HORHE LUIS BORHES

NOVA
ISTRAIVANJA
PREVELA SA PANSKOG

BILJANA B U K V I ISAILOVI

PAIDEIA
BEOGRAD, 2008.

Naslov originala:
Jorge Luis Borges
Otras
inquisiciones
Copyright Maria Kodama, 1995
All rights reserved

Izdava
PAIDEIA, Beograd
Generalni direktor
PETAR IVADINOVI
Glavni i odgovorni urednik
V E S N A JANJI
2008, PAIDEIA, za ovo izdanje

Zid i knjige

He, whose long wall the wand 'ring

Tartar bounds...
Dunciad, II, 76

Proitao sam, ovih dana, d a j e ovek koji je naredio izgradnju gotovo beskonanog kineskog zida bio prvi car, po imenu Cin 'huang, i da
je on takoe naredio i da se spale sve knjige napisane do trenutka njegovog roenja. To to su ova dva velika poduhvata - pet ili est stotina
milja kamena podignutog protiv varvara i nemilosrdno ukidanje istorije, to jest prolosti - potekla od jedne iste osobe i bila na neki nain njeni atributi, neopisivo me je obradovalo i, istovremeno, uznemirilo. Istraiti uzroke tih emocija jeste cilj ove beleke.
Istorijski gledano, nema nieg tajnovitog u tim dvema odlukama.
Savremenik Hanibalovih ratova, Cin 'huang, vladar iz dinastije Cin,
podveo je pod svoju vlast est kraljevstava i ponitio feudalni sistem;
podigao je zid, jer su zidovi bili odbrana; spalio je knjige, jer su se protivnici pozivali na njih kad god su veliali drevne careve. Spaljivanje
knjiga i podizanje utvrenja jesu opte delo svojstveno prinevima; kod
Cin 'huanga jedino su neobine razmere del. Tako ga tumae neki sinolozi, ali ja oseam da pomenute injenice znae neto vie od pukog
preterivanja ili hiperbole uobiajenih sposobnosti. Ograditi dvorite ili
vrt neto je sasvim normalno; ali, ograditi carstvo, nije. Takoe nije beznaajno stremiti ka tome da narod najvie uronjen u tradiciju odbaci pamenje sopstvene prolosti, mitske ili verodostojne. Tri hiljade godina
hronologije imali su Kinezi (i u tim godinama, utog Cara i uang Cea
i Konfuija i Lao Cea) kada je Cin 'huang naredio da istorija pone od
njega.
7

in 'huang je proterao svoju m a j k u jer je bila raspusna; u njegovoj

okrutnoj pravednosti, pravoverni nisu videli nita drugo do bezdunost;
in 'huang je, moda, eleo da izbrie kanonske knjige, jer su ga one
optuivale; in 'huang je, moda, eleo da izbrie celu prolost ne bi
li ukinuo pamenje jednog jedinog dogaaja: sramotnog ponaanja svoje majke. (Zbog istog razloga je i j e d a n kralj, u Judeji, naredio da se ubij u sva deca ne bi li ubio jedno dete.) Ova pretpostavka je opravdana, ali
ona nam nita ne kae o zidu, drugom licu tog mita. in 'huang je, po
kazivanju istoriara, zabranio da se pominje smrt, traio je eliksir besmrtnosti i povukao se u ivopisnu palatu koja je imala soba koliko i dana u godini; ovi podaci sugeriu da su zid u prostoru i vatra u vremenu
bile magijske prepreke sa ciljem da se zaustavi smrt. Sve stvari nastoje
da opstanu u svojoj biti, pisao je Baruh Spinoza; moda su car i njegovi magovi verovali d a j e besmrtnost iznutra te da truljenje ne moe prodreti u ograen prostor. Moda je car eleo da ponovo stvori naelo vremena i nazvao se Prvim, i nazvao se 'huang, kako bi na neki nain bio
'huang, legendarni vladar koji je izmislio pismo i busolu. On je, po
Knjizi obreda, dao stvarima njihovo istinsko ime; i in 'huang se hvalio, u tekstovima koji su ostali do danas, da sve stvari, pod njegovom
vladavinom, poseduju njima odgovarajue ime. Sanjao je da zasnuje
besmrtnu dinastiju; naredio je da se njegovi naslednici nazivaju Drugi
car, Trei car, etvrti car, i tako u beskraj... Pomenuo sam magijsku radnju; takoe bi trebalo pretpostaviti da podizanje zida i spaljivanje knjiga nisu bila dva istovremena ina. To bi nam (prema redosledu koji sami izaberemo) doaralo sliku kralja koji je u poetku ruio, a potom se
odluio da uva, ili pak sliku razoaranog kralja koji j e na kraju unitio
ono to je nekad branio. Obe pretpostavke su dramatine, ali im nedostaje, koliko je meni poznato, istorijska podloga. Herbert Alen Dajls
kae da bi onaj ko sakrije knjige bio igosan usijanim gvoem i osuen
da do kraja ivota gradi ogromni bedem. Ovaj podatak je dragocen, odnosno doputa drugaije tumaenje. Moda je zid bio metafora, moda
je in 'huang osuivao one koji su oboavali prolost, jedno tako
obimno delo kao to je prolost, tako glupo i tako beskorisno. Moda je
zid bio izazov i in 'huang je razmiljao: Ljudi vole prolost i ja protiv te ljubavi ne mogu nita, niti neto mogu moji krvnici, ali jednom e
se pojaviti ovek koji e oseati isto to i ja, i on e unititi moj zid, kao
to sam ja unitio knjige, i on e izbrisati seanje na mene i bie moja
8

senka i moje ogledalo, a da to nee znati." Moda je in 'huang Shih

bedemom okruio svoje carstvo, jer je znao d a j e ono krhko, i unitio
knjige, jer je shvatio da su one svete knjige, odnosno knjige koje ue o
onome o emu ui ceo univerzum, ili svest svakog oveka. Moda su
spaljivanje biblioteke i podizanje zida radnje koje se na neki tajnovit
nain ponitavaju.
Otporan zid koji u ovom trenutku, i u svakom, baca svoj sistem senki na zemlje koje neu videti, jeste senka jednog Cezara koji je naredio
naciji dostojnoj najveeg potovanja da spali svoju prolost; potresa nas
ta pomisao sama po sebi, van svih pretpostavki koje doputa. (Njena
snaga moda lei u suprotnosti rei graditi i razgraditi, u ogromnom rasponu.) Ukoliko bismo ovu temu uoptili, mogli bismo zakljuiti da svi
oblici nose snagu unutar sebe samih, a ne u nekakvom pretpostavljenom sadraju". To bi se podudarilo sa tezom Benedeta Kroea; Pajter
je, jo 1877, izjavio da sve umetnosti tee da dostignu stanje muzike, a
ona nije nita drugo do forma. Muzika, stanje sree, mitologija, lica oblikovana vremenom, neki sutoni i neka mesta, ele neto da nam kau, ili
su nam neto rekli to nismo smeli da izgubimo, ili e nam neto rei;
ova neumitnost otkrovenja, neega to se ne izrauje, moda jeste estetska injenica.
Buenos Ajres, 1950.

Paskalova sfera

Moda je sveopta istorija samo istorija nekolikih metafora. Skicirati

jedno poglavlje te istorije jeste cilj ove beleke.
est stolea pre hrianske ere, rapsod Ksenofan iz Kolofona, sit
Homerovih stihova koje je recitovao od grada do grada, kritikovao j e
pesnike koji su bogovima pridavali antropomorfne crte i predloio je
Grcima samo jednog Boga, venu sferu. U Platonovom Timeju itamo
da je sfera najsavrenija figura i najjednoobraznija, jer su sve take sa
njene povrine podjednako udaljene od centra; Olof Gigon (Ursprung
der griechischen Philosophie, 183) shvata d a j e Ksenofan govorio istovetno; Bog ima oblik sfere, jer je taj oblik najbolji, ili najmanje lo, kao
predstava boanskog. Parmenid je, etrdeset godina kasnije, ponovio
istu sliku (Vrhunsko Bie slino je dobro zaokruenoj sfernoj masi, ija je snaga konstantna od centra u bilo kom pravcu"); Kaloero i Mondolfo zakljuuju d a j e on naslutio beskrajnu sferu, ili beskrajno rastuu,
te da rei koje sam upravo naveo imaju dinamiki smisao (Alberteli: Gli
Eleati, 148). Parmenid je poduavao u Italiji; nekoliko godina posle njegove smrti, Sicilijanac Empedokle iz Agrigenta smislio je sloenu kosmogoniju; u jednoj etapi estice zemlje, vode, vazduha i vatre tvore^
beskrajnu sferu, kruni Sphairos, to klie od radosti u svojoj krunoj
samoi".
Svetska istorija nastavila je svojim tokom, odvie ljudski bogovi koje je Ksenofan napadao bili su svedeni na poetske fikcije ili na demone,
a onda je reeno d a j e Hermes Trismegistos izdiktirao odreeni broj
knjiga, i on varira (42, po Klementu Aleksandrijskom; 20.000, po Jamblihu; 36.525 po svetenicima boga Tota, to je bio i Hermes), na ijim
stranicama je sve bilo zapisano. Delovi te nestvarne biblioteke, spajani
ili izmiljani od III veka, ine Corpus Hermeticum-, u jednom od njih, u
fragmentu Asclepio, i on se takoe pripisuje Trismegistosu, francuski
teolog Alen de Lil - Alanus de Insulis - otkrio je krajem XII veka sle10

deu formulaciju, koju vekovi koji dolaze nee zaboraviti: Bog je

pojmljiva sfera, iji centar je svuda a krunica nigde". Presokratovci su
govorili o beskrajnoj sferi; Alberteli (kao i Aristotel, ranije) smatra da tako govoriti znai poiniti contradictio in adjecto, jer se subjekat i predikat ponitavaju; to lako moe biti istina, ali formulacija iz hermetikih
knjiga doputa nam da gotovo naslutimo tu sferu. U XIII veku pomenuta
slika ponovo se pojavila u alegorijskoj poemi Roman o rui, u kojoj se
pojavljuje kao kod Platona, i u enciklopediji Speculum Triplex\ u XVI
veku, u poslednjem poglavlju poslednje knjige Pantagruela pominje se
mentalna sfera, iji centar je svuda a krunica nigde, koju nazivamo
Bogom". Njen smisao bio je jasan srednjovekovnom umu: Bog j e u svakoj svojoj tvari, ali nijedna Ga ne ograniava. Nebo i nebesa nad nebesima ne mogu te obuhvatiti", kazao je Solomon ( I O carevima, 8,27);
ini se da je geometrijska metafora sfere bila glosa tih rei.
Danteov spev zadrao je ptolomejsku astronomiju, koja j e tokom
hiljadu etiri stotine godina vladala ljudskom uobraziljom. Zemlja zauzima sredite univerzuma. Ona je nepomina sfera; oko nje krui devet
koncentrinih sfera. Prvih sedam su planetarna neba (nebo Meseca,
Merkura, Venere, Sunca, Marsa, Jupitera i Saturna); osma j e nebo nepominih zvezda; deveta - kristalno nebo nazvano jo i Prvo pokretno.
Njega okruuje Raj, boansko nebo sainjeno od svetlosti. Ceo ovaj sloen aparat upljih sfera, prozirnih i rotiraj uih (neki sistem ustanovio ih
je pedeset pet), postao je mentalna potreba; De hypothesibus
motuum
coelestium commentariolus glasi Kopernikov bojaljiv naslov, oveka
koji je porekao Aristotela; on je tako naslovio svoj rukopis koji e doneti
preokret u naem vienju kosmosa. Za ordana Bruna, razbijanje zvezdanih svodova bilo je oslobaanje. On j e otkrio, u Veeri pepela, d a j e
svet beskrajna posledica beskrajnog uzroka i da nam je boanstvo nadohvat, jer ono je u nama, ak vie nego to smo mi sami u sebi". Traio je prave rei ne bi li ljudima dokuio kopemikanski prostor i na jednoj blistavoj stranici zabeleio: Sa sigurnou moemo tvrditi d a j e ceo
univerzum centar, odnosno d a j e centar univerzuma svuda a krunica
nigde" {De la causa, principio et uno, V).
To je zapisao 1584. godine, kliui od radosti, jo u okrilju renesanse; sedamdeset godina kasnije nestao je odraz tog zanosa, pa su se ljudi
oseali izgubljeno u vremenu i prostoru. U vremenu, jer ako su budunost i prolost beskrajni, onda realno ne postoji nikakvo kada?"; u proli

toru, jer ako je svako bie podjednako udaljeno od beskrajnog i infinitezimalnog, onda takoe nee postajati ni ,,gde?". Niko ne postoji u nekom danu, na nekom mestu; niko ne zna veliinu sopstvenog lica. U renesansi je oveanstvo verovalo d a j e doseglo snanu istinu i izgovorilo ju je kroz usta ordana Bruna, Kampanele i Bekona. U XVII veku ga
je uplaio oseaj starosti; pronalo j e opravdanje iskopavi uverenje o
polaganom i pogubnom propadanju svih stvorenja, zbog Adamovog greha. (U petom poglavlju Knjige postanja kae se da tako poive Matusalem svega devet stotina i ezdeset i devet godina"; u estom, d a j e bilo divova na zemlji u te dane".) Elegija Anatomy of the World, Dona
Dona, oplakuje prekratak ivot i minijaturni stas savremenih ljudi, koji
su nalik na vile i pigmeje; Milton je, sudei po Donsonovoj biografiji,
strahovao d a j e na zemlji epika ve postala nemogua; Glanvil je zakljuio d a j e Adam, odlije od Boga", uivao teleskopsko i mikroskopsko vienje; uvene su rei Roberta Sauta: Aristotel je bio samo otpadak Adama, a Atina, zakrljali oblik Raja". U tom potitenom veku, apsolutni prostor koji je nadahnuo Lukrecijeve heksametre, apsolutni prostor koji je bio osloboenje za Bruna, postao je lavirint i ponor za Paskala. On je odbacio univerzum i arko je udeo za Bogom, ali Bog je,
po njegovom miljenju, bio jo manje stvaran od mrskog mu univerzuma. Jadikovao j e to nebeski svod ne progovara, a na ivot je uporedio
sa ivotom brodolomnika na pustom ostrvu. Oseao je neprestanu teinu fizikog sveta, oseao je vrtoglavicu, strah i usamljenost, i izrazio ih
j e recima: Priroda j e beskrajna sfera iji centar j e svuda, a krunica
nigde". Tako je objavio Brenvik, ali u Turniejeovom kritikom izdanju (Pariz, 1941), u kojem su reprodukovane precrtane rei i nedoumice iz rukopisa, otkrivamo d a j e Paskal poeo da pie effroyable: Zastraujua sfera, iji centar je svuda a krunica nigde".
Moda je sveopta istorija samo istorija drugaije intonacije nekih
metafora.
Buenos Ajres, 1951.

12

Kolridov cvet

Negde oko 1938. godine, Pol Valeri je zapisao: Istorija knjievnosti ne bi trebalo da bude povest o autorima i nepredvidivim okolnostima
u njihovoj karijeri ili karijeri njihovih del, nego povest o Duhu kao
stvaraocu ili potroau knjievnosti. Ta istorija bi mogla da bude napisana bez pominjanja ijednog pisca". Nije to bilo prvi put da Duh uoblii ovakvo zapaanje; godine 1844, u selu Konkord, jedan od dvojice
seoskih pisara zabeleio je: Reklo bi se d a j e samo jedna jedina osoba
napisala sve knjige na svetu; u njima postoji takvo sredinje jedinstvo,
te se ne moe porei da su delo jednog jedinog sveznajueg viteza"
(Emerson: Essays, 2, VIII). Dvadeset godina ranije, eli je izrekao sud
da su sve pesme iz prolosti, sadanjosti i budunosti samo epizode ili
delovi jedne jedine beskrajne pesme, stvarane od strane svih pesnika irom zemnog ara (A defence of poetry, 1821).
Ova stanovita (svakako, veoma bliska panteizmu) omoguila bi nepresunu raspravu; ja ih sada navodim kako bih ostvario skroman cilj:
prikazao istonju evolucije jedne ideje pomou raznorodnih tekstova tri
autora. Prvi tekst je Kolridova beleka; ne znam da li ju j e zapisao krajem XVIII veka ili poetkom XIX. On doslovno kae:
Ako bi ovek u snu proao kroz raj, i tamo mu dali jedan cvet kao
dokaz d a j e bio u raju, i ako bi, probudivi se, otkrio taj cvet u svojoj ruci... ta onda?"
Ne znam ta e misliti moj italac o ovoj matariji; j a mislim d a j e
savrena. Upotrebiti je kao polazite za nova plodna otkria, unapred
deluje nemogue; ona poseduje celovitost i jedinstvo jednog terminus ad
quem, pogotka u centar. Naravno da ona to jeste; u sferi knjievnosti,
kao i u ostalim oblastima, ne postoji in koji ne bi bio kruna beskrajnog
niza uzroka i izvorite beskrajnog niza posledica. Iza Kolridovog otkria nalazi se opte i drevno otkrie generacija ljubavnika koji su traili cvet u zalog.
13

Drugi tekst je roman koji je Vels skicirao 1887, a napisao ga sedam

godina kasnije, u leto 1894. godine. Naslov prve verzije bio je The Chronic Argonauts (u tom odbaenom naslovu chronic ima etimoloko znaenje vremenski); konano, Vremeplov. Vels u tom romanu nastavlja i
preuobliava drevnu knjievnu tradiciju: predvianje buduih dogaaja.
Isaija vidi pustoenje Vavilona i obnovu Izrailja; Eneja, vojnu sudbinu
svojih potomaka, Rimljana; prorok iz Edda Saemundi, povratak bogova
koji e, posle cikline bitke u kojoj e naa zemlja stradati, otkriti, baene u travu nove livade, ahovske figure kojima su nekad igrali... Velsov junak, za razliku od ovih prorokih posmatraa, fiziki putuje u budunost. On se vraa iznuren, pranjav i klonuo; vraa se iz dalekog budueg oveanstva podeljenog na dve meusobno omraene vrste (na
dokone eloije - oni ive u ruiniranim palatama i razruenim vrtovima; i
na podzemne morloke - oni pate od niktalopije i hrane se eloima); iz
budunosti se vraa sede kose nosei jedan uveli cvet. To je druga verzija Kolridove slike. Jo neverovatniji od rajskog cveta, ili cveta iz sna,
jeste cvet iz budunosti, nepostojani cvet iji atomi jo nisu doli na svoje mesto i nisu se povezali.
Trea verzija, najvie razraena, koju u komentarisati ideja je jednog pisca prilino sloenijeg od Velsa, mada manje obdarenog onim lepim vrlinama koje obino nazivamo klasinim. Govorim o autoru del
La humillacin
de los Northmore, tunom i lavirintskom Henriju
Dejmsu. Kada je umro, ostavio je nedovren roman iz oblasti naune
fantastike, The Sense of the Past, koji je varijacija ili razrada Vremeplova*. Velsov junak putuje u budunost u nezamislivom vozilu koje se
kree napred-nazad kroz vreme kao to druga vozila to ine kroz prostor; Dejmsov junak vraa se u prolost, u XVIII vek, tako to ulazi u
to doba. (Oba postupka su nemogua, ali je Dejmsov postupak manje
proizvoljan.) U romanu The Sense of the Past, kopa izmeu stvarnog i
nestvarnog (izmeu sadanjosti i prolosti) nije cvet, kao u ranijim priama; kopa je zagonetni portret glavnog junaka iz XVIII veka. Fasciniran tim platnom, junak uspeva da se prebaci u dan kada je ono naslikano. Meu osobama koje sree, neminovno je prisutan i slikar; on ga
* Nisam itao The Sense of the Past, ali m i j e poznata iscrpna analiza Stifana Spendera u n j e g o v o m delu The Destructive Element (str. 105-110). D e j m s je bio Velsov
prijatelj; o n j i h o v o m odnosu m o e da se proita u obimnom Velsovom delu Experiment
in
Autobiography.

14

slika ispunjen strahom i odbojnou, jer sluti neto neobino i udno u

jo nenaslikanim crtama lica... Dejms tako stvara nenadmaan regressus in infinitum, budui da se njegov junak, Ralf Pendrel, prebacuje u
XVIII vek. Uzrok sledi nakon posledice, motiv za putovanje jedna je od
posledica samog putovanja.
Vels verovatno nije znao za Kolridov tekst; Henri Dejms je znao
za Velsov tekst i divio mu se. Naravno, ukoliko je ispravno uenje da su
svi autori jedan autor*, takve injenice su nevane. Zaista, nije neophodno ii tako daleko; panteista koji izjavljuje d a j e mnotvo autora samo
privid, nailazi na neoekivanu podrku klasiara po kome je to mnotvo
gotovo beznaajno. Klasiarski duh smatra d a j e knjievnost sutinski
vana, a ne pojedinci. Dord Mur i Dems Dojs utkali su u svoja del tue stranice i misli; Oskar Vajld imao je obiaj da poklanja zaplete
pria kako bi ih drugi razradili; oba stava, iako naizgled suprotstavljena,
mogu da ukau na isti smisao umetnosti. Na ekumenski smisao, bezlian
smisao... Jo jedno svedoanstvo o dubokom jedinstvu Rei, jo jedno
poricanje granica subjekta, iskazao je znameniti Ben Donson, koji je,
nastojei da formulie svoj knjievni testament i stavove prikladne ili
neprikladne za ui svojih savremenika, samo spojio odlomke iz del Seneke, Kvintilijana, Justusa Lipsijusa, Vivesa, Erazma, Makijavelija, Bekona i dvojice Skaligera.
I, poslednje zapaanje. Oni koji pomno kopiraju nekog pisca, ine to
bezlino, ine to jer brkaju tog pisca sa knjievnou, ine to jer strepe
da udaljavanje od njega u jednom trenutku moe znaiti udaljavanje od
razuma i ispravnog puta. Dugo godina mislio sam d a j e gotovo beskrajna knjievnost u jednom oveku. Taj ovek bio je Karlajl, bio je Johanes
Beher, bio je Vitmen, bio je Rafael Kansinos-Asens, bio je De Kvinsi.

* Polovinom XVII veka pisac panteistikih epigrama Angelus Silesijus kazao j e da

su svi blaeni jedan (Cherubinischer Wandersmann, V 7) i da svaki hrianin mora biti
I Iristos (op, cit., V, 9).

15

K o l r i d o v cvet

Lirski odlomak Kuhla Kan (preko pedeset rimovanih i nepravilnih

stihova, izuzetne prozodije) sanjao j e engleski pesnik Samjuel Tejlor
Kolrid, jednog letnjeg dana 1797. godine. Kolrid pie da se povukao
na jedno imanje u Eksmuru; loe zdravstveno stanje primoralo g a j e da
uzme hipnotik; san g a j e savladao nakon nekoliko trenutaka poto je poeo da ita Perisov tekst o palati koju j e izgradio Kublaj Kan, iju je
slavu na zapadu proneo Marko Polo. U Kolridovom snu, letimino proitan tekst poeo j e da klija i buja; sneva je jednostavno naslutio niz slika i uo rei koje su ih pratile; posle sat vremena probudio se, siguran da
je sastavio, ili u snu dobio, poemu od nekih tri stotine stihova. Seao ih
se neverovatno jasno i deo njih stigao da zapie; taj odlomak ostao je u
njegovim delima. Jedna neoekivana poseta prekinula g a j e u pisanju i
posle nije mogao da se seti ostalih stihova. Otkrio sam, prilino iznenaen i obamro - pria Kolrid - da je, iako sam nekako nejasno zapamtio opte obrise slike, sve ostalo, sem nekih osam ili deset nepovezanih redova, nestalo poput odraza na povrini reke kada se u nju baci
kamen i to, avaj meni, nepovratno." Svinbern je osetio d a j e to to je sauvano najuzvieniji primer melodinosti engleskog jezika te da bi ovek koji bi bio sposoban da ga analizira mogao (ova metafora pripada
Donu Kitsu) da raspara dugu. Pokuaj prevoda ili prepeva pesme ija
je osnovna vrlina muzika uzaludan je, a ak moe biti i tetan; zaustavimo se, za sada, na injenici d a j e Kolridu u snu bila data neporecivo
blistava stranica.
Ovaj sluaj, premda izuzetan, nije jedinstven. U psiholokoj studiji
The World of Dreams, Hevelok Elis g a j e uporedio sa sluajem violiniste i kompozitora uzepea Tartmija, koji je sanjao d a j e avo (njegov
rob) na violini izveo arobnu sonatu; sneva je, probudivi se, izvukao
iz svog nesavrenog pamenja Trillo del Diavolo. Sledei klasian primer nesvesnog mentalnog delovanja jeste sluaj Roberta Luisa Stiven16

sona, kome je jedan san (kako sm kae u Chapter on Dreams) podario

sadraj Olalla, a drugi, 1884. godine, Dekila i Hajda. Tartini je eleo da
u budnom stanju oponaa muziku iz sna; Stivenson j e u snu dobio sadraj, to jest, optu formu; jo slinije Kolridovom usmenom nadahnuu
je nadahnue koje Preasni Bid pripisuje Kedmonu (Historia ecclesiastica gentis Anglorum, IV, 24). To se dogodilo krajem VII veka, u misionarskoj i ratnikoj Engleskoj saksonskih kraljeva. Kedmon je bio
prost pastir i ve zaao u godine; jedne noi umakao je sa neke zabave
jer j e predosetio da e mu dati harfu, a znao je da ne ume da peva u stihovima. Zaspao je u tali, meu konjima; u snu g a j e neko pozvao po
imenu i naredio mu da peva. Kedmon je odgovorio da ne ume, ali mu je
taj glas rekao: Pevaj o poetku svega stvorenog". Kedmon je tad izgovorio stihove koje nikada ranije nije uo. Nije ih zaboravio ni kad se
probudio i mogao je da ih ponovi pred monasima iz oblinjeg manastira Hild. On nije znao da ita, ali monasi su mu prepriali delove sakralne istorije i on ih je prevakao kao prava ivotinja i pretoio ih u prekrasne stihove, pa tako opevao stvaranje sveta i oveka i celokupnu povest iz Knjige postanja, kao i izgon sinova Izrailja i njihov dolazak u
obeanu zemlju i mnoge drage dogaaje iz Biblije, i otelovljenje, stradanje, vaskrsenje i uspenje na nebo Gospoda, i sputanje Svetog duha i
poduavanje apostola, i takoe uas Stranog suda, strahote paklenih
muka, lepotu raja, te Boije milosre i pravednost". On je bio prvi sveteni pesnik engleske nacije; niko mu nije bio ravan - kae Bid - jer to
to je znao nije nauio od ljudi nego od Boga". Nekoliko godina kasnije prorekao j e sat sopstvene smrti i doekao ga u snu. Nadamo se da se
ponovo sreo sa svojim anelom.
Na prvi pogled, Kolridov san manje deluje zapanjujue nego san
njegovog prethodnika. Kubla Kan j e zadivljujua poema, a devet redova himne koju je sanjao Kedmon gotovo da imaju samo jednu vrlinu onirino poreklo; ipak, Kolrid je ve bio pesnik, a Kedmon je doiveo
otkrovenje vokacije. Meutim, jedna potonja injenica velia do nedokuivih razmera udo sna u kojem j e zaet Kubla Kan. Ako je ta injenica tana, povest o Kolridovom snu zapoinje mnogo vekova pre Kolrida i jo uvek nije zavrena.
Pesnik j e 1797. godine (neki misle 1798) sanjao, a 1816. objavio
svoj san, u vidu glose odnosno opravdanja to je poema nezavrena.
Dvadeset godina kasnije pojavila se u Parizu, fragmentarno, prva zapa17

dna verzija jedne od optih istorija, Kratak pregled istorija Raida edDina; ona datira iz XIV veka i u njoj je persijska knjievnost izuzetno
bogato zastupljena. Na jednoj stranici pie: Istono od Sang-tua Kublaj Kan podigao je palatu na osnovu plana koji je video u snu i kasnije sauvao u pamenju". To je zapisao vezir Gazan Mahmud, Kublajev
potomak.
Mongolski vladar, u XIII veku, sanja palatu i podie je u skladu sa
vienjem u snu; u XVIII veku, jedan engleski pesnik, a on nije mogao
znati d a j e palata podignuta na osnovu sna, sanja pesmu o palati. U poreenju sa ovom simetrijom, to deluje na due ljudi koji spavaju i obuhvata kontinente i vekove, nitavne ili gotovo nitavne su, ini mi se, sve
levitacije, vaskrsenja i pojave svetih knjiga.
Kakvo objanjenje bismo vie voleli? Oni to unapred odbacuju natprirodno (ja sam, uvek, nastojao da pripadam toj sorti) zakljuie d a j e
povest o ta dva sna samo puka koincidencija, sluajno naslikan crte,
poput oblika lavova i konja koje ponekad stvaraju oblaci. Drugi e zakljuiti d a j e pesnik na neki nain znao d a j e vladar sanjao palatu, te je
kazao d a j e sanjao pesmu kako bi stvorio sjajnu priu koja istovremeno
ublaava ili opravdava nedovrenost i rapsodinost stihova*. Ova pretpostavka je ispravna, ali nas primorava da traimo, nasumice, neki od
strane sinologa neidentifikovan tekst u kojem je Kolrid mogao proitati, pre 1816. godine, o Kublajevom snu**. Jo zanosnije su hipoteze
koje prevazilaze racionalno. Recimo, moe se pretpostaviti da se dua
vladara, poto je palata unitena, nastanila u Kolridovoj dui kako bi je
iznova podigao recima, trajnijim od mermera i metala.
Prvi s a n j e stvarnosti pridodao palatu; drugi, koji se dogodio pet vekova kasnije, poemu (ili poetak poeme) nadahnutu palatom; slinost
snova doputa da se nasluti izvestan plan; ogroman vremenski period
izmeu njih otkriva nadljudskog izvrioca. Ispitati nameru tog besmrtnika ili tog dugovekog stvorenja bilo bi, moda, koliko hrabro nita manje i beskorisno, ali doputeno je sumnjati d a j e nije ostvario. Otac Herbiljon, pripadnik Drube Isusove, potvrdio je 1691. da su od palate Ku* Poetkom X I X veka, ili krajem XVIII, sudei po i t a o c i m a klasinog ukusa,
Kubla Kart j e bila ocenjena kao previe neodmerena p o e m a . G o d i n e 1884. prvi Kolridov biograf, Treil, ak j e napisao: Ekstravagantna onirika p o e m a Kubla Kan tek j e
neto vie od psiholoke neobinosti".
" Videti John Livingstone Lowes: The mad to Xanadu, 1927. str. 358, 585.

18

blaj Kana ostale samo ruevine; znamo d a j e od poeme jedva sauvano

pedeset stihova. Ove injenice navode na pretpostavku da taj niz snova
i del nije iscrpljen. Prvom snevau je u noi bila predoena slika palate i on ju je sagradio; drugom snevau, koji nije znao za san svog prethodnika, pesma o palati. Ako ova shema ostane, neko e, u noi od koje nas razdvajaju vekovi, sanjati isti san i nee posumnjati da su ga drugi ve sanjali i podarie mu oblik od mermera ili muzike. Moda niz tih
snova nema kraja, moda je klju u poslednjem.
Kao to sam ve napisao, slutim, ili mislim da slutim, drugaije objanjenje. Moda jedan arhetip, jo neotkriven ljudima, jedan veni objekat (da upotrebimo Vajthedovu nomenklaturu), lagano ulazi u svet;
njegova prva manifestacija bila j e palata; druga - pesma. Kad bi ih neko uporedio, video bi da su sutinski istovetne.

19

V r e m e i D . V. D j u n

U 63. broju asopisa Sur (decembar 1939) objavio sam jednu preistoriju, prvu rudimentarnu istoriju, o beskrajnom povratku. Nisu svi propusti te skice bili nehotini: namerno sam izostavio da pomenem D. V.
Djuna; on je iz beskrajnog regressusa izveo prilino udesnu doktrinu o
subjektu i o vremenu. Rasprava (puko izlaganje) o njegovoj tezi premaila bi granice planirane beleke. Njena sloenost zahtevala bi poseban lanak i sada u pokuati da ga napiem. Na ovo pisanje podstie me
analiza poslednje Djunove knjige - Nothing Dies (1940, Faber i Faber)
- u kojoj su ponovljeni ili saeti sadraji prethodne tri.
Odnosno, jedan jedini sadraj. Gledano u celini, u njoj nema nieg
novog; ono to gotovo zapanjuje, to je neobino, jesu autorovi zakljuci. Pre nego to ih budem tumaio, naveu nekoliko naizmeninih
premisa.
Sedmi od mnogobrojnih filozofskih sistema u Indiji koji Paul Dojsen belei*, porie da ja moe biti neposredni objekat spoznaje, jer da
bi nau duu bilo mogue spoznati, nuno je neophodna druga dua da
bi se spoznala prva, i trea - da bi se spoznala druga". Indusi nemaju
smisao za istoriju (to jest: nastrano vie uivaju u prouavanju ideja nego imena filozofa i datuma vezanih za njih), mada nam je poznato d a j e
to sutinsko poricanje introspekcije trajalo oko osam vekova. openhauer ga ponovo otkriva 1843. godine. Subjekat koji spoznaje", ponavlja, nije spoznan kao takav, jer bi bio objekat spoznaje drugog subjekta koji spoznaje" ( Welt als Wille und Vorstellung, drugi tom, devetnaesto poglavlje). Herbart se takoe poigrao sa ovim ontolokim umnoavanjem. Pre nego to je napunio dvadeset godina zakljuio je d a j e
ja neizbeno beskrajno, budui da injenica samospoznaje trai drugo ja
koje je takoe spoznalo samo sebe, a to ja pak trai novo ja (Dojsen:

* Nachvedische

20

Philosophie

der Inder, 318.

