Naziv originala:

Salman Rushdie
THE MOORS LAST SIGH

www.balkandownload.org
kalimero i Miss Smila

Za E. D. V.

KUA RAZDORA

1
Izgubio sam raun o danima otkako sam umakao uasima sulude tvrave
Vaska Mirande u Benenheliju, selu u Andaluziji; pobegao sam od smrti pod
platom tame i ostavio poruku prikucanu na vrata. Od tada, du mog
gladnog i vrelog putovanja reali su se svenjevi nakrabanih listova, udarci
ekia, otri usklici eksera od dva palca. Davno jo, dok sam bio mlad i
naivan, moja draga mi je zaljubljeno rekla: O, ti Mavre, udni crni stvore,
uvek si tako pun teza a nigde nijednih crkvenih vrata da ih na njih
prikuca. (Ona, po sopstvenim reima pobona Indijka nehrianka,
egaila se s Luterovim protestom u Vitenbergu, zadirkujui svog dragog,
izrazito bezbonog Indijca hrianskog porekla; kako se samo prie ire, u
ijim sve ustima ne zavre!) Naalost, moja majka je to ula i uskoila, brzo
poput zmijskog ujeda: Misli, prepun izmeta. Da, majko, tvoja je i ovog
puta bila poslednja; kao, uostalom, i u svemu.
Amerika i Moskva tako je jednom neko nazvao moju majku Auroru i
moju voljenu Umu, priivi im nadimke po dve velesile; ljudi su govorili
kako njih dve lie jedna na drugu, ali ja to nikad nisam primetio, uopte.
Sada su obe mrtve, stradale nasilnom smru, a ja sam u dalekoj zemlji, sa
smru za petama i njihovom priom u ruci, priom koju razapinjem po
kapijama, tarabama, maslinovim stablima, irei je po ovom predelu svog
poslednjeg putovanja, priu koja ukazuje na mene. Beei, pretvorio sam
svet u sopstvenu gusarsku mapu, s ucrtanim oznakama, proaranu krstiima
koji vode do zakopanog blaga mene lino. Kad potera krene mojim tragom,
nai e me kako ekam, ne alei se, zadihan, spreman. Evo me, stao sam.
Nisam mogao drugaije.
(Bolje rei, seo sam. U ovoj mranoj umi to jest na ovoj gori maslinovoj,
u ovom moru drvea, pod pogledom upitno naherenih kamenih krstova na
malom zaputenom groblju, malo nie putem to vodi od benzinske pumpe
Poslednji uzdah, bez koristi ili potrebe za Vergilijem, takorei, na sredini
ivotnoga puta, koji se, iz komplikovanih razloga, pretvorio u kraj puta,
prosto sam se skljokao, potpuno izmoden.)
I, da, drage dame, svata je tu zakucano. Na primer, zastava za jarbol.
Posle ne preterano dugog (mada gizdavo ivopisnog) ivota, evo, upravo mi
ponestaju teze. ivot je, ionako, sam po sebi dovoljno teak.

Kad ponete da posustajete, kad zamah koji vas goni napred maltene oslabi,
vreme je za ispovest. Nazovimo je oporukom ili poslednjom (kako bilo)
voljom ivotni salon izdisaja. Otuda i ovo stajanje-sedenje s mojim
ivotnim tezama zakucanim po itavom predelu i kljuevima crvene
tvrave u depu, ovi trenuci iekivanja pred konanu predaju.
Zato je sada i prikladno da se peva o zavrecima; o onom to nekad bee, i
vie ga biti nee, i ta je od svega toga bilo dobro, a ta loe. Poslednji uzdah
za jednim izgubljenim svetom, suza nad njegovim nestankom. Ali i
poslednji pokli, onaj poslednji skandalozni vor u prei zamrene povesti
(moraemo se zadovoljiti reima usled nepostojanja video-ureaja) i niz
gromoglasnih arija za bdenje. Pria jednog Mavra, s pevanjem i pucanjem.
Moe? Uostalom, ko vas pita. Za poetak, dodajte malo bibera.
Kako, molim?
I samo drvee progovara od iznenaenja. (Zar vi niste nikada, u samoi i
oaju, govorili zidovima, ili glupom psu, ili uprazno?)
Ponoviu: bibera, molim; jer da nije bilo bibernih zrna, ni ono to se sada
okonava na Istoku i Zapadu moda nikada ne bi otpoelo. Biber je poveo
visoke lae Vaska da Game preko okeana, od Belemske kule u Lisabonu, sve
do Malabarske obale; najpre u Kalikut, a potom, zbog luke nalik na lagunu,
u Koin. Englezi i Francuzi doplovili su ubrzo za Portugalcem, tako da
tokom perioda poznatog kao otkrivanje Indije ali kako smo mogli da
budemo otkriveni kada se nismo ni sakrivali? nismo bili toliko dodatak
kontinentu koliko dodatak jelima, kako se lepo izrazila moja uvaena
majka. Od samog poetka bilo je sasvim jasno ta to hoe svet od proklete
Majke Indije, govorila je. Doli ljudi po ljuti zain, kao i svi mukarci
kojima se prohte da umoi.
Ovo je moja pria o propasti jednog polutana plemenitog roda: mene,
Moraisa Zogoibija zvanog Mavar, tokom bezmalo itavog ivota jedinog
mukog naslednika ogromnog bogatstva steenog trgovinom zainima i
krupnim poslovima dinastije Da Gama Zogoibi iz Koina, i o tome kako me
je iz onog to sam imao puno pravo da smatram svojim normalnim ivotom
iskljuila moja majka Aurora, roena Da Gama, najuvenija meu naim
savremenim umetnicima, ena velike lepote i najotrijeg jezika u svojoj
generaciji, koja bi zabiberila svakom ko joj se nae na nianu. Nije imala
milosti ni prema roenoj deci. Nama, makama iz doba bitnika, s
brojanicama i raspeem, tee ljuta paprika u venama, umela je da kae.

Nema nikakvih povlastica za roenu krv i meso! Dragi moji, mi tamanimo

meso, a krv je pie naeg ivota.
Biti potomak nae demonske Aurore, rekao mi je, dok sam jo bio mali,
goanski slikar V. (tj. Vasko) Miranda, to ti je kao da si savremeni Lucifer.
Zna ono: sin proklete zore. Moja porodica se tada ve preselila u Bombaj i
to se u raju legendarnog salona Aurore Zogoibi moglo shvatiti kao
kompliment; ali ja u te rei pamtiti kao proroanstvo, jer doi e dan kada
u zaista biti prognan iz tog velianstvenog vrta i baen pravo u
pandemonijum. (I tako prognan iz prirodnog, jesam li imao drugog izbora
sem da se priklonim suprotnosti? to e rei, nenaturalizmu, jedinom
pravom izmu ovog naopakog doba ispraznog govora. Proteran iz sigurnosti,
kako da ne pokua da od tame naini svetlost? Ba tako. Morais Zogoibi,
izbaen iz svoje storije, hitao je u istoriju.)
I sve to zbog boice bibera!
Ne samo bibera nego i kardamoma, indijskog oraha, cimeta, umbira,
pistaa, karanfilia; a pored zaina i oraha, bilo je tu i zrnevlje kafe i moni
list aja lino. Ali ostaje injenica da je, po Aurorinim reima, biber prvi i
jedini da, da, jedini! Jer zato bismo rekli najvaniji? Zato biti etvrti, kad
moe stii prvi? Ono to vai za istoriju uopte vailo je i za bogatstvo
nae porodice biber, to toliko traeno malabarsko crno zlato, bio je
najtraenija roba moje jezivo bogate familije, najimunijih trgovaca
zainima, oraastim plodovima, zrnevljem i ajem u Koinu, koji su bez
ikakvog dokaza, osim vekovne tradicije, tvrdili da nekom vanbranom
linijom vode poreklo od Vaska da Game glavom i bradom...
Nema vie tajni. Sve sam ih otkucao.

2
Kad joj je bilo trinaest godina, moja majka Aurora da Gama poela je da pati
od nastupa nesanice, koji su je neko vreme redovno muili, pa bi bosa
lunjala po velelepnoj miomirisnoj kui oevih roditelja na ostrvu Kabral i na
tim nonim odisejama obavezno bi pootvarala sve prozore najpre
unutranja krila, ija je gusta mreica titila kuu od muica, komaraca i
zunzara, zatim same prozore s vitranim oknima i na kraju spoljanje
rebraste aluzine. Zato je Epifaniju, ezdesetogodinju glavu porodice, ija je
mrea protiv komaraca tokom godina stekla mnotvo sitnih ali znaajnih
rupa, koje nije primeivala zbog svoje kratkovidosti ili krtosti svakog jutra
budio svrab od ujeda po koatim pomodrelim podlakticama, pa bi potom
prodorno kriknula opazivi muve kako zuje oko tacne s jutarnjim ajem i
slatkim biskvitima, koju je slukinja Tereza spustila kraj nje (i odmah urno
zbrisala). Epifanija se, bez ikakve vajde, mahnito eala i mahala za
muvama, ritajui se po svom ovalnom krevetu od tikovine u obliku amca,
prolivi esto aj po ipkastoj pamunoj posteljini, ili po beloj muslinskoj
spavaici s visokim nabranim okovratnikom koji je skrivao njen nekad
labui a sada smeurani vrat. Dok je muhotepalom u desnoj ruci mlatila i
lupala, a dugim noktima leve ruke grebala po leima u potrazi za novim
ujedima neuhvatljivih komaraca, Epifaniji da Gami skliznula bi s glave
nona kapa i otkrila bieve zamrene bele kose, kroz koju se, tu i tamo
(avaj!), ukazivala pegava lobanja. Kad bi mala Aurora, prislukujui kraj
vrata, procenila da se zvuci besa mrske babe (kletve, tresak porcelana,
ljepanje beskorisnog muhotepala, prkosno zujanje insekata) blie vrhuncu
jarosti, namestila bi najslai osmeh i doleprala do poglavarke kue uz
razdragan jutarnji pozdrav, svesna da e ionako raspomamljenoj pramajci
svih koinskih Da Gama prekipeti kad ugleda mladog svedoka svoje
starake nemoi. S kosom u haosu, kleei na ispolivanim aravima,
podignutog muhotepala to landara poput slomljenog pruta, traei oduka
svom gnevu, Epifanija bi dreknula kao furija, rakasa ili bani na nezvanu
Auroru, to bi devojicu proelo potajnim slatkim ushienjem.
Auh, dete, prepade me naisto, jednog dana e mi doi glave.
I tako je Aurora da Gama dola na pomisao da ubije roenu babu upravo
zahvaljujui svojoj buduoj rtvi. Posle toga je poela da kuje planove, ali su
njene sve bujnije jezive fantazije o otrovima i rubovima litica, jedna po

jedna, padale u vodu zbog praktinih prepreka, poto je bilo teko nabaviti
kobru i ubaciti je Epifaniji u postelju, a matora vetica ni za ivu glavu ne bi
pristala da zakorai po bilo kakvom tlu koje se, po njenim reima, naginje
uzbrdo ili nizbrdo. Aurora je znala kako da se domogne otrog kuhinjskog
noa, a bila je i sigurna da je ve dovoljno snana da Epifaniju pridavi i tako
je rastavi od ivota, ali ipak je odbacila i te planove, jer nije elela da bude
otkrivena, a suvie oigledan napad mogao bi je izloiti nimalo prijatnom
propitivanju. Poto nikako nije uspevala da pronae savren zloin, Aurora
je i dalje glumila savrenu unuku; ali u sebi je matala, mada nije shvatala
kako ta matanja imaju prilinu primesu Epifanijine svireposti.
Strpljenje je majka mudrosti, govorila je sebi. Ko eka, taj doeka.
U meuvremenu je i dalje otvarala prozore tokom vlanih noi, a
ponekad bi izbacila kroz njih neki sitan i vredan ukras, izrezbarene drvene
figure sa surlom, koje su plutale u vodi lagune to zapljuskuje zidove
ostrvske palate, ili izvanredno izrezbarene predmete od slonovae koji su,
prirodno, tonuli u zaborav. Nekoliko dana porodica je bila u udu,
pokuavajui da shvati razlog tome. Sinovi Epifanije da Game, Aurorin stric
Aires (ije se ime na portugalskom izgovara nalik na Ajri kao Irac na
engleskom) i otac Kamois (na portugalskom ispadne kroz nos Kamoins) po
buenju bi ustanovili da su im nestani noni povetarci oduvali safarikoulje iz ormana i poslovna dokumenta iz kutija. Lakoprsta promaja
razvezivala je vrhove dakova sa uzorcima, jutane vree pune sitnog i
krupnog kardamoma, listia karija i indijskih oraha, koji su vazda dredali
du senovitih hodnika poslovnog krila zgrade, pa bi se semenke piskavice i
pistai sumanuto tumbali po izlizanom prastarom podu od krenjaka,
umura, belanaca i ko zna ega sve, a miris zaina u vazduhu muio je
pramajku koja je, kako su godine proticale, postajala sve vie alergina na
izvore blagostanja svoje porodice.
A poto su muve uz zujanje ve uletale kroz uplje mree, a nestani
naleti vetra nadirali kroz raskriljene prozore, otvorene aluzine proputale
su unutra sve ostalo: prainu i vrevu brodova iz Koinske luke, sirene
teretnjaka i soptanje remorkera, ribarske masne viceve i damare meduzinih
aoka, kao no otru sunevu svetlost, vrelinu koja je u stanju da ugui
poput mokrih krpa zategnutih preko lica, dozivanje ploveih piljara, tugu
jevrejskih neenja to lebdi preko vode iz Matanerija, napasti od
krijumara smaragda, spletkarenja poslovnih suparnika, sve veu nervozu
britanske kolonije u Fort Koinu, uzvike kojima radnici i najamnici na

plantaama Zainskih gora zahtevaju da budu isplaeni, prie o

komunistikim nemirima i politikim potezima kongres-vala, imena Gandi i
Nehru, glasine o pomorima glau na istoku i trajkovima glau na severu,
pesme i dobovanje ulinih pripovedaa i potmuli zvuk kotrljanja (dok se
razbijaju o troan mol ostrva Kabral) nadiruih talasa istorije. Isuse Hriste,
ovo je zemlja preplavljena niom klasom!, proklinjao je za dorukom strika
Aires u svom najboljem izdanju, sa sve gamanama i eirom. Svet tamo
napolju kao da nije dovoljno prljav i smrdljiv, a? Koja li ga to onda jeziva
gnusoba, koji drznik, avo ga odneo, opet puta unutra? Je li ovo pristojna
kua, svega mi, ili neka kenjara, da prostite, tamo na bazaru? Tog jutra
Aurori je bilo jasno da je preterala, jer ju je njen voljeni otac Kamois,
oveuljak mrav kao pritka, s kozjom bradicom, u dreavoj safari koulji,
ve za glavu nii od svoje trkljaste keri, odveo na mol, i pocupkujui,
samouvereno ponesen provalom oseanja i uzbuenja, tako da je naspram
neverovatne lepote i uurbanosti lagune njegov obris izgledao kao neki lik
iz mate, poput vilenjaka to plee na umskom proplanku, ili dobroudnog
duha iz lampe, poverio joj zavereniki, u pola glasa, svoje neverovatno
otkrie koje mu razdire srce. Nazvan po pesniku i obdaren sanjarskom
prirodom (ali ne i pesnikim darom), Kamois je bojaljivo nagovestio da se,
po svoj prilici, radi o utvarama.
Po mom uverenju, rekao je zanemeloj keri, to nam se vratila tvoja
draga mama. Ti zna koliko je volela sve povetarac, kako se borila za
vazduh s tvojom babom; a sada se prozori, kao arolijom, otvaraju sami od
sebe. Keri moja, pogledaj samo koje stvari nestaju! samo ono to je oduvek
mrzela, zar ne vidi? Airesovi bogoslonovi, tako ih je zvala. A nestala je ba
strieva mala zbirka Ganea. A osim toga slonovaa. Epifanijine kljove. U
ovoj kui dredi previe slonova. Pokojna Bela da Gama nije imala dlake na
jeziku. Pa sam mislio, ako noas ostanem budan, moda u moi da jo
jednom vidim njeno milo lice, poverio joj se Kamois enjivo. ta ti
misli? Poruka je jasna kao dan. to ne bi ekala sa mnom? Ti i ja smo u istoj
koi; meni nedostaje ena, a tebi majka.
Aurora je zbunjeno pocrvenela. Ali ja ne verujem u bezvezne duhove!,
povikala je i utrala unutra, ne mogavi da prizna istinu: da je ona utvara
svoje pokojne majke, koja ini to to bi inila i ona, govori njenim pokojnim
glasom; da ki svojim nonim etnjama odrava majku u ivotu, odriui se
sopstvenog tela i ustupajui ga pokojnici, koja u zagrljaju smrti smrt
odbacuje, istrajavajui uporno, ak i iz groba, na postojanosti ljubavi da se

ona pretvorila u majin novi osvit, telo za njen duh, dve lepotice u jednoj.
(Mnogo godina kasnije, svoj novi dom nazvae Elefantom; i tako e, na
kraju krajeva, prisustva slonovska, kao i avetinjska, nastaviti da igraju ulogu
u naoj pripovesti.)
Bela je umrla nepuna dva meseca pre toga. Bela avolova Strela, kako ju je
zvao Aurorin stric Aires (on je, dodue, priivao ljudima kojekakva imena,
bezobzirno nameui svetu svoj lini univerzum): Izabela Himena da Gama,
baka koju nikada nisam upoznao. Izmeu nje i Epifanije vodio se rat od
prvog dana. Udovica od etrdeset pete godine, Epifanija se preko noi
uivela u ulogu glave porodice: posadila bi se s punim krilom pistaa u
jutarnju senku svog omiljenog dvorita, hladei se lepezom, i dok je zubima
krckala ljuske uz glasno i napadno ispoljavanje moi, zapevala bi visokim,
neumoljivim glasom:
Sisa afto ode na moreeeee...
Srebrne boce na kolenu mu goreeeee...
Krc! krc! pucketale su joj ljuske pod zubima.
Vratie se da me sahrani...
Bobi afto goljavi...1
Tokom itavog svog veka, jedino Bela nije strepela od nje. Pa kakva je to
pesma, rekla je veselo devetnaestogodinja Izabela svojoj svekrvi dan
nakon to je ula u kuu kao nepoeljna, ali uz gunanje prihvaena
nevesta. Nije Sisa, nisu boce, nije sahrani i nije goljavi. Tako slatko pevate tu
ljubavnu pesmicu za svoje godine, ali s tim reima ispada prava besmislica.
Kamoise, odvratila je skamenjena Epifanija, prenesi svojoj snajki da
zaepi klopke. Nekakva joj gadost, ko bale, curi niz usta. Narednih dana
uhvatila ju je prava pomama za mornarskim pesmicama protkanih linim
porukama: ta emo sad sa smeuranim krojaem?2 To je izazivalo kod mlade
snahe krajnje neumesno prigueno veselje, na ta je Epifanija, sva mrgodna,
promenila plou: Ribaj, ribaj, ribaj svoga lolu, niz reku ceo dan, pevala je ne bi li
ukazala Beli da se usredsredi na brane dunosti, da bi zatim prela na niske
udarce: Moralno, moralno, moralno, moralno krrrc! kraljica nisi, znam.3
Ah, te legende o svaalakim koinskim Da Gamama! Priam ih onako

kako sam ih i sam uo, ulepane i nakiene mnogobrojnim ponavljanjima.

Sve su to stari duhovi, daleke seni, i ja vam ovo priam da bih raskrstio s
njima; to je sve to mi je preostalo i zato ih sada oslobaam. Od Koinskog
pristanita do Bombajske luke, od Malabarske obale do Malabarskog brda;
povest o zajednitvu i razmiricama, o usponima i padovima, o naim
megdanima. A onda zbogom, Mantaeri, zbogom ostaj, Priobalni pute...
obrni-okreni, kada je moja majka Aurora stigla u to domainstvo koje je
vapilo za decom, i izrasla u visoku i buntovnu trinaestogodinju devojicu,
staze su ve bile jasno zacrtane.
Suvie se izduila za devojicu, glasio je Epifanijin namrteni sud o
unuci kad je Aurora zakoraila u prve godine mladosti. Iza napasti u oku
krije se avo u srcu. A i sramota joj viri spreda, da je svi vide. Previe tri
spreda. Na to je Bela ljutito uzvraala: A kakvo vam je to sjajno dete
podario dragi Aires? Ovo je barem stvarna Da Gama, iva i zdrava, i nita joj
ne smetaju veliki aftoi. A kod bata Airesa i seka Sahare ni traga ni glasa od
potomstva; nema ni sifona, a kamoli bebirona. Airesova ena zvala se
Karmen, ali ju je Bela, po ugledu na deverovu strast davanja nadimaka,
prozvala po pustinji, jer je jalova i ravna ko pesak, a u celoj toj pustolini
nigde oaze da se napije.
Aires da Gama, koji se trudio da briljantinom zauzda svoju gustu,
talasastu belu kosu (preuranjene sede odavno su postale porodino obeleje;
moja majka Aurora bila je snenobela ve u dvadesetoj, i kakav su samo
bajkoviti sjaj, kakvu su ledenu teinu njenoj lepoti dodavali ti meki gleeri
to su joj se u kaskadama slivali s glave!) kakav je samo pozer bio taj moj
deda-stric! Kakav smean lik sa malih crnobelih fotografija 5 puta 5 cm koje
nosim u seanju, s monoklom, utirkanom kragnom i trodelnim odelom od
najfinijeg gabardena. U jednoj ruci tap s rukohvatom od slonovae (a u
tapu ma, apue mi na uvo porodina istorija), u drugoj dugaka mutikla;
a imao je naviku, alim to pominjem, da nosi gamane. Dodajte tome visok
stas i usukane brie i eto olienja lupea iz komine opere; ali Aires je na
svet doao u depnom izdanju, ba kao i njegov brat, a uvek je bio glatko
obrijan i pomalo sjajan u licu, tako da je njegov pritvorni izgled truta bio
moda vie za aljenje nego za srdbu.
Tu, na drugoj strani foto-albuma uspomena, takoe poiva i zgurena i
kiljava baba-strina Sahara, ena bez oaza, koja vae betelov orah svojim
zaista tako kamilastim vilicama i koja stvarno izgleda kao da ima grbu.
Karmen da Gama bila je Airesova sestra od tetke, siroe Epifanijine sestre

Blimunde i treerazrednog tampara Loba. Oba njena roditelja pokosila je

epidemija malarije, a izgledi da e se Karmen udati bili su manji od nule,
duboko zamrznuti sve dok Aires nije prenerazio svoju majku traei
pristanak da ugovori brak s njom. Epifanija je, obuzeta nedoumicom,
propatila sedam besanih noi, nesposobna da se opredeli izmeu svog sna
da Airesu pronae ulov dostojan mamca, i sve beznadenije potrebe da
Karmen uvale nekome pre nego to bude prekasno. Naposletku je dug
prema pokojnoj sestri odneo prevagu nad prieljkivanom dobrom partijom
za sina.
Karmen nikada nije bila mladolika, nikada nije imala poroda, sanjala je
kako da na prevaru istisne Kamoisov ogranak porodice iz nasledstva, bilo
asnim bilo neasnim sredstvima, i nikada ni ivoj dui nije pomenula da joj
je prve brane noi mu u sobu doao kasno, da nije ni pogledao svoju
prestravljenu i usukanu mladu nevestu koja je leala u postelji ceptei
devianski, da se svukao sa cepidlakom sporou, a onda, s jednakom
preciznou, skliznuo go-golcat (stasom neobino nalik njenom) u
venanicu koju je njena slukinja ostavila na krojakoj lutki kao simbol
njihovog sjedinjenja, pa mugnuo iz sobe kroz spoljna vrata nunika.
Karmen je ula zviduke koji su do njenih uiju doprli sa vode pa je,
pridigavi se umotana u arav, dok joj je teka spoznaja sopstvene
budunosti pritiskala plea povijajui ih u zgrbljenost, spazila venanicu
kako se presijava na meseini dok neki mladi zamasima vesla odnosi i nju i
onoga u njoj, u potragu za onim to je, ta god da je, meu takvim udnim
stvorovima vailo za blaenstvo.
Uprkos njenom utanju, pria o Airesovoj maskaradnoj pustolovini, zbog
koje je baba-strina Sahara ostala da ami meu hladnim dinama svojih
neokrvavljenih arava, doprla je i do mene. Ni najobinije porodice ne
mogu da sauvaju tajne; a u naem klanu, koji je sve samo ne obian,
najdublje skrovitosti mahom su zavravale na uljanim slikama okaenim po
zidovima galerija... a onda, opet, moda je itavo to zameateljstvo ipak
izmiljeno, kao bajka koju je porodica smislila da bi okirala ali ne previe
i da bi lake svarila jer je ovako egzotinije i lepe injenicu da je Aires
homoseksualac? Dodue, istina je i da je Aurora da Gama u svojim zrelim
godinama naslikala taj prizor na njenom platnu mukarac u haljini,
obasjan meseinom, sedi, sav nacifran, spram obnaenog i znojem oroenog
veslaevog torza moglo bi se pokrenuti pitanje da li je, uz svu svoju
boemsku utemeljenost, ovaj dvostruki portret tek fantazija koja se uvreila,

smetena u ustaljene okvire neobuzdanosti; da li je pria, onako kako je

ispriana i naslikana, zaogrnula Airesovu tajnu razuzdanost bletavom
odorom koja skriva kurac i dupe, krv i sranost, odvanu reenost i strah
krljavog kicoa koji salee miiave drubenike meu lukim pacovima,
ushienjem natopljen uas plaenih zagrljaja, sladostrasna milovanja lukih
nosaa tekih pesnica, po zabitim budacima i jazbinama u kojima se pije
palmino vino, ljubav nabreklih, miiavih guzova mladih vozaa bicikl-riki
i izgladnelih usta derana s bazara; da li je zanemarila osorno svadljivo
prisustvo u stilu lude ljubavi njegove duge, ali nikako verne, veze sa
saputnikom s kojim je isplovio te prve brane noi, a koga je Aires prozvao
Princ Henri Navigator... da li je oterala nedolino odevenu istinu s
pozornice, a potom odvratila pogled?
Ne, dragi moji. Verodostojnost ove slike neemo osporiti. ta god da se
kasnije deavalo izmeu ovo troje neverovatna prisnost koja se pod stare
dane razvila izmeu Princa Henrija i Karmen da Gama bie zabeleena kad
joj doe vreme a sve je otpoelo dogaajem sa zajednikom venanicom.
Golotinja ispod pozajmljene venanice, mladoenjino lice pod
nevestinskim velom eto, taj mi prizor u srcu priziva seanje na ovog
udaka. Bilo je u njemu mnogo toga to me nikada nije dirnulo; ali kad ga
zamislim onako, u punom sjaju Njenog kraljevskog visoanstva, u tom
prizoru, u kojem bi mnogi tamo kod kue (i ne samo tamo) videli posrnue,
ja vidim njegovu hrabrost i njegov potencijal, da, za slavu.
Ako mi ve nije bio trn pod guzicom, umela je da kae moja draga mati,
naslednica neustraivog jezika svoje majke, povodom ivota s nevoljenim
stricem Airesom, onda mi je, dragi moj, svakako bio kost u grlu.
I kad se ve uputamo u to, kad poniremo do sri cele prie o porodinim
sukobima i preuranjenim smrtima, osujeenim ljubavima i bezumnim
strastima, slabim pluima, moi i novcu, jo sumnjivijim zavodljivostima i
misterijama umetnosti, da ne zaboravimo ko je otpoeo sve to, ko je to prvi
iskoraio iz svog elementa i udavio se, ija je vlana smrt povukla iviju,
izmakla kamen temeljac i zapoela dugo porodino opadanje, koje se
okonalo mojim sunovratom u provaliju: Fransisko da Gama, Epifanijin
blaenopoivi suprug.
Da, da, i Epifanija je nekada bila nevesta. Poticala je iz stare, u ono doba
ve znatno oslabljene trgovake porodice, klana Menezesovih iz Mangalora,
i izazvala je silnu ljubomoru kad se ba ona, posle sluajnog susreta na nekoj

svadbi u Kalikutu, doepala najveeg plena protivno svakom zdravom

razumu, po miljenju mnogih razoaranih majki, jer je jedan tako bogat
ovek trebalo da oseti pristojno gnuanje prema praznim raunima u banci,
vetakim draguljima i jeftinoj odei propalog i pregaenog klana ove male
namigue mamipare. Na pragu stolea kroila je, ruku pod ruku s pradedom
Fransiskom, na ostrvo Kabral, prvi od etiri zasebna, zmijska, rajsko-paklena
lina univerzuma ove moje prie. (Drugi je bio salon moje majke na
Malabarskom brdu; trei je vrt mog oca nebu pod oblake; a udovino
uporite Vaska Mirande, njegova Mala Alhambra u Benenheliju, za mene je
bio, jeste i postae u ovom pripovedanju poslednji.) Tamo je zatekla
velelepno staro zdanje u tradicionalnom stilu, sa mnotvom ljupko
povezanih dvorita sa zelenkastim ribnjacima i fontanama zaraslim u
mahovinu, okruenim tremovima u kitnjastom duborezu, iza kojih se
pruao lavirint soba visokih svodova, nad kojima su uzdignute krovove
krasili zabati i keramike ploice. Bila je usred bogatakog raja tropskog
rastinja; ba kako se poeleti moe, pomislila je Epifanija, jer, premda je
ranu mladost provela na ivici bede, oduvek je smatrala da ima dara za
velianstvenost.
Meutim, nekoliko godina po roenju njihova dva sina, Fransisko da
Gama je jednog dana doveo kui nezamislivo mladog i sumnjivo draesnog
Francuza, izvesnog M. arla anerea, koji se drao kao da je genije od
arhitekte, iako je jedva prevalio dvadesetu. I pre no to je Epifanija stigla i
da trepne, njen lakoverni mu naloio je tom fifiriu da izgradi ne jednu,
ve dve nove kue u njenim divnim vrtovima. A kakve su to ludake
graevine ispale! Prva, udna, uglasta i kockasta skalamerija, u iju je
unutranjost vrt toliko zadirao da je esto bilo teko pogoditi jeste li napolju
ili unutra, a nametaj je izgledao kao da je pravljen za bolnicu ili za as
geometrije, jer niste mogli da sednete a da se ne nasadite na neto iljato;
druga, drvena i papirnata kua od karata u japanskom stilu, rekao je on
zgroenoj Epifaniji prava klopka u sluaju poara, sa zidovima u vidu
kliznih paravana od pergamenta, ije sobe nisu bile predviene za sedenje,
nego za kleanje, a nou se moralo spavati na asuri prostrtoj po podu, s
balvanom ispod glave, kao sluge, dok je odsustvo privatnosti navelo
Epifaniju da primeti kako eto, barem moemo da znamo kakvo je
stomano zdravlje svih ukuana, jer kupatilo umesto zidova ima guz-papir.
Da sve bude jo gore, Epifanija je ubrzo otkrila da je njen mu, im su ove
ludorije bile dovrene, poeo esto da biva prezasien njihovim predivnim

domom, pa bi za dorukom lupio akom o sto i objavio da se sele na Istok

ili da kreu put Zapada, posle ega cela porodica nije imala drugog izbora
ve da sve uture preseli u jednu ili drugu skalameriju tog Francuza, i ni svi
protesti ovog sveta nisu nita vredeli. A posle nekoliko nedelja usledila bi
nova selidba.
Fransisko da Gama ne samo da nije bio u stanju da ivi sreenim ivotom
kao sav normalan svet nego je, to je Epifaniju bacalo u najcrnje oajanje, bio
pride i pokrovitelj umetnosti. Dovlaio je spodobe iz niih stalea, s
nedopustivim stilom odevanja, koje su se nalivale rumom i viskijem i
vakale konoplju, pa su itavu venost ispunjavali Francuzove kue
tandrkavom muzikom, pesnikim maratonima, golim modelima, opucima
smotane marihuane, celoveernjim kolama kartanja i drugim izrazima
nadasve neprilinog ponaanja. Boravili su tu i strani umetnici, ostavljajui
za sobom udnovate visee konstrukcije, koje su podseale na dinovske
metalne vealice to se obru na vetru, pa slike nekih nakaza sa oba oka na
istoj strani nosa i ogromna platna po kojima kao da se nekim nesrenim
sluajem prosula boja, i sva ta uda Epifanija je morala da kai po zidovima i
dvoritima svog ljubljenog doma, te da ih gleda iz dana u dan, kao da su
neto valjano.
Ta tvoja bezvezna umetnost, Fransisko, rekla je muu otrovno,
ooraviu koliko je runa. Ali on je bio imun na njene otrove. Stara
lepota nije dovoljna, odvratio je on. Stare palate, staro ponaanje, stari
bogovi. Svet danas vrvi od pitanja i lepota se iskazuje na nove naine.
Otkako je ugledao svetlost dana, Fransisko je bio pravi pravcati heroj,
predodreen za pitanja i traganja, a kuni ivot da je guio koliko i Don
Kihota. Bio je zgodan kao greh i duplo vie edan, a izmeu vratnica na
terenu za kriket, u ono doba zastrtom rogozinom od kokosovih vlakana,
pokazao se u mladim danima kao vraki spor levoruki baca i elegantan
udara na poziciji etvorke. Na fakultetu je bio najbolji student fizike na
godini, ali je rano ostao bez roditelja pa je, posle dosta razmiljanja, odluio
da odustane od nauke, prihvati svoju dunost i lati se porodinog posla.
Sazreo je i postao pravi volebnik u vekovnom umeu kojim su Da Game
zaine i oraie pretvarali u zlato. Umeo je da namirie novac u vazduhu,
da onjui vetar i da kae donosi li dobitak ili gubitak; ali bio je i filantrop,
pomagao je sirotita, otvarao besplatne ambulante, gradio kole po selima
na zabaenim rukavcima, osnivao institute za prouavanje bolesti kokosovih
palmi, pokretao projekte za ouvanje slonova na planinama iznad svojih

polja zaina i bio pokrovitelj godinjih nadmetanja za vreme Onamske

svetkovine cvea, na kojima su birali i krunisali najboljeg pripovedaa iz tog
kraja; bio se, zapravo, toliko razmahao u svom ovekoljublju da je Epifanija
morala (uzalud) da se pobuni: A kad spiska novac, i deca krenu okolo s
kapom u ruci? Hoe li tad da nas hrani ta tvoja, kako se zvae,
antropologija?
Suprotstavljala mu se na svakom koraku i redom gubila bitke, osim one
poslednje. Modernista Fransisko, pogleda uperenog u budunost, postao je
najpre sledbenik Bertranda Rasela Religija i nauka i Oboavanje
slobodnog oveka bile su njegove bezbonike Biblije a potom sve
vatrenije nacionalistike politike Teozofskog drutva gospoe Eni Besant.
Da se podsetimo: Koin, Travankor, Majsor, Hajderabad tehniki nisu
potpadali pod Britansku Indiju; to su bile indijske drave sa sopstvenim
prinevima. Neke od njih kao Koin mogle su da se die daleko viim
prosekom obrazovanja i pismenosti u poreenju s prilikama koje su vladale
u oblastima pod neposrednom britanskom upravom, dok je u drugima (u
Hajderabadu) vladao poredak koji je Nehru nazvao savrenim
feudalizmom, a u Travankoru je ak i Kongres stavljen van zakona; no da
ne meamo (to Fransisko nije inio) pojavnost sa stvarnou; smokvin list
nije isto to i smokva. Kada je Nehru istakao nacionalnu zastavu u Majsoru,
lokalne (indijske) vlasti unitile su ne samo zastavu, ve i jarbol, istog trena
kad je on napustio grad, kako taj dogaaj ne bi razbesneo prave vlastodrce.
Ubrzo po izbijanju Prvog svetskog rata, na njegov trideset osmi roendan, u
Fransisku se neto prelomilo.
Englezi e morati da odu, objavio je sveano i ozbiljno tokom veere
ispod uljanih portreta svojih predaka, nacifranih od glave do pete.
Boe, pa kuda e sad?, zavapila je Epifanija, kojoj je promakao pravi
smisao. Zar u ovako tekom asu da nas ostave na milost i nemilost onoj
avetinji Kajzeru?
Fransisko je na to planuo, a dvanaestogodinji Aires i jedanaestogodinji
Kamois sledili su se u mestu. Mi ve skupo plaamo tog Kajzera!, grmeo
je. Udvostruene dabine! Nai mladii ginu u engleskim uniformama!
Nacionalno bogatstvo otprema se preko mora; ovde narod umire od gladi, a
Englezi krckaju nae ito, pirina, preraevine od jute i kokosa. Od mene
lino zahteva se da isporuim robu ispod nabavne cene. Ispraznili su nam
rudnike: alitru, mangan, liskun. Aman! Bombajska gospoda se bogati, a
nacija srlja u propast!

Mnogo su tebi te knjige zavrtele mozak, uzvratila je Epifanija. ta smo

mi nego deca imperije? Englezi su nam dali sve, ili moda nisu? Civilizaciju,
zakon, red, sve odreda. ak i tvoje zaine, od kojih mi kua bazdi, kupuju iz
velikodunosti, i time nas oblae i hrane nam decu. I to ih onda izdajniki
ogovara i puni deci glave kojekakvim bezbonim glupostima?
Od toga dana jedva da su i progovorili. Aires je, u inat ocu, stao na
majinu stranu; Epifanija i on bili su za Englesku, Boga, materijalizam,
starinske obiaje i miran ivot. Fransisko je stizao na sto mesta i sav kipeo od
energije, a Aires je glumio lenjost, vebajui kako da izbezumi oca
prekomernom dokolicom i lenarenjem. (I ja sam u mladosti, iz raznih
razloga, bio sklon lenarenju. Ali nisam hteo nikoga tako da najedim; moj
jalovi naum bio je da se sporou borim protiv ubrzane navale samog
Vremena. I toj prii emo se kasnije vratiti.) Fransisko je pak u mlaem
Kamoisu naao saveznika, usaujui mu vrline nacionalizma, razuma,
umetnosti, inovacije i, u ono vreme, bunta. Fransisko je delio Nehruov rani
prezir prema Indijskom nacionalnom kongresu priaonici za Induse i
u tome dobio Kamoisovu ozbiljnu podrku. Eni rekla ovo, Gandi reko
ono, gunala je Epifanija. Nehru, Tilak i sve te bitange i razbojnici sa
severa. Samo ti nemoj da slua majku! Samo nastavi tim putem pa e
zavriti u zatvoru, a onda ode glava!
Fransisko se 1916. prikljuio kampanji za nezavisnost, koju su predvodili
Eni Besant i Bal Gangadhar Tilak, idui za svojom zvezdom vodiljom i
traei nezavisni indijski parlament koji bi odluio o budunosti zemlje. Kad
ga je gospoa Besant zamolila da osnuje Ligu za nezavisnost u Koinu, a on
pokazao toliko smelosti da je pozvao u lanstvo luke radnike, berae aja,
kulije sa bazara i sopstvene najamnike, kao i ovdanju buroaziju, Epifanija
je bila oajna. Mase i klase u istoj vrei! Bruka i sramota! Taj ovek je siao s
uma!, vajkala se slabanim glasom, maui lepezom, a onda bi utonula u
turobno utanje.
Dan-dva po osnivanju Lige, dolo je do ulinih sukoba u Ernakulamu,
etvrti koja izlazi na dokove; nekoliko desetina nasilniki nastrojenih
lanova Lige uspelo je da nadjaa jedan omanji odred lako naoruanog
eskadrona i da njegovo ljudstvo isprai kui bez oruja. Sledeeg dana, Liga
je zvanino zabranjena, a jedan motorni amac stigao je do ostrva Kabral, da
Fransiska da Gamu otpravi iza reetaka.
Narednih est meseci odleao je u zatvoru s povremenim prekidima,
zaradivi prezir svog starijeg sina i beskrajno divljenje mlaeg. Pravi heroj,

nema ta. Tim kratkim boravcima u zatvoru i estokom politikom

aktivnou izmeu dva tamnovanja, kada je, po Tilakovim instrukcijama, u
mnogim prilikama namerno provocirao hapenje, stekao je zasluge zbog
kojih je postao ovek koji obeava, koga vredi drati na oku, linost koju
slede: zvezda.
Ali zvezde padaju; heroji propadaju; Fransisko da Gama nije ostvario
svoju sudbinu.
U zatvoru je imao vremena za rad koji mu je doao glave. Niko nikada nije
uspeo da dokui gde se to, na kojoj rasprodaji isluenih starudija uma,
pradeda Fransisko dokopao naune teorije, zbog koje se iz narodnog heroja
premetnuo u optenarodno ruglo, a koja je tih godina poela sve vie da ga
zaokuplja, da bi na kraju u borbi za njegovu naklonost istisnula ak i
narodni pokret za nezavisnost. Moda se ono staro zanimanje za teorijsku
fiziku izmealo s njegovim strastima novijeg datuma, teozofijom gospoe
Besant, Mahatminim zauzimanjem za jedinstvo svih meu sobom toliko
razliitih miliona Indijaca, s traganjem modernistiki nastrojenih indijskih
intelektualaca toga doba za nekom svetovnom definicijom duhovnog
ivota, i one izvikane rei due; u svakom sluaju, krajem 1916. Fransisko
je o svom troku tampao raspravu, koju je zatim razaslao svim veim
asopisima, preporuujui je njihovoj blagonaklonoj panji, pod naslovom
U susret okvirnoj teoriji transformacionih polja savesti, a tu je izneo
pretpostavku da svuda oko nas postoje nevidljive dinamike mree
duhovne energije, nalik elektromagnetnim poljima, tvrdei da su ova
polja svesti ni manje ni vie nego spremita pamenja i u praktinom i u
moralnom smislu itavog ljudskog roda, da su, u stvari, upravo ono to je
Dojsov Stiven nedavno (u asopisu Egoista) napomenuo da eli da iskuje
u svojoj duevnoj kovanici: dakle, nepatvorena savest nae vrste.
Na najniem nivou delovanja, takozvana TPS navodno olakavaju
obrazovanje, tako da ono to jedan ovek naui negde na Zemlji smesta
olakava uenje svakome i svuda; ali takoe ukazuje i na injenicu da na
svojoj najuzvienijoj ravni, onoj ravni koju je, dodue, najtee uoiti, polja
dejstvuju etiki, u isti mah odreujui i bivajui odreena naim moralnim
odlukama, uvrena svakim moralnim opredeljenjem na planeti, i obrnuto,
bivaju oslabljena nedolinim radnjama, tako da bi, teorijski, previe
poinjenih nedela unepovrat razorilo polja svesti, a oveanstvo bi se tada
suoilo s neizrecivom stvarnou univerzuma koji je postao amoralan, te

stoga lien i smisla s unitenjem etike povezanosti, zatitne mree pod

kojom smo, moglo bi se rei, oduvek iveli.
Fransiskova rasprava se, zapravo, bavila razmatranjem samo niih
edukativnih funkcija polja, i to bez imalo uverljivosti, procenjujui moralne
dimenzije u jednom relativno kratkom i, po sopstvenom priznanju,
spekulativnom odlomku. Meutim, egaenje koje je taj tekst izazvao
razleglo se na sva zvona. Uvodnik madraskog lista Hindu, u lanku
Gromovi Dobra i Zla, ocrnio ga je nemilosrdno: Zebnje koje more dr Da
Gamu u pogledu budunosti naeg morala nalik su bojaznima nekog
aavog meteorologa koji veruje da nai postupci odreuju vremenske
prilike, te ako se ne vladamo, da tako kaemo, umereno, nad glavom e nam
besneti iskljuivo oluje. Satirini kolumnista Osica iz Bombajske hronike
iji je urednik bio Horniman, inae prijatelj gospoe Besant i pobornik
nacionalistikog pokreta, a i zduno je preklinjao Fransiska da ne objavljuje
raspravu pitao se zlobno da li su famozna polja svesti iskljuivo za ljudsku
upotrebu, ili moda i druga iva stvorenja na primer bubavabe ili zmije
otrovnice mogu da naue kako da iz njih izvuku koristi; ili pak, moda,
svaka vrsta ima razvijene ovakve vrtloge koji vitlaju oko planete. Treba li
da strahujemo od kontaminacije naih vrednosti nazovimo ih gama
zraenjem usled sluajnog sudara polja? Nee li bogomoljkine navike u
parenju, estetika pavijana ili gorile i korpionske strategije kobno okuiti
nae jadne psihe? Ili se to moda, boe sakloni ve desilo!
Upravo ti gama zraci dotukli su Fransiska; postao je predmet rugla, laki
predah od krvoednog rata, ekonomskih nevolja i borbe za nezavisnost. U
poetku je jo uspevao da sauva pribranost, koncentriui se iz sve snage ne
bi li smislio neki eksperiment kojim bi dokazao bar prvu, onu manju
hipotezu. Napisao je drugu raspravu, u kojoj je predlagao da bi tzv. bole,
dugi nizovi besmislenih rei kojima uitelji katak plesa prate pokrete nogu,
ruku i vrata, mogle da poslue kao prikladno tle za eksperiment. Jedan
takav niz (tat-tat-taa drigej-tun-tun di-di-kataj to, talang, taka-tun, tun, ta!
Taj, taj! itd.) mogao bi da se iskoristi uz jo etiri niza besmislenih
kojetarija, koje treba izgovarati uz isto ritmiko naglaavanje kao i
ogledni uzorak. Uenici iz stranih zemalja, koji ne poseduju nikakvo
znanje o indijskom plesu, bili bi zamoljeni da naue svih pet; a ako
Fransiskova teorija polja vai, plesna obuka bi se tandara-bro! pokazala
kao najlaka za pamenje.
Eksperiment nikada nije sproveden. Ubrzo mu je stigao zahtev da se

povue iz Lige za nezavisnost, a njene voe, meu kojima je bio i Motilal

Nehru lino, prestali su da odgovaraju na sve alobnija pisma kojima ih je
moj pradeda zasipao. Umetniki tipovi nisu vie pristizali u prepunim
barkama da bane u nekoj od dve skalamerije na ostrvu Kabral, da pue
opijum na papirnatom Istoku ili piju viski na okastom Zapadu, premda su
se Fransisku s vremena na vreme, kako je rastao ugled onog Francuza,
obraali pitajui ga da li je on zaista bio prvi indijski pokrovitelj tog mladia
koji se kasnije sam prozvao Le Korbizje. Kad bi mu uputili takvo pitanje,
propali heroj bi odgovarao kratko i jasno: Nikad uo. Posle nekog
vremena pitanja su utihnula.
Epifanija je likovala. Dok se Fransisko zatvarao u sebe i tonuo u
malodunost, a lice mu poprimalo onaj natuten izraz svojstven svim
ljudima koji su duboko uvereni da im je svet nepravedno i nezaslueno
naneo neku veliku nepravdu, ona se hitro primicala plenu (i to, kako se
ispostavilo, bukvalno). Zakljuio sam da su godine potisnutih
nezadovoljstava u njoj othranile osvetniki gnev gnev, moje pravo
naslee! koji se esto ne moe razdvojiti od nepatvorene i ubilake mrnje;
iako bi se ona, da ste je kojim sluajem upitali da li voli svog mua,
pretvorila u sutu preneraenost. Sklopili smo brak iz ljubavi, rekla je
svom ojaenom suprugu tokom jedne od onih beskrajnih ostrvskih veeri
kada je radio bio jedino drutvo. Zato sam poputala tvojim muicama ako
ne iz ljubavi? I eto kud su te samo dovele! E, sad e ti malo meni da
poputa iz ljubavi.
Mrske skalamerije u vrtu stavljene su pod katanac. Ni politika vie nije
smela da se pominje u njenom prisustvu: kada je Ruska revolucija potresla
svet, kad se okonao Veliki rat, kada su vesti o pokolju u Amritsaru
procurile sa severa i dotukle anglofiliju kod bezmalo svakog Indijca
(nobelovac Rabindranat Tagore vratio je kralju viteku titulu), Epifanija da
Gama je na ostrvu Kabral drala ui zaepljene, s nepokolebljivom verom,
koja se maltene graniila s huljenjem, u svemono dobroiniteljstvo Engleza;
a njen stariji sin Aires verovao je zajedno s njom.
Na Boi 1921, osamnaestogodinji Kamois stidljivo je doveo kui
sedamnaestogodinju siroticu Izabelu Himenu Sozu, da je upozna sa svojim
roditeljima. (Epifanija je pitala gde su se upoznali, pa je ula uz silno
rumenilo isprianu priu o sluajnom susretu u Crkvi Svetog Franje i
frknula, s prezirom poniklim iz sopstvene neviene sposobnosti da zaboravi
sve nepodobno u vezi sa sopstvenim poreklom: Devojura bog te pita

odakle! Ali Fransisko je devojci dao svoj blagoslov, ispruivi umornu ruku
preko, iskreno reeno, ne ba praznine trpeze, kako bi je poloio na ljupku
glavu Izabele Soze.) Kamoisova budua nevesta bila je izrazito neposredna.
Oiju uagrenih od uzbuenja, pogazila je Epifanijin petogodinji tabu i
izrazila svoje oduevljenje optim bojkotom u Kalkuti i masovnim
demonstracijama u Bombaju protiv posete princa od Velsa (budueg
Edvarda VIII), usta punih hvale za Nehruove (oca i sina) i njihovo odbijanje
da sarauju sa sudom, zbog ega su obojica zavrili u zatvoru. Sad e
vicekralj videti ko je ko, rekla je. Motilal voli Englesku, ali je ak i njemu
milija robija.
Fransisko je ivnuo, stara iskra razgorela se u njegovim davno zgaslim
oima. Ali Epifanija je progovorila prva. U ovoj pobonoj hrianskoj kui,
Englez je i dalje zakon, madmoazel, odbrusila je. Ako gaji ambicije u
pogledu naeg momka, onda da pripazi na jezik! Hoe crno ili belo meso?
Reci glasno i jasno! au dao vina iz uvoza, fino hladnog? Moe. Puding?
Zato da ne. To su prave hrianske teme, frojlajn! Jo nadeva?
Kasnije, na molu, Bela je bila podjednako otvorena u pogledu linih
zapaanja, ogoreno prebacujui Kamoisu to je nije uzeo u zatitu. Vaa
kua je kao neki predeo izgubljen u magli, rekla je vereniku. Nema
vazduha da se die! Neko tu baca ini i isisava ivot iz tebe i tvog jadnog
tate. Tvog brata ko ia, ionako je izgubljen sluaj. Moe da me mrzi kolko
hoe, ali jasno je ko boje na toj tvojoj, da izvini, grozoti od koulje, da se tu
neto gadno muti.
Dakle, nee vie dolaziti?, upitao je Kamois pokunjeno.
Bela je ula u amac koji je ekao. Ludice, rekla je. Ba si ti jedan sladak
i dirljiv deko. Nema ti pojma ta sam sve spremna, a ta nisam, da uinim
ljubavi radi; gde sve hou, a gde neu da odem, s kim u se boriti a s kim
neu, koje u ini rainiti inima svojim.
Narednih meseci Bela je izvetavala Kamoisa o svetu, deklamovala mu je
Nehruov govor povodom produenja njegove zatvorske kazne u maju 1922.
Zastraivanje i strahovlada postali su glavni vladini instrumenti. Zar zamiljaju
da e na taj nain pridobiti naklonost? Naklonost i privrenost potiu iz srca. One
se ne mogu iznuditi uperenim bajonetom. Ovo mi zvui kao brak tvojih
roditelja, rekla je potom razdragano; a Kamois, kod kojeg je neizmerna
ljubav prema ovoj lepoj ali jeziavoj devojci ponovo razbuktala
nacionalistiki ar, imao je obraza da pocrveni.
Bela ga je uzela pod svoje. U to vreme san mu se naruio i poeo je da die

hripavo, kao astmatiar. Sve je to od onog ustajalog vazduha, govorila mu

je. Elem, moram da spasem makar jednog Da Gamu.
Ona je naredila promene. Uz njena uputstva i Epifanijin jed: Nemoj da
si pomislio da u izbaciti piletinu sa stola zato to te to tvoje pilence, ona
mala droca, tera da jede prosjaku hranu postao je vegetarijanac, i
nauio je da dubi na glavi. U potaji je, takoe, polomio prozorski okvir i
pentrao se u Zapadnu kuu uraslu u pauinu, gde je amila oeva biblioteka;
i poeo je da guta knjige sa sve knjikim moljcima. Atar, Hajam. Tagore,
Karlajl, Raskin, Vels, Po, eli, Ram Mohan Roj. Vidi?, bodrila ga je Bela.
Vidi da moe; i ti moe da postane linost, a ne samo otira u koulji s
ogavnim bubetinama.
Fransiska nisu spasli. Jedne noi, posle kie, bacio se s ostrva i otplivao;
moda je poeleo da se domogne vazduha van zaaranog kruga ostrva.
Zahvatila ga je struja; posle pet dana nali su njegovo naduveno telo kako
udara o zaralu bovu u luci. Zasluio je da bude upamen po svojoj ulozi u
revoluciji, po dobrim delima, naprednim stavovima, po svom umu; ali
njegova prava zaostavtina bile su neprilike u poslu (opasno zanemarenom
tokom tih poslednjih godina), astma i naprasna smrt.
Epifanija je progutala vest o njegovoj smrti a da nije ni trepnula. Popila je
njegovu smrt, kao to mu je pojela ivot; i bujala je.

3
Na odmoritu irokog strmog stepenita do Epifanijine spavae sobe
smestila se privatna porodina kapela, koju je Fransisko onih davnih dana
prepustio na preureivanje jednom od svojih Francuza, uprkos Epifanijinim
protestima. Izbaen je pozlaeni oltar s malim umetnutim slikarijama na
kojima Isus izvodi udesa dok se u pozadini epure kokosove palme i
plantae aja; izbaeni su i porcelanski kipovi apostola i zlatni heruvimi to
poziraju, duvajui u trube, na pijedestalima od tikovine; zatim svee u
staklenim inijama u obliku ogromnih aa za konjak; pa ipka na oltaru
dopremljena ak iz Portugalije; pa ak i samo raspee sve sama
prvoklasna roba, tuila se Epifanija, a Isus i Marija zakataneni u magacin
uz sve ostalo; a poto ga ova skrnavljenja nisu zadovoljila, prokletnik se
drznuo da okrei celu prostoriju u belo, kao da je neka bolnika soba, pa ju
je opremio najneudobnijim drvenim klupama u itavom Koinu, a onda, u
toj unutranjoj sobi bez prozora, nalepio na zidove ogromne iseke od
papira, kao imitacije prozora s vitraima, ko da nismo mogli da metnemo
normalne prozore da smo hteli, jadikovala je Epifanija, vidi samo kako
ispadosmo jeftini, sa prozorima od hartije u bojem domu; a prozori ak
nisu imali ni estite slike, samo guste i lepljive namaze boje s ludakim
kockastim ornamentima, ko girlande za deja slavlja, frktala je Epifanija.
U takvoj sobi ne moe ni da dri krv i telo Spasitelja naeg, nego samo
roendansku tortu.
Fransisko je, branei ostvarenja svog tienika, odvratio da tu oblik i boja
ne samo to zamenjuju sadraj ve pokazuju da, ako se pravilno shvate,
zapravo mogu i da budu sadraj; na ta je Epifanija prezrivo odbrusila: Tako
dakle, nama moda i ne treba Isus Hrist ako je dovoljan i samo oblik krsta,
to da se zamajavamo s raspeem, a? Gle kakvo je bogohulno delo taj tvoj
Francuz napravio: crkvu to preskae Sina bojeg dok On umire za nae
grehe.
Poto je sahranila mua, Epifanija je odmah sutradan naredila da se sve to
spali, i vratie se heruvimi, ipka i staklarija, raskono tapacirane stolice
obloene grimiznom svilom i jastuii u istom tonu, sa zlatnim gajtanima,
na kojima je ena njenog poloaja mogla estito da klekne pred Gospodom.
Prastari italijanski gobleni sa kebabisanim svecima i tandorisanim
muenicima vratili su se na zidove, obrubljeni kitnjastim i nabranim

zavesama, pa je muno seanje na francuske rogobatne novotarije ubrzo

zatrto prisnom i memljivom pobonou. Bog je na svom nebu, objavila je
taze udovica, i na svetu je sve cakum-pakum.
Od sada, odluila je Epifanija, vodiemo skruen ivot. Spasenju se ne
moemo nadati od oveuljka s krpicom oko pasa i njegove bratije. I zaista,
skruenost kojoj je stremila bila je sve samo ne gandijevska: skruenost u
kojoj je ujutro kasno ustajala i zaticala posluavnik s jakim zaslaenim ajem
u krevetu, pa onda dozivala kuvara udarcem dlana o dlan i nareivala koja
jela da pripremi tog dana, pa bi pozivala slukinju da doe, naulji joj i
ietka jo dugu ali sve vie sedu i proreenu kosu, tako da na nju svali
krivicu za sve gua klupka koja su svakog jutra ostajala na etki; skruenost
dugih prepodneva kada bi siktala na krojaa koji je dolazio u kuu s novim
haljinama, i kleao kraj njenih nogu usta punih ioda, koje je povremeno
vadio ne bi li oslobodio udvoriki jezik; a potom dugih popodneva u
magazama s tkaninama, kada su se, na njeno ushienje, trube najprobranije
svile kovitlale po podu s belim zastiraima, a tkanina za tkaninom treperavo
vijorila kroz vazduh da bi se skrasile u mekim, nabranim planinama
bletave lepote; skruenost eretanja sa aicom onih s kojima je delila istu
preagu na drutvenoj lestvici, i poziva na prilike kod Engleza u tvravu,
njihov nedeljni kriket, njihove ajanke s plesom, pa njihovo godinja
priredba boinih pesmica, s glasiima runjikave i vruinom izmrcvarene
dece, jer, na kraju krajeva, i oni su hriani, iako je posredi samo
Anglikanska crkva, nita ne mari, Englezi su osvojili njeno potovanje, iako
im nikada nee predati srce, koje, naravno, pripada Portugaliji, dok sanjari o
etnjama uz Taho i Duero, o paradiranju lisabonskim ulicama, podruku s
nekim velikaem. Bee to skruenost u kojoj su snahe ugaale veini njenih
prohteva dok im je ona ivot pretvarala u pakao, a sinovi se starali da joj
novac, na njen zahtev, slobodno dotie; da sve bude na svom mestu, a ona,
najzad, posle tolikih godina, u sreditu paukove mree, na vrhu gomile, da
se kao zmaj mekolji na hrpi zlata pa da, kad joj se efne, sukne plamen
strave i katarze. Izdravanje tvoje mame i njene skruenosti kotae nas
itavo bogatstvo, poalila se Bela da Gama muu (udala se za Kamoisa
poetkom 1923), slikovito se posluivi opaskom koju su esto upuivali na
raun M. K. Gandija. A ako nastavi da tera po svome, platiemo, bogme, i
svojom mladou.
Evo ta je unitilo Epifanijine snove: Fransisko joj nije ostavio nita osim
odee, nakita i skromne svote za izdravanje. to se tie svega ostalog,

saznala je, zapenjena od besa, da e zavisiti od dobre volje sinova, kojima je

sve prepisano popola, uz klauzulu da se Trgovaka kompanija Gama ne
sme cepati izuzev ako poslovne okolnosti nalau drugaije, te da Aires i
Kamois treba da nastoje da rade zajedno u ljubavi, da porodini imetak ne
bi otiao u propast zbog razdora ili nesloge.
ak i s onoga sveta, kukala je prababa Epifanija posle itanja
testamenta, amara me, i to sa obe strane.
I to je deo mog naslea: grob ne namiruje svae.
Porodini advokati Menezesovih nisu uspeli da pronau rupu u zakonu,
na veliko oajanje udovice. Plakala je, upala kose, busala se u slabaka prsa
i kripala zubima, diui opasno prodornu galamu; ali advokati su i dalje
uporno objanjavali da princip nasleivanja po majinoj liniji, po kome su
Koin, Travankor i Kolam poznati, i po kome bi raspodela porodine svojine
bila potpuno u rukama madam Epifanije, a ne pokojnog dr Da Game, ne bi
nikakvim natezanjem mogao da se primeni na sluaj hrianske zajednice,
budui da ga primenjuju iskljuivo hinduisti.
Dajte mi onda ivin lingam i vedro za polivanje, prenosi legenda
Epifanijine rei, mada ih je ona kasnije porekla. Odnesite me do Ganga pa
u uskoiti oas posla. Hai Ram!
(Moram da primetim da, po mom miljenju, Epifanijina spremnost da
obavi obredno kupanje i hodoae zvui neubedljivo, skoro apokrifno, ali je
kuknjave, krgutanja zubima, upanja kose i busanja u grudi sasvim izvesno
bilo.)
Sinovi pokojnog magnata zapustili su poslove, mora se priznati, suvie
esto ometeni svetovnim stvarima. Aires da Gama, potresen oevim
samoubistvom vie nego to je bio spreman da pokae, potraio je utehu u
bludnienju, izazvavi pravu potansku bujicu poplavu polupismenih
pisama na jeftinom papiru, napisanih jedva itljivim rukopisom. Pisama
ljubavnih, poruka ispunjenih poudom i srdbom, nasilnikih pretnji
ukoliko voljeni nastavi s tim nesnosnim kinjenjem. Iza ucveljene tirade
pisama stajao je niko drugi do onaj vesla iz prve brane noi: Princ Henri
Navigator glavom i bradom. Nemoj da misli da ne ujem ta sve radi. Daj mi
srce ili u ti ga iupati iz grudi. Ako ljubav nije ceo svet i nebo odozgo, onda nije
nita, gora je od blata.
Ako ljubav nije sve, nije nita: to naelo i njegova suprotnost (to jest,
neverstvo) sukobljavaju se kroz sve godine ove moje prie bez daha.
Aires, koji je po celu no terao kera, esto bi prespavao i dane omamljen

haiem ili opijumom, oporavljajui se od silnih napora, a neretko je

zavravao u stanju koje je iziskivalo pomo zbog raznih sitnijih povreda;
Karmen je, bez rei, stavljala meleme i spremala tople kupke da mu ublai
uboje; i ako je, kad bi zahrkao u toj kupci od vode zahvaene iz dubokog
bunara njenog emera, ikada dola na pomisao da mu zagnjuri glavu pod
vodu, nije popustila pred iskuenjem. Uskoro e joj se pak ukazati drugaija
prilika da iskali svoj bes.
to se pak Kamoisa tie, on je, onako povuen i tih, bio pravi oev sin.
Preko Bele se obreo u grupi mladih nacionalradikala kojima su, ve
razdraenim priama o nenasilju i pasivnom otporu, veliki dogaaji u Rusiji
potpuno zavrteli mozak. Poeo je da poseuje, a potom i da sam dri,
predavanja s naslovima poput Napred! ili Terorizam; da li cilj opravdava
sredstvo?
Kamois, koji ni mrava ne bi zgazio, smejala se Bela. Uh, to e mi ti
postati jedan veliki i strani mravogazitelj.
A onda je deda Kamois otkrio da postoje lani Uljanovi. Pred kraj 1923.
obavestio je Belu i njene prijatelje da je jedna elitna trupa sovjetskih
glumaca dobila ekskluzivno pravo da igra V. I. Lenjina: ne samo za vreme
naroito pripremanih putujuih predstava, na kojima se sovjetskom narodu
besedilo o slavnoj revoluciji, ve i na hiljadama i hiljadama javnih priredbi
kojima, zbog prevelikih obaveza, voa nije mogao da prisustvuje. Lenjinovi
glumci bi uili a potom drali velikanove govore, i kada bi se pojavili,
potpuno naminkani i kostimirani, narod je vikao, klicao, klanjao se i drhtao
kao da je pred njima onaj pravi. A sada, zavrio je Kamois sav uzbuen,
prikupljaju prijave stranih glumaca. I mi ovde moemo da imamo svoje,
samo svoje indijske Lenjine, i to s pravim ovlaenjima, koji govore
malajalam, tulu, kanadu, koji god nam se jezik prohte.
Tako znai oni umnoavaju velikog tatamatu u Seseseru, rekla je Bela,
poloivi dlan na svoj stomak, ali, muiu, sesesedi molim te, i pogledaj:
tvoje lino malo umnoavanje je ve poelo.
U tome se ogledala smuena da! usuujem se da posegnem za tom rei
smena i smuena iaenost moje porodice, jer u trenutku kada su ne samo
nau zemlju ve i celu planetu morila tako ozbiljna pitanja i kad . je
porodini posao iziskivao najsavesniju panju, jer su posle Fransiskove
smrti, usled nedostatka vrste ruke, poeli da stiu signali za uzbunu,
nezadovoljstvo je poelo da tinja po plantaama i nehat je zacario u dva
ernakulamska skladita, pa su ak i dugogodinje muterije kompanije

Gama poele da oslukuju zov sirena njenih suparnika i kada mu je, povrh
svega, roena ena saoptila da je trudna i da nosi, kako e se ispostaviti, ne
samo prvoroeno ve i njihovo jedino dete, tavie, jedino dete u celom
pokolenju, moju majku Auroru, poslednju Da Gamu mog dedu je i dalje
sve vie opsedala ta pria o Lenjinovim kopijama. S kakvim je samo arom
proeljao itav taj kraj kako bi pronaao ljude koji poseduju neophodno
glumako umee, dobro pamenje i zanimanje za njegov naum! S kakvom
se predanou bacio na posao, nabavljajui primerke poslednjih izjava
velikog voe, pronalazei prevodioce, obezbeujui usluge minkera i
garderobera i uvebavajui svoju malu trupu od sedam lanova koje je Bela,
sa svojom poslovinom otresitou, prozvala Lenjin Preveliki, Lenjin
Premali, Lenjin Predebeli, Lenjin Premravi, Lenjin Pretrapavi, Lenjin
Preelavi i (taj nesrenik je imao ozbiljno okrnjeno zubalo) Lenjin
Prekrezavi. Kamois je vodio grozniavu prepisku sa odgovornim
instancama u Moskvi, samo da ih obrlati i ubedi; i izvesne koinske organe,
kako bledolike, tako i tamnopute, trebalo je takoe ubediti i obrlatiti; i
napokon, tog arkog leta 1924, njegov trud bee nagraen. Bela je ve imala
stomak do zuba kada je u Koin pristigao prvi lan Specijalne lenjinovske
trupe, onaj s karticom, Lenjin prve klase glavom, s ovlaenjem da odobri i
dodatno obui lanove novog koinskog ogranka Trupe.
Stigao je brodom iz Bombaja i kad je, pljunuti on, zakoraio niz brodske
stepenice, s doka su se zauli kratki uzdasi i uzvici, na koje je uzvratio
nizom velikodunih naklona i odmahivanja. Kamois je zapazio da sa njega
po onoj vruini lipti znoj; tanki potoii obojeni crnilom za kosu slivali su
mu se niz elo i vrat, pa je morao neprekidno da ih brie.
Kako da vas oslovljavam?, upitao je Kamois, crvenei onako utiv, kad
je doekao gosta koji je putovao s prevodiocem.
Bez formalnosti, drue, odgovorio je prevodilac. Bez persiranja i
poasti! Zovite me jednostavno Vladimir Ilji.
Svetina se okupila na dokovima kako bi posmatrali dolazak svetskog
voe; kad je Kamois teatralno udario dlanom o dlan, iz hangara za prispee
putnika izalo je sedam lokalnih Lenjina, sa sve bradama. Stajali su na doku,
premetajui se s noge na nogu, i umiljato se cerili svom sovjetskom kolegi,
koji pak osu seriju plotuna na ruskom.
Vladimir Ilji pita ta treba da znai ovaj izgred, preneo je prevodilac
Kamoisu dok je rulja oko njih sve vie rasla. Ovi ljudi su tamnoputi i
uopte nemaju njegove crte. Preveliki, premali, predebeli, premravi,

pretrapavi, preelavi, a ovaj je i krezav!

Meni su rekli, odvratio je snudeno Kamois, da smemo da
prilagodimo voin lik lokalnim potrebama.
Usledio je nov rafal na ruskom. Vladimir Ilji smatra da ovo nije
adaptacija, ve posprdno izrugivanje, rekao je prevodilac. To je uvreda i
povreda. Pogledajte, barem dve brade su traljavo prilepljene uprkos
zabrinjavajuem prisustvu proletarijata. Izvetaj e biti podnet na najviem
nivou. Ni pod kakvim okolnostima ne moete dobiti odobrenje da nastavite
s radom.
Kamoisu se lice iskrivilo; videi ga takvog, na rubu suza, njegovi srueni
snovi, njegovi glumci njegovi kadrovci pogurae se napred; eljni da
prikau s kakvom briljivou su nauili svoje uloge, poee da zauzimaju
poze i deklamuju. Na malajalamu, kanadi, tuluu, konkaniju, tamilskom,
teluguu i engleskom objavljivali su revoluciju, zahtevali trenutni odlazak
revanistikih udvorica kolonijalizma, imperijalistikih ohara i krvopija,
posle ega e uslediti drutvena svojina nad dobrima i godinje prebacivanje
norme u prinosu pirina; kaiprstima desne ruke upirali su u budunost,
dok su levu ruku, stegnutu u pesnicu, drali na boku. Zahuktali Lenjini,
kojima su brade otpadale od vruine, obraali su se sada ve nepreglednoj
masi koja je poela, najpre tu i tamo, a onda u sve veim talasima, grohotom
da se smeje.
Vladimir Ilji pocrveneo je kao rak. Lenjinistiki prekori pokuljae mu iz
usta, visei u vazduhu, nad njegovom glavom, ispisani irilicom. A onda se
okrenuo nalevo krug, odmarirao nazad uz stepenice i povukao u
potpalublje.
ta je rekao?, upitao je neuteni Kamois prevodioca.
Od ove vae zemlje, odgovorio je prevodilac, Vladimiru Iljiu se,
otvoreno govorei, prisralo.
Jedna sitna enica probijala se kroz trijumfalno veselje naroda, i deda
Kamois kroz ovlaene zastore svog jada prepoznade u njoj Mariju, slukinju
svoje ene. Bilo bi bolje da doete, gospodine, doviknula mu je ona,
nadvikujui se s veselim narodom. Milostiva madam rodila vam je
devojicu.
Posle ponienja koje je pretrpeo u luci, Kamois je okrenuo lea komunizmu
i znao je da kae kako je, uz veliku muku, lino spoznao kako to nije za
Indijce. Postao je kongresovac, Nehruov ovek, i s odstojanja je pratio sve

vane dogaaje narednih godina; s odstojanja, jer premda je svakog dana

provodio sate zadubljen u ta pitanja, nautrb mnogih drugih stvari, itajui,
priajui i opirno piui na tu temu, nikada vie nije uzeo aktivnog uea
niti je ikada objavio i re svojih strastvenih krabotina... da razmotrimo
naas sluaj mog dede po majci. Kako bi lako bilo otpisati ga kao povrnog i
ispraznog leptiria, diletanta! Milioner koji koketuje s marksizmom,
bojaljiva dua kadra jedino da podbada na revoluciju u drutvu aice
prijatelja, ili u samoi svog kabineta, piui tajne rasprave koje moda iz
straha da bi moglo vaskrsnuti ruglo koje je dokusurilo Fransiska ak nije
smeo ni da tampa; nacionalista kome su svi najdrai pesnici listom Englezi,
zakleti ateista i racionalista koji sebi moe da dopusti da poveruje u duhove,
i koji je spreman da odrecituje, naizust, i s dubokim patosom, celu
Marvelovu pesmu O kapi rose:
A Dua, ta Kap, luka Zraka tog
S izvora bistrog Dana Veitog,
Moe l se videti u tom ljudskom cvetu,
Kroz seanje na onu prohujalu slavu,
to ili u listu i rascvalom svetu;
I dok svetlost svoju pribira titravu,
Hoe l smoi u mislima to ih nemir kree,
Da odslika u nebu manjem ono nebo vee?
Epifanija, najstroa i pratanju ponajmanje sklona majka, odbacila ga je kao
smuenog brljivca; ali ja, pod uticajem lepih i toplijih miljenja o njemu,
koja su do mene stigla preko Bele i Aurore, na stvari gledam malo drugaije.
Za mene, ta dvostranost kod deda Kamoisa razotkriva njegovu lepotu; ta
spremnost da u sebi uporedo odneguje sukobljene porive izvor je njegove
potpune, plemenite ljudskosti. Ako biste mu ukazali na protivrenost
izmeu, recimo, egalitaristikih shvatanja koja je gajio i olimpijske zbilje
njegovog drutvenog poloaja, umesto odgovora bi se samo popustljivo
nasmeio i razoruavajue slegao ramenima. Svako treba lepo da ivi, tako
je, voleo je da kae. Ostrvo Kabral za sve, to je moj moto. A u njegovoj
strastvenoj ljubavi prema engleskoj knjievnosti, velikim prijateljstvima s
mnogim porodicama koinskih Engleza i jednako strastvenom uverenju da
se Britanska imperija, a s njom i vladavina prineva, mora okonati, vidim
onu blagost koja prezire greh, ali voli grenika, onu istorijsku plemenitost

duha, koja predstavlja jedno od pravih uda Indije. Kad je sunce imperije
zalo, mi nismo poklali svoje dojueranje gospodare, ve smo tu privilegiju
sauvali za sebe... ali ova pomisao je suvie okrutna da bi pala na pamet
Kamoisu, koji zlo naprosto nije umeo da pojmi, govorio je da je neljudsko
apsurdna besmislica, to je isticala ak i njegova voljena Bela; on, na svoju
sreu ili nesreu, nije doiveo pokolje u Pendabu za vreme otcepljenja.
(alosno je to je umro mnogo pre nego to je na izborima, posle proglaenja
nezavisnosti, u novoj dravi Kerali, sklepanoj od Koina, Travankora i
Kolama, pobedila prva marksistika vlada na potkontinentu, ovaploujui
sva njegova izneverena nadanja.)
Nagledao se za ivota mnogih nedaa, budui da je i porodica ve srljala u
onaj pogibeljni sukob, takozvani okraj tazbina, koji bi razbucao i mnoge
manje kue, i zbog kojeg nam je bila potrebna itava decenija da povratimo
na porodini imetak.
Na sredite moje male pozornice sada stupaju ene. Epifanija, Karmen,
Bela i novopristigla Aurora one, a ne mukarci, bile su pravi protagonisti
te borbe, s prababom Epifanijom na elu, kao glavnim i odgovornim
harambaom.
Objavila je rat onog dana kad je ula za Fransiskov testament, sazvavi u
svom budoaru ratni savet na koji je pozvala Karmen. Moji sinovi su jalovi
vetropiri, objavila je uz zamah lepeze. Bolje da mi ene sada preuzmemo
kormilo. Ona e biti glavnokomandujui, a Karmen, njena sestriina i
snaja, bie joj autant, desna ruka i posilni. To ti je dug ne samo prema ovoj
kui, ve i prema porodici Menezes. Da nisi nikad zaboravila kako si se
suila, ko dunja u fioci, dok te ja nisam spasla, i da bi trunula tako sve dok
ne otperja u carstvo nebesko.
Epifanijin prvi nalog bila je ona najstarija elja svih dinastikih vladara:
Karmen mora zaeti muko dete, budueg kralja, preko koga bi vladale
njegova voljena majka i baka. Karmen, koja je u svom jadu i emeru shvatila
da e morati da otkae poslunost ve pri prvom nareenju, oborila je
pogled. Da, tetka Epifanija, vaa elja za mene je zapovest, promrmljala je
i zbrisala iz sobe.
(Kada se Aurora rodila, lekari su rekli da Bela, zbog nekih komplikacija
koje su iskrsle, vie nee moi da zatrudni. Te noi Epifanija je
izdeklamovala poziv na pobunu Airesu i Karmen. Vidite vi tu Belu, ta je
ispovrtela! Ali ensko dete i zatvorena radnja za novu deurliju i to vam je
kakva-takva milost od Boga. Trkom, skokom! Da ste napravili deka, ili e

sva ova skalamerija otii u njene ruke sav ovaj kr!)

Na Aurorin deseti roendan iz luke je na ostrvo Kabral pristigla skela s
nekim ovekom sa severa, iz Utar Pradea, sa hrpetinom drvenih letava koje
je sklepao u pojednostavljeni panoramski toak, privrstivi sedita za svaki
kraj krakova drvenog krsta. Iz zelene kutije postavljene ojom izvadio je
harmoniku i razvezao veseli splet vaarskih melodija. Kad su se Aurora i
njene drugarice zasitile nebeske vrteke, koju je harmonika nazvao arakau, obukao je skerletni ogrta pa su devojicama iz usta poele da izlaze ribe,
a ispod suknjica ive zmije, na Epifanijin uas i negodovanje i dalje
bezdetnih Karmen i Airesa, i kikotavo ushienje Bele i Kamoisa. Kad je
Aurora ugledala severnjaka, shvatila je da je ba lini arobnjak ono to joj
najvie treba u ivotu, neko ko bi joj ispunjavao elje, ko bi arolijom zauvek
uklonio njenu babu i poslao kobre da nasmrt izujedaju strica Airesa i strinu
Karmen, a Kamoisu podario dug ivot pun sree i veselja; jer to se deavalo
u ono vreme kad je kuu ve podelio razdor, linijama zacrtanim kredom po
podu, poput granica, i dakovima zaina nagomilanim du bata poput
bedema, da poslue za odbranu od poplava i snajperista.
Sve je poelo kada je Epifanija, koristei kao izgovor sinovljevu rasejanost,
pozvala svoju rodbinu u Koin. Majstorski je izabrala trenutak za napad:
bilo je to u doba Airesovog prvog postfransiskovskog bludnienja,
Kamoisovog lova na Lenjine i Beline trudnoe, tako da je naila na slab
otpor. Najbuniji prigovori su, zapravo, potekli od Karmen, koju majina
strana nikad nije preterano mazila, pa joj se lobovsko perje nakostreilo na
pojavu tolikih Menezesa. Kad je predoila Epifaniji svoja oseanja,
snebivajui se i uz grdno okolienje, stara dama je uzvratila proraunatom
dozom grubosti; Gospodina, budunost ti lei tu, izmeu nogu, zato ti
lepo misli kako da zainteresuje svog mua i ne petljaj se u poslove starijih,
jasno?
amci krcati menezesovskim mukim lezileboviima pristigli su iz
Mangalora, a ni njihovo enskinje i deca nisu mnogo zaostajali. Novi
Menezesi pokuljali su sa autobuske stanice, a smatralo se da jo pripadnika
istog klana nastoji svim silama da se dokotrlja vozom, ali da kasne zbog
udljivosti eleznice. Dok se Bela oporavljala od Aurorinog roenja, a
Kamois od svog lenjinovskog fijaska, Epifanijina familija se ve bee
razmilela na sve strane; obavili su se oko Trgovake kompanije Gama kao
biberove puzavice oko kokosovih palmi, kinjili su nadzornike plantaa,

zabadali nos u raune, petljali se u voenje magacina; bila je to prava

pravcata najezda, ali zavojevai ne uspevaju lako da budu prihvaeni i
voljeni, pa je tako i Epifanija, im je postala sigurna u svoju mo, poela da
pravi greke. Prvi propust bio je makijavelistike prirode, jer premda je
Aires bio njen mezimac, nije mogla da zanemari injenicu da je Kamois
izrodio jedinu naslednicu, te stoga nije mogla u potpunosti da ga iskljui iz
svoje raunice. Poela je nezgrapno da se dodvorava Beli, koja za to nije
davala ni pet para, sve ljua zbog ponaanja bezbrojnih Menezesa; zbog
Epifanijinih suvie oiglednih nastojanja da osvoji Auroru, Karmen se pak
prilino otuila. Tada je Epifanija poinila jo veu greku; poto joj se
alergija na zaine, glavni izvor porodinog bogatstva, sve vie pogoravala
da, ak i na biber, zapravo, najvie na biber! objavila je da e se od sada
Trgovaka kompanija Gama baviti mirisima, tako da e, brzo, to pre,
lepi mirisi istisnuti ove avole to mi sluuju nos.
Karmen je na to prekipelo. Menezesovi su oduvek bili sitne ribe
pljuckavice, podbadala je Airesa. Zar e dopustiti svojoj majci da tako
velik posao zapeati u smrdljive boice? Ali u to vreme Aires da Gama je
od svih onih prekomernih ugaanja sebi zapao u stanje obamrlosti, koju
Karmen nije mogla da raspri nikakvim ulagivanjem. Kad ve nee da
zauzme pravo mesto koje ti pripada u ovoj kui, zavapila je, onda bar
imaj srca pa dopusti da nam pomogne porodica Lobo, umesto to su se
Menezesovi razmileli svuda kao termiti i tamane nam novac. Deda-stric
Aires pristao je ne trepnuvi. Bela, kojoj je takoe prekipelo, imala je malo
uspeha (i nimalo roaka); Kamois nije bio ratnik po prirodi i obrazloio je
da, poto nema icu za posao, ne eli da ometa majku u njenim naumima. A
onda su stigli Lobovi.
to je otpoelo mirisom, zavrilo se, bogme, povelikim smradom... ima ono
neto to povremeno pokulja iz nas, neto to ivi u nama, jede nau hranu,
die na vazduh, gleda kroz nae oi, a kad stupi na scenu, niko ne ostaje
poteen: opsednuti, diemo se krvolono jedni na druge, oima
zakrvavljenim od tog neeg i s pravim orujem u rukama, sused na suseda,
gonjeni neim, neim podboden roak na roaka, brat na brata, dete na
dete. Karmen je pozvala Lobove i oni su krenuli ka posedima Da Gama na
Zainskim gorama i sve se zakuvalo.
Makadam ka Zainskim gorama je truckav i osipa se uz pirinana polja,
stabla crvenih banana i ilima zelenih i crvenih paprika razastrtih kraj puta,

da se sue na suncu; du palmi sa areka i indijskim oraiima (Kolam je

grad oraha, ba kao to je Kotajam kauuk-palanka); i nagore, navie, sve do
kraljevstva kardamoma i kima, do hlada mladih sadnica kafe u cvatu, do
ajnih terasa nalik na dinovske krovove od zelenog crepa i, iznad svega
toga, do carstva malabarskog bibera. Ranim jutrom uje se poj slavuja,
uposleni slonovi trupkaju tromim korakom, dobroudno muljajui zeleni,
orao krui nebom. Pristiu ljudi na biciklima, po etvorica uporedo,
zagrljeni, prkosei gromoglasnim kamionima. Eno, vidite: jedan biciklista
prislonio je nogu na sedlo svog prijatelja da predahne. Idilino, zar ne? Ali
tih dana, kad su stigli Lobovi, pronele su se glasine o nevoljama u gorama, o
guanju Loboa i Menezesa za prevlast, poele su da krue prie o svaama i
tuama.
A u kui na ostrvu Kabral, tuta i tma prava poplava; tu se spoticalo o
Loboe koji su se naetili po stepenicama, a nunici behu zakreni
Menezesima. Loboi su ljutito odbijali da se sklone kad bi Menezesi hteli da
siu ili da se popnu njihovim stepenicama, a isti takav monopol Menezesi
su drali na mokre vorove, tako da Karmenino ljudstvo nije imalo druge do
da zovu prirode udovolji pod vedrim nebom, na oi itelja oblinjeg ostrva
Vajpin, s ribarskim selima i razruenom portugalskom tvravom (Oo-uu,
aa-aa, javljali su se ribari veslajui du obale Kabrala, a Loboice su crvenele
od glave do pete, utrkujui se u potrazi za grmovitim zaklonom), i radnika
iz ne ba tako daleke radionice za izradu otiraa na ostrvu Gundu, kao i
polupropalih prineva koji su u svojim motornim amcima promicali tuda.
esto je dolazilo do gurkanja i tiskanja u redovima koji su se otezali u vreme
obeda, teke rei padale su po dvoritima, pod ravnodunim pogledima
lavolikih grifona u duborezu.
Poee da izbijaju i tue. Dve Korbizjeove skalamerije behu otvorene da bi
se razredio teret mnogobrojne eljadi, ali tazbina nije bila preterano
oduevljena njima; pesnice su proradile oko sve spornijeg pitanja kojim
lanovima dveju porodica treba dodeliti toboe vii status konaenjem u
glavnoj kui. Loboice su poele da vuku Menezesice za kike, a deca
Menezesovih krenula su da otimaju i eree lutke loboovske deurlije.
Domaa posluga Da Gaminih alila se na bahato ponaanje tazbine, njihov
pogani jezik i druge povrede dostojanstva kunog osoblja.
Neto je moralo da pukne. Jedne noi, suparnike bande mladih
Menezesa i Loboa dograbile su se estoko na Kabralu; bilo je tu slomljenih
ruku i razbijenih glava, rana od noa, od kojih i dve teke. Bande su

rasporile papirne zidove Korbizjeovog Istoka, skalamerije u japanskom stilu,

i toliko otetile njenu drvenu konstrukciju da su ubrzo zatim morali da je
srue; provalile su i na Zapad i unitile skoro sav nametaj i mnoge knjige.
Te noi, kad je provalilo nasilje meu tazbinskim bandama, Bela je
prodrmala Kamoisa iz sna: Krajnje je vreme da se ukljui, ili sve ode u
propast! U tom trenutku jedan besni ohar zaleteo joj se u lice te je
vrisnula. Taj vrisak prizvao je Kamoisa svesti. Skoio je iz kreveta, ubio bubu
presavijenim novinama, a kad je krenuo da zatvori prozore, osetio je u
vazduhu smrad koji mu je govorio da je avo ve odneo alu: nepogreivi
miris zapaljenih zaina, kima, korijandra, kurkume, crvenog bibera, crnog
bibera, crvene paprike, zelene paprike, belog luka, umbira i malo cimeta.
Bilo je kao da neki planinski div u svom udovinom kotlu krka najljui
kari ikada zakuvan.
Ne moemo vie ovako da ivimo svi zajedno!, rekao je Kamois. Bela,
spalismo roenu kuu!
Da, gadan smrad dokotrljao se sa Zainske gore sve do mora, tazbina Da
Gaminih spaljuje polja zaina, i te noi, kad je Bela ugledala Karmen roenu
Lobo kako se prvi put u ivotu die na svoju svekrvu Epifaniju roenu
Menezes, kad ih je spazila onako u spavaicama, kosa rasputenih kao u
vetica, kako urliu optube i okrivljuju jedna drugu za propast spaljenih
plantaa, tad je, proeta vrstom odlunou, smestila malu Auroru u
kolevku, napunila bokal hladnom vodom, sila u dvorite okupano
meseinom, gde su se Epifanija i Karmen zasipale drvljem i kamenjem,
paljivo naciljala i obe ih ispolivala do gole koe. Poto ste svojim
spletkama potpaljivale ove zlehude vatre, dobacila im je, onda emo od
vas poeti i da ih gasimo.
Posle toga, skandal i porodina bruka samo su se rasplamsavali. Zlokobni
plamenovi odneli su prevagu nad vatrogascima. andari su stigli na Kabral,
a za njima i vojska, da bi odveli Airesa i Kamoisa da Gamu, u okovima i pod
oruanom pratnjom, ne pravo u zatvor, ve u boanstvenu palatu Bolgati na
istoimenom ostrvu, gde su ih, u jednoj visokoj rashlaenoj odaji, naterali da
kleknu na pod pred uperenim pukama, dok je proelavi Englez u be
odelu, s naoarima debelih stakala i morevskim brkovima, stajao netremice
zagledan kroz prozor u Koinsku luku, ruku ovla sklopljenih na leima, i
progovorio, na prvi pogled, kao sam sa sobom.
Niko, pa ni Vrhovna vlada, ne zna sve o upravljanju imperijom. Iz
godine u godinu Engleska alje nove odrede na prve borbene linije, i to se

zvanino naziva indijskom dravnom slubom. Oni umiru, ili propadaju od

dirinenja, skapavaju od brige ili gube zdravlje i nadu kako bi ovu zemlju
sauvali od pomora i boletina, gladi i rata, da bi naposletku, moda, tvoja
zemlja smogla snage da opstane i sama. Nikada nee opstati sama, ali ta
zamisao je lepa i ljudi su voljni da za nju daju ivot, i tako svake godine
napreduje naum da se zemlja teranjem, nagovaranjem, grdnjom i
tetoenjem odvede u bolji ivot. Desi li se pomak, sva zasluga odlazi
domorocima, dok Englezi stoje u pozadini i otiru znoj sa ela. Ako doe do
neuspeha, Englezi istupaju i na sebe preuzimaju krivicu. Prekomerna
blagost ove vrste odgajila je kod mnogobrojnog domaeg ivlja uverenje da
je domorodac kadar da vlada zemljom, a u to veruje i mnogi odani Englez,
poto je ta teorija izloena na lepom kolovanom engleskom i protkana svim
najnovijim politikim idejama.
Ser, ne smete sumnjati u moju blagodarnost..., zaustio je Aires, ali ga je
vojnik, obian Majalalac, zveknuo po licu i tako uutkao.
Mi emo upravljati zemljom, ta god vi sada priali!, dreknuo je Kamois
prkosno. I on je dobio amar: prvi, drugi, trei. Iz usta mu je potekao tanak
mlaz krvi.
Ima i drugih ljudi koji prieljkuju da vladaju zemljom po svome, rekao
je ovek kraj prozora, i dalje upuujui svoja zapaanja pristanitu. to e
rei, garnirano crvenim prelivom. Takvih neminovno mora da bude u trista
miliona ljudi; a ako se na njih ne pripazi, mogli bi da izazovu neprilike, pa
ak i da polome velikog idola zvanog Pax Britannica, koji, po pisanju novina,
ivi sve od Peavara pa do Kanjakumarija.
Tek tad se okrenuo ka njima i, gle, zapravo su ga poznavali; bio je to onaj
naitani gospodin s kojim je Kamois voleo da pretresa Vordsvortova gledita
o Francuskoj revoluciji, da razgovara o Kolridovom Kublajkanu i
Kiplingovim bezmalo izofrenim ranim priama o nadglasavanju indijskog i
engleskog u njemu; sa ijom erkom je Aires plesao u Malabarskom klubu
na ostrvu Vilington; koga je Epifanija gostila za svojom trpezom, a koji je
sad, meutim, delovao neobino odsutno.
Ovaj namesnik, ovaj Englez, rekao je pokazavi na sebe, u najmanju
ruku nije sklon da u ovom sluaju preuzme krivicu. Vai klanovi krivi su za
podmetanje poara, pobunu, ubijanje i krvave nerede, i zato, po mom
miljenju, mada niste neposredno uestvovali, vi snosite svu krivicu i
odgovornost. Mi a pod tim, shvatiete, dakako, podrazumevam vau
lokalnu vlast moramo se postarati da platite za to. Dugi niz godina

provodiete vrlo malo vremena sa svojim porodicama.

Juna 1925. braa Da Gama su osuena na petnaest godina robije. Neobina
strogost presude pobudila je izvesna nagaanja da to porodica plaa za
Fransiskovo uee u Ligi za nezavisnost, ili ak za Kamoisova nastojanja,
iako u stilu komine opere, da uveze Rusku revoluciju; ali za veinu ovakva
nagaanja postala su izlina, ak uvredljiva, kad su obelodanjena jeziva
nedela poinjena na imanjima Trgovake kompanije Gama na Zainskim
gorama, taj nepobitni dokaz da su bande Menezesovih i Loboovih potpuno
izgubile glavu. U bakljama spaljenom gaju indijskih oraha pronaena su tela
(od Loboovih) jednog nadzornika, njegove ene i keri, privezana za stabla
bodljikavom icom; bili su spaljeni na lomai, poput jeretika. A u
razvalinama jednog plodnog nasada kardamoma, koji je jo tinjao, otkriveni
su ugljenisani leevi tri brata od Menezesovih, takoe obeeni o spaljeno
drvee. Ruke su im bile rairene, a kroz samo sredite svakog od est
dlanova bio je zakucan gvozdeni ekser.
Priam o tome ovako ogoljeno, jer me zbog svega toga iz dna due potresa
stid.
Na moju porodicu pale su mnoge senke i mnoge sumnje. Kakva je to
porodica? Je li to normalno? Jesmo li svi takvi?
Jesmo, svi smo takvi; ne uvek, ali to neto lei u nama. I to nas, izmeu
ostalog, ini ovakvima kakvi smo.
Petnaest godina: Epifanija je u sudnici pala u nesvest, Karmen je zajecala,
a Bela ostala suvih oiju i stegnutih zuba, s jednako tihom i ozbiljnom
Aurorom u krilu. Brojni mukarci, a i neke ene, i od Menezesovih i od
Loboovih, bili su zatvoreni ili osueni; a oni koji su se izvukli, nestali su,
vratili su se u Mangalor posuti pepelom. Kada su otili, kua na ostrvu
Kabral uronila je u tiinu, ali su zidovi, nametaj i prostirke i dalje pucketali
od elektriciteta koji se nakupio od tih tek otilih; bilo je delova kue u
kojima je napon ostao tako visok da se oveku, im bi kroio tu, digla kosa
na glavi. Stara kua oslobaala se seanja na rulju polako, polako, kao da jo
pomalo oekuje povratak poasti. Ali naposletku se sasvim opustila, pa su
mir i tiina poeli da razmatraju mogunost povratka.
Bela je imala svoje miljenje o ponovnom uspostavljanju civilizovanog
poretka, i nije traila vreme. Deset dana po Airesovom i Kamoisovom
utamnienju, vlasti, kao da im je naknadno sinulo, izdale su nalog za
hapenje i Epifanije i Karmen; a onda su ih, nedelju dana kasnije, jednako

hirovito, pustile na slobodu. Tokom tih sedam dana, uz pismeno ovlaenje

samog Kamoisa poto je bio zatvorenik prve klase, bilo mu je doputeno
da svakog dana dobija hranu od kue, kao i pisai pribor, knjige, novine,
sapun, pekire, istu presvlaku, a mogao je i da alje prljav ve i pisma Bela
se sastala s pravnim zastupnicima Trgovake kompanije Gama,
opunomoenim izvriocima poslednje volje Fransiska da Game, i uverila ih
da je nuno smesta podeliti firmu nadvoje. Uslovi testamenta ostaju
potpuno zadovoljeni, rekla je. Razdor i neslogu svuda su uneli Airesovi
nametenici, posredno ili neposredno, to nije bitno: poslovne okolnosti
jasno nalau da je nemogue odrati integritet kompanije. Ako kompanija
Gama ostane jedna celina, bruka od ovih grozota e je dokusuriti. Podelimo
je, i moda e bolest ostati u samo jednom delu. Ako ne budemo iveli
odvojeno, skonaemo zajedno.
Dok su advokati vredno razraivali predlog o podeli porodine firme,
Bela se vratila na ostrvo Kabral i podelila velelepno staro zdanje, od dna do
vrha; stari porodini kompleti posteljine, pribora za jelo i porculana
razdvojeni su po kratkom postupku, sve do poslednje kaiice, jastunice i
stare fotografije. S jednogodinjom Aurorom na boku, izdavala je naredbe
posluzi: ormari, visoke komode, jastuci za sedenje, trane fotelje s
dugakim osloncima za ruke, bambusovi tapovi s mrea protiv komaraca,
letnji laki arpoj-leajevi za one koji u doba ege radije spavaju napolju,
pljuvaonice, drvena kuita za none posude, visee lealjke, vinske ae
sve je bilo raspodeljeno; pohvatani su ak i guteri po zidovima i
podjednako razdeljeni s obe strane velike razdelnice. Prouavajui trone
stare planove kue i savesno vodei rauna o preciznoj podeli broja podova,
prozora i balkona, razdelila je i palatu, sve u njoj, dvorita i vrtove, tano po
sredini. Naloila je da se dakovi puni zaina naslau visoko du
novopostavljenih mea, a tamo gde su ovakve pregrade bile neprikladne
na primer, kod glavnog stepenita povukla je bele linije po sredini,
zahtevajui da se razgranienja strogo potuju. U kuhinji je podelila erpe i
lonce, a na zidu istakla raspored korienja, kojim je sedmica bila
raspodeljena tano u dan. I domaa posluga bila je podeljena, i mada su je
skoro svi preklinjali da im dopusti da ostanu u njenoj slubi, ona je
nepokolebljivo istrajala u pravinosti bez ostatka, jedna slukinja ovde,
druga tamo, jedan kuhinjski momak s ove strane, drugi preko primiriteljne
linije. to se tie kapele, rekla je zabezeknuto Epifaniji i Karmen kad su se
vratile i zatekle svren in tog svee parcelisanog univerzuma, sa sve

kljovama od slonovae i Ganeama, eno vam je, pa izvolte! Mi na naoj

strani nemamo nameru da skupljamo slonove, niti da se molimo.
Ni Epifanija ni Karmen nisu imale nakon skoranjih dogaaja snage da se
usprotive gnevu Beline raspomamljene volje. Vas dve ste navukle paklenu
vatru na ovu porodicu, rekla im je. I zato vie ne elim da vidim vae
gnusne njuke! Drite se svojih pedeset odsto! Zaposlite ljude, nek vam sve
zajedno ode na dobo, rasprodajte, ne tie me se! Ja u se samo pobrinuti da
pedesetica mog Kamoisa opstane i da joj sunce grane. Dola si niotkuda,
dobacila je Epifanija, uz kijanje, s one strane dakova punih kardamoma, i
tamo e, bogme, i da zavri, ali nije zvuala ubedljivo, pa se ni ona, a ni
Karmen, nisu bunile kad im je Bela rekla da unitena polja postaju deo
njima dodeljene polovine, pri emu je Aires da Gama iz zatvora poslao
poraavajuu poruku: Iseckajte sve na komadie, dignite sve u vazduh!
Raerupajte i to to je ostalo, avo ga odneo, ba me briga. I tako je Bela da
Gama, u dvadeset prvoj godini, preuzela pod svoje imetak zatoenog
gospodara srca svoga; i uprkos hirovima kojima je narednih godina
obilovalo kolo sree, valjano je gospodarila njime. Poto su Kamois i Aires
odvedeni u hapsanu, zemlja i skladita kompanije Gama stavljeni su pod
prinudnu upravu; dok su advokati skicirali akta o razdvajanju, naoruani
vojnici su patrolirali Zainskim gorama, a dravni slubenici sedeli u
foteljama kompanije. Bela je utroila mesece tirada, dodvoravanja,
potkupljivanja i oijukanja da bi povratila firmu. U meuvremenu su mnogi
klijenti, zgroeni skandalom, poeli da posluju s drugima, ili su, saznavi da
sada tamo neka balavica vodi glavnu re, nametali nove uslove poslovanja,
koji su svaljivali novo breme na ve klimavu kasu kompanije. Zasipali su je
mnotvom ponuda za kupovinu, predlaui joj cenu koja je dostizala tek
desetinu ili, u najboljem sluaju, osminu prave vrednosti.
Nije je prodala. Poela je da nosi muke pantalone, bele pamune koulje i
Kamoisov be filcani eir. Obilazila je svako polje, svaki lug, svaku
plantau pod svojom upravom i ponovo je pridobila narueno poverenje
zastraenih radnika, od kojih su mnogi bili pobegli spasavajui ivu glavu.
Pronala je upravitelje na koje je mogla da se osloni i koje je radna snaga
sluala s potovanjem, ali ne i sa strahom. Oarala je bankare i uspela da ih
nagovori da joj odobre zajam, naterala klijente koji su joj okrenuli lea da se
Vrate i ovladala najskrovitijim zakoljicama pravnih odredaba. A spasavanje
svojih pedeset posto Trgovake kompanije Gama donelo joj je ugledan

nadimak: od salona Fort Koina do ernakulamskih dokova, od britanske

rezidencije u staroj palati Bogati pa do Zainskih gora, bee samo jedna
Kraljica Izabela Koinska. Njoj se taj nadimak nije dopadao, ali bi joj se
obrazi arili od ponosa zbog divljenja koje ga je pratilo. Zovite me Bela,
zahtevala je uporno. Jednostavno Bela, i srce e mi biti na mestu. Ona pak
nikada nije bila jednostavna; i vie od svih ovdanjih prineva zasluila je
svoje kraljevsko zvanje.
Posle tri godine, Aires i Karmen digli su ruke od firme, jer je u
meuvremenu njihovih pedeset posto dostiglo taku potpunog rasula. Bela
je mogla da otkupi njihov deo u bescenje, ali s obzirom na to da Kamois ne
bi tako neto uinio svom bratu, platila im je dvostruko. I narednih godina
radila je s jednakim arom na spasavanju i Airesove pedesetice kao i svoje.
Kompanija je, dodue, promenila ime: Trgovaka kompanija Gama
nestala je unepovrat. Njeno mesto zauzelo je obnovljeno zdanje takozvanog
K-50, Kamoisovih pedeset posto korp. (privatno vlasnitvo) s
ogranienom odgovornou. Pa neka se vidi, volela je da kae, da je, u
ovom ivotu, pedeset i pedeset jednako pedeset. to bi se reklo, posao je
ponovo mogla da objedini novim osvajanjem Kraljice Izabele, ali je jaz u
porodici bio nepremostiv; barikade od dakova ostale su na svom mestu. I
stajae tako godinama.
Nije bila savrena; moda je vreme da i to kaem. Bila je visoka, prelepa,
zanosna, hrabra, radna i vredna, mona, roena da pobeuje, ali, dame i
gospodo, Kraljica Izabela nije bila aneo, u njenoj garderobi nije bilo mesta
za krila ili oreole, ni govora. Tokom tih godina, dok je Kamois amio u
zatvoru, puila je kao vulkan, poela je da psuje kao koija, nije uspevala da
zauzda jezik ni pred poodraslim detetom, povremeno je odlazila na pijanke
na kojima bi se obeznanjivala, leei raskreena poput bludnice na asuri u
nekoj zabaenoj krmi koja je radila ispod ita; postala je najtvri orah, a
bilo je nagovetaja da se njeni poslovni metodi povremeno proteu i na
zastraivanje, blago uvrtanje ruku dobavljaima, ugovaraima, suparnicima;
i bila je esto, leerno i besramno neverna, neizbirljivo i nesputano neverna.
Uskoila bi iz poslovnog odela u lepravu haljinu s perlicama i zvonasti klo
eir, kao za probu odskakutala arlston, irom otvorenih oiju i napuenih
usana pred ogledalom svog budoara, i onda, ostavljajui Auroru s njenom
ajom, otperjala u Malabarski klub. Vidimo se, pilence, dobacila bi onim
svojim dubokim, od puenja hrapavim glasom. Mamica noas lovi tigrove.

Ili pak, lupkajui potpeticama i kaljui napuklo: Neka noas lepo sanja
moja slatka glava: mama ide da gricne nekog stranog lava.
U poodmaklim godinama moja majka Aurora da Gama priala je ovu
priu pajtaima u svom boemskom krugu: Imala sam nekih pet-est-sedam
godina, i bila sam prava mala dama. Kad bi zazvonio telefon, javila bih se i
rekla: Ba mi je ao, ali tata i strika Aires su u uzi, strina Karmen i baka
ame s one strane smrdljivih dakova i nemaju dozvolu da preu ovamo, a
mamica e cele noi ganjati tigrove; imate li neku poruku?
Dok je Bela lumpovala, mala Aurora, usamljeno dete, preputeno samo
sebi u svom nadrealno rascepljenom domu, pribegla je svom unutranjem
svetu, blagodeti samoe i, kako kae legenda, pronala svoj dar. Kada je
odrasla i ve bila okruena sopstvenim kultom, njeni oboavaoci uivali su
da zamiljaju sliku devojice, same u ogromnoj kui, kako otvara prozore
putajui neobuzdanu bujicu indijske stvarnosti da joj razbudi duu.
(Primeujete da se u tom liku stapaju dve epizode iz Aurorinih mlaih
dana.) Za nju se prialo, sa strahopotovanjem, da ak ni kao dete nije crtala
nimalo detinjasto; da su njene figure i pejzai od samog poetka bili
potpuno zreli. Ona taj mit nije poricala; ak ga je, zapravo, i pothranjivala
podmlaujui datume na nekim crteima i unitavajui druge, mladalake
radove. Ali po svoj prilici, istina je da je Aurora poela svoje drugovanje s
umetnou tokom tih dugih sati bez majke; da je imala talenta za crtanje i
boje, koji bi struno oko moglo da prepozna; i da je skrivala pribor i radove,
tako da za ivota Bela za to uopte nije saznala.
Materijale je dopremala iz kole, svaku paricu deparca troila je na
krede, papire, kaligrafska pera, tueve i deje vodene bojice, koristila je
umur iz kuhinje, a njena aja Dozi, koja je bila upuena u sve i pomagala joj
da sakrije crtae blokove, nikada nije izneverila njeno poverenje. Tek kad ju
je Epifanija zatoila... ali eto, opet ja pred rudu. Uostalom, ima umova koji
su bolje potkovani od mog da piu o genijalnosti moje majke, ima oiju koje
jasnije sagledavaju njena dostignua. Mene, meutim, potpuno razoruava
dok zamiljam prizor male usamljene devojice, koja e izrasti u moju
besmrtnu majku, mog najveeg neprijatelja, moju dumanku i s onog sveta,
koja za svoju izolaciju nikada nije prebacivala ocu, koji je zbog robije bio
odsutan itavog njenog detinjstva, niti majci, koja je dane provodila
jurcajui za poslom, a noi u potrazi za divljim zverima; naprotiv, ona ih je
oboje oboavala bezmalo pobono, ne elei da uje ni jednu jedinu re
kritike, na primer od mene, na raun njihovih roditeljskih sposobnosti.

(A opet, tajila im je svoju istinsku prirodu. Prigrlila ju je za sebe; sve dok

nije pokuljala iz nje, kao to biva s takvim istinama: jer tako biti mora.)
Epifanija, u molitvi,
i ostarila, jer je sinove ispratila u zatvor s
etrdeset osam godina, a doekala ih je u pedeset sedmoj u trenutku kada su
osloboeni posle devet godina robije, a godine samo klize kao izgubljeni brodovi,
Gospode, kao da ima vremena za traenje, zapala je u svojevrsnu ekstazu,
apokaliptiku sumanutost, u kojoj su se krivica, Bog, tatina i smak sveta, razaranje
starih oblika nadiranjem novih omraenih, potpuno ispremetali, nismo se ovako
dogovorili, Gospode, nismo se dogovorili da budem proterana u roenoj kui iza
gomile dakova, da mi je zabranjeno da preem bele crte one ludae, darala je po
ranama sadanjim i prolim, moje roene sluge, Gospode, motre na mene da ne
mrdnem sa svog mesta, jer sam i ja u zatvoru, a oni moji uvari, ne mogu ni da ih
otpustim jer im i ne dajem platu, ona ona ona, svuda i stalno ona, ali i ja umem da
ekam, strpljenje je majka mudrosti, ko eka doeka, prizivala je Epifanija kletve
na Loboove u svojim molitvama, i zato me kinjite, slatki Isuse, Sveta Marijo, silei
me da ivim sa erkom te proklete loze, tom jalovicom koju sam u svom velikoduju
pokuala da izvuem iz nevolje, a vidite kako mi sad vraa, kako su ti tamparii
doli i urnisali mi ivot, dok je drugom prilikom vaskrsavalo seanje na mrtve i
optuivalo je, Gospode, zgreila sam, trebalo bi me politi vrelim uljem i okovati
studenim ledom, smiluj mi se Majko Boja, najbednija sam meu bednicima, izbavi
me ako Ti je volja od ponora provalije bezdana, jer se u moje ime i od moje ruke
veliko zlo pomora razmilelo po zemlji, smiljala je sebi kazne, Gospode, danas sam
reila da spavam bez mrea za komarce, neka dou, Gospode, aoke Tvoje odmazde,
nek me izbodu noas i isisaju mi krv, nek me okue, Majko Boja, groznicom Tvoje
srdbe, a trebalo je da ta pokora traje sve dok joj sinove ne puste na slobodu, kada e
oprostiti sebi svoje grehe i ponovo navui oko sebe zatitniki veo none izmaglice,
slepo odbijajui da prizna kako su tokom godina, dok ih nije koristila, ve naete
mree protiv komaraca potpuno izgrizli moljci, Gospode, kosa mi opada, svet je
propao, Gospode, a ja sam stara.
I Karmen, u svojoj samotnoj postelji,
dok joj se prsti sputaju ispod pasa u potrazi za utehom, grlei sebe samu,
ispijala je sopstvenu gorinu nazivajui je slatkom, hodala kroz roenu
pustinju tvrdei da je bujna, dovodila se do uzbuenja fantazijama u kojima

zavodi crne mornare na zadnjem seditu porodine lagonde obloene

drvetom u crnom i zlatnom, kako zavodi Airesove ljubavnike u hispanosuizi, O Boe, zamisli koliko je novih mukaraca naao nalazi nai e u zatvoru, i
leei bez sna iz noi u no milovala svoje koato telo dok joj je mladost
izmicala, u dvadeset prvoj, kada je Aires otiao u zatvor, sa trideset, kada se
vratio, a jo nedirnuta, nedodirljiva, daje nikada ne dirnu, bar ne drugi, ali ovi
prsti znaju, oh kako znaju oh oh; i skliskim sapunom u kupatilu i znojem
ovlaena na bazaru tragala je za uitkom svojim nasunim, nismo se ovako
dogovorili, Aires-muu, Epifanija-svekrvo, trebalo je da bude lepo; a oko mene
svuda lepota, beskrajna mo u Belinim rukama, hirovitost i razne mogunosti njene
lepote. Ali ja, ja, ja sam nelepa. U ovoj kui, zasunjena lepim, pokazala sam sebi, i
pogledajte, gospodo, kako sam samo gnusna, ohoho, prava zver, ledi i lada, nego ta,
i sklapajui svoje ojaene oi i izvijajui lea u luk predavala se odurnom
zadovoljstvu, oderi me zguli mi kou sve skroz sasvim i daj da ponem ponovo daj
da budem bez rase bez imena bez pola oh daj da orasi istrunu u svojim ljuskama oh
oh da zaini svenu na suncu oh nek se spre oh nek se spre oh nek se spre ooohhh,
i potom, malaksala i u suzama, uurila bi se meu aravima, dok su joj se
razjareni pokojnici primicali i opkoljavali je urlajui osveta.
Na deseti roendan, Auroru da Gama je onaj severnjak s arak-uom,
harmonikom, utarpradekim naglaskom i raznim arolijama pitao: ta eli
najvie na svetu? i pre nego to je stigla da odgovori, elja joj se ispunila.
Zaula se sirena motornog amca, koji se uputio prema molu na ostrvu
Kabral, a tamo, na palubi, uslovno puteni est godina pre isteka kazne,
stajali su Aires i Kamois, sama kost i koa, kako je ushieno uskliknula
njihova majka. Vratili su se kui, slabano maui, s istim osmehom na
usnama: pohlepnim osmehom neverice tek osloboenih robijaa.
Deda Kamois i baka Bela zagrlili su se na molu. Spremila sam ti i
ispeglala onu tvoju najgrozniju safari koulju, rekla je. Idi i upakuj se kao
poklon, a onda podari sebe ovoj slavljenici to joj osmeh igra od uva do uva.
Vidi je samo, izrasla kao drvce, upinje se da prepozna svog tatu.
Oseam kako me njihova ljubav zapljuskuje i kroz tolike godine; kako je
velika bila, a kako su malo vremena imali jedno za drugo. (Da, uprkos
njenom silnom poricanju, tvrdim: ono to je postojalo izmeu Bele i
Kamoisa bila je prava stvar, ist original.) ujem Belu kako kalje ak i dok
dovodi Kamoisa Aurori, oseam kako me taj duboki i grubi kaalj razdire,

kao da je moj. Previe cigareta, guila se ona. Naopaka navika. I slagala

je, da ne bi pomraila trenutak velikog povratka: Ostaviu duvan.
Na Kamoisovu krotku molbu Ova porodica je ve toliko propatila, sada
moramo da ponemo sa zaceljivanjem rana pristala je da se uklone
barijere koje su Epifaniju i Karmen drale van vidokruga. Zbog Kamoisa se
okanula, preko noi i za sva vremena, i razuzdanog ivota i bekrijanja. Na
Kamoisovu molbu, dopustila je Airesu da im se pridrui u upravljanju
porodinom firmom, mada nije bilo ni govora da, onako bez prebijenog
cvonjka, ponovo dobije svoj deo. Verujem, i nadam se, da su bili divni
ljubavnici, Bela i Kamois, da su se njegova stidljiva nenost i njena pohotna
pomama savreno dopunjavali; i da su, za one tri kratke i prekratke godine
po Kamoisovom izlasku iz zatvora, zadovoljili jedno drugo i leali sreno
zagrljeni.
Ali ona je tri godine kaljala, i premda su naknadni potresi, koji su usledili
nakon svega to se izdeavalo, izmirenu kuu tih godina ispunjavali
ustezanjem, njena ki, koja je sve vie rasla, nije se dala zavarati. I jo pre
nego to sam ula smrt u Belinim pluima, one su znale, vetice nijedne,
priala mi je majka. Znala sam da te prokletinje samo vrebaju iz prikrajka.
Jednom razdvojeni razdvojeni zauvek; pod tim krovom vodila se bitka do
krvavog istrebljenja.
Kada se jedne veeri, ubrzo po povratku brae, porodica na Kamoisov
zahtev okupila u raskonoj trpezariji, koja je odavno dredala zatvorena,
ispod portreta predaka, za trpezom pomirenja, upravo su Belina plua sve
upropastila, jer kad je Bela iskaljala ispljuvak pun krvi u hromiranu
pljuvaonicu, Epifanija, koja se posadila u elo stola u crnoj ipkanoj mantilji,
nije mogla da se uzdri a da ne primeti: ta je, sad kad si zgrnula pare vie
ti ne treba ni lepo ponaanje, na ta padoe protivoptube i praskava
istresanja, da bi potom ponovo nastupilo muno zatije; okupljanja u
trpezariji vie nije bilo.
Ustajala je kaljui, i uz zastraujui kaalj odlazila na poinak. Kaalj ju je
budio nou, pa je tumarala starom kuom, otvarajui prozore... a dva
meseca nakon povratka, Kamois se probudio usred noi i zatekao je kako u
grozniavom snu neprekidno kalje, dok joj izmeu usana curi krv.
Ustanovljena je tuberkuloza, koja je uzela maha na oba pluna krila, i koja je
bila daleko opasnija u ono doba nego danas, a lekari su joj rekli da joj
predstoji teka bitka i da e morati drastino da smanji angaovanje u poslu.
Eto sranja, Kamoise! rekla je ona na to. Ako upadne u govna iz kojih

sam te ve jednom izvadila, nadaj se da u jo biti tu da te i po drugi put iz

govana vadim. Na ta je taj plemeniti lik, van sebe od brige i straha,
briznuo u pla pun uzavrele ljubavi.
I Aires je, po povratku, zatekao drugaiju enu. Na dan kad je osloboen,
dola mu je u lonicu i rekla: Ako se ne mane svoje bruke i sramote,
Airese, zatui u te na spavanju. Poklonio joj se duboko u znak potovanja,
gizdavim naklonom iz doba restauracije, s kienim zavojitim pokretom
desne ruke upolje, isturene desne noge graciozno uzdignutih prstiju, i ona je
izala. Nije se odrekao svojih pustolovina; ali je otvorio etvore oi,
kradomice krckajui popodnevne sate u stanu koji je iznajmio u
Ernakulamu, sa sporim ventilatorom na tavanici, bledoplavim zidovima,
napola oguljenim i bez ukrasa, s kupatilom s tuem na pumpanje i
uavcem, i ogromnim niskim arpoj-leajem na kojem je zamenio gurtne,
radi higijene, a i izdrljivosti. Kroz zastore od bambusovih trica, tanke
otrice dnevne svetlosti padale su preko tela njegovog i jo neijeg, a do
uiju mu je dopirala pijana vreva, stapajui se s jeanjem njegovog
ljubavnika.
Uvee je igrao brid u Malabarskom klubu, gde je njegovo prisustvo bilo
garantovano, ili bi smerno ostajao kod kue. Kupio je katance za zasun na
svojim vratima i nabavio britanskog buldoga kog je, da bi acnuo Kamoisa,
nazvao Davaharlal. Iz zatvora je izaao kao zakleti protivnik Kongresa i
njegovih zahteva za nezavisnou, i sada je poeo s velikim arom da pie
pisma, punei novinske stupce i zagovarajui takozvane liberalne opcije.
Recimo da ova zabludela politika, grmeo je on, preterivanje naih
vladalaca i uspe i ta nas onda eka? Gde su u ovoj Indiji te demokratske
institucije koje e zameniti englesku ruku, koja je, to mogu lino da
posvedoim, dobronamerna ak i kada nas kanjava zbog naih detinjastih
nestaluka. Kada je g. intamani, liberalno nastrojeni urednik lista Lider,
ukazao da bi Indiji bilo bolje da se pokori sadanjoj neustavnoj vladi nego
nekoj buduoj, jo reakcionarnijoj i jo manje ustavnoj, deda-stric Aires mu
je poslao jedno Bravo!, a kad je drugi liberal, ser R S. ivasvami Ajer
ustvrdio da zagovarajui sazivanje ustavotvorne skuptine, Kongres polae
previe nade u trezvenost mase, inei veliku nepravdu iskrenosti i
sposobnosti onih ljudi koji su ve uestvovali na raznim konferencijama i
okruglim stolovima. Ja lino sumnjam da bi ustavna skuptina bila
uspenija. Aires da Gama je zailjio pero i uputio mu estitke: Slaem se
od sveg srca! Prost ovek se u Indiji oduvek klanjao pred savetom boljih od

sebe ljudi obrazovanih i dobro vaspitanih! Bela se stutila na njega

sledeeg jutra na molu. Bledog lica i zakrvavljenih oiju, umotala se u
alove, ali je po svaku cenu htela da isprati Kamoisa na posao. Dok su braa
ulazila u porodinu barku, zavitlala je Airesu jutarnje novine u lice. U ovoj
kui ima i obrazovanja i dobrog vaspitanja, rekla je povienim glasom, a
poneli smo se kao psi.
Ne mi, odvratio je Aires da Gama, ve neznalice od nae prasee
sirotinjske rodbine, zbog koje sam dovoljno propatio, bestraga joj glava, i
zbog koje ne elim i dalje da snosim krivicu. Ma prestani vie da laje,
Davaharlale, miran, mali, k nozi!
Kamois je pocrveneo, ali se ujeo za jezik, pomislivi na Nehrua u Alipurskom
zatvoru, na tolike estite mukarce i ene po dalekim hapsanama. Nou je sedeo uz
Belu i njen kaalj, brisao joj oi i usne, stavljao joj hladne obloge na elo i aputao
joj o praskozorju jednog novog sveta, Bela slobodne zemlje, Bela iznad religije jer je
svetovna, iznad klase jer je socijalistika, iznad kaste jer je prosvetljena, iznad
mrnje jer je proeta ljubavlju, iznad osvete jer ume da prata, iznad plemena jer je
sjedinjena, iznad jezika jer se svim jezicima slui, iznad boje jer je viebojna, iznad
siromatva jer nad njim odnosi pobedu, iznad neznanja jer je uena, iznad gluposti
jer je otroumna, sloboda, Bela, sloboda ekspres, brza, jo samo malo i stajaemo na
tom peronu i doekaemo voz klicanjem, i dok joj je poveravao te snove, ona bi
usnula, da bi je pohodile aveti pustoenja i rata.
Kad bi utonula u san, recitovao je poeziju njenom usnulom licu:
Od blaenstva oprosti se nakratko,
I neko vreme iz bola crpi svoj dah,
i aputao je utamnienima kao i svojoj eni, itavoj porobljenoj zemlji,
presamien od uasa nad njenim bolesnim, usnulim telom, i slao svoju nadu
i ljubav punu nespokoja u vetar:
Kad obavi to je naumila, la e istruliti;
Istina je velika i ona e pobediti,
Iako niko ne mari da li e pobeda njena biti.
Nije bila tuberkuloza, ili barem ne samo tuberkuloza. Leta 1937. otkriveno je
da Izabela Himena da Gama, roena Soza, stara trideset tri godine, boluje
od raka na pluima, koji je dostigao poodmakli neizleivi stadijum.

Otila je brzo, strano se namuivi, kunui dumanina u svom telu,

mahnito besna na smrt to je stigla prerano i postupila tako runo. Jednog
nedeljnog jutra, dok je bruj crkvenih zvona dopirao preko vode, a
vazduhom se irio dim drveta, i dok su Aurora i Kamois sedeli kraj njenog
uzglavlja, izustila je, okreui lice prema zracima suneve svetlosti: Seate li
se prie o El Sidu Kampeadoru iz panije, koji je isto tako voleo jednu enu po
imenu Himena.
Da, seamo se.
A kad su ga smrtno ranili, rekao joj je da ga privee mrtvog za konja i potera ga
nazad u bitku, tako da dumani pomisle daje i dalje iv.
Da, majko. Ljubavi moja, da.
Onda me veite za prokletu riku, ili ta god naete od kola, avo da ih nosi,
kamilja kola magarea kola volovska kola bicikl, samo ne prokletog slona, tako vam
boga; u redu? Jer dumanin se blii, a u ovoj tunoj prii Himena je Sid.
Hou, majko.
[Umire.]

4
Svima u mojoj porodici oduvek je teko padalo da udiu ovozemaljski
vazduh; mi na svet stiemo s nadom u neto bolje.
Kako sam ja u ovaj pozni as? Krpim se nekako, hvala na pitanju; mada
sam star, ostareo pre vremena. Moete rei da sam iveo prebrzo i, kao
maratonac koji je zaboravio da treba da uspori korak, kao astronaut koji se
gui jer se suvie zaneo skakutavim plesom po Mesecu, u svojim usijanim
godinama potroio zalihu vazduha odreenu za itav ivotni vek. O, Mavre,
raspikuo! Da strai, za samo trideset est godina, dodeljenu ti koliinu za
sedamdeset puta trista ezdeset pet dana! (Ali dopustite mi da kaem, kako
bih malo ublaio, da nisam imao mnogo izbora.)
Elem: teko je, ali uspevam da se iskobeljam. U mnogim noima iz
dungle mojih plua dopire buka, kretanje i gakanje fantastinih zveri.
Budim se hvatajui dah i, onako oteao od sna, grabim pune ake vazduha i
trpam ih zalud u usta. A opet, lake je udahnuti nego izdahnuti. Kao to je
lake upiti ono to ivot nudi nego vratiti rezultate upijenog. Kao to je
lake primiti udarac nego ga uzvratiti. I pored svega, uz brektanje i
egrtanje, napokon uspevam da izdahnem. To jeste razlog za ponos; rado
potapem sebe po bolnim leima.
U takvim trenucima poistoveujem se sa svojim disanjem. Tako se krepim
dok drim na oku ratimovanu funkciju svojih plua: kaalj, muno zijanje.
Ja sam ono to die. Ja sam ono to je odavno otpoelo izdisanjem krika, to
e se okonati kad staklo prineseno mojim usnama ostane nezamagljeno. Ne
postojimo zahvaljujui miljenju, ve vazduhu. Suspiro ergo sum. Uzdiem,
dakle postojim. Latinski, kao po obiaju, saoptava istinu: suspirare = sub,
ispod + spirare, glagol, disati.
Suspiro: poddiem.
U poetku i vo vjeki vjekov behu i bie plua: boansko nadahnue, prvi
pla novoroeneta, uoblien vazduh govora, isprekidane navale smeha,
uznesena strujanja pesme, jeanje srenog ljubavnika, jadikovka ucveljenog,
zakeranje tvrdice, kretanje babuskere, zadah bolesti, apat umirueg i
tamo, daleko iznad svega, bezvazduna, mukla praznina.
Uzdah nije samo uzdah. Mi udiemo svet i izdiemo znaenje. Sve dok
moemo. Sve dok moemo.
- Mi diemo svetlost umori drvee. Ovde, na kraju puta, u ovom predelu

s maslinama i nadgrobnim spomenicima, rastinje je odluilo da zapodene

priu. Mi diemo svetlost, nije valjda; nismo znali. Ovi avrljavi maslinjaci su
hibridna sorta el greko; lepo su ih prozvali, kao to primeujete, po onom
Grku boanskog nadahnua, koji je iveo od svetlosti.
Od sada u zapuiti ui da ne sluam brbljivo naklapanje i njihovu
arborealnu metafiziku, njihovu hlorofilozofiju. Moje porodino stablo
govori mi sve to treba da ujem.
iveo sam u ludoriji: tvravi s kulama Vaska Mirande u selu Benenheliju,
koja nadgleda odozgo, s mrkog brda, ravnicu to sanja, u bletavim
privienjima, da je medi-teransko more. I ja sam sanjao i, kroz uzak prorez
prozora svog boravita gledao sam ne panski, ve indijski jug; pokuavajui
da, uprkos razdaljinama u vremenu i prostoru, razaberem ono Mrano Doba
izmeu Beline smrti i trenutka kada je moj otac stupio na scenu. I tu,
probijajui se kroz ove tesne dveri, ovu usku pukotinu u vremenu, gle, eno
Epifanije Menezes da Game gde klei u molitvi, a njena kapela poput
zlatnog jezerca bleti u tami velikog stepenita. Trepnem, a iz seanja
dojezdi Belin lik. Jednoga dana, ubrzo po izlasku iz zatvora, Kamois je siao
na doruak u jednostavnom kadaru domae izrade; Aires, ponovo onaj stari
kico, nasmejao se u iniju. Bela je posle doruka odvela Kamoisa u stranu.
Srce moje, skidaj te krpe sa sebe, rekla je. Na nacionalni cilj je da dobro
vodimo posao i brinemo o svojim radnicima, a ne da se oblai kao potrko.
Ali Kamois je ovog puta bio nepokolebljiv. Kao i ona, bio je za Nehrua, a ne
za Gandija za posao, tehnologiju, progres i modernizaciju, za grad, a
protiv svih onih sentimentalnih kojetarija po kojima treba presti pamuk
kod kue i putovati treom klasom. Ali njemu je godilo da nosi odeu
domae izrade. Da biste promenili gospodare, promenite odeu. Dobro bre,
Bapudi, zadirkivala ga je ona. Ali nemoj da misli da e mene istresti iz
pantalona, osim ako se ne radi o nekoj seksi haljini za ples. Gledam
Epifaniju kako se moli i blagodarim to su nekim velikim sluajnim srenim
zgoditkom, koji je u ono vreme izgledao kao neto najobinije na svetu, moji
roditelji bili operisani od religije. (Gde im je taj melem, taj njihov
protivotrov za popovsku zatuc-u? Flairajte ga, za ime sveta, i po celom
svetu aljite!) Gledao sam Kamoisa u njegovom runo tkanom odelu i
prisetio se da je jednom otiao, bez Bele, sve peke preko planina, do
varoice Malgudi na reci Saraju, samo zato to je Mahatma Gandi tamo
trebalo da odri govor; i to uprkos tome to je bio nehruovac. Evo ta je o

tome zapisao u svom dnevniku:

U tom nepreglednom mnotvu to je posedalo po peanim alovima kraj Sarajua
bejah tek siuni trun. Brojni dobrovoljci u beloj domaoj odei hodali su oko
podijuma. Hromirano postolje mikrofona presijavalo se na suncu. Tu i tamo videli
su se andarmi. Oni najrevnosniji, neizbeni nadobudnici, kruili su okolo, traei
od ljudi da budu mirni i tihi. I ljudi su ih sluali... reka je proticala, lie ogromnog
banjanovog i bodi drvea na obalama je umorilo; meu okupljenom masom, koja je
ekala, pronosio se neprekidni amor, naglaen stalnim praskanjem boca sa sodom;
uzdune krike krastavaca, u obliku polumeseca, osveene korom limete umoenom
u so, nestajale su s drvene tacne prodavca koji je objavljivao poluglasno (kao
ustupak velikanovom dolasku): Krastavac za e, najbolji za e! Oko glaveje
obmotao zeleni turski pekir da se zatiti od sunca.
A onda je doao Gandi i sve pozvao da ritmino pljeskaju rukama iznad
glave i da zapevaju njegov omiljeni dhun:
Raghupati Raghava Raja Ram
Patitha pavana Sita Ram
Ishwara Allah tera nam
Sabko Sanmati d Bhagwan.4
A onda i Jai Krishna, Hare Krishna, Jai Govind, Hare Govind, pa Samb Sadashiv
Sam Sadashiv Samb Sadashiv Samb Shiva Har Har Har Har. Posle svega toga,
ispriao je Kamois Beli po povratku, nita vie nisam uo. Video sam lepotu
Indije u tom mnotvu sa sodom i krastavcima, ali sam se prepao od tolikog
bogomoljstva. Mi gradski ljudi smo za svetovnu Indiju, ali su na selu za
Ramu. Oni kau i Ivar i Alah je ime tvoje, ali ne misle tako, ti misle samo
na Ramu, kralja Ragu klana, koji proiava grehe zajedno sa Sitom. Bojim
se da e na kraju seljaci krenuti na gradove i ljudi naeg soja morae da se
zabrave u kue, jer e doi rada Ram da nam svima zatre hram.

5
Nekoliko nedelja poto mu je umrla ena, na telu Kamoisa da Game poele
su da se pojavljuju tajanstvene ogrebotine. Najpre jedna pozadi, du celog
vrata, na koju je od svih ljudi na ovome svetu morala da mu ukae ba
njegova ki, zatim tri dugake kose brazde, kao od grabulja, na desnom
guzu, a onda jedna na obrazu, sve do ruba kozje bradice. U isto vreme Bela
je poela da ga pohodi u snovima, naga i poudna, pa se budio u suzama jer
je, ak i dok je u snu vodio ljubav s njom, znao da to nije stvarno. Ali
ogrebotine su bile i te kako prave i, premda to nije rekao Aurori, oseaj da se
Bela vratila podgrevali su i ti ljubavni belezi, i otvoreni prozori, i slonovaa
koja nestaje.
Njegov brat Aires imao je prostiji pristup zagonetki izgubljenih kljova i
Ganea. Okupio je poslugu u glavnom dvoritu ispod drveta spoznaje, iji je
donji deo stabla obojen u belo, i paradirao pred njima gore-dole na
popodnevnoj pripeci, sa slamnatim panama eirom, u koulji bez
okovratnika i belim platnenim pantalonama s crvenim tregerima, dernjajui
se ledeno, stopostotno ubeen da se lopov krije meu njima. Domaa
sluinad, batovani, amdije, istai kue i klozeta stajali su pred njim
postrojeni u znojavu i od straha premrlu vrstu, s udvorikim i
prestravljenim osmesima, dok je buldog Davaharlal pretei reao, a njegov
gospodar Aires ih sluivao, bacajui im nadimke u lice.
Ko e da progovori, a?, istresao se. Ti, Blablagokale? Nalapaapadrapa?.
Karampalstilskine? Hou istinu na sunce, i to smesta! A posluitelji su
postali Didl-didli, Dum-du-dum kad je svakom prilepio amar posred lica,
batovani se prometnuli u orahe i travke dok ih je udarao u prsa, Orai,
Pista, Kardamom Vei i Manji, a istai klozeta koje, boe sakloni, ne bi ni
dotakao, Broj Jedan i Broj Dva.
Kad je ula ta se deava, Aurora je dotrala i prvi put u ivotu osetila stid
pred poslugom; nije mogla da im pogleda u oi, okrenula se okupljenoj
porodici (poto su neosetljiva Epifanija, Karmen s ledenom krhotinom u
srcu, pa ak i Kamois koji se grio, ali, a moramo to istai, ne i umeao
izali da poblie proue Airesovu tehniku istrage) i, uz krik koji se vinuo
uvis, priznala: Nisu oni to sam bila JA!
taaaa?, zakretao je Aires na nju, podrugljivo i razdraeno: muitelju je
uskraena zabava. Govori glasnije, nita te ne ujem!

