Sie sind auf Seite 1von 560

ARTHUR

CLARKE

OKIDA

THE TRIGGER
ARTHUR CLARKE AND
MICHAEL KUBE - Mc DOWELL

PROLOG:
IZABRANI

Defri Horton je preao ravnodunim pogledom po neredu u drugoj


spavaoj sobi koja je bila pretrpana tehnikom robom, a koju su on i
njegov cimer, alei se na sopstveni raun, nazvali Crna rupa.
Diskovi i trake leali su razbacani ispod i na nekoliko stolova, a
smrtno ranjeni CD-ROM bio je prikucan tokiem jedne od stolica.
Sortirane komponente kompjutera prve generacije i opreme za
testiranje pravile su nesigurnu gomilu metala i plastike po okovima.
Na Hortonovoj stolici lealo je razbacano mnotvo kablova, a
udubljena i prepunjena polica sa knjigama i prirunicima zjapila je
preko monitora kao Damaklov ma.
Haos, uobiajen za Crnu rupu, mogao bi se svideti samo jo nekom
od zaljubljenika u tehniku. Uostalom, veina Hortonovih prijatelja
imala je makar jednu takvu sobu.
Bez obzira na sve, ipak je bilo oigledno, s obzirom na mnotvo
kartonskih kutija na sredini sobe, da je Hal poseivao trampe tehnike
robe u Silikonskoj Dolini, u nedeljama kada je Horton bio odsutan.
"Ako je pokvaren popraviu ga. Ako radi koristiu ga" bio je moto
koji je Hal sam smislio. Bilo mu je teko da se odupre bilo kojoj
pogodbi na buvljoj pijaci, bilo da je u pitanju refraktometar za 50,
argonski laser za 100 ili ceo kompjuter iz ere Windows-a za 25 dolara.
Bilo kako bilo, u Crnoj rupi je za sve bilo mesta.
Odupirui se iskuenju da prebire po kutijama kako bi ocenio
Halova najnovija otkria, Horton je izaao iz sobe i odluno zatvorio
vrata za sobom. Gomila prljave odee na njegovom krevetu i
nagomilani materijal za recikliranje na balkonu bili su prei od borbe
sa entropijom u, kako ga je njihov gazda jednom prilikom gunajui
nazvao, "nedozvoljenom dvoritu spasenja".

Tek tada je Horton uo kucanje na vratima. Bilo je otro i


nestrpljivo, kao da traje ve neko vreme - to je moglo biti tano, s
obzirom da se borilo sa utanjem i brektanjem maine za pranje
sudova koje je dopiralo iz kuhinje.
Dok je urio da otvori, Horton je imao tek toliko vremena da baci
pogled na monitor u hodniku, ali sasvim dovoljno da primeti da je
posetilac sedokosi mukarac u dugakom kaputu. Otkljuao je obe
brave i odkrinuo vrata. "Zdravo - da li je tu -", zapoeo je posetilac.
Zatim je ispravio ramena i nasmejao se srdano. "Ah, znai tu ste."
Horton je nemo zurio u lice koje nije imalo ba nikakvog razloga
da se pojavi na njegovim vratima. "Vi ste Karl Brohier," rekao je,
mirkajui i odmahujui glavom. Nije imao predstavu kako bi trebalo
da se ponaa u sluaju da se Nobelov laureat pojavi na njegovim
vratima u ulozi misionara iz studentskog grada, pa je zato nastavio da
ponavlja sam za sebe: Vi ste Karl Brohier."
"Znam", rekao je stariji ovek i nakrivio malo glavu. "A vi ste
Defri Alan Horton." Podigao je flau vina koju je nosio i upitao:
"Mogu li da uem?"
"Da, naravno, doktore Brohier," rekao je Horton i povukao se
korak unazad kako bi skroz otvorio vrata.
"Karl," ispravio ga je posetilac.
Horton prosto nije mogao sebi da dozvoli takvu drsku prisnost, te
je samo klimnuo glavom u znak odobravanja. "Izvinjavam se zbog
nereda. Upravo sam se vratio posle tromesenog odsustva."
"Da, znam," rekao je Brohier dok se provlaio pored njega. "Kako
vam se dopalo na Bliskom istoku?"
"Uh - nisam ba bio spreman za sneg u prolee." Brohier je
zaroptao od zadovoljstva dok je traio slobodno mesto da sedne.
"A Mars Toliver - kako vam se on dopao?"
Toliver je bio direktor Nacionalne Ciklotronske Laboratorije za
Superprovodljivost /NCLS/ na Miigenskom dravnom Univerzitetu,
gde je Horton volontirao ezdeset minuta po ciklotronskom vremenu
kao staista kako bi pribavio podrku za svoju doktorsku tezu. "Od
njega se mnogo oekuje," rekao je Horton.
"Isuvie ste kulturni," rekao je Brohier, smetajui se na kuhinjsku
stolicu koja nije bila pretrpana potom. "Studentska bolest. Prevazii
ete je."

"Ja," zapoeo je Horton.


"Toliver je birokratski bog iz konzerve koji se izdaje za naunika naalost, sve je to tako svojstveno za glavnu slubu na vladinim
sajtovima. Sve zasluge za dobro uraen posao u NCLS-u pripadaju
Dinder Frantall, zameniku direktora. Siguran sam da je sa njom
razgovarao profesor Huang kako bi ugovorio vau posetu. Da li ste
dobili ono to ste hteli tamo?"
inilo se da nije postojala ni jedna jedina stvar o njemu a da je
Brohier nije ve znao. "Dobijeni rezultati su podrali moju tezu.
"Izvrsno. Jedva ekam da ih vidim. Da li e te je objaviti?
"U arbitranom asopisu? Nisam siguran da zasluuje
objavljivanje."
"Oh, mislim da zasluuje. Na osnovu onoga to mi je rekao stari
tigar, hm... stari tigar. Znate, on voli taj nadimak. Ne bi vam nimalo
kodilo da nekako udesite da on sluajno uje kako ga tako zovete."
Brohier se zakikotao sebi u bradu. "Poaljite svoj rad asopisu Pisma
iz Fizike 6. Ja sam na njihovoj listi arbitara. Nepristrasno u proitati
va rad.
"Doktore Brohier..."
"Karl," insistirao je posetilac.
"Horton je za trenutak imao udan izraz lica a zatim je klimnuo
glavom i rekao "Karl. Karl, vi upravo gledate u jednu veoma konfuznu
linost. Mislim, meni je zaista pripala velika ast da sam vas upoznao.
Proitao sam vae radove i zaista sam se obradovao kada ste dobili
Nobelovu nagradu. Smatram da sam privilegovan to uopte
razgovaram sa vama."
Brohier je nehajno preao preko ove pohvale. "Defri, ja imam
ezdeset godina i ne postajem mlai. Preite na stvar."
Gestikulirajui obema rukama Horton ga je upitao: "Zato ste
doli? Oprostite, ali sve ovo milii kao da se Mis prolea pojavila na
vratima studentskog bratstva." Blag, ali i iznenaen osmeh je omekao
Brohierove ozbiljne crte lica. "I pozvala predsednika bratstva na
sastanak," nadovezao se.
"Aha," sloio se Horton. "Da, skoro toliko neverovatno."
"ivot i jeste neverovatan - ali i stvaran. "Doao sam da vas pitam
ta nameravate da radite sledeih deset godina," rekao je Brohier.
"Ako nemate nita pametnije, pitam se da li biste razmislili da radite

za mene."
"Molim?"
"Nobelova nagrada, znate, otvara vrata - i to ne samo vaa," rekao
je Brohier. "Neto pre godinu dana priao mi je ovek veoma
naprednih razmiljanja po imenu Aron Goldstain i predloio da
osnujemo novi istraivaki centar. Odgovorio sam mu da bih bio
zainteresovan samo pod jednim uslovom - da mi dopusti da sakupim
to je vie mogue vrhunskih strunjaka i da im obezbedimo sredstva
za rad i slobodu da tragaju za bilo im za ta oni smatraju da
obeava."
"Zvui kao studiranje samo bez ocenjivanja."
Horton se nasmejao. "Rekao sam mu da ne elim da budem
rukovodilac neke komercijane fabrike za pravljenje raznoraznih
naprava, i da mislim da je nama potrebna fabrika za proizvodnju
ideja, koja bi radila na samim granicama kao i na pomeranju tih
granica."
"Nova nauka stvara nove mogunosti"
"Da, tako je," rekao je Brohier. "Tako je. Jo sam mu rekao da neu
staviti svoj potpis na plan rada, i da mu ne mogu rei do ega emo
doi ili koliko e to vredeti. Nisam mu, u stvari, mogao obeati nita
konkretno. Onda me je on pitao koliko sam zaradio od svojih patenata
i dozvola za poluprovodniku memoriju, i ja sam mu odgovorio.
Rekao je da to njemu sasvim odgovara i onda smo se rukovali."
"Za oko pet meseci, Defri, ja u staviti svoj direktorski eir i
otvoriu vrata razvijenom istraivakom kampusu koji se gradi na
prostoru od 1.400 ari izvan Kolumbije, u Ohaju. eleo bih da i ti bude
tamo od prvog dana.
"Da li si zainteresovan?"
Samo mi recite koga treba da ubijem," rekao je Horton.
Brohier se nasmejao srdano. "Ova flaa ima ep," rekao je,
pokazujui na vino. "Da li u ovom stanu ima otvaraa za flae?"
"Bilo je kada sam otiao."
"Onda se potrudi da ga nae, i ti i ja emo ubiti ovaj fini Bordo - i
nekoliko sivih elija u naem mozgu - zajedno sa vinom," rekao je
Brohier.
"Dobrodoao u Terabajt Laboratorije, Defri. Poni da razmilja o
tome na emu sledeem bi eleo da radi."

Brohijerove oi su zasijale neprikrivenim ponosom i


zadovoljstvom. "I poni da se privikava na ideju da e ti uskoro
zavideti svi oni koji bi eleli da budu na tvom mestu."

1
ANOMALIJA

"Voks", Defri Alan Horton se obratio svom autu. Indikator za


glasovnu komandu je zasvetleo na instrumentskoj tabli, i brzi meni se
pojavio na vetrobranu. "Dravne vesti."
"Oekuje se da vrhovni tuilac General Don Vu objavi konane
planove za, do sada ve dva puta, odlagano suenje Melvinu Hilsu i jo
osmorici pripadnika grupe za borbu protiv abortusa "Boje ubice."
Optueni su suoeni sa pet optubi za ubistvo u smrtonosnom napadu
rakete na prostorije Planiranja Roditeljstva u San Leandru.
"Obeavamo optuenima poteno suenje, sudu bezbedno
suenje, a rtvama pravednu presudu."
"Oekuje se da neobino virtuelno suenje bude u potpunosti
izvedeno na ekspresnoj G2 mrei, sa sudijama, porotnicima, javnim
tuiocima i optuenima na razliitim skrovitim lokacijama. Januara je
prva porota rasputena jer je nekoliko lanova porote primilo pretea
pisma u kojima su im pretili smru."
"Voks," rekao je Horton. "Lokalne vesti."
"...Provajderi asocijacija za zatitu zdravlja ena u velikoj
Kolumbijskoj oblasti nisu bili voljni da razgovaraju o bilo kakvim
dodatnim merama obezbeenja, ali je zamenik komandanta policije
Din Rajberg obeala 'maksimalnu opreznost' tokom ovog javnog
suenja.
"Mi znamo na ta su spremne ubice, i zato neemo dozvoliti da se
to ovde desi..."
Horton je uzdahnuo. Suenje u San Leandru jo nije ni poelo, a on
se ve umorio od sluanja o tome. Javnost je bila prezasiena
reportaama o suenju, i jedino to ovek moe da uradi kako bi se
toga oslobodio je da ne slua prenose medija sledeih mesec dana.

"Voks, iskljui radio," rekao je, i okrenuo volan u desno za skretanje


na anahan put.
Jutro u Ohaju bilo je jasno, a doba godine kada se sunce raalo
direktno iznad zapadno-istonih puteva kao nadolazea vatrena lopta,
i pozdravljalo vozae svojim zasleplujuim sjajem. mirkajui
pospanim oima i pipajui iza sebe kako bi pronaao naoare za
sunce, koje kao da su u zemlju propale, Horton je prosto odahnuo
kada je konano skrenuo u drveem oivien ulaz u kampus Terabajt
Laboratorija.
Sa blagotvornim dejstvom ume i livade koje su odvajale
istraivaki kompleks od okolnih predgraa, ulaz u kompleks je pre
izgledao kao ulaz u park nego u vrhunski istraivaki centar. Da bi se
zadrala ta iluzija, sve je uinjeno da obezbeenje na periferiji bude
nenametljivo. Nije bilo kapija, strae, ni bilo kakvih barijera - samo
diskretan znak.
Ali izgled je varao. Stotine metara unutra, nalazila se staza za
zaustavljanje sa monitorima za daljinsko proveravanje posetilaca.
Odmah iznad toga, prizemni senzor je osmatrao asiju pasoa
Hortonove Honde, a predajnik kraj puta je ispitivao njegov radio
responder. Horton je znao iz iskustva ta e se desiti ako ne proe na
bilo kojoj od provera. Odmah iza prvog skretanja naii e na niz
barijera na putu. Presree ga uti dip obezbeenja koji tutnji niz put.
Bilo ko, ko bi pokuao da ide dalje, ili da ue na teren centra, pratili bi
optiki i termo senzori i naiao bi na repetirano oruje straara sa
profesionalnim nedostatkom smisla za humor.
U poetku je Horton na obezbeenje gledao sa nepoverenjem. Ono
nikako nije moglo da se uklopi sa Brohierovim insistiranjem da
Terabajt zove "kampusom", s obzirom da ograde i kontrolni punktovi
nisu bili deo Hortonovog iskustva na fakultetu u Stenfordu, ili Purdu,
ili u dravi Tenesi. Ali od skora poeo je da ceni nenametljivu budnost
i opreznost ljudi iz obezbeenja, naroito otkako je laboratorija
primila jednu od onih "Ned Ladovih" paket bombi u isporuci
kancelarijskog pribora.
Sada je Horton ve znao sve slubenike po liku i imenu, a oni su
zauzvrat pruali umirujue prisustvo kada bi, to je esto i bio sluaj,
poranio, ili zakasnio, naroito vikendom. Jedini problem na koji je
Horton naiao tokom svoje prve zime u Terabajtu bio je kada je, poto

je njegov auto bio na popravci zbog konica, probao da ue u centar u


nedelju u Saturnu svoje devojke bez tablica.
Njegova devojka - ni sam prosto nije znao kada je zadnji put
upotrebio jednu takvu konstrukciju. Njegova poslednja ozbiljna veza
je bila sa Keli Bredok na Stenfordu. Za godinu i po dana zabavljanja
oni nikada zapravo nisu odluili da ive zajedno. Meutim, izmeu
Keline krhke emotivne odbrane i njene odvane seksualne
otvorenosti, taj odnos je zauzimao isto onoliko prostora i energije
koliko i veze njegovih prijatelja koji su iveli sa svojim devojkama. I
pre nego to se Karl Brohier pojavio na njegovim vratima, Horton je
ve bio od svega pomalo umoran. Poeo je s vremena na vreme da
izbegava Keli i da razmilja o definitivnom raskidu.
Brohierova ponuda je reila taj problem, iako ne ba u potpunosti
onako kako je Horton oekivao. Nekoliko nedelja kasnije Keli je
objavila da je obezbedila stipendiju na Teksakom Univerzitetu. To joj
je omoguilo da napusti Paolo Alto mesec dana pre Hortona, i pomou
toga dokae sebi da time to je spavala sa njim nije dovela svoju
nezavisnost u pitanje. Oprostili su se bez suza i bilo kakvih konkretnih
obeanja.
Neko vreme odravali su kontakt preko mree. Ali sajberseks je
bio bleda zamena za "pravu stvar", a pokazalo se da je upravo to bila
energija koja ih je povezivala. Uz odsustvo strasti malo toga je bilo to
je moglo da sprei njihov konani raskid. U roku od nekoliko meseci
postali su "stari prijatelji" na putu da postanu stranci koji samo
otpozdrave jedan drugom klimanjem glave u prolazu.
Ipak, injenica da je Keli nestala iz njegovog ivota liila ga je i
prijatne vreline i predvidljivosti. Napravio je nekoliko nespretnih i
neodlunih pokuaja kako bi pronaao zamenu za oboje.
Od nekoliko veza te godine veza sa Mojrom, vlasnicom Saturna, je
trajala najdue. Drutvena tridesetogodinja metanka iz Toleda koje
je ivela u Hortonovoj zgradi, imala je neto od Keline vatre, dodue u
mnogo blaoj i predusretljivljoj varijanti. Meutim, nedostajao joj je
Kelin entuzijazam i elja za nezavisnou, a njena glavna ambicija je
bila ona staromodna - da se uda i da ima decu. ekala je da proe prvi
ar i odmah poela da razmilja o zajednikoj kupovini kue.
Od tada pa nadalje, vie po nekoj inerciji nego stvarnoj zamisli,
Horton je dozvolio da ga rad u potpunosti obuzme. Njegovo slobodno

vreme je bilo ogranieno na povremene ciljane drutvene posete ili


posete IMAX-ovom pozoritu, plus jednonedeljni izlet u nacionalni
park svake godine. Njegovi drutveni kontakti van posla bili su
ogranieni na etovanje i dva ili tri porodina praznika u kui
njegovih roditelja u Kolumbiji, u junoj Karolini.
Govorio je sam sebi kako mu ne smeta njegov neporoni samaki
ivot, da mu je posao dovoljan ali, nije bilo nikoga u njegovoj blizini
ko mu je bio blizak da to preispita. Govorio je sam sebi kako mu ne
smeta to spava sam, jede sam, putuje sam, ali bilo je istina i to da nije
posebno ni uivao u tome.
Govorio je sebi da ima vremena, da e biti jo smeha, ispunjenijeg
ivota nekada kasnije, poto se dokae, kada rad i odmor budu u
ravnotei - ali on je to sebi govorio ve skoro est godina. Do njegovog
tridesetog roendana ostalo je jo samo mesec dana, i iznenada je
postalo mogue da vidi sebe kako ivi ovako i u trideset i petoj, i
etrdesetoj, pa i kasnije.
Horton je znao da je savren katalizator za ovu melanholiju
eksperiment koji je bio planiran za to jutro. A najbolji protivotrov koji
je Horton mogao da smisli bio bi uspeh, dodue zakasneli.
Na kraju vijugavog prilaznog puta nalazila se glavna parking zona i
ulaz u ograeni prostor Terabajta. Kao zameniku direktora Hortonu je
dodeljeno jedno parking mesto unutar ograda od kovanog gvoa.
Pokazao je identifikaciju prema kapiji, sputajui prozor na kolima
dok je to inio.
"Zdravo jo jednom, doktore Horton," rekao je Erik. Ovaj vojnik
irokih ramena i nenog glasa bio je na dunosti i kada je Horton
otiao u tri ujutru. Da li vam je prijalo to ste malo odspavali?"
"Ne mnogo," rekao je Horton, i pokuao da se nasmeje. "Da li si
uo kakvi su planovi?"
"Samo to sam razgovarao sa efom. Biemo spremni za vas u
sedam i petnaest," rekao je Erik. "Pored vas i vaeg tima biemo tu
samo Tim i ja, tako da ete imati ceo kampus na raspolaganju. Sajt
inenjer e poeti da demontira sisteme koji vam nisu potrebni u
sedam. Trudiemo se da budemo to tii.
"Hvala," rekao je Horton, klimnuo glavom i produio dalje.
"Sreno!" doviknuo je Erik za njim.
Hortonovo lice se zgrilo. Srea. Njegov tim je imao mnogo sree

do sada, ali uglavnom loe. Teoretski i dizajnerski deo posla na Bebi


trajao je skoro godinu dana a izgradnja eksperimentalne aparature
est meseci. I sada posle vie od dve godine oprema jo nije uspeno
obavila ni jednu jedinu seriju testova. Za sve to vreme imali su mnogo
problema: dolo je do poara, kompjuteri su se kvarili, imali su
problem sa napajanjem struje i mnotvom zbunjujuih virusa. Zbog
svega toga detektor je morao da se redizajnira, emiter je dva puta bio
delimino dograivan a vei deo merne opreme zamenjen.
S obzirom da je projekat ukljuivao samopregorni rad u totalno
neispitanoj oblasti, problemi su se mogli i oekivati. Bez obzira to je
sve to znao, Horton je ipak oseao neverovatan pritisak, a uglavnom
je on bio taj koji ga je stvarao. Znao je, da ako je za zadnjih etrdeset
meseci potroio Goldstajnovih etrnaest miliona dolara jurei za
uobraziljom, da je on taj koji mora da proceni i ako je potrebno
prekine projekat. Ako Svijt 1 ne dovede do nekih pozitivnih rezultata
uskoro, bie primoran da to i uradi prizna da je pogreio.
Hong-Dekel Musermanove objedinjene jednaine polja su dovele
do promene paradigme za kojom je teoretska fizika udela zadnjih
trideset godina prolog veka. Kosmolozi su pourili da prihvate
takozvani CERN sistem, s obzirom da je on pruao atraktivna reenja i
za probleme nestanka materije i za paradoks ekspanzije godina.
Meutim, sama fizika je bila okrenuta naglavake i uronjena u
gungulu naune revolucije. Reputacije su se ruile kao svrgnuti
kraljevi, a novi heroji su izranjali iz anonimnosti i krili puteve.
Poslednjih pet Nobelovih nagrada iz oblasti fizike dodeljene su za
CERN sistemski rad a da pritom niko nije mogao da se zakune da se
dolo do kraja. Bilo je to vreme kada je bilo jako uzbudljivo biti
fiziar.
Malo je falilo da Horton sve to propusti. Da su Sjedinjene Drave
konstruisale svoj Superprovodljivi superestini superkolajder (SSS)
na vreme, osnovni elementi CERN sistema bi bili otkriveni pre skoro
dve decenije. A da je bilo mogue, neko bi ve uspeo da uradi ono to
je Horton sada pokuavao. Put novoj mogunosti bi bio zatvoren i pre
nego to je Horton zavrio osnovnu kolu. Nova istorija fizike pisana
je tempom koji je oduzimao dah.
Ali ameriki Kongres, telo sa velikim iskustvom u sluajevima
advokata, ali jako malim u pitanju vizija, otkazao je konstrukciju SSS-a

u trenutku kada je on skoro u potpunosti bio zavren na teksakoj


ravnici. Ironino, ali ova kratkovidost je pruila priliku Hortonu. Kada
bi on i njegov tim samo mogli da naue Bebu da hoda.
Pre etiri godine na konferenciji CERN sistema amerikog
Udruenja fiziara u Honoluluu, Horton je shvatio da jedna od
jednaina polja u novoj paradigmi uzima u obzir, ali ne zahteva,
dosada nezapaen fenomen. Tog dana je Defri Horton poeo da traga
za stimulisanom emisijom gravitona, majunih bozona koji su bili
vektor univerzalne gravitacije.
Njegove sopstvene kolateralne jednaine tvrdile su da je ono to je
u doba stare fizike bilo gotovo nezamislivo i danas, u doba savremene
fizike, jedva da je mogue. Naime, i dalje je bilo gotovo neizvodljivo
sagraditi analog za gravitacioni laser. Iako je taj ureaj tek trebao biti
prikazan, a njegova funkcionalnost dokazana, ve je imao ime
nasleeno iz nauno-fantastinih bajki u kojima je bio deo
tehnolokog nametaja: "traktor bim."
I tu ne bi bio kraj. Horton i Brohier su ve napravili spisak vie od
sto primenljivih patenata: vetaka gravitacija za dugotrajne
vasionske letove, frikcione vonje, vazdune dizalice bez kablova i bez
pokretnih delova, besteinske komore na nula metara nadmorske
visine i jo mnogo toga.
Dok Beba postane punoletna svi e ve eleti da se igraju sa njom.
Meutim, Horton nije mogao da rauna da je on jedini
slobodoumni fiziar koji je posmatrao jednadne CERN tima i u njima
video tu mogunost. iveo je u strahu od toga da e se jednog dana
ulogovati na Los Alamosov preprint server i da e saznati, sasvim
sluajno, dok bude pregledavao nove radove iz oblasti visokoenergetske fizike, da je neko drugi ve realizovao njegove
pretpostavke kroz tekst i jednaine.
Uasavao se i same pomisli da je to mogue kao i injenice da je
sasvim mogue da on grei i da svi oni samo trae svoje dragoceno
vreme.
Svetla su ve bila upaljena u Plank Centar Dejvison laboratoriji i oba
Hortonova saradnika na projektu su uurbano spremala konane
pripreme za test.

Doktor Gordon Grin je leao na podu do pola zaklonjen postoljem


transformatora generatora polja koji je bio skoro veliine friidera.
Iza njega se mogao videti jedan deo izbledele i umazane torbe za alat,
kao i Faradej ploa br. 4.
Doktor Li Tajer sedela je u stolici ispred konzole za prikupljanje
podataka i trljala vrat jednom rukom dok je posmatrala dupli displej.
Bila je okrenuta leima kada je Horton uao.
Gordi i Li bili su u potpunosti razliiti. On je imao ten boje
okolade i bio je graen poput nekog rvaa srednje teke kategorije.
Ona je bila visoka, bleda i vitka kao srna. Gordonovi ne tako dugi
porodini koreni ili su do Nkrumaha Gane i pothranjivani su
uglavnom nadom, dok su njem bili jako dugi i protezali se do
uglaenog trgovca Englanda, koji je nekada davno kupio svoje
poreklo. On je predstavljao ulice Oklanda u Kaliforniji, a ona elitno
predgrae Konektikata. Njemu je bila potrebna dravna stipendija
kako bi pohaao jeftini Dejvis univerzitet, dok je ona bila bacila oko
na Ajvi Lig pre nego to se odluila za Kornel.
U svakom sluaju, ono to im je bilo zajedniko bila je injenica da
su prkosili onome to se od njih oekivalo s obzirom na poreklo. Gordi
se dovoljno istakao na Dejvisu i otvorio sebi put za postdiplomske
programe iz mainstva i elektrotehnike na Kal Teku. Kad je Li u
pitanju ona je ve posle godinu dana na fakultetu izjavila da je Kornel
kao i njene kolega jako dosadan, otarasila se novane uene svojih
roditelja i prebacila na Renseler Politehnik da malo "isprlja ruke." ak
je i njen nadimak bio odraz odbacivanja tog "pomodarskog
prenemaganja."
Horton je bio svestan injenice koliko je srean to je uspeo da ih
oboje "ulovi." Gordi je dola u Terabajt poto su Hju ITT zatvorili
svoju radionicu za modeliranje u korist virtuelnog modeliranja. Li,
koja je bila osam godina starija od Hortona, bila je razoarana poto
su tri uzastopna projekta u Farmlabu potpala pod budetsku sekiru.
"Gordi Li - da li ste vi uopte ili kui?" pitao ih je Horton, i spustio
torbu na ivicu svog radnog stola.
Tajer je podigla ruku. "Ja jesam," rekla je ne okreui se.
"Istuirala sam se, promenila ve, pokupila svoje fetie i amajlije i
odmah se vratila pravo ovamo kako bi zavrila kalibrisanje
detektora."

"Gordi?"
"Ja sam odremao nekoliko sati na kauu u tvojoj kancelariji," javio
se Grin negde ispod ureaja. "Imao sam nonu moru o jo jednom
poaru na postolju transformatora, i reio sam da jo jednom lino
proverim kako stvari stoje."
"Da li ja to oseam dah sujeverja u vazduhu?" Horton se upitno
nasmeio. "Nema veze, ne morate da odgovorite, ionako moram da
idem da zapalim sveu u Nijel Bohr peini."
Grin je likovao "Pa to je ve egzotian feti!"
"Ti si jedna patetina i nepristojna osoba," rekla je Tajer
odmahujui glavom. "Da u isto vreme nisi najbolji kova gvoa koga
sam ikada videla, naterala bih efa da te otpusti."
"eli me," rekao joj je Gordi, spustio noge na pod i izmigoljio se
ispod postolja transformatora. "Siguran sam u to. Zato bi inae
obukla ist ve?"
"Trogloditu."
"Folirantkinjo."
"Je l' vidite vi efe, ta ja moram da trpim kada niste tu," rekla je
Tajer i zarotirala svoju stolicu za devedeset stepeni. "S obzirom da
ovo stvorenje i ja pripadamo istoj vrsti, moi u da podnesem tubu za
seksualno uznemirivanje, veliku kao njegov ego."
"Oboje mi zvuite kao da vam je potrebno da odspavate makar
jedno deset sati," rekao je Horton. "U odvojenim krevetima," brzo je
dodao. "Pitam se da li da sve odloimo, i vratimo se sutra svei i
odmorni?"
Tajer je odmahnula glavom. "efe, ja planiram da odem kui
odavde u roku od tri sata i spavam nedelju dana. Ili da odem kui i ne
treznim se cele nedelje. ta god."
"Pa, ne bih smeo onda da traim od tebe da menja svoje planove,"
Horton se sarkastino nasmejao. "Gordi, kako izgleda? Hoemo li moi
da krenemo?"
"Zadovoljan sam," rekao je Grin.
"Trebalo bi da kae, doktore Horton, garantujem - danas je taj
dan."
"Ja sam spreman da garantujem da, u sluaju da se danas pokvari,
bie po sredi kvar koji se do sada nikada nije javljao. Da li je to
dovoljno?"

Horton je uzdahnuo "Pretpostavljam da u morati da se time


zadovoljim. Koliko ti je jo vremena potrebno, Li?"
"Spremna sam. Svi rekorderi su sinhronizovani, i svi senzori
podeeni na nulu. Gledam samo kako bih bila sigurna da Gordi nee
upropastiti sav moj trud u zadnjem minutu."
"Gordi?"
"Jo deset minuta i Beba e biti obuena," rekao je Grin. "Onda
moemo poeti sa zagrevanjem generatora kad god poeli."
Horton je bacio pogled na sat iznad radnog stola. "U redu.
Morau samo na brzinu da popijem kafu, auriram
eksperimentalni operativni registar pre nego to zaboravim ta smo
radili sino. Hajde da krenemo da radimo ek listu u 7:15, i da se
potrudimo da ponemo seriju testova u 7:30."
"Hoe li doi doktor Brohier," pitala je Tajer.
Horton se alosno nasmeio. "Rekao je da e ovoga puta
preskoiti, imajui u vidu da je prisustvovao svim prethodnim
katastrofama, stekao je utisak da nam donosi lou sreu. Siguran sam
da je mislio u metaforinom a ne metafizikom smislu."
"Sigurna sam da je pravi razlog u tome to bi morao da ustane
rano," rekla je Tajer i uzdahnula. "Duplo sam mlaa od njega, pa opet
ne volim da se budim ovako rano."
"Neto mi govori da e zaaliti to nije ovde," rekao je Grin i
ponovo nestao sa Faradejevom ploom u ruci ispod maine. "Ne
pitajte me kako to znam," nastavio je da govori dok mu je glas
postajao sve tii kao u horor filmovima. "Postoji nepoznata mo koja
povlai moju svest, neobjanjiva sila koja utie na moje misli.
Odjednom me je obuzela misteriozna, neodoljiva sila."
"Testosteroni," promrmljala je Tajer.
Horton se nasmejao, a onda otiao da potrai krofnu.
U principu, primarni detektor je bio krajnje jednostavan.
Cilj je bio da se otkrije minut, privremena lokalna varijacija u
gravitacionoj privlanosti izmeu mete i predajnika. Metod se
sastojao u tome da se izmeri skretanje same mete, odnosno zavese
koja se sastojala od izuzetno tankih traka od kojih je svaka bila
napravljena od razliitog osnovnog metala.

Teoretski gledano, kada se meta podvrgne punom radijusu


elektromagnetne radijacije - od kiloherca do gigaherca, od dugog
radio-talasa do kratkog rendgenskog zraka koji proizvodi antena
predajnik, magina kombinacija materijala i frekvencije bi
prouzrokovala da se svaka traka naizmenino pokrene prema anteni.
Horton nije mogao ni da pretpostavi koja bi to magina frekvencija
mogla biti. Njegove jednaine su zahtevale teoretsku konstantu koje
se ne moe izvesti, ve samo eksperimentalno utvrditi.
U praksi, to je detektor osetljiviji to je i krhkiji i osetljiviji na
spoljni uticaj. ak i strujanje vazduha do koga dolazi kada neko samo
proe pored detektora bilo je nekoliko redova veliine jae nego to
su bile Brohierove najoptimistinije procene za traktor efekat na
eksperimentalnim nivoima verovatnoe. Prvi set traka je ve bio
iscepan na pola, kada je posetilac udario u radni sto na delu gde je
detektor bio montiran.
Od tada sve je bilo uinjeno da se detektor izoluje. Stavili su ga
ispod zvona od debelog stakla, a vazduh unutar samog zvona bio je
sveden na beskrajno malu frakciju normalnog vazdunog pritiska.
Zatim je cela montaa privrena za Ohajo granitnu kocku teku tri
tone koja je plutala na uljanom jastuku.
Jednoga dana Brohier je uao u laboratoriju i zatekao Hortona,
Grina i Tajer kako energino skau gore-dole u krug oko granitne
kocke kako bi testirali rast udara. Sa karakteristinom prisebnou,
glavni direktor je poeo pevuiti Zaratustru, temu iz Odiseje 2001, dok
je bez rei odlazio prema hodniku.
Mnogo vremena je prolo otkako se Horton tako slatko nasmejao.
"Gordi?"
"Dovod struje je stabilan i nepromenjen. Drimo paleve, eir
smo okrenuli naopako."
"Li?"
"Svi senzori na kontrolnim tablama pokazuju nulu. Molitveni toak
se okree suprotno smeru skazaljke na satu."
Horton je pogledao u pravcu detektora koji je sada bio skriven od
pogleda polukrugom portabl ekrana koji su emitovali zraenje.
"Uradimo to. Startuj sekvencer."

"Rekorderi rade," izvestila je Li iz svoje stanice.


"Izlazna snaga se nalazi na petom podeoku," izvestio je Gordi
neposredno posle toga. "Izlazna frekvencija je 100 Hz i dalje raste."
Horton se naslonio u svojoj laboratorijskoj stolici na sklapanje,
laktove je podupro o naslon stolice, a ruke nervozno trljao u krilu.
Eksperiment je sada bio pod kontrolom naruenog programa sa
nadimkom vrsta ruka, koji je radio na Alfa 3 na Lijinoj konzoli.
Primarne dunosti vrste ruke bile su, s obzirom da je bio imun na
nervozu i oekivanja, da odrava konstantni dovod struje na svim
stadijumima ciklusa, kao i da obezbedi sporo, mirno razlaganje kroz
predajnikov operativni spektar.
Nekoliko minuta niko nije govorio. Tajer i Horton su napregnuto
gledali neprekidno auriranje displeja. Oboje su imali mo da
pauziraju sekvencer ili prekinu eksperiment samo jednim dodirom
prsta.
"Pojavljuje se na infracrvenom useku," najavila je Li.
Horton je klimnuo glavom. Zbog problema sa zagrevanjem traka
debljine flis papira, vei deo infracrvenog spektra morao je biti
preskoen. "Evo stie prva duga."
Iz pozadine radijacionih ekrana pomolio se plamiak svetlocrvene
svetlosti. Svetlost je brzo prela iz crvene u narandastu i nastavila da
menja boju sve dok nije nestala kao svetloljubiasta senka.
"Poinje ciklus rendgenskih zraka," rekla je Tajer.
"Nadam se da je ve koji si obukla od olova," kazao je Gordi.
"Nikada nee saznati," ivahno mu je odgovorila. "efe, sve mi
izgleda dobro i stabilno za sada."
"I meni", rekao je. "Mada ne bih imao nita protiv kada bi se neto
malo i pomerilo."
"Da li biste smeli da se opkladite gde?"
"U donjem uglu - veoma dugake talasne duine. Doktor Brohier
misli suprotno. On smatra da na predajnik ne moe dosegnuti
neophodne frekvencije, od oko deseto-sekundnih do dvadesetosekundnih." Slegao je ramenima. "Toliko o srednjem spektru koga
smo ve prouavali skoro do iznemoglosti. Izgledi su da je jedan od
nas sigurno u pravu."
"Prvi ciklus je zavren", prekinula ga je Tajer. "Rezultati su
negativni."

"Ako nita drugo makar smo zavrili prvi ciklus," rekao je Gordi.
"Izlazna snaga je sada na desetom podeoku. Opet imam neki oseaj."
"To smo ve doiveli," rekla je Tajer pomalo bojaljivo. "Neu da
se uzbuujem pre nego to preemo na do sada najbolji rezultat."
"Taj rezultat je postignut na eksperimentu 12. decembra. Iznqsio
je dvadeset i osam minuta i est sekundi, ili skoro tri zavrena ciklusa.
Taj pokuaj se zavrio kada je poluprovodniki kondicioner podbacio
dajui vrstoj Ruci rani oblik digitalne paralize.
"Pojavljuje se na infracrvenom useku," prozborila je Tajer.
Horton je klimnuo glavom.
Svetlost duginih boja zasijala je na plafonu laboratorije.
"Pitam se da li moda u ovom trenutku tamo negde neki francuski
fiziar sedi u CERN-ovoj kontrolnoj sobi," razmiljao je naglas Grin, "...
i pumpa Z estice u simulirani protostelarni nebular i usavrava svoj
rad o indukovanoj gravitacionoj grupi..."
Horton se zavrteo na svojoj stolici prema Grinu i slegnuo
ramenima. "Ako je to istina, onda su oni u prednosti. Ne alim se kad
to kaem. Ako ispadne da su nam potrebni tei bozoni da napumpamo
gravitacioni laser, onda mi neemo biti ti koji e to uraditi. Farmilab,
CERN, KEK, pa ak i Stanford i Brukhejven - ne moemo tamo ni da
provirimo a kamoli da se takmiimo sa njima."
"Ja i dalje mislim da smo propustili ansu da dobijemo opkladu
kada se nismo nagodili sa nekom od manjih viskokoenergetskih
laboratorija," rekao je Grin. "Uvek ima nekog kome je potreban novac.
Mek Donald, Eletra, a ujem da je i Protvino na prodaju."
Tajer je mrknula. "Ti, u stvari, samo eli ansu da se igra sa
trilionskim elektrovoltima."
"A ko ne eli?"
Horton je ustao i protegao se. "Ja ne elim. To nam nee pomoi. Ja
se nadam efektu koji moemo primeniti u stvarnom svetu. Fizika prve
tri sekunde postojanja svemira nije bila ni od kakve praktine koristi
ikome. "Kad bi..." Stao je u pola reenice i primakao se displeju. ta je
to, doavola?" Tajer se namrtila i privukla svoju stolicu do konzole.
"Neka vrsta podrhtavanja tla. Pogledaj seizmograf."
Pre nego to je Horton uspeo da odgovori, otar zavijajui zvuk
alarma iz laboratorijskog interfona prolomio je tiinu sobe.
"ta je to? Alarm koji upozorava na zakljuavanje?" Horton je

jurnuo prema vratima laboratorije. "Resetuj sve kako bi pokrenuo


tekui ciklus," naredio je, pokuavajui da nadglasi alarm. "Proverite
svoja kalibrisanja."
Odjednom su shvatili da se Horton ne bori sa alarmom ve sa
nekim drugim glasom. "Osoblju Terabajta - govori obezbeenje.
Preventivno zakljuavanje je u toku u celom kampusu. Pokrenuti su
protokoli izolacije elektrine energije i komunikacije."
"Propao nam je eksperiment," rekao je Grin sa gaenjem.
"...Molimo vas, ostanite na svojim mestima. Ne naputajte zgradu.
Ne prilazite prozorima..."
"Pre nego to je Horton uspeo da prie vratima laboratorije,
crveno svetlo je zatreperilo na ipkama elektronskih brava, a vrata su
se ukoila. Zgrabio je fiksni telefon na zidu pored njega i okrenuo
obezbeenje. Jako neobino, ali telefon je zvonio jedanaest puta pre
nego to se neko javio.
"Ovde doktor Horton. ta se deava?"
"Doktore Horton ovde Tim Bartel. Da li ste vi i vae osoblje
dobro?"
"Dobro smo..."
"Gde se nalazite trenutno?"
"U Dejvisonu, u Plank centru."
"U redu. Molim vas ostanite tamo, doktore Horton. Doi emo po
vas im se uverimo da je opasnost prola."
"Doavola sa tim, samo mi recite ta se deava." Za trenutak se
osetilo oklevanje sa druge strane.
"Dolo je do eksplozije."
"ta? Bomba?"
"Prokletstvo," rekao je Grin koji je sve pomno sluao.
"Ne znamo ta je uzrok eksplozije," kratko je odgovorio Bartel.
"Izbila su dva poara i nekoliko ljudi je povreeno. Trebalo bi da ste vi
sigurni tu gde ste. Molim vas ne pomerajte se nigde dok ne budemo
sigurni da je situacija pod kontrolom.
"Veza se prekinula sa druge strane.
"Dok je vraao telefon u leite, uzdahnuo je ogoreno i povio
ramena. Pogledao je u zabrinuta lica svog osoblja. "Zatvorite sve,"
rekao je umorno. "Za danas smo zavrili.

2
MISTERIJA

SAN HUAN, PORTORIKO Devet zasebnih eksplozija uzdrmalo je Porto


Riko preko noi u utorak. Jedna osoba je poginula, a tri su povreene.
Bombe su unitile nadvonjak i otetile autobusku stanicu za turistike
autobuse i podstanicu koja je napajala tvravu Bjukanan, tab
amerike junjake vojske. Maketeronci koji se bore za nezavisnost
demonstrirali su svoju snagu na godinjicu amerike invazije na ovo
ostrvo za vreme pansko-amerikog rata.
Kompletna pria / izjava guvernera Haroda
Sigurnosno zakljuavanje je okonano posle dva sata i Defri Horton
je napustio Plank centar. Na vratima je osetio jak miris neega to je
izgorelo ili to jo gori. Tu je bio i Donovan King, direktor
obezbeenja za Terabajt u svom utom dipu.
"Doktor Brohier eka na slubenoj kapiji," rekao je King. "Uite.
Hteo bih da vas obojicu povezem i pokaem vam kakva je teta
priinjena."
Horton se popeo na zadnje sedite. "ta se desilo?"
"Nemam pojma," kratko je odgovorio King i uz trzaj pokrenuo
dip.
"Pa, da li je u pitanju bomba?"
"Nemam pojma."
Kingov odgovor je bio uzdran. On je bio mrav, preplanuli
veteran koji je proveo deset godina u specijalnim jedinicama
amerikog ratnog vazduhoplovstva i esnaest godina u privatnoj
savetodavnoj slubi za obezbeenje. U tom periodu on se suoavao sa
najrazliitijim oblicima pretnji, od hiljadugodinjih muenika i

krijumara vatrenog oruja za vreme Treeg svetskog rata, pa sve do


prevarenih mueva i udruenih hakera. Njegov miran karakter je
smatran prirodnim, zbog ega je njegova oigledna uznemirenost
ovog puta jo vie zabrinjavala.
"A ta je sa povreenima?" navaljivao je Horton.
"Doktore Horton, ja u potpunosti razumem vae nestrpljenje, ali ja
bih voleo da saekamo da nam se doktor Brohier pridrui i da vas
onda obojicu informiem."
Horton vie nije navaljivao. Panju mu je skrenuo uski trag sivog
dima severozapadno od njih. Od travnatog brdaceta nije mogao da
vidi izvor dima ili makar oceni na kojoj je udaljenosti, ali po otrom
mirisu u vazduhu ocenio je da nije daleko.
Nije mnogo prolo a oni su stigli do slubene kapije i pokupili
Brohiera. Garderoba mu je bila skroz izguvana, to mu nije bilo
svojstveno. Nije nosio ni kravatu, ni sako, a preko levog uva pao mu je
razbaruen pramen kose. Bez obzira na sve to oputeno se nasmeio
Hortonu.
"Drago mi je da ste ti i tvoji ljudi u redu, Defri. Gospodine King,
kako je gospodin Flit?"
"Onog trenutka kada mi vie nije bio potreban, poslao sam arlija
do bolnice da vidi kako je Erik," rekao je King. "Ali on jo nije zvao."
"U redu," kazao je Brohier, nespretno se penjui na putniko
mesto. "Zato mi ne pokaete ta se ovde desilo?"
Prvo su se zaustavili kraj ostataka uvareve kuice u kojoj je jo
uvek tinjala vatra. Mala, zemljom prikrivena konstrukcija, bila je
skroz unitena. Betonski zid pretrpan zemljom i busenjem maltene je
skroz nestao i sada je podseao na garavu gomilu. Vrata su leala na
trideset metara od kuice, savijena i smrskana. Nedaleko odatle jedan
pripadnik osoblja za odravanje, stajao je pored laboratorijskog
vatrogasnog kamina za prvu pomo i posmatrao sunerasti dinamo
koji se nalazio na asiji Hamera.
"ta je Erik tamo radio?" pitao je Horton dok je posmatrao ostatke
traktora.
"On je bio na kapiji kada sam uao."
"I jo uvek je bio na kapiji kada je sve otilo u vazduh", kazao je
King. "Nije se uopte ni vraao ovde."
"Ne razumem."

"Ni ja," nastavio je King. "Idemo da vam pokaem i sve ostalo."


King ih je zatim odveo do prednje kapije. "Erik je bio u kuici,"
rekao je pokazujui rukom. "Nema ta da se vidi, sem traga paljevine
na podu. Erik je zavrio sa opekotinama od kuka do kolena. Noga mu
izgleda kao da je drao u letlampi. Ostaci njegovog linog oruja su
kod mene u kancelariji. Oigledno su delovi najlona istopljene futrole
pitolja prouzrokovan neke od njegovih najgorih opekotina."
"Oh, Boe", rekao je Brohier. "A ovo su, pretpostavljam,
prouzrokovale ruevine od eksplozije."
"Kuica je netaknuta, doktore Brohier. Nema rupa na krovu, ni
slomljenog stakla."
"Pa ta je onda u pitanju? Nije valjda sam sebe zapalio? Moda je
palio cigaretu u trenutku kada je bomba eksplodirala."
"Erik ne pui," rekao je Horton.
"Ne?"
"Ne," potvrdio je King.
"Pa ta je onda u pitanju?"
Brohier je odmahnuo glavom. "Potrebna mi je kafa," rekao je.
"Gospodine King, zato nam se ne pridruite u mojoj kancelariji za
pola sata. Ponesite pitolj gospodina Flita sa sobom i sve drugo to
naete do tada. I pronaite nekog da otvori tu zakljuanu kasetu.
Mislim da e biti neophodno da vidimo ta je unutra."
"Ovog jutra sudski vetak dolazi malo kasnije. Radije ne bih nita
dirao do tada."
Brohier je klimnuo glavom i nevoljno se sloio. "Dakle, za pola
sata."
"Direktore, samo jo neto. Vatrogasni inspektor eka da ga
pozovem. Kaite mi kako da postupim prema nadlenim organima?
Da li da ih pozovem da dou, ili da ih drim na pristojnom
odstojanju?"
"Zavisi, gospodine King. Da li mi ovde imamo posla sa zloinom ili
nesreom?"
"U ovom trenutku, direktore, ja jednostavno ne znam."
"Zato onda ne bismo to drali malo u tajnosti. A ja u se
pozabaviti javnou."
King je klimnuo glavom u znak odobravanja. "to se mene tie ja
se slaem."

Jedna od vrlina Karla Brohiera, kojoj se Horton najvie divio i udio,


bila je njegova smirenost i efikasnost u kriznim trenucima. Iako
moda Brohier nije uspeo ni da se priblii kafi pre nego to im se
pridruio Donovan King, zasigurno je uspeo da okona osam
telefonskih poziva: sa optinskim vatrogasnim inspektorom, sa
dvojicom odbornika, gradskim urednikom Kolumbus Dispatch-a,
kadrovskim direktorom u Terabajtu, slubenikom osiguranja
laboratorije, naelnikom medicinskog Olentangy centra i lokalnim
informativnim kanalom koji je direktno prenosio sliku rupe iz
dvorita laboratorije, koja se dimila, pomou UAW-a koji je kruio
iznad ivice ograde.
to je bilo jo neverovatnije, izgleda da je on od svakog poziva
dobio ba ono to je hteo - u ovom sluaju to je bio mali predah.
"Je li ima neto novo o gospodinu Flitu?" Brohier je pitao Kinga
poto su njih trojica seli zajedno.
"Jo ekam novosti od nekoga ko ga je zapravo video u sobi hitne
pomoi. to se samih bolniara hitne pomoi tie, oni su bili vrlo
optimistini," rekao je King. "Dodue, moda e morati da mu rade
presaivanje koe, to moe biti nezgodno. On verovatno nije ni
svestan koliko je sree imao. Dozvolite da vam pustim ono to su
snimile kamere sa kapije."
Brohier i Horton su nemo posmatrali slike na podeljenom ekranu.
Nijedno vozilo nije bilo pored kapije, nikakvog znaka koji bi
eventualno ukazivao na nekog autsajdera. U jednom trenutku Flit je
sedeo u portirnici, pijuckao kafu; a onda je odjednom uvareva futrola
za pitolj na njegovom desnom kuku eksplodirala uz stranu buku i
raspravanje utog plamena. Vritei i batrgajui se izbezumljeno,
Erik je prvo snano udario u metalni sto za registraciju, zatim u boni
zid pre nego to je pao prema vratima i onda vani, na plonik.
"Blagi boe," rekao je Brohier prebledevi.
Horton je odmahivao glavom. "To nije moralo da se dogodi.
Nikada nisam video nita slino."
"Ne, doavola, zaista nije trebalo," rekao je King. "Izgleda kao da
je uestvovalo svih sedamnaest metaka - ceo arer, pa ak i metak u
cevi. Pitolj je skroz uniten. Drka je skoro sasvim izgorela. A

oigledno su gotovo svi meci jo uvek bili u pitolju, dodue polu


otopljeni."
"Kako je to mogue?" upitao je Brohier, suavajui pogled. "Meni
se inilo kao da su se rasuli na sve strane."
"Mesing sam po sebi nije dovoljno jak da zadri pritisak gasa koji
proizvodi zapaljeni barut," objasnio je Horton. aura se cepa i otvara
pre nego to metak dobija pravi impuls."
"Pa, onda kako biste vas dvojica ovo nazvali - otkazivanje
pitolja?" upitao je Brohier.
"Ne, ne," odgovorio je King. "Ni otkazivanje, ni eksplozija. To je
bila eksplozija u telu barutom napunjenog pitolja. Nekoliko sekundi
on je bio neto kao baca vatre, umesto vatreno oruje."
"Kako znate da se ba to desilo?" dodao je Horton.
King je prstom pipnuo gornji levi ugao. "Erik dri rezervni arer u
stolu, ne voli oseaj teine na kaiu."
"Oba su izgorela?" Horton je upitao s nevericom.
"Pokazau vam snimak ponovo. Moete videti bljesak, i kako
poklopac stola odskae, a zatim dim koji se iri sa strane."
"To nema smisla," rekao je Horton jo uvek vrtei glavom.
"Da li je razmatrana mogunost da je u pitanju podmetnuta bomba
u autu?" pitao je Brohier.
King je klimnuo glavom. "Mora da je u pitanju neto od ovoga to
smo mi rekli. Da li ste vas dvojica videli ta je ostalo od vozila?"
"Da, dok sam dolazio," odgovorio je Brohier.
"Samo letimice," kazao je Horton.
"Kamera je i to snimila. Pogledajte."
Kamera se lagano okretala i snimala skoro potpuno prazan
parking kada je odjednom beli zatvoreni parkirani automobil, koji je
bio u prvom planu, bljesnuo. Izgledalo je kao da je vozilo poskoilo u
mestu, oferajbna i oba prozora pored putnikih mesta su odletela u
vazduh u oblaku sivocrnog dima koji se zadrao iznad njega u
nepominom vazduhu. Onda se pojavio prvi jeziak plamena koji je
olizao registraciju. Unutranjost auta je bila u potpunosti progutana, a
plamenovi dima su postali crni od zapaljene sintetike.
King je iskljuio rekorder. "Otprilike tri minuta kasnije, rezervoar
sa benzinom je odleteo u vazduh, sa posledicama koje ste ve imali
prilike da vidite. Na svu sreu, niko nije bio tamo da pokua da ugasi

vatru. Mi smo otili da pomognemo Eriku."


"ta se prvo desilo?" interesovao se Brohier. "Otkazivanje pitolja,
ili poar u automobilu?"
"Ni jedno ni drugo," odgovorio je King. "Po vremenu na snimcima,
oba dogaaja su se desila u maltene istom trenutku. Na audio traci sa
parkinga moe se uti Erikov pitolj. A na video traci iz portirnice
moe se videti prvi bljesak iz auta u vidu prolazne senke."
"Ne mislite valjda da oni imaju neke veze jedan sa drugim," rekao
je Horton.
"Ne znam ta da mislim," rekao je King. "Sve je jako bizarno."
"A iji je auto?" pitao je Horton.
"Vaeg pomonika," odgovorio je King. "Doktora Gordona Grina.
Mislim da bismo mogli da mu postavimo nekoliko pitanja u vezi sa
tim, moda e on moi da nam razjasni sluaj."
"Svakako," rekao je Brohier, gestikulirajui rukama u znak
saglasnosti. "Pozovite ga." King je klimnuo glavom. "Moda bi trebalo,
za svaki sluaj, da poaljem nekoga da ga dovede."
"Za svaki sluaj da.... ta?" pitao je Horton.
"U sluaju da pone da bei," kazao je King posmatrajui ga mirno
i ne diui glas.
"Stani malo.... ovo je apsurdno. Od kada je on osumnjien? ta vi
mislite da je on uradio?"
"Ne znam tano," rekao je King. "Ali znam da je moj prijatelj na
intenzivnoj nezi jer se neto strano udno desilo sa njegovim linim
orujem. A Grin je va inovator, zar nje? Koliko ja znam ljudi iz Kal
Teka su poznati po tome to vole da prave neslane ale."
"On je moj eksperimentalni inenjer," rekao je Horton ustro. "Ali
ako mislite da bi on namerno ugrozio..."
"U redu je, Defe." prekinuo ga je Brohier. "Svi mi samo traimo
odgovore. Gospodine King, oslobodite sistem za zakljuavanje i
zamolite doktora Grina da doe. Da vidimo da li on zna neto vie od
nas."
"efe," Grin je klimnuo glavom u znak pozdrava u Hortonovom
pravcu. "Doktore Brohier. ta se deava?"
"Mi imamo neke video-snimke o jutronjem dogaaju," poeo je

King. "Voleli bismo da ih i vi pogledate i kaete ta mislite."


Grin je slegnuo ramenima u znak odobravanja i skliznuo na sedite
levo od monitora. "Zar ovo nije parking B? Mislio sam da se pucnjava
desila kod kapije."
"Ovo je parking B," rekao je King i pokrenuo sistem za
zaustavljanje kadra.
"Da, sto posto, to tamo je moj auto. Onaj beli."
"Ne skidaj pogled sa njega," rekao mu je Horton tiho.
"to? Ja, o, o, ne, oh... majko moja..." Razrogaio je oi od
iznenaenja kada su se pojavili prvi bljesak svetlosti i talas dima u
putnikoj kabini. U sledeem trenutku na licu su mu se mogle videti i
tuga i neverica. "Uh, do avola efe, pogledaj samo! Trebalo je da ga
otplaujem jo dve godine."
Niko nije progovarao, ak se niko nije ni nasmejao. Stisnutih
pesnica i oslonjen na sto ispred sebe, Grin je nemo posmatrao ostatak
snimka. Zatim, kada je plejbek snimak zavren i kada je kadar ponovo
bio zaustavljen, spustio je glavu meu ake ne krijui nevericu.
"Da li imate predstavu ta je to moglo da se desi?" pitao je King.
Podiui glavu, Grin se naslonio na stolicu i huknuo u svoju
zatvorenu aku. "Aha. Tenesi."
"ta?"
"Kada sam krenuo u posetu mom bratu Brendonu i njegovoj
devojci za Boi, iao sam kroz Tenesi," objasnio je Grin i uzdahnuo.
"Znate ve kakva je situacija u Tenesiju. Na svakom izlazu du
autoputa oni imaju te fantastine radnje sa vatrometima. Koja od koje
vea, sjajnija, i naravno u svima tvrde da je kod njih jeftiniji nego u
prethodnoj. Pokleknuo sam kada sam se vraao na sever." Odmahnuo
je glavom. "U pretincu u autu nalazile su mi se petarde u vrednosti od
20, a ispod putnikog sedita rakete u vrednosti od 50 dolara."
King je podigao jednu obrvu. "Za Boi? Zato je to jo uvek stajalo
u vaem autu?"
"Jer jo uvek nisam naao reenje gde da ih iskoristim. Ako niste
znali, sve se to smatra nelegalnom robom ovde u Ohaju. Uh,
prokletstvo. Nelegalni vatromet", prosto je zajecao. "Osiguravajue
drutvo e verovatno iskoristiti to kao izgovor da odbije moj zahtev za
odtetu."
"Da li moda znate zato su se aktivirali ovi vatrometi?"

Grin je odmahnuo glavom bez rei.


"Gde su stajali? Moda su se navlaili?"
"Jo uvek su bili u plastinom omotu. Nisam ak stigao ni da ih
otpakujem."
Dodao je prosto se izvinjavajui: "Prve komije ive preblizu, i
nemaju ba mnogo razumevanja kada je u pitanju buka. uvao sam ih
za izlet na koji smo Dihjan i ja trebali da idemo, u kolibu njenih
roditelja na Crnom jezeru, za vikend na dan pomena poginulim." Grin
je pogledao u efa obezbeenja. "Da li je moj vatromet povredio
nekoga iz obezbeenja?"
King je odmahnuo glavom, stisnutih usana. "Ne. Izgleda da ne "
"Da li mogu svom osiguravajuem drutvu tako da kaem?" pitao
je Grin ustajui.
Brohier mu je odgovorio. "Doktore Grin, zamolio bih vas da lino
meni uinite uslugu i odloite za sada prijavljivanje tete. Mislim da
nam nije potrebno da neka trea strana postavlja pitanja kad ni mi
sami jo ne moemo na njih da odgovorimo."
"Zar nije lokalna policija ve ukljuena - ili tek treba da se
ukljui?" pitao je Horton. "Mislio sam da su bolnice u obavezi da
prijave sve povrede izazvane orujem."
"Da," sloio se Brohier. "Na svu sreu, lino poznajem doktora
Giovu sa klinike Olentangy, i on je prihvatio moja uveravanja da
vatreno oruje nije od vanosti u ovom sluaju. Tako da za sada nee
biti policijske istrage."
King je klimnuo s odobravanjem. "Odlino."
"Pa, ako svi ostali izvru injenice, pretpostavljam da mogu i ja,"
rekao je Grin. "Ako nita drugo onda makar na kratko."
"Hvala doktore Grin. Zamolio bih vas da se jo sutra javite
gospodinu Kingu," kazao je Brohier.
"Za sada, svratite do kancelarije kada budete odlazili. ef
kancelarije e vam dati kljueve jednog od vozila koje je u vlasnitvu
laboratorije na privremenu pozajmicu."
Grin je iznenaeno pogledao. "Hvala," odgovorio je kreui se
prema vratima. "efe, hoemo li sutra krenuti ponovo sa radom?"
"Ne znam," rekao je Horton.
"3a znam," odvratio je Brohier. "Niko ovde nee raditi dok ovo ne
razjasnimo."

"efe?" Grin je upitno pogledao Hortona.


Horton je klimnuo glavom. "U redu je."
"Dobro. Onda u uzeti svoju kutiju za ruak i otii kui."
Kada je otiao, King i Brohier su izmenjali poglede. "Dva pitolja,
batenska kuica, sef za oruje i sanduk sa opremom za vatromet,"
izdeklamovao je Brohier. "Da li moete nai neku sponu izmeu ovih
stvari, gospodine King? Da li moete povezati neku osobu ili osobe sa
svih pet dogaaja?"
"Ne. ao mi je to to moram da kaem, ali bilo ko, ko ne pripada
mom osoblju nema slobodan pristup oruju ili sefu," kazao je King
stojei. "Moda bi bilo bolje da ja lino porazgovaram sa Erikom i
arlijem."
"Javite mi ako neto saznate."
Kada je ef obezbeenja otiao, Brohier se okrenuo prema
Hortonu. "Pa, ta misli?"
"Nemam ba nikakvu predstavu ta bi moglo biti u pitanju," rekao
je Horton. Brohier se prigueno nasmejao dok je zatvarao svoju
fasciklu. "Defe, poalji sve svoje ljude kui, a zatim i ti kreni za njima.
Zatvaram laboratoriju do sutra ujutru kako bih omoguio
Donovanovim ljudima da rade svoj posao. Donovan, ti i ja emo se
nai u sedam ujutru da odluimo ta dalje da radimo."
"U redu," rekao je Horton. "Bie mi jako udno to u stii kui pre
mraka, s obzirom da nije vikend. Neu znati ta da radim sa sobom."
"Nisam ba siguran u to," rekao je Brohier. "Ej, Def?"
"Da?"
"Jedino je va eksperiment nastavio da se odvija kada su stvari
izmakle kontroli. Razmisli malo o tome dok se bude trudio da
nadoknadi neprospavane dane i noi."
Stotinu metara dugako strelite u Bakej sportskom klubu bilo je
neobino tiho, s obzirom da je bilo podne usred nedelje. Samo tri, od
ukupnog broja individualnih kabina za pucanje, bile su zauzete. Dve
su zauzele ene koje su vebale na automatiku od 9 milimetara, dok je
u treoj bio sedokosi gospodin koji je testirao svoju klasinu
Winesterku 94 sa okidaem.
Def Horton je odabrao najudaljeniju kabinu, stavio svoju crnu

tvrdu kutiju za oruje na tezgu i krenuo sa otpakivanjem svog


takmiarskog pitolja. Hamerli-Valter Olimpija egzotinog izgleda,
privlaila je mnogo vie panje nego to je Horton zapravo eleo, ali to
je bio jedini pitolj koji je imao, ak i mnogo vie od pitolja nego to
bi on ikada sebi kupio.
Hortonov otac, pre vie od dvadeset godina, poto je ocenio
entuzijazam svoje dece za pokrivena strelita na vaarima u Minesoti,
odluio je da kanalie taj entuzijazam u porodinu aktivnost. Tako je
kupio polovan karabin marke Marlin i skup Brauningov automat i
lansku kartu za klub strelaca. Tako su lanovi Hortonove porodice
poeli da se rekreativno bave streljatvom, odnosno postali su
takozvani "plinkeri".
Svi su uestvovali, pa ak i mama, koja je vie volela puku i velike
daljine, i Defov mlai brat Tom, koji je postao skoro iznenaujue
dobar u brzom pucanju i pre nego to je napunio deset godina. Od svih
njih, Defova starija sestra je pokazala najvei talenat i najvee
ambicije. Stabilna, otrooka, bez imalo treme tokom takmienja,
Pamela je pobedila na juniorskom ampionatu sa sedamnaest godina,
i otvorila sebi put u zadnja dva amerika olimpijska streljaka tima.
Ona je prerasla Olimpiju i poklonila je Defu pre etiri godine.
Kako je i sam priznavao, Horton i nije bio neki strelac. Ali
streljaki rituali su bili umirujui i budili su u njemu nostalginu
prisnost. A koncentracija koju je zahtevao na prvi pogled lak zadatak,
imala je umirujue dejstvo na njegov nemiran um i uticala je da mu
mnoge stvari postanu jasnije. To je bio Hortonov nain meditiranja, a s
vremena na vreme i ventil kroz koji je izbacivao nezadovoljstvo. Tog
popodneva Horton je bio na strelitu iz oba razloga i ostao je due
nego to je bilo uobiajeno za njega. Tek kada je istroio svih ezdeset
metaka, koliko je moglo da stane u njegovu futrolu za pitolj, dozvolio
je da se jutronji dogaaji vrate u njegove misli.
ta hoete time da kaete, doktore Brohier. Kako je mogue da smo
to mogli biti mi?
Kada je odlazio, svratio je do klupske prodavnice i saterao je u
ugao poslovou prodavnice, koji je inae bio bivi marinac. "Bobi, je l'
mogu samo za trenutak da te pitam neto?"
"Hej, doktore H /ei/ koliko vidim jo uvek nosite tu igraku.
Znate, voleo bih da vam pomognem da jednog dana potroite novac

na pravi pitolj."
"Jednog dana," obeao je Horton. "Imam jedno malo neobino
pitanje za tebe. Recimo da eli da podesi automatik, Glok recimo,
tako da ceo arer eksplodira odjednom. Da li bi to bilo izvodljivo?"
Bobi je upitno pogledao Hortona. "Zato biste vi eleli to da
uradite?"
"U stvari ne elim. uo sam neku priu na jednoj zabavi o tome
kako se to nekome tamo desilo, i nikako nisam mogao da shvatim
kako je to moglo da se izvede."
"Ne mogu ni da zamislim," odvratio je poslovoa. "Moda, ako bi
se Glok koristio kao gromobran." Iako bi bilo bolje kad biste to
pokuali da uradite sa Koltom ACP. On ima vie metala. Jeste li sigurni
da ste dobro uli tu priu?
"Siguran sam," kazao je Horton. "Zar nita ne bi moglo da se uradi
sa arerom, da se unutra stavi moda neki mali mehanizam koji bi
radio po principu ekia ili ivije...
Poslovoa se mrtio i odmahivao glavom. "Nema mesta unutra. I
teina bi automatski bila manja, ak i kad biste mogli da stavite neki
mehanizam unutra. Ne biste mogli da prevarite onog ko poznaje svoje
oruje. Neko mora da je priao izmiljotine na toj zabavi, pod
dejstvom puna, rekao bih. Zaboravite na to."
"Pokuau," odvratio je Horton i namrtio se. "Pa, hvala vam u
svakom sluaju." Okrenuo se i krenuo potpuno odsutan.
"Nema na emu. Da li vam treba jo municije za danas?"
"Molim?"
"Ostavili ste poveu gomilu mesinga na strelitu," rekao je
poslovoa i trgnuo palac aludirajui na pucanje. "Samo sam mislio da
vam moda treba dodatna koliina."
"Ne," odgovorio je Horton. "Stanite. U stvari, da. Da li moda imate
manevarske dvadeset dvojke?"
Poslovoa je bio iznenaen. "Svakako. To je za poetnike pitolje.
Neete valjda to da stavljate u svoju Olimpiju. To e samo da zaepi
cev."
"Znam. Dajte mi jednu kutiju."
Trospratna kua Karla Brohiera nalazila se u takozvanoj "izvrnoj

zajednici" i prostirala se preko Klaremont Hila. Ispred nje se nalazio


travnjak koji je bio tako lepo sreen da je na njemu slobodno moglo
da se odri takmienje u kriketu, dok se iza nje prostirala uma koja je
bila dovoljno velika da se u njoj sakrije krdo jelena. Meutim,
Brohieru je zbog toga uglavnom vie bilo neprijatno nego to mu je
bilo prijatno, kada bi se naao u ulozi domaina. Vie nego jednom
Horton ga je uo kako objanjava kako je posed njegovih roditelja u
Vermontu, farma, ume i hiljade metara dugakog jezera prodato za
ogromnu sumu novaca, tako da on jednostavno nije imao izbora.
Mogao je ili da kupi "skromnu kuu" u Kolumbiji ili da uplati polovinu
para od prodatog poseda u dravni fond za stabilizaciju drutvenog
osiguranja. Bio je to novi porez koji je prikupljao sredstva od imanja
recipijenta.
"Moj otac je bio staromodni konzervativac iz Nove Engleske i
nikada se sa tim ne bi sloio," objasnio je Brohier. "Nikada mi ne bi
oprostio kada bih podelio njegovu zaostavtinu sa naim prijateljima
iz Vaingtona."
Te veeri Brohier je doekao iznenadnog posetioca u patikama za
tenis, izbledelom utom orcu, i prevelikoj majci sa kratkim rukavima
sa slikom jednog od onih Sidni Harisovih "doktor Kvark" karikatura.
Direktor nije bio iznenaen kada se Horton pojavio na vratima.
"Hajde da proetamo," rekao je, pokazujui svom tieniku prema
travnjaku. "Moj doktor kae da imam etiri kilograma vika i insistira
da vebam etiri puta nedeljno,"
"Va doktor je tiranin," kazao je Horton, idui iza Brohiera. "Znam
ljude koji su trideset godina mlai od vas a koji bi ubili da budu u
vaoj formi."
"Moj doktor je trideset godina mlai od mene," odgovorio je
Brohier i blago se nasmeio.
"Zar vas to ni malo ne uznemirava?"
"Velike su anse da doktor mojih godina koji je u penziji, a koji nije
otiao u Novi Meksiko da tamo potroi svoj povei raun u banci, i nije
ba dobar doktor," rekao je Brohier. "Uostalom, da li biste vi voleli da
vas lei neko ko je svoje primarno znanje stekao u dvadesetom veku?"
Sad je bio Hortonov red da se nasmeje. "Pa, kad to tako kaete... "
"Ba tako," odvratio je Brohier. "Recept za dug i srean ivot je da
se drui sa starim filozofima i mladim doktorima, sa starim

prijateljima i mladim enama. A poto ja nisam ni jedno ni drugo, ta


je to to vas je dovelo meni veeras?"
"Jutronja nesrea i vaa opaska posle toga," rekao je Horton. "ta
jo? Doktore Brohier, da li biste mislili da sam lud kad bih vam rekao
da je moda moj eksperiment izazvao nesreu?"
"Da li imate teoretsku osnovu za tu pretpostavku?"
"Nita konkretno," priznao je Horton. "Samo jako sloenu
koincidenciju sa anomalijom na elu."
"A koincidencija je...?"
"Gordonov vatromet i Erikov pitolj su otkazali u istoj sekundi. Ne
interesuje me ta gospodin King misli, ali moje miljenje je da ne
postoji meusobna veza izmeu njih. Imamo dva efekta, to znai da
treba da traimo trei, odnosno uzronika oba efekta. A jedina
neuobiajena stvar tog jutra bio je na eksperiment. Samo to smo
stigli do etrdesetog podeoka, a to je bio prvi put da smo dostigli taj
nivo..." Horton je iznenada zastao. "Nita ne kaete."
Malo zadihan, Brohier je zastao i okrenuo se prema Hortonu.
"Dobro ti ide i bez mene."
"Da li sam ja lud ili ovde stvarno ima neto to je vredno panje?"
"Ne smemo da dozvolimo da ova anomalija proe nezapaeno,"
rekao je Brohier. "Da li zna priu o Augustu de Tokardu?"
Horton se namrtio i odmahnuo glavom. "Mora da sam taj as
propustio."
"To je jedan francuski naunik s kraja devetnaestog veka," rekao
je Brohier. "On je konstruisao cevi za gasno pranjenje visokog
napona i vrio eksperimente na njima. Jednog dana je primetio da
dolazi do oteenja neosvetljenih fotografskih ploa kada se one
postave pored cevi. Kako bi ih zatitio, on ih je udaljio od cevi a zatim
se vratio svojim eksperimentima."
"...i propustio priliku da otkrije rendgenske zrake," rekao je
Horton, zapanjeno se smekajui.
"to bi dovelo do revolucionarnih promena u nauci njegovog
vremena," nadovezao je Brohier. "Ja ne znam ta se ovde deava
Defri, a iz onoga to si mi ti rekao, mogu da zakljuim da ni ti nita ne
zna. Dodue, mogue je da smo se obojica 'sapleli' o neto novo. Sada
treba da odgovorimo na pitanje koji je na sledei korak?"
Horton se sloio sa arom. "Teoretski deo posla je sada zapao u

orsokak. Ima mnogo stvari koje nedostaju. Nisam ba siguran, ali


mislim da nedostaju i povoljne okolnosti. elim da ponovo otvorite
laboratoriju i da pozovem svoj tim da vidimo da li moemo to ponovo
da izvedemo."
"Da. To je prva stvar koju moramo da saznamo pre nego to
ponemo bilo ta drugo da radimo," rekao je Brohier. "A ta mislite
bismo li to mogli sami da uradimo, bez vaeg tima? Veeras, u
tajnosti?"
"Zato?"
"Zato to mislim da je u pitanju samo puko prieljkivanje,"
odgovorio je Brohier, "a moemo se osramotiti onako kako to samo
stare budale i mlade sanjalice umeju. Ako postoji bilo kakva
mogunost da do toga doe, radije bih da to bude naa tajna. A ako i
nije tako, pa, opet bih eleo da to ostane naa tajna, makar u poetku."
Hortonu je bilo potrebno samo pet minuta da uspostavi senzorsku
mreu za drugi test, i samo petnaest minuta da je sastavi. Za senzor je
iskorien radarski stub koji je jo ostao od konstruisanja Hortonovog
trema, a stigao je u laboratoriju visei kroz putniki prozor njegovog
auta kao pas kome ui viore na vetru.
Horton je uneo gredu u laboratoriju na ramenu, dok je Brohier
pazio na vrata i kontrolne punktove obezbeenja. Njih dvojica su
dovukla teki sto u polupreniku izlaznog emitera, a zatim privrstili
stub uz njega sa dve zglobne ipke. A zatim je Horton, dok ga je
Brohier posmatrao, postavio manevarski metak od 22 kalibra u svaku
rupu koju je izbuio na svakih 25cm du stuba. Vei broj metkova je
bio labavo postavljen u rupama, naginjui na dole tako da se video
samo kraj elinog kotura kapisle. Bez obzira to je zadnji metak
morao da bude uguran na silu, samo je do pola uao u rupu.
"Jesi li poneo neprobojni prsluk i za mene?" pitao ga je Brohier,
dok je posmatrao Hortonovu tvorevinu. "'Dobitnik Nobelove naen
mrtav sa drvenim kocem zabodenim u srce'..."
Horton se namrtio. "Moda ne bi bilo loe da izvadim jedan
metak."
"Moda i ne bi," rekao je Brohier. "Dok ti to radi, ja u odneti
straarima ono to je ostalo u kutiji sa rapnelima i objasniu im da

odu sa orujem do kraja prilaznog puta i tamo ostanu narednih pola


sata. Hoe li to biti dovoljno dugo?"
"Trebalo bi," rekao je Horton. "Nee biti potrebno da vrimo
nijednu od onih isuvie detaljnih kalibracija za ovaj eksperiment malo sree je sve to nam je potrebno."
Monitori obe konzole su ve bili aktivni i elektrino postolje
aparature za testiranje je glasno zujalo i pre nego to se Brohier
vratio. Horton je vrio finalna podeavanja na digitalnom kompakt
kamkorderu koji je postavio na tronocu u uglu.
"Uh," uzdahnuo je Brohier. "Kakva je gnjavaa dokazivanje
neprobojnosti. Da li si razmiljao da dokumentujemo nau smrt?"
"Ako se desi ono to oekujem, mislim da u morati da sednem i
pregledam snimak bar jedno desetak puta pre nego to stvarno
poverujem u njegovu verodostojnost," odvratio je Horton. Ispravio se
i udaljio od kamkordera. "Mislim da smo spremni u potpunosti."
"Skoro," sloio se Brohier i dodao Hortonu par zatitnih naoara i
pakovanje sunerastih epova za ui. "Mislim da u ja ipak stajati
tamo, iza Lijine stanice. Nimalo mi se ne mili da izgubim u teini
onoliko koliko bi izgubio da stanem blie."
Horton se nelagodno nasmejao, a zatim se smestio u svoju stolicu.
Uperio je mali daljinski upravlja u pravcu kamkordera i crvena
sijalica je poela da treperi iznad soiva. "Devetnaesti maj, 2:15
ujutru, Dejvison laboratorija, Plank centar, kampus Terabajt
korporacije, Kolumbija, Ohajo. Prisutni su doktor Karl Brohier,
direktor, i doktor Defri Horton, zamenik direktora. Ovo je
eksperiment hipoteze Okidaa u vezi sa nesreama koje su se desile
devetnaestog maja."
"Pa to je da plae na sav glas," prigovarao je Brohier. "Nisi na
CNN-u, a i ja neu veno iveti. Poni ve jednom i pritisni to prokleto
dugme."
Horton je blago pocrveneo i okrenuo se prema konzoli.
"Poinjemo od desetog podeoka, od malog opsega."
Horton je poskoio u svojoj stolici od neoekivanog pukaranja.
Srce mu je udaralo kao ludo, a ui su mu zujale. Zavrteo se u stolici i
ugledao kako se pramenovi belog dima diu iznad etiri raznesene
rupe. Dve sjajne mesingane aure jo uvek su poigravale i skakutala
po podu - pling, pling, pling. Trea se 2bila u mekanu plou na

plafonu.
Brohier je zurio ne verujui. "ta doavola...," rekao je sam sebi.
"ta je to, doavola."
Sav drhtei Horton je posegao i dohvatio pakovanje epova za ui
sa pulta i otpakovao ih. Izruio je epove iz pakovanja u ruku i prosto
grozniavo nagaajui nekako je uspeo da ih ugura u svoje une
duplje. Grlo mu je bilo potpuno suvo i dugo nije mogao nita da
prozbori kao da su mu odgrizli jezik.
"Ja..." Progutao je pljuvaku i ponovo pokuao. "Ja... jaina raste
za jednu desetinu u sekundi." Izabrao je promene, a zatim se okrenuo
prema eksperimentu pre nego to ih je izvrio.
Ovoga puta je video - uto-zeleni bljesak, sjajnu mesinganu auru
koja je prosto jurnula ka tavanici, tanku peurku sivo-belog dima od
pokretakih gasova, i opet aura koja se sruila. Bang! Plink, plink,
plink...
Nekoliko sekundi kasnije ponovo se desilo. Bang! Plink, plink...
Zateeni ovim udom, Horton i Brohier su u trenutku pogledali
jedan drugoga traei potvrdu, trijumf. Da li je ovo stvarno mogue.
Hortonove oi bile su zahtevne, dok su Brohierove bile nene od
strahopotovanja, kao da je odavno prestao da se nada da ovako neto
moe da se dogodi.
Bang! Plink, plink...
Bang! Plink plink plink...
Isti princip se ponavljao sve dok aura nije bila ispucana. U tom
trenutku i monitor je ve pokazivao da je snaga emitera ispod
petnaestog podeoka.
"Znai da jki i parkinga," rekao je Horton dok je krabajui izvodio
raunicu u svom rokovniku. "ak i kad bi ovaj efekat pratio pravilo
kvadratne inverzne funkcije..."
"Izgledalo je kao da smoier. Napipao je put do najblie storio
drhtavim glasom, ekajui obrvu: "Doktore Horton, kada sledei put
vidite Gordija slobodno mu kaite da e mu korporacija nadoknaditi
auto."

3
PREJE

VINDZOR, SEVERNA KAROLINA Policija je dala veoma turo saoptenje


o jueranjem okantnom trostrukom ubistvu u Be-Lo dragstoru. Na
osnovu policijskih izvora, sa video-snimaka zloina snimljenih
kamerama na ulazu, moe se videti kako dva maskirana napadaa
vezuju est rtava folnom samolepljivom trakom, tako vezane ih onda
stavljaju na gomilu, a zatim poinju da pucaju u gomilu "kao da imaju
sve vreme ovoga sveta."
Kompletan izvetaj
Kampus kolumbijske Terabajt korporacije zvanino je bio zatvoren
devetnaest dana. Kada je konano otvoren osoblju koje se vratilo na
posao, odmah je bilo jasno da se u kampusu neto dogaalo za to
vreme.
"Juniorke su oigledno imale pune ruke posla," rekao je Gordon
Grin, dok je provirivao kroz prozor automobila Li Tajer marke
Skajstai koji je podseao na kutiju.
"Juniorke?"
"Juniorke, podmladak udruenja skautkinja - bilo ko, ko je
napravio sve te cipele umesto obuara dok je on spavao."
Grin je reagovao na prizor nove straarske kuice i kapije na
glavnom putu, odmah do novog parkiralita asfaltiranog crnim
asfaltom koje je napravljeno na mestu na kome se nalazio travnati
teren proaran drveem.
Nedaleko od straarske kuice, blokirajui ono to je ranije bila
izlazna staza glavnog puta, nalazila se nova tovarna platforma.
Prepreke od cementa blokirale su prilaz s obe strane kliznog kanala

za isporuku, iznad koga je trenutno bio parkiran UPS-ov braon kombi.


Na strani platforme prema kampusu, priljubljen uz zid, nalazio se
svetloplavi Terabajtov kamion sa prikolicom i dva uniformisana lana
obezbeenja korporacije koji su prebacivali pakete iz jednog kamiona
u drugi.
Kapija i tovarna platforma imale su nova vrata koja su odvajala
Terabajt od anahan puta. "Izgleda da nijedno vozilo sa strane nee
moi ni da se priblii laboratoriji od sada pa na dalje," rekla je Li.
"Izgleda da oni malo preteruju, zar ne?"
Potvrdu za svoju prepostavku Li je dobila malo kasnije od dva
straara na kapiji koji su im dali instrukcije za parking. "Doktor Li
Tajer, mesto broj 8," prvi slubenik je rekao i zalepio responder
nalepnicu na unutranju stranu oferajbne. "Doktore Grin, kada
dobijete novi auto, vae mesto e biti broj 9. Moete da saekate
ofera koji e vas ispratiti do paviljona."
Dok je govorio straar je pokazivao palcem u pravcu pokrivenog
ograenog objekta sa pleksiglas zidovima nekoliko metara iznad
altera obezbeenja, koji je nalikovao onima na aerodromu. Pored tog
objekta nalazila su se tri estoseda sa providnim krovom. Izgledali su
tako da bi se sasvim dobro uklopili i na terenu za golf - ili, mislio je
Grin, u epizodi Zatvorenik.
"Imam utisak da postoji neto to mi ne znamo," rekla je Li, virei
kroz oferajbnu svog Skajstara. "Hajdemo gore da saznamo i vidimo
ta e nam rei. Pre nego to su proli kroz kapiju, Li i Gordi su morali
da predaju svoje stare Terabajt identifikacije kako bi dobili nove i
vee kartice koje su se nosile na lancu oko vrata.
"Da sam hteo da nosim ogrlicu za ovce otiao bih da radim za
IBM," progunao je Grin dok su ili ka paviljonu.
Jo jedno ponienje, dodue ne tako strano, ekalo ih je kod
paviljona. Nije im bilo dozvoljeno da se sami odvezu do laboratorije.
Za to je bio potreban specijalan klju, koji je, u ovom sluaju, bio
poveren samo "pratiocu", to je u ovom sluaju bila ena od tridesetak
godina sa atletskim ramenima i prijateljskim, ali promuurnim i
opreznim oima.
Ni Li ni Gordi nisu ni pokuali da se nadvikuju sa cviljenjem
elektrinih motora auta, kao ni sa vetrom koji je ibao ivice providnog
krova.

Ali otprilike kada su bili na pola puta, Gordi je nemo pokazao na


vozaevu udnu futrolu u kojoj se nalazio neki predmet
pravougaonog oblika, a koji ni malo nije liio na pitolj.
Odvezli su ih direktno do ulaza, a onda i kroz nekadanju glavnu
kapiju, koja je sada preureena i dograena joj je estougaona
oklopna straarska kuica.
"Al Kapone," prokomentarisao je Gordi dok je njihov auto ulazio
na takozvanu "zaustavnicu", ije je naoruanje kod kapije od
armiranih ipki izgledalo dovoljno mono kao da moe da zaustavi
bilo ta, sem moda neko vojno vozilo.
"Molim?"
"On misli na novi kapijski stub," rekla je vozaica preko ramena.
"Podsea na kabine sa naoruanim straarima koje su se nekada
gradile po manjim gradovima kako bi odbile napad pljakaa banki
tridesetih godina prolog veka. Jednom sam videla jednu takvu
kabinu, u Goenu u Indijani ba na uglu kod trga gde se nalazi zgrada
suda. Da li moete da zamislite mitraljeze u glavnoj ulici?"
"Zar ba moram?"
Kada su proli zaustavnicu, ona je bez red pokazala u pravcu
unutranje ograde kroz koju je u njihovom odsustvu bila sprovedena
struja.
Gordi je potvrdno klimnuo glavom. "Izokrenuta stvarnost," rekao
je. "Vie nismo u Kolumbiji, Doroti."
Pratilja ih je direktno odvezla do glavnog ulaza u Plank Centar,
gde su morali da izdre jo jednu proveru identifikacionih kartica, ali
ovoga puta su to radili uz pomo ipke koje je skenirala i tampani
optiki kod i magnetnu memoriju, koja se nalazila u donjem uglu pa je
sigurnosni operativni registar morao da uporedi njihov sadraj.
"Doktore Grin, doktorko Tajer," rekao je straar, a samo trenutak
kasnije klimnuo je glavom. "Direktor i doktor Horton vas oekuju u
sali za konferencije."
"Zar nas neete tamo ispratiti?" pitala je Li lukavo.
"Ne gospoo doktor," rekao je straar, odseno odmahujui
glavom. "Nisam ovlaen da ulazim u taj objekat."
Lice Defa Hortona se ozarilo kada su njegovi pomonici uli u salu za

konferencije. "Li...Gordi, dobro je videti vas opet."


"I vas efe," rekao je Grin. "Malo sam brinuo da u kad uem ovde
zatei Patrika MekGuana..."
Dok su se Horton i Karl Brohier kidali od smeha, Grin je primetio
da se u sali nalazi jo jedna osoba. Bio je to vitak mukarac, otrih
crtra lica koji je odavao utisak takve smirenosti da je prosto bila
opipljiva. Brohier je ustao i mahnuo strancu da prie.
"Doktore Grin, dozvolite mi da vas upoznam sa najnovijim lanom
vaeg tima," rekao je direktor. "Pit MekGan, ovo je doktor Gordon
Grin, doktor Li Tajer. Dodelili smo Pitu titulu koordinatora specijalnih
materijala."
"Specijalnih materijala?" Grin je upitno pogledao sa strane prema
Hortonu.
"Eufemizam za njegovu poresku prijavu," dodao je Brohier.
"Gospodin MekGan, bivi pukovnik MekGan, amerike pomorskodesantne snage (APDS), bie zaduen za nabavku, skladitenje,
rukovanje i pripremanje uzoraka za va novi test program. to me je
podsetilo, doktore Grin da li ste primili va ek? Da li ste imali
problema da zamenite svoj auto?"
"Morau da saekam jo jednu nedelju da bih dobio boju koju
elim, to ne bih nazvao nekim problemom," rekao je Grin. "Jo
jednom vam zahvaljujem."
"Ne, nema potrebe," kazao je Brohier. "To to se desilo je naa
odgovornost."
Dok je Horton sa negodovanjem razmiljao o tome to je Brohier
rekao, Tajer je stala ispred njega i rekla: "Doktore Brohier, doktore
Horton, da li bi neko od vas dvojice bio ljubazan pa poeo od poetka?
Zato je poveana bezbednost? I uz duno potovanje gospodinu
MekGanu, ali zato nam je potreban neko novi samo da bi se brinuo o
naim uzorcima?"
"Zato to ima etrnaestogodinje iskustvo u radu sa municijom i
eksplozivom, a mi nemamo," rekao je Horton. "Gordi, mi smo digli tvoj
auto u vazduh. Ti, ja, Li i Beba."
"Kako?" Tajer je zahtevala odgovor.
Horton i Brohier su izmenjali iskrivljene osmehe. "Jo uvek ne
znam Li. Zbog toga je vreme da se bacimo na posao."

Prvo je trebalo potpisati nove i jo krue ugovore koji su obavezivali


na diskreciju. Zatim su Brohier i Horton pokazali pridolicama snimak
pononih testova i odveli ih u Dejvison laboratoriju da im pokau
izmene.
Prva i najoiglednija promena je bila u tome to je nestao itav
antikatodni blok ukljuujui i mermerno postolje. "Sagradili smo novu
sobu za vanjska testiranja," obavestio ih je Horton, pokazujui prema
novim kompletno metalnim vratima i otvoru za osmatranje od
pleksiglasa na udaljenom zidu.
"Zidovi su dvanaest ina debeli i obloeni Kevlar sendviima od
oklopnih elinih ploa, sa izolacijom i otvorima za ventilaciju kroz
priguiva od 500 l vode," dodao je MekGan. "Jutros smo ga testirali.
ulo se samo glasno 'ljus', zvuk se gotovo i nije uo, a nije bilo ni
dima."
"elimo da sauvamo reputaciju Dobrog suseda," objasnio je
Brohier. "to manje pitanja, to bolje."
"Izgleda da emo morati da okrenemo Bebu," dodao je Grin
prouavajui geometriju. "Sada kada to znamo moramo paziti gde
emo je upraviti."
"U stvari, mi ne znamo. To je sada va prvi prioritet - da otkrijete
kako izgleda efekat omotaa. Pit e vam obezbediti neki materijal za
testiranje koji nee izloiti opasnosti ni vas ni laboratoriju," objasnio
je Horton. "U, va prioritet je da izraunate koje podatke moemo
sakupiti u otvoru i kroz njega, i da ih spremimo za vrstu ruku,"
"Kakve uzorke emo testirati?"
"Uzorke municije, prvo - sve kalibre i sva punjenja. Zatim ceo
katalog eksploziva, od Amatola do Torpeksa," rekao je MekGan. "Sve
to moje dozvole pokrivaju i moji kontakti mogu da obezbede."
"A zatim ceo Prirunik iz hemije," dobacio je Brohier. "Neophodno
je da saznamo koja jedinjenja reaguju a koja ne, veoma praktina
potreba u odsustvu bilo kakve teoretske osnove."
"E to je moj prvi prioritet," rekao je Horton. "Moramo da saznamo
ta se ovde deava i zato je ono to je proizalo iz ove laboratorije
uticalo da se neto dogodi, a prirodna radijacija nije na to uticala. Ili
bar nije u domenu koji mi moemo da vidimo.
"Da li moe da pomogne moda PSR ili JPSI registar?" upitala je
Tajer.

Horton je odmahnuo glavom. "Pretraujem literaturu ve nedelju


dana i izgleda da ovaj efekat do sada nije prouavan, ili bar nema
izvetaja o tome. Tako da poinjem od prazne strane."
"Onda emo morati da je ispiemo nekim dobrim podacima, tako
da imate s im da radite," odgovorila je, a zatim pogledala u Brohiera.
"Da li jo neko sem nas petoro zna na ta smo naili?"
"Ne jo," odgovorio je Brohier. "A i to je problem iz mog
rasporeda. Jer kada budemo odabrali estu osobu i ovo podelimo sa
njom, svet e poeti da se menja. Ne znam ta da kaem pa da
dovoljno istaknem da nam samo naa diskrecija moe kupiti
neophodno vreme."
Lica ostalih postala su ozbiljna posle ovih njegovih red. Pogledom
je pokuao da izmeri teinu koju je svalio na njihova ramena i
zakljuio je da nije dovoljna. Nastavio je: "Nikako ne smete napraviti
greku. Niko nee moi da kontrolie budunost od trenutka kada ovo
otkrie napusti ovu sobu. Biemo u carstvu politike i psihologije, ili u
carstvu buduih nauka i nedokuive osobenosti ljudskih vrsta. Ovo
otkrie e preraditi pravila moi koja su vladala svetskim poslovima
jo od vremena kada je puka kremenjaa zamenila ma ili koplje. A
mi neemo biti ti koji e pisati nova pravila - mi smo samo razlog zbog
kojeg e ona biti neophodna.
"Nema povratka. Mi nismo odabrali ovu odgovornost, ali je ne
moemo ni odbaciti. Ono to mi moemo otkriti, drugi e neizbeno
otkriti. Seaete se dananjeg dana s ljubavlju kao jednog od zadnjih
dana u kojima je svet bio ureen i poznat. Vaa deca e upoznati jednu
drugu stvarnost." Brohier je pogledao preko sobe do aparature, zatim
opet nazad. Njegov ljubazan osmeh je ublaio sveanost trenutka.
"Nadamo se da e biti bolji."