Die neuere Philosophie, 1920, str. 367). Uz obilje anegdota, parabola,

dobre ironije i dijagrama, ovom idejom bavi se Djun u svojim delima.
On (An Experiment with Time, poglavlje XXII) zakljuuje da svestan subjekat nije svestan samo onoga to posmatra, nego i subjekta A
kojeg posmatra i, samim tim, drugog subjekta B koji je svestan A i, samim tim, drugog subjekta C svesnog B... Pomalo tajnovito dodaje da ti
bezbrojni lini subjekti ne mogu da se smeste u tri dimenzije prostora,
ali mogu u bezbrojne dimenzije vremena. Pre nego to ovo objasnim,
pozivam svog itaoca da jo jednom razmiljamo o sadraju ovog pasusa.
Haksli, verodostojni naslednik britanskih nominalista, smatra da postoji samo verbalna razlika izmeu opaanja bola i saznanja da ga neko
opaa, i podsmeva se metafiziarima istuncima koji u celokupnoj senzaciji uoavaju razliku izmeu senzitivnog subjekta, senzogenog objekta i preko potrebnog junaka: Ja" (Essays, esti tom, str. 87). Gustav
Spiler (The Mind of Man, 1902) doputa da su svest o bolu i bol dve
razliite injenice, ali ih smatra podjednako pojmljivim poput istovremene percepcije neijeg glasa i lica. Njegovo miljenje ini mi se ispravnim. to se tie svesti o svesti, na koju se poziva Djun da bi u svakog
pojedinca postavio vrtoglavu i zamrenu hijerarhiju subjekata, bliskija
mi je pretpostavka o uzastopnim (ili imaginarnim) stanjima poetnog
subjekta. Ako bi duh - kazao je Lajbnic - morao ponovo da promilja
ve promiljeno, bilo bi dovoljno opaziti neko oseanje da bi se razmiljalo o njemu, a zatim razmiljalo o tom razmiljanju, a zatim razmiljalo
0 razmiljanju razmiljanja, i tako u nedogled." (Nouveaux essais sur
l'entendement humain, druga knjiga, prvo poglavlje.)
Djunov postupak da se u trenutku dokui beskrajan broj vremena
manje je uverljiv, ali je genijalniji. Poput Huana de Mene u spe vu Lahyrintho*, poput Uspenskog u Tertium Organum, i on polazi od toga da
ve postoji budunost, sa svim promenama i pojedinostima. Ka unapred
postojeoj budunosti (ili polazei od unapred postojee budunosti, kako Bredli vie voli da kae) tee apsolutna reka kosmikog vremena,
odnosno prolazne reke naih ivota. To kretanje, taj protok, zahteva, kao
1 sva kretanja, odreeno vreme; zato emo, dakle, imati izvesno drugo
vreme kako bi proteklo prvo, zatim tree, da bi proteklo drugo, i tako do
* U tom spevu iz X V veka postoji slika tri veoma velika toka": prvi, nepomian,
jeste prolost; drugi, koji se okree, sadanjost; trei, nepomian, jeste budunost.

21

u beskraj...* Takvu maineriju predlae Djun. U ovim hipotetikim i prividnim vremenima imaju beskrajno boravite neopaajni subjekti, to
umnoava drugi regressus.
Ne znam ta e misliti moj italac. Ne pretendujem da znam kakva
je stvar vreme (ak ni da li je uopte stvar"), ali slutim da vreme i protok vremena nisu dve tajne ve jedna jedinstvena. Djun, pretpostavljam,
ini greku slinu onoj koju ine zaneseni pesnici kada govore o mesecu koji pokazuje svoj crveni disk; na taj nain oni zamenjuju jednu nedeljivu vizuelnu sliku jednim subjektom, predikatom i objektom, koji
nisu nita drugo do sm subjekat, blago zamaskiran... Djun je slavna
rtva loeg intelektualnog obiaja koji je Bergson raskrinkao; pojmiti
vreme kao etvrtu dimenziju prostora. On pretpostavlja da budunost
ve postoji i da se moramo prebaciti u nju; ova pretpostavka je dovoljna da j e pretvori u prostor i da se zahteva nekakvo drugo vreme (koje se
takoe poima u prostornom obliku, u linearnom obliku ili u obliku reke),
a potom tree i milionito. Sve etiri Djunove knjige neprestano predlau beskrajne dimenzije vremena**, i te dimenzije su prostorne. Istinsko
vreme, za Djuna, jeste nedokuiv kraj beskonanog niza.
Na osnovu ega se pretpostavlja da ve postoji budunost? Djun istie dva razloga: prvi, premonitomi snovi; drugi, relativna jednostavnost
ove pretpostavke u odnosu na nerazmrsive dijagrame, svojstvene njegovom stilu. On takoe eli da izbegne problem neprestanog stvaranja...
Teolozi definiu venost kao istovremeno i jasno posedovanje svih
trenutaka vremena i proglaavaju je za jedan od boanskih atributa. Djun
zapanjuje pretpostavkom d a j e venost ve u naem posedu i d a j e snovi svake noi iznova potvruju. U njima se, po njegovom miljenju, slivaju neposredna prolost i neposredna budunost. U budnom stanju jednolinom brzinom prevaljujemo sukcesivno vreme; u snu obuhvatamo
neizmerno prostranu oblast. Sanjati znai dovesti u sklad viene slike i
pomou njih isplesti priu, ili niz pria. Recimo, vidimo sliku sfinge i

* Pola veka pre nego to j e Djun predloio apsurdnu pretpostavku o nekakvom

drugom vremenu, u koje utie, brzo ili lagano, prvo", nju j e otkrio i odbacio Sopenhauer, u j e d n o j beleci koju j e rukom dopisao u Welt als Wille und Vorstellung. Ona se
nalazi na 829. stranici drugog toma istorijsko-kritikog izdanja Ota Vajsa.
** Ova fraza sve otkriva. U XXI poglavlju knjige An Experiment with Time on govori o vremenu koje j e vertikalno u odnosu na drugo.* Nachvedische
Philosophie der Inder, 318.

22

apoteke i izmiljamo da se apoteka pretvara u sfingu. oveku koga emo sutra upoznati dajemo usta nekog lica koje nas je posmatralo jue...
(Jo je openhauer napisao da su ivot i snovi listovi iste knjige i da itati je po redu, znai iveti; prelistavati je preko reda, znai sanjati.)
Djun tvrdi da e nas smrt nauiti uspenim upravljanjem venou.
Ponovo emo stei sve trenutke naeg ivota i kombinovaemo ih kako
nam je volja. Bog i nai prijatelji i ekspir saradivae sa nama.
U poreenju sa ovom sjajnom tezom, bilo koja greka poinjena od
strane autora deluje nevano.

23

S t v a r a n j e i F. H . G o s

The man without a Navel yet lives in me (ovek bez pupka i dalje
ivi u meni"), udno pie ser Tomas Braun (Religio medici, 1642) elei da naznai d a j e , kao Adamov potomak, zaet u grehu. U prvom poglavlju U I is a, Dojs takoe evocira bezgrean i zategnut stomak ene bez
majke: Heva, naked Eve. She had no navel. Ta tema (znam) moda deluje groteskno i nevano, ali zoolog Filip Henri Gos povezao ju je sa
kljunim problemom metafizike: problemom vremena. To je uinio
1857; osamdeset godina zaborava, ini se, poistoveuju se sa novinom.
Dva mesta u Svetom pismu (Rim, 5; I Kor, 15) suprotstavljaju prvog oveka - Adama, u kojem umiru svi ljudi, potonjem Adamu - Isusu*. Ovo suprotstavljanje, kako ne bi bilo puko bogohuljenje, podrazumeva nekakvo tajanstveno izjednaavanje, koje se prevodi u mitove i
simetriju. Zlatna legenda kae da drvo od kojeg je napravljen Krst potie od zabranjenog drveta iz raja; teolozi, d a j e Adam, kada je stvoren
od strane Oca i Sina, imao tano onoliko godina koliko j e imao Sin kada je razapet: trideset tri. Ta glupava preciznost mora d a j e uticala na
Gosovu kosmogoniju.
On ju je obelodanio u knjizi Omphalos (London, 1857), iji podnaslov je Pokuaj da se razmrsi geoloki vor. Uzalud sam pretraivao biblioteke u potrazi za tom knjigom; da bih sainio ovu beleku, posluiu se rezimeima Edmunda Gosa (Father and Son, 1907) i H. D. Velsa
* U pobonoj poeziji ovo povezivanje je uobiajeno. M o d a najubedljiviji primer
prua pretposlednja strofa pesme Hymn to God, my God. in my sickness, 23. mart 1630,
koju j e napisao Don Don:
We think that Paradise and Calvary,
Christ's Cross, and A d a m ' s tree, stood in one place,
Look Lord, and find both A d a m s met in me;
As the first A d a m ' s sweat surrounds, my face,
May the last A d a m ' s blood my soul embrace.

24

{All Aboard for Ararat, 1940). On dodaje ilustracije kojih nema na tim
saetim stranicama, ali smatram da su u skladu sa Gosovim razmiljanjem.
U poglavlju svoje Logike, koje govori o zakonu kauzaliteta, Don
Stjuart Mil zakljuuje d a j e stanje univerzuma u svakom trenutku posledica stanja u prethodnom trenutku i da bi nekakvoj beskonanoj inteligenciji bila dovoljna savrena spoznaja samo jednog trenutka da bi
znala istoriju univerzuma, prolu i buduu. (Takoe zakljuuje - o, Luj-Ogiste Blanki, o, Nie, o, Pitagora! - da bi ponavljanje bilo kog stanja
podrazumevalo ponavljanje svih ostalih i svetsku istoriju pretvorilo u
ciklini niz). U ovoj umerenoj verziji izvesne Laplasove fantazije - on
je zamislio da se sadanje stanje univerzuma, teorijski, moe svesti na
obrazac iz kojeg bi Neko mogao da izvue zakljuak o celokupnoj budunosti i celokupnoj prolosti - Mil ne iskljuuje mogunost budue
intervencije spolja koja bi prekinula niz. On tvrdi da e stanje q sudbinski stvoriti stanje r; a stanje r, stanje s; ono pak stanje t; ali doputa da
pre stanja t, neka boanska katastrofa consummatio mundi, recimo moe da uniti planetu. Budunost je neizbena, precizna, ali moe i da
se ne dogodi. Bog motri u intervalima.
Godine 1857. jedan nesklad brinuo je ljude. Knjiga o postanju pripisivala je est dana - est nespornih hebrejskih dana, od zalaska do zalaska sunca - stvaranju sveta od strane Boga; paleontolozi su neumoljivo insistirali na ogromnom vremenu. Uzalud je De Kvinsi ponavljao da
Sveto pismo nema obavezu da poduava ljude nijednoj nauci, budui da
su nauke obiman mehanizam za razvoj i uvebavanje ovekovog uma...
Kakg pomiriti Boga i fosile, ser arlsa Lajela i Mojsija? Gos je, ohrabren molbama, ponudio zadivljujui odgovor.
M i l j e zamiljao kauzalno, beskrajno vreme koje moe biti prekinuto nekakvim buduim Boijim inom; Gos, takoe iskljuivo kauzalno
vreme, beskrajno, ali ono je bilo prekinuto jednim prolim inom: Stvaranjem. Stanje n sudbinski e stvoriti stanje v, ali pre v moe da se dogodi Strani sud; stanje n podrazumeva stanje c, ali c se nije dogodilo jer
je svet bio stvoren u s t a n j u / i l i h. Prvi trenutak vremena podudara se sa
trenutkom Stvaranja, kako kae sveti Avgustin, ali taj prvi trenutak podrazumeva ne samo beskrajnu budunost nego i beskrajnu prolost. Hipotetiku prolost, naravno, ali detaljnu i sudbinski predodreenu. Tada
se pojavljuje Adam, iji zubi i skelet imaju 33 godine; pojavljuje se
25

Adam (pie Edmund Gos) i pokazuje svoj pupak, iako ga nikakva pupana vrpca nije vezivala za majku. Naelo razuma zahteva da ne postoji nijedna posledica bez uzroka; ti uzroci zahtevaju druge uzroke, koji se
regresivno umnoavaju*; svi oni imaju konkretne tragove, ali realno postoje samo uzroci koji su usledili nakon Stvaranja. U dolini Luhana preiveli su skeleti gliptodona, mada nikada nije bilo gliptodona. Tu genijalnu (i pre svega neverovatnu) tezu Filip Henri Gos ponudio je religiji
i nauci.
Obe su je odbacile. Novinari su je uprostili svodei je na uenje da
je Bog sakrio fosile ispod zemlje kako bi dokazao veru geologa; Carls
Kingsli je poricao d a j e Gospod upisao u stenama suvinu i ogromnu
la". Uzalud j e Gos izloio metafiziku osnovu svoje teze: nemogunost poimanja bilo kog trenutka vremena bez prethodnog i potonjeg trenutka, i tako do u beskraj. Ne znam da li mu je bila poznata drevna misao sa prvih stranica talmudske antologije Rafaela Kansinos-Asensa:
Nije bilo nieg sem prve noi, premda joj je prethodio niz vekova.
elim da istaknem dve vrline ve zaboravljene Gosove teze. Prvu:
njenu pomalo udovinu otmenost. Drugu: njeno nehotino svoenje na
apsurd creatio ex nihilo, njeno posredno ukazivanje na to d a j e univerzum vean, kao to misle Vedanta i Heraklit, Spinoza i atomisti... Bertrand Rasel ju j e ponovo uinio aktuelnom. U devetom poglavlju knjige
The Analysis of Mind (London, 1921) on pretpostavlja d a j e naa planeta bila stvorena pre nekoliko minuta, sve sa oveanstvom koje se sea" varljive prolosti.
Buenos Ajres, 1941.
P.S. atobrijan je 1802. (Gnie du christianisme, I, 4, 5), polazei od
estetskih razloga, doao do iste teze kao i Gos. Obelodanio je svu bljutavost, i grotesknost, prvog dana Stvaranja, sa golupiima, larvama,
mladuncima i semenkama. Sans une vieillessse originarire, la nature
dans son innocence eut t moins belle qu 'elle ne l'est aujourd 'hui dans
sa corruption, napisao je.

* Cfr. Spencer, Facts and Comments,

26

str. 148-151, 1902.

A l a r m d o k t o r a A m e r i k a Kasira*

Ree problem moe da bude zlonameran zahtev za poetkom neega.

Govoriti o jevrejskom problemu znai tvrditi da su Jevreji problem; znai proricati (i preporuiti) proganjanja, otimainu, metke, klanje, silovanje i itanje proze doktora Rozenberga. Druga greka lanih problema
je to oni nude, takoe lana, i reenja. Pliniju (Prirodna istorija, osma
knjiga) nije dovoljno da primeti da zmajevi napadaju slonove leti: smelo iznosi hipotezu da to rade da bi im popili svu krv koja je, to niko ne
zna, veoma hladna. Doktoru Kastru (La peculiaridad lingiiistica, itd.)
nije dovoljno da primeti lingvistiku zbrku u Buenos Ajresu": smelo iznosi hipotezu o lunfardizmu"** i o mistinoj gauofiliji".
Da bi dokazao prvu tezu - iskvarenost panskog jezika na obalama
Rio Plate - doktor pribegava, moramo rei, sofistikom postupku, kako
ne bismo doveli u sumnju njegovu inteligenciju; i, takoe, naivnom postupku, kako se ne bi sumnjalo u njegovu estitost. On navodi obilje
odlomaka iz del Paeka, Vakarese, Lime, Last Reason, Kontursija, Enrikea Gonsalesa Tunjona, Palerma, Ljanderasa i Malfatija, prepisuje ih
detinjasto ozbiljno i potom ih izlae urbi et orbi kao primere naeg iskvarenog jezika. Ne sumnja da su takvi primeri (Con un feca con chele / y una ensaimada / vos te venis pal Centra / de gran bacn") karikaturalni; proglaava ih za simptome ozbiljne promene", iji daleki uzrok
su poznate okolnosti zbog kojih su oblasti u dolini reke La Plate prostori do kojih je puls hispanske imperije dopro ve na izmaku snage".
Isto tako moglo bi se rei da u Madridu vie ne postoje tragovi panskog, kako to pokazuju strofe koje belei Rafael Saliljas (El delincuente
espanol: su lenguaje, 1896):
* La peculiaridad
lingistica rioplatense y su sentido histrico (Losada, Buenos
Aires, 1941)
** Lunfardo (p. lunfardo) j e argon kojim govore delinkventi i olo iz sirotinjskih
predgraa Buenos Ajresa. - Prim. prev.

27

El minche de esa rum i

dicen no tenela bales;
los he dicaito yo,
los tenela muy juncales...
El chibel barba del breje
menjind a los burs:
apinchar ararajay
y menda la pirab*
U poreenju sa njihovom gustom maglom gotovo da deluje prozirno ova jadna lunfardo strofa:
El bacn le acanal
el escracho a la minushia;
despus
espirajushi
por temor a la canushia**.
Na 139. stranici doktor Kastro nam najavljuje jo jednu knjigu o
problemu jezika u Buenos Ajresu; na 87. hvali se to je uspeo da odgonetne seoski dijalog u Linovom romanu u kojem junaci koriste najprostija izraajna sredstva, a njih jedino moemo u potpunosti razume ti samo mi kojima je blizak argon sa Rio Plate". argon: ce pluriel est
bien singulier. Osim lunfarda (on je skromna zatvorska skica i nikome
na pamet ne pada da ga uporedi s raskonim atrovakim govorom panskih Cigana), ne postoji drugi argon u ovoj zemlji. Mi nismo oboleli od
dijalekata, mada jesmo od instituta za dijalekte. Te ustanove ive od toga to neprestano osuuju sopstvene izmiljotine. Najednom su stvorile govor gauchesco, zahvaljujui Ernandesu; govor cocoliche, zahva* Prve dve strofe govore o mladom Ciganinu, deakog lica i hrabrog srca, dok
strofa napisana lunfardom peva omladiu koji je devojku ubo noem, a potom utekao
strahujui od policije. Strofe su ostavljene u originalu kako bi se videle jezike nijanse,
naslage i izvitoperenja o kojima govori Borhes - Prim. prev.
* Zabeleena j e u reniku argonskog jezika Luisa Viljamajora: El Lenguaje del
bajo fondo (Buenos Ajres, 1915). Kastro nee da zna za ovo j e z i k o blago, moda zato
to na njega ukazuje Arturo Kota Alvares u jednoj knjizi od sutinskog znaaja: El castellano en la Argentina (La Plata, 1928). Beskorisno je podseati da niko ne izgovara minushia, canushia,
espirajushiar.

28

ljujui jednom pajacu koji je radio sa braom Podesta; vesre, zbog uenika etvrtog razreda. Oni se oslanjaju na takvu trule; ta bogatstva im
dugujemo i dugovaemo im.
Nita manje lani nisu ni ozbiljni problemi govora u Buenos Ajresu". Putovao sam po Kataloniji, po Alikanteu, po Andaluziji, po Kastilji; nekoliko godina iveo sam u Valjdemosi i godinu dana u Madridu;
predivne uspomene vezuju me za ta mesta; nikada nisam primetio da
panci govore bolje od nas. (Govore glasnije, to da, spokojno, poput
onih koji ne znaju za sumnju.) Doktor Kastro nam pripisuje arhaizam.
Njegov metod j e zanimljiv: otkriva da su najobrazovanije osobe iz San
Mameda de Puge, u Orenseu (Spanija), zaboravile znaenje neke rei;
odmah zakljuuje da su ga verovatno i Argentinci zaboravili... injenica je da panski jezik pati od nekih nesavrenstava (jednolina prevlast
vokala, preterana reljefnost rei, nesposobnost da gradi sloene rei),
ali ne i od nesavrenstva koje mu njegovi glupavi branioci pripisuju: tekou. panski jezik je neizmerno lak jezik. Samo panci zakljuuju da
je teak: moda zato to ga zamuuju ari katalonskog, asturijskog, majorkinskog, galicijskog, baskijskog i valensijskog; moda zbog netanosti usled tatine; moda zbog izvesne verbalne grubosti (panci brkaju akuzativ i dativ, kau le mat umesto lo mat, obino nisu u stanju
da izgovore Atlntico ili Madrid, misle da jedna knjiga moe da nosi
ovakav nezgrapan naslov La peculiaridad lingi'dstica rioplatense y su
sentido historico/Lingvistika
osobenost Rio Plate i njen istorijski smisao).
Doktor Kastro, na svakoj stranici te knjige, obilato iznosi konvencionalno praznoverje. Prezire Lopesa i velia Rikarda Rohasa; porie
tango i sa potovanjem govori o hakari*, misli d a j e Rosas bio voa
konjikih odreda, ovek poput Ramiresa ili Artigasa, i smeno ga naziva najveim kentaurom". (Grusaki se vie dopadala definicija: vojnik
odstupnice", to je stilski lepe i lucidnije) On zabranjuje - shvatam sa
potpunim pravom - re cachada, ali se miri sa tomadura depelo, koja
nije nita loginija niti lepa. Napada amerike idiotizme, jer mu se
panski idiotizmi vie dopadaju. Ne eli da kaemo de arriba; eli da kaemo de gorra... Ovaj istraiva lingvistike injenice Buenos Ajresa"
ozbiljno belei da itelji te prestonice jastoga nazivaju acridio\ taj ne* Hakara (jcara) je vrsta vesele romanse i naziv melodije uz koju se peva i plee.
- Prim. prev.

29

verovatni italac Karlosa de la Pue i Kajmana otkriva nam da taita, u

argonu periferije, znai otac.
U ovoj knjizi forma se ne suprotstavlja sadraju. Ponekad je stil trgovaki: Meksike biblioteke posedovale su knjige visokog kvaliteta"
(str. 49); Neumoljiva carina... nametala je neverovatne cene" (str. 52).
Ponekad, neprestana banalnost misli ne iskljuuje ivopisne besmislice: Tada izranja jedino mogue, tiranin, zgusnuta energija bez smera
mase, a on je ne usmerava, jer nije vodi, nego gromada koja spljeskava, ogroman ortopedski aparat koji mehaniki, zverski, sab ira stado koje se osipa" (str. 71, 72). Drugi put, istraiva Vakarese pokuava mot juste: Zbog istih motiva zbog kojih se torpeduje arobna gramatika A.
Alonsa i P. Enrigesa Urenje" (str. 31).
Mangupi iz Last Reason upuuju konjske metafore; doktor Kastro,
prevrtljiv u greci, dovodi u spregu radio-telefoniju i fudbal: Misao i
umetnost Buenos Ajresa dragocene su antene ukoliko na svetu uopte
neto znae dragocena darovitost i napor, to su snane receptivne sposobnosti, i nee biti potrebno dugo vremena da se one preobrate u stvaralaku snagu, ako sudbina ne promeni pravac povoljnih znakova. Poezija, roman i esej postigli su vie od jednog savrenog gola. Nauka i filozofska misao raunaju meu svojim potovaocima na vrhunska imena" (str. 9).
Pogrenoj i minimalnoj erudiciji doktor Kastro dodaje neiscrpan primer ulagivanja, rimovane proze i terorizma.
P.S. - itam na stranici 136: Baciti se ozbiljno, bez ironije, na pisanje poput Askasubija, Del Kampa ili Ernandesa, jeste posao koji daje
materijal za razmiljanje". Prepisujem poslednje strofe Martina Fiera:
Krus i Fiero, s jednog rana,
krdo konja izagnae;
ispred sebe poterae
kao ljudi od zanata,
i uskoro, neosetno,
ka granici pojahae.
I kada je ve preoe
jednog jutra, bistra neba,
30

Krus mu ree neka gleda

u naselja to ostaju;
tad dve suze Martin Fieru
niz obraz se skotrljaju.
I idui pravcem znanim
u pustinju unioe.
Ne znam jesu 1' nastradali
il' u borbi ivot dali,
al' se nadam jednog dana
istina e biti znana.
S novostima ovim sada
svrena je pria moja;
budu' da su istinite
sve nesree ja ispriah;
svak' gauo kog vidite
on je pria sam za sebe.
Nego nadu ti poloi
u Svemonog to te stvori;
i ovde se sad opratam,
ja to priah na svoj nain
o mukama svima znanim
al' do sada neprianim.*

Ozbiljno, bez ironije", pitam: iji jezik vie obiluje dijalektom: jezik pesnika prozranih strofa koje sam naveo, ili jezik haotinog pisca
orotpedskih aparata koji sabiraju stada, knjievnih anrova koji igraju
fudbal i torpedovanih gramatika?
Na stranici 122. doktor Kastro je nabrojao nekoliko pisaca iji stil je
ispravan; uprkos tome to je moje ime ukljuio u taj spisak, ne mislim da
sam u potpunosti nestruan da priam o stilistici.

* H o s e Ernandes, Martin Fiero, Bagdala, Kruevac, 1975, sa panskog preveo i

prepevao Svetolik Nikaevi. - Prim. prev.

31

Na jadni individualizam

Obmanama po pitanju patriotizma nema kraja. U prvom veku nae

ere Plutarh je ismevao one koji su izjavljivali d a j e mesec nad Atmom
lepi nego nad Korintom; Milton je, u XVII veku, primetio da se Bog prvo, po obiaju, otkrivao Svojim Englezima; Fihte je, poetkom XIX veka, izjavio da je imati karakter i biti Nemac, oigledno, jedno te isto.
Ovde nacionalisti bujaju; pokree ih, kako oni kau, opravdana ili ista
namera da neguju najbolje argentinske osobenosti. Meutim, oni ne poznaju Argentince jer, u svojim raspravama, uglavnom vole da ih odreuju u odnosu na neku spoljanju injenicu; recimo, u odnosu na panske
osvajae, ili nekakvu imaginarnu katoliku tradiciju, ili saksonski imperijalizam".
Argentinac se, za razliku od Amerikanca sa severa i od gotovo svih
Evropljana, ne poistoveuje sa dravom. To se moe pripisati okolnosti
da su, u ovoj zemlji, vlade obino veoma loe ili, uopteno, injenici da
je drava nepojmljiva apstrakcija*; tano je d a j e Argentinac individualac, on nije graanin. Aforizmi poput Hegelovog, drava je realitet moralne ideje", zvue mu kao zlonamerne ale. Holivudski filmovi esto
imaju priu o oveku (obino je novinar) koji sklapa prijateljstvo sa zloincem da bi ga kasnije predao policiji, i njemu se treba diviti; Argentinac, za koga je prijateljstvo strast, a policija mafija, osea d a j e holivudski junak" nepojmljivo ubre. On osea kao i Don Kihot da e se tamo nai svako sa svojim grehom" i da nije dobro da asni ljudi budu
delati drugim ljudima, i da se uopte upliu u to" (Don Kihot, I, XXII).
Vie nego jednom, pred povrnim simetrijama panskog stila, posumnjao sam da su meu nama nepremostive razlike; ova dva reda iz Don
Kihota bila su dovoljna da shvatim da greim; ona su neto poput spo-

* Drava j e bezlina: Argentinac samo shvata lini odnos. Zato, za njega, ukrasti
dravni novac nije zloin. Iznosim injenicu; ne odobravam j e niti pravdam.

32

kojnog i tajnog simbola nae bliskosti. Duboko ga potvruje jedna no

u argentinskoj knjievnosti: ona napeta no kada je neki seoski policijski narednik viknuo da nee dozvoliti zloin da ubiju jednog junaka i
poeo da se bije sa svojim vojnicima, rame uz rame sa dezerterom Martinom Fijerom.
Svet je, za Evropljanina, kosmos u kojem je svako duboko u skladu
sa svojom ulogom; za Argentinca, svet je haos. Evropljanin i Amerikanac sa severa zakljuuju d a j e sigurno dobra neka nagraena knjiga; Argentinac doputa mogunost da nije loa, uprkos nagradi. Uopteno govorei, Argentinac ne v e m j e okolnostima. On moda ne zna priu o tome da oveanstvo uvek ima trideset est pravednih ljudi - Lamed Wuf
niks - koji se meusobno ne poznaju ali tajno odravaju univerzum; kad
b i j e uo, ne bi ga zaudilo da su ti dobri ljudi mrani i anonimni... Njegov narodni junak je usamljeni ovek koji se sm bori protiv gerile, bilo neposredno (Fijero, Moreira, Ormiga Negra), bilo potencijalno ili u
prolosti (Segundo Sombra). Druge knjievnosti ne belee sline injenice. Recimo, smatra se da su dva velika evropska pisca Kipling i Franc
Kafka. Na prvi pogled nema nieg zajednikog meu njima, ali kod jednog je tema zahtev za poretkom,'za nekim poretkom (drum u Kimu,
most u The Bridge-Builders, rimski bedem u Puck of Pook's Hill); kod
drugog, tema je nepodnoljiva, tragina usamljenost oveka kome nedostaje mesto, makar i najbednije, u poretku univerzuma.
Neko e rei da sam samo istakao negativne ili anarhistike crte;
dodae da one nemaju politiko opravdanje. Usuujem se da tvrdim suprotno. Najprei problem naeg doba (na koji je prorokom lucidnou
ukazao ve pomalo zaboravljeni Spenser) jeste postepeno sve vee uplitanje drave u ivot pojedinca; u borbi sa tim zlom, ija imena su komunizam i nacizam, argentinski individualizam, moda beskoristan ili
tetan do sada, nai e svoje opravdanje i zadatke.
Bez nade i sa enjom, razmiljam o apstraktnoj mogunosti jedne
partije koja bi bar malo bila bliska Argentincima; partije koja bi nam
obeala strogi minimum vladavine.
Nacionalizam eli da nas zadivi vizijom beskrajno dosadne drave;
ta utopija, ukoliko bi se ostvarila na zemlji, imala bi snagu provienja,
jer bi svi udeli, i na kraju izgradili, njenu antitezu.
Buenos Ajres, 1946.
33

Kevedo

Kao svaka istorija, i istorija knjievnosti obiluje zagonetkama. Nijedna od njih nije me toliko uznemirila, i uznemirava me i dalje, kao
udna nepotpuna slava koja je zadesila Keveda. Na spisku svetskih knjievnih imena njegovog nema. Dugo sam pokuavao da dokuim razloge tog neobinog propusta; jednom, tokom nekog ve zaboravljenog
predavanja, pomislio sam da sam ih otkrio i da se oni ogledaju u injenici da njegove estoke stranice ne nude, pa ak i ne prihvataju, ni najmanje emotivno olakanje ili utehu. (Biti cmizdrav znai imati uspeha",
primetio je Dord Mur.) Da bi bio ovenan slavom, rekao bih, pisac ne
mora da bude sentimentalan, ali je neophodno da njegovo delo, ili neka
biografska okolnost, podstiu patetinost. Kevedov ni ivot ni umetnost,
pomislio sam, ne nude nene hiperbole ije je ponavljanje slava...
Ne znam da li j e ispravno moje objanjenje; sada bih ga dopunio
novim: teorijski, Kevedo nije manje vredan u odnosu na bilo kog drugog
pisca, ali on nam nije predao neki simbol koji pobuuje imaginaciju.
Homer ima Prijama - on ljubi Ahilove ruke ubice; Sofokle ima cara koji odgoneta zagonetke, ali kome e usud odgonetnuti uas njegove vlastite sudbine; Lukrecije ima beskrajni zvezdani ponor i nesklad atoma;
Dante, devet krugova pakla i rajsku ruu; ekspir, svoje svetove nasilja
i muzike; Servantes, slavne oscilacije Sana i Don Kihota; Svift, svoju
dravu vrlih konja i zverskih ljudi; Melvil, grozotu i ljubav Belog kita;
Franc Kafka, svoje rastue i gluve lavirinte. Nema pisca svetske slave
koji nije stvorio neki simbol; taj simbol, nije na odmet podsetiti, nije
uvek objektivan i spoljanji. Gongora ili Malarme, na primer, ivi su tipovi pisca koji marljivo izrauje tajno delo; Vitmen je poluboanski junak Vlati trave. Sto se pak Keveda tie, jedino je opstala karikaturalna
slika. Najotmeniji panski stilista postao je prototip aljivdije", primeuje Leopoldo Lugones (El imperio jesuitico, 1904, str. 59).
34

Lem j e rekao d a j e Edmund Spenser bio the poets 'poet, pesnik nad
pesnicima. to se Keveda tie, verovatno bi rekao d a j e pisac nad piscima. Da bi neko voleo Keveda, on mora da bude (realno ili potencijalno)
ovek od pera; obrnuto, niko ko ima knjievnu vokaciju ne moe a da ne
voli Keveda.
Kevedova veliina ogleda se u snazi rei. Smatrati ga filozofom,
teologom (kao to eli Aurelijano Fernandes Gera), dravnikom, jeste
greka zbog naslova njegovih del, ali ne i njihovog sadraja. Njegova
rasprava Providentia de Dios, padecida de los que la niegan y gozada
de los que la confiesan: doctrina estudiada en los gusanos y persecutions de Job sklonija je zastraivanju nego mudrovanju. Poput Cicerona (De natura deorum, II, 40-44), on dokazuje boanski poredak na
osnovu poretka meu zvezdama, prostrane drave svetlosti" i, p o s t o j e
nesumnjiva zvezdana varijacija kosmologijskog dokaza, on nastavlja:
Malo njih je u potpunosti poricalo postojanje Boga; izloiu javnoj sramoti neke od njih: Dijagora sa Mela, Protagora Abderanin, uenici Demokrita i Teodora (zvanog Ateist), i Biona, uenika gnusnog i maloumnog Teodora", to je ist terorizam. Postoje u istoriji filozofije uenja,
verovatno netana, koja pobuuju mrano ushienje u ovekovoj mati: Platonovo i Pitagorino uenje o seobi dua iz tela u telo, gnostiko
uenje d a j e svet delo jednog namrgoenog ili ogranienog boga. Kevedo je, iskljuivo kao tragalac za istinom, nedodirljiv za to ushienje. On
pie d a j e seoba dua bestijalna budalatina" i bezumno ludilo". Empedokle iz Agrigenta rekao je: Bio sam deak, devojka, bun, ptica i nema riba to izranja iz mora"; Kevedo belei (Providentia de Dios): Kao
sudija i zakonodavac te ujdurme pokazao se Empedokle, sasvim nerazuman ovek, jer tvrdi d a j e bio riba, a potom se preselio u sasvim suprotnu prirodnu sredinu, te umro kao leptir u Etni; i pored morskog prostranstva, bacio se u vatru". Kevedo igoe gnostike kao besramne, proklete, luake koji neprestano izmiljaju budalatine (Zahrdas de Pluton, in fine).
Njegovo delo Politico de Dios y gobierno de Cris to nues tro Senor
treba, po miljenju Aurelijana Fernandesa Gere, posmatrati kao celovit
sistem vladavine, najispravnije, najplemenitije i najpoeljnije". Da bi se
u potpunosti sagledala vrednost ovog suda, dovoljno je setiti se da je
sutina te knjige od etrdeset sedam poglavlja neobina hipoteza o Hristovim recima i delima (koji je bio, kako se kae, Rex Judaeorum) kao
35

tajnim simbolima u ijoj svetlosti politiar mora da reava svoje probleme. Veran ovoj kabali, Kevedo na osnovu epizode sa Samariankom
zakljuuje da porezi koje kraljevi zahtevaju moraju biti skromni; na
osnovu epizode sa hlebom i ribama, da kraljevi moraju utaiti potrebe;
iz ponavljanja formule sequebantur, da kralj treba da vodi ministre, a
ne ministri kralja"... Naa zapanjenost oscilira izmeu proizvoljnosti
metode i trivijalnosti zakljuaka. Kevedo, meutim, sve, ili skoro sve,
spasava dostojanstvenou svog jezika*. Zbunjenog itaoca moe da ponese ovo delo. Slian nesklad zapaa se u delu Marco Bruto, gde misao
nije vredna spomena, ali jesu reenice. U tom traktatu Kevedov blistavi stil dostie savrenstvo. Na tim lapidarnim stranicama, panski kao da
se vratio sloenom latinskom jeziku Seneke, Tacita i Lukana, tekom i
tvrdom latinskom srebrnog doba. Raskoan lakonizam, hiperbaton, gotovo algebarska strogost, opozicija termina, oporost, ponavljanje rei,
daju tom tekstu prividnu preciznost. Mnogi reenini sklopovi zasluuju, ili zahtevaju, konstataciju da su savreni. Recimo, ovaj koji prepisujem: Slavom su ovenali s nekoliko listova lovora jedan soj; dine i
nenadmane pobede platili su gromoglasnim proglaenjem trijumfa; ivote, gotovo boanske, nadoknadili su sa nekoliko statua; i da ne bi izgubile pravo na posebna blaga od venaca i cvea i mermera i rei, kazano je da nisu podignute po ambiciji, nego po zasluzi". I drugaije vrste stila Kevedo je esto koristio sa ne manje umenosti: naizgled usmeni stil u ivotopisu lupea, osoran i orgijastiki (ali ne i nelogian) stil u
La hora de todos.
J e z i k - p r i m e t i o j e esterton (G. F. Watts, 1904, str. 91) - n i j e nauna injenica nego umetnika; izmiljali su ga ratnici i lovci i on u velikoj meri prethodi nauci." Kevedo ga nikada tako nije shvatao, jer je za
njega jezik bio, sutinski, orue logike. Banalnosti ili vena mesta u
poeziji - poreenje vode sa kristalima, ruku sa snegom, oi koje blistaju poput zvezda i zvezde koje gledaju kao oi - nervirale su ga budui
da su mu bile proste, a jo vie jer su bile lane. Zaboravio je, kritikujui

* Rejes ispravno primeuje (Capitulos de literatura espanola, 1939, str. 133): ,,Kevedova politika del ne nude novo tumaenje politikih vrednosti, niti poseduju ita
drugo sem retorike vrednosti... Ona su ili prikladni pamfleti, ili del akademske retorike. Politico de Dias, uprkos oiglednoj ambicioznosti, nije nita drugo do pledoaje
protiv loih ministara. Ipak, na tim stranicama moe se prepoznati neto od Kevedove
sutinske osobenosti".

