Branko Miljkovic - Pismo prijatelju

Dragi prijatelju,
ne znam zato, ali elim da ti objasnim sutinu svog poraza od koga se nikada vie neu oporaviti. Pre svega mora znati da moja
nesrea nije puki ljubavni jad. Ili, tanije reeno, jeste to, ako se ta moja ljubav shvati kao eros u spinozistikom smislu. Ta ena nije
bila tek moja ljubavnica. Ona je bila prva i osnovna potreba mog duha. Ona je bila i moja duhovna zatita i zaklon. Ona je bila za
mene zatitni omota od metafizike studeni. Bez Nje ja sam potpuno i direktno izloen kosmikoj besmislici i noi. Moja usamljenost
je sada apsolutna. Za mene ne postoji oblast istog vaenja i pevanja. Sad moje pesme trae moju glavu. Vie nema ko da me sa njima
pomiri. To je samo Ona znala. A nije znala da zna. Pored nje najopasnije misli pretvararale su se u divne i bezazlene metafore. Sada je
sve to podivljalo i besomuno kidie na mene. Kada bih samo mogao pobei od onoga to sam rekao! ivim u uasnom strahu. Bojim
se da govorim, da piem. Svaka me re moe ubiti. Ja sam najvei deo svojih pesama napisao pre nego sam Nju zavoleo, ali tek sa
Njom ja sam postao pesnik, to jest onaj koji nije ugroen onim o emu peva, koji ima jedan povlaen poloaj u odnosu na ono to
kazuje. Sada moja poezija gubi svaku vrednosti i izvrgava se u mog najeeg neprijatelja. Moda bih ja postao pravi pesnik da je ta
divna ena ostala kraj mene. Ovako ja sam onaj to se igrao vatrom i izgoreo. Poraz ne moe biti pobeda ma koliko veliki bio.
Izgubivi nju ja sam izgubio i svoju snagu, i svoj dar. Ja vie ne umem da piem. Ostala je samo nesrea od koje se nita drugo ne
moe napraviti osim nove nesree. Sea li se, dragi prijatelju, da sam ja napisao stih "Jedan nesrean ovek ne moe biti pesnik". Tek
sada vidim koliko je to tano. Ja u pokuati da ivim i dalje, mada sam vie mrtav od svih mrtvaca zajedno. Ali ova uasna patnja je
poslednji ostatak onoga to je u meni ljudsko. Ako nju nadivim ne oekujte od mene nita dobro. Ali ja ne verujem da u je nadiveti.
eli ti sve najbolje Branko
P.S
Ako eli da mi pie, pii mi o Njoj. Bilo ta. Ne u vezi sa mnom. ta jede, kako spava, da li ima nazeb itd.; ti sve to moe znati.
Svaka sitnica koja se na Nju odnosi za mene je od neprocenjive vrednosti. Ako prestanem da mislim o njoj poeu da mislim o smrti.
Pono je. Dovidjenja.
Branko
Bjankinijeva 11
Zagreb