4
ISTRAGA

GRAD DEJL, MERILEND Islednici oekuju da e snimak poziva iz


dispeerskog centra 911 da rasvetli sinoanju pucnjavu iz vozila u
pokretu u oblasti koja je naseljena uglavnom belcima. Povici i vrisci sa
zabave obuhvataju snimak od tano 100 sekundi koji poinje malo pre
nego to je metak razbio kuhinjski prozor i ubio vlasnika kue Gita
Delarda dok je pokuavao da prijavi kako neki tinejderi voze auto po
travnjaku ispred njegove kue.
Kompletan izvetaj / Centar 911
Sledeih nekoliko nedelja ivot u Dejvison laboratoriji se odvijao
brzim tempom, iako je na povrini izgledalo kao da je jako miran.
Jedinica generator/emitera bila je preseljena, prestrojena, i
ponovo posveena svrsi detoniranja uzoraka etiri puta dnevno od
strane Pita MekGana. Tempo programa testiranja i dnevni raspored
Hortonovog tima diktirali su odlasci i dolasci Pita MekGana, zbog
opasnosti kojoj bi bio izloen ako bi priao laboratoriji u vreme
trajanja testa.
Prva isporuka je bila u 8 ujutru, a ostale isporuke su usledile u
intervalu od tri sata. vrsta ruka je imao uprogramirane poluasovne
"prekide" za svaku isporuku. Kao osiguranje, MekGan ih je zvao na
specijalnu liniju kada bi se pribliio Terabajtovom kampusu, kako bi
utvrdio da je emiter hladan i da je soba za testiranje spremna.
"Da li me doktor moe primiti?" pitao bi svaki put.
Odgovor: "Popni se do kancelarije" bio je znak MekGanu da
nastavi dalje. "Oprostite, nemamo slobodnih termina za sastanke" bio
je odgovor koji mu je govorio da ostane u bezbednom radijusu.

MekGan se nikad nije zadravao due nego to je bilo neophodno


da postavi uzorke u sobi za testiranje i preda etikete uzoraka i
proizvoaku specifikaciju Hortonu. Zatim bi opet odlazio na to tajno
mesto van teritorije kampusa koje je koristio da primi, uskladiti i
pripremi uzorke.
"Hvala to ste me primili," rekao bi svaki put kada bi naputao
bezbedni radijus. A odgovor koji je dobijao bio je: "Doite nam opet."
Negovo ponaanje u stilu "ogrtaa i kabanice" uglavnom je
izazivalo deje podsmehe kod Hortonovog tima, a naroito kod Li, na
koju je pala obaveza da izae na kraj sa njegovim pozivima.
"On zvui kao hipohondar koji se odao drogi," poalila se Hortonu.
"A ja zvuim kao madam Sinsineti. I ako i jednu jedinu re od svega
ovoga stavi u svoju istraivaku studiju, svi emo delovati kao
paranoici koji ele da postanu Dejms Bond."
"Samo zato to si ti paranoina...." poeo je Grin.
"Znam, znam," nagnula se iznad konzole i pogledala kriom na
drugu stranu. "Moramo biti obazrivi," rekla je na prenaglaenom
nemakom kao iz stripova. "Neprijatelj nas sluati ak i sada. Svako
od nas moe biti doveden u opasnost..."
Sem MekGanovih isporuka i poziva, bilo je vrlo malo sluajeva
kada su prekidali svoj rad. Administrativno osoblje ih je titilo od
rutinskih ispitivanja, spreavalo line kontakte pronalazei adekvatne
izgovore, ak su preuzeli na sebe i veliki broj uobiajenih obaveza, a
meu njima i obavezu da preuzmu novi auto doktora Grina i da
kupuju gotovu hranu za doktora Hortona.
Karl Brohier je svakodnevno dolazio prvih nekoliko dana, a zatim
je prestao, poto je najavio da nee biti u kampusu neko vreme. Moglo
se samo nagaati gde je otiao i kojim poslom, a ak ni Horton nije
mogao da dobije odgovore na ta pitanja od Brohierovog osoblja.
"On nas ne bi izdao, zar ne?" pitao je Grin. "I nagodio se iza naih
lea?"
"Ne," rekao je Horton odluno. "Ne verujem da bi on to ikada
uradio. On je na Diogenovoj misiji. Zadrae se neko vreme."
"Diogen," prokomentarisala je Tajer s neskrivenim
nezadovoljstvom. "efe, mogli ste da odaberete neku uteniju aluziju."
"U potrazi za potenim ovekom? Zar to nije ono to oekujemo od
Broja 6?"

"To je stvar koju o Diogenu svako zna," rekla je i uzdahnula. "efe,


on je tvorac cinizma."
Grinovo lice se ozarilo. "Tata! Napokon sam te pronaao!"
Tajer ga je ljutito pogledala. "Njegov nadimak je bio Kayo - 'pas' jer je spavao na ulici. Svoje studente je uio da preziru civilizaciju.
Odrekao se svih zemaljskih dobara i odbacio ih. efe, ako i mi
trebamo odbaciti doktora Brohiera kao grkog filozofa, zar ne bismo
bar mogli da ga odbacimo kao jednog od pristalica Jonjana, Talesa ili
Anaksimandera?"
"Hej, imao sam anaksimandera kad sam bio klinac," rekao je Grin.
"uvao sam ga u staklenoj iniji na kredencu sve dok nije uginuo."
Zguvala je najblie pare papira i bacila ga u pravcu njegove
glave.
Kako su dani prolazila podaci su se gomilali.
Prvi niz testova bio je usredsreen na municiju slinu onoj u
pitolju Erika Flita - punjenja koja su upotrebljavala celulozu
heksanitratnih goriva, ili nitrocelulozu. S obzirom da su imali malo
iskustva sa orujem, Tajer i Grin su bili iznenaeni naizgled
beskrajnom paradom vrsta koje im je MekGan donosio. Samo
Vinesterov katalog je nudio jedanaest vrsta punjenja i vie od dve
stotine metaka.
Vrsta, veliina zrna i oblik, punjenje, proizvoa, kalibar - svi ovi
faktori pravili su bitnu razliku, i odvajali su pozitivan od negativnog
testa. Meutim, prvih dvadeset uzoraka su duplirali anomaliju sa
takvom pouzdanou da je tim poeo da zove poslednje kliktanje mia
eksperimentalnog protokola "povlaenje Okidaa."
Kada je niz pozitivnih testova dostigao broj od 32 testa, na koje je
utroeno osam dana, Tajer i Grin su uspeli da zaraze Hortona svojim
nestrpljenjem da testiraju ostale materijale. Od tog trenutka na dalje,
ubrzali su testiranje tako to su postavili tri uzorka municije
odjednom u sobu za testiranje.
Nije bilo nikakve razlike u rezultatima. Bilo da su u pitanju
Magnum I ACP, obodno i centralno punjenje, puka i pitolj. 218 Bi
kroz. 218 Viester 458 - u deliu sekunde poto bi emiter dostigao
deseti podeok nivoa snage, uzorci metaka bi opalili, a zrno od

mekanog mesinga se rasprslo i savilo u spojnicu, a metak se blago


zario u zaustavnu kutiju.
Na kraju sedamnaestog dana testiranja, sa 140 zabeleenih
uzoraka, i dosadom koja je pretila da zauzme mesto zdravom
nestrpljenju i radoznalosti, nije bilo ni traga ni glasa od Karla
Brohiera, a Horton je konano uspostavio kontrolu nad projektom.
"To je i vie nego dovoljno u ovoj situaciji," mislio je u sebi dok je
zakljuavao dnevnik o istraivanju, a zatim pozvao MekGana. "Pite?
Dolo je do promene u rasporedu. Hou da sutra i u subotu radim, sa
sirovim barutom, kao i da zaponem rad na materijalima iz tree
serije odmah poetkom sledee nedelje. Da li moe to da sredi?
Dobro. Hvala. Vidimo se ujutru."
Dok je odjavljivao svoj rad na kompjuteru, uo je sporadian ali
ozbiljan aplauz iza sebe. Okrenuo se od stola i zatekao Grina i Tajer
kako prislukuju. "Dobra odluka, doktore D.," rekao je Grin. "Toliko
mi je ve postalo dosadno da sam razmiljao da se ovog vikenda
odvezem svojim novim autu do Tenesija."
"Zato su testosteroni zaljubljeni u eksplozive?" pitala je Li uz
uzdah, ne oekujui odgovor. "efe, ako emo raditi sa barutom, to
onda znai da bi veeras trebali da testiramo protivpoarne sisteme i
sisteme za izduvne gasove."
"Ne," rekao je Horton. "Za danas smo zavrili. Vodim vas oboje na
jedan dobar ruak."
Grin se nadovezao uz odobravanje: "Druga dobra odluka. Odlino
vam ide."
"ekaj samo da uje treu," rekao je Horton. Imate minut da se
sredite a onda kreemo. Do Zanesvila imamo sat vremena vonje."
"Ja u da vozim," Grin se rado prijavio.
"Ne nee," rekao je Horton, a Li je odahnula s olakanjem.
Uz put im je Horton izloio i ostale svoje planove.
"S obzirom da se na test emiter lepo ponaa, mislim da do sada
nisam izvlaio najbolje iz vas. Zbog toga hou sutra da ponete da
radite na emiteru iz druge generacije," rekao je.
"Zvui zanimljivo. Po kojim parametrima?"
"Uzmite u obzir sve to smo do sada nauili i krenite od toga. Sada

znamo da nam nije potreban ceo spektar, u rasponu od nule do


beskonano. Pojednostavite. Pokuajte da napravite neto manje,
efikasnije, snanije, i samostalnije - jednom reju, neto portabl."
"Portabl?" pitala je Tajer i podigla obrvu zaueno.
"Ne moemo da testiramo domet emitera u laboratoriji. Kampus
nije dovoljno veliki. Neko moe biti povreen na toj velikoj deonici na
junoj strani anahan puta, ili ak samo i ako prolazi tu. Moramo biti u
mogunosti da ponesemo opremu za testiranje negde u neko veliko
prazno prostranstvo, negde na zapad, ili na jezero Erie. Ako elite
moete konstruisati Bebu 2 i ugraditi je u zadnji deo kamioneta."
"Neto me interesuje, doktore - da li e Okida uticati da benzin
eksplodira?"
"Dobro pitanje. Mislim da te pretpostavka nee zadovoljiti kao
odgovor."
"Hoe, ako je u pitanju va kamionet," rekao je Grin i nasmejao se.
"Znai trebalo bi onda da testiramo benzin sledee nedelje. Red u
MekGanu."
"Mislim da bi trebalo da testiramo kerozin i dizel u isto vreme,"
ubacila se Tajer. Ali samo ako volite iznenaenja - s obzirom da se i
jedno i drugo nalazi oko nas u velikim koliinama."
Horton je klimnuo glavom. "Da. A sve tri stvari su bile u kampusu
onog dana kada se anomalija dogodila, i ni na jednu od njih nije
izvren nikakav uticaj na tom nivou snage.
Moda e vea izlazna snaga uticati na neke materijale za koje
sada mislimo da su stabilni u polju Okidaa.
Kada bih postigao neki napredak u vezi sa tom teorijom,
verovatno bi mogao da odgovorim na to pitanje. Za sada, samo
moemo da nastavimo sa testovima. Jo jedna prednost druge Bebe je
u tome to postoji mogunost da ubrzamo program testiranja."
"Kad god pokrenemo Bebu, mi testiramo mnogo vie od samog
uzorka u sobi," rekla je Tajer. "Ve znamo da ne utie na pleksiglas,
beton, grejpfrut, crnu ipku i spandeks, gazirana pia, baterije u
Gordijevom jeftinom satu."
"Crna ipka i spandeks?" ponovio je Grin, okrenuvi se i pogledavi
je preko ramena.
"Objasniu ti kad poraste."
Ostatak vonje njih troje su proveli razmiljajui o listi materijala

za koje se zna da su bili izloeni polju Okidaa, samim tim to su bili


deo strukture, dekoracije ili sadraja Dejvison laboratorije. Ali dok su
se lagano pribliavali krmi Stara pijana kua, Horton im je oduzeo
listu.
"Dosta je bilo razgovora o poslu," rekao je. "Neu da ujem
nijednu re o poslu. Kunem se da ako ne moemo da razgovaramo o
neemu civilizovanom, neemo ni razgovarati dok jedemo - ja
nameravam da uivam u jelu. Na kraju krajeva, ne nosim svakog dana
kravatu."
"I ne jede svakoga dana jelo koje ti nije servirano u papiru u boji i
stiroporu," rekao je Grin, i pruio ruku da otvori vrata. "Prihvatam
tvoje uslove. Hajdemo, umirem od gladi."
Sa iznenaujuom lakoom priali su samo o grenim
zadovoljstvima pop-kulture, odumiranju enskog profesionalnog
fudbala, i sanjarili o odmorima dok su jeli sono meso, egzotino
povre, i popili skoro dve flae vina tokom dvoasovnog obroka.
Jedini put je Hortonov edikt prekrio on sam i to u zdravici.
"Za najvee svetsko oruje sa jednim metkom i runim punjenjem i
prosto rustinom razlikom izmeu prenika zrna i prenika cevi i
koje, povrh svega, svakako morate drati van domaaja svoje dece, i
naravno za tim koji ga je napravio," rekao je tiho. "Da otkrijemo kojim
dobrim svrhama moe da slui, i da teimo tome."
"Alkohol loe utie na tebe, efe," rekla je Tajer zveckajui aom.
"Ali ipak, pijmo za to to si rekao."
Da li zbog vremena, ili umirujueg dejstva hrane i vina, ili
otrenjujueg naknadnog dejstva zdravice, bilo kako bilo oni su jako
malo priali u povratku u Kolumbiju. Horton je podesio auto da se
kree trakom za brza motorna vozila i pustio da se probija prema
severu kroz no bez imalo meseine, dok je on posmatrao zamraene
farme kroz prodor automobila. Grin je dremao, s vremena na vreme
hrui. Tajer je posmatrala saobraaj u traci rezervisanoj za
automatsku vonju, od trenutka kada ih je tamni zatvoreni automobil
pretekao i prosto nestao ispred njih u no.
"Nema tablice?" primetio je Horton. "Oajno eli da nae sledee
odmorite."

"Tajna dravna sluba transportuje zarobljenog stranca u RajtPaterson avio-bazu," rekla je blago.
"Naravno. Trebalo je da znam."
inilo se da se tiina protegla koliko i kilometri, pa je Horton
ukljuio satelitski radio i pronaao stanicu poznatog dez-orkestra da
im vreme bre proe. I poslednja polovina Kaunt Besijeve "Kanzas Siti
svite" ih je ispratila do kapije na ulazu u Grinovu zajednicu samaca odluio je da sledeeg jutra ide taksijem pre nego da provede jo
jedan sat na putu. Sten Kenton ih je sproveo do Terabajta, gde ih je
ekao Tajerin auto.
"Restoran je bio lep, hrana takoe. Hvala efe." Iako je delovalo
kao da namerava da izae iz kola, nije napravila ni jedan jedini pokret
da otvori vrata.
"Drago mi je. Vidimo se ujutru."
"Da li mogu neto da priznam?"
Horton je bio zbunjen i okrenuo se na stranu da bi joj video lice.
"Naravno."
"Nisam ba mnogo uivala veeras."
"ao mi je..."
"Nije tvoja greka," rekla je. "Bila sam nervozna sve vreme puta
tamo i nazad, kao nikada do sada, kada svako od nas uvee krene
svojim putem. Neprestano sam razmiljala, jedna saobraajna
nesrea, i status quo je osiguran..."
"Mislim da doktor Brohier ima dovoljno podataka da nastavi sa
radom ak i kada bi se nama neto dogodilo."
"Pretpostavljam da moe - ali da li bi oni koji nisu u toku to
shvatili?"
"Na ta cilja Li?"
"Cele veeri razmiljam o tome kako ovaj posao predstavlja
pretnju centrima moi mnogih ljudi koji nas ba i nee voleti zbog
onoga ta radimo, i koji bi sigurno eleli da prekinu na rad samo kad
bi mogli. Volela bih da ste ti i Gordi priali malo tie u restoranu, jako
si rekao 'ni red vie o poslu'. Jednostavno nisam elela da nas bilo ko
primeti. elela sam da budem nevidljiva."
Uzdahnula je. "I ne znam ta da uinim da prestanem da se plaim,
sada kada mi se ovakve misli vrzmaju po glavi. Svaki zvuk koji budem
ula ispred svog stana...I svaki put kada se moja maka uznemiri zbog

neega usred noi...I kada okrenem klju da upalim auto - pitau se.
Defe, neemo biti sigurni sve dok smo jedini koji znaju kako se to
radi."
"Nisam ba siguran u to..."
"Ti zna da tamo negde postoje ljudi koji bi ubili samo kada bi
imali neku korist od toga, da unaprede svoje interese, ili da ih zatite.
To nije samo puka Holivudska izmiljotina."
"Pretpostavljam. Priznajem da nisam ba mnogo razmiljao o
tome."
"Ja jesam," rekla je, a glas joj je postao napet od naboja emocija.
"Moja sestra u Klivlendu ima problema sa lokalnim bandama, jer njen
sin ne eli da im se pridrui. Na njihovu kuu su pucali ve tri puta do
sada." Ponovo je uzdahnula. "Kada sam imala dvanaest godina, moj
ujka Ted je predsedavao porotom u sluaju pljake banke koji je bio
pokrenut protiv efa jednog od onih belakih nacionalistikih
sindikata. Porota je glasala da je optueni kriv. Nedelju dana kasnije
ujka Ted je pronaen mrtav, sa esnaest metaka u telu, a na
oferajbni njegovog auta pisalo je 'Izdajnik',"
"Seam se toga," rekao je Horton iznenaeno. "Seam se da sam to
video u vestima. Nisam imao pojma..."
"Obeala sam sebi..." Odmahnula je glavom i poela ispoetka.
"Rekla sam sebi da nikada neu dozvoliti da stanem izmeu nekog
takvog i onoga to on eli - da u se samo sakriti u visoku travu u
dolini Misisipija i pustiti da se za to izbore lavovi koji su iznad mene."
"U, mogu li ja neto da uinim?"
"elim da ivim u laboratoriji," rekla je. "I Arni, takoe, ako je to
mogue."
"Arni je maka?"
"Li je klimnula glavom. "Samo dok ne objavimo svoja istraivanja,
i dok rizik ne postane manji. Mogu da koristim staru Bartonovu
kancelariju, blizu je enskog klozeta, a i kau je dovoljno dugaak za
mene."
"Nabaviemo ti krevet i garderober," rekao je odluno. "I neku
staru fotelju za Arnija da otri kande."
Osmeh olakanja je preleteo licem Li. "Hvala."
"Hoe da te otpratim do kapije? Hoe da spava ovde od
veeras?"

"Ne, Arni poludi kada ne doem kui." Razmislila je za trenutak.


"Ali poneu i njega i kofer sutra, ako se slae."
"Naravno. Prilino sam siguran da slube u kampusu mogu da
pronau neki krevet jako brzo ako ih malo pojurim. Klimnula je
glavom i otvorila vrata. "Hvala to si mi pomogao da se ne oseam kao
neka paranoina ludaa.
"Toliko toga na svetu ima ega se treba plaiti," rekao je Horton.
"Mnogi od nas izlaze na kraj sa tim tako to se pretvaraju da to nije
istina. Tebi su tu iluziju prerano oduzeli." promrmljao je mrano "A
mislim da sam i ja sada izgubio svoju. Moda ne bj bilo loe da
potraim od slube da nabave dva kreveta."
"ao mi je, efe."
"Nema razloga. Doktor Brohier je pokuao da nam skrene panju
na to. Nije mogao biti otvoreniji. A ja na to ak nisam ni obratio
panju. Razmiljao sam samo o problemu, o nauci." Odmahnuo je
glavom. "Kasno je. Vreme je da idemo kui."
Pola je da izae iz auta, a onda je zastala, okrenula se i pogledala
Hortona sa prosto prodornom obiljnou. "Defe?"
"Da?"
"Objaviemo rezultate, zar ne?" Reci mi da ovo ne radimo za Dou
Kemikal, ili za Ministarstvo odbrane. Reci mi da doktor Brohier shvata
da ne moemo tek tako da prodamo Okida onome ko nudi vie i da
emo imati ansu da upotrebimo ovaj rad da skratimo kande nekim
lavovima. To je jedini razlog to nisam pobegla jo prve nedelje."
Osmehnula se tuno. "Htela sam ja, ali ujka Ted mi nije dozvoljavao."
"Objaviemo," rekao je Horton odluno. "A lavovi e biti prilino
iznenaeni."

5
HEMIJA

KUPANG, TIMOR Mirni "Mar zaboravljenih" u sredu pretvorio se u


krvavi masakr kada su snage timorske slube bezbednosti, lojalne
kontroverznom predsedniku Gusmaou, pucale u masu od preko dvesta
protestanata dok su se ovi pribliavali seditu vlade u centralnom
Kupangu. Broj poginulih se procenjuje na "vie od etrdeset," i jo oko
dvesta povreenih. Port-parol predsednika Gusmaoa nazvao je
protestante "razbojnicima" i "indoneanskim teroristima" koji koriste
ekonomske tekoe na ostrvu za ostvarivanje svojih ciljeva.
Kompletan izvetaj / pregled vanih dogaaja: zamrena istorija
1996. Nobelova nagrada - "nikome nije donela mir"
Kada su poeli sa testiranjem ostalih materijala, javili su se i prvi
nagovetaji prirode efekta okidaa.
Probni uzorak nitroceluloze baruta planuo je u jednom jedinom
sjajnom oblaku dima. Na osnovu onoga to im je MekGan pokazivao
na primeru referentnog uzorka sa radne povrine, koji je zapalio
pomou ibice, utvrdili su da plamen mnogo bre gori nego to se to
obino oekuje.
"Izgleda kao da ne dolazi do bilo kakvog kanjenja provodljivosti kao da svako zrno u gomili udara u prag bljeska u gotovo istom
trenutku," rekao je Horton. "Razlika je ista kao i razlika izmeu vode
zagrejane u erpi na tednjaku i vode zagrejane u mikrotalasnoj."
"To e nam pomoi da razjasnimo zato je Erik tako strano
povreen," - rekao je Grin. "I zato je moj auto eksplodirao kao
bomba. Beba veoma efikasno radi svoj posao.
"Volela bih kada biste prestali da ga zovete Beba", prigovorila je

Tajer. "Nema vie nieg slatkog i ljupkog u vezi sa njim - ako je ikada
iega i bilo."
"ta misli da ga zovemo problematino dete? Da li to zvui bolje?"
"Zar ne bi trebao da bude u kancelariji na kraju hodnika i radi na
konstruisanju sina problematinog deteta?"
"Ja ovde dolazim samo kad ti povlai okida," rekao je branei se,
i krenuo ka vratima, i ostajem po deset minuta na svaka tri sata.
Usamljen sam dole sasvim sam. Vidi, ja znam da ti predstoji ienje u
trajanju od nekoliko sati, zato odlazim kako bi mogla da radi."
Sledei uzorak bio je uzorak baruta - prvog eksploziva u svetu, i
glavne podrke svim vojskama od Kine do Engleske vie od tri stotine
godina. Na iznenaenje svih, test uzorak jedva da je malo zadimio i
promenio boju u sivo-braon. Drugi test na sledeem nivou snage dao
je isti rezultat, a ono to je ostalo nije se ak ni pokrenulo, pa ni kada
je zapaljena ibica.
"Trebalo bi da gori," rekao je Horton, odmahujui glavom. "Barut
bi trebao da se zapali od jedne varnice. Ovo je kao da pokuava da
zapali mokru maku."
"Moraemo uskoro da odnesemo nae uzorke strunjaku iz
analitike hemije," rekla je Tajer. "Neto udno se deava na
molekularnom nivou jedinjenja,"
"Trebalo bi da dovedemo takvog strunjaka i da mu pomognemo
da se smesti u susednoj laboratoriji," promrmljao je Grin namorasto.
"Zar nema nikoga u laboratoriji koga bismo mogli da udarimo u glavu
i dovuemo ovamo?"
"To e biti taka broj jedan na mojoj listi im se vrati doktor
Brohier," rekao je Horton. "Ali mislim da mi nije potreban hemiar da
mi kae da su nitrati jedina zajednika stvar i barutu i nitrocelulozi. Ja
mislim da razlika koju vidimo izmeu heksanitrata celuloze i kalijum
nitrata jeste, u stvari, razlika izmeu bljeska i neuspelog pokuaja."
"Ja mislim da e nam biti potreban i strunjak za fiziku hemiju,"
rekla je Tajer i namrtila se. "Neto udno se deava sa vezama
elektrona."
"Ja mislim da e nam biti potreban uzorak Blasting B baruta,"
rekao je Horton. A kada su ga svi pogledali upitno, dodao je: "On ima
istu hemijsku osnovu kao i crni barut, samo to on sadri jo i
natrijum-nitrat. A to e nam reiti jo jedan veliki deo zagonetke."

Tog popodneva Horton i Tajer su posmatrali koliinu od pet grama


Blasting B baruta koji je ispunio sobu za testiranje aromatinim sivim
dimom. Ni uzorak ni ostatak se nisu ni za trenutak razgoreli.
"Interesantno," rekao je Horton.
"Da, stvarno je interesantno, gospodine Spok," rekla je Tajer,
prouavajui svoje vizuelne displeje. "Ali ja hou da ovu bednu nazovi
sobu za testiranje sruim do temelja i izgradim novu kako treba.
Apsurdno je da ne mogu da uradim spektrograf tog dima."
"Li, molim te potrai izvetaj gospodina Kinga o anomaliji."
"Uredu, ta ti treba?"
"Pogledaj da li moe da nae spisak opreme za vatromet za koju
je Gordi rekao da je bila kod njega u autu."
"Sigurno je tu, seam se da sam je videla." Njen monitor je
bljesnuo brzo. "Otprilike oko dvadesetak petardi. Jedna kutija M-60
petardi i asortiman 'Devastation Celebration' raketa."
"I to je sve?"
"To je sve." Odjednom njene oi bljesnue kao da je iznenada
shvatila. "Uh! Imamo problemi, zar ne?"
Horton je nerado klimnuo glavom potvrujui njenu tvrdnju. "Ako
crni i Blasting barut ne gore, zato su onda vatrometi u Gordijevom
autu eksplodirali?" Odgurnuo je svoju stolicu od stanice za
nadgledanje. "Moram da ispruim noge. Vraam se brzo."
Jedinica mobilnog emitera je ve poprimala svoju konanu i
karakteristinu formu na platformi od aluminijumskih stalaka sa
gumenim tokovima, koji su pripadali odeljenju za odravanje. Horton
je primetio da je modul za snagu i kontrolu ve dobro definisan, i da je
Grin postavio deo cilindra emitera u uspravan poloaj.
"Nikada nisam video nikog ko savija metal bre od tebe," rekao je
Horton. "Vertikalno centriranje nee stvarati nikakve probleme, zar
ne?"
"Meni ne," rekao je Grin, ispravio se u stolici i obrisao znoj sa ela.
"Pola sata povlaim linije kursorom, i tek je sad pogon za
kompjutersku podrku poeo da 'izbacuje' delove."
"Ono to predstavlja za mene veliku misteriju je ta se deava u
tvojoj glavi pre nego to uopte dodirne kursor," rekao je Horton i

smestio se na visoku stolicu pored Grinovog radnog mesta. "Imamo


problem Gordi."
Grin je napuio usne ne rekavi nita.
"Ma daj Gordi, nemoj da ja sad ispadnem lo momak," rekao je
Horton. "Sigurno si ve ukapirao da emo kad tad shvatiti."
Grin je lagano obrisao ruke o svoje radno odelo, zatim je podigao
pogled i nasmejao se tuno. "U stvari, nisam. Sve do jutros iveo sam u
uverenju da je barut barut. Ko je mogao da zna?"
"ta se to nalazilo u tvom autu?"
"Pitolj bez dozvole." odgovorio je preko volje. "Moj nain da se
zatitim u sluaju da neko proba da mi ukrade auto na silu. Ruger od
devet milimetara sa malim plastinim okvirom."
"Jo jedan suvenir iz Tenesija?"
"Zapravo iz Kentakija," rekao je Grin. "Oni jo uvek iznalaze naine
da izbegnu savezne zakone koji im se ne dopadaju. A ja
pretpostavljam da im se 13. amandman ne dopada." Nagnuo se malo
napred, naslonio laktove na bokove lomei ruke polako. "Doktore
Horton, ao mi je. Nisam znao da e 'vatra ostati u krugu porodice.'
Bojao sam se uslovnog mandata od pet godina. I kada sam ve stvari
predstavio na izvestan nain, doktore, bilo me je isuvie sramota da
priznam da sam lagao."
Horton je ustao. "Pretpostavljam da mogu da preem preko ovog
malog iznenaenja," rekao je. "Ali molim te, nemoj da mi prireuje
neka vea iznenaenja. Da li si zamenio svoj 'bezbedonosni sistem'
kada si menjao auto?"
"Ne," rekao je Grin i odmahnuo glavom. "Razmiljao sam o tome i
odluio sam da bi trebalo da saekam da se stvari ovde kod nas
razjasne, pre nego to procenim koliki su rizici."
"Skoro je sasvim sigurno da laboratorija nee vama dvoma
nadoknaditi automobile," rekao je Horton, i razvukao usne u lenj
osmeh. "Tako da ako se ne osea sigurnim van laboratorije bez
pitolja u pretincu, uvek se moe opredeliti za moje ili reenje Li."
"Koje je tvoje?" pitao je Grin i nakrivio glavu na jednu stranu.
Horton se grohotom nasmejao. "Vozi kola toliko neugledna da
nikom ne bi ni palo na pamet da ih ukrade."

Testovi na vatrometima punjenim crnim barutom pokazali su da iako


je Grinovo tajno skladite moda moglo da ubrza paljenje automobila,
nikako nije moglo da zapone poar.
Zatim je Hortonov tim skrenuo svoju panju sa eksploziva
niskoproizvodnog sagorevanja na eksplozive visokoproizvodne
mogunosti detonacije. Pre nego to im je isporuio prve uzorke
kapisli, Pit MekGan ih je sve pozvao na razgovor.
"Ovo je trideset-trideset puani metak," rekao je, postavljajui
sjajni mesingani cilindar na sto izmeu njih. "Ovo je nitrocelulozno
raketno punjenje u koliini od tri kubna centimentra. Barut sagoreva
u nekoliko stotina delia sekunde i razvija maksimalni pritisak
detonacije od nekoliko stotina funti po kvadratnom inu."
Pored njega je postavio mali svetlo sivo-braon cilinder. "Ovo je
RDX u koliini od tri kubna centimetra, koji je takoe poznat i kao
ciklonit. Detonacija se odvija u milionitom delu sekunde i razvija
pritisak detonacije od miliona funti po kvadratnom inu. Ako vaa
puka moe ispaliti trideset-trideset metak na dvesta metara, RDX
metak iste veliine bi mogao da odleti u orbitu - ako bi negde postojao
pitolj koji se ne bi raspao u paramparad."
"Verovatno postoji mnogo vie visokorazarajuih eksploziva nego
to bilo ko od vas moe i da zamisli - vie od sto u ovom trenutku
raspoloivih formulacija, i verovatno jo sto koje su se koristile u
prolosti, a onda su izbaene iz upotrebe, plus jo nekoliko desetina
koji se uvaju kao vojne ili industrijske tajne. Ali veina njih je
konstruisana od, otprilike, jedne ili dve desetine osnovnih jedinjenja:
amonijum-nitrata, pikrinske kiseline, nitroglicerina, PETN-a, RDX-a,
TNT-a. Doktor Brohier je izdao uputstva da vam obezbedim
odgovarajue uzorke iz svake 'porodice' u najistijem i
najjednostavnijem moguem obliku, a zatim da pustim da se putem
testova odluite koje ete vrste istraivati.
"Skoro sve ono to sam vam do sada rekao o onome to ste vi do
sada testirali, ne moe se primeniti na ono to u vam sad rei.
Dinamit moe da gori a da ne eksplodira. Meutim, nitroglicerin u
dinamitu e eksplodirati i pri potresu koji ne mora biti vei od ovog,"
rekao je i udario olovkom otro o ivicu stola. Svi su poskoili. "Dok je
Nitromeks toliko stabilan da moete da pucate iz pitolja u njega ili da

zapalite fitilj ispod njega.


"U stvari, detonirajui eksplozivi se tolike razlikuju od
sagorevajuih, kao i jedna porodica od druge, da mogu slobodno da se
kladim sam sa sobom, da vaa naprava nee izazvati eksploziju ni
jednog od njih.
"Bez obzira na sve, neete moi da izazovete da oni eksplodiraju.
Ja u se postarati za pripremu, transport, montiranje i ienje. Zadnje
dve stvari u obaviti u svom Kevlar odelu gorile," rekao je MekGan, i
pogledao je u svakog ponaosob za stolom. "Doktor Brohier je bio
veoma izriit i otvoren u ovom pogledu. Ja sam zamenjiv, a vi niste.
Zbog toga ja neu vie dolaziti u laboratoriju, donosiu tovar u sobu za
testiranje spolja, a vi ete prilazna vrata drati zatvorena i osigurana.
"Sigurnosne procedure koje smo do sada primenjivali, radiopozivi, zamraenja, su, u stvari, bile pripreme za sve ovo," dodao je i
ustao da pokupi svoj pribor. "Postoje anse da ja preivim ako vi
opalite metak iz puke u mom kamionu. Postoje anse i da neu ako
opalite uzorak Torpeksa. Iako sam ja moda neto kao potrona roba,
prilino sam siguran da bi program istraivanja bio ometen ako biste
digli u vazduh kurira nasred anahan puta."
Zatim je stavio svetlo sivo-braon cilindar u usta i poeo da ga
vae. "Pepermint, bez eera," rekao je. "Vratiu se sa sa konkretnim
materijalom za pola sata."
MekGan je do ruka izgubio svoju opkladu. Kocka veliine jednog
kvadratnog centimetra neega to se zove EDNA digla je u vazduh
vodeni priguiva i totalno ga osuila i polupala trem od pleksiglasa u
sobi za testiranje.
"To je bilo izvan standardne proizvodnje, namrgoeno je rekao
MekGan, procenjujui tetu i nosei kacigu od svog odela za zatitu od
bombi ispod jedne ruke. "Morau da smanjim sve uzorke sa etvrtine
na treinu kako bih povratio nau sigurnosnu granicu."
Potreen, Horton se sloio da je to odlina ideja.
Brohier se vratio krajem nedelje.
Njegov dolazak je bio isto onoliko uzdran koliko i odlazak, pa je
ak doao bez ikakvog prethodnog obavetenja. Horton je prvi put
uo za njegov povratak kada je generalni direktor provirio kroz vrata

Dejvison laboratorije i mahnuo kako bi privukao Lijinu panju i


viknuo: "Defe?" Doi do mene kada ima vremena." Ton kojim je to
izgovorio i njegovo ponaanje su bili nonalantni kao da nikada nije ni
odlazio, kao da su neki potpuno obini administrativni problemi
zaokupljali njegove misli.
Horton je u trenutku ostao bez rei, ali je ipak nekako uspeo da
procedi nekoliko rei pre nego to je Brohier opet nestao. "Odmah
dolazim."
"Ne mora da uri," rekao je Brohier razdragano. "Moj asistent mi
je rekao da ima petsto etrnaest prioritetnih poruka koje me ekaju u
potanskom sanduetu."
Uprkos takvom razuveravanju, Horton je saekao tek toliko koliko
mu je bilo potrebno da pozove Grina da doe iz radionice za prototipe
i otprati Brohiera kroz kampus do zgrade uprave u Edison centru.
"Hej, Defri," rekao je Brohier veselo kada je Horton uao u
njegovu kancelariju. "Kako napreduje posao? Verujem da svi jo uvek
imate sve prste na rukama?"
"Da. Pit je bio dobar izbor," rekao je Horton i smestio se na kau.
"On je precizan, taan, a buku die samo oko sitnica koje utiu na
njegov posao, koji on, uzgred budi reeno, jako dobro radi. Gde si ga
samo pronaao?"
"Moj unuk, Luis, je u marinama," rekao je Brohier, delei panju
izmeu Hortona i monitora koji se nalazio ispred njega. "Nije mu
dozvoljeno da mi pria o svojoj jedinici, ali verujem da su obueni da
operiu iza neprijateljskih linija u svrhu sabotiranja i terorizma.
MekGan je bio instruktor u ovoj jedinici dok nije napravio greku i
spavao sa enom oficira vieg po inu. MekGan je osuen za silovanje,
raalovan i otputen iz vojske."
"Za silovanje? Kako..."
"Oigledno taj oficir je snabdeo enu modricama kao potkrepljuju
im dokazom i dao joj podstrek da lae." Rekao je Brohier i
sarkastino se osmehnuo. "A ja sam se, sa moje strane, vodio logikom
da injenica to je taj oficir jo uvek iv dokazuje da je MekGan
samodisciplinovan i principijelan ovek."
"Strano. Kao mina iznenaenja.." Horton je odmahnuo glavom.
"Pitali ste kako napreduje posao. Uglavnom ba kao i mina... buum.
Poinje da nam se ini kao da ako se u njemu nalazi jedinjenje nitrata,

Okida ga aktivira."
"Fascinantno," rekao je Brohier i podigao pogled. "A ta je sa
jedinjenjima nitrata koja nisu eksplozivna?"
"Nismo jo stigli do njih?"
"A do eksploziva koji nisu nitratni?"
"Nema uticaja na njih. Ali nema ih mnogo. Svi mnogo korieni
eksplozivi, i vojni i civilni, koriste nitrate. Sva standardna municija
koristi nitrate."
"Kao i mnogi farmeri," rekao je Brohier. "Kao i mnogi ljudi koji
pate od dijareje. Meni su, na primer, jednom prepisali recept na
bizmut subnitrat, posle puta u Brazil. Da li si razmiljao o takvim
stvarima?"
"O farmerima?"
"U pitanju je ubrivo. Dovoljno je da jedna poluprikolica proe u
pogrenom trenutku i bili bismo u udarnim vestima na CNN-u."
"Oh boe," uzdahnuo je Horton, i odjednom je prebledeo.
"Nitroglicerin. Nitroglicerin. Nisam uopte razmiljao o medicini."
Brohier mu je odgovorio razdragano se smekajui: "Ja jesam. Moj
doktor me ubeuje da tablete na bazi nitroglicerina ne eksplodiraju.
to se tie ostatka farmakopeje - pa, pregledaemo sve posebno pre
nego to ovu informaciju pustimo u javnost."
Horton nikako nije mogao da shvati zato je doktor tako oputen,
to je za njega predstavljalo neoprostivi propust. "Doktore Brohier, mi
ovde igramo ruski rulet. Moramo odmah danas da zustavimo testove,"
rekao je jo uvek uzrujan. "Ne moemo vie da vrimo testiranja na
ovom prostoru. Moraemo da odemo na neko mesto izolovanije od
ovog i reimo pitanja konzole - domet, pravac. Tek onda se moda
moemo vratiti."
"Ja sam ve zapoeo pregovore da dobijemo pare zemlje na
zapadu," rekao je Brohier. "Ali, molim te, Defri, nemojmo da se
brinemo zbog katastrofe koja se nije dogodila."
"Ali mogla je da se dogodi, a onda bi to bila moja odgovornost."
"Bili su nam potrebni podaci," rekao je Brohier gestikulirajui. "Pa
ak i da smo znali na samom poetku, to je bio prihvatljiv rizik. Sada
nam je slika mnogo jasnija, pa se prema tome moemo prilagoavati.
Kai mi kako napreduje teoretska strana posla."
Uzdahnuvi, Horton se namestio u stolici i rekao:"Ne napreduje.

Okida ne odgovara CERN-ovom modelu atoma. Ne odgovara ni


kvantnom niti Borovom modelu. A najblie to ja mogu da kaem je da
ak ne odgovara ni konvencionalnoj hemijskoj termodinamici dobijene vrednosti su vie od standardnih vrednosti iz knjiga."
"Nije valjda?" rekao je Brohier. "Pa, uskoro u moi vie vremena
da posvetim tome, a moram priznati da mi ba odgovara to si i za
mene ostavio da neto uradim." Nasmejao se sarkastino.
"Pretpostavljam da sam to mogao da sroim mnogo taktinije."
"Ne, nema potrebe - moj ego nee umreti pre nego to mi se ime
pojavi u tampi. Za sada nam sve predstavlja problem. Voleo bih da
imam nekog ko bi prezentovao svoje ideje," rekao je Horton.
"to se tie tampe, to nee biti problem," rekao je Brohier uz
primesu crnog humora. "Do tada emo moda vie biti zainteresovam
da izbegnemo krivicu nego to emo zahtevati zasluge - i u svakom
broju e umesto naeg potpisa stajati pseudonim."
Horton je zamiljeno klimnuo glavom i dodao:" Hteo bih da
dovedemo hemiara, nekoga ko bi analizirao ostatke uzoraka sa naih
testova i ko bi mogao da nam kae ta se deava na molekularnom
nivou - u emu se reakcija Okidaa razlikuje od uobiajene detonacije
inicirane varnicom ili sudarom. Moda ve ima nekoga iz krugova
naeg osoblja, u nekoj drugoj istraivakoj jedinici. Ako ne, ja znam
nekog iz Ohaja ko bi mogao time da se pozabavi."
"Mi ne moramo da dovodimo hemiare ovde, kod nas u
laboratoriju. U stvari, mogli bismo da raspodelimo uzorke
laboratorijama sa kojima imamo ugovor," rekao je Brohier.
"Ne elim da budem prinuen da upiem brzi studij iz fizike
hemije. Radije bih uzeo nekoga sa iskustvom ko se razume u ovo to
mi radimo; nekoga ko bi nam mogao pomoi da udarimo temelj naoj
teoriji."
"I graevini koja ba i nije stabilna, ha? Dobro, razmisliu o tome
malo. Daj mi ime tog tipa iz Ohaja, i malo u se raspitati."
Horton mu je predao presavijen papir. "Sve to ti je potrebno je
tu," rekao je i pokazao glavom prema vratima. "Bolje da se vratim u
laboratoriju i iskljuim aparat."
"Naravno," rekao je Brohier. "A s obzirom da nema vie nita da
radi do kraja dana, moi e da doe kod mene na veeru." A onda
je, poto je spazio Hortonov zaprepaeni pogled, dodao:" Imam gosta

koji je nestrpljiv da te upozna."


Na kraju Karl Brohierovog prilaznog puta nalazio se crni dvosed, i dva
oveka u crnim odelima su stajala iza njega. Paljivo su osmotrili
Hortona, ali nisu napravili nikakav pokret dok je prolazio u svom autu
pored njih, sem to su se okrenuli i odgledali ga.
Ne pripadaju obezbeenju iz laboratorije, pomislio je Horton,
krajikom oka ih posmatrajui u retrovizoru. Privatno obezbeenje telohranitelji. Hm, za Karla, ili za gosta?
Srebrni etvorosed marke mercedes bio je parkiran na
kaldrmisanom polukrugu pored kue, i vitka ena u elegantnoj
oferskoj uniformi silazila je niz stepenice. Zastala je pored vozaevih
vrata, a kada se Horton zaustavio iza mercedesa sela je za volan i
odvezla se dok je Horton izlazio iz auta.
Sa neprikrivenom radoznalou je posmatrao dvosed koji je
napravio veliki krug i okrenuo se, a zatim krenuo niz put, ali je video
samo vozaa.
Prisustvo straara na prilaznom putu ublailo je iznenaenje kada
ulazna vrata nije otvorio Brohier, ve neko drugi - u stvari, jo jedan
ovek sa irokim ramenima i u saivenom odelu. Jo jednom : miran
ispitivaki pogled, procena na brzinu, mirna pripravnost. "Uite,"
rekao je ovek i uveo ga unutra. "Moete im se pridruiti, na verandi
su."
Vii nego iri i dublji, prostor na severnoj strani kue sastojao se
od dve prostorije i Brohier ga je nazvao nebeska veranda. Veranda je
imala pogled na umu na uzviici i nebo kroz veliki kosi panel od
permaglasa. Dva avokadova drveta i ogromna difenbahija kao da su
unele umu unutra i odvojile toplu kupku od uobiajene odaje za
sedenje.
Tu je Horton zatekao Brohiera i gosta, vitkog oveka sa kratkom
skroz sedom bradom, dubokih bora smejalica oko tamnih duboko
postavljenih oiju. Bio je neformalno odeven u ore i rolku i iznoenim
sandalama, sa nogama podignutim na ivicu okruglog niskog kamenog
stoia.
"...Nikada do sada nisam detaljno kontrolisao tvoj budet Karl, te
neu ni sada to raditi," bile su gostove rei dok se Horton pribliavao.

"Aha, evo i njega."


Brohier se okrenuo u svojoj stolici i pogledao preko ramena, a
zatim je ustao. "Defri, upoznaj Arona Goldstajna."
Horton je ve otkrio gostov identitet. Nikada ranije nije sreo
glavnog investitora i veinskog vlasnika Terabajt laboratorija, ali
video je fotografiju na kojoj su bili Goldstajn i Brohier u direktorskoj
kancelariji, a i pretraivao je hiper web kako bi pronaao informacije
o Goldstajnu, im je stigao u Kolumbiju.
Najkorisnija informacija koju je naao na Fortuninom sajtu, koji je
prikazivao Goldstajnovo prostrano imanje - trideset i jedna kompanija
u okviru jedanaest industrijskih grupa, a najprofitabilnija meu njima
bila je "Advanst Storid Divajsiz, Inc." sa ekskluzivnom licencom za
Brohierove patente solidstejt memorije.
Najinteresantniju infromaciju dobio je iz Mikroskopove tra
rubrike, u kojoj su ga nazvali "najnepodobnijim neenjom" Amerike,
sarkastino komentariui: "Nikada ranije, koliko mi znamo, nije neko
sa toliko mnogo para uspeo da uiva tako malo."
Goldstajn je zastao i rukovao se, a zatim se ponovo zavalio u svoju
stolicu.
"Da li volite kinesku hranu, Defri?" upitao je.
"Mmm, da. Pomalo," odgovorio je, nezbunivi se.
"U redu. Izvolite sesti." Goldstajn je samo ekao da Horton pone
da se kree, a onda je nastavio. "elim da vam estitam na vaem
otkriu. Zadivljujue je. Jedva da sam uspeo da mislim ili razgovaram
o neemu drugom od kada mi je Karl rekao. to je njemu predstavljalo
veliki teret, s obzirom da nisam imao nikog drugog s kim bih mogao o
tome da priam.
"Sada, svakako, imam vas, takoe. I prvo to elim da kaem je
"svaka ast." Ovo je revolucionarno otkrie, isto kao to su to bili i
Vatova lokomotiva, Markonijev beini telegraf, kao i Holeritov
tabulator." Prigueno se nasmejao. "Volim ove primere jer su svi ovi
ljudi uspeli da se obogate dok su menjali svet."
"Moram priznati da ne vidim ni nain za bogaenje u ovom
sluaju," uzvratio je Horton.
"Nije bitno, ja vidim," rekao je Goldstajn i odmahnuo rukom.
"Pramena uvek otvar nove mogunosti. Stekao sam tri kompanije i
dvesta patenata zadnjih deset godina." Iskra samozadovoljstva je

nestala iz njegovih oiju dok se naginjao napred u svojoj stolici. "Ali to


uopte nije bitno. Da li znate zato sam osnovao Terabajt laboratorije,
Defri?"
"Iz onoga to mi je doktor Brohier rekao kada me je zaposlio,
pretpostavio sam da je to bilo, vie ili manje, iz istog razloga iz kog
farmeri sade seme, a investitori kupuju zalihe," rekao je Horton.
"Delimino ste u pravu," rekao je Goldstajn. "eleo sam da stvorim
Belove laboratorije dvadeset prvog veka."
"Belove laboratorije..."
"Da, istraivaki centar nekadanjeg Bel Telefon monopola. Jedna
od previenih beneficija tog monopola bila je ta da plaa raune za
osnovni istraivaki poduhvat koji je bio bez premca u to vreme. A
dvadeseti vek je zapravo njemu izmiljen."
"Tranzistor," rekao je Brohier. "Laser. Celularni radio. Solarne
elije. Radio astronomija. PNS sistemi LED dioda. Big Bank
radijacija..."
Klimajui glavom, Goldstajn je nastavio: "Osam Nobelovih
laureata. Trideset hiljada patenata - prosek za jedan dan. I sve je to
proizvod prosveenog kapitalizma. Na svom vrhuncu, Belove
laboratorije su bile u istoj ravni, ako ne i vie, sa univerzitetskim
odeljenjem, sa svakim vladinim istraivakim centrom, kao i sa
svakom korporativnom laboratorijom bilo gde u svetu."
"Bojim se da mi malo zaostajemo," rekao je Horton.
"Ne, uopte ne zaostajete," rekao je Goldstajn a u daljini se ulo
zvono na vratima. "Ne bih mogao biti zadovoljniji nego to jesam.
Defri, odavno sam ja stigao do take kada sam zaradio vie nego
dovoljno novca za zadovoljenje elja u toku jednog prosenog ivota. I
onda se naravno javlja optereujue pitanje ta da se radi sa vikom.
Razmetljivo troenje para me uopte ne privlai. Kao ni uobiajene
dobrotvorne akcije - ne postoji Goldstajnova fondacija koja dodeljuje
stipendije za magistarske studije jevrejskim studentima menadmenta
ili sporim halfovima ili deci gradskih birokrata. Ne dajem novac za
ouvanje kitova ili hranjenje ptica ili za sponzorisanje muzike u
parku..."
U tom trenutku ofer se opet pojavila i Goldstajn je za trenutak
zautao dok je ona postavljala plavo-beli hladnjak za piknike na
kameni stoi. Poela je da skida poklopac, ali je Goldstajn podigao

ruku i zaustavio je.


"Mi emo se pobrinuti za to," rekao je. "Hvala Barbara. Mislim da
mi veeras vie nee biti potrebna."
"U redu gospodine. Ja u ipak ostati u kui, pa ako se
predomislite..."
"Prvo emo vas potraiti u Karlovoj igraoni," rekao je i blago se
nasmejao. Kada je otila, Goldstajn je ponovo svoj pogled okrenuo
prema njima i pitao odsutno: "Gde sam ono stao?"
"Muzika u parku," pomogao mu je Brohier.
"Muzika u parku," ponovio je Goldstajn i namrtio se. "Defri,
novac apue kao kurva i govori ta e ti raditi ako odrei kesu. I ako
te nije stid, moete zavesti i navesti na skoro sve." Ustao je i stao
pored kulera i poeo da vadi papirnate kese braon boje iz njega, a
zatim i bele kutije iz tih kesa. "Karl, trebae nam tri tanjira i kaike."
"Doneu," rekao je Brohier i ustao.
Poto je otvorio poklopac jedne od kutija, Goldstajn je duboko
udahnuo oslobaajui se napetosti. "Kako upotrebiti bilion vika?"
pitao je. "Da sakuplja umetnine, kao Herst? Ili moda ene, kao Hju?
Svi primeri oko nas su nedostojni. Kada je Bil Gejts platio Aresovu
misiju na Mars, to je bio tos, nita drugo do zadovoljavanje
sopstvenog ega. Nagovorili su ga da pokua da kupi besmrtnost za
sebe i logo svoje kompanije otimajui istorijski dogaaj. Obeao sam
sebi da nikada neu biti tako slab - a onda me je opinilo jo nestalnije
iskuenje.
Defri, za mene radi skoro sto hiljada ljudi u osamnaest drava i
sedam zemalja. Uloio sam u njih kako bih zaradio novac. Uloio sam
u tebe kako bih se razlikovao od njih. I sada si mi ti pruio tu ansu."
Goldstajn je seo na ivicu stola koji je bio najblii Hortonu i nagnuo
se napred kao da upravo eli da mu otkrije tajnu. "Oruje i bombe su
vektor moi ve etiri stotine godina. Neki ak pitolj nazivaju velikim
egalizatorom, a ipak meni oruje mnogo ee izgleda kao veliki
neegalizator. U prolom veku, oruje i bombe su sakupile Jevreje,
pedere i Cigane u Buenvald, pogodile tri amerika predsednika, i
ubile pedeset miliona ljudi u ratu i skoro isto toliko u miru, zatrli na
desetine plemena i stotine vrsta. Vei broj pitolja, najvee bombe i
oni najspremniji da povuku okida - koristili su Nobelovu, Koltovu i
Vinesterovu genijalnost."

"Naravno, i to je bio posao," rekao je Brohier, ponovo se


pojavljujui u tom trenutku. Odneo je posluavnik sa tanjirima i
priborom za jelo do stola i ponovo seo u svoju stolicu.
"Da, a posao je bio podjednako besraman, koliko i neophodan,"
nastavio je Goldstajn sa priom.
"Jednostavno se ne moe nadmudrivati sa metkom iz puke
opaljenim sa suprotne strane bojita. Ne moe praviti kompromis sa
nuklearnom bojevom glavom koja vriti sa drugog kraja sveta. Jedini
odgovor na pitolj, jedina odbrana od pitolja je jo vie pitolja. Ti si
nam dao drugi odgovor, Defri. Pokazao si nam drugi nain pomou
koga moemo da istrgnemo to nehumano orue iz naih zgrenih
primatskih aka."
"Ako oduzmemo svetu mo pitolja, ta e zauzeti njegovo mesto?"
upitao je Horton zabrinuto.
"Moda haos," rekao je Goldstajn. "Moda mir. Zamisli dve vojske
koje se sada sueljavaju na bojnom polju goloruke. Da li e se ljudi
dvadeset prvog veka bacati na bajonete zbog boga ili otadbine?
Zamisli teroristu, budueg ubicu, koji je onemoguen da opali svoj
kukaviki, anonimni hitac iz daljine.
A sada zamisli Tel Aviv, Belfast, Sarajevo, Los Aneles kao oaze
mira, sa jednim od tvojih izuma kako zrai sa tornja u srcu svakog
grada. Zamisli samo koliko plugova bismo mogli sagraditi kada bismo
prestali da kupujemo maeve. A ti kae da malo zaostajemo, ha? A
ne, Defri, nimalo - Okida je dar od neprocenjive vrednosti. I ja se
zariem i svojoj i tvojoj deci da u se pobrinuti da se njegovi
potencijali ostvare. Dajem i svoju sreu i ivot u zalog za to."
Onda se Goldstajn ispravio, zabacio glavu nazad i sklopio oi.
"Tako mnogo red koje se spotiu jedna o drugu samo da bi ih
izgovorio," rekao je udahnuvi i izdahnuvi duboko. "Upozorio sam te,
zar ne? Doi, hajde da jedemo - to e me uutkati, makar na kratko."
Ali hrana jedva da je samo neznatno usporila bujicu rei, jer
Goldstajn nije bio jedini koji do sada nije imao sluaoce kojima bi
mogao da izloi svoja razmiljanja koja su gorela od elje da budu
izgovorena. I uz ribu, kinesku jagnjetinu, i crni aj, poeli su
zajednikim snagam da kleu prve obrise revolucije.

6
PUTOVANJE

KALKUTA Potencijalni dobri Samarianin izgubio je vie od auta i


novanika, kada je napadnut na Berhampor putu u etvrtak, izgubio je
i svoj idealizam. Britanski turista, Tomas Sudaranka je bio na
hodoau na reci Gang kada je zastao da pomogne, kako je on mislio,
povreenoj devojci koja je leala pored puta. Dvaput upucan u lea i
ostavljen, jer su mislili da je mrtav, Sudaranka se trenutno nalazi u
bolnici gde je hospitalizovana sa parcijalnom paralizom desne noge.
Vlasti u Muridabadu su izjavile kako je devojka verovatno mamac
lokalne bande koja operie na autoputu i upozorila putnike da budu
oprezni.
KOMPLETNA PRIA / MAPA
Zujanje Helio Kurierove maine se jako pojaalo kada se avion
nagnuo i zarotirao iznad puste doline. Malo ispred sa desne strane,
Def Horton je mogao da vidi tanku liniju na autoputu sa dve trake
kako vijuga prema severu. Nije bilo automobila na putu, niti drugih
znakova ljudskog prebivalita.
"Kuda vodi?" upitao je, i potapao pilota po ramenu.
"To je put Nevada 278," odgovorio je pilot pokuavajui da
nadjaa buku.
"Ide do 1-80 kod Karlina, istono od Emigrant Passa. Devedeset
milja niega.
Eli Er taksi-avion crveno-srebrnih krila zamahnuo je prema severu
i poeo da se sputa ispod nivoa neba na kome nije bilo ni jednog
jedinog oblaka. Pre nego to su munjevito preleteli oblast iznad
Nevade 278, ve su bili ispod nivoa krunih planina.

"Ja ne vidim aerodrom."


Pilot je pokazao ispred, prema prljavom putu koji se prostirao
paralelno sa presuenim koritom potoka. "Tamo pravo," rekao je.
"Vivini Krik Roud. To je najbolji aerodrom koji postoji u okrugu
Eureka. Ali prvo elim da ga dobro pogledam pre nego to spustim
tokove. Prolog meseca je palo mnogo kie i moram da proverim da
li ima odrona."
Stisnuvi vrsto kolena, Horton je bez rei blenuo s nevericom u
izbrazdani, uzani put dok ga je pilot nisko nadletao na visini ne vioj
od 100 stopa.
"To mora da je va prevoz," doviknuo je pilot. Pre nego to je pilot
povukao prednji deo aviona prema nebu, Horton je krajikom oka
ugledao iroki dip boje peska i neiju figuru pored njega. "Ne izgleda
tako loe. Sleteemo na tlo za nekoliko minuta."
Horton je samo klimnuo glavom vrsto stisnutih usana.
"Znate, sva ova zemlja je nekada bila u vlasnitvu drave,"
nastavio je pilot. "Posle toga se i nisu ba urili da ovde sagrade neto
poto su je federalci vratili saveznoj dravi. Otprilike sve to dobijamo
su ovakvi ili onakvi kopai zlata koji su ovde samo u prolazu i trae ili
NLO-e ili fosile. NLO tipovi su prialice, pa pretpostavljam da vi
spadate u ovu drugu grupu."
Dok je priao, pilot je izveo polukrug od koga se krv ledila u
ilama i brzo okrenuo Kurije prema putu, samo sada u suprotnom
pravcu jo nie nego malopre. "Tamo ja sleem," viknuo je i smanjio
brzinu. Avion je za trenutak plutao., zatim se ispruio i spustio,
poskoivi dva puta j podigavi oblak ute praine. Otkotrljao se do
stanice nekoliko desetina metara od irokija,
"Je li to neko koga znate?"
Krajnjim naporima se usteui, Horton je provirio vam kroz oblak
praine ovek koji je stajao iza irokija bio je Donovan King. Nosio je
naoare za sunce i Kolorado Roki bejzbol kaket. Horton i King su
kratko mahnuli jedan drugom.
"Aha," rekao je Horton, otkljuavajui vrata. "Hvala na vonji."
Mala kabina u repu aviona sa est mesta za sedenje bila je
dovoljno topla po Hortonovim standardima. Ali toplota koja ga je
obuhvatila kada je izlazio iz aviona bila je skoro poraavajua.
Pourio je do vozila koje ga je ekalo i do Kinga koji je ve sedeo za

volanom. "Da li imamo klimu u Aneksu?" upitao je Horton i okrenuo


ventilator navie i uperio ga u svoje lice.
"U prikolicama za stanovanje. Laboratorija e biti dovrena
otprilike sledee nedelje."
"Ne mogu da doekam. Strano je vrue, a i nauljau zadnjicu na
ovom seditu," progunao je Horton. "To je samo propaganda
Privredne komore."
Saekali su da Kurije proe istono od njih, maina se zaletela
kako bi postigla nagib za uzletanje. "Moraemo da obezbedimo
sopstveni avion i pilota za ovakve ture," rekao je Horton dok je King
usporio da bi se ukljuio na autoput i krenuo ka zapadu. "Ovaj momak
iz avion je bio isuvie radoznao."
King se nasmejao. "Taj momak je bio na pilot," rekao je. Mnogo
pria, ali je na svu sreu bezopasan. Mi imamo opremu za ceo jedan
avion u Elku i malu prevozniku kompaniju stacioniranu u Renou.
Rairiemo saobraaj ovde u okolini, doktore. A lovci na fosile e nam
posluiti kao maska i pomoi da ostanemo neprimeeni."
"Znai u tome je stvar," rekao je Horton dok je kroz vetrobran
posmatrao pust pejsa koji se prostirao ispred njih. "Koliko je to
daleko odavde?"
"Oko 13 km," rekao je King. "A to se tie tvoje zadnjice, ima
jastuk na zadnjem seditu. Moda e ti biti potreban do kraja puta."
I zaista nije preuveliavao kada ga je upozorio. Uskoro su napustili
Vinini Krik Roud i preli na bezimeni neobeleeni put upola ui. S
obzirom na to koliko je bio talasast bilo je oigledno da nikada nije
bio profilisan, kao i da ga saobraaj koji je tu pre njih prolazio nimalo
nije 'poboljao'. ak i pri brzini ne veoj od pedeset kilometara na as,
Hortonu je put liio na vonju u zabavnom parku koja traje
predugako.
"Predloiu da nekome kupimo helikopter," rekao je Horton,
podupirui se o ofersku tablu.
"Ve smo isplanirali da donesemo ovde vau opremu u Skajkrejnu
koji koristimo za prevoz graevinskog materijala. Iako ba nismo
voljni to da radimo ee nego to je neophodno. Za dravu u kojoj
jedva da ima ljudi, ovde ima previe oiju koje posmatraju nebo."
Vonja je napokon bila zavrena ispred ratrkanih struktura koje
su se nalazila na podu uske konstrukcije nalik na kutije i sa kosim

zidovima. Najvea od tih konstrukcija bila je od opeke i sastojala se


samo od jedne prostorije. Hortona je podseala na osnovnu kolu. Petest pokretnih kuica nalik na kutije bile su poredane u zapadnom
delu, a elini kostur prefabrikovane zgrade veliine ambara bio je
stacioniran u istonom delu. Mali buldoer, kran i jo tri irokija bili
su smeteni uz istoni zid glavne zgrade, na uzanom pojasu
popodnevne senke. Kakofonija graevinske buke pozdravila je
Hortona koji je oprezno izlazio na vruinu.
"Da li je doktor B. stvarno morao da pronae mesto koje je ovoliko
udaljeno?" upitao je odmahujui glavom, dok je posmatrao gradilite.
"Pretpostavljam da je bila bitna razlika izmeu toga da li imamo
malo ili uopte nemamo komije," rekao je King. "Direktor je rekao da
eli siguran radijus od pet milja i bezbedan radijus od deset milja. Gde
biste prvo ili: do prikolice ili do laboratorije?"
"Posle onakve vonje moja beika glasa za 'prikolicu',"
King se nasmejao, to se retko deava i istakao: Vi ste u prikolici
broj tri."
Kada se Horton malo kasnije ponovo pojavio, King mu je dao
mapu gradilita i zatitni eir. "Obroci i rekreacije su u duploj
prikolici. Prikolica broj dva je rezervisana za doktora Brohiera i goste.
Privremena kuica za druenje je u broju pet, a privremena
kancelarija obezbeenja je u broju est. Graevinski tim je smeten u
severnom delu. Taj prostor emo preuzeti za nae osoblje kada oni
odu odatle."
Horton je prouio svoju mapu, zakiljio u svetlu izmaglicu prema
severu. "ta je ono tamo?"
"Ne znam. Neki ovde ih zovu pomone zgrade. Ima ih est i svaka
je veliine klozeta u koji moe da stane jedna osoba. Sagraeni su od
opeke i prazni kao to je bilo i ovo mesto." rekao je King i pokazao
rukom prema glavnoj zgradi.
"Pa, ta je ovo mesto, u stvari, nekada bilo?"
"Ni to ne znam," rekao je King. "Kada su se i zadnji stanovnici
spakovali i otili, odneli su sve sem zidova. Da znate samo da smo
slikali sva udubljenja na podu i ivije koje smo pronali, u sluaju da
elite da nam se pridruite u igri asocijacija."
"I koja je vaa asocijacija?"
"Moja je da oni ovde nisu uvali ovce." King je odmahnuo glavom.

"Nema oiglednog odgovora, doktore Horton, zbog ega je ova igra i


interesantna. Sutra u vas povesti da vidite betonske rovove koji
povezuju pomone zgrade," rekao je, i pokazao rukom prema severu.
"Nevada je uvala mnoge tajne godinama, od Plamboba do oblasti 51.
Ako budemo imali sree, sauvae i nau."
Dok se Aron Goldstajnov crni Dasoft Falkon 55 sputao po
uzburkanom vazduhu trista metara iznad reke Potomak, Karl Brohier
je okrenuo svoju naslonjau sa pokretnim seditem prema najbliem
ovalnom prozoru i pogledao prema gradu koji se prostirao ispred
njega u potrazi za poznatim predelima. S obzirom da se ba i nije
zanimao za politiku, gradsku vrevu ili saobraajem zaguene gradske
ulice, Brohier je u Vaingtonu, u kolumbijskoj oblasti, bio samo tri
puta do sada. Zadnji put, pre osam godina, doao je da bi prisustvovao
sahrani jednog svog prijatelja. Pre toga je bio da bi ga politiari
proveli i predstavili javnosti a zatim da zamoli za finansiranje
osnovnog naunog istraivanja pred pet do est izbornih komisija. Za
Brohiera je ovo iskustvo bilo skoro isto toliko prijatno kao i sahrana.
Ali prva i najprijatnija od svih poseta promenila je tok njegovog
ivota.
U vreme kada su bogatije kolske oblasti slale avionske tovare u
Evropu, iznajmljivale velike jedrilice na Karibima, organizovale
splavarenje po brzacima u Kanadi, sve to je amplejn Veli Union
srednja kola mogla da uim za svoje maturante i organizuje
petnaestoasovnu vonju od provincije itenden okruga kako bi
proveli trodnevnu ekskurziju u glavnom gradu. Njegovi pratioci na toj
ekskurziji nadoknadili su im takvo ponienje laganim programom
razgledanja i liberalnim poveerjem.
"Mi ne elimo umesto vas da odluujemo ta ete posetiti," rekao
je gospodin Fribrajt, razredni stareina. "Svako od vas ima vodi,
propusnicu za metro i svog saputnika, i naravno zdrav razum. Ako ne
izgubite nijedno od svega toga, otiiete kui i u seanju e vam ovo
ostati kao putovanje vredno pamenja,"
Brohier i njegov najbolji prijatelj Tom Lang su morali da odustanu
od ekspedicija po razliitim poronim mestima u Merilendu gde su se
mogli nai pie, kocka i toples plesaice. Umesto toga, oni su svoje

slobodno vreme podelili izmeu Smitsonovog instituta, Muzeja


prirodne istorije i Amerike mornarike opservatorije.
Atrakcija u mornarikoj opservatoriji bila je mogunost da se
posmatraju Jupiterovi meseci ili solarna praina kroz tridesetdvoinni
reflektor. Naalost sivi oblaci i letnja kiica su ih spreili u tome.
Razoaran i u potrazi da to bolje iskoristi vreme koje su proveli
ekajui u redu za obilazak opservatorije, mladi Brohier se oduevio i
fascinirao Mornarikim satom Sjedinjenih Drava i naunom
arolijom u pozadini svega toga. Cezijum oscilaton, hidrogen maseri,
sateliti, sinhronizaton otvorili su neka udnovata vrata koja su ga
uvodila u relativnost, radioaktivnost, i nauku o nuklearnoj energiji.
Posle leta koje je proveo testirajui merenja tekih voda, Brohier se
prijavio na Univerzitet u Vermontu i ubrzo promenio svoj glavni smer
i sigurnu karijeru iz oblasti kompjuterskih nauka za nesigurno polje
fizike.
Uspeo je da ovu novost krije od svojih roditelja godinu i po dana, a
zatim i da se odupre njihovom stalnom pritisku da ispravi ovu
'greku'. Poto se istakao u neistaknutom programu, dobio je
stipendiju za postdiplomske studije na MIT Univerzitetu, gde su i
konkurencija i intelektualna stimulacija bile prioritetne. A bio je pravi
trenutak za tako neto. Um mu nikada nije bio bri, glad nikada jaa
kao u to vreme. Tako da se posle dve i po godine opet istakao i
razlikovao od ostalih.
Posle tog perioda bilo mu je sve tee: katastrofa na Teksakom
Univerzitetu, gde su lini sukob sa efom katedre i kompleksnost prve
ljubavi koja mu je odvraala panju od posla pomeane sa prvim
gubitakom, uinili da odustane od svoje doktorske teze. Pet godina je
lenario u naunoj laboratoriji TRW materijala, to je bio dar
njegovog najboljeg prijatelja Toma Langa, ali u isto vreme i zatvor za
njegovu radoznalost. Zatim je jo jednom pokuao da odbrani svoj
doktorat na Stanfordu, gde su svi ostali kandidati bili mlai i naizgled
bri, te se Brohier oseao kao da tri uzbrdo u pokuaju da ih sustigne.
Do prvih pokuaja u CERN revoluciji bilo je jo pet godina, do Ejmi
Suzan jo nekoliko preko toga, a do nulte faze solidstejt memorije jo
dve decenije.
On je na taj put krenuo odavde, i sada - protiv svojih najboljih
instinkta - pratei taj isti put ponovo se vratio odakle je i poao.

Kabina Falkona 55 je podrhtavala dok se stajni trap ispruio i


ukoio. Ispod njega je bila samo voda a i ona je delovala jako blizu.
Onda se odjednom pojavilo stenje, pa pare prekriveno travom braon
boje, i prag staze za sletanje. Gume su neno poljubile beton, a onda
opet samo sada vre. Kada se prednji stajni trap smirio kabina je
poela da vibrira uz tutnjanje sva tri Falkonova motora dok su
ukljuivani okretnici potiska.
Brohier je pogledao Goldstajna koji je jo uvek mirno dremuckao,
njegovo vitko telo skoro da je u potpunosti progutala stolica skroz
obloena jastucima. Nadam se da ima pravo u vezi svega ovoga,
prijatelju, pomislio je. Ni Brohier ni Horton nisu pretpostavili de e se
bilo ko iz savezne vlade ukljuiti tako brzo, i obojica su bili jako
nesigurni u vezi toga da li vojsku uopte treba ukljuiti u sve to.
A i od same pomisli da je Pentagon udaljen manje od tri
kilometara podilazili su ih marci.
Proganjao ga je, kako ga je Horton nazvao "Scenario Hangar broj
18". Strah da je dovoljna samo jedna pogrena re upuena pogrenoj
osobi, pa da se konvoj crnih kombija punih specijalaca srui na
kampus Terabajta i odveze sve. Goldstajnu su bili potrebni sati i sati
kako bi ih ubedio da "prijatelji na visokim poloajima" ne pripadaju
istoj vrsti imaginarnih stvorenja kao to su jednorozi i sirene.
"Postoje ljudi na svakoj lestvici ovoga drutva koji mogu i hoe da
nam pomognu," insistirao je Goldstajn. "I bie neophodno da ih je to
je mogue vie kada oni koji e nam se suprotstaviti shvate opasnost."
"Bilo bi bolje da smo sto posto sigurni kome se obraamo," rekao
je Horton.
"ovek koga hou da dovedem sigurno nas nee izdati. Kako se
izabrani zvaninici budu smenjivali, on e biti neto poput hrasta
meu trskom "
"Slabe pohvale, to se mene tie."
Goldstajna je ve poelo da nervira takvo cepidlaenje. "Vi
naunici ste takve naivine kada je politika u pitanju. Vi ste uli samo
za ove ljude sa CNN-a pa jedva i za njih da ste uli," brecnuo se. "Ja
ovog oveka poznajem ve dvadeset godina, i za to vreme on se ni
jednom nije poneo ishitreno ili doveo svoje principe u pitanje. tavie,
temelj njegove politike podrke se ovim ne dovodi u pitanje, ve je,
zapravo, situacija sasvim suprotna. I ako nam se on prikljui,

oekujem da e njegovi kontakti za nas imati neprocenjivu vrednost."


"Zato nam onda ne kae njegovo ime?"
"Da bih ga zatitio u sluaju da donese odluku da nam se ne
pridrui. I zato to jeste moj prijatelj."
Na kraju svega, Brohierovo prisustvo u avionu, kao i na
predstojeem sastanku, predstavljalo je cenu konsenzusa. Horton se
ne bi sloio niti dozvolio Goldstajnu da prie tom nepoznatom i
bezimenom, a da pritom nije siguran da e njegovi interesi biti
zastupani. A ipak Horton nije Goldstajna poznavao tako dobro da
prihvati njegova uveravanja da e tako i biti.
Bio je to, donekle, nerazuman, ak iritirajui zahtev, s obzirom da
je Goldstajn lako mogao do sada da odri na stotine tajnih sastanaka s
kim god odabere u nedeljama otkako mu je Brohier saoptio novosti.
Ali toliko toga je bilo u opasnosti da je ak i Brohierovo poverenje s
vremena na vreme bilo pokolebano, pa mu je bilo drago to je Horton
bio pametan pa ga uvukao u proces.
Kada je Falkon 55 stigao do stanice na slubenom ulazu (VIP),
Goldstajn je otvorio oi i ustao. "Brzo smo stigli," rekao je i bacio
pogled na sat. "Da li si se ti malo odmorio?"
"Ja ne mogu da spavam u avionu," priznao je Brohier.
"Onda bi te moj posao ubio," rekao je Goldstajn uz ivahan osmeh.
Za neverovatnih nekoliko minuta, nali su se na zadnjem seditu
srebrnog mercedesa koji je lagano brundao niz Vaington Memorijal
prolaz. Pre nego to je Brohier postao svestan, ve se Pentagon
pojavio s njihove leve strane. Goldstajn ga je uhvatio kako posmatra
njegovu umirujuu, imponzantnu, neumoljivu fasadu dok su prolazili
kolima pored njega.
"Da li se jo uvek brine?" pitao je Goldstajn.
"Ne zbog tebe, Arone. Nikada se nisam brinuo zbog tebe. Brinem
se da moemo izgubiti kontrolu u vezi svega ovoga," rekao je Brohier.
"Ne elim toliku odgovornost. Ne elim da doem u situaciju da
moram da donosim odluke. S druge strane, radije bih da to ipak
budem ja, odnosno mi, pre nego mnogi drugi ljudi koji mi padaju na
pamet. A mnogi od tih ljudi ive i rade u naem gradu."
Goldstajn je klimnuo glavom. "Rei u ti neto. Odavno sam saznao
za bandu iz Vaingtona. I dobra i loa vest su da su oni, daleko od oiju
kamera, isti kao i oni ljudi kod kue koji su ih poslali ovde. Ni bolji ni

gori, samo izloeniji oku javnosti, a posledice njihovih greaka su


dalekosenije."
Brohier se sarkastino nasmejao i rekao: "To sa tvojim prijateljem
je malo neobino... pokuavam da zamislim da je izabran neko koga
poznajem i cenim, kao na primer moj otac."
"Gospodin Smit ide u Vaington," rekao je Goldstajn. "Karl, rei u
ti neto to nisam eleo da kaem pred Defrijem, imajui u vidu
njegovo raspoloenje u tom, trenutku. Taj sastanak sutra i taj ovek zna, on nam je neophodan. U ovom trenutku, slaba nam je zavera."
"Razmiljao sam o tome," rekao je Brohier. "To to radimo u
tajnosti, u stvari, radi protiv nas. Mogu nas sutra ujutru pokupiti, i sve
e biti gotovo."
"Da, ali za razliku od tebe, pa ak i mene, moj prijatelj ima
preveliki ugled da bi ga tako lako uutkali," rekao je Goldstajn. "Za
razliku od Defrija i njegovih ljudi, on je isuvie prisutan u javnosti da
bi tek tako nestao. Ne mogu ga zaplaiti, a sa druge strane, on nee
sebi dozvoliti da se kompromituje." Okrenuo se prema prozoru i stao
da posmatra preko Potomaka Linkolnov spomenik. "On e umeti da
postavi prava pitanja, glasno i na pravim mestima, u sluaju da
nestanemo."
"To je uteno," rekao je Brohier. "Arone, tvoj prijatelj... u pitanju je
senator Vilman, zar ne?"
Goldstajn je nemo klimnuo glavom, i odraz tog gesta se video u
staklu u boji. "ta ti misli o tome?"
"to se mene tie, mislim da je to u redu."
"Dobro. Mada ipak," dodao je odsutno, "Mislim da mu ne trebamo
rei za Aneks. Neka to bude naa garancija." Goldstajn se okrenuo i
susreo sa Brohierovim upitnim pogledom. "Garancija, u sluaju da ja
greim u vezi njega, i u zavisnosti od toga koliko nai neprijatelji mogu
daleko da idu."

7
STRATEGIJA

HONG KONG, KINA U zadnjem pokuaju da se sprei katastrofa i


okonaju esnaestodnevne demonstracije u Bejingu, novi vojni guverner
specijalnog Hongkonkog okruga izdao je danas proglas o
dvadesetoasovnom policijskom satu samo sa mogunou kretanja od
kue do posla i natrag. Guverner Han Lo objavio je da su
komandantima kineske vojske data ovlaenja da pucaju i ubiju ako se
"izdajniki izgrednici" koji remete javni red i mir suprotstave
nareenju. Najmanje desetak demonstranata i oko pet policajaca je
poginulo u ranijim sukobima u gradskoj botanikoj bati i
viktorijanskom kompleksu zgrada u Studentskom gradu.
Kompletan izvetaj / hong kong od ujedinjenja / hanlobio / ostanite
uz skaj-sken
Apartman Grover Endru Vilmana u zgradi Hamfrejkog Senata po
pravilu je bio prvi na tom spratu u kome se budio ivot svakog jutra, i
zadnji koji se zatvarao svake veeri. Oficijelni radni dan njegovog
administrativnog i zakonodavnog pomonika poinjao je u sedam
ujutru, to je po kongresnim standardima bilo dovoljno rano.
Meutim, opi su esto zaticali efa koji je pre njih doao sat vremena
pa i vie i ve je obavio jutarnji posao sa zastraujuom efikasnou.
Prva stvar koju bi Vilman ujutru po pravilu uradio, a koju je on sam
sebi dao za zadatak, bila je da odgovori na, kako je on sam nazvao
'pobesnelu potu'. Napori njegove koalicije koja zastupa stanovite o
razoruanju. Razumom protiv ludila, usmereni ka edukaciji
stanovnitva u toj oblasti, kao i napori da se deluje na lanove
Kongresa, prouzrokovali su stalan priliv kritiki, esto i neprijateljski

nastrojene pote u obliku video, audio kaseta i teksta. ak i kad je


napravljena selekcija anonimnih i onih poruka koje nisu sadrale
povratnu adresu, jo uvek je bilo na stotine poruka dnevno od ljudi
koji su imali potrebu da pokau Vilmanu kako je zaveden, u zabludi,
neuk i nelojalan, i kako jednostavno nije u pravu.
Na pitanje zato se uopte trudi da odgovara na poruke koje bi
drugi ignorisali odgovorio je: "Od toga mi krv u venama prostruji bre
nego od bilo koje koliine kafe. A s druge strane, nau se u udu kada
im lino odgovorim i to ih ponekad natera da stave prst na elo i
porazmisle bolje o svemu. Pored toga, ja gajim totalno neracionalnu
veru u snagu razuma."
Rano izjutra je takoe bilo pogodno vreme za telekonferencije sa
saveznicima iz Evrope. Koalicija Razumom protiv ludila imala je svoje
filijale u etrdeset i jednoj zemlji, i legitimne partnere kao to je bio
Vilman, i potpisnici RPL-ove Deklaracije o zdravom razumu koji su se
nalazili u skoro polovini tih filijala. Naravno, taj savez je od Vilmana
napravio omiljenu metu hrianskih ultranacionalista i
internacionalnog konspirativnog krila.
Vilman je sve to nekako pohvatao u hodu. Na jednom nivou, radilo
se samo o obinom dizanju galame. Na drugom, to je bila potvrda da
je poruka dopirala do javnosti. Sve to mu je, pored priliva pisama
podrke koja su stizala paralelno sa onim drugim i povremenih
preobraanja dotadanjih neprijatelja u prijatelje, bila dovoljna
potvrda da je na pravom putu. Njegov krstaki rat nije zavisio od
glasanja, niti je bio uskih vidika, niti smicalica medijske kampanje
zbog kakvog reizbora. Radilo se, u stvari, o jednom principijelnom i
dugoronom angaovanju koje je imalo za cilj da promeni miljenje
ljudi o konfliktu uopte. Tako da je on bio sasvim svestan situacije da
bi procenjivao napredak svojih napora samo na osnovu 'pobesnele
pote'.
Vilmanov ofis je bio totalno nekonvencionalan kao to je bila i
njegova politika i istrajan u konfliktima kao i imid koji je imao njegov
Senat. Standardni dodatak priboru na stolu senatora sastojao se od
amerike zastave, smetene tako da posetioci ne mogu da je ignoriu,
a kamere da je propuste. U Vilmanovoj kancelariji, taj glavni prostor
zauzimao je njegov omiljeni poster Razumom protiv ludila u gro
planu. Bio je to kontroverzni 'kola leeva' u mrtvanici i fotografije

mesta zloina sa masnim slovima utisnutim naslovom: ORUJE NE


UBIJA LJUDE u gornjem delu uz jedan sarkastini komentar
(RAZMISLITE DA LI GA NEKO JO KUPUJE?) koji se nalazio u donjem
delu.
U drugim delovima sobe, isto tako nije bilo uobiajenih poasnih
diploma i zbirka linih fotografija. Njihovo mesto su zauzele red i slike
heroja i pionira mirovnih pokreta i pokreta za razoruanje. To je bila
Vilmanova privatna dvorana slave, svetilite filozofskom idealu koji je
postojao vie od jednog i po veka, od drugorazredne do vodee ideje ovek kao majmunoliki ubica, i evolucija krvavih zuba i kandi.
Jedine slike na kojima se nalazio Vilman lino bile su dve
uramljene politike karikature i zastakljena fotografija na kojoj se
nalazio Vilman sa svojom tenkovskom jedinicom u pustinji izvan An
Najafa, u Iraku. Iza fotografija nalazili su se njegovi uramljeni inovi,
medalje i sertifikat o asnom otputanju iz vojske.
Ja imam moralno pravo, insistirala je fotografija. Ne moete da me
uplaite, ili izazovete moju nelojalnost, strah, a onda me izbacite.
Morate da ukljuite i pitanje morala u ovaj na protest. Godinu dana
ranije fotografija je govorila dovoljno glasno sa reklama za kampanju
i odnela Vilmanu sigurnu pobedu i jo est godina mandata za
senatora u Oregonu.
"Nijedna druga drava u ovoj zemlji te ne bi poslala u Vaington,"
rekao je njegov protivnik iz demokratskog pokreta u njegovoj
privatnoj sali za prijeme. "I nijedna druga drava te ne bi opet vratila
kada bi ljudi shvatili ta su uradili. Pa ipak, zbog muka koje zadaje
republikanskim rukovodiocima, i zbog svega dobrog to pokuava da
uradi zabadajui svoj nos u raznorazna sranja, skoro da mi i nije
krivo to sam izgubio od tebe. Ali ako kae efu moje stranke da sam
ja ovo rekao, postarau se da tvoje incestuozno malo gnezdo moralno
posrnulih pedera tehnokrata nikada vie ne dobije ni sto dolara za
lanarinu od moje ene."
To je bio osnovni paradoks kada je Vilman bio u pitanju, a koji je
obuhvatao ne samo kampanju, ve i celu njegovu politiku karijeru.
Prijateljima i saveznicima je iao na ivce, a neprijatelji su ga potovali
upravo zbog tih istih karakternih crta: zbog njegove odlunosti,
specifine nabusitosti u slubi pronicljivog i prodornog uma, kao i
zbog njegove beskompromisne odanosti principu a ne onome to je

korisno. Po reima vodeeg asopisa 'In touch' on je bio prototip


antipolitiara.
"On svesno kri pravila koja se smatraju svetim, ali pre iz razloga
to je to neophodno, a ne da bi prkosio," napisao je politiki urednik
asopisa u uvodu o Vilmanovom profilu. "On pravi fatalne greke, pa
ipak preivljava, iz razloga to je strast retka pa je samim tim i na ceni
u ovom obino, emotivno mrtvom gradu.
"Grover Vilman u istom trenutku ini da oseamo i ponos i
neprijatnost, kao da prepoznajemo istinu u njegovim reima ali se
plaimo da ivimo u skladu sa njegovim idealima. Nikada do sada u
mom tridesetogodinjem seanju na ove hale ne pamtim da je postojao
tako veliastven ikonoklast ili intelektualac od neprocenjive vrednosti
u Kongresu. Iako oigledno bez anse da bude izabran za predsednika,
on se trenutno nalazi na vrhuncu svoje moi. Onog trenutka kada se
javnost umori od njegove, na neki nain propovednike poruke, to je
neminovno, ovaj L' Enfantov grad, kao i moja rubrika i na nacionalni
dijalog bie siromaniji zbog njegovog odsustva."
Ravnoduan kada su pohvale u pitanju, Vilman je poslao uredniku
kopiju iseka crvenom olovkom zaokruenim 'poto oni neizbeno
moraju' i runo nakrabanom porukom u dnu:
Ako je civilizacija moda, onda je civilizacija fantazija. Da li je to
zaista najbolje to moete da ponudite svojoj deci?
"Po mom miljenju, ova moe da proe," rekla je Toni Barns. Grafiki
dizajner je dodirnula kontrolora i odnela maketu video bima koji se
nalazio na zidu u sali za konferencije. Radilo se o crno-beloj fotografiji
osmoro odraslih ljudi koji stoje u krug, svaki od njih sa revolverom
prislonjenim uz glavu one druge osobe sa leve strane. "Moemo da
upotrebimo neto kao 'Da li se sada oseate sigurnije?' ili 'Ubijanje
prestaje kada ga mi zaustavimo' kao reklamni slogan."
"Meni se ipak vie dopada prvi," rekao je Evan Stolta, struni
strateki konsultant u Razumu protiv ludila. Ispruio je ruku i vratio
na ekran fotografiju trogodinjaka u minijaturnom radnom odelu sa
mitraljezom u ruci. "Dovoljne su etiri rei da primame i prodaju:
'Sada je ovek'. Jednostavo, upeatljivo."
"Prestani da razmilja kao liberal sa Jejla," rekla je Barns. "Ima

mnogo ljudi koji nee shvatiti poruku - mislie kako je to ba slatko."


"Ne moemo nita uiniti kad je u pitanju ironija," rekao je Stolta,
koga je iznervirala ova sarkastina primedba. "ta bi ti htela da bude
na fotografiji: bure iz koga kulja dim i jo jedan klinac koji lei u lokvi
krvi?"
"Stanite malo da razmislim," rekao je senator Vilman, koji je za sve
to vreme sedeo zavaljen u svojoj stolici i sluao njihove ideje.
Barns se namrtila i okrenula prema svom digitalizeru. U roku od
nekoliko minuta crno-beli likovi su dobili boju. Ubrzo posle toga
pojavili su se i leevi.
Vilman je ve odmahivao glavom kada se Barnsova okrenula
prema njemu da uje njegovo miljenje. "Ne, ne, ne. Nikada do sada
nismo poturili rtvu ni u jednom naem materijalu, a ovaj nije
dovoljno dobar da bismo napravili izuzetak. Dodue dopada mi se
boja. Zato smo u poslednje vreme upali u ovu Vizental-Bergmanovu
rutinu visoke umetnosti? Ti ljudi do kojih elimo da dopremo ne ive u
jednobojnom svetu, i mi treba da se poveemo njima na nivou na
kome oni ive."
"Mi," zapoeo je Stolta, ali nije znao odakle da pone.
"Toni, tvoj krug nesigurnosti bi bio isto toliko dobar i u boji,"
nadovezao se Vilman. "ak i bolje jer e ljudi delovati kao porodica i
susedi, umesto kao likovi iz nekog krimia iz talasa crnog filma. Moe
da pomeri izvor svetlosti ako eli da se poigra sa emotivnim
podtekstom. Doi kod mene sa nekom takvom varijantom do kraja
dana."
Barnsova je klimnula glavom, i poela da zatvara svoj digitalizer.
Istog trenutka Vilman je svoju panju usmerio prema Stolti. "Evane,
ta se desilo sa onim 9 emu smo priali prole nedelje? Da li si
pronaao neke provajdere koji nam mogu obezbediti sadraj? Mi u
svakom sluaju ne moemo kupiti niti izmoliti dovoljnu irinu
frekventnog opsega za ove dinglove kako bi mogli da se takmiimo
sa programskim kolekcijama kod Tarnera, Sonija ili Berelsmana. Oni
e morati da nam nekako pomognu."
"Oni ne ele da razgovaraju sa nama," rekao je Stolta, i slegao
ramenima. "Naravno da ne ele," rekao je Vilman. "Oni sede na
stotinama hiljada sati materijala za programe koji je baziran na
pretpostavkama da je prikazivanje kako ovek sakati, mui, i ubija

druge ljude, zabavno. Ali tvoj posao je da smisli kako da ih nagovori


da razgovaraju sa nama."
Stolta je odmahivao glavom. "Oni su uloili ogromne sume novca u
inventar."
"Inventar otrova. Nama je bitno da oni ponu da gledaju na te
kolekcija kao na aktivna, a ne kao na pasivna sredstva, rekao je
Vilman otro. Moramo im pomoi da vide da postoji etika dimenzija u
tome to rade, a to prevazilazi ponudu i potranju. E, a ako to
ukljuuje lupanje po zakljuanim vratima i zatvorenim umovima sve
dok se ne otvore, moraemo tako da postupamo. A sada, ako si ti
isuvie istroen za takav vid borbe "
"Ubaci me u svoj raspored za petak," rekao je Stolta. "Potrudiu se
da doem do nekih ideja do tada."
"Dobro." Vilman je pogledao na sat. "Kasno je za moj sastanak.
Sistem?"
"Spreman je," rekao je sintetizovani glas kontrolora iz sale za
konferencije.
"Kraj zapisnika sa sastanka."
"Potvreno," odgovorio je kontrolor. "Da li elite da sumiram i
distribuiram zapisnik?"
"Ne. Samo arhivu." Onda je Vilman podigao pogled prema drugima
i nasmejao se simpatino. "Ovoga puta put nam je trnovit do samog
kraja," rekao je. "I zbog toga nam je teko. Ponekada kada se ja
obeshrabrim, razmiljam da promenim ime koalicije u Udruenje
Sizifa. Do sada sam, hvala bogu, nekako uspevao da prevaziem tu
ideju pre potpisivanja papira - to je ime koje bi samo neki liberal sa
Jejla mogao da razume." Namignuo je u Stoltinom pravcu, i nasmejavi
se vedro, a oi su mu zasijale vragolasto."
"Propustili smo ansu," rekao je Stolta. "Zamislite samo logo sa
dreavom animacijom koji smo do sada ve mogli da imamo na Veb
sajtu."
Vilman se nasmejao dok je uzimao svoj portfolio. "Vratiu se u
kancelariju za jedan sat. Ako neto pre toga iskrsne, Marina zna gde
moe da me nae."
Vetri je pirkao Arlingtonovim nacionalnim grobljem, tako

ublaavajui sparinu koja je pretila da ugrozi ovaj vlaan vaingtonski


letnji dan. Bez obzira na to, Vilman se obilato oznojio dok je preao
put od eridaji Gejta do breuljka gde su u hladovini stogodinjeg
javora poivali ostaci Dejton arls Artur Deja. Drvo je prekinulo red
belih mermernih nadgrobnih spomenika, i njegovo iroko korenje je
nakrivilo Dejtonov spomenik za nekoliko stepeni.
Cele prole godine, jedini posetilac Dejtonovom grobu bio je redov
Tree amerike peadije, koji je tu bio samo na kratko da bi postavio
ameriku zastavu ispred spomenika zbog predstojeeg Dana pomena
poginulih. U toku ove godinje tradicije, stara garda se podseala i
odavala poast njegovoj slubi i rtvovanju. Meutim, bilo je skoro
sigurno da niko drugi nije.
Dejton je umro na drugom kraju sveta i pre vie od jednog i po
veka, regrutovani kaplar koji je svoj ivot izgubio u estokoj
koreanskoj zimi i u moda jo gorem porazu - krvavom povlaenju u
Hungamni. S obzirom da je umro u dvadeset i prvoj godini, nije
ostavio potomke. Najblii od njegovih ivih roaka bili su pripadnici
sada ve tree generacije koji su pet drava daleko od njega.
Ali Dejton nije bio jedini koji je padao u zaborav. Kako su najmlai
veterani iz koreanskog rata naputali ovaj svet jedan po jedan,
Dejtonov rat je preao iz seanja u istoriju. Bio je sveden na arke
Hladnog rata koji se nije razmetao ni patriotskim pesmama niti
pobednikim slikama, da bi na kraju u potpunosti nestalo u boli i
strasti.
ak su i najosnovnije injenice izbrisane iz kolektivne svesti. Retki
su bili graani koji su znali neto vie o Koreji od onoga to je moglo
da se sazna iz klasine televizijske komedije koja je pripremljena za tu
priliku. Ridvej i MekArtur, Pusan, Inan i Jalu su izgubili nekadanju
zvunost svog imena.
Ista sudbina je, dodue, zadesila sve Dejtonove komije u starim
grobnicama na breuljku u parceli broj 20. ak i oni koji su se borili u
Velikom ratu nisu mogli da raunaju na posetioce koji bi razbili
ustaljenu tiinu.
Dodeljujemo Vam ovo malo pare zemlje, razmiljao je Vilman dok
se pribliavao dvojici ljudi koji su ga ekali kod javorovog drveta, kao
i pravo na njega u carstvu koje vie ne nastanjujete - a zapravo zbog
ega sve to radimo? Zbog propagande, kako bismo ulepali istinu.