36

ih, d a j e metafora neposredan dodir dve slike, a ne metodina asimilacija

dve stvari... Takoe, mrzeo je idiotizme. S namerom da ih javno izbruka" sastavio je pomou njih rapsodiju pod naslovom Cuento de cuentos; mnoge generacije, ushiene, vie su volele da vide u tom svoenju
na besmisao muzej dragulja, boanstven, namenjen spasu od zaborava
izraza poput nitarija, uture, tresla se gora rodio se mi i zbrda-zdola.
Keveda su esto poredili sa Lukijanom iz Samosate. Ipak, izmeu
njih postoji jedna sutinska razlika: Lukijan je, napadajui olimpska boanstva u II veku, stvorio delo iji je sadraj religiozna polemika; Kevedo se, ponavljajui taj napad u XVII veku nove ere, samo povinovao
knjievnoj tradiciji.
Poto sam analizirao, premda u kratkim crtama, njegovu prozu, prelazim na raspravu o njegovoj poeziji, takoe veoma sloenoj.
Posmatrane kao svedoanstvo o jednoj strasti, Kevedove ljubavne
pesme su nezadovoljavajue; posmatrane kao igre hiperbola, kao smiljeni primeri petrarkizma, esto su zadivljujue. Kevedo, ovek estokih poriva, nikada nije prestajao da udi za stoikim asketizmom; takoe, verovatno je smatrao nerazumnim da mukarac zavisi od ena (taj
je upozoren da uiva u njenim nenostima, a ne da se uzda u njih"); pomenuti razlozi dovoljno objanjavaju svojevoljnu izvetaenost te Muze IV njegovog Parnasa, koja peva o ljubavnim podvizima i o lepoti".
Kevedov lini ton prepoznaje se u drugim pesmama; u onima u kojima
mu je doputeno da obelodani svoju enju, odvanost ili razoaranje.
Na primer, u ovom sonetu koji je poslao don Hoseu de Salasu, iz svoje
Kule opata Huana (Musa, II, 109):
Povuen u ove pustare spokojne,
s malo knjiga, ali mudrih,
ivim sa mrtvima zborei
i svojim oima sluam pokojne.
Iako nisu uvek vini, uvek otvoreni,
ipak me kore il 'podrku daju,
i u nemim muzikim
kontrapunktovima
snu ivota govore budni.

37

Velike due koje smrt udaljava,

nad nepravdom godina osvetnica,
mudra tampa, o, slavni don Hose,
od zaborava spasava.
U nepovrat trajni odlazi minut;
al ona raun najbolje svodi,
jer njen nas nauk boljima ini.
U ovom primeru prepoznatljive su osobenosti konceptizma (sluati
oima, budni govore snu ivota), ali sonet je uspean uprkos njima, a
ne zbog njih. Neu rei d a j e re o transkripciji stvarnosti, jer stvarnost
nije verbalne prirode, ali istina j e da su njegove rei manje vane nego
prizor koji doaravaju ili muki akcenat koji kao da im daje snagu. Ne
dogaa se uvek tako; u najslavnijem sonetu te zbirke - Memoria inmortal de don Pedro Giron, duque de Osuna, muerto en la prisin
sjajna delotvornost ovog dvostiha
Grob su Njemu Polja Flandrije
a krvava Luna Epitaf
prethodi svakom tumaenju i ne zavisi od njega. Isto to kaem za
sledei izraz: vojni pla, iji smisao nije zagonetan, ali je povran: pla
vojnika. Sto se tie krvave Lune, bolje je ne znati da se radi o turskom
simbolu, pomraenom zbog nekih gusarskih pljaki don Pedra Teljesa
Hirona.
Kevedu je esto polazite klasian tekst. Tako, znameniti stih (Musa, IV, 31):
Prah e oni biti, ali prah

zaljubljeni

jeste obnavljanje, ili egzaltacija, jednog Propercijevog stiha (Elegije, I, 19):

Ut meus oblito pulvis amore

vacet.

irok je opseg Kevedovog poetskog del. On obuhvata refleksivne

sonete, koji na izvestan nain nagovetavaju Vordsvorta; sonete mutne
38

i krgutave strogosti*, neoekivane arolije teologa (Sa dvanaestoricom sam veerao: veera sam bio ja"); umetnutih gongorizama kako bi
dokazao d a j e i on vian toj igri**; gradskih motiva i lepota Italije (edna samoa zelena i zvuna"); varijacija na Persija, Seneku, Juvenala,
Sveto pismo, Zoaema di Belea; latinske jezgrovitosti; grubih ala***;
majstorskih ismevanja****; mrane pompeznosti unitenja i haosa.
* Drhtali su pragovi i vrata
Gde velianstvo crno i mrano
Ledene samrtne senke bez kapi krvi
Tlai po zakonu stranom i strogom;
Tri u laveu prerezana grkljana,
Gledaju svetlost novu, boansku i istu,
Zanemeo j e Kerber, i najednom
Duboki uzdasi otee se crnim ljudima.
Zacvilela j e zemlja pod stopama,
Pusta brda pepela belog,
Koja ne zasluuju da vide nebeske oi,
I u naem bledilu gase se prostranstva.
Rasli su u nama oaj i strah
Reanje pasa u carstvima tim pustim
Para tiinu i probija ui,
Stapajui namah lave i jecaj.

** udovite za podvige stvoreno

I simbol ljubomore smrtnicima svim,
Jer poput Jupitera u raskoi j e iveo;
N o kraljevska ruka vrsta bee,
Konzuli iza lea njegovih zakukae
I razli se svetlost poljima nebeskim.
*** Mendesova cie' ide
blagim znojem oblivena,
razbacuju' sa ramena
na sve strane svoje gnjide.
**** Taj Fabio pevao j e
serenade pod balkonom
o Aminti, a ona ga nije zaboravila
jer ga, kau, nikad nije ni upamtila.

39

Sita tirskog otrova je Toga,

U zlatu izbledelom to vlada,
pokrij se riznicama Istoka,
al predaha nema, o Likase, stradanju

tvom.

Bezumlje velianstveno tebe trese

ipak, u radosti
zloinakoj
tvoj mrani uas u sjaju te lae,
guja u rumenilu zore, poskok u ljiljanu.
Palatom svojom nadmee se jadno,
jer zlato i zvezde da slae ume,
u njoj ivi ne znajui da umire.
I u slavi silnoj, gospodar svega,
za onog ko zna da vidi, ti samo
podlac jesi, gnusoba i blato.
Kevedove najbolje pesme premauju emociju koja ih je pobudila i
opte ideje koje ih podstiu. One nisu mrane; ne upadaju u greku da
zbune, ili zavedu, svojim zagonetkama, za razliku od Malarmeovih, Jejtsovih, Georgeovih. One su (da tako kaemo) verbalni objekti, isti i nezavisni, poput maa ili srebrnog prstena. Takva je, recimo: Sita tirskog
otrova Toga.
Prola su tri stolea od Kevedove telesne smrti, ali on je i dalje velemajstor hispanske knjievnosti. Kao Dojs, kao Gete, kao Sekspir, kao
Dante, kao nijedan drugi pisac, Fransisko de Kevedo manje j e ovek a
vie obimna i sloena knjievnost.

40

Delimine arolije

Don Kihota

Verovatno su ova zapaanja ranije ve nagovetena, i to ne samo

jednom; polemika o tome da li su ona novina manje me zanima nego
da li su ona moda istinita.
U poreenju sa drugim klasinim delima (Ilijadom, Enejidom, Farsalijom, Boanstvenom komedijom, ekspirovim tragedijama i komedijama), Don Kihot je. realistino delo; meutim, taj realizam se sutinski
razlikuje od realizma XIX veka. Dozef Konrad mogao je da pie d a j e
iz svog del iskljuivao sve natprirodno, jer prihvatanje natprirodnog
inilo mu se kao poricanje d a j e ono svakodnevno udesno: ne znam da
li je i Migel de Servantes imao takav oseaj, ali znam da mu je forma
Don Kihota omoguila da jednom imaginarnom poetskom svetu suprotstavi prozaini stvarni svet. Konrad i Henri Dejms pripovedali su o
stvarnosti, budui da su je smatrali poetinom; za Servantesa su stvarno
i poetsko antinomije. On nasuprot prostranoj i neodreenoj geografiji
Amadisa opisuje pranjave drumove i prljave krme Kastilje; zamislimo
nekog romanopisca naeg vremena koji bi u parodijskom duhu isticao
benzinske pumpe. Servantes nam je stvorio poeziju panije XVII veka,
ali ni taj vek ni ta panija nisu bili poetini za njega; osobe poput Unamuna, Asorina ili Antonia Maada, duboko ganuti slikom La Mane,
verovatno bi mu bili neshvatljivi. Plan njegovog del onemoguavao
mu je svet udesnog; meutim, on j e morao da se pojavi, makar posredno, poput zloina i misterije u nekoj parodiji krimi romana. Servantes
nije koristio talismane i arolije, ali je ipak suptilno nagovestio natprirodno i, samim tim, mnogo delotvornije. Pol Grusak je 1924. godine
primetio: Nekakvom loe smukanom tinkturom latinskog i italijanskog, Servantesova knjievna etva poticala je pre svega iz pastoralnih i
vitekih romana, oaravajuih pria o suanjstvu". Don Kihot je manje
protivotrov za te prie, a vie nekakav tajni, setni oprotaj od njih.
41

U stvarnosti, svaki roman je idealna mapa; Servantes se odluuje da

pomea objektivno i subjektivno, svet itaoca i svet knjige. U poglavljima u kojima raspravlja o tome da li je bnjaki tanjir od tua lem, a samar orma, taj problem se jasno tretira; na drugim mestima, kao to sam
ve napisao, on ga samo nagovetava. U estom poglavlju prvog del,
paroh i berberin pregledaju Don Kihotovu biblioteku; udesno je to j e
jedna od knjiga koje proveravaju Servantesova Galateja, pa se dalje kae d a j e berberin njegov prijatelj i da mu se ne divi previe, i jo dodaje da se pisac bolje snalazi u nedaama nego u stihovima i jo da knjiga
ima malo mate, neto zapoinje, ali nita ne zakljuuje. Berberin, Servantesov san ili jedan oblik jednog Servantesovog sna, sudi Servantesu...
Takoe je iznenaujue saznanje, na poetku devetog poglavlja, d a j e
ceo roman preveden sa arapskog i d a j e Servantes doao do rukopisa na
pijaci u Toledu, pa ga dao jednom Morisku da ga prevede, koga je vie
od mesec i po dana gostio u svojoj kui, dok nije zavrio poveren mu zadatak. Setimo se Karlajla; on je tvrdio d a j e Sartor Res artus toboe bila delimina verzija jednog del koje je u Nemakoj objavio doktor Diogenes Tojfelsdrek; setimo se kastiljanskog rabina Mojsija de Leona, koji je sastavio ohar ili Knjigu o svetlosti i objavio j e kao delo nekog palestinskog rabina iz III veka.
Ta igra neobinog udvajanja dostie vrhunac u drugom delu; junaci
su itali prvi deo, a junaci Don Kihota su, takoe, i itaoci Don Kihota.
Ovde je neizbeno setiti se ekspira; on na pozornicu Hamleta ukljuuje drugu pozornicu na kojoj se odigrava tragedija, manje ili vie istovetna tragediji u Hamletu; nesavreno podudaranje glavne i sekundarne
radnje umanjuje efekat tog umetanja. Bravura slina Servantesovoj, ak
i vie zadivljujua, pojavljuje se u Ramajani, Valmikijevom epu, koji
pripoveda o Raminim junatvima i njegovom ratu protiv demona. U poslednjoj knjizi, Ramini sinovi, a oni ne znaju ko im j e otac, trae utoite u umi, gde ih jedan asketa ui da itaju. Taj uitelj je, udno, Valmiki; knjiga iz koje ue je Ramajana. Rama nareuje rtvovanje konj;
na tu svetkovinu dolazi Valmiki sa svojim uenicima. Oni, u pratnji laute, pevaju Ramajanu. Rama uje vlastitu povest, prepoznaje svoje sinove i daje nagradu pesniku... Neto slino imamo i u Hiljadu i jednoj noi. Ta kompilacija fantastinih pria vrtoglavo duplira i reduplira grananje sredinje prie u nove neoekivane prie, ali ne pokuava da stepenuje njihove stvarnosti, te je efekat (koji je morao biti dubok) povran,
42

nalik na persijski tepih. Poznata je poetna pria tog niza: strana kraljeva zakletva, da se svake noi oeni devicom kojoj zorom biva odrubljena glava, i Seherezadina odluka da ga zabavlja svojim priama, sve
dok nije protekla hiljadu i jednu no kada mu je ona pokazala njihovog
sina. Potreba da sastave hiljadu i j e d a n nastavak primorala je prepisivae tog del na umetanja svake vrste. Nijedan nije toliko uzbudljiv kao
pria iz DCII noi, arobne noi. Te noi kralj uje iz usta kraljice vlastitu povest. uje poetak povesti koja obuhvata sve ostale i, takoe na udovian nain - sebe samu. Da li italac jasno sluti iroku mogunost tog umetanja, neobinu opasnost? Da e kraljica preiveti i nepomian kralj ue zauvek okrnjenu povest Hiljadu ijedne noi, sada beskonanu i krunu... Mata u filozofiji nije nita manje fantastina nego
u umetnosti: Dozija Rojs, u prvom tomu del The World and the Individual (1899), napisao je sledee: Zamislimo d a j e jedan deo teritorije
Engleske savreno poravnan i da neki kartograf na njemu iscrtava mapu Engleske. Delo je savreno; nema nijednog detalja teritorije Engleske, ma kako majuan bio, koji nije unet u mapu; sve ima svoju odgovarajuu oznaku. Takva mapa, u tom sluaju, mora sadrati mapu mape,
koja mora sadrati mapu mape mape, i tako do u beskraj."
Zato nas uznemirava to bi mapa bila ukljuena u mapu i hiljadu i
jedna no u knjigu Hiljadu i jedna noi Zato nas uznemirava to je
Don Kihot italac Don Kihota i Hamlet posmatra Hamletal Mislim da
sam otkrio uzrok: takva obrtanja sugeriu navode na pomisao da ako junaci neke fikcije mogu biti itaoci ili posmatrai, onda mi, njeni itaoci
ili posmatrai, moemo biti fikcija. Godine 1833. Karlajl je primetio da
je svetska istorija beskrajna sveta knjiga koju svi ljudi piu i itaju i pokuavaju da shvate, mada su i oni sami opisani u njoj.

43

Natanajel Hotorn*

Istoriju amerike knjievnosti zapoeu istorijom jedne metafore;

bolje reeno, sa nekoliko primera te metafore. Ne znam ko ju je izmislio;
moda je pogreno pretpostaviti da se metafore mogu izmisliti. One
istinske, one koje formuliu duboke veze izmeu dve slike, postojale su
oduvek; one koje jo uvek moemo izmisliti lane su, pa ih ne vredi ni
izmiljati. Ova o kojoj govorim izjednaava snove sa pozorinom predstavom. U XVII veku Kevedo ju je iskazao na poetku svog Sueno de Ja
muerte; Luis de Gongora, u sonetu Varia imagination gde itamo:
San, tvorac predstava,
u svom teatru na vetru sazdanom,
senke odeva u prekrasne
spodobe.
U XVIII veku Edison e to rei jo preciznije. Dua, kada sanja pie Edison - jeste teatar, glumci i publika." Mnogo ranije, Persijanac
Omer Hajjam napisao je d a j e istorija sveta predstava koju Bog, mnogobrojni Bog panteista, pie, izvodi i posmatra, ne bi li zabavio sopstvenu
venost; mnogo kasnije, Svajcarac Jung, u svojim oaravajuim i, sasvim nesumnjivo, egzaktnim delima, uporedie knjievnu fantaziju sa
onirikom fantazijom, knjievnost sa snovima.
Ako je knjievnost san, san usmeren i promiljen, ali u sutini san,
dobro je da Gongorini stihovi poslue kao moto ovoj storiji amerike
knjievnosti koju emo zapoeti sa Hotornom, sanjarem. Pre njega bilo
je i drugih amerikih pisaca - Fenimor Kuper, neka vrsta Eduarda Gutijeresa, ali beskrajno inferiorniji od Eduarda Gutijeresa; Vaington Irving, tvorac ljupkih panskih ki tema - i njih moemo zaboraviti bez
ikakve opasnosti.
* Ovaj tekst j e predavanje odrano na Slobodnom liceju viih studija u martu 1949.
godine.

44

Hotorn je roen 1804. u luci Salem. Salem je ve tada oboleo od

dve neobine bolesti u Americi; bio je grad, ali siromaan i veoma star,
bio je grad dekadencije. U tom starom i dekadentnom gradu asnog biblijskog imena, Hotorn je iveo do 1836. godine; voleo ga je onom tunom ljubavlju koju u nama pobuuju osobe koje nas ne vole, slomovi,
bolesti, manije; u sutini nije daleko od istine rei da se on nikada nije
udaljio od njega. Pedeset godina kasnije, u Londonu ili Rimu, on je i
dalje pripadao svojoj puritanskoj varoici Salemu; recimo, kada je osuivao vajare to su, u jeku XIX veka, izraivali nage kipove...
Njegov otac, kapetan Natanajel Hotorn, umro je 1808. u Istonim
Indijama, u Surinamu, od ute groznice; jedan od njegovih predaka,
Don Hotorn, bio je sudija u procesu u vezi sa vradbinama 1692, kada
je devetnaest ena, meu njima i j e d n a robinja, Tituba, osueno na veala. U tim neobinim procesima (danas fanatizam ima druge oblike),
Pravedni Hotorn postupao je strogo i nesumnjivo iskreno. Stekao je toliki ugled - zapisao je Natanajel, na Natanajel - zbog kanjavanja i
stradanja vetica, da se neminovno raa misao kako je krv tih nesrenica pala po njemu i ostavila mrlju. Jednu toliko duboku mrlju koja sigurno i dalje stoji na njegovim starim kostima, na groblju u arter Stritu, ukoliko se ve nisu pretvorile u prah." Hotorn nastavlja, posle ove ivopisne slike: Ne znam da li su se moji stari pokajali i molili za boansku milost; ja sada to inim za njih i molim se da ako je neko prokletstvo moda palo na njih, ono, od dananjeg dana, nikada ne bude
oproteno". Kada je kapetan Hotorn umro, njegova udovica, Natanajelova majka, povukla se u svoju sobu, na drugom spratu. Na tom spratu bile su sobe Natanajelovih sestara, Lujze i Elizabete; na poslednjem,
Natanajelova. Oni nisu zajedno obedovali i gotovo da nisu meusobno
razgovarali; hranu bi im ostavljali na posluavniku, u hodniku. Natanajel je provodio dane piui fantastine prie; u sumrak bi izlazio u etnju. Tako povueno iveo je dvanaest godina. Godine 1837. napisao j e
Longfelouu: Osamio sam se; bez i najmanje namere da to uinim, bez
i najmanje slutnje da e mi se to dogoditi. Pretvorio sam se u zatoenika, zatvorio sam se u samicu, i sada se ne usuujem da otkljuam vrata,
a ak i da su ona otvorena, skoro da bi me bilo strah da izaem". Hotorn
je bio visok, zgodan, vitak, tamnokos. U hodu se njihao poput pomorca.
U to vreme nije postojala (na svu sreu po decu) deja knjievnost; Hotorn je sa est godina proitao Pilgrim 's Progress', prva knjiga koju je
45

kupio od svog novca bila je The Faerie Queen; dve alegorije. Takoe, iako to njegovi biografi ne kau, i Bibliju; moda istu onu koju je prvi
Hotorn, Vilijem Hotorn de Vilton, doneo iz Engleske, kao i ma, 1630.
Izgovorio sam re alegorije; ta re j e vana, moda nepromiljena ili
neprikladna, budui da je re o Hotornovom delu. Poznato je d a j e Edgar Alan Po optuio Hotorna da stvara alegorije, kao i d a j e Po smatrao
da su ta aktivnost i taj anr neodrivi. Suoavamo se sa dva zadatka: prvi je, ispitati da l i j e alegorijski anr, zaista, nedopustiv; drugi, ispitati da
l i j e Natanajel Hotorn pribegao tom anru. Koliko je meni poznato, alegoriju je najbolje opovrgavao Kroe; najbolje branio - Cesterton. Kroe optuuje alegoriju d a j e muan pleonazam, igra ispraznih ponavljanja,
koja nam u prvom planu pokazuje (recimo) Dantea, koga vode Vergilije i Beatrice, a potom nam objanjava, ili nam daje do znanja, d a j e Dante dua, Vergilije filozofija ili razum ili prirodna svetlost, a Beatrice teologija ili milost. Po Kroeu, i to je Kroeov argument (primer nije njegov), Dante j e prvo verovatno razmiljao: Razum i vera deluju na spasenje dua" ili Filozofija i teologija vode nas u raj", a zatim tamo gde
je mislio razum ili filozofija stavio je Vergilije, a gde j e mislio teologija
ili vera stavio je Beatrice, to bi bila neka vrsta maskarade. Alegorija, po
njegovom tumaenju punom prezira prema njoj, bila bi nekakva zagonetka, ira, sporija i mnogo dosadnija od drugih. Ona bi bila nekakav
nekulturan ili deji anr, nekakav propust estetike. Kroe ju je na ovaj
nain opovrgavao 1907. godine; jo 1904. esterton g a j e pobio, a da
Kroe to nije znao. Koliko je izolovana i koliko iroka knjievnost! Ta
estertonova stranica nalazi se u jednoj monografiji posveenoj slikaru
Votsu, slavnom u Engleskoj krajem XIX veka i optuenom, kao Hotorn,
za stvaranje alegorija. Cesterton prihvata da Vots stvara alegorije, ali
porie d a j e taj anr za osudu. On zakljuuje d a j e stvarnost beskrajno
bogata i da ljudski jezik ne iscrpljuje tu neverovatnu riznicu. Cesterton
pie: ovek zna da su nijanse u dui raskonije, neuporedivo brojnije i
neopisivije nego boje jesenje ume. Ipak, on misli da se sve te nijanse,
sva njihova stapanja i promene, jasno mogu doarati proizvoljnim mehanizmom reanja i cianja. Misli da iz due jednog berzijanca izlaze
povici koji stvarno znae sve tajne pamenja i sve agonije udnje..." esterton potom izvodi zakljuak da mogu postojati razliiti jezici i da svaki od njih na neki nain korespondira sa nedokuivom stvarnou; meu njima, i jezik alegorija i bajki.
46

Drugim recima: Beatrice nije amblem vere, usiljen i proizvoljan sinonim za re vera; istina je da na svetu postoji jedna stvar - jedno posebno oseanje, lini proces, niz analognih stanja - koja se moe naznaiti pomou dva simbola: jedan je odve siromaan, jednostavna re
vera; drugi je Beatrice, slavna Beatrice koja je sila s neba i hodila paklom ne bi li spasla Dantea. Ne znam da li je ispravna estertonova teza; znam d a j e alegorija bolja ukoliko ju je tee svesti na shemu, na hladnu igru apstrakcija. Neki pisci misle u slikama (Sekspir ili Don ili Viktor Igo, recimo), a neki pisci misle u apstrakcijama (Benda ili Bertrand
Rasel); a priori, ijedni i drugi podjednako su vredni; meutim, kad neki apstraktni pisac, mislilac, poeli da bude i imaginativan, ili tako sebe
doivljava, dogaa se ono to je obelodanio Kroe. Tada primeujemo
d a j e autor prenakitio i maskirao jedan logiki proces na sramotu itaoevog razuma", kako bi rekao Vordsvort. Naveemo oigledan primer te bolesti - sluaj Hosea Ortege i Gaseta, ija dobra misao ostaje zatomljena usiljenim i nasuminim metaforama; to je, esto, i Hotornov
sluaj. Po svemu ostalom, ova dva pisca su oprena. Ortega moe da
razmilja, dobro ili loe, ali ne i da imaginira; Hotorn je bio ovek stalne i neobine imaginacije, ali neprilagoen, da tako kaemo, za razmiljanje. Ne kaem d a j e bio glup; kaem d a j e razmiljao u slikama, intuitivno, kako obino razmiljaju ene, ne pomou dijalektikog aparata. Jedna greka u sferi estetike nakodila mu je: puritanska elja da od
svake slike naini fabulu podstakla g a j e da im pridaje moralne pouke i
ponekad da ih krivotvori i izvre. Sauvane su sveske u kojima je beleio, ukratko, sadraje; u jednoj od njih, iz 1836, zapisao je: Zmija je u
ovekovom stomaku i on j e hrani od petnaeste do trideset pete godine,
dok ga ona jezivo mui". I to bi bilo dovoljno, ali Hotorn se smatra obaveznim da doda: Ona bi mogla biti znak zavisti ili neke druge podmukle strasti". Drugi primer, iz 1838. godine: U ivotu neke osobe deavaju se udni, tajanstveni i strani dogaaji, koji naruavaju njenu sreu.
Ta osoba ih pripisuje tajnim neprijateljima i na kraju otkriva d a j e o n a j e dini krivac za sve to joj se deava. Moral, srea, duboko je u nama samima." Ili, iste godine:.Jedan ovek, n a j a v i , dobro misli o drugom i
ima potpuno poverenje u njega, ali uznemiravaju ga snovi u kojima se
taj njegov prijatelj prema njemu ponaa kao smrtni neprijatelj. Na kraju se vidi d a j e san otkrio njegov istinski karakter. Snovi su govorili istinu. Objanjenje bi bilo instinktivno opaanje istine." Bolje su mu iste
47

fantazije koje ne trae opravdanje ili moralnu pouku i ija pozadina kao
d a j e samo neki mrani uas. Recimo, ova iz 1838: Usred gomile zamisliti oveka ija su sudbina i ivot skroz u vlasti drugog, poput usamljenika u pustinji". Ili, ova, to j e varijacija prethodne i Hotom j u je zabeleio pet godina kasnije: Jedan ovek snane volje nareuje drugom,
koji mu je moralno potinjen, da neto izvri. Naredbodavac umire, ali
drugi, do kraja ivota, nastavlja da izvrava njegovu naredbu." (Ne znam
kako bi Hotorn napisao ovu priu; ne znam da li bi izvreno delo bilo nekakva banalnost ili neto pomalo jezivo, ili fantastino, ili moda poniavajue.) Evo nove slike, ija tema je takoe ropstvo, potinjenost drugom: Jedan bogat ovek testamentom ostavlja svoju kuu siromanom
paru. Oni se useljavaju u nju; zatiu mrgodnog slugu, ali im j e testamentom zabranjeno da ga izbace. On ih stalno kinji; na kraju se otkriva
d a j e sluga ovek koji im je poklonio kuu." Naveu jo dve ideje skice, dovoljno neobine, ija je tema (ona nije bila nepoznata ni Pirandelu ni Zidu) podudarnost ili zbrka estetskog banalnog, umetnosti i stvarnosti. Evo prve: Dve osobe iekuju ulinu predstavu i pojavu glavnih
glumaca. Predstava ve tee, a glumci su oni." Druga je neto sloenija: ovek pie priu i shvata da se ona razvija protivno njegovim namerama; da junaci ne postupaju kako bi on eleo; da se odvijaju dogaaji koje on nije predvideo i da se pribliava katastrofa koju on, uzaludno, nastoji da izbegne. Ta pria mogla bi da promeni njegovu vlastitu
sudbinu, jer je jedan od junaka on sm." Takve igre, takva trenutna preplitanja imaginarnog i stvarnog sveta - sveta u koji toboe verujemo da
je stvaran tokom itanja - jeste, ili nam se tako ini, neto veoma moderno. Njihovo poreklo, njihovo drevno poreklo, moda je ono mesto u
Ilijadi kada lepa Jelena iz Troje tka ilim, i istovremeno tka bitke i udes
Trojanskog rata. Ova ideja je verovatno ostavila snaan utisak na Vergilija, jer je poznato d a j e u Enejidi Eneja, ratnik iz Trojanskog rata, pristao u luku Kartaginu i ugledao na zidovima jednog hrama isklesane u
mermeru prizore toga rata i, meu mnogim likovima ratnika, i svoj vlastiti lik. Hotorn j e voleo dodire imaginarnog i stvarnog, kao odraze i
udvajanja umetnosti; takoe se primeuje, na osnovu primera koje sam
naveo, da mu je bilo blisko panteistiko poimanje da oveka ine drugi,
da su u jednom oveku svi ljudi.
Meutim, neto mnogo ozbiljnije od udvajanja i panteizma zapaa
se u njegovim belekama, hou da kaem neto ozbiljnije po oveka ko48

ji eli da bude romanopisac. Uoava se da su Hotornov podsticaj, Hotornova polazna taka, uopteno govorei, situacije. Situacije, a ne karakteri. Hotorn bi prvo zamislio, moda ne svojevoljno, neku situaciju,
a onda traio karaktere koji b i j e otelotvorili. Ja nisam romanopisac, ali
sumnjam da ijedan romanopisac tako poinje: Mislim d a j e onberg
stvaran", zapisao je Dozef Konrad za jednog od najnezaboravnijih junaka svog romana Victory i to bi iskreno mogao da kae svaki pisac za
svakog svog junaka. Dogodovtine u Don Kihotu nisu sasvim dobro zamiljene, spori dijalozi puni suprotstavljanja - mudrovanja, mislim da ih
tako naziva autor - imaju manu u vidu mnotva neverovatnosti, ali nema sumnje d a j e Servantes dobro poznavao Don Kihota i verovao u njega. Nae verovanje u verovanje romanopisca potire sve propuste i nedostatke. Sta nas se tiu neverovatne ili nespretne pojedinosti ako imamo
na umu da ih je autor zamislio, ne da bi zbunjivao nau iskrenu veru nego da bi definisao svoje junake. ta nas se tiu detinjasti skandali i konfuzni zloini na pretpostavljenom danskom dvoru, ako verujemo u princa Hamleta. Hotorn bi pak prvo zamislio situaciju, a potom razvijao likove po zahtevima tog plana. Ovakav metod moe da stvori, ili omogui, zadivljujue prie, jer je u njima, zato to im je forma kratka, zaplet
upadljiviji od protagonista, ali ne i zadivljujue romane, gde je opta
forma (ukoliko je ima) vidljiva tek na kraju i gde samo jedan loe osmiljen junak moe da zarazi nestvaniou sve ostale. Iz prethodnog bi se,
unapred, moglo zakljuiti da su Hotornove prie vrednije od njegovih
romana. Ja mislim d a j e tako. Dvadeset etiri poglavlja romana Skerletno slovo obiluju nenadmanim pasusima, sastavljenim u stilu dobre i
prijemive proze, ali nijedno me u celosti nije ganulo kao izvrsna pria
o Vejkfildu u Twice-Told Tales. Hotorn je proitao u nekom dnevniku, ili
je zbog literarnih ciljeva izmislio d a j e proitao u dnevniku, o sluaju izvesnog engleskog gospodina koji je napustio enu bez ikakvog motiva,
preselio se nedaleko od svoje kue i tamo, a da niko nije posumnjao u to,
skriven iveo dvadeset godina. Tokom ovog dugog perioda, svakog dana prolazio je ispred svoje kue ili ju je posmatrao sa oka i esto bi
ugledao svoju enu. Kada su ga proglasili mrtvim, poto je proteklo
mnogo vremena i njegova ena se pomirila sa istinom d a j e udovica, ovek je, jednog dana, iznenada kroio u svoju kuu. Jednostavno, kao da
je bio odsutan samo nekoliko sati. (Do kraja ivota bio je uzoran suprug.) Hotorna je uznemirila pria o ovom neobinom oveku i pokuao
49