Prestani da ih kinji!, prodrala se Aurora. Oni nisu nita krivi; nisu ni

pipnuli tvoje kao bajagi vajne slonove i njihove slepake zubekanje. Sve sam
to bila ja.
Njen otac je prebledeo. Ali, bebice, zato? Buldog je reao i kezio zube.
Nemoj ti meni bebice, odbrusila je, prkosei ak i njemu. Moja mama
je oduvek ba to htela. Videete vi; od sada sam ja na njenom mestu. A ti,
strie Airese, da si smestio pod klju to ludo pseto, i kad smo ve kod toga,
smislila sam mu nadimak koji mu zaista prilii: zovite ga Dav-Dav, tog
dukca to samo keve a nikad ne grize! Pa se okrenula, visoko uzdignute
glave, i odmarirala, ostavljajui preneraenu porodicu da zija za njom; kao
da su zaista ugledali avatara, reinkarnaciju, ivog duha njene majke.
Pod klju je, meutim, dospela Aurora; za kaznu je proterana u svoju sobu
na nedelju dana, na pirinu i vodi. Pa ipak, jelo i pie idli i sambar, ali i
kotlete od mlevenog mesa i krompira, pohovanu ribu, inijice pikantnih
raia, ele od banane, karamel-krem, slatku sodu kriom joj je doturala
slepo privrena Dozi; stara aja joj je u potaji donosila i pribor ugalj,
etkice, boje pomou kojeg je Aurora odluila, u tom odsudnom trenutku
svog odrastanja, da obznani svoje skriveno ja. Radila je cele te nedelje,
pravei predah samo radi sna. Kad se Kamois priunjao vratima, rekla mu je
da se skloni, istrpee ona svoju kaznu sama, ne treba njoj biva zatvorska
ptiica od oca, koji se nije izborio ni za toliko da roenu ker izbavi od
bajboka, na ta se ovaj pokunjio i posluno udaljio.
Kad je istekao dosueni joj kuni pritvor, Aurora je pozvala unutra
Kamoisa, drugog oveka na kugli zemaljskoj koji je video njenih ruku delo.
Sa svakog pedlja sobnih zidova, pa ak i tavanice, ikljale su figure, ljudske i
ivotinjske, prave i izmiljene, iscrtane silovitom crnom linijom koja se
neprestano preobraavala i, s vremena na vreme, pretapala u velike
povrine ispunjene bojom, crvenom zemljom, purpurnim i skerletnim
nebom, u etrdeset nijansi zelene; linijom toliko monom i slobodnom,
toliko raskonom, toliko estokom da je Kamois zauo sopstvene rei, rei
oca kome se srce nadima od ponosa: Pa ovo je dinovsko klupko samog
postojanja! Kad se privikao na tek obelodanjenu vaseljenu svoje keri,
poeo je da zapaa i njene vizije: na zidove je smestila istoriju, kralja
Gondofara kako poziva apostola Tomu u Indiju; a na severu, cara Aoku sa
njegovim stubovima zakonika, i ljude koji ekaju na red da bi se leima
oslonili o stubove i pokuali da ih obgrle rukama, za sreu; i njenu verziju

erotskih duboreza u hramovima, od ijih je nimalo prikrivenih detalja

Kamois pobeleo kao kre; i zidanje Tad Mahala, posle kojeg su njegove
velike neimare, kako mu je Aurora bez trunke ustezanja pokazala, osakatili,
odsekli im ruke, da nikada ne bi sagradili nita lepe; a sa svog rodnog juga
izabrala je bitku kod rirangapatnama, ma sultana Tipua, arobnu tvravu
Golkondu, u kojoj se glas onoga ko govori kod straarnice jasno uje na
citadeli, i davni dolazak Jevreja. Bilo je tu i savremene istorije: zatvori puni
ostraenih ljudi, Kongres i Muslimanska liga, Nehru, Gandi, Dina, Patel,
Boze, Azad, i britanski vojnici meu kojima se apatom pronose glasine o
izbijanju rata; a s one strane istorije vrzmala su se bia iz njene mate,
polustvorenja, ena-tigar, ovek-zmija, mnoile su se morske nemani i
gorski gulovi. Na poasnom mestu naao se Vasko da Gama lino, tek kroio
na tlo Indije, kako njuka vazduh, traga za pikanterijama i ljutim zainima i
zgre bogatstvo.
Kamois je postepeno razabrao porodine portrete, i to ne samo portrete
mrtvih i ivih, ve i nikad roenih njenu neroenu brau i sestre, na
primer, okupljene u mukloj tiini oko mrtve majke kraj koncertnog klavira.
Lecnuo se od slike potpuno obnaenog Airesa da Game, kako u
brodogradilitu zrai svetlou, a na njega odasvud nasru mrane prikaze, i
potresla ga je parodija Tajne veere, na kojoj porodine sluge pijane
razuzdano za trpezom dok njihovi preci u ritama gledaju odozgo sa svojih
portreta na zidovima, a Da Game ih slue i dvore, prinose jestiva, toe vino i
trpe zlostavljanja, Karmen tipkaju za zadnjicu, Epifaniju pijani batovan
utira u tur; a onda ga je nagli i silovit nalet kompozicije poneo napred,
dalje od linog, u mete, jer se daleko i blizu, iznad, ispod i oko porodice,
tiskala masa, gusto zbijena masa, masa bez granica; Aurora je svoje
gigantsko delo postavila tako da likovi njene roene porodice moraju da
prokre sebi put kroz ovo likovno preobilje, ukazujui da je skrovitost ostrva
Kabral samo privid, a ovo brdo, ova konica, ovi beskrajni metaforiki
nizovi ljudskog soja, ona prava istina; i kud god mu je pogled pao, Kamois
bi video gnev ena, napaenu izmodenost i trpljenje na licima mukaraca,
seksualnu nesigurnost dece, umrtvljeno odsustvo jadikovke na licima
pokojnika. Kopkalo ga je otkuda ona sve to zna; s gorkim ukusom linog
oinskog propusta u ustima, udio se kako je u svom nenom uzrastu uspela
da dozna toliko o besu, bolu i razoaranju na ovom svetu, a iskusila tako
malo od njegovih drai, kad spozna radost, hteo je da joj kae, tada, tek tada e
tvoj dar biti potpun, ali je ona ve toliko znala da se njegove rei poplaie i

on se nije usudio da ih izgovori.

Jedini odsutan bio je Bog jer, koliko god da je zagledao po zidovima, pa
ak i kad se popeo na vrh sobnih merdevina i zapiljio u tavanicu, Kamois
nije uspeo da pronae Hristov lik, ni na krstu ni ovako, niti bilo kakvo
prisustvo nekog drugog boanstva, vilenjaka iz drveta, vodenog duha,
anela, avola ili sveca.
A sve je to bilo smeteno u predeo od kog je Kamoisu zatreperilo srce, bila
je to sama Majka Indija, Majka Indija u svom dreeem sjaju i neumornom
pokretu, Majka Indija koja je volela, pa izdala, pa pojela, pa unitila, a onda
opet volela svoju decu, i kojoj su se ta ista deca strastveno bacala u zagrljaj i
s njom prepirala u beskraj, jo dugo, dugo posle smrti; koja se protezala do
golemih planina poput usklika due, du ogromnih reka punih milosti i
boletina i preko surovih, suom razjedenih visija po kojima ljudi pijucima
zasecaju suvo, jalovo tlo; Majka Indija sa svojim okeanima, kokosovim
palmama, pirinanim poljima i volovima na pojilu, sa dralovima uvrh
kronji, iji se vratovi izvijaju poput iviluka, i papirnim zmajevima to
krue visinama, mimikrijom ptica mina i utokljunom svirepou vrana,
protejska Majka Indija koja je kadra da se premetne u udovite, da postane
zmijurina to se pomalja iz mora, s Epifanijinim likom na vrhu dugog vrata
obraslog krljutima; ili da se preobrazi u umoriteljku, pleui ukrtenih oiju
i palacajui Kalinim jezikom dok na hiljade ljudi gine; ali iznad svega, u
samom sreditu plafona, tamo gde se stiu sve linije ovog roga izobilja,
Majka Indija s Belinim likom. Kraljica Izabela bila je tu jedina majka boginja,
a bila je mrtva; u samom srcu tog prvog izliva Aurorine umetnosti leala je
ista tragedija njenog gubitka, neuteni bol deteta koje je ostalo bez majke.
Ova soba bila je in njenog oplakivanja. Shvativi to, Kamois je vrsto zagrli
i oni oboje zaplakae.
Da, majko; i ti si nekada bila ki. ivot ti je bio podaren, a ivot si uzela...
Moja je povest pravi haos, sa mnotvom naprasnih smrti, raznih zloina i
prestupa. I vatra i voda i bolest moraju da odigraju svoju ulogu pored ne,
oko i unutar ljudskih bia.
Na Badnje vee 1938, sedamnaest Boia otkako je mladi Kamois doveo
sedamnaestogodinju Izabelu Sozu da je upozna sa svojima, njihovu ki, a
moju majku, Auroru da Gamu, probudili su bolovi od mesenice, od kojih
vie nije mogla da zaspi. Otila je u kupatilo i obavila sve ono emu ju je
poduila stara Dozi, s vatom, gazom i dugakim ukurom od pidame, koji

je drao sve to na okupu... tako uvezana, zgrila se na podu preko belih

ploica, borei se s bolom, koji je ubrzo minuo. Reila je da izae napolje i
okua se, onako bolna, pod treperavim, bezbrinim udom Mlenog puta.
Zvezdo sjajna, zvezdo bajna... gledamo gore u nadi da i zvezde gledaju na
nas dole, molimo za zvezde koje bi nam pokazale put, za zvezde koje
nebom brode, a nas vode do nae sudbine, ali to je samo naa tatina.
Gledamo u Kumovu slamu i zaljubljujemo se, ali svemiru je do nas mnogo
manje stalo nego nama do njega, a zvezde se i dalje dre svojih putanja
koliko god mi prieljkivali neto drugo. Istina, ako due netremice
posmatrate kako se nebesko kolo kree, ugledaete meteor koji pada, sine i
utrne. Tu zvezdu ne vredi slediti; to je samo nesrena krhotina. Nae su
sudbe ovde, na zemlji. A tu nema zvezda vodilja.
Prolo je vie od godinu dana od nemilog dogaaja s otvorenim
prozorima, i kua na ostrvu Kabral utonula je te noi u neto nalik zatiju.
Aurora, ve prerasla Boi Batu, ogrnula je lepravi al preko spavaice,
preskoila aju Dozi, usnulu na asuri kraj vrata, i uputila se bosa niz hodnik.
(Boi, taj severnjaki izum, tu bajku sa snegom i arapama, veselim
vatricama i irvasima, himnama na latinskom i O Tannenbaum, sa zimzelenim
drvcima i Santa Klausom i njegovim malenim pomagaima, tropska vruina
vraa i pribliava njegovim korenima jer, ma ta da je Mali Isus bio, on je bio
edo arkog podneblja; ma koliko sirotinjske behu njegove jasle, nije mu
bilo hladno; a ako su mudraci doli, pratei (nesmotreno, kao to ve rekoh)
zvezdu daleku, stigli su, ne zaboravimo, sa istoka. Tamo preko, u Fort
Koinu, engleske porodice kitile su vatom grane boinih drveta; u Crkvi
Sv. Franje u ono doba anglikanskoj, ali sada vie ne mladi veleasni
Oliver dEt ve je odrao redovnu boinu slubu; i arene pitice i ae
mleka ve ekaju na Boi Batu, a sutra e i urka stii na sto, da, i to sa dve
vrste nadeva, pa ak i prokelj. Ali ovde, u Koinu, zastupljene su razne
hrianske zajednice katolika, sirijska pravoslavna i nestorijanska dre se
slube pononice na kojima od tamjana stradaju plua, tu su i svetenici sa
trinaest krstova na kapama, koji simboliu Hrista i apostole, i vode se bitke
meu veroispovestima, RK protiv Sirijske, a ba svi se slau da nestorijanci i
nisu neki hriani, i svi ti zaraeni Boii se brino pripremaju. U kui na
ostrvu Kabral papa vodi glavnu re. Tu nema drvceta; umesto njega stoje
jasle. Josif bi mogao biti i neki drvodelja iz Ernakulama a Marija ena s
ajnih polja, marva su reni bivoli, a Sveta porodica (gle, gle!) prilino je
tamnoputa. Poklona nema. Za Epifaniju da Gamu, Boi je dan za Isusa.

Pokloni da, ak i ova, meusobno ne ba preterano uzljubljena porodica,

razmenjuje poklone za Bogojavljenje, no zlata, tamjana i izmirne. U ovoj
kui niko se ne sputa niz dimnjak...)
Aurora je stigla do vrha velikog stepenita i spazila da vrata kapele stoje
otvorena; kapela je bila osvetljena iznutra, a svetlo koje se rasipalo kroz
dveri nalikovalo je na malo zlatno sunce usred mranog stepenita. Aurora
se prikrala i provirila unutra. Sitna prilika, glave pokrivene crnom
ipkastom mantiljom, kleala je pred oltarom. Do Aurore je doprlo jedva
ujno kuckanje Epifanijinih rubinskih brojanica. Ne elei da poglavarka
kue primeti njeno prisustvo, devojica je krenula da se iskrada iz odaje. I
upravo tada, u mrtvoj tiini, Epifanija Menezes da Gama sruila se u stranu i
ostala tako da lei, bez ijednog pokreta.
Jednog dana e mi doi glave.
Strpljenje je majka mudrosti. Ko eka doeka.
Kako je Aurora prila svojoj baki na podu? Da li je, kao svako dobro dete,
pritrala i prinela bolnu ruku usnama?
Prila je polagano, unjajui se uz zidove kapele, prilazei nepokretnoj prilici
oprezno, korak po korak.
Je li kriknula, udarila na sva zvona (u kapeli je zaista postojalo jedno) ili
bilo kako dala sve od sebe da podigne uzbunu?
Ne, nije.
A moda nije ni bilo svrhe da tako to ini? Moda je ve bilo jasno da
Epifaniji vie nema spasa; da je smrt bila brza i milostiva?
Kad je Aurora stigla do Epifanije, videla je da ruka koja dri brojanice i dalje
slabano prebira kuglice; da su starici otvorene oi i da ju je pogledala i prepoznala;
da su se zborane usne mlitavo pokrenule, iako iz njih nije izala ni re.
Videvi da joj je staramajka jo iva, je li uinila neto da joj spase ivot?
Zastala je.
A onda, poto je zastala? U redu, bila je jo dete; izvesna sleenost moe
se pripisati, i oprostiti, mladalakoj usplahirenosti, ali nakon to je zastala,
brzo je podigla celu kuu na noge, tako da su uspeli da dovedu pomo... zar
ne?
Nakon to je zastala, uzmakla je dva koraka, sela prekrtenih nogu na pod i
gledala.
Zar nije oseala saaljenje, stid, strah?
Dodue, zabrinula se. Ako se ispostavi da Epifanijin napad nije koban, onda e

ovakvim dranjem navui sebi bedu na vrat; naljutie se ak i njen otac. Znala je to.
I nita vie?
Brinula se da bi neko mogao da naie; i zato je ustala i zatvorila vrata kapele.
Zato, u tom sluaju, nije otila do kraja: zato nije ugasila svee i iskljuila
svetlo?
Sve mora da ostane kako je ostavila Epifanija.
Ali onda je to bilo hladnokrvno ubistvo! Hladno i proraunato!
Ako je mogue poiniti ubistvo ne mrdnuvi prstom, onda jeste. Ako je Epifanija
dobila tako jak napad da nikako nije mogla da preivi, onda nije. Pitanje je sporno.
Je li Epifanija umrla?
Posle sat vremena, usne su joj se pokrenule jo jednom, poslednji put; ponovo je
podigla oi ka unuci. ije je uho, prislonjeno uz usne samrtnice, ulo babinu kletvu.
A umoriteljka? Ili, ruku na srce: mogua umoriteljka?
Ostavila je vrata kapele irom otvorena, kao to ih je i zatekla; i vratila se u
krevet...
... i nije valjda?
... i zaspala, kao jagnje. I probudila se tek ujutro, na Boi.
Jedna neprijatna istina mora se priznati: posle Epifanijine smrti, ivot je
procvetao. Neki davno prognan duh, bie da je duh vedrine, vratio se na
Kabral. Svi su odmah zapazili da se promenila i boja svetlosti, kao da je iz
vazduha nestala nekakva koprena; navrla je bistrina, poput preporoda. U
novoj godini batovani su izvestili o nezapamenom bujanju, uz uoljivo
opadanje raznih tetoina, te je ak i oko bez imalo smisla za batovanstvo
moglo da primeti raskone kaskade bugenvilija, ak i najneosetljiviji nos
morao je da namirie tek razbokorene blistave leje jasmina, urevka,
orhideja i kraljice noi. I sama stara kua kao da je pevuila od novog
uzbuenja, novog oseaja irokih mogunosti; neki nezdrav zadah povukao
se iz njenih dvorita. ak i buldog Davaharlal kao da je smekao s
poetkom nove ere.
Posete su ponovo uestale, ba kao na vrhuncu Fransiskovog zlatnog
doba. Mlaarija je u prepunim brodiima dolazila da se divi Aurorinoj sobi i
provodi veeri u onoj Korbizjeovoj skalameriji koja je opstala i s
mladalakim arom ubrzo ponovo sreena; ponovo se po ostrvu razlegala
muzika i poele su igranke s najnovijim plesovima i ludorijama. ak je i
baba Sahara, Karmen da Gama, ivnula, i pod izgovorom da mlade treba

drati na oku, zduno pomagala prilikom ovih okupljanja, dok je konano

jedan zgodan momak nije namamio da, uz silna pih! fuj! i jok ja!, ali i
iznenaujuu gipkost, zablista na plesnom podijumu. Pokazalo se da
Karmen ima oseaj za ritam, te se tokom narednih veeri, dok su Aurorini
mladi drugari ekali u redu da zaigraju s njom, lepo videlo kako se maska
umalosti i matorosti postepeno otapa s gospoe Airesa da Game, pa se
ispravila, prestala da zvera, a podmukli izraz lica ustupio je mesto probnom
nagovetaju uivanja. Jo nije napunila ni trideset petu i prvi put posle
itave venosti izgledala je mlaa nego to je bila.
Kako se Karmen bacila na imi, tako je Aires poeo da je posmatra sa
izvesnim zanimanjem, rekavi: Vreme je da i mi, odrasli, okupimo neke
ljude pa da moemo malice da te prikaemo. To su bile najtoplije rei koje
je od njega ikada ula i Karmen je naredne nedelje provela u usplahirenom
slanju pozivnica, nabavci kineskih lampiona za vrtove i sastavljanju
jelovnika, nametanju improvizovanih batenskih stolova i slatkoj-preslatkoj
agoniji dileme ta da obue. Te noi, kada je odrana zabava, orkestar je
svirao na velikom travnjaku, na doksatu Korbizjeovog letnjikovca putali su
ploe na fonografu, a ene ukraene draguljima i mukarci u najfinijim
veernjim odelima pristizali su u prepunim motornim amcima i, ako bi se
neki od njih previe zagledao u oi njenom muu, Karmen se, te noi nad
noima u njenom ivotu, mirna srca pravila da nita ne primeuje.
Jednog lana porodice nije ponela opta razgaljenost; usred bala na
Kabralu, Kamois je mogao da misli samo na Belu, ija bi lepota u jednoj
ovako velikoj noi zasenila i same zvezde. Nije se vie budio s ljubavnikim
ogrebotinama po telu, i sad, kad vie nije mogao da se uhvati ni za jalovu
nadu da e mu se moda vratiti s onoga sveta, rasplinulo se ono to ga je
odravalo u ivotu; bilo je dana i noi kad nije mogao da podnese ak ni
pogled na svoju ki, jer je majino prisustvo u njoj bilo tako snano. Osetio
bi katkad ak i izvesni bes prema njoj, jer je u sebi posedovala vie Bele nego
to e on ikada imati.
Stajao je sam na molu, sa aom soka od narande u ruci. Neka mlada
ena, vie nego blago pripita, bujnih crnih kovrda i s previe crvenog rua
na usnama, prila mu je zanosei se u irokoj haljinici s nabranim pufrukavima. Sneana!, izjavila je nacvrcano.
Kamois, kome su misli daleko odlutale, nije joj odgovorio.
Niste gledali film?, ljutito je upitala mlada ena zapliui jezikom.
Konano se pojavio u gradu, gledala sam ga hiljadu puta. Onda je

pokazala svoju haljinu: Ba kao iz filma! Naterala sam krojaa da skroji

potpuno isto, da bude pljunuta njena. A ja znam da nabrojim i sedam
patuljaka,
nastavila
je
i
ne
saekavi
odgovor.
Kijavkopospankosrekomutkoljutkostidljivkoua. Koji ste vi, moliu lepo?
Kamois, onako utuen, nije smogao snage da joj odgovori pa je samo
odmahnuo glavom.
Nakresanu Sneu njegovo utanje nije obeshrabrilo. Nije Kijavko, nije
Sreko, nije Ua, rekla je. Znai Pospankomutkoljutkostidljivko, ali koji?
Neete da se izjasnite pa u pogaati. Pospanko nije. Mutko ne bih rekla,
Ljutko moda, ali Stidljivko jeste. Haj-ho, Stidljivko! Zvidi dok radi!
Gospoice, potrudio se Kamois, moda bi bilo bolje da se vratite na
zabavu. Ja, naalost, nisam u raspoloenju za zabavljanje.
Sneana se razoarano ukipila. O, gosn Velika Zverka Zatvorska Ptiica
Kamois da Gama, rekla je. Ne moe ljudski da popria s jednom
damom, jo vene za pokojnom enom, aha, nema veze to se ona spanala
s pola grada, bogataem bednikom prosjakom lopuom. O boe, uj mene
ta priam, jezik pregrizla. Okrenula se da poe; Kamois ju je uhvatio za
miicu. ovee boji, putaj, ostae mi modrica!, dreknula je Sneana. Ali
zahtev na Kamoisovom licu bio je neumoljiv. Sad me ve plai, rekla je
Sneana, izvijajui ruku. ta ti je, jesi li poludeo, sio s uma, ta li? Jesi li
pijan? Moda si se previe usvirao. Eto, ao mi je to sam to rekla, ali svi
znaju, pa jednom je moralo da procuri, zar ne? A sad dosta, tatamato, da
zna da nisi Stidljivko nego Ljutko. Odo ja da naem nekog drugog
patuljka.
Sutradan ujutro Sneanu ophrvanu ubistvenom glavoboljom posetila su
dva policajca, pa su zatraili da im detaljno opie gorenavedenu scenu. Ma
ta vam je, ljudi, ta to priate, ostavila sam ga na molu i to je to, gotovo,
nema ta da se doda. Bila je poslednja osoba koja je videla mog dedu u
ivotu.
Voda nas odnosi. Odnela je i Fransiska i Kamoisa, i oca i sina. Uronili su u
crnilo none luke, a isplivali u majinskom okrilju okeana. Morska struja
daleko ih je odnela.

6
Avgusta 1919. Aurora da Gama videla je da teretni brod Marko Polo i
dalje stoji usidren u Koinskoj luci i razbesnela se zbog ovog znaka da, u
prelaznom razdoblju izmeu smrti roditelja i trenutka punoletstva, njen
nimalo poslovni stric Aires puta da mu dizgine biznisa opet iskliznu iz
lenjih i nemarnih prstiju. Naredila je svom vozau da nagazi brzu brzinu
do K-50 (Pvt) Ltd. Skladita br. I na ernakulamskom doku i stutila se u
magacin nalik na peinu; tu je stala kao ukopana, primirivi se od svee
smirenosti njene svetlou ispresecane tame, i bogohulne atmosfere
katedrale pune jutenih dakova, u kojoj su mirisi paulijevog ulja i
karanfilia, kurkume i piskavice, kima i kardamoma lebdeli poput
uspomene na muziku, dok su uski prolazi, koji su se gubili u mraku izmeu
redova visoko naslagane robe spremne za izvoz, mogli biti putevi do pakla i
nazad, a moda ak i do spasenja.
(Krupna porodina stabla od sitnih zrnaca: pa zar nije prikladno da moja
lina pria, pria o stvaranju Moraisa Zogoibija, vue korene iz jednog
okasnelog tovara bibera?)
U tom hramu bilo je i svetenstva: nadzornici otpreme nadvijeni nad
tablice s prikaenim papirima, ushodani brino i urno meu kulijima koji
tovare kolica; i zastraujue usukano nadzorniko trojstvo g. Elajipilaj
Kalondi, g. V. S. Mirandalini i g. Karipatam Tedpatam posaeno
poput inkvizitora na visoke stolice u lokvama zlokobne svetlosti lampi, koje
drlja vrhovima elinih pera po dinovskim glavnim knjigama iskoenim ka
njima na stolovima s dugim rodinim nogama, nalik na tule. Ispod ovih
preuzvienih linosti, za najobinijim stolom s malom svetiljkom, sedeo je
deurni poslovoa skladita, i upravo na njega se ustremila Aurora, poto je
dola k sebi, zahtevajui da joj se objasni zato tovar s biberom kasni.
ta taj moj stric misli?, dreknula je ona, bez sumnje krajnje nerazborito
jer, otkud je jedan takav nitavni crvi mogao znati ta smera njegova
preuzvienost gospodin Aires lino? Hoe da nam porodino bogatstvo
propadne, ta li?
Kad je iz neposredne blizine ugledao najlepu meu Da Gamama i jedinu
naslednicu porodinog bogatstva bilo je optepoznato da je g. Airesu i gi
Karmen, koji su, dodue, zasad bili postavljeni za izvrioce, pokojni g.
Kamois ostavio samo strogo utvrenu, mada pozamanu Svotu za

izdravanje deurnom poslovoi kao da je koplje proburazilo srce, a jezik

mu u trenu odrveneo. Mlada naslednica unela mu se u lice, dograbila ga za
bradu palcem i kaiprstom, oinula ga najopakijim bleskom svoga pogleda i
zaljubila se u njega od glave do pete. Dok je siromah uspeo da nadvlada
munjom prostreljenu stidljivost i promuca vest o objavi rata izmeu
Engleske i Nemake, te o odbijanju zapovednika Marka Pola da isplovi ka
Engleskoj Zbog mogueg napada na trgovaku flotu, znate Aurori je
postalo jasno, uz izvesnu dozu gneva prema sopstvenim izdajnikim
oseanjima, da e zbog bezumne i neumesne navale strasti morati
istovremeno da pogazi i klasu i ustaljeni obiaj, i to udajom za ovog
neizrecivo naoitog slubenika porodice. To ti je kao da si se udala za
prokletog ofera, proklinjala je sebe blaeno ojaena, i na trenutak je bila
toliko obuzeta slatkim uasom stanja u kome se zatekla da nije ni uoila ime
ispisano na drvenoj ploici njegovog stola.
Boe, boe, otelo joj se kada su krupna bela slova na kraju ve poela
uporno da zahtevaju da budu viena, nije li ve dovoljno velika bruka to
nema prebijene pare u depu, ni jezik u glavi, nego povrh svega jo mora i
Jevrejin da bude! A onda u stranu, za sebe: To ti je to ti je, Aurora. Pa se
ti sad predomiljaj! Zacopala si se u prokletog magacionerskog Mojsija.
Pedantna bela slova su je ispravila (predmet njenih arkih oseanja,
gromom pogoen, enuo poput meseara, suvih usta, srca to lupa kao ludo,
s plamenom u preponama, bio je nemoan da to uini, poto je nanovo bio
lien moi govora usled tek propupelih oseanja, kojima ne prilii da se
rasplamsavaju kod zaposlenih): Abraham. Ako je istina da naa imena u sebi
nose nau sudbinu, onda je sedam velikih slova potvrivalo da mu nije
sueno da porazi faraone, primi zapovesti ili razdvoji more: ne, on nee
povesti narod u obeanu zemlju. Pre e prineti svog ivog sina kao rtvu na
oltar jedne strahotne ljubavi.
A Zogoibi?
Zlosrenik. I to na arapskom, barem po reima sveara Koena i
Abrahamovog porodinog predanja s majine strane. Ne, niko od njih nije
ak ni natucao taj daleki jezik. I sama pomisao na tako neto bila je
zastraujua. Vidi im samo slova, rekla je jednom Abrahamova majka
Flora. ak su i ona uasno nasilna, kao nekakve brazgotine od noa ili rane
od uboda. A kad pogleda, i mi potiemo od ratobornih Jevreja. Moda ba
zato i dalje nosimo i to andalusko prezime iz pogrenog jezika.

(Upitaete: Ali ako je prezime majino, kako to onda sin... A ja vam

odgovaram: Obuzdajte, moliu lepo, svoju znatielju.)
Mogao bi otac da joj bude. Abraham Zogoibi, vrnjak pokojnog g.
Kamoisa, stajao je kao da je motku progutao ispred koinske sinagoge s
plavim ploicama Ploice iz Kantona & Svaki komad pria za sebe, poruivao
je mali probni uzorak sa zida predvorja i irei oko sebe jake mirise zaina
i jo neeg drugog, suoavao se s majinom srdbom. Stara Flora Zogoibi u
izbledeloj zelenoj pamunoj haljini mljackala je praznim desnima i sluala
sina kako joj, zbrda-zdola, ispoveda svoju zabranjenu ljubav. Povukla je
tapom crtu u praini. S jedne strane sinagoga, Flora i istorija; s druge
Abraham, njegova bogataica, ceo svet, budunost sve to je neisto.
Sklopivi oi u nastojanju da odagna od sebe Abrahamov vonj i
zamuckivanje, prizivala je prolost, napajala se seanjima, ne bi li
predupredila as kada e morati da se odrekne svog jedinog deteta, jer je za
jednog koinskog Jevrejina bilo neuveno da se eni van svoje zajednice; da,
hrlila je sopstvenom seanju, a iza i ispod njega jo duem seanju
plemena... Beli indijski Jevreji, Sefardi iz Palestine, stigli su u velikom broju
(oko deset hiljada) 72. godine posle Hrista, beei pred rimskim progonima.
Poto su se naselili u Kranganoru, tamonji prinevi su ih uposlili kao
vojnike. Davno bee kad je jedna bitka izmeu koinskog vladara i njegovog
neprijatelja Zamorina Kalikutskog, gospodara mora, morala da se odloi
poto jevrejski vojnici nisu hteli da se bore na abat.
O, napredna zajednico! A cvetala je, i te kako. Tako je godine 379. n. e.
kralj Baskara Ravi Varman I poklonio Josifu Rabanu malo kraljevstvo u selu
Anduvanam nedaleko od Kranganora. Bakarne ploe na kojima je upisana
povelja-darovnica zavrile su u poploanoj sinagogi, pod Florinim budnim
okom; jer je dugi niz godina, prkosei predrasudi prema enama na tom
mestu, ona zauzimala poasni poloaj posluitelja. Ploe lee skrivene u
krinji pod oltarom i ona ih, s vremena na vreme, sva zadihana glaa s
pravim zanosom.
Nije ti dosta to je hrianka, nego si jo izabrao ba iz najgoreg legla,
gunala je Flora. Pogled joj je i dalje bludio daleko kroz prolost, prikovan
za jevrejska stabla indijskih oraha i areke, hlebna drveta, za drevna
ustalasana polja jevrejske uljane repice, berbu jevrejskog kardamoma, jer
nije li ba to jemilo napredak zajednice? I sad nam ti novopeeni dooi
preotee hleb iz usta, nastavila je. I jo se ponose to su kopilani i ta ti ja
znam ta sve ne. Vasko da Gama, nije nego! Najobinija mavarska bagra, eto

ta su!
Da Abrahama ljubav nije opauila meu rebra, da ga nije tek nedavno
oinuo grom, on bi, po svoj prilici, drao jezik za zubima kao dobar mamin
sin koji zna da protiv Florinih predrasuda ne vredi troiti rei. Suvie sam
te slobodno odgajila, nastavljala je ona. Hriani i Mavri, sinko moj! Samo
moli Boga da ti nikad ne zakucaju na vrata.
Ali Abraham je bio zaljubljen, i kad je zauo paljbu po voljenoj, nije
izdrao da se ne javi kao prvo i prvo, ako na stvari gleda a ne kilji, i ti
si novopeena doo-ptiica imajui na umu tamnopute Jevreje koji su u
Indiju doli davno pre belih, beei iz Jerusalima pred Nabukodonosorovim
vojskama petsto osamdeset est godina pre Hrista, pa ak i da ih ne uzmemo
ozbiljno, poto su se pomeali s domaim ivljem te im se odavno zameo
trag, tu su, na primer, i Jevreji koji su doli iz Vavilona i Persije izmeu 490. i
518. godine, a prohujali su mnogi vekovi pre no to su Jevreji otpoeli posao
u Kranganoru, a potom i u Koinu (izvesni Josif Azar, kao to je
optepoznato, doselio se tu s porodicom 1344), a ak su i Jevreji iz panije
poeli da pristiu tek nakon izgona 1492, ukljuujui pritom, u prvom
naletu, i porodicu Solomona Kastilje...
Flora Zogoibi vrisnula je na pomen tog imena; vrisnula i pretei zavrtela
glavom.
Solomon,
Solomon,
Kastilja,
Kastilja...,
podbadao
je
tridesetestogodinji Abraham svoju majku, detinjasto se inatei. Od koga
potie barem ovaj infant od Kastilje. Ili moda hoe da kae da nisam
imao oca? Sve od senjor Leona Kastilje, kujundije iz Toleda, koji je izgubio
glavu za nekom panskom princezicom od Slona i Kastela, do mog dragog
tatice koji takoe mora da nije bio itav; ali stvar je u tome da su Kastilje
stigli u Koin dvadeset dve godine pre bilo kog Zogoibija; dakle, quod erat
demonstrandum... a drugo, Jevreji s arapskim prezimenima i skrivenim
tajnama trebalo bi malo da pripaze koga nazivaju Mavrima.
Vremeni mukarci podvrnutih nogavica i ene sedih punica iznikoe na
senovitom sokaku ispred matanerijske sinagoge, kao sveani oevici ove
svae. Iznad srdite majke i sina u osvetnikom aru pootvarale su se plave
aluzine i prozori su se naikali glavama. Sa groblja koje lei odmah tu,
spomen-natpisi na hebrejskom mahali su u suton poput zastava obeenih na
pola koplja. U veernjem vazduhu irio se miris ribe i zaina. A Flora
Zogoibi, na pomen tajni o kojima nikada nije progovorila, odjednom poe
da muca i da se batrga.

Proklet da je svaki Mavar!, siktala je. Ko je sravnio sa zemljom

Kranganorsku sinagogu? Mavri, ko bi drugi! Otelovi pajtai domae izrade,
made in India. Kuga im zatrla kuu i branu sreu! Leta 1524, deset godina
poto su Zogoibijevi stigli iz panije, u ovim krajevima vodio se rat izmeu
muslimana i Jevreja. Bilo je to oivljavanje stare razmirice, kome je Flora
pribegla kako bi sinu odvratila misli od mnogo skrovitijih tema. Ali ne valja
kleti tako olako, pogotovo pred svedocima. Florina kletva poletela je uvis
kao isprepadana koko i ostala dugo tamo da lebdi, kao da nije znala kuda
da se dene. Njen unuk Morais Zogoibi rodie se tek za osamnaest godina; i
tada se koka u vidu kletve vratila na leglo s kog bee poterana.
(Zbog ega su se tukli muslimani i Jevreji u XVI veku? Pa zbog ega bi?
Zbog trgovine biberom.)
Jevreji i Mavri su ratovali, gunala je stara Flora, i onako ojaena,
izrekla je reenicu koja je prelila au: A tvoji Ficvaskovi5 hriani nacrtali
su se i smotali nam trite ispred nosa, i jednima i drugima.
Ti si nala da mi pria o kopilanima, dreknuo je Abraham Zogoibi, koji
je nosio majino prezime. Kae fic, je li?, obratio se okupljenom svetu.
Pokazau ja njoj fica! Pa se u svom mahnitom naumu stutio u sinagogu, a
majka se teturala za njim, nariui piskutavo i bez suza.
to se tie moje babe Flore Zogoibi, koja je bila pljunuta Epifanija da Gama,
a i njena vrnjakinja, iako za itavu generaciju blia meni: deceniju uoi
razmee dva veka, Flora Furioza motala se po kolskom igralitu za deake,
zadirkujui momie utanjem sukanja i podrugljivim pesmicama, a onda
bi ibom zaparala zemlju, izazivajui ih prei, deder, preko crte.
(Povlaenje crta nasledio sam, dakle, s obe strane porodice). Peckala ih je
besmislenim i zastraujuim bajalicama, arajui kao vetica:
Obi, dadu, trara-rum.
prazna crevca, kratak drum.
Du-du, vudu, triri-ram,
pi-piri, gine sam.
Kad bi deaci navalili na nju, epala bi ih tako divljaki da je s lakoom
savladavala njihovu teorijsku prednost jaih i veih. Ovu ratobornu
nadarenost ostavio joj je u naslee neki nepoznati predak; i mada su je njeni
protivnici upali za kosu i psovali joj majku jevrejsku, nikada je nisu

nadjaali. Nekada bi im doslovno natrljala noseve u praini. U drugim

prilikama bi ustupala, kotunjavih ruku pobedniki skrtenih preko grudi,
putajui svoje oamuene rtve da uzmaknu klecavim korakom. Drugi put
naite nekog po svojoj meri, dodavala je Flora uvredu na povredu, izvrui
pravo znaenje ovog izraza. Mi biber-Jevrejice jesmo sitne, al smo ljute
ik nas gricnite! Da, da, trljala im je noseve, ali joj ak ni ovi pokuaji da
svoje pobede pretvori u metafore, da sebe prikae kao heroinu slabijih,
Manjina, devojica, nisu doneli omiljenost. Flora Zvrndova, Flora
Vritomora; poeo je da je bije Glas.
Nastupilo je i vreme kad se vie niko nije usuivao da pree crte koje je
ona i dalje povlaila sa stravinom preciznou preko vododerina i
pustopoljina tih godina svog detinjstva. Sve vie je tonula u turobnost,
zatvarala se u sebe i amila iza svojih pranjavih crta, pod opsadom u
sopstvenom utvrenju. Do osamnaeste godine prestala je s vojevanjem,
poto je tota nauila o dobijenim bitkama i izgubljenim ratovima.
elim zapravo da istaknem da su Flori, u njenoj roenoj glavi, hriani
poharali mnogo vie od predakih polja zaina. Oko onog to su joj oduzeli
ak i tada je vladala nestaica, a za devojku koju bije Glas vaila je jo vea
nestaica... kad je navrila dvadeset etvrtu, Solomon Kastilja, posluitelj
sinagoge, kroio je preko crta gospoice Flore da isprosi njenu ruku. U tom
potezu svi su videli poriv velikog milosra ili nastup velike gluposti, ili spoj
jednog i drugog. Jo u ono doba, zajednica se osipala. U matanerijskoj
jevrejskoj etvrti moglo je iveti oko etiri hiljade dua, a kad se izuzmu
roaci, podmladak i starci, poludeli i zanemoali, mladii stasali za enidbu
nisu ba mogli da izvoljevaju prilikom izbora neveste. Ostarele neenje
hladile su se lepezama kraj sahat-kule i etali podruku ivicom luke; krezube
usedelice sedele su po kunim spratovima i ile opremu za nepostojee
bebe. Ovaj brak je bio povod za pakost i zavist, koliko i za slavlje, a Florinu
udaju za posluitelja zli jezici pripisivali su runoi obeju strana. Kakvi
gabori, govorili su ravasti jezici, ali boe decu!
(Mogao bi otac da joj bude, prebacivala je Flora Abrahamu, a Solomon
Kastilja, roen u godini Indijskog ustanka, bio je dvadeset godina stariji od
nje, jadnik je sigurno hteo da se oeni dok jo moe, nagaali su palacavi jezici...
a kad smo ve kod njihove svadbe, ima tu jo neto. Upriliena je 1900. i to
na isti dan kad i jedan daleko vaniji dogaaj; nijedne novine nisu zabeleile
u rubrici drutvene hronike svadbeni pir para Kastilja-Zogoibi, ali su
objavljene brojne fotografije gospodina Fransiska da Game i njegove

nasmejane mlade iz Mangalora.)

Pizma onih usedelica bila je konano zadovoljena; jer, posle sedam godina
i sedam dana uzburkane brane luke, u kojoj je Flora rodila jedno dete,
deaka koji e, da sve ispadne jo uvrnutije, izrasti u najzgodnijeg mladia
svog pokolenja na izmaku, posluitelj Kastilja je na svoj pedeseti roendan s
prvim mrakom zakoraio preko ruba vode, uskoio u amac sa estoricom
pijanih portugalskih mornara i odmetnuo se na more. A ta je mogao da
oekuje kad se oenio Florom Vritomorom, kruila su zadovoljna
aputanja neenja i usedelica, vidi kako ime mudraca ne nosi sa sobom i
mudru glavu. Propali brak je u Mataneriju postao poznat kao Solomonov
pogreni sud; ali Flora je krivila hriansko brodovlje, trgovaku armadu
svemonog Zapada, to je njenog mua navela na iskuenje da utekne u
potrazi za ulicama poploanim zlatom. Tako je u sedmoj godini njen sin bio
primoran da se odrekne oevog prezimena; nemajui sree s ocem, prigrlio
je majino zlosreno Zogoibi.
Nakon to je Solomon dezertirao, Flora je preuzela dunost posluitelja,
starajui se o plavim keramikim ploicama i bakarnim ploama Josifa
Rabana, prisvojivi taj posao puei se i sevajui, to je uutkalo svaki tropot
protivljenja njenom samopostavljenju na to mesto. A pod njenim okriljem
bio je ne samo mali Abraham ve i Stari zavet ispisan na pergamentu, po
ijim su konim stranicama iskrzanih rubova kuljala hebrejska slova, kao i
tanka zlatna kruna, poklon (1805) travankorskog maharade. Uvela je i
novine. Kad bi vernici doli na bogosluenje, zapovedala im je da se izuju.
Zauli su se prigovori na ovaj isto mavarski obiaj; Flora im je uzvratila
nimalo veselim smehom.
Kakva pobonost? otfrknula je. Hoete od mene da pazim, e pa,
pripazite malo i vi. Skidaj izme! Jen-dva! uvamo kineske ploice!
Svaki komad pria za sebe. Kantonske ploice, otprilike 30 x 30 cm, koje
je Jezekilj Rabi kupio od stranih trgovaca 1100. godine, pokrivale su podove,
zidove i svod male sinagoge. O njima su poele da krue legende. Po
nekima, ako se dovoljno dugo i pomno zagledate, pronai ete sopstvenu
priu na jednom od belo-plavih kvadrata, jer su slike na ploicama mogle da
se menjaju, i menjale su se, iz pokolenja u pokolenje, ispredajui povest
koinskih Jevreja. Drugi su pak bili ubeeni da ploice predstavljaju
proroanstva, kljueve ija su znaenja izgubljena u prohujalim vekovima.
Abraham je kao deko puzao po sinagogi natrene guze, nosa
priljubljenog uz drevno kinesko plavetnilo. Nikada nije ispriao majci da

mu se otac ponovo ukazao u keramikom obliju na podu sinagoge godinu

dana nakon to je odmaglio, u plavom amiu s veslima, okruen nekim
tipovima plave koe koji su izgledali kao stranci, kako grabe ka podjednako
plavom horizontu. Posle tog otkria, Abraham je povremeno dobijao vesti
od Solomona Kastilje posredstvom promenljivih ploica. Sledei put
ugledao je oca u nebeskoplavom prizoru dionizijskog veselja s porcelanskim
uzorkom od kineskih pejzaa ukraenih vrbama, sred preklanih zmajeva i
vulkana to potmulo tutnje. Solomon je igrao u nekom otvorenom
estougaonom paviljonu, lica ozarenog bezbrinim veseljem plave ploice,
koje ga je potpuno preobratilo iz onog alostivog izraza po kojem ga je
Abraham upamtio. Ako je srean, pomislio je deak, onda je i meni milo to
je otiao. Od najranijih dana Abraham je nagonski oseao vrhovnu prevlast
sree, i zahvaljujui upravo tom nagonu, posle mnogih godina, tada ve
poodrasli deurni poslovoa domoi e se ljubavi koju mu je uz silno
crvenilo i zajedljivost ponudila Aurora da Gama, na razmei svetlosti i tame
ernakulamske magaze...
Nizale su se godine, a Abraham je tako jednom zatekao svog oca imunog
i podgojenog na jednoj ploici, razbakarenog na jastuiima, kako uiva u
kraljevskom blagostanju, a evnusi i odaliske lome se da mu ugode; ali samo
nekoliko meseci kasnije bio je ispijen, spao na prosjaki tap prema drugom
scenariju 30 x 30 cm. Abraham je tada shvatio da je nekadanji posluitelj
zbacio sa sebe sve okove, teturajui se kroz ivot pomamno iz krajnosti u
krajnost i svesno putajui dizgine iz ruku. Bio je Sindbad koji traga za
sreom u okeanu zgoda i nezgoda zemaljskog ara. Bio je nebesko telo
kojem je polo za rukom da se snagom volje istrgne i oslobodi utvrene
putanje, pa je sada lutao galaksijama, prihvatajui sve to mu sudbina
dodeli. Abrahamu se inilo da je in kojim se otrgao od gravitacije
svakodnevice isisao i poslednju trunku snage volje iz njegovog oca, tako da
mu se, nakon tog poetnog i korenitog poteza preobraaja, kormilo slomilo,
a on ostao preputen na milost i nemilost vetrovima i strujama.
Kad se Abraham naao na pragu momakog doba, Solomon Kastilja
poeo je da mu se javlja u besprizorno ivim slikama, ija bi prikladnost u
jednoj sinagogi mogla da postane predmet silnog sporenja da su se, kojim
sluajem, osim Abrahamu, ukazale jo nekom. Ove ploice iskrsavale su po
najpranjavijim i najtamnijim okovima zdanja i Abraham ih je uvao,
putajui da delove koji zavreuju veu pokudu prekriju memla i pauina,
tamo gde se njegov otac odavao raskalanoj zabavi sa zapanjujuim brojem

osoba oba pola, i to na taj nain da je njegov razrogaeni sin te prizore

mogao da prihvati jedino kao poduku. Ali uprkos pohotnoj akrobatici tih
aktivnosti, crte ostarelog lutalice ponovo su poprimile staru utuenost, tako
da su ga sva njegova puteestvija moda izbacila na iste one sprudove
nezadovoljstva s kojih se u poetku bee i otisnuo. Dana kada je Abrahamu
Zogoibiju glas poeo da mutira, obuzeo ga je neodoljivi oseaj da e mu se
otac vratiti svakog asa. Sjurio se kroz uliice jevrejske etvrti do mora, gde
su kineske mree na podupiraima trale rairene put neba; ali riba koju je
on traio nije iskoila iz talasa. Kada se, sav skrhan, vratio u sinagogu, sve
ploice koje su opisivale odiseju njegovog oca behu se promenile, otkrivajui
prizore nepoznate i sasvim obine. U grozniavom besu, Abraham je proveo
sate puzei po podu u potrazi za arolijom. Uzalud: po drugi put u ivotu,
njegov bezumni otac Solomon Kastilja je iezao, netragom, u plavetnilu.
Ne seam se vie kada sam prvi put uo porodinu priu po kojoj sam dobio
nadimak, a moja majka temu za najpoznatiju seriju svojih slika Mavarski
ciklus, koja je dostigla trijumfalni vrhunac u nedovrenom, a potom
ukradenom remek-delu Mavrov poslednji uzdah. Kao da sam je znao
itavog ivota, tu avetinjsku sagu u kojoj je, da dodam i to, g. Vasko Miranda
pronaao inspiraciju za svoje rane radove; ali uprkos dugom i prisnom
druenju, more me teke sumnje u pogledu sutinske istinitosti te prie, s
njenim donekle pretrpanim opisima u stilu bombajskih filmova, bezmalo
oajnikim posezanjem u prolost za nekakvom potvrdom verodostojnosti,
za dokazom... Verujem, a i drugi su u meuvremenu to potvrdili, da je
mogue ponuditi i jednostavnija objanjenja za nagodbu izmeu Abrahama
Zogoibija i njegove majke, a iznad svega, naroito za ono to je navodno
naao (ili nije) u staroj krinji pod oltarom; evo, uskoro u i ja izneti jednu
od moguih verzija. Zasad u ponoviti onu potvrenu, i ulickanu,
neverovatnu porodinu pripovest koja, budui do sri ugraena u predstave
mojih roditelja o sebi samima i u izuzetno znaajno poglavlje istorije
savremene indijske umetnosti ima, ako ne iz drugih, onda bar iz tih
razloga, snagu i vanost koje neu ni pokuavati da poreknem.
Stigli smo do kljunog trenutka u prii. Vratimo se naas mladom
Abrahamu na akama i kolenima, dok pomamno pretrauje sinagogu ne bi
li pronaao oca koji ga je upravo ponovo napustio, dozivajui ga
mutirajuim glasom koji se obruavao u rasponu od slavuja do gavrana; dok
se, naposletku, pogazivi nepisani tabu, nije odvaio da prvi put u ivotu

kroi iza i ispod nabranog svetloplavog zastora optoenog zlatom, koji je

krasio glavni oltar... Solomona Kastilje tamo nije bilo; ali svetlost mladieve
depne lampe pala je zato na stari koveg s utisnutim slovom Z, zatvoren
jeftinim katancem, koji se lako mogao skinuti kalauzom; jer kolarci
poseduju vetine koje kao odrasli zaboravljaju, ba kao i napamet nauene
lekcije. I tako je on, oajavajui za ocem koji mu je izmakao iznenada i u
potaji, umesto da nae njega pronikao u majine tajne.
ta je bilo u kovegu? Jedino blago koje neto vredi: to jest, prolost, i
budunost. A pored njih pak i smaragdi.
I tako stiemo do dana velikog metea, kada je odrasli Abraham Zogoibi
jurnuo u sinagogu dreknuvi: Pokazau ja njoj fica! i izvukao krinju iz
skrovita. Abrahamova majka, koja ga je pratila u stopu, uvidela je da njene
tajne izlaze na videlo i osetila da je noge izdaju. Stropotala se na plave
ploice uz tupi tresak, a Abraham je otvorio koveg i izvukao srebrni bode,
koji je zatakao za pojas pantalona, a onda, isprekidano sopui, Flora ga vide
kako vadi, a potom i stavlja sebi na glavu, prastaru izlizanu krunu.
Ne zlatni kotur iz XIX veka, poklon travankorskog maharade, ve neto daleko
daleko drevnije, kako su mi rekli. Tamnozeleni turban od smotane tkanine,
koji je od starosti izgledao nestvarno, tako tanan da je ak i veernja
narandasta svetlost, koja je prokapavala u sinagogu, delovala odve jarko;
tako troan da se mogao bezmalo raspasti pod zaarenim upiljenim
pogledom Flore Zogoibi...
A sa ovog sablasnog turbana, kazuje dalje porodina legenda, visili su
lanci od suvoga zlata, potamneli od vremena, a sa tih lanaca njihali su se
smaragdi tako krupni i zeleni da su izgledali kao deje igrake. Bila je stara
etiri i po stolea, poslednja kruna koja je pala s glave poslednjeg princa Andaluza;
ni manje ni vie nego kruna Granade, koju je nosio Abu Abdulah, poslednji od
Nasrida, zvani Boabdil.
Ali kako je dospela tamo?, pitao sam oca. Zaista, kako? Taj basnoslovni
ukras za glavu taj kraljevski mavarski kalpak kako li je iskrsnuo iz
kovega bezube ene da bi osvanuo na glavi Abrahama, budueg oca,
odbeglog Jevrejina?
Bio je to, odgovorio je moj otac, muan ukras srama.
Nastaviu, zasad bez procenjivanja, njegovu verziju tog dogaaja: kada je
Abraham Zogoibi kao momi prvi put otkrio skrivenu krunu i bode,
vratio je blago na tajno mesto, zabravio katanac i proveo no i dan ceptei

od straha pred majinim gnevom. A kada je postalo oigledno da je njegova

ljubopitljivost ostala neopaena, radoznalost se ponovo probudila, pa je
opet izvukao krinjicu i skinuo katanac. Ovog puta pronaao je, zamotanu u
sargiju kraj turbana, i knjiicu rukopisnog pergamenta grubo priivenih
stranica i konog poveza. Bila je napisana na panskom, koji Abraham nije
razumeo, ali je odatle prepisao izvestan broj imena te je narednih godina
razotkrivao njihova znaenja postavljajui, na primer, bezazlena pitanja
utljivom i povuenom starom svearu Moi Koenu, koji je u to doba bio
zvanini poglavar zajednice i stoer njenog predanja. Stari gospodin Moe
Koen bio je do te mere zaprepaen to se bilo ko od mlaeg narataja
zanima za starinu da se raspriao, pokazujui prema dalekim obzorjima,
dok je naoiti mladi sedeo kraj njegovih nogu irom otvorenih oiju.
I tako je Abraham saznao da je januara 1492, dok je Kristifor Kolumbo
gledao obuzet uenjem i jadom, sultan Boabdil od Granade predao
kljueve utvrene palate Alhambre, poslednjeg i najveeg od svih
mavarskih uporita, nepobedivim katolikom kraljevskom paru Ferdinandu
i Izabeli, diui ruke od prestola bez ijedne bitke. Otiao je u izgnanstvo sa
svojom majkom i svitom, stavivi taku na vekove mavarske panije;
zaustavivi konja na vrhu Brega suza, okrenuo se da jo jednom, poslednji
put, baci pogled na ono to je izgubio: palatu, plodne ravnice i svekoliku
okonanu slavu Andaluza... od tog prizora sultan uzdahnu, i oblie ga vrele
suze a na to njegova mati, opaka Aja Vrla, prezrivo pljunu na njegov bol.
Primoran da klekne pred svemonom kraljicom, Boabdil je sada morao da
proguta i dodatno ponienje u akama nemone (ali neumoljive) udovice.
Plai sad kao ena za onim to nisi mogao da odbrani kao muko, prezrivo
mu je skresala; imala je, naravno, neto sasvim drugo na umu. Mislila je na
gnuanje prema cmizdravcu od sina, jer je tako olako predao ono za ta bi se
ona borila do smrti, samo da joj se ukazala prilika. Bila je na ravnoj nozi s
kraljicom Izabelom, i njena vrnjakinja; Izabela je, zapravo, imala sree to
se namerila na obinog plaljivca Boabdila...
Odjednom, dok je svear priao, Abraham se zgrio poput klupka
konopca, jer je osetio jad i teinu Boabdilovog pada kao svoj roeni. Dah mu
je napustio telo uz jecaj, a pri sledeem udahu bio je ve potpuno zasopljen.
Napad astme (jo i astma! udo je uopte to mogu i da diem!) javio se kao
zlokobno znamenje, preplitanje ivota kroz vekove, ili je Abraham to samo
umislio dok je stajao na pragu muevnog doba, a bolest uzimala maha. Ovi
sipljivi uzdasi nisu samo moji, ve i njegovi. Ove oi zaarene su od njegovog

prastarog bola. Boabdile, i ja sam sin tvoje majke.

Je li plakanje takva slabost? upitao se. Lei li u odbrani do poslednjeg
daha tolika snaga?
Poto je predao kljueve Alhambre, Boabdil se povukao na jug. Katoliki
kraljevski par dodelio mu je posed, ali mu je i to izmaklo iz ruku poto ga je
prodao njegov najverniji dvorjanin. Boabdil, princ koji je postao luda. Na
kraju je poginuo na bojnom polju, borei se pod barjakom nekog drugog,
nekog sitnog vladara.
I Jevreji su 1492. krenuli na jug. Brodovi koji su nosili proterane Jevreje u
izgnanstvo zakrili su luku u Kadizu, primoravajui onog drugog velikog
putnika iz te iste godine, Kolumba, da isplovi iz Palos de Mogera. Jevreji su
ostavili svoj kujundiluk u Toledu; Kastilje otplovie za Indiju. Ali nisu svi
Jevreji otili odjednom. Zogoibijevi su, da se prisetimo, stigli dvadeset dve
godine posle onih starih Kastilja. ta se to zbivalo? Gde su se skrivali?
Sve e uti u svoje vreme, sinko moj, ba sve kad mu vreme doe.
Abraham je s dvadesetak godina nauio od svoje majke da bude
tajanstven; na jed ono malo poeljnih ena njegovih godina, drao se
izdvojeno, nestajao je u srcu grada i izbegavao jevrejsku etvrt koliko god je
mogao, a sinagogu najvie. Najpre je radio kod Moe Koena, a onda se
zaposlio kao nii inovnik kod Da Gama, i premda je bio marljiv radnik i
brzo dobio unapreenje, ostavljao je utisak oveka koji neto iekuje, te se
zbog svoje zamiljenosti i lepote prouo kao budui genije u zametku,
moda ak onaj veliki pesnik za kojim su koinski Jevreji oduvek eznuli, ali
nikad nisu uspeli da ga iznedre. Sara, bratanica Moe Koena, malo previe
maljava i pozamana devojka, koja je kao neki neotkriveni potkontinent
ekala da Abrahamova laa ulovi u njenu luku, prednjaila je u tim
slatkoreivostima, ne bez zadnje namere. A istini za volju, Abraham je bio
potpuno lien umetnikog dara; bio je stvoren za brojeve, naroito za
konkretne brojke njegova knjievnost bio je zavrni raun, njegova muzika
krhke harmonije proizvodnje i prodaje, njegov hram miomirisima okaeno
skladite. O kruni i bodeu u drvenom sanduku nikada nije progovorio,
tako da niko nije znao zbog ega se drao kao neki prognani kralj, a kriom
je, tokom tih godina, spoznao tajne svoje loze, nauivi panski iz knjiga,
rastumaivi tako ono to je belenica uvezana kanapom imala da mu kae;
sve dok nije ustao s krunom na glavi one narandaste veeri i suoio majku s
njenom skrivenom porodinom brukom.

Napolju, na matanerijskom sokaku, poeo je da se iri amor meu

svetinom koja je sve vie rasla. Moe Koen, predvodnik zajednice, preuzeo
je na sebe da ue u sinagogu i urazumi zavaenu majku i sina, jer sinagoga
nije mesto za takve razmirice; Sara, njegov rod roeni, ula je za njim, dok
joj se srce lagano slamalo pod teinom saznanja da e neizmerna zemlja
njene ljubavi morati da ostane deviansko i neobraeno tlo, da ju je
Abrahamova izdajnika zaluenost nevernicom Aurorom za sva vremena
osudila na jezivi pakao usedelitva, pletenje uzaludnih nazuvaka i haljinica,
plavih i ruiastih, za decu koja joj nikada nee ispuniti utrobu.
Hoe da utekne s tom malom hriankom, rekla je ona, a glas joj je
odjekivao u plavetnilom poploanom vazduhu, i ve si se udesio kao
boino drvce!
Ali Abraham je udarao majku na muke prastarim papirima povezanim
kanapom i koom. Ko je pisac ovih redova?, upitao je, a poto je ona
utala, odgovorio je sam: Jedna ena! Pa je nastavio s propitivanjem: A
kako se zvala? Ne kae se! ta je ona bila? Jevrejka; koja se sakrila pod
krovom izgnanog sultana; prvo pod krovom, a potom i meu aravima. I tu
je palo, objavio je Abraham crno na belo, meanje rasa! I premda nije bilo
nimalo teko osetiti samilost prema ovom paru, razvlaenom panskom
Arapinu i proteranoj panskoj Jevrejki dvoje nemonih ljubavnika,
zdruenih istom patnjom, protiv moi katolikih vladara Abraham je ipak
traio milost samo za Mavra. Dvorjani su mu rasprodali zemlju, a
nalonica mu je ukrala krunu. Posle niza godina provedenih s njim, ova
bezimena ukunbaba izmigoljila se ve potpuno skrhanom Boabdilu i
ukrcala se na lau za Indiju, nosei veliko blago u torbi, a ispod srca muko
dete, od kog je, posle brojnih zaea, potekao i sam Abraham. Majko moja, ti
to stalno slavi istotu nae rase, ta sad. kae na svog praoca Mavra?
Toj eni se ni ime ne zna, prekinula ga je Sara. A ti ipak tvrdi da je
njena kuna krv vaa. Zar te nije sramota da ovako rasplae majku? I sve to
zarad ljubavi neke tamo bogataice Abrahame, ba si neki. To mi smrdi, a,
bogami, smrdi mi i ti.
Flora Zogoibi ispusti piskutav lelek odobravanja. Ali Abrahamovom izlaganju jo
nije bio kraj. Smatraj to ukradenom krunom, umotanom u krpe, zakljuanom u
sanduk, ve etiristo godina. Da je ukradena iz istog ara, zar ne bi bila jo odavno
prodata?
Zbog tajnog ponosa kraljevskom vezom, kruna je sauvana; zbog tajnog
srama, bila je skrivana. Majko, ko je gori? Moja Aurora, koja ne krije

srodstvo s Vaskom, ve se njime dii; ili ja, koji sam roen iz poslednjih
uzdaha debelog Mavra iz Granade u naruju njegove kradljive milosnice
Boabdilov jevrejski kopilan?
Hou dokaz, uzvratila je Flora apatom, kao smrtno ranjen protivnik
koji preklinje da ga dotuku. Sve su to puka nagaanja; gde su vrsti
dokazi? Neumoljivi Abraham postavio je pretposlednje pitanje.
Majko, kako se mi prezivamo?
Kad je to ula, Flora je znala da je sve gotovo. Zanemela, odmahnula je
glavom. Mou Koena, ije e staro prijateljstvo tog dana izgubiti za sva
vremena, Abraham je pozvao kao porotnika. Sultanu Boabdilu su posle
njegovog pada nadenuli nadimak, a ona koja mu je uzela krunu i dragulje,
da ironija bude jo crnja, uzela je i taj nadimak. Boabdil Zlosrenik: tako su
ga zvali. Ima li ovde nekog ko bi to umeo da kae na jeziku mavarskom?
I stari svear je bio primoran da upotpuni dokaz: El zogoybi.
Abraham je paljivo poloio krunu kraj poraene Flore i zavrio izlaganje.
Barem je izgubio glavu za laktaicom, obratila se Flora zidovima. I ja
sam mogla toliko da utiem na njega dok je jo bio moj sin.
Sad bolje idi, rekla je Sara Abrahamu, natopljenom mirisom bibera.
Moda e, kad se oeni, uzeti i njeno prezime, to da ne? Onda moemo
da te zaboravimo, jer koja je razlika izmeu mavarskog i portugalskog
kopileta?
Grdnu greku pravi, Abi, primetio je stari Moe Koen, to od majke
pravi sebi neprijatelja; jer neprijatelja ima koliko ti volja, a majke se ne
nalaze tek tako.
Floru Zogoibi, onako samu na popritu jednog pogibeljnog otkrovenja,
pokosilo je jo neto. U veernjoj rumeni purpurnog sunevog zalaska,
gledala je kantonske ploice kako joj promiu pred oima, jedna po jedna,
jer, nije li im ona sluila i prouavala ih, istila ih i glaala koom tolike
godine; nije li toliko puta pokuala da kroi u bezbroj njihovih svetova, u te
univerzume smetene u istovetnih 30 puta 30 i zatoene na majstorski
omalterisanim zidovima? Flora, koja je volela da povlai crte, bila je
zarobljena gusto zbijenim nizom ploica, ali joj, sve do ovog trena, nisu
progovorile, na njima nije nala ni nestale mueve ni budue udvarae, ni
proroanstva budunosti ni tumaenja prolosti. Smernica, smisao, srea,
prijateljstvo, ljubav sve joj je bilo uskraeno. A sada, u asu agonije, otkrile
su joj tajnu.

Pred oima su joj, jedno za drugim, promicala plava predskazanja. Nizale

su se uskomeane trnice i utvrene palate s pukarnicama na bedemima,
polja koja obrauju vredne ruke i lopovi u tamnici, visoke nazubljene
planine i ogromna riba u moru. Plavetnilom su se protezali perivoji
uivanja, besnele su bitke natopljene plavom krvlju; plavi konjanici epurili
su se pod prozorima osvetljenim fenjerima, a dame u plavom ruhu kopnele
su u senci venjaka. O, i spletkarenje dvorjana i snovi seljaka i pisari s
perinima kraj svojih raunaljki i pesnici uz svoje pehare. Po zidovima podu
svodu male sinagoge, a sada i kroz glavu Flore Zogoibi, marirala je
keramika enciklopedija materijalnog sveta koja je bila i bestijarijum i
putopis i sinteza i pesma u isti mah, i prvi put za sve ove godine otkako je
postala posluiteljka, Flori se ukazalo ono to joj je nedostajalo iz te
kavalkade preobilja. Ne toliko ono, nego On, pomislila je, a suze joj
presahnue. Od temelja do krova, ni traga ni slova. Narandasta veernja
svetlost zasipala je kao pljusak praen grmljavinom, spirajui njeno slepilo,
otvarajui joj oi. Osamsto trideset devet godina poto su ploice donete u
Koin, na pragu doba ratovanja i klanja, predale su svoju poruku jednoj
ojaenoj eni.
to vidi to ti je, promrmljala je Flora sebi u bradu. Nema sveta do
Sveta. A onda, neto glasnije: Nema Boga. Hokus-pokus! iribu-iriba!
Nema duhovnog ivota.
Abrahamove argumente nije teko osporiti. ta je jedno ime? Da Game su
tvrdile da potiu od istraivaa Vaska, ali tvrdnja nije isto to i dokaz, pa i to
poreklo budi u meni veoma ozbiljne sumnje. A tek ovaj mavarski kazan, ova
Granadijada, ova neverovatno labava veza prezime koje zvui kao
nadimak, za boga miloga! raspada se i pre no to se u njega dune. Stara
belenica u konom povezu? Kojeta! Nisam je nikada video. Ni traga ni
glasa. A kruna krcata smaragdima ni na tu priu nisam naseo; to je jedna
od onih bajki koje volimo da raspredamo meu sobom o nama samima i,
dragi moji i drage moje, neuverljiva je, ne stoji. Abrahamova porodica
nikada nije bila imuna, a ako verujete da bi koveg pun dragulja ostao
netaknut etiri veka, onda je vas, narode, mogue ubediti u sve i svata. O,
ali zar nisu bili porodino naslee? Aha, i jo samo, umesto mene, tu prevrnite
oima i podignite obrvu! Kakva prozirno neslana ala! Ko to u celoj Indiji
daje pet para za porodino naslee ako moe da bira izmeu siromatva i
novca u banci?

Aurora Zogoibi naslikala je neka uvena platna, a skonala je pod jezivim

okolnostima. Razum nalae da ostatak pripiemo sklonosti samih umetnika
da od sebe stvaraju mitove, emu je, u tom sluaju, moj dragi otac
pripomogao i malo vie od istog pruanja podrke... elite li da znate ta je
bilo u kovegu? Nego, sluajte! Zaboravite na turbane s draguljima; ali
smaragdi, to da. Nekad vie, nekad manje. Ali ne iz porodinog naslea!
Otkuda onda? Vrue kamenje, eto otkud. Da! Kradena roba! Krijumarski
tovar! Pljaka! Zanima vas porodina sramota, rei u vam njeno ime iz
ivota: moja bakica, Flora Zogoibi, bila je kradljivica od zanata. Godinama je
bila uvaeni lan jedne uspene bande koja se bavila vercom smaragda; jer
kome bi palo na pamet da trai poharani plen u oltaru sinagoge? Uzimala je
svoj procenat od dobiti, sklanjala ga je na sigurno, a nije bila tako lakoumna
da navali da troi-troi-troi. Niko nikada nije ni posumnjao u nju; ali
kucnuo je as kada je njen sin Abraham doao po svoje nezakonito naslee...
hoete nezakonitost? Manite genetiku; samo se drite love.
Eto, tako sam ja prozreo pozadinu pria koje su mi priali; ali moram
neto i da priznam. Na narednim stranicama nai ete povesti daleko
udnije od ove koju sam upravo pokuao da raskrinkam; a verujte mi na re,
daj se na znanje zainteresovanima, da o sumnji u istinitost pria koje slede
nema ni zbora ni dogovora. Na kraju krajeva, nije na meni da prosuujem,
ve na vama.
A to se tie neverovatne pripovesti o Mavru: kad bih mogao da biram
izmeu logike i seanja iz detinjstva, izmeu glave i srca, naravno, uprkos
svemu pomenutom, drao bih se prie.
Abraham Zogoibi otiao je iz jevrejske etvrti put Crkve Sv. Franje, gde da je
Aurora ekala kraj Vaskovog groba, drei njegovu budunost u aci. Kad je
stigao do obale, na tren se osvrnuo; i uinilo mu se da vidi, s obrisima
ocrtanim spram neba to tone u mrak, nestvarnu priliku devojice koja
skakue po krovu magacina oslikanog raznobojnim vodoravnim prugama,
kako kankanie suknjom i podsuknjom i izgovara poznate bajalice,
zaikavajui ga: Prei, deder, preko crte.
Obi, dadu, trara-rum,
Pilea crevca, kratak ti je drum.
Suze su mu navrle na oi; dok ih je obrisao, ona je nestala.

7
Hriani, Portugalci i Jevreji: kineske ploice to ire bezbone ideje; mlade
laktaice, suknje a ne sariji, panski marifetluci, mavarske krune... da li je
mogue da je to Indija? Bharat-mata, Hindustan-hamara, je li to ta Majka
Indija? Rat je upravo objavljen. Nehru i Sveindijski kongres zahtevaju da
Englezi prihvate njihov zahtev za nezavisnost kao preduslov za indijsko
saveznitvo u ratu; Dina i Muslimanska liga odbijaju da podre taj zahtev;
Dina ustro obrazlae svoje vienje, koje e promeniti istoriju, da na
potkontinentu postoje dve nacije, jedna hinduska, a druga muhamedanska.
Uskoro e rascep postati konaan; uskoro e se Nehru vratiti u zatvor u
Dehradunu, a Englezi, poto su utamniili voe Kongresa, zatraie
podrku od Lige. U takvom trenutku previranja, pogubnog vrhunca politike
zavadi pa vladaj, zar nije ovo najudnije mogue pare koje se moe
izdvojiti iz itavog tog ivota nakazna plava vlas istrgnuta iz kao ugarak
crne (i uasno zamrene) upletene kike?
Nije moja, sahibzade i madamone; nikako. Veina, ta mona slonica i
njena perjanica Veinska Manjina, nee izgaziti i smrskati moju priu. Nisu
li moji likovi, svi do jednog, Indijci? Elem, dakle: onda je i ovo indijska
pripovest. To bi bio jedan odgovor; ali evo i drugog: sve u svoje vreme.
Slonove obeavamo kasnije. Veina i Veinska Manjina doekae svojih pet
minuta, a mnogo toga to je bilo lepo raskljovie i utabati njihova krda to
mau uima i trube. A do tada, i dalje u baniti na ovoj poslednjoj veeri;
isputau, premda sipljivo, onaj gorepomenuti poslednji uzdah. Doavola s
vanim dravnim poslovima! Moram da ispriam ljubavnu priu.
U okaenom polumraku K-50 skladita br. 1, Aurora da Gama doepala je
Abrahama Zogoibija za bradu i zapiljila mu se duboko u oi... ne, ljudi, ja
ovo ne mogu. Ovde se radi o mojoj majci i mom ocu, i mada je Aurora da
Gama bila ponajmanje stidljiva ena, bie da sam u tom pogledu nagrabusio
i za sebe i za nju. Da li ste vi ikada videli kurac svoga oca i majinu piku?
Nije vano jeste li ili niste, poenta je u tome da su posredi mitoloka
podruja, okruena tabuom, izuj obuu svoju s nogu svojih, jer je mjesto
gdje stoji sveta zemlja, kao to ree Glas na gori Sinajskoj, a ako je Abraham
Zogoibi igrao ulogu Mojsija, onda je Aurora, moja majka, vaistinu, bila stub
vatreni. Ja sam onaj to jeste... da, da, dobro je prouila starozavetnog Boga.

Ponekad pomislim da je moda u kupatilu vebala razdvajanje mora.

Nisam vie mogla da izdrim, kako je sama Aurora umela da kae. U
njenom zlatno-narandastom salonu zadimljenom od puenja, s mladim
lepoticama razbakarenim po sofama, dok su mukarci sedeli na
isfahanskim ilimima i masirali im tabane s grivnama oko glenjeva i
noktima slezove boje, a njen mu, ve zaao u godine, u oku se premetao
s noge na nogu u svom poslovnom odelu, a usta mu se krivila u postien
osmeh, s rukama koje su bespomono lepetale dok na kraju nisu sletele na
moje mlaane ui. Aurora je pila ampanjac iz ae koja se presijavala poput
opala, nalik pupoljku u cvatu, i bez trunke ustezanja otvoreno priala kako
je bio ubran njen devianski pupoljak, smejui se laka srca svojoj
mladalakoj drskosti. Za bradu, majke mi! Ja sam ga samo cimnula, a on je
krenuo za mnom, iskoio iz stolice kao pampur iz boce, pa sam ga povela.
Mog linog Jevrejia. Tih davnih dana, mog voljenog Jeu.
Tih davnih dana... bie jo tota da se doda o svireposti ovih rei, istresenih
tako olako, uz kratki zamah rukom, jedno blago odbacivanje uz zveckanje
grivne. Ali u ovom asu, dospeli smo upravo do tih davih dana, zapravo ba
do tog davnog dana, elem: za bradu ga povela, i on je poao za njom;
naputajui radno mesto, pod pogledima, u to ne sumnjam, neodobravanja
mastiljarskog trojstva posaenog za glavnom knjigom, Kalondija,
Mirandalinija i Tedpatama; poveo se za bradom, predavi se sudbini u
ruke. Lepota je svojevrsna sudbina, lepota govori lepoti, ona se prepoznaje i
udovoljava, veruje da je kadra sve da opravda, te tako i oni, mada jedno o
drugom nisu znali nita osim da su naslednica hrianka i jevrejski
slubenik, ve behu doneli najvaniju od svih odluka. Celog ivota Aurori
Zogoibi bie jasno zbog ega je povela svog deurnog poslovou u tamne
dubine skladita, i zato se, domahujui mu da je sledi, popela uz duge
lestve koje su poskakivale do samog vrha najzabaenijih kamara.
Odolevajui svim pokuajima psihoanalize, ljutito je odbacila teoriju da je
posle previe smrtnih sluajeva u porodici postala osetljivija na drai starijeg
mukarca, da ju je najpre zbunio, a potom osvojio Abrahamov izraz ranjive
ljubaznosti; da se, naprosto, radilo o sluaju nevinosti koju je privuklo
iskustvo. Prvo i prvo, razlagala je ona, na sveopte klicanje i aplauz, dok je
tatica Abraham kod mene budio prezir iskradajui se sav posramljen.
Izvinite, ali ko je koga odvukao tamo gore? Sve mi se ini da sam ja bila
beraica, a ne cvetak uzbrani. Meni se ini da je Abi bio abar-ika, a ja sa
svojih petnaest godina prevejana koka. A drugo, oduvek sam padala na

heroje, osvajae, dobre komade.

Tamo gore, pod samim krovom Skladita br. 1, Aurora da Gama se u
svojoj petnaestoj godini izvrnula na vree bibera, udahnula vreo, zainima
prezasien vazduh, i ekala Abrahama. Doao joj je kao to ovek dolazi u
susret sudbini, ustreptao, ali odluan, i tu negde otprilike i meni ponestaju
rei, tako da od mene neete saznati krvave pojedinosti onoga to se desilo
kada je ona, pa onda on, a onda zajedno, pa posle ona, na ta je on, pa ona
njemu, i s onim, i pored toga, i kratko, pa onda dugo, dugo, pa tiho, pa na
sav glas, pa na izmaku snage, i najzad, pa onda, sve dok... hu! ovee!
Gotovo i svreno! Ne. Ima jo. Sve mora da izae na Sunce.
Rei u jo ovo: meu njima je sasvim izvesno buknulo neto ludo i
nezasito. Mahnita ljubav! Naterala je Abrahama da se vrati i suoi s Florom
Zogoibi, a zatim ga je nagnala da okrene lea svom plemenu, dobacivi mu
samo jedan pogled na odlasku: Da on, za ovu milost, odmah primi hriansku
veru, navaljivao je mletaki trgovac u asu pobede nad ajlokom, pokazujui
tek skueno shvatanje plemenitog milosra; a Dud se sloi, Il' e to da primi,
ili u, bome, malopreanje pomilovanje svoje da povuem... Ono to je ajloku
nametnuto, Abraham, kome je bilo vie stalo do ljubavi moje majke nego do
Boga, prihvatie drage volje. Bio je spreman da se oeni njome po rimskim
zakonima. O, kakvu buru te rei kriju! Ali njihova ljubav bee toliko jaka
da je odolela svim amarima, nadivela svu estinu skandala; i upravo svest
o njihovoj snazi ulila je snage i meni, kad sam, sa svoje strane kad smo
moja voljena i ja ali tada se ona, moja majka umesto da kad sam to
svojski oekivao okrenula protiv mene i, ba kad mi je bila najpotrebnija,
ona se protiv roene krvi i mesa... eto, vidite da jo nisam u stanju da
ispriam ni tu priu. Po ko zna koji put, rei me izneverie.
Zapaprena ljubav: tako je ja doivljavam. Abraham i Aurora su se tamo
gore, na malabarskom zlatnom biberu papreno zaljubili. Sili su sa tih
visoko naslaganih denjaka i poneli u odei neto vie od pukog mirisa
zaina. S takvom strau su utolili uzajamnu glad, tako duboko su se znoj,
krv i sokovi njihovih tela izmeali, u onoj mirisnoj atmosferi, otealoj od
aroma kardamoma i kima, sjedinili su se tako zduno, ne samo jedno s
drugim nego i s onim to je lebdelo u vazduhu, da, i sa samim dakovima
zaina od kojih neki, mora se rei, behu pocepani, tako da su zrna bibera i
kardamoma pokuljala napolje i poela da se drobe meu nogamatrbusimabutinama da je, od tada, njihov znoj zauvek odisao biberom i zainima, a
njihove telesne izluevine vonjale, pa ak imale i ukus onog to im se

umrvilo u kou, to se izmealo s vodama njihove ljubavi, to je udahnuto iz

vazduha za vreme te nenadmane eve.
Eto: ako se samo dovoljno dugo zamislite nad neim, na kraju naie i
pokoja prava re. Ali Aurora nikada nije imala stida u tom pogledu. I sve
od tada, ja da vam kaem, morala sam da drim Abija podalje od kuhinje,
jer kad oseti da zamiriu mleveni zaini, dragi moji, taj kree da grebe
zemlju noktima. Ja se pak perem, timarim, etkam, istim, sobu trckam
parfemima, i zato sam, to se da videti, slatka da slaa ne mogu biti. O, oe,
oe, zato si joj dozvolio da ti to radi, zato si joj se danonono nametao na
nian? Zato smo joj svi mi to doputali? Jesi li je zaista i dalje toliko voleo?
Jesmo li je uopte voleli u ono doba, ili to nama bee ovladalo neto
drugo, pa smo se bezvoljno pomirili sa sopstvenim robovanjem, koje smo
pogreno tumaili kao ljubav?
Od sada u uvek brinuti o tebi, rekao je moj otac mojoj majci poto su prvi
put vodili ljubav. Ali ona je upravo poinjala da se bavi umetnou,
odgovorila mu je, pa tako o onom to mi je najvanije mogu da se brinem i
sama.
U tom sluaju, rekao je Abraham skrueno, ja u se brinuti za ono
manje vano, to mora da jede, uiva i planduje.
Mukarci s unjastim kineskim eirima otiskivali su se lagano akljama kroz
lagunu na koju se sputao mrak. Crveno-ute skele kretale su na poslednje
putovanje za taj dan, klizei tromo izmeu ostrvlja. Plovei bager prestao je
s radom, a kad je uminulo njegovo bum-raka-taka-takabum, po luci se
spustila tiina. Tu su ostale usidrene laice, a barke sa iskrpljenim konim
jedrima zaputile su se nazad, u selo Vajpin, na noni poinak; bilo je tu
amaca na vesla, motornjaka i tegljaa. Abraham Zogoibi, koji je za sobom
ostavio majinu utvaru da skakue po nekom krovu u jevrejskoj etvrti,
hitao je da se nae sa svojom dragom u Crkvi Sv. Franje. Kineske ribarske
mree bile su postavljene za noni lov. Koin je grad mrea, pomislio je on,
a ja sam upao u mreu kao prava riba. Parobrodi sa dva dimnjaka, teretnjak
Marko Polo, pa ak i jedna britanska topovnjaa belasali su se tu, na
poslednjoj svetlosti, kao duhovi. Sve je kao i obino, primetio je Abraham i
iznenadio se. Kako svet uspeva dao ouva privid istovetnog kad se, u zbilji,
sve promenilo, unepovrat preobrazilo, ljubavlju?
Moda je to, mislio je on, zato to ono nepoznato, pomisao na neto novo i

drugaije, u nama budi nemir. Istini za volju, uzdrhtaemo pred

novozaljubljenim ovekom koji je omamljen svojim zanosom; on je kao
ovek koji spava na ulici i razgovara s nevidljivim prijateljima u praznim
vratima, aknuta ena koja pilji u more s ogromnim klupkom pree u krilu;
spazimo ih, pa nastavljamo svojim putem. Ili kao kolega s posla za koga,
sasvim sluajno, saznamo da gaji izopaene polne sklonosti, ili dete koje kao
opsednuto ponavlja niz zvukova bez ikakvog znaenja, prelepa ena koju
usput ugledamo u osvetljenom prozoru kako puta svoje kuence da joj,
sedei joj u krilu, lie bradavice; ili vrhunski naunik koji na zabavama stoji
u oku, ee zadnjicu, a onda paljivo zagleda nokte, ili jednonogi pliva,
ili... Abraham je tu prekinuo i pocrveneo. Kako mu se samo misli roje! Sve
do ovog jutra bio si uzor metodinosti i pribranosti, ovek od delovodnika i
kolona, a sad evo, Abi, sluaj samo sebe, ala lupeta, nego ubrzaj korak,
dama je sigurno ve u crkvi, do kraja ivota mora se truditi najbolje to
moe da te tvoja mlada gospoa ne eka...
... petnaest joj je godina tek! Dobro de. U naem delu sveta to i nije tako
malo.
A u Sv. Franji: ko je to to u crkvi tiho jeca? Ovaj bledoliki umbir-rian to
vue tur po podu i pomamno ee pleke? Ovaj heruvim konjastog zubala
kome se znoj sliva niz nogavice? Svetenik, gospodo. A ta oekujete da
zateknete u crkvenom ataru nego popovsku belu ogrlicu? U ovom sluaju,
veleasnog Olivera dEta, mladog psa finog anglikanskog pedigrea, koji se
nedavno iskrcao s lae, i koji, na indijskoj ezi, skapava od fotofobije.
Poput vukodlaka, klonio se svetla. Ali sunevi zraci su ga pronalazili;
proganjali su ga kao psi, bez obzira na to s koliko psee istrajnosti je lovio
senku. Tropska sunaca skolila bi ga iznebuha, kidisala i lizala po celom telu
dok se on uzalud bunio; onda bi mu se siuni ampanjski mehurii alergije
raspukli po koi i on bi, kao ugavo pseto, osetio neizdriv svrab. Pravi
ugavi dukac, kad vam kaem, gonjen svakodnevno neumornim
bletavilom. Nou je sanjao oblake, svoju daleku domovinu gde je nebo
poivalo prijatno, onako meko i sivo, tik nad glavom; oblake, ali iako se
sputao mrak, slabine su mu i dalje stezale kande tropske vreline i
devojke. Budimo konkretniji, onu visoku devojku koja je upravo ula u
Crkvu Sv. Franje u crvenoj barunastoj suknji do poda, glave ovenane
izrazito neanglikanskom mantiljom od bele ipke, devojku zbog koje se
usamljeni mladi svetenik znojio kao raspukla atrnja, a od udnje za njom

crveneo kao najpurpurniji kardinalski plat.

Dolazila je jednom-dvaput nedeljno, da nakratko posedi kraj Da Gamine
opustele kripte. Dokrajila je DEta jo kad je prvi put prohujala kraj njega
poput carice, ili velike tragiarke. ak i pre nego to joj je video lik, sav se
bio zaario. Onda se okrenula, a on kao da se udavio u sunevom sjaju.
Smesta su ga spopali estoko znojenje i svrab; upala mu je buknula po vratu
i rukama, uprkos naletima sveine od velikih krovnih lepeza koje su
pokretale crkveni vazduh, kao devojaku kosu, dugim, laganim pokretima.
Kad mu je Aurora prila, bilo je jo gore; spopala ga je jeziva alergija od
elje. Izgledate kao kadril jastoga, rekla je ona umilno. Kao muvlje
trkalite u cirkusu, poto su sve muve zbrisale. Kakav vodoskok, bogo moj!
Neka onima u Bombaju ona njihova fontana Flora, jer mi ovde, veleasni,
imamo vas.
Zaista ga je imala; imala ga je u aci. Od tog dana, alergija je postala
nitavna u odnosu na muku koju je muio zbog svoje neiskazane i
neostvarive ljubavi. Iekivao je njen prezir, eznuo za njim, jer mu je jedino
prezir i ukazivala. Ali malo-pomalo, neto u njemu se menjalo. Onako
ozbiljan i sklon tenom rastapanju, vezanog jezika i nalik engleskom
kolarcu, bio je predmet ale ak i u sopstvenim redovima, a zbog
spetljanosti ga je zadirkivala ak i Emili Elfmston, udovica trgovca
kokosovim vlaknom, koja mu je etvrtkom spremala pitu s mesom, nadajui
se neemu zauzvrat (to jo nije dobila); premetnuo se, iza privida crkvene
sprdnje, u neto sasvim drugo; njegova opsednutost polako se pretvarala u
mranu mrnju.
Moda je poeo da je mrzi zbog njene velike privrenosti praznom grobu
portugalskog istraivaa, zbog sopstvenog straha od smrti, jer kako je mogla
da svrati samo da bi sedela uz grobnicu Vaska da Game i priala joj neno;
kako, kad je bilo i ivih koji su cepteli od svake njene kretnje, svakog
pokreta i rei, zar joj je draa bila jeziva prisnost s praznom rupom u zemlji,
budui da su Vaska odatle odneli tano etrnaest godina poto su ga
poloili, vrativi ga, onako upokojenog, u Lisabon iz kojeg je tako davno
otiao? Samo jednom je DEt pogreio i priao Aurori, pa rekao, treba li ti
pomo, keri; a ona se ljutito okrenula, s onom oholom jarou basnoslovno
bogatih, i rekla: Ovo su porodina posla; idi i dinstaj tu tvoju glavu. A
onda, malo blaim tonom, ree da je dola na ispovest i veleasnog DEta
potreslo je toliko bogohuljenje da se oprost trai od praznog groba. Ali ovo

je anglikanska crkva, jedva je prozborio, na ta ona skoi na noge, zbaci veo

s lica i zaslepi ga, poput Venere to se uzdie iz crvenog baruna, a zatim ga
smodi svojim prezirom. Jo malo, rekla je, pa emo vas saterati u more,
a moete usput da ponesete i ovu crkvu to se rodila samo zato jer se tamo
nekom matorom kralju od Muka u izmama prohtela mlaa seksi enica.
Na kraju ga je pitala za ime. Kad joj je rekao, nasmejala se i zapljeskala.
E, ovo je ve previe, rekla je. Veleasni Olover Det!6 Posle toga vie nije
bio u stanju da pria s njom, jer mu je dirnula u ivu ranu. Indija je dovela
Olivera dEta do ivice rastrojstva; nou su ga opsedale erotske fantazije o
goliavim ajankama s udovom Elfinston, na bockavim mrkim tratinama
zastrtim kokosovim rogozinama, ili komari s muenjem u kojima bi se
naao negde gde bi ga obavezno ispraili, kao ilim, kao mazgu; i izdevetali.
Ljudi koji su nosili eire, pozadi ravne tako da su mogli da stanu leima
uza zid i spree neprijatelje da im se priunjaju otpozadi, eire od nekog
krutog i sjajnog crnog materijala, ti ljudi su ga napadali iz zasede na
puteljcima po stenovitim obroncima. Votili su ga, ali bez rei. On se, opet,
dernjao koliko ga grlo nosi, zaboravljajui na ponos. Bilo je poniavajue to
to su ga terali da drei, ali krike nije mogao da zadri. A opet, znao je u tim
snovima da je to mesto bilo, a bie i dalje, njegov dom; on e i dalje ii tom
stazom uz obronak.
Nakon to je video Auroru u Crkvi Sv. Franje, poela je da mu se javlja u
ovim stranim, uvotenim snovima. Nedokuivi su putevi oveji, rekla mu
je jednom, videvi ga kako se jedva vue poto su ga jednom posebno
estoko izmlatili. Ona to njemu sudi? Ponekad bi pomislio da ga sigurno
smatra dostojnim prezira to doputa da ga tako poniavaju. A opet, u
drugim prilikama otkrivao bi zaetke mudrosti u njenim oima, jedrim
miicama, u ptijem profilu njenog lika. Ako su putevi oveji nedokuivi,
kao da je htela da mu porui, onda su iznad osude, iznad prezira. Deru mi
kou, rekao joj je u snu. To je moj sveti poziv. Nikada neemo stei
ovenost dok ne ostanemo bez koe. Kad se probudio, nije bio siguran je li
to njegov san bio nadahnut verom u jedinstvo ljudskog roda, ili fotofobijom
zbog koje ga je njegova roena koa toliko mrcvarila; je li posredi herojska
vizija ili banalnost.
Indija je bila neizvesnost. Obmana i iluzija. Ovde, u Fort Koinu, Englezi
su se iz petnih ila upinjali da izgrade privid engletine, u kojoj su se
engleski bungalovi jatili oko engleskih travnjaka, gde je bilo rotarijanaca,
igraa golfa, ajanki sa plesom, kriketa i masonskih loa. Ali DEt nije

mogao a da ne prozre tu zaaranu opsenu, da ne uje otegnute

samoglasnike iz usta trgovaca kokosovim vlaknom, koji sipaju lai o svom
navodnom obrazovanju, ili da ne vidi namigivanje na prostakim
igrankama njihovih, pravo da vam kaem, preteno neotesanih ena, ili
gutere to piju krv iza engleskih ivih ograda, papagaje kako lete iznad
kronji palisandara koji ba i ne podseaju na englesku grofoviju. A kad bi
bacio pogled na more, privid Engleske potpuno je nestajao; luka se nije dala
preruiti, i bez obzira na to koliko se zemlja mogla poengleziti, protivreila
joj je voda; kao da je ovo tuinsko more spiralo Englesku. Tue i silovito,
nadirue more; jer Oliver dEt je vrlo dobro znao da je granica izmeu
engleskih enklava i okolne tuine postala propustljiva, da je poela da se
rastae. Sve e to Indija povratiti. Njih, Britance kao to je predskazala
Aurora saterae u Indijski okean, koji ovde, zahvaljujui indijskoj
nastranosti, zovu Arapsko more.
Pa ipak, mislio je on, standardi se moraju potovati, kontinuitet se mora
odrati. Postoji pravi put i stranputica, Boji drum i Leva staza. Bilo je oito
da su to samo metafore, i ne bi valjalo tumaiti ih doslovno, pevati
preglasne slavopojke raju ili osuditi previe grenika na pakao. Dodao je ovu
fusnotu s izvesnom otrinom, jer mu je Indija oglodala blagost po rubovima;
Indija u kojoj je Neverni Toma utemeljio neto to e, pomislio bi ovek,
postati hrianstvo neizvesnosti, a zapravo je doekalo krotku trezvenost
Anglikanske crkve ogromnim oblacima uarenog tamjana i talasima verske
jare... kruio je pogledom po zidovima Sv. Franje, po spomen-ploama
Engleza poumiralih u cvetu mladosti, i hvatao ga je strah.
Osamnaestogodinje devojke, prispele s ribarskom flotom lovaca na glave,
zakoraile bi na indijsko tlo i kao da bi ih istog asa zemlja progutala.
Devetnaestogodinjim izdancima uvaenih familija zemlja bi zatropotala
po kovezima svega nekoliko meseci po dolasku. Oliveru dEtu, koji se
svakodnevno pitao kada e grotlo Indije prodrati i njega, Aurorina ala
zvuala je jednako neumesno kao i njena askanja s Da Gaminim praznim
grobom. Naravno, nije joj to rekao. Ne bi bilo u redu. Osim toga, od njene
lepote jezik bi mu odrveneo; jo vie mu je mutila ionako pomuen razum
jer, kad bi ga prostrelila onim svojim prezrivim, podrugljivim pogledom,
poeleo bi da se zemlja otvori i proguta ga a od nje bi ga negde i zasvrbelo.
Aurora, glave pokrivene ipkom, irila je oko sebe jak vonj ljubavnih sokova
i bibera, iekujui svog dragog kraj Vaskove grobnice; Oliver dEt, koji je

pucao od poude i ozlojeenosti, vrebao je, pritajen, pod platom senki. U

crkvi koja je tonula u mrak, dok je nekoliko utih zidnih svetiljki jedva
rasterivalo tamu, sedele su samo jo tri engleske memsahibe, sestre
Aspinvol, koje su s neodobravanjem zakokodakale kada je katolikinja
Aurora u punom skerletnom sjaju promakla kraj njih jedna je ak prinela
nosu namirisanu maramicu da bi smesta bile nagraene britkim seivom
njenog jezika. Na koga vi to kokodaete!, podviknula je Aurora. Ne
izgledate mi ba kao kvoke vie liite na ribe kojima je riblja kost zapela u
grlu.
Mladi svetenik, koji nije bio u stanju da joj prie, ali nije mogao ni da je
zaobie, napola izluen njenim prodornim mirisom, osetio je kako se udova
Elfinston povlai u izmaglice njegovog uma iako je, s jedva dvadeset jednom
godinom, bila naoita ena, nipoto bez oboavalaca. Moda nemamo mnogo,
ali smo izbirljivi, rekla mu je ona. Mnogi su mukarci kucali na vrata mladoj
udovici, i ne ba svi sa asnim namerama. Mnogi zovu, ali se retkima
odazivam, govorila je ona. Mora se povui crta koju nije lako prei.
Abraham je uleteo kao vihor i skoro potrao ka Vaskovoj grobnici. Kad ga
je Aurora uhvatila za ruke i vrsto ih stegla, i kad su se njih dvoje dali u brzi
apat, Olivera dEta preplavio je gnev. Okrenuo se naglo i krenuo da izae,
udarajui po kamenom podu petama izama, a uta jezerca svetlosti otkrila
su budnim pogledima sestara Aspinvol njegove stegnute pesnice. Ustale su i
presrele ga kod vrata: Je li osetio ono to se polako i sporo rairilo po celoj
crkvi, a to se nije moglo grekom pobrkati ni porei? Moje dame, omirisao
je. i da li je zapazio kako ta papistika fufica radi ono ba tu, na njihove
oi? I moda ne zna, poto je tek pristigao, da ovaj tip to je drpa u bojoj
kui nije smo nii inovnik u slubi njene porodice ve je, povrh toga,
moramo rei, jo i Jevrejin? Moje dame, to nije znao, blagodari na tom
podatku. Ali to se ne sme trpeti, on to ne sme dopustiti, ima li nameru da
preduzme neto? Moje dame, ima; ne u ovom trenu, ovde ne sme biti
runih scena, ali e mere izvesno biti preduzete, najodlunije, ne treba da
strahuju zbog toga. Onda dobro! Neka se postara da bude tako. One se
vraaju u Uti ujutro, ali svakako ele da uoe pomak kada se sledei put
spuste odozgo. Samo opomenite taj besramni par, ree najstarija
Aspinvolka, da ovakvo ponaanje prosto nije prikladno. Moje dame,
sluga pokoran.
Kasnije te iste noi, dok je pijuckao porto s mladom udovicom i
oporavljao se od gomile zagorelih i ilavih leeva koje je pred njega iznela u

prepunom tanjiru, Oliver dEt je pomenuo dogaaj koji se te veeri odigrao

u Crkvi Sv. Franje. Nije estito ni izgovorio ime Aurore da Game, a ponovo
ga je oblio znoj i spopao svrab, ak je i njeno ime imalo mo da ga raspali, a
iz Emili je provalio zapanjujui i njoj nimalo svojstven gnev: Tim ljudima
ovde nije mesto nita vie nego nama, ali mi bar imamo gde da se vratimo.
Jednog dana e se Indija okrenuti i protiv njih, pa e biti dr ne daj. Ne,
ne, ispravio ju je DEt snebivljivo, ovde na jugu i nema toliko plemenskih
razmirica, ali se ona, sva razjarena, okomila na njega. To su otpadnici,
dreknula je, ti uvrnuti hriani s njihovim hakala-bakala slubama, da i ne
pominjemo one Jevreje to izumiru, to su najnevaniji ljudi na svetu, ni
koliko za crno ispod nokta, a ako ba hoe da se da se pare, onda je to
poslednja stvar pod kapom nebeskom koja bi nju zanimala, u svakom
sluaju ne neto ijim pomenom eli da uniti ovako prijatno vee, ak ni da
su te matore gotske ptiurine iz onog ukruenog Utakamunda, one aj-babe,
nadigle hajku i dreku, ona nema nameru da protrai ni jedan jedini tren na
tu temu, a mora da kae i da se on, Oliver, srozao u njenim oima, mislila je
da e imati toliko takta da ne potee takve prie, na stranu to to je
pocrveneo kao paprika i procurio kad je izgovorio ime te osobe. Pokojni
gosn Elfinston, rekla je drhtavim glasom, gajio je slabost za te pih-pih
enske. Ali barem je bio toliko utiv da je potedi i zadri svoju glupu
zaluenost za sebe; dok vi, Olivere sveteno lice! sedite za mojim stolom
i balite!
Poto mu je udova Elfinston stavila do znanja da ne mora vie da se mui i
navraa kod nje, Oliver dEt je blagoizvoleo otii; i zarekao se na osvetu,
Emili je to lepo rekla. Aurora da Gama i njen Jea su najobinije muice na
velianstvenom indijskom dijamantu: kako se samo usuuju da tako
besramno remete prirodni poredak stvari? Sami su traili da budu
zgnjeeni.
Kraj praznog groba legendarnog Portugalca, Abraham Zogoibi poloio je
ruke meu dlanove svoje mlade dragane i ispovedio joj sve: svau,
izoptavanje i kako je ostao bez kue i kuita. Suze su ponovo navirale. Ali
on je okrenuo lea majci da bi dopao jo eoj ptiici; Aurora je smesta
stupila na dunost. Zaarala je Abrahama i smestila ga u obnovljenu
Korbizjeovu skalameriju u zapadnjakom stilu na ostrvu Kabral. Ti si,
alim sluaj, previsok i suvie kran, rekla mu je, pa nee moi da stane
u odela mog sirotog pokojnog tate. Ali noas ti i nee trebati odea. Moji e

roditelji kasnije pominjati to kao svoju prvu pravu branu no, uprkos
preanjim zbivanjima u visinama meu dakovima malabarskog zlata,
zbog onog to se jo desilo,
poto je mlaana petnaestogodinja naslednica trgovine zainima kroila
u lonicu svog dvadeset jednu godinu starijeg ljubavnika, deurnog
poslovoe odevenog u istu meseinu, s vencima jasmina i urevka
upletenim (Dozinim starim prstima) u rasputenu crnu kosu, koja se
sputala za njom poput kraljevskog plata, seui skoro do prohladnog
kamenog poda po kome su se njena bosa stopala kretala tako lako da je
Abraham na tren, pun strahopotovanja, pomislio da to ona leti; poto su po
drugi put vodili ljubav natopljenu mirisima zaina, pri emu se stariji
mukarac potpuno povinovao volji mlae ene, kao da je njegova
sposobnost odluivanja bila iscrpljena time to se odluio za nju;
poto mu je Aurora aptala svoje tajne u uho, jer sam se tolike godine
ispovedala samo onoj raci, ali sada, muu moj, tebi mogu da kaem sve, za ubistvo
babe, stariinu samrtnu kletvu, sve, a Abraham je bez uzmicanja prihvatio
svoju sudbu; prognan iz redova sopstvenog naroda, primio je na sebe
poslednje prokletstvo porodine poglavarke, koje je Epifanija apnula
Aurori na uho i iji je sladak otrov mlada ena sada ukapavala u njegovo:
kua kojom vlada raskol ne moe opstati, to je rekla, muu moj, dabogda ti kua
bila zauvek podeljena, nek joj se temelji pretvore u pepeo, nek ti se roena deca
okrenu protiv tebe, i dabogda skonala stranim padom;
poto je Abraham uteio Auroru zavetujui se da e razvrgnuti kletvu, da
e biti uz nju, rame uz rame, kad doe ono najgore to ivot nosi;
i poto je rekao da, oenie se njome i uinie krupan korak, promenie
veru i pristupie rimskoj crkvi, a pred njenim nagim telom koje je kod njega
budilo nekakvo pobono strahopotovanje to i nije bilo teko rei, i u tom
pogledu povinovae se njenoj volji, uvreenim obiajima njene kulture,
premda u njoj nije bilo vere ni koliko za jednog komarca, premda je u njemu
jedan glas izricao zapovest koju nije izrekao naglas, glas koji mu je rekao da
svoje jevrejstvo mora da uva u najskrovitijoj odaji due, da u sri svog bia
mora da podigne izbu u koju niko nee imati pristupa i da dri u njoj svoju
istinu, svoj tajni identitet, i tek tada moe da se odrekne onog to je od njega
ostalo ljubavi radi:
i tada,
vrata odaje s mladencima raskrilie se s treskom, i gle, u pidami, s
fenjerom i nonom kapicom buji paji zlato, ukaza se Aires da Gama kao neki

lik iz slikovnice, ako se izuzme izraz pritvorne srdbe: i s jednom od

Epifanijinih starih kunih kapa od muslina i u spavaici nabrane kragne,
Karmen Lobo da Gama, koja se trudila iz petnih ila da izgleda uasnuto, ali
nije uspevala da s lica ukloni zavist; a odmah iza njih stajao je aneo osvete,
izdajnik, jarkoruiast, obliven znojem do gole koe: naravno, Oliver dEt.
Ali Aurora nije bila u stanju da se obuzda, da se ponaa shodno pravilima
ove tropske verzije viktorijanske melodrame. Strie Airese! Strina
Sahara!, uskliknula je razdragano. Ma gde ste zaturili vaeg slatkog DavDava? Zar se nee naljutiti? Jer, kako vidim, noas etate psa s drugaijom
ogrlicom. Oliver dEt na to je jo stranije pocrveneo.
Kurvo vavilonska!, dreknula je Karmen, trudei se da vrati tok stvari na
pravi kolosek. Drolja je rodila, u drolju se izrodila. Da bi ih jo vie
sablaznila, Aurora ispod belih arava isprui svoje dugo telo koliko god je
mogla; jedna dojka joj je izvirila i izmamila otar pastorov hropac, nateravi
Airesa da govori gledajui u stranu. Zogoibi, za boga miloga! Zar si izgubio
i poslednju mrvicu pristojnosti, ovee?
Izvinite, gospodine, znate li da je to je moja bratanica! Kev-kev-kev! Zar s
takvom pompom, on, koji za sobom ima onakav dosije!, smejala se moja
majka grohotom dok je priala ovu priu na Malabarskom brdu. Pazite,
deco, sad se delim nadvoje: ta ovo znai? Magare glupi, zalepila sam mu u
lice. Ima da znai brak, kazala sam mu. Evo, rekoh. Tu je svetenik, a i najui
krug porodice, pa moete as posla da me udate. Ukljuite radio, moda e
pustiti i svadbeni mar.
Aires je naredio Abrahamu da se obue i ode; Aurora je izdala suprotno
nareenje. Aires je zapretio ljubavnicima da e pozvati policiju; Aurora je
uzvratila: O, strie Airese, a zar se ti ba niega ne plai pred pajkanskim
njukama? Aires je pocrveneo do nokata, promrsio neto u stilu priaemo o
ovome kasnije popodne i time objavio povlaenje, a za njim se bre-bolje
pokupio i Oliver dEt. Karmen je za trenutak ostala u vratima, zijajui. Onda
je i ona obznanila odlazak s pozornice: zalupila je vrata. Aurora se
otkotrljala do Abrahama, koji je zagnjurio lice u ake: Juhu, evo me, hteo
ne hteo, apnula je. Gazda, stie mlada.
Abraham Zogoibi je te noi, avgusta 1939, pokrio lice rukama jer ga je skolio
strah; ne od Airesa da Game ili fotofobinog svetenika, ve od iznenadne
stravine strepnje da bi ruglo ivota moglo da porazi njegovu lepotu; od
spoznaje da ljubav ne ini ljubavnike neranjivim. Nije vano, pomislio je,

ak i da se svekolika lepota i ljubav nau na rubu propasti, i dalje e njihova

strana biti jedina prava; poraena ljubav i dalje je ljubav, pobeda mrnje
nee je izobliiti. Ipak, pobeda je slaa. Obeao je Aurori da e se brinuti o
njoj i, bogami, odrae datu re.
Moja majka je naslikala Skandal, to ne moram da priam ljubiteljima
umetnosti, jer ogromno platno visi preko itavog zida u Nacionalnoj galeriji
savremene umetnosti u Nju Delhiju. Proite pored ene s voem Rada
Ravija Verme, one mlade uspijue iskiene draguljima, iji me eretski
pogled pun neprikrivene ulnosti podsea na fotografije same Aurore iz
mlaih dana; zavijte iza oka kod sablasnog akvarela Gaganendranata
Tagora Opsenar, na kojem monohromatska indijska verzija iskrivljenog
sveta Kabineta doktora Kaligarija poiva na sablanjivom narandastom
ilimu (moram priznati da me otre senke, pritajene prilike i promenljive
perspektive ove slike podseaju na kuu na ostrvu Kabral, da i ne pominjem
udnu, dopola zaklonjenu figuru dinovske ene sa platom i krunom u
samom sreditu!); a sad se hitro okrenite! Znam da nije trenutak da se
unosimo u nadasve kosmopolitsko i prezrivo miljenje koje je Aurora
Zogoibi imala o delu svoje starije, i ka seoskim temama izrazito usmerene
suparnice za zvanje najvee slikarke! naspram remek-dela Drevni
pripoveda Amrite er-Gil, eto i nje: Aurore u punom sjaju, po mom
skromnom, a moda i ne tako skromnom miljenju, bojama i potezima
dorasla svakom platnu iz Matisovog ciklusa igraica, jedino to na ovoj slici,
koja vrvi od likova s namerno dreavom magentom i ubistvenim neonzelenim tonovima, ne pleu tela ve jezici, i svi jezici jarko obojenih figura,
to jedni drugima na uvo apuu liz-liz-liz, crni su kao no, no, no.
Ovde se neu uputati u likovne kvalitete ovog platna, samo u ukazati na
pokoju od njegove hiljadu i jedne zgode jer, kao to znamo, Aurora je
mnogo nauila od pripovedako-slikarskih tradicija juga: pogledajte, eno
umnogostruenog pritajenog lika, kao umbir rieg, znojem okupanog
svetenika s glavom psa koji, sloiete se nadam se, u svakom pogledu
predstavlja figuru koja orkestrira cele kompoziciju slike. Gle, eno ga, nalik
narandastoj mrljotini, gde vreba iz zasede s plavih ploica sinagoge; a onda
opet, u katedrali Santa Kruz, oslikanoj od vrha do dna lanim balkonima,
lanim vencima, i naravno, prizorima Hristovog stradanja eno ga!
Pogledajte psa-vikara kako apue na uvo sablanjenom katolikom
biskupu, prikazanom u vidu ribe, u bletavoj odedi sa svim poasnim

znamenjima.
Skandal trebalo bi da kaem onaj Skandal ini velika spiralna scena, u
koju je Aurora uplela i skandale koji su potresali koinske Da Game, i polja
zaina u plamenu i ljubavnike pomazane i prokazane mirisom zaina. Eno,
vidite zaraene klanove Lobo i Menezes na Zainskim gorama koje ine
potku ovog spiralnog metea: svi Menezesovi imaju zmijske glave i repove,
dok su Loboovi, naravno, vukovi. A u prvom planu vide se koinske ulice i
plovni kanali, koji vrve od sablanjene pastve: ribokatolika, psoanglikanaca i
Jevreja naslikanih do poslednjeg delftskom plavom, poput likova na
kineskim ploicama. Maharada, namesnik, razni sudski velikai na slici
primaju pritube: zahteva se preduzimanje svakojakih mera. Liz-liz-liz!
Pronose se transparenti, diu se baklje u plamenu. Tu su i naoruani ljudi
koji brane magaze od pravdoljubivih palikua iz grada. Da, da duhovi su
se usijali na ovom platnu; ba kao i u ivotu. Aurora je uvek govorila da
slika vodi poreklo iz njene porodine istorije, jedei kritiare koji su
zamerali takvom istoricizmu, koji umetnost svodi na puki tra... ali ona
nikada nije poricala da figure u srcu mahnito uskovitlanog kolopleta
predstavljaju Abrahama i nju. Oni su smeteni u oko uragana, usnuli na
ostrvu u srcu strane oluje; lee prepletenih tela u otvorenom paviljonu
usred simetrinog vrta s vodopadima, vrbama i cveem, a ukoliko ih
osmotrite izbliza, poto su sitni, primetiete da umesto koe imaju perje;
glave su im orlovske, a jezici kojima se poudno liu nisu crni, ve soni,
jedri i crveni. Oluja se stiala, rekao mi je otac kad me je kao deaka doveo
da vidim ovu sliku. Ali mi smo se uzneli nad njom, prkosili smo veini i
opstali.
elim najzad! da na ovom mestu kaem i neku lepu re i o deda-stricu
Airesu i njegovoj eni Karmen/Sahari. elim da predloim dokaze u
odbranu njihovog dranja; jer oni su, u stvari, bili najiskrenije zabrinuti za
Aurorinu dobrobit kad su joj onako upali u ljubavno gnezdo, poto, na kraju
krajeva, ne deava se ba svaki dan da jedan tridesetestogodinji slubenik
bez prebijene pare razdevii petnaestogodinju milionerku. elim da
naglasim da je ivot kojim su iveli Aires i Karmen bio iaen i proet
patnjom, budui laan, pa je ponekad i njihovo ponaanje bivalo iaeno.
Kao Dav-Dav-Davaharlal, dizali su silnu dreku, ali se nisu napijali krvi.
Iznad svega, elim da istaknem da su vrlo brzo zaalili zbog svog
kratkotrajnog urovanja s anelom smrti Oloverom Detom, a kad je skandal

dostigao vrhunac, kada je rulja ve skoro krenula da im uniti magaze, kada

se proneo glas o kamenovanju Jevrejina i njegove maloletne drolje, kada su
stanovnici jevrejske etvrti u Mataneriju, iji se broj ionako osipao, poeli
da strepe za svoje ivote, kad vesti iz Nemake uopte nisu vie zvuale kao
da stiu izdaleka, Aires i Karmen stali su uz ljubavnike: zbili su redove,
zatitili porodine interese. I da Aires nije istupio pred svetinom koja je
pretila da e zbrisati skladite i nadglasao kolovoe to je bio in
neizmerne hrabrosti i da on i Karmen lino nisu obili sve verske i
svetovne vlasti u gradu i ustrajali na tome da je izmeu Abrahama i Aurore
zapravo zaet brak iz ljubavi, i da njih dvoje, kao njeni zakonski staratelji,
nemaju nita protiv toga, sve bi se, po svemu sudei, izmakli kontroli. Ali
kao to obino biva, skandal je splasnuo ve za nekoliko dana. U masonskoj
loi (Aires je odnedavno postao slobodni zidar) tamonji dostojanstvenici
estitali su gospodinu Da Gami to je s toliko takta uspeo da izvede stvari na
istac. Sestre Aspinvol, koje su se prekasno vratile iz krutog Utija, propustile
su ceo provod, od poetka do kraja.
Nijedna pobeda nikada nije potpuna. Koinski biskup odbio je da aminuje
predlog o Abrahamovom preobraenju, a Moe Koen, voa koinskih
Jevreja, izjavio je da se ni pod kojim uslovima ne moe sklopiti brak po
jevrejskim propisima. Zato su izgovaram ovo prvi put moji roditelji s
tolikom upornou zbivanje u Korbizjeovoj kolibi proglasili za svoju prvu
branu no. Kad su otili u Bombaj, predstavljali su se kao mu i ena, a
Aurora je prihvatila prezime Zogoibi i ovenala ga slavom; ali, dame i ike,
nije bilo ni zvona, a ni svatova.
Pozdravljam njihov nevenani prkos; i primeujem da je sudbina uredila
tako da nijedno od njih dvoje onako nepobonih i pored svega nije
moralo da raskine svoje veroispovesne spone s prolou. Mene pak nisu
odgajali ni kao katolika ni u jevrejskom duhu. Bio sam oboje i nijedno;
jevroliki bezimenko, katovrejski krele, kotli za krkljanac, meana vrea
buva. Bio sam kako se ono danas kae? atomiziran. Ba tako; prava
bombajska mukalica.
Bastard: svia mi se kako zvui ova re. Baas, baz, smrdljevak. Turd
govno, pogan. Ergo, Bastard: smrdljiva srakalica; to sam vam, eto, ja.
Dve nedelje nakon to se ostrvio na moje budue roditelje, Olivera dEta
posetio je jedan posebno opak malarini komarac, koji mu se, dok je ovaj
spavao, uunjao kroz rupicu u zatitnoj mrei. Ubrzo nakon posete dotinog

komarca, izaslanika poetske pravde, oborila ga je malarija koju je viestruko

zasluio i, uprkos danononom bdenju udove Elfinston, koja mu je brisala
elo hladnim oblozima rasprenih nada, znojio se estoko i umro.
Ljudi moji, pa ja sam se danas naisto raspilavio. ta vam je ovek! ao mi
je, eto, i tog bednog metiljavka.

8
Trei i najokantniji od naih porodinih skandala nikada nije stigao pred
oi javnosti, ali i sada, kad je moj otac Abraham Zogoibi ispustio duu u
devedesetoj godini, ne oseam vie nikakvu griu savesti to iznosim njegov
prljav ve na svetlost dana... pobeda je slaa, tog gesla se neprestano drao, i
od trena kada je stupio u njen ivot, Aurora je shvatila da to nije nikakva
ala; jer im se halabuka oko njihovog ljubavnog zameateljstva smirila, uz
zadimljeno brektanje dimnjaka i buno hom hom hom brodske sirene,
teretnjak Marko Polo isplovio je put Londona.
Te veeri Abraham se vratio na Kabral posle celodnevnog izbivanja, i kad
je ak pomilovao po glavi buldoga Davaharlala, bilo je oigledno da kipti
od ushienja. Aurora, mlada zapovednica na vrhuncu napona, pitala ga je
gde je bio. Umesto odgovora, pokazao joj je na brod koji isplovljava i dao
znak, prvi od tolikih u njihovom zajednikom ivotu, koji je govorio ne pitaj:
provukao je nevidljivu iglu i konac kroz usta, kao da ih zaiva da sluajno ne
progovore. Rekao sam ti, kazao je, da u se starati o manje vanim
stvarima: ali da bih uspeo u tome, ponekad moram tiho da se iskradem u
ulicu Iglokonanicu.
U to doba, novine, radio i ulina naklapanja bavili su se iskljuivo ratom
iskreno reeno, Hitler i eril bili su najzasluniji to skandalozna patka
mojih roditelja nije zavrila u loncu; izbijanje Drugog svetskog rata
predstavljalo je prilino delotvornu taktiku za skretanje panje a cene
bibera i zaina poele su sve vie da se kolebaju usled gubitka nemakog
trita i pria, koje su se mnoile iz dana u dan, o riziku kojem su izloeni
teretni brodovi. Naroito su bile uestale glasine o nemakim namerama da
paraliu Britansku imperiju slanjem ratnih brodova i podmornica ljudi su
tada prvi put uli tu novu re na plovne puteve po Indijskom okeanu i
Atlantiku, a trgovaki brodovi (prema optem verovanju) nai e se prvi na
udaru uz Britansku mornaricu; povrh toga, bie i mina. Uprkos svemu tome,
Abrahamu je polo za rukom da sprovede u delo svoj arobni trik, pa je
Marko Polo u tom trenutku nestajao iz koinske luke i grabio put Zapada.
Ne pitaj, upozoravali su je njegovi prsti koji su zaivali usta; a Aurora,
carica od moje majke, podigla je dlanove, uputila mu kratak i jak aplauz, bez
daljih pitanja. Oduvek sam elela arobnjaka, bile su jedine njene rei.
Izgleda da sam ga najzad pronala.

Dok razmiljam o tome, divim se (i udim) svojoj majci. Kako je uspela da

obuzda radoznalost? Abraham je inio nemogue, a nju nije zanimalo kako:
bila je spremna da ivi u neznanju. I sledeih godina, dok se porodini
posao trijumfalno razgranavao u sto i jednom pravcu, dok su brda blaga
izrastala u Zogoibijevske Himalaje, zar nikada nije pomislila zar se nije
zapitala ni za tren ma naravno, mora da jeste; sama je odabrala slepilo,
njeno sauesnitvo bilo je preutno, nemoj da mi pria ono to ne elim da
znam, tiina zauzeta sam svojim Velikim Delom. I tolika je bila mo njene
reenosti da ne vidi, da ni mi nismo gledali. Kakva je to kamuflaa bila za
operacije Abrahama Zogoibija! Kakva sjajna, legitimna fasada... ali ne, trim
opet ispred prie. Zasad je neophodno obelodaniti ne, krajnje je vreme da
neko obelodani da se ispostavilo da je moj otac Abraham Zogoibi bio
istinski talentovan da promeni miljenje ljudi koji mu se opiru.
Doznao sam to iz prve ruke: sve one sate van kue provodio je uglavnom
meu lukim radnicima, odvajajui od poznatih u stranu najkrupnije i
najjae, razlaui im kako e oni i njihove porodice, ukoliko pokuaj
nacistike blokade uspe, te ako posao poput Gaminih Kamoisovih pedeset
posto korp. (Pvt) Ltd. propadne, ubrzo potonuti u bedu. Onaj kapetan
Marka Pola, promrsio bi prezrivo, svojim kukavilukom i odbijanjem da
isplovi otima vaoj deici zalogaj iz usta.
A kad je uspeo da sastavi dovoljno snanu vojsku koja e, ukae li se za
takvim neim potreba, moi da savlada brodsku posadu, Abraham je otiao
da popria s upraviteljima. Gospoda Tedpatam, Kalondi i Mirandalini
primili su ga sa slabo prikrivenim gaenjem zar nije jo koliko jue on bio
njihov sluga pokorni, njima na raspolaganju, da mu zapovedaju kako im se
prohte? A sada samo zato to je zaveo onu jeftinu dromfulju Vlasnicu
ima toliko drskosti da im tu dolazi i zavodi red kao vrhovni gospodar... no
nemajui kud, posluali su njegove naloge. Telegrafske poruke, hitne i
nepopustljive, odaslane su vlasnicima i zapovedniku Marka Pola, a ubrzo
potom Abrahama Zogoibija, i dalje bez pratnje, luki sprovodnik lino je
odveo na teretnjak.
Sastanak s kapetanom broda nije dugo potrajao. Izloio sam sveukupnu
situaciju crno na belo, pripovedao mi je otac kad je ve zagazio u duboku
starost. Nunost pravovremene akcije osvajanja britanskog trita, kako bi
se nadoknadio gubitak nemakog, i tako dalje i tako redom. Bio sam iroke
ruke, to je uvek mudro kod pregovora. Zbog njegove hrabrosti, rekao sam
mu, nainiemo ga bogataem im stigne do Istonoindijskog doka. To mu

se dopalo. Odmah se upristojio. Zastao je, hvatajui vazduh, pokuavajui

da napuni dronjave ostatke svojih plua. Naravno, na delu nije bila samo
alva od argarepe, nego i bambusov tap. Obavestio sam brodogazdu da e,
ne bude li pristanka do mraka, na moje veliko aljenje, poto mu se obraam
kao kolega, njegov brod otii na dno luke, a on sam e, avaj, biti primoran
da mu se pridrui.
Da li bi zaista ostvario tu pretnju? pitao sam ga. Na trenutak sam
pomislio da e posegnuti za onom nevidljivom iglom i koncem; ali utom ga
je uhvatio napad kalja, zacenio se i ishraknuo, a iz starakih, belom
koprenom zamagljenih oiju, pokuljae mu suze. Tek kad su grevi malo
popustili, shvatio sam da se moj otac smeje. E, moj deko, krkljao je
Abraham Zogoibi, nikada ne potei za ultimatumom dok nisi spreman i
siguran da ucenjena strana moe da prozre tvoj blef.
Zapovednik Marka Pola nije se usuivao da razotkriva blef: ali neko
drugi jeste. Teretna laa zaplovila je okeanom, brodei uprkos glasinama,
uprkos proraunima, dok je nemaka krstarica Medeja nije izbuila na
svega nekoliko sati plovidbe do Sokotre, uz vrh Roga Afrike. Potonula je
brzo; cela posada i itav tovar behu izgubljeni.
Potegao sam keca iz rukava, priseao se moj prepotopski otac. Ali
bestraga im glava, presekli su ga jaim adutom.
Ko bi zamerio Flori Zogoibi to je blago pomerila pameu nakon to ju je sin
jedinac ostavio na cedilu? Ko bi joj pozavideo na dugim satima koje je
poela da provodi sa slamnim eirom na glavi, mljackajui praznim
desnima na klupi u predvorju sinagoge, otvarajui pasijans ili kuckajui
ploicama madonga, sipajui pritom sebi u bradu beskrajne tirade protiv
Mavara to se nakotie toliko da od njih vie ne moe ni da se die? I ko joj
ne bi oprostio to je pomislila da joj se privia kad joj je zabludeli Abraham
onako drsko banuo, jednog lepog dana s prolea 1940, kezei se medeno od
uha do uha, kao da je malopre pronaao up sa zlatom s one strane duge?
No, Abi, otezala je, ne gledajui pravo u njega da, kojim sluajem, ne bi
ustanovila da gleda kroz njega, to bi bio nepobitan dokaz da se konano
rasprsla u paramparad. Da odigramo jednu partiju?
Iskezio se jo vie. Izgledao je tako dobro da se razbesnela. ta joj, kog
vraga, dolazi ovamo da je zasipa svojom lepotom u prirodnoj veliini, i to
bez prethodne najave? Znam te ja, dragi moj Abi, rekla je, sve piljei u
karte. Kad namakne taj kez, mora da je neto zagustilo, a to mi se vie

kezi, dublje si zaglibio. Sve mi se ini da ne moe da se izbori s tim u ta

si se uvalio, pa si bre-bolje dotrao majci. Otkad pamtim, nisam te videla
toliko iskeenog. Sedi, da okrenemo ruku-dve.
Neemo se igrati, majko, rekao je Abraham, a osmeh mu se maltene
spojio oko glave. Moemo li da uemo unutra, ili cela jevrejska etvrt mora
da zabada nos u naa posla?
Sada ga je pogledala pravo u oi. Sedaj!, rekla je. On je seo. Podelila je
za devetokartni remi. Misli da moe da me nadigra? Mene vala nee,
sine. Nikada nisi ni imao anse.
Potonuo je brod. Bogatstvo Abrahamove novosteene trgovake porodice
ponovo je dospelo u kripac. Drago mi je to mogu da kaem da se oko toga
nije podigla nedolina kavga na ostrvu Kabral primirje izmeu pripadnika
starog i novog klana ostalo je nenarueno. Ali i kripac je bio i vie nego
opipljiv; posle silnog dodvoravanja, i drugih taktika, koje i nisu ba za priu,
iz dubina Ulice igle i konca odaslat je drugi, a potom i trei tovar Da Gama, i
to okolo-naokolo oko Rta dobre nade, da bi se izbegla pogibelj plovidbe uz
severnoafriku obalu. Uprkos toj meri opreza i nastojanjima Britanske
mornarice da odri pod prismotrom sve vitalne morske puteve mada se
mora rei, to je i Pandit Nehru rekao iz zatvora, da je britanski stav prema
indijskim prekomorskim tovarima bio, da se blago izrazimo, i vie nego
nehajan i ova dva broda zavrila su zainjavajui dno okeana; a imperija
dodatka jelima K-50 (a ko zna, moda i srce same imperije, liene paprenog
nadahnua?) poela je da se zanosi i tetura. Tekui trokovi plate,
odravanje, kamate na zajmove rasli su. Ali ovo nije izvetaj o poslovanju
kompanije, pa u vam rei jasno i glasno: stvari su dogurale do alosne take
kad se ozareni Abraham, odskora moni koinski trgovac, vratio u jevrejsku
etvrt. Nisu mu valjda svi poduhvati propali? Zar nijedan uspeh? Ni jedan
jedini. Srce na mestu? Onda idemo dalje. elim da vam ispriam bajku.
Od nas, na kraju, ostaju samo prie, jer smo tek aica pripovesti koje
odolevaju. U onim najboljim starim pripovestima, koje bismo da sluamo
stalno i u kojima jo, istina, ima ljubavi, ali mi prieljkujemo ba one delove
kad se nad stazom ljubavnom nadviju senke. Otrovna jabuka, zaarano
vreteno, crna kraljica, zla vetica, patuljci to kradu malu decu, tako vam je
to. Elem; davno jednom, moj otac Abraham Zogoibi upustio se u teku
kocku, i izgubio. Ali zavetovao se: Brinuu se o tebi. I zato ga je, kad su sva
druga sredstva bila iscrpljena, spopalo takvo oajanje da bee prinuen da,
sav iskeen, klekne pred svoju poludelu majku. A zbog ega? ta mislite?

Zbog njene krinje s blagom.

Abraham je progutao ponos i doao da moli, to je, samo po sebi, Flori reklo
sve to je trebalo da zna o vrstini svoje ruke. Njegovo hvalisanje nije moglo
izai na dobro: uzmete slamu i pretvorite je u zlato, sve su to izanale
besmislice, a bio je odve ponosan da bi priznao greku eninoj svojti, da im
kae kako moraju da zaloe ili rasprodaju svoj ogroman imetak. Pustili su da
tvoja glava vodi glavnu re, Abi, kad, gle, evo mi je sad ovde na tanjiru. Pustila ga
je da malo eka, ali ne predugo; i pristala. Treba mu kapital? Dragulji iz
starog sanduka? Pa dobro, neka ih uzme. Na sve besede blagodarne,
objanjenja o privremenim problemima s prenosom gotovine, podrobna
obrazloenja povodom izuzetno ubedljivih svojstava dragulja kada se
mornari nagovaraju da stave ivot na kocku, na sve ponude kamata i
novane dobiti samo je odmahnula rukom. Dragulje dajem, rekla je Flora
Zogoibi. Ali vei jedan dragulj zauzvrat traim. Njenom sinu promaklo je
pravo znaenje tih rei. Svakako, zarekao se, blistajui od sree, zajam e joj
biti obilno nadoknaen, im brod stigne na odredite; a ako joj je milije da
svoj udeo dobije u smaragdima, on e joj izabrati najfinije dragulje. Tako je
on bulaznio, ali je zaao u mranije vode nego to je mislio, a iza njih je
leala crna uma u kojoj je, na proplanku, igrao mali vilenjak, pevajui:
Rumpelstilskin mi je ime... To ti ne gine, presekla ga je Flora. Dug e
vratiti i ovako i onako. Ali za tako rizino ulaganje nagrada moe da mi
bude samo najvei dragulj. Dae mi svog sina prvenca.
(Dvojako je nagaanje o Florinom kovegu sa smaragdima: porodino
naslee ili krijumarsko blago. Ostavimo li po strani oseanja, razum i
logika nalau nam ovo drugo; a ako su u pravu, ako je Flora pekulisala s
razbojnikim plenom, onda je stalno dovodila u pitanje sopstveni opstanak.
Da li je njen zahtev manje sulud zato to je roenu glavu stavila na panj da
bi dobila zahtevani ljudski ivot? Da li se, u stvari, radilo o junakom
podvigu?)
Dovedi mi svog prvenca... itav niz legendi ispleten je izmeu ove majke
i njenog sina. Abraham je, zgroen, odmah rekao da tako neto ne dolazi u
obzir, da je to zlo i nezamislivo. Nestade ti onaj glupavi osmeh s lica, je li,
Abi?, dobacila je Flora nemilosrdno. I nemoj da misli da moe da
zgrabi ovaj sanduk i zbrie. Sakrila sam ih na drugo mesto. Treba ti moje
kamenje? Daj mi svog najstarijeg deka; krv i meso, kost i kou.
O majko, ti si poludela, majko! O preci moji, strahujem silno da bejaste

naisto sumanuti. Aurora jo ne oekuje prinovu, procedio je Abraham

jedva ujno.
Ohoho, Abi, zakikotala se Flora. Ti misli da sam ja poludela, deko
moj? Zaklau ga i pojesti, ili mu se napiti krvi, ta li? Nisam bogataica, dete,
ali na mom stolu ima dovoljno hrane da ne moram da prodirem lanove
porodice. A onda se uozbiljila: Sluaj; moi e da ga via kad god
poeli. Moe i majka da doe. etnje, raspusti, moe i to. Samo mi ga
poalji da ivi sa mnom, a ja u dati sve od sebe da od njega napravim ono
to ti vie nisi koinskog Jevrejina. Izgubila sam sina; pusti me da spasem
barem unuka. Nije dorekla svoju tajnu molitvu: I moda, kroz njegovo
spasenje, ponovo pronaem Boga svog.
Poto su stvari ponovo legle na svoje mesto, Abraham, sav oamuen od
olakanja, usled bezdana line nevolje i trenutnog odsustva trudnoe,
pristade. Ali Flora je bila neumoljiva, htela je sve napismeno. Mojoj majci,
Flori Zogoibi, ovim obeavam svoje prvoroeno muko dete, da ga odgaji u
jevrejskom duhu. Potpisano, zapeaeno, isporueno. Zgrabivi papir,
Flora mahnu njime iznad glave, zadie suknju i poe da skakue ukrug pred
vratima sinagoge: Zakleo se, zakleo, u Boga se zakleo... Imam ga na papiru. I
za te obeane kilograme mog neroenog mesa, izruila je Abrahamu svoje
bogatstvo; i plaen i potplaen draguljima, veliki jedrenjak, ta njegova
poslednja nada, digao je sidro.
O ovim zakulisnim radnjama Aurora, naravno, nije bila obavetena.
I tako se desilo da je laa bezbedno prispela u luku, a za njom jo jedna, pa
jo jedna, pa jo jedna. Dok se bogatstvo celog sveta topilo, dvojna osovina
Da Gama Zogoibi je cvetala. (Kako je mom ocu polo za rukom da
obezbedi zatitu Britanske mornarice? Neemo valjda da pomislimo da su se
smaragdi, plen ili batina, probili do depova Britanske imperije? Kakav bi
to odvaan potez bio, kakvo kockanje na sve ili nita! I kako bi neverovatno
i neuveno bilo ukazati da je takva jedna ponuda mogla biti prihvaena! Ne,
ne, sve to se zbilo moramo pripisati priljenosti mornarice pustahijska
Medeja bila je konano potopljena ili prevelikoj zauzetosti nacista na
drugim ratnim pozornicama; ili, recimo da se radilo o udu; ili slepoj, nemoj
srei.) Abraham je prvom prilikom vratio mamici novac od dragulja koje je
pozajmio, i ponudio joj povrh toga izdanu svotu kao dobit. Otiao je,
meutim, naglo, bez odgovora na njen alostiv povik kada je odbila da
primi premiju: A onaj dragulj, moja ugovorena nagrada? Kada e mi to biti

dato? Ponizno zaklinjem zakon, kaznu i proneveru mog ugovora.

Aurora i dalje nije bila trudna; a i nije nita znala o potpisanoj pogodbi.
Meseci su preli u godinu. Abraham je i dalje drao jezik za zubima. Sada je
on jedini vodio porodine poslove; Airesu ionako nikada nisu bili previe na
srcu, a nakon to je njegov novopeeni zet trijumfalno izveo spasavanje,
jedini preiveli od brae Da Gama izvoleo je da se dobrovoljno povue
kako kau u spokoj privatnog ivota... svakog prvog u mesecu Flora je
slala svom sinu, velikom trgovcu, poruku: Nemoj da mi se izvlai: hou
svoj dragi kamen. (Ba udno, kao da je bilo sueno da onih vatrenih dana
njihove paprene ljubavi Aurora nije zaela! Jer, da je bilo maliana, pri emu
ovo govorim kao jedini muki potomak svojih roditelja, onda sam ta kost, na
kojoj bi se prelomila njihova razmirica krv i meso, kost i koa mogao biti
ja.)
Ponovo joj je ponudio novac; ponovo je odbila. U jednom trenutku
krenuo je da je preklinje: kako da trai od svoje mlade ene da tek roenog
sina poalje iz kue, da ga odgaja neko ko mrzi njegovu majku? Ali Flora je
bila neumoljiva. to nisi mislio ranije? Na kraju mu je prekipelo pa je
podigao glas: Moe da se slika sa svojim papiriem, izdrao se preko
telefona. ekaj samo, videemo jo ko moe vie da plati sudiji. Florino
zeleno kamenje nije se moglo meriti sa okrepljenim porodinim uticajem; a
ako se zaista radilo o vruem kamenju, dobro e razmisliti pre no to ih
iznese pred oi sudskim inovnicima, ak i onima koji su bili voljni da svoja
gnezda okite novim perjem. ta joj je preostalo? Veru u boansku odmazdu
bee izgubila. Osveta je za ovaj svet.
Jo jedan osvetnik! Jo jedan umbir-ker, ili kobni komarac! Kakva se to
epidemija obrauna provlai kroz moju pripovest, kakav malarijsko
kolerini tifus oka za oko! Onda nije ni udo to sam ja zavrio... Ali ne
smem da vam ispriam kako sam zavrio pre no to sam i otpoeo svoju
priu na ovom svetu. Eno Aurore gde na svoj sedamnaesti roendan, u
prolee 1941, sama pohodi Vaskov grob; a eno, pritajene u tami, i neke
matore babuskere...
Kad je ugledala Floru, koja je poletela ka njoj iz mraka crkvenog broda,
Aurora se na tren prenula, pomislivi da je to njena baba Epifanija ustala iz
groba. Onda se pribrala uz mrani osmeh, setivi se kako se jednom davno
narugala ocu zbog besmislica s duhovima; ne, ne, ovo je samo neka stara
aspida, a kakav joj to papir gura pod nos? Ponekad vam prosjakinje guraju u
ruke takve papirie. Smiluj se Boga ti, numempriam, a 12 deci ima da ranim.