Potovani mrtvi, u svojim venim prebivalitima, bez nagovetaja onoga


to su uinili, pretrpeli, kako bi zaradili svoju duboku poast. Nema
krvi, polomljenih ni iupanih delova tela, nigde oruja na vidiku. Samo
red za redom sterilnog belog kamenja, koje lei u tiini. Mrzim ovo
mesto vie nego bilo koje drugo za koje znam...
Karl Brohier se namrtio. "Je li to on?"
"To je on," rekao je Aron Goldstajn i klimnuo glavom.
"Ne izgleda ba sreno."
"I ne oekujem da bude srean."
"Moda je trebalo da ga jednostavno pokupimo tvojim kolima i
poemo u vonju krunim putem," rekao je Brohier.
"To bi stvorilo ba intimnu atmosferu, zar ne? Mnogo intimniju od
ove. Jedan jeftini audio teleskop, i..."
"Ja znam ta on misli o Arlingtonu," rekao je Goldstajn. "Ovako je
bolje." Krenuo je prema Vilmanu sa osmehom i ispruenom rukom.
"Grovere! Hvala ti to si doao."
"Rekao si da moramo hitno da porazgovaramo," kazao je Vilman i
pogledao pored Goldstajna. "Ja Vas poznajem. Odakle ste mi poznati?"
"To nije bitno," rekao je Goldstajn. "Hajde da sednemo. Karl, dodaj
ebe."
Seli su u hladovinu i smestili se na crveno-crnom ebetu. Delovali
su kao tri brata koja ele da zaustave vreme kraj porodine grobnice.
"ta ima da mi kae Arone?"
"Hou li ti ulepati dan ako ti kaem da postoje dobri izgledi da
vie nijedan grob nee biti iskopan na ovom groblju, sem kada
sahranjuju nekog starca kao to sam ja?"
"Nije mi ba jasno ta hoe da kae," rekao je Vilman i namrtio
se. "Ali stopa poginulih u amerikim oruanim snagama je nia nego
to je ikada bila. ak i kada bi ukljuili i vojne snage na terenu,
uglavnom su maine te koje se bore, tako da su pogibije u borbi prava
retkost i nimalo zanimljive za javnost. Vie od pola bitke je dobijeno,
Arone. Gubici u ljudstvu vie nisu prihvatljivi." Pokazao je glavom u
pravcu Pentagona, koji je bio zaklonjen udaljenim drveem, pa ga nisu
ba najjasnije mogli videti. "Bilo bi jo dobro kada bismo mogli da ih
nateramo da isto toliko rauna vode i o narodima u Ruandi i

Burundiji, ili o Brazilcima.


"Bilo bi previe oekivati i to od njih," rekao je Brohier.
"Zato?" Vilman je zahtevao odgovor.
"ovek svojevoljno ubija tuu decu ve deset hiljada godina. To im
ostavlja vie prostora na planeti za njihovu decu."
"Oh, Boe, ne pokuavajte meni da plasirate te prie o Darvinu,"
rekao je Vilman sa gaenjem. "Bokseri se tuku do iznemoglosti, a
zatim se grle. Bokser koji praktikuje odbrambeni stav e oboriti
kritizera s nogu na kraju tree etvrtine, a sebi kupiti pivo na kraju
etvrte etvrtine. uo sam ja ve to socioloko baljezganje o onom
Drugom, i kaem vam da je sutina u tome da nekada ne ujemo pla
majki i ena."
"Objasnite mi na ta mislite kada to kaete,"
"Rado. Kaite mi ega se seate kada je u pitanju Pustinjska Oluja,"
"Pustinjska Oluja? Blagi boe, to je bilo. Znate ima mnogo rupa u
mom pamenju o tekuim dogaajima u proteklih est godina. Mislim
da sam imao krizu u Belovim laboratorijama."
"Ja sam u to vreme bio u Abramsu M1AJ," rekao je Vilman.
"Nastavite, recite sve ega se seate."
"Pretpostaviete da se verovatno vie seam, s obzirom da su sve
televizije gde god da sam otiao u to vreme prenosile CNN vesti skoro
mesec dana," rekao je Brohier i namrtio se. "Imali smo nevidljive
lovce, smart bombe i varckofa. Oni su imali Sadama Huseina, jurine
rakete, i vazduhoplovne snage koje su pobegle u Iran. Koliko se seam
i nije bila ba neka borba."
"Ne, nije."
"A Iraani su digli u vazduh sva naftna polja, zar ne? Kada su
napustili Saudijsku Arabiju."
"Kuvajt."
"Tano. Kuvajt. Pa, kakav sam bio?"
"Seate se onoga ega se uglavnom veina ljudi sea," rekao je
Vilman kao iz topa. "Bio je to Veliki rat. Borili smo se za ispravnu
stvar, lako smo pobedili, i skoro svi su se vratili kui." Pokazao je
rukom prema naizgled beskrajnom polju nadgrobnih spomenika koji
su ih okruivali sa svih strana. "Ovde nema mnogo ljudi koji su umrli
te zime. A to, u stvari, i nije ba toliko dobro.."
"Zato?"

"Zato to je Veliki rat jedna velika la. Pustinjska oluja je bio jedan
odvratni mali rat. A najstranija stvar u vezi njega bila je to to je tako
malo uasa uspelo da se vrati u Frogleg, u Misisipiju. Mi smo poli u
rat zbog nafte i boanskog prava neijeg tueg kralja, a ne u
samoodbrani ili zbog demokratskih principa. tampa je tretirala taj
rat kao video igru, a ljudi kao jednomesenu seriju u nastavcima,"
Vilman je odmahnuo glavom. "U rasponu od est nedelja, pobili
smo najmanje duplo vie Irakih vojnika i civila nego to je Amerika
izgubila za petnaest godina u Vijetnamu. Ali nismo videli majke koje
su plakale, tako da nam to nita nije znailo. Veliki rat." Podrugljivo se
nasmejao. "Veliki rat znai da su samo stranci sa udnim imenima bili
razneeni u paramparad."
"Grovere, ta bi bilo da je sve to moglo da se izbegne?" pitao je
Goldstajn. "ta bi bilo da su Kuvajani imali granicu koju nijedan
iraki tenk ne bi mogao da pree a da ne odleti u vazduh, i koju
nijedan iraki vojnik ne bi mogao da pree a da ga ne razoruaju?"
"I ta bi bilo da su Iraani to znali unapred?" dodao je Brohier.
Vilman je dugo posmatrao izraze na njihovim licima pre nego to
je odgovorio. Kao da je pokuavao da proceni koliko su ozbiljni.
"Iraani su imali izvrsnu dalekometnu artiljeriju, i jo mnogo toga.
Utvrena granica ne bi zaustavila njihovu vojsku, samo bi ih naterala
da promene taktiku. Je l' vi to elite da znate kolika bi bila cena da se
Sadam razuveri?"
"Ne," rekao je Goldstajn. "Pitam da li bi se rat uopte mogao
nastaviti da su topovska ulad i artiljerijske granate eksplodirale pre
nego to su stigle do svojih meta, da su bombe i rakete odletele u
vazduh, da su se magacini sa pukama i pitoljima zapalili u trenutku
kada su peadinci bili na hiljadu metara od granice."
Vilman se zbunjeno namrtio i polako rekao: "Pa, jo uvek postoje
stvari kao to su strele, katapult i falanga. Mislim da drugi vek nije bio
mirniji od dvadesetog. Ipak, va scenario bi sigurno poremetio mnoge
planove i sisteme. Ukljuujui i Sadamove. Kaite mi sada, da li tu ima
neeg vie od obine fantazije?"
"To je interesantno pitanje," rekao je Goldstajn. "Nazovimo ga
misaoni eksperiment pre nego fantazija i poigrajmo se sa time jo
malo. Pretpostavimo da je postojalo tehnoloko sredstvo pomou
koga bi se mogli postii takvi rezultati. Kako biste vi to predstavili

svetskoj javnosti kada bi va cilj bio da okonate rat? Kome biste


dodelili taj zadatak?"
"Ja ne elim da igram nikakvu igru," rekao je Vilman. "Da li vi
imate tu stvar ili ne?"
"Imamo je, senatore," tiho je rekao Brohier. "Nazvali smo je
Okida efekat. A sam ureaj zovemo Okida."
"Teoretski ili..."
"Ne," rekao je Goldstajn brzo. "Prototip je operativan."
Celo Vilmanovo telo je stresla neka jeza. Skrenuo je pogled od
druge dvojice. Pogled mu je bio potpuno zbunjen. "Moj Boe,"
konano je progovorio. "Oruje za borbu protiv oruja. Glavno
sredstvo koje je bilo potrebno plavim lemovima zadnjh pedeset
godina."
"I to jo sredstvo koje bi svaki tiranin eleo da ima kako bi
razoruao svoje protivnike," rekao je Goldstajn. "Kako da ga
sakrijemo od tih tirana?"
"Verovatno neemo moi. Zato se moramo postarati da ga dobiju
njihovi protivnici," nadovezao se Vilman. "Da li je teko napraviti tu
spravu? Koja je njena najmanja mogua veliina a da jo moe da
postigne koristan domet? Koliko su skupe komponente?"
"Prerano je da vam stvarno odgovorim na ta pitanje," priznao je
Brohier.
"To mi ba i nije od koristi..."
"Ali to je istina. Vidite, prvi laseri su bili veliki, prosto su gutali
struju, preosetljivi i skupi. Ali samo posle nekoliko decenija razvoja,
za dvadeset dolara ste mogli da kupite koji je radio na najmanje
baterije i koji je mogao da stane u dep na koulji. Mi ne znamo koliko
moemo proporcionalno da smanjujemo ili uveavamo prototip. I
skoro je sigurno da jo neko vreme neemo biti u mogunosti da to
saznamo."
"To otkrie, je u celosti u Terabajtu? Mislim da je ono sto posto
vae?"
"Terabajt nikada nije uzeo ni dolar od dravnih para," rekao je
Goldstajn ponosno.
"Dobro," rekao je Vilman. "Gledano na duge staze to i nije ba
mnogo bitno. Ako te oni ele, mora im pripadati - a vas e sigurno
eleti. Kakvo obezbeenje imate?"

"Najbolje mogue," rekao je Brohier. "Ovaj razgovor je najvei


rizik koji smo do sada preduzeli."
"Sumnjam u to. A kako ste uspeli da izvrite testove svog prototipa
na artiljerijskim granatama i tenkovima?"
Brohier i Goldstajn su razmenjali poglede. "Pa, zapravo i nismo,"
rekao je Brohier. "Imali smo mali problem jer nismo imali pristup."
"Moraete da reite taj problem," rekao je Vilman. "Ako ne znate
granice i mogunosti svog sistema, pobiete mnogo ljudi - pogrenih
ljudi."
"Zato smo i doli kod tebe Grovere," rekao je Goldstajn. "Znamo da
deli na pogled na to kako bi ova naprava trebalo da se koristi. I zato
to zna i Vaington i Pentagon iznutra. Zato bismo i eleli da nam se
pridrui. Zato i elimo tvoj savet."
Vilman se namrtio. "Ako ovi Okidai ikada budu jeftini poput
televizora i uobiajeni kao runi satovi - pa, mogao bi da sanjam o
tome kako u iveti dovoljno dugo da vidim taj svet. Ali to da li ja
poznajem Vaington ili Pentagon dovoljno dobro da vam pomognem i
omoguim da svoju ideju sprovedete u delo je kranje diskutabilno.
to automatski svaki savet koji bi vam mogao ponuditi ini kranje
nepouzdanim."
"Zato ne pustite nas da o tome sudimo?" pitao je Brohier. "Na
kraju krajeva, mi nismo obeali da emo prihvatiti va savet."
Vilman se na to iznenaeno nasmejao. "Ne, niste, zar ne? Dobro.
Mislim da je vaa dunost da o tome obavestite Predsednika, ba kao
to je i Ajntajn obavestio Ruzvelta o mogunosti postojanja atomske
bombe."
"Sada je bio red da se Goldstajn iznenadi. "Ali Grovere, pet minuta
posle toga Pentagon e zalepiti nalepnicu 'strogo poverljivo.'
"Da, hoe."
"Da li ti jo uvek misli da smo mi u obavezi da im predamo
Okida?", institirao je Brohier. "Kako nam to moe pomoi da
pomognemo razoruanje? Pre e biti da emo zbog toga biti blii
amerikom miru (Pax Amerikana). Ako smo mi jedina zemlja koja ima
Okida, zavriemo tako to emo biti jedina zemlja koja ima vojsku."
"Karl je u pravu, Grovere," rekao je Goldstajn i pocrveneo. "Ja sam
patriota koliko i bilo ko drugi. Volim ovu zemlju, ali budi uveren da
neu jednom mladom Cezaru dati maginu formulu za izgradnju

carstva. A ne misli valjda da e glavnokomandujui vrhovnog vojnog


taba podeliti tvoj entuzijazam za konstruisanje Okidaa koji bi bio
obina sprava kao to je televizor,"
"Ne, ne mislim" rekao je Vilman. Ali sasluaj ta imam da ti kaem.
Mi moramo da imamo jasnu predstavu o tome ta nam je cilj. Nije nam
cilj da ovo otkrie krijete od sopstvene vlade i njenih oruanih snaga iz prostog razloga to je to nemogue. Ako ga naa obavetajna sluba
ne iskopa, onda e ga zgrabiti u trenutku kada budete poeli da ga
delite. Da li mislite da ete na taj nain biti uticajniji, imati vie
moralnog autoriteta, veu mogunost da pregovarate nego u situaciji
kada biste se prvo njima obratili?"
"Verovatno ne," rekao je Brohier. "Ali..."
"Naravno da ne," kazao je i Vilman. Vi ne pokuavate da to
sakrijete od njih, pokuavate da se obezbedite da vam ga ne oduzmu.
Ako nas otkriju, potvrdiemo skoro svaku najgoru njihovu sumnju. Ali
ako sa ovim odemo kod njih i podsetimo ih na sve one misije za
ouvanje mira koje i nisu bile ba mirovne, neki od njih e shvatiti,
'mogli bismo da ovo iskoristimo i spasimu svoju decu.' I onda emo
testirati Okida na naine na koje vi nikada niste mogli sami, u odnosu
na puni domet bojeve municije."
"Po cenu da izgubimo kontrolu nad njim," rekao je Goldstajn. "On
ne pripada ljudima koji niane iz puke. On pripada ljudima koji su na
nianu."
"Vi nikada niste imali kontrolu nad njim," tvrdio je Vilman. "To je
nauno znanje i pripada svakome. Koliko bi laboratorija irom sveta
danas moglo da krene da konstruie Okida, kada bi imali pristup
vaoj informaciji?"
Goldstajn je pogledao Brohiera. "Ne znam," naunik je polako
rekao. "Trideset - etrdeset? Moda i vie."
"A koje od tih laboratorija bi mogle same da dou do
fundamentalnog otkria sledeeg meseca, ili sledee godine?"
"Verovatno treina, a moda ak i polovina od ukupnog broja."
"Dakle, koliko je onda uopte bitna nalepnica 'strogo poverljivo?'"
pitao je Vilson. "To je toliko beznaajno da bi moglo da razuveri nae
voe."
"To nam daje godinu dana prednosti u samom startu, a moda i
vie," rekao je Brohier. "Godinu u kojoj bismo mogli da umariramo u

Meksiko i zbacimo Kardena sa vlasti, ili prisvojimo Severnu Kanadu,


ili ponovo zauzmemo Panamski kanal."
"Ali Karl, bilo koju od tih stvari ili ak sve moemo uraditi ve
danas," rekao je Vilman. "Naa vojska ima najbolje od najboljih, i
dovoljno vojnika da dominira na bilo kom bojnom polju ili kontinentu.
Ali mi ne koristimo ni deseti deo nae moi od onoga koliko bismo
mogli. Zato? Zato to smo svesni da bismo bili loi osvajai. Slabo
bismo udarali kada bi dolo vreme da pucamo u disidente i uguimo
otpor. I zato to moderne industrijske demokratije ne zapoinju
ratove - loe utiu na posao. Da li stvarno mislite u Pensilvanijskoj
aveniji br. 1600 ima bilo kog ko gaji potajnu elju da trijumfalno ue u
Vankuver?"
"Ne elim da rizikujem. Bilo je avanturista i pre u Beloj kui. Moe
ih ponovo biti, moda i pre nego to moemo da zamislimo."
"Karl, zna i sam da u ivotu nema alternativa koje su skroz
osloboene od rizika. A moram i ovo da ti kaem - kada bi morao da
izaberem bilo koju postojeu vladu od vodeih sila i da joj poverim
ovo otkrie na godinu ili dve ili pet, bila bi to ova sadanja. Moda oni
ne rade pravu stvar, iz naeg ugla gledano, ali isto tako mislim da ne bi
uradili ni pogrenu."
"Voleo bih da imam isto toliko poverenja koliko ti ima."
"Karl ja znam te ljude. A zna ih i Aron. Pitaj ga kakvo miljenje ima
o predsedniku," rekao je Vilman. "Moramo o jo neem da
porazmislimo. Ako ovo vae otkrie stigne u Bagdad, Havanu, Pnom
Pen i Kiev pre nego to doe do naih ljudi, neko e ga sigurno
iskoristiti protiv nas dok mi pokuavamo da ih sustignemo. Morate da
zamislite Okida u rukama onih ljudi koji pokuavaju da vas povrede,
a ne samo u rukama ljudi kojima pokuavate da pomognete."
"Karl, ja mislim da je Grover u pravu," rekao je Goldstajn neno.
"Moramo da porazgovaramo sa predsednikom."
Brohier je odmahnuo glavom. "Ja nisam ovo tako zamiljao."
"Pa, Karl ja ne elim da na mene gleda kao na nekog naivka,"
rekao je Vilman. "Arone, ako odlui da razgovara sa predsednikom,
bie mi drago da ja ugovorim sastanak. Ali pre toga, mora da uradi
jo dve stvari. Jedna je da koristi bezbedan postupak primene koji bi
konkurisao za patent Okida tehnologije. To e oteati svaki pokuaj
da vas savladaju."

"Pentagon protiv Biroa za patente? U kom pravcu ide ta borba?"


pitao je Brohier sarkastino.
"A koja je druga stvar?"
Vilman je ignorisao Brohiera i obraao se samo Goldstajnu. "Druga
je da date meni - da date RPL-u - kopiju planova, svih tehnikih
informacija. I listu laboratorija, takoe."
"Zato?" otro je pitao Brohier.
"Zato to ne moete da ispravite ono to je ve uinjeno," rekao je
Vilman smrknuto. "Zato to oni mogu da vas zakunu na utanja pod
pretnjom da e vas osuditi i zatvoriti zbog izdaje, ali ne mogu da
povuku red koje ste vi ve izgovorili. Zato to ja moda greim u vezi
svega ovoga i moram da uinim neto da ispravim greku. Moda vi
elite da, za svaki sluaj, paralelno pravite sopstvene planove u
zavisnosti od toga kako se situacija odvija."
"Zar to takoe ne bi bila izdaja?"
"Verovatno," rekao je Vilman, okrenuo glavu i pogledao prema
nadgrobnim spomenicima. "ta se desilo sa naim povetarcem?
Vazduh je odjednom postao teak. Plai me pomisao da moramo da se
vratimo." Ustao je i ostala dvojica, su ustala za njim. "Doktore Brohier,
drago mi je to sam vas upoznao. Vidite da sam se na kraju setio ko
ste," okrenuo se i uspeo da nabaci ljubazan osmeh. "Primite moje
komplimente za vae novo otkrie. Ko zna, moda e sledea
Nobelova nagrada koju dobijete biti za mir. Arone, doi do mene za
nekoliko dana da mi kae ta ste vas dvojica odluili. Doktor Brohier
nije spreman da odluku donese danas."
"Da li mislite da za tako neto nema opravdanja. Previsoka je cena
da bi mogao sebi da dozvolim da pogreim," rekao je Brohier.
"Da, jeste," rekao je Vilman. "A ja ne mogu da vam garantujem da
sam u pravu. Znam samo da smo mi spremni da budemo svetski
policajac. Ali da li smo spremni da krenemo u patrolu bez pitolja? To
ne znam. Kada promeni pravila, i igra izgleda drugaije. Gospodo."
Klimnuo je glavom i krenuo niz brdace.
Posmatrajui ga kako odlazi, Brohier je proao prstima kroz kosu i
uzdahnuo. "Arone, da li je on to preuzeo?"
Goldstajn je savijao ebe da bi ga spakovao i za trenutak je zastao.
"Ne. Ali hoe, ako to zatraimo od njega, ili ako izgubimo pravac ili
put,"

"Znai on e stajati iza nas sa kopljem u ruci, podstiui nas da


postanemo slavni?"
"Tako nekako."
"I ovo je bio deo tvog plana?"
"On je tigar," rekao je Goldstajn i pogledao u pravcu u kome je
Vilman otiao. "Potrebna nam je njegova snaga." Obrisao je rukom
znoj sa ela. "Potrebno mi je pie. Hajdemo."
Ili su u tiini kroz nekoliko redova nadgrobnih spomenika pre
nego to su skrenuli i krenuli stazom izmeu dva reda. Za deset
minuta hoda bili su okupani u znoju kada su stigli do auta koji je bio
neupadljiv u guvi pored Arlington kue.
Na putu do Zapadne kapije, Goldstajn je primetio saobraajni znak
za autoput Ruzvelt. "Da li neko zna da li bi Ajntajn uradio ta je
uradio, da Hitler ve nije izvrio invaziju na Poljsku?" pitao je.
"Da," rekao je Brohier i prislonio aku punu leda na vrat. "On je
zapravo napisao pismo Ruzveltu u kome mu je priao o bombi mesec
dana pre toga. Saksu je trebalo tri meseca da ga isporui."
"Oh," uzdahnuo je Goldstajn. "Onda je svejedno."
"Ne, ne. To je bilo pravo pitanje," rekao je Brohier. "itao sam Iz
mojih kasnijih godina na putu ovamo, pitajui se o emu je Ajntajn
mislio o tom pismu kasnije, posle projekta Menhetn, posle Hiroime. I
saznao sam neto to nisam znao, i to ne bih ni mogao da
pretpostavim. Da, Ajntajn i maarski konspirativci: Szilard, Teler i
Vigner su eleli da zaustave Hitlera. Ali oni su takoe bili i idealisti,
pacifisti. Oni su mislili da e otkrie koje su odneli Ruzveltu zaustaviti
sve ratove, a ne samo taj tadanji."
"Ne..."
"Da. Oni su verovali da e atomska bomba dovesti do svetske
uprave na svetskom nivou, i na taj nain i do mira." Brohier je
pogledao svog prijatelja i tuno se osmehnuo. "Imamo o emu da
razmiljamo, ha?"
Goldstajnov jedini odgovor je bilo njegovo smrknuto lice i zvuk
dina kako klokoe dok pada preko leda.

8
PRIJATELJSTVO

IKAGO Nazivajui vabovu bolnicu za rehabilitaciju "Spomenik


nasilnikom ponaanju bandi", izvrni direktor Amafa Dounz
apelovala je na gradske vlasti da petak bude zadnji dan za odluno
reagovanje u cilju okonanja ulinog rata u junoj gradskoj oblasti.
"Oigledno mnogo toga nije u redu im se opiljak od metka smatra
ordenom asti," rekla je na svedoenju pred gradskim Veem. "Nae
bolnice su pune dece koja vie nikada nee hodati."
Kompletan izvetaj / ikake bande na mrei / gradska statistika
kriminala /
odgovara ef policije
"Glavni asistent, mlai pomonik Peurka se javlja na dunost,"
objavio je Gordon Grin na ulasku u objekat Endinienog 04, gde se
nalazila portable Okida jedinica u zavrnoj fazi konstrukcije.
Li Tajer je podigla glavu i pogledala ga oprezno. "Peurka?"
"Pa da, zna koji je postupak kada su peurke u pitanju: moraju se
uvati na mranom mestu, brzo se razmnoavaju, pa mogu da nahrane
mnogo ljudi."
"Ja svoj doruak dobijam iz kafeterije," rekla je Tajer sarkastino.
"Moda bi ti trebalo da proveri odakle stiu tvoje porudbine."
Grin se nasmejao. Ali onda se uozbiljio, spustio svoju vreu za
spavanje i crveno-belu sportsku torbu pored vrata i priao joj. "Ne,
mislim ozbiljno, zar nema oseaj kao da si van svih deavanja ovde?"
pitao je. "Brohier i Horton su otili ko zna gde i razgovaraju sa ko zna
kim, pregovaraju i ugovaraju o onome sa im emo mi posle morati da
ivimo."

"Jedino to ja oseam je da imamo jo mnogo posla koji moramo


da zavrimo," rekla je. "Tako da mi je sasvim svejedno da li emo se
uti sa efom u sledeih nekoliko dana ili ne, taman onda neu morati
da mu saoptim kako jo nismo zavrili posao." Pokazala je prstom
prema torbi i upitala: "ta je unutra?"
"Jastuk, est koulja, desetak pari gaa, etkica za zube i 23
Antonijeva dolara svezana u maramicu." Nastavio je da objanjava
kada ga je pogledala belo: "Beim od kue."
"Aha," rekla je. "Znai napokon si odluio da uradi neto pametno
i da se useli. Ne znam samo to to nisi uradio jo pre nekoliko
nedelja."
"Ah, jako ljubazno od vas to ste mi ponudili vae gostoprimstvo,
gice Li," rekao je Grin. "Bio bih vam jako zahvalan kada bi mogao da
ostanem neko vreme. Neete me ni primetiti." Zatim se zagledao u
portabl kontrolnu konzolu i procenio da je ona tek delimino
sklopljena. "ta misli da ja na brzinu sastavim lateralni podupira i
optoeni dra za tu tablu procesora?"
"Samo izvoli, ali nemoj da blokira pristup bekplanu," rekla je. "Ne
elim da ga ponovo rasklapam i remontiram."
"Ne brini," rekao je Grin kreui niz hodnik prema inenjerskoj
stanici za dizajn koja je bila povezana sa polimet prototip litografom.
"Da, u pravu si," doviknuo joj je kada se smestio. "Zaista nema potrebe
da se ide kui. Ne posle 24 asa provedenih u ofisu. Zavaravao sam se
da jo uvek mogu da imam privatan ivot."
"ta je bilo, nisi mogao da dogovori nijedan sastanak u pono?"
"Ma ne, nisam mogao da ostanem budan na tim sastancima. Poeo
sam da unitavam svoju reputaciju."
Tajer se smrknula. "Da sam na tvom mestu ja ne bih raunala da u
u skorije vreme biti u situaciji da ivim kao nekad," rekla je. "Prostor
za otvor na tom drau je 60 milimetara."
"Naao sam."
Dok je dra dobijao oblik na monitoru, Grin se na brzinu presliao
kako bi se setio svih zadataka koje im je Horton ostavio.
Podaci o projektu su bili sakupljeni, enkriptovani i arhivirani u dva
sigurna mesta izvan kampusa. Prototip Okidaa rasklopljen je na
delove i uskladiten za transport. Test uzorci su oznaeni, indeksirani
i smeteni na sigurnom mestu u tri pregraene aluminijumske kutije.

Trebalo je jo samo spakovati glavnu konzolu, za ta im je bio


potreban narueni drveni sanduk na iji se dolazak jo uvek ekalo i
par jakih 'lea' pozajmljenih od obezbeenja laboratorije. Portabl
jedinica emitera je prola provere niske struje i bila je spremna za
prvu rundu sistemskih provera im kontrolor bude spreman.
To je bio jedini Grinov projekat koji je on lino dodao na spisak i
tako uinio da Beba 2 ne bude samo portabl, ve i operativno mobilna.
"Moda e nam trebati mesto gde bismo je stavili a da ne moramo da
razvlaimo produne gajtane," objasnio je.
Tako je doveo sebe u situaciju da mora da razmilja o neemu to
se nazivalo primitivnom tehnologijom - o paru Katerpilar dizel
generatora visoke produktivnosti. DuoKet 150C, isporuen kao jedna
integrisana jedinica upotpunjena prikolicom sa gumenim tokovima i
zvunom koljkom, bio je dizajniran kao generator za urgentne
situacije, koji se automatski ukljuivao kao primarna podrka.
Rekonstrukcija koju je izvodio Grin morala je da rtvuje
redundancu kako bi se duplirao uinak. U isto vreme, on je odluio da
zameni jainu struje u stadijumu formiranja automatizovane reakcije,
u nadi da e isfiltrirati i stabilizovati uinak i na taj nain ga pribliiti
laboratorijskim standardima. Sasvim dobro je procenio da ima jo
etiri dana za to i da e na taj nain verovatno zavriti posao jedan
dan pre Li.
"Staviu dra u rezervoar," rekao je pomerajui svoju stolicu
unazad. "A onda u ostaviti svoje stvari u salu za konferencije B. Kai
mi da li moda zna gde su stavili onu udobnu sofu iz Bartonove
kancelarije?"
"Jo uvek je tamo. Umesto nje su izneli radni sto i tako napravili
mesta za moj krevet."
"Nadam se da ti onda, u tom sluaju, nije potreban? Ne bih ba
voleo da moram da traim od slubenika u kampusu da mi donese
drugu."
"Moj maor, Arni, spava na njemu," zapoela je Tajer.
"Ah," rekao je Grin i pomirljivo slegnuo ramenima. "Onda nita.
Idemo na Plan B. Trebalo bi da doktor Brohier ima neto u svom ofisu
to bih mogao da pozajmim."
"Nema potrebe", rekla je na Grinovo iznenaenje. "Arni e morati
da se prilagodi. Za sada ostavi svoje torbe kod mene u sobi. Kasnije u

ti pomoi da pomerimo kau."


Skoro od samog Grinovog dolaska u Terabajt, on i Li su ostvarili
neko glupo i iritirajue rivalstvo koje bi se, da su bili dvadeset godina
mlai, shvatilo kao flertovanje. Meutim, sve se zavrilo na
nadmudrivanju - uzaludnom takmienju dva nadarena uma da na silu
izvuku komplimente iz usta onog drugog, uz tvrdoglavu odlunost da
jedno drugom ne prue to zadovoljstvo.
Posle toliko meseci to rivalstvo je malo izgubilo na nekadanjem
aru. Ali se zadralo kao navika, tekua ala koju ni on ni ona nisu
uzimali za ozbiljno ali, u isto vreme, nisu hteli ni da je se odreknu.
Horton je nazvao taj njihov humor: "Hajde da jedno drugom vadimo
oi," i ponekad je pravio kritike ale na njihov raun kad god bi
primetio da to ponovo rade.
Te noi, meutim, Tajer je bila ta koja ih je uhvatila u ali. "Opet to
radimo," rekla je i zavalila se u svojoj visokoj stolici i iskljuila
opremu za testiranje.
"ta kae?"
"Jedini razlog to radimo od deset do deset je to ti ne eli prvi da
prizna da si umoran," rekla je. "Pa, evo umoran sam. U ovom malom
boksu sam ve ceo dan i moje oi vie ne mogu da izdre taj napor."
Grin je spustio svoj alat. "Pretpostavljam da sada misli kako ovo
dokazuje da si zrela i odgovorna."
"Ma kakvi," rekla je ustala i protegla se. "Ja sam to dokazala prole
nedelje kada sam ostala ovde da radim poto si ti rano otiao u lov na
animir dame."
"Kao da je moja krivica to sam popularan meu damama," rekao
je i krenuo zajedno sa njom niz hodnik.
"Naravno da si popularan. Plaa unapred, a rano odlazi."
Grin se trgnuo. "Opa. Prevaren niskim udarcem beli kralj posre i
izgovara red predaje borei se za vazduh i pada sa pozornice," rekao
je glumei narativnost dok je iao. "Na svu sreu, pada na udobni
kau."
"Uvek velikoduan kada pobeuje, crveni kralj poziva posrnulog
kralja da sa njim podeli Molanovu piu za njegovim stolom."
"Da li si je ve naruila?"
"Pre pola sata. Trebalo bi da je donesu do kapije za pola sata."
"Aha! Znai mi smo, u stvari, prestali da radimo jer si ti gladna?

Da!" pobedonosno se nasmejao i poeo da oponaa pobedniki ples.


"Povlaim ono to sam malopre rekao o predaji. Ah, kako je telo
nekada slabo..."
Pica je nestala za neverovatno kratko vreme, a ubrzo i flaa Vernora,
koju je Tajer donela iz svog malog friidera.
"Hvala ti," rekao je Grin. "Ovo je bilo dobro, stvarno dobro. Prva
stvar koju u ujutru morati da uradim je da nekoliko puta preskoim
ogradu."
"Moe ti to i sada, pa da prui snajperistima ansu da provebaju
koliki domet imaju nou."
"Tako si paljiva," rekao je i potapao rukom kau na kome je
sedeo. "Pretpostavljam da je bolje da ga pomerimo, pa da sada ja
budem paljiv i ostavim te samu."
"Moda bismo mogli da ga ostavimo tu gde je."
Grin je nakrivio glavu i pogledao je upitno iekujui odgovor.
"Nije mi bilo lako da spavam ovde," rekla je oigledno postiena zbog
priznanja. "Danas sam razmiljala i radije bih da bude tu i da znam
ta smera nego da si tamo negde i da pravi udnu buku usred noi.
Naravno, samo ako ti ne smeta."
Slegnuo je ramenima. "Pretpostavljam da je to O.K. Sem ako ne
spava sa upaljenim svetlima ili ima neki neprirodan odnos sa
makom ili neto slino."
"Ne," rekla je zabavljajui se. "Naravno, moda se predomislim
kada otkrijem kakva je to udna buka koju pravi ovde usred noi."
"Ostao sam bez kue, nikada ne hrem, i dresirao sam svoje pse da
ne laju."
"Dakle, princ meu ljudima," rekla je. "Hajde onda da pokuamo."
Dogodilo se nekoliko udnih stvari dok su se spremali za spavanje.
Li je bila okirana istog trenutka kada je Gordon, koji je oigledno
zaboravio na njeno prisustvo, skinuo bele bokserice pre nego to se
uvukao u svoju vreu za spavanje. Nekoliko minuta kasnije, kada se Li
vratila presvuena iz druge sobe, Gordon je primetio kako je iznenada
postao neobino zainteresovan za njenu spavaicu koja je dopirala do
kolena.
Tama ih je oboje oslobodila stida, ali nije mogla da izbrie njihovu

svest o prisustvu onog drugog. Tiina je bila puna znaenja, kao da


jedva eka da je prekinu, kao da je bila svesna trenutka koji je
prevazilazio sve ostale. Grin se borio protiv izazova da ne shvati njen
neodluni poziv na drugi nain i tako bude primoran da se suoi sa
mnotvom skrivenih i neispitanih misli.
Uvek sam sebi govorio da nam ne treba takva komplikacija jer
moramo da radimo zajedno. A i ti zasluuje mnogo vie od
estonedeljnog uda koje bi se zavrilo tako to bismo nekoliko puta
otili u krevet, a ja ne znam da li ti ja mogu pruiti vie od toga.
Njihova soba je bila bez prozora i Gordon je jedva mogao da nazre
Lijine obrise na krevetu koji se nalazio nasuprot njegovom. Ali mogao
je da je uje kako se okree, nameta jastuk i isputa dubok uzdah. O
emu ti tamo razmilja? Da li si neto drugo oekivala? Da li si
razoarana ili ti je laknulo, ili sam ja arogantan pa sam umislio da si
me uopte svesna?
Grin je uzdahnuo, a zatim istog trenutka poeleo da moe da vrati
u grudi uzdah koji je ispustio, jer mu se zvuk uinio preglasnim i
znaajnim u tami, isuvie je liio na poziv. Kao i zato to je napravio
uvertiru za tako neto, i uplaio da e ona moda tu ansu iskoristiti. A
jako dobro je znao da postoje pitanja na koja ne bi mogao da odgovori
niti da ih ljubazno odbaci, tako da mu je odjednom postalo veoma
vano da on bude taj koji e prekinuti tiinu.
"Li?"
"Mhm."
"Hteo sam neto da te pitam..."
"ta?"
"Da li ti stvarno misli da su bebe slatke?"
"ta bi eleo da zna?"
"Samo istraujem te muko-enske granice. Ja nemam sestru,
samo dva starija brata. Sin ne eli decu. A Brendon ima novu bebu
koja stalno plae, i jedino to sam mogao da primetim je da on ak i ne
misli da je ona sada slatka."
"Zato ti je onda potreban moj odgovor?"
"Pitao sam se koliko je univerzalna ta stvar sa bebama, koliko
reenosti ima u stereotipu. Da li bebe donekle privlae sve ene, pa
ak i one koje su srene to su same i imaju uspene karijere."
"Aha, sada shvatam. Ovo je jedan od onih razgovora koji se vodi na

pidama urkama u zajednikim spavaonicama u letnjim


kampovima."
"Ba tako."
Li je malo zastala pre nego to je odgovorila. "Imam utisak da ti
ve veruje u taj stereotip, jer inae ne bi postavio takvo pitanje.
"Ja vidim kao i svako drugi da su mukarci i ene napravljeni po
razliitim specifikacijama, ako na to misli."
"Na primer?"
"Nikada nisam video da se momci okupljaju oko kolica na nain na
koji ene to rade. Brandon zove Moli svojim bebi magnetom. Zato mu i
ne smeta da je izvodi u etnju ili u kupovinu."
"Izgleda da je tvoj brat pravi armer."
"Pa, on ima tek dvadeset est godina. On nee biti svestan sveta
oko sebe sledeih nekoliko godina."
Li se nasmejala nestano. "ta to govori o tebi?",
"'Opasnost, opasnost, Vil Robinson..'"
Nasmejala se. "Kakva je bila, mislim kakva je tvoja majka? S
obzirom da nema sestru da ti da bolji primer..."
"Mislim da je mojoj majci prva i najbolja sudbina bila ta to je moja
majka. Ona je ostala sa nama kod kue dok i najmlai od nas odnosno ja - nije poao u srednju kolu. Sedam se da sam se u jednom
trenutku oseao krivim zbog toga. Ona mi je rekla da je mi nismo
spreili ni u emu to je elela da radi vie, zato to nije postojalo nita
to je elela vie od toga. Ja stvarno mislim da to nije bila samo prazna
pria."
"Da li je onda ona bila prvi covenantor u porodici?"
"A ne," rekao je i zakikotao se. "Nije tu bila posredi nikakva
politika. Ona je jednostavno bila mama i to je sve."
"To mi pomae da shvatim kontekst tvog pitanja," rekla je. Pa,
kakav odgovor ti zapravo eli? Uopten ili konkretan? Sociobioloki
ili psiholoki?"
"Po tvom izboru."
"Kako si udno staromodan," rekla je zevajui. "Pretpostavljam da
je mogue dati 90% pouzdan uopten odgovor. Veinu ena privlae
bebe, a veina njih ak ne moe ni da kae zato. Meutim, ostaje onih
10%. Poznavala sam dve prijateljice dugo godina, koje su izbegavale
bebe kao da su u pitanju mine iznenaenja."

Zastala je na trenutak, a onda dodala: "Ali kada sada razmislim o


tome, i jedna i druga su poticale iz razorenih domova. Jednu od njih je
maltretirao ouh, a drugoj je majka bila alkoholiar. I jedna i druga su
uvale make. Moda ipak moemo govoriti o tome s 95% sigurnosti."
"Znai postoje izuzeci. ene koje ne uvaju ni make, ni konje, ni
pse, a koje u isto vreme i ne ale zbog ivota koji vode..."
"Ti stavlja najmanje etiri vrste ena u jednu kategoriju," rekla je.
"Odnos izmeu ena i pasa - mislim velikih pasa; mali psi ulaze u istu
kategoriju kao i make - nema nita zajedniko u odnosu izmeu ena
i njihovih maaka, ili ena i njihovih konja. Dodue, ne kaem da ne
postoji neka vrsta kompenzacije i pomeranja u okviru sve tri
kategorije. Ovde se radi ipak o odnosima, a ne o posedovanju."
"Pa ako su make zamena za bebe..."
"Ponekad" naglasila je. "A psi su ponekad tajni ljubavnici." Zatim je
odmah dodala: "Naravno ne u bukvalnom smislu."
"Ili bar nije uobiajeno. A konji..."
"Konji - sa konjima je stvar malo komplikovanija." Razmislila je za
trenutak. "Mislim da konji bude u enama sve vrste odnosa koji
postoje, od isto pohlepnih i utilitarnih do duboko linih, pa ak i
seksualnih. Konj moe u odnosu imati ulogu majke, oca, prijatelja,
deteta, ljubavnika, odanog sluge - a da ne pominjem tu divlju stvar
zatvorenu izmeu nogu ene-konja, koju kontrolie strogost i bi po
volji jahaa."
"Pretpostavljam da si gledala Xenu kada si bila dete."
"Kako si znao?" Mogla je da ga uje kako se smeje.
"Sluajno sam pogodio," rekao je. "Ali ipak, ti kae da postoje
izuzeci - ene koje jednostavno ne privlai ni majinstvo ni bebe, koje
nisu popunile tu prazninu nekom zamenom i koje ne bee od
sopstvenih strahova."
"Da. Zato i ne moemo da napravimo jedno pravilo koje bi
mogloda se primeni na sve ene, i zato bi ene trebalo da imaju
slobodu izbora."
"Da li si ti jedna od njih? Da li ti spada u izuzetke?"
"Aha, dakle ti bi ipak da sazna ta ja lino mislim o tome," rekla je
uzdahnuvi. "Da, bebe su super. Ja stvarno mislim da su one slatke.
Volela bih da sam imala vie vremena da provedem sa mojom sestrom
dok su joj deca bila mala. I ja jo uvek nisam prestala da se nadam da

u jednoga dana i ja imati jedno ili dva deteta. Nemoj pogreno da


shvati ovo to sam rekla."
"Nisam ni mislio."
"Pa nisi morao da bude ba toliko spreman da se sloi sa mnom,"
rekla je i uzdahnula. Ja nisam ono sto mukarci ele. Znam to. A s
druge strane, nisam ni zainteresovana da postanem to to oni ele ne, to i nije u potpunosti tano. Ja sve to odlino razumem, ali nisam
od onih kojima je ta cela stvar odvratna. Meni to samo nije prirodno.
Ja sam sirena bez sluha za muziku, devojka koju niko ne bira da
odigra sa njim ples parenja. I stvarno se pitam zato mukarci ne ele
mene, onakvu kakva sam. Pametna sam, ne poputam, i pravljenje
beba nije broj jedan na listi mojih prioriteta. Da li me to na bilo koji
nain diskvalifikuje?"
"Ne bi trebalo," rekao je. Ne diskvalifikuje te. A sada mi daj
nekoliko nagovetaja o tome ta eli, i gde misli da bi to mogla da
nae...
Dve poruke su ih ekale ujutru. Jedna je bila od Brohiera koji ih je
obavetavao da e ostati u Vaingtonu jo nekoliko dana. Druga je bila
od Hortona koji je hteo da uje njihovu procenu o tome kada bi Beba
mogla da bude spremna za transport.
"Neto se dogodilo," rekao je Gordon. Napravili su neke dilove."
"To bi trebalo da bude dobra vest, zar ne? Ili ti moda hoe ovako
da ivi za uvek?"
"To nije dobra vest. Brohier e predati Okida Pentagonu, a Horton
nee ni prstom mrdnuti da to sprei."
"Ti to ne moe da zna. ef mi je obeao..."
"To je neizbeno. Vidi, oni nisu otili u Vaington na kruno
putovanje po ambasadama. Da razmiljaju globalno oni bi sada bili u
Nju Jorku, u poseti generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija. A oni su
u Vaingtonu jer su u dui nacionalisti. Oni ne ele da urade bilo ta to
bi ugrozilo njihovu zemlju."
"Nije mi jasno zato ti u tome vidi bilo kakav problem?"
"To su razmiljanja iz sedamnaestog, a ne dvadesetog veka. Jake
vojske, jaki gradovi - drave, jaki zidovi. Ali vie nema zidova. Sada
imamo globalnu kulturu i globalnu ekonomiju baziranu na nauci i

tehnologiji. Svaki pokuaj da se politizuje nauno znanje je bio


apsolutna katastrofa. Informacijama je potrebna sloboda."
"ta ti oekuje od njih? Doktor Brohier je ponosan na svoju
Nacionalnu medalju za nauku koliko i na svoju Nobelovu nagradu."
"Brohier je atavista," rekao je Grin sa gaenjem. "Vidi, ja od njih
oekujem da razmiljaju o politici Okidaa. Oekujem da se ponaaju
kao Homo sapiensi, a ne kao Amerikanci. Trebalo bi da prevazilazimo
na plemenski mentalitet, a ne da ga pojaavamo."
"Da li to dvoje iskljuuju jedno drugo? Savreno je razumno da
bude prvo siguran da je tvoj dom bezbedan pre nego to se odrekne
neega kako bi spasio tui dom."
"Ali dati Okida vojnim snagama kako bi napunile svoje bacae
plamena a onda da se pitamo zato su izgorele kue naih suseda. Ma
hajde, Li - znam da ne eli da ovaj projekat zavri u istom skladitu
gde i Zavetni koveg, turbina za hladnu fuziju, kao i Rajvelov NLO."
Li je odmahivala glavom. "Toliko si paranoian da kada se
uporedim sa tobom ja sebi delujem sasvim normalno. Ne, naravno da
ne elim da Okida slui monima kako bi postali nepovredivi. Ljudi
kao to su Nkrumah i Morana i Son Li treba da brinu to su se nali na
pogrenoj strani pitolja. A ja prosto ne mogu da poverujem da emo
mi dati Okida takvim ljudima."
"Ti misli da naa vlada vie ne igra igru pomaganja naih
prijatelja i oslabljivanja naih neprijatelja? Nisam znao da si toliko
naivna."
"Gordi, ja nisam naivna kada je politika u pitanju. Ona mi je
dosadna do bola, a tu postoji razlika. Politika crkve, gradska politika,
nacionalna, meunarodna... sve je to meni isto... beskonano
takmienje u pianju u dalj, samo s vremena na vreme prekinuto
nekim povremenim krvavim obraunom. Alergina sam na veliku
koncentraciju testosterona"
"Ne moe da se pretvara kako ishod nije bitan."
"Taj ishod mi je bitan koliko i ishod sledee utakmice Ohaja."
Na Grinovom licu se video laan uas, prekrstio je kaiprste ispred
sebe kao da eli da se odbrani od demona. "Pagansko dete."
"U pitanju je moje jeretiko srce," rekla je prijatnim glasom. "to
se mene tie, moe da otkae celu sezonu, i teko da bih primetila
razliku sem moda da je tie u kampusu nego pre i da je saobraaj u

blizini mnogo prohodniji. to je u osnovi i ono to oseam kada su


izbori u pitanju, porodini posedi, neprijateljsko preuzimanje vlasti,
stripovi o superherojima, profesionalni hokej, i akcioni filmovi.
Zadrala bih Olimpijske igre, ali bih se otarasila nacionalnih dresova svako bi predstavljao sam sebe. Nijedna medalja se ne bi raunala."
"Ti si neko udno bie."
"Mislila sam da smo se oko toga sloili sino," rekla je. "Gordi,
ozbiljno - moda ja jesam naivna pa verujem da e nas Okida pre
osloboditi nego to e nas tlaiti, ba kako je i ef rekao. Ali ini mi se
da e biti potrebno mnogo poverenja kako bi se napravio jedan novi
svet bez oruja, a ja sam spremna da svemu tome pruim ansu. Mi
moramo biti voljni, ili smo ve na samom poetku osueni na
propast."
"S tim to nije Horton u Vaingtonu, ve Brohier," istakao je Grin.
"Kakvo ti je obeanje on dao?"
Na to pitanje ona nije imala spreman odgovor, pa se namrtila.
"Ionako nije bitno," rekla je okreui se svom poslu. "ta bismo mi
mogli da uinimo ak i kada bismo imali dokaz da si u pravu? Da
udesimo neki 'nesrean sluaj' koji e unititi laboratoriju a nas ubiti?
Da pobegnemo sa Defovim bebama i vidimo koliko dugo bi uspeli da
budemo jedan korak ispred FBI-a? Da objavimo beleke i specifikacije
na internetu i pustimo da nastane haos?"
"Voljan sam da porazmislim o najmanje dve takve varijante."
"Pa, ja nisam," rekla je okreui mu lea. "Svialo se to tebi ili ne,
mi smo predani ovom pravcu. Pa ta i ako prvi Trigreri proizvedeni za
masovnu upotrebu budu sagraeni od strane TRW-a i instalirani u
podrumu Bele kue, ili u dvoritu Pentagona, ratnog vazduhoplovstva,
u Centru podataka za socijalno osiguranje? To je Trojanski konj,
Gordi. Iz prostog razloga to ne moe da koristi Okida u
samoodbrani a da se i ti sam istovremeno ne razorua."
"Nai e oni i za to reenje."
"Dok ne nau, Okida e ve biti smanjen na veliinu kofera a cena
e mu pasti pa e kotati kao neka obina Stona stanica, i bie ih
svuda, gde e stvarati male oaze razuma i mira," rekla je. "Ili emo
toliko poveati domet da emo napraviti tri velika Okidaa i parkirati
ih u Klarkovoj orbiti udaljenoj za 120 stepeni. To je neto to
Vaington moe da uradi, ali ne i Teheran."

"Gore je nego to sam mislio," rekao je mrano. "I ti si optimista."


"Pregrizi jezik," rekla je otro. "Optimista uvek vidi samo pozitivnu
stranu, ba kao i pesimista koji vidi samo lou stranu. Ja sam
meliorista. Ja vidim mogunosti. Mora imati nadu, Gordi. Nadu od
koje ti oi cakle ali nogama stoji vrsto na zemlji, i koja ti dozvoljava
da iza ovoga sveta vidi jedan bolji koji se krije u senci ovog
prethodnog - i upozorava nas da ga samo naporan rad moe izneti na
svetlo dana."
Dok je ona zavravala, Grin ju je posmatrao radoznalo. Jednim
delom je bio jako zabavljen onim to vidi ali uz dozu skepticizma, dok
su ostala tri dela predstavljala iznenaenje i divljenje, a moda i
obratno. Sve to je rekao bilo je: "Vi ste zaista neto posebno doktor Li
Tajer", glasom koji je tako odmerio da je delovao jako prirodno pa
nije moglo da se oceni na koju stranu taj balans konano preovlauje.
"udno, to isto pie i u mom dosijeu u FBI-u." Pogled joj je bio
bezizraajan, ali su je treptaji oka izdavali.
"Ali kako bi ti to znao sem, ako nisi jedan od njih."
"Ha, ja nisam samo jedan od njih - ja sam onaj pravi."
"Kao to sam sve vreme i sumnjala," rekla je i lice joj se opustilo i
razvuklo u osmeh. "Kai, ta e rei efu o rasporedu? Ja moram svoj
deo da zavrim najkasnije do petka - subote u podne."
"Rei emo mu da nam je potrebno jo deset dana da zavrimo."
Pogledala ga je upitno i zakiljila. "Mislila sam da ti treba manje
vremena da zavri."
"Nedelju dana onda."
"Gordi, u emu je stvar? Ti sad samo petlja sa mehanikom
prikolicom."
"Mislim da bismo trebali da ispitamo osetljivost portabla na
izgaranje - uz minimalnu snagu - u trajanju od 72 sata pre nego to ga
premestimo. I da ga jo malo ispitamo."
"Zato?"
"Da bismo znali da moemo da raunamo na njega tokom
transporta."
"Jo uvek misli da nas gone FBI agenti?"
Slegnuo je ramenima. "ta bi drugo moglo da se krije u onim
senkama. Mogli bismo ak i da imamo neke koristi od ove nae
tvorevine, i ovde a i kada odemo odavde. Radije bih da ga imam, a da

mi ne treba, nego da mi je potreban, a da ga nemam."


"Siguran si da se ne ukopava i pokuava da uspori Terabajt
ekspres?"
"Siguran sam," rekao je Grin odluno, a zatim je dodao: "mada ne
mogu da kaem da ne bih, kada bih mislio da mogu."
Klimnula je glavom stavljajui mu do znanja da razume ta je hteo
da kae. "Rei u efu da je prototip spreman u svakom trenutku, a da
e portabl biti spreman za sedam do deset dana. On e se sloiti sa tim.
Zna da samo nas dvoje ovde radimo i da dajemo sve od sebe."
"Ne elim da lae zbog mene."
"Neu lagati," rekla je Li. "Samo u rei da nismo skroz spremni."
Okrenula se i pogledala po laboratoriji, koja ne samo da vie nije
imala nijedan trag njihovog prisustva u njoj, ve su svi tragovi da je
bilo ta tu raeno nestali i uzdahnula je. "Ovo je bio posao ivota. A
sada je zavren. Svesna sam toga. Ali, jo uvek nisam spremna da
odem odavde.

9
RASPRAVA

ALIRCI Sveano otvaranje Svetske islamske konferencije progresa


prekinuo je ubojiti raketni napad u kome su poginule 32, a ranjeno je
vie osoba, ukljuujui i egipatskog predsednika Mohameda Khaleda
koji je bio u poseti. Sa tim u vezi, alirski premijer Zaoui je izdao
nareenje za kopneni i vazduni napad na uporite Hasana Hataba u
Z'Barbaru i Tipazi. Kasnije, u intervjuu koji je dao na CNN-u, Zaoui je
osudio "trgovce krvlju iz Francuske i Amerike" zbog prodaje naprednog
oruja nevladinim pobunjenicima.
Kompletan izvetaj /
antiterorizam na programu wipe-a /
Kaled se obratio konferenciji iz bolesnikog kreveta
Nijedan od trojice mukaraca koji su nestrpljivo ekali u predvorju
Ovalnog kabineta nije bio nepoznat u Beloj kui, ali istovremeno
nijedan od njih nije bio naviknut da ga tretiraju kao prosjaka koji
ispred vrata moli za milostinju.
Pre nego to su ga njegove aktivnosti protiv naoruanja uinile
politikim otpadnikom, Grover Vilman je bio jedna od zvezda u
usponu u Republikanskoj partiji. Poevi kasno da se bavi politikom,
ponudio je jednu zrelu sliku neoptereenu dugim zakonodavnim
pedigreom i naao se u ulozi svetski priznatog ratnog heroja. Izmeu
kongresnih brifinga, zakonodavnih stratekih sastanaka, i medijskih
dogaaja, zabeleio je vie od 60 poseta Pensilvanijskoj aveniji,
najvei broj njih za vreme prvog mandata predsednika Evansa.
S obzirom da je mo uvek i svuda praena bogatstvom, a bogatstvo
uvek prua neke privilegije, tako je i Aron Goldstajn dobro poznavao

Belu kuu. etiri uzastopna predsednika, ukljuujui i Evansa,


pokazivali su mu svoju tako to su ga pozivali da prisustvuje
drutvenim deavanjima i veerama na kojima su prisustvovali
dravnici. Vetim i diskretno izbalansiranim ponaanjem, Goldstajn je
uspeo da sauva svoju ast a da u isto vreme zadri i njihovo
interesovanje i slobodu da prisustvuje takvim deavanjima. Bio je na
dobrom glasu zbog svog integriteta i bio je radije priman u te krugove
od bilo kog bogataa, a da pritom nije morao da moli za usluge a ni da
ih kupuje.
Nasuprot njemu, Karl Brohier je u Beloj kui bio samo dva puta.
Dodue obe prilike su bile izuzetno znaajne. Prva je bila tokom
kampanja predsednika Englera za probnu ceremoniju za dobitnike
Nobelove nagrade. U tom, sada ve sramnom ponienju, Engler je
pokuao da dobije kredit od opunomoenika za dostignua amerike
nauke. Malo kasnije, Bartlesman, dobitnik nagrade za medicinu,
istakao je sa tog istog podijuma 'Juni travnjak' da je Engler
prepolovio savezni budet za nauku i time okonao program pod ijim
je pokroviteljstvom i sam Bartlesman proao svoju obuku za lekara.
Druga prilika, u kojoj je Brohier primio Nacionalnu medalju za
nauku od predsednika Evansa, bila je znatno diskretnija ali i mnogo
dostojanstvenija.
Ali sve to je bilo mnogo pre dolaska Marka Brelanda u Ovalni
kabinet.
Breland je bio prvi ovek koji se posle Kenedija direktno iz Senata
preselio u Belu kuu, i prvi "Narodni predsednik" posle Tedija
Ruzvelta, koji je, bilo to dobro ili ne, prekrio i promenio veinu
pravila o tome kako Vaington treba da funkcionie. Ni Evans ni
Engler ne bi dozvolili da ljudi poput Vilmana, Goldstajna i Brohiera
ekaju dva sata i pored ranije zakazanog prijema kod predsednika. Ali
ovo je bila Bela kua Marka Brelanda, gde nita nije bilo kao pre.
Brelandova lina harizma je esto povezivana sa harizmom koju je
imao JFK, ali sva slinost se tu zavravala. On jeste bio iz Senata, ali ni
nalik po kvalitetu, njegovo bogatstvo se sastojalo od "novog novca"
koje je sam zaradio. Breland je bio popularni bejzbol baca za
Filadelfija Filis vie od jedne decenije. Uz privlaan osmeh,
staromodnom radnom etikom, i jednim do dva udarca koji se sastojao
od obeshrabrujue brzog slajder udarca, Breland je bacao tako da je

odveo svoj tim na tri svetska prvenstva u bejzbolu, a usput je dobio i


dve u Jang nagrade kao najbolji igra na utakmici.
Ali Breland je bio ovek koga nije mogla da impresionira
popularnost, ukljuujui i sopstvenu. Tokom svoje karijere, diskretno
je odbio sve pogodbe za odobrenje, ak i kada bi mu to udvostruilo ili
utrostruilo ve pozamana godinja primanja. A zatim se desio
osujeeni pokuaj kompanije koja se bavila prodajom sportske obue
da pozajmi Breladovu slavu a da ne pomene njegovo ime ili prikae
njegov lik pomou lukavo smiljene reklame koja je prikazivala
zamagljene snimke, osenene figure, zatamnjene svlaionice, zvuk
koraka u trku, i postarijim naratorom koji je svaki spot zapoinjao
oteui: "Daa, goospodo, on je bio najbolji koga sam ikada video..."
Umesto da tui kompaniju, Breland ih je javno posramio na
nezaboravnoj konferenciji za tampu kada je izgovorio svoju jo
nezaboravniju reenicu:
"Zato bi ikoga bilo briga kakvu ja obuu nosim? Niko drugi sem
mene ne koristi moje noge za hodanje. I zar ne znaju ve svi da je hod,
a ne obua, ono to nas nosi tamo gde elimo da stignemo?"
To je bio prvi put da je nacionalna publika imala priliku da vidi
otvoren, zdravo razumski populizam koji je kasnije definisao
Brerlandovu javnu reputaciju. A to nije bio zadnji put da on kri
pravila. U eri kada su prvoligaka imena mogla da se potpuno
promene u periodu od dve do tri godine, on je celu svoju karijeru
proveo u jednom timu i pritom kritikovao svoje saigrae to vie cene
novac od lojalnosti rekavi: "Nijedan trgovac nikada nije postao heroj.
Ne moete oekivati da vas bodre kada menjate uniforme usred
bitke."
I jedan jedini put kada je izgubio u sezoni koja je bila nona mora
za ceo tim, javno se izvinio svojim fanovima i vratio svoju platu u
iznosu od 2.71 dolar po karti za svaku utakmicu u kojoj se pojavio,
tako to je taj iznos poslao potom svakom ko je kupio kartu ili taj
iznos u vidu kredita uneo u zapisnik.
"Imam sree da kao odrastao ovek igram deiju igru," pisalo je u
poruci koja je ila uz vraeni novac. "Ponovo u uzeti va novac kada
ga budem zaradio na terenu." Osmoro saigraa je sledilo njegov
primer. I sledee sezone tim je ponovo bio u takmiarskoj formi i
povratio je prvu poziciju.

Delimino zbog trenutaka, kao kada je povredio zglob u periodu


van sezone i na taj nain prererano okonao svoju karijeru
"Povetarac" je bio prvoklasni igra u profesionalnom sportu. U
novinskim reportaama o njegovom povlaenju iz sporta, najee
upotrebljavani atributi su bili "pravi" i "cenjeni." A njegova slava se
pretoila u kulturu masovne svesti, postavljajui ga u grupu elitnih
atleta i inei ga prepoznatljivim ak i milionima onih koji ga nikada
nisu videli kako igra.
Kada je Breland pozvao efa opkoljene Demokratske partije
Pensilavanije i rekao joj da eli da se kandiduje za Senat, zvaninici iz
stranke su bili ushieni, jer su mislili da su konano dobili konja za
trku pomou koga e ponovo moi da povrate potovanje. Ali negde
na tom putu uloge konja i jahaa su zamenjene. Iza Brelandove
blistave reputacije stajale su dve diplome, iz knjievnosti i iz politikih
nauka, otar i odluan um, nepokolebljivo ubeenje da se problemi u
zemlji mogu reiti putem obilate primene industrije i puno saoseanja.
"Ovo su moje porodine vrednosti," rekao je vee uoi izbora, i ta
fraza je delovala strano upeatljivo: "vrednosti koje su najvei dar
mojih roditelja meni, one kojima su me uili dajui mi lini primer.
Radi vredno. titi i izdravaj svoju porodicu. Svoje obaveze stavi
ispred svojih elja. Pomozi svakome ko se bori, sasluaj i uhvati za
ruku svakoga ko pati, izrazi svoje miljenje otvoreno kada je nekom
potreban savet, ustani kada je istini potreban prijatelj. Niemu od
svega ovoga ne treba objanjenje, ili opravdanje. Svi ovde to
razumeju. Svi znaju da je to ispravna stvar koju treba uraditi. To su
vrednosti radne zajednice, plemena, sela, komiluka, gradova. Na
izazov je da te vrednosti proirimo i na zajednice veliine drava i
zemalja, a vremenom i na ceo svet."
Bila je to poruka kojoj je bila potrebna ira publika. Tu publiku
ona je nala est godina kasnije, kada je Breland zatraio da mu
povere posao predsednika Sjedinjenih Amerikih Drava.
On je to zatraio od naroda, a ne od Demokratske partije. Jedan
mandat je bio vie nego dovoljan da postane sasvim jasno kako su
osobine zbog kojih je Breland bio omiljen meu svojim potovaocima
uznemirile i razbesnele rukovodstvo stranke. On je bio isuvie
direktan i bez imalo oseaja da im bilo ta duguje da bi im se dopadao.
Breland nije eleo da igra IGRU, nije eleo da se pokloni pred ikonama

i ustima bledim otrcanim frazama, nije eleo da sedi gde mu je mesto,


niti da dri jezik za zubima. Partija nije mogla da ga kontrolie, a
kamoli da ga uutka. Njemu ona nije bila potrebna, i to su znali i oni i
on.
Ali su isto tako svi znali da je on partiji potreban.
Iako su oguglali lanovi Beltveja odbacili Brelanda kao nevanog i
njegovu ansu da stigne do kandidacione skuptine, on je bio dobar
primerak - citiran isto onoliko koliko je bio i nepredvidiv. A njegove
rei su pogaale pravi takt ne samo kada su bile u pitanju prve
pristalice unutar politikog spektra, ve i neki oguglali predstavnici
tampe koji su pisali o njegovoj nekonvencionalnoj idejnoj kampanji.
Tako je februarska ala postala majski poduhvat skopan s velikim
rizikom, avgustovska nominacija iznenaenja i prkosno glasanje na
izborima za predsednika u novembru.
Prva stvar koju je Breland uradio sledeeg jutra bila je ta to je
najavio da nee prihvatiti predsedniku platu od 250.000 dolara. "Ja
sam novajlija u ovoj ligi," rekao je. "Saekajmo da vidimo kakvu u
godinu imati."
Do sada je to bila jedna neobina i divna godina, s obzirom da je
Breland nastavio da kri pravila i ne ispunjava ono to se od njega
oekivalo.
Otkazao je veinu pompeznih inauguracija, ukljuujui i paradu davanje akcenta na demokratsko udo mirovnog transfera moi i na
temu njegovog govora.
"Mi moemo bolje." U roku od dva meseca, tampa koja je
oboavala Brelanda kandidata, stalno je sada napadala Brelanda
predsednika zbog te fraze, ismejavajui njegovu ad hoc administraciju
kao seriju velikih i malih pogrenih koraka.
Ali umesto da pribegne uobiajenoj taktici opovrgavanja i
skretanja panje sa Bele kue, Breland je prevario novinare tako to
se javno sloio sa njima.
"Da, mi smo pravili greke. Da li ovde neko oekuje od mene da
odigram savrenu utakmicu na sam dan otvaranja sezone?" postavio
je pitanje u punoj sobi novinara, a istovremeno i svim graanima. "Jer
ja to nisam oekivao. To se jednostavno nije desilo - to sigurno i sami
znate, s obzirom da svi vi pratite ovaj sport mnogo due nego to se ja
njime bavim. Ali red u vam samo jednu stvar: vie nego jednom sam

u svojoj karijeri bio bez cilja, imao nekoliko promaaja dok nisam
stigao do dobrog tima i krenuo napred u pobedu. Ostavite me u ovoj
igri, treneru. Snai u se."
Vaingtonska tampa, alergina na narodske metafore koje nisu
bile njegova sopstvena tvorevina, je ostala hladna - ali je zato javnost
bila u potpunosti armirana. Brendonov ugled je porastao za osam
procenata na rejting listi, i ostao je na visokom nivou uprkos i
najveim naporima njegovih neprijatelja.
Ali vi jo niste postigli poen svojom brzom loptom, ljutito je pomislio
Vilman, ustajui da jo jednom pita svoju sekretaricu o zakazanim
sastancima. Ali pre nego to su on i njegova akumulirana nervoza
stigli do nje, presreo ga je ef personalnog, Riard Nolbi, ovek koji im
je ugovorio posetu.
"Senatore," rekao je Nolbi zadihano. "Jako mi je ao. Zbog situacije
u Aliru svi smo celog jutra u guvi. Ali predsednik je sada slobodan,
pa vas molim da zajedno sa svojim prijateljima poete za mnom."
Jedina stvar koja se nije promenila tokom Brelandovog prisustva u
Beloj kud bila je mona geometrija Ovalnog kabineta.
Posetioci koji su doli da bi im laskali, impresionirali ih, zastraili
ili zasmejali zatekli su Brelanda iza stola veliine metar i osamdeset
centimetara od hrastovine, udobno smetenog ispred poznatih
prozora sa duborezom, a koje su on i njegovi pomonici nazvali
"elektrina stolica." Posetioci koji su doli da pregovaraju, izloe svoje
genijalne ideje, debatuju ili skuju zaveru odrali su sastanak sa
Brelandom u, takozvanoj "jami", koja se sastojala od dva mala pisaa
stola koji su se nalazili jedan preko puta drugog sa nogarama u obliku
kandi i staklenog topa. Dve iste fotelje, koje Breland nikada nije
koristio, ili ga bar Nolbi nikada nije video, davale su jami oblik slova U
zbog ega je ona delovala mnogo intimnije od sobe koja ju je
okruivala.
Vie od jednog sata, Breland je sedeo na prednjem kraju jednog od
stolova, i sluao ushieno dok su mu njegovi posetioci izlagali detalje
o zapanjujuem otkriu. Nauka je bila iznad njegove mogunosti
razumevanja, ali zato implikacije nisu. Svaki cilj koji je imao, svaki
problem sa kojim se suoio, svaka nada koju je gajio je odjednom

postala nebitna. Ova tri oveka - nezaokupljena izgledom, na prvi


pogled naivni, neuglaeni u predstavaljanju - izbrisali su Brelandov
plan igre, i ispisali budunost pred njim.
Sve to si do sada znao je pogreno...
"Vidim da u napokon moi mirno da spavam neko vreme," rekao
je Breland odmahujui glavom. "Nadam se da ete shvatiti kada
kaem da bih, u najskorije vreme, eleo lino da vidim Okida efekat."
"Kao to bih i ja eleo," rekao je Vilman.
"Sve to smo vam rekli je istina," rekao je Goldman sa blagim
ogorenjem.
"Da li sam ja moda nagovestio neto drugaije? Ja nimalo ne
sumnjam u to," rekao je Breland. "Vi i doktor Brohier ste doli kod
mene sa dovoljno kredibiliteta da mi ispriate neto neverovatno i da
odrite moju panju dovoljno dugo. Ali priznajem da se u meni javila
deja elja da dodirnem udo."
"Bie nam zadovoljstvo da vam to omoguimo prvom zgodnom
prilikom," rekao je Goldstajn staloeno.
"Pa, teko da je to sada najhitnija stvar koju treba uraditi," rekao
je Breland i pogledao u Nolbija. "Pretpostavljam da bi trebalo da
pozovemo generala Stepaka i Karera da uju ovo," rekao je, imenujui
dravne sekretare odbrane.
"im pre," rekao je Nolbi. "Iako moramo biti paljivi kako bi
spreili da informacija izae iz odeljenja. Doktore Brohier, ko jo zna
za ovo?"
"Zar je bitno?" rekao je Brohier i podigao obrvu. "Na duge staze
nema tajni kada je nauka u pitanju. Svet nee uestvovati u
zatakivanju."
"Siguran sam da Riard nije mislio na zatakivanje," rekao je
Breland. "Ali ne sumnjam da ste vi ve..."
"Nije?" otro je pitao Vilman. "Gospodine predsednie, mi smo
ovdesamo iz jednog razloga. A to je zbog vas, vie nego zbog bilo kog
drugog, i imajte na umu da ovo otkrie treba da bude od koristi celom
ljudskom rodu, da unapredi civilizaciju. Ovi ljudi su patriote, kao to
sam i ja. Ali imajte na umu da niko od nas nije doao ovde a vam
ponudi neto prolazno poput tehnoloke nadmoi nad neprijateljima.
Okida nije neto to treba da ostane "u odeljenju", ve ga treba
podeliti, rairiti po zemaljskoj kugli dok ne stigne u ruke onih koji

mogu imati od njega koristi. A ako vi ne razmiljate na taj nain, mi


emo se izviniti to smo vas loe procenili i otii emo."
"Samo zato to nismo u ratu ne znai da nemamo neprijatelje,"
rekao je Nolbi, nimalo dirnut onim to je uo. "I samo zato to nema
trupa koje se gomilaju na naim granicama i ratnih brodova blizu
naih obala to ne znai da nas nai neprijatelji ne mogu ugroziti. A sa
starim sovjetskim nuklearnim centralama u najmanje dvadeset
zemalja, ta pretnja je izuzetno velika. Setite se Srvestibada," rekao je,
pominjui ime grada u Nagasakiju koji je prvi nestao u nuklearnoj
peurki. "Mi ne elimo da se tako neto dogodi u Floridi, Teksasu ili
Kaliforniji."
"Seam se grada Oklahome," rekao je Vilman. "Pitolji koji su
nama predstavljali tada pretnju su bili nai sopstveni. Fanatici koji su
predstavljali najveu pretnju za nas su bili domai."
"Ne," dodao je Breland i odmahnuo glavom. "Ta pretnja je jo uvek
prisutna..."
"To nije samo pretnja," rekao je Vilman. "Mi smo upravo postali
neosetljivi na krvoprolie kada u njemu uestvuje jedna ili dve osobe.
Ako doe do pucnjave u restoranu ili poti u kojoj nastrada deset
osoba pridaemo tom dogaaju panju celo jedno popodne. Ako
pedeset ljudi bude dignuto u vazduh na eleznikom mostu i gradu
ikagu, tome emo pridavati panju ak nedelju dana. Ali jedanaest
hiljada ubistva iz vatrenog oruja se desi svake godine a da mi to i ne
primetimo dok to ne bude na brat ili sestra, prijatelj, dete..."
"Da mi gubimo jedanaest hiljada mladih ljudi godinje u
obraunima na pirinanim poljima, dunglama ili peanim dinama, vi
to ne biste tek tako zanemarili," rekao je Goldstajn. "Ali s obzirom da
se to deava na pustim mestima, spavaim sobama i barovima, onda..."
"Ja to ne zanemarujem," rekao je Breland. "Mada moda ima istine
u vaoj optubi da smo mi donekle ravnoduni kada je krvoprolie u
pitanju, ih ako nita drugo a ono nesaaljivi. Voleo bih da mogu da
vam kaem - doavola, voleo bih da mogu da kaem na CNN - koliko
mnogo su obavetajne slube uradile za ovu zemlju u poslednjih deset
godina, kolikog su nas bola potedele tako to su sve oruje drali
dalje od naih granica. Toliko njih se rtvovalo, tako mnogo heroja, za
koje niko nikada nije uo."
"Okida moe da olaka posao naoj obavetajnoj slubi (CIA),"

rekao je Vilman. Ali ako sve u svemu tome mi budemo titili samo
sopstvene interese, onda treba da nas bude stid. Svakoga dana umiru
nevini ljudi u Panami, Koreji, Angoli, Bosni, zbog ruevina koje su
ratovi od pre pola veka ostavili za sobom - stotine miliona mina koje
ekaju u mraku na deji korak. Postoje mesta u svetu koji ve sto
godina nisu imale ni jedan dan mira, jer su puke i bombe zagluile
bilo koji drugi oblik dijaloga."
Breland se sarkastino nasmejao. "Vi ste strastven i ubedljiv ovek,
senatore. ovek bi pomislio da ste vi ovako neto ve ranije radili."
"Prednost na domaem terenu," rekao je Vilman bezbrino. "Nema
izvinjenja."
"Naravno da ne." Breland je pogledao u stranu prema Nolbiju, a
zatim zaustavio svoj pogled na Brohieru. "elite da ja ponem trku u
razoruanju."
"Da," sloio se Brohier. "Ba tako."
"Oprostite gospodine predsednie, ali to je najvea glupost koju
sam ikada uo," rekao je Nolbi. "Vi ne moete promeniti ljudsku
prirodu. Ne moete eliminisati sukobe. Nije u pitanju oruje, ve mi
sami. U pitanju je pohlepa, pouda, bes, i neko ko stoji izmeu nas i
onoga to elimo. Rat je izmiljen mnogo pre baruta. Oduzmite
ljudima puke i oni e upotrebiti noeve i buzdovane. Oduzmite im
bombe i oni e koristiti otrov i vatru. To ne dodiruje impuls koji
nagoni na ubijanje, koji izdaje nareenje peadiji da krene u napad."
"alim vas," rekao je Goldstajn, iako je izraz njegovog lica mnogo
vie govorio o preziru koji osea nego njegove rei. "Vi po
sopstvenom izboru ivite u mranom i beznadenom svetu, i koristite
svoj pesimizam kao izgovor za nereagovanje." Pogledao je u
predsednika mirnim, izazivakim pogledom. "Ali ak i da je gospodin
Nolbi u pravu, i da je naa vrsta osuena da stvara ubice i gospodare
rata, najmanje to mi moemo da uinimo jeste da im to oteamo to
je vie mogue."
Vilman je bio taj koji je odgovorio ovom izazovu, i njegove rei su
zapanjile i zabezeknule i Goldstajna i Brohiera.
"Gospodin Nolbi jeste u pravu. Bilo bi nepoteno da se pretvaramo
da je drugaije," rekao je Vilman. "Bez ratova, teko da bismo imali
istoriju uopte. Bez ubistava, teko da bismo imali knjievnost. Mi
jesmo sa grekom, a ta greka je neuspeh empatije. Mi smo nesposobni

da patnjama drugih damo istu teinu kao naoj blagoj nelagodnosti.


Spreavamo tuu bol da stigne do naih nervnih zavretaka, sem ako
nismo primorani da uradimo neto kako bi ublaili tu bol.
Ali, istovremeno, gospodin Nolbi i nije u pravu. On zanemaruje
vanost uenja, mogunost prosvetljenja. U ovom trenutku, gospodine
predsednie Breland, ja ne bih mogao sebe da nateram da uradim za
vas ono to sam rado i bez razmiljanja uradio za drugog predsednika,
pre samo pola svoga ivota i na pola sveta odavde. Ja sam nauio iz
sopstvenih iskustava, i to mora svako da uini. Gospodine Nolbi, da li
vi imate decu?"
"Tri sina."
"Ah, dobro, onda bar donekle i imate osnova za svoj pesimizam,"
rekao je Vilman. "Ako se veeras vratite kui i zateknete svoje sinove
kako se tuku motkama u dvoritu, verovatno ete sa njima
porazgovarati o potovanju, o drugim nainima da se ree svae, o
pravilima u vaoj kui. Ali dok oni budu pokuavali da shvate mudrost
vaeg saveta i ozbiljnost vaih upozorenja, zar neete probati da
sklonite motke? U stvari, zar neete to prvo uraditi?"
Nije saekao odgovor ve se okrenuo prema Brelandu. "Ja rado
pohvatam revoluciju. elim da vidim kako e ona promeniti stvari u
sluaju da nai predsednici ne budu vie mogli da bacaju napalm u
dunglu ili koriste mainke protiv gomile, kada jedino emu generali
mogu pretiti bude samo ono to mogu da pregaze, kada najgora stvar
koju premijerovi avioni mogu da urade bude da bacaju kamenje.
elim da vidim da li e komandant poslati vojsku u bitku ako zna de e
ih verovatno pobiti oruje koje oni sami nose. I jo elim da vidim da li
e takva vojska krenuti u borbu nenaoruana."
"Ali zar na taj nain ne dozvoljavate kralju da bude najai ovek u
plemenu?" pitao je Breland.
"Verovatno na neki nain," rekao je Vilman. "Gospodine, ne mogu
vam obeati svet u kome e svi biti jednaki. Hijerarhije dominacije
nee nestati. One e biti ojaane. A tako i treba da bude."
"I po vama to je dobro?"
"To je traka za ubrzavanje na putu za mir. Jedna od najpodmuklijih
stvari kada je oruje u pitanju je nain na koji ono inspirie slabie.
Nain na koji ih navodi da se bore kada bi trebalo da se potine, i da
nastave da se bore kada bi trebalo da prihvate pat poziciju. Priroda je

okrenuta naopake putem oruja. Zamislite kakva bi bila sezona


parenja da su mujaci naoruani samarama."
Breland se samo alosno nasmeio, a Goldstajn se nelagodno
nasmejao. Nolbi ga je otvoreno gledao mrko. "Dakle to znai da vi
nameravate da izdate svoju zemlju, da predate planetu u ruke
Kinezima?" pitao je zahtevno. "S obzirom da je naa vojna tehnologija
protivtea njihovoj brojnosti. Oduzmite nam nau tehnologiju, doi e
do disbalansa moi i oni e prevagnuti. I Rimljani su sagradili svoje
carstvo samo uz pomo falangi i galija koje su pokretali uz pomo
vesla."
Brohier se ubacio i dao Vilmanu momenat da razmisli.
"Predsednie Breland, znajte da su kineski fiziari isto koliko i mi
sposobni da dou do ovog otkria," rekao je. "U stvari, ne mogu sa
sigurnou da tvrdim da oni to nisu uradili jo pre pet godina. Tako da
je podjednako mogue da idemo malo ispred njih koliko i da malo
kasnimo za njima."
"Znai mogue je da upravo sada oni konstruiu ovu napravu.
"Sasvim mogue."
Okreui se prema Nolbiju, Breland je rekao: "Riarde, nije mi
jasno kakve jo mogunosti postoje. Ali posluau tvoje predloge."
"Nemam ih," priznao je Nolbi. "Ali cela ova stvar mi deluje
uznemiravajue, jako uznemiravajue."
"'Uznemiravajue' je prava re za tako neto," rekao je Breland.
"ini mi se da e ovo mnoge 'uznemiriti'. Doktore Brohier, da li
moete da ostanete u Vaingtonu jo nekoliko dana?"
"Pod kojim uslovima?" pitao je Vilman.
Nolbi i Breland su izmenjali poglede.
"Pa, pretpostavljam da e Riard insistirati da potpiete zakletvu
bezbednosti...," zapoeo je predsednik.
"Moe on da insistira koliko eli," prekinuo ga je Brohier. "Taj
papir nee biti vredniji ni sa, a ni bez mog imena."
"Naravno," rekao je Breland. "Ali morate shvatiti da..."
Brohier nije imao strpljenja za verbalni melem. "Gospodine
predsednie, vi mene ne posedujete, ba kao to niko ne poseduje
nauno otkrie. Nemate ama ba nikakvog razloga da od mene traite
da se obaveem kada vi sami niste spremni to da uinite. Tek kada vi
odluite ta ete uraditi u vezi ovoga to smo vam danas rekli, ja u

biti spreman da odluim ta u ja da uradim. U meuvremenu, uzeu


sobu u hotelu i dau vam vaih nekoliko dana. Ali samo nekoliko. Ne
podnosim guranje sa turistima, kao i druenje sa advokatima, to
strano ograniava moj boravak u ovom gradu."
"Da li biste voleli da odsednete u Kamp Dejvidu, doktore Brohier?"
upitao je Breland, nimalo zbunjen njegovim pritubama. "Tu nema
turista, a ja bih mogao da isteram advokate pre vaeg odlaska tamo.
Ako se dobro seam, vi ste iz Vermonta, te mislim da bi ste uivali u
planini i umama."
"Zatvor sa pogledom?"
"Doktor Brohier moe odsesti sa mnom u upljem hrastu," rekao
je Goldstajn. "Ako se svi sa tim slau."
"Imajui u vidu ta je sve u opasnosti, voleo bih da tajna sluba
bude prisutna," rekao je Nolbi.
"Da nas posmatra, ili da brine o nama?" pitao je Brohier otro.
"Nije bitno. Arone, hoe li me pustiti da ovog puta ja putam vozove?"
Predsednik je bio zbunjen, ali Goldstajn je samo nabrao nos dok je
razmiljao i sloio se, "Moda jedan spori teretni voz."
Brohier je klimnuo glavom i pogledao Brelanda. "Biemo u
upljem hrastu."
"Prihvatiemo pratnju, ako insistirate na tome," rekao je Goldstajn
ljubazno. "Ali ne elimo nikakve agente," otro je dodao. "To je moj
dom, gospodine predsednie. A ja sam odabrao da ne ivim u tvravi.
To isto i vama preporuujem."
Kao i uvek, Mark Breland je bio odluan. Neodlunost je bila fatalna
greka u takmiarskim sportovima, i odluno samopouzdanje koje je
prikazao na humci bilo je utkano u njegovu prirodu.
Razume se, njegove odluke nisu uvek bile ispravne. Ali Breland se
uvek radije odluivao za opciju da pogrei u brzini, nego da prolazi
kroz agoniju na svom do stanja ambivalentnosti. Malo po njegovom
dolasku u Vaington, i njegovo osoblje, a i mediji, zapazili su njegovu
izvanrednu sposobnost da za kratko vreme proceni sve mogunosti,
izbegne mogue posledice, i napravi izbor sa kojim je spreman da ivi.
Brelandovi oboavaoci, imajui u vidu njegove najbolje odluke,
nazvali su ovu njegovu osobinu "britkost"; oni koji su ga klevetali,

naravno imajui u vidu one najgore odluke, nazvali su je


"impulsivnost."
Ali zbog odluke sa kojom je Breland sada bio suoen, brzine
njegovog motora za analizu su stale.
Opcije nisu bile dovoljno jasne. Vlada bi mogla da uzme i
konstruie Okida za sopstvene potrebe, da stane sa strane i dozvoli
Brohieru i Goldstajnu da ga plasiraju na tritu, ili da navue crnu
zavesu i zakopa tajnu u podzemnim grobnicama Juke.
Ali mogue posledice tih izbora bile su zastraujue kompleksne nalik pokuaju da se predvidi pedeset poteza unapred u partiji aha u
kojoj obe strane imaju 500 figura. Do samog Brohierovog i
Goldstajnovog odlaska, Breland se oseao ponienim zbog cele
situacije, potpuno nepripremljen da prihvati odgovornost.
Nije se prvi put ovako oseao, ali bilo je to prvi put posle dosta
vremena. Sa esnaest godina u drugom razredu srednje kole, i
zahvaljujui saobraajnoj nesrei u kojoj su povreena dva seniorska
timska bejzbol bacaa, naao se u ulozi startera na dravnom turniru
u sportu. Nije oekivao da e igrati, pa nije prouavao protivnike
bacae. Nije bio ni psihiki ni fiziki spreman, a njihova visoko
rangirana ekipa je izrugivala svako bacanje koje nije bilo fantastino
tokom celog prvog dela koje se proteglo do u beskonanost.
Sam u pustoj svlaionici, Breland se planih oiju zakleo da vie
nikada nee sebi dozvoliti da ga ponovo uhvate nespremnog i da e
uvek dati najvie to moe od sebe. Do tog dana, on se oslanjao na
svoj fiziki talenat, nikada nije vebao vie nego to je to njegova
predstava o "zabavi" to dozvoljavala. Od tog dana na dalje, odluio je
da uvek bude u top formi i spreman za sledei nivo, sledeu ansu,
sledei izazov.
Breland je radio vie od svih te jeseni i zime, uao u Dravni prvi
tim kao junior, prvi je odabran u prvom krugu iz cele kole za
regrutaciju, ali je prihvatio dravnu stipendiju Floride umesto ugovora
vrednog milion dolara. Igrao je etiri godine i diplomirao postigavi
osam SEC rekorda, i dobio diplomu sa jo est ispita koje je trebao da
poloi kako bi odbranio magistarski rad, i mulitimilionski ugovor, kao
i nadimak "Povetarac" - jer je sve to postigao tako lako.
Nadimak koji je dobio nikada mu se nije dopadao, s obzirom da je
po njegovom miljenju on znaio da niko nije bio svestan rada koji je

on uloio kako bi postigao to to je postigao. On bi vie pristajao


nekom deaku nego mladiu u kakvog je on izrastao. Pa ipak, kada su
ga pozvali da igra za veliki klub poto je samo za pola sezone uspeno
savladao Tripl-A bacae, bio je spreman.
Nita se nije promenilo ak ni kada je igru zamenila politika a
arenu Vaington. Onog dana kada je poeo da tri bio je spreman da
pobedi, a dan kada je pobedio, bio je spreman da se lati posla. ak i
njegovi najotriji! kritiari su mu odali priznanje za naporan rad koji
je uloio.
Ali tog trenutka, on je bio svoj najotriji kritiar, a jedini odgovor
na nelagodni oseaj koji ga je obuzimao svaki put kada bi se suoio sa
problemom koji je smanjivao njegove izvore, bio je jo naporniji rad.
Breland je proveo vei dao popodneva pretraujui fond
Kongresne biblioteke, na svom terminalu u kancelariji koji je bio
umreen sa centralnim u biblioteci. Glavne teme bile su: kriminologija
i vojna istorija, iako industrijska hemija i projekat Menhetn takoe
privlaili njegovu panju. Do veeri on je doao do mnogih pitanja
koje je eleo da postavi ekspertima. Podigao je slualicu, i krenula je
parada u pravcu kapije Bele kue.
Kad god je mogao, iskoristio bi znanje svojih posetilaca, bez i
jedne rei o postojanju Okidaa. To mu je utedelo mnogo vremena
one noi, dok ga je gomila mukaraca i ena koje je pozvao, provela
sat ili vie nestrpljivo ga ekajui u predvorju, pitajui se ta je to tako
hitno zbog ega ih je pozvao da dou od kue.
Kada nije pitanja mogao da formulie na neki drugi nain, Breland
je govorio spekulativno o razoruavanju ne precizirajui ni nain ni
sredstva pomou kojih bi to moglo da se izvede, kao ni uoptavanja
tipa a-ta-ako o buduoj tehnologiji naoruanja. Samo je dvojici
posetilaca te noi Breland dao puno objanjenje kao predgovor.
Njegov razgovor sa efom FBI-a, Edgarom Milsom, zapoeo je
malo pre ponoi, i bilo je ve vie od jedan po ponoi kada je Breland
konano postavio prvo od dva pitanja tmurnom agentu koji je nekada
radio u toj oblasti: "Ako ova tehnologija doe u ruke obinih ljudi,
kakav e to uticaj imati na kriminal?"
"Kako da doe?" Po ceni skupog novog mercedesa ili jeftinog
odela?"
"Ne bih bio iznenaen da u periodu od nekoliko godina bude

mogue i jedno i drugo."