je da ga razume, da ga zamisli. Mnogo je razmiljao o toj temi; pria

Vejkfild, utemeljena na pretpostavkama, govori o tom svojevoljnom izgnanstvu. Tumaenja ove zagonetke mogu biti beskrajna; pogledajmo kako j e tumai Hotorn.
On zamilja Vejkfilda kao smirenog oveka, bojaljivog i tatog,
egoistu, sklonog ka detinjastim misterijama, ka uvanju beznaajnih tajni; on je bezvoljan ovek, veoma hrabar u mati i na mentalnom nivou,
i samim tim sklon dugim i dokonim i nedovrenim i maglovitim meditacijama; odan mu, usled lenjosti. U suton, jednog oktobarskog dana,
Vejkfild se rastaje od svoje ene. Rekao joj je - ne treba zaboraviti da
smo na poetku XIX veka - da diliansa stie po njega i da e se vratiti, najkasnije, kroz nekoliko dana. ena ga, budui da zna da on voli detinjaste misterije, ne pita za razlog putovanja. Vejkfild je u izmama,
ogrnut pelerinom; nosi kiobran i putnu torbu. Vejkfild - i to mi izgleda arobno - jo uvek nije svestan ta e se sve, sudbinski, dogaati.
On izlazi, manje ili vie vrsto reen da uznemiri ili uplai svoju enu,
tako to e celih nedelju dana biti odsutan. Izlazi, zatvara dvorinu kapiju, potom je odkrine i, na trenutak se nasmei. Nekoliko godina kasnije, ena e se setiti njegovog poslednjeg osmeha. Zamislie ga u sanduku sa zamrznutim osmehom na licu, ili u raju, u nebeskoj slavi, kako
se lukavo i spokojno smeka. Svi e poverovati d a j e umro, ali ona e se
setiti tog osmeha i pomislie da, moda, i nije udovica. Posle kratkog
kruenja koijom, Vejkfild stie u sobu gde je sve ve spremno za njega. Seda pored kamina i smeka se; nalazi se u blizini svoje kue, a istovremeno je stigao na kraj svog putovanja. Samom sebi estita, ini mu
se neverovatnim d a j e tu, ali i sumnja i strahuje da ga neko nije video i
da ga ne oda. Gotovo kajui se, lee u krevet; u praznom prostranom
krevetu iri ruke i glasno kae: Sledee noi neu spavati sam". Narednog dana budi se ranije nego obino i pita se, dvoumei se, ta da radi. Zna da ima neku nameru, ali ne moe jasno d a j e odredi. Na kraju, otkriva da mu je namera da proveri kakav e utisak nedelju dana udovitva
izazvati kod uzorne gospoe Vejkfild. Radoznalost ga nagoni da izae
na ulicu. apue: Kriom u iz daljine posmatrati svoju kuu". Hoda,
zbunjen; odjednom shvata da g a j e navika, podmuklo, dovela do vlastitog praga i da samo to nije preao preko njega. Tada se povlai uasnut.
Da li su ga videli? Da li e ga pratiti? Skriva se iza ugla i posmatra kuu; izgleda m u drugaije, jer on je ve neko drugi, jer samo jedna no
50

delovala je na njega, mada on to ne zna, i izazvala promenu. U njegovoj

dui dogodila se moralna promena koja e ga osuditi na dvadeset godina izgnanstva. U tom trenutku, realno, zapoinje njegova duga avantura. Vejkfild nabavlja riu periku. Menja navike; posle izvesnog vremena ustanovio je novu rutinu. Titi ga sumnja da njegovo odsustvo nije
dovoljno potreslo gospou Vejkfild. Odluuje da se ne vrati dok je dobro ne rastui. U njenu kuu jednog dana ulazi apotekar, a sledeeg, lekar.
Vejkfild se rastuuje, mada strahuje da bi njegovo naglo pojavljivanje
moglo da pogora njeno stanje. Skrhan, preputa vremenu da uini svoje; ranije je mislio: Vratiu se za nekoliko dana", a sada za nekoliko
nedelja". I tako prolazi deset godina. On dugo ne primeuje da mu je
ponaanje neobino. elom svojim mlakim srcem Vejkfild i dalje voli
svoju enu, dok ga ona polako zaboravlja. Jednog nedeljnog jutra njih
dvoje se sreu na ulici, usred mnotva ljudi. Vejkfild je oslabio; hoda
povijen, kao da se krije, kao da bei; njegovo nisko elo izbrazdano je
borama; njegovo lice, nekada banalno, sada poseduje neto izuzetno,
zbog izuzetnog poduhvata koji je preduzeo. Iz njegovih sitnih oiju pogled seva ili se gubi. ena se u meuvremenu ugojila; u ruci nosi molitvenik i u potpunosti izgleda kao blaga, skruena udovica. Navikla se
na tugu i ne b i j e , moda, menjala za sreu. Suoeni licem u lice, gledaj u se u oi. Gomila ih razdvaja, i oni se gube. Vejkfild bei u svoju iznajmljenu sobu, zatvara vrata okrenuvi klju dva puta i jecajui baca se
na krevet. U trenutku sagledava svu bedu svoga ivota. Vejkfilde, Vejkfilde! Ti si lud!", kae sm sebi. Moda i jeste. Usred Londona on je
prekinuo veze sa svetom. Premda nije umro, odbacio je svoje mesto i
povlastice meu ivim ljudima. Mentalno on i dalje ivi sa svojom enom, u svom domu. Ne zna, ili gotovo da nikad ne pomilja, d a j e drugi ovek. On stalno ponavlja brzo u se vratiti" i ne pomilja da ve
dvadeset godina ponavlja jedno te isto. U njegovom pamenju tih dvadeset godina samoe lie na meuigru, na puko meuvreme. Jedne veeri, jedne veeri poput bilo koje druge, poput hiljada ranijih veeri,
Vejkfild posmatra svoju kuu. Kroz prozorsko staklo vidi da su na prvom spratu naloili vatru; na ravnom plafonu plameni jezici groteskno
bacaju senku gospoe Vejkfild. Poinje pljusak; Vejkfild osea ledene
udare vetra. Deluje mu smeno da kine ispred sopstvene kue, doma.
Tekim korakom penje se uza stepenice i otvara vrata. Na njegovom licu titra utvaran, lukav osmeh koji poznajemo. Vejkfild se, napokon, vra51

tio. Hotorn nam ne saoptava njegovu potonju sudbinu, ali nas puta da
naslutimo d a j e , na neki nain, on ve mrtav ovek. Prepisujem zavrne
rei: U prividnom neredu naeg tajanstvenog sveta, svaki ovek je strogo prilagoen odreenom sistemu - i ostalim sistemima, i svi oni izmeu sebe - da se pojedinac koji samo na trenutak skrene, izlae uasnoj
opasnosti da zauvek izgubi svoje mesto. Izlae se opasnosti da bude,
poput Vejkfilda, parija univerzuma".
U navedenoj kratkoj i zloslutnoj paraboli - koja datira iz 1835 - ve
se nalazimo u svetu Hermana Melvila, u Kafkinom svetu. U svetu zagonetnih kanjavanja i nedokuivih krivica. Neko e rei da to nije nimalo sluajno, budui d a j e Kafkin svet svet judaizma, a Hotornov, svet
gneva i kanjavanja iz Starog zaveta. Primedba je tana, ali ona ne prevazilazi etiku, jer izmeu uasne prie o Vejkfildu i mnogih Kafkinih
pria ne samo da postoji zajednika etika nego i retorika. Postoji, recimo, duboka trivijalnost glavnog junaka, koja je u suprotnosti sa veliinom njegove propasti koja ga bespomonog preputa Furijama. Postoji
mutna pozadina na kojoj se iscrtavaju obrisi none more. U nekim drugim priama Hotorn priziva romantinu prolost; u ovoj doarava buroaski London, ije gomile mu, izmeu ostalog, slue da progutaju glavnog junaka.
Ovde bih, bez namere da umanjim vrednost Hotomovog del, eleo
da istaknem jedno zapaanje. Zbog okolnosti, neobine okolnosti, da
Hotornova pria, napisana poetkom XIX veka, odie istim senzibilitetom kao Kafikine prie, a on je stvarao poetkom X X veka, ne smemo
zaboraviti d a j e sm Kafka stvorio, odredio, sopstveni senzibilitet. Vejliji Id slikovito predoava Franca Kafku, ali Kafka oblikuje, i ini istananijim, itanje Vejkfilda. Jedan drugom uzajamno duguju; veliki pisac
stvara svoje pretee. Stvara ih i na neki nain ih opravdava. Recimo, ta
bi bilo od Marloa bez ekspira?
Prevodilac i kritiar Malkolm Kauli vidi u Vejkfildu alegoriju o neobinoj usamljenosti Natanajela Hotorna. uvene su Sopenhauerove rei da nema ina, nema misli, nema bolesti koji nisu svojevoljni; ako je
to tano, treba pretpostaviti da se Natanajel Hotorn povukao na mnogo
godina iz drutva ljudi kako ne bi nedostajao u univerzumu, iji cilj je
moda raznolikost, poput izuzetne prie o Vejkfildu. Da je Kafka napisao tu priu, Vejkfild nikada ne bi uspeo da se vrati svojoj kui; Hotorn
52

mu dozvoljava da se vrati, ali njegov povratak nije nita manje jadan

niti manje straan nego njegovo dugo odsustvo.
Jedna Hotornova parabola, koja je na ivici da bude izvanredna, ali
ipak to nije jer joj je nakodila preokupacija etikom, naslovljena j e
Earth 's Holocaust: Holokaust planete Zemlje. U toj alegorijskoj fikciji,
Hotorn predvia trenutak u kojem ljudi, siti beskorisnih gomilanja, odluuju da unite prolost. U zalazak sunca okupljaju se n a j e d n o m od prostranih predela na zapadu Amerike. Na tu ravnicu na zapadu stiu ljudi iz
svih krajeva sveta. Na sredini pale neizmerno visoku lomau i u nju bacaju sve mogue genealogije, sve diplome, sve medalje, sve ordenje,
sve povelje, sve grbove, sve krune, sva ezla, sve tijare, sve kraljevske
odede, sve oltarnike, sva porodina stabla, sav alkohol, sve kesice kafe, sve sanduke aja, sve cigarete, sva ljubavna pisma, svu artiljeriju,
sve maeve, sve zastave, sve ratnike bubnjeve, sve sprave za muenje,
sve giljotine, sva veala, sve dragocene metale, sav novac, sve vlasnike
listove, sve ustave i zakonike, sve knjige, sve mitre, sva obredna ruha,
sve svete knjige koje preplavljuju i zamaraju planetu Zemlju. Hotorn
zapanjeno i pomalo posramljen posmatra buktinju; neki mudar ovek
kae mu da ne treba ni da se raduje ni da se rastuuje, budui d a j e ogromna vatrena piramida progutala samo sagorive stvari. Drugi posmatra - demon - primeuje da su organizatori holokausta zaboravili da u
vatrenu stihiju bace ono to je kljuno, ljudsko srce, jer je u njemu koren svekolikog greha, te su samo unitili nekoliko njegovih oblija. Hotorn tada zakljuuje: Srce, srce, ono je maleno jezgro u kojem je leglo
krivice iji su simboli zloin i beda u svetu. Proistimo to zrno u nama,
i mnogi oblici zla koji zamrauju ovaj vidljivi svet pobei e poput utvara, jer ako ne nadmaimo inteligenciju i ne pokuamo da tim nesavrenim sredstvom razaznamo i ispravimo ono to nas pritiska, celokupno
nae delo bie samo san. Toliko nebitan san da onda nita ne znai j e li
lomaa, koju sam verno opisao, stvarna injenica odnosno vatra koja
pri ruke, ili imaginarna vatra i parabola." Hotorn je ovde dopustio da ga
odvue hriansko uenje, a posebno kalvinistiko, o uroenoj izopaenosti ljudi, te kao da nije primetio da njegova parabola o prividnom
unitenju svih stvari sadri filozofski smisao, a ne samo moralni. Zbilja,
ako je svet samo Neiji san, ako postoji Neko ko sada sanja i sanja istoriju univerzuma, kako nas ui idealistika kola, ponitavanje religija i
umetnosti, sveopta paljevina biblioteka, nije nita drugo do unitenje
53

nametaja u nekom snu. Um koji ga j e jednom sanjao, sanjae ga ponovo; sve dok um nastavlja da sanja, nita nee biti izgubljeno. Ubeenje
u ovu istinu, a ona deluje fantastino, uinilo je da openhauer, u svojoj
knjizi Parega undParalipomena,
uporedi istoriju sa kaleidoskopom, jer
se u njemu smenjuju slike, ali ne i komadii stakla u venoj i zbrkanoj
tragikomediji u kojoj se menjaju uloge i kostimi, ali ne i glumci. Upravo ta slutnja d a j e univerzum projekcija nae due i da je svetska istorij a sadrana u svakom oveku podstakla je Emersona da napie pesmu
History.
to se tie fantazije da se ukine prolost, ne znam da li treba podsetiti d a j e to ve pokuano u Kini, sa ne ba srenim ishodom, tri stolea
pre Hrista. Herbert Alen Dajls belei: Ministar Li Su predloio je da
istorija pone s novim monarhom, i on je uzeo titulu Prvog cara. Da bi
se presekle isprazne ambicije drevnih vremena, naredio je zaplenu i spaljivanje svih knjiga, sem onih koje su poduavale ratarstvu, medicini i
astrologiji. Ako bi neko sakrio svoje knjige, bio bi obeleen usijanim
gvoem i primoran da radi na izgradnji Velikog zida. Tako su stradala
mnoga vredna del; zahvaljujui opiranju i hrabrosti nepoznatih uenih
ljudi spasene su Konfuijeve kanonske knjige. Toliko je bilo pogubljeno ljudi od pera zato to se nisu povinovali carevim naredbama da su,
pria se, u zimu rodile dinje na mestu gde su ih pokopali." U Engleskoj,
polovinom XVII veka, iznova se pojavila ista namera, meu puritancima, meu Hotornovim precima. U jednom od narodnih parlamenata
koje je sazvao Kromvel - saoptava Semjuel Donson - predloeno je
veoma ozbiljno da se spale arhivi u londonskom Taueru, da se izbrie celokupno pamenje prolih dogaaja te da celokupno ustrojstvo ivota
pone ispoetka". Namera da se ukine prolost ve se dogodila u prolosti i - paradoksalno - ona je jedan od dokaza da se prolost ne moe
ukinuti. Prolost j e neunitiva; ranije ili kasnije sve se vraa, a jedna od
ideja koja se vraa jeste ideja o ukidanju prolosti.
Poput Stivensona, koji je takoe bio sin puritanaca, Hotorn je neprestano oseao da je piev rad isprazan, ili ak, to je jo gore, da u
njemu ima krivice. U prologu Skerletnog slova on zamilja senke predaka i gleda jednu kako pie roman. Taj pasus je neobian. ta li to radii kae stara senka drugima. - Pie knjigu pria! Kakav lije to posao,
kakav lije to nain da se velia Bog, ili da se bude od koristi ljudima, u
svom vremenu i u svojoj generaciji? Isto bi vredelo kao kada bi taj ne54

zahvalnik bio violinista." Ovaj pasus je neobian, jer sadri neku vrstu
poveravanja i govori o linim obzirima. On takoe govori o drevnom
sukobu izmeu etike i estetike ili, ako hoete, izmeu teologije i estetike. Jedno od prvih svedoanstava tog sukoba nalazimo u Svetom pismu
kad se zabranjuje ljudima da oboavaju idole. Drugo pripada Platonu,
koji u desetoj knjizi Drave zakljuuje ovako: Bog stvara arhetip (prvobitnu ideju) stola; stolar, simulakrum". Sledee pripada Muhamedu,
koji je rekao da e svaka predstava neke ive stvari pokazati pred Gospodom na dan stranog suda. Aneli e narediti umetniku d a j e oivi;
on nee uspeti u tome i bie baen u pakao, na izvesno vreme. Neki ueni muslimani pokuavaju da objasne da su zabranjene samo slike koje
mogu da projektuju senku (skulpture)... O Plotinu se pria da se gotovo
stideo to je prebivao u telu, pa nije dozvoljavao skulptorima da ovekovee njegove crte. Jednom g a j e jedan prijatelj zamolio da dopusti da
ga portretiu; Plotin mu je odgovorio: Dovoljno mi je muno to moram da teglim ovaj simulakrum u koji me je priroda zatoila. Da li jo
treba da pristanem da se ovekovei slika slike?"
Natanajel Hotorn razreio je taj problem (a on nije iluzoran) na poznat nain; sastavljao je moralne pouke i prie; podario je, ili bar pokuao da podari, umetnosti ulogu svesti i savesti. Naveemo samo jedan
konkretan primer, roman The House of the Seven Gables (Kua sa sedam zabata) u kojem je pokazao da zlo poinjeno u jednoj generaciji
traje i prenosi se na sledee, poput neke vrste naslednog greha. Endru
Lang j e ovaj roman uporedio sa romanima Emila Zole, odnosno sa teorijom o romanima Emila Zole; osim elje za okiranjem, ne znam kako
se mogu dovesti u vezu te dve heterogene osobe. injenica da Hotorn
uporno ima, ili prihvata, namere moralne prirode, ne umanjuje vrednost
njegovog del. Tokom svog ivota posveenog vie itanju a manje ivljenju, esto sam se uverio da su namere i knjievne teorije puki podsticaji te da ih zavreno delo obino zanemaruje, pa ak im i protivrei.
Ako autor poseduje neto, nikakva namera, ma kako bila loa ili pogrena, nee moi da nepopravljivo ugrozi njegovo delo. Autor moe da
pati od besmislenih predrasuda, ali njegovo delo, ako j e iskreno, ako
odgovara iskrenom vienju, nee biti besmisleno. Negde oko 1616. godine romanopisci u Engleskoj i Francuskoj mislili su (ili su mislili da
misle) da su svi Nemci demoni; meutim, u svojim romanima oni su ih
prikazivali kao ljudska bia. Kod Hotorna je uvek poetna vizija bila
55

istinska; ono lano, ono eventualno lano, jesu moralne pouke koje j e
dodavao u poslednjem pasusu ili likovi koje je uvodio ne bi li ih iskazao.
Junaci Skerletnog slova - naroito Hester Prajn, glavna junakinja - vie su nezavisni, autonomni, nego junaci u drugim njegovim fikcijama;
oni su obino slini u veini njegovih romana, nisu iste Hotornove projekcije, blago preruene. Ta objektivnost, ta relativna i delimina objektivnost, moda je razlog to dva veoma pronicljiva (i veoma razliita) pisca kao to su Henri Dejms i Ludvig Luison, zakljuuju d a j e
Skerletno slovo Hotornovo remek-delo, njegovo neumoljivo svedoanstvo. Ja se usuujem da se razlikujem od pomenutih autoriteta. Ako neko udi za objektivnou, ako je neko gladan i edan objektivnosti, neka je potrai kod Dozefa Konrada ili Tolstoja; ako neko trai posebnost Natanajela Hotorna, pre e je nai na nekoj sporednoj stranici ili u
laganim i patetinim priama nego u njegovim komplikovanim romanima. Ne znam ba najbolje kako da potkrepim ovo to sam rekao; u tri
amerika romana i u Mermemom Faunu ja vidim samo niz situacija,
veto uoblienih u profesionalnom smislu, ija je namera da ganu itaoca, a ne nesputano i ivo delovanje uobrazilje. Ona je (ponavljam) iznedrila opti sadraj i zaplet, ali ne i vezu izmeu epizoda i psihologiju
- da je tako nazovemo - protagonista.
Donson zapaa da nijedan pisac ne voli da bilo ta duguje svojim
savremenicima; Hotorn ih je zanemarivao to je vie mogao. Moda je
dobro postupio; moda nai savremenici - uvek - previe lie na nas, te
ako traimo novine lake emo ih nai kod starih pisaca. Sudei po njegovim biografima, Hotorn nije itao De Kvinsija, nije itao Kitsa, nije
itao Viktora Igoa - ni oni meusobno nisu itali jedni druge. Grusak je
poricao mogunost da neki Amerikanac moe biti originalan; kod Hotorna je primetio zapaen uticaj Hofmana"; izgleda d a j e ovaj sud utemeljen na podjednakom nepoznavanju oba autora. Hotornova imaginacija je romantiarska; njegov stil, uprkos nekim preterivanjima, odgovara XVIII veku, slabostima na kraju zadivljujueg XVIII veka.
Proitao sam nekoliko odlomaka iz dnevnika koji je Hotoni pisao
kako bi se razonodio u dugoj samoi; pomenuo sam, makar ukratko, dve
prie; sada u proitati jednu stranicu iz Mermernog fauna da biste uli Hotorna. Tema j e bunar ili ponor koji se, prema latinskim istoriarima,
otvorio nasred Foruma i u iji se mrani bezdan bacio jedan Rimljanin,
56

pod orujem i na konju, ne bi li umilostivio bogove. Evo kako to Hotorn

opisuje:
Recimo - kazao je Kenijon - da se ba na ovom mestu pilja otvorila, i u nju se bacio junak sa svojim dobrim konjem. Zamislimo ogromnu i mranu rupu, nedokuivo duboku, sa neznanim udovitima i groznim licima koja gledaju odozdo i ispunjavaju uasom graane nagnute
nad ponorom. Unutra su bile, nema sumnje, proroke vizije (objave svih
nesrenika iz Rima), senke Gala i vandala i francuskih vojnika. Kakva
teta to su je tako brzo zatvorili! Sve bih dao da bacim jedan pogled
na nju.
Ja mislim - nastavio je Mirijam - da nema osobe koja ne bi bacila
pogled na tu pukotinu, u trenucima senke i klonulosti, to jest, slutnje.
Ta pukotina - odgovorio mu je prijatelj - bile su samo eljusti ponora tame koji je ispod nas, svuda. Najvra supstanca ljudske sree j e
metalna ploica stavljena iznad tog ponora; ona odrava na varljivi
svet. Nije potreban zemljotres da se ona slomi; dovoljno je nagaziti je.
Treba paljivo gaziti. Na kraju emo, neminovno, potonuti. Kada je Kurio priao da se baci u ponor, napravio je budalastu paradu junatva, budui d a j e ceo Rim, kao to vidite, upao unutra. Upala je Palata Cezara,
uz buku kamenja koje se stropotava. Upali su svi hramovi, a potom povukli za sobom hiljade statua. U tu pilju upale su sve vojske u trijumfalnom maru, i svirala je vojna muzika dok su se strmoglavljivali..."
To je Hotorn. S take gledanja razuma (istog razuma koji ne treba
da se uplie u umetnost) vatreni odlomak koji sam preveo ne moe se
opravdati. Pukotina otvorena nasred Foruma znai mnogo toga. U ovom
odlomku ona je pukotina o kojoj govore latinski istoriari, ali oznaava
i eljusti pakla sa neznanim udovitima i groznim licima", a takoe
oznaava i sutinski uas ljudskog ivota, takoe je i Vreme to prodire statue i vojske, takoe je i Venost u kojoj su sadrana vremena. Re
je o vieznanom simbolu, simbolu koji poseduje mnoga znaenja, moda nespojiva. Za razum, za logiko poimanje, raznovrsnost znaenja
moe da stvori haos, ali ne i za snove koji imaju svoju jedinstvenu, tajnu algebru, na ijoj dvosmislenoj teritoriji jedna stvar moe da oznaava mnoge. Hotornov svet je svet snova. On je jednom naumio da napie san, koji bi bio poput istinskog sna, i koji bi imao nepovezanost, neobinosti i bio bez cilja, to je svojstveno snovima", a onda se zaudio
to niko, do danas, nije uradio neto slino. U istom tom dnevniku u ko57

jem je zapisao tu udnu ideju - koju celokupna naa modema" knjievnost uzaludno nastoji da ostvari, a ostvario ju je, moda, samo Luis
Kerol - zabeleio je hiljade banalnih utisaka, u sitnim konkretnim crtama (kretanje neke kokoke, senka grane na zidu); oni obuhvataju est tomova, ije neobjanjivo obilje izaziva zaprepaenje svih biografa. Lie na ljupka, beskorisna pisma - pie neodluno Henri Dejms - koja je
jedan ovek upuivao samom sebi pa je, zbog potajnog straha da ih ne
otvore u poti, resio da u njima ne kae nita to bi ga moglo kompromitovati." Ja mislim d a j e Natanajel Hotorn godinama zapisivao te banalnosti ne bi li samog sebe uverio d a j e realan, ne bi li se, na neki nain, oslobodio utiska nerealnosti, utvaraosti, koji g a j e povremeno obuzimao.
Jednog dana, 1840. godine, zapisao je: Sedim u svojoj sobi i ini mi
se da sam tu oduvek. Ovde sam napisao mnoge prie, i mnoge od njih
sam potom spalio, da, mnoge, jer one nesumnjivo zasluuju da skonaaju u vatri. Ovo je zaaran prostor, budui da g a j e naselilo hiljade i
hiljade vizija, od kojih su neke sada vidljive svetu. Ponekad bih pomislio da leim u grobu, leden i ukoen; drugi put pak pomislio bih da sam
srean... Sada poinjem da shvatam zato sam toliko godina bio zatoenik ove usamljene sobe i zato nisam mogao da polomim njene nevidljive reetke. Da sam ranije uspeo da se izvuem, sada bih bio grub i
otar i srce bi mi bilo prekriveno zemaljskom prainom... Mi smo, zaista, samo senke..." U redovima koje sam upravo prepisao Hotorn pominje hiljade i hiljade vizija". Brojka moda i nije hiperbola; dvanaest
tomova sabranih del ine samo nekolicinu od mnotva ije je skice naznaio u svom dnevniku. (Meu zavrenim delima jedno -Mr.
Higginbotham s Catastrophe /Ponovljena smrt/-najavljuje
krimi anr koji e
izmisliti Po.) Gospoica Margaret Fuler g a j e analizirala u utopijskoj
zajednici Bruk Farm i kasnije napisala: Od tog okeana samo smo imali nekoliko kapi", a Emerson, njegov prijatelj, mislio j e da Hotorn nikada nije do kraja ispoljio svoje mogunosti. Hotorn se oenio 1842, tj. u
trideset osmoj godini; njegov ivot, do tog datuma, gotovo da se odvijao iskljuivo u sferi imaginativnog, mentalnog. On j e radio na carini u
Bostonu, bio konzul Sjedinjenih Amerikih Drava u Liverpulu, iveo u
Firenci, u Rimu i Londonu, ali njegovu stvarnost uvek je inio tanani
svet sumraka, ili meseine, fantastinih imaginacija.
58

N a poetku ovog asa pomenuo sam uenje psihologa Junga, koji

poredi knjievne invencije i onirike invencijo, knjievnost i snove. Ta
teorija deluje neprimenjivo na knjievnosti pisane na panskom jeziku,
pobornike renika i retorike, a ne fantazije. Za razliku od njih, primenljiva je na knjievnost Severne Amerike. Ona je (kao i engleska ili nemaka knjievnost) vie u stanju da izmisli nego da prepie, da stvori nego da primeti. Iz te osobenosti proistie neobino duboko potovanje
Severnoamerikanaca prema realistinim delima, zbog ega pretpostavljaju, recimo, d a j e Mopasan vaniji od Igoa. To je zato to jedan severnoameriki pisac lako moe da bude Igo; ali na jedvite jade moe da
bude Mopasan. U poreenju sa knjievnou Sjedinjenih Amerikih Drava, koja je iznedrila nekoliko genijalnih ljudi, koja je uticala na englesku i francusku knjievnost, naa argentinska knjievnost izlae se
opasnosti da deluje pomalo provincijalno; meutim, u XIX veku stvorila je nekoliko realistinih stranica - re je o zadivljujuim okrutnostima
Eeverije, Askasubija, Ernandesa, zaboravljenog Eduarda Gutijeresa - i
njih Severnoamerikanci nisu nadmaili (moda nisu ni dostigli) do sada.
Fokner, primetie neko, nije nita manje okrutan nego naa gauo knjievnost. On to jeste, znam, ali na jedan halucinantan nain. Na pakleni
nain, ne ovozemaljski. Na nain snova, na nain koji je zapoeo Hotorn.
Hotorn je umro 18. maja 1864. u planinama Nju Hempira. Smrt mu
j e bila spokojna, budui da g a j e zatekla u snu. Nita nas ne spreava da
zamislimo d a j e umro sanjajui, pa ak moemo da izmislimo i priu
koju je sanjao - poslednju u beskonanom nizu - i kako ju je smrt krunisala ili izbrisala. Jednog dana u je, moda, napisati i pokuati da se
tom priom iskupim za ovo nepotpuno predavanje, puno digresija.
Van Vik Bruks u The Flowering of New England, D. H. Lorens u
Studies in Classic American Literature i Ludvig Luison u The Story of
American Literature analiziraju i procenjuju Hotornovo delo. Napisano
je mnogo njegovih biografija. Ja sam koristio biografiju koju je Henri
Dejms sastavio 1879. za Morlijevu ediciju English Men of Letters.
Nakon Hotornove smrti, pisci su nasledili njegov podvig da sanjaju.
Na sledeem asu prouiemo, ako vaa milost to dopusti, slavu i muke Edgara Alana Poa, u ijem delu se san uzneo do none more.

59

Valeri kao simbol

Povezati Volta Vitmena i Pola Valerija, na prvi pogled, proizvoljan

je in i (to je jo gore) nepodoban. Valeri je simbol beskrajnog umea,
ali i beskrajnih obzira; Vitmen, jedne gotovo nepovezane ali titanske
vokacije za sreom; Valeri slavno personifikuje lavirinte duha: Vitmen,
poklike tela. Valeri je simbol Evrope i njenog istananog sumraka; Vitmen, amerike zore. Sveukupni svet knjievnosti ne poznaje dve toliko
oprene primene reipesnik. Ipak, jedna injenica ih povezuje: njihovo
delo manje je dragoccno kao poezija, a vie kao simbol uzornog pesnika, stvorenog sopstvenim delom. Zato je engleski pesnik Leelz Aberkrombi veliao Vitmana, budui d a j e stvorio od raskoi sopstvenog
plemenitog iskustva ivu i linu sliku koja je jedna od retkih zaista velikih dometa poezije naeg vremena: sliku sebe samog". Ovaj sud je neodreen i iskazan u superlativu, mada poseduje izuzetnu vrednost jer ne
poistoveuje Vitmana, oveka od pera koga je Tenison oboavao, sa Vitmenom, poluboanskim junakom Vlati trave. Razlika je velika; Vitmen
je sastavio svoje rapsodije u skladu sa nekakvim imaginarnim ja, koga
ine delimino on sm, a delimino svaki od njegovih italaca ponaosob. Otuda potiu razilaenja koja su razbesnela kritiku; otuda obiaj
da smesti svoje pesme u prostore koje nikada nije upoznao; otuda podatak na jednoj stranici d a j e roen u nekoj dravi na jugu, a na drugoj
(takoe u stvarnosti) na Long Ajlendu.
Jedna od namera Vitmenovih pesama jeste da definie mogueg oveka - Volta Vitmena - punog bezgranine i bezbrine sree; nita manje hiperbolian, nita manje varljiv, nije ni ovek koga definiu Valerijeve pesme. On, poput Vitmena, ne velia ovekove filantropske sposobnosti, njegovu vatrenost i nadarenost za sreu; on velia duhovne vrline. Valeri je stvorio Edmona Testea; taj junak bio bi jedan od mitova
naeg veka da ga svi, duboko iznutra, ne doivljavamo kao Valerijevog
Doppelgnger.
Za nas j e Valeri Edmon Teste. Naime, Valeri j e jedno
60

ravanje evaljea Dipea, Edgara Alana Poa i nepojmljivog Boga meu

teolozima. Sto, verovatno, nije tano.
Jejts, Rilke i Eliot napisali su nezaboravnije stihove nego Valeri;
Dojs i Stefan George izvrili su dublje modifikacije unutar svog jezika
(moda je francuski manje podloan modifikacijama nego engleski ili
nemaki); ali iza del tih istaknutih umetnika nema linosti uporedive sa
Valerijevom linou. Okolnost d a j e ta linost, na izvestan nain, moda projekcija samog del, ne umanjuje ovu injenicu. Ponuditi ljudima
lucidnost u poznom romantiarskom dobu, u melanholinom dobu nacizma i dijalektikog materijalizma, u vreme proroka Frojdove sekte i
nadrealistikih trgovaca, upravo to je bila asna misija koju je ostvario
(i dalje je ostvaruje) Valeri.
Posle smrti, Pol Valeri ostao je simbol oveka beskrajno osetljivog
na sve,.za koga sve moe biti podsticaj koji pobuuje beskonaan niz
misli. oveka koji prevazilazi osobene crte, a one ga ine razliitim, i za
koga moemo rei ono to je Vilijem Hazlit rekao za ekspira: He is
nothing in himself. Za oveka iji nenadmani tekstovi ne iscrpljuju, pa
ak i ne defmiu, njegove sveobuhvatne mogunosti. On je ostao simbol
oveka koji je, u veku kada se oboavaju haotini idoli krvi, tla i strasti,
uvek vie voleo lucidne uitke misli i tajne avanture reda.
Buenos Ajres, 1945.