Izvinite, ao mi je, rekla je Aurora nezainteresovano i okrenula se da

poe. Ali tad ona ena izgovori njeno ime. Madam Aurora! (Na sav glas)
Rimokurvo mog Abija! Ovaj papir e, bogme, da proita!
Vratila se; uzela je papir iz ruke Abrahamove majke; i proitala ga je.
ekspir nam opisuje Porciju, devojku koja je bogata, verovatno i pametna, i
koja pristaje da se povinuje volji svog pokojnog oca da se uda za mukarca
koji razrei zagonetku tri koveia, zlatnog, srebrnog i olovnog kao pravi
arhetip uzorne keri. Ali sluajte sad paljivo: kada njen udvara,
marokanski knez, ne uspe da rei tajnu, odahne:
Navuci zastor! Spasoh se. Nek svako
Po liku slian njemu bira tako!7
Dakle, s Mavrima nita od ljubavi! Ne, ne, ona voli Basanija, koji srenim
sluajem uzima pravi kovei, onaj u kome se nalazi Porcijina slika (tebe,
mravo Olovo, biram8). ujmo, dakle, ovo uzorno objanjenje njegovog
izbora:
Nakit je tako samo varljiv al
Pred morem punim stranih pogibelji;
Lep veo to krije indijske lepote;
U jednu re: tek privid istine,
to ga na sebe lukavi trenutak
Uzme da zamku i mudracu stavi...9
Pa da: za Basanija, indijska lepota je poput mora punog stranih pogibelji!
to jest, tek privid istine! I tako se Mavri, Indijci i, naravno, onaj
Jevrejin (Porcija se naterala da ajloka oslovi imenom samo u dva navrata:
u svim ostalim prilikama ona ga pominje iskljuivo preko rasne pripadnosti)
uklanjaju sa scene. Kakav pravian par, pazi stvarno; dva Danila, doite i
presudite... Navodim sve ovo kako bih pokazao da ne mislim iskljuivo da
kritikujem kad kaem da Aurora iz nae prie nije Porcija. Bila je bogata
(kao i Porcija), ali je sama sebi izabrala mua (za razliku od prethodno
pomenute); sasvim izvesno je bila bistra (slinost) i u sedamnaestoj skoro na
vrhuncu svoje izrazito indijske lepote (razlika da vea ne moe biti). I mu
joj je bio to Porciji nikad ne bi moglo da se omakne Jevrejin. Ali kao to

je sluavka iz Belmonta uskratila ajloku bednu funtu koja mu je sledovala,

tako se i moja majka snala, i to s pravom, da uskrati Flori dete.
Reci svojoj majci, zapovedila je Aurora Abrahamu te noi, da se u ovoj
kui nee raati deca dokle god je ona iva. I isterala ga iz spavae sobe.
Ti gledaj svoja posla, a ja u svoja, rekla je. Ali posao na koji Flora eka,
nee, vala, nikad doekati.
I ona je povukla crtu. Te noi izribala se do krvi, tako da nije ostao ni traak
paprenog mirisa ljubavi. Potom je zakljuala i zamandalila vrata svoje
spavae sobe, i zaspala mrtvakim snom. Tokom sledeih meseci, njene
radove crtee, slike i jezive lutkice od crvene ilovae nataknute na raanj
preplavile su vetice, vatra, apokalipsa. Kasnije e unititi veinu ovih
crvenih dela, to je izuzetno uvealo vrednost preostalih komada; retko su
se pojavljivali na aukcijama, a kad bi neki i iskrsao, zavladala bi grozniava
uzrujanost.
Nekoliko noi Abraham je alosno cvileo pred njenim zakljuanim
vratima, ali ga nije putala unutra. Naposletku je, poput Sirana, unajmio
nekog domaeg harmonikaa i pevaa balada, koji joj je pevao serenade u
dvoritu pod prozorom, dok je Abraham tupavo stajao pored muzikanta i
otvarao usta izgovarajui nemo rei starih ljubavnih pesama. Aurora je
otvorila aluzine i dobacila mu cvee; zatim je prosula vodu iz vaze; na
kraju je zavitlala i vazu. Sva tri hica bila su pun pogodak. Vaza od tekog
kamena pogodila je Abrahama u levi lanak i slomila ga. Odneli su ga u
bolnicu, dok je onako mokar urlikao od bola, i posle toga vie nije
pokuavao da promeni njeno miljenje. Njihovi ivoti nastavili su da se
odvijaju odvojenim stazama.
Od te epizode s kamenom vazom, Abraham je poeo pomalo da hramlje.
Jad mu se urezao u svaku crtu lica, od jada su mu se opustili uglovi usana i
naruila lepota. Aurora je, za razliku od njega, i dalje cvetala. U njoj se raao
genije, koji joj je popunjavao prazno mesto u postelji, srce, utrobu. Osim
sopstvenog, nije oseala potrebu za ma ijim prisustvom.
Tokom ratnih godina uglavnom je izbivala iz Koina, najpre odlazei u duge
posete Bombaju, gde se upoznala, i zbliila, s Kekuom Modijem, Parsom koji
je poeo da trguje delima savremenih indijskih umetnika u ono doba ne
ba unosan posao iz svog doma na Kafovoj promenadi. opavi Abraham
je nije pratio na ovim putovanjima, a kada bi polazila od kue, opratala se

od njega uvek istim reima: Lepo, lepi Abi! Pripazi na skladite. I tako je u
njegovom odsustvu, daleko od njegovog osakaenog i pokunjenog izraza
lica, iz kojeg je izbijala nesnosna enja, Aurora Zogoibi izrasla u kolosalnu i
optepoznatu javnu linost, veliku lepoticu u sri nacionalnog pokreta,
boemku rasputene kose to stupa neustraivo uz Valabhaija Patela i Abula
Kalama Azada na elu njihovih povorki, poverenica a kako zli jezici
uporno tvrde, i ljubavnica Pandita Nehrua, njegova prijateljica nad
prijateljicama, koja e se kasnije s Edvinom Mauntbaten nadmetati za
njegovo srce. Gandidi nije imao poverenja u nju, Indira Gandi ju je
prezirala, a zbog hapenja 1942. posle rezolucije pod parolom Napustite
Indiju!, postala je nacionalna heroina. I Davaharlal Nehru je amio u
zatvoru, u Ahmadnagar Fortu, gde je u XV veku ratoborna princeza and
Bibi odolevala armadama Mogulskog carstva pa i samom velikom mogulu
Akbaru. Ljudi su poeli da priaju o Aurori Zogoibi kao o novoj and Bibi,
koja se usprotivila jednom drugaijem, ak i monijem carstvu, i njeno lice
poelo je svuda da se pojavljuje. Na zidnim slikarijama, kao karikatura u
novinama, tvoriteljka likova i sama je postala lik. Odleala je dve godine u
dehradunskom okrunom zatvoru. Izala je s dvadeset godina, potpuno bele
kose. Vratila se u Koin, preobraena u mit. Rei kojima ju je Abraham
doekao bile su: Skladite je u redu. Klimnula je glavom i vratila se svom
radu.
tota se izmenilo na ostrvu Kabral. Za vreme Aurorinog tamnovanja,
dugogodinji ljubavnik Airesa da Game, ovek nama poznat kao Princ
Henri Navigator, ozbiljno se razboleo. Ustanovljeno je da boluje od teko
izleivog oblika sifilisa, a ubrzo je postalo oito da se razboleo i Aires. Zbog
sifilitinog osipa koji mu je izbio po licu i telu nije smeo da naputa kuu;
usukao se i oi su mu upale, te je izgledao kao da je povrh svojih etrdeset
godina dobio jo barem dve decenije. Njegova ena Karmen, koja mu jo
odavno bee zapretila da e ga ubiti zbog neverstva, dola je da bdi kraj
njegovog uzglavlja. ta to uini od sebe, moj Ire, rekla mu je. Nee
valjda da mi umre, a? Okrenuo je glavu na jastuku i u njenim oima
proitao samo i iskljuivo saoseanje. Bolje da te dovedemo u red, rekla je.
S kim u, inae, igrati do kraja ivota? S tobom, i tu je kratko zastala i
pocrvenela, i tvojim Princem Henrijem.
Princu Henriju Navigatoru dali su zasebnu sobu u kui na ostrvu Kabral,
a tokom narednih meseci Karmen je, s neiscrpnom istrajnou, nadgledala
najbolje i najdiskretnije budui da su bili izdano plaeni specijaliste u

gradu koji su leili dvojicu bolesnika. Obojica su se polako oporavljali i

doao je dan kada je Airesu, koji je sedeo napolju u bati, u svilenom
kunom ogrtau, s buldogom Davaharlalom i pio sveu limetinu vodicu,
prila njegova ena i tihim glasom rekla da nema potrebe da se Princ Henri
iseljava. Previe je ratova protutnjalo ovom kuom i van nje, rekla mu je.
Hajde da barem mi sklopimo jedan trojni mir.
Sredinom 1945, Aurora Zogoibi postala je punoletna. Svoj dvadeset prvi
roendan proslavila je u Bombaju, bez Abrahama, na zabavi koju je u njenu
ast priredio Keku Modi i na koju je dola veina gradskih prvaka iz sveta
umetnosti i politike. U to vreme Englezi su oslobodili iz zatvora lanove
Kongresa, poto su na pomolu bili novi pregovori; i sam Nehru je bio puten
i poslao je Aurori dugo pismo iz kue Armsdel u Simli, izvinjavajui se to
nije doao na njenu proslavu. Glas mi je potpuno promukao, pisao je. Ne
mogu da shvatim zato privlaim toliko sveta. To prija, nesumnjivo, ali i
zamara, a esto i razdrauje. Ovde, u Simli, morao sam esto da izlazim na
balkon i verandu da me vide. Sumnjam da u ikada moi da izaem u
etnju, jer me gomila sveta stalno prati, osim u gluvo doba noi... Budi
zahvalna to sam te potedeo takvog doivljaja i ostao daleko. Za
roendanski poklon poslao joj je Hogbenovu knjigu Nauka za graanina i
matematika za milione, da obogati svoj umetniki duh i neim s druge
strane uma.
Odmah je uvalila knjigu Kekuu Modiju, prevrnuvi oima. Davahar se
zanosi tim kojetarijama. Ali ja sam jednostavna devojka.
A Flora Zogoibi? Bila je jo iva, ali je u poslednje vreme postala malko
udna. Jednoga dana, krajem jula, nali su je kako baulja po podu
Matanerijske sinagoge, na laktovima i kolenima, tvrdei da moe da vidi
budunost u plavim kineskim ploicama, i predskazala je da e ubrzo jednu
zemlju nedaleko od Kine progutati dinovske peurke ljudoderke. Starom
Moi Koenu pripao je tuan zadatak da je razrei njenih dunosti. Njegova
neaka Sara i dalje usedelica ula je za neku crkvu na obali mora u
Travankoru, koju su poeli da pohode duevno poremeeni ljudi svih vera,
jer se smatralo da ima mo da isceljuje ludilo; rekla je Moi da eli da
odvede Floru tamo, a svear je prihvatio da snosi sve trokove tog
putovanja.
Flora je provela prvi dan sedei u praini dvorita ispred udotvorne
crkve, povlaei suvarkom crte u praini, eretajui sa svojim nevidljivim

unukom, budui jo uvek nepostojeim. Drugog dana po dolasku, Sara je

ostavila Floru samu na jedan sat i otila da se proeta alom, posmatrajui
ribare kako dolaze i odlaze u svojim dugim uskim barkama. Kad se vratila, u
dvoritu je zatekla pakleni krkljanac. Jedan od bezumnika koji su se tu
iskupili izvrio je samoubistvo spaljivanjem, tako to se polio petrolejom u
podnoju kipa s Hristovim raspeem u prirodnoj veliini. Kada je kresnuo
kobnu ibicu, smrtonosni plameni hvu liznuo je rub suknje s cvetnim
dezenom neke starice, pa je i nju progutao plamen. Bila je to moja baka. Sara
je otpremila njen le kui, da bi je sahranili na jevrejskom groblju. Abraham
je ostao uz njen grob jo dugo posle sahrane, a kad ga je Sara Koen uhvatila
za ruku, nije uzmakao.
Nekoliko dana kasnije, dinovski peurkasti oblak prodrao je japanski
grad Hiroimu, a poto je uo ovu vest, svearu Moi Koenu grunue vrele,
gorke suze.
Koinski Jevreji sada su mahom nestali. Ostalo ih je manje od pedeset, a
mladi su otili u Izrael. To je poslednje pokolenje; dogovoreno je da brigu o
sinagogi preuzme drava Kerala i da je dri kao muzej. Poslednje neenje,
usedelice bez zuba i deca sede na suncu po matanerijskim uliicama. I ovo
izumiranje treba oplakati: ne kao istrebljenje, kakvo se deava u nekim
drugim krajevima, ve kao kraj jedne prie koja je, eto, ekala dve hiljade
godina da bude ispriana.
Krajem 1945. Aurora i Abraham otili su iz Koina i kupili dugaku
prizemnu kuu s verandom meu tamarindima, platanima i hlebnim
drvetima na padini Malabarskog brda u Bombaju, s vrtom koji se sputa u
strmim terasama i gleda na plau aupati, Bek Bej i Priobalni put. Koin je
ionako odradio svoje, razmiljao je Abraham. Strogo s poslovne take
gledita, ovaj potez i te kako ima smisla. Ostavio je oveka od poverenja da
rukovodi poslovima dole, na jugu, a odlazio je i sam narednih godina u
redovne obilaske. Aurori nisu bili potrebni racionalni razlozi. Na dan kad su
se uselili, otila je do vidikovca, gde su se terase vrtova zavravale
vrtoglavim obruavanjem ka crnim liticama i uzburkanom moru; koliko god
je grlo nosi, radosnim krikom je nadjaala umor borova.
Abraham je skrueno ekao nekoliko koraka iza nje, ruku sklopljenih pred
sobom, i izgledao je ba kao onaj nekadanji deurni poslovoa. Nadam se
da e se novi lokalitet pokazati blagotvornim za tvoje stvaralake procese,
rekao je bolno zvanino. Aurora mu je pritrala i bacila mu se u zagrljaj.

Ti bi stvaralake procese, je li?, uskliknula je, pogledavi ga kako ga nije

gledala ve godinama. E pa, gospodine moj, idemo unutra da stvaramo.

II

MALABARSKA MASALA

9
Jednom godinje, moja majka Aurora Zogoibi poelela bi da se igrom
uzdigne iznad bogova. Jednom godinje, bogovi su dolazili na plau
aupati da se okupaju u musavom moru; na hiljade trbuastih idola,
papirnatih idola boanstva s glavom slona Ganee ili Ganpatija Bape, tiskaju
se ka vodi jaui na pacovima od papira jer, kao to je poznato, indijski
pacovi nose i bogove, a ne samo zaraze. Neki od ovih kljovorepatih
tandema bili su tako sitni da su ih ljudi mogli nositi na ramenima, ili u
naruju; drugi su bili kao omanje palate, pa ih je na stotine sledbenika vuklo
na drvenim taljigama ogromnih tokova. Bilo je tu, pored ostalog, mnotvo
pleuih Ganea, i Aurora se nadmetala upravo s ovim teturavim
Ganpatijima,
ljubavlju
rukovoenim
i
otromboljenih
stomaka,
suprotstavljajui se svojim bezbonikim okretima ivahnom cupkanju u
beskraj umnoenog boanstva. Jednom godinje, nebo su prekrivali kolor
deluks oblaci: ruiasti i ljubiasti, grimizni i skerletni, afranasti i zeleni; ti
napraeni oblaci, poprskani pucaljkama s recikliranim insekticidom, ili
dolebdeli iz nekog grozda balona to promie nebom, visili su u vazduhu
iznad boanstava ne kao aurora borealis, ve bombajalis, to bi rekao
slikar Vasko Miranda. A nebu pod oblake, iznad rulje i bogova, iz godine u
godinu i tako etrdeset jednu zaredom neustraiva povrh strmoglavih
bedema naeg bungalova na Malabarskom brdu, koje je, iz neke jetke
pakosti ili izopaenosti, poto-poto navalila da nazove Elefanta, vrtela se i
bezmalo boanska figura nae line Aurore Bombajalis, u haljinama
ukraenim niskama ogledalaca zaslepljujuih boja, ija je rasko
nadmaivala ak i praznino nebo i njegove visee vrtove paperjastih boja.
Pobelele kose uzvijorene oko glave u dugim, s raspomamljenim usklicima
(O, proroanski prerano osedela koso mojih predaka!), obnaenog trbuha,
ne kao u stare kembave babe, ve gipkog kao u make, bosih nogu to
topu dok joj sa glenjeva zveckaju srebrne grivne sa zvoniima, zabacujui
vrat s jedne na drugu stranu i iskazujui rukama nepojmljivo mnotvo svega
i svaega, velika slikarka prkosila je plesom, kroz ples je iskazivala svoj
prezir prema izopaenosti ljudskog roda, koja je dovodila ovu grdnu rulju
na rub pogibeljnog stampeda, samo da bi istovarili svoje lutkice u onu
barutinu, kako je, onako u neverici, sve podiui oi ka nebu i krivei usta,
volela da se naruga.

Ljudska izopaenost nadilazi ljudsko junatvo cin-cilin!

kukaviluk trup-trup-trup! i umetnost, izjavljivala je moja razigrana
majka. Jer svako od njih ima svoju granicu, crtu preko koje radi njih ne
bismo kroili dalje; ali izopaenost ne zna za granice, njoj kraj niko pronaao
nije. Koliko god danas bila razuzdana, sutra e se jo vie pomamiti.
Kao da je htela da dokae kako veruje u viestruku mo izopaenog,
Aurora je zbog svog plesa s godinama postala glavna atrakcija zbivanja kog
se gnuala, deo onoga protiv ega je igrala. Mase posveenika su pogreno
ali nepopravljivo u njenim uskovitlanim (i bezbonim) suknjama videle,
kao u ogledalu, svoju pobonost; nalazili su, kanda, da i ona slavi njihovog
boga. Ganpati Bappa niorya, zapevali bi poskakujui, sred tretanja jeftinih
truba, dinovskih koljki i dobovanja od opijata ubrzanih doboara, oiju
belih poput j aj a i usta prepunih bogougodnih novanica vernika, a to su
vie prezir i poruga izvijali iz plesa legendarne dame odozgo, sa njenog
kamenitog zida, to je vie zamiljala da se uzdigla iznad svega, to ju je
svetina udnije upijala odozdo, ka sebi, ne doivljavajui je kao buntovnicu
ve kao hramsku igraicu: ne kamdiju, ve kao zaluenicu boju.
(Kao to emo videti, Abrahamu Zogoibiju e hramske igraice posluiti u
druge svrhe.)
Jednom sam je, usred porodine svae, onako besan podsetio na sve one
novinske izvetaje koji su je poistoveivali s ovom svetkovinom. U to vreme,
roendan Ganea postao je povod mladim bandoglavcima stegnutih pesnica
i s trakama boje afrana oko glava da se pobedniki razmeu hinduistikim
fundamentalizmom, a nahukali su ih politikanti i demagozi iz Mumbajske
osovine, kao to je Raman Filding, poznatiji kao Menduk (abac). Sada nisi
vie samo turistika atrakcija, bocnuo sam je. Postala si i reklama za
program ulepavanja. Ova MO akcija privlanog naziva podrazumevala je,
jednostavno reeno, uklanjanje sirotinje s gradskih ulica; ali pancir Aurore
Zogoibi bio je odve vrst da bi ga probila jedna tako neotesana strelica.
Misli da mene moe da satre pritisak oloa?, dreknula je oholo. Misli
da moe da me oblati tvoja crna jeziina? Marim ti ja za to smuti pa prospi
baljezganje! Ja sam se lino digla na mnogo veeg protivnika: na ivu Kralja
Plesa glavom, da, da, i na njegovo nosato sveto plesno derite godinama ih
ja ve potiskujem s pozornice svojim plesom. Gledaj samo, crni sine. Moda
e ak i ti nauiti da zakovitla kovitlac, da zauragani uragan nego ta!
Da igrom prizove oluju! Grmljavina se, kao na njen znak, zaorila nad
naim glavama. Teka kia samo to nije ljuljnula s neba.

etrdeset jednu godinu plesala je na Ganpatijev dan: plesala je ne hajui

za opasnost, ni na tren ne gledajui dole, prema strpljivim, koljem obraslim
gromadama, koje su krgutale pod njom nalik na crne zube. Kada je prvi put
izala iz Elefante u punom sjaju i otpoela piruete na rubu litice, sam
Davaharlal Nehru doao je da je moli da se okane orava posla. To je bilo
odmah posle mornarikog trajka protiv Engleza u Bombajskoj luci, kad je
obustava rada proglaena u znak podrke u celom gradu okonana na
zajedniki zahtev Gandidija i Valabhaija Patela, te Aurora nije mogla da
obuzda svoju aoku. Panditdi, Kongres se uvek utronja pred radikalnim
potezima. Ovde nee moi da nametnu polovina reenja. Kad je nastavio
da je moli i kumi, postavila mu je uslov: sii e samo ako joj izdeklamuje
napamet celog Mora i drvodelju, to je on, na sveopte divljenje, i uinio.
Dok joj je pomagao da sie sa vrtoglave balustrade, rekao je: trajk je bio
komplikovana stvar.
O trajku imam svoje miljenje, odbrusila mu je. Nego, da ujem, ta
ima da mi kae o pesmi. A Nehru je na to pocrveneo do uiju i progutao
knedlu.
Tuna je to pesma, rekao je posle kratke stanke, jer su ostrige tako
mlade; to je, moglo bi se rei, pesma o prodiranju dece.
Svi mi prodiremo decu, odvratila je moja majka. To je bilo deset
godina pre mog roenja. Ako ne tuu, onda svoju roenu.
Imala nas je etvoro. Inu, Mini, Minu i Mavra: obrok od etiri jela jamano
arobna jer, koliko god esto i obilato da ih je trpala u usta, hrane kao da
nikada nije ponestajalo.
Za etiri decenije, najela se do mile volje. A onda se, pleui Ganpatijev
ples po etrdeset drugi put u ezdeset treoj godini, strmoglavila. Tanuni,
balavi talas zapljusnuo joj je telo, a crne eljusti dale su se na posao. Iako je
ona tada jo bila moja majka, ja joj, meutim, vie nisam bio sin.
Kod kapije na ulazu u Elefantu stajao je ovek s drvenom nogom, oslonjen o
taku. Ako zatvorim oi, jo i sad ga jasno vidim: taj prosti Petar kod kapije
zemaljskog raja, koji je postao moj polovni Vergilije, odveo me je dole, u
pakao u pakleni velegrad, carstvo Sotonino, na mranu stranu, iza
ogledala, zlog blizanca mog rodnog i zlatnog grada: ne Dolinog, ve
Nedolinog Bombaja. Voljeni jednonogi uvaru! Moji roditelji su ga na svom
nemutom i izopaenom argonu nazvali Lambadan Candivala. (Kao da ih
je zarazila navika Airesa da Game da celom svetu priiva nadimke!) U ono

doba, mnogo vie ljudi shvatilo bi ovu meujeziku poalicu: lamba

dugonja; jan zvui kao Don, chandi srebro. Dugi Don Silver-mome,
zastraujue kosmatog lica, ali doslovno i preneseno krezub kao na dan kad
se rodio, to mulja pan meu desnima, crvenim od betela ili krvi. Na
kuni gusar, nazvala ga je Aurora i, naravno, pogaate, uz njega je iao i
zeleni papagaj Tota, potkresanih krila, koji je s njegovog ramena kretao
svakojake prostakluke. Moja majka, perfekcionista u svemu, udesila je da se
nabavi ptica; inae se ne bi smirila.
Kakav mi je to gusar ako nema papagaja?, pitala se ona, izvijajui obrve
u luk i okreui desnom rukom kao da se maila neke nevidljive brave na
vratima; da bi dodala, veselo, i na optu bruku i sramotu (jer nije red da se
zbijaju nepriline ale na Mahatmin raun): To bi bilo ko da ima
oveuljka bez krpe oko bedara. Upinjala se da naui papagaja gusarskom
govoru, ali to je bila tvrdoglava matora bombajska ptiurina. Dukati
osmaci! Dukati osmaci!, kretala je moja majka, ali je njen uenik uporno
odolevao u svojoj utljivoj pobuni. Meutim, posle niza godina ovakvog
mrcvarenja, Tota je popustio i prasnuo ozlojeeno: Peesay safd hathi!
Ova upeatljiva izjava, koja bi se mogla priblino prevesti kao smrskani beli
slonovi, postala je tvrda porodina zakletva. Nisam lino prisustvovao
poslednjem plesu Aurore Zogoibi, ali mnogi koji su se zatekli na licu mesta
kasnije su posvedoili da se velianstvena papagajska kletva otegla za njom,
diminuendo, kad se poput olovnog viska obruila u propast: Oooooaaa...
smrskani beli slonovi!, kriknula je moja majka pre nego to je tresnula o
stenje. Tik do njenog lea, doplutala na talasima, nala se slomljena figura
Razigranog Ganee. To svakako nije bilo ono emu je stremila.
Totine rei ostavile su duboki trag i na Lambadana andivalu, jer su i
njemu kao i mnogima od nas glavom tutnjali slonovi; kad je papagaj
progovorio, Lamba je na svom ramenu prepoznao prisustvo srodne due, i
od tada je otvorio srce na mahove proroanskoj, ali mnogo ee utljivoj i
(istini za volju) plahovitoj i dozlaboga gadnoj ptiurini.
O kakvim je ostrvima s blagom sanjao na opapagajeni gusar? Poglavito i
najee, priao je o pravoj Elefanti. Za decu Zogoibijevih, odgajenu u duhu
koji je iskljuivao ak i mogunost privienja, ostrvo Elefanta nije bilo
bogzna ta, samo najobinija brdovita gromada u luci. Pre Nezavisnosti
pre Ine, Mini i Mine mogli ste da odete tamo brodiem ako ste bili eljni
da prkosite moguim susretima sa zmijama i tome slino; dok sam ja prispeo
na ovaj svet, ostrvo je ve odavno bilo kultivisano, a od Kapije Indije polazili

su redovni izleti motornim amcima. Moje tri starije sestre tamo su se samo
dosaivale. Tako je i mojoj detinjoj malenkosti, uurenoj kraj Lambadana
na popodnevnoj pripeci, Elefanta bila sve samo ne ostrvo iz mate; ali je za
Lambadana, dok mi je priao o njemu, ono bilo prava zemlja dembelija.
Nekada su ovde iveli slonokraljevi, mali, rekao mi je u poverenju.
Hajde, ta misli, zato boga Ganeu toliko vole u Bombaj-gradu? Zato to
su u vreme pre dolaska ljudi-slonovi carevali na prestolju i raspravljali o
filozofiji, a dvorili su ih majmuni. Pria se da su ljudi, kad su prvi put doli
na ostrvo Elefantu posle pada slonova, naili na statue mamuta vie od
Kutub minareta u Delhiju, pa su se toliko prepali da su ih sve porazbijali.
Jeste, ljudi su zatrli spomen na velike slonove, ali meu nama jo ima onih
koji ih nisu zaboravili. Tamo gore, u brdima Elefante, ima jedno mesto gde
su sahranjivali svoje mrtve. Nisu? Vrti glavicom? Vidi li ti, Toto, on nama
ne veruje. Neka te, neka, mali. elo se mrti? E, onda pogledaj ovo.
I tu je, uz silnu papagajsku graju, izvukao a ta drugo, ta drugo, o srce
moje boleivo? guvu jeftine hartije koja, to je ak i mali Mavro mogao da
primeti, nije bila ni najmanje stara. Radilo se, dabome, o mapi.
Jedan veliki slon, moda ba onaj Veliki Slon, jo se krije tamo, mali. Ja
sam video ta sam video! ta misli, ko mi je odgrizao nogu? A onda me je,
u svojoj uzvienosti i preziru, pustio da odbauljam, krvarei, nizbrdo kroz
dunglu, do mog amia. ta sve nisam video! Dragulje on uva, mali,
blago vee i od samog kneza hajderabadskog.
Lambadan se privikao na gusarske fantazije koje smo mu dodelili poto
se, naravno, moja mati, koja je sve uvek i svakome morala da objasni,
postarala da mu utuvi znaenje nadimka i time je sazdao sopstveni san.
Svoju Elefantu za Aurorinu Elefantu, u koju je, kako su promicale godine,
izgleda, sve usrdnije verovao. I ne znajui, preplitao se s legendama Da
Gama Zogoibijevih, u ijoj su sri leali skriveni koveii sa dragim
kamenjem. I tako je masala s Malabarskog primorja dobila jo bajkovitijeg
parnjaka na Malabarskom brdu, to je moda bilo i neizbeno jer, bez obzira
na to kakva se papreno zainjena dogaanja odvijaju ili su se odvijala u
Koinu, ovaj na dinovski kosmopolis ipak je bio i ostao Glavno Stecite
svih ovakvih zabavljaa, i najpomamnije prie, pripovesti najsonije i
najbezonije, najdreavije i najkriavije, ni cvonjka a kamoli groa vredne,
krue upravo naim ulicama. U Bombaju ivite smodeni u ovoj ludoj masi,
zaglueni ste njegovim tretavim rogovima izobilja i poput porodinih
likova na Aurorinim zidnim slikarijama na ostrvu Kabral vaa lina pria

mora sebi da prokri put kroz tu gungulu. A to je bilo upravo potaman

Aurori Zogoibi; nikada nije bila za miran ivot, usisavala je vrele zadahe
grada, laptala njegove ljute sosove, prodirala jela u jednom zalogaju.
Aurora je sebe poela da smatra gusarkom, gradskom kraljicom van zakona.
U ovoj kui vije se gusarska zastava, isticala je neprestano, izazivajui kod
sopstvene dece smutnju i pometnju. Dala je svom krojau da joj jednu zaista
i saije i okaila je kod vratara. Trk ovamo, gosn Lambadane! Dii je na
jarbol, pa da vidimo ko e je sve pozdraviti.
Ja ipak nisam salutirao Aurorinoj mrtvakoj glavi s ukrtenim kostima; u
ono doba, nisam bio nimalo gusarski nastrojen. Uostalom, znao sam kako je
Lambadan zaista izgubio nogu.
Najpre da kaem da su u ono vreme ljudi mnogo lake ostajali bez ruku i
nogu. Barjaci britanske vlasti visili su nad zemljom poput traka lepljivog
papira za muve, a u nastojanju da se iskobeljamo iz zagrljaja tih kobnih
zastava, mi muve ako smem da kaem mi, iako je to vreme pre mog
roenja esto smo ostavljali noge ili krila za sobom, jer smo vie voleli da
budemo slobodni nego da budemo itavi. Dakako, sada kad lepljivi papir
predstavlja davnu prolost, nalazimo naine da izgubimo udove u borbi
protiv jednako ubojitih, jednako zastarelih i jednako lepljivih materijala koje
smo sami smislili. Dosta vie; sklanjaj mi tu sklepanu govornicu! Iskljuuj
taj megafon i miruj, ti prste moj, to si se pretei razmahao! Elem, idemo
dalje: drugi sutinski podatak u vezi sa Lambadanovom nogom odnosi se
na zavesice koje su krasile majine prozore: dakle, hou da kaem da su
zeleno-zlatne zavesice bile stalno navuene na zadnjem staklu i bonim
prozorima njenog amerikog automobila...
Februara 1946, kada se Bombaj, taj superepski igrani film od grada, preko
noi preobrazio u nepokretnu sliku usled velikih trajkova pomoraca i
kopnenih pacova, kad brodovi nisu isplovljavali, elik se nije lio, tekstilni
razboji nisu ni tkali ni preli, a u filmskim studijima nije bilo ni slike ni tona
Aurora je, u dvadeset prvoj godini, krenula da zuji po paralisanom gradu u
svom uvenom zavesicama zastrtom bjuiku, usmeravajui svog vozaa
Hanumana u samo srce zbivanja, ili, bolje rei, tog sveopteg nezbivanja,
izlazei iz kola pred fabrikim kapijama i brodogradilitima, usuujui se da
sasvim sama zae u srce sirotinjskog Daravija, u brloge Dobi Talaa, u kojima
se toi rum, i u neonske jazbine naslade na Foklandskom putu, naoruana
samo sklopivom crvenom stoliicom i blokom za crtanje. Rasklopivi i jedno

i drugo, bacala se na hvatanje istorije ugljem. Ne osvrite se na mene,

zapovedila bi zaprepaenim trajkaima koje je na brzu ruku skicirala dok
su deparili, kurvali se i pijanili. Ja sam tu, eto, tako, u prolazu; kao guter
na zidu; ili ako ba hoete, kao lovac na mrave.
Luda ena, iuavao se Abraham Zogoibi posle mnogo godina, ta
tvoja majka, deko moj. Luda ko majmunica u kronji majmunovca. Bog
sveti zna ta li se njoj motalo po glavi. ak ni u Bombaju nije bila sitnica da
ene bez pratnje sede posred ulice i bulje ljudima u lice, da se zapute u
kockarske brloge po ozloglaenim etvrtima samo da bi izvukle blok za
portretisanje. A mravolovac je, samo da te podsetim, naziv za avionsku
bombu.
Nije bila ala. Krni luki radnici sa po zlatnim zubom optuivali su je da
hoe da im ukrade due, doslovno ih iscrtavajui iz njihovih tela, a trajkai
iz eliana podozrevali su da bi njen skriveni identitet mogao imati veze s
policijom ili dounicima. Ve i sama udnovatost umetnikog poziva
dovodila je u pitanje njen lik; kao to svuda biva, kao to je oduvek bilo, a
moda e uvek i biti. Uspela je da prevazie sve ovo, i jo vie; kokanja,
opasnost od seksualnog napastvovanja, fizike pretnje bivale su zbrisane
jedna za drugom pred tim ravnodunim, nepopustljivim i netreminim
pogledom. Moja majka je oduvek posedovala okultnu mo da postane
nevidljiva dok se bavila svojim radom. Sa dugom sedom kosom spletenom u
punu, odevena u jeftinu haljinu cvetnog dezena sa Krofordske pijace, tiho i
nepopustljivo vraala se iz dana u dan odabranim prizorima, a arolija je
malo-pomalo poela da deluje, ljudi su prestali da je primeuju; zaboravili
su da je to ona velika dama koja je izlazila iz kola veih od kue, koja su ak
imala i zavesice na prozorima, i to je omoguilo njihovim ivotnim istinama
da im se vrate na lica, i zato je ugalj u njenim lepravim prstima bio u stanju
da uhvati mnogo ta: gloenja goliave dece koja se ukaju po licu kraj
pumpe za vodu, ispred zgradurina sa sobama za izdavanje; osedeli oaj
dokonih radnika koji pue rukom smotan duvan na stepenicama pred
vratima zabravljenih apoteka; utihnule fabrike; oseaj da krv navrla u oi
samo to nije iknula i preplavila ulice; ilavost ena u sarijima prebaenim
preko glava, uurenih oko malih plinskih primusa po sirotinjskim
krovinjarama, gde se ivot odvija na poinku, dok pokuavaju da ni iz ega
stvore obrok; izbezumljenost u oima policajaca opremljenih bambusovim
palicama, koji strahuju da e ih ubrzo, jednog dana, kad stigne sloboda,
smatrati produenom rukom tlaitelja; uzavrelu napetost mornara trajkaa

pred kapijama brodogradilita, ponos kao u deteta to je neto skrivilo na

njihovim licima dok vau leblebije na Apolo Banderu i zure u nepokretne
brodove s kojih se vijore crvene zastave, slavei revoluciju dok miruju
ukotvljeni u luci; brodolomnu nadmenost engleskih inovnika ija je mo
jenjavala poput oseke, u talasima, ostavljajui ih nasukane, a od njihove
stare nepobedivosti ostaju samo koopernost i poza, rite imperijalnog ruha;
a ispod svega toga provlaio se njen lini oseaj nepodesnosti sveta,
nemogunost da se ivi prema sopstvenim oekivanjima, tako da su se u
njenom razoaranju u stvarnost, kivnosti zbog sopstvene promaenosti,
ogledala istovetna oseanja njenih likova, zbog ega njeni crtei nisu
predstavljali puki zapis, ve su nosili i lini peat, sa vratolomnom estinom
linije koja poseduje silinu telesnog nasrtaja.
Keku Modi je bre-bolje unajmio jednu salu nedaleko od tvrave i izloio
ove crtee, koji su postali poznati kao njene ipkali ili Guterske slike,
jer ih na Modijev predlog slike su bile izrazito prevratnike, potpuno
naklonjene trajku, te stoga izazov britanskoj vlasti Aurora nije
potpisivala, ve je u ugao svakog crtea ucrtavala siunog gutera. Sam
Keku pomirio se sa mogunou hapenja, bio je spreman da drage volje
pokusa ono to je Aurora zakuvala (budui da ga je potpuno opinila jo
prilikom prvog susreta), a kad se to nije desilo kada su sami Englezi
odluili da se na izlobu i ne osvrnu u tome je video novi znak koji je
ukazivao da ne bledi samo njihova mo, ve i volja. Visok, bledunjav,
nezgrapan i velianstveno kratkovid, s okruglim naoarima ija su stakla
bila tako debela da ih maltene ne bi moglo ni tane probiti, ushodao se goredole po ipkali izlobi oekujui hapenje do kojeg nikad nije dolo,
poteui suvie esto iz termosa nedunog izgleda, koji je napunio jeftinim
rumom boje jakog aja, saleui posetioce izlobe da bi nairoko i preko
svake mere priao o neminovnom kraju Imperije. Abraham Zogoibi koji je
jednog popodneva doao na izlobu sam, bez Aurorinog znanja imao je
drugaije miljenje. Vi umetnici, rekao je Keku. Uvek ste tako vrsto
ubeeni u svoj uticaj. Otkad to mase dolaze na ovakve izlobe? A to se tie
Engleza, samo da vas obavestim, njihov problem trenutno nisu slike.
Aurora se izvesno vreme ponosila svojim pseudonimom, jer je od sebe
stvorila upravo ono to je elela gutera na zidu istorije, to gleda i gleda,
netremice; ali kada su se oko njenog pionirskog rada narojili sledbenici,
kada su drugi mladi umetnici poeli da belee javna dogaanja, pa se ak
prozvali i ipkalistima, moja majka se, na sebi svojstven nain, javno odrekla

svojih sledbenika. U novinskom lanku pod naslovom Ja sam Guter,

priznala je svojih ruku delo, izazivajui Engleze da se okome na nju (to ovi
nisu uinili), s prezirom odbacujui svoje podraavaoce kao karikaturiste i
fotografe.
Visokom stilu nema ta da se zameri, rekao je moj otac tim povodom
pod stare dane, prebirajui po seanjima. Ali onda mora da se pomiri sa
ivotom samotnjaka.
Kada je Aurora Zogoibi ula da je rukovodstvo Kongresa ubedilo Pomorski
trajkaki odbor da opozove obustavu rada, i da je sazvalo sastanak s
mornarima kako bi im naredilo da se vrate na posao, njeno razoaranje u
svet kao takav prevrilo je svaku meru. Bez razmiljanja, ne ekajui na
vozaa Hanumana, uskoila je u zavesicama zastrti bjuik i uputila se ka
pomorskoj bazi. Kada je stigla do Avganske crkve kod vojne baze u Kolabi,
mehuri njene neranjivosti se raspukao, pa je poela da se pita koliko je
mudro to se otisnula tako sama. Put ka bazi vrveo je od poraenih mornara,
ojaenih mladia u lepim uniformama i u gadnom raspoloenju, mladia
koji su se bezvoljno vrteli naokolo, nalik na opalo lie. Vrane su podrugljivo
graktale u kronjama platana; jedan mornar dograbio je kamenicu i zavitlao
je u graju. Crna oblija prezrivo su prhnula, obletela krug, sletela i nastavila
da se izruguju. Policajci u kratkim pantalonama domunavali su se
zabrinuto u grupicama, kao deca koja strepe od kazne, pa je ak i moja
majka poela da uvia kako ovo ba i nije mesto za jednu damu s crtaim
blokom i stolicom na sklapanje, da i ne pominjemo bletavi bjuik lien ak i
zatitnikog prisustva ofera. Bilo je vrelo, sparno i zlokobno popodne. Deji
zmaj boje jorgovana, ija je uzica preseena u nekoj drugoj izgubljenoj bici,
tuno je ponirao s neba.
Aurora nije morala da otvara prozor kako bi pitala mornare ta im je na
umu, jer su je morile iste misli da se Kongres poneo kao gomila ljigavaca i
ankoliza; da su Englezi ak i sada, kad su bili suvie nesigurni u vojsku da
bi je poslali na mornare, morali biti sigurni da e ih kongresovci potedeti
tog truda. Kad se mase stvarno dignu, pomislila je, gazde podviju repove.
Tamnopute gazde, bledolike gazde, doe mu na isto. Nai su se prepali od
trajka isto koliko i njihovi. I Aurora je bila u buntovnikom raspoloenju;
ali ona nije bila mornar i znala je da e ovim gnevnim momcima izgledati
kao bogata kuka u skupim kolima a moda i kao neprijatelj.
Turobno i besciljno gomilanje svetine prisililo ju je da uspori bjuik na

brzinu hoda, a kada je, pokretom iji je hitri nehat prikrivao zastraujuu
snagu, jedan namrteni mladi div uvrnuo hromirano postolje bjuikovog
retrovizora, tako da je ostalo da se beskorisno klati s kola, visei poput
slomljenog uda, osetila je kako joj je srce zatoptalo i zakljuila da je vreme
da se izgubi. Poto nije imala kud da se okrene, krenula je unazad; ali tek
kad je pritisla gas, shvatila je da bez retrovizora ne moe da vidi iza sebe
zbog zeleno-zlatnih zavesa, niti da su neki mornari, u znak krajnjeg prkosa,
reili da posedaju po putu, i da je, zahvaljujui narastajuim damarima
usplahirenosti koji su je preplavili, ubrzala vie nego to je htela i krenula
brzo, prebrzo.
Zakoivi, osetila je da su kola blago odskoila.
Retke su prie u kojima Aurora Zogoibi gubi glavu, ali ovo je ba takva
pripovest: osetivi trzaj, moja uasnuta majka, koja je u asu shvatila da je
neko u znak protesta sedeo tano iza njenih kola, urno prebacuje bjuik u
prvu brzinu. Kola su poskoila napred za metar-dva, pregazivi tako, uz
odskok, mornarovu ispruenu i povreenu nogu i po drugi put. U tom
trenutku, nekoliko policajaca se, vitlajui palicama i duvajui u pitaljke,
stutilo ka bjuiku, a Aurora, sada ve kao u runom snu, pokrenuta nekim
izmetenim oseanjem krivice i eljom da pobegne, ponovo je naglo
poterala kola unazad. Tako su i po trei put poskoila, mada sada manje
nego prva dva puta. Iza nje su se podigli gnevni povici, a ona, potpuno
izbaena iz koloseka itavom situacijom, ponovo je nagazila napred,
reagujui na uzvike jedva da je i osetila etvrti odskok i udarila je barem
jednog policajca pravo u lea. U tom asu bjuik se smilovao i stao.
Jo dok sam kao deak sluao ovu priu, bila mi je prava zagonetka, a to
me i danas buni, kako je, doslovce presekavi oveka nadvoje, uspela odatle
da izvue ivu glavu. Svaki put kad bi o tome priala, sama Aurora imala je
neko novo objanjenje, pripisivala je svoje izbavljenje as izgubljenosti onih
nesrenih mornara, as ostatku pomorske discipline, koja ih je spreavala da
se pretvore u rulju spremnu za lin, ili pak vitetvu i oseaju za hijerarhiju,
koji su uroeni Indijcima, to ih je spreilo da povrede damu, pogotovo ne
tako veliku. Ili je, opet, tako ispalo zbog njene duboke i iskrene brige tu
nije bilo visokog stila! za povreenog jadnika, ija je noga poprimila
neprijatnu slinost s njenim rasklimanim retrovizorom; ili zbog brzine i
navike da zapoveda, s kojom je naloila da ga pokupe i smeste na zadnje
sedite bjuika, gde ga je zeleno-zlatno platno zatitilo od ljutitih pogleda,
dok je ona objanjavala okupljenom mnotvu da povreenog treba prevesti,

a njeno vozilo je slobodno i najprikladnije. Istina je, zapravo, da ni ona sama

nije imala pojma zato ju je potedela ta sve opasnija gomila. Tek je u svojim
mranim trenucima moda bila najblia istini, priznajui da ju je spasla
slava; jer njen lik se i dalje nalazio ba svuda, a njeno prelepo mlado lice s
dugom sedom kosom nije bilo teko prepoznati. Porui svojim prijateljima
iz Kongresa da su nas izneverili, viknuo je neko, a ona je odgovorila: I
hou!, i onda su joj napravili prolaz. (Nekoliko meseci kasnije, dok je
pravila piruete na bedemima svog doma, odrala je re i zavrljaila
Davaharlalu Nehruu istinu pravo u lice. Ubrzo potom, Mauntbatenova je
dola u Indiju, i Nehru i Edvina su se zaljubili. Hou li otii predaleko ako
pretpostavim da se Panditdi udaljio od Aurore jer mu je, bez dlake na
jeziku, skresala u brk ta misli o velikom pomorskom trajku i zbliio se, po
svemu sudei, s manje svadljivom damom poslednjeg vicekralja?)
Verzija koju mi je ispriao Abraham onaj isti Abraham koji se zarekao
da e uvek paziti na nju bila je drugaija. Poverio mi je ovu priu mnogo
nakon njene smrti. U ono vreme imao sam vrhunski tim koji ju je u potaji
pratio uh, to nas je veselo navozala! Ne kaem da je bilo ba teko uvati
tvoju blesavu mamu kad se uputala u te svoje vratolomne pustolovine, ali
sam uvek morao da budem na oprezu. Gde god bi se njen bjuik pojavio,
moji momci bili su tu. Kako sam mogao da joj kaem? Da je znala, istresla bi
me iz gaa.
Teko mi je, posle svih ovih godina, da odluim kome da poverujem.
Kako je Abraham mogao znati da e Aurora odjuriti onako napreac?
- Ali moda treba sumnjati u njenu verziju moda, na kraju krajeva, ona
i nije otila tek tako, navrat-nanos? Stara muka ivotopisaca: ak i kad
priaju prie iz sopstvenog ivota, ljudi svejedno ulepavaju injenice,
prerauju pripovesti ili ih naprosto izmiljaju. Aurori je bio potreban privid
nezavisnosti i njena verzija je nastala iz te elje, ba kao to je Abrahamova
poticala iz njegove potrebe da svakog navede na zakljuak da mene navede
na zakljuak kako je njena sigurnost bila u njegovim rukama. Kod ovakvih
pria istina uvek lei vie u onome to otkrivaju o srcima glavnih junaka
nego o njihovim delima. U sluaju obogaljenog mornara, ipak, istinu je
daleko lake ustanoviti: nesrenik je zaista ostao bez noge.
Dovela ga je kui i promenila mu ivot. Unizila ga je, oduzevi mu nogu, a
samim tim i budunost u mornarici; a onda je dala sve od sebe da ga ponovo
uzdigne, podarivi mu novu uniformu, novi posao, novu nogu, nov

identitet, a povrh svega, jo i dangrizavog papagaja. Upropastila mu je

ivot, ali ga je spasla onog najgoreg, ivota u bedi, prosjakog tapa,
posledica takve propasti. On se zbog toga u nju zaljubio, ta bi drugo; po
njenoj elji, postao je Lambadan andivala, a neverovatnim pripovestima o
slonovima na svoj nain joj je iskazivao ljubav, neostvarljivu, psee odanu
ljubav roba prema kraljici, nad kojom se zgraavala naa namorasta i
koata aja i kuepaziteljka gospoica Daja He, koja mu je postala nevesta i
emer njegovog ivota. U, bre!, korila ga je ona. to, bre, ne krene na
mar soli, ali da ne stane kad stigne do mora!
Lambadan na Aurorinoj kapiji, na Kapiji praskozorja, kako ju je zvao
Vasko Miranda uvao je svoju gospodaricu od surovog spoljanjeg sveta,
ali je, u neku ruku, i druge titio od nje. Niko nije mogao da ue dok on ne
bi saznao kojim je poslom doao; ali Lamba je stavio sebi u dunost i da
posetiocima dodeli pokoji koristan savet. Danas priajte samo neno,
rekao bi im. Danas joj je glava prepuna apata. Ili: Mrane misli su je
skolile. Ispriajte joj neki dobar vic. Ovako unapred upozoreni, majini
gosti mogli su (ako su samo bili dovoljno mudri da se dre Lambadanovih
preporuka) da izbegnu erupcije supernove i njene legendarne i nadasve
umetnike jarosti.
Moja majka Aurora Zogoibi bila je suvie jarka zvezda; ako suvie gledate u
nju, oslepeete. ak i sada, u seanjima, ona zasenjuje, i mora se zaobilaziti
sve okolo-naokolo. Moemo je sagledati posredno, preko uticaja koji je
imala na druge preko zatamnjivanja sjaja drugih ljudi, preko sile njene
gravitacije koja nam je redom uskraivala svaku nadu da emo joj umai,
preko rastoenih orbita onih koji su bili suvie slabi da joj se odupru, koji su
se survavali ka njenom suncu i njegovom pohlepnom ognju. Eh, mrtvi,
nedovreni, beskrajno dovravajui mrtvi; kako je samo duga, kako bogata
njihova pria. Mi ivi moramo pronai sebi kakvo-takvo mesto uz njih;
dinovski mrtvi koje ne moemo da okujemo, iako ih grabimo za kosu i
vezujemo ih konopcem dok spavaju.
Moramo li i mi da umremo da bi i nae due, tako dugo suzbijane, mogle
da nau sopstveni izraz da bi se nae tajne prirode obznanile? Daje se na
znanje: kaem NE, i opet velim, ni sluajno. Kad sam bio mali, sanjao sam
kao Karmen da Gama, ali iz manje mazohistikih i masturbatorskih razloga;
ili kao fotofobini, bogom opsednut Oliver dEt kako gulim svoju kou
poput banane, a onda izlazim u svet go, kao anatomski prikaz iz

Enciklopedije Britanike, sav u ganglijama, ligamentima, nervnim

zavrecima i venama, osloboen inae neizbenog zatvora boje, rase i roda.
(U drugoj varijanti sna, zgulio bih i vie od koe, lebdeo bih osloboen
mesa, koe i kostiju, postajui ista inteligencija ili samo oseaj puten u
svet, da se igra po njegovim poljima, kao neko naunofantastino zraenje
kojem nije potreban fiziki oblik.)
I tako, dok piem ovo, moram da zgulim istoriju, tamnicu prolosti.
Vreme je da se neto dovri, da se istina o meni najzad izvue na svetlo
dana, ispod guiteljske moi mojih roditelja: ispod moje roene crne koe.
Ove rei znae ostvarenje sna. Bolnog sna, kog se ne odriem; jer na javi,
oveka nije tako lako oljutiti kao bananu, ma koliko zreo bio. A za Auroru i
Abrahama bie potrebno i da ih prodrmusam.
Materinstvo je oprostite mi ako to previe istiem u Indiji velika stvar,
moda neto najvee to imamo: zemlja kao majka, majka kao zemlja, kao
vrsto tlo pod naim nogama. Dame i gospodo: re je o velikoj majci zemlji.
One godine kad sam se ja rodio, film Majka Indija u Mehbubovoj
produkciji, koji je sve oborio s nogu stvaran tri godine, sa trista dana
snimanja, meu prva tri filma Bolivuda prema astronomskom ostvarenom
prihodu stigao je na bioskopska platna irom zemlje. Svi koji su ga gledali
nee nikada zaboraviti tu ljigavu sagu o seljakom heroizmu, tu
superbljuzgavu odu nesalomivosti seoske Indije, koju su spevali najcininiji
gradski umovi na svetu. A to se tie glavne junakinje O, Nargis, s onom
tvojom lopatom preko onog tvog ramena i onim tvojim pramenom crne
kose to ti pada preko onog tvog ela! postala je, sve dok je Majka Indira
nije potisnula iva boginja majka svih nas. Aurora ju je, naravno,
poznavala; kao i svako drugo svetlee nebesko telo onog doba, i ovu
glumicu privukao je ognjeni plamen moje majke. Ali nisu se uklopile,
verovatno zato to Aurora nije mogla da se uzdri od pokretanja teme
tako bliske srcu mome! o odnosima izmeu majke i sina.
Kad sam prvi put gledala film, poverila se uvenoj filmskoj zvezdi na
visoko uzdignutoj terasi Elefante, osmotrila sam jednim pogledom tvog
sina nepoina Birdua, i pomislila: Auuu, kakav zgodan tip pa to je divno,
vrelo-ljuto, pee po jeziku, dajte vode! Nek je i lopov i probisvet, ali je
prvoklasni muki zalogaj. Kad, gle sad ni pet ni est, ti se udala za njega!
to vi sa filma vodite seksi ivot: da se uda za roenog sina, alal vera, nema
ta!
Dotini filmski glumac, Sunil Dut, stajao je kao da je motku progutao

pored svoje ene i srkutao limunadu, sav crven u licu. (U to doba Bombaj je
bio suva drava, i premda je viskija sa sodom u Elefanti bilo u izobilju,
glumac je namerno postupao kako valja.) Auroradi, vi meate stvarnost s
prividom, rekao je nadmeno, kao da se radi o grehu. Birdu i njegova
majka Rada samo su fikcija, u dve dimenzije, na platnu; ali mi smo od krvi i
mesa, pred vama u 3D kao gosti u vaem uvaenom domu. Nargis, koja je
pijuckala nimbu, nasmejala se kiselo na prekor skriven u poslednjoj reenici.
Ali ak i u filmu, nastavila je Aurora nepopustljivo, znala sam unapred
da se mali skot Birdu loi na svoju stranu kevu.
Nargis je ostala bez rei, zinula od uda. Vasko Miranda, koji nikada nije
mogao da odoli a da malo ne dosoli kau, video je da se sprema oluja, pa je
pohitao da dosoli i ovde. Proimanje, ubacio se, uzajamnih roditeljskodejih udnji, duboko je ukorenjeno u dui nacije. Upotreba imena u filmu
razjanjava nam smisao. Ime Birdu koristi i bog Krina, koliko mi se ini, a
mi znamo da je beloputa Rada njegova jedina prava ljubav. Ti, Sunile, u
filmu ba deluje kao taj bog, pa ak i luduje sa svim devojkama, baca se
kamenjem da im polupa uplje krage to je, priznae, pravo krininsko
ponaanje. Po ovom tumaenju, i ovde je lakrdija Vasko neveto pokuao
da unese izvesno ueno dostojanstvo, Majka Indija predstavlja mranu
stranu prie o Krini i Radi, uz dodatak sporednog motiva zabranjene
ljubavi. Ali sve su to edipovske kojetarije! Hajde da popijemo jo koju.
Poganih li rei, zgrozila se Boginja Majka od krvi i mesa. Prljavih i
poganih, pih! Sluala sam prie da ovamo dolaze iskvareni umetnici i
intelektualci bitnici, ali sam ipak bila spremna da vam poklonim poverenje.
A sad vidim da sam okruena bogohulnim ljamom ovozemaljskim. Kako se
vi ljudi valjate u negativnim predstavama! Mi u naem filmu naglaavamo
pozitivne strane. Tu se slavi sranost narodnih masa, i brane.
Neto su branili, kaete?, kao bajagi se zabrinuo Vasko, onako neduno.
Kakva teta! Ali razumem da postoji potreba za cenzurom.
Bewaqoof, dreknuo je Sunil Dut, koji vie nije mogao da podnese toliko
izazivanje. Budalo! Ne misli se na psovke, ve na novu tehnologiju: na
pamet, i hidroelektranu, koju moja dobra enica sveano otvara u uvodnoj
sceni.
A kad kae tvoja ena, pojasnio je Vasko, uvek spreman da priskoi u
pomo, misli, naravno, na svoju majku.
Sunile, idemo!, rekla je legenda, uzmiui. Ako ova bezbona
antinarodna banda predstavlja svet umetnosti, onda u se ja lino radije

drati komercijale.
U Majci Indiji, hinduistikom mitomanskom delu reisera Mehbuba
Kana, inae muslimanskog socijaliste, indijska seljanka kuje se u zvezde kao
uzorna nevesta, majka i roditeljka sinova; kao ena istrajna u patnji,
trpeljiva, puna ljubavi, koja podmee lea i tvrdokorno se zalae za
odravanje drutvene koloteine. Ali za Birdua Nepoina, koga je majka
odbacila i uskratila mu ljubav, ona postaje, kao to je zapazio jedan kritiar,
onaj lik nasilnike, verolomne i razorne majke, koji esto proganja matu
indijskih mukaraca.
I ja znam tota o tom liku: i ja sam bio odbaen kao Sin Nepoin kada je
na mene doao red. Moja majka nije bila nikakva Nargis Dut nije bila
vedra, ve od onih ena to skreu sve u lice. Nju uhvatiti da tegli lopatu na
ramenu! Ponosna sam to mogu da kaem da nikada nisam videla ni aov. Aurora
je bila gradska devojka, moda ba pravi model gradske devojke,
otelovljenje prevejane metropole ba kao to se u Majci Indiji ovaplotilo
selo i seoski ivot. Uprkos tome, naao sam za shodno da uporedim slinosti
i razlike s naom porodicom. U Majci Indiji, lik mua je onesposobljen,
poto mu je stena smrskala ruke; i u naoj sagi uniteni udovi igraju vanu
ulogu. (Vi sami prosudite da li je Abraham bio potentan ili im-). A to se tie
Birdua i Mavra: nisu nam bile zajednike samo tamna put i prevare.
uvao sam svoje tajne u sebi suvie dugo. Krajnje je vreme da ispovratim
istinu na sunce.
Moje tri sestre rodile su se u nizu, jedna za drugom, a Aurora je svaku nosila
i izbacila s takvim nehatom prema njihovom prisustvu da su znale, jo
davno pre roenja, da e biti spremna na veoma malo ustupaka njihovim
potonjim potrebama. Imena koja im je dala potvrdila su ove sumnje.
Najstarijoj, koju je najpre prozvala Hristina, uprkos protivljenju oca
Jevrejina, naposletku je srezala ime napola. Dosta durenja, Abi, naredila je
Aurora. Od sada e biti samo Ina, bez Hrista. I tako je jadna Ina rasla s
prepolovljenim naslovom, a kada se godinu dana kasnije rodila i druga ki,
stvari su se jo vie pogorale, jer je ovog puta Aurora po svaku cenu htela
da se ona zove Inamorata. Abraham se ponovo bunio: Ljudi e ih meati,
rekao je planim glasom. A s tim Ina-mora, to ti je kao da kae da mora da
bude povrh Ine... Aurora je slegla ramenima. Ina se rodila s etiri i po kile,
poprilina beba, podsetila je Abrahama. Glava ko ule, kukovi ko brodska
krma. I kako da ovaj mali depni mi bude ita osim ispod Ine? U roku od

nedelju dana zakljuila je da mala Inamorata, mi od dve i po kile, veoma

lii na uvenu glodarku iz crtanog filma sva je u velikim uima, irom
otvorenih okica i na tufne tako da je od tada moja srednja sestra ostala
zauvek Mini. Kada je Aurora, nakon osamnaest meseci, objavila da e se
njena trea, tek roena ki, zvati Filomina, Abraham je krenuo da upa kose.
Sad e nastati zbrka sa Mini i Mina, uzdisao je. A uz to, samo nam treba
jo jedna Ina. Filomina, koja je sluala ovu raspravu, udarila je u pla, pa je
dreala i kmeala promuklo i nemelodino, to je uverilo svakog, osim njene
majke, u kominost neprikladnog poteza da je nazove po slavuju. Ali kada
je dete napunilo tri meseca, gospoica aja Daja He zaula je iz deje sobe
zabrinjavajue gakanje i urlikanje, i uletela unutra, i zatee bebu kako
mirno lei u kolevci, a ptija pesma joj tee sa usana. Ina i Mini piljile su u
sestru kroz reetke na kolevci sa izrazom uasa i strahopotovanja. Pozvali
su i Auroru, koja je, mrtva hladna i s nehajnou koja je udo odmah svela
na neto obino, klimnula osorno i presudila: E pa, ako zna ovako da
imitira, onda nije slavuj nego mina10, i od tada su bile Ina, Mini i Mina,
osim to su u koli Volsingam haus na Nepijanovom priobalnom putu
postale Ini-Mini-Mina, tri etvrtine nedovrene razbrajalice, za kojima je
sledio tup udarac, muk tamo gde je trebalo da doe etvrta re. Tri sestre su
ekale a bogami su se i naekale, poto se izmeu mene i Mine protegao
jaz od osam godina da dou do brata koji e zavriti stih.
Muko dete zbog kog je stara Flora Zogoibi uzalud spletkarila i sipala
kletve i dalje je bilo neuhvatljivo, a mora se zabeleiti, u spomen na mog
oca, da se Abraham uvek i pred svima ponosio svojim kerima. Kako su mu
erke rasle, potpuno je izgubio glavu za njima; sve dok se jednog dana bilo
je to 1956, za vreme dugog kolskog raspusta posle kine sezone kada je
porodica krenula na izlet, u obilazak budistikih hramova u Lonavalskim
peinama, starih dve hiljade godina, nije uhvatio za srce, borei se za dah na
pola puta uz strme stepenice uklesane u padinu koje su vodile do mranih
eljusti najvee peine, i dok mu je dah krkljao u grlu, a pred oima mu se
mutilo, uzalud je posegnuo za tri devojice, koje su tada imale devet, osam i
jo malo pa sedam godina, a koje nisu primetile ta ga je snalo, ve su uz
kikot mugnule uzbrdo, gubei mu se iz vida s tipinom bezbrinom
brzinom i besmrtnou mladih.
Aurora ga je uhvatila pre nego to je pao. Neka matora babuskera, koja je
prodavala peurke, stvorila se kraj njih i pomogla Aurori da posadi
Abrahama da sedne, leima oslonjen o stenu, sa slamnatim eirom koji mu

je pao preko ela i vrata oblivenog hladnim znojem.

Da mi nisi zakovrnuo, proklet bio!, dreknula je Aurora, obujmivi mu
lice dlanovima. Dii! Nije ti dozvoljeno da umre! I Abraham je,
pokoravajui se kao i uvek, preiveo. Disanje se smirilo, oi razbistrile, i
ostao je tako da sedi jo dugo, pognute glave. Devojice su dotrale niz
stepenice iskolaenih oiju, s prstiima u ustima.
Eto, vidi ta ne valja kod starih oeva, promrmljao je
pedesettrogodinji Abraham Aurori pre nego to su erke mogle da ih uju.
Vidi kako brzo rastu, i kako ja brzo odlazim u staro gvoe. Kad bi mogla
da mi se ispuni elja, sav taj rast uvis i udalj prestao bi zauvek ovog
trena.
Aurora se naterala da zvui vedro jer su preplaena deca stigla do njih.
Ti e uvek biti tu, rekla je Abrahamu. Ne brinem ja za tebe. A to se tie
ovih divljakua, za mene ne mogu dovoljno brzo da odrastu. Boe! Kako se
dugo razvuklo to njihovo detinjstvo! Zato nemam klince ili bar jedno dete
koji e odrasti stvarno brzo.
Neki glas iz nje izgovorio je nekoliko rei, skoro neujno. Obi, dadu, trararum. Aurora se okrenula kao oparena. Ko je to rekao?
Pred njom su stajala samo deca. Ostali izletnici, od kojih su neki promicali
u nosiljkama (Abraham je s prezirom odbio tu mogunost za slabie), na
putu do peina i nazad, svi su bili predaleko, iznad ili ispod njih.
Gde je ona ena?, pitala je Aurora decu. ena s peurkama koja mi je
pomogla. Kud se denula?
Nismo nikog videle, odgovorila je Ina. Tu ste bili samo vas dvoje
Mahabalevar, Lonavala, Kandala, Materan... O, svee, srcu drage planinske
postaje, koje moje oi vie nikada nee videti, ija imena Bombajcima
donose odjeke seanja na detinji smeh, slatke ljubavne pesme, dane i noi u
prohladnim zelenim umama, provedene u etnji i odmoru! U sunoj sezoni
pre kia, ti blaeni planinski vrhovi kao da su lagano lebdeli u arobnoj
svetlucavoj izmaglici; posle monsuna, kad je vazduh bistar, moete se nai,
na primer, na koti Materanskog srca ili Brdu jednog drveta i ponekad, u toj
natprirodnoj jasnoi, pogledati u budunost, ako ne zauvek, a onda barem
malice, moda dan-dva unapred.
Na dan kada je Abrahamu pozlilo, lekari mu sigurno ne bi prepisali teko
prohodne i izlokane planinske puteve. Porodica je za odmor rezervisala
smetaj u Glavnom domu gospodnjem na Materanu, to je znailo da su, od

trenutka kad je Abraham zanemoao, morali da se voze jo preko trideset

kilometara po truckavom makadamu, a onda, na kraju puta, da ostave bjuik
na staranje Hanumanu i sednu u vozi koji je iao uzbrdo od Nerala, kroz
Tunel jednog poljupca, pa jo dalje, gmiui puna dva sata tokom kojih je
Aurora popustila gvozdene utege svoje neumoljivosti i kljukala devojice
karamelama sa eerom i orasima, da bi bile mirne, dok je gospoica Daja
umakala svilene maramice u posude s vodom, a Aurora njima oblagala elo
onemoalom Abrahamu. Vie ti treba dok stigne do ovog gospodnjeg
doma, jadala se Aurora, nego do onog pravog u raju.
Ali Glavni dom gospodnji bio je barem stvaran, imao je empirijski
dokazivo postojanje, dok do nebeskog raja moja porodica nije nikada
previe drala... voz je po uskom koloseku zadihano ihutao uzbrdo, s
ruiastim zavesama koje su leprale na prozorima prvog razreda, a onda se
konano zaustavio, pri emu su se majmuni s krova okaili naglavce,
pokuavajui da kroz prozor ukradu slatkie iz ruica malih i zaprepaenih
Zogoibijevica. To je bio kraj puta; i te noi, u jednoj od soba Doma
gospodnjeg, nanovo otealoj od mirisa zaina, dok su guteri gledali sa
zidova, Aurora Zogoibi je na bunom krevetu s oprugama, ispod lenjog
ventilatora na tavanici, milovala telo svoga mua, dok ga nije potpuno
povratila u ivot; i za etiri i po meseca, na prvi dan nove 1957. godine, rodilo
se njihovo etvrto i poslednje dete.
Ina, Mini, Mina i, konano, Mavro. To sam bio ja: kraj puta. I jo neto. Ja
sam jo neto: recimo, ostvarena elja. Recimo, kletva pokojnice. Ja sam ono
dete za kojim je Aurora Zogoibi uzdisala na stepenicama koje vode do
Lonavalskih peina. To je moja tajna, i posle svih ovih godina jedino mi
preostaje da je izgovorim, eto tako, i nije me briga kako e zvuati.
Ja grabim kroz vreme bre nego to bi trebalo. Shvatate li? Neko je negde
pritisnuo dugme s oznakom FF ili, da budem precizniji x2. itaoe, sluaj
paljivo, upijaj svaku re, jer ono to sada piem prosta je i doslovna istina.
Ja, Morais Zogoibi, zvani Mavar zbog svojih greha, svojih mnogih greha,
zbog svog propusta, zbog svog najteeg propusta ovek sam koji ivi
dvostrukom brzinom.
A prodavaica peuraka? Aurora, koja se o njoj raspitivala sutra ujutro,
saznala je od hotelskog recepcionera da peurke, koliko on zna, nikada nisu
rasle oko Lonavalskih peina niti se u tom kraju prodaju. A staricu prazna
crevca, kratak drum vie nikad niko nije video.
(Vidim, pomalja se jutro; zautau, uviavno.)

10
Da ponovim: od trenutka kad sam zaet, kao posetilac iz neke druge
dimenzije, nekog drugog vremenskog toka, stario sam dvaput bre od stare
Zemlje i svega i svaeg to po njoj hodi i brodi. etiri i po meseca od zaea
do roenja: kako je moj upola krai razvoj mogao da priredi majci ita drugo
osim trudnoe teke da tea ne moe biti? Dok zamiljam ubrzano
nadimanje njene utrobe, to me podsea na neki specijalni filmski efekat, kao
da su pod dejstvom dvaput pritisnutog genetskog dugmeta njeni
biohemijski pikseli poandrcali i poeli toliko estoko da oblikuju njeno telo,
koje se opiralo, da je ubrzano spoljanji prikaz mog napredovanja postao
vidljiv ak i golim okom. Zaet na jednom brdu, roen na drugom, dosegao
sam gorostasne razmere jo dok je trebalo da budem u fazi majunog
krtinjaka... hou, zapravo, da kaem, kao to ne moe biti sumnje da sam
zaet u Glavnom domu gospodnjem na Materanu, da je isto tako nepobitna
i injenica da kada je bebac Gargantua Zogoibi udahnuo svoj prvi
iznenaeni dah u elitnoj privatnoj bolnici enskom manastiru Sestrinstva
Marije Milosti Pune na Altamontskom putu u Bombaju njegov fiziki
razvoj bio je ve do te mere uznapredovao prilina erekcija uspela je da ga
blago prikoi pri prolasku kroz poroajni kanal da nikom pri istoj svesti
nije padalo na pamet da ga proglasi nedovoljno formiranim.
Nedonoe? Bolje rei predonoe. etiri i po meseca u vlazi i sluzi kao
da su mi bili itava venost. Od samog poetka jo i pre poetka znao
sam da nemam vremena za gubljenje. Prelazei iz tih zauvek izgubljenih
voda ka neophodnom vazduhu, zaglavljen onako ukruen u Aurorinim
donjim prolazima, zbog krajnje militantne odluke mog kiana da u stavu
mirno salutira tom dogaaju, odluio sam da ljudima stavim do znanja
neodlonost prirode svog problema i oglasio sam se gromkim volovskim
mukanjem. Kad je Aurora zaula iz svog tela moje prvo oglaavanje (i stekla
oseaj o neizmernoj veliini onoga to je ekalo da se rodi), obuzeli su je
istovremeno i uas i divljenje; ali rei joj, hvala nebesima, nije ponestalo.
Posle naih Ini-Mini-Mina, prostenjala je prestravljenoj babici kaluerici,
koja je izgledala kao da je ula glas pravo iz pakla, ini mi se, sestro, da
stie Mu. Od marve do Mavra, od prvog mukanja do poslednjeg uzdaha:
eto, takve su niti utkane u preu mojih pria.
Mnogi od nas u ovo dananje vreme oseaju kako se okonava neto to je

trajalo prekratko: neki trenutak u ivotu, razdoblje istorije, poimanje

civilizacije, zaokret u preobraaju ravnodunog sveta. Hiljadu vekova Tvom
oku se ini, pevaju u Katedrali Svetog Tome svom nesumnjivo nepostojeem
bogu, ko vee jedno da minulo je; pa ako smem, o, svemogui itaoe, istakao
bih, eto, da sam i ja prohujao prebrzo. Postojanje dvostrukom brzinom
doputa samo pola ivota. Kratak k as to ispraa no / Pred jutarnjeg sunca
sjaj.
Nema potrebe za natprirodnim objanjenjima: dovoljan je j nekakav zajeb
u DNK. Nekakav poremeaj preuranjenog starenja u glavnom programu,
koji dovodi do stvaranja prevelikog broja elija prekratkog veka. Mi u
Bombaju, mom starom rodnom gradu koliba i oblakodera, mislimo da smo
dostigli vrhunac modernog doba, razmeemo se da smo roeni tehnobrzai,
ali ta istina postoji samo u oblakoderima naih umova. A dole, u umezima
naih tela, i dalje smo osetljivi na najtegobnije tegobe, najpodlije podlosti,
najzaraznije zaraze. Mogu domae cicamace da se razvlae po naim
stanovima na vrhovima zgrada to seu do neba, istih da se sve cakli, ali ne
mogu da stanu na kraj pacovskoj trulei u slivnicima nae krvi.
Ako je roenje posledica eksplozije izazvane spajanjem dva nestabilna
elementa, onda moda jedino i moemo da oekujemo samo poluivot. Od
enskog manastira u Bombaju do skalamerije u Benenheliju, moje ivotno
putovanje potrajalo je samo trideset est kalendarskih godina. Ali ta je
ostalo od onog nenog diva moje mladosti? Benenhelijska ogledala u svojim
odrazima prikazuju oronulog gospodina sede kose, proreene i zmijaste
poput davno nestale grive njegove babe Epifanije. I njegovo upalo lice, a u
izduenom telu jedino uspomenu na staru sporu otmenost kretnji. Orlovski
profil sad se sveo na kljun, a enski punake usne istanjile su se, kao i venac
kose koja opada. Stari mrki koni mantil, navuen preko karirane koulje
uflekane bojom i bezoblinih pantalona od rebrastog somota, landara za
njim kao slomljeno krilo. S pileim vratom i golubijim grudima, ovaj
kotunjavi, pranjavi ovek minulih vremena i dalje ima zadivljujue
uspravno dranje (oduvek samo mogao da hodam s upom mleka na glavi i
odravam ravnoteu bez muke); ali ako biste ga videli i morali da pogaate
kojih je godina, rekli biste da je zreo za naslonjau, meku hranu i podvrnute
pantalone, odveli biste ga na panjak kao staru ragu, ili ako kojim sluajem
niste iz Indije moda otpremili u staraki dom. Ima sedamdeset dve, rekli
biste, a desna ruka mu je izobliena poput mouge.

Nita to je raslo tako brzo nije moglo da izae na dobro, mislila je Aurora
(a kasnije, kad smo se zavadili, rekla je to i naglas, skresala mi pravo u lice).
Obuzeta gnuanjem nad mojom nakaznou, pokuavala je uzalud da se
utei: Srea pa je samo ruka. Sestra Don, babica, oplakivala je tragediju
umesto majke, jer po njenim shvatanjima (koja se nisu bitno razlikovala od
shvatanja moje majke) telesni nedostatak je bio samo malo nii od duevne
bolesti na lestvici porodine sramote. Povila je dete u bele pelene, sakrivi i
zdravu i sakatu ruku; a kad je stigao moj otac, pruila mu je zapanjujue
krupan zamotuljak uz priguen i moda tek napola licemeran jecaj.
Tako divna beba iz jedne tako fine kue, unjkala je, mrcajui. Radujte se
skrueno, g. Abrahame, to je Svevinji Gospod Bog obeleio vaeg sina
tekom, pretekom ranom Njegove ljubavi.
Aurori je tu, naravno, prekipelo; moja desna ruka, ma koliko odvratna
bila, nije smela da bude povod za uplitanje ljudima van porodice ili
bogovima. Skloni mi tu enu s oiju, Abi, dreknula je majka s kreveta,
dok je ja nisam svojeruno obeleila ranama tekim i pretekim!
Moja desna ruka: prsti srasli u bezoblinu komadinu, a palac zakrljala
bradavica. (I dan-danas, prilikom rukovanja, pruam ni po emu izuzetnu
levicu, naopako, palcem nadole.) Zdravo, bokseru, pozdravio me je
Abraham, ojaeno posmatrajui obogaljenu ruku. ao, ampione. Dajem ti
re: s takvom pesnicom sravnie sa zemljom itav svet, dok izbroji do pet.
Taj oinski pokuaj da se iz tragedije izvue traak svetlosti, izreen usnama
iskrivljenim od jada, pokazao se kao nita manje nego proroanstvo, i nita
vie nego istina.
Da ne bi sluajno zaostala u optimistikom pogledu na stvari, Aurora
koja nije imala nameru da dopusti da se njena prva teka trudnoa okona
bilo ime manjim od trijumfa odagnala je uasnutost i gaenje, zakljuala
ih u pogubno vlaan podrum svoje due sve do dana nae poslednje svae,
kad ih je oslobodila, onako udovine i podivljale, pustivi tu unutranju
zver da se konano iskali... zasad se, ipak, odluila da usklikne udu mog
roenja, mojim neuobiajenim i vie nego potpuno odraslim merama,
zapanjujuoj brzini trudnoe koja ju je namuila, ali i pokazala da sam
nesumnjivo jedno u milion dece. Ona prokletinja i glupaa sestra Don
imala je pravo u jednom, rekla je, uzimajui me u naruje. Najlepi je od
sve nae dece. I ta je uopte ovo? Nita, je l tako? ak i remek-delo sme da
ima pokoju brljotinu.
Ovim reima preuzela je umetniku odgovornost za svoj runi rad: moja

smuljana bokserska rukavica, guka koja predstavlja nesrean sluaj koliko i

itava moderna umetnost, postala je tek omaka etkice genija. A onda, u
novom izlivu velikodunosti ili je htela da udari telo na muke, u pokuaju
samokanjavanja zbog nagonskog gnuanja? Aurora mi je podarila jo vei
poklon. Za devojice je bila dobra i boica gospoice Daje, objavila je.
Ali svog sina hraniu sama. Nisam se bunio, ve sam se smesta priljubio
uz ponuenu dojku.
Vidi kako je lepo, prela je Aurora, vrsto reena. Samo se ti napij, moj
pauniu, moru moj.
Jednog dana poetkom 1947, neki ubledeli momak, izvesni Vasko Miranda
iz Lutolima u Goi, doao je bez prebijene pare pred Aurorinu kapiju,
predstavio se kao slikar i zahtevao da bude puten pred jedinog umetnika,
u ovoj selendri bez trunke umetnosti, ija se veliina moe meriti s mojom.
Lambadan andivala odmerio je jednim pogledom tanku liniju bria nad
osmehom ovog oveka, koji je ulivao vrlo labavo poverenje, frizuru tekog
provincijalca s ubom i kratkim zaliscima, s koje se cedilo kokosovo ulje,
jeftinu safari koulju, pantalone i sandale, pa je prasnuo u smeh. I Vasko mu
se pridruio smehom, pa je uskoro pred Kapijom praskozorja vladalo pravo
veselje, dvojica mukaraca otirali su oi i udarali se po slabinama samo
papagaju Toti nije bilo zabavno, on se sav upeo da se, onako zabrinut,
kandama zadri na uvarevim ramenima koja su se tresla dok na kraju
Lambadan nije rekao: Zna li ti ija je ovo kua?, da bi odmah, na Totinu
nevolju, prasnuo u novi nalet smeha. Da, jecao je Vasko kroz suze
smejalice, a na to je Lambadanovo veselje dostiglo tolike mere da je
papagaj odleteo i smestio se, naduren, na samu kapiju. Ne, plakao je
Lambadan, i krenuo da lema Vaska iz sve snage dugakom drvenom
takom. Ne, gosn propalice, ti ne zna ija je ovo kua. Je li ti jasno? Nikada
nisi znao, i ne zna ni sad, a ni sutra nee znati nita bolje.
I tako je Vasko zbrisao s Malabarskog brda u rupu u kojoj je u to doba
iveo nekakvu tronu radniku zgradurinu na Mazagaonu, ini mi se
gde je, pun modrica od batina, ali i dalje neustraiv, smesta seo i Aurori
napisao pismo, koje je postiglo ono to njemu lino nije polo za rukom:
uunjalo se pored uvara i dospelo do ruku velike dame. Ovo pismo
predstavljalo je rani izraz nove drskosti nayi badmashi stila kojim e se
Vasko kasnije proslaviti, iako se radilo samo o neemu to je bilo za dlaku
iznad prezainjenog prevakavanja evropskih nadrealista: snimio je ak i

kratak film pod naslovom Kutta Kashmir Ka (kamirski a ne andaluski

pas). Ali Vaskova karijera nee se dugo zadrati na tim iaenim i
nakalemljenim obalama; ubrzo je otkrio da njegov istinski dar lei u onim
bljutavim i bezazlenim prizorima, za koje su vlasnici javnih graevina
plaali prave nadrealistike iznose, nakon ega je njegov ugled nikada
preterano ozbiljan opadao jednakom brzinom kao to mu je rastao saldo u
banci.
U pismu se Aurori predstavio kao nesumnjivo srodna dua.. Oboje
junjake zvezde, oboje antihriani, oboje pobornici epsko-mitske
tragikomine superseksi prave masala umetnosti iji je objedinjujui
princip bila nit prie u tehnikoloru, podstaknue jedno drugo u radu...
kao Francuz or i panac Pablo, i jo bolje, zbog razlike u Polu. Uz to,
zapaam da ste vi Javnog Duha, i da se zanimate za mnoge Teme Trenutka;
dok sam ja, bojim se, do sri Triav kad Politika Sfera utri u vidno polje,
postajem nevaljalo i neukrotivo dete, i jednim potenim, otrim utom
aljem pomenutu Sferu van Zone mojih Operacija. Vi ste Junakinja, a ja
Meduza bez kime; i kako da onda ne zbriemo sve to nam se nae na
putu? Bie to jedinstvo iz snova vi ste Prava, a ja, naalost, Kriv.
Kad je Lambadan andivala kod kapije Elefante zauo grohotan smeh
svoje gospodarice i njeno vedro vilinsko cianje, koje mu je doneo
povetarac, bilo mu je jasno da ga je Vasko nadmudrio, da je komedija
nadigrala bezbednosne mere i da e sledei put kad se taj jeftini lakrdija
popne uz brdo morati da mu salutira u stavu mirno. Ali drau ga na
oku, mrmljao je uvar svom veno utljivom papagaju. Jednoga dana
glupi selja e se spotai, a kad ga doekam, ba da vidim hoe li mu biti do
smejanja.
Na isfahanskom ilimu u kuici smetenoj u uglu uzdignute terase,
Aurora Zogoibi poivala je odevena nalik na pankinju kad su joj doveli
Vaska u predveerje narednog dana. Pijuckala je francuski ampanjac i
puila uvoznu cigaretu na dugoj mutikli od ilibara, s trbuhom nabreklim
od Ine i poduprtim svilenim jastuiima. Zaljubio se u nju jo i pre nego to
je progovorila, izgubio je glavu za njom kao to nikada nije nameravao da je
gubi zbog bilo koje ene, i time je pokrenuo mnoga budua zbivanja. Kao
odbaeni ljubavnik, postae mraan ovek.
Traim slikara, rekla mu je Aurora.
Taj sam, odvratio je Vasko, zauzevi teatralnu pozu, ali Aurora ga je
prekinula.

Soboslikara, rekla je okrutno. Deja soba treba da se oslika to pre.

Zanima li te posao? Da ujem! U ovoj kui se dobro plaa.
Vasko Miranda je bio obeshrabren, ali i obesparen. Nakon nekoliko
sekundi dobacio joj je svoj najsjajniji osmeh. Koje teme izvoljevate,
madam?, upitao je.
Crtae, rekla mu je odsutnog pogleda. Ide li u bioskop? ita li
stripove? Onda onog mia, onog patka i onog, kako se zvae, zeca. I onog
mornara i njegovu mravu saragu. Moda maka koji ne uspeva da uhvati
mia, onog drugog maka koji nikako da uhvati pticu, i onu drugu pticu
koja tri prebrzo za kojota. Hou one stene to te samo na tren spljeskaju
kad ti padnu na glavu, bombe od kojih ti se samo nagaravi lice, i hodanje po
vazduhu dokle god ne vidi da stoji na praznom. Hou puane cevi
vezane u vor, i kupanje u krupnim zlatnicima. Mani harfe i anele, zaobii
sve one smrdljive bate; za svoje klince hou takav raj.
Samouki Vasko, tek pristigao iz Goe, nije imao pojma o vragolastim
detliima i zeevima. I mada nije imao blage veze o emu to Aurora govori,
ipak se iskezio i naklonio. Madam, novac je mo. Vaa vrh srea je to ste se
obratili apsolutno najveem rajskom slikaru na elu bombajske parade.
Vrh srea?, zaudila se Aurora.
Kao vrh pazar, vrh prijatelj, vrh ideja, vrh-unsko, objasnio je Vasko.
Suprotno od orak.
Uselio se u roku od nekoliko dana; zvanian poziv nikad mu nije bio
upuen, ali se zaglavio kod nas, obrni-okreni, i ostao trideset dve godine.
Aurora se prema njemu u prvi mah ponaala kao prema kunom ljubimcu.
Zabranila mu je da se elja kao diber i nagovorila ga da prestane s
potkresivanjem brkova, a poto su postali raskoni i dugi, traila je da ih
mae voskom tako da izgledaju kao kosmati Kupidonov luk. Dovela je svog
krojaa da ga lepo obue; u svilena odela sa irokim prugama i ogromnim
ljampavim leptir-manama, koje su uverile ceo Bombaj da novo otkrie
Aurore Zogoibi mora da je nekakav sumanuti topli brat (on je, zapravo, bio
pravi pola-pola biseksualac, u ta su se mnogi mladi mukarci i ene iz
kruga koji se okupljao u Elefanti uverili sledeih godina). Privukla ju je
njegova nezajaljiva glad za saznanjem, hranom, radom i, iznad svega,
uivanjem; kao i neprikrivenost s kojom je, uz svoj kolinos osmeh, jurio za
onim to je hteo. Nek ostane, izjasnila se ona kada se Abraham blago
upitao pokazuje li taj tip ikakav znak da e se jednom pokupiti. Volim da

mi se mota ovuda. Na kraju krajeva, kao to je rekao, on je moja vrh srea;

prihvati ga kao amajliju za blagostanje. Kad je zavrio sa oslikavanjem
deje sobe, dala mu je zaseban atelje opremljen tafelajima, kredama,
kanabetom, etkicama i bojama. Abraham Zogoibi je, poput skeptinog
papagaja, uvukao glavu meu sumnjiava ramena: ali pustimo sad to. Vasko
Miranda je zadrao ovaj atelje dugo nakon to se obogatio, stekao svog
posrednika u Americi i angamane irom zapadnog sveta. To su mu, po
njegovim reima, bili koreni: a Aurorina odluka da ga iskoreni na kraju ga je
i gurnula u provaliju...
Vaskogovor je uskoro postao zogoibivaka. Ina, Mini i Mina rasle su
delei svoje uitelje u koli Volsingam haus na vrh i orak. Kod kue, u
Elefanti, nita se vie nije ukljuivalo i iskljuivalo: telefoni, prekidai za
svetlo i radio-gramofoni bili su redovno otvarani i zatvarani. Nebrojeni
procepi u jeziku bili su popunjeni; ako mogu da postoje svi ti naspramni
parovi pitanja i odgovora kamo/tamo, kad/tad, kuda/tuda, otkud/ otud,
onda, tvrdio je Vasko, i svako ovo mora da ima svoje tovo, svako ovi svoje
tovi i svako oni svoje toni.
to se pak tie deje sobe, poteno je odrao re. U velikoj, svetloj
prostoriji s pogledom na more, stvorio je ono to je mojim sestrama i meni
oduvek bilo najblie ovozemaljskom (mada, sreom ne i hortikulturnom)
Edenu. Uz sve svoje udi i muice, kao iz bombajskih zvunih filmova, s
vitlanjem zavojitim tapovima i strip-ikama, bio je marljiv radnik; i tih
dana, dok je izvravao dobijeni zadatak, stekao je znanje na zadatu temu
koje je daleko prevazilo Aurorine zahteve. Na zidovima deje sobe najpre
je naslikao niz prozora koji su bili prava optika varka, u stilu mogulskih
dvoraca, mavarsko-andaluskih, manuelovsko-portugalskih, gotskih sa
rozetama, prozora velikih i malih; a onda nas je, kroz ta arobna prozorska
krila, koja su zahvatala svet mate i spolja i iznutra, pustio da zavirimo u
njegovu nenadmanu gungulu. Miki iz ranih dana na parobrodu, Paja koji
se rve s kazaljkama vremena, Baja Patak oiju punih znakova $. Raja, Gaja i
Vlaja, Deda Staja, ilja, Pluton. Gavranovi, prugaste veverice i ostali parovi
koji su mi iileli iz seanja: Hekl i Dekl, ip i Dejl, i ko sve ne. Podario
nam je i likove iz Luckastih melodija: Dau, Gicu Prasia, Duka i Peru; a u
prostoru iznad ove dvodimenzionalne galerije portreta, okaio je njihova
nemilozvuna razraunavanja: heheHEhe, trista mu mrkvica, uja, vidi me!
bi-bip, efe, koji ti je vrag i bestjaga mu gjava. Bilo je tu petlova koji govore,
maaka u izmama i leteih arobnih pasa u crvenim platovima; pa

ogromna galerija po poreklu nama bliih junaka, poto nam je pruio i vie
od ugovorenog, dodavi duhove na ilimima, lopove u dinovskim ibricima
i oveka u kandama divovske ptice. Obdario nas je okeanima pria i
abrakadabrama, basnama iz Panatantre i zamenom starih lampi za nove.
Ali najvaniji od svega bio je pojam koji nam je svima usadio preko slika na
naim zidovima: pojam tajnog identiteta.
Koje onaj maskirani ovek? Upravo sa zidova svog detinjstva prvi put sam
se upoznao sa imunim bonvivanom Brusom Vejnom i njegovim
pomonikom Dikom Grejsonom, ispod ije su se raskone rezidencije
skrivale tajne Betmenove peine, sa blagim i dobroudnim Klarkom
Kentom, koji je zapravo bio vanzemaljac Kal-El s planete Kripton, to jest
Supermen, sa Donom Dounsom, koji je bio Marsovac Donn Donzz, i
Dijanom King, koja je i udesna ena i kraljica Amazonki. Sa tih zidova
spoznao sam s kojom estinom superheroj moe da udi da bude obian,
koliko je Supermen, koji je bio hrabar kao lav i mogao da vidi kroz sve osim
kroz olovo, najvie u ivotu eleo da ga Lois Lejn voli kao krotkog mlakonju
cvikeraa. Nemojte me pogreno razumeti: nikada sebe nisam zamiljao kao
junaka; ali s rukom poput buzdovana i linim kalendarom iji su listovi
ubrzano otpadali, bio sam i te kako izuzetan, a nisam to eleo da budem.
Kad sam saznao za Fantoma i Flea, za Zelenu Strelu, Betmena i Robina,
bacio sam se na smiljanje linog tajnog identiteta. (Kao i moje sestre pre
mene; moje sirote, upropaene sestre.)
Sredinom sedme godine zakoraio sam u adolescenciju, s licem zaraslim u
malje, Adamovom jabuicom, dubokim basom i potpuno opremljenom
mukom polnom aparaturom i apetitom; u desetoj, postao sam dete
uhvaeno u klopku dvometrakog tela dvadesetogodinjeg dina,
opsednutog, jo od tih prvih trenutaka samosvesti, uasom to mu izmie
vreme. S kletvom brzine nad glavom, krio sam se u sporosti kao to se
Usamljeni Jaha skrivao iza svoje maske. Reen da usporim svoj razvoj
pukom snagom volje, postao sam jo tromiji, a izvetio sam se i da razvlaim
rei poput dugog, ulnog zevanja. Neko vreme pribegavao sam
izvetaenom otezanju i prenemaganju u maniru indijskog pobratima Bilija
Bantera, Hurija Damseta Rama Singa, setnog naboba od Banipura; u tom
periodu nikada nisam bio jednostavno edan, ve bi oednelost postala
nesnosna. Moja sestra Mina Mimiarka leila me je od sindroma joj, to mi
se uri, kako ga je ona zvala, postavi moj podrugljivi odjek, pa ak i kad
sam se manuo setnog naboba, i dalje je do suza zasmejavala porodicu

usporenim oponaanjem mog dranja na pola ubrzanja, nalik na etnju po

Mesecu; ali ovaj Dremko kako me je prozvala bio je samo jedan od mojih
tajnih identiteta, tek najuoljiviji u mojim slojevima preruavanja.
Levaro, Leva, Nalevokrug, Levanko aki, Levijatan kakav arsenal
ocrnjivanja na raun levorukih! Kakav vas beskraj sitnih ponienja oekuje
iza svakog oka ako kojim sluajem niste denjak! Na kojim se to
pantalonama, moliu lepo, moe nai lic za levoruke, a gde su ekovna
knjiica, vadiep ili pegla (da, da, pegla; zamislite samo kako je levaku
nezgodno to se gajtan uvek nalazi s desne strane!)? Levoruki igra kriketa,
budui uvaeni lan svakog srednjeg sloja, bez po muke e nai
odgovarajuu palicu, ali u celoj Indiji, toj zemlji koja luduje za hokejom na
travi, ni za lek neete nai nita slino naopake okrenutom tapu za hokej.
Noeve za ljutenje krompira i foto-aparate da i ne pominjem... a ako je
ivot zagoran ugroenim levacima, koliko je tek gorak bio meni poto se
ispostavilo da sam desnoruko bie, denjak ija je desna ruka, sticajem
okolnosti, ispala neupotrebljiva. Veoma mi je teko padalo da nauim da
piem levom rukom, kao to bi bio sluaj i sa svakim normalnim denjakom.
U desetoj godini, kad sam izgledao kao da mi je dvadeset, rukopis mi nije
bio nita bolji od prvih krabotina nekog malog gegavca. Ali i to sam
prevaziao.
Meutim, bilo je izuzetno teko prevazii oseanje da ivim u umetnikoj
kui, okruen tvorcima lepote, bilo ukuanima ili gostima, sa sveu da e
takvo stvaranje u mom ivotu morati da ostane zauvek zatvorena knjiga; da
na putu kojim se moja majka (i Vasko) kretala, da bi se napajala najveim
blaenstvom, neu moi da je sledim. Jo vie me je, meutim, titio oseaj
da sam ruan, izoblien, naopak; saznanje da mi je ivot udelio sakatu ruku
i nakaznu prirodu teralo me je da ga potroim prebrzo. A vie od svega
pritiskalo me je oseanje da predstavljam sramotu i neprijatnost za druge.
I to sam revnosno krio. Prve poduke u mom raju odnosile su se na vebe
iz preobraavanja i preruavanja.
Kad sam bio sasvim mlad (ali ne i tako mali), Vasko Miranda umeo je da
mi se uunja u spavau sobu dok sam spavao i da zameni slike na zidu. Neki
prozori bi se zatvorili, drugi pootvarali; mi, patak, maak ili zec promenili
bi mesto, preli bi s jednog zida na drugi, iz jedne pustolovine u drugu.
Dugo sam verovao da zaista ivim u arobnoj sobi, da bia iz mate
oivljavaju im utonem u san. A onda mi je Vasko predoio drugaije
objanjenje.

Ti menja sobu, apnuo mi je jedne noi. Ti si taj. Ti to radi u snu,

onom treom rukom. Pokazao je neodreeno u pravcu mog srca.
Kojom tlecom lukom?
Kako kojom? Ovom ovde, ovom nevidljivom rukom, ovim nevidljivim
prstima s ovim ba gadno izgrizenim noktiima...
Kovim? Kovim?
... rukom koju moe da vidi samo u svojim snovima.
Nikakvo udo to sam ga voleo. Ako ni zbog ega drugog, voleo bih ga
samo zbog toga to mi je podario ruku iz snova; ali im sam dovoljno
odrastao da razumem neke stvari, nou mi je na uvo aputao ak i vee
tajne. Ispriao mi je da su pre mnogo godina, kad su mu urno operisali
slepo crevo, zaboravili u njemu iglu. Nije zbog nje imao nikakve tegobe, ali
e mu jednog dana dospeti do srca i on e umreti u trenu, proboden iznutra.
U tome je leala tajna njegove prenaglaene ivosti nou nije spavao vie
od tri sata, a u budnom stanju nije mogao da se skrasi na istom mestu ni tri
minuta. Dok ne osvane Iglindan, imam jo toliko toga da uradim, rekao
mi je u poverenju. ivi dok ne umre, to je moje geslo.
Ja sam kao ti. To je bila njegova nena i bratska poruka. A moda se samo
trudio da umanji moj oseaj svemirske usamljenosti, poto mi je, dok sam
rastao, bilo sve tee da poverujem u njegovu priu, nisam mogao da shvatim
kako jedan toliko neobuzdan i samosvojan ovek, kakav je bio slavni V.
Miranda, moe da prihvati toliko stranu sudbinu tako pasivno, zato ne
preduzme nita da mu tu iglu pronau i izvade; i tako sam poeo da
posmatram iglu kao metaforu na primer, kao bodlju njegovih stremljenja.
Ali te noi iz mog detinjstva, kada se Vasko lupio po prsima i kad mu se lice
zgrilo od bola, kad je zakolutao oima i skljokao se na pod s nogama uvis,
pravei se mrtav da bi me zabavio tada, e tada sam mu verovao
bezrezervno; i dok sam se kasnijih godina priseao tog apsolutnog
poverenja (a priseam se, ak i sada, poto sam ga ponovo pronaao u
Benenheliju, gde je robovao nekim drugim iglama, a ona njegova
mladalaka viljavost se izmetnula u staraku nagojenost, vedrina se
namraila, otvorenost zalupila s treskom, a vino ljubavi u njemu odavno
prokislo, premetnuvi se u kiselu mrnju), mogao sam i mogu jo uvek
da pronaem razliita znaenja njegove tajne. Moda je igla, ako se zaista
nalazila unutra, izgubljena u plastu njegovog tela, u stvari bila izvor itavog
njegovog bia moda je to bila njegova dua. Izgubiti je znailo bi ujedno
izgubiti i ivot, ili u najmanju ruku njegov smisao. Vie je voleo da radi i

eka. U ovekovoj slabosti lei njegova snaga, i obrnuto, rekao mi je

jednom. Da li bi Ahil bio onakav junak da mu nije bilo pete? I dok se
priseam toga, skoro da mu zavidim na tom otrom, lutajuem i
podbadajuem anelu smrti.
U optepoznatoj bajci Hansa Andersena, u mladom Kaju, koji je utekao
Snenoj kraljici, ostala je ledena krhotina u ilama, krhotina koja e ga
muiti sve do kraja ivota. Moja belokosa majka bila je Vaskova Snena
kraljica, koju je voleo i od koje je, obuzet gnevnim ponienjem, naposletku
pobegao, s ledenom krhotinom gorine u krvi; koja je nastavila da ga boli,
da mu mrzne krv, i da ledi to nekada toplo srce.
Vasko, sa svojom aavom odeom i govornim smicalicama, s olakim
nepotovanjem svih kojetarija, ustaljenosti, svetih krava, visokoparnosti i
bogova i, iznad svega, sa svojom legendarnom neumornou, podjednako
delotvoran u ganjanju poslova, sadrugova u nepodoptinama, loptica u
skvou, a i u ljubavi, postao je moj prvi junak. Kad sam imao etiri godine,
Indijska armija umarirala je u Gou, okonavi 451 godinu dugu portugalsku
kolonijalnu upravu, na ta je Vasko pao u jedno od najcrnjih stanja
potitenosti, koje je potrajalo nedeljama. Aurora ga je podsticala da taj
dogaaj primi kao osloboenje, kao i toliki drugi Goanci, ali on je bio
neutean. Do sada sam imao samo tri boga i Devicu Mariju u koje ne
moram da verujem, jadao se. A sada ih imam trista miliona. I to kakvih
bogova! S previe glava i ruku za moj ukus. Ali ipak je ubrzo ponovo
ivnuo, provodei dane i dane u kuhinji Elefante, gde je pridobio naeg
starog, isprva smrtno uvreenog, kuvara Jezekilja, uputio ga u tajne goanske
kuhinje i upisao ih u novu zelenu sveicu s receptima, koju je okaio kraj
kuhinjskih vrata na podugakoj pantljici; nedeljama posle toga jela se samo
svinjetina, bili smo prinueni da jedemo goansku kobasicu, sarpotel od
svinjske digerice i karije od svinjetine sa kokosovim mlekom, sve dok
Aurora nije zakukala da emo poeti redom da se pretvaramo u prasie; na
to se Vasko vratio s pijace s osmehom od uha do uha i ogromnim koarama
koje su kloparale od rajih kleta, pune koljki, kraba i nazubljenih denjkova
s ajkulinim mesom, a kad je to naa istaica spazila, bacila je metlu i utekla
kroz kapiju, poruivi Lambadanu da se nee vratiti ienju sve dok ta
neista udovita budu u kui.
Njegova kontrarevolucija nije se ograniila samo na trpezu. Po cele dane
pripovedao nam je sage o junatvu Alfonsa de Albukerkija, koji je Gou

preoteo od bidapurskog sultana, izvesnog Jusufa Adilaha, na Dan Svete

Katarine 1510, kao i o Vasku da Gami. Jedna papreno-miroijska porodica
kao to je vaa morala bi da shvata ta oseam, rekao je Aurori planim
glasom. Mi delimo istu istoriju; ta ovi indijski vojnici znaju o njoj? Pevao
nam je goanske mando ljubavne pesme i starije sluio prokrijumarenim
likerom od indijskog oraha i kokosa, a uvee je sedeo sa mnom u sobi
zaaranih prozora i priao mi svoje neverovatne goanske doivljaje. Dole
Majka Indija!, uzvikivao je s prezirom, u teatralnoj pozi, dok sam se ja
kikotao ispod pokrivaa. Viva Majka Portuguska!
Nakon etrdeset dana Aurora je okonala nau domau goansku
okupaciju. Dosta vie oplakivanja, objavila je. Od sada se istorija
nastavlja dalje.
Prava kolonijalistkinja, vajkao se Vasko alostivo. A uz to jo i
pobornica kulturne nadmoi. Ali ba kao i svi mi kad je Aurora izdavala
zapovesti povinovao se bez rei.
Voleo sam ga; ali dugo nisam primeivao a i kako bih? unakrsnu vatru
u njemu, bitku izmeu njegove reenosti da postane neko i ispraznosti,
izmeu lojalnosti i karijerizma, izmeu mogunosti i elje. A nisam shvatao
koliku je cenu morao da plati dok nije stigao do nae kapije.
Pre nego to je kroio u na svet, nije imao prijatelje; barem ih nije ni
pominjao ni dovodio. Nikada nije priao o svojoj porodici, a retko o ranijem
ivotu. ak i za njegovo rodno selo Lutolim, sa kuama od crvenog laterita i
oknima od ljuski ostriga, verovali smo mu samo na re. Nije priao o tome,
iako mu se omakla pokoja re o danima kada je radio kao pijani nosa u
Mapusi na severu Goe, a drugi put je pomenuo neto o usputnom poslu u
luci Marmagoa. Kao da je u stremljenju ka izabranoj budunosti odbacio
svako krvno srodstvo i vezanost za mesto, a ta odluka je podrazumevala
odreenu bezobzirnost, ali i neuravnoteenost. Bio je sam svoj izum, a
Aurori je moralo da padne na pamet kao to je na pamet palo Abrahamu i
mnogim pripadnicima njihovog kruga, kao to je palo na pamet mojim
sestrama, ali ne i meni da e izum moda zakazati, da e se na kraju
moda i raspasti. Aurora, meutim, dugo nije htela da uje nita loe na
raun svog ljubimca: kao to sam ja, kasnije, u sluaju Ume Sarasvati, jo
jednog samoizuma, odbio da sluam. Kada se zabluda srca razotkrije kao
budalatina, priznajemo da smo ispali budale, i onda pitamo svoje mile i
drage zato nas nisu spasli od nas samih. Ali od tog dumanina niko nas ne
moe odbraniti. Niko nije mogao da spase Vaska od njega samog, ta god da

je bio, ko god da je mogao biti, ili postati. Niko nije mogao da spase ni mene.
Aprila 1947, kad je moja sestra Ina imala samo tri meseca, a Aurorina
trudnoa sa buduom Mini Maus bila potvrena, Abraham Zogoibi, ponosni
mu i otac, obratio se Vasku Mirandi u nabusitom i nezgrapnom pokuaju
da se sprijatelje. Ako si ve stvarno pravi slikar, to ne bi napravio portret
moje trudne ene s detetom?
Taj portret bio je Vaskov prvi rad na platnu, koje mu je kupio Abraham, a
Aurora mu pokazala kako da ga grundira. Svoje rane radove izvodio je na
dasci ili papiru, utede radi; i ubrzo poto se uselio u atelje u Elefanti,
unitio je sve to je stvorio pre tog datuma, proglasivi sebe za novog oveka
kome u ivotu tek predstoji pravi poetak, koji se, po njegovim reima, tek
sada rodio. Aurorin portret predstavljao je taj novi poetak.
Kaem Aurorin portret jer, kad ga je Vasko najzad razotkrio (nije
doputao nikome da vidi delo u nastajanju), Abraham je, besan kao ris,
ustanovio da je beba Ina potpuno izostavljena. Ve liena pola imena, moja
jadna najstarija sestra uspela je sasvim da iezne iz dela iji je glavni motiv
trebalo da bude, i koje je narueno kao neposredan ishod njenog nedavnog
stupanja na scenu. (Ni od nove Mine-otekline nije bilo traga, ali se tome u
onako ranoj fazi Aurorine druge trudnoe moglo lake pogledati kroz
prste.) Vasko je prikazao moju majku kako sedi prekrtenih nogu na
dinovskom guteru pod svojim atrijem, i ljuljuka vazduh. Njena nabrekla
leva dojka, oteala od majinstva, bila je razgoliena. Koji je ovo andrak?,
grmeo je Abraham. Pobogu, Miranda, ovee boji, ima li ti u glavi oi ili
kamenje? Vasko je samo odmahivao na ove naturalistike kritike; kad je
Abraham istakao da njegova supruga ni u jednom trenutku nije pozirala
otkrivenih grudi, te da ona ionako ne doji izbrisanu Inu, slikarevo lice
potamnelo je od gnuanja. Znam, sad ete da kaete i da u ovoj ovde kui
ne drite nikakvog natprirodno velikog gutera kao kunog ljubimca,
uzdahnuo je. Kad je razjareni Abraham podsetio Vaska ko sve to plaa,
umetnik je oholo podigao nos. Genije nije bogataev rob, branio se.
Platno nije ogledalo pa da odslikava gugutava smekanja. Ja sam video ta
sam video: prisustvo i odsustvo. Punou i prazninu. Hteli ste dvostruki
portret? Evo, gledajte sad. Kome su oi date za gledanje, neka vidi.
Poto si zavrio sa svojim mudrovanjem, rekao je na to Abraham
glasom koji je sekao kao otrica noa, i nama predstoji da razmislimo o
kojeemu.

Da li je Vasko bio prognan iz kue po kratkom postupku zbog neuvenog

nipodatavanja beba Ininog lika? Da li se detinja majka ostrvila na njega
iskeenih onjaka i isukanih kandi? itaoe: nisu ni on, a ni ona. Aurora
Zogoibi je kao majka uvek bila pristalica kolskog sistema vrste ruke, te nije
nalazila za shodno da svoju decu brani od uki koje im ivot udeli (pitam
se da li nas je, zato to je morala da se udrui sa Abrahamom da bi nas
stvorila, Aurora, roeni solista, neminovno svrstala meu svoja nia
ostvarenja?)... U svakom sluaju, dva dana nakon otkrivanja majinog
portreta, Abraham je pozvao slikara u svoje poslovne prostorije na padini
ukenaruke prozvanoj po parsijskom velikau i lihvaru gulikoi iz XIX
veka, ser Daldiju Daldiboju ukenaruke da bi ga obavestio kako je slika
previe nadmaila oekivanja i da samo zahvaljujui izuzetnoj milostivosti
i popustljivoj naravi gospoe Zogoibi nije izbaen nazad na ulicu, gde ti
je, zakljuio je Abraham zlurado, po mom linom miljenju i mesto.
Poto portret moje majke nije bio prihvaen, Vasko je prestao da mae
voskom brkove i zakljuao se tri dana u svoj atelje, da bi izaao ispijen i
isuen, s platnom pod mikom, umotanim u sargiju. Napustio je Elefantu
proavi pored neprijateljski upiljenih pogleda uvara i papagaja i nije se
vratio punih nedelju dana. Lambadan andivala ve bee poeo da se
uljuljkuje u snove da je taj gad otiao zauvek, kad se ovaj vratio u utocrnom taksiju, Otmenom novom odelu i potpuno oporavljenog vrcavog
smisla za humor. Ispostavilo se da je tokom one trodnevne osame preko lika
moje majke naslikao novo delo, portret umetnika kao konjanika u arapskoj
nonji, koji je Keku Modi nemajui pojma o odbijenoj slici ispod ove
udnovate prikaze Vaska Mirande u kienom ruhu, kako plae na krupnom
belcu uspeo da proda oas posla, i to ni manje ni vie nego milijarderu i
magnatu elika, trulom bogatau K. D. Babi, za neverovatno velike pare,
to je Vasku omoguilo da vrati Abrahamu dug za platno i da porui jo
nekoliko novih. Vasko je otkrio da njegovi radovi imaju komercijalnu prou.
Tako je poela njegova neobina i po mnogo emu varljivo zavodljiva
karijera, tokom koje je na trenutke izgledalo da nijedno hotelsko predvorje
ili aerodromski terminal ne mogu biti potpuni dok se ne oslikaju
dinovskim muralom V. Mirande, kome je nekako polazilo za rukom da
bude istovremeno i banalan i nalik vatrometu... i na svakoj slici koju bi
Vasko naslikao, na svakom triptihu, muralu, freski i vitrau, nikada ne bi
propustio da doda siuan ali besprekoran lik ene, prekrtenih nogu, s
jednom otkrivenom dojkom, kako sedi na guteru i u naruju ljulja

prazninu, izuzev ako, naravno, nije ljuljala nevidljivog Vaska, ili ak celi
svet; izuzev ako ova naizgled niija majka nije postala majka svima nama; a
kad bi dovrio taj sitni detalj, kojem bi esto posveivao vie panje nego
samom delu, uvek mu je zametao trag irokim i silovitim potezima etke,
koji su sve vie postajali raspoznatljivi znak njegovih radova tim uvenim,
lanim obelejima koja su izgledala tako raskono i pomou kojih je mogao
da radi tako plodno i brzo.
Zar me toliko mrzi da si morao da me premae?, vikala je Aurora kad
je uletela u njegov atelje s meavinom kajanja i skruenosti. Nisi mogao da
saeka ni pet minuta da smirim matorog Abija? Vasko se pravio nevet.
Naravno da problem nije u maloj Ini, nastavila je Aurora. Naslikao si me
suvie seksi, pa je Abrahama skolila ljubomora.
E pa, sada vie nema na ta da bude ljubomoran, rekao je Vasko uz
gorak ali koketan osmeh. Ili tek sada ima jo vie razloga za to; jer sada e,
Auroradi, za sva vremena morati da lei pokopana ispod mene. Gosn
Baba e nas okaiti na zid svoje spavae sobe, vidljivog Vaska s nevidljivom
Aurorom ispod, i jo nevidljivijom Inom u tvom naruju. To je, na svoj
nain, postala prava porodina grupa.
Aurora je zavrtela glavom. Ne pomerila se s mesta ako ti vrane nisu
mozak popile. Eh, vi mukarci. Bezumni se raate i bezumni umirete. A tek
uplakani Arapin na konju! Kao poruen onom Babi bez trunke ukusa. ak
ni neko mazalo s bazara ne bi namalalo tako glupu sliku.
Nazvao sam je Umetnik kao Boabdil Zlosreni (El Zogoibi), poslednji sultan
od Granade, na odlasku iz Alhambre, rekao je Vasko, mrtav ozbiljan. Iliti
Mavrov poslednji uzdah. Nadam se da ovakav naslov nee Abidiju pruiti
nekakav novi razlog za vreanje. Usklaivanje prezimena i udnovatih
porodinih pripovesti i koliko-toliko line grae. A pritom, alim sluaj,
nisam zamolio za vae doputenje.
Aurora Zogoibi se upiljila u njega u udu; a onda je poela da se smeje
kroz glasne, a moda i mavarske jecaje. O, ti pogani Vasko!, rekla je
konano, briui suze. O, ti podli, crni ovee! Kako da spreim mua da ti
slomi taj tvoj pogani vrat, to tek treba da smislim.
A ti?, upitao je Vasko. Da li se tebi svidela nesrena odbaena slika?
Meni se svideo nesreni odbaeni slikar, rekla je neno, poljubila ga u
obraz i otila.
Deset godina kasnije. Mavar je pronaao svoje utelovljenje u meni; a doi e

vreme kada e Aurora Zogoibi, krenuvi stopama V. Mirande, takoe

naslikati platno pod naslovom Mavrov poslednji uzdah. Posvetio sam toliko
vremena ovim starim priama o Vasku zato to me pripovedanje sopstvene
prie tera da se ponovo suoim, i izborim, sa svojim strahom. Kako da
objasnim divlju stravu sa grenjem eluca, prstima pobelelim od dranja za
ruke zbog sumanuto ubrzanog ivota zbog prinude da, protiv svoje volje,
proivim doslovnu istinu onih metafora kojima su tako esto baratali moja
majka i njeno drutvo? U brzoj traci, na brzom koloseku, ispred svog
vremena, detseter u genima, goreo sam nemajui izbora kao svea s oba
kraja, iako sam u dui vie bio od onih to brino tede vosak. Kako da
doaram onu prestravljenost iz filmova o vukodlacima pred oseajem da mi
ubrzano rastua stopala upiru o unutranjost cipela, da mi kosa raste skoro
uoljivom brzinom; kako da vam prenesem bolove u kolenima koje sam
oseao dok sam rastao i zbog kojih esto nisam mogao ni da potrim? Pravo
je udo to mi je kima izrasla valjano. Bio sam biljka iz staklenika, vojnik na
neprekidnom usiljenom maru, putnik uhvaen u vremeplovu od krvi i
mesa, neprestano hvatajui dah jer sam trao bre od godina, uprkos bolu u
kolenima.
Molim vas da shvatite: ne elim da kaem da sam neko udo. Nisam
ispoljio rani dar za ah, matematiku ili sitar. A opet, uvek sam bio udo, ako
ni po emu drugom a ono po svojim neobuzdanim razrastanjima. Kao i sam
grad, Bombaj mojih radosti i alosti, idikljao sam poput peurke u
ogromnu urbanu puzavicu od oveka, bez ikakvih predaha da bih neto
nauio na sopstvenim iskustvima ili grekama, ili od svojih savremenika,
nemajui kad ni da razmislim. I kako je onda od mene moglo da ispadne
bilo ta osim haosa?
tota to je u meni bilo podlono kvarenju iskvarilo se; tota to se dalo
popraviti, ali je moglo i da propadne, izgubljeno je.
Vidi kako je lepo, moj pauniu, moru moj..., pevuila mi je majka dok me
je dojila na svojim prsima, i mogu vam rei, bez lane skromnosti, da sam i
pored ove moje junoindijske tamne puti (toliko neprivlane za
provodadike u otmenim krugovima!) i, ako se izuzme moja nakazna ruka,
zaista izrastao u naoitog mladia; ali zbog te desnice zadugo na sebi nisam
primeivao nita sem grdobe. A taj procvat u zgodnog mladia, dok sam u
zbilji i dalje bio dete, u stvari je nosio dvostruko prokletstvo. Najpre mi je
uskratio prirodne radosti detinjstva, ono kad ste mali, kad ste detinjasto
dete, a onda je uminulo, tako da, stasavi u zrelog mukarca, nisam vie

posedovao onu mladalaku lepotu zlatne jabuke. (U dvadeset treoj, brada

mi je pobelela, a i tota drugo prestalo je da radi onako dobro kao nekada.)
Moja unutranjost i spoljanjost oduvek su se nalazile u raskoraku; jasno
vam je onda da sam imao slabe vajde u ivotu od onog to je Vasko Miranda
nazvao mojim vrh izgledom filmske zvezde.
Potedeu vas pria o lekarima; moja istorija bolesti popunila bi pet- -est
knjiurina. aka kao panj, superbrzo starenje, moj zapanjujui rast, visina od
dva metra u zemlji gde mukarci u proseku retko premauju sto ezdeset
pet; sve je to bilo pod lupom danononih analiza. (I dan-danas rei Bolnica
Bri Kendi probude mi seanje na neku vrstu popravnog doma,
dobronamernu sobu za muenje, podruje paklenih muka kojim upravljaju
dobronamerni demoni koji su me umrtvljavali koji su me prili koji su
me tikakebabisali i bombajpatkisali i sve to za moje dobro.) A na kraju, posle
svakog usrdnog pokuaja, lagano neizbeno odmahivanje uvaene glave
nekog gazda avola ovenanog stetoskopom, irenje ruku u znak
bespomonosti, mrmljanje o karmi, kismetu, sudbini. Pored obinih lekara,
vodili su me i kod ajurvedskih strunjaka, profesora sa Tibije, molitvenih
iscelitelja, svetaca. Aurora je bila temeljita i odluna ena, te je, shodno
tome, bila spremna sve u mome interesu da me izloi raznim
guruovskim lagarijama kojih se ona sama gnuala i gadila. Za svaki sluaj,
uo sam je, ne jednom, kako govori Abrahamu. Tako mi svega, ako neki od
tih tandara-mandara tipova uspe da popravi sat malom jadniku, ima da se
preobratim dok si rekao tik-tak.
Ali nita nije pomagalo. U to vreme pojavio se deak mahaguru zvani
lord Husro Husrovani Bhagvan, koji je stekao milione sledbenika uprkos
upornim glasinama da je u celosti krivotvorevina svoje majke, izvesne
gospoe Duba. Jednoga dana, kad mi je bilo oko pet godina (a izgledao sam
kao da mi je deset), Aurora Zogoibi progutala je svoje skrupule naravno,
mene radi i (po paprenoj ceni) izdejstvovala privatnu audijenciju kod
malog udotvorca. Posetili smo ga na raskonoj jahti usidrenoj u bombajskoj
luci, i onako u alvarama, zlatnoj tunici i s turbanom na glavi, ostavio je na
moje roditelje utisak preplaenog deteta prinuenog da itav ivot provede
zarobljen u kienom svadbenom ruhu; uprkos tome, moja majka je stegla
zube, iznela moju muku i zamolila ga za pomo. Deak Husro me je
pogledao svojim ozbiljnim, tunim i pametnim oima.
Prigrli oberuke svoj usud, rekao mi je. Raduj se onome to ti zadaje
bol. Okreni se ka tome od ega eli da pobegne, pohrli mu u susret od

sveg srca. Samo kroz poistoveenje sa svojom nesreom uspee da je

nadie.
Dosta mudrolija!, povikala je gospoa Duba, koja je leala
razbakarena na divanu i grickala mango. Nije nego! Rubini, dijamanti,
biseri! A sada, molim, nastavila je, okonavajui audijenciju, da lepo
poravnamo raun. Primamo samo rupije u gotovom, osim ako raspolaete
devizama, u kom sluaju odobravamo pedeset posto popusta na ke dolare i
funte.
Dugo sam se s gorinom seao tih dana, jalovih doktora i jo jalovijih
nadrilekara. Zamerao sam majci to me je stavljala na sve te muke, to je bila
licemer, kao to se pokazalo kod ovih metanisanja u guru industriji. Ne
zameram joj vie: nauio sam da uoim ljubav u tome to je inila, shvatio
sam da je njeno ponienje pred gospoom Duba, koju smo zatekli skroznaskroz umazanu od manga, bilo u najmanju ruku jednako veliko kao i
moje. A moram da priznam i to da mi je lord Husro uputio poruku koju sam
u svom ivotu esto bio prisiljen da uim iznova. Cena je, pritom, svaki put
bila visoka, a niko osim njega nije nudio popust za devizno plaanje.
Prigrlivi oberuke ono neizbeno, prestao sam da oseam strah. Rei u
vam u emu je tajna kod straha: on je apsolutista. Strah igra na sve ili nita.
On e, poput svakog tiranina tlaitelja, ili vladati vaim ivotom s glupom i
zaslepljujuom premoi, ili ete ga nadjaati, pa e njegova mo ieznuti u
vidu lastinog repa. Jo jedna tajna: dizanje bune protiv straha, svrgavanje
tog nakinurenog despota, uglavnom nema nikakve veze sa hrabrou. Na
nju nas nagoni neto daleko neposrednije: prosta potreba da odmaknemo
korak napred u ivotu. Prestao sam da se plaim, jer ako su mi dani na
zemlji odbrojani, ne ostaje mi ni asak za traenje na strah. U
nedvosmislenoj zapovesti lorda Husra odjekivalo je geslo Vaska Mirande,
koje sam, u neto izmenjenom obliku, posle mnogo godina pronaao u
jednoj prii D. Konrada. Moram da ivim sve dok me ne stigne smrt.
Nasledio sam porodini dar za spavanje. Svi bismo pospali kao jagnjad
kad bi se neki jad ili nevolja ukazali na vidiku. (Istina, ne ba uvek: nesanica
trinaestogodinje Aurore da Game, propraena otvaranjem prozora i
izbacivanjem ukrasa, stari je, ali bitan, izuzetak od ovog pravila.) I tako bih
u one dane kad bi mi se sve stunilo legao i iskljuio se, zatvorio se to bi
rekao Vasko, kao svetlo; s nadom da u se otvoriti u boljem raspoloenju.
To nije uvek palilo. Ponekad bih se usred noi probudio i zaplakao, vapei

za ljubavlju. Drhtaji i jecaji potresali su me iz takve dubine da ju je bilo

nemogue odrediti. S vremenom sam i te none suze prihvatio kao pokoru
koju treba da otrpim za svoju izuzetnost, premda, kao to ve rekoh, nisam
ni najmanje eleo da budem poseban hteo sam da budem Klark Kent, a ne
tamo neki Supermen. U naoj blistavoj palati sreno bih krckao svoje dane
kao bogati bonvivan poput Brusa Vejna, s blagodetima ili bez blagodeti
pomonika. Ali koliko god da sam usrdno to eleo, moja tajna, sutinska
betmenska priroda, nije se mogla porei.
Dopustite mi da razjasnim neto u vezi s Vaskom Mirandom: od samog
poetka javljali su se zastraujui predznaci da u njegovom zvoniku ne
obitavaju samo bezazleni imii. Mi koji smo ga voleli zatakavali smo one
trenutke kada bi iz njega pokuljala nekakva silovita jarost, kada je izgledao
kao da pucketa od nekakvog mranog negativnog naelektrisanja, pa smo se
pribojavali da ga dotaknemo da se ne bismo zalepili za njega i sagoreli.
Odlazio je na besomune terevenke i, kao Aires (i Bela) da Gama u neko
drugo vreme i na drugom mestu, osvanuo bi u nekom jarku u Kamatipuri ili
lunjajui oamuen po sasunskim ribarskim dokovima, pijan, omamljen
drogom, sav u modricama, krvav, poharan, irei oko sebe straan zadah
ribe, koji ne bi mogao da spere danima. Kad je postigao uspeh, postao
miljenik meunarodnog establimenta, brdo novca otilo je na uutkivanje
novina kako ne bi objavljivale te epizode, posebno zato to je bilo
nagovetaja da mnogi meu njegovim partnerima s kojima se spetljavao po
tim biseksualnim orfikim lumperajkama kasnije nisu mogli nimalo da se
pohvale onim to su doiveli. Vasko je u sebi nosio pakao, ponikao iz bog
zna kakve pogodbe s avolom, koju je sklopio kako bi se otresao nas, a
povremeno je znao i da sune vatru. Ja sam stari veliki vojvoda od Jorka,
govorio je kad bi ponovo doao k sebi. Kad letim letim visoko, kad tonem
tonem duboko. Inae, imao sam hiljadu mukaraca; i hiljadu ena,
takoe.
U noi kad je proglaena nezavisnost Indije, na oi mu se odjednom
navukla crvena koprena. Razdirale su ga oprenosti tog uzvienog trenutka.
Ta proslava slobode, ija su ga oseanja ophrvala i protiv njegove volje, iako
ga se, kao Goanca, praktino nije ticala, i koja je, na njegov uas, proticala
dok su nabujale reke krvi i dalje tekle Pendabom, skrhala je krhku
ravnoteu u srcu njegovog izmiljenog bia i oslobodila ludaka. Tako je
barem priala moja majka, i ta verzija je u sebi nesumnjivo nosila neto

istine, ali ja sam znao da je posredi bila i ljubav koju je gajio prema njoj,
ljubav koju nije mogao otvoreno da iskae, koja se u njemu punila pa
prekipela, prelazei u bes. Sedeo je u zaelju Aurorine i Abrahamove
besprekorne trpeze, ibajui pogledom brojne uvaene i uzbuene zvanice, i
ispijao mladi verde brzo i u ogromnim koliinama, tonui u pijanstvo. Kad
se pono rasprsnula u pljuskovima svetlosti preko neba, zapao je u jo crnje
raspoloenje: sve dok se, dobro naliven, nije klecavo pridigao na noge i
zasuo goste nesuvislim uvredama praenim prskanjem pljuvake.
ta vam je pa toliko milo?, dreknuo je, zanosei se. Ovo nije vaa no.
avolji Makolijevi minut-ljudi! A kao nije vam jasno, je li? Svi ste vi jedna
bagra neprilagoenih engleskih polutana. Pripadnici manjina. Prikaze s
nogom u tuoj cipeli. Nije vam mesto ovde. Ova zemlja vam je tua kao da
ste, kako se ono kae, meseari. Pali s meseca. itate pogrene knjige, u
svakoj raspravi ste na pogrenoj strani, u glavi su vam pogrene misli. ak
vam i avolji snovi niu iz stranog korenja.
Prestani da pravi budalu od sebe, Vasko, rekla mu je Aurora. Svi ovde
prisutni okirani su klanjem Indusa i muslimana. Nema nikakvo
ekskluzivno pravo na taj bol, ve samo na verde i ulogu pravdoljubive
protuve.
To bi veinu ljudi obuzdalo; ali nije zaustavilo jadnog raspomamljenog
Vaska, izbezumljenog od istorije, ljubavi i muke to mora da se pretvara da
je na nivou. Jalovi sjebani um-etnici mozgokurci, raspalio je po njima,
naherivi se opasno u stranu. Cirkularno-seksualistika Indija, malo vutra!
Ne, greka. avolji jezik ponovo me izdao. Sekularno-socijalistika! To je to!
Proklete trice i kuine! Panditdi vam je to uvalio kao prodavac jeftinih
satova, i svi ste kupili po jedan, a sad se udite to ne rade. avo da nosi
Kongresnu stranku punu avoljih prodavaca lanih roleksa! Vi mislite,
Indija e tek tako da zakovrne, svi oni krvoloni i okrvavljeni bogovi e tek
tako da manjkaju i cvrknu. Naa velika domaica Aurora, velika dama,
velika umetnica, misli da moe da nadigra bogove. Igraj! Tat-tat-taa-drigejtun-tun! Taj! Tat-taj! Tat-taj! Isuse!
Miranda, javio se Abraham, ustajui, sad je dosta!
A rei u neto i tebi, gospon Veliki Biznismene Abi!, smesta je rekao
Vasko i prasnuo u smeh. Da ti dam jedan savet. Samo jedna sila u ovoj
avoljoj zemlji dovoljno je jaka da ustane protiv tih bogova, a to nije
alabajzerski cokularni specijalizam. To nije ni alabajzerski Pandit Nehru ni
njegove alabajzerske kongres-sat-ovce, zatitnici manjina. Zna ta je to?

Sad u ti ja rei ta je! Korupcija. Kapira? I mito, pride.

Izgubio je ravnoteu i pao nauznak. Dvojica posluitelja, u belim
nehruovskim bluzama sa zlatnim dugmiima, dograbili su ga, spremni da
ga uklone sa zabave na Abrahamov znak. Ali Abraham Zogoibi je zastao i
pustio da se scena odigra do kraja.
Staro dobro i slasno podmiivanje i podmazivanje, rekao je Vasko
planim glasom, kao da pria o nekom starom psu koji mu je prirastao za
srce. Udeli ispod stola, uturi plavi koverat, zasladi. Kapira? Abidi, uje
li? Definicija demokratije po V. Mirandi: svaki ovek jedno mito. Tako
treba. U tome je velika tajna. To je to. Ruke su mu poletele ka ustima, kao
obuzete zebnjom. Ijao! Uh! Ba sam glup! Glupi-tupi Vasko. Pa to nije
tajna. Poto je Abidi tako avolski velika zverka, on sve to svakako ve zna.
Ovakvo jedno avolje pile nalo da ui tako krupnog avoljeg pevca.
Izvinjavajte! Molim za oprotaj!
Abraham je klimnuo glavom: beli bluzoni dohvatie Vaska ispod pazuha i
krenue da ga vuku unazad.
Jo neto!, urliknuo je Vasko s takvom estinom da su se posluitelji
spotakli. Visio je u njihovim rukama kao krpeni lutak, pretei pomahnitalim
prstom. Jedan koristan savet svima vama! Ukrcavajte se na brodove s
Englezima! Samo se ukrcajte na proklete brodove i tornjajte se! Ne trebate
vi ovoj zemlji! Smodie vas i smazati! Odlazite! Odlazite dok jo moete!
A ti?, upitao je Abraham, stojei sa elinom utivou u zabezeknutoj
tiini. ta je s tobom, Vasko? Kakav e savet sebi udeliti?
Ko, ja?, graknuo je dok su ga beli bluzoni odnosili. Nita se vi ne
sekirajte za mene! Ja sam Portugalac!

11
Niko nikada nije snimio film Otac Indija. Bharatpita? Zvui potpuno
promaeno. Hindustan-k-Bapuji? Suvie iskljuivo gandijevski. Valid-eAzam? Preterano mogulovski. Ali zato smo nedavno dobili Mister Indiju,
moda najsiroviju od svih srodnih nacionalistikih formulacija. Glavni junak
je prevejani mladi enskaro koji nastoji da nas uveri u svoje superherojske
moi; nema ni prizvuka oinskih znaenja, ni ivahnog indijskog abe, a ni
patrijarhalnog indoalca. Samo zakrljala imitacija Bonda made in India.
Sjajna ridevi, u najboljem izdanju pohotne sirene u sariju iz najpomamnijih
snova, ovladala je filmom s bestidnom lakoom... ali ovog filma se seam
zbog neeg drugog. ini mi se da su nam, u ovoj petparakoj rasipnikoj
lakrdiji, jednako triavoj po svojim dreavim bojama koliko je Nargisin
majinski nastup bio turoban i umiljen, njegovi tvorci moda ipak i
nehotice predoili lik Nacionalnog Oca. Eno ga gde sedi, kao zmaj u svojoj
peini, kao lutkar s hiljadu prstiju, kao samo srce u srcu tame: zapovednik
legija naoruanih uzijima, nadzornik stubova avolske vatre, koji sve dri u
malom prstu, orkestrator tajne muzike donjih sfera; vrhovni zlikovac,
mrani kapo, morijartijevskiji od Morijartija, blofeldovskiji od Blofelda, ne
samo Kum ve Najkum, tatamata nad tatamatama: Mogambo. Njegovo ime,
pokupljeno iz naslova nekog starog filma sa Avom Gardner, neke afrike
triarije koja je brzo pala u zaborav, briljivo je odabrano da se sluajno ne bi
uvredila neka od zajednica u zemlji: ime nije ni muslimansko ni indusko, ni
parsijevsko ni hriansko, ne pripada ni dainima ni sikima, a ako u njemu i
odzvanja primesa bongo-bongo prototipa Mamlaza sa reke, kog je
posleratni Holivud prikaio ljudima sa Crnog kontinenta, to je ve ig
ksenofobije, koja danas u Indiji, po svoj prilici, ne bi navukla mnogo
neprijatelja sebi na vrat.
U borbi Mister Indije protiv Mogamba prepoznajem sukobe do
istrebljenja izmeu mnogih filmskih oeva i sinova. Tu je tragini mutant iz
Blejd ranera koji gnjei lobanju svom tvorcu u smrtonosnom sinovljem
zagrljaju; i Luk Skajvoker iz Ratova zvezda u konanom obraunu s
Dartom Vejderom, kao pobornici svetle i tamne strane Sile. I u toj
treerazrednoj drami s karikaturom od zlikovca i kvaziherojem, vidim
avetinjski odsev neeg to nikada nije bilo niti e ikada biti film: odraz prie
o Abrahamu Zogoibiju i meni.