Mils je klimnuo, trljajui svoju skoro elavu glavu. "Prole godine
imali smo. 93 bombardovanja i neto malo manje od 200 mrtvih. U
poreenju sa ostalim ovo je mirna godina. Po ceni od jednog
mercedesa, moda promenimo scenario u 50 takvih dogaaja - i
zavrimo sa 500 mrtvih.
"ta?"
"Ne mora svaki bombarder da ubije. Ali jo uvek emo imati 93
eksplozije, osim to e se sada neke od njih desiti na ulicama u pici
umesto na naputenoj klinici usred noi. A istovremeno nee biti
vremena da se telefonira i isprazni zgrada. U stvari, moda zavrimo i
sa tri ili etri bombardovanja nedeljno umesto sa dva, jer neemo
imati dovoljno prilika da uhvatimo neke od ovih ljudi pre nego to
njihovi tajmeri otkucaju, i jer e ova naprava od nespretnjaka
napraviti kompetentne graditelje bombe - dok danas, ponekad i
napravimo pauzu jer su neki amateri napravili greku."
"Ali kada jednom pone da se pria da e ih njihove sopstvene
bombe ubiti, zar to nee izmeniti jednainu?"
"Pre bih oekivao da to promeni taktiku," rekao je Mils i namrtio
se." Postoji mnogo naina da se isporui paket bomba a da se vi sami
ni ne popnete do vrata. Kurirske slube, UPS - brza pota, naivine i
mazge - potrebno je samo da pronae nekog ko e otii tamo gde
treba bomba da bude odneena i poveite je ispod njegovog auta.
Sada, ako se bude prodavao po ceni koja je dostupna srednjoj klasi,
moda bismo mogli da promenimo scenario u sedamdeset sluajeva i
zavrimo sa 200 eksplozija i 3000 mrtvih..."
"Zato?"
"Zato to pripadnici srednje klase ive i rade blie jedni drugima
nego to ive ljudi koji mogu sebi da priute mercedes. Iz onoga to ti
kae, zakljuio sam da je ova naprava detonator koji je aktivan sve
vreme, koji pomou nevidljivih ica ima domet na stotine jardi. Onda
ti sa svojom bombom proe kolima pored jednog takvog instaliranog
na glavnoj kapiji neke velike gospodske kue, i ti a moda i
telohranitelj ili batovan poginete. Proe kolima pored jednog
instaliranog na ulaznim vratima stambene zgrade, i onda ti, a moda i
stotinu stanara poginete.
Stvar je jasna, to je vie ovakvih stvari u opticaju, imaemo vie

pokolja. Ta stvar e uiniti bombe jo opasnijim za sve nas, ne samo za


potencijalne bombardere."
"Vi mislite da ljudi nee promeniti ponaanje kada budu bili
suoeni sa izmenjenim okolnostima."
Mils je uzdahnuo. "Gospodine predsednie, mi menjamo okolnosti
ve dve stotine godina, ali jo uvek postoje ljudi koji ele da postanu
kriminalci."
Breland je klimnuo glavom polako. "Ali ova naprava e takoe
uiniti pitolje manje opasnim. Kako ete vi to dovesti u ravnoteu sa
onim to ste upravo sad rekli?"
"Oh, tu poinju pravi problemi," rekao je Mils, odmahujui glavom.
"Delimino zato e ova sprava prvo zavriti na ulaznim vratima te
stambene zgrade, jer e ljudi prevashodno misliti na pitolje, a ne na
bombe. Ali uglavnom zato to ima pet stotina pitolja u zemlji, i zato
to su ljudi koji ih imaju veruju da e oni funkcionisati kada su im
potrebni. Drugi amandman poput agresivnog oveka kroz koga
prolazi struja visokog napona, gospodine predsednie - on nema
potrebe da se zagreva. Ne dodirujete ga. Ako ga dodirnete, vae
predesednitvo e poginuti."
"Vi verujete u priu da su ti ljudi koji imaju pitolje isto tako
privreni za onih pedeset hiljada ubistava iz vatrenog oruja
godinje?"
"Gospodine, ovo moe zvuati hladno, ali sve dotle dok neija tua
porodica krvari, da. Oni e vam rei da treinu tih ubistava
predstavljaju samoubistva, a ija je to krivica? Rei e vam i da se
treina tih pucnjava odigrava izmeu pripadnika bandi koji
pokuavaju da ubiju jedni druge, a bilo bi dobro da ih se reimo. Jo e
pokuati da vam kau kako je zaista tragian broj preostalih rtava, ali
kako to nije nita u poreenju sa brojem ljudi koji su mogli da postanu
rtve pucnjave da oni sami nisu bili naoruani, i da loi momci, shodno
tome, nisu imali ega da se plae.
"I da li su u pravu?"
Mils je dokrajio kafu pre nego to je odgovorio: "Znate, kada
obilazim istoni L.A. ili Tenderloin, mislim kao stari cinini pandur,
pitam se kako je mogue da sam ikada bio toliko glup da pomislim da
smo bolji od divljaka. A kada obilazim Sidnej ili Toronto, imam utisak
kao da sam otkrio izgubljeni svet koji se zove civilizacija, i pitam se

zato doavola, mi Amerikanci ne oekujemo vie od nas samih. Ali to


u stvari i nije bitno, gospodine predsednie, jer u svakom sluaju oni
veruju da su u pravu. Nikada ih neete promeniti, a oni vam nikada
nee oprostiti to ste pokuali da im oduzmete oruje. Uostalom, ako
vi njih razoruate, to znai da i oni vas mogu da razoruaju, a to ne
moemo tolerisati. Ne ovde, na ovom mestu i ne u ovom trenutku."
Umorno uzdahnuvi, Breland se navalio na naslon
stolice."Gospodine Mils, hteo sam da vas pitam kako biste mi vi
preporuili da reim ovaj problem, ali mislim da ste mi vi to ve stavili
do znanja. Pa ipak, ne bi bilo loe da mi ukratko rezimirate..."
Mils je ustao spremajui se da krene. "to se tie mene samog a i
FBI-a, radije bih reavao probleme koje mi sada imamo nego one koje
bi ova tehnologija stvorila. Otarasite ga se. Unitite ga. Ne idite tamo."
Predsednikov razgovor sa njegovim poslednjim posetiocem,
savetnikom nacionalne bezbednosti generalom Ansonom Tripom, bio
je mnogo krai. Sada ve uveban, Breland je uspeo da same svoje
izlaganje u ne vie od deset minuta. Trip je uspeo jo vie da same
svoje odgovore.
"Generale, ako ova tehnologija stigne do bojita..."
"Onda bi bilo bolje da smo mi na strani koja ju je tu donela."
"ta vi predlaete?..."
"Konstruiite ga, otkrijte kako da ga pobedite i prebacite prekriva
preko njega."
"Tajno oruje."
"Da."
"Zar ne bi bilo od zastraujue vrednosti da objavimo kako mi
posedujemo jednu takvu napravu?"
"Gospodine predsednie, malo ta je tako prolazno kao taktika
prednost usled tehnolokog napretka. Isto tako malo ta je vrednije od
toga. Ako ne sakrijemo otkrie, onda ono nee biti vredno kao
oruje."
Kada je Trip otiao, predvorje je konano bilo prazno. Breland je
izveo svoje nesreene misli u laganu etnju tamnim junim
travnjakom. Zastavi blizu fontane, pogledao je prema Elipsi i
masivnom vrhu tornja Vaingtonskog spomenika, koji se kupao u
blagom utom sjaju koji je podseao na meseev sjaj. Pokuao je da ne
posmatra samo tamnu tihu no, ve i senku budunosti.

Breland se ve bliio pedesetoj - bio je isuvie star da bi gajio bilo


kakve lane nade u pogledu veliine tragova koje ostavlja u
Vaingtonu. Kao i veina njegovih prethodnika, on je proao
intenzivnu obuku u pogledu ogranienja predsednike moi. Imajui
potrebu da ima uvid u neke stvari, esto je zavravao svoj radni dan
tako to je sedeo u bademantilu u svojoj privatnoj kancelaraiji, i itao
svoju kolekciju predsednikih memoara, a naroito onih predsednika
iji spomenici nisu ubeleeni u turistike mape. Doao je do zakljuka
da iako su neki predsednici propustili ansu da postanu veliki, nijedan
predsednik nije mogao da stvori takve mogunosti - taj trenutak je
sam dolazio po njih, voen dogaajima van zidova Bele kue.
Sa neobjanjivom sigurnou, Breland je znao da je taj trenutak
doao. U sledeih pedeset godina, jedini trag koji e ostati za njim kao
podsetnik da je on tu proao bie posledice njegove odluke vezane za
Okida - udvostruene ako bude doneo pogrenu odluku.
Rekao je sam sebi da mu je manje stalo da ga dobro zapamte,
bitnije mu je da ga zapamte po tome to je dobro radio, i to je
verovatno bilo tano. Rekao je svojim glasaima: "Mi moemo bolje," i
sada je doao trenutak da e taj njegov sada ve poznat i hrabro
izreen meliorizam biti stavljen na probu - test je sainio nastran
genije a isporuio ga magnat idealista, a i jedan i drugi su ga
posmatrali sa dozom skepticizma, koji je bio u skladu sa njihovom
nedokazanom mladou. Imajui u vidu da ga je delimino pokrenuo
ponos, u isto vreme sve to je bilo povezano i sa tim to nije eleo da
razoara one koji su u njemu gledali lidera - bilo da su oni izgledali
kao njegovi oboavaoci ili zvuali kao oevi.
Najhitnije od svega bilo je vinuti se do trenutka i zgrabiti
mogunosti koje je on nudio. Bilo je bitno uraditi to na pravi nain.
Svaki ivot je doticao jo desetak drugih, a linija izmeu ivota i smrti,
izmeu zdravih i hendikepiranih, izmeu sree i straha, mogla se prei
dok trepne okom. Spomenici nisu bili vani. Patnja je bila vana, jer
je bila stvarna, a samim tim esto i nepotrebna.
Razmiljajui o svemu tome u svetlu pustog travnjaka Bele kue u
tri ujutru, Breland je shvatio iscrpljen ali sa olakanjem da ne mora
odmah da donese odluku. Mogao je sebi da dozvoli da se odmori, da
zatvori oi iako pitanje jo uvek nije reeno, i da sutra opet nastavi
gde je stao. Sutra nije kasno.

Bela kua je bila puna pijuna, a jedan od njih je nosio uniformu


Dravnog sekretara Devona Karera.
Dvadeset dve godine u diplomatskom koru, ukljuujui i
slubovanje u javnim slubama u Bonu, Biejingu, Tokiju, pruile su
Careru odlinu obuku u pogledu informacija, tako da je dobro bio
poduen gde moe da doe do njih. Brzo i diskretno su ga
obavetavali o svakoj promeni predsednikovog rasporeda, o bilo kom
neuobiajenom posetiocu, sastanku koji se nije pojavio u dnevnom
biltenu za medije. S obzirom da je znao da se sve ono to je zaista
bitno u zvaninom Vaingtonu deavalo van pogleda javnosti, Karero
je prouavao grad kao da on vodi diplomatsku misiju u glavnom gradu
neke strane sile, uvek spremno ekajui na bilo kakve znakove koji su
neizbeno nagovetavali promenu.
Mediji su Karera nazvati jednim od "takmiara koji se takmii pod
lanim imenom" u timu Marka Brelanda. Breland nije bio dovoljno
dugo u politici da bi akumulirao bilo prijatelje ili obaveze u znatnom
broju, te je svoj kabinet ispunio veteranima lanovima zatvorenog
kruga iz glavnog grada koji su dugovali svoja mesta ne prijateljstvu sa
predsednikom ili dugogodinjoj odanosti partiji, ve sopstvenom
iskustvu, ekspertizi, i vezama. To to je ovo smatrano vrednim panje
govorilo je mnogo o postupcima i prioritetima Brelandovih
prethodnika.
Kao novajlija, Breland se bio grevito pridravao unutranjeg
kruga rituala i etikecije. Karero je pretrpeo prvih nekoliko
omalovaavanja bez rei. Ali kada je bio iskljuen iz intervencije u
Ruandi - a na njegovo mesto doao ambasador Ujedinjenih nacija u
koga su bila uperena svetla reflektora koja su trebala da budu
uperena u njega, i koji nije umeo da izae na kraj sa svojom
odgovornou, Karero je sa svog normalnog nivoa ljubopitljivosti
preao na otvoreno pijuniranje.
"elim da uinim sve kako bih spreio bilo kakve dalje
neprijatnosti," rekao je i sebi i svojim izvorima. "Oni od nas koji su
ovde due moraju da pomognu predsedniku da uspe. Ali ja to ne mogu
da uradim ako me predsednik ne pozove, a ja ne mogu da istupim i
dobrovoljno se prijavim, ako ne znam ta se deava."

Ali tog sivog i vetrovitog prolenog jutra, slika se lagano slagala.


Sve vei spisak imena posetilaca je zaista bio misteriozan - meu
njima su bila dva sociologa, psiholog, vrhunski istoriar iz Kongresne
biblioteke, potpredsednik amerikog Udruenja hemiara, predsednik
izvoa ruilakih radova CDI, pet, est ljudi iz Pentagona (ukljuujui
i komandujueg general-potpukovnika Vojne akademije), i Karerov
lini koordinator za borbu protiv terorizma, Donald Lang.
Vie zabrinut nego ljut, Karero je pozvao Langa u njegovu
kancelariju. "Done, donesi mi svoj izvetaj o sastanku sa
predsednikom," rekao je, koristei sve svoje iskustvo kako bi nabacio
ubedljivi osmeh i razoruavajue umirujui ton.
"Nema ta mnogo da se kae, gospodine sekretare," rekao je Lang.
"Predsednik mi je traio neke podatke u vezi sa kretanjima u
meunarodnom terorizmu.
"Kakve podatke?"
"Broj aktivnih teroristikih grupa, godinji broj incidenata, smrtnih
sluajeva u godini - sve ono to inae stavljam u svoj godinji izvetaj,
sem to je sadanji godinji izvetaj zastareo est meseci. Bio je veoma
zainteresovan za trendove i obrasce metodologija, i postavio mi je
mnogo pitanja u vezi sa tim."
"Ko je jo bio tu?"
"Uglavnom niko. ef personalnog Nolbi je ulazio i izlazio nekoliko
puta. Video sam sekretara odbrane kada sam ulazio, ali on je otiao
pre nego to smo mi zavrili."
"Da li je bio prisutan stenograf?"
"Ne, nije voen zapisnik. Predsednik je napravio nekoliko
zabeleaka, i to je sve. Kada malo porazmislim o tome, to je malo
udno, zar ne?"
Karero je ignorisao njegovo pitanje. "Kako je ugovoren sastanak?"
"Pozvali su me jutros da doem. Mislio sam da je u pitanju neka
ala - ak i u Vaingtonu pozivi koji poinju sa 'Ovde predsednik' nisu
ba toliko uobiajeni. Zar ti nisi uo za to? Obavestio bih te da sam iz
bilo kog razloga posumnjao da nisi ukljuen..."
"Ne, znao sam," brzo je rekao Karero. "Samo sam hteo da se
uverim da se sve odigralo kako treba, s obzirom da je obavetenje
koje su mi poslali bilo kratko."
"Aha," rekao je Lang. "Da li mi onda moe red o emu se radi?"

"ao mi je Don," rekao je Karero uz pomirljiv osmeh. "Jo uvek


nemam dozvolu da o tome priam. Shvata to, zar ne?"
"Naravno. Pa, ako ti mogu jo nekako pomoi..."
"Hvala ti."
Koraajui tamo-amo po svojoj kancelariji, Karero je sve sabrao i
dobio rezultat: sekretar odbrane, ef personalnog, antiterorizam,
vojne stareine, psihologija i sociologija, industrijski magnati. Sve je to
dodao teroristikoj pretnji - ubedljivoj i bliskoj, verovatno usmerenoj
na neki objekat koji se bavi proizvodnjom hemikalija. Izvukao je
telefon iz unutranjeg depa jakne i pozvao sekretaricu.
"Klara, pozovite mi Riarda Nolbija." Dok je ekao, otiao je do
prozora i pogledao kroz prozor prema Beloj kui. Amateri, pomislio je
osorno. Ima previe amatera.
"Gospodine sekretare, gospodin Nolbi je na vezi."
"Hvala Klara." Pritisnuo je dugme, i uo kako se sredina menja dok
se digitalni ureaji za ifrovanje nisu pojavili. "ta se to tamo doavola
deava? elim da vidim gospodina predsednika - i to odmah. Ako ovo
to sam uo uju i drugi, onda emo se suoiti sa veoma ozbiljnom
situacijom..."
Nolbi je prigovorio, ali Karero se nije dao zastraiti. ef
personalnog je bio bokser pero lake kategorije, portir. Nije on bio taj
koji odluuje o politici ili kontrolie kakav pristup kabinet treba da
ima do Brelanda. Pa ak i ako je mislio drugaije, onda je zasluio da
drugi koji vie znaju od njega daju takva ovlaenja.
"Dolazim," rekao je Karero. "Recite predsedniku da me oekuje. I
nemojte ni da pomislite da kaete onima na kapiji da me zaustavljaju,
sem ako ne elite da nae neslaganje dobije mnogo vei publicitet, s
obzirom da ja neu mirno otii."
Nada je zamenila iznenaenje u oima Starog lava dok je sluao
Brelanda, i kako mu se lice sve vie i vie razvedravalo, izgledalo je
kao da decenije nestaju sa njegovog lica.
"Ovo je divno - mnogo vie nego to sam i mogao da se nadam
gospodine predsednie, mi moramo imati ove naprave u naim
ambasadama. Koliko e vremena proi pre nego to ih plasirate na
trite?"

Breland je odmahnuo glavom. "Nisam jo odluio da li emo ih


uopte konstruisati - ili ako ih i konstruiemo, kako emo ih koristiti."
"Niste odluili, ili niste objavili? Ne, to ne lii na vas, zar ne?" rekao
je Karero. "Da li bih ja onda mogao neto da kaem, gospodine
predsednie, kako bih spreio mogunost da taka sa koje ja gledam
na sve to ne bude ukljuena u vaa razmiljanja?"
"Samo izvolite."
"Hvala vam." Pogled diplomate se suzio, i teret njegovih godina se
ponovo video na njegovom licu. "Gospodine predsednie, ja ne volim
sahrane. A naroito ne volim da ja ovako star idem na sahranu mladog
oveka ili ene. A najtei od svih dana su mi kada moram da
prisustvujem sahrani mladog oveka ili ene koji su umrli obavljajui
posao na koji sam ih ja poslao.
Gospodine predsednie, nae misije su pod opsadom. Nemamo
neke velike protivnike, ali zato imamo deset hiljada zakletih
neprijatelja. Svakoga dana se deavaju incidenti, povrede svake
nedelje i stalna svest o tome da smo mi primarna meta nezadovoljnim
ljudima. Ambasada je predstraa na neprijateljskoj teritoriji. Kada
zaboravimo na to, mi aljemo nae ljude tamo i izlaemo ih riziku.
Prekomorski diplomatski kor plaa cenu za odluke koje ovde donese.
I elina kapija i privremena dunost pomorske strae nisu dovoljna
zatita. Mislim da je nepotrebno da vas podseam, ali ipak u to
uiniti, s obzirom da nai ljudi ginu tamo. Jedanaest ljudi je poginulo
od rakete u Atini, troje od njih su bili moji gosti. Ambasador Warton je
ubijen snajperom. Postavljena je bomba u autu u Ankari, dok je
dravna bezbednost gledala na drugu stranu. Sofija. Taskent.
Dakarta. Moje seanje ide ak do Najrobija i Dar es Salema."
"I moje," priznao je Breland.
"Onda ste moda primetili da vie nismo okirani kada se dese
ovakvi napadi, da nismo vie sposobni za bes. Moj odsek je dovozio
tela kui brodovima iz dvanaest zemalja u zadnjih deset godina."
Karero je oklevao, nije mogao nijednu re da prevali preko usana.
"Jedno od tih tela je bilo telo oveka koji je hteo da oeni moju kerku
- analitiar po imenu Don Dugan, ubijen je kada je masa jurnula
prema ambasadi u Amanu. Svetle kose, nean smean ovek. Voleo
bih da su on i Jeanne imali dece."
Podseajui se svog porodinog gubitka, Karero je za trenutak

postao tuan. Ali iza te tuge se krio bes, i u trenutku kada je posegnuo
za aom, osetio je kako ga obuzima.
"Gospodine predsednie," rekao je mekanim glasom koji je u ovom
trenutku zvuao ledeno, "vi ne moete od tih ljudi da traite da
rizikuju svoj ivot sluei dravi, a da vi za uzvrat ne uinite nita
kako biste taj rizik sveli na minimum. Sve to biste uinili, a to bi bilo
manje od toga je sramno, bezvredno. Ako ovaj izum moe da razorua
rulju, detonira bombu dok je jo uvek udaljena nekoliko blokova od
glavne kapije, uniti raketu usred borbe, onda ga moramo
konstruisati, i moramo ga koristiti. To naa savest od nas zahteva."
Karero je pokuao da ustane, odbijajui ponuenu ruku. "Bili ste
jako ljubazni i sasluali ste me, gospodine predsednie, ne elim da
vas teram da odjednom postanete grubi. Sam u pronai izlaz, kao to
sam sam pronaao i ulaz.
Jedino to bih vas zamolio je da pre nego to odluite, budete
sigurni u to kako ete se oseati kada eksplodira sledea bomba ili
poleti sledea raketa - kao da ete se sloiti da budete pratnja na
mojoj sahrani. Dovienja, gospodine predsednie."
Vrata samo to su se zatvorila za Karerom kada su se ponovo
otvorila i Nolbi je uao. "Da li je sve u redu, gospodine?"
"Bio je ovo dobar razgovor," rekao je Breland. "Moramo zahvaliti
sekretaru Kareru to nam je ukazao na oblasti u kojima smo bili
nemarni. Moramo da izaemo vani iz ovog akvarijuma."
"Trebae nam neka pria kao pokrie."
"Smisli neto," rekao je predsednik. Podigao je slualicu, i za
nekoliko trenutaka je stupio u kontakt sa Hollow Oakom. "Gospodine
Goldstajn, ovde je Mark Breland. Doneo sam odluku. Da li biste mi se
vi i doktor Brohier pridruili u Camp Dejvid-u kako bismo
porazgovarali o onome to predstoji? Dobro. Ne, ja u obavestiti
senatora. Da, pobrinuemo se za prevoz."
Prekinuo je vezu i pogledao u namrtenog Nolbija koji ga je
posmatrao nezadovoljno. "ta?"
"Konstruisaete ga."
"Da. Jo uvek gaji neke sumnje?"
"I vie od toga. Sve ovo me na smrt plai. Mislim da nismo dovoljno
pametni da predvidimo sve posledice."
"Ogroman posao nas eka" rekao je Breland klimajui glavom. "Za

razliku od tebe ja sam ubeen da ovo moramo da uradimo. Ii emo


korak po korak, a Goldstajna i Brelanda emo drati na kratkoj uzici.
Neemo to pustiti da se deava tamo negde. I za mene je sve ovo
poraavajue kao i za tebe, Riarde, ali mi radimo ispravnu stvar. I
bie mi potrebna tvoja pomo da bi sve uradili ispravno."
"Biu tu. Jo uvek sam u timu," rekao je Nolbi pomirljivo i bez
entuzijazma.
"Dobro. Hajde onda da okupimo i ostatak tima i popnemo se na
autobus. Pozvaemo Stepaka Karera, Milsa, i mislim, Davinsa iz SDB."
"Moda bi trebalo da ukljuimo i potpredsednika."
"Ne. U ovom trenutku Toni ne moe da da nikakav doprinos
projektu."
"U redu. Onda da ukljuimo Harvija Tetlbauma," rekao je Nolbi,
imenujui savetnika iz oblasti nauke.
Breland je odmahnuo glavom. "Hajde da pozovemo sve one koji
ve znaju o ovom projektu za isti sto pre nego to zaponemo da
razgovaramo o tomo ko jo treba da bude prisutan. Nikoga ko nam, u
ovom trenutku, zaista nije neophodan neemo ukljuiti.
Ambijent u kome se odravao prvi sastanak, a koji je Nolbi u ali
nazvao "Okidaovi uvari", bio je neprivlaan ba kako je Karl Brohier
i zamiljao. Kabinet C je datirao iz samih poetaka Kemp Dejvida kada
je sluio kao omladinsko odmaralite smeteno na samom vrhu
planine, to se po starom i istroenom drvetu i brojnim slojevima
farbe moglo i videti. Povrina dugakog stola imala je toliko oiljaka
da je bilo prosto nemogue po njoj pisati, a nepaljivo sputena aa
bila je u opasnosti da se prevrne.
Mukarci koji su sedeli za stolom odlino su se uklopili u
neformalno okruenje. Sportska majica za bejzbol koju je Breland
uvukao u farmerice bila je izbledela i umazana. Goldstajn je nosio
pulover Univerziteta Dordija sa rukavima podvijenim iznad koatih
lakata. Nolbi je sakrio svoje proelave zaliske ispod bejzbol kaketa
sa evroletovim znakom, a njegov komset je virio iz prednjeg depa
teke tople flanelske koulje. B-25 iz ere Drugog svetskog rata
ugroavao je prisutne u sobi iz depa koulje generala Stepaka. ak je
i uvek prikladno obueni Karero zamenio svoje odelo i kravatu

modernom polo majicom, mada su njegove crne cipele bile unitene


od zemlje koja je omekala od kie koja je padala sino cele noi.
Nisu bila prisutna ak ni Robertova pravila o protokolnom ritualu
u Brelandovom maniru. Kada se konano Edgar Mils pojavio na
vratima bez daha, predsednik je jednostavno otiao do svoje stolice i
saekao da ostali to primete i urade isto.
"Gospodin Nolbi se sloio da vodi zapisnik," rekao je. "U sluaju da
i vi to elite, slobodni ste da to uradite, ali uzmite u obzir da e va
zapisnik biti smatran poverljivim dokumentima, pa ete biti u obavezi
da tako sa njima i postupate.
Neki od vas su mi preporuili da Okida ne bude samo smatran
poverljivim materijalom, ve da podaci o njegovom postojanju budu
kompletno izbrisani. Ali injenica je da mi isto tako nemamo tako
dalekosean domet da sakrijemo ovo otkrie. Jedino to moemo da
uinimo jeste da ga se mi odreknemo, a da ga ustupimo Kinezima,
Indijcima ili Rusima.
"Tako da sam ja odluio da mi delujemo to je mogue bre kako
bi ga razvili, a u isto vreme da radimo to je mogue bolje kako bismo
ga kontrolisali to je due mogue. Ali da se ne zavaravamo. Na mom
prvom predsednikom intel-brifingu su mi rekli da mogu da
pretpostavim da e svaki materijal obeleen kao 'poverljiv' biti
doveden u pitanje u roku od est, onaj obeleen kao 'tajna' u roku od
osamnaest meseci, a 'strogo poverljivo' u roku od tri godine. Dakle to
je naa ansa. U periodu od tri godine, ova tehnologija ce biti
zastupljena svuda.
"Ja odobravam pokuaj proirenog istraivanja, ekstenzivni
program istraivanja i neposrednu proizvodnju," rekao je Breland i
atomatski naiao na Brohierpvo odobravanje to je ovaj iskazao
klimanjem glavom. "Nameravam da ih sagradimo tako da oni slue
kao dodirno oruje za naoruane snage. Sagradiemo ih jo i kao tit u
borbi protiv terorizma za dravne objekte kako ovde tako i u
inostranstvu. A ako rezultati istraivanja budu pozitivni, postoji
mogunost da se Okida koristi i u javne svrhe.
"Zatraiu od Terabajt laboratorija da obezbede dva prototipa to
je pre mogue, tako da moemo poeti da procenjujemo kolika je
njegova upotrebljivosti u trenutnom stadijumu razvoja." Breland je
pogledao Brohiera.

"Mislim da to moemo uraditi u roku od nekoliko nedelja,


gospodine predsednie."
"Pretpostavljam da e nam najmanje toliko biti potrebno da
odluimo ko e imati starateljstvo nad njima, i gde e se obavljati
testiranja. Doktor Brohier, hteo sam da vas pitam da li mislite da je
izvodljivo da postavimo jedinicu Okidaa u orbiti?"
"Za odbranu od projektila?"
"Ne, bio bi uperen u zemlju. A cilj bi bilo opasno arite. Njegova
uloga bi bila slina naporima umarske slube u borbi protiv poara
pomou avionskih tankera."
Brohierove oi su zasijale neobinim optimizmom. "Oigledno ima
mnogo pitanja koja moramo da reimo, a trenutna verzija nam ne
prua mogunost da odredimo ciljeve. Moraemo to da ispitamo,
gospodine predsednie. Ne kaem da je to mogue, ali je pitanje
dostojno razmatranja."
"Stavimo ga onda na listu," rekao je Breland. "Doktor Brohier,
eleo bih da vai ljudi rade na tome. Predlaem da nadoknadimo
Terabajtu sve trokove koje su imali do sada za ovo istraivanje, i da
napravimo ugovor sa vaim timom kako biste nastavili sa radom.
Nisam siguran kome ete podnositi izvetaj, ali ne vidim nijedan
razlog zato vi ne biste lino da vodite odeljenje. Dodue, javie se
verovatno potreba za njegovim proirivanjem i to brzo. A ja mislim da
Kolumbija nije pravo mesto za to. Da li ste jo uvek zainteresovani?"
"Ja sam se ve spremio za borbu u sluaju da probate da me
izgurate, gospodine predsednie."
Breland se nasmejao i okrenuo prema Goldstajnu. "Gospodine
Goldstajn, moraemo negde da konstruiemo ove sisteme. Moda vas
moemo ubediti da se preorientiete ili da otvorite adekvatno
postrojenje za proizvodnju."
"Bie nam zadovoljstvo da uestvujemo u licitaciji za posao,
gospodine predsednie."
"To nee biti neophodno. Onda, senatore Vilman.." Odmahnuo je
glavom. "Zahvalan sam vam to ste ove ljude doveli kod mene. Ali da
budem iskren ne znam kakva bi moja uloga mogla biti u onome to
vas eka."
"Prihvatite moje savete," rekao je Vilman. "Ja u biti vaa savest,
predsednie Breland. Potreban vam je neko ko vam nita ne duguje

kako biste bili sigurni da neete biti izloeni opasnosti i da bi vas


podsetio da sve ovo ne radimo zbog Bele kue, ili Vaington Post-a,
sledeih izbora ili potomstva, ili kako bismo usreili stareine iz
Pentagona. Mislim da vi sve to ve znate, ali u ovom okruenju dobre
namere esto bivaju izopaene."
"Da esto," rekao je Breland. "Dobro onda. Prihvatam vau
ponudu. Onda, svi ostajete, zar ne?" Prebrojio je koliko njih se sloilo,
a zatim je ustao. "Riard je spremio neke papire za vas, i kada
zavrimo sa svim tim moemo zasukati rukave i poeti da
razgovaramo o detaljima. Imamo puno posla."
Kada je predsednik izaao, Nolbi je spustio snop papira ispred
Brohiera sa naliv perom na vrhu. "Tri dokumenta, tri potpisa," rekao
je ef personalnog. Dok je Brohier privlaio prvi dokument i
prelistavao kako bi doao do zadnje stranice, Nolbi je dodao tiho:
"Nikada niste odgovorili na moje pitanje. Koliko vaih ljudi zna za ovo.
Bie mi potrebna lista do kraja ovog dana."
Podiui pogled, pogledao ga je nepokolebljivo. "Gospodine Nolbi,
ja dajem obeanja samo za sebe i nikoga vie. Ljudi o kojima vi priate
rade u Terabajtu, a ne za njega, mi ih ne posedujemo. Preneu im vau
ponudu. A oni e sami odluiti."
"Ali Terabajt je vlasnik ovog otkria, zar ne? Za toliko ih valjda
kontroliete."
Brohier se nasmejao podrugljivo, nakrabao svoje ime, i gurnuo
zakletvu bezbednosti preko stola. "To nije tako jednostavno,
gospodine Nolbi, ne kada su u pitanju ljudi koji su navikli da misle
svojom glavom. Moete ih ubediti da stave svoje potpisa na koja god
hoete dokumenta, ali morate se jo mnogo potruditi kako biste
naterali abu bukaicu da ostane u kofi."

10
HITAN SLUAJ

FILADELFIJA Porodina svaa za veerom rasplamsala se u kuno


nasilje i zavrila pucnjavom u junom delu susedstva u petak vee.
Desetine ljudi je posmatralo kako Malia Dekson, stara dvadeset i etiri
godine, sva u suzama bei iz svoje kue, jedne u nizu u etvrtoj ulici, i
kako otvara vatru na svog mladia, Rajmara Rolinsa, kada je ovaj
poao za njom. "Ova devojka nije imala izbora," bunio se jedan sused
kada je policija privela Deksonovu. "Njen ovek je tue svakog vikenda.
Bio je lo tip."
KOMPLETNA PRIA / VESTI O KUNOM NASILJU / UBISTVO ILI
SAMOODBRANA? GLAS LJUDI POVODOM VESTI U NOVINAMA
Telefon prenu i Li Tajer i Gordona Grina iz dubokog sna, u pravom
trenutku s obzirom na okolnosti. Specijalni visokofrekventni alarm
koji se ukljuuje kada se aktivira ifra za opasnost, i koji neutralie
sve filtrirane i instrukcije koje se dalje prosleuju, i koji je Li postavila
na svoj lini broj, najavio je ovaj poziv.
Samo je troje ljudi imalo Lijinu ifru za opasnost - njena sestra
Doj, njena polusestra Barbara, i njen otac. Jedini koji ju je ikada
upotrebio bio je njen otac, da bi joj kazao da je majka imala srani
napad. Taj piskavi nesnoljivi zvuk odjekivao je kroz pomrainu
onoga to bi se moglo nazvati spavaom sobom, nagovetavajui
kobne vesti, i ruke su joj ve drhtale dok je pokuavala da napipa
sklopljeni telefon. Maleni uti displej pokazivao je da je poziv
Barbarin.
"Da - halo? Barbara?"
Red koje su do nje dopirale gubile su se usled bolnog cviljenja

isprekidanog kratkim, izmuenim jecajima.


"Barbara, ta je bilo? ta se deava? Govori, duo."
Na drugom kraju sobe Gordon upali lampu za itanje i uspravi se
na svom kauu. Nita nije rekao, ali su podignuta obrva i uperen
pogled odavali njegovu zabrinutost.
Jo jednom, Barbarino jecanje zagluilo je veinu njenih rei. Li je
uspela da razabere 'Eliza' i 'prozor', dok je ostalo izraavalo samo
dubinu sestrinog straha, oka, ili terora.
"Ne mogu da te razumem, duo. Pokuaj da se smiri - udahni
duboko, lagano izdahni. Tako - moe ti to. Kontrolii se. Polako. Dii.
Upamti da die. Sada mi reci ta se desilo Elizi. Je li povreena?"
"Ona je - ona je..." Glas joj je zapeo u grlu kao da se borila sa jo
jednim napadom jecanja. "Ne. Ne. Nije povreena. Nije povreena."
"Dobro je. Je li Toni dobro?"
"Tom - Toni je dobro."
"A ti, ti nisi povreena?"
"Ne. Niko nije povreen. Ali tako malo je falilo.."
"Jesi li kod kue?"
"Da. Da. Deca su konano zaspala. U stvari, nadam se da jesu.
Naterala sam ih da odu u suteren. O, Li, mislila sam da je gotovo.
Mislila sam da smo to ostavili iza sebe. Ali opet se deava. Skoro da su
je pogodili, Li - skoro da su pogodili moju Elizu." Izgovaranje ovih red
testiralo je Barbarinu kontrolu nad emocijama, ali se ona borila kroz
duboke potresne jecaje. "Bila je na kauu i gledala televiziju. Metak je
promaio za petnaest centimetara. Petnaest centimetara..."
"Ko je pucao na nju?"
"Oni prokleti Beli kraljevi," gnevno odvrati Barbara.
"Bande opet jure Tonija?"
Bes se pretvori u oaj. "ta da radim? ta da radim?"
"Ispriaj mi ta se sve dogodilo."
U narednih nekoliko minuta Li je pokuavala da sastavi delove
prie. Ve je znala da su pre nepune dve godine Tornja, koji je u to
vreme imao etrnaest godina, vrbovali pripadnici bande koji su sebe
nazivali Sabljarima i na ijem je elu bio neki Iranac, i koja je u to
vreme preuzimala prodaju droge u Tonijevoj srednjoj koli. Kada je
odbio da im se pridrui, neko je pucao u prozore Barbarinog deset
godina starog automobila, dok je ona sedela za volanom. Klivlendska

Metro kriminalistika jedinica, odsek za narkotike, takozvani 'istai


ulica' na svu sreu je spreila dalja sukobljavanja i strpala veinu
Sabljara u zatvor.
No, jedna nova banda, koja je sebe nazivala Belim kraljevima,
nedavno je preuzela vlast u tom kraju. Beli kraljevi su se postavili kao
zatitnici belake veine, nad pripadnicima naroda Bliskog istoka i
Afro-Amenkanaca koji su bili u veim u nekoliko nekoliko susednih
krajeva. Svi oni su ili u jednu istu kolu, u koju je iao Toni koji je
sada imao esnaest godina i bio na treoj godini. Dolazilo je do tua i
svaa s obzirom da su Beli kraljevi na silu pokuali da izazovu
potovanje.
Jo jednom su pokuali da vrbuju Tonija; i jo jednom ih je on
odbio. I opet je bio upozoren da se nepristajanje smatra izdajom, i da
se to nee tolerisati. Kao i ranije, upozorenje pucnja upozorenja - u
ovom sluaju, ispaljen je bio jedan jedini metak kroz prozor dnevne
sobe sat vremena nakon veere. Metak je zavrio u zidu iznad kaua i
prestravljenu Elizu, tada devet godina staru, zapljusnuo je gipsanom
prainom, dok je kripa guma bezobrazno oznaila bekstvo poinioca.
"Jesi li zvala policiju?"
Ogoren osmeh. "Zvala sam policiju. Pola sata kasnije sam ih opet
pozvala. Konano su doli posle sat vremena i ponaali se kao da je u
pitanju najobinija ala."
"Kako to ala?"
"Oito, ako nisi diler droge ili ubica, naa policija nije
zainteresovana. Zapravo, jedan od njih je rekao, 'Pa, nije priinjena
nikakva teta, je l'?' Predloio mi je da stavim vre roletne na
prednje prozore i da ih drim sputene."
"Oni nemaju nameru da ih jure?"
"Oni nemaju nameru da bilo ta urade. Ah, naravno da mi oni to
nisu priznali u lice, ali to je isto kao da su me potapali po ramenu i
rekli mi: 'Dobro, dobro, ne preteruj.' Dodue ni Toni nije hteo da im
pomogne."
"Pusti me da pogodim - nije hteo da ih imenuje."
"Kazao je policiji da ne zna ko mu je priao, da ih ne bi prepoznao,
da nije video njihov auto. O, Li, to je moda najstraniji deo - on te
deake zna godinama. Neki od njih su bili sa njim u crkvenoj
koarkakoj ligi. ta da radim? Da li da kaem Toniju da ide i pridrui

im se, da nosi njihovu belu kapu i tue crnce i utokoce? Ili da ekam
da se vrate i ubiju nekoga od nas?"
"Ne. Nita od toga," ree Li. "Evo ta e - odmah ujutru, stavi
Tonija i Elizu u auto i doi ovde. Moe da ostane u mom stanu, ja ne
ivim u njemu. Imae dosta prostora."
"Ne mogu," cvilela je Barbara. "Deca moraju u kolu
"ta je vanije? Njihovo zdravlje ili broj izostanaka?"
"Izgubiu posao - u naredna dva meseca nemam vie slobodnih
dana. Osim toga, u emu je svrha? O, Li - lepo od tebe to si se
ponudila, ali to ne reava problem. Beli kraljevi e i dalje biti tu kad se
vratimo, a policija ipak nee moi da nas zatiti."
"Ko je govorio o povratku? Objaviemo da se kua prodaje i vratiti
se za nekoliko dana da je oistimo. Ne, jo bolje, platiu da se oisti ne mora vie ni minut tamo da provede."
"Ova kua je sve to imam," ree Barbara glasom koji je vie
podseao na cviljenje. "Iako je ono to u kui imam verovatno
vrednije od nje same, ne mogu da je prodam. Ne mogu da priutim
kuu u Kolumbiji."
"Moe da kupi kuu u Plejn Sitiju, ili Zapadnom Defersonu, ili
Douistaunu, ili Kerolu. U okolini ima puno malih gradova, vrlo
pristupanih. A i ja u ti pomoi. Nikada nisam mogla da shvatim zato
si ostala u toj kui kada vas je Dons napustio... "
Barbara ponovo zajeca. "Nikada i nee. Oba moja deteta su ovde
zaeta, ovde roena, ovde prohodala. To se ne odbacuje tek tako."
Izgubivi strpljenje Li prasnu, "O, kad e odrasti, Bibi? Hoe da
toj listi pridoda 'oba moja deteta su ovde ubijena'? Tada e moi da
ga smatra prokletim svetilitem..."
"Ja to ne zasluujem," tuno ree Barbara. "Ne bi trebalo da sa
mnom tako razgovara - pozvala sam te da bi mi pomogla, Li..."
"Zato onda ne prihvati pomo kad ti je nudim? Spakuj kofere,
pokupi decu, doi i poni ispoetka. Ma daj, Barbara, pogledaj
stvarnosti u lice. Nema tamo nieg vrednog za ta bi se tako grevito
drala, a to podrazumeva i tvoj posao,"
"ao mi je ako moj ivot ne zadovoljava tvoje standarde," odvrati
Barbara glasom odjednom hladnim. "Ti uopte nema potovanja
prema meni, zar ne? Nita ti ne odgovara to se tie mene i moje dece,
je l' tako? Moj posao, moja kua, moja oseanja, moji prijatelji..."

Li jedva da je bila svesna da je ustala i da hoda po jedva osvetljenoj


sobi.
"Je li bilo koja od tih stvari vredna Tonijevog ivota? Elizinog
ivota? Tvog ivota? Hoe da Toni uzme puku i pokua da rei tvoje
probleme umesto tebe? Petnaest centimetara, Bibi. Samo petnaest
centimetara se nalo izmeu jo jedne anse i sahrane."
Sada je njena sestra ponovo plakala. "To je previe. Previe! Ja to
ne mogu, Li."
"Ali ne mora to sama da uradi.
Zajecala je jo ogorenije i sve to je htela da kae kao da se gubilo
u tom gru.
"Kako da im kaem? To bi znailo da priznajem da je ceo moj ivot
jedan veliki promaaj. Kako da pobegnem nakon esnaest godina?
Kakav bi im primer time dala? Kako da kaem Toniju da je to prava
stvar?"
"Ponekad to i jeste prava stvar. Bibi, preklinjem te, sve te stvari o
kojima govori su samo ponos koji ti stoji na putu. Bar jednom u
ivotu budi racionalna. Ti tu decu ne moe tamo da zatiti, a policija
nee - nemoj da Toni pomisli kako on to mora da uradi umesto tebe.
Molom te, Bibi - doi u Kolumbiju. Doi sutra. Doi veeras. Molim
te."
"Ne znam," ree Barbara uplaenim apatom. "Ne znam. Moram da
razmislim. Javiu se."
"Bibi..."
Veza se prekinula. Ogorena, Li baci telefon na svoj krevet i uputi
pogled ka Grinu. "Tako sam besna zbog nje," rekla je svesna da joj je
celo telo napeto i da gubi kontrolu nad njim.
Gordon klimnu glavom bez rei. "Ispriaj mi polovinu koju nisam
uo. Hou da sklopim celu priu."
Tek nakon pola sata Li je bila spremna da sa njim razgovara.
Prvih nekoliko minuta je htela da pukne od brige. Koraala je po
sobi, eprkala po friideru i ne naavi nita to bi godilo njenom
raspoloenju, umivala je lice do crvenila u oblinjem enskom toaletu,
sedela na krevetu eljajui kosu tako energino da Gordon nije
mogao da poveruje da joj to ne nanosi bol. Na kraju je spustila etku i

uzela telefon.
"Privatni agent. Pretrai: Klivlend Hajts, Ohajo. Policija. Dispeer
za hitne sluajeve. Konektuj."
Usledilo je kratko, hladno objanjenje o prirodi misije policije i
granicama njihove mod. Gordon je posmatrao kako iznenaenje,
ogorenje, uas, i konano oaj boje zauzvrat Lijino lice.
Da, policija je bila svesna da bande deluju po Klivlend Hajtsu. Da,
uline patrole su znale za oruani incident u Barbarinoj kui. Ne, ne
mogu da ponude obeanje da e ih zatiti - posao policije je da vodi
istragu, a ne da prua telesnu zatitu. Ne, detektivi ne istrauju
aktivno taj incident - u toku jedne noi proseno bude bar desetak
prijava o pucnjavi. Da, u idealnom svetu - ali ne, ovaj nije takav, i
jedva da ima dovoljno vremena da se ispitaju pucnjave u kojima je
bilo povreenih ili mrtvih.
Kada se okonala ova serija razgovora, iz Lijinog ponaanja se
jasno videlo da je istovremeno i neutena i nepristupana. Stajala je
nervozno uz vrata, pognute glave i oima uprtih u pod kao da oima
koje gledaju, a nita ne vide, pri rupu na patosu. Gordon je imao
utisak, da ako joj spusti ruku na rame i pokua da je utei, da e je Li
odgristi i oglodati.
Zatim je ponovo uzela telefon. Ovog puta je zvala svoju mlau
sestru Doj u Bejkersfildu u Kaliforniji. Bilo je jasno da Barbara nije
zvala Doj, tako da je Gordon imao priliku da uje informacije koje su
mu nedostajale dok ju je Li upuivala u sve to se dogodilo. Dve sestre
su zatim saoseale sa Barbarinom zbog njene sklonosti da se paralie
u trenucima krize, to je naizgled uklonilo napetost sa Lijinog lica.
"Tano - upravo tako," uzvratila je Li na neko Dojino zapaanje.
"Kao da nema ama ba nikakve instinkte za opstankom. Ona je
veverica koja sedi na sred puta i gleda u farove kamiona koji juri ka
njoj, umesto da pobegne sa puta. Hm? Ne, ja ne mislim da je fer to to
ona eka da je neko drugi spasi. Jednostavno, ona je skroz skrhana."
Ali Doj nije predloila nita ega bi se Li mogla drati, nikakvo
reenje za njenu dilemu. Sestre su se sloile da nema svrhe da uvlae
oca, koji ve ima pune ruke posla oko mame, a i on je ionako na
Floridi koja je hiljadama kilometara daleko od njih. Uzevi sve u obzir,
brzo joj je postalo jasno da je jedina pomo koju Doj moe da ponudi
saoseanje i spremnost da ujutru pozove Barbaru i pokua da je ubedi

da prihvati Lijinu ponudu.


Kada je spustila telefon posle razgovora, Lijin bes je nestao, ali
zamenio ga je izgubljen pogled nekoga ko je u nevolji i najednom
shvata da 'konjica' ne dolazi. Pokuala je da jo jednom pozove
Barbaru. Telefon je zazvonio desetak puta ali niko se nije javio.
Ostavila je poruku na sekretarici, samo to u njenom glasu jedva da je
bilo ivota dok je izgovarala: "Barbara, Li je ovde. Molim te pozovi
me." Zatim je opet sela na ivicu kreveta, sklopila telefon i odloila ga.
"Moda to znai da je u kolima na putu ovamo."
"Ne," rekla je Li. "Barbara nije sposobna da samo zatvori vrata za
sobom i ode, a da se o sitnicama pobrine kasnije. Ona nikada ne bi
napustila kuu a da mi se prethodno ne javi, da potvrdim da u je
ekati i u koje vreme, da joj dam uputstva, da pita da li da ponese
pilule, i tome slino."
"To ti tako misli..."
"Ne, ne mislim. Verovatno je iskljuila telefon da ne bi
uznemiravao decu - potrebno im je da se dobro naspavaju, ako ni
zbog ega drugog a ono zato to sutra ustaju da idu u kolu." Li je
vrtela glavom. "Toliko je volim, ali ponekad poelim da je iamaram
kako bi se urazumila."
Gordon klimnu glavom. "Ali prvo treba skloniti vevericu sa ulice."
"Moram da odem tamo,"uzdahnula je Li pomirljivo. "Moram
nekako da je probudim - ne mogu da joj dozvolim da opet dovede
decu u opasnost."
"U redu," ree Gordon. "Onda bolje da prekinemo sa priom i
prionemo na posao."
"ta? ta ima na umu?"
"Ne znam kako tebi tako neto nije palo na pamet," odvrati
Gordon. "One ubice e verovatno hteti da saznaju da li su oni shvatili
poruku. Ako im Toni sutra ujutru kae da idu do avola, oni e se
vratiti sutra u toku noi. A mi emo ih ekati."
"To je suludo, Gordi... "
"Ne nije. Do sutra uvee moemo Bebu II da stavimo u pogon.
Samo treba da sastavim kolimator o kome razmiljam ve vie od
nedelju dana, a za to vreme ti moe na brzinu da privee nekoliko
kontrola u kabini u kamionu. Moemo da stignemo tamo pre nego to
deca siu iz autobusa.

"ef se nikada nee sa tim sloiti."


"Dobar razlog da ga ne pitamo."
"ta! Misli da jednostavno uzmemo Bebu i odemo?"
"Da."
"Snimie nas. Onda e nas Brohier otpustiti. A onda e njegovi
prijatelji iz erifove kancelarije, uz to, da nas strpaju u zatvor."
"Zna, poinje da zvui ba kao tvoja sestra," tiho ree Gordon.
"Zato iznalazi razloge da ne pokua?"
Njegove rei su je pogodile i ona iznenaeno razrogai oi. "Misli
da ja ne elim da joj pomognem? Zaustavie nas na kapiji, Gordi."
"Ne, nee," ree on. "Ve dva puta sam odavde izvozio kamion, dva
puta sa Bebom II u njemu - a zadnji put sa generatorom u prikolici."
"Zato?"
"Brinuo sam za spremnost sistema za transport. Morao sam da
budem siguran da nee da zakae na nekoj raskrsnici."
Li je zurila u njega sa prikrivenom sumnjom. "Da nisi malo pourio
- raspored nije takav? Gordi - da nisi planirao da je ukrade?"
Slegao je ramenima. "Pokuavao sam da radim svoj posao, to je
sve - da budem siguran da smo spremni za svakojaka iznenaenja.
Pokuavao sam da nas zatitim," rekao je. "Zato sam je i putao svake
noi. Malo dodatne sigurnosti."
"ta? Kako?"
"Tajmer modul, na samom pokretau. Ne optereuj se time. Da bi
primetila ta se deava trebalo je da bude mnogo vie paranoina
nego to jesi." Prigueno se nasmejao. "Mada, umalo da me uhvati u
utorak kad si rano ustala."
"Ti, jedna du... I pomislila sam tog jutra kako je prevrue na
odeljenju. ak sam proveravala da vidim da li klima ureaji rade."
"Te noi sam je prikljuio na prikolicu sa generatorom. Klima
ureaji ne mogu da odre temperaturu." Zavereniki se nasmejao.
"Dakle, ta emo da uradimo? Pravu ili sigurnu stvar?"
"Prvo mi neto objasni - zato si ti voljan da rizikuje? Ona je moja
sestra; to su moj sestri i sestriina, a ti ih ak nisi nikada ni video. ta
ti ima od toga?"
Grin napui usne. "Tebi je stalo do nje. To mije dovoljno. Li, na te
stvari ne gledam kao svi ostali."
"Hoe li to i efu rei kada se budemo vratili?"

"Rei u mu da smo izneli sistem da bismo ga testirali u 'stvarnom


svetu'. A ako zatita tvoje sestre i njene dece ne izgleda kao valjani
razlog, njemu ili doktor Brohieru, onda u znati da oni nisu ljudi sa
kojima elim da radim."
"Zato ih onda ne bismo pitali?"
"Zato to bi se onda sigurno suoili sa gomilom problema, a mi
nemamo dovoljno vremena da ih reavamo. S druge strane, kada se
budemo vratili ivi i zdravi oni nee moi da kau 'da, ali ta da je..'"
Osmehnuo se. "Zato je lake dobiti oprotaj nego dozvolu? U emu je
tajna?"
Li je vrtela glavom. "Moda u kad odem tamo moi da je
nagovorim da se preseli ovde...."
"Jesi li je ikada?"
"Ikada ta?"
"Nagovorila da uradi neto razumno kad je ona ve donela odluku
da uradi ono to je ve radila i pre i to joj je poznato, ili to se od nje
oekuje. Koliko ju je puta udario auto, a koliko si puta uspela da je
natera da otri na trotoar?"
"Nikada nisam uspela," kazala je smrknuto. "Uvek je udari auto."
"Zato onda jo uvek sedimo ovde i brbljamo?" rekao je ustajui.
"Imamo puno posla."
Kao to je Gordon i predvideo, tek je nekoliko minuta prolo od
dvanaest kada su on i Li uli u kabinu neobeleenog belog kamiona.
Iza njih, u zabravljenom prtljaniku, nalazio se Okida oslonjen na
stiropor i irokim kaievima privezan za sigurnosnu reetku. Iza
kamiona, prikaena za vunu kuku, ila je svetlo-narandasta
prikolica sa generatorom.
Sa rukama blago oslonjenim na volan, Gordon baci pogled u stranu
prema Li.
"Spremna?"
Klimnula je glavom, dodue prilino neubedljivo. Gordon je, bez
obzira na to, startovao mainu. Veliki motor kamiona zacvile, nakalja
se i pokrenu.
"Pokuaj da se ne osea krivom," rekao je i ubacio kamion u
brzinu.
Na unutranjoj kapiji nisu imali nikakvih problema. U straarskoj
kuici je bio Tim Bartel, mahnuo im kroz prozor im je zapisao crni

broj utisnut na bonoj strani kamiona. Straare na izlaznoj deonici


nisu poznavali, ali oni nisu pokazali posebnu znatielju dok su
odjavljivali ovo dvoje istraivaa i proputali njihovo vozilo kroz
dvojne barikade.
"ta sam ti rekao," izusti Gordon dok je izlazio na anahan put. Ali
na Lijinom licu nije bilo tragova olakanja.
"ta je?"
"Razmiljam o Eriku. Jo uvek je u bolnici, zar ne?"
"To je zadnje to sam uo. Takve opekotine teko zarastaju."
Li baci pogled kroz prozor. "Ne znam da li bih mogla tako neto
nekome da uradim - namerno."
Gordon se mai i stee joj ruku. "Ne mora. Znam kako je kada
mora da se suoi sa takvim stvarima. Sve to treba da uradi je da
odvede svoju sestru i decu u motel i da je ubedi da je potrebno da
proe nekoliko dana da se stvari slegu. Samo ih dri to dalje od kue,
kao to smo se dogovorili, a ja u se postarati za sve ostalo."
"Slae se sa tim?", upitala je okrenuvi se prema njemu.
"Da," rekao je povukavi ruku da bi mogao da skrene na jug,
prema autoputu. "Li, ove ubice su postavile pravila igre onog trenutka
kada su uzeli puku i uperili je na tvoju porodicu. Neu se nimalo
sekirati ako im se sve vrati kao bumerang. Da li emo ih povrediti?
Moda ak i ubijemo nekog od njih? Nadam se i da hoemo. Da li se ti
slae sa tim?"
"Ne mogu sebi da dopustim da se prepustim takvim oseanjima,"
rekla je tiho. to, naravno, ne znai da ih nemam."
"Vie bih brinuo kad se ne bih oseao tako kako se oseam,"
uzvrati Gordon. "Svako ko zastrauje devetogodinjeg klinca, mae
pukom ispred tinejdera, unosi ovakav strah u porodicu koja gleda
svoja posla - zasluio je sve to ga snae. Zar ne? Zar ne? Barbarin
itav svet je napadnut."
"Da."
"Onda nemamo ega da se stidimo - ova stvar iza nas u kamionu je
oruje, i mi idemo da uzvratimo udarac." Glas mu postade blai. "Ali
uradiu to samo ako ti to eli. Ne mora da bude tamo. Jo uvek
mogu ovde da te ostavim."
"Ne," ree Li. "Nastavi da vozi. Ali prestani da pria. elim da se
pretvaram jo nekoliko sati i da se bar jo malo drim svojih iluzija."

Gordon i Li ponovo progovorie severno od Bransvika. Kad su


stigli do izlaza za U.S.20 i Klivlend Hajts, ve su imali plan. U njegovoj
biti bila je odluka da od Barbare sakriju pravi razlog zbog kojeg su tu,
i na taj nain joj daju alibi koji e joj pruiti utoite od posledica
njihovih postupaka.
Parkirali su se kod dijetetske klinike u 1st Klivlendu u kojoj je
Barbara radila kao slubenica na prijemnom odeljenju, tako da ju je Li
odatle i pozvala.
"Molim Vas Barbaru Tajer-Kamins," rekla je i pogledala u stranu
ka Gordonu pogledom koji kao da je govorio, Evo nas, prelazimo
Rubikon. "Hvala vam. Barb, Li ovde. Sluaj, Iskoristila sam vonju na
sever sa prijateljem - tu sam na nekoliko minuta od tebe. Ne, samo
elim da uradim ono to mogu da ti pomognem. Do koliko radi
danas? Do est? Dobro, gde idu deca posle kole? Mardi ivi preko
puta vas, zar ne? To je suvie blizu, ako se vrate.
"Ne, to zaista nije fer, bez obzira to je Mardi bila vie nego
hrabra kada se ponudila da pomogne. Ona je vie od dobre susetke.
Sluaj, iznajmila sam sobu u motelu Mejfild Hajts, kod Bedetela im
sie sa puta 291. Da li moe da izae na vreme da pokupi decu i
dovede ih u motel? Ja u paziti na njih dok se ne vrati sa posla, a
onda moemo na veeru i da smislimo ta da radimo. Ne, jo ne znam
broj sobe. Ali u svakom sluaju, biu tamo pre tebe. U redu. Volim i ja
tebe."
Minut kasnije, ugledali su kako jedna ena izlazi sa klinike,
nervozno se osvre oko sebe, zatim juri preko parkinga do nebo
plavog automobila - '02 ili '03 Saturn, pomislio je Gordon.
"To je ona?"
"To je ona," ree Li, poavi levom rukom ka industrijski
klasifikovanoj kontrolnoj kutiji koja se nalazila na seditu izmeu nje i
Gordona. Na kutiji su bila samo tri prekidaa: taster za pokretanje
generatora, klik-detant otpornik za aktiviranje Bebe II, i atl dugme za
usmeravanje nove glave kolimatora ka cilju.
Barbarin auto je krenuo na jug, i oni su krenuli za njom, jer je
visina kabine kamiona omoguila Gordonu da je prati na razdaljini od
nekoliko automobila. To je bio deo koji ga je najvie brinuo - porodica
na ulici, a on bez ideje gde su Beli kraljevi, i da li su dovoljno hrabri da
napadnu po danu. Svako vozilo koje se primicalo Saturnu bilo je

potecijalna pretnja, a granica izmeu prepoznavanja i odgovora na


pravu pretnju bila je neadekvatna. Tokom te kratke vonje Gordon je
u vie navrata bio doveden u iskuenje da preventivno aktivira
Okida. Zaustavilo ga je samo to to je bio skoro potpuno ubeen da bi
takav in ostavio za sobom trag haosa i nevine rtve.
Umesto toga, prestrojio se u spoljnu traku i vozio van vidnog polja
Saturna, spreavajui da mu se bilo koje vozilo isprei, dok su on i Li
imali jasan uvid u automobile koji su se pribliavali njenoj sestri sa
strane i otpozadi. Kada je Barbara skrenula sa bulevara u usku,
jednosmernu ulicu, Gordon je krenuo za njom ponovo je pratei na
pristojnom odstojanju.
"Ono je njena ulica, prva sa desne strane," rekla je Li.
"Ukljui generator," rekao je. "Za sluaj da neko eka da se pojavi
taj auto." Otvorio je prozor taman na vreme da uje priguen zvuk
kaljucanja Duo Keta koji se okretao, a zatim je vrsto povukao volan
i skrenuo na Siton Roud.
"Koja je njena kua?"
"etvrta s leva - sa belim kosim krovom, ispred ute dvospratnice."
"Vidi li neto neobino?"
"Ne."
"Nastavi da gleda," rekao je zagledavi se u retrovizor. "Nadam se
da se unapred najavila i da je rekla deci da je oekuju."
"Izgleda da jeste - evo ih." Jedna mrava devojica i jedan vilji,
krupniji tinejder su se pojavili na stepenicama male braon
jednospratnice, i ve su trali preko malog travnjaka ka Barbarinim
kolima kojima su bila upaljena jarko crvena stop-svetla.
"Iza nas nema nikoga," ree Gordon. "Vidi li nekoga u nekom od
onih parkiranih automobila ispred nas?"
Prstima je nervozno milovala otpornik. "Nita."
Za tren oka, deca su se popela na zadnje sedite i Saturn je jurnuo.
.. "Rano je za oputanje,"rekao je. "Sledea raskrsnica je pogodno
mesto da ih uhvate."
Ali, ponovo su se ukljuili na prometni bulevar i skrenuli desno ka
Mejfild Hajtsu bez ikakvog incidenta. Gordon dopusti sebi da baci
pogled na svog kompanjona i vide da se ona vidno preznojava.
"Napeta si?"
"Neprestano mislim kako e se neko neoekivano pojaviti iz

jednog od onih automobila, i kako u se ja paralisati i morati da


gledam kako mi na sopstvene oi ubijaju porodicu."
Nasmejao se. "Trebalo je vie da se igra igre Sudbine kad si bila
dete - da izbrusi borilake reflekse."
"Mrzela sam tu igru."
"Pitaj me da li sam iznenaen." Ponovo je bacio pogled na
retrovizor.
"Niko nas nije pratio otkako smo skrenuli. Osim ako smo ba toliki
baksuzi pa da naletimo na te loe momke..."
"Hajde da se pretvaramo da smo sujeverni, i umesto da sedimo
ovde i piemo propale scenarije koje svet treba od nas da
pozajmljuje."
"U pravu si, "Gordon e na to. "Dobro. Vidim znak za motel.
Prestiiu je kako bih mogao da te ostavim. Saekau da se vrati na
posao, a onda u se vratiti da razgovaram sa Tonijem. Neka se parkira
dalje od ulice, u rikverc. I reci joj da posle posla uzme taksi neka je
neko poveze. Mislim da ove ubice nisu preterano ambiciozne, a znam i
da su Saturni najneprimetniji automobili koji postoje, ali bolje da ne
pretpostavljamo da su oni ne samo ubice, ve i idioti."
Tri sata kasnije, Gordon i Li bili su parkirani na trotoaru na
zapadnom kraju Siton Rouda. Njihovu nervozu zamenila je pritajena,
gotovo fatalistika reenost. Poto su Tonija obavestili o svojoj zaveri,
mladi im je - kao to je Gordon i sumnjao - kazao vie nego to je
priznao policiji. Uz njegovu pomo saznali su koje automobile trae:
beli kabriolet Kamare i kao uma zeleni Edi Bauer Eksplorer.
"Svako jutro burno najavljuju svoj dolazak na kolski parking,
trube, kripe gumama," rekao im je Toni. "Kamare pripada Frostiju Stivenu Frostu. etvorka pripada DConu Nolanu. Oni imaju svoja
stalna parking mesta u prvom redu - to svi znaju, i niko se ne usuuje
da se tamo parkira. Sede tu i turiraju svoje motore po pet minuta, a za
to vreme se sakupi dvadesetak devojaka. Ja to ne razumem."
Zahvaljujui Tonijevoj pomoi, bili su uvereni da ne tragaju
uzalud.
Ispriali su mu to su manje mogli o svojim planovima, ali je ipak,
uprkos tome, najtee bilo ubediti ga da ostane izvan svega toga.
Okruen nesmotrenim arogantnim mladiima, udeo je da postane
deo hajke, zamiljajui sebe u trenutku pobede, kako kua ukus

ponienih siledija, i udi za spasenjem. Samo je Lijino i Gordonovo


suprotstavljanje otupilo njegovu udnju.
"Treba da ostane sa svojom porodicom, da ih utei i zatiti,"
posavetovali su ga. "Mi to ne moemo da uradimo tako dobro kao ti,
niti ti moe da uradi na posao tako dobro kao to to mi moemo."
Ali Toni je i dalje bio nezadovoljan, sve do onog trenutka dok nije
smislio kako da odigra svoju ulogu.
"Hoete da budete sigurni da e se oni veeras pojaviti kod kue,
zar ne? Stavite kuu pod prismotru za sluaj da se vrate."
Gordon se sa tim drage volje sloio.
"Onda me pozovite kada zauzmete poloaj," rekao je Toni. "I ja u
se sa svoje strane potruditi. Znam ta moe da ih izvue iz mije rupe."
Od tog poziva je prolo pola sata. Sada se sumrak sputao na Siton
Roud. Deca su nestajala iz dvorita, a odrasli sa stepenica i tremova.
Popalile su se sigurnosne lampe na bonim vratima i pozadi, u
dvoritima, pa su i psi uli da prenoe. Roletne su bile sputene,
zavese navuene kao da se odbrane od mraka, a u isto vreme su
prikrivale plaviastu svetlost od televizora i kompjuterskih monitora.
Dve od tri uline svetiljke poee da svetlucaju. Onog trenutka kada su
zasijale punim sjajem ulica je ve bila pusta, preputena gospodarima
mraka.
Drei se za ruke u tiini, Gordon i Li su ih ekali da se pojave.
Vreme je mililo. ue jednu, a zatim jo jednu sirenu u daljini.
"Saobraajna nesrea," proaputao je Gordon. "Ili moda poar."
Posmatrao je u retrovizoru auto koji je skrenuo u Siton Roud i
poao prema njima. Farovi su ga istog trenutka zaslepeli, pa je
podigao ruku da zatiti oi i sakrije lice. "ekaj," rekao je oseajui
Lijino uzbuenje. Dok je automobil promicao pored njih, video je
crveni putniki automobil sa etvoro vrata. Malo nie niz ulicu auto je
skrenuo na uzani puteljak i nestao u garai. Neki olinjali pas proao je
preko senke koju je bacala oblinja ulina svetiljka.
"Zar nije sada pravi trenutak da mi objasni ta tvoja sestra radi u
ovakvom komiluku?"
"Polusestra."
"Nastavi."
Tajer je uzdahnula. "Pre neto vie od trideset godina moj otac je
poslom posetio Klivlend i nesmotreno ostavio za sobom neto

sperme."
"Oh?"
"Barbarina majka ne samo da je napravila lou procenu pa je
spavala sa mojim ocem, ve je dozvolila advokatima mog oca da je
navedu da potpie alimentaciju koja je moda imala prizvuk
dareljivosti, ali ak nije ni bila fer. Uprkos tome, taj godinji prihod je
bio magnet za dabalebaroe - dva mua, dva stanara, i jo dve bebe.
Onda je Barbara, kada je napunila osamnaest, dobila dvadeset i pet
hiljada dolara - toboe za koled, ali to nije bilo ni priblino dovoljno.
Umesto toga kupila je auto. Jo uvek ga vozi."
"Dakle, ona nije zvanino primljena u porodino gnezdo."
"Ne. Mama je nikada nije priznala. Tata jeste, ali nerado. Ja sam joj
praktino najblia - moda zbog toga to sam i sama kao kakav izrod.
Doj je dobra ki, ne eli da ljuti majku i da ocu stvara neprijatnosti.
Ona moe mnogo toga da izgubi."
Odnekud, izdaleka, prolomio se zvuk helikoptera nad Siton
Roudom.
"Hoemo li ekati da oni ponu prvi da pucaju?", proaputala je.
"Ako je to jedini nain da saznamo da su to oni - da," proaputao
je. "Oni su ve poeli da pucaju, sea se?"
U tom trenutku neki automobil je skrenuo na Siton Roud idui u
suprotnom smeru od dozvoljenog. Gordon gurnu Li dole, a onda se i
sam sakri iza oferske table pre nego sto su ih farovi, koji su im se
pribliavali mogli odati. Posmatrao je kako se senka od ivice
vetrobrana pomera i tako imao uvid u kretanje automobila; a zatim se
ponovo uspravio taman na vreme da vidi mali kombi koji je proao
pokraj njih.
"Lana uzbuna," ree. "Neko se izgubio."
Jo jedna sirena se otro prolomila kroz no.
U tom trenutku je naiao jo jedan auto i uz kripu konica se
parkirao na oko petnaestak metara nie, ispred njihovog kamiona. Za
Li, vreme je milelo.
. "Odae nas generator," proaputala je.
"Pst," ree on i stee joj ruku. "Nikada ga nee uti. Ovakva sorta
voli bune automobile i jo glasniju muziku."
"Mislim da nee doi."
"Doi e. U pitanju je nadmudrivanje. Oni misle da se Toni zbog

njih sad preznojava, dok se oni tamo negde time naslauju iz iste
zabave."
"Otkud ti toliko zna o tome?"
"Nekada davno sam jako loe procenjivao prijatelje."
Pogledala je u svoj retrovizor. "Grozno mi je sve ovo."
"Samo ekaj," ree on.
Beskonani minuti koji su se vukli jedan za drugim, konano su ih
doveli i pred samu pono kada je Gordon zauo kako neki kratkocevni
dupli auspuh tutnjajui isti svoje grlo.
"Kabriolet na uglu ulice," rekao je dodirujui rame svoje usnule
pratilje.
"ta?"
U tom trenutku je Eksplorer, koji je pratio Kamara idui tik iza
njega, uleteo u njihov vidokrug. "Evo ih," ree Gordon. "Spusti se."
Obrativi panju na sopstveno upozorenje, i sam se sakrio od bljeska
Kamarovih farova. Desnom rukom odgurnuo je Lijinu levu i preuzeo
je Okidaeve komande. "Pusti mene," proaputao je.
Izgledalo je kao da e itava venost proi pre nego ta dva vozila
prou pokraj mesta gde su Gordon i Li bili parkirani. inilo se kao da
se Kamaro, uz brundanje svojih basova, zaustavio ba pored
Gordonovog prozora, kojeg je ovaj namerno ostavio par centimetara
otvoren, kako bi mogao da ue sve vazduh i da bi mogao da
oslukuje. U tom trenutku agonije, uplaio se da su u stvari oni postali
meta - da je banda postala ili oprezna zbog kamiona ili znatieljna u
vezi sa njegovim sadrajem.
Kroz otvoren prozor, do njega su dopirali delovi ivahnog
razgovora u slengu, isprepletenog psovkama i isprekidanog
razuzdanim smehom. Gordon se naprezao da deifruje ono to je uo,
i odjednom je shvatio da se iza njihovih praznih pretnji i krije
injenica da su bili uasnuti jer je Barbarina kua bila u potpunom
mraku. Rugajui se tobonjem Tonijevom kukaviluku, oni su u stvari
oklevali, pitajui se da nije moda u pitanju zaseda.
Upravo je zbog ovakve eventualnosti, Gordon uzeo daljinski
upravlja za sistem kunog obezbeenja iz Barbarinog auta dok se
ona za to vreme nalazila u Lijinoj motelskoj sobi. Sam sistem nije bio

bog zna ta, tako da Gordon od njega nije mnogo ni oekivao. On je u


njemu video samo nain da ih uvue u kuu, kao kad baci ljunak u
mraku. Kopajui onom slobodnom rukom po jakni pronaao je
daljinski i pritisnuo gornje dugme. Skoro istoga trenutka popalila su
se svetla na verandi i u dnevnoj sobi.
To je bilo dovoljno da isprovocira lanove bande da krenu u
akciju. uli su se povici i dranje iz Kamara, koji je uz kripu guma i
dima krenuo napred. "Ostani dole" strogim apatom je dobacila Li, a
onda se uspravila kada je Eksplorer proao.
Gordon je sa hladnokrvnom odlunou procenio situaciju pred
sobom na ulici. U Kabrioletu su bila etvorica pripadnika Belih
kraljeva. Jedan je stajao na zadnjem seditu uzvikujui neke
nerazumljive poruge ka kui i maui parom pitolja kroz vazduh.
Jedan drugi bandit virio je kroz prozor na desnoj strani Eksplorera,
drei se za krov i maui nekim poveim orujem. Za par trenutaka
oba vozila e biti direktno preko puta kue.
Gordon nije ekao ni trenutak vie. Jednim jedinim pritiskom palca
generator je bio pokrenut. Kolimator na vrhu Okidaa ve je bio
okrenut ka metama koje su se nalazile nie niz ulicu. Blagim trzajem
zgloba pokrenuo je Okida; birajui snagu naizmeninim kljocanjem.
Usledio je kratak prasak paljbe, ispucavanje u prazno automata
malog kalibra - Gordon je mislio da paljba dolazi od Eksplorera. Staklo
na spoljnim vratima Barbarine kue se razbilo u paramparad kao
polomljeno ekiem. Oglasila se i druga puka, jednom, dva puta,
dublja po zvuku i otrija. Tad zau radostan smeh.
U sledeem trenutku sve se preokrenulo. Eksplorer je odjednom
iznutra blistavo zasijao uto-belim plamenom, kao da su se na
zadnjem seditu popalile baklje. Erupcije su bile jedva ujne, tie od
podmulog bata, kao kada se jastukom udari po dueku. Smeh i
podrugljivi povici pretvorie se u vritanje, u trenutku kada je vozilo
naglo skrenulo i zaustavilo se uz krike. Gordon je jasno mogao da vidi
kako putnici pokuavaju da izbegnu plamen i pobegnu iz vozila.
Istovremeno, Kamaro je poeo da daje gas. Ali nije odmakao ni
desetak metara kad mu trup eksplodira u vidu vatrene lopte tako
snane da je Gordon mogao da oseti njenu vrelinu na svom licu. Par
trenutaka kasnije, Kamaro je otro skrenuo ka parkiranom pik-ap
kamionetu uz muan zvuk tarueg metala i lomljenja plastike.

"Jesi li videla..", ree on ljutito. "Sada e moda policija obratiti


panju." Li, koja je sada sedela uspravno, irom otvorenih oiju i
ukoenih prstiju, nije rekla nita.
Dok se plamen sve vie uzdizao, a vritanje nastavilo
nesmanjenom estinom, Gordon je pokrenuo motor kamiona.
Zapaljena vozila blokirala su Siton Roud, pa je on iskoristio prvi
prilazni put da okrene kamion i prikolicu. Farove nije palio sve dok
nije stigao do ugla ulice i skrenuo desno. Odatle su mogli da se
pretvaraju da su nevini.
"To je bilo uasno," ree Li, promuklim, suvim glasom.
"Ukus haosa koji je na pomolu," odvrati on.
"Odvratno se oseam."
"Nemoj. Oni su doli da povrede tvoju sestru i njenu porodicu.
Umesto toga sami su nastradali. Pravda je zadovoljena. Ili bi moda
vie volela da je to bila Barbara?"
Naslonila se beivotno na vrata i zagledala u no, nervozno
bacajui pogled na retrovizor, kada su se u daljini zaule sirene.
"Volela bih da nam Toni nije rekao njihova imena."

11
VOJSKA

KLIVLEND HAJTS, OHAJO Jedna manja automobilska nesrea u jednoj


mirnoj ulici u stambenom delu grada pretvorila se tog ponedeljka
uvee u poar u kome su izgorele ubice, kada je buknuo pun prtljanik
ilegalnog oruja i municije. Ubijena su tri lana rasistike bande Belih
kraljeva, ukljuujui i njihovog navodnog vou Stivena "Frostija"
Frosta. etiri ostala lana, hospitalizovana su sa ekstenzivnim
opekotinama i drugim povredama. Dravna policija sada istrauje ovaj
sluaj u kome su unitena tri automobila i izazvana je manja teta na
nekoliko okolnih kua.
KOMPLETAN IZVETAJ / LISTA POVREENIH / POVERLJIVE
INFORMACIJE O BEZBEDNOJ UPOTREBI ORUJA / RASISTIKE
BANDE PRODAJU NOSTALGIJU, NE DROGU
Poto su odbori jedni od najneefikasnijih mehanizama za donoenje
odluka koji su ikada izmiljeni, trebalo je est dana drati sastanke
dva puta dnevno, da bi se iskristalisali detalji takozvanog Bras Het
projekta. No, bar je zavren operacioni plan, sastavljeni su
memorandumi o razumevanju i potpisana su izvrna nareenja,
autorizovan nacrt rezervnog budeta, pa se odbor konano raziao.
Karl Brohier je bio na putu za Kolumbiju nameran da ubrza
istraivaki rad. Aron Goldstajn se vraao u Severni Sijuks Siti u Junoj
Dakoti, gde je zatvaranje fabrike za sklapanje kompjutera ostavilo
tehniki obueno radno osoblje i 100.320 kvadratnih metara
neiskorienog radnog prostora. Grover Vilman iao je nazad u Senat,
gde je dvopartijski odbor Saveta odbrane trebalo da primi novog
lana na svoje strogo poverljive sastanke.

Tako je etvorki iz Bele kue - Brelandu, Nolbiju, Kareru i Stepaku


- preostalo da urade najtei deo zadatka: da prodaju Pentagonu
projekat Brass Het. Kljuni ovek za to bio je general Roland Stepak,
penzionisani pripadnik vazduhoplovnih snaga Sjedinjenih Drava,
prvi sekretar odbrane, posle Dorda C. Marala, koji je u kancelariju
doneo svoj in generala i iskustvo komandanta.
Tokom dvadeset est godina duge karijere, Stepak je upisao blizu
deset hiljada sati leta na raznim avionima, ukljuujui najsuperiornije
avione u vazduhu, kao i udarne borbene avione. Bio je instruktor za
borbu u vazduhu, voa eskadrile F-22 u Namibiji, i vazduhoplovni
komandant za vreme Tajvanske Interdikcije - iako je, to je i bilo
tipino za komandanta njegovog doba, imao samo ezdeset dva
stvarna borbena poletanja, i nije ubeleio da je oborio i jedan avion.
Stepaka je bio dobar glas vie zbog njegovog prepoznatljivog
poverenja bez egoizma i komandovanja bez arogancije, nego zbog
hrabrosti iskazane u vazduhu.
Poto je napustio pilotsku kabinu, vratio se u Kesler da bi
predvodio drugu vazduhoplovnu jedinicu u obuci, zatim se vratio u
Japan kao komandant pete borbene jedinice, dodao jo jednu zvezdu
na svojim epoletama, i preao na mesto komandanta pacifikih ratnih
vazduhoplovnih snaga, da bi se konano vratio kui i preuzeo u
Lengliju komandu vazduhoplovnih borbi - to se smatralo prestinim
zadatkom meu glavnim komandama.
Iako rastrzan svim tim zadacima, bio je u tri navrata na visokim
poloajima u Pentagonu, gde su mu, zbog njegove marljivosti i
nenametljive kompetencije, lanovi vrhovnog taba ukazali
poverenje. Do kraja njegove druge godine u Lengliju, smatrali su ga
glavnim kandidatom u trci da se eventualno vrati u Pentagon kao
naelnik taba ratnih vazduhoplovnih snaga.
Meutim, onda je njegova dvadeset dvogodinja ena, Pegi Evord
Stepak, saznala za uzrok njenih stalnih glavobolja koje su je muile
mesecima: rak mozga. Toga jutra, nakon to su primili vest, general je
odmah zatraio odsustvo - imao je prava skoro na est meseci
odsustva - a potom i da se penzionie po isteku odsustva. Iz tog
razloga, ne obazirui se na ime, napustio je to mesto i na taj nain
prekrio sve vaee protokole koji se tiu predaje komande u skladu
sa propisima. Do podneva je napustio bazu, skinuo uniformu, i poao

sa Pegi na tretman magnetnom rezonancom. Bila je to najsebinija


odluka i jedina takve vrste u celoj njegovoj karijeri.
Te tri godine koje su usledile bile su i najlepe i najgore u njihovim
ivotima jer su pokuavali da ispune sva odloena obeanja i snove.
Peginih poslednjih est meseci bili su prava agonija za oboje, sve dok
na kraju rei 'zbogom' nije bilo nita do trunka milosti.
Pet godina kasnije, predsednik Breland je iupao Stepaka iz
njegove line anonimnosti u koju je zapao, tako ga oslobodivi alosti
koja ga je pratila i neodreenog nemira. Sastanak i posao koji je
usledio vratili su Stepaka u ivot.
Nekoliko dana Stepakov izraz lica bio je tmuran zbog neizrecive
alosti i melanholinih seanja, ali se to nikada nije odrazilo na posao.
Bio je marljiv i temeljan kada je tog jutra spremao Brelanda za
sastanak sa Generaltabom, kao da je spremao F-22 za borbeni let nad
Formoza moreuzom.
"Nemojte da oekujete da ete na prvom brifingu dobiti jasan
raport od vrhovnog vojnog taba," Stepak je upozorio predsednika.
"Posebno od zapovednika vojnih rodova."
"Kako e oni na ovo reagovati?" upita Breland, tapkajui rukom
kopiju programa u sigurnosnom konom povezu sa utisnutim suvim
igom "strogo poverljivo".
"Iskreno, gospodine, mislim da ete imati problema," ree Stepak.
"Pored uplitanja u spoljnu politiku i nacionalnu bezbednost, vi
menjate i uslove primene na nain koji ugroava njihov identitet. Oni
su ljudska bia. Imaju po trideset godina slube. Ostavite na stranu
zlatne zvezde i vrpce; oni su pre svega piloti, borci i ubice. Oni znaju
ta ljudi koji uestvuju u stvarnoj borbi stavljaju na kocku, pa se sa
njima i poistoveuju."
"Koliko to moe biti loe?"
"Mislim da e rei 'Da, gospodine predsednie', a da e se u stvari
jo oporavljati od oka pokuavajui da dokue tu vest. Ali im budu
imali vremena da o njoj razmisle, poeete da oseate njihov otpor.
Hoe li to biti danas ili u kolima u povratku, ja ne znam."
"Najpre proceni izvetaj obavetajne slube sa bojnog polja, pa tek
onda razvrstaj svoje snage."
"Prvo proveri kakva je odbrana, pa tek onda kreni u napad,"
Stepak se razdragano nasmeja. "I jo neto - realno gledano,

verovatno e se buniti to su bili u mraku dok su se neke odluke ve


donosile. Oni se mogu pitati i zato ovo nije prvo prolo kroz Vee
dravne bezbednosti."
"Zar to nije oigledno? Samo pominjanje VDB-a bi vrlo verovatno
zgranulo Goldstajnove ljude. Osim toga, jedini zakoniti lan koji nije
bio lan Bras Het odbora je potpredsednik."
Stepak klimnu glavom. "Da li planirate i nju uskoro da ukljuite?"
"Ne," ree Breland i slee ramenima. "Trumanu nije reeno za
atomsku bombu sve dok Ruzvelt nije umro." Tad spazi izraz
iznenaenja na licu sekretara odbrane, i dodade, "Meni nije teko da
izmislim scenarija koja se zavravaju tako to u ja biti okrivljen za
izdaju."
"eleo bih da mogu da kaem kako mislim da preterujete u
rizicima, gospodine predsednie."
"Nee sa mnom biti lako. Poznajem mnogo ljudi na Hilu koji e na
moje odobrenje otkria kakvo je ovo, koje bi razorualo nau vojsku,
gledati kao na izdaju. Sigurno znam da bi me Ben Tvili posavetovao da
unitim istraivanja i pobrinem se da Terabajt nestane," snudeno se
nasmeja. "A verovatno bi mogao da okupi i mnotvo graana istog
miljenja."
"Vrlo verovatno."
"Ali ako budem drao Toni na pristojnom odstojanju, moda bi
ona mogla da preivi moj impiment. Ja smatram da bi to bilo za
dobrobit itave zemlje - a ako se jednog jutra svi probude i uvide da
imaju predsednika za koga niko nije glasao Zavrteo je glavom. "Nego,
da vidimo da li moemo da izbegnemo da ovaj eksperiment izvedemo
u okvirima reprezentativne demokratije."
"Slaem se sa tim, gospodine predsednie."
"To me vraa na ono o emu si ranije govorio," rekao je Breland,
ustajui i pomerajui se od stola. "Samo kakav oblik "otpora" bi to
mogao biti? Misli li da postoji mogunost da e vrhovni vojni tab
pribei konkretnim akcijama?"
"Protiv vas?"
"Protiv mene. Protiv nas. I molim te, odgovori mi iskreno potrebno mi je vie od slatkoreivog uveravanja da se to nikada ovde
nije dogodilo."
"Nije to slatkoreivo uveravanje," ree Stepak. "Ovi ljudi svaki

deli svojih zakletvi shvataju ozbiljno isto onoliko koliko je sluaj i sa


vama. Nije to kao kad deca u koli daju asnu re."
"Slaem se - ali to ne iskljuuje mogunost sutinske razlike u
miljenju. Oni polau zakletvu pred Ustavom i predsednitvom, a ne
pred nekim odreenim predsednikom. Mora da postoji neka granica;
koliko e dugo ekati ne radei nita. Pitam vas koliko mislite da smo
blizu te granice."
"Nije bitno gde je ta granica, niti sa koje ste strane," rekao je
Stepak. Nije na vrhovnom vojnom tabu da vas ukloni. Vi to moda ne
razumete, ali oni razumeju. Vi iskreno govorite o ljudskoj prirodi - ali
je sva sutina obuke i lojalnosti jednog vojnika u tome da prkosi
ljudskoj prirodi. Jedino tako moete naterati oveka da tri prema
mestu odakle dolazi metak - svako razuman bi shvatio da je jedino
pametno pobei odatle."
Breland se mrtio. "Vi lino poznajete sve aktuelne naelnike, zar
ne?"
"Da. Dvojicu od njih smatram prijateljima. Ali bih isto kazao i da su
svi stranci," odluno ree Stepak. "Gospodine predsednie, kad biste
se suoili sa impimentom, i kada bi se rulja sjatila niz Pensilvanija
Aveniju da ubrza proces vaeg uklanjanja iz kabineta, svaki od ovih
ljudi bi stao izmeu vas i te rulje, samovoljno i bez oklevanja, dali bi i
svoje ivote ako ustreba, ali ne bi dozvolili da oni vide da ste vi
doiveli da budete povrgnuti impimentu. Nije dolo do dravnog
udara kada su se Donson i MekNamara ueprtljali oko rata u
Vijetnamu, niti kad je Nikson ukaljao predsednitvo ili ga Klinton
izneverio. Nemate se ega bojati to se njih tie."
Brelanda je ganula ozbiljnost strasti Stepakovog prekora. Povue
se korak unazad i sede na ivicu svoga stola. "Izvinjavam se, generale
Stepak," ree blago. "Za tren me je zbunilo koju boju nosi koji tim."
"Nema potrebe da se izvinjavate, gospodine predsednie," ree
Stepak.
"Moj zadatak je da pazim da ne ispustite iz vida ono to je bitno.
Da sada odgovorim na vae pitanje. Nije vam potrebna njihova
saglasnost. Oni samo treba da vas posluaju, to e i uiniti, ma kakva
da su vaa nareenja. Vi ste vrhovni komandant - vaa je dunost da
donosite ispravne odluke, a njihova da ih sprovode. tavie,
komandne instance ne idu preko naelnika rodova - one idu direktno

do majora, preko mene. Dakle, ak i ako naelnici imaju nameru da


vam se suprotstave i prkose vam - to se, opet u ponoviti, nee
dogoditi - morali bi da istupe izvan svojih ovlaenja da bi to uradili."
"Ono to moete oekivati je rat na reima, ree Stepak. "Ako budu
smatrali da niste u pravu, oni e se sa vama raspravljati - a iscrpan
napad vrhovnog vojnog taba nije neto emu biste se podsmevali.
Muki e se raspravljati onoliko koliko im budete dozvolili - i dobro je
da im to dopustite, jer jedino to mogu uraditi a da vas ozbiljno
povrede, jeste da daju ostavke."
"Nastavi."
"Ako im iznesete politiku koja je opasno pogrena, a pri tom ih
ostavite sa ubeenjem da niste hteli ni da ih ujete, niti da pred njima
odbranite svoju odluku..."
"Staviu ih u poziciju gde im njihova savest iskljuivo moe
naloiti da daju ostavke."
"Da. Istina, ako izgubite dvojicu, trojicu ljudi iz Generaltaba,
Kongres e primetiti, kao i itava struktura vojnih snaga. To vam nije
potrebno. Bie teko kada se uzme u obzir njihova potpuna predanost.
Tehniki gledano, nije vam potreban njihov pristanak - praktino,
zaista vam je potrebno njihovo iskustvo, njihova pronicljivost, njihov
komandni sistem, da svi budu ukljueni u to."
To nije dovoljno ako oni samo istre i zauzmu svoje pozicije," ree
Breland.
"Potrebno mi je da u ovu igru uu glavom - potrebno mi je da se
zaista zauzmu."
"Tano tako, gospodine. I ako mogu da iznesem svoje lino
miljenje."
"Svakako."
"Imate dug prema zemlji da im date ansu da vas ubede da
greite."
"Hoe da kae da misli da ja greim."
Stepak podie ruke kao da ni sam ne zna ta da misli. "Ne znam,
gospodine predsednie. Ovih dana mogu da zaspim samo zato to sebi
uvek iznova govorim kako moe biti gore - kako bih ja mogao biti taj
koji treba da donese odluku. Moda je pravo mesto za Okida na dnu
stotinama metara dubokog zacementiranog okna. Jednostavno, ne
znam."

Iskosivi usne u stranu Breland se nasmeja i priznade. "I sam imam


problema da zaspim."
"Morali bi biti nehumani da vam se to ne desi," ree Stepak. "ak
nakon nedelju dana razgovora o tome, ne mogu da kaem da sam
razradio celi opseg promena koje bi usledile ako biste ili do kraja sa
Bras Het projektom. Jedno znam - to e promeniti mnoge ivote. A ako
zaista budete ili do kraja, nijedan predsednik nee promeniti ovu
zemlju i itav svet, kao to ete vi to uiniti. Kad bih samo bio tako
mudar da znam da li e to biti na bolje, ili na gore."
"Problem je u tome to to nije izbor sa kojim se mi suoavamo,"
ree Breland. "Mi moemo da preduzmemo korake, ili da ekamo da
ih drugi preduzmu nad nama. Jedno od ova dva nam bar daje ansu da
pokuamo da kontroliemo ishod. A to za mene nije teak izbor, ak i
ako taj pokuaj izae na loe. To ne moemo da poelimo - ta bi se
desilo kad bi neki kineski fiziar sreo premijera istog jutra kad
Brohier doe kod mene? To bi bilo odricanje od odgovornosti da se ne
poe korak napred." Na usnama mu se pojavio oputen uverljiv
osmeh. "Da upotrebim tvoju omiljenu sportsku metaforu - kad sam u
kripcu, volim da drim loptu u svojim rukama."
Tajna vrata koja su vodila u vanjske kancelarije se otvorie tek
toliko da Nolbi promoli glavu. "Gospodine predsednie, vreme je."
Breland baci pogled preko ramena na sat iza njegovog stola.
"Vreme je. Generale?"
"Ja sam uz vas, gospodine predsednie," ree Stepak dok je
ustajao.
"eleo bih da znate da odista tako mislim."
"Znam."
Poto su obavljene formalnosti oko prozivke, general Donald
Medison, predsedavajui generaltaba, otpusti sekretaricu iz
konferencione sale.
Medison se nakalja, odgurnu svoj lini organajzer sa ivice stola i
poloi iglu za zapisivanje pored podebljeg zapeaenog koverta.
Identini koverat je leao ispred svakoga od prisutnih za stolom.
Koverti su bili sa imenima, datumom i brojem; onaj sa Brelandove
desne strane bio je obeleen "Kopija 1 od 8." Sadraj je pripremio

Stepak, uz budni nadzor Brelanda, koji ga je lino redigovao.


"Ovaj specijalni sastanak sazvan je na zahtev predsednika,"
zapoeo je Medison svojim ravnodunim, promuklim glasom.
"Informacija koju nam je doneo obeleena je kao "Strogo poverljiva" nita od svega ovoga nee biti zabeleeno, niti snimljeno. Na kraju
sastanka bie sakupljen sav materijal sa brifinga." Pogledao je preko
skupocenog drvenog stola ka Brelandu. "Gospodine predsednie,
imate re."
"Hvala, generale Medison," rekao je Breland i klimnuo glavom.
"Gospodo, nisam ovde samo da bih vam dao kratka uputstva, nego da
se sa vama konsultujem.
Nedavno sam saznao da sada postoje tehnoloka sredstva za
neutralizaciju veine konvencionalnog oruja." Napravio je kratku
pauzu, ali poto je njen cilj bio da napravi realistian, a ne dramski
prikaz, odmah je nastavio. "Do ovog otkria su doli ameriki naunici
poetkom leta. Oni su konstruisali radni prototip i izveli seriju
preliminarnih testova. Ti testovi su potvrdili da ovaj ureaj, koga mi
zovemo Okida, detonira i unitava eksplozive na bazi nitrata i sva
raketna goriva na daljinu.
"Uz konsultaciju sa sekretarom odbrane, ve sam odobrio
poveanje obima istraivanja usmerenog na usavravanje Okida
ureaja i dokazivanje teoretske osnove za izuzetni efekat. Isto tako
sam naredio da se odmah proizvede hiljadu modela prethodnog Mark
i Okidaa na osnovu njegovog prototipa, koji, kako mi je reeno, ima
efektivan domet od 'bezmalo pet stotina metara'.
"Stotinu Mark i ureaja bie zadrano za proireni test program,
koji e izvesti DARPA /Agencija odbrane za napredne istraivake
projekte / i Redstoun Arsenal uz saradnju sva tri roda vojske. Uputio
sam generala Stepaka da se potara da svako postojee oruje i
municija, konvencionalno i nuklearno, bude testirano na osetljivost na
Okida efekat. Meutim, moram da vam kaem da oekujemo da e
sva postojea municija biti osetljiva.
"Niko da sada nije razjasnio da li Okida ima pristup detaljnim
tehnikim informacijama o projektu postojeih nuklearnih punjenja,
pa je njihova osetljivost manje poznata - ali je, u skladu sa optim
principima projekta, vrlo izgledna. Uz vau pomo, moi emo da
donesemo odluku po tom pitanju do kraja ovog brifinga.