61

Zagonetka Edvarda Ficderalda

Jedan ovek, Omer ibn Ibrahim, raa se u Persiji u XI veku hrianske ere (taj vek je za njega bio peti vek hidre); on se posveuje uenju Kurana i tradicije sa Hasanom ibn Sabahom, buduim osnivaem
Asasina ili Ubica, i sa Nizamom el Molkom, buduim vezirom Alp Arslana, osvajaem Kavkaza. Tri prijatelja se, pola u ali a pola u zbilji,
zaklinju da ako se jednog dana srea osmehne jednom od njih, taj srenik nee zaboraviti ostale. Posle nekoliko godina, Nizam stie dostojanstvo vezira: Omer mu trai samo jedno - kutak u senci njegove srene zvezde, gde bi se molio za dobrobit svog prijatelja i gde bi razmiljao
0 matematici. (Hasan trai i dobija istaknut poloaj i, na kraju, zariva
no u lea veziru.) Omer dobija iz niapurske riznice godinju platu od
deset hiljada dinara i moe da se posveti uenju. On prestaje da veruje
u prognostiku astrologiju, ali se bavi astronomijom, uestvuje u reformi kalendara koju podrava sultan i sastavlja uveni traktat o algebri sa
numerikim reenjima za jednaine prvog i drugog stepena i geometrijskim, pomou preseka kupe, za jednaine treeg stepena. Tajne brojeva
1 zvezda ne iscrpljuju njegovu panju; u osami svoje biblioteke on ita
Plotinove tekstove - odnosno Platona Egipatskog ili Grkog Uitelja,
govorei renikom islama - i preko pedeset epistola jeretike i mistiarske Enciklopedije Brae Cistote, u kojoj se kae d a j e univerzum
emanacija Jedinstva, i da e se vratiti Jedinstvu... To tvrde prozeliti Alfarabi, koji j e smatrao da opti oblici ne postoje izvan stvari, i Avicena,
koji je uio d a j e svet vean. Jedna hronika nam veli d a j e verovao, ili se
pretvarao da veruje, u seobu due, iz ljudskog tela u telo ivotinje, i da
je razgovarao sa magarcem kao stoje Pitagora razgovarao sa psom. On
je ateista, ali zna da na pravoveran nain tumai najtee delove iz Kurana, jer je svaki uen ovek teolog i za to mu nije neophodna vera. U
predasima izmeu astronomije, algebre i apologetike, Omer ibn Ibrahim Hajjam pie pesme od etiri stiha, od kojih se prvi, drugi i poslednji
62

rimuju izmeu sebe; najbogatiji rukopis sadri pet stotina takvih kvarteta, to je zanemariv broj da bi se stekla slava, budui da u Persiji (kao
i u paniji u doba Lopea i Kalderona) pesnik mora biti plodan. Godine
517. hidre, Omer ita traktat iji je naslov Jedno i mnotvo; klonulost
ili predoseaj ga prekida u itanju. On ustaje, obeleava stranicu koju
njegove oi vie nee videti i predaje se Bogu, onom Bogu koji moda
postoji i za iju naklonost j e preklinjao na tekim stranicama svoje algebre. Umire istog dana, u zalazak sunca. Tih godina, na zapadu i na
se veru, n a j e d n o m ostrvu za koje kartografi islama ne znaju, saksonski
kralj, pobedivi prethodno kralja Norveke, biva poraen od normandijskog vojvode.
Protie sedam stolea u sjaju i agonijama i promenama i u Engleskoj
se raa jedan ovek, Ficderald, manje uman od Omera, ali verovatno
oseajniji i tuniji. Ficderald zna d a j e knjievnost njegova istinska
sudbina; bavi se njom nemarno ali uporno. Po ko zna koji put iitava
Don Kihota, moda najbolju od svih knjiga po njegovom miljenju (mada ne eli da bude nepravedan prema ekspim i prema dear old Virgil);
njegova ljubav se protee i na renike u kojima trai rei. Jasno mu je da
svaki ovek u ijoj dui treperi muzika moe da sastavi stihove deset do
dvanaest puta u ivotu, ako su mu zvezde naklonjene, ali nema nameru
da zloupotrebi tu skromnu privilegiju. On je prijatelj slavnih linosti
(Tenisona, Karlajla, Dikensa, Tekerija); u odnosu na njih ne osea se inferiorno, uprkos svojoj skromnosti i uljudnosti. Objavio je jedan dijalog
pristojno napisan, Euphranor, i osrednje verzije Kalderona i velikih grkih tragiara. Sa studija panskog preao je na studije persijskog i zapoeo prevod Mantiq al-Tayr, mistinog speva o pticama koje trae svog
kralja, Simurga, da bi na kraju sletele na njegovu palatu, iza sedam mora, i otkrile da su Simurg one, da su Simurg svi i svako ponaosob. Oko
1854. dobija na pozajmicu rukopis Omerovih pesama, sastavljenih samo
po zakonu abecednog reda rima; Ficderald nekolicinu pesama prevodi
na latinski i nazire mogunost da od njih izatka jednu organsku knjigu
na ijem bi poetku bile slike jutra, rue i slavuja, a na kraju, noi i groba. Tom neverovatnom pa ak i nepojmljivom cilju Ficderald posveuje ceo svoj ivot nemarnog i zanesenog usamljenika. Godine 1859.
objavljuje prvu verziju Rubaija, a potom slede druge, sa obiljem varijacija i nedoumica. Tada se dogaa udo: iz sluajnog spoja jednog persijskog astronoma popustljivog prema poeziji i jednog ekscentrinog
63

Engleza koji ita, moda i ne razumevajui ih u celim, istonjake i hispanske knjige, raa se izuzetan pesnik, i on ne lii na njih dvojicu. Svinbern pie d a j e Ficderald podario Omeru Hajjamu stalno mesto meu
najveim pesnicima Engleske", a Cesterton, osetljiv na romantini i klasini sadraj te knjige bez premca, primeuje da u njoj istovremneno
postoje neuhvatljiva melodija i trajan zapis". Neki kritiari smatraju
d a j e Ficderaldov Omar, u stvari, engleska poema sa persijskim aluzijama; Ficderald je interpelirao, intonirao i izmislio Rubaije, ali one zahtevaju od nas da ih itamo kao verodostojne drevne persijske rubaije.
Ovaj sluaj pobuuje pretpostavke metafizike prirode. Omer je
ispovedao (to znamo) platonsko i pitagorejsko uenje o seobi dua u
mnoga tela; nakon dva veka, njegova se dua moda otelotvorila u Engleskoj da bi u jednom dalekom germanskom jeziku, proaranom latinskim, ispunila knjievnu sudbinu koju je u Niapuru potisnula matematika. Isak Luria Lav poduavao je da dua pokojnika moe ui u duu
nekog nesrenika ne bi li joj pomogla i uputila je; moda se Omerova
dua nastanila, negde oko 1857. godine, u Ficderaldovoj dui. U Rubaijama se ita d a j e sveopta istorija spektakl koji Bog osmiljava,
predstavlja i posmatra; ova spekulacija (ije je tehniko ime panteizam)
doputa nam da pomislimo kako je Englez mogao ponovo da stvori Persijanca, budui da su obojica, sutinski, bili Bog ili trenutna lica Boga.
Verovatnija i nita manje udesna od ovih pretpostavki sa prizvukom
natprirodnog jeste pomisao o blagotvornom usudu. Oblaci, ponekad,
stvaraju oblike planina ili lavova; slino tome, tuga Edvarda Ficderalda i j e d a n pouteli rukopis sa purpurnim slovima, zaboravljen na nekoj
polici u bibilioteci Bodleian u Oksfordu, stvorili su, za nae dobro, poemu.
Svaka saradnja je tajnovita. Ova, izmeu jednog Engleza i jednog
Persijanca, bila j e to vie nego ijedna druga, jer su njih dvojica bili veoma razliiti i moda u ivotu ne bi sklopili prijateljstvo, ali smrt i promene i vreme uinili su da jedan sazna za drugog i stope se u jedinstvenog pesnika.

64

Oskar Vajld

Pomenuti Vajldovo ime znai pomenuti jednog dendija i pesnika

istovremeno, znai prizvati sliku gospodina posveenog jadnom cilju
da zapanji svojim kravatama i metaforama. Takoe znai i prizvati u
mislima pojam umetnosti kao odabrane ili tajne igre - poput goblena
Hjua Verekera ili goblena Stefana Georgea - i pesnika kao postojanog
monstrorum artifex (Plinije, XXVIII, 2). Znai prizvati klonuli sumrak
XIX veka i munu pompu staklenih bati ili plesa pod maskama. Nijedno od ovih prizivanja nije lano; sva ona odgovaraju, to tvrdim, deliminim istinama i protivree ili zanemaruju oigledne injenice.
Razmotrimo, recimo, injenicu d a j e Vajld bio neka vrsta simboliste.
Gomila okolnosti to potvruje: Vajld je, oko 1881. godine, predvodio
estete, a deset godina kasnije dekadente; Rebeka Vest ga perfidno optuuje {Henry James, III) d a j e potonjoj od tih sekti dao peat srednje
klase"; renik poeme Sphinx je studiozan i velianstven; Vajld je bio
prijatelj vaba i Malarmea. Meutim, tu injenicu pobija jedna krucijalna istina: u stihu ili u prozi, Vajldova sintaksa uvek je izuzetno jednostavna. Od mnogih britanskih pisaca, nijedan nije tako prijemiv
strancima. itaoci koji nisu u stanju da rastumae nijedan Kiplingov pasus ili nijednu strofu Vilijema Morisa za dan proitaju Lepezu Ledi Vindermir. Vajldova metrika je neusiljena, ili eli da deluje neusiljeno; njegovo delo ne sadri ni jedan jedini eksperimentalni stih, poput vrstog i
mudrog aleksandrinca Lajonela Donsona: Alone with Christ, desolate
else, left by mankind.
Vajldova tehnika beznaajnost moe da bude argument u korist njegove unutarnje veliine. Ako bi Vajldovo delo bilo u skladu sa karakterom njegove slave, inile bi ga puke artificijelnosti tipa Les Palais Nomades ili Los Crepsculos del Jardin. U Vajldovom delu artificijelnosti
ima u izobilju - setimo se jedanaestog poglavlja Dorijana Greja ili The
Harlot's House ili Symphony in Yellow - ali njihov pridevski karakter
65

je oigledan. Vajld moe da zanemari te purple patches (grimizne zakrpe); izum ove fraze pripisuju mu Rikets i Hesket Pirson. Ona ve dokazuje naviku da se uz Vajldovo ime vezuje pojam dekorativnih pasusa.
Dok iznova itam Vajlda, godinama, primeujem jednu injenicu
koju njegovi panegiriari izgleda da nisu ak ni naslutili: dokazivu i elementarnu injenicu d a j e Vajld gotovo uvek u pravu. The Soul of Man
under Socialism ne poseduje samo elokvenciju nego i tanost. Raznovrsne beleke kojima je obilato zasipao Pali Mali Gazette i Speaker prepune su jasnih zapaanjima koja premauju najbolje mogunosti Lesli
Stiven ili Saintsberi. Vajld je bio optuen da se bavio nekom vrstom
kombinatorike umetnosti, u stilu Raimunda Lulia; to se, eventualno,
moe rei za neke od njegovih dosetki (jedno od onih britanskih lica
koja, jednom kad vidite, zauvek zaboravite"), ali ne i za stav da nam
muzika otkriva nepoznatu prolost a moda i stvarnu {The Critic as Artist) ili za tezu da ljudi ubijaju ono to vole {The Ballad of Reading
Gaol) ili za miljenje da pokajati se zbog nekog ina znai modifikovati prolost {De Profundis) ili za tezu*, dostojnu Leona Bloa ili Svedenborga, da nema oveka koji nije, u svakom trenutku, ono to je ve bio
i to e tek biti {ibidem). Ne prepisujem ove redove da bih zadivio itaoca; navodim ih da naznaim duhovnost veoma razliitu od one koja
se, uopteno, pripisuje Vajldu. On je, ako ne greim, bio mnogo vie od
irskog Moreasa; bio je ovek XVIII veka, koji je ponekad pristajao da se
igra simbolizma. Poput Gibona, Donsona, Voltera bio je genije i, sem
toga, bio je u pravu. Bio je , jednom reju - klasik"**. Dao je veku ono
to je vek zahtevao - comdies larmoyantes, posveene veini i verbalne arabeske, posveene manjini - i ostvarivao te dve veoma razliite
stvari sa nekom vrstom nemarne radosti. Nakodilo mu je savrenstvo;
njegovo delo toliko je harmonino da nam se ini neizbenim, ak nevanim. Teko nam je da zamislimo svet bez Vajldovih epigrama; ta tekoa ne ini ih manje neverovatnim.

* Cfr. N e o b i n a Lajbnicova teza koja j e izazvala pravi skandal u Arnauld (?): Pojam svakog pojedinca sadri a priori sve injenice koje e mu se dogoditi. Po tom dijalektikom fatalizmu, injenica da e Aleksandar Veliki umreti u Vavilonu jeste jedan
od kvaliteta tog kralja, kao i oholost.
** Misao pripada Rejesu; on j e primenjuje na meksikog oveka (Reloj de Sol, str.
158).

66

Jedno usputno zapaanje. Ime Oskara Vajlda povezano je sa ravniarskim gradovima; njegova slava, sa osudom i zatvorom. Ipak, (to je
veoma dobro osetio Hesket Pirson) njegovo delo sutinski odie sreom.
Za razliku od njega, dragoceno Cestertonovo delo, a on je prototip fizikog i moralnog zdravlja, uvek je na ivici da pree u nonu moru. Iz
njega vrebaju svet dijabolinog i jeza; moe da poprimi, na najbezazlenijoj stranici, oblike uasa. Cesterton nastoji da ponovo oivi detinjstvo;
Vajld je sauvao, uprkos tome to ga prate zlo i nesree, neranjivu ednost.
Poput Cestertona, Langa, Bosvela, Vajld je jedan od onih srenika
koji mogu da zanemare uspeh kod kritike, pa ak, ponekad, i uspeh kod
italaca, budui d a j e uitak koji nam priinjava njegovo ponaanje neodoljiv i postojan.

67

O estertonu

Because He does not take away

The terror from the tree...
Chesterton: A Second

Childhood

Edgar Alan Po je pisao prie pune fantastinog horora ili bizarnosti;

Edgar Alan Po je izmislio krimi priu. To je nesumnjivo poput injenice d a j e kombinovao dva anra. On nije nametao vitezu Agistue Dipeu
zadatak da utvrdi drevni zloin oveka Gomile ili da objasni simulakrum koji je, u crnoj i skerletnoj sobi, ubio maskiranog princa Prospra. Za razliku od njega, esterton se rasipao strasno i sa uivanjem tim
tours de force. Svaki od nastavaka sage o ocu Braunu saoptava neku
misteriju, nudi objanjenja demonskog ili magijskog tipa i, na kraju,
umesto njih dobijamo objanjenja koja su od ovoga sveta. Majstorstvo
ne iscrpljuje snagu njegovih kratkih formi; mislim da sam u njima zapazio jednu ifru estertonove istorije, jedan estertonov simbol ili
ogledalo. Ponavljanje odreene sheme godinama i u mnogim delima
(The Man who Knew Too Much, The Poet and the Lunatics, The Paradoxes of Mr. Pond) kao da potvruje da nije re o retorikom umeu,
nego o sutinskoj formi. Ovaj esej eli da protumai tu formu.
Prethodno bi trebalo razmotriti neke previe oigledne injenice.
esterton je bio katolik, esterton je verovao u srednji vek prerafaelista
{Of London, small and white, and clean), esterton j e mislio, kao i Vitmen, d a j e puka injenica bitisanja sama po sebi toliko udesna, te nikakva nesrea ne sme da nas lii nekakve komine zahvalnosti. Takvo
uverenje moe biti ispravno, ali dobit koju promovie j e ograniena;
pretpostaviti da ono podrobno objanjava estertona znai zaboraviti
da je svako verovanje konani termin u jednom nizu mentalnih i emocionalnih procesa, ali d a j e ovek ceo taj niz. U ovoj zemlji, katolici veliaju estertona, slobodni mislioci ga poriu. Poput svakog pisca koji
68

iznosi vlastito verovanje, o estertonu se sudilo na osnovu njega, on j e

bivao osuivan ili prihvatan na osnovu sopstvenog verovanja. Njegov
sluaj slian je Kiplingovom, koga uvek procenjuju u funkciji Britanske
imperije.
Po i Bodler su naumili, kao izmueni Urizen de Blake, da stvore
straan svet; onda j e sasvim prirodno to njihovo delo obiluje raznim
oblicima uasa. Cesterton, ini mi se, ne bi voleo da ga proglase za tkaa nonih mora, da bude monstrorum artifex (Plinije, XXVIII, 2), ali
nesavladivo ima obiaj da pribegne jezivim znamenjima. On se pita da
li neki ovek moda ima tri oka, ili ptica tri krila; pria, nasuprot panteistima, o mrtvacu koga otkriva u raju; da duhovi aneoskih horova
imaju beskonano umnoeno njegovo lice*; pria o zatvoru od ogledala; pria o lavirintu bez sredita; pria o oveku koga je progutao metalni
automat; pria o drvetu to prodire ptice, pa umesto lia ima peruke;
zamilja (The Man who was Thursday, VI) da na istonim granicama
sveta moda postoji drvo koje j e neto vie, ali i manje, od drveta, a na
zapadnim kula ija je sama arhitektura zlokobna. Ono to je blizu definie pomou dalekog, pa ak i stranog; ako govori o oima, naziva ih
Jezekiljevim recima (1: 22) straan kristal, a no naziva udovite puno
oiju, dovodei do savrenstva drevnu sliku uasa (Otkrovenje, 4: 6).
Nita manje ilustrativna nije pria How Ifound the Superman. Cesterton
razgovara sa Supermenovim roditeljima; upitani o lepoti svoga sina, koji ne izlazi iz mrane sobe, oni ga podseaju da Supermen ima vlastita
naela i da ga treba procenjivati po njima (Na tom nivou lepi j e od
Apolona. Gledano iz naeg nieg nivoa, naravno..."); potom priznaju da
nije lako stegnuti mu ruku (Vi razumete; njena struktura sasvimje drugaija"); potom, ne mogu jasno da kau ima li dlake ili perje. Promaja
ga ubija i nekoliko ljudi vuku sanduk, ali on nije ljudskog oblika. Cesterton nam podsmeljivim tonom saoptava ovu teratoloku fantaziju.
Takvi primeri, a njih je mnogo, dokazuju da se Cesterton opirao da
bude Edgar Alan Po ili Franc Kafka, premda je neto u glini njegovog ja
osealo naklonost prema nonoj mori, neto tajno, i slepo, i sutinsko.
* Proirujui jednu misao Atara (Na sve strane vidimo samo Tvoje lice"), Delaluddin Rumi sastavio j e nekoliko stihova koje j e preveo Riickert (Werke, IV, 222), u
kojima se kae da na nebu, na mora i u snovima postoji Samo Jedan te se slavi taj Jedini, jer su svedena na jedno etiri otmene ivotinje koje vuku koije svetova: zemlje, vatre, vazduha i vode.

69

Nije on sluajno svoja prva del posvetio odbrani dvojice velikih gotskih
umetnika, Brauninga i Dikensa; nije sluajno ponavljao da su bajke brae Grim najbolja knjiga koju je Nemaka iznedrila. Kritikovao je Ibzena, a branio (moda neodbranjivo) Rostana, ali junaci Per Ginta oblikovani su od grae njegovih snova, the stuff his dreams were made of.
Taj razdor, ta riskantna povremena potinjenost demonskoj volji, definiu estertonovu prirodu. Simbol te unutranje borbe su, po m o m miljenju, avanture oca Brauna, od kojih svaka eli da objasni, pomou razuma, neku neobjanjivu injenicu*. Zato sam rekao, u prvom pasusu
ovog eseja, da su te fikcije ifra Cestertonove istorije, Cestertonovi simboli i ogledala. To je to, osim to razum" kojem Cesterton podreuje
svoje imaginacije nije doslovno razum nego katolika vera, ili moda,
skup hebrejskih imaginacija podreenih Platonu i Aristotelu.
Seam se dve oprene parabole. Prva je sadrana u prvom tomu Kafkinih del. U pitanju je pria o oveku koji moli da bude primljen po
zakonu. Straar ispred prvih vrata kae mu da unutra ima jo mnogo
vrata** i da nema sale ispred koje ne stoji straar, od kojih je svaki sledei snaniji od svog prethodnika. ovek odluuje da sedne i eka. Prolaze dani i godine, i ovek umire. U samrtnom ropcu pita se: Da li je
mogue da za sve ove godine dok sam ekao niko nije poeleo da ue
sem mene?" Straar mu odgovara: Niko nije poeleo da ue jer su ova
vrata bila namenjena samo tebi. Sada u ih zatvoriti". (Kafka se osvre
na ovu parabolu u devetom poglavlju Procesa, mada je jo vie zapetljava.) Druga parabola nalazi se u Pilgrim s Progress, iji je autor Banjan. Ljudi pohlepno posmatraju zamak ispred koga se kao uvari zamka nalaze mnogobrojni ratnici; ispred kapije stoji straar sa knjigom u
ruci da u nju upie ime onoga ko bi bio dostojan da ue. Jedan neustraiv ovek prilazi straaru i kae mu: Upiite moje ime, gospodine". Zatim izvlai ma i kree na ratnike; nemilice zadaje, ali i zadobija krvave rane, sve dok uz zagluujuu buku ne raskri sebi put i ue u zamak.
esterton j e ceo svoj ivot posvetio pisanju ove druge parabole,
premda je neto u njemu uvek naginjalo ka pisanju prve.
* Ne o b j a n j e n j e n e o b j a n j i v o g nego zamrenog, jeste zadatak koji sebi prevashodno n a m e u pisci krimi romana.
** Slika vrata iza vrata koja se postavljaju izmeu grenika i neba, nalazi se u oharu. Videti Glatzer: In Time and Eternity, 30; takoe, Martin Buber: Tales of the Hasidim, 92.

70

Rani Vels

Haris kae d a j e Oskar Vajld, kad su ga jednom pitali o Velsu, odgovorio:

Nauni il Vern.
To miljenje izrekao je 1899. godine; slutimo da Vajldu nije ba bilo na umu da definie Velsa, ili da ga porekne, koliko da pree na drugu temu. H. D. Vels i il Vern su, danas, nespojiva imena. Svi to oseamo, ali ispitivanje zamrenih razloga na kojima se temelji nae oseanje moglo bi da ne bude beskorisno.
Najoigledniji od tih razloga jeste tehnike prirode. Vels je (pre nego socioloki mislilac) bio zadivljujui pripoveda, nas lednik jezgro vitosti Svifta i Edgara Alana Poa; Vern - marljiv i srean radnik. Vern je
pisao za adolescente; Vels - za sve uzraste. Postoji jo jedna razlika, koju je jednom otkrio i sm Vels; Vernove fikcije kreu se u domenu verovatnih stvari (brod podmornica, brod vei nego to su bili brodovi 1872.
godine, otkrie Junog pola, fotografija koja govori, prelazak preko Afrike, krateri ugaenog vulkana to vodi do sredita zemlje); Velsove fikcije, kreu se u domenu pukih mogunosti (nevidljiv ovek, cvet koji
prodire oveka, kristalno jaje koje odraava dogaanja na Marsu), ako
ne i u domenu nemogueg: ovek koji se vraa iz budunosti sa cvetom
budunosti, ovek koji se vraa iz drugog ivota sa srcem na desnoj strani, jer su ga u potpunosti preokrenuli, kao u ogledalu. itao sam d a j e
Vern, zgranut slobodama koje sebi doputa The First Men in the Moon,
rekao sa ogorenim negodovanjem: On izmilja!"
Razlozi koje sam upravo naveo deluju mi valjano, ali oni ne objanjavaju zato je Vels beskrajno superiorniji od autora del Hector Servadac, kao i od Roznija, Litona, Roberta Pal toka, Sirana ili bilo kog drugog pretee njegovih metoda*. Najvei uitak pri itanju njegovih ro* U The Outline of History (1931) Vels velia delo druge dvojice pretea: Fransisa
Bekona i Lukijana iz Samosate.

71

mana ne svodi se na reavanje problema. U ne ba kratkim knjigama sadraj je samo izgovor, ili polazite. On je vaan za stvaranje del, ali ne
i za uitak itanja. To vai za sve anrove; najbolji krimi romani nisu
oni koji imaju najbolji zaplet. (Kada bi zaplet bio najvaniji, ne bi postojao Don Kihot i o bi bio manje dobar nego O'Nil.) Po mom miljenju, znaaj prvih Vclsovih romana - The Island of Dr. Moreau, na primer, ili The Invisible Man - poiva n a j e d n o m mnogo dubljem razlogu.
Njihov sadraj ne samo d a j e duhovit nego je i simbolian u pogledu
procesa koji su na neki nain nerazdvojivi od svekolike ljudske sudbine.
Progonjeni nevidljivi ovek koji kao da ima otvorene oi i kada spava
jer njegovi kapci ne iskljuuju svetlost jeste simbol nae usamljenosti i
naeg straha; tajni noni skup udovita koja sede i unjkavo izgovaraju
ropski kredo jesu Vatikan i Lasa. Delo trajnih vrednosti uvek poseduje
nekakvu beskrajnu i plastinu mnogoznanost; ono je svima sve, poput
apostola; ono j e nalik na ogledalo koje obznanjuje itaoev lik, a takoe je i mapa sveta. To se mora dogoditi, ak na nekakav nevidljiv i skroman nain, gotovo uprkos autoru; njega ne zanima nikakav simbolizam.
Sa tom lucidnom naivnou stvarao je Vels svoje rane radove pune fantastike i oni su, po mom shvatanju, najvie vredni divljenja u odnosu na
njegovo celokupno zadivljujue delo.
Kad neko kae da umetnost ne sme da propagira nikakvu doktrinu,
taj neko obino misli na doktrinu suprotnu njegovoj. Naravno, to nije
moj sluaj; zahvalan sam Velsu na njegovim doktrinama i sm ih gotovo sve prihvatam, ali alim to ih je uneo u svoje naracije. Pravi naslednik britanskih nominalista, Vels iznova potvruje uobiajenu priu o
ilavosti Engleske" ili o spletkarenju Prusije"; argumenti protiv ove
tetne mitologije su neporecivi, ali to nije razlog da se ubace u priu o
snu gospodina Parama. Dok se autor ograniava da pripovea o dogaajima ili da skicira tanana zastranjivanja svesti, moemo da ga zamislimo kao sveznalca, moemo da ga poistovetimo sa univerzumom ili sa
Bogom; im se spusti na nivo zakljuivanja, z n a m o da je pogreio.
Stvarnost proistie na osnovu injenica, ne na osnovu zakljuivanja;
prihvatamo da Bog tvrdi (2 knj. Mojsijeva, 3: 14) Ja sam Onaj to jeste,
ali ne da proglaava i analizira, poput Hegela ili Anselma, argumentum
ontologicum. Bog ne sme da teologizira; pisac ne sme da obesnai ljudskim rezonovanjem trenutnu vera koju od nas zahteva umetnost. Postoji
i drugi razlog; autor koji pokazuje odbojnost p r e m a nekom junaku
72

ostavlja utisak da ga nije shvatio, on priznaje da taj junak za njega nije

neizbean. Tada gubimo poverenje u njegovu inteligenciju, kao to bismo izgubili poverenje u inteligenciju Boga koji bi pravio razliku izmeu raja i pakla. Bog, napisao je Spinoza (Etika, 5, 17), ne mrzi nikoga i ne voli nikoga.
Poput Kcveda, poput Voltera, poput Getea, i jo nekih, Vels je manje
knjievnik, a vie knjievnost. Napisao je sirove knjige iz kojih uvek
iznova izbija dinovska radost arlsa Dikensa, rasipao se sociolokim
parabolama, stvorio je enciklopedije, proirio mogunosti romana, ponovo, za nae vreme, napisao Knjigu o Jovu, tu veliku hebrejsku imitaciju platonskog dijaloga, sastavio bez nadmenosti i bez skruenosti uzbudljivu autobiografiju, borio se protiv komunizma, nacizma i hrianstva, polemisao (uljudno i ubitano) sa Belokovom, napisao povest o
prolosti, napisao povest o budunosti, zabeleio stvarne i imaginarne
ivote. Iz iroke i raznolike biblioteke koju nam je ostavio, najvie mi se
dopadaju njegove pripovesti o nekim stranim udima: The Time Machine, The Island oj Dr. Moreau, The Plattner Story, The First Men in
the Moon. To su bile prve knjige koje sam proitao; moda e biti i poslednje... Mislim da bi ih trebalo pridodati, kao obrazac o Tezeju ili o
Ahasveru, sveoptem pamenju nae vrste, pa da budu umnoavane, daleko izvan granica slave njihovog autora, i dugo posle smrti jezika na
kojem su napisane.

73

Biathanatos

De Kvinsiju (kome toliko mnogo dugujem da ako navedem deo izgleda kao da odbacujem ili preutkujem ostalo) dugujem prvo saznanje
o Biathanatosu. Taj traktat je napisan poetkom XVII veka i njegov autor je veliki pesnik Don Don*, koji je ostavio rukopis ser Robertu Karu, pod uslovom da ga preda tampi ili vatri". Don je umro 1631;
graanski rat buknuo je 1642; godine 1644. pesnikov sin prvenac predao
je stari rukopis u tampu, ne bi li ga spasao od vatre". Biathanatos sadri oko dve stotine stranica; De Kvinsi ( Writings, VIII, 336) ih je saeo
ovako: samoubistvo je jedan oblik ubistva; kanonisti razlikuju namerno
ubistvo od opravdanog ubistva; shodno logici, ovu razliku treba primeniti i na samoubistvo. Isto kao to nije ubica svako ko ubije oveka, ni
svaki samoubica nije poinio smrtni greh. Zaista, to je naizgled osnovna
teza Biathanatosa; nju ve izraava podnaslov (That Self-homicide is
not so naturally Sin that it may never be otherwise), a rasvetljava je, ili
je zatamnjuje, spisak slavnih i neverovatnih primera, od Homera**, koji je napisao hiljadu stvari a nije mogao da razume jedno, jer kau da se
obesio zato to nije razumeo predskazanje ribara", do pelikana, simbola oinske ljubavi, i pela koje, kako je poznato iz Ambrozijevog Heksamerona, umiru kada pogaze zakone svoga kralja". Na tri stranice
protee se taj spisak i u njemu sam primetio sledee pravilo: navoenje
mranih primera (Festo, Domicijanov miljenik, ubio se da bi prikrio
pogubne posledice kone bolesti), isputanje uverljivih primera - Seneka, Temistokle, K a t o n - koji su izgledali previe jednostavno.
* D a j e zaista bio veliki pesnik mogu da pokau ovi stihovi:
Licence my roving hands and let them go
Before, behind, between, above, below.
O my America! My
new-found-land...
(Elegies,

XIX)

" Cfr. nadgrobni epigram Alsea de Mesene (Grka antologija,

74

VII, 1 ).

Epiktet (Seam se najhitnijeg: vrata su otvorena") i openhauer

(Da li je Hamletov monolog razmiljanje jednog zloinca?") ispisali
su mnoge stranice branei samoubistvo; unapred ubeeni da su ovi branioci u pravu ini da ih itamo nemarno. Meni se to dogodilo sa Biathanatosom sve dok nisam primetio, ili pomislio da sam primetio, jedan
implicitan ili ezoterijski sadraj ispod onog oiglednog.
Nikada neemo saznati da l i j e Don sastavio Biathanatos sa unapred
smiljenim ciljem da nagovesti taj skriveni sadraj, ili g a j e nasluivanje
tog sadraja, u trenutku ili polusnu, pozvalo na zadatak. Verovatnije mi
izgleda ovo drugo; pretpostavka o knjizi koja kae B da bi rekla A, na ifro van nain, vetaka je, to nije pretpostavka d a j e rad bio podstaknut
intuicijom. Hju F o s i t j e napomenuo d a j e Don svoju odbranu samoubistva mislio da krunie samoubistvom; mogue je, ili verovatno, da se
Don poigravao tom idejom; ali, da ona dovoljno jasno objanjava Biathanatos, to je, naravno, smeno.
Don, u treem delu Biathanatosa, razmatra svojevoljne smrti o kojima se govori u Svetom pismu; nijednoj ne posveuje toliko stranica
kao Samsonovoj smrti. On zapoinje sa tvrdnjom da je taj uzorni
ovek" simbol Hrista i da je po svoj prilici Grcima posluio kao arhetip
Herkula. Fransisko de Vitorija i jezuita Gregorio de Valensija nisu eleli da ga uvrste meu samoubice; da bi ih opovrgao, Don prepisuje njegove poslednje rei, izgovorene pre izvrenja osvete: Neka umrem s Filistejima (Knjiga o sudijama, 16:30). On odbacuje i pretpostavku svetog
Avgustina, koji tvrdi da Samson, poto je slomio stubove hrama, nije
bio kriv za tue smrti, kao ni za svoju, jer se povinovao uticaju Svetog
duha, poput maa koji usmerava svoje otrice po volji maevaoca" (Boijigrad, I, 20). Dokazavi d a j e ta pretpostavka neosnovana, Don zavrava poglavlje jednom milju Benita Pererija: d a j e Samson, kako u smrti tako i u drugim svojim postupcima, bio simbol Hrista.
Izvrui tezu svetog Avgustina, kvijetisti su smatrali da se Samson
demonskom estinom ubio zajedno sa Filistejima" (Heterodoxos espanoles, V, I, 8); Milton (Samson Agonistes, in fine) nije dozvoljavao da
mu se pripisuje samoubistvo; sumnjam d a j e Dan u tom kazuistikom
problemu video ita drugo do jednu vrstu metafore ili simulakruma. Nije mu bio vaan Samsonov sluaj a zato bi mu i bio vaan? - ili mu
je samo bio vaan, recimo, kao simbol Hrista". U Starom zavetu nije
bilo junaka koji nije bio proglaen za taj autoritet: po miljenju svetog
75

Pavla, Adam je slika onoga koji e doi; za svetog Avgustina, Avelj oliava smrt Spasioca, a njegov brat Set vaskrsenje; za Keveda, udesan
opis Hrista bio j e Jov". D o n j e pribegao toj trivijalnoj analogiji ne bi li
njegov italac shvatio: Prethodno reeno o Samsonu, lako moe biti lano; ali ono reeno o Hristu, nije.
Poglavlje koje neposredno govori o Hristu nije izraajno. Ono se
svodi na dva navoda iz Svetog pisma: reenica duu svoju polaem za
ovce" (Jovan, 10:15) i udan izraz duu svoju poloio" koji koriste etvorica jevanelista da bi rekli umro". Polazei od tih rei, a njih potvruje i reenica N i k o j e ne otima od mene, nego je ja sam od sebe polaem" (Jovan, 10:18), on zakljuuje da nije raspee na krstu ubilo Isusa Hrista nego d a j e on zaista umro udesnim i svojevoljnim isputanjem due. Don je napisao tu pretpostavku 1608. godine; 1631. ukljuio
ju je u propoved koju je izgovorio, gotovo u agoniji, u kapeli palate Vajthol.
Proklamovani cilj Biathanatosa jeste da ublai odnos prema samoubistvu; sutinski, da ukae na to da se Hristos ubio*. Da bi iskazao
svoju tezu, Donu je bila dovoljna jedna reenica svetog Jovana i ponavljanje glagola izdahnuti, to je neverovatno, pa ak i nepojmljivo; oigledno nije voleo da previe insistira na ovoj bogohulnoj temi. Za hrianina, ivot i smrt Hrista sredinji su dogaaj u istoriji sveta; prethodni vekovi su ga pripremili, potonji ga odraavaju. Pre nego to je Adam
bio stvoren od praha zemnog, pre nego to j e nebeski svod razdvojio
vode od voda, Otac je ve znao da e Sin morati da strada na krstu, pa
je, kako bi imao pozornicu za tu buduu smrt, stvorio zemlju i nebo.
Hristos je umro svojevoljnom smru, sugerie Don, a eli rei da su elementi i svet i generacije ljudi i Egipat i Rim i Vavilon i Judeja bili izvueni iz nitavila da bi ga unitili. Moda je gvoe bilo stvoreno zbog
klinova i trnje zbog podrugljive krune i krv i voda zbog rana. Ta barokna ideja nasluuje se u pozadini Biathanatosa. Ideja o bogu koji stvara
svet da bi stvorio stratite.
Nakon ponovnog itanja ove beleke, pomislio sam na onog traginog Filipa Baca, u istoriji filozofije poznatog kao Filip Majnlender. On
je, kao i ja, bio strasni italac Sopenhauera. Pod njegovim uticajem (ili

* Cfr. De Quincey, Writings,

Vernunft, II, 2.