Na prvi pogled, bio je suta antiteza demonskog kralja. Onaj Abraham

Zogoibi kog sam upoznao na samom poetku, kad mu je bilo ezdesetak
godina, a epavost koju je zaradio od kamene vaze bila je sve jaa zbog
godina, delovao. je kao slabaan, umanjeni lik, sipljivog daha, s desnim
dlanom uvek poloenim preko grudi, istovremeno u znak samoodbrane i
pokornosti. Nije mnogo preostalo (osim uslunosti deurnog poslovoe) od
onog oveka u kog se naslednica Aurora onako papreno, na prvi pogled i do
uiju, zaljubila! Moja uspomena na njega iz dana detinjstva oslikava ga
najvie kao bezbojnog fantoma koji se povlai po okovima Aurorinog
uskomeanog dvora, neodlunog, blago pogurenog, neodreeno
namrtenog, nalik slugama koji na taj nain iskazuju svoju spremnost da
uslue. U njegovom pogrbljenom dranju kao da je bilo neeg neprijatno i
prenaglaeno revnosnog, nekakvog dodvoravanja. Evo jedne tautologije,
volela je da kae jeziara Aurora da bi zasmejala drutvo. Muki slabi. A
ja, Abrahamov sin, nisam mogao da ga ne prezirem to je doputao da bude
meta sprdnje, oseajui da njegova slabost uniava sve nas tj., naravno, sve
nas mukarce.
Po nekoj udnoj logici srca, Aurorina silovita strast za njenog Jeu
ohladila se prekono posle mog roenja. Po svom obiaju, razglaavala je to
zahlaenje svakom uhu koje bi se zateklo u blizini. Kad ga vidim kako mi
dolazi, onako uspaljen i namirisan karijem, smejala se ona, bap bre!
odmah se sakrijem iza dece i zapuim nos. I ova ponienja trpeo je bez
pogovora. Mukarci u ovim krajevima, drala je Aurora besedu u
uvenim oran-zlatnim salonima, ili su paunovi ili traljavci. Ali ak i paun
kao to je moj sin ne moe ni da primirie nama damama, koje ivimo u
sjaju slave. uvajte se traljavaca, kad vam kaem! Oni su nai tamniari, oni
i niko drugi. Oni dre kesu i klju od zlatnog kaveza.
To je bio najvii izraz zahvalnosti Abrahamu za bespogovornu
neiscrpnost njegovih ekova, za zlatni grad koji je onako brzo podigao od
njenog porodinog bogatstva, koje, uz svu dra novca sticanog
generacijama, nije bilo nita vie od neke selendre, seoskog majura ili
provincijske palanke, u poreenju s neizmernom metropolom njihovog
sadanjeg bogatstva. Daleko od toga da Aurora nije bila svesna injenice da
njena rasipnost zahteva izdravanje: dakle, za Abija su je vezivale njene
line potrebe. Ponekad bi to za dlaku i priznala, ak bi se skoro zabrinula da
bi razmere njenog troenja ili njen raspojasani jezik mogli da urniu kuu.
Budui da je oduvek volela jezive uspavanke, pripovedala mi je parabolu o

korpionu i apcu, u kojoj korpion, poto je krenuo da pree reku, obeao

zauzvrat da nee nasrnuti na svog konjia grbonjia, kri datu re i zadaje
mu strahovit i koban ubod. Dok abac i korpion zajedno tonu, ubica se
izvinjava rtvi. Nisam mogao da odolim, kae korpion. To mi je u krvi.
Dugo mi je trebalo da shvatim koliko je Abraham ilaviji od bilo kog
apca; ona ga je bola, jer joj je to bilo u krvi, ali on nikako nije tonuo. Kako
sam ga olako prezreo, koliko mi je trebalo da shvatim njegov bol! Jer on nije
nikada prestao da je voli, s istom onom strau kao prvog dana kad su se
sreli; i sve to je inio, inio je zbog nje. to su vee i otvorenije bile njene
izdaje, to ju je njegova ljubav sve vie, i prikrivenije, obavijala.
(A kad sam doznao ta je sve radio, stvari za koje je malo rei da su
dostojne prezira, bilo mi je teko da ponovo prizovem ono mladalako
gnuanje; jer sam u meuvremenu potpao pod vlast apca iz nekih drugih
voda, a sopstvena dela liila su me prava da osuujem svog oca.)
Kad ga je vreala pred drugima, inila je to s dijamantskim osmehom koji
je govorio da ga ona to samo zadirkuje, da joj ta neprestana uniavanja slue
samo kao paravan da bi prikrila oboavanje koje je toliko da se ne moe
izraziti; bio je to ironian osmeh kojim je svoje ponaanje nastojala da smesti
meu navodnike. Taj gest, meutim, nikada nije bio potpuno ubedljiv.
esto se odavala piu dekreti o zabrani alkohola uvoeni su i ukidani,
kako su ve duvali politiki vetrovi Morardija Desaija, a nakon podele
drave Bombaj na Maharatru i Gudarat iezli su za sva vremena a kad
je pila, iz nje je kuljala u. Uverena u sopstvenu genijalnost, naoruana
jezikom nemilosrdnim poput njene lepote i estokim poput njenih slika,
nikoga ne bi potedela svojih koloraturnih kletvi, jastrebovskih kidisanja,
rokoko ritanja i visokoskonih gazela svojih osuda, servirajui sve to s onim
ilim i kamen-tvrdim osmehom, koji je trebalo da deluje na njene rtve kao
anestezija dok im je parala utrobu. (Pitajte mene kako to izgleda! Bio sam joj
jedini sin. A to se blie biku majete, vei su izgledi da vas proburazi.)
Naravno, bila je to Bela, ponovo i ponovo: Bela, koja se vratila, kako je bilo
predskazano, da bi nastanila telo svoje keri. Videete vi, rekla je Aurora. Od
sad sam ja na njenom mestu.)
Zamislite: u svilenom be sariju opervaenom zlatnim geometrijskom
arom koja treba da doara togu rimskih senatora ili pak, ako bi plima
njenog ega nadola vie nego obino, u jo raskonijem i bletavijem
carskopurpurnom sariju Aurora se izleava na divanu i kadi svoje salone
smradom zmajskih oblaina dima od jeftinog duvana, na elu jedne od onih

njenih povremenih i nadaleko uvenih noi raspojasanih od viskija i, jo

gore, noi na ijoj su se mondenskoj raskalanosti otrili mnogi gradski
jezici, premda ona lino nikada nije bila zateena u nedostojnom optenju s
mukarcima, a ni sa enama, a valja rei, ni sa iglama... a kad bi banenje
zalo u sitne sate, kretala bi krupnim koracima da oblee okolo kao neka
opijena proroica, i poinjala neobuzdano da parodira Vaska Mirandu,
razularenog od cuge na No nezavisnosti; ne trudei se ak ni da ukae na
pravog autora, tako da okupljeno drutvo nije imalo blagu predstavu da ih,
u stvari, asti najeom rugalicom, do u tanine bi opisivala predstojeu
propast svojih gostiju slikara, modela, reisera srednje produkcije,
glumaca, igraa, vajara, pesnika, plejboja, sportskih asova, ahovskih
velemajstora, novinara, kockara, krijumara starina, Amerikanaca, veana,
udaka, polusveta, kao i najlepe i najrazuzdanije gradske zlatne mladei a
ta parodija bila je uverljiva da uverljivija ne moe biti, njena ironija tako
duboko skrivena da je nemogue ne poverovati njenoj zlobi propraenoj
coktanjem usana, ili budui da joj se raspoloenje preokree u trenu
njenoj olimpijskoj ravnodunosti besmrtnika.
Imitacije ivota! Istorijske anomalije! Kentauri!, reala bi. Zar vas
nadolazee oluje nee razduvati u paramparad? Meanci, polutani, igrai
duhova prizivai, senke! Ribe na suvom! Doi e loa vremena, dragi moji,
nemojte misliti da nee, a onda svi duhovi u pakao, no e zatrti senke, a
polutanska krv e potei, retka i razlivena kao voda. Ali ja u sve nadiveti,
rekla bi na vrhuncu bombastine zavrnice besede, izvijenih lea i s prstom
uperenim uvis poput baklje Kipa slobode, i to zahvaljujui, vi bedne
nitarije, svojoj Umetnosti. A njeni gosti lee hrpimice, ve predaleko
zabrazdili da bi je sluali ili se potresali.
I svom potomstvu proricala je tragedije. Jadni klinci su takav haos, sve
mi se ini da im je sueno da trokiraju...
... A mi smo iveli svoje ivote iznad, ispod i pokraj njenih predvianja...
jesam li vam ve rekao da je bila neodoljiva? Sluajte: bila je sunce naih
ivota, hrana naih matanja, voljeni lik iz naih snova. Voleli smo je ak i
kad nas je urnisala. Budila je u nama ljubav preveliku za naa tela, kao da je
sama stvarala to oseanje, a onda nam ga davala da ga iskusimo kao da se
radilo o nekom njenom delu. Ako nas je gazila, bilo je to zato to smo bili
spremni da joj drage volje legnemo pod izme s mamuzama; ako nas je nou
nemilosrdno ribala slatkom ibom svoga jezika, bilo je to zbog naeg
zadovoljstva. Oprostio sam ocu kada sam najzad to shvatio; jer svi smo joj

mi bili robovi, a ona je nae robovanje pretvarala u raj. Tako neto, kau,
mogu da izvedu samo boginje.
Posle njenog kobnog sunovrata ka morskim hridima, proletelo mi je kroz
glavu da je, s onim nadmonim i ledeno tvrdim osmehom, uz ironiju koju
niko nije zapaao, moda zapravo oduvek predskazivala svoj sopstveni pad.
Oprostio sam Abrahamu i zato to sam uvideo da su oboje, premda vie nisu
delili postelju, i dalje najvie drali do suda onog drugog, da je mojoj majci
bila potrebna Abrahamova potvrda, ba kao to je on udeo za njenim
odobravanjem.
Njemu je uvek prvom pokazivala svoje radove (a odmah zatim i Vasku
Mirandi, koji je bez izuzetka protivreio svakom slovcu koje bi izrekao moj
otac). Tokom decenije koja je usledila nakon Nezavisnosti, Aurora je zapala
u duboku stvaralaku pometnju, nekakvu deliminu obamrlost proisteklu
vie iz nesigurnosti u prirodu samog realnog nego zbog sumnje u realizam.
Njena tanka slikarska produkcija iz ovog perioda je izmuena, nerazluena,
a osvrnemo li se unazad, lako emo na njenim platnima zapaziti rastrzanost
izmeu vragolastog uticaja Vaska Mirande, njegove ljubavi prema
izmiljenim svetovima, u kojima je vladao jedino zakon njegove
neprikosnovene hirovitosti, i Abrahamovog dogmatskog i upornog isticanja
vanosti, u trenutku te istorijske prekretnice, jasnog i uoljivog naturalizma,
koji e Indiji pomoi da se samoj sebi prikae. Aurora se u to doba to je
delom bio razlog njenih povremenih utapanja u noima praznog pijanog
tandrkanja nalazila u procepu izmeu nezgrapnog revizionizma
mitolokih slika i munog, ak krutog, povratka na dokumentarne crtee sa
guterskim potpisom iz njene ipkalijevske faze. Umetniku se vrlo lako
moglo desiti da izgubi svoj identitet u vreme kad su tolike mudre glave
verovale da se estina i strastvenost neizmernog ivota zemlje mogu
predstaviti samo svojevrsnom bezlinom, posveenom ak rodoljubivom
mimikrijom. Abraham ni u kom sluaju nije bio jedini zagovornik ovakvih
shvatanja. Veliki bengalski filmski reditelj Sukumar Sen, Aurorin prijatelj i
moda jedini od njenih savremenika koji joj je bio dorastao po umetnikim
kvalitetima, prednjaio je meu tim realistima, podarivi nizom potresne i
tople filmove indijskoj kinematografiji toj nafrakanoj staroj bludnici spoj
srca i duha koji je trebalo da prevali dugaak put kako bi potvrdio sopstvenu
estetiku. Ovi realistini filmovi, ipak, nikada nisu bili popularni u jednom
trenutku strane ironije, napala ih je i Nargis Dut, Majka Indija glavom,

osuujui njihov zapadnjaki elitizam a Vasko (otvoreno) i Aurora (u

potaji) vie su voleli seriju dejih filmova u kojima je Sen putao mati na
volju, u kojima su ribe govorile, ilimi leteli, a deaci sanjali snove o svojim
preanjim ivotima u zlatnim tvravama.
Pored Sena, pod Aurorinim okriljem se neko vreme okupljala i grupa
istaknutih pisaca, Premand i Sadat Hasan Manto, Mulk Rad Anand i
Ismat ughtai, svi do jednog dosledni realisti; ali ak i u njihovim delima
bilo je bajkovitih primesa, kao u prii Toba Tek Sing, Mantovoj
izvanrednoj pripovesti o raskolu medu umobolnicima na potkontinentu u
vreme onog velikog istorijskog Raskola. Jedan od ludaka, nekada imuni
vlastelin, naao se ukleten na niijoj zemlji due, nesposoban da kae da li
se njegov rodni grad u Pendabu nalazi u Indiji ili Pakistanu, da bi se u
svom ludilu, koje je bilo i ludilo onog doba, povukao u ljuturu nekakvog
blaenog bulanjenja, kojim se Aurora Zogoibi potpuno zanela. Njena slika,
to doarava poslednji tragian prizor iz Mantove prie, u kojem je
bespomoni jadnik nasukan izmeu dve zategnute bodljikave ice, iza kojih
se prostiru Indija i Pakistan, moda predstavlja njen najbolji rad iz tog
perioda, a njegovo ojaeno buncanje, u kom se stekao ne samo njegov, nego
i njen lini komunikacioni raspad sistema, nadahnulo je dug i divan naslov
slike: Uz gur-gur rukavac zaliva dhayana the mung the dal od laltaina.
Duh vremena, i Abrahamova izrazita naklonost, odvukli su Auroru ka
naturalizmu; ali Vasko ju je podseao na nagonsku odbojnost koju je oseala
prema pukom podraavanju, zbog koje je odbacila svoje sledbenike
ipkaliste, i nastojao je da je vrati ka epskom bajkovitom maniru, kroz koji se
odraavala njena prava priroda, podstiui je da se ponovo okrene ne samo
svojim snovima ve i snolikom udu jednog probuenog sveta. Mi nismo
narod tamo nekih proseka, razlagao je on, ve magina rasa. Zar e
itavog ivota slikati deake kako glancaju izme, domaice kako spremaju
ruak ni iz ega i dva jutra zemlje? Hoe li odsad da radi samo kulije,
traktoriste i Nargisine hidroelektrane? U roenoj porodici ima primer
raskrinkavanja takvog pogleda na svet. Batali te bezvezne realiste! Realnost
je uvek skrivena zar ne? u grmu koji bukti nekim udom! ivot je
snovienje! To slikaj duguje to snovienju od svog nestvarnog sina.
Kakva grdosija, taj divni mali-veliki ovek, tvoja ljudska vremeplovna
raketa! Priipkaj se za njegovu neverovatnu zbilju i dri se toga, njega, a ne
onog izlizanog guterskog proliva.
Zbog elje da ugodi Abrahamu, Aurora se za izvesno vreme zaogrnula

umetnikim platom koji joj je rogobatno stajao; a poto je Vasko bio glas
njenog tajnog identiteta, opratala mu je svaki ispad. A zbog te svoje
smutnje, pila je, galamila i postajala razuzdana, nakostreena i bestidna. Na
kraju je, ipak, prihvatila Vaskov savet i od mene zadugo nainila talisman i
sredite svoje umetnosti.
Abrahama sam pak esto viao sa setnom senkom pometnje preko lica. Ja
sam za njega, sasvim izvesno, bio misterija. Zbunjivala ga je realnost, tako
da bi mi, po povratku s nekog od svojih dugih slubenih putovanja u Delhi,
Koin ili na druga mesta koja su godinama ostajala u tajnosti, donosio ili
apsurdno mala odelca koja su priliila detetu mog pravog uzrasta, ali su
meni bila i vie nego tesna; ili mi je poklanjao knjige u kojima bi mladi
moga stasa mogao da pronae zanimaciju, ali je dete koje je boravilo u mom
telu natprirodnih dimenzija ostajalo potpuno zblanuto. I on je bio sluen,
zbog svoje ene, zbog njenih promenljivih oseanja prema njemu, zbog
pomraene neobuzdanosti koja se u njoj zacarila i zbog njenog dara za
samounitenje, koji se nikada nije ispoljio tako potpuno kao prilikom njenog
poslednjeg susreta s indijskim premijerom, devet meseci pre mog roenja...
... devet meseci pre mog roenja, Aurora Zogoibi otputovala je u Delhi da iz
predsednikovih ruku i u prisustvu svog dobrog prijatelja premijera primi
dravnu nagradu takozvani Poasni lotos za svoj doprinos u slubi
umetnosti. Sticajem nesrenih okolnosti, gospodin Nehru se, meutim,
upravo vratio iz Engleske, gde je veinu vremena mimo svojih slubenih
dunosti provodio u drutvu Edvine Mauntbaten. Tada je u naoj kui ve
bilo i vie nego uoljivo (premda i manje nego pominjano) da je i na sam
pomen imena ove uvaene dame Aurora, sva zapenjena od pogrda,
dospevala na rub srane kapi. Skroviti detalji o prijateljstvu izmeu Pandita
Nehrua i ene poslednjeg vicekralja odavno su postali predmet nagaanja;
moja sopstvena nagaanja sve vie su usmerena ka slinim glasinama o
prvom oveku vlade i mojoj roenoj majci. Odreene hronoloke injenice
ne mogu se porei. Vratimo li sat na etiri i po meseca pre mog roenja, eto
nas ponovo kod zbivanja u Glavnom domu gospodnjem na Materanu, gde
su moji roditelji moda poslednji put vodili ljubav. Ali ako pustimo kazaljke
da prevale jo etiri i po meseca unazad, videemo Auroru Zogoibi u
Delhiju, kako stupa u sveanu salu predsednike rezidencije, gde je
doekuje Panditdi lino; eno Aurore, gde pravi skandal, prepustivi se,
prema novinskim
izvetajima, nedolinom
izlivu umetnikog

temperamenta i zapanjenom Nehruu drei pravo u lice: Kakva baba

pileih grudi! Edvintara Mjau Tintara! Ako je Diki bio kralj, onda je ona, da
si mi iv i zdrav, pravi vic! Bog te pita to li joj se stalno vraa da bi izvisio
na njenoj kapiji kao neki prosjak. Ako ti je do belog mesa, od nje se, bogme,
nee omrsiti.
Na to je, ostavivi okupljene da zevaju u udu, a predsednika da eka sa
sve poasnim lotosom u ruci, prezrivo odbila nagradu, okrenula se na peti i
vratila u Bombaj. To je, barem, bila verzija koju je sledeeg dana prenela
zgroena nacionalna tampa. Ali dva detalja mi nikako ne daju mira: prvo,
zanimljiva injenica da je u trenutku Aurorinog odlaska na sever Abraham
krenuo na jug. Iz tajanstvenih razloga nije se pridruio svojoj voljenoj eni u
asu dodele ovog visokog priznanja, ve je otiao da proveri kako idu
poslovi u starom kraju. Ima dana kada mi to prostonaprosto izgleda ma
koliko da je u to teko poverovati! kao ponaanje popustljivog mua... a
drugo se tie belenica Jezekilja, naeg kuvara.
Jezekilj, moj Jezekilj; star kao Biblija, elav kao jaje, sa tri kanarinskouta
zuba, koje razotkriva veno kikotavim osmehom, uao je pored starinske
otvorene penice, terajui dim od umura slamnatom lepezom u obliku
koljke. Bio je majstor svog zanata, to su mu priznavali svi koji su uivali u
jelima ije je tajne recepte zapisivao sporim i drhtavim rukopisom u
belenice sa zelenim koricama, koje je drao pod kljuem u koveiu kao
smaragde. Pravi arhivar bio je taj na Jezekilj; jer u skrivenom blagu
njegovih belenica nisu bili upisani samo recepti, ve i itavi obedi
detaljan prikaz, voen svih tih dugih godina slube, onoga to je sluio,
kome i kojim povodom. Tokom mojih povuenih godina detinjstva (vie o
tome neto kasnije), proveo sam uz njega duge dane egrtovanja, uei kako
da jednom rukom uradim ono to on radi sa dve, i gutajui nau porodinu
istoriju ishrane, nasluujui kljune momente po belekama na marginama,
koje su mi kazivale da se veoma malo jelo, nagaajui kada je dolazilo do
burnih scena iza lakonskog zapisa prosuto. Prizivani su i sreni trenuci:
neupadljivim osvrtom na vino, tortu ili neki drugi poseban prohtev
omiljeno jelo za dete koje je dobro prolo u koli, slavljeniki banketi koji su
obeleavali neki trijumf u poslu ili na platnu. Istina je, svakako, da kao i u
toliko toga drugog i u hrani mnogo toga povezanog s naim linostima
ostaje nerazjanjeno. ta ovek da kae na zdunu mrnju mojih sestara
prema patlidanu i moju strast prema istom tom povru? ta se krije iza
oeve ljubavi prema ovetini i piletini s kostima i majinog izriitog i

iskljuivog istrajavanja na mesu bez ijedne koice? Ostavljam takve

misterije po strani kako bih pribeleio da sam, pregledavi belenicu koja se
odnosila na dotini period, iz iste otkrio da se Aurora nakon urnebesa u
Delhiju vratila u Bombaj tek posle tri noi. Suvie dobro poznajem
elezniku liniju koja saobraa izmeu Delhija i Bombaja, pa ne moram da
proveravam: putovanje traje dve noi i jedan dan, to ostavlja jednu no bez
pokria. Madam mora da je ostala u Delhiju da proba jelo nekog drugog
kuvara, zabeleio je snudeni Jezekilj povodom njenog odsustva. Zvuao je
kao prevareni mu koji pokuava da oprosti svojoj pustolovnoj nevernoj
dragani.
Nekog drugog kuvara... koja li je to akonija zadrala Auroru Zogoibi od
povratka kui? ta li se to, da upitam otvoreno, zakuvalo? Jedna od slabosti
moje majke bila je u tome to su se njen jad i bol esto iskazivali kao bes;
druga slabost ogledala se, po mom miljenju, u tome to bi je, kad bi ve
dozvolila sebi luksuz da se prepusti slepoj bujici gneva, preplavila
neizmerna ljubav proeta saaljenjem prema onima koje je povredila. Kao
da su topla oseanja u njoj mogla da nabujaju samo posle razorne poplave
jeda.
Devet meseci pre mog dolaska na svet, nedostaje jedna no. Ali pravilo:
nevin dok se ne dokae suprotno zlata vredi, pri emu ni Aurori, a ni
onom velikom pokojnom voi nije mogao da se pripie bilo kakav dokaz
nedolinosti. Verovatno za sve to postoje savrena objanjenja. Deca nikada
do kraja ne shvataju postupke svojih roditelja.
Kako bi sujetno s moje strane bilo da bez ikakve osnove polaem pravo na
poreklo pa makar i nezakonito od jedne tako uzviene loze! itaoe,
pokuao sam samo da izrazim izvesnu zbunjenost propraenu
odmahivanjem glave, ali budite uvereni: od mene neete uti neosnovane
tvrdnje. Ostau, dakle, pri svojoj prii da sam zaet na goreopisanoj
planinskoj postaji; i da je potom dolo do odstupanja od izvesnih biolokih
pravila. Dopustite da istaknem: time ne elim da vam zamaem oi.
Davaharlal Nehru je 1957. imao ezdeset sedam godina; mojoj majci je
bilo trideset dve. Nisu se nikada vie sreli; niti je ovaj velikan ikada vie
otputovao u Englesku da bi se sastao sa enom onog drugog velikana.
Javno mnjenje se i to ne poslednji put ustremilo protiv Aurore.
Izmeu delhijske raje i bombajske mase oduvek je vladala izvesna doza
uzajamnog prezira (re je, naravno, o buroaziji). Bombajci su skloni da
Delhijevljane odbace kao udvorike lakeje moi, kao vazelin-podrepae i

dravne slubae, dok graani prestonice prezrivo frku na povrnost,

zlobnost, belosvetsku zapadoopijenost poslovnih dasa i nalakiranih i
nalickanih dama mog rodnog grada. Ali u toj strci oko Aurorinog odbijanja
Lotosa, Bombaj je ostao podjednako sablanjen kao i Delhi. Sada su mnogi
neprijatelji, koje je sebi navukla na vrat svojim bahatim nastupom, spazili
svoju priliku i kidisali. Nitkovski patrioti nazivali su je izdajicom,
bogomoljci bezbonicom, samozvani sirotinjski glasnogovornici zasipali su
je drvljem i kamenjem jer je bogata. Mnogi umetnici uopte nisu ustali u
njenu odbranu; ipkalisti su se prisetili kako ih je napadala, pa su utali; oni
koji su zaista robovali Zapadu i traili svoje karijere imitirajui, s jezivim
rezultatima, stilove glavnih pravaca u Americi i Francuskoj, sada su je grdili
zbog uskogrudosti, dok su se oni drugi a bilo ih je podosta koji su se
praakali u mrtvom moru indijske drevne batine i slikali ovovekovne
verzije starih minijatura (i esto, u potaji, ispod ruke izraivali pornografske
kopije mogulske ili kamirske umetnosti) ostrvili na nju jednako buno zato
to se otuila od svojih korena. Svi stari porodini skandali sad su ponovo
izbunareni, sa izuzetkom rumpelstilskinskog zameateljstva Abrahama i
njegove majke Flore oko sina prvenca, koje nikada nije dospelo pred oi
javnosti; novine su sa slau tampale svaki detalj kojeg su uspele da se
dokopaju u vezi s brukom starog Fransiska i njegovih Gama zraka, pa o
apsurdnim nastojanjima Kamoisa da Game da obui trupu junoindijskih
Lenjina, pa o krvolonom ratu Loboovih i Menezesovih, zbog kojeg su braa
Da Gama zavrila na robiji, zatim o samoubistvu utapanjem sirotog, bolom
skrhanog Kamoisa i, naravno, najvei skandal oko hvatanja u kolo, i to
vanbrano, siromanog sitnog Jevrejina i njegove besramno bogate
hrianske drolje. Kada su pak krenule da kolaju aluzije u vezi sa
zakonitou dece Zogoibijevih, izgleda da su u jednom danu urednike svih
velikih listova tiho obili izaslanici Abrahama Zogoibija, koji su im
priapnuli re-dve da se urazume; posle toga, novinska kampanja je smesta
obustavljena, kao da je dobila srani udar i presvisla od straha.
Aurora se delimino povukla iz javnog ivota. Njen salon je i dalje blistao,
ali su joj konzervativniji elementi iz viih slojeva i umetnikog i
intelektualnog ivota zemlje zauvek okrenuli lea. Sve vie je boravila
meu bedemima svog linog raja, okrenuvi se, jednom zasvagda, u pravcu
na koji joj je Vasko Miranda ukazivao, istinskom pravcu njenog srca: dakle,
ka unutra, ka realnosti snova.
(Upravo u to doba, kada su jezike razmirice nagovestile podelu drave,

objavila je da se meu njenim zidinama nee govoriti ni maratski, a ni

gudaratski; jezik njenog kraljevstva je engleski i nijedan drugi. Svi ti silni
jezici odsecaju nas jedne od drugih, objasnila je. Samo nas engleski spaja.
A da bi potkrepila ovaj svoj stav, odrecitovala bi, toboe ucveljenog lica koje
je neizbeno budilo zlobne pomisli kod njene publike, u ono vreme
popularnu recitaciju: A-be-ce-de-e-ef-ge, Panditdi se digao na noge. Na
ta je samo njen provereni saveznik V. Miranda imao smelosti da uzvrati:
Ha-i-j-ka-el-em-en, sad je opet uklonjen)
I ja sam bio primoran da vodim relativno povuen ivot; moram naglasiti
da smo nas dvoje bili upueni jedno na drugo vie od veine majki i sinova,
jer je, ubrzo po mom roenju, Aurora otpoela seriju maestralnih slika uz
koju se najee vezuje njeno ime; onih dela prozvanih Mavarske slike, po
meni, u kojima je moje odrastanje dokumentovano mnogo ubedljivije nego
u bilo kom foto-albumu, i koje e nas uzajamno vezivati sve dok je sveta i
veka, bez obzira na to koliko e nas daleko, i estoko, nai ivoti razdvojiti.
Kod Abrahama Zogoibija se zapravo radilo o preruavanju: stvorio je tajni
identitet dobrote i blagosti da bi zabaurio svoju skrovitu superprirodu.
Namerno je oslikavao sebe u najturobnijim moguim bojama njemu nije
priliila kierska neumerenost planog autoportreta Vaska Mirande kao
Arapina! preko potresno uzbudljive ali neprihvatljive realnosti. Pokorna i
usluna povrina bila je ono to bi Vasko nazvao njegovim iznadom; a ispod
nje, vladao je mogambovskim podzemnim svetom, jeziviji od bilo koje
fantazije iz masala filmova.
Ubrzo poto se doselio u Bombaj, uputio se, poklonjenja radi, na
hodoae starom Sasunu, glavi uvaene porodice bagdadskih Jevreja, iji su
lanovi urovali s engleskim kraljevima, enili se i udavali s Rotildovima,
vedrili i oblaili gradom ve stotinama godina. Glaveina je pristao da ga
primi, ali jedino u kancelarijama Sasun i ko. u Tvravi; ne privatno, i ne
na ravnoj nozi, ve kao ponizno molei novopeeni doo iz zabite
bestragije, bio je proputen Abraham u njegovu blizinu. Zemlja e moda i
postati slobodna, rekao mu je starina, dobroudno se smekajui, ali
mora utuviti, Zogoibi: Bombaj je zatvoren grad.
Sasun, Tata, Birla, Kelova, Didiboj, Kama, Vadija, Baba, Gokuldas,
Vaa, ukenaruke ove velike kue drale su grad pod apom, njegove
plemenite i teke metale, hemijsku i tekstilnu industriju i zaine, i nije im
padalo ni na kraj pameti da se iega odreknu. Preduzee Da Gama Zogoibi

stvorilo je vrsto uporite u poslednjoj od ovih sfera; i kud god da je odlazio,

Abrahama su doekivali ajem ili hladnim napitkom, slatkiima, srdanom
dobrodolicom i ispraali nizom nepogreivo utivih, ali ledeno ozbiljnih
upozorenja da se kloni svake druge oblasti koja bi mogla da mu zapadne za
preduzetniko oko. Ali samo petnaest godina kasnije, kada su zvanini
izvori obelodanili podatak da tek jedan i po posto kompanija u zemlji
poseduje preko polovine ukupnog privatnog kapitala, te da ak i u okviru
tih elitnih jedan i po posto samo dvadeset kompariija nosi njur, a da meu
ovih dvadeset kompanija etiri supergrupe meu sobom dele etvrtinu
sveukupnog udruenog kapitala u Indiji, korporacija Da Gama Zogoibi K50, ve se popela na peto mesto.
Otpoeo je prouavajui istoriju. U Bombaju vlada nekakva endemska
neodreenost u pogledu prolih vremena; ako upitate nekoga koliko dugo
se bavi svojim poslom, on e vam odgovoriti: Dugo. U redu, gospodine,
a koliko vam je stara kua? Stara je. Iz starih vremena. Aha; a kad vam se
rodio pradeda? Tamo negde, jednom. Ma ta me sve to ispitujete? Ta mrtva
slova na papiru izgubljena su u magli prolosti. Zapisi se uvaju vrsto
uvezani pantljikom u pranjavim ostavama i niko ih nikada ak i ne
pogleda. Bombaj, taj srazmerno novi grad u jednoj neizmerno staroj zemlji,
ne eli da zna za jueranjicu. A ako su danas i sutra konkurentna
podruja, premiljao je Abraham, da ja lepo uloim najpre u ono to niko
ne ceni, dakle, u minulo. Posvetio je silno vreme i grdna sredstva iscrpnom
prouavanju velikih porodica, iskopavajui njihove tajne. Iz povesti o
Pamunoj pomami, ili Velikoj obmani, koja je harala ezdesetih godina XIX
veka, saznao je da je mnoge plemenite to razdoblje urnebesnih pekulacija
opako otetilo, maltene upropastilo, te da su nakon toga pristupali
poslovima s najstroim oprezom i vrlo konzervativno. Bie da zato vlada
raskorak, nagaao je Abraham, na polju rizika. Jedino odvani zasluuju
nagradu, i niko drugi. Sledio je isprepleteno klupko veza meu uglednim
kuama i shvatio kako vuku konce: otkrio je, uz to, koje su imperije sazdane
na pesku. I kada je sredinom pedesetih godina spektakularnim prevratom
preuzeo kuu ukenaruke, koja je otpoela kao lihvarska firma, da bi
tokom jednog stolea prerasla u gigantsko preduzee sa zamanim
deonicama u poslovima vezanim za bankarstvo, zemlju, brodove, hemijsku
industriju i ribu, uspeo je to samo zato to je otkrio da je stara parsijska
familija u svojoj sri dotakla dno nepovratnog propadanja, a kad kvar ve
toliko uzme maha, pribeleio je u svom linom dnevniku, truli zub treba

izvaditi to pre, ili e celo telo buknuti i propasti. Sa svakim naratajem

porodice ukenaruke stepen pronicljivosti je drastino opadao, da bi
dananje pokolenje brae vetrogonja navuklo kolosalne kockarske gubitke
po evropskim kazinima, a uz to su bili dovoljno bezumni da se upetljaju u
neki skandal u vezi s pokuajem zatakavanja mitom, koji je izbio zbog
njihovih nastojanja da indijske poslovne metode suvie nezgrapno izvezu na
zapadna finansijska trita, koja iziskuju daleko istananiji pristup. Svu tu
neist Abrahamovi ljudi su priljeno ieprkali ispod ilimeta; a onda je
jednog lepog jutra Abraham naprosto uetao u samo srce skrivenog
svetilita kue ukenaruke i bez ikakvog uvijanja, u po bela dana, ucenio
dvojicu ubledelih ne ba mladia koje je tamo zatekao, da se smesta
povinuju njegovim brojnim i preciznim zahtevima. Poto su mu prodali
nasleeno pravo prvenstva, oslabljeni izdanci nekada monog klana,
Podlidi Podlijidi ukenaruke i Njamiboj ivotboj ukenaruke, bili su
maltene presreni to mogu da se ratosiljaju odgovornosti koju njihova
nejaka plea nisu bila u stanju da ponesu, onako kako su persijski carevi u
svom rasulu morali da se oseaju kada su im vojske islama zagrmele na
pragu, voleo je Abraham da kae.
Ali Abraham, bogme, nije bio nikakav sveti ratnik. Taj ovek, koji se kod
kue inio nevet, ak slabaan, nainio je od sebe, u zbilji, pravog pravcatog
cara, mogula ljudske krhkosti. Da li biste se prenerazili kad biste saznali da
je u roku od nekoliko meseci po dolasku u Bombaj poeo da trguje ljudskim
mesom? itaoe, ja se jesam prenerazio. Zar moj otac, Abraham Zogoibi?
Abraham, ija je ljubavna pria u sebi nosila onoliku strast, onoliku
romantiku? Bojim se da je tako: ba taj. Moj neumoljivi otac koji nikome
nije pratao, a kome sam ja oprostio... Ve sam vie puta istakao da je pored
zaljubljenog mua, bespogovornog zatitnika nae najvee savremene
umetnice, postojao i onaj mraniji Abraham: ovek koji je sebi utro put
ucenama i pretnjama neodlunim pomorskim kapetanima, kao i baronima
tampe. Taj Abraham je neprekidno tragao za njima, i uspevao, na
obostrano zadovoljstvo, da ostvari dogovore sa svim tim likovima
nazovimo ih crnoberzijancima koji su bili nadleni za zastraivanje, verckomerc viskija, kao i prostituciju, s podjednakom revnou kojom su se Tate
i Sasuni prihvatali potenijeg trgovanja na beloj berzi. Bombaj u to vreme
nije bio, ustanovio je Abraham, ni izbliza zatvoreni grad kako ga je opisao
stari Sasun. Za oveka koji je spreman da se upusti u rizik, da zaboravi na
skrupule ukratko, za crnoberzijanca bio je i te kako irom otvoren, a

jedina granica novcu koji se dao zaraditi mogla se zacrtati samo u mati.
Kasnije e biti neto vie govora o ozloglaenom muslimanu, efu bande,
neka bude da se zove Brazgotina, jer njegovo pravo ime ovde nemam
smelosti da objavim, te u se zadovoljiti zastraujuim klieom nadimka po
kome je bio poznat u itavom gradskom podzemlju, a zatim kao to emo
videti i ire. Zasad u se zadovoljiti da pribeleim kako je Abraham,
zahvaljujui ortakluku u koji se upustio s ovim gospodinom, stekao zatitu
koja je od samog poetka bila odlika njegovog omiljenog naina poslovanja:
da bi uzvratio za tu zatitu, moj otac je postao, i u potaji ostao do kraja svog
dugog i poganog ivota, glavni snabdeva novim mladim devojkama kua
koje su Brazgotinini ljudi tako delotvorno opsluivali po bombajskim
slasnim putevima puti: Grantov put Foklandski put Foras Kamatiputra.
- Kako to? Odakle ih je dobavljao? Kako odakle pa iz hramova
june Indije, alim sluaj, naroito iz onih svetilita posveenih izvesnoj
boginji Kelami iz Karnatake, koja, izgleda, nije bila kadra da zatiti svoje
uboge mlade sledbenice... treba pribeleiti i to da su u nae jadno doba,
koje podlee predrasudi favorizovanja muke dece, mnoge siromane
porodice hramovima koje naroito potuju darovale keri koje nisu mogli da
udaju ili othrane, u nadi da e iveti svetim ivotom kao slukinje ili, ako im
se srea osmehne, kao plesaice; avaj, puste nade, jer su svetenici zadueni
za ove hramove neretko bili ljudi kod kojih su vrhovna merila estitosti
misteriozno iezla, a usled tog nedostatka bili su irom otvoreni za ponude
u vrstoj valuti za mlade device, ne ba device i koliko god hoe puta
device kojima su raspolagali. Tako se Abrahamu, trgovcu miroijama,
pruila prilika da iskoristi svoje razgranate junjake veze kako bi ponjeo
novu letinu, upisanu u njegove najtajnije obraunske knjige kao garam
masala superkvalitet ili, to dodajem s izvesnom dozom nelagode,
ekstra ljute papriice: zelene.
U toj tajnoj sprezi s Brazgotinom, Abraham Zogoibi krenuo je i u
industrijsku proizvodnju talka u prahu.
Kristalizovani hidrat magnezijum-silikata: Mg3Si4O10(OH)2 talk. Kad ga
je Aurora za dorukom upitala zato se uputa u biznis s bebinim guzama,
naveo je dvostruku prednost protekcionistike ekonomije, koja namee
zatitne carinske tarife na uvozne marke talka, kao i eksploziju stanovnitva,
koja garantuje bum guza. Sav se zaneo obrazlaui globalni potencijal
svog proizvoda, opisujui Indiju kao jedinu ekonomiju Treeg sveta koja

moe da se nosi s razvijenim zemljama po svojoj kultivisanosti i razvoju, bez

prateeg jarma svemonog amerikog dolara, ukazujui da e i mnoge
druge zemlje Treeg sveta sunce ogrejati to mogu da kupe prvoklasni
puder za koji im nee traiti zelene dolare. Kad je poeo da razglaba o
realnoj kratkoronoj mogunosti da njegova marka Bebi softo istisne
Donson i Donson s njenog domaeg trita, Aurora se potpuno
iskljuila. A kad je zapevao probni reklamni dingl, kojim je nameravao da
lansira svoj novi marifeltuk, a za koju je sam smislio rei i nakalemio ih na
onu izluujuu melodiju Bobi afto, moja majka je zapuila ui.
Bebi softo, da li znate, poto softo puder, brate, zanosio se Abraham u
svom izvoenju.
Radi s talkom ta ti je volja, zavapila je Aurora, ali ova dreka smesta da
je prestala. Slomie mi ljusku na jajetu.
Dok piem ovo, ne mogu da se naudim Aurorinom odsustvu elje da
uvidi koliko ju je esto i leerno Abraham obmanjivao, divim joj se kako je
neto mogla da bez jednog jedinog pitanja, jer on je, dabome, lagao, a beli
praak koji ga je zanimao nije dospevao iz kamenoloma sa Zapadnih Gata,
ve je stizao u specijalnim Bebi softo kanisterima krajnje neuobiajenim
putem, koji je podrazumevao none kolone lepera neznano otkud, te
obilato i redovno potkupljivanje policajaca i ostalih slubenika koji su drali
punktove za proveru akciza du glavih drumova potkontinenta; a ti
relativno malobrojni kanisteri doneli su, za nekoliko godina, prihod od
uvoza koji je daleko premaivao sav ostali profit kompanije, te je omoguio
vrsto utemeljeno korporativno razgranavanje taj prihod pak nikada nije
bio prijavljen, nikada ubeleen ni u jednoj raunovodstvenoj knjizi, osim
tajno ifrovane knjige nad knjigama, koju je Abraham uvao u najveoj
skrovitosti, moda samo i u tamnom vilajetu svoje izopaene due.
Sam grad, moda i cela zemlja, bili su jedan palimpsest, Donji svet ispod
Gornjeg sveta, crna berza ispod bele; kad je svekoliki ivot bio takav, kad se
nevidljiva stvarnost fantomski kretala ispod vidljivog privida, podrivajui
sva njegova znaenja, kako je onda Abrahamova karijera uopte mogla da
bude drugaija? Kako je iko od nas mogao da umakne tom smrtonosnom
raslojavanju? Kako smo mogli, onako zarobljeni u zamku stoprocentne
krivotvorene stvarnosti, koju je na povrini oliavao ki rasplakanog
Arapina u gizdavoj nonji, da prodremo dublje, do pune i raspojasane istine
moje izgubljene majke? Kako smo mogli da ivimo verodostojne ivote?
Kako smo mogli da ne postanemo groteskni?

Sad kad se osvrnem unazad, jasno mi je da se jedina mana tosa o snazi

podmiivanja koja je jednaka boanskoj moi, a koji je Vasko Miranda
prosuo u Noi nezavisnosti, bila samo u preteranoj blagosti formulacije.
Naravno da je Abraham Zogoibi morao znati, i to vrlo dobro, da je slikarev
nakresani pokuaj prenaglaenog cinizma zapravo predstavljao
potcenjivanje itavog sluaja.
Tvoja majka i njena umetnika bulumenta stalno su se alili kako im je
teko da stvore neto ni od ega, priseao se Abraham, s beskrajnim
uivanjem ispovedajui svoja zlodela u dubokoj starosti. ta su to oni
stvarali? Slike! A ja, ja, ba ja, napravio sam itav novi grad ni iz ega! Pa sad
ti prosudi: koji je arobni trik tei? Iz udotvornog eira tvoje majke izala
su mnoga lepa stvorenja, a iz mog, drukane King Kong!
Tokom prvih dvadeset godina mog ivota, ovi komadi zemljita neto ni
od ega oteti su od Arapskog mora isuivanjem kod junog dela
Bombajskog poluostrva, oko Bek Beja, i Abraham je besomuno ulagao u
ovu povraenu Atlantidu koja se dizala iz talasa. U to vreme mnogo se
govorilo o olakavanju pritiska na prenaseljeni grad ograniavanjem broja i
visine novih graevina na ovako osvojenom zemljitu, da bi se zatim
izgradilo novo gradsko jezgro na kopnu, preko vode. Abrahamu je bio
veoma stalo da ova zamisao propadne Jer kako inae da odrim vrednost
poseda u koji sam utopio toliki imetak?, pitao me je on, irei ruke kostura
i otkrivajui zube koji su nekada slali razoruavajue osmehe, a sada, u
polumraku njegove kancelarije, visoko iznad gradskih ulica,
devedesetogodinji lik mog oca pretvarali u pohlepnu lobanju.
Pronaao je sebi saveznika kada se Kiran Kolatkar (K. K. ili Keke), malo
izbuljeno crno topovsko ule od politikanta iz Aurangabada, i najilaviji od
svih onih okorelih tipova koji su godinama gazdovali Bombajem, doepao
vlasti u Gradskom veu. Kolatkar je bio ovek kome je Abraham Zogoibi
lako mogao da objasni naela nevidljivosti, te skrivene zakone prirode koje
vidljivi ljudski zakoni nisu mogli da narue. Abraham mu je objasnio kako
nevidljiva sredstva mogu da se upute preko niza nevidljivih bankovnih
rauna i zavre, vidljiva i ista kao suza, na raunu proverenog prijatelja.
Razjasnio mu je kako bi se od malo trajnije nevidljivosti grada iz sna s one
strane vode ovajdili oni prijatelji koji moda ve imaju, ili bi kojim sluajem
stekli, udeo u neemu to je donedavno bilo nevidljivo, ali se sada uzdiglo iz
mora poput bombajske Venere. Predoio mu je kako bi lako bilo ubediti one
uvaene slubenike koji su nadleni za praenje i kontrolu broja i visine

novih zgrada na osvojenom kopnu, te da bi im se i te kako isplatilo ako bi

izgubili dar onoga vida Naravno, u prenesenom smislu, deko bila je
to samo govorna figura; nemoj misliti da smo nekom hteli da vadimo oi,
kao ah Dahan onom Gvirojku Zrikiu koji je kriom hteo da baci pogled
na Tad Mahal pre nego to bude dovren tako da pravo more novih
graevina moe da ostane nevidljivo za oko javnosti, i vine se put nebesa,
koliko god visoko dua poeli. A onda, opacupa i nevidljive zgrade donose
brda para, najvrednije nekretnine na kugli zemaljskoj: neto ni iz ega, udo,
a svi prijatelji koji su pomogli da se to desi bie lepo nagraeni za svoj trud.
Kolatkar je brzo uio pa je ak i sam dobio inspiraciju. A ta kad bi te
nevidljive zgrade gradila nevidljiva radna snaga? Zar to ne bi bilo
najelegantnije i najekonominije reenje? Naravno, sloio sam se,
ispovedao se stari Abraham. Taj mali Keke s buklijom od glave bio se ba
razmahao. Ubrzo potom, gradske vlasti objavile su da e se svi oni koji su
se doselili u Bombaj posle poslednjeg popisa smatrati nepostojeim. Poto su
bili otpisani, grad, dakle, nije snosio nikakvu odgovornost to se tie
njihovog stambenog pitanja ili socijalnog osiguranja, to su s olakanjem
pozdravili oni poteni i postojei graani koji su plaali dabine za
odravanje ove neuredne i radilitane arije. Ipak, ne moe se porei da je
za onih milion i po duhova, koje je stvorio zakon, ivot u trenu postao jo
tei. E, tu su na scenu stupili Abraham Zogoibi i svi oni koji su uture
naskoili na veliki fijaker osvojenog kopna, velikoduno unajmljujui to su
vie mogli tih aveti, i zapoljavali ih na ogromnim gradilitima koja su
nicala na svakom pedlju novog tla, isprsivi se ak toliko o, prijatelji
ljudskog roda! da su im plaali i poneku crkavicu za njihov rad. Niko jo
nije uo da se privienjima plaa, dok mi to nismo poeli da radimo,
kazivao je drevni Abraham, itavo se smejui. Ali razume se, nismo snosili
nikakvu odgovornost u sluaju povrede ili bolesti. Bilo bi to nelogino, ako
me shvata. Na kraju krajeva, ti stvorovi ne samo to su bili nevidljivi, oni,
prema zvaninim uredbama, u stvari, nisu ni postojali.
Sedeli smo u mraku koji se sve vie zgunjavao, na trideset prvom spratu
dragulja Novog Bombaja, remek-dela I. M. Peja tornja ukenaruke. Kroz
prozor sam jasno mogao da vidim i kako no probada blistavo koplje K. K.
komore. Abraham je ustao i otvorio vrata. Svetlost je potekla unutra uz tiha
arpea. Poveo me je u dinovski atrijum pun drvea i rastinja iz podneblja
umerenijeg od naeg tu su se nizali vonjaci sa stablima jabuka i kruaka,
kao i oteali okoti loze i sve to pod staklom, uz savreno podeenu

temperaturu i vlanost, odravane pomou sistema za klimatizaciju iji bi

utroak bio nezamisliv da nije bio nevidljiv: jer Abrahamu, nekim srenim
sluajem, nikada nije stizao raun za struju. Iz tog atrijuma potie moje
poslednje seanje na njega na mog starog, prastarog oca, na koga sam u
trideset treoj godini ivota i sedamdeset drugoj godini poinjao sve vie da
liim likom; na mog oca bez trunke kajanja, oca-zmiju koji je u odsustvu
Aurore i Boga zaposeo Eden.
Ali sad mi je odzvonilo, uzdahnuo je on. Sve mi se raspada u ruci.
arolija prestaje da deluje kad ljudi ponu da naziru konce. Nek ide sve u
vraju mater! Bogami sam se lepo najurcao. Nego, uzmi jabuku, avo da je
nosi.

12
Hteo ne hteo, rastao sam u svim pravcima. Moj otac je bio krupan ovek,
ali su moja ramena u desetoj godini prerasla njegove kapute. Bio sam
oblakoder osloboen svih zakonskih ogranienja, eksplozija stanovnitva u
jednoj jedinoj osobi, megalopolis, grdosija na kojoj su pucale koulje i
otpadala dugmad. Pogledaj ga samo, udila se moja starija sestra Ina kad
sam dostigao punu teinu i visinu. Sad si kao Guliver, a mi smo tvoji
Liliputanci. to je bilo tano barem u jednom pogledu: ako na Bombaj nje
bila moja Radputana ve Liliputana, onda je moj izuzetan stas zaista
uspevao da me prikuje za zemlju.
to su se vie irile mee moga tela, vidokruzi kao da su mi se suavali.
Problem je iskrsao pred polazak u kolu. Veina deaka iz dobrih kua sa
Malabarskog brda, Skandal pointa i Bri Kendija zapoinjali su obrazovanje
kod gospoice Artiljerije u Volsingam hausu, koja je obuhvatala jaslice i nie
razrede, pre nego to bi se upisali na Kempion, Katedralu ili neku drugu, u
ono doba samo za deake, elitnu ustanovu. Ali legendarna Artiljerija s
ronatim naoarima i betmenskim perajima odbila je da prihvati pravu
istinu o mom stanju. Prerastao je jaslice, frknula je prezrivo na kraju
razgovora, tokom kojeg se prema mojoj troipogodinjoj malenkosti uporno
odnosila kao prema sedmogodinjaku koga je zaista i videla pred sobom u
stolici, a za niu kolu je, saaljevam sluaj, nezreo. Moja majka je planula.
A koga vi to imate u razredu?, upitala je ljutito. Sve same Ajntajne, ta
li? Male Alberte i Albertine, moe biti? Puna kola emceovaca na kvadrat?
Ali La Artiljerija se nije dala pokolebati, pa mi je sledovalo kolovanje kod
kue. Usledio je niz uitelja, od kojih je malo koji izdrao due od nekoliko
meseci. Ne zameram im zbog toga. Suoeni sa osmogodinjakom koji je
reio da u ast svog prijateljstva sa slikarom V. Mirandom pusti i dobro
navoti brkove ufitiljenih krajeva, razumljivo je da su hvatali put pod noge.
Uprkos svim mojim nastojanjima da se ponaam kao valjana, uredna,
posluna, umerena i ni po emu izuzetna osoba, bio sam im jednostavno
suvie otkaen; sve dok mi, elem, nisu nali prvu uiteljicu. O, Dili Hormuz,
uspomeno slatka! Kao i gospoica Artiljerija, i ona je nosila debele naoari s
perajima, ili krilcima samo to su ova krilca bila aneoska. Kad se
poetkom 1967. pojavila u beloj haljinici i dokolenicama, kose skupljene u
tanke kikice, s knjigama prigrljenim uz grudi, kratkovido mirkajui i

nervozno brbljajui, na prvi pogled izgledala je vie kao klinka nego ja

dolepotpisani. Ali Dili je vredelo poblie osmotriti, jer je i ona bila
preruena. Nosila je ravne cipele i drala se pogureno, kao veina stasitih
devojaka koje pokuavaju da prikriju svoju visinu; ali uskoro, kad smo ostali
nasamo, poela je da se razotkriva ah, ona njena velianstvena beloputa
izduenost, od sitne glave do skladnog ali ogromnog stopala! A zatim i
posle tolikih godina pri samoj pomisli na taj prizor oblije me vrela rumen od
nostalgine enje poela je da se protee. Dili u protezanju koja se
pretvarala kao da eli da dohvati knjigu, lenjir, pero otkrivala je, i to samo
meni, punou svog tela pod haljetkom, da bi uskoro poela da mi uzvraa
upornim i netreminim pogledom na moje sirovo, iskolaeno zijanje. Slatka
Dili jer, kad bismo ostali sami, a ona raspustila kosu, kada bi skinula
naoari i mirkala u mene naslepo onim svojim duboko usaenim i
odsutnim oima koje vam ne daju mira, tada se razotkrivalo njeno pravo lice
zagledala se dugo i istrajno u svog novog uenika, pa uzdahnula.
Ljudi moji, pa njemu je deset godina, rekla je neno kad smo prvi put
ostali sami. ovekovo mladune, pa ti si osmo svetsko udo, nema greke.
A zatim je, prisetivi se svoje vaspitne uloge, poela prvi as terajui me da
nauim napamet da nabubecam, kako smo govorili sedam svetskih
uda stare i nove ere napominjui, kako je samo ona umela, zanimljivost da
smo se na Malabarskom brdu nali ja (mladi gospoi Kolos) i Visei vrtovi
kao da su se sva uda ovde iskupila i poprimila indijsko oblije.
Sada mi se ini da je kroz mene, onako mlaanog, u onom
gvozdenozubom udovitu iz kog je moja detinja dua zbunjeno provirivala
kroz dveri divnog tela mladia (poto je Dili, uprkos mojoj ruci, mom
oseaju gaenja prema samom sebi i potrebe za utehom, uspevala da u meni
vidi lepotu; o, lepoto, naa porodina kletvo!), moja uiteljica, gospoica
Hormuz, pronala je svojevrsni oduak, shvativi da sam joj poveren kao
dete, ali da sam u njenim rukama ovde ve zalazim u opasne vode i kao
mukarac, da me miluje, i da je milujem.
Sada ne mogu da se setim koliko mi je bilo godina (znam zasigurno da
sam obrijao one vaskovske brkove) kada je Dili prestala samo da se divi i
iuava mom telesnom sklopu i poela, najpre srameljivo, a onda sve
slobodnije, da me miluje. Iznutra sam bio u uzrastu kada su takva tetoenja
predstavljala nevin odraz ljubavi, koje sam bio gladan kao ozebao sunca;
spolja je pak moje telo doraslo da uzvrati kao sasvim zrelo. Nemojte je
osuivati, jer ne mogu ni ja: bio sam udo njenog sveta, a ona se samo

zanela u svom ushienju.

Nepune tri godine primao sam poduke u Elefanti, i tokom tog hiljadu i
jednog dana bili smo sputani mestom i strahom da e nas uhvatiti na delu.
Budite tako dobri i uzdrite se od pitanja dokle su ila naa milovanja, jer
ete me naterati da se, u svojim seanjima, ponovo zaustavim pred
granicama za koje nismo imali paso! Seanje na te dane ostae proeto
zasopljenim bolom, od njega mi tue srce, ono je iva rana; jer moje telo je
znalo ono to ja nisam, i mada je dete amilo napola unezvereno u tamnici
sopstvenog tela, moje usne, moj jezik, moju udovi pod njenim strunim
nadzorom ipak su prelazili na delo, sasvim nezavisno od mog uma; a bilo je
i onih blagoslovenih dana kada smo se oseali bezbedno, ili bi nas ponelo
neko ludilo pa se ne bismo ni obazirali na rizik, kada bi se njene ruke, usne,
grudi uskomeale oko mojih slabina i donele izvesno uzavrelo i oajniko
olakanje.
Bilo je dana kada je uzimala moju nagrenu ruku i stavljala je ovuda,
onuda... svuda! Bila je prvi ljudski stvor koji mi je, u tim ukradenim
trenucima, omoguio da se oseam celovito... a vei deo vremena, bez obzira
na to ta je njeno telo smeralo s mojim, odravala je neprestani protok
informacija. Meu nama nije bilo ljubavnikog uorenja; celo nae
gugutanje svodilo se na bitku kod rirangapatnama i glavne izvozne artikle
Japana. Dok su mi njeni lepravi prsti podizali telesnu temperaturu do
nepodnoljivih visina, vrsto je drala uzde terajui me da deklamujem
tablicu mnoenja do trinaest ili da ream valence svakog elementa iz
periodnog sistema. Dili je bila devojka koja je imala tota da kae, pa me je
zarazila brbljivou, koja je za mene, do dana dananjeg, zadrala moan
erotski naboj. Kad se raavrljam, ili se naem na meti tueg akulanja,
mene to kako da vam kaem? pali. esto u aru brbljanja moram da
pokrijem rukama krilo, kako bih tamonja kretanja sakrio od oiju
sagovornika, koji bi bili zbunjeni takvom reakcijom, ili, jo gore, zabavljeni.
Nisam imao elju, barem do sada, da budem izvor takve zabave. Ali sada
sve mora, i treba, da bude izreeno: moja ivotna pria, to tkivo erektivne
blagoglagoljivosti, sada se primie kraju.
Kad smo se upoznali, Dili Hormuz je bila usedelica od dvadeset pet
godina, a imala je oko trideset pet kad sam je poslednji put video. ivela je s
patuljastom majkom, slepom kao krtica, koja je po vasceli dan sedela na
balkonu i ila jorgane, pri emu njenim prstima odavno nije bila potrebna
pomo oiju. Kako li je samo tako sitna i krhka enica mogla da rodi ovako

visoku i pohotnu ki, pitao sam se ja, kad su u trinaestoj godini, zakljuivi
da sam ve dovoljno velik, poeli da me alju kod Dili na asove, raunajui
da e mi dobro initi da malo izaem iz kue. Bilo je dana kad bih zaobiao
kola, odmahnuvi vozau da je slobodan, i odetao bolje rei, mugnuo
nizbrdo do nje, proavi pored ljupke stare apoteke na Kempovom uglu
davno pre nego to je postao ova dananja duhovna vetrometina
nadvonjaka i butika i Kraljevske berbernice (gde se majstor brica sa
zejom usnom, uzgred, bavio i obrezivanjem). Dili je ivela u mranim,
izgubljenim dubinama jedne stare, sive parsijske kue, koja je bila sva u
balkonima i zavijucima, na putu kraj uvenog parka Govalija Tank, samo
nekoliko kapija iznad Viajeve prodavnice, te boanski meovite trgovine
gde su se mogli kupiti i Vreme, za glaanje drvenarije, i Nada, za brisanje
dupeta. Mi Zogoibijevi zvali smo je Dajina magaza, kao da je toboe dobila
ime po naoj mrgudnoj aji, gospoici Daji He, koja je tamo odlazila da se
snabde paketiima ivota, punih akalica za zube od eukaliptusovog
drveta, i Ljubavlju, kojom je kanirala kosu... Sav na sedmom nebu i na rubu
vrhunskog ushienja, ulazio sam u Dilin dom, stani proet osiromaenom
ali i dalje ukusnom otmenou. Mali koncertni klavir, koji je stajao u
dnevnoj sobi, pod teretom fotografija u srebrnim ramovima, portretima
porodinih glavara pod fesovima s kiankama i obesne mlade i prefinjene
lepotice, za koju se ispostavilo da je stara gospoa Hormuz glavom,
ukazivali su da njena porodica pamti i bolje dane, to je bio sluaj i sa
Dilinim znanjem latinskog i francuskog. Latinski sam skoro sasvim
zaboravio, ali ono to i dalje znam od francuskog jezika, knjievnosti,
poljubaca, pisama: znojem natopljenih popodnevnih i predveernjih slasti
sve sam to nauio od tebe, Dili... a sada su pak ove dve ene bile osuene na
ivot od privatnih asova i jorgandiluka. To je moda objanjavalo zato je
Dili oseala toliku glad za mukarcem koga je smatrala za prerano
idikljalog deaka; i zato bi mi skoila u krilo, obujmivi me nogama,
aputala i grickala mi donju usnu: Skidam oroskope, narode; sad vidim
samo svog dragog, i nikog vie.
S njom sam, istina, prvi put vodio ljubav, ali je, koliko mi se ini, ipak nisam
voleo. Znam to, jer sam uz nju bio srean to sam takav kakav sam, to mi je
spoljanje oblije starije nego to su mi godine doputale. Bio sam jo dete; i
zato sam, zbog nje, hteo da se vinem ka zrelosti to sam bre mogao. Hteo
sam, zbog nje, da postanem mukarac, pravi mukarac, a ne simulakrum

muevnosti, i da je to znailo da treba da rtvujem jo vie od svog ve

skraenog ivotnog veka, i tada bih drage volje sklopio dogovor s avolom,
radi njenog blaenstva. Ali kad je prava ljubav, ono pravo veliko Neto,
nailo poto je Dili otila, kako sam tada gorko zaalio zbog svog usuda! S
kakvom sam udnjom i besom prieljkivao da usporim prebrzo tiktakanje
svog neumoljivog unutranjeg asovnika! Dili Hormuz u meni nikada nije
pomutila ono detinje uverenje u besmrtnost, zato sam i mogao tako olako
da poelim da odbacim godine detinjstva. Ali kad sam zavoleo Umu, moju
Umu, zauo sam Smrt kako mi pritrava munjevitim koracima; tad, o tad,
uo sam svaki kobni zamah njene otre kose.
Stasavao sam u mukarca pod nenom i znalakom rukom Dili Hormuz. Ali
i ovo priznanje mi pada teko, moda najtee do sada ona nije bila prva
ena koja me je dodirivala. Tako mi je barem reeno, mada moram rei da je
svedok naa aja, gospoica Daja He, nabusita ena Lambadana
Drvonogog oduvek bila laljivica i lopua.
Bogataku decu odgaja sirotinja, a poto su moji roditelji bili posveeni
svojim poslovima, esto su me ostavljali nasamo s uvarom i ajom. I mada je
gospoica Daja bila otrokona, s usnama tankim poput konca i oima
uskim kao iglene uice, iako je bila tanka kao led i gazila tvrdo kao izma,
bio sam i jo sam joj zahvalan jer je u svoje slobodno vreme bila prava ptica
etaica, volela je da skita gradom, da bi mogla da ga ocrnjuje, cokui
jezikom, puei usta i odmahujui glavom nad njegovim svakojakim
nepodoptinama. I tako sam se s gospoicom Dajom vozio tramvajima i
autobusima, i dok je ona kudila njihovu pretrpanost, ja sam se u sebi potajno
radovao svem tom zbijenom ljudstvu, tako gusto naguranom da je
privatnost prestala da postoji, a granice zasebnog bia poele da se
rastapaju, onom oseanju koje nas obuzima kad se naemo u masi, ili u
zanosu zaljubljenosti. I upravo sam se s gospoicom Dajom osmelio da se
zagnjurim u vrevu Krofordske pijace, koju krasi friz Kiplingovog tatice, s
njenim prodavcima ivih i plastinih pilia; s gospoicom Dajom sam se
probijao i do brloga u Dobi Talau, u kojima se toi rum, i odvaio se da
odem do radnikih etvrti i jeftinih kiridijskih zgradurina u Bajkuli (gde
me je odvela u posetu svojim siromanim bolje rei jo siromanijim
roacima, koji su je doekali kao kraljicu, nutkajui je hladnim napicima i
kolaima, zbog kojih su jo vie osiromaili), s njom sam jeo lubenicu na
Apolo Banderu i prenice na rivi kod Vorlija, i u sva ta mesta i meu

njihove bune itelje, u sav raj espap i jestiva i njihove nasrtljive prodavce, u
moj neiscrpni i neumereni Bombaj, zaljubio sam se unepovrat i zauvek, ak i
dok je gospoica Daja uivala do dna iskaljujui svoju natprosenu
sposobnost za izrugivanje, ak i dok je ispaljivala neopozive presude bez
ikakve mogunosti albe: Preskupo! (Pilii.) Pregadno! (Crni rum.)
Prebedno! (Radnika etvrt.) Presuvo! (Lubenica.) Preljuto! (at.) I
uvek bi mi se, po povratku kui, okretala sa uagrenim, kivnim pogledom i
ispalila: Ti si, mali, presrean! Zahvali svojim srenim zvezdama. Jednog
dana, bilo mi je osamnaest godina na poetku vanrednog stanja, koliko se
seam otiao sam sa njom do Zaveri bazara, gde su zlatari sedeli kao mudri
majmuni u duaniima obloenim ogledalima i staklom, i kupovali i
prodavali staro srebro na kantar. Kad je gospoica Daja izvukla par tekih
grivni i predala ih na procenu, smesta sam prepoznao da je to majin nakit.
Pogled gospoice Daje proburazio me je kao koplje: osetio sam da su mi se
usta osuila, a jezik zavezao. Kupoprodaja je obavljena oas posla, pa smo
izali iz zlatare, pravo u ulini krkljanac, izbegavajui kolica natovarena
balama pamuka zamotanim u sargiju i povezanim metalnim remenjem,
uline tezge na kojima su se prodavale banane, mango, safari koulje,
filmski asopisi i kaievi, kulije s ogromnim korpama na glavama, mopede,
bicikle, istinu. Krenuli smo kui, u Elefantu, a aja je progovorila tek kad smo
sili iz autobusa. Previe, rekla je. U kui je suvie-previe stvari.
Nisam odgovorio. I ljudi, rekla je gospoica Daja. Dolaze. Odlaze.
Bude se. Spavaju. Jedu. Piju. Po salonima. U spavaim sobama. U svim
sobama. Previe ljudi. to je znailo, shvatio sam ja, da niko i nikada nee
moi da uhvati lopova, poto e Aurori biti teko da okrivi nekoga iz svog
drutva; osim ako je ja ne prokaem.
Ti nee kazati, rekla mi je gospoica Daja, potegavi keca iz rukava.
Lambadana radi. Zbog njega.
Imala je pravo. Nisam mogao da izneverim Lambadana; on me je nauio
da boksujem. On je sproveo u delo oajniko proroanstvo mog oca. Takvom
pesnicom sravnie sa zemljom itav svet dok izbroji do pet.
U doba dok je jo bio s dve noge i bez papagaja, u danima pre nego to je
postao Dugi Don Silver-mome, Lambadan je pribegavao pesnicama ne bi
li skrpio jo koju paru uz svoju mravu mornarsku platu. U gradskim
budacima i sokacima po kojima se kockalo, gde su borbe petlova i
razdraene meke bile glavna uzavrela zabava, stekao je izvestan ugled i

pozamane svote novca kao goloruki bokser. Isprva je, u stvari, hteo da
postane rva, poto u Bombaju rvai imaju ansu da postanu velike zvezde,
poput uvenog Dare Singa, ali posle niza poraza preao je u siroviji i grublji
svet ulinih pesniara i izaao na glas kao ovek koji ume da podnese
udarac. Spisak njegovih pobeda i poraza iao mu je u prilog: pogubio je sve
zube, ali nikada nije popio zemlju.
Jednom nedeljno, tokom celog mog detinjstva, dolazio je u vrtove
Elefante s dugakim trakama od krpa, kojima mi je obmotavao ake.pre
nego to bi upro u svoju ekinjastu bradu. Evo, mali, ba tu, nareivao je.
Istovari mi svoju superbombu. I tako smo otkrili da se na moju bogaljastu
desnicu moe jo kako raunati, da je pravi torpedo, pesnica nad pesnicama.
Jednom nedeljno razvalio bih Lambu iz sve snage, i njegov krezubi osmeh
isprva nikada nije uzmicao. ta?, zaikavao me je. Zar e me samo
zagolicati percem? Time moe da me poasti i ovaj moj drukan papagaj.
Ali posle nekog vremena prestao je da se ceri. I dalje je pruao bradu, ali
sam sad ve primeivao kako se priprema da doeka udarac, prizivajui
ostatke svog starog zanata... na moj deveti roendan sam ga raspalio, a Tota
je uz dreku prhnuo uvis kad se uvar sruio na zemlju.
Smrskani beli slonovi!, zakretao je papagaj. Otrao sam po batensko
crevo. Propisno sam nokautirao jadnog Lambu.
Kad se povratio, usne su mu se izvile od potovanja, a zatim je seo i olizao
raskrvavljene desni. Kakav udarac, babo, pohvalio me je. Sad je vreme da
ponemo s uenjem.
Za granu platana obesili smo vreu punu pirina, i kad Dili Hormuz
zavri sa svojim nezaboravnim lekcijama, Lambadan je prelazio na svoje.
Pesniili smo se sledeih osam godina. Uio me je strategiji, umeu borbe u
ringu, mada nismo imali ring. Izotrio mi je oseaj za poziciju, a iznad svega
za odbranu. Nemoj da misli da nikad nee dobiti udarac, mali, ak ni s
tom tvojom pesnicom nee moi da udari ako ti u uima zvoni.
Lambadan je bio trener vie nego uoljivo smanjene pokretljivosti; ali s
kakvom se samo herkulovskom istrajnou borio da se oslobodi tog
hendikepa! Kad smo vebali, odbacivao je take i skakutao okolo kao na
opruzi.
Kako sam rastao, i moje oruje je postajalo monije. Uhvatio sam sebe da
se svesno uzdravam, da obuzdavam svoje udarce. Nisam hteo da
nokautiram Lambadana esto, a ni suvie jako. Pred oima mi je iskrsavala
slika unesreenog uvara koji mumla umesto da govori i ne zna ni kako se

zovem, pa sam ublaavao estinu udaraca.

Pre nego to smo gospoica Daja i ja onomad ili na Zaveri bazar, ve
sam se toliko izvetio da mi je Lambadan doapnuo: Mali, ako hoe
pravu akciju, samo mi namigni. Od te pomisli proli su me marci slasti i
jeze. Koliko mi je zaista stalo do toga? Moja bokserska vrea, na kraju
krajeva, ipak nije uzvraala udarce, a Lambadana sam, kao probnog
suparnika, ve isuvie dobro upoznao. ta ako neki dvononi protivnik,
sazdan od krvi i mesa, a ne od rie i jute, obigra oko mene par krugova na
obe noge i izlema me na mrtvo ime? Tvoja pesnica je spremna, rekao je
Lambadan, sleui ramenima. Ali za tvoje srce to ne bih smeo da kaem.
I tako sam, gonjen sopstvenim krvolonim nagonom, namignuo, pa smo
prvi put krenuli u one bezimene sokake oko glavne eleznike stanice
Bombaj central. Lamba me je predstavio samo kao Mavra, a poto sam bio
u njegovom drutvu, doekalo me je manje podozrenja nego to sam
oekivao. Ali kad im je rekao da sam novi borac od sedamnaest i neto malo
godina, razlegao se grohot, jer je svima prisutnima bilo jasno da sam ve
zagazio u tridesete, ak je i kosa ve poela da sedi, a pretpostavili su da sam
i jednom nogom u grobu im sam pristao da me obuava jednonogi
Lambadan. Ali i pored sprdnje, uli su se i izrazi divljenja, mada iz
pogrenog razloga. Mora da je dobar, govorili su, kad se i posle toliko
godina ovako dobro dri. Onda su izveli mog protivnika, nekog sika
rasputene kose, nita manjeg od mene, natuknuvi, onako usput, da je taj
ova, mada je tek prevalio dvadesetu, u ovakvim borbama ve dvojicu
otpravio bogu na istinu i da bei od zakona. Tu sam osetio da mi se topi
hrabrost, pogledao sam Lambadana, ali on je samo utke klimnuo glavom i
pljunuo u desni dlan. Onda sam i ja pljunuo u svoj i krenuo prema onoj
zveri. On se ustremio pravo na mene, sav pun samopouzdanja, poto je
mislio da ima prednost kao etrnaest godina mlai i da e srediti matorca iz
cuga. Pomislio sam na vreu s pirinem i raspalio ga. Kako sam ga odalamio,
prostro se i ostao da lei mnogo due nego to je potrebno da se izbroji do
deset. A ja sam, posle tog jednog jedinog udarca, poeo tako estoko da se
guim od astme i suza da sam, uprkos pobedi, ozbiljno posumnjao da me u
tom sportu eka svetla budunost. Lambadan je prezrivo othuknuo na
takvu nesigurnost. To su ti samo ivci malice roviti, uveravao me je na
povratku kui. nagledao sam se ja onolikih momaka koji su dobijali napade
i padali zapenjeni posle prvog nastupa, bilo da su pobedili ili izgubili. Ti,
mali, nema pojma koliki si kvalitet, dodao je ushieno. Ne samo to ima

armirani malj ve i superbrzinu. A i muda. Proao sam bez ogrebotine,

naglasio je on, a uz to nas je ekao i deparac u vidu podebelog svenja koji
je trebalo podeliti.
Dakle, razume se da nisam mogao da optuim Lambinu enu za krau, pa
da oboje budu oterani. Nisam mogao da izgubim svog menadera, oveka
koji mi je pokazao kakav dar nosim u sebi... a kad se gospoica Daja
jednom uverila da me je uhvatila u klin, poela je da paradira, da nam
drpie stvari na moje oi, pazei ipak da to ne ini preesto i da se ne
uputa u suvie krupne zalogaje as kutijicu od ada, as zlatni broi. Bilo
je dana kada bih video Auroru i Abrahama kako vrte glavom piljei u
prazninu, ali se raunica gospoice Daje pokazala tanom: izribali bi
poslugu, ali nikada nisu zvali ace, jer nisu eleli da izlau svoju domau
poslugu nenoj obradi bombajske policije, niti da svojim prijateljima
prireuju neprijatnosti. (Stalno se pitam da se nije Aurora moda prisetila i
svojih nekadanjih kraduckanja i bacanja malih ukrasnih kipova Ganea na
Kabralu. Od previe slonova do Elefante bio je dug put; da li je to dete u njoj
zadralo, a moda ak i probudilo simpatiju i solidarnost s lopovom?)
I ba u to vreme lopovluka, gospoica Daja mi je saoptila stranu tajnu
iz mojih najranijih dana. etali smo Skandal pointom, s one strane puta koji
vodi od velike palate amavala, i ini mi se da sam pomenuo neto da
vas podsetim, vanredno stanje je i dalje bilo novost na raun nezdravog
odnosa izmeu gospoe Gandi i njenog sina Sandaja. itava nacija ispata
zbog problema izmeu majke i sina, rekao sam. Gospoica Daja, koja je
upravo prezrivo coktala nad mladim zaljubljenim parom koji je etao uz
morski bedem drei se za ruke, na to je frknula s gaenjem. Ti e da mi
kae, ispalila je. Tvoja porodica. Opaki kvarnjaci. I sestre ti i majka. Kad
si bio beba. Kako su se samo igrale s tobom. Prebolesno.
Nisam znao, niti u ikada saznati, da li je govorila istinu. Gospoica
Daja, ta ena toliko kivna na svoj ivotni usud da je bila spremna na
najudnije osvete, bila mi je prava misterija. Dakle, lagala je; da, svakako je
posredi bila gnusna la; ali jedno je izvesno da vam to otkrijem dok sam
jo u raspoloenju za otkrivanja odrastao sam odnosei se neobino
nehajno prema svom primarnom polnom organu. Dozvolite mi da vas
obavestim da bi ga se drugi s vremena na vreme doepali da! ili do njega
dolazili na razne druge naine, i, milom ili silom, zahtevali njegove usluge,
ili su mi nareivali kako, kada, s kim i za koliko treba da ga upotrebim, a ja
sam sve u svemu bio savreno voljan da im udovoljim. ta velite, zar je to

sitnica? Sve mi se ini da ba i nije, gospodo i sahibi... Neto primerenije, taj

isti organ bi povremeno izdavao i sopstvena nareenja, te sam i njih kao i
svi mukarci nastojao da, po mogustvu, ispunim; s pogubnim ishodima.
Ako gospoica Daja nije lagala, koreni takvog ponaanja moda lee u tim
ranim milovanjima na koje je s toliko zlobe aludirala. Ruku na srce, i sam
sasvim lako mogu da zamislim tako neto, takvi prizori deluju mi potpuno
verovatno: moja majka kako se zevzei s mojim kianom dok me doji na
prsima, ili moje tri sestre kako su se naetile oko moje kolevke, pa me vuku
za mog crnpurastog pika. Opaki kvarnjaci. Prebolesno. Dok je igrala nad
ganpatijevskom ruljom, Aurora je pominjala bezgraninost ljudske
izopaenosti. Znai, moda i jeste istina. Moda. Moda.
Boe, boe, kakva smo mi to porodica bili kad smo se zajedno naglavake
bacali niz Slapove propasti. Rekao sam da se Elefante iz tog doba seam kao
raja, i zaista je tako ali ve pogaate da je Elefanta svakom posmatrau sa
strane mnogo vie liila na pakao.
Nisam sasvim siguran bi li se moj deda-stric Aires da Gama mogao nazvati
posmatraem sa strane, ali kada se u sedamdeset drugoj godini ivota prvi
put pojavio u Bombaju, od njega je ostala samo alosna olupina od oveka;
Aurora je mogla da ga pozna samo po buldogu Davaharlalu. Jedini
preostali trag nekadanjeg gizdavog anglofilskog kicoa ogledao se u
izvesnoj naglaenoj nehajnosti u govoru i pokretima, koju sam ja, gajei
sporohodne uitke u neprekidnim naporima da nadvladam svoju sudbinu s
previe obrtaja u minutu, iz petnih ila nastojao da oponaam. Izgledao je
nezdravo upalih oiju, zarastao u bradu, neuhranjen ne bi nas iznenadilo
da nam je saoptio i kako mu se stara boljka povratila. Ali nije bio bolestan.
Karmen je mrtva, rekao nam je. (I pas je, naravno, bio mrtav, i to ve
vie decenija. Aires je dao Dav-Dava na prepariranje, a pod apice su mu
urafili tokie od sofe, tako da je njegov gospodar i dalje mogao da ga vue
na kaiu.) Aurora se saalila na njega i odagnala svu onu staru porodinu
zavadu, te ga je smestila u najbolju gostinsku sobu, onu s najmekim
perinama i jorganima i najlepim pogledom na more, a nama pripretila da
se ne kliberimo Airesu zbog navike da aska s Davaharlalom kao da je iv.
Prve nedelje deda-stric Aires jedva da je i progovarao za stolom, kao da je
zazirao da privlai panju, kako se iz toga kojim sluajem ne bi ponovo
izrodila stara neprijateljstva. Jeo je kao vrabac, mada smo zapazili da mu se
izuzetno svideo ukiseljeni mango s limetom, koji je nedavno na juri pod

markom Breganca osvojio grad; trudili smo se da ne buljimo, ali smo

krajikom oka primetili kako se stari gospodin polako osvre oko sebe, kao
da trai neto to je izgubio.
Kada je odlazio u Koin, Abraham Zogoibi bi iz pristojnosti povremeno
navraao u kratke i neprijatne posete kui na ostrvu Kabral, tako da smo
znali poneto o udnovatim zbivanjima u tom maltene odseenom ogranku
naeg prgavog klana, a s vremenom nam je i deda-stric Aires ispriao celu
tunu i divnu pripovest. Na dan kada je od Travankora i Koina obrazovana
drava Kerala, Aires da Gama digao je ruke od svojih potajnih sanjarija da bi
se Evropljani jednoga dana mogli vratiti na Malabarsko primorje, povukao
se u potpunu osamu, odbacivi malograantinu kojoj se priklanjao itavog
ivota, i krenuo da iitava kanonsku englesku knjievnost, koristei
najbolje tekovine Starog sveta kao utehu pred mrskim kolebljivostima
istorije. Ostali lanovi tog neobinog porodinog trougla, baba-strina
Karmen i Princ Henri Navigator, bili su sve vie upueni jedno na drugo i
tako su postali nerazdvojni prijatelji, kartajui se do duboko u no u visoke,
premda zamiljene uloge. Posle nekoliko godina Princ Henri uzeo je bloke
u koje su upisivali rezultate partija i obavestio Karmen, tek napola u ali, da
mu sada duguje itav svoj imetak. U to vreme komunisti su upravo doli na
vlast, ispunivi san Kamoisa da Game, pa se srea osmehnula i Princu
Henriju kao i novoj vladi. Sa svojim dobrim vezama na koinskim
dokovima, kandidovao se za poslanika i bio izabran veinom glasova za
lana Dravne zakonodavne skuptine a da uopte nije ni imao kampanju.
Te noi, kad joj je ispriao za svoju novu karijeru, Karmen je, inspirisana
novostima, povratila svoje izgubljeno bogatstvo do poslednje rupije, u
maratonskoj partiji pokera koja se zavrila jednim jedinim ulogom na sve ili
nita. Princ Henri je stalno ukazivao Karmen da tako strano gubi jer je
neodluna da se upusti do kraja, ali se ovoga puta on uhvatio u njenu
mreu, poto su ga etiri dame u ruci zavele da podigne ulog do vrtoglavih
visina. Kad mu je na kraju konano pokazala etiri kralja, shvatio je da je
svih tih godina dugog gubitnikog niza ona utke uila da vara pri deljenju;
da je bio rtva najdueg muvanja u istoriji kartanja. Ponovo spao na
prosjaki tap, zapljeskao je njenoj umenosti ispod ita.
Siromasi nikada nisu tako podli kao bogatai, i zato na kraju uvek izvuku
deblji kraj, rekla mu je s ljubavlju. Princ Henri je ustao od kartakog stola,
poljubio je u teme i posvetio ostatak radnog veka, nezavisno od svog
poloaja, partijskoj obrazovnoj politici, jer e samo uz obrazovanje sirotinja

moi da opovrgne tvrdnju Karmen da Game. I zaista, stopa pismenosti u

novoj dravi Kerali porasla je, stigavi na prvo mesto u Indiji ispostavilo se
da je i sam Princ Henri vrlo brzo uio a onda je Karmen da Gama
pokrenula dnevni list, namenjen masi italaca u priobalnim ribarskim
selima i zaseocima, u kojima se gaji pirina uz rukavce obrasle zumbulima.
Otkrila je u sebi istinski talenat kao vlasnica i aktivistkinja, a njene novine
imale su odlinu prou meu sirotinjom, to je opasno najedilo Princa
Henrija, jer im je, mada su navodno pedantno sledile leviarski kurs, nekako
polo za rukom da narod odvrate od Partije, a kada je antikomunistika
koalicija preuzela vlast u dravi, Princ Henri je krivio podli list ravastog
jezika iste one Karmen koja je varala na kartama jednako kao i uplitanje
centralne vlade iz Delhija.
Godine 1974, nekadanji ljubavnik Airesa da Game (njihova veza je ve
pripadala davnoj prolosti) uputio se na Zainske gore u posetu naprednom
rezervatu za slonove, za ijeg je zatitnika proglaen, i nestao. Karmen je
ula ovu vest na svoj sedamdeseti roendan i potpuno se raspomamila.
Naslovi u njenom listu postali su pedalj visoki, sipajui optube za gnusni
zloin. Ipak, nikada nita nije dokazano. Telo Princa Henrija nije pronaeno,
pa je taj sluaj, po isteku pristojnog perioda, zakljuen. Gubitak oveka koji
je postao njen najprisniji prijatelj i najblagonakloniji suparnik dotukao je
Karmen, te je jedne noi usnila kako stoji kraj jezera okuenog umovitim
brdima, a Princ Henri joj domahuje, prizivajui je s lea jednog divljeg
slona. Niko me nije ubio, rekao joj je. Samo je dolo vreme da odigram
poslednju ruku. Sutradan ujutro, Aires i Karmen sedeli su u svom
ostrvskom vrtu poslednji put i Karmen je ispriala muu svoj san. Aires je
pognuo glavu, shvatajui znaenje vizije, i nije podigao pogled sve dok nije
zauo kako je porcelanska ajna oljica ispala iz beivotnih ruku njegove
ene.
Pokuavam da zamislim kako je Elefanta izgledala deda Airesu kad je u nju
stigao s prepariranim psom i slomljenog srca, kakvu je smutnju i pometnju
morala da izazove u njegovom razvodnjenom duhu. ta li je, posle bezmalo
potpune izolacije na ostrvu Kabral, mislio o svakodnevnoj tarapani kod nas,
o Aurorinom egu koji natkriljuje sve i periodima njenog slepog radnog
zanosa zbog kojeg je ne bismo viali danima, sve dok ne bi izala iz ateljea
teturajui se, obnevidela, izgladnela i smodena: o moje tri lude sestre i
Vasku Mirandi, o kradljivoj svraki gospoici Daji, jednonogom

Lambadanu i Toti, o kratkovidoj poudi Dili Hormuz? A tek o meni?

A tu je prolazila i neprekidna parada slikara i kolekcionara, galerista,
radoznalaca i modela, pomonika, nalonica, golaa, fotografa, pakera i
spremaa, trgovaca dragim kamenjem i prodavaca etkica, Amerikanaca i
priipetlji, narkosa, profesora i novinara, slavnih lica i kritiara, tekla je
beskrajna pria o problematinom Zapadu i mitu o autentinosti, logici snova i
mlitavim konturama u slikovnoj figuraciji er-Gilove, o istovremenom
prisustvu egzaltiranosti i nesuglasice u delu B. B. Muherdija, o Sozinom
izvedenom progresivizmu i sredinjoj ulozi maginog lika i poslovinosti,
odnosu izmeu pokreta i razotkrivenih motiva, da i ne pominjemo suparnika
nadgovaranja o tome koliko i kome, o grupnim izlaganjima i samostalnim
izlobama, o Njujorku i Londonu, i nizala se litanija slika, slika, slika u
dolasku i odlasku. Izgledalo je, naime, da se kod svakog slikara u zemlji
uvreio neodloni poriv za hodoaem do Aurorinih dveri, kako bi je
zamolili da obdari njihova dela svojim blagoslovom koji je udelila bivem
bankaru i njegovoj ljatavoj indijskoj verziji Tajne veere, a uskratila, uz
nakaljavanje, nekom samozvanom publicisti iz Nju Delhija bez trunke
talenta, a koji je doveo i svoju prelepu enu plesaicu, s kojom je Aurora
otila da razrauje svoju ganpatijevsku koreografiju, ostavljajui slikara u
etiri oka s njegovim uasnim platnima... je li to velianstveno preobilje bilo
prevelik zalogaj za sirotog starog Airesa? U tom sluaju, naa ranija
pretpostavka da raj za jednog deaka nekome moe da izgleda i kao pakao,
sasvim je potkrepljena.
Avaj, uzalud nagaanja! Sve je to bilo daleko od istine. Odmah da vam
kaem da je deda-stric Aires u Elefanti pronaao i vie od utoita. Naao je,
na sopstvenu zapanjenost i iuavanje svih ostalih, oazu poznog ali slatkog
drubenitva. Moda to i nije bila ljubav. Uglavnom, ono neto. Neto to
je mnogo mnogo bolje nego nita, ak i na izmaku svih naih dana
poluproivljenih zadovoljstava.
Mnogi slikari koji su dolazili da bi posedeli kraj nogu velike Aurore
zaraivali su svoj hleb u drugim strukama i bili su poznati meu naim
bedemima pomenuu ih samo nekoliko kao Lekar, Lekarka, Radiolog,
Novinar, Profesor, Sarangista, Dramaturg, tampar, Kustos, Dez Peva,
Advokat i Knjigovoa. I upravo je ovaj poslednji umetnik koji je danas
nesumnjivo preuzeo Aurorin izanali plat uzeo Airesa pod svoje: u ono
vreme, ova ravne kose od nekih etrdeset godina, s ogromnim naoarima,
ija su stakla oblikom i veliinom liila na portabl televizor i skrivala izraz

takve savrene bezazlenosti da ovek odmah posumnja da tu nisu ista

posla. Za nekoliko nedelja postao je blizak prijatelj moga deda-strica Airesa.
Tih poslednjih godina ivota, Aires je postao Knjigovoin redovni model, a
po mojoj proceni, i ljubavnik. Slike su tu, svi mogu da ih vide, a pre svega
izuzetno delo Ne moe uvek da dobije ono to poeli, 114 x 114 cm, ulje
na platnu, na kome s balkona na prvom spratu vrevu ulinog prizora negde
u Bombaju recimo, na Putu Muhameda Alija posmatra obnaena figura
Airesa da Game u prirodnoj veliini, krepka i vitka poput mladog boga, ali s
neispunjenim, neispunjivim, neizrecivim starakim enjama, koje
progovaraju iz svakog poteza etkice po njegovom liku. Kraj nogu mu sedi
stari buldog; moda se tu radi samo o mojoj bujnoj mati, ali tamo dole,
ispod njega, u masi da, ba tamo! one dve siune figure na leima slona,
ija su bedra oslikana reklamom za Vimto! ma, jesu li stvarno?
naravno da jesu! Princ Henri Navigator i Karmen da Gama, koji domahuju
dedi da im se pridrui na njihovom puteestviju!
(Bila jednom davno dva lika u amcu, jedan u venanici, a drugi bez nje, i
trei lik ostavljen da ami sam u postelji prve brane noi. Aurora je
ovekoveila taj prizor proet patnjom; i ovde, na Knjigovoinom radu, sreu
se, naravno, ista ta tri lika. Samo to su bili drugaije rasporeeni. Bal se
nastavio dok se nije premetnuo u ples smrti.)
Ubrzo po zavretku slike Ne moe uvek da dobije ono to poeli,
Aires da Gama je izdahnuo. Aurora i Abraham otputovali su na jug da ga
sahrane. Ogluivi se o obiaj tropskog podneblja, gde ljude urno alju na
veni poinak da zbog oklevanja ne bi napustili ovaj svet bazdei, moja
majka je pozvala pogrebnike, privatno preduzee Mahalakmini mrtvaka
otarasitelji, drutvo sa ogranienom odgovornou (pod parolom: Le je
tu? A vi biste ga tamo? Vai, rode! Recite nam samo!), i zamrzla Airesa
pred putovanje, da bi mogli da ga poloe kraj Karmen u osveenu
porodinu parcelu na Kabralu, gde bi Princ Henri Navigator mogao da ga
nae, ako ikada rei da dojezdi sa Zainske gore na svom slonu. Kad je Aires
stigao na svoje poslednje odredite i kad su otvorili njegov aluminijumski
otarasitejner da ga prebace u koveg, izgledao je priala nam je Aurora
kao veliki plavi lilihip. Na veama mu se nahvatalo inje, bio je hladniji od
groba. Ne sekiraj se, strie, mrmljala je Aurora za vreme sahrane kojoj su
prisustvovali samo ona i Abraham. Tamo kud ide, brzo e se zagrejati.
Srce je vie nije dralo tu. Svae iz prolosti bile su odavno zaboravljene.
Kuu na ostrvu Kabral doivljavala je kao nekakav okrajak, neto krajnje

beznaajno. ak ni soba, koju je kao udo od deteta oslikala u vreme kunog

pritvora, Auroru vie nije zanimala, poto se toliko puta vraala njenim
temama, sva opsednuta mitsko-romantinim nainom na koji su se istorija,
porodica, politika i mata tiskale poput svetine na eleznikoj stanici
Viktorija ili ergejt; kao to se vraala i onom istraivanju alternativnog
vienja Indije kao majke, ali ne Nargisine sentimentalne seljake majke, ve
urbane majke, podjednako bezone i nene, sjajne i mrane, viestruke i
usamljene, hipnotike i odurne, bremenite i prazne, iskrene i lane kakva je
bila i sama predivna, okrutna, neodoljiva metropola. Moj otac je mislio da
sam ovde stvorila remek-delo, rekla je Abrahamu dok su stajali u oslikanoj
sobi. Ali kao to vidi, ovo su bili tek prvi deji koraci.
Aurora je naredila da se stvari pokriju i zatite od praine, i da se kua
zamandali. Nikad se vie nije vratila u Koin, pa ak i kad je vie nije bilo
meu ivima, Abraham ju je potedeo ponienja da otplovi na jug kao
smrznuta riba. Prodao je staru kuu, koja je postala ruevno svratite
umerenih cena za mlade s rancima na leima i stare indijske vukove s
mravim penzijama, koji su dolazili da bace poslednji pogled na svoj
izgubljeni svet. Na kraju se, tako sam bar uo, i sruila. Krivo mi je to je
tako; a opet, ja sam, ini mi se, bio jedini u porodici koji nije nimalo mario za
prolost.
Kad je deda Aires umro, sve nas je obuzeo oseaj da smo stigli na nekakvu
prekretnicu. Sleen, plav, obeleio je kraj jednog pokolenja. Sada je doao
red na nas.
Odluio sam da vie ne idem sa gospoicom Dajom na njen gradski hara.
ak i taj in udaljavanja pokazao se nedovoljnim; dogaaji na Zaveri bazaru
i dalje su me titali. I tako sam na kraju otiao do kapije kod Lambadana i,
crvenei do uiju zbog svesti da ga poniavam, ispriao mu ono to znam.
Kad sam zavrio, gledao sam ga sav ustreptao. Na kraju krajeva, jo nikad
nisam saoptio nekom oveku da mu je ena kradljivica. Hoe li skoiti na
mene u odbranu porodine asti i smoditi me na licu mesta? Lambadan
nije rekao ni re, a utanje se irilo iz njega, priguujui trubljenje taksija,
uzvike prodavaca cigareta, graju ulinih derana koji su se utrkivali iji e se
zmaj najvie vinuti, terali obrue i igrali se doskoi saobraaju, kao i bunu
muziku koja je dopirala s kasetofona iz iranske kafane alinemabez (koja
je zaradila ovo ime po ogromnoj tabli na ulazu, na kojoj je pisalo: alimo
Nema alkohola, Bez obavetenja o adresama u kraju, Bez eljanja kose, Nema

teletine, Nema cenkanja, Nema vode ako se ne narui hrana, Nema novina ili
limskih urnala, Nema sluenja iz iste inije, Nema puenja, Nema ibica, Nema
telefonskih poziva, Nema unoenja sopstvene hrane, Bez prie o konjima, Nema
cigareta, Bez dugog zadravanja u prostorijama, Bez dizanja glasa, Nema sitnine, i
poslednji, odsudni par, Nema stiavanja muzike tako nam je ef i Bez muzikih
elja sve izabrane melodije su po gazdinom ukusu). ak i uljivi papagaj kao da
se sav napeo da uje uvarov odgovor.
U mom poslu, babo, procedio je Lambadan najzad, ovek primeuje
tota od ega treba da uva druge. Dode neki tip s jeftinim draguljima,
dame iz kue treba zatititi. Drugi doe s triavim satovima oko ruke, ja
moram da ga otpremim. I tako redom prosjake, propalice, razvratnike, sve.
Za njih je bolje da se sklone odavde, a ja tako obavljam svoj posao. Ja stojim i
gledam na ulicu, i ta me ona pita, ja joj odgovaram. Ali sad ujem da bi
trebalo da imam oi i pozadi.
Pusti, nema veze, spetljao sam se ja. Sad si se naljutio. Zaboravimo
celu priu.
Ti to ne zna, mali, ali ja sam bogobojaljiv ovek, nastavio je Lamba
kao da nita nisam ni rekao. Ja straarim pred ovom bezbonikom kuom
i ne bunim se. Ali u Valkevarskom i u Mahalakminom hramu svi znaju
ovo ubogo lice. A sad moram da odem i prinesem darove gospodaru Rami i
da ga zamolim za jo jedan par oiju na leima. I za gluve ui, tako da ne
ujem takve opake i nemile stvari.
Poto sam optuio gospoicu Daju, krae su prestale. Meu nama nije
izgovorena ni re, ali Lamba je uinio svoje i njeni zdipidani su se okonali.
Okonalo se jo neto: Lambadan me vie nije uio boksu, nije vie
skakutao po bati i vikao: Hajde, gosn papagaje, hoe li da me zagolica
percem? Oei, da vidimo najei udarac!, i nije vie hteo da me vodi u
sokake s ulinim borbama da isprobavam ruku protiv najveih kavgadija u
gradu. Pitanje da li e disajne tegobe, od kojih sam patio, osujetiti moj
prirodni razbijaki dar morae da saeka na odgovor jo nekoliko godina.
Nai odnosi su se vidno zategli i nisu se potpuno izgladili sve do mog
velikog pada. A u meuvremenu, gospoica Daja He je kuvala, i s
uspehom zakuvala, svoju osvetu.
Tako sam ja krckao svoje dane u raju: ivot ispunjen, ali bez prijatelja.
Poto nisam iao u kolu, bio sam eljan vrnjaka; i u ovom svetu, u kome se
izgled izjednaava sa stvarnou, te moramo da budemo ono kako
izgledamo, ubrzo su me proglasili za poasnog odraslog, i kao takvom mi se

obraali i prema meni se ponaali svi oko mene, iskljuivi me iz sveta

kojem sam uistinu pripadao. Kako sam sanjao o ednosti! o danima
detinjstva kada se igra kriket na Kros majdanu, o izletima na plae Duhu ili
Marve, ili u Mlenu koloniju Arej, o bekeljenju na aneosku ribu u
akvarijumu Taraporevala i slatkom matanju s drugarima kakva bi bila u
tiganju; o kratkim pantalonicama, pojasevima s kopama u obliku zmije,
prederavanju sladoledom od pistaa, izlascima u kineske restorane i prvim
nevetim mladalakim poljupcima; o koli plivanja nedeljom ujutro u
Vilingdonskom klubu, kod uitelja koji je voleo da prepada svoje uenike
tako to legne na dno bazena i ispusti sav vazduh iz plua. One nezaboravne
sitnice dejeg ivota, koje se ne daju meriti ni sa im, njegove uspone i
padove nalik ludim toboganima s automobiliima u zabavnom parku,
njegova saveznitva i izdaje, njegovi deaki rusvaji i kripci bili su mi
uskraeni zbog rasta i izgleda. Meni je bio namenjen Eden spoznaje. Pa ipak,
bio sam srean u njemu.
- Zato? Zato? Zato?
- To je bar lako: jer mi je bio dom.
Da, da, bio sam srean u njemu, sred razuzdanosti ivota odraslih, sred
muka mojih sestara i roditeljskih iaenosti koje su praktino postale, i na
neki nain ostale, svakodnevna pojava, zbog kojih sam i dalje uveren da je
ideja o normi iaena, da je zamisao da ljudska bia imaju normalne,
svakodnevne ivote ista besmislica... zavirite u bilo koju kuu i zatei ete,
tvrdim vam, jezivu zemlju uda, neobuzdanu poput nae. Moda sam ja u
pravu; ili je moda i ovakav stav samo deo moje alopojke, moda je za ovo
ta? za ovo sjebano disidentsko ustrojstvo takoe u potpunosti kriva
moja majka.
Moje sestre bi se verovatno sloile s tim. O, moja Ina, Mini i Mina od pre
sto godina! Kako li je tek njima bilo teko da budu keri svoje majke. Iako su
bile prelepe, ona je bila zamamnija. Ogledalce-ogledalce na zidu njene
spavae sobe nikada nije ukazalo prednost nekoj mlaoj. A bila je i
pametnija, darovitija, i majstor da oas posla osvoji svakog mladog lepotana
s kim bi se njene keri usudile da je upoznaju, da ga do te mere opini da
devojkama zauvek uniti svaku ansu; mladii, zaslepljeni majkom, vie nisu
uopte ni primeivali sirotice Ini-Mini-Mina... a povrh svega toga dolazio
je njen otar jezik, njeno odsutno rame za plakanje i spremnost da ih tokom
njihovog detinjstva dugo ostavlja u koatom i neveselom zagrljaju
gospoice Daje He... Aurora ih je, znate, izgubila sve, sve one su nale

naina da odu od nje, iako su je volele silno, volele je mnogo strasnije nego
to je ona mogla da im uzvrati, volele je ee nego to su, u odsustvu njene
uzvratne ljubavi, ikada bile u stanju da osete da im je doputeno da vole
sebe.
Ina, najstarija, Ina prepolovljenog imena, bila je najlepa u ovoj trojki, ali,
bojim se, i porodina blenta, kako su je sestre obino kvalifikovale. Na
najsveanijim skupovima, Aurora, ta vazda nena i plemenita mama,
odmahnula bi ivahno u Ininom pravcu i objavila svojim gostima: Ova
ovde je samo za gledanje, ali ne i za ozbiljnu priu. Jadnoj maloj mozak je
naisto zakaldrmisan. U osamnaestoj godini Ina je stisnula petlju i
probuila ui kod Daverija Brosa, zlatara na Vordenovom putu, i za svoju
hrabrost bila nesreno nagraena infekcijom; iza uiju su joj buknule gnojne
otekline, koje su jo vie natekle zbog njene reenosti da ih, iz iste tatine,
stalno probada i cedi gnoj. Na kraju je morala u bolnicu, danima je odlazila
na leenje, a cela ta kukavna tromesena epizoda pruila je majci novo
oruje kojim e je saterati uza zid. Moda bi bilo bolje da su ti ih odsekli!,
grdila ju je Aurora. Moda bi tako uklonili zaepljenje? Poto nekakvo
zaepljenje postoji, zar ne? Nekakav vosak u uima, ili ep. Spolja izgleda
super, ali unutra nee nita da ue, pa bog.
A ona je, sasvim sigurno, zaepila ui za svoju majku, nadmeui se s
njom na jedini mogui nain koji je uspela da smisli: nudila se da pozira
slikarima iz Aurorinog kruga Advokatu, Sarangisti, Dez Pevau a kad
bi razotkrila svoju udesnu pojavu u njihovim ateljeima, sila njene
gravitacije smesta bi ih privukla; poput satelita koji su poispadali iz orbita,
morali su da pribegnu prinudnom sletanju na njene mekane breuljke. Posle
svakog osvajanja udesila bi tako da joj majka pronae pisamce od ljubavnika
ili neki bestidni kroki, poput nekog hrabrog Apaa koji pokazuje skalpove
velikom poglavici u svom atoru. Pored sveta umetnosti, prodrla je i u
poslovnu sferu, postavi prva indijska manekenka i lutka sa naslovne strane
Femina, Baz selebriti, Pataha, Debonair, Bombaj, Bombel,
Sine blic, Lajfstajl, Dentlmen, Eleganca, ik koji svi itaju
ik a slava joj je rasla i poela da ugroava bolivudske filmske zvezde.
Ina je postala nema boginja seksa, spremna da odene najizazovnije komade
odee, kreacije novog soja mladih radikalnih kreatora koji su preplavili
grad, odeu koja je razotkrivala toliko da bi se i veina top-modela
postidela. Bestidna Ina, sa svojim supervrckanjem iz kuka, zasenila bi svaku
reviju. Prema procenama, njen lik na naslovnoj strani podizao je prodaju za

treinu; ali nije davala intervjue, odluno odbijajui sve pokuaje da se

otkriju njene najintimnije tajne, na primer boja njene spavae sobe, omiljeni
filmski junak, ili pesmica koju obino pevui u kadi. Nije odavala nikakve
recepte za preicu do lepote, niti je davala autograme. Ona se sve jednako
drala na visini; od nokta do trepavice, bila je enska iz gornjih slojeva sa
Malabarskog brda, putala je ljude da veruju kako se manekenstvom bavi
iz istog zezanja. Njeno utanje samo joj je dodavalo na drai:
mukarcima je omoguavalo da je sanjaju u sopstvenim verzijama, a enama
da zamiljaju sebe u njenim sandalama s kaiiima i cipelama od
krokodilske koe. U jeku vanrednog stanja, dok se u Bombaju sve, kao i
obino, vrtelo oko posla, osim to su svi neprekidno gubili vozove, poto su
ovi poeli da kreu na vreme, dok su se zameci poasti lokalnog fanatizma i
dalje irili, a bolest jo nije zahvatila celu metropolu u to udno vreme,
mlade gradske itateljke urnala izabrale su moju sestru Inu za Uzorno lice
br. 1, pri emu je nadmaila Indiru Gandi s dva prema jedan.
Ali gospoa Gandi nije bila suparnica koju je Ina htela da porazi, a njeni
trijumfi gubili su svaki smisao poto Aurora nije zagrizla mamac: nije
osuivala njenu razuzdanost i egzibicionizam; sve dok, na kraju, Ina nije
uspela da poalje svojoj velikoj majci epistolarni dokaz za jednu vezu
ukradeni vikend, kako se ispostavilo, u Glavnom domu gospodnjem u
Materanu s Vaskom Mirandom. To je upalilo. Aurora je dozvala svoju
najstariju ki, proklela je kao kurvu nimfomanku i zapretila joj da e je
izbaciti na ulicu. Ne mora da me gura, odgovorila je Ina prkosno. Nita
ne brini: skoiu sama.
U roku od dvadeset etiri sata utekla je za Nevil, onaj u Tenesiju, s
mladim bonvivanom, jedinim naslednikom preostalog imetka porodice
ukenaruke, nakon to je Abraham isplatio njegovog oca i strica. Demid
Demiboj ukenaruke izaao je na glas po bombajskim nonim klubovima
kao izvoa pod umetnikim imenom Dimi uka, kako je on voleo da
kae, kantri i istonjake muzike, serije unjkavih pesama o ranevima,
vozovima, romansama i kravama koje su naglaeno vukle na Indiju. Kad su
on i Ina preli na novu teritoriju, odluili su da daju sve od sebe. Smislila je
sebi umetniko ime Gugut (to e rei: Lue) Gama upotreba skraene
verzije majinog prezimena ukazuje da je Aurora i dalje uticala na misli i
dela svoje keri i otila korak dalje. Ona, koja je ula u legendu zbog
utanja, sada je zinula i propevala. Predvodila je grupu prateih vokala od
tri pevaice, i svi su se zakitili imenom na koje je pristala uprkos izvesnim

nedostojnim konjastim prizvucima: Dimi uka i iha-ihe.

Ina se vratila kui osramoena posle godinu dana. Svi smo bili
zabezeknuti. Masne kose i sva zaputena, nagojila se trideset kila, ni nalik
na Gugut Gamu! Pogranini slubenici jedva su joj poverovali da je ona
mlada ena s fotografije u pasou. Brak joj se okonao i, mada je rekla da je
Dimi na kraju ispao udovite i da ne znate vi ta joj je sve radio, s
vremenom je takoe isplivalo na povrinu da njen svatoderski seksualni
apetit za kaubojima to viu Jiha! i kite se vetakim dijamantima, i sve
vei egzibicionizam, nisu ba naili na topao prijem kod moralnih arbitara
koji odluuju o sudbini pevaica u Tenesiju, ili, moda, kod njenog mua
Demida; a njeno pevanje, bolje rei nekolovano i nepopravljivo kretanje
pridavljene guske, dolo je kao vinja na lag. Troila je novac jednako
nemilice kao to se bacala na ari amerike kuhinje, a hirovi su joj rasli kao i
njeni ostali delovi. Na kraju joj je Dimi utekao, manuo se kantri i
istonjake muzike i upisao prava u Kaliforniji. Moram da ga vratim,
preklinjala nas je. Morate mi pomoi da ostvarim plan.
Dom je mesto na koje uvek moete da se vratite, bez obzira na to pod
kakvim ste ga bolnim okolnostima napustili. Aurora nije ni pomenula
njihov jednogodinji raskol, samo je privila svoje zabludelo edo na grudi.
Srediemo mi tog smrada, teila je uplakanu Inu. Samo mi reci ta eli.
Moram da ga dovedem ovamo, jecala je ona. Ako pomisli da umirem,
sigurno e mi se vratiti. Poalji mu telegram i reci da se sumnja na neki
avo. Neto to nije zarazno. Srani udar?
Aurora je uspela da ostane ozbiljna: A da stavimo, predloila je, grlei
svoje nanovo pridobijeno dete, da se radi o nekoj bolesti od koje se kopni?
Ini je promakao cinian prizvuk. Ne budi smena, proslinila je glavu u
Aurorino rame. Kako da smram tako brzo? Nemoj vie da ti padaju na
pamet takve bezvezne ideje! Recite mu, i sva se ozarila, da imam rak!
A Mini? Tokom godinu dana Ininog izbivanja i ona je pronala puteljak
kojim e utei. Sa aljenjem vas izvetavam da je nau slatku Inamoratu,
najkrotkiju meu mladim enama, te godine probola Amorova strela ljubavi
i to, ni manje ni vie, nego prema Isusu Nazareaninu lino; prema Sinu
ovejem, kao i njegovoj Svetoj majci. Mini Maus, miica koju je uvek bilo
najlake zgranuti, sestra kojoj je bitnika rasputenost nae kue uvek i
iznova bila povod za uenje i okove, s rukom preko usta, nevina miniMini koja je uz asne sestre s Altamontskog puta uila zabolniarku, objavila

je svoju elju da zameni Auroru, roenu majku, za Mariju Gracijaplenu,

Blagodatnu Majku Boju Milosti Pune, da se odrekne sebe kao sestre radi
sestrinstva, i da ostatak ivota provede daleko od Elefante, u domu u koji
veruje i koji e je ljubavlju uzneti do...
Boga li ti tvoga!, prekinula ju je Aurora, besna kao nikad u ivotu.
Tako nam, znai, vraa za sve to smo ti pruili.
Mini je pocrvenela i lepo se moglo videti kako je zaustila da kae majci da
ne uzima u usta ime gospodnje zalud, ali se ugrizla za jezik do krvi i poela
da trajkuje glau. Neka krepa, rekla je Aurora srca kamenoga. Bolje le
nego kaluerica. Ali tokom narednih est dana mala Mini nije ni jela ni
pila, dok nije poela da gubi svest i postaje sve otpornija na vraanje u ivot.
Pod Abrahamovim pritiskom, Aurora je popustila. Retko sam viao majku
uplakanu, ali je tog sedmog dana zaplakala, suze su joj se same otele i
potekle praene hrapavim i iskidanim jecajima. Poslali su po sestru Don iz
enskog Manastira Marije Milosti Pune sestru Don uz iju smo pomo svi
pristigli na ovaj svet i ona je stigla s vedrom samouverenou kraljice
osvajaice, kao kraljica Izabela od panije koja u Granadi ulazi u Alhambru
da primi predaju Mavra Boabdila. Bila je stvarno laa od ene, s belim
jedrima oko glave i mekim talasima podvaljka. Sve je na njoj tog dana imalo
simbolian prizvuk: izgledala je zaista kao brod kojim e naa sestra
otploviti. Jedan vornovat mlade nalik na panj koji je oznaavao
istrajnost tvrde vere stajao joj je na gornjoj usni, a iz njega je poput strela
tralo ukazujui na patnje pravog vernika pet-est igliastih dlaka.
Blagosloven bio ovaj dom, rekla je, jer daje nevestu Hristu. Aurora
Zogoibi morala je da se savladava iz petnih ila da je ne ubije na licu mesta.
I tako je Mini postala iskuenica, a kad nas je posetila u odori kakvu je
nosila Odri Hepbern u Prii jedne opatice, posluga joj se pored svih
moguih naina oslovljavanja obratila sa Mini-mausi. Majko, mislili su
oni, ali je meni to i nehotice zazvualo nekako jezivo, kao da su Diznijevi
likovi Vaska Mirande sa zidova nae deje sobe bili krivi za preobraaj moje
sestre. Uz to, ova nova Mini, ova staloena, daleka i sigurna Mini s
osmehom Mona Lize i posveenom iskrom u pogledu netremice uperenom
u venost, ova Mini mi je bila potpuno tua, kao da je postala pripadnica
neke druge vrste: aneo, Marsovka, ili moda zaista dvodimenzionalni mi.
Njena starija sestra se, meutim, drala kao da se u njihovom odnosu nita
nije promenilo, kao da je Mini uprkos tome to je prekomandovana u
drugu armiju i dalje bila duna da slua komande Velike Seke.

Razgovaraj s tim tvojim opaticama, zapovedila joj je Ina. Obezbedi mi

krevet u njihovoj bolnici. (Sestre milostipune s Altamontskog puta bile su
specijalizovane za poetak i kraj ivota, pomaui ljudima da dou na ovaj
greni svet kao i da s njega odu.) Moram da se smestim tako negde kad mi
se moj Dimi uka vrati.
Zato smo to radili? Jer, svi smo mi, znate, pomagali u Ininoj zaveri;
Aurora je poslala kancerogram, a Mini je nagovorila altamontovke da
obezbede jednu postelju iz samilosnih razloga, tvrdei da je sve ono to
moe da spase brak, da sauva tu veliku svetu tajnu, u bojim oima isto. A
kad je kancerogram upalio i Demid ukenaruke doleteo u grad, svi smo
zduno podrali tu izmiljotinu. ak nam se i Mina, trea i najosornija od
mojih sestara, koja je nedavno bila primljena u Bombajsku advokatsku
komoru, i koju smo u to vreme viali sve ree, ponovo pridruila.
Bili smo naopaka bulumenta, mi Da Gama Zogoibijevi, svako od nas
morao je da tera u drugom pravcu, polaui puno pravo na teritoriju koju
moe da proglasi svojom. Posle Abrahamovog biznisa i Aurorine umetnosti,
Ina je sopstvenu seksualnost pretvorila u posao, a Mini se predala Bogu. to
se Filomine Zogoibi tie prvom prilikom je odbacila ono Mina, a arobno
dete koje je oponaalo ptiji poj iezlo je jo davno, iako smo je mi, s
tipinom porodinom tvrdokornou, i dalje jedili oslovljavajui je
omraenim nadimkom kad god bi dola da nas vidi odluila je da napravi
karijeru na onome emu svaka najmlaa ki mora da pribegne ne bi li
privukla panju, to jest, na protestu. Istog trena kad je stekla advokatske
kvalifikacije, obavestila je Abrahama da je pristupila jednoj radikalnoj, isto
enskoj grupi aktivistkinja, filmskih radnica i pravnica, s glavnim ciljem
razotkrivanja dvostrukog skandala oko nevidljivih ljudi i nevidljivih
oblakodera na kojima je njen tatica tako slasno omastio brke. Izvela je Kekea
Kolatkara i njegove pajtae iz Gradskog vea pravo pred sud, pokrenuvi
uveni proces koji je trajao godinama i prodrmao staro zdanje korporacije
F. V. Stivens Koliko staro? Staro. Iz starih vremena iz temelja.
Posle vie godina uspee da strpa prevejanog lisca Kekea u zatvor; Abraham
Zogoibi se, ipak, izvukao, poto mu je sud ponudio nagodbu posle
pregovora s poreskim vlastima, to je dovelo njegovu erku do ludila. Drage
volje je platio astronomsku globu, svedoio pred tuiocem protiv svog
starog savetnika, zauzvrat dobio imunitet pred tuilatvom i kroz nekoliko
meseci budzato kupio predivnu K. K. komoru od propale kompanije za
nekretnine u vlasnitvu politikanta koji je trunuo u bajboku. Mina je

pretrpela jo jedan poraz: premda je uspeno dokazala postojanje nevidljivih

zgrada, zakazala je kod potkrepljivanja dokaza o stvarnom postojanju
nevidljivih ljudi koji su ih gradili. Njih su i dalje svrstavali u fantome, kretali
su se po gradu poput utvara, samo to su te utvare odravale grad u ivotu,
gradile gradske kue, teglile gradsku robu, istile gradsku neist, a onda
jednostavno i strano umirale, jedna po jedna, daleko od pogleda, kad im
sablasna krv pokulja na avetinjska usta nasred i te kako stvarnih i
ravnodunih ulica ovog kurvinskog grada.
Kad se Ina zavukla u bolnicu kod altamontskih sestara da doeka
povratak Dimija uke, Filomina nas je sve zapanjila doavi sestri u
posetu. U ono vreme stalno se vrtela jedna pesma Doroti Previn stvari su
do nas ponekad stizale s malim zakanjenjem u kojoj je prebacivala svom
dragom da rtvuje ivot za svakog stranca, a ne eli da ivi s njom... I mi
smo, eto, mislili ba to za nau Filominu. Zato nam je i njena briga za sirotu
Inu bila tako neoekivana.
Zato smo to radili? Verovatno zato to smo shvatili da je neto puklo, da
je naoj Ini ovo poslednje izvlaenje. Verovatno zato to smo oduvek znali
da je Ina, mada je Mini bila sitnija, a Mina mlaa, najosetljivija, da joj nisu
ba sve koze na broju jo otkako su joj roditelji raspolutili ime nadvoje, i da
je s tom svojom nimfomanijom i ostalim budalatinama ve godinama
polako pucala. I tako se davila, hvatala se za slamke kao to se oduvek
hvatala za mukarce, a siromah Dimi bio je poslednja slamka na vidiku.
Mina se ponudila da pokupi Demida ukenaruke s aerodroma,
raunajui da e, s obzirom na njegovo novo poglavlje sa studijama prava,
moda najlake otvoriti srce ba njoj. Kad je stigao, odavao je utisak veoma
uplaenog i mladog oveka, a da bi ga donekle raskravila, poela je da ereta
o sopstvenom poslu, o borbi protiv falusokratije o sluaju s nevidljivim
svetom, kao i o naporima njene enske grupe da se usprotive vanrednom
stanju u domenu sudstva. Govorila je o atmosferi straha koja je zavladala
veim delom zemlje i o vanosti bitke za demokratska i ljudska prava.
Indira Gandi, rekla je, nema vie nikakvo pravo da sebe naziva enom.
Pustila je da joj izraste nevidljivi oka. Poto je bila toliko obuzeta
sopstvenim preokupacijama i do te mere ubeena u njihovu opravdanost,
nije ni primetila da Dimi iz asa u as postaje sve napetiji. Nije bio
intelektualni tip pravni fakultet ga je poprilino namuio a to je jo
vanije, nije imao ni kapljicu politikog radikalizma u krvi. Tako je Mina
bila prva od nas koja je Ini bacila klip u tokove. Kad mu je rekla da ona i

njene saradnice samo ekaju kad e ih uhapsiti, ozbiljno je pomislio da

iskoi iz kola i smesta se vrati pravo na aerodrom pre nego to ga okrive jer
boravi u drutvu toliko ozloglaene svastike.
Ina umire od elje da te vidi, rekla je Mina na kraju svog monologa, i
smesta pocrvenela zbog metafore za kojom je posegla. Mislim, ovaj, ne, nije
to, poela je da se vadi, ali time je samo jo vie uprskala. Tiina je zjapila
poput bezdana. Ma doavola, evo nas, dodala je posle kraeg vremena,
pa e i sam videti.
Mini ih je saekala na vratima Bolnice Marije Milosti Pune, nalik na Odri
Hepbern vie nego ikad, a dok su ili ka sobi gde je Ina ekala kao neki
ucveljeni balon, sve vreme mu je drala bukvicu o paklenom ognju,
prokletstvu i ljubavi sve dok nas smrt ne rastavi, aneoskim glasom otrim
poput sre. Dimi je pokuao da joj objasni kako on i Ina nisu potpisali
nikakav pravi ugovor u stilu u dobru i zlu, opredelivi se umesto toga za
pononu kantri specijalku od pedeset dolara u vidu graanskog venanja na
brzaka s poskoicom, u jednom od lokala Ven-in u Rinu, da su se venali
uz muziku Henka Vilijamsa Starijeg, a ne crkvene himne, ni drevne ni
moderne, i to ne pred oltarom nego pred pominim venanikom, da nije
bio prisutan svetenik koji bi odrao slubu, nego nekakav tip s kaubojskim
eirom od deset galona i dva pitolja sa po est metaka i sedefastim
drkama, koji su mu se klatili o bedrima, i da je u trenutku kad ih je
proglasio za mua i enu jedan rodeo kauboj s konim pantalonama s
navlakama i maramom na tufne oko vrata banuo iza njih uz jedno orno
Jiiiiha! i krvniki ih pritegao lasom, zdrobivi pritom Inin bidermajer
utih rua. Njihovo trnje izbolo joj je grudi do krvi.
Moja sestra nije ni trepnula na ove svetovnjake izgovore. Taj kauboj,
odvratila je, bio je kako vam nije jasno? Boji Glasnik.
Susret sa Mini samo je pojaao elju za bekstvom, ve probuenu
monodramom koju mu je servirala Mina; a onda sam, moram priznati, i ja
nehotice dosolio. Kad su Mini i Dimi stigli pred Ininu sobu, ja sam stajao
oslonjen o zid u hodniku, otplovio za svojim mislima. Kad mi je, onako
odsutnom, pred oima iskrsao lik grdosije od mladog sika, koji se ustremio
na mene u sokaku prepunom publike, pljunuh mahinalno u svoju
izoblienu desnicu. Demid ukenaruke prestravljeno je odskoio unazad
i sudario se s Minom, i ja sam shvatio da je sigurno u meni video brata
spremnog na osvetu, gorostasnog dvometraa spremnog da odalami tog tipa
koji je njegovoj sestri naneo toliko jada. Pokuao sam da podignem ruke ne

bih li ga umirio, a on je to pogreno protumaio kao bokserski stav pa se

sjurio u Ininu sobu uasnutog lica.
Iz trka se zaustavio na svega nekoliko pedalja od Aurore Zogoibi lino.
Iza moje majke, na krevetu, Ina je udarila u rutinsku pisku i dreku; ali
Dimijeve oi videle su samo Auroru. Velika dama je u to vreme ve
prevalila pedesetu, ali su godine samo uveale njene ari; Dimi se sledio
kao tupavo ivine zaslepljeno farovima njene moi; obasjala ga je jarkim
snopom svoje panje, bez rei, i pretvorila ga u svog roba. Kasnije, kad se
tragina farsa okonala, rekla mi je u stvari, priznala mi je da nije smela
to da uradi, trebalo je da ostane po strani i pusti otueni par da od svojih
bednih ivota uini ta moe. ta e, tako ti je to, rekla mi je (tada sam joj
pozirao, a ona je, radei, askala sa mnom). Samo sam htela da vidim moe
li jedna stara koka kao to sam ja da skrene jo ponekog mladog pevca s
njegovog puta.
Nisam mogla da odolim, htela je da kae moja korpionska mati. To
mijeukrvi.
Ina je, iza njenih lea, ubrzano gubila kontrolu. Njen bedni naum bio je
da ponovo pridobije Dimijevu ljubav tako to e mu rei da su joj anse
dibidus mrave, da je rak zahvatio itav organizam, da je neizleiv, da je
uzeo maha, da je opaka bolest zahvatila limfne vorove, a sudei po svemu,
otkrivena je prekasno. A kad padne na kolena i krene da je preklinje za
oprotaj, pustila bi ga da se pee na tihoj vatri nekoliko nedelja, dok bi ona,
kao, ila na hemoterapiju (bila je spremna da gladuje, ak i da smra, sve
radi ljubavi). Na kraju bi mu obznanila udotvorno ozdravljenje, pa bi iveli
sreno i zadovoljno, dok je sveta i veka. Ali sve te ujdurme pale su u vodu
kad joj se mu pun oboavanja, kao somina, zablenuo u majku.
U tom asu Inina panina udnja za njim prelila se u ludilo. U svojoj
sumanutosti poinila je neoprostivu greku: ubrzala je plan. Dimi,
zakretala je. Dimi, desilo se udo, ovee! Sad kad si doao, izvukla sam
se, znam, majke mi, nek me testiraju pa e videti. Dimi, spasao si mi ivot,
Dimi, samo si ti to mogao, Dimi, to ti je snaga ljubavi!
On se tad malo bolje zagledao u nju, a mi videsmo kako mu odmah svie.
Okrenuo se prema nama, osmotrio svakog redom i na naim licima proitao
raskrinkanu zaveru, video je istinu koju vie nismo mogli da krijemo. Iz
poraene Ine provalile su bujice emera. Kakva porodica!, rekao je
Demid ukenaruke. Ne pomerio se s mesta, do koske popucali po
avovima! Otiao je iz Bolnice Milosti Pune da vie nikad ne vidi Inu.

Rei koje je Dimi rekao na odlasku bile su pravo proroanstvo: Inino

ponienje oznailo je taku pucanja i loma u naoj porodinoj istoriji. Posle
tog dana i tokom itave sledee godine bila je van sebe, kao da se vratila u
nekakvo drugo detinjstvo. Aurora ju je smestila ponovo u Vaskovu deju
sobu, iz koje se kao i svi mi ispilila; kad bi je hvatalo ludilo, navlaili su
joj ludaku koulju, a zidove su obloili mekim materijalima, ali Aurora nije
dala da je vode u duevnu bolnicu. Meutim, kad je ve bilo prekasno, kad
je Ina ve odlepila, Aurora je postala najnenija majka na svetu, hranila ju je
na kaiicu, kupala kao bebu, grlila je i ljubila kao to nikada nije bila grljena
i ljubljena dok je bila zdrava jednom reju, pruala joj je ljubav koja bi, da
joj je ponuena ranije, mogla duhovno da okrepi njenu ki i pomogne joj da
se odupre pogibelji zbog koje je sila s uma.
Nedugo po okonanju vanrednog stanja, Ina je zaista umrla od raka.
Limfom je buknuo iznenada, progutavi njeno telo halapljivo poput
prosjaka koji se zadesio na gozbi. Samo je Mini, koja je okonala svoje
iskuenitvo da bi se preporodila kao sestra Floreana Zvui kao prokleta
fontana!, otfrknula je Aurora prezrivo i s oseanjem izigranosti stisla
petlju da kae kako je Ina sama prizvala bolest na sebe, da je sama izabrala
sopstveni usud. Aurora i Abraham meu sobom nikada nisu prozborili o
Ininoj smrti, odajui joj potu utnjom, koja je nekada pomogla Ini da se
proslavi kao lepotica, a sada se premetnula u zagrobnu tiinu.
I tako je Ina umrla, Mini je otila od kue, a Mina je provela krae vreme u
zatvoru uhapsili su je pred sam kraj vanrednog stanja, ali je ubrzo i
putena, zbog ega joj je ugled uveliko porastao nakon izbornog kraha
gospoe Gandi. Aurora je htela da kae svojoj najmlaoj keri koliko je
ponosna na nju, ali bi joj to nekako uvek promaklo, a hladnoa i osornost
Filomine Zogoibi prilikom svakog vienja: s porodicom nekako su uspevale
da sputaju majin slatkoreivi jezik. Mina nije esto poseivala Elefantu; i
tako sam ostao samo ja.
Jo nekoga je na kraju progutao mrak. Dili Hormuz dobila je otkaz.
Gospoica Daja He, koja je u naem domainstvu uznapredovala od aje do
kuepaziteljke, iskoristila je svoj poloaj za jo jedno poslednje manjavanje.
Ukrala je iz Aurorinog ateljea tri crtea ugljenom, na kojima sam bio ja kao
mali, a moja sakata ruka kao nekim udom preobraavala se, od slike do
slike, u cvet, slikarsku etkicu i sablju. Gospoica Daja otila je kod moje
Dili i dala joj te crtee, rekavi da je to poklon od mladog sahiba. A onda je

ispriala Aurori kako je videla nastavnicu kad ih je digla, i izvinte, begunsahibo, ali ta ena se ne ponaa moralno prema naem deku. Aurora je
posetila Dili istoga dana, i ti crtei, koje je mila devojka smesta uramila u
srebrne okvire i poreala ih po klaviru, zaklonivi portrete roene porodice,
bili su dokaz koji je mojoj majci bio dovoljan da okrivi uiteljicu. Pokuao
sam da se zauzmem za Dili, ali kad bi moja majka jednom zapeatila neku
svoju odluku, nije bilo te sile nebeske koja bi je raspeatila. Sada si je
ionako prerastao, rekla mi je. Od nje vie nema ta da naui.
Nakon to je dobila ut-kartu, Dili je uvreeno odbijala sve moje ponude
telefonske pozive, pisma, cvee. Jo jednom, poslednji put, otiao sam
nizbrdo do kue kraj Vidajeve prodavnice, a kad sam stigao kod nje, nije
htela da me pusti unutra. Odkrinula je vrata za tri prsta, i ostala tako da
stoji. Duga pruga njenog lika, uokvirena tikovinom, ona buntovna vilica i
kratkovido mirkanje, bili su jedina nagrada za moje znojavo klipsanje. Idi
s milim bogom, jadni deae, rekla mi je. I neka te srea prati na tekom
putu koji ti predstoji.
Takva je bila osveta gospoice Daje He.

13
Takozvana mavarska platna Aurore Zogoibi mogu se podeliti u tri glavna
perioda: rani radovi, nastali izmeu 1957. i 1977, to e rei izmeu godine
mog roenja i godine onih izbora koji su zbrisali s vlasti gospou G., to je i
godina Inine smrti; velike ili zrele godine 1977-1981, tokom kojih je stvorila
zanosna i duboka dela koja su postala sinonim za njeno ime; i takozvane
mrane Mavre, slike progona i strahote koje je naslikala posle mog odlaska,
a meu njima i poslednje, nedovreno i nepotpisano remek-delo. Mavrov
poslednji uzdah (170 x 247 cm, ulje na platnu, 1987), gde se, napokon,
okrenula onoj temi koju nikada nije neposredno obradila suoivi se, kroz
savren prikaz Boabdilovog progonstva iz Granade, sa svojim odnosom
prema roenom sinu. To je bila slika koja je, uz svu svoju veliinu, bila
ogoljena do same sri, a svi njeni potezi stekli su se u jednom licu, u samom
njenom srcu, licu sultanovom, s kojeg uas, klonue, gubitak i jad kuljaju
poput samog mraka, licu koje prolazi kroz stanje egzistencijalnog stradanja
u maniru Edvarda Munka. Ova slika razlikuje se od sladunjave Vaskove
obrade iste teme kao nebo od zemlje. Ali bila je to i misteriozna slika, ili
izgubljeno platno kako samo bode oi to to su i Vaskova i Aurorina
obrada ove teme nestale u roku od nekoliko godina po smrti moje majke, pri
emu je jedna ukradena iz privatne kolekcije K. D. Babe, a druga iz samog
Legata Zogoibi! Dame i gospodo: dozvolite da zagolicam vau znatielju i
obelodanim da je na toj slici Aurora Zogoibi, tokom svojih poslednjih jedom
ispunjenih dana, sakrila proroanstvo sopstvene smrti. (I Vaskova sudbina
je, takoe, bila neraskidivo povezana s priom o ovim platnima.)
Dok zapisujem seanja na svoj udeo u ovim slikama, po samoj prirodi
stvari svestan sam da oni koji pristanu da poziraju kao modeli po kojima se
stvara neko umetniko delo mogu u najboljem sluaju da ponude
subjektivnu, esto uvreenu, katkad i prezrivu verziju o gotovom delu, s
druge strane platna. I ta onda ponizna ilovaa suvislo da kae o rukama
koje su joj podarile oblik? Moda samo ovoliko: bio sam tamo. I tokom tih
godina poziranja i sam sam nainio svojevrstan portret njenog lika. Ona me
je gledala, a ja joj pogledom uzvraao, oi u oi.
I evo ta sam video: visoku enu u runo tkanoj tunici do sredine listova,
isprskanoj bojom i navuenoj preko pantalona od grubog mornarskog
platna, bosonogu, bele kose skupljene navrh glave slikarskim etkicama koje

tre, pridajui njenom izgledu uvrnut prizvuk, kao neka Madam Baterflaj,
koju bi mogle da igraju Ketrin Hepbern ili naravno! Nargis u nekoj
lakrdijakoj indijskoj verziji, kao Titli-begum: ne vie mlada, a ni nacifrana
ni nafrakana, a svakako ne vie uznemirena zbog povratka tamo nekog
patetinog Pinkertona. Stajala je preda mnom u ateljeu lienom bilo kakve
raskoi, u sobi u kojoj nije bilo ak ni estite stolice, bez erkondina, tako da
je unutra bilo vrelo i sparno kao u nekom jeftinom taksiju, s jednim
usporenim ventilatorom koji se lenjo okretao na tavanici. Aurora nikada i ni
na koji nain nije pokazivala da imalo mari za vremenske prilike, pa stoga,
prirodno, nisam ni ja. Sedeo sam tamo tako kako bi me ona posadila,
naroito vodei rauna da se nipoto ne poalim na bolove u naroito
araniranim udovima sve dok se ona ne bi dosetila da me upita jesam li za
predah. I tako je pokoja kap njene legendarne svojeglavosti i vrstine
procurila kroz platno i u mene.
Bio sam jedino dete koje je dojila na svojim grudima. To je, izgleda, bitno
menjalo priu: jer premda me nije potedela sledovanja svog britkog jezika,
prema meni se odnosila manje razorno nego prema mojim sestrama. Moda
joj je moje stanje, koje nikome nije doputala da nazove boleu, smekalo
srce. Lekari su moju nesreu nazivali as ovako as onako, ali dok smo sedeli
u njenom ateljeu, kao artista i model, Aurora mi je uvek govorila da ne
smem sebe da smatram rtvom nekog neizleivog poremeaja preuranjenog
starenja, ve arobnim detetom, putnikom kroz vreme. Samo etiri i po
meseca u stomaku, podseala me je. Bebac moj, ti si od samog poetka
krenuo da grabi prebrzim koracima. Moda e u nekom trenutku samo
uzleteti, i fijuknuti pravo iz ovog ivota u neko drugo mesto i vreme. I to
ko zna? moda bolje. Ove rei bile su vrhunac njenog verovanja u
zagrobni ivot. Izgleda da je, usvojivi ovakve strategije nagaanja, odluila
da se izbori protiv straha i svog i mog podjednako dodajui mom usudu
auru povlaenosti i predstavljajui me sebi, pa i drugima, kao nekog
posebnog, nekog ko nosi naroito znaenje, kao neko natprirodno Bie koje
ne pripada sasvim ovom prostoru, ovom trenutku, ali ije ovdanje
prisustvo odreuje ivote onih koji ga okruuju i itavog doba u kome ive.
A ja sam joj, naravno, verovao. Vapio sam za utehama i oberuke
prihvatao sve to mi se nudilo. Verovao sam joj, i to mi je pomoglo. (Kada
sam saznao za onu nerazjanjenu postlotosovsku no u Delhiju etiri i po
meseca pre mog zaea, upitao sam se da li Aurora to moda zatakava neki
drugi problem; ali mislim da nije. Mislim da se trudila da snagom volje,

snagom majinske ljubavi, skrpi moj polovini ivot u celinu.)

