji i od mene i od tebe, ali jednostavno nemaju

sree. Pred sobom imamo naunu, a ne socijalnu revoluciju. Ne

razumem kako moe da ode."
Horton je odmahnuo glavom. "Jednostavno nisam jo uvek
spreman da se vratim."
"Shvatam," rekao je Brohier. "Samo to je u pitanju?"
"Da."
"Dobro. Pa, razuverio si me. Bojao sam se da si umislio kako nisi
dovoljno vredan da bi bio deo ovoga. Brinuo sam se da moda misli
da nisi zasluio ni odobravanja ni optuivanja kroz koja si ve proao,
da moda misli da je najvie to moe traiti da bude prvi na mestu
na kome se odigrala nesrea u toku istraivanja.
Jer ako se i ispostavi da postoje osnovi za bilo koji od tih strahova,
morau ti rei da si idiot - jer svako od nas, kada se nae pod svetlima
reflektora, s vremena na vreme osea sindrom lanog identiteta. Oni
koji to ne oseaju su egoistini nesposobnjakovii kao to je Tetlbaum,
i njihove predstave o njima samima zavise od titule, kancelarije, novih
prevara i od toga da li e ono to oni kau biti on-line."
Horton je grebao pare leda na drugom stepeniku. "Verovatno bi
mi bilo potrebno da ujem tako neto, kad bih razmiljao kao oni."
"A ja se verovatno ne bih na tome zaustavio," rekao je Brohier.
"Verovatno bih te podsetio da nije u pitanju lini izbor ljudi poput nas
da postanu slavni. Do toga dolazi zato to mi imamo potrebu da
spoznamo stvari kojima nas niko drugi ne moe nauiti. Stoga, lek
protiv sindroma lanog identiteta nije odustajanje od posla - lek je da
se skoncentrie na posao sve dok ne zaboravi na publiku, i ne zna,
ili te nije briga ta o tebi priaju."
Horton je visoko podigao bradu i izdahnuo hladan i kondezovan
vazduh. "Ponekad je teko ne obraati panju."
"ta ti oni znae, Defri?" rekao je Brohier i slegnuo ramenima.
"ta oni znaju o tebi?"
Poli su niz stazu u tiini, obojica svesni da Horton nije zavrio.
"Jutros poto smo predsednik i ja odrali konferenciju za tampu u
Rouz Gardenu, pozvao me je otac," Horton je napokon progovorio.
"Mora da shvati da moj otac nikada ne zove svoju decu, a i ako se
sluajno javi na telefon kada ja pozovem, prva stvar koju e verovatno
rei je: 'Zdravo Defri, dau ti mamu.' On ne voli da aska, gnjavi ili da
se mea u tue stvari. Nije da mu nije stalo, jednostavno je takav..."

"On ne trai nita to on sam ne eli da da,"sugerirao je Brohier.

"Pretpostavljam da je to u pitanju," rekao je Horton. "Rekao bih da
on veruje da postoje granice." Stigli su do bonog ulaza u Fuld Hol i
Horton je tu zastao. "I tako me je on pozvao tog jutra, i s obzirom da
mi je otac, odmah je preao na stvar: 'Sine, hou neto da znam.
Tokom svih onih nedelja koje smo kao porodica proveli na strelitu,
sa stotinama ljudi koji su oko nas hodali sa pitoljima, da li si ikada
sreo nekoga ko ti je delovao opasno? Da li te to to si tamo inilo
nervoznim?' I ja sam mu morao rei ne. Jer to su lepe uspomene moda meu najlepim koje imam."
Brohier je nakrivio glavu zbunjeno. "On je pretpostavio da si sam
odabrao da radi na Okidau? Da je to tvoj lini krstaki rat, i da
moda on ima udela u tome to si se ti toga latio?"
Stisnutih usana Horton je klimnuo glavom. "Onda je rekao: 'Voleo
bih da si se toga jue setio, i rekao neto o tome predsedniku. Ali,
hvala ti, sine. Majka te pozdravlja i ljubi.' I to je bio kraj razgovora. Ali
celog narednog dana sam neprestano uo ono to nije izgovorio, kao i
mnogih narednih dana od tada."
"Da on ne odobrava to to radi?"
"Ne, mnogo gore od toga," rekao je Horton. "Da je povreen,
zbunjen i razoaran, kao da sam time to sam uradio napao sopstvenu
porodicu, osudio nae zajednike prijatelje. On nita od toga nije,
naravno, mogao da izgovori, zato to me voli."
"I zato to postoje granice."
Horton je lagano klimnuo. "Siguran sam da u ponovo raditi, Karl.
Samo mislim da e verovatno biti neto drugo u pitanju." Pokuao je
da se osmehne, ali je osmeh u najmanju ruku bio tuan.
"Pretpostavljam da nije bitno koliko godina ima - dete i dalje eli da
su njegovi roditelji ponosni na njega."
"Shvatam," rekao je Brohier. "A roditelji mogu biti publika koju je
najtee zadovoljiti. I ja sam nekada imao oca." Oklevao je na trenutak,
a onda je nastavio: "Neu te ponovo pitati, ali ako se predomisli, ne
budi isuvie ponosan da mi to kae."
"Mislim da ti to mogu obeati, doktore B."
"Dobro." Brohier je poao prema toploj i primamljivom sjaju
glavnog hola, a zatim je iznenada stao i okrenuo se. "Defri, da li mogu
sebi da dam slobodu da sa tobom razgovaram kao prijatelj, a ne kao

mentor?"
"Naravno."
"Uvek budi siguran da si neko na koga moe biti ponosan. Nemoj
da odustane od svega samo da bi neko drugi bio zadovoljan zbog
toga. To sam nauio posmatrajui svog oca." Brohier je onda
odmahnuo glavom, promumlao neto i ispustio samo jedan tuan
osmeh. "Ono to je najalosnije od svega je to to on to sam nikada
nije shvatio. - Hoe da prespava kod mene veeras?"
"Mislio sam da proverim na aerodromu da li ide jo neki atl
kasnije. Ili da iznajmim auto i odvezem se do Kejp Meja. To bi mi
zapravo, moda i prijalo."
Brohier je klimnuo. "Drago mi je to sam te video, Defri. Srean
put kui, gde god ona bila."
Defri je, na kraju, zavrio tako to je no proveo u motelu
nedaleko od kampusa, a ujutru je otiao prvim vozom. Bez obzira na
sve, kada je stigao u svoj stan, iznenadila ga je spoznaja da, ta god da
mu je taj stan znaio, on sigurno nije bio njegov dom.
Sledeeg dana se oprostio od njega i nastavio put.

20
PROGRES RAZUMA

"U ratu ima tako mnogo gluposti, ba kao i svireposti, tako da se od

progresa razuma moe dosta oekivati; a ako bilo ta oekujemo, onda
sve trebamo pokuati."
- Dejms Medison
Promena je bila brza, iznenadna i konana. Jedan dan poto je Tom
Frenklin uvedena sa hladnoe u Okidaov projekat, Savet dravne
bezbednosti je formalno preuzeo njegovu upravu od ad hoc visokog
vojnog komiteta.
Nije bilo ukljueno mnogo papirologije, s obzirom da visoki vojni
komitet nije imao zvanini status. I pote su tri od etiri mandata u
svakom telu pripadala istim ljudima - predsedniku Brelandu,
dravnom sekretaru Kareru i sekretaru odbrane Stepaku - tako da
nije bilo odmah oigledno koliko je ta promena bila znaajna. Na
povrini, u stvari, rezultat je delovao nevano.
Sastanci su bili premeteni u drugu salu za konferencije koja se
nalazila u drugom krilu. Poto vie nije bilo potrebe da se uzima u
obzir predsednikovo vreme, sastanci su se mogli ee odravati, to
je i bio sluaj - odravali su se dva puta umesto jednom nedeljno.
Sastanci su sada mogli da budu i dui, tako da su esto trajali celo
jutro ili celo popodne.
Ali pitanja su bila ista, kao i glavobolja. SDB je jo uvek morao da
onglira dvostruke pretnje pasivnog otpora Pentagona i aktivnog
otpora Kongresa. Jo uvek je morao da se rve sa bezbedonosnom
situacijom u zemlji i van granica zemlje koja se brzo razvijala i
neprestano menjala. I isto kao i pre uvideo je da bez obzira koliko je

marljivosti uloeno, to nije prualo nikakvu garanciju da e doi kraj

iznenaenjima.
Ipak, bilo je i promena na bolje, samo ako je ovek znao gde da
gleda.
Najuoljivija je bila zamena Riarda Nolbija, na ije mesto je dola
Tom Frenklin. To je svelo aktivnosti efa personalnog o pitanjima
Okidaa na minimum, na taj nain uredno razreavajui Brelandov
problem koji ga je neprestano muio. U poslednje vreme ga je sve vie
i vie nervirao Nolbijev ambivalentan stav u vezi Okidaa. Prethodni
vii pomonik portparola Bele kue bio je jedini pravi poverenik
Vaingtona, a koji je bio lan Brelandovog osoblja. Njegova opsesija
da kalkulie politiku prednost svakog uznemirujueg scenarija bila je
u suprotnosti sa onim to je za Brelanda bio duh poduhvata.
Sada je Nolbijeva uloga marginalizovana i to mu je na neki nain
onemoguilo da se poali Brelandu na degradirajui poloaj u kome
se naao - potpredsednik je bio zakoniti lan SDB-a, a pitanja koja su
okruivala Okida jasno su ga stavljala pod nadlenost SDB-a.
Franklinovi doprinosi kao osobe koja se starala o revitalizovanju
pogoranih politikih odnosa u Hilu i osobe koja je nalazila izlaze iz
raznoraznih orsokaka na sastancima, ublaavali su posledice
preduzetih mera.
Promena koja je dovela do Nolbijevog smenjivanja, jo vie je
udaljila Grovera Vilmana sa pozicije sa koje je mogao da uestvuje u
donoenju odluka. Formalni bezbedonosm protokoli koji su okruivali
SDB onemoguili su Brelandu da neformalno ukljui Vilmana, ili da ga
ak naknadno ukratko obavesti o detaljima. Razvoj je zadovoljio
generala Medisona i vrhovni vojni tab, koji su u najboljem sluaju na
Vilmana gledali kao na borca protiv ustaljenih verovanja i institucija, a
u najgorem kao na izdajicu u svojim redovima.
Ali najznaajnija od svih konsekvenci do kojih je dolo zbog
promene bila je ta to je ona uticala da bitni izvori SDB-a i njegovo
profesionalno osoblje budu Brelandu na raspolaganju. Miljenja i
ekspertiza Vojnog saveta iz vojnog domena nisu vie zavisila od
njihove dobre volje, pa ak ni od njegove line sposobnosti da postavi
prava pitanja. Analitiari SDB-a bili su dobri u samostalnom
osmiljavanju pitanja, ukljuujui i ona nezgodna. ta vie, kada je to
bilo neophodno SDB je imao neophodno znanje i veze, kao i autoritet

da dopre do Pentagona i dobije odgovore na svoja pitanja.

Primer jednog pitanja koga se Breland nikada ne bi setio da
postavi bilo je: ije to ambicije i karijeru Okida ugroava, i na koji
nain je to uticalo na otpor koji se javio meu generalima i
admiralima? U svojoj monografiji analitiar Don Miler je istakao da
nova tehnologija najvie utie na "borbene komande" koje su po
tradiciji bile nain za brzo uspinjanje ka vrhu vojno - komandnih
instanci. Njegova neustraiva analiza sluaja stavila je u neugodan
poloaj dva generala koji su uticaj i status pretpostavili spremnosti i
bezbednosti.
Bolja informisanost, meutim, nije obavezno znaila da su vesti
uvek bile dobrodole. Tako da je zvanini izvetaj koga je napisao vii
analitiar Vendel rok i naslovio ga "Sledei rat", bio sve samo ne
dobrodoao.
Na nagovor Harisa Drejka, predsednikov pomonik za dravnu
bezbednost, rok i tri pomonika istraila su reakciju sve etiri slube
u pogledu suoavanja sa neprijateljom koji u svojim redovima ima
Okida. Dan pre nego to je rok predstavio ovaj izvetaj na sastanku
SDB-a, neformalno je o tome prethodno obavestio Brelanda u
Ovalnom kabinetu, zbog ega se predsednik oseao kao da po prvi put
uje celu priu.
"Posmatrali samo tri razliite skale angaovanja: globalne sukobe
super sila, operativne sukobe, i verbalne sukobe. Razmotrili smo
svako od ovih angaovanja u svetlu dva razliita scenarija - jednog u
kome Sjedinjene Drave zadravaju svoj aktuelni monopol nad
dalekometnim, preciznim Mark II Okidaem, i drugog u kome ne
uspevamo u tome. To nam je ukupno dalo est modela sukoba.
U okviru svakog od tih modela, posmatrali smo nau spremnost da
izaemo na kraj s protivnicima Okidaa u sva etiri sektora borbene
kocke - na kopnu, u vazduhu, moru i svemiru.
Na sveobuhvatni zakljuak, gospodine predsednie, je da nam je
u svim modelima sukoba, sem u jednom, potrebno ne vie od est
meseci da obnovimo nivo dominacije na ratitu kako bismo postigli
onaj koji se moe uporediti sa nivoom koji smo imali pre pojave
Okidaa. U roku od est meseci biemo sposobni da slomimo odbrane
koje se baziraju na Okidau i da upotrebimo nae uobiajeno oruje i
primenimo bilo koji stepen destruktivne smrtonosnosti koja odgovara

naim ciljevima. "

"A izuzetak je..."
"Izuzetak je globalni sukob supersila sa Kinom koja ima Mark II
tehnologiju. Kada je taj model u pitanju, potrebno nam je dvanaest do
esnaest meseci da ponovo uspostavimo odluujuu prednost."
"Ako sam vas dobro razumeo, vi kaete da nam je potrebno
najvie est meseci da neutraliemo Okida kao faktor zastraivanja,
zar ne?"
"Da."
Breland kao da je uo Moj naslednik e moi da zapone rat bez
rizika od gubitaka. "Kako je mogue da smo uspeli to da postignemo
tako brzo?"
"Ako pogledate u Deo II..." Saekao je da Breland pronae Deo II
na svom itau. "Okida, zapravo, stvara samo dva taktika problema.
Prvi je predetonacija eksplozivnih projektila - uglavnom torpeda,
krstareih raketa, AAM-ova, i artiljerijskih granata. Kako bi reili taj
problem, mi pravimo rakete sa bojevim glavama velikog kapaciteta i
razliitim obrascima rasprskavanja. Cilj je da budemo sigurni da
moemo naneti gubitke i u efektivnom dometu Marka I. Pokazalo se
da je to u potpunosti izvodljivo."
"Jedna malo vea eksplozija, i to je to?" rekao je Breland i namrtio
se.
"To je izazov koji dizajneri modernog oruja vole, gospodine - da u
malom pakovanju stane mnogo. A mi u NAWC-u i u Pomorskodesantnoj ratnoj laboratoriji imamo izvanredne ljude. Kod nekih
aplikacija, mi zamenjujemo uobiajene eksplozive nekim od onih
neuobiajenih (egzotinih) koji ne sadre nitrate - moemo oekivati
da e takvih sluajeva biti vie u budunosti. U drugim sluajevima, u
potpunosti odstranjujemo bojeve glave sa naih raketa (projektila), i
zamenjujemo ih inertnom materijom. Na kraju krajeva, kada ubacite
kamen u izduvnu cev Su-a 27 doi e do skoro iste reakcije kao da ste
bacili bombu."
"Pretpostavljam da ako ptica u motoru moe da obori avion..."
"Upravo tako. A sada da preemo na druga pitanja preciznosti i
ubojitosti oruja koje funkcionie na bazi kinetike energije. Kod
njega problem nije u dometu, s obzirom da skoro svako borbeno
oruje, osim naeg slubenog linog oruja, ve ima dovoljan domet

da gaa izvan efektivnog dometa Marka I. Problem je iskljuivo u

efikasnom pogaanju cilja - efektivni, domet nekih naih oruja je
manji od Okidaovog dometa, a mi, na osnovu naeg borbenog
iskustva; znamo da se veina ubistava odigrava na ak i manjim
distancama."
"I kako smo mi to reili?"
"Na mnogo naina. Na primer tako to smo promenili kombinaciju
(meavinu) oruja (orua) u peadijskoj jedinici, tako da ona sada ima
vie tekog oruja kao to je SAW, i mnogo vie snajpera - i, naravno,
u isto vreme smo promenili i taktiku. Izvadili smo eksplozivne arere
iz kainih punjenja za automatsko oruje i vazduni top. Dopunili smo
do izvesne granice uobiajeno oruje raketnim (flaet) orujem i
elektrinim rejl pukama. Time to smo promenili punjenja nae
municije dobili smo neeksplozivno irenje i rasprskavanje metaka
najveeg mogueg kvaliteta."
"Samo to je potrebno? Ove promene zvue - skoro trivijalno."
"To su korekcije," rekao je rok. "Prava promena je na
operativno-taktikom nivou. Pored ogranienog dometa, pravi
nedostatak Okidaa je u tome to je on osetljiv na EMP." Kada na
Brelandovom licu nije video znake razumevanja, rok je dodao:
"Elektromagnetni impuls. Pratea pojava nuklearne eksplozije."
Breland je zatreptao. "ta?"
"Sve ove tri slube se pripremaju da na teren ponovo uvedu
taktike nuklearne bojeve glave nove generacije. Dve verzije su jo u
fazi razvoja u ratnoj avijaciji - jedna je za borbe u vazduhu, a druga za
podrku sa zemlje uz upotrebu platforme za krstaree projektile.
Ratna mornarica je zainteresovana za obe verzije, jednu bi upotrebila
za protivpodmornike operacije, a drugu u borbi sa ratnim brodovima
(protivbrodske); moda e im biti potrebno neto i za borbu u
vazduhu. Vojska radi na granatama sa nuklearnim glavama koje e
odgovarati i sto dvadeset i sto pedeset milimetarskim raketnim
(projektilnim) platformama. I jedna i druga e imati podrku u
raketama, tako da e biti u mogunosti da postignu visinu i
izjednaenu (protivtenu, izbalansiranu) distancu koja je neophodna,
ak i kada je u pitanju malo nuklearno naoruanje."
Onda je rok, sa zakanjenjem, na Brelandovom licu video
neslaganje. "Naravno, za sve ove projekte je neophodna vaa

saglasnost kako u pogledu testova, tako i u pogledu razvoja moraete da ukinete Direktivu 99-15."
"Zar ne postoje neke ugovorne obaveze koje moramo potovati?"
ljuto je pitao predsednik.
"Zapravo ne, gospodine. Kongres nikada nije ratifikovao SALT IV
pregovore o ogranienju stratekog naoruanja - mi smo samo
dobrovoljno potovali njegove odredbe. Moemo na teren ponovo
uvesti taktike nuklearne bojeve glave kad god to poelimo."
Brzopleto se ispravio: "Kad god to predsednik odlui."
"A ta e se desiti ako otkrijemo da su se nae snage previe
primakle neprijateljskim snagama, a u nemogunosti su da
deaktiviraju nuklearnu artiljerijsku granatu u vazduhu?"
"Gospodine, jedna od neophodnih promena u borbenoj doktrini
sastoji se upravo u tome da se sprei mogunost dolaska u jednu
takvu situaciju. Po novoj doktrini uobiajene jedinice e biti udaljene
od fronta sve dok se ta oblast ne depacifikuje."
Tako da svet postane bezbedan za ratovanje, pomislio je Breland,
reagujui na odvratni neologizam refleksnom drhtavicom. "ta ako
neprijatelj ne sarauje sa tom naom novom doktrinom, i odbija da
odri utivu distancu?"
"Nova doktrina predvia odluno angaovanje."
"Odluno? To bi znailo preventivno, zar ne? I to pomou
nuklearnog oruja. Zaista 'Sledei rat' - i bie to jedan mali fini rat."
Odgurnuo je ita u pravcu stola, gde se on zavrteo do ivice, pa i preko
nje, pre nego to se zaustavio.
"Gospodine, podsetio bih vas da je ovo izvetaj o onome to smo
mi otkrili, a ne o onome to preporuujemo."
Breland je podigao ruku: "Da. Da, i drago mi je to sam ga uo.
Obavili ste dobar posao. Jednostavno mi se ne dopada to ta on
predstavlja, ta u njemu pie." Pogledao je prema mapi na zidu i
uzdahnuvi proao prstima obe ruke kroz kosu. "Gospodine rok,
uinite mi neto - sledei put kad imate vremena, otkrijte zato mi
radimo marljivije kako bi ga neutralisali, umesto da ga koristimo.
Kaite mi zato se ne moemo osloboditi moi da ubijamo."
"Gospodine..."
"Mmm?"
"Da li je to bilo retoriko pitanje, ili...?"

Breland je ponovo seo. "Ne - nastavite."

"Proveo sam mnogo vremena na drugoj obali - ukljuujui deset
godina koje sam proveo u uniformi pre nego to sam se demobilisao.
Apsolutno je tano da su neki od tih momaka - pa i nekoliko devojaka,
takoe - zaljubljeni u mo. Velike maine, brze maine, grmljavina,
mo da uniti. To je zabavne. Moete od ratne mainerije napraviti
feti, a da nikada ne vidite krv. Ne morate ak ni da nosite uniformu
da to uradite. Predstave u vazduhu, vatrometi, akciom filmovi..."
"Ali?..."
Blagim dodirom samo jednog prsta, rok je gurnuo predsednikov
ita ponovo u centar stola. "Ali ja mislim da su ti momci izuzetak - i
da ih ostali dre pod kontrolom."
"A ostali su?..."
"Ostali su oni koji shvataju da niko ne eli da se bori, ali da ipak
neko mora da zna kako treba da se bori. O tome se ovde radi,
gospodine predsednie - profesionalni vojnici su ti koji treba da
otkriju kako se treba boriti. Oni se time bave zato to je to njihov
posao. I oni to dobro rade zato to su oni ti koji treba da se bore i da
ginu, dok ljudi kao vi odluuju o tome kada e se i gde to desiti. Tako
se bar stvari ovde odvijaju - bez uvrede."
"Taman posla. Krenuli ste negde?"
"Mislio sam," zastao je rok. "Moda su nai moderni tehnoloki
ratovi isuvie isti i uredni - nikada vas ne poprska krv oveka koga
ste upravo ubili. Moda je seanje na na zadnji, odvratni, lini rat
isuvie izbledelo da bi nas obuzeo na adekvatan nain. Ali ja i dalje
mislim da bi se oni vrlo rado istog asa oslobodili te moi kada biste ih
ubedili da im ona vie nije potrebna - istog asa kada biste ih ubedili
da to ne znai da e sve ono do ega im je stalo biti dovedeno u
opasnost."
"Pretpostavljam da je to ono to treba da saznamo, zar ne? ta je
to do ega im je najvie stalo."
"Oprostite ako ovo to u rei bude zvualo kao baljezganje, ali ja
zaista mislim da najvei deo njih voli iste stvari koje i mi volimo.
Mislim da oni vole svoj ivot i porodicu, mnogo vie nego to vole
oruje, bombe i ubijanje. Ako biste im ponudili alternativu, gospodine
predsednie, ako biste im ponudili nain da zatite prvo, a da ne
moraju da upotrebe drugo, mislim da bi oni to prihvatili. Znam da bi

prihvatili."
"A Okida im to ne nudi?"
rok je odmahnuo glavom. "Ne. Ja oseam poprilinu naklonost
prema vaoj viziji, zbog onoga ta ona za vas predstavlja. ao mi je, ali
moram da kaem da mislim da Okida nije dovoljan da to
postignemo."
Breland je ustao, dajui znak da je brifing zavren. "Ako ste u
pravu, gospodine rok, to samo znai da moramo jo napornije da
radimo. Zahvaljujem vam na vaem trudu oko ovog izvetaja - kao i na
vaoj iskrenosti. Otvorili ste mi oi nekim pitanjima koja sam
zanemario. Hteo bih da i dalje nastavite u tom pravcu."
"Dau sve od sebe, gospodine predsednie," rekao je rok i
klimnuo glavom. Kada je ustao, podigao je ruku i dodirnuo rever i na
taj nain skrenuo Brelandovu panju na srebrnu iglu koju je nosio.
Igla je bila u obliku slova Q, sa vrhom koji je bio u obliku strelice i koja
je pokazivala u desnu stranu. "Da li vam je poznata ova figura?"
"Naalost ne. Da li je to znak vae jedinice?"
"Vie neto kao igla mog bratstva. To je kreacija Teodora Sturgena
- zapostavljenog pisca iz prolog veka," rekao je rok. "Ona znai
'Postavi sledee pitanje.' Nosim je kao podsetnik na ono to treba da
radim."
"Oprostite to pitam, ali koje je 'bratstvo' u pitanju?"
"U redu je. Pripadnik sam Alijanse za humaniju budunost Futurijanci." Kada je na Brelandovom licu video da mu je to totalno
nepoznato, rok je brzo dodao: "To nije zabranjena organizacija. Na
program je socijalni i tehnoloki, a ne politiki."
"ta to tano znai?"
rok se nasmejao. "Zapravo, vi ste pozajmili slogan nae misije za
svoj govor prole godine: 'Moemo bolje.' Prosto sam poeleo da
zumiram snimak, da vidim da li nosite jedan od ovih znakova."
"Pa - kao to vidite..."
Odbacujui ovaj prigovor, rok je rekao: "Nije vano. Bili lan ili
ne, mi vas smatramo delom nae alijanse. Kada budete videli jedan od
ovih znakova znaete da vam je to prijatelj."
Bio je to zanimljiv kraj vrlo uznemirujueg razgovora. Breland nije
siguran ta da misli o roku ili o njegovim aluzijama, tako da ih je
zanemario sve dok ne sazna neto vie o Futunjancima.

Ali znao je da informacije koje mu je rok saoptio znae nevolju.

Sama injenica to je uo da ga put koji je odabrao nee odvesti do
vrha, bila je ve dovoljno teka - i ni malo manje uznemirujua s
obzirom na injenicu da je i on sam poeo da sumnja. Mnogo, tee mu
je palo to to je otkrio da Okida ne samo to nee pokrenuti svet u
pravcu razoruanja, ve da e ne samo pospeiti njegovu veu
proizvodnju, ve da e vratiti nuklearno oruje u upotrebu.
Takvo nazadovanje se nije moglo tolerisati, i bilo je potpuno
neprihvatljivo. Pitanje na koje Breland nije imao odgovor bilo je: da li
on moe neto da uradi po tom pitanju, i ako moe ta bi to bilo.
Predsednik nije bio jedini u okrugu Kolumbija koji je oseao sve vei
strah zbog pravca kojim su dogaaji krenuli. U kancelarijama koalicije
Razumom protiv ludila u Dordtaunu, senator Grover Vilman se
sekirao zbog izvetaja koji je dobio a koji su pripadali jedno potpuno
drugaijem domenu.
Ve su meseci proli otkako je Vilman u potpunosti napustio
dunosti u svojoj senatorskoj kancelariji nakon Steniseovog i
Turmondovog ponaanja, stavljajui na taj nain svoje osoblje pod
komandu auto pilota. Na insistiranje efa personalnog, dva puta
nedeljno Vilman je podnosio izvetaj Kapitolu umesto da ih nosi u
crvenkasto braon trospratnicu udaljenu dva bloka od univerziteta. Ali
to je bilo samo za javnost - iza zatvorenih vrata, on je stalno imao
telekonferencije sa RPL-ovim osobljem koje se nalazilo u Kuala
Lumpuru, Pragu, ili Najrobiju.
Poseenost njegovog glasanja pala je ispod trideset posto, a pala bi
jo vie da nije bilo novih pravila za glasanje iz daljine. Vilman
zapravo nije imao vremena da pree Aveniju ustava i da se pojavi u
dvorani Senata. Najvei ustupak koji je bio spreman da uini zbog
javnosti, bio je da ode do spoljne kancelarije, gde je kontrolor glasanja
sam sedeo za malim stolom. Jedino mu je bila bitna Okidaova
kampanja, i nije eleo da izgubi ni jedan jedini trenutak.
Tako da je njegov kongresni personal odgovarao na njegovu potu
i reavao izborne probleme, odbijalo posetioce i pozivaoce koji su
mislili za sebe da su dovoljno vani i da imaju prava na senatorovo
vreme. A on je svoju panju posveivao radu personala fondacije, i

ono je bilo izvor njegove zabrinutosti.

Na Vilmanov nagovor, koalicija Razumom protiv ludila je preuzela
na sebe zadatak da olaka prelaz na novu paradigmu. U periodu od
samo etiri meseca, ona je utrostruila budet, i uronila dublje u svoje
kapacitete kako bi finansirala prisustvo u svakoj instanci gde je
inteligentna primena novca bila od znaaja. Njeni napori su u
mnogome prevazili subjekivnu propagandu i raznorazne akrobacije.
Pokuavala je da da to je vie mogue odgovora na problem koji je
Okida stvarao - kako da se oni koji potuju zakon i ne pribegavaju
nasilju zatite od nasilnika.
RPL je svojim novcem plaao studio i instruktore za besplatnu
obuku iz borilakih vetina u esnaest gradskih oblasti gde se
odigravalo ezdeset procenata od ukupnog broja ubistava iz vatrenog
oruja i oruanih napada. Plan obuke je razvijen pod RPL-ovim
sponzorstvom, i sastojao se od est tehnika za onesposobljavanje
pojedinanih napadaa i od dve tehnike za grupu napadaa. Polaznici
ije je godite variralo od devet do sedamdeset i tri godine ve su se
uspeno branili, a mediji su izbacili kovanicu "graani ninde" kako bi
opisali ovaj fenomen.
Ogranak fondacije za neprofitnu prodaju oruja na malo bitno je
proirio svoju operaciju preko internet izdavaa i prodavnica
(Biblioteka mira). RPL je ve kupovao kompletnu proizvodnu liniju
ok dugia, ok kutija i sprejeva od pet razliitih kompanija koje su
proizvodile sredstva za linu odbranu - od svih sem od one koja je bila
u vlasnitvu Arona Goldstajna.
Preprodavali su to nesmrtonosno oruje po ceni - ne samo na netu,
ve i preko ulinih kioska u stotinama trnih centara. Zahvaljujui
niskim cenama i monopolu koji su drali, redovi ispred njih su bili
dugaki, iako je skoro svaki etvrti kandidat koji je proao proveru
kriminalnog registra bio odbijen posle intervjua sa savetnikom.
U domenu zabave, koalicija Razumom protiv ludila dodelila je
godinju nagradu za mir - nagrade od 100 000$ u keu na osam
razliitih medija za pisce koji je najbolje pokazivao da pojam zabave
ne povlai za sobom razneta tela i da bi se postigla dramska tenzija
nije potrebno potezanje vatrenog oruja. Preuzimajui jo aktivniju
ulogu, RPL je kupila malu multimedijalnu kompaniju, koja je dobila
novo ime Paksvorks (Mehanizmi mira), i nadala se da je pretvori u

glavnog proizvoaa zadovoljstva kako na interaktivnim tako i na

izvoakim medijima.
Ali, naalost, ispod ambiciozne strukture, u fondaciji su se poele
javljati pukotine - jedna za drugom.
Vilman je to prvi put primetio u izvetaju o obrascima zloina.
Pozvao je analitiara - veterana koji je etrnaest godina radio kao
volonter u kancelariji Dordtauna - kako bi ga podrobno ispitao.
"Proitao sam izvetaj koji ste mi poslali i zapazio sam da posle
poetnog pada nismo imali smanjenja u ciljnim kategorijama zloina.
ta vie, suoavamo se sa stabilnim ili ak rastuim ciframa i
promenom u pogledu populacije rtava."
"To je tano."
"ta se deava na ulicama? I hou vie od obinih cifara."
Analitiar je slegnuo ramenima. "Suprotno ustaljenim
verovanjima, veina kriminalaca nisu glupi ljudi. Ako u gradu postoji
pedeset filijala banki, a najveih dvadeset je pod Okidaovom
zatitom, ostalima e, shodno tome, biti posveena vea panja. I
poto je prosek napada smanjen..."
"Dobijate izvrioce krivinih dela koji rade tri umesto dva dana u
nedelji." Vilman se namrtio. "I to je razlog trgovine lanim znacima za
ivotni tit. Ljudi koji jo uvek nemaju njegovu zatitu, hoe da imaju
istaknut znak koji bi za drugima govorio: 'Idite i pljakajte nekog
drugog.'"
Analitaar FBI-a je klimnuo. "Shodno tome, ako bi udruenje
trgovaca pretvorilo West Avenue trni centar u svojinu ivotnog tita,
bande bi svoju aktivnost onda prebacile u trni centar Nortland. A
kada banda Pleme zvezdano-stomanih brbljivaca otkrije da je banda
Maka u eiru ve obeleila teritoriju Norlanda kao svoju, dobiete
do sada nevien rat maloletnikih bandi."
"Tako da bez obzira koliko bi ljudi radije svoje oruje premestili
na neko drugo mesto, nego ga se odrekli, Okida pogorava situaciju
time to vetaki ograniava ponudu teritorije, a poveava potranju."
Analitiar je ponovo klimnuo. "Efekat koji dobijate je taj da dolazi
do vee koncentracije preostalog oruja u mnogo manjim oblastima, a
situacije za one koji ive u toj oblasti ne postaje bolja ve gora."
"Getoi za nasilje."
"Tako nekako."

"Pa, kaite mi da li je ovo samo jedna prelazna pojava? ta

oekujete da e se desiti, recimo za tri godine, kada i Nortland i veina
malih banaka budu stavljene pod zatitu ivotnog tita?"
"Vukovi su u stalnoj potrazi za bogaljima i lutalicama. Do sada
nisam video nijednu promenu koja nam je omoguila da stavimo cele
gradove pod zatitu. Oekivao bih status quo u kome bismo imali dva
drutva, dve kulture, one koji imaju i one koji nemaju."
Jo jedna pukotina se pokazala u longitudinalnoj studiji
ekonomskog uticaja Okidaa,, koja je ukljuivala sveobuhvatni
katalog proizvoda koji su bili u vezi sa Okidaem. Listajui jednoga
dana auriranu verziju kataloga, Vilman je naiao na proizvod koji je
na sebi nosio zastavu koja je imala jedan novi detalj Taj detalj je bio
toliko zabrinjavajui da je Vilman morao lino da ga proveri.
U digitalnoj prodavnici na serveru na Kajmanskim ostrvima,
Vilman je pronaao bazu podataka koja se zvala Siguran prolaz, a koju
je organizacija pod imenom Otpor prodavala. Baza podataka je, u
stvari, bila katalog objekata koji su pod zatitom ivotnog tita u
Severnoj Americi ponuena u vidu nedozvoljenog dodatka za GPS
navigatore i ostale putnike avione. Ako je baza podataka bila
precizna, svako ko je imao kopiju mogao je da bezbedno
prokrijumari eksplozivne materije ili municiju izmeu dve take na
mapi.
Vilman je ugovorio da surogat dobije kopiju Sigurnog prolaza, a
zatim ga je predao na analizu Slubi dravne bezbednosti. Pokazalo se
da je u pitanju klon navodno tajne baze podataka koju koriste
transporteri ivotnog tita kako bi obavili svoje isporuke, sa rokom
koji je istekao pre dvadeset etiri dana, ali je sto posto precizan i
potpun. Pukotina je zatvorena posle deset dana i uhapen je voza
teretnog aviona i ef skladita u Ajahou, ali Vilmana to nije uverilo.
Nisu mogli da dou niti do digitalne prodavnice kao ni do Otpora, a
toliko je novca bilo uloeno u potragu za takvom vrstom informacije
da se njim sigurno neko drugi mogao kupiti.
"Hajde da im konkuriemo i oduzmemo motiv za sticanje profita,"
rekao je Vilmanov vii strateki koordinator. "Ako javno iznesemo na
trite listu koja je devedeset i pet posto kompletna po ceni od deset
dolara, ta mislite koliko e ljudi biti spremno da plati hiljadu dolara
samo zbog preostalih pet posto?"

"Nije informacija bitna," rekao je Vilman. "Nema ak ni sto

neobeleenih objekata koji su pod zatitom Okidaa. Odgovornost
koju imamo ne dozvoljava nam da postavimo tajne instalacij Okidaa
na javnim mestima, bar je - ovde to sluaj - uradili bismo to kada
bismo mogli, ali ne moemo. Ne, to je reklama, razlog da sakupimo
sve podatke na nain koji moe biti od koristi. Ljudi su poeli da
iznalaze zaobilazne puteve i nema mnogo toga to mi moemo da
uradimo u tom pogledu."
Sledea pukotina se pojavila tokom urgentne telekonferencije
koju je sazvao koordinator na terenu Atlantskih drava, neposredno
nakon smrtonosnih bombakih napada u Baltimoru i na Menhetnu.
"Nijedna od tih sprava koje su napravile guvu nisu imale ni
tajmere, ni upaljae, niti daljinska upravljanja."
"Nema tu nikakve tehnologije. Napraviti bombu znai da prvo
treba da se dobije pristup eksplozivu, a zatim tu bombu treba sakriti u
prtljanik tueg auta ili u odeljak za teret u autobusu, vozu ili u paketu
poiljke - ta god samo da se neko drugi potara o njenom kretanju.
Ovaj pristup problemu ima jo i dodatni psiholoki uticaj jer ljudi
postaju paranoini kada treba da uu u prostor koji je pod zatitom
ivotnog tita - u tom trenutku oni se pitaju da li se moda voze sa
paketom smrti, jednim od onih takozvanih 'autostoper-bombi.'"
Meutim, najalarmantnija od svih za Vilmana, s obzirom da je ona
pre govorila o stavovima glavne struje pre nego o stavovima
ekstremnih kriminalaca, bila je slaba taka koju je on otkrio sam
preko svojih izvora.
Skoro dve decenije Algonkvin Salun se drao svog beznaajnog
postojanja u jednoj sporednoj ulici udaljenoj tri bloka od kampusa
Dordtaun univerziteta. Kao prelaz izmeu internet diskusionih
grupa, staromodnih ou programa, i jo staromodnijeg britanskog
paba, Algonkvin je zadovoljavao dva ugroena poroka: kofein i
direktne, licem u lice razgovore.
On je bio tvorevina jednog oveka, Martina Grouzbeka, energinog
i priljivog biveg novinara koji se penzionisao "pre nego da pree na
stranu neprijatelja" kada je Vaington Poust kupio Dizninet. Grouzbek
je umeo da slua tue probleme, lice koje je ulivalo poverenje, i

talenat da privue po nekog povremenog stidljivog ili preplaenog

posetioca za sedam okruglih stolova u Algonkvinu. Kroz ekscentrine
vizije i iste tvrdoglavosti svog braka, Grouzbek je uspeo da stvori i
odri jedinstvenu zajednicu koju je on ponosno nazivao "sedam
krugova intelektualnog cirkusa."
Nasumice je spajao strance i smetao ih za stolove sa sedam
stolica, sedeo bi sa njima za klimavim okruglim stolom, kako bi
popunio prazninu, ili da bi "zaprio orbu." Svakoga dana je pisao i
izdavao novine koju je nazvao Stvarno spore vesti koje su isticale
sporna socijalna i politika pitanja, za ije se kopije znalo da su se
pojavljivale daleko od Dordtauna. Predvee bi tumarao od stola do
stola i rasturao po stolovima svetlo crvene karte za avoljeg
advokata, od kojih je svaka ponaosob imala kontroverzni predlog
ispisan Grouzbekovim karakteristinim rukopisom, a koje su sluile
kao dobar povod za poetak razgovora.
Grouzberg je oaravao redovne muterije, kao i uvreene
novopridolice svojom politikom "komplimenta i uvrede", kojom je
raskravljivao nadmenost muterija ije je uee inilo stvari jo
interesantnijim i udvostroivalo raune muterija koji su bili ili
frapirani posmatrai ili dosadni prostaci.
Subota uvee je bila rezervisana za gostujue komentatore,
dogaaj koji je Grouzbek reklamirao kao "Vitezovi okruglog stola."
Primenjujui svoje sopstvene ekscentrine standarde, nudio je
"interesantnim ljudima" iz svih drutvenih krugova ("politiarima nije
potrebna prijava") ansu da testiraju svoje ideje u prostoriji punoj
izrazitih ritinih mislilaca koji nisu svoje poverenje davali unapred.
Imajui u vidu da je on nudio samo simbolian honorar, iznenaujui
broj pozvanih je prihvatio, to je dovelo do najnezaboravnijih
trenutaka u Algonkvinu.
Ali kao posao, Algonkvin je bio veliki promaaj, uprkos injenici
da je radnim danima uvee i svake subote bio dupke pun. Obrt novca
je bio isuvie spor a proseni rauni preniski, tako da je jedino mogao
da postigne da uvek bude na nuli.
Vilmanu je Algonkvin bio isuvie dragocen da bi rizikovao da se na
njegovom mestu nae prodavnica grnarije ili upadljiva robna kua.
Od svih mesta koje je poseivao u i oko Vaingtona, Algonkvin je bio
jedino gde je mogao da bude siguran da njegova popularnost ili

poloaj ili govornikove ambicije ne utiu na ono to tamo uje. ak ni

u samim prostorijama fondacije nije mogao tako neto da garantuje.
Algonkvin je bio kriterijum, njegov predvodnik u pogledu javnog
mnjenja - neka vrsta dobro zasnovanih, strastveno - branjenih
uverenja koja su u isto vreme bila i postojana.
Zbog toga je Vilman iznaao naine, indirektne i anonimne, da
uputi novac u Grouzbekov dep i da na taj nain dri vrata Algonkvina
otvorenim - stipendije, lini pokloni, ugovor za knjigu, kratkorone
konsultacije. Vilman je bio spreman da uini i vie od toga, u sluaju
da je to neophodno: da osnuje kartel koji bi kupio taj imetak i unajmio
Grouzberga da njime rukovodi.
Ali za sada je jo uvek mogao na ta vrata da ue kao redovan
posetilac, a ne kao spasilac, i da uje neko miljenje i proba odlian
Pepsi. Ili, ako ima vremena, moe da doe ranije u toku dana, sedne
za ank pozadi i da iscedi suner koji je bio Martin Grouzbek.
"ta ima novo, Marti?"
Veliki ovek se okrenuo od slavina od hroma koje je glancao.
"Narui neto, pa emo priati. Da vidimo, ti pije hladnu kafu. Imam i
neki Royal Crown Draft: kubanski eer, amerika izvorska voda,
koncentrat iz Kanade."
"U staklenoj flai?"
"Sa metalnim poklopcem i svim ostalim to ide uz to."
"Daj onda jednu iz zamrzivaa."
"Volim muterije koje ne pitaju: 'Poto je?'," rekao je Grouzbek
smekajui se, i zavlaei ruku u hladnjak. "Pa koja je kljuna re za
danas? Breland?"
"Moemo od njega da ponemo. Kako se prodaje 'meunarodna
zavera'?"
"Ne ba najboje, ali ovo ipak nije Juna Dakota. Ljudi koji ovde
ive zapravo su posetili i druge zemlje - a kad to kaem ne mislim na
Nijagarine vodopade ili Tijuanu."
Vilman se zakikotao. "A ti svetski putnici i prosveeni ljudi kau..."
"Stvari se jako zanimljivo razvijaju. Brelandu sada, u stvari, ide
malo bolje. Pre dva meseca, nisam uo da ga je bilo ko branio dodue, imao je pristalice, ali ne i one koji su ga branili. Oni su jo
uvek bili u fazi traganja za stavom koji e braniti."
"Pa, da li su pronali neki? Mislio sam da tabori Izazivaa haosa i

Neprijatelja slobode komanduju na terenu."

"Oni su zaboravili da postave strau oko svog poloaja," rekao je
Grouzbek. "Stav koji se brani je idealizam koji se moe oprostiti. Svaki
put kada se Breland vrati na svoju temu 'mi moemo bolje', jo po
neko iz tabora Podstrekaa haosa shvati da je on veoma ozbiljan po
tom pitanju, i da je, u stvari, sve vreme bio ozbiljan."
Vilman je podigao jednu obrvu. "
"ta to njemu donosi? Nedragovoljno potovanje?"
"Poene za integritet. To to tajni plan rada koji su svi cinici,
menaderi njegove politike promocije, ili Trilateralna komisija, bili
spremni da mu pripiu, a koji sproveden u delo - njegov plan rada je
tu, izloen javnosti, kao to je i bio od samog poetka. Vie utivosti,
manje ubijanja."
"to njima, kada malo bolje porazmisle, poinje da zvui kao jedna
ne tako loa ideja?"
"Donekle." Grouzberg se nagnuo napred, oslanjajui se laktovima
na ank. "Ono to ja ujem zvui kao nerado divljenje koje uvamo za
nekoga ko postavlja standarde za koje nismo sigurni da emo moi da
ih postignemo."
Vilman je lagano klimnuo. "Moramo nekako da obuzdamo nau
pohvalu, kao kada pokua da smisli dobar izgovor da te ne pozovu
da postane Brahmin sledbenik."
Grouzberg je lagano lupio rukom o ank. "Upravo tako. U
Brelandovom sluaju, on je optuen zato to ima isuvie dobro
miljenje o nama. Vidi, njegov hendikep je u tome to je celog ivota
bio okruen finim ljudima. Kada ranije doe u kontakt sa loim
ljudima to ti proiri vidike, ili tako bar kau."
"To me podsea na zakljuak do koga bi mogao da doe neko ko
ivi u svetu tampe ili filma," rekao je Vilman. "Stvarni svet nije ni
priblino toliko nasilan kao bilo koji od tih svetova. Veina ljudi u toku
jednog dana ni ne vidi, a kamoli da dotakne oruje - ukljuujui i
veinu vlasnika oruja, ako su iskreni kada to kau."
"Slaem se," rekao je Grouzbek. "Znam da je moj otac imao
samaru, a moja majka revolver. Ali za dvadeset godina koliko sam
iveo sa njima, nikada nisam video ni jedno ni drugo - a bio sam buno
dete. Mada, mogao bih da ih naem samo ako hou, to mi ne ide u
prilog."

"Ne moram da idem u Junu Dakotu?"

"Ma ne." Grouzbek je napuio usne. "Pre dve veeri, za stolom pet
je sedeo jedan tip koji je nadugako raspredao o tome zato je
program ivotnog tita prava 'katastrofa.' On nije bio najelokventnija
muterija kue, ali je ipak bio jako uzbuen zbog onih silovanja u
stambenoj zgradi u Milvokiju..."
"Da, to se desilo nedelju dana poto je jedna takva zgrada ukljuila
svoj ivotni tit," priseao se Vilman. "Uhapena su trojica stanara te
zgrade."
"Da, to je ta pria. Seam se da je taj tip rekao: 'Nije svako ko ima
oruje lo momak, kao to ne znai da je svako ko ga nema dobar. Lo
momak koji nema oruje ipak moe da naini veliku tetu. A dobar
momak koji nema pitolj, ne moe uvek da sprei da do toga doe.'"
"Da li su se oni koji su sedeli sa njim za stolom sloili sa tim?"
"Izgleda mi da jesu." Zastao je. "Grovere, nekoliko meseci posle
Brelandovog govora, stalno sam uo, kada se razgovaralo o nekom
ubistvu o kome su uli na vestima, ili o nekoj tragediji do koje nije
moralo da doe, razliite prie tipa 'teta to nisu imali Okida,' Za
stolom pet te noi je bila jedna ena koja je rekla neto to nisam uo
nikada pre..."
"'teta to nisu imale pitolj.'"
Grouzberg ga je pogledao iznenaeno. "ta! Bio si ovde, a ja te
nisam video? Da, to je upravo ono to je rekla - sa istim besom i
aljenjem koje sam uo i kod drugih."
"Nisam bio ovde," rekao je Vilman i ispio i zadnju kap svog
bezalkoholnog pia. "Samo sam zamislio ta je to to nikako ne bih
eleo da ujem. To je nostalgija za starim dobrim vremenima, kada su
pravi Amerikanci svoje pitolje drali kraj uzglavlja."
"Ne moe da pobegne od injenice da bi da je neka od tih rtava
imala pitolj..."
"...neko bi verovatno bio mrtav," Vilman je zavrio njegovu misao.
"Moda neko od silovatelja. Moda neka od rtava."
"A moda ta trojica mukaraca jednostavno ne bi ni izala iz svog
stana i utapali bi svoje samosaaljenje u alkoholu," rekao je
Grouzberg. "Ne moe da pobegne od injenice da su neka oruja
nekim ljudima donela mnoge dobre stvari, a Okida uklanja i takvo
oruje. Znam, ti voli takvu vrstu razmene, ali ipak nijedna od tih ena

nije bila tvoja erka."

"Nije," rekao je Vilman. "Kao to ni jedan od tih mukaraca nije bio
moj sin. Ne elim da moje erke budu silovane, Marti, ali isto tako ne
elim ni da moji sinovi budu ubijeni. Zato bih ja morao da biram
izmeu te dve alternative?" Ustao je sa barske stolice na kojoj je sedeo
i pokazao prema praznoj flai. "Koliko treba?"
Grouzberg je promrmljao: "Ma samo mi daj svoju kreditnu karticu.
Koliko god da mi treba novac, ti bi mogao ubudue da pita za cenu,
pre nego to se zadui."
"Kada mi cena bude bila bitna, hou," rekao je Vilman, predajui
mu karticu. "Ali ne moe se svaka odluka doneti uz pomo digitrona.
U stvari, sumnjam da se bilo koja od onih bitnih moe tako doneti."
U teoriji, Karl Brohier je do Defrija Hortona mogao doi na osam
razliitih naina.
Standardni komset - koji su Terabajt laboratorije obezbedile za
svoje radnike bio je Celestijalov 3000 Personal Office (lina telefonska
centrala) - koji je objedinjavao, to nije bila sluajno, Terabajtovu
solidstejt memoriju i bio je sastavni deo fabrike koja je bila vlasnitvo
Arona Goldstajna. C-3 je mogao da prihvati glas, dvodimenzionalni
video zapis, selektivni poziv, i prioritetni selektivni poziv u realnom
vremenu, kao i da memorie i reprodukuje u baznoj stanici glasovnu
potu, 3-D video zapis, fax i hipermedije. Sa svojim globalnim
pointkastingom trostrukog opsega, iz Celestijala su tvrdili da njihove
muterije uivaju "univerzalnu povezanost, od jednog do drugog pola,
i od planina do mora."
Ali Celestijal nije mogao nita da uim kada muterija smanji
komset, iskljui biper, i dopusti da mu pota bude zatrpana porno
reklamama i uputstvima za brzo bogaenje. Ali nije bilo te
tehnolokog pomagala koje je moglo neto da uim kada ovek
jednostavno nije eleo da do njega dou.
Vie od nedelju dana Brohier je saletao Hortona urgentnim
molbama da se vrati u Prinston. Kako je vreme prolazilo a odgovor na
njegove molbe nije stizao, direktor je postajao sve nervozniji i
nestrpljiviji. To ga je nagnalo da pred kraj nedelje, prekri svoje
sopstveno pravilo o bezbednosti za neobjavljeni rad. Oslanjajui se na
Celestijalovo kilobajt kriptovanje, Brohier je Hortonu poslao kljune
jednaine o kojima je eleo da diskutuje, nadajui se da e to njegovog

tienika dovesti u iskuenje da sarauje sa njim makar i sa velike

udaljenosti.
"Radio sam na ovome sam koliko sam mogao, Defri. Vie ne mogu
sam," pisao je Brohier u svojoj poruci. "Treba da proveri Rajensove
transformacije i da mi pomogne u beta kombinametrici. Tek onda
moemo da savijamo metal, kako to kau inenjeri.
Mislili smo da smo ve videli celu operu. Kada pogleda ova
dokumenta shvatie koliko smo bili naivni. Sve to se do sada
dogodilo je samo uvertira. Nadam se da e mi pomoi da napiem
zavrnicu. U sluaju da se odlui da mi ne pomogne, hou da shvati
da u biti prinuen da se obratim nekom drugom. Ne mogu da
podnesem pomisao da ovaj posao ostane nezavren. Kako stvari sada
stoje, jedva da se suzdravam da ne odigram vrtoglavi dig oko
svakog fiziara koga vidim."
Ali na Brohierovo razoaranje, nije bilo odgovora ni na jednu
ovakvo molbu - ak ni onoga 'ao mi je' ili 'sve najbolje.' Pustio je da
proe etrdeset i osam sati, a zatim ponovo razmislio i produio svoj
lini rok na jo jedan dan, ali uzalud.
ak i tada, direktoru je bilo teko da okrene lea Hortonu, tako da
je krenuo u laganu dugaku etnju kroz umu u Institutu, kako bi o
tome razmislio.
Nije mogao da bude ljut. Najvie zbog toga to su njegova oseanja
prema Hortonu, i pored svih ostalih sjajnih mladih talenata koje je
Brohier regrutovao na samom osnivanju Terabajta, poprimila neto
od odnosa izmeu uspenog oca i perspektivnog sina. Bez obzira da li
je Horton to shvatao ili ne, on je oigledno bio naslednik, sin od koga
je Brohier oekivao da jednog dana preuzme 'porodini posao'.
I ba kao i svaki otac, tako i Brohier nije mogao da zna da se
Horton bori, a jo manje da shvati da ta god on da uradi ne bi mogao
da mu pomogne da kroz to proe. Na neki nain, Brohier je imao
utisak da je izneverio Hortona, da nije uspeo da ga pripremi za teret
koji je pao na njegovu savest.
A ipak, ko je mogao da pretpostavi do ega e to dovesti? Koliko
esto je teorijskom fiziaru ikada bila potrebna savest? Na kraju
krajeva, nije nauka transformisala svet, ve brak tehnologije i
kapitalizma. Neznalice mogu da krive nauku za sve bolesti i sva zla
moderne ere, ali u pitanju je sluaj zamene identiteta - nijedan

naunik koji se bavio istraivanjem nije nikada zagadio PCB-om

gornju granicu podzemnih voda, ili izvrio abortus eni u treem
tromeseju trudnoe, ili odbio da da osiguranje na osnovu genetskog
skrininga (provere gena), ili pretvorilo internet u nain da se tajno viri
u privatne ivote drugih ljudi.
Pravi naunici su bili nevidljivi izvan kruga sebi slinih ljudi. Jedva
da su i dobitnici Nobelove nagrade ostavljali utisak na javnu svest, to
je Brohier jako dobro znao. Heismanov trofej ili Oskar bili su mnogo
popularniji - nije postojalo trite gde se moglo kupovati za kupone
heroji nauke. Status se jo uvek merio tajnim jedinicama: sporednim
zanimanjima, citatima, sastancima, stipendijama.
Ne, osim povremenih preduzimaa poput Sagana ili Paulinga, bila
je neophodna vrsta ruka politike kako bi naunik doao do toga da
postane poznato ime, i da istraivanje koje on ili ona vode dobije i
moralni polaritet. Ajntant je dao Ruzveltu putnu kartu za atomsku
bombu. Ajzenhauer je ubrizgao Salkovu vakcinu protiv poliomielitisa
u ruke dvadeset miliona kolske dece. Von Braun i njegovi Nemci su
napravili za Kenedija raketu koja je otila na mesec.
A Defri Horton je predao Okida Marku Brelandu.
Iako je on sam u tome imao udela, Brohierova savest je bila ista.
On je gajio dugogodinji prezir prema onima koji su pribegavali
zloinu kako bi reili svoje probleme, a naroito prema onima koji su
koristili nasilje kako bi nadigrali odluke donete na racionalan i
demokratski nain. Kao i mnogi drugi pripadnici njegovog poziva, i on
je iveo tu gde je i radio i verovao je u sistem unapreenja iskljuivo
po zasluzi. Verovao je u trijumf superiornih ideja i liderstvo
superiornih ljudi.
Neprijatelji civilizacije su bili teroristi, banditi, plaene ubice,
siledije, anarhisti - upravo zato to su sitniavi neuspeni ljudi mogli
da degradiraju one dobre i velike ljude jednim stiskom okidaa ili
pritiskom na dugme. To je bila izopaenost prirodnog drutvenog
poretka, vrsta fanatinog egalitarizma koji ne tolerie tui uspeh.
U Brohierovim oima, nasilje nije bilo samo poslednje utoite
nekompetentnih ljudi. Ono je bilo trijumfalna osveta ogorenog
gubitnika.
Koncept fer pleja je bio sr civilizacije, a njegovi principi lako
razumljivi - treba biti utiv kad se pobeuje i pomiriti se sa porazom

kad se gubi. Ti principi su se ogledali u nainu na koji su odlazei

predsednici predavali svoje kancelarije, u nainu na koji su
pobednicima aplaudirali oni koji nisu dobili Oskara, i nainu na koji su
pobednici pokazivali milosre prema poraenima. ak su se ogledali i
u duelima izmeu dva gospodina koja su se zavravala smru, jer ta
borba je imala pravila koja su bila obavezujua za obe strane.
Ali teroristiko nasilje - pucanj iz mraka, bomba skrivena u
potanskoj poiljci, ucenjivaka pretnja - bilo je antiteza civilizacije. A
klasno nasilje se, po Brohierovom miljenju, nije razlikovalo od
terorizma. Upravo je zbog toga direktor bio blag prema Li i Gordiju
nakon incidenta u Klivlendu. Brohier nije imao razumevanja za
naoruane siledije koji teroriu dobre ljude koji potuju pravila.
Ipak, on nije imao iluzija. Civilizacija je bila teka, a terorizam je
bio lak. Tenzija izmeu reda i haosa bila je sveprisutna i vena.
Brohier je u svom srcu znao da logiku i razum lako zagluuje dijalog
voen glasovima strasti i linog interesa.
Bez obzira na sve to on je vrsto verovao u teoriju samostalnog
progresa - i da ak iako je manjina posveena razumu, izvrsnosti,
visokim principima civilizacije, ona moe da ini razliku. Drutvo ne
vode oni iz sredine, ve sa samog vrha - vode ga ideje mislilaca,
otkria istraivaa, tvorevine inovatora, rei filozofa, uda graditelja,
rtve pionira.
Kako je on to voleo da kae: Kormila su, po pravilu, mnogo manja
nego brodovi kojim ona upravljaju. Ono to je bitno je rad poluge.
Rad poluge i ije su ruke na kormilu.
To je Okida predstavljao za Brohiera - rad poluge. Rad koji se
mogao tako iskoristiti da okrene drutvo u pravom smeru, prema
zdravijem i uljudnijem postojanju. A u sluaju da je rad poluge
dovoljan i da je potrebno vie ruku kako bi kormilo bilo stabilno na
uzburkanom moru, onda je on bio duan da uini sve ta je u njegovoj
moi da pomogne.
Na kraju, upravo to je bilo razlog promene odluke - obaveza
dublja i jaa od one koju su njegova oseanja prema Hortonu nalagala.
Dok je sedeo na suncu na plai na ivici ume, shvatio je da eka na
Hortona ve onoliko dugo koliko mu savest dozvoljava. Morao je da
ide dalje bez njega.
Na povratku u kancelariju, napisao je kratku poruku Sejmuelu

Benington-Hejstingsu:
Kada budete imali vremena doite kod mene, voleo bih da sa vama
popriam o neemu na emu radim.
Brohier jedva da je podigao ruke sa tastature kada je mladi
matematiar otvorio vrata i provirio unutra.
"Testirate Ebijev interdimenzionalni transport, doktore Sem?"
pitao je Brohier sa podignutom obrvom.
Benington - Hejstings se nasmejao zadovoljno. "Bojao sam se da
planirate da pojedete svoju uobiajenu veeru, i", dodirnuo je svoje
grudi i ispustio grleni zvuk nalik zvuku eksplozije "da u vas nai sa
licem u pire krompiru."
Brohier se nasmejao. "Ui, doktore Sem. Ui i pogledaj ovo."
Nije bilo ni traga onom nestanom avolku kada je Samjuel Benington
- Hejstings priao o matematici.
"Ovo - ovo je pogreno," rekao je, briui tkaninom belu tablu.
"Odnos je asimetrian - vidite, ovde je tano proirenje, a ova vrednost
ispada na desnoj strani."
Breland se namrtio nezadovoljno. "Onda je kovalentna funkcija
neodreena."
"Naravno. Cela ova rekapitulacija je suvina. Odakle vam ovo?"
"Taj deo obezbeuje morfoloku inerciju pomou koje se ponovo
uspostavlja poetna rezonantna matrica."
Benington - Hejstings je ispustio prezriv zvuk. "eldrejk. Izbrisau
ga."
"Stani - stani. Ako izgubim tu funkciju, onda neu imati ime da
ponovo uspostavim nulto vreme igentata. Materijal se nee vratiti u
svoje poetno stanje.
"U ovome to ste mi vi pokazali, nema nieg to bi ukazivalo na to
da ono treba da se vrati."
"Ali da li e novi igentat biti stabilan?"
"Da, ako je skup veliina koje zadovoljavaju rezonantnu matricu
potpun i znaajan - i ako je stabilnost odlika ovog skupa."
Pritisnuvi desnom rukom obraz, Brohier se okrenuo i otiao do
stola. Podigao je olju indijske kafe i pijuckao je dok je razmiljao i o
pretnjama i mogunostima Benington-Hejstingsove tvrdnje.