"Ove tri operacije zajedno - istraivanje, izrada i testiranje - ine


Bras Het projekat. No, oni se odnose samo na najneposredniju
potrebu da se otkriju granice i mogunosti ove nove tehnologije.
Postoji jo mnogo pitanja i izazova kojima se treba posvetiti, od kojih
su od sutinskog znaaja ona koja se tiu nacionalne bezbednosti i
meunarodnih odnosa.
Imamo sree to smo u prilici da ih razmatramo pre nego se
suoimo sa ovom novom tehnologijom na bojnom polju. Pred nama je
jedan okvir mogunosti da osmislimo na koncept na bojitu, i da
promenimo taktiku, sklop oruja, ak i strukturu snaga da bi ostala
efektivna u novom borbenom okruenju.
Ali to je bio samo poetak. Tog jutra, nakon to sam saznao za
Okida, probudio sam se shvativi da je sve to znam pogreno. Ovo
otkrie nas obavezuje da razvijemo novi sistem 'bezbednosti', onaj
koji nee zavisiti od toga da li imamo vie ili vee oruje od
neprijatelja. Imamo novi okvir mounosti da napiemo novu definiciju
'zastraivanja', i ponovo razmatramo potrebu za tradicionalnim
sredstvima primene sile.
Zamislite samo, admirale Dejkobs - nenaoruani teretni brod, sa
Okidaem, bio bi sigurniji u ratnoj zoni od najtee krstarice ili
najbreg transportera. U stvari, teretni brod bi mogao biti vea pretnja
krstarici, nego to bi krstarica bila teretnom brodu.
Zamislite samo, generale Murman - pred sobom imamo sredstvo
koje moe da stvori potpuno novi koncept nacionalnih granica. Sa
Okidaem na strai, moemo stvoriti otvorene granice na mestima
gde, kao otvorene, one nikada nisu postojale - Bliski istok, Daleki
istok. Otvorene granice bez bojazni od napada. To je stoga to nam
Okida moe dati granice koje prijatelj moe prei u bilo koje doba, a
neprijatelj nikada.
Povrh svega toga, ja, takoe, vidim izuzetnu mogunost koja
premauje nae legitimne potrebe, da se zatiti nae ljudstvo i nai
saveznici - mogunost da se godinje sauva preko dvadeset hiljada
ivota, i jo stotine hiljada ljudi da se zatiti od bola.
Jer, uprkos sporazumima iz '97 i 2008, jo uvek postoji vie od sto
miliona ivih mina koje vrebaju iz zemlje na Kosovu, u Kambodi,
Avganistanu, Bosni, eeniji, Ukrajini - znate ve ovu listu koliko i ja.
Uprkos zabrani, svake godine se vie mina poloi u zemlju, nego to se

iz nje izvadi. A irom Evrope, centralne Afrike, jugoistone Azije


neaktivirana municija zakopana tokom vekovnog vojevanja jo uvek
izbija na povrinu.
Mi moemo toj pretnji stati na kraj. Moemo spreiti ubijanje
nevinih. Zamislite samo, generale Holi - eskadrila helikoptera
opremljenih Okidaem trebalo bi da moe da oisti etrdeset ari
zemlje za nekoliko minuta, celu zemlju za nekoliko nedelja. Mi sada
imamo sposobnost da vratimo bojna polja nazad na farme, panjake i
igralita na kojima su i bila pre nego to su se pojavile vojske.
oveanstvo moda jo nije nauilo kako da prestane sa meusobnim
svaama, ali mi konano imamo sredstvo da to raistimo za sobom. A
doneemo vie dobra veem broju ljudi - i naoj zemlji! - tako to
emo biti pazikue sveta, a ne policajci."
No uprkos Brelandovoj strasti, elokvenciji, i iskrenom
entuzijazmu, dvorana je ostala ilava, auditorijum dalek. Zahtevi
etikecije i oekivana disciplina obezbedili su mu punu panju
generaltaba, ali su oni njegove rei upijali skoro bez ikakve vidne
reakcije. Brelanda nije ni jednom prekinuo neki od glaveina
bezizraajnog lica, iji mu govori tela - koja su se primicala pomno
sluajui - nisu pruali podstrek da nastavi.
"Dovoljno sam rekao da shvatite o emu se radi," rekao je i zavalio
se u tapaciranu fotelju. "Molim vas da sada otvorite svoje koverte
spremljene za ovaj brifing. Nai ete opti pregled Bras Heta, izvod
probnih rezultata po datumima, nacrt problema i mogunosti,
preliminarnu listu pitanja koja se tiu njegovog uticaja na nacionalnu
odbranu. Ako predsedavajui nema primedbi, zamolio bih da
pregledate ono to je unutra, bez urbe, a onda emo se ponovo
skupiti i muki pristupiti poslu."
"Nemam primedbi," ree general Medison propraen pucanjem
sigurnosnih peata i ukanjem Tajvekovih papira.
Breland klimnu glavom i ustade uperivi pogled ka kristalnim
aama i bokalu hladne vode daleko na drugi kraj stola. Usta su mu
bila suva od izlaganja, a u glasu su se oseali prvi nagovetaji vidne
promuklosti, to mu se esto deavalo kad dugo pria. Kad se okrenuo
poto je ustao od stola, neko se nakalja i ree, "Gospodine
predsednie, meni nije potrebno vreme da bih shvatio ta mislim o
ovome."

Breland se okrenu i vide da general Holi stoji na svom mestu sa


prstom na koverti. "Dobro. Nastavite, generale."
"Ja mislim da je ovo suludo," ree Holi. "Vi ste oigledno ve
odluili ne samo da usavrite ovo oruje, nego i da ga razvijete - i ne
samo to, nego i da to uradite to javnije moete."
"Ta odluka jo nije doneta," ree Breland. "Ali neu vas zavaravati,
generale - oigledno da je to opcija koja prua najvie mogunosti da
promeni potencijalno postupke neprijatelja."
"Rei u vam ta e se prvo promeniti," ree Holi. "Deset minuta
nakon to ova vest stigne u Beijing, premijer Denh e narediti
bezrezervne pokuaje da se ukradu ili kupe tajne Okidaa. Bie
neophodno zakljuati svakog naunika koji radi na Bras Het projektu
tamo gde ih niko ne moe nai. Svaku od tih Mark i ureaja bie
neophodno uvati dvadeset etiri sata dnevno, i to straom
sainjenom od najnekorumpiranijih ljudi koje moemo nai. Za svaki
izneti Okida van zemlje bie potreban vod marinaca da ga zatiti. ak
i ako sve dobro uradite, za deset godina Kinezi, Iranci, Iraani,
Pakistanci, i svako ko bude stvarno eleo da ima Okida, imae ga."
Breland hladnokrvno klimnu glavom. "To i jeste oekivani ishod zar se ne slaete, generale Stepak?"
Stepak, ozbiljan, potvrdi. "Svi mi ovde znamo da nita nije tako
kratkog veka kao vojna tajna," ree on. "Moje je miljenje da svaki
razvojni scenario vodi do opteg razmnoavanja. Jedina promenljiva
je raspored."
Na drugom kraju stola, general Murman prelistavao je sadraj
koverta. "Da li izgradnja Okidaa zahteva neki egzotini materijal ili
neku izuzetnu tehnologiju?" ubacio se on. "Moda moemo da
usporimo stopu razmnoavanja tako to emo kontrolisati sredstva za
proizvodnju - kao to smo radili sa nuklearnim orujem."
"Plaim se da nije tako, ree Breland. im budu saznali ta je u
osnovi projekta, svaka zemlja koja moe da napravi mikrotalasni
transmiter velike snage moi e da sagradi i Okida. to, u sutini,
znai svaka industrijalizovana zemlja. A poto mi ovde ne govorimo o
milionoma dolara po svakom primerku, to znai da e verovatno
svaka zemlja, koja ne moe da ga napravi, moi i da ga kupi."
"Onda sam u jo veoj zabludi," ree Holi, odgurnuvi koverat kao
da je neto odvratno. "Gospodine predsednie, ne mogu da shvatim

zato predlaete da se razoruaju nadmone vojne snage


dvadesetprvog veka."
"Da se razoruaju?" upita admiral Dejkobs. "Podmornica
opremljena ovim ureajem bila bi zapravo nepovrediva." Bilo je
oigledno koliko je ova ideja zvuala privlano u glasu biveg
komandanta za podmornike protivnapade."
"I potpuno beskorisna, Mark. Tvoj Sofi ne bi mogla da nosi oruje
na palubi."
"ekaj - ali ovaj ureaj ima direktno dejstvo, zar ne?"
"Ne, gospodine," ree Stepak. "Polje dejstva Okidaa je u svim
pravcima."
"Sigurno postoji neki nain da se zatiti nae skladite."
"Mi to jo ne znamo," priznao je Stepak. "Moramo da obavimo
dodatno testiranje, ali nam zasad dostupni rezultati kazuju da polje
probija sve uobiajene materijale. Izgleda da je primarno ogranienje
Okidaa jedino njegov domet - koje zapravo zavisi od njegove
raspoloive snage."
"Vidite, admirale? Vidite?" podbadao je Holi.
"Pa ta onda da radimo?" prasnuo je Dejkobs pogledavi
Brelanda kao da trai odgovor.
"Rei u vam ta treba da radite - razoruajte celu flotu ili je
stavite u naftalin," ree Holi. "Postavite ovnove. Generale Murman, vi
ete morati svoje tenkove da razoruate i naoruate ih bajonetima.
Generale Brenan, vama bi bolje bilo da nazovete svoju ratnu
laboratoriju i kaete im da nagomilaju zalihe lukova za strele. A ja u
moi da poaljem sve osim izviakih divizija na groblje u DejvisMontanu."
Ljutita pogleda okrenuo se ka Brelandu. "Ponite da pravite te
stvari, gospodine predsednie, pa ete odbaciti sve ono to ovu zemlju
ini jakom, a nae ljude bezbednim," rekao je Holi. "Imamo
tehnoloku nadmo u svim dimenzijama borbenog prostora vazduhu, vodi, zemlji, pod vodom, u svemiru. Brojno smo nadmoniji
od svakog mogueg protivnika osim Kine. A ak i protiv njih moemo
uspostaviti apsolutnu dominaciju na bojnom polju - ako je potrebno i
pred njihovim vratima. Ubacite li i ovu tehnologiju, sve to gubimo."
"Kinezi mogu da podignu vojsku od deset miliona, sto miliona
vojnika i da jedva primete ako ih sve izgube," ree Murman. "ta emo

raditi kad preu u Junu Koreju, u Vijetnam - kad zauzmu Vladivostok,


i Tajvan, i bace oko preko okeana, na Japan?"
Breland se nije dao zbuniti. "Gospodo, ini mi se da e to upravo
biti pitanja koja e vam biti potrebna da biste nali odgovor."
Potpredsedavajui, general Hajnser, oglasi se po prvi put otkako je
poeo sastanak. "Mora da postoje neke druge opcije - brz napredak,
ali ne i aktiviranje trupa; bezrezervno angaovanje na svim
alternativnim orujima, ali i maksimalni napor da se zadri i suzbije
saznanje o ovom otkriu."
Odmahujui glavom, Breland ree, "Osim ako neko ponovo krije
ovakve tajne od predsednika, mi u Kini nemamo dovoljno ljudi da ih
spreimo da sami za ovo saznaju - ili da saznamo da li su ga ve
otkrili."
"to se toga tie, predsednik je u pravu," ree predsedavajui. "U
SAD pratimo blizu osam hiljada kineskih agenata. Mi jedva da imamo
njih dvesta u Kini."
"Moda je krajnje vreme da zavrimo sa ovim," rekao je admiral
Dejkobs.
"Saterajmo ih do pristanita Santa Monika, nanianimo na Beijing, i
poelimo im da ugodno zaplivaju."
"A kada Beijing na to odgovori tako to e prognati svakog
amerikog biznismena..."
"to se mene tie, moe," proguna Murman. "To je ve uinjeno,
pa zato ne moe da kupi nita to je ispod sto dolara, a da nije
napravljeno u Kini. Proizvode nae igrake, nau odeu, na alat prolog meseca, moja ena je pronala ameriku zastave, onu malu,
Stonu, koja je bila napravljena u Kim. A to se desilo na pijaci u naoj
vojnoj bazi. Nisam mogao da poverujem."
"Bolje je da poveruje. Budi srean zbog toga. To je deo odgovora
na sporno pitanje generala Holija,"ree Breland. "Mi smo najvei
trgovinski partner Kine. Japan je na drugom mestu. Mi im vie
vredimo kao kupci, nego kao osvajai."
"To Vladivostoku nee puno pomoi," ree Dejkobs. "Ni Tajvanu.
Do avola ako uzmu Tajvan, onda emo morati vie da kupujemo od
njih."
"Propustili ste ono glavno," ree Breland. "Na kraju krajeva, nije
bitno da li su kineske fabrike pune dece koja rade za platu jednog

roba. Na duge staze gledano, nije bitno ako je vladajui krug pun
pomahnitalih ekspanzionista. Pravo znaenje svih ovih biliona dolara
koje aljemo u Kinu je to to sada unutar same Kine postoje moni
glasovi kojima je u interesu da sa nama ostanu u dobrim odnosima."
Dejkobs je podrugljivo zafrktao. "Tako im mi plaamo da se oni
vojno nadograuju."
"to je isto kao da plaate advokatu svoje ene za brakorazvodnu
parnicu," ree general Brenan. Na to se dvoranom prolomi smeh, i
ublaio deli tenzije meu nekima od njih.
Dok ih je sluao, Breland ponovo sede na svoju stolicu i odluno se
zavali onako oputen! "Gospodo, cenim predanost i iskustvo vae
odgovornosti sa kojom pristupate jamenju sigurnosti nae zemlje.
Vaa je dunost da imate najcrnje mogue miljenje o naim
protivnicima, da na najcininiji nain tumaite njihova dela, i na
najskeptiniji shvatate smisao njihovih rei.
Moja je dunost, meutim, da balansiram izmeu najgoreg i
najboljeg mogueg scenarija, tragajui za najverovatnijim. Ne
utvrujemo mi nau severnu granicu za sluaj da nekom kanadskom
premijeru padne na pamet da hoe jednu luku na jezeru Miigen. Mi
ne pretresamo svaki kamion, hladnjau ili kutiju za eire koji prelaze
preko Mosta prijateljstva u potrazi za kanadskim teroristima sa
nuklearnim orujem u torbi.
Dakle, Kina nije Kanada. Oni neprestano prave Long Mar IBM-ove
/Interkontinentalna balistika raketa./ Stalno kloniraju sovjetske
raketne krstarice i naoruavaju ih Svilenim bubama. Neprestano
unapreuju vazduhoplovne snage Su-27 i MIG-31 avionima. Stalno
pijuniraju nas i nae prijatelje. Dre est miliona ljudi u uniformi.
Ukratko, oni se i dalje ponaaju kao da e se tui sa nekim kao to smo
mi.
Pitanje je dakle da li oni oekuju tako neto."
"O emu vi to priate?" upita Murman.
"Svako od vas ima svoju kopiju u Kim. ta oni govore svom
premijeru za nas?" zapita Breland. "Prate Sjedinjene Drave,
tehnoloki superiorniju, apsolutno dominantniju na bojnom polju,
nae saveznike na njihovom pragu, super tihe bumere za koje tvrdimo
da ne vrebaju iz Kuril Trena ili Bering Ebisal, nae hipersonine
SSTO-e za koje ih uveravamo da nisu bombarderi, pa se moda

oseaju neprijatno, i nesigurni su po pitanju naih namera. Mogue je


da e oberuke doekati ansu da prestanu da troe sedamnaest
procenata bruto drutvene proizvodnje na puke i bombe."
Predsedavajui se pomeri unapred oslanjajui se prekrtenih ruku
o sto. "Nemam nameru da vas vream, gospodine predsednie, ali se
nadam da nam neete rei da pripadate koli upljoglavih
internacionalaca koji veruju da su ljudi svugde isti, i da je svaki
konflikt rezultat nesporazuma."
"Bez uvrede, generale," ree Breland. "Nadam se da mi neete rei
da pripadate klubu zavisnika od testosterona koji toliko vole velike,
brze i glasne igrake da i ne pomiljaju da ih se odreknu."
"ekajte, samo malo...," poe Dejkobs.
"Nisam zavrio, admirale," otro e Breland. "injenica je da smo
izuzetno uspeno igrali po pravilima dvadesetog veka. No, ako
nastavimo da vodimo poslednji rat, nai emo se u crvenim
uniformama kako u pravim linijama mariramo preko livade dok nas
neprijatelj, skriven iza drvea, ne pokosi. Da li iko od vas ovde eli da
vodi neku verziju bitke kod Nju Orleansa u dvadesetprvom veku - kao
to to Britanci rade?
"Gospodo, pravila igre se menjaju. U stvari, ve su se promenila.
Ona ne moraju da vam se dopadnu, ali mi sa njima moramo da se
nosimo. Znam da e to biti muna pramena - ali ja moram da verujem
da emo, ako primenimo svo nae iskustvo i predanost i talenat na
koje se moemo osloniti, i pod novim pravilima biti uspeni.
"Nego, moramo biti pametni, moramo biti fleksibilni. Moramo biti
u stanju da sami prekinemo sopstvene tendencije, i voljni da damo
novu definiciju uspeha. To ne mora da pretpostavlja tehnoloku
superiornost i apsolutnu dominaciju na bojnom polju. To bi moglo
pretpostaviti odbacivanje sposobnosti da se rat zapone, u zamenu za
sposobnost da se isti sprei. To bi bile stotine sitnih pobeda koje niko
ne primeuje umesto jedne velike o kojoj se stotinu godina pie. To bi
bila nova vrsta konflikta, i nova vrsta mira. Pa ukoliko budemo vrlo
pametni, i pomalo sreni, to bi upravo moglo pretpostaviti bezbedniju,
razumniju planetu za sve nas.
"Eto, to ja od vas oekujem," ree Breland pogledavi svakoga od
njih u oi.
"Ja od vas oekujem da pronaete put do tamo. Oekujem da

smislite kako da na tom putu budemo to je mogue sigurniji.


Oekujem da se pokaete dorasli ovom izazovu najteeg posla ispod
kojeg se ijedan predsednik ikada podmetnuo lea - i najmunijoj
prilici kojoj je sudbina ikada izloila ovu zemlju.
"Ne, neemo zaboraviti nae realne neprijatelje, da u ljudskom
srcu pohlepa i okrutnost i mrnja uljuljkuju zlo. Ali neemo zaboraviti
i to da nije bilo rata koji je svet uinio boljim - da ak i 'pravedni
ratovi' plaaju stranu cenu u krvi i bogatstvu, u izgubljenim
godinama i proerdanim ivotima. Ako postoji neki drugi nain, bolji
nain, budimo prvi koji e ga otkriti. Vi to moete, ako elite, smatrati
upljoglavim idealizmom - ali za mene je to trezveno ljudsko
saaljenje. Ako vi u tome ne moete pronai smisao, onda ste, iznad
svega, zaboravili zato smo u stvari eleli oruje.
"Dakle - ima li jo pitanja? Generale Holi? Generale Murman?"
Pogled mu je prelazio sa lica na lice, traei ljude iza inova,
humanost iza dunosti.
"Nemam pitanja, ali imam komentar," konano se javi Brenan.
"Godinama je ratna laboratorija ispitivala mnoga alternativna oruja
za Specijalne jedinice - komprimirane vazdune puke, ok tapove,
razliita sredstva za borilake vetine, itd. Moda bi bilo vredno jo
jednom pregledati tu arhivu."
Breland je klimnuo glavom, "Raunajte da je to na spisku stvari
koje treba uraditi."
"Imam ja jedno pitanje," javio se general Medison.
Breland okrenu stolicu ka elu stola. "Izvolite."
Pre nego to je odgovorio, predsedavajui je izvesno vreme lupkao
prstima o sto. "Onih drugih devetsto Okidaa - ta nameravate sa
njima?"
"Pa, priznajem da se nosim milju da stavim po jedan u svaku
srednju kolu u Los Anelesu." Potom slee ramenima. "Ali, zapravo,
ove odluke zahtevaju da svako od vas kae ta misli."
"Onda ja imam neto da kaem, gospodine predsednie," javio se
Medison. "Neke podele koje elim da predloim zasluuju prioritet."
Ponovo se zavalivi u svoju stolicu, Breland krajikom oka uhvati
Stepakov pogled koji kao da je govorio, mislim da je najgore prolo.
"Nastavite, generale. To je dobro polazite."

12
IZDAJA

LONDON Policajac Klarens Vajthed, koji je sebe nazivao "poslednjim ser


Pilovim futfajterom" stavio je danas taku na jedan period kada je na
uniformu zakaio konu futrolu i crni Vebli i Skot pitolj pre nego je
krenuo u dnevnu patrolu Dokiendom. Iako su uveni londonski bobiji
godinama po slobodnoj volji nosili oruje za vreme redovnih patrola,
nedavno ubistvo dva gradska policajca u Sropiru navelo je funkcionere
Skotland Jarda da ih na to obaveu. "Ja imam prigovor," ree Vajthed,
dvadesetpetogodinji veteran i poslednji patrolni policajac u Londonu
koji je obuen da nosi novi Vebli Metropoliten. "Nije bilo tako
zamiljeno. Nego, London nije Ajzenfild, zar ne? Ne vidim da je
inspektor imao neki drugi izbor."
KOMPLETAN IZVETAJ / VOLTER OIVLJAVA VEBLIJEVO IME /
SOCIOLOG PIE DA JE AMERIKI FILM DONEO "KULT ORUJA" U
U.K., TO ZAHTEVA OTRIJU CENZURU
Dan za oprotaj je doao, a Donovan King ga je briljivo odabrao.
Bilo je to jedne oblane jesenje subote, jak vetar ujedao je kao
zima. Toga dana bio je zakazan okraj Pen Stejt Nitani Lajonsa i
Bakeja, pa je cela Kolumbija od ranog jutra mislila samo na fudbal. U
celoj dravi Ohajo navijai su izvodili rituale i obrede koji e ih
smestiti na stadion ili pred tv-ekrane. Obrasci su bili predvidiv kao
izlazak sunca. Kako su se sportski barovi punili, tako su ulice postajale
puste. Kako se bliio prvi ut, tako su se praznile radnje. Kako je pivo
poticalo i miris kobasica se irio sa rotilja, tako je vrtoglava energija
iekivanja rasla. Policija je bila zaokupljena, a stanovnitvo
pometeno.

U Terabajtu, subota je poela dolaskom utog Rajder kamiona sa


poluprikolicom na kapiju. Vozila su ga dvojica mukaraca iz razvijenih
snaga bezbodnosti, u pratnji kao uma zelenog evi Tahu sportskog
auta i srebrnog putnikog automobila marke Honda. Sva tri vozila
imala su tablice iz razliitih drava, a trojica vozaa nosili su
svakodnevnu odeu - to je ukazivalo na to sa koliko je detalja
Donovan King isplanirao da put od Kolumbije na zapad do Aneksa
bude bezbedan i nenametljiv.
ak i na autoputu bez mnogo saobraaja, jedan neobavezni pogled
bi upuivao na to da ova tri obina vozila ine karavan i da ne voze
nita vrednije od pokustva. Da bi se upotpunila ova obmana, zadnja
tri metra prikolice natovareni su do vrha obinim kutijama sa onim
to je trebalo da bude sadraj stana Li Tajler.
Dok su u prikolicu utovarivani sanduci sa prototipom i njegovim
instrumentima, tri tima inenjeraca iz laboratorije prionula su da rade
na vozilima. Radei dovoljno brzo da obore dvadesetominutni rekord,
uklonili su nesavreni Rajder i Herc globalni pozicioni sistem za
praenje presadivi ga u Terabajt vozila.
Ta vozila, sa registracijama koje su odgovarale onim iz karavana
nikada nee napustiti ire podruje Kolumbije.
Na mesto tragaa koje su uklonili, tim inenjeraca je instalirao
Terabajtov sopstveni vojni GPS-III sigurnosni-dupleks traga. Identini
sistemi su preko noi postavljeni i u dva najvea sanduka, za sluaj da
se odvoje od kamiona, ili jedan od drugih tokom puta. Sve to je bio
deo Kingovog obeanja Brohieru:
"Sve u uiniti da ti obezbedim da lako prati njihovo kretanje, a
da svima ostalima to bude prokleto teko."
Karavan je ponovo proao kroz kapiju nekoliko minuta pre
poetka utakmice; sam King bio je za volanom na elu karavana.
Brohier ih je ispratio, a onda je preao ulicu do Li i Gordona koji su
ekali i posmatrali pored glavnog ulaza u Plank centar. Dok im je
prilazio, zapazio je kako im tela odaju potpuno razliita raspoloenja Gordon je lagodno sedeo na oniem zidu, bez kape, raskopanog
kaputa, dok je Li ukoeno stajala par koraka dalje, sa rukama
ukopanim u etvrtaste depove njene skijake jakne, sa uzdignutom
kragnom i pletenom kapom na glavi.
"To bi bilo to, doktore," ree Gordon.

"To bi bilo to," sloi se doktor.


"Pomalo me iznenadilo to King sada odlazi," ree Gordon skoivi
sa zida.
"Mislio sam da e ostati dok ne krene drugi karavan."
"Ne, on je oduvek ovako planirao," uzvrati Brohier. "Sluajte, vas
dvoje - sad imamo oko pola sata mira, pa sam pokvario dan glavnoj
kuvarici nateravi je da doe. ta kaete na jedan poslednji rotilj, za
dobra stara vremena?"
"Svakako," ree Grin. "Ali u pojesti Liinu kapu ako mi nabroji tri
Douzina specijaliteta - od kada ti to poseuje kafeteriju u kampusu?"
"Kad god ima petnaest i vie santimetara snega izmeu mene i
neeg boljeg," veselo e Brohier. "Li?"
"Ja bih neto toplo," ustrese se Li. "ak i neto od Devojke Uasnog
Zalogaja."
Pusta kafeterija izgledala je kao peina, grob - svaki zveket aa i
stonog posua, svaka re glasnija od apata odzvanjali su prostorijom.
Plafon samo to se nije sruio, a jedini razgovor koji je tekao bio je
onaj za stolom za kojim je sedela Li.
Ako je za milost, ak je i taj razgovor uglavnom bio monolog Karla
Brohiera. inilo se da je direktor svestan koliko nelagodnosti je bilo
izmeu nje i Gordona, naina na koji su njihove lake doskoice utirale
put hladnoj, munoj tiini, pa je glatko na sebe preuzeo teret da tu
tiinu popuni. Li ga nikada nije videla toliko brbljivog.
Brohier im je ispriao seriju viceva o fiziarima tako loe da ih je
ukupni efekat doveo do gromoglasnog smeha. Seao se kako se po
prvi put sreo sa Stivenom Hokingom, kako se obrukao pred Donom
Vilerom, i svog burnog odnosa sa Donom Bardenom u Bel
laboratoriji.
"Prihvatio sam taj odnos nadajui se da e mi omoguiti posao u
laboratoriji, i nisam se stideo da im to kaem im sam doao."
Nasmejao se i slegao ramenima. "Otac mi je esto govorio, "Uvek trai
ono to stvarno eli - moda e to i dobiti." Morao sam sam da
otkrijem da je ovaj stil zaista bio uspean.
"Doktor Breland je bio brilijantan, jedan od malobrojnih legitimnih
genija koje sam poznavao - i upravo je bio primio svoju drugu

Nobelovu nagradu za fiziku. I eto mene, mlaeg od vas dvoje, sa jo


sveim mastilom na doktoratu, totalno bez ideje u pogledu ina i
politike na tom nivou, i potpuno zaljubljen u sopstvene ideje,
zaljubljen u nove ideje.
"eleo sam da impresioniram doktora Bardina. Pokuao sam da to
uradim na isti nain kao i tokom itavog kolovanja - tako to sam
mojim nastavnicima rekao da sam pametan koliko i oni. Ili pametniji.
Prema tom naem odnosu sam se postavio kao da je Vilkensonov
diplomski seminar - za koji se dobija plata. Sigurno da moete da
naslutite kako se sve odvijalo - inilo se da se doktor Bardin i ja ni u
emu nismo mogli sloiti, pa ni u tome koliko sam ja pametan. Bar
jednom nedeljno smo se raskono, visoko-teatralno raspravljali, a ja
nisam ni jedan jedini put izaa kao pobednik. Navikao sam se na to
da kui odlazim sa oseanjem da se prema meni ophodi kao prema
idiotu.
"No, ja sam bio tvrdoglavi idiot. to sam manje uspeha imao, to
sam bio pomamniji da pronaem nain kako da popravim loe
miljenje koje je Doktor Bardin imao o meni. Mora da sam do samog
kraja postao potpuno nesnoljiv.
Tog poslednjeg dana doao sam u kancelariju doktora Bardina
akajui se da zapodenem raspravu koju smo imali nekoliko nedelja
pre toga - ako se dobro seam, bilo je to neto u vezi Fahijevog
pristupa modeliranju svojstava sloenih materijala po prvom principu.
Sada je to zastarelo.
U svakom sluaju, jo nisam ni poeo. Rekao mi je da mi
laboratorija nee ponuditi posao. Zatim mi je kazao da je uivao u
naim raspravama, da smatra kako su mu one pruile jednu 'ivahnu'
godinu - to sam ja primio jedino kao nain da mi saopti kako sam
pruio dragocenu kominu pomo. Na kraju mi je dao pismo sa
preporukom.
Plaio sam se da pred njim otvorim pismo. Nisam hteo da ga
otvorim ak ni kad sam ostao sam. Sedeo sam u kuhinji, buljei u
koverat, sagledavi sve svoje greke. Sazreo sam za celu godinu za tih
vie od sat vremena jer mi je toliko trebao da doem do momenta kad
u moi da proitam pismo, a da se ne sruim."
Uzeo je gutljaj hladne vode pre nego to je nastavio. "Pismo
doktora Bardina bilo je dve reenice dugo. 'Stari bik i mladi bik ne

pripadaju istom panjaku. Nita lino - i nemoj prestati da se probija.


Sreno - J.B.'" Tiho se osmehnuo. "Jo uvek imam taj pouteli
etvrtasti papir."
"Pretpostavljam da je prepoznao talenat," ree Gordon.
"Ili je to bilo proroanstvo koje se ispunilo samo od sebe," ree
Brohier.
"Niko se nije iznenadio vie od mene kada se predvianje doktora
Bardina ostvarilo - moda moji roditelji. Mora da su se zapanjili kad su
saznali da sam zavrio radei ita vano. Nego, to je druga pria.
"iveo sam pod teretom tih oekivanja petnaest godina pre no to
sam uspeo da preokrenem jednu od onih pomahnitalih ideja doktora
Bardina koju je izbacio kao prvi radni primer solidstejt memorije,"
ironino se nasmeja Brohier.
"Toliko dugo mi je trebalo da ga konano nadmaim u naoj
raspravi."
"Jeste li ga nazvali i rekli mu "Jesam li vam rekao?" upita Gordon.
"Naalost, nije bilo prilike. Umro je nekoliko meseci ranije.
Naravno, ast bi me primorala da mu priznam da je bio u pravu u
pogledu svih ostalih pomahnitalih ideja - pa je moda ovako bolje."
Brohier podie salvetu i poe da brie prste bez obzira to hranu
ispred sebe skoro da nije ni takao. "Imam utisak da vas dvoje ivite
moj ivot unazad. Ve kao mladi ste uradili svoj najvaniji posao.
Teina njegovih posledica se sada slee na vas, i nije lako predvideti
ta moe podii taj teret."
On zna, odjednom shvati Li. Ta pomisao joj stee miie grudnog
koa istiskujui vazduh i paralisa joj lice u gr straha.
Brohier nastavi, "Napravio sam najvee greke - one koje
proizilaze iz naivnosti, neukog idealizma i egocentrizma, one za koje
moemo rei. Bio sam mlad. Bolje nisam znao - Ja sam ih napravio
kada sam jedina povreena osoba bio ja. Vi sebi vie ne moete
dopustiti takav luksuz.
elim da oboje imate na umu da prema vama gajim velike
simpatije - dok stepen vaih greaka ne pree granice mojih
odgovornosti. Ranije jednom prilikom sam vas upozorio da je ono to
je ispred nas tee od onoga to je iza nas. to e rei - danas je sutra za
koje si se jue sekirao."
Brohier baci pogled na svoj pejder, mada Li nije tano znala da li

da proveri vreme ili displej. "Trebalo bi da je drugi karavan stigao,"


ree ustavi. "Vreme je da se i ovaj upakuje."
Plan premetanja inio se dovoljno bezazlen kada ga je Donovan King
predoio Gordonu i Li u direktorovoj kancelariji. Prototipi e biti
preveeni odvojeno i uz pratnju, zajedno sa originalnom jedinicom
Dejvison laboratorije maskiranom kao pokustvo u kamionu sa
prikolicom prefarbanom kao onaj elektriarski. King se odluio da
detalje marute sauva za sebe, ali je Gordon pretpostavio da nijedan
nee pratiti direktni put, i da nee zavriti putovanje u istom vozilu u
kome je poao.
Li i Gordon e isto tako putovati odvojeno, svako u drutvu
telohranitelja. Gordonova prva stanica bila je Atlanta, Ljina
Mineapolis, ali ni jedno od njih nije znalo celu marrutu ni konanu
destinaciju - karte su im bile kod njihovih saputnika sve do
ukrcavanja. Gordon je umislio da je King izradio neki plan da im
prikrije trag - moda zamena karata na aerodromu - kako bi izgledalo
da su otili negde drugde.
"Do ponedeljka popodne; ponovo ete se sastati u Aneksu,"
obeao je King.
Ali onda je King otiao sa prvim karavanom, to je Gordona
ostavilo u nedoumici. Pa je potom Brohier poeo da pria kao da se
opratao pred put mnogo dalji od Kolumbije, to je Gordonovu
nedoumicu preobratilo u brigu. Okrznuvi Brohiera u hodniku,
Gordon potra napred ka ulazu i izae u dvorite. Jedan jedini pogled
bio mu je dovoljan da vidi kako je sve krenulo pogrenim tokom.
Kamion sa prikolicom Beba II je zaista bio prefarban. Sada su se
savreno uklapali u ostala bona vozila maslinaste sivosmee boje,
kao i sa vojnicima u zelenim uniformama koji su na sve etiri strane
uvali strau.Ta vozila su bila obeleena kao 612. Inenjerski bataljon
Nacionalne vojne garde. Gordonova oprema, koja je ve trebalo da
bude utovarena, jo uvek je bila na ploniku pedeset metara dalje.
Lice mu najednom pocrvene od besa, pa potra to je bre mogao
da se suoi sa direktorom. "Kukin sine - ti si me lagao -," zaurla.
"Da," odgovori Brohier. "Kao i ti mene. Razgovaraemo o tome u
mojoj kancelariji za nekoliko minuta." Oeavi se o Gordona, pojuri

napred i podie ruku viui, "Kapetane Brant!"


"Prokletstvo, vrati se ovamo!" Pruio je korak ka tom starijem
oveku, ali ga Li uhvati i zgrabi mu ruku.
"Nemoj," odluno e Li. "Nemoj."
Istrgnuo se i povukao korak unazad. Zar ne zna ta to znai?"
pitao je, pokazujui rukom prema konvoju. "On predaje na rad,
prokletom Pentagonu."
"Zar ne shvata ta ovo znai?" psovao je maui rukom u pravcu
konvoja.
"Prebacuje na posao u prokleti Pentagon."
"Shvatam ja ta ovo znai," otro e ona. "To znai da smo uprskali
stvar, i on to zna. To znai da on sada njima vie veruje nego nama. To
znai da e nas izbaciti, a ja ne mogu da kaem da nismo zasluili.
Hajde, idi za njim - moda ga moe naterati i da nas preda njima. ta
bi to bilo, Gordi, pijunaa ili izdaja? Ili moda pet optubi za
prvostepeno ubistvo."
Trenutno zadran intenzitetom njenog napada, Gordon nije znao
ta da joj odgovori. Povreen to je nemoan, u tiini je posmatrao
kako Brohier stoji i razgovara sa nekim ko je oigledno bio ovlaeni
oficir konvoja. Nakon to su se njih dvoje rukovali, Gordon sa
zakanjenjem uvide da kapetanova maskirna uniforma nema oznaku
jedinice.
"Zato bi Nacionalna garda vrila prihvat?" izusti skoro bez
vazduha.
"Odgovori - ne bi, dakle to nisu oni. Verovatno je to Vojna
obavetajna sluba. Ali se niko nee uditi ako vidi nekoliko vojnika
za vikend na auto-putu - a oni mogu da odu pravo u Kamp Peri, ili
Kamp Grejling, iskrcaju Bebu II na V-22 tilt-rotor, i odnesu je bilo
kuda."
"Nije bitno," ree Li. "Vie nije u naim rukama."
Gordon je lagano vrteo glavom. "Ja to ne prihvatam."
Dok su oni razgovarali, kapetan se pope na jedan od tri HMMWV-a
koji su ekali. Bez izreenih naredbi, motori zabrujae, pa etiri
straara napustie svoja mesta i razidoe se svaki na po jedno vozilo.
"Prihvati to," osorno ree Li dok se Karl Brohier povlaio sa piste
da im se pridrui. HMMWV na elu karavana se zatetura unapred, a
ostala su ga vozila pratila nekom krutom preciznou. Gordon oseti

kako mu se bes vraa dok je kamion sa Bejbi Dva prolazio ispred ovog
tria. Ali ni on ni niko drugi ne ree nita dok konvoj nije proao kroz
unutranju kapiju i nestao niz put.
"Hajde da popriamo o vama," ree Brohier i okrenu se ka svojoj
kancelariji ne saekavi njihov odgovor.
Brohier ih je saekao iza svog stola. "Sedite," pokazao im je. "Imam da
vam ispriam jo jednu priu."
Gordon i Li razmenie poglede, potom se rasporedie na dve
najblie stolice.
"Sino me nazvao jedan od lanova Generaltaba," ree Brohier.
"Pokuavao je da proceni izvetaj koji je dobio od SDB, koji sada
oslukuje svaki nagovetaj iega to bi moglo biti u vezi sa vaim
otkriem. Naravno, nisu oekivali da tako neto otkriju u Klivlend
Plein Dileru." On okrenu displej na stolu ka njima. "Prijave
obezbeenja pokazuju da ste ti i kamion bili van campusa kada se to
desilo. Preena kilometraa na kamionu - dobro, ovo nije sud. I ti i ja
znamo da je to tvoje delo."
Grin kratko baci pogled na podatke prikazane na ekranu. "Da,"
priznao je.
"Stvarno mi je ao zbog pucnjave. Kolimator nije radio kao to sam
mislio." Slee ramenima. "Istina, jo uvek ne razumem dobro to polje
Okidaa - nikad se ne odvaja od emitera."
"Ali ste shvatili kakav e efekat imati na te automobile pune dece."
"Na ta kola puna dece sa orujem," ispravi ga Grin. "Da, shvatio
sam. Ali, nemojte se zavaravati - ta 'deca' nisu zasluila da ih
imenujete reju koja ima prizvuk devetogodinjaka koji igraju uge u
kolskom dvoritu ili petogodinjaka kako viu 'Mama, zagrli me.'"
"To ti tako misli," ree Brohier. "Ali kao to sam ja kazao, ovo nije
sudnica, i ne interesuju me vai izgovori."
"Zato se obraate samo Gordiju?" ree Li. "I ja sam bila tamo."
Brohier podie obrvu i pogleda ka njoj. "Nemam informacija o
tome."
"O emu vi to?" bila je izriita, nagnuvi se unapred. "Straa je
morala oboje da nas prijavi. Ili smo tamo da pomognemo mojoj sestri.
To je vie moja, nego Gordijeva odgovornost. On je to uinio zbog

mene."
"Ne mora to da radi Li," ree Gordi tiho. "Doktore Brohier, ja
sam vozio kamion. Ja sam pritisnuo dugme. Uradio sam to na
sopstvenu inicijativu, i iz linih razloga. Ostalo nije bitno. Teina
krivice pada na mene."
"Gordi..."
Obojica su je ignorisali.
"Misli li da zna kolika je njena teina?" upita Brohier. "Imamo
jednokratnu priliku da na odreeni nain iskoristimo Okida, da
izvrimo preventivni udar, ako hoete - priliku koja e nestati im
saznanje o njegovom postojanju postane javno. Radije ne bih navodio
odreene primere, ve u samo rei da na pozornici ima glumaca
kojima se ne moe pruiti ansa da se adekvatno naoruaju. A postoji
jedna oigledna protivmera za Okida koju e neke vlade svakako
iskoristiti - postavljanje zatvorenika, talaca, na njihova oruja kao ivi
tit. Rizikuju se ivoti dobrih ljudi, Doktore Grin - dobrih vojnika, i
nevinih civila. Onih ljudi kojima elimo da pomognemo, a ne da
naudimo.
"Dakle, vi moete misliti da je ono to ste uradili u Klivlend Hajtsu
bilo upravo u tom duhu - preventivni napad da bi se odbranili dobri
ljudi. Ali, time to ste delovali unilateralno, izneli opremu na teren i
drugi prototip na put, nezatien, privukli panju javnosti i policiji
zadali udesnu zagonetku, mogli ste nainiti neizrecivu tetu." Brohier
vrhom kaiprsta lupnu po displeju. "Nema informacija koliko ljudi
veeras tamo razmilja, Hm, pitam se ta se to ovde desilo. Onog
trenutka kad prvi od njih shvati, na okvir mogunosti poinje da se
zatvara."
"Mislim da previe verujete ljudima," ree Grin. "Nikoga nije briga.
To su ve zastarele vesti."
"Siguran sam da je policiju u Klivlend Hajtsu briga," ree Brohier.
"A mi ne smemo dozvoliti da njihova istraga stigne pred vrata
Terabajta."
"Nee," ree Grin. "Niko me nije video. ak ni moje mete. Svi misle
da je to bila automobilska nesrea."
"Ne moe mi to obeati. Ne zna je li na prozoru na spratu bila
video kamera, ili je moda neki ovek etao psa."
"Nije bilo nikoga, kaem Vam," insistirao je Grin. "Nema anse da

to doe do Vas."
"Nema? Objasni mi onda zato me je SDB pozvala," na to e
Brohier.
"Uneli ste nas u zapisnik. Tamo su svi sutinski elementi. A samo
saznanje da je neto mogue je ponekad dovoljna motivacija.
"Zato sam ja odluio da sada prebacim portabl sistem u Odeljenje
odbrane. I ovako bi uvek iao kod njih na testiranje, ali sam mislio da
je najbolje da sada nestane - pa sam to prepustio u ruke ljudima koji
mogu da zalupe vrata pred obinim radoznalim gradskim
detektivom."
"Pretpostavljam da oekujete da i mi sada nestanemo," ree Li.
"Kad bi to bilo sve to mi je od vas potrebno, siguran sam da bi
jedan poziv bio dovoljan da se to desi," ree Brohier. "Ne, zamoliu
vas da uradite neto tee, kad ste ve umeli da budete tako sebini potrebno mi je da oboje ostavite svoj prtljag j uradite pravu i
neophodnu stvar."
"to e rei?" kuao ga je Grin.
"to e rei," ree Brohier. "Doktore. Tajer, je l' biste imali neto
protiv da izaete u predvorje na minut dva?"
"Ona moe da ostane," ree Grin. "Nemam nita protiv."
"Ja imam," ree Brohier. "Molim te, doktore Tajer."
"Ne mora mu dozvoliti da te maltretira, U," ree Grin ustavi
nakon to je Li ustala.
"U redu je, Gordi." Vrhovima prstiju ga je lagano okrznula kad je
prola pored njega.
Kad su se vrata zatvorila i njih dvojica ostali sami, Grin se okrenu
ka direktoru. "Dakle?"
"Ti si vrstan inenjer, doktore Grin," ree Brohier. "Ali si samo
jedan prosean haker, a zgrada SDB-e je prepuna ljudi koji su u tome
bolji od tebe - bolji od skoro svakog honorarca. Radi se o njihovom
ponosu, jer kad pregleuju sajberspejs, jedva da im neto promakne.
Osim toga, pronali su posebnu kopiju baze podataka istraivanja koju
si u delovima nagomilao irom neta. A jedan od naih ljudi otkrio je
Trojanca kojeg si pokuao da prikai na zapise zaposlenih u
Terabajtu - onaj koji bi objavio bazu podataka sa est servera u
trenutku kada bi bio objavljen tvoj prekid rada."
"Morao sam da pokuam," ree Grin.

"Ne, nisi. Morao si da ima poverenja - a ti nisi."


"Hoete me prijaviti? Ili oekujete da se sam prijavim?"
"Ni jedno, ni drugo. Dau ti jo jednu ansu," ree on. "Jo jednu
ansu da se izdigne iznad svog prijatnog cinizma, i da si od poverenja.
Da li ti je jo uvek stalo da zatiti Doktor Tajer?"
Dobro je promislio pre nego to je odgovorio. "Da."
"ak i ako ona ne zna ta ti radi?"
"ak i onda,"
"Onda, ono to od tebe traim jeste da da ostavku, danas.."
"emu to vodi?"
"Za poetak, to znai da neu morati da stavljam tvoje ime na listu
po kojoj e FBI proveravati biografske podatke, jer zvanino nikada
nee biti uesnik u Okida projektu kakav je on sada," ree Brohier.
"To znai da neu morati da objanjavam zato sam te otpustio jednostavno si odluio da ode jer si bio protiv preseljenja itavog
projekta.."
"Je li to sve to eli? Da izbegne neprilike?"
"Ne." Brohier povue desnu fioku svog stola za nekoliko
santimetara i poto je malo prebirao po njoj, neto izvue. Onda to
odgurnu ka Grinu, i kad se to dokliza do inenjera, on vide ta je to
ustvari: disketa od deset gigabajta.
"Nemoj se od toga odvajati."
"ta je ovo?"
"To je kopija arhive istraivanja Okida projekta, identina je onoj
koju si pokuao da sakrije - sa istom enkripcijom, sa istom lozinkom,"
ree Brohier, a Grin sav ustrepta od uzbuenja. "Ako nas napusti
onako kako od tebe zahtevam, svojevoljno, bez oblaka sumnje nad
sobom, verujem da mogu da garantujem da niko od onih sa kojima
radimo nee posumnjati da moda neto krije - ili da se moda sam
krije od neega."
"Ne razumem. ta oekuje da uradim sa ovim?"
"Dri se nje. Sakrij je negde. Saekaj godinu dana. Ako se, nakon
tih godinu dana, nita ne dogodi, ili neto poe naopako, odnesi je
senatoru Groveru Vilmanu i njegovoj grupi, i pomozi im da je
upotrebe na pravi nain. Ali nam prui tu jednu godinu da pokrenemo
stvar sa mrtve take. Daj nam tu godinu, prui nam priliku."
Grin se, sedei na stolici, nagnu napred i uze disketu, oprezno je

drei izmeu palca i kaiprsta. "Otkud zna da ja ovo neu sutradan


objaviti, a onda jednostavno nestati?"
"Voleo bih kad bih mogao da kaem da sam jednostavno odluio
da ti verujem," ree Brohier i zatvori fioku. "Ali ja isto tako znam da
sigurno shvata da e, ako to uradi, sve izai na videlo - a Li e biti ta
koja e izvui deblji kraj, jer e do nje moi da dou. Ona e biti ta
koja e platiti cenu za tvoj egoizam."
"Dakle, Li je talac u tvojoj fabrici oruja, je l' da?"
"Dajem ti ansu da bira, doktore Grin - to je, da budemo iskreni,
mnogo vea protivusluga od onog to si zasluio. Namrgoen, Grin
ispusti disketu, koja mu pade na dlan. "ta namerava da kae NSAu?"
"to je manje potrebno. Da je od tebe traeno da arhivira
istraivanje van sajta. Ne moramo da komentariemo to to si
pokuao da napravi jednu kopiju za sebe."
"A policija u Klivlend Hajtsu?"
"Zar me nisi ubedio da vas niko nije video?"
"Jesam," ree Grin. Na trenutak se zagledao u disketu, a onda je
tutnuo u dep. "Gde e poslati Li? Da li ipak ide u Aneks?" Poto je
Brohier oklevao, Grin potapa izboinu u svom depu. "Kad si mi ve
poverio ovo, to mi ne bi..."
Brohier popusti. "Ako"se bude sloila, pratie Bebu II u DARPA
centar za vrenje proba i provee nekoliko nedelja obuavajui neke
ljude da rade na tom sistemu i da ga odravaju. Nakon toga e se
pridruiti nama u Aneksu."
Klimajui glavom, Grin ustade. "Bie joj teko," ree. "Iz aure u
svet"
"Znam," uzvrati Brohier, pa ustade i on. "Ali ako ti moe da izdri
svoje breme, siguran sam da e i ona moi."
"Imam oseaj da e je ubediti da treba da pokua." Grin uzdahnu,
slee ramenima i malo se razgali. "Doktore Brohier - ako ova godina
proe onako kako se nada..."
"Onda e imati priliku da me zapanji," ree Brohier i razvue
krajiak usana u kez."
"Samo sam hteo da pitam
"Znam," na to e Brohier. "Odgovor je da. Ako nam ne bude bio
potreban za neto vanije u narednih godinu dana, moi e da se

vrati." Zatim mu prui ruku.


Godinu dana uslovne slobode. Godinu dana pokore. Malo je to za
ono to sam uradio - to sam bio spreman da uradim. Grin stee ruku
direktoru.
"Puno sree," ree, neoekivano usplahiren. "Vidimo se sledeeg
oktobra."

13
INENJERSTVO

PARIZ Krenuli ste u potragu za nekim posebnim poklonom za ukuane?


Na izlobi evropske odbrane koja se odrava svake dve godine, a koja je
u ponedeljak otvorila svoja vrata samo za bogate kupce sa spiska
zvanica, mogu se probati i kupiti iranski tenkovi, francuske probojne
rakete, i ileanske protivtenkovske mine. "Isto je kao i na svakom
vaaru," kazao je Henri Fokoit, organizator ovog jednonedeljnog
dogaaja. "Uglaane izme, prodavci u odelima, predivni modeli, i
luckasti pokloni. Izuzev prikazivanja proizvoda, zapravo je prilino
dosadno."
Kompletan izvetaj / 10 vrhunskih izvoznika / tajanstveni uesnici
edeksa govore mirno, i nose velike ekovne knjiice
Prvo vozilo iz Mark i sistema izvezlo se iz Bras Het fabrike u severnom
Sijuksu pet dana pre Boia. Imalo je formalnu i teko izgovorljivu
oznaku Pentagona (XM9M1, za eksperimentalnu municiju 9, Mark I) i
serijski broj (0001-1), ali je inae to vozilo bilo brat blizanac sa runo
izraenim prototipom portabla. Jedine izmene su bile zamena
Keterpilar DuoKeta od tri kilovata bojnim taktikim beumnim
generatorom amerike vojske, i dodatna instalacija sigurnosnih
mehanizama po vojnim standardima na ono to se sada zvalo
kontrolor gaanja.
Brojevi od 1 do 10 dostavljeni su bez ceremonije pod nadzorom
41. taktikog bataljona, 3. borbeno-inenjerske divizije. 41. Bataljon je
bio nedavno reorganizovan za potrebe transportovanja i razvoja Mark
I Okidaa; o njihovoj zatiti brinula se odgovarajua divizija za
bezbednost koja je jo bila u fazi formiranja. Prva stanica za svih deset

jedinica bila je ponovo otvoreni aerodrom iz doba hladnog rata u


Severnoj Dakoti, gde su svi bili podvrgnuti proveri na bojevim
sistemima i dvodnevnim paprenim probama.
Do Nove godine, No. 1 je instaliran u podrumu Bele kue. Nekoliko
puta tokom naredne nedelje, neopaeno je aktiviran svaki put na po
par sekundi, da bi se uinak mogao paljivo odrediti. Po zavretku tog
procesa, njegov zatitni oreol obuhvatio je itavu Belu kuu, istonu
stranu zgrade biroa izvrne vlasti, zapadnu stranu zgrade ministarstva
finansija, peaku zonu avenije Pensilvanija, istoni put i ulaz za
turiste, kao i polovinu junog dela travnjaka.
Teko je bilo odluiti na koji ga nain upotrebiti - kao sredstvo
primarne odbrane, ili kao potporu postojeim sigurnosnim sistemima
i procedurama. Nakon dugih razgovora sa ministrom finansija i
naelnikom tajne slube, Breland je nadglasao obojicu i odobrio
neprekidno dejstvo.
"Oduvek sam smatrao da Amerikanci treba da kad pogledaju ovo
tle vide kuu, a ne tvravu," rekao je on. "Kakav bi to primer bio,
kakva poruka, kada bih od ostalih zahtevao da spuste svoje puke l
veruju ovoj tehnologiji, a da ja sam u nju ne verujem?"
To je znailo da e Brelanda odsada "u mehuru" tititi agenti
specijalne jedinice tajne slube koji su podvrgnuti intenzivnoj obuci
ok palicama i komprimiranim pukama. U isto vreme, snajperisti su
ustupili svoja snajperska gnezda agentima naoruanim vunim
samostrelima od oko 50 kilograma - jednoj elitnoj grupi koja e ubrzo
sebe nezvanino nazvati Drutvo Svetog ora, po jednom
srednjovekovnom drutvu koje je nekada titilo suverenitet Engleske.
U toj novoj emi bezbednosti, konvencionalno oruje nije bilo
potpuno odbaeno, ali je bilo odgurnuto na sam prag domaaja
Okidaa. Jedinica za protivvazdunu odbranu Bele kue, naoruana
novim Rejvn runo-lansirnim protuavionskim projektilima,
premetena je na krovove Ministarstva trgovine i Uprave opte slube.
Da bi se pozadinski obezbedila "Elita tajne slube" na zgradu
Ministarstva izvrne vlasti i u samoj ogradi junog travnjaka
postavljeni su interventni timovi sa tradicionalnim naoruanjem.
Nakon nedeljama dugih vebi i proba, novi sistem bezbednosti
mirno je potisnuo stari tokom Brelandovog predsednikog obraanja.
Sudbina Okidaa broj 2 bila je da zauzme zadnji deo uglaenog

crnog kombija sa zatamljenim staklima, vladinim tablicama, i vlastitim


ugraenim generatorom od jednog kilovata. Kratko nazvan Kabuz,
ovaj kombi je bio predodreen da prati limuzinu predsednika u svim
povorkama, pa je tako na efektivan nain postao deo oklopne zatite
limuzine.
Iako jo uvek nisu bili izvoene probe vazduholovnog odseka,
broji 3 i 4 smeteni su u prtljanicima Eir 1 i Eir Fors 2 vazduhoplovnim jedrilicama predsednika Brelanda, i, za sluaj
izbijanja rata, u njegovom komandnom centru letenja. S obzirom na to
da su blizanci 747-200 bile nenaoruane letilice, one su zahtevale
samo skromne izmene u operativnim procedurama - to je uticalo
jedino na kontigent tajne slube i izbor opreme za preivljavanje koja
se pod normalnim okolnostima nalazila u avionu.
Broj 5 je bio isporuen Kampu Dejvid, u Merilendu, i instaliran
pored prikolice za komunikacije nadomak glavne zgrade.Granica zone
bez oruja bila je obeleena prstenom od plavih zastavica. Snage
bezbednosti za sluaj povlaenja zadrale su svoje naoruanje,
odravale svoje ograde, i nadgledale granicu Okidaa - jedna
demonstracija, sa 9-milimetarskim mecima utisnutim u grejpfrut koji
bi se onda zakotrljao preko granice, bila je dovoljna da se primeni kao
upozorenje.
Broj 6 je otiao u utrobu S.A.D. Kapitola, made ne bez ale na
raun toga da li Kongres zapravo zasluuje poast tela od nacionalne
vrednosti ili ne.
Broj 7 instaliran je unutar zgrade Vrhovnog Suda, i bio je srdano
prihvaen od strane tamonjeg naelnika za bezbednost. Borba oko
registracije nacionalnog vatrenog naoruanja i Dekreta o
odgovornosti - poznate meu onima koji su je podravali kao "zakon
male Brende," a protivnicima kao "dozvola za puko-grebatore"-jo
nije bila okonana. Ona se izjednaavala ili ak nadmaivala borbu
oko abortusa iz svireposti, i svime ukazivala na to da e jo dugo
potrajati. Osam godina je prolo otkako je juno krilo Suda donelo
odluku NFRRA o etnji u sluaju Deferson protiv Sjedinjenih
Amerikih Drava, a da su se pretnje smru i demonstracije jedva
neto stiale. Zapravo, godinji mar "Pokai svoje oruje" i miting
povodom godinjice ove odluke postajali su sve vei i burniji iz godine
u godinu.

Okida broj 8 bio je dodeljen Pentagonu, a vrhovni vojni tab je


razradio etiri razliita plana za primenu ovog sistema u tom uvenom
zdanju. Meutim, u naelu su se dogovorili da ne ostvare nijedan od
njih. Zvanini razlog je bio taj to se mislilo da se to ne moe uiniti, a
da se ne unite mnoge tradicije i ne isprovocira crv sumnje, to bi
operaciju Okida uinilo najgore uvanom tajnom u istoriji vojevanja.
No, Breland je sumnjao da se, iza te neosporne istine, krije duboko
ukorenjena naklonost generala za poznatim. Iako je zapravo bilo
daleko manje vatrenog oruja unutar zidina Pentagona nego to bi
veina autsajdera oekivala, naelnici i generali jednostavno nisu bili
spremni, Breland je mislio, da vide svoje potinjene kako uvaju
strau sa drkama od metli u rukama - a jo manje spremni da predaju
svoje lino slubeno oruje.
Nakon tog presedana, niko se nije iznenadio kada je direktor FBI-a
odbio ponueni Mark I za zatitu taba Biroa na desetom spratu i
taba u Pensilvaniji. Ali je ipak traio etiri jedinice za taktiku
procenu, zahtev koji se visoko kotirao na poduoj listi kandidata o
raspodeli koju je izradio Bras Het komitet.
Nije bilo nita udno to je i direktorka CIA-e odbila ponueni
Okida za dobro uvani kompleks taba agencije u gornjem delu
Lenglija u Merilendu. Ali, i ona je oigledno uvidela koliki je potencijal
ovog sistema, pa je traila deset jedinica za direktorijum nauke i
tehnologije. Prema ovom zahtevu Breland je bio pomalo pristrasan,
pitajui se s kolikim pouzdanjem bi moglo da se obezbedi da te
jedinice ne padnu u ruke operacionog direktorijuma.
Osnovna oruja Nacionalne Agencije za Bezbednost bila su
tehnologija i kriptologija, to Okida uopte nije ugroavao. Ipak, za
veinu SDB kapaciteta - ukljuujui i tab - bezbedno smetenih u
okviru vojnog Fort Mida, odgovor direktora je bio "Hvala, ne treba."
Tako su brojevi 8, 9, i 10 dodeljeni sledeoj trojki po prioritetu sa
zvanine liste FBI-a o procenjenoj opasnosti od domaeg terorizma i
nacionalnom planu za oporavak od katastrofa iz doba hladnog rata Federalnom komitetu za rezerve, administraciji socijalne bezbednosti,
i seditu centralne arhive slube unutranjih prihoda.
"Kada sam ovo poinjao, nije mi ba bilo na pameti da titimo
poreske inovnike," izusti Breland suvoparnim glasom dok je
potpisivao dozvolu za transfer. "Jutros sam dobio najnoviju statistiku

iz Fedtata - trideset pet hiljada rtava oruanih razraunavanja, i jo


sto hiljada povreenih. elim da uradim neto kako bih zatitio te
ljude, a ne da opaem elitu - mi smo ve bezbedniji od njih. Neko
pokuava da me razuveri kako nismo ve skrenuli sa pravog puta."
"Sledeih pedeset Mark I jedinica - jednomesena proizvodnja ide pravo u Jutu da bi se ukljuili u test program," rekao je Riard
Nolbi. "Do marta meseca neemo imati priliku da se istinski
posvetimo civilnom sektoru."
Breland uzdahnu. "Znam da sam bio tamo kada se o tome
odluivalo, ali da li im je stvarno potrebno toliko njih odjednom?"
"Da, gospodine predsednie," na to e general Stipek. "Istina je da
bi oni mogli da upotrebe sto i vie njih - ali do sada, oni nisu bili u
mogunosti da izvre ijednu probu koja bi otetila jedini primerak koji
je u funkciji, dakle probe koja zapravo simuliraju borbene uslove.
Osim toga, specijalne jedinice bezbednosti e biti spremne za samo
nekoliko nedelja. One e nam biti itekako neophodne kad budemo
izali van kruto kontrolisane sredine u kojoj su bila prva deset
Okidaa."
Oslonivi se bradom o ruku, Breland se malo zaokrenu u stolici i
zagleda se kroz prozor u nalete snega nad Saut Portikom. "Valjda sam
samo nestrpljiv, generale," ree. "Sada skoro da ne mogu da izdrim
da vidim rezultate - svaka pucnjava, svaki bombaki napad terorista,
svaki oruani sukob iz treeg svetskog rata izgledaju jo besmislenije,
jo traginije, kada znamo da se neto moe preduzeti."
Stotinu milja zapadno od Provo-a, u Juti, ogromna prostranstva
pustinje Grejt Solt Lejk pripadali su mainama rata. Desetinama
godina, stotine novih i egzotinih oruja donoeno je u Jutu na poligon
za probe i obuku. Skrivene od radoznalih oiju okomitim okruenjem,
bele ravni sa ostacima soli bile su bombardovane, spaljivane,
mitraljirane u niskom letu, tuene vatrom, zasipane gasovima,
prskane kodljivim hemikalijama, sa razbacanim ostacima unitenih
bespilotnih letelica i aviona, i slupanih tenkova.
Daleko, u jugozapadnom delu UTTR-a nalazila se grupa hangara,
radnji, garaa, i baraka; oni koji tamo ive i rade dali su joj ime
Tvrava osame, a Pentagon - Pustinjski centar za probe. Tu su
najnovija i najtajnija oruja bivala podvrgnuta probama. Oruja koja
bi prola ispitivanja postajala su sastavni deo arsenala. Ona koja ne bi

prola, nestajala su bez traga kao "evidentiraj i zaboravi" - to je bila


sudbina klasifikovanih projekata za koje se ak ni neprijatelj nije
zanimao.
Porunik pukovnik Roder Adams, komandant DTC-a, nadao se da
e XM9M1 Okida biti od ovih drugih. Jo kad bi se to moglo pokazati
bez krenja protokola po kome se izvode probe, jer je ve bio reen
da ovaj sistem padne na ispitu - zato to bi u sluaju da proe probe,
ovaj sistem bio prava nona mora za svakog komandanta na bojnom
polju.
Jo bi bolje bilo za svakoga kad bi se njegov izvetaj mogao saeti
u dve rei: Nepouzdan. Neefikasan.
Do sada su satovi za test neprekidnog operativnog trajanja dostigli
prag od dvestotine sati, a da su svih osam sistema jo bili u funkciji.
No, ak je i taj test bio to je mogue izazovniji, sa dve jedinice na
ejkerima, dve koje su napajane loom strujom, i dve koje su na
svakih trideset sekundi birane u rasponu od 1 do 100 %. Uz dosta
sree, sve bi one izdahnule pre nego postignu poetni cilj projekta od
hiljadu sati.
Tog jutra trebalo je da otpone presudan probni test. U 07:00, tri
gusenina vozila su se izvezla iz zgrade br. 9 i krenula na sever ka
poligonu. Prvo vozilo bilo je HMMWV opremljeno platformom za
kameru. Poslednje je bilo Bredli borbeno vozilo koje je nosilo itavu
malu umu antena umesto standardnog 25-milimetarskog topa.
Izmeu Humera i Bredlija, kao u sendviu, iao je Ground Test
Article 1 - oklopni personalni nosa M113 u obliku kutije sa
zaobljenim prednjim delom, kojim je operator upravljao daljinski iz
Bredlija. A u samom GTA-1 nalazio se Okida 00013. (Adams nije
mogao da ne bude sujeveran u pogledu njegove oznake.)
Poligon je bio udaljen ezdeset kilometara od Tvrave osame, ali
je i samo dvoasovno truckanje punom brzinom preko terena zapravo
bila prva prepreka. Na drugoj strani GTA-1 je oekivao ubitani
izazov, kome, prema nekim oekivanjima, nee odoleti - najpre
minsko polje velike gustine, potom serija od pet vatrenih zona, svaka
sa razornijim orujem od prethodne.
U 08:30, Adams i koordinator za izvravanje proba, kapetan
Dajana Viks, ukrcali su se u UH-60M Najthok helikopter, iz kojeg e
lino posmatrati probne operacije. Ve su bili sustigli karavan vozila

na poligonu, koji je stajao u pustinji van granice obeleene zastavicom


i ekao. Oboje oficira stavie slualice za praenje komandne
frekvence, i primakoe se blie velikim bonim prozorima helikoptera
sa dvogledima u rukama.
"Test Kontrola, govori Test Komanda," ree Viks. "Moete poeti.
Prijem."
"Roder, Test komanda. Svim stanicama, pripremi se za aktiviranje
GTA-1, na moj znak."
Iz svog helikoptera koji je lebdeo iznad samog poligona, Adams i
Viks su gledali kako se Humer i Bredli povlae nekoliko stotina
metara iza M113. Kad se zaula komanda za aktiviranje, imali su
nenadmaan pogled na minsko polje ispred samog M113 koje je u
polukrugu najednom buknulo stotinama oblaia belih kristala i
praine koji se uzdigoe sa korita nekadanjeg jezera. Oiena
povrina se, bez sumnje, protezala u preniku od tri stotine metara.
Kada je M113 poao napred, krug se proirio za jo pedeset metara, a
potom se u velikom luku kretao ispred vozila kao talas koji see
pramac broda.
"Ovo je neverovatno," povika Viks Adamsu, vrtei glavom. "ini mi
se da oklopni transporter moe stati na minu samo ako doe u minsko
polje, a da Okida nije ukljuen. Oklopna kolona sa jednim od ovih
ureaja na elu ne bi ak morala ni da usporava. Rekla bih da je sada
M58 zastareo," dodala je mislei na savremeni borbeno inenjerski
sistem za uklanjanje mina.
"Nita udno," viui uzvrati Adams naprasito. "Ovo smo i
oekivali od statikih proba."
"Da, gospodine - ali je vredno panje."
Kad je GTA-1 oistio minsko polje, omoguivi kameri i ostalim
rekorderima da se resetuju, a Najthok primakne blie prvoj vatrenoj
zoni, nastade kratka pauza. Potom se iz slualica uz pucketanje
prolomi komanda za nastavak operacije, i postariji oklopni
transporter tutnjei krenu napred. im je preao prvu markirnu
zastavicu, niandija sa udaljenosti od oko pet stotina metara otpoe
paljbu 40-milimetarskim automatskim lanserom granata - najpre
pojedinanim pucnjevima, potom kratkom rafalnom paljbom, a zatim
neprekidnom rafalnom paljbom stotinama hitaca u trajanju od deset
sekundi.

Vodniku iji je prst bio na okidau inilo se kao da svaki hitac


pogaa cilj - osim to kad nestane bljesak i povetarac otera dim, vidi
oklopni transporter kako se i dalje kree. No, posada koja je pratila
oklopni transporter u Humeru i sve to snimala, kao i posmatrai iz
vazduha videli su neto sasvim drugo. Iz njihove perspektive, granate
su ekslodirale dve stotine metara dalje od vozila, kao da su udarale u
neki nevidljivi zid. Najtea teta koju je M113 pretrpeo bila je kia
rapnela.
"Dakle, ja sam zaista impresionirana," viui ree Viks. "Mark 19
je predvien za unitenje oklopnog transportera.
Namrgoen, Adams ne ree nita.
U sledeoj vatrenoj zoni bilo je vie peadije, naoruane sa po dva
Silver Dragon navoenim protivtenkovskim projektilima. Iako su bili
besprekorni strelci, a eksplozije jo glasnije i spektakularnije, efekat
mree bio je isti. Bezbedan iza svog misterioznog tita, GTA-1 se
lagano kretao napred.
U treoj vatrenoj zoni ekalo je jedno Bredli borbeno vozilo sa
ugraenim najmonijim protivtenkovskim orujem kojim raspolae
peadija, TOW 2 navoenim projektilom. Njegova bojeva glava je bila
dovoljno snana da probije frontalni oklop glavnog borbenog tenka, i
trebalo bi da uniti vozilo lakog naoruanja kakvo je M113. Ali je i on
bio uzalud utroen protiv Okida polja, silom udarnog talasa
priguene daljinom, tako da je ceo njegov uinak bio taj to se oklopni
transporter na tren zaneo u stranu.
"Da nisam ovo video svojim oima," promrmljao je Adams skoro
bez daha. "Test Kontrola, govori Test Komanda - koju frekvenciju
koristi Abrams?"
"Kombat 1 za C&C, Kombat 2 za monitor, gospodine."
Kada je oklopni transporter preao u etvrtu vatrenu zonu, Adams
se nagnu unapred i promeni radio frekvenciju na Kombat 2. U uima
mu zakrae nov glasovi dok se Abrams tenk pripremao da ispali
svojim ubojitim preciznim 120-milimetarskim topom sa oko osam
stotina metara.
"GANER, OKLOPNI TRANSPORTER, HEAT, naciljaj," naredio je
komandir tenka.
"OKLOPNI TRANSPORTER, naciljao, primljeno."
"Cilj je zelene boje," saopti Test Kontrola.

"GANER, pali!"
"Palim, primljeno."
Uskovitlani sivo-beli oblak iz kojeg je prodirala vatra boje krvi
pokuljali su iz trupa tenka kad je ogromna granata jurnula ka svom
cilju. Detonacija visoko-eksplozivne granate bee mahnita i
uasavajua, pa se Najthok istoga asa zatrese. Ali iako je eksplozija
iskrivila antenu i odbacila oklopni transporter pola metra u stranu na
tronom koritu nekada slanog jezera, nije bilo nekih ozbiljnijih
oteenja.
"Ganer, oklopni transporter, sabot."
uvi to, Viks se trgnu i okrete glavu ka Adamsu. "Ko je to ubacio u
test program?" zahtevala je da uje od Adamsa.
"Ja," ree Adams.
"Oklopni transporter, sabot, primljeno."
"Ali u sabot metku nema eksplozivnog punjenja. To je strogo KE
oruje - znate ta e se dogoditi."
"Ganer, pali!"
"Da, kapetane," ree Adams.
"Palim, primljeno!"
Nekoliko trenutaka kasnije, od test artikala je jedino preostao
spreni uljani beleg na oko desetak metara daljine, visoki stub crnog
dima, i mukla kia metalnih komadia kako udaraju o tle.
Dok su u pozadini iz tenka dopirali razdragani poklici posade, zau
se poruka:
"Test komanda svim jedinicama, izgleda da smo gotovi za danas.
Zatitite svo oruje, zakljuajte sve data rekordere, i vratite se u
bazu."
"Pukovnie Adams, ne razumem," povika Viks skidajui slualice.
"Imali smo u petoj zoni jo Apaa naoruanog Helfajer projektilima."
"Neemo sada o tome, kapetane," ree Adams, sa besom koji mu
se video u oima. Skidajui slualice, Adams se nagnu napred, potapa
pilota po ramenu, i dade mu signal da vrati helikopter nazad.
"Kuda, onda?"
"Saekaj brifing nakon ove operacije."
Kad se helikopter spustio, Adams joj bez rei naredi da ga prati,
naglo pruivi ruku u pravcu svoje kancelarije. Iza zatvorenih vrata,
on se okrenu ka njoj sa rukama prekrtenim na grudima. "Kao prvo da

razjasnimo jednu stvar - nisam obavezan da vam se pravdam."


"Razumem, gospodine."
"Dobro, dakle ovo je brifing u vezi sa upravo zavrenom
operacijom. Na ta se alite?"
"S obzirom na to da sam ja ta koja potpisuje prvu liniju na
izvetaju koji ide u tab, nadala sam se da ete me udostojiti time to
ete mi izloiti svoje razloge."
Adams baci pogled kroz prozor, "ta mislite, kakav bi rezultat bio
sa Helfajer projektilima?"
"Pa..." Napuila je usne. "Kad 120-milimetarski HEAT nije nita
uradio, onda su izgledi takvi da ne bi ni Helfajer."
"U tom sluaju bi sada bilo oko sto dvadeset vojnika koji bi bili
svedoci uda, konzerve pretvorene u neunitivi tenk sa nevidljivim
titom - dakle oko sto dvadeset umova koji bi bdeli nad idejom da
tamo negde postoji neto to moe da primi njihov najbolji hitac i da
nastavi da se kree. Ja nikoga ne optuujem da je nelojalan, kapetane
Viks, ali mislim da oni ne bi bili u stanju da o tome ne priaju. A ja ne
bih eleo da ova ideja doe do kojekakvih inova. Ne mogu da se
setim nieg to je destruktivnije za moral."
"Pa ste im pruili onako pompeznu zavrnicu, da bi ste ih
razuverili."
"Jesam," uzvrati Adams. "Kapetane, moda ih ne mogu naterati da
zaborave sve to su tamo videli - ali polovina nekog uda ne daje ni
upola dobru priu, a razlika bi mogla biti u tome to e im bar biti
zapuena usta. to se tie vaeg izvetaja, budite iskreni, ali neka bude
to jednostavnije - nadglasao sam vas u vezi protokola probnih
operacija, jer sam hteo da ukljuim municiju iz itavog arsenala."
Viks je na tren zastala kako bi sve to svarila. "Znate ta,
gospodine," poe ona laganim tonom, "kad bi Okida imao vei domet,
Abrams je taj koji je trebalo da gori."
"Postarajte se da i to ue u va izvetaj, kapetane," ree pukovnik
klimnuvi glavom. "Ali bi bolje bilo da to vie nigde ne ponavljate."
Jednog vedrog, hladnog januarskog jutra, dva aviona uz grmljavinu
uzletee sa piste u Nelis vazduhoplovnoj bazi ka barunastom nebu
nad Nevadom. Test 11 inio je je nespojivi par - postariji Nejvi F-14 i

uglaeni Eir Fors F-22 - ali su se prilino dobro uklopili i sa lakom


gracioznou dobro uigranog tandema koji izvodi poznati im zadatak
skrenue na jugoistok.
Njihov borbeni let imao je paljivo zacrtane komande, a posada
aviona je dobila precizna uputstva. Ipak, nije bilo odgovora na ba sva
pitanja, a neka se nisu smela ni postaviti.
Jedno se ticalo samog aviona koji je bio cilj operacije. Dok su
veina ciljnih bespilotnih letilica bili fajteri povueni iz upotrebe,
borbeni let Test 11 bio je uperen protiv QT-1 Dejhok, letelice na
principu jednog obinog mlanjaka sa dva motora koji se koristi za
obuku pilota transportnih i tanker aviona. ak je i direktor probnih
testova uz alu priznao da je to pomalo udno.
"Da, izgledae kao da gonimo Soutvest Eirlajnz putniki avion iz
Solt Lejk Sitija," rekao je general. "Pa budite sigurni da neemo."
Cela misterija je bila uzdignuta na jo vei nivo samim tim to je
ukrcano mnogo oruja, koje je bilo neobino teko za jedan test koji je
obuhvatao jednu najobiniju bespilotnu letelicu ma koje vrste. Na
Tomket kapetana "Mojo" Torna bili su okaeni projektili Feniks i
Sperou dok je Reptor kapetana "Rino" Etlija. imao i Sajdvindere, vrstu
samonavoenih raketa 'vazduh-vazduh' i AMRAAM-ove sakrivene u
njegov unutranji prostor za bombe. Svi ti projektili imali su ive
bojeve glave. Svaki fajter imao je i kompletno punjenje municije za
20-milimetarski top, u vidu eksplozivne, olovne trasirne meavine.
"Napunjeni smo kao da jurimo medveda, Mojo," kazao je jedan od
oruara, postavivi pitanje na koje nije oekivao odgovor.
"Vratiemo ono to nam ne treba," odgovori Torn. Nasamo je svom
kopilotu kazao, "Izgleda kao da ele da dobiju jednomeseni izvetaj
sa jednog jedinog borbenog leta."
Izgledi da se to dobije uistinu su se inili bledim. Reeno im je da
e ciljni avion nositi eksperimentalni elektronski paket za protivmere,
koji se inae nazivao kratko "paket". Njegovi principi i mogunosti
nisu spominjani, a jo manje obelodanjeni. No, i pored samog
eksperimenta, nita u vazduhu ne bi verovatno odolelo snanom
napadu koji je predvien u komandama ovog borbenog leta - a kamoli
takva jedna meta tankih zidova i staklene pilotske kabine.
Nije bilo na njima da postavljaju pitanja i oekuju objanjenja.
Odradie tu misiju kao profesionalci, zapalie tu bespilotnu letilicu, a

ostalo prepustiti upravnicima. Za samo nekoliko minuta, ovaj tandem


je, skoro brzinom zvuka, preao razdaljinu do prve kontrolne take
leta nad Severnozapadnim delom Jute. Kad su se okrenuli na jug,
ukljuie radare za dalekometni napad i popee se na naznaenu
visinu. Skoro istoga trenutka, imali su na nianu ciljnu letelicu, koja je
kruila nad tim predelom. Reptor se povue iza Tomketa, koji je imao
zadatak da prvi otvori vatru.
"Flegman, Mojo," ree Torn, pozivajui kontrolora testa.
"Mojo, Flegman. Kreni."
"Imam Test 11 na nianu. Zovem Dudi." im je izgovorio tu re,
kontrola presretanja prela je u Tomove ruke.
"Roder, Mojo. Postupi po nareenju. Cilj na dometu."
"Kontakt, dvadeset levo, etrdeset pet milja."
"Avion je tvoj."
Kada je oficir koji je pratio operaciju presretanja na radaru
saoptio da ima trideset pet milja do cilja, Torn izabra Feniks
projektil. Na trideset milja, on ree:
"Foks jedan," i palcem pritisnu dugme za ispaljivanje.
Kad se ovaj snaan projektil otkaio od aviona i supersoninom
brzinom poleteo ka cilju, dva fajtera odlepie se od ciljne ravni i
skrenue u levo, zadravajui odstojanje od cilja kako je zahtevao
plan leta. Feniks je tako brzo preo to odstojanje, da je jedino Tomket
RIO, okrenuvi glavu u stranu, uspeo da vidi eksploziju golim okom.
"Direktan pogodak!" uzbueno je uzviknula kada se jarki obljesak
ute boje pretvori u crni oblaak. "Avion eksplodirao!" Ali u sledeem
trenutku vide da je avion jo uvek na njenom radaru. "Mojo.."
"Vidim. Flegman, Test 11. Da li imate evidenciju o ovom avionu?"
"Test 11. Flegman, negativna eksplozija, avion u ivotu. Cilj nije na
dometu." Nakon beskrajno duga dva minuta, kontrolor se ponovo
oglasi. "Test 11, cilj na dometu. Postupi po nareenju."
Nekoliko sekundi kasnije, drugi Feniks se obrui ka horizontu.
Ponovo uti bljesak, ponovo kovitlac crnog dima - i ponovo oigledno
neoteen avion.
Pribliivi se na odstojanje od dvadeset milja, Tomket otpusti prvi
od Sperou projektila srednjeg dometa. Ciljni avion je i dalje leteo.
"Rino, proveri pobednika," ree Torn, i promeni radio frekvenciju
na VHF frekvenciju leta.

Njegov kopilot potvrdi.


"Rino, ta god da je prikaeno na tu pticu, elim da ga imam."
Pre nego je Rino mogao da odgovori, zau se otar, prekoran glas
generala Tom Venigana iz ministarstva za odbrambenu tehnologiju.
"Test 11, ovde Goldenrod. Prestani sa brbljanjem."
"Razumem, Goldenrod," ree Torn sa knedlom u grlu.
Poslednji projektil koji je ispalio Tomket bio je efikasan koliko i
prvi, pa se avion preusmerio kako bi omoguio da Reptor pokua da
zada udarac. Sada je Torn ve bio siguran da ovaj "paket" ne samo to
ometa navoenje, nego utie na bojeve glave projektila da
eksplodiraju pre vremena. Oekivao je da e AMRAAM sa aviona F-22,
projektil koji ima veliku bojevu glavu sa direktnom fragmentacijom,
okonati ovu vebu.
Ali nije bilo ba tako. etiri puta je Reptor otvarao svoje oruane
ramove, i etiri puta je kontrolor testa saoptavao, "Negativna
eksplozija."
"Do avola. Kakva je to naprava?" Torn promrlja svom RIO-u.
"Osam istih presretanja, osam bojevih glava, a on je jo tu."
"Moda nije," rekla je. "Moda je to prokleti duh."
"Saznaemo za koji minut, ako se budu pridravali komandi leta."
Napravili su pet krugova pre nego to su oficir za bezbednost
dometa i kontrolor testa dali svoja odobrenja.
"Test 11, Flegman."
"Flegman, Mojo."
"Mojo, prei u borbu prsa u prsa."
Fajteri sa udnjom pojurie po svetlim tragovima koje su ostavili
njihovi impotentni projektili. Dugo pre toga, taka koju su pratili
pretvorila se u svetlo crvenu siluetu, a ta silueta u prepoznatljivi
avion.
"Ovo je zaista T-1," ree Tom, skoro bez kapi krvi u licu od velike
brzine. "Prokleti Bikraft."
"To sigurno nije sportski avion, Mojo," oglasi se RIO.
"Bespoteno ubija," sloio se pilot Tomketa.
Zvuk u slualicama zakra. "Test 11, cilj na dometu. Spreman za
dejstvo. Obratiti panju na razdvajanje."
"Primljeno, imam cilj. Rino, napravi mi malo mesta."
im se Reptor obruio u stranu, Tom se usredsredio na cilj. Viui

"Pucaj, pucaj, pucaj," otvorio je propisane rafalne paljbe od po jedne


sekunde pri maksimalnom efektivnom dometu njegovog topa. inilo
mu se da su prvih nekoliko paljbi eksplodirale negde u sred
vazdunog prostora kao kineske petarde pri udaru o nevidljivi zid.
No, neto projektila se ipak probilo, jer su komadi Dejhoka poeli
da lete u svim pravcima. Samo trenutak pre nego to se Torn odlepio,
letelica se raspala u delu ispred samog motora, pa su se razmrskani
komadi razleteli i valjali ka zaleenoj pustinji od soli osam hiljada
stopa nie. Otro zaokrenuvi ka Nevadi, zanemela posada aviona
pretraivala je tle u potrazi za objanjenjima.
Rino se konano oglasio. "Flegman, cilj eksplodirao. Test 11 se
vraa u centar, prijem," javio je putem radija, a potom bacio pogled u
stranu iz svoje kao mehur pilotske kabine dok je usporavao kako bi
saekao Tomketa.
"Rino je zbunjen koliko i ja. ta smo to, kog vraga, upravo ovde
videli?", upita RIO.
Torn odmahnu glavom traei odgovor na njene rei i Rinov upitni
pogled. "Znam samo to da e biti teko o ovome utati."
to se tie Defrija Hortona, njemu je pustinja u Nevadi mirisala na
vru asfalt i betonsku prainu, a zvuci su bili zveket puaka, zupastih
tokova, i dizel motora koji su tutnjali unaokolo. Aneks Terabajt
laboratorija je ve est meseci bio pod neprekidnom izgradnjom, i
kraj se nije nazirao. Onaj deo prostora koji je bio zavren ve je bio
prenatrpan, a bilo je jo zaposlenih tehniara i inenjera koji jo nisu
bili tu, jer jednostavno nije bilo mesta za normalan rad.
Sve se izmenilo, i jo uvek se menjalo. To to je Horton preao
skoro celu dravu da bi stigao tu, bilo je ve deo prolosti. Asfaltiran je
jako iroki put sa dve trake kroz teren prepun ipraja, kako bi vie
desetina traktora svakoga dana prevozilo sve vie tona materijala i
opreme potrebnih za izgradnju. Bilo je pet novih zgrada za
laboratorije rasporeenih u nizu juno i istono od prvobitne
graevine, kao i itavo selo stanova koje je gradio Kardinal kod same
glavne kapije, za smetaj vie od ezdeset ljudi koji sada ive u
Aneksu.
Sve je bilo drugaije od onog to je Horton oekivao, i malo toga je
bilo po njegovom ukusu. Te nedelje, kada je on bio jedini lan osoblja
Kolumbije u Aneksu, bile su mu jako teke - dugi sati dosadnog rada,

neprijatne vruine, improvizovani kvartovi sa malo neophodnih


potreptina, breme odgovornosti koje ga je guilo, i izolacija koja ga je
svakom danom sve vie pritiskala. Opstajao je tako to se kroz alu
teio da je sve to privremeno, i da e se stari tim ponovo okupiti i da
e posao opet biti zabavan.
Ali nije bilo tako.
Li Tajer je sada vladala svojim kraljevstvom od deset hiljada
kvadratnih stopa i timom za Instrumentalizaciju i Merenja sastavljen
od osamnaestoro ljudi.
Po njenom nalogu, vei deo tog tima radio je na sutinskom ali - do
sada - nedokuenom problemu detekcije i merenja polja Okidaa bez
upotrebe pirotehnike. Van laboratorije, drala se podalje od svih.
Horton ju je jedva sretao, osim dva puta nedeljno na sastancima tima,
na kojima jedva da se osmehivala, a kamoli smejala.
Horton nije mogao ni da pretpostavi ta joj je to oduzelo dranje i
ivahnost, a do sada mu ona nije ni pruila priliku da je priupita.
Dok je Li samo delimino bila tamo prisutna, Gordon Grin se
uopte nije ni pojavio u Nevadi. Prema Brohierovim reima, Grin se u
poslednjem trenutku predomislio sa izgovorom da vie voli da menja
poslove nego mesta. Sam od sebe, direktor se naglas pitao nije li neka
ena povod takve jedne odluke. Jedino to je Horton znao je da je
Grinu ostavio tri poruke, ali da mu ovaj nikada nije odgovorio.
Novi fiziar inenjeringa, Val Bouden, imao je dva puta vie
prostora nego Li, pa ga je pretvorio u dupke opremljeno
Eksperimentalno predstavnitvo - sa mainistima za upravljanje
proizvodnjom pomou kompjutera, hardver inenjerima, PROMgramerima, kompozitnim spinerima, i rezervoarima za sagorevanje.
Boudenov tim je, do sada, u nacrtu konstruisao etiri varijante Marka
1: jedan za Li, jedan za Hortona, i dva za testiranje dometa. Bouden je
bio naoit i talentovan, pa je oko sebe okupio grupu jednako
talentovanih ljudi - njegov etvrti Mark 1 je bio za 40 % laki od
prvog, a trei je bio mnogo efikasniji. Uistinu, on je zadrao strogo
kolegijalni odnos, pa je Hortonu nedostajao njegov duhoviti, pomalo
cinian prijatelj.
ak se i Brohier promenio. U Kolumbiji je odavao utisak
zadovoljne osobe, onako dok je sedeo za svojim stolom uivajui na
lovorikama, dok je tim naunika obavljao najtei deo posla. Njegove

posete raznim laboratorijama bile su utive i povrne, pa je vie


interesovanja ispoljavao za rezultate nego za sam rad. Ali otkako je
doao u Aneks, Brohier je ivnuo. Smatrao je da je oblikovanje,
navoenje i zatita Okida polja njegov lini problem, i stoga je imao
pomalo agresivan pristup prema tom eksperimentu, to je Boudenovoj
radionici ulivalo nadu.
Horton je rukovodio najmanjim sektorom i najmalobrojnijim
osobljem. Njegova grupa za Teoretsko modeliranje zauzimala je est
malih kancelarija smetenih du skromne ovalne konferencijske sale.
On je doveo dvojicu tehnikih istraivaa, jednog matematiara,
jednog asistenta za voenje administracije kako bi vodio preciznu
dokumentaciju i tekue nalaze istraivanja, i jednog mladog fiziara sa
zanimljivim idejama iz domena teorije informacija primenjene na
CERN sistem.
Svakoga jutra su imali jednoasovne informativne sastanke, na
kojima su razmenjivali ideje i stvarali nove. Te diskusije prepune
genijalnih ideja odravale su ih mentalno krepkim, ali je pritisak bio
ogroman, jer je svaki bitan korak napred dovodio do neposredne
podele u radu itavog Aneksa. Iako je nadahnuta upornost u svim
sektorima eksperimenta donela neke pomake, duboko shvatanje ovog
fenomena je bio kamen spoticanja u onome to su hteli da naprave.
No, napredovali su jako sporo. Horton je svoju grupu
okarakterisao kao grupu "dobrih hemiara, i kakvih-takvih fiziara," i
oseao se odgovornim za ove poslednje. Obino bi se u
poslepodnevnim asovima sakrio u svojoj kancelariji, skrhan
zadatkom koji je bio pred njim, borio se sa ubeenjem da mu
ponestaje mo zdravorazumskog rasuivanja i sa oseanjem da bujica
inspiracije, koja mu je neophodna da rei ovu zagonetku, nadmauje
njegove sposobnosti.
Ta sumnja u samoga sebe je na mahove rasla, na mahove slabila,
ali nikada nije iezla. Hortonu se sve vie inilo da je otkrie Okidaa
rezultat spleta srenih okolnosti, i da bi neko drugi morao to da
objasni. Iz tog razloga je poeo da vri pritisak na direktora da objave
svoja istraivanja, ili da ih bar privatno dostave svojim kolegama koji
bi se moda za njih zainteresovali. Ali Brohier nije ni pomiljao na to.
"Matematiku fiziku ne interesuju fenomeni - i ja ne vidim kako bi
objavljivanje u Ripley's Believe It or Not unapredilo na rad," ree

Brohier. "U svakom sluaju, to to kontaktiramo sa ministarstvom


odbrane koi nas da ita objavimo bez njihovog blagoslova - to nije u
izgledu, bar ne u ovom trenutku."
"Ne mogu da razumem zato ste se sa tim sloili
"Zar vi ne razumete koncept 'dravne tajne'? Objaviemo onda
kada to nee nositi tako visok rizik da se kompromituju
predsednikova kampanja, meunarodna stabilnost -"
"to se moe desiti za pedeset godina - ili nikad."
"U meuvremenu, vlada se sloila da ne gui i ne osporava nae
patent primene na Okida ureaju."
"Dakle, sloili su se da moemo zadrati ono to je nae, dokle god
drugima ne kaemo za to," ree Horton, "Nekako ja u tome ne mogu
da vidim nikakav paritet."
"Ako vi smatrate da to nije nikakav ustupak, onda zasigurno niste
imali kontakte sa viim instancama vlade - bilo koje vlade," Brohier e
na to. "Prihvatiti ono to oni ele i rei da je to na obostranu korist - to
je dobro ukorenjem refleks. Samo najasniji uspeju da se tome
suprotstave. Imamo sree to je u ovom trenutku jedan od njih ba
sam predsednik."
"A ta e biti za tri godine, ako Breland ne dobije ponovo izbore?"
"Za tri godine ovo e biti drugaiji svet - i ne bih imao nita protiv
da se potpiem ispod bilo kojeg predskazanja koje je odreenije od
ovog mog. Ne, Defri, ako ti je potrebno jo mozgova, uzmi ih - ti jedva
da ima polovinu ljudi koji su ti potrebni, i prilino pouzdano mogu da
kaem da niko nee dovoditi u pitanje tvoj zahtev da udvostrui svoje
osoblje."
"Mislim da se najbolji meu najboljima nee odazvati mom pozivu
pod ovakvim uslovima - posebno ako ne mogu da im kaem ta je to
zbog ega su mi potrebni, niti gde se radi, osim da je to u Kembridu ili
Palo Altu."
"Moda ne moe da im kae, pa ak ni ja," sloi se Brohier. "Ali
se mogu opkladiti da predsednik moe. Dakle, ako znate nekoga koga
bi eleli -"
"Voleo bih kad bi to bilo tako jednostavno," ree Horton. "Voleo
bih kad bih mogao da vam uruim spisak desetorice ljudi za koje
znam da nam mogu pomoi. Ali kako da znam kakvi strunjaci su nam
potrebni, kad ne mogu ak ni pravilno da definiem problem? Moda

bi nam trebali strunjaci iz oblasti metafizike."