Dojila me je, i prve mavarske slike nastale su jo dok sam joj se gnezdio na
grudima: crtei ugljem, akvareli, pasteli i, na kraju, velika ulja na platnu.
Aurora i ja pozirali smo, pomalo bogohulno, kao bezbona Madona s
detetom. Moja zakrljala ruka pretvorila se u jarku baklju, jedini izvor
svetlosti na slici. Tkanina njene bezobline odee padala je u otro
osenenim naborima. Nebo je bilo naelektrisano kobaltnim plavetnilom.
Bilo je to neto emu se Abraham Zogoibi po svoj prilici nadao kada je skoro
deceniju ranije naruio onaj portret od Vaska: ne, bilo je to vie nego to je
Abraham uopte mogao i da zamisli. Odatle je izbijala istina o Aurori, njena
sposobnost za duboku i nesebinu strast, kao i sklonost ka samovelianju;
razotkrivala se velianstvenost, uzvienost njenog raskola sa svetom, i njena
reenost da kroz umetnost prevazie i iskupi njegovu nesavrenost.
Tragedija preruena u fantaziju i prikazana najzanosnijim i najuzvienijim
bojama i svetlou koje je mogla da stvara: bio je to pravi dragulj
mitomanije. Nazvala ga je Svetlost to razgoni tamu. to da ne?,
odvratila je kad ju je, izmeu ostalih, Vasko Miranda obasuo pitanjima.
Poinje da me privlai da slikam pobone slike za bezbonike.
Onda uvaj u depu kartu za London, posavetovao ju je on. Jer u ovoj
vukojebini, gde je i bog rekao laku no, nikad se ne zna kad e morati da
hvata maglu.
(Aurora se samo nasmejala na taj savet; a Vasko je na kraju bio taj koji je
otiao.)
Dok sam rastao, nastavila je da me koristi kao motiv, a u toj istrajnosti
ogledao se i znak ljubavi. Nemona da pronae nain da uspori moje
prebrze korake, ovekoveila me je na slikama, podarivi mi deo sopstvene
zaostavtine za budunost. Zato mi dopustite da je, poput tvorca himni,
mirne due hvalim, jer dobrostiva bee: Njenom milou istrajau ja... I zaista,
ako bi mi neko rekao da prstom mojom celom, od roenja kljakavom
rukom pokaem izvor svog verovanja da sam uprkos ubrzanju,
obogaljenom udu i odsustvu prijatelja imao sreno detinjstvo u raju,
naposletku bih upro u to, rekao bih da je moje radovanje ivotu poniklo iz
naeg sadejstva, u prisnosti tih samo naih trenutaka, kada je, onako uzgred,
priala o svemu i svaemu pod kapom nebeskom, kao da sam joj ispovednik,
dok sam ja otkrivao tajne njenog srca, njene due.
Saznao sam, na primer, kako je izgubila glavu za mojim ocem; o onoj
neizmernoj ulnosti koja je jednoga dana, u jednoj ernakulamskoj magazi,

pokuljala iz mojih roditelja, spojivi ih silovito, pretvarajui nemogue u

mogue i zahtevajui da mu se omogui da krene putem otelovljenja. Kod
svojih roditelja najvie sam voleo upravo tu strast koju su gajili jedno prema
drugom, prostu injenicu da je jednom buktala meu njima (mada je s
vremenom u sve razdvojenijem paru, u koji su se pretvorili, bivalo sve tee
prepoznati one mlade ljubavnike). I upravo zato to su se tako silno voleli,
prieljkivao sam istu takvu ljubav za sebe, udeo za njom, pa ak i kad sam
se utapao u iznenaujuoj nenosti i atletskom umeu Dili Hormuz, znao
sam da to nije ono za im tragam. O, eleo sam, eleo do neba onu ljutu
masalu, od koje vas oblije znoj od korijandrovog soka, od koje oarenim
ustima usisavate plamen ljutih papriica. eleo sam njihovu paprenu ljubav.
A kad sam je pronaao, mislio sam, majka e me razumeti. Kad je trebalo
ljubavi radi da pokrenem brda i planine, pomislio sam da e mi majka
pomoi.
Na sveoptu alost: prevario sam se.
Naravno da je znala za Abrahamove cure iz hrama, i to od samog poetka.
ovek koji hoe da uva tajne ne bi smeo da laprda u snu, promrmljala je
neodreeno jednog dana. Toliko su mi dodijale te nemute none
baljezgarije tvoga tate da sam se iselila iz njegove spavae sobe. Pravoj dami
potreban je odmor. I dok se priseam te ponosne ene zadubljene u posao,
ujem kako mi pored tih usputnih reenica govori jo neto ujem kako mi
priznaje da je ona, koja je odbacivala sva polovina reenja i odbijala bilo
kakva prilagoavanja, ipak gledala Abrahamu kroz prste i pored putene
slabosti zbog koje nije mogao da odoli iskuenju da isproba robu koju je
uvozio odozdo s juga. Ti matorci, frknula je drugi put, samo bale za
klinkama. A oni to imaju puno erki, ti su najgori. Neko vreme sam bio
suvie mlad i nevin, te sam ova mudrovanja prihvatao kao deo njenog
uivljavanja u likove iz njenih dela; ali kada je ruka Dili Hormuz probudila
poudu i u meni samom, poeo sam da nazirem pravu sutinu.
Oduvek sam se udio osmogodinjem jazu izmeu Mine i mene, te tako,
kad se spoznaja poput plamenog jezika spustila na moju starmalu
malenkost, ja kome bee uskraeno deje drutvo, pa mi je tako zapalo da
se jo odmalena sluim renikom odraslih bez odmerenosti ili suzdravanja
zrelog oveka nisam mogao da se uzdrim i ne lanem svoje otkrie.
Prestala si da pravi bebe, uskliknuo sam, zato to je on arao okolo!
Kad ti sad zalepim amarinu, pripretila je ona na to, ima da ti slomim

sve zube u toj tvojoj drskoj tintari. uka koja je usledila, meutim, nije
izazvala nikakve dugorone zubne poremeaje. Njena blagost predstavljala
je potvrdu koju sam traio.
Zato se nikad nije usprotivila Abrahamu zbog njegovog neverstva?
Molim vas da uzmete u obzir da je Aurora Zogoibi, uprkos svim svojim
slobodoumnim boemskim stavovima, u nekom duboko skrivenom kutku
svog srca, kao ena ipak pripadala svojoj generaciji, kojoj je takvo ponaanje
mukaraca bilo prihvatljivo, ak i prirodno; u kojoj su ene krile svoj bol,
pokopavajui ga otrcanim frazama o ivotinjskoj prirodi i potrebi zveri da se,
povremeno, poee gde je svrbi. Radi porodice, tog vrhunskog apsoluta u ije
je ime sve bilo mogue, ene su odvraale pogled i svoj jad drale svezan u
vor na rubu marame, ili zakopan u svilenoj torbici, poput sitnine i
kljueva od kue. A moda je to bilo tako i zato to je Aurora znala da joj je
Abraham potreban, da bi se brinuo o poslu kako bi se ona nesmetano
posvetila umetnosti. Moda se sve svodilo na popustljivost i strepnju, prosto
da prostije ne moe biti.
(Kad smo ve kod popustljivosti: dok sam premiljao o Abrahamovoj
odluci da otputuje na jug kad je Aurora krenula put severa, da bi se
poslednji put sastala sa Nehruom i podigla skandal oko Lotosa, posumnjao
sam da je moj otac izigravao popustljivog supruga. Ili je ova uzajamnost
zapravo bila njegov pravi izbor, ovaj lano slobodan brak, ovaj okreeni
grob, ova la? O, smiri se, Mavru, smiri. Njih dvoje su ve izvan dometa
tvojih prekora; ova srdba nemona je, iako se od nje zemlja trese.)
Kako li je samo morala mrzeti sebe to se opredelila za takvu kukaviku
avolsku nagodbu sa sudbinom, takvu finansijski motivisanu liniju manjeg
otpora! Jer pripadala svojoj generaciji ili ne majka koju sam znao, majka
koju sam upoznao tokom svih onih dana u njenom spartanskom ateljeu, nije
bila od onih koje bilo ta u ivotu prihvataju olako. Suprotstavljala se,
izazivala, isterivala stvari na istac. Pa ipak, kada se suoila s propadanjem
velike ljubavi svog ivota, i nala se na razmei izmeu potenog rata i
lanog samoivog mira, ugrizla se za jezik i svome muu nikada nije uputila
ni jednu jedinu ljutitu re. Tako je utanje meu njima narastalo poput
optube; on je govorio u snu, ona je mrmljala u svom ateljeu, a spavali su u
zasebnim sobama. Nakon to je njemu srce umalo otkazalo na stepenicama
do Lonavalskih peina, na trenutak su se prisetili nekadanje strasti. Ali
stvarnost ih je uskoro ponovo zatrpala. Ponekad pomislim da su moju
obogaljenu ruku i starenje morali videti kao kaznu izoblieno dete roeno

iz zakrljale ljubavi, polovina ivota roena iz polovinog braka. Ako se i

ukazala nekakva utvara od prilike da izglade stvari meu sobom, moje
roenje je tu sablast nagnalo u beg.
Svoju majku sam najpre oboavao, a onda sam je omrznuo. Sada, na kraju
svih naih pria, osvrem se unazad i oseam makar i mestimino
izvesnu dozu samilosti. I to je svojevrsno isceljenje, kako za njenog sina,
tako i za njenu nespokojnu sen.
Vrela elja privukla je Abrahama i Auroru; mlaka pouda ih je odbila i
razdvojila. Poslednjih dana, dok sam zapisivao svoje pripovesti o Aurorinim
osornim ispadima, o njenoj jetkosti i kretavosti, iza te bune i razuzdane
drame razabrao sam ove mnogo tunije, gubitnike prizvuke. Oprostila je
Abrahamu to ju je razoarao jednom, u Koinu, oko onog
rumpelstilskinskog pokuaja Flore Zogoibi da im ugrabi jo neroenog sina.
U Materanu se potrudila i u tom trudu stvorila mene da mu oprosti po
drugi put. Ali on se nije popravljao, pa nije bilo treeg oprotaja... mada je
ipak ostala. Ona, koja je itav svet prevrnula naglavake zbog ljubavi, sad je
guila sopstveni bunt i okovala se brakom iz kog je ljubav sve vie nestajala.
Onda nije ni udo to je onako nabrusila jezik.
A Abraham: da joj se ponovo okrenuo, zanemarivi sve ostale, bi li mogla
da ga spase od potonua u mogambovski svet podzemlja kojim su harali
Keke, Brazgotina i jo gori kriminalci, koji e tek stupiti na scenu? Bi li, uz
blagosloveno breme njihove ljubavi, moda uspeo da se odri i ne potone u
taj bezdan... Nema svrhe preispitivati ivote svojih roditelja. Dovoljno je
mukotrpan ve i sam pokuaj da se zabelee njihove prie; svoju da i ne
pominjem.
U ranim Mavrima, moja ruka preobraavala se u niz uda: esto mi je i celo
telo bivalo udesno izmenjeno. Na jednoj slici Udvaranje postao sam
Mavar-paun, rairenog mnogookog repa; svoju glavu naslikala je s telom
neugledne paunice. Na drugoj (koju je naslikala kad mi je bilo dvanaest, a
izgledao sam kao da mi je dvadeset etiri) Aurora je preokrenula na odnos,
prikazavi sebe kao mladu Eleonoru Marks, a mene kao njenog oca Karla.
Mavar i Tusi to je bila prilino okantna zamisao: moja majka kao
devojica, koja se topi od oboavanja, a ja u patrijarhalnoj pozi, s rukama
vrsto zadenutim za revere, u redengotu i sa zaliscima, poput proroanstva
sasvim bliske budunosti. Kad bi bio dva puta stariji nego to izgleda, a ja
dva puta mlaa nego to jesam, mogla bih da ti budem erka, objasnila je

moja majka od etrdeset i kusur, a ja sam u to vreme bio suvie mlad da bih
uo bilo ta drugo osim vedrog tona kojim se posluila da prikrije one udne
prizvuke u svom glasu. To pak nije bio na jedini dvostruki, ili dvosmisleni,
portret; jer bio je tu i Umreti od poljupca, na kojem je sebe naslikala kao
umorenu Dezdemonu, u neredu poleglu preko postelje, dok sam ja bio
Otelo s noem zarivenim u srce, kako padam prema njoj u samoubilakom
kajanju uz samrtniki hropac. Moja majka je uz mnogo skromnosti ova
platna opisala kao pantoslike, namenjene linoj razonodi ukuana:
umetnikov triavi ekvivalent za kuni maskenbal. Ali kao u onoj epizodi s
njenom ve legendarnom kriketakom slikom, koju u vam ubrzo opisati
Aurora je esto dosezala vrhunac svoje ikonoklastinosti, svoje
velianstvenosti, upravo onda kad je bila najbezbrinija; a erotika visokog
napona u svim ovim delima, koju nije ispoljavala u ivotu, podigla je
posthumni talas oka, koji nije prerastao u cunami optih razmera samo zato
jer nje, besramne erotiarke, vie nije bilo da izaziva poten svet odbijajui
da se izvini ili da pokae makar trunicu kajanja.
Posle slike sa Otelom, ciklus je promenio pravac i poeo da istrauje ideju
o smetanju stare prie o Boabdilu u novo ruho ne autorizovana, ve
aurorizovana verzija, kako mi je rekla u ovdanje okvire, pri emu je
meni namenila ulogu svojevrsne bombajske varijante poslednjeg lana
nasridske dinastije. Januara 1970. Aurora Zogoibi je prvi put smestila
Alhambru na Malabarsko brdo.
Imao sam trinaest godina i bio sam u jeku oaranosti Dili Hormuz. Dok je
slikala prvog pravog, nepatvorenog Mavra, Aurora mi je ispriala jedan san.
Stajala je na zadnjoj platformi nekog klopotavog voza u paniji, bila je no,
a ona je u naruju drala moje usnulo telo. Odjednom ju je proelo saznanje
onako kako saznanje dolazi samo u snovima, bez rei, ali s neporecivom
pouzdanou da e, ako me bude bacila, ako me bude rtvovala noi, biti
bezbedna i neranjiva dokle god je iva. Bogme, klinjo, ba sam se dobro
zamislila. A onda je odbila ponudu iz sna i ponovo me vratila u krevet.
ovek ne mora da ima Bibliju u malom prstu pa da shvati kako se zatekla u
avramskoj ulozi, a ja sam u toj umetnikoj kui jo u trinaestoj godini video
slike Mikelanelove Pijete, tako da sam shvatio sr sna, ili bar glavnu
poruku. Ba ti hvala, mama, rekao sam joj. Nema na emu, odgovorila
je. Neka idu u tandariju.
Ovaj san, kao i toliki drugi, obistinio se; ali kada je zaista kucnuo njen
avramski as, Aurora se nije opredelila kao u snu.

Kada se crvena tvrava iz Granade najzad obrela u Bombaju, stvari na

Aurorinom tafelaju poele su glatko da se odvijaju. Alhambra je za tren oka
postala ne ba Alhambra; elementi indijskih crvenih tvrava, mogulskih
utvrenih palata iz Delhija i Agre, s mogulskom krasotom koja se preplie s
mavarskom prefinjenou panske graevine. Brdo je postalo ne ba
Malabar, koji gleda na ne ba aupati, a malo-pomalo poela su da ga
nastanjuju stvorenja iz Aurorine mate udovita, bogoslonovi, duhovi.
Rub vode, linija razdvajanja izmeu dva sveta, postala je na mnogim od
ovih slika stecite njene panje. More je ispunila ribama, potonulim
brodovima, sirenama, blagom, kraljevima; a na kopnu sve vrvi od domaeg
oloa deparoa, svodnika, debelih kurvi to zadiu sarije pred talasima i
drugih likova iz istorije, fantazije, trenutnih zbivanja ili zemlje Nedoije,
okupljenih na gomilu pred vodom, poput ivih Bombajaca na njihovim
veernjim promenadama du ala. Na rubu vode, udna i sloena stvorenja
klize tamo-amo preko granice elemenata. esto bi naslikala ivicu vode tako
da vam se ini kao da gledate nedovrenu sliku koja je ostavljena tako,
dopola pokrivajui drugu. Ali da li je vodeni svet naslikan preko sveta
vazduha, ili obrnuto, bilo je teko rei.
Zvaemo je Mavristan, rekla mi je Aurora. Ovu obalu, ovo brdo, s
tvravom na vrhu. Tu su vodeni vrtovi i visei vrtovi, kule-straare i Kule
tiine. To je mesto gde se svetovi sudaraju, ulivaju i izlivaju jedni iz drugih,
a bogme, i otiu nekuda. Mesto na kome ovek iz vazduha moe da se udavi
u vodi, ili e mu izrasti krge; gde vodeno stvorenje moe da se napije
vazduha, ali i ugui od njega. Jedan univerzum, jedna dimenzija, jedna
zemlja, jedan san prepliu se, nadleu ili podlokavaju. Zvaemo je
Palimpstina. A iznad svega, toga, u palati ti.
(Vasko Miranda e do kraja ivota ostati ubeen da je tu ideju preuzela od
njega; da je njegova slika na sliku predstavljala izvor njene palimpsestke
umetnosti, te da ju je njegov Mavro lakrimozo nadahnuo za slike na kojima
sam ja suva oka. Ona to nije ni potvrivala ni poricala. Nita vie nije novo
pod suncem, rekla bi. A u njenoj viziji uzajamnog proimanja kopna i vode
bilo je primesa Koina iz njene mladosti, gde je kopno izigravalo deo
Engleske, ali ga je zapljuskivalo pravo indijsko more.
Nije znala ta je dosta. Svuda oko Mavra, u njegovoj hibridnoj tvravi,
uplela je sopstvenu viziju, koja je, u stvari, bila vizija tkanja, ili, tanije,
preplitanja. U neku ruku bile su to polemike slike, u smislu da su
predstavljale pokuaj stvaranja romantinog mita o raznolikoj hibridnoj

naciji; koristila je mavarsku paniju da iznedri jednu novu Indiju, a taj

pomorski predeo u kojem je kopno moglo biti teno a more suvo kao
drenovina, bio je njena metafora idealizovana? sentimentalna? verovatno
sadanjosti i budunosti, koja e, nadala se, doi. Dakle, jeste, bilo je tu i
didaktikog, ali uz ivi nadrealizam njenih figura, vodomarsko bletavilo
kolorita i dinamino ubrzanje etkice, oveku je bilo lako da se ne osea kao
na propovedi, da tereveni na karnevalu ne obazirui se na bukaa s bine,
da plee uz muziku ne hajui za poruku pesme.
Likovi u takvom obilju van palate poinju da se javljaju i unutar
zidina. Boabdilova majka, stara nadak-baba Aja, javlja se, naravno, s
Aurorinim likom; ali u ovim ranim slikama, sumorna sutranjica,
Ferdinandova i Izabelina vojska ponovnog osvajanja, jedva su se nazirale.
Na jednom ili dva platna, na obzorju je bilo nagovetaja pobodenog koplja s
kojeg lepra barjak; ali Aurora Zogoibi uglavnom je tokom mog detinjstva
teila slikanju zlatnog doba. Jevreji, hriani, muslimani, Parsi, siki, budisti,
dainisti tiskali su se po otmenim balovima njenog naslikanog Boabdila, a i
samog sultana prikazivala je sve manje naturalistiki, a sve ee javljao se
kao areni maskirani harlekin, arena krpara od oveka; ili, kad bi mu stara
koa otpala poput aure, ukazao bi se kao velianstveni leptir, ija su krila
udesno inile sve boje zemaljskog ara.
Kako su mavarske slike odmicale ovim bajkovitim putem, postalo je jasno
da vie gotovo i ne moram da poziram majci; ali ona-je htela da joj budem
pri ruci, rekla mi je da sam joj potreban, nazvala me je svojim srenim
talismavrom. A ja sam bio srean to sam uz nju, jer je pria koja se razvijala
na njenim platnima vie nalikovala na moju autobiografiju nego moja
stvarna ivotna pria.
Tokom godina vanrednog stanja, dok joj se ki bacala u borbu protiv tiranije,
Aurora je ostala u svom utoitu i radila: a moda je i to bio podsticaj za
mavarske slike iz tog perioda, moda je Aurora u radu videla svoj odgovor
na svireposti tog vremena. Meutim, da ironija bude vea, jedna stara
majina slika, koju je Keku Modi bezazleno uvrstio u neku krajnje banalnu
izlobu slika sa sportskim motivima, podigla je veu prainu od svega to je
Mina uspela da zakuva svojim aktivizmom. Slika datira iz 1960. i zove se
Celivanje Abasa Ali-bega, a zasnovana je na stvarnom dogaaju koji se
odigrao tokom treeg dana utakmice protiv Australije na stadionu Braborn
u Bombaju. Bilo je izjednaeno, 1 : 1, a u treem danu Indiji nije ilo ba

dobro. Prilikom drugog izlaska, Ali-beg je uspeo pedeset puta da pretri

teren po drugi put u utakmici i tako je omoguio domainima da
postignu izjednaenje. Kad je stigao do pedesetog poena, jedna lepa mlada
ena istrala je sa severne tribine, inae prilino mirnog mesta s publikom iz
gornjih slojeva, i poljubila bacaa u obraz. Posle osam krugova, moda i
malo iznemogao, Ali-beg je ispao (hvata: Makaj, udara: Lindvol), ali je
ishod utakmice ve bio osiguran.
Aurora je volela kriket u ono vreme taj sport je poeo da privlai sve
vie ena, a mlade zvezde kao to je A. Ali-beg sticale su popularnost koja se
mogla meriti s polubogovima bombajskih filmova a sluaj je hteo da se
zadesila na stadionu tog dana kad je dolo do skandaloznog i provokativnog
poljupca, poljupca izmeu dvoje prelepih ljudi koji se ne poznaju,
poinjenog usred bela dana i pred krcatim stadionom, i to u doba kad
nijednoj kinematografskoj kui u gradu nije bilo dozvoljeno da svojoj publici
ponudi jedan tako bestidno izazovan prizor. I eto! Moja majka je dobila
nadahnue. Sjurila se kui i u jednom dahu dovrila sliku, na kojoj se onaj
obini stidljivi cmok-poljupi, upuen kao zaikavanje, pretvorio u pravi
pravcati klin iz zapadnjakih filmova. I upravo su tu Aurorinu verziju
koju je Keku Modi bre-bolje izloio, a nacionalna tampa obilato
pretampavala svi zapamtili: ak i oni koji su tog dana bili na igralitu
poeli su da govore zduno i prekorno vrtei glavom o balavoj
razuzdanosti, nesputanim izvijanjima tog beskonanog poljupca koji je, kleli
su se oni, trajao satima, dok sudije nisu silom razdvojile par i upozorile
bacaa na obaveze prema timu. E, to ima samo u Bombaju, govorili su
ljudi, uz onaj koktel uspaljenosti i osude koji samo skandal moe propisno
da smuka i smea. Kakav razuzdani grad, vala ba!
Na Aurorinoj slici, stadion Braborn se u svojoj pomami sklopio oko dvoje
zavalavljenih, upiljene tribine svijaju se oko njih i nad njima, skoro
potpuno zaklonivi nebo, a iz publike su se upiljile filmske zvezde
iskolaenih oiju od kojih je nekoliko zaista i bilo prisutno i politiari
kojima se cedi voda iz usta, naunici koji hladno posmatraju, fabrikanti koji
se pljeskaju po butinama i razmenjuju masne viceve. ak se i uveni Obini
ovek, //ovde je sliica, str. 229//, karikaturiste R. K. Lakmana naao na
otvorenom delu istone tribine, sav preneraen, s onim svojim tupavim
vanzemaljskim izrazom. I tako je ova slika postala sinonim za stanje u kojem
se nalazila Indija, blic-snimak stupanja kriketa u samo srce nacionalne
savesti i, to je jo protivrenije, generacijski vapaj seksualne pobune.

Otvorena hiperbola poljupca splet enskih udova i kriketakih titnika i

belog dresa koji podsea na erotiku tantrikih duboreza u andelskim
hramovima u Kadurahu jedan liberalni umetniki kritiar opisao je to
kao pokli Mladosti za Slobodom, in prkosa tik ispred Status Quo noseva,
a jedan konzervativnije nastrojen uvodniar kao bestidnost koja zasluuje
da bude javno spaljena na trgu. Abas Ali-beg bio je prisiljen da javno istupi
i opovrgne tvrdnje da je devojci uzvratio poljubac; popularni izveta s
kriket turnira A. F. S. T. napisao je duhovit lanak u njegovu odbranu,
ukazujui da pravi umetnici ubudue treba da prestanu da zabadaju svoje
duge etkice u ivotne stvari od sutinskog znaaja, kao to je kriket: posle
izvesnog vremena skandali kao da je splasnuo. Ali tokom narednih
utakmica protiv Pakistana, siromah Ali-beg postigao je prilikom izlazaka
samo 1,13,19 i 1 poen, pa su ga izbacili iz reprezentacije i vie jedva da je jo
neki put zaigrao za Indiju. Naao se na meti zlobnog mladog politikog
karikaturiste Ramana Fildinga, koji je parodirajui Aurorine stare
ipkalijevske crtee potpisivao svoje karikature siunim apcem, koji je
obino dobacivao neto pakosno iz prikrajka. Filding koji je ve izaao na
glas, po apcu, kao Menduk podlo i lano je optuio uvaenog i vrlo
talentovanog Ali-bega da je namerno promaio vratnice protiv Pakistana
zato to je musliman. I to je tip koji ima petlju da ljubi nae rodoljubive
hinduske devojke, dobacivao je pegavi abac iz svog oka.
Aurora, preneraena napadom na Ali-bega, zamotala je sliku i sklonila je
u stranu. Dopustila je da je ponovo izloe tek nakon petnaest godina, samo
zato to je poela da je smatra delom iz jednog udnog perioda. Pomenuti
baca je odavno otiao u penziju, a ni ljubljenje vie nije bilo tako
skandalozna pojava kao onda, u ona stara loa vremena. Ali nije predvidela
da e Menduk sada ovinistiki politiar s punim radnim vremenom,
jedan od osnivaa Mumbajske osovine, partije hinduskih nacionalista
prozvane po bombajskoj boginji majci, koja je vrtoglavo sticala popularnost
meu sirotinjom uzvratiti udarac.
On vie nije crtao karikature, ali se u udnom plesu privlanosti i
odbijanja koji e kasnije odigrati s mojom majkom ona je, da se podsetimo,
vazda koristila re karikaturista kao uvredu uvek dao raspoznati odsean
potez ruke iz ramena. Kao da nije mogao da se rei da li da padne na kolena
pred uvenom umetnicom i velikankom s Malabarskog brda, ili da i nju
odvue u kaljugu u kojoj se i sam valjao: a nema sumnje da je ova
dvosmislica i veliku Auroru privukla ka njemu ka tom motu-kalu,

debeljku-aavku koji je oliavao sve ono ega se iz dna due gnuala.

Mnogi lanovi moje porodice voleli su da zalaze u sirotinjske etvrti.
Raman Filding je, prema legendi, prezime nasledio od oca, nekog
zaluenika za kriket, bombajskog adrapovca s plonika, koji je visio po
bombajskoj Dimkani preklinjui da mu se prui ansa Molim vas, babudi,
dajte mi da probam! Samo jedan bating? Samo jedan bouling? Dobro, onda
makar jedan filding? U kriketu se pokazao kao prava eprtlja, ali je
prilikom otvaranja stadiona Braborn dobio zaposlenje kao uvar u
obezbeenju, a tokom godina je njegova vetina da ukeba i najuri
padobrance bez karte zapala za oko besmrtnom K. K. Najuduu, koji ga je
prepoznao iz starih dana u Dimkani pa se naalio: ta je, mali moj samo
jedan filding vidim, izvetio si se i u nekim strunim zahvatima. Od tada
su ovog ovu svi poeli da zovu S. J. Filding, a i on sam je s ponosom
prihvatio to ime kao svoje roeno.
Njegov sin je iz kriketa izvukao sasvim drugu pouku (kau, na veliku
alost svoga oca). Nije za njega skrueno demokratsko uivanje da bude
samo deo, ma koliko mali, ma koliko skrajnut, tog cenjenog sveta. Ne: kao
mladi je po brlozima u kojima toe rum, oko eleznike stanice Bombaj
central, drao svojim prijateljima predavanja o indijskom poreklu igre u
svetlu nadmetanja meu zajednicama. Od poetka su Parsi i muslimani
pokuavali da nam preotmu igru, naklapao je on. Ali kad smo se mi
Indusi udruili u timove, naravno, pokazalo se da smo nadmoni. Iz istog
razloga moramo sprovesti promene i van granica terena. Predugo smo mi
amili u pozadini i putali neindijske mufljuze sa strane da nam kolo vode.
ek samo da postrojimo svoje snage, pa da vidimo ko e da nam doaka! U
njegovom udnom poimanju kriketa kao fundamentalno ovinistike igre,
sutinski induske, ali u svojoj indijskoj sri neprestano izloenoj pretnji
drugih, nitavnih zajednica u zemlji, leali su temelji njegove politike
filozofije kao i same Mumbajske osovine. U jednom trenutku Raman Filding
je ak pomiljao da nazove svoj novi politiki pokret po nekom velikom
induskom igrau kriketa Randijeva armija, Mankadovi muenici ali se
na kraju priklonio boginji poznatoj i kao Mumba-ai, Mumbadevi,
Mumbabai sjedinivi tako regionalni i religiozni nacionalizam u svom
monom i eksplozivnom novom timu.
Kriket, najindividualniji od svih timskih sportova, tako je na svu ironiju
postao podloga za strogo hijerarhijsku neostaljinistiku unutranju
strukturu Mumbajske osovine ili MO, kako su je ubrzo prozvali; jer kako

sam kasnije otkrio iz prve tuke Raman Filding je istrajavao na grupisanju

svojih privrenika u jedanaestorke, a svaki od tih malih vodova imao je svog
kapitena tima kome su morali da se zakunu na bespogovornu poslunost.
Upravni odbor MO poznat je kao Prva jedanaestorka i do dana dananjeg. A
Filding je od samog poetka insistirao da mu se obraaju s skiper kapiten.
Njegov stari nadimak iz doba karikaturiste nikada se nije pominjao u
njegovom prisustvu, ali se njegov uveni simbol abac Glasajte za
Menduka! mogao videti po itavom gradu, islikan po zidovima i zataknut
za vrata automobila. udno za jednog tako uspenog narodnog vou, ali on
je bio ovek koji se grozio familijarnosti. I tako su ga uvek zvali Kapiten u
lice, a abac iza lea. A za petnaest godina, izmeu njegova dva kidisanja
na Celivanje Abasa Ali-bega, poput oveka koji poinje da lii na svog
kunog ljubimca, zaista je izrastao u dinovsku verziju onog davno
zaboravljenog apca iz karikature. Bakario se sred potovanja i divljenja
pod kronjom plamenog drveta u vrtu svoje dvospratne vile u predgrau
Lalgaum oko istone Bandre, okruen pomonicima i pokornim moliocima,
kraj jezerca punog lokvanja, i doslovce desetinama Mumbadevinih kipova,
velikih i malih; zlatni cvetovi opadali su lelujavo miropomazujui glave
kipova, kao i Fildingovu. On je preteno poivao utljivo zadubljen u misli;
ali tu i tamo, kad bi ga razjarila neka nepromiljena opaska kakvog
posetioca, iz njega bi provalila pogana, zastraujua i ubitana bujica. U
svojoj niskoj tranoj stolici, sa stomainom koja mu se oklembesila preko
kolena poput vree nekog provalnika, sa abljim kreketom od glasa, koji mu
je navirao na debela ablja usta, i otrovnom strelicom od jezika kojim je
oblizivao njihove rubove, sa abljim oima prekrivenim kapcima, kojima
pohlepno pilji u male smotuljke novca nalik na jeftine motane cigarete
kojima njegovi ustreptali molioci nastoje da ga umilostive, a koje on slasno
obre meu debeljukastim prstiima, sve dok ga konano ne bi ozario
osmeh, otkrivajui crvene desni zaista je izgledao kao kralj abac, rada
Menduk, ijim se zapovestima ne protivrei.
Do tada ve bee odluio da prepravi biografiju svog oca, te je odbacio
priu o samo jednom fildingu. Poeo je da pria stranim novinarima da je
njegov otac bio obrazovan, kulturan i naitan ovek, pravi kosmopolita, koji
je prezime Filding uzeo iz dubokog potovanja prema piscu Toma Donsa.
Kaete da sam ogranienog uma i zatucan, prebacivao je novinarima.
Zadrt i pretvorni istunac, velite vi. Ali jo od detinjih dana, moji
intelektualni horizonti bili su iroki i slobodoumni. Bili su da se tako

izrazim pikareskni.
Aurora je saznala da je njeno delo ponovo podstaklo srdbu ovog monog
vodozemca kada joj je Keku Modi telefonirao vidno uznemiren iz svog
izlobenog prostora na Kafovom etalitu. MO je obznanio svoju nameru da
umarira u Kekuovu malu galeriju, poto je ovaj tako bezono izloio
pornografski prikaz napastvovanja jedne edne induske deve od strane
tamo nekog muslimanskog nazovisportiste. Predvialo se da e Raman
Filding lino predvoditi mar, te da e se obratiti okupljenom mnotvu.
Policije je bilo, ali u nedovoljnom broju; opasnost od izgreda, pa ak i
napada vatrenim orujem na galeriju, bila je veoma realna. ekaj malo,
rekla mu je moja majka. Znam kako u srediti tu bednu abokreinu. Daj
mi trideset pikosekundi.
U roku od pola sata mar je bio otkazan. U prethodno sroenoj izjavi,
predstavnik Prve jedanaestorke MO-a na navrat-nanos sazvanoj konferenciji
za tampu saoptio je da je usled neposredno nastupajue Gudi padve,
maharatranske Nove godine, protest protiv pornografije obustavljen da
izbijanje nasilja ne bi boe sakloni! naruilo taj blagosloveni dan. Osim
toga, da bi ugodila ljutitom narodu, Galerija Modi pristala je da povue
uvredljivu sliku van domaaja pogleda. I ne napustivi Elefantu, moja majka
je spreila haos.
Ali, majko: to nije bila pobeda. To je bio poraz.
Prvi razgovor koji se vodio izmeu Aurore Zogoibi i Ramana Fildinga bio
je kratak i direktan. Eto, da jednom i ona ne zatrai od Abrahama da umesto
nje obavlja prljave poslove. Sama je okrenula telefon. Znam, bio sam
prisutan. Nekoliko godina kasnije saznao sam da je Raman Filding na svom
radnom stolu drao poseban telefonski aparat, uvezen iz Amerike: izgledao
je kao svetlozelena plastina aba, i nije zvonio, ve je kreketao. Filding
mora da je priljubio abu za obraz i iz njenih usta zauo glas moje majke.
Koliko?, upitala je kratko ona.
I Menduk je rekao svoju cenu.
Odluio sam da izloim ovu sagu o Celivanju Abasa Ali-bega u celosti, jer
je stupanje Fildinga u nae ivote oznailo trenutak od izuzetne vanosti; a i
zato to e zadugo ovaj prizor iz kriketa ostati slika po kojoj je Aurora
Zogoibi postala, da tako kaemo, isuvie dobro poznata. Pretnja nasiljem
malo je splasnula, ali je delo moralo da ostane u zapeku moglo se spasti
jedino ako bi se pridruilo onim silnim gradskim nevidljivcima. Dolo je do

erozije principa; kamiak se skakutavo otkotrljao nizbrdo: plink, plonk,

plank. Tokom narednih godina nastupie i mnoge druge erozije, a
ivahnom kamiku pridruie se i mnogo krupnije kamenuge. Ali ni sama
Aurora za Celivanje nikad nije traila neko posebno priznanje da li iz
principa ili zbog kvaliteta, svejedno; za nju je ono bilo dosetka, hitro
smiljena, lako izvedena. Ono je pak postalo neka vrsta albatrosa, a ja sam
bio svedok njene zlovolje to mora u beskraj da ga brani, kao i besa to je
ovaj monsun u olji aja uspeo tako lako da je odvue od rada na njenom
glavnom opusu. Zvanina tampa je od nje zahtevala da se izjasni o
tobonjim dubljim motivima, pri emu se radilo samo o njenim
kapricima, da daje moralne iskaze o neemu to je predstavljalo samo
(samo!) igru, oseanje i neskrivenu neumitnu logiku etkice i svetlosti. Bila
je primorana da odgovara na optube o drutvenoj neodgovornosti iz pera
raznih strunjaka, pa je zlovoljno mumlala kako su se kroz celu istoriju
tenje da se umetnici uine drutveno uraunljivim okonavale nitavnim
ishodima: traktorska umetnost, dvorska umetnost, triarije od okoladne
ambalae. Ali najvie me izbezumljuje kod ovih raznoraznih tupologiranja
to niu ko zmajevi zubi, rekla mi je, slikajui mahnito, to me teraju da i
sama postanem preveliki tupolog.
Odjednom je primetila da je pominju emoovci, ali ne samo oni kao
hriansku umetnicu, a jednom prilikom aki i kao onu hrianku udatu
za Jevrejina. Takve formulacije isprva su je zasmejavale; ali ubrzo je
shvatila da nisu nimalo smene. Kako lako jedan takav napad moe da
zbrie oveka, njegov itav radni vek, sva njegova zalaganja, sklonosti i
protivljenja! To bi bilo, rekla mi je, posluivi se sluajno poreenjem iz
kriketa, kao da nemam nijedan bod na smrdljivoj tabli. Ili, drugi put: To
bi bilo kao da nemam ni prebijene pare u smrdljivoj banci. Setivi se
Vaskovih upozorenja, reagovala je sa svojstvenom nepredvidljivou.
Jednoga dana, tih mranih godina sredinom sedamdesetih godina koje u
seanju deluju nekako jo mranije zato to je jako malo od njihove tiranije
bilo mogue videti, jer je na Malabarskom brdu vanredno stanje bilo
nevidljivo jednako kao i ilegalni oblakoderi i sirotinja liena graanskih
prava uruila mi je, na kraju napornog dana u ateljeu, koverat s avionskom
kartom za paniju u jednom pravcu, i moj paso, s overenom panskom
vizom. Vodi rauna da im ne istekne vanost, rekla mi je. Kartu moe
da produi svake godine, a i vizu. Moja malenkost pak nee nikuda da bei.
Ako ona Indirua, koja me je oduvek mrzela iz dna due, bude htela da me

sredi, ta e ve znati da me pronae. Ali moda e doi dan kada e ti

morati da poslua Vaskov savet. Samo nemoj da ide Englezima. Oni su
nam se ve popeli na glavu. Idi da pronae Palimpstinu, da vidi
Mavristan.
Imala je poklon i za Lambadana na kapiji: crni koni redenik, s kojeg je
visila policijska futrola sa preklopnikom na zakopavanje, a u futroli
nabijen pitolj. Poslala ga je i na streljaku obuku. Ja sam pak sklonio njen
poklon na sigurno; i kasnije, iz praznoverja, postupao sam redovno po
njenim uputstvima. Drao sam zadnja vrata otvorena i starao sam se da me
avion uvek eka na pisti. Poeo sam da se upliem u neprilike. Kao i svi mi.
Posle vanrednog stanja ljudi su poeli da gledaju drugim oima. Pre
vanrednog stanja bili smo Indijci. Kada je ukinuto, postali smo hrianski
Jevreji. .
Plink, plonk, plank.
Nita se nije desilo. Nikakva rulja nije dola na kapiju, nikakvi policajci s
nalogom za hapenje nisu se stvorili iznebuha da odigraju ulogu Indirinih
osvetnikih anela. Lambin pitolj ostao je u futroli. Dodue, Mina je
zavrila u pritvoru, ali samo na nekoliko nedelja, pri emu su se prema njoj
ponaali vrlo ljubazno i dozvoljavali joj da u eliji prima posete, knjige i
hranu. Vanredno stanje je okonano. ivot je tekao dalje.
Nije se desilo nita, ali izdeavalo se svata. U raju je zavladala pometnja.
Ina je umrla, a Aurora se posle njene sahrane vratila kui i naslikala jednu
mavarsku sliku na kojoj linija izmeu kopna i mora vie nije bila
propustljiva granica. Sada ju je prikazala kao grubo naznaenu krivudavu
pukotinu, u koju se kopno strovaljivalo zajedno s morem. Ljudi koji su
vakali mango i vodeni kesten, ili pili elektroplave sirupe, zaslaene do te
mere da bi se oveku i od samog pogleda na njih kvarili zubi, inovnici u
podvrnutim pantalonama i s jeftinim cipelama u rukama, svi oni bosi
zaljubljenici to etaju po njenoj verziji plae aupati ispod Mavrove palate,
sjedinili su se u vrisku dok ih je pesak pod nogama usisavao dole, u procep,
sa sve secikesama, neonski osvetljenim tezgama prodavaca mezetluka,
dresiranim majmunima u vojnikim uniformama koji su ginuli za otadbinu
ne bi li zabavili svet na promenadi. Svi su se stropotavali u nazubljenu
pomrinu, zajedno s ribama, meduzama i rakovima. Veernji luk samog
Marinskog puta, s njegovom banalnom ogrlicom svetlosti kao od vetakih
bisera, doao je nekako iskrivljen; i sama esplanada klizila je u bezdan. A u

svojoj palati na brdu, harlekin Mavar gledao je dole na tu tragediju,

nemoan, uzdiui, ostareo pre vremena. Mrtva Ina stajala je kraj njega,
prozirna, prenevilovska Ina, prikazana na vrhuncu svoje sladostrasne
lepote. Ova slika Mavar i Inin duh gledaju u ambis kasnije je
proglaena za prvu u zrelom periodu mavarskog ciklusa, prvu meu tim
apokaliptikim platnima silovitog naboja u koja je Aurora izlila svu agoniju
zbog smrti jedne od keri, svu majinsku ljubav koja je bila predugo
zatomljena; ali i svoja vea, proroanska, ak katastrofalna strahovanja za
naciju, svoj estok bol jer je ono to je nekad, barem u Indiji iz njenih snova,
bilo slatko kao sok eerne trske, sada je uskislo. Da, da, slike su obuhvatale
sve to, kao i ljubomoru.
Ljubomora? Na ta, na koga, na ije?
Svata se izdeavalo. Svet se promenio. Stigla je Uma Sarasvati.

14
ena koja mi je preobrazila, uznela i unitila ivot stupila je u njega na
Mahalakminom hipodromu, etrdeset i jedan dan po Ininoj smrti. Bilo je to
jednog nedeljnog jutra, na pragu sveijeg vremena krajem godine, kada su
po starom obiaju Koliko starom?, pitaete vi, a ja odgovaram, po
bombajski: Starom, ovee. Iz starih vremena najugledniji graani
poranili da zauzmu mesta propetih rasnih domaih atova, u padoku i na
stazi. Nije bilo zakazanih trka; samo senke nekadanjih dokeja u kouljama
jarkih boja, sablasni odjeci kopita prolih i buduih i iileli zvuci
priguenog njitanja gizdavih ogata, i samo uketanje starih, baenih
primeraka Kolovih celodnevnih trkakih programa o, bezvredni vodii
kroz formu! mogli su se razabrati, oima i uima mate, kako svetlucaju
poput bledih tragova neke slike preko koje je naslikan ovaj nedeljni prizor,
ova litanija dokonih velikaa pod suncobranima. ustro, u patikama i
kratkim pantalonama, s bebama remenjem privrenim na leima, ili
lagano, ekajui sa tapovima i slamnim panama eirima, stizali su
vladaoci ribe i elika, grofovi tekstila i trgovake mornarice, lordovi
finansija i nekretnina, prinevi kopna, mora i vazdunih sila, a sa njima i
njihove dame, nacifrane besprekorno u svili i zlatu, ili u trenerkama i s
konjskim repovima, s ruiastim trakama oko glava to kao kraljevske
dijademe krase njihova atletska ela. Neke od njih hitro su odmicale kraj
stare glavne tribine, poput prekookeanskih brodova to pristaju uz dok. Bila
je to prilika za susrete, dozvoljene i zabranjene; za sklapanje poslova,
propraeno rukovanjem; za gradski matrijarhat, da oacuje svoje mladunce i
zamesi njihove budue svatove, a za momke i devojke da razmene brze
poglede i izaberu po sopstvenom ukusu. Bila je to i prilika za porodina
okupljanja i zbor najmonijih klanova metropole. Mo, novac, srodstvo i
elja: prikrivene ispod bezazlenijih blagodeti jednoasovnog cunjanja oko
starog trkalita, zdravlja radi, to su bile prave pokretake sile Mahalakmine
vikend-etnje, te trke bez konja na terenu bez premca, trke bez startnog
pitolja ili foto-finia, ali uz mogunost osvajanja mnogih trofeja.
Te nedelje, est sedmica nakon Inine smrti, mi smo se upinjali da zbijemo
tuno proreene porodine redove. Aurora, u elegantnim pantalonama i
beloj platnenoj koulji otvorenog izreza, naglaeno je pokazivala porodinu
solidarnost etajui podruku s Abrahamom, kome se belila griva, kome je

dranje bilo velianstveno uspravno i koji je u sedamdeset etvrtoj godini

svakim svojim centimetrom bio olienje poglavara porodice, ne vie roak
iz dalekih seoskih zabiti meu glaveinama, ve njihova glava lino. Jutro,
meutim, nije otpoelo povoljnim znamenjem. Kad smo krenuli na
Mahalakmi, usput smo pokupili Mini sestru Floreanu koja je, iz
saoseanja, bila osloboena jutarnjeg bogosluenja u Samostanu Marije
Milosti Pune. Sela je pored mene na zadnje sedite, prebirajui brojanice i
uorei poluglasno zdravomarije, a izgledala je pomislih kao neka
verzija Vojvotkinje iz Alise; mnogo lepa, dakako, ali jednako
neprikosnovena; ili kao neka vragolasta dvorska karta Smeno Lice susree
se s Pikovom Damom. Ina mi se sino javila, rekla je s neba pa u rebra.
Rekla mi je da vam poruim da je srena u raju i da je muzika vrlo lepa.
Aurora je pocrvenela kao rak, stegla usne i zakrgutala zubima. Mini su u
poslednje vreme poele da se javljaju vizije, iako Aurora nije bila ba
ubeena u njihovu verodostojnost. Vojvotkinjino zapaanje povodom
njenog sinia moglo bi se, parafrazirano, primeniti i na svetu vojvotkinju
od moje sestre: Sve to radi samo da najedi ljude, jer zna da darne u ivac.
Nemoj da jedi majku, Inamorata, opomenuo ju je Abraham. Sad je na
Mini bio red da se namrti, jer je to ime pripadalo prolosti, nije imalo
nikakve veze s njenim novim likom, ponosom i udom opatica iz Milosti
Pune, najveom isposnicom meu vernicama, najskruenijom trudbenicom,
najusrdnijom ribaicom podova, najbriljivijom i najpredanijom meu
negovateljicama i kao da je nastojala da okaje svoj preanji ivot u svili i
kadifi nositeljkom najgrubljeg i najbockavijeg donjeg rublja u Redu, koje je
sama sebi saila od starih jutanih vrea koje se oseaju na kardamom i aj, te
joj se koa strano ojela, sve dok je nastojnica manastira nije opomenula da
prekomerno samomuenje i samo predstavlja jedan vid tatine. Posle tog
ukora, sestra Floreana prestala je da nosi sargiju na golo telo, a vizije su
poele da naviru.
Onako samu u njenoj eliji, na leaju od dasaka (vrlo brzo je raskrstila s
krevetom), pohodio ju je aneo slonovske glave i neodreenog pola, koji je
osuo otru paljbu na raun razuzdanog morala bombajskog ivlja, koje je
uporedio sa stanovnicima Sodome i Gomore, zapretivi poplavama, suama,
eksplozijama i poarima, pri emu su te kazne imale da se protegnu na
period od priblino esnaest godina, a za njim i crni pacov koji govori,
predskazujui da e se, kao poslednja od svih poasti, javiti i sama crna
kuga. Inino javljenje je, ipak, bilo daleko linije prirode, i dok su ove

prethodne prikaze u Aurori budile preteno bojazan za umnu

uravnoteenost svoje keri, ovo novo prikazanje ju je razbesnelo, moda ne
samo zbog skoranje pojave Ininog duha u njenom delu, ve i zbog opteg
oseanja koje ju je obuzimalo posle smrti erke oseanja zajednikog
mnogim ljudima u ova paranoina, varljiva vremena da je neko prati.
Utvare su poele da ulaze u na porodini ivot, prelazile su granice izmeu
umetnikih metafora i opipljivih injenica svakodnevnog ivota, pa je
Aurora, onako rastrojena, potraila spas u gnevu. Ali dananji dan bio je
odreen za zbliavanje porodice, pa se moja majka, krajnje netipino,
uzdrala.
Kae da je i hrana dobra, dodala je Mini, onako usput. Moe da jede
sve, ambroziju, nektar, manu, a da se nikad ne ugoji. Sreom,
Mahalakmin hipodrom nalazi se na samo nekoliko minuta vonje od
Altamontskog puta.
I tako su Abraham i Aurora etali ruku pod ruku, to se nije desilo ve
godinama. Mini, na lini heruvim, pocupkivala im je za petama, dok sam ja
malo zaostajao, glave pognute da bih izbegao poglede ljudi; gurajui desnu
ruku duboko u dep pantalona i utirajui pred sobom busenje trave zbog
postienosti; jer uo sam, naravno, saaptavanja i kikotanje bombajskih
majki i mladih lepojki, znao sam da u, budem li hodao suvie blizu Aurore
koja je, i uz onu njenu belu kosu, u pedeset treoj izgledala kao da joj je
uvrh glave etrdeset pet sluajnom prolazniku ja, dolepotpisani, u
dvadesetoj s likom etrdesetogodinjaka, izgledati suvie star da bih joj bio
dete. Vidi ga samo... nesrean sluaj... nakaza... neki poseban poremeaj... ujem da
ga dre pod kljuem... kakva sramota za kuu... bezmalo maloumnik, kau... a jedini
je sin sirotog oca. Tako su nauljeni traerski jezici podmazivali toak
skandala. Na narod nema milosti prema telesnoj unesreenosti. Kao,
uostalom, ni prema duevnoj.
Moda su te hipodromske domunavaice i imale pravo. Ja sam, u neku
ruku, zaista bio svojevrstan drutveni maloumnik, koga je priroda odvojila
od svakodnevice, a sudbina nainila udakom. Sebe u svakom sluaju, nisam
smatrao znalcem ubilo emu. Zahvaljujui neuobiajenom i (po ustaljenim
merilima) beznadeno nepodesnom obrazovanju, pretvorio sam se u
nekakvu svraku punu podataka, pabirei za sebe svakojake arene
drangulije od injenica, kia, knjiga, istorije umetnosti, politike, muzike i
filma, a pritom sam se do izvesne mere izvetio da baratam i slaem te
bedne krhotine tako da svetlucaju i presijavaju se na svetlosti. Je li to bilo

lano zlato, ili neprocenjivo grumenje iskopano iz bogate boemske ice mog
jedinstvenog detinjstva? Preputam drugima da procene.
injenica je da sam uspeo da ostanem priljubljen uz Diline skute mnogo
due nego to je bilo predvieno nastavnim planom. O mom upisu na
koled nije bilo ni govora. Malo sam pozirao majci, a otac je krenuo da me
optuuje kako kradem bogu dane, navaljujui da me uvede u porodini
posao. Ve odavno se niko osim Aurore nije usuivao da protivrei
Abrahamu Zogoibiju. Imao je sedamdeset pet godina a bio je jak volu rep da
iupa, u rvakoj kondiciji i, uprkos astmi koja se sve vie pogoravala, zdrav
kao bilo koji od onih trkaa u trenerkama oko hipodroma. Njegovo
relativno skromno poreklo bilo je zaboravljeno, a staro preduzee K-50
Kamoisa da Game preraslo je u gorostasnu korporaciju koja je u argonu
poslovnog sveta bila poznata u skraenom obliku kao unaru korp..
unaru je bilo izvedeno od NR, to jest ukenaruke, a sam Abraham je
svesrdno podsticao primenu ovog nadimka. On je iznosio na videlo staro
seanje na propalu i asimilovanu imperiju velikaa ukenaruke unosei
novo. U jednom finansijskom lanku opisali su ga kao gospodina unarua
briljantnog novog preduzetnika koji stoji iza kue ukenaruke, posle ega
su neki od poslovnih partnera poeli omakom da ga zovu unaru-sahib.
Abraham se nije ba uvek urio da ih ispravi. I tako je poeo da nanosi novi
premaz preko svoje prolosti... i preko njegovog oinskog lika starost je
naslikala palimpsestski lik preko seanja na onog oveka koji je grlio moje
novoroeno oblije i kroz suze govorio rei utehe. Sada je postao straan,
dalek, opasan, hladan, ovek koga je nemogue ne posluati. Pognuo sam
glavu i prihvatio poetniko mesto koje mi je ponudio u odeljenju za
marketing, prodaju i reklamu privatne kompanije Bebi softo puder
(drutvo sa ogranienom odgovornou). Stoga sam morao da organizujem
rad s Aurorom u skladu sa obavezama u kancelariji. Ali o poziranju i
bebama vie u govoriti uskoro.
to se neveste tie, moja unakaena ruka taj hendikep usred zone bez
hendikepa zaista je bila kao nekakva sablast na svadbenom piru, od samog
pogleda na nju mlade dame bi se stresle od gaenja, podsetila bi ih na ruglo
ivota dok su one, u duhu svog plemenitog porekla, nastojale da se
usredsrede na njegovu lepotu. Uh! Kakva stravina pesnica. (U pogledu
njene dugorone budunosti, rei u samo ovoliko: iako mi je Lambadi
razotkrio deli pravog potencijala moje kao mouga teke desnice, i dalje
nisam otkrio svoj pravi poziv. Ma mi je jo spavao u ruci.)

Ne, nije mi bilo mesto meu tim istokrvnim grlima. Uprkos okonanim
smucanjima s naom lakoprstom kuepaziteljkom Dajom He, bio sam
tuinac u njihovom gradu kao neki Kaspar Hauzer ili Mogli. Malo sam
znao o njihovim ivotima, a nisam se (to je samo dodatno pogoravalo
stvar) ni pretrgao sa saznam vie. Jer, premda sam moda bio veiti
autsajder meu tom trkakom pasminom, ipak sam za svojih dvadeset
godina s takvom silinom prikupio mnotvo iskustava da sam poeo da
oseam kako i vreme u mojoj blizini poinje da se odvija mojom linom
dvostrukom brzinom. Nisam se vie oseao kao mladi uhvaen u klopku
starog ili bolje rei, da pribegnem argonu gradske tekstilne industrije,
antiknog, ak izmuenog pokrova od koe. Moja spoljanja uoljiva
ostarelost jednostavno je postala moja prava starost.
Ili sam ja tako mislio: dok mi Uma nije otvorila oi.
Demid ukenaruke, koji je neoekivano zapao u duboku potitenost
zbog smrti svoje bive ene i ubrzo zatim napustio studije prava, pridruio
nam se na Mahalakmi, to je bilo Aurorino maslo. Nedaleko od samog
trkalita nalazi se Veliki razdor ili Bri Kendi, kroz koji je nekada u
odreeno doba godine nadiralo more, plavei niske obale; i ba kao to je
Hornbijev bedem podignut da bi zatvorio kendijski rascep (dovren, prema
pouzdanim izvorima, oko 1805), tako je i razdor izmeu Dimija i Ine
trebalo posmrtno zaleiti, ili je bar tako Aurora reila, na bedemu svoje
neobuzdane volje. ao, iko, teto, dobacio je Dimi uka, koji nas je sav
spetljan ekao kraj direka kod cilja, upinjui se da odri izvetaen osmeh. A
onda mu se izraz lica promenio. Oi su mu se rairile, s bledih obraza
nestalo je i ono malo boje, usta su mu se razjapila. Jesu li ti sve koze na
broju?, upitala je Aurora iznenaeno. Izgleda kao da si video duha.
Opinjeni Dimi nije odgovarao, samo je i dalje piljio bez rei.
Zdravo da ste, porodico, zauli smo Minin sarkastini glas iza lea.
Nadam se da neete zameriti to sam povela prijateljicu.
Svi mi koji smo tog jutra etali s Umom Sarasvati po Mahalakminom
hipodromu stekli smo o njoj razliita miljenja. Neke injenice bile su
nepobitne: da joj je dvadeset godina, da je zvezda meu. studentima
umetnosti na Univerzitetu MS u Barodi, gde je ve dobila izuzetno velike
pohvale od takozvanog Barodskog kruga umetnika, pri emu je poznata
kritiarka Gita Kapur osetila poriv da napie zanosan prikaz njenog
gigantskog Nandija, velikog bika iz hinduistike mitologije, isklesanog u

kamenu, po narudbini istoimenog berzanskog meetara i milijarderskog

finansijera V. V. Nandija Krokodila Nandija lino. Kapurova je uporedila
ovaj rad s delom neznanih majstora koji su u VIII veku sagradili Kajlaki
hram, monolitsko udo veliine Partenona, najveu od svih peina u Elori;
kada je pak Abraham Zogoibi u vreme etnje uo priu o ovom kipu,
nasmejao se riui kao bik. Taj balavi mutivoda V. V. nikada nije imao ni o
od obraza, grmnuo je. Bik Nandi, nije nego! Njemu pre treba oravi reni
krokodil, odozgo, sa severa.
Uma se pojavila poto ju je predstavila neka prijateljica iz gudaratskog
ogranka Ujedinjenog enskog fronta protiv poskupljenja, u maloj
prenatrpanoj kancelariji u jednoj ruevnoj trospratnici u blizini stanice
Bombaj central, odakle je Minina grupa aktivistkinja protiv korupcije, a za
graanska i enska prava poznatija kao Odbor OSSZ po svojoj
najpoznatijoj paroli Ova svita sruie zatvor! (koju su, meutim, pakosni
zavidljivci posprdno prepravili u Ove sojke spavaju zajedno) vodila bitku
protiv pet-est golijata. Kovala je u zvezde Aurorino slikarstvo, ali i vanost
akcija koje obavljaju izuzetno motivisane grupe, poput Minine, na
raskrinkavanju raznih zala, kao to je spaljivanje udovica, te na uvoenju
enskih patrola protiv silovanja, i u raznim drugim oblastima. Njena
strastvenost i znanje oarali su moju izrazito bandoglavu sestru otuda i
njeno prisustvo na naem malom porodinom skupu na travnatom
Mahalakminom trkalitu.
Toliko o neospornom. A izvanredno je bilo to to je tokom tog laganog
jutarnjeg kasa po Mahalakmi, ova pridolica nala naina da provede po
nekoliko minuta nasamo sa svakim od nas, redom, a poto je otila, rekavi
skromno da nam nee predugo naruavati porodini skup, svako od nas je
stvorio nepokolebljivo miljenje o njoj, pri emu su mnoga od tih miljenja
bila uzajamno potpuno protivrena i bilo ih je nemogue pomiriti. Za sestru
Floreanu, Uma je bila ena iz koje se duhovnost preliva poput reke; ona je
uzdrljiva i samopregorna, velika dua koja je prozrela krajnje jedinstvo svih
religija, ije e se razlike, bila je ubeena, rasplinuti pod blaenim sjajem
boanske svetlosti; po Mininom miljenju, bila je nepokolebljiva i vrsta
to je za nau Filominu bilo vrhunski kompliment predana sekularnomarksistiki nastrojena feministkinja, ija je neiscrpna posveenost borbi
raspalila Minin apetit za megdanisanjem. Abraham Zogoibi je odbacio sva
ova miljenja kao iste budalatine, uzdiui Umin um kao stvoren za
finansije, otar poput brijaa, i njeno savreno poznavanje najnovijih teorija

modernog poslovanja i menadmenta. A Demid ukenaruke, momak

izbuljenog oka i labave vilice, poverio nam je priguenim glasom da je ona
iva reinkarnacija preminule lepotice Ine, u onom njenom izdanju pre nego
to se upropastila nevilskim hamburgerima, samo to je ona, bubnuo je,
kao pravi zvekan kakav je oduvek i bio, kao Ina s umilnim glasom, a i
mozgom. Upravo je poeo da razlae kako su Uma i on klisnuli iza glavne
tribine na nekoliko trenutaka, gde mu je mlada devojka zapevala najslaim
kantri glasom koji je ikada uo, ali je Aurori Zogoibi tu prevrilo. Danas su
ovde svi prolupali, zagrmela je. Ali ti si, Dimulence, upravo prekoraio
taku s koje nema povratka. Gubi mi se s oiju! Hvataj maglu ibe! ku! i
da nam se vie nikad nisi pojavio na pragu.
Ostavili smo Dimija ukipljenog u padoku, pogleda zastakljenog kao u
ribe na suvom.
Aurora se odupirala Umi od samog poetka; jedino je ona otila sa
hipodroma sumnjiavo izvijenih usana. Dopustite mi da istaknem neto:
ona nikada nije pruala ansu mlaim enama, iako se Uma pokazala kao
nepokolebljivo skromna u pogledu sopstvenih umetnikih sposobnosti, ne
mogavi dovoljno da nahvali majinu genijalnost, a pritom nije traila
nikakve usluge. ak je, posle svog trijumfa na izlobi Dokumenti 1978 u
Kaselu, kad su je razgrabili najvei londonski i njujorki galeristi,
telefonirala Aurori interkontinentalno iz Nemake, dovikujui joj kroz
krckanje meunarodne linije: Naterala sam Kasmina i Meri Bun da mi
obeaju da e izloiti i vae radove. U suprotnom, rekla sam im, neu moi
da im dopustim da izloe moje.
Kroila je meu nas kao neka boginja ex machina, obraajui se onom
najskrovitijem u nama. Jedino je bezbonica Aurora ostala gluva. Uma je,
snebivajui se, dola u Elefantu posle dva dana, na ta se Aurora zakljuala u
ateljeu. to nije bilo da se blago izrazim ni zrelo ni utivo. Da ispravim
majinu neotesanost, ponudio sam Umi da joj pokaem ceo brlog, i rekao joj
od sveg srca: U svako doba si dobrodola u nau kuu.
Ono to mi je Uma rekla na Mahalakmi nisam ponovio nikome. Za
javnost, rekla mi je kroz smeh: E pa, ako je ovo trkalite, onda hou da se
trkam, pa je zbacila sandale, uzela ih u levu ruku i poletela niz stazu, dok
joj se duga kosa vijorila za njom poput linija koje ostaju za trkaima u
stripovima, ostavljajui beleg u vazduhu koji je sekla poput pruga mlaznjaka
na nebu. Potrao sam za njom, nego ta (ona nije ni oekivala drugaije).
Trala je brzo, bre od mene, pa sam na kraju morao da odustanem, jer su

plua poela da mi sopu i breku. Oslonio sam se, hvatajui vazduh, o bele
preage ograde i pritisnuo rukama grudi, pokuavajui da smirim napad.
Ona se vratila do mene i poloila ruke preko mojih. Dok mi se disanje
smirivalo, milovala je blago moju unakaenu desnicu i proaptala glasom
tihim, jedva ujno: Ova ruka moe da zgromi sve to joj se nae na putu.
Oseala bih se strano sigurno uz ovakvu ruku. A onda me je pogledala
pravo u oi i dodala: Tu unutra ui mlad momak. Vidim ga kako
proviruje. Uh, to me to pali, ovee.
To je, dakle, to, rekao sam u sebi, obuzet uenjem. Te suze to bride, taj
vor u grlu, ta vrelina to narasta u krvi. Znoj mi je poprimio miris bibera.
Osetio sam kako ja, moje pravo ja, onaj tajni identitet koji sam skrivao toliko
dugo da sam se prepao da ga moda vie i nema,nadolazi bujajui iz svih
okova moga bia i ispunjava mi srce. Sada sam bio niiji ovek, ali i skroz,
postojano i zauvek njen.
Sklonila je ruke, ostavljajui za sobom jednog zaljubljenog Mavra.
U jutro Umine prve posete, moja majka je reila da me naslika golog.
Obnaenost nije predstavljala nita naroito u naim krugovima; tokom
godina mnogi slikari i njihovi prijatelji pozirali su jedni drugima goli
golcati. Ba nekako u to vreme, Vasko Miranda je ukrasio gostinski toalet u
Elefanti muralom na kojem su on i Keku Modi bili obueni samo u
polucilindre i nita drugo. Keku je tu, kao i obino, bio mravi dugonja, ali
su uspeh i godine razvrata i banenja zaoblile Vaska, koji je uz to jo bio i
nieg rasta. Zanimljivost ovog dela ogledala se u oiglednoj injenici da su
ovoj dvojici mukaraca iz nepoznatog razloga zamenjeni penisi. Vaskov
oka bio je zapanjujue dug i tanak, kao bledunjava kobasica s papriicama,
dok se visoki Keku diio zdepastim tamnim organom impresivnog prenika
i obima. Dodue, obojica su se kleli da nije bilo nikakve zamene. Meni
slikarska etkica, a njemu sveanj smotanih novanica, objanjavao je
Vasko. Ima li ita prirodnije? A ba je Uma Sarasvati dala toj slikariji ime,
po kojem je i dan-danas poznata. Izgledaju kao Stanjio i Oblio, zakikotala
se, i tako je i ostalo.
Poto smo obili Stanjija i Oblija, uo sam sebe kako Umi priam o istoriji
mavarskih slika, i o novom projektu Golom Mavru. Sluala je ozbiljno dok
sam s ponosom opisivao svoju umetniku saradnju s majkom, a onda me je
prostrelila onim irokim osmehom, zracima laserskog pitolja koje je slala iz
svojih bledosivih oiju. Ne prilii ba da se pokazuje nag svojoj mamici u

tim godinama, prigovorila mi je. ekaj samo da se bolje upoznamo, pa u

ja izvajati tvoju lepotu u uvoznom mermeru iz Karare. Kao Davida s
prevelikom rukom, ja u od tvog velikog starog buzdovana nainiti najlepi
ud na svetu. A do tada, mister Mavre, molim vas, priuvajte se za mene.
Ubrzo je otila, ne elei da ometa veliku slikarku u radu. Uprkos ovom
dokazu prefinjenosti njenih oseanja, moja samoiva majka nije bila u stanju
da nae nijednu lepu re za nau novu prijateljicu. Kad sam joj rekao da
neu moi da joj poziram za njenu novu sliku zbog napornog rada koji mi je
predstojao na novom poslu u kancelarijama Bebi softa u Vorliju, iz nje je
provalio pravi vulkan. Nemoj ti tu meni da se softa, dreknula je. Ona
mala pecaica ti je bacila udicu, a ti kao neki glupi ribon misli da samo hoe
da se poigra. Ali brzo e se nasukati na suvom, pa e te propriti na puteru,
s umbirom i lukom, mir masalom, kimom, a moda i kojim krompiriem
pride. Zalupila je vrata ateljea i otresla me se zauvek; nikada me vie nije
zvala da joj poziram.
Ta slika, Mavar, go kao od majke roen, gleda Himenin dolazak, bila je
formalna poput Velaskezove Mlade plemkinje, slike kojoj je, po igri
linijama pogleda, tota dugovala. U jednoj odaji Malabarske Alhambre iz
Aurorine mate, uza zid ukraen komplikovanim geometrijskim arama,
stajao je goli Mavar s koom od romboidnih ara u tehnikoloru. Iza njega, na
pervazu prozora nazubljenih rubova, dredao je leinar sa Kule tiine, a kraj
ovog stravinog pendera stajao je o zid oslonjen sitar, s miem koji mu je
grickao trbuh od lakirane dinje. S Mavrove leve strane stajala je njegova
strahotna mati, kraljica Aja Aurora u uskovitlanom crnom ruhu,
pridravajui naspram njegove golotinje veliko ogledalo. Odraz u ogledalu
bio je divno naturalistiki tu nije bilo harlekina, ni tobonjeg Boabdila:
samo ja. Ali romboidni Mavar nije gledao svoj lik u ogledalu, jer je s desne
strane u vratima stajala prelepa mlada ena Uma, naravno, Uma
funkcionalizovana, hispanizovana kao Himena, Uma pomalo nalik i na
Sofiju Loren u El Sidu, ukradena iz prie o Rodrigu de Vivaru i uvedena
bez ikakvog objanjenja u Mavrov hibridni univerzum a meu njenim
rairenim, privlanim rukama nala su se mnoga udesa zlatni globusi,
ptice optoene draguljima, siuni oveuljci kao da nekom arolijom
lebde u svetlucavom vazduhu.
Aurora je iz majinske ljubomore na prvu pravu ljubav svoga sina stvorila
ovaj krik bola, gde su u pokuaju majke da predoi svom sinu golu istinu o
njemu samom bili osujeeni opsenarskim trikovima arobnice; kod kojeg su

mievi oglodali mogunost muzike, a leinari strpljivo iekivali ruak. Jo

otkad je Izabela Himena da Gama na svom samrtnom odru sjedinila u
sopstvenoj linosti figure Sida Kampeadora i njegove Himene, njena ki
Aurora, koja je preuzela Belinu baklju, videla je i sebe kao spoj junaka i
junakinje. A ovaj pokuaj da sad razdvoji to dvoje da naslikanom Mavru
podari ulogu arltona Hestona, a enu s Uminim likom krsti
pofrancuenom verzijom srednjeg imena moje bake predstavljao je
maltene priznavanje poraza, obznanu smrtnosti. Aurora se sada, kao
plemenita udova Aja, nije ogledala u ogledalu; u njemu se trenutno
odraavao lik Boabdila Mavra. Ali pravo arobno ogledalo bilo je usaeno u
njegovim (mojim) oima; a u tom okultnom objektu nije bilo ni trunke
sumnje da je arobnica u vratima najlepa od svih.
Meni se inilo da ova slika, naslikana poput mnogih zrelih mavara u
slojevitom maniru starih evropskih majstora, a za istoriju umetnosti
znaajna po uvoenju lika Himene u mavarski ciklus, pokazuje kako
umetnost, u krajnjoj liniji, nije ivot; da ono to se umetniku moglo uiniti
istinitim naprimer, ova bajka o zlonamernom preotimanju, o zanosnoj
vetici koja dolazi da razdvoji majku od roenog sina u sebi nije nuno
nosila ni najmanju vezu s dogaajima, oseanjima i ljudima iz stvarnog
sveta.
Uma je bila slobodnog duha; dolazila je i odlazila kako joj se prohte. Od
njenih boravaka u Barodi cepalo mi se srce, ali mi ona nije doputala da je
posetim. Ne sme da vidi moje delo dok ne budem spremna za tebe,
rekla je. Hou da se zaljubi u mene, a ne u ono to radim. Jer, mimo
svake verovatnoe i s kraljevskom hirovitou lepotice, ona, koja je mogla da
bira, poklonila je svoje srce ovoj okrnjenoj starmaloj ludi, i aputala mi na
uvo i obeavala da e me uvesti u vrt ovozemaljskih slasti. ekaj samo,
govorila je. Saekaj, voljeni nevini stvore, jer ja sam boginja koja zna tajnu
tvog srca, i ja u ti, videe, pruiti sve to eli i jo mnogo vie. Priekaj
samo jo malo, preklinjala me je ne govorei zato, ali je moje uenje bilo
zbrisano lirskim uzbuenjem kojim su bila protkana njena obeanja. A onda
u ti, sve do smrti, biti ogledalo, tvoje drugo ja, tebi ravna, tvoja carica i robinja.
Moram priznati da sam se iznenadio kad sam saznao da je u vie navrata
dolazila u Bombaj a da mi se nije javila. Mini je telefonirala iz Milosti Pune i
ispriala mi drhtavim glasom da ju je Uma posetila, da se raspitivala kako bi
neko ko nije hrianin mogao da pristupi ivotu u Hristu. Stvarno mislim
da e primiti Hrista, rekla je sestra Floreana, i njegovu svetu majku. Bie

da sam ja frknuo, na ta je Minin glas poprimio udan prizvuk. Da, rekla

je. Uma, ta blagoslovena devojka, rekla mi je koliko se zabrinula da te je
avo uzeo pod svoje.
I Mina Mina, koja nikada nije zvala! zvrcnula bi da izvesti o
razdraganim susretima s mojom voljenom na prvim linijama politikih
demonstracija, koje su privremeno spreile ruenje nevidljivih atrlja
nevidljive sirotinje, koje su zauzimale dragoceni prostor u vidokrugu
oblakodera na Kafovom etalitu. Uma je, izgleda, predvodila demonstrante
i atrljae u zajednikoj pesmi ohrabrenja: Sad kad smo ustali, ta je strah za
nas? Mina mi se neoekivano poverila Mina, koja se nikad nije poveravala!
kako je ubeena da je Uma sigurno lezbijka. (Filomina Zogoibi nikome
nije otkrivala tajne sopstvene seksualnosti, ali je bilo optepoznato da
nikada nije izala ni sa jednim mukarcem; nadomak tridesete, veselo je
priznavala da je u fioci za mene je ivot usedelice. Ali sada je, moda,
Uma Sarasvati otkrila neto vie.) Zna, prilino smo se zbliile,
ispovedila se Mina na moje zaprepaenje, u nekakvom iaenom spoju
iparike nezrelosti i prkosa. Najzad neko s kim moe da se sklupa i
brblja celu no uz bocu ruma i nekoliko paklica pljuga. Od mojih piljivih
sestara nikada nije bilo nikakve vajde u tom smislu.
Koje noi? Kada? U Mininoj iznajmljenoj gajbi nije bilo mesta ni za drugu
stolicu, a kamoli za jo jedan madrac: gde se onda odvijalo to sklupavanje?
Uzgred, ujem da dahe za njom, govorio mi je sestrin glas pravo u uvo, i
nisam siguran da li se radilo samo o preosetljivosti zaljubljenog ili me je
zaista odvraala. Mali braco, da te posavetujem: nema anse. Idi i lovi
neku drugu piletinu. Ova vie voli koke.
Nisam znao ta da mislim o ovim telefonskim pozivima, pogotovo to se
na Umin telefon u Barodi niko nikada nije javljao. Na snimanju televizijske
reklame za Bebi softo, usred gugutanja sedam poteno napuderisanih
beba, bio sam toliko rastrzan svojim unutranjim previranjima da sam
zanemario jednostavan zadatak koji mi je bio poveren to e rei, da
pripazim, uz pomo toperice, da moni reflektori, podeeni na peticu,
nikada ne obasjavaju bebe due od jednog minuta te me je iz snatrenja
prenula jarost snimateljske ekipe, vriska majki i piska beba u mehuriima i
plikovima, koje su poele da se pre. Istrao sam iz studija sav posramljen i
pometen, da bih zatekao Umu kako sedi na stepenicama ispred ulaza i eka
me. Hajde da neto pregrizemo, mali, rekla je. Umirem od gladi.
Naravno, za rukom mi je pokazala da za sve redom ima savreno logino

objanjenje. Htela sam da te upoznam, rekla mi je, oiju punih suza.

Htela sam da te zadivim koliko se temeljito trudim da saznam sve to se
moe saznati. A htela sam i da se zbliim sa tvojim najbliim srodnicima, da
im se zavuem pod kou, ili jo dublje. Dakle, mora znati da je naa jadna
Mini malo enula zbog Boga; ja sam je onako, prijateljski, pitala za neke
stvari, a ona, sirota sveta duica, sve naopako shvatila. Ja u manastiru!
Nemoj da me zeza, daso. A ono o avolu je bila obina ala. Mislila sam,
ako je Mini u bojem odredu, onda smo ti i ja, i svi normalni ljudi, u
avolovoj ekipi, pa zar nije tako? I svakog asa uzimala mi je lice meu
ake, njene ruke milovale su moje kao onda, prilikom naeg prvog susreta; a
lice joj je bilo proeto tolikom ljubavlju, tolikim bolom to se nala na udaru
sumnje... A Mina? uporno sam zahtevao da ujem, iako je produiti s
ispitivanjem jednog tako privrenog i ljubavi punog stvorenja znailo
pribei inu strane okrutnosti. Naravno da sam otila da je vidim. Za
njeno dobro prikljuila sam joj se u borbi. A poto umem da pevam, pevala
sam. Pa ta? A sklupavanje? E, vala ba svata. Ako ba hoe da zna ko je
lezi-bezi, neznalice nijedna, pitaj malo svoju seku drmatorku, a ne mene. ta
je spavanje u jednom krevetu, mi devojke stalno spavamo zajedno na
koledu. Ali sklupavanje je, da izvini na otvorenosti, ista fantazija tvoje
Filomine. Pravo da ti kaem, ba sam se naljutila. Ja pokuavam da se
sprijateljim, a vi me optuujete da sam avolov egrt, da laem, pa ak i da
sam ti pojebala sestru. Kakvi ste vi to ljudi kad se ponaate rako runo?
Zato ne moete da shvatite da sve to inim iz ljubavi? Krupne krokodilske
suze zveckale su o njen prazan tanjir. Jad i emer nisu joj naruili apetit.
Nemoj, molim te, stani, preklinjao sam je, izvinjavajui se. Neu nikad
nikad vie...
Nasmeila se kroz suze, osmehom tako jarkim da sam skoro oekivao i
dugu.
Moda je vreme, apnula je jedva ujno, da ti dokaem da sam hetero
kao prava hetera.
Bila je viena i sa Abrahamom Zogoibijem lino, kako halapljivo tamani
klub-sendvie kraj bazena u Vilingdonskom klubu pre nego to e od
matorog umilno izgubiti partiju golfa. Bila je pravo udo, ta tvoja Uma,
rekao mi je mnogo godina kasnije, visoko u svom I. M. Pej Edenu. Tako
potkovana znanjem, tako originalna, a tek kad ti se onako pomno upilji
onim svojim bazenskim oima. Nisam video takve oi jo otkad sam se prvi

put zabuljio u lice tvoje majke. Sam bog zna koliko sam se natrkeljisao!
Moju roenu decu eto, tebe, mog jedinog sina! to ne zanima, ali i starac
mora s nekim da popria. Hteo sam da je zaposlim na licu mesta, ali mi je
rekla da eli prvenstveno da se posveti umetnosti. Bogo moj, a kakve tek
sise ima. Sise ko tvoja glava. Zacerekao se odvratno, i izvinio se tek reda
radi, i ne trudei se da zvui iskreno. ta da ti kaem, mome, ene su mi
ivotna slabost. A onda mu se lice iznenada smrailo. Obojica smo
izgubili tvoju voljenu majku jer smo se zagledali u druge devojke,
promrmljao je.
Korumpirane bankarske mutljavine svetskih razmera, sreivanje berze na
superepskom mogambovskom nivou, multimilijarderski dolarski poslovi sa
orujem, zavere oko nuklearne tehnologije, zajedno sa ukradenim
kompjuterima i maldivskim Mata Harama, liferovanje starina van zemlje,
izmeu ostalog i samog simbola nacije, etvoroglavog sarnatskog lava... da
mi je znati koliko je od svog crnog sveta, od svojih velianstvenih zamisli,
Abraham obznanio Umi Sarasvati? Koliko, na primer, o izvesnim
specijalnim izvoznim poiljkama pudera Bebi softo? Kad sam ga upitao,
samo je odmahnuo glavom. Ne mnogo, ini mi se. Ne znam. Sve. Kau da
priam u snu.
Opet trim pred rudu. Uma mi je ispriala o partiji koju je odigrala s mojim
ocem, hvalei njegov zamah u golfu ni da mu zadrhti ruka u njegovim
godinama! i velikoduno ophoenje prema mladoj devojci tek pristigloj u
grad. Zareali smo da se sastajemo po jeftinim sobama u Kolabi ili na
Duhuu (gradske jazbine s pet zvezdica bile su suvie rizine suvie
teleobjektivskih pogleda i meugradskih jezika). Omiljene su nam bile sobe
eleznikih konaita na Viktorijinom terminusu i Bombaj centralu; u tim
odajama visokih svodova, navuenih aluzina, hladnim, istim i
anonimnim, krenuo sam na svoje putovanje po raju i paklu. Vozovi,
govorila je Uma Sarasvati. Svi ti klipovi, ihu-ihu lipovi. Zar te ne pale do
ludila?
Teko mi je da priam kako smo vodili ljubav. ak i sada, uprkos svemu,
pri seanju na te trenutke uzdrhtim od enje za izgubljenim. Seam se te
lakoe i nenosti, i oseaja otkrovenja; kao da su se U puti raskrilila neka
vrata, a kroz njih provalio neslueni univerzum s pet dimenzija: njegove
planete s prstenovima i kometini repovi. Njegove uskovitlane galaksije.
Njegova sunca u supernovama. Ali iznad domaaja izraavanja, iznad

jezika, bila je ta ista telesnost, pokreti ruku, stiskanje guzova, izvijanje lea
u luk, usponi i padovi, ono to nema znaenja, a to znai sve; ona kratka
ivotinjska radnja, zbog koje e ovek sve ba sve da uini. Ne mogu da
zamislim ne, ak ni sad moja mata ne moe dotle da dosegne da je takva
strast, takva dubina, mogla biti pritvorna. Ne verujem da je lagala tamo, i
onako, iznad dolazaka i odlazaka vozova. Ne verujem u to; verujem; ne
verujem, verujem; ne; ne; verujem.
A tu je bio i jedan neprijatan detalj. Uma, moja Uma, promrmljala mi je u
uvo nadomak Everesta naeg ushita, na Junom prevoju nae elje, da je
neto rastuuje. Ja tvoju mamu oboavam, ali ona mene ne voli ni
najmanje. A ja sam je, zasopljen, neim drugim obuzet, teio. Voli te, voli.
Ali je Uma dok se znojila, dahtala, vitlala svojim telom preko mog i
ponavljala svoj jad. Ne, slatki moj. Ne voli me. Ni najmanje. Priznajem da
u tom napetom trenutku nisam imao petlje za ovakvu priu. Sa usana mi je,
sam od sebe, izleteo prostakluk. Zajebi je onda. ta kae? Kaem, zajebi
je! Jebe moju majku! O. Tu se ona manula ove teme i usredsredila na
tekua pitanja. Njene su usne na moje uvo govorile drugo. Hoe ovo, dragi,
i ovo, uradi to, moe ti to, samo ako hoe, ako hoe. O boe, da, hou, daj
mi, da, da. O...
U ovakvom eret-uorenju bolje je uestvovati nego ga prislukivati, te
ga neu dalje prenositi. Ali moram da priznam a to me tera da pocrvenim
da se Uma nebrojeno puta vraala na temu majine netrpeljivosti, dok to
nije postalo deo redovnog arsenala za nadraivanje. Ona me mrzi, mrzi,
reci ta da radim. A od mene se oekivalo da uzvratim i, da prostite, u
kandama poude odgovaram kako se od mene trailo. Pocepaj je, rekao
sam. Pocepaj glupau, kuku glupu. A Uma; Kako? Dragi, dragi moj, kako?
Jebi je. Jebi je uzdu i popreko, a i s boka. O moe, jedini moj eeru, samo
ako hoe, ako samo kae da hoe. O boe da. Hou. Da. O boe.
Tako sam u trenutku svog najveeg zanosa prolio seme propasti: propasti
line i majine, i propasti nae velike kue.
Svi smo mi, s jednim izuzetkom, u to doba bili zaljubljeni u Umu, pa je ak i
Aurora, s kojom to nije bio sluaj, popustila; jer Umino prisustvo ponovo je
dovelo kui i moje sestre, a uz to, mogla je da opazi i radost na mom licu.
Bez obzira na to koliko je retko bila majka, majka je ostala, pa joj se samim
tim i srce smekalo. Aurora je, pritom, ozbiljno shvatala svoj poziv, a poto

je Keku Modi posetio Barodu i vratio se usta punih hvale za radove mlade
ene, velika Aurora se jo vie raskravila. Uma je bila pozvana kao poasni
gost na jedan od majinih, sada ve proreenih, soarea u Elefanti. Geniju
se, obznanila je ona, za sve mora progledati kroz prste. Uma je delovala
umilno polaskana i skruena. A drugorazrednim bezveznjacima, dodala je
Aurora, nita ne treba dati, nijednu paru, nijednu kauri koljku, ni zeru,
nita. Ohej, Vasko, ta ti veli na to? Vasko Miranda, koji je zagazio u
pedesete, nije vie provodio mnogo vremena u Bombaju; a kad bi se i
pojavio, Aurora nije rasipala vreme na sitniarenje, nego bi se okomila na
njegovu aerodromsku umetnost s koliinom ui koja je bila neuobiajena
ak i za nju, najgrozomorniju rospiju meu enama. Aurorina dela nikada
nisu putovala. Nekoliko znaajnih evropskih galerija Stedelajk, Tejt
otkupilo joj je radove, ali je Amerika ostala neprobojna, s izuzetkom
porodice Gobler iz Fort Loderdejla na Floridi, bez ijeg bi kolekcionarskog
ara mnogi indijski umetnici ostali bez prebijene pare; dakle, mogue je da
je zavist nabrusila majin jezik. Boga ti, Vasko, kako oni tvoji specijalni
komadi iz tranzitnih ekaonica, a?, zanimala se ona. Jesi li zapazio da
putnici na pokretnim trakama nikad i ne zastanu da bace pogled na tvoje
rukotvorine? A tek det-leg! Da li im pospeuje kritiarske sposobnosti?
Pred ovim nasrtajima, Vasko se kiselo smekao i obarao glavu. Nagomilao je
ogromno devizno bogatstvo, a nedavno je napustio svoje kue sa ateljeima u
Lisabonu i Njujorku da bi podigao suludu skalameriju navrh brda u
Andaluziji, na koju je, ukalo se, potroio vie nego to je itava zajednica
indijskih umetnika u stanju da zaradi za itav ivot. Ova pria, koju on sam
niim nije opovrgavao, samo je jo vie doprinela njegovoj omraenosti u
Bombaju i otrini Aurorinih napada.
U struku se rairio kao balon, brkovi su mu bili dvostruki dalijevski
usklinici, a masna kosa, razdeljena tik iznad levog uha i zaglaena preko
ele, presijavala se od briljantina. Nije ni udo to si jo momak, peckala
ga je Aurora. Na rezervnu gumu dame jo i zamire, ali ti si, deko moj,
otkupio celu fabriku radijalki. Jednom su se, eto, Aurorine poruke
usaglasile sa javnim mnjenjem. Vreme, koje je bilo blagonaklono prema
Vaskovom bankovnom saldu, nije tedelo njegovu reputaciju u Indiji, kao ni
njegovo telo. Uprkos nebrojenim narudbinama koje je dobijao, trina
vrednost njegovih dela trenutno se nalazila u slobodnom padu, bila su
odbaena kao laka i samo naoko zavodljiva, i premda mu je nacionalna
zbirka otkupila nekoliko radova jo na poetku njegove stvaralake karijere,

nije to inila ve godinama. A i nijedno od otkupljenih dela trenutno nije

bilo izloeno. Meu otrijim kritiarima i mlaom generacijom umetnika, V.
Miranda je vaio za precvetalu cveku. Dok se zvezda Ume Sarasvati
uspinjala, Vaskova se obruavala; ali kad se Aurora brecala na njega,
zadravao je odgovore za sebe.
Pikasovsko-brakovska saradnja izmeu Vaska i Aurore nikada se nije
ostvarila; uvidevi osrednjost njegovog dara, otila je svojim putem,
dopustivi mu da zadri atelje u Elefanti samo u ime starih dobrih vremena,
a moda i zato to je uivala da joj se nae pri ruci, kako bi mogla. da se
sprda s njim. Abraham, koji je oduvek prezirao Vaska, pokazivao je Aurori
iseke iz strane tampe koji su potvrivali da je V. Miranda, i to ne jednomdvaput, bio optuivan zbog nasilnikog ponaanja, te da je za dlaku izbegao
proterivanje iz Sjedinjenih Drava i Portugalije; da je bio prinuen da se
podvrgne opsenom leenju u duevnim bolnicama, centrima za
odvikavanje od alkohola i klinikama za oporavak narkomana irom Evrope i
Severne Amerike. Otarasi se tog teatralnog starog folera, preklinjao je on.
to se mene tie, seao sam se onih brojnih Vaskovih nenosti dok sam
bio mali i preplaen, i zbog toga sam ga i dalje voleo, ali sam uviao da su
njegovi demoni odneli pobedu u boju protiv njegove svetlije strane. Onaj
Vasko koji nas je posetio na Umino vee, onaj podbuli lakrdija iz komine
opere, zaista je predstavljao tuan prizor.
Pred kraj noi, kad mu je alkohol oslabio konice, prasnuo je. Da se
nosite bestraga, svi vi!, dreknuo je. Jo malo pa odoh u moj Benenheli, i
ako imam i trunke mozga, neu se nikad vie vraati. A onda je iz njega
provalila pesma bez melodije. Zdravo ostaj, fontano Flora, poeo je.
Zbogom, Hutatma suku. Zastao je, zatreptao i zatresao glavom. Ne. Ne
valja. Zdravo ostaj, Marinski pute, zbogom, Netadija Subasa andre Bosa
puti! (Posle mnogo godina, kad i ja budem osvanuo u paniji, prisetiu se
Vaskove nedovrene pesmice, pa u je ak tiho za sebe pevati u sopstvenoj
obradi.)
Uma Sarasvati prila je ovoj runoj, bolom obuzetoj figuri, poloila mu
ruke na ramena i poljubila ga u usta.
To je izazvalo neoekivan uinak. Umesto da bude zahvalan a bilo je
mnogih u tom salonu, ukljuujui i mene, koji bi presreni primili takav
poljubac Vasko je planuo na Umu: Judo!, rekao joj je. Znam te ja!
Poklonica Gospoda Naeg Jude Hrista Izdajice! Znam te, frajlice! Video sam
te ja u toj crkvi! Uma je pocrvenela do uiju i ustuknula. Skoio sam da je

zatitim. Pravi budalu od sebe, rekao sam Vasku, koji je kooperno

koraknuo unazad, parajui nosom oblake; da bi se, samo tren kasnije, buno
sruio u bazen.
Dakle, to je bilo to, mirno je rekla Aurora. Hajde da igramo tri lika,
sedam greha.
To je bila njena omiljena salonska igra. Bacanjem novia nasumice bi se
odredio pol i starost tri zamiljena lika, a iz eira bismo izvlaili ceduljice sa
smrtnim grehom koji je svaki od njih skrivio. Od okupljenog drutva potom
se trailo da smisli priu u kojoj e se pojaviti sve troje grenika. Ovoga puta
tri lika su bili Starija ena, Mlaa ena i Mladi; a gresi koji su im pripisani
bili su gnev, gordost i razvrat. im su izabrali aktere, Aurora, britka kao i
obino, a moda i pogoena Vaskovim poslednjim malim uraganom vie
nego to se dalo videti, povikala je: Imam ja jednu priu!
Uma je prva zapljeskala, puna oboavanja. Da ujemo!
Evo ovako, poela je Aurora, gledajui pravo u svoju mladu poasnu
gou. Gnevna stara kraljica otkriva da je razvratnog glupana od njenog
sina zavela njena mlada i gorda smrtna suparnica.
Sjajna pria, odgovorila je Uma, sva ozarena. Ohoho! Puna koska
mesa. To se trai.
Sad je na tebe red, ree Aurora, smeei se od uva do uva ba kao i
Uma. ta onda biva? ta e uraditi gnevna stara kraljica? Hoe li proterati
ljubavnike za sva vremena hoe li ih prosto skloniti sebi sa oiju?
Uma se zamislila. Ne, to nije dovoljno dobro, rekla je. Mislim da treba
pribei nekom trajnijem reenju. Jer, ako jednu takvu protivnicu tj. ovu
gordu mladu pretendentkinju ne dokraji, mislim potpuno dokusuri, ta e
sigurno krenuti da smodi gnevnu staru kraljicu. Pa da! Ona eli razvratnog
mladog princa samo za sebe, a i kraljevstvo; i bie previe ponosna da bi
delila presto s njegovom mamom.
ta onda predlae?, upitala je Aurora, ledeno ljubazna u odjednom
utihlom salonu.
Ubistvo, odvratila je Uma, sleui ramenima. To je oigledno pria s
ubistvom. Obrni-okreni, neko mora da strada. Bela kraljica jede crnog
peaka, ili e crni peak, stigavi do kraljiinog mesta, postati crna kraljica i
tada pojesti belu kraljicu. Ja barem ne vidim neki drugaiji kraj. Aurora je
izgledala zadivljena. Uma, keri, pa ti si puna tajni. Zato mi nisi rekla da si
ve igrala ovu igru?

Puna si tajni... Moja majka nije mogla da se oslobodi slutnje da Uma neto
krije. Stvorila se niotkuda i uunjava nam se u kuu kao neki guter,
brinula je Aurora neprestano kao to, mora se rei, u staro vreme nikada
nije brinula o jednako spornoj prolosti Vaska Mirande. Ali ko su njeni?
Gde su joj prijatelji? ime se u ivotu bavila do sada? Preneo sam ove
sumnje Umi dok su senke ventilatora s tavanice u sobi eleznikog
konaita mazile njeno golo telo, a lahor koji se podizao brisao ga i suio.
Tvoja porodica nema prava da potee priu o tajnama, odgovorila je.
Izvini, molim te. Mrsko mi je da priam gadosti o tvojim najbliima, ali
nisam ja ta ija je jedna luda sestra ve mrtva, dok se drugoj u manastiru
priviaju pacovi koji govore, a trea pokuava da svojim prijateljicama
razvee ukur na pidami. I molim lepo: iji je to otac dovde u prljavim
poslovima i maloletnim fuficama? I ija majka oprosti mi, ljubavi, ali
mora to znati trenutno ima ne jednog, ne dva, ve tri valera?
Seo sam u krevetu. Ko ti je to napriao?, zavapio sam. Ko te je napojio
tim zmijskim otrovom da bi ga sad meni izbljuvala?
Ceo grad bruji, rekla je Uma, grlei me. Siroti mali. Ti misli da je ona
nekakva boginja, ta li. Ali to zna ceo svet. Broj jedan, onaj parsijski
nedotupavko Keku Modi; broj dva, debeli prevarant Vasko Gama; a najgori
je broj tri: ono emoovsko kopile Menduk. Da, Raman Filding! Taj dramoser!
ao mi je, ali dama nema kriterijume. Ljudi ak ukaju da je zavela i
roenog sina da! moje jadno nevinace, ne zna ti ta je rulja! ali im ja
odvraam da postoje granice, da nije tako, da to mogu lino da posvedoim.
Eto, vidi, tvoj dobar glas sada je u mojim rukama.
Tom prilikom smo se prvi put zaista posvaali, ali ak i dok sam branio
Auroru, u srcu sam oseao istinitost Uminih optubi. Kekuova psea
odanost bila je nagraena, a Aurorina beskrajna trpeljivost, uz istovremeno
zlostavljanje Vaska, konano su dobili svoje objanjenje, posmatrani u
kontekstu upetljanosti, ma koliko pripadala prolosti. A poto ona i
Abraham vie ne dele postelju, gde je Aurora mogla da potrai utehu?
Njena genijalnost i veliina su je izoptili; jake ene plae i teraju od sebe
mukarce, a u Bombaju je bilo malo mukaraca koji bi se usudili da joj se
udvaraju. To je objanjavalo Menduka. Sirov, fiziki jak, nemilosrdan,
pripadao je malobrojnim mukarcima u gradu za koje Aurora nije bila strah
i trepet. Njihov kontakt povodom Celivanja Abasa Ali-bega sigurno ga je
uzbudio; primio je od nje mito i verovatno poeleo tako sam bar nagaao
da je zauzvrat podjarmi. I u mislima sam je video u isti mah razjarenu i

ushienu ovom istinski monom spodobom iz kaljuge, ovim divljakom, tom

kloakom na dve noge. Ako je njen mu vie voleo devojke iz kaveza na
Foklandskom putu nego nju, onda e se ona, Aurora Veliantvena, osvetiti
podavi svoje telo Fildingovim apama i nasrtajima; da, mogu sasvim lepo
da zamislim kako bi je to nadrailo, kako bi moglo da razbukti njenu strast.
Moda je Uma imala pravo; moda moja majka jeste bila Mendukova drolja.
Nije ni udo to je postala tako paranoina, to je strepela da je neko prati;
kakav zamren tajni ivot i koliki gubitak ako bi izaao na videlo! Keku,
zaljubljenik u umetnost, sve vie prozapadno orijentisan V. Miranda i
ovinistiki abac; dodajte tome nevidljivi svet novca i crne berze Abrahama
Zogoibija i dobiete upotpunjenu sliku svega onoga to je moja majka
istinski volela, take njenog unutranjeg kompasa, pokazane njenim
izborom mukaraca. Posmatrano kroz ovu prizmu, njen opus je izgledao kao
neka vrsta bekstva od surove stvarnosti svog karaktera; kao neki otmeni
plat prebaen preko pogani blatne kaljuge njene due.
Onako smeten, u isti mah sam osetio kako me oblivaju suze i nadolazi
erekcija. Uma me je polegla nazad na krevet i opkoraila me, utirui moje
suze poljupcima. Zna li to jo neko osim mene?, pitao sam je. Mina?
Mini? Ko?
Prestani vie da misli na svoje sestre, rekla je ona, njiui se lagano,
umirujui. Ti, jadniak, voli svakoga, ti bi samo ljubavi. Kad bi samo i
njima bilo do tebe koliko je tebi do njih. Trebalo bi samo da uje ta su mi
napriale o tebi. Neuveno! Ne zna kako sam morala da se svaam s njima
zbog tebe.
Prekinuo sam je. O emu ti to? ta mi to govori?
Jadniak moj mali, rekla je, privijajui se uz mene kao pijavica. Kako
sam je samo oboavao; kako sam bio zahvalan to u ovom prevrtljivom
svetu imam njenu zrelost, njenu vedrinu, njenu ovozemaljsku mudrost,
njenu snagu, njenu ljubav.
Siroti zlosreni Mavru. Odsad u ti ja biti porodica.

15
Slike su postojano gubile boju, sve dok Aurora nije poela da radi samo u crnoj,
beloj i povremenim prelivima sive. Mavar je sada postao apstraktna figura,
isprepletena ara crnih i belih rombova koji su ga prekrivali od glave do pete.
Majka, Aja, bila je crna, a devojka, Himena, bletavobela. Mnoge od tih slika
predstavljale su ljubavne prizore. Mavar i njegova dama vodili su ljubav na raznim
mestima. Izlazili su iz svoje palate da bi krstarili ulicama grada. Tragali su za
jeftinim svratitima i leali goli u sobama sa zatvorenim aluzinama iznad vozova
koji su dolazili i odlazili. Majka Aja uvek je bila prisutna negde na tim slikama,
iza zavese, nagnuta nad kljuaonicu, u letu ka prozorima njihovih ljubavnikih
gnezda. Crno-beli Mavar bio je okrenut licem svojoj beloj ljubavi, a leima crnoj
majci; ali su obe bile deo njega. I sada su se, na dalekim horizontima ovih slika,
gomilale vojske. Konji su topotali, koplja blistala. Kako su godine odmicale, vojske
su se primicale.
Ali Alhambra je nepobediva, rekao je Mavar svojoj voljenoj. Nae uporite
kao i naa ljubav nee nikada pasti.
On je bio crn i beo. Bio je ivi dokaz daje mogue jedinstvo suprotnosti. Ali Crna
Aja vukla ga je na jednu stranu, a Bela Himena na drugu. Poele su da ga kidaju
nadvoje. Crni rombovi, beli rombovi padali su iz duboke brazgotine, poput suza.
On se otrgao od majke i priljubio uz Himenu. A kad su vojske stigle podno brda,
kad se velika bela sila okupila na plai aupati, neka figura u crnom platu s
kapuljaom iskrala se iz tvrave, pa niz brdo. Njena izdajnika ruka drala je klju
kapije. Jednonogi straar opazio ju je i pozdravio. Bio je to plat njegove
gospodarice. Ali u podnoju brda izdajnica je zbacila plat. Stajala je u bletavoj
belini s kljuem Boabdilove tvrave u svojoj nevernikoj ruci.
Predala ga je opsadnoj vojsci i njena belina se utopila u njihovu.
Palata je pala. Pogled na nju je iileo: u belinu.
U svojoj pedeset petoj godini, Aurora je dozvolila Kekuu Modiju da prikae
njen opus u okviru velike retrospektive u Muzeju princa od Velsa prvi put
je ova ustanova ukazala takvu ast nekom ivom umetniku. ad, porcelan,
skulpture, minijature i drevne tkanine uklonile su se s potovanjem pred
Aurorinim slikama koje su zauzele njihova mesta. Bio je to veliki dogaaj u

ivotu grada. Transparenti s najavom izlobe bili su okaeni na sve strane.

(Apolo Bander, nasip Kolaba, fontana Flora, ergejt, Nariman Point,
Civilne linije, Malabarsko brdo, Kempov kraj, Vordenovput, Mahalakmi,
Hornbijevbedem, Duhu, Sahar, Santa Kruz. O, blagoslovena mantro mog
izgubljenog grada! Ova mesta su mi izmakla zauvek; od njih mi je ostalo jo
samo seanje. Oprostite mi, molim vas, to podleem iskuenju da ih
doaram, snagom imenovanja, svojim odsutnim oima. Takerova knjiara,
poslastiarnica Bombeli, bioskop Eros, Pederov put. Om mani padm hum...)
Za ovu priliku naroito nainjen simbol A. Z. bio je neizbean; nalazio se na
svuda prisutnim plakatima, koji su slati i avionskom potom, i u svim
novinama i asopisima. Otvaranje, koje nije propustila nijedna istaknuta
linost u gradu, jer bi izostanak s takvog dogaaja znaio drutvenu smrt,
vie je liilo na krunisanje nego na umetniku izlobu. Auroru su kitili
vencima, kovali je u zvezde i zasipali je cvetnim laticama, laskanjem i
darovima. Grad joj se duboko poklonio i poljubio joj stopala.
Pojavio se ak i Raman Filding, moni emoovac, pojavio se mirkajui
svojim abljim oima i odrao govor pun potovanja. Neka svako danas
vidi ta sve inimo za manjine, razgalamio se. Da li se ovakva ast ukazuje
nekom Indusu? Radi li se o nekom od naih velikih induskih umetnika? Nije
bitno. U Indiji svaka zajednica mora imati svoje mesto, svoje razonode
umetnost i tome slino sve. Hriani, Parsi, daini, siki, budisti, Jevreji,
moguli. Mi to prihvatamo. I to je deo ideologije Ram Radje, pravilo boga
Rame. Samo onda kad druge zajednice silom zaposednu naa induska
mesta, kad manjina pokua da zapoveda veini, tek tada kaemo da mali
moraju da se potine i kleknu pred velikima. To vai i u sluaju umetnosti. I
ja sam lino na poetku bio umetnik. Zato i istiem, uz odreeni autoritet,
da umetnost mora da slui i nacionalnom interesu. Madam Aurora, estitam
vam na vaoj povlaenoj izlobi. A to ta e opstati od umetnosti, istanane
elitno-intelektualistike ili narodnopopularne, plemenite ili izopaene,
nametljive ili smerne, duhovno uzviene ili kloarske, spiritualne ili
pornografske, sloiete se, siguran sam i tu se nasmejao da bi naglasio
alu pokazae samo Vreme.
Sledeeg jutra Indijsko vreme (bombajsko izdanje), zajedno sa svim
ostalim novinama u gradu, donelo je zapaene reportae s gala otvaranja i
opirne i iscrpne prikaze njenog opusa. U tim prikazima duga i istaknuta
karijera Aurore da Game Zogoibi dovedena je bezmalo na sam rub
potpunog unitenja. Poto je tokom godina uveliko iskusila vrhunske

pohvale, ali i estetske, politike i moralne napade, uz optube koje se

proteu od nadmenosti, neskromnosti i bestidnosti do odsustva
autentinosti, pa ak i povodom platna nadahnutog Mantovom priom
Uz gur-gur rukavac zaliva dhayana the mung the dal od laltaina, prikrivenih
propakistanskih simpatija, moja majka bila je iskusni stari debelokoac; nita
je, meutim, nije pripremilo za nagovetaj da je, prosto-naprosto, otila u
drugi plan. A opet, u jednom od onih haotinih ali i radikalnih zaokreta
kojima neko drutvo u previranju jednostavno obelodanjuje svoje nove
stavove, tigrovi kritiarskog bratstva, blistavo pomamljeni i zastraujue
usklaeni, ostrvili su se na Auroru Zogoibi da bi je rastrgli kao umetnicu
viih slojeva, u raskoraku s duhom epohe, ak i pogubnu po njega. Tog
istog dana, na svim naslovnim stranama glavna pria izvetavala je o
rasputanju Parlamenta nakon raspada antiindirovske koalicione vlade
obrazovane posle ukidanja vanrednog stanja, a nekoliko uvodnika posluilo
se kontrastnim poreenjem srenih okolnosti za ove dve stare suparnice.
Aurora tone u pomrinu, pisalo je na prvoj strani Vremena, dok Indiri svie
nova zora.
Na drugom mestu u gradu, u galeriji Gandisa emulda, radovi mlade
vajarke Ume Sarasvati doivljavali su svoju bombajsku premijeru. Sredinje
delo na izlobi bila je grupa od sedam grubo zaobljenih, oko metar visokih
kamenih figura, s malom upljinom izdubljenom na vrhu, a svaka je bila
ispunjena prahom jarkih boja skerletnim, ultramarinskim, afranutim,
smaragdnim, purpurnim, narandastim, zlatnim. Ovaj rad, naslovljen
Promene/Zamerke sutini majinstva u postsekularistikoj epohi, bio je
glavni dogaaj na izlobi Dokumenti u Nemakoj prethodne godine, i tek
sada je vraen nakon izlaganja u Milanu, Parizu, Londonu i Njujorku. Ovde,
kod kue, kritiari koji su iskasapili Auroru Zogoibi klicali su Umi kao novoj
zvezdi indijske umetnosti mladoj, lepoj i nadahnutoj snanom pobonom
verom.
To su bila senzacionalni dogaaji; moj ok povodom ove dve izlobe bio
je, ipak, linije prirode. Kad sam se najzad naao pred izloenim Uminim
radovima budui da mi je do tog trenutka uporno zabranjivala da je
posetim u ateljeu u Barodi prvi put su mi nagovestili da je u bilo kom
smislu pobona. To to je sad poela da daje intervjue u kojima se
izjanjavala kao sledbenica Rame, u najmanju ruku me je zbunjivalo.
Danima posle otvaranja izlobe izjavljivala je da je zauzeta, ali je
naposletku pristala da se sastane sa mnom u sobi Konaita iznad

Viktorijinog terminusa, pa sam je upitao zato je od mene skrivala tako

bitnu stranu svog bia.
Za Menduka si ak rekla da je kopile, podsetio sam je. A sad po
novinama iz tebe na sve strane kulja ovako neto, to e biti muzika za
njegove ui.
Nisam ti ispriala ranije zato to je religija neto sasvim lino, odvratila
je. A kao to zna, ja sam moda i malo previe lina osoba. Jeste, mislim da
je Filding baraba, mufljuz i zmija, jer pokuava da moju ljubav prema Rami
iskoristi kao oruje kojim e udariti na mogulovce, to jest, na koga drugog
nego na muslimane. Ali dragi moj deko uporno je koristila te
snishodljive epitete iako sam 1979. hodio zemljom ve trideset dve godine,
dok mi je telo navrilo ezdeset etvrtu mora shvatiti da, ba kao to ti
potie iz malobrojne manjine, tako sam i ja deo gigantske induske nacije, a
kao umetnica moram da raunam s tim. I ja moram da se suoim sa svojim
korenima, da se lino saobrazim s venim istinama. I to se tebe, brajko moj,
nimalo ne tie. Sem toga, ako sam ve takav fanatik, gospoiu, ta onda
traim s tobom? to je bio sasvim razuman argument.
Aurora, u svojoj dubokoj osami u Elefanti, bila je drugaijeg miljenja.
Izvini, ali ta tvoja devojka je najambicioznija osoba koju sam ikada srela,
rekla mi je. Bez izuzetka. Ona se okree kako vetar duva, pa svoje javne
stavove tera u tom pravcu. ekaj samo; oas posla nai e se za emoovskim
govornicama i kretae od mrnje. A onda joj se lice smrailo. Ti misli da
ja ne znam koliko se trudila da mi upropasti izlobu?, rekla je blagim
glasom. Misli da nisam ula u trag njenim vezama s ljudima koji su
napisali sve one uvrede?
Tu mi je prevrilo; ovo je ve bilo nedolino. U svom ispranjenom ateljeu
poto su svi Mavri bili preneti u Muzej princa od Velsa Aurora me je
gledala u lice upalim oima, preko jednog nedirnutog platna, s etkicama
koje su joj ispadale iz podignute kose, poput strela koje promauju metu.
Stajao sam u dovratku, puei se od besa. Doao sam ve spreman za svau
jer me je i njena izloba totalno okirala: pre otvaranja mi nije pokazala ona
crno-bela platna, na kojima su njen Mavar u rombovima i njegova
snenobela Himena vodili ljubav naoigled crne majke koja ih netremice
motri. Kad je Aurora potkaila Umu vrlo zanimljivo, besneo sam u sebi,
budui da jed kulja iz usta Mendukove tajne nalonice u meni se
pokrenula prava lavina. Jako mi je ao to ti je izloba abrirala!, dreknuo
sam. Ali ak da je Uma i htela da ti namesti te lanke, majice draga, kako

bi joj tako neto polo za rukom? Zar ne shvata koliko joj je neprijatno to je
uzdiu na tvoj raun? Jadnoj devojci je to takav blam da se ak ne usuuje ni
da navrati! Od samog poetka te je oboavala, a ti je samo zasipa ubretom.
Tvoja manija gonjenja otrgla se kontroli! A to se tie ulaenja u tragove, ta
misli, kako sam se ja oseao kad sam video one slike na kojima nam ti gviri
i kilji u sobu? Koliko me dugo ve uhodi?
Priuvaj se te ene, rekla je tiho Aurora. Ona je luda, a uz to i lae.
Ona je guter, krvopija koja je eljna tvoje krvi, a ne tebe. Isisae te kao
mango, a onda e baciti koicu.
To me je uasnulo. Ti si bolesna, razdrao sam se na nju. Bolesna,
bolesna u glavu!
Ne ja, sine moj, uzvratila je jo blaim glasom. Istina, u pitanju je
bolesnica bolesna ili luda. Zla ili naopaka, ili oboje. Ne mogu da se
odluim. to se tie njukanja, priznajem krivicu. Pre izvesnog vremena
uposlila sam Doma Minta da sazna pravu istinu o tvojoj tajanstvenoj
prijateljici. Mogu li da ti saoptim ta je izbunario?
Doma Minta? To ime me je izbacilo iz koloseka. Mogla je isto tako da
mi kae i: Herkul Poaro, Megre ili Sem Spejd. Mogla je da kae i inspektor
Gote, ili inspektor Dar. Svi su uli za to ime, svi su gledali Mintove
misterije, petparake hronike u stilu onih sa kioska na eleznikoj stanici,
koje prate karijeru velikog bombajskog privatnog njukala. O njemu je
pedesetih godina snimljena serija filmova, a poslednji je pratio njegovo
uee u uvenom sluaju ubistva (jer jeste, nekad je postojao i pravi Minto,
koji je izistinski bio privatni detektiv), u kojem je nadobudni junak iz
Indijske mornarice, komandir Sabarmati, pucao na svoju enu i njenog
ljubavnika, pri emu je ubio oveka i ozbiljno povredio enu. Minto je lino
ukebao verolomni par u njihovom ljubavnom gnezdu i dao adresu
razjarenom zapovedniku. Do sri potresen incidentom s pucnjavom, kao i
negativnim prikazivanjem njegovog lika u filmu ija se radnja zasnivala na
tom sluaju, starac se poto je ve tada bio mator i kljakav povukao iz
posla, a na scenu su stupili pojedinci bujne mate, stvorivi herojskog
supertragaa u jeftinim depnim izdanjima i serijama na radiju (a u
poslednje vreme su stare B-produkcije iz pedesetih doivele i filmsku
obradu, i to u visokobudetnim projektima sa superzvezdama),
transformiui ga iz prevaziene prolosti u mit. ta je taj tip iz masala
beletristike traio u mojoj ivotnoj prii?
Da, onaj pravi, rekla je Aurora, nimalo neljubazno. Sada ima preko

osamdeset godina. Keku ga je pronaao. O, Keku! Jo jedan od tvojih

momaka za zabavu. O, dragi Keku ga je pronaao, a on je naprosto tako
drag, mili dedica, da sam ga odmah uposlila.
Bio je u Kanadi, nastavila je Aurora. U penziji, iveo s unucima,
dosaivao se i zagoravao mladima ivot do bezumlja. A onda se ispostavilo
da je komandir Sabarmati izaao iz zatvora i da se pomirio sa svojom
enom. ta ti je ivot! I ba tu, u Torontu, iveli su sreno i dugoveno. Posle
toga, kako kae Keku, Mintu je pao kamen sa srca, vratio se u Bombaj, i
uprkos poodmaklim godinama, ni pet ni est, ponovo se vratio u posao.
Keku ga oboava, a i ja. Dom Minto! U ono vreme, zna, stvarno je bio
najbolji.
Divota jedna!, rekao sam to sam zajedljivije mogao. Ali srce, moram da
priznam, moje petparako srce tuklo je kao sumanuto. I ta taj bolivudski
erlok Holms ima da kae o eni koju volim?
Na primer, da je udata, rekla je Aurora bez uvijanja. A trenutno se
povlai naokolo ne s jednim, ne s dva, ve sa tri ljubavnika. Hoe slike? S
glupim muem tvoje jadne sestre Ine, Dimijem ukom; s tvojim glupim
ocem; i s tobom, mojim glupim paunom. Dobro sluaj, jer u ovo ispriati
samo jednom, odgovorila je Uma na moje uporno raspitivanje povodom
njenog porekla. Poticala je iz ugledne ali nipoto i imune bramanske
porodice iz Gudarata, ali je rano ostala siroe. Njena majka, koja je patila
od depresije, obesila se kad je Umi bilo dvanaest godina, a otac, uitelj,
poludeo je posle ove tragedije i spalio se. Umu je bede spasao jedan ljubazni
strika koji joj, u stvari, nije bio pravi stric ve uitelj, kolega njenog oca iz
kole koji joj je plaao kolovanje u naknadu za seksualne usluge (dakle,
zapravo nimalo ljubazan). Od dvanaeste godine, rekla je ona, pa sve
doskora. Da sam se povela za srcem, oi bih mu iskopala. Umesto toga sam
zamolila boga da ga prokune i jednostavno mu okrenula lea. Moda sad
razume zato nerado priam o svojoj prolosti. Da mi vie nikada nisi to
pomenuo.
Verzija Doma Minta, kako mi je prenela moja majka, bitno se razlikovala.
Uma po njemu nije bila iz Gudarata ve iz Maharatre druge polovine
razdvojene linosti nekadanje drave Bombaj a odrasla je u Puniji, gde je
njen otac bio na visokom poloaju u policiji. Jo kao sasvim mala pokazala je
udesan umetniki dar i uz podsticaj roditelja, bez ije pomoi verovatno ne
bi zadovoljila merila koja se trae za dobijanje stipendije na Univerzitetu M.
S., gde su je bez izuzetka hvalili kao devojku koja izuzetno mnogo obeava.

Ubrzo je, meutim, poela da pokazuje znake ozbiljne duevne

neuravnoteenosti. Sad, kad se proslavila, ljudi su se ustezali ili bojali da
govore protiv nje, ali je Dom Minto nakon paljive istrage ustanovio da je u
tri navrata prihvatila da uzima jake lekove, kako bi obuzdala svoje uestale
duevne poremeaje, ali je sva tri puta prekinula terapiju odmah na
poetku. Njena sposobnost da se pretvara u sutinski razliite osobe u
prisustvu razliitih ljudi da postane ono to bi, po njenoj slobodnoj
proceni, najvie oaralo datog mukarca ili enu (ali obino mukarca) bila
je izuzetna, ali radilo se o glumakom talentu koji ju je doterao do take
ludila, pa i preko toga. Osim toga, izmiljala je duge, do u tanine razraene
i neverovatno upeatljive prie o svom ivotu, pa bi ih se zagrieno drala,
ak i kada bi je suoili s protivrenostima u tim naklapanjima, ili sa istinom.
Bie da vie nije imala jasnu predstavu nekog autentinog identiteta,
nezavisnog od ovih izigravanja, a ta egzistencijalna konfuzija poela je da se
iri van granica njenog bia i da, kao kakva bolest, zahvata sve one s kojima
je dolazila u dodir. U Barodi je postala poznata po zlobnim i prevrtljivim
laima koje je irila, na primer, o nekim fakultetskim profesorima, s kojima
je umislila da ima bezumno pomamne ljubavne veze, da bi na kraju
njihovim enama slala pisma navodei eksplicitne detalje o seksualnim
odnosima to je, ne jednom, dovelo do branih kriza i razvoda. Nije ti
doputala da je poseti na koledu, rekla je moja majka, jer je tamo svi
odreda mrze.
Njeni roditelji su na vest o duevnoj bolesti svoje keri slegli ramenima i
prepustili je njenoj sudbini, to u slinim sluajevima, znao sam dobro, nije
nikakva retkost. Nisu se ni obesili, a ni samospalili ove presne lai ponikle
su iz (prilino opravdanog) besa njihove prezrene i odbaene keri. to se
pak tie pohotnog strikana: po Aurori i Mintu, nakon to ju je porodica
napustila (ali ne u dvanaestoj godini, kao to je tvrdila!), Uma se hitro
prilepila za jednog oevog starog poznanika iz Barode, Surea Sarasvatija,
postarijeg zamenika policijskog komesara u penziji, ucveljenog i vremenog
udovca kojeg je mlada lepotica kao od ale zavela i navela na ishitreni brak
u trenutku kada joj je, kao razbatinjenoj devojci, bilo oajniki potrebno
potovanje koje donosi brano stanje. Ubrzo nakon venanja, stari je ostao
bespomoan poto ga je udarila kap (A ta je dovelo do toga?, pitala me je
Aurora. Moram li da ti sriem slovo po slovo? Ili moda da ti nacrtam?), i
sada je iveo stranim poluivotom, nem i nepokretan, a negovao ga je samo
jedan brini komija. Njegova mlada ena je odmaglila, odnosei sav

imetak, i nikada ga vie nije udostojila ni pogleda. A sada se, u Bombaju,

dobro razmahala. Snaga njene privlanosti i ubedljivost njenih nastupa
dostigli su vrhunac. Mora da razvrgne njene vradbine i ini, rekla mi je
majka. Ili si gotov. Ona je kao neka rakasa iz Ramajane, i ima da ti zapri
orbu da e sve da se pui.
Minto je zaista bio temeljit. Aurora mi je pokazala dokumentaciju
krtenicu i venanicu, poverljive medicinske nalaze do kojih je doao
podmazivanjem tamo gde je podmazivanje ve uobiajeno, i tako redom
nije bilo mesta sumnji da je njegov izvetaj precizan u svim kljunim
pojedinostima. Ali moje srce je i dalje odbijalo da poveruje. Ti je ne
razume, prebacivao sam majci. Pa dobro, lagala je za roditelje. I ja bih
lagao da imam takve roditelje. A moda ni taj bivi aca Sarasvati nije ba
takav anelak kakvim ga vi prikazujete. Ali da je zla? Luda? Zloduh u
ljudskom obliju? Majice draga, mislim da su na scenu ovde stupili neki
lini faktori.
Tu no sam probdeo u svojoj sobi, nita nisam mogao da okusim. Bilo je
jasno da moram da prelomim. Ako izaberem Umu, morau da raskrstim s
majkom, verovatno zauvek. Ali ako prihvatim Aurorine dokaze a u osami
izmeu svoja etiri zida morao sam da priznam njihovu uverljivost onda
sam sebe osudio, po svoj prilici, na ivot bez saputnice. Koliko mi je jo
preostalo? Deset, petnaest, dvadeset godina? Jesam li u stanju da se suoim
sa Svojom mranom sudbinom sam, bez drage pokraj sebe? ta je vanije:
ljubav ili istina?
Ali ako je verovati Aurori i Mintu, ona me ne voli, ona je samo velika
glumica, grabljivica koja ivi od tuih strasti, varalica. Odjednom sam
shvatio da se mnogi sudovi koje sam nedavno doneo o svojoj porodici
zasnivaju na Uminim priama. Oseao sam kako mi se vrti u glavi. Tlo mi je
izmicalo ispod nogu. Da li je istina ono o Aurori i Keku, o Aurori i Vasku, o
Aurori i Ramanu Fildingu? Da li je istina da su me sestre ogovarale iza lea?
A ako nije, onda mora biti istina da je Uma moja najvoljenija! namerno
nastojala da ocrni moje najblie, ne bi li se ubacila izmeu mene i njih.
Odbaciti sopstvenu sliku o svetu i postati u potpunosti zavistan od tueg
vienja nije li to sasvim prikladan opis svakog procesa doslovnog silaska s
uma? A u tom sluaju da se posluim Aurorinim poreenjem ja sam bio
naopak. A slatka Uma: zla.
Suoen s mogunou da zlo postoji, da mi je isto zlo uetalo u ivot
ubedivi me da se radi o ljubavi, suoen s gubitkom svega to sam od ivota

eleo, izgubio sam svest. I usnio mrane, krvave snove.

Sutradan ujutro sedeo sam na terasi Elefante, zagledan netremice u blistavi
zaliv. Mina je dola da me vidi. Na Aurorin zahtev, i ona je pripomagala
Domu Mintu u istragama. Ispostavilo se da niko iz barodskog ogranka OSSZ
-a nikada nije ni uo ni video Umu Sarasvati, niti je znao za njeno uee u
bilo kakvim aktivistikim kampanjama. Eto, ak se i predstavila kao
lanjak, rekla mi je. Kad ti kaem, mali braco, ovog puta mama je
potrefila. Ali ta da radim kad je volim, rekao sam bespomono. I ne
mogu da prestanem. Prosto-naprosto ne mogu.
Mina je sela pored mene i uhvatila me za levu ruku. Progovorila je glasom
tako nenim, toliko nesvojstvenim Mini, da mi je privukla panju. I ja sam
je previe volela, rekla mi je. Ali onda je polo naopako. Nisam htela da ti
priam. Nije to do mene. A ti ionako ne bi sluao.
ta ne bih sluao?
Jednom je dola kod mene poto je bila s tobom, rekla je Mina, gledajui
u daljinu. Priala mi je kako vam je bilo. O tome ko si ti. Nita. Nema veze.
Rekla je da joj se nije dopalo. Rekla je jo tota, ali nek ide doavola. Nije
sad bitno. A onda mi je rekla neto o meni. To jest, da me ne eli. Poslala
sam je u majinu. Otada ne govorimo. ,
Ona je meni rekla da si ti, rekao sam sav natmuren. Mislim, da si ti
spopala nju.
I ti si joj poverovao!, prasnula je Mina, a onda me je ovla poljubila u
elo. Naravno da si joj poverovao. ta ti zna o meni? Koga ja volim, ta
meni treba? A i ti si bio lud od ljubavi. Siroti naivko. Ali sad bi ti bilo bolje
da se to pre urazumi.
Zar da je ostavim? Tek tako?
Mina je ustala, upalila cigaretu, zakaljala se: duboko, nezdravo, kao da se
gui. Vratio joj se onaj hrapavi frontovski glas, unakrsno-ispitivaki
antikorupcijski glas, njen megafonski instrument za borbu protiv ubijanja
novoroenih devojica, protiv satija, protiv silovanja. Bila je u pravu. Nisam
imao nikakvu predstavu kako joj je, kakve je odluke morala da donosi, u
ijim je narujima morala da se tei ili zato bi joj muki zagrljaji mogli biti
izvor straha, a ne zadovoljstva. Jeste mi sestra, pa ta? Nisam je ak zvao ni
pravim imenom. U emu je frka?, slegla je ramenima dok je odlazila,
zamahujui cigaretom na kojoj se nakupio pepeo. Mnogo je tee ostaviti
ovo. Veruj mi na re. utni tu kuku to pre moe i zahvali bogu to ne

pui.
Znala sam da e pokuati da nas rastave. Znala sam to od samog poetka.
Uma se uselila u stan na osamnaestom spratu s pogledom na Kafovo
etalite, u jednom oblakoderu odmah do hotela Prezident, nedaleko od
Modijeve galerije. Stajala je, teatralno skrhana bolom, na balkoniu spram
prikladnog operskog dekora s kokosovim palmama, koje se povijaju na
vetru, i naglom i obilnom kiom; a onda, zaista, nastupio je drhtaj ulno
punake donje usne, ukljuili su se suzni kanali. I da ti roena majka kae
to s tvojim ocem! e, izvini, ali zgadilo mi se! Pih! A tek Dimi
ukenaruke! Taj glupson od tamburaa kome fali ica! To zna savreno
dobro da je jo od prvog dana na hipodromu mislio da sam ja nekakav
avatar tvoje sestre. Sve od tada prati me kao pas sa isplaenim jezikom. I ja
bi trebalo da spavam s njim? Boe, s kim jo? Moda sa V. Mirandom?
Jednonogim uvarom na kapiji? Zar ja nemam ni trunke srama? A ono to
si priala o svojoj porodici? I strikana?
Otkud ti pravo da zna sve o meni? Previe si navaljivao pa nisam htela
da ti kaem. Toliko. To je sve.
Ali to nije istina, Uma. Tvoji roditelji su ivi, a dotini strikan ti je mu.
To je bila samo metafora. Pa da! Metafora mog bednog ivota, mog bola.
Da me voli, ti bi to razumeo. Da me voli, prestao bi da mae tom tvojom
jadnom pesnicom i metnuo bi je evo ovde, i zatarabio bi ta tvoja slatka usta i
metnuo ih evo ovde, i uradio bi ono to dolikuje ljubavnicima.
To nije bila metafora, Uma, rekao sam ja, uzmiui. To je bila la.
Strano je to za tebe tu nema razlike. Izaao sam natrake kroz ulazna
vrata i zatvorio ih, a oseao sam se kao da sam upravo skoio s njenog
balkona prema raupanim palmama. Tako mi je bilo: kao da sam pao. Kao
da sam izvrio samoubistvo. Kao da sam mrtav.
Ali i to je bila iluzija. Ono pravo odigrae se tek dve godine kasnije.
Istrajavao sam mesecima. Boravio sam kod kue, odlazio na posao, izuio
marketing i reklamiranje pudera Bebi softo, ak me je ponosni otac
postavio za efa marketinga. Probijao sam se kroz kalendar praznih dana. U
Elefanti je dolo do nekih promena. Posle debakla s retrospektivom, Aurora
se napokon nakanila da izbaci Vaska. To je obavila potpuno ledeno.
Pomenula je svoju sve izraeniju potrebu za samoom, a Vasko se uz hladan
naklon saglasio da isprazni svoj atelje. Ako je to bio kraj jedne veze,

pomislio sam, onda je uistinu dostojanstven i diskretan: iako sam se, moram
priznati, stresao od polarne hladnoe samog dogaaja. Vasko je doao da se
oprosti sa mnom, pa smo zajedno otili u stripovanu deju sobu, ve odavno
nenastanjenu, gde je sve i poelo. To je sve, narode, rekao je on. Vreme je
da V. Miranda krene na Zapad. Moram da sagradim jednu kulu u
oblacima. Potpuno se izgubio u poplavi sopstvenog mesa, izgledao je kao
gnusan odraz Ramana Fildinga u vaarskom ogledalu, a usta su mu se
iskrivila od bola. Uspevao je da obuzda glas, ali mi u njegovim oima nije
promakao odsev onoga to je zaista oseao.
Bila mi je prava opsesija, sigurno si ve shvatio, rekao je, milujui
zidove sa uzvicima (Bum! Tras! Mlat!) Kao to je bila, jeste i bie tvoja.
Moda e jednog dana poeleti da se suoi s tim. Tada doi kod mene.
Doi pre nego to mi igla stigne do srca. Ve godinama nisam razmiljao o
Vaskovoj zagubljenoj igli, o njegovoj ledenoj krhotini Snene kraljice; i
pomislio sam kako sada srce ovog izmenjenog i podbulog Vaska treba da
strahuje od mnogo obinijih opasnosti nego to su igle. Ubrzo je otiao iz
Indije u paniju, da se vie nikad ne vrati.
Aurora je otpustila i svog galeristu. Saoptila je Kekuu da ga smatra lino
odgovornim za fijasko prilikom predstavljanja izlobe u javnosti. Keku je
pak otiao buno: vraao se na kapiju svakodnevno tokom itavih mesec
dana, molei usrdno Lambadana za prijem (to je ovaj odbijao), aljui
cvee i poklone (koji su bili vraani), piui beskrajna pisma (koja su bacana
neproitana). Aurora mu je rekla, poto vie ne namerava da izlae svoje
radove, da vie nema potrebu ni za galerijom. Ali Keku je, onako patetian,
bio siguran da ga ona naputa kako bi prela kod njegovih najveih
suparnika u emuldu. Preklinjao je i kukao preko telefona (na koji Aurora
nije odgovarala kad bi on zvao), putem telegrama (koje bi spaljivala s
prezirom), ak i preko Doma Minta (koji je, kako se ispostavilo, bio
poluslepi stari gospodin s plavim naoarima i ogromnim konjskim zubima,
nalik na francuskog komiara Fernandela), kome je Aurora naloila da
prestane da joj donosi njegove poruke. Nisam mogao da se ne zapitam ta je
s Uminim optubama. Ako su se ovo dvoje navodnih ljubavnika raskantali,
ta je onda s Mendukom? Da li je otkaila i Fildinga, ili je on sada jedini
obitavao u njenom srcu?
Uma, Uma. Nedostajala mi je. Javljali su se simptomi kolebanja: nou sam
oseao kako se pod mojom sakatom rukom kree njeno fantomsko telo. Dok
sam tonuo u san (jad me nije spreavao da spavam kao top!), pred oima mi

se ukazivala scena iz jednog starog filma s Fernandelom, u kojem on, poto

nije znao kako se na engleskom kae ena, rukama doarava konture
enskih oblina.
Ja sam u snu bio onaj drugi. Aha, klimnuo sam ja. Boca koka-kole?
Uma je prolazila pored nas, njiui kukovima. Fernandel se pohotno
iscerio i upro palcem u pravcu njene pozadine koja je izmicala. Moja boca
od koke, rekao je, s razumljivim ponosom.
emerna svakodnevica. Aurora je slikala svakoga dana, ali ja vie nisam
imao pristup u njen atelje. Abraham je radio dokasno, a kad sam ga pitao
zato putaju da amim u svetu bebeih guza mene, sa mojom nestaicom
vremena! odgovorio mi je: Suvie je toga u tvom ivotu ilo prebrzo.
Prijae ti da malo uspori. U znak preutne solidarnosti, prestao je da igra
golf s Umom Sarasvati. Moda su i njemu nedostajala njene svestrane ari.
Tiina u raju: tiina i bol. Gospoa Gandi ponovo se vratila na vlast, sa
Sandajem kao svojom desnom rukom, pa se tako ispostavilo da u dravnim
poslovima ne vlada nikakav moral, nego samo roake veze. Setio sam se
indijske varijacije Vaska Mirande na temu Ajntajnove opte teorije: Sve je
roakativno. Ne odstupa samo svetlost, nego i sve ostalo. Za roaka emo odstupiti
od gledita, odstupiti od istine, odstupiti od kriterijuma za zaposlenje, odstupiti od
zakona. D je jednako mc na kvadrat, pri emu D oznaava Dinastiju, tu jedinu
konstantu u svemiru jer u Indiji ak i brzina svetlosti zavisi od iskljuivanja
potroaa i hirovitosti snabdevanja elektrinom energijom. Kua je utihnula i
zbog Vaskovog odlaska. Razueno staro zdanje liilo je na ogoljenu
pozornicu po kojoj, poput ukavih utvara, tumara iscrpljeni glumaki
ansambl koji je ostao bez teksta. Ili je sada moda glumio na nekim drugim
daskama, dok se samo u ovoj kui spustila zavesa.
Neminovno mi je prolo kroz glavu u stvari, neko vreme mi je to
zaokupljalo veinu vremena u budnom stanju da je sve to to nas je
zadesilo u neku ruku predstavljalo poraz pluralistike filozofije kojim smo
svi bili zadojeni. Jer, u sluaju Ume Sarasvati, ispostavilo se da je upravo ta
pluralistika Uma sa svojom viestrukom linou, svojom vanredno
inventivnom predanou beskrajnoj rastegljivoj stvarnosti, svojim
modernistiki provizornim oseanjem za istinu, u stvari bila orak; a Aurora
ju je sprila Aurora, taj veiti zagovornik mnotva protiv jednog, uz
Mintovu pomo otkrila je neke fundamentalne istine, pa je stoga i bila u
pravu. Tako je pria o mom ljubavnom ivotu postala gorka parabola, jedna

od onih ijom bi se ironijom naslaivao Raman Filding, jer je u njoj

suprotnost izmeu dobra i zla bila izokrenuta.
U ta prazna vremena, poetkom osamdesetih, u ivotu me je odravao
Jezekilj, na veiti kuvar. Kao da je osetio potrebu naeg domainstva za
razvedravanjem, pribegao je posebnom gastronomskom programu u kojem
je kombinovao nostalgiju sa obilnim dodatkom nade. Pre nego to bih se
uputio u Zemlju bebi softa, i poto bih se vratio kui, oseao sam kako sve
vie i vie gravitiram ka kuhinji, u kojoj je on sedeo prekrtenih nogu,
uveliko prosed, uz keenje otkrivajui desni, bacajui optimistiki lepinjice
uvis. Radost!, mudrovao je razgovorljivo. Mladi sahibe, samo ti meni sedi
pa emo zakuvati srenu budunost. Zdrobiemo njene zaine i oljutiti joj
enjeve belog luka, izbrojati kardamome i iseckati umbir, ugrejaemo
maslo budunosti i na njemu propriti masalu da joj izmamimo ukus.
Radost! Uspeh u poduhvatima za sahiba, genijalnost u slikama za madam, i
krasna nevesta za tebe! Zakuvaemo i prolost i sadanjost, pa e iz njih
nastupiti sutranjica. I tako sam nauio da spremam mesni jatagan
(zainjena mlevena jagnjetina u pituljicama od krompira) i piletinu seoski
stareina; meni su razotkrivene tajne nadeva od raia, golicavog nepca,
dopa i ding-dinga. Postao sam majstor za malov i nauio da uvaljam
kuglice od urmi, to je bio pravi podvig. Izuio sam umee Jezekiljevog
koinskog specijaliteta, pikantnog pekmeza od crvenih banana, koji mami
vodu na usta. I dok sam putovao kroz kuvarove belenice, zalazei sve
dublje i dublje u taj skroviti kosmos papaje, cimeta i miroije, duh mi se
zaista okrepio; naroito zato to sam osetio da je Jezekilj posle dugog
prekida uspeo da me povee s priom o mojoj prolosti. Njegova kuhinja
prenosila me je unazad, u davno minuli Koin, u kome je glava porodice
Fransisko sanjao o Gama zracima, a Solomon Kastilja se odmetnuo na more
da bi se ponovo pojavio na plavim ploicama u sinagogi. U njegovoj
belenici sa smaragdnim koricama, gde su uvani recepti, izmeu redova
sam ugledao Belu kako se bori s porodinim poslovnim knjigama, a u
miomirisima njegove kulinarske magije nanjuio sam skladite u
Ernakulamu, gde se jedan devojurak zaljubio. I Jezekiljevo proroanstvo
poelo je da se ostvaruje. S jueranjicom u elucu, oseao sam da imam
mnogo bolje izglede.
Dobra hrana, kezio se Jezekilj, cokui jezikom. Hrana za gojenje.
Vreme je da nabaci malo tibe. ovek bez tibe ne ume da uiva u ivotu.