76

VIII, 398; Kant, Religion

innehalb

der Grenzen

der

moda pod uticajem gnostiara) doao je na zamisao da smo mi delovi

Boga koji je na poetku vremena unitio sm sebe, udei da ne bude.
Sveopta istorija je mrana agonija pomenutih delova. Majnlender je
roen 1841; godine 1876. objavio je svoju knjigu, Filozofija iskupljenja.
Iste godine je umro.

77

Paskai

Prijatelji mi kau da ih Paskalove misli podstiu na razmiljanje.

Sasvim je izvesno, ne postoji nita u univerzumu to ne slui kao podsticaj razmiljanju; to se men tie, nikada nisam u njegovim nezaboravnim fragmentima primetio nekakav doprinos problemima, prividnim
ili istinskim, o kojima govore. Vie su mi bili nalik na predikate subjekta Paskala, na Paskalova obeleja ili epitete. Kao to nam definicija
quintessence of dust ne pomae da shvatimo ljude nego princa Hamleta, ni definicija roseau pensant ne pomae nam da shvatimo ljude, ali
pomae nam da shvatimo jednog oveka, Paskala.
Mislim da Valeri optuuje Paskala za namernu dramatinost; injenica je da njegova knjiga ne odraava sliku odreene doktrine ili dijalektikog procesa ve pesnika izgubljenog u vremenu i prostoru. U vremenu, jer ako su prolost i budunost beskrajne, onda realno ne postoji
nikakvo kada: u prostoru, jer ako je svako bie podjednako udaljeno i od
beskraja i od infinitezimalnog, onda takoe ne postoji nikakvo gde. Paskal s prezirom pominje Kopernikovo miljenje", ali za nas je njegovo
delo odraz vrtoglavice jednog teologa koji je proteran iz sveta Almagesta, pa je skrenuo u kopernikanski svet Keplera i Bruna. Paskalov svet
je Lukrecijev svet (takoe i Spenserov), ali beskraj to opija Rimljanina
plai Francuza. Poznato je da on trai Boga, dok Rimljanin nastoji da
nas oslobodi straha od bogova.
Paskal je, kau, naao Boga, ali on manje reito govori o tome to
kau nego o sopstvenoj usamljenosti. Bio je nenadmaan u njoj; dovoljno m i j e da se setim uvenog 207. fragmenta (Combien de royaumes
nous ignorent!) iz Brenvikovog izdanja u kojem govori o beskrajnoj
neizmernosti prostora za koje ne znam i koja ne znaju za mene". Re
irokog znaenja royaumes i zavrni glagol pun prezira ostavljaju dubok utisak; prvo sam pomislio d a j e taj uzvik biblijskog porekla. Prelistavao sam, seam se, Sveto pismo; nisam naao traeno mesto, jer ono
78

moda i ne postoji, ali jesam njegovo savreno nalije, drhtave rei oveka koji zna d a j e nag do sri pred budnim okom Boga. Apostol kae
(I Kor. 13:12): Sad vidimo kao kroz staklo, u zagonetki, a onda emo
licem k licu; sad poznajem neto, a onda u poznati kao to sam poznat'.
Nita manje ilustrativan nije 72. fragment. U drugom pasusu, Paskal
tvrdi d a j e priroda (prostor) beskrajna sfera iji centar je svuda, a krunica nigde". Paskal je mogao da nae tu sferu kod Rablea (III, 13), a on
je pripisuje Hermesu Trismegistu, ili u simbolikom Romanu o rui, gde
se pripisuje Platonu. To je nevano; vano je da su metaforu koju Paskal
koristi da bi defmisao prostor ve upotrebljavali njegovi prethodnici (i
ser Tomas Braun u Religio Medici) da bi defmisali boanstvo*. Paskal se
ne osvre na velianstvenost Tvorca, nego na velianstvenost Tvari.
Obelodanivi svevremenim recima haos i bedu (on mourra seul), on
je jedna od najpatetinijih osoba u evropskoj istoriji; primenivi raun
verovatnoe na apologetiku, jedna od najbeskorisnijih i najpovrnijih
osoba. On nije mistik; pripada hrianima koje je raskrinkao Svedenborg, koji podrazumevaju d a j e raj nagrada a pakao kazna, i koji, navikli na setnu meditaciju, ne znaju da razgovaraju s anelima**. Njima je
manje vaan Bog nego opovrgavanje onih koji ga poriu.
Ovo izdanje***, posredstvom sloenog sistema tipografskih znakova, nastoji da reprodukuje nedovren, razbaruen i zbrkan" izgled rukopisa; cilj je oigledno postignut. Nasuprot tome, pratee beleke su
krte. Tako na 71. stranici prvog toma, objavljuje se fragment koji u sedam redova razvija poznati kosmologijski dokaz svetog Tome i Lajbnica; izdava ga ne priznaje i dodaje: Moda Paskal ovde govori neverniku".
* Koliko se seam, istorija ne belei konine, kockaste ili piramidalne bogove, ali
belei takve idole. Nasuprot tome, oblik sfere j e savren i odgovara boanstvu (Ciceron,
De natura deorum, II, 17). Sferni j e bio B o g za Ksenofana i za pesnika Parmenida. Po
miljenju nekih istoriara, Empedokle (fragment 28) i Melis ga pojme kao beskrajnu
sferu. Origen j e shvatio da e mrtvi vaskrsnuti u obliku sfera; Fehner (Vergleichende
Anatomie der Engel) je taj oblik, a on j e oblik organa vida, pripisao anelima.
Pre Paskala, slavni panteista ordano Bruno (De la causa, V) primenio je Trismegistovu misao na fiziki svet.
** De coelo et inferno 535. Za Svedenborga, kao i za Bemea (Sex puncto
theosophica, 9, 34), raj i pakao su stanja koja ovek slobodno trai, ne kaznena ustanova i
milosrdna ustanova. Cfr. takoe Bernard So, Man and Superman, III.
*** Izdanje Zacharie Tourneur (Pariz, 1942).

79

Na kraju nekih tekstova izdava navodi pasuse srodnih misli, Montenjovih ili iz Svetog pisma; to bi se moglo proiriti. Za ilustraciju Parija, trebalo bi navesti tekstove Arnobija, Sirmonda i Algasela koje j e
naznaio Asin Palasios (Huelias del Islam, Madrid, 1941); za ilustraciju fragmenta protiv slikarstva, odlomak iz desete knjige Drave, gde se
kae da Bog stvara arhetip stola, stolar, simulakrum arhetipa, a slikar
simulakrum simulakruma; za ilustraciju 72. fragmenta (Je lui veux peindre l'immensit... dans l'enceinte de ce raccourci d'atome...), njegov
proroki koncept mikrokosmosa, i potonje ponovno pojavljivanje kod
Lajbnica (Monadologia, 67), i kod Igoa (La chauve-souris):
Le moindre grain de sable est un globe qui roule
Tranant comme la terre une lugubre foule
Qui s'abhorre es s'acharne...
Demokrit je smatrao da se do u beskraj nude istovetni svetovi, u kojima istovetni ljudi ispunjavaju potpuno istovetne sudbine; Paskal (na
koga su mogle uticati drevne Anaksagorine rei d a j e sve sadrano u
jednom) smestio je te istovetne svetove jedne unutar drugih, tako da nema atoma u prostoru koji ne sadri univerzum niti univerzuma koji istovremeno ne bi bio atom. Logino je pomisliti (premda to nije rekao) da
je sebe video beskrajno umnoenog u njima.

80

Analitiki jezik Dona Vilkinsa

Ukazao sam na injenicu da etrnaesto izdanje Enciklopedije Britanike izostavlja lanak o Donu Vilkinsu. Omaka je opravdana, ukoliko se setimo trivijalnosti prethodnog lanka (dvadeset redova pukih
biografskih podataka: Vilkins se rodio 1614, Vilkins j e umro 1672, Vilkins je bio kapelan Carlsa Luisa, dvorskog princa; Vilkins je bio imenovan za rektora koleda u Oksfordu, Vilkins je bio prvi sekretar Londonskog kraljevskog drutva, itd.); ona je greka, ako imamo u vidu Vilkinsovo spekulativno delo. On se bavio mnotvom tema. Zanimale su ga
teologija, kriptografija, muzika, izrada providnih konica, orbita neke
nevidljive planete, mogunost putovanja na Mesec, mogunost i naela
nekakvog svetskog jezika. Ovom poslednjem problemu posvetio je knjigu An Essay towards a Real Character and a Philosophical
Language
(600 stranica, 1668). Primerci ove knjige ne postoje u naoj Nacionalnoj
biblioteci; da bih sastavio ovu beleku, konsultovao sam sledea del: P.
A. Wright Henderson, The Life and Tim^s of John Wilkins (1910); Fritz
Mauthner, Woerterbuch der Philosophic (1924); E. Sylvia Pankhurst,
Delphos (1935); Lancelot Hogben, Dangerous Thoughts (1939).
Svi smo, bar jednom, prisustvovali nekoj od onih beskrajnih rasprava tokom kojih se neka dama, uz obilje uzvika i besmislica, kune da
je re luna vie (ili manje) izraajnija od rei moon. Osim oiglednog zapaanja da je jednoslona re moon moda prikladnija da predstavi jedan veoma jednostavan objekat nego dvoslona re luna, nita se vie ne
moe dodati takvoj raspravi; kada se izuzmu sloene rei i izvedenice,
svi jezici na svetu (ne iskljuujui volapik Johana Martina Slejera i Peanovu romantinu varijantu interlingua) podjednako su neizraajni. Nema izdanja Gramatike panske kraljevske akademije koje ne velia zavidnu riznicu ivopisnih, prigodnih i izraajnih rei neizmerno raskonog panskog jezika", ali u pitanju je puko hvalisanje, bez osnova. injenica je da ta ista Kraljevska akademija svakih nekoliko godina sa81

stavlja novi renik, koji defmie rei panskog jezika... U svetskom jeziku koji j e Vilkins zamislio polovinom XVII veka, svaka re defmie
samu sebe. Dekart j e u jednom pismu iz novembra 1629. ve primetio
da, koristei decimalni sistem brojeva, samo za jedan dan moemo nauiti da imenujemo sve koliine do u beskraj i da ih napiemo jednim novim jezikom, jezikom cifara*; takoe j e predloio stvaranje slinog, opteg jezika koji bi organizovao i obuhvatio sve ljudske misli. Don Vilkins je, oko 1664, preduzeo taj poduhvat.
Podelio je svet na etrnaest kategorija ili klase, njih na diferencije, a
diferencije na vrste. Za svaku klasu oznaio je po jedan slog od dva slova; za svaku diferenciju, po jedan konsonant; za svaku vrstu, po jedan
vokal. Na primer: de, znai element; deb, prvi od elemenata, vatru; dabei, deo elementa vatre, tj. plamen. U slinom jeziku koji je izmislio Letelije (1850), a je ivotinja; ab, sisar; abo, mesoder; aboj, porodica maaka; aboje, maka; abi, biljoder; abiv, konj, itd. Kod Bonifasija Sotos
Oanda (1845), imaba, znai zgrada; imaca, harem; imafe, bolnica; imafo, leprozorij; imari, kua; imaru, letnjikovac; imedo, stub;pilar, potporanj; imego, tlo; imela, svod; imogo, prozor; bire, knjigovezac; hirer,
uvezivanje knjige. (Ovaj poslednji spisak naao sam u knjizi tampanoj
u Buenos Ajresu 1886. godine: Curso de lengua universal, doktora Pedra Mate).
Rei analitikog jezika Dona Vilkinsa nisu proizvoljni trapavi simboli; svako slovo u njima ima svoje znaenje, kao u Svetom pismu za
kabaliste. Mautner primeuje da bi deca mogla nauiti taj jezik ne znajui d a j e vetaki; kasnije, u koli, otkrili bi d a j e on istovremeno i univerzalni klju i tajna enciklopedija.
Poto smo definisali Vilkinsonov postupak, sad treba ispitati problem koji j e nemogue ili teko zanemariti: vrednost ove etvoroslojne
tabele kao osnove jezika. Pogledajmo osmu kategoriju koja se odnosi
na kamenje. Vilkins pravi podelu na obino kamenje (kremen, ljunak,
kriljac), modifikovano (mermer, ilibar, koral), drago kamenje (biser,
opal), prozirno (ametist, safir) i nerastvorivo (ugljen, glina, arsenik).
* Teorijski, broj sistema numeracije j e neogranien. O n a j najsloeniji (koji upotrebljavaju boanstva i aneli) registrovao bi beskrajan broj simbola, p o jedan za svaki ceo
broj; najjednostavnijem bi bila potrebna samo dva. Nula se pie 0, j e d a n 1, dva 10, tri 11,
etiri 100, pet 101, est 110, sedam 111, osam 1000... To j e L a j b n i c o v o otkrie, koga su
(izgleda) podstakli zagonetni heksagrami Ji Dinga

82

Gotovo poput osme, iznenaujua je i deveta kategorija. Ona nam otkriva da metali mogu biti nesavreni (cinober, iva), vetaki (bronza,
mesing), otpadni (opiljci, ra) i prirodni (zlato, kalaj, bakar). U esnaestoj kategoriji pojavljuje se lepota; re je o jednoj ivorodnoj ribi, duguljastoj. Ove nejasnoe, preterivanja i nedostaci podseaju nas na slina
svojstva izvesne kineske enciklopedije iji je naslov Emporio celestial
de conocimientos benvolos (Nebeska kolevka dobronamernih znanja)
na ta je ukazao doktor Franc Kun. Na njenim neverovatnim stranicama
zapisano je da se ivotinje dele na: a) one koje pripadaju caru, b) balsamovane, c) ukroene, d) prasie sisanad, e) sirene, f) bajkovite, g) putene pse, h) one ukljuene u ovu klasifikaciju, i) sumanute, j) mnogobrojne, k) naslikane najfinijim kistom od kamilje dlake, 1) itd., m) koje
su upravo razbile vazu, n) koje izdaleka lie na muve. Bibliografski institut u Briselu takoe unosi haos: podelio je univerzum na 1000 niih
podela od kojih se 262. odnosi na papu; 282, na Rimokatoliku crkvu;
263, na Dan Gospodnji; 268, na dominikanske kole; 298, na mormone
i 294, na bramanizam, budizam, intoizam i taoizam. Ne odbacuje ni
dalje raznorodne podele, recimo 179: Okrutnost prema ivotinjama.
Zatita ivotinja. Dvoboj i samoubistvo sa moralne take gledanja. Razni poroci i mane. Razne vrline i kvaliteti".
Naveo sam Vilkinsove proizvoljnosti, kao i nepoznatog (ili lanog)
kineskog enciklopediste i Bibliografskog instituta iz Brisela; oigledno
je da nema klasifikacije univerzuma koja ne bi bila utemeljena na proizvoljnosti ili pretpostavkama. Razlog je veoma jednostavan: ne znamo
ta je univerzum. Svet je - pie Dejvid Hjum - moda uproena skica jednog detinjastog boga i on ju je ostavio poludovrenu, posramljen
svojim nevetim delom; svet je delo jednog podreenog boga kome se
podsmevaju nadreeni bogovi; on j e zbrkano delo ostarelog i penzionisanog boanstva koje je ve umrlo" (Dialogues concerning natural religion, V, 1779). Mi emo ii jo dalje; moemo sumnjati da nema univerzuma u organskom, ujedinjujuem smislu, koje sadri ta ambiciozna
re. Ako ga ima, njegov cilj jo nije dokuen; jo nismo dokuili rei,
definicije, etimologije, sinonime u tajnom reniku Boga.
Nemogunost da se prodre u boansku shemu univerzuma ne moe,
meutim, da nas odvrati od smiljanja ljudskih shema, ak i ako znamo
da su one provizorne. Vilkinsov analitiki jezik nije najmanje zadivljujua meu tim shemama. Klase i vrste unutar nje oprene su i neodre83

ene; domiljatost da slova unutar rei nagovetavaju dalje podele i sekcije je, sasvim nesumnjivo, genijalna. Re salmn (losos) ne kae nam
nita; zana, takoe re, defmie (za osobu koja je upuena u etrdeset
kategorija i u rodove tih kategorija) renu ribu prekrivenu krljutima,
crvenkastog mesa. (Teorijski, nije nemogue osmisliti jezik u kojem bi
ime svakog bia nagovetavalo sve detalje njegove sudbine, prole i budue.)
Ako ostavimo po strani utopije i nade, moda su ove estertonove
rei neto najlucidnije to je o jeziku napisano: ovek zna da su nijanse u dui raskonije, neuporedivo brojnije i neopisivije nego boje jesenje ume... Ipak, on misli da se sve te nijanse, sva njihova stapanja i promene, jasno mogu doarati proizvoljnim mehanizmom reanja i cianja. Misli da iz due jednog berzijanca izlaze povici koji stvarno znae
sve tajne pamenja i sve agonije udnje." (G. F. Watts, str. 88, 1904).

84

Kafka i njegove pretee

Jednom sam smislio da napravim analizu Kafkinih pretea. O njemu

sam u poetku mislio da je jedinstven, d a j e feniks retorikih pohvala;
malo kasnije, poto sam ga esto poseivao, poverovao sam da sam prepoznao njegov glas, ili njegove navike, u tekstovima razliitih knjievnosti i razliitih epoha. Naveu ovde nekolicinu, hronolokim redom.
Prvi je Zenonov paradoks o kretanju. Putnik koji se nalazi u taki A
(kae Aristotel) nee moi da stigne u taku B, jer prvo e morati da
pree polovinu puta izmeu te dve take, a prethodno, polovinu polovine, prethodno, polovinu polovine polovine, i tako do u beskraj; forma
ovog slavnog problema je, tano, forma Zamka; putnik i strela i Ahil su
prvi kafkijanski knjievni junaci. U drugom tekstu koji mi je sudbina
knjiga podarila slinost se ne ogleda u formi nego u tonu. Re je o jednoj prii Han Jua, pisca iz IX veka, koja se nalazi u arobnoj Anthologie
raisone de la littrature chinoise (1948), iji je autor Margoal. Evo zagonetnog pasusa koji sam obeleio: Opte je poznato da je jednorog
natprirodno bie i vesnik dobra; tako ga oznaavaju ode, letopisi, biografije slavnih ljudi i drugi tekstovi iji je autoritet neosporan. ak i de i ene u selu znaju da jednorog dobar predznak. Ali ova ivotinja ne
pripada domaim ivotinjama, nije ga uvek lako sresti, ne svrstava se
ni u jednu klasifikaciju. Ona nije poput konja ili bika, vuka ili jelena.
Zato bi moglo da se desi da se naemo ispred jednoroga, a da ne znamo
sa sigurnou d a j e to on. Znamo d a j e ivotinja sa grivom konj i d a j e
ivotinja sa rogovima bik. Ne znamo kako izgleda jednorog."*
Trei tekst potie iz predvidljivijeg izvora: Kjerkegorovog del.
Mentalna bliskost dvojice pisaca svima je poznata; ono to jo nije bilo
istaknuto, koliko je meni poznato, jeste injenica d a j e Kjerkegor, kao i
* Nepoznavanje te svete ivotinje i bezono ili sluajno ubistvo jednoroga od strane
svetine jesu tradicionalne teme kineske knjievnosti. Pogledajte poslednje poglavlje u
Jungovoj Psychologie und Alcheinie (Cirih, 1944) koje sadri dve neobine ilustracije.

85

Kafka, obilato koristio religiozne parabole za savremene, graanske teme. Louri, u svom delu Kierkegaard (Oxford University Press, 1938),
navodi dve. Jedna je pria o falsifikatom koji, pod neprestanim nadzorom, proverava novanice Engleske banke; Bog, na isti nain, ne bi
imao poverenja u Kjerkegora i poverio bi mu misiju, upravo zato to
zna da je on naviknut na zlo. Tema druge su ekspedicije na Severni pol.
Danski svetenici su sa propovedaonice govorili da je uestvovanje u
takvim ekspedicijama blagorodno za veno zdravlje due. Meutim, verovatno su pretpostavili d a j e teko i moda nemogue stii na Severni
pol, te da ne mogu svi sebi priutiti takvu avanturu. Na kraju, izjavie da
je svako putovanje - od Danske do Londona, brodom ili kopnom - ili
jedna nedeljna etnja u koiji na trgu, ako se bolje razmisli, istinska
ekspedicija na Severni pol. etvrta anticipacija do koje sam doao j e
Brauningova pesma Fears and scruples, objavljena 1876. godine. Jedan ovek ima, ili misli da ima, slavnog prijatelja. Nikada ga nije video, pa on nikada nije mogao ni da mu pomogne, ali se opisuju njegove osobine, veoma otmene, i navode njegova verodostojna pisma. Neko
dovodi u sumnju postojanje tog oveka, ali grafolozi potvruju apokrifnost pisama. ovek se, u poslednjem stihu, pita: A ta ako je taj moj
prijatelj... Bog?"
Zabeleio sam i dve prie. Jedna je iz Histoires dsobligeantes Leona Bloa i govori o nekim osobama koje imaju gomile globusa, atlasa, turistikih vodia i kofera, ali umiru a da nikada nisu uspele da izau iz
rodnog mesta. Naslov druge je Carcassonne i nju potpisuje Lord Danseni. Nepobediva vojska ratnika kree u rat iz ogromnog zamka, osvaja kraljevine i sree udovita; u iscrpljujuim pohodima prevaljuje pustinje i planine, ali nikada ne stie u Karkasonu, iako je povremeno naziru. (Ova pria je, to se lako moe primetiti, doslovno, nalije prethodne; u prvoj se nikada ne izlazi iz jednog grada; u ovoj se nikada ne stie u njega.)
Ako ne greim, navedeni raznovrsni primeri lie na Kafku; ako ne
greim, meusobno ne lie jedni na druge. Ova druga injenica je najznaajnija. U svakom od pomenutih tekstova prisutna j e Kafkina idiosinkrazija, u veem ili manjem stepenu; ali da Kafka nije pisao, ne bismo je primetili; valja rei, ne bi postojala. Pesma Fears and scruples
Roberta Brauninga proroki najavljuje Kafkino delo, ali nae itanje
Kafke izotrava i prilino usmerava nae itanje te pesme. Brauning je
86

nije itao onako kako je mi danas itamo. Govorei renikom kritike,

re pretea j e preko potrebna, ali trebalo b i j e proistiti od svega to nosi obeleje poleminosti ili suparnitva, ili bar to pokuati. injenica j e
da svaki pisac stvara svoje pretee. Njegovo delo nijansira nau koncepciju prolosti, kao to neminovno nijansira i budunost*. U tom uzaj a m n o m odnosu potpuno je nevana istovetnost ili razliitost izmeu
ljudi. Rani Kafka iz Betrachtung manje je pretea Kafke mranih mitova i groznih institucija nego Brauning ili Lord Danseni.
Buenos Ajres, 1951.

* Videti T. S. Eliot: Points of View ( 1941), str. 25 26.

87

O kultu knjiga

U osmoj knjizi Odiseje ita se da bogovi ispredaju nesree kako bi

budue generacije imale o emu da pevaju; Malarmeova izjava: Svet
postoji da bi stigao do jedne hijige, kao da ponavlja, nekih trideset stolea kasnije, istu ideju o estetskom opravdanju zla. Pomenute dve teleologije ipak se ne podudaraju u celosti; misao grkog pesnika odgovara
epohi usmene rei, a francuskog - epohi pisane rei. U prvoj se govori
o pevanju, a u drugoj o knjigama. Knjiga, svaka knjiga, za nas je sakralni predmet; jo je Servantes, koji moda nije sluao sve to j e svet govorio, itao ak i iscepane papire po ulicama". U jednoj od drama Bernarda oa vatra preti Aleksandrijskoj biblioteci; neko je povikao da e
izgoreti pamenje oveanstva, a Cezar mu odgovara: Neka izgori. To je
pamenje beaa. Istorijski Cezar bi, po mom miljenju, potvrdio ili
porekao ove rei, ali ih ne bi, poput nas, smatrao bogohulnom alom.
Razlog je jasan: za antiki svet napisana re nije bila nita drugo do surogat usmene rei.
Poznato je da Pitagora nije pisao; Gomperc (Griechische Denker, I,
3) ga pravda to je tako postupao, jer je vie vere polagao u mo usmene pouke. Jo snanije od Pitagorinog uzdravanja j e neoborivo Platonovo svedoenje. On je, u Timeju, rekao: Teak je zadatak da se otkrije tvorac i otac ovog univerzuma i, kad se otkrije, nemogue je to saoptiti svim ljudima", a u Fedru je ispriao jednu egipatsku bajku protiv
zapisanog teksta (ije je svojstvo da ljudi zanemaruju vebe pamenja i
postaju zavisni od simbola) i kazao da su knjige isto to i naslikani likovi, koji deluju da su ivi, ali ne progovaraju ni re na pitanja koja
im postavljamo". Da bi ublaio ili uklonio taj nedostatak, izmislio je filozofski dijalog. Uitelj bira uenika, ali knjiga ne bira svoje itaoce, a
oni mogu biti zli ili glupi; Platonova sumnjiavost prepoznaje se i u recima Klementa Aleksandrijskog, oveka paganske kulture: Najvea
mudrost nije pisati, nego uiti od ive rei i poduavati pomou nje, jer
88

ono napisano zauvek ostaje" (Stromateis), ili u slcdeim iz istog del:

Sve zapisati u knjizi znai staviti ma u ruke detetu", to se takoe zakljuuje i iz jevanelskih rei: Ne dajte svetinje psima; niti bacajte bisera svojih pred svinje, da ih ne pogaze nogama svojim, i okrenuvi se
ne rastrgnu vas". Ova misao pripada Isusu, najveem meu usmenim
uiteljima, koji je samo jednom napisao nekoliko rei, na zemlji, ali njih
nije nijedan ovek proitao (Jovan, 8:6).
Klement Aleksandrijski zabeleio je svoju sumnju u pisanje krajem
II veka; krajem IV veka zapoeo je mentalni proces koji e, nakon mnogih pokolenja, kulminirati u vidu prevlasti pisane rei nad usmenom,
prevlasti pera nad glasom. udesan sluaj hteo je da jedan pisac zabelei
trenutak (jedva preterujem nazvavi to trenutkom) kada je poeo taj iroki proces. Sveti Avgustin pria, u estoj knjizi svojih Ispovesti: Kada
je Ambrozije itao, pogled mu je leteo preko stranica dok mu je dua
prodirala u njihov smisao, ne progovarajui nijednu re, niti pomiui
jezik. esto smo ga - poto nikom nije bilo zabranjeno da ue, niti je bio
obiaj da ga pozdravi onaj ko bi uao - posmatrali kako utke ita, i nikada drugaije; posle izvesnog vremena bismo se udaljili, pretpostavljajui da u tom kratkom periodu koji mu je bio doputen da okrepi duh,
osloboen od buke drugih, nije eleo da mu bilo ta odvraa panju,
moda strepei da bi ga neki slualac, pomno usredsreen na nejasnoe
u tekstu, zamolio za objanjenje ili poeleo da razgovara s njim, zbog
ega on ne bi mogao proitati onoliko knjiga koliko je eleo. Shvatam
d a j e tako itao kako bi zadrao re koju je lako shvatao. U svakom sluaju, kakva god bila namera tog oveka, sigurno je bila dobra." Sveti
Avgustin bio je uenik svetog Ambrozija, milanskog biskupa oko 384.
godine; trinaest godina kasnije, u Numidiji, napisao je svoje Ispovesti,
ali i dalje g a j e uznemiravao taj neobian prizor: ovek u sobi, sa knjigom, ita ne prozborivi ni re*.
Taj ovek je neposredno prelazio put od napisanog znaka do slutnje, izostavljajui zvuni znak; neobina umetnost koju je zapoinjao,
umetnost itanja u sebi, dovee do udesnih posledica. Dovee, nakon mnogo godina, do koncepta o knjizi kao cilju, a ne kao sredstvu do
* Komentatori upozoravaju d a j e , u to vreme, bio obiaj da se ita naglas, da bi se
bolje dokuio smisao, jer nije bilo znakova interpunkcije, ak ni podele rei; italo se zajedniki da bi se ublaila ili premostila oskudnost zbornika. Dijalog Lukijana iz
Samosate Protiv neukog kupca knjiga, sadri svcdoanstvo o tom obiaju iz II veka.

89

cilja. (Taj mistini koncept, premeten u svetovnu knjievnost, stvorie

jedinstvene sudbine Flobera i Malarmea, Henrija Demsa i Demsa
Dojsa.) Ideji Boga koji razgovara s ljudima da bi im neto naredio ili im
neto zabranio, namee se ideja Apsolutne Knjige, Svetog pisma. Za
muslimane, Kuran (takoe se naziva i Knjigom, Al Kitab) nije samo puko delo Boije, poput ljudskih dua ili univerzuma; on je jedan od atributa Boga kao i venost ili srdba. U XIII poglavlju, itamo kako je prvobitan tekst, Majka Knjige, smeten na Nebu. Muhamed al Gazali, Algazel kako su ga zvali sholastiari, kazao je: ,JKuran se umnoava u jednoj knjizi, izgovara se pomou jezika, pamti se u srcu a, ipak, nastavlja
da traje u sreditu Boga i njegov sadraj ne menjaju napisane stranice i
ljudsko razumevanje". Dord Seji primeuje da taj nestvoreni Kuran
nije nita drugo do ideja o njemu ili platonski arhetip; Algazel je verovatno pribegao arhetipovima, a njih su u islam uneli Enciklopedija Brae istote i Avicena, da bi opravdali pojam Majke Knjige.
Jo neumereniji od muslimana bili su Jevreji. U prvom poglavlju
njihove Biblije nalazi se uvena reenica: I Bog je rekao: neka bude
svetlost, i bi svetlost"; kabalisti su zakljuili d a j e snaga te naredbe Gospodnje poticala iz slova u recima. Delo Sef er Yetsirah (Knjiga o stvaranju), napisano u Siriji ili Palestini negde oko VI veka, otkriva da je
Jehova nad Vojskama, Bog Izrailja i Svemoni Bog, stvorio svet pomou osnovnih brojeva, od jedan do deset, i dvadeset dva slova azbuke.
Da su brojevi sredstvo ili elementi Stvaranja, Pitagorino je uenje i Jamblihovo; ali, da su to slova, jasan je pokazatelj novog kulta - pisane reci. Drugi pasus u drugom poglavlju glasi: Dvadeset dva osnovna slova:
Bog ih je nacrtao, urezao, sloio, odmerio, premestio, i pomou njih
stvorio sve to jeste i sve to e biti". Zatim se otkriva da slovo ima mo
nad vazduhom, kao i nad vodom, nad vatrom, kao i nad znanjem, nad
mirom kao i nad blagodati, nad snom, kao i nad srdbom, poput (na primer) slovo kaf koje ima mo nad ivotom, pomou njega su stvoreni:
sunce na svetu, dan sreda u godini i levo uvo na telu.
Jo dalje otili su hriani. Ideja d a j e boanstvo napisalo knjigu pokrenula ih je da zamisle d a j e ono napisalo dve knjige, i d a j e druga knjiga sm univerzum. Poetkom XVII veka Frensis Bekon kazao je u
Advancement of Learning da nam je Bog ponudio dve knjige, kako ne
bismo poinili greku: prvu, knjigu Svetog pisma, koja otkriva Njegovu
volju; drugu, knjigu svestvorene tvari, koja otkriva Njegovu mo i ona
90

je istovremeno klju prve. Bekon je imao na umu neto mnogo vie nego samo da stvori metaforu; smatrao je da se svet moe svesti na sutinske oblike (temperatura, gustina, teina, boja) koji ine, u ogranienom broju, abecedarium naturae ili niz slova pomou kojih se pie
sveopti tekst*. Ser Tomas Braun je, oko 1642, potvrdio: Dve su knjige iz kojih obino uim teologiju: Sveto pismo i onaj sveopti i javni
rukopis koji je dostupan svim oima. Oni koji Ga nikada nisu prepoznali
u prvoj, otkrili su Ga u drugoj" (Religio Medici, I, 16). U istom pasusu
moe se jo proitati: Sve stvari su vetake, jer je priroda Umetnost
Boija". Dva stolea su protekla i Skotlananin Karlajl, na nekoliko
mesta u svom delu, a naroito u eseju o Kaljostru, prevazilazi Bekonovu pretpostavku; napisao je d a j e celokupna istorija Sveto pismo, knjiga koju nepouzdano deifrujemo i ispisujemo, i u kojoj takoe nas ispisuju. Kasnije je Leon Bio napisao: Nema na zemlji jednog jedinog ljudskog bia sposobnog da kae ko je. Niko ne zna ta trai na ovom svetu, sa im su u skladu njegova del, njegova oseanja, njegove ideje, ni
koje je njegovo istinsko ime, njegovo neprolazno Ime u zborniku Svetlosti... Istorija je ogroman liturgijski tekst, u kojem jote i take nisu manje vredne od redova i celovitih poglavlja, premda je znaaj jednih i
drugih neodreeno i duboko skriveno" (L'Ame de Napolon, 1912). Po
Malarmeu svet postoji radi jedne knjige; po Blou, mi smo redovi, ili rei, ili slova jedne magine knjige, i ta nepresuna knjiga jeste jedino to
postoji na svetu: ona je, bolje reeno, sm svet.
Buenos Ajres, 1951.

* U Galilejovim delima esto se pojavljuje koncept univerzuma kao knjige. Drugi

odeljak Favarove antologije (Galileo Galilei: Pensieri, motti e sentenze, Firenca, 1949)
nosi naslov II libro della Natura. Prepisujem sledei pasus: Filozofija j e zapisana u toj
ogromnoj knjizi, koja j e neprestano otvorena pred naim oima (hou da kaem, univerzumom), ali koja se ne razume ako se prethodno ne proui jezik i ne upoznaju karakteri kojima j e napisana. Jezik te knjige j e matematika, a karakteri su trouglovi, krugovi
i druge geometrijske figure."