"Oekivao sam - raunao, sam na - morfoloku odstupnicu,"

napokon je rekao Brohier. "Treba napraviti lokalnu promenu koja bi
trajala isto koliko i ulazni signal, a zatim materijal vratiti modelu koji
je pod uticajem svojih univerzalnih rezonantnih parametara. Moete
upotrebiti i pritisak kako bi se oni prilagodili, ako hoete."
Benington - Hejsting je bacio pogled na belu tablu. "Kao to je
Dekartes rekao o Bogu, tako i ja mogu da kaem da mi ta hipoteza nije
potrebna."
"Moemo za uvek da promenimo oblik informacija."
"Ja ovde ne vidim nita to to zabranjuje."
"Onda isto tako moemo i da unitimo njihov oblik."
"Ovde ne vidim nita to to zabranjuje, takoe."
Brohier je spustio olju nestabilnom rukom i ponovo je priao
beloj tabli. Ponovo je uzeo marker od Benington - Hejstingsa, i
pokazao rukom prema donjoj desnoj etvrtini table.
"Ispravi me ako greim, ali ovo je u skladu sa parametrima
reakcije materija-antimaterija," rekao je. Briui rukavom morfoloku
uniju skupova, nakrabao je nekoliko matematikih simbola na
praznom delu table. "Vidi? Vrednosti za esticu i antiesticu se
ponitavaju, a njihova vezana energija se oslobaa obostranim
unitenjem. Ako otklonimo i rezonantnu matricu..."
"Dobiemo direktan eksperimentalan dokaz o uslovima sa poetka
univerzuma," rekao je Benington - Hejstings. "Naalost, naim
sahranama mrtvaki kovezi e morati da budu u zatvoreni."
"Brohierova zadnja Teorema."
"Ba tako."
Iza njihovog bezbrinog tona krila se injenica da su oni zapravo
shvatili da e oslobaanje elementarne energije iz materije kojoj je
otklonjena matrica spreiti razvitak, ne samo najvee eksplozije koju
je ovek ikada izmislio, ve i svake kataklizme koja se desila na Zemlji
jo od Jukatanskog sudara.
"Moda bi mogao jo jednom malo bolje da pogledam eldrejkovu
hipotezu," prekmuvi tiinu dobrovoljno se ponudio Benington
Hejstings.
"Ne bismo eleli da dobijemo bilo kakve neoekivane rezultate
kada ovo skinete sa table i unesete u laboratoriju."
"Ponovo u da obiem svaki njen deo, od glave do pete," rekao je

Brohier ozbiljno. "Moja tolerancija kada je neizvesnost u pitanju

odjednom je postala strano mala."
Nije podelio sa njim i ostatak svojih misli, koje su ga progonile
narednih dana. Mi ve vrimo ta] eksperiment. Promenili smo oblik
pakovanja informacije o ljudskoj kulturi, kao i ponaanje njene
sastavne materije. Da li je dolo do nekih neoekivanih rezultata? Da li
smo spreili mnoge manje nepogode - ili obavili pripremne za jednu
veliku nepogodu koja e sve unititi?
Tragom uspenog testa Blizanaca i odlaska Defrija Hortona,
Aneks je doao do prekretnice. Prvo pitanje koga su se latili Li Tajer i
Gordon Grin posle preuzimanja bilo je : da li laboratorija jo uvek vodi
misiju - ako je vodi, da li su joj onda neophodni objekti u Nevadi.
"Problem je to je ovo mesto i preveliko i premalo u isto vreme,"
objasnio je Grin, Goldstajnu i Brohieru u toku video konferencije.
"Previe ljudi provodi previe vremena zajedno na previe velikoj
udaljenosti od civilizacije - pionirski duh na kraju potpuno izdaje,
naroito kada nema gde da odete kako biste se malo udaljili jedni od
drugih. U ovom trenutku, ovi ljudi oseaju kao da su sagradili krvavi
most za pukovnika. Vreme je ili da se pakujemo i idemo kui, ili da
kamp pretvorimo u naselje,"
Tajer je drugaije gledala na stvari, ali je dola do istog zakljuka.
"Situacija testiranja i razvoja je nemogua - moje laboratorije i probni
poligon trebalo je od samog poetka da budu izolovani od svega
ostalog. A sa savrenijim Markom I i Markom II, mi stalno
povreujemo ceo kampus, ukljuujui i apartmane. U ovom trenutku,
ne znam ta e vie kotati: da se premeste probne jedinice ili stanovi i
pomone zgrade, ali je injenica da ih nekako moramo razdvojiti. Ako
ih ne razdvojimo, ne vidim razlog zato bi Aneks i dalje radio."
Upravo je Goldstajn, i Lijin i Grinov prikaz stvari, sveo na ono
najhitnije. "Dakle, ili emo uloiti vie para u Aneks, ili otpisati novac
koji smo ovde ve potroili. Moramo da odluimo da li e Aneks
postati stalni deo Terabajta."
"Upravo tako," rekli jednoglasno Grin i Tajer.
"Dobro. Karl i ja moramo da razgovaramo. Obavestiemo vas im
bilo ta odluimo."
Nakon dva dana, Brohier je dao odgovor koji je sve iznenadio, s
obzirom da nije imao nikakvog smisla sa ekonomske strane gledano.

Goldstajnu je pripalo jo dodatnih dvadeset kilometara zemlje koja se

graniila sa Aneksom i pokrenuo je udruene fondove za korenitu
transformaciju objekta.
"Postoje dva uslova," obavestio ih je Brohier. "Prvi, da se oboje
sloite da ostanete makar dok se vae preporuke ne ostvare. A drugi
je da se postarate da u toku celog prelaza u svakom trenutku imamo
na raspolaganju makar jednu operativnu probnu jedinicu."
Onda je doao red na Grina i Tajer da se konsultuju nasamo.
"ta misli?" pitao ju je Grin.
"Ovde se radi o obavezi od najmanje godinu dana, zar ne?"
"Zaokruio bih na dve, ako uzmemo u obzir i vreme koje e biti
potrebno da se praina slegne. Kako ti se ini pomisao da tamo mora
da provede jo dve godine?
Slegnula je ramenima. "Moja oseanja su strano kontradiktorna.
Volim vazduh. Mrzim vruinu. Volim nebo nou i sve zvezde.
Nedostaje mi zelena boja prirode."
"A ta je sa poslom i kompanijom?"
"I u jednom i u drugom vidim neke mogunosti," rekla je i
pokuala je da nagovesti osmeh pun nade. "A ti? ta je sa tobom? Ti si
slobodan. Zar ti ne nedostaje Kolumbija, sve one studentske kafanice
pune kandidatkinja za izbor 'najlepih deset devojaka'?"
Grin se nasmejao. "Ovde mi se dopadaju pejza i izazovi. Planiram
da ostanem."
"Pa, pretpostavljam da u onda i ja ostati." Slatko se nasmejala i
dodala: "Na kraju krajeva, zapao bi u veliku nevolju kada bi probao to
da rei sam bez mene."
Od tada je prolo skoro sedam meseci, i prva faza metamorfoze je
bila zavrena. ef obezbeenja Donovan King je sada imao
odgovornost nad neograenim devedeset kilometara dugakim
perimetrom koji su uvale etiri hiljade senzora, pet vozila za
praenje sa pogonom na obe osovine, i beumnim helikopterom jarko
crvene boje koji je imao svetlo jaine milion svea, signalne rakete, i
obojene bombe. Donovan je otvoreno uivao u svojim novim
igrakama.Nekoliko puta su prijavljene nepotvrene sumnje da su
neki naelnici odeljenja vieni kako van dunosti nose crne majice sa
neobinim znakom "Oblast obezbeenja 5.1."
U jugozapadnom uglu uveanog Aneksa, niklo je novo Selo na

uzviici iznad presuenog korita potoka. Imalo je tri poploane ulice,

dvadeset novih domova, pola ara navodnjene trave u vidu parka i
igralita, prodavnicu i rotilj koji je radio do kasno u no, fitnes klub i
salu za rekreaciju sa prvoklasnim mini pozoritem, i Porodini centar
u ijem se jednom krilu nalazila zdravstvena klinika, a u drugom
predkolska ustanova za dnevni boravak dece.
Ono to Selo jo uvek nije imalo bili su njegovi stanovnici, iako su
mnogi radnici Aneksa ve spakovali sve stvari iz svojih stanova
oekujui da se presele. Meutim, oni su bili ostavljeni u milosti i
nemilosti graevinskog inspektora za okrug Eureka - vanredno
naselje trenutno u vlasnitvu najveeg trgovca graevinskim
materijalom u centralnoj Nevadi. Inspektor je ve otkazao dva
sastanka, a na treem se nije ni pojavio.
Grin je posumnjao da ih kanjavaju to su prekrili pravila
ponaanja - naime, zato to nisu dobro podmazali inspektorov dep. S
obzirom da su naloge o kupovini potpisivali Goldstajnovi kupci
akcionari koji su eleli da prou to jeftinije, jako malo od onoga to
je uloeno za izgradnju Aneksa ili Sela je kupljeno od strane lokalnih
firmi, a nita od toga nije kupila firma Tillman Construction.
Kada je Grin primio rano ujutru poziv sa portirnice njegova,
sumnja se uskoro obistinila. "Doktore Grin, Robert Tillman je ovde on kae da je doao zbog zavrne inspekcije dozvola, i kae da ga vi
oekujete."
Grin je mutnim oima pogledao u pravcu sata. "Neka ga neko
odvede do Sela i ostane sa njim dok ili gospodin Kolkvit ili ja ne
stignemo.
Posluite ga kafom, ali ga ne putajte ni u jednu od zgrada bez
nekog od nas dvojice. U stvari, posluite ga sa mnogo kafe, moda mu
to pomogne da popravi miljenje o vodovodnim instalacijama."
Iskljuujui svoj komset i uz smeh straara, Grin se okrenuo na desnu
stranu i prodrmao Li Tajer koja je spavala. "Li?"
Promekoljila se i okrenula prema njemu. "Odgovor je ne,"
promrmljala je. "Pitaj ponovo kasnije."
"Tilman igra neke igre sa nama. Moram odmah da odem dole do
Sela. Zvrcni mi kad ustane, pa ako smo jo sa njim, moda poeli da
nam se pridrui," rekao je dok je ustajao iz kreveta. "Uostalom,
mislim da si zadnji put bila u Selu jo pre nego to je zavren

Porodini centar, a batovani uredili zelenu povrinu za igralite."

Zevajui, uspravila se, pustila da joj arav padne nemarnom
ravnodunou. Tasmanijska avolica mu je uzvratila osmeh iz svoje
spavaice. "Nije da ja ba nemam ta da radim," rekla je.
"Znam," rekao je Grin, uskaui u pantalone. "Samo sam mislio da
kada bi svi mogli da zavrimo posao u isto vreme, moda bi mogli da
damo zeleno svetlo ljudima koji ekaju na preseljenje,"
"Ti stvarno misli da e nam Tilman dozvoliti da zauzmemo te
objekte?" Mislim da e nam on stalno pronalaziti nove uslove koje
moramo ispuniti, sve dok ne umremo. Ali dobro, sii u za nekoliko
minuta da ti pruim moralnu podrku. Ah, i srce, oeljaj se, deluje
kao da si ludovala cele noi tamo sa nekim bludnicama."
I pre nego to im se Tajer pridruila nakon dva sata, njeno
proroanstvo se ve ispunilo. Tilman je probio zavreni zid i iscepao
podnu podlogu itisonom prekriverne sobe pre nego to su postavljene
table sa brojevima na kuama koje su bile izgraene u Kalifornijskom
stilu, tako da su table delovale kao deo dekora. On nije mnogo
vremena protraio na sve to; ve je bio na putu do kapije kada je Li
zatekla utuenog Gordona Grina kako sedi na stepenicama verande
jedne od onih veih prefabrikovanih struktura u obliku slova L.
"Loe?"
Grin je zamahnuo ispred nje snopom utih prigovora o
nedostacima. "Odbio je papire o proizvoakoj specifikaciji jer nisu
originali, iako ih je svojeruno potpisao inspektor, tu je i peat, i po
jedna kopija za svaku jedinicu."
"Taj arogantni kukin..."
"to je kruna manja, to je kralj bedniji. Ali to nas nee zadrati vie od nekoliko dana. Ve sam stupio u kontakt sa proizvoaem.
Poslae nam nove certifikate im ih napiu."
"Nisam znala da ume da bude tako filozofski nastrojen," rekla je
nestano se osmehujui.
"Neki ljudi jednostavno nisu vredni tvoje goruice," rekao je Grin.
Pokazao je palcem preko ramena iza sebe u pravcu vrata. "Je li ima
nekoliko minuta? Jo uvek elim da ti pokaem ovu."
Pogled joj se suzio. "Zato? Zar to nije zgrada pozadinske baze?"
Podigla je obrvu: "Ili tako ti zamilja ono 'pitau te kasnije'?"
Grin se smejao dok je ustajao. "Odgovor na oba pitanja je NE.

Hajde, doi - pokazau ti."

Na prvi pogled je bilo oigledno da su prostorije unutra bile
napravljene pre za stanovanje nego za skladitenje. Ali bez obzira na
to, objekat je bio duplo vei u odnosu na prosenu kuu u Selu. "Ne
razumem. Sigurna sam da je po graevinskom projektu ovde trebala
da bude zgrada uprave."
"Trebala je," rekao je Grin razdragano. "Mislim da se direktorov
stan moe podvesti pod upravnu zgradu, zar ne?"
"Pa, bojim se da imamo samo jedan direktorski stan, a sluajno
imamo dva direktora."
"To se zove loe planiranje."
"Slaem se. Ali sada je prekasno da se bilo ta uini po tom pitanju.
Dakle" slegnuo je ramenima-"Bojim se da nemamo mnogo izbora, sem
da podelimo to to imamo."
Prekrstila je ruke i naslonila se na dovratak, sa zamiljenim
izrazom lica. "Gordi, ovo je u isto vreme i najslai i najgluplji nain za
koji sam ikada ula da je iko ikoga pitao da ivi sa njim."
Grin je demonstrirao svoju nevinost podignutim rukama. "Ja se
samo trudim da ispunim svoje obaveze kako bi to efikasnije
upravljao objektima. A ta mi sada radimo: zauzimamo dva Kardinal
apartmana, troimo dva puta vie struje, dva puta vie rolni toalet
papira..."
Li se namrtila. "Pretpostavljam da emo ako stvarno ponemo da
ivimo zajedno, napokon imati dovoljno jastuka za krevet."
"A mogli bismo i da vratimo pola onog srebrnog posua koje smo
'digli' iz kafeterije - bie vie uteevine za Terabajt. ta kae, Li?
Osmeh joj se ponovo vratio na usne, u isto vreme nean i zbunjen.
"Kako mogu da odolim oveku koji se miri sa politikom svoje
kompanije i ne buni se?"
I Grin se nasmejao. Ali pre nego to su bilo ta jo mogli da kau,
njihovi komseti su zavrkutali signal za prioritetne poruke.
"Mislio sam da ti priem i da te poljubim," rekao je, "Ali
pretpostavljam da bi ovek koji se miri sa politikom svoje kompanije,
odgovorio na poziv."
Tajer je ve izvadila svoj komset iz depa. "To je Karl," rekla je,
pogledavi u mali displej.
U isto vreme su pritisnuli svoje 'callback' dugmie i za nekoliko

trenutaka su bili povezani.

"Gordi? Li? Ovde je doktor Brohier." Glas starog naunika bio je
zabrinut i drhtav. "Prekinite ta god sada da radite. Zaboravite ta god
da ste planirali da radite. Potrebni ste mi da napravite neto za mene."

21
ZAUVEK NAA SUDBINA

"Ne moemo prihvatiti doktrinu da rat zauvek mora biti deo ljudske
sudbine."
- Frenklin Delano Ruzvelt
Aron Goldstajn je bio jedan od poslednjih iz svoje vrste, i on je to znao.
Posmatrao je kako CEO, koji je stalno u pokretu i putuje svetom, malo
po malo ustupa mesto CEO kunim telekonferencijama. Video je kako
lanci u Fortuni, Froubsu i Biznis Viku hvale interkonektivnost kao
osnovno sredstvo poslovanja, primetio je da se redovi korporativnih
mlanjaka proreuju otkako su akcionari i akcionarski odbori naglo
poeli da ispituju neophodnost prevoza protoplazme odavde donde na
raun kompanije. Kada je MekNamarin Frugal Egzekjutiv dospeo na
listu bestselera, akcije vazduhoplovnih kompanija su opale za 14% u
roku od tri dana, a broj poslovnih putovanja opao je za 20% do kraja
godine.
Meutim, Goldstajn je ostao drumski razbojnik, koji provodi
proseno trideset ped nedelja godinje van svoje drave Merilend. Tu
su spadale jednonedeljne posete svakoj od njegovih kompanija,
prisustvovanje na meunarodnim poslovnim sajmovima u Severnoj
Americi, Evropi, zemljama Pacifikog okeana, kao i jednom godinje
dvonedeljno povlaenje na jedrenjak Prva ljubav koji je drao
ukotvljen u Sent Tomasu, na Devianskim ostrvima.
On je to radio zato to mu se moglo - kao jedini vlasnik Aurum
Industrije, holding kompanije koja je sluila kao nadzornik celokupne
njegove imovine, on nije morao da odgovara nikome sem samome
sebi. On je to radio zato to je verovao da je to neophodno - ne bi

poverio ak ni najmanje od svojih preduzea upravniku koga on lino

nije procenio. Niti bi Goldstajn procenio operaciju samo na osnovu
brojki, ili dozvolio sebi da ga povedu u obilazak operacija poznatiji
kao "Staljinovo selo." Shodno tome, njegove nenajavljene posete su,
vremenom, postale ono to je Goldstajn opisivao kao "prijatna
motivacija" - upravo zato to su one esto bile praene iznenadnim
unapreenjima i naglim otputanjima.
Ali to je bio pravi Aron Goldstajn - zahtevan i odluan. Obogatio se
i izgradio je reputaciju na osnovu dva jednostavna principa i jednog
linog dara. Prvi princip je bio "Krei se brzo, bilo da trai ansu ili da
te prati nesrea." Drugi princip je bio "Niko nikada nije izgubio
muteriju zato to je nudio isuvie kvaliteta."
Goldstajnov dar je u stvari bila neobjanjiva sposobnost da povee
dogaaje koji naizgled nisu u vezi jedan sa drugim i da dok to radi
primeti najranije znakove nadolazee nevolje. Imao je dar da ak i
pored smetnji uje signal, da primeti kada orkestar falira. U ali se
govorkalo da su protivpoarni detektori suvini kada je on u blizini, i
da bi prvi upozoravajui znak bio Goldstajn koji stoji iznad take
paljenja sa aparatom za gaenje poara u ruci i eka da izbije poar.
Mit je preuveliao njegov dar. Bilo kako bilo, Goldstajn je poeo da
se oslanja na taj oseaj sigurnosti saznanja unapred. Meutim, nije mu
bio potreban nikakav specijalan talent da shvati, kada se elni tim
Tajne slube pojavio na njegovom imanju kako bi napravio pripreme
za neoekivanu i poverljivu predsednikovu posetu, da je inicijativa za
razoruanje zapala u nevolje.
Brelandova poseta je bila zamaskirana u vidu nenajavjlenog
svraanja u toku rutinskog leta vikendom u Kamp Dejvid. Bio je petak
i dinovski propeleri pomorsko - desantnih snaga Riblji orao neno su
spustili avion na teren za golf omekao od kie, nekoliko minuta pre
dvanaest sati. Predsednik se pojavio sam na zadnjim vratima kosog
rotora i pridruio se Goldstajnu i timu Tajne slube. Breland je
istovremeno delovao i umorno i napeto kada se ustro obratio dvojici
agenata koji su pokuali da uu za njim u kuu.
"Ovo je privatan sastanak," rekao je i iznenada stao blokirajui
ulaz u kuu.
"Gospodine predsednie, mi vam moramo biti pri ruci kako bismo
reagovali dovoljno brzo u sluaju da treba da vas zatitimo,"

protestovao je jedan od agenata.

"Ako Meunarodna boja vojska eka u vinskom podrumu,
nauiemo neto o mojoj sposobnosti da procenim karakter. U
meuvremenu, ostanite ispred," rekao je Breland i zatvorio vrata
ispred agentovih noseva. Dok se pribliavao Goldstajnu koji ga je
posmatrao zapanjeno razrogaenih oiju, promrmljao je: "Prokleti
pauci. Otkako ih je Star doveo da pijuniraju Klintona..."
"Znam da se njihova diskrecija ne moe uzeti zdravo za gotovo.
Hoemo li?" pitao je Goldstajn pokazujui rukom prema jednom od
izlaza iz poveeg hodnika.
"Pitam se da li imate neku sobu u kojoj nema prozora kako bismo
mogli da porazgovaramo?"
Klimajui glavom, Goldstajn je rekao: "Nadam se da vam ovo nee
delovati isuvie ironino, ali postoji dvorana na donjem nivou koju je
prethodni vlasnik sagradio kao poligon. U njoj je moja starija erka
vebala gaanje lukom i strelom, a ja sada tamo drim svoje vozove.
Smetaj je pomalo spartanski."
"Zvui idealno. Krenite."
Goldstanovi vozovi su bili jedan pravi svet u malom. Veliki pejza u
obliku slova U obmotan oko male podignute platforme za opservaciju
koja je imala tri pokretna sedita sa stoerom. U trenutku kada su on i
Breland uli, kompjuterizovani kontrolor je pokrenuo dioramu. Svetla
su se upalila u zgradama, vie od deset teretnih i putnikih vozova
poelo je da se kree niz stotinama metara dugake ine, tramvaji su
se kretali tamo amo niz ulice, a prava voda je tekla kroz rene kanale.
Mutna slika koja se popela skoro do pola zida produavala je pejza
do udaljenog brdovitog horizonta.
"Uau, ovo izgleda kao severno-centralni deo Filadelfije iz, recimo,
1950 ili tako neto?" rekao je Breland iznenaeno i sa zadovoljstvom.
Priao je blie i bacio pogled preko makete. "Sto posto, eno je stanica
u Trinaestoj ulici i zoloki vrt. to znai da bi ovo trebalo da je reka
Skukil. Jesam li u pravu?"
"Grad ste pogodili, ali ste promaili doba. Pratio sam 1935 godinu,
predratni period, tako da bih mogao da uvedem i povremene parne
maine u grad." Pokazao je prstom prema udaljenom levom kraju
diorame. "Odrastao sam osam blokova od stanice Reding i Kineskog
zida. Svaki put kada ujem pitaljku, to me vraa pravo u moju

spavau sobu."
Iznenada poprimajui zamiljen izgled, Brelanu se smestio u jednu
od stolica. "Zavidim vam, to imate vremena za neto tako divno,
frivolno i lino."
Goldstajn se nasmejao. "Ne dozvolite da vas ovo obmane. U pitanju
je pre novac nego vreme. Vreme je, na alost, rasuto kroz tri decenije,
vee u mesecu, vikend u godini."
"Ah. Ipak, mislim da sam nekada imao hobije. Bar jedan sigurno."
Breland se nasmeio bezvoljno. "S druge strane, nee proi jo mnogo,
a ja u imati puno vremena da se setim koji je to hobi bio u pitanju."
"Ma, molim vas, gospodine predsednie..."
"Molim te - Mark," zavapio je Breland. "ini mi se da sam strano
eljan da ujem zvuk svog imena."
"Mark," ponovio je Goldstajn. "Upravo sam nameravao da kaem
da je prerano za predaju."
"Arone, prema izvrenim procenama uz mene je etrdeset posto
glasaa."
"etrdeset strasnih i nepokolebljivih posto, koji mogu da budu
odluujui faktor na izborima kada pola stanovnitva ostane kod
kue."
Breland se ogoreno nasmejao. "Mislim da e na sledee izbore svi
izai. Kakvi god da su aktuelni zapisnik o odzivu glasaa koji izlaze na
izbore, siguran sam da e oni ove godine propasti."
"A ako do toga doe, onda sve opklade padaju u vodu. Izborni
anketari nemaju predstavu kako da predvide ponaanje grupe koja
nikada pre nije glasala."
Podiui ruku i odmahujui glavom, Breland je rekao: "Dosta,
dosta molim te. Jedina stvar koja je tunija od mladog cinika je stari
idealista."
"Uz duno potovanje gospodine, rekao bih da je obrnuto. Ali, da
ne duimo, poto je nae vreme ogranieno, a sumnjam da ste ovde
doli da razmenjujete aforizme sa mnom."
"Ne," rekao je Breland. Povijenih ramena, navalio se na naslon
stolice. "Ne, doao sam ovde u nadi da e mi pomoi."
"ta mogu da uinim."
"Ne znam da bilo ta moe da uini. Ali oajan sam, Arone. Sve
izmie kontroli. Nemam kontrolu nad Pentagonom, u Kongresu mi ne

veruju - a i jedni i drugi misle da sam ja najjadniji od svih politiara

kojima mandat istie i da me je kao takvog najsigurnije ignorisati.
Vojni savet se priprema da se ponovo naorua taktikim nuklearkama
i azid eksplozivimnim sredstvima. Bela kua trai nain da zabrani
posedovanje ivotnih titova privatnim licima pod izgovorom da su
opasni po javnu bezbednost. NUS trenutno vodi parnicu kako bi se
oslobodili ivotnih titova postavljenih od strane drave, uz
objanjenje da se radi o povredi etvrtog amandmana - neumeren
pretres i konfiskacija. A ja nemam snage da im se suprotstavim."
"To nije sve - postoji jo jedan front u ovom ratu," rekao je
Goldstajn. "Vie od ezdeset nereenih parnica vodi se zbog
odgovornosti protiv Aurum industrija, Terabajt laboratorija, Defrija
Hortona, i svih ostalih koji su imali udela u konstruisanju Okidaa koji
se sada nalaze na terenu."
"ezdeset!"
"Bojim se da je to samo poetak. Verujem da postoji koordinisani
napor da se otarase Okidaa tako to e njihovo konstruisanje ili
instaliranje uiniti preskupim. To je funkcionisalo kao uena i pre
nego to je prvi sluaj stigao do sudnice - ve znamo za vie od sto
privatno instaliranih Okidaa koji su dobrovoljno ili zatvoreni ili
premetem."
"Zato to vlasnike vie brine to to ih mogu tuiti nego to neko
moe da pogine."
"Na kraju se sve na to svodi."
Breland je uzdahnuo kroz stisnutu pesnicu. "Zna, Arone, nikada
nisam mnogo verovao u Frojdovu analizu, ali u ovom trenutku
nalazim se u velikom iskuenju da poverujem - feti koji mukarci
vide u oruju, i potpuno neracionalan nain na koji neki mukarci
reaguju na mogunost da moraju da ga se odreknu..."
"Ja znam kuda ovo vodi. To je kao da su ih kastrirali, ili ih uinili
impotentnim."
"Zvui apsurdno, pa ipak..." Breland je odmahnuo glavom.
"Pretpostavljam da je prekasno da ukljuimo dravno osiguranje
za mentalno zdravlje u zdravstvenu zatitu staraca, koje je u okviru
socijalnog osiguranja."
To je izmamilo Brelandu slab osmeh. "Drugo objanjenje koje su
mi ponudili je jo depresivnije - mi se, u stvari, borimo protiv

prvobitne bioloke sebinosti, uroenog nagona za sticanjem moi i

nagona da se zatiti porodica. Jedan britanski antropolog mi je poslao
podui esej u kome je izloio svoju analizu: otpor dolazi od ljudi koji u
meni pre vide pretnju nego mukog pripadnika svog plemena koji ima
vii status od njih.
Oni odbijaju da se stave pod moju zatitu, i dre se onoga za ta
veruju da im je potrebno kako bi se zatitili."
"To podsea na revoluciju."
"A zar nije u pitanju revolucija? Moda je jedina stvar koja nas je
od toga spasila injenica to ja izgledam slab - to jesam tako slab.
Kada me pogledaju oni u meni vide smrtno ranjenog oveka i misle da
su ve odneli pobedu. A ja u ovom trenutku ne mogu to da poreknem.
To je zapravo i pravi razlog mog dolaska - potrebno mi je vie snage.
U potrazi sam za nainom pomou koga u dokazati da oni gree."
"Nisam siguran da razumem..."
"Uz tvoju saradnju predao sam kompletnu teoretsku i tehniku
dokumentaciju o Okidau u pet dravnih istraivakih centara. U
pitanju su etiri vojna i jedan koji je pod upravom Ministarstva
pravosua. Sada znam da ne mogu ni od jednog od njih oekivati
pomo. Njihovim odlukama upravljaju ljudi za koje Okida predstavlja
pretnju, i oni ga analiziraju da bi otkrili kako da zaustave njegov
razvoj, a ne da bi ga usavrili. ta god da uradim nita neu promeniti to je kao da si unajmio vukove da ostriu ovce."
"Sada shvatam. Ti u stvari hoe da vidi ta je to to moemo da
uinimo za tebe."
"Ja bih to formulisao sa malo vie oajanja - doao sam da vas
zamolim da pronaete neki nain da mi pomognete. Arone, potreban
mi je bolji Okida. Bolji i bezbedniji. Potreban mi je onaj koji reaguje
na najneobinije mogue eksplozive koje urimo da ukljuimo u igru.
Onaj koji moe da izae na kraj sa eksplozivima na nain na koji
verzija koju trenutno imamo izlazi na kraj sa barutom. Potreban mi je
onaj koji e moi da nas uveri da generali mogu da ive bez nuklearki
a svi mi ostali bez arsenala u ormaru. Potrebno mi je vie snage.
Potreban mi je odgovor - ako ne mogu da ga pronaem, razoruanje
graanstva e biti rame uz rame sa prohibicijom u istorijskim
knjigama, kao jedna uzviena ideja kojoj nismo bili dorasli."
Duboke bore izbrazdale su Goldstajnovo zabrinuto lice. "Da li si

razgovarao sa senatorom Vilmanom o tome?"

"Grover me je posetio poetkom nedelje. On ima dosta svojih
briga, na koje takoe nema odgovore. Obavili smo jedan deprimirajui
razgovor."
"Ali inostrane laboratorije..."
"...do sada nisu mogle da uine nita vie osim da prerade
prvobitni dizajn. Grover je govorio o teoretskom problemu, o delu koji
nedostaje."
"Uveravam vas, gospodine predsednie, da nita od vas nismo
sakrili."
"Znam. Ali prvobitni Okida je bio vaa tvorevina, niko ne zna o
njemu vie od vaih ljudi."
"Moda. Ali doktor Horton je na odsustvu zbog naunog rada..."
"Onda je vreme da se vrati na posao," odgovorio je Breland otro.
Goldstajn se namrtio. "Stvar je u tome, to doktor Goldstajn nije u
kontaktu sa nama."
"Ne znate gde je?"
"Ne koliko ja znam."
Breland je odmahnuo glavom nezadovoljno. Moda nije lepo od
mene to to tebi priam, Arone, ali tako stvari stoje - ono to ste do
sada uradili nije dovoljno. Ti i tvoj tim morate jo vie da se udubite u
problematiku. Morate da mi pruite vie nego to ste to do sada uinili
i to to je pre mogue. Ako to ne moete, onda emo propasti - a
siguran sam da ti to ne eli."
"Naravno da ne elim. Naravno da ne."
Breland je ustao i krenuo prema vratima, dajui mu do znanja da
odlazi. "U stvari, jasno se seam neega to si rekao onog dana u
Ovalnom kabinetu. Rekao si da ak iako je naa vrsta osuena da
stvara ubice i gospodare rata, najmanje to mi ostali moemo da
uinimo jeste da im to to vie oteamo. E pa, mi u tome jo uvek
nismo uspeli. Pomozi mi. Izvri pritisak na svoje ljude. Obrukaj ih,
ueni ih, zaplai ih, inspirii ih - uini sve to je neophodno kako bi iz
njih izvukao ono najbolje to mogu da nam prue. Imaj na umu da
imamo jo malo vremena, Arone i da neemo imati jo jednu ansu do
kraja ivota"
"Ne," poeo je Goldstajn sporo. "Potpuno si u pravu. Ovo je
jedinstven trenutak. Ili emo uiniti da to profunkcionie, ili emo

time to neemo uspeti potvrditi pesimizam koji nam slui kao

opravdanje to nismo vie zahtevali od nas samih Dobiemo ili civilno
drutvo ili drutvo cinika." Ustao je, priao Brelandu i pruio mu ruku.
"Gospodine predsednie, ja zaista ne znam ta moemo da uinimo od
onoga to do sada nismo uinili - ali saznau, i postarau se da to bude
uinjeno."
Goldstajn je ispratio predsednika i saekao da avion uzleti i tek
onda je posegao za svojim komsetom. "Kapetan Hill? Molim vas,
pripremite avion idemo u Prinston."
U Ospreju, Mark Breland je isto tako uzeo svoj komset, ali je u
njegovom sluaju ovaj bio povezan na kompletnu sigurnosnu vezu
federalne mree koja je imala svog linog kontakt menadera za
prepoznavanje glasa.
"Predsednik kraj telefona," rekao je.
Zbog buke motora koja se ula u pozadini, prolo je nekoliko
minuta pre nego to je uo odgovor: "Provereno."
"efa obavetajne slube odbrane, molim."
"Zove. Povezuje."
Jo jedan glas je bio na vezi. "Da, gospodine predsednie."
"Gospodine Hilger, kada budete dolazili do nas, molim vas
povedite i efa personalnog odeljenja za projekat Okida."
"Trenutak, gospodine." U toku pauze Breland je primetio neznatnu
promenu u slunom prostoru tree linije.
"Monika Fransis je na liniji sa nama."
"Uredu," rekao je Breland. "Imam jedno pitanje za oboje. Aron
Goldstajn mi je rekao da ne zna gde se nalazi doktor Defri Horton. Da
li moda znamo gde se on nalazi?"
"Nemamo nareenje da mu pruimo zatitu niti da ga stavimo pod
prismotru iz bezbedonosnih razloga," rekao je Hilger.
"Zato?"
"Odustao sam od nadgledanja mesec dana po njegovom odlasku na
odmor. Budet za ljudstvo je bio veliki, a nije bilo indikatora rizika.
Monika, da li ti neke informacije za predsednika?"
"Mi naravno vodimo dnevnik o kretanju doktora Hortona. Ali
naalost, dnevnik nije pouzdan. Zadnji put je vien pre dvadeset i tri

dana."
"To znai da ni mi ne znamo gde se on nalazi."
"Da, gospodine."
"Naite ga, onda. A dok ga budete traili, pronaite nain da ga
pratite od trenutka kada ga budete nali."
"Gospodine, moda greim, ali ja mislim da se ne oekuje od
doktora Hortona da nam u tome pomogne, zar ne?"
"To je tano. Ovome dajte najvei prioritet - svi izvori su vam na
raspolaganju: kako oni u ljudstvu, tako i tehniki."
Hilger je proistio grlo. "U redu, gospodine predsednie.
Uiniemo tako."
Nije bilo drugih aviona na skromnom putnikom terminalu
Prinstonskog aerodroma, a samim tim ni limuzina na taksi stajalitu.
Goldstajn nije eleo da eka da mu pozovu taksi, te je otiao pravo do
jedine rent-a-car agencije i kucao u pult, sve dok se zbunjeni
slubenik, oigledno probuen iz dremea usred smene, nije pojavio
iz stranje sobe. Goldstajn je bez pogovora prihvatio neto poput
porodinog auta krem boje, neotkrivajui da njegova dozvola vai
samo za dnevnu vonju i da nije bio na mestu vozaa skoro vie od pet
godina.
Jedino slobodno mesto na parkingu za posetioce ispred institutove
Fuld hale, bio je parking prostor za hendikepirane. Goldstajn nije
eleo da rizikuje da ga zatvore, tako da je ostavio upaljena kola kod
ivice.
"Izvinite," obratio se eni u portirnici. "Da li mi moete red gde
mogu da naem doktora Brohiera?"
"ao mi je, ali doktor Brohier ne prima posetioce. Ako elite, tamo
mu moete ostaviti poruku."
Goldstajn je pogledao preko ramena prema kancelarijama "ta to
znai? Zato ne prima posetioce? Da li je stavio na vrata znak "Ne
uznemiravajte?" Da li spava? Moda je izaao iz kampusa? Ili je moda
neto sasvim drugo u pitanju?"
"ao mi je, ali ne mogu vam pomoi. Predlaem da ostavite poruku
za doktora Brohiera, i da zakaete..."
"Gospoice, da sam eleo da mu ostavim poruku to bih i uradio.

Doktor Brohier radi za mene."

"U tom sluaju, sigurno bolje od mene znate kako da doete do
njega," rekla je ivahno. "ao mi je to vam ne mogu biti od pomoi.
Shvatate da institut eli da obezbedi najbolji mogui ambijent za..."
"Da, da, da," nestrpljivo je uzvratio Goldstajn. "Ali vi shvatite da..."
"Oprostite, gospodine," ubacio se novi glas. "Da li je va Elit
parkiran vani ispred travnjaka?"
Goldstajn se okrenuo i naao se licem u lice sa visokim ovekom u
bledo oker uniformi. "Da."
"ao mi je gospodine, ali moraete da ga pomerite. Koi
saobraaj."
Napuivi usne, Goldstajn se jedva suzdrao da kae ono to mu je
bilo na pameti. "Dobro," odgovorio je sa lanom smirenou.
"Pomeriu ga."
Kada je stigao do auta, uao je i zalupio vrata za sobom. Seo je, na
momenat se ne pomerajui, pogleda uprtog u instrumentsku tablu.
Nameravao je da njegova poseta bude uzdrana i diskretna, da se
uunja u grad i iskrade iz nega neprimetno, da ne izgovori nita u etar,
gde bi to, oni koji su naroito zainteresovani za stvaraoce Okidaa,
mogli da uju, snime i deifruju.
Ali Karl se krio iza zida - ne samo od etikecije i protokola, ve i od
Terabajtovih sopstvenih mera predostronosti. Brohierova adresa
stanovanja nije se mogla nai ni u jednom dokumentu o Terabajtu.
Nije bilo potrebe za tim. Novac je pronalazio put do rauna,
informacija put do monitora i printera, a tu je bilo i mnogo tajnih
mesta na ije adrese su se mogili isporuivati paketi.
Postojale su samo dve mogunosti: da pokua da izbui rupu u
zidu, ili da eka da Brohier sam izae, to se Brohiera ticalo, zapravo
bila i jedina mogunost.
Uz cviljenje motora i kripu sedamnaest godina starih guma,
pokrenuo je auto, a zatim naglo skrenuo u desno. Prednji tokovi su
poskoili na ivinjak i ukopali se, povlaei vozilo na travu. Tu je
Goldstajn reio da eka.
Nije dugo ekao. Samo nekoliko minuta kasnije visoki agent
obezbeenja urno je izaao na glavni izlaz, u pratnji mnogo nie ene
agenta. Oboje su ili pravo prema Goldstajnu. Nisu izvikivali nikakve
naredbe, niti su potezali oruje dok su se pribliavali. Kada su bili

dovoljno blizu da mogu mrko da ga posmatraju kroz staklo na

vozaevim vratima, Goldstajn je spustio prozor do pola.
"Sramota, sramota," rekao je, ne dajui im prostora da govore.
"Znai ovako izgleda vaa ideja o sistemu obezbeenja, agente Vol?
ta bi bilo da sam ja terorista koji vri bombake napade iz auta?
Mogao sam da krenem kolima preko stepenica i da unitim celu
zgradu."
"Gospodine, morate da pomerite taj auto odmah," insistrala je ena
agent. "U sluaju da ne znate, moemo vas uhapsiti za ometanje
poseda ili unitavanje tue imovine..."
"Pretnje nee prikriti vae nedostatke. Dragi boe, dok trepne
okom, jedna automobil-bomba srednje veliine smanjila bi proseni
kolinik inteligencije u zemlji za dvadeset. Znam da ovde nemate
instaliran ivotni tit, zato to su vai direktori potpuno apsurdno
odbili nau ponudu. Ali zar niko od vas ovde nije uo za kontrolu
pristupa, ili barijere? Ovaj put mora biti zatvoren sa oba kraja, i
morate postaviti nekoga ko e voditi rauna o strancima, a ko e imati
vie od namrtenog izraza lica i neto malo metala, kako bi im se
suprotstavio u sluaju da nisu prijateljski raspoloeni."
Agent Vol je pokuao da otvori vrata od automobila, ali bila su
zakljuana. "I vi kod sebe imate vie od neto malo metala, gospodine.
ta mislite da nam kaete ko ste vi i ta traite ovde."
"Zovem se Aron Goldstajn..." Video je nevericu na njihovim licima i
uzdahnuo je. "Da, taj Goldstajn - ne dozvolite da vas auto obmane.
Iznajmljen je. Samo to sam doputovao avionom, i moram hitno da
razgovaram sa doktorom Brohierom. Vidite, ja razumem da
pokuavate da zatitite svoje drugove i saradnike ili koga god, od
uznemiravanja, ali ovo je jako hitno. Toliko je hitno da ako ne
pokaete bar malo spremnosti da saraujete, biu primoran da
pronaem neki nain da dam oduka svom besu. A ja to inim tako to
troim novac kako bi pravio probleme ljudima koji meni prave
probleme. ta mislite koliko problema se moe kupiti od jedne dnevne
zarade?"
Agenti razmenie upitne poglede. "Da li imate neku overenu
identifikaciju?" pitala je ena.
Nonalantno i bez rei, Goldstajn joj je dao svoju Smart
identifikaciju. Posmatrao je njeno lice dok ju je proputala kroz

skener i prouavala njegov video prikaz.

"Dakle traite doktora Brohiera, zar ne?" pitao je mukarac.
"Vilise... nemoj..."
"Koliko puta to treba da ponovim?" ustro je odgovorio Goldstajn.
"Mislim da ste zakasnili."
"Kako to mislite?"
"Doktor Brohier se odjavio jutros. Kako sam shvatio on i doktor
Sem su otili negde zajedno."
"Gde? Ko je doktor Sem?"
"Saekajte jedan trenutak." Agent je klimnuo glavom i ukljuio
svoj radio. "Stivene, ovde je Vilis. Da li se doktor Sem odjavio?" Sluao
je ta mu govori glas sa druge strane, a zatim je dodao: "Pre dvadeset
minuta? Hvala." Vilis je jo jednom klimnuo, sagnuo se i pogledao kroz
prozor automobila.
"Moda ipak niste zakasnili. Pogledajte u zajednikom smetaju za
lanstvo, izvan Olden Lejna," rekao je pokazujui prstom ka istoku.
"Doktor Brohier je stanovao u broju 51."
Goldstajn je klimao glavom dok je ubacivao menja u rikverc.
"Izvinjavam se zbog travnjaka, gospodo, za trenutak sam izgubio
kontrolu nad autom. Poaljite raun za ureenje zemljita na adresu
Aurum Industrija."
Zahvaljujui tome to je Goldstajn na umu imao samo to da trai
dva oveka, omoguilo mu je da ih spazi. Inae, ispotovao bi znak
stop kod Olden Lejna i stao bi. Inae, ustupio bi prvenstvo prolaza
taksiju i dozvolio mu da proe kroz raskrsnicu, umesto to se ubacio
ispred njega.
Konice su zakripale dok su oba vozila skretala. Taksi je zavrio
sa desnim prednjim tokom na ivinjaku, dok mu je levi blatobran bio
priljubljen uz putnika vrata Elita. Bio je suton i oba vozaa su izala iz
svojih automobila. Jedan od njih je besno psovao, a drugi je smireno
izvlaio novanicu od 100$ iz unutranjeg depa.
"Oprostite," rekao je Goldstajn, pocrvenevi i predajui novac dok
se pribliavao, a zatim i kada je proao pored taksiste koji je sasvim
iznenada ostao bez teksta. Provirio je kroz otvorena vrata taksija i
pogledao unutra. Brohier je bio bled, a drugi putnik je vidno drhtao.
"Isuvie ste stari za plaenog ubicu," rekao je stranac nervozno se
razmeui hrabrou.

"Plus sam i nenaoruan," rekao je Goldstajn. "Karl, moramo da

razgovaramo."
"Arone, ta, do avola, radi ovde? I da li si potpuno siao s uma?
Mogao si da nas ubije!"
"Glupost - taksisti imaju odline reflekse. Samo izai i ui u moj
auto ve jednom."
U tom trenutku se ubacio i taksista uz opasku: "Sluajte, ako je u
pitanju muko-muki odnos, ne elim da budem deo toga."
"Nije, i nisi deo toga. Istovari njihove torbe i ja u ih odvesti tamo
gde su krenuli."
"Hej, meni je taksimetar ukljuen. Neu da mi bilo ko zakine na
ceni vonje, ak ni zbog..."
Goldstajn mu je bez rei dao jo jednu novanicu.
"To je poteno," rekao je voza.
"Ti ak i ne zna gde mi idemo," pobunio se Brohier. "A mi smo ve
zakasnili - propustiemo avion."
"Ja moda ne znam gde ste vi krenuli, ali sam siguran da avion
neete propustiti." Zagledao se u doktora Sema i rekao: "to se vas
tie nisam siguran. Karl, ui u moj auto, molim te."
Brohier se namrtio, a zatim irom otvorio vrata. "Nikada te nisam
video takvog, Arone, pa pretpostavljam da je bolje da saznam o emu
se radi."
"Tako te volim."
"Ma kakvi. Molim te daj mi kljueve."
Brohier je odvezao iznajmljeni auto blie ivinjaku, na taj nain
oslobaajui raskrsnicu. Taksista je sledio njegov primer i ostavio
doktora Sema i kofere na trotoaru, a zatim se odvezao dalje.
"A sada mi kai ta se deava?" traio je Brohier objanjenje od
Goldstajna.
Industrijalac mu se pridruio i seo na mesto suvozaa. "Stvari su
jako ozbiljne, Karl - jako ozbiljne. Scenarista nas moli za pomo.
Predstavi je potreban drugi in, a vremena je malo. Isuvie smo uloili
u ovu produkciju, tako da ne elim da se ona pre vremena zavri..."
Zbunjeno trepui, Brohier ga je prekinuo: "Kakva predstava? O
emu ti, do avola, pria?"
Mrtei se, Goldstajn mu se pribliio nagnuvi se i proaputao:
"Priam o predsedniku i o onome to mi za njega radimo."

"Zato onda govori u iframa? Ovde smo samo nas dvojica."

"A tvoj prijatelj. Ko je on? Koliko ga dobro poznaje?"
"Upravo sam hteo da ga odvedem u Aneks - da li je to dovoljno
dobar odgovor na tvoje pitanje?"
"U Aneks..." Aron je napuio usne. "Pa, sutina je u tome da i ja ba
tamo elim da idem. Doao sam da te odvuem i vratim na posao."
"Ja nikada nisam prestao da radim."
"Na drugom inu."
"Pa, mislim da smo Sem i ja ve izradili radni nacrt drugog ina,"
rekao je Brohier.
"Molim?"
"Upravo smo krenuli na generalnu probu. Da li bi voleo da krene
sa nama u pozorite?"
Goldstajn je klimnuo glavom, a oi su mu se ozarile pune nade.
"Moemo otii mojim avionom."
"Odlino - s obzirom da je na otiao pre deset minuta." Brohier je
mahnuo rukom prema mladom nauniku dajui mu znak da sedne na
zadnje sedite automobila. "Arone, ovo je doktor Semjuel BeningtonHejstings. Doktore Sem ovo je gospodin Goldstajn - on je onaj to
plaa raune. On ide sa nama. Ili bi moda bilo bolje da kaem, mi
idemo sa njim."
Brohier se zakikotao zadovoljno, ubacio u brzinu i udaljio se od
ivinjaka. "Nema problema," rekao je. "Aron i ja imamo dogovor - ja
vozim auto, a on avion. Zato se samo nasloni, i bez brige."
Doktor Sem je uzdahnuo glasno, a zatim odgovorio na nain na
koji bi to doktor Bombaj uradio: "Imam blagi oseaj da u uskoro
napraviti veliku greku."
"Mladost za to i slui," rekao je Goldstajn razdragano, zavereniki
se osmehujui Brohieru. "Kada doe u nae godine, nee imati takvu
irinu."
"Trenutno brinem zbog visine, a ne zbog irine. Mislim da u sada
sa zadovoljstvom zatvoriti oi - hoete li me, molim vas, odmah
obavestiti kada budemo stigli?"
Drugi ovek se nasmejao. "Svakako, doktore Sem," rekao je
Brohier. "im nas neko o tome obavesti."

Doktor Gordon Grin se nagnuo napred, posmatrajui kroz elektronski

dvogled poligon za testiranje koji je bio udaljen hiljadu metara.
Koristei pogodnosti prirodne uvale, koju su kasnije izvajali buldoeri
i eksploziv, novi poligon za testiranje bio je podeen za testove na 360
stepeni. Takvo ureenje pomerilo je osmatranicu i kontrolnu stanicu
mnogo dalje nego to je to bio sluaj sa prvobitnim Aneksovim
poligonom. Sada su se nalazili jedan kilometar jugozapadno, na vrhu
grebena koji je bio izloen suncu i vetru.
"Tamo ima mnogo oruja," prokomentarisao je Grin, usmeravajui
dvogled na neke od instrumentalizovanih uzoraka postolja. Postolja,
od kojih je svaki ponaosob bio priljubljen uz sopstveni vijugavi,
betonom ojaani eksplozivni zvuni zid, ne samo da su bila okruena
poligonima za testiranje, ve su se propinjala uz prednji deo uvale na
visinu koja je bila vea za trideset stepeni. etiri kosa tunela na
severnoj strani pomerala su granice radijusa testiranja za minus
dvadeset stepeni.
Grin nije razgovarao ni sa kim posebno, ali Val Bouden je stajao
dovoljno blizu njega, tako da je uo ta je ovaj rekao. "Aha, Pit
MekGan je uradio dobar posao to je sve to je neophodno za testove
stavio na jedno mesto."
"Od pomoi je kada poznaje glaveine iz vojne intendantske
slube," rekao je Grin. "Devedeset milimetara, trideset milimetara,
tromblon, C-4 - kada bi samo jedan od ovih eksplodirao, trebalo bi
nam mesec dana da sakupimo delove poligona za testiranje."
"Ne spominji to ispred Li. Radila je danonono da bi ovo mesto
bilo spremno."
Grin je promrmljao neto nerazumljivo stavljajui do znanja da se
slae sa onim to je Bouden rekao, i ovaj se lagano udaljio. Zatim je
stao pored doktora Brohier da bi uo kako dva tehniara otkazuju
proveru instrumenata.
"Mnogo je oruja tamo," prokomentarisao je Bouden, isto da
neto kae.
"Nee ga biti jo zadugo," veselo je uzvratio Brohier.
Na drugom kraju poligona, Samjuel Benington-Hejstings se
prilepio uz Li Tajer. "Zbunjuje me injenica da se spremamo da
testiramo ovu napravu a da jo uvek nismo otkrili pravi nain da

izmerimo njen uinak."