Brohier se prigueno nasmeja. "Moda je tako. Uprkos tome, ja
elim da ukaem na jednu drugu opciju. Vaington ve ima ugovore sa
velikim brojem naunika, a koji rade u svakoj brani civilne
birokratije, za Pentagon, sve agencije i ugovorne strane. Moda ima
malo istinskih strunjaka iz teorijske fizike, ali sam siguran da mora
da postoji bar neko u tom mnotvu sa znanjem koje traite, i da e
Breland biti vie nego srean da nam ga poalje - ili nju, svejedno. Ni
stareinstvo ne bi bila prepreka - moemo traiti bilo koga sa vrha
spiska osoblja. Razmislite o tome."
U to ih neko prekinu i tako spasi Hortona da prizna da je ta
njegova ideja podstakla njegov oseaj prema profesionalnoj
teritorijalnosti. Prekinuo ih je jedan kurir iz kuice za signal
bezbednosti - sa lokalnim govorom, iz telegrafske slube.
Ta etiri oficira iz kuice za signal bili su, bar koliko je Horton
znao, jedino vojno osoblje u Aneksu. Horton je ovoga nazivao Kroja jer su mu poslovno odelo i plava kravata tako neuverljivo odudarali,
da je izgledalo kao da je u uniformi.
"Hoete da izaem?" upita Horton.
"Nema nita u ovome to vam sutra na sastanku neu saoptiti,"
ree Brohier potpisujui prijem magnetski zapeaenog portfelja.
Vrata se jo nisu ni zatvorila za kurirom, a Brohier je ve otkucao
sigurnosnu ifru, i vadio dokumenta koja su bila unutra. Preleteo je
pogledom po naslovnoj strani, namah izrazivi svoje nezadovoljstvo, i
zagledao se u sledeu stranu. "Dobro," ree, i povue se za svoj sto.
"ta je? ta je to?"
"Lista elja iz Pentagona," kaza Brohier. "S obzirom na to kada je
napisana, pretpostavljam da je ona odraz rezultata testiranja koja su
izvedena na ranijim modelima."
"I?" upita Horton, smestivi se na oblinju stolicu.
"Oh - nita udno. Oni ele da ureaj bude manji, laki, i sa manjom
potronjom. ele vei domet - hiljadu pet stotina metara to je pre
mogue, a posle toga tri hiljade metara to je pre mogue."
"Dakle tu nema nagovetaja da oni znaju da su njihove prve dve
elje sutinski kontradiktorne?"
"Nema nagovetaja," sloi se Brohier. "Oni ele i da se efekat
Okidaa nekako zatiti ili blokira, ili da bude usmeren - ili, to bi bilo

najidealnije, i jedno i drugo."


"To, dakle, znai da oni ne bi morali da predaju svoje oruje da bi
u potrebi 11 ovo."
"Vrlo verovatno." Brohier pogledom prelete celu stranu. "Ovu
stranu je potpisao predsednik, a ne Stipek."
"Karl - mi im ne moemo dati ono to oni hoe od nas."
"Ovo je, kao to sam ve kazao, lista elja. Ne oekuju oni da e im
to biti na posluavniku ve sutra ujutru."
"Nisam to ni mislio," ree Horton nagnuvi se napred. "Onog
trenutka kad im budemo dali Okida sa usmerenjem, on prestaje da
bude odbrambeno oruje - prestaje da bude sila za razoruavanje.
Ako naa vojska bude imala Okida sa usmerenjem, onda se vraamo
u istu igru - zadrae svo svoje oruje, a oduzee svo nae. Karl, plan
nije bio takav - zar ne? Ili je bio?"
"Nije."
"ta emo onda da radimo?"
"Radiemo na listi elja," ree Brohier, neno sputajui
predsednikov memorandum na sto. "Ali kad Boi doe, daemo
svima poklone - da budemo fer."
"Jeste li zaista spremni da to uradite?"
Brohier se spokojno nasmeja. "Pretpostavljam da bih mogao da
vam oprostim to malo skepticizma. Ali i ja imam savest, Defri - ak i
onda kada se od mene oekuje da budem lojalan. elim da
predsedniku i njegovim ljudima dam svaku ansu da zadovolje moje
visoko miljenje koje o njima imam. No, nisam ni ja toliko naivan pa
da ne predosetim mogunost da oni razoaraju mene. Da - spreman
sam ja i na tu mogunost. Pripremao sam se za to sve vreme."
Horton, zavalivi se u svoju stolicu, duboko udahnu i lagano ispusti
vazduh iz sebe. "Mislim da bi trebalo neto vie da mi kaete o tome."
Brohieru se iz oiju videlo da je razoaran. "Nisam do sada shvatio
da ste tako duboko sumnjali u mene, Defri."
"Oh - ne, nije to razlog to hou to da znam," ree Horton. "Vidite,
uvek se iznova pitam, kad ne bih koio sebe - kad bih sebi dozvolio da
vidim odgovore, jer ja ne mogu da kontroliem druge i ta e oni
uraditi sa njima. I zavideo sam vam na vaem oiglednom
samopouzdanju - ne shvativi da se tu krije neto vie od leernog
optimizma. Ako znam ono to vi znate

"Onda ete moi pristupiti problemu iste savesti."


"Makar istije savesti," ree Horton, pa se nasmeja kroz zube.
"Osim toga, za sluaj da vam se neto dogodi, neko ipak mora da zna
gde ste sakrili Deda mrazovo odelo."
To je katastrofalno poraavajua sitnica koju sam prevideo,"
zamiljeno ree Brohier. "Pa dobro, doktore Horton - dobrodoli u
moju malu zaveru."

14
PRILIKA

PORT ARTUR, TASMANIA Hici iz kamiona u prolazu rasturili su guvu


vie od hiljadu advokata za kontrolu oruja koji su se okupili kod
spomenika rtvama u Port Arturu. Jedanaest ljudi je ranjeno, jedan od
njih tee, a dva metka su pogodila i keramiku ukrasnu ivicu
spomenika. Policija trai trojicu mukaraca u tamno utom starom
Reind Roveru. "Pretpostavljam da su oni zakljuili da im neemo
uzvratiti paljbu," rekao je organizator mitinga ad MekKi, od Hobarta.
Miting pod nazivom "Sprovedite zakone" je jedan od mnogih koji se
odrava na godinjicu masakra 35-oro ljudi koje je 1996 godine ubio
automatskim orujem Martin Brajant, to je zatim dovelo do donoenja
zakona o obavezi opte registracije oruja u Australiji i zabranu
automatskog oruja.
Kompletan izvetaj / masovno ubistvo i ludilo / retrospektiva "seam
se": masakr u Port Arturu / S.A.D. jo uvek vodea kada je oruje u
pitanju, ubistvo, samoubistvo
641-a Taktika brigada, nezavisna jedinica amerike vojne
Obavetajne slube i Komande bezbednosti (VOSIKBEZ), prvi put se
pojavila na poetku druge faze stratekog razvoja Okidaa. Kao malo
udo vojne efikasnosti, 641 Taktika brigada (Tac BG) stvorena je
praktino od nule u roku od samo nekoliko meseci, i samo sa jednim
ciljem: da zatiti mnotvo Mark I Okidaa, gde god se oni nalazili.
Mark I Okidai, koji su prvobitno strateki razvijeni u Vaingtonu,
u oblasti Kolumbija, premeteni su na lokacije koje su ve bile meu
najsigurnijim na kontinentu. ta vie, samo dve od tih deset lokacija
bile su smatrane "vruim mestima /aritima/." I tamo je Okida bio

aktivan 24 asa dnevno. Daleko od pogleda i zatien ve postojeim


obezbeenjem, svakoj od tih deset jedinica je dodeljen po jedan
operativni tim iz 115-te Taktike brigade.
Ali dalji razvoj plana povlaio je i mnogo vei rizik od privlaenja
radoznalosti ljudi izvan oficirskog kora. Stepak je rekao predsedniku
da ne moe garantovati tajnost projekta od onog trenutka kada pone
Faza II i bilo je samo pitanje vremena kada e neko ko nije "na naoj
listi za Boi" otkriti postojanje i prirodu Okidaa. A kada se to desi,
neko e sigurno pokuati da ukrade radni primerak studije, da ga
iskopira i okrene protiv amerike vlade, vojske ili javnosti.
"On bi bio savreno teroristiko oruje protiv naoruanog
neprijatelja," istakao je Stepak. "I da budem iskren mi smo
najnaoruanija meta u vidokrugu."
"Onda emo jednostavno morati da budemo potpuno sigurni da
svaki od njih bude pod tako dobrim nadzorom da nijednom
neprijatelju ne dozvoli pristup,"odgovorio je Breland.
Breland je bio jako iznenaen odgovorom da je neto to on trai
neizvodljivo. "Moemo postaviti dovoljno ljudi oko jednog od njih da
ga uvaju i spree dovoljno odlunog neprijatelja koji ima nameru da
ga se doepa," rekao je Stepak. "Ali samo u sluaju ako se sloite da ih
smestimo u jedno od ICBM skladita. Ono to moemo pokuati jeste
da se postaramo da, pre nego to oni dou do Okidaa, on bude
potpuno neupotrebljiv za njih."
Razgovor je u stvari predstavljao genezu 641-e Taktike brigade.
Prvi njem lanovi bili su pripadnici 150-e jedinice specijalnih oruanih
trupa sakupljeni iz tri veteranske kompanije u Fort Kampbelu, u
Kentakiju. Oni su dobili zadatak da osmisle program obuke za timove
od sedam ljudi koji su uskoro nazvani T-timovima. Posle dve nedelje,
sprovoenje plana je jo uvek stajalo u mestu. Dve nedelje kasnije,
struni kadar, kome je sada bio poveren zadatak da sprovede
sopstveni plan, primio je svoju prvu klasu regruta u Fort Silu, u
Kanzasu.
Namera koja se krila iza postojanja T-tima bila je da jedinicu
Okidaa uva 24 asa dnevno straa od dva vojnika - smena bi trajale
etiri sata, to znai da kada bi jedna smena bila na strai, ostale dve
bi odmarale. Sve u svemu, inilo se da e sve to biti dosadno i ne ba
sjajno, kao neka vrsta "stacioniranog straarskog mesta" koga su se

mnoge specijalne operativne trupe ne samo uasavale, ve su ga


preutno smatrale ispod svoje asti. Nije bila potrebna nikakva
specijalna obuka da bi se postao straar ozbiljnog izraza lica, a ak su
i terenski "batinai /glavolomci/" iz Vojne policije bili tretirani sa vie
potovanja.
Ako bi ikada i dolo do toga da ta dosada bude prekinuta, lanovi
T-tima bi voleli da se, u tom sluaju, nau u situaciji da moraju da
upotrebe netradicionalno oruje malog dometa kako bi odbili napad
brojano nadmonije sile - jer to je bio posao za najvre,
najhladnokrvnije i najposveenije raspoloive trupe. Uzimajui to u
obzir, lanovi prve klase regruta dolazili su jedan po jedan iz elitnih
Specijalnih operativnih jedinica iz sve etiri slube: Zelene beretke,
Foke, Vojni komandosi, pomorsko-desantni izviai.
Nije bilo potrebe da se nastavlja dalje, jer je 641-a Taktika
brigada mogla da rasturi sve te jedinice i pre nego to je dobila punu
snagu od 7000 trupa. Tako je prva klasa od 250 specijalaca, kao i
klase koje su posle nje usledile, prestigla jedinice Specijalnih operacija
oslanjajui se na redovnu peadiju kao i na vazdunodesantne
jedinice.
Program tromesene obuke je uzeo neke od tradicionalnih snaga
Specijalnih operativnih trupa i iskoristio ih kao osnovu. Fiziki trening
i borba prsa u prsa bili su deo dnevnog reima obuke, ali nisu
zahtevali vie njihovog truda nego to je bilo potrebno da pobede
monotoniju i sauvaju mentalnu budnost.
Rasklapajui samostrel koji se vrlo brzo punio kao i kratki karabin
sa komprimiranim vazduhom a koji su mogli da koriste flaete ili
gasne ampule, takoe su stavljeni na kvalifikacionu listu za oruje. U
meuvremenu, obueni kadar je testirao ostala strana oruja,
ukljuujui i cijanosilikatnu "lepak puku" koja je liila na pitolj, i
koja je bila iznenaujue efikasna, ali koja se naalost esto koila pa
se na nju nisu mogli osloniti. Neka od "pakovanja" - kako su Okidae
nazivali u svim dokumentima i tokom cele obuke - bila bi mobilna, i
bilo je neophodno zatititi ih u tranzitu od fabrike. S obzirom na sve to
obuka se odvijala na potpuno novom automatizovanom
meunarodnom putu u duini od preko 20 milja koji se gradio
zapadno od Nevila, a svaki regrut bio je za volanom kako
transportnih, tako i vozila pratnje u vebama protiv otmice i radi

vebanja vonje pri velikim brzinama. "Rad na putu" izazvao je


mnogo vie neuspeha nego bilo koji drugi element obuke.
Vie od dvadesetak zgrada i drugih objekata u Fort Silu, od
bunkera sa municijom do etvorospratne slubene zgrade, bilo je
pretvoreno u simulirane poloaje razvoja, i svakoj jedinici na obuci
dodeljena je redovna straa. Nisu im rekli za postojanje skrivenih
kamera koje su ih nadgledale, kao ni za grupu u okviru nastavnog
kadra koji su dobili zadatak da ih tajno napadnu - bila je to uloga zbog
koje je ta grupa vrlo brzo, ali na pomalo misteriozan nain, dobila
nadimak "panska inkvizicija."
Tek posle treeg meseca su regruti 641-e Taktike brigade, poto
su svi oni koji su pretrpeli neuspeh otili kui, videli maketu Mark I
Okida jedinice. I tek tada su oni postali svesni druge dimenzije koju je
imao T-tim - da uniti njihov Okida ako nisu u stanju da ga zatite.
Upoznali su ih i sa specijalnim termit kalupima - po jedan za kontrole i
za odailja - koji su napravljeni za tu svrhu po aerodinamikoj
proceduri naoruanja.
Konano, i na svu sreu, T-tim je trenirao zahvate tipa blokiranje
panske kragne i rune zahvate "mrtvih" premeta to e im i
omoguiti da istraju u borbi to je due mogue, i uveriti ih da ih smrt
nee spreiti u ispunjavanju krajnje odgovornost. I pre nego to su
rasporeeni na svoja nova bataljonska mesta i pre nego to su
podeljeni zadaci za individualne timove na dan sveanog zavretka
obuke, svaki lan 641-e Taktike brigade je ve shvatio rizik na vrlo
lian nain - jer ono to se od njih trailo, to ne bi mogao da obavi
obini straar ozbiljnog izraza lica.
Nenajavljen i potpuno neoekivano, Karl Brohier je promolio glavu
iza ugla kancelarije Defrija Hortona. Zamenik direktora je sedeo
okrenut leima prema vratima, povijen iznad digitalnog stalka koji je
zauzimao 2/3 veliine radnog stola.
Brohieru se nikada nije dopadao taj stalak, koji je ironino, bio
proizvod odeljenja Alef Instrumenti, koje je bilo deo Goldstajnovog
malog carstva. Mnogo mu je bila draa njegova malena pomona
datoteka koju je nosio svuda sa sobom i ogromna bela tabla za koju je
insistirao da bude instalirana u svakoj sali za konferencije u

Terabajtu. Stalak je, meutim, imao dve prednosti koje su privlaile


mnoge mlae naunike - u pitanju je bila njegova sposobnost da sam
snimi kao i da obrie sve svoje podatke.
Bez obzira na sve to, Horton i dalje nije bio zadovoljan - a ionako
nije bilo mnogo toga na tabli to je trebalo da se snimi ili izbrie.
Brohier je proistio grlo i rekao: "Je li ima malo vremena?"
Horton je kriom pogledao iza ramena, zatim se ispravio i
okrenuo. "Naravno."
"Dobro. Onda idi i spakuj torbu."
"ta?"
"Moramo da idemo u Vaington."
Hortonovo lice se ozarilo pri samoj pomiri da postoji mogunost
da se izbegne Aneks. "Konano u upoznati Deda mraza?"
"Ne, upoznae Grina (baksuza). Pravni zastupnik za patente je
upravo prosledio razultate prvog PTO ispitivanja u vezu sa naom
prijavom za Okida - sa naznakom odbija se."
"Po kom osnovu?"
Brohier se zakikotao. "Po istom onom kome pribegavaju kada ele
da odbiju prijave za perpetualne maine i nereagujui pogon - koje
nisu zadovoljile standarde korisnosti u oblasti operativnosti i koje
nisu prole test na temu mogunosti patentiranja u okviru
nepotvrenih naunih osnova."
"Oni misle da on nee proraditi."
"Tano. Hoe da im damo radni model."
"Mi to ne moemo da uradimo - zar ne?"
"Ne. Podneemo dodatnu molbu za razmatranje, ali prvo ti i ja
moramo da porazgovaramo sa ispitivaem."
"Zar to ne moemo putem telegrafa ili tako nekako?"
"Biro za patente i zatitne igove ne poseduje sistem obezbeenja,
koji je na nivou vojnih sistema, za voenje konferencija putem
elektronskih sistema komuninkacije. Je li ima zimski kaput?"
"U nekoj fioci. Zato?"
"Pronai ga. Na Molu je sneg napadao 25 cm."
"Divno. Jedva ekam da vidim."
"Povlaei se prema vratima, Brohier je skeptino
prokomentarisao kroz nos. "Saekaj me kod heliodroma u tri - sa
kaputom naravno."

"A dosijei?"
"Ne. Ve smo im poslali jednu gomilu. Na problem je kako da ih
nateramo da shvate ono to proitaju." Vrata za njim su poela da se
zatvaraju kada je Horton doviknuo za njim: "Kai mi, doktore Brohier,
da li sada imamo dozvolu da putujemo zajedno?"
Ironian osmeh je preao preko Brohierovcg lica. "Ah, naravno.
Imaemo i pratnju. Ali jedina stvar za koju su oni zainteresovani jeste
da nas ne epaju, a to da li e nas ubiti ili ne, to njih uopte ne zanima.
to se oficirskog kora tie, za sada im nismo potrebni. ak moemo i
da odemo avionom pravo tamo - javno, bez pijunskih namera,
neoekivanih obrta i zasebnih putovanja do Kalama zolokog vrta. A
moe i moj kikiriki da uzme - ne mogu vie da ga svarim."
Za sve to vreme, Horton je stajao. "Doco, nikada nemoj nikome
dozvoliti da ti pria kako ti ne zna da isplanira odmor. Vidimo se u
tri.
Ispitiva patenata, Majki Vejn, je bio samo godinu dana mlai od
Defrija Hortona, a ve je stigao do samog vrha unutranje hijerarhije
Biroa za patente.
Vejn, ovek sa gustom i nemirnom crvenom kosom, nadgovorio je
miljenja o "tabloid nauci" i "prevarantima sa diplomama." Od samog
starta uivao je da analizira i odbija molbe "neobrazovanih egoista
koji ili misle da smo mi idioti ili nisu svesni da su oni idioti." Iako je
naravno bio pretpostavljeni ispitiva za inenjersku fiziku, Vejn je bio
jo, po sopstvenom izboru, glavni ispitiva kandidata u vojnoj
inspekciji, koje su u birou obino nazivali "egzotian", a Vejn ih je
zvao "fanatici."
"Oni nisu ni svesni koliko ne znaju," reagovao bi i na najmanju
provokaciju. "Oni mogu da citiraju Klarkov prvi zakon, ali oni ne
razumeju prvi zakon termodinamike. Negde su uli da je Edison
ponavljao treu godinu, a da je Ajntajnu bila potrebna pomo za
domai iz matematike, i onda oni misle da to znai da svet nestrpljivo
eka - sa ekovnom knjiicom u ruci, naravno - na njihov izum."
Vejn je gajio poseban prezir prema onim podnosiocima molbe koji
su se usudili da upotrebe re "revolucionaran" na formularima ili u
toku intervjua: "Oni prave greke koje bi primetio student druge

godine prirodnih nauka, a kada ih istaknete, oni se ale da je u pitanju


zavera: Deneral Motors, ili Ekson, ili IBM imaju udela u tome, kako bi
zatitili svoje akcionare. Pravi vernici misle da im ovako malo fali da
postanu industrijalci milijarderi, ali istovremeno gaje prezir, poput
pravih sindikalaca, prema velikim korporacijama, i nisu spremni na
teak rad koji je potrebno uloiti da bi se sagradila jedna takva
korporacija."
Iako je njegova formalna vlast bila ograniena s obzirom da je on
bio supervizor obuke u sopstvenom sektoru, Vejnovi stavovi su uticali
na itavo inenjersko odeljenje, a za kolekciju maina "veitog
kretanja" verovao je da su od treerazredne vrednosti. Ironija je bila u
tome to je on dobio vii in delimino zahvaljujui tome to je
Marmont skandal totalno izbacio celu malu vojsku viih ispitivaa iz
njihovih kancelarija na ulicu.
Retrospektivno gledajui, lako je bilo videti kako se razvijala
situacija u Marmontu. Nijedno od imena na molbi sa naznakom
"Ureaji za uveanje energije" nije imalo pouzdanu verodostojnost ni pojedinci ni Viskonsin-Vajtvoter Univerzitet, koga su u potpunosti
sainjavali samo studenti i predavai. Predmet njihove molbe imao je
jo manje kredibiliteta. Biro je odbio vie od trista ureaja za hladnu
fuziju i procese koji se odigravaju skoro dvadeset godina. Cela molba
je podseala na neku srednjokolsku alu, na prevaru smiljenu usled
previe piva i drskosti.
Jedim problem je bio u tome to je UUE /ureaj za uveanje
energije/ radio. Piter Marmont trebao je sa punim pravom da primi
svetski patent za razdvajanje hidrotermoelektrinog generatora za
svoj postdiplomski praktikum iz hemijskog inenjerstva.
Ali umesto njega Tojota ga je primila, na osnovu molbe podnete u
Tokiju sedam meseci poto su Marmontovu molbu primili u
Vaingtonu. I im je prvi Tojotin Voterfol pokriveni automobil na
elektrini pogon, sa dometom od 1000 km i jeftinim prikljunim
modularnim elementima za gorivo, poeo da izlazi sa montanih traka
u Kjotou i Tenesiju, glave su poele da padaju u Vaingtonu.
Generalni, i svih pet tehnikih direktora, kao i svih esnaest
poslovoa tehnikog sektora bili su otputeni u Englerovoj istki
nazvanoj "Crni petak." Meutim, to je bila samo uvertira. Kada je
Vrhovni sud dao zeleno svetlo sluaju Marmont protiv SAD Biroa za

patente i zatitne igove. Biro je odmah doao do sporazuma bez


parnice, a zatim energino izvrio reformu kadra. Bilo je otputeno
vie od dvesta viih ispitivaa jer su odbili molbu za patent koju je
samo pet njih ikada videlo.
"Poeli smo rat protiv duboko ukorenjene kulture skepticizma jato-nisam-tako-nauio," rekao je direktor Biroa, postdiplomac
poslovne kole i nekadanji predsednik Merka. "Prethodnica nauke i
tehnologije kuca na naim vratima i mi moramo biti spremni da je
doekamo, i obratimo joj se na njenom jeziku."
Vejn nije osetio ironiju svoje pozicije jer se Njegovo poimanje
onoga to se dogodilo razlikovalo od shvatanja ostalih koji nisu dobili
otkaze. "To ne znai da su ispitivai bili isuvie skeptini," objasnio je
on svojim regrutima. "Oni nisu imali predrasude i nisu zaostajali za
vremenom u kom su iveli. Jednostavno su pogreili.
Kada ulazite u ovu zgradu ujutru to je isto kao da ulazite u sobu
gde je pod prekriven dragocenim crnim biserima i otrovnim crnim
bubama. Morate gaziti po bubama i sakupljati bisere. I ako jednog
dana ne primetite razliku, bolje je da prestanete to da radite dok opet
ne budete sposobni da pravite razliku. Marmontovi ispitivai su
nagazili biser, i to veliki, pravu lepoticu. Ja ih ne saaljevam. Budite
sigurni da neete pogreiti kada kaete 'ne.' To je tako jednostavno."
"Pa, gospodo - vi nameravate da podnesete ispravljenu molbu za
va Ureaj za daljinsku terensku pirotehniku detonaciju?"
Neto u tonu ispitivaevog glasa nateralo je Hortona i Brohiera da
izmenjaju poglede. "Zato smo ovde, gospodine Vejn."
"Doktor Vejn."
"Izvinjavam se," rekao je Brohier, posluao je ispitivaev savet i
seo. "Kao to sam rekao, doktore, zato smo ovde - elimo da budemo
sigurni da ete vi shvatiti specijalne okolnosti koje okruuju ovu
molbu, i da vidimo da li moemo da ugovorimo sastanak sa uenim
ljudima da bi se uverili."
Dok je Brohier govorio, Vejn je uzeo njegovu vizit kartu sa stola i
posmatrao je iskosa. "Specijalne okolnosti, da - oprostite, ali u
kakvom ste vi tano svojstvu ovde danas doli?"
Brohier je zatretao od iznenaenja. "Ja sam direktor Terabajt
laboratorija..."
"Ali vi niste imenovani kao pronalaza u molbi, zar ne? Ili moda

nameravate da i taj deo molbe ispravite?"


"Ja prosto ne vidim razlog..."
"Dobro. Sve dok uviate da to to ete dodati svoje ime u molbu
nema nikakvog uticaja, njeni nedostaci ostae nepromenjeni. A to se
tie vaeg uea u ovom ispitivanju..." Vejn je slegnuo ramenima. "To
i nije ba regularno, ali mogu da preem preko toga. Doktore Horton,
gde je va pravni zastupnik za patente?"
Uvreen u ime svog mentora i iznenaen Vejnovim policijskim
stilom ispitivanja, Horton je zamuckivao dok je odgovarao na
postavljeno pitanje. "Ja, uh, pravni zastupnik za patente korporacije se
nalazi u Sinsinatiju. Smatram da su pitanja, hm da su pitanja bila
tehnike i naune, a ne pravne prirode. Mi imamo zastupnikovu
dozvolu.."
"Kako elite," rekao je Vejn. "Ja u zapisati da ste vi odbili da va
pravni zastupnik bude prisutan. Sada, to se tie izmenjene molbe,
siguran sam da ste videli u obavetenju, zahtevam od vas da priloite
radni uzorak za svaki izmenjeni dodatak. Isto tako, ocenio sam da je
vae tehniko izlaganje neadekvatno. Ovog puta bie neophodno da
obezbedite citate iz objavljenih radova u arbitranom asopisu kako
bi se ustanovila punovanost vaih operativnih principa."
Samozadovoljna superiornost u Vejnovom glasu podgrejavala je
Hortonov bes. "Naalost neemo moi da vam pokaemo radni
uzorak."
"U tom sluaju, zato ne bismo utedeli moje vreme i va novac, i
podneli deklaraciju o odustajanju umesto da... ta?"
"...sa dozvolom vrhovnog vojnog taba," prekinuo ga je Horton.
"Ne dolazi u obzir da vama predamo jedan radni uzorak."
"Ovo je vladin projekat? To nisam video u molbi. Ako vi radite za
saveznu vladu, onda verovatno nemate ni neophodne kvalifikacije za
dobijanje dozvole za patent..."
"U pitanju je privatni projekat koji izvodi privatna istraivaka
firma," rekao je Brohier. "Sada klasifikovan kao poverljiv, po
predsednikovom nareenju. Zato je doktor Horton konkurisao za
dozvolu za tajni patent."
"Ne vidim kako vam bilo koja dozvola za patent moe biti
odobrena. Ovo je totalno neregularno."
"I nama je ovo potpuno strano," rekao je Horton, poto je video da

je Vejnova arogancija sada pokolebana. "Kako moemo pomoi jedan


drugom?"
Njegova uvertira bila je otro odbijena. "Ovo nije drutvo za
uzajamnu pomo, doktore Horton. Za validan patent, moram da
potvrdim da je izum koji ste vi opisali i nov i upotrebljiv. A s obzirom
da vi kaete kako mi ne moete ni objasniti niti demonstrirati kako on
radi..."
"Da li biste prihvatili overenu potvrdu generala Tom Vanigana,
efa Biroa za tehnologiju odbrane u Pentagonu?" upitao je Horton.
"Da li vi to elite da mi kaete da su radni uzorci ovog izuma ve
isporueni vladi?"
"Da."
"Radni uzorci?"
"Da."
Vejn se uzbueno namrtio. "Onda mi kaite kako on funkcionie.
Ako vae objanjenje bude zadovoljavajue, moda mogu da
odustanem od zahteva da priloite uzorak."
Horton je sebi dozvolio da se malo nasmeje. "Mi jo uvek ne
znamo kako on funkcionie. Jedino znamo da funkiconie."
"To ne mogu da prihvatim," rekao je Vejn, odmahujui glavom.
"Ne mogu da prihvatim. Patent mora da bude specifian kako bi
mogao..."
Brohier se naslonio u svojoj stolici i dodao gunajui: "Rekao sam
ti da im kae da je i to poverljiva informacija."
"Doktore Brohier, ako je to va doprinos ovom sastanku..."
"Doktore Vejn, ta biste vi uradili sa molbom za izdavanje dozvole
za patenta za atomsku bombu 1945? Ili za radar 1939?"
"Odobrio bi ih," rekao je ispitiva bez oklevanja. "Oni su bili
znaajna tehnika unapreenja koja su se bazirala na vrstom
teoretskom temelju. Dok vi, sa druge strane, "izvlaite zeca iz eira",
a da pritom ne elite da mi pokaete ni zeca ni eir. Ruke su mi
vezane. Va patent se nikada nee hrabro suprotstaviti izazovu.
Najiskrenije sumnjam da bi bilo koja od zemalja potpisnica Mirovnog
sporazuma izdala reciproan papir za njega."
"Ja ne planiram da traim jedinstveno pravo za patent u
prekomorskim zemljama," rekao je Horton.
"ak i ako va ameriki patent bude jednoga dana objavljen?"

"Ni tad,"
Sada ve delujui totalno zbunjeno, Vejn je prekrstio ruke na
grudima. "ta je onda tano svrha ove molbe?" Ako je tehnologija
poverljiva, vi ionako ne moete imati nikakvu korist od patenta - vaa
jedina muterija je Pentagon. Da li se ovde radi samo o pitanju ega? Ili
o lovu na novac - da li vi jurite za nekom vrstom premije od
Terabajta?"
Horton je pogledao u stranu prema direktoru pre nego to je
odgovorio. "Doktore Vejn, mislim da moji razlozi nemaju veze sa
molbom niti sa postupkom istraivanja."
"Ne, u pravu ste. Nemaju. Ali mislio sam da moda elite da me
motiviete da proitam proceduralm prirunik sa isto onoliko
kreativanosti sa koliko ste vi napisali vae tehniko izlaganje." Pokrio
je usta desnom rukom i uzdahnuo. "Da li ste vi doneli tu overenu
potvrdu od generala Vamgana?"
Horton je izvadio zapeaenu Tajvek kovertu i dodao je preko
stola. "To je 'read-once' pismo, moe se samo jednom proitati,"
upozorio je Horton.
Klimajui glavom, Vejn je iscepao peat i prouavao pismo koje se
nalazilo unutra. Ve je poelo da se raspada kada je on uzdahnuo i
spustio ga na sto. Za manje od jednog minuta, pretvorilo se u beli
prah, bez mogunosti ponovnog itanja, i spajanja.
"ao mi je zbog nereda," rekao je Horton, neno prekidajui tiinu.
Vejn je odmahnuo rukom odbacujui izvinjenje. "Ovo su specijalne okolnosti, kao to ste vi to rekli, doktore Brohier," poeo je
polako. "Poverljiva tehnologija - nedovoljno ispitano podruje - patent
koji nee biti objavljen sem ako i kada. Pentagon odobri njegovo
putanje u javnost. Sve ono to se stvarno zahteva je da se sauva
datum vaeg prisustva u sluaju da ovaj izum postane javni patent."
Lupkao je prstima po stolu podiui prainu. "Na osnovu, hm, dodatne
dokumentacije ovde prezentovane, ja odobravam izdavanje
privremene - ah, privremene i uslovne dozvole za patent."
"A uslov je..."
"Moraete da obezbedite izmenjeno tehniko izlaganje, kako bi
postavili teoretsku osnovu za ureaj. Ako to ne uinite pre nego to
ogranienja budu podignuta a patent priloen za izdavanje, patent e
biti nevaei - I bie povuen." Vejn se naslonio u svojoj stolici, ruku

prekrtenih u krilu. "To je najvie to ete od mene dobiti, gospodo.


Predlaem vam da prihvatite."
Dok je Horton sluao ovu izjavu, oseao je kako ga teret
oekivanja pritiska vie nego ikad. Ali Brohier je ustao, pruio ruku i
zadovoljno se nasmejao. "Odlino. Hvala vam, doktore Vejn. To e biti
dovoljno - da, sasvim dovoljno."
Brohier je ostavio malo slobodnog prostora u planu za njihov
povratak - dovoljno, kako je on rekao Hortonu ponosno, da sebi
priute ranu, ali oputenu veeru kod Mamaranda u Aleksandriji.
Posle sedam meseci, svaki obrok izvan Aneksa, pa ak i na brzinu
pojedeni ruk u kafani na Denver aerodromu, predstavljao je
zadovoljstvo i proiavanje za njihov stomak. Ali Mamarand je
predstavljao nenadmano zadovoljstvo u bilo kom kontekstu,
znamenitost glavnog grada sa etiri zvezdice kome su ugledne linosti
Vaingtona bile verne ve skoro dvadeset godina.
Horton je odbacio opreznost i odluio se za jedan od
najozloglaenijih specijaliteta, od onih "za srani udar", file u skrami.
"Kada bih znao da e ovo imati ukus upola ovako dobar sutra, naruio
bi jo jedan za poneti," rekao je Brohieru.
"A kada bih ja znao da e moje telo ovo do sutra da mi oprosti, ja
bih naruio jo jedan odmah," rekao je Brohier, merkajui laganu
ribu, svoje glavno jelo sa aljenjem.
Zidovi Mamaranda bili su prekriveni potpisanim crteima poznatih
muterija. Malobrojni turisti koji su imali sree da dobiju sto, naravno
uvek pre sedam, uvek su se odavali tako to su zverali okolo ili se
cerekali. Redovne muterije su primeivali samo nove crtee.
"Gde si odlutao?" pitao je Horton. On se zabavljao treom aom
kabernea. Igrajui se pokuavao je da vidi koliko lica u redu moe da
prepozna a da ne gleda autograme.
"Ja?" zakikotao se Brohier. "Defri, vani u stvarnom svetu, tipian
dobitnik Nobelove nagrade je udarna vest u trajanju od dvanaest sati
u ivotu obinog oveka. Ja nisam poznat. U najboljem sluaju, ja sam
onaj odgovor pod B na pitanje broj 190 u neijem testu opte kulture."
Iako je on to direktno pobijao, bar jedno deset puta do kraja
obroka prekinuli su ih gosti koji su kasno stigli i zastali kraj njihovog

stola kako bi pozdravili Brohiera oslovljavajui ga.


Horton nije poznavao nikog od njih. Posle rituala upoznavanja,
otkrio je da nije ak ni uo ni za jednog od njih. Ali poto mu je
Brohier objasnio ko su oni, poto bi ovi otili prema svojim stolovima,
samo je pojaalo Hortonovo oseanje da ivi ivot potpuno odseen
od stvarnog sveta. Svaki veseli pozdrav gurao ga je jo dublje u
turobno nezadovoljstvo. Uutao se, a Brohier je to pogreno
protumaio kao umor.
"Zna, razmiljao sam i mislim da uopte nije neophodno da se
vraamo veeras," neno je predloio. "Moemo da uzmemo dve sobe
u Nortvindu i da idemo arter letom sutra. Prijae nam da nas malo
razmaze - akuzi, masaa, pliani pekiri, kingsajz kreveti." Nasmejao
se sebi u bradu. "Mislim da u kada se vratimo unajmiti nekoga da
stavlja okoladice na svaije jastuke."
Briui usta salvetom, Brohier je izvukao svoj komset iz
unutranjeg depa. "Videu ta mogu da uradim."
Ali nita nije moglo da dodirne Hortonovu melanhoniju - ak ni
spektakularan pogled iz njegove hotelske sobe na osvetljenu
panoramu spomenika glavnog grada, ni vrelina vode u kupatilu sa
etiri tu-glave tokom dugog tuiranja, ni zadovoljstvo zbog malog
koktela za dvoje u pono koji su mu doneli u sobu, ni komfor dugog
plianog hotelskog bademantila, pa ak ni 500 kanala sa muzikom,
pozorinim predstavama, i filmovima prikazivanim kroz staklenu
vitrinu u duini celog zida.
Kada mu ni plivanje u hotelskom bazenu nije pomoglo da zaspi,
Horton je shvatio da on, u stvari, pokuava da produi dan kako bi
odloio jutro. U tom trenutku spoznaje, shvatio je i ta je to to mora
da promeni. Tako se i naao u hodniku u bademantilu u pet do jedan,
ispred vrata susednog apartmana i zakucao.
"Samo minut neto da ti kaem," obeao je kada je Brohier
konano otvorio vrata i pogledao ga mirkajui.
"Mislio sam da si otiao na spavanje jo pre dva sata. Bar ja jesam.
Zar to nije moglo da saeka do sutra ujutru?" progunao je Brohier
ljutito i pomerio se od ulaznih vrata i pustio Hortona da ue.
"Ja stvarno ovo moram sada da reim, Karl. Ako to ne uradim sada
nisam siguran da u ovde biti sutra ujutru. Kako stvari sada stoje,
mislim da se sutra neu ukrcati sa tobom na avion.

Vrata su se zatvorila iza Horton dok je govorio. Samo se video


bledi sjaj priguene svetlosti lampe. "Dobro," rekao je stariji ovek, i
ljutnja je nestala iz njegovog glasa. "ta ti treba?"
"Promena. Uopte mi nije zabavno to to lupam glavom o zid. Ne
znam pravi razlog tome, a i izgubio sam interesovanje da bih i dalje
pokuavao da otkrijem ta je u pitanju. Istina je da sam zbunjen.
Totalno sam postao mentalno neaktivan. Ne, ak je i gore od toga.
Razvio sam lo stav prema svemu ovome to radimo."
"Da li eli da se iskljui."
Horton se na trenutak naao u iskuenju, ali je istog trenutka
odbacio tu misao. "Pitao sam se da li bih mogao da te zainteresujem
da zamenimo probleme."
Brohier se grlato nasmejao. "Zato misli da bih ja bio uspeniji od
tebe? Ne zna koliko mi je sada tee da se skoncentriem nego pre
kada sam bio u tvojim godinama. Zrelo doba nema nita da ponudi
fiziaru, Defri. Ili bar nita to bi nadoknadilo pohabanost
instrumenta."
"Zato misli da u poverovati da si nezainteresovan, i da nisi o
tome sve vreme razmiljao?" kao iz topa je odgovorio Horton. "Od
ovog trenutka ne mora vie da potuje teritorijalne granice. Upravo
sam ih izbrisao. Pruio si mi ansu da ih sam postavim. Epa, ja to ne
mogu. Potrebna mi je pomo, ba kao to si i rekao da e mi trebati.
Bolje bi bilo da sam je zatraio jo pre nekoliko meseci."
"Zar misli da bih utao da mi je neto pametno palo na pamet?
Zaista, Defri, ima isuvie visoko miljenje o meni, dok o sebi veoma
strogo sudi."
"Nisam ba siguran. ak iako ovo ne moe sam da rei, moe da
povee ljude koji e moi. Poznaje sve one koji su iz ove brane, a i
oni tebe znaju. Nema toga ko ne bi prihvatio tvoj poziv, i ispotovao
tvoje poverenje, verovao ti na re..."
"Ah, ima ih nekoliko," rekao je Brohier osmehujui se sarkastino.
"I vie od toga."
"Nema mnogo onih koji bi uradili ono to sam ja uradio, i
oberuke prihvatili ansu da rade sa tobom. Znam da si vie oekivao
od mene..."
Brohier je uzdahnuo. "To to uopte moe tako neto da kae
ini situaciju u kojoj se nalazi jo teom. Neophodno je da promeni

ambijent. Pogreno je previe se truditi i to moe da te onesposobi


skoro na svakom polju. Dobro onda, prihvatam tvoj predlog."
"Hvala." Olakanje koje je odjednom osetio bilo je mnogo jae
nego to je Horton oekivao.
"Ovo ne radim zato to mislim da e se problem pokoriti mom
nadmonom umu," Brohier je dodao brzo, tapui Hortona po
ramenu, "ve zato to sam stvarno zainteresovan, i zato to smo
prijatelji. Po jo jednom pitanju ima pravo. Nas razdvajaju dve
generacije, a ja mogu da doem do fiziara mojih godina kao i do onih
mlaih mnogo lake nego ti. To u i uraditi, pa emo videti ta e biti."
Slegnuo je ramenima. "A moe biti da jo uvek nije vreme za to."
Posle toga, san je doao bez problema.
Idejni sastanak na kome je stvoren vei deo Manifesta osnivanja i
razvoja bio je jedan od najivljih i najinteresantnijih sastanaka
oficirskog tima, jedan od onih koji su zadovoljavali radoznalost
uesnika u potpunosti. Ali kada se poteglo pitanje odreivanja
prioriteta za vie od 14 000 kandidata, bilo je nemogue postii
kosenzus u pogledu prvih sto mesta. Konano, odreivanje prioriteta
je prevashodno bio posao generala Stepaka, posle konsultacija sa
predsednikom i sekretarima.
U pratnji svojih T-timova i operativnih jedinica Okidai su
premeteni u slubu ratnog vazduhoplovstva kako bi ih instalirali u
Global Hok bespilotne avione, koji su se nalazili na bojitu obavetajne
slube, E-8D Joint STARS letee radar stanice, i KC-10B Ekstender
tankere - sve su to bili avioni bez naoruanja presudni za koncept rata
dvadeset prvog veka. Mornarica je planirala da pretvori etiri ratne
podmornice klase Stardon /Jesetra/ u torpedo lovce-presretae za
potrebe nosaa aviona svoje udarne eskadrile, i igrala se oivljavanja
hidrokrilnog patrolnog broda Pegaz koji bi u tom sluaju imao dve
namene: bio bi udarna platforma i odbrana protiv morskih krstareih
raketa.
Na kopnu, vojska je elela da svaka izviaka jedinica ima
M113A3 oklopni transporter koji bi bio opremljen Okidaem, i koji bi
sluio kao borno vozilo za otklanjanje mina. Pomorsko-desantne
snage su procenjivale korisnost sistema u pomorskom desantu, kao

sredstvo za krenje puta kroz utvrene plae preplavljene minama


iznenaenja. Plan je bio da se naprave nosai za testiranje koji bi
koristili Osprej tilt-rotore, Super Kobra helikoptere, i LNVD (letilice na
vazdunom dueku) hoverkrafte kojima je upravljala nihova ratna
mornarica.
Tokom godina, raznorazni oficiri iz kriminalistike kao i
obavetajne slube investirali su mnogo hiljada radnih sati kako bi
napravili iscrpnu listu moguih ciljeva koji su od velike vrednosti, a na
udaru su terorista i neprijateljskih snaga. Ove procene pretnji i analize
moguih ciljeva dovele su do poverljivog kataloga vitalnih nacionalnih
izvora, od komunikacija do transportne infrastrukture, do glavnih
istraivakih centara i arhivarnica. I FBI i Pentagon dali su svoje liste
generaltabu, a Stepak je od njih odabrao sline civilne i vojne objekte
u skoro svakoj dravi.
Amerika svemirska industrija dobila je prioritet, u rasponu od
Venr Star centara za lansiranje u Floridi, Kaliforniji, i junom
Teksasu do farmi satelitskih antena u devet drava. A Stepak je eleo
da ide i dalje od toga, sve do orbite. On je pritiskao administratora
NAE da opremi Okidaima est agencijskih SSTO (supersoninih
transportnih organizacija) spejs atlova i da narui trgovaku flotu
koja bi ih pratila. Samo u poslednje dve godine, desio se jedan
proveren i tri sumnjiva sluaja kada su putniki avioni oboreni pri
poletanju ili sputanju Stinder raketama koje su lansirane sa ramena.
Ali NASA administrator je pruao otpor. Nijedan od tih incidenata
se nije dogodio u SAD, obrazlagao je administrator, a svaki kilogram
bojevih glava sa punjenjem je dragocen sada kada osamnaest ljudi ivi
na proirenoj meunarodnoj svemirskoj stanici.
Stepak je zakazao sastanak izmeu predsednika Brelanda i efa
NASA-e kako bi se reio ovaj spor.
Dravni sekretar nije imao takva ogranienja. Svaka amerika
ambasada od ake do Gaboronije stavljena je na listu kandidata za
dobijanje dva Okidaa, zajedno sa specijalnim kontingentom vojno
pomorsko-desantnim zatitnim jedinicama. Veina ovih Okidaa bie
strateki korieni u "hladnom" ratu, kao osiguranje protiv
nepredvidivih promena politike nesvrstanih zemalja. Ali njih pet-est
e se odmah usijati, jer e od samog starta biti korieni i u pravom
"toplom" ratu, kao osiguranje protiv nepredvidivog nasilja politikog

terorizma.
Ni Breland ni Stepak nisu bili spremni da predaju kontrolu nad
jedinicom Okidaa nijednoj agenciji kriminalistike slube, pa ak ni
FBI-u. Ali depoi, koje je Riard Nolbi nazvao "agencije za
iznajmljivanje", spremani su na est razliitih mesta na razliitim
stranama kontinenta. Svaki e biti glavna baza za desetine Okida
timova na terenu, koji e biti na raspolaganju lokalnoj i dravnoj
policiji i FBI-u za specifine racije i istrage.
Predsednikova omiljena ideja kada je Okida u pitanju bila je da se
on koristi kao "filter u protoku," koji bi zadrao oruje u tranzitu.
"Ljudi ve znaju da postoje neka mesta na koja ne moete poneti
oruje, koja su pod zatitom i koja su proverena," rekao je Stepaku.
"Nisu im potrebna dodatna upozorenja kako bismo mi bili sigurni da
oni potuju pravila. Nema vie besnih pucnjava na putevima. Nema
vie pisama s bombom. Nema divljanja u sudnici ili kavgi u kolskim
dvoritima.
Nolbi je pokuao da ubedi Brelanda da je stvarni broj tih
incidenata bio isuvie mali a broj neophodnih stratekih proirenja
isuvie veliki da bi opravdao raspodelu prvih hiljadu. Ali Breland je
bio neumoljiv.
"Moda su brojke male, ali njihov uticaj nije," rekao je. "Svako
takvo ubistvo je vest i ljudi ga dugo pamte. Deca koja se ubijaju posle
asa matematike. Pisma sa bombom koja ubijaju sredovene
profesore. Putniki avioni puni francuskih studenata lete u vazduh.
Sve su ovo trenuci koji kazuju da je ljudski ivot nenormalan, i da
njihov svet ide u pogrenom pravcu. To je ono to ih plai."
Kada je to uo, Nolbi se setio da je dom Brelandovog detnijstva u
Vilijamsportu bio samo nekoliko milja od Montursvila, zaseoka koji je
bio strano pogoen tragedijom leta broj 800. Radije nego da iznova
pria o jo uvek kontroverznoj presudi ili da se raspravlja sa
emotivnim seanjim mladog Brelanda, Nolbi se pomirio. Okidai
ograniene mod i Kevlar eksplozivne kutije otile su u prtljane
sisteme 44 aerodroma i u sisteme sortiranja potanske slube u
centralnim potanskim objektima.
Ali Stepak je ipak uspeo da ubedi Brelanda da e kole morati da
saekaju dok plasmani ne budu mogli da se obave javno. Prisustvo
vojnika se ne moe tako lako objasniti i kako je Stepak primetio: "Iako

je apsurdno, na povreenu decu se obino gleda kao na nevine rtve.


A ako su oni dobri momci, onda smo mi loi momci iz potaje. A mi
sigurno ne elimo da na taj nain predstavimo Okida javnosti."
Senator Grover Vilman pratio je sve ove faze razvoja kroz mesene
sastanke sa predsednikom i putem auriranih podataka koja je
dobijao od Bras Heta dva puta meseno, koji su predstavljali osnovu
za njegove poverljive izvetaje koje je prosleivao Ujedinjenom
kongresnom odboru bezbednosti.
On je to radio sa sve vie nezadovoljstva, koje su uveravanja od
strane predsednika mogla sve manje i manje da ublae. Vilman je
imao i sopstvenu listu i sopstvene prioritete, i kako su meseci prolazili
jedan za drugim a da on nije video nikakav napredak za to vreme,
poeo je da se pita da li e ikada i videti ikakav napredak. Do
skoranjeg sastanka u julu, Vilman je izgubio svu veru u Brelandova
obeanja sa znaajnog prvog sastanka.
Pre kraja tog meseca, petstoti Mark I je trebao da izae iz fabrike
u junoj Dakoti i da pree u ruke 641-e Taktike jedinice.
Razmiljajui o tome, Vilman je doao do zakljuka da je isuvie dugo
bio razuman i strpljiv.
"Gospodine predsednie, da li vi to mene 'zavlaite'?" pitao je
Vilman dok su sedeli u Ovalnom kabinetu.
"ta kaete, senatore?"
"Mislim da ste me sasvim dobro uli. Da li pokuavate da
'manipuliete' sa mnom? Da li uz pomo svih ovih sastania
pokuavate da me neutraliete, imajui u vidu da se verovatno ne
biste sloili sa preporukom da jednostavno naruite moje ubistvo."
"Niko nikada nije predloio tako neto, senatore," rekao je
Breland, a izraz lica mu se odjednom smraio. "Bar ne na mestima gde
sam ja mogao to da ujem."
"Niste vodili nikakve diskusije u pogledu poverenja u moju
diskreciju i u to da li u potovati pravila ili ne? Nije bilo nikakvih
nagovetaja da sam odaniji RPL-u nego Kongresu, da sam ja
internacionalist pacifista preobuen u amerikog heroja? Ako nije,
trebalo je da ih bude, jer je sve to tano. Dao sam sve od sebe da se
lepo ponaam, gospodine predsednie. I vie nego to sam mislio da

mogu. Da se obuzdavam po pitanju neeg ovako krupnog osam


meseci, pa gospodine, mogu rei da oseam da mi je svega preko
glave."
"Da li se vi to meni ispovedate? Da li ete uspeti da zavrite do
devet?"
"Rekao bih da to zavisi od vaeg odgovora na moje pitanje
gospodine."
"Senatore Vilman, zahvalan sam na vaem strpljenju..."
"Siguran sam da jeste," rekao je Vilman. "Ali nisam siguran da e to
strpljenje biti nagraeno, i da li je sve ovo samo uvebavanje
oficirskog kora, samo jo jedna produena ala na raun ljudi do kojih
je meni stalo?"
"Naalost ne razumem..."
"Da pojednostavim. Da li ete vi ikada uraditi neto konstruktivno
sa Okidaem?"
Breland se namrtio. "S obzirom da znam da dobijate sve izvetaje
o napredovanju, mogu samo da zakljuim da vi i ja kada govorimo o
napretku ne mislimo na istu stvar."
"Ako je takva situacija bie mi zadovoljstvo da objasnim ta ja
podrazumevam pod napretkom. Po mom miljenju napredak je
svakako pre aktivan nego pasivan. Proaktivan pre nego propasivan.
Pozitivan, afirmativan, sa mogunou transformacije, riskantan, koji
zahteva neke intervencije koje utiu na ivote ljudi, koji spaava
ljudske ivote. Mislio sam da vi imate skoro vizionarsko razumevanje
moi i potencijala Okidaa. Jo uvek ekam kako bih otkrio da li sam
bio u pravu. Vi ispred sebe imate eki i nakovanj - da li mislite da ih
ikada upotrebite? Preko 400 Mark I jedinica se trenutno nalazi na
terenu. Na terenu su, a ne uskladitene u nekom skladitu oruja."
"Mada bi isto tako mogli i biti, ako se uzme u obzir koliko dobra
ine" rekao je Vilman. "Pretvorili ste udesni napredak u nauci u
prokletu vlasnikovu polisu osiguranja. Mi titimo milijardu dolara
betona i metala, uvamo sve nae dragocene kolekcije igraaka i
suvenira, a zaboravljamo sve kada su u pitanju ljudi. Blagi boe,
veina Okidaa koje ste unapredili jo uvek nisu ni ukljueni. Ako ima
sto Okidaa koji u ovom trenutku rade ja u go izvesti premet nasred
Mola."
"Svaki poloaj ima svoje sopstvene razloge, senatore. Ja zaista ne

znam ta vi oekujete od mene."


"Pomislite na osam hiljada etiri stotine i devet leeva."
"Odakle vam taj broj?"
"Dobio sam ih u Centru za zdravstvenu statistiku u CKB-u (Centru
za kontrolu bolesti), jue popodne," rekao je Vilman. "To je broj ljudi
koji su probali da zaustave metke sopstvenim telima od dana kada
smo doktor Brohier i ja doli kod vas. Toliko ste ubistava,
samoubistava, fatalnih nesrea istolerisali. To je cena plaljivosti,
tajnosti i pasivnosti."
"Naravno, to smo samo mi Amerikanci, a mi ak zvanino nismo u
ratu ni sa kim. Ne mogu vam nabrojati koliko je Evropljana,
Afrikanaca i Azijata stalo na mine ili stalo na put prepirci na granici ili
malom varvarskom nemiru. Nadam se da je ova koliina od dvadeset
hiljada Okidaa samo prvi deo."
Brelandovo namrteno i ljutito lice jasno je izraavalo
nezadovoljstvo zbog odranog predavanja. "Sada zvuite kao pravi
vernik, senatore, a ja sam imao bolje miljenje o vama. Ne moete
oekivati od nas da zaustavimo ubijanje."
"Moemo da ga uinimo teim nego to je sada. Ali moramo imati
elju to da uradimo. Moramo da pokuamo."
"Ali mi pokuavamo."
"avola pokuavamo, gospodine predsednie. avola. Jedino to
stvarno radimo jeste da koimo promene. Samo pokuavamo da se
drimo svoje utabane staze. Nasmrt smo preplaeni da je Mao bio u
pravu kada je rekao da sva politika mo izlazi iz cevi pitolja, a mi
samo to nismo izgubili svoje pitolje."
Breland nita nije rekao samo je nadlanicom trljao usta. Bez i
jedne rei Vilman se premestio na drugu stolicu kako bi mu bio blii.
"Najprirodnija stvar na svetu, gospodine predsednie, je da elimo
da zatitimo sopstvene interese," rekao je i seo blie ivici kaua. "To
jednostavno nije dovoljno dobro opravdanje za ovaj vek ili ovaj ofis u
kome se nalazimo. Nas bi trebalo da zanima podmetnuta bomba u
Londonskoj robnoj kui isto onoliko koliko i kada je bomba
podmetnuta u Njujorkom autobusu. Moramo brinuti o minobacaima
koji se ispaljuju celom duinom reke Kongo u Kinasi kao da se to
deava na Misisipiju u Kanzasu.
"Koliko je vae pleme, gospodine predsednie? Ko dobija

nadoknadu za lanstvo? Samo vojnici i politiari?"


"Ne, ne, naravno."
"Zato onda da titimo nae interese i mo kad bismo mogli da
titimo nae ljude?"
Breland je zurio, trepui. "Vi ste me upozorili da ete mi skresati
krila, zar ne," rekao je i odmahnuo glavom. "Grovere, mi se zaista po
tom pitanju slaemo. Moglo bi se rei da su vaa i moja etika sline.
Ljudi jesu vaniji od stvari. ivoti jesu mnogo vaniji od ideologije. I ja
zaista verujem da ljudski rod jeste jedna porodica, ak i ako ona ne
funkcionie kako treba."
"Sada to kaete a poslali ste devet desetina cele proizvodnje
Okidaa na adrese koje poinju na 'fort' (utvrenje - stalno mesto
rasporeda jedinice) ili zavravaju na 'baza.'"
"To je zato to su oni spremni da upotrebe sistem i da to uine
odmah. Civilno stanovnitvo nije. Mi tek treba da ih edukujemo u tom
pogledu."
"Da li je to va izgovor to se stvari tako sporo odvijaju?"
"Tako sporo? O emu vi priate? Razvijamo ih onoliko brzo koliko
Godstajnovi ljudi mogu da ih naprave."
"Zato onda nismo naruili i drugu i treu koliinu od dve hiljade
Okidaa? Zato ne pritisnemo Goldstajna da povea kapacitet to bre
moe? Zato smo tako prokleto plaljiv?"
"Plaljivi?"
"Plaljivi," rekao je Vilman znaajno. Koraci koje mi preduzimamo
su deiji, a mere koje preduzimamo su polovine. Vidite, vaa
predstava o filtriranju socijalnog toka, to je upravo ono to bi trebalo
da radimo. Ali vi se tome niste dovoljno pribliili."
Breland je okrenuo dlanove na gore. "Recite mi ta sam
propustio."
"Za poetak mogu poeti od svih napunjenih pitolja u pretincu za
sitne stvari u kolima i ispod sedita. Kongres je doneo MerckMartinsonov zakon pre deset godina, a ljudi se i dalje ubijaju zbog
bezazlenih saobraajnih nezgoda, ili zato to su se namrtili vozau iz
suprotne trake. Zato Merck-Martinson zakon to nije okonao?"
"Mislim da je to zbog neega to se zove 'osnovana optuba',"
rekao je Breland, i pokuao da se nasmeje usiljeno.
"To je zato to Merck-Martinsonov zakon ne pomae policiji da

pronae one pitolje pre nego to se neto desi. Ali Okida to moe. On
moe da sprovede ono to se zove blag i neefikasan zakon. On je moe
biti za kontrolu oruja isto to su i radar i automatizovani autoput bili
za kontrolu saobraaja."
"ta vi, u stvari, ovde zagovarate."
"Nita vie od onoga to ste uradili sa potama i aerodromima.
Svako ko vozi pre ili kasnije prelazi most, prolazi ispod nadvonjaka,
kroz tunel, i pored naplatne stanice za putarinu. Ako postavite
dovoljan broj Okidaa kod stratekih poloaja, mogli biste da
eliminiete sve oruje sa puteva."
"Okida e unititi samo ono oruje koje je napunjeno. A
istovremeno e, dok to bude inio, prouzrokovati prvoklasne nesree
na putu "
Vilman je slegnuo ramenima. "Svi znaju za Merck-Martinsonov
zakon koji kae da nije dozvoljeno nositi napunjeno oruje u vozilu
koje je u pokretu."
"Znai vi mislite da to treba da sprovedemo i unitimo svaiju
municiju, ak i u sluaju kada oni potuju zakon, i kada je municija
sakrivena na sigurnom u zakljuanoj kaseti van domaaja vozaa - pa
ak i ako bi ta naa intervencija prouzrokovala poar i unitila
porodini auto..."
"Obeleite zone koje se proveravaju. Osvetlite ih kao stajalita za
kamione na putu. Veliki crveni znakovi na svakih sto metara u duim
od jednog kilometra. Velike crvene pruge na putu. Obavestite ih na ta
nailaze. Dajte im mesta i vremena da bace municiju pre nego to
stignu do ulaza u tu zonu - mi ne elimo nikoga da povredimo."
"Ali Grovere, mi ne moemo to da uradimo. Ti zna da ne
moemo."
"Zato? Nemojte mi samo rei da je to zbog drugog Amandmana.
Pitajte svog vrhovnog tuioca o Milerovom zakonu u odnosu na SAD."
"Postoji jo jedan razlog. Nismo spremni za CNN," rekao je
Breland. "Pentagon je izriit u svom stavu protiv bilo kakvog
obelodanjivanja pre nego to se obezbedi efikasna odbrana i nae
zamena za barut."
"A kada su oni doneli takvu odluku?"
"Nisu oni. Ja sam"
Lice mu se opustilo i dobilo zamiljen izraz. Vilman se naslonio, i

prebacio ruku preko naslona kaua. "Kakvu ste odluku vi hteli da


donesete, gospodine predsednie?"
Brelandove oi su se zacaklile od iznenaenja. Bez odgovora,
ustao je i otiao do stola, zahvatio rukom eerleme iz inije i izvadio
ih. "Na to pitanje nije lako odgovoriti, Grovere, a ni sam ne znam zato
je tako," konano je progovorio.
Vilman je klimnuo glavom. "Gospodine predsednie, mislim da
vam dugujem izvinjenje. Nisam bio precizan kada sam rekao da
pokuavate da me 'zavlaite.' Jo jednom se izvinjavam i dajem sebi
slobodu da kaem da mislim da ste vi taj koga su 'zavukli.' U tome
nema nieg ega biste se stideli, gospodine - oni su eksperti za takve
stvari."
ulo se glasno krckanje kada je Breland zagrizao slatki. "Znao
sam da e pokuati," rekao je. "Znao sam da govor koji sam proitao
na dan svetog Krispina nisam ja napisao i da ako odmaknem ispred
njih, kada se budem okrenuo videu kako me prate u stopu. Ali,
Grovere, mislio sam da sve drim pod kontrolom." Uzdahnuo je, a
zadnje pare eerleme se raspalo pod pritiskom kutnjaka. "Moda su
oni na mene imali vie uticaja nego to sam mislio."
"Bio je to dobar govor. Privukli ste njihovu panju. Program
razvoja je dokaz da je to tako - njihovi peati su svud po njemu. Nisu
uspeli da eliminiu Okida, pa su preuzeli kontrolu nad njim. A vama
priaju savreno razumne stvari o tome kako e, ako se program bude
sprovodio na bilo koji drugi nain, od onoga koji oni zagovaraju, to
dovesti do pakla na zemlji." Vilman se na jedvite jade neubedljivo
osmehnuo. "Njihov argument je potkrepljen injenicom da su u pravu
- dolo bi do toga sigurno. Ja se tome radujem. A oni su na smrt
preplaeni. Vi..."
Re je ostala da visi u vazduhu kao pitanje.
Breland se naslonio na ivicu stola. "Daj mi neku ideju. Neto to
bismo mogli odmah da uradimo, kako bi ti bio siguran u moje dobre
namere."
"Mnogo ideja mi pada na pamet svakog dana dok itam vesti,"
rekao je Vilman. "U ovom trenutku, Denis Sasu-Ngueso je prvi na
mojoj listi. Bilo bi dobro da ga pozovete i da mu kaete da ima
dvanaest asova da isprazni kamp Kobra, a onda da poalje F-117 u
Kongo sa Okidaem u trupu. Da li su vazduhoplovne snage ve uspele

da smeste Marka I u unutranje odeljenje aviona?"


"Jo uvek rade na tome."
Vilman je izgledao razoarano. "Upravo tako. On bi verovatno
napunio kampove neprijateljskim taocima, naravno, kad bi uspeo da
pronae one koje Kobre do sada nisu ve pobile. Naravno, mi to uvek
moemo da uradimo bez prethodnog upozorenja od dvadeset etiri
asa..."
"Koja je sledea ideja?" strogo je upitao Breland.
"Pa, ako niste spremni da izaete u javnost, ta mislite da je malo
dezinformiemo?"
"Nastavi."
"Previe ljudi je ukljueno u Bras Het kako bi on dugo mogao da
ostane u tajnosti. Ja ne dobijam vae intel izvetaje, ali kladim se da je
do sada svaka zainteresovana drava ula za Brass Hat, a neke ve
imaju dovoljno informacija za priu sa naslovne strane - po kojoj bi
ovo samo bio logian nastavak ortstopa, namenjenog "operaciji
ienja terena od mina." Zastao je za trenutak i pogledao Brelanda
kako bi na njegovom licu naao potvrdu za svoju priu. "Vama se
retko kada na licu moe videti ta mislite."
"Pretpostavimo da ste u pravu, diskusije radi."
"Pa, recimo da bi onda sledei potez bio da se nekom
demonstracijom podri pria sa naslovne strane," rekao je Vilman.
"Da se pozovu momci u INSCOM (VOSIKBEZ) kako bi pronali
pogodno mesto za fotografisanje, moda neko imanje ili tako neto,
gde bismo se slikali ispod Crnog jastreba sa mnogo sjajnog metala,
antena i trepueg svetla, ak bi mogli i da ukljuimo i neko magnetno
polje i neke radio emisije kako bi Kinezima izgledalo ubedljivije."
"A za to vreme pravi Okida bi bio sakriven u helikopteru."
"Upravo tako. L model Crnog jastreba bi trebalo da bude u stanju
da podigne i jedan i drugi bez problema. Sazovite konferenciju za
tampu, najavite svoju inicijativu protiv nagaznih mina iznenaenja, i
kaite da ste osnovali specijalne vojne jedinice koje su posveene
humanitarnom uklanjanju mina, a onda dajte znak helikopterima da
krenu. Bie to glavna vest na televiziji, gospodine predsednie. A u isto
vree dae Pentagonu pokrie za sledeih nekoliko meseci. Od malo
istine moe ispasti odlina la."
Breland je napuio usta. "Generalu Medisonu i Vrhovnom vojnom

tabu se nee dopasti ideja da se ak i toliko otkrije."


"Ko ih jebe," rekao je Vilman, okirajui Brelanda svojom
vulgarnou. "Pitajte ih kada su zadnji put posetili proteznu kliniku u
Bosni, ili prisustvovali seoskoj sahrani u Avganistanu. Pitajte
Medisona da li on misli da su tajne vredne njegove desne noge, ili
ivota njegove unuke Mejsi. Sto hiljada i pedeset miliona mina
zakopane su u zemlji i ekaju svoje rtve, iji broj ide skoro do hiljadu
nedeljno. I obe cifre se ve zadnjih dvadeset godina sve vie
poveavaju. Vi moete neto uiniti po tom pitanju, gospodine
predsednie. Molim vas - uinite neto."
Ustajui od stola, Breland je uperio prst prema Vilmanu optuujui
ga.
"Ovo ste hteli od prvog trenutka kada ste uli."
"Da, gospodine," priznao je Vilman raspoloeno.
"Znai sada ste vi taj koji me 'radi'?"
"Ne, gospodine. Ja elim da vas postidim kako biste neto uradili."
Breland je uzdahnuo. "Uspeva vam. Pretpostavljam da znate da je
moj brat dobio jo jednu unuku."
"Nauo sam neto."
alosno se osmehujui, Breland je iao u krug iza stola. "Da li znate
ta je najvee iznenaenje u ovom poslu za mene? Koliko je teko
uraditi pravu stvar, ak i kada imate najbolje namere. Koliko teko
moe biti da se uradi bilo ta. Izgleda kao da svaki put kada se jedna
od vrata otvore, uvek ue malo blata sa dna reke Potomak. I pre nego
primetite, do struka ste u njemu, i jedva da moete da se pomerite."
Naginjui se napred, pritisnuo je dugme na interfonu. "Gospoo
Tolman, molim vas pozovite generala Stepaka i recite mu da hitno
doe."
"Da li elite da ostanem?" pitao je Vilman poto je uo potvrdan
odgovor s druge strane.
Breland je odmahnuo glavom "Ne, osim ako nemate lopatu kod
sebe. Znate onu priu o jednom momku iz grada, farmeru, i mazgi?"
"'Prvo morate da im privuete panju,'"rekao je Vilman smekajui
se dok je ustajao. "Sreno, gospodine predsednie."
Tog popodneva, sledei svoj oseaj, Vilman je poslao poklon Beloj
kui. Bila je to lopata sa dugakom drkom, jarmom i kopitom od
sjajnog hroma. To se prvobitno upotrebljavalo za ceremonijalne

zemljoradnike obrede. Vilman je stavio veliku nalepnicu


predsednikog peata na pljosnati deo kopita.
Ali nije znao, sve do sledee posete Beloj kui, da li je pogreno
procenio oveka ili moda odabrao pogrean trenutak, sve dok nije
video lopatu na zidu levo od Brelandovog stola. Crno-uti znak koji bi
vie odgovarao nekoj fabrici, nalazio se pored nje. Na njoj je pisalo:
"Ne dirati - osim u sluaju nude."
Vilman se jo uvek osmehivao iznenaeno i zadovoljno, kada mu
je Vilman predao novi dvonedeljni rezime izvetaja Bras Heta.
"Taka dva," rekao je, a onda zastao na trenutak da bi Vilman
mogao da pregleda na brzinu. "Koja ti je omiljena zemlja?"
U naslovu take dva stajalo je: "Bras Het inicijativa za uklanjanje
mina." Vilman je podigao glavu i pogledao sa zahvalnou. "Nijedna
posebno, gospodine predsednie," rekao je znaajno. "Ali oduvek sam
eleo da vidim Kambodu."
Breland je klimnuo glavom. "Neka bude Kamboda onda. Mislim
da se slaete da i vas ukljuim u dogovore oko puta."
"Ne bih to propustio ni za ivu glavu."
"I nee," rekao je Breland. "Planiram da te javno poastvujem, da
vidim da li e da pocrveni."

15
LUKAVSTVO

NAGASAKI Na osnovu izjave direktora Svetske nuklearne monitoring


slube seizmiki zapisi "dokazuju bez sumnje" da je Kina sprovela
podzemne nuklearne testove i time naruila sveobuhvatnu zabranu
testova. "Tragovi dejstava bombe su nepogreivi. U pitanju je novi
model bombe, sa najveim uinkom do sada vienim," rekao je doktor
Rej Milius. "Mislim da je u pitanju bojeva glava za raketni nosa DF10." Prolog meseca je kineska Agencija za vasionska istraivanja
izvrila probno gaanje svojom dalekometnom raketom. Ali zvaninici
u Beijingu insistiraju da su seizmika pomeranja, sa epicentrom u
blizini oblasti Lop Nor za nuklearna testiranja, posledica zemljotresa a
ne eksplozije, i da je Dong Feng dizajniran kao raketni nosa za
kosmiki brod Lotos sa ljudskom posadom.
Kompletan izvetaj / ministarstvo inostranih poslova, "podaci
formalne vojne istrage" / video: lansiranje DF-10 / prvi protesti u
Japanu / da li je ovaj test "upozorenje" Rusiji, S.A.D.?
Znoj jedva da je poeo da se sui na nagoj koi Gordona Grina kada je
alarm na njegovom komsetu poeo da piti.
Zvuk alarma je bio iznenaujue nenametljiv - delimino zbog
injenice to je bio podeen za upotrebu u javnosti, a delimino zbog
toga to su farmerice u kojima ga je nosio leale na ispomeanoj
gomili na podu na udaljenosti od tri metra, blizu spavae sobe. Alarm,
iji je zvuk podseao delom na vibrirajue prigueno kranje, a delom
na zujanje niskog tonaliteta, nije bio glasniji od disanja nage ene
sklupane pored Grina. Kreui se polako, Grin se oslobodio njenog
zagrljaja, i zamenio svoje rame jastukom koji je postavio ispod njenog

obraza, a toplotu svog tela zamenio je ebetom kojim ju je pokrio sve


do ramena.
Kada je to uimo nije bio voen ni nenou ni ljubavlju, ve pre bi
se reklo, ljubaznou kao i eljom za privatnou. Kao i kod mnogih
susreta, pri kojima bi stranci postali ljubavnici, poslednji sat je bio
ispunjen obostranom sebinou, a ne intimnou. Njena potreba da
ne bude sama i njegova potreba da utoli glad za dodirom dovela je do
sporazuma, u pregovorima sa odmerenim obeanjima pod priguenim
svetlom striptiz bara koji je bio osam blokova udaljen od kampusa.
Zbog svega toga, tela su im bila isprepletena i blisko priljubljena
jedno uz drugo kako bi im omoguila strasne poljupce i sve ono to je
usledilo posle toga: intenzitet njenog uzbuenja koji je bio ravan
njegovom, njeno telo koje je drhtalo pri svakom njegovom dodiru,
njegovo telo koje je odgovaralo na pozive njenog tela. Konano
sjedinjenje bilo je divlje, glasno, grozniavo, razuzdano, i oboje su se
sruili na vlane arave bez imalo aljenja zbog onog to su uinili zapravo, bez i jedne misli koja bi poremetila ugodnu izmaglicu ulnih
seanja i omela ih da brzo utonu u san.
A onda se oglasio alarm. Grin se istog trenutka setio zato ga je
podesio da zvoni i morao je da se odrekne ugodnog pritiska nenog
Kierinog tela. Izvukao se iz kreveta uz kripu federa. Alarm je ve
prestao da zvoni, a on je jednom rukom zgrabio farmerice dok je
izlazio iz sobe i zastao na trenutak u hodniku kako bi ih obukao.
Bilo je dovoljno svetlosti koja je dopirala od spoljnog sigurnosnog
svetla koje se probijalo kroz roletne, tako da je Grin mogao da
pronae put do okretne stolice sa stoerom u radnoj sobi. Kada je
dotakao elektronskog mia, sto inni ekran se probudio iz slip moda,
bacajui dovoljno svetla na sto tako da je mogao da vidi svoju
istroenu tastaturu - prastaro pomagalo koje je zahtevalo tajanstvenu
vetinu, ali koje je Grin, bez obzira na to, odabrao kao posrednika za
svoju komunikaciju sa sistemom. Veina interesantnih stvari koje su
mogle da se rade na kompjuteru zahtevale su odricanje od prijatnih
ugodnosti multimedijalnog interfejsa - jer je, to se maine tie, i sama
sintaksa bila od velike vanosti.
Svi njegovi njuzagenti u kompjuteru bili su aktivni i pruali mu
informacije o novostima. S obzirom da je do poetka zakazanog
prenosa iz Pnom Pena ostalo jo nekoliko minuta, Gordon je poeo da

pregledava pristigle poruke.


Bilo je isuvie pristiglih informacija na listi ekanja sa nazivom
"Eksplozija", da je izgledalo kao da tlo pod njim treba da odjekuje.
Bomba postavljena u kamionu u Kolumbu, mine na prometnom putu u
Jordanskoj dolini, raketni napad u Aliru, smrtonosni dueli izvan
Bogote - bili su uobiajena stvar. Grin je proitao na stotine slinih
izvetaja samo u zadnjih mesec dana. Pedeset godina stare amerike
kasetne bombe ubijaju farmere severno od Ho 6 Mina, samoubilaki
bombaki obraun u nemakom vozu, bojeve artiljerijske granate od
105mm pronaene na velikom smetlitu u Kentakiju - bile su
uglavnom nove informacije, ali ni traga od Grinovog izvora. S vremena
na vreme pristizale su prie koje je Grin jedino mogao da nazove
bizarnim i jezivim - eksplozija bombe iznenaenja podmetnute u
koveg na pogrebnoj slubi u junoj Italiji, ili granatnog lansirnog
ureaja krijumarenog na "magarcu pismonoi" preko planina u
Grku.
Povremeno, i naravno neizbeno, sintaksni analizator njegovog
njuzagenta poeo bi da tuca i ponudio mu malo srenije trenutke - u
vidu ponekog lanka o "eksploziji" u stanitu smrtonosne vrste mrava
u Misuriju ili o kometnom udaru u Devonu, u Nevadi. Ovo je bila
protivtea priama kojih Grin prosto nije mogao da se otrese, a koje
su bile bezoseajno surove, besramno brutalne. Slike, baenih granata
usred prepune crkve u Manili, ubistva jednomesene devojice u
naruju majke neveto napravljenom pismo-bombom u Groznom,
pratile su ga danima.
Ali nigde do sada njegovi njuzagenti nisu uspeli da pronau dokaz
o upotrebi Okidaa, iako je Grin unapred garantovao da e do toga
doi. Nije bilo nijednog dokaza o nazovi bombarderima unitenim od
strane sopstvenih bombi, o svrgnutim tiranima i vojskama lienih
svojih arsenala, siledija i ubica i pametnjakovia lienih svoje fino
obraene metalne mukosti. Krvarenje i umiranje, patnja i pla
nastavili su se nesmanjenim intenzitetom, na svakom kontinentu, u
svakoj zemlji, sa najdirljivijim i najdramatinijim pogibijama stranaca
irom sveta, koje je savest i svest ikada mogla da zamisli. Sve je bilo
kao i do sada.
Grin nije oajavao, bio je dovoljno veliki cinik da bi oekivao neto
vie od toga. Pa ipak, svakim danom je sve jae i jae oseao da je

prilika proputena. Oseao je to kada je on bio u pitanju, kao i oni koje


je nazivao svojim prijateljima, i za nju koja je stalno bila u njegovim
mislima. Protraen plemenit gest, izgubljena godina, i ivoti prekinuti
bez ikakvog cilja. On nije bio razoaran zbog gubitka nade, ve zbog
rtvovanja dobrih namera. Pale su na tvrdo tlo, i sve se vie inilo da
e on morati da bude taj koji e morati da istupi i da se za njih
pobrine.
Bilo je ve gotovo sigurno da e do toga doi, u stvari, Grinove
pripreme za to ve su bile u poodmakloj fazi. Do sada je napravio tri
ifrovane kopije Okidaovih datoteka koje su bile sakrivene na
udaljenim serverima, fiziki lociranim izvan SAD. Dve kopije bile su
umotane u digitalnu kovertu adresiranu na vie od sto sajtova za
javnu distribuciju, od diskusionih grupa kao to su alt.mir i sci.fizika
do preprint servera u esnaest zemalja. Trei je bio adresiran na skoro
dvesta privatnih adresa koje su pripadale aktivistima za razoruanje i
vodeim ljudima iz Terabajtovog tima irom sveta - fiziarima svih
profila, eksperimentalnim inenjerima i direktorima istraivakih
centara ultramodernih dobrostojeih kompanija.
Sve u svemu, Grin je raunao da e njegovi napori, koji su
obuhvatali najnovije i u najveoj tajnosti uvane trikove slanja
cirkularne pote na linu adresu, i pre isteka prvog sata napraviti oko
deset hiljada kopija ogromne datoteke. U zavisnosti od brzine i
efikasnosti bilo koje intervencije Pentagona - s obzirom da su blokade
na putu, paket politikih ubistava i jo mnogo toga bile samo neke od
mogunosti - postojala je mogunost da se napravi pola miliona kopija
i vie i da se stave u opticaj i pre nego oni otkriju i zatvore izvorne
servere. A u tom trenutku kada se to dogodi, bie ve kasno. Previe
primalaca do tada e ve primetiti digitalnog slona koga je Grin
ostavio ispred njihovih ulaznih vrata. I bie nemogue oterati ih sve.
U ovom trenutku Grin se najvie plaio iznenadnog kucanja na
vratima, koje bi dolo bez ikakvog prethodnog upozorenja. On je bio
najslabija veza, jedan od onih klasinih jednostrukih modova za
detekciju greke. Zato je on i smestio sva tri skrovita mesta u
"posmrtni" mejler iji se raspored bio zakazan tri dana unapred. U
sluaju da mu se neto dogodi, i da bezopasni mreni "ping" ne uspe
da stigne do njegovih mejlera makar jednom u tri dana, sve e se
pokrenuti i bez njegovog uea. Isti mehanizam bi Grinu dao

prednost na startu - nekoliko sati, dana, ako bi eleo da rizikuje - u


tom sluaju on bi imao vremena da se sakrije, ako i kada bi dobio
poziv.
Ali pravi razlog zbog koga je on sedeo ispred terminala u sitne
sate, umesto da grli enu u svom krevetu, kao svaki drugi normalan
ovek, leao je u tome to je on eleo da sazna da li je moda sluajno
sav rad koji je uloio bio uzaludan.
Nekoliko minuta pre dva sata po ponoi, dok je zatvarao svoje
njuzagente, uo je kripanje poda u dnevnoj sobi. "Hej," rekla je neno
dok mu se pribliavala.
"Hej," rekao je, otvarajui CNN i iskljuujui ton. "Ima lak san."
"Oigledno, ne tako lak kao tvoj. ta radi - alje pregled na alttaka-posreilo mi se-taka-com?" promrmljala je, obavijajui ruke
oko njegovih nagih grudi od pozadi.
"Pokuavam da budem u toku sa aktuelnim dogaanjima," rekao
je.
"Predsednik je na turneji po Dalekom istoku."
"Poznavala sam neke momke koji su puili posle seksa, i one koji
su jeli posle seksa, one koji su odmah ustajali iz kreveta i prali zube..."
"Ba lepo."
"Jako lepo," rekla je u trenutku kada se uvodna pica za "CNN
Dogaaj uivo" pojavila na ekranu. "Ali ako se ne vrati u krevet, otii
u kui s ubeenjem da sam ostala ne primeena, u send jednog
politiara - i to ta vie, u send jednog koji je nalik dvorskoj ludi. "
Dodirom leve ruke, Grin je pokrenuo video projekciju. Drugim
dodirom je pojaao ton. Desnom rukom je stegnuo Kierinu ruku,
spreavajui je da ode."aj mi samo petnaest minuta i vratiu se u
krevet."
Zakikotala se. "Ove stvari te pale?"
"Pa, ula si za genetsku vezu izmeu testosterona i eksplozija, zar
ne?"
Uvod je bio zavren, predsednik Breland je zapoeo svoj govor.
Kiera je gledala ekran preko ramena. "Oekuje da vidi vesti o
nekim eksplozijama?"
"To su samo glasine," dodao je brzo. "Poee sa ienjem minskih
polja."
"Zar to nije opasno? I zar za to nije potrebno puno vremena?"

Pogledala je ekran i videla samo glave kako otvaraju usta i neto


priaju.
"Za petnaest minuta? Obeava?"
"Maksimum dvadeset."
Poljubila ga je u vrh glave. "Idem onda ja da se istuiram."
"Je li zna ta je Napoleon na to rekao ozefini."
"Mmm?"
"Nemoj."
Ispustila je nerazgovetan glas iznenaeno, ali ne i nezadovoljno.
"Nemoj da te dugo ekam."
"Dobro."
Kada je otila, Grin se nasmejao. Tada je prvi put mogao da
pogleda na miru vozilo sa vazdunim jastukom koje se nalazilo iza
predsednika, u pozadini. Usne su mu se rairile u zadovoljan osmeh
kada su ga prikazali u groplanu. Kada su nakon toga prikazali lani
ematski plan, Grin se zavalio u stolici i poeo da se zadovoljno
smeka u mraku.
"Harmonino deminer vozilo," prozborio je sam sebi u bradu. "To
mi se svia. Sviaju mi se i lane antene - i oni veliki Lesli zvunici
ispred i pozadi. Jeftino uraeno. Harmonini deminer - da, to e biti
dovoljno."
Grin nije mogao ni da nasluti koliko e biti srean i fasciniran.
Prolo je vie od jednog sata kada se konano na prstima uunjao u
sobu. Kada je uao, zatekao je Kieru kako vrsto spava i blago hre.
Reio je da se ujutru iskupi, ali ona je rano ustala iz kreveta i nije se
vraala, a onda se dugo tuirala pokuavajui da se sakrije da bi ga
posle toga drala na distanci sve dok je mogla.
Na sopstveno iznenaenje, Grin je primetio da mu nije bilo
naroito krivo to je propustio priliku, ili da mu je bilo ao to je
prekrio obeanje. Nije pokuao da je zaustavi, ili da se izvini. Prva
stvar na koju je pomislio ujutru bila je kako je dogaaj predstavljen na
sajtovima za udarne vesti. Druga stvar na koju je pomislio bila je
vezana za Li Tajer, i o tome kako su se iznenada poboljali izgledi da
e je ponovo videti.
"Pre Pol Pot-a i Lon Nol-a, pre amerikog tajnog rata, pre brutalnog

civilnog rata u Kambodi, ovde je bila farma," predsednik Breland je


rekao u kamere koje su prenosile njegovu sliku irom cele zemaljske
kugle. Sa njegove desne strane nalazio se predsedavajui Vrhovnog
narodnog vea; sa njegove leve strane nalazio se direktor
kambodijskog centra za akciju u borbi protiv mina /KCABPM/. "Na
ovim poljima se uzgaja pirina, a uma ispod njih daje drva za potpalu
i voe.
Ovo nije bila fabrika farma, ili dravna kooperativa, pa ak ni
zemlja koja daje gotov novac. Ovo je bila porodina farma Ngos
Trana." Breland je pogledao mravog, povijenog oveka koji je
bosonog, u jakni i sampotu, stajao na kraju govornice. "On i njegovih
osam brae i sestara, i njegovi roditelji, Pot i Ravi, obraivali su ovo
potopljeno polje kako bi preiveli. Kada bi godina bila rodna i kada bi
sakupili makar jedna teretna kola sa vikom useva za prodaju na
pijaci, smatrali su se blagoslovenim.
Ali, onda su doli vojnici, i brat gospodina Trana je poginuo od
metka. Vremenom ove vojnike su oterali drugi vojnici, a gospodin
Tran je izgubio i drugog brata, koga su regrutovali uz pomo bajoneta,
a porodica nikada vie posle toga nije uli nita o njemu. I onda opet
sve iznova, etiri razliite vojske arkale su se oko njegove zemlje,
koja je isuvie blizu reke Mekong i puta Kampong am da bi ostala
neprimeena.
Te vojske su sada otile, ali za njima su ostale njihove vizit karte
koje podseaju na smrt koju su ostavile za sobom, desetine
protivpeadijskih mina u plastinim kutijama se kriju pod vodom, u
blatu. Jedna takva mina ubila je stariju sestru gospodina Trana. Druga
je razlog to je njegov otac izgubio desnu nogu. Niko sada ne ivi od
plodova koje raa ova zemlja. Niko ne uzgaja pirina. Isuvie je
opasno, ak i za oajne i gladne ljude.
Bombe u Kambodi nisu tragedija samo jedne porodice - one su
tragedija celog naroda. Ovde ima vie ljudi kojima je amputiran neki
deo tela nego na bilo kom drugom raestu u svetu - u proseku svaki
dvestoti. etristo civila gine svakog meseca, dok Kmer za to vreme
saziva primirje.
Zato neko ne uradi neto po tom pitanju? Neko jeste pokuavao
da uradi neto. Vie od jedne generacije, kambodijski centar za
akciju u borbi protiv mina /KCABPM/ vodi jedan od

najorganizovanijih, najposveenijih, i najuspenijih programa u svetu


za uklanjanje mina.
Sprovodei jednu po jednu akciju, uklanjajui jednu po jednu
minu, KCABPM timovi, u ijem sastavu se nalazi vie od tri hiljade
mukaraca i ena, od kojih je veina zavrila obuku u tom istom
centru, uklonili su vie od sedamdeset hiljada mina, i oistili vie od
est hiljada kvadratnih kilometara zemlje. Svaki kvadratni kilometar
koji KCABPM oisti, oslobaa prostor za pedeset izbeglica koje mogu
da se vrate svojim kuama.
Uprkos neprekidnim naporima ovog tima, jo uvek ima osam
miliona mina koje su sakrivene u poljima i umama irom Kambode i
ekaju du puteva i uskih staza. Ve devet godina crvene zastavice
stoje na mestima koja su odreena za ienje od mina. KCABPM i
ljudi Kambode - uinili su sve to je bilo u njihovoj moi da oslobodi
svoju zemlju od ovog zla. Njima je potrebna i oni zasluuju pomo, a
mi smo upravo zato i doli, da im pomognemo.
Iza mene se nalazi jedna izvanredna maina - prva od, mogu
slobodno da obeam, ukupno vie stotina Harmoninih deminer
vozila, koje nameravam da postavim na svim mestima gde je naa
pomo dobrodola. Koristei principe zvune energije, koja je poznata
svima koji su ikada prisustvovali nekom koncertu, HDV moe za sat
vremena da uradi ono za ta je vodu obuenih inenjeraca potrebno
nedelju dana - a uz sve to bez stranih gubitaka koje su ovi hrabri
volonteri isuvie esto trpeli.
"Mnogo krvi je proliveno u ovoj zemlji koja je ve isuvie dugo
jalova. Vreme je da se gospodin Tran i njegova porodica vrate kui u
svoje selo, kui na svoja pirinana polja. Zato sam zatraio od novo
formirane 318-e inenjerske brigade amerike vojske da prvi HIV
postavi ba ovde, i da pokae svetu da je era mina zavrena, da su
ovom oruju dani odbrojani. Gospodine Tran, nadam se da je ovo
zadnji put da vidite vojnike na svojim poljima.
Breland je siao sa govornice i opisao je krug kaiprstom u
vazduhu na taj nain dajui znak poruniku koji je stajao u stavu
mirno sa svojim vojnicima ispred HDV-a. Porunik je odgovorio
salutirajui. Dok su se on i njegovi ljudi penjali u vozilo, Breland je
otiao do jedne od pet stolica koje su bile zaklonjene velikim kosim
ploama rapnel tita od istog akrila - ustupak uinjen Tajnoj slubi,

koja je elela da Breland odri svoj govor iz studija u Pnom Pen-u.


Dok su se HDV turbine pripremale, a vozilo sa vazdunim
jastukom pojavljivalo ispod svog prekrivaa, moglo se uti ukanje i
amor ljudi koji su sa nestrpljenjem oekivali ono to e uslediti. Svi
propeleri na voziliu bili su ukljueni i uveliko su rotirali, onda se
vozilo okrenuo i pribliilo graninim markerima. Dok se pribliavalo
prvoj zastavici, prikljuen je jo jedan zvuk - bas je dobovao iz velikih
zvunika, to je Brelanda podsealo na zvuk pulsa, ako je on znao da
je u pitanju neprekidni zvuk.
Skoro odjednom, nekoliko fontanica od zemlje i vode izbile su u
luk iz naputenog pirinanog polja ispred HDV-a. Pojedinane
eksplozije, iji je zvuk priguila zemlja, jedva da su bile glasnije od
sopstvenih rasutih odjeka, ali stotine posmatraa se, bez obzira na to,
uplailo, a zatim sasvim neobjanjivo, zbilo redove. Kako se HIV
lagano pribliavao ivici polja, eksplozije su se nastavljale, to je
izazvalo aplauz zadovoljstva.
Kada je vozilo zastalo kod granice ume a zatim se okrenulo i
krenulo drugim, paralelnim prolazom, Breland je primetio da je obod
vazdunog jastuka bio isprskan Mekongkim blatom, ali nije mogao da
primeti bilo kakva oteenja.
"Koliko ovakvih vozila moete da nam pozajmite?" pitao je
predsednik Vrhovnog narodnog vea, naginjui se prema Brelandu.
"Organizovaemo ih u divizije od po etiri vozila," rekao je
Breland. "Nadao sam se da ete mi dozvoliti da ovde postavim dve.
Moji strunjaci mi kau da bi oni mogli da oiste celu oblast nizije do
kraja godine."
"Do kraja godine...," ponovio je predsednik udei se.
U tom trenutku u obeleenom delu polja iznenada je odjeknula
jaka eksplozija koja je bila udaljena samo nekoliko metara od ivice
oznaene zastavama. Neto tvrdo je udarilo u tit uz snaan prasak i
cela govornica se zatresla. Breland je ustuknuo refleksno. U uima mu
je odzvanjalo kada je pokuao da ustane. Od eksplozije se stvorio
vrst zid od blata, dima i vode koji je sakrivao HDV od Brelandovog
pogleda.
Dograbila su ga dva agenta tajne slube, koji su nameravali da ga
bace na pod i zatite svojim telima. Ali on ih je ljutito odgurnuo dok se
pukovnik Grejsli iz 318-e jedinice trei peo na govornicu.