91

Kitsov slavuj

Ko god je esto itao englesku poeziju, nee zaboraviti Odu slavuju koju je Don Kits, jektiav, siromaan i moda nesrean u ljubavi,
spevao u jednom vrtu u Hempstedu, u dvadeset treoj godini, neke aprilske noi 1819. godine. Kits je u vrtu u predgrau uo Ovidijevog i
ekspirovog venog slavuja i osetio vlastitu smrtnost, a onda je doveo u
suprotnost sa tananim, neprolaznim glasom nevidljive ptice. Kits je ranije napisao da pesnik mora da, po svojoj prirodi, stvara poeziju, kao
to drvo stvara lie; dva ili tri sata bila su mu dovoljna da stvori tu stranicu nepresune lepote, koju jedva d a j e kasnije doterivao; koliko j a
znam, njenu snagu niko nije doveo u pitanje, ali jesu njeno tumaenje.
vor problema nalazi se u pretposlednjoj strofi. Prolazan i smrtni ovek obraa se ptici recima da ne pogaze gladne generacije"; taj glas je
na poljima Izrailja, jednog davnog popodneva, ula Ruta Moavka.
U svojoj monografiji o Kitsu, objavljenoj 1887, Sidni Kolvin (dopisnik i Stivensonov prijatelj) zapazio je, ili izmislio, jednu nejasnou u
strofi o kojoj govorim. Prepisujem njegovu neobinu izjavu: Uz logiku greku koja je, kako mi se ini, istovremeno i poetska pukotina, Kits
suprotstavlja prolaznosti ljudskog ivota, pod kojim podrazumeva ivot
pojedinca, trajnosti ivota ptice, podrazumevajui pod tim ivot vrste".
Godine 1895. Bridis j e ponovio ovu osudu; F. R. Livis ju je prihvatio
1936. i dodatno objasnio: Prirodno, varljivost ukljuena u taj koncept
potvruje snagu oseanja koje ju je usvojilo". Kits je, u prvoj strofi svoje pesme, slavuja nazvao drijadom, umskom vilom; jedan drugi kritiar,
Garod, ozbiljno se pozvao na taj epitet kako bi zakljuio d a j e u sedmoj
strofi ptica besmrtna zato to je drijada. Ej mi Louel j e bila blia istini
kad je napisala: italac koji poseduje iskru imaginativnog ili poetskog
odmah e intuitivno osetiti da se Kits ne obraa slavuju koji peva u tom
trenutku, nego celoj vrsti".
92

Naveo sam pet miljenja petoro dananjih i nekadanjih kritiara;

shvatam d a j e od svih njih najmanje isprazno razmiljanje Amerikanke
Ejmi Louel, ali poriem d a j e u pitanju suprotnost izmeu prolaznog
slavuja u toj noi i generikog slavuja. Klju, pravi klju te strofe je,
slutim, u jednom openhauerovom metafizikom pasusu, premda je on
nikada nije proitao.
Oda slavuju datira iz 1819. godine; godine 1844. pojavio se drugi
tom Sveta kao volje i predstave. U 41. poglavlju moe se proitati: Zapitajmo se iskreno da li je ovogodinja lastavica neka druga u odnosu na
onu od prethodnog leta i da li se udo da se iz niega izvue neto izmeu njih dve dogodilo milion puta da bi jo toliko puta bilo ismejano
potpunim ponitavanjem. Ko god me uje kako tvrdim d a j e ova maka
koja se ovde igra ista ona koja je ovde skakala i trkarala ovuda i pre tri
stotine godina, ko zna ta e pomisliti o meni, ali je najneverovatnija ludost pomisliti d a j e ona sutinski neka druga maka." To jest, pojedinac
je na neki nain i vrsta, i Kitsov slavuj je takoe i Rutin slavuj.
Kits, koji je ne bez velikog preterivanja mogao da napie: Ne znam
nita, nita nisam proitao", naslutio je sa stranica nekog kolskog renika grki duh; najsuptilnije svedoanstvo te slutnje ili ponovnog stvaranja je to to je intuitivno osetio u slavuju, u jednoj konkretnoj mranoj
noi, platonskog slavuja. Moda nesposoban da defmie re arhetip, Kits
je etvrt veka ranije predvideo openhauerovu tezu.
Poto smo razjasnili ovu nejasnou, ostaje da se razjasni jo jedna,
sasvim drugaije prirode. Kako nam to oigledno tumaenje nisu dali
Garro i Livis i ostali*? Livis je profesor na koledu u Kembridu - gradu koji je, u XVII veku, okupio Platoniste s Kembrida; Bridis je napisao jednu platonsku pesmu pod naslovom The fourth dimension', puko nabrajanje ovih injenica zagonetku ini jo teom. Ako ne greim,
re je o sutinskoj osobenosti britanskog uma.
Kolrid primeuje da se svi ljudi raaju kao aristotelovci ili platoniari. Ovi drugi oseaju da su klase, poreci i rodovi realiteti; prvi, da su
generalizacije; za njih jezik nije nita drugo do priblino odreena igra
simbola; za druge, on je mapa univerzuma. Platoniar zna d a j e univerzum kosmos, poredak; taj poredak, za aristotelovca, moe biti nekakva
* N j i m a bi trebalo dodati jo i genijalnog pesnika Vilijema Batlera Jejtsa koji, u prvoj strofi Sailing to Byzantium, govori o umiruim generacijama" ptica, sa ciljanom ili
nenamernom aluzijom na Odu. Videti T. R. Henn: The Lonely Tower, 1950, str. 211.

93

greka ili fikcija naeg deliminog znanja. Kroz prostor i epohe dva besmrtna suparnika menjaju maternji jezik i ime: jedan se pojavljuje kao
Parmenid, Platon, Spinoza, Kant, Frensis Bredli; drugi, kao Heraklit,
Aristotel, Lok, Hjum, Vilijem Dejms. U ozbiljnim srednjovekovnim
kolama, svi prizivaju Aristotela, uitelja ljudskog razuma (Convivio IV,
2), ali i nominalisti su Aristotel; realisti - Platon. Engleski nominalizam
XIV veka vaskrsava u strogom engleskom idealizmu XVIII veka; krtost Okamove formulacije, entia non sunt multiplicandapraeter
necessitatem doputa ili najavljuje nita manje taksativno esse estpercipi. Ljudi se, rekao je Kolrid, raaju kao aristotelovci ili platoniari; za engleski duh moe se rei da se rodio kao aristotelovski. Ono to je realno, za
taj duh, nisu apstraktni koncepti, nego pojedinci; ne generiki slavuj nego konkretni slavuji. Prirodno je, moda je i neminovno, to u Engleskoj
nije na pravi nain shvaena Oda slavuju.
Neka niko ovo ne doivi kao osudu ili prezir. Englez odbacuje generiko, jer osea da se individualno ne moe suziti, asimilirati, jer je
ono jedinstveno. Stroga etinost, a ne spekulativna nesposobnost, spreava ga da barata apstrakcijama, poput Nemaca. On ne razume Odu slavuju', to dragoceno nerazumevanje omoguava mu da bude Lok, da bude Berkli i da bude Hjum, te da sastavi, nakon sedamdeset godina, do tada neuvena, proroka upozorenja Pojedinca protiv drave.
Na svim jezicima irom sveta slavuj ima melodina imena (nightingale, nachtigall, usignolo), kao da su ljudi instinktivno eleli da ta imena ne budu nita manje muzikalna od njegove zadivljujue pesme. Pesnici su ga toliko veliali d a j e sada pomalo nestvaran; manje je srodan
evi, a vie anelu. Od saksonskih zagonetki iz Knjige iz Eksetera (ja,
drevni rapsod, u zalazak sunca, donosim plemiima radost u varoima")
do tragine Svinbernove Atalante, veni slavuj pevao je u britanskoj
knjievnosti; oser i ekspir su ga slavili, Milton i Metju Arnold, ali
njegova slika je sudbinski neodvojiva od Dona Kitsa, kao to j e slika tigra neodvojiva od Blejka.

94

Ogledalo zagonetki

Miljenje da Sveto pismo poseduje (sem knjievne vrednosti) i simboliku vrednost nije iracionalno ve postoji od davnina: nalazimo ga
kod Filona Aleksandrijskog, kabalista, Svedenborga. Budui da su injenice o kojima govori Sveto pismo istinite (Bog je Istina, Istina ne
moe da lae, itd.), moramo pretpostaviti da su ljudi, kada su im se povinovali, naslepo izvodili tajnu dramu, odreenu i unapred smiljenu od
strane Boga. Otuda misao da istorija sveta - i u njoj nai ivoti i najsitniji detalj u naim ivotima - ima nedokuivu vrednost, simboliku, da
nema beskrajnog puta. Mora da su mnogi ve hodili njim; niko tako zapanjujue, kao Leon Bio. (U Novalisovim psiholokim fragmentima i u
tomu Maenove autobiografije iji je naslov The London Adventure, postoji slina hipoteza: d a j e spoljni svet - oblici, temperatura, mesec jezik koji smo mi ljudi zaboravili, ili ga jedva sriemo... To tvrdi i De
Kvinsi*: ak i iracionalni zvui zemljine kugle verovatno su nove algebre i jezici sa odgovarajuim kljuem, strogom gramatikom i sintaksom, pa tako najmanje estice univerzuma mogu biti tajna ogledala neeg krupnijeg".
Jedan red kod svetog Pavla (I, Kor., 13, 12) inspirisao je Leona Bloa.
Videmus nunc per speculum in aenigmate: tunc autem facie ad faciem.
Nunc cognosco ex parte: tunc autem cognoscam sicut et cognitus sum.
Tores Amat loe prevodi: Sada ne vidimo Boga sem kao u ogledalu, i
u mranim slikama: ali onda emo ga videti licem u lice. Ja ga sada samo nesavreno poznajem: ali onda u ga poznati jasnim vienjem, kao
to sam ja poznat." Trideset osam rei umesto dvadeset dve; nemogue
je biti brbljiviji i beivotniji. Siprijano de Valera daje verniji prevod:
Sada vidimo u ogledalu, u tami; ali onda emo videti licem u lice. Sada poznajem delimino; ali onda u poznati kao to sam poznat." Tores
* Writings,

1896, tom I, str. 129.

95

Amat smatra da se ovaj odlomak odnosi na nae vienje boanstva; Siprijano de Valera, (i Leon Bio), na nae vienje uopte.
Koliko je meni poznato, Bio svojoj pretpostavci nije dao definitivnu formu. U njegovom fragmentarnom delu (koje obiluje, kao to svako zna, jadikovanjem i uvredama) pojavljuju se razliite verzije ili fasete. Evo nekoliko preuzetih iz Le mendiant ingrat, iz Le Vieux de la Montagne i iz L'invendable. N e verujem da sam ih sve sabrao: nadam se da
e ih neki strunjak za Leona Bloa (ja to nisam) upotpuniti i ispraviti.
Prva verzija nosi datum jun 1894. Prevodim j e ovako: Misao svetog Pavla: Videmus nunc per speculum in aenigmate bila bi otvor da se
uroni u istinski Ponor, ovekovu duu. Zastraujua neizmernost ponora nebeskog svoda j e iluzija, spoljni odraz naih ponora, opaenih 'u
ogledalu'. Moramo da okrenemo oi i pozabavimo se velianstvenom
astronomijom u beskraju naih srca, zbog kojih j e Bog eleo da umre...
Ako vidimo Mleni put, to j e zato to on istinski postoji u naoj dui."
Sledea je iz novembra meseca iste godine: Seam se jedne od svojih najstarijih ideja. Car je ef i duhovni otac sto pedeset miliona ljudi.
Strana odgovornost, ali ona j e samo prividna. Moda je pred Bogom
odgovoran samo za nekolicinu ljudskih bia. Ako su siromani u njegovom carstvu potlaeni, ako se tokom njegove vladavine dogode ogromne katastrofe, ko zna, moda j e sluga zaduen da mu glanca izme istinski i jedini krivac za sve to? Prema tajanstvenoj promisli Dubine, ko j e
zaista car, k o j e kralj, ko moe da se hvali d a j e samo puki sluga?"
Trea je iz pisma napisanog u decembru: Sve j e simbol, ak i razdirui bol. Mi smo snevai koji viu u snu. Ne znamo da l i j e neto to
nas alosti tajni poetak nae potonje radosti. Sada vidimo, kae sveti
PavlQ, per speculum in aenigmate, doslovno: 'u zagonetki pomou ogledala' i neemo videti na drugi nain sve do dolaska Onoga koji je sav u
plamenu i koji treba da nas naui svemu."
etvrta j e iz maja 1904. godine:, fer speculum in aenigmate, kae
sveti Pavle. Sve vidimo izvrnuto. Kada mislimo da dajemo, dobijamo,
itd. Onda emo (kae mi j e d n a draga teskobna dua) mi biti na nebu, a
Bog e se patiti na zemlji."
Peta je iz maja 1908. godine: Zastraujua Huanina ideja o tekstu
Per speculum. Uici ovoga sveta bili bi paklene muke, viene obrnuto,
u ogledalu."
96

esta je iz 1912. Na svakoj stranici L'me de Napolon, knjige iji

je cilj da odgonetne simboliku Napoleona, kao pretee jednog drugog
heroja - oveka i simbola takoe - koji je skriven u budunosti. Dovoljno je da navedem dva pasusa. Prvi: Svaki ovek j e na zemlji da bi
simbolino predstavljao neto to ne zna i da bi dodao mrvicu, ili planinu, nevidljivog materijala koji e sluiti za izgradnju Boijeg Grada".
Drugi: Nema na zemlji jednog jedinog ljudskog bia sposobnog da kae ko je. Niko ne zna ta trai na ovom svetu, sa im su u skladu njegova del, njegova oseanja, njegove ideje, ni koje je njegovo istinsko ime,
njegovo neprolazno Ime u zborniku Svetlosti... Istorija je ogroman liturgijski tekst, u kojem jote i take nisu manje vredne od redova i celovitih poglavlja, premda je znaaj jednih i drugih neodreeno i duboko
skriveno."
Prethodni pasusi moda e delovati itaocu kao puka Bloova priznanja. Koliko ja znam, nikada se nije trudio da ih obrazloi. Usuujem
se da ih smatram verodostojnim, i moda nezaobilaznim unutar hrianske doktrine. Bio (ponavljam) nije uinio nita drugo sem to j e na
sveukupno Stvaranje primenio isti metod koji su jevrejski kabalisti primenili na Sveto pismo. Oni su smatrali d a j e delo koje je izdiktirao Sveti duh bio apsolutan tekst: treba rei tekst u kojem se uee sluaja svodi na nulu. Ta udesna premisa o knjizi nepropustljivoj za sluajnost, o
knjizi kao mehanizmu beskonanih tema, pokretala ih je da permutuju
rei rukopisa, da sabiraju numeriku vrednost slova, da se bave njenom
formom, da posmatraju odnos malih i velikih slova, da trae akrostihove i anagrame i ostale egzegetike zakonitosti kojima nije teko podsmevati se. Njihovo opravdanje j e da nita nije sluajno u delu iji je
tvorac beskrajna inteligencija*. Leon Bio trai hijeroglifsko obeleje obeleje boanskog pisma, kriptografije anela - u svakom trenutku i u
svakom biu na svetu. Praznoveran ovek misli d a j e prodro u to organsko pismo: trinaest zvanica za veerom izraava simbol smrti; uti
opal - simbol nesree...

* ta j e beskrajna inteligencija? To e moda istraiti italac. Nema teologa koji j e

ne definie; ja vie volim jedan primer. Koraci koje ini jedan ovek, od roenja do smrti, iscrtavaju u vremenu nepojmljivu sliku. Boanska Inteligencija odmah nasluuje tu
sliku, kao to ljudska inteligencija odmah nasluuje sliku trougla. Ta slika (moda) ima
svoju odreenu ulogu u ekonomiji univerzuma.

97

Sumnjivo je da svet ima smisla; jo vie je sumnjivo da ima dvostruki ili trostruki smisao, primetie nevernik. Shvatam d a j e tako; ali
shvatam i da hijeroglifski svet koji trai Bio najvie odgovara dostojanstvu intelektualnog Boga kod teologa.
Nijedan ovek ne zna ko je, rekao je Leon Bio. Niko kao on, i niko
kao on nije prikazao to duboko unutranje neznanje. Za sebe je mislio da
je strogi katolik, a bio je sledbenik kabalista, tajni Svedenborgov i Blejkov brat: jeretik.

98

Dve knjige

Poslednja Velsova knjiga - Guide to the New World. A Handbook

of Constructive World Revolution - na prvi pogled moe delovati kao
prava enciklopedija uvreda. Njene veoma itke stranice kau za Firera
da cii kao zec dok ga deru"; Geringa, d a j e unititelj gradova u kojima se sledeeg dana iste slomljena stakla i vre pripreme za veernju
molitvu"; Idna, d a j e neuteni udovac, kvintesencija Lige naroda"; Josifa Staljina, da na nestvarnom dijalektu nastavlja borbu za diktaturu
proletarijata, iako niko ne zna ta je proletarijat, ni kako ni gde diktira";
besmisleni Ajnsajd"; za generale francuske vojske, da su ih porazili
svest o sopstvenoj nesposobnosti, tenkovi proizvedeni u Cehoslovakoj,
radiofonijski glasovi i glasine i nekolicina kurira na biciklima"; oigledna volja za porazom" (will for defeat) odlikuje britansku aristokratiju; zlokobni bordel" June Irske; za englesko Ministarstvo spoljnih
poslova da ni najmanje nije tedelo truda da Nemaka dobije rat koji je
ve izgubila"; d a j e ser Semjuel Hor mentalna i moralna budala"; da su
Amerikanci i Englezi izdali liberalnu stvar u paniji"; potkazuje one
koji misle d a j e ovaj rat ideoloki rat", a ne zloinaki obrazac sadanjeg haosa" i naivce koji veruju d a j e dovoljno isterati zle duhove, odnosno unititi demone Geringa i Hitlera, pa da svet postane rajsko mesto.
Sakupio sam nekoliko Velsovih estokih optubi: u knjievnom pogledu one nisu vredne pomena; neke mi deluju nepravedno, ali pokazuju nepristrasnost njegove mrnje ili srdbe. Pokazuju takoe i slobodu
koju uivaju pisci u Engleskoj, u kljunom trenutku bitke. Mnogo vanija od ove epigramske zlovolje (od koje sam naveo tek nekolicinu primera, a njihov broj bi se veoma lako mogao utrostruiti ili uetvorostruiti) jeste doktrina njegovog revolucionarnog prirunika. Ona se moe svesti na preciznu iskljuivost: ili Engleska poistoveuje svoju stvar
sa optom revolucijom (federalno ureenog sveta), ili je pobeda nedo99

kuiva i beskorisna. Poglavlje XII (stranice 48-54) utemeljuje osnove

novog sveta. Tri zavrna poglavlja raspravljaju o nekim manje vanim
problemima.
Vels nije nacista, to je neverovatno. Neverovatno, jer su to gotovo
svi moji savremenici, ak i oni koji poriu ili nisu toga svesni. Od 1925.
nema publiciste koji ne smatra da neumitna i banalna injenica roenja
u odreenoj zemlji i pripadnosti odreenoj rasi (ili odreenoj dobroj meavini rasa) nije jedinstvena privilegija i dovoljan talisman. Branitelji
demokratije, koji misle da se veoma razlikuju od Gebelsa, uporno zahtevaju od svojih italaca, govorei istim jezikom kao i njihovi neprijatelji, da sluaju otkucaje srca, jer su u njemu duboke zapovesti krvi i tla.
Seam se, tokom Graanskog rata u Spaniji, nekih komplikovanih rasprava. Jedni su se izjanjavali kao republikanci; drugi kao nacionalisti;
trei kao marksisti; svi su, koristei leksiku gaulajtera, govorili o Rasi i
Narodu. ak su i ljudi sa srpom i ekiem bili rasisti... Takoe se seam,
i sad sam zapanjen, neke skuptine sazvane da se osudi antisemitizam.
Postoji nekoliko razloga zbog kojih ne bih bio antisemita; glavni je ovaj:
razlika izmeu Jevreja i onih koji to nisu izgleda mi, uopteno, beznaajna; ponekad, prividna ili neprimetna. Niko, tog dana, nije delio
moje miljenje; svi su se zaklinjali da se nemaki Jevrejin neizmerno
razlikuje od Nemca. Uzaludno sam pokuavao da ih podsetim da to
upravo kae i Hitler; uzaludno sam isticao da skuptina protiv rasizma
ne sme da prihvata doktrinu o izabranoj rasi; uzaludno sam navodio mudru izjavu Marka Tvena: Ja ne pitam koje je rase neki ovek; dovoljno
je da je ljudsko bie; niko ne moe da bude nita gore od toga" (The
Man that Corrupted Hadleyburg, str. 204).
U ovoj knjizi, kao i u drugim - The Fate of Homo Sapiens, 1939;
The Common Sense of War and Peace, 1940. - Vels nas opominje da se
setimo nae sutinske ovenosti i da obuzdamo nae jadne razlike, ma
koliko one bile patetine ili ivopisne. To obuzdavanje zaista nije preterano: svodi se na zahtev upuen dravama, radi njihovih boljih odnosa, za onim to elementarna uljudnost zahteva od pojedinaca. Niko ko
ispravno rasuuje - kae Vels - ne misli da su itelji Velike Britanije
izabran narod, jo otmenija vrsta nacista, koji se sa Nemcima bore za
prevlast nad svetom. Oni su na elu bitke za oveanstvo. Ako nisu na
elu, nisu nita. Ta dunost je privilegija."
100

Let the People Think naslov je jednog izbora eseja Bertranda Rasela. U prethodno pomenutom delu Vels trai od nas- da ponovo razmislimo o svetskoj istoriji bez pristrasnosti geografskog, ekonomskog ili etnikog karaktera; Rasel takoe daje savete univerzalnog karaktera. U
treem lanku - Free thought and official propaganda predlae da se
u osnovnim kolama predaje umetnost kritikog itanja novina. Shvatam
da ta sokratovska disciplina ne bi bila beskorisna. Od osoba koje poznajem, samo je nekolicina savladala poetna znanja te discipline. Ljudi
doputaju sebi da ih obmanu tipografska ili sintaksika lukavstva; misle
da se neto dogodilo jer je objavljeno krupnim crnim slovima; brkaju
istinu i font dvanaesticu; ne ele da shvate da izjava: Svi pokuaji agresora da napreduje dalje od take B doiveli su krvavi neuspeh, jeste puki eufemizam kojim se saoptava gubitak take B. Jo gore: bave se nekom vrstom magije, misle da ispoljiti strah znai saraivati s neprijateljem... Rasel predlae da se drava potrudi da zatiti ljude od tih lai i sofizama. Recimo, predlae da uenici prouavaju poslednje Napoleonove poraze, kroz biltene Monitera, gde su prikazani kao trijumfi. Potom
predlae domae zadatke: poto se proui istorija ratova s Francuskom
na osnovu engleskih tekstova, napisati ponovo tu istoriju, ali vienu iz
francuskog ugla. Nai nacionalisti" ve primenjuju taj paradoksalni
metod: predaju argentinsku istoriju gledano iz panskog ugla, a ne iz
ugla naroda Keua ili Kerandi.
Sto se tie ostalih lanaka, prilino je dalekovid lanak pod naslovom Genealogija faizma. Autor poinje opservacijom da politike
injenice proistiu iz prethodnih spekulacija, te da obino protekne mnogo vremena izmeu pojave neke doktrine i njene primene. Recimo: blistava dananjica", koja nas iritira ili oduevljava i koja nas esto unitava, nije nita drugo do nesavren odsjaj starih rasprava. Straan, sudei
po broju javnih vojnih jedinica i tajnih pijuna, Hitler je pleonazam Karlajla (1795-1881), pa ak i Fihtea (1762-1814); Lenjin, transkripcija
Karla Marksa. Otuda se verodostojni intelektualac kloni savremenih polemika: stvarnost je uvek anahrona.
Rasel pripisuje teoriju faizma Fihteu i Karlajlu. Prvi, u etvrtom i
petom govoru uvenih Reden an die deutsche Nation, temelji superiornost Nemaca na neprekinutom posedovanju jednog istog jezika. Taj
razlog je neizmerno varljiv; moemo pretpostaviti d a n a zemljinoj kugli
nema nijednog istog jezika (ak i da su rei takve, nisu takve predsta101

ve; ak i da istunci kau nogomet, oni imaju predstavu fudbala); podsetiemo d a j e nemaki jezik manje ist" nego baskijski ili jezik Hotentota; moemo postaviti pitanje zato je poeljniji jezik bez meavina... Mnogo sloeniji i reitiji je Karlajlov doprinos. On je, 1843. godine, napisao d a j e demokratija oaj jer nisu pronaeni heroji koji bi nas
vodili. Godine 1870. klicao je pobedi miroljubive, otmene, duboke,
vrste i pobone Nemake" nad hvalisavom, tatom, gestikulirajuom,
svaalakom, nervoznom, hipersenzibilnom Francuskom" {Miscellanies, sedmi tom, str. 251). Veliao je srednji vek, osuivao parlamentarne brbljarije, branio uspomenu na boga Tora, Vilijema Bastarda, Knoksa, Kromvela, Fridriha II, utljivog Doktora Francuske i Napoleona,
udeo za svetom koji ne bi bio haos ureen glasakim kutijama", proklinjao ukidanje ropstva, predloio pretvaranje statua - stranih solecizama od bronze" - u korisne kade za kupanje, veliao smrtnu kaznu,
radovao se da cela drava bude kasarna, dodvoravao se, i izmislio ju je,
tevtonskoj rasi. Ako neko arko eli da proita i ostala njegova proklinjanja ili velianja, moe da prelista Past and Present (1843) i Latterday
Pamphlets iz 1850. godine.
Bertrand Rasel zakljuuje: U izvesnom smislu moe se tvrditi d a j e
ambijent s poetka XVIII veka bio racionalan, dok je u nae vreme on
duboko antiracionalan". Ja bih odstranio stidljivu uvodnu frazu kojom
poinje ova reenica.

102

Beleka o 23. avgustu 1944.

Taj dan, krcat dogaajima, izazvao j e u meni tri razliita duevna

stanja zbog: fizike radosti kad sam uo za osloboenje Pariza; spoznaje
da neka kolektivna emocija moe da ne bude neplemenita; zagonetnog
i oiglednog oduevljenja mnogih Hitlerovih pristalica. Znam da pokuaj da istraim to oduevljenje podrazumeva mogunost rizikovanja da
liim na umiljene hidrografe koji su ispitivali zastoje dovoljan samo jedan rubin da bi se zaustavio tok reke; mnogi e me optuivati da se bavim sablasnom injenicom. Ona se, ipak, dogodila i hiljade osoba u
Buenos Ajresu moe to potvrditi.
Odmah m i j e bilo jasno d a j e beskorisno baviti se protagonistima. Ti
prevrtljivci, silom svoje nedoslednosti, izgubili su svaku predstavu da
opravdaju sopstveni zanos: slave germansku rasu, a mrze saksonsku"
Ameriku; osuuju lanke iz Versaja, a aplaudiraju udima blickriga; oni
su antisemiti, a ispovedaju religiju hebrejskog porekla; blagosiljaju rat
podmornicama, a estoko osuuju britansku pirateriju; potkazuju imperijalizam, a zastupaju i promoviu tezu o ivotnom prostoru; oboavaju
generala San Martina, borca za nezavisnost, a misle d a j e nezavisnost
Amerike bila greka; na postupke Engleske primenjuju Isusova pravila,
a na postupke Nemake Zaratustrina.
Pomislio sam da je svaka neizvesnost bolja od dijaloga sa tom
braom haosa, jer njih beskrajno ponavljanje zanimljive formulacije ja.
sam Argentinac oslobaa asti i milosti. Sem toga, zar nije Frojd govorio, i zar to nije naslutio Volt Vitmen, da ljudi malo znaju o dubokim
pokretaima sopstvenog ponaanja? Moda, kaem sebi, magija simbola Pariz i osloboenje jeste toliko mona, te su Hitlerove pristalice zaboravile da ona znai poraz njihovog oruja. Umoran, zakljuio sam da
sklonost ka mitovima i legendama, strah i jednostavna prijemivost za
stvarnost jesu prava objanjenja ovog problema.
103

Nekoliko noi kasnije, doiveo sam prosvetljenje zahvaljujui jednoj knjizi i jednoj uspomeni. Knjiga je bila Man and Superman Bernarda Soa; re je o odlomku koji se odnosi na metafiziki san Dona Tanera u kojem se kae d a j e uas pakla u njegovoj nestvarnosti; ovo shvatanje moe da se uporedi sa uenjem jednog drugog Irca, Jovan Skot
Erigena, budui d a j e on poricao sutinsko postojanje greha i zla i tvrdio
da e se sva stvorenja, ak i avo, vratiti Bogu. A uspomena se odnosi na
dan koji je savreno i odurno nalije 23. avgusta: 14. jun 1940. godine.
Jedan germanofil, ijeg imena ne elim da se seam, uao je tog dana u
moju kuu; stojei, s vrata, saoptio mi je vanu vest: nacisti su zauzeli
Pariz. Osetio sam meavmu tuge, gaenja, uznemirenosti. Neto to nisam razumeo paralisalo me jc: bezobrazluk njegovog likovanja nije se
mogao sakriti. Dodao je da e veoma brzo ta vojska ui u London. Svako suprotstavljanje bilo bi beskorisno, njenu pobedu nita nee zaustaviti. Tad sam shvatio d a j e i on bio zaprepaen.
Ne znam da li pomenute injenice zahtevaju objanjenje. Mislim da
ih mogu ovako tumaiti: za Evropljane i Amerikance postoji - jedan jedini - mogui poredak: onaj koji se nekada zvao Rim, a sada, kultura
Zapada. Biti nacista (igrati se energinog varvarstva, igrati se Vikinga,
Tatarina, osvajaa iz XVI veka, gaua, crvenokoca) jeste, na duge staze, mentalna i moralna nemogunost. Nacizam pati od nestvarnosti, kao
Erigenin pakao. Nemogue je nastaniti se u njemu; ljudi mogu samo da
umiru zbog njega, lau zbog njega, ubijaju i prolivaju krv zbog njega.
Niko, u sredinjoj usamljenosti svoga bia, ne moe da prieljkuje njegovu pobedu. Izneu smelu pretpostavku: Hitler eli da bude poraen.
Hitler, nekako naslepo, sarauje sa vojskama koje e ga neminovno potui, kao to su metalni gavranovi i zmaj (ni oni, verovatno, nisu smetnuli sa uma da su udovita), misteriozno, saraivali s Herkulom.

104

O Vateku Vilijema Bekforda

Vajld pripisuje sledeu duhovitost Karlajlu: nainiti Mikelanelovu

biografiju izostavljajui bilo kakvo pominjanje Mikelanelovih del.
Stvarnost je toliko sloena, a istorija toliko fragmentarna i toliko pojednostavljena, da bi neki sveznajui posmatra mogao sastaviti mnotvo,
skoro bezbroj, biografija jednog oveka, koje bi isticale nezavisne injenice i njih bismo proitali bezbroj, pre nego to shvatimo d a j e njihov
protagonista isti ovek. Pojednostavimo do krajnosti neiji ivot: zamislimo da ga ini trinaest hiljada injenica. Jedna od hipotetinih biografija registrovala bi niz 11, 22, 33...; druga, niz 9, 13, 17, 21...; trea, niz
3, 12, 21, 30, 39... Nije nepojmljiva istorija snovajednog oveka; druga, organa njegovog tela; trea, prevara koje je poinio; etvrta, svih
trenutaka u kojima je zamiljao piramide; peta, njegovog odnosa prema
noi i zorama. Sve ovo moe delovati potpuno sablasno; naalost, nije.
Niko ne pristaje da napie knjievnu biografiju nekog pisca, vojnu biografiju nekog vojnika; svi vie vole genealoku biografiju, ekonomsku
biografiju, psihijatrijsku biografiju, hirurku biografiju, tipografsku biografiju. Sedam stotina stranica obuhvata jedan vid Poovog ivota; fasciniran njegovim promenama doma, autor jedva uspeva da pomene
Melstrem i kosmogoniju Eureke. Drugi primer je zanimljivo otkrie u
predgovoru jedne od Bolivarovih biografija: U ovoj knjizi govori se
veoma krto o bitkama kao i u knjizi istog autora o Napoleonu". Karlajlova ala nagovestila je nau savremenu knjievnost: godine 1943.
bila bi paradoksalna Mikelanelova biografija u kojoj bi uopte bila pomenuta Mikelanelova del.
Istraivanje najnovije biografije Vilijema Bekforda (1760-1844) nametnulo m i j e prethodna zapaanja. Vilijem Bekford, iz Fonthila, bio je
otelovljenje prilino banalnog tipa milionera, velikog gospodina, putnika, bibliofila, graditelja palata i libertinca; epmen, njegov biograf, pronikao je (ili nastoji da pronikne) u njegov lavirintski ivot, ali previa
105

analizu romana Vatek, jer je zahvaljujui njegovim poslednjim stranicama, tanije poslednjih deset, Bekford stekao slavu.
Uporedio sam nekoliko prikaza Vateka. Predgovor koji je Malarme
napisao povodom ponovnog objavljivanja tog del 1876. obiluje pronicljivim zapaanjima (recimo: on primeuje da roman poinje na krovnoj terasi jedne kule sa koje se tumai nebeski svod, a zavrava se u zanosnoj podzemnoj eleznici), ali j e napisan etimolokim dijalektom
francuskog jezika, a njega je teko ili gotovo nemogue proitati. Belok
(A Conversation with an Angel, 1928) razmilja o Bekfordu ne osvrui
se na injenice; poredi njegovu prozu sa Volterovom i zakljuuje d a j e
on jedan od najpodlijih ljudi svoje epohe, one of the vilest men of his time. Moda je najlucidniji sud izrekao Sejntsberi, u jedanaestom tomu
Cambridge History of English
Literature.
Fabula romana Vatek, u sutini, nije sloena. Vatek (Harun Benalmotasim Vatik Bila, deveti kalif Abasida) gradi vavilonsku kulu ne bi li
otkrio tajnu planeta. One mu proriu niz uda, posredstvom jednog
oveka bez premca, koji e doi iz nepoznate zemlje. Izvesni trgovac
stie u carsku prestonicu; njegovo lice je toliko grozno da ga straari
zatvorenih oiju dovode pred kalifa. Trgovac prodaje sablju kalifu, a onda nestaje. Na seivu su ugravirana zagonetna slova, promenljiva, koja
se ismevaju Vatekovoj radoznalosti. Neki ovek (koji kasnije opet nestaje) uspeva da ih odgonetne; jednog dana ona znae: Ja sam najmanje
udo u oblasti u kojoj je sve udesno i dostojno najveeg princa na zemlji:; drugog: Teko onom ko nepromiljeno udi da zna ono to ne bi smeo
da zna. Kalif se predaje magijskim vetinama; glas trgovca, u tami,
predlae mu da se odrekne muslimanske vere i da se pokloni silama tame. Ako to uini, bie mu podaren Alkazar Podzemne Vatre. Pod njegovim svodovima moi e da posmatra blaga to su mu zvezde obeale, talismane kojima se dri u pokornosti svet, dijademe preadamskih
sultana i Sulejmana Bendaula. Pohlepni kalif pristaje; trgovac od njega
zahteva etrdeset ljudskih rtava. Protiu mnoge krvave godine; Vatek,
due crne od strahota, stie do puste planine. Zemlja se otvara; ispunjen
strahom i nadom, Vatek se sputa do dna sveta. Cutljiva i bleda gomila
ljudi luta, ne gledajui se, prekrasnim galerijama neizmerno ogromne
palate. Trgovac ga nije slagao: Alkazar Podzemne Vatre obiluje raskoima i talismanima, ali je takoe i pakao. (U istovetnoj povesti o doktoru Faustu, i u mnogim srednjovekovnim legendama, pakao je kazna za
106

grenika zato to sklapa savez sa bogovima Zla; u ovoj prii je i kazna

i iskuenje.)
Sejntsberi i Endru Lang smatraju da je ideja o Alkazaru Podzemne
Vatre najsjajnija Bekferdova zamisao. Ja tvrdim d a j e re o prvom zbilja stranom paklu u literaturi*. Rizikujem da iskaem ovaj paradoks:
najslavniji od knjievnih paklova, dolente regno iz Boanstvene komedije,, nije strano mesto; on je mesto na kojem se dogaaju strane stvari. Razlika je bitna.
Stivenson (A Chapter on Dreams) kae da g a j e u snovima tokom
detinjstva proganjala jedna odvratna nijansa smee boje; Cesterton (The
Man who was Thursday, VI) zamilja da na zapadnim granicama sveta
moda postoji drvo koje je vie, ali i manje, od drveta, dok se na istonim granicama nalazi kula, ija je sama arhitektura zlokobna. Po, u Rukopisu pronaenom u boci, govori o junom moru gde telo broda raste
kao ivo telo mornara; Melvil posveuje mnoge stranice u Mobi Diku da
opie uas nepodnoljive beline kita... Naveo sam mnotvo primera; moda bi bilo dovoljno rei da Danteov pakao velia pojam zatvora; Bekfordov, tunele none more. Boanstvena komedija je najopravdanija i
najsolidnija knjiga u celokupnoj literaturi: Vatek je samo zanimljiva knjiga, the perfume and suppliance of a minute; ipak verujem da Vatek predvia, makar na rudimentaran nain, satanski sjaj Tomasa de Kvinsija i
Poa, Sarla Bodlera i Uismana. Postoji jedan neprevodiv engleski epitet,
epitet uncanny, da se oznai natprirodni uas; taj epitet (unheimlich na
nemakom) primenjiv je na neke stranice romana Vatek, koliko se
seam, ni na jednu drugu prethodno pomenutu knjigu.
Cepmen navodi neke knjige koje su uticale na Bekforda; Bibliothque Orientale iji je autor Barthelemo d'Erbelo; Quatre Facardins Hamiltona; Volterova Vavilonska princeza; uvek kritikovanu i zadivljujuu
Hiljadu i jednu no Galana. Ja bih ovaj spisak dopunio sa Carceri d'invenzione Piranezija; zatim bakroreze, njih je hvalio Bekford, sa prikazima monih palata koje su istovremeno i nerazmrsivi lavirinti. Bekford, u prvom poglavlju Vateka, nabraja pet palata posveenih ulima;
Marino je, u delu Adone, ve opisao pet slinih vrtova.
Samo tri zimska dana i dve noi 1782. godine bilo je potrebno Vilijemu Bekfordu da napie traginu istoriju svog kalifa. Napisao ju je na
* U literaturi, kaem, ne u mistici: izborni pakao Svedenborga - De coelo et inferno, 545, 554 - ranijeg j e datuma.