"To je verovatno zato to ona nema uinak u konvencionalnom
smislu - ona ima efekat," odgovorila je. "A artiljerijsko-tehnika sluba
e sigurno uspeno izmeriti efekat."
"Dobro onda. Sve dok si ti svesna injenice da ovo nije nauka, ve
obino ludiranje sa bojim zakonima..."
"Oh, Seme - tako si sladak kada si ljubomoran," koketno e na to
Tajer slatkim glasom. "Svi znaju da je Inenjerima najzanimljivije.
Teorijska nauka je samo mali deli informacije - ona ne vredi nita
ako nema inenjera koji e je primiti, iskombinovati sa malo praktine
nauke, i gajiti je sa ljubavlju sve dok ona ne sazri i ne postane
novoroena tehnologija u povoju."
I pre nego to je ona zavrila svoj monolog, Benington-Hejstings je
bio crven kao rak. "Ja se samo nadam da ste proverili sigurnosne
sisteme Aneksa."
"Vi ste jedan udan mali ovek, doktore Sem."
Benington-Hejstings se nasmejao zadovoljno. "Veliko hvala."
Aron Goldstajn i novopridoli Grover Vilman, stali su u zadnji deo
poligona, drei se na bezbednoj udaljenosti od guve oko probnog
testiranja.
"Nervozan sam," priznao je Goldstajn. "Pitam se da li ure zato to
smo mi doli."
"Plai se da im moemo doneti nesreu, Arone, samo na osnovu
toga to stojimo ovde i arko elimo da testovi uspeju? Preliminarni su
mnogo obeavali."
"Moja majka je verovala da Boga mnogo interesuje naa
skromnost, i da onog trenutka kada ponemo da oekujemo da imamo
vie sree nego to nam je namenjeno, on pone da nas razoarava,"
rekao je Goldstajn. "Po pravilu, vie volim da manje oekujem i da
onda to to se desi prevazie moja oekivanja, nego da oekujem
mnogo i onda se razoaram. Kada mi je teko da svoja oekivanja
drim pod kontrolom uvek se setim majinog upozorenja."
Vilman je progunao. "Arone, ako ti misli da e dobar rezultat
koji oni dole dobiju prevazii sreu koja nam je namenjena, onda mi
mora dozvoliti da te povedem na jedno malo osveavajue putovanje
u blisku prolost. Stavi dva svetska rata, dvadeset regionalnih, sto
civilnih ratove, kao i sve rasne, verske i politike genocide - u i van

rata - na istu stranu gredu skele."

"Ali koliki deo te loe sree smo mi sami zasluili?"
"Ah, naoruani ljudi su sve to stvorili. Oni su uinili da se stvari
odvijaju tim tokom ve due vreme. Ali mi nismo ovde zbog njih. Ovde
smo zbog ostalog dela sveta, onih koji su za sve to vreme krvarili,
patili i umirali." Spustio je ruku na Goldstajnovo rame i stisnuo ga
uverljivo. "Ne, obeavam ti, ovo nee biti ni po emu slino svoenju
rauna. Mi ne traimo mnogo - ovo je samo mrvica, simbolina uplata
na raun, usamljeni poljubac posle deset hiljada udaraca. Nemoj se
bojati da to eli svim svojim srcem."
Goldstajn je klimnuo i pokazao u pravcu gde su Brohier i Tajer
stajali. "Poeli su da odbrojavaju," rekao je, i posegao za dvogledom.
"Uskoro emo saznati."
Bio je to dan koji je uao u istoriju zbog onoga to se nije dogodilo.
Tano u 2:10 popodne, kada su uglovi pod kojim su sunevi zraci
padali bili idealni za video rikordere, JI prototip se popeo na vrh
poligona za testiranje gde je Mark I Okida ve bio aktiviran za rad
punom snagom u jednoj dvadesetini sekunde. Tenzija je ve dostigla
vrhunac, te je taj trenutak proao tako brzo, prosto kao dah
zaustavljen u eljnom iekivanju. Ali u tom kratkom intervalu,
raspored municije i spone na uzorcima postolja bili su izloeni onome
to je Brohier bezobrazno nazvao bolometrijsko intermoduliranje
merno-integrisanog polja - BIG-IF /Veliko Ako/.
Od svih posmatraa iz kontrolne stanice, samo je Brohier imao
dovoljno znanja da shvati ta se deava sa strukturama onih
materijala u toku privremene izloenosti. Benington-Hejstings je imao
matematiki um koji nije mogao da razume metafore. On je video
ravnoteu i niz jednaina kao to gluvi kompozitor uje muziku bez
instrumenata, kao istu sutinu kojoj ne treba prevoenje u neto
konkretno. Ostali su bili zatvorenici onog kolskog modela atoma koji
je bio najustaljeniji u njihovoj biblioteci ideja, jer na svetu nije bilo
mesta za kruenje elektrona ili kvantnu nesigurnost za trenutnu
transformaciju elementarne materije.
Ali po Brohierovoj viziji, elementarna materija je nestala, izloena
poput ugodne fikcije koja prija ulima. Materija je bila ista derivacija,

podreeni fenomen. Fundamentalne biti bile su energija i informacija.

Informacija je vezivala energiju u formu, kao to e vezati volju u
svrhu. Ako promenite informaciju, promeniete i formu, dok bit ostaje
nepromenjena.
To je bilo, mislio je Brohier, kao da je informacija volja
univerzuma, koja zavodi red njegovoj biti - red koji je iao tragom
spontane i eksplozivne transformacije pogreno shvaenog kao
trenutka stvaranja. Energija je starija od informacije, ali ona bi bez nje
bila bezoblina i vanvremenska (ne bi imala ni oblik ni vreme). Bila je
starija i od materije, ali bespomona i beskorisna bez nje. Sa ovog
novog i provokativnog gledita, veliko Bang nije bilo raanje svemira,
ve raanje njegove svesti.
Sa karakteristinom ljudskom oholou, on i njegov tim pokuavali
su da uspostave vezu sa mehanizmom pomou koga je svemir sam
sebe stvorio i pomou koga se i odrao. Pokuali su da apnu predlog
u uvo kolektivnog uma, da zamene jednu misao drugom. Nadali su se
da e otkriti kako su osobine materije proizvoljne u sadanjosti isto
koliko su bile i u prvim trenucima kosmikog plamena, i da e
pokazati da je kvantna nesigurnost samo klju kosmike
prilagodljivosti.
I pre nego to je Brohier shvatio da oni mogu da ifriraju oblik
informacije vezane energije - sada je shvatio da je upravo to bilo ono
to je Okida radio. Pitanje na koje je trebalo odgovoriti bilo je da li
mogu koherentno da promene taj oblik informacije. Ali ak se i samo
postavljanje pitanja oslanjalo na elastinost fundamentalnog poretka,
i pretpostavljalo da e lokalna pramena ostati lokalna i da e energija
ostati vrsto vezana, kao to su jednaine doktora Sema obeavale.
Kad to ne bi bio sluaj, poligon za testiranje, Aneks, centralni deo
Nevade, kao i moda mnogo vie od toga nestalo bi u plavo-beloj
vrelini haosa konanog gneva. Tog dana, razmiljao je Brohier,
postaemo bogovi, ili emo se sresti sa njima.
To je bila drama trenutka za Brohiera, a ne prisustvo bojeve
municije na poligonu, ili jednako zapaljiva pozadina politike moi. I
upravo su mu zbog te mogunosti mir i tiina posle prve faze
protokola testiranja, bili tako slatki. Jo neko vreme oni nisu znali ta
se dogodilo u toj dvadesetini sekunde, ali ono to se nije dogodilo
zapravo je donelo Brohieru olakanje kao kakav bitan dogaaj.

Avio mehaniarima i tehniarima Pita MekGana, pod punom

zatitnom opremom za izbacivanje bombi, bilo je potrebno skoro
trideset minuta da prenesu svoj novi oklopni transporter 117 na
daljinsko upravljanje na poligon za testiranje i da ukrcaju u zadnji
kupe jednu treinu izloenih uzoraka sa svakog postolja. Uklonjeni su
sa poligona pre poetka druge faze testova, a neki su zadrani radi
dalje analize, dok su neki isporueni na novi poligon da se iskoriste u
zavrnoj fazi dnevnog protokola. Nije se mnogo prialo u kabini za
opservaciju u toku pauze, kao da je zavladao neki sujeverni oprez.
Kada je MekGanova posada oistila zonu u kojoj su se vrila
testiranja, poelo je novo odbrojavanje. Ovo odbrojavanje je vodilo do
simultanog aktiviranja i testiranog predmeta, i Marka I u trajanju od
pet sekundi.
Sva municija za testiranje bila je podlona dejstvu Okidaa, tako da
su posmatrai bili pripremljeni da ih skori udar eksplozije ne uplai.
Ali i ovog puta, trenutak je doao i proao bez ikakvog dogaaja. Nije
bilo eksplozije, poara, pa ak ni pramiaka belog dima koji prati
raspadanje izvesnih jedinjenja.
U toku druge pauze bilo je tee kontrolisati uzbuenje. Glasni
razgovori su uglavnom bili vezani za posao. Meutim, Brohier je uo
aputanje i agor na sve strane dok se MekGanov tim primicao kako bi
uklonio jo jednu treinu probnih uzoraka. Onda je Gordon Grin
priao Brohieru i gurnuo ga laktom.
"Ovo postaje sve interesantnije," rekao je Grin tiho. "Naroito mi
se dopada to to ne znam da li se zadnji ovek koji je napustio poligon
sapleo o produni gajtan i sve iskljuio. Nasmejao se vragolasto i opet
se udaljio, ostavljajui zamiljenog Brelanda.
Doktor Brohier je bio sumnjiav imajui u vidu ostatke analiza na
stotine testova Okidaa. Da bi odgovorili na ovo pitanje, planirali su da
naprave seriju izlaganja samo sa Mark I Okidaem, od jedne stotinke
sekunde na 10 posto snage do tri pune sekunde na 100 posto snage.
Uradili su devet odvojenih izlaganja, ali poto su izlaganja bila pod
kontrolom kompjutera, bilo im je potrebno manje od pet minuta da ih
zavre.
"Sekvencer je spreman," najavila je Li Tajer. "Poligon je ist.

Doktore Brohier?"
"Ne ekajte na moj znak."
"Dakle, sada se nita nee dogoditi - ili se bar nadamo, ha?"
U trenutku kada je aktivirala sekvencer, amor na vrhu grebena je
zamro. Bilo je mirno kao da je i vetar zaustavio svoj dah dok su se
sekunde gomilale u jedan brzi minut, onda opet sekunda, pa treina.
Svaki slobodan dvogled bio je uperen prema poligonu na kome su se
izvodili testovi; oni koji nisu imali dvogled okupili su se oko data
stanice i netremice posmatrali monitore.
Jedan od njih bio je i Benington-Hejstings. Skakutao je i propnijao
se na prste kao nemirno i nestrpljivo dete. Kada je primetio da Brohier
gleda prema njemu, mladi matematiar se iroko nasmejao i podigao
paleve u pozdrav. Brohier je odgovorio uputivi mu jedan prekorni
pogled, podigao je obe ruke i prekrstio svih deset prstiju.
"Postigli smo punu snagu," najavila je Li Tajer glasom koji je
podrhtavao od uzbuenja. Povremeni osmesi su se pojavljivali, a onda
opet nestajali svud oko nje.
Poslednji minut je bio bolan za Brohiera - kao da mu se zategnuta
ica obmotala oko grudi, usecajui se duboko sa svakim dahom. ak
iako bi ceo poligon sledee sekunde odleteo u vazduh, oni su ve imali
dovoljno razloga da kau da im je dan bio uspean. Ali on je odjednom
poeleo sve. Samo zbog iste i divne simetrije jednaina, zbog
izuzetne savrenosti trenutka poeleo je da je doktor Sem u pravu i da
je izloena municija stabilna. Kako se kraj bliio, on nije mogao da
doe do daha. Plua su mu gorela, glava mu je pulsirala, dok su
njegove nade bivale sve vee i vee nesputane strahom zbog posledica
oholosti.
Napokon je bilo gotovo. "To je sve," rekla je Li tho. "Zavrili
smo."
uli su se usklici, slutnja se pretvorila u slavlje, nezadrljivo,
vrtoglavo, ponosno. Usred tog metea, Brohier se svom teinom
naslonio na ogradu i nekako uspeo da izbaci vazduh iz plua i da
ponovo udahne. inilo mu se kao da glasovi oko njega dolaze iz
daleka.
"Moram da pozovem svog brokera i da mu kaem da proda akcije
Remingtona..."
"Zakasnio si - zadri ih i nadaj se da e jednoga dana postati neija

pasija."
"Jesmo li upeli? Jesmo li uspeli? Mislim da jesmo..."
"Da, a ja u uskoro uzeti novac od onih opklada."
"Hej Gordi, da li si siguran da si stavio baterije na pravo mesto?"
"Hajdemo do poligona da proverimo."
"U pravu je ljudi, jo nismo zavrili. Prekontroliite posadu
oklopnog transportera, zatvorite svoje stanice i ponite da piete
izvetaje o testovima. to se tie svih ostalih, autobus vas eka u
podnoju brda."
Brohier se oslanjao na Val Boudenovu ruku dok je silazio niz
dugake metalne stepenice i dok se penjao u kombi. Li Tajer je sedela
koso na svom seditu i zbunjeno ga posmatrala."
"Jesi li dobro, Karl?" pitala ga je. "Hoe da se vratimo u
kompleks?"
"Ma, to je zbog vruine, potpuno me je iscrpla. A i glava me boli od
sunca. Ali dobro mi je - prija mi klima. Hajde da zavrimo s tim."
Njegovi razlozi su joj delovali neubedljivo, ali se okrenula prema
vozau i dala mu znak rukom da vozi. "Idemo."
MekGanovi avio mehaniari i tehniari su sve postavili i pre nego
to je kombi stigao na poligon. Bilo je oruja za sve kalibre municije i
za svaki sastav raketnog goriva, i po jedan ovek u pancirnoj opremi
za svako oruje. Uzorci eksploziva nalazili su u jamama na poligonu
koje su bile duboke 150 metara, opremljene sveim inicijatorima i
putem ice spojene sa elektrinim detonatorom.
"A sada, dame i gospodo, preporuujem da posmatrate iz
unutranjosti Velike rugobe", rekao je MekGan pokazujui rukom na
oklopni transporter. "Imamo dva monitor-periskopa unutra, tako da
nita neete propustiti, ali e Vas sve 'propustiti.'"
Brohier se nasmejao pomirljivo. "Dopada mi se pogled odavde,"
rekao je. "Moete da ponete kad god ste spremni, gospodine
MekGan."
Nakon toga, niko drugi nije prilazio oklopnom transporteru. Vrteli su
se blizu Brohiera i kombija, a MakGan je otiao do kraja vatrene linije,
konsultovao svog nadzornika za bezbednost putem radija, a zatim
podigao crvenu zastavu.

Zbog mogueg zatajivanja oruja, MekGan je du vatrene linije

postavio red revolvera, karabine koji su se aktivirali pritiskom na
polugu, i samare koje su se aktivirale pritiskom na pumpu. U roku od
nekoliko minuta, ispostavilo se da je to bio mudar potez. Jedan za
drugim mukarci su kljocali ili udarali orujem pokuavajui da
dopru do tovara municije, a zatim su odlagali svoje oruje bez ijednog
ispaljenog metka, nekada i medu izbaene neeksplodirane granate.
Nije bilo drugaije ni sa brlzantnim eksplozivom. Tri raketne
granate su se arile u padinu brda, jedva podiui oblaak crvenkaste
praine. Elektricitet je bezuspeno nadolazio u strujnim kolima jedne
za drugom jame za testiranje. Netretirani detonatori unitili su uzorke
eksploziva, ali nisu mogli izazvati eksploziju.
elini ekii su nemono padali na vrhove bojevih glava, a gasni
okviri su tiho ubacivali plastini eksploziv u Inertne kocke koje su bile
istopljene od toplote.
Sa svakim novim neuspenim pokuajem, deo tereta na
Brohierovim leima postajao je sve laki i laki, da se na kraju osetio
neobino lakim i mirnim, kao balon koji se oslanja na tavanicu. Kada
je MekGan spustio crvenu zastavu i kada su se zauli buni nezadrivi
usklici celom duinom vatrene linije, Brohier nije bio jedan od onih
koji im se pridruio. Sve to je uspeo da izvede bio je irok, zadovoljan
osmeh - inilo se kao da e odleteti ako se malo vie prepusti radosti.
Niko, pa ni sam Brohier, nije bio svestan da se nalazio u opasnom
stanju. Gordon Grin se iznenada pojavio ispred njega, zgrabio ga za
ruku i poeo da je drmusa. Tu je bio i Grover Vilman i govorio je neto
to Brohier nije mogao da uje. A onda je odnekud dr Sem iskoio
ispred Brohiera i zagrlio ga tako snano da ga je za malo oborio na
zemlju. Li Tajer ga je spasila zgrabivi doktora Sema za okovratnik i
odvukavi ga, da bi se vratila trenutak kasnije i sama ga zagrlila tako
snano da je izgubio dah. Tela su poela da se tiskaju sve blie i blie
oko njega, sve do trenutka dok Aron Goldstajn nije spazio paniku u
Brohierovim oima.
"Sklonite se - sklonite se," glasno je uzvikivao, hvatajui ga za ruku
i vodei ga prema kombiju.
Obojica su sela na prag klizeih vrata vozila, a Brohier se naslonio
na teak i vrst metal.
"Jesi li dobro, Karl?"

"Sve ovo je pomalo neodoljivo," odgovorio je Brohier, dok su mu

se grudi podizale i sputale uz otar i buan fijuk iz plua koji se uo
pri svakom udisaju i izdisaju. Pokuao je da se osmehne. "Ko je mogao
da zna - da ovek moe ovako da se uzbudi - ni zbog ega."
"Ni zbog ega? Teko da je ni zbog ega, drue."
Senka je pala preko njih, te je Brohier podigao pogled i ugledao
Vilmana koji je stajao na korak od njih. "Pozvali su helikopter i lekara
iz hitne pomoi. Karl, da ti donesem neto?"
"Dobro sam," insistirao je Brohier. "U najgorem sluaju imam blagi
toplotni udar." Ponudili su mu vodu, ali je on to odbio odmahnuvi
rukom. "Neko bi trebao da pozove predsednika. Recite mu da imamo
operativni Priguiva."
"Mislim da se ja mogu veeras vratiti avionom i lino mu to
saoptiti," rekao je Aron. "Zna, zbog bezbednosti i takvih stvari."
"To je verovatno najbolji nain," rekao je Vilman.
"Bezbednost," ponovio je Brohier. "Da, drago mi je to ste me na to
podsetili." Podigao je pogled, mirkajui od sjaja popodnevnog sunca.
"Grovere, ovaj izlazi u javnost kao i prethodni. Gde je Gordon?
Saraujte sa Gordonom - on zna ta treba initi. Jeste li me razumeli?
Nije mi stalo do patenata. Ne elim da zaradim ni dinar od ovoga.
Svako ko poeli Priguiva mora ga imati. Poklonite ga. Dajte im
ansu. Dajte im ansu da budu bolji."
"Zna da hoemo," rekao je Goldstajn koji je pronaao njegovu
ruku i stegao je. "Zna da hoemo."

22
POZIV NA UZVIENOST

"Najvea ast koju istorija moe da podari oveku je titula mirotvorca.

Upravo ta ast sada priziva Ameriku... To je na poziv da budemo
uzvieni."
- Riard M. Nikson
Pet nedelja su trajali pokuaji u Aneksu da se inenjerski isplanira
modul pomonog Priguivaa za Marka I, i jo osam nedelja da se
skladita ivotnog tita pretvore u fabrike Plant 4, 5, i 9 za
proizvodnju Priguivaa.
Pravi posao je poeo i bilo ga je i vie nego dovoljno za sve.
"Stigli smo," rekla je Tamara Dugan, povlaei krutu kragnu svoje
nove svetlo plave uniforme, dok je prouavala imenik. "Upravnik, D.
Rajt, Tri - A."
Njen partner je prebacio kutiju sa alatom u drugu ruku. "Ako je
mukarac ti vodi razgovor, a ako je ensko ja preuzimam."
"to da ne?" rekla je i podigla kutiju sa opremom. Moraemo
mnogo vetine da uloimo kako bismo ova 'uspavana' gradilita
ponovo aktivirali."
D. Rajt je bio ovek ozbiljnog lica i oblih ramena duplo stariji od
Dugan, i duplo nii od njenog partnera. "Gospodine Rajt, dobro jutro!"
rekla je i nabacila svoj najneodoljiviji osmeh. "Zovem se Tamara, a
ovo je Toni..."
"Prodavcima nije dozvoljen ulaz u kompleks..."
"Volela bih da u mojoj zgradi vai to pravilo," na to e Dugan milo.

"Mi smo iz tehnike slube ivotnog tita, i doli smo da poboljamo

vae ureaje. Nadam se da ste obaveteni o naem dolasku?"
"Ma, rekao sam toj devojci da mi ovde ne koristimo vie Okida..."
"Ma nije valjda? A zato?"
Rajt je frknuo mrzovoljno. "Kao da morate da pitate. Isuvie je
opasno. Nedavno nam je kombi duine pet metara odleteo u vazduh
dok je bio u pokretu. Sve to je taj mladi imao izgorelo je, samo zato
to nije znao da imamo Okida. Na osiguravajui zavod je to morao
da mu isplati, a onda se okrenuo prema nama i poveao nam stopu za
dvadeset posto. Tog istog popodneva sam naredio da ga ugase."
"Trebalo je da nas kontaktirate tada kada se to desilo," rekla je
Dugan slatko. "Mogli smo da vas poveemo sa kooperativnim
osiguravajuim zavodom, zapravo, mi jo uvek moemo da vam
pomognemo u vezi toga. Mada ovo poboljanje eliminie bilo kakvu
mogunost da se neto tako dogodi..."
"Ne elim bilo kakva poboljanja. To sam i pokuao da kaem toj
devojci koja je zvala..."
"Gospodine Rajt, kada biste proitali ugovor po kome je Belvud
Trejs primio svoje Okidae, shvatili biste da mi zadravamo pravo na
pristup i odgovornost za odravanje sistema. A to to ste obaveteni o
naem dolasku je bilo iz iste utivosti."
"U tom sluaju ja ne elim da ga ponovo ukljuujete. U stvari,
najbolje bi bilo da ga jednostavno odnesete umesto da ga usavrite - a
ja bih u tom sluaju ponovo dobio skladite, koje bismo mogli da
iskoristimo."
"Gospodine Rajt, da li ste imali priliku da vidite DVD koji smo vam
poslali? E pa, u njemu stoji objanjenje da e novi Priguiva sistem
biti danas instaliran..."
"Gospoice, zar vi mislite da ja nemam druga posla? Mislite da ja
preko celog dana sedim ispred ekrana i gledam u monitor dok mi oi
ne ispadnu kao neki zaluenik za kompjutere?
"Sigurna sam da naporno radite, gospodine Rajt - odmah smo
primetili da je objekat u dobrom stanju. Zato smo i sigurni da e vam
istog trenutka, kada budete shvatili da se situacija po pitanju vaih
odgovornosti promenila, biti drago to smo doli."
Sumnjiavo je zakiljio prema njoj. "Kako to mislite, 'promenila'?"
"Pa, ovako stoje stvari: poto sada ivotni tit moe da onesposobi

vatreno oruje, a da time ne dovede do njegove eksplozije, kada se

prvi put ovde bude odigrala pucnjava i kada rtvina familija otkrije da
ste vi taj koji je iskljuio sistem, zavrie kao vlasnici ovog mesta - a
bogami i kao vai vlasnici."
"Moji?"
Njen partner je istupio jedan korak. "Apsolutno. Da bismo uklonili
jedinicu, vi morate lino da potpiete dokument o odricanju koji
potvruje da je sistem bio operativan i da je va izbor bio da ga ne
aktivirate. Sve to stoji u originalnom ugovoru."
"Ja - ja moram da razgovaram sa upravom," nervozno je
promrmljao Rajt.
"Molim vas, uinite to," rekla je Dugan. "Za to vreme emo se mi,
pak, baciti na posao."
"Ma, stanite malo - uprava je u Bejkersfildu, tako da niko nee biti
u kancelariji narednih nekoliko sati," usprotivio se Rajt.
Ona veto izvadi iz gornjeg depa karticu za identifikaciju sa
opcijom za automatsko biranje i prui mu je. "Tu vam je broj koji
moete da pozovete dok ekate, i dobiete odgovor na svako pitanje
koje budete imali. Naa sluba za informacije otvorena je non-stop."
"Vidite, gospoice..."
"Gospodine Rajt, ak iako odluite da ivite opasno i potpiete taj
dokument o odricanju, mi emo ipak morati da doradimo jedinicu pre
nego to je instaliramo nekom drugom. Tako da emo mi sada krenuti
i to uraditi, a vi imate ansu da uinite pravu stvar za ljude koji ovde
ive."
"Dobro, dobro," rekao je, mrtei se i eajui elo. "Doneu vam
klju."
"Nije potrebno - Imamo mi svoj. Vratiemo se i javiemo vam se
kada budemo zavrili. On je u podrumu Objekta F, zar ne?"
"Tako je. Skrenite levo na Fokstri lejn i tim istim putem se kasnije i
vratite."
Ugrizli su se za jezik i ni re nisu progovorili sve dok ponovo nisu
bili sami u crveno-belo-plavom kombiju slube ivotnog tita.
"ovee," rekao je Toni i uzdahnuo, "Nadam se da nisu svi kao ovaj nateemo se pola sata da uemo unutra i obavimo posao od deset
minuta. A ve nam je raspored za svih dvanaest narednih dana
ispunjen."

"Zna, on meni lii na oveka koji na nonom stoiu dri

etrdeset-peticu iz koje nikada nije opalio," rekla je Dugan.
"A ako ga i koristi, onda mu sigurno slui kao pritiska za papir,"
rekao je Toni i pogledao preko ramena. Na statusnom displeju
Priguivaa u kombiju nije bilo niega sem zelene pozadine. "Ako ne
pristane da aktivira ureaj, da li emo u tom sluaju mi izdati
nareenje da se to uini?"
"Ne, samo emo mu rei da smo morali da ga ukljuimo na
nekoliko sekundi kako bismo ga testirali."
Uskoro su otkrili da im klju nije bio potreban. Brava je bila
razvaljena kalauzom. Kada su uli unutra videli su da je taj isti kalauz
upotrebljen i da je odstranjeno pola metra Trigerovog izolovanog
strujnog kola. Videle su se takoe i etiri svetle upljine u metalu,
unutar samog sistema - bile su to rupe od metka.
"O.K., znai precenila sam ga - ipak je u pitanju dvadeset dvojka,"
rekla je Dugan, prouavajui rupe. "Zna, nije nemogue da je ovo
prvi u nizu veoma dugakih dana koji su ispred nas."
"Hajde da ga otvorimo," rekao je Toni i uzdahnuo. "Ja u popisati
delove."
Kancelarija komandanta vrhovnog vojnog taba bila je okruena
protokolarnim cveem i ukraena tradicionalnim ikonama. Kao
kancelarija oveka koji se nalazio na vrhu vojne piramide, ona je
predstavljala zastraujui ambijent za veinu posetilaca. Ali upravo da
bi prkosio tom protokolu, tradiciji i mod, Roland Stepak se sam
pozvao i otiao da se suoi sa 'stanarom' te kancelarije - generalom
Donaldom Medisonom.
"Generale Medison, sino sam ponovo pregledavao najnovije
izvetaje o borbenoj gotovosti i moram vam rei da ono to sam tamo
proitao i nije ba doprinelo mom mirnijem snu," rekao je sekretar
odbrane dok je birao u koju e se fotelju zavaliti. Pogledao je
Medisona pogledom punim oekivanja i saekao da mu se general
pridrui.
"Mislio sam da je situacija povoljna," rekao je Medison.
"Osamdeset i osam posto aviona je borbeno spremno..."
"Ovaj sastanak ja vodim generale, ne pokuavajte da preuzmete

moj dnevni red. I ne pokuavajte da stvari predstavljate bezazlenijim

nego to one zaista jesu. Dovoljno mi je ono to sam proitao u
izvetaju."
"Ali gospodine sekretaru, ne razumem zato...?"
"Ah, zaista? Zar ne mislite da je u pitanju obmana, s obzirom da se
ceo borbeni poredak Specijalnih snaga spremnih za borbu, nalazi u
sredini koja je Okidaem neutralisana?"
"Ne, gospodine. Ja mislim da je to apsolutno legitimno. Svako od
tih ljudi je proao opsenu i intezivnu obuku za rukovanje
alternativnim orujem, naroito noem, kao i obuku za borbu prsa u
prsa."
"Da, i svako od njih jo uvek dobija pitolj kao primarno oruje.
Svaki snajperista jo uvek nosi pitolj. Svaka jedinica jo uvek daje
prioritet vetini pokazanoj na poligonu. Istovremeno, nijedna od tih
jedinica, ak ni komandosi, nije spremna da povea brojnost da bi
pobedila neprijatelja koji je nadmoniji u poljskim borbenim
uslovima."
"Gospodine sekretaru, ako doe do takve situacije, ne vidim razlog
zato ih ne bismo upotrebili i na taj nain..."
"Ma, hajde Donalde, nisam ti ja neki zbunjeni advokat iz Ajove koji
samo to je stigao u grad," odbrusio je Stepak. "I ti i ja znamo da je
uobiajena borbena jedinica, kada su u pitanju Specijalne snage,
slinija vodu nego bataljonu. Isto tako i ti i ja znamo da bi, koristiti ih
kao primarnu borbenu trupu, znailo izgubiti ih u specijalnim
operacijama."
"A zato je to bitno?" Pitao je Medison ne krijui gorinu. "Ve
skoro dve godine predsednik ih koristi kao straare i bebisitere, tako
da je oigledno da se njihovoj primarnoj misiji ionako ne pridaje bilo
kakva vanost."
Stepak je odmahivao glavom. "Generale Medison, to to ste rekli
ne prilii ni vama, ni ovoj kancelariji. Ali u svakom sluaju objanjava
ostatak izvetaja o borbenoj gotovosti. Vojska ima tano jedan grupni
trening za rukovanje lukovima, jedan grupni trening za rukovanje
kopljima, jedan za rukovanje elektrinim orujem, i jo jedan za
rukovanje pikado-pitoljima na komprimirani vazduh - kao da e nam
oni uopte biti potrebni u specijalnim operacijama."
"To su razvojni projekti. Jo uvek smo u fazi procene oruja i

trening modela."
"Naravno," prokomentarisao je Stepak. "Ali kad ve govorimo o
modelima: ratna mornarica je dodelila svakoj udarnoj eskadrili pikete
za protivpodmornike operacije koji u svom sastavu imaju Okida,
kao i izviake avione, ali nije uinila prvi korak da napravi projektni
model koji bi bio alternativna snaga - neto to bi moglo da odoli
napadu Okidaa, a to nijedna od naih udarnih eskadrila ne bi mogla
u ovom trenutku."
"To je nemogue. Moemo da postavimo na more pet, est, sedam
stotina brodova, ali ukoliko ih ne naoruamo, isto je kao da smo
postavili jedrilice na regati. Ne moemo se vratiti ponovo na katapult i
zapaljenu smolu, ili na ovnove i balvane.
"Zato je nemogue? U zemlji slepih, kralj je onaj koji vidi na jedno
oko. Prema novom poretku, moe se ispostaviti da je primarna uloga
ratne mornarice da prevozi trupe i borbena tehnika sredstva, i da
primarnu pretnju predstavlja mali brod velike snage na daljinsko
upravljanje, dizajniran tako da moe da izbui rupu u trupu broda, ili
da zamrsi ice u izlaznom kablu.
"O kakvom to 'novom poretku stvari pria?'" upita Medison
prezrivo. "Pitolj, raketa, bomba, torpedo, artiljerijska granata - to je
jo uvek neki 'poredak stvari,' i oni e to biti jo mnogo posle nae
smrti."
"Da li ste skoro videli konjicu u sedlu, generale? Vremena se
menjaju. Va problem je u tome to odbijate da vidite da je do
promene ve dolo."
Sagnuo se i podigao svoju poveu crnu akten-tanu koja se nalazila
pored njegove stolice, i stavio je na krilo. Palevima je pritisnuo
mehanizam i otvorio je, a zatim ju je okrenuo prema Medisonu, kako
bi ovaj mogao da vidi ta je unutra. Komandant je posmatrao, ne
shvatajui o emu se radi.
"Ovo je Terabajtov prototip portabl Priguivaa," rekao je Stepak
tiho. "Radni prototip. Ukljuio sam ga pre nego to sam stigao do
glavnog kontrolnog punkta, i na taj nain sam onesposobio svako
oruje u ovom delu zgrade."
"ta si uradio?"
"Pre nekoliko minuta sam ga ponovo ukljuio. U krugu od
nekoliko stotina metara od kancelarije, to znai i iznad i ispod i oko

nje, nema nijednog oruja koje se moe upotrebiti. Kada bih ga

ukljuio u struju, mogao bih da poveam opseg njegovog delovanja na
trista metara i da uinim da to traje beskonano dugo. Ako hoete,
moete proveriti taj pitolj koji drite u sefu od stola. Ili ako hoete
pozovite straara, pa proverite sa njim. I vae i njegovo oruje je van
funkcije."
"Na osnovu ega mislite da imate pravo da..."
"Doavola, to je moja odgovornost, Donalde - kao to je nekada
bila i tvoja. Ali ti si se kladio na pogrenog konja. Nije ti se dopao
pravac kojim su se stvari razvijale i rizikovao si nadajui se da se vie
nee ni razvijati. Sada shvata da nisi bio u pravu." Stepak je zatvorio
akten-tanu. "Stvari se ve jesu razvile, a mi nismo bili spremni."
"Ne prihvatam takvu procenu situacije."
"Gde vam se nalazi najblia alternativna oruana jedinica,
generale?" ta e se desiti kada odred zaduen za bezbednost
Pentagona potegne svoje oruje i shvati da je ono zaglavljeno pod
dejstvom Priguivaa? Drali ste nau odbranu na konvencionalnom
nivou - to znai da ste nas na taj nain uinili ranjivim. Raunali ste
da ete pomou svojih novih eksploziva i novih raketnih goriva
zadrati status quo, i niste se pripremili za mogunost da moda niste
u pravu. To je neoprostivo, generale."
Medison je pocrveneo i desnu ruku zgrio u pesnicu, ali nije rekao
nita.
Ustajui, Stepak je govorio sve tie i tie sve dok nije bio sasvim
siguran da niko izvan kancelarije ne moe da ga uje. "Sada moramo
da nadoknadimo izgubljeno vreme, i da transformiemo stanje nae
odbrane praktino preko noi. Predsedniku i meni je potrebno da se u
ovoj kancelariji nalazi osobu u koju imamo potpuno poverenje, koja je
sposobna, i koja ima viziju da nas provede kroz taj proces.
Zastao je, dajui Medisonu ansu da se sam ponudi, ali je
komandant do zadnjeg trenutka ostao nepokolebljiv, i pustio je da
Stepak to sam izgovori.
"Donalde, predsednik me je poslao da ti se zahvalim na uslugama
koje si nam pruio i da zatraim od tebe da da ostavku."
Medison je trepnuo tri puta, a zatim zatvorio oi i stisnuo ih za
trenutak pre nego to je ustao iz stolice. "Moete rei predsedniku da
e moja ostavka biti na njegovom stolu do kraja dana."

"Siguran sam da e vam on biti zahvalan na saradnji, generale."

Stepak je napravio pokret kao da namerava da ode, ali je Medison
stao sa strane i blokirao mu prolaz. "Rolande - uinio sam ono to sam
mislio da je dobro za zemlju."
"Da se do sada nismo raspravljali, pitao bih te da li je to to
odugovlai da se povinuje direktivi vrhovnog komandanta vie
pitanje lojalnosti ili nepokornosti."
"Uinio sam ono to sam na osnovu svog iskustva mislio da treba
da se uradi," rekao je Medison ljuto. "Ja sam samo hteo da nam
zagarantujem bezbednost."
"Znam, Donalde. Problem je u tome to nijedno od naih iskustava
vie ne vai. Sve to znamo je pogreno." Stepak je jo jednom krenuo
prema vratima.
Medison je pruio ruku i zgrabio sekretara odbrane za ruku.
"Donalde - ti bi bar trebalo da razume. Nekada si i ti nosio uniformu.
Ja nisam mogao biti taj koji e je pocepati. Ja ne verujem u to. Mi
uimo vojnike da sa razlogom vole svoje oruje - i to iz opravdanog
razloga."
"Ja zaista razumem, Donalde. Razumem sve."
Ohrabren njegovim reima, Medison je dodao: "Uvek sam mislio,
da ako se izborimo da sve maeve pretvorimo u raonike, imaemo
situaciju u kojoj e se oni sutra boriti uz pomo tih istih raonika. Tako
da je bolje da zadrimo maeve, ako nam sa njima ve dobro ide."
"Kada bi maevi bili na najvei problem, ne bismo ni vodili ovaj
razgovor." Stepak je odmahnuo glavom. "Jedan potpuno novi svet je
pred nama, i ja ne znam da li e se fosili kao to smo ti i ja, ikada na
njega navii. Ali mi ne moemo da zaustavimo dolazak tog novog
sveta. I ako ve ne moemo da mu pomognemo, jedina prava stvar
koju moemo da uinimo, jeste da mu se sklonimo sa puta."
Medison je uzdahnuo i izgledalo je kao da se inei to nekako
smanjio. "Da, da, pretpostavljam da je tako neto neophodno. Moda
e neki mlai, fleksibilniji umovi videti anse tamo gde ja vidim
opasnost."
"Siguran sam da e nas prijatno iznenaditi," rekao je Stepak. "To
su ipak naa deca."
Bledo se osmehnuvi, Medison je pustio Stepaka da proe. "Voleo
bih da predloim neto po pitanju moje ostavke..."

"Rado u predsedniku preneti sve to predloi..."

"Hvala ti," rekao je Medison. "Molim te, reci mu da ne bi bilo loe
da kao zamenu uzme u obzir zamenika - generala Hajnsera."
"Koji su tvoji argumenti za takav predlog?..."
"Znam da se Bil ne izjanjava mnogo pred Predsednikom, ali to je
samo iz predostronosti. Na sastancima komande, on se pokazao kao
najvatrenija pristalica i pobornik predsednikovog stava - i to u takvoj
meri da smo ga naalost i ja i svi ostali nazvali Usamljeni render. Ako
ga unapredite to e ostalima poslati jednu nedvosmislenu poruku.
Oekujem da bi to moglo da promeni stavove svih naelnika preko
noi, i na taj nain sprei njihovu smenu. to znai da bi isti ljudi ostali
na poloajima na kojima se sada nalaze."
Primetivi da ga Stepak upitno posmatra, dodao je: "Nikoga ne
titim. Najmanje to nam je u ovom trenutku potrebno je da odamo
utisak da postoji pobuna meu generalima, i da se kao posledica svega
toga, ta pobuna proiri i na one sa niim inovima. To nee doprineti
redu i disciplini tokom prelaznog perioda za koji obojica znamo da e
biti teak."
Stepak je klimnuo zahvalno. "Siguran sam da e predsednik imati
korist od naina na koji vi posmatrate situaciju."
Evan Stolta je provirio u kancelariju Vilmana Grovera i pokucao na
dovratak kako bi privukao Vilmanovu panju. "Promene u pogledu
brojeva su jako male," rekao je zadovoljno. "Trebalo bi da pogleda."
Pre nego to je Vilman uspeo bilo ta da kae, vii konsultant za
strategijska pitanja je ve nestao iz vidokruga.
Vilman uzdahnu. Takav je sada bio tempo ivota u prostorijama
Razuma protiv Ludila u Dordtaunu - neprekidno kretanje. Za manje
od tri meseca, RPL je bio dva puta vei, imao je tri puta vie osoblja, a
Stritsmart i Biblioteka mira su se odvojile i imale su sada svoje
sopstvene prostorije. Takav razvoj se odigrao na utrb atmosfere
potpune posveenosti koja je nekada preovladavala. RPL se sada
mogao nazvati kriznim tabom pre nego fondacijom, pre nervnim
nego istraivakim centrom. 3o neto je nestalo zajedno sa
mogunou za mirnim razmiljanjem. Vilman vie nije bio u stanju da
odri prisnost aktivnog linog odnosa licem u lice, koja se ogledala u

svim vidovima posla koji se obavijao unutar samih kancelarija. Mnogo

toga se deavalo na mnogo razliitih mesta, mnogo prepreka je
trebalo savladati, isuvie obaveza ga je vezivalo za njegov stoni
komset, koji je postao njegov jedini prozor kroz koji je imao uvid u
svoj posao, i u svoj svet.
"Ankete, aktuelnosti, trendovi, prikai na monitoru," izdao je
uputstvo i zavalio se u stolicu da prouava tabele. Fondacija je stalno
kupovala ankete od razliitih slubi o est kljunih stanovita,
tragajui za slabostima i jedne i druge strane velike podele u javnom
mnenju.
Na jednoj strani nalazili su se oni koji su u oruju videli veliku
opasnost, koji bi vrlo rado iveli u stanu koji je pod zatitom ivotnog
tita, i koji su verovali u ideju da policija poseduje ovu tehnologiju i da
su javna mesta pod njegovom zatitom. Nakon malog pada od
stabilnih 60 posto, pa ak i vie, broj se zaustavio na nekih slabih 40
posto i to je sada trajalo ve mesecima. Na osnovu statistikih
podataka u anketi, sr ove grupe su sainjavale ene, fakultetski
obrazovana populacija, porodice sa decom, stariji graani, kao i
stanovnici predgraa. Kljuna vrednost koja ih je ujedinjavala bio je
znaaj koji su pridavali zajednici.
Na drugoj strani nalazili su se oni koji su se vie bojali misterioznih
i nepoznatih Okidaevlh snaga, nego ve poznatog prisustva vatrenog
oruja, koji su pre bili za varijantu da imaju, odnosno nose pitolj,
nego da zavise od tue zatite, odnosno, kojima je bila bitnija
policijska drava, nego statistika o stopi kriminaliteta. Broj onih koji
su podravali mogunost posedovanja oruja bez obzira na etniku i
rasnu pripadnost, jedva da je sainjavao nekih 20 posto odrasle
populacije - uglavnom su u pitanju bili belci od kojih su mnogi imali
tajni program po pitanju rasizma, klasnih borbi i politikih
nelstomiljenika.
Ovo nepopustljivo jezro sa uspehom je primenjivalo silu kako bi
ujedinilo veinu u borbi protiv upotrebe Okidaa, kako od strane
same drave, tako i od strane individualnih lica. Ova koalicija je imala
veliki uticaj na seoske porodice, samce u gradovima, konzervativne
apsolutiste, siromanu radnu klasu, na one koji su bili nezadovoljni,
mlade liberale koje su naveli da pomisle da oni brane individualnu
slobodu. Ali prava vrednost koja ih je spajala, to se uostalom moglo i

zakljuiti na osnovu anketa, bila je zajednica jedinstva - jedan ovek,

jedna porodica, jedna vera.
Pridobijanje lanova za ovu uticajnu grupu znailo je pozivanje na
njihove strahove i buenje njihove savesti. Ni jedno ni drugo nije bilo
lak zadatak. Isuvie esto strah je bio gluv da bi uo poruke koje mu je
slao razum, a savest neosetljiva na nevolje autsajdera.
Ali u jednoj stvari Stolta je imao pravo - novi dnevni izvetaji
pokazivali su minimalna kretanja kada je u pitanju bila brojanost
lanstva.
Posmatrajui obe grupe, Vilman je mislio da zna razlog svemu
tome. Akcioni odbor koalicije Razumom protiv ludila vredno je tragao
za priama o uspehu ivotnog tita iz itavog sveta, i agresivno ih
promovisao u medijima. U poslednjih nekoliko nedelja, odbor je
zabeleio nekoliko instalacija, koje su bile jako dobro medijski
propraene, uglavnom kao posledica dogaaja koji su se odigrali van
granica Amerike.
U Jukatanu, drevni gradovi Maja Uksmal, Labna i ien Ica otvorili
su prvi put, za skoro celu jednu dekadu, svoja vrata i turistima i
naunicima. Okida je okonao graanski rat koji je okruivao
arheoloko blago, ali je ipak bilo neophodno upotrebiti Priguiva da
bi se lokacija oistila, a da se pritom ne otete hramovi.
Jerusalim, koji je imao etrnaest obeleenih i est neobeleenih
kamiona koji su nosili Priguiva i svakodnevno patrolirali ulicama,
proslavio je prvu godinu u celoj svojoj istoriji koja je protekla bez
ijednog jedinog bombardovanja ili ubistva iz vatrenog oruja.
Eminentni TV kolumnista Regina Vikman je uradivi tu priu obavila
odlian posao, prikazavi povremenim dramatinim snimcima da je
vojnik sa automatom nestao iz oka javnosti.
"Ve skoro esnaest zadnjih godina ja preivljavam sa rancem na
leima," rekla je Vikman, ispred Zida plaa. "Hodala sam ulicama
gradova u vie od etrdeset zemalja. Ali kao ameriki putnik koji
putuje stranim zemljama, nikada se nisam privikla na prizor policajca
sa pukom prebaenom preko ramena, ili koju nosi neobavezno dok
eta pijacom.
Nekima to oruje oigledno predstavlja sigurnost - ali ono je uvek
inilo da se ja oseam svakako, samo ne sigurnom. Bez obzira koliko
god da mi se dopadaju Kinasa, Seul ili Buenos Aries, moram rei da se

nikada tamo nisam oseala prijatno. Oruje je ruglo drutva - svakog

drutva - i mislim da ne postoji grad koji ne bi bio unapreen
njegovim nestankom.
A upravo se to dogodilo ovde u Jerusalimu. U gradu u kome su
borbe voene gotovo vie od jednog milenijuma, sada vlada neobian
i nepoznat mir. To ne znai da su stare nesuglasice reene, i da su se
stari neprijatelji umorili od borbe. Ali u gradu u kome se vatreno
oruje svakodnevno uklanja, mi vidimo mogunosti nove tehnologije postalo je jako teko ubiti ovde, tako da je svima mnogo lake da
naue da ive zajedno."
ak bi i najtalentovanijim novinarima bilo teko da izveste o
dogaajima koji se nikada nisu desili. Mnogo je lake zabeleiti
neuspehe, nego odati priznanje uspesima. A pod naizgled
nepromenljivim pravilima koja rukovode ljudskim emotivnim
identifikovanjem, hiljadu spaenih ivota u Etiopiji vredeli su manje
od jednog izgubljenog u Eriju - sve dok je boja koe rtve bila iste boje
kao i boja koe onog koji plaa obeteenje.
Iako je Vilmanu bilo drago da uje dobre vesti iz drugih zemalja,
ipak se molio da se pria o uspehu Okidaa uje i sa nekog mesta koje
je bilo blie kui - a bilo bi dobro da je to neko javno mesto, praeno
odlinim snimcima i zahvalnim rtvama koje su zamalo izbegle
katastrofu. Neto to bi moda bilo poput nekog atraktivnog
sportskog dogaaja, ili poput pretnje Mardiju Grasu ili dobitnicima
Oskara.
Ali dok je on ekao odgovor od Boga, bilo je i vie nego dovoljno
dogaaja koji su okupirali Vilmana.
"Senatore Vilman?"
U glasu menadera razvodne slube Razuma protiv ludila mogla se
nazreti primesa radoznalosti, a izraz lica mu je bio zbunjen. Nijedno ni
drugo nisu bili u skladu sa prioritetnim direktnim kanalom preko
koga je poziv doao.
"ta je bilo, Donalde?"
"Gospodine - da li bi ste mogli da siete do radnog savetovalita, i
to odmah ako je mogue..."
"U redu. Da li bih mogao da znam zato?
Namrtivi se, menader razvodne slube je pogledao u stranu.
"Senatore - u pitanju je neto neverovatno. Da li se seate razgovora

koji smo vodili nakon telekonferencije u ponedeljak?"

"Mislim da se seam. Razgovarali smo kako treba da postupamo sa
prioritetnim klijentima..."
U stvari, razgovor se vodio oko toga kako treba reiti mogue
bezbedonosne probleme, ukljuujui i eventualne upade u zgradu.
Vilman je otvorio video intranet snimak mape zgrade i poeo je da
prouava stanice koje su bile najblie onoj koju je koristio menader.
"To je ta. Neko je tamo i trai da vas vidi."
Za to vreme, Vilman je pronaao snimak koji je eleo - na njemu se
jasno video mladi kratke crne kose koji je nosio neto to je liilo na
imperijalni nacistiki pojas ispod crveno-crne flanelske koulje.
"Pretpostavljam da neko ima ozbiljan problem?"
"Pa, senatore, on oigledno misli da ima. I izriito eli vas da vidi."
"Moe mu rei da u odmah sii. Samo da obavim nekoliko
telefonskih razgovora."
Vilman je tano znao ko su pravi ljudi koje treba da pozove. Sa
prozora svoje kancelarije na drugom spratu posmatrao je kako se
NV25 i Action-Cam17 uz kripu guma zaustavljaju pored ivinjaka.
Uskoro nakon toga, SkyEye hovercam na daljinsko upravljanje civilni nus proizvod Hjuovog bornog monitora - stigao je na scenu i
poeo da skenira prozore svojom low-light kamerom i audio
teleskopom.
Vilman je ostao kraj prozora sve dok CNN2 nije zapoeo prenos
uivo preko internog sigurnosnog kanala, koji im je stavio na
raspolaganje. Zastao je ispred zidnog ekrana kako bi uo spikera koji
je sveano najavljivao uvodnu picu: "Ovo su najnovije vesti sa CNN-a
- pacifisti pod opsadom u glavnom gradu. Tihoj, kolegijalnoj zajednici
Drodtauna je jutros zastao dah kada je bombama naoruani
terorista uzeo za taoce vie od sedamdeset ljudi iz taba..."
Zadovoljan, Vilman je krenuo prema stepenicama.
Do trenutka kada se predstavio visokom oveku koji je stajao kod
portirnice, sve se odvijalo kako je to Dejvid Tomas Malok isplanirao.
Nakon prevaljenih hiljadu i trista milja od Palestine u Teksasu do
Dordtauna, njegov prastari Traker, kupljen na aukciji na sajmitu u
Dalasu, imao je samo dva manja kvara i jo uvek je bio u jednom

komadu. Vozio je polako i uspeo je da proe neopaeno na putu dodue malo se uplaio nedaleko od Noksvila u Tenesiju, kada se na
putu iza njega naao auto dravne policije i pratio ga u stopu skoro
dve milje pre nego to se iskljuio sa puta. Malok se drao motela kraj
autoputa i stajalita za kamione, ali nije prilazio bankomatima, krto
troei gotov novac koji je sakupio od prijatelja i porodice za svoj
pickup kamionet, stereo ureaj i kompjuter.
Sastanak u Rok Krik parku odvijao se po planu i bez zastoja. Uz
pomo buke koja je maskirala nekoliko izgovorenih rei koje su bile
dovoljne da bi se izvrila transakcija, Malok je potroio zadnje pare
koje je imao za kupovinu petsto grama plastinog eksploziva.
"'ist' je?" upitao je.
"Apsolutno - domai, neproknjien. Lino poznajem efa."
Uprkos njegovom uveravanju, Malok je bio oprezan. Angaovanje
FBI-a u pogledu dalekosenih posledica malverzacija vezanih za
Okida, nije bilo ogranieno samo na postavljanje mikroskopskih
radio-detonatora u komercijalne eksplozive i tajno ozraene velike
koliine baruta. Na osnovu mejling liste Lovaca na istinu, Biro je imao
i na desetine pijuna u podzemlju, koji su se izdavali za opetatore
malih "patriotskih laboratorija," ali koji su koristili iste obogaene
formule.
Zato je Malok ostavio svoj Traker u parku i krenuo peke do svog
odredita, pratei paljivo svoju vijugavu putanju koja ga je vodila
kroz drvorede i niz tihe ulice, a da za sve to vreme nijednom nije
proao ak ni blizu ambasade, turistikih atrakcija, javnih zgrada, ili
obeleenih raskrsnica. U sluaju da su ga prevarili i da eksploziv koji
je nosio nije bio 'ist', odluio je da je bolje da ga ne otkriva sve dok ne
doe do neprijateljske tvrave.
Nisu ga prevarili ni oni od kojih je zavisio, a ni on sam nije
napravio nijedan pogrean korak. Stigao je do tvrave i uao unutra,
pogledao bezizraajna lica insekata i pozvao je njihovog kralja na
obraun. To je trebalo da bude jedan dramatian trenutak, ali se na
kraju sve zavrilo kao antiklimaks.
Malok je ekao u kratkome redu kod altera za informacije,
uivajui u nasluivanju onoga to e uslediti. "elim da vidim
nadzornika," rekao je odseno kada je na njega doao red. Kada se
menader pojavio i kada se predstavio, Malok ga je poveo do jedne od

kabina za savetovanje koja se nalazila na kraju zapadnog zida

hodnika. Tamo je menaderu pokazao bombu i kontrolor koji je
trakom privrstio za desnu ruku.
"Ja znam istinu o Okidau. Hou da vidim Vilmana. Dovedite ga
ovde bez mnogo buke, ili e svi u ovom odeljenju poginuti. Dovedite
mi njega, pa u sve ostale pustiti da odu."
"Ja ne znam gde se senator trenutno nalazi," rekao je menader.
"Da vidim da li mogu da ga pronaem."
"Bolje bi vam bilo da date sve od sebe da ga pronaete. Imam
dovoljno eksploziva da svi ovi zidovi odlete u vazduh i da se cela
zgrada srui na nas."
"Da li mogu senatoru to da kaem?"
"Ne. Samo ga dovedite. Ja u mu rei ta e se desiti."
Bio je prisutan dok je menader razgovarao sa Vilmanom i bio je
zadovoljan tokom kojim se razgovor odvijao. Zatim su se obojica, na
Malokovo insistiranje, vratila do prijemnog odeljenja da ga saekaju.
Odatle je Malok mogao jasno da vidi oba ulaza u prostoriju - prednja
vrata i vertikalni otvor za stepenite koji se nalazio na levoj strani
zadnjeg zida. Dobro je bilo i to to se ispred njega nalazio pult od
hrastovine i elika, kao i est radnika koji bi mu mogli posluiti kao
tit, u sluaju da se neko nepoeljan, ili neko koga ne oekuje,
iznenada pojavi.
Jo uvek je bilo klijenata u ekaonici i oko pulta, a Malok je rekao
menaderu da se potara da njegovo osoblje nastavi sa uobiajenim
aktivnostima. Ali kako su minuti prolazili, a Vilman se jo uvek nije
pojavljivao, Malok je ponovo poeo da razmatra svoju taktiku.
Odluio je da se prestavi samo supervizoru, jer nije eleo da doe
u situaciju da mora da dri na oku i sobu punu preplaenih ljudi - oni
su i ovako, totalno nesvesni opasnosti, bili odlini taoci, a istovremeno
su anse da urade neto glupo bile kud i kamo manje. Odluio je da
insistira da Vilman doe do njega, a ne da zahteva da ga odvedu do
njega zbog eventualne zasede - nije poznavao zgradu, a nije eleo da
priziva bilo kakva iznenaenja pre nego to okona svoju misiju.
Ali to je due ekao, bivalo mu je sve jasnije i jasnije da nije
dovoljno razmislio o mogunosti da je Vilman moda kukavica i da ga

moda treba postideti kako bi se ponaao asno. to je due

posmatrao osoblje kako radi, delovali su mu sve bezopasnije i
bezopasnije - sve vie su mu liili na termite, pre nego na ovce, koji su
imali uroeno pravo da budu destruktivni, po prirodi beznadeni. I to
je due posmatrao ljude koji su ulazili na glavni ulaz, bio je sve
zabrinutiji jer mu se inilo da su najnovije pridolice bili policajci u
civilu i atentatori Specijalnih jedinica.
"Zato se toliko zadrao?" pitao je menadera. "Gde je on?"
"Ne znam," odgovorio je menader. "Ali mogu ponovo pozvati
senatora..."
"Ne. Uradiete ovako: zatvoriete zgradu. Izbaciete sve one
klijente, muterije, ili kako god da ih zovete, i zakljuaete vrata."
"ta da im kaem?"
"Svejedno mi je ta ete im rei, ako uspete da ih izbacite. Hajde,
odmah. Improvizujte. Kaite da je procurio gas, da je pao sistem, da se
oglasio signalni ureaj za poar - slaite neto, takvima kao to ste to
vi to ide od ruke."
Ali kada je j to obavljeno, Malok se i dalje nije oseao sigurnim.
Desetak pari oiju ga je posmatralo, neke sa iekivanjem, neke sa
radoznalou, a u nekima se pak jasno videlo da ih sve to zabavlja.
"Ti ne zna, zar ne?" pitao je. "Vi jadne budale - vi ne shvatate da je
u pitanju prevara."
"Kakva prevara?" pitao je menader.
"Okida je podvala. On ne postoji - sve to ste videli na vestima je
nametaljka FBI-a."
"Ma dajte, molim vas," rekla je neka ena, a u glasu joj se mogao
osetiti prezir.
"To je istina," odvratio je Malok ustro. "Od kada su preuzeli ATF
oni trae nain da se dokopaju naih pitolja. Nisu mogli da pronau
nain da to uine zakonski, pa tako sada pokuavaju da nas zastrae i
nateraju nas da ga sami predamo."
Neko iza Maloka je proistio grlo. "Mladiu, da li vi redovno pijete
svoje lekove?"
Malok se okrenuo, pokuavajui da pronae krivca. Odeljenje Zero
FBI-a je poelo skoro pre dve godine da koristi obogaene eksplozive.
A FX tehniare iz Holivuda regrutuju skoro ve etiri godine. Sve to
se desilo, izreirano je mesecima unapred od strane Ujedinjenih

nacija."
"A odakle vi to znate?" opet se javio isti glas, koji je pripadao
proelavom oveku okruglog lica, ija je ela sijala i koji je imao
kratku sedu bradu.
"Zar vi ljudi mislite da ste toliko pametni da niko nikada nee biti u
stanju da otkrije ta vi mutite?" Ta njegova izjava propraena je jo
veim smehom. Hladan bes obuzeo je Malokovo srce, a zatim je
postepeno poeo da preuzima komandu i nad njim samim, tako da je
na kraju njegovo lice jasno odraavalo bes koji ga je obuzeo. "Uskoro
ete i sami to otkriti. Saznaete istinu, a zatim emo zajedno, vi i ja, tu
istinu otkriti ostatku sveta."
"To je ono to mi ovde pokuavamo da radimo svakoga dana,"
rekla je jedna od ena na portirnici. "Moda bi trebalo da sednete sa
jednim od naih savetnika i da vam on izbaci iz glave te paranoine
fantazije o zaveri."
Sada je doao red na njega da se smeje - odsean, cinian smeh.
"Da sednem sa jednim od vaih hipnotizera, to ste mislili? Da dozvolim
jednom od vaih neurolingvista-programera da me obrade? Mislim da
to nee moi," rekao je, energino odmahujui glavom. "To to su vas
lagali, to zapravo i nije vaa krivica. Ja vas iskreno alim. Ali
shvatiete sve, tek kada to budete uli od svog voe." Okrenuo se
prema Donaldu i pitao ga: "Zato jo nije doao? Hou objanjenje.
Odmah mi dovedite Vilmana."
"Ne znam zato jo nije doao. Rekao je da e doi. Siguran sam da
e uskoro biti ovde," rekao je menader glasom koji je bio sve tii i
tii. "A svi ostali, molim vas - senator Vilman je zamolio da saraujemo
sa naim posetiocem. Hajde da to uinimo, a da pri tom ne budemo
provokativni i spremni na polemike."
"Dobro," rekla je crna visoka i vitka ena. Ja imam mnogo posla,
tako da idem sad u svoju kabinu, pa u odatle da saraujem."
Krenula je, a Malok je skoio za njom. "Niko ne ide nigde," rekao
je i epao je za ruku. "Vilman igra igru. Hou da svi sednete na ivicu
pulta i da gledate prema izlazu. Sluiete mi kao tit. Hajde - pokret!"
Nekoliko drugih ljudi ga je poslualo, ali ena je i dalje stajala na
svom mestu i oputeno mahala rukama pored tela. "Duo, morae
mnogo vie da se potrudi, da ti ja dozvolim da mi zaviri pod suknju."
"Neti...," prekorno je dobacio menader.

