You are on page 1of 2

Plava grobnica

Milutin Boji
Stojte, galije carske! Sputajte krme mone!
Gazite tihim hodom!
Opelo gordo drim u doba jeze none
Nad ovom svetom vodom.
Tu na dnu, gde koljke san umoran hvata
I na mrtve alge tresetnica pada,
Lei groblje hrabrih, lei brat do brata,
Prometeji nade, apostoli jada.
Zar ne oseate kako more mili,
Da ne rui veni pokoj palih eta?
Iz dubokog jaza mirni dreme ili,
A umornim letom zrak meseca eta.
To je hram tajanstva i grobnica tuna
Za ogromnog mrca, ko na um beskrajna,
Tiha kao pono vrh ostrvlja juna,
Mrana kao savest hladna i oajna.
Zar ne oseate iz modrih dubina
Da pobonost raste vrh voda prosuta
I vazduhom igra udna pantomina?
To velika dua pokojnika luta.
Stojte, galije carske! Na groblju brae moje
Zavite crnim trube.
Straari u sveanom opelo nek otpoje
Tu, gde se vali ljube!
Jer proi e mnoga stolea, ko pena
to prolazi morem i umre bez znaka,
I doi e nova i velika smena,
Da dom sjaja stvara na gomili raka.
Ali ovo groblje, gde je pogrebena
Ogromna i strana tajna epopeje,
Kolevka e biti bajke za vremena,
Gde e duh da trai svoje korifeje;
Sahranjeni tu su nekadanji venci
I prolazna radost celog jednog roda,
Zato grob taj lei u talasa senci
Izme nedra zemlje i nebeskog svoda.
Stojte, galije carske! Buktinje nek utrnu,
Veslanje umre hujno,
A kad opelo svrim, klizite u no crnu
Pobono i neujno.

Jer hou da vlada beskrajna tiina


I da mrtvi uju huk borbene lave,
Kako vruim kljuem krv penua njina
U deci to kliku pod okriljem slave.
Jer tamo, daleko, poprite se zari
Ovom istom krvlju to ovde poiva:
Ovde iznad oca pokoj gospodari,
Tamo iznad sina povesnica biva.
Zato hou mira, da opelo sluim
Bez rei, bez suza i uzdaha mekih,
Da miris tamjana i dah praha zdruim
Uz tutnjavu muklu doboa dalekih.
Stojte, galije carske! U ime svesne pote
Klizite tihim hodom.
Opelo drim kakvo ne vide nebo jote
Nad ovom svetom vodom!
1917.