Dvadeset treeg juna 1980, Sandaj Gandi pokuao je da izvede luping nad
Nju Delhijem i obruio se u vlastitu smrt. U isto vreme, tokom perioda
nestabilnosti koji je usledio, i ja sam pikirao u pogibelj. Nekoliko dana posle
Sandajeve smrti, uo sam da je Demid ukenaruke poginuo u
saobraajnoj nesrei na putu do jezera Povai. Njegova saputnica, koja je
nekim udom ispala iz auta i prola s manjim posekotinama i ubojima, bila
je sjajna mlada vajarka Uma Sarasvati, koju je, kako se prialo, ovaj mladi
nameravao da zaprosi na uvenom vidikovcu. etrdeset osam sati kasnije
objavljeno je da je gospoica Sarasvati otputena iz bolnice i da su je
prijatelji odvezli u njen stan. Ona je, sasvim razumljivo, i dalje bila pod
dejstvom velikog bola i oka.
Na vest o Uminoj povredi iz mene su provalila sva oseanja koja sam gajio
prema njoj, koja sam tako dugo nastojao da uguim. Dva dana sam se borio
protiv sebe, ali kad sam uo da se vratila na Kafovo etalite, izleteo sam iz
kue, rekavi Lambadanu da idem da procunjam po Viseim vrtovima, i
ugrabio taksi istog asa kad sam mu se izgubio iz vidokruga. Uma je otvorila
vrata u crnim helankama i labavo privezanom kimonu. Izgledala je
usplahireno, kao da je progone. Kao da joj se unutranja gravitaciona sila
smanjila: delovala je kao klimav skup estica koje su pretile da se svakog
asa razlete.
Jesi li teko povreena?, upitao sam je.
Zatvori vrata, odgovorila je. Kad sam se ponovo okrenuo ka njoj,
razvezala je koulju i pustila je da padne. Prosudi sam, rekla je.
Posle toga nas nita nije moglo razdvojiti. To to je postojalo meu nama
kao da je samo jo vie ojaalo dok smo bili razdvojeni. O, mali moj,
mrmljala je dok sam je milovao svojom izoblienom desnicom. O, to, da, to.
O, mali mali moj. A potom: Znala sam da nisi prestao da me voli. Nisam
ni ja. Govorila sam sebi, dabogda se smrsili konci naim dumanima. Ko god
nam se isprei na putu, propae.
Mu joj je, rekla mi je u poverenju, umro. Ako sam toliko opaka ena,
rekla je, odgovori onda Zato mi je sve ostavio? Poto se razboleo, nije vie
ni znao ko je ko, za mene je mislio da sam sluavka. Pa sam zato sredila da
se neko o njemu brine i otila. Ako je to neto loe, onda sam i ja loa.
Mirne due sam joj oprostio. Ne, nisi loa, draga moja, ivote moj, ne ti.
Na telu nije imala ni ogrebotine. Glupave novine, rekla je. Nisam ak
ni bila u tim glupim kolima. Ja sam ila svojim autom jer sam imala neke
planove za kasnije. A on je bio u svom glupom mercedesu kako je samo

draesno izobliila tu re: mursdeez! a ja u svom novom suzukiju.

Bezumni frajer je hteo da se trka po tom traljavom putu. Po tom putu kojim
prolaze kamioni i autobusi s drogiranim vozaima, pa zaprege s magarcima
i kamilama i bog zna ta sve jo. Zaplakala je; brisao sam joj suze. ta sam
ja tu mogla? Samo sam vozila kao razumna ena i doviknula sam ne, vraaj
se, nemoj. Ali Dimiju je oduvek falila daska u glavi. ta da ti kaem? Nije
gledao, ostao je na pogrenoj strani puta posle preticanja, naila je krivina, a
na putu krava, on je pokuao da je izbegne, nije mogao da se vrati u drugu
traku jer su tu bila moja kola, sleteo je s puta na desnoj strani i naleteo na
topolu. Kraj.
Pokuao sam da se saalim nad Dimijem, ali mi nije ilo. U novinama
kau da je trebalo da se venate. Besno me je pogledala. Nikada me nisi
razumeo, rekla je. Dimi je bio niko i nita. Za mene si oduvek postojao
samo ti.
Sastajali smo se to smo ee mogli. Nae sastanke sam drao u tajnosti
od porodice, a Aurora je oigledno otkazala usluge Doma Minta, jer nije
nita saznala. Prolo je godinu dana; i vie od godine. Najsrenijih petnaest
meseci u mom ivotu. Dabogda se smrsili konci naim dumanima!
Umina prkosna reenica postala je nae dobro jutro i laku no.
A onda je umrla Mina.
Moja sestra je nastradala od ega bi drugog? od nedostatka vazduha.
Otila je u neku hemijsku fabriku na severu grada, da na licu mesta ispita
zlostavljanje mnogobrojnih radnica preteno ena iz sirotinjskih etvrti
Daravi i Parel kada je u njenoj neposrednoj blizini dolo do manje
eksplozije. Ispravnost hermetikog rezervoara s opasnim hemikalijama
bila je, da upotrebim anestezirani jezik zvaninog izvetaja, dovedena u
pitanje. Praktina posledica ovog naruavanja hemijske ispravnosti bilo je
isputanje povelike koliine metil-izocijanida u atmosferu. Mina, koju je
eksplozija odbacila i onesvestila, udahnula je smrtonosnu dozu ovog gasa.
Zvanini izvetaj nije, meutim, obrazloio zato je hitna pomo pozvana s
tolikim zakanjenjem, iako je pobrojao spisak od etrdeset sedam taaka
koje je fabrika prekrila u pogledu propisanih bezbednosnih mera. Osoblje
obueno za prvu pomo na licu mesta takoe je ukoreno zbog sporosti s
kojom je stiglo do Mine i njenog tima. Iako su joj u kolima hitne pomoi dali
injekciju natrijum-tiosulfata, umrla je na putu do bolnice. Skonala je u
agoniji i iskolaenih oiju, uzalud se muei da povrati, borei se za vazduh
dok joj je otrov nagrizao plua. Umrle su i dve njene koleginice iz OSSZ-a;

ostale tri preivele su s tekom posledicama. Nikada nije isplaena nikakva

odteta. Istraga je zakljuila da je ovaj nesreni sluaj predstavljao smiljeni
napad na Mininu organizaciju od strane neimenovanih agenata ubaenih
sa strane, te stoga fabrika nije mogla da snosi krivicu. Samo nekoliko
meseci ranije, Mina je konano uspela da smesti Kekea Kolatkara iza
reetaka zbog njegovih muki s nekretninama, ali nikada se nije ulo u trag
vezi izmeu politikanta i ovog ubistva. A Abraham se, kao to smo naveli,
izvukao s novanom globom... sluajte, Mina mu je bila ki. Roena ki. U
redu?
U redu.
Dabogda se smrsili... Uma je zastala usred reenice, spazivi izraz na
mom licu, kad sam joj doao posle sahrane Filomine Zogoibi. Neu vie
to, rekao sam, jecajui. Neu vie zamrsice. Kad te molim.
Legao sam na krevet i poloio joj glavu u krilo. Milovala je moju sedu
kosu. Ima pravo, rekla je. Vreme je da se stvari pojednostave. Tvoji
mama i tata moraju da nas prihvate, moraju da se poklone pred naom
ljubavlju. Onda emo moi da se venamo pa da nas vidi bog! iveemo u
srei i veselju, a porodica e dobiti jo jednog umetnika.
Ona nee hteti..., zaustio sam, ali mi je Uma stavila prst na usta.
Morae.
U takvom raspoloenju Uma je posedovala neopisivu snagu. Naa ljubav
je imperativ i gotovo, navaljivala je; ona zahteva, ima pravo da postoji.
Kada to budem objasnila tvojoj majci i ocu, prizvae se pameti. Sumnjaju li
oni u moje dobre namere? E pa onda dobro. Otii u kod njih, nae ljubavi
radi jo veeras! i dokazau im da gree.
Ja sam se protivio, ali mlako. Sve je bilo tako svee. Srca su im ispunjena
Minom, opirao sam se ja, i za nas tu nema mesta. Ona je prelazila preko svih
mojih argumenata. Nema tog srca u kom nema mesta za iskazivanje ljubavi,
rekla je ona; ba kao to nema sramote koju prava ljubav ne moe da izbrie
a sad, kad vie nema starog gospodina Sarasvatija, kakva je to mrlja kaljala
nau ljubav osim injenice da je ona ve jednom bila udata i da nije nevina
nevesta? Zamerke mojih roditelja nisu na mestu. Kako mogu da se ispree
na putu ka srei svoga jedinog sina? Sina koji je, otkako se rodio, morao na
svojim pleima da nosi toliko breme? Veeras, ponovila je nepopustljivo.
Ti samo saekaj ovde. Ja u otii d,a ih ubedim. Skoila je na noge i poela
da se oblai. Dok je izlazila, zakaila je vokmen za pojas i stavila slualice.
Zvidui dok radi, iscerila se, putajui kasetu. Obuzeo me je strah.

Neka ti je sa sreom rekao sam neto glasnije. Nita te ne ujem, rekla je

i otila. Kad je izala, upitao sam se, vie za sebe, zato li se gnjavila sa
vokmenom kad ima savrene muzike ureaje u kolima. Mora da su se
pokvarili, zakljuio sam. U ovoj kretenskoj zemlji nita ne moe dugo da
ostane ispravno.
Vratila se posle ponoi, blistajui od ljubavi. Stvarno mislim da e biti u
redu, apnula je. Leao sam budan u krevetu; od napetosti, telo mi se
pretvorilo u elini vor. Jesi li sigurna?, upitao sam, preklinjui je da mi
ispria sve. Oni nisu loi ljudi, rekla je blago, skliznuvi kraj mene.
Sasluali su sve i sigurna sam da su shvatili sutinu.
U tom trenutku sam osetio kako mi se ivot ostvaruje kao nikada dotad,
osetio sam kao da mi se zapetljano tkivo desne ruke raspetljava, prerastajui
u aku, zglobove, rastavljene prste i palac. Kad me je opio taj zanos, moda
sam ak i zaigrao. Bestraga mu glava, igrao sam: i dernjao sam se, i nacugao
se, i onako radostan divlje vodio ljubav. Tonuli smo u san, prepletenih tela.
Na rubu da usnim, promrmljao sam jo: Gde ti je vokmen?
Ma pusti prokletinju, apnula je. Gutao mi je trake. Stala sam usput i
bacila ga u kantu za ubre.
Kad sam sutra ujutro stigao kui, Abraham i Aurora su me ekali u vrtu,
rame uz rame, mranih lica.
ta vam je?, pitao sam.
Od ovog trenutka, rekla je Aurora Zogoibi, nisi vie na sin. Preduzeti
su svi koraci da bude razbatinjen. Ima jedan dan da pokupi svoje stvari i
ode. Tvoj otac i ja ne elimo vie nikad da te vidimo.
Potpunio podravam tvoju majku, dodao je Abraham Zogoibi. Gadi
nam se. A sad nam se gubi s oiju.
(Pale su mnoge grube rei; povienim tonom, mnoge od njih moje. Neu
ih ovde zabeleiti.) Dajo? Jezekilju? Lambadane? Hoe li mi neko rei ta
se desilo? ta je ovo? Niko ni rei. Aurorina vrata bila su zakljuana,
Abraham je izaao, a njegove sekretarice dobile su uputstva da mi ne
prebacuju vezu kad budem zvao. Na kraju je gospoica Daja He dozvolila
sebi tri rei:
Hajde, pakuj se!
Nita mi nisu objasnili ni zato sam proteran, ni zbog ega tako grubo.
Kako stroga kazna za takav sitan zloin! zloin to sam se pomamno

zaljubio u enu koja nije po volji mojoj majci! Da budem odseen s

porodinog stabla, poput sasuene grane, zbog tako bezveznog ne, tako
divnog! razloga... ali ne, to nije moglo biti dovoljno. Nije imalo nikakvog
smisla. Znao sam da i drugi veina njih ive u ovoj zemlji roditeljskog
apsolutizma; a u svetu masala filmova te scene tipa da mi vie nisi prekoraio
prag bile su normalna stvar. Ali mi smo bili drugaiji: i ovo poprite estoke
hijerarhije i prastarih moralnih uverenja zasigurno nije bio moj zaviaj,
ovakvoj grai nipoto nije bilo mesto u scenariju naih ivota! A opet,
oigledno sam se varao, budui da je otpala svaka dalja rasprava.
Telefonirao sam Umi da joj saoptim novosti i potom se, nemajui kud,
suoio sa svojom sudbinom. Kapija raja se otvorila, a Lambadan je gledao u
stranu. Izaao sam kroz tu kapiju posrui, a sve mi se vrtelo, bio sam sav
pometen, potpuno izgubljen. Bio sam niko i nita. Od svega to sam ikada
nauio nije bilo nikakve vajde, a vie nisam mogao rei ni da li ita zaista
znam. Bio sam ispranjen, obezvreen; bio sam, da upotrebim taj izanali,
ali u ovom trenutku prikladni epitet, uniten. Pao sam u nemilost, i od tog
uasa svemir se, poput ogledala, rasprsnuo na komadie. Oseao sam se kao
da sam i ja otiao u paramparad; kao da sam padao po zemlji, ne u
sopstvenom obliju, ve u vidu hiljadu i jednog izdeljenog lika sebe samog,
uhvaenog u staklenoj sri.
A posle pada: stigao sam kod Ume Sarasvati s koferom u ruci. Otvorila mi
je vrata crvenih oiju, raupane kose, potpuno sluena. Starinska indijska
melodrama kuljala je preko povrine naeg lano uglaenog dranja, kao
istina to provaljuje kroz tanku glazuru slatkih lai. Krenula je da mi se
piskavo izvinjava. Unutranja ravnotea bila joj je dramatino popustila;
sada se istinski raspadala. O boe da mi je ikada palo na pamet ali kako
su mogli, pa to pripada praistoriji davnim vremenima a ja mislila da su
oni neki civilizovani ljudi mislila sam da to mi verski zaluenici radimo
takve stvari, a ne vi moderni svetovnjaki tipovi o boe, otii u im opet,
evo, iz ovih stopa, zakleu im se da te vie nikada neu videti...
Nemoj, rekao sam, jo uvek otupeo od oka. Molim te, nemoj da ide.
Ne ini nita vie.
Onda u da uinim ono jedino to ne moe da mi zabrani, kriknula je.
Ubiu se. Uiniu to sad, noas. Uiniu to iz ljubavi za tebe, da te
oslobodim. Onda e morati ponovo da te prime. Mora da je usrdno vebala
sve vreme otkako sam joj telefonirao. Sada je bila nenadmana.
Uma, ne budi luda, rekao sam.

Nisam ja luda!, dreknula je na mene. Da mi nisi rekao da sam luda!

Cela tvoja porodica govori mi da sam luda! Ja nisam luda! Zaljubljena sam!
ena e uiniti velike stvari za ljubav. Zaljubljeni mukarac ne bi uinio
nita manje za mene, ali ja to ne traim. Ja ne oekujem nita veliko od tebe,
niti od bilo kog mukarca. Nisam luda, osim to sam luda za tobom!
Slobodno reci da sam luda od ljubavi! I za boga miloga! zatvori ve
jednom ta glupa vrata!
Grozniavo, zakrvavljenih oiju, bacila se na molitvu. Na malom oltaru
gospodara Rame, u uglu dnevne sobe, upalila je baterijsku lampu i poela
njime hitro da krui uprazno. Stajao sam tamo, u mraku koji se zgunjavao,
s koferom kraj nogu. Ona to zaista i misli, prolo mi je kroz glavu. Ovo nije
igra. Ovo se zaista deava. Ovo je moj ivot, na ivot, a ovo je njegovo
oblije. Ono njegovo istinsko oblije, oblije iza svih oblija, oblije koje se
razotkriva tek u trenutku istine. U tom trenutku preplavio me je nekakav
kosmiki oaj, drobei me svojom teinom. Shvatio sam da u stvari i nemam
nikakav ivot. Moj roeni ivot mi je oduzet. Privid budunosti koji mi je
kuvar Jezekilj povratio u kuhinji, pokazao se kao obina fantazija. ta u
sad? eka li me kaljuga, ili konani presudni trenutak dostojanstva? Imam li
hrabrosti da umrem za ljubav i time nau ljubav preselim u besmrtnost? Da
li sam kadar da uinim to Ume radi? Da li sam kadar da uinim to sebe radi?
Jesam, i hou, rekao sam glasno. Ona je spustila lampu i okrenula se ka
meni.
Znala sam, rekla je. Bog mi je rekao da hoe. Poruio mi je da si
hrabar ovek, da me voli i da e, svakako, krenuti sa mnom na ovo
putovanje. Nisi ti kukavica koja bi me pustila da krenem sama.
Oduvek je bila svesna da njena spona sa ivotom nije vrsta, da e jednom
kucnuti as kada e biti spremna da ga se odrekne. I tako je, jo od
detinjstva, kao ratnik koji kree u boj, nosila svoju smrt sa sobom. Za sluaj
da je zarobe. Bolje smrt nego sramota. Izala je iz svog budoara stisnutih
aka. U svakoj ruci je drala po jednu belu tabletu. Nita ne pitaj, rekla mi
je. Policijske kue skrivaju mnoge tajne. Naloila mi je da kleknem s njom
pred slikom boga. Znam da ne veruje, rekla je. Ali mene radi, nemoj da
odbije. Klekli smo. Da bih ti pokazala koliko sam te oduvek istinski
volela, rekla je, i da ti konano dokaem da nikada nisam lagala,
progutau prva. A ako si i ti iskren u svojoj nameri, sledi me odmah, smesta,

jer ja u ekati. O, jedina ljubavi moja.

U tom trenutku neto u meni se preokrenulo. Osetio sam otpor. Ne!,
kriknuo sam i posegao za tabletom u njenoj ruci. Pala je na pod. Uma je
vrisnula i bacila se za njom, a bacio sam se i ja. Sudarili smo se glavama.
Au, otelo nam se oboma. Ohoho, joj-ajoj. Au.
Kad mi se glava malo razbistrila, obe tablete leale su na podu. Posegnuo
sam ka njima; ali, onako oamuen od bola, uspeo sam da se domognem
samo jedne. Uma se domogla one druge tablete i zapiljila se u nju, nekako
udno razrogaenih oiju, kao da ju je spopao neki novi, samo njoj znani
uas, kao da joj je iznebuha postavljeno neko stravino pitanje na koje ne
ume da odgovori.
Nemoj!, rekao sam. Uma, nemoj! To nije reenje! To je ludost!
Ta re ju je acnula. Ne govori da je ludo!, brecnula se. Ako ti se ivi,
izvoli pa ivi! Ali to e dokazati da me nikada nisi voleo. Dokazae da si
laov, arlatan, prevrtljivi umetnik, manipulator, zaverenik, lanjak. Ne ja:
ti. Ti si orak, zloa, sotona. Vidi! Moje jaje je ispravno.
I progutala je pilulu.
Istog asa licem joj se rairio izraz beskrajnog i istinskog iznenaenja, a za
njim izraz mirenja. Onda je pala na pod. Kleknuo sam kraj nje prestravljen,
a nozdrve mi je ispunio miris gorkih badema. Njeno lice na umoru kao da je
prolazilo kroz hiljadu mena, kao da su se okretale stranice neke knjige, kao
da se otresala, jednog za drugim, svih svojih bezbrojnih likova. A potom
doe prazna stranica, i vie nije bila niko.
Ne, ne elim da umrem, to sam zasigurno znao. Stavio sam drugu tabletu
u dep pantalona. Ko god i ta god da je bila, dobra ili zla, nijedno ili oboje,
nije se moglo porei da sam je voleo. Moja smrt ne bi uinila nau ljubav
besmrtnom, ve bi je obezvredila. Dakle, iveu i nosiu barjak nae strasti:
pokazau, svojim ivotom, da je ljubav vrednija od krvi od stida ak i od
smrti. Neu da mrem za tebe, moja Uma, ve u za tebe iveti. Koliko god taj ivot
bio surov.
Oglasilo se zvonce na vratima. Sedeo sam sa Uminim leom u tami. Neko
je lupao. I dalje nisam odgovarao. Neko se prodrao. Otvaraj, policija!
Ustao sam i otvorio vrata. Odmorite je bilo preplavljeno plavim
uniformama s kratkim pantalonama, tamnim mravim nogama vornovatih
kolena i rukama koje su stezale razmahnute palice. Inspektor s ravnim
eirom uperio mi je pitolj pravo u lice.
Vi ste Zogoibi, je li?, prodrao se iz sveg glasa.

Potvrdio sam.
Morais Zogoibi, ef marketinga privatnog preduzea Bebi softo puder za
dupe, s ogranienom odgovornou?
E ba taj.
Onda vas na osnovu predoenih mi informacija hapsim pod optubom
za krijumarenje narkotika i u ime zakona nareujem vam da mirno siete
sa mnom do vozila.
Narkotika?, ponovio sam bespomono.
Razgovor je zabranjen!, dreknuo je inspektor, jo vie mi gurajui pitolj
u lice. Zatvorenik ima bez pogovora da slua instrukcije od nadlenog lica!
Napred mar!
Krotko sam kroio meu vornovate pandure. Tek tada je inspektor
spazio telo mrtve ene na podu.

III

BOMBAJ CENTRAL

16
U ulici za koju nikada nisam uo, stajao sam okovan pred zgradom koju
nikada nisam video, graevinom takvih razmera da mi je itavo vidno polje
zauzimao jedan jedini bezlini zid, na kom sam odmah tu, desno od sebe,
spazio majuna gvozdena vrata ili bolje rei, vrata koja su izgledala mala,
poput metalne mije rupe, jer su bila utisnuta u taj sivi kameni beskraj.
Policajac koji me je uhapsio ukao me je svojom palicom, i ja sam posluno
koraao, udaljavajui se od vozila bez prozora kojim su me dovezli sa
poprita strane smrti moje voljene. Koraao sam kroz taj prazan i utihnuli
prolaz sav u udu, jer bombajske ulice nikada nisu tihe, i nikad, ama ba
nikad, nisu bile prazne u njemu ne postoji gluvo doba noi, ili sam bar ja
tako, sve do sada, zamiljao. Prilazei vratima, uoio sam da su zapravo
veoma velika, da se uzdiu iznad mene poput ulaza u katedralu. Koliki li je
tek onda taj zid! Iz neposredne blizine gledano, pruao se nad nama i oko
nas, zaklanjajui musavi mesec. Srce mi se steglo. Shvatio sam da se jedva i
seam ta se deavalo na putu dovde. Onako privezan u mraku, oigledno
sam izgubio svaki oseaj pravca i proteklog vremena. Gde smo sad? Ko su
ovi ljudi? Jesu li zaista policajci? Jesam li ja to stvarno optuen za trgovinu
drogom, a sada osumnjien i za ubistvo; ili sam nehotice skliznuo s neke
stranice, iz jedne knjige ivota u drugu moda mi je, onako ojaenom i
izgubljenom, dok sam pratio tekst, prst skliznuo s reenice moje line prie
na ovaj drugi, tu, nerazumljiv tekst koji se, igrom sluaja, zadesio tu ispod?
Da: mora da mi se desilo nekakvo takvo iskliznue. Nisam zloinac!,
zavapio sam. Nije mi mesto ovde, u ovom podzemlju! Posredi je greka!
Mani se te lane nade, nitarijo, odvratio je inspektor. Mnogi se
demoni podzemlja, mnoge se grdne napasti ovde pretvaraju u izgubljene
senke. Nema tu greke, klado neotesana! Ulazi! Trule je unutra strana.
Velika vrata se otvorie uz silnu kipu i tropot. Iznutra dopree uasni
jauci. Uh! Aj-aj! Grr! Oj-oj-joj! Avaj! Inspektor Sing me je, nimalo
uglaeno, gurnuo. Leva-desna, leva-desna jen-dva, jen-dva!, vikao je.
Hitro, trkom, Belzebube! eka te onaj svet!
Poveli su me kroz mrane hodnike koji su smrdeli na pogan i muke, na
ucveljenost i mrcvarenje, pored ljudi koji su pucketali kandijama i imali,
kako se meni inilo, glave zveri i guje otrovnice umesto jezika. Inspektor je
otiao, ili se pretvorio u jednu od tih hibridnih nemani. Pokuavao sam da

ih upitam neto, ali mogli su, izgleda, da se sporazumevaju samo fizikim

pokretima. Udarci, guranje, pa ak i vrh bia, koji me je strano oario po
glenju: eto, to su, sve u svemu, imali da mi kau. Odustao sam od prie i
kroio dublje u tamnicu.
Posle izvesnog vremena, ispred mene se ispreio neki ovek koji je imao
zakiljio sam i upiljio se glavu bradatog slona, a u ruci drao gvozdeni
polumesec s kojeg su curili kljuevi. Pacovi su mu s potovanjem trkarali
oko nogu. Na ovo mesto dovodimo bezbonike kao to si ti, rekao je on.
Ovde e da iskija za svoje grehe. Kinjiemo te kako nisi ni sanjao da je
mogue. Naredili su mi da se skinem. Tako golog, dok sam cvokotao
uprkos toploj noi, gurnuli su me u eliju. Jedna vrata itav jedan ivot,
itavo poimanje ivota zabravie se za mnom. Stajao sam u pomrini,
izgubljen.
Samica. Od vruine je jo vie smrdelo. Komarci, slama, nekakve barice i
svuda, u mraku, bubavabe. Kad bih zakoraio, krckale su mi pod bosim
tabanima. Dok sam stajao u mestu, gmizale su mi uz noge. Panino sam se
presamitio u pokuaju da ih se oslobodim i osetio sam da sam kosom
dotakao zidove ovog crnog kaveza. Bubavabe su mi pohrlile po glavi i
leima. Oseao sam ih po stomaku, kako mi se zavlae meu stidne dlake.
Poeo sam da se trzam poput marionete, udarajui po sebi i vritei. Tako je
poelo oneienje.
Izjutra je slabana svetlost prodrla u eliju i bubavabe su se povukle da
ekaju povratak mraka. Nisam spavao; bitka protiv ovih odvratnih stvorova
iscedila mi je svu snagu. Pao sam na gomilu slame koja mi je bila jedina
postelja, a pacovi su se razbeali kroz rupe u zidu. Na vratima elije otvorio
se prozori. Jo malo pa e loviti te hrskave bube za jelo, iskezio se
tamniar. Na kraju se ak i vegetarijanci bacaju na njih; a ti, koliko vidim,
ni pre nisi bio biljojed.
Privid slonovske glave, video sam sada, stvarale su kapuljaa ogrtaa (ui
koje se njiu) i nargila (kao surla). Ovaj tip nije bio nikakav mitoloki
Ganea, ve najobinija sadistika zver. Gde sam ja ovo?, upitao sam ga.
Nikad u ivotu nisam dolazio u ovaj deo grada.
Eh, vi visoki sahibi, rekao je on i prezrivo pljunuo ruiasti mlaz
pljuvake prema mojim nogama. ivite u ovom gradu, a ne znate nita o
njegovim tajnama, o njegovom srcu. Za vas su oni nevidljivi, ali sad e
morati da progleda. Nalazi se u bajboku Bombaj central. To je utroba
grada. Zato i jeste pun govana.

Dobro poznajem kraj oko Bombaj centrala, pobunio sam se. eleznika
stanica, svratita, bazari. Ali ovo mesto nikada nisam video. Grad se ne
pokazuje svakom kopilanu, pikoliscu i iljokuranu, izdrao se ovek-slon
pre nego to je uz tresak zalupio prozore. Bio si slep, ali saekaj malo,
progledae ve.
Kibla za govna, anak za kau, munjevitom brzinom klizim ka potpunom
ponienju: potedeu vas detalja. Moji preci Aires i Kamois da Gama, a i
moja majka, proveli su izvesno vreme po zatvorima koje su uvezli Britanci;
ali ova ustanova, made in India, iz vremena nezavisnosti, bila je daleko ispod
njihovih najcrnjih nagaanja. Ovo nije bio samo zatvor; bila je to i kola.
Glad, nemo, svirepost i oaj dobri su uitelji. Brzo sam uio njihove lekcije
svoju krivicu, svoju bezvrednost i to to su me napustili svi koje bih mogao
nazvati svojima. I ne zasluujem nita bolje od onog to sam dobio. Svi mi
dobijamo tano ono to zasluujemo. Sklupao sam se uza zid, oslonivi elo
na kolena, obgrlivi cevanice, i pustio bubavabe da defiluju. Nije to nita,
teio me je tamniar. ekaj samo da stignu boletine.
iva istina, pomislio sam. Uskoro e me spopasti trahoma, upala uha,
rahitis, srdobolja, infekcija mokranih puteva. Malarija, kolera, tuberkuloza,
tifus. A uo sam i za nekog novog ubicu, neto bez imena. Od toga su
umirale kurve pretvarale su se u ive kosture, a onda isputale duu,
prialo se a svodnici sa Kamatipure zatakavali su celu priu. No anse da
stupim u dodir s nekom kurvom bile su zaista male.
Dok su bubavabe gamizale, a komarci bockali, osetio sam kao da mi se
koa odvaja od tela, kao to sam nekad davno sanjao. Ali u ovoj verziji sna,
koa koja se ljutila odnosila je sa sobom sve sastojke moje linosti. Postao
sam niko i nita: ili bolje rei, postao sam ono to su od mene napravili.
Postao sam ono to je video tamniar, to je moj nos nanjuio na mom telu,
emu su pacovi, sa sve veom upornou, poeli da se primiu. Postao sam
ljam.
Pokuao sam da se grevito drim prolosti. Onako ogoren i izbezumljen,
nastojao sam da raspodelim krivicu; preteno sam krivio majku, kojoj moj
otac nikada nije mogao da kae ne. Kakva je to majka koja e se upustiti u
ovako bednu provokaciju da bi unitila roeno dete, svog jedinog sina?
Pravo udovite, naravno! O, doba udovita nam se blii. Kali juga kada
e se Kali, naa mahnita mati ukrtenih oiju i crvenog jezika, motati meu
nama sejui pusto. i zapamti, Beovulfe, da je Grendelova majka bila jo
svirepija od Grendela samog... Auroro, Auroro, kako si se samo lako latila

edomorstva s kakvom si se hladnokrvnom revnou reila da ugui

poslednji dah roenog mesa i krvi, da ga izbaci iz atmosfere svoje ljubavi u
bezvazdune dubine svemira, u kojima e se boriti za vazduh i skonati
uasno, iskolaenih oiju i oteenog jezika! to me nisi smrvila u prah im
sam se rodio, majko, pre nego to sam postao ovako star-mlad, sa ovom
gukom od ruke. Imala si petlju za to za bubotak i ut, za tip i pljus. Eto
vidi, pod tim udarcima tamna put tvog deteta poprima nijansu kao od
masnica i naftnih mrlja. O, kako samo drei! Od njegovih krikova pomraio
se i sam Mesec. A ti si neumoljiva, bez milosti. A kad bude odran, kad
postane oblik bez granica, bie bez zidova, tada e mu se tvoje ruke sklopiti
oko vrata, a onda gnjec, gnjac: vazduh provaljuje iz njegovog tela kroz sve
mogue otvore, kroz prde isputa ivot, ba kao to si ga jednom ti, majko,
u ivot isprdela... a sad mu je preostao jo jedan jedini dah, onaj poslednji
uzdrhtali mehuri nade...
Vidi, vidi!, podviknuo je tamniar, prenuvi me iz misli punih
samosaaljenja i stavljajui mi do znanja da glasno govorim. Sluaj tim
tvojim uekanjama ono to te se tie, slonoovee, dreknuo sam. Moe da
me zove kako ti god drago, odvratio je prijazno. Sudbina ti je ve
odreena. Ja sam klonuo, zgrio se i zario lice u dlanove.
Lepo si izneo sluaj tuitelja, rekao je tamniar. Mnogo mono, jata.
Da se usere. A odbrana? I majka mora da se brani, zar ne? Pa ko e onda
izrei neku dobru re za nju?
Ovo nije sudnica, odvratio sam umorno, obuzet munom prazninom
koja ostaje kad se iskali bes. Ako ona ima neku drugu priu, neka je ispria
gde god hoe.
Dobro de, rekao je tamniar, toboe me smirujui. Samo guraj dalje, na
dobrom si putu. Meni je trenutno najpree da se ti dobro zabavlja. Prva
liga! Alal vera, gospodine! Alal vera!
A mislio sam i na mahnitu ljubav, na sve ljubavi kroz pokolenja Da Gama
-Zogoibijevih. Priseao sam se Kamoisa i Bele, pa Aurore i Abrahama, i
sirote Ine koja je zbrisala sa svojim orijentalnim kantri lepotanom
ukenaruke. Nisam zaobiao ak ni Mini Inamoratu Floreanu, koja je
izgubila glavu za Isusom Hristom. I, naravno, razmiljao sam u beskraj,
kao dete koje aka krastu o Umi i sebi. Pokuavao sam da se uhvatim za
nau ljubav, za puku injenicu njenog postojanja, iako su se iz dubine javljali
glasovi rugalice koji su me ismevali zbog onako krupne greke koju sam sa
njom poinio. Pusti je, savetovali su me ti glasovi. Barem sada, posle svega

ovog, mani se bede. Ali ja sam i dalje eleo da ivim u slatkoj iluziji
zaljubljenih: da je ljubav bolja od svega ostalog, pa makar bila i
neuzvraena, osujeena ili suluda. Grevito sam eleo da se uhvatim za
poimanje ljubavi kao stapanja dua, kao meavine, kao trijumfa neistog,
polutanskog, svega najboljeg u nama nad onim samotnim, izdvojenim,
oporim, dogmatskim, istim to u sebi nosimo; ljubavi kao demokratije, kao
pobede vere da nijedan ovek nije ostrvo, pobede Dvojine i Mnotva nad
svim onim besprekornim, podmuklim, aparthejdovskim Jedninama.
Upinjao sam se da odsustvo ljubavi doivim kao oholost jer ko, izuzev
onoga ko ljubavi nema, moe verovati da je potpun, svevidei i da poseduje
svekoliku mudrost? Voleti znai izgubiti svemo i sveznanje. Upravo u
neznanju strmoglavljujemo se u ljubav, jer ona i jeste svojevrstan pad.
Sklapajui oi, skaemo s litice u nadi da emo se lako doekati na noge. Ali
nije uvek lako; pa ipak, govorio sam sebi, ipak, bez tog skoka niko ne
dospeva na ovaj svet. Sam taj skok predstavlja roenje, ak i kad se okona
smru, bauljanjem za belim tabletama i mirisom gorkog badema na
beivotnim usnama voljene.
Nee biti, odgovarali su glasovi u meni. Ljubav te je izigrala, ba kao i tvoja
majka.
Muio sam se da diem; astma me je satirala i razdirala. Kad bi mi i polo
za rukom da zadremam, sanjao sam udne snove o moru. Sve dosad, jo
nikad mi se nije desilo da spavam a da mi u uima ne ume talasi, sudari
vazdunih i vodenih sfera, pa sam u snu udeo za zvukom zapljuskivanja. U
mojim snovima more je ponekad bilo isueno, ili nainjeno od suvog zlata.
Ponekad mi se javljalo kao okean od platna, vrsto priiven za kopno du
ivica ala. Ponekad je kopno liilo na pocepanu stranicu, a more na odsev
stranice koja se skriva ispod nje. Ovi snovi su mi razotkrivali neto to mi
nije nimalo prijalo: da sam sin svoje majke. A jednoga dana probudio sam se
iz morskog sna u kome sam, pokuavajui da umaknem nepoznatim
progoniteljima, nabasao na mranu podzemnu struju, gde mi je neka ena
naloila da plivam dok ne ostanem bez daha, jer u tek tada otkriti onu jednu i
jedinu obalu na kojoj mogu da budem bezbedan za sva vremena, obalu same
Mate, i ja sam spremno posluao, pa sam zaplivao svom snagom, punim
pluima; a kad su me naposletku izdala, i okean poeo da prodire u mene,
probudio sam se, zasopljen, da bih pred sobom zatekao neverovatnu
prikazu jednonogog oveka s papagajem na ramenu i mapom s blagom u
ruci. Hajde, mali, rekao je Lambadan andivala. Vreme je da potrai

svoje blago, gde god lealo.

U ruci nije imao mapu s blagom, nego samo blago tj. nalog za moje
trenutno oslobaanje. Ne cedulju lovca na blago, ve nalet nenadane sree.
On mi je pribavio istu vodu i istu odeu. uo sam okretanje kljua u bravi
i pomamnu zavist drugih zatvorenika. Tamniara, slonovskog gazde ovog
pacovskog legla, ovog pretrpanog oharskog hotela, nije bilo na vidiku;
lakeji su me dvorili, presamieni i puni potovanja. Dok sam izlazio, nije
bilo nikakvih demona sa ivotinjskim glavama, koji bi me darali svojim
trozupcima ili arlaukali palacajui zmijskim jezicima. Vrata su bila otvorena,
i sasvim obine veliine; zid na kome su se nalazila bio je samo zid. Napolju
nas nije ekalo nikakvo arobno vozilo akni na stari voza Hanuman u
bjuiku s krilcima! ve obian uto-crni taksi, na ijem je crnom blatobranu
sitnim belim slovima pisalo: Pod hipotekom banke Kazana internacional. Zali
smo u poznate ulice nad kojima su stajali dobro znani reklami natpisi
proizvoaa cipela Metro i higijenskih uloaka Stejfri; na daanim
tablama i s neonkama, cigarete Rotmans i arminar, sapuni Briz i
Reksona, politura Vreme, toaletni papir Nada, nim-tapii ivot i
kana Ljubav odreda su me doekivali dobrodolicom. Jer, u mojoj glavi
nije bilo ni trunke sumnje da me voze na Malabarsko brdo, a i ako je bilo
senke na mom sada sunanom nebu, to je bilo samo zato to sam bio
primoran da u sebi ponovo vodim stare rasprave o pokajanju i oprotaju.
Sada mi je, sasvim izvesno, sledovao roditeljski oprotaj: mogu li im na
povratku kui zauzvrat ponuditi svoje pokajanje? Ali zabludeli sin dobio je
tele ugojeno bio je voljen i nikada nije morao da trai oprotaj. Gorke
pilule pokajanja zapele su mi u grlu; kao i sva moja rodbina, imao sam
suvie mazgovske tvrdoglavosti u krvi. Sunce mu arko, mrtio sam se, zbog
ega ja to uopte treba da se kajem?
- Upravo dok sam premiljao o tome, spazio sam da se vozimo na sever
- ne u roditeljski zagrljaj, nego sve dalje od njega; ovo, dakle, nije bio
povratak u raj, ve jo jedan stepenik nie u mom padu.
Sav usplahiren, poeo sam da bulaznim. Lamba, Lamba, reci mu.
Lambadan me je smirivao. Trebae ti neko vreme da se odmori, mali.
Posle svega to si preturio preko glave, prirodno je da su ti ivci napeti. Ali
kao protivtea Lambadanovim reima, zaula se papagajska poruga. To je
Tota sa ivice zadnjeg prozora prezrivo kretao. Skliznuo sam u sedite i
sklopio oi, priseajui se. Inspektor je pretraio Umino telo, a pretresao je i

mene. Iz depa mi je izvadio belu kockicu. Ovo ta je?, upitao je strogo,

unosei mi se u lice odozdo (bio je skoro za glavu nii od mene) i gurajui
brkove uz moju bradu. Pepermint za sve dah? Kao navijen, poeo sam
bespomono da trtljam o samoubilakom paktu. Zaepi!, naredio ja ne to
inspektor, krcnuvi tabletu napola. Posisaj, evo, ovo, pa da vidimo.
To me je otreznilo. Ni za ivu glavu se nisam usuivao da razdvojim usne;
inspektor mi je gurkao tabletu prema ustima. Ali umreu od nje, gospodine
dragi, lei u i ohladiu se pored moje preminule ljubavi. U tom sluaju, naeno
je dvoje mrtvih, rekao je inspektor, kao da se radi o nekoj jednostavnoj
istini. Tuna pria o ljubavi koja se naopako zavrila.
itaoe: opirao sam se njegovom nareenju. ake me doepae za ruke
noge kosu. U trenu sam se naao na podu, nedaleko od mrtve Ume, iji je le
tu i tamo obrtala-okretala preterano revnosna rulja u kratkim pantalonama.
uo sam ve o sluajevima kada su ljudi gubili glavu u takozvanim
sueljavanjima s policijom. Inspektorove ruke su me zgrabile za nos i
stegle... mogao sam da mislim samo na nedostatak vazduha. A kad sam
popustio neizbenom, pop! ulete kobna pilula.
Ali kao to ste ve naslutili nisam umro. Polovina ove tablete nije bila
kao badem gorka, ve slatka kao eer. uo sam inspektorove rei: Mufljuz
je enskoj dao smrtonosnu dozu, a sebi je lepo namenio slatki. Znai,
posredi je ubistvo! Jasno da jasnije ne moe biti. I dok se inspektor
pretvarao u Hurija Damseta Rama Singa, Banterovog mranog
banipurskog naboba, ljudi u ortsevima postali su grupa kolaraca, strah i
trepet niih razreda. A onda su me valjano unizili, zgrabili me za ruke i
noge i odneli me do lifta. I dok je sadraj mone tablete poinjao da deluje
brzom brzinom, s obzirom na moj ubrzani sistem sve je poelo da se
menja. Auh, narode!, vikao sam, trzajui se grevito u napadu
halucinacija, koji je sve vie jaao. Uuuu, kad vam kaem putajte me!
Jurei za belim zecom, dok je propadala prema Zemlji uda, kraj muva koje
su jahale na drvenim konjiima, jedna devojica morala je da odlui sta e
pojesti i popiti; idi i pitaj Alisu, kao to kae ona stara pesma. ali moja Alisa,
moja Uma, odabrala je po sopstvenom nahoenju, ne obazirui se na
koliinu; i bila je mrtva, te nije mogla da odgovori. Ne pitaj nita, pa te neu
slagati. Ove rei trebalo bi uklesati na njen nadgrobni spomenik. ta da
mislim o te dve tablete, smrtonosnoj i sanonosnoj? Da li se moja voljena
namerila da umre, a mene ostavi da, posle vizija koje ce potrajati izvesno
vreme, preivim; ili je htela da posmatra moju smrt oima koje su drogom

uzdignute iznad ula? Da li je bila tragina junakinja, ubica ili pak, na neki
jo nedokuiv nain, oboje istovremeno? Uma Sarasvati uvala je tajnu koju
je odnela sa sobom u grob. Pomislio sam u tom taksiju pod hipotekom da je
nikada nisam zaista poznavao, niti u je upoznati. Bila je mrtva, s onim
zgranutim izrazom lica, a ja sam se izvukao, ponovo se rodio i stekao novi
ivot. Zasluila je lep spomen u mom srcu, veru da krivica nije njena i sva
velikoduna oseanja koja sam mogao da iznedrim. Otvorio sam oi. Bandra.
Bili smo u Bandri. ta je ovo?, upitao sam Lambadana. Kakav je ovo
trik?
, mali, smirivao me je on. Jo malo pa e videti.
U senci plamenog drveta u vrtu svoje vile u Lalgaumu sedeo je Raman
Filding, sa slamnatim eirom, tamnim naoarima i u belom dresu za kriket.
Silno se znojio, a u ruci je drao teku palicu za kriket. Prvoklasno,
prokrkljao je onim svojim grlenim kreketom. Borkare, svaka ti ast. Ko
mu je sad taj Borkar, upitao sam se, a onda sam video Lambadana kako
salutira i shvatio da sam ovom osakaenom mornaru odavno zaboravio
pravo ime. Lamba je, dakle, bio prikriveni MO-ov poslunik. Rekao mi je da
je poboan, a kao kroz maglu priseao sam se da je rodom iz nekog sela u
Maharatri, ali postieno sam shvatio da ne znam nita o njemu, i da se
nisam ni potrudio da saznam, nikad i nita. Menduk nam je krenuo u susret
i potapao Lambadana po ramenu. Pravi maratski ratnik, rekao je,
zapahnuvi me dahom punim betela. Divna Mumbai, Marati Mumbai, je li
tako, Borkare? Iskezio se, a Lambadan, koji je stajao u stavu mirno koliko
god mu je taka doputala, potvrdio je. Kako skiper kae. Fildinga je
razgalio izraz neverice na mom licu. ta si ti mislio, iji je ovo grad?,
upitao je. Vi na Malabarskom brdu pijete viski sa sodom i brbljate o
demokratiji. Ali nai ljudi vam uvaju kapije. Vi mislite da ih poznajete, ali
oni imaju svoje ivote i o njima vam nita ne priaju. Koga je jo briga za
vas, bezbone tipove sa Brda? Sukha lakad ola zelata. Ali ti ne razume
maratski. Kad bukne suvo prue, plamen prodire sve. Jednoga dana ovaj
grad moj divni Mumbaj, prozvan po boginji, a ne onaj prljavi, poengleeni
Bombaj zapalie se od naih ideja. Tada e Malabarsko brdo izgoreti, i doi
e rada Ram.
Okrenuo se Lambadanu. tota sam ve uradio na tvoj nagovor.
Optuba za ubistvo je ponitena i sloili su se da donesu reenje o
samoubistvu. U vezi s drogom, vlasti su se okomile na krupne propalice, a
ne na ovu sitnu ribu. A sad mi lepo objasni zbog ega sam sve to uradio.

Kako skiper kae, odvratio je stari uvar, a onda je pogledao mene. Udri,
mali, rekao je.
Bio sam zateen i iznenaen. ta kae? Filding je nestrpljivo pljesnuo
rukama. ta je, jesi li gluv?
Lambadan me je maltene preklinjao pogledom. Tek tad sam shvatio da
se on izloio, da je podmetnuo sebe, ne bi li mene izbavio iz zatvora; sve je
stavio na kocku kako bi ubedio Menduka da zbog mene pomera brda i
planine. Sada je, izgleda, bio red na mene da mu se oduim za to i osvetlam
mu obraz, tako to u opravdati njegovu hvalu. Mali onako, kao u stara
dobra vremena, bodrio me je. Udri tu, evo, ba tu, pokazivao je vrh
brade. Udahnuo sam i klimnuo glavom. U reu.
Doputa li skiper da odloim papagaja? Filding je nestrpljivo
odmahnuo rukom i smestio se, nalik na brdo testa, u natproseno veliku
ali jo uvek kripi podlonu narandastu tranu stolicu, postavljenu kraj
jezerceta s lokvanjima. Mumbadevini kipovi okupili su se oko njega da
posmatraju spektakl. uvaj jezik, Lamba, rekao sam i zamahnuo. On je
pao kao klada i ostao da lei kraj mojih nogu, obeznanjen,
Bogme si dobar, zakreketao je Menduk zadivljeno. Priao mi je da je ta
tvoja nakazna pesnica pravi malj koji vredi imati. Izgleda da je bio u pravu.
Lambadan je dolazio k sebi, polako, nametajui vilicu. Nema brige,
mali, bilo je prvo to je rekao. Menduk se na to upustio u jednu od svojih
uvenih govorancija. A da li zna zato je u redu to si ga udario?, povikao
je. Zato to sam ja tako rekao. A zbog ega? Zato to ja posedujem njegovo
telo, kao i duu. A kako sam ih stekao? Tako to sam se pobrinuo za njegove.
Ti, bratac, i ne zna koliko roaka on ima na selu. Ali ja ve godinama
kolujem tu deurliju i reavam njihova zdravstvena i higijenska pitanja.
Abraham Zogoibi, matori Tata. K. . Baba, Krokodil Nandi, Keke Kolatkar,
Birle, Sasuni, pa i sama Majka Indira svi su oni umislili da su glavni, a
pritom ni ovoliko ne mare za Obinog oveka. A taj mali ova ubrzo e im
pokazati koliko gree. Naglo sam poeo da gubim zanimanje za ove
visokoparne baljezgarije, a on je preao na prisniji ton. A ti, Malju, prijane
moj, rekao je. Tebe sam vaskrsao iz mrtvih. Sad si moj zombi.
ta hoete od mene?, upitao sam, ali sam, jo dok sam izgovarao rei,
znao ne samo pitanje ve i odgovor koji u dobiti. Kad sam nokautirao
Lambadana, oslobodilo se neto to je ualo zarobljeno celog mog ivota,
neto zbog ije mi je zarobljenosti moje celokupno dotadanje bitisanje
odjednom izgledalo neispunjeno, pasivno, besciljno; s njegovim

oslobaanjem, u meni se rasprsnula i moja lina sloboda. Istog trena sam

znao da vie ne treba da ivim od danas do sutra, u ekanju; ne treba vie da
se slepo povinujem poreklu, vaspitanju i nesrei, ve da oivim, najzad i
konano, sebe onog pravog sebe, ija se tajna krije u tom izoblienom udu
koji sam predugo gurao duboko u depove. Ali ne vie! Sada u ponosno
zavitlati njime. Od sada u iveti kroz svoju pesnicu: biu Malj, a ne Mavar.
Filding je govorio, rei su nadolazile brzo i grubo. Zna li ko je tvoj tatica,
tamo gore, visoko u Tornju unaru? ovek koji je iz svog okrilja odbacio jedino
muko dete, moe li da pojmi dubinu njegovih zlodela, obim njegove bezonosti? I
ta uopte zna o efu muslimanske bande koji se izdaje pod imenom Brazgotina?
Priznao sam da ne znam nita. Menduk je samo odmahnuo rukom. E pa,
saznae. Droga, terorizam, muslimani moguli, kompjuteri za navoenje
projektila, skandali oko banke Kazana, nuklearne bombe. Boe blagi, kako
se vi manjine samo drite zajedno. Kako se grupiete u bande protiv Indusa,
a mi smo tako prostoduni da i ne vidimo kolika nam opasnost od vas preti.
Ali sada te je tvoj otac isporuio meni, pa e sve doznati. Ja u ti lino
ispriati o robotima, o proizvodnji visokotehnolokih vetakih ljudi koji se
bore za prava manjina, a napadaju i ubijaju Induse. I o kebama, o maru
manjinskih beba koje e izgurati nau blagoslovenu odojad iz kolevki i
preoteti im njihovu svetu hranu. Eto, takve planove oni kuju. Ali nee im
uspeti. Hindustan je zemlja Indusa! Potui emo mi tu osovinu BrazgotinaZogoibi, pa ta kota da kota. Nateraemo ih da padnu na kolena. Moj
zombi, maiju moj: jesi li sa nama ili protiv nas, hoe li biti desnopravian ili
krivolevian? Kazuj: jesi li sa nama ili ne?
Prigrlio sam sudbinu bez oklevanja. Nisam se, pritom, ni zapitao postoji li
neka veza izmeu Fildingove antiabrahamovske tirade i njegove navodne
bliskosti s gospoom Zogoibi; bez ikakve smetnje i zadrke, svojevoljno, ak
radosno, skoio sam. Tamo kuda si me ti poslala, majko u tminu, daleko od
tvojih oiju tamo sam odluio da odem. Pogrde koje si mi nadenula odbaen,
izopten, nedodirljiv, gnusan, olo prikaiu na svoja prsa i prihvatiu ih.
Osramoen, poneu svoju ljagu i nazvau je ponosom nosiu je, o slavna Auroro,
kao skerletno slovo utisnuto poput grba na moje grudi. Sada ponirem u bezdan s
tvog brda, ali ni ja, ovde prisutni, nisam aneo. Moje posrnue nije Luciferovo, ve
Adamovo. Ja padam u svoju mukost. I zato padam beskrajno srean.
Pravian, kako skiper kae.
Menduku se na to oteo silovit radosni uzvik, pa je krenuo da se batrga ne
bi li ustao iz stolice. Lambadan Borkar priao je da mu pomogne. Tako,

tako, mrmljao je Filding. Elem, taj tvoj malj imae iroku primenu.
Uzgred, jesi li vian jo emu?
Kuvanju, skiper-kapitene, rekao sam smesta, setivi se onih srenih
dana provedenih u kuhinji s Jezekiljem, uz belenice pune recepata.
Angloindijska ljuta maligatani orba, meso u kokosovom mleku na
junoindijski nain, muglajski kormasi, kamirski irmal, remi kebabi;
goanska riba, hajderabadski brindal, dum-pirina, jela sa menija
Bombajskog kluba, sve odreda. Ako vam je po ukusu, ak i ruiasti,
zasoljeni namkinaj. Fildingovom oduevljenju nije bilo kraja. Radilo se,
bez sumnje, o pravom sladokuscu. Pa ti si onda istinski svestran, rekao je i
pljesnuo me po leima. Da vidimo jesi li probna klasa, moe li da zauzme
i zadri nadasve vanu poziciju estice. R. D. Hadli, K. D. Volters, Ravi
astri, Kapil Dev. (Indijski igrai kriketa u to vreme bili su na turneji po
Australiji i Novom Zelandu.) U mom timu za takvog dasu uvek ima
mesta.
Moje slubovanje kod Ramana Fildinga otpoelo je, to bi on rekao, na
punktu za upoznavanje gostiju, u njegovoj domaoj kuhinji, na veliko
nezadovoljstvo njegovog stalnog kuvara agana Petoprstogriz, krbozubog
gorostasa koji je izgledao kao da u svojim ogromnim ustima nosi celo jedno
prenatrpano groblje. aga-baba je teka sirovina, rekao je Filding s
divljenjem, objanjavajui kuvarev nadimak dok mi je predstavljao ostale.
Jednom je na rvanju odgrizao svom protivniku prste na nogama, svih pet u
jednom cugu! agan me je oinuo preteim pogledom a trao je kao
neka nedolino aljkava prikaza straila u toj, inae besprekornoj kuhinji a
onda se dao na otrenje nekih ogromnih noeva, uz pretee mumlanje. Ali
on je u sutini pravi medenjak!, galamio je Filding. Je l tako, ago? A sad
prestani da se duri. Gostujueg efa kuhinje treba pozdraviti kao brata. A
moda i ne ba, rekao je odjednom, smrknuto se okrenuvi ka meni. Zna,
u onom rvakom meu protivnik mu je bio roeni brat. Kakvi su to prstii
bili, ljudi moji! Kao uftice, ako ne raunamo trokave nokte! Prisetio sam se
Lambadanove stare prie kako mu je nogu tobo odgrizao ogromni slon,
pa sam se upitao koliko takvih udnih pripovesti o izgubljenim rukama i
nogama krui gradom, vezujui se za vinovnike ili rtve. Pohvalio sam
agana za blistavu kuhinju i rekao posluzi da oekujem da sve ostane na
istom nivou. Ljubav prema redu je neto to delim sa starom krbamacom,
rekao sam, ne pominjui pritom blago nehajni Petoprstogrizov lini stil; a uz

to, dodao sam u sebi, i ratno orue. Njegove zubekanje i moj malj: tuk na
luk, ili sam barem ja tako mislio. Nasmeio sam mu se to sam ljubaznije
mogao. Nema problema, skiper-kapitene, rekao sam novom efu. Nas
dvojica emo se slagati cakum-pakum.
U vreme dok sam spremao hranu za Menduka upoznao sam neke od
njegovih tajni. Da, znam da su danas u modi memoari tipa ispovesti
Hitlerovog sobara, i da su mnogi ljudi protiv takvih ispovesti, tvrdei kako
ne bi trebalo pridavati ljudsku crtu onome to je neljudsko. Ali stvar i jeste u
tome to oni nisu sasvim neljudski, ti Hitlerii a la Menduk, i da upravo u
njihovoj ljudskosti moramo da pronaemo svoju i kolektivnu krivicu,
krivicu ljudskog roda za zlodela ljudskih bia; jer, ako su oni isti monstrumi
ako su u pitanju samo King Kong i Godzila koji are i pale dok ih ne udese
avioni, onda je svima nama oproteno.
Ja lino ne elim oprotaj. Po sopstvenoj volji, opredelio sam se i iveo
svoj ivot. Ali ne vie! Gotovo je! No da se vratim prii.
Pored svojih brojnih nimalo induskih ukusa, Filding je voleo i meso.
Jagnjetinu (to jest bravetinu), bravetinu (to jest jaretinu), kimu, piletinu,
kebabe; nije znao ta je dosta. Bombajske Parse, hriane i muslimane koji
jedu meso a prema kojima je, u mnogim drugim pogledima gajio
iskljuivo prezir esto je hvalio ba zbog nevegetarijanske kuhinje. Ovo
pak nije bila jedina protivrenost u samom sklopu tog estoko nedoslednog
oveka. Odravao je i briljivo gajio malograansku fasadu, a svuda po kui
i oko nje okruio se drevnim Ganeama, ivama Nataradama, bronzama iz
andele, radputskim i kamirskim minijaturama koje su pokazivale
njegovo istinsko zanimanje za visoku indijsku kulturu. Bivi karikaturista
nekada je pohaao i umetniku kolu, i premda to nikad ne bi javno rekao,
izvestan uticaj se zadrao. (Nikada nisam pitao Menduka za svoju majku, ali
ako ju je zaista privukao, dokazna graa po njegovim zidovima pokazala mi
je zato. Premda je ta dokazna graa ukazivala na jo neto, opovrgavajui
postavku da umetnost navodno oplemenjuje svojom snagom. Menduk je
posedovao kipove i slike, ali je njegova moralna graa i dalje bila sumnjivog
kvaliteta, to bi njega, da mu je to neko predoio, nesumnjivo ispunilo
ponosom.)
to se pak tie gizdavaca s Malabarskog brda, drao je taj i do njih; i to
mnogo vie nego to je eleo da prizna. Laskalo mu je upravo moje
porodino poreklo: pretvoriti Moraisa Zogoibija, jedinog sina velikog
Abrahama, u svog linog oveka-malja razgaljivalo ga je neizmerno, bez

obzira na to to sam zapravo razbatinjen. Dodelio mi je stan u svojoj kui u

Bandri, i prema meni se uvek ponaao s mrvicom nenosti koju nije
udeljivao nikom drugom u svojoj sviti; povremeno bi mu se na hindiju
umesto zapovednikog ti omaklo zvanino vi, aap kojim se ukazuje
potovanje. Mojim kolegama svaka ast to nisu pokazali ni najmanji znak
gnuanja prema ovakvom ponaanju, a meni, rekao bih, nimalo ne slui na
ast to sam prihvatao sve to mi se nudilo redovnu upotrebu kupatila s
tekuom toplom i hladnom vodom, poklone u odei, aavanje pivom.
Razmaen odgoj ostavlja trag razmaenosti u krvi.
Zanimljivo je koliko je gradskoj plavoj krvi bilo stalo do Fildinga.
Nepresuna reka posetilaca priticala je iz Everest vila i Kanendunga
Bhavana, iz Daulagiri Nivasa, Nanga Parbat hausa i palate Manaslu i svih
ostalih superpoeljnih, superneboderskih Himalaja s Brda. Najmlai,
najslai i najdoteraniji mladi maori iz gradske dungle dolazili su da
vrebaju po njegovom lalgaumskom lovitu, i svi su oni bili gladni, ali ne
mojih akonija: gutali su Mendukove rei, laptali svaki njegov slog. A on je
bio protiv sindikata, a za slamanje trajkova, protiv zapoljavanja ena, a za
sati, protiv sirotinje, a za bogatae. Bio je protiv gradskih dooa, pod im je
podrazumevao sve one koji ne govore maratski, pa ak i roene Bombajce, a
za njegove prirodne itelje, kao i njuke iz centralne Maharatre koje tek to
su poiskakale iz autobusa. Bio je protiv korumpiranosti Kongresa (I), a za
direktnu akciju, to je po njemu znailo paramilitarno dejstvovanje u smislu
podrke politikim ciljevima i instituciji njegovog linog sistema
potkupljivanja. Ismevao je marksistiku analizu drutva u svetlu klasne
borbe i veliao prednost koju su Indusi pridavali venoj stabilnosti kaste.
Kad je re o nacionalnoj zastavi, bio je za boju afrana, a protiv zelene.
Govorio je o zlatnom dobu pre najezda, kada su poteni Indusi i Induskinje
mogli slobodno da se kreu. Sada su naa sloboda i naa voljena nacija
sahranjene pod zdanjima koja su podigli ovi zavojevai. Upravo tu pravu
naciju moramo da povratimo i izvuemo ispod naslaga tuinskih imperija.
Dok sam posluivao svojeruno spravljana jestiva, prvi put sam uo za
postojanje spiska svetih mesta po kojima su muslimani, koji su porobili
zemlju, namerno izgradili damije tamo gde su roena razliita hinduistika
boanstva i to ne samo na njihovim rodnim mestima ve i na njihovim
seoskim prebivalitima i u ljubavnim gnezdima, a njihove omiljene duane i
mehane, u kojima su najvie voleli da obeduju, da i ne pominjemo. Gde e
se sad jedno poteno boanstvo uvee provesti? Sve najbolje lokacije zakrili

su minareti i kupole u obliku glavice belog luka. Nee to tako ii! I bogovi
imaju svoja prava, njima se mora vratiti njihov drevni nain ivota.
Zavojevai moraju biti suzbijeni.
Obesna mlaarija s Malabarskog brda oduevljeno je aminovala. Vidi,
stvarno, kampanja za boanska prava! Ima li ita visprenije i britkije? Ali
kada su poeli, onako galamdijski, da uniavaju kulturu indijskog islama,
koja je poput nekog palimpsesta leala preko lica Majke Indije, Menduk je
skoio na noge i zagrmeo na njih, tako da su se skutrili na svojim mestima,
manji od makovog zrna. Onda bi zapevao gazele, recitovao naizust urdsku
poeziju Faiza, Doa, Ikbala i raspredao o divotama Fatehpur Sikrija i
krasoti Tad Mahala obasjanog meseinom. Zaguljen neki tip, nema ta.
Bilo je i ena, ali tek onako, usput. Privoene su mu nou i on bi ih
izbalavio, ali nikada nije bio preterano zainteresovan. Njega je pokretao
nagon za moi pre nego za polnim optenjem, te su mu ene bile dosadne,
bez obzira na to koliko se priljeno trudile da mu zaokupe panju. Moram
da napomenem da nikada nisam otkrio bilo kakav trag svoje majke, a ono
to sam video ukazivalo mi je da je bilo kakva veza izmeu nje i mog novog
poslodavca mogla biti jedino afera vrlo kratkog daha.
Vie mu je lealo muko drutvo. Bilo je veeri kada je, u drutvu neke
grupe MO-ovog podmlatka, s trakama boje afrana oko glava, objavljivao
svojevrsnu improvizovanu mao mini-olimpijadu. Bilo je tu obaranja ruku i
rvanja na rogozini, nadmetanja u sklekovima i bokserskih meeva u
dnevnom boravku. Podgrejano pivom i rumom, okupljeno drutvo bi
dostiglo taku znojave, bune, promukle i naposletku iscrpljene
obnaenosti. U tim trenucima Filding je izgledao istinski srean. Zbacio bi sa
sebe tuniku s cvetnim dezenom, razvlaio bi se meu svojim poslunicima, a
svrbelo ga je, pa se eao, podrigivao, prdeo, pljeskao stranjice i tapao
butine. Sad niko ne moe da nam doaka!, rikao je tonui u stanje
dionizijskog blaenstva. Sto mu gromova! Svi smo kao jedan.
I ja sam se prikljuivao po potrebi, te je na tim nonim bokserskim
meevima Maljev ugled nezadrivo rastao. Nauljena i znojava tela
obnaenih lanova Podmlatka leala su na podu dok im se odbrojavalo.
(Okupljeni olimpijci, zbijeni oko nas u nepravilnom kvadratu, skandirali su
brojeve u glas: Devet! Deset... kraaaj! A Petoprstogriz je, naravno, bio
ampion u rvanju.
Da se razumemo: ne poriem da je Menduk imao mnoge osobine koje su
u meni budile duboko gaenje i odvratnost, ali sam se izdresirao da ih

prevaziem. Svoju sreu sam prikaio za njegovu zvezdu. Odbacio sam ono
staro, jer je i ono odbacilo mene, pa nije bilo nikakvog smisla unositi njegove
stavove u moj novi ivot. Bie ovako, odluio sam vrsto: postau kao ovaj
ovek. Prouavao sam Fildinga u detalje. Moram da govorim kao on, da
radim isto to i on. On je predstavljao ono novo, predstavljao je budunost.
Izuiu ga kao rutu putovanja.
Prole su nedelje, pa meseci. Moj probni period je istekao; proao sam
neke nevidljive provere. Menduk me je pozvao u svoj ofis, onaj sa zelenim
abofonom. Kad sam uao, pred sobom sam ugledao priliku tako stravinu i
do te mere udovinu da me je u naletu prosvetljenja ispunjenog jezom
oinulo saznanje da zapravo nisam ni naputao onaj sablasni grad, onaj
drugi Bombaj central u koji sam se uvalio posle hapenja na Kafovom
etalitu, a iz koga me je izbavio Lambadan, kako sam u svojoj naivnosti
verovao u onom lizing-taksiju tokom blagoslovene vonje u slobodu.
Bila je to prilika oveja, ali sa metalnim delovima. Ovea elina ploa
bila mu je nekako prirafljena s leve strane lica, a i jedna ruka mu je takoe
bila sjajna i glatka. Gvozdena ploa na grudima, kako sam postepeno
razabrao, nije bila deo njegovog tela, nego isto razmetanje, izazovni ukras
na ovom jezivom kiborkom liku skrpljenom od metalnog obraza i ruke. A
radilo se o modi. Reci zdravo Samiju Hazareu, naem Limenku, rekao je
Menduk, sedei za svojim radnim stolom. On je kapiten jedanaestorke
kojoj si dodeljen. Vreme je da skine kuvarsku kapu, navue dres i istri na
teren.
Ciklus Mavar u izgnanstvu niz protivrenih mranih Mavara poteklih
iz estoke ironije zauzdane bolom, koje su kasnije nepravino kritikovali
zbog negativnog naboja, cinizma, ak i nihilizma predstavljao je najvaniji
opus poznijih godina Aurore Zogoibi. U njima nije napustila samo motive
sa svojih ranijih slika, palatu na brdu i morski al, ve i samu ideju o istom
slikarstvu. Skoro svaki rad sadravao je elemente kolaa, a tokom vremena
ti elementi postali su glavno obeleje ove serije. Lik Mavra, koji je
objedinjavao pripovedaa/pripovest, uglavnom je jo bio prisutan, ali je sve
vie poprimao odlike suvinog tovara, smeten u okruenje neispravnih i
odbaenih predmeta, od kojih su mnogi bili reciklirani, delovi gajbi ili
konzervi od hrane, privreni za sliku i premazani bojom. Neobino je bilo
odsustvo i sultana Boabdila, kog je Aurora sama osmislila, sa slike koja je u
drugoj mavarskoj seriji ostala poznata kao prelazna, u onom diptihu pod

nazivom Himenina smrt, iju centralnu figuru na levom panou enski

le privezan za drvenu metlu kroz vazduh nosi mona i razdragana
gomila, poput kipa Ganee koji jae na pacovu probijajui se prema vodi na
dan Ganpatijeve svetkovine. Na drugom, desnom panou, gomila se
rasprila, a kompozicija se svela samo na deo obale i vodu, u kojoj, meu
polomljenim idolima, praznim flaama i raskvaenim novinama, lei mrtva
ena, privezana za drku metle, modra i naduvena, bez trunice lepote i
dostojanstva, srozana na otpadak.
Kad se Mavar ponovo pojavio, zatekao se u krajnje mitologizovanom
okruenju, na nekakvom ljudskom otpadu, za koji je nadahnue pronala u
dopadpati udericama, krovinjarama nesrenika koji ive po plonicima, u
skrpljenim graevinama ogromnih sirotinjskih i radnikih bombajskih
etvrti. Ovde je sve izvedeno u kolau, daare napravljene od odbaenog
gradskog kra, zaralog talasastog lima, komada kartonskih kutija,
vornovatog naplavljenog drveta s morske obale, vrata slupanih
automobila, vetrobrana nekog zaboravljenog tempa; i stambene zgradurine
sazdane od otrovnog dima, od slavina za esmu oko kojih padaju kobne
arke meu enama u redu (npr. Induskinje protiv Ben Isak Jevrejki), od
samoubistava kerozinom i neplaenih kirija koje, sejui uasno nasilje, kupe
Baije i Patani iz gangsterskog podzemlja; i ljudski ivoti, pod pritiskom koji
se osea jedino na dnu gomile, takoe su postali sloena celina, skrpljeni
poput njihovih domova, sklepani od komadia sitnog lopovluka, krhotina
prostitucije i delia prosjaenja, ili u sluaju onih s malo vie
samopotovanja, od papirnih girlandi, minua, tranih korpi, koulja od
jedne paise po avu, kokosovog mleka, uvanja kola, ienja cipela, kolaa,
karbolnog sapuna. Ali Aurora, koja nikada nije mogla da se zasiti
izvetavanja s lica mesta, otila je u svojoj viziji jo nekoliko koraka dalje; u
njenim radovima i sami ljudi su bili sazdani od ubreta, kao kolai
sastavljeni od stvari za iju vrednost metropola nije marila: izgubljene
dugmadi, polomljenih vetrobranskih brisaa, pocepane tkanine, spaljenih
knjiga, osvetljenih fotografskih filmova. Odlazili su ak da riju po ubritu u
potrazi za sopstvenim udovima; poto bi otkrili gomiletine odseenih
delova tela, okomili bi se na ono to im nedostaje, a izbor i nije bio neki, nisu
mogli da biraju, pa su mnogi zavrili sa po dva leva stopala, ili bi odustali od
potrage za , zadnjicom i privrstili par jedrih, odseenih dojki tamo gde bi
trebalo da im stoje guzovi, bez kojih su nekako ostali. Mavar je zakoraio u
nevidljivi svet, svet aveti, nepostojeih ljudi, a Aurora ga je sledila u stopu,

podarivi mu vidljivo oblije snagom svoje umetnike volje.

A Mavrov lik: sam, bez majke, tonuo je u nemoral, prikazan kao spodoba
od senke, spao na prizore razuzdanosti i zloina. Izgleda kao da je, na tim
poslednjim slikama, ilela njegova ranija metaforika uloga ujedinitelja
suprotnosti, stegonoe pluralizma, te je prestao da postoji kao simbol
koliko god proizvoljan nove nacije, sada preobraen u delimino
alegorijsku figuru raspadanja. Aurora je oito zakljuila da ideje neistoe,
kulturne meavine i smee koje je, tokom najveeg dela svog stvaralakog
veka, smatrala najbliim svom poimanju dobra, mogu i da se izokrenu, te da
u sebi sadre seme mraka, isto koliko i svetlosti. Ovaj crni Mavar oliavao je
njenu novu predstavu o hibridu Bodlerovom cvetu, i to bez ikakvog
preterivanja, istom cvetu zla:
... Odvratni nas predmet privlai i mami;
svakog dana korak silazimo sami,
bez groze put pakla kroz tmine smradne11
Zla i slabosti: jer postao je prognanik na koga su nasrtale utvare iz njegove
prolosti, kinjei ga iako se sklupao i dovikivao im da se gube. A onda je i
sam, malo-pomalo, postao nalik utvari, postao je Duh koji Hoda, utonuo u
apstrakciju, lien svojih rombova i dragulja, poslednjih tragova svoje slave;
primoran da postane vojnik u redovima nekog sitnog vojskovoe (ovde se
Aurora to je krajnje zanimljivo izuzetno dosledno pridravala istorijskih
injenica o sultanu Boabdilu), spao na plaenike grane tamo gde je nekada
kraljevao, ubrzo je postao raslojeno bie, jednako dostojan prezira i
nepoznat kao i likovi meu kojima se kretao. ubre se gomilalo i zatrpalo
ga.
Format diptiha Aurora j e koristila u vie navrata, da bi nam na drugim
panoima srodnih dela podarila onu teskobnu, virtuoznu i zapanjujue
razotkrivenu seriju poznih autoportreta, na kojima se naziru Goja i
Rembrant, ali jo mnogo vie onaj neobuzdani erotski oaj koji se moe
sresti na jo samo nekoliko mesta u itavoj istoriji umetnosti. Aurora/Aja
na tim panelima sedi sama, posmatrajui iz prikrajka paklenu hroniku
posrnua roenog sina, bez ijedne suze u oku. Lice joj je otvrdlo, ak
okamenjeno, ali iz njenih oiju isijava neki uas koji je ostao neimenovan
kao da gleda neto to je pogaa u najskrovitiji kutak due, neto to stoji
pred njom, gde bi po prirodi stajao onaj ko posmatra sliku kao da joj je sam

ljudski rod pokazao svoje najskrovitije i najjezivije lice, i tako je uasnuo da

se njeno starako lice skamenilo. Ovi Ajini portreti su zloslutna i turobna
dela.
I na Ajinim panoima je zastupljen tematski tandem parova i aveti.
Avetinjska Aja proganja ubretom zasutog Mavra; a iza Aje/Aurore
povremeno lebde bledi i prozirni likovi ene i mukarca. Lica su im
ostavljena prazna. Je li ta ena Uma (Himena), ili ipak Aurora? I da li sam ja
bolje rei Mavar ta muka utvara? I ako nisam ja, ko je onda? Na tim
avetinjskim dvostrukim portretima, lik Aje/Aurore izgleda ili sam to ja
uobrazio? kao da joj je potera za petama, ba kao to je izgledala Uma kad
sam je posetio posle vesti o nesrei s Dimijem ukom. Ne, nisam uobrazio.
Poznat mi je taj pogled. Ovde izgleda kao da e se raspasti na komade.
Izgleda kao da je neko progoni.
Ba kao to je, na tim slikama, ona progonila mene. Kao nekakva vetica to
sedi na vrhu litice i posmatra me u kristalnoj kugli, s krilatim majmunom
kraj sebe. Da, tako je bilo: ja sam se povlaio po onim mranim mestima, po
Mesecu, iza Sunca, koja je ona stvorila u svojim radovima. Ja sam
nastanjivao predele njene uobrazilje, pa me je u mati videla kao na dlanu.
Ili skoro da jeste: jer je bilo i onoga to ona nije mogla da zamisli, stvari koje
ak ni njeno prodorno oko nije moglo da zapazi.
Kod sebe nije zapazila upravo snobizam koji je isplivao na povrinu s
njenim prezrivim gnevom, svoj strah od nevidljivog grada, svoje
malabarstvo. Kako bi onoj radikalnoj Aurori, kraljici nacionalista, to bilo
mrsko! Da kau kako je pod stare dana postala samo jo jedna velika dama s
Brda, koja pijucka aj i s visine gleda jadnika na svojoj kapiji... A nije
zapazila da sam ja, u tom nadrealnom-sloju ljudi, s limenim ovekom,
kuhinjskim zubatim strailom i kukavikim apcem, koji su me okruivali
(jer Menduk je sasvim izvesno bio kukavica nikakve grubijanske zahvate
nije obavljao svojeruno), pronaao, prvi put u svom dugorono-skraenom
ivotu, oseanje normalnosti, utisak da nisam nita posebno, oseaj da sam
meu srodnim duama, meu ljudima sebi slinim, koji je presudan da se
ovek osea kao kod kue.
Raman Filding bio je svestan neega u emu je leao tajni izvor njegove
moi: da ljudi ne tee drutvenim normama pristojnosti, ve stvarima
neuvenim, prekomernim, mimo doputenih granica onome kroz ta na
neobuzdani potencijal moe da se istutnji. Mi otvoreno udimo za

dozvolom da se pretvorimo u svoje tajno ja.

Eto, majko: u tom stranom drutvu, inei ta strana nedela, bez potrebe
za arobnim cipelicama, pronaao sam svoj lini put do kue.
Priznajem: ja sam ovek koji se nadelio batina. Doneo sam nasilje na mnoge
pragove, ba kao to potar donosi potu. Obavljao sam prljave poslove kad
god i kako god se to od mene zahtevalo a obavljajui ih, uivao sam u
njima. Nisam li vam ispriao koliko mi je teko palo da se sviknem na
levorukost, koliko mi je to bilo neprirodno? E pa, dobro: sada sam najzad
postao denjak, u svom novom ivotu od akcije mogao sam da izvadim
junaki malj iz depa i pustim ga da do mile volje ispisuje moj ivotopis. I
dobro mi je posluila, ta moja buda. Uskoro sam postao jedan od MO-ovih
elitnih zulumara, rame uz rame sa Limenkom Hazareom i aganom
Petoprstogrizom (koji je, to nas nee nimalo iznenaditi, takoe bio na svoj
nain svestran, s talentima koje ne bi mogla da zauzda nijedna kuhinja).
Hazareova jedanaestorka u iji sastav su ulazila jo osmorica mladih
razbijaa, u svakom pogledu jednako ubojiti kao i nas trojica harala je
neprikosnoveno itavu deceniju kao MO-ov tim nad timovima. I tu je, pored
istog sjaja nae razularene snage, bilo i nagrada zbog visokih dometa, pa
mukih zadovoljstava u drugarstvu i slonosti pod parolom svi za jednog.
Moete li da pojmite s kolikim sam se ushienjem zaogrnuo
jednostavnou svog novog ivota? Jesam, i te kako: naslaivao sam se
njome. Napokon, govorio sam sebi, da se vie ne laemo: napokon si ono za
ta si roen. S kakvim olakanjem sam se okanio traganja, u koje sam se
uputao otkad znam za sebe, za nekakvom nedostinom normalnou, s
kakvom radou sam svetu obelodanio svoju superprirodu! Moete li da
zamislite koliko se besa nagomilalo u meni zbog svih onih ogranienja i
emotivnih vorova moje preanje egzistencije koliko kivnosti zbog
odbaenosti od sveta, zbog kikota enturaa koji mi je i nehotice parao ui,
zbog uiteljskih izrugivanja, koliko neiskazane srdbe prema prekim
potrebama mog zatienog i nuno samotnjakog ivota bez prijatelja, koji
je, naposletku, dokrajila moja majka? I upravo sav taj ivot nabijen besom
poeo je da eksplodira iz moje pesnice. Daamm! Duuumm! O, nema dileme,
dame i gospodo: devetanje mi je ilo od ruke, a znao sam vrlo dobro i zato.
Zadrite za sebe svoje gunanje! Sakrijte ga u neki mrani oak! Poite u
bioskop i obratite panju da momak kome svi najvie kliu nije vie ni
ljubavnik ni heroj sad je to postao tip u crnom eiru, to bode puca utira

lomi i, ukratko, kri sebi put kroz film pretvarajui sve u prah i pepeo! O,
mala! Nasilje je danas vrua roba. To se danas trai.
Prve godine radio sam na suzbijanju velikog trajka u tekstilnoj fabrici. U
zadatak mi je palo da obrazujem deo nezvanine letee klin-formacije
maskiranih osvetnika Samija Hazarea. Poto su vlasti krenule da gue
demonstracije palicama i suzavcem a tih godina agitovalo se po svim
delovima grada, pri emu je glavni organizator bio dr Data Samant, sa
svojom politikom strankom Kamgar agadi i svojim maratskim sindikatom
tekstilnih radnika Girni kamgar MO-ovi razbijaki timovi bi markirali
nasumino izabrane demonstrante i ustremili se na njih, pa se ne bi smirili
dok ih ne sabiju uza zid i pretuku tako da upamte dok su ivi. Dosta smo se
premiljali oko naih maski, pa smo odbacili ideju da se posluimo likovima
savremenih bolivudskih zvezda, ve smo se odluili za indijsku narodnu
tradiciju putujuih glumaca, bahurupija, koja je bila u veoj meri istorijski
obojena, pa smo, oponaajui ih, napravili sebi lavlje, tigrove i medvee
glave. To se pokazalo kao prava odluka, jer nam je omoguilo da u svesti
trajkaa ostavimo trag mitolokih osvetnika.
Bilo je dovoljno da se pojavimo na popritu dogaaja pa da se radnici uz
vrisku razbee po mranim jarugama, gde bismo ih privrljili i suoili s
posledicama njihovih postupaka. Zanimljiv uzgredni uinak ovog posla bio
je to sam upoznao itave nove krajeve grada: tokom 1982. i 1983. morao
sam da proeljam i najzabitije sokake u Vorliju, Parelu i Bivandiju, ganjajui
sindikalni olo, aktivistike nitarije i komunistiki ljam. Ne koristim ove
izraze u pogrdnom smislu ve, ako tako mogu da kaem, isto tehniki. Jer
svi industrijski procesi stvaraju i otpadne materije koje se moraju sastrugati,
odbaciti, oistiti, kako bi na videlo izaao vrhunski kvalitet. trajkai
predstavljaju primer takvih otpadnih materija. Mi smo ih uklanjali. Po
okonanju trajka u tekstilnim fabrikama, bilo je ezdeset hiljada radnih
mesta manje nego u vreme njegovog izbijanja, te su industrijalci konano
mogli da modernizuju svoja postrojenja. Otrebili smo kukolj, ostavivi za
sobom blistavu i osavremenjenu tekstilnu industriju s mehanikim
razbojima. Tako mi je barem Menduk lino objasnio.
Ja sam udarao, a ostali su vie voleli da utiraju. Golom rukom sam satirao
svoje rtve, krvniki, u ritmu metronoma kao ilime, kao mazge. Kao to
satire vreme. Nisam nita govorio. Batine su jezik za sebe, koji razjanjava
sopstvena znaenja. Tukao sam ljude i danju i nou, nekad kratko, bacajui
ih u nesvest jednim jedinim zamahom malja, a u drugim prilikama

natenane, obruavajui desnicu na meke delove njihovih tela i kreveljei se

u sebi na njihove krike. Bilo je pitanje ponosa zadrati spoljanji izraz lica
neutralnim, neosetljivim, tupim. Oni koje smo tukli nisu nas gledali u oi.
Kad bismo ih obradili, dreka koju su dizali utihnula bi na neko vreme;
izgledalo je kao da su sklopili mir s naim pesnicama, izmama i tojagama. I
oni su postajali neosetljivi, tupih pogleda.
ovek koji dobije teke batine (kao to je to Oliver dEt jo davno
intuitivno naslutio u svom snu) menja se unepovrat. Njegov odnos prema
sopstvenom telu, prema svom duhu, prema svetu pred kojim stoji, izmenie
se i tanano i neskriveno. Batine zauvek isteruju izvesno poverenje, izvesno
poimanje slobode; sve to pod uslovom da onaj ko bije zna svoj posao. Batine,
osim toga, esto donose i podvajanje. rtva se koliko puta sam to video!
odvaja od samog deavanja, putajui svest da lebdi negde iznad, u
vazduhu. Ona kao da odozgo gleda sebe, roeno telo kako se previja, moda
i lomi. Posle toga se nikada vie nee u potpunosti vratiti sebi, te e i pozive
za pristupanje u bilo kakav vei kolektivni entitet na primer sindikat
istog trena odluno odbiti.
Batine po razliitim delovima tela ostavljaju posledice na razliite delove
mozga. Ako vas, na primer, dugo tuku po tabanima, to e vam se odraziti na
smeh. Oni koje tako pretuku nikada se vie nee smejati.
Samo oni koji prigrle svoju sudbinu, koji se pomire s batinama, prihvate
ih muki samo oni koji diu ruke uvis priznaju krivicu i izgovore mea culpa
mogu da pronau u svom iskustvu neto vredno, neto pozitivno. Samo
oni mogu da kau: Barem smo izvukli pouku.
A i tabadija doivljava promenu. Pretui oveka predstavlja svojevrsnu
egzaltaciju, in otkrovenja, otvaranje nekih udnih dveri u univerzumu.
Vreme i prostor naputaju svoja sidrita, spadaju sa svojih arki. Bezdani se
razjapljuju. Na tren, oku se ukazuju neviene stvari. Ugledao sam, u nekim
od takvih trenutaka, i prolost i budunost. Bilo je teko uhvatiti i sauvati ta
seanja. Iilela bi po obavljenom poslu. Ali pamtio sam da se neto desilo.
Da sam imao vizije. Ti novi momenti su me obogaivali.
Naposletku smo uguili trajk. Moram priznati da me je iznenadilo koliko
dugo nam je trebalo, koliko su radnici bili privreni ljamu, olou i
nitarijama. Ali kako nam je rekao Raman Filding trajk u tekstilnim
fabrikama je za MO bio tek probni poligon, na njemu smo se brusili i
pripremali. Na sledeim optinskim izborima dr Samantova stranka dobila
je tek nekoliko poslanikih mesta, a MO je vie od sedamdeset. Pobednike

trube poele su da trete.

Da li da vam ispriam kako smo na poziv izvesnog feudalnog vlastelina
posetili jedno selo u blizini granice s Gudaratom, gde su svee ubrane
crvene ljute paprike visile po zidovima kua na ivopisnim breuljcima
okienim zainima, i uutkali pobunu tamonjih radnica? Ne, ipak neu;
neto tako estoko uznemirilo bi va gadljivi eludac. Da li da priam o
naoj kampanji protiv onih nesrenika koji ne pripadaju nijednoj kasti,
nedodirljivih, haridana ili dalita, nazovite ih kako vam drago, koji su u
svojoj tatini doli na pomisao da uteknu kastinskom sistemu prelaskom u
islam? Da li da vam opisujem korake koje smo preduzeli da ih vratimo tamo
gde ,im je mesto, ispod drutvene lestvice? Ili da vam priam kako je
onomad Hazareova jedanaestorka pozvana da vaspostavi drevni obiaj
satija, i potanko se osvrnem na one sluajeve kada smo, u nekim selima,
ubedili pokoju mladu udovicu da se popne na pogrebnu lomau svog mua?
Ne, ne, ve ste se i previe nasluali. Posle est godina napornog rada na
terenu, ponjeli smo etvu berietnu. MO je preuzela politiku upravu nad
gradom; dobili smo i gradonaelnika Menduka. ak i u najzabaenijim
seoskim atarima, u kojima Fildingove ideje nikada ranije nisu putale
korena, narod je poeo da pria o dolasku kraljevstva gospodara Rame, i da
ovdanji moguli moraju dobiti istu poduku koju su tekstilni radnici onako
bolno bili primorani da progutaju. A krupniji dogaaji takoe su odigrali
svoju ulogu u krvavoj igri posledica u koju se, na izvestan nain, naa istorija
pretvorila. Jedan zlatni hram pruio je utoite naoruanim ljudima, bio je
napadnut, a ljudi pod orujem poseeni; a posledica toga bila je da su ti
naoruani ljudi ubili premijerku; ega je posledica bila da je rulja, i
naoruana i goloruka, poela da krstari prestonicom i ubija nedune ljude
koji, osim turbana, nisu imali nita zajedniko s bilo kakvim naoruanim
ljudima; ega je posledica pak bila da su ljudi poput Fildinga, koji su govorili
o potrebi da se zauzdaju manjine u zemlji, te da se svi do jednog moraju
povinovati vrstoj ali ljubavlju proetoj Raminoj vladavini, dobili izvestan
polet, izvesnu novu snagu.
... a uo sam da je na dan smrti gospoe Gandi one iste gospoe Gandi
koju je mrzela iz dna due i koja joj je zduno na isti nain uzvraala moja
majka, Aurora Zogoibi, prolila itavu reku suza...
Pobeda je pobeda; na onim izborima koji su Fildinga doveli na vlast,
udruenja tekstilnih radnika podrala su MO-ove kandidate. Nema leba
dok ne pokae ljudima ko je gazda...

... a ako bih se povremeno ispovraao bez pravog razloga, ako su mi svi
snovi bili pakleni komari, ta s tim? Iako sam stalno imao sve jai oseaj da
me neko prati da, moda upravo zbog osvete odbacivao sam takve misli.
One su pripadale mom starom ivotu, toj odseenoj ruci; sada nisam eleo
da imam bilo ta s takvim napadima munine, takvim slabostima. Budio
sam se sav u znoju zbog strahota nonih mora, otirao elo i nastavljao da
spavam.
U snovima me je proganjala Uma, mrtva Uma, koja je u smrti postala
zastraujua, Uma razbaruene kose, belih oiju, ravastog jezika, Uma koja
se preobrazila u osvetnikog anela, koja je igrala paklenu povampirenu
Dezdemonu moga Mavra. Beei od nje, utrao bih u neku neizmernu
tvravu, zalupio vrata, okrenuo se i ponovo ostajao napolju, a ona je
lebdela u vazduhu, iznad i iza mene, Uma s vampirskim onjacima, velikim
kao slonovske kljove. I ponovo bi preda mnom iskrsavala tvrava, otvorenih
kapija, nudei mi pribeite; i ponovo bih utrao, i zalupio vrata, i opet
ostajao na otvorenom, goloruk, preputen njoj na milost i nemilost.
Zna kako su gradili Mavri, aputala mi je. Njihova arhitektura je sva u
mozaicima koji povezuju unutranjost sa spoljanjou s vrtovima. koje
obrubljuju palate koje obrubljuju vrtovi i tako dalje. A ti proklinjem te da
bude napolju odsad pa zanavek. Za tebe vie nijedno mesto nee biti
bezbedno; a ja u u ovim vrtovima ekati na tebe. Napolju, po ovim
beskrajnim poljima, ja u te uhvatiti. A onda se sputala ka meni,
razjapljujui ona grozna usta.
Doavola s tim detinjastim strahom od mraka! Ili sam barem tako,
budei se iz ovih uasa, korio sebe. Ja sam muko; i drau se kao i svi ostali
mukarci, da krim sebi put i prihvatam svaki teret koji se na tom putu
pojavi. A ako smo katkada, tokom tih godina, i Aurora Zogoibi i ja imali
oseaj da nas neko progoni, onda je to bilo zato o, najprozainije od svih
objanjenja! jer je upravo tako i bilo. Kako sam saznao posle majine smrti,
oboje smo ve godinama bili praeni po nareenju Abrahama Zogoibija. Bio
je to ovek koji je voleo da zna sve informacije. I dok je bio spreman da
Aurori prenese veinu onoga to bi saznao o mom kretanju postajui tako
izvor na osnovu kog je stvarala platna u izgnanstvu toliko o kristalnim
kuglama! nije nalazio za shodno da joj pomene da je i nju drao na oku.
Pod stare dane su se ve toliko udaljili da skoro nisu vie ni sluali jedno
drugo, razmenjujui tek pokoju izlinu re. U svakom sluaju, Dom Minto,
kome je sad bilo ve skoro devedeset godina, ali se ponovo naao na elu

vodee privatne detektivske agencije u gradu, motrio je na nas po

Abrahamovom nalogu. Ali Minto mora malo da prieka u pozadini.
Gospoica Nadija Vadija eka da stupi na scenu.
Da, bilo je ena, ne elim da poriem. Mrvice s Fildingove trpeze. Priseam
se neke Smite, pa obe, Reke, neke Urvai, Andu i Mandu, i tako dalje.
Kao i zapanjujueg broja dama koje nisu bile induskog porekla: blago
ukaljane Doli, Marije i Gurindere, od kojih nijedna ne bi dugo potrajala.
Ponekad sam uz to, na skiperov zahtev, izvravao naloge: drugim reima,
slao me je kao kol-gerlu da zadovoljim neku bogatu matronu u njenoj kuli,
nudei joj line usluge da bi se, zauzvrat, poklonima popunila partijska kasa.
Primao sam i novac ako bi mi ga ponudili. Bilo mi je svejedno. Filding bi mi
estitao na pokazanom istinskom umeu na takvim zadacima.
Ali nikada nisam ni dotakao Nadiju Vadiju. Nadija Vadija je bila neto
sasvim drugo. Bila je kraljica lepote mis Bombaja i mis Indije 1987, a
kasnije te iste godine i mis sveta. Mnogi asopisi poredili su ovu svee
pristiglu, sedamnaest joj je godina tek, lepoticu sa izgubljenom i
neprealjenom Inom Zogoibi, mojom sestrom, na koju je, navodno, izuzetno
liila. (Ja tu slinost nisam uoavao; ali kad je slinost u pitanju, oduvek sam
bio pomalo spor. Kad je Abraham Zogoibi napomenuo da Uma Sarasvati
nosi u sebi neto od mlade Aurore, one impozantne petnaestogodinjakinje
u koju se tako kobno zaljubio, meni je i to bila novost.) Filding je eleo
Nadiju visoku, valkiri slinu Nadiju, koja je imala ratniki korak i glas kao
iz onih uspaljenih i obilno zamaenih telefonskih razgovora, ozbiljnu
Nadiju koja je poklanjala procenat novane nagrade kao prilog dejim
bolnicama i koja, je elela da postane lekarka kad joj bude dojadilo da
izluuje od elje mukarce irom planete eleo ju je vie od bilo koga na
kugli zemaljskoj. Ona je imala ono to je njemu nedostajalo, a to je znao da
mu je u Bombaju potrebno kako bi upotpunio svoj imid. Imala je sjaj. I
rekla mu je u lice, na jednom javnom prijemu, da je abac; imala je, dakle, i
petlju, pa ju je trebalo zauzdati.
Menduk je eleo da poseduje Nadiju, da je zadene za rever kao trofej; ali
je Sami Hazare, njegov najprivreniji autant grozomorni Sami, pola
ovek, pola konzerva napravio teku greku i zaljubio se.
Mene je pak prestala da zanima ljubav prema enama. Zaista. Posle Ume,
neto se u meni ugasilo, neki osigura je pregoreo. Neretki pozamani ostaci
s trpeze mog poslodavca i razni nalozi bili su dovoljni da me zasite, onako

uzgred, kako doli tako proli. U pitanju su bile i moje godine. Kad sam
napunio tridesetu, moje telo je ulo u ezdesete, a ezdesete i nisu ba
mladalake godine. Starost je preplavila trone nasipe i zaposela nizije moga
bia. Tekoe s disanjem pogorale su mi se do te mere da sam morao da
istupim iz aktivnosti letee klin-formacije. Za mene je bilo svreno s
hajkama po sokacima sirotinjskih etvrti i jurnjavama uz stepenice
dronjavih radnikih zgradurina. Ni duge ulne noi nisu vie predstavljale
pun pogodak: u to vreme sluio sam, u najboljem sluaju, iskljuivo kao
pomagalo za jednokratnu upotrebu. Filding mi je, izuzetno blagonaklono,
ponudio da radim u njegovom linom sekretarijatu, kao fiziki najmanje
spreman meu njegovim dvoranima... Ali Sami, itavu deceniju stariji od
mene po godinama, ali dvadeset godina mlai telom Sami Limenko je jo
uvek sanjario. On nije imao problema s disanjem; na Mendukovim nonim
olimpijadama, on ili agan Petoprstogriz pobeivali bi u improvizovanim
nadmetanjima u isprobavanju kapaciteta plua (zadravanju daha, duvanju
strelice kroz dugu metalnu duvaljku, gaenju svea) uvek i bez izuzetka.
Hazare je bio hrianin iz Maharatre, koji je pristupio Fildingovoj bratiji
vie iz regionalnih nego religioznih pobuda. Da, da, svi mi imamo svoje
pobude, line ili ideoloke prirode. Za sve postoje pobude. Moete nai
pobude na svakom bazaru, svakoj lopovskoj pijaci, itave pregrti pobuda,
ako kupite deset, dobijete tuce. Pobude su jeftine, jeftine kao i izjave
politiara, i izlaze na videlo kad se jeziku omakne: Uradio sam to zbog novca,
uniforme, zajednitva, porodice, roda, nacije, boga. Ali ono to nas istinski
pokree to nas tera da udaramo, gazimo i ubijamo, to nas tera da
pokorimo svoje neprijatelje i strahove jeste strah da emo se nai u nekim
od tih rei pokupljenih s bazara. Nai motori su bili jo udniji, koristili su
jo mranija goriva. Samija Hazarea su, recimo, zanimale bombe. Eksplozivi,
koji su mu ve odneli jednu ruku i pola eljusti, bili su njegova prva ljubav, a
govore kojima je nastojao neuspeno, barem do sada da ubedi Fildinga u
politiki znaaj bombake kampanje u irskom stilu, drao je sa strau
pravog Sirana koji se udvara svojoj Roksani. Ali ako su bombe bile
Limenkova prva ljubav, Nadija Vadija bila mu je druga.
Fildingova Bombajska gradska korporacija odluila je da pripremi svojoj
miljenici veliki ispraaj na finalni izbor lepotica u paniji, tanije u Granadi.
Na toj zabavi, Nadija, onako zanosna, slobodoumna Parskinja, prezrivo je
odbila reakcionarnog i tvrdokornog Menduka pred irom otvorenim oima
kamera (ri Ramane, po mom linom miljenju, vi niste obian abac ve

prava krastaa, pa mislim da vas ni moj poljubac ne bi pretvorio u princa,

uzvratila mu je jasno i glasno na poziv koji joj je ovaj neveto promrsio da se
nau nasamo) i da bi istakla svoju poruku nemarno je usmerila svoje ari
prema njegovom, prilino metalizovanom, linom gorili. (Ja sam stajao
odmah do njega; ali bio sam poteen.) Kai mi, krenula je da prede
paralizovanom Samiju koji se kupao u znoju, da li misli da mogu da
pobedim?
Sami nije bio u stanju ni da bekne. Ukipio se i prokrkljao neto jedva
ujno. Nadija Vadija je klimnula glavom, mrtva ozbiljna, kao da ju je upravo
udostojio vrhunskom mudrou.
Kad sam se prijavila na izbor za mis Bombaja, poela je dubokim
glasom, dok se Sami tresao, moj momak mi ree, O, Nadija Vadija, vidi sve
te lepe i prelepe ene, mislim da ba i ne moe da pobedi. Ali obrniokreni, kao to vidite, pobedila sam! Sami je posrtao pod estinom njenog
osmeha.
A onda, kad sam krenula na izbor za mis Indije, nastavila je Nadija,
moj momak mi ree: O, Nadija Vadija, vidi sve te lepe i prelepe ene,
mislim da ovde stvarno ne moe da pobedi. Ali opet, kao to vidite, ja
pobedih! Veina nas u toj odaji iuavala se drskosti tog nevidljivog
momka, te se nismo ni udili to nije bio pozvan da Nadiji Vadiji pravi
drutvo na ovom prijemu. Menduk se upinjao da zadri blagonakloni izgled
s obzirom na to da mu j e pre nekoliko trenutaka rekla da j e krastaa; a
Sami e, Sami se samo trudio da se ne stropota u nesvest.
A sad ide izbor za mis sveta, puila se Nadija. I gledam tako po
asopisima kolor-slike svih tih lepih i prelepih ena, pa kaem sebi, Nadija
Vadija, mislim da ovde sad stvarno ne moe da pobedi. Pogledala je
enjivo u Samija, udei za Limenkovim ohrabrenjem, dok je Raman
Filding amio onako zapostavljen i oajan tik uz nju.
Iz Samija je provalila bujica rei. Ali, madam, ne berite brige!, bubnuo
je. Dobiete povratnu kartu prve klase do Evrope, videete prave divote i
upoznaete svetska imena. Draete se na visini i proslaviete boje nae
zastave. Da! Siguran sam skroz-naskroz. Zato, madam, manite tu pobedu!
Ko su uopte te glupe sudije? Za nas za indijski narod vi ve jeste i
zauvek ete biti pobednica. To je bio najreitiji govor u njegovom ivotu.
Nadija Vadija pretvarala se da ju je to obeshrabrilo. Oh!, jeknula je,
slamajui njegovo neiskusno srce na odlasku. Onda i ti misli da ne mogu
da pobedim!

Nakon to je osvojila svet, o Nadiji Vadiji spevana je pesmica:

Nadija Vadija daleko si doguraladija
Cela Indija tebe oboavadija
Ceo svet ti si uzburkaladija
Nadigrala njihove jer ti si ona pravadija
Kupiu ti novcijata koladija
Samo da ti budem goriladija
Nadija Vadija, za tobom mi srce nastradija.
Stradija, Nadija Vadija, nastradija.
Niko nije mogao prestati da je peva, a pogotovo ne Limenko. Samo da ti
budem goriladija... ovaj stih mu je zvuao kao boanska poruka, sudbinski
nagovetaj. uo sam kako se ova pesmica, samo bez imalo sluha, mumla i
iza vrata Mendukove kancelarije; jer, Nadija Vadija je posle svoje pobede
postala nacionalno obeleje, kao Ledi Liberti ili Marijana, postala je nosilac
naeg ponosa i samopouzdanja. Bio sam u prilici da sagledam kakav je to
uinak imalo na Fildinga, ije su aspiracije poele da prelaze granice grada
Bombaja i drave Maharatre; prepustio je gradonaelnikovu stolicu nekom
svom kolegi, MO-ovom kadru, i poeo da sanja o stupanju na nacionalnu
scenu, po mogustvu podruku s Nadijom Vadijom. Stradija, Nadija Vadija...
Raman Filding, taj ovek jezivih poriva, zacrtao je sebi novi cilj.
Bliila se Ganpatijeva svetkovina. Nastupala je etrdeseta godinjica
nezavisnosti i Gradska korporacija, koja je bila u rukama MO-a, potrudila se
da priredi najvelelepniji Ganea aturhi koji se ikada pamti. Na hiljade
poklonika je, sa svojim idolima, dopremljeno kamionima iz udaljenih
krajeva. MO-ove parole na njihovim barjacima boje afrana preplavile su
itav grad. Posebna tribina za krupne zverke postavljena je na samom rubu
aupatija, odmah do mosta za peake; a Raman Filding je pozvao novu mis
sveta kao poasnu gou, to je ona, iz potovanja prema prazniku,
prihvatila. Tako se prvi deo njegove fantazije obistinio, te je stajao kraj nje
dok su obesni kadrovci promicali u svojim MO kamionima, maui
stegnutim pesnicama i vitlajui u vazduh obojeni prah i cvetne latice.
Filding im je uzvraao ukruenom rukom, sa ispruenom akom, a Nadija

Vadija, videvi nacistiki pozdrav, odvratila je lice u stranu. Ali Filding je

tog dana bio u ekstazi; i dok je ganpatijevska gungula; dostizala skoro
nepodnoljive razmere, on se okrenuo ka meni a stajao sam tik iza njega sa
Samijem Limenkom, stenjen uz zadnji zid krcate tribinice i prodrao se
koliko ga grlo nosi: Sada je pravi as da udarimo na tvog oca. Sada smo
dovoljno jaki i za Zogoibija i za Brazgotinu, za svakog. Ganpati Bappa morya!
ik da nam se neko sad usprotivi! I u svom pohotnom naslaivanju
zgrabio je dugu i vitku ruku uasnute Nadije Vadije, i poljubio je u dlan.
Vidite, ja ljubim Mumbaj, ljubim Indiju!, kretao je. Pogledajte, ja ljubim
ceo svet!
Zagluen klicanjem mase, odgovor Nadije Vadije nije se uo.
Te noi, u vestima sam saznao da se moja majka strovalila i stradala igrajui
svoj redovni godinji ples protiv bogova. Njena pogibija dola je kao neka
potvrda Fildingove samouverenosti; jer ona je oslabila Abrahama, a
Menduka ojaala. ini mi se da sam u izvetajima na radiju i TV-u otkrio
nekakav pokajniki prizvuk pravdanja, kao da su izvetai, pisci nekrologa i
kritiari bili svesni kakva je teka nepravda naneta ovoj velikoj i ponositoj
eni kao da su svesni svoje odgovornosti za njeno mrano povlaenje
tokom poslednjih godina. I zaista, u danima i mesecima koji su usledili
nakon njene smrti, njena zvezda je dostigla neuporedive visine, ljudi su
pohitali da iznova vrednuju i veliaju njen opus, kao da hitaju da prue
prvu pomo, to me je jako naljutilo. Ako je zasluila te rei sada, onda ih je
bila dostojna i ranije. U ivotu nisam upoznao jau enu, niti enu koja je
imala tako jasnu svest o sebi i svojim sposobnostima, ali bila je ranjena, i ove
rei koje su mogle da je izlee da su izgovorene dok je jo mogla da ih uje
dole su prekasno. Aurora da Gama Zogoibi, 1924-1987. Brojke su se
sklopile nad njom poput mora.
Slika koju su zatekli na njenom tafelaju bila je posveena meni. Njen
zakljuni rad Mavrov poslednji uzdah, vratio je Mavru ljudski lik. Vie
nije bio apstraktni harlekin, niti kola s otpada. Bio je to portret njenog sina,
izgubljenog u limbu poput neke lutajue seni: portret due u paklu. A iza
njega, njegova majka, ne vie na zasebnom panou, ve ponovo sjedinjena s
napaenim sultanom. I nije ga grdila plai sad kao ena ve ga je gledala,
uzdrhtala od straha, pruajui mu ruku. Jo jedno izvinjenje koje je stiglo
prekasno, in pratanja od kog vie nisam imao koristi. Izgubio sam je, a
slika je samo pojaala bol zbog gubitka.

O, majko, majko! Sad znam zato si me odbacila. O, moja velika, mrtva

majko, moja nasamarena roditeljko, ludo moja!

17
Zadrt, nepopravljiv, bez premca: nasmejani Vrhovni gospodar Vrhovnog sveta u
svom Viseem vrtu nebu pod oblake, bogatiji od bogataevih najbogatijih snova,
Abraham Zogoibije u osamdeset etvrtoj godini posezao za besmrtnou, prstiju
dugih poput pramenja svitanja. Iako se uvek pribojavao rane smrti, doiveo je
duboku starost; umesto njega, umrla je Aurora. Zdravlje mu se s godinama
poboljavalo. I dalje je hramao, jo se zlopatio s disanjem, ali mu je srce bilo jae
nego ikada, jo od Lonavale, vid otriji, duh istananiji. Jeo je hranu kao da je proba
prvi put, a u svojim poslovnim poduhvatima uvek je uspevao da nanjui muku. U
izvanrednoj formi, ivog duha, polno aktivan, ve je poprimao elemente boanskog
ve se uzdigao visoko iznad opora, a naravno, i iznad zakona. Nisu za njega te
ovrdave verbalne petljancije, ta dunika parnienja, ta papirnata ogranienja. A
sada, posle Aurorinog pada, odluio je da opovrgne smrt u celosti. Katkad, sedei na
vrhu najvie iode na gigantskom bletavom jastuiu za igle u junom kraju
grada, zadivljeno se iuavao sopstvenoj sudbini, preplavila bi ga ganutost, gledao
je dole na vodu u noi, koja se presijavala na meseini, i kao da je, ispod njene
maske, video svoju enu kako lei smrskana sred rakova koji se ustrajno i urno
povlae, priljubljenih koljki i riba to sevnu poput noeva, postrojenih u itave
vojnike kuhinje, zlatom ukraavajui za nju kobno more. Nije to za mene, opirao se
on. ivot za mene tek poinje.
Jednom davno, na obali na jugu, video je sebe kao deo Lepote, kao polovinu
arobnog prstena, koji je upotpunjavala ona svojeglava i divna devojka. Bojao se da
bi aroliju lepote moglo da pobedi ruglo to gmie po zemlji, moru i u nama
samima. Kako je to davno bilo! Dve erke i ena mrtvi, trea ki otila pod Isusovo
okrilje a mlado-stari sin doavola! Koliko li je vremena prolo otkako je bio lep,
otkako ga je lepota uvukla u zaveru ljubavi! Koliko ima otkako su neosvetane
zakletve stekle punosnanost snagom njihove elje, poput uglja kog teki eoni drobe
u izbrueni dragulj. Ali ona, njegova voljena, okrenula mu je lea, nije ispunila
svoj deo pogodbe, a on se izgubio u svom. U svemu svetovnom, u ovozemaljskom i u
onome to lei u prirodi stvari, naao je utehu zbog gubitka onog uzvienog,
preobraujueg, neizmernog, to je dotakao kroz njenu ljubav. Sad, poto je otila,
ostavljajui ga sa svetom u aci, zaogrnue se svojom moi kao nekim zlatnim
platom. Ratovi su na pomolu: i on e ih dobiti. Na vidiku se pomaljaju nove obale:

i on e ih osvojiti na juri. Nee se utrkivati s njom u sunovratu.

Prireena joj je sahrana s dravnim poastima. Stajao je kraj njenog otvorenog
kovega u katedrali i pustio da mu misli plove ka novim strategijama dobitka. Od
tri stuba ivota boga, porodice i novca, imao je samo jedan, a bila su mu potrebna
najmanje dva. Mini je dola da se poslednji put oprosti od majke, ali je izgledala
nekako preterano ozarena. Vernici se raduju smrti, pomislio je Abraham, misle da
ona predstavlja vrata to vode u odaju boje slave. Ali to je prazna soba. Venost je
ovde na zemlji i ne moe se kupiti novcem. Besmrtnost je u dinastiji. Treba mi moj
proterani sin.
Kad sam pronaao poruku od Abrahama Zogoibija, uredno presavijenu
ispod jastuka na mom krevetu u kui Ramana Fildinga, prvi put sam shvatio
koliko je narasla njegova mo. Zna li ti ko je tvoj tatica, tamo gore, visoko
u svom tornju?, pitao me je Menduk pre nego to se upustio u
raspomamljenu tiradu o antiinduskim robotima i emu sve ne. Ceduljica
ispod jastuka naterala me je da se upitam ta bi jo moglo da bude istina, a
ta ne, jer tu, u svetilitima Donjeg sveta, bilo mi je pokazano, ovom
usputnom demonstracijom dosega oeve ruke, da bi Abraham bio strahovit
protivnik u nastupajuem ratu svetova, Donjeg protiv Gornjeg, svetog
protiv profanog, Boga protiv Mamona, prolosti protiv budunosti, gliba
protiv neba; toj borbi izmeu dva sloja moi u kojoj emo se ja, Nadija
Vadija, Bombaj, pa i sama Indija zatei uhvaeni u klopku, poput estica
praine izmeu dva premaza boje.
Hipodrom, pisalo je na cedulji njegovim rukopisom. Padok. Pre tree trke.
Prolo je etrdeset dana otkako je moja majka poloena u grob u mom
odsustvu, uz poasnu topovsku paljbu. etrdeset dana i evo stie ovo
saoptenje, dostavljeno kao nekom arolijom, ali do krajnosti banalno, nalik
na uvelu maslinovu granicu. Naravno da neu otii, najpre sam pomislio u
svom predvidljivo povreenom ponosu. Ali podjednako predvidljivo, i ne
obavestivi Menduka, otiao sam.
Deca na Mahalakmi igrala su ankh micholi, murke-jurke, meu umom
odraslih nogu. Ovako je i s nama dvojicom, pomislio sam, koje deli itavo
jedno pokolenje. Razumeju li ivotinje u dungli pravu prirodu drvea
meu kojim se odvija njihov svakodnevni ivot? U roditeljskoj umi, meu
tim monim stablima, nalazimo utoite i igramo se; da li je to drvee
zdravo ili rastoeno, skriva li u sebi demone ili dobre duhove, to ne moemo

da znamo. Kao to ne znamo ni tajnu nad tajnama: da emo jednog dana i

mi sami odrveneti poput njih. A drvee, ije lie jedemo, iju koru
gloemo, sea se sa setom da je nekada ivelo ivotom ivotinja, da se
pentralo poput veverica i skakutalo poput jelena, sve dok jednog dana nije
zastalo, pa su mu noge urasle u zemlju i zaglavile se u dubinama, irei se, a
iz zanjihanih glava razbokorilo se zelenilo. Ono to pamti kao injenicu: ali
proivljena realnost njegovih godina faune, ono pravo oseanje koje u sebi
nosi ta haotina sloboda, ostali su mu uskraeni. Pamti ih kao uorenje u
svom liu. Ja ne poznajem svog oca, pomislio sam u padoku pred poetak
tree trke. Jedan drugom smo stranci. Ni on mene nee prepoznati kad me bude
video, i slepi emo se mimoii.
Osetio sam i da mi je neto gurnuto u ruku neki paketi. Neko mi je
uurbano apnuo: Treba mi odgovor pre nego to nastavimo. Neki ovek
u belom odelu, s belim panama eirom, probijao se kroz umu ljudi i
nestao. Deca su ciala i tukla se oko mojih nogu. Evo me, hteo ne hteo.
Pocepao sam papir u koji je bio umotan paket. Ovo sam video i ranije,
zataknuto za Umin pojas. Ove slualice nekada su krasile njenu ljupku
glavu. Stalno mi jede trake. Bacila sam ga u ubre. Jo jedna la; jo jedna igra
murke. Video sam je kako bei od mene, izvrdavajui meu ljudskim
iprajem, uz neprijatno cianje nalik zejem. ta u otkriti kad je budem
naao? Stavio sam slualice, irei ih da bi mi nalegle na ui. Video sam
dugme na kojem je pisalo ukljui. Ali ja ne elim da se ukljuim, pomislio
sam. Ne volim ovu igru.
Pritisnuo sam dugme. Zauo sam svoj sopstveni glas, iz kog se cedio
otrov.
Znate one ljude koji tvrde da su ih oteli vanzemaljci i podvrgli ih
neopisivim opitima i muenjima uskraivanju sna, seciranju bez
anestezije, predugom golicanju, guranju ljutih papriica u upak, putanju
maratonskih izvoenja kineske opere? Moram vam rei da sam se,
presluavi traku iz Uminog vokmena, oseao kao da sam dopao kandi
upravo takve neke vanzemaljske nemani. Zamiljao sam neko stvorenje
nalik kameleonu, gutera ledene krvi iz nekog udaljenog kutka kosmosa,
koje je bilo u stanju da poprimi ljudsko oblije, muko ili ensko po potrebi,
sa izriitim ciljem da napravi to veu pometnju, jer mu je pometnja
osnovna hrana njegov pirina, njegovo soivo, njegov hleb. Nered, razdor,
jad, propast, emer; sve su to omiljena jela na njegovom jelovniku. Ono je
dolo meu nas ona (u ovom sluaju) dola je meu nas sejui

nezadovoljstvo, podbadajui na rat, videvi u meni (O, budalo! O, bezumni

dupeglave!) plodno tle za svoje kuno seme. Mir, vedrina i radost za nju su
pustinje jer ako njena odurna etva podbaci, ne gine joj gladovanje.
Hranila se naim raskolima i snaila od naih dapanja.
ak je i Aurora Aurora, koja je prozrela njenu pravu prirodu od samog
poetka na kraju podlegla. Nema sumnje da je za Umu to bilo pitanje
ponosa; poto je bila velika grabljivica, najvie je udela da se dokopa plena
koji joj najvie izmie. Nikakve njene rei nisu mogle da privuku moju
majku. Znajui to, posluila se upravo mojim reima mojim gnevnim,
odvratnim, poudom raspaljenim prostaklucima. Da, snimila je sve ono, ak
je dotle dogurala; i s kakvom me je samo zavodljivou povela niz tu stazu,
izmamivi iz mene ove kobne reenice, navodei me da pomislim kako je to
ono to eli da uje! Ne pravdam se. Rei jesu moje, ja ih jesam izrekao.
Manja budala rekla bi manje. Ali poto sam je voleo, a znao sam za majino
protivljenje, isprva sam govorio u besu, a potom da potvrdim prednost
romantine ljubavi nad odnosom majka-sin; budui da potiem iz kue gde
su laki prostakluci uvek zapaprivali i zainjavali porcije naih razgovora,
nisam mnogo prezao od jebanja, pikaranja i kurenja. A onda se nastavilo
ono mrano mrmljanje, jer dok smo vodili ljubav ona, moja ljubljena, traila
je kako je samo esto traila! da joj ponavljam te stvari, da bih izleio O,
najstranija laljivice! O, gnusna laljivice i lana gnusobo! njeno
povreeno samopouzdanje i ponos. Ljubljena vas moli, sred ljubavnog ina,
da ugodite njenoj potrebi; potrebni ste joj, kae ona, pa joj i to treba; hoete
li odbiti? Ako ba hoete, nek vam bude. Ne znam vae tajne, niti imam
elju da po njima eprkam. Ali sve mi se ini da je neete odbiti. Da, rei
ete. O, ljubavi moja, da, i meni to treba, treba mi.
Izrekao sam svoje rei u skrovitosti i sauesnitvu ljubavnog ina. I to je,
dakle, bio deo Umine obmane, njeno nuno sredstvo za postizanje cilja.
Po etrdeset pet minuta montiranih vrhunaca naeg ljubavnog
naslaivanja nalazilo se na svakoj strani te alosne kasete, a kroz muklo
treskanje i krgut provlaio se gnusni lajtmotiv. Jebi je. Jeste, hou. Boe, hou.
Jebi moju majku. Sjebi je. Sjebi izjebi kuku. I sa svakim prostakim slogom po
jedno seivo zabadalo se u prepuklo srce moje majke.
Kad je Aurora ve bila u stanju dubokog oka, odmah nakon Minine
smrti, ono stvorenje doekalo je svojih pet minuta, preruivi svoj pohod
mrnje u hodoae ljubavi. Predala je one noi traku mojim roditeljima,
otila je tamo iskljuivo zbog toga i ni zbog ega drugog, a ja mogu samo da

nagaam koliko ih je to prenerazilo i povredilo, mogu samo da zamiljam

taj prizor Aurora, skljokana cele noi na klavirskoj stolici u svom
narandasto-zlatnom salonu, stari Abraham nemono kri ruke oslonjen o
neki zid, a kroz neka vrata, u polumraku, povremeno se pokazuju uplaene
sluge, treperei poput drhtavih ruku na rubovima cele te slike.
A sutra ujutro, kad sam otiao iz njene postelje, Uma je morala znati ta
me eka kod kue turobna pepeljasta lica u vrtu, prst koji pokazuje na
kapiju: odlazi, kupi se odavde i da se nikad vie nisi vratio. A kad sam se, sav
unezveren, vratio u njen stan, kako je samo majstorski prevazila samu sebe!
Kakvu je predstavu odigrala toga dana! Ali sada znam sve. Nema vie
mesta uverenju da krivica nije do nje. Uma, voljena moja izdajnice, bila si
spremna da odigra igru do kraja: da me usmeri a onda da gleda kako
umirem dok ti halucinogena droga rastura mozak. Kasnije bi, nema sumnje,
obznanila moje tragino samoubistvo: Takvu tunu porodinu svau nije
mogao da podnese. A povrh toga, jo i sestrina smrt. Ali umeala se farsa,
ispad, lakrdijaki sudar glava, a zatim si, kao prava velika glumica i
kockarka, ipak odigrala scenu do kraja; i izvukla si deblji kraj u opkladi s
jednakim izgledima. ak i apsolutno zlo ima svoju zadivljujuu stranu.
Gospo, skidam ti kapu! I laka ti no!
Ponovo zeje cianje; visi tako u vazduhu, pa iezne. Kao da se neka
drevna zloba, nesposobna da podnese svetlost istine, raspada u prah i
pepeo... ali ne, ne elim da dozvolim sebi takve fantazije. Bila je ena, od
ene roena. Kao takvu je treba posmatrati. Zla ili naopaka? Vie nisam bio
u nedoumici u vezi s tim. Ba kao to sam odbacio sve natprirodne teorije (o
napadaima iz drugih galaksija, vampirima to cie kao zeevi), tako joj
neu dopustiti ni da bude luda. Guteri iz svemira, nemrtve krvopije i rtve
ludila izuzeti su od moralnog suda, ali Uma zasluuje da joj se sudi. Ona je
insan, ljudsko bie. Insistiram na Uminoj ljudskosti.
Eto, takvi smo mi, izmeu ostalog. I mi sejemo vetrove, a anjemo
uragane. Meu nama ima onih ne vanzemaljaca, ve insana koji se hrane
pometnjama: koji bez redovne koliine haosa ne mogu dalje da bujaju. Moja
Uma je bila od takvih.
est godina! Aurorinih est godina, Mavrovih dvanaest izgubljeno.
Mojoj majci je bilo ezdeset tri kad je umrla, a ja sam izgledao kao
ezdesetogodinjak. Mogli smo da budemo kao brat i sestra. Mogli smo da
budemo prijatelji. Treba mi odgovor, poruio mi je otac na trkama. Da, i
dobie ga. Bie to, neizostavno, ista istina: sve o Umi i Aurori, Aurori i

meni, meni i Umi Sarasvati, mojoj vetici. Izloiu mu sve i prepustiu se

njegovom sudu. Kao to je Jul Briner u faraonskom izdanju (to e rei, u
krajnje zanosnoj kratkoj suknjici) voleo da kae u Deset zapovesti: Neka
bude zapisano. I neka se zbude.
Stigla je i druga poruka koju mi je neka nevidljiva ruka stavila pod jastuk.
Bila su tu uputstva, i univerzalni klju, koji je otkljuao izvestan ulaz za
dostave gde nije bilo uvara, sa zadnje strane Tornja ukenaruke, kao i
vrata lifta za linu upotrebu, koji vodi pravo do odaja na trideset prvom
spratu. Nastupilo je izmirenje, objanjenje je prihvaeno, sin bee prigrljen u
oevo naruje, a pokidani savez je obnovljen.
O, moj deko, te tvoje godine, ah, tvoje godine.
A tek tvoje, oe moj.
A bee vedra no, vrt na visini, a mi zapodenuli razgovor kakav nikad pre
nismo vodili.
Deko moj, nemoj nita da mi skriva. Ja ve sve znam. Imam oi koje
vide i ui koje uju i znam za sva tvoja dela i nedela.
Pre nego to sam i pokuao da se opravdam, podigao je ruku, nasmeio se
i nasmejao. Da zna da mi je milo, rekao je. Otiao si od mene kao deran,
a evo, vraa se kao mukarac. Sad moemo da popriamo muki o mukim
stvarima. Nekada si vie voleo majku. Ne zameram ti, i ja sam bio takav. Ali
sad je doao red na oca; bolje da kaem, doao je red na nas. Sada mogu da
te pitam hoe li da udrui svoje snage s mojima, a nadam se da emo
razgovarati otvoreno o raznoraznim skrivenim stvarima. U mojim
godinama najvanije je poverenje. Imam potrebu da otvorim srce, da
razbravim svoje brave, da razotkrijem velove sa svojih misterija. Krupne se
stvari kuvaju. I taj Filding, ko je on uopte? Obina gnjida. U najboljem
sluaju Pluton iz Donjeg sveta, a mi znamo iz Mirandine deje sobe ko je
Pluton, glupi dukac s ogrlicom. Ili, ekaj malo, da nije pre abac?
Bio je tu i jedan dukac. U posebnom uglu tog atrijuma ni na nebu ni na
zemlji, stajao je preparirani buldog na tokiima. Sauvao si ga, zaudio
sam se. To je Airesov stari Davaharlal.
Zbog starih dana. Ponekad, na ovoj uzici, po ovoj batici, malo proetam
Dav-Dava.
Sada je postajalo opasno.
Poto sam se sloio s ocem da u biti njegov ovek, da u znati ono to on
zna i pomagati mu u njegovim poduhvatima, sloio sam se i da u jo neko

vreme ostati u Fildingovoj slubi. I tako, da bih izdao gospodara zbog oca,
vratio sam se u gospodarevu kuu. Saoptio sam Menduku jer ni on nije
bio lud deliminu istinu. Dobro je zaleiti porodinu svau, ali to ne utie
na moj izbor. To je kod Fildinga, blagorodnog prema meni zbog est
godina koje sam proveo u njegovoj slubi, izmamilo odobravanje; ali i
podozrenje.
Od sada e me, znao sam, stalno drati na oku. Prva greka bie mi i
poslednja. Ja sam deo bojnog polja, pomislio sam, a oni su sam prokleti rat.
A kad su moji drugovi iz tima moji stari saborci uli za moje radosne
novosti:
agan je slegnuo ramenima. Kao da je hteo da kae: Ti nikada nisi bio
jedan od nas, bogataiu. Ni Indus, a ni Marat. Samo obian kuvar
plemenitog roda, s pesnicom. I doao si ovde da iskali taj tvoj malj.
Izopaen si! Jo jedan psihopata koji trai dumbus zabole tebe za nau
stvar. A sad te tvoja klasa, tvoje naslee ponovo poziva da se vrati. Nee ti
ovde ostati jo dugo. Zato bi i ostajao? Ve si mator za borbu.
Ali Sami Hazare zvani Limenko uputio mi je znaajan pogled. I to tako
upadljivo da sam odmah shvatio ija mi je ruka poturala one papirie pod
jastuk i ko je ovek moga oca. Hrianina Samija zaveo je Jevrejin Abraham.
O, Mavru, pripazi se, mrmljao sam sebi u bradu. Okraj se blii, a sama
budunost je nagrada. Pripazi se, jer e inae u ovoj bici izgubiti tu tvoju
ludu glavu.
Kasnije, u svom neboderskom vrtu, Abraham mi je priao koliko je esto,
tokom svih tih godina, Aurora udela da mi prui ruku oprotaja i da me
ponitivi in izgona dozove nazad kui. Ali onda bi se prisetila moga
glasa, mojih neizrecivih rei koje nisu mogle da se vrate u neizgovoreno
stanje, i tu bi se njeno majinsko srce skamenilo. Kad sam to uo, izgubljene
godine poele su da me razdiru, da me opsedaju danonono. U snu sam
izmiljao vremeplove koji bi mi pomogli da otputujem unazad, preko
granice njene smrti; i budio sam se besan to je to putovanje samo san.
Posle nekoliko meseci takve rastrzanosti, setio sam se portreta moje majke
koji je naslikao Vasko Miranda, i shvatio da bih barem na taj simbolian
nain mogao ponovo da je vratim; kroz dugovenu umetnost, ako ne u
kratkotrajnom ivotu. Naravno, njen opus je obilovao autoportretima, ali mi
je izgubljena Mirandina slika, premalana i prodata, na izvestan nain
postala olienje izgubljene majke, a Abrahamove izgubljene ene. Kad

bismo samo uspeli da je ponovo pronaemo! Bilo bi to kao da se ponovo

rodila, i to podmlaena; bila bi to pobeda nad smru. Sav uzbuen, saoptio
sam ocu svoju ideju. Namrtio se. Hm, ta slika. Ali njegove zamerke su s
godinama izbledele. Lepo sam video kako mu elja obasjava lice. Ali ona je
odavno unitena.
Nije unitena, ispravio sam ga. Premalana je. Umetnik kao Boabdil
Zlosreni (El Zogoibi), poslednji sultan od Granade, na odlasku iz Alhambre. Ili
Mavrov poslednji uzdah. Ona slika s plaljivim konjanikom, kao s bombonjere,
za koju je mama rekla da je gora od vrljotine nekog mazala sa bazara. Kad
bismo ga uklonili nita se ne bi izgubilo. A nju bismo povratili.
Da ga uklonimo, veli. Video sam da je zamisao o unitavanju
Mirandine slike, pogotovo onog Mirande gde se Vasko onako lopovski
posluio naim porodinim legendama, naila na simpatije starog
Abrahama u njegovoj jazbini. Misli da je to mogue?
Sigurno jeste, rekao sam. Sigurno postoje strunjaci za to. Ako eli,
raspitau se.
Ali slika pripada Babi, odgovorio je. Hoe li taj matori drkadija hteti
da je proda?
Ako je cena prava, uzvratio sam. Nije bitno koliki je on drkadija,
dodao sam, tebi u svakom sluaju nije dorastao.
Abraham se na to prigueno nasmejao i odmah uzeo telefon. Zogoibi,
rekao je osobi koja se javila. Da li je K. D. tu? I odmah zatim: Zdravo, K.
D. to se ti krije od svojih pajtaa? A onda nekoliko reenica nalik
tektanju cenkanja, kod kojih je stakato osornost u tonu bila u
neverovatnom raskoraku s reima za kojima je posezao, blagim i kitnjastim
reima ulagivanja i dodvoravanja. Potom nagli prekid, kao kad automobilski
motor neoekivano zariba; Abraham je spustio telefonsku slualicu sav
zbunjen. Ukradena je, rekao je. Negde poslednjih nedelja. Ukradena mu
je iz kue.
Iz panije su stigle vesti da se stari i prekaljeni (i sve vie aknuti) slikar
indijskog porekla V. Miranda, trenutno nastanjen u andaluskom selu
Benenheli, povredio pokuavajui da izvede udnovatu majstoriju s
namerom da naslika odraslog slona odozdo. U pitanju je bila slonica,
izgladnela cirkuska zvezda iznajmljena na jedan dan za astronomsku svotu,
i trebalo je da se popne na betonsku kosinu, koju je naroito u tu svrhu
konstruisao slavom ovenani (ali udi muiave) senjor Miranda lino, te da

stane na viestruko armiranu staklenu plou ispod koje je stari Vasko

postavio svoj tafelaj. Buljuci novinara i televizijskih ekipa pohrlili su u
Benenheli da zabelee ovu udnovatu akrobaciju. Meutim, slonica Izabela
je, iako sviknuta na svakojake vratolomne lakrdije, imala dovoljno istanan
senzibilitet da odbije saradnju u poduhvatu koji su izvesni lokalni
komentatori nazvali degradativnim inom podstomanog voajerizma, u
kojem kao da su se na okupu nale triava obest, bezobzirna nemoralnost i
vrhunska izlinost svekolike umetnosti. Umetnik je doao iz svoje palate s
brkovima na juri. Obukao je, s apsurdnou koja se mogla protumaiti i kao
namerno pribegavanje neskladu ili naprosto kao umna poremeenost
tirolske kratke pantalone i vezenu koulju, a iz eira mu je trao struk
celera. Izabela se ukopala na pola puta uz kosinu pa ni svi napori njenih
uvara nisu uspeli da je pomaknu s mesta. Umetnik je glasno pljesnuo
rukama. Slonice! Sluaj! Na tu komandu, krenuvi da se vraa unatrake i
prezrivo niz kosinu, Izabela je nagazila Vasku Mirandi na levu nogu. Oni
konzervativniji metani meu svetom, koji se iskupio da svojim oima vidi
spektakl, bili su dovoljno neuljudni da zapljeskaju.
Posle toga je i Vasko poeo da hramlje, tako da je mogao da parira
Abrahamu, ali su se u svakom drugom pogledu njihove putanje i dalje
razmimoilazile, ili je to tako moralo izgledati neupuenom oku. Neuspeh
njegovog slonovskog poduhvata nije ni za trunku umanjio pomahnitali
entuzijazam njegove starosti, te mu je ubrzo, zahvaljujui izdanom iznosu
koji je poklonio u dobrotvorne svrhe optinskim kolama, dozvoljeno da,
Izabeli u ast, podigne ogromnu i odvratnu fontanu, na kojoj je iz surli
slonica u kubistikom maniru ikljala voda dok su pozirale, poput balerina,
oslonjene samo o zadnje leve noge. Fontana je bila postavljena nasred trga
pred Vaskovom takozvanom Malom Alhambrom, pri emu su trgu
promenili ime u Trg slonica, to je razbesnelo starije metane. Okupljeni u
oblinjoj kafanici, prozvanoj Karmensita u znak seanja na ki pokojnog
diktatora, druina iz starih dana priseala se, u mokrim izlivima napada
nostalgije, da se vandalski uniteni trg do tada zvao Trg Karmen Polo, po
Kaudiljovoj eni, u njenu ast, poastvovan njenim imenom, koje je sada
ukaljano tom smotrom debelokoaca; ili su tako bar ovi izlapeli i ogoreni
starci uglas tvrdili. U stara vremena, podseali su se, Benenheli je bio
generalisimusovo omiljeno andalusko selo, ali je stara vremena zbrisala ova
amnezijska demokratska sadanjost, to svaku prolost smatra za ubre koga
se treba otarasiti to je mogue pre. A to to ih monstruoznou, kao to je

ova slonovska fontana, kanjava neko ko nije ak ni panac, nego Indijac, i

koji u svakom sluaju te svoje nepodoptine treba da izvodi u Portugaliji, a
ne u paniji, zbog tradicionalne luzofilije Goanaca e, vala ba! to je ve
prekardailo svaku meru. Ali ta ovek da radi s umetnicima, koji su naneli
ljagu asnom imenu Benenhelija dovodei sa strane svoje ene i uvodei
razuzdane obiaje i strane bogove jer, premda je taj Miranda tvrdio da je
katolik, nije li vrlo dobro poznato da su svi istonjaci u srcu pagani?
Stara garda krivila je Vaska Mirandu za veinu promena u Benenheliju, i
ako biste upitali ove metane da vam kau kada je tano nastupio trenutak
njihove propasti, svakako bi izabrali taj urnebesno smean dan sa slonicom
na betonskoj kosini, jer je Benenheli zbog te trapave, ali na sve strane
razglaene burleskne epizode, privukao panju ljudskog propaliteta iz celog
sveta, te je u toku od nekoliko godina, to nekada tiho selo, najomiljenije
juno prebivalite pokojnog diktatora, postalo gnezdilite lutajuih
badavadija, iseljenike bagre i svakojakog odbaenog i naputenog oloa
zemaljskog ara. ef mesne gvardije u Benenheliju, serhento Salvador
Medina, gromoglasni protivnik novopridolica, predoavao je svoje
miljenje svima koji su bili voljni da ga sluaju, a i onima koji nisu bili.
Mediteran, drevno Mare nostrum, davi se u prljavtini, govorio je. A
sada i kopno Tera nostra isto propada.
U nastojanju da odobrovolji efa policije, Vasko Miranda mu je za Boi
poslao duplo vie novca i alkohola nego to je obiaj, ali se Medina nije dao
pokolebati. Lino je vratio viak love i cuge Vasku na prag i skresao mu u
brk: Ljudi koji napuste svoje prirodno stanite i nisu pravi ljudi. U njihovim
glavama ili neto fali, ili im se zapatilo unutra neto suvino nekakvo
avolje seme. Posle ove uvrede, Vasko Miranda se povukao iza visokih
bedema svoje tvrave-skalamerije i iveo ivotom pustinjaka. Nikada vie
nije bio vien na benenhelijskim ulicama. Sluge koje je zapoljavao (u to
vreme mnogi mladi, i momci i devojke, sputali su se u junu paniju ve
pogoenu problemima nezaposlenosti iz La Mane i Ekstramadure, gde je
vladala potpuna nestaica posla, vie nego spremni za rad u restoranima,
hotelima ili po kuama; do domae posluge bilo je, dakle, jednako lako doi
u Benenheliju kao i u Bombaju) priale su o zastraujuim vidovima
njegovog ponaanja, pri emu bi razdoblja obamrlosti u potpunoj samoi
bila proarana blebetavo-baljezgavim tiradama na zakukuljene, esto i
nerazumljive teme, i neprijatnim razotkrivanjima najintimnijih detalja iz
prolosti i burne karijere. Bilo je tu i obeznanjujuih pijanki, padanja u

strane depresije u kojima je manijaki proklinjao surove nedae koje su ga

zadesile u ivotu, a naroito ljubav prema izvesnoj Aurori Zogoibi i svoj
strah od izgubljene igle koja se, kako je verovao, neumoljivo probija put
njegovog srca. Ali plaao je bogato i uredno, pa mu je polazilo za rukom da
poslugu zadri.
Moda se Vaskov i Abrahamov ivot zapravo i nisu toliko razlikovali.
Zbog smrti Aurore Zogoibi, obojica su se osamili, Abraham u svom visokom
tornju, a Vasko u svojoj kuli; obojica su se upinjali da bol zbog tog gubitka
zaogrnu nekim novim poslom, novim poduhvatima, ma koliko slabo
osmiljeni bili. I obojica su, kao to u doznati, tvrdili da su videli Aurorinog
duha.
Mota mi se ovuda. Video sam je. Abraham mi je u nebeskom vonjaku s
prepariranim psom poverio svoju viziju nagnan da, prvi put u ivotu, i
nakon itavog veka otre skepse u tom pogledu, dopusti sebi da prevali
preko svojih bezbonikih usana kako je ivot posle smrti ipak mogu. Ali
nee da me saeka; izmie mi meu drveem. Duhovi, kao i deca, vole da
igraju murke. Nije se upokojila. Znam da se nije upokojila. ta bih mogao
da uinim da joj podarim spokoj? Preda mnom je stajao Abraham koji je
delovao potreseno, nemoan da se privikne na gubitak. Moda ako bih
pronaao pravo mesto gde e njen opus poivati u miru?, nagaao je on, a
onda je usledilo osnivanje ogromnog Legata Zogoibi, to je podrazumevalo
da se itava kolekcija Aurorinih radova na stotine dela! zaveta naciji
pod uslovom da se u Bombaju podigne galerija u kojoj e dela biti propisno
smetena i izloena. Ali posle pokolja u Meratu i izbijanja sukoba izmeu
hinduista i muslimana u Starom Delhiju i na drugim mestima, umetnost
dravi nije bila najprea, pa je zbirka sa izuzetkom nekoliko remek-dela
koja su bila izloena u Nacionalnoj galeriji u Delhiju amila ekajui.
Bombajske gradske vlasti, koje je Menduk drao u aci, nisu bile spremne da
obezbede sredstva koja je uskratila blagajna centralne vlade. U vraju
mater i svi ti politikanti!, uzviknuo je Abraham. Samopomo je najbolja
politika na svetu. Naao je jo nekoliko ortaka koji su bili voljni da mu se
pridrue u ovom projektu; novac je stigao iz banke Kazana, koja je
doivljavala vrtoglavi uspon, a i od supermeetara V. V. Nandija, iji upadi
na svetska trita novca dordsoroevskih razmera behu ve uli u
legendu, utoliko pre to su kretali iz baze u Treem svetu. Krokodil postaje
postkolonijalni junak nae omladine, govorio je Abraham, cerekajui se na

prevrtljive udi sudbine. Taj se uklapa u njihov repertoar od samo dva

filma: Imperija uzvraa udarac i Zgrni pare na brzaka. Pronali su vrhunsku
lokaciju jedna od retkih preivelih starovremenskih parsijevskih palata na
brdu Kumbala (Koliko staru? Staru, ovee. Iz starih vremena) a
Zinat Vakil, briljantna mlada teoretiarka umetnosti i poklonica Aurorinog
opusa, koja je ve napisala uticajnu studiju o mogulskim platnima s
motivima iz Hamze, bila je postavljena za kustosa. Dr Vakil se smesta
latila sastavljanja detaljnog kataloga, otpoevi i pisanje propratnog
kritikog osvrta Imperso-nacija i dis/semi-nacija: dijalozi o eklektizmu i
preispitivanja autentinosti kod A. Z., kojim je Mavarskom ciklusu
ukljuujui pozne slike koje ranije nisu bile izlagane podarila zaslueno
centralno mesto u njenom opusu, i koji e umnogome doprineti
uvrivanju Aurorinog mesta meu besmrtnicima. Legat Zogoibi otvoren
je za javnost tano na trogodinjicu Aurorine tragine pogibije; usledile su u
izvesnoj meri neminovne, premda kratkotrajne kontroverze, na primer oko
ranih i za neke oi incestuoznih mavarskih platana onih pantoslika koje
je naslikala zaas, kao od ale, pre toliko godina. Ali gore, visoko u Tornju
ukenaruke, njen duh se i dalje vrzmao.
Sada je Abraham poeo da istie svoje uverenje kako njena smrt nije bila
tek obian nesreni sluaj, kao to su svi pretpostavljali. Briui suze, rekao
mi je drhtavim glasom da oni koji poginu od zlikovake ruke trae
poravnanje rauna da bi im se dua upokojila. Kao da je tonuo sve dublje i
dublje u zamke praznoverja, oigledno nemoan da prihvati injenicu
Aurorine smrti. Pod uobiajenim okolnostima, to iskliznue, u ono to je
sam oduvek nazivao bapskim priama, duboko bi me okiralo; ali i mene su
sve jae stezale kande opsednutosti. Majka mi je bila mrtva, ali sam ipak
oseao elju da premostim razdor. Ako je umrla nepovratno, nikada se
neemo pomiriti, ostae samo ova strana, uporna potreba, ova iva rana.
Zato se i nisam usprotivio Abrahamu kad je govorio o sablastima u svojim
viseim vrtovima. Moda sam se ak nadao o da! iznenadnom zveketu
grivne sa zvoniima, ukanju tkanine iza grma. Ili jo bolje, povratku one
majke iz meni najdraih dana, isprskane bojom, s etkicama to tre iz
visoko podignute, razbaruene kose.
ak i kad mi je Abraham saoptio da je zatraio od Doma Minta da
ponovo, ovog puta privatno, pokrene istragu o njenom sunovratu ni
manje ni vie nego ba od Minta, slepog, krezubog, koji se, onako gluv, na
pragu sopstvene stogodinjice kretao u kolicima, odravao u ivotu

dijalizom, redovnim transfuzijama krvi i nezasitom i nesmanjenom

ljubopitljivou koja ga je i odvela na sam vrh odabranog ivotnog poziva!
nisam prigovarao. Pusti starog da radi ta mu godi, kako bi umirio nemir
srca svoga, mislio sam. Osim toga, priznajem da nije bilo ba lako
protivreiti Abrahamu Zogoibiju, tom nemilosrdnom kosturu. to mi se vie
poveravao, otvarajui mi svoje bankovne knjiice, svoje tajne obraunske
knjige i svoje srce, sve vie me je obuzimao strah.
Mora da je Filding, dovikivao je Mintu svoje sumnje u Pejovom
vonjaku. Modi, hm, nema taj petlju za tako neto. Stavi mi Fildinga pod
lupu. Ovaj ovde Mavar e ti pomoi oko svega to ti ustreba.
To me je jo vie uplailo. Ako Raman Filding bio nevin ili kriv ikada
posumnja da ga uhodim s namerom da mu natovarim pripisano ubistvo,
loe mi se pie. A opet, nisam mogao da odbijem Abrahama, oca iju sam
naklonost nedavno ponovo stekao. Na kraju sam, iako nervozan, ipak
smogao snage da postavim neka oprezna pitanja: zato bi Menduk s kojim
motivom, ta ga je to izazvalo...
Maleni hoe da zna zato sumnjam na tu ablju vucibatinu!, dreknuo je
Abraham Zogoibi izmeu dva zastraujua napada smeha, a stara ruina od
Minta jednako se pljeskao po butini, koja se tresla od kikota. Moda misli
da je njegova mamica bila svetica, i da je samo tatica beao iz tora. Ali i ona
je isprobala skoro sve to je imalo da se proba u pantalonama, ili moda
nije? Samo to ju je uvek kratko dralo. Ni sam avo ne bi se razbesneo tako
kao abojlo koji je popio korpu. Pa ti sad vidi zato.
Dva jezivo rascerekana starca, nalik mrtvacima, optube za brana
neverstva i ubistvo, duh koji se eta, i ja. Izmicalo mi je tlo pod nogama. Ali
nisam imao kud da se denem, gde da se sakrijem. Preostajalo mi je samo da
uradim ono to se uraditi mora.
Ne brini, dada, krkljao je Minto, upiljivi se kroz plavo staklo, glasom
onoliko blagim koliko je Abrahamov bio gromak. Smatraj tog Fildinga
raereenim, rasporenim i obeenim.
Deca izmiljaju prie o svojim oevima, gradei njihove likove u skladu sa
svojim detinjim potrebama. Prava istina o ocu je teret koji malo koji sin
moe da ponese.
U ono vreme svako iv je znao da su bande (preteno muslimanske) koje
su drale uzde organizovanog kriminala u gradu, na ijem elu je stajao ef,
ili dada, bile oslabljene usled ve tradicionalnih tekoa u obrazovanju bilo

kakvog trajnijeg udruenja ili ujedinjenog fronta. Moje lino iskustvo sa

MO-om, dok sam bio angaovan u najbednijim gradskim etvrtima na
pridobijanju sledbenika i stvaranju podrke, ukazuje na neto drugo. Poeo
sam da zapaam izvesne tragove i nagovetaje neeg mutnog, toliko
zastraujueg da se niko nije usuivao da o tome progovori neki skriveni
sloj ispod povrine prividne stvarnosti. Pomenuo sam Menduku mogunost
da su se bande ipak ujedinile, ili da moda ak postoji i jedan jedini
mafijaki capo di tutti capi, koji ubira sav hara u gradu, ali se on prezrivo
nasmejao. Samo se ti dri patosiranja, Malju, podrugnuo mi se. Ostavi
ono dublje dubljim umovima. Jedinstvo zahteva disciplinu, a mi imamo
monopol nad tom robom. Ti pikolisci e se gloiti dok je sveta i veka.
A sad sam, svojim roenim uima, uo Doma Minta kako se obraa mom
roenom ocu kao najveem dadi od svih njih. Mogambo! Istog asa sam znao
da je to istina. Abraham je bio po prirodi zapovednik, roeni posrednik,
pregovara nad pregovaraima. Kockao se u najvie uloge; u mladosti je bio
spreman da stavi na kocku ak i svog jo neroenog sina. Da, Vrhovna
komanda je postojala, a muslimanske bande ujedinjavao je koinski Jevrejin.
Istina je skoro uvek izuzetna, udovina, neverovatna, a skoro nikada u
skladu s propisima, skoro nikada ono na ta ukazuju hladni prorauni. Ljudi
na kraju sklapaju saveznitvo s kim moraju. Oni slede ljude koji mogu da ih
odvedu do eljenog cilja. Pomislio sam kako oeva mo nad Brazgotinom i
njegovim pajtaima predstavlja mranu i ironinu pobedu duboko
ukorenjenog indijskog sekularizma. Sama priroda ovog saveza sklopljenog
iz cininog linog interesa izmeu razliitih zajednica ponitavala je celu
Mendukovu viziju teokratije u kojoj e vladati jedan odreeni vid
hinduizma, dok e svi ostali indijski narodi morati da pognu svoje poraene
glave.
Vasko je ovo izrekao jo pre mnogo godina: korupcija je jedina sila koja
moe da potue fanatizam. Ono to je iz njegovih usta zvualo kao obino
sprdanje pijanog oveka, Abraham je pretvorio u ivu stvarnost, u jedinstvo
kolibe i oblakodera, bezboniku armiju propalica koja je kadra da pokori i
zgazi sve to boji odred moe da im priredi.
Moda.
Raman Filding se ve grdno prevario potcenivi svog protivnika. Hoe li
Abraham Zogoibi biti imalo mudriji? Prvi pokazatelji nisu slutili na dobro.
Gnjida. Tako je on nazvao Menduka. Glupi dukac s ogrlicom.
A ako obe strane krenu u rat ubeene da e bez po muke zgaziti

neprijatelja? A ako se obe strane varaju? ta e biti onda?