"efe, molim vas - je l' mogu da ga patosiram? On je prvi poeo."

"Zar ne shvata? Razdrao joj se Malok u lice. "Ja nosim bombu.
Mogu sve da nas pobijem, kad god to poelim - I ako vi izdajice ne
ponete da saraujete sa mnom, onda u to, do vraga, i uiniti. Ne
postoje bilo kakvi magini zraci koji bi me u tome spreili."
Samo to je to izgovorio, uo je glasno kljocanje metala i zvuk se
zakovitlao prema njima. Ugledao je lepo obuenog starijeg oveka
koji je otvorio jedna od ulaznih vrata a Nebesko oko ulee kroz
prolaz, u pratnji mukarca i ene sa trakom Svedoka oko glave i
kutijom predajnika uvezanom oko miica.
"ta to radite?" vrisnuo je Malok. "Ta vrata treba da su
zakljuana!"
Lepo obueni ovek se okrenuo prema njemu i Malok je u njemu
prepoznao Grovera Vilmana. "Putam novinare unutra. Hteli ste
publiku, zar ne? Hteli ste da date izjavu. Jesam li u pravu? Pa, CNN2
vas sada slua, kao i Rojters, i Starnjuz, i Asouijejtid Medija. Izvolite,
kaite ta imate."
Odjednom su svi ostali u prostoriji postali nevidljivi za Maloka, kao
deo enterijera. Krenuo je prema Vilmanu, skidajui svoju flanelsku
koulju i podiui desnu ruku pokazujui kontrolor koji je bio
privezan trakom za njegov dlan. "Vi ste taj koji e dati izjavu. Vi ste taj
koji e okonati ovu prevaru. Priznaete kakav je va udeo bio u
zaveri. Rei ete svetu istinu o Okidau. Ili u ja aktivirati ovu bombu,
a naa unakaena tela pokazati e svetu ta je prava istina. Izbor je
va, senatore. Vi ste taj koji odluuje o tome da li je to to ete tu la
tititi jo narednih pet minuta, vredno ovih dvadeset ivota.
Vilman je prekrstio ruke na grudima i odmahnuo glavom lagano.
"Gospodine Malok, neko vam je napunio glavu laima. Istina je da
Okida radi. A Priguiva radi jo bolje. To to vi nosite, to nije bomba.
Ako je ikada to i bila, sada sigurno vie nije."
"Vi ste prokleti laov," rekao je Malok, pribliivi mu se jo jedan
korak. "Recite im! U pitanju je zavera da se razoruaju Amerikanci.
Predsednik Breland se ve nagodio da preda suverenitet Ujedninjenim
nacijama. Ali moraete da nam oduzmete oruje pre nego to stignu
plavi lemovi - pre nego istekne poslednji dan Brelandovog mandata.
Vi ste smislili ovu prevaru kako biste nas namamili da im se predamo.
To je istina, senatore Vilman."

"Ko vam je ispriao te lai, gospodine Malok?"

"Na web sajtu "Patriotski glasnik" postojala je dokumentacija za
sve ovo o emu priam. Naravno, ona je odatle ubrzo uklonjena - sajt
su napale grinje i larve, a zatim su ga je u potpunosti unitio gridloker.
Ali pretpostavljam da vi ve sve znate o tome, s obzirom da su je vai
tajni agenti unitili."
"Moda bi trebalo da poradite na razvijanju viih standarda po
pitanju verodostojnosti dokaza, gospodine Malok. Bojim se da je neko
iskoristio vau lakovernost."
"Moete me vreati koliko god elite, ali to nee promeniti istinu.
Ako budem primoran da nas sve pobijem da bi istina doprla do ljudi,
onda ja, kao patriota, imam obavezu da upravo to uinim."
"Ne zavaravajte se, gospodine Malok - vi niste patriota. Vi ste samo
jo jedan ovek koji ima. potekoe da shvati da nije glavni," rekao je
Vilman, a zatim pogledao pored Maloka. "Molim vas vratite se svojim
radnim zadacima. Ovaj ovek ne pretstavlja nikakvu pretnju za nas."
"Stanite!" vrisnuo je Malok, podiui desnu ruku visoko iznad
glave. "Tako mi Boga, uiniu to - uiniu!"
"Uinite ono to mislite da morate uiniti," rekao je Vilman, pre
nego to se okrenuo kao da namerava da ode.
Primi me i smiluj se na mene, Gospode, pomolio se Malok u sebi.
Zatim je vrsto stisnuo oi i pritisnuo starter.
Prolo je pola sekunde, a onda je Malok shvatio da ivot nastavlja
da traje celu sekundu due nego to bi zapravo trebao. Otvorio je oi i
pogledao s nevericom u starter, a zatim ga ponovo resetovao da
pokua ponovo.
"Da li vam treba pomo, gospodine Malok?"
Malok je lagano skliznuo na kolena, a na licu su mu se itali
neverica i oaj. "On me je prevario. Blejd me je prevario... dao mi je..."
Zgrabio je pojas, poeo nespretno da barata mehanizmom, iskidao je i
otvorio jednu od torbi. "ta, ta je ovo? Igraka? Plastelin? To je
trebalo da bude amonijum-pikrinat I C-1..."
"Upravo to se nalazi unutra," rekao je Vilman i pribliio mu se.
"Samo to ga je na Priguiva malo doterao."
Energino odmahujui glavom, Malok je nastavio: "Ne - ne, to ne
moe biti..."
"A zato ne bi moglo? Zato to bi vam to strano otealo da

uzdrmate sistem?"
"Ne, mora da sam negde pogreio - lo potez, pogrena veza..."
"Pogrena je veza ona koju ste uspostavili izmeu oruja i
bezbednosti. Da li stvarno mislite da mi, koji se borimo za izbacivanje
vatrenog oruja iz upotrebe, volimo slobodu manje od vas, da se
brinemo za bezbednost svojih porodica manje nego to vi to inite?"
"Vaa sloboda - a ta je sa naom slobodom? Vae porodice - a ta
je sa naim porodicama? Nas bacate vukovima kako biste obezbedili
sopstvenu bezbednost..."
"Mi pokuavamo da stavimo vukovima brnjicu, a ne da ih
nahranimo," rekao je Vilman. Ponudio je ruku Maloku da ustane;
nakon to je nekoliko trenutaka oklevao, Malok je napokon prihvati.
"Ako stvarno elite da shvatite, mogu da vam ponudim i bolji odgovor
od ovog."
Malok je mrko gledao, ali je prozborio tiho: "Sluam."
"Jedina stvar koja moe da sprei drutvo da postane mesto na
kome se dvadeset etiri asa deavaju krvoprolia jeste injenica da
uglavnom veina ljudi nije spremna da rizikuje sve zbog borbe iz koje
mogu izai kao invalidi, ili u njoj poginuti. A uglavnom, ak i kad se
borimo, borimo se samo onoliko koliko je potrebno da se stvari srede
- a neko se preda ak i pre nego proe faza modrica i masnica ispod
oka.
"Mi troimo milione godinje kako bi smislili razumna pravila za
razreenje sukoba koja e opstati - a onda ih narednih pet hiljada
godina krimo tako to izmiljamo jo smrtonosnije oruje koje e
efikasnije i efikasnije ubijati sa sve vee i vee razdaljine.
"Trenutno se nalazimo u fazi kada je jedino ega se od tog pravila
veina nas moe setiti fraza da je 'Dobro je biti kralj' - kakvo tragino
saimanje prvobitne zamisli. Isuvie mnogo oeva je zaboravilo
lekcije kojima treba da naue svoje sinove, ili su odbacili odgovornost
da ih prenesu - potuj starije, slui zajednici, staraj se o porodici.
Isuvie mnogo mukaraca irom sveta dri se pogrene predstave da
samo zato to mogu da smene princa, oni sami zasluuju da postanu
prinevi.
"Vi ste doli ovde sa bombom, odluni da me unitite i tako
preuzmete snagu moje popularnosti. Da sam igrao po vaim pravilima,
sada bih bio u obavezi da naredim da vas ubiju, zato to ste pokuali i

niste uspeli. Ali ja bih voleo da vam pruim ansu da shvatite da

postoji i drugi nain, vii etiki principi kojima treba teiti. Pa, sada
moete da idete, ba kao to ste i doli - da bi vas policajci, koji su
ispred i ekaju vas, optuili za bilo ta, bie im potrebna moja pomo,
a ja im je neu pruiti."
Malok je kriom pogledao kroz ulazna vrata na ulicu pre nego to
je odgovorio. "Da li mislite da e to biti dovoljno da okona sve ovo?"
"Ne. Ali mislim da vi to moete okonati - vi, i svi oni koji u to
veruju, kao to ste i vi verovali pre nego to ste ovde uli."
"Zar mislite da emo postati drugari samo zato to ste izveli ovu
predstavu u kojoj ste bili iznad svega milostivi prema meni? Zar
mislite da emo jednostavno prihvatiti stvari onakvim kakve one sada
jesu?"
"Vi sebe smatrate religioznim ovekom, gospodine Malok - a da li
ste uli za molitvu koja poinje sa: 'Boe, podaj mi hrabrosti...'"
"Da, znam tu molitvu," odvratio je Malok otro.
"Onda razumete da se ja svake noi molim da mi bog podari
mudrost," rekao je Vilman. "Nadam se da e i vaa molitva biti ista."
Kada se Vilman vratio u svoju kancelariju unutra ga je ekao Evan
Stolta.
"Pa - kako ti je delovalo?"
"Rekao bih vie nego dobro - iako je na kraju moda izgledalo kao
da dri predavanje," rekao je Stolta.
Vilman se slabo osmehnuo. "To je proizvod toga to sam imao
isuvie vremena da osmislim ta u rei. Ve sam pomislio da niko
nikada nee zagristi taj mamac, i da emo morati da odemo tako
daleko i iznajmimo sopstvene teroriste."
"Ti shvata da ako se ikada sazna da smo mi podmetnuli taj
materijal na sajtu Patriotskog glasnika..."
"Nee se saznati."
"Svi mediji e se sjatiti oko ove prie. Uinilo mi se da je malo falilo
da mu se naruga i saspe mu istinu u lice - 'Neko vam je napunio
glavu laima,' i izjave tog tipa."
"Moda sam se malo vie uiveo," priznao je Vilman. "Ali bie sve u
redu. Nee nai nae otiske na mestu zloina."
Stolta je tuno odmahnuo glavom. "Da je uspeo da se doepa
egzotinog eksploziva, ili dast bombe..."

"Zato sad drami oko toga? Gotovo je. Sve se dobro zavrilo."
"Pretpostavljam da je to zato to jo uvek ne razumem zato si bio
spreman da preuzme tako velike rizike."
"To je zato to smo ti i ja potpuno razliiti. Da li moe da zamisli
sebe kako se sa sto hiljada dolara kladi u milion?"
"Mislim da ne bih. Sto hiljada dolara je skoro sve to imam."
"Eto vidi? ak nisi ni pitao kakvi su izgledi."
"anse su nebitne. Otac me je nauio da u klaenju postoje dva
pravila - prvo: kladi se samo na sigurno. Drugo: ne postoji takva stvar
kao to je sigurna opklada" Stolta se tuno osmehnuo. "U redu, dobro,
ja sam po prirodi obazriv ovek. Ali mislim da ti nisi odgovorio na
moje pitanje."
"Zar si neto pitao?"
"Mislim da jesam - zato si bio spreman da rizikuje da okalja
reputaciju i uniti dvadesetogodinji rad."
"A, na to pitanje misli," rekao je Vilman i zavalio se u stolicu. "Pa,
istina je da nikada nisam bio ba dobar kockar. Nisam od onih ljudi
koji sede i pasivno ekaju da im se padnu prave karte."
"Dobro, zato si onda odluio da rizikuje i igra na veliki ulog ije
su anse za dobitak male."
Vilman odmahnu glavom. "Evane, ovaj poduhvat je vie borba
nego kockanje, taktika je bitnija od statistike. Uglavnom, ono najgore
to moe da ti se dogodi u bici jeste da pone da razmilja o ansama
- naroito ako ti ne idu u prilog. Ako pone da razmilja o njima
nikada nee postii dobre rezultate, niti e se popeti na planinu i
nikada nee izmeniti anse u svoju korist. Ono to radi iz minuta u
minut moe da izmeni sve."
"To jo uvek ne objanjava zato si odluio da se popne ba na
ovu planinu i to ba sada."
"Nee odustati dok ti ne odgovorim, zar ne?" Vilman je za
trenutak prouavao lice oveka koji je sedeo nasuprot njega, a onda je
dodao: "Da, vidim da nee." Uzdahnuo je. "Istina je da sam se umorio
od ekanja. Ne znam jo koliko mi je vremena ostalo, a elim da
doekam da se sve ovo okona. Zato sam i spreman da rizikujem."
Zastao je na trenutak, kao da se premilja da li da kae jo neto.
"Ovde se ne radi o priama o herojskim podvizima, ali je injenica da
su u mnogim bitkama odluujuu re imali oni koji nisu vie mogli da

ekaju."
"Verujem tvom iskustvu," rekao je Stolta koji nikada nije nosio
uniformu. "Ali Grovere, ne misli valjda da si ti taj koji je promenio
standarde, zar ne?"
Vilman se nasmejao i odmahnuo glavom. "Bio bih srean da sam
uspeo da ga obeshrabrim. Meni je stalo samo do publike. Kad smo ve
kod toga, hajde da vidimo koliko je ljudi pratilo dogaaj."
Kocka od orahovine sa bronzanim amblemom Dravne policije
Misurija na vrhu ve vie od est godina stajala je na stolu Dona
Trenta. Iako ju je dobio kao nagradu za rad u "Dravnoj slubi" i za
Edukativni program zatite dece od vatrenog oruja koji je uveden
nakon pucnjave koja se dogodila u srednjoj koli Truman, ona je za
njega predstavljala ne samo dragu uspomenu, ve i koristan pribor za
sto. I to ne kao uteg za papir, to je kreator verovatno imao na umu
kada ju je kreirao, ve kao prvoklasno oruje u neprestanoj borbi
protiv crvenih mrava koja se odvijala u kancelarijama NAR-a.
Kada je odlikovanje veliine pesnice pogodilo levi ugao zidnog
ekrana, neto malo ispod samog centra ekrana, brzina je bila
srazmerna snazi nekadanjeg srednjokolskog beka, koji je jo uvek
mogao da dobaci loptu 36m do same linije. Zidni ekran se razbio u
paramparad poput dinovskog ogledala, a prasak se uo etiri
kancelarije od njegove.
Meutim, posledice ovog postupka nisu bile tako zadovoljavajue.
Ono to je ostalo na zidu pretvorilo se u jednu neprozirnu masu, bez i
jedne jedine napukline ili oblaka dima.
Trentov administrator i njegov glavni asistent stigli su u isto vreme
do vrata njegove kancelarije. "Jesi li dobro?" pitala je Jolen. Dok su
Kenetovu panju privukli ostaci slomljenog ekrana na podu.
"Jeste li videli?" viknuo je Trent ljutito. "Da li je iko od vas video?"
"Ja jesam," rekao je Kenet, uzimajui odlikovanje i paljivo
uklanjajui parie plastike i stakla. "Po njemu su samo luaci ti koji
ele da se zatite."
"Hou da se raspitate i saznate ko je taj Malok i ta je, kog vraga,
on tamo traio."
"Misli da je u pitanju nametaljka?"

"Da, doavola. Mislim da jeste," rekao je bojei red koje je

izgovarao sa to je vie prezira mogue. "Vilman je to je bre mogao
doveo etiri glavne televizije, tako da oni skoro nita nisu propustili.
etiri kanala koja pokrivaju priu i naizmenino promoviu dogaaj
uivo i sve to rade samo sa jednim jedinim ciljem - nadaju se da e nas
prikazati kao teroriste-bombae, masovne ubice. A ta Vilman za to
vreme radi?" Trent je energino zamahnuo rukama. "On koristi priliku
da nam odri univerzitetsko predavanje na temu nasilja i jebene
evolucije, znajui da e oni emitovati svaku re jer smo se mi ve
namestili ispred ekrana u nadi da emo videti pravi pokolj.
On to ne bi uradio da nije bio siguran da nee doi do pokolja.
Tako da moe da se kladi da sam siguran da je sve bilo izreirano. A
on e se naravno izvui. Pria je odlina: hrabri krsta, ubica fanatik,
zastraujui susret sa smru. Kukin sin."
"Videu ta imamo o Maloku," rekao je Kenet i spustio kocku na
ivicu Trentovog radnog stola. "I naruiu novi Trinitron."
Jolen je nesigurno stajala na vratima. "Da li mogu ja neto da
uinim, gospodine Trent?"
"Ja ak ne znam ta bih ja mogao da uinim," brecnuo se Trent.
"Prokletnici - on nam se podsmeva, Jolen, iz oiju mu se videlo. Oni
ubijaju ljude, nama otimaju oruje i alju nas da se suoimo sa
vukovima - oni ubijaju Ustav - a on nama dri predavanje o moralu?"
Zgrabio je kocku od orahovine i po drugi put je bacio na zidni
ekran. To je izazvalo veliki oblak dima koji se u luku sputao na tlo, ali
ni to ga nije zadovoljilo.
"Ostavi me samog, Jolen," rekao je natmureno.
Administrator je oklevala na trenutak, a onda je posluno zatvorila
vrata za sobom. Kada je otila, Trent se svom teinom naslonio na sto,
grudi su mu se dizale i sputale, a puls luaki udarao u
bespomonom gnevu. "Tako mi boga," proaputao je, "On ne zasluuje
da spava mirno. A ja u biti taj koji e mu oduzeti miran san. Boe,
podari mi hrabrost, strpljenje i mudrost i negde, nekako, samo jednu
dobru ansu..."
Onda je seo i drhtavim rukama poeo da pie svoju ostavku sa
mesta predsednika NAR-a.

Tokom narednih nekoliko nedelja, Don Trent je davao prijateljima

koji su ga zvali isti odgovor koji je davao i pijavicama sa medija - da je
bio predsednik dva puta due od svog prethodnika i da je sada
spreman da na stvari gleda iz nove perspektive, da eli da uzme
odmor kako bi malo putovao, da se potara za privatne stvari, da je i
dalje posveen beskompromisnoj odbrani Ustava i osnovnih sloboda
graana, i da istrauje mogunost da se jo direktnije ukljui u
politiku na naine koji su NAR-u bili zabranjeni.
Sve to je rekao bilo je tano, s tim to se postarao da njegovi
prijatelji to shvate drugaije od predstavnika politikih sredstava
javnog informisanja, koji su posvetili nekoliko brojeva seciranju
istorije i izgledima za postojanje opozicionih partija, da bi svoju
panju usmerili drugde.
Za to vreme, Trent je ve poeo diskretno da kontaktira ljude koje
je odabrao za uee u svojim nastojanjima. Ograniio se na pojedince
- nije uzeo u obzir komitete, vojske, udruenja, ili pripadnike narodne
vojske. Opis njihovog rada u poslednjih nekoliko meseci bio je
potpuno neinspirativan, prikazujui alosni odsustvo profesionalizma.
Bob Bauman je bio mrtav. Obesio se u dravnom zatvoru u
Virdiniji dok je ekao suenje za skretanje kamiona Priguivaa sa
autoputa nedaleko od Raleja. Zaveru Zahari Tejlor Granta koja je bila
usmerena protiv sudije vrhovnog suda, Hane Lob, odao je Hedhog
koji je za eksluzvni snimak dobio pola miliona od Fox Media. Mel Jost
je izdavala vaingtonski list Ratni zloini sa Barbadosa.
Meu ostalima koji su predstavljali novinsku senzaciju, nalazilo se
i uporite Bostonskih Rajdera koje se nalazilo nedaleko od jezera
emplejn, a koje je razoruala specijalna taktika jedinica FBI-a. Tri
neuspela pokuaja ostavila su za sobom dovoljno sudskih dokaza koji
su povezivali Rajderse sa "znamenitim" bombakim napadima na
akuerske klinike irom Nove Engleske. Keli Martin i Ma slobode bili
su jo uvek na slobodi negde u gornjem Srednjem zapadu, i tvrdili su
da su odgovorni za vie od dvadeset bombakih napada. Meutim,
njihov izbor meta - a to su uglavnom bili restorani i maloprodaje u
manjim gradovima koje su imale ili jako malo, ili nisu uopte imale
instalirane Priguivae - predstavljen je u javnosti kao prava
katastrofa.

U federalnom zatvoru bilo je ukupno esnaest nazovi atentatora

koji su bili u vezi sa pet razliitih pokuaja da se doe do predsednika.
Znalo se jo i za tri pokuaja atentata na Komrada Vilmana, osam na
jevrejskog industrijalca, pet na razliite lanove Kabineta. Vodea
sredstva informisanja pridala su veoma malo panje veini ovih
pokuaja atentata, a razlog je leao u tome to su mediji oigledno
zakljuili da ljudi koji su spremni da rtvuju svoje ivote i slobodu
zbog principa nisu materijal koji je neophodan za dobru priu.
Pokojnici i zatvorenici bili su heroji u oima slobodnih medija, ali bez
propratnih pomodnih dijeta, seksa i slavnih linosti koje bi uticale na
bolje kotiranje rang-listi, sve se svodilo na obinu statistiku.
Strpljivo i sa opreznou, Trent je dobro prouio svaki potez i sve
elemente koji su igrali ulogu u konanom ishodu. Nisu sva ta njegova
izuavanja bila pouna nesposobnost retko kad to jeste. Ali ipak su se
pojavila dva obrasca: jedan koji je bio krajnje kompleksan, i drugi
kome je nedostajalo smelosti. Trent je doao do zakljuka da ono to
je veina ljudi volela da zove loom sreom, nije imalo ama ba
nikakve veze sa sreom.
Svoja saznanja Trent je poneo u Atlantik siti - u hotel-kazino Nju
Flenders koji mu je preporuio Anelo di Bartolo - s obzirom da je
sastanak na koji je iao bio krajnje konspirativan. Dodue, to je
trebalo da bude jedan krajnje neobian sastanak. Svo etvoro
zaverenika preli su izvestan put kako bi se sastali u istom gradu, u
istoj zgradi, ali je Trent odluio da se ni u jednom trenutku ne smeju
nai u istoj sobi ili sesti za isti sto.
Prvi koga je Trent vrbovao bio je Teri Stjuart,
tridesetosmogodinjak, koji je nekada radio za CIA-u i koji je izgubio
unosan posao "savetnika" u paravojnoj jedinici kada je Grover Vilman
obelodanio tajni rat koji je predsednik Engler vodio u Kolumbiji.
Stjuart ili "Gu," kako je vie voleo da ga zovu) bio je obuen poput
komandosa specijalnih snaga, imao je veze poput stranog plaenika i
drao se tako daleko od oiju javnosti da ako ste eleli makar samo da
stupite u kontakt sa njim morali ste ii preko tri posrednika.
Za posao, koji je po Trentovom miljenju bio na drugom mestu po
stepenu rizinosti, vrbovao je oveka koga je nazvao Vinkler koji je
bio zaduen za odnose sa javnou i sve one birokratske poslove kako
bi pripremio teren za suoavanje. Vinkler je morao da bude obaveten

o svim planovima - dakle, to nije bio posao za koga bi Trent unajmio

nekoga na slepo. S obzirom na njegovo aktivno uee Vinkler bi isto
tako morao da bude spreman da porekne da je znao kakve su bile
Trentove namere, i da ubedljivo tvrdi kako ga je klijent unajmio samo
da obavi posao.
Kombinacija prikrivenih interesnih pobuda, besprekorne
okrutnosti i sposobnosti bestidnog laganja mogla se nai samo u
nekom Holivudskom advokatu.
Trent je te osobine naao u Roju Karniju, ija je mala, ali
potovana firma zastupala mnogobrojne konzervativne klijente, i iji
je srednji sin bio lan Kalifornijske pogranine strae, antiimigracionih "hajki" koje su uspele, zahvaljujui naporima svojih
volontera, da smeste desetine panjolaca u bolnicu (a najmanje jo
troje u grob).
Poslednji deo slagalice bio je savetnik za bezbednost iz Atlante,
Ben Branigan, misteriozni ovek koji je stajao iza mrenog postinga
"Ekvilajzer." Samo nekoliko dana nakon javnog objavljivanja Okidaa,
"Ekvilajzer" je sastavio spekulativnu, praktinu analizu kako ga
pobediti. Od tada je njegov posting sadrao mnogo detaljnije i
autoritativnije kritike u vezi, kako Okidaeve tehnologije, tako i u vezi
bezbedonosnih strategija koje su zavisile od njega. Nazivajui se
"nezavisnom bibliotekom," Branigan se posvetio tome da postane
neosporni civilni ekspert za Hortonove izume. Nije bilo dokaza da je
on ikada uinio ita vie sem to je anonimno nudio javne savete, ali
Trent je znao kako da ponosnog oveka dovede u iskuenje.
itav posao su obavili preko hotelske "fiber-optik"
telekonferencijske mree, za koju je DiBartolo tvrdio, i na kraju
ubedio Trenta, da je sigurna i zatiena od "njukala" - ak kada su u
pitanju bili i hotelski slubenici. Interno voeni, pozivi iz sobe u sobu
nikada nisu otili ni u icu ni u etar, a PGP razvodne kutije skremblera
koje su se nalazile u svakom apartmanu onemoguavale su lokalne
prislukivae u njihovoj zamisli.
"Moja porodica voli Renders," rekao je DiBartolo, osmehujui se
ljubazno. "Ve tri godine za redom tamo odravamo porodine
skupove i nikada do sada nismo imali bilo kakvih problema. Zaista su
diskretni. Znaju da je to od sutinske vanosti za dobrobit posla kojim
se bave."

Shvatajui to kao bezuslovnu istinu, Trent je pretpostavio da je

upravo DiBartolo odgovoran za dva mikro-predajna prislukivaa
koje je Trentov dostavlja pronaao u apartmanu. Trent je otiao do
DiBartola da mu ovaj predloi bezbedno mesto za sastanak, ali mu
nije rekao koja je svrha sastanka, niti ga je pozvao da u njemu
uestvuje. Ako se posmatra s tog aspekta, onda je DiBartolova
radoznalost bila razumljiva. Ali je Trent, bez obzira na to, bacio
prislukivae u WC olju. Od tog trenutka, detaljno je pregledavao
apartman svaki put posle spavanja, kada bi neko vreme bio van njega,
ili kada bi istaica dolazila, iako nikada nita nije naao.
Da je DiBartolo sluao, mogao je da sazna sve to ga interesuje ve
u prvih deset minuta, izuzev imena ostalih uesnika, koja ni u jednom
trenutku nisu bila spomenuta.
"Nameravam da ubijem senatora Grovera Vilmana uivo na
televiziji," hladnokrvno je rekao Trent. Nije ponudio nikakvo
opravdanje za odluku koju je doneo; ili je dobro procenio linost i
karakter ostalih uesnika, ili je pogreio. "Vaa uloga je da omoguite
da se u istoj sobi i u isto vreme naemo ja, Vilman, oruje i najmanje
jedna ukljuena kamera."
"Vilman nikuda nejde bez kamiona sa Priguivaem. ivi u
Hortonovom stanu," rekao je Ekvilajzer. "ta mi treba da uradimo: da
ga izmamimo napolje ili da ga savladamo?"
"Ja mogu da ga nateram da uradi to god mi elimo," rekao je
Trent. Upravo zbog toga treba zajedno da donesemo odluku. Dodue,
ja sam najvie za neto poput onoga to je Malok uradio - licem u lice,
u prostoru koji Vilman misli da kontrolie."
"Psiholoka varijanta," rekao je Gu. "Ja sam za,"
"Ja imam jedno pitanje u vezi tvoje zamisli," rekao je Vinkler.
"Zato si za tu priliku u igru ukljuio sebe? Ili kamere na primer? Cilj
se moe postii ako se postigne da Vilman i bomba budu na istom
mestu u isto vreme - a ak je i to jako teko."
"Nije uopte teko," ubacio se Gu. "Samo nam treba velika
bomba."
"I rtveno jagnje," rekao je Vinkler. "Ali zato ii tamo? Postoji
mnogo naina da doemo do njega. On prima birae. Putuje od kue
do posla. Ide u crkvu."
"Ne, ne ide," ree Trent. "On je humanista i ateista."

"Onda ne moramo da se brinemo da e ga Bog spasiti, zar ne?"

ree Gu ozbiljno, bez traka osmeha. "Vidi, vojni snajper ima domet
od oko skoro hiljadu metara. Tako da bi ak i ja mogao da pogodim
sve to se nalazi na manje od esto metara. On ne moe biti ba toliko
dobro skriven u polju Priguivaa i da ba nikada ne proviri vani, ili se
makar priblii ivici."
"On skoro nikada ne naputa okrug Kolumbija, a Priguiva
pokriva ceo okrug," rekao je Ekvilajzer. "Kako e ga izmamiti vam da
bi ti bio u dometu od petsto metara?"
"Ne." Trent je odmahnuo glavom. "Sluajte me svi paljivo. Nije
dovoljno da ga ubijemo. Ima na stotine naina da to uradimo i da opet
ne dobijemo nita. Njegova smrt mora da poalje poruku da je stvar za
koju se on bori uzaludna - ako Grover Vilman nije bezbedan, kako
onda moe bilo koji drugi obian ovek da oekuje da bude
bezbedan? Bolje da se oslonim na sopstveni pitolj, nego da raunam
na magine zrake. I to mora biti izvedeno pred oima javnosti, sa
ukljuenim kamerama. On voli kamere. Pre nego to umre, pokazau
svima da se iza njegovog glasnog hvalisanja, krije laov i kukavica.
Bespomona kukavica."
Vinkler napui usne. "Zar se ni malo ne plai da bi mogao od
njega da napravi muenika?"
"Ne. Ne, nimalo," odgovorio je Trent naglaavajui svaku re.
"Pravi muenici su oni koji umiru zato to ih je Grover Vilman
razoruao. Mi ovo upravo za njih i radimo. Neko mora da spasi sve te
ljude koji su izloeni opasnosti. Neko mora ponovo da uspostavi
ravnoteu. Mi to moemo, gospodo. Ja verujem da mi to moemo."
"Naravno da moemo," rekao je Gu.
"U redu, onda," rekao je Ekvilajzer. "Moraemo da ga izmamimo iz
Vaingtona. Prvo pitanje je, gde? A onda emo da razmiljamo kako
emo to uraditi."
"Najbolje je da to bude mesto gde misli da ima kontrolu nad
nama," rekao je Gu. "A mi emo biti ti koji e mu pokazati da grei."
Nikada pre Evan Stolta nije bio blii da se izvie na Grovera Vilmana.
"Zato uope to uzimate u obzir? On je gubitnik, senatore, a vi mu
samo moete pruiti kredibilitet. On je izgubio svoj veliki sluaj,

njegova velika akcija u Kongresu je izgubila snagu, a sada je ostao i

bez posla - znate da su ga izbacili? Zato biste ga vi spaavali? Zato da
se sputate na njegov nivo?"
Vilman se tolerantno nasmeio, prosto kao da eli da ga iritira. "A
zato da pustimo da ono to on kae proe bez odgovora? Zato bismo
se bojali diskusije, ako verujemo u ono to predstavljamo?"
"Dobro. A zato onda morate vi da idete? Neka to urade Martinson,
Rokanon ili ulc," insistirao je Stolta. "Vi ve imate dovoljno obaveza.
Dil Mejsi preti da e vratiti S.B. 50 u Kongres, a vi moete ponovo, i
pre nego to shvatite ta vas je snalo, da se naete u ulozi stranog
plaenika. U stvari, ta ako Don Trent jo uvek radi sa Mejsijem? ta
ako je ovaj javni izazov samo jedna velika igra koju igraju?"
"Da me izmame iz grada i da proture zakon u Kongresu, dok ja ne
gledam?" Vilman se nasmejao. "Neto si mi nervozan Neli, Ev. U
Senatu se promene ne odigravaju ni upola onoliko brzo koliko bi bilo
dovoljno da taj trik uspe. Neu putovati koijom i kaldrmom."
Strogog i namrtenog lica, Stolta je seo na naslon jedne od stolica
za posetioce. "Mene brine put. Senatore..." Stolta je energino
odmahnuo glavom, pokuavajui da nae prave rei. "Svata se moe
desiti. Zato to mora biti licem u lice? Mogli biste imati veliku publiku
na virtuelnoj realnosti."
"Moemo da diskutujemo licem u lice, pa opet da imamo veliku
publiku na VR-u," ree Vilman. "Na ta konkretno misli kada kae da
se svata moe desiti?"
"Grovere..."
"Samo hou da vidim da li moe to da izgovori?"
"Dobro," brecnu se Stolta. "Doavola, to su ljudi koji ele da te
povrede. Mislim da ne treba da im prua ekstra prilike da to i urade."
"Misli da si mi rekao neto novo, Ev?" upita Vilman, blago, skoro
se snebivajui. "Svakog jutra itam Mejlove mrnje, ak i pre nego to
si nam se ti pridruio. Znam da veina ne misli to to kae, ali isto tako
znam da ima onih koji to zaista misle. Ja sam gromobran za svakog
besnog psa koji misli da je gospodar svog dvorca i da e se njegov svet
raspasti ako ga primoraju da se odrekne prava da upuca svoju enu,
dete, komiju, efa, ili pijanog turistu koji je pokucao na pogrena
vrata."
"Uzeo si mi. rei iz usta, Grovere. To je trebalo da bude moj

argument."
"ta treba da uradim da bih pobedio po tim pravilima? Da
promenim svoja uverenja, da pokuam da ih nateram da me vole? Ili
treba da odem u skrovite, tako da me ne mogu dotai?" Vilman je
odmahnuo prezrivo. "Ja znam da ti zna odgovor. To sam to sam, Ev.
Ne lii na mene da stalno ivim u strahu. Da sam takav, ja bih bio taj
zaglavljen u mijoj rupi u nekoj Nedoiji, u Ajdahu, i sedeo bih na
arsenalu Nacionalne garde i bajatim petardama starim osamnaest
meseci."
Nevoljni osmeh je ublaio Stoltino lice.
"Osim toga, grei u vezi Dona Trenta," dodao je Vilman. "Nisu ga
otpustili, Zapravo, on je dao otkaz."
"Zato bi on uradio tako neto?"
"Da bi mogao da baci rukavicu i izazove me," odgovori Viman.
"Trebalo bi da bude zabavno. Smisli ve neto sa onim Roj Karnijem."
Nasmejao se. "Mislim da je petnaest rundi borbe golim rukama upravo
ono to nam treba."
Bilo je prisutno osam SkyEyes kamera, skoro trista ljudi i trista
praznih mesta u Koenovom auditorijumu na univerzitetu Tafts, na
debati izmeu Grovera Vilmana i Dona Trenta.
Prodaja karata je ila preko Fleera, kole za Meunarodne
odnose. Karte su prodavane po kriterijumu i sa namerom da publika
bude to je mogue razliitija zbog, kako je dekan to rekao, "vane
afirmacije demokratskih tradicija slobode govora i trita ideja."
Izvinio se uesnicima u bekstejdu pre nego to ih je predstavio.
"Strano mi je neprijatno - imali smo veliku potranju za kartama nai studenti nisu ravnoduni, njihova drutvena i politika svest je
veoma razvijena..."
"Moda to ima neke veze sa glasinama o nemirima," rekao je
Vilman, posmatrajui smireno Dona Trenta.
"Nemiri! Moj Boe! O kakvim vi to glasinama priate?" upita
dekan.
"Moji ljudi su me obavestili da va sistem u poslednjih nekoliko
sati prima anonimne mejlove, adresirane naroito na one koji su
kupili karte," rekao je Vilman. "U jednoj od verzija tih mejlova kae se

da se vi neete pojaviti, gospodine Trent. Druge pak kau da je

najpametnije drati se to je dalje mogue, da e doi do nemira u
sali..."
"Nemiri u Taftsu - apsurdno," dekan je razmiljao naglas. "Ovo nije
neka kola za zabavu na dravnom univerzitetu. Ovo je Tafts."
"U mejlu koji su meni pokazali govorilo se i o pretnji bombom. A
meta sam ja, naravno."
"To je uasno," ree Trent, iako na njegovom licu nije bilo uasa
"Da li je univerzitet primio bilo kakve pretnje direktno upuene
njima."
"Ne, ne," ree dekan. "Pre nekoliko minuta sam razgovarao sa
efom obezbeenja u kampusu. Sve je mirno napolju. Sve one koji
nemaju kartu odvraali smo od ulaska unutra. Ali ako je to to ste vi,
senatore, uli istina, moda je upravo to razlog to su neki od naih
uesnika odluili da ostanu kod kue i gledaju prenos." Odmahnuo je
glavom tuno. "To je strano, ali naalost sada je prekasno da bilo ta
preduzmemo. Makar moete da raunate da e oni koji su prisutni biti
krajnje posveeni i paljivi sluaoci."
"To je u redu," ree Trent. "Informisana publika je dobrodola.
Nadam se da e biti jo bolje informisani kada mi zavrimo diskusiju.
Kratka konspirativna lista moguih mesta za debatu ukljuivala je
Prinston, Univerzitet u Pitzburgu, Kolumbiju, Harvard i Karlton
Univerzitet u Otavi - svi do jednog bili su poznati domovi fakulteta za
unutranje poslove koji bi oberuke prihvatili priliku da dovedu
Grovera Vilmana u kampus. Branigan je rekao da je planiranje i
izvrenje pozadinskog obezbeenja na Harvardu i Kolumbiji
nemogue, a to se tie Prinstona, Karnijev argument je bio da je
njegova slika u javnosti isuvie pozitivna. Trent je iskljuio Karlton
kao mogunost tvrdei da bi prelazak preko granice zamaglio poruku,
iako ga je Branigan uveravao da bi bilo sasvim jednostavno izvesti
scenario na kanadskom fakultetu.
Konana odluka izmeu Pitzburga i Taftsa svela se na dve
injenice - prva je bila ta da je Fleer prihvatio pola miliona dolara u
vidu stipendije za istraivaki rad od Razuma protiv ludila, i time
postao partner u Vilmanovim izdajama, a druga da kampus, iako se

nalazio nadomak veeg Bostona, nije imao sopstvene stalne instalacije

Priguivaa. RPL-ova mobilna jedinica, koja se nalazila u istom redu
sa kontrolnim kamionetom SkyEyes-a na skoro dupke punom
parkingu odmah do Koenovog auditorijuma, bila je savreno
pristupana i videla joj se polovina desne strane. Sa te strane zgrade
stajali su policajci iz kampusa, ali oni nisu obraali naroitu panju na
Priguiva, a dvolano obezbeenje Priguivaa sedelo je na seditima
kamiona, dosaujui se.
Braniganov lini kamion, koji je imao logo nemakog izdavaa sa
oznakom Nju Jorka, nalazio se samo tri mesta dalje od Priguivaa vie nego bizu da se posao obavi neometano. Pretvarajui se da
posmatra uvodnu re na celoekranskom komsetu koji je drao na
kolenu, on je u sebi vebao svaki potez, i ekao na signal od Terija
Stjuarta, analizirajui kakve su mu anse da ode kada se sve zavri.
Njegove su bile bolje nego Stjuartove, a ije su opet bile bolje nego
Trentove. Imalo je prednosti to on bio taj koji treba da zada prvi
udarac.
U samom startu je bilo jasno da mu je publika u Koenovom
auditorijumu naklonjena, te tako Grover Vilman, nije mogao a da ne
bude zadovoljan odzivom. Nakon tople dobrodolice, gromoglasan
aplauz ga je prekinuo etiri puta za pet minuta. Na kraju su se ak
umeali i uzvici odobravanja, iako je predsedavajui odmah ukorio
one koji su u tome uestvovali, podseajui ih na proceduralna
pravila. I pored toga, bila je to dobra predstava, tako da je Trentu bilo
jako teko da joj parira.
Na opte iznenaenje, on kao da je bio nesvestan prisustva
publike, obraajui se samo Vilmanu.
"Jako promuurno sa vae strane, senatore, to ste probali da
formuliete pitanje kao razum nasuprot ludilu," prokomentarisao je
Trent, bacajui samo povremeno iskosa poglede prema publici. "Ako
vas pustimo da se sa tim provuete, onda e svako ko vam se
suprotstavi nositi dodatno optereenje da mora da dokae da nije lud.
Vi i vai saveznici ste zapravo radili naporno, da biste stvorili
pretpostavku da je svako ko se zalae za posedovanje pitolja u
privatnom vlasnitvu i umerenu upotrebu sile, iracionalan.

Ja sam ovde da bih odbacio tu pretpostavku. Ovde sam da

odbranim duboko uverenje onih deset miliona razumnih Amerikanaca
koji smatraju da je razoruavanje to to je tragino, fatalno i
iracionalno. Ovde sam da bih bez ikakvog stida ili oklevanja rekao da
kada uzmete oruje i ubijete nekoga to moe biti apsolutno logian
in, proizvod najvieg nivoa moralnog rezonovanja - a vi ete mi
pomoi da svoju tvrdnju i dokaem."
"Ne bih se sloio sa vama," ree Vilman, okreui se prema publici
sa osmehom. Kikotanje se ulo u nekoliko prvih redova, i
predsedavajui je ukorio Vilmana za upadicu. "Izvinjavam se,
gospodine Trent," rekao je senator. "Molim vas, nastavite."
Iako se moglo oekivati, Trentov vrat nije pocrveneo od besa.
"Senatore Vilman, mnogo puta kada ste govorili na ovu temu, i kroz
svu propaganu kojom ste nas vi i vaa organizacija zasuli, nikada
nisam uo da su vam postavili jedno pitanje. Kada zavrite sa
razoruanjem ljudi koji nose oruje, ta predlaete da treba uraditi sa
onima koji nose noeve? Vi ste okoliali oko tog pitanja, uveravajui
nas da e policija naravno i dalje biti naoruana, i da svakako neemo
dozvoliti neprijatelju da dobije prednost, da emo i dalje moi da
putujemo u grupama i da formiramo strae u komiluku, kao i da
emo moi da izuavamo borilake vetine.
Ali to samo znai da je vae razoruanje prevara. Vi zapravo ne
elite da se otarasite oruja, senatore - ve samo naeg oruja..."
Iako je to to je izreeno zvualo kao lagvort, Breningan je ekao
na Stjuarta, ne na Trenta. Odgovorio je na cvrkutavi komset sa
udnjom i nestrpljivo.
"Na poloaju sam," rekao je Stjuart.
"Ja sam u pokretu," rekao je Brenigan. Oistio je memoriju
celoekranskog komseta i ostavio ga na suvozaevnom seditu; kao i
sam kamion, i komset je bio pozajmljen, i nije mu vie bio potreban.
Poneo je samo dugaku, crnu estoelijsku bateriju nad kojom je
proerdao mnogo vremena i panje. Stjuart ga je zadirkivao da je to
njegova "skraena dvofazna stelt dvocevka," ali je i pored toga cenio
vetinu mehanizama koji su sami izradili kako bi mogao da stane
unutra.
Kada je Brenigan izaao iz kamiona nije bilo nikoga u krugu od
trideset metara. Iao je iza parkiranih vozila lagano maui

baterijskom lampom, i kreui se u pravcu toaleta koji je bio

rezervisan za medije. Kada je proao iza vozila Priguivaa, odjednom
je promenio pravac i krenuo prema njemu. Bilo je dovoljno da napravi
dva dugaka koraka, pa da se nade nadomak vozila.
Drei lampu obema rukama, pritisnuo je iroki krug soiva ravno
uz leva vrata i pomerio prekida napred. Instrument u njegovim
rukama je poskoio i uo se zvuk koji nije bio ni nalik onom kao kada
se zalupe vrata. Zvuk je bio prouzrokovan vrstim elinim iljkom
koji je probuio rupu kroz lim snagom vazdune kompresije.
itanje koje je usledilo moglo se zameniti za itanje isputene
gume. Zvuk je doao od provodnog aerosola koji se probijao kroz
iskidani vrh iljka. Za manje od dve sekunde, zvuk je prestao. Sve je
stalo u iekivanju.
Prednja desna vrata kamiona Priguivaa irom su se otvorila
snagom koja je bila dovoljna da udari vozilo koje je bilo parkirano do
njega i ponovo su se zatvorila uz tresak.
Brenigan je ispustio lampu i povukao se. Pogled mu je odlutao
prema retrovizoru i susreo se sa oima vozaa.
Trenutak kasnije, uo se prigueni fijuk dok je aerosol stvarao na
desetine lunih putanja za struju visokog napona koja je prolazila
kroz Priguiva i njegove agregate. Brenigan je to video u ogledalu iza
vozaa: bljesak je plesao besno u svojoj metalnoj flai. Tup zvuk
agregata se pretvorio u cviljenje, a zatim u tiinu. Ljudi u kamionu
takoe nisu progovorili ni re.
Brenigan se okrenuo i otiao energinim korakom. Proao je na
pet metara od policajca iz kampusa kome se uinilo da je uo neto
jako udno, ali ga ovaj nije zaustavio. to je pre mogao, Brenigan se
izgubio u tami.
"Gu, javi se," izgovorio je u svoj lini komset.
To je bila njegova poslednja obaveza prema timu. Od tog trenutka
pa nadalje, mogao je da se brine o sebi. On je svoj deo odradio. Dolo
je do prekida tita oko Grovera Vilmana, prekid se protezao pravo do
nonog neba. I dok je Brenigan beao, crni duh se krivudajui sputao
kroz taj prekid na crnim krilima tihim kao apat, nosei sa sobom
okrugli crni zamotuljak smrti namenjen Koenovom auditorijumu.