"ta se deava pukovnie?" viknuo je Breland, pomaui direktoru


KCABPM-a da ustane.
"NAO, gospodine predsednie - neeksplodirano artiljerijsko
oruje. Verovatna neka artiljerijska ili minobacaka granata koja je
ovde pala i zarila se u zemlju. ini se da je u pitanju neka velika, rekao
bih po zvuku; Kinezi su prekopirali Ruski osamdeset dvomilimetarski
vuni minobaca. Moda je neto slino u pitanju. Moda se ak radi i
o gvozdenoj bombi koju smo ostavili za sobom."
"Da li je HDV oteen?" Dobro prekriven blatom, HDV se i dalje
kretao, prolazei pokraj malog kratera koji se brzo punio vodom, i oni
su mogli da vide da nije dolo ni do kakvih oteenja.
"Ne, gospodine. Da li elite da nastavimo?"
Komandant tajne jedinice je iskoraio i pokuao da odgovori na
pitanje, ali ga je Breland preduhitrio. "Apsolutno, pukovnie. Oistite
celo polje."
Agenti tajne slube stajali su tik uz Brelanda ljuti i uporni.
"Gospodine predsednie, moramo da vas sklonimo u pozadinu."
"Seu dole, Done," rekao je tiho, glasom koji mikrofoni nisu
mogli da registruju. "To je najvie to u vam dozvoliti da me
'sklonite'."
Sve se zavrilo u sledeih deset minuta. Nije vie bilo velikih
eksplozija, samo se ula jedna osrednja, koju je Grejsli identifikovao
kao eksploziju protivtenkovske mine. Sve u svemu, negde oko
tridesetak "kokiara" kako je direktor KCABPM-a nazivao male
protivpeadijske mine, eksplodirale su u prvom ienju polja. HDV je
obavio i drugo ienje pod pravim uglom u odnosu na prvo ali nije
dolo ni do jedne jedine eksplozije. Oigledno da je prvo ienje bilo
sto posto efikasno u lociranju i unitavanju svake opasnosti koja je
vrebala ispod povrine.
Kada se HDV konano parkirao u zoni za parkiranje ispod tita,
Breland je skoio sa govornice i preao put kako bi estitao posadi.
Agenti tajne slube nervozno su pourili za njim, nadajui se da e on
posle toga direktno otii do predsednikog helikoptera a zatim odmah
na sigurno u Singapur. Ali dok je Breland estitao posadi HDV-a,
ugledao je Ngosa Trana koji je isto tako siao sa govornice i sasvim
sam iao tromo prema crvenim zastavicama zaueno i nesigurno.
I upravo tada je Breland sasvim impulsivno uradio neto to bi

skoro svaki urednik vesti irom sveta izabrao za dogaaj dana. Dugim
i laganim koracima se pridruio Ngos Tranu na mestu gde je ovaj
stajao.
Njih dvojica nisu imali ba nita zajedniko, s obzirom da su
dolazili iz dva razliita sveta - jedan sa Zapada drugi sa Istoka, iz grada
i sa sela, jedan je imao iroka ramena, dok je drugi bio mrav, jedan je
bio visok a drugi povijen, jedan bogat i moan, drugi siromaan,
predsednik i seljak. Govorili su razliitim jezicima tako da nijedan od
njih nije mogao da razume ta onaj drugi govori. Ali kroz nekoliko
gestova, i jedan i drugi su sasvim jasno shvatili ta onaj drugi misli.
Tran je eleo da zna da li je zaista bezbedno?
Doi i pogledaj sam bio je njegov odgovor.
Rame uz rame, dva oveka su prola pored zastava i uli su u
vlano polje u koje se pre sat vremena ni jedan ni drugi ne bi usudili
da uu.
Vrlo brzo pridruili su im se i kambodijski zvaninici, a zatim i
drugi sa govornice, svi su pojurili da pokau kako se ni oni ne boje. Ali
svi ostali su bili nebitni. Kamere nisu obraale panju na njih.
Upravo je za taj snimak, na kome se Ngos Tran u vrstom stisku
pozdravlja sa Brelandom i posmatra ga suznih oiju sa zahvalnou,
dok obojica stoje do lanaka u blatu, fotograf Milo Turban dobio
Pulicerovu nagradu.
A predsednik Mark Breland je zahvaljujui istom snimku dobio i
mnogo vie od toga.
Tim za kontrolu i merenja doktorke Li Tajer, bio je zaduen za
popodnevno testiranje. Tim je pripremio vie od etiri stotine uzoraka
materijala, od metala, kristala i tenosti do neorganskih jedinjenja sa
velikim procentom azota, koja su procenjena kao pogodna za tit
Okidaa. Svaki materijal e biti testiran u tri debljine: od jednog, tri i
et centimetara - i u dve distance: od deset i dvadeset pet metara.
Li je nazvala ova testiranja "Skremblovanje" jer su lanovi tima u
toku testiranja uglavnom jurili vamo tamo, nosei posluavnike sa
uzorcima i jurei od jedne platforme za testiranje do druge. Svaki test
ponaosob trajao je samo nekoliko sekundi, tako da je u poreenju sa
tim ciklus postavljanja i prikupljanja testova izgledao kao beskonaan

proces.
Sada su imali ukupno dvadeset platformi za testiranje koje su bile
izloene u prostoru od dva ara severno od glavne laboratorije. Li je
traila da joj daju jo prostora, tako da vie materijala moe da se
testira odjednom. Brohier je odbio njen zahtev poto je video prvo
Skremblovanje neposredno pre nego to je otputovao u Prinston.
"Kako stvari stoje, ima po jednu osobu zaduenu za jedan
materijal, to je vrlo lepo ureeno, i male su anse da doe do neke
greke," rekao joj je. "Ako trai vie od toga, jedino to e postii
jeste to to e poveati anse da doe do greke.
Greke vie nisu predstavljale takvu opasnost kao u poetku, jer za
testiranje vie nisu koristili eksplozive. Umesto eksploziva koristili su
neto to je bilo najblie obradljivom Okidaevom detektoru koji je
ve bio osmiljen - "dimne kapisle" Li Tajer.
Poput trake za reagense ili poput oznake za radijaciju, kapisle su
se sastojale od plastine ploe koja je nosila strukturni disk koji je bio
impregnisan rastvorom izvedenim iz baruta. Kada su izloene polju
Okidaa, kapisle izbacuju odmah vidljivi oblak miriljavog dima.
Dobijene informacije bile su iskljuive - da ili ne, Okida prisutan
ili ne. U toku procesa kapisle su bile potpuno unitene. Ipak, za razliku
od pirotehnikih spona, koji su jednog od Lijinih pomonika kotale
vrhova prstiju, kapisle su bile vrlo jednostavne za upotrebu, ak i bez
prethodne obuke, a jedan ciklus testova bio je upola krai. Bili su
skoro isto toliko beumni, to je znailo da dani kada su se testovi
radili nisu vie podseali na etvrti juli. Pentagon je u njima video
potencijalne periferne alarme, tako da je Goldstajn pokuao da ubrza
njihovu proizvodnju, a Li je konkurisala za patent.
Meutim, Li je i dalje traila izvestan napredak koji bi joj
omoguio da konstruie pravi detektor i mera snage za Okidaeva
polja. Izgledalo je da su problem zatite od polja i njihovo merenje bili
nerazmrsivo povezani. Do granice dometa Marka I, polje Okidaa
prolazilo je kroz bilo koju materiju kao da ona ne postoji.
Testiranja je vrila pomou kokiara tako to su one visile sto
metara niz otvor bunara smetenog na udaljenoj strani granitnog
grebena. Testirala je potopljeni bunar i emiter koji je bio obavijen
olovom. Zapeatili su kokiar minu smetenu u kutiju od
osiromaenog uranijuma. Rezultati, koji su svi bili pozitivni, unitili su

svaku predstavu o irenju koje se baziralo na ponaanju bilo kog


oblika elektromagnetne energije. ta god da je dolazilo od emitera
Mark I, za Okida je i stena bila providna kao vazduh.
Poto je interakcija Okidaa i materije bila jako slaba i selektivna,
bilo je neizbeno da Horton i Brohier ponu da posmatraju neutrine.
CERN model je sveo te misteriozne sablasne estice na status
interplanetarnog etra, i odbacio ih kao obine knjigovodstvene
konvencije jednog nezrelog teoretskog modela. Pa ipak, neutrini su i
dalje bili privlani. Tako da je Horton skoro cele dve nedelje samo o
tome priao.
U poslednjim danima svog teoretskog statusa, neutrini su bili
najudniji od svih udnih stvorenja u subatomskom zolokom vrtu. Sa
svojom varijabilnom masom, razlomljenim brojevima kada je procena
njihove rotacije bila u pitanju, raznolikosti poput one u prodavnici
bombona, i bizarnoj sposobnosti da prodru kroz skoro celu zemljinu
materiju kao da ona i ne postoji, neutrini su bili poslednji Sveti Gral
standarnog modela fiziara - i poslednja nada Defrija Hortona.
On se nadao da negde u eksperimentalnom zapisu vreba,
nezapamena i neprepoznata, jo jedna Okidaova anomalija. Hortona
je muila injenica to nije mogao da povee njihovo otkrie sa bilo
kojim prirodnim fenomenom.
"Dao bih desnu ruku da mogu na ovu stvar da posmatram iz
drugog ugla," rekao je Li jedne noi dok su veerali neposredno po
svom dolasku u Aneks.
"Prvo e morati da pronae nekoga kome zaista treba tvoja
desna ruka."
U tom trenutku Horton je ve bio izgubio sav smisao za humor.
"Razume. Ono to mi ovde radimo uz pomo tehnologije sigurno
odraava ono to se deava vani bez njene pomoi. Ne dopada mi se
to nema prirodne analogije. Ako je ovo pravi fenomen, gde su onda
opservacije za ije objanjenje bi on trebao da nam prui pomo?"
"Hortonov paradoks," odgovorila je. "ta je pokazalo pretraivanje
literature?"
"Nita," rekao je i odmahnuo glavom sa izrazom gaenja na licu.
"Moda si traio u pogrenim knjigama," rekla je.
"Moda se ono to tebi treba nalazi u asopisu Nedelja u svetu a ne
u asopisu Fizika danas."

"Zar ti stvarno misli da sam ja u ovom trenutku iznad


fenomenologije? Moda nisam otiao tako daleko da pretraujem
dnevnu tampu, ali sam parametre po kojima se vri pretraivanje
namerno ostavio to je mogue otvorenijim. Postarao sam se da
pretraivanja prikupljaju sve podatke granine nauke i paranauke."
"I?"
"Bolje da ti ne priam."
"Ma daj, hajde reci mi."
"Agent za pretraivanje je neprestano pokuavao da mi kae da
spontano ljudsko sagorevanje savreno odgovara mojim
kriterijumima."
U je likovala zadovoljno. "Ah, da odgovara."
"Ne odgovara," Horton je odgovorio kratko. "Ne postoji ni jedan
dokumentovani sluaj sa svedocima - nema nijednog propovednika
koji je spaljen, ta god da si ti ula. Najblie to mogu da kaem je da
su svi 'najbolji' sluajevi vezani za usamljene starice koje su imale
viak kilograma, ivele same, volele da piju i da pue."
"Hm. Izgleda da ti nije potreban erlok Holms kako bi sastavio
mozaik."
"A sudska nauka je ili anegdotskog tipa ili jednostavno ne postoji.
Nikada nisi videla tako naivan izvetaj..."
"Naravno da jesam," rekla je. "Ja sam odgajana u duhu Episkopske
crkve."
"Povlaim ono to sam rekao," odgovorio je uz suv osmeh. "Ali
ipak, ako su nam potrebni Meri Riser ili gospoa Ocki kako bi imali
sluaj..."
"Pa - a ta misli o 'vatrama sumnjivog porekla'? Neko mora da je
sauvao arhivu."
"Neko jeste. U pitanju je Nacionalni, centar za podatke o poarima
/NCPP/. Mi smo ovo podruje pokrili dok si ti jo bila u Juti i
obuavala vojne operatere."
"I?"
"Najbolji rezultat koji smo dobili je definitivno 'moda.' NCPP ima
podatke o dva miliona poara i eksplozija godinje, a u proseku je za
svaki peti poar uzrok nepoznat. Unajmili smo privatnu kompaniju
koja se bavi istraivanjem sluaja podmetanja poara, da za svaki
sluaj pregleda bazu podataka NCPP-a. Oni su nam doneli jedan

podui izvetaj, ali nita od svih tih podataka nije bilo od koristi za
nas. Nije bilo dovoljno informacija, niti ablona koji bi mogao da
podlegne detaljnom ispitivanju."
"Znai, nije bilo nikakvih dokaza."
"Ukratko, da."
"Dokaz mora da postoji tamo negde vani."
"Moda mi onda ne postavljamo prava pitanja?" Rekao je Horton.
"Jedna od istina u koju sam jo uvek sasvim opravdano siguran jeste
da materija i energija meusobno utiu jedna na drugu. Ali poinjem
da mislim da to, to taj predajnik emituje, nije ni energija ni materija.
"Da li onda sumnja na neto drugo?" pitala je iznenaeno.
Horton se namrtio i odmahnuo glavom.
Sada je bio red na Karla Brohiera da brine o tome. Samo tri nedelje
po njegovom i Hortonovom povratku iz Vaingtona, direktor je
ponovo spakovao svoj kofer, ali se ovoga puta uputio u Institut za
napredne studije u Prinstonu.
Dok je on bio odsutan, Horton je ponovo postao glavni u Aneksu,
pokazujui zadovoljstvo to se vratio u staru formu. Poto vie nije bio
usamljen, ispoljio je novi entuzijazam za posao, ali koji je delimino
delovao kao maltene nametljivo interesovanje za Lijin rad. Vei deo
nedelje proveo je pregledavajui podatke o istraivanju njene jedinice
i razgovarajui sa ekipom o problemu opaanja i merenja.
Do kraja nedelje obavio je mnogo razgovora sa njenim timom, da
je na kraju to poelo da podsea na staromodni nain bodrenja
sportske ekipe.
"Ako ste vi u stanju da ga otkrijete, onda mi moemo da skrenemo
njegovu putanju. Ako moete da ga izmerite, mi moemo da ga
moduliramo," govorio im je. "Ostanite usredsreeni i posveeni. Ako
moete, ouvajte i optimizam. Svima nama je ponekad teko da
budemo optimisti. Ali moda ba u vaem radu lei reenje za sve ovo
to mi ovde radimo. U sluaju da otkrijete neto to je u veoma velikoj
interakciji sa poljem Okidaa, moemo pokrivanje da ostavimo za
sledei dan.
Po Lijinom miljenju Horton se kasno ukljuio u posao, ali je ipak bila
iznenaena to je njegov entuzijazam uticao i ulivao nadu njenom

delimino obeshrabrenom duhu. Tako da je bila zadovoljna kada se


Horton pojavio u prostoriji gde su se testovi odvijali pola sata pre
poetka drugog planiranog Skremblovanja. To ju je podsetilo na
prole dane, pre konstruisanja Bebe. Na vreme koga su se, kao i svi
novopeeni roditelji, seali sa nostalgijom.
"Da li mogu nekako da vam pomognem?" upitao je Horton.
"Prihvatam donacije dobro ouvanih sinapsi," odgovorila je. "Da li
zna da se poslednji iznenadni razvoj mozga deava neposredno posle
puberteta? Posle toga se kreemo po inerciji - a inercija znai
nazadovanje."
"Da uo sam za to." Nasmejao se srdano. "ak sam i razvio svoju
omiljenu teoriju o tome kako o putevima kojima a na ivot krenuti
odluuje onih nekoliko biliona poslednjih veza - akademskih ili
seksualnih."
"Mora da si jo na postdiplomskim studijama posmatrao sve one
zaista pametne ljude i shvatio si kako oni nemaju blagu predstavu o
odnosima," rekla je, ali je odmah zaalila to je dozvolila da joj se u
glasu oseti gorina, a ona to nije elela.
"To sam video jo u srednjoj koli u specijalnom matematikom
odeljenju," rekao je Horton. "Samo je dvoje uenika iz celog odeljenja
dolo na matursko vee, i to su doli zajedno. Dijana i Kim. Da nema
moda jo jedne slualice?"
Pokazala je prstom "U zadnjoj fioci su."
Vrlo brzo posle toga bili su prezauzeti da bi razgovarali. Li je sama
radila poslednju listu provera razdragano i efikasno zbog ega su svi
poskakivali. Horton se istakao tako to je nekako uspeo da joj ne
smeta, to je ona cenila vie od bilo koje pomoi koju je mogao da joj
ponudi.
Aktuelni test je bio antiklimaks. Poto je radijus dejstva bio
slobodan, Li je uspela da za petnaest sekundi dovede Marka I do 10-og
podeoka. Svi setovi testova bili zapeaeni unutar male kutije od
smole koja je bila puna materijala za testiranje; nije bilo ni otvora za
utika, tako da nije dolo do izbacivanja dima, a ni zvuk se nije uo.
Kada se zeleno svetlo ponovo ugasilo, jedan od lanova Lijinog
tima vratio je na mesto elektrina kolica koja su se nalazila izvan
dometa testova, a brojevima oznaene kutije bile su sakupljene na
jednu gomilu i sklonjene za kasnije testiranje.

Dok je prvi odvozio kolica, doao je jo jedan lan tima koji je


nosio sledeu grupu uzoraka. Dolo je do kratkog zatija u kontrolnoj
sobi za testiranje dok su postavljali uzorke.
"Da li ti je doktor Brohier rekao koliko dugo e ostati u Nju
Derziju?" pitala je Li.
"Rekao je da tamo i nije ba toliko strano, koliko ljudi priaju da
jeste, tako da se ne iznenadimo ako ostane nekoliko nedelja."
"ta misli, da li e nam se uskoro javiti?"
"Ne, osim ako neto ne otkrije," rekao je Horton. "On i nije ba
brbljiv tip."
"Da li ti je moda nagovestio koji je razlog njegovog odlaska tamo?
Mislim, sa kim je konkretno planirao da razgovara?"
"Pa, on ima mnogo prijatelja sa fakulteta. Recimo, naroito Bul i
Esterovi. Ali, sve to mi je zapravo rekao je da se on ve due vreme
pita da se mi moda ne angaujemo u pogrenom pravcu. Moda ono
to nam treba nije nova fizika, ve nova matematika. Tako da sam ja iz
svega toga zakljuio da on tamo ide kako bi razgovarao sa Rihartom i
Vuom."
Oba imena su joj bila poznata. Rihart je bio profesor na
matematikom fakultetu, i od skora dobitnik Vulfove nagrade. Vu je
bio vanredni profesor na Prirodno-matematikom fakultetu, i poznat
po svojim slobodoumnim idejama ije su kritike CERN-ovog modela
bile isto toliko deo njegove reputacije koliko i njegov rad u oblasti
astrofizike.
"Potpis autora ispod rada bie dugaak isto koliko i sam rad dok
pronaemo reenje," rekla je s omalovaavanjem.
"Mene vie brine da se ne zavri tako to e biti objavljen u
Kreskinovom asopisu bizarnih dogaaja (Kreskin's Journal of the
Bizzare)", rekao je Horton.
"Moglo bi biti i gore - moda te pozovu da bude gost u "udima
prirode" zadirkivala ga je. Prvi na rang listi fenomena, zabavni infokanal posveen pomodnim religijama i paranomalnim nadrinaukama;
u nisko budetnoj emisiji uda imate priliku da vidite kako senzualna
biva manekenka pretvara Neominojsku svetenicu u domaicu.
Njena oigledna prednost (otelotvorena u njenom neotradicionalnim
korsetu) moda i nije glavni razlog po kome je ou dobio ime, ali je
sigurno glavni razlog velikog broja gledalaca.

"To bi bila prilika koju nikako ne bih smeo da propustim," rekao je


Horton mrtav ozbiljan.
Nasmejala se i pribliila mikrofon naglavnih slualica prema
ustima. "Ovde je Li, javljam se iz kabine. Spremni smo za drugu seriju
testova. Kraj prijema."
Nekoliko dana kasnije, bilo im je mnogo tee da se ale s obzirom na
situaciju u kojoj su se nali. Li i Horton su privodili kraju popis
izloenih uzoraka iz treeg Skremblovanja, i bili su suoeni sa
realnou da se dobijeni rezultati nisu razlikovali od rezultata prva
dva testiranja. Nijedan od zatitnih materijala nije funkcionisao; sve
dimne kapisle su bile unitene.
Horton se naslonio u svojoj stolici i posmatrao red stolova koji su
bili prepuni otvorenih test kutija. "Pretpostavljam da moramo da
naruimo jo jednu turu kutija, zar ne?"
Primetio je da ga vie ne zove efe. "Sluam."
"Ve sam dva puta pregledao ceo periodni sistem. Kada ne bih
imao vremensko ogranienje i kada bih imao novac, mogao bih da
prostudiram i prirunik hemijskih jedinjenja. Ali ini mi se da ni od
jednog ni od drugog nema neke koristi. A nee je ni biti ukoliko nam
testovi koje smo izvrili ne daju neki podsticaj, pravac kojim da
krenemo a koji makar malo obeava. Ali i ono malo materijala koji
ulazi u interakciju sa poljem Okidaa, odletelo je u vazduh ili se
odvojilo. ta vie, ja uopte ne razumem postupak, niti mogu da
dokaem da je bilo ta od toga apsorbovano. Zapali smo u orsokak,
Defri. Ova prokleta stvar..." Odmahnula je glavom, besna i
nesposobna da izgovori bilo ta vie od toga.
"Da li smo dobili dobar pregled?"
"Apsolutno." Prelistavala je gomilu izvetaja sa testiranja. "Metali,
nemetali, prelazni elementi, plemeniti gasovi, sulfidi, karbonati, kobalt
kompleksi, fosfati, smoje, legure - Geri je dobar hemiar. Shvatila je
ta hou."
"ta sada eli da radi?"
Li je uzdahnula i skrenula pogled. "Pretpostavljam da bismo mogli
da izdrimo i jo malo poradimo na organskim metalima. Ja pomalo
zazirem od elemenata u tenom stanju, jer se bojim da emo se suoiti

sa mnogo problema - mnogo njih vrlo brzo odgovara na stimulanse.


Mada. pretpostavjam da bi i tu mogli da se oprobamo."
"O.K.," rekao je Horton pokuavajui da joj da podstrek.
"Ja, u stvari, elim da odem odavde na kratko," rekla je tuno. "Da
li je to mogue? Ti si iao na odmor. Ili sam ja moda jo uvek na
uslovnom - u kunom pritvoru?"
"Mmm? O emu pria? Na ta cilja?"
"Koliko ima do Las Vegasa?"
"Ako se ide helikopterom, dovoljno je blizu da trai dozvolu za
jednu no u gradu. A ako ti vozi, potrebna ti je dozvola za tri dana."
"Nije zanimljivo da ovek ide u Las Vegas sam," rekla je i
posmatrala ga puna nade. "To je za mukarce koji su ovisni o
kockanju i ene koje ele da postanu ou gerle. A ja ne pripadam
nijednoj grupi."
"Ti zna o tome vie od mene. Ja tamo nikada nisam bio."
"Nisam ni ja."
"Jo jedan razlog vie da idemo," rekao je Horton i ustao. "Uzmi
etkicu za zube. Ja u izvui pilote sa kartanja."
Horton i Tajer su nemarno i zadovoljno uronili u sjaj i spektakl Las
Vegasa kao deca koja su od kue pobegla sa pozajmljenom kreditnom
karticom u depu. Iznajmili su belu kadilak limuzinu na
meunarodnom aerodromu MekKaran, i rekli vozau - nonalantnoj
devojci iz Luizijane u smokingu, koja se zvala Rubi - kakve su im
namere. Dok su se vozili, Rubi i njen celularni ekskluzivni vodi kroz
grad su im obezbedili apartman u Belaiju i karte za najuzbudljivije
kazino spektakle.
Prvi ou, u Luksoru, obuhvatao je i raskonu veeru koju su sluili
tamnoputi "haremski robovi" koji su nosili imitaciju zlatnog nakita i
kratke arene suknje koje su vie bile pod uticajem Holivuda nego
egiptologije. Spektakl koji je usledio opisivao je uspon i pad prvog
kraljevstva, i zasnivao se na principima pohotljivosti i NLO studijama,
sa spektakularnim izlivanjem Nila na pozornici, orgijom u sibantskom
stilu, i razaranjem velikog hrama u Karnaku od strane odlazeeg
svemirskog broda.
Rubi im je objasnila da izmeu dva oua ima taman toliko vremena

da pogledaju jedan od najstarijih Stripovih oua. Zaustavila je auto u


Bukanir zalivu ispred hotela Ostrvo s blagom ba kada je prvi
bombarder sa broda Njenog visoanstva Britanija zatutnjao, bljujui
tamnocrveni plamen i srebrni dim. uli su se povici zadovoljstva koji
su dopirali sa mosta gde se nalazilo otprilike petsto ljudi, da bi odmah
posle toga, kada je gusarski brod Hispaniola uzvratio vatru, masa
poela radosno da klike.
"Da li se ikada pita zato su nam oruje i eksploziv toliko
privlani kao vid zabave?" pitala ga je Li dok su posmatrali ovu kratku
predstavu. "A moda je to zato to je to neto to testosteroni
instinktivno razumeju?"
Pirati i oplata su poleteli u vazduh od zagluujue kanonade sa
Britanije, tako da joj je Horton odgovorio tek nakon trijumfa pirata i
kada su se on i Li vratili u limuzinu.
"Da, pitam se," rekao je. "Tu sigurno ima neeg instinktivnog.
Sjajna svetla, jake boje, glasni zvuci, vazduni pritisak koji osea u
grudima..."
"To je objanjenje za postojanje vatrometa, ali ne i za postojanje
ratnih filmova."
"Mislim da to ima neke veze sa neim iskonskim. Neto u dubini
ivotinjskog uma. Svi ti mitovi o tome kako su ljudi veliki - oevi,
kraljevi, ratnici..."
"Prijatelj sa pitoljem u ruci je na ampion. Dok je neprijatelj sa
pitoljem u ruci za nas zver - ubica," rekla je Li zamiljeno.
"Ubiti zver a da ti sam ne bude povreen je najvie to je ovek
ikada uspeo da se priblii magiji. Slaba zamena za magiju koju ene
primenjuju. Ono to je bitno je da na taj nain on dobija status heroja zatitnika i staraoca." Odmahnuo je glavom i poeo tie da pria
svestan vozaevog prisustva. "Scenario je dakle star, bie jako
zanimljivo da vidimo kako e on izgledati kada ga mi preradimo."
"ta e se onda desiti sa avanturistikim romanima," rekla je uz
blagi osmeh. "Pola njujorkih pisaca e ostati bez posla."
"A zar oni ve nisu bez posla?"
"Dobro, onda e i ona druga polovina ostati bez posla."
"Oni uvek mogu da pribegnu pisanju istorijskih romana," rekao je
Horton i slegnuo ramenima.
Nasmeila se puna nade. "Defri, zamisli samo. Moda e za nekih

hiljadu godina, misliti da je 'vestern' neto izmeu izuma puke


kremenjae i izuma Okidaa. Jedan trenutak u vremenu kada su
pravila bila drugaija. Deo jedne ivopisne i fascinantne ere, bogati
izvor legendi i folklora, ali sutinski tragina i brutalna i bez razloga
za aljenjem to je prola."
Horton je posegnuo preko irokog konog sedita i stegnuo njenu
ruku. "Lepa misao. Dri je vrsto. Ako ikada uspemo da se osvrnemo i
tako razumno pogledamo iza sebe, pa, onda moda neto i nauimo,
zar ne?"
"To nije nemogue," rekla je ubeena u ono to kae. "Kada si
zadnji put uo da neko brani genocid poinjen nad amerikim
Indijancima, ili nekoga ko eli da se vrati u 1880 i ivi u Tumbstonu?"
"Ah, siguran sam da moemo nai nekog ko tako misli. Ljude hvata
nostalgija za najudnijim moguim vremenima. To su takozvani
vikend ljudi iz srednjeg veka, ponovni akteri amerikog graanskog
rata..."
"Ali veina ljudi misli da je ivot u dananje vreme bolji nego
nekada,"rekla je posmatrajui kroz prozor sjajnu gungulu Las Vegasa.
"Mislim da e i za pedeset godina veina ljudi i dalje tako misliti."
Pedeset kae, pomislio je Horton. Ja sumnjam i u sledeih pet. Ali
nije rekao nita i pustio je da njen optimizam lebdi iznad njih kao
prijatan miris nonog vazduha.
Nije bilo u prirodi Defrija Hortona da se opusti i uiva u
demonstraciji pozorine vetine samo uivanja radi. Nagrade koje je
dobio, dobio je suprotstavljajui svoju pamet profesionalnim
varalicama, i ruei njegove iluzije kako bi otkrio stvarnost koja se
krila ispod njih. Mnogo pre nego to je i pomislio na mogunost svoje
karijere u nauci, njegova dva najvea interesovanja bili su specijalni
efekti i pozorini trikovi. Bila su to dva domena gde je obmana bila
vrhunska umetnost, a stvarnost postajala neuhvatljiva.
Kada su ga roditelji odveli na ou Dejvida Koperfilda u
Mineapolisu kao poklon za njegov devetnaesti roendan, oni su mislili
da je razlog njegove zanesene panje, sa kojom je posmatrao ou,
mladalaka zadivljenost. U stvari, on je celu predstavu proveo
pokuavajui da shvati Koperfildove hrabre iluzije koje su preplavile

celu pozornicu. Na putu do kue, Horton je dao sve od sebe da ih


pokvari pred ostalim lanovima svoje porodice, tako to im je ispriao
sve to je primetio ili zakljuio. Kada su se mnoge od tih iluzija
pojavile na jednoj od Koperfildovih mrea u specijalnoj emisiji,
Horton ih je snimio na CD-Rom i prouavao ih je sve dok nije napamet
mogao da da detaljan opis i analizu svega.
"Tada sam shvatila da e postati naunik," tvrdila je sada njegova
majka. "Dali smo dvesta dolara za karte da bi videli najveeg ivog
svetskog iluzionistu, a Def je uporno insistirao da ispria celoj
porodici, 'Nemojte da vas obmanjuju - evo kako on to zapravo radi'..."
U trinaestoj godim, njegov omiljeni film je bio Kaskader, u kome se
odvano manipulisalo stvarnou ne samo za publiku ve i za same
protagoniste - oajni Stiv Rejlzbek koji igra na kraju ice bogolikog
Pitera O'Tula. Hortonova omiljena knjiga je bila ILM: Umetnost
specijalnih efekata, skupoceni Boini poklon od njegovog ujaka, u
kojoj su otkrivene tajne skoro iz svih omiljenih Hortonovih filmova iz
mladosti. Pogledao je svaki dokumentarac koji je mogao o
deavanjima iza bine, i to je otilo tako daleko da je njegov brat Tom
tvrdio da je Hortonov omiljeni Tv ou Stvaranje...
Ali pokazalo se da je njegova opsesija bila sve slabija i slabija. to
je vie Horton o tome znao, tee ga je bilo prevariti, ili aki i
iznenaditi. Orua za rad maioniara kao i tehniara za specijalne
efekte promenili su se polako, i prave inovacije su bile retke.
Pixar montae su bile bolje od montaa porno filmova, koji su pak
bili bolji od montaa pozadine, koji su opet bili boji od saznanja da je
scena u arobnjaku iz Oza morala da se zavri tamo gde se zavrila jer
Doroti umalo nije udarila pravo u ogromnu montanu sliku. Ali to su
sve bili trikovi koncipirani tako da stvarne glumce postave u nestvarni
ambijent. A onda kada su otkriveni i oni su postajali isto toliko
neverovatni.
To se desilo sa svim alatom iz standardnog repertoara kako jednog
maioniara tako i tehniara za specijalne efekte. A poto Hortona
nije interesovalo da koristi svoje znanje kako bi obmanjivao ostale,
doao je trenutak kada mu je bio potreban novi set zagonetki u
odnosu na koje bi on sam sebe testirao.
Pronaao ih je na drugoj godini studija u fizici gospodina
Tompkinsa na dodatnim asovima za napredne studente, gde se prvi

put upoznao sa pojmom da je nauka neprestano postavljanje pitanja


na koja nema odgovora, a ne samo katalog onoga to je ve otkriveno.
Ovo poslednje ga uopte nije interesovalo, dok ga je prvo u potpunosti
obuzelo.
Pokazalo se da je realnost najvea i najfascinantnija od svih iluzija
- vrsta materija je uglavnom bila prazan prostor, nepokretni objekti
su se stalno kretali, prave linije su, u stvari, bile krive, vei deo
univerzuma bio je nevidljiv, materija se spontano stvarala iz vakuuma,
vreme je bilo promenljivo, i svaki odgovor je poetak novih pitanja.
S obzirom na sve te pa ak i paradoksalnije misterije koje su
okupirale njegovu panju, od tog trenutka na dalje, ni jedan jedini dan
za dvadeset godina nije proveo dosaujui se. Praznina misa u crkvi,
dugaak red ispred dravne kancelarije, dobrotvorni televizijski
program, priljiva dedina sestra, putovanje terenskim autom,
zakonski postupci bilo kog zakonodavnog tela, partija golfa - protiv
svih tih dosadnih stvari gospodin Tompkins ga je vrlo efikasno
vakcinisao. Misli su mu bile slobodne ak i kada je njegovo telo bilo
rob slube ili etikecije. Za njegov um uvek je postojalo interesantnije
mesto gde je mogao da odluta.
Zato je Horton pustio da Li odabere gde e ii u provod. Ionako je
njoj bilo vanije nego njemu kakav e izbor da naprave. Ali s obzirom
da je Las Vegas u osnovi bio privienje u pustinji, iluzije su bile
njegova specijalnost, i svako mesto koje je Li izabrala ponovo je
probudilo onog trinaestogodinjeg deaka u njemu.
Predstave u Luksoru i Ostrvu sa blagom pokazale su mu da je sada
umeo da ceni umetniku sposobnost izvoenja, a ne samo kreativnost
projekta. Nije malo postignue to to je, u razmaku od samo pola sata,
na istoj bini postavljena scena poplave od 100 000 galona vode, kao i
poar koji unitava kompletnu scenografiju - a izvesti to dva puta za
vee i desetak puta u toku nedelje bila je to pozorina vetina i to na
veoma visokom nivou. Postaviti publiku direktno usred bitke na moru
- Li se mogla zakleti da je ula kako joj topovska zrna lete iznad glave,
a Horton je video da ona nije bila jedini posmatra koji se refleksno
sagnuo - bilo je smelo isto kao to je i unitenje Britannie bilo
potpuno.
Ali ba tokom njihovog boravka na poslednjoj stanici te veeri,
Horton u je sve postalo jedno, tako da su i prolost i sadanjost, i rad i

razonoda, ukrtali i stapali. EFX je bio MGM Grandov eksponat ve dve


generacije, nekoliko njegovih verzija ispunjavale su sveano obeanje
da vas iza vrata Velikog pozorita oekuje neto to se ne moe videti
ni na jednom drugom mestu, ni na jednoj drugoj pozornici, ili
studijsko-tematskom zabavnom parku, ni na jednom platnu. Morate
doi ovde, aputao je, i dolazili su, oekujui ne samo najbolji Stripov
ou ve, najbolji ou na planeti.
Moda ba zbog toga Horton nije oekivao tako neto kada je seo
na svoje mesto, ili zato to su gospodari iluzuje imali jo pedeset
godina da usavravaju svoju vetinu. Jedino ega je bio svestan je da je
u toku prvog sata, sedeo na ivici stolice i posmatrao ou sa
neverovatnim zadovoljstvom koje zapravo nikada nije u potpunosti
osetio kao dete. inilo se kao da je veliko finale vatrometa, akrobacije
i trikovi izvoeni sa malim intervalima izmeu, tako da je jedva bilo
vremena da ih shvatite, a jo manje da ih analizirate.
Bio je to razmetljiv prikaz tehnikog virtuoziteta, neprekidna
parada uzdah i zvukova besprekorno povezanih velianstvenom
muzikom i temom - ona nije zasluila da je nazovu zaplet - o putniku
kroz vreme koji prolazi kroz najbitnije dogaaje iz istorije postanka
Zemlje stare pet milijardi godina.
Ali na pola predstave - neposredno poto je asteroid Yucatan pao
sa neba i udario iznad horizonta uz zaslepljujui bljesak - Horton se
iznenada trgnuo i prestao da sputava svoju nevericu. To nije bilo zbog
tla pod nogama koje se zatreslo, niti zbog vrueg vetra koji mu je
silovito duvao u lice, ili zato to se dungla sruila pred njim, ili zbog
masivnog stabla drveta koje se sruilo na prvih nekoliko redova.
Pre je bilo zbog usamljenog pteranodona koji je alosno kruio
iznad njihovih glava, posmatrajui odozgo opustoenu zemlju u
sumraku svoje ere. Horton je istog trenutka primetio da pteranodon
nije bio animatorski deo scenografije koji visi sa ice, ili radiokontrolisana maketa, ili filmska projekcija, ili neki drugi pozorini trik
koji bi prepoznao. Stvorenje je letelo iznad tavanice i Hortonu je
izgledalo stvarno kao i bilo koja druga ptica u letu.
Hologram, pomislio je dok je pteranodon odlazio i nestao u tami
velikog oblaka koji je nagovetavao zavretak ere dinosaurusa. Ali
Horton nije nikada video sintetiku holoanimaciju tako sa toliko
detalja i na takvom nivou. ta vie, nije bilo ni traga od lasera ili nekog

drugog osvetljenja u zamraenoj sali.


Transmisioni hologrami, postavljeni na tavanicu i upaljeni odozgo...
Horton je proveo ostatak veeri ekajui da se efekat ponovi. Za
svoju marljivost nagraen je na poetku finala, u kome je prikazana
tehno-utopijska budunost u duhu popularne nauke iz pedesetih
godina dvadesetog veka - sa zavrnicom u kojoj su automobili leteli
iznad glava i arhitektonskim prikazom megalopolisa.
Oba efekta su bila, ako nita drugo, ubedljivija od pteranodona,
makar zato to su oblici bili jednostavniji i nivoi poznatiji. Horton
jedva da je primetio da se finale bliilo klimaksu. On je razmiljao o
potekoama da se stvore te slike - bila je neophodna neverovatna
mo proraunavanja, prvo da se detaljno prikau slike, a onda da se
izvedu abloni interferencije za pisa digitalnog holografa.
Da bi se napravio fotorealistini hologram imaginarnog objekta
bila je potrebna grafika radna stanica velike snage; a za
fotorealistinu animaciju bila je potrebna veliina nekoliko nivoa
zahtevnija. Kompleksnost difrakcione reetke...
"Interferencija," rekao je Horton na glas, a zatim se udario rukom
u usta dok ga je Li za to vreme posmatrala. Nije dao nikakvo
objanjenje, u potpunosti ignoriui njen upitni pogled. Ali kada je
publika ustala da ovacijama pozdravi izvoae i kada su ovi zauzvrat
izali da se poklone, on je krenuo da se provlai izmeu sedita.
"Moram da telefoniram," rekao je i otiao prema izlazu. "Vratiu se i
nai u te."
Sigurnosni komset je olakao da obavi taj zadatak dok je Horton
jo sedeo na svom mestu. Ali Hortonu je bila potrebna privatnost. Zato
se i vratio do limuzine i isterao Rubi na trotoar.
"Generale Stepak - da, i ovde takoe. Da, i meseina, mrak..."
rekao je.
"Generale, elim da poslednja dva Marka I koja izau iz fabrike
preusmerite u Aneks. I to ako je mogue preusmerite ih na kapiju
0800. Da, znam da se neki smeteni i blie. Meutim, meni su
potrebna dva koja su skoro identina." Kada se Horton ponovo
pridruio Li u kazinu, ona je zahtevala objanjenje. On se izvlaio
govorei: "Ispriau ti kada se vratimo u apartman."
"Je l' ti to pokuava da mi ne pokvari vee?"
"Pokuavam da ga ne okonam pre vremena. Dovoljno je loe to

to jedno od nas i dalje misli na posao."


"Zato - koga si zvao?"
"Upravu," odgovorio je. "Veruj mi, ovo moe da saeka dok ti ne
napuni baterije u Las Vegasu."
Pristala je, ali se zadovoljila da posete samo jo jedno mesto - Nju
Jork, Nju Jork, gde je ruenje rekreacije Koni Ajlanda bilo planirano za
prolee. Poto su ubedili Rubi da krene sa njima, vozili su se u
zabavnom vozu tri puta za redom, vrteli se ludo na Tilt - A - ringipilu,
umirali od smeha dok su ili kroz lavirint sa ogledalima, i vozili se na
Ferisovom toku kako bi mogli da razgledaju sa visine. Poto je i dalje
mislila da su njih dvoje momak i devojka, Rubi je insistirala da se na
Ferisovom toku vozi sama.
"Ovo je najbolja stvar u zabavnom parku," rekao je Horton, dok je
nagnut preko ivice jednog od automobila Ferisovog toka posmatrao
Strip.
"Da li e mi sada rei zato se vraamo ranije?"
I on joj je rekao. Nije se protivila. Poslednji pogled na grad te noi
bio je iz helikoptera koji je kruio iznad MekKaran meunarodnog
aerodroma da bi se onda uputio kui u Aneks.
Okidai su stigli pet minuta posle devet, isporuio ih je karavan koji se
sastojao od pet vozila u pratnji pet vodova ljudi u uniformama koji
nisu delovali nimalo sreno to su jedinice prelazile u Hortonovu
nadlenost.
Do poslepodneva, u skladu sa Val Boudenenovom nareenju
jedinice su bile paljivo poredane i stabilno podignute jedna do druge
na postolje za testiranje na junom kraju poligona. Tajer je na brzinu
montirala svoj improvizovani kontrolni sinhronizator ispod
reflektora.
"Dve kontrole, amplituda i miks," objasnila je Hortonu. "Obe
jedinice sam kalibrisala to je preciznije mogue ali nisam mogla
direktno da izmerim jaine polja."
"Moemo ih popravljati u hodu, metodom pokuaja i pogreke ako
bude bilo potrebno. Da li ima dovoljno dimnih kapisli?"
"Kako eli da postavimo reetke?"
"Po jednu na jedan kvadratni metar."

"Pa, tri moja oveka rade na kapislama ceo dan. Utrostruili su


nae uobiajene koliine. Ne znam da li su zavrili."
"Proven to, molim te."
"Da li eli da odmah krenemo sa testiranjem? Mislila sam da
moda eli da saekamo do sutra ujutru."
"Ne mogu da ekam," priznao je Horton.
"Da li si ba sasvim siguran?"
"Ne, u stvari sam jako nesiguran."
Bila je skoro pono kada je reetka konano bila spremna. Za to
vreme, ve se proulo, tako da su se ljudi skupili u velikom broju.
Hortonu se inilo da su svi oni koji nisu radili testove ekali i
posmatrali - svi zaposleni u Aneksu su se okupili na poligonu za
testiranje, a njihova iekivanja su se mogla osetiti ba kao i hladna
pustinjska no.
U 12:20 ujutru, Tajer je je saoptila Hortonu da je reetka za
testiranje spremna - hiljadu i po dimnih kapisli je bilo poredano u
redove od trideset sa pedeset kapisli na udaljenosti od pedeset metara
od poligona. Horton se obratio efu objekta za testiranje: "Da li je
osvetljenje odgovarajue za rekordere? Ako nije, neemo dobiti ni
jedan podatak od svih ovih postavki,"
"Ima dovoljno svetla," sa sigurnou je odgovorio ef poligona.
"Reflektori koji bacaju svetlost pod malim uglom bi trebali da budu
idealni za tu svrhu, ak bolji i od dnevnog svetla."
"U redu," rekao je. "Ispraznite poligon." Kada se petominutna
upozoravajua sirena oglasila u kompleksu, Horton se obratio Tajer:
"Ima li razloga da ovo ne radimo?"
"Ne koliko ja znam."
U jednom trenutku, sekundi, oglasila se jo upozoravaj ui ja
sirena. Bio je to signal da je sav Okida materijal ve trebao da bude
prebaen u sigurnu zonu od petsto metara. Trideset sekundi kasnije,
na platou za testiranje probni audio, video i rekorderi sa infracrvenim
zracima poeli su da primaju podatke.
"Uspori sad malo," rekao je Horton Tajer, koja je stajala kod
snihronizatora, sa rukama na kontrolnim ureajima.
"Znam proceduru, efe," rekla je. "Ne brini."
Horton se povukao i pridruio Val Boudenu u pleksiglas kabini za
opservaciju koja je bila udaljena nekoliko metara.

"Da li se kladite, doktore Horton?" upitao je inenjer.


"Ne, ak ni u Las Vegasu," odgovorio je Horton. "Ali ovde se ne
radi o klaenju, ve o nagaanju. A verovatnoa da se ono to vi
nagaate ispuni, ista je kao i moja."
Otro elektronsko zvono je odbrojalo poslednjih deset sekundi.
Onda je Tajer odbrojala regulator snage, jedan po jedan podeok.
Mnogi testovi koji su obavljeni na ovom objektu uslovili su ono to
se od ovog testiranja moglo oekivati - prednji kraj reetke dugake
pedeset metara dostigao je prag reakcije od 15%, zadnji kraj od 40%,
a prag od pedeset 50% bio je oznaen kao linija upozorenja koja se ne
srne prei za potrebe testiranja.
Tako da su, do tog trenutka nemi posmatrai, ispustili glasan
uzdah iznenaenja kada je buknuo dim iz centra pvog reda reetke,
upravo kada je Tajer uzviknula: "est posto."
Odmah je dodala: "Ne pomera se," i podigla ruku sa kontrolora
amplitude.
"efe?"
"Izbrojao sam pet elija," odgovorio je Horton u naglavm
mikrofon. "Koliko si ti izbrojala?"
"Isto," rekao je Bouden.
"Ja nisam nita videla," rekla je Tajer uzdahnuvi. "Nisam
oekivala da e se tako brzo bilo ta desiti."
"Pojaaj sa malo po malo na sedam posto," rekao je i podigao ruku
kako bi dao Tajer znak.
"Nastavljam, podeok po podeok." potvrdila je Tajer.
Na poligonu za testiranje vladala je jeziva tiina, imajui u vidu
broj okupljenih ljudi - bilo je tako tiho da su mnogi od njih mogli da
uju slabo pfffff kada su kapsule i u sledea tri reda buknule. ak je i
najpaljivijim posmatraima bilo potrebno nekoliko trenutaka da bi
uoio da je eksplodirao samo centar, a da ostatak prvog reda jo uvek
nije odreagovao. Malo vie je bilo potrebno onima koji su bili
najvisprenijim posmatraima da shvate ta to znai - ali samo trenutak
vie. Tu i tamo ulo se poneko 'opa' i klicanje kao potvrda da su
shvatili ta se zapravo desilo.
Horton nije bio jedan od onih koji su klicali. Jo uvek se ne
usuujui da da svoj sud o tome ta se desilo, izdao je nareenje:
"Osam podeoka."

"Ovoga puta svi su znali ta se deava - Mark I 'Blizanac' je rezao


stazu kroz sredinu reetke, ostavljajui netaknute elije sa obe strane.
Polje Okidaa je preraslo u mlaz svetlosti Okidaa, zbog ega je slavlje
bilo jo vee, povici sve glasniji, a povremeni aplauzi sve uestaliji.
"Trebali ste da se opkladite, doktore Horton," rekao je Bouden i
udario ga u lea oduevljeno.
"Ne donosite zakljuke pre vremena," rekao je Horton, tvrdoglavo
se drei svog fatalizma. "U, devet podeoka."
Ali nekoliko trenutaka kasnije, ak je i Horton morao da prihvati
ono to je video svojim oima. Kada je snaga dostigla i petnaesti
podeok, mlaz svetlosti je oistio centar reetke sve do poslednjeg
reda. Ostale elije su jo uvek bile nepromenjene.
"Sada promeni frekvenciju - minus jedan," doviknuo je. To e
smanjiti izlaznu snagu jedinice A za jedan podeok, dok e poveati
izlaznu snagu jedinice B za odgovarajui iznos.
'Mlaz' se zanjihao u levu stranu, pomerajui vei deo sadraja oba
reda u zadnji deo reetke.
"Minus dva."
Vie elija sa leve strane su buknule i zadimile se kada je preko
njih preao Okidaov mlaz svetlosti.
"efe, mislim da u uz malo vebe uspeti da ispiem i svoje ime
pomou ove naprave," rekla je Li. "Ali prvo to u sutra ujutru uraditi
je da napravim bolji kontroler."
Horton je zurio u poligon za testiranje obasjan svetlou
reflektora. Poetna euforija zbog postignua je ve izbledela, a
zamenili su je blaga bojazan, koja je malo po malo rasla, i nagomilam
umor od dugakog dana i jo due jurnjave.
"Za sada je dosta. Iskljui ga, U. Kai svima da mogu da idu na
spavanje i zahvali im se u moje ime," rekao je. "Val, obavesti sve da
efovi odeljenja treba da se nau u sedam u sali za konferencije C
kako bi ponovo razmotrili podatke sa testiranja."
"Da li e sada da pozove direktora?" pitala je Li.
Horton je klimnuo glavom. "On to oekuje od mene." Udahnuo je
hladan vazduh duboko, a zatim ponovo izdahnuo. "Vidimo se u
jedanaest."
"efe..."
Horton se ve okrenuo da poe kada ga je njen glas zaustavio.

"Mmm? Bio je ovo dobar ulov. estitam."


Horton je odmahnuo rukom. "Imali smo sree. Da me nisi odvukla
u Vegas..."
"Isto je bilo i sa Njutonom i jabukom. Archimedom i buretom.
Srea prati pripravne umove. Nasmejala se. "Ali, vrlo je mogue da
prati i one oputene. Tako da u ja uzeti kredit kada doe direktor."
"Makar neemo imati problema oko rauna," rekao je Horton i
nasmejao se. "Sve sam stavio na raun firme, ukljuujui i Rubin
baki."
Karlu Brohieru nije smetalo to su ga rano probudili. Sa radou je
primio vesti o napretku i prosto nije mogao da doeka da svojim
oima vidi podatke o tome. Vratio se u Aneks sledeeg jutra ba kada
je bilo vreme za doruak.
Za to vreme su pristigle jo neke novosti. Doruak se pretvorio u
dugako popodne posveeno malo zastareloj ali efikasnoj metodi
merenja dometa dvocevnog Okidaa. Tajer je taj metod nazvala
"Klipovanje," to je po Hortonovom miljenju u potpunosti
odgovaralo. Da bi se napravila karta bilo je neophodno razbacati to
je vie toplih tela mogue, naravno zavisno koliko njih se moglo
naterati da urade neto tako, oko periferije platoa. Svaki volonter je
imao cev sa paretom materijala za dimnu kapislu zabijenu u prorez
na jednom kraju.
Dipol Okida je bio aktiviran na datom miksu i amplitudi, a
'Kliperi' su poeli da se kreu po postolju za testiranje, drei klip
ispred sebe. Kada bi traka svakog uesnika ponaosob poela da dimi,
on ili ona bi prestali da hodaju. Na kraju, oni su napravili neku vrstu
karte koja se sastojala od ljudi a prikazivala je granice polja u toj
konfiguraciji. Napravili su jedan snimak fotoaparatom, Okida
iskljuen, klipovi ponovo napunjeni, Okidai resetovani, a proces
ponovljen. Tokom popodneva, dobili su kompletnu sliku o
mogunostima 'Blizanaca'.
Opasna zona je po veliini varirala od pet do osam metara, u
zavisnosti od ugla skretanja. Taj ugao je bio ogranien na otprilike
devet stepeni u bilo kom pravcu - izgledalo je da iza te take ne dolazi
do interferencije izmeu jedinica, a Blizanci su se ponaali kao

standardni jednopolni Mark I.


Otkrili su takoe i drugu opasnu zonu, 180 stepeni udaljenu od one
preko poligona za testiranje. "Neko je uporedio dipol sa bazukom sa
kojom moe da se puca u oba pravca odjednom," objasnio je Horton
Brohieru dok su jeli belgijanske vafle i jagode. "Morate strogo voditi
rauna gde je okreete - to e po mom miljenju ograniiti njenu
upotrebljivost."
"Ne naroito. Uperi je navie," iznenada je rekao Brohier. "Stavi je
u podzemnu tenkovsku kupolu, dvadeset metara ispod zemlje, i moe
u potpunosti da zaboravi na opasnu zonu iza sebe. Ili stavi je u avion i
uperi je prema zemlji. Oni e iznai naine, Defri; budi siguran u to.
Da li ste ve utvrdili koliki domet ima?"
"Ne," rekao je Horton. "Ali bie mnogo vei nego domet Marka I."
"Hajde da vidimo da li moemo do kraja dana da utvrdimo makar
priblinu vrednost."
"Ako to uradimo, onda verovatno neemo nita drugo danas stii
da uradimo."
"Mislim da nita nije vanije od ovoga. Hou te cifre, a iz Vrhovnog
vojnog taba zahtevaju od nas da im dostavljamo svaku, pa i najmanju
informaciju o napretku."
"ta misli, koliko dugo moemo da krijemo ovo od njih?
Brohier je pogledao Hortona iznenaeno. "Ja sam mislio da si ih ti
ve obavestio. Zato eli da sakrije ovo od njih?"
"Da bih dao ostatku sveta malo vremena da pone da nas sustie,"
rekao je Horton, zbunjen Brohierovim iznenaenjem. "ak iako se
naprave dobri planovi, bie potrebni meseci pre nego to bilo ko
pone da proizvodi Okidae."
"Shvatam sad. Ti, u stvari, govori o polisi osiguranja."
"Upravo tako. Karl, mislio sam da smo se oko toga ve dogovorili.
Sa ovim Markom II, Pentagon dobija najbolje od oba sveta. Oni mogu
da zadre oruje koje imaju, a da istovremeno oduzmu drugima
njihovo. Zato sam ja i pretpostavio da si ti naem priljatelju ve dao
zeleno svetlo."
"Molim? Ne - o, ne, ne. Zaista mislim da to nije neophodno," rekao
je Brohier. "Pogledaj samo kakav su napredak postigli u pogledu
ukljanjanja mina - ogroman napredak, za samo nekoliko nedelja, sa
samo nekoliko jedinica Okidaa, a sve ih vie i vie neprestano stie.

Mislim da nam nee biti potrebno osiguranje od nesree, Defri.


Mislim da smo postigli upravo ono emu smo se i nadali."
"Onda smo se, oigledno, vi i ja nadali razliitim stvarima," rekao
je Horton. "Ja nisam planirao da pokaem vladi put kako da zadri
sopstveno, a oduzme svima ostalima njihovo oruje."
"Defri, ta dobijamo ako razoruamo policiju, oruane snage - i
stavimo lisice predsedniku na ruke - haos, sine, dobijamo samo totalni
haos. Sa ovim se mora paljivo postupati - oprezno. Sve moramo
paljivo koordinisati."
"I to sve pod jednim krovom."
"Upravo tako. Ja imam poverenja u Marka Brelanda," rekao je
Brohier. "Verujem Rolandu Stepaku. To su dobri ljudi Defri. Oni ele
isto to i mi."
"A Grover Vilman?"
Brohier je slegnuo ramenima. "On je ekstremista - ideolog. Ono to
on eli nije realno. Globalno razoruanje bi dovelo do haosa - kao
kada u obdanitu ne bi bilo vaspitaa."
"Neko bi trebao da bude u stanju da zavede red."
"Da. Zato to je ljudskim biima red potreban. Potrebna su nam
ogranienja. Mi reagujemo na autoritet. Ljudska disciplina..."
"A ako jedno dete povreuje drugo dete svojom igrakom..."
"Onda mu oduzme igraku. Jasno ti je to, zar ne?"
"Ni najmanje", rekao je Horton. "Nije bilo ni pomena o ovome pre
tvog odlaska u Vaington sa Aronom. Kao ni kada si se vratio i izloio
mi svoje planove o nepredvienim okolnostima"
"To je moja greka. Ali ispraviu je."
"Ispraviti? Sa kim si ti to razgovarao, Karl? ije su to rei?"
"Ma daj Defri..."
"Kae da ima poverenja u Brelanda i Stepaka - dobro. A ta ako,
za dve godine, umesto njih dou neki novi Nilson i Haldeman? Ili
jedan od onih besnih pasa iz Kapitol Hila? Da li ti stvarno misli da e
se to ovde dogoditi? Plan nije bio da mi lairamo igru, Karl - plan je
bio da mi budemo sudije u igri. Ista pravila igre za sve, sea se. ta se
desilo?"
"Predoena su mi neka pitanja, koja smo mi prevideli u naem
entuzijazmu."
"O emu ti pria?"

"Na primer, neprijatelji sa kojima se suoavamo. Stvarno zlo koje


nam preti. Ljudi za koje nikada nisi uo. Prie koje se ne mogu uti na
vestima," Odmahnuo je glavom i sloio facu. "Stvari za koje bolje da
nikada nisam ni uo."
"Ko ti ih je predoio?"
"General Stepak je doao u Prinston da razgovara sa mnom, i
poveo je sa sobom jednog pukovnika iz vojno-istraivakog centra."
"Zato je on to uradio?"
"Ja... - oni su hteli da vide kako napredujem. A Stepak je eleo da
me upozna sa pukovnikom Vaisom, koji je upravo bio postavljen na
mesto oficira za vezu projekta."
"Nisu rekli nita o bezbednosti?"
"Pa, general jeste pitao koliko su moje kolege iz Instituta upoznate
sa onim to radim."
"Zato to su se brinuli zbog Vilmana. Verovatno su mislili da te
mogu naterati da misli da radi ispravnu stvar tako to im pria ono
to zna o njegovim namerama."
"Ma ne, siguran sam da oni imaju bolje izvore informacija od mene
o njegovim i senatorovim aktivnostima," usprotivio se Brohier.
"Ali ti si ipak priao o njemu, zar ne?"
Brohier je gubio svoju staloenost i poeo je da se brani:
"Razgovor je, zapravo, trajao prilino dugo. Popili smo dve kafe."
"Ma hajde, Karl - porazmisli malo bolje. Njih je zanimala arhiva o
istraivakom radu. Oni su, u stvari, hteli da saznaju kolika je
dokumentacija i ko sve ima podatke o tome. Jesam li u pravu?"
"Ne, ne. Pukovnik mi je dao broj koji mogu da pozovem, u sluaju
da otkrijem da je dolo do naruavanja bezbednosti," poeo je Brohier
polako. "Toga su se setili tek kasnije, ve su se spremali da krenu..."
"Da, a onda si se ti 'ispravio' i rekao za Vilmana. Rekao si im to, zar
ne? "
"Da si ti uo ono to sam ja uo..."
"Da li su te pitali za Gordija?"
"Ne," rekao je Brohier. "O boe moj, Defri, sam sam im rekao za
njega."
Horton je snano udario rukom u sto i uplaio ljude koji su
veerali za stolovima nedaleko od njih. Dugo mu bes nije dozvoljavao
ak ni da pogleda Brohiera.

"Defri, mora da shvati..."


"Ne trai od mene razumevanje sada," rekao je Horton odseno.
"Kada ste vodili ovaj 'razgovor'?"
"Moda pre nedelju dana - da vidim, bio je utorak..."
"Do avola." Horton je energino protrljao oi, a onda bacio
stolicu unazad i ustao.
"Gde ide?"
"Moda ga se jo uvek nisu doepali. Moda ekaju da budu sigurni
da e u isto vreme moi da se doepaju svih kopija arhive."
"Kontaktirae ga?"
"Pokuau. Ako ima neto protiv, a ti pozovi pukovnika Vaisa, pa i
mene prijavi."
"Ne, ne. Idi. Uiniti to odmah. ao mi je, Defri..."
Starevo ogorenje je bilo tako oigledno i prosto opipljivo da je
Hortonov bes prema njemu neoekivano omekao. "Izgleda da su nas
prilino dobro prouili," rekao je grubo. "Pretpostavljam da u upravo
sada saznati koliko su nas dobro prouili."
Ni Hortonov lini kerijer kao ni korporativni Aneksov kerijer nisu
mogli da stupe u vezu sa Gordonom Grinom. Hortonov je javio da Grin
nije na mrei, i ponudio da poalje glasovnu poruku kada se ovaj
prikljui. Aneksov je javio da broj koji su birali ne postoji.
Horton nije poverovao ni u jedno obavetenje, tako da je probao
da stupi u kontakt sa Gordonom preko dve a la carte slobodnjake
kurir slube - i uo je jo dva razliita obavetenja. Jedna od njih se
besramno pretvarala da je Grinova telefonska sekretarica, iako glas na
sekretarici nije bio nimalo slian.
Druga, libertijanska KomFri varijanta - iskreno je obavestila
Hortona da je 'dravna, (odnosno savezna kriminalistika sluba) na
osnovu lana 209, donela naredbu da blokira ovaj pretplatniki
raun'." Horton se kao kroz maglu priseao da je lan 209 dodat
pravilniku Savezne komisije za komunikacije /SKK/ kao sredstvo za
iskorenjivanje digitalne pornografije. "Mi u KomFriju verujemo da je
lan 209 protivustavan. Protivimo se ovom opresivnom napadu na
slobodnu i privatnu komunikaciju i molimo vas da date svoj glas
kampanji za slobodu govora. Da biste preuzeli inteligentnu mailing

listu sa udaljenog kompjutera, izaberite opciju 'da'... "Pretpostavljam


da ipak nee biti potrebno da im otkrije i moje ime, Karl,"
promrmljao je Horton sam za sebe kada je prekinuo vezu.
Postojala je jo jedna druga mogunost, ali koja nije garantovala
uspeh. Nasluujui da e biti iskljuen sa mree, Gordon je Brohieru
dao kratku listu pseudonima, ifriranu frazu, verifikacioni klju, i
kratko uputstvo za slanje anonimne elektronske pote.
"U sluaju da budem prinuen na nestanem, ovo su adrese koje u
proveravati - sve su meunarodne, tako da bi trebale da budu
sigurne."
Nije trebalo mnogo vremena da se poruka spremi za slanje Horton je aktivirao bezbedni fajl zatien lozinkama u svom linom
komunikatoru iste veeri kada ga je Brohier obavestio. Ali kada je
trenutak da to uini doao, Horton je oklevao. Ako je Gordi ve u
zatvoru, i ako je vojna obavetajna sluba ve pregledala njegove
fajlove i dokumenta, samo e i sebe upetljati ako poalje aktivaciju. To
to je pokuao da pozove Grina je potpuno bezazleno. Ali davanje
instrukcija da se krene u akciju...
"Doavola i sa tim," naglas je rekao Horton, i pritisnuo taster.
"Doite i uhapsite me. To je moj patent, zaboga - i dau ga kome hou
i ako hou."
Izolovanje doktora Gordona Grina sa njegovih mrenih izvora
skoro da je bilo zavreno u trenutku kada je Horton poslao
upozorenje.
Tri od pet Grinovih pseudonim adresa bile su otkrivene preko
dokumentacije o izvrenom plaanju, a etvrtu su pronali preko
Slube za dravnu bezbednost koja je prodrla u slabo zatieni server
u Santiago. Pratila se svaka poslata poruka; svaka primljena je ili
filtrirana ili preusmerena u toku samog procesu primanja poruke od
strane SDB simulatora za primanje i slanje poruka.
Grin nije znao za ovo, kao to nije znao ni da ga posmatraju iz
stana iznad, kao i da ga posmatraju kada naputa kompleks.
Za trenutak, on je jo uvek imao svoju slobodu, a zbog rutinskih
obaveza tokom nedelje, iao je po celom gradu. Redovno je odlazio u
Univerzitetsku biblioteku u Ohaju, koja je imala digitalni fond i
individualne umreene itaonice, slubu za virtuelnu telekonferenciju
ije su odvojene kabine, koje su se mogle koristiti sat vremena

privlaile klijente kojima se dopadao diskretni nain poslovanja. esto


je bio vian i u mnogim drugim dobro povezanim ali manje
potovanim mestima. Ta mesta su varirala od Undernet klubova koji
su imali neogranien pristup necenzurisanim stranim okantnim
sajtovima, do kioska koji se bavio objavljivanjem CD-a u Vortingtonu i
koji je bio tako prijatno neformalan po pitanju statusa o autorskom
pravu na podatke koji su se mogli koristiti.
Jedno od objanjenja za tako neto bio je Grinov ivotni stil kao i
time to se on bavio poslom savetnika otkako je napustio Terabajt.
Dodue, i jedno i drugo objanjenje su mu pruali ansu da proveri
poruke na svojim pseudonim adresama preko adrese treeg lica, a on
je eleo da tu ansu iskoristi svakog dana makar jednom dnevno.
Gordon je primio poruku koju mu je Defri Horton poslao u
jednom kafiu gde su se prodavale krofne i kafa a koji se zvao Vrui
zalogaj, gde se na svakom stolu nalazio veliki supersavitljivi LCD koji
je bio ugraen u sto - stara tehnologija, ali koja je onemoguavala da
neko preko vaeg ramena ita dok vi pijuckate kafu i surfujete po
mrei. On nije znao ko je, u stvari, poslao poruku, kao ni da je to bila
jedina od pet poruka, koje su na put krenule zajedno, koja je
preivela.
Ali imena koja je sadrala, imena koja je on sam odabrao,
nagovetavala su njenu sadrinu. Poiljaoc se zvao Pandora. Poruka je
bila adresirana na izvesnog Majkla Armstronga - ime jednog lika iz
starog pijunskog filma, u pitanju je bio jedan ameriki fiziar koji je
bio i dezerter i dupli agent.
Poruka se sastojala iz dve rei, i naslova tog filma i procene o tome
kako stvari stoje.
Pisalo je: Torn Kurtain.
To je znailo: Objavi dokumentaciju bez odlaganja.
Grin je to i uinio bez oklevanja ili suvinih emocija a da
istovremeno na njegovom licu nije bilo ni jednog jedinog nagovetaja
o nemiru koji se deavao u njegovom stomaku. Povezujui svoj
personalni komunikator sa otvorenim standardizovanim utinicama u
kafeu, upotrebio je Armstrongovu adresu kako bi aktivirao njegove
fajl-sejf bezbedne sisteme i izdavake agente koji nisu bili pod
kontrolom. Kada se oekivane potvrde o tome da je poruka poslata
nisu pojavile, on je odmerio opcije, a onda ponovo poslao komande za

aktiviranje preko druge pseudonim adrese. Osiguranje, pomislio je


Grin, iako je znao da cena za tako neto moe biti jako visoka.
Nakon toga krenuo je pravo kui, koja je bila udaljena manje od
deset minuta, kako bi uzeo ve spakovanu torbu i nestao iz Kolumbije.
To je bila greka, to je on nalaost prekasno shvatio. Trebalo je da
krene bez torbe, ili je trebalo da je ponese sa sobom kada je poao da
obavi poslove u gradu, i do vraga da ne razmilja uopte o tome kako
izgleda. Ali on to nije uimo, i oni su ga ekali. etiri mukarca u civilu,
ali sa legitimacijama vojne obavetajne slube, presrela su ga na
trotoaru ispred njegovog stana. Malo kasnije pored njih kod ivinjaka
zaustavio se smeemaslinasti kombi.
Grin se nije opirao niti je pokuao da bei - nije bilo svrhe. Sve
njegove line ambicije, koje jedva da su se odrale pored njegovog
pesimizma, nestale su istog trenutka kada je primio Pandorinu
poruku. Kada su ga zatvarali postavio je samo jedno pitanje: "Kakav
sam bio?"
"Ne ba mnogo dobar," rekao je jedan od oficira bezbednosti
arogantno. Posle te opaske Grin nije ta imao vie da kae. Nije bilo
svrhe raspravljati se sa podanicima. Ako i kada se nae licem u lice sa
njihovim gospodarima, onda e rei ta ima.
Na zadnjem seditu crne limuzine koja je jurila prema gradu do
Ujedinjenih nacija, predsednik Mark Breland je postavio skoro isto
pitanje generalu Stepaku. Ali za razliku od Grina, Breland je dobio
potpuniji i iskreniji odgovor.
"Prolo je neto malo vie od jedanaest minuta otkako je Grin dao
instrukcije za stupanje u akciju do trenutka kada su nai kontra
napadi poeli. Za tih jedanaest minuta, on je uspeo da napravi vie od
esto kopija dokumenata - to je, moram priznati, jako dobro
obavljeno, imajui u vidu obim dokumentacije. Oigledno da je o tome
mislio unapred i da je pronaao velike talasovode i brze pumpe.
Poruka je prosleena velikom broju primalaca i to po principu
sluajnog izbora - e-mail, preprint serveri, serveri diskusionih grupa,
protokoli za prenoenje datoteke. Od svega po malo."
"Koliko je od tih esto izbrisano iz datoteke?"
Stepak je pogledao u monitor svog komunikatora. "Ne ba svi,"

rekao je. "Ponitavanje je unitilo sve javne, a Sluba dravne


bezbednosti naporno radi na unitavanju post-et poruka - tako da
nee biti poruka tipa 'Molimo prosledite dalje' i 'ta se desilo sa...' Ali
oni jo uvek rade na nekoliko desetina poruka kojima se teko ulazi u
trag - mislim da sve neposlate kopije otile na dial-up mail adrese,
koje su uglavnom nalaze u i nostra nstvu." Primetio je da se Breland
namrtio, pa je dodao: "Ostatak sveta ne ivi stalno na vezi kao to je
to sluaj u ovoj zemlji. Ba nezgodno..."
"Znai SDB mora da eka do sledee prilike kada se ti ljudi
konektuju i pokuaju da otvore taj fajl."
"Da. A mi bismo trebali da lino posetimo svakog od njih ponaosob
kako bi se uverili da te kopije nemaju. Za to e biti potrebna direktiva
o dravnoj bezbednosti sa vaeg stola."
"Napii je," rekao je Breland. "Da li je to konaan ishod tete?"
"Ne. Negde oko trideset poruka je stiglo na preprint server
asopisa Fizika danas pre nego to smo uspeli da ga zatvorimo."
"Trideset? Za jedanaest minuta? Da li je to ba uvek tako poseen
sajt?"
"Ne. Izgleda da je Horton neke prijatelje unapred obavestio da
paljivo prate ovaj server. Postoji mogunost da je on to uradio i sa
ostalim javnim kopijama." Odmahnuo je glavom. "Gospodine
predsednie, ef odeljenja mi kae da ak i kada oni zavre sa
pretraivanjem operativnih registara transakcije svake maine u nizu,
oni ne mogu garantovati da ne postoje hiljade privatnih kopija, koje
nisu na mrei, i do kojih se ne moe doi."
"Kako je to mogue?"
Stepak je slegnuo ramenima. "Generacija onih koji smatraju da
informacija treba da bude slobodna nije u potpunosti izumrla. Neki
anonimni serveri jo uvek postoje - i oni prenose transakcione
podatke." Grin je iskoristio nekoliko takvih servera. Ali ef odseka mi
je obeao da oni mogu, od sada pa nadalje, da onemogue kretanje
takvih podataka po mrei - proaktivno je mnogo efikasnije od
reaktivnog."
Breland je posegao za svojim naoarama. "Naravno, to due to
budemo radili, bie sve oiglednije da to radimo - ljudi e primetiti da
se njihove poruke ne otvaraju, da se njihova pota ne prosleuje."
"Da," priznao je Stepak. "I ta god da pokuamo da uradimo po

tom pitanju uinie da se broj takvih sluajeva poveava jo bre.


Pritom, te poruke mogu i dalje da se prosleuju iz ruke u ruku, a da mi
to i ne primetimo."
"Rizici modernog drutva," rekao je Breland. "Uiniemo ono to
moemo. Hajde makar da se postaramo da svi zapamte gde je granica,
i sa koje strane granice mi radimo. Poalji efu odseka Povelju
slobode."
"Gospodine predsednie, situacija je izuzetno ozbiljna."
"Generale, nadam se da ne oekujete od mene da ljude zbog ovoga
aljem u zatvor."
"ak ni doktora Grina?"
"ta bismo time postigli?"
"Ako nam on poslui za primer, moda nee biti potrebno da
uhapsimo mnogo drugih ljudi. Kucanj na vratima - dva FBI agenta
objanjavaju da je izvesni poverljivi materijal ukraden i stavljen na
mreu u obliku virusa od strane jedne osobe koja se sada nalazi u
zatvoru, suoena sa ozbiljnim optubama, a zatim pitanje da li su oni
voljni da sarauju i dozvole naem tehniaru da pretrai njihov
kompjuter kako bi uao u trag ovom virusu..."
"Kaete da treba da pokucamo na desetine hiljada vrata. Da li
imamo dovoljno ljudi za tako neto? Da li je to uopte vredno naeg
truda?"
"Mislim da vam mogu obrazloiti zato je to bitno. Arhiva koju je
Grin izneo nije ista kao originalna arhiva koju smo dobili od
Brohiera."
"ta hoete time da kaete? U emu je razlika"
Karakteristina arhitektura zgrade Ujedinjenih nacija se sada ve
mogla videti ispred limuzine. Negde u njenoj unutranjosti, generalni
sekretar se pripremao da Brelandu dodeli humanitarnu nagradu za
njegovu spektakularno uspenu kampanju za uklanjanje mina.
"Grin je to ta dodao. Vie od trista stranica ideja o tome kako da
se modifikuje dizajn Marka I. ta treba uiniti kako bi on bio jo
moniji, efikasniji, kompaktniji," rekao je Stepak a u glasu mu se
oseala panika. "On je obezbedio kompletne CADCAM crtee /za
projektovanje pomou kompjutera/ upravljanje proizvodnjom
pomou kompjutera/ za jedinicu osrednje snage koja moe da stane u
prtljanik ovog automobila. On govori o putevima istraivanja za koje

on misli da mogu da dovedu do verzije za masovnu proizvodnju koja


bi bila veliine kofera. Sve ovo moe da ima destabilizirajui efekat."
"Verovatno e i imati, generale. I to verovatno uskoro. Izgleda da
se maska malo otrala. Moraemo uskoro da izaemo u javnost.
Mislim da je sada vreme da ponemo da donosimo odluke kako emo
to reiti."
"A u meuvremenu..."
"Pustimo Slubu dravne bezbednosti da oisti to je vie korova
mogue." Uzdahnuo je. "Da li postoji pouzdan zakon na osnovu koga
bismo mogli da zadrimo Grina u zatvoru?"
"Akt o pijunai iz 1917 je jo uvek na snazi, i jasno se moe
primeniti na to.
"Koliko dugo ga moete zadrati a da ne podiete optunicu?"
"Uh, to u morati da proverim sa vrhovnim tuiocem, ali verujem
trideset dana. Zato je to bitno? Ima vie nego dovoljno dokaza ne da
ga optuimo ve da ga osudimo."
"Neu dozvoliti da neko bude suoen sa smrtnom kaznom samo
zato to je pokuao da otkrije tajnu koju u ja ionako lino otkriti
posle nekoliko nedelja. To je isuvie visoka cena samo zato to me je
naterao da povuem odluan potez," rekao je Breland, a limuzina je
skrenula prema zapadnom ulazu u Ujedinjene nacije.
"Ali, gospodine predsednie..."
"Osim toga," nastavio je Breland, "Ono to mi, u stvari, elimo je da
taj ovek ponovo bude u naem timu, i da radi za nas. Dakle, evo kako
stvari stoje generale - FBI ima trideset dana da iskoristi Grina i sazna
sve to je neophodno...Dakle, koji e to datum biti, 19 mart? Za to
jutro u zakazati javno obraanje Kongresu - a Grin mora biti puten
po podne. Kaite mu to, i pobrinite se da se prema njemu u
meuvremenu ponaaju pristojno. Ne, nemojte se sa mnom
raspravljati u vezi toga, ve se samo postarajte da bude uinjeno kako
sam naredio."
"Razumem, gospodine. A ta ete uraditi sa ljudima iz Terabajta?"
"Pobrmuu se za njih poto ovde obavimo sve to je neophodno."
"Oni su sigurno umeani," rekao je Stepak. "Brohier je bio
neodreen kao da je prosto eleo da nas obmane kada nam je
objanjavao kako je Grin iskopirao arhivu projekta, a Horton je Grinu
poslao ifrovano upozorenje koje je oigledno ubrzalo njeno

objavljivanje. Oigledno se radi o zaveri kako bi poinili izdaju."


"Vi biste voleli da sva trojica budu osuena."
Stepak je klimnuo glavom. "Apsolutno. Gospodine, nije vano ako
bi do onoga to izdajnik da neprijatelju, ovaj na kraju i sam doao. Oni
istog trenutka moraju biti uklonjeni sa projekta i smeteni negde
odakle nee biti u mogunosti da poine jo tete."
Limuzina je usporila i pristala kraj ivinjaka, a Breland je podigao
ruku na taj nain dajui znak agentu tajne slube, koji je stajao na
trotoaru, da nema potrebe da mu otvara vrata. "To se nee dogoditi,
generale. Da neto razjasnimo - postojanje Okidaa vie nije tajna.
Moramo se suoiti sa realnou. Ja nikada nisam ni pomiljao da ga
zauvek drim u tajnosti."
"Ali dozvoliti ovim ljudima da detalje o njemu malo po malo
odaju..."
"Pokuajte da shvatite: meni nije potrebno, mi ne elimo, a vi ne
moete da odrite tehnoloku hegemoniju. Mislim da je u potpunosti
ispravno da ono to znamo podelimo sa drugima.To je, u stvari,
neophodne kako bi on ispunio svoje mogunosti. A postoji i presedan
koga vi moda niste svesni. Ni ja ga nisam bio svestan dok nisam
nedavno proitao da je naa vlada izala u javnost sa detaljnim
izvetajem o atomskom oruju samo nekoliko dana posle predaje
Japana."
"Te dve situacije nemaju ba mnogo zajednikog, gospodine
predsednie."
"U pravu ste nemaju," sloio se Breland. "Okida je oruje koje se
koristi za odbranu i koje ima ulogu da slui kao pretnja naoruanim
napadaima. Generale, u najboljem interesu naeg naroda kao i
ostalih naroda sveta je da se dozvoli umnoavanje Okidaa, a ne
njegovo zatakavanje. Nehumano je i nemoralno nastaviti sa
prikrivanjem."
"Da, to bi bilo idealno u idealnom svetu, ali mi moramo biti
praktini."
"Tako je generale, ali mi smo imali skoro godinu dana da se
naviknemo i ne dozvolimo da nas to iznenadi, niti da nas dovede u
nezgodnu situaciju. Koliko je ljudi, koji su mogli biti spaeni,
rtvovano kako bi platili cenu naeg opreza? Ne radi se samo o tome
da mi ne moemo pomoi eeniji da se zatiti od Rusije, ili Indiji da

se zatiti od Kamira, ve bi to to ovo otkrie drimo u tajnosti


znailo da ne moemo uraditi ni pola od onoga to je mogue kako bi
zatitili nae ljude."
"Kome mi to onda sluimo ako zatakavamo stvari? Oigledno,
nama samima. Naim poslovima, reputaciji, naoj privrenosti
sopstvenoj vetini da primenimo silu gde god i kad god to poelimo."
Breland je odmahnuo glavom. "Generale, stvar je u tome da se ja
oseam kao varalica, zato to sam danas doao ovde da prihvatim
nagradu koju su mi oni dodelili, dok u isto vreme znam da je ono to
smo mi uradili samo stoti deo onoga to smo mogli uraditi. Da li si
itao il Elhotovu knjigu Knjiga mrtvih iz dvadesetog veka? Sto deset
miliona ljudi su ubile ratna mainerija i oskudica. Mi moemo bolje.
Mi emo uraditi bolje, ako se ja pitam."
"Shvatam, gospodine predsednie."
"Iskreno se nadam da razumete, generale. Dao je znak i vrata
limuzine su se otvorila sa spoljane strane. Pre nego to je izaao,
primakao se malo blie do Stepaka i dodao: "Jer ako ljudi kao vi nisu
spremni za dvadeset prvi vek, moda i ne stignemo do dvadeset prvog
veka."
Meu etvoro ljudi koji su bili stisnuti u arenoj prikolici, Brohier je
bio nezadovoljan; na Hortonovom licu oko usana jo uvek su se videle
linije koje su jasno izraavale njegov bes. Crte na Tajerinom licu
odavale su zamiljenu tugu, dok je naivni izraz lica Vala Boudena jo
uvek izraavao veliko iznenaenje koje se prosto skamenilo na
njegovom licu kao posledica saznanja o nesluenim tajnama posla
kojim se bavio.
Iako diskusija nje dugo trajala, bila je iscrpljujua. Prvi je govorio
Horton koji je izneo svoj nepokolebljiv stav: "Mi ne moemo dati vladi
Marka II - ni danas, niti bilo kada kasnije. Moramo da sruimo test
jedinicu i unitimo svaki dokument o jueranjim testovima, i to
moramo uraditi odmah. Ako ne budemo dovoljno brzi, propusitemo
ansu. Bilo ko zna dovoljno o principu po kome Mark II radi da ga
ponovo napravi - naroito nas etvoro - mora se zakleti u bilo kog
boga koga se boji da ga nikada nee predati ovim ljudima."
Na njegovo iznenaenje, upravo je Li bila ta koja mu se najee

suprotstavila. "Ima mnogo ljudi na objektu koji znaju delove


zagonetke - pet stotina svedoka je sino bilo prisutno," rekla je.
"Umesto da uradimo to to si ti predloio, mislim da bi trebali da
podrimo Gordija. Aneks sigurno ima hiljade razliitih veza sa
spoljanjim svetom. Trebalo bi da ih iskoristimo dok ih jo imamo, kao
i da nastavimo da ih koristimo sve dok nas potpuno ne iskljue,
Potreban nam je vei uticaj, a ne jo tajni. Ono to nama treba je da se
senator Vilman pojavi u poslednjim vestima, a doktor Brohier u
jutrarnjim."
Ali niko drugi nije delio njeno miljenje da oni mogu za tako
kratko vreme da organizuju kampanju, koja bi bila od neke vanosti.
Hortonov stav je na kraju prevagnuo nad Tajerinim, s obzirom na
neospornu injenicu da njegov plan nije zahtevao bilo kakvu saradnju
sa spoljnim svetom, za razliku od njenog.
"Mi ovo moemo sami da reimo," rekao je. "Dobro je da smo ovde
na svom terenu, gde imamo pristup. Kada je obeao da e njen
predlog biti drugi na listi prioriteta, ona je pristala.
Ali kada su izali iz prikolice, skoro istog trenutka su ih pozvali.
"Doktore Brohier doktore Horton! Ostanite gde ste, molim vas," Bio
je to Tejlor, jedan od vojnih neuniformisanih oficira veze iz portirnice,
koji je trao preko zapadnog terena Aneksa prema njima. "Opozovite
pse porunie, sve sam ih pronaao," rekao je u mikrofon koji je bio
prikaen na okovratniku, dok im se pribliavao.
"emu takva urba, sinko?" rekao je Brohier, koji je krenuo prema
njemu.
"Skoro ceo sat vas dozivamo i traimo svuda, gospodine," rekao je
Tailor koji je teko disao i kupao se u znoju. "Zovu vas na portirnici."
"Koga?"
Pokazao je prstom prema svakom od njih troje ponaosob.
"Doktora Brohiera, doktora Hortona i doktorku Tajer. Izvinite,
doktore Bouden - predsednik vas nije pomenuo."
"Predsednik?" pitao je Horton.
"Da gospodine. On vas eka dok vas mi traimo. Zamolio bih vas
da to pre poete..."
Pogledi koje je etvoro ljudi razmenilo izraavali su u isto vreme i
nepoverenje i strah. "Kaite da odmah dolazimo," rekao je Brohier i
pokuao da se uljudno nasmeje. "Svo etvoro."

etvoro ljudi je napravilo veu guvu u kabini nego u kombiju, a


oni u zadnjem redu su jo uvek pokuavali da zauzmu udobniji poloaj
kada se oglasio signalni ureaj a Mark Breland, koji je sedeo za svojih
stolom u predsednikom kabinetu, se pojavio na ekranu ispred njih.
"Dobar dan, gospodo doktori."
Pre nego to je Breland uspeo do kraja da otpozdravi, Brohier ga
je prekinuo. "Gde je doktor Grin? Da li je u federalnom zatvoru?"
Breland je trepnuo iznenaeno, a zatim se blago osmehnuo i
odmahnuo glavom. "Dobro," rekao je. "Prvo ono najhitnije." Podigao
je pogled, pogledao pored kamere i rekao: "Doktore?" pre nego to je
ustao sa stolice.
Malo kasnije Gordon Grin je seo na njegovo mesto.
Ugledali su njegov poznati zbunjeni osmeh. Pogledao je u desno i
naalio se: "ta mislite, kakve su vam anse da sednete za ovakav sto?
Moda da poklonite partiji pet hiljada dolara?" Zatim je pogledao u
kameru. "Zamolio bih da neko ovo slika? Moda e moji roditelji
poeleti da okae fotografiju na zid u trpezariji." Ponovo je skrenuo
pogled u desno. "Da li bi se predsednik slikao sa mnom?"
Iz daljine se uo Brelandov smeh.
U se borila sa prvobitnim iznenaenjem. "Gordi, jesi li dobro?"
"Dobro sam sada," rekao je. "Nedostajala si mi."
"ta radi tamo?"
Grin je upitno pogledao u desno, a zatim su oni uli Brelanda koji
mu je odgovorio. "Samo napred, reci im."
"Dobro," rekao je. "Dajem savete. Oni bi hteli da se i vi ukljuite. Sa
Okidaem izlaze u javnost za mesec dana, i izgleda da su ljudi ovde
prilino ozbiljni da ga prikau kako dolikuje." Naslonio se u velikoj
stolici, ruku prekrtenih na stomaku. "Drutvo, mislim da e sve biti u
redu. Mada ne mogu ba da poverujem da sam ja tako neto
izgovorio."