Armagedon?
to se tie skandala s narkoticima u Bebi softu, Abraham Zogoibi je od
istranih instanci kao to mi je potvrdio za vreme naih brifinga, kezei se
besramno od uva do uva dobio potpuno razreenje. Zvanino sam ist
kao suza, graktao je. I obe ruke, jednako iste. Dumani bi hteli da me
povuku na dno, ali morae malo vie da se potrude. Nije bilo sumnje da je
izvoz artikala Bebi softa, kompanije za proizvodnju pudera i talka, sluio
kao pokrie za otpremanje daleko unosnijih belih prakova preko mora, ali
je, uprkos herkulovskim naporima slubenika iz odeljenja za narkotike, bilo
nemogue dokazati da Abraham ita zna o bilo kakvom nezakonitom
poslovanju. Ispostavilo se, dodue, da su se izvesni sitniji inovnici
kompanije iz odeljenja za pakovanje i distribuciju nali na platnom
spisku udruenja dilera, ali je posle toga svaka istraga naprosto zavravala u
orsokaku. Abraham se irokogrudo starao o porodicama onih koji su
zavrili u zatvoru Zato da ene i deca pate zbog onog to su radili
oevi?, obiavao je da kae i na kraju je sluaj zakljuen bez ijedne
optunice protiv visokih linosti, protiv kojih je u poetku i podignuta
hajka, pa ak ni od Gradske korporacije pod kontrolom MO i Ramana
Fildinga. A to to je neprikosnoveni kralj droge, poznat kao Brazgotina, i
dalje etao na slobodi, ostala je javna sramota. Nagaalo se da je pronaao
utoite u nekoj od zemalja Persijskog zaliva. Ali Abraham Zogoibi mi je
saoptio malo drugaije injenice. Ispali bismo prave dileje kad ne bismo
mogli da sredimo pitanja oko ulaska i izlaska iz zemlje, uzviknuo je. Nai
ljudi, naravski, mogu da se izmigolje napolje i uunjaju nazad kad god im se
prohte. A i slubenici iz odeljenja za narkotike su, na kraju krajeva, samo
ljudi. Sa svojim niskim platama jedva uspevaju da sastave kraj s krajem. ta
da ti kaem? Dunost imunih je da budu iroke ruke. Filantropija je naa
obavezna uloga. Noblesse oblige.
Abrahamova pobeda u aferi Bebi softo bila je udarac za Fildinga, koji je
neprestano navaljivao na mene da od oca izmuzem obavetenja o
delatnostima vezanim za drogu. Ali nisam ni morao da muzem: Abraham je
nameravao da mi otvori srce, i rekao mi je jasno i glasno da je dobitak od
Bebi softa sa sobom povlaio i dugorone trokove. Poto su puderski putevi
bili zatvoreni, valjalo je upustiti se u daleko pogibeljniju operaciju, i to na
brzu brzinu i pred nosom intenzivnoj policijskoj istrazi. Poetni trokovi

bili su nezamislivi, poveravao mi se on. Ali ta da se radi? U poslu ti je

data re jemstvo, a valjalo je ispuniti ugovore. Brazgotina i njegovi ljudi
radili su punom parom na uspostavljanju nove rute, koja je dostizala
vrhunac u pranjavim Ranskim pustarama u Kuu (to je nuno
podrazumevalo podmiivanje inovnika i u Gudaratu i u Maharatri). Talk
se brodiima odvozio do teretnih brodova koji su ekali. Nova ruta je bila
sporija i rizinija. To je samo prolazna zamena, rekao mi je Abraham. S
vremenom emo pronai nove prijatelje na teretnom aerodromskom
terminalu.
Odlazio sam u njegov zastakljeni oblakoderski raj nou, a on mi je priao
svoje zmijske prie. A bile su, u neku ruku, kao bajke: sage o zlim demonima
dananjice, povesti o potpuno abnormalnom, ispripovedane suvoparnim,
banalnim glasom deurnog poslovoe, koji sve vraa u normalu. (To je,
dakle, moj svirepi otac imao na umu kad mi je rekao da se zakopao u posao
da bi lake prebrodio gubitak! To je, znai, radio da ublai svoj bol!)...
Naoruanje je predstavljalo znaajnu stavku, iako na zvaninom spisku
delatnosti njegove velike korporacije nije bila navedena takva vrsta
poslovanja. Jedan uveni nordijski proizvoa naoruanja bio je u
pregovorima s Indijom oko snabdevanja svakovrsnim i u sutini pristojnim,
elegantno dizajniranim i, naravno, ubistvenim proizvodima. Sume novca
koje su bile u igri behu toliko basnoslovne da su izgubile svaki znaaj, i kao
to obino biva s takvim Karakorumima kapitala, neke periferne gromade
novca odlomile su se od glavnog masiva i krenule da se kotrljaju niz
planinu. Sada je trebalo iznai neki diskretan nain da se te odronjene
gromade posklanjaju, tako da prikladno poslue onima koji su uzeli uea
u pregovorima. Uesnici u pregovorima bili su izuzetno prefinjeni, krasila
ih je uglaenost koja ih je u celosti spreavala da uklone kr od te dobiti,
makar i na svoje bankovne raune. Za njihova uzviena imena nikada se ne
sme vezati nikakva nepodoptina, ak ni apatom! I eto, rekao je
Abraham sleui ramenima, sav srean. Mi obavljamo prljav posao, pa
silesija kamenia zavri i u naim depovima.
Ispostavilo se da je Abrahamov unarukorp kako su ga sad svi zvali
bio glavni akter u banci Kazana internacional, koja je krajem osamdesetih
godina postala prva finansijska institucija iz Treeg sveta koja je svojom
efektivom i transakcijama poela da konkurie velikim bankama na Zapadu.
Bankarsku operaciju koju je preuzeo od brae ukenaruke, i koja je bila
manje-vie na izdisaju, ponovo je doterao do visokog sjaja, a preko veza s

bankom Kazana internacional, postala je pravo udo naeg grada. Prola su

ona vremena kad se uspostavljao dolarski sistem vetakog disanja za
beznadene ekonomije, deklamovao je moj otac. Nema vie onog
bezveznog mlaenja prazne slame, jugo-junjake kooperative. Dovedite
nam velike mudonje! Dolar, DEM, vajcarski franak, jen neka slobodno
dou! Sad emo ih nadigrati u igri koju su sami smislili. Uprkos njegovoj
novoj otvorenosti prema meni, prolo je nekoliko godina pre nego to mi je
Abraham Zogoibi priznao da ispod ove blistave monetarne vizije iz busije
vreba skriveni sloj aktivnosti: neizbeni tajni svet koji je iveo svojim
ivotom, oekujui otkrovenje, ispod svega to mi je odvajkada bilo poznato.
A ako je realnost naeg postojanja takva da tolike prikrivene istine lee
ispod Majinih velova neznanja i iluzije, zato se to ne bi moglo primeniti i
na raj i pakao? Ili na Boga i avola i sve to prokleto zameateljstvo? Ako ve
ima toliko otkrovenja, zato ne bi bilo i Otkrovenja? Ali molim vas. Sad
nije vreme za teoloku raspravu. Na naem dnevnom redu trenutno su
terorizam i tajna nuklearna naprava.
Meu najkrupnijim klijentima banke Kazana bili su mnogobrojna
gospoda i organizacije ija su se imena isticala na listama najtraenijih i
najopasnijih ljudi u svim zemljama irom slobodnog sveta pri emu su,
nekim udom, oni, izgleda, bili slobodni da dolaze i odlaze, da se ukrcavaju
na redovne putnike letove, poseuju filijale banaka i lee se u zemljama po
sopstvenom izboru, bez imalo straha od hapenja ili prepada. Ti senoviti
rauni voeni su u posebnim registrima, zatienim zadivljujuim
arsenalom lozinki, softverskim bombama i ostalim odbrambenim
mehanizmima, i do njih se, barem teoretski, nije moglo pristupiti ni preko
glavnog kompjutera. Ali te mere opreza bile su nitavne, a ovi nezgodni
klijenti izgledali su kao pravi aneli u poreenju s predostronostima koje
su preduzimane u cilju zatite, kao i personalom koji je uzeo uea u
najveem poduhvatu banke Kazana: radilo se, naime, o finansiranju i tajnoj
proizvodnji, za potrebe izvesnih zemalja bogatih naftom i njihovih
ideolokih saveznika, irokog spektra nuklearnog naoruanja. Abrahamova
ruka zaista se produila. Ako je trebalo doi do prikladno obogaene zalihe
uranijuma ili plutonijuma, banka Kazana bi umeala prste u taj medeni
kola; ako bi se kojim sluajem neki dalekometni raketni sistem
neoekivano pojavio na tritu u pograninim dravama dojueranjeg
Sovjetskog Saveza, novac iz banke Kazana uputio bi se krivudavo,
nevidljivo, ispod ilima, kroz zidove, prema tezgi tog prodavca. I tako se

napokon Abrahamov nevidljivi grad, podignut rukama nevidljivih ljudi u

cilju obavljanja nevidljivih radnji, bliio vlastitoj apoteozi. Pravio je
nevidljivu bombu.
Maja 1991, jedna i te kako vidljiva eksplozija u dravi Tamil Nadu dodala
je gospodina Radiva Gandija na spisak ubijenih lanova porodice Gandi, a
Abraham Zogoibi ije su odluke ponekad bivale tako neshvatljivo mrane
da su ukazivale kako on, u stvari, veruje da je zabavan izabrao je ba taj
strani dan da me uputi u postojanje tajnog projekta za izgradnju H-bombe.
U tom trenutku u meni se neto preokrenulo. Radilo se o nehotinoj
promeni, koja nije ponikla iz volje ili izbora, ve iz nekog dubljeg i
nesvesnog kutka moga bia. Sluao sam ga paljivo dok se uputao u
detaljna objanjenja (problem koji se trenutno nadvija nad projektom,
napomenuo je on, odnosi se na potrebu za jednim ultrabrzim
superkompjuterom koji je u stanju da obavlja sloene programe navoenja
oruja, bez kojih projektili nikada ne bi pogodili nameravane mete; u
itavom svetu postoji dvadesetak takvih PSC-a ili kompjutera s plutajuim
sistemom ciljanja, s VAX arhitekturom, koja im omoguava da obave oko
sedamdeset est prorauna u sekundi, a dvadeset takvih kompjutera nalazi
se u Sjedinjenim Dravama, to je znailo da se jedan od preostala tri-etiri
a za jedan je upravo utvreno da se nalazi u Japanu mora ili nabaviti
preko neke paravanske organizacije, koja je do te mere neprobojna da e
obmanuti nevieno zamreni sistem obezbeenja koji okruuje takvu jednu
transakciju, ili e morati da bude ukraden, a zatim postane nevidljiv, i bude
prokrijumaren do krajnjeg korisnika pomou nekog neverovatno sloenog
lanca podmiivanja carinika, falsifikovanih tovarnih listova i nasamarenih
inspekcija), ali dok sam ga sluao, zauo sam u sebi glas koji se svemu tome
apsolutno i bespogovorno usprotivio. Ba kao to sam se bio usprotivio smrti
koju mi je namenila Uma Sarasvati, mislim da sam tako i sada preao
granicu dunosti koju mi je nalagala privrenost porodici. Na moje
iznenaenje, jedna druga privrenost izbila je u prvi plan. Da, iznenaenje,
jer posle svega to sam nauio u Elefanti, u kojoj su sve lokalne spone bile
namerno kidane, u zemlji u kojoj svi graani instinktivno gaje dvojaku
privrenost mestu i veri, premetnuo sam se u oveka niotkuda i bez
pripadnosti koji je jo i ponosan na to, ako smem to da kaem. I tako sam
se, s reskim oseanjem neoekivanog, zatekao pred svojim stranim ubilaki
nastrojenim ocem.
... a ako nas uhvate u vercu, govorio je on, svi dogovori o pomoi,

privilegije izabranog naroda i drugi meudravni protokoli o ekonomskoj

saradnji bie obustavljeni na licu mesta.
Uzeo sam vazduh i zaronio: Ti, verujem, svakako zna koga sve ta bomba
treba da raznese u jo vie komada nego sirotog Radiva, i gde? Abraham
se skamenio. Bio je led i plamen. Bio je Bog u raju, a ja, njegovo najvee
ostvarenje, upravo sam se pokrio zabranjenim smokvinim listom srama. Ja
sam ovek od posla, rekao je. Ono to treba da se obavi, ja obavim.
JHVH. Ja sam onaj koji jesam.
Na svoje zaprepaenje, rekao sam ovom Jahveu iz senke, ovom
Antisvevinjem, ovoj crnoj rupi na nebu, svom tatici, izvini, ali upravo sam
shvatio da sam Jevrejin.
U to vreme ve vie nisam radio za Menduka; agan je, eto, izgleda, bio u
pravu krv u mojim ilama pokazala se guom od krvi koju smo prolili
zajedno. I nisam ja, ve je Filding, i to ne bez blagosti, ukazao da smo stigli
do take na kojoj nam se putevi razilaze. On je, po svoj prilici, znao da
nisam spreman da po njegovom nalogu uhodim roenog oca, a
najverovatnije je nanjuio i da informacije o njegovim aktivnostima otiu u
suprotnom pravcu. Da dodam jo i to da nisam ba oseao neki naroit
apetit prema inovnikom radu; jer dok su se moja mladalaka navika da
budem uredan i poriv da ne budem izuzetan sasvim lepo uklapali u zadatke
koji su mi poveravani, moj tajni identitet estoko se bunio protiv
svakodnevne monotonije. Nita se nije dalo uraditi sa starim razbijaem, s
naglo stareim siledijom plaenikom, osim da se penzionie. Idi i odmori
se, rekao je Filding, poloivi mi ruku na glavu. Zasluio si. Pitao sam se
da li to znai da je odluio da me potedi. Ili obrnuto: da e mi u bliskoj
budunosti Limenkov no, ili Petoprstogrizovi zubi, pomaziti grkljan.
Oprostio sam se sa svima i otiao. Ipak, oseaj progonjenosti nije me
naputao.
injenica je, zapravo, da su do 1991. Mendukovi marifetluci bili daleko
vie vezani za versko-nacionalistiki program rada nego za prvobitnu,
lokalpatriotsku platformu Bombaj Maratima!, pomou koje se i dokopao
vlasti. I Filding je stvarao saveznike, meu slino usmerenim nacionalnim
partijama i paravojnim organizacijama, u onoj abecednoj klin-orbi od
zagovornika poslunosti vlasti: BJP, RSS, VHP. U ovoj novoj fazi MO-ove
aktivnosti za mene nije bilo mesta. Zinat Vakil iz Legata Zogoibi gde sam
poeo da provodim sve vie vremena, tumarajui majinim svetom iz mate,

pratei Aurorine snove u kojima je sanjala mene u pustolovinama koje mi je

sama smiljala levo nastrojena mudrica Zini, kojoj nisam ispriao za svoje
prisne veze s Mendukom, prezirala je iz dna due ramaradijevsku retoriku.
Kakvo baljezganje, tako mi svega, ozbiljno je prigovarala ona. Pod jedan:
u religiji s hiljadu jednim bogom oni napreac odluuju da prolazi samo
jedan dasa. ta onda biva s Kalkutom, na primer, gde niko ne zarezuje
Ramu? I ivini hramovi vie nisu podesni za bogosluenja? Kakva glupost!
Pod dva: hinduizam ima mnotvo svetih knjiga, a ne jednu, ali odjednom
postoji samo Ramajana? Gde je onda Gita? Gde su Purane? Otkud im pravo
da sve tako iskrive? Vrlo neukusno. I pod tri: kod Indusa nema imperativa
za zajednikim bogosluenjem, i kako e bez njega ovi tipovi onda da okupe
svoje voljene mase? S neba pa u rebra, izmislili su ove masovne molitve i
proglasili ih jedinim nainom za iskazivanje prave i prvoklasne pobonosti.
Jedno jedino ratniko boanstvo, jedna jedina knjiga, zakon gomile: eto, to
su napravili od hinduistike kulture, od njene lepote sa bezbroj glava, od
njenog mira.
Zini, ti si marksista, podsetio sam je. Tu priu o pravoj veri koju je
unitilo trenutno postojee uniavanje tvoji ljudi pevali su po ceo dan. Zar
misli da se hinduisti, siki i muslimani nikada ranije nisu ubijali?
Postmarksista, ispravila me je. I koje god je istine ili lai nosio u sebi
socijalizam, ovo fundamentalisanje je stvarno neto novo.
Raman Filding stekao je sijaset neoekivanih saveznika. Uz abecedne
klinorbae stali su i sumanuti brzoprugai s Malabarskog brda, koji su po
svojim veerinkama zbijali alu kako e nauiti pameti manjinske grupe i
staviti ih tamo gde im je mesto. Ali radilo se, na kraju krajeva, o ljudima
kojima se i on sam udvarao; kao svojevrsna premija pak, dola mu je
podrka za pitanje kontracepcije, koju je dobio od muslimana i, to je jo
udnije, od asnih sestara iz Marije Milosti Pune. Hinduiste, muslimane i
katolike, na rubu estokog meusobnog sukoba, u trenu je ujedinila
zajednika mrnja prema kurtonu, spirali i piluli. Izlino je i rei da se moja
sestra Mini sestra Floreana upustila u estok okraj s kurtonom.
Planiranje porodice u Indiji predstavlja ozbiljan problem jo od propalog
pokuaja sredinom sedamdesetih godina da se na silu sprovede kampanja za
kontrolu raanja. Odnedavno je iniciran novi podsticaj za stvaranje manjih
porodica, pod parolom Hum do hamare do (nas dvoje i jo naih dvoje).
Filding je to iskoristio da pokrene sopstvenu kampanju zastraivanja. MOovi aktivisti obilazili su fadnika naselja i sirotinjske etvrti i punili

Indusima ui kako muslimani odbijaju da sarauju na sprovoenju ove nove

politike. Ako je nas dvoje i imamo jo dvoje, a njih je dvoje i imaju
dvadeset dvoje, ubrzo e nas brojano nadjaati i izgurati nas u more! Ideju
da bi tri etvrtine Indusa u milijardu stanovnika mogla da preplave deca sto
miliona muslimana pomno su ozvaniili i mnogi muslimanski imami i
politike voe, koji su namerno preuveliavali broj indijskih muslimana u
nastojanju da uveaju sopstvenu vanost i samopouzdanje meu
pripadnicima svoje zajednice; koji su takoe neobino voleli da istiu kako
su muslimani mnogo bolji borci od Indusa. Dajte nam estoricu Indusa na
jednog naeg!, dreali su po svojim zborovima. Pa emo konano da
budemo na ravnoj nozi. Onda emo se moda i poteno dohvatiti, barem
malo, pre nego to kukavice uhvate maglu. Elem, ova igra s nestvarnim
brojevima donela je novi zaokret. Katolike kaluerice krenule su da
partaju po bednim zgradurinama za izdavanje oko Bombaj centrala i
prljavim sokacima sirotinjske etvrti Daravi, protestujui buno protiv
kontrole raanja. Nijedna se nije toliko trudila radei do u sitne sate, niti je
agitovala s toliko strasti kao naa sestra Floreana; ali ubrzo su je povukli s
prvih linija, jer ju je neka druga kaluerica iz prikrajka ula kako objanjava
prestravljenim stanovnicima straara da Bog ima sopstvene naine da
kontrolie broj ljudi, a i sama je imala viziju koja joj je potvrdila da e u
sasvim bliskoj budunosti mnogi od njih ionako poumirati od nadolazeeg
nasilja i boletina. Mene e odneti u nebo, objanjavala je umilnim
glasom. O, kako se radujem tom danu!
Za novu 1992. prevalio sam sedamdesetu napunivi trideset petu.
Prekoraenje biblijskog veka ovekovog uvek nosi zlokobno znamenje,
pogotovo u zemlji u kojoj je proseno trajanje ivota izrazito krae nego to
Stari zavet navodi; a u sluaju srdano vaeg, kome je est meseci redovno
donosilo celogodinje oteenje, ovaj trenutak bio je dodatno delikatan. S
kakvom samo lakoom ljudski um normalizuje nenormalno, kako hitro ono
nezamislivo postaje ne samo zamislivo ve i obino, gnjavaa koja nije ni
pomena vredna! Tako je i moje stanje, nakon dijagnoze da je neizleivo,
neizbeno i mnogih drugih ne-mogunosti, kojih vie ne mogu ni da se setim,
ubrzo postalo tako obino da ak ni ja nisam mogao da se nateram da mu
posvetim mnogo razmiljanja. Komar mog prepolovljenog ivota naprosto
je postao injenica, a o injenici nema ta da se kae osim da je takva kakva
je. A moe li s,e s injenicom cenkati, moj gospodaru?

- Boe sakloni! Moe li se razvui, smanjiti, osuditi, moliti za oprotaj?

- Ne; u najmanju ruku bi bila ludost initi tako neto. Pa kako onda da
pristupimo jednom tako nepopustljivom, tako apsolutnom Entitetu?
Cenjeni gospodine, ne mari ona da li ete joj pristupiti ili je zaobii; najbolje
je, dakle, da je prihvatite i idete svojim putem. A zar se injenice nikada
ne menjaju? Zar se stare injenice nikada ne zamenjuju novim, kao kod
svetiljki; kao kod cipela, brodova i svih drugih dobrih stvari? Evo: ako je
ve tako, to nam samo pokazuje jedno pre svega, da to nikada nisu ni bile
prave injenice, ve iste Poze, Stavovi i Opsene. Prava injenica nije Svea
da dogori, pa da se rastvori u baricu gustog voska; a nije ni Elektrina
Sijalica od tanunog vlakna, niti je kratkog veka poput Leptira Nonog to je
svuda trai. Nije skrojena od vae proste koe za cipele, niti e ikada
proputati vodu. Ona sija! Hoda! I lebdi! Da! Vo vjeki vjekov.
Posle mog trideset petog, ili sedamdesetog roendana, nije mi vie
polazilo za rukom da se istine o velikoj injenici svoga ivota otresem uz
nekoliko fraza o kismetu, karmi ili sudbini. Ona mi je bila nametnuta nizom
nelagodnosti i hospitalizacija kojima ne bih uznemiravao osetljivog i
nestrpljivog itaoca; rei u samo da je u mene usadila stvarnost od koje sam
tako dugo odvraao pogled. Nije mi preostalo mnogo od ivota. Ta prosta istina
lebdela mi je pred oima kad god bih sklopio kapke, ispisana plamenim
slovima kad god bih tonuo u san; i bila je prva stvar na koju sam pomiljao
pri buenju. Pregurao si dananji dan. Hoe li te biti i sutra? Istina je, moj
osetljivi, nestrpljivi prijatelju: koliko god sramotno i kukaviki zvualo,
otpoeo sam ivot sa strahom od smrti koji me je pratio iz asa u as. To je
bila zubobolja za koju se nije moglo primeniti nikakvo ulje od karanfilia da
je ublai.
Jedna od posledica mojih pustolovina s medicinom ogleda se u tome to
me je fiziki onesposobila za ono od ega sam odavno i digao ruke: to jest,
da postanem otac i tako ublaim ako ne i izbegnem teret toga to sam
sin. Ovaj najnoviji fijasko toliko je razgnevio Abrahama Zogoibija, koji je
napunio devedesetu i pucao od zdravlja, da nije bio u stanju da prikrije
ozlojeenost ak ni najtraljavijim izlivom saoseanja ili brige. Jedna jedina
stvar koju sam eleo od tebe, frktao je ljutito kraj moje postelje u bolnici
Bri Kendi. A ak ni to ne moe da mi prui. Na odnos je ponovo
delimino zahladneo jo otkako sam odbio da se petljam u tajne operacije
banke Kazana, naroito oko izrade takozvane islamske bombe. Sad e jo
da trai i jarmulku, izrugivao mi se otac, i molitveno remenje. asove

hebrejskog i kartu do Jerusalima u jednom pravcu? Samo mi saopti, molio

bih lepo. Kad smo ve kod toga, mnogi nai koinski Jevreji ale se na
rasizam s kojim se prema njima odnose tamo, preko mora, u tvojoj ljubljenoj
domovini. Abraham, izdajica roda svoga, koji je ponavljao, i to samo u
jezivim i dinovskim razmerama, zloin okretanja lea svojoj majci i
plemenu, i napustio jevrejsku etvrt da bi pohrlio u Aurorino rimokatoliko
naruje. Abraham, ta crna rupa Bombaja. Video sam ga, onako obavijenog
tamom, zvezdu padalicu koja je usisavala mrak oko sebe dok joj se masa
poveavala. Nikakva svetlost nije uspevala da pobegne s horizonta dogaaja
u njegovom prisustvu. Poeo sam jo odavno da ga se pribojavam; sada je u
meni budio stravu, a ujedno i saaljenje, za koje su moje rei suvie slabe da
bi ga opisale.
Rei u jo jednom: nisam ni ja neki aneo. Drao sam se podalje od
poslova s bankom Kazana, ali je Abrahamova imperija bila ogromna, a
njenih devet desetina nalazilo se zagnjureno ispod vidljive povrine. Imao
sam pune ruke posla. I ja sam se nastanio u gornjim odajama Tornja
ukenaruke i uivao, i to ne malo, u gusarskim zadovoljstvima to sam
sin svoga oca. Ali posle mog medicinskog debakla, bilo mi je jasno da e se
Abraham obratiti za pomo drugima: i to naroito Adamu Breganci,
starmalom osamnaestogodinjaku s uekanjama kao kod bebe Damba, ili
nalik satelitskim televizijskim antenama marke Star, koji se uspinjao kroz
hijerarhiju unarukorpa takvom brzinom da me udi to nije umro od
posledica dekompresije.
Mister Adam, kako sam postepeno otkrio kroz askanja s ocem u sitne
none sate jer i dalje sam mu sluio kao ,neka vrsta ispovednika za
mnogobrojne grehe iz njegovog dugog ivota bio je momak spektakularno
arene prolosti. Izgleda da se rodio kao vanbrano dete nekog bombajskog
huligana i lutajue vraare iz adipura u Utar Pradeu, te da ga je,
nezvanino, na izvesno vreme usvojio neki ova iz Bombaja, koji je iezao,
verovatno odapeo, poto je pod misterioznim okolnostima nestao pre
etrnaest godina, i to ne zadugo poto su ga dravni agenti, po svemu
sudei, brutalno propustili kroz ake u doba vanrednog stanja, tamo 19741977. Od tada su deaka u ruiastom oblakoderu na Bri Kendiju odgajale
dve goanske gospoe, inae hrianke, koje su se obogatile posle uspeha
svog popularnog asortimana turije Breganca. Uzeo je prezime Breganca
u znak potovanja prema starim damama i, kad su preminule, lino preuzeo
fabriku. Ubrzo potom, pokazavi se visprenim i svim mastima premazanim,

kao retko ko od dvostruko starijih ljudi na vodeim poloajima, doao je u

unarukorp u potrazi za razvojnim kapitalom, u nadi da e uspeti da plasira
legendarnu turiju i atnije starih dama na svetsko trite, pod odsenijom
zatitnom markom Breg. Na modernizovanoj ambalai koju je doneo da
pokae Abrahamovim ljudima stajao je slogan: Iza Brega svata vreba.
A to je, bogme, moglo da se kae i za ovo udo od momka lino. Nismo
stigli ni okom da trepnemo, a on je ve prodao posao Abrahamu, koji je u
trenu shvatio kakav izvozni potencijal nosi ova robna marka, posebno u
zemljama sa PNI (privremeno nastanjenom indijskom) populacijom. Sada je
ovaj mladoturin stekao sopstveno bogatstvo; ali na prvom sastanku s
preuzvienim starim gospodinom Zogoibijem lino, on je toliko zadivio
mog oca svojim poznavanjem materije, kako najnovijih poslovnih i
menaderskih teorija, tako i novih komunikacionih i informacionih
tehnologija koje su tek poele da prodiru u indijski sektor, da ga je Abraham
iz istih stopa pozvao da se prikljui porodici unaru, i to u svojstvu
potpredsednika, sa specijalnim zaduenjem za tehnike inovacije i
korporativno poslovanje. Toranj ukenaruke poeo je da zuji i bruji od
novih mudrolija ovog mladia, koje je, oigledno, razradio na osnovu svojih
studija poslovnih zakoljica po Japanu, Singapuru i irom Pacifikog pojasa,
te globalne prestonice treeg milenijuma, kako ga je on nazivao. Njegovi
dopisi su preko noi uli u legendu. Da bi se optimizovala utilizacija radne
snage, generisanje oseanja kolektivnog duha je od kljunog znaaja,
glasila je jedna od njegovih tipinih poruka. Stoga su slubenici na
rukovodeim funkcijama podsticani, da ne kaem da im je nareeno, da
provode najmanje dvadeset minuta nedeljno u grupicama od po desetorodvanaestoro, grlei se meu sobom. Dalji podsticaj bila je ideja da svaki
slubenik treba da predoi mesene procene jakih i slabih taaka svojih
saradnika preobrativi tako itavo zdanje u kulu pritvorica i potkazivaa
(otvoreno buci-buci, u potaji seci-tuci). Mi emo biti korporacija sa
sluhom, obavestio nas je Adam kolektivno. Ono to kaete paljivo emo
pribeleiti. O da, sluale su te ui, i te kako. Svaki otrov i svaka gadost koja
se desi padali su u njihove neizmerne dubine. Sve velike organizacije
predstavljaju heterogeni spoj smutljivaca, smutnjoreavaa i zdravih ljudi,
poruivao je jedan Adamov dopis. Naa uprava oekuje da se na
smutljivce, uz vau pomo, ukae. (Dodatno naglaeno kurzivom.) Stari
Abraham je oboavao te splaine. Moderna era, rekao mi je, mora da ima
i moderan jezik. Odlian je! Te kojetarije to ti golicaju ui, a s pozicije

pravog bade. Ubija sve muve jednim udarcem.

Moja pozicija pravog bade bila je malice drugaije sorte; po
Abrahamovom miljenju, verovatno sorte koja je izala iz mode u svakom
sluaju, za mene je tada ionako ve sve bilo svreno. Nije bio pravi trenutak
da se ustremim na mladog Adama Bregancu. Drao sam jezik za zubima i
osmeh na licu. Novi Adam stigao je u na raj. Moj otac je pozvao tog
mladia u atrijum na vrhu zgrade i u roku od nekoliko meseci nedelja!
dana! unarukorp se bacio na kompjutere, da i ne pominjem kablovske
sisteme, optika vlakna, antene, satelite, svakojake ureaje za
telekomunikaciju a pogodite ko je predvodio to novo kolo? Ostaviemo
svoj trag u celom svetu, blistao je Abraham, sav ponosan to je nauio novi
izraz. ta znaju ovi seljaci i uroenici to nagvadaju o Raminoj vladavini!
Nije rada Ram, nego rada RAM to je na kec u rukavu.
Nije Ram nego RAM; odmah sam prepoznao malog i njegov parolaki
jezik. Abraham je bio u pravu. Budunost je stigla. Nastupala je generacija
koja eka da nasledi Zemlju, ne dajui ni pet para za preokupacije stare
garde: posveena hajci na novo, sa svojim udnim govorom budunosti,
binarnim i bez trunke oseanja kao nebo i zemlja spram naih
melodramatinih uzvika u stilu garam masale. Nije ni udo to se Abraham,
neumorni Abraham, okrenuo Adamu. U Indiji se raalo novo doba, u kom
je novac, kao i religija, slamao sve okove kako mu se prohte; nastupalo je
vreme za pohotne, alave, ivota gladne, a ne za istroene i nepovratno
izgubljene.
Oseao sam se potpuno zastarelo; roen prebrzo, onako naopak,
osakaen, stario sam prebrzo, postavi pritom i nasilnik. Sada sam poeo da
se okreem ka prolosti, ka izgubljenoj ljubavi. Kad bih pogledao pred sebe,
video sam Smrt kako eka. Moda e Smrt, koju je Abraham bez po muke i
dalje zavaravao, pokositi sina umesto besmrtnog oca.
ta si mi tu obesio nos, rekao je Abraham Zogoibi. Tebi treba ena, eto
ta je. Jedna dobra enica da te lepo razgali. Elem, dakle: mis Nadija Vadija.
ta veli za nju?
Nadija Vadija!
Raman Filding ju je proganjao cele te godine, dok je nosila titulu mis
sveta. Polomio se da je pridobije cveem, beinim telefonima, videokamerama i mikrotalasnim penicama. Ona ih je vraala. Pozivao ju je na
svaki gradski prijem, ali posle onog njegovog ispada na Ganpatijev dan,

svejednako ga je odbijala. Fildingova udnja za Nadijom Vadijom procurila

je pred naciju zahvaljujui proslavljenom traerskom kolumnisti Mideja
Osici, potomku onog starijeg krabala koji je pod istim pseudonimom pisao
o Gama zraenju u Bombajskoj hronici i time okonao blistavu karijeru
mog pradede Fransiska da Game. Posle toga, in odbijanja Nadije Vadije da
se pretvori u Mendukovu svojinu postao je, za odreeni soj Bombajaca,
simbol otpora vieg reda postao je junaki, politiki. Pojavile su se i
karikature. U ovom gradu, za koji je Filding tvrdio da ga voza kao svoj lini
auto, nepopustljivost Nadije Vadije pokazala je da istrajava i jedan drugi,
slobodniji Bombaj. I ona sama davala je dugake intervjue. Ne bih ga
poljubila taman i da je poslednji abac u gradu, zarie se Nadija... Menduk
za nju duduk! Nadija uzima asove boksa! sve u svemu, zabavi nikad
kraja.
A desile su se dve stvari.
Prvo: Filding, kome je strpljenje poelo da poputa, reio je da poalje
nekoga da zastrai ovu jogunastu kraljicu lepote; i tako, prvi put za svog
dugog i bespogovornog vostva u MO, suoio se s pobunom, koju je poveo
Sami Hazare uz jednoglasnu podrku svih kapitena timova raznih MO-ovih
specijalnih operacija. Limenko je predvodio grupu koja je posetila
Fildinga u njegovom uredu sa abofonom. Kapitenu, to nije kriket, glasila
je njegova jezgrovita kritika. Mendukje ustuknuo, ali je posle toga pogledao
Hazarea onim istim pogledom kojim je pratio i mene otkako sam mu
ispriao za pomirenje s ocem. A imao je i zato, poto se Sami promenio.
Meutim, nee mnogo proi a on e biti izbaen sa dodeljenog mu mesta
pomonog igraa, na kome je uao itavog ivota, prisiljen da, zbog
dogaaja i patnji koje su mu razdirale srce, zaigra svoju neponovljivu
glavnu ulogu u velikoj drami ije su probe trenutno bile u toku.
Drugo: Nadija Vadija vie nije sedela na prestolu mis sveta. Izabrana je i
nova mis Indije, nova mis Bombaja. Nadija Vadija je otila u staro gvoe.
Njenu pesmicu vie nisu putali na radiju, a ni na novoj indijskoj verziji
MTV-a: Masala televizija ignorisala je svrgnutu kraljicu. Nadija Vadija
nikada nije stigla do medicinskog fakulteta, momak kog je nekad pominjala
nestao je u vidu lastinog repa, glumaka karijera joj je zamrla jo u zametku.
A novac se u Bombaju brzo topi. Nadija Vadija je u osamnaestoj godini
pripadala prolosti: bila je vorc, bez kormila i sidra, preputena strujama. U
tom trenutku, Abraham Zogoibi povukao je svoj potez. Ponudio je njoj, i
njenoj majci udovici, luksuzni stan na junom kraju Kolaba kozveja, a uz

njega i velikoduno izdravanje. Nadija Vadija vie i nije bila u prilici da

bespogovorno namee svoje uslove, ali nije izgubila ni ponos. Kada je dola
kod Abrahama u Elefantu da popriaju o toj ponudi a kako su samo
novosti doprle do Mendukovih uiju, preko Lambadana andivale,
dvostrukog agenta s nae kapije! i kako su samo razbesnele zlikovakog
gazdu! progovorila je dostojanstveno. Mislim se tako, pa pitam sebe,
Nadija Vadija, a ta li to velikoduni gospodin trai zauzvrat za ovakvu
uslugu? Moda je to neto to Nadija Vadija ne moe da prui, ak ni
preuzvienom Abrahamu Zogoibiju glavom i bradom.
Abraham je ostao zadivljen. Rekao joj je da je preduzeu kao to je
Sunarukorp potrebno neko prijatno lice koje e ga predstavljati u javnosti.
Pogledaj mene, nasmejao se. Zar nisam pravi grozni starkelja? Eto, kad
ljudi danas pomisle na nau kompaniju, oni odmah zamisle ovu staru ludu.
A od sada, ako se slae, voleo bih da zamiljaju tebe. I tako je Nadija
Vadija postala lice unarukorpa: na reklamama, na plakatima, i uivo, kao
domaica mnogih prestinih dogaaja koje je korporacija sponzorisala
gala modnih revija, jednodnevnih meunarodnih turnira u kriketu,
okupljanja pobednika Ginisove knjige rekorda, Ekspo sajma Trei
milenijum, svetskih prvenstava u rvanju. I desilo se tako da se spasla i
stekla javni status poznate linosti koji je, zbog svoje lepote, zaista i
zasluivala. I desilo se da je Abraham Zogoibi odneo jo jednu pobedu nad
Ramanom Fildingom, a pesmica o Nadiji Vadiji vratila se, obraena u
skakutavom dens remiksu, na vrelu vrelcatu top-listu Masala televizije, i u
sam vrh hit-parade.
Nadija Vadija i njena majka, Fadija Vadija, uselile su se u stan na Kolaba
kozveju, a na zid dnevne sobe Abraham je okaio jednu jedinu sliku koju
Zinat Vakil jo nije uspela da izloi u galeriji na Kumbali, sliku na kojoj
prelepa mlada devojka ljubi naoitog kriketaa sa (slikovitom) strau koja je
podigla toliko praine; davno, davno jednom. O, kako je divna, rekla je
Nadija Vadija i zatapala rukama kad je Abraham lino otkrio Celivanje
Abasa Ali-bega. Nadija Vadija i Fadija Vadija vole kriket, zar ne, Fadija
Vadija?
iva istina, Nadija Vadija, potvrdila je Fadija Vadija. Kriket je
kraljevski sport.
O, blentava Fadija Vadija, ljutnula se Nadija Vadija. Kraljevski sport su
konjske trke. Fadija Vadija bi to morala da zna. Nadija Vadija zna.
Nek ti je uzdravlje, keri, rekao je Abraham Zogoibi, poljubivi Nadiju

u teme na odlasku. Ali molim te, malo vie potovanja prema majci.
Nikada je nije ni prstom taknuo, uvek je ostao samo i jedino savreni
dentlmen. A onda ju je, iz vedra neba, ponudio meni, kao da je njegova
svojina pa moe da je dodeli, na poklon, kao kakav trofej.
Rekao sam Abrahamu da u posetiti Vadijine i s njima porazgovarati o
njegovom predlogu. Dve ene su me doekale u neboderu na Kolabi, s
uasom na licima. Nadija Vadija se za tu priliku iskitila kao boino drvce, s
alkom u nosu i ostalim drangulijama.
Va otac nam je toliko uinio, rekla je Fadija Vadija, kod koje su
majinska oseanja oigledno nadjaala kritinu situaciju u kojoj se nala.
Ali svakako, cenjeni i dobri gospodine, moja Nadija Vadija zasluuje
deicu... nekog mlaeg...
Nadija Vadija me je udno gledala. Da vas nije Nadija Vadija moda ve
negde videla?, upitala me je, oito se kroz maglu priseajui Ganpatija.
Preuo sam to pitanje i usredsredio se na gorue teme. Problem je u tome,
objasnio sam im, to njih dve ive pod okriljem jednog od najmonijih ljudi
u Indiji. Ako odbiju branu ponudu njegovog sina jedinca, i vie je nego
verovatno da e im stari uskratiti dalju zatitu. Posle toga e se malo ija
ruka pruiti ka njima, iz straha da ne uvrede velikog Zogoibija. Mogue je
da bi jedina zainteresovana strana bio izvesni gospodin koji je nekada, kao
karikaturista, potpisivao svoje pokuaje crteom apca...
Nikad!, povikala je Nadija Vadija. Gospoa Menduk? To Nadija Vadija
nikada nee biti. Pre bih uzela Fadiju Vadiju za ruku, pa bismo zajedno
skoile sa ove verande, evo odavde, vidite.
Nema potrebe, nema potrebe, smirivao sam je. Mislim da imam malo
bolju ideju. I onda sam joj predloio da se samo verimo na papiru.
Abrahamu e biti puno srce, to e biti odlian potez u smislu odnosa s
javnou, a trajanje veridbe se moe produavati unedogled. Poverio sam
im tajnu svog ubrzanog postojanja. Jasno je, rekao sam im, da mi nije
preostalo jo mnogo ivota. A kad umrem, one e pobrati znatnu korist od
veze s porodicom Zogoibi, ije ogromno bogatstvo u meni ima jedinog
naslednika. Pa ak i da poivim toliko dugo da brak ba mora da se sklopi,
zarekao sam se da e naa veza i dalje biti samo platonska. Zamolio sam
samo Nadiju Vadiju za pristanak da se pred svetom zaista ponaa kao da mi
je budua ena. Ostalo neka bude naa tajna.
Ijuju, Nadija Vadija, jeknula je Fadija Vadija. Vide li ti kako smo
neotesane! Tvoj zgodni verenik nam je doao na vienje, a mi ni kolai da

mu ponudimo!
Zato sam to uinio? Zato to sam znao da je ono to sam rekao istina:
Abraham bi odbijanje primio kao linu uvredu, i izbacio bi ih na ulicu. Zato
to sam se divio otporu koji je Nadija Vadija pruila Fildingu, kao i pristupu
koji je zauzela prema mom notorno razbludnom ocu. O, zato to je bila tako
lepa i mlada, a ja takva matora nakaza. Moda i zato to sam, nakon godina
ogrezlih u nasilje i izopaenost, tragao za iskupljenjem, eleo da se
ispovedim i primim razreenje za svoje grehe.
Zbog ega da se iskupim? Ko da me razrei? Ne postavljajte mi teka
pitanja. Uinio sam to, i taka. Veridba Moraisa Zogoibija, jedinog sina
gospodina Abrahama Zogoibija i poive Aurore Zogoibi (roene Da Gama)
i mis Nadije Vadije, keri jedinice pokojnog gospodina Kapadije Vadije i
gospoe Fadije Vadije, svih iz Bombaja, bila je objavljena. A negde u gradu,
jedan Limenko je uo ovu vest i zlo je poelo da mu, poput gnojnog ira,
razjeda skrhano i bezduno srce.
Proslava veridbe je odrana, naravno, u Tadu; u svakom sluaju, bio je to
jo jedan raskoni bombajski dogaaj. U zavidljivom prisustvu preko hiljadu
prelepih i skeptinih tuinaca, jezika otrih poput britve, zajedno s mojom
poslednjom sestrom, sestrom Floreanom, koja se iz dana u dan sve vie
otuivala, na brzinu sam namakao basnoslovni dijamant, kako su ga novine
opisivale, na sladak prsti te slatke devojke, i tako obavio ono to e Osica
nazvati udnovatom, skoro rtvenom veridbom Sutona i Zore Ali
Abraham Zogoibi, najzlobniji, srca najokorelijeg od svih staraca pripremio
je, sa svojim poslovinim crnim humorom, malu aoku da nam zagora
vee. Kada je obred javnog sklapanja veridbe okonan, , a fotografi krenuli
da snimaju Nadijinu nikad tako blistavu lepotu, kao da im nikad nee
dojaditi, Abraham se popeo na podijum i zamolio za tiinu, jer i on ima
neto da objavi.
Moraise, jedini sine moj, i ti, Nadija, snaho prelepa, kakva se samo
poeleti moe, zagraktao je. Dopustite mi da izrazim nadu da ete ovoj
alosno okrnjenoj porodici uskoro podariti nekoliko novih lanova O, oe
srca kamenoga! da se starac poraduje. A do tada, imam i ja da vam
predstavim jednog novog lana.
Silan amor, silno iekivanje. Abraham se zakikotao, klimajui glavom.
Da, da, Mavre moj. Najzad e, deko moj, dobiti mlaeg brata kog e
zvati roenim.

Iza malog podijuma, na mig se teatralno rastvorio crveni zastor. Adam

Breganca Male Velike Ui lino! kroio je napred. Meu mnogima koji su
zinuli od uda bili smo i Fadija Vadija, Nadija Vadija i ja.
Abraham ga je poljubio u oba obraza, pa u usta. Odsad pa nadalje,
rekao je tom mladiu pred okupljenom gradskom elitom, zvae se Adam
Zogoibi moj voljeni sin.

18
Bombaj je u centru jo od trenutka kada je stvoren: vanbrano dete iz
portugalsko-engleskog braka, a opet, ponajvie indijski od svih indijskih
gradova. U Bombaju su se stekla i stopila sva lica Indije. U Bombaju se i
sveindijsko susrelo s onim neindijskim, to je stiglo preko crne vode da nam
se ulije u vene. Sve to se prostire severno od Bombaja je Severna Indija, a
sve juno od njega je Juna Indija. Na istok se prua indijski istok, a na
zapad svetski Zapad. Bombaj je u centru; sve reke slivaju se u njegovo more
ljudi. On je okean pria; a mi smo svi bili njegovi pripovedai, i svi smo
govorili uglas.
Kakva arolija je bila zamuena u tu instant orbu, kakva je harmonija
izbijala iz te kakofonije! U Pendabu, Asamu, Kamiru, Meratu u Delhiju,
u Kalkuti s vremena na vreme bi prerezali grkljane svojim komijama i
uivali u toplom tuiranju, ili kupkama s crvenim mehuriima, u svoj toj
zapenuanoj krvi. Obezglavili bi vas zato to ste obrezani ili zato to vam je
ostavljena koica na vrhu. Duga kosa kotala bi vas glave jednako kao i
oiana; svetla koa iba tamnu kou, a ako vam se desi da progovorite
pogrenim narejem, to vas moe kotati vaeg poganog jezika. U Bombaju
se takve stvari nikad nisu deavale. Kaete, nikada? Hajde de; to moda
zvui suvie apsolutno. Bombaj nije bio pelcovan protiv bolesti ostatka
zemlje, a to to se deavalo po drugim mestima, kao na primer ono
zameateljstvo s jezikom, proirilo se i na bombajske ulice. Ali na putu do
Bombaja reke krvi bi se obino razredile, druge reke bi se ulivale u njih, te bi
do trenutka kada se ulije u gradske ulice unakaenost postala relativno
blaga. Da li ja to moda zapadam u sentimentalnost? Sad kad sam sve to
ostavio za sobom, da nisam, pored tolikih gubitaka, izgubio i pronicljivost?
Moglo bi se rei da jesam; ali ipak stojim iza svojih rei. O, vi to ulepavate
grad, zar niste primetili da je Bombaj krasilo upravo to to ne pripada
nikome, a pripada svima? Zar niste videli svakodnevna uda u duhu ivi i
pusti druge da ive, kako se tiskaju u njegovim zakrenim ulicama?
Bombaj je u centru. I dok je stari osnivaki mit o naciji venuo, u Bombaju
se raala nova Indija Boga i Mamona. Bogatstvo zemlje proticalo je kroz
njegove berze, njegove luke. Oni koji mrze Indiju, koji bi hteli da je unite,
morali bi da unite Bombaj: to je jedno od objanjenja za ono to se dogodilo.
Hm, da, moda je stvar u tome. A moda je stvar i u onome to je puteno s

lanca na severu (da ga imenujem, jer moram da ga imenujem: u Ajodji)

ona kiselina to razjeda duh, ono neprijateljsko nasilje koje je pokuljalo u
krvotok nacije kada je pala Babri damija, a planovi za izgradnju ogromnog
Raminog hrama, na mestu gde se ovaj bog navodno rodio, kako se to kae u
bombajskim bioskopima, buenje prolosti ovog puta suvie zgusnuto, tako
da ak ni razreivake moi velikog grada nisu uspele dovoljno da ga
razblae. Jeste, tako je; i oni koji to tvrde, pravo vele, nema zbora. U Legatu
Zogoibi, Zinat Vakil mi je predoila svoje uobiajeno zajedljivo vienje
situacije: Za sve su krive izmiljotine, rekla je. Sledbenici jedne
izmiljotine porue jo jedno popularno stecite kojekakvih tobonjih
verovanja i blago nama! Eto rata. Sledei put pronai e Vjasinu kolevku
ispod Ikbalove kue, i Valmikinu zveku ispod prebivalita Birze Galiba. E
pa dobro. Ali ja u ipak radije izgubiti glavu borei se za velike pesnike nego
za bogove.
Sanjao sam Umu. O, izdajnika podsvesti! Umu kako vaja jedan od
svojih ranih radova, velikog Nandijevog bika. Kao taj bik, pomislio sam kad
sam se probudio, i kao plavi Krina poznat po frulici i mlekarici, gospodar
Rama je Vinuov avatar; ba Vinuov, koji od svih bogova ima najvie
metamorfoza. Istinska Ramina vladavina bi, dakle, nesumnjivo morala da se
zasniva na promenljivim, nepostojanim i kolebljivim odlikama ljudske
prirode i ne samo ljudske ve i boanske. Poto se tako neto zagovara u
ime jednog velikog boga, onda se baca pravo u lice njegove, kao i nae
sutine. Ali kad kamen istorije pone da se kotrlja, nikoga vie ne zanima
pria o tako delikatnim pitanjima. Haos moe da pone.
... A ako je Bombaj u centru, moda su ti dogaaji bili ukorenjeni u
bombajskim trzavicama. Mogambo protiv Menduka: dugo iekivani duel,
sudbonosni me teke kategorije koji e odluiti, jednom zasvagda, koja e
banda (kriminalno-poslovna ili kriminalno-politika) gospodariti gradom.
Video sam kako se to zbiva, i mogu samo da zabeleim ta sam video.
Skriveni faktori? Upetljani tajni/strani prsti? To preputam umnijim
analitiarima da presude.
Rei u vam ta ja mislim u ta, uprkos injenici da sam se, otkako znam
za sebe, borio protiv natprirodnog, nikako da prestanem da verujem: neto
se pokrenulo padom Aurore Zogoibi ne samo zavada, ve neko cepanje,
uzdu i popreko, ivotnog tkanja svih nas. Nee se upokojiti, proganjae nas
neumorno. Abraham ju je sve ee viao kako lebdi u Pejovom vrtu,
zahtevajui da bude osveena. Eto, to zaista mislim. Sve je to bila njena

osveta. Lebdela je bestelesna nad nama na nebu, Aurora Bombajalis u

punom sjaju, zasipajui nas odozgo svojim gnevom. Pa ti sad nai enu,
kaem ja. Pogledajte samo: Aurorin duh oblee uarenim vazduhom. A
uoite i Nadiju Nadiju Vadiju poput grada ija je prava tvorevina bila
Nadiju Vadiju, moju verenicu, koja je takoe centralni lik u ovoj prii.
Je li to onda bio nekakav sukob u stilu Mahabharate, ili Trojanskog rata, u
kojem bogovi biraju stranu i igraju svoje uloge? Nije, gospodine. Ma kakvi,
kad vam kaem, gospodine, nije. Nema tu boanstava iz starih vremena,
samo novopeenih dooa priipetlji, cela gomila nas. Abraham Mogambo i
njegov Brazgotina, Menduk i njegov Petoprstogriz; svi mi. Aurora, Minto,
Sami, Nadija, ja. Mi, tragine linosti, ili moda ne zasluujemo ni da
budemo posmatrani kao takvi. Ako se Karmen Lobo da Gama, moja
nesrena baba-strina Sahara, jednom davno kockala s Princem Henrijem
Navigatorom ne bi li povratila svoje bogatstvo, nema potrebe oslukivati
odjeke Juditirinog gubitka kraljevstva zbog jednog kobnog bacanja kocke. I
premda su se mukarci tukli oko Nadije Vadije, ona nije bila ni Helena, a ni
Sita. Samo lepa devojka u ii zbivanja, i to je sve. Tragedija nam nije bila u
prirodi. Da, tragedija se bliila, tu nema spora, i to nacionalna tragedija
sveoptih razmera, ali mi koji smo igrali svoje uloge bili smo da se ne
laemo klovnovi. Da, klovnovi! Burleskni lakrdijai, koje je istorija uvukla
u svoj teatar samo zato to pri ruci nije imala bolje ljude. Nekada je, dodue,
na naoj sceni bilo i pravih gorostasa; ali na samom kraju jednog doba,
madam Istorija mora se zadovoljiti onim to joj se nudi. Davaharlal je, u
poslednje vreme, samo ime prepariranog psa.
Priao sam svom novom bratu iz pristojnosti i predloio mu da odemo na
ruak, kako bismo se bolje upoznali. E pa, dragi moji, trebalo je da ujete tu
vaku. Adam Zogoibi nikada nisam mogao ni da pomislim na to ime a
da ga pritom ne stavim meu navodnike upao je u pravi vrtlog nedoumica
osobe koja se uspinje po drutvenoj lestvici. Hoemo li u polinezijski
restoran u Oberoj autrigeru? Ne, ne, tamo za ruak imaju samo vedski
sto, a prijalo bi nam malo dobre usluge. A moda da pregrizemo neto u
Morskoj loi u Tadu? Ali kad se bolje razmisli, tamo visi previe matorih
jaraca koji se priseaju stare slave. A alinemabez? Blizu je kue, a ima i
lep pogled, ali, dragi moj, ko e podneti ono staro nagvadalo od vlasnika?
PosloVni ufur-isfur na brzinu u nekoj iranskoj jazbini Bombaj A-l ili kod
Pirkea blizu fontane Flora? Ne, treba nam neto manje buno, a da bi se

ljudski prialo, ovek mora da zna da moe da odugovlai. A kod Kineza?

Da, ali prosto je nemogue odluiti se izmeu Nankinga i Kamlinga. A
Vilid? Uh, s onim kvazirustinim enterijerom, duo; tako je pass. Nakon
dugog, izbezumljenog monologa (naveo sam samo odabrana mesta),
zaustavio se ili, bolje rei, skljokao kod proslavljene kontinentalne
kuhinje Udruenja. A kad smo se pojavili, poeo je, kako trend nalae, da
otee oko jelovnika.
uo! Duo! Kaluo! Ba super to vas opet vidim u punoj formi. Ah,
bon-or, Kalidaso, za mene klaret kao i obino, i srebrni escajg. E pa, dragi
Mavro, vai-moe da te zovem Mavro? Vai-moe. Divota. Hariu, jesi li ti
iv? Kupuje OTCEI, rekla mi jedna ptiica. Dobar potez! To ti je ee
superkvalitetna deonica, nema veze to je ba sad malo u zaostatku.
- Mavro, izvini, izvini. Ima moju apsolutno nepodeljenu panju, asna re!
Monsuar fra-sua! Cmokili-cmok! O, donesite nam neto po vaem izboru,
potpuno smo u vaim rukama. Samo bez maslaca, nita pohovano, ni
sluajno masno meso, nikakve ugljen-bezobrazluke i, molim vas, bez
patlidana. ovek treba da sauva liniju, je li tako? Napokon. Brate! Uh,
kako emo se provoditi! Kako e to super biti, a? Gibalica-zezalica. Je li,
voli li ti none izlaske, a? Pusti one Pono u etiri oka, Dvadeseti vek, Studio
29, Peina. Oni su odsvirali svoje, bejbi. A ja sam, eto, onako usput, osniva i
investitor jednog novog mesta za provod. Zovemo ga S-3, to je Svetski setsplet. Ili moda samo Splet. Di-dejevi prave splet virtualne stvarnosti s
tesnim sarijima, prste da polie! I splet kiberpanka i dekora sa bhangrakolaiima. I talenata, bogme, kao na traci, kapira? Jednom reju, poslednji
krik tehnike. Nema mrdanja-vrdanja.
I ako sam bio blago skamenjenog lica, malice dangrizav, pa ta? Oseao
sam da imam pravo na to. Gledao sam non-stop kabare, celoveernji ples sa
sedam velova u izvoenju Adama Zogoibija, i gledao ga kako on gleda
mene. Ubrzo je shvatio da moje hladno dranje nije poza, pa se prebacio na
tii, zavereniki ton. Ej, brate, pa ti bogme ima za sobom pozamanu
paklenu borilaku istoriju, ili sam bar tako uo. ee neobino za vas,
jevrejske momke. A ja mislio da vi ne vadite nos iz knjiga i da ste pravi
cvikeraki lanovi meunarodne zavere koja drma svetom.
Ni to mu ba nije upalilo. Promrmljao sam neto o jevrejskim plaenicima
koji su mnogo uinili na osnivanju zajednica na Malabarskom primorju, a on
je uo ledenu notu u mom glasu. Ma daj, hajde, bratac, pa zar ne moe da

provali kad se neko zafrkava? Ej, pa to sam ja. Madu. Mer, Rui, ao. Ijao,
make, pa ovo je ve previe. Ovo vam je moj novi veliki braca. Sluajte, on
vam je skroz lud dasa, jedna od vas bi ba mogla da ga mazne. Mavro,
ovee, ta ti misli? U ovom trenutku apsolutno vrhunske lutke s naslovne
strane i modne piste, vee ak i od nae alosno preminule sestre Ine,
zamisli. Zna ta? Mislim da su otkinule na tebe. Prvoklasne dame, kad ti
kaem.
U pogledu Adama Zogoibija serija mojih zakljuaka brzo se upotpunila.
Sada se ponovo promenio, postao je poslovan i profesionalan. Zna, trebalo
bi da utvrdi svoje finansijske pozicije. Na otac, tuno je rei, nije vie mlad.
Ja trenutno privodim kraju stvari oko svojih linih potreba kroz detaljne
diskusije s njegovim ljudima.
Tu mi je kvrcnulo. Neto kod Adama mi je budilo oseanje ve vienog, i
sad mi je svanulo o emu se zapravo radi. To to je odbijao da govori o svojoj
prolosti, lakoa s kojom je menjao tempo, trudei se da opini i dodvori se,
hladna proraunatost njegovih poteza: na tu igru sam se jednom ve
nasukao, iako je ona bila daleko iskusnija od njega u sprovoenju
kameleonskih trikova, i pravila je mnogo manje greaka. Prisetio sam se, s
jezom, svoje stare fantazije o vanzemaljcu koji se hrani pometnjom i u stanju
je da poprimi ljudski oblik. Proli put ena, a sad mukarac. Ono se vratilo.
Poznavao sam jednu enu nalik tebi, rekao sam Adamu. I, brate, mogu
ti rei da ima jo mnogo da ui.
E vala, humpf , uzvrpoljio se Adam. Kad se neki od nas toliko trude,
ne vidim zato neki tako grozno vreaju. Ti tu ima neki problem sa
zauzimanjem stava, Mavro moj. Lo nastup. A i slab potez u karijeri. ujem
da si se i s dragim taticom propisno zakaio. I to u njegovim godinama!
Srea njegova to je jedan od sinova spreman da radi ono to treba, bez
mnogo durenja i drskih odgovora.
Sami Hazare iveo je u predgrau Anderi, okruen nasumice ratrkanim
meteom lake industrije tu su bili Kona konfekcija Nazaret, Vadova
ajurvedska laboratorija (specijalizovana za vadradanti pastu za desni),
epovi za boce Tams ap kola, Klenola brend jestivo ulje, pa ak i mali
filmski studio, korien najvie za snimanje reklama, koji se razmetao na
panou kraj ulazne kapije natpisima Kaskader i kaskaderka na licu mesta
i Dizalica na runi pogon (6-lani tim). Njegova kua, jedan rasklimatani
prizemni drveni bungalov, kome ve odavno preti ruenje, ali se jo dri

uspravno, po ugledu na bombajski nain ivota u stilu daj ta da, pritajila se

u zasedi izmeu zadnjih zidova smrdljivih fabrika i bespravno podignute
grupe jeftinih utih stambenih jedinica, kao da se svom silom trudila da
utekne panji patrola za ruenje. Limete i zelene papriice visile su okaene
preko vrata s mreom protiv komaraca, ne bi li odagnale zloduhe. Pored
njih, zastareli kalendari s jarko oslikanim likovima gospoda Rame i Ganee
sa slonovskom glavom bili su dugi niz godina jedini ukrasi; a sada su slike
Nadije Vadije, iscepane iz asopisa, bile zalepljene lepljivom trakom svuda
po plavo-zelenim zidovima. Bilo je tu i fotografija sa stranica o drutvenoj
hronici, s veridbe gice Vadije i g. M. Zogoibija u hotelu Tad, i na tim
slikama moje lice bilo je grubo precrtano flomasterom, ili zguljeno vrhom
noa. Na jednoj ili dve bio sam potpuno obezglavljen. Preko grudi su mi bili
nakrabani prostakluci.
Sami se nikada nije oenio. Delio je ovaj brlog s elavim nosatim kepecom
Direndrom, koji je glumio epizodne filmske uloge i tvrdio da je nastupio u
preko trista igranih filmova, a ija je ivotna elja bila da postigne rekord za
Ginisa po broju filmskih nastupa. Kepec Direndra je istio i kuvao opakom
Samiju, pa mu je ak po potrebi i podmazivao onu metalnu ruku. A nou,
uz svetlost petrolejke, pomagao je Limenku oko njegove male zanimacije.
Zapaljive bombe, tempirane bombe, termobarine i potezne bombe: itava
kua ormari, okovi i pukotine, pa ak i nekoliko specijalnih rupa koje su
ova dvojica iskopala u podu jedine sobe svoga boravita, a onda ih prekrili
daskama kako bi ih sakrili postala je pravi privatni arsenal. Ako dou da
nas rue, govorio bi Sami svom malom pajtosu i pomagau sa svirepim,
fatalistikim uivanjem, mali moj uvaeni gospodine, ima da izaemo, ali
uz vatromet.
Nekad davno, Sami i ja smo bili ortaci; poto smo obojica imali neobine
ruke, smatrali smo jedan drugog roenom braom, i u ono vreme nekoliko
godina smo bili strah i trepet u gradu, a umska jagoda Direndra je, kao
neka ljubomorna ena, ostajao kod kue i spremao jela koja bi Sami, po
povratku s naih napornih poduhvata, sruio u sebe kao vuk, bez ijedne rei
hvale, a onda bi zaspao, ispunivi sobu svojim gromoglasnim podrigivanjem
i prdeom. Ali sada je tu bila Nadija Vadija, a glupavi Sami, uhvaen u
mreu sopstvene patetine zaluenosti tom nedostinom damom, a mojom
verenicom, bio je spreman ili su na to bar ukazivali njegovi zidovi da mi
raznese omraenu glavu.
Nekad davno, Limenko je bio poslunik broj jedan Ramana Fildinga,

njegov superskiper, njegova ljudina nad ljudima. Ali onda je Menduk, i sam
opsednut Nadijom, naredio Samiju da malo ubeuje curu, na ta je Hazare
podigao revoluciju. Nekoliko meseci Menduk je drao Samija na oku,
motrei na njega svojim hladnim i beivotnim pogledom, ba kao aba kad
vreba svoj zuzukavi plen. A onda je pozvao Limenka u svoje skrovito
svetilite sa abofonom i otkaio ga.
Moram da te pustim da ide, drukane, rekao je. Niko nije vei od igre,
je li tako, a ti si poeo da propisuje sopstvena pravila.
Nisam, skiper-kapitene, nisam. Kapitenu, ene i deurlija ne ulaze na
teren.
Kriket se promenio, Limenko, rekao je Menduk blago. Vidim da si ti
pravog dentlmenskog kova. Ali, Sami moj, sada se vodi totalni rat. Andera
znai mrak, a Sami Limenko Hazare sedeo je u Anderi utke satima, utonuo
u pomrinu. Na poetku zaluenosti Nadijom Vadijom znao je da zaplee
po kui, drei pred nosom, kao masku, fotografiju Nadije Vadije u boji, s
cele stranice na kojoj je isekao rupice za gledanje, tako da moe da gleda
svet njenim oima: pa bi zapevao poslednje filmske hitove falsetom umesto
devojakim glasom. ta to skrivam pod jelekom?, pevao je, tresui torzom
kao da eli da nagovesti odgovor. ta to skrivam pod bluzicom? Jednoga
dana, Direndra, izluen beskonanom zaslepljenou svog kompanjona, kao
i njegovim jezivim glasom, dreknuo je na njega: Sise! Krije sise ispod tog
jebenog jeleka. A ta si ti mislio? Posrane arene balone?! Ali je Sami,
nimalo potresen, nastavio sa pevanjem. Ljubav, urlikao je dalje. Ljubav
to skrivam pod bluzicom.
Sada je, meutim, njegovim pevakim danima doao kraj. Mali Direndra
je rikoetirao okolo-naokolo po sobi, kuvao i priao viceve, izvodio svoje
sitne trikove stav na rukama, salto unazad, bekeljenje trudei se da
razvedri Samija, pa je dogurao ak dotle da je sam zapevao bezobrazni
bluzica-bluz, zamurivi na gnuanje koje je oseao prema Nadiji Vadiji, toj
izmiljotini s postera, koja se stvorila niotkuda i po kratkom postupku im
unitila ivote. Mali Direndra je dobro pazio da takve svoje misli ne podeli
sa Samijem, ali je Nadija Vadija bila enska kojoj bi on drage volje smrsio
konce.
A onda je, konano, Direndra pogodio arobnu re sezame, otvori se
od koje je natuteni Sami Hazare ponovo ivnuo. U jednom skoku naao se
na stolu, zauzeo pozu kao mali batenski kip i izgovorio arobna slova.
RDX, objavio je.

Sedenje na dve stolice Samiju nikada nije predstavljalo problem; zar nije
godinama uzimao novac od mog oca i pijunirao Menduka? Siromah ovek
mora da se snalazi, a nikada nije naodmet musti obe strane. Ne, dve stolice
su sasvim na mestu: ali nikakva, ama ba nikakva lojalnost? To ga je ve
zbunjivalo. A ova petljancija oko Nadije Vadije nekako je pokidala sve
Limenkove spone sa Fildingom, s jedanaestorkom, i sa MO uopte, ali i sa
Abrahamom i sa mnom. Sada je igrao sam za sebe. A ako ve on ne moe da
je ima, zato bi je imao bilo ko? I ako ve hoe da rue njegovu kuu, zato se
i ostale kule i palate ne bi zdrobile i popadale? Da, to je to. On je upuen u
tajne i zna da pravi bombe. To su bile njegove sklonosti, mogunosti koje su
mu preostale. Ba to u i da uradim, rekao je glasno. Oni koji su ga
povredili osetie udarac Limenkove ruke.
Kaskader-kaskaderka mogu da garantuju, rekao je Diren. Prva klasa, a
starim muterijama daju specijalni popust. Supruniki tim iz oblinjeg
filmskog studija, specijalizovan za akcione kadrove dobavljai bezazlenih
raketica i petardi bili su, u potaji, umeani i u nabavku ozbiljnije robe.
Jeste da su bili sitna riba, u to nije bilo nikakve sumnje, ali su ve godinama
bili Limenkovi najpouzdaniji dobavljai gelignita, TNT-a, tajmera,
detonatora, upaljaa. Ali RDX eksploziv! Kaskader-kaskaderka mora da su
daleko dogurali. RDX je podrazumevao dubok dep i veze na najviim
mestima. Par za akcione kadrove bez sumnje je angaovala gomila ozbiljnih
pucaa. Ako se RDX doprema u Bombaj u tolikim koliinama da kaskaderi
mogu da prodaju pokoju mrvicu sa strane, na pomolu je ozbiljan krkljanac.
Koliko?, pitao je Sami.
Ko zna?, ciao je Direndra, kliberei se. Dovoljno konjia za nau
zabavu, to sigurno.
Imam zlata u teku, rekao je Sami Hazare. Tu su i uke. A i ti ima
bele pare za crne dane.
Glumaki vek je kratak, pobunio se kepec. Zar e me pustiti da
gladujem u suton ivota?
Nema nama sutona, odvratio je Limenko. Jo malo pa emo da
blesnemo, kao sunce. Mom bratu i meni nije se vie ukazala ta srea da
ruamo zajedno. A i naem ocu bile su na izmaku godine tokom kojih se
hranio krvlju ove zemlje. Moja majka se ve strmeknula. Kucnuo je as i za
oev sunovrat.
Pria o strmoglavom padu Abrahama Zogoibija s najvie kule bombajskog
ivota postala je ve optepoznata; zahvaljujui brzini i razmerama samog

treska, razglasila se na sve strane. A u toj runoj prii jedno ime je potpuno
odsutno, dok je drugo sveprisutno u svim njenim poglavljima, stalno i
iznova.
Odsutno: moje ime. Ime jedinog biolokog mukog potomka mog oca.
Sveprisutno: Adam Zogoibi. Ranije poznat kao Adam Breganca. A pre:
Adam Sinaj. A jo pre toga? Ako su se njegovi pravi roditelji, kao to su
cenjena novinarska njukala otkrila i kasnije nas o tome izvestila, zaista zvali
iva i Parvati, a s obzirom na njegove oprostite mi to stalno guslam o
njima stvarno jako velike ui, mogu li da predloim Ganea!? Iako bi
Dambo ili Gufu, Muto, Kruko ili da se zaustavimo kod Sabu mnogo
bolje priliilo ovom gnusnom slon-deaku.
Elem, taj klinac XXI veka, taj menaderski brzopruga, taj lakta koji je
pevuio Po svom efu, raspalih po sefu, na kraju se nije pokazao samo kao
spletkaroki uzurpator, ve i kao upljoglavac koji je mislio da je
neuhvatljiv, i ba zato bio uhvaen kao od ale. A bio je i Jona: povukao je za
sobom itavu paradu. Da, Adamov dolazak u nau porodicu izazvao je
lananu reakciju koja je zbacila velikog magnata unarukorpa s njegovog
visokog trona. Dopustite mi, ako vam je volja, da vam ispripovedam, bez
trunke pakosti, glavne dogaaje u vezi s gigantskim debaklom naeg
porodinog biznisa.
Kada je superfinansijer V. V. Krokodil Nandi uhapen i izveden pred sud
pod neobinom optubom da je podmiivao ministre Centralne vlade kako
bi mu isporuili na desetine miliona rupija iz sredstava dravne blagajne,
kojima je u stvari nameravao da sredi Bombajsku berzu, u isto vreme
uhapen je i gorepomenuti kako su ga zvali ri Adam Zogoibi, koji je u
celoj toj aferi navodno bio trgovaki putnik, jer je nosio kofer s ogromnim
sumama upotrebljenih novanica upadljivo razliitih serijskih brojeva u
privatne rezidencije nekolicine najuglednijih ljudi u zemlji, a onda ih, kako
je slatkoreivo naveo u svom svedoenju pred odbranom, tamo sluajno
zaboravljao.
Istraga o irim radnjama ri Adama Zogoibija koju su policijske snage,
odsek za pronevere i ostale srodne agencije sprovele izvanredno priljeno,
pod estokim pritiskom, izmeu ostalog, i Centralne vlade, koja se nala u
gadnom kripcu, kao i bombajske Gradske korporacije pod upravom MO,
koja je, po reima predsednika MO, uvaenog gospodina Ramana Fildinga,
zahtevala da se zmijsko gnezdo mora oistiti vimom i cei ubrzo je
iznela na videlo postojanje jo jednog, jo kolosalnijeg skandala. Vesti o

sveoptoj globalnoj proneveri, koju su poinili efovi banke Kazana

internacional, o iezavanju njene efektive u takozvanim crnim rupama, o
njenoj navodnoj povezanosti s teroristikim organizacijama i krupnom
proneverom eksplozivnih materijala, raketnih sistema, softvera i hardvera
najvie tehnologije tek su poele da stiu do uiju zaprepaene javnosti, a
ime usvojenog sina Abrahama Zogoibija nenadano je iskrsnulo na itavom
nizu falsifikovanih tovarnih listova izdatih u vezi sa kakljivom aferom
superkompjutera ukradenog iz Japana i krijumarenog na neko nepoznato
bliskoistono odredite. Kad je banka Kazana propala, na desetine hiljada
obinih graana, od vozaa taksija pod hipotekom do vlasnika novinarnica i
sitnih bakalnica irom PNI sveta, suoilo se s bankrotom, i nastavile su da
izbijaju na povrinu pojedinosti o tesnom uplitanju bankarskog ogranka
unarukorpa, Finansijske kue ukenaruke, s propalim i podmienim
glaveinama banke, od kojih su mnogi amili po engleskim i amerikim
zatvorima. Deonice unarukorpa poele su vrtoglavo da padaju. Abraham
ak i sam Abraham bio je potpuno skrhan. U vreme izbijanja skandala
uke za oruje, osnovane sumnje u njegovu linu upletenost u
organizovani kriminal dovele su ga pred sud, radi suoavanja s optubama
za bavljenje raznim vidovima krivinih dela, kao to su organizovani
kriminal, verc droge, muvanje i pranje crnog novca nesluenih razmera; a
imperija koju je podigao na porodinom bogatstvu Da Gaminih bila je
sruena. Stanovnici Bombaja upirali su prstom u Toranj ukenaruke s
nekom vrstom ozlojeenog divljenja i pitali se da li e popucati, kao kua
Aera, i obruiti se na zemlju.
U sudnici, pred porotom, moj devedesetogodinji otac poricao je sve
optube. Ja nisam ovde da bih uzeo uee u nekakvoj novoj masala verziji
Kuma, kao neki made in India bolivudski Mogambo, rekao je, stojei
ponosno uspravan i smeei se razoruavajue, s istim onim osmehom u
kom je njegova majka Flora pre mnogo godina prepoznala razjapljeni kez
oajnika. Pitajte svakog od Koina do Bombaja ko je Abraham Zogoibi. Svi
e rei da je on ugledni gospodin koji trguje biberom i zainima. Izjavljujem
ovde mirne due: to je jedino to sam ja u srcu, jedino to sam ikad bio. itav
svoj ivot proveo sam trgujui zainima.
Odreena mu je kaucija od deset miliona rupija, uprkos upornim
protestima tuioca. Ne alje se jedan od najuglednijih graana u obian
bajbok dok se ne dokae da je kriv, rekao je g. Pravdoljub Karavala, a
Abraham se naklonio sudiji. I dalje je bilo nekoliko mesta do kojih je

njegova ruka mogla da dosegne. Da bi se obezbedila kaucija, kao jemstvo je

trebalo zaloiti vlasnike tapije starih polja zaina porodice Da Gama. No
eto, Abraham je ietao na slobodu i vratio se u Elefantu, nazad u svoj
angri-La na izdisaju. Sedei onako sam u mranoj kancelariji kraj svog
nebeskog vrta, doao je do iste odluke koju je doneo Sami Hazare u svojoj
anderskoj straari osuenoj na propast: ako ve treba da se strmekne, neka
to bude uz vatru iz svih oruja. Na radiju i na TV-u, Raman Filding likovao
je nad starevim padom. Lepojkino lice na TV-u sad nee spasti Zogoibija,
rekao je, a onda je, na opte iznenaenje, udario u tanke ice: Ko visoko
leti, gadno e da stradija, otkreketao je. Stradija, Nadija Vadija,
nastradija. Na to je Abraham ljutito frknuo i, kao da je neto odluio, maio
se telefona.
Abraham je te noi obavio dva telefonska poziva, a primio je jedan.
Evidencija telefonske kompanije kasnije je pokazala da je prvi poziv bio
upuen na neki broj u jednoj od javnih kua na Foklandskom putu, koju je
pod svojom apom drao onaj mafijaki ef poznatiji kao Brazgotina. Ali
nema nikakvog dokaza da je bilo koja ena poslata u Abrahamovu
kancelariju, ili u njegovu rezidenciju na Malabarskom brdu. Izgleda da je
njegova poruka bila druge prirode.
Kasnije te iste noi pono je ve davno prola Dom Minto, kome je sad
bilo preko sto godina, uputio je Abrahamu taj jedini poziv. Ne postoji
doslovni zapis tog razgovora, ali sam izvetaj o njemu dobio od roenog
oca. Abraham mi je rekao da Minto nije zvuao zajedljivo i oduevljeno kao
obino. Bio je potiten, klonuo duhom i otvoreno govorio o smrti. Neka
doe! Za mene je itav ivot bio jedan tuan film, navodno je rekao Minto.
Nagledao sam se ve najgore prljavtine i podlosti u ljudskom ivotu.
Sutradan ujutro, stari detektiv je pronaen mrtav za svojim radnim stolom.
Nita ne ukazuje, rekao je istrani policajac, inspektor Sing, na nasilnu
smrt.
Drugi Abrahamov poziv bio je upuen meni. Na njegov zahtev stigao sam
u gluvo doba noi do opustelog Tornja ukenaruke i uz pomo svog kljua
za sva vrata uao i pozvao privatni lift. Ono to mi je ispriao u svojoj
zamraenoj sobi daleko manje me je ubedilo u pravu prirodu smrti Doma
Minta nego inspektora. U poverenju mi je saoptio da je Sami Hazare
oigledno u nameri da ne bude vien u blizini mesta na kojima je Abraham
obino boravio posetio Minta i zakleo mu se u majin grob da je pogibija
Aurore Zogoibi posledica naruenog ubistva koje je obavio izvesni agan

Petoprstogriz, po nalogu Ramana Fildinga.

Ali zato?, zavapio sam ja. Abrahamu su oi sinule. Ve sam ti priao o
tvojoj mami, deko. Probaj malo pa ostavi pre nego to pojede, takva ti je
ona bila s mukarcima, kao i s hranom. Ali u Mendukovom sluaju zagrizla
je pogrenu voku. Motivacija je bila seksualna. Seksualna. Seksualna...
osveta. Nikad ga nisam uo da tako grubo govori. Bol zbog Aurorinog
neverstva oigledno mu je i dalje upao utrobu. Bol zbog skrnavljenja to o
tome mora da pria sinu.
Ali kako?, morao sam da znam. Odgovor, rekao mi je on, lei u
potkonoj strelici u vratu, poput onih koje se koriste za sitnije ivotinje ne
za slonove, ve, recimo, za divlje make. Ispaljena s plae aupati za vreme
ganpatijevskog ludila, omamila ju je, i ona je pala. Dole, na hridi koje je
plavila plima. Talasi su sigurno odneli strelicu, a usred te nesree, niko nije
primetio niti je traio siunu rupicu na vratu.
Seam se, tog dana sam bio na tribini za krupne zverke sa Samijem i
Fildingom; ali agan je mogao da bude bilo gde. agan, koji je sa Samijem
delio titulu ampiona u duvanju strelica na Mendukovim sobnim
olimpijadama. Ali to nije mogla biti obina duvaljka, razmiljao sam
naglas. Predaleko je. A trebalo je ciljati uvis.
Abraham je slegnuo ramenima. Onda je vazduna puka, rekao je. Svi
detalji su navedeni u Samijevom iskazu. Minto e ti ga doneti ujutro. Ti
zna, dodao je, da to nita nee vredeti na sudu.
Minto je nastradao pre nego to je stigao da donese Samijevo svedoenje
Abrahamu. Taj dokument nije pronaen meu njegovim hartijama.
Inspektor Sing nije sumnjao na nasilnu smrt; ali to je ve bila njegova stvar.
Ja sam pak morao da obavim svoje. Obuzela me je drevna i neporeciva
obaveza. Protiv svih oekivanja, uzbunjena sen moje majke lebdela mi je
nad ramenom, pozivajui na pokolj. Krv se krvlju mije. Okupaj mi telo u
crvenim zdencima mojih ubica i pusti me da poivam u miru.
Hou, majko!
Damija u Ajodji bila je unitena. Abecedni klinorbai, fanatici, ili u
drugoj verziji poboni oslobodioci svetog mesta (obrisati prema ukusu)
nagrnuli su i uspentrali se na Babri damiju iz XVII veka i sravnili je sa
zemljom golim rukama, zubima, sirovom prasnagom koju je ser V. Najpol s
odobravanjem nazvao njihovim buenjem u istoriji. Policija je, kako su
pokazale fotografije u tampi, stajala po strani i gledala sile istorije kako

zduno zatiru istoriju samu. Istaknuti su barjaci boje afrana. Na sve strane
pevale su se dune: Raghupati Raghava Raja Ram, itd. Bio je to jedan od onih
trenutaka koji je najbolje opisati kao neopisiv: i radostan i tragian, i
autentian i patvoren, i prirodan i podmetnut. Otvorio je vrata i zalupio ih.
Bio je to i kraj i poetak. Bilo je to ono to je Kamois da Gama jo odavno
predskazao: da e doi rada Ram i zatrti svima hram.
Niko ak ne moe sa sigurnou da potvrdi, usudili su se da istaknu neki
komentatori, da se dananja varo Ajodja u Utar Pradeu nalazi na istom
mestu kao mitska Ajodja, zaviaj gospodara Rame iz Ramajane. Kao to ni
nagaanje da se tu nalazi Ramino rodno mesto Ramdanmabumija, nema za
sobom neku drevnu tradiciju nema ni sto godina otkako se pojavilo. U
stvari, upravo je jedan poboni musliman u staroj Babri damiji prvi
obznanio da ga tu pohodi vizija gospodara Rame, i tako je gurnuo kamen
nizbrdo; moe li se zamisliti lepa verska tolerancija i raznolikost od ove?
Posle tog prikazanja, muslimani i Indusi su neko vreme delili ovo sporno
mesto bez ikakvog preganjanja... ali doavola s takvim bajatim novostima!
Ko uopte mari za te nezdrave, precepljene dlake? Zdanje je palo. Dolo je
vreme za posledice, a ne za osvrtanje unazad; za ono to e se desiti sada, a
ne za ono to se moda jeste, a moda i nije zbilo nekad davno.
A ta se desilo tad: u Bombaju je neko nou provalio u Legat Zogoibi.
Kradljivci su bili brzi i spretni; alarm u galeriji pokazao se kao potpuno
neprimeren i, u vie od jedne zone, potpuno neispravan. Odnete su etiri
slike, sve iz mavarskog ciklusa, oigledno odabrane unapred po jedna iz
sva tri glavna perioda, kao i poslednje, nedovreno, a ipak vrhunsko delo
Mavrov poslednji uzdah. Kustos dr Zinat Vakil uzalud se upinjala da
ubedi radio i TV stanice da emituju priu o tom dogaaju. Zbivanja u Ajodji
i njihove krvave posledice zakrile su etar. Da nije bilo Ramana Fildinga,
gubitak ovog nacionalnog blaga proao bi potpuno neopaeno. ef MO je,
komentariui na televiziji, povezao pad damije s nestankom slika. Kada
ovakve tuinske rukotvorine nestaju sa svetog tla Indije, niko ne sme da ih
oplakuje, rekao je. Ako je ve na pomolu raanje nove nacije, ima mnogo
uzurpatorske istorije koju treba zatrti.
Sad smo, znai, ispali jo i uzurpatori, je li? Posle dve hiljade godina, i
dalje nam nije ovde mesto, a uskoro e, pazi molim te, i da nas zatru a to
ponitavanje ne treba propratiti bilo kakvim izrazom aljenja, ili tuge.
Mendukova povreda uspomene na Auroru olakala mi je da sprovedem u
delo ono to sam ve naumio.

Moje ubilako raspoloenje ne bi se moglo pripisati iskljuivo atavizmu;

iako probuena majinom smru, teko bi se mogla opisati kao ponovno
ispoljavanje osobina koje su samo preskoile nekoliko generacija! Moda bi
bilo preciznije rei da je to neka vrsta tazbinskog naslea; jer nisu li neveste,
jedna za drugom, donosile nasilje u kuu Da Gaminih? Epifanija je dovukla
svoj divlji klan Menezes, a Karmen svoje smrtonosne Loboe. I Abraham je
imao nagon za ubijanjem od samog poetka, samo to je on vie voleo da
druge uposli da izvravaju njegove zapovesti. Samo roditelji moje majke,
Kamois i Bela, koji su se istinski voleli, u svojoj nevinosti ne podleu ovakvoj
optubi.
Moje ljubavne veze teko da su otile i korak dalje. Ne elim da blatim
slatku Dili; ali ta je s Umom, koja me je liila majine ljubavi ubedivi je da
potajno gajim nepriline strasti? ta je sa Umom, takorei ubicom, kojoj nije
polo za rukom da me ubije samo zato to se umeao sudar glava, kao iz
burleskne komedije u nekoj sceni lutkarskog pozorita?
Ali na kraju krajeva, zato svaljivati krivicu na pretke ili ljubavnice? Moja
lina karijera kostolomca moj period Malja koji mrvi sve pred sobom
vue korene iz igre prirode koja je napakovala toliko udarne snage u moju
inae nemonu desnicu. Istina je da, barem do sada, nisam nikoga ubio; ali s
obzirom na teinu i produeno trajanje nekih batinanja koja sam podelio, za
to mogu da zahvalim jedino srei. Ako sam u sluaju
Ramana Fildinga preuzeo na sebe ulogu sudije, porote i delata, to je zato
to mi je tako neto u krvi.
Civilizacija ima opsenarsku ruku kojom od nas samih skriva nau pravu
prirodu. Mojoj ruci, cenjeni itaoe, nedostajalo je opsenarsko umee; ali ona
je znala ta e biti.
Dakle, e za krvlju ugraena je u moju istoriju i u moje kosti. Nisam se
kolebao u svojoj odluci ni aska; eka me odmazda ili smrt na putu ka njoj.
U poslednje vreme misli su mi neprekidno bile zaokupljene smru. Ovde mi
se, napokon, ukazao nain da svom inae bezlinom kraju pridam kakvotakvo znaenje. Shvatio sam s nekakvim apstraktnim iznenaenjem da sam
spreman da umrem sve dok mi je le Ramana Fildinga tu negde blizu. I tako
sam, eto, i ja postao fanatini ubica. (Ili pravedni osvetnik; odaberite sami.)
Nasilje je nasilje, a ubistvo ubistvo, dva zla ne mogu doneti nikakvo
dobro; bio sam u potpunosti svestan ovih istina. I jo neeg: kad spadnete na
grane svog neprijatelja, gubite svoju visoku poziciju. U danima koji su
usledili nakon razaranja Babri damije, pravino razgnevljeni

muslimam/zagriene ubice (upotrebite ponovo svoju mastiljavu olovku

kako vam srce nalae) satirali su hinduistike hramove i ubijali Induse irom
Indije i Pakistana. Tu dolazimo do one take u rasplamsavanju nasilja meu
zajednicama kad pitanje Ko je prvi poeo? postane nebitno. Kobna
preklapanja smrti razdvajaju drutvo bez ikakve mogunosti opravdanja, a
pravdu da i ne pominjemo. Ona se komeaju meu nama, levo i desno, kod
Hindusa i muslimana, noem i pitoljem, ubijajui, palei, harajui, vitlajui
put zadimljenog neba svojim stegnutim i okrvavljenim pesnicama. Na kue
jednih i drugih pada prokletstvo zbog njihovih zlodela; obe strane rtvuju
pravo na makar trunku vrline; jedni drugima postaju poast.
Ne izuzimam ni sebe. I ja sam ve predugo bio siledija, a te noi, poto je
Raman Filding uvredio moju majku na TV programu, brutalno sam stavio
taku na njegov ivot. I inei to, prizvao kletvu na svoj.
Nou je du zidova koji opasuju Fildingov posed patroliralo osam
razbijakih timova u parovima, smenjujui se svaka tri sata; veini od njih
znao sam tajne nadimke. Vrtove su uvala etiri vujaka izdresirana da
kidaju grkljan (Gavaskar, Vengsarkar, Mankad i kao dokaz da njihov
vlasnik nema predrasuda Azharudin); ove metamorfoze kriketskih zvezda
prile su da ih pomazim, razdragano maui repovima. Sledea straa bila je
postavljena na kapiji koja vodi do same kue. Poznavao sam i ove pustahije
dvojicu mladih dinova koji su se odazivali na imena Mrgud i Slina ali su
me, za svaki sluaj, pretresli od glave do pete. Sa sobom nisam nosio
nikakvo oruje, ili barem ne oruje koje bi mi mogli oduzeti. Danas je ko u
stara vremena, rekao mi je Slina, mlai, vazda zapuenog nosa i moda
da bi to nadoknadio manje zaepljenih usta od drugog siledije. Libenko
je nabratio balobre da se bozdravi. Bislib da se nadao da e ga bribiti nazad
na bosao, ali kod skibera neba labavo. Rekao sam da mi je ao to sam se
mimoiao sa Samijem; a kako je stari Petoprstogriz? Bilo bu je ao
Hazarea, promrmljao je mladi uvar, ba su otili zajedno da se nabiju.
Kolega ga je na to odalamio po potiljku, pa je uutao. Ba to je sabo ba
Balj, vajkao se, stisnuvi nos palcem i kaiprstom da bi se odurno imrkao.
Sline se razletee na sve strane. urno sam se izmakao.
Znao sam da mi se osmehnula srea to agan nije u kui. Imao je esto,
ak i sedmo ulo da nanjui nevolju, a moje anse da se izborim i s njim i s
Fildingom, te da pobegnem a da ne podignem optu uzbunu, bile bi ravne
nuli. Doao sam ovamo pomiren s tim; ovo sreno i nenadano odsustvo

povealo mi je izglede da izvuem ivu glavu.

Mrgud, onaj utljivi razbija, upitao me je kojim poslom dolazim. Ponovio
sam ono to sam ve rekao na kapiji. Samo za skiperove ui. Mrguda to
nije zadovoljilo: Nema anse. Napravio sam grimasu. Onda e se sve
svaliti na tebe kad bude doznao. Popustio je. Srea tvoja, skiper radi
dokasno zbog ovoga u dravi, rekao je, puei se od besa. ekaj tu, idem
da vidim. Ve za nekoliko trenutaka se vratio i ljutito mi mahnuo palcem u
pravcu kancelarije.
Mendukje radio uz utu svetlost jedne jedine stone lampe. Ogromna
glava s naoarima bila mu je napola osvetljena, a napola u mraku; ogromna
masa njegove telesine stopila se s nonom tamom. Je li sam? Bilo mi je teko
da pouzdano odredim. Malju, Malju!, zakreketao je. Kako mi dolazi
noas? Kao oev izaslanik, ili kao izdajica njegove sruene imperije?
Vesnik, rekao sam ja.
Klimnuo je glavom. Onda izvetavaj.
Samo na uvce, odvratio sam. Nije za mikrofone. Pre mnogo godina,
Filding je s divljenjem govorio o odluci amerikog predsednika Niksona da
ozvui sopstvenu kancelariju. Dasa je imao oseaj za istoriju, rekao je tada.
A i petlju. Sve pravo u pero. Skrenuo sam mu panju da su upravo ti
snimci doprineli skraenju njegovog mandata. Filding je na to samo frknuo.
Moje rei ne mogu da mi naude, izjavio je tada. Moja ideologija je moje
blago! A jednoga dana aci e uiti moje izjave napamet.
I ba zato nije za mikrofone. Nacerio se od uva do uva, tako da je u barici
svetlosti vie liio na eirskog maka nego na apca. Svaega se ti sea,
Malju, avole nijedan, ukorio me je neno. Pa hodi, hodi, zlato moje.
apni mi te slatke kojetarije.
Ostario sam, uhvatila me je zebnja dok sam mu prilazio. Moda je moj
stari nokaut ok-udarac odsvirao svoje. Podaj mi snage, molio sam se, nikom
odreeno; moda Aurorinom duhu. Jo samo ovaj, poslednji put. Daj mom
malju silu da raspali. Zeleni abofon je zurio u mene s njegovog radnog stola.
Sagnuo sam se prema Menduku; a njegova levica je poletela, neverovatnom
brzinom, zgrabila me za kosu na potiljku i prignjeila mi usta o njegov levi
obraz. Na trenutak izbaen iz ravnotee, shvatio sam, obuzet uasom, da
desnicom, mojim jedinim orujem, ne mogu vie da dohvatim cilj. Ali kako
sam posrnuo uz rub stola, moja leva ruka ona ista levica kojom sam morao
prinudno, celog ivota, i protiv svoje prirode, da se stalno sluim sudarila
se, onako sluajno, s telefonom.

Poruka je od moje majke!, apnuo sam i rascopao mu zelenu abu

posred lica. Nije ispustio ni glas. Pustio mi je kosu, ali je abofon i dalje hteo
da ga ljubi, pa ga je ljubio, to sam ee mogao, sve ee, i jo ee, dok se
plastika nije smrskala a aparat poeo da mi se raspada u ruci. Usrano
jeftino ubre, pomislio sam i bacio ga.
Ovako je bog Rama pogubio otmiara prelepe Site, Ravanu, kralja Lanke:
Jo neizvestan besneo je boj, kadli gnevni junak Ram,
Zahvati Bramino oruje ljuto to nebeski bljuje plam!
Oruje to to junaku naem svetac Agastja podade na dar,
Hitrije no Indrine munje dilit, ubojno k nebeski ar,
U dimu i blesku eenom, sunuvi strele iz luka napetog,
elezno srce Ravanino probi, ivota lii megdandiju tog...
Blagoslov iz neba vedra Raguovom sinu spusti se na krepko elo,
Luo istine i pravde! Ti asni naum svoj sad sprovede u delo!
A ovako je Ahilej pogubio Hektora, jer je ubio Patrokla:
Teko ranjen njemu sjajnolemi prozbori Hektor:
Molim te, ivota ti tvoga i kolena, oca i majke,
ne daj da me psine kod ahejskih razderu laa...
Njemu glednuv ga mrko odgovori brzi Ahilej:
Nemoj me roditeljima ni udima zaklinjat, pseto!
Kad bi me nekako srce i srdba mogli navesti
presno bih ti meso da reem i jedem to uini meni!
Stoga nikoga nema od glave da pse ti odagna...
... nego e ptice i psine celog te trgat.12
Uviate razliku. Tamo gde se Rama maio nebeske paklene maine, ja sam
morao da se zadovoljnim telekomunikacionom abom. I kasnije nisam
primio ni rei pohvale za svoj junaki podvig. A to se tie Ahileja: nisam
delio njegov divljaki apetit za krkanje iznutrica (koji prilino podsea, ako
smem da kaem, na Hinda iz Meke, koji je prodrao srce mrtvog junaka
Hamze), a ni njegov poetski smisao za stilski preokret. Ahejski psi su,
meutim, imali svoje ovdanje pandane...

... Poto je ubio Ravana, Rama je viteki priredio raskoni pogrebni pir za
svog palog neprijatelja. Ahilej, daleko manje galantan, privezao je Hektorov
le za svoje bojne dvokolice i napravio tri kruga vucarajui ga oko groba
mrtvog Patrokla. A ja: poto ne ivim u herojsko doba, nisam ukazao poast,
a ni oskrnavio telo svoje rtve; bio sam zaokupljen sobom i svojim izgledima
da izvuem ivu glavu i umaknem. Nakon to sam ubio Fildinga, okrenuo
sam ga u njegovoj stolici tako da mu se s vrata ne vidi lice (premda vie nije
ni imao lice). Podigao sam mu noge na policu s knjigama i prekrstio mu
ruke preko gnjecavih rana, tako da izgleda kao da je zaspao, iznuren
napornim radom. A onda sam brzo i tiho potraio aparate za snimanje
bilo ih je dva, kako bi se meusobno dopunjavali.
Bilo ih je lako nai. Filding nikada nije krio svoj snimateljski ar. U
plakarima u njegovoj kancelariji koji su stajali otkljuani naao sam
koturove koji su se vrteli polako, poput dervia, u tami. Iupao sam hrpu
trake i strpao je u depove.
Bilo je vreme da se ide. Izaao sam iz sobe i zatvorio vrata to sam
paljivije mogao. Ne dirajte ga, apnuo sam Mrgudu i Slini. Skiper je
zasovio. To e ih zadrati neko vreme, a da li e biti dovoljno da ja
napustim posed? Ve sam zamiljao povike, pitaljke, pucnje i etvoricu
etvorononih kriketaa kako pretei ree dok mi se bacaju ka grlu. Noge su
mi same ubrzale; usporio sam, a onda stao. Gavaskar, Vengsarkar, Mankad i
Azharudin prili su da me liznu po zdravoj ruci. Kleknuo sam i redom ih
izgrlio. Zatim sam ustao, ostavio za sobom pse i Mumbadevine kipove,
proao kroz kapiju i uao u mercedes, koji sam uzeo iz zajednikog voznog
parka Tornja ukenaruke. Dok sam odmicao, razmiljao sam za volanom ko
e mi prvi stati na rep: policija, ili agan Petoprstogriz? Kad malo bolje
razmislim, bila bi mi draa policija. Jo jedan le, gospodine Zogoibi. Neoprezno
od vas. Strano traljavo.
Zauo sam iza sebe nekakav ivotinjski urlik, samo to nijedna ivotinja
nikada nije grmela s tolikom estinom, i neka dinovska ruka mi je
dograbila kola i okrenula ih, dvaput, i raznela im zadnje prozore. Mercedes
je stao kao ukopan, okrenut u pogrenom smeru.
A onda je granulo sunce. U prvi mah sam pomislio na Mora i
drvodelju. Mesec je mrko kiljio / jer svak mora da zna / da suncu nije
mesto tu / posle prvog mraka. ta mi samo smeta, ree / Mula naopaka!13
Onda sam pomislio da je avion pao na grad. Tad se podigao veliki poar, i
uli su se krici, i tek sad mi je sinulo da se neto desilo u Fildingovoj

rezidenciji. U uima mi je ponovo zazvonio Slinin glas: Libenko je nabratio

balobre da se bozdravi.
Njegov poslednji pozdrav. Pozdrav nogiranog prekaljenog ratnika. Kako
li je bomba Sami uspeo da prokrijumari napravu pored straara i pretresa?
Na pamet mi je padao samo jedan odgovor: u svojoj metalnoj ruci. to je
znailo da je morala biti prilino mala. Tamo nije bilo mesta za ipke
dinamita. Pa ta je onda bilo? Plastini eksploziv, RDX, semteks? Bravo,
Sami, pomislio sam. Minijaturizacija, dakle. Svaka ast. Samo najbolja i
najnovija roba za Menduka. Koji vie nikoga nee nogirati na brzinu. Imao
sam oseaj kao da sam ubio mrtvog oveka. Iako je jo bio iv kad sam stigao
do njega. Sami me je potukao pravim nokautom.
Bilo mi je potrebno jo nekoliko trenutaka da shvatim kako od Menduka
ba i nee mnogo ostati. Sami je bio dovoljno temeljit da se postara za to.
Mogue je, dakle, da na mene kao poinioca zloina niko nee ni
posumnjati. Iako u, kao poslednja osoba koja je videla Ramana Fildinga
ivog, svakako morati da odgovorim na neka pitanja. Kola posluno krenue
iz prve. Vazduh je bio odvratan, od dima i svakojakih, potpuno
neprepoznatljivih zadaha. Silan svet se ustrao. Bilo je vreme da se izgubim.
Dok sam okretao niz ulicu, inilo mi se da ujem lave gladnih pasa kojima
su nenadano baene velike komadine mesa, i dalje preteno s kostima.
Lave i lepet leinara.
Sklanjaj se, rekao je Abraham Zogoibi. Iz ovih stopa. I dri se podalje.
To je bila moja poslednja etnja s njim po onom nezemaljskom vonjaku.
Podneo sam mu izvetaj o kobnim dogaajima u Bandri. Znai, to se
Hazare otrgao s lanca pa pravi karambol, rekao je moj otac. Nema veze.
Sporedna stvar. Neki dobavlja je poslovao i sa strane, to e morati da mu se
prirafi. Ali ti nema nita s tim. Sad te vie nita ne sputava. Zato, zbogom.
Da se oprostimo. Dok jo moe, idi.
ta e biti ovde?
Tvoj brat e istruliti u zatvoru. Sve e se okonati. I ja sam pri kraju. Ali
jo mi nije kucnuo as.
Uzeo sam zrelu jabuku iz kotarice i postavio mu poslednje pitanje.
Jednom ti je Vasko Miranda rekao da ovo nije zemlja na nas. Tada ti je
rekao isto ovo to ti meni govori sada. avolji Makolijevi minut-ljudi,
odlazite. Da li je bio u pravu? Tutanj, brii nazad na Zapad? Je li to?
Dokumenta su ti u redu? Abraham, na izmaku snaga, kao da je stario na

moje oi, poput nekog besmrtnika prinuenog da, napokon, iskorai van
arobnih dveri angri-Laa. Da, klimao sam glavom, dokumenta su u redu.
Ona toliko puta obnavljana karta za paniju, majina zaostavtina
namenjena meni. Onaj prozor u drugi svet.
Onda idi pa ga pitaj sam, rekao je Abraham, smeei se onim svojim
oajnikim osmehom, dok se udaljavao od mene i zalazio meu drvee.
Ispustio sam jabuku iz ruke i okrenuo se da poem.
Ehej, Moraise, doviknuo je za mnom. Bestidan, isceren, poraen.
Blesane moj tupi i glupi. ta misli, ko je ukrao one slike ako ne tvoj blesavi
Miranda? Idi i pronai ih, deko. Idi i pronai svoju ljubljenu Palimpstinu.
Idi da vidi Mavristan. I njegova poslednja zapovest, najblie izrazu ljubavi
to je bilo u njegovoj moi: Povedi tog blesavog kera.
Otiao sam iz nebeske bate s Davaharlalom pod mikom. Ve je poelo
da se razdanjuje. Planeta je bila opasana crvenim obruem koji nas je
odvajao od neba. Izgledalo je kao da neko, ili neto, plae.
Bombaj je leteo u vazduh. Evo ta sam uo: upotrebljeno je trista kilograma
RDX eksploziva. Dve i po hiljade kila uhvaeno je kasnije, neto u Bombaju,
neto u jednom kamionu nadomak Bopala. Uz to i tajmeri, detonatori i sve
resto. Istorija grada ne pamti nita slino. Nita tako hladnokrvno, tako
proraunato, tako okrutno. Diiing! Autobus pun aka. Diiing! Zgrada Er
Indije. Diiing! Vozovi, rezidencije, radnike zgradurine sa sobama za
izdavanje, dokovi, filmski studiji, restorani. Diiing! Diiing! Diiing! Robnotrgovake berze, poslovne zgrade, bolnice, najprometnije trgovake ulice u
samom srcu grada. Komadi tela leali su svuda; ljudska i ivotinjska krv,
utroba, kosti. Leinari su se toliko predrali mesa da su sedeli nahereno po
vrhovima krovova, ekajui da im se povrati apetit.
ije je to bilo delo? Mnogi Abrahamovi neprijatelji nali su se na udaru
policija, MO kadar, suparniki kriminalci. Diiing! Moj otac je u asu
sopstvene propasti okrenuo telefon i metropola je poela da leti u vazduh.
Ali da li je ak i Abraham, sa svojim neogranienim sredstvima, mogao da
nagomila takav arsenal? Kako gangsterskim ratom da se objasni mnotvo
nevinih rtava? Na udaru su se nali i muslimanski i induski krajevi grada;
ginuli su mukarci, ene, deca, a nije bilo nikoga ko bi njihovu smrt
udostojio objanjenja. Kakav je to osvetniki demon prekoraio horizont,
sipajui ognjeni dad po naim glavama? Je li to grad naprosto ubijao sam
sebe?

Abraham je krenuo u rat, unitavajui sve to je stigao. To je bio deo prie.

Ali to nije dovoljno; nije sve. Ja ne znam sve. Priam vam samo ono to
znam.
A evo ta elim da znam: ko je satro Elefantu, ko mi je razorio dom? Ko ga
je razneo u paramparad, i Lambadana andivalu Borkara, gospoicu
Daju He i Jezekilja s njegovim arobnim belenicama, sa sve kuom od
cigle i maltera? Je li to bila osveta mrtvog Fildinga, ili slobodnog strelca
Hazarea, ili je u istoriji postojao neki jo skriveniji pokret, dole, jo dublje,
gde ak ni oni koji su proveli toliko vremena u Donjem svetu nisu mogli da
ga vide?
Bombaj je u centru; oduvek je bio. Ba kao to je zagrieni katoliki
kraljevski par izvrio opsadu Granade i ekao na pad Alhambre, tako su
sada varvari stajali pred naim vratima. O, Bombaju! Prima in Indis! Kapijo
Indije! Istona zvezdo to gleda na Zapad! Kao i Granada arapska El Garnata
bio si ponos naeg vremena. Ali mrano doba te je zadesilo, i ba kao to je
Boabdil, poslednji nasridski sultan, bio suvie slab da brani svoje neizmerno
blago, tako smo se i mi pokazali nedoraslim. Jer varvari nam nisu uali
samo pred vratima, nego i pod koom. Mi smo sami sebi bili drveni konji,
svako meu nama nosi sopstveni usud. Moda je upalja kresnuo Abraham
Zogoibi, a moda Brazgotina; fanatici ovi ili oni, nai ili vai bezumnici; ali
eksplozije su pokuljale iz samih naih tela. Bili smo i bombai i bombe.
Eksplozije su bile samo nae zlo nema potrebe traiti objanjenja u
inostranstvu, mada je zla bilo i ima ga i izvan naih granica, kao i unutar
njih. Sami smo sebi pootkidali noge, sami sebi namestili pad. I sad, na kraju,
moemo samo da ronimo suze nad onim to zbog sopstvene prevelike
nemoi, iskvarenosti, sitniavosti i podlosti nismo bili sposobni da
odbranimo.
- Oprostite, molim vas, zbog ovog ispada. Zaneo sam se. Nee vie stari
Mavar uzdisati. Dr Zinat Vakil poginula je od ognjene kugle koja je protutnjala galerijom
Legata Zogoibi na brdu Kumbala. Nije ostala poteena nijedna slika; tako
je moja majka otpremljena nadomak sfere nepovratnih starina na rubove
onog paklenog vrta ispunjenog bespomonim senima onih sad jednako
obezglavljenih i bez ruku kao i njihove statue iji je ivotni opus iezao
unepovrat. (Na pamet mi pada imabuea, koji nam je poznat tek po aici
dela.) Skandal je bio poteen. Iz Legata je trajno ustupljen Narodnom

muzeju u Delhiju, gde se i dalje nalazi, visei pun samopouzdanja naspram

Amrite er-Gil. Ostalo je jo nekoliko drugih slika. etiri rana ipkalijevska
crtea; Uz gur-gur rukavac... i prodoran, bolom ispunjen Mavar, go kao
od majke roen, koji su sluajno bili pozajmljeni i izloeni na drugim
mestima, po Indiji i inostranstvu. Ostala je, da ironija bude vea, i
skandalozna kriketaka fantazija koja je visila na zidu dnevne sobe kod
Vadijinica, Celivanje Abasa Ali-bega. Osam. Pa jo po jedna slika u
Stedelajku, Tejtu, kolekciji Goblerovih. Nekoliko slika iz crvenog perioda u
privatnom vlasnitvu. (Kakva ironija: veinu ovih slika unitila je
svojeruno!)
Dakle, preivelo je vie dela nego od imabuea, ali tek mrvica naspram
svega to je stvorila ova plodna umetnica.
A etiri ukradene Aurore sada su predstavljale sutinski segment njenog
preivelog opusa.
Tog jutra, kad su zareale eksplozije, Nadija Vadija je, zauvi zvono na
vratima, otvorila sama jer je sluavka otila po bakaluk jo u zoru i nije se
vratila. Pred njom su stajale dve karikature: patuljak u kaki uniformi i ovek
s metalnim licem i rukom. U grlu su joj zapeli i kikot i krik, ali pre nego to
je uspela da bilo ta izusti, Sami Hazare je podigao jatagan i zasekao je
dvaput preko lica, ostavljajui paralelne linije od vrha s desne strane do dna
s leve, majstorski potedevi oi. Sruila se u nesvest na otira pred vratima,
a kad je dola sebi, leala je u krilu svoje izbezumljene majke, na usni je
oseala sopstvenu krv, a njeni nepoznati napadai nestali su bez traga i
glasa.
I mahaguru Husro nastradao je u bombakim napadima; ruiasti oblakoder
na Bri Kendiju, gde je odrastao Adam Zogoibi, takoe je uniten. Telo
agana Petoprstogriza pronaeno je u nekom jarku u Bandri; ogromne
duboke brazde od jatagana zjapile su mu na vratu. Restorani u Dobi Talau,
bioskopi u kojima se prikazivala nova verzija na velikom platnu starog
klasika Gai-Wallah, kafane alinemabez i Novi svet: od njih nije ostalo
nita. Ispostavilo se da se sestra Floreana, jedina roena sestra koja mi je
preostala, prevarila u pogledu budunosti: bombe su raznele i manastir i
bolnicu Milosti Pune, a i Mini je bila meu nastradalima.
Diiing! Diiing! Ne samo sestra, prijatelji, slike i omiljena mesta u vazduh
je odletelo i samo oseanje. Kada ivot postane tako jeftin, kad se glave

kotrljaju kroz parkove, a obezglavljena tela igraju po ulicama, kako da ovek

strepi od prerane smrti? Kako da strepi to, po svoj prilici, dolazi red i na
njega? Za svakom grozotom sledila je jo vea; kao pravim zavisnicima,
izgleda da nam je svaki put bila potrebna pojaana doza. Pogibelj je postala
gradska navika, a svi mi bili smo njeni uivaoci, njeni zombiji, njeni vampiri.
Otuen i da konano propisno upotrebim toliko izvikanu re okiran,
zapao sam u nekakvo povueno i proroko stanje. Grad koji sam znao bio je
na izdisaju. Telu koje nastanjujem pisalo se isto. I ta onda? Que sera, sera...
I gle, ono to bi pisano uistinu se slui. Sami Limenko Hazare, s malim
Direndrom koji je odluno kaskao kraj njega, umarirali su u predvorje
Tornja ukenaruke. Eksploziv im je bio privezan za trup, noge i lea.
Direndra je nosio dva detonatora; Sami je vitlao sabljom. Straari u zgradi
opazili su da su bombaima, od heroina koji su uzeli da se okurae, oni
kapci strano oteali, a telom im se razmileo svrab, pa prestravljeno
ustuknue. Sami i Diren uputili su se non-stop liftom na trideset prvi sprat.
ef obezbeenja je telefonom pozvao Abrahama Zogoibija i poeo kretavo i
piskavo da ga upozorava, pravdajui se da on nije nita kriv. Abraham ga je
odluno prekinuo. Evakuiite zgradu. To su bile njegove poslednje rei za
koje se zna.
Zaposleni u tornju pokuljae na ulicu kao pomahnitali. ezdeset sekundi
kasnije, veliki atrijum na vrhu Tornja ukenaruke rasprsnuo se u nebo
poput vatrometa, a kia staklenih noeva obruila se na zemlju, zabadajui
se razbealim slubenicima u vrat, lea i bedra, probadajui poput koplja
njihove snove, ljubavi, nade. A posle staklenih noeva, usledio je novi nalet
monsunskih kia. Mnogi slubenici bili su zarobljeni u tornju posle
eksplozije. Liftovi su se pozaglavljivali, stepenite se uruilo, izbili su poari
i podigli oblaci pohlepnog crnog dima. Bilo je i onih koji su prekoraili rub
oaja, zakoraili s prozora u vazduh i stropotali se u smrt.
Naposletku se kia od Abrahamovog vrta stutila poput blagoslova.
Uvozna zemlja, engleska trava i inostrano cvee kauni, uti narcisi, rue,
batenski slez, nezaboravak padali su prema osvojenom zemljitu kod Bek
Beja; kao i tuinsko voe. itavo drvee pohrlilo je graciozno u nebo, pre
nego to se lelujavo spustilo na zemlju, poput dinovskih spora. Perje ptica
koje neete nai u Indiji danima je promicalo vazduhom.
Zrnevlje bibera, cele semenke kima, tapii cimeta, kardamom, sve se to
izmealo s uvoznom florom i ptijim svetom, i poigravalo kloparajui po
ulicama i plonicima nalik na neki miriljavi olujni pljusak. Abraham je

uvek drao nadomak ruke dakove koinskih zaina. Ponekad, kad je bio
sam, razvezao bi ih i nostalgino zaronio ruke u njihove miriljave dubine.
Piskavica i kurkuma, semenke korijandra i anisa padali su na Bombaj; ali
najvie od svega crni biber, malabarsko crno zlato, na kom su se, pre itave
venosti, jedan mladi deurni poslovoa i petnaest godina stara devojica
papreno uzljubili.

Obrazovati soj ljudi, napisao je Makoli 1835. u Belekama o obrazovanju

-... indijske krvi i puti, ali engleskih svetonazora, morala i intelekta. A zato,
moliu lepo? O, pa da budu tumai izmeu nas i svih onih miliona kojima
vladamo. Kako li je zahvalan morao biti, i mora biti, taj soj! Jer u Indiji su
nareja oskudna i prosta, a jedna jedina polica neke valjane evropske
biblioteke vredi kao itava domorodaka knjievnost. Istorija, nauka,
medicina, astronomija, geografija, religija podjednako su ismejane. Ispod
nivoa svakog engleskog farmera... Zasmejale bi devojke iz nekog engleskog
internata.
Dakle, trebalo bi da soj Makolijevih minut-ljudi mrzi ono najbolje kod
Indije. Vasko se prevario. Mi nismo, niti smo ikada bili, taj soj. Ono najbolje,
i najgore, nalazi se u nama, i bori se u nama, kao to se bori u itavoj zemlji.
U nekima od nas trijumfovalo je zlo; pa ipak, moemo da kaemo i to s
najdubljom iskrenou voleli smo ono najbolje.
Dok se moj avion u kosom luku dizao nad Bombajem, video sam kako se
diu i stubovi dima. Nita me vie nije vezivalo za Bombaj. To vie nije bio
moj Bombaj, nije vie bio poseban, ni grad izmeanog polutanskog
radovanja. Neto se okonalo (svet?), a ta je preostalo, to ne znam. Osetio
sam kako se radujem paniji Onom Drugom. Uputio Sam se tamo odakle
su nas proterali pre toliko vekova. Moda e se ispostaviti da je tamo moj
izgubljeni dom, kutak na kom u otpoinuti, moja obeana zemlja? Moda
je tamo moj Jerusalim?
Je li, Davaharlale? Ali punjeni dukac u mom krilu nije imao nita da
kae.
U jednom sam se ipak prevario: kraj sveta nije kraj sveta. Moja biva
verenica, Nadija Vadija, pojavila se na televiziji nekoliko dana posle napada,
dok su joj oiljci preko lica bili jo modrikasti, a trajna unakaenost i te kako
uoljiva. A opet, njena lepota bila je tako dirljiva, hrabrost toliko vidljiva, da
je na izvestan nain izgledala jo lepe nego pre. Spiker na vestima eleo je

da je pita o udesu koji je pretrpela; ali u odsudnom trenutku okrenula se od

njega i obratila se pravo kameri, i srcu svakog gledaoca. I onda sam se
zapitala, Nadija Vadija, je li ti to doao kraj? Da li ti je odzvonilo? I neko
vreme sam mislila, aha, jeste, sve je gotovo, kraj. Ali onda sam se zapitala,
Nadija Vadija, ta to pria, eno boja? U dvadeset treoj godini ti mi kae
da ti je ceo ivot gotov? Kakva je to budalatina, kakvo je to buncanje,
Nadija Vadija? Devojko, glavu gore, saberi se. Grad e preiveti. Novi
tornjevi e nii. Doi e bolji dani. Sada to ponavljam svaki dan. Nadija
Vadija, budunost te doziva. Osluni njen zov.