Ton predsedavajueg je postao otar poto je nekoliko puta ponovio:

"Vae vreme je isteklo, gospodine Trent."
Don Trent je seo i iskljuio komset koji je vibrirao na njegovoj
butini.
"Nisam zavrio," nastavio je. "Senatore Vilman, vi ste jedan laov."
Istog trenutka njegov mikrofon se iskljuio, ali njemu mikrofon u toj
dvorani nije bio ni potreban. "Vi obeavate da emo svi biti zajedno
kao stado, da niko nee biti u opasnosti od vukova. Ali ljudi koji ive
na marginama jesu u opasnosti. Neki od njih e umreti samo da bi
umirili predatore. To neu biti ja, i to neete biti vi, jer mi znamo kako
da se drimo sredine opora - mi imamo alternative."
"Svi imamo alternative," odgovorio je Vilman. "Moemo izabrati
da budemo civilizovani."
"Jo jedna la," rekao je Trent i poao prema poetku podijuma.
"Vi ne elite da ivotinje na ivici stada znaju ta e im se desiti. Vi ne
elite da oni budu naoruani kako bi se odbranili, jer bi onda oni
mogli da pitaju zato su oni ti koji su u opasnosti.
Ceo va stav je obmana. On se zasniva na pretpostavci da ete vi i
dalje bitibezbedni kada se mi odreknemo svog oruja."
"Nisam znao da ete vi veeras govoriti za obojicu," ree Vilman
kroz osmeh.
"Samo vam vae sopstvene rei bacam u lice. Meuzavisnost.
Grupni zagrljaji. Komijske strae. Multikulturalizam u kolama.
Globalno ekonomsko planiranje. Meunarodne mirovne snage.
Zajednica, zajednica, zajednica. Sve u cilju da se ide u korak sa
stadom. Prilagodite se i iskoristite svoje anse..."
"Porodice koje rade sastoje se od ljudi koji se dre zajedno. Ni u
jednom domainstvu u kome vredi iveti nema roditelje koji su se
naoruali jedni protiv drugih, niti dece koja primaju nareenja pod
prisilom oruja."
U tom trenutku predsedavajui je digao ruke i napustio binu, da bi
konano seo na sedite u estom redu.
"A mi smo ovde samo jedna velika porodica, zar ne, senatore?
Deka nije psihi - sestra nije lopov - otac nije siledija - junior nije
ubica. Svi moemo mirno da spavamo u svojim krevetima. To je jedina
razumna stvar koju moemo uraditi. To je ono to diktira logika. Svi

moemo biti sreni ovde u stadu. Suludo je verovati da postoje

vukovi."
"Suludo je pokuati da im se suprotstavimo sami", rekao je Vilman.
"A upravo tome vodi vae oboavanje sopstvenog interesa. ta mislite,
zato smo izmislili porodice, plemena i nacije? Koja je vrednost
grupne identifikacije, ako je izraeni individualizam ono to
pobeuje?"
"Izgubili ste iz vida pravo pitanje," ree Trent. "Pravo pitanje je da
li razuman ovek moe da nae dovoljno razloga u sebi da se naorua.
Pravo pitanje je da li razuman ovek moe da nae dovoljno razloga
da ubije. Ceo va argument u odbranu razoruanja zasniva se na
odgovorima. Ako racionalni um odgovori da, onda nema nieg
suludog u noenju oruja - znak ludila bi bio poloiti ga."
Dok je Trent govorio dekan se ponovo pojavio na bini, i odvukao
Vimana od mikrofona kako bi mu neto apnuo. U meuvremenu,
Trent je svoju panju po prvi put usmerio prema publici.
"I evo, ovde imamo dvoranu punu razumnih ljudi - pametnih,
dobro obrazovanih, uspenih mladih ljudi i ena koji su navikli da
reavaju nesuglasice sa ostalim pametnim, obrazovanim ljudima
ratujui reima. Vi ste doli u ovu arenu da vidite svog ampiona kako
brani svoju logiku i ideje, nauku, humanizam i filozofiju, i kako se
bori. Ali ruko od vas nije ni za trenutak ozbiljno razmotrio mogunosti
da njegov protivnik nee igrati po vaim pravilima.
Niste, jer da jeste, uli biste upozorenja koja sam vam poslao
danas popodne."
Dekan je krenuo preko bine, ali Trentovo neoekivano priznanje
ga je nateralo da se ukopa u mestu. "Zar i vi dekane Frenklin? Sa svim
vaim iskustvom steenim irom sveta - oh, ali ja sam zaboravio da ste
i vi nekadanji student ovog fakulteta. Jo jedan pametan, obrazovan
ovek koji ivi u utivom svetu. Zato im ne kaete sve to to ste
upravo sada rekli senatoru Vilmanu?" predloio je Trent, neizmerno
uivajui u trenutku.
"Gospodine Trent, mislim da treba da okonamo ovo."
"Kako elite," rekao je Trent. "Ja u im rei. Dame i gospodo,
dekan Frenklin eli da vas obavesti da je senatorov Priguiva
pretrpeo nesrean kvar, i da trenutno nije u mogunosti da vas
zatiti." Pomno je posmatrao publiku, razoaran odsustvom bilo

kakve reakcije. "Moda bi nam dekan mogao rei koji bi razuman

odgovor na te vesti mogao biti. Ili bi na to moda mogao da nam
odgovori senator? Ne?"
Okrenuo se ponovo prema svojoj govornici, zgrabio obema
rukama odeljak na vrh govornice i zarotirao ga. On se oslobodio, i on
ga pusti da padne na pod uz glasno klepetanje. Gurnuo je ruku unutra,
zgrabio je pitolj sakriven u njoj i podigao ga iznad glave kako bi ga
svi videli.
"ta imate sada da kaete?" rekao je, a publici zastade dah i
dvoranom zavlada tajac. "ta imate sada da kaete?" Uperio je pitolj
prema publici i preao lagano s jednog kraja do drugog. Nisu se uli ni
jecaji, ni vrisci, samo ukanje i amor. "Seam se da je na predsednik
ovo uradio u Kongresu, mislei kako je to pouno. Pa, nazovimo i ovo
onda jednom lekcijom. Vi - vi tamo na prolazu, sedite. Nisam vam dao
dozvolu da idete."
Okrenuvi se, prislonio je pitolj naspram grudi Grovera Vilmana.
"Vi ste jedan racionalan ovek, senatore Vilman. Svi mi to kau. Voleo
bih da izanalizirate ovu situaciju i da mi kaete - zar ne biste sada vi
radije bili taj koji nosi pitolj?"
"Pitolj je ovde bio i pre nego to se Priguiva pokvario," rekao je
Vilman. "Da li ste sigurni da jo uvek radi?"
Dok su se kamermani SkyEyes-a pribliavali i gurkali jedni druge
kako bi nali najbolji ugao za snimanje, Trent je podigao ruku i opalio
iznad Vilmanove glave. Metak se zario u imitaciju lamperije akustine
koljke. Zvuk je bio dovoljno ubedljiv da ohrabri na desetine, pa i vie
ljudi iz publike da jurnu prema vratima. Na bini, senator jeste bio
uplaen, ali nije se ni trgnuo, dok je dekan Frenklin unuo i ostao u
tom poloaju.
"Azidi," objasni Trent. "Dekane, zato ne sednete sa ostalim
studentima."
"O emu se ovde radi Done?" pitao je Vilman
"Ne pokuavaj da me 'obradi', Grovere. Samo mi odgovori na
pitanje," ree Trent. "Hou istinu - zar ti ne bi bilo drae da si ti taj koji
ima pitolj?"
"Ne."
"Laljive." Ponovo je pogledao u publiku. "Zna, oni stvarno ne
razumeju koncept stada kojim si ih kljukao. Kada bi sada svi jurnuli na

binu, sigurno bi me razoruali. Kada bi svi sada krenuli prema izlazu,

veina bi u tome i uspela. Zar to nije udno? Oni ne ele da budu jedni
od onih koji e umreti. A ti mi sad reci da li to smatra racionalnim
stanjem uma?"
"ta vi zapravo hoete, gospodine Trent? Mene? Onda ih pustite da
idu."
"ao mi je. Potrebna mi je njihova pomo da bih istakao svoju
poentu. I vau, takoe," rekao je Trent. "Evo ih, ba kakve ste ih i
eleli, nenaoruani i bespomoni, licem u lice sa agresijom. Zar ne
mislite da neki od njih sada ele da imaju pitolj kod sebe? Zar ne
mislite da konano shvataju neto o stvarnom svetu? Recite istinu
ovoga puta, senatore - kako vam se dopada to to ste vi sada taj koji je
nemoan?"
"Neto sam razmiljao," poe Vilman, i dalje intirajue smiren, "ja
sam odabrao sa koje u govornice da se obraam tek pet minuta pre
nego to smo izali na binu."
Trent se nasmejao. "Dobro - jako dobro! Onda biste moda trebali
da proverite svoju govornicu."
Sa oiglednim protivljenjem, Vilman je zarotirao odeljak na vrhu
svoje govornice. Kada se vrh pomerio, on ga je podigao oprezno i
neno ga stavio u stranu. Kamermani SkyEyes-a su preli u levi deo
bine kako bi mogli da snimaju preko njegovog ramena, dok se on
mrtio posmatrajui sadraj odeljka.
"Za sve vas koji gledate kod kue, senator Vilman je upravo otkrio
da ima pitolj koji je isti kao moj," rekao je Trent. "Senatore, koje su
sada vae 'racionalne' opcije? Da li moda uzimate u obzir i neke
nove? ta mislite da vai prijatelji u foteljama oekuju od vas? ta
mislite o Dimiju Stjuartu, o stilu Liberti Valans. Ili ste pre moda za
stil Don Vejna?"
"Done, uvek sam sumnjao da si sve to zna o oruju nauio iz
Vesterna. Hoemo li sada malo da budemo u stilu ejna? 'Uzmi pitolj,
deko...'"
"Zato ne proba? Uzmi pitolj, pa moda i preradi tu scenu."
Vilman je besno spustio ruke uz telo i udaljio se korak od
govornice. "Znai u tome je stvar. Potrebno vam je javno opravdanje
da biste me ubili."
"Ne moete me omalovaiti, senatore, zato je bolje da se i ne

trudite. Ja sam razuman ovek koji je doneo racionalnu odluku. Sada

bih voleo da vidim kako funkcionie vaa etika logika."
"Ne," rekao je Vilman. "Ja ne elim da igram igru."
"Ako spaavanje samog sebe po vama nije dovoljan razlog da
uzmete pitolj, mogu vam pruiti i dodatnu motivaciju." Trent je
izvukao svoj komset iz depa na nogavici od pantalona i izvukao je
antenu. "Mislim da je beini telefon po prvi put korien kao daljinski
detonator u sluaju Amerika aleja, zar ne? Naravno, jadniak je
zaboravio da izbrie sve one kurtoazne pozive koje mu je uputila
enina kompanija za kreditne kartice, tako da se stvari nisu ba
zavrile onako kako je on planirao."
"Ti si lud, Done Trent," rekao je Vilman, a glas mu je
nagovetavao pretnju. "Gde je bomba?"
Ta re je bila dovoljna da izmami, od iznenada uzrujane publike,
uzdahe i uzvike. Pre nego to je odgovorio, Trent je pustio da mu
oseanje prijatne topline, zbog onoga to je postigao, oblije celo bie.
"Mogla bi biti bilo gde, zar ne? Ispred bara. Ispod mosta. U uionici
gde deca gledaju film koji je stariji od njih samih.
Ali gde bi tu bila pravda? ta su oni uradili da to zaslue? Da li su
se moda urotili kako bi Ameriku uinili slabom a njene graane
zavisnim? Da li su moda ponudili lano obeanje lakovernoj naciji?
Da li su oni ti koji su smiljeno preduzeli poduhvat da unite osnovnu
ustavnu slobodu i sebi obezbede vlast?
Ne. Vi ste to uinili. Vi, i svi vai prijatelji sa fakulteta Fleer, sa
fakulteta Eliot, Vudrou Vilson i fakulteta Kenedi," rekao je Trent,
pokazujui prema publici zamahnuvi slobodnom rukom.
"Vi niste to polje unitili radi ovih pitolja," lagano je poeo
Vilman. "Niste morali."
"U pravu ste, senatore. Analizirajte situaciju racionalno."
"Ovde je," procedio je kroz stisnute usne. "Prokleti da ste, ovde je,
gde su i kamere." Vilman poe mlatarati rukom u pravcu publike.
"Izlazite," vikao je. "Hajde, izlazite smesta."
Nekoliko njih je krenulo, ali veina je sedela skamenjeno na
svojim mestima.
"Mislim da oni to ne treba da urade, senatore," rekao je Trent,
primakavi se korak blie ivici bine. "Moda se usplahiram i pritisnem
pogreno dugme. Zato umesto toga vi ne biste uzeli pitolj?

Pogledajte samo koliko biste ivota time spasili."

"Isto toliko ivota spasili biste i vi kada biste spustili oruje,"
prasnu Vilman.
"To je tano - ali to bi znailo da se predajem neemu za ta
verujem da je zlo. A to nije moj racionalni izbor. Da li bi vam
odbrojavanje pomoglo da se usredsredite, senatore? Nemam nameru
da ekam da stigne konjica. Deset-devet-osam..."
Uputivi grub pogled pun mrnje kao odgovor na Trentove rei,
Grover Vilman konano krenu naglo prema govornici i energinim
pokretom istrgnu pitolj iz okvira. Kada je to uradio, Trent je spusti
pitolj sa strane, drei i steui okida. Nije se uo prasak. Nije vie
bilo metaka - na mestu arera nalazio se predajnik i kada je po drugi
put povukao okida to je pokrenulo starter. Kada ponovo bude pustio
okida aktivirae komandu za detonaciju.
Sa odstojanja od manje od pet metara, Vilman je uperio pitolj u
Trentovu glavu. "Evo," ree. "Sada ima sliku koju si eleo. Ona e
sada obii ceo svet. Pobedio si. A sada spusti sve to na zemlju, samo
sve spusti na binu i kai ovim ljudima da mogu da idu."
"To ne mogu, senatore. Ako to uradim, nikada neemo biti sigurni
da nije u pitanju samo jo jedna prevara." Poeo je da podie komset
do visine odakle je mogao da vidi njegov displej.
Vilman se namrtio, spustio je ruku u kojoj je drao pitolj, palcem
otkoio osigura pitolja i opalio.
Metak se zario u Trentovo levo rame, kidajui tetivu i krvni sud,
lomei kost. ok, a ne udar, oduzeo mu je snagu u nogama i on se
zatetura nazad. Posrnuo je na bini, ispustivi komset iz ukoene ruke.
Kao kroz maglu je bio svestan metea do koga je dolo u dvorani,
kada je preplaena publika konano poela da izlazi.
"Hvala vam," borio se za dah Trent, jo uvek vrsto drei pitolj.
"Sada znam - umete da raunate. Evo vaeg Okidaa, senatore."
Drhtei, podigao je pitolj iznad glave i uperio ga u lavirint uzanih
mostia i kablova koji su se nalazili iznad njih, a onda je opustio
kaiprst.
Za to vreme jedna ena je ve vritala, uli su se besni uzvici,
molbe. Niko drugi nije mogao da uje 'klik' kada se poluga pomerila,
kada je zupanik pao, i kontakt se zatvorio. Ali u Trentovim uima to
je zvualo kao grmljavina. Nikada nije uo eksploziju, osam kilograma

ejp punjenja koje je eksplodiralo prema bini kroz vrh zamajca. uo je

samo pla, hor povienih glasova, za koje je mislio da su namenjeni
njemu danas, na dan njegovog trijumfa.

23
PROMOCIJA MIRA

"Ja volim da verujem da e ljudi, gledano na duge staze, uraditi vie da

promoviu mir nego to to sada ine nae vlade. Zaista, ja mislim da
ljudi tako oajniki ele mir da bi bilo bolje da im se vlade uskoro
sklone sa puta i da ih puste da do njega dou."
- Dvajt D. Ajzenhauer
Tokom godina, drvee sa desne strane Bele kue izraslo je do te mere
da su postojala samo tri prozora sa kojih se mogao videti Lafajet park.
Ali i pre dolaska Okidaa, ureenje zemljita je vie bilo skopano sa
nesigurnou predsednika, nego sa njihovom bezbednou.
Lafajet park je ve dugo bio omiljeno mesto na kome su se
okupljali ameriki politiki protestanti i drutveni reformatori da bi
izrazili svoje albe. Oni su tu bili svakoga dana i, bez obzira na
vremenske prilike, podizali bi rukom ispisane parole na balonima,
elektronski programirane plakate, deklamujui nadugako i nairoko
estoke napade preko megafona. Bila je to, po reima uenih ljudi:
"Stalna postavka sporedne predstave karnevala u Vaingtonu raznovrsna kolekcija politikih i filozofskih udaka koji su bili
dostojanstveni samo zbog svoje 'vane' nevinosti." Predsednik Engler,
ija je politika skoro svakome dala neki razlog da se ali, nazvao je
Lafajet park Trnovom batom.
Ali kao rezultat Okidaevog izlaska u javnost, pojavila se nova i to
povea grupa u parku - u pitanju je neosporno bilo 'mejnstrim'
stanovnitvo srednje klase, koje je vie liilo na porodine ljude negoli
na fanatike. Njihov broj je rastao, tako da ih je danju park bio pun, a u
toku veeri i vikendom bilo ih je i vie od toga. Dodue, bio je to skup

ljudi koji su se pristojno ponaali, tako da ak ni Park sluba nije

mogla da pronae bilo kakav izgovor i tako pomogne Tajnoj slubi da
ga zatvori ili raisti guvu.
Nazivajui sebe Oslobodilakom narodnom vojskom, bespravni
naseljenici postavili su sopstvene toalete, sakupljali svoje ubre,
svakoga dana strpljivo stajali u redu kod Kapije 5 da bi podneli svoje
individualne zahteve da vide predsednika, pa su ak i pravilno pevali
tokom svojih nonih mitinga. Izvedene od strane hiljade glasova, te
vojne ode i patriotske himne mogle su se uti kako irom Severnog
travnjaka i ulica u svim pravcima, pa tako i unutar same Bele kue u
koju su dopirale kroz bilo koji otvoreni prozor.
Jedina fal nota bila je ta to su skoro svaki ovek, ena i dete u
parku nosili vatreno oruje - haotini asortiman puaka i samara,
pitolja i revolvera, svih vrsta i kalibara. Meutim, nijedno od oruja
nije predstavljalo nikome pretnju, s obzirom da je park bio duboko u
dometu Okidaa, koji je pripadao Beloj kui. Meutim, na osnovu jo
uvek vaeih zakona, svaki pripadnik Oslobodilake narodne vojske
koji je nosio oruje krio je ne samo federalne statute (zbog
posedovanja oruja na teritoriji slube Nacionalnog parka), ve i
dekrete Okruga Kolumbija zbog samog noenja oruja kroz Vaington.
Okupacija Lafajet parka od strane narodne vojske je vrlo lako
mogla da prede u takvu javnu katastrofu koja u prestonici nije viena
jo od 1960-ih - kada su zatvori bili puni, barikade podizane pod
vedrim nebom, a novi protestanti nepristano pristizali i zamenjivali
one koji su uhapeni. Ali zvaninici koji su sprovodili zakon, u ovoj
graanskoj neposlunosti videli su zamku koja im je postavljena i
meu sobom su se dogovorili da ne diraju ovu "nazovi brigadu." I
pored toga, ta armija graana koja je kampovala na pragu Bele kue
ipak je predstavljala jedan moan simbol. A to se Marka Brelanda
tie, bio je to simbol koji mu je neprestano zadavao glavobolje.
Makar jednom nedeljno, predsednik bi se naao kod jednog od ona
tri prozora i posmatrao bi i sluao kako se narodna vojska moli, peva i
izvodi svoj paradni mar niz zatvorenu Pensilvanijsku aveniju. On nije
razumeo zato su oni tu, ak ni nakon to je uo izvetaje agenata
Tajne slube koje je poslao da izvide situaciju u parku. Znao je samo
da do njih njegova poruka nije uspela da doe, da nije uspeo da ih
ubedi da je dolo vreme da se pronae drugaiji put.

Brelandova zaokupljenost mislima o Oslobodilakoj narodnoj

vojsci produbila se nakon atentata na Vilmana, ali niko nije znao kako
da konstruktivno izae na kraj sa njom. Izbor je pao na Brelandovog
novog naelnika taba, arlsa Poa, koji je trebalo da konano povede
raspravu o tome. On je to uinio nakon to je jedne veeri u sumrak
zatekao Brelanda u Linkolnovoj sobi kako stoji kraj otvorenog
prozora i zuri napolje, dok je melodija "Borbene republikanske
himne" plovila zajedno sa povetarcem.
"Gospodine predsednie, molim vas. To nije dobro ni za koga od
nas. Kada vas ugledaju, to ih jo vie ohrabri."
"ta oni hoe, arli?
"Metke, pretpostavljam," rekao je Po na svoj karakteristino
neposredan nain.
"Zato se izlaete tome? Nikada ih neete naterati da promene
stranu. Lobi za naoruanje je nepopustljiv. Zar nas nije Trent tome
nauio? Oni ne poznaju sredinu."
"Jednostavno ne mogu da verujem da bi se oni tamo dole sada
oseali sigurnije kad bismo mi iskljuili Priguivae, i kada bi ve
sutra svo to oruje bilo napunjeno bojevom municijom. Ne mogu da
verujem da bi oni zaista bili sigurniji."
"To je diskutabilno, gospodine. Oni veruju da je tako."
"Znam, znam." Namrtio se i konano se okrenuo od prozora.
"Napunjeni ili ne, arli, oseam se kao da su svi ti pitolji upereni u
mene."
"I jesu. U vas kao i u sledeeg ko bude doao na vae mesto."
"Ali oni nisu kriminalci. Nisu ekstremisti. Ne razumem ta sam ja
to tako strano uradio to je nateralo te pobone porodice urednih
platia poreza da opsednu Belu kuu."
"Traili ste od njih da veruju ljudima, umesto da ih ubiju. Hajdemo,
gospodine predsednie - tajno drutvo Novi svetski poredak nas eka
dole."
"Hou da razgovaram sa njima."
"ta?"
"Hou da razgovaram sa Oslobodilakom narodnom vojskom."
"A - ne. Ne elite to da uradite."
"arli, ti si moj naelnik taba, a ne kontrolor misli. Stupi u kontakt
sa Donom Burkom i kai mu da u izai u park." Burk je bio glavni

nadreeni agent predsednikovog odreda Tajne slube.

"U park? Pobogu, Mark, da nema moda poslednju elju? Ako ba
insistira da postane meta, neka to makar bude ovde, gde moemo da
drimo stvari vie-manje pod kontrolom."
"Oni nee pristati na to."
"Naravno da hoe. Oni podnose na hiljade zakona dnevno da te
vide - pa, o.k., sutra emo ih okirati i izvui na lutriji tri srena
dobitnika. Uveemo ih u salu za sastanke, pustiti ih da psuju tebe i
sve po spisku nekih pola sata, pa e moda napokon odbaciti svoje
ubeenje da je razum zajedniki jezik drutva. A onda moemo da
nastavimo sa poslom."
"arli..."
"Psst. Hajde realno da gledamo na stvari. To su ljudi koji uz
Boine estitke alju slike svoje dece u maskirnoj uniformi sa
poluatomatskom pukom. Oni vas nee sasluati."
"Onda u ja sasluati njih," rekao je Breland. "Pronai Burka. Hou
to odmah da uradim."
"Gospodine predsednie - to nije neto sa im treba uriti. Bie oni
tu i sutra, i prekosutra, i nakonsutra..."
"arli..." Brelandov ton je upozoravao.
Po je podigao ruke pomirljivo. "Dobro. Prepustiu Burku da se sa
vama raspravlja."
"Uradi to. Oh, arli - hajde da izostavimo mesto za rezervne igrae
iz ovoga," rekao je Breland mislei na kompleks majunih odeljenja
(pregrada za jednog spavaa) u Zapadnom krilu u kojima su se nalazili
predstavnici tampe. "Nemam nameru da od ovoga napravim medijski
dogaaj."
Po se namrtio i pri samoj pomisli na to. "Verujte mi, uradiu sve
to mogu da do toga ne doe."
Nije bilo anse da e Don Burk ikada rei da je zadovoljan
organizacijom obezbeenja predsednikovog zapanjujueg predloga.
Ali poto je Breland bio vrsto reen da izae u Lafajet park ak i bez
ikakve pratnje ako je potrebno, Burk je napravio najbolji mogui
kompromis koji je mogao, imajui u vidu okolnosti.
Stavio je u stanje pripravnosti snajperiste koji su se nalazili na

krovu, i udvostruio je patrole kod severne kapije. Poslao je desetak

interventnih odreda u izvidnicu u park da se umeaju u masu i da
prate raspoloenje bespravnih naseljenika. Konano, za noni
raspored sakupio je est najboljih boraca za borbu prsa u prsa koji e
biti pratea jedinica. Nosei koplja koje su bila za glavu i vie vea od
njih, Brelandova pratnja je imala odluan srednjevekovni izgled dok
se kretala prema parku.
Za to vreme, miting je bio zavren i najvei deo sveta se raziao po
ulicama. Ostalo je samo onih nekoliko stotina onih koji su tu ostajali i
preko noi. Oni su postavljali koie da podignu svoje atore, odvijali
su vree za spavanje, i privodili pripreme za no kraju. Ali Brelanda i
njegovu pratnju odmah je spazio straar narodne vojske koji je bio na
strai na periferiji parka.
"Juno straarsko mesto jedan, pozovite sve," uzviknuo je mladi
straar. "To je Breland - vrhovna kukavica." Ponovo je izgovorio svoj
zaprepaeni poziv u mikrofon naglavnih slualica.
Breland je promenio pravac i krenuo pravo prema straaru koji je
dao znak za uzbunu. Dok se pribliavao, straar mu uputi podrugljiv
izazov. "ta vi traite ovde?"
"Ko je nadlean ovde, sinko?"
"Pukovnik Haris je komandir strae."
Bilo je to ime i lik koje je znao sa brifinga Tajne slube o
bezbednosti, upravo povodom Oslobodilake narodne vojske. "To je
dovoljno. Gde mogu da je naem?"
"Ne moete. Obavestio sam glavni tab. Ako ona eli da se sretne
sa vama, doi e ovde. Da sam ja na njenom mestu, ne bih se ni
muio."
"Da to zavisi od tebe, sinko, oni bi tebe postavili na mesto
komandira strae."
Za to vreme, mala grupica je poela da se pribliava mestu na
kome su ova dvojica stajala. Iako im Brelandova pratnja nije dozvolila
da se priblie isuvie blizu, sve vie su se ule neprijateljske i
podrugljive upadice. Breland ih je ignorisao i nastavio je da gleda
pored straara, paljivo posmatrajui u iekivanju da se pojavi
pukovnik Haris. Najzad ju je spazio kako se pribliava u pratnji
mladia irokih ramena. Zaobiavi straara, krenuo joj je u susret."
"Pukovnie Haris."

Ona je klimnula glavom, ali nije mu otpozdravila ili pruila ruku.

"Gospodine predsednie. Iznenadili ste me."
"To je poetak."
"Isto tako moe biti i kraj - volela bih da mogu da kaem da svi mi
ovde potujemo poloaj, ak i kada ne potujemo osobu koja je
obavlja. Ali istina je, da je razlika sve manja kada vae albe preu
izvestan prag. ta hoete?"
"Da razumem zato ste napustili svoje ivote da biste bili ovde. I
moda, ako ste zainteresovani, da pokuam da vam pomognem da
shvatite zato sam ja napustio svoj da bih bio ovde," odgovorio je,
pokazujui palcem preko ramena u pravcu kapije i u pravcu Bele kue
koja se nazirala u pozadini.
"Koliko vam je zaista potrebno da razumete kada vas neko
napadne?" rekao je ovek koji je stajao desno od Brelanda.
Breland se okrenuo i ugledao oveka koatog lice sa proreenom
crnom kosom koju je sa svog irokog ela terao pozadi. "Napadne
vas?"
"Ba tako. Oduzeli ste mi mogunost da zatitim sopstvenu
porodicu, mojoj eni pravo da se zatiti kada mora da radi do kasno i
da ide do automobila sama - oduzeli ste mom sinu ansu da se odbrani
od homoseksualaca kidnapera i pljakaa, koji su pritom i narkomani
- ostavili ste nas nemonim da se branimo u sopstvenim domovima budite uvereni da je to napad. To je napad na porodicu, Ustav, a
samim tim, doavola, i napad na mene."
Za izreeni govor dobio je srdaan aplauz i nekoliko puta su ga
snano potapali po leima. "E ba si mu rekao," dobacio je neko.
Breland nakrivi glavu. "A vi ste..."
"Len Dilard. Moete rei svojim psima iz federalne poreske
administracije da me potrae u Kros plejnu u Viskonsinu."
"Ja ne verujem da ljude treba kanjavati zato to otvoreno govore
ono to misle, gospodine Dilard. Da li bi vam, ipak, mogao postaviti
nekoliko pitanja?"
Dilard slegnu ramenima, iako je izgledalo da mu je pomalo
neprijatno zbog onoga to e uslediti. "Naravno."
"Da li je vaa porodica sada dobro? Mislim, nadam se da su svi
dobro?"
"Jesu, koliko ja znam. Srednje dete je ovde sa mnom - moji sinovi

su kod kue sa mojom enom."

"Odlino - drago mi je da to ujem," rekao je Breland, sa
iskrenou koju publika nije elela da prihvati.
"Da li mi moete rei neto vie o tim zloinima, i kako je to to
sam ja uradio doprinelo tome..."
"Pazi se, Leri - postavlja ti zamku..."
Dilard je odbacio upozorenje. "Zloini - ne, niste me paljivo
sluali, pa kako onda oekujete da razumete? Nisam rekao da smo mi
bili rtve zloina. Ali vi ste nas doveli u situaciju da to postanemo.
Moja ena ima pedeset kilograma. Kako ona moe da se odbrani od
siledije koji bi recimo bio vae visine? Kako da moj sin stigne kui
ako muslimanska banda odlui da je on sledei koga e kinjiti?"
"Vaa ena je svuda ila naoruana?"
"I vebala na poligonu jednom meseno da bi se izvetila."
"A va sin je nosio pitolj u kolu?"
Dilard se ukoio, ali prkos je pobedio opreznost. "Naravno da jeste
- sve dok se jedan od vaih gestapo odreda nije pojavio i pretvorio
kampus u zonu bezvlaa."
"Zar nije to to je nosio pitolj u kolu ve protiv zakona?"
"Ba kao i napad, ali to nije spreilo proklete Muslimane da strpaju
jednog od Kenovih prijatelja u bolnicu na tri nedelje."
"Znai vi ste bili spremni da nauite sina da prekri zakon."
"Kada zakon nije dobar. Kada je zakon protivustavan. To je
graanska dunost,"
"Dobro," rekao je Breland, klimajui glavom neodreeno. "Da li bi
vam se vai izgledi dopadali kada bi isto tako bil verovatno da i
siledije i lanovi bande imaju oruje, ba kao vaa ena i sin?" upitao
je. "Zar ste mislili da takva trka u naoruanju poveava njihove anse
da se vrate kui?"
"Kakav smo izbor imali?" ubacila se ena koja je stajala u blizini.
"Da nikada ne izlazimo iz kue? Da oekujemo od policije da nas
zatiti, kada su nam oni ve rekli da to nije njihov posao? Da osnujemo
sopstvene bande? Ili moda mislite da smo mi ene trebale samo da
legnemo i saekamo siledije. Moda je to vaa ideja graanskog
drutva."
"Kakav sam vam ja razlog dao da tako mislite?" pitao je Breland.
"Zato verujete da se ja interesujem jedino za ubistvo, a ne i za ostale

vidove zloina?"
"Kako moemo verovati u bilo ta drugo?" pitao je Dilard. "Vas
oigledno nije briga za zloine koje nae oruje moe da sprei - jer da
vas je briga, vi nam ne biste oduzeli oruje."
"Gospodine Dilard, bio bih vam zahvalan kada biste mi dozvolili da
sam kaem ta imam," rekao je Breland. "Ja znam da postoje studije u
kojima se tvrdi da bi naoruavanjem dobrih ljudi bilo mogue spreiti
dva miliona pokuaja zloina godinje. Kada sam o tome razgovarao
sa efom FBI-a, on mi je rekao da veruje da je brojka blia cifri od
nekih pet ili est stotina hiljada..."
"I time vam olakao da ignoriete rtve," neko iza prvog kruga je
sarkastino ubacio.
"Hajde sada, to nije fer", ubacio se jo jedan glas. "Moda mu se
dopada ideja o veoj stopi zloina. Razoruaj javnost, a mi emo
morati da molimo vladu za pomo i zatitu. Grad voli kada smo
zavisni."
Breland se okrenuo oko sebe, traei oima onoga ko je to rekao.
"Zato vi vie volite da moj posao zamiljate u odreenom svetlu, nego
da ujete ta ja imam da kaem? Ako je to zato to ste ve odluili da
mi ne verujete, zato ste onda uopte ovde?" Opet se na pola okrenuo i
uhvatio pukovnikov pogled. "Taman sam hteo da vam kaem da ako
ve brojite zloine koje oruje spreava, da bi onda isto tako trebali
da prebrojite i one koje ono omoguava."
"To je glupost," podrugnula se niska ena koja je stajala nedaleko
od pukovnika Haris. "Oruje ne pretvara ljude u kriminalce. To je
izmiljotina. Moja braa i ja smo porasli uz oruje. Moj mu i ja smo
podigli nau decu uz oruje. Niko od nas nije postao krvoedni
zloinac. Kako to objanjavate?"
"Dobrim vaspitanjem. Dobrim oseajem za alkohol i droge. Uvek
blagi i neni prema deci i spremni da jedno drugom uputite lepu re.
Imali ste dovoljno kontrole nad sopstvenim ivotima da biste bili
njima zadovoljni. Srea tu nije imala nikakvog udela," rekao je
Breland. "Ali ne moramo biti naivni u vezi toga, zar ne? Nije sluajno
to to ljudi poseu za pitoljem kada ele da imaju vei uticaj na to
kako e se stvari odvijati. U tome se oni koji kre zakon, kao i oni koji
ga potuju, ne razlikuju mnogo."
Na to se izraz na licu pukovnika Haris zaledio, a i mnogih drugih.

"Pa, to objanjava mnogo toga," rekao je Dilard, "to objanjava da

vi ne vidite razliku izmeu ubica i ljudi poput nas. Mislim da vas svi mi
sada mnogo bolje razumemo."
Predsednik je mrko pogledao. "Ja to nisam rekao. Ma dajte, molim
vas, sada nema publike i nema potrebe da glumite - ovi ljudi ovde su
ve uz vas," rekao je Breland, napravio je krug rukom polako
pokazujui prema ljudima koji su stajali sa obe strane. "Zar ne
moemo da budemo iskreni? Bilo da lo momak prislanja pitolj na
lice dobrog momka ili obrnuto, u tom trenutku i jedan i drugi ele isto:
snagu, mo, vlast - kontrolu."
"Ja sam dobar momak," ree ovek sa poveim stomakom i
ogromnom samarom. "Ja samo hou da me ostave na miru."
"To upravo znai da elite da svet bude onakav kako vi zamiljate to upravo znai da elite kontrolu. To nije neka tajna istina koja se ne
srne izgovoriti javno, zar ne?" apelovao je Breland. "Oruje je isto kao
i vojska - postoje samo dva razloga kada ih usmerite protiv nekoga..."
"Prinuda i zastraivanje," rekla je pukovnik Haris.
"Da. eki uzimate da biste zakucali ekser. Pitolj uzimate da biste
nekoga naterali da uradi ono to vi elite."
"Stanite malo," doviknula je niska mlada ena sa dugom pravom
kosom. "Po vama ono je potpuno grozno i ozbiljno. A ta je sa
pucanjem u metu? Sa gaanjem glinenih golubova? Olimpijskim
gaanjem? ta je sa istorijom, znanjem? Sa lovom? Oruje je zabavno.
Ima li nekoga ovde ko se nije uzbudio kada je prvi put opalio iz
pitolja?"
"Uzbudio sam se ja jo vie kada sam prvi put pogodio ono u ta
sam ciljao," neki aljivdija ree kao mrtav ozbiljan. Smeh svih onih
koji su sebe prepoznali u onome to je reeno, razbio je tenziju koja se
polako stvarala.
"Napokon malo iskrenosti, hvala vam," ree Breland. ujte, moda
vi moete da mi pomognete da shvatim ta je to to ste vi zaista
izgubili a zbog ega elite da stvari budu kao to su bile pre pojave
Okidaa? S obzirom da od FBI-a dobijam izvetaje da stopa
kriminaliteta nije u porastu..."
"Ja to nisam uo," ree Dilard. "Ja sam uo da se suoavamo sa
situacijom da dva, tri, etiri ili vie kriminalca rade zajedno, provaljuju
u kue, napadaju i pljakaju ljude kod bankomata, uvlae ene u

automobile..."
"U pravu ste," priznao je Breland, na oigledno zaprepaenje
svojih sagovornika. "Timski zloin - tako ga je FBI nazvao. Sve vie
ima tog timskog zloina, i ja nisam optimista u tom pogledu. Ne znam
kako da izaem na kraj sa tim..."
"A ta mislite o timu gospodina Smita i gospodina Vesona?"
Na Brelandovo iznenaenje, upravo je pukovnik Haris bila ta, dok
je namrgoena lica ila presecajui krug direktno prema Dilardu, koja
je prihvatila taj retoriki metak namenjen njemu.
"Istina je da je predsednik u pravu," rekla je. "Moete se obresti u
nezgodnoj situaciji ak i kada ste naoruani. Tako da i nema neke
razlike da li nosite ili ne nosite oruje kada se suoite sa vie napadaa
- naroito ako uzmete u obzir da je to to ste vi naoruani njima
odlian izgovor da prvi opale."
Na to Dilard besno uzvrati: "Doavola - pukovnie, ne pomaite
ovom faisti i ne pruajte mu utehu."
"Nita ja njemu ne pruam. Istina je istina. Kad smo ve kod toga" Pogledala je u Brelanda. "Kada FBI nije istupio u javnost sa svojom
preliminarnom statistikom o stopi kriminaliteta za prolu godinu, u
vreme kada to obino svake godine radi, mnogo nas je mislilo da zna
razlog tome - statistika je bila loa, a FBI je pokuavao da pronae
nain da 'dotera' cifre."
Napuivi usne, Breland je lagano odmahnuo glavom. "Ne - sasvim
suprotno tome, cifre su i vie nego dobre. Bez obzira na to to neki
kriminalci menjaju taktiku, krajnji bilans je pokazao da se procenat
ubistava smanjio za etrnaest posto, silovanja za najmanje deset,
tekih telesnih povreda za skoro dvadeset, oruanih pljaki skoro za
celu treinu, i sve se to uglavnom odnosi na komercijalni sektor..."
"Ma, to je ista propaganda," odvratio je Dilard sa gaenjem.
"Ne, to su dobre vesti," uzvratio je Breland. "To znai da se jo
uvek moemo nadati da su Amerikanci civilizovani isto koliko i
Evropljani, koliko i ljudi iz zemalja sa visokorazvijenom industrijom
poput Azije ili Kanade. To znai da smo pronali nain da promenimo
pravila i da, to je vie mogue, onemoguimo da kriminalci uspeju u
ostvarenju svojih nauma, kao i da se mnogi od njih obeshrabre, ili ak
izgube dovitljivost u ostvarivanju svojih nepotenih ciljeva. To znai
da su Okida i Priguiva spasili oko sto hiljada, pa i vie, vaih

sunarodnika da postanu rtve."

"Zato onda vi to krijete?" upita Haris "Zato to ve nije objavljeno
na svim medijima?"
"Zato to sam ja naredio FBI-u da nita ne srne izai u javnost sve
dok cifre ne budu besprekorne. Jer, znao sam ja da e neki ljudi biti
skeptini, a ne elim da pomognem nikome da ubedi sebe u to da su
cifre lairane."
"Ma ja nisam ni za jedan trenutak poverovao u to ta on pria,"
besno ga je prekinuo neki mladi u pola reenice. "Ovo je jedna velika
la, vi samo razraujete svoju predizbornu strategiju - piate po nama,
a uveravate nas da pada kia..."
"Dosta je bilo, redove Terel," otro je rekla Haris.
"ta?"
"Ovo je predsednik Sjedinjenih Amerikih Drava. I ti mora
pokazati potovanje."
"Potovanje? Ma, ovo je suludo - ne verujem sopstvenim uima.
Treba da potujem kukavicu - izdajicu? Ovaj ovek ovde je izvadio
srce iz grudi Drugog amandmana, a ja gledam kako na zapovednik
daje sve od sebe kako bi bila to ljubaznija prema njemu. Povraa mi
se od toga."
"Poarni, molim vas ispratite redova Terela do kuhinje."
"Nema potrebe, sve je u redu to se mene tie," rekao je Breland
pribliavajui se. elim da razgovaram sa njim. Kako se zovete?"
"Stiv Terel." Oi su mu prkosno sevnule Breland klimnu glavom.
"Pogreno ste obaveteni, Stive Terel Ova tehnologija je izala iz
privatnog sektora i nijedan pem iz poreskih sredstava nije u nju
uloen, niti je bilo kakav glas dopreo do Vaingtona koji bi najavio
njegov dolazak Pokrenut je od strane privatnog sektora. A vi ne elite
ak ni. sebi da priznate da razlog njenog pojavljivanja lei u tome to
ljudi uglavnom ne ele da budu prinueni da postanu revolverai da bi
preiveli. Oni ne ele tako da ive."
"Kladim se da ni veina onih koji imaju pitolje ne eli tako da
ivi," neko je tiho rekao.
Breland je nastavio: "I sada ti ljudi imaju svoje oruje, i to oruje
koje pretvara tu Vinesterku koju vi nosite u muzejsku relikviju, ili u
najboljem sluaju skupi buzdovan. Sve se menja. Povelja slobode nije
obeala venu tehnoloku superiornost bezdimnog baruta i puane

cevi."
"Ali je obeala da u moi da zadrim svoj pitolj i da raznesem
svaku faistiku izdajicu koja pokua da mi ga oduzme."
"Jeste li zato ovde, gospodine Terel? Nadate se da e vam se pruiti
jo jedna ansa?"
"Ovde sam da bih odbranio Ustav od domaih i stranih neprijatelja.
I vi ste to isto trebali da uradite."
"I jesam," rekao je Breland. "Da smo mi faisti kao to vi to mislite,
upotrebili bismo ovu tehnologiju, zajedno sa flotom 'stelt' helikoptera
i crnih kamiona i razoruali itave gradove preko noi..."
"Da ste vi patriote za kakve se izdajete, zgrabili biste ovu
tehnologiju i uinili da ona nestane negde na dnu Lejk Supenora."
"Znai vi oekujete da mi razoruamo vae susede, ali ne i vas?"
pitao je Breland, nakrivivi glavu. "Zanimljiv vam je taj dvostruki
standard. Na vau alost, Vrhovni sud to nije prihvatio"
Terel ga pogleda mrko. "Ta odluka je kupljena i prodata od strane
uticajnih ljudi - elita nikada nije elela da obian ovek bude
naoruan."
Breland je zurio u njega optuivaki. "Vama se izgleda isuvie
dopada ta fantazija o progonu, Stive Terel," rekao je, a zatim se
okrenuo prema pukovniku. "Ja vas nisam razoruao. Vi i dalje moete
na svom posedu nositi oruje, ako vi i vaa porodica tako odluite. I
dalje moete poneti oruje sa sobom u divljinu kada krenete u lov. I
dalje moete ii u strelita i lovake klubove. Ako ivite, radite i igrate
se na praznom prostoru ovog kontinenta, i dalje moete voditi ivot
graniara koji se oslanja na sopstvene snage. Nita od toga vam nije
oduzeto."
"Ali kada izaete iz svog privatnog prostora i kada se spustite sa
brda, kada budete odlazili u sela, varoice i gradove, gde veina nas
ivi, nailaziete na sve vie i vie mesta gde vai pitolji nisu ni
poeljni, niti dobrodoli. I moraete da se odluite."
"Da li ete otii i nastaviti da ivite izvan tog sveta? Da li ete nam
se pridruiti i prihvatiti naa pravila? Ili ete na silu ui i pokuati da
za sebe i svoje oruje donesete nova pravila? A isto tako moete
oprezno preduzeti rizik, udruiti se sa nama ostalima i pokuati da
ivite u zajednici."
"Kolektivistike kojetarije."

"Ne - to se zove timski rad," odbrusi Breland. "I ja znam koliko je

on bitan. ao mi je, ali vi to ne znate. Mislim da ljudska bia nisu
stvorena da ive sama, u strahu jedna od drugih. Mislim da su se svi
najbolji trenuci u ljudskoj istoriji odigrali onda kada smo se oslobodili
tog straha i udruili se - iako tamo negde vrebaju pljakai, iako e
neki od nas izgubiti opkladu."
"Da li biste se vi dobrovoljno prijavili?"
"Ako do toga doe," odgovori Breland. "Razmislite ta imamo od
toga da samo na sebe mislimo? Kant je to nazvao moralnim
imperativom: ponaaj se tako da to to ini moe posluiti kao
univerzalni zakon. Da li elite da ivite u svetu u kome deset milijardi
drugih sledi prati va primer? Upravo je to test koji treba izvesti. To je
zapravo ono za ta se treba odluiti.
I to je, ustvari, pravi razlog mog dolaska ovde: da vam to kaem iako ni ja nisam do ovog trenutka to znao. Budite sigurni da uvek
znate za ta se odluujete." Pogledom je potraio pukovnika Harisa i
osmehnuo se vrsto stegnutih usana. "Hvala vam to ste me sasluali."
Ona je klimnula glavom potvrdno i otila.
Neizbeno, u masi je bilo i onih koji nisu bili voljni da dozvole da
Breland ima zadnju re. Mala grupa klevetnika, koja se nalazila iza
kruga njegovih pratioca iz Tajne slube, glasno ga je izazivala i
proklinjala, pratei ga do same ivice parka pa i izvan njega.
Jedan mladi u radnom odelu nije se zadovoljio samo klevetama.
Kako se predsednik pribliavao kapiji, on je priao otpozadi, naoruan
kamenicama veliine ake koje je vrsto stezao u svakoj ruci.
"Misli da si siguran? E pa, nisi siguran!" dobacio je sa udaljenosti
od deset metara, zamahnuo je rukama i bacio ih.
Za to vreme jedan agent je ve stao tako da ih blokira i uspeno je
uz pomo palice odvratio baene kamenice. Bezopasno su zazveale
kada su udarile u elinu ogradu. Istovremeno, drugi agent je nasrnuo
na napadaa palicom koju je spustio u horizontalni poloaj poput
koplja. Agent je oborio mladia jednim udarcem u stomak, a zatim se
povukao da zatvori krug oko Brelanda.
To je bilo sve to je Breland video - njegovi pratioci su ga okruili,
progurali kroz kapiju, energino ga gurkajui tamo amo. arls Po ga je
presreo kod etalita, i kritiki ton kojim mu se obratio vrlo malo se
razlikovao od tona onih koji su prekorevali predsednika, a koji su se

nalazili sa druge strane ograde.

"Mogao sam da pretpostavim. Dimes u osinjak, i one te napadnu.
Nadam se da ste zadovoljili svoju radoznalost, s obzirom da e Don
Burk verovatno da vam navue vreu na glavu i dri vas mesec dana
zakljuanog u podrumu."
"Ja i dalje mislim da sam uradio ispravnu stvar," odgovorio je
Breland. "Samo se loe zavrilo." Ali nije mogao da se pretvara da ga
napad nije uznemirio. "Idem gore. Reci Donu da ako ima potrebu da
me izudara, da je bolje da to uradi ujutru."
"Rei u mu. Hej, i ne prilazite prozorima noas, molim vas!"
Ali Don Burk nije ozbiljno shvatio ono to mu je predsednik
nabacio, tako da ga je ve nakon pola sata pozvao telefonom i zamolio
ga da mu posveti deset minuta. "Hou da vam pokaem neto zbog
ega ete lepe spavati."
"Uhvatili ste momka?"
"Da, napada je u pritvoru."
"To mi je dovoljno."
"Mogu ja i boje od toga, gospodine predsednie. Neete zaaliti."
Breland je popustio, i ubrzo nakon toga Burk je izaao iz lifta i
pojavio se nosei podsetnik u levoj ruci. "Hoemo li u vau radnu
sobu?" pitao je.
"Ma, bilo gde."
Burk je poao prvi i smestio se, stavivi kontrolnu tablu u krilo, u
stolicu koja je bila najblia do zidnog ekrana medija centra. Breland je
stajao nedaleko od svoje omiljene radne stolice sa naslonjaom
pohabanom od upotrebe sa pokretnim seditem.
"Ovaj napad snimljen je kamerom esnaest," rekao je Burk kada se
sablasno neprijatan dogaaj pojavio na ekranu. "Pogledajte u gornji
levi ugao da vidite napadaa - eno tamo, sada zastaje da bi vam
dobacio - agent Frenk Bejnz intervenie i blokira udarac..."
"Dobra palica," ree Breland sa odobravanjem.
"Rei u mu da ta ste rekli - dopae mu se, on navija za
Doderse. A sada ide deo koji niste videli. To je Agent Toni Voters, ona
je oborila napadaa. S obzirom da sam ja izdao precizna nareenja da
je njihov primarni cilj da vas uvedu u zgradu, ona se uzdrala i nije
krenula za njim. Tako da je napada imao priliku da se pridigne i
pobegne - u emu su mu malo pomogli i njegovi drugovi. Siguran sam

da bismo ga, da su okolnosti bile drugaije, uhvatili - obojena oznaka

sa palice prodire kroz odeu duboko u kou..."
"ta hoete time da kaete - 'uhvatili bismo ga'? Zar niste rekli da
je u pritvoru?"
"Jesam. Ovo je snimak kamere osamnaest, nekih desetak minuta
kasnije. Ono tamo, u dnu snimka, to su nai ljudi koji se spremaju da
pretrae park - pogledajte tamo, na samom vrhu, u centralnom delu
snimka, eto to sam hteo da vidite."
Breland je zakiljio. Grupica od est ljudi je izlazila iz parka, i bilo
je oigledno da jednog od njih vuku protiv volje. "Je l' to na ovek."
"To je on - Dejvid Dozef Markam."
"To znai da su ga vai ljudi uhvatili u parku."
"Ma nisu ni stigli. Pripadnici narodne vojske su ga uhvatili umesto
nas - bilo je to graansko hapenje. Oni ljudi tamo, to su noni
komandir i straar, oni su ga izvukli iz parka i predali ga nadlenom
agentu."
"Neka sam proklet..."
"Kada sam video ta se deava, pomislio sam da su moda shvatili
da se spremamo da sve prevrnemo i da ga ne mogu sakriti, tako da su
verovatno doli do zakljuka da je najbolje da ga sami predaju. Ali
onda sam uo od naih agenata iz parka da se on uopte nije ni
zaustavljao, ve da se uputio pravo prema Aveniji slobode, dobacujui
svojim drugovima da ometu svakog ko krene za njim. "Pretpostavljam
da je meu tim ljudima imao mnogo manje prijatelja nego to je
mislilo. Uhvatili su ga severno od fontane."
"Nikada se ne bih tome nadao," ree Breland odmahujui glavom.
"Nikada ne bih oekivao bilo kakvu pomo od njih."
Burk je iskljuio riplej snimka, koji se zaustavio kod zadnjeg
kadra. "Pa, moda je ba zato pukovnik Haris rekla to to je rekla. Nije
mi bilo ba najjasnije ta je htela da kae."
"O emu priate?"
"Kada je predavala Markama, dala je agentu poruku za vas."
Izvukao je beli karton iz depa i mirkajui pokuao da proita
neitko napisanu poruku. Pisalo je: okuau sreu sa vama, Kantom i
drutvom - i nadam se da to nisu bile samo lepe rei. Pretpostavljam da
je ovo ovde njen potpis." Spustio je karticu kraj konzole i podigao
pogled. "Ko je Kant?"

Meutim, predsednik ga ve nije sluao. Bio je okrenut leima i

gledao je kroz prozor prema parku, iako su mu guste lisnate grane
zaklanjale vidik.
"I ja, pukovnie, i ja," prozborio je Breland tiho. "I ja."
Breland je sedeo sam skoro ceo sat i razmiljao o Groveru Vilmanu;
najeio se pri samoj pomisli ta je izbegao za dlaku u bliskom susretu
sa oslobodilakom narodnom vojskom. Sada kada su tu frustraciju
zamenili umor i skruenost, odlazak u park mu je delovao kao
potpunon nesmotren potez.
Tek kada je konano ustao i poao da izae iz sobe, dotakao je
karticu koju mg je Burk dao. Podigao je s namerom da je stavi u dep i
baci letimian pogled na nju.
Ali pogled mu se zaustavio na ispupenom srebrnom slovu Q sa
strelicom koja je pokazivala u desno. Pored toga pisalo je Kerol Vestin
Hans, a ispod toga je stajao njen e-mejl. Na poleini, ono to je Burk
nazvao njenim potpisom bio je, u stvari, tampani znak utisnut u donji
desni ugao.
"Ma ta, do avola - Burk!" viknuo je, krenuvi prema vratima. Ve
je trao kada je stigao do vrata. "arli!"
Niko se nije odazivao. Breland je otrao nazad do medija centra i
uskoio u naslonjau ispred zidnog ekrana. "Voks. Registracija.
Obezbeenje, straarsko mesto 1." Iznenada se pojavila slika niske
rezolucije na kojoj se nalazio mladi marinac za stolom u gornjem
desnom kvadratu ekrana. "Ko je to, desetaru MekKi?" pitao je
straara. "Ko je u kui, desetaru?"
"Gospodine predsednie, vidite da se ulazno kolo loguje na
trideseti kanal iz bilo koje komandne take. Sada nam alje snimak."
Pojavila se lista ljudi koji rade u Beloj kui i prekrila je celu desnu
stranu ekrana. "Ne samo osoblje, prokletstvo - izvrnu vlast. Gde je
arli Po?"
"Otiao, gospodine."
"Burk?"
"Kapetan Milton je noas na strai."
"Gospoa Talman? Oh, doavola, ja sam je poslao kui, rekla je da
ima goste na veeri. Da li ima nekoga u arhivi? U biblioteci? Ma koliko

je to sati, uopte?"
"Prikazau tehniara u arhivi, ali u biblioteci nema nikoga. Uh, dva
sata i deset minuta po ponoi je, gospodine."
Breland odmahnu rukom nestrpljivo. "Voks. Zatvori i obrii."
Zamislio se na trenutak. "Voks. Pretrai mreu. Otvoreni navodnici Futurijanci - zatvori navodnike."
Nakon dvadeset minuta detaljnog pretraivanja pronaao je
komini ansambl, trio za klavijaturama, dve grupe strasnih fanova
naune fantastike (Novi futurijanci i Novi originalni futurijanci) i
jednog od 'mrtvih pisaca' (ali ne i Stardona, onog koga je pomenuo
Vendel rok), dva romana, jedan 2-D film, VR igricu, ciklus kominih
knjiga o superheroju - ali, nita od svega toga nije bilo u vezi sa Q
simbolom i strelicom.
Vezu je naao na nekoliko sajtova posveenih Stardonu, zajedno
sa nekim lepim citatima o ljubavi, razumu i miru u svetu. Ali na tim
sajtovima nije bilo nikakvih linkova sa rokom ili Harisovom, ni rei o
Alijansi za humaniju budunost - mrea nije mogla da pronae
nikakav link, to je jo vie zbunilo Brelanda. ak ni moni mreni
agenti, koje mu je obezbedio Nacionalni ured za informacije, nisu
mogli da nau vezu izmeu Vendela roka i Kerol Vestin Haris.
Doavola sa pristojnim ponaanjem, pomislio je Breland, i pozvao
roka. Morao je da upotrebi jo jednu igraku iz NIO-vog kompleta
alata da bi se dolo do analitiarevog komunikacionog sistema i da bi
njegov telefon bio primoran da zazvoni.
"ta se deava? Ko je to?" pospano je upitao rok.
"Moram da razgovaram sa vama, Vendele," rekao je Breland.
"Voks. Poalji snimak."
"Gospodine predsednie." ree rok sa oiglednim iznenaenjem u
glasu.
Breland je ispruio ruku drei u groplanu ispred objektiva karticu
koju mu je poslala Harisova. "Uinili su mi neoekivanu uslugu
veeras," poeo je.
"Da, uo sam," ree rok.
"Molim - kaete da ste uli? Kako?"
"Bile su najmanje jo tri mini kamere u parku, gospodine
predsednie. To je udarna vest u veernjim vestima.
"Kukin sin..."