16
GARANCIJA

BON Istraivai jo uvek ispituju uzroke samoubilakog


bombardovanja ekspresnog voza na jednoinskoj pruzi Berlin-Bon, koje
se desilo u utorak. Na potresnim snimcima kamere vidi se mladi u
poslovnom odelu kako uzvikuje slogane mrnje ispred polupunog
eleznikog vagona samo nekoliko trenutaka pre same eksplozije u
kojoj su poginula dvadeset i dva putnika, a uniteno je trideset metara
june deonice pruge. "Ovo ne treba da se deava," rekao je slubenik
Doje Rejla.
Kompletan izvetaj / lista poginulih / video zapis eksplozije / dolazak:
/ vozovi i dalje saobraaju ali je red vonje reduciran
Ako se uzme u obzir da su ljudi, koji su bili "dobro povezani" mogli da
biraju izmeu vie od hiljadu kanala koji su imali dozvolu za
emitovanje privrednih vesti, reklama i zabavnog programa, u terminu
od 24h dnevno, plus mogunost da prate skoro ezdeset hiljada
neregularnih Undernet kanala, mora se priznati da je za sve pa ak i
za predsednika Sjedinjenih Drava, to bio izazov koji je pruao
mogunost da zadobije panju vie od nekoliko procenata
stanovnitva i to u isto vreme.
Meutim, nisu svi koji bi sebe nazvali Amerikancima bili "dobro
povezani."
Jedan postotak tih ljudi jednostavno nije ni eleo to da bude. Neki
od njih su aktivno uestvovali u kampanji protiv onoga to su nazivali
"umreenim umom", koju je Majki Adamson, osniva 'Pull the Plug'
organizacije definisao kao "elektro-stimulativno-preko-mastrubativno
stanje koje istie zabavu kao primarnu aktivnost, a naroito ambiciju i

dostignue." Meutim, veina disidenata se jednostavno povukla u


jedno od malih sela pokreta "Dobrodolih", koje je bilo odseeno od
ostalog dela sveta u pogledu sredstava komunikacije. Tamo je bila
dozvoljena samo tehnologija analognih komunikacija, i to onih koje su
uglavnom sluile za odravnje kontakta izmeu razuenih sela i koje
su se starale o tome da Zemlja nastavi emitovanje svog programa
zvezdama.
Osnovne usluge mree, u okviru bazinog rauna za
telekomunikacije za jedno domainstvo, ukljuivale su sve ono to je
svaka sedma porodica mogla da priuti ili sve ono to su te porodice
elele da imaju. Kanali News 1, News 2, Talk 1, Talk 2, Arc 1,
FedFacts, NetSearch, NetTeach, NetAgent, i MultiMail postavljali su
osnovne elemente interaktivne komunikacije u dnevne sobe nie
klase koja je zadrala jo uvek neiskorenjene dve sfere interesovanja:
ekonomiju i kulturu. Ironija je bila u tome to su se upravo zbog
nedostatka opcija ovi ljudi najlake bogatili. Oni su bili glavni primaoci
kablovskih veza, pasivni suneri koji su upijali svaku reklamu.
Ali upravo je prava povezanost bila investicija u keju su ljudi
srednje klase ulagali, a koju je via klasa uzimala zdravo za gotovo, a
svaki model prosveenog obrazovanja od nje zavisio. Dobro
poznavanje mree je od njih nainilo ne samo posmatrae, ve i
uesnike i otvorilo je vrata digitalnih i virtuelnih biblioteka po celoj
planeti. To poznavanje je podelilo publiku na milijardu delova,
ostavivi samo nekolicinu njih da pasivno prima nefiltrirane kanale u
realno vreme. Nijedan medijski dogaaj u novom milenijumu nije
uspeo da dominira celom polovinom od ukupnog broja povezane
publike. Poslednji dogaaj koji je privukao ak deset procenata onime
publike bilo je finale Svetskog kupa izmeu kotske i Sjedinjenih
Drava pre tri godine, a ono to je privuklo trideset procenata bio je
zemljotres na Santa Rosi koji je spustio severni raspon Zlatne kapije
osam godina ranije.
Iako je bio svestan potekoa, Mark Breland je eleo vie od svega
da se obrati naciji i vrio je pritisak na svoje osoblje da radi vredno na
tome da do toga doe.
"Ovo je neto to bi ljudi trebalo da uju iz prve ruke nemontirano
- porodice koje sluaju zajedno, svi posetioci sportskih barova koji
gledaju, svi ekrani u trgovakom sreditu elektronike koji prenose isti

kanal. Poput Ruzveltovih askanja pored kamina i sletanja na mesec,"


rekao je Breland. "elim da porazgovaram sa svima direktno, tako da
to uju prvo iz mojih usta a ne da o tome saznaju iz neke preraene i
skraene verzije."
"Ne moete promeniti ljudske navike," odbrusio je naelnik taba
Riard Nolbi. "Ljudi nee zaustaviti svoj ivot da bi seli i posmatratj
glavu koja govori pa makar bio u pitanju i trodimenzionalan kontakt
licem u lice. im joj postave pitanje ue predavanje a ne razgovor.
Ne, ja mislim da bi bilo dobro da dobijemo etrnaest posto uea injenica da smo dobili dozvole za etiri vrhunska zabavna kanala
koja e prenositi govor, ve je uspeh sam po sebi. Isto tako mislim da
jo uvek moemo da dobijemo i Financial Newswire i WorldMarket
koji bi otvorili va govor i na taj nain poveali nae uee na
esnaest posto."
"To nije dovoljno," rekao je Breland.
"Dodue, na advertajzing nee poeti u sledeih sat vremena, ali
e trajati sve do poetka prenosa", rekla je Ejmi Roe, direktor za
odnose sa javnou. "Ja ipak mislim, da imamo anse da postignemo
uee od dvadeset posto. A to se tie propagande koja e uslediti
posle samog dogaaja, mislim da e ona biti veoma velika - upravo je
sada oblikujem pomou algoritama ubrzanja, to znai da e
sedamdeset posto dogaaja biti pokriveno u roku od tri dana."
"Ja elim da tu cifru postignemo i pre zavrnog govora," rekao je
Breland. Koliko ve sutra, ja u biti ili heroj ili nitkov za milione ljudi
koji o meni nisu razmiljali jo od izbora. elim da zapamte gde su bili
kada su ovo uli. elim da nou to bude tema broj jedan svih
razgovora koji se vode u spavaim sobama i konferencijskim sobama
na internetu, a danju u vozovima."
"Vama, u stvari, trebaju brojevi telefona mas medija, a mas mediji
vie ne postoje," protestvovala ja Roe. "Sve se svelo na usko
specijalizovane i interaktivne pretplatnike kanale. Ako ljudi ne ele
da dou na stadion da posmatraju bejzbol, ta mi tu moemo?"
"Zar ugovorom o dozvolama nisu obuhvaene i neke obaveze u
oblasti graanske slube? Zar ne postoji neki nain da ih nateramo da
emituju govor?
"Postoji Sistem za vanredno emitovanje," ubacio se general
Stepak. Nikada nije korien za praenje multimedija u realnom

vremenu u toj men, mada probna oglaavanja treba da budu ili u


pisanoj ili u audio formi. Ako naznaimo za EBS moda i reimo sve u
nau korist."
"To bi bila propast," brzo je uzvratila Roe. "Nulti deo
auditorijuma gleda, a njegov stoti deo je uznemiren."
"Da li moe danas da obavi jedan mali test?" pitao je Breland,
gledajui u naunog savetnika Tetlbauma. Tetlbaum je bio zateen
pitanjem koje mu je bilo upueno. "Mogao bih, gospodine
predsednie. Ali nam takav jedan mali test nee nita znaiti. Veliina
testa jeste potencijalni problem."
Breland je neto progunao izrazivi svoje nezadovoljstvo i
okrenuo se prema drugima. "Osim ove nemerljive mogunosti, koji je
drugi razlog za ponovno aktiviranje EBS-a? Zato nismo ranije o
ovome razgovarali?"
"ak i kada bi emitovanje EBS-a bilo uspeno, jo uvek bi mnogi
bili uznemireni," ree Roe. "Undernet zajednica ne voli da njeni
serveri iz bilo kog razloga i u bilo koje vreme budu blokiram. Oni
jedva da toleriu testove od trideset sekundi, to znai da bi ih govor
od dvadeset minuta naveo da se organizuju za opoziv, ako ne i za
revoluciju."
"etrdeset i pet minuta," ispravio ga je Breland. "A moda i malo
vie."
Roe se trgla. "Da li vi to mislite ozbiljno?"
"Zato ne bih mislio ozbiljno?"
"Zato? Gospodine predsednie, mogu vam obeati etrnaest,
moda ak i esnaest posto na samom poetku. Ali ako govorite
neprekidno etrdeset pet minuta biemo sreni ako zadrite jednu
petinu do kraja. A cifre koje biste vi voleli da dobijete neete dobiti
sledeeg dana. Stavie, ukoliko od samog starta izazovete negativne
reakcije, nikada ih neete pretvoriti u pozitivne. Vi jednostavno
oekujete isuvie od ljudi."
"Naprotiv, ja mislim da vi malo oekujete od njih," odgovorio joj je
Breland. "Takoe mislim da vi ne razumete ta mi sve riskiramo, a ja
sam spreman da ak i za to preuzmem odgovornost. Planirate da
gledate prenos veeras?"
"Naravno, gospodine predsednie."
"Dobro. Neko mi je rekao da smo mi ti koji e platiti dozvole za

gubitak prihoda koji e oni imati kada budu prenosili obraanje


Dravne unije? "
"Ne. A upravo iz tog razloga ne moete nai nikoga ko ima dozvolu
za prenos emisija zabavnog tipa da to sprovede," rekla je Roe.
"Da li mi plaamo Dreamworks i Sony-Fox i Alliance za emitovanje
mog veeranjeg govora?"
"Da, gospodine."
"Onda da im platimo sve," rekao je Breland. Obavesti kanale koji
imaju dozvolu za prenos da emo ponovo aktivirati EBS stanicu u
trajanju od sat vremena, a sa poetkom u pola deset veeras.
Posavetuje ih da e im, ukoliko odre svoj sistem i ne prekidaju
emitovanje, biti nadoknaeni uobiajeni prihodi plus bonus od
dvadeset procenata za tehnike usluge. Kanali koji su se ve sloili
dobili su bonus od pedeset procenata."
"Da li onda odustajemo od reklamne kampanje?" upita Roe.
"Apsolutno ne. Sve to EBS treba da uradi jeste da emituje prenos.
Ono to vi treba da uradite je da ih stavite tamo gde im je mesto,"
rekao je Breland. "to se tie Underneta recite im da e nam trebati
njihova frekvencija na neko vreme veeras. Adekvatno izreeno
upozorenje bi trebalo bar malo da ublai njihovo ogorenje. I
obavezno treba da ih pozovemo da preu na drugu stranu. Moemo
da nabacimo nekoliko otrih opaski o Okidau i o Grinovom pismu, a
da ne pominjemo imena."
Direktorka za odnose sa javnou je gledala zbunjeno. Breland je
oduvek bio teak klijent ali retko kad je sasvim odbio njen savet.
"Gospodine, izvinite, ali da li ste sigurni da ovaj govor moe da ispuni
oekivanja na nain na koji vi to od njega oekujete? Zar ne bi bilo
bolje ii malo sporije, ciljajui prvo na najoseajniju publiku, a onda ih
upotrebiti da povuku i ostale u istom pravcu.?"
Breland je sam napisao govor, a Roe nije bila meu nekolicinom
onih koji su videli makar i mali deo tog govora. Ali ukoliko je ona na
ovaj nain pokukavala da izdejstvuje da bude meu tom manjinom,
onda se moe red da u tome definitivno nije uspela.
"Nema potrebe da se zamara oko toga," ree predsednik.
Ubeivanje je moj posao. Ti osvaja nihove oi i ui. Na meni je da
osvojim njihova srca i due." Nasmejao se i slegao ramenima
nonalantno. "A ukoliko nisam u stanju da to uradim, onda moda i ne

pripadam ovde. Baci se na posao sad - ima oko dvanaest sati pre nego
krenemo u otkrivanje.
Mark Breland je danima razmiljao pokuavajui da odlui koje bi
mesto bilo najbolje za njegovo obraanje. Da li da to bude obraanje
Kongresu sa podijuma dvorane Senata u pompeznom i formalnom
ambijentu zajednike sednice. Tome je doprinosila nepredvidivost
publike koja bi ga uivo posmatrala - 539 mukaraca i ena koji su mu
malo dugovali, a od kojih je on mnogo oekivao.
Da li da to izvede iz Ovalnog kabineta to bi izazvalo potovanje,
ali bi stvorilo distancu zbog irine velikog stola? Neki od njegovih
prethodnika koristili su ovu iluziju intimnosti kao svoju prednost, dok
su drugi pokuavali da budu to obiniji, ili jo gore, sitni i patetini.
Bilo je naravno i drugih opcija. Breland je ozbiljno razmatrao
nekoliko njih, ukljuujui i nastup iz bolnike sobe za hitne sluajeve,
sa glavnih stepenica policijske stanice, na ulicama okruga Kolumbija,
na strelitu Fort Noksa, u studiju sa publikom iz male "gradske
skuptine" i u uionici punoj dece. Na Nolbijevo insistiranje, tehnike
slube su se ponudile da govoru daju celokupni FX tretman, i da
naprave scenografiju koja bi Brelandu omoguila da se pokae u to
boljem svetlu.
Na kraju se odluio za dvoranu Senata. Delom zato to je ona na
vrhu hijerarhije od svih opcija, ali prvenstveno zato to je znao da e
njegove najvatrenije pristalice biti upravo tu sa njim. Meutim, dok je
stajao iza visokog podijuma i posmatrao njihova lica dok se obavezan
aplauz stiavao i dok su oni sedali na svoja mesta, pitao se da li je
napravio dobar izbor.
Govori kroz kameru, ne u nju...
"Smatramo da su ove istine oigledne - da je Bog svim ljudima dao
neotuiva prava kao to su : pravo na ivot, slobodu i tenju za
sreom."
"Svi prepoznajete ove red, Ovo su ideali amerikog eksperimenta,
ideali osnivaa ove nacije, obeanja koja je Amerika uvek ispunjavala
svojim graanima i svetu; ivot, sloboda i tenja za sreom."
"Ali nijedan od ovih ideala ne moe biti ostvaren, nijedno od ovih
obeanja ispunjeno, ukoliko nemamo osnovne preduslove
bezbednosti.
Zato je jedna od najeih ivotnih tema svuda u svetu tenja za

bezbednou. Ta tenja se izraava u mnogim aspekatima naeg


ivota: teimo za bezbednou nae nacije, bezbednou naih
domova, nae dece, bezbednou na poslu, u naim odnosima.
Svako od nas moe definisati ovaj blagoslov na svoj nain. Nekima
od nas je on potreban vie, nekima manje. Ali retki su oni ljudi koji su
svesno uredili svoj ivot tako da bi ovu tenju potpuno odbacili.
Ako nemamo takvu vrstu sigurnosti, iveemo u strahu.
Strahovaemo za sebe i one koje volimo. Plaiemo se gubitka, patnje
i smrti.
Ali ono to zovemo bezbednou nije samo odsustvo straha, to je
protivotrov strahu. To je samopouzdanje koje nam omoguava da
otklonimo najmranije misli i da prigrlimo najsvetlije nade. To je
izgled za budunost kome se vredi radovati. To je klju koji otvara
vrata beskonanih mogunosti naeg ivota. On ne garantuje nita, ali
uzima u obzir sve ono to je vano.
Neemo imati "dobar ivot" sve dok ne zadovoljimo ovu prvu i
najhitniju potrebu da znamo da smo bar na trenutak bezbedni. Sve
najbolje stvari za koje smo mi ljudi sposobni - muzika, umetnost,
knjievnost, uspesi u atletici, filozofija, pronalasci, milosre, pa ak i
sama civilizacija - deavaju se na zatienim mestima koje je sam
ovek stvorio.
Mi smo upravo u ovom trenutku na takvim skrovitim mestima.
Niko od nas ne bi bio ovde u Senatu kada bi se tu oseao ugroenim.
Ali na oseaj sigurnosti je subjektivno stanje uma. Ne radi se tu o
tome da li smo mi zaista bezbedni, ve da li se tako oseamo. Mi smo
ovde bezbedni, ali moda je ispod neijeg sedita sakrivena bomba iji
tajmer otkucava. Vi se oseate bezbedno tu gde ste, ali moda se
napolju neko krije i vreba da vas se doepa.
Interesantna stvar je da ak i sam razgovor o ovakvim stvarima
menja naa opaanja na trenutak. Da li ste razmiljali da e vam neko
postaviti bombu ispod sedita? Da li ste razmiljali da odete i proverite
jesu li vam vrata zakljuana ili da duboko udahnete vazduh?
Siguran sam da mnogi od vas jesu. Na sam pomen mogue pretnje
reagujemo kao da je u pitanju stvarana pretnja. Stalno procenjujemo
svoju bezbednost kao to to radimo kad vozimo u gustom saobraaju
na autoputu. Pokuavamo da ostanemo u linoj sigurnoj zoni - ni
suvie brzo, ni suvie sporo, ni suvie blizu. Na isti nain pokuavamo

da ivimo u jednoj takvoj linoj sigurnoj zoni.


Ali porazmislite sada o ovome: kada biste ovog trenutka ustali i
izali u etnju sami a obueni ba kao to ste sada, koliko blokova
biste morali da preete pre nego to biste izgubili taj oseaj
bezbednosti, uznemirenosti, nelagodnosti, straha? Da li znamo ta se
tamo negde nalazi? Da li znamo jesmo li u opasnosti? Neizvesnost je
neprijatelj bezbednosti.
Mogue su dve veoma pogrene procene. Jedna je da oseate da
ste u opasnosti onda kada ste, zapravo, bezbedni. Druga je da verujete
da ste bezbedni onda kada ste, zapravo, u opasnosti. Na nas kao na
naciju utiu i jedna i druga procena.
Vie od bilo kog naroda iz bilo kog vremena, mi, Amerikanci,
oduvek smo pokuavali da ostvarimo bezbednost kroz oruje.
Oseamo se monima kada nosimo oruje. Ono ini da se mi oseamo
sigurno. A da li je stvarno tako?"
Desna strana dvorane se malo uskomeala kad su se vrata otvorila
i kada je neki ovek uao. Nosio je narandasti lovaki prsluk i puku i
svi su zurili u njega. Zatim su poeli glasno da protestvuju i zovu
straare dok se on penjao na podijum i prilazio Brelandu. Zastao je na
korak od podijuma, podigao puku na rame i uperio je pravo u
Brelandovu glavu. Dvoranom se najpre proneo kolektivni uzdah, a
zatim muk, dok su kamere pratile ovaj udan dogaaj.
"Potreban je samo jedan pucanj u ovoj prostoriji da promeni
opaanje svih nas etiri stotine i deset ovde prisutnih," rekao je
Breland. "Dovoljan je samo jedan pucanj da razbije va lani oseaj
sigurnosti. Ono to vidite ispred sebe je jednaina straha nenaoruani, bespomoni ispred naoruanih. I u celoj naoj istoriji
postojao je samo jedan nain na koji su ljudi reavali ovu jednainu."
Breland je napipao futrolu pitolja na leima u kojoj je bio
automat od 9mm i potegao ga.
"Kakav uas," uzviknuo je neko sa gornje platforme - kao da je
predsedavajui skuptine - pomislio je Breland.
Podignuo je desnu ruku i uperio pitolj u lice naoruanog oveka
nasuprot sebe.
Dvorana se opet uskomeala i uznemirila. "Moete da vidite
odgovor - jednaina je skoro reena," rekao je Breland nadvikujui se
sa bunom masom.

"Jedini odgovor pitolju je drugi pitolj. Moemo da gradimo


zidove i zakljuavamo vrata, ali zid nije nita drugo do nain da se
sakrijemo, brava samo nain da prolongiramo ono to e se desiti.
Jedim odgovor na pitolj koji imamo je drugi pitolj. Sigurno unitenje
i jedne i druge strane, isti princip od kog smo zavisili za vreme
Hladnog rate, samo u najmanjoj moguoj meri. Dva oveka, dva
pitolja. Ravantea. Bezbednost."
Svi su ga sada paljivo sluali iznenaeni njegovom teatralnou i
istrgnuti iz svojih uobiajenih prijatnih i samozadovoljnih misli.
"Ali postavite sebi sada pitanje: da li je ovo zaista bezbednost?"
nastavio je pokazujui na oruje slobodnom rukom. "Da li se sada
oseate isto tako bezbedno kao kada ste mislili da u ovoj prostoriji
nema oruja? Moram vam rei da ja lino mislim da je ovo jako
nesigurno sredstvo za stvaranje oseanja sigurnosti.."
Ove njegove rei izazvale su nelagodan smeh, to je Breland isto
tako prihvatio sa osmehom. "ini mi se da ima mnogo vie stvari koje
mogu da krenu naopako i da crtaju mnogo ozbiljnije posledice. im mi
se da mi moj pitolj ne moe da vrati sve ono to njegov pitolj moe
da uzme od mene.
Rei u to ponovo: moj pitolj ne moe da mi vrati ono to njegov
pitolj moe da uzme od mene. U ovom trenutku ja nisam tako
slobodan kao to sam bio kada niko od nas nije bio naoruan. Ja nisam
tako siguran kao to sam bio kada niko od nas nije imao tu mo da
ubije jednim trzajem prsta.
Da li bih se oseao i malo bolje kada bih znao da ste vas deset,
pedeset ili sto takoe naoruani? Da li bih to od ove dvorane opet
napravilo jedno graansko drutvo? Ili bi samo povealo broj sumnji
zbog kojih bi brinuo? Ili bi povealo prilike za nesree i izglede za
nerazumevanje?"
Spazio je u prvom redu poznat lik "Senatore Bejnz, kada ste
prolog meseca raspravljali sa senatorom Kastinom u vezi zakona o
iniciranom samoubistvu, da li mislite da bi va dijalog bio unapreen
da ste obojica pri ruci imali automatske puke?"
Ovo pitanje izazvalo je buku i podsmeh, jer je debata o LumisFajger zakonu ve dugo godina bila najvatrenija i najotrija. Ustajui,
Bejnz je odgovorio: "Bojim se da bi njihovo prisustvo uticalo na
trajanje dijaloga, gospodine predsednie. U svakom sluaju, on bi bio

krai."
Nisu sve televizije zabeleile ovaj komentar, ali su zato sve
uhvatile smeh koji je usledio i razbio tenziju u dvorani. Dok se smeh
stiavao, predsednik i naoruani ovek u narandastoj odei spustili
su svoje oruje.
"Istina je da samo kada smo stvarano bezbedni moemo da
uivamo potpunu slobodu govora. Ukoliko strahujemo da e nas
pitolj uutkati naa sloboda je dovedena u pitanje.
Samo onda kada smo zaista bezbedni moemo da uivamo
potpunu slobodu okupljanja. Ukoliko se plaimo da emo postati meta
terorista, naa sloboda je dovedena u pitanje.
Samo onda kada smo zaista bezbedni, moemo da radimo na sebi i
gradimo budunost.
Pre nekoliko meseci su do mene dole vesti o udesnom novom
pronalasku. O pronalasku koji nam, po prvi put, prua jo jedan
odgovor na pitolj uperen u nas. Morao sam da razmotrim da li emo
kao ljudi i kao nacija, biti bezbedniji ako upotrebimo taj pronalazak.
Posle dugih konsultacija sa svojim Kabinetom i svojom saveu,
zakljuio sam da je odgovor pozitivan."
Doetao je do ivice podijuma i spustio pitolj. Naoruani ovek mu
se pribliio i spustio svoje oruje pored njegovog.
"Straaru, molim vas odnesite ovo," rekao je Breland. Dok je
straar prilazio Breland se okrenuo prema oveku u narandastoj
jakni. "Hvala vam na pomoi, majore Imhof."
Imhof otpozdravi ustro i napusti podijum. Za to vreme publika je
bila nestrpljiva i iekujui ono to e uslediti, askala je lagano.
Mnogi su povezivali njegove rei sa glasinama i demantijima koji su se
uli zadnjih mesec dana. Breland je ak mogao da uje i aputanja:
Okida - on pria o Okidau. Grinovo pismo nije bila obmana.
"Tako je bolje," rekao je Breland ponovo se vraajui na podijum
dok je straar skupljao oruje. "Oseam se bolje bez tog pitolja u
rukama, kao i bez onog drugog koji je bio uperen u mene. To je zato
to ne elim da ivim na taj nain. Ne mogu da zamislim da biste vi
mogli tako da ivite.
Doao sam do zakljuka da bezbednost koju nam nae oruje
prua nije prava stvar. To je obmana, senka prave stvari. Naoruano
drutvo nije civilno drutvo. To je ubilako, prestravljeno drutvo.

Bosna u prolom, Kamir i Egipat u ovom veku. A Amerika u oba.


Oruje je prvi izbor nae strahovite potrebe za odbranom. Ono je
takoe prvi izbor nae kriminalne populacije koja se brani od
nametanja tue volje.
ta nam je drugo preostalo? Da postanemo i sami ili jedni od onih
koji nose oruje, ili izbeglice koje bee sa ulica, skrivaju se u svojim
domovima, 1 bee sa podruja zahvaenih ratom.
Ali, i u jednom i u drugom sluaju opet zavravamo kao rtve.
Mnogo njih je isto tako zavrilo, strano mnogo njih."
Ogromni ekran na zidu iza Brelanda prikazivao je predsedniki
peat. Zatim se na ekranu pojavila bela digitalna mapa na plavoj
podlozi sa pedeset i dve drave koje su bile oiviene crnom bojom.
Male crvene take poele su da se pojavljuju - naizgled bez ikakvog
reda, broja koji je stvarao utisak iluzije jer su se njegove cifre, koje
su takoe bile crvene i velikom brzinom se menjale, u isto vreme
pojavljivale ispod poluostrva Florida.
"Nema velianstvenog zida od crnog mermera za rtve naeg
okrutnog rata. Njihovi mali spomenici rasuti su po gradskim i
crkvenim grobljima od Atlantika do Pacifika," rekao je Breland. "Ali
voleo bih da postoji jedan takav spomenik zato to bih onda mogao da
zaboravim svu statistiku i jednostavno vas zamolio da ga pomerite s
jednog kraja na drugi. I pre nego to biste to zavrili shvatili bi zato
se neto mora promeniti.
Sam spomenik nikada ne bi bio zavren. On bi ubrzo nadmaio
vijetnamski Memorijal. U stvari, trebalo bi svake godine dodavati po
jedan koji bi bio veliki koliko i spomenik podignut poginulima u
Vijetnamu.
I to se ve dogaa skoro ceo vek - na sopstveni stogodinji vek.
ak i u najgorim godinama tog uasnog vijetnamskog konflikta
broj izgubljenih ivota u dunglama i na pirinanim poljima June
Azije bio je upola manji od broja izgubljenih ivota na ulicama i u
domovima Amerike. Trebalo je boriti se petnaest godina da bi se na
zid stavila imena pedeset osam hiljada veterana. Za tih istih petnaest
godina Amerika je sahranila blizu pola miliona graanskih ivota
izgubljenih u naem domaem ratu - to je devet puta vie.
ak i kada bismo uzeli prvi dan novog milenijuma kao poetnu
taku za na graanski memorijal, trebao bi nam zid koji je dovoljno

dugaak i pet metara visok da okrui taj reflektujui pul."


Iza Brelanda broja je jo uvek odbrojavao, a take su se jo uvek
pojavljivale. Preko najveih gradova sada su se nalazile rune
tamnocrvene mrlje, dok su ak i najmanje drave bile prekrivene tu i
tamo crvenim mrljama.
"Svake godine od naeg oruja pogine onoliko ljudi koliko ih je
umiralo od side kada je ona bila na vrhuncu, vie nego u saobraajnim
nesreama, dva puta vie od smrtonosnog dejstva alkohola, i etiri
puta vie od ilegalnih droga.
Prole godine, stopa smrtnosti bila je trea po visini u naoj istoriji:
etrdeset i est hiljada trista etrdeset i jedan."
Zastajui Breland se okrenuo da bi potraio prikaz poslednjih pet
hiljada i vie rtava koji su bili obeleeni na mapi. Svu prisutni u
dvorani su zanemeli. Kasnije je saznao da su ak i novinari koji su
komentarisali prenos zapazili taj jezivi muk.
"Trebalo bi nam tri dana da sa ovog mesta samo proitamo njihova
imena. Trebalo bi mi nekoliko meseci da vam ispriam sve njihove
prie. Ali ne mogu da dozvolim da oni ostanu samo brojevi bez imena i
lika." Podigao je ruku i pokazao laserskim upravljaem na taku u
junom Ajdahu. Digitalni zum-sistem pretvorio je i sliku take u sliku
oveka sa licem sove i razbaruenom plavom kosom i irokim
osmehom.
"Don Karpani, trideset jedna godina - nagraivan kao nastavnik
engleskog jezika i pokrovitelj dramske sekcije u koli Mening Central
Haj" rekao je Breland i pritisnuo taster na laserskom upravljau. Na
zaprepaenje mase na ekranu se pojavila druga fotografija na kojoj
je Karpam leao na parkingu u krvavoj koulji u lokvi krvi licem
okrenut prema zemlji. "Na njega je pucao esnaestogodinji uenik
Majki Pejs, koji je doneo oev pitolj u kolu da bi ubio svoju bivu
devojku."
Jo jednom je pritisnuo taster i taka nedaleko od Hjustona
pretvorila se u fotografiju na kojoj je bila crnokosa devojica
panskog porekla bucmastih obraza i osmeha koji je bio tako irok da
su joj se videli maltene svi zubi. "Huanita Ramirez, pet godina. Na
sledeoj fotografiji leala je u praini ispred bungalova u kom su bila
tri stana. "Huanitu je pogodio zalutali policijski metak. U pitanju je bila
policijska hajka koja se zavrila tri bloka dalje. Devojica se igrala sa

lutkama u dvoritu, a stariji brat je posmatrao sa terase."


Sledei pritisak na taster pokazao je na mesto koje se nalazilo
nedaleko od Los Anelesa, pojavila se fotografija tinejdera iz Azije,
Dejvida ena. "Dejvid en je bio odlian student na Point Rejz
akademiji koja je pripremala studente za fakultet. Nedelju dana posle
svog pozdravnog govora na ceremoniji povodom zavretka
kolovanja, sredio je svoju sobu, uzeo automat 357 iz zakljuanog
kredonca u kancelariji svoje majke i izvrio samoubistvo u umi iza
porodine kue." Na zastraujuoj policijskoj fotografiji videlo se da je
en sebi razneo pola glave. "Dejvid je ostavio poruku svom ocu u
kojoj se izvinjava to ga je razoarao, a majci poruku u kojoj se
izvinjava za nered koji je napravio."
Na poslednjoj fotografiji nalazila se crnkinja srednjih godina
Dulija Majers. "Dulija je pola da kupi mleko i hleb u Ridmartu, kada
ju je neko zaustavio i opljakao je, a onda joj pucao u vrat. Posle pola
sata iskrvarila je do smrti na ploniku, nemona da potrai pomo.
Njeno troje dece jo uvek ne moe da shvati kako je neko mogao da je
ubije zbog novanice od dvadeset dolara. To se desilo pre samo dve
nedelje deset blokova od Kapitola."
Poto je pokazao njenu sliku, Breland se okrenuo prema publici.
"Molim vas, razmislite jo jednom - koliko smo mi, u stvari, bezbedni?
Iskren odgovor bi bio: ne dovoljno. Ni upola koliko bi trebalo.
Da li bi prethodni odgovor mogao da spasi ove ljude? Da li bi vie
oruja uinilo da svet u kome oni ive bude bezbedniji? Ja u to ne
verujem, iako drugi moda drugaije misle.
Ali ujedno verujem svim svojim srcem, a to je da postoje neka
mesta koja nisu trebala da se pretvore u utvrenja da bi bila
bezbedna. Neka mesta gde oruje jednostavno nije dobrodolo,"
rekao je Breland. "Nae kole, crkve, ulice, javni prevoz, sudovi i
dravne kancelarije, nai domovi i da.. ak i naa zakonodavna tela sva ova mesta bi trebalo da budu sveta."
Ovo je izazvalo prvi pravi aplauz te veeri, moda ba zato to se
publika uzdravala cele veeri, aplauz je prerastao u ovacije koje su
trajale vie od jednog minuta.
"Sada u vam poveriti jednu malu prevaru," rekao je kada se
publika zadovoljila. "Nisam se uplaio kad mi je major Imhof priao.
To je zato to sam znao da njegova puka nije bila napunjena. Znao

sam to ne zbog njegovog obeanja, ve zato to je ova zgrada


zatiena pronalaskom o kojem sam vam govorio - a to je ivotni tit.
Da je major Imhof pokuao sluajno ili namerno da ue u Kapitol
sa napunjenim orujem, naiao bi na neprijatno iznenaenje. Municija
u njegovom oruju bi bila nasilno unitena onog trenutka kada bi
dola u kontakt sa zatitnim poljem ivotnog tita. Njegovo oruje bi
bilo ili uniteno ili neupotrebljivo a on sam bi trebao da se smatra
srenim u sluaju da proe bez povreda.
ivotni tit nam daje mogunost da razoruamo neku osobu a da
pri tom ne poteemo oruje. ivotni tit koji titi Kapitol je samo jedan
u nizu od skoro pet stotina koje drava i vojska po celom svetu ve
koriste. ivotni tit je takoe tajna tehnologija koja se koristi u
amerikoj humanitarnoj kampanji oslobaanja sveta od nagaznih
mina i neeksplodirane municije iz ratova koji su se vodili u
dvadesetom veku.
To je samo poetak onoga to moemo i hoemo da uradimo sa
ovim udom tehnologije. Ali elim da vam prvo ispriam neto to
neemo uraditi.
Neemo dirati u Drugi amandman. Neemo uzeti ni jednu jedinu
puku od bilo kog vlasnika koji ima dozvolu za noenje oruja. U
umama nee biti ivotnih titova - lovci mogu da love i dalje kao to
su to oduvek i inili. Nee ih biti ni u streljanama i na strelitima strelci e i dalje nastaviti da pucaju do mile volje. Neemo doi u vau
kuu i odneti vae oruje iz fioke, ali istovremeno elimo da vi sami
snosite teret samoodbrane.
Ali uiniemo sve to moemo da bi vaa deca bila bezbedna.
Uiniemo sve da bi ulice ispred vaih domova bile bezbedne.
Poeemo tako to emo otkloniti tu sramnu mrlju sa amerikog
drutva. etrdeset hiljada mrtvih. Mi moemo bolje. Mi moramo
bolje."
Breland nije saekao aplauz. Crvene take na mapi poele su da
nestaju im je Breland po prvi put pomenuo novo ime Okidaa, da bi
se vremenom potpuno izgubile, i umesto njih u centralnom delu mape
pojavio se veliki i neobian simbol - stilizovana bela golubica rairenih
krila na plavom krugu Ujedinjenih Nacija.
"Sutra ujutru e na mestima koja su ve zatiena ivotnim titom
ovaj znak biti istaknut. Ovo nije golubica mira - kao prava ptica ona je

agresivna u odbrani svoje teritorije. Ona je ujedno i upozorenje


agresorima i zatitnica nevinih. A verujem i nadam se da e ona
postati esto vian i dobrodoao znak.
Jutros sam dao instrukcije direktorima projekta ivotnog tita da
poveaju postojeu proizvodnju kako bi mogli da isporue ukupan
broj od petnaest hiljada jedinica do kraja ove godine. Moja namera je
da se oni koriste za otklanjanje oruja i bombi sa mesta gde
jednostavno ne pripadaju.
Postaviemo ih u gradske kole, tako da e vaa deca i njihovi
nastavnici biti zatieni od nasilnikih bandi i delinkvenata. Nee se
vie deavati masakri poput onog u koli Henri Ford Haj.
Postaviemo ih u pote i sudove i dravne zgrade, tako da moete
da otvarate potu i zavravate svoj posao bez straha od terorizma.
Nee vie biti tragedija poput onih u Oklahomi ili u Ostinu.
Postaviemo ih i na aerodrome onda kada avioni treba da polete,
tako da moete da putujete slobodno i spokojno. Nee se vie deavati
letovi poput leta 209.
Dodeliemo jednu desetinu ukupne proizvodnje crkvama,
hramovima i sinagogama, tako da ljudi mogu da uivaju zatitu i Boga
i nauke. Vie se nee ponoviti bombardovanje Bet El.
Da pomenem i ovo - anonimni donator je ve platio trokove ovih
jedinica, to znai da ni jedan dolar od poreza nee biti upotrebljen u
ove svrhe.
Takoe sam odluio da dam uzorke i specifikacije ivotnog tita
naim prijateljima po svetu: za poetak Velikoj Britaniji, Kanadi,
Izraelu, Nemakoj i Japanu. Nastaviemo da traimo naine da
koristimo ivotni tit ovde, kod kue. Niko u sutini nema uroeno
pravo da baci bombu na dravnu svojinu bilo da su u pitanju autoputevi i mostovi, ili nacionalni parkovi, spomenici i muzeji.
Da bi podrali ove napore, nastaviemo da poveavamo
proizvodnju sve dok ne doemo do one take kad ne budemo imali
vie ideja. U isto vreme intenzivno emo raditi na istraivakom
projektu koji bi imao za cilj smanjenje broja i trokova ivotnog tita,
tako da bi plasmani koji sada nisu mogui, bili izvodljivi u budunosti.
To su neke od stvari koje emo uraditi.
Sada - evo ta vi moete uraditi. Prvo, moete nam pomoi da
pronaemo to vie naina da spasimo to vie ivota. Postavljen je

slobodni Web sajt za primanje vaih sugestija u pogledu javnih


plasmana Okidaa." Dok je govorio, iza njega su se pojavljivale
putanje.
"Vaa saznanja o sopstvenom komiluku, ljubav pema porodici i
drutvu i saaljenje prema sugraanima, su dobrodoli i sigurno e
nam posluiti kao vodi.
Drugo, moete zamoliti vae guvernere, majore, zakonodavce da
uestvuju u projektu Pomo ivotu. To je na plan koji bi omoguio
proizvodnju ivotnog tita u okviru dravnih i lokalnih organa vlasti
tako da bi oni mogli da vam prue isti kvalitet bezbednosti koji mi
nameravamo da pruimo na saveznom nivou. Najzad, u narednih est
meseci neki od vas e biti u mogunosti da sami kupe ivotni tit od
proizvoaa koji imaju licencu i koriste u sopstvenom utoitu.
U poetku e prodaja biti svedena na vlasnike velikih stanova za
vie porodica kao to su stambene zgrade, finansijske institucije kao
to su banke, drutveni smetaj kao to su hoteli, javna mesta kao to
su etalita, i komercijalna svojina kao to je kancelarijski prostor.
elim da ovi vlasnici budu u mogunosti da ponude bezbedno
okruenje svojim stanarima, klijentima, kupcima i svojim radnicima - i
da ga to vie reklamiraju. Nita nee pomoi irenju blagoslova
ivotnog tita bre i dalje od amerikog kapitalizma sa starim
nainom konkurencije.
Ali podii emo tu restrikciju to bre moemo i smanjiti cenu kad
god to moemo. Jedva ekam dan kada e simbol ivotnog tita biti
isto tako est kao nalepnice auto-kluba ili ig na kreditnoj kartici, i
kada bezbedno okruenja ne bude vie neto neobino ve neto to
se podrazumeva kao to je erkondin ili nemogunost pristupa.
elim da budem veoma jasan u vezi neega - sutra nije prvi dan
Utopijskih Amerikih Drava. ivotni tit nas nee uiniti moralnijim
ljudima ili razreiti sukobe koji veoma esto prerastu u nasilje. On nije
arobni tapi koji e izbrisati ubistvo i samoubistvo ili glupost i
pohlepnost preko noi. On nije garancija - on je samo sredstvo koje
moemo da upotrebimo da bi izgradili bolje drutvo. Moraemo da
radimo veoma naporno i brzo. Moraemo da prihvatimo neke
kompromise i uinimo neke ustupke da bismo stvorili pravo drutvo.
Ali ovo su, verujem, manji kompromisi od onih koje ve inimo.
Razmislite o svim onim mestima u kojima ste se navikli na metalne

detektore, preturanja po torbama, naoruane straare i koliko puta


ste se samo uplaili. To su sve beznaajna privikavanja u odnosu na
privikavanja etrdeset hiljada porodica svake godine koje gube oca,
majku, dete, polubrata ili polusestru, supruga ili suprugu.
Bendamin Frenklin nas je upozorio: 'oni koji mogu da se odreknu
osnovnih sloboda da bi dobili malu trenutnu bezbednost ne zasluuju
ni slobodu ni bezbednost.' Frenklinov duh moe mirno da odmara, jer
se Okida suprotstavlja upravo ovoj staroj jednaini u kojoj se sloboda
razmenjuje za bezbedost. Mi moemo a i hoemo da imamo i vie
slobode i vie bezbednosti. To je obeanje ivotnog tita i to je ono to
vam ja obeavam.
"Hvala vam - i neka vas Bog blagoslovi."
Ovacije koje su usledile bile su neto potpuno novo u istoriji
Kongresa - ili u najmanju ruku neto neponovljivo za publiku koja je
svemu tome prisustvovala. Trajale su vie od deset minuta pa su se
ak nastavile i poto je Breland napustio podijum - pri emu je odmah
bio okruen i umalo pregaen od strane kako srdanog rukovodstva
Senata i Kue, tako i ostalih lanova vlade i vodja opozicije u
Parlamentu. Formalno ponaanje je nestalo u izlivu entuzijazma koji
je odjednom ispunio dvoranu.
A onda se niotkuda pojavio senator Grover Vilman reen da
raisti prolaz za predsednika. Uz Vilmanovu pomo, Breland se
polako probijao do centra i iao ka duplim vratima. Dok se masa
tiskala, potpredsednik je prekinuo sednicu parlamenta.
Ejmi Rose i Aron Goldstajn ekali su Brelanda u njegovoj limuzini.
Goldstajn vidno uzbuen, vrsto stee predsednikovu ruku, zahvali
mu se i oi mu se zasijae od suza.
"Ovo je, ovo je bilo neverovatno, gospodine," ree Roe, skidajui
naoare.
"'Progutali' smo udeo koji ste nam zagarantovali, ali lista
gledanosti - cifre su se poveavale od poetka do kraja kao da su ljudi
zvali svoje prijatelje i govorili - 'Da li gledate ovo?' Ja nisam bila u
pravu gospodine predsednie. Ja nisam bila u pravu, a vi jeste."
Umoran od svega Breland se zavali meu jastuke i nasmeja se.
"Bojim se da je isuvie rano da bismo bili sigurni u to, gospoice
Roe. Ali ipak hvala."
"Ja to mislim ozbiljno," ree ona nagnuvi se prema centru za

komunikacije u kolima.
"Da li elite da vidite neki odreeni kanal gospodine? Da ujete
kakve su reakcije ili analize?
"Ne ukljuujte ga, molim vas," ree on. Ako e jedino priati o
mojoj nereenoj meksikoj igrici sa majorom, priznajem da ne elim
nita da znam o tome bar do sutra."
"Do ujutru e sve splasnuti - sloi se ona. Recimo da u otprilike do
deset sati ve imati jasnu sliku o tome kako je sve prolo i kako je
prihvaeno u javnosti. Moda bismo mogli tada da se vidimo?
"Dogovoreno. Doi u," ree predsednik i zatvori oi.
Te noi vei deo osoblja Ejmi Roe nije spavao. Ukoliko nisu pratili i
analizirali javno mnjenje, onda su se trudili da ga oblikuju. Odmah
posle govora, 'Frontalci' su bili najzauzetiji, stavljajui se na
raspolaganje za intervjue na kanalima za vesti i za ustre rasprave u
gradskim skuptinama.
Kako je no odmicala i formalne analize su zavrene, teret je pao
na 'Pozadince', koji su slali poruke odborima na Undernetu i javnim
sobama za etovanje na internetu, satima pre govora. Sa diskretno
savijenim zastavama vernosti i svojom anonimnou koju su titili
vilenjaci, pseudonimi, i najbolje cigarete i ogledala slube dravne
bezbednosti, Pozadina su svrstavali i isticali one teme koje je Roe
elela da potencira.
Do kraja Roe je pravila listu fraza i krilatica koje bi bile dobre za
propagandu. "Naoj deci nije mesto na ratitima" kao i varijante
tehiki nepreciznih fraza tipa "Ovo nije kontrola oruja - ovo je
kontrola metaka" i one koje zbog loe upotrebe gramatike jo vie
istiu poruku "Mrtvim ljudima nisu potrebna prava i oni nemaju
slobode."
Posmatrai analitiari nosili su teret do rano ujutru pravei
spiskove i klasifikujui, traei iskristalisane take gde se diskusija
zaotravala u argumet a miljenja se potpuno razlikovala. I upravo je
u tom trenutku nesigurnost nestala - maltene kao da je ona deo
kvantnog talasa funkcije - a pozicije manjine i veine bile su
definisane.
Kao to je i obeala, do deset sati sledeeg jutra Roe je imala

pripremljen opsean izvetaj za Brelanda i ostale vodee ljude na


sastanku - Nolbija, Stepaka, vrhovnog tuioca Dorana Daglasa,
direktora FBI-a Edgara Milsa i savetnika pri dravnoj bezbednosti
Ansona Tripa.
"Jutros je bilo jako dinamino kod nas," rekla je. Velika izloenost
medijima, visoki ulozi, rekordno visoke devijacije. Sedamdeset
miliona kontakata na sajtu za predloge - a svaki deseti je ostavio
poruku."
"Mnogo e vremena proi pre nego to mi doemo do cifre od
sedam miliona Okidaa," rekao je Nolbi.
"Vei deo poruka nisu sugestije, ve izrazi podrke. aljem vam
svima kratak pregled i izvode tako da moete da vidite kako izgleda
pozitivna strana. Statistika je odlina kada su u pitanju udate ene sa
decom i mukarci preko etrdeset godina."
"A kakva je negativna strana?" pitao je Breland.
"U samom startu se javila velika vrednost nesigurnosti u pitanjima
koja se tiu geopolitike. Niste rekli mnogo u vezi vojnih pitanja i
odnosa sa inostranstvom - previe ste potencirali domaa pitanja. A u
publici su bili nai ljudi i ene u uniformi, nai veterani i svi njihovi
pomonici - ljudi koji sasvim dovoljno znaju o vojnoj problematici,
tako da samim tim mogu da postave i teka pitanja."
"Ista pitanja koja mi postavljamo ve godinu dana,
pretpostavljam," rekao je Trip.
"Imajui u vidu da nisam uestvovala u razgovorima, ostavila bih
tu analizu drugima," rekla je Roe. "Ali to emo morati brzo da
obavimo kako bismo mogli da govorimo direktno o ovim pitanjima.
"Koliko brzo?" pitao je Breland.
"Do kraja dana ukoliko je to uopte mogue. Predlaem vam da
razmislite o nekoj osobi koja ima vrste veze sa vojnim krugovima
Potomka. elimo da ta osoba bude od poverenja.Ja predlaem
generala Stepaka, mada svi iz vrhovnog Vojnog taba ispunjavaju u si
ove."
"Uz vae doputenje, gospodine, sastau se sa generalom
Medisonom kako bismo to razmotrili," rekao je Stepak, gledajui u
Brelanda.
"U redu."Roe je potvrdno klimnula glavom.
"Imam neke podatke koje bi trebalo da pogledate, generale -

moda kada ovde zavrimo" rekla je.


"Sada dolazimo do glavnih aktivnosti - imamo tri teke oblasti i
jednu laku.
"Prva teka oblast je rana koju ste sami sebi zadali. Dramatino ste
poveali interesovanje javnosti, gospodine predsednie. Takoe ste ih
naterali da gledaju neto to ne ele da vide, i rekli im da je njihov svet
gadnije i opasnije mesto nego to su oni ranije mislili. Od ovog
trenutka, moraemo da se borimo da ispunimo ta oekivanja."
"Sve to se deava bie uporeivano sa idealima sa kojima ste se vi
poistovetili, umesto sa dojueranjom stvarnou, tako da postoji
velika opasnost da doe do scenarija Gorbaov - gde ete umesto da
zadobijete poverenje za stvaranje progresa biti okrivljeni kada do
njega ne doe onoliko brzo koliko bi to njima odgovaralo. Ima mnogo
stvari koje mi moemo uraditi, ali neophodno je da itav tim uloi
napor da bi sve to funkcionisalo kako treba.
"Dobro ste me iskritikovali", ree Breland. "Nastavite".
"Da, gospodine," ree Roe.
"Druga teka oblast je bila potpuno predvidiva - masa njih koja je
za Drugi amandman ne pada na vaa ponovna obeanja. Oni misle da
ste vi protiv njihovih puaka. Najneumereniji glasovi govore da ste
prodali duu internacionalnom levom krilu i da je ovo poetak borbe
koju oni oekuju ve pedeset godina. U pitanju je borba savezne vlade
da razorua Amerikance pre predavanja suvereniteta generalnom
sekretaru Ujedinjenih nacija. Dosta se govori o organizovanju
oruanog otpora, mada se uglavnom vie dizala galama nego to se
stvarno do sada pucalo."
"Da li je bilo pucnjave uopte?"
"One sluajeve koje mi nadgledamo definisao bih kao individualne
izraze prkosa", ree direktor Federalnog istranog biroa. "Nije bilo ni
mrtvih ni povreenih".
"Koliko je takvih sluajeva?"
"ezdeset tri - od toga se dve treine sluajeva desilo zapadno od
Misisipija".
"Ne bih se iznenadio kad bi ili 'umereni elementi' ili proizvoai
municije izali na sud pre roka traei nalog protiv Okidaa - odnosno
ivotnog tita," rekao je vrhovni tuilac Daglas. "Dodue, mi ve
pripremamo odgovore na potencijalne osnove za njihove tube. Mada,

sumnjam da e iko moi da izdri taj program vie od nedelju dana".


"Moja najvea briga je da ove teorije zavere drimo na liniji odakle
e one moi da 'dre predavanje' onima koji su preli na suprotnu
stranu", rekla je Roe.
"Moramo da budemo veoma oprezni i izbegnemo pogrene poteze
koji bi na bilo koji nain mogli da prue ovim optubama
punovanost."
"Sreno", ree Mils. "Ovi ljudi e verovati u ono u ta ele da
veruju, sa ili bez onoga to kod njih prolazi kao dokaz. Osim toga
moda su oni u pravu. Moda mi stvarno jesmo protiv njihovih puaka,
ukoliko teko oruje koje nestaje iz vojnih arsenala poslednjih
dvadeset godina zavrava u njihovim rukama. Ne postoji ni jedan
razlog da bi ikome ko ivi u Ajovi ili Ajdahu bila potrebna
protivtenkovska raketa ili SAW.
Breland je dovoljno uo o toj temi. "Koja je trea oblast?" pitao je
Roe.
"Kriminalni oportunizam" rekla je. "Najverovatrnje e doi do
porasta stope kriminala i ubistava, u trenutku kada ivotni tit
postane stvarna pretnja njihovim ambicijama".
"Da li ljudi otvoreno priaju o tome?" upita Breland. "Mislim na
prie tipa: 'daj da istrimo vani i ubijemo nekog dok jo moemo.'"
"Dovoljno da zapale fitilj", ree ona. "'Ne oklevajte - sredite
kuku'. To sam videla svojim oima u sobi za etovanje sa temom
'mrnja prema enama.'"
"Na neke ljude ne teba troiti rei", ree Stepak uz otvoreno
gaenje. Direktor FBI-a se nagnuo i naslonio na ivicu stola sa rukama
prekrtenim. "Kad smo ve kod te teme, da ja na umu imam neku
vrstu agresije kao to je - pljakanje banke, podmirivanje rauna ili
slino, ja bih preao odmah u akciju ukoliko bih smatrao da kasnije
moda neu imati priliku za tako neto. To je sasvim mogue".
"Iskoristite je ili ete je izgubiti", ree Trip, sloivi se. "Ovako
neto bi moglo da se dogodi i na meunarodnoj sceni."
"A kako emo mi sa tim izai na kraj?" pitao je Nolbi. "Ovo nije
samo stvar opaanja, ve stvarna pretnja."
"Maksimalnom
opreznou,
neposrednim
reagovanjem,
obezbeivanjem od posledica", odgovorio je Mils. "Nateraemo loe
momke da se javno povuku to ranije pre nego to se prouje da ovo

nije pravo vreme da se sistem proverava."


"To je upravo ono to je potrebno zaverenikom krilu da proda
svoju obmanu gospodinu i gospoi Amerikancima", ree Roe. "Neu
nikome ovde da se meam u posao, ali mogu vam red da nam oni njuz
klipovi, o policajcima u crnoj maskirnoj uniformi kako razbijaju vrata,
nee pomoi u odnosima sa javnou."
"Vratiemo se na to", ree Breland. "Rekla si da postoji slaba
taka?"
"Da, gospodine predsednie - jedna velika saba taka tano u
sredim. Ima dosta ostataka skepticizma. Neprestano ste priali o
adaji, ali na kraju im niste pokazali adaju, pa ak ni jedno dobro
bljuvanje vatre iza stena. Oni ne moraju da razumeju kako tit
funkcionie, ali je neophodno da znaju da on radi".
"to nas dovodi do glavnog pitanja", rekao je Breland. "Uzimajui
sve u obzir, pitanje je da li mi elimo da krenemo sa demonstracijama
u ikagu?"
"To nisu demonstracije usmerene protiv ikake policije", rekao je
vrhovni tuilac.
"estoro ljudi je poginulo od snajpera Kabrini Grin, ukljuujui i
bolniara i policijskog komandira. Snajperisti koriste medije da bi se
rugali vlastima. To e se zavriti u krvi, uivo na dravnom kanalu,
ukoliko im mi ne pruimo alternativu."
"Shvatiu to to si rekao kao neobavezujuu sugestiju u korist
postupka", rekao je Breland. "Da ujem i ostale".
"Pet - Za, jedan - Roe protiv.
"Drago mi je da opcija koju sam ja izabrao ima takvu podrku,"
rekao je Breland.
"Direktore Mils, da li biste mogli da nam stavite na raspolaganje
jednu od ulinih tatikih jedinica FBI-a?"
"Na tim moe da bude tamo za sat vremena", ree on, uputivi
Roeu podrugljiv pogled. "Bojim se da naa prolena uniforma nije jo
stigla pa emo morati da krenemo u crnoj."
Da li sam ja jedina u ovoj sobi koja pokuava da izbegne impiment
protiv Brelanda? pitala se Roe. "Gospodine predsednie, ako emo da
radimo ovo javno, da li mogu da predloim da pokuamo da stvorimo
pozitivnu misteriju oko ivotnog tita i njegove posade. ak i ako bi to
podrazumevalo zakanjenje od dan ili dva".

"To je reeno, gospoice Rose" ree Breland i nasmeja se. "Mislim


da ete biti ponosni na nas kad to vidite."
Kula 11 je bila poslednji duh Kabrini Grina - etrnaestospratni
betonski monolit koji se uzdie iz nenaseljenog prostora gradske
pustinje. Spomenik izgubljenoj javnoj dobrotvornoj ustanovi, Kula 11 i
njene sada ve poruene susedne zgrade bile su sagraene kao
federalni subvencionalni stanovi. Uskoro su se ti stanovi pretvorili u
sramne vertikalne getoe, za detaljno prouavanje sluaja tragedije
obinih ljudi i simbol svega to je bilo pogreno u gradovima Amerike.
Uprkos bedi koju su naneli svojim stanarima i svoj sramoti koju su
predstavljali za svoje stvaraoce i nastojnike, kule Kabrini Grina su se
iznenaujue dugo vremena zadrale kao linije zgrada na horizontu
junog ikaga. ak i poto je Kabrini Grin bio konano zatvoren,
obloen daskama i ograen, kule bez prozora su tako stajale jo deset
godina kao neki plan za obnovu, poto je prethodni propao.
Tek kada se grad konano sloio da podeli parcelu, a Savezna
vlada odluila da uestvuje u snoenju trokova ruenja, kule su
poele da propadaju.
Poto je prolo samo nedelju dana od kada su Kulu 11 posetili
radnici iz Odeljenja za kontrolisano ruenje zgrada, zauzeli su je ljudi
koji su sebe nazivali Vojskom afrikog naslea /VAN/ i tvrdili da
imaju 'moralno pravo na vlasnitvo' i objavili su svoje planove da
pretvore Kulu 11 u muzej istorije bandi i "crnakih rezervata
dvadesetog veka".
Koliku god da su naklonosti ikaki inovnici oseali prema ovim
bespravnim stanarima i prema njihovim ciljevima, sve je to palo u
vodu za samo jedno popodne. Nezadovoljan zbog nedovoljne panje
kako tampe tako i javnog mnenja, dvadesettrogodinji Dordan
Nkruma se popeo na vrh kule i odatle pucao na automobile koji su
prolazili auto-putem, severno od Dan Rajana.
Razjareni amater Nkruma sa jeftinom jurinom pukom kineske
proizvodnje u rukama, sa te razdaljine nije imao kontrolu nad onim
ta pogaa. On je jednostavno pucao, ispraznivi pola okvira, sve dok
autoput nije postao potpuno naputen a kula bila opkoljena
policijskim kolima i helikopterom koji je kruio iznad njega, a on sam

udarna vest na CNN-u i svim ikakim kanalima.Tek je tada saznao da


je od njegovih metkova i saobraajnih nezgoda koje su oni
prouzrokovali, poginulo petoro a ranjeno jo devetoro ljudi.
Tada je Nkruma postao problem kapetana Majkla Kaminskog - i
obrnuto.
Kaminski je bio veteran koji je proveo sedamnaest godina u Ganju,
u Indijani i ikakoj policiji, sluei poslednjih pet godina u "glavnom
tabu - u timu za specijalna dejstva /TSD/ s tekim naoruanjem i
obuenim za borbena dejstva. Poslednje dve godine bio je komandant
ovog TSD tima, rukovodei visokoprofilnim sluajevima kao to su
reavanje bombakih napada (u pitanju je bila Liga za zatitu
ivotinja) i sluaj taoca u Fildovom muzeju (koji je okonan pogibijom
jednog od pripadnika ekstremnih kreacija naa).
Pri prvom susretu Kaminski je obavestio Nkrumu da su veina
njegovih rtava bih crnci, ukljuujui osmogodinje dete i trudnicu
koja je ekala tree dete.
Nkruma je bio nepomirljiv. "Oni su muenici u slubi istine, a
njihove smrti padaju na duu naih ugnjetaa", rekao je. "Na ovim
zidovima emo odvano ispisati njihova imena". Kada ga je Kaminski
upitao ta je planirao da postigne ubijanjem crne dece Nkruma je
odgovorio: "Kralj ne primeuje svog roba sve dok mu ovaj ne razbije
nos" - reenica koju je ponovio u svom sledeem i poslednjem
intervjuu za medije.
Onda je Nkruma odbio molbu Kaminskog da se preda i izbegne
dalje krvoprolie. Zakleo se da se on i njegova vojska za koju je tvrdio
da je veoma jaka nee pomeriti sve dok Savezna vlada ne obea da e
garantovati pravdu za crne zarobljenike koji su umrli u
koncentracionom logoru Kabrini."
Nkrumova Vojska afrikog naslea i Kaminskijev TSD tim su od
tog trenutka postali uesnici nereene igre. Nkrumina banda za koju
je Kaminski smatrao da ne broji ni dvadeset lanova, zauzela je
pozicije i imala hiljadu otvorenih prozora sa kojih je pucala. Takoe
su bili naoruani tapinima industrijskog dinamita, od kojih su pravili
improvizovane rune granate i koristili ih da bi oterali oklopni
transporter TSD tima koji je samo jednom pokuao da ue u kulu. Ali
policija je kontrolisala periferiju, to je znailo da do VAN nije stizala
hrana, voda, municija ili pojaanje. Takoe su kontrolisali i vazdune

talase, bar sve ono to je dolazilo iz kule - Nkruma je bio potpuno


uutkan. ak i tad pria nije izostala. A stalna panja javnosti je
znaila pritisak na Kaminskog da razrei situaciju.
Kaminski je odoleo pritisku, nadajui se da e glad i zimska
hladnoa konano naterati Nkrumu da popusti, znajui da je napad na
kulu nemogu bez rizikovanja Vakoa (Waco). Ali poto je drugi talas
sporadine pucnjave doneo jo dve rtve (Kaminski je to smatrao
Nkruminim zanovetanjem), on i njegovi zamenici su bili prinueni da
razmotre tu strategiju i plan za drugi napad.
Onda se javio direktor ikakog odseka FBI-a sa neverovatnim
predlogom, a nekoliko sati kasnije je i predsednik dao izvanrednu
izjavu dajui Kaminskom ansu da preispita plan za napad i doe do
kapije na periferiji da saeka dolazak konjice.
Tamo ga je ve ekalo vie od dvadeset svedoka iz novinarske
brane - deo cene koju je morao da plati za pomo FBI-u sastojao se u
tome to je bio u obavezi da unapred upozori novinare i ljude na
prilazu da su tu tri tima s kamerama. Na njegov dolazak reagovali su
kao opiljci elika na magnet i on im je platio cenu koju su traili.
"Nadam se da je gospodin Dordan Nkruma, star dvadeset i tri
godine, gledao vesti prole noi, tako da moemo da skratimo
objanjenja i dozvolimo da svako od vas ode kui na vreme, i kae
svojoj deci, "vrsto spavaj", rekao je Kaminski.
"Ubrzo emo Nkrumi oduzeti oruje a posle toga e se on nai iza
reetaka, gde e odgovarati za ivote koje je oduzeo ovim orujem".
"A ta je sa moralnim pravima bespravno useljenih stanara?" pitao
je neko iz pozadine. "Da li mislite da e oni moi da ostvare svoja
prava iz zatvora?"
"Mene politika ne zanima. Koliko ja mogu da vidim, ubice dece
nemaju nikakva specijalna moralna prava," uzvratio je Kaminski. "Da,
oekujem da e oni ostvariti svoja prava - znatno vie nego to je bio
sluaj sa oni Stejvens, ili Vernonom Tagardom, ili Donitom Voli".
Upravo tada su sirene najavile dolazak pomonog tima ivotnog
tita. Zvuk je Kaminskog podsetio na stare britanske kriminalistike
filmove. Iako zvuk nije bio jak, svi su potrali prema ulici.
Nekoliko trenutaka kasnije, dva vozila - terenski izviaki
automobil i kamionet parkirali su se ispred kapije. Izviaka kola su
na krovu imala instalirana etiri zvunika otporna na vremenske

uslove; kamionet je imao etiri crne antene od po pola metra. Jedine


oznake na oba automobila bili su veliki plavi amblemi ivotnog tita
na haubi, krovu i vratima. Tim od pet lanova koja je izala iz
automobila bila je isto obuena - beli kombinezon sa amblemima
ivotnog tita na grudima i na desnom ramenu. Jedan od njih petorice
je imao zlatni krug oko amblema, i ba se on probio kroz masu
svedoka i predstavio se Kaminskom.
"Don Grodin, koordinator tima", rekao je. "Da li ima bilo kakvih
promena u odnosu na ono to ste nam ovo popodne poslali?"
"Nema promena"
"Da li ste utvrdili bezbednu zonu?"
"Da, na dvesta metara. Spremni smo da se povuemo na va znak".
"Onda hajde da to uradimo" ree Grodin. "Da li idete sa nama?"
"Voleo bih".
"Ima mesta u prvom vozilu", ree Grodin.
Kaminski je ukljuio mikrofon.
"SajtOpKom svim jedinicama. Raistite plavu zonu. Ponavljam,
raistite plavu zonu i zauzmite poloaje na Bejker Hot-u."
Dok su se ostali povlaili, mali karavan se pribliavao mestu koje
je nekada bilo kuli no igralite.
"elite odlikovanje?" rekao je Grodin, pruajui Kaminskom
komset?
"Ve mi je dato taman toliko publiciteta koliko mogu da
podnesem", odgovorio je Kaminski. "Na tebe je red."
Grodin je ponovo uzeo telefon i klimnuo glavom. "Ne javljaju se",
ree posle nekog vremena. "Bez brige, dobiemo njegovu panju.
Pritiskom palca, uao je u kod na tastaturi komseta. "Panja, stanari
Kabrini Grin Kule 11", rekao je a rei zatutnjae kroz no sa zvunika
na krovu automobila. "Panja, Nkrumo i Vojska afrikog naslea.
Ovde Don Grodin sa pomonim timom ivotnog tita br. 31. Molim
vas sluajte paljivo - ovo e biti jedino upozorenje.
"Kao i do sada, vae oruje je opasnije po vas nego po nas.
Pritiskom na samo jedno dugme mogu da otkrijem vae eksplozive i
unitim vau municiju u sekundi. To je prva injenica. Ukoliko pucate
na moja vozila, pritisnuu to dugme. To je druga injenica. Ako se
primaknete isuvie blizu vaem oruju kada to uradim, biete
povreeni. To je trea injenica.

"Ne oekujem od vas da ovo prihvatite, pa sam spreman da vam to


pokaem. Imate dva minuta da stavite neto iz vaeg arsenala napunjenu puku, eksploziv, bilo ta - na sam kraj hodnika bilo kog
sprata junog krila. Izaberite sprat, izaberite oruje i onda e vam sve
biti jasno. Kada istekne dva minuta, aktivirau ivotni tit i unititi to
oruje. Posle toga, saekau tri minuta, a onda u podesiti jainu.
Moete da iskoristite ova tri minuta da poloite vae oruje i odete ili
ostanete tu gde ste. U svakom sluaju, svaki eksploziv u zgradi
eksplodirae u roku od pet minuta.
"Jo jedan minut do demonstracije.
"Ne moete nita uraditi u vezi ovoga. Imate samo jedan izbor - da
poloite vae oruje ili da umrete. Ako pucate na moj tim izgubiete
taj izbor.
Nemojte misliti da e vas zidovi zatititi. Nemojte misliti da moete
sakriti sebe ili svoje oruje. Ne pokuavajte da beite. ivotni tit e
biti svuda, i unutra i vam."
"Trideset sekundi".
"Izaite nenaoruani i nee vam biti nita. Uzmete li oruje,
zavriete u bolnici ili mrtvanici. Va izbor.
"Deset sekundi". Drao je broja do nule, a onda prebacio kanale.
"Tehn 1, ovde direktor tima. Da li imate domet do junog ugla na
prvom spratu?"
"Domet je jedan - sedam - dva".
"Napravite domet jedan - devet - nula i pripremite se za
aktiviranje".
"Jedan - devet - nula".
"Aktivirajte".
Sa prozora etvrtog sprata video se arki bljesak plamena kasnije
praen jakim potresom od kog su kola poela da vibriraju. Grad
delova betona sruio se na neplodno tlo. Kad je povetarac oduvao
oblak fine praine, reflektori su obasjali rupu koja je zjapila visoko na
zidu tvrave.
"Panja, stanari Kabrini Kule 11," rekao je Grodin. "Sada znate da
vam govorim istinu. Vae oruje vam nije vie od bilo kakve koristi.
Vae oruje sada predstavlja ozbiljnu opasnost po vas. Imate tri
minuta da ga odbacite i predate se vlastima. Izaite iz zgrade kroz
zapadni ulaz i idite pravo do vozila ivotnog tita. Ne pokuavajte da

iznosite oruje iz zgrade"


"Tamo", ree Kaminski, pokazujui. Neto se pokrenulo na
zapadnom ulazu - lik se pojavio na unitenim ulaznim vratima, a onda
opet nestao. Nekoliko trenutaka kasnije, pojavile su se dve ene
probijajui se kroz razbijene ploe od iverice koje su nekada
pokrivale ulaz. titei oi od jakog svetla uperenog direktno u njih,
uputile su se nesigurno prema Grodinu.
"Tako je - doite", rekao je.
"Dva minuta".
Ostali su ih pratili. Dok je odbrojavanje stiglo do nule, dvadeset
etvoro ljudi je napustilo tvravu a ispratili su ih pripadnici
protivavionske odbrane Kaminskijevog tima. Ali je ubrzo bilo jasno da
Nkruma nije bio meu njima. On je naredio svojini pratiocima da
izau ali je odluno ostao iza, oigledno nameravajui da od sebe
uini muenika.
Kaminski je poslednji put pokuao da pozove Nkrumu, ali
bespravni stanar nije odgovarao.
"Da li moemo da objavimo pobedu?" pitao je Grodin. "Za sada
nema rtava to e obradovati ljude za koje ja radim. Ili da izvrimo
svoje pretnje i damo Nkrumi ono to on eli? Moda ima dovoljno
artiljerije gore da srui velike delove te zgrade".
"Ne verujem da je on tip oveka koji bi rtvovao svoj ivot zbog
cilja" ree Kaminski. "A da ne spominjem to to je isuvie pametan da
bi ostao bez drugih opcija".
"Misli da on misli da mi blefiramo?"
"Ne verujem da stoji iznad svog skladita oruja ekajui da to
sazna. Kladim se da je negde u prizemlju i nenaoruan". Ukljuio je
pritiskom palca svoj mikrofon.
"TekData, ovde Kaminski. Traimo jo jednog. Ima li ega na
infracrvenim ili zvunim talasima?"
"Imao sam neke zvune prolazne jedinice na 114 pre otprilike dva
minuta".
"Moda je to bio zvuk komseta?"
"Moda," sloio se tehniar.
Kaminski je iskljuio svoju komandnu radio stanicu. "Imamo ga",
ree Gradinu, i naredi ulazak.
Tim Crvena petorka naao je Nkrumu uurenog pored prozora u

ruevinama stana broj 112 kako oekuje eksploziju, spreman da


preskoi prozorski prag i pobegne. Tim Crvena dvojka pronaao je
njegovo tajno skladite oruja koje je bilo naslonjeno na spoljanji zid
na estom spratu, gde bi mu to omoguilo monu diverziju koja bi
sluila kao odstupnica u njegovom pokuaju da se spasi.
"Kao to sam rekao - pametan je," prokomentarisao je Kaminski
dok su on i Grodinov tim posmatrali kako Nkrumu odvode sa lisicama.
"Dovoljno pametan da iz ovoga izae iv".
"Drago mi je to smo imali jednog takvog pametnog po prvi put",
rekao je Grodin. Da li moe da ivi sa injenicom da ti nije pruio
ansu da ga ubije?" Pitanje je iznenadilo Kaminskog.
"Da", odgovorio je posle kratkog razmiljanja. "Da, mogu. Mogao
bih ak i da se naviknem na to. Ne oekujem od tebe da mi dozvoli da
zadrim tu stvar". Podie palac u pravcu kamiona ivotnog tita.
"ao mi je" ree Grodin. "Ne brini, pre ili kasnije dodelie ti jedan.
Ovo je tek poetak".

17
ALHEMIJA

DNEVNIK ODELJENJA SDB


Klju za pretraivanje 00062883 / broj pogodaka A3H07HB / rejting:
99% / klasifikacija narodni grubi stih, derivat / poiljalac: anoniman /
diseminacija: po celoj mrei
To to lepo je kod Okidaa, da/
To ba Okida je sam/
Iznutra sav od spravica/
Spolja sainjen od fijuka/
Kada bombe kau buum! A municija kae zuum!/
Znaete da se dobro zabavljam/
Ali najlepe od svega je/
to moj JEDINI je/
Svi lanovi samog jezgra Aneksovog tima - Karl Brohier, Li Tajer,
Defri Horton i Gordon Grin - doli su u Vaington da bi prisustvovali
otkrivanju Okidaa. Svi, sem Brohijera, bili su u galeriji i prisustvovali
su, kao predsednikovi gosti Brelandovom govoru. U stvari, da se
Brohier nije usprotivio u ime svih njih, Breland bi iskoristio priliku da
im pripie otkrie Trigera i predstavio ih Kongresu i celom svetu.
"Vi jo uvek ne elite da postanete slavni," rekao je Brohier
prethodnog dana na sveanom ruku u Beloj kud.
"Ne dopada ti se hrana, Karl?" pitao ga je Gordi koji je sedeo na
drugom kraju stola. "Ja sam skoro sasvim siguran da sam prvi iz svog
komiluka koji sedi u ovom restoranu."

"Verujte mi, doktore Grin, ja razumem. Ja znam kako zavodljivo


moe biti kada se naete ovde, na mestu koje je pre ovog trenutka za
vas postojalo samo na televiziji. Ovo je jako zanimljive. Zar ne? Biti
pozvan na ajanku kod predsednika. Osea da si neke, ak i kada se
samo nae u njegovom drutvu. Naravno, postane neke tek kad ti
postane sasvim normalno da dolazi ovde."
ak se i sam predsednik nasmejao ovoj primedbi.
"Mi jo uvek imamo mnogo posla, a reflektori nam to nee
olakati. Teoretske osnove za to jo uvek ne postoje. Jo uvek nismo
zaradili reflektore. Nemamo dovoljno dobre odgovore na sutinska
pitanja. Svako od vas neka samo pomisli na ljude sline nama koji su
zaboravili da provere da li su zaista u pravu pre nego to su izali u
javnost. Obeavam vam da e ova zemlja i ceo svet uskoro saznati ko
smo mi. Defrijeva arhiva je u opticaju. Podaci o tajnom patentu su
spremni za objavljivanje. I mi emo ih zasigurno objaviti. Niko drugi
nee preuzeti nae zasluge - ili krivicu - za vae otkrie.
Dodue, ja neu traiti od vas da odbacite ansu da budete ovde.
Ali molim vas prihvatite moj savet, pa se ove nedelje drite malo po
strani. Predsednik je bio ljubazan pa nam je pruio tu mogunost.
Mislim da je on svestan da nam ti reflektori moda nee pruiti
dobrodolicu." Breland je podigao au kako bi tome nazdravio.
"Uskoro emo saznati da li smo heroji ili nitkovi."
Posluali su Brohierov savet i drali se po strani. To im nije palo
teko, s obzirom da su im Bela kua i Aron Goldstajn odali velike
poasti, dodue van oiju javnosti na imanju Arona Goldstajna, gde im
je Grover Vilman poeleo dobrodolicu u prostorijama koalicije
"Razumom protiv ludila", a u Pentagonu im je vrhunski general pruio
neophodne informacije. Dravni vozai i smetaj sa pet zvezdica su im
bili na raspolaganju, i nije postojala niti jedna ulaznica ni rezervacija
koju predsednikova sekretarica nije mogla da obezbedi.
Brohier je ostao u Vaingtonu taman toliko koliko je bilo dovoljno
da bude domain privatnog koktela u Terabajtovom aneksu. Koktel je
priredio u svom apartmanu u hotelu uvee posle Brelandovog govora.
Pripit od ampanjca, hvalio je lanove tima na sav glas, nazdravljao im
neprestano, i neoekivano ispevao skarednu aljivu pesmicu. Sledeeg
jutra, vratio se u Prinston.
Ostali su se jo malo zadrali, stavljeni u iskuenje Brelandovom

ponudom o pristupu A - listi kojom bi dobili mogunost slobodnog


pristupa u bilo koji objekat od drutvenog znaaja. Za Gordija to je
znailo mogunost da priviri u kancelariju u kojoj su se donosile bitne
odluke iz vremena hladnog rata, i laganu posetu naputenom prostoru
Smitsonovog instituta posle radnog vremena. Za Hortona to je bio
obilazak Minta i ansa da posmatra zalazak sunca kroz vitra Vest
Rouz katedrale. Li je provela ceo dan vrljajui po fijokama i
kabinetima i to u pratnji paleontolokih kuratora.
"To je put kojim jo nisam ila," objasnila je, i ostali su izgleda
razumeli.
Bez obzira na to u koliko su se razliitih pravaca kretali tokom
dana, zajedno su gledali vesti svake noi, najee u Hortonovoj
hotelskoj sobi, kako bi videli ta su postigli. Nedelju dana posle
Kabrini Grina, izvedeno je jo skoro deset racija i ienja uz pomo
ivotnog tita. Svi ti poduhvati bili su paljivo odabrani kako bi
ponudili najnedvosmislenijim i najantipatinijim zlikovcima,
najneuveniju paradu graanske vlasti, najveu pretnju nevinima,
najveu verovatnou za postizanje uspeha, i najbolju ansu da se
medijima predstave u najboljem svetlu.
U Rouzvelu u severnoj Atlanti, policija je oistila fabriku za
proizvodnju droge i tom prilikom nala vie od desetak primeraka
automatskog oruja. Nedaleko od Saut Benda u Indijani, enklava belih
anarhista predala se nakon to je jedinica ivotnog tita razoruala
njihove straare na periferiji i digla u vazduh red obinih mina i mina
iznenaenja. U Bruklinu u ikagu, kua u kojoj se skrivala jedna
banda izgorela je do temelja, a njeni stanari su bili primoram da istre
na ulicu i saekaju policiju.
Devet nepovreenih talaca puteno je nakon osujeene pljake
banke u Amarilou u Teksasu, poto su se pitolji potencijalnih
pljakaa iznenada zapalili u njihovim rukama. A zajednika operacija
FBI-a i KKKP-a - kanadske kraljevske konjike policije - spreila je
separatistiku grupu iz Kvebeka da postavi bombe koje su imale za cilj
da unite vozove koji prolaze kroz Sarnia Gejtvej prilaz i Koulman
Jang tunele, a koji prelaze preko reke Detroit.
Ali sasvim neoekivano, sa svakom novom reportaom njih troje
su bili sve nezadovoljniji i nezadovoljniji svojom tvorevinom. Naroito
ih je uinila nezadovoljnim zadnja reportaa o pogibiji jedanaest

separatista. Kada je Horton iskljuio ekran, pogledao je u Li i Gordija i


rekao ono o emu su oboje razmiljali,
"Jo uvek je prilino nedoraen, zar ne," rekao je uzdrano. "U
haosu je. Bilo bi mnogo bolje kada bi mogli da pronaemo nain da ga
reguliemo tako da brizantni eksploziv samo izgori kao to je sluaj sa
gorivom. Ja zaista ne elim da naa Beba nastavi da ubija ljude."
"Odmor je zavren, efe?" upitao je Gordi.
Klimnuo je glavom. "Zavren je."
Vratili su se u Aneks u podne sledeeg dana.
Bilo je neizbeno, i svi generali su toga bili svesni, da e Okida negde
i nekad usmrtiti nedunog civila.
Bilo je neizbeno, svi su se sloili, da e, kada se to bude desilo prvi
put, mediji o tome pisati u svim novinama i da e se o tome priati na
svim kanalima, kao i da e ponuditi svakom uglednom kritiaru vreme
u emisiji koje on ili ona ele da napadnu Brelanda i politiku njegovog
ivotnog tita.
Ali niko zapravo nije shvatao do kakve e katastrofe doi, jer niko
nije mogao ni da predvidi jednu tako linu tragediju, a koja se mogla
izbei, kao to je to bila tragedija potapanja broda Mjuual Fan.
Skoro tri godine je amerika obalska straa pokuavala, dodue sa
malo uspeha, da se izbori sa problemom piratstva du srednje obale
Atlantika i njenih zaliva u unutranjosti kao i njenih vodenih puteva.
Dogodilo se vie od etrdeset incidenata od Absekona do Hilton Heda,
i to uglavnom kada su bili u pitanju turistiki brodii. Ispostavilo se da
postoje najmanje tri bande koje operiu na teritorijama koje se
preklapaju, tako to se ukrcavaju na usidrene velike motorne amce
sa kabinama ili ih namamljuju lanim zastavama koje se koriste u
sluaju nevolje na moru, zatim unitavaju njihove radio-aparate,
stavljaju njihove motore van pogona i oduzimaju im dragocenosti. ak
ni sa prednou od nekoliko sati pa sve do nekoliko dana pre nego to
su zloini uopte i bili otkriveni, nijedna od tih bandi do sada nije bila
uhvaena.
Ali pojaana opreznost vlasti imala je neoekivan ishod. U
nedavnom i estokom obrtu, nekoliko amaca je jednostavno nestalo bilo da su zarobljeni ili potopljeni, zajedno sa svojim vlasnicima, a

jedini svedoci, su ostavljani da potonu. S obzirom da je linija izmeu


imovinskog zloina i ubistva sada ve bila prekoraena, sve je bilo
mogue. Jedini preiveli iz jednog takvog napada, koga su pronali
poto je proveo osamnaest sati u vodi nedaleko od ua esapek
zaliva, izjavio je da su njegovu enu i prijateljicu kidnapovali pirati,
koji su zlobno nagovestili sate seksualnog maltretiranja koji oekuju
njihove zarobljenike.
Ta jeziva pria nadahnula je novinare mnogo vie nego svi raniji
dogaaji zajedno, slamajui neprestane napore brodarske industrije i
priobalnih odmaralita da zatakaju injenicu da su njihovi izvori
prihoda u opasnosti. Zbog toga je Rob, komandir obalske strae Kejp
arls predloio da postave ivotni tit na palubu dvanaest metara
dugakog ribarskog broda i da ga koriste i kao mamac i kao pokretni
kontrolni punkt.
"Kada razmislite o tome, razlog zbog kog nismo mogli da uhvatimo
nijednog pirata lei u tomo to oni izgledaju kao i sav ostali svet. Oni
su obini ljudi koji imaju obine amce - a ima isuvie amaca na
isuvie velikoj vodenoj povrini sa isuvie dugakom obalom da bismo
mi efektivno mogli da patroliramo i proverimo ih sve," obrazloio je
komandir obalske strae. "Mnogo je lake piratima da prate nas nego
nama da pratimo njih. Ali, mi znamo da su ovi radari dobro
opremljeni, a svaki vlasnik amca zna da je zabranjeno noenje oruja
na moru. Ako budemo igrali igru koju pirati igraju i postavimo ih u
oblastima koje imaju najveu frekvenciju saobraaja, pre ili kasnije
emo ih uhvatiti - ili kada dolaze ili kada odlaze.
"Prvo probajte da ih namamite da krenu za vama," naredio je
komandant dajui svoj blagoslov.
Rob se povinovao, ali samo formalno, potujui komandantove
instrukcije, dok se njegov duh nije mogao povinovati. Imajui u vidu
da je samo u zalivu bilo jedanaest nereenih sluajeva piratstva, on
nije imao strpljenja da nedeljama i mesecima eka pod prismotrom u
amcu koji je opremljen sa samo jednim Okidaem. Mnogo je bolje
opredeliti se za agresivniji nain, pa tajno pretraivati na stotine
amaca dnevno.
S obzirom da nije napadnut tokom prve noi, koju je proveo
usidren nedaleko od Tangier ostrva u Pokomoko Saundu (gde je inae
ve bilo sluajeva piratstva), kao i tokom druge noi, koju je proveo u

Mobdek zalivu (gde je nestala krstarica Dediz toj), ribarski brod Si


Me preao je na meuobalski vodeni put. Usidrio se u blizini kanala
koji se prostirao na jug, nedaleko od Fer Porta. Sav saobraaj, koji se
odvijao prema okeanu od Potomaka ili nizvodno od gornjeg zaliva,
prolazio je kroz te vode, samim tim inei ih idealnim kontrolnim
punktom.
Trei brod koji se pribliio Si Me u prvim minutima poto je Mark I
bio aktiviran, bila je deset metara dugaka sportska krstarica
Cross&Davidson koja je pripadala trgovcima nekretninama Donu i
Jinks Morgenstern iz Frederiksburga u Virdiniji. U poreenju sa
ploveim palatama koje su bile na udaru piratskih napada, skromni
brod Morgensternovih bio je loa meta. Oni nisu planirali da prenoe
na brodu - ovaj dugo planirani put sa starim prijateljima trebalo je da
se zavri na Virdinija Biu pre nego padne no. anse da oni preu taj
put, sa piratima sa esapeka svud okolo, bile su vie nego male.
Ali poto je Don Morgenstern bio veoma obazriv ovek, on je
signalni pitolj dodao opremi runih signalnih raketa, kao meru
predostronosti na brodu Mjuual Fan. I poto je Don Morgenster bio
tedljiv ovek, on se radije odluio da ponese jo uvek prilino dobru,
dvadeset godina staru Heckler&Koch opremu od trideset i sedam
milimetara za signalne rakete iz sklonita za amce svog pokojnog
oca, nego da kupi novu "sigurnosno lansirnu" opremu po izuzeto
visokoj ceni.
U istranom postupku obalske strae koji se odrao iza zatvorenih
vrata, po pitanju smrti Morgensternovih i njihovog prijatelja Tomasa
Vela, komandir Rob je priznao da nije proitao kratko uputstvo za
ivotni tit pre nego to je odobrio lov na pirate. On je taj lov odobrio,
iako je prethodno naredio da se izvri testiranje na "istom" amcu
koji ima standardne signalne rakete obalske strae, ali isto tako on
nije dovoljno razmislio o mogunosti da moda postoje amci u zalivu
koji nose zabranjenu ili zastarelu pirotehniku.
U trenutku kada je Mjuual Fan dola do granice polja Okidaa ija
se baza nalazila na ribarskom brodu Si Me, niko od posade ni jednog
ni drugog broda nije shvatao opasnost koja je pretila od crne kutije
koju je Morgenstern sakrio iza sebe u ormariu gde su stajali prsluci
za spaavanje.
Jedinu opasnost Morgenstern je video u blagom krenju etikecije u

sluaju da tamno-uti trup ribarskog broda odskoi u brazdi od


dvadeset pet vorova. Pokuao je desnom rukom da popusti ventile za
dovod goriva kada se poklopac ormaria otvorio praen snanom
eksplozijom, bljujui snanu magnezijumom obogaenu vatru.
Loreta Vel je bila najblia ormariu u tom trenutku. Izenaenje i
instinktivna potreba da pobegne od snane vreline, nagnali su je da
iskoi iz stolice i sudari se sa Jinks, koja je pokuavala da se domogne
aparata za gaenje poara. Sudar je odbacio Jinks unazad, a Loreta je
preletela preko ivice amca. Njen vrisak progutala je voda koja ju je
poklopila.
Islednici nikada nisu uspeli nakon toga da utvrde taan tok
dogaaja. udno, ali kada je ribarski brodi stigao u Kejp arls,
otkriveno je da su video rekorderi koji su se ukljuivali na zvuk, bili
neispravni, i tako nisu zapisali nijedan zvanian dokaz o nesrei.
Ali svedoci koji su bili na palubama oblinjih amaca prijavili su
eksploziju koja je bila, po reima jednog od njih, "pravi Holivud" dvostruki grimizno-uti talasi sa uljanim, zift crnim sjajem. Eksplozija
se vinula trideset metara u vis, u plavo nebo koje je bilo bez i jednog
oblaka, dok su se ostaci tankih paria drveta i staklenih vlakana
sruili kao kia na povrinu zaliva. Iako su bili jedva sto pedeset
metara udaljeni, niko sa amca Si Me nije mogao nita drugo da uradi
sem da prie i izvue oamuenu Loretu Vel iz vode, a zatim da
saekaju da stigne spasilaki helikopter obalske strae.
Kada su vesti o ovoj nesrei, koja u javnosti jo uvek nije bila
dovedena u vezu sa projektom Okida, stigle do Ovalnog kabineta,
Nolbi je molio Brelanda da pusti da to ostane jedan od onih nesrenih
sluajeva.
"To treba u potpunosti opovrgnuti," insistirao je Nolbi. "Ne postoji
ni jedan razlog da bilo kom ispriamo kako smo mi ti koji su pribavili
varnicu koja je. pokrenula eksploziju, dok su razlozi da to poreknemo
mnogobrojni. "Verovatnoa da doe do nezgode, konspirativni
poduhvati - umesto da se oseaju sigurno i bezbedno u njegovom
prisustvu, doveete do toga da se ljudi plae kada vide simbol
ivotnog tita. Preklinjem vas, gospodine predsednie, ako vam je
imalo stalo do ove inicijative, ostavite stvari onakvim kakve jesu - ova
nesrea e biti daleka prolost za dan dva,"
"Postoji jedan razlog koji ste vi oigledno prevideli, gospodine

Nolbi, a to je da mi nismo u pravu. Komandir Rob je nabavio svoj


Okida preko Vrhovnog vojnog taba umesto preko informativnog
centra FBI-a - tako da ovaj nije proao odgovarajuu proveru.
Situacija je dakle bila sledea: ribarski brodi je bio neobeleen,
postojanje kontrolnog punkta nije bilo javno objavljeno - tim ljudima
nije dato nijedno upozorenje da plove kroz zonu koja je pod
kontrolom Okidaa. Kada se situacija izanalizira, dolazi se do
zakljuka da se ovde radi o niim izazvanom napadu amerikih
uniformisanih slubi na nedune graane. Da li vi ozbiljno od mene
oekujete da se pravim kao da to ne vidim?"
"Vi moete disciplinski da kaznite one koji su odgovorni, a da
pritom ne stavite sebi omu oko vrata. Sve se to moe mnogo
diskretnije uraditi."
Breland je ledenim pogledom posmatrao naelnika taba.
"Riarde, da ne mislite vi moda da je deo mog posla da 'titim' ljude moje efove - od istine?"
"Da, kada su u pitanju vii ciljevi."
"Kakve vie ciljeve vi vidite u spajanju greke sa laju?"
"Ja ne traim od vas da laete, gospodine - ja vas molim da drite
jezik za zubima..."
"Da li je ta razlika od velikog znaaja za vas, gospodine Nolbi? Da
li je to nain na koji funkcionie va moralni kalkulator? Zato bih ja
trebao da pretpostavljam da e tajna i ostati tajna?"
"U ovom trenutku ona je dobro uvana, gospodine predsednie."
"Samo ako pretpostavite da su svi koji znaju, ili koji e saznati,
prijatelji ove vlade i ivotnog tita. Da li me moete ubediti da je to
zaista tako?"
Nolbi je uzdahnuo. "Ne mogu, gospodine."
"Onda mogu da zakljuim da la moe samo da udvostrui tetu
ako se otkrije sa zakanjenjem, kao i da udvostrui iskuenje da do
tog otkria doe. "
"ta ste sve znali o tome, gospodine predsednie, i kada ste to
saznali? Ako me gurnete u tu jamu punu katrana, nikada se vie neu
pojaviti," rekao je Breland. "Recite Ejmi da zakae konferenciju za
tampu za pet sati. Ako vaa savest ne moe da podnese toliko
potenja, onda moete ostaviti svoju ostavku na mom stolu."
"Izgleda da me niste razumeli, gospodine predsednie - izvinjavam

se," rekao je Nolbi kruto "Alarmirau Ejmi."


Sledeeg jutra, ime Lorete Vel su izgovarali milioni, a njeno lice je
bilo na desetinama kanala. Advokati koji su predstavljali Nacionalno
udruenje strelaca zahtevali su od Saveznog suda koji je bio nadlean
za kolumbijsku oblast da zatrai od sudija da tehnologiju, poznatiju
kao ivotni tit, proglasi protivustavnom.
"... 'u rukama vlade, ova tehnologija predstavlja dovoljan dokaz
oigledno krenje garancija koje prua Drugi amandman; u rukama
javnosti, ona predstavlja ozbiljnu pretnju ivotu, slobodi i javnom
redu,'" proitala je dravni tuilac, Doran Daglas, na svom komsetu.
"'Tuioci zahtevaju od ovog suda urgentni nalog protiv dalje upotrebe
ove tehnologije; ta vie, zalau se za unitenje i demontiranje svih
postojeih primeraka ove tehnologije; i konano, oni trae i trajnu
zabranu proizvodnje, vlasnitva, i prodaje ili daljih transfera planova,
specifikacija, sastavnih delova, ili operativnih uzoraka ove
tehnologije.'"
Iskljuila je ureaj i pogledala predsednika koji je sedeo preko
puta nje. "Iznenaena sam to nisu zahtevali da vi i vae osoblje
budete uklonjeni.
"Ko kae da su zavrili?" prokomentarisao je Breland lakomisleno.
"Da li ste vi znali da je NUS pokuavao da nam izokola prie i pre nego
to se ovo dogodilo, i da je traio priliku za poetak bilo kakvog
dijaloga ili pregovora?"
"Ne," odgovorila je Daglas. "Ali, ipak, mi nikada nismo pokuali da
njima priemo izokola pre vaeg obraanja Kongresu."
"Pretpostavljam da sam ipak ja taj koji je postavio proceduralna
pravila," rekao je Breland suvo se osmehujui. "ta vi mislite, ta oni,
zapravo, hoe?"
"Mislim da hoe sve," rekla je Daglas i uzela kafu. "Oni Loreti Vel
pruaju pravnu pomo u parnici za nepravedno dovoenje ivota u
pitanje. A ula sam da su kontaktirali i Biro za patente - mislim da
moemo oekivati neku vrstu akcije protiv Okidaevog patenta, koji
sada, ionako, visi o koncu."
"Oni ele vremensku mainu," rekao je Breland. "ele da sve u
potpunosti nestane."

"Da, to bi po njima bilo idealno. Ne mogu da zamislim da oni, u


stvari, oekuju da dobiju sve to su traili. Sud e morati u potpunosti
da odbaci Prvi amadman da bi im to dao."
"Moda su voljni da se nagode," rekao je Breland. "Gde sluaj ide
dalje odavde?"
"Na sasluanje zakazano za sledei utorak na zahtev za
preliminarnim sudskim nalogom, predsedavae sudija Virdinija
Hauard, koju je naimenovao Engler, koja je inae mnogo razboritija
nego to bi se na prvi pogled reklo."
"Kakve su tvoje prognoze?"
"Oekujem da e ona odbiti molbu za ukidanje sudskog naloga, ali
da e sluaj sam po sebi biti gadan."
"Koliko e biti potrebno da se sve okona?"
"Moda tri meseca ako se stvari brzo odvijaju, a moda i tri godine.
Sa tekuim SCOTUS-ovim tekuim zaostacima nezavrenog posla,
nema mnogo izgleda za bilo koju drugu varijantu. Naravno, ako
Hauardova odlui u nau korist, onda nemamo razloga da urimo."
"Da li moete da kontroliete situaciju?"
"Pa, moda ako uputimo molbu Vrhovnom sudu da izda sudski
nalog. Sve se svodi na to da moramo od njih zatraiti da se ukljue i da
lino sasluaju nau molbu. Naravno, druga strana moe to isto da
uradi. Ja oekujem da e oni to i uraditi, u sluaju da izgube kod
Hauardove. S obzirom na sporna pitanja za ovaj sluaj, koja god
strana to uini, mislim da e im verovatno biti odobreno."
"Dobro. Hou da se sve brzo zavri. Da li moemo da izbegnemo
suenje Okrunog suda?"
Nakrivila je glavu i pogledala Brelanda upitno. "Gospodine
predsednie, ja ne bih ni pomiljala na to, ukoliko nisam apsolutno
sigurna kako e se zavrititi."
"A ti nisi sigurna."
"Samo onoliko koliko mi to razum dozvoljava."
Breland je klimnuo. "U redu. Hou da razgovaram sa tuiocima. Sa
NUS-ovim rukovodstvom - predsednikom, upravnim odborom, sa bilo
kim ko donosi odluke."
"Tako dakle." Daglas se namrtila. "Gospodine, ta mislite da
moete postii jednim takvim sastankom? Ne mogu ni da zamislim ta
im u ovom trenutku moete rei a to bi ih nateralo da odlue da

odustanu od tube. Mislim da moete postii samo suprotno, poto e


oni verovatno na zahtev shvatiti kao znak da smo mi zabrinuti kako
zbog sluaja, tako i zbog usijanja na politikoj sceni, ili i zbog jednog i
zbog drugog. To e biti kao da vukovima pokazujete povreenu
nogu."
"Nemam nameru da ih nagovorim da odustanu od sluaja," rekao
je Breland. "Je li moete da ugovorite sastanak?"
Daglas je srknula kafu pre nego to je odgovorila. "Don Samjuel
Trent," napokon je rekla. "On je uticajan. Rei u da nam ugovore
sastanak sa njim. Naravno, ako se njegovi advokati slau sa tim."
Za veinu posetilaca koje su po prvi put posetili Ovalni kabinet, in
ulaska u jedno takvo, sveto mesto budio je u njima poniznost koja se
budi kao kada pokajniki uete u Vatikan, strahopotovanje koje
oboavaoci oseaju kada ulaze u Grejslend, ili ponos mladia kome su
po prvi put dozvolili da sedi u savetu odraslih ljudi. Ali ono to je Don
Samjuel Trent najsnanije oseao bilo je samouvereno iekivanje.
Prvi potpredsednik organizacije, legendarna zvezda akcionih
filmova iz vremena televizije, pokuala je nekoliko puta da odvrati
Trenta od prihvatanja predsjednikovog poziva. "On nema ta da nam
ponudi," rekla je tog jutra. "To to smo pozvani u Belu kuu poput
nekih savesnih slugu i nije ba neto ime se treba pohvaliti. Ako on
eli da razgovara sa nama, neka doe u Feirfeks i neka pozvoni na
vrata glavnog taba."
"Ne, ne - ne razume. Moda ti se dopada pomisao da Breland moli
na naem pragu, sa eirom u ruci, ali mnogo je slae videti ga
poniznog u njegovoj sopstvenoj kui," odgovorio je Trent uzimajui
sako. "Na ovo ekam ve osamnaest godina - osamnaest godina
posmatram predsednike koji su nekada bili nai prijatelji sada nas
uzimaju zdravo za gotovo, kao i one koji preziru ono to mi
predstavljamo i oduzimaju nam malo po malo od naih prava. Sada
jedan povreeni predsednik posee za nama, moli za milost, trai
pomo od nas. Ne bih ni za ta na svetu propustio ansu da uem u
pakao i avolu dam odgovor."
Ali publika koja e prisustvovati trenutku Trentovog ushienog
naslaivanja bila je mnogo manja nego to se on nadao tokom kratke

vonje do Vaingtona. On je predvideo da e Breland biti u centru


panje u pratnji lanova Kabineta i starijh lanova okupljenih iza
njega kako bi ga uinili jo uticajnijim. Ali sa Brelandom u kancelariji
nalazio se samo jedan mlai mukarac iji je poloaj bio toliko
nevaan - verovatno jedan od novopeenih nindi iz Tajne slube - da
se predsednik nije ni potrudio da ga sa njim upozna.
"Mislio sam da je ovaj kabinet vei," rekao je Trent dok se smetao
u stolicu posle povrnog rukovanja. "Pretpostavljam da je to zbog
uglova iz kojih ga kamere snimaju - znate, ja sam veliki ljubitelj
politikih filmova. Naroito volim one armantne snimane posle afere
Votergejt u kojima predsednik na kraju ispada negativac. Da li ste
ikada gledali film Izdani?
"Pretpostavljam da svi mi volimo fikciju koja potvruje nae
predrasude o svetu," rekao je Breland. "Moj ukus po pitanju klasinih
filmova je vie naklonjen priama u kojima dobri ljudi moraju da
naprave dobre izbore, pre nego onima u kojima treba da povuku
dobar potez - kao to su na primer