IV

MAVROV POSLEDNJI UZDAH

19
Otiao sam u Benenheli jer mi je otac rekao da Vasko Miranda, ovek koga
nisam video etrnaest godina ili dvadeset osam po mom linom
brzovremenskom kalendaru tamo dri zatoenu moju mrtvu majku, a ako
ne ba moju majku, onda ono najbolje to je od nje ostalo. Valjda sam se
nadao da u povratiti ukradeno i na taj nain zaceliti neto u sebi pre nego
to stavim taku na sopstvenu priu.
Nikada ranije nisam leteo avionom, te mi je doivljaj prolaska kroz oblake
Bombaj sam napustio jednog od retkih oblanih dana bio toliko
sablastan, toliko nalik na prizore iz zagrobnog ivota u filmovima, na
slikama i u zbirkama pria, da sam se sav najeio. Putujem li ja to u zemlju
mrtvih? Bezmalo sam oekivao da ugledam biserne vratnice kako stoje na
paperjastim poljima kumulusa s one strane mog prozora, i oveka koji dri
knjigu rauna s dvostrukim knjienjem, za pravednike i grenike. Utonuo
sam u san, da bih u svojim premijernim nebeskim snovima doznao da sam
zaista ve napustio zemlju ivih. Moda sam stradao u bombakim
eksplozijama kao i toliki drugi meni dragi ljudi i mesta. Kad sam se
probudio, oseaj da sam proao kroz nekakvu koprenu i dalje me je drao.
Ljubazna devojka ponudila me je hranom i piem. Prihvatio sam oboje.
Buteljica crvenog vina riohe, bila je izvrsna, ali premala. Zamolio sam za
jo jednu.
Imam oseaj kao da sam se okliznuo i propao kroz vreme, rekao sam
prijatnoj stjuardesi posle izvesnog vremena. Ali ne mogu da kaem da li u
budunost ili u prolost.
Mnogi putnici imaju takav oseaj, rekla mi je ona. A ja im kaem: ni
jedno ni drugo. U prolosti i budunosti provodimo najvei deo svog ivota.
Vi, zapravo, u ovom naem malom mikrokosmosu na nekoliko sati
doivljavate zbunjujue oseanje iskliznua u sadanjost. Zvala se Eduvihis
Refuhio i studirala je psihologiju na madridskom univerzitetu
Komplutense. Nekakva nesputanost u njenoj prirodi navela ju je da se
ostavi kolovanja i upusti u lutalaki ivot, poverila mi je, bez uvijanja,
posedevi nekoliko minuta na praznom seditu do mene, poto je
Davaharlala uzela u krilo. angaj! Montevideo! Elis Springs! Znate li da
razna mesta odaju svoje tajne, svoje najdublje misterije onima koji ih tek
okrznu u prolazu? Ba kao to nekom strancu koga prvi put sretnete na

autobuskoj stanici ili u avionu moete poveriti i tajne zbog kojih biste
pocrveneli ak i da ih samo nagovestite ljudima s kojima ivite. Uzgred, ba
je slatka ova punjena kuca! Ja imam kolekciju prepariranih ptiica; a s junih
mora pravu smanjenu ljudsku glavu. Ali pravi razlog zbog kog putujem, i
tu se nagnula blie, jeste uivanje koje crpim iz slobodnog voenja ljubavi,
poto mi u katolikoj zemlji kao to je panija nije lako da se zasitim. ak
ni tada toliko se u meni sve poremetilo od leta nisam shvatio da mi
zapravo nudi svoje telo. Morala je to i da mi izgovori: Moje kolege uvae
strau i paziti da nas niko ne uznemirava. Povela me je u majunu kabinu
toaleta, gde smo obavili to na brzaka: doivela je orgazam u nekoliko hitrih
pokreta, dok ja za tako neto uopte nisam bio sposoban, naroito poto je
ona, izgleda, izgubila svako zanimanje za mene istog trenutka kad su njene
potrebe bile zadovoljene. Prihvatio sam situaciju pasivno jer sam se
potpuno prepustio pa smo oboje popravili odeu i urno otili svako
svojim putem. Posle nekog vremena poeleo sam da jo malo popriam s
njom, ako nita drugo, onda da uvrstim njen lik i glas u pamenju, iz koga
su ve bili poeli da nestaju, ali kad sam pritisnuo dugme na kome je bila
nacrtana ljudska figura, pojavila se neka druga ena. eleo bih da vidim
Eduvihis, objasnio sam, a nova devojka se namrtila. Izvinite, molim?
Jeste li rekli da hoete riohu? Zvuk se u avionu menja, a moda sam i ja
nerazgovetno govorio, pa sam ponovio to sam jasnije mogao: Eduvihis
Refuhio, psiholog.
Mora da ste sanjali, gospodine, rekla je ona uz udan osmeh. Na ovom
letu nema stjuardese koja se tako zove. Kad sam navalio da sigurno ima, a
moda sam i podigao glas, kraj mene se stvorio mukarac sa zlatnim iritima
oko manetni na blejzeru. Uuti i sedi s mirom, naredio je grubo,
gurnuvi me u rame. U tvojim godinama, deda, pa jo takav bogalj! Sram
da te bude, predlae takve stvari pristojnim devojkama. Vi Indijci mislite
da su sve nae evropske ene kurve. Bio sam zabezeknut; ali kad sam
pogledao ovu drugu devojku, primetio sam da brie rubove ouju
maramicom. Oprostite to sam izazvao ovakvu zbrku, izvinio sam se.
Dopustite da vas izvestim, sada i ovde, da neopozivo povlaim sve svoje
zahteve.
Tako je ve bolje, klimnuo je mukarac u uniformi sa iritima. Poto ste
uvideli greke u svom ophoenju, neemo vie o tome. Pa je otiao s tom
drugom devojkom, koja se ve sasvim oraspoloila; i zaista, dok su nestajali
na kraju prolaza izmeu sedita, uinilo mi se da se zajedno kikou, a ja sam

imao utisak da se svakako smeju na moj raun. Nisam mogao da naem

objanjenje za ono to se dogodilo, pa sam ponovo zaspao kao klada, ali
ovog puta nisam nita sanjao. Nikada vie nisam video Eduvihis Refuhio. U
sebi sam doao do zakljuka da se radilo o nekakvoj vazdunoj utvari, koju
sam prizvao sopstvenim eljama. Takve prikaze, nesumnjivo, lepraju ovim
visinama iznad oblaka i mogu da prolaze kroz zidove aviona kako im se
prohte.
Kao to vidite, bio sam zapao u nekakvo neobino stanje. Mesto, jezik,
ljudi, obiaji sve je to ostalo daleko iza mene jednostavnim inom
ukrcavanja u ovu letelicu; a to su, za veinu nas, etiri duevna utoita. Ako
se pridodaju posledice, neke od njih zakasnele, uasa koje sam doiveo
poslednjih dana, onda e moda biti jasnije zato sam se oseao kao da mi je
sve korenje poupano, ba kao onom leteem drveu iz Abrahamovog
atrijuma. Novi svet u koji sam zakoraio poslao mi je zagonetni signal, hitac
upozorenja povrh mojih katarki. Moram da se podsetim da nita ne znam,
nita ne razumem. Obreo sam se usred misterije, potpuno sam. Ali ostaje mi
potraga: moram vrsto da se uhvatim za nju. To mi je zacrtana putanja, a
ako je budem sledio najpriljenije to mogu, moda u s vremenom uspeti
da pojmim ovu nadrealnu tuinu ija znaenja jo nisam bio u stanju da
deifrujem.
U Madridu sam preseo na drugi avion, odahnuvi to sam se ratosiljao
one udne posade. U mnogo manjem avionu, koji je leteo na jug, drao sam
se daleko zatvorenije, grlei Davaharlala i odgovarajui na sve ponude u
hrani i piu odsenim odmahivanjem glave. Kad sam stigao u Andaluziju,
seanje na transkontinentalni let poelo je da bledi. Nisam vie mogao da
prizovem u seanje likove i glasove troje lanova posade koji su se, sada sam
ve bio ubeen u to, zaverili da me nasankaju onom svojom neslanom
alom, nesumnjivo izabravi ba mene, zato to mi je to bio prvi let u ivotu,
to sam moda kazao Eduvihis Refuhio da, naravno, kad bolje razmislim,
siguran sam da jesam. Putovanje avionom oigledno mi ni izdaleka nije bilo
tako okrepljujue kao to je natuknula Eduvihis; oni koji su prokleti da
provedu beskonane i udne sate na nebu moraju u svoje ivote da unesu i
malo vedrine, malo erotskog varnienja, igrajui igre s naivinama kao to
sam ja. E pa, neka im je sa sreom! Mene su nauili pameti da se drim
vrstog tla, a uostalom, s obzirom na moje oronulo stanje, svaki poziv na
voenje ljubavi za mene je bio premija.
Izaao sam iz drugog aviona na bletavo sunce i jaku vruinu ne gnjilu

vruinu, teku i sparnu, kao u mom rodnom gradu, ve okrepljujuu, suvu

vruinu koju su mnogo lake podnosila moja propala kripava plua.
Ugledao sam mimoze u cvatu i brda proarana maslinjacima. Ipak me nije
naputalo oseanje izmetenosti. Kao da nisam sasvim doputovao, barem ne
celim svojim biem, ili moda mesto na koje sam sleteo nije bilo ba ono
pravo mesto tu negde, ali ne sasvim. Oseao sam se oamueno, nagluvo,
ostarelo. U daljini su lajali psi. Bolela me je glava. Nosio sam teak koni
mantil i s mene je liptao znoj. Trebalo je da popijem malo vode tokom leta.
Odmor?, upitao me je ovek u uniformi kada sam doao na red.
Da.
ta ete obii? Dok ste ovde, morate da vidite nae velike znamenitosti.
Nadam se da u videti slike svoje majke.
udno neko nadanje. Zar nemate puno slika s vaom majkom u vaoj
zemlji?
Ne slike s njom. Nego njene slike.
Ne razumem. Gde vam je majka? Je li ovde? Ili u nekom drugom mestu?
Idete u posetu roacima?
Ona je umrla. Bili smo razdvojeni, a sad je mrtva.
Majina smrt je uvek strana. Strana. I sada se nadate da ete je pronai
u stranoj zemlji? Ba neobino. Moda i neete imati vremena za turizam.
Ne, moda neu.
Morate da naete vremena. Morate da vidite nae znamenitosti.
Neizostavno! Obavezno! Jasno?
Da, razumem.
Kakav je to pas? ta e vam pas?
To je bivi premijer Indije, odao se pseem ivotu.
Nema veze.
Ne govorim panski, pa nisam bio u stanju da se preganjam s taksistima.
Benenheli, rekao sam; prvi taksista je odmahnuo glavom i otiao
otpljunuvi. Drugi mi ree brojku koja mi nita nije znaila. Naao sam se na
mestu gde ne znam kako se stvari zovu, koje pobude pokreu ljude. itav
univerzum mi je delovao apsurdno. Nisam umeo da kaem pas ili gde?
ili ja sam ovek. Osim toga, glava mi je bila teka kao olovo.
Benenheli ponovio sam, ubacujui torbu na zadnje sedite treeg
taksija, pa isto uinih i sa sobom i Davaharlalom pod mikom. Voza mi se
iroko iskezio osmehom punim zlatnih zuba. Oni zubi koji nisu bili od zlata
bili su sastrugani u pretee iljke. Ipak, delovao je sasvim prijatno. Pokazao

je na sebe. Vivar. Potom je pokazao ka planinama. Benenheli. Onda je

pokazao kola. Okej, efe. A sad, put pod noge! Obojica smo graani sveta,
shvatio sam. Zajedniki jezik nam je bio iskrivljeni polujezik glupih
amerikih filmova.
Selo Benenheli lei na Alpuharima, ogranku Sijera Morene koji razdvaja
Andaluziju od La Mane. Dok smo se penjali u ta brda, video sam mnotvo
pasa kako krstare putem i oko njega. Kasnije sam saznao da su se stranci
naseljavali tu na neko vreme, sa svojim porodicama i kunim ljubimcima, a
onda bi, onako nestalni i bez korena, odlazili, naputajui pse. Kraj je bio
pun izgladnelih i ugavih andaluskih pasa. Kad sam to uo, poeo sam da ih
pokazujem Davaharlalu. Ti si jo i dobro proao, govorio sam mu.
Zahvali bogu to te je potedeo ovoga.
Uli smo u Aveljanedu, varoicu uvenu po matadorskoj areni staroj trista
godina, a voza Vivar je pritisnuo gas. Grad lopova, objasnio je. Zle ini.
Sledee naseljeno mesto bilo je Erazmo, selo manje od Aveljanede, ali
dovoljno imuno da se dii povelikom kolom nad ijim vratima su bile
ispisane rei: Lectura Locura. Zamolio sam vozaa da mi prevede, a on je
posle izvesnog razmiljanja pronaao rei. Lectura itanje. itanje
lectura, rekao je, sav ponosan.
A locura?
Ludilo, daso.
Neka ena u crnini i umotana u ipkanu maramu upiljila se podozrivo u
nas dok smo se truckali po kaldrmi erazmovskih uliica. Pod irokom
kronjom drveta na trgu odvijao se nekakav ustar skup. Sve je vrvelo od
parola i natpisa. Prepisao sam nekoliko. Pretpostavio sam da se radi o
politikim porukama, ali ispostavilo se da je posredi neto mnogo udnije.
Ljudi su sami po sebi toliko ludi da bi bilo nenormalno, duplo suludo, ne
biti lud, poruivao je jedan natpis. Drugi je obznanjivao: Sve je u ivotu
tako raznoliko, opreno i nejasno da ne moemo biti sigurni ni u jednu
istinu. A trei neto konciznije: Sve je mogue. Izgleda da je katedra
filozofije s oblinjeg univerziteta dola na ideju da u ovom selu, zbog
njegovog imena, odri skup na kojem bi raspravljali o radikalnim
skeptinim idejama Bleza Paskala, starog ludopohvalitelja Erazma lino i,
izmeu ostalih, Marsilija Fiina. Filozofi su se toliko raspomamili u svom
aru da su privukli gomilu publike. itelji Erazma uivali su da navijaju u
velikim debatama. Jeste, problem je u svetu! Ne, nije! Da, krava je
otila u njivu jer je niko nije uvao! Nije, neko je mogao da ostavi i

otvorenu kapiju! Dalje, linost je celovita i ljude treba smatrati

odgovornim za njihova dela! Upravo obrnuto: mi smo toliko protivreni
entiteti da je, nakon pomnog ispitivanja, sam pojam linosti izgubio svako
znaenje!
- Bog postoji! Bog je mrtav! ovek bi trebalo, zapravo duan je, da s
uverenjem govori o venosti veitih prednosti: o apsolutnosti apsoluta!
Taman posla, to je isto baljezganje; relativno govorei, naravno! A to se
tie toga kako jedan dentlmen treba da namesti onu stvar u gaama, svi
vodei autoriteti doli su do zakljuka da treba da ga turi levo. Svata!
Opte je poznata stvar da e, za pravog filozofa, samo desno biti umesno.
- iri kraj jajeta je najbolji! Kojeta, malac! Ui kraj, i to uvek! Gore!
- tad sam i ja uskoio. Ali injenica je, dragoviu moj, da je jedini taan
iskaz dole. E pa onda unutra. Spolja! Spolja! Unutra!
Smean neki narod u ovoj staroj varoi, primetio je Vivar dok smo
naputali mesto.
Prema mojoj mapi, sledee selo trebalo je da bude Benenheli; ali kad smo
ostavili za sobom Erazmo, put je krenuo nizbrdo umesto pravo uzbrdo.
Doznao sam od Vivara da jo od Frankovog doba, kada je Erazmo podravao
republiku, a Benenheli bio na strani Falange, izmeu itelja Erazma i
Benenhelija vlada nesmanjena mrnja, mrnja tako duboka da nisu dopustili
ak ni da se napravi put izmeu dva sela. (Kada je Franko umro, u Erazmu
su organizovali sveopte veselje, a u Benenheliju se svet bacio u neuteno
oplakivanje, uz izuzetak velike zajednice parazita, ili stranih dooa, koji
nisu bili ni svesni ta se dogaa dok nisu poeli da ih zovu zabrinuti
prijatelji iz inostranstva.)
I tako smo morali da se vozimo itavu venost niz brdo na kojem se nalazi
Erazmo, pa onda isto toliko uz sledee. Na mestu gde se drum iz Erazma
ukljuivao na mnogo vei auto-put za Benenheli, gde se na- . lazio veliki,
lepo ureen posed oivien narovim stablima i jasminom u cvatu. Kolibriji su
lebdeli pod kapijom. Iz daljine se ulo prijatno lupkanje teniskih loptica. Na
natpisu iznad luka kapije stajalo je Teniski kamp Pana Vijalaktade.
Uh, taj Pano, rekao je Vivar, pokazujui palcem. Major hombre.
Vijalaktada, poreklom Meksikanac, bio je jedan od velikana u eri koja je
prethodila otvorenim turnirima, a igrao je profesionalne meeve sa
Houdom, Rouzvolom i Gonzalezom, pa mu je zato bio uskraen pristup na
grend slem takmienja, na kojima bi sigurno briljirao. Bio je neka vrsta
slavnog fantoma, koji se vrzma po rubovima panje javnosti, dok slabiji od

njega mau velikim trofejima. Pre nekoliko godina umro je od raka na

elucu.
Dakle, tu je skonao, pomislio sam, poduavao je bogate matrone
servisima i volejima: jo jedan limb. Tu se okonalo njegovo transglobalno
hodoae; gde li e se okonati moje?
Iako sam uo udarce teniskih loptica, na crvenim zemljanim terenima nije
se video nijedan igra. Sigurno ima jo terena van naeg vidokruga,
zakljuio sam. Ko sada vodi klub?, upitao sam Vivara, a on je na to
vatreno zaklimao glavom, razvukavi svoj udovini osmeh.
Pa Vijalaktada, naravno, tvrdio je. Panov ran. On glavom.
Pokuavao sam da zamislim kako je mogao izgledati ovaj kraj dok su ga
naseljavali nai preci. Od krajolika se nije moralo mnogo ta oduzeti: put,
crna silueta bika koja me gleda s visine, nekoliko elektrinih dalekovoda i
telefonskih stubova, pokoji Seatov automobil i Renoov kombi. Benenheli,
nalik na pantljiku od belih zidova i crvenih krovova, leao je pred nama na
padini brda i izgledao isto onako kao to je verovatno izgledao pre mnogo
vekova. Ja sam panski Jevrejin, kao filozof Majmonid, rekao sam u sebi, da
vidim hoe li rei odjeknuti istinom. Zvuale su uplje. Ja sam kao
pokatoliena damija u Kordobi, nastavio sam da eksperimentiem. Zdanje
istonjake arhitekture s baroknom katedralom zabodenom u sredini. I to je
zvualo pogreno. Ja sam niko i niotkuda, nikakvo nita, koje ne pripada niemu.
To je ve zvualo bolje. To mi je bilo potaman. Sve moje spone su se
razvezale. Stigao sam u anti-Jerusalim; ne dom, ve bestragiju. Mesto koje
nije vezivalo, ve razvezivalo.
Ugledao sam Vaskovu nakaznu tvravu, s crvenim zidovima to se na
grebenu brda uzdiu nad mestom. Za oko mi je naroito zapala njena
visoka, visoka kula, koja je izgledala kao iz bajke. Bila je krunisana
dinovskim apljinim gnezdom, iako nisam primetio nijednu od tih
ponosnih ptica dostojanstvenog dranja. Nema sumnje da je Vasko
potkupio domae katastarske inovnike da bi mu dozvolili da izgradi neto
to toliko odudara od bele sveine ostalih zgrada u kraju. Zdanje se visinom
izjednaavalo s dvostrukim tornjem koji krasi benenhelsku crkvu; Vasko se
ustoliio kao boji suparnik, to mu je, kako u saznati, takoe navuklo na
vrat mnogobrojne neprijatelje u mestu. Naloio sam taksisti Vivaru da me
odveze do Male Alhambre i on se probijao kroz krivudave seoske uliice,
koje su bile opustele najverovatnije zbog sijeste. Ipak, uo se amor od

vozila i peaka uzvici, trubljenje, kripa konica. Iza svakog ugla sam
oekivao da uletimo u ljudski mete ili saobraajnu guvu, ili oboje. No kao
da smo nekim sluajem zaobili taj deo sela. U stvari, izgubili smo se. Kad
smo po trei put proli pored iste krme La Gobernadora, odluio sam da
isplatim taksistu i dalje nastavim peke, uprkos malaksalosti, zujanju i
glavobolji posle leta avionom. Vivar je bio ozlojeen to sam ga otpustio
tako naglo, a moda sam mu, poto se nisam razumeo u domau valutu i
obiaje, dao i premali baki.
Dabogda nikad ne naao ono za im traga, doviknuo je za mnom, na
savrenom engleskom, pokazujui mi levom rukom rogove. Dabogda ostao
izgubljen u ovoj paklenoj zbrci, u ovom selu ukletih, hiljadu i jednu no.
Uao sam u La Gobernadoru da se raspitam kuda treba da krenem.
Trebalo mi je nekoliko trenutaka da mi se oi, posle kiljenja na bletavom
sunevom svetlu koje je seklo poput noa, odbijajui se o bele zidove
Benenhelija, priviknu na tamu koja je vladala u gostionici. Kafedija s belom
pregaom brisao je au. U dnu uske i dugake prostorije naziralo se
nekoliko starakih prilika. Da li neko govori engleski?, upitao sam. Kao da
nita nisam rekao. Izvinite, obratio sam se krmaru. On je pogledao pravo
kroz mene i okrenuo mi lea. Da li sam postao nevidljiv? Ne, oigledno
nisam, besnom Vivaru sam bio i te kako vidljiv, ba kao i moj novac.
Iznerviran, pruio sam ruku preko anka i kucnuo krmara po leima.
Kua senjor Mirande, rekao sam oprezno. Kojim putem? Taj ovek,
nekakav debeljko koji je nosio belu koulju, zeleni prsluk i zalizanu crnu
kosu, procedio je neto prezrivo? lenjo? s gnuanjem? i zaobiao bar,
proavi pored mene. Stao je u dovratak i pokazao. Sada sam ugledao,
naspram ulaza u krmu, usku uliicu koja je vodila izmeu dve kue, a na
drugom kraju uliice, mnotvo ljudi se urno kretalo tamo-amo. To mora da
je bio onaj mete koji sam uo; ali kako to da mi je ova uliica ranije
promakla? Oigledno sam bio u gorem stanju nego to sam mislio.
S koferom u ruci, koji je iz asa u as postajao sve tei, vukui
Davaharlala na povocu (tokii su mu tandrkali i odskakivali po
dombastoj kaldrmi), proao sam kroz tu uliicu i obreo se na ulici koja nije
imala nikakve veze sa panijom, peakoj ulici punoj svakakvih samo ne
panaca uglavnom vremenog, mada besprekorno doteranog sveta, s vrlo
malo mladih, smiljeno i pomodno zaputenih koje jednostavno nije
zanimala ni sijesta, a ni bilo koji drugi domai obiaj. Na ovoj ulici, koju su,
kako u otkriti, metani prozvali Ulica parazita, naikali su se nebrojeni

skupi butici Gui, Hermes, Akvaskutum, Karden, Paloma Pikaso kao i

mesta gde se moglo prezalogajiti, od tandova sa vedskim uftama pa do
otmenih mesta gde rebarca posluuju konobari u livrejama. Stajao sam sred
gomile koja se gurala pored mene u svom dvosmernom mimohodu,
ravnoduna na moje prisustvo, ba kao stanovnici velikog grada, a nimalo
kao seoski ivalj. uo sam engleski, s britanskim i amerikim naglaskom, pa
francuski, nemaki, vedski, danski, norveki i neto to je zvualo kao
holandski ili burski. Ali to nisu bili turisti; nisu nosili foto-aparate, a
ponaali su se kao da su na svom terenu. Ovaj otueni deo Benenhelija
postao je njihov. Nigde se nije mogao videti ni jedan jedini panac. Moda
su ovi strani dooi novi Mavri, pomislio sam. A i ja sam, uostalom, jedan
od njih, pristigao u potrazi za neim do ega nikome nije stalo osim meni, a
ostaviu ovde, moda, i svoje kosti. Ko zna, moda u susednoj ulici
domoroci pripremaju novu rekonkvistu, pa e se sve okonati kad nas, kao i
nae pretke, poteraju u lae to ekaju u Kadiskoj luci.
Iako je ulica prepuna, obratite panju kako su oi onih koji je ispunjavaju
prazne, rekao je neki glas iza mene. Moda e vam teko pasti da
saaljevate ove izgubljene due u cipelama od aligatora i sportskim
majicama s krokodilima preko bradavica, ali njima je potrebna upravo
samilost. Oprostite im njihove grehe, jer su ove krvopije ve u paklu.
Bio je to neki visok i elegantan gospodin sede kose, u platnenom be
odelu i s peatom ironije koji mu se nije skidao sa lica. Prvo to sam na
njemu zapazio bio je neverovatno dug jezik, koji kao da nije uspevao da
zadri u ustima. Neprestano je oblizivao usne, nekako sumnjiavo,
podrugljivo. Imao je divne blistavoplave oi, koje sasvim izvesno nisu bile
prazne; tavie, izgledalo je kao da se iz njih preliva svakojako znanje i
mangupluk. Delujete umorno, gospodine, rekao je zvanino. Dopustite
da vas povedem na kafu i, ako vam je po volji, budem va sabesednik i
vodi. Zvao se Gotfrid Helsing, govorio je dvanaest jezika o, uobiajeno
tuce, rekao je nemarno, kao da se radi o ostrigama i premda je imao
manire nemakog plemia, zapazio sam da nema dovoljno novca ak ni da
oisti mrlje s odela. Onako iscrpljen, prihvatio sam njegov poziv.
Teko je oprostiti ivotu zbog estine s kojom se glomazne mainerije
postojee stvarnosti obruavaju na due postojeih jedinki, rekao je nehajno
kad smo seli pod suncobran, za sto u nekoj kafanici, uz jaku crnu kafu i au
brendija Fundador. Kako oprostiti svetu zbog njegove lepote, koja samo
prikriva njegovo ruglo; zbog njegove nenosti, koja samo zaogre njegovu

surovost; zbog njegovog privida da glatko traje kroz smenu noi i dana, da
tako kaem dok u zbilji ivot predstavlja niz stranih lomova, to nam se
obruavaju na gole glave poput udaraca delatove sekire?
Molim vas, oprostite, gospodine, rekao sam, birajui rei da ga ne
uvredim. Vidim da ste ovek duboko posveen misaonom ivotu. Ali ja
sam tek stigao s dugog putovanja, koje jo nije okonano; moje trenutne
potrebe ne doputaju mi luksuz uzvienih askanja...
Ponovo me je obuzeo oseaj nepostojanja. Helsing je jednostavno nastavio
da pria, niim ne pokazujui da je uo i jednu jedinu re od onog to sam
izgovorio. Vidite onog oveka?, upitao me je, pokazujui jednog
postarijeg ovu koji je, krajnje neoekivano, izgledao kao panac i pio pivo u
baru s druge strane ulice. Nekada je bio gradonaelnik Benenhelija. Ali u
vreme Graanskog rata zauzeo se za republikance, rame uz rame sa
iteljima Erazma uli ste za Erazmo? Nije saekao moj odgovor. Posle
rata, uglednije graane poput njega, koji su se suprotstavili Franku, saterali
su u kolu u Erazmu, ili u matadorsku arenu u Aveljanedi, i postreljali ih.
On je odluio da se sakrije. U njegovoj kui, iza ormana za odeu, postojala
je jedna mala nia u kojoj je provodio dane. Nou bi njegova ena zakljuala
aluzine pa bi tad izlazio. Jedini koji su znali njegovu tajnu bili su njegova
ena, ki i brat. ena je silazila niz brdo, ila je ceo bogovetni dan kako bi
kupila hranu, da metani ne bi primetili da kupuje za jedna usta vie. Nisu
mogli da vode ljubav jer, kao i svi dobri katolici, nosu koristili kontracepciju,
a njena eventualna trudnoa oboje bi ih kotala glave. I tako trideset godina,
sve do opteg pomilovanja.
Trideset godina skrivanja!, uzviknuo sam, ponesen priom uprkos
umoru. Kakvo li je to muenje moralo biti!
Nije to nita u poreenju s onim to ga je zadesilo kad je izaao iz
sklonita, rekao je Helsing. Jer tada je njegov voljeni Benenheli postao
rezervat za ovaj belosvetski olo; pored toga, njegovi vrnjaci koji su ostali u
ivotu bili su svi do jednog falangisti, pa nisu hteli da prozbore ni re sa
svojim starim protivnikom. ena mu je umrla od gripa, brat od nekakvog
tumora, a ki se udala i odselila u Sevilju. Na kraju je spao na to da sedi
ovde, meu parazitima, jer mu meu svojima vie nije bilo mesta. I on je,
kao to vidite, postao tuin bez korena. Eto kako je nagraen za svoje
principe.
Dok je razmiljao o gradonaelnikovoj sudbini, u Helsingovom monologu
nastupilo je kratko zatije, pa sam iskoristio priliku da pitam kojim putem se

ide do kue Vaska Mirande. On me je pogledao s jedva primetnom

zbunjenou u oima, kao da nije sasvim shvatio moje rei, a onda, slegnuvi
ovla ramenima, kao da nema pojma, nastavio je da sledi nit svojih misli.
I meni je jednom dopala slina nagrada, rekao je zamiljeno. Pobegao
sam iz svoje zemlje kad su nacisti doli na vlast i proveo sam dugi niz
godina potucajui se po Junoj Americi. Po struci sam fotograf. U Boliviji
sam objavio knjigu koja prikazuje uase rudnika kalaja. U Argentini sam
fotografisao Evu Peron, jednom za ivota i ponovo posle smrti. Nikada se
nisam vratio u Nemaku, jer je njena kultura postala suvie zagaena onim
to se tamo odigralo. Mada nisam Jevrejin, oseao sam odsustvo Jevreja kao
ogromnu prazninu.
Ja sam napola Jevrejin, rekao sam bez razmiljanja. Helsing se uopte
nije obazirao na to.
Na kraju sam, u prilino skuenoj finansijskoj situaciji, doao u
Benenheli, jer ovde mogu sebi da priutim skroman ivot od penzije. Kad su
paraziti uli da sam Nemac i da sam boravio po Junoj Americi, prozvali su
me Nacista. I sad me tako oslovljavaju. To mi je nagrada za to to sam
proveo ivot suprotstavljajui se zlim idejama to to su mi ih pod stare
dane okaili o vrat. Ne razgovaram vie sa parazitima. Ne razgovaram ni sa
kim. Za mene je pravi praznik to mogu da razgovaram s vama, gospodine!
Ovdanji starci su nekada bili zlotvori srednjeg ranga irom sveta:
drugorazredne glaveine mafije, treerazredni razbijai sindikata,
etvrtorazredni rasisti. Ovdanje ene su od onih koje uzbuuju vojnike
izme, a razoarava procvat demokratije. A mladi su ist kart: narkomani,
gotovani, plagijatori, drolje. Svi su mrtvi, i stari i mladi, ali poto i dalje
dobijaju penzije i plate, odbijaju da polegaju u svoje grobove. I tako etaju
gore-dole ovom ulicom, jedu, piju i traare o gnusnim triarijama iz svojih
ivota. Obratite, molim vas, panju, ovde nema ogledala. Jer da ih ima,
nijedna od ovih zarobljenih senki ne bi se odrazila u njima. Kad sam shvatio
da je to njihov pakao, kao to su oni moj, poeo sam da ih saaljevam... takav
vam je Benenheli, moj dom.
A Miranda..., ponovio sam, jedva ujno, pomislivi da ne bi bilo ba
najpametnije da ispriam Helsingu previe o mom moralno ukaljanom
ivotu.
Nema ni najmanjeg izgleda da ete ikad sresti senjor Vaska Mirandu,
naeg najveeg i najstranijeg stanovnika, rekao je Helsing uz blag osmeh.
Ponadao sam se da ete shvatiti mig koji sam vam uputio odbivi da

odgovorim na vae uporno zapitkivanje, ali poto niste, moram vam bez
uvijanja rei da ste se upustili u jalov poduhvat. to bi rekao Don Kihot,
traite ovogodinje ptice u lanjskim gnezdima. Mirandu ve mesecima niko
ne via, ak ni njegova posluga. Nedavno se neka ena slatka neka kokica!
raspitivala za njega, ali nije nita postigla i otperjala je neznano kud. Pria
se...
Koja ena?, prekinuo sam ga. Pre koliko vremena? Otkud znate da nije
uspela da ue?
Ma neka ena, odgovorio je on, opet oblizujui usne. Pre koliko? Ne
tako davno. Tu negde. Ali nije uspela da ue, jer tamo niko ne ulazi. Sluate
li vi mene? Pria se da je u toj kui sve stalo, ba sve. Navijaju satove, ali
vreme se ne pomera. Velika kula stoji zabravljena ve nekoliko godina. Na
nju se ne penje niko osim, verovatno, starog ludaka lino. Pria se da je
praina u odajama te kule narasla do kolena, jer on ne doputa slugama da
iste. Pria se da je itavo jedno krilo ogromne palate napao nekakav grm
aparala, la gobernadora. Pria se...
Ba me briga ta se pria, podviknuo sam, shvativi da je dolo vreme za
vri nastup. Meni je neophodno da ga vidim. Posluiu se telefonom u
kafani.
Ne budite glupi, rekao je na to Helsing. On je otkazao telefon jo pre
mnogo godina.
Dve zgodne pankinje, od moda etrdesetak godina, u belim keceljama
preko crnih haljina, odjednom se stvorie kraj mene. Nismo mogle da ne
ujemo va razgovor, rekla je jedna na odlinom engleskom. Izvinite na
upadici, ali dunost mi je da ukaem da ovaj Nacista govori sve same
neistine. Vasko ima prikljuenu telefonsku liniju, s automatskom
sekretaricom, kao i faks, mada ne odgovara ni na jednu poruku. Meutim,
vlasnik ovog lokala, sitniavi Danac Ole, uopte ne dozvoljava kafanskim
gostima da se slue telefonom.
Rospije! Vampirice!, dreknuo je Helsing, najednom obuzet besom.
Trebalo bi vam obema probosti kolac kroz srce!
Zaista ne bi trebalo vie da se zamajavate sa ovim starim folirantom i
kretenom, rekla je na to druga konobarica, koja je, ako je to mogue, jo
tenije govorila engleski od one prve, a imala je i prefinjenije crte lica. Mi
ga svi ve u prste znamo kao ogorenog i iaenog zanesenjaka koji je celog
ivota bio faista, a sad se pretvara da je protivnik faizma, pritom je

poznato i da nasre na ene, koje ga stalno odbijaju, da bi ih on onda u

svakoj prilici zasipao uvredama. Ne sumnjam da vam je ve napriao
svakakve bajke, i o sebi i o naem divnom selu. Ako elite, moete krenuti s
nama; mi smo upravo zavrile s poslom i bie nam drago da ispravimo
pogrean utisak koji ste stekli iz njegovih rei. Avaj, toliki zanesenjaci su se
nastanili u Benenheliju, a pritom se zaogru laima kao zimskim alovima.
Ja se zovem Felisitas Larios, a ovo je moja polusestra Renegada, rekla je
prva konobarica. Ako traite Vaska Mirandu, znajte da smo mi njegove
kuepaziteljke jo otkako je doao u nae mesto. Mi, u stvari, ne radimo u
Oleovoj kafani; danas smo mu samo inile uslugu, poto su se njegove stalne
devojke razbolele. Niko vam ne moe ispriati vie o Vasku Mirandi od
nas.
Krmae! Lisice!, razgalamio se Helsing. Da znate samo da vas debelo
vuku za nos. Rade ovde za bednu crkavicu godinama, klanjaju se i puze,
peru i iste, a vlasnik, uzgred reeno, nije nikakav Danac Ole, ve Uli,
penzionisani skeledija s Dunava.
Bilo mi je ve dosta Helsinga. Vaskove ene skinule su kecelje i stavile ih
u veliku pletenu kotaricu koju su nosile; oito su jedva ekale da odu. Ustao
sam i izvinio se. I zar je sav moj trud vama posveen tako malo vredeo?,
bio je najeen ovaj smutljivac. Ja sam vam bio savetnik, a vi mi ovako
vraate!
Ne dajte mu nita, savetovala mi je Renegada Larios. Uvek pokuava
da iskami novac od stranaca, kao najobiniji prosjak.
Platiu barem pie, rekao sam i spustio novanicu na sto.
Rastrgnue vam srce i zatoiti vam duu u staklenu bocu, upozoravao je
Helsing sumanuto. Nemojte posle da kaete da vas niko nije upozorio.
Vasko Miranda je zao duh, a one su njegove perjanice. Pripazite se! Video
sam ih kako se pretvaraju u imie.
Iako je vikao na sav glas, niko na toj prepunoj ulici nije obraao ni
najmanje panje na Gotfrida Helsinga. Mi ovdanji smo se ve navikli na
njega, objasnila je Felisitas. Putamo ga da tandre i preemo na drugu
stranu ulice. Tu i tamo, Salvador Medina, serhento Gradske gvardije,
pritvori ga preko noi, da se malo ohladi.
Moram priznati da je preparirani pas Davaharlal video i bolje dane. Otkako
sam poeo da ga teglim sa sobom, otpalo mu je skoro celo uvo, a izgubio je i
nekoliko zuba. Uprkos tome, Renegada, ona lepa, nije mogla da ga nahvali,

a nalazila je naina da i mene esto dotakne, po ruci ili ramenu, kako bi

naglasila svoja oseanja. Felisitas Larios ostala je pribrana, ali sam imao
utisak da joj ovi trenuci fizikog dodira ba i nisu po volji.
Uli smo u kuerak na sprat, jedan u nizu na strmoj ulici koja je nosila ime
Ulica pogleda, iako su kue u njoj bile suvie skromne da bi se razmetale
zastakljenim balkonima po kojima bi ulica moda dobila ovo
neodgovarajue ime. Meutim, natpis s nazivom ulice (belim slovima na
kraljevskoplavoj pozadini) i dalje se nimalo skrueno kooperio. Bio je to jo
jedan dokaz da je Benenheli mesto sanjara i tajni. U daljini, na samom vrhu
puta, mogao sam da razaberem obrise neke ogromne i jezive fontane. To je
Trg slonica, rekla je Renegada, sva razneena. Tamo gore je i glavni ulaz u
Mirandinu rezidenciju.
Ali ne vredi kucati ni zvoniti, jer vam niko nee otvoriti, upala je
Felisitas, brino nabranog ela. Bilo bi bolje da uete i odmorite se.
Izgledate umorno i, izvinite, kao da vam nije ba dobro.
Molim vas, dodala je Renegada, izujte se. Nisam shvatio ovu krajnje
religioznu zapovest, ali sam posluao, a ona me je odvela u sobiak iji su
pod, tavanica i zidovi bili obloeni keramikim ploicama na kojima je, u
delftskoplavoj boji, bilo oslikano mnotvo minijaturnih prizora. Svaki
komad je pria za sebe, rekla je Renegada ponosno. Pria se da je to sve
to je preostalo od stare jevrejske sinagoge u Benenheliju, koja je razorena
nakon poslednjih progona. Kau da poseduju mo da vam pokau
sutranjicu, ukoliko imate oi da je vidite.
Kojeta, nasmejala se Felisitas koja je, osim to je bila krupnije grae i
grubljeg izgleda od Renegade, s velikim i runim mladeom na bradi, bila i
manje romantina. Ploice su obine, i nisu uopte stare; ista ta
holandskoplava jo odavno se koristi u ovim krajevima. A to predskazivanje
budunosti, to je tek prava glupost. Prestani sa svojim bajalicama, Renegada
draga, nego pusti umornog gospodina da odspava.
Nisu morale dvaput da mi kau da se odmorim nesanica mi, ak ni u
najcrnjim danima, nikada nije predstavljala problem! te se sruih, potpuno
obuen, na uzak leaj u sobi s ploicama. asak pre nego to sam utonuo u
san, pogled mi je onako nasumice pao na jednu ploicu nadomak glave, s
koje je u mene zurio portret moje majke, lica razvuenog u drzak osmeh.
Tog asa me je umor savladao i pao sam u san.
Kad sam se probudio, na sebi nisam imao odeu, nego samo dugu nonu
koulju navuenu preko glave, a ispod nje sam bio potpuno go. Ove

kuepaziteljke su neki odvaan tandem, pomislio sam; a mora da sam

spavao kao klada! asak kasnije setio sam se one udne ploice, ali koliko
god da sam se upinjao, nisam pronaao nita to bi makar izdaleka
podsealo na sliku koju sam, mogao bih se zakleti, video pre nego to sam
otplovio u carstvo snova. Um se poigrava udnim smicalicama dok ovek
tone u san, podsetio sam sebe, pa ustadoh iz kreveta. Bio je dan, a iz glavne
sobe kuerka dopirao je jak i neodoljiv miris orbe od soiva. Felisitas i
Renegada sedele su za stolom, a bila je postavljena i trea inija, iz koje se
puilo. Zadovoljno su me gledale dok sam gutao kaiku za kaikom. Koliko
dugo sam spavao?, upitao sam, a njih dve su se zgledale. itav dan, rekla
je Renegada. Sad je ve sutra.
Kojeta, odbrusila je Felisitas. Samo ste odremali nekoliko sati. I dalje
smo u dananjem danu.
Moja polusestra se samo ali, na to e Renegada. U stvari, nisam htela
da vas potresam, pa sam ublaila priu. Prava istina je da ste prespavali
etrdeset osam sati, najmanje.
Pre e biti etrdeset osam minuta, bila je uporna Felisitas. Renegada,
nemoj da zbunjuje sirotog oveka.
Oprale smo i ispeglale vau odeu, promenila je temu njena polusestra.
Nadam se da nemate nita protiv.
ak i poto sam se naspavao, jo sam oseao posledice putovanja. Ako
sam zaista othrkao dva dana, onda je izvesna poljuljanost u vremenu i
prostoru bila sasvim oekivana. Usredsredio sam se na svoj zadatak.
Moje dame, ne znam kako da vam zahvalim, rekao sam utivo. Ali sad
moram da vas zamolim za jedan neodloan savet. Vasko Miranda je moj
stari porodini prijatelj i ja moram da ga vidim zbog vanog porodinog
pitanja. Dozvolite da vam se predstavim: Morais Zogoibi, iz Indije, tanije
Bombaja, stojim vam na usluzi.
One su na to zinule od uda.
Zogoibi!, promucala je Felisitas, odmahujui glavom u neverici. Mislila
sam da nikada neu uti to mrsko i omraeno ime iz neijih usta, rekla je
Renegada Larios, pocrvenevi dok je to govorila.
Evo prie koju sam uspeo da izvuem od njih:
Kada je Vasko Miranda stigao u Benenheli kao slikar svetskog glasa,
polusestre (u to vreme im je bilo dvadeset pet dvadeset est godina)
ponudile su mu se kao sluavke, i smesta dobile posao. Rekao je da je
zadovoljan naim znanjem engleskog, vinou kunim poslovima, ali iznad

svega naim rodoslovom, ispriala je Renegada, na moje iznenaenje. Na

otac Huan Larios bio je mornar, Felisitas je rodila majka Marokanka, dok je
moja poreklom iz Palestine. Tako je Felisitas napola Arapkinja, a ja sam
Jevrejka po majci.
Onda vi i ja imamo neto zajedniko, rekao sam. Jer i ja sam pedeset
posto od te sorte. Renegadi kao da je bilo neobino milo zbog toga.
Vasko im je rekao da e u svojoj Maloj Alhambri obnoviti udesno
isprepletanu kulturu drevnog Andaluza. Drae se vie kao porodica nego
kao gospodar i slukinje. Pomislile smo da je aknut, rekla je Felisitas, ali
takvi su svi umetnici, a plata koju nam je ponudio bila je ba izdana.
Renegada je klimnula glavom. Ali ipak, to je bilo samo sanjarenje. Prazna
pria. Meu nama je oduvek vladao odnos gazde i sluge. A onda je ludilo
poelo sve vie da ga hvata, krenuo je da se oblai kao sultan iz starih
vremena, a ponaao se gore ak i od onih tiranski nastrojenih, nevernikih
mavarskih despota. Sada su poele da odlaze kod njega svakog jutra, da bi
mu pospremile kuu najbolje to mogu. Batovane je otpustio, a vodeni vrt,
nekada dragulj nalik na Heneralife u malom, bio je skoro potpuno uvenuo.
Kuhinjska posluga odavno ga je napustila i Vasko je ostavljao sestrama
Larios spisak namirnica i novac. Sirevi, kobasice, vina, kolai, nabrajala je
Felisitas. Mislim da ove godine u toj kui nije ni jaje skuvano. Sve od onog
dana kad ga je pre vie od pet godina Salvador Medina onako uvredio,
Vasko se potpuno povukao. Provodio je dane u svojim odajama visoko u
kuli, u koje njima nije bio dozvoljen pristup, pod pretnjom trenutnog
otputanja. Renegada je rekla da je u njegovom ateljeu videla nekoliko slika
na platnu, bogohulnih dela na kojima je Juda zauzimao Hristovo mesto na
krstu; ali te slike s Judom Hristom stajale su tamo mesecima, poludovrene,
oigledno ostavljene. Izgleda da nije radio ni na emu drugom. Niti je vie
putovao kao nekad, kada je izraivao murale po narudbini za aerodromske
ekaonice i hotelska predvorja irom kugle zemaljske. Nakupovao je
gomilu najmodernije tehnike opreme, rekle su mi u poverenju. Sprave za
snimanje. ak i jedan rendgen. Na tim spravama pravi neke udne snimke,
sve neko kretanje i praskanje, dreku i udarce. Avangardno smee. Puta to
do daske u svojoj kuli, oterao je ak i aplje iz njihovog gnezda. A rendgen
aparat? Za to ne znam. Moda e praviti umetnost od onih prozirnih
snimaka.
Nije mu to zdravo, rekla je Felisitas. Ne via nikog, nikog pod milim
bogom.

Ni Felisitas ni Renegada nisu videle svog poslodavca ve vie od godinu

dana. Ali ponekad, u noima obasjanim meseinom, njegova prilika u
ogrtau moe se videti iz sela, kako poput tromog debelog duha eta po
visokim grudobranima svoje nakazne tvrave.
A ta je s mojim mrskim imenom?, pitao sam.
Pominjao je i neku enu, odgovorila je Renegada. Izvinite, da vam to
nije tetka?
To mi je majka, rekao sam. Slikarka. Sada pokojna.
Laka joj crna zemlja, odmah e Felisitas.
Vasko Miranda je veoma ogoren na tu enu, urno je rekla Renegada,
kao da je jedino tako mogla da se prisili da o tome pria. Mislim da ju je
jako voleo, zar ne?
utao sam.
Oprostite. Vidim da vam teko pada. Nije to lako. Sin, majka. Ne moete
da je izneverite. Ali mislim da joj je bio, bio je njen, njen, njen...
Njen ljubavnik, otro je rekla Felisitas. Renegada je pocrvenela.
ao mi je ako to niste znali, rekla je i poloila mi ruku na levu miicu.
Molim vas, nastavite, rekao sam.
A onda se ona okrutno ponela prema njemu, i utnula ga je. Otada u
njemu raste nekakav gnev. Gledam kako sve vie buja. Prava opsednutost.
Nije mu to zdravo, ponovo e Felisitas. Od mrnje oveku sagori
dua.
A sad vi, dodala je Renegada. Mislim da nikada nee pristati da se vidi
sa sinom vae majke. Verujem da bi ime koje nosite bilo preteko za njegova
plea.
On mi je oslikao deju sobu ivotinjskim likovima i superjunacima iz
crtanih filmova, rekao sam. Mora da me primi. I primie me.
Felisitas i Renegada su se ponovo zgledale; znalakim, pomirljivim
pogledom.
Moje dame, rekao sam, imam i ja priu za vas.
Pre izvesnog vremena stigao je neki paket, rekla je Renegada kad sam
zavrio. Moda jedna slika. Ne znam. Moda je to bila ona slika ispod koje
je portret vae majke. Mora da ju je odneo gore, u kulu. Ali etiri velike
slike? Ne, nita slino nije stizalo.
Moda je jo prerano, odgovorio sam. Do provale je dolo tek nedavno.
Morate da motrite za mene. A kako stvari stoje, sad uviam da ne bi trebalo

da urim da mu se pojavim na vratima. To bi ga samo prepalo pa bi sklonio

slike daleko od mene. I zato morate da motrite, molim vas, a ja moram da
ekam.
Ako elite da odsednete u ovoj kui, pristala je Felisitas, moemo da se
dogovorimo. Ako vi to elite. Na to je Renegada odvratila lice u stranu.
Doli ste na veliko hodoae, rekla je, tako gledajui u stranu. Sin u
potrazi za izgubljenim majinim blagom, u potrazi za ozdravljenjem i
mirom. Dunost nam je, kao enama, da pomognemo takvom oveku da
pronae ono za im traga.
Ostao sam pod njihovim krovom vie od mesec dana. Za to vreme su se
lepo brinule o meni, a ja sam uivao u njihovom drutvu, ali jedva da sam
ita vie saznao o njihovim ivotima. Roditelji su im oigledno bili mrtvi, ali
nisu preterano volele da priaju o tome, pa ni ja, naravno, nisam postavljao
pitanja u tom pravcu. Izgleda da nisu imale drugih srodnika, a ni prijatelja.
Nije bilo ni ljubavnika. A opet, izgledale su savreno, nerazdvojno srene.
Odlazile su ujutro na posao drei se za ruke, i isto tako zajedno su se
vraale. Bilo je dana kada sam, u svojoj usamljenosti, podgrevao napola
raspirenu poudu prema Renegadi Larios, ali nije bilo ni jedne jedine prilike
da ostanem nasamo s njom, te nisam bio u mogunosti da na tome dalje
poradim. Polusestre bi se svake noi povukle gore, u svoj zajedniki krevet, i
uo bih njihovo uorenje i mekoljenje do kasno u no; a opet, uvek su bile
na nogama pre mene.
Na kraju je radoznalost prevagnula, pa sam ih za veerom upitao zato se
nisu udale. Zato to su svi mukarci u ovim krajevima mrtvi od ije navie,
smesta je rekla Renegada, prostrelivi pogledom sestru. A i od ije nanie.
Moja polusestra je suvie udljiva, kao i obino, umirivala me je
Felisitas. Ali jeste istina da ne liimo na ostali svet koji nas okruuje. Svi u
naoj porodici bili su takvi. Ostali su pomrli, a mi ne elimo da izgubimo
jedna drugu zbog obinih mueva. Nas dve smo veoma vezane jedna za
drugu. Eto vidite, veina ljudi u Benenheliju ne shvata nae stavove. Mi
smo, na primer, srene zbog pada Frankovog reima i povratka demokratije.
Isto tako, na linom planu, ne volimo duvan i decu, a ovde su vam svi ludi i
za jednim i za drugim. Puai veito raspredaju o drutvenim
zadovoljstvima koja potiu iz njihovih paklica fortune ili dukadosa, o intimnoj
ulnosti kad pripaljujete cigaretu svom prijatelju; ali nama je odvratno da se
budimo s odurnim smradom na odei, ili da odlazimo na spavanje sa
ustajalim dimom koji nam se vije oko kose. Kad smo kod dece, trebalo bi da

mislimo kako ih nikad ne moe biti dovoljno, ali mi nemamo elju da

upadnemo u zamku celog legla malih tamniara to skau i pite. I, ako
smem da primetim, mi volimo vaeg prepariranog psa upravo zato to je
prepariran i ne zahteva od nas nikakvu panju.
Ali o meni kraljevski brinete, primetio sam.
To je posao, odgovorila je Felisitas. Vi nam plaate za nae
gostoprimstvo.
Svakako mora da ima i mukaraca koji bi vas voleli zbog vas samih, bez
elje da ire porodicu, bio sam uporan. A ako se mukarci u Benenheliju
dre pogrenih principa, zato, na primer, ne odete preko, u Erazmo? uo
sam da su tamo drugaiji.
Kad ve toliko navaljujete, odgovoriu vam, rekla je Felisitas. Nikada
nisam srela mukarca koji je u stanju da pronikne u pravu prirodu ene. to
se pak Erazma rie, odavde nema puta za Erazmo.
Ulovio sam neki udan izraz u Renegadinim oima. Moda se ona nije
slagala ba sa svime to je njena sestra govorila. Posle ovog razgovora sam
se, tokom dugih i samotnih noi, preputao matarijama u kojima su u
svakom asu vrata mogla da se otvore, i Renegada Larios bi mi se uunjala u
krevet, naga ispod duge bele spavaice... ali do toga nikada nije dolo. Leao
sam sasvim sam, sluajui mekoljenje i uorenje iznad svoje besane glave.
Tokom tih mesec dana ekanja smucao sam se benenhelijskim ulicama
nekad sa Davaharlalom koji se truckao iza mene, ali ee sam utonuo u
nekakvu obamrlu monotoniju koja me je spreavala da boravim u prolosti.
Pitao sam se da li sam i ja poprimio onaj isti prazan pogled kakav imaju i
takozvani paraziti, koji kao da su sve svoje vreme provodili okupljajui se i
komeajui gore-dole po njihovoj ulici, kupujui odeu, jedui po
restoranima i pijui po barovima, ustro galamei bez prekida, s
udnovatom odsutnou u ponaanju koje je ukazivalo na potpunu
ravnodunost prema predmetu razgovora. Benenheli je, meutim, oito
imao mo da opini svojom arolijom i one kojima pogled nije zamuen, jer
kad god bih naiao na onog starog zabalavljenog Gotfrida Helsinga, sav bi
sinuo, razdragano mi mahnuo i doviknuo, vedro namigujui: Uskoro
obavezno moramo da upriliimo jedan od naih sjajnih razgovora!, kao da
smo najbolji prijatelji. Posumnjao sam da sam dospeo negde gde ljudi dolaze
da zaborave na sebe ili, tanije reeno, da se izgube u sebi, ivei u
nekakvom snu o tome ta su mogli biti, ili bi vie voleli da budu ili da se,

zaturivi u neki budak ono to su nekada bili, udalje od onoga to su

postali. Tako su, recimo, mogli da budu laovi, poput Helsinga, ili na rubu
katatonije, poput poasnog parazita, biveg gradonaelnika, koji je od
jutra do mraka nepomino sedeo napolju, na nekoj barskoj stolici, i nikada
nije progovarao ni re; kao da je jo uvek kopnio u senovitoj samoi nie
skrivene iza ogromnog drvenog kredenca u kui svoje pokojne ene. Duh
misterije koji je proimao ovo mesto zapravo je poticao od opteg neznanja;
to to je delovalo kao zagonetka zapravo je bila uzaludnost. Ove besciljne
protuve, tikve bez korena, postale su, po sopstvenom izboru, ljudski
automati. Bili su sposobni da simuliraju ljudski ivot, ali vie nisu umeli da
ga ive.
Metani ili sam barem tako nagaao bili su manje omamljeni opojnim
dejstvom svoga grada nego paraziti; ali preovladavajue raspoloenje jalove
otuenosti i umalosti i na njih je donekle uticalo. Felisitas i Renegadu
morao sam tri puta da pitam za mladu enu koja je kako mi je pomenuo
Gotfrid Helsing posetila nedavno Benenheli, raspitujui se za Vaska
Mirandu. Prva dva puta su slegale ramenima i podsetile me da Helsingu ne
treba verovati; ali kad sam se jedne veeri vratio na tu temu, Renegada je
podigla pogled sa veza i uzviknula: O, pa da, zaboga, kad bolje razmislim,
dolazila je neka ena boemski tip, nekakav strunjak iz Barselone,
restauratorka slika, ili tako neto. Ali nije nita postigla svojim koketnim
ponaanjem; a dosad se sigurno ve vratila u Kataloniju, gde joj je i mesto.
Ponovo me je obuzeo snaan oseaj da Felisitas nije pravo to je njena sestra
tako nepromiljena. Poeala se po mladeu i skupila usta, ali nije nita
rekla. Dakle, ta Katalonka je ipak uspela da se vidi s Vaskom?, upitao sam,
uzbuen otkriem. To nismo rekle, obrecnula se Felisitas. Nema nikakve
svrhe priati dalje o tome. Renegada je pokorno sagnula glavu i vratila se
vezu.
Na svojim lutanjima povremeno bih nailazio na znojem obliven lik
Salvadora Medine, efa gvardije, koji bi se obavezno namrtio na mene, kao
da je pokuavao da se priseti koji sam andrak ja mogao da budem. Nikada
nismo razmenili ni re, delimino zato to sam ja i dalje jedva natucao
panski, iako sam polako napredovao, uz nono uenje iz knjige i
zahvaljujui dnevnim podukama koje sam, u zamenu za dodatnu svotu koja
je bila upisivana na moj nedeljni raun za stan i hranu, dobijao od sestara
Larios; a delimino i zato to je engleski jezik odneo pobedu nad svakim
pokuajem Salvadora Medine da ga savlada, poput glavnog zloinca koji

uvek izmie po dva koraka ispred zakona.

Bio sam zadovoljan to je Medina do te mere nezainteresovan za mene da
me je drage volje smetao s uma, jer je to ukazivalo da ni indijske vlasti nisu
pokazivale interesovanje za moje kretanje. Podsetio sam se da sam nedavno
poinio ubistvo; i pomislio sam kako je eksplozija u kui moje rtve
oigledno uspela da ukloni tragove mog dela. Mnogo silovitije nasilje
eksplozije prekrilo je ono nasilje u kome sam uestvovao i zauvek ga skrilo
od oiju istraitelja. Jo jedna potvrda da nisam osumnjien stigla je s mojih
bankovnih rauna. Tokom godina koje sam proveo u oevom tornju, uspeo
sam da smestim pozamane svote u inostrane banke, ukljuujui i tajne
raune u vajcarskoj (eto, vidite, nisam ni ja puki siledija i tupan kakvim
me je smatrao Adam Zogoibi!). Koliko ja znam, nije bilo skorijih pokuaja
ometanja mojih transakcija, iako su mnogi vidovi poslovanja propalog
unarukorpa bili pod istragom, a silni rauni stavljeni pod nadzor steajne
uprave ili blokirani.
udilo me je, ipak, kako mi je poinjeni zloin ubistvo, na kraju krajeva;
ubistvo, najgnusnije i jedno jedino koje sam ikada lino poinio tako brzo
skliznulo u zaborav. Moda je i moj podsvesni um prihvatio vii autoritet,
ubedljivo nadmonu bombaku realnost, i jednom potezom poistio moj
moralni dosije. Ili mi je pakto odsustvo krivice tu prividnu moralnu
obamrlost podario upravo Benenheli.
I fiziki sam se oseao kao u nekom vremenskom procepu, nekoj
bezvremenoj zoni obeleenoj peanim satom u kojem pesak stoji
nepokretno, ili klepsidrom ija je voda prestala da protie. ak mi se i astma
smirila; kakva srea za moja plua, mislio sam, to sam nabasao na jedina
dva nepuaa u mestu, jer su ljudi, zaista, kud god bih krenuo, dimili kao
sumanuti. Da izbegnem smrad cigareta, lunjao sam po kobasicama
ovenanim ulicama, s pekarama i duanima s cimetom, njukajui slasne
mirise mesa, peciva i taze peenog hleba, preputajui se tajanstvenim
zakonima ovog mesta. Seoski kova, koji se bee izvetio u izradi lanaca i
okova za zatvor u Aveljanedi, klimnuo bi mi glavom isto kao to je
pozdravljao sve prolaznike i doviknuo bi, s jakim panskim naglaskom ovog
kraja: Jo li, mori, landra na slobodi, a? ek, ek, ne jo dugo!, pa bi
zazveao svojim tekim verigama i grohotom se nasmejao. Kako mi je
panski napredovao, cunjao sam i dalje od Ulice parazita i tako letimino
zavirio i u drugo lice Benenhelija, ono selo koje je porazila istorija, gde se
ljubomorni mukarci u krutim odelima unjaju za svojim verenicama,

uvereni u neveru svojih ednih deva, gde nou po kaldrmi sokaka odjekuje
galop konjskih kopita odavno upokojenih zavodnika. Poeo sam da shvatam
zato su Felisitas i Renegada Larios provodile veeri kod kue, iza
zamandaljenih aluzina, razgovarajui u pola glasa dok sam ja uio panski
u svojoj sobici.
U sredu, pete nedelje mog boravka u Benenheliju, vratio sam se kui posle
etnje na kojoj mi je neka nepoznata jednonoga devojka nezgrapne pojave
tutnula u ruku pamflet jeftine izrade, s nizom zahteva protiv pobaaja, s
potpisom Liga napaene deice, revolucionarnog krstakog pohoda za
neroene hriane i pozvala me na njihov skup. Glatko sam odbio, ali me je
namah preplavilo seanje na sestru Floreanu, koja je vodila rat za ivot po
delovima Bombaja koji su najvie grcali od prenaseljenosti, a koja je otila
tamo gde neeljene trudnoe po svoj prilici vie ne predstavljaju problem;
slatka, fanatina Mini, pomislio sam, nadam se da si sada srena... a onda
sam pomislio na svog prvog uitelja boksa, isto tako jednonogog
Lambadana andivalu Borkara, i na Totu papagaja kojeg sam oduvek
prezirao, a koji je posle bombakih eksplozija u Bombaju nestao, kao da je u
zemlju propao. Dok sam mislio o nestaloj ptici, uhvatili su me nostalgija i
dubok jad, pa sam se rasplakao nasred ulice, na zaprepaenje i pometnju
mlade aktivistkinje koja je urno pohitala da se prikijui svojim LND
aktivistima u njihovom brlogu.
I zato je Mavar koji se vratio u kuerak Lariosovih bio sasvim drugi
ovek, koji se igrom sluaja ponovo vratio u svet oseanja i bola. Emocije,
tako dugo umrtvljene, sada su ikljale oko mene poput poplave. Meutim,
pre nego to sam uspeo da objasnim tu promenu svojim stanodavkama, one
su se dale u isprekidanu priu, upadajui jedna drugoj u re od urbe da me
obaveste da je ukradena slika zaista i stigla, kao to smo oekivali, u Malu
Alhambru.
Doao je kombi..., poela je Renegada.
... u gluvo doba noi; proao je tano pored naih vrata..., dodala je
Felisitas.
... i onda sam se ja umotala u maramu i istrala napolje...
... i ja sam isto istrala...
... i videle smo kako se kapija velike kue otvara, a kombi je...
... proao kroz nju...
... i danas je po kaminima bila silesija jeftinog drveta...

... kao ono drvo od paleta za pakovanje... znate...

... mora da cele noi nije trenuo seckajui ga!
... i u ubretu su bile gomile onog plastinog...
... to deca vole da puckaju...
... plastina folija s mehuriima, tako je...
... da, folija s mehuriima, i presovani karton, i metalni obrui...
... dakle, u tom kombiju je bila velika poiljka, a ta bi drugo mogla da
sadri?
To nije bio dokaz, ali znao sam da je najblie neem opipljivom to bih
mogao da dobijem u ovom selu. Prvi put sam poeo da zamiljam svoj susret
s Vaskom Mirandom. Nekada, kao dete, voleo sam da mu sedim kraj nogu; a
sada smo obojica bili starci koji se, takorei, bore oko iste ene, a estinu boja
nee nimalo umanjiti injenica da je dotina dama mrtva.
Dolo je vreme da smislim sledei korak. Ako on ne eli da me vidi,
moraete da me prokrijumarite unutra, rekao sam sestrama Larios. Ne
vidim nikakav drugi nain.
Sutradan, u cik zore, dok je sunce bilo jo samo glasina koja se irila po
grebenima udaljenih planina, pridruio sam se Renegadi Larios kad je
krenula na posao. Felisitas, koja je imala krupnije kosti i bila popunjenija od
Renegade, dala mi je svoju najiru crnu suknju i bluzu. Na noge sam nazuo
bezline gumene sandale, koje sam kupio u panskom delu mesta. Preko
beskorisne desne ruke nosio sam kotaricu u koju sam stavio svoju pravu
odeu, sakrivi je ispod hrpe pajalica, sunera i trcaljki; desnu ruku, kao i
glavu, pokrivala mi je ipkasta marama, koju sam levom rukom vrsto
stezao da mi ne bi spala. Jadna ste mi vi ena, rekla je Felisitas Larios,
odmerivi me vazda kritikim okom. Ali na sreu, jo je mrak, a i nema
mnogo da se hoda. Pogurite se malo i pravite sitne korake. A sad, odlazite!
Zbog vas stavljamo na kocku svoje pare hleba, nadam se da vam je to
jasno.
Zbog mrtve majke, ispravila ju je polusestra. I nae su majke mrtve.
Zato i razumemo.
Poveriu vam svog psa na uvanje, rekao sam Felisitas. Nee vam
praviti nikakve probleme.
Nego ta da nee, odgovorila je namorasto. Ima da ide pravo u
kredenac im odete s praga, i nemojte da umiljate da e izai odatle pre
nego to se vratite. U ovoj kui imamo prea posla nego da vodimo u etnju
preparirane pse.

Oprostio sam se od Davaharlala. I on je prevalio dug put, i zasluio je

neto bolje od nekakvog kredenca za metle u dalekoj zemlji. Ali kredenac
mu je bio suen. Ja sam polazio u svoj konani obraun s Vaskom
Mirandom, a Davaharlal je, obrni-okreni, postao samo jo jedan od mnogih
naputenih andaluskih pasa.
Taj doivljaj, kad sam se prvi put naao u enskoj odei, podsetio me je na
priu o Airesu da Gami, koji je uskoio u venanicu svoje ene i otperjao u
razuzdanu no s Princem Henrijem Navigatorom; ali ovo je bilo pravo
srozavanje, ove mrane haljine bile su mnogo prostije od Airesovog
raskonog ruha, a koliko sam tek ja manje pristajao uz ovakvu odeu! Kad
smo krenuli, Renegada Larios mi je ispriala da je bivi gradonaelnik mesta
onaj isti ova koji je sada sedeo, bez imena i prijatelja, pijuckajui kafu u
Ulici parazita jednom bio primoran da proe ovim ulicama obuen kao
sopstvena baka, jer su mu pred sam kraj zatoenitva kuu odredili za
ruenje, pa je porodica morala da se preseli. U tom preruavanju sam, dakle,
imao i ovdanje, kao i porodine pretee.
Bilo je to prvi put da smo Renegada i ja ostali nasamo, bez Felisitas koja bi
nas nadgledala, ali i pored naglaeno znaajnih pogleda koje mi je
dobacivala, bio sam suvie sputan (enskom odeom, a i zbog nervoze koja
je u meni rasla zbog nepredvidljivosti nastupajuih zbivanja) da bih joj
uzvratio. Do ulaza za poslugu u Maloj Alhambri stigli smo neopaeni,
barem koliko se meni ini, iako je bilo nemogue pouzdano rei da nije bilo
ljubopitljivih oiju na prozorima obavijenim tamom u Ulici pogleda, dok
smo se peli ka Vaskovoj odvratnoj i neskladnoj slonovskoj fontani. Na tren
sam spazio odblesak neeg zelenog kako nadlee zidove ove nakazne
tvrave. Ima li u paniji papagaja?, upitao sam Renegadu apatom, ali
nisam dobio odgovor. Moda se naljutila to sam odbijao da iskoristim ovu
retku priliku za oijukanje.
Pored vrata se nalazila elektronska tablica s dugmiima, uzidana u crven
zid os terakote; Renegada je brzo ukucala etiri brojke. Vrata su kljocnula i
otvorila se, i uli smo u Mirandinu jazbinu.
Odjednom me je obuzeo snaan oseaj ve vienog i zavrtelo mi se u
glavi. Kad sam se malo pribrao, zadivio sam se umeu i vetini s kojim je
Vasko Miranda oblikovao unutranjost svoje tvrave po ugledu na
mavarska platna Aurore Zogoibi. Stajao sam u otvorenom unutranjem
dvoritu s centralnim trgom prekrivenim ploicama nalik na ahovska polja,

a bio je okruen zasvoenim tremovima sa mnotvom lukova, dok je kroz

prozore na suprotnoj strani pucao pogled na ravnicu koja je blistala u
praskozorje poput okeana. Palata podignuta kraj privienja mora; delom
arapska, delom mogulska, poneto od De Kirika, bila je upravo ono mesto
koje mi je Aurora jednom opisala kao mesto gde se svetovi sudaraju,
ulivaju i izlivaju jedni iz drugih, a bogme i otiu nekuda. Mesto na kome
ovek iz vazduha moe da se udavi u vodi, ili e mu izrasti krge; gde
vodeno stvorenje moe da se napije vazduha, ali i ugui od njega. ak i u
tom trenutnom, pomalo tronom stanju i sasuenoj bati, zaista sam
pronaao Mavristan.
Iz odaje u odaju, koje su sve odreda bile prazne, zaticao sam oivljene
kompozicije Aurorinih slika, oekujui maltene da se odnekud pojave njeni
likovi i odglume svoje tune pripovesti pred mojim oima punim neverice,
na rubu oekivanja da se i moje roeno telo pretvori u onog romboidnog,
delimino obojenog Mavra, ija je tragedija tragedija viestrukosti koju je
unitila jednoobraznost, poraz Pluralizma od Jedinstvenosti predstavljala
vezivni princip itavog ciklusa. I moda e mi se ova nakazna ruka svakog
trenutka raspuknuti u cvet, svetlost ili plamen! Vasko, koji je oduvek
verovao da je Aurora ukrala ideju za mavarske slike s njegovog kierajskog
portreta planog jahaa, utroio je itavo bogatstvo, uloio je energiju koja
nastaje samo iz najdublje opsednutosti, kako bi njene vizije prisvojio za sebe.
Da li je ova kua sagraena iz ljubavi ili mrnje? Ako je verovati priama
koje sam uo, ovo je bila prava Palimpstina, li kojoj je njegov sadanji gorak
gnev leao skoren preko seanja na staru, izgubljenu slast i romansu. Jer bilo
je tu neeg jetkog, neke zavisti u sjaju suparnitva; ali kad je prvo
zaprepaenje zbog prepoznavanja minulo, a uz to se i razdanilo, poeo sam
da primeujem propuste ove grandiozne zamisli. Vasko Miranda je oduvek
bio, i ostao, jednako vulgaran, jer ono to je Aurora zamislila ivo i tanano,
Vasko je izveo u bojama koje su, to se u nadiranju dnevne svetlosti ve
nasluivalo, promaile sutinu za onu jedva primetnu ali presudnu nijansu,
po kojoj se razlikuje plemenito i skladno od sirovog i neskladnog. Oseaj za
proporciju kod graevine takoe je bio labav, a i linije su bile pogreno
zamiljene. Ne, ovo nije bilo nikakvo udo; moj prvi utisak bio je samo
iluzija, ali se to brzo rasprilo. I pored sve svoje veliine i kienosti, Mala
Alhambra nije bila Novi Mavrosalim, ve runa i pretenciozna kuerina.
Nije bilo ni traga ukradenim slikama, niti maineriji o kojoj su mi priale
Renegada i Felisitas. Vrata koja su vodila u visoku kulu bila su vrsto

zabravljena. Vasko mora da je tamo gore, sa svojim spravama i ukradenim

tajnama.
Hou da se presvuem, rekao sam Renegadi. Ne mogu da se suoim s
matorim krelcem u ovakvom izdanju.
Idi pa se presvlai!, brecnula se ona drsko, poput pralje. Ionako nema
ta nisam videla na tebi. Renegada se naglo promenila: jo otkako smo uli
u Malu Alhambru, poela je da se dri posedniki, puna samopouzdanja.
Nesumnjivo je primetila sve vee gaenje s kojim sam posle nekoliko
oduevljenih uzvika na poetku razgledao posed o kojem se ona ipak
tolike godine starala. Sasvim je prirodno to je kivna zbog mog nedovoljnog
oduevljenja ovim mestom. Pa ipak, ovo je bila bezona i sramna primedba,
i ja nisam hteo to da otrpim.
Pripazi ta pria, upozorio sam je, a onda sam se sklonio u neku
sporednu odaju kako bih se na miru presvukao, ne Osvrui se na njene
besne poglede. Dok sam se presvlaio, uo sam nekakvu galamu, negde
malo dalje. Bila je to najstranija mogua buka meavina enskog kretanja
filovanog cikom, lelekanja neodreenog roda, kompjuterskog dreanja i
praskanja, a u pozadini kloparanje i zveket koji su me podsetili na neku
kuhinju za vreme zemljotresa. To mora da je ona avangardna muzika koju
su mi pominjali. Vasko Miranda bio je budan.
Renegada i Felisitas su mi izriito rekle da nisu videle svog gazdu
samotnjaka ve vie od godinu dana, pa sam se silno iznenadio kad sam,
izaavi iz prostorije u kojoj sam se presvukao, zatekao pozamanu figuru
starog Vaska glavom, kako me eka na trgu sa uzorkom ahovske table, u
drutvu svoje kuepaziteljke; i ne samo da je stajala kraj njega ve ga je i
nestano aoljila perjanom pajalicom dok se on kikotao i ciao od uivanja.
Na sebi je zaista imao pravu mavarsku nonju, ba kao to su mi polusestre
priale da je obiavao da se oblai, i u tim vreastim pantalonama i
izvezenom jeleku, koji je nosio raskopan preko nauurene koulje bez
kragne, izgledao je kao neko gnjecavo brdace turskog rahatluka. Brkovi su
mu se skupili oni stalagmiti uvotenih pramenia potpuno su iezli a
glava mu je bila gola i roava kao povrina Meseca.
Hi-hi-hi, nasmejao se trijumfalno i unuo u stranu Renegadinu
pajalicu. Hola, namaskar, salaam, Mavro, deko moj. Izgleda grozno: kao da
e svaki as riknuti. Zar te moje dve dame nisu propisno hranile? Zar ti
ovaj mali odmor nije prijao? Koliko to sad ve ima? Au, brate slatki
etrnaest godina. Boga ti! Nisu te ba mazile!

Da sam znao da si ovako... pristupaan, odgovorio sam, oinuvi

kuepaziteljku ljutitim pogledom, ne bih se ni uputao u tu glupavu
maskaradu. Ali izgleda da su glasine o tvom pustinjakom ivotu bile i vie
nego preterane.
Kakve glasine?, upitao je, pravei se nevet. Pa dobro, eto, moda, ali
samo u pogledu nekoliko detaljia, rekao je tobo utenim tonom,
mahnuvi Renegadi da se udalji. Ona je bez rei spustila pajalicu i povukla
se u jedan ugao dvorita. Istina je da mi u Benenheliju cenimo svoj mir
kao i ti, ako emo pravo, s obzirom na to kakvu si sad dreku nadigao da bi se
presvukao u miru! A Renegada se silno zabavila. Ali ta sam ono hteo...
ah, da! Zar nisi primetio da Benenheliju peat daje upravo ono ega nema
za razliku od veeg dela ovog podruja, svakako za razliku od cele obale, u
njemu nema takvih gadnih izraslina kao to su koko-loko noni klubovi,
autobusi puni turista koje vodii dopremaju na seoske zabave, magarac za
iznajmljivanje, menjanice i prodavci slamnatih eira. Na nenadmani
serhento Salvador Medina tera sve te uase daleko od nas, delei nou
batine po mnogim mranim seoskim uliicama svim onim preduzetnicima
koji pokuavaju da ih uvedu. Uzgred, Salvador Medina ne moe oima da
me vidi, kao to ne moe da smisli nikog od pridolica u ovaj gradi, ali kao i
svi doseljenici koji su se lepo smestili kao i ogromna veina parazita i ja
estitam njegovoj policiji to suzbija novi talas nasrtljivih uljeza. Poto smo
se mi smestili, ini nam se ispravno da neko za nama vrsto zatvori vrata.
ta kae na moj Benenheli, zar nije aroban?, nastavio je, mahnuvi
neodreeno rukom put prividnog okeana koji se ukazivao kroz njegove
prozore. Zbogom prljavtini, boletinama, korupciji, fanatizmu, kastinskoj
politici, karikaturistima, guterima, krokodilima, svirkama na plejbek i, to
je najbolje od svega, porodici Zogoibi! Zbogom, Aurora, velikanko i
okrutnice zdravo ostaj, prezrivi mukarou Abi!
Ne bih ba rekao, pobunio sam se. Poto vidim da si pokuao samo
delimino uspeno, ako smem da kaem da izgradi oko sebe svet koji je
moja majka izmatala, pa da njime, kao nekakvim smokvinim listom,
prikrije sve svoje promaaje; a tu je, osim toga, i ovaj preiveli Zogoibi,
kome treba da pogleda u oi, a i pitanjce oko nekih ukradenih slika koje
treba razreiti.
One su gore, slegnuo je Vasko ramenima. Treba da bude srean to
sam ih zdipio. Kakva vrh srea za njih! Trebalo bi da mi zahvali na
kolenima. Da nije bilo moje druine majstora svog zanata, ve bi bile

pretvorene u pregoreli dvopek.

Zahtevam da ih smesta vidim, rekao sam odluno. Onda e moda
Salvador Medina moi da mi pomogne. Moda bismo mogli da poaljemo
tvoju kuepaziteljku Renegadu da ga pozove, ili ak da se posluimo
telefonom?
Poimo svakako gore da ih acnemo, nehajno se sloio Vasko. Ali budi
dobar pa hodaj polako, zbog moje debljine. to se ostalog tie, siguran sam
da ba i nema elju da pohita u zagrljaj zakonu. ta je bolje u tvojim
okolnostima: inkognito ili kognito? In-, siguran sam. Osim toga, moja
ljubljena Renegada me nikada ne bi izdala. I jo zar ti niko nije rekao?
telefon je iskljuen ve godinama.
Ti to ree moja ljubljena Renegada
Kao i moja ljubljena Felisitas. Ne bi mi uinile nita naao, ni za ta na
svetu.
Onda su me polusestre surovo izigrale.
One i nisu polusestre, siroti moj Mavro. Njih dve su ljubavnice. Njih
dve?
Ve petnaest godina. A sa mnom etrnaest. Koliko u godina jo morati
da sluam vas koji blebeete o jedinstvu u raznolikosti i raznim drugim
glupostima. Ali sada je ovaj ovde Vasko sa svojim devojkama stvorio to
novo drutvo.
Ba me briga ta radi u krevetu. Nek slobodno skau po tebi kao po
gnjecavom dueku! ta ja imam s tim? Ali me zato ljute tvoje smicalice.
Ali morali smo da priekamo na slike, zar ne? To nije smicalica. A onda
smo morali da te dovedemo ovamo a da niko ne sazna.
A zato?
A ta misli zato? Da bismo se otarasili svih Zogoibija koji su mi pali
aka, etiri slike i jednog stvora kako se ispostavilo, poslednjeg u celoj toj
ukletoj lozi bum-bum utokicom; ili, drugim reima, pravim
petoprstogrizom.
Pitolj? Vasko, ali se! Potee pitolj na mene?
Ma sitan kalibar. Ali je u mojoj ruci. to je moja vrh srea ponajvea; a
tvoj orak-pad.
Lepo su me upozorili. Vasko Miranda je zao duh, a one su njegove perjanice.
Video sam ih kako se pretvaraju u imie.

Ali upetljao sam se u njegovu mreu od samog poetka. Koliko li je jo

seljana u savezu s njim, pitao sam se. Salvador Medina nije, tu sam bio
naisto. Gotfrid Helsing? Bio je u pravu za telefon, ali mi je inae samo
zamazivao oi. A ostali? Jesu li se svi zaverili protiv mene u ovoj
pantomimi, izvravajui Vaskove zapovesti? Koliko je novca prelo iz ruke u
ruku? Da nisu svi oni lanovi nekog okultnog masonskog drutva Opus
Dei, ili neeg slinog? I dokle see ta zavera? Do taksiste Vivara, do
slubenika na pasokoj kontroli, do one udne posade na letu iz Bombaja?
Petoprstogriz, rekao je Vasko. Doslovce. I da li pipci ovog dogaaja zaista
seu sve do vile u Bandri, koju je raznela bomba, da li je ovo onda osveta
rtava? Osetio sam kako moj razum gubi oslonac, kako mi se misli, ionako
neosnovane i bezvredne, koe. Svet je misterija, i to nerazaznatljiva. A
sadanjost je zagonetka koju valja reiti.
Elem, Usamljeni Jaha i Apa Tonto zatekli su se u dolini, odstupnica im je
odseena, okrueni su neprijateljski nastrojenim Indijancima, priao je
Vasko Miranda dok se brekui penjao stepenitem iza mene. I Usamljeni
Jaha kae: Nita nam ne vredi, Tonto. Opkoljeni smo. A Tonto odgovara: Kako
to mislimi, bledoliki?
Visoko nad nama nalazio se izvor one kretave muzike halabuke koju sam
odozdo uo. Bila je to sablasna, muna bolje rei muiteljska buka:
sadistika, bezoseajna, hladna. Poalio sam se na nju kad smo poeli da se
penjemo, a Vasko je samo odmahnuo rukom na moje rei. U nekim
krajevima Dalekog istoka, obavestio me je, ovakvu muziku smatraju
izuzetno erotinom. to smo se vie penjali, Vasko je morao da se upinje i
govori sve glasnije kako bih ga uo. U glavi je poelo da mi tutnji.
I tako Usamljeni Jaha i Tonto pripremaju logor da zanoe, vikao je.
Zaloi vatru, Tonto, kae Usamljeni Jaha. Da, kemo sabaj. Donesi vode s
potoka, Tonto. Da, kemo sabaj. Skuvaj kafu, Tonto. I tako dalje i tako dalje.
Ali Tonto najednom uzvikne s gaenjem, a usamljeni Jaha pita: ta je bilo,
Tonto? Bljak! odgovara Tonto, gledajui onove svojih mokasina. Mislim
da sam upravo ugazio u jedno veliko kemo sabaj.
Kao u magnovenju, setio sam se taksiste Vivara, oboavaoca kaubojskih
filmova, s imenom srednjovekovnog oklopnog kauboja, drugog po veliini
meu panskim lutajuim vitezovima to jest El Sida, Rodriga de Vivara, a
ne Don Kihota koji me je upozorio na Benenheli oteui, delom kao Don
Vejn u svojim filmovima, a delom kao Ilaj Volak u Sedmorici

velianstvenih. Samo pazi, paajtos tamo goore je indijanska zemlja.

Ali da li je ba tako rekao? Da nije u pitanju varljivo pamenje, ili
poluzaboravljeni san? Nisam vie bio siguran ni u ta. Osim, moda, da je
ovo zaista zemlja Indijanaca, da sam opkoljen i da sve dublje tonem u kemo
sabaj.
U neku ruku, boravio sam u zemlji Indija(na)ca itavog ivota, uei da
itam njene znake, da pratim njene staze, radujem se njenom beskrajnom
prostranstvu, njenoj nepresunoj lepoti, da se borim za teritoriju, da aljem
dimne signale, udaram u bubnjeve, proirujem njene granice, snalazim se u
opasnostima koje po njoj vrebaju, nadajui se da u pronai prijatelje,
strahujui od njene okrutnosti, eznui za njenom ljubavlju. ak ni
Indija(na)c nije bezbedan u indij(an)skoj zemlji; nije, ako nosi pogrenu
vrstu perja, govori pogrenim jezikom, plee pogrene plesove, klanja se
pogrenim bogovima, putuje u pogrenom drutvu. Pitao sam se koliko bi
oni ratnici to okruuju maskiranog oveka sa srebrnim mecima imali obzira
prema njegovom pajtau iju glavu umesto mozga krasi samo perje. U
zemlji Indija(na)ca nema mesta oveku koji ne eli da pripada plemenu, koji
sanja da ode korak dalje, da mu se oljuti koa i ukae njegov tajni identitet
to jest, tajna identiteta svih ljudi da stoji pred junakim ratnicima
namazanim ratnikim bojama i razotkriva zguljeno i ogoljeno jedinstvo
puti.
Renegada nije pola s nama u kulu. Mala izdajnica verovatno je bre-bolje
odjurila nazad, u zagrljaj svojoj ljubavnici s vetijim mladeom, da se
naslauju to sam upao u zamku. Avetinjska svetlost prokapavala je na
spiralno stepenite kroz uske prozore nalik pukotinama. Zidovi su bili
debeli sigurno ceo metar, te je u kuli bilo svee, ak prohladno. Znoj mi se
suio du kime, pa me je uhvatila blaga drhtavica. Vasko se gegao iza
mene, dahui i duvajui, kao loptasta utvara s pitoljem. Ovde, u
Mirandinom dvorcu, ova dva raseljena duha, poslednji Zogoibi i njegov
poludeli dumanin, odigrae poslednje korake u svom avetinjskom plesu.
Svi su mrtvi, sve je izgubljeno, a u sumrak je ostalo vremena jo koliko za
ovu fantomsku pripovest. Da li je Vaskov pitolj nabijen srebrnim mecima?
Srebrni meci su, kau, potrebni da se dotuku natprirodna bia. Ako sam i ja,
dakle, postao utvara, onda e mi biti taman po meri.
Proli smo pored neke prostorije, koja je morala biti Vaskov atelje, i na
tren mi je pao u oi jedan nedovren rad: raspet ovek bio je skinut s krsta i

leao je u krilu uplakane ene, sa srebrnjacima bilo ih je nesumnjivo

trideset koji mu ispadaju iz ranjavih ruku. Ova antipijeta mora da je jedna
od onih slika sa Judom Hristom, o kojima sam sluao. Uspeo sam samo da je
okrznem pogledom, ali je grozomorno oseanje, uz primese imitacije El
Greka, kojim je slika zraila, u meni probudilo muninu i podstaklo nadu da
je Vasko za sva vremena digao ruke od tog projekta.
Na sledeem spratu dao mi je znak da uem u sobu u kojoj sam ugledao, a
srce mi je poskoilo, nedovrenu sliku sasvim drugaijeg kalibra: poslednji
rad Aurore Zogoibi, njena bolna izjava majinske ljubavi, koja je spremna da
prevazie i oprosti navodna nedela svog voljenog eda, Mavrov poslednji
uzdah. Koliko sam shvatio, u toj sobi se nalazila i rendgenska oprema; na
jednom zidu nalazio se niz negatoskopa, a na njima se, prikaeno
tipaljkama, nalazilo mnotvo rendgenskih snimaka. Vasko je oito
pretraivao ukradenu sliku segment po segment, kao da bi zavirivanjem
ispod povrine mogao, sa zakanjenjem, da otkrije i ukrade tajnu Aurorinog
genija. Kao da je tragao za arobnom lampom.
Vasko je zalupio vrata, tako da vie nisam mogao da ujem onu muziku
koja mi je parala ui. Jasno, soba je bila zvuno izolovana, i to savreno.
Meutim, svetlost u toj odaji prozori sa zatvorenim aluzinama bili su
prekriveni i crnom tkaninom, tako da je samo zaslepljujui beli vrisak
svetlosti isijavao sa zida s negatoskopima bila je muna skoro isto koliko i
ona muzika. ta ti to radi ovde?, upitao sam Vaska, namerno se trudei
da zvuim to neotesanije. Ui da slika?
I tebi je, vidim, izrastao otar zogoibijevski jezik, odgovorio je. Ali
neoprezno je izazivati oveka s punim pitoljem; tavie, oveka koji ti je
uinio uslugu razreivi tajnu smrti tvoje majke.
Znam ja odgovor na tu zagonetku, rekao sam. A ova slika nema
nikakve veze s tim.
Vi Zogoibijevi ste ba bahata familija, nastavio je Vasko Miranda,
ignoriui me. Koliko god uniavali oveka, sigurni ste da e i dalje mariti
za vas. Tvoja majka je to mislila i za mene. Pisala mi je, da li zna?
Neposredno pred smrt. Nakon etrnaest godina utanja poslala mi je
poziv u pomo.
Lae!, odbrusio sam. Nikada nisi mogao da joj pomogne ni u emu.
Bila je preplaena, rekao je on, ponovo me ignoriui. Neko pokuava da
je ubije, tako je rekla. Neko je ljut i ljubomoran, i dovoljno nemilosrdan da
narui njeno ubistvo. Oekivala je da e biti ubijena svakog asa. Nastojao

sam da zadrim prezriv izraz lica, ali kako sam mogao da izdrim a da me
ne potrese slika moje majke obuzete tolikim strahom i tolikom izolacijom
da se obratila za pomo ovom liku, koji je ispao iz igre pre toliko vremena,
ovom davno otuenom ludaku? Kako da ne zamislim njeno lice, kao da ga
vidim, iskrivljeno od straha? Ushodala se gore-dole po svom ateljeu, krei
ruke, trzajui se na svaki zvuk, kao da stie vesnik zle kobi.
Ja znam ta se desilo mojoj majci, rekao sam tiho.
Vasko je na to prasnuo. Zogoibijevi uvek tvrde da sve znaju! Ali ne zna
ti nita! Nita pod milim bogom! Ovoga puta sam ja ja, Vasko onaj Vasko
kome ste se svi podsmevali, onaj aerodromski umetnik koji nije dorastao ni
skute da poljubi tvojoj uzvienoj majci, Vasko kome svi seru po glavi
ovoga puta sam ja taj koji zna.
Stajao je ocrtan svetlou ispred niza negatoskopa, a s leve i desne strane
nizali su se rendgenski snimci. Ako bude ubijena, rekla je, eli da ubica
odgovara za to. I tako je prikrila njegov portret ispod dela na kome je radila.
Stavi sliku pod rendgen, kazala mi je, i videe ko je ubica. Drao je u ruci
pismo. Tako je ovde, u ovom vremenu privienja, na ovom popritu
smicalica, konano isplivala jedna prosta injenica. Uzeo sam pismo i moja
majka mi se obratila iz groba.
Pogledaj! Vasko je zamahnuo pitoljem prema rendgenskim snimcima.
Uutkan, na muci, uinio sam kako mi je reeno. Nije bilo sumnje da je
platno palimpsest; portret u prirodnoj veliini mogao je da se razabere u
segmentima negativa, ispod dela na povrini. Ali Raman Filding bio je
ovek Vaskove korpulencije, a osoba na avetinjskoj slici bila je visoka i vitka.
Ovo nije Menduk, otelo mi se samo od sebe.
Tano! Potpuni pogodak!, odgovorio je Vasko. abac je, dakle, nevin.
A ovaj tip? Nemoj mi rei da ga ne poznaje! Sledi svoje instinkte i stinkte!
Ovde je moda prekriven, ali ti si ga viao i razotkrivenog! Gledaj, gledaj
zli gazda lino. Blofeld, Mogambo, don Vito Korleone: zar ne poznaje
ovoga gospodina?
To je moj otac, rekao sam, i zaista je i bio. Noge su me izdale i seo sam
na hladni kameni pod.
Mrtav hladan: ovaj izraz nikome nije pristajao tako dobro kao Abrahamu
Zogoibiju. Od skromnih poetaka (kad je ubedio kolebljivog kapetana
broda da isplovi) uzdigao se do nebeskih visina, s kojih je, poput nekog
ledenog boanstva, sejao pusto, dole, meu obinim smrtnicima, ali isto

tako, po emu se razlikovao od veine bogova, i meu svojim rodom i

porodom. Javljala su mi se nepovezana zapaanja tome u prilog; ili na
razmatranje; kako vam drago. Kao nekom Supermenu, sad mi je dat dar
rendgenskog vida; za razliku od Supermena, pokazano mi je da je moj otac
najvee ljudsko zlo svih vremena. Uzgred, ako Renegada i Felisitas nisu
polusestre, kako se onda prezivaju? Lorenso, Del Toboso, De Malindranija,
Karkulijambro?
Ali moj otac, priam o svom ocu, koji je lino pokrenuo istragu o misteriji
Aurorine smrti; koji nije mogao da je ostavi na miru i viao njen duh kako
hoda po njegovom nebeskom vrtu je li to proradila krivica, ili je i to bio
deo njegovog velikog i hladnokrvnog plana? Abraham, koji mi je ispriao da
se Sami Hazare zakleo u iskaz koji je pohranio kod Doma Minta, a taj se
iskaz nikad nije pojavio, ali sam na osnovu toga ja otiao i nasmrt premlatio
oveka? A Gotfrid Helsing? Da li je mogue da nije znao istinu o
tobonjim sestrama Larios? ili mu je bilo toliko svejedno da nije ni oseao
potrebu da mi samoinicijativno prosledi tu informaciju; da li je oseaj za
ljudsko zajednitvo meu benenhelijskim parazitima do te mere izumro da
ovek nije oseao ni trunicu odgovornosti za sudbinu svoga blinjeg? Da,
umlatio sam ga, rekao sam, umlatio. Tukao ga po licu sve dok lica vie nije
ni bilo. A i agan je naen u jarku; Sami Hazare je osumnjien za zloin, ali
moda je i tu na delu bila neka nevidljiva ruka. ekaj malo, kako su se,
dovraga, zvali glumci koji su igrali maskiranog oveka i Indijanca... bila je
brojka... prva, druga, trea, etvrta... peta! Srebrna Peta! Dej Silverhils i
Klejton Mur... O, Abrahame! Kako si samo spremno rtvovao roenog
sina na oltaru svoje srdbe! Koga si unajmio da izbaci onu otrovnu strelicu?
I je li uopte bilo takve strelice, ili si pribegao ljigavijim sredstvima
vazelin, koliko navrh nokta, odradio bi tu tvoju ubilaku podvalu, jedna kap
na pravom mestu, tako se lako kapne, tako se lako ukloni; zato bih, na kraju
krajeva, verovao u jednu jedinu re od te prie sa Mintom? O, bio sam
izgubljen u izmiljotinama, a ubistva svuda oko mene. Moj svet je poludeo
a i ja sam bio lud u njemu; kako da optuim Vaska kad su Zogoibijevi
poinili tolike ludosti jedni protiv drugih, i protiv svojih nesrenih ivota?
A Mina, moja sestra Mina, nastradala ranije u onoj eksploziji; Mina koja je
poslala politikanta prevaranta u zatvor i uvalila svog oca u pozamaan
troak! Da li je mogue da je i ki skonala od oeve ruke da li je mogue
da je to bila proba naeg tatice za budui obraun sa suprugom? A Aurora:
je li bila nevina ili kriva? Ona je mene smatrala krivim, to ja nisam bio; zar

ne treba da izbegnem istu zamku? Da li je ona, nekim neverstvom, zaista

pruila Abrahamu razlog za ljubomorni bes tako da ju je, posle itavog
veka provedenog u njenoj senci, ugaajui njenim muicama (dok je u
ostalim sferama svog ivota postajao udovitan, svemoan, dijabolian),
pogubio, a onda se posluio misterijom njene smrti da bi meni isprao
mozak, tako da i ja pogubim njegovog neprijatelja? Ili je ona bila edna,
ista i neokaljana, kako i prilii jednoj indijskoj majci, a on, pobrkavi vrlinu
s porokom, odigrao ulogu nerazumno ljubomornog krelca? Kako sada, kad
je prolost prohujala, kad je sve otilo u vazduh i ostali samo dronjci,
odmeriti krivicu? Kako pronai znaenja u ruevinama ivota? Jedno je
izvesno: bio sam luda sudbine, i svojih roditelja. to je hladan ovaj pod.
Trebalo bi da ustanem. A tamo i dalje stoji onaj debeljko, s pitoljem
uperenim u moje srce.

20
Izgubio sam pojam o vremenu otkako sam baen u kazamat u najvioj odaji
kule sumanute tvrave Vaska Mirande u andaluskom planinskom selu
Benenheliju, ali sad kad je sve prolo, moram da zabeleim seanja na to
uasno tamnovanje, ako ni zbog ega drugog, onda da iskaem ast
herojskoj ulozi koju je odigralo eljade s kojim sam podelio zatoenitvo, a
bez ije hrabrosti, dovitljivosti i vedrine svakako ne bih doiveo da ispriam
svoju povest. Jer, kao to sam saznao onog dana kad mi se mnogo ta
razotkrilo, nisam bio jedina rtva poremeene opsesije Vaska Mirande
mojom pokojnom majkom. Postojao je jo jedan talac.
Jo sam bio uzdrman iz temelja svoga bia otkrovenjima u rendgenskoj
komori kad mi je Vasko naredio da se penjem dalje. Tako sam stigao u
okruglu eliju u kojoj e me ostaviti da trunem neopisivo dugo, zagluen
nesnosnom bukom koja se irila iz visokih zvunika ugraenih u zid,
ubeen u neminovnost sopstvene smrti, uz jedinu utehu te udesne ene
koja je prosijavala kroz moje mrane dane poput svetionika. vrsto sam se
uhvatio za nju, i tako nisam potonuo.
I u ovoj sobi nalazila se jedna slika na tafelaju: Vaskov svojeruni Boabdil,
plani konjanik, takoe je dogalopirao u paniju, napustivi dom svoga
kupca K. D. Babe, da bi se vratio svome tvorcu. Ono to je stvoreno u
Elefanti dolo je da se naseli u Benenheli ubistvo, osveta i umetnost.
Vaskov prvi rad na platnu i Aurorin poslednji, njegov novi poetak i njen
alostan kraj: dve ukradene slike, obe na istu temu, i obe pod sobom
skrivaju po jednog mog roditelja. (Nikada nisam video ostale ukradene
Mavre. Vasko je tvrdio da ih je isekao i spalio zajedno sa sanducima u
kojima su stigli; naloio je da ih ukradu, rekao je, samo da bi zabaurio
injenicu da je Mavrov poslednji uzdah jedina slika koju je eleo.)
Rendgen je optuio Abrahama Zogoibija u donjem krugu ovog uzlaznog
pakla, ali skrivenoj Aurori nisu bili dovoljni snimci. U toku je bilo
unitavanje Vaskovog Mavra, koji je uklanjan ljuspicu po ljuspicu; lik moje
majke iz mlaih dana, te Madone bez Deteta, obnaene dojke koja je
jednom davno onoliko razjarila Abrahama, pomaljao se iz svog dugog
zatoenitva. Ali ona je sticala slobodu nautrb svoje osloboditeljke. Nije mi
dugo trebalo da primetim kako je ena koja stoji za tafelajem, i skida
ljuspice boje s platna sputajui ih u iniju, okovana za gleanj! uz crveni

kameni zid.
Bila je Japanka poreklom, ali je najvei deo karijere provela radei kao
restaurator slika po velikim evropskim muzejima. Onda se udala za nekog
panskog diplomatu, izvesnog Beneta, pa je s njim obigravala po svetu dok
im se brak nije raspao. Iz vedra neba, Vasko Miranda joj je telefonirao u
Fondaciju Huana Miroa u Barseloni rekavi samo da ima jake preporuke
i pozvao je da ga poseti u Benenheliju da bi ispitala neke palimpseste, koje
je nedavno pribavio, i posavetovala ga u vezi s njima. Mada nije bila naroiti
poklonik njegovog rada, smatrala je da ne moe da ga odbije a da ga time ne
uvredi; a bila je i radoznala da zaviri iza visokih bedema njegove legendarne
nakazne tvrave, a moda i da otkrije ta se skriva iza maske glasovitog
samotnjaka. Kada je stigla u Malu Alhambru, nosei svoj alat, to je on
izriito zahtevao, pokazao joj je sopstvenog Mavra i rendgenske snimke
slike koja se nalazila ispod njega; i pitao je da li bi bilo mogue iskopati
zatrpanu sliku uklanjanjem povrinskog sloja.
Bilo bi opasno, ali da, verovatno je mogue, rekla je ona poto je obavila
probnu analizu. Ali vi se svakako neete opredeliti da unitite delo
sopstvenih ruku.
To je upravo ono to traim od vas, odgovorio je.
Odbila je. Iako joj je Vaskov Mavar bio odbojan, smatrala je da slika ima i
neke vrline, a izgledi da e provesti nedelje, a moda i mesece mukotrpnog
tada u slubi unitavanja, a ne ouvanja umetnikog dela, nosili su sobom
vrlo malo drai. Odbila je utivo i biranim reima, ali se Miranda na to
razbesneo. ta je, hoete debele pare, a?, pitao je on, pa joj je ponudio
toliko apsurdan iznos da je samo potvrdio njenu zabrinutost za njegovo
duevno stanje. Kada ga je i drugi put odbila, potegao je pitolj i tako je
poelo njeno robovanje. Nee je osloboditi, rekao joj je, dok ne obavi svoju
dunost; a ako odbije da radi, ubie je kao pseto. I tako je krenulo njeno
argatovanje.
Kad sam stigao u eliju, zamislio sam se nad njenim okovima. Kako li je
onaj kova samo usluan i pokoran, pomislio sam, a pritom i toliko
ravnoduan, kad moe da nameta ovakve sprave po privatnim kuama. A
onda sam se prisetio ta mi je doviknuo Jo li, mori, landra na slobodi, a?
ek, ek, ne jo dugo! pa se pomisao o velikoj zaveri vratila i poela da
me izjeda.
Drutvo za vas, rekao je Vasko ovoj eni, a onda se obratio meni i
objavio da e, u ime naeg starog prijateljstva i svoje ljubazne i dobroudne

prirode, odloiti moje pogubljenje za izvesno vreme. Hajde da zajedno

oivimo stara vremena, predloio je vedro. Ako e Zogoibijevi ve biti
zbrisani s lica zemlje ako gresi oca, a bogami i majke, treba da se obiju sinu
o glavu onda neka poslednji Zogoibi ispripoveda njihovu grenu sagu.
Posle toga mi je svakog dana donosio olovku i hartiju. Od mene je nainio
eherezadu. Dokle god ga moja pria bude zanimala, ostavie me u ivotu.
Moja sapatnica u tamnovanju dala mi je dobar savet. Razvucite
nadugako, rekla mi je. To i ja radim. Sa svakim danom koji preivimo,
vei su nam izgledi da se spasemo. Ona je imala svoj ivot posao,
prijatelje, dom i njen nestanak bi po svoj prilici izazvao sumnju. Vasko je
to znao i terao ju je da pie pisma i razglednice, da uzima odsustvo s posla i
objanjava krugu svojih prijatelja da ju je obuzela opinjenost boravkom u
tajnom svetu famoznog V. Mirande. Sve e to odgoditi raspitivanja, ali ne za
sva vremena, jer je namerno ubacivala greke u pisma, navodei, na primer,
pogreno ime ljubavnika ili kunog ljubimca neke svoje prijateljice; pre ili
kasnije, neko e shvatiti da neto ne valja. Kad sam to uo, obuzelo me je
neizmerno uzbuenje, jer sam zbog beznaa koje me je obuzelo posle
Vaskovih rendgenskih otkrovenja, oajavao za izbavljenjem. A sada se
ponovo rodila nada i bio sam van sebe od iekivanja. Ona me je istog asa
spustila na zemlju. Ali anse su nam slabe, rekla je. Ljudi ne obraaju
panju, i to vai za sve. Ne itaju paljivo, ve samo letimino preleu. Ne
oekuju da prime ifrovane poruke pa ih zato uglavnom i ne primeuju. Da
bi to potvrdila, ispriala mi je jednu priu. U vreme Prakog prolea 1968,
jedan njen kolega Amerikanac poveo je grupu studenata slikarstva u posetu
ehoslovakoj. Zatekli su se na Vaclavskom trgu kad su prvi ruski tenkovi
uli u grad. U pometnji koja je nastala, ameriki profesor naao se meu
onima koje su nasumice uhapsili razulareni odredi za guenje pobune, pa je
proveo dva dana u zatvoru pre nego to je ameriki konzul izdejstvovao
njegovo oslobaanje. Tokom tih dana primetio je na zidu svoje elije
urezanu ifru za slanje poruke i krenuo, revnosno, da alje poruke onima s
druge strane zida, o kome god da se radilo. Posle otprilike jednog sata
kuckanja, vrata elije su se otvorila i uao je uvar koji se, oigledno, lepo
zabavljao, pa mu je rekao na trapavom engleskom da mu sused poruuje da
zaepi jebena njuka jer, naalost, njemu niko ne rekao jebena ifra.
Pritom, nastavila je smireno, ak i da pomo stigne ako policajci
zalupaju na kapiju ovog uasnog mesta bog zna hoe li nas Miranda
pustiti da izvuemo ive glave. On sada ivi iskljuivo u sadanjem trenutku

 strgnuo je sa sebe okove budunosti. Ali ako njegovo sutra stigne, a on

bude primoran da se s njim suoi, moda e odluiti da umre, kao jedan od
onih voa kultova o kojima sve ee ujemo u poslednje vreme, a po svemu
sudei, poelee da i nas povede sa sobom gospoicu Renegadu,
gospoicu Felisitas, mene i vas.
Upoznali smo se kad se kraj naih pria ve uveliko primakao, te ne mogu
da joj odam priznanje kako valja. Nije mi preostalo ni vremena ni prostora
da joj ukaem potovanje opisujui je, da tako kaem, u celovitom izdanju;
premda je i ona imala svoju priu, volela i bila voljena, bila je ljudsko bie, a
ne samo zatoenica u ovoj omraenoj rupi debelih zidova od ije smo
studeni cvokotali po celu no, iako bismo se sklupali jedno uz drugo da
nam bude toplije, uvijeni u moj koni mantil. Ne mogu da se upustim u
njenu priu mogu samo da odam potu plemenitoj snazi s kojom mi je
pomagala da prebrodim one beskrajne noi kada sam oseao prikradanje
smrti i klonulost duha. Mogu samo da zabeleim kako mi je aptala na uho,
kako mi je pevala, kako je zbijala ale. Iskusila je ona i druge, toplije zidove,
gledala je kroz prozore koji nisu obini useci britvom ^ u crvenom kamenu,
kroz koje je svetlost zaseena zatvorskim reetkama svakog dana padala po
naem kavezu, s kojih nikakav poziv u pomo ne bi dopro do nekog
blagonaklonog uha. Mora da je nekad dozivala, s onih srenijih prozora,
porodicu ili prijatelje; odavde to nije mogla.
Evo ta mogu da kaem. Ime joj je bilo pravo samoglasniko udo. Aoi Ue:
pet glasova na kojima poiva jezik tvorili su nju, ba tim redosledom. Bila je
sitna, tanana, bleda. Lice joj je bilo glatko i ovalno, bez ijedne bore, a na
njemu dve obrve, kao dve mrljice, smetene neobino visoko, tako da su joj
davale izraz neprekidnog blagog uenja. Bilo je to bezvremeno lice. Moglo
joj je biti izmeu trideset i ezdeset godina. Gotfrid Helsing je pomenuo
slatku kokicu, a Renegada Larios ili kako se ve zvala rekla je boemski
tip. I jedan i drugi opis bili su potpuno neodgovarajui. Nije bila nikakav
devojurak, ve strahovito uzdrana ena njena potpuna hladnokrvnost
bi, ruku na srce, u spoljanjem svetu mogla da bude i pomalo zabrinjavajua,
ali je unutar granica naeg kobnog kruga postala moje glavno uporite,
nasuna hrana danju, a jastuk nou. Nije bila ni tip raspusne otpadnice, ve
najstaloeniji duh koji se moe zamisliti. Njeno potovanje ustaljenih normi
i njena preciznost probudili su u meni ono moje staro ja, podsetivi me na
sopstveno priklanjanje idealima reda i sklada u danima detinjstva, pre nego
to sam se pokorio imperativima koji su se razbudili u mojoj nasilnikoj,

izoblienoj pesnici. U jezivim okolnostima naeg lancima okovanog

postojanja, ona se starala za odravanje nune discipline, a ja sam je
bespogovorno priznao za vou.
Uobliavala nam je dane, pravei raspored kog smo se strogo pridravali.
Svakog jutra u svitanje budili smo se uz itav sat muzike koju je Miranda
uporno nazivao orijentalnom, ak japanskom, ali ako su Japanki koju je
drao zatoenom takvi epiteti i bili uvredljivi, nikada nije priinila Vasku
zadovoljstvo da ispolji svoj jed. Buka nas je uasavala i tlaila, ali smo za
njenog trajanja, na Aoin predlog, obavljali svakodnevnu nudu. Svako bi,
naizmence, odvratio pogled, legavi licem prema zidu, dok je ono drugo
vrilo ta se moralo izvriti u jednu od dve kible koje nam je Vasko,
najkomarniji tamniar meu tamniarima, stavio na raspolaganje; a tropot
koji nam je parao ui potedeo bi nas zvukova koje smo isputali. (Svako od
nas bi, s vremena na vreme, dobio po nekoliko etvrtastih listia grubog
mrkog papira za brisanje, koje smo uvali i branili kao to zmajevi brane
svoje peine.) Posle toga bismo se umili, koristei aluminijumske lavore i
bokale s vodom koju je jedna od sestara Larios donosila svakoga dana.
Felisitas i Renegada su tokom tih poseta bile kamenog lica, odbijajui svaku,
i najusrdniju molbu, pravei se da ne uju prekore i pogrde. Dokle ete
dogurati?, vikao sam na njih. Dokle, za tog debelog ludaka? I do ubistva?
Do kraja linije? Ili ete sii na nekoj stanici pre toga? Pred takvim mojim
pitanjima ostajale su neumoljive, ravnodune, gluve. Aoi Ue me je pouila
da u, u takvim prilikama, samo utanjem uspeti da odrim neophodno
dostojanstvo. Posle toga sam putao Mirandine enske da dolaze i odlaze
bez ijedne rei.
Kad bi se muzika okonala, prihvatali bismo se posla: ona svojih ljuspica,
ja ovih stranica. Ali i pored dodeljenih nam zadataka, odvajali smo vreme za
asove razgovora kad bismo, kako smo se dogovorili, razgovarali o svemu
izuzev o naem poloaju; i za kratke svakodnevne poslovne razgovore,
tokom kojih smo razmatrali mogua reenja i okvirno razgovarali o bekstvu;
i za vebanje; kao i za asove samovanja, kad nismo govorili, ve sedeli
svako za sebe i bavili se svojim naetim duama. Tako smo se vrsto uhvatili
za ovenost, ne dajui okovima da nas odrede. Mi smo vei od ovog
zatvora, rekla je Aoi. Ne smemo da se skvrimo, da postanemo po meri
ovih skuenih zidova. Ne smemo da postanemo duhovi koji se motaju po
ovom glupom zamku. Igrali smo i razne igre igre reima, igre pamenja,
tapa-lapa. I esto smo se, bez ikakve seksualne namere, grlili. Ponekad bi

poela da se trese i briznula bi u pla, a ja bih je samo putao, putao. Mnogo

ee je ona meni inila tu uslugu. Jer, oseao sam se starim i istroenim.
Ponovo su me skolile tekoe s disanjem, i to gore nego ikad; nisam imao
nikakve lekove, niti je bilo izgleda da ih dobijem. Smlaen vrtoglavicom,
ophrvan bolovima, shvatio sam da mi telo alje jednostavnu i apsolutnu
poruku: igranci se blii kraj.
Jedan deo dana nije se mogao uklopiti u raspored. To je bilo doba
Mirandine posete, kada je nadgledao kako Aoi napreduje, uzimao stranice
koje sam tog dana ispisao i po potrebi mi davao iste listove i pisaljke; i
zabavljao se na razne naine na na raun. Smislio nam je imena kao kunim
ljubimcima, rekao nam je, jer ta smo mi ako ne njegove domae ivotinje,
koje dri na uzici i u tenari, preobraene u psa i kuju? Evo, Mavro je,
naravno, Mavro, rekao je. Ali e ti, draga moja, od sada morati da bude
njegova Himena.
Ispriao sam Aoi Ue priu o svojoj majci, koju je hteo da vrati iz mrtvih i
o ciklusu dela u kojima je jedna druga Himena srela, volela i izneverila
jednog drugog Mavra. Ona je na to rekla; Zna, volela sam jednog oveka,
mog mua Beneta. Ali on me je prevario, i to ne jednom, nego u mnogim
zemljama; nije mogao da se obuzda. Voleo me je i varao volei me i dalje. A
na kraju sam ja prestala da volim njega i otila sam: prestala sam da ga
volim, ne zato to me je varao na to sam se bila navikla nego zato to su
neke njegove navike, koje su me oduvek nervirale, naprosto istroile moju
ljubav. Sasvim sitne navike. Slast s kojom je akao nos. Beskrajno vreme
koje je provodio u kupatilu dok sam ga ja ekala u postelji. Snebivanje da mi
uputi pogled pun ljubavi dok smo u drutvu. Beznaajne triarije; ili moda
nisu? ta ti misli moda sam ja njega izneverila i vie nego on mene, ili
podjednako? Nije bitno. Hou samo da kaem da mi je naa ljubav i dalje
najvaniji dogaaj u ivotu. Poraena ljubav je i dalje blago, a oni koji se
opredele za ivot bez ljubavi nikada ne mogu da odnesu pobedu. Poraena
ljubav... O, vi odjeci prolosti to mi parate srce! Na mom stoiu u ovoj eliji
smrti mladi Abraham Zogoibi zadobijao je ljubav svoje mlade zainske
naslednice i svrstavao se u redove ljubavi i lepote, protiv sila rugla i mrnje;
no je li to bila istina, ili sam Aoine rei, ba kao u nekom stripu, smetao u
oblaie svoga oca? Ba kao to sam nou jo sanjao da se oslobaam koe;
i kad sam zapisivao sline vizije Olivera dEta, ili davne
samozadovoljavajue misli Karmen da Game, dok je na moju zapovest i u
skrovitosti svoje mate udela da bude odrana i ponitena, ta je drugo bila

do stvor iz moje mate? Kao to svi oni jesu, kao to moraju biti, jer nemaju
drugog naina da postoje osim kroz moje rei. A i ja sam iskusio ta znai
poraena ljubav. Nekad sam voleo Vaska Mirandu. Da, istina je. ovek koji
hoe da me ubije je neko koga sam nekad voleo... ali pretrpeo sam jo vei
poraz od toga.
Uma, Uma. ta ako ona koju si voleo u stvari nije ni postojala?, upitao
sam Aoi. ta ako je stvorila samu sebe, jer je opazila tvoju potrebu ta ako
je lukavo glumila osobu kojoj ne moe da odoli, kojoj nikada nisi mogao
da odoli, ljubav iz tvojih snova; ta ako te je nagnala da je voli da bi mogla
da te izda ako izdaja nije bila samo ishod promaene ljubavi, ve svrha
itavog poduhvata, od samog poetka?
Pa ipak, voleo si je, odgovorila je Aoi. Ti nisi igrao nikakvu igru.
Da, ali...
ak i tada, rekla je neumoljivo. ak i tada, shvata li? Ej, Mavro!,
doviknuo je Vasko. Proitao sam u novinama da su neki tipovi u
Francuskoj izmislili nekakav udotvorni lek. Usporava proces starenja,
ovee, kakva stvar! Koa postaje gipkija, kosti koatije, odlae se
otkazivanje organa, a kod starijih se poboljava opte zdravstveno stanje i
brzina uma. Uskoro poinju klinika ispitivanja na dobrovoljcima. Kakva
teta, za tebe je prekasno.
Da, da, razume se, odgovorio sam. Hvala na saueu.
Proitaj sam, rekao je i dobacio mi iseak. Zvui kao eliksir ivota. Oh,
deko, mora da se osea gadno izigran.
Nou je bilo i bubavaba. Spavali smo na slamaricama pokrivenim jutanim
dakom, a po mraku bi ova stvorenja izlazila, provukla bi se kroz kao vlas
tanke pukotine u vaseljeni, kao to ve bubavabe umeju, pa smo ih oseali
kako nam mile po telu poput prljavih prstiju. Isprva bih se stresao i skakao
na noge, toptao bih i mlatarao okolo u mraku, prolivao sam vrele,
prestravljene suze. Dok sam ridao, hripao sam iiii-aaa kao kad magarac
njae. Ne, nemoj tako, teila me je Aoi dok sam drhtao u njenom naruju.
Nemoj tako. Mora da naui da se otrese toga. Otresi se od straha i stida.
Ona, onako gadljiva, pa jo i ena, pruala mi je primer, bez trzaja i
pritube, pokazujui gvozdenu disciplinu, ak i kada su bubetine
pokuavale da joj se zavuku u kosu. Polako sam uio to od nje.
Kad me je tako poduavala, podseala me je na Dili Hormuz; na delu, bila
je pravo otelovljenje Zinat Vakil. Njen zadatak bio je izvodljiv zahvaljujui

sloju laka, objasnila mi je: onoj tankoj opni koja razdvaja preanju sliku od
potonje. Dva sveta stajala su na njenom tafelaju, razdvojena nevidljivou
koja je doputala njihovo konano razdvajanje. Ali pri tom razdvajanju
jedan e biti potpuno poniten, a drugi sasvim lako moe biti uniten. O
da, sasvim lako, rekla je Aoi, a ako mi ruka samo malo zadrhti od straha,
ode sve. Bila je pravi majstor da pronae praktian razlog za prevazilaenje
straha.
A moj svet je buktao u plamenu. Pokuavao sam da iskoim iz njega, ali
sam pao iz tave u vatru. Ali Aoi nije zasluivala da joj se ivot ovako
okona. Bila je lutalica, i imala je svoje patnje, ali je delovala tako spokojno u
svojoj neukorenjenosti, u takvom skladu sa samom sobom! Dakle, ipak je
mogue da linost bude zasebna celina, i da je Mornar Popaj zajedno sa
Jehovom u stvari bio sasvim u pravu. Jer ja sam to to jesam, i Mornar Popaj
sam ja, i dovraga vie s tim priama o korenima. Ispostavilo se da je boje
ime ujedno i nae. Ja sam, ja sam, ja sam. Ja sam. Ja sam. Reci im, JASAM me
je poslao kod vas.
Koliko god nezasluena bila njena sudbina, suoila se s njom. I dugo, vrlo
dugo nije dopustila Vasku da primeti njen strah.
ta je to prestrailo Aoi Ue? itaoe: ja. Bio sam to ja. Ne svojom pojavom,
niti postupcima. Uplaile su je moje rei, ono to sam stavljao na papir, ono
svakodnevno i bezglasno pevanje preivljavanja radi. itajui ono to sam
napisao pre nego to bi ga Vasko zgrabio i odneo, spoznajui celu priu u
koju je bila tako nepravino ulovljena, uzdrhtala bi. Njen uas nad onim to
smo inili jedni drugima kroz vekove bio je utoliko vei to joj je pokazivao
ta smo sve kadri da jo uinimo jedni drugima, a i njoj. U najgorim
trenucima prie zagnjurila bi lice u ake i odmahivala glavom. Ja, kome je
bila potrebna njena pribranost, koji sam se hvatao za njenu samokontrolu
kao za pojas za spasavanje, bio sam potpuno obeshrabren injenicom da sam
kriv za njen greviti strah.
Je li taj ivot bio toliko gadan?, pitao sam je snudeno, kao dete koje se
jada i obraa za pomo direktorki kole. Je li stvarno bio toliko strano,
strano gadan?
Mogao sam da zamislim kako joj se razni dogaaji niu pred oima polja
zaina u plamenu. Epifanija koja umire u kapeli dok je Aurora gleda. Beli
puder, prevare, ubistva. Nego ta, odgovorila je, prostrelivi me
pogledom. Svi vi... strano, strano... A onda, posle pauze: Zar niste
mogli samo... da se smirite?

To je bila nae pria saeta u tri rei, naa tragedija u kojoj su igrali
klovnovi. Napiite nam na nadgrobnim spomenicima, apnite u vetar: Ti Da
Gamini! Ti Zogoibijevi! Jednostavno nisu mogli da se smire.
Bili smo suglasnici bez samoglasnika: iskrzani, lieni oblika. Da smo,
moda, imali nju da nas uskladi i dovede u red, tu nau damu od vokala.
Moda, tada. Moda e nam ona stii, u nekom drugom ivotu, na nekom
ravanju puteva, i svi emo biti spaseni. U nama, u vima nama, postoji
izvesna mera svetlosti, mogunosti. Otpoinjemo s njom, ali i s njenom
mranom protivteom, i to dvoje nam istroe itav ivot u tui, a ako smo
srene ruke, borba se zavri nereeno.
Ja? Nikada nisam dobio pravu pomo. Niti sam, sve dosad, pronaao
svoju pravu Himenu.
Pred kraj se povukla od mene, rekla je da vie ne eli da ita; ali ipak je
itala, i punila se, svakoga dana, sa jo malo uasa, sa jo malo gnuanja.
Preklinjao sam je za oprotaj, rekao joj (moje uinute katovrejske smutnje
istrajale su do samog kraja!) da mi je potrebno njeno razreenje od greha.
Rekla mi je: Ja nisam iz te brane. Nai sebi svetenika. Posle toga smo se
potpuno udaljili.
A kako su nam se zadaci bliili kraju, strah se nadvijao nad nama sve nie
i curio nam u oi. Mene su hvatali dugi i greviti napadi kalja, tokom kojih
sam, na ivici povraanja i oiju punih suza, skoro prieljkivao da doe kraj,
ovako, da izmaknem Mirandi njegov plen. Ruka mi se tresla nad papirom, a
i Aoi je esto morala da prekine s radom i odvue se, uz zveket okova, uza
zid, gde bi se uurila da se ponovo pribere. Sada je i mene hvatao uas, jer
je bilo uasno gledati jednu jaku enu kako se raspada. Ali kad sam pokuao
da je uteim, tih poslednjih dana, odgurnula mi je ruku. I naravno, Miranda
je sve to video, njeno slabljenje i nae otuenje; naslaivao se naim
drobljenjem i propadanjem, i sprdao se: Moda u vas srediti danas. Da,
da! Ne, kad malo bolje razmislim, sutra u. Nije ga dirnulo ni to kako sam
ga opisao na papiru, a u dva navrata mi je prislonio pitolj uz slepoonicu i
povukao oroz. Oba puta magacin je bio prazan, a na sreu, i moja creva,
inae bih zasigurno dobio ponienje u gaama.
Nee on to uraditi, uo sam samog sebe kako ponavljam. Nee, nee,
nee.
Aoi Ue je na to pukla. Naravno da hoe, kretenu glupi!, vrisnula je na
mene, zagrcnuta od straha i besa. Lud je, lud kao s-truja, a i bode ruruke
iglama.

Bila je u pravu, naravno. Ovaj poremeeni Vasko iz poznog perioda

postao je teak zavisnik. Onaj Vasko Miranda s jednom izgubljenom iglom
pronaao je mnotvo novih. I kad na kraju bude doao da nas sredi, venama
e mu tei iglom kaldrmisana hrabrost. Najednom, stresavi se estoko i
zasopljeno, setio sam se kako je izgledao onoga dana poto je proitao moj
opis onog trenutka kada se Abraham Zogoibi upustio u posao s dejom
kozmetikom; ponovo sam ugledao ono iskeeno lice koje se oblizivalo nad
nama, i zauo ga sa strahotom nove spoznaje dok je silazio stepenitem,
kako peva:
Bebi softo, da li znate,
Poto softo puder, brate?
Za vae dete najbolji,
Bebi softo arobni.
Naravno da e nas pobiti. Zamiljao sam ga kako sedi meu naim leevima,
nasiljem proien od mrnje, i zuri u razotkriveni portret moje majke:
konano sjedinjen s voljenom. ekae s Aurorom dok ne dou po njega. A
onda e, moda, utroiti jo jedan, poslednji srebrni metak na sebe.
A pomo nije stizala. ifre nisu provaljene, Salvador Medina nije nita
podozrevao, sestre Larios ostale su odane svome gospodaru. Da li je to
bila puder-talk odanost, pitao sam se; da li su se i one prikljuile runom
radu sitnim bodom?
Moja pria stigla je do Benenhelija, a majka me je, onako praznog naruja,
gledala sa tafelaja. Aoi i ja jedva da smo jo uopte i govorili; a svakoga
dana iekivali smo kraj. Katkad, ekajui tako, postavljao sam pitanja
majinom portretu, bezglasno, traei odgovore na velika pitanja o svom
ivotu. Pitao sam je da li je stvarno bila Mirandina ljubavnica, ili Ramana
Fildinga, ili bilo ija; traio sam od nje dokaze njene ljubavi. Smeila se, bez
odgovora.
esto bih se netremice zagledao u Aoi Ue dok je radila. U enu koja mi je
bila i prisna i strana. Sanjario sam kako u je sresti kasnije, kad umaknemo
ovoj zloj kobi, na otvaranju neke izlobe u nekom stranom gradu. Da li
bismo pali jedno drugom u zagrljaj, ili produili dalje ne pokazujui da smo
se prepoznali? Posle uzdrhtalih, pripijenih noi i bubavaba, hoemo li
znaiti jedno drugom neto, ili nita? Moda i gore od nieg: svako e

podseati onog drugog na najgore trenutke u naim ivotima. I tako emo se

mrzeti, i okrenuti se besno na drugu stranu.
O, duboko sam ogrezao u krv. Krv mi je po drhtavim rukama, i po odei.
Krvave mrlje razlivaju se po ovim reima dok ih zapisujem. O, sirovost,
napadna nedvosmislenost krvi. Kako je samo bezvredna, kako retka...
Razmiljam o novinskim naslovima o nasilju, o sitnim krabalima koje su
razotkrili kao ubice, o leevima u stanju raspadanja otkrivenim ispod dasaka
na podu spavae sobe ili travnjaka u vrtu. Seam se lica preivelih: supruge,
susedi, prijatelji. Jo jue, ivoti su nam bili bogati i raznoliki, govorila su
ta lica. A onda se desila strahota; i sada smo samo stvari, sporedni likovi u
prii kojoj ne pripadamo. Za koju ni u snovima ne bismo pomislili da joj
pripadamo. Smodeni smo; okrnjeni.
etrnaest godina je itav jedan narataj, ili bar dovoljno vremena za
prirataj. Za etrnaest godina Vasko je mogao da pusti svoju gorinu da se
rastvori i iscuri iz njega, mogao je da iisti svoje tle i odgaji nove useve. Ali
on se zaglibio u ono to je ostavio za sobom, marinirao se u onome to ga je
odgurnulo s prezirom, i u svojoj ui. I on je bio zatoenik ove kue, svog
najveeg bezumlja, koje ga je ulovilo u zamku sopstvene promaenosti, svog
neuspelog pokuaja da se priblii Aurorinim visinama; bio je uhvaen u
kretave odjeke stupice uspomena, u krik seanja, iji se zvuk uspinjao sve
vie i vie, dok od njega nije poelo da puca i rasprskava se sve redom.
Bubne opne, staklo, ivoti.
Doao je red i na ono od ega smo strahovali. ekali smo, okovani: i desilo
se. Kad sam dospeo sa svojom priom do sobe s rendgenom, a Aurora se
probila kroz uplakanog konjanika tano u podne, doao nam je u svom
sultanskom ruhu, s crnom kapicom na glavi i svenjem kljueva koji su mu
angrljali o pojasu, s revolverom u ruci, mumlajui u bradu pesmicu o
puderu. Ovo je bombajska verzija kauboja, pomislio sam. Obraun tano u
podne, jedino to je samo jedan od nas naoruan. Nita nam ne vredi, Tonto.
Opkoljeni smo.
Lice mu je bilo smraeno, udno. Molim vas, nemojte!, rekla je Aoi.
Zaaliete! Molim vas!
Okrenuo se ka meni. Gospa Himena moli za ivot, Mavro, rekao je.
Zar nee uzjahati i poleteti da je spase? Zar nee da je brani do
poslednjeg daha?
Prorezi suneve svetlosti padali su mu preko lica. Oi su mu bile nekako

ruiaste, a ruka nesigurna. Nije mi bilo jasno na ta cilja.

Nemam ime da se branim, rekao sam. Ali odvei me, skloni pitolj i
nemaj brige: boriu se za nae glave. Dah mi je ponovo zanjakao, pa sam
opet ispao magarac.
Pravi Mavar, odvratio je Vasko, napao bi svakog ko nasre na njegovu
gospu, ak i po cenu sigurne smrti. Podigao je pitolj.
Kad te molim!, rekla je Aoi, leima okrenuta crvenom kamenom zidu.
Mavre, molim te!
Jednom, ranije, jedna ena traila je od mene da umrem za nju, a ja sam
odabrao ivot. A sada ponovo ista molba: moli me jedna bolja ena, koju
pak manje volim. Kako se samo grevito drimo ivota! Ako se bacim na
Vaska, to e joj produiti ivot samo za asak-dva; a opet, kako je dragocen
izgledao taj asak, beskonano dug, koliko je udela za njim, i mrzela me to
joj uskraujem taj eon!
Mavre, zaboga, molim te!
Ne, pomislio sam. Ne, neu.
Prekasno!, rekao je veselo Vasko Miranda. O, laljivi i kukavni
Mavro!
Aoi je vrisnula i poletela preko sobe, uzalud. U jednom trenu gornji deo
njenog tela naao se skriven iza slike. Vasko je opalio, samo jednom. U
platnu se pojavila rupa, posred Aurorinog srca: ali prostreljene su bile i
grudi Aoi Ue. Sruila se svom teinom prema tafelaju, uhvativi se grevito
za njega; i na tren obratite panju njena krv je navrla kroz ranu na
prsima moje majke. Potom je portret pao niice, a njegov gornji desni deo je
tresnuo na pod, napravio salto i ostao da lei licem navie, umrljan Aoinom
krvlju. Aoi Ue je leala licem nadole, nepomino.
Jedna slika je unitena. Jedna ena je ubijena.
I tako sam ja dobio taj asak, dug kao venost kad se eka, a tako kratak
kad se na njega osvrnemo. Odvratio sam oi pune suza sa Aoi, koja se
sruila. Pogledau ubicu u oi.
Plai sad kao ena, rekao mi je on, za onim to nisi mogao da odbrani
kao muko.
A onda se jednostavno rasprsnuo. Iz njega je doprlo nekakvo krkljanje, pa
kao da su poeli da ga cimaju nevidljivi konci, plime njegove krvi su
pokuljale, provalile su mu iz nosa, usta, uiju, oiju. Oiju mi! Krvave
mrlje irile su se spreda i pozadi na mavarskim akirama, a on je pao na
kolena, pljusnuvi u sopstvene kobne lokve. Krv je kuljala i kuljala. Vaskova

krv meala se sa Aoinom, krv mi je zapljusnula noge i jurnula ispod vrata,

da bi otcurila dole i dojavila rendgenskom Abrahamu novosti.
Prekomerna doza, rei ete. Jedna igla previe u ruku, koja ga je dotukla,
nateravi izmrcvareno telo da procuri na deset mesta. Ne, ovo je bilo neto
starije, jedna starija igla, igla odmazde usadena u njega pre nego to je
poinio bilo kakav zloin; ili je to pak bila igla iz bajke, ledena krhotina koja
mu je ostala u venama jo od prvog susreta sa Snenom kraljicom, mojom
majkom, koju je voleo i koja ga je oterala u ludilo.
Umirui, legao je na portret moje majke i poslednje kapi njegove krvi
potamnele su platno. I ona je otila unepovrat a da mi nita nije rekla, bez
ispovesti, ne vrativi mi ono to mi je trebalo, izvesnost svoje ljubavi.
A ja sam se vratio za sto i ispisao ostatak svoje prie.
Otra travuljina na groblju iikljala je visoko, prepuna bodlji, pa dok sedim
na ovoj nadgrobnoj ploi izgleda kao da poivam na utim vrhovima trave,
bez teine, lebdei osloboen svakog tereta, kao da me u vazduhu dri
gusto snoplje vlati koje se, zaudo, ne povijaju. Nije mi ostalo jo mnogo.
Moji udisaji su odbrojani, poput godina drevnog sveta, unazad, a
odbrojavanje se opasno primaklo nuli. Poslednje trunke snage ulio sam u
ovo hodoae; jer kad sam se ponovo pribrao, kad sam se oslobodio okova
pomou kljueva s Vaskove alke, kad. sam dovrio svoje pisanije, da bih
propisno uzdigao i unizio ovo dvoje koji su leali mrtvi moj poslednji cilj u
ivotu postao je jasan. Obukao sam mantil i, napustivi eliju, pronaao
ostatak svoje ispisane prie u Vaskovom ateljeu. Natrpao sam debeli sveanj
papira u depove, zajedno s ekiem i akom eksera. Kuepaziteljke e
uskoro zatei leeve, a onda e Medina poeti potragu. Neka me nae,
pomislio sam, neka ne misli da ne elim da budem pronaen. Neka zna sve
to ima da se zna i neka to saznanje urui kome god eli. I tako sam ostavio
svoju priu za sobom, zakucanu po krajoliku. Klonio sam se drumova,
uprkos ovim pluima koja me vie ne sluaju, verao sam se preko
dombastog tla i hodao po presahlim vododerinama, reen da stignem do
svog cilja pre nego to me pronau. Trnje, granje i kamenje razdiralo mi je
kou. Nisam se osvrtao na te rane; ako mi se koa najzad odvaja od tela,
srean sam to u se otresti njenog tereta. I tako, evo, sedim ovde uz
poslednje titraje svetla, na ovom kamenu, meu ovim stablima maslina,
zagledan preko doline ka brdu u daljini; i eno je gde stoji. Mavarski ponos,
njihovo trijumfalno remek-delo i poslednje uporite. Alhambra, evropska

crvena tvrava, roena sestra onih u Delhiju i Agri palata isprepletenih

oblika i tajne mudrosti, perivoja uivanja i vodenih vrtova, spomenik jednoj
izgubljenoj mogunosti, koja uprkos svemu i dalje stoji, dugo nakon to su
njeni osvajai propali; kao zavetanje izgubljene ali najslae ljubavi, ljubavi
koja istrajava nad porazom, nad unitenjem, nad oajem; zavetanje
poraene ljubavi koja je vea od onog to ju je porazilo, toj najnasunijoj od
svih naih potreba, potrebi da teemo zajedno, da obznanimo kraj
granicama, da odbacimo sopstvene mee. Da, video sam je preko okeanske
ravnice, premda mi nije bilo dato da uetam u njene velianstvene dvore.
Gledao sam kako iezava u sutonu i, dok je tako ilela, suze su mi navirale.
Na uzglavlju ovog nadgrobnog kamena stoje tri slova; itam ih vrhovima prstiju.
R. I. P. E pa, dobro: poivau, i to, nadam se, u miru. Svet je pun spavaa na iji se
povratak eka: Artur spava u Avalonu, Barbarosa u svojoj peini. Fin Makul lei
podno padina irskih breuljaka, a crv Uroboros na dnu Mora deobe. Australijski
preci, Vandine, odlaze na poinak pod zemlju, a negde, u nekom trnovitom
ruinjaku, jedna lepotica u staklenom kovegu eka na poljubac svog princa.
Vidite: evo moje boice. Otpiu koji gutljaj vina; a onda, kao Rip van Vinkl
dananjeg doba, opruiu se preko ovog isklesanog kamena, poloiu glavu ispod
ovih slova R. I. P., sklopivi oi, u skladu s naom starom porodinom tradicijom
bekstva u san kad nevolja bane na prag, s nadom da u se probuditi, obnovljen i
ozaren, u neka bolja vremena.

AUTORSKE NAPOMENE14

Namesnikov govor na str. XX //potraiti: Niko, pa ni Vrhovna vlada, ne

zna sve o upravljanju imperijom// gotovo je u celini preuzet iz prie
Radjarda Kiplinga Na gradskom zidu (iz zbirke: In Black and White,
Penguin, 1993).
Odlomak tampan kurzivom na str. XX //potraiti: U tom nepreglednom
mnotvu to je posedalo po peanim alovima kraj// gotovo je u celini preuzet iz
romana R. K. Narajana ekajui Mahatmu (u izdanju: Heinemann, 1955).
Pismo Davaharlala Nehrua Aurori Zogoibi na str. XX //potraiti: Glas
mi je potpuno promukao, pisao je.// zasniva se na postojeem pismu koje
je Nehru poslao Indiri Gandi 1. jula 1945, a objavljeno je pod rednim brojem
274. u: Two Alone, Two Together: Letters Between Indira Gandhi and Jawaharlal
Nehru 1940-64, priredila Sonja Gandi (u izdanju: Hodder & Sroughton,
1992).
Ilustracija Obini ovek na str. XX //potraiti: ak se i uveni Obini
ovek,// delo je R. K. Lakmana.
Odlomak iz Ramajane na str. XX //potraiti: Jo neizvestan besneo je boj,
kadli gnevni junak Ram,// preuzet je iz prepeva Romea . Duta na engleski
(prvo izdanje 1944; izdanje: Jaico Books, 1966).
Odlomak iz Ilijade na istom mestu preuzet je iz prepeva ser Vilijama
Marisa na engleski (u izdanju: Oxford University Press, 1934).

O autoru

Salman Rudi roen je 1947. u Bombaju (dananji Mumbaj). Njegovo

vrhunsko knjievno stvaralatvo prate brojni skandali i kontroverze: njegov
etvrti roman Satanski stihovi izaziva snane reakcije muslimanskog sveta, a
1989. godine iranski verski voa Homeini izrekao je ak i fatvu, smrtnu
presudu, za Rudija, koju je 1998. godine povukao tadanji predsednik
Irana, Hatimi. Za roman Deca ponoi, priu o stvaranju moderne indijske
nacije, 1981. godine dobio je Bukerovu nagradu.

1 Engleska narodna pesma o Robertu aftu, koja glasi: Bobby Shaftos gone
to sea, / Silver buckles at his knee; / Hell come back and marry me, / Bonny
Bobby Shafto! u prepevu Igora Stanojevia: Bobi afto ide na more / Srebrne
kope na kolenu mu gore, / Vratie se da me oeni, / Bobi afto veseli... (Prim.
kor.)
2 Pesma Drunken sailor (Pijani mornar) i stih: What shall we do with the
drunken sailor (ta emo sad s pijanim mornarom). (Prim. kor.)
3 Pesma Row, Row, Row Your Boat, strofa Row, row, row your boat/Gently
down the stream. /Merrily, merrily, merrily, merrily / Life is but a dream, u
prepevu Igora Stanojevia: Veslaj, veslaj, veslaj sad / Niz reku ceo dan /
Veselo, veselo, veselo, veselo / ivot je samo san. (Prim. kor.)
4 Gospodare Ragu klana, rado Rama / Iskupitelji posrnulih, Sita i Rama, /I
Ivara i Alah zovu te / Blagosiljaj, boe, sve prosvetljene. (Prim. kor.)
5 Engl. prefiks fitz u prezimenima znai jednostavno sin (kao i kotsko
Mac/Mc), meutim, mnogi vanbrani potomci engleskih kraljeva dobijali
su izmiljena prezimena sa prefiksom Fic-, a kralj Dejms II je i vrlo
otvoreno svom nezakonitom sinu dodelio prezime Ficdejms, tako da se
u engleskom ovaj prefiks povezuje i sa nezakonitim potomcima
vladarske porodice. (Prim. kor.)
6 Engl. AlloverDeath svuda smrt. (Prim. kor.)
7 ekspir, Mletaki trgovac, prevod Velimira ivojinovia, in II, Scena 7.
(Prim. kor.)
8 Ibid. in III, Scena 2. (Prim. kor.)
9 Ibid. in III, Scena 2. U treem stihu ivojinovievog prepeva, lep veo
koji prikriva rugobu, vraena je ekspirova originalna figura indijske
lepote, zbog potrebe ovog romana. (Prim. kor.)
10 Filomina je englesko ime poreklom od gr. philomela i lat. philomena
slavuj, a mina (engl. myna(h)) indijska ptica koja ima razvijene
sposobnosti za podraavanje zvukova. (Prim. kor.)
11 arl Bodler, Cvee zla, u prepevu Dimitrija Jovanovia. (Prim. prev.)

12 Ilijada (XXII, 9), u prevodu Miloa N. uria. (Prim. prev.)

13 Iz Alise u Zemlji uda, prevod Luka Semenovi. (Prim. prev.)
14 Ove napomene odnose se samo na originalno englesko izdanje
Mavrovog poslednjeg uzdaha, pozajmljeni tekstovi u ovom srpskom
izdanju posebno su navedeni u fusnotama. (Prim. kor.)