U tom trenutku, na zidnom ekranu pojavio se u groplanu rok sa

razbaruenom kosom. "Reakcije su, u stvari, jako pozitivne,
gospodine. Mada, i Kerol mi je to pomenula."
"Znai ona jeste jedna od vas. Na nju ste mislili kada smo ranije
razgovarali? Je li to pomo za koju ste rekli da emo je moda imati u
njihovim redovima?"
"Ne, gospodine. Vi ste jednostavno bili prokleto sreni."
Breland je pogledao u stranu, za trenutak porazmislio, a zatim
ponovo podigao pogled. "Vendele, zaista bih ti bio zahvalan kada bi mi
neto objasnio. Ko si ti? Mislim, ne postoji nain da unesem taj tvoj
simbol u mrene kanale za pretraivanje."
rok se bezbrino nasmeja. "Treba znati kako. U redu, evo
objanjenja. Ne postoji neki glavni princip ili povelja koju bih mogao
da citiram, tako da u morati da se zadovoljim jevaneljem po
Vendelu. Ispriau vam kako je bilo, a onda u vam rei ta se
promenilo u zadnja dva dana.
Futunjanci su roeni na mrei, i bez nje ne bi postojali. Upravo je
mrea mesto na kome su se nekada sreli njihovi osnivai i gde danas
sadanji lanovi odravaju kontakt i obavljaju ve deo posla. Stvari su
se tako odigrale upravo iz razloga to mrea obiluje neznanjem,
dezinformacijama, neprijateljstvom, arlatanstvom, propagandom,
pseudonaukom za lakoverne, lanim razlozima i prostim nehatnim
razmiljanjima. Futurijance sve to uasava, jer mi i dalje mislimo da
moemo dosegnuti malo vie, zatraiti malo vie kako sami od sebe,
tako i jedni od drugih."
"Govorili ste neto o tome nakon to ste mi dali kratki izvetaj."
rok je klimnuo glavom. "Mi mislimo da postoji iskra razuma u
svakom ljudskom biu - i u tom svetlu moete ugledati nagovetaj
jednostavnosti ljudskog roda i put koji vodi u nau budunost."
"Moda u taj pogled morati kriom da bacim."
"Samo napred. Znai, da biste pripadali Futurijancima, ne morate
da kaete da verujete u A, ili u ne-A - ve jednostavno da znate da
postoji racionalni nain da se izabere izmeu ta dva. Biti Futurijanac
znai obavezati se da ete postaviti sledee pitanje, da e vam um biti
otvoren za nove ideje - naroito za one ugodne i privlane koje tako
esto prou neprimeene pored logikih odbrana razuma. Mi
propovedamo iracionalnu veru u mo razuma. Strast bi nas moda

mogla poneti dalje, ali nas razum nosi vie. I tako mi pokuavamo da
budemo prijatelji razuma gde god i kad god moemo."
"Koliko vas ima?"
"Ne mnogo. Nekoliko miliona onih koji su svesni da nam
pripadaju. Optimistiki gledano, nekoliko milijardi onih koji to ne
znaju - ba kao to je i sa vama sluaj."
"I van zemlje..."
"Naravno. To je neostvareno obeanje mree - zajednica u kojoj ne
postoje drave, a u kojoj obrazovani ljudi streme uzvienim ciljevima,
ukljuujui i tenju za istinom. Civilizovani Novi svetski poredak u
kome neete ubijati ljude samo zato to misle drugaije od vas obrazovaete ih ako moete, nauiti od njih ta moete, i unaprediti
obostranu toleranciju."
"Sve mi to deluje isuvie idealistiki."
"Idealizam je konj," priznao je rok. "Ali razum je jaha. Pa, to me
dovodi do onoga to se odigralo veeras."
"Rekli ste da se neto promenilo..."
rok je klimnuo glavom. "Neki od nas - u stvari, mnogi od nas rade na pitanju razoruanja ve due vreme. Ali dogaaji koji su se
odigrali u poslednja dva dana podstakli su lanstvo na nain koji
nikada do sada nisam video. Sastajemo se redovno otkako je senator
Vilman ubijen, i ja sam imao priliku da vidim kako se trideset hiljada
pristalica registruje na mrei u istom trenutku. Iz svega toga proizalo
je neto to nikada nisam oekivao - osnovali smo odbor.
Pokrenuemo usklaeni napor da podrimo vas i koaliciju Razumom
protiv ludila - imamo ve na hiljade volontera."
"ta elite da postignete?"
"Da se odupremo onima koji ele va neuspeh, koji ne ele da se
razoruanje ostvari, koji misle da je gubitak privilegija previsoka cena
za mir. Oni ve mesecima daju sve od sebe da to i ostvare. Mi znamo
da su oni organizovani - jednoglasni su u podnoenju onih bezveznih
albi. Oni ne diskutuju, ve propagiraju. I moram priznati da to rade
jako dobro.
Mi emo se kladiti u korist razuma, a protiv propagande. Postoji
bezbroj mesta u realnim i umreenim svetovima gde se ljudi okupljaju
da razgovaraju - sobe za etovanje preko interneta, javni sastanci,
italaki forumi, razgovori na Web-u, barovi, klupe u parkovima. Mi

emo biti na svim tim mestima. Postaraemo se da uvek bude prisutan

strpljiv, paljiv glas koji se zalae za zdrav razum. I mi emo se
postarati da i na glas uju."
"Zavidim vam na optimizmu, Vendele. Priznajem da se i ja borim
da pronaem svoj."
"Ne odustajte gospodine," rekao je rok ozbiljno. "Nikada nisam
bio tako ponosan na svog predsednika, kao kada sam vas posmatrao
kako odluno kreete na onu gomilu samo etrdeset i osam sati nako
to vam je prijatelj ubijen. Veeras ste preobratili jednu osobu. Mi
emo preobratiti jo deset sutra, jo sto prekosutra. Samo nastavite da
se obraate toj iskri razuma, i malo po malo udahnuemo joj ivot."
Portabl Priguiva debitovao je na potroakom sajmu elektronike u
Las Vegasu. Toiba je prikazala blistav trodelni sistem sa elektrinom
sidrinom stanicom za kunu upotrebu, drugi deo je bio za prtljanik, i
trei deo je, u stvari, bio osam kilograma teak portabl Priguiva, koji
je mogao bez prekida da radi jedan sat kada je bio u pitanju kratki
domet, ili da izazove tri dalekometne eksplozije. Bio je namenjen
ispunjavanju elja pripadnika izvrne vlasti i pojavio se sa etiketom na
kojoj je bila cena od pet cifara, ali to nije mnogo uticalo na opadanje
interesovanja. Sejfko je predstavio Sejf Pesid, civilnu verziju
Supreserovog skrivaa koga su usvojile policijske snage u dvadeset i
osam zemalja, i Sentri, dodatak modularnom sistemu kune zatite.
Ali pobedu na sajmu odneo je Selestijalov Srebrni tit, bazina
kuna verzija Priguivaa. Napravljen od manje preienih
komponenti nego to je to bio sluaj sa ostalim varijantama, Srebrni
tit je bio veliine malog nonog stoia, a teine malog friidera, iji
je halapljivi elektrini apetit, kada je bio podeen na modalitet za
"kontinuirani" rad, bio poput elektrinog apetita elektrine grejalice.
Ali bio je ponuen po ceni jednog dobrog televizora, a pakovanje i
postavljanje - u emu se upravo razlikovao od ostalih ureaja i
nametaja - bili su izvanredni. Porudbine na sajmu dostigle su
rekordne nivoe, i za est nedelja Selestijal je prodao itav
jednogodinji planirani proizvodni program, i poslao Goldstajna u
Azijske zemlje na Pacifiku u potragu za dodatnim kapacitetima.
Iznenadno pojavljivanje "Hortonovog izuma" na tritu u vidu

robe iroke potronje, dovelo je do brze reakcije Kongresa, koji je

pokuao propisima da ugui ovo mlado trite. Akt senatora Hep Nilija
o "Jednakosti i pravinosti samoodbrane" predstavljao je smeli
pokuaj da se onemogui posedovanje Priguivaa u privatnom
vlasnitvu, ograniavajui ih na domet od trideset metara ili do
najblieg komijskog imanja, koji god je od ova dva dometa manji. Akt
je prihvaen bez mogunosti stavljanja veta, ali su advokati Arsenala
ivotnog tita onemoguili njegovo stupanje na snagu, dok je sve jo
uvek bilo u poetnoj fazi...
"Ako autori ovog akta ele da istupe i javno demonstriraju da
vatreno oruje i municija, koji se najee koriste, imaju domet od
samo trideset metara i da potuju svojinske granice," rekao je glavni
pravozastupnik na stepenicama suda, "Tuitelji e rado povui svoju
peticiju. Inae, raunamo da e sud odbaciti ovaj zakon kao obmanu,
to on i jeste."
Okruni sud je izvrio svoj zadatak, ali se Kongres istog trenutka
ponovo bacio na posao. Ovoga puta, bio je to utrostrueni napad uz
pomo federalnih birokratskih aparata.
Skuptinski odbor naredio je federalnoj privrednoj komisiji da
ispita "zdravstvena pitanja i pitanja bezbednosti" u pogledu
produenog izlaganja dece i trudnica poljima Priguivaa. Panel
diskusija u senatu usmerila je Federalnu vazduhoplovnu upravu i
Federalnu komisiju za komunikacije da zajedno ispitaju mogunost da
je pad Vener Stara u Dalasu bio prouzrokovan smetnjama koje su
izazvali ureaji Priguivaa, koji su se u to vreme nalazili na objektu
za testiranje i lansiranje kosmikih brodova. Od prehrambene i
farmaceutske uprave zatraeno je da ispita izvetaje u kojima se kae
da Hortonovi izumi ubijaju ljude tako to oteuju mikroprocesore u
medicinskim implantima.
Svaka optuba ponaosob je bila prividno ubedljiva i obmanjivala
je. Ali zajedno one su pruale mogunost ne samo za viemeseni lo
publicitet, ve i za itav spektar nadzornih postupaka, od opoziva do
momentalnih zabrana.
Bio je to deo tekueg opaajnog rata koji se vodio na svakom
frontu gde se oblikovalo javno mnenje. Ali kako je godina odmicala, ta
bitka je sve vie i vie podseala na beznadenu zavrnicu iji je ishod
bio ve unapred odreen. Narod nee dii revoluciju protiv vlade.

Srednja klasa se nije prijavljivala za uee u civilnom ratu.

Umesto toga, bili su vidljivi znaci evolucije u stavovima javnosti i
to ne samo prema oruju, ve i prema nasilju uopte - buenje srama i
odvratnosti, povlaenje iz nemarnog cinizma koji je dozvoljavao
zemlji da prihvati pokolj uz izgovor kako je to neto neizbeno.
"Sada kada smo konano shvatili da smo bolesni, kako emo
nauiti da se oporavimo?" pitao je heroj u hit pozorinoj predstavi
Utoite.
Malo po malo, odgovor se ve mogao nazreti.
Po prvi put u istoriji, broj trgovaca vatrenim orujem sa federalnom
dozvolom za obavljanje ove delatnosti, pao je ispod broja savetnika
opte zdravstvene zatite. Za to vreme, vlasnici radnji za prodaju
oruja ve su bili ugroena vrsta. U vremenskom periodu od godinu
dana, svaki trei vlasnik je zatvarao radnju, i samo je tvrdoglavost bila
razlog to mnogi nisu zatvarali svoje radnje uprkos injenici da su
poslovali sa gubitkom. Broj izlobi oruja je sve vie opadao, tako da
je uskoro bilo vie prodavaa nego kupaca, a cene su rapidno opadale.
Proizvoai vatrenog oruja i municije nisu bili u nita boljoj
poziciji - talas integracija, akvizicija i bankrotstva proredio je njihove
redove, a ipak jo uvek niko nije mogao da kae koliko jo aba
bukaica ima u tom presuenom jezeru.
Remington-Kolt je etiri puta otputao svoje radnike. Vinesterova
matina kompanija je sve prepustila nemakom preduzeu za
proizvodnju alata i kalupa koga su vie zanimale njene fabrike nego
proizvodi.
Poto je uvidela da je kriminalna upotreba vatrenog oruja u padu,
drava Masausets ukinula je sve svoje odredbe o "vremenu, mestu i
nainu" upotrebe i noenja vatrenog oruja - a istovremeno je donela
zakon po kome se za teak prestup smatra onesposobljavanje ili
dezaktiviranje Hortonovog izuma. U roku od mesec dana, trideset i
pet ostalih drava krenule su slinim pravcem.
Obini graani takoe su primetili da je zloina na ulicama sve
manje. Milenijum mediji, najvei udrueni program i pushcast server
na engleskom jeziku, iskljuio je kanal Svedok zloina iz tv-programa
"Kuni prioriteti", zbog, kako je reeno, "erozije popularnosti." Kanal

Svedok zloina emitovao je dvadeset i etiri asa dnevno snimke

zloina koji su u toku, kao i policijske potrage na est kontinenata.
Ovaj kanal zamenila je Divna planeta, novi virtuelno - turistiki
program Nenel Diogrefika.
Stvari su se i dalje odvijale loe po Svedoka zloina, koji je bio
primoran da za treinu smanji uplate za prava i da pree na "deja vu"
raspored, sa svakodnevnim reprizama na dvanaest sati. Meutim, ak
ni ti koraci nisu bili dovoljni da ga spasu bankrota. Dva meseca
kasnije, nakon to ga je napustio glavni promoter, SV je pokuao da
nastavi rad kao pretplatnika sluba. U narednih est nedelja, otiao je
pod steaj.
Glavni promoter je, u stvari, bila iznajmljena i relocirana imovina
giganta Hoisted Houmsa, koji je reklamirao bezbednost svoje
preskupe iznajmljene zajednice pod sloganom "Spavajte mirno doite kui u Holstad Houm." Poto su stope iznajmljenih zajednica
opadale, generalni direktor Holstada je objavio da se kompanija
pretvara u "raskonu i udobnu alternativu za pripadnike srednje
klase."
"Ne moete ljudima prodati ono to ve imaju," izjavila je za Vol
strit urnal. "Moramo ponuditi vie od line sigurnosti kako bismo
podstakli vei broj kompanija, koje ele da promene svoja sedita, da
se presele."
A diskutabilno je bilo da li su sve te stambene zajednice zaista bile
tako povezane kao to se inilo. Dodue, diskusija nije mnogo uinila
da sprei potezanje veza, ili podsticanje nade.
Da se razumemo, jo uvek su postojala mesta koja nisu bila u
potpunosti bezbedna, i ljudi kojima se nije moglo verovati. Ali ve su
bili vidljivi znaci odlune potrage za nainima da se pristupi toj
stvarnosti, a da se izbegne upotreba pitolja.
U esto citiranim reima iz Njujorkog "crnog ninde", detektivka
Jan Flin kae: "Biti naoruan ne znai biti bezbedan - a biti
nenaoruan ne znai biti bespomoan." Mala, plavooka Flin postala je
simbol novog pogleda na ivot, neumorno demonstrirajui oba stava,
kako u velikim halama, tako i u TV studijima irom severoistonog
dela zemlje. Stotine edukativnih programa na temu stambenih

zajednica su usvojili NYPD-ov Vodi za samoodbranu kao bibliju za

svoje nove klase odraslih ljudi.
Drava Pensilvanija otila je korak dalje i ukljuila ne samo
samoodbranu, ve i kontrolu besa u novi kolski nastavni plan, za
decu od pet do petnaest godina. Inkorporirajui teatralne i
neformalne diskusije, obuka je obuhvatila i sprovoenje uspenih
pilot programa u Jangstaunu, Ohaju i Baltimoru, gde je broj
maloletnikih pokuaja nanoenja telesnih povreda opao za vie od
deset posto.
U Los Anelesu, harizmatini lider Islamskog bratstva izjavio je
kako je Alah blagoslovio mueve i oeve podarivi im "protivotrov
praznini, sr zajednitva, i klju pravednosti." Upozorivi da su
"besposlene ruke" mukarca koji se nije oenio do dvadesete godine,
opasnost kako za njega samog, tako i za njegovu zajednicu,
Bendamin Muhamed je najavio da e bratstvo poeti da ugovara
brakove poevi od neoenjenih mukaraca od petnaest i neudatih
devojaka od etrnaest godina.
"Samo ako znamo gde nam je mesto moemo da pronaemo svoj
put," izjavio je na prvom masovnom venanju dvadeset i jednog para
koji su u brak stupili provodadisanjem. "Ljubav nas proiava, brak
nas ispunjava, a vera nas uzdie."
U Atlanti, alijansa crkava Junjaki baptisti regrutovala je tim
svetenika-posrednika, sa idejom da se sprovedu razliiti vidovi uline
pravde. Naoruani samo tronocem na sklapanje i moralnim
autoritetom svoje profesije, posrednici su poeli da razreavaju
konflikte gde god bi se oni pojavili, odravajui crkvena suenja na
uglovima ulica, igralitima i tremovima. Kompromisi u ijem su
donoenju oni imali ulogu sudije, bili su zapeaeni rukovanjem i
zaklinjanjem nad biblijom, a ojaam oekivanjima onih koji su bili
svedoci tih zakletvi.
Zajednicom je vladala savest, a saveu zajednica.
Meutim, iako je bilo mnogo takvih kolektivnih pokuaja, na kraju je
promena ipak zavisila od pojedinanih hrabrih poduhvata i
angaovanja. Najvei broj tih poduhvata bili su tajni, nevidljivi i
nepoznati. Neki su ipak dospeli pod reflektore javnosti, i njihov uticaj

je umnogome prevaziao nivo pukog primera.

Pedesetosmogodinju udovicu i baku Mard Vilkins, menadera
banine filijale u Roesteru, Nju Jork, probudilo je lomljenje stakla u
iznajmljenoj polovini dupleksa, u kome je iveo ezdesetestogodinji
penzionisani nastavnik koji je bolovao od osteoartritisa. Zabrinuta za
svog stanara, Mard je uzela sprej protiv osa i indijsku palicu za
ongliranje i krenula da izvidi ta se deava.
Iznenadila je dva tinejdera provalnika koji su nosili noeve.
Obojica su zavrili u bolnici, jedan sa ozbiljnim povredama testisa,
drugi oslepljen otrovom i sa ranom koja je krvarila a koju mu je
zadala Mard udarivi ga iznad uha, to je sve doprinelo blagom
potresu mozga.
"Pretpostavljam da ste ih iznenadili. Ali zato niste prvo pozvali
92?" bilo je prvo to je svaki novinar koji je intervjuisao Mard pitao u
toku njene turneje po ou-programima.
"Pa, zato to sam ja bila tamo," odgovarala bi Mard. "I vi biste
uradili isto za svog prijatelja, zar ne?"
Idol pop-muzike Kip Najt, glavni gitarista kvinteta Mak 5, unitio je
sopstveni ugled avolastog plejboja, video priznanjem koje se pojavilo
na naslovnoj strani web sajta Mak 5. "Ja sam alkoholiar. A kada sam
pijan sranje koje nosim u sebi izae na povrinu. Udarao sam i
povreivao svaku enu do koje mi je ikada bilo stalo. A do mnogih
ena mi nimalo nije bilo stalo - sve te eljne ene kojima je menader
klimnuo glavom dajui im znak da dou iza scene i da pou sa mnom
u hotel - dobijale su isti tretman.
Neu sada da govorim zato i odakle dolazi sav taj bes. Ali elim da
se izvinim svim tim enama - i Douv, i Paoli, i Noriji, Sem i Meki, i svim
ostalim - to nisam uspeo da naem drugi nain da to reim, to sam
vas na taj nain iskoristio, zato to sam bio Kip Najt i to ste znale da
dugaak red ena eka da bude na vaem mestu. Nisam trebao tako da
postupam. Tako mi Svetog Petra voleo bih da nisam.
A hteo bih neto da kaem i momcima. Biu kratak, jer to to imam
da vam saoptim nije komplikovano. Ali sluajte paljivo, jer je jako
vano: od svih gluposti koje pravimo, najgora je da podignete ruku na
nekoga ko vas voli. Kakve god probleme da imate, kakvi vas god
demoni proganjali, kakav god otrov da ste usisali u sebe, ne radite to
to sam ja radio - ne odbacujte te darove. Pronaite drugi nain. To je

ono to u ja sada da radim - potraiu drugi nain."

Reakcija na to obraanje bila je tako neobina da se Najt pridruio
vojsci sa jo tri slavne linosti i osnovao Drugi nain, grupu "nepristalica" mukaraca koji zlostavljaju ene.
Meutim niko nije ljude iznenadio vie, izazvao jau i
dalekoseniju reakciju, ili pogodnije simbolizovao evoluciju, od
medijskog komentatora Herberta Rodersa, ija je emisija Kua
smeha, inae jedna od najgledanijih, bila skoro isto uticajna u
pozorinoj industriji, koliko i meu potroaima koji su se prijavljivali
dva puta nedeljno da uju njegovo miljenje.
"Oni meu vama koji se seaju dvadesetog veka znaju da ja piem
recenzije popularnih predstava jo od vremena kada je "bioskop"
podrazumevao projektor i platno, a "kuni video" VHS video kasetu i
devetnaestoinni tefevizor u odnosu 4:3," rekao je mrzovoljni Roder
na otvaranju sveanosti Specijalna nagrada publike.
U to vreme, dragovoljno sam dozvoljavao da slike ubistava
desetina hiljada ljudskih bia uu u moje oi i misli. Po mojim
proraunima, video sam vie scena zloina od bilo kog detektiva, vie
borbi od bilo kog profesionalnog vojnika, i vie leeva od bilo kog
patologa.
Stidim se. kada se prisetim koliko sam samo puta sedeo ovde i
preporuivao vam da platite da te iste brutalne slike uu i u vae misli.
Ali daleko vie od toga me sada mui spoznaja da sam, tokom svih tih
godina, postao ravnoduan na nasilje tako da sam mnogo ee nego
to to nisam inio, sedeo u sali za projekcije i posmatrao krv kako
iklja, tela kako padaju i dosaivao sam se.
Uz put sam prenebregavao albe da je filmska industrija pretvorila
ubijanje u sport za gledaoce. Ovo je agresivan svet, govorio sam sebi, a
filmovi samo odslikavaju stvarnost.
Odbacivao sam i optube da one akciono-avanturistike
blokbaster bombe udovoljavaju paranoinim fantazijama o moi, da
su pornografija nasilja. Ovi filmovi su crtani filmovi, govorio sam sebi,
koje niko ne shvata ozbiljno.
Odmahivao sam glavom pri samoj pomisli da su osakaivanje i
egzekucija ljudi zabave radi, proizvod zlog seksizma. Govorio sam
sebi da je pravi seksizam prodaja karata da bi se videle nage grudi
glumica.

Nisam bio u pravu. Potpuno sam pogreio.

Naa zabava zavisi od naeg voljnog odbacivanja neverice. Sami
sebe obmanjujemo da je ono to vidimo i ujemo stvarno. Pa, to je
isuvie dobro funkcionisalo. Tako je dobro funkcionisalo da nikada
neemo moi u potpunosti da izbriemo te slike iz seanja. Kada se
pitam da li sam zaboravio da zakljuam zadnja vrata, nije moja
ivotna stvarnost ono zbog ega iskaem iz kreveta da ponovo
proverim - to su demoni iz onih hiljadu horor filmova i misterija o
ubicama luacima, koji su jo uvek ivi, negde u mom seanju.
Svi elimo da ujemo prie kako bi potvrdili sopstveno vienje
sveta - ali sve smo izokrenuh i oekujemo da stvarnost bude poput
nae mate. injenica: ak i pre pojave Okidaa, najvei broj
policajaca su celu karijeru proveli ne opalivi nijedan jedini metak na
osumnjienog, a kamoli da su pucali ili ubili nekog. Gde u Blokbaster
katalogu moete nai takvu stvarnost?
Mnogi od nas vrsto veruju da ivimo na opasnom mestu u opasna
vremena. Ali istina je da samo mali broj nas tako ivi. Koliko ste
stvarnih ljudi, prebijenih ili izbodenih, spaljenih, dignutih u vazduh ili
ubijenih iz vatrenog oruja, videli ove godine? A koliko imaginarnih?
A sada pomislite na brojeve poginulih na koji ste nailazili u ivotu
'zabavljajui se'.
Zato smo dozvolili da la ugui istinu? Zato vreamo svoja ula i
trujemo svoju oseajnost na taj nain? Ne mogu da pronaem
zadovoljavajui odgovor - i po tome znam da je vreme da prestanem.
To nije nita drugo do adrenalinska zavisnost.
Pa, dosta je bilo. Idem na detoksikaciju. Odustajem od slasti. Video
sam dosta ratova, ubistava i smrti koje su bile bitne samo zato to
povezuju stranu dva u scenariju sa stranom etiri, dovoljno bandi i
gangstera, nemilosrdnih terorista, i sumanutih serijskih ubica.
Hou da ujem ta na ovo imaju da kau pisci i reditelji koji znaju
poneto o ostacima naih ivota, o svim moguim trenucima koji
ispunjavaju nae dane i ine oveka tako sjajnim i zbunjujuim,
traginim i paradoksalnim. To je moj izbor. Od sada pa na dalje, elim
da budem spojen sa ivotom, a ne odvojen od smrti.
Ako i vi to elite, doite opet ovde da se sastanete sa mnom."
Nisu svi gledaoci doli - rejting Kue smeha u poetku je primetno
opao, a Rodersov mejl je bio pretrpan albama o "cenzuri" i

"paternalizmu" pa ak i "odvratnom kulturnom faizmu." Ali nakon

prvog talasa odlaska dezertera, rejting Kue smeha je ponovo poeo
stabilno da se penje do nivoa koji je, u prvo vreme ak bio jednak, da
bi zatim i prevaziao nekadanje cifre, a mejlovi su poeli da hvale
Rodersov "neobian razum" i da aplaudiraju "poetku zdravog
razuma,"
Ipak, hiljadu filozofskih milja od Jana Flina i Herberta Rodersa
nalazili su se oni koji su na bilo koji kompromis sa novim poretkom
gledali kao na izdaju, i koji su se postojano suprotstavljali da se
dozvoli da takvo stanje stvari postane status quo. Ovi disidenti bili su
neobjanjivo tihi, o njima e se tek uti.
"Plaate keom?"
Defri Horton klimnu glavom bez rei i razmota novanicu od 20
dolara koja je bila umotana u vidu lepeze i stavi je na pult.
Iznenaenje mladog prodavca u piljari nije bilo nita novo za Hortona.
ak i u malim i zabaenim gradovima, na koje je ograniavao svoje
posete, kupiti robu za vie od nekoliko dolara i platiti u keu smatrano
je, u najboljem sluaju, ekscentrinim ponaanjem. Otkako su
dunike kredit kartice, sa otiskom palca kao sigurnosnim znakom,
postale glavno sredstvo plaanja u opticaju, umanjeni ostatak ke
ekonomije pripadao je drugorazrednim poreskim utajivaima,
ikonoklastima koji su bili protiv dravnog ureenja, dunicima u
bekstvu, i ostalim raznoraznim udacima i sitnim kriminalcima.
Hortonu nije smetalo da ga smatraju lanom te klape. Zaista,
njegova brada - koja je ve toliko porasla da je dramatino izmemla
oblik njegovog lica - i dugaka kosa, to uopte nije bilo u skladu sa
trenutnim modnim trendovima, kao da su prosto izazivali takvu
asocijaciju. Neprijatan lik, znao je, donosio je neki vid privatnosti - jer
sve dok ljudi zure u njega i posmatraju ga oprezno, manje su anse da
e mu prii i zapoeti razgovor sa njim.
Uostalom, nije imao izbora - plaanje gotovim novcem je jedini
nain da izbegne svoju ozloglaenost. Skoro nevidljiv u registrima
digitalnih transakcija, koji su mogli prosto zapanjujue detaljno
dokumentovati vei deo ivota, on se kretao kroz Severne Tier drave
kao duh, ostavljajui to je manje tragova mogue o tome da je tu

proao. Nije vie koristio bilo kakav javni prevoz, ili smetaj - njegov
sklepani nomadski karavan zadovoljavao je obe potrebe, a ta vie bio
je i diskretniji. Prolazile bi nedelje, a on nije morao da kae ko je i ta
je, a mesecima ak ne bi uo svoje ime.
Tano je da bi, kad god je, s vremena na vreme, podigao izvesnu
sumu gotovog novca, istog trenutka otkrio svoj poloaj svakome ko
ima pristup bannoj evidenciji. Dodue podizanje novca iz banke je
uvek bilo zadnje to bi uradio pre nego to bi krenuo dalje, odnosno
poto je obnovio zalihe za novo i zabaeno mesto koje se nalazi petsto
ili vie kilometara u bilo kom pravcu. Zatim bi ostao u tom mestu sve
dok njegova privatnost ne bi bila naruena ili njegove zalihe gotovog
novca potroene, kada bi se vratio u grad i krenuo sve ispoetka.
Jednom ga je opljakao neko ko je primetio njegov debeli
novanik, a zatim ga pratio sve do ume. Tri puta umalo nije poginuo
u susretu sa medvedima. Zadnji put kada se trista pedeset kilograma
teak medved bacio na karavan, iupao sedita i otkinuo rezervnu
gumu sa zadnjih vrata, prosto je poeleo da ima kod sebe pitoj. Ni
sam ne zna koliko puta su ga samo umari i uvari divljai digli iz
kreveta, dodue neto ree sada poto je nabavio 200mm
dalekometni autokorelativni teleskop.
Ali nijedna od ovih opasnosti nije bila ni priblino tako pretea kao
mogunost povratka starom nainu ivota. ak i u najgorim danima, ta
mogunost mu nimalo nije bila privlana, i o njoj skoro da nije ni
razmiljao. Karavan je postao udobni dom, naroito sada kada je
ponovo poeo da radi.
Teleskop mu je dao vie nego dobar izgovor to je tu gde jeste.
Omoguio mu je da na fin nain ponovo ue u svet nauke, izazivajui
njegov um i pruajui mu mogunost da radi. Jo uvek je uio kako o
nebu tako i o samom instrumentu, ali je ve poeo da koristi prednosti
jasnih i mirnih noi Severne ume, za lov na komete i brojanje
meteora.
Povrh svega, tu su bile i njegove knjige - dugogodinja arhiva
knjievnih i neknjievnih dela za koje ranije nije imao vremena - i
Martin akustina gitara sa elinim icama koju takoe nikada nije
imao vremena da naui da svira. Kada bi se ueleo ljudskog glasa,
mogao je da uhvati prenos sa Netkom 9 svemirske stanice ili
Kanadskog CBC-Vest satelita, ili da upotrebi svoj anonimajzer i

pronae on-line etovanje. A kada bi se ueleo ljudskog dodira - pa,

krajputaki bordel za kamiondije nije bio daleko.
Ako i nije mogao da kae za sebe da je srean, mogao je makar da
se utei time to je pronaao razlog da na poetku dana ustane iz
kreveta, i mir da na kraju dana ode na poinak.
A onda je usledio poziv koji je sve preokrenuo.
Njegov komset je jo uvek bio tako konfiguriran da usmerava sve
pozive na e-mail i da zatim automatski brie svu potu koja nije imala
indikator prioriteta. Jako malo ljudi je znalo Hortonov trenutni
indikator prioriteta - Li, njegova porodica, Karl Brohier, Terabajtovo
ekonomsko odeljenje, njegov advokat, raunovoa, lini bibliotekar
za pretraivanje podataka - a ionako mu je alarm za prioritete bio
iskljuen. Jednom u nekoliko dana, obino usred noi, proveravao bi
listu poruka koje su na ekanju. Na neke bi odgovorio, druge stavio u
arhivu, a svih ostalih bi se otarasio.
Poruka koja je bila naslovljena USVLAD/EKONODELJ - HITNO:
DHORTON ekala je dva dana pre nego to ju je Horton video.
Koverta u kojoj se poruka nalazila bila je duplo ifrovana, "Lino" i
"Poverljivo". Obe ifrovane kompilacije su razreene, a da nijedan
alarm, koji prikazuje kratak ali zastraujui e-mail, nije bio aktiviran.
"Dokotre Horton, agent Kit Hejvens iz Odeljenja specijalne zatite
iz Tajne slube je na vezi. Molim vas javite se odmah im primite ovu
poruku. Doktor Karl Brohier je ozbiljno bolestan i insistira da vas vidi.
Ja sam zaduen da vam obezbedim prevoz do bezbednog objekta gde
se o njemu staraju."
Horton je, meutim, odluio da pozove Brohiera. ekala ga je
personalizovana poruka.
"Defri - takve sam ti ja sree, kad si se ti konano odluio da me
pozove, ja se ne oseam dobro. Gledaj na to kao na osvetu zato to si
postao pravi pustinjak zadnjih nekoliko meseci. Sipaj sebi au vina pozvau te pre nego je popije."
Zvualo je kao neto to mora da je bilo odavno snimljeno i Horton
nije verovao Brohierovom obeanju. Ponovo je otvorio poruku koju
mu je poslao agent Hejvens i kliknuo na ikonu "Bezbedan poziv".
"Doktore Horton." Hejvens je nosio zelenu majicu sa kratkim
rukavima, a kratko podiana kosa mu je bila pomalo upava. Bilo je
oigledno da ga je uhvatio na spavanju. "Hvala Bogu. Gde ste."

"U Viskonsinu."
"Koji je najblii grad?"
"Hm - Grendvju."
Hejvens pogleda u stranu i zakilji oima, kao da gleda u drugi
ekran sa strane. "Oblast ekamegon?"
"Da."
"Da li imate vozilo?"
"Da. Karavan."
"Odlino." Hejvens ponovo pogleda u Hortona. "U Hejvardu postoji
civilni aerodrom, na lokalnom putu 27. Nai ljudi e biti tamo za dva
sata. Predstavie vam se, a lozinka za prepoznavanje e biti
"Kendilend."
"Kao igra?"
"Da. Kao igra."
"ekau ih."
Hejvens se sloio i klimnuo glavom. "Doktore Horton, mnogo toga
je u opasnosti - ostavimo lino miljenje po strani; jako je vano za
sigurnost nacije da se vi i doktor Brohier naete u istoj prostoriji.
Svesrdno vam preporuujem da pokuate da ne skreete panju na
sebe, dok budete bili tamo sami. Klonite se otvorenih prostom ostanite u svom vozilu sve dok nai ljudi ne stupe u kontakt sa vama.
Za nekoliko sati dobiete odgovore na sva pitanja.
Bila je to savrena nametaljka. Briga je zamraila mo rasuivanja
Defrija Hortona; ak mu nije ni palo na pamet da posumnja u
autentinost poruke. Iako Brohier nikada lino o tome nije govorio,
Horton je saznao iz Lijinih pisama da je vii naunik na leenju zbog
uveanog srca, i da ga je "Vaington progutao" nakon uspenih testova
Priguivaa.
Tako da ni vest ni izvor, iz koga je ona potekla nisu probudili
nikakve sumnje kod Hortona, naroito poto su se svi sigurnosni
kodovi u poruci ponaali upravo onako kako se oekivalo. Kada je
nekoliko minuta po izlasku sunca tamno plavi SUV skrenuo na
travnati parking na aerodromu, Horton ga je posmatrao pun nade.
Kada su se dva vojniki podiana mukarca, opreznog i pripravnog
dranja, pojavila i prila mu, Horton je osetio ogromno olakanje.

"Dobro jutro, doktore Horton," obratio mu se stariji mukarac,

savijajui se u struku kako bi pogledao kroz delimino sputeni
vozaev prozor. "Mi smo vaa pratnja do Kendilenda. Zovite me
Dord."
U tom trenutku, Horton je po prvi put osetio traak sumnje.
"Oekivao sam da ete doi helikopterom."
"Na putu je - nismo imali nita odgovarajue za ovaj aerodrom u
Grisomu, tako da smo bili prinueni da idem ak do Skota po C-12.
Odabrali ste dravu u kojoj i nemamo ba mnogo izvora."
"ao mi je."
"Bie sve u redu. Moemo da krenemo ako ste spremni."
Horton je potapao mekanu sportsku torbu koja se nalazila na
seditu pored njega. "Ovo je sve to mi je potrebno."
"Dobro." Dord je pokazao palcem u pravcu svog kompanjona.
"Ovo je agent Lumis - on i jo jedan agent poi e vaim vozilom, tako
da vam ono bude na raspolaganju kada odluite da napustite
Kendilend. Ako se slaete da me saekate u mojim kolima, moemo ih
pustiti da oni krenu prvi - eka ih dugaak put."
"Naravno," sloio se Horton. Izaao je iz karavana sa torbom u ruci
i predao kljueve Lumisu. Dok je iao preko travnjaka prema
suvozaevom seditu SUV-a, Lumis je krenuo karavanom unazad, kao
da se sprema da ode. Ali, u zadnjem trenutku snano je ukoio i
iznenada se zaustavio iza drugog vozila, na taj nain zaklanjajui
pogled sa glavnog puta.
"Pourite, doktore - imamo drutvo," rekao je Dord, dograbivi
Hortona i gurnuvi ga napred. Horton se nije opirao, mislei da ga
agenti tite. Vrata ispred Hortona su se irom otvorila i ruka iz
automobila ga uvue unutra. Leei, na leima na podu, Horton je
podigao pogled i susreo se sa licem oveka koji je sebe nazivao Kit
Hejvens.
"Pramena plana, doktore," rekao je i rasprio gorki aerosol
Hortonu u lice.
Oko Hortona zavladae tama i tiina.
ula Defrija Hortona su se budila jedno po jedno. U poetku ga je sve
to su mu govorili samo jo vie zbunjivalo. ak i kada su poruke

postale toliko uporne, da je bio primoran da ih prihvati kao stvarne,

njegov zbunjeni um nije mogao da ih sabere.
inilo mu se kao da nema ni ruke ni noge. U glavi mu je tutnjalo, a
s vremena na vreme ulo se kripanje i lupanje. Grubo su ga gurali
tamo-amo u zatvorenom prostoru koji je bio sainjen od tvrdih i
nepravilnih povrina. Miris pregorelog ulja i budi palio mu je nozdrve.
Lice mu se pretvorilo u skamenjenu masku bez ustiju. On je bio u tami,
ali malo dalje naziralo se svetlo. uli su se glasovi, ali nijedna od reci
koje je uo nije imala smisla.
Onda je uo zvuk koji je prepoznao - vrata automobila su se
otvorila a zatim zatvorila uz tresak.
A zatim tu je bilo i neto to nije bila ba tiina, ali je moglo da
proe kao tiina, nakon buke kojoj je bio izloen i zbog koje se oseao
kao da su ga zaronili u kadu punu vode.
Opet su vrata zakripala, ali ovog puta zvuk je bio blii.
Iznenada, kada su strgnuli ebe kojim je bio pokriven, obasjala ga
je zaslepljujue jaka svetlost.
Nalet istog, slatkog vazduha.
Napokon je raspoznao gde se nalazi: leao je na svojoj strani u
zadnjem prtljanom delu SUV-a, a zglobovi i lanci su mu bili uvezani
trakom.
"Doktore Horton. Nadam se da vam nije previe neudobno."
Glas mu je bio nepoznat. mirkajui kroz otvorena zadnja vrata
SUV-a, Horton je prepoznao lice koje je ilo uz glas. Dukt traka
zalepljena preko Hortonovih usana spreila bi bilo kakav odgovor,
ak i da nije jo uvek bio isuvie oamuen da bilo ta kae.
"Izvucite ga odatle."
Dva mukarca su prila, zgrabila Hortona za laktove, izvukla ga
vam i postavila na noge. Hortonove noge skoro da su se savile pod
njim; samo su ga ruke, koje su ga vrsto drale, odravale u
uspravnom poloaju.
"Vreme je da se pristojno predstavimo," rekao je ovek koji je i pre
govorio - ovek iji je e-mail sve pokrenuo. "Ja sam pukovnik Robert
Vilkins, regionalni komandant Narodne vojske istinoljubive pravde. A
vi, doktore Horton, vi ste ratni zarobljenik."
Tek tada je Horton mogao da identifikuje zvuk koji se probijao do
njegove svesti otkako su se vrata vozila otvorila - bilo je to

mestimino pukaranje koje je dolazilo iz pravca drvea.

24
OD DIVLJAKA
DO NAUNIKA

"Rat nije normalno stanje ljudske porodice na visokom stupnju razvoja,

ve samo odlika varvarizma koja istrajava kroz prelaz rase, od divljaka
do naunika."
- Elizabet Kejdi Stenton
Za etnju kroz umu koja je bila puna pripadnika Narodne vojske
istinoljubive pravde, Defriju Hortonu su skinuli traku sa glenjeva i
kolena, ali su je ostavili na zglobovima i ustima. Pukovnik Vilkins nita
nije govorio, ali je dozvolio Horotonu da vidi dovoljno i podigne svoj
ve visoki nivo straha skoro do nivoa panike.
Bilo je tu kamufliranih vozila - SUV-ovi, pick-up kamioneti, jedan
Hamer, i dva karavana - sakrivena ispod mree na obodu ume.
Najmanje je tri vozila imalo postolja za automatsko oruje. Ostali su
imali oklop od metalnih ploa oko odeljka za motor i protivavionsku
izolaciju kako na prednjim, tako i na zadnjim vratima.
Zvuci pukaranja dopirali su sa streljakog poligona, koji je imao
est streljakih stanica, sa jedne strane kosog proplanka i zemljane
nasipe na kojima su se nalazile mete, sa druge strane. Nedaleko
odatle, Horton je krajikom oka ugledao kako se meu drveem
izvodi praktini kurs iz pucanja, sa simuliranim ljudskim metama koje
se podiu i sputaju.
ak i na malo veoj udaljenosti od poligona bila je oigledna velika
prisutnost vatrene moi. Svaki odrasli mukarac bio je naoruan,
veina je nosila i puke i lino oruje. Puke su uglavnom bile marke

Kolt AR-15 i drugi poluautomati u vojnom stilu, mada je Horton

primetio vie od jedne prave jurine puke. U drugu krajnost je otilo
nekoliko starijih pripadnika narodne vojske, koji su nosili puke sa
zatvaraem na runo punjenje - za lov na jelene, i jedan kratkonogi,
okruglasti gnom, koji je nosio Vinester karabin.
Sve u svemu, Horton je izbrojao najmanje dvadeset i est
naoruanih ljudi i jedno desetak i vie ena. uo je deije glasove, ali
najmlaa osoba koju je video bio je deak koji je mogao da ima negde
oko dvanaest ili trinaest godina, ali s obzirom da je i on bio naoruan,
Horton ga je ubrajao u mukarce.
Bile su tu i dve dugake zgrade za koje je Horoton mislio da su
zajednike spavaone, ator-kuhinja okruena klupama koje su
napravljene od balvana, kupatilo, i red sivomaslinastih portabl toaleta.
Spavaone su bile stare i podseale su Hortona na oronuli letnji kamp.
Kamp za olovne vojnike...
Malo dalje od te grupe nalazile su se dve nove eline brvnare
ispred kojih su stajali straari. Sve konstrukcije su bile sakrivene u
drveu, tako da se odozgo nisu mogle videti.
U nivou zemlje pa i nie, logor je mogao da se pohvali uskim
rovovima na periferiji, streljakim zaklonima u unutranjosti, i sa petest niskih zemljanih nasipa koji su imali metalna vrata za zatitu od
oluje. Upravo su prema jednim od tih vrata vodili Hortona.
Vilkins je otvorio metalna vrata, a zatim se okrenuo prema
Hortonu.
"Malo je tesno unutra, a ja ne elim da se ugui u sopstvenom
izbljuvku," rekao je. A onda je, jednim brzim pokretom, pruio ruku i
ustro povukao iroku traku sa Hortonovih usana.
Sa trakom je povukao parie brade i koe, ostavljajui Hortona
koji je zabrektao od iznenadnog bola dok su ga pratioci gurali kroz
otvorena vrata i u jamu ispod zemlje: Nezgrapno se prevrnuo dva puta
i na kraju je zavrio sa licem zagnjurenim u vlanu, smrdljivu masu
natopljenih opiljaka od drveta i blata. Kada su se vrata za njim
zatvorila uz zveket, jo jednom se naao u tami.
Kada su ponovo doli po njega, napolju je bilo mrano skoro kao i u
jami. Kada se prohladni noni vazduh uskovitlao kroz otvorena

vratanca, doneo mu je do nozdrva sopstveni poniavajui smrad predao se pre ko zna koliko sati i potpuno se uvaljao u sadraj jame.
"Vadite ga odatle," rekao je neko odozgo, i osetio je kako ga neije
ake hvataju za ruke i grubo ga izvlae kroz otvor.
"Smrdi kao tvor, pukovnie. alim sledeeg ko e koristiti
Sklonite est."
Horton okrenu glavu, traei pogledom Vilkinsa. Ugledao ga je
kada je pukovnik ponovo progovorio.
"Oistite ga i odvedite u muku kabinu," rekao je Vilkins, susreui
Hortonov ljutiti pogled sa hladnom ravnodunou. "Nakon toga
spalite njegovu odeu."
Bilo je isuvie snanih ruku da bi se borio. Skinuli su ga, stavili uz
drvo i zapljuskivali ga naizmenino kofama hladne vode. A onda su ga
tako golog, do gole koe mokrog, dok je nekontrolisano drhtao, uveli
energinim korakom u jednu od onih dugih kua.
Pri svetlosti od tri usamljene sijalice koje su visile ispod krovnih
skela, bacio je letimian pogled na dugaak zid uz koga su bila
postavljena po tri kreveta na sprat, zatim sto na kome se nalazio
komset, prazna soka, i poluokrug nemih ljudi koji su ga ekali. U
sredini se nalazio Vilkins, lice mu je bilo bezizraajno.
"Vinsente, daj doktoru Hortonu pekir," tiho je rekao.
Proelavi ovek, koji je stajao na desnom kraju kruga, doneo je
Hortonu platno pravougaonog oblika, veliine kuhinjske krpe. Jo
uvek drui, Horton je protrljao vlanu kosu i mokra ramena,
bezuspeno pokuavajui da zaboravi na svoje nago telo. Kao da ita
Hortonove misli svojim hladnim i procenjivakim pogledom, Vilkins je
podigao ruku dajui signal nekome ko je stajao iza njega.
"Donesite odeu za doktora Hortona," rekao je Vilkins.
Odea koju su mu doneli bila je poput zatvorskog kombinezona
svetlo narandaste boje, ali Horton je, bez obzira na sve, bio zahvalan.
Istovremeno je bio zbunjen njihovom uviajnou. Vie bi bilo u
skladu sa tretmanom koji je do sada imao, da su ga ostavili golog i
promrzlog da stoji tamo - a verovatno bi bilo u skladu i sa
prirunikom za voenje psiholokog rata iz kojeg je Vilkins izuio svoj
zanat.
"Da li znate da doktor Horton i ja imamo zajednikog poznanika?"
pitao je Vilkins, pogledavi u stranu prema svojim kompanjonima.

"Jeste li vi to znali, doktore Horton?"

"Svet je mali," ree Horton i slegnu ramenima, odbijajui da bude
doveden u iskuenju da pita ko je u pitanju.
"Sada je poznata pod imenom Pamela Bonaventir - ali to joj je
venano prezime, zar ne, Defri? Kada je dobila Olimpijsku medalju iz
streljatva, bila je poznatija kao Pamela Horton."
Uznemirilo ga je to uje sestrino ime iz Vilkinsonovih usta. "A
odakle je vi znate?"
"Pa, za razliku od vas, Defri, ona se ne krije. Putevi su nam se
ukrstili na NTSA-ovom dravnom prvenstvu iz sportskog streljatva.
Odlino je pucala, imajui u vidu da je Veis-Kuinga imala tek nekoliko
meseci."
Uznemirenost je eksplodirala u straan bes. "ta - jeste li je vi to
pijunirali?"
"Ne, ne bi se moglo tako rei. Otili smo zajedno na ruak posle
mea, i to je sve."
"Vi?"
"A to ne ja? Onda smo otili na poligon i razmenili pitolje na
nekoliko desetina rundi." Nasmejao se sebi u bradu. "Bojim se da je
ona bila mnogo bolja od mene - centar meta, sa kojima sam ja vebao,
bio je veliine glave."
"Ako pokuavate da mi kaete da se moete doepati i moje
porodice..."
"Da se doepam vae porodice - ma, ne, doktore Horton, pogreno
ste me razumeli. Ja samo elim da znate da smo mi svesni vae
prolosti. Mi znamo za Pamelu. Znamo da ste vi i va otac doivotni
lanovi NUS-a."
Horton se nije ni potrudio ni da ga ispravi.
"I ta vama sve to znai? Kakve to veze ima sa tim to sam ja ovde?
"To znai da smo mi spremni da poverujemo kako ste vi bili nesvestan
uesnik Brelandove velike izdaje," rekao je ovek koji je sedeo sa
Vilkinsove leve strane. Imao je kukasti nos, ameriku zastavu
priivenu na reveru prljave ute koulje, i nemirnu desnu ruku. "To
znai da ako nam kaete da niste znali ta su oni nameravali da urade
sa vaim istraivanjem, otkriete da smo raspoloeni da vam
poverujemo."
"I onda mogu da idem?"

"I onda nam se moete pridruiti," ree Vilkins. "Moete nam

pomoi da ispravimo stvari."
"Kako bih ja to mogao da uradim?"
"Otkrijte nam tajne Okidaa i Priguivaa. A mi emo se pobrinuti
za sve ostalo."
"Tajne Okidaa," ponovio je Horton polako.
"Da," ree drugi mukarac. "Kako da zatitimo oruje i kako da
otkrijemo postojanje polja Okidaa pre nego to u njega uemo."
"Koji tipovi eksploziva su imuni na njega," dodao je trei
mukarac, a za njim su se pridruili i ostali.
"Koliki je stvarni maksimalni domet."
"Koji od novih satelita imaju velike daljinske upravljae?"
"ta e UN trupe koristiti umesto baruta..."
"Nema tajni," prekinuo ih je Horton.
"Molim?" ree Vilkins.
"Nema tajni. Sve sam objavio. Nita nisam preutao. Sve je u
paketu koji smo objavili na mrei."
"A ta je sa Priguivaem?"
"Ja nisam radio na Priguivau," usprotivi se Horton i namrgodi.
"Ali nema razlike - to je samo rafiniranija verzija Okidaa. I on radi
na principu iste nitratne hemijske reakcije. Moraju da imaju istu skalu
umanjenja. I elektronika je verovatno podlona elektromagnetnom
impulsu, kao elektronika Okidaa, ili tog vaeg komseta i velike veine
svega ostalog to se smatra delom civilizacije - nemate nuklearke, zar
ne? Pretpostavljam da nemate."
"Niste nam rekli nita to ve nismo mogli da proitamo u
Popularnoj nauci" ree ovek sa kukastim nosom, mrko ga
posmatrajui.
"Zar ne razumete? U tome je stvar," ree Horton. "Nema niega to
treba znati a to nije objavljeno u Popularnoj nauci. Ja sam to otkrio
da bi svi mogli da ga imaju. Nisam hteo da dozvolim da nestane, ali
isto tako nisam hteo da dozvolim da ga kontroliu ljudi koji ele da
zadre status quo. Ako to znai da ete me ponovo staviti na listu
izdajnika..."
Slegnuo je ramenima, glumei nonalantnost koji nije oseao. Ako
njegov ivot zavisi od toga da li oni od njega imaju neku korist ili ne,
onda nije imao mnogo emu da se nada.

"Ako ne pokuate da nam pomognete da se odupremo tiranskoj

vladi koja razoruava i pokorava ljude, onda vi i jeste izdajica."
govornik pljunu prezrivo.
"Ja sam prvo njih razoruao. Zar to nije dovoljno?"
"Doavola, ne!" ree jedan od ljudi odseno. "Upravo nam je
oruje dalo ansu u borbi protiv njih. Oni mogu da nau zamenu za
svoje oruje - oni imaju u svojim rukama najrazliitija sredstva
manipulacije. Mogu ga zameniti prostim brojevima. Oni kontroliu
medije, novana sredstva, i narod koji kao jagnje sisa sisu
centralizovane vlasti. Mi moramo imati svoje oruje, doktore, da
slomimo njihovu vlast. Moramo biti u mogunosti da raunamo na
nae oruje, ako elimo da doivimo da ponovo budemo slobodni."
"Ne postoji mogunost da se oruje zatiti. Nikada nismo uspeli da
saznamo kako se polje Okidaa moe otkriti sa velike daljine. Tako da
ako je to ono to oekujete da vam kaem, pogreili ste to ste me
ovde doveli."
"Ako smo napravili greku, ispraviemo je," ree Vilkins. "Ali da li
ste vi apsolutno sigurni da nemate ba nita za nas?"
Pitanje je bilo poput pretnje i Horton izbezumljeno poe prebirati
to bi mogao baciti pred njih kao kosku. "Mogu vam rei da moete
prestati da brinete zbog satelita. Domet varira sa promenom snage
energije, ba kao to pie u priruniku - tako da je lako napraviti male
daljinske upravljae, ali prosto nemogue napraviti neto to e
funkcionisati iz orbite."
"ak ni ako ga nuklearna elektrana snabdeva pokretakom
snagom?"
"Moda bi to bilo mogue uz pomo elektrana koje mi ovde
imamo. Ali sigurno nije izvodljivo sa onim vrstama koje moemo
sagraditi gore.
"Znai to je mogue, ako je energija dovoljno jaka."
Horton okrenu glavu u pravcu odakle je dolazio glas. "Ali nema
dovoljno energije - u tome je stvar."
Mukarevo lice je poprimilo izraz gaenja i prezira kada je
pogledao u Vilkinsa. "Kako moemo verovati bilo emu to on kae?
On ili nije dovoljno upoznat sa svim tim da bi znao za Pink, ili je
isuvie upetljan, pa je spreman da lae."
Horton pogleda Vilkinsa. "O emu on to pria?"

"DARPA ve dvadeset godina ima operativnu fabriku za

mikrofuziju tekog hidrogena," ree pukovnik sporo i oprui noge.
"Ah, ma to je glupost. Smicalica sa interneta."
"Ne bih rekao. Izgraena je za dugotrajne stelt pijunske avione,
ark i Falkon. Projekat Pink dobo. Ali sada ih ima svuda - u glavnim
vladinim postrojenjima, radio stanicama, svuda gde e biti potrebni
kada se krene sa zamraenjima. Pink moete otkriti pomou starog
tipa AM radija - uhvatite opseg smetnji na duini dvadeset-etrdeset
kada doete u domet od nekoliko kilometara."
"Kakva zamraenja?"
"To je deo federalne strategije eliminisanja neprijatelja, u sluaju
da doe do graanske neposlunosti."
to se Hortona ticalo, razgovor je iznenada skrenuo sa puta u
gusto bunje nadrealizma. "Odakle vam te informacije? Sa vesti ili iz
stripova?" upita on, njegov prezir pobedio je njegov oprez.
Vilkins nije pokazao nikakav znak uvreenosti. "ak i neko ko je
inteligentan i uspean kao vi, moe podlei kategorizaciji i propagandi
- nai neprijatelji su veti po pitanju kontrole uma i obmane. Mi emo
vam pomoi da skinete maglu sa oiju, doktore Horton - a kada
budete jasnije videli, ne sumnjam da ete prionuti i svoje talente
posvetiti naoj stvari."
"ta sam ja onda: ratni zarobljenik ili regrut?"
"ta biste eleli da budete?" upita Vilkins, ustajui da bi dao signal
zadnjem delu publike. "Daemo vam injenice - pravu istinu. Vi ete
sami izabrati."
Dok su ga izvodili, Horton je spazio vreme na komsetovom ekranblankeru. Pomou te informacije, bilo bi mu dovoljno da samo
nekoliko sekundi posmatra otvoreno nebo pa da oceni koliko su ga
daleko odveli i u kom pravcu - rotacija sunane lopte moe da otkrije
sve, onome ko zna da je proita.
Ali strah itave grupe da ih pijuniraju odozgo ga je u tome omeo.
Teak baldahin sainjen od lia ispod koga se skrivao kamp nije
mu dozvolio nita vie, dok su ga vodili nazad u Sklonite est, sem da
baci jedan kratak pogled na deli nonog neba.
Horton je zamolio da skrenu malo sa puta da ode do toaleta pre
nego to ga ponovo zakljuaju ispod zemlje, ali sve to je dobio od
toga bio je kriom baeni pogled u sopstveni lik u metalnom ogledalu.

Delovao je ispijeno, izmueno i neobjanjivo staro.

"Da li ste uhvatili i doktora Brohiera?" pitao je dok su ga vodili u
njegov majuni zatvor. "Je li i on u jednoj od ovih rupa?"
"ak i kada bih znao, nemam ovlaenje da vam to kaem," ree
jedan od njegovih pratilaca ljubazno, dok je otvarao vrata od
sklonita.
Nisu mu vezali ruke, to je bila velika milost, kao i svea gomila
opiljaka od drveta kojom su obloili sklonite.
Uspavao se uz zvuk glasova u daljini koje su pevale himne u slavu
Bogu.
Monika Frensis nije mogla da poveruje u ono to je proitala.
Nedeljnom izvetaju o nadzoru doktora Defrija Hortona dat je
uobiajeni prioritet, iako mu je sadraj bio potencijalno eksplozivan.
Poto je zatitila svoj stoni komset, sjurila se niz hodnik Sektora 7 u
potrazi za autorom izvetaja. Nije se zadovoljila da sedi tu gde je i da
poalje svoje vilenjake u potragu za Benhold Tustinom - morala je
lino da mu saspe vatru u lice.
, Pronala ga je u "peini," domu odeljenja tehnike slube i njenim
ultratajnim tehnologijama prikupljanja podataka, u kome nije bilo
nijednog prozora. On je bio u bezbednoj kabini sa bibliotekarom
informacionog sistema tehnike slube. Izraz na Tustinovom licu, u
trenutku kada ju je ugledao, ispriao je ostatak prie: on je znao
koliko je problem ozbiljan, i nadao se da e ga reiti pre nego to ga
ona primeti.
"ta se desilo?" pitala je. "Vi ste trebali da odravate kontakt sa
njim. To je direktno i izriito nareenje od predsednika lino."
"Ne znam ta se desilo. Jednostavno ne dobijamo nikakve povratne
informacije od naih pingova."
"ta kae trejsing izvetaj?"
"Nema tragova aktivnosti na bilo kom od njegovih javnih rauna.
Kreditna kartica je koriena pre nekoliko sati u Evanstonu."
"ikago! On nije bio blizu grada veeg od Fergus Folza otkako ga
mi pratimo."
"Svestan sam toga," ree Tustin smrknuto.
"Da li postoji mogunost da je moda otkrio nae trejsere?"

"Nisam siguran."
"Da li ima jo neeg o trejsingu u izvetaju?"
"Samo GPS istorija za radare. Trag komseta se zavrio pre dan i po
severno od O'Klera. Trag karavana se zavrio pre nekih esnaest sati,
nedaleko od reke Iron, u severnom delu Miigena, negde izmeu Lejk
Superiora i Miigena. Mogue je da su to dve take na istom putu."
"Znai karavan je otiao u Miigen, a kreditna kartica u Ilinois?"
"Moda je prodao karavan..."
"Pretpostavljam da bi platio zadovoljenje svoje udnje za
punjenom ikakom picom? Zato me o ovome niste ranije
obavestili?"
"Mi zapravo ne znamo da li stvarno imamo problem..."
Pogledala je pored njega prema bibliotekaru. "Proverite tu
transakciju izvrenu u Evanstounu - saznajte da li je verifikovana
otiskom palca."
Nekoliko minuta kasnije bibliotekar je imao odgovor. "Kupovina je
izvrena bez kontakta - gorivo i pranje kola na automatizovanoj
stanici."
"Mislim da imamo problem, gospodine Tustin. Koliko dugo ovo ve
traje?"
Tustin baci pogled na sat. "Gore dole nekih etrdeset i osam sati."
Odmahnula je glavom. "Bolje da odemo do direktora."
Dejkob Hilger, direktor DIA-e, prouavao je prikaz mesta i vremena
dogaaja koji je Monika Frensis na brzinu napravila.
"Od prvog dana je u pitanju bio striktno rutinski posao nadziranja,
zar ne?"
"Apsolutno," odgovori Tustin. "Bela kua nikada nije iskazala
nikakvo interesovanje. Nikada nije zahtevano od nas da mu se
pribliimo. ak mi nije poznato da je ikada bilo ko, sem gospoe
Frensis, ikada video nae izvetaje."
"A ta je ovo?" pitao je Hilger, gledajui u nadzornika bezbednosti
projekta.
"U pravu je. Dok smo mi pratili i konano locirali doktora Hortona,
doktor Brohier je ve stavio Priguiva u funkciju i ukljuio je u
projekat i doktora Benington-Hejstingsa. Mi smo za svaki sluaj

nastavili da pratimo doktora Hortona."

"Kako?"
"Preko globalnih strujnih polja radara na galeriji karavana
doktora Hortona i u komsetu. Nai agenti su potajno pretraili
karavan i zamenili su komset modifikovanim duplikatom. Tako da
smo dobijali izvetaj o njegovom poloaju svaki deseti put kada bi on
apdejtovao podatke iz radne memorije. A mogli smo i da pingujemo
radare u bilo koje doba za montiranje u realnom vremenu."
"Sve dok matini sistemi imaju struju," dodao je Tustin.
"Da li vam se ikada desilo da izgubite signal na neko vreme?"
"Samo smo jednom izgubili signal, sa karavana, u trajanju od
sedam asova. Ali tog istog dana mu se karavan pokvario na putu i
radili su mu hitnu popravku, a i platio je raun za novi alternator."
Napuivi usne, Hilger odmahnu glavom. "Ne bih rekao da je
scenario sada isti."
"Ne, gospodine," sloila se Frensis. "Mislim da ga je neko oteo."
"I meni se tako ini. Da li ste ve poslali nekoga na teren da to
ispita?"
"Tri tima - jedan smo poslali u ikago, jedan je na putu prema
severnom delu Miigena odakle smo i primili signal, a trei se uputio
ka zadnjem tano utvrenom poloaju doktora Hortona u severnom
Viskonsinu." Frensis pogleda na sat. "Trebalo bi da su ve stigli tamo."
"Nee zatei Hortona," tiho je predskazao Hilger.
"Verovatno nee, gospodine. Ali moda nau neto to e nas
odvesti u pravom smeru."
"Za poetak bi bilo dobro da pronau karavan. Ko je koordinator
na terenu?"
"Kapetan Valen, sa ekamegon umskim timom."
"A je l' imamo nekoga na jezeru?"
"Molim?"
Hilger je vrhom prsta pratio serpentinu obale Lejk superiora u
severnom Viskonsinu. "Pogledajte gde je bio. Ovo je ulaz u Atlantik nema ni jednog jedinog kontrolnog punkta izmeu njega i Evrope, ili
Afrike, ili June Amerike. Doktor Horton bi mogao biti u bilo kom
amcu koji je vei Bostonskog Vejlera i koji je mogao da isplovi iz bilo
kog pristanita du obale u poslednja dva dana. A odatle su ve mogli
da ga prebace na bilo koji drugi amac."

"Ili u bilo koji hidroavion," dodao je Tustin.

"Pregrizi jezik. Dovoljno e nam biti teko da ga pronaemo ak i
da je jo uvek negde na jezeru. Bolje obavesti Obalsku strau, postaraj
se da smesta poalju ljude u Su Loks, pokuaj da dri stvari pod
kontrolom. A u meuvremenu, stupi u kontakt sa Dravnom
izviakom slubom i vidi ta oni mogu da nam kau o jezerskom
saobraaju." Hilger uzdahnu. "Leto na Velikim jezerima. Moda emo
morati da pozovemo celo odeljenje."
"Da li ete obavestiti Belu kuu?"
Mrtei se, direktor ree: "Hajde prvo da vidimo da li moemo
sami da otkrijemo ta se desilo; da saekamo prve izvetaje sa
terena."
Prvi izvetaji su stigli u pono, a ono to je u njima pisalo dovelo je
nesrenog i Dejkoba Hilgera do kapije Bele kue. Pokazao je svoju
identifikaciju kod skenera, i licu obezbeenja, odakle su ga uputili u
sportsku salu u Istonom krilu - nekadanju zbornicu Breland je
opremio Nautilus opremom, trakom za tranje i veslo mainom.
Pre nego to je Hilger stigao do sale, proao je pored jo dve
kontrole slube obezbeenja, a pridruio mu se i nalnik taba arls
Po. "Ostavio si Amandu da se sama brine o bebi veeras, je li
Dejkobe?" ree Po veselo. Kako je Gavin?"
"Raste kao korov," odgovori Hilger. "Da li ti ikada ide kud, arli?"
"Zato bih? Imam ormar ispod stepenica, vreu za spavanje, i svoju
linu depnu bateriju - plus znam gde stoje dravni ostaci od ruka.
Stigli smo, evo tu proi."
Zatekli su predsednika kako na ivici klupe u zadnjem redu brie
znoj omanjim pekirom. Njegov Filadelfija Filis dres je bio vlaan od
znoja skoro do struka.
"Da li je iko od vas, gospodo, primetio da kada se pribliite
etrdesetoj vebate duplo manje, a zavrite isto onoliko umorni i
znojavi kao i pre?" upita Breland, sitnim potezima tapkajui i briui
vrat. "Ne znam kako su Rajan i Spon igrali toliko dugo?"
"A ja ne znam ko su Rajan i Spon," ree Po. "Da li je iko od njih
dvojice imao dobar skok-ut?"
"Paganine," ree Breland. "Dejkobe, ta ima za mene?"

"Defri Horton je nestao. Izgleda da je otet."

Pekir je iskliznuo iz Brelandovih ruku. "Priaj, doavola. ta se
desilo?"
"Ispriau vam ono to znam, a to je mnogo manje od onoga to
bismo voleli da znamo," ree Hilger. "Pre dva dana, doktor Horton je
vodio razgovor na obezbeenoj liniji sa nekim ko je prevario raun
Ministarstva odbrane. Ne znamo sa kim je razgovarao niti o emu su
razgovarali, ali izgleda da se odmah nakon toga spakovao i odvezao
do civilnog aerodroma Hejvard. Tamo se neto desilo."
"Kako to znate?"
"Od tog trenutka nadalje, signali komseta i karavana doktora
Hortona su lagano poeli da se razdvajaju, sve dok se nisu nali na
udaljenosti od dvadeset i pet kilometara, a kretali su se u pravcu juga
putem U.S.53 prema O'Kleru."
"U pitanju su dva vozila."
"Verovatno - nemamo nikakvih tragova da je Horton u bilo kom od
njih. Signal sa komseta se gubi negde u blizini ipava vodopada. Signal
sa karavana se nastavlja prema istoku do Vosoa, a zatim opet u pravcu
severa i ide u Miigen."
"Voso? To je jako blizu Tigertona, zar ne?" pitao je Po.
"Da, to smo primetili."
"Tigerton?" pitao je Breland.
"Nekadanji dom Pose komitatusa," odgovori Hilger. "Da jo uvek
postoje, sigurno bi se nali na spisku deurnih krivaca."
"Jesmo li mi sigurni da oni ne postoje?"
"Pa - verovatno JATF moe da vam kae vie o tome od mene,"
ree Hilger, koji je delovao kao da mu je pomalo nelagodno. "Znamo
samo da je karavan ostavljen na pranjavom putu na rubu nacionalne
ume Otava. Rasklopljen je i neko je pokuao da zapali ono to je
ostalo od njega pomou zapaljive bombe - dim je privukao panju
jednog pripadnika umarske slube, i to je razlog to smo mi do njega
tako brzo doli."
"Bomba? Da nije moda ibica ubaena u rezervoar?"
"Ne - vojna magnezijumska signalna raketa, verovatno sa
tajmerom ili tapinom, to im je omoguilo da poprilino odmaknu
pre nego to je eksplodirala. Morali smo da skinemo serijski broj sa
zadnje osovine da bismo bili sigurni da u pitanju Hortonov karavan."

"Gospode," zaudio se Breland.

"Trebalo bi da nam kaete koliko daleko da idemo," rekao je
Hilger. "Mi zaista nismo dovoljno struni, a nemamo ni potrebna
ovlaenja da bismo sproveli kriminalnu istragu - mada smo spremni
da pomognemo svim unutranjim obavetajnim izvorima koje imamo.
Ali neko drugi bi morao da preuzme sluaj."
Breland pogleda u Poa. "Kakav nam je izbor? FBI?"
"Ako bismo se drali pravila, trebalo bi da predamo sluaj FBI-u,"
sloio se naelnik taba. "Ali njihov pravilnik je najdeblji, to znai da
nisu najbri. ta je u opasnosti - Hortonov ivot, ili neto mnogo
vanije od toga za dravnu bezbednost? Od kakve je on koristi onima
koji su ga oteli? ta on zna?"
"Ne mnogo," odgovorio je Hilger. "Ve neko vreme, po
sopstvenom izboru, on nije ukljuen u projekat i nema nikakve
informacije. Pored toga, najvei deo materijala o Okidau ve je
efikasno deklasifikovan, zahvaljujui ljudima iz Terabajta koji su sve
objavili. Mislim da je rizik po dravnu bezbednost neznatan."
"Ali, da li moemo biti sigurni da otimai to znaju?" pitao je
Breland.
"Moda. Znali su kako da dou do njegove privatne adrese i
ifriranih indikatora i kako da nasamare zatieni komlink
Ministarstva odbrane. To je pravo pitanje koje sada treba postaviti, a
koje se tie dravne bezbednosti - ko god da ga je oteo morao je imati
pomo od nekoga ko ima pristup Pentagonovom komnetu. To je
dovoljan razlog da se prione na posao."
"Dovoljan razlog je i ivot doktora Hortona," otro ree Breland.
"Moda razlog njegove otmice nije da bi iz njega izvukli bilo kakve
informacije. Ima tu dosta ljudi koji bi moda eleli da mu se osvete."
"Kad eli da se osveti nekome, ubije ga na neki gadan nain, a
zatim ostavi telo na vidno mesto da ga pronau," ree Po ozbiljno.
"Znai ti misli da to nije razlog?" pitao je Breland. "Koje su ostale
varijante, arli?"
"Vojni obavetajci bi mogli to da odrade pod izgovorom da je
teritorija pod zatitom Ministarstva odbrane naruena. Kad smo ve
kod toga, i CIA bi to mogla da odradi, pod uslovom da smo spremni da
se pretvaramo da je naruavanje teritorije izvreno iz inostranstva, a
ne iznutra."

"Da je tvoj brat u pitanju - ili tvoj sin - i da je tvoj prevashodni cilj
da ga pronae i izvue nepovreenog..."
Po i Hilger razmenjae poglede. "Hteo bih da to obavimo u
najveoj tajnosti, da ih ne uplaimo," ree Hilger. "Sve mora biti
obavljeno van oiju javnosti, podeljeno izmeu obavetajnih i
kriminalistikih slubi. Recimo ovako: Jedinica 13 je jedinstvena
komanda specijalnih snaga domaeg antiteroristikog tima. Tesno ih
poveemo sa obavetajnom slubom Ministarstva odbrane, CIA-om,
Dravnom izviakom slubom, SDB-om i damo im njihovu glavu. Nije
iskljueno da ve imaju listu osumnjienih,"
"ta e biti potrebno da se sa tim krene?"
"General Stepak moe da bude koordinator," ree Po. "Ionako svi
oni koje elimo da ukljuimo njemu podnose izvetaje, izuzev
Kompanije - a i to moe da se sredi."
"U redu. Ako treba neto da potpiem, sastavite to to pre."
"O tome emo se pobrinuti kasnije," ree Po.
"Imam jedno pitanje...," poeo je Hilger.
"Kai."
"Doktor Brohier? Da li bi trebalo da ga obavestimo? Da li bi
trebalo da ukljuimo bilo koga iz Terabajta?"
"Gde je doktor Brohier sada?
"U Merilendu, gde ivi i radi u vili Arona Goldstajna. Mada, kako
mu je zdravlje narueno, ne bi uopte trebao da radi - trebalo bi da je
u bolnici. Ali on to nikada ne bi prihvatio." Hilger se tuno osmehnu.
"Zato je Goldstajn pretvorio dve sobe u zadnjem delu vile u urgentnu
poljsku bolnicu i obezbedio kompletno osoblje hitne pomoi,
ukljuujui i kardiologa. Svi oni su na dunosti dvadeset i etiri sata
dnevno. Po zadnjoj informaciji koju imam, doktor Brohier jo uvek
nema predstavu da su oni tamo, kao ni da se itava svita biomonitora
nalazi u njegovom krevetu."
"Mislim da bi on voleo da ima informacije o Hortonu," konstatovao
je Breland.
"Kakvu korist bi imao od bilo kakve informacije?" pitao je Po. "Je l'
to postoji neka druga strana medalje koju ja ne vidim? Obavestiemo
ga kada se sve zavri i kako god da se zavri i na taj nain emo ga
potedeti neizvesnosti."
Na to ga Breland samo pogleda nesreno, ali se ne usprotivi.

"Pretpostavljam da treba da probudim generala Stepaka."

U zoru se Defriju Hortonu po prvi put pruila prilika da osmotri svoju
zatvorsku eliju. Ve ju je ispitao rukama, ali samo je pogled na nju
mogao da je uim stvarnom.
Slabi sjaj dnevne svetlosti koji se tu i tamo probijao u eliju, otkrio
je tri proreza za oruje koji su istovremeno imali ulogu ventilacije,
kao i dimnjak veliine pesnice koji se nalazio iznad njega i koji je
obezbeivao protok vazduha. elina tavanica u obliku kupole,
takoe je imala kuke na kojima trenutno nije bilo nita okaeno, a
koje su verovatno bile namenjene flaama za vodu, fenjere, i ostali
pribor. Tri stepenika viseih merdevina njihale su se ispod vrata.
Ispod tavanice, pruali su se zidovi od napakovanog crnog blata i
ilavog korenja koje je bilo iseeno lopatom. Sklonite est je bilo
taman toliko duboko da u njemu moe da stoji odrastao ovek i puca
kroz proreze za nianjenje u nivou ramena, i taman toliko irok da se
porodica od etiri ili pet lanova uuri oko nogu niandije.
injenica da su sklonita bila napravljena u stambenoj zoni kampa
mnogo je govorila Hortonu o stavovima onih koji su ih sagradili. Po
Vilkinsovom i miljenju njegove vojske bilo je sasvim za oekivati,
prosto se podrazumevalo da e, ako ih otkriju, napasti ubojitom
snagom. Horton je sumnjao da su oni uopte videli postojanje bilo
koje druge mogunosti. Ako ih i napadnu - predaja nije ulazila u jednu
od mogunosti - bili su spremni da poalju svoje porodice u sklonita i
da se bore do smrti.
To su bila ratna pravila za koja su se spremili. Oni su ve bili u ratu
- u ratu protiv sveta koga se on odrekao.
Kada je to spoznao, Horton je shvatio da mu je jedina ansa da se
pridrui revoluciji, ili da se ponovo vrati u svet - i da e cena koju e
platiti, ako napravi pogrean izbor, biti jako visoka.
Doli su po njega rano i dozvolili mu ne samo da ode u klozet, ve i
da se istuira pre nego to su ga odveli u krug za ruavanje gde je
dobio zadnji tanjir ostataka kajgane sa mesom, sastrugane iz
ogromnog tiganja. Prvi put je jeo otkako je kupio kup kod Risija dok
je ekao u karavanu na aerodromu pre dva dana - ili je to bilo pre tri
dana? Jeo je halapljivo, jedva svestan ukusa onoga to je stavljao u

usta i zalivao kriglom za kriglom flairane vode, sve dok nije osetio
neprijatnu teinu u stomaku.
Nije govorio dok je jeo, a ni ene ni deca, koji su zavravali svoje
obroke kada je on stigao, nisu progovarali ni re. Ti nemi razgovori su
bili toliko zbunjujue banalni, tako da je postao akutno svestan svog
poloaja autsajdera i izgnanika iz drutva.
Tek kada se pukovnik Vilkins pojavio i seo na klupu sa njegove
desne strane, Horton je osetio da neprijatna drhtavica polako jenjava.
"Da li se oseate bolje sada kada vam stomak nije skroz prazan?"
"Skoro civilizovano," ree Horton. Oklevao je za trenutak, a zatim
dodao:
"Hvala."
"Ah, treba da zahvalite Din," rekao je Vilkins, pokazujui rukom
prema eni irokih kukova koja je sedela na drugoj polovini kruga,
mirno srui kafu. "U Bivak kafeu meni je oskudan, ali Din ume da od
obinih sastojaka napravi jelo iz snova, ak i kad su sve to imamo
jedna erpa i tiganj."
Od njegovih pohvala rumenilo joj obli obraze, ali joj se izraz lica
istog trenutka zaledilo kada je Horton pokuao da joj uhvati pogled i
zahvali joj se i u svoje ime. "Svoju zahvalnost trebate prvo uputiti
Gospodu, a ne meni."
Vilkins se blago nasmeja. "Niste se pomolili pre nego to ste poeli
da jedete, zar ne, Defrl? Uskoro ete shvatiti da to ne prolazi tek tako
za Dininim stolom."
"Bojim se da sam izgubio naviku."
"Mi vam moemo pomoi da je povratite," ree Vilkins. "Je li sve
spremno tamo?"
"Da."
"Onda hajde da proetamo."
Vilkins je dao voljno dvojici mukaraca koji su uvali Hortona i
poveo ga laganim korakom prema istoku, niz umovit vrh grebena.
"uo sam da ste se raspitivali za Karla Brohiera."
"Interesuje me da li ste i njega uhvatili i da li je dobro."
"Na prvo pitanje mogu da vam odgovorim sa mnogo vie
sigurnosti nego na drugo. Ne, nismo oteli doktora Brohiera. Zbog
svojih godina, socijalistikih politikih stavova i nepopravljivog
ateizma, nije nam bio privlaan."

"Objasnite mi onda kako ste znali da vas la o njegovoj bolesti

nee odati. Da sam umesto one poruke stupio u kontakt sa Karlom..."
"Vai pozivi su bili preusmereni na satelitu. Jednostavno
inkrementovanje adrese virusom. Nije postojala ansa da razgovarate
sa bilo kim osim sa glasovnim datotekama na komsetu koji je blii
Roki (stenovite) nego Smoki (zadimljenim) planinama."
"Znai Karl je dobro?"
"Ne znam," ree Vilkins. "Znam samo da se povukao iz javnog
ivota pre nekih osam nedelja. Kad biste nam rekli gde se nalazi,
moda bismo i mogli da saznamo kako je."
"Ne znam gde se nalazi."
"Aha," prokomentarisao je Vilkins. "Da li ste uili istoriju, doktore
Horton?"
"Ne vie od onog to mi )e bilo potrebno da zadovoljim ono to se
od mene zahtevalo na studijama iz oblasti drutvenih predmeta."
Vilkins je klimnuo glavom zamiljeno. "Bojim se da to znai da ste
savren primer prosenog Amerikance - blagosloveno neuk.
Rigorozne studije istorije su iz kola isterale feministkinje i crnaki
rasisti, pod izgovorom da nemamo ta da nauimo iz ivota mrtvih
belaca. Verovatno ste bili podvrgnuti 'Savremenim svetskim
studijama' ili nekom drugom aromatinom i prividno prijatnom
multikulturalizmu."
"SS-201, 'Savremeni poblemi u meunarodnim odnosima.'"
"A 'savremeni' se odnosi na period 'u ivotu studenata tinejdera.'
Vidite, oni zaista ne ele da javnost shvati. Ne nude oni obrazovanje,
ve programiranje. Prodae vam bilo koju vrstu trulog voa, ako se
postaraju da zaboravite kakvog je ukusa 'prava stvar.'"
"ta je pozadina svega toga?"
"Svakom genocidu u dvadesetom veku prethodila je kontrola
posedovanja oruja. Svaki totalitarni reim dvadesetog veka hteo je
da ima monopol nad oruanom silom. Istorija otkriva da postoji
prirodna blagonaklonost vlada prema tiraniji, a istovremeno dokazuje
da jedina nada uspenom otporu laima lei u pravu slobodnih ljudi
da poseduju i nose oruje.
"To je pravi razlog postojanja Drugog amandmana u Ustavu. A ne
da bi lovci nastavili da se bave sportom ili da bi bogatai sauvali
imovinu. ak ni da bi se ene odbranile od siledija, ili da bi mukarci

zatitili svoje porodice od krvolonih zveri - bilo ljudi ili ivotinja.

"Ne, potrebno nam je oruje jer elimo da nas se vlada plai. Ako
zaborave da se plae i zaborave ta trista miliona razliitog oruja u
rukama sedamdeset miliona patriota moe da uradi policiji koja ne
titi, sudijama koji ne kanjavaju i zakonodavcima koji donose pravila
za svakog osim za sebe i vojnicima koji potuju neustavna nareenje,
e onda mi imamo moralnu obavezu da ih na to podsetimo."
"'Drvo slobode...'"
"'...se mora s vremena na vreme osveiti krvlju i patriota i tirana.'"
Zastajui, Vilkins podvrnu desni rukav i otkri tetovau drveta sa
crvenim korenjem odmah ispod ramena. "Doktore Horton, to treba da
pie u Ustavu - u samom Drugom amandmanu. Osnivai su propustili
priliku da znaenje Drugog amandmana uine savreno jasnim. Oni
koji izuavaju istoriju znaju da je Drugi amandman centralno vladimo
dugme za samounitenje. A bojim se da ste vi odgovorni to su ice
preseene."
"To nije fer," ree Horton. "Okida je otkriven sasvim sluajno sposobnost nauke za sreno sluajno otkrie. Mi nismo radili na
razoruavanju. Nismo radili za vladu. Otkria dolaze neoekivano,
kada ona to ele. Da to nismo otkrili mi, otkrio bi neko drugi i to jako
brzo."
"Nemam pritube na vae ponaanje kao istraivaa, doktore. Vae
ponaanje kao graanina je ono to dovodim u pitanje. Zamislite samo
kakvo bi mono oruje demokratije Okida bio u rukama patriotske
narodne vojske. Sledei put kada bi se vlada usudila da poalje svoju
tlaiteljsku vojsku, mogli bismo da ih vratimo nazad razoruane,
izbaene iz stroja i obeshrabrene - bez ikakve ideje o tome kako je do
toga dolo."
Na tu pomisao Vilkins se samo enjivo osmehnuo. "Oh, samo da
doekam taj dan..."
Onda je odmahnuo glavom. "Ali predati ga u ruke Vaingtonu - ne,
to je bila strana greka. I osim ako ne ispravite tu greku, biete
odgovorni za tiraniju koja e nesumnjivo uslediti.Oni se sada niega
ne boje."
"Ja sam Okida dao svakome," rekao je Horton. "Karl je to isto
uradio sa Priguivaem. Tako i treba da bude. Nema monopola. Nema
disbalansa moi. Nema tajnog oruja."

"Siguran sam da vam je to bila namera. Ali oigledno, jo uvek

niste ocenili dubinu njihove prevare. Izdali su vas."
"O emu vi to govorite?"
"Federalci nisu ukinuli ili povukli iz upotrebe sistem pojedinanog
oruja. Svaki borac i dalje provodi isto onoliko vremena vebajui na
svojoj M-16 kao to je to oduvek radio. Lejk siti fabrika vojne municije
u Misuriju i dalje radi punom parom. Svaka znaajnija policijska snaga
u zemlji jo uvek ima gestapo jedinicu koja ima dra za AR-15."
Prestao je da hoda i okrenuo se prema Hortonu. "A sada vi meni
kaite, zato bi se oni podvrgavali tolikim mukama i trokovima, da su
zbog tih desetina hiljada Okidaa i Priguivaa u podrumima,
ormarima, gepecima i koferima, puke izbaene iz upotrebe?"
"Po inerciji. To je neto u ta se razumeju. Zbog profesionalnog
opreza. Da bi izbegli budui ok. Zbog politikog udara vojnih
plaenika..."
"Previate oigledno objanjenje."
"A to je?..."
"Drava je uspela da uvede Okida u ivote ljudi kao da je u
pitanju neki slatki kuni ljubimac koji e odrasti i postati prijatelj
njihove dece, a nou e tititi kuu. Jedini problem je u tome to ga je
vlada ve istrenirala da legne na komandu - tako da njima ne
predstavljao pretnju."
Horton mirkajui pogleda komandanta narodne vojske. "Izvinite,
ali ne razumem o emu priate."
"Zadrali su svoje oruje jer znaju da e i dalje moi da ga koriste.
Nama su dozvolili da posedujemo Hortonove izume jer znaju da mogu
da ih iskljue u svako doba - to e i uiniti onog trenutka kada se mi
zbog njih potpuno razoruamo. Ali nikada nee dozvoliti da mi njih
razoruamo, doktore Horton. ak ni za milion godina."
"Mislite da postoji neka vrsta strujnog kola na daljinsko
upravljanje u Okidaima koji su u posedu civilnih lica? Da vas
pritiskom na neko tajno dugme mogu ubiti?"
"To je jedino razumno objanjenje. Ali mislim da to postoji u svima
njima, a ne samo u civilnim modelima - oruje ume i da promeni
stranu u toku rata."
"U to ne verujem."
"Oh, da, da postoji. A vi ga moete pronai za nas, doktore Horton -

ako ve ne znate gde se nalazi."

Vilkins nastavi da hoda, ne dajui bilo kakav znak da je primetio ili
da mu je uopte stalo da li ga Horton prati. Fiziar baci kratak pogled
oko sebe da vidi da li ga jo neko posmatra; kada je otkrio da nema
nikoga na vidiku, za trenutak je pomislio da pojuri u umu. Ali bilo je
prerano. Nije imao nita na ta bi mogao da rauna, ak ni predstavu o
tome gde se nalazi, i stoga ni pravu ansu za beg - a naroito u svetlo
narandastom kombinezonu. Tako da je umesto da pobegne, pourio
za Vilkinsom.
"Vidite, pukovnie, to je jednostavno nemogue. Ti sistemi su
napravljeni u Aurum industrijama. Ne verujem da bi Aron Goldstajn
imao bilo kakvog udela u jednoj takvoj suludoj zaveri."
"Zato ne? Imuna elita je oduvek podravala kontrolu
posedovanja oruja. Da vi posedujete fabrike i banke, da imate vojsku
i policiju da zatiti vas i vae - imali biste razloga da poelite da se
siromana i nadniarska radnika klasa razorua. Bogati jesu drava,
doktore Horton."
mrknuo je prezrivo. "Pored toga - Jevrejin da prodaje robu po
fabrikoj ceni? ta jo treba da ujete?"
"Zaboga, on je humanitarac - veruje da je oruje sredstvo za
ugnjetavanje, a ne oslobaanje. A ima i dobar razlog da u to veruje."
"Dokaz u ta on stvarno veruje je ugraviran u kontrolne znakove
svakog Okidaa i Priguivaa koji proda."
"Siguran sam da je tako - ali sam isto tako siguran da greite po
pitanju toga ta je ugravirano." Horton je osetio kako mu bes raste i
crvenilo obliva vrat i iri se na obraze. Je l' imate jedan ovde?"
"Okida? Da, naravno. Upoznaj svog neprijatelja, kae Biblija. Aha
- evo, doite ovamo. Ovo sam hteo da vam pokaem."
Razdraeno uzdahnuvi, Horton krenu za Vilkinsom kroz vrst zid
od iblja koje im je blokiralo put. Na drugom kraju nevidljive staze,
zemlja ispred njih se postepeno ugibala, sputajui se strmo prema
kamenitoj livadi koju je na pola presecala plitka reka. Iznad livade
uzdizala su se brda, neka obrasla drveem, neka gola kao padina u
podnoju. Vilkins se provukao izmeu stabala hikori drveta i velike
okruglaste stene koja je trala iz zemlje.
"Mogli ste da mi poaljete razglednicu," ree Horton. "Ne znam u
ta gledam."

"Znam da ne znate," odgovori Vilkins. Zamahnuo je rukom,

obuhvatajui celu panoramu. "Sve je izgledalo ovako pre nego to su
stigli ljudi. Nema nijednog traga ljudske ruke. Da li znate kolika je to
danas retko?"
"Da li to znai da ste vi konzervator prirodnih bogatstava? Nikada
ne bih mogao ni da pretpostavim da je to va motiv."
"Ispred vas je velika lekcija koju ete nauiti, samo ako dozvolite
sebi da je prepoznate..."
"'Pazite gde stajete' prvo je to mi pada na pamet."
Sutina prirode je sloboda. U njoj ne postoje zakoni, propisi,
ugovori, nema formulara, spisaka i poreza. I ovek je, u svom
prirodnom stanju, takoe slobodan. To su prava koja nam pripadaju
po prirodi stvari, Defri - Bog je garancija da imamo svoje mesto u
Njegovoj tvorevini, a Njegova promisao je neophodno sredstvo da
ispunimo svoju dunost. Upravo je to ono to bi Ustav trebao da titi pravo slobodnog hrianina i hrianke da slede svoju veru i savest.
Nijedan drugi zakon nije vaniji od Njegovog svetog zakona. Nema
veeg autoriteta od Njegove istine.
"Napustili smo taj koncept, a nai ljudi, na narod baen je u tamu.
Ali mi smo pronali nain da se vratimo na pravi put i da pokaemo
put i drugima. Mi ivimo u Svetlosti, Defri - u Svetlosti Njegove
ljubavi. Ti treba da odabere da li eli da ivi u Svetlosti, ili da se
vrati u tamu. Mora odluiti kuda odavde ide tvoj put."
Da li je to bila pretnja, ili samo vatrena retorika pravog vernika?
Horton nije bio siguran, ali to ionako nije ni bilo vano. On je ve bio
odluio.
"Rekli ste da u kampu imate Okida?"
"I Okida i Priguiva - oba su naravno bezopasna."
"Pogledau ih," rekao je. "Videu da li mogu da pronaem vae
daljinske komande. Ali odmah da se razumemo, siguran sam da u
vam dokazati da niste u pravu to se toga tie."
Vilkins se tolerantno osmehnu. "A ako kojim sluajem otkrijete da
jesam - hoete li to prihvatiti?"
"Mogu vam obeati da je moj um u najmanju ruku otvoren koliko i
va, pukovnie."
"Zar?" ree Vilkins. "Hajde da vidimo."

Mark Breland je naredio generalu Stepaku da mu donosi apdejtovane

izvetaje tri puta dnevno - u osam ujutru, u dva po podne, i u osam
uvee. Meutim, ipak nije mogao da izdri da dugo bude van
Operativne kancelarije iz koje je Stepak rukovodio potragom za
Defrijem Hortonom.
Ostatak Brelandovog rasporeda nije bio ni priblino toliko ubedljiv
da bi mu privukao panju - preliminarni sastanak licem u lice sa
kongresmenima u vezi budeta, nedeljna telekonferencija sa
stranakim liderima u vezi jesenje kampanje, ceremonija u Rouz
Gardenu u ast najboljih ovogodinjih naunika, privatni ruak sa Ejmi
Roe, bejzbol utakmica na Junom travnjaku sa drueljubivim
kuririma iz Bele kue.
Meutim, samo je ruak bilo mogue otkazati bez komplikacija, te
je Breland to i uinio, uz poljubac, izvinjenje i obeanje. Iskoristio je
taj sat da ode do Operativne kancelarije, koja je do tada ve bila
pretvorena, iz svoje uobiajene dremljivosti, u prometni krizni
komandni centar. Vie od desetak specijalaca obavetajaca se nalazilo
u komandnoj stanici, a mnotvo oficira, starijih i po rangu i po inu od
njih, virilo je preko njihovih ramena, tiskalo se oko stonih monitora i
konsultovalo sa Stepakom.
"Je l' napredujete, generale?" pitao je Breland kada se pridruio
sekretaru odbrane, koji je stajao sa CIA-inim predstavnikom
unutranje obavetajne slube kraj table sa mapom.
Stepak se iznenaeno okrenu. "Gospodine predsednie, dobar dan
- izvinjavam se, nisam video kada ste uli."
"Ja sam kriv. Doao sam nepozvan." Breland je pogledao pored
Stepaka prema oveku suvonjavog, duguljastog lica i oima poput
eravice. "Gospodin Tom, zar ne?"
"Da, gospodine. Upravo sam govorio generalu Stepaku o
aktuelnim izvorima."
"Onda izvolite, nastavite."
Torn klimnu. "Trenutno se osam izviakih Global Hok aviona
nalazi iznad Viskonsina, Ilinoisa, Minesote, Indijane, Miigena i junocentralnog dela Kanade. Satelit Kihoul 15 je takoe premeten da
bismo to bolje pokrili osnovnu oblast u kojoj se vri potraga.
Skoncentrisali smo se na poznate antivladine organizacije koje
operiu na podruju pet drava, i koristimo informacije koje nam

prua Udruena anti teroristika operativna taktika grupa. Ali, isto

tako dozvoljavamo operaterima izvesnu slobodnu delovanja, s
obzirom da je moda neka nova grupa u pitanju."
"Da li ste moda neto ve opazili?"
"Ne jo. Ali analitiar SDB-a je iskopao nekoliko slika iz arhive Hortonov karavan na Hejvard aerodromu, a zatim putovanje u
konvoju sa SUV-om na putu U.S.53, nekih devedesetak minuta kasnije.
Izgubili smo ih ispod nekih kumulostratusa zbog kojih je sve od
O'Klera pa zapadno do Sijuks vodopada zatamnjeno. Ali imamo dobar
ultracrveni profil SUV-a - ako ga ponovo pogledamo, moda emo i
moi da ga prepoznamo."
"ta se deava sa potragom na Lejk Superioru?"
"Obalska straa je to uzela na sebe. Mada, iako imaju dovoljan broj
ljudi, poslali smo na jezero kompletne etiri i est UDT-12 i SEAL
timove, amcima u koje mogu da stanu etiri lana posade i pozajmili
smo tri float-koptera od Kanaana. Meutim, nita nismo pronali za
sada. Intuicija mi govori da su poinioci domai i da se i oni i Horton
nalaz negde u komiluku. Problem je u tome to sa svakim satom taj
komiluk sve vie i vie iri."
Breland je pogledao po sobi i zaustavio pogled na Monik Frensis.
"Kako je dolo do toga, Rolande? DIA je trebalo da bude u kontaktu sa
Defrijem. Lino sam to nareenje izdao Hilgeru."
"Teko je odravati kontakt sa nekim ko ne eli da ima mnogo
kontakata," odgovorio je Torn umesto generala. "Na kraju zavrite
tako to morate da se oslanjate na tehnike, a ne ljudske izvore, a
kada saznate da je dolo do prekida komunikacije ve je kasno, jer ste
ih izgubili."
Jo uvek se mrtei, Breland uzdahnu. "Moda je vreme da
pronaemo neki lini trejser koji se moe ugraditi u ljudsko telo."
"Staviemo na spisak, gospodine predsednie. Ali njihova upotreba
generalno zahteva saradnju osobe koja se prati," ree Torn, u istom
stilu. "Dejstvo verzija za oralnu upotrebu prolazi u roku od nekoliko
sati. Ampulirane zahtevaju zasecanje i periodina indukciona
punjenja."
"Izgleda da nisam u toku sa pijunskom vetinom."
"Uvek postoji nain da uradite sve to zamislite," ree Torn
ljubazno. "Samo vam je potrebna mo rasuivanja."

Ve dva dana Defri Horton je uivao u, kako je on mislio, probnom

lanstvu u Narodnoj vojsci istinoljubive pravde.
Iako je jo uvek bio u obavezi da nosi narandasti 'hodajua meta'
kombinezon, dali su mu krevet u mukoj spavaoni, pravo da po prvi
put obeduje sa mukarcima, i slobodu da ide kad god hoe u kupatilo i
nunik i to bez pratnje. Te privilegije je zaradio tako to je vei deo i
dana i noi provodio u zaguljivoj metalnoj baraci bez prozora gde je
analizirao komandni i kontrolni sklop ranijeg Siarsovog modela
Okidaa i noviji ADT-ov model Priguivaa.
Vilkinsov glavni tehniar, Frenk rier, je zamenio izlazne
stadijume obe jedinice jednostavnim statusnim svetlima. rier je
takoe neprestano lebdeo u Hortonovoj blizini, za sve vreme dok je
ovaj bio u baraci. Kombinacija tehniarevog preventivnog petljanja i
njegovog stalnog prisustva uinila je da nestane Hortonova ionako
slaba nada da e moi da upotrebi ureaj protiv onih koji su ga
zarobili.
To mu je ostavilo jo slabiju nadu da e uspeti da izae iz
improvizovane laboratorije sa nekim nepobitnim dokazom koji e
promeniti Vilkinsovo miljenje - ili njegovo sopstveno.
Makar su mu obezbedili najbolji alat. Lodik proub je bio ureaj za
deifrovanje PM Tehnologije, pronaen u pozadinskim laboratorijama
irom sveta. Dijagnostiki analizator je bio Zoftvekov Mastermajnd,
koji je dizajnerima bio drai, a bogami i 'ifrokradicama' koji su
operisali i sa jedne i sa druge strane zakona. Referenca repera je bila
dovoljno poznata - bio je to Okidaev tehniki vodi koji je Horton
lino pustio u javnost.
I pored toga, u pitanju je bio posao za koji su i Gordi i Li bili
spremniji. Oboje su vie znali, ne samo o originalnim modelima, ve i o
tome kako da do tanina protumae hardversko-softverski sklop - u
ovom sluaju, u potrazi za anomalnim kodom. Horton je pokuao da
iskoristi svoje neiskustvo i da umanji oekivanja, ali rier ga je
upozorio da Vilkins nee tolerisati odugovlaenje.
"Jedan od razloga to sam ja ovde jeste da bih podsticao vae
napredovanje. "Pukovnik u svakom trenutku ima plan rada i nije
dobra ideja da vi budete taj koji e ga zadrati,"

"Jeste li vi ve prouavali ove sisteme? Moda znate da li se to to

ja treba da pronaem nalazi ovde?"
"Da su bili aljkavi i napravili neto to sam i ja mogao da uoim, ne
bi nam bili potrebni, zar ne?"
Krajem drugog dana Horton je poeo da primeuje prve znake
Vilkinsovog nestrpljenja. Prvog dana ih je ostavio same, ali je zato
drugog dana tri puta zastao kraj bungalova da bi proverio kako
napreduju. Kada se zadnji put pojavio, usta su mu bila vrsto stisnuta, i
obratio se samo rieru. Uopte nije bio srean kada je uo da su rad na
drugoj jedinici, ADT Priguivau, zapoeli tek kasno popodne.
"Koliko jo?" zahtevao je odgovor Vilkins.
"Ako nastavimo ovim tempom, pukovnie, moda e nam trebati
jo tri dana. Okida je otvoren i u osnovi 'ist'. Priguiva ima logike
zamke i izgleda da je pun ubreta."
Vilkins je posmatrao Hortona hladnim procenjivakim pogledom.
"Sluba je za dvadeset minuta. Oekujem da obojica doete. Onda se
moete vratiti svom poslu i videti da li vas je Bog blagoslovio nekim
uputstvima koja su vam neophodna da posao to pre zavrite."
Horton je sluao grupno pevanje svake noi otkako su ga doveli u
kamp, iako propovedi i molitve izmeu himni nisu mogle ba da
prodru do dubina Sklonita est. Ali prve noi "na slobodi" se nasluao
svega i svaega, iako je iskoristio tu slobodu i ostao u mukoj spavaoni
kada je sluba poela. To je bio jedan od razloga to je izaao iz
spavaone neto kasnije te noi i urno se uputio prema umi.
Drugi, vaniji razlog, je bio to je eleo da proveri da li je
obezbeenje kampa na periferiji bilo slabije za vreme slube. Da nije
naiao na Vilkinsonove ljude, Horton je jednostavno mogao da nastavi
da hoda. Bilo kako bilo umalo na njega nisu pucala dva pripadnika
peadijske patrole, a on nije imao dobar izgovor za udaljivanje od
kampa.
"Nou, doktore Horton, u obavezi ste da ostanete unutar zelene
zone," rekao je pripadnik narodne vojske posmatrajui ga kroz svoje
zatitne naoare za no koje su bile poput nekih velikih buba. Da ste
napravili jo deset koraka uli biste u zonu u kojoj nam je dozvoljeno
da pucamo bez upozorenja."
"Izgubio sam se," nemono prozbori Horton.
"Da sam na vaem mestu, doktore, ja bih se potrudio da tu greku

vie ne ponovim. Ispratiemo vas do kampa."

Vilkins nije rekao nita povodom Hortonove etnje, ali njegov ljutit
pogled i otar poziv rekli su dovoljno. Sledee veeri, fiziar se
postarao da bude meu prvima kada je enski bungalov poeo da se
puni kao odgovor na poziv na bogosluenje.
Horton nije bio u crkvi otkako je sa etrnaest godina napustio
uzdrani luteranizam svojih roditelja. Bio je iznenaen koliko mu je
melodija bilo poznato; neke je prepoznao jer su pozajmljene iz
nemakih romantiarskih i engleskih narodnih melodija koje je
poznavao iz nekih drugih situacija, dok su druge probudile neke
neoekivane odjeke nedeljnih jutara njegovog detinjstva.
to se tie rei, one su bile sasvim druga pria. Ni jedna crkvena
zajednica iji je lan Horton ranije bio, nije pevala pesme od "Napred,
hrianski vojnici" u kojoj se pominju "Vakoovi muenici" ili pesme
kao to su "Heroji Tigerton dolina," ili "Balada o Gordonu Kalu" do
pesme "Ovo je svet Gospoda" Ali skoro isto tako zapanjujue bilo je
to su neki od nepromenjenih tekstova u ovom kontekstu zvuali tako
ratniki, direktno iz otrcanog reprinta crkvene pesmarice iz 1933 koju
je neko, elei da pomogne, dao Hortonu kada su primetili da on ne
peva:
"Hristovi vojnici, ustanite i obucite svoj oklop.
Ne ostavljajte nijedno mesto bez strae i isterajte slabost iz srca.
Slomite sve sile tame i izvojujte dan pobede..."
Nekada bi Horton to itao kao metafore. Ali okruen ljudima iz
Vojske istinoljubive pravde i posmatrajui vatrenu i neospornu
posveenost na njihovim licima, a bogami i oruje u njihovim rukama,
znao je da se u ovom sluaju ne radi o metaforama. Izgovarao je rei
mrmljajui, nerad da im podari glas.
Sluba je trajala skoro dva sata, a vie od desetak ljudi je ustalo
kako bi posvedoilo i povelo grupu u molitvi. Horton se pitao da li je
to bilo zbog njega, ili zbog njegovog izostanka prethodne noi. inilo
mu se kao da ga testiraju, oekujui da e ga snaga njihove vere
navesti na javno preobraenje, nadajui se da e videti kako ga
iznenada ispunjava Sveti duh i kako se odrie svih svojih naunih
grehova. Mada, iako ba nije mogao da tvrdi da je bio u centru panje,
nikako nije mogao da se oslobodi oseaja da su svi u sobi svesni
njegovog prisustva - a naroito kada je pukovnik Vilkins ustao i

zapoeo zadnje pojanje.

"Gospod je moja snaga," najavio je, gledajui pravo u Hortona.
Cela grupa je odgovorila gromoglasno i nesvesno snano. "Gospod
je snaga mog ivota - koga se trebamo bojati?"
"Kada su moji neprijatelji i protivnici doli da da me unite,
spotakli su se i pali."
"Gospod je snaga nae porodice - koga se trebamo bojati?"
"Moja glava e se uzdii iznad neprijatelja koji su oko mene."
"Gospod je snaga naeg plemena - koga se trebamo bojati?"
"Kraljevi na zemlji su krenuli protiv Gospoda, i protiv njegovog
miropomazanja."
"Gospod je snaga nae nacije - koga se trebamo bojati?"
"Slomiemo ih gvozdenim tapom, razbiti ih na komade kao
glinenu iniju."
"Blagosloveni su oni koji veruju u Njega, od koga se nita ne moe
sakriti, i iji su svi sudovi istiniti i pravdoljubivi," proglasio je Vilkins.
"Amin."
Usledio je odgovor u vidu poklia: "Amin, slava Gospodu."
Horton je nesvesno zadrhtao, koa mu se najeila, iako je u
bungalovu bilo prilino toplo. Neosetljiv na rei prijateljstva koje su
mu ponuene dok je stajao, krenuo je prema vratima.
Kada je izaao potraio je riera, uhvatio ga je za ruku i odvukao
od ene sa kojom je razgovarao.
"Neto mi je palo na pamet," ree. "Verovatno je kod za obe
jedinice isti. Da li moemo da izvrimo komparaciju na Priguivau
koristei anomalije koje smo nali kod Okidaa? To e nas potedeti
rada na bazinom kodu Priguivaa."
"Ali komanda 'zameni prethodnu vrednost u drugom programu'
mogla bi biti deo bazinog koda."
"Nije," odluno odgovori Horton. "Bazini kod je u mojoj
laboratoriji. Ako je ta stvar unutra, onda je to neto to su naknadno
dodali."
"Koliko si siguran u to?"
"Ne mogu biti sigurniji u ovom trenutku," rekao je Horton. "Hajde,
imamo jo nekoliko sati pre nego to se svetla ugase."

Prolo je vie od dvadeset godina otkako se Roland Stepak odrekao

pilotske kabine zarad stola u kancelariji, ali zadrao je jednu sutinsku
vetinu borbenog pilota -"mono dremanje" ili "spavanje vrstim
snom," vetinu da uroni duboko u san kad god i koliko god mu se za to
prui prilika. To to je u jednoj kapsuli u japanskom stilu, koja se
lepila na Operativnu kancelariju, odspavao neka etiri sata bilo je
dovoljno da ukloni teret sa njegovih kapaka, a vreo tu mu je
pomogao da spere neodreeno muan umor sa udova.
Dok je on spavao potpukovnik iz Vojne obavetajne slube je
preuzeo nadlenost, tako da se iznenadio kada je umesto njega
zatekao Mortona Denbija iz CIA-e kako se 'pri na toj stolici.'
"Imali smo sree, generale - identifikovali smo krticu u odeljenju
veze u Ministarstvu odbrane," rekao je Denbi, ustajui da mu ustupi
mesto.
"Da li je tamo otiao potpukovnik Brigz?
Denbi klimnu glavom dok se sputao u stolicu pored njega. "Krtica
je jedan od njih - civilni tehniar privremeno rasporeen u korpus
veze i radi u GLOKOMNET-u (Mrei globalnih komunikacija) trgovini u
poslovnom centru. Dejvid Luk Vikstrom, star trideset godina. Izgleda
da je uspeo da provali u zatiene adrese i verifikatore nekoliko
Terabajtovih direktora, i da prebaci ruting filter na satelitsku mreu."
"Trebalo je da me probudite," rekao je Stepak. "Gde se krtica
nalazi sada?"
"U tome je stvar - nije bilo svrhe da vas budimo. Vikstrom je
nestao. Moda su ga obavestili onog trenutka kada je obezbeenje
GLOKOMNET-a primetilo virus i poelo da skida satelite sa linije kako
bi je 'oistili.' Jue se javio da je bolestan, a sino je njegovu zgradu
opustoio podmetnuti poar koji je zapoeo u njegovom stanu."
"Da pogaam - vojne magnezijumske signalne rakete sa
tajmerom."
"Tako nekako," rekao je Denbi. "Vojna obavetajna sluba je na
mestu dogaaja, istrauje ono malo to je ostalo. FBI proverava
njegove biografske podatke i pokuava da skine ljagu sa sebe to su ga
skinuli sa dunosti. Coknuo je jezikom i odmahnuo glavom. "Uraeno
prilino hladnokrvno, generale - u poaru su poginula tri deteta, a
nekoliko porodica ima ozbiljne opekotine."

"Da li je Vikstrom vien od tada? Ima li bilo kakvih tragova?"

"Nita. Ja lino mislim da se on nee pribliavati mestu gde dre
Hortona."
"Da," prokomentarisao je Stepak, navalivi se na naslon od stolice,
namrio se, a duboke bore su mu izbrazdale lice. "Ali e verovatno
odravati kontakt sa njima - to znai da oni znaju da mi znamo. A
mislim da to nisu dobre vesti za Defrija Hortona."

25
MIR JE UVEK DOBAR
KAKAV GOD BIO

"Nema dobrog rata ni loeg mira.

- Bendamin Frenklin
Jutro je ve bilo poodmaklo i blaga kia koja je padala od zore
konano je prodrla kroz drvee da bi se u vidu krupnih, snanih kinih
kapi konano zaustavila dobujui o metalni krov radne barake. Zvuk
je skakao po ivcima Defrija Hortona, koga je ve nagomilani stres
zbog zarobljenitva dovoljno izjedao.
"Nita," rekao je Horton, udaljavajui se od stola gde su se jedan
pored drugog nalazili i Analizator i Priguiva. "Ni tamo nema niega.
Je li tako? Ni ti nita nisi video, zar ne?"
"Nismo imali ibice...," poeo je rier.
"Oekujem da i Vilkinsu to isto kae."
"...ali to ne znai da tamo nema niega. Moda je kod za Priguiva
drugaiji. Ili moda ti grei, i on je moda sakriven u bazinom kodu."
"Ili ja moda laem."
"Ili ti moda lae," sloio se rier. "Ali mislim da si ipak isuvie
pametan da lae kada mogu da te uhvate. Mislim da si isuvie
pametan da bi nas potcenio."
"Ja nisam, neprijatelj," rekao je Horton, odmahujui glavom. "Ja
samo elim da se vratim svom ivotu. Ali, ako me Vilkins natera da
biram, mogao bi me pretvoriti u neprijatelja."
rier napui usne i ne ree nita.
Horton je uzdahnuo. "I, ta sad?"

"Nastavi da trai. Ko zna koliko dodataka ima u ovom sistemu? Iz

onoga to smo do sada videli, Imam oseaj da unutra ima svega i
svaega."
Podiui naslon stolice, Horton umorno poe brojalicu: "Eci, peci,
pec..."
Jo sat vremena su bili sami, a onda je pukovnik Robert Vilkins
otvorio vrata barake i ispunio ulaz svojom siluetom. "Izvetaj," rekao
je odseno.
"Da, gospodine pukovnie," promrmljao je Horton sebi u bradu.
"Nemamo ta da saoptimo, pukovnie," rekao je rier stojei.
"Nema nikakvih podudarnosti izmeu ova dva sistema koji nisu
pokrivena standardnim kontrolnim funkcijama."
"Nemate ta da pokaete nakon trodnevnog rada? Dozvoljavate
ovom oveku da vas obmanjuje."
"Ah, moemo vam mi mnogo toga pokazati," rekao je Horton,
ustajui iza riera. "Moemo vam pokazati malu sliku supervizora
projekta za ADT, zajedno sa rogovima i lanim brkovima. Moemo
vam pokazati rezultate zadnjih deset ragbi utakmica izmeu Teksasa i
Teksas A&M, brojeve telefona tri ene sumnjivog morala i oko pet
stotina stihova iz Balade o drevnom mornaru."
Horton je zaobiao tehniara i stao licem u lice sa Vilkinsom. "A,
ne, nita nismo propustili - pronali smo mesta gde su ljudi ubacivali
imena svoje dece, ili priznanja porno zvezda, ili omiljeni citat iz
"Kalvina&Houbsa" ili "Ludila." Ali nismo pronali prokleti tajni,
zakulisni izmiljeni ulaz za prekida-komandu za ubijanje na daljinu, i
to samo zato to tako neto ne postoje. To postoji samo u vaim
paranoinim fantazijama. Ne?, nije to paranoja - to je puko
prieljkivanje. Neka sam proklet ako znam zato, ali vama se sve ovo
dopada - vi zapravo elite ovaj rat."
"Rat je moralna potreba, doktore Horton, kada ste suoeni sa
nemoralnim neprijateljem. Nema nikakvog zadovoljstva kada vas
prevare i uvuku u rat."
Iz Hortonovih oiju je sevao prezir. "Mislite da ste vi podobni da
sudite o tome ta je moralno? Zar mislite da je va moral na tako
visokom nivou da moete meni da sudite? Da li ste se skoro pogledali
u ogledalo?"
"A jeste li vi, doktore? Vaa poza 'tok progresa' ne prolazi kod

mene. Vi, naunici, ste nam dali Zyklon-B, AIDS, abortus na zahtev,
evoluciju, a sada i ovo. Nikada ne obraate panju kolika e cena
morati da se plati. A vi, Defri Hortone, vi ste lino izdali sedamdeset
miliona amerikih porodica koje potuju zakon. Osudili ste deset
hiljada dobrih ljudi na smrt od ruke ubica i lopova. Zato nemojte meni
da prodajete tu pozu plemenitog oveka, doktore. Odgovorni ste kao
da ste ih vi lino ubili."
Nepokolebljivo samopouzdanje voe narodne vojske probudilo je
straan bes kod Hortona, i on krenu na Vilkinsa bujicom ljutitih rei.
"Toliko arko elite da budete heroj da u hodu izmiljate neprijatelje.
Ako elite da i ja postanem va neprijatelj, u redu. ao mi je ako je to
to sam ja otkrio, liilo neke dobre ljude poput mog oca, njihovih
hobija. I da, zaista me pogaa to postoje tamo negde ljudi koji su
povreeni zato to nisu imali pitolj u funkciji da se zatite. Ali sam
istovremeno prokleto ponosan to sam stao na put teroristima kao to
ste vi. Vi ste jedan sebian mali ovek sa glavom punom obmana, sve
to mogu da uinim da spreim vae planove bie za dobrobit svih
ljudi. Vaa revolucija e biti potpuni promaaj..."
Mora da je neto to je Horton rekao pronalo slabu taku, probilo
Vilkinsov oklop i pogodilo njegov osetljivi ponos. Pukovnik je
dlanovima obe ruke zgrabio Hortona za grudi i poeo da ga gura
unazad u nera. "Mislite da ste neto postigli? Mislite da ste nas
razoruali? Okrenuo se i izaao vam na kiu koja je sitno rominjala.
"Vodite ga!" zareao ie na straare.
Zgrabili su Hortona za obe ruke i vukli ga celom duinom za
Vilkinsom. Koprcao se i pokuavao da se pridigne i stane na noge,
drei pritom, svoje emocije pod kontrolom. Nemoj da moli, mislio je.
Nemoj mu pruiti to zadovoljstvo.
Vilkinsovi dugaki koraci odveli su ih do druge metalne barake,
koja je bila izolovana i nalazila se 150 metara od centra kampa.
"Stavite mu lisice i pazite ga," rekao je dok se savijao da otkljua.
Sledeeg trenutka, Horton se naao licem okrenut prema travi,
neija izma mu je pritiskala vrat da bi ga spreila da se pomera. Ruke
su mu bile izvrnute na leima, a zglobovi uvezani tankom plastinom
vrpcom koja se usecala duboko u kou. uo je kako vrata kripe a
zatim se otvaraju.
"Uvedite ga," naredio je Vilkins.

Dok su ga opet vukli, a koulja mu sa jedne strane bila umazana

blatom i mrtvom koprivom, Horton se borio sa nagonom da prui
otpor. Sasvim nenadano, na pamet mu pade strofa Metjua Halversona
Kontrola je iluzija,
Red je naa ugodna la.
Iz haosa, kroz haos,
U haosu letimo...
Kad su ga gurnuli kroz ulazna vrata, svetla u baraci se upalie.
Pred sobom je ugledao skladite oruja, na sva etiri zida visilo je
sortirano oruje, svo za vojne potrebe, i svo tee od linog oruja koje
su nosili pripadnici narodne vojske - SAW-ovi, lagani mitraljezi,
granatni lansirni ureaji, 40mm minobaca, par Stingerovih
protivavionskih raketa. U podnoju svakog zida bile su poredane
kutije sa municijom naslagane uvis po dve i tri u redu.
Sredina barake je bila prazna izuzev etiri etvrtaste ploe od
drvenih letvica, od kojih je svaka imala konopac za povlaenje. Vilkins
je stao na jednu od tih ploa i okrenuo se prema Hortonu. "Kaete da
ste nas zaustavili, a ipak, svaki komad u ovom skladitu radi. Trenutno
se nalazim u takvom iskuenju da to i dokaem koristei tvoje mlitavo
telo kao metu, ali onda ne bi mogao da proceni finu ironiju koju e
upravo otkriti." Onda je pozvao naoruane straare da uu, i pokazao
im rukom prema jednoj od onih drvenih ploa. "Donesite kanister iz
Bunkera br. 2."
"Razumem, pukovnie." Straar je povukao plou, otkrivajui
veliki otvor za tunel u zemlji koja se nalazila ispod ploe. Spustio se
kroz otvor kao da to esto ini i vratio se brzo posle toga nosei
cilindar duine njegove podlaktice i prenika teniske lopte.
"Sada jedan od aerosola iz Bunkera br. 3," naredio je Vilkins,
uzimajui cilindar od straara i prilazei Hortonu. "Vidite, doktore, mi
smo veoma, veoma dobri prema svom oruju, i skoro uvek pogaamo
ono to smo naciljali. Ali ako vi i uspete da nam oduzmete na
precizan alat, nemojte ni pomiljati da ste nas u potpunosti razoruali.
Moda ste zaboravili da benzin moe da stvori savrenu
eksploziju, a jako je pristupaan i moe se nai skoro svuda." Straar
se ponovo pojavio, drei neto to je liilo na malu bocu pod

pritiskom. "A kada doe vreme da ponemo da ubijamo izdajico bre

nego do sada, to moemo izvesti pomou K-barova i garota, u stvari,
gospod e se ve za to pobrinuti."
Drao je smeemaslinasti cilindar ispred Hortonovog lica, kako bi
ovaj mogao da proita rei i brojeve utisnute sa strane. Straar koji je
stajao pored njega uinio je to isto sa svojim teretom.
"ta je to?" pitao je Horton.
"Hemijskom oruju i biolokim aerosolima nisu potrebni
konvencionalni eksplozivi, doktore Horton," rekao je Vilkins
trijumfujui samozadovoljno. "ta mislite o tome, ha?"
Horton je lagano podigao pogled sa utisnutih slova i zaustavio ga
na Vilkinsonovom isklesanom licu. "Mislim da to znai da moj posao
nije zavren - i to mu se pre vratim to bolje," rekao je tiho.
"Kukin... - miite mi ga sa oiju," prozborio je Vilkins, a hladna
zloba njegove due konano se otkrila u hladnokrvnoj mrnji koja se
itala iz njegovih oiju. "Smesta bacite ovu ivotinju nazad u kavez,
pre nego mu prereem jebeni vrat."
"Razumem, gospodine!"
Hortona su opet grubo izvukli iz barake. Pratio ga je Vilkinsov
glas, koji je bivao sve vii i jai sa svakom narednom red. "Bolje bi ti
bilo da porazmisli o ovome! Razmiljaj dugo i dobro, gospodine
jebeni genijalni predsednikov deae. Od tebe zavisi koje e oruje
biti upotrebljeno - ono to je na zidu, ili ono u rupi! Ti, Defri prokleti
Hortone, ti e odluiti koliko ljudi moramo ubiti i kakvom e
stranom smru oni umreti. Misli o tome doktore - dobro porazmisli!"
Ali jedino o emu je Horton mogao da razmilja, kada su ga ugurali
u Sklonite 6 i uz tresak zatvorili poklopac iznad njega, bilo je: dopreo
sam do tebe - konano sam dopreo do tebe - i sada tano znam ko si ti
zapravo...
Aron Goldstajn je posmatrao kako elektrini voz GG-1 Pensilvanijske
eleznice usporava i zaustavlja se na stanici Brod strit teglei za
sobom niz od est purpurno-belih putnikih kola - 8:40 iz Njuarka.
Odmah ispod toga, dugaak, spori teretni voz, koga su uglavnom
sainjavali Erl i Lakavana teretni vagoni, kotrljao se nizvodno prema
severu.

iroki panel ekran ispred njega prikazivao je prizor iz inenjerove

perspektive snimljen malim skejl modelom GG-1 kamere. S obzirom
da se ona nee pokretati nekoliko minuta dok prima potu, Goldstajn
je dodirnuo kontrolnu tablu i promenio perspektivu snimka
prebacivi je na snimak iz perspektive motora tereta br. 1,
neposredno pre nego to je ovaj proao ispod kamene skele. Sledea
traka sadrala je snimke tunela i zolokog vrta - to je bila jedna od
njegovih najomiljenijih deonica makete i vrlo ugodan nain za
skretanje panju sa ostalih stvari.
Ali pre nego to je teretnjak stigao do prvog tunela, Goldstajna je u
njegovom svetilitu prekinula jedna od onih visokokvalifikovanih
medicinskih sestara koje rade privatno, a koja je prihvatila odeu
kune posluge kako bi lino mogla da nadgleda njegovog gosta.
"Gospodine Goldstajn, doktor Brohier eli da vas vidi."
"Hvala vam," ree Goldstajn i poe da iskljuuje vozove u pokretu.
"Je li on u radnoj sobi?"
"Ne, jo uvek je u krevetu."
To to je uo uznemirilo ga je i on pouri sa iskljuivanjem. "Da li
je rekao jo neto?"
"Samo da je umoran. Skoro da nije ni pipnuo doruak."
"Odmah poaljite doktora Hubsa gore. Predugo sam dozvolio da
bude po volji tog starog mrzovoljnika."
"Idem po doktora."
Goldstajn je zatekao Brohiera kako lei podupret gomilom jastuka,
a njegov digitalni radni desktop stoji netaknut pokraj njega na ebetu.
Pogled mu je bio uprt u pravcu istonog prozora, ali nekako nehatan i
dekoncentrisan.
"ta je to sa tobom od jutros, Karl?" upita Goldstajn neno,
pribliavajui se krevetu. "Da li je bilo previe vina u sosu u tvojoj
teletini 'a la marala' sino?"
"Ah - Arone. Stigao si. ta si me pitao? Oh, da hrana. Ne, ne krivim
tvoje kuvare." Napregnuo se, ali uspeo je samo da izvue poluosmeh,
a zbog tih nekoliko red koje je izgovorio momentalno je ostao bez
daha. Udahnuo je duboko da se povrati, ali ga je to nadrailo i on poe
da kalje. "Ne oseam se dobro, a jedva da imam energije da zbog toga
brinem. Da sam mlai, moda bih posumnjao na grip. Naravno, u
raspusnom stanju u kome se sada nalazim, grip bi me sigurno ubio."

"Pozvao sam doktora Hubsa da doe i da te pregleda," rekao je

Goldstajn. "Oekujem da se pristojno ponaa kada doe."
"Vraevi - nadrilekari," prezrivo prokomentarisa Brohier. "Nema
protivotrova entropiji, Arone."
"Moda i nema. Ali nemamo alternativu, sem da dozvolimo jednom
dobrom gerijatrijskom dijagnostiaru da te pregleda s vremena na
vreme."
"ta on moe da mi kae a da ja to ve ne znam. Ionako nita od
toga nije vano," ree Brohier. "Ali pustiu ga da me gurka i bocka ako
to znai da emo priati o neemu drugom."
"Naravno, Karl." Goldstajn je priao i seo na ivicu kreveta. "Radio
si neto?" pitao je, pokazujui glavom u pravcu digitalnog desktopa.
"Pokuao sam da napiem pismo," rekao je. "Gde si bio sino? uo
sam helikopter."
"U Vaingtonu," ree Goldstajn. "Jo jedan dosadan sastanak."
"Sastanci - da, hvala ti, setio sam se ta sam hteo da ti kaem.
Arone - "
"Tu sam, Karl."
"Nemoj pretvoriti Defrija u administratora. Nemoj mu dozvoliti
da to uim sebi. Pronai nekoga da pie pisma i vodi sastanke. On
mora biti u laboratoriji. On mora da uje sopstveni glas kako
nadglaava buku."
"Dobro, Karl."
"Upravo je to njegov problem. Zato je i otiao, zna. elim da mi
potvrdi da e vrata za njegov povratak uvek biti otvorena."
"Naravno. Samo..." Goldstajn uzdahnu. "Karl, na tom sastanku
sino - ne bi trebalo to da ti kaem, ali ne znam kako mogu da oekuju
da ti ne kaem Dodue, moda mi zato i nisu rekli sve do sada."
"Prestani da brblja, Arone ili me moda vie nee biti kad ti
zavri."
Goldstajn klimnu u znak izvinjenja. "Karl, imam vesti o Defriju.
Nestao je. Kidnapovali su ga pre nedelju dana - pretpostavljaju da ga
je otela neka domaa teroristika grupa. Nemaju nikakve vesti o
njemu."
Jedina vidljiva reakcija bio je nain na koji je Brohierov pogled
tumarao po sobi. "U redu," konano je prozborio.
"Nedelju dana je mnogo vremena kada je otmica u pitanju," ree

Goldstajn, odmahujui glavom. "Oni daju sve od sebe, ali - Karl, FBI ne
daje mnogo nade."
"Ma bie Defri dobro."
"Naravno to svi elimo," rekao je Goldstajn. "Samo sam mislio da
bismo moda mogli da porazgovaramo o tome ta emo sa
Terabajtom u sluaju da se Defri ne vrati."
"To je gubljenje vremena i energije - to je jako delikatna stvar
trenutno kada sam ja u pitanju. Vratie se on, Arone," rekao je
Brohier. "On zna gde pripada." Onda je uronio u jastuke, prosto kao da
pokuava da se sakrije ispod njih. "Va prijatelj, doktor, je ovde."
Goldstajn je pogledao iza sebe i ugledao doktora Hubsa kako stoji
na dovratku.
"Mogu da te drim za re, Arone, zar ne?"
"Moe, Karl."
"Onda doktore, uite unutra i ne odugovlaite. Ovo je zadnje
obeanje koje sam u obavezi da odrim."
Vie od jednog dana, Defri Horton je bio ostavljen sam u memljivim,
klaustrofobinim okvirima Sklonita 6. Niko nije doao da ga obie ili
da ga odvede do klozeta. Niko mu nije doneo ni hranu ni pie. Niko
nije snano otvorio metalni poklopac da pusti svetlost i sve vazduh
unutra makar na nekoliko sekundi i da tako ublae sumornu
atmosferu koja je vladala unutra.
To to su ga zapostavili iskoristio je na najbolji mogui nain: u
roku od jednog sata nakon svog povratka u eliju sa prljavim
zidovima, poeo je da kopa svoj izlaz na slobodu.
Jedim alat koji mu je bio na raspolaganju bila je jedna izma do
glenjeva sa debelim mekanim donom. Njegovi tamniari su mu jo
prvog dana oduzeli izme zajedno sa odeom, ali su mu ih vratili - bez
pertli - uslovnog oslobaanja. Nekako, uspeo je da zadri desnu izmu
dok su ga vukli prema sklonitu iz barake u kojoj se nalazilo skladite
oruja. Gde je zavrila leva izma, nije znao, ali desna mu je pravila
drutvo kada su ga sa zadovoljstvom grubo gurnuli nazad kroz otvor.
Videvi tunele u skladitu, Horton se pitao da li su sve graevine u
kampu povezane ispod zemlje, pa ak i sklonita - naroito sklonita.
Ali, umesto da trai neki zapeaeni tunel koji moda i ne postoji,

odabrao je put za koji se nadao da e biti najbri i najkrai izlaz - da

napravi krivudavu rupu ispod ivice elinog kupastog krova. Poeo je
od vrha zida direktno ispod otvora, jer je to mesto koje e najtee
uoiti, ako gledaju izvana, a bosim stopalima je ravnomerno irio
prainu po podu u sklonitu dok je radio.
ak i blizu povrine, zemlja je bila gusta i poput gline. Odmah je
primetio da je izmama bilo mnogo lake komadati zemlju negoli je
kopati, mada ak ni za to nisu bile ba najpodobnije - kramponi bi se
zaepili nakon samo nekoliko prelaza, i bilo mu je potrebno vie
vremena da ih oisti prstima nego to je njima trebalo da se ponovo
napune. Posle izvesnog vremena, prestao je da obraa panju na to,
otkrivi da je ivica pete na izmi poput poluga i da najbolje rezultate
postie kada to radi sa obe ruke.
Jedna od prednosti izme bila je u tome to je bukvalno bila
beumna, bez obzira koliko jako udarao ili koliko brzo radio - pa ak i
kada bi sluajno zakaio metalni krov. Tako da nije prolo mnogo, a
on je otkrio da je put blokiran - krov nije bio samo na vrhu tla, ve i na
vrhu okruglog elinog potpornog stuba koji se pruao nanie u
unutranjost zemlje. Nije mogao brzo i lako da napravi krivudavu
rupu.
Neometan, istio je svoj put niz zid sve dok nije pronaao krajnju
ivicu potpornog stuba. Onda je ponovo poeo da kri sebi put sa
strane, pravei upljinu koja je uskoro prerasla u neto to se moglo
nazvati tunelom. Radio bi sve dok mu lice ne bi bilo okupano u znoju,
a ruke prosto vritale od umora, pa i onda jo malo preko toga.
Odmarao bi sve dok grudi ne bi prestale da se panino diu gore dole,
a zatim bi krenuo sve ispoetka.
Za to vreme oni su u enskom bungalovu pevali himne, a Horton je
poeo da nailazi na korenje. to je dalje iao, bili su sve deblji i gui,
sve dok na kraju vie nije bio u stanju da ih bolnim rukama pokida.
Pokuao je da ne razmilja o protraenom trudu, prebacio se na drugi
deo zida i krenuo ispoetka.
Kada se jutarnja svetlost pojavila kod ventila za vazduh, tunel je
bio dugaak pola Hortonove visine, a po njegovoj proceni, neto malo
vie na pola puta do povrine. To nije bilo dovoljno. Seo je na vrh
humke svee iskopane zemlje, iscrpljen i obeshrabljen, oekujui da
e njegovi napori svakog asa biti otkriveni i uzaludni.

Ali oni nisu doli. Kada je sa zakanjenjem shvatio da jo uvek

postoji nada, krenuo je u napad na tunel obnovljenom snagom. izma
je ve odavno bila beskorisna - stisnuta u zatvorenom prostoru, a on
je golim rukama grebao i kopao sabijenu zemlju, a nokte je izgrickao
do mesa u pokuaju da spasi one koji jo uvek nisu bili iskidani i
izvrnuti. Zemlja mu je pokrila lice i kosu i skoravila se, zaustavljajui
svaki njegov dah. Meutim, nije se zaustavio sve dok njegovi prsti nisu
stigli do spoljane ivice kupastog krova. U tom trenutku je znao da ga
od povrine razdvaja samo desetak santimetara zemlje koju moe da
oisti za nekoliko minuta.
Zastao je, jer je morao da donese odluku - da li da pokua da
pobegne danju, ili da rizikuje i saeka no.
Ako je to to su ga zanemarili proizvod samo Vilkinsovog besa,
onda se to moe okonati svakog trenutka. Ali ako je to poetak
proraunatog pokuaja da ga slome, verovatno e trajati danima.
Horton je pretpostavio da je u pitanju ovo drugo, i odluio je da
saeka.
Ali pogreno je pretpostavio. Doli su po njega malo pre veere.
Pukovnik Robert Vilkins nakrivio je glavu upitno posmatrajui
Defrija Hortona, koga su straari gurnuli na drvenu klupu. "ta je
to?" pitao je Vilkins pokazujui na Hortonovu prljavu odeu.
"Pronali smo ga kako pokuava da iskopa tunel i pobegne iz
sklonita, gospodine."
Voa narodne vojske coknu jezikom u znak neodobravanja i
zavrte glavom. "Zaista, doktore, umete vi i bolje od toga..."
Posmatrajui Vilkinsonove oi, Horton iznenenada, sa sigurnou,
shvati da mu je sve to jako poznato. "Postavili ste neku vrstu
kontrolnog ureaja u sklonitu."
"To bi bilo efikasno."
"Hteli ste da pomislim da u uspeti, pa da mi onda oduzmete
nadu..."
"Doktore Horton, jedini razlog to vas ja stavljam pod klju jeste
da bih vas spreio da se povredite. Iskreno govorei, vi ste sami sebi
najvea pretnja. I kada biste sluajno odlutali, a da to nikome ne
kaete, anse da vas ubiju bi bile skoro izvesne. Da li ste ikada bili

ranjeni, doktore Horton? Da li ste ikada videli nekoga ko je ranjen

NATO mecima iz borbene puke?"
"Ne," tiho odgovori Horton.
"Pa, nadam se da ete onda prihvatiti moj savet - to je neto to
sigurno ne elite da vam se desi." Podigao je pogled, a zatim okrenuo
glavu i pogledao u preostala tri mukarca koja su stajala u blizini.
"Frenk, da li si spreman?"
"Da, pukovnie."
"Hajde onda da to obavimo," rekao je i udario rukom u klupu
pored sebe.
rier je priao i poloio komset Selestijal 3000 i pakovanje baterija
na klupu. Na ivici komsetove plastine kutije nalazio se trejser - bio je
Hortonov.
"Hvala," ree Vilkins ne pomakavi se da podigne ureaj. "Hoete
li, molim vas, red doktoru Hortonu ta ste uradili sa njegovim
komsetom."
"Izvukao sam GPS modul lokator, a zatim sam umesto njega ubacio
lani modul. Tako da dijagnostiki sistem ne prepoznaje razliku i
vaem provajderu nee biti poslata nijedna poruka o greci."
"Takav isti tretman su proli svi nai komseti, zar ne?"
"Da, gospodine. Nita specijalno. Vie vremena vam treba da
postavite radnu klupu, nego da to obavite. Ali zapamtite, mi vie
nemamo pomo odozgo - tako da na osnovu poziva sa komseta jo
uvek mogu pomou triangulacije da otkriju ta se deava, ako im
samo damo dovoljno vremena za to."
Vilkins je klimnuo glavom. "Toliko za sada, Frenk." Ponovo je
svoju panju usmeno na Hortona. "Ljudima ne pada na pamet da svaki
put kada upotrebe svoj komset, obavetavaiu ljude iz vlade o tome
gdje se nalaze u tom trenutku - i to sve zbog neke glupe kuke sa
celularnim telefonom koja se izgubila u meavi i umalo umrla, pre
dvadeset i pet godina. Svaki put kada se neto loe desi, vi raunate da
e neki liberal istupiti sa idejom kako moemo, na utrb samo malog
dela nae slobode, spreiti da se takva nesrea ponovo dogodi. Ja lino
mogu da uloim filozofsku primedbu po pitanju odavanja svog
poloaja bilo kome ko je zainteresovan. Mislim da to moete
razumeti."
"Da, ja sasvim sigurno razumem zato ne biste voleli da se va

poloaj otkrije."
"Nadam se da niste vie ljuti zbog rei koje sam izrekao u besu,
doktore Horton - naroito poto sam rekao momcima da vas dovedu
iz pristojnosti.
"Pristojnost."
"Tako je. Upravo su me obavestili da je doktor Karl Brohier
preminuo..."
"Dobar poetak," ree jedan od straara zajedljivo.
"Hajde sad, Majki, nemoj biti bezoseajan," ree Vilkins. "Doktor
Horton i doktor Brohier su bili prijatelji."
"Zato bih vam verovao?" upita Horton. "I pre ste me slagali da bi
me namamili da uradim ono to elite."
"Pretpostavio sam da ete biti malo skeptini." Vilkins uze komset
i ubaci bateriju u udubljenje. "Dozvoliu vam da pozovete
predsednika i od njega lino ujete vesti. Dok budete razgovarali,
iskoristiu priliku da i ja malo popriam sa njim." Drei komset
neobavezno u desnoj ruci, prui ga Hortonu.
Horton je i dalje drao ruke u krilu. "Sama injenica to vi elite da
ja to uinim, dovoljna je da ja ne elim."
Vilkins dade znak drugom rukom, i oba mukarca koja su stajala
sa rijerom skinue puke sa ramena. Bez ikakvog prethodnog
upozorenja, jedan od njih opali tri rafala koja su prozujala tik iznad
Hortonove glave i uz tup zvuk se zarila u stablo koje se nalazilo
nekoliko desetina metara iza njega.
"Molim vas," rekao je Vilkins.
Srce je poelo luaki da mu udara, usta mu se osuie i on uze
komset.
"Molim vas odaberite autentini poziv, tako da obojica moete biti
sigurni sa kim razgovarate."
"Zbog ega mislite da e predsednik uopte odgovoriti na moj
poziv?"
"Mislim da hoe," rekao je Vilkins. "ak mogu da se kladim da u
svom linom direktorijumu imate njegovu adresu."
"Zar mislite da sam im ja toliko vaan, da e vam dati ono to
traite?"
"Sada poto je doktor Brohier mrtav, mogu samo da zamislim
koliko je vaa cena na tritu skoila. Ja ionako ne nameravam da

traim mnogo. Uostalom, zar to nije geslo liberala? 'Ako moe da se

spasi ivot jednog oveka...' A oni su u situaciji da spasu va ivot."
Horton je spustio Komset na klupu i gurnuo ga prema Vilkinsu.
"Ne, hvala. Cena je previsoka. Sami pozovite predsednika. Ja vam u
tome neu pomoi."
Vilkins ie skoio poput make - Horton nije ni video udarac. U
jednom trenutku obojica su sedela na klupi, a ve u sledeem
Hortonova glava je odletela u stranu od udarca koji je bio toliko
snaan da ga je oborio na zemlju. Oamuen, pokuao je da se
pridigne na kolena i ruke, ali Vilkins ga je utnuo i ponovo oborio na
zemlju.
"Mislite da ste isuvie vredni i da vas niko nee povrediti?" vrisnuo
je pukovnik, stojei iznad Hortona. "Je li u tome stvar? Mislite da ste
mnogo vani? Udarac u stomak koji je usledio bio je tako jak da je
Hortona podigao sa zemlje. Borei se za dah, pokuao je da se
otkotrlja i izbegne sledei napad. Dok je pokuavao, Vilkins ga zgrabi
za desnu ruku i poe da mu savija palac prema zglobu sve dok Horton
vie nije mogao da izdri i vrisnu od bola.
"Tako, tako je ve bolje, poeli ste da shvatate," rekao je Vilkins, i
dalje ga vrsto drei, dok se ponovo sputao na klupu. "Doktore,
postoji mnogo naina da vas povredimo, a da i dalje budete dovoljno
svesni da moemo da se vratimo sat kasnije i jo malo vas obradimo.
Sve ovo vreme ja sam namerno donosio odluke u korist blae kazne,
pretpostavljajui da ete vi kao inteligentan ovek biti uvreeni
jednom takvo prostom taktikom. Ali, moda sam vas precenio. U
ovom trenutku ne delujete mi uopte tako pametno kako se tvrdi u
isecima iz novina."
"ta hoete od mene?" Svaka re je predstavljala napor.
"Ne pratite, doktore," rekao je Vilkins, steui ga jo jae. "elim
da znam kako da savladam Priguiva. Hou da onesposobim njegov
kod."
Horton procedi odgovor kroz stisnute zube. "Ne - ma - koda."
"Va kredibilitet je pod sumnjom, doktore. Hou da pitam jo
nekog - nekog kome je va - ivot vaniji, nego to je izgleda vama."
Iznenada, Vilkins je pustio Hortona i otiao do svojih ljudi, ostavljajui
ga da se previja u blatu. "Gejlorde, ti budi u toku sa ovim stvarima. Da
li je neko izvrio testove da utvrdi koliko dugo moe amputirani palac

da odri zeleno svetlo na komsetovom identifikatoru otiska?"

"Mnogo vie nego to moete da zamislite," reko je vojnik. "Deset,
dvanaest sati, ako preduzmete neophodne mere da se otisak ne osui."
Za to vreme, Horton se pridigao i seo, drei povreeni palac
drugom rukom. "Da raistimo jednu stvar - po svemu sudei, vi sada
oekujete od mene da budem kooperativan?"
"Oekivao sam da e taj isti fino regulisani oseaj za samoodranje,
zbog koga se vi otimaoci oruja plaite da ivite u svetu naoruanih
slobodnih graana, nestati," rekao je Vilkins. Ali, s obzirom da imate
potekoa da to shvatite, dozvolite da vam pojednostavim stvari. Mi
smo nasilnici. Vi ste uenjaci. Nita se nije promenilo. Vi ste i dalje u
srednjoj koli, a mi smo i dalje na vrhu. Ako je hou va prokleti novac
za uinu, onda u ga i dobiti. Jedino pitanje je koliko ste bola spremni
da podnesete pre nego to ga se odreknete."
Horton se lagano podigao sa zemlje i smestio na klupu. "elite da
predsednik zna da me drite, zar ne? To je ono to elite u ovom
trenutku."
"Tako je. Tako u biti siguran da e sasluati ono to imam da
kaem."
Klimajui glavom polako, Horton ree: "Pretpostavljam da nemam
ta da izgubim." Uzdahnuo je snano, a zatim pokazao u pravcu
komsete, koji je bio oboren sa klupe i leao je na busenu trave pored.
"Da li mogu da ga podignem?"
"Svakako."
"Kreui se paljivo, Horton othrama nekoliko koraka, unu i
zgrabi komset vrsto zdravom rukom. Poe lagano da ustaje, grei
lice. Palac mu je lako skliznuo u prazninu sa strane jedinice gde se
nalazila reetka za identifikaciju.
"Lini direktorijum," rekao je. "Otvori zatieni folder. Idi na
Brelanda." Dok je to radio, na njihovim licima je video da uivaju u
svom trijumfu, da se pomalo oputaju, ba kao to se i nadao.
Napravio je pokret kao da e uneti broj u registar.
Ali, umesto toga, zgrabi komset vrsto obema rukama, a nogama
se snano osloni na gumu ispod njih. Dodajui svoju teinu svakom
atomu snage koji mu je preostao u rukama, smrskao je jedinicu o ivicu
drvene klupe. Sam udarac predstavljao je pravu agoniju za njegovu
povreenu ruku, ali je doveo do ugodnog rasipanja plastike i metalnih

delia. Drugi udarac, zadat kolenima, razbio je unutranje sastavne

delove komseta i rasuo ih po blatu.
Najblii straar skoi na njega, pre nego to je uspeo da svoj in
unitenja okona. Od sudara se zateturao unazad i pao na zemlju, tako
da je vrlo brzo izgubio bitku za ono to je jo uvek vrsto stezao u
levoj ruci. Ali, vie nije bilo vano - najvei deo koji je preostao bilo je
pakovanje baterija.
Nesvestan teine na sebi, Horton je potraio pogledom iza sebe
Vilkinsa i uz iskoeni osmeh se susreo sa nevericom u njegovim oima.
"Idi doavola," rekao je. "Nikada nisam potovao nasilnike."
Tukli su ga skoro do smrti, a zatim su ga vezali za drvo lica okrenutog
prema stablu, dok su se raspravljali ta da rade sa njim. Dao je sve od
sebe da prati raspravu, ali straari su mu to oteavali - kadgod bi
prestao da jaue dovoljno dugo da jasno uje njihove glasove, jedan
od njih bi ga ponovo udario.
Ostavili su ga da tako visi dok su zajedno delili hleb, a miris hrane
koji se irio veernjim vazduhom muio ga je isto koliko bolovi i
modrice. Ostavili su ga da tako visi, dok su se molili i pevali zajedno,
ispirui krv sa svojih ruku belilom ideologije.
Zatim su se ponovo vratili kod njega, okruujui drvo dok su sekli
najlonsku uad koja ga je drala. Sa Vilkinsom na elu kolone, odveli
su ga u umu, do mesta koje je bilo na pet minuta od kampa, a njemu
su se tih pet minuta inila kao venost. Horton je bio ubeen da su
odluili da ga ubiju. Naalost, istina je bila mnogo gora.
Koda su se zaustavili, na velikom paretu gole zemlje oborili su ga
na kolena i naterali ga da posmatra dok etiri mukarca, lopatama sa
dugakim drkama, kopaju plitak rov direktno ispred njega. Ostatak
skupa stajao je rame uz rame u krugu oko tog mesta, neki od njih ak
sa decom koju su drali u naruju ili koja su provirivala izmeu nogu
sablasno tiha.
"To je dovoljno," konano je rekao Vilkins, vadei pitolj iz futrole
dok je prilazio.
Horton je gubio dah. Snane ruke na njegovim ramenima nisu mu
dozvoljavale da potri.
"Dovedite mi prvog taoca."

Krug se otvorio i dva pripadnika narodne vojske dovukoe vitku

enu u centar, primoravajui je da klekne sa druge strane rova. Ruke
su joj bile vezane iza lea, a preko usta zalepljena dukt traka, ba kao
i Hortonu prvoga dana. Krv koja je curila iz duboke rane na
slepoonici, umazala joj je na grudima svetlo braon uniformu. Nije je
poznavao, ali poznavao je sve boje straha i zbunjenosti koje je video u
njenim oima koje su preklinjale.
"ta je ovo?" pitao je Horton. Zbog radoznalosti, usledio je jak
udarac s lea kundakom u rebra.
Vilkins je podigao levu ruku u znak negodovanja. "Nema potrebe
za tim. Siguran sam da smo u potpunosti privukli panju doktora
Hortona," rekao je. "Defri, eleo bih da upozna zamenika erifa,
enon Drajton. Ima dvadeset osam godina i samohrana je majka dvoje
dece.
To je, po naem miljenju, ve dovoljan greh u odnosu na plan koji
nam je Bog namenio. Ona radi i kao dispeer, pomae lokalnim
lopovima u uniformi da konfiskuju imovinu i smanje slobode
slobodnih graana. To je ini izdajnikom, a u skladu sa ratnim
pravilima, imamo sva prava da je smesta pogubimo."
Drajton je samo zacvilela, ni za ta drugo nije bila sposobna, ali
njene oi, koje su tragale za razumevanjem, molile za milost,
odraavale su ist, nekontrolisam strah. Bilo je udno, ali nije
pokuavala da se oslobodi stega kojima je bila vezana - izgledalo je
kao da u njenim udovima nije ostalo nimalo volje.
"To je ludost," poe Horton.
"Sluaj me paljivo Defri, jer ono to u ti sada ponuditi bie ti na
raspolaganju samo odreeno vreme. Pruiu ti ansu da spasi
enonin ivot..."
"Kako uopte moe da oekuje da e bilo ko krenuti za tobom u
budunost? Ti si mnogo gori tiranin nego to e Breland ikada biti."
"...i omogui joj da se vrati kui svojoj deci. S obzirom da ti ivoti
nevinih tako mnogo znae, pruam ti ansu da uzme uee u
spaavanju ovih ivota. Red mi ta krije od mene, sve to zna, i
pomilovau ovu enu." Podigao je pitolj i uperio ga u enin stomak.
"Pukovnie... Roberte... ako boga znate... "
Vilkins je podigao ruku. "Ne, u pravu si, to ne bi bilo humano. Rana
na stomaku mnogo boli i mnogo treba da bi rtva umrla. Ovo je bolje."

Vilkins se pomerio u stranu i podigao ruku sve dok se cev pitolja nije
nala na nekoliko santimetara od eninog uva. "Priaj, Defri."
"Ne ini to..."
"Ne moe me zaustaviti. Kai mi kako da blokiram Priguiva.
Kai mi kako da neutraliem Okida. Ja drim pitolj, ali njen ivot je u
tvojim rukama."
"Za boga miloga, deca gledaju."
"Odlino. Neka naue cenu izdaje."
"Ovo je besmisleno! Ne mogu da ti dam to to eli! To ne postoji tu nema nieg drugog sem tvoje mate!"
"enon je stvarna. Zar nema saaljenja prema njoj, Defri? Ima
zlatnu ansu da sprei nepotrebnu smrt izazvanu vatrenim orujem.
Ali nema ba mnogo vremena. Kada ovoj ponudi istekne rok, on e
umreti."
"Ne eli to da uini," rekao je Horton, pokuavajui i sam da u to
poveruje. "Nije potrebne da to uradi. Ne postoji prokleti kod! Potrai
od mene neto to mogu da ti dam. Daj mi pravi izbor..."
"Mislim da znam u emu je tvoj problem, Defri. Mislim da mi
donekle jednostavno ne veruje."
"Ne, ne, ne, nemoj," zavapio je Horton. "Molim te - Vilkinse!"
Vilkins nije davao nikakav znak od sebe da ga uopte slua. U roku
od nekoliko sekundi, sa zastraujuom odlunou, on savi enu
napred nogom koju je postavio po sredim njenih lea, a zatim spusti
ruku i ispali joj jedan metak u potiljak.
Prasak je odjeknuo poput groma, ali ga je drvee istog trenutka
progutalo. Neto toplo i vlano poteklo je vazduhom i poprskalo
Hortonovo lice. Poeo je da povraa kada se skrhano, beivotno telo
enon Doerti sruilo postrance i srozalo na pola puta u rov.
Horton nije mogao da poveruje sopstvenim uima kada je uo
uzvike oduevljenja.
Suze su neometano poele da mu klizile niz lice u trenutku kada je
Vilkins podigao pogled sa svog runog rada. "Ti kopile," proaputao je
fiziar. "Ti si bolestan, Vilkinse. Ti si jedan poremeeni ubica, kopile."
Ali to nije imalo ama ba nikakvog uticaja na Vilkinsa. "U mom
svetu, to se zove pogubljenje zbog ispravne i pravedne stvari. Ali ti si
taj koji je ubio Defri - ti si izabrao. Ja sam samo drao pitolj umesto
tebe." Pogledao je prema krugu. "Dovedite drugog."

"Ne!" viknuo je Horton. Za trenutak je uspeo da se oslobodi ruku

koje su ga drale, to mu je bilo dovoljno da ustane i napravi korak. U
tom trenutku neto vrsto ga je udarilo otpozadi u kolena. Sruio se
zagnjurivi lice u blato i krv, samo nekoliko santimetara od ivice
onoga to je sada predstavljalo grob.
"Aha, znai ipak ti je stalo," ree Vilkins i unu pored njega.
"Vidim sada mi veruje. Moda e ti to pomoi da donese sledeu
odluku." Zamahnuo je rukom, podigli su Hortona i ponovo ga
primorali da une i suoi se sa narednim taocem. "Defri, ovo je Rej
Mejsi. On je okruni poreznik."
"Ne!" jo jednom je viknuo Horton. "Neu da igram tvoju igru. Ne
moe prebaciti odgovornost na mene. Ti si odgovoran za sve to se
ovde deava. Ovo je tvoj bedni kult i tvoja zlodela. I bolje bi bilo da
sam ja sledei koga e ubiti, jer ako ne budem sledei, biu
najsreniji svedok koga e ikada videti kada budem svedoio na
tvom suenju - na suenju svima vama koji ste ovde prisutni i koji ste
mogli ovo da spreite, ali sto ili prevelike kukavice ili ste se pretvorili
u robote da bi bilo ta uinili..."
Vilkins nije nita rekao. Samo je stao iza Rej Mejsija i prislonio cev
pitolja uz potiljak taoca, koji se vidno tresao. Zatim je Vilkins
pogledao Hortona prkosnim pogledom koji je poruivao: izaberi.
Zatvorivi oi, Horton je duboko udahnuo, a zatim lagano
izdahnuo. Kada je ponovo otvorio oi, smirio se taman toliko da
izgovori misli koje su vritale u njegovoj glavi.
"Ti zaista ne razume koliko ti malo moi pitolj zapravo daje,"
rekao je. "Ti si rtva sopstvenog mita. Pokuava da iskoristi oruje
da kontrolie ljude, onda kada oni nisu nizata vie sem da ih ubije."
"To je dovoljno dok se ne pronae neto bolje," doviknuo je neko
iz kruga.
"Neto bolje se ve pojavilo," uzvratio je Horton, a zatim
usredsredio svoj pogled na Vilkinsa. "A ak i da nije, i dalje ne bi bio u
pravu. U tvojim je rukama samo mo da ubije, a to nije nita naroito.
To je neto tako obino da svako ivo bie, pa ak i najgluplji oblici
ivota imaju tu mo. A to nije ni izdaleka dovoljno da me natera da
postanem neko drugi. To nije dovoljno da me natera da postanem kao
ti.
Ja nemam to to vama treba, pukovnie Vilkins - niko to nema. ak

i kada bih imao, pitolj ne bi mogao da me natera da vam to dam.

Strah je ono to nas kontrolie - on vas kotrolie upravo ovog
trenutka. Ali ja neu dozvoliti sebi da se plaim vas, ili onoga to vi
odluite da uradite. Znam gde se zavrava moja odgovornost, a gde
poinje vaa. I ona jadna ena pada vama na savest, a ne meni. Hajde,
uperi tu prokletu stvar u mene, da mogu zadnji put da ti kaem 'Idi
doavola' i da zavrim sa tobom. Zna da e ti mnogo vee
zadovoljstvo biti da ubije mene nego njega."
"Odlian govor. Prava filozofska beseda. Evo mog odgovora,"
rekao je Vilkins i povukao okida...
...ali, nita se nije dogodilo.
Mejsi je zacvilio i mrknuo.
Mrtei se, Vilkins je udario potkundak i otklonio uzrok zatajivanja
oruja, zatim je jo jednom pritisnuo cev naspram poreznikove
lobanje. U tiim u kojoj se ni dah nije uo, ceo krug je uo otar
metalan zveket kada je eki udario, ali nita vie od toga.
"Ma, ta doavola..." rekao je Vilkins.
Onda je Horton uo huk elise helikoptera i nekoliko sekundi nakon
toga potmuli zvuk strujanja vazduha. Zatim se ulo kako grane iznad
njihovih glava pucaju dok se teki konopci probijaju kroz baldahin. Na
svakom od konopaca visio je komandos Specijalnih snaga koji su se
sputali na tlo.
"Zauzmite poloaje!" povikao je Vilkins. "Strelci, napred - svi
ostali, idite do centra i budite pripravni! Pucajte po sopstvenom
nahoenju!"
Disciplina Jedinice Vojske istinoljubive pravde trajala je samo
nekoliko sekundi. Toliko je njenim lanovima trebalo da shvate da je
Priguiva onesposobio njihovo oruje i da oruje koje imaju ne
funkcionie. Onda se krug razbio i svi su se razmileli kao mravi ispod
prevrnute stene.
Vilkins im je dovikivao da se bore, a nekoliko pripadnika narodne
vojske koji su bili eljni borbe odgovorilo je tako to su izvukli noeve
ili namestili svoje savijene bajonete da odbiju napadae. Ali, Horton je
video da je veina, umesto da uini to isto, zgrabila enu i decu i
poela da se povlai u pravcu spavaona. Neki su se samo uurili na
zemlji tamo gde su se zatekli, podignutih ruku u znak predaje.
Oni koji su krenuli u napad suoili su se sa protivnikom iji se broj

iz asa u as poveavao i koji nisu samo iskakali sa konopca, ve su ih

opkoljavali probijajui se izmeu drvea sa sve etiri strane.
Komandosi su bili naoruani kopljima i pikado-pitoljima na
komprimirani vazduh. Rukovali su kopljima sa takvom vetinom i
efikasnou da su pikado-pitolji bili suvini.
Kada je ta kratkotrajna borba poela da jenjava, Vilkins i Horton
su se u trenutku nali sami usred haosa. Lice jednog odraavalo je
nevericu, a lice drugog zadovoljstvo. Pogledi su im se na trenutak
ukrstili, i u tom trenutku oba mukarca se setie stvari koju su na
momenat zaboravili.
Ve u sledeem trenutku, Horton se baci na Vilkinsa. Njegov napad
je bio odbijen postiujuom lakoom, a Vilkins je uvredu uinio jo
veom tako to vie nije obraao panju na njega. Dok je Horton leao
na zemlji borei se za vazduh, Vilkins poe da bei krivudajui i
nestajui meu drveem.
"Zaustavite ga," zavapio je pokazujui u pravcu u kome je Vilkins
otiao.
Niko nije obratio panju. Horton se pridigao na ruke i kolena i
pokuao ponovo. "Molim vas - sasluajte me - ne smete tom oveku
dozvoliti da stigne do skladita oruja. Tamo se nalazi hemijsko
oruje. Zaustavite ga!"
Glas mu je sada ve bio snaniji, ali nije bilo nikoga ko bi
odgovorio na njegovu molbu. Mestimine borbe su ga ostavile iza
sebe. Jedim komandos u preniku od dvadeset i pet metara, bio je u
potpunosti zaokupiran uvanjem najmanje desetak zarobljenika.
Zgrabivi lopatu sa dugakom drkom koja je leala na zemlji,
Horton se zateturao, stao na noge i krenuo za Vilkinsom. Jo uvek je
teko disao. Znao je da nema anse da protekne dugonogog i
brzonogog pukovnika. Ali, nije znao ta bi drugo mogao da uini sem
da pokua. I prije nego to je napravio dvadeset koraka sapleo se u
tami o korenje i kamenje i poleteo naglavake. Nekako se uspinjui na
noge, nastavio je, jedva primeujui da je otrica lopate duboko
zasekla njegovu podlakticu.
Jo pre nego to je ugledao skladite, Horton je ve odavno izgubio
Vilkinsa iz vidokruga. Ali fiziareva istrajnost je konano privukla
panju, koju njegove molbe nisu. Dva komandosa su se pojavila
niotkud, prvi je udario tapom Hortona u noge, dok je drugi udario

lopatu i izbio mu je iz ruku. Pao je snano na zemlju, ali se postarao da

prva stvar koju je izgovorio bude zvuna i da privue panju.
"Polako, smirite se sada, va rat je zavren..."
"Vojnie, u toj baraci se nalazi hemijsko i bioloko oruje," jedva
izgovori Horton. "Ako vrata nisu zakljuana, to znai da su pripadnici
narodne vojske ve unutra i da su otili po njega."
Jedan od komandosa se lupi rukom o elo. "Ovo je talac - ovo je
doktor Horton," rekao je iznenaeno.
"Ostani sa njim. Ja u se pobrinuti za skladite," rekao je drugi i
otrao prema baraci.
"Pokuau da obezbedim pojaanje, Baderu," rekao je prvi, i
posegnuo za mikrofonom koji mu se nalazio u predelu vrata. "Varthog
zove Gospodara ume - paket je kod mene, ponavljam, paket je kod
mene. Imamo ovde jedan neobezbeeni objekat, u severozapadnom
delu, obaveten sam o moguem postojanju arli bravo municije."
"Stiemo, Varthog. Izvuci paket odatle."
"To ste vi doktore," rekao je komandos. "Je l' moete da hodate?
Izvinite to smo vas oborili - nismo znali."
"Mogu da hodam," rekao je Horton. "Ali, shvatite, to skladite
oruja je mnogo vanije od mene..."
"Bader je pripadnik izviakih pomorsko-desantnih snaga,"
rekao je komandos. "On e se pobrinuti za sve."
Dok je Hortonova pratnja pronala komandanta desanta, od mnotva
portabl reflektora, iako je bio sumrak, izgledalo je kao da je po bela
dana. Komandant je bacio pogled ni Hortona, insistirao da ovaj
sedne, a zatim pozvao bolniara. Bolniar ga je pregledao i zatraio da
mu donesu nosila.
"Ja sam kapetan Sandecki iz 13. jedinice, pridodate 641. Taktikoj
brigadi," rekao je komandant, unuvi na pete i pruivi mu ruku.
"Jezivo izgledate, doktore. Tako mi je ao to nismo bili bri da vas
potedimo makar dela svega onoga kroz ta ste proli. Ali, sada je sve
gotovo, i mogu vam rei da e vai prijatelji sa Istoka biti jako
zadovoljni kada uju da ste dobro,"
"Kako ste me pronali?"
"Dobili smo 'ping' od rezervnog lokatora koji je DIA postavila u

vaem komsetu. Onda je Global Hok iz Minota izdvojio i locirao kamp i

drao oblast pod IR (infra crvenim) i SSR nadzorom sve dok mi nismo
stigli ovde."
Horton je klimnuo glavom, iako jedva da je razumeo neto od
svega toga. "Kapetane - gde je to ovde? Gde sam ja to doavola?"
"Najblii grad je Babit, Minesota - oko devedeset kilometara i sto
godina severno od Duluta."
Bio mu je potreban trenutak da shvati ta to znai. "Da li moete
da mi obezbedite prevoz do Kolumbije, u Junoj Karolini?"
"Naravno - samo ako nemate primedbi na marrutu koja ukljuuje
zaustavljanje u najblioj vojnoj bolnici i hotelskom apartmanu u
Vaingtonu. I na jednom i na drugom mestu se nalaze ljudi koji jedva
ekaju da vas vide,"
"Ja samo hou da idem kui," rekao je Horton.
Sandecki se nasmeio sa razumevanjem. "Porodica vam je u
Kolumbiji?"
"Ne elim da priam o tome. Ne sada," rekao je Horton, opruivi
se i sklopivi oi. "Izgleda da sam uspeo da razbacam delie svog
ivota na sve strane, tako da nisam siguran gde je dom. Ali, moda u
uspeti da ih ponovo sve sastavim, ako mi se prui druga ansa."
zaroptao je, a zatim dodao: "Nisam siguran da zasluujem drugu
ansu."
"Ma, doavola doktore, ko uopte zasluuje? Izgleda da svi
pokuavamo da izvuemo maksimum iz druge anse," rekao je
Sandecki i potapao Hortona po ruci. "Vi i vai prijatelji ste nam
pruili tu ansu. Ako ima pravde - a danas sam spreman da kaem da
je moda i ima - ona ide i vama u susret.

26
UBICA

Iako je uzana staza posuta ljunkom bila najdirektniji put kroz

umoviti deo kampusa, ipak je bila skoro kilometar udaljena od
glavnog kompleksa objekata kolumbijske Terabajt korporacije do
oblinje Brohierove fondacije Laboratorija za mirovnu tehnologiju.
Izolacija u MirTeku je obezbedila neophodan prostor da bi se
dvadeset i dva naunika bavila naprednim radom iz oblasti H-talasne
mehanike i inenjerstva odbrane. Staza posuta ljunkom pruala je
istraivau Terabajta, direktoru Defriju Hortonu, razlog i mesto da
provede nekoliko minuta u samoi i da malo proveba u toku dana.
On je ve bio navikao da svakoga dana najmanje jednom dnevno, osim
kada bi vreme bilo jako loe, seta gore dole od jednog do drugog kraja
kampusa.
Redovno je to inio, iako je i dalje pomalo hramao i imao stalne
bolove u nogama i desnom kuku, to je jednim delom bilo zavetanje
none more koja je sada bila dvadeset godina iza njega. inio je to
uprkos kampusovoj izvrsnoj komunikacionoj mrei, koja je mogla da
ga odvede do najverodostojnijeg prostora u virtuelnoj realnosti sa bilo
kim sa Terabajtovog platnog spiska, od radnika iz susedne
kancelarije, pa sve do Aneksa u Nevadi ili Udruenog modula za
obradu materijala koji je krujo dvanaest hiljada kilometara iznad
zemlje.
inio je to zato to je voleo umu i to nije eleo da se preda
vremenu i bolu, i zato to je za njega etnja postala meditacija koja mu
je omoguavala da razbistri misli. Uvek je ostavljao komset u
kancelariji, a njegovi radnici su znali da ne treba da ga uznemiravaju
dok je na "svojoj" stazi, ak i kada bi se zadrao sat ili vie prelazei
od jednog do drugog kraja.

Jutros se, meutim, nije zadravao. Poruka koju je primio od

Dordana Kilmera, lana radne grupe za Biofiziku, bila je podjednako
intrigantna i urgentna - Direktore, dolo je do neoekivanog razvoja
SPOK projekta. Molim vas, doite u laboratoriju to pre moete, kako
bih vam dao neophodne informacije - i kako biste vi mene
posavetovali. Rei u ostalima da mogu da idu kui i tako e i ostati
sve dok mi ne obavimo razgovor.
SPOK je bio Separator za praenje organske kontaminacije,
direktni potomak Hortonove modifikacije Marka V Okidaa za
dezaktiviranje hemijskog oruja. Cilj SPOK projekta je bio da
proizvede analizator-projektor koji e za kratko vreme moi da
razloi neutralie otrove koje je ivi organizam ve progutao.
Nereeni izazov SPOK-a bio je da preisti selektivnost projektora do
take neutralisanja samo kontaminirajue materije - a ne bilo koje
strukturalne materije ili nekog slinog jedinjenja neophodnog za
ivot. Gubici u eksperimentalnim ivotinjama su bili tako veliki da je
Kilmer dobio nadimak "Ubica," a kada se govorilo 'o grupi za
Biofiziku' nazivali su je Mrtvanica.
Horton je zatekao Kilmera kako podeava svoju opremu za
testiranje u Biofizici 3, inae naputenoj laboratoriji iji su visoki
prozori omoguavali da svetlost ue u prostoriju, ali ne i da se kroz
njih gleda. Oprema za testiranje ispunila je velika kolica. Na
udaljenosti od pet metara, na vrhu laboratorijske stolice bez naslona
nalazio se kavez u kome je bilo desetak zamoria.
"Hej, Dordane. Mislio sam da si u broju 2," viknuo je Horton.
"Direktore - Boe, to mi je drago to ste doli. Izneo sam ovo iz
broja 2 i zakljuao ga im sam shvatio ta se deava," rekao je Kilmer,
ispravivi se.
"Zato, ta se deava?"
"Jue smo ojaali analizator novim dugomolekularnim smart
filterima. Ve etiri meseca tri moja oveka rade na njima - organska
hemija sjedinjena sa Bulovom logikom..."
"Seam se. Problem sa novinama?"
"Ne ba." Kilmer se pomerio i stao sa druge strane opreme za
testiranje, i dao znak rukom Hortonu da krene za njim. "Posmatrajte
kavez, a naroito ono veliko zamore sa desne strane."
"Sa najcrnjom njukom?"

"Iz njega sam dobio uzorak," rekao je Kilmer i ukljuio analizator.

Monitori opreme za testiranje bili su zauzeti brojevima i grafikonima
vie od dva minuta, a zatim su se opet umirili. "Sistem je fiksiran i
prati uzorak. Izabrao je H-talasni profil. Dau zeleno svetlo za
poetak."
"O.K."
Kilmer je pritisnuo sigurnosno zakljuavanje i okrenuo drku
osiguranu oprugama. Oprema za testiranje je zazujala na kratko i dok
je ona zujala, zamore sa crnom njukom se sruilo.
"To je bilo brzo," rekao je Horton. "Je li mrtvo?"
"Sto posto," rekao je Kilmer.
Horton je bio iznenaen ravnodunou ostalih zamoria, koji su
nastavili da grickaju salatu spokojno. Izgledalo je da je rezultat
poprilino slian ranijim problemima koji su se javljali u toku SPOK
projekta.
"Pretpostavljam da je ono bilo jedino kontaminirano iz grupe,"
rekao je.
"Nijedno nije bilo kontaminirano," rekao je Kilmer i iskljuio
opremu.
Horton nabra obrve. "Onda ta je bio tvoj uzorak?"
"Pramen krzna iupan sa lea."
Horton je prvo zaprepaeno pogledao Kilmera, a zatim i kavez.
"ta se dogodilo, Dordane? Objasni mi."
"Jedna jednostavna greka u dvadeset est milijardi delia koda jedno NE gde je trebalo da stoji I. Analizator se odluuje za DNK
obrazac uzorka, umesto da ga iskljui. To je neto skoro poput
mutacije. Sada shvatate zato sam morao ostatak tima da pustim kui.
Jedno mikroskopski malo parence neije koe udara u otvorenu
tacnu uzorka i..."
"Hoe da kae da moe selektivno da ga podesi za bilo koji
DNK obrazac?"
"Da."
"Koliko selektivno?"
"Mislim da ne bi mogao da napravi razliku izmeu jednojajanih
blizanaca," rekao je. "Ali sve ostalo - pa, sve one ivotinje su littermates."
"Blagi boe," rekao je Horton. Oprezno se pribliio kavezu, oiju

razrogaenih od strahopotovanja i zaprepaenja. "Znai, u teoriji,

moe da odredi kao cilj bilo koji ivi organizam.. "
"Ne u teoriji," rekao je Kilmer, pratei ga. "Ja sam to jednostavno
uradio. Uradio sam to jo tri puta jutros i dva puta jue. Ako
pretpostavimo da ima dovoljno markera iz DNK profila, odmah e se
usredsrediti na jednu jedinku. Sve to je potrebno je kap krvi,
parence koe, kose..."
Stojei nasuprot kaveza, dugo i paljivo su posmatrali mrtvo
zamore i njegovu nepoznatu brau i sestre. "Savreno oruje za
ubistvo," rekao je Horton promuklim glasom. "San svakog atentatora.
Ubie samo onu osobu za koju je podeen i nikoga vie na celom
svetu..."
"Da li sada shvata zato sam morao da ga stavim pod klju?"
"Ali ne moe da ga stavi pod klju, Dordane. Zar ne razume?" U
glasu su mu se osetili ljutnja i strah. "Priroda ne uva tajne. Ne moe
je ni na koji nain prevariti da sarauje."
Horton se iznenada okrenuo i dok je to inio pogled mu se
zaustavio na mesinganoj ploi pored vrata laboratorije - ploa na
kojoj se nalazio dobrotvor MirTeka i njegov stari prijatelj i mentor.
"ta dalje, Karl?" pitao je oajno. "ta dalje?"