107

francuskom jeziku; Henli ju je preveo na engleski 1785. Original nije

veran prevodu; Sejntsberi primeuje da j e francuski jezik XVIII veka
manje izraajan nego engleski za opisivanje neodreenih strahota"
(Bekfordov izraz) te jedinstvene povesti.
Henlijeva engleska verzija pojavljuje se u 856. tomu Everyman s Library:; pariki izdava Peren objavio j e originalni tekst, a reviziju i predgovor uradio j e Malarme. udno je da epmenova iscrpna bibliografija zanemaruje tu reviziju i taj predgovor.
Buenos Ajres, 1943.

108

O Purpurnoj zemlji

Ovaj Hadsonov roman prvenac moe se svesti na toliko drevan

obrazac koji gotovo da moe obuhvatiti i Odiseju; toliko elementaran, da
mu suptilno obezvreuje naziv obrazac. Junak kree u pohod i na tom
putu mu iskrsavaju dogodovtine. Ovom nomadskom anru, punom
sluajnosti, pripadaju Zlatni magarac i delovi Satirikona; Pikvik i Don
Kihot; Kim iz Lahora i Arekova Druga senka. Nazvati pikarskim romanima te fikcije ini mi se neopravdanim; kao prvo, zbog siunog znaenja te rei; drugo, zbog njenih lokalnih i vremenskih ogranienja (panija, XVI i XVII vek). Sem toga, re je o sloenom anru. Nered, nepovezanost i raznolikost nisu neshvatljivi, ali je nuno da njima vlada izvesno tajno ustrojstvo i ono se postepeno otkriva. Setio sam se nekih
slavnih primera; moda nema nijednog koji ne bi pokazao oigledne nedostatke. Servantes uvodi dva lika: jedan je idalgo ,,suv kao grana", visok, asketski, lud i patetian; drugi je debeljukasti seljak, onizak, izelica, zdrave pameti i neotesan: taj simetrian i trajan nesklad zavrava se
tako to im oduzima stvarnost, to ih svodi na cirkuzante. (U sedmom
poglavlju Elpaydor na Lugones je ve nagovestio ovu zamerku.) Kipling izmilja Prijatelja Celog Sveta, posve slobodnog Kima: posle nekoliko poglavlja, pritisnut ne znam kakvom patriotskom perverzijom,
poverava mu uasnu ulogu pijuna. (U knjievnoj autobiografiji, napisanoj nekih trideset pet godina kasnije, Kipling se nimalo ne kaje zbog
tga, ak nije ni svestan.) Ove nedostatke navodim bez elje da budem
preterano kritian; to inim da bih bio iskren u proceni Purpurne zemlje.
Najnerazvijeniji oblici anra romana koji razmatram sadre puki
sled avantura, samo dogodovtine; sedam putovanja Simbada Moreplovca moda su najjasniji primer. U njima je junak puki subjekat, bezlian i pasivan kao i italac. U drugim (jedva neto sloenijim) injenice slue da pokau karakter junaka, njegove besmislice i manije; takav
109

je sluaj prvog del Don Kihota. U ostalim (koji odgovaraju potonjoj

etapi) kretanje je dvostruko, reciprono: junak oblikuje okolnosti, okolnosti oblikuju karakter junaka. Takav je drugi deo Don Kihota, roman
Haklber Fin Marka Tvena, ili Purpurna zemlja. Ova fikcija ima, u stvari, dva zapleta. Prvi, vidljiv: avanture engleskog mladia Ricarda Lema.
Drugi, dubinski, nevidljiv: uspeno prilagoavanje Lema domorocima,
njegovo postepeno preobraanje u plemenitog divljaka to pomalo podsea na Rusoa i pomalo predvia Niea. Njegovi Wanderjahre su takoe
Lehrjahre. Na vlastitoj koi Hadson j e osetio surovosti poludivljeg, pastoralnog ivota; Ruso i Nie, samo putem tomova Historie Gnrale
des Voyages i Homerovih epova. Sto ne znai da je Purpurna zemlja
bez mane. Roman pati od jedne oigledne greke, koja se mora pripisati usudu improvizacije: isprazna i naporna sloenost izvesnih avantura.
Mislim na zavrne: prilino su komplikovane, pa zamaraju, ali nisu nezanimljive. U tim napornim poglavljima, Hadson kao da nije razumeo
da knjiga ima sukcesivan sled (toliko sukcesivan kao Satirikon ili ivotopis lupea), a on je usporava beskorisnim zapletima. Re je o veoma
estoj greci: Dikens j e u svim svojim romanima na istovetan nain
preopiran.
Moda u gauo knjievnosti nema boljeg del od Purpurne zemlje.
Bilo bi jadno da nam neka topografska proizvoljnost i tri do etiri greke, tj. slovne greke (Camelones umesto Canelones, Aria umesto Arias,
Gumesinda umesto Gumersinda) zasene ovu istinu... Purpurna zemlja je
sutinski kreolski roman. Okolnost to je pripoveda Englez opravdava
pojedina objanjenja i preterane zanose upuene itaocu, to bi bilo neuobiajeno za jednog gaua, naviknutog na to. U 31. broju asopisa Sur,
Esekijel Martines Estrada kae: Nae podneblje nikada nije imalo pesnika, slikara ni tumaa poput Hadsona, niti e ga ikad imati. Ernandes
je trun kosmorame argentinskog ivota koju je Hadson opevao, opisao
i protumaio... Poslednje stranice Purpurne zemlje sadre najdublju filozofiju i vrhunsko opravdanje Amerike nasuprot zapadnoj civilizaciji i
vrednostima akademske kulture". Martines Estrada, kao to se vidi, nije oklevao da iskae svoju naklonost prema celokupnom Hadsonovom
delu, poredei ga sa najslavnijim kanonskim knjigama nae gauo knjievnosti. Zato to j e prostor koji obuhvata Purpurna zemlja neuporedivo vei. Martin Fijero (uprkos Lugonesovom pokuaju kanonizacije)
manje je epopeja o naim k o r e n i m a - i z 1872! - a vie autobiografijaje110

dne protuve, krivotvorena hvalisavim junaenjem i kuknjavom koji gotovo proroki najavljuju tango. Askasubi ima vie ivosti, srenija reenja, vie sranosti, ali sve to je fragmentarno i skriveno u tri prigodna toma, svaki od po etiri stotine stranica. Roman Don Segundo
Sombra,
uprkos verodostojnosti dijaloga, upropaen je eljom da se veliaju najbezazleniji podvizi. Niko ne zna d a j e njegov pripoveda gauo; otuda
dvostruka neopravdanost tog teatralnog preterivanja, koje od stada junadi pravi ratnu predstavu. Gviraldes svom glasu daje ozbiljan ton da bi
priao o svakodnevnim poljskim poslovima; Hadson (kao Askasubi, kao
Ernandes, kao Eduardo Gutijeres) pria potpuno prirodno o moda groznim injenicama.
Neko e primetiti da u Purpurnoj zemlji gauo postoji samo kao
sporedna, drugorazredna pojava. Ali, to je jo bolje za autentinost njegovog portreta, treba odgovoriti. Gauo je utljiv ovek, gauo ne poznaje, ili prezire, komplikovane ari pamenja i introspekcije; zato, prikazati ga autobiografski i kao veselog oveka, znai deformisati ga.
Drugi Hadsonov pogodak j e geografski. Iako roen u provinciji
Buenos Ajres, u arobnom krugu pampe, ipak bira modru zemlju gde je
gerilski konjiki odred izgubio svoje prvo i poslednje koplje: Istonu
dravu. U argentinskoj knjievnosti nema gaua iz provincije Buenos
Ajres; paradoksalan razlog je postojanje velikog grada Buenos Ajresa,
majke slavnih gauo" knjievnika. Ako se umesto literature drimo
istorije, uveriemo se da su ti proslavljeni gauosi malo uticali na sudbinu svoje provincije, a nimalo na sudbinu zemlje. Tipina institucija
gauovskog rata, gerilski konjiki odred, samo se sporadino pojavljuje u Buenos Ajresu. Grad zapoveda, zapovedaju gradske glaveine. Jedva da neki pojedinac - Crni mrav u sudskim dokumentima, Martin Fijero u literaturi - postie, lukavom pobunom, izvesnu vojnu pobedu.
Hadson, rekao sam, bira za iznenadne pljakake upade svoga junaka planine sa druge strane. Taj dobar izbor doputa mu da obogati put
Ricarda Lema nepredvidivim situacijama svojstvenim promenljivosti
rata - nepredvidivim situacijama koje idu u prilog avanturistikoj ljubavi. Makoli, u lanku o Banjanu, zadivljen je to se imaginacija jednog
oveka s vremenom pretvara u line uspomene mnogih drugih ljudi.
Hadsonova imaginacija se pamti: britanski meci to grme u noi u oblasti Pajsandu; duboko zamiljen gauo koji sa uivanjem pui crni duvan,
111

pre bitke; devojka koja se podaje strancu, na tajnovitom mestu uz obalu reke.
Dovodei do savrenstva uvenu Bosvelovu reenicu, Hadson kae
d a j e mnogo puta u ivotu zapoinjao da ui metafiziku, ali g a j e uvek
srena okolnost prekidala. Ova reenica (jedna od najnezaboravnijih koju m i j e bavljenje knjievnou podarilo) tipina je za tog oveka i tu
knjigu. Uprkos estoko prolivenoj krvi i rastancima, Purpurna zemlja
spada u retke radosne knjige. (Druga, takoe amerika, takoe sa gotovo rajskim prizvukom, jeste Haklberi Fin Marka Tvena.) Ne mislim na
zamrenu raspravu izmeu pesimista i optimista; ne mislim na doktrinarnu radost koju je neizbeno spoznao patetini Vitmen; mislim na radostan karakter Ricarda Lema, na njegovu spremnost da prihvati sve
promene bia, prijatne ili neprijatne.
I, poslednje zapaanje. Uoiti ili ne uoiti kreolske nijanse moda je
nevano, ali injenica je da ih od svih stranaca (ne iskljuujui, naravno, ni pance) niko nije primetio sem Engleza. Miler, Robertson, Barton, Kaningejm, Graham, Hadson.
Buenos Ajres, 1941.

112

Od nekog do nikog

U naelu, Bog je Bogovi (Elohim), mnoina koju neki nazivaju velianstvom a neki punoom, u emu se ogleda eho ranijih politeizama ili
slutnja doktrine, proglaene u Nikeji, d a j e Bog Jedan i Trojica; tako se
verovalo. Elohim zahteva glagol u jednini; prvi red Zakona doslovno
kae: U poetku stvori Bogovi nebo i zemlju. Uprkos neodreenosti koju namee mnoina, Elohim je konkretan; zove se Bog Jehova i itamo
d a j e etao po vrtu po vetrovitom danu, ili, kako kau engleske verzije,
in the cool of the day. Krase ga ljudske crte; n a j e d n o m mestu u Svetom
pismu moemo proitati Pokaja se Jehova to je stvorio oveka na zemlji i bi mu ao u srcu, a na drugom, Zato to ja Jehova, tvoj Bog, jesam
ljubomorni Bog, a na sledeem, Govorio sam u vatri svoga gneva. Subjekat ovih izraza j e neosporno Neko, jedan telesni Neko koga su vekovi uveavali ili mu rasplinjavali obrise. Njegova imena su se menjala:
Snaga Jakovljeva, Kamen Izrailja, Ja Sam Onaj Koji Jesam, Bog nad
Vojskama, Kralj nad Kraljevima. Poslednje, nesumnjivo nadahnuto suprotnou Sluge nad Slugama Boijim Grgura Velikog, u prvobitnom tekstu je superlativ kralja: osobina je hebrejskog jezika - kae fra Luis de
Leon - da udvostrui jednu istu re kada eli da pretera u neemu, u
dobru ili u zlu. Tako, rei Pesma nad pesmama isto je kao kad mi na
kastiljanskom kaemo Pesma meu pesmama, ovek meu ljudima, to
znai, upadljiv i istaknut meu ostalima i neuporedivo bolji od mnogih
drugih". U prvim vekovima nae ere, teolozi koriste prefiks sve, ranije
rezervisan samo za prideve koji su se odnosili na prirodu ili Jupitera;
stoga se ire rei svemoan, sveprisutan, sveznajui, koji od Boga ine
potovanja dostojan haos nezamislivih superlativa. Ta nomenklatura,
kao i druge, ini se da ograniava boanstvo: krajem V veka, nepoznati autor Corpus Dionysiacum izjavljuje da nijedan afirmativni predikat
ne odgovara Bogu. Nita se ne moe potvrdno izjaviti o Njemu, sve se
moe negirati. Sopenhauer turo belei: Ta teologija je jedina istinita,
ali ona nema sadraja". Napisani na grkom, traktati i pisma del Cor113

pus Dionysiacum u IX veku nailaze na itaoca koji ih prevodi na latinski: njegovo ime je Johanes Erigena, ili Skotus, to jest Johanes Irac, ije
ime j e u istoriji zabeleeno kao Skotus Erigena, ili, Irac Irac. On formulie doktrinu panteistike prirode: pojedinane stvari su teofanije (otkria ili prikazanja boanskog), iza njih je Bog koji je jedina stvarnost,
ali on ne zna k o j e , zato to nije nikakvo koji, te je nepojmljiv samom
sebi i sveukupnoj inteligenciji". On nije mudar, on je vie nego mudar;
nije dobar, on je vie nego dobar; nedokuivo premauje i odbacuje sve
atribute. Da bi ga definisao, Johanes Irac pribegava rei nihilum, to
znai nita; Bog je iskonsko nita, creatio ex nihilo, ponor u kojem su
zaeti prvo arhetipovi, a potom konkretna bia. On je Nita i Niko; svi
koji su ga tako zamislili oseali su d a j e to vie nego Ko ili ta. Slino
tome, Samkara ui da su ljudi, u dubokom snu, sm univerzum, da su
Bog.
Proces koji sam upravo naveo nije se, sasvim sigurno, nasumice
odvijao. Uzdizanje do nitavila dogaa se, ili ima tendenciju da se dogodi, sa svakim kultom; nepogreivo ga uoavamo kod ekspira. Njegov savremenik Ben Donson ga voli, ali ne idolatrijski, on this side
Idolatry, Drajden ga proglaava Homerom dramskih pesnika Engleske,
ali priznaje da ume da bude dosadan i uobraen; diskurzivan XVIII vek
nastoji da istakne njegove vrline i ukae na njegove mane; Moris Morgan 1774. godine tvrdi da Lir i Falstaf nisu nita drugo do modifikacije
duha njihovog tvorca; poetkom XIX veka taj stav ponovio j e Kolrid,
za koga Sekspir nije ovek nego knjievna varijacija Spinozinog beskrajnog Boga. Osoba Sekspir - pie - bila je natura naturata, posledica, ali ono univerzalno, to se potencijalno nalazi u pojedinanom, bilo mu j e otkriveno, ne kao neto izdvojeno iz opaanja pluraliteta
sluajeva, nego kao supstanca sposobna za beskrajne modifikacije, od
kojih j e njegova lina egzistencija bila samo jedna." Hezlit to iznova
potvruje: Sekspir je liio na sve ljude, osim u tome da lii na sve ljude. Duboko iznutra nije bio nita, ali bio je sve ono to su i ostali, ili to
mogu da budu". Igo e ga, kasnije, uporediti sa okeanom, mrestilitem
moguih oblika*.
* U budizmu se ponavlja ta slika. Prvi tekstovi kau da Buda, dok sedi ispod smokve, osea isprepletanost svih uzroka i posledica u univerzumu, prole i budue inkarnacije svakog bia; potonji tekstovi, zapisani nekoliko vekova kasnije, zakljuuju da nita nije stvarno i d a j e svako znanje lano i kada bi bilo toliko reka Gang koliko ima zrnaca peska na obali Ganga i j o toliko novih reka koliko j e zrnaca peska na obalama
svake nove reke Gang, broj zrna peska bio bi manji od broja stvari koje B u d a ne zna.

114

Biti jedno, neumitno znai ne biti sve ostalo; maglovita slutnja ove
istine podstakla je ljude da zamisle d a j e ne biti nita vie nego biti neto i da, na odreeni nain, znai biti sve. Ta varljivost sadrana je u recima legendarnog kralja Hindustana; on odbacuje krunu i izlazi na ulicu
da prosi: Od sada nemam kraljevstvo, odnosno moje kraljevstvo je bezgranino, od sada mi vie ne pripada moje telo, odnosno pripada mi sva
zemlja". openhauer j e napisao d a j e istorija beskrajan i zbrkan san
mnogih pokolenja; u tom snu postoje oblici koji se ponavljaju, moda i
nema nieg drugog do oblika; jedan od njih je proces ije naznake sadre ove stranice.
Buenos Ajres, 1950.

115

Oblici jedne legende

Ljudi se opiru da vide starca, bolesnika ili mrtvaca, a ipak su podvrgnuti smrti, bolestima i starosti; Buda je rekao da g a j e ta misao podstakla da napusti svoju kuu i roditelje i obue utu odeu asketa. Ove
njegove rei, one su prvo svedoanstvo, nalaze se u jednoj od kanonskih knjiga; drugo je zabeleena parabola o pet tajnih poklisara koje bogovi alju; oni su dete, pogureni starac, bogalj, osueni zlikovac i mrtvac, i oni upozoravaju da nam je sudbina roenje, nemo, bolest, trpljenje odreene kazne i smrt. Sudija Senki (u hindustanskim mitologijama
tu ulogu preuzima Jama, jer je bio prvi ovek koji je umro) pita grenika da l i j e video poklisare; on odgovara da jeste, ali nije odgonetnuo njihovu poruku; biri ga zatvaraju u kuu punu vatre. Moda Buda nije izmislio ovu zastraujuu parabolu; dovoljno nam je da znamo da ju je ispriao (Majjhima nikaya, 130) i d a j e , moda, nikada nije povezao sa
svojim ivotom.
Stvarnost moe biti previe sloena za usmeno predanje; legenda je
na neki nain iznova stvara, te je ona samo na prvi pogled lana, to joj
omoguava da ide svetom, od usta do usta. I u paraboli i u Budinim recima pojavljuju se star ovek, bolestan ovek i mrtav ovek; vreme je od
ta dva teksta stvorilo jedan, spajajui ih u novu priu.
Sidarta, Bodisatva, pre-Buda, s i n j e velikog kralja, Sudodana, pripadnika loze sunca. U noi kada je zaet, njegova majka sanja da sa njene desne strane ulazi slon, snenobele boje, sa est kljova*. Proroci tumae da e njen sin vladati svetom ili e zavrteti toak uenja** i naui* Taj s a n j e , za nas, ista rugoba. Za Induse nije; slon, d o m a a ivotinja, simbol j e
blagosti; u m n o a v a n j e kljova ne m o e biti neprijatno posmatrau ija umetnost, da bi
prikazala d a j e Bog sveukupnost, izrauje likove sa m n o g o ruku i lica; est j e uobiajen
broj (est puteva seobe; est B u d a pre Bude; est strana sveta, raunajui zenit i nadir;
est boanstava koje Ajurveda naziva estoro vrata Brame).
** Ova metafora j e moda podstakla Tibetance na izum maina za molitvu, tokova ili cilindara koji se okreu oko svoje osovine, puni smotanih papirnih traka na koji-

116

ti ljude kako da se oslobode ivota i smrti. Poto kralj vie voli da Sidarta stekne ovovremenu slavu a ne svevremenu, zatvara ga u palatu iz
koje su otklonjene sve stvari koje mogu da mu otkriju d a j e podloan
propadanju. Tako protie dvadeset devet godina varljive sree, posveene ulnim uicima; ali, jednog dana Sidarta izlazi iz palate i ugleda, zauen, pogurenog oveka, ija kosa nije kao kod drugih, ije telo nije kao kod drugih", koji se oslanja o tap pri hodu i ije telo podrhtava. Pita k o j e taj ovek; koija mu objanjava d a j e on starac, i da e
svaki ovek na zemlji biti kao on. Uznemiren, Sidarta nareuje da se
odmah vrate; pri sledeem izlasku vidi gubavca prekrivenog irevima
koga trese groznica; koija mu objanjava d a j e to bolesnik i da niko nije poteen bolesti. Pri narednom izlasku vidi oveka koga nose u sanduku; taj nepomian ovek je mrtvac, objanjavaju mu, a smrt je zakon
svemu to se rodi. Pri sledeem, poslednjem, izlasku vidi monaha prosjakog reda koji ne eli ni da umre ni da ivi. Na licu mu se.ogleda
spokoj; Sidarta je pronaao put.
Hardi je {Der Buddhismus nach lteren Pali-Werken) hvalio kolorit
ove legende; jedan savremeni indolog, A. Fuse, iji podsmeljiv ton ne
deluje uvek inteligentno, ili urbano, pie da istorija, ukoliko se prihvati
Bodisatvino neznanje, nije liena dramatine gradacije niti filozofske
vrednosti. Poetkom V veka nae ere, monah Fa-Hien lutao je po kraljevstvima Hindustana u potrazi za svetim knjigama i ugledao ruevine
grada Kapilavastu, i etiri slike koje j e Aoka podigao, na severu, na jugu, na istoku i na zapadu zidina, da bi pamtio susrete. Poetkom VII veka jedan hrianski svetenik napisao je roman iji je naslov Varlaam y
Joasaf.; Josafat (Josafat, Bodisatva) sin je jednog indijskog kralja; astrolozi mu predviaju da e vladati veim kraljevstvom, kraljevstvom Slave; kralj ga zatvara u palatu, ali Josafat otkriva nesrean poloaj ljudi
zahvaljujui jednom slepcu, jednom gubavcu i jednom samrtniku; na
kraju se priklanja veri, zahvaljui pustinjaku Barlaamu. Ova hrianska
verzija legende bila je prevedena na mnoge jezike, ak i na holandski i
latinski; na molbu Hakona Hakonarsona, na Islandu je napisana, polovinom XIII veka, Barlaams saga. Kardinal Sesar Baronio ukljuio je
Josafata u svoju dopunu (1585-1590) Rimokatolike martirologije; Dijego de Kouto je 1615. otkrio, u Dekadama, analogiju izmeu izmiljema se ponavljaju magine rei. Neke su rune; druge su nalik na velike mlinove i pokreu ih voda ili vetar.

117

ne indijanske prie i istinske, pobone povesti o svetom Josafatu. Sve

ovo i mnogo vie nai e italac u prvom tomu Origenes de la novela
Menendesa i Pelaja.
Legenda koja j e u zapadnim zemljama odredila da bi Rim kanonizovao Budu ipak ima jedan nedostatak: susreti o kojima pripoveda su
delotvorni, ali i neverovatni. etiri Sidartina izlaska i etiri pouna lika
nisu u skladu sa uobiajenim delovanjem sluajnosti. Manje zainteresovani za estetsko, a vie za preobraanje ljudi, umne crkvene glave elele su da opravdaju ovu anomaliju; Kepen (Die Religion des Buddha, I,
82) belei da su u poslednjem obliku legende gubavac, mrtvac i monah
simulakrumi koje stvaraju boanstva ne bi li pouila Sidartu. Ili, u treoj knjizi epopeje na sanskritu Buddhacarita, kae se da su bogovi stvorili mrtvaca i da ga nijedan ovek nije video dok su ga nosili, sem koijaa i princa. U legendarnoj biografiji iz XVI veka, etiri prikazanja su
etiri metamorfoze jednog boga (Wieger: Vies chinoises du Bouddha,
37-41).
Najdalje se otilo u knjizi Lalitavistara. O toj kompilaciji u prozi i
stihu, napisanoj na neistom sanskritu, obino se govori prilino ironino; na njenim stranicama povest o Spasitelju vrtoglavo se naduvava do
pucanja. Taj tekst nam otkriva da Budu okruuje dvanaest hiljada monaha i trideset dve hiljade Bodisatva; sa etvrtog neba on odreuje vreme, kontinent, kraljevinu i kastu u kojoj e se ponovo roditi da bi poslednji put umro; zvui osamdeset hiljada talambasa prate njegove rei,
dok je u telu njegove majke snaga deset hiljada slonova. U tom udnom
spevu, Buda upravlja svakom etapom svoje sudbine; ini da boanstva
projektuju etiri simbolika lika i, kada upita koijaa, ve zna ko su i ta
znae. Fue u tome vidi puku servilnost autora, jer oni ne prihvataju da
Buda ne zna ono to zna sluga; ipak, po mom miljenju, reenje ove zagonetke je drugaije. Buda stvara slike i potom pita treu osobu za njihovo znaenje. Teoloki odgovor bi moda bio: knjiga je iz kole Mahayana, koja ui d a j e ovovremenski Buda emanacija, odnosno odraz,
venog Bude; onaj na nebu ureuje stvari, ovaj na zemlji trpi ili izvrava. (Na vek, sa drugaijom mitologijom i renikom, govori o nesvesnom.) oveanstvo Sina, drugog lica Boga, zavapilo j e s krsta: Boe
moj, Boe moj, zato si me ostavio?; oveanstvo Bude, po analogiji,
moglo bi se uasnuti oblicima koje je stvorilo njihovo vlastito boanstvo... Da bi se razmrsio problem, nisu neophodne takve dogmatske sup118

tilnosti; dovoljno je setiti se da sve religije Hindustana, a posebno budizam, ue d a j e svet prividan. Detaljan izvetaj o igri (jednog Bude) eli da prenese Lalitavistara, prema Vinternicu; igra ili san, za Mahayanu,
Budin ivot na zemlji je novi san. Sidarta bira naciju i roditelje. Sidarta
stvara etiri oblija koja e ga zapanjiti. Sidarta ureuje da novo oblije
iskae smisao prethodnih; sve je logino ako to shvatimo kao Sidartin
san. Jo bolje ako to zamislimo kao san u kojem se pojavljuje Sidarta
(kao to se pojavljuju gubavac i monah) te da niko ne sanja, jer u oima
budizma sa severa, svet i prozeliti i nirvana i toak seoba i Buda, svi su
podjednako nestvarni. Niko ne utrne u nirvani, itamo u jednom slavnom traktatu, jer utrnue bezbrojnih bia u nirvani liilo bi na nestanak
odreene fantazmagorije koju neki arobnjak magijskim vetinama stvara na raskrsnici i, dalje, pie d a j e sve puka praznina, puko ime, i knjiga
koja to kae i ovek koji je ita. Paradoksalno, numerika preterivanja
u tom spevu odbacuju stvarnost, ne slue njenom uveanju; dvanaest
hiljada monaha i trideset dve hiljade Bodisatva manje su stvarni nego jedan monah i jedan Bodisatva. Obilje oblija i obilje cifara (XII poglavlje sadri niz od dvadeset tri rei koje oznaavaju neprekinuto jedinstvo
rastueg broja nula, od 9 do 49, 51 i 53) obilje su grotesknih mehuria,
emfaza Nieg. Tako je irealno stvaralo pukotine u istoriji; prvo je junake uinilo fantastinim, potom princa i, sa princem, sve generacije i univerzum.
Krajem XIX veka Oskar Vajld ponudio je novo vienje; sreni princ
umire zatoen u palati, nc otkrivi bol, ali njegov posthumni lik ga spoznaje sa visine pijedestala.
Hronologija Hindustana je nepouzdana; moja uenost jo vie; Kepen i Herman Bek su moda isto skloni greci, kao i potpisnik ovih redova; ne bi me iznenadilo da moja pria o toj legendi postane legendarna, sainjena od sutinske istine i sluajnih greaka.

119

Od alegorija do romana

Za nas je alegorija estetika greka. (Prvo sam hteo da napiem nije nita drugo do greka estetike", ali kasnije sam primetio da moja reenica sadri alegoriju.) Koliko ja znam, alegorijski anr analizirali su
Sopenhauer (Svet kao volja i predstava, I, 50), De Kvinsi (Writings, XI,
198), Franesko de Sanktis (Storia dlia letteratura italiana, VII), Kroe (Estetika, 39) i Cesterton (G. F. Watts, 83); u ovom eseju ograniiu
se na dvojicu poslednjih. Kroe porie alegorijsku umetnost, esterton
je brani; mislim d a j e Kroe u pravu, ali voleo bih da odgonetnem kako
je forma koja nam deluje neprihvatljivo mogla uivati toliku naklonost.
Kroeove rei su kristalne; dovoljno mi je da ih ponovim na panskom: Ukoliko se simbol shvata kao neto neodvojivo od umetnike intuicije, on je sinonim same intuicije, a ona uvek ima obeleje idealnog.
Ukoliko se simbol shvata odvojeno, ako se s j e d n e strane moe izraziti
simbol, a s druge stvar koju simbolie, ponovo se upada u intelektualistiku greku; tako shvaen simbol je pokazatelj apstraktnog koncepta,
on je alegorija, on j e nauka, ili umetnost koja oponaa nauku. Ipak, moramo biti poteni prema alegoriji i naglasiti d a j e u pojedinim sluajevima ona bezazlena. Iz Osloboenog Jerusalima moe se izvui mnotvo
moralnih pouka; iz Marinovog Adonisa, pesnika lascivnosti, misao da
neumereni uitak skonava u bolu; ispred svoje statue vajar moe staviti
napis Milosre ili Dobrota. Takve alegorije naknadno dodate nekom zavrenom delu nisu tetne. One su samo izrazi spolja pridodati drugim
izrazima. Jerusalimu j e dodata jedna stranica u prozi koja izraava drugu pesnikovu misao; Adonisu, stih ili strofa sa sadrajem onog to pesnik eli da d na znanje; statui, re milosre ili re dobrota." Na strani
222. knjige Poezija (Bari, 1946) njegov ton je otriji: Alegorija nije
neposredan nain duhovnog ispoljavanja nego jedna vrsta pisma ili kriptografije".
Kroe ne priznaje razliku izmeu sadraja i forme. Sadraj je forma
i forma je sadraj. Alegorija mu izgleda udovino jer tei da same u
120

jednoj formi dva sadraja: neposredni ili doslovni (Dante, uz Vergilijevu pomo, stie do Beatrice) i figurativni (ovek na kraju stie do vere,
voen razumom). Zakljuuje da ovakav nain pisanja podrazumeva naporne zagonetke.
Odbranu alegorije esterton poinje poricanjem da se pomou jezika moe u potpunosti iskazati stvarnost. ovek zna da su nijanse u dui raskonije, neuporedivo brojnije i neopisivije nego boje jesenje ume... Ipak, on misli da se sve te nijanse, sva njihova stapanja i promene,
jasno mogu doarati proizvoljnim mehanizmom reanja i cianja. Misli
da iz due jednog berzijanca izlaze povici koji stvarno znae sve tajne
pamenja i sve agonije udnje." Poto je jezik proglaen za nedovoljan,
ima mesta za druge izraze; alegorija moe da bude jedan od njih, poput
arhitekture ili muzike. Ona je sainjena od rei, ali nije jezik jezika, znak
meu znakovima delotvorne snage i tajnih iluminacija na koje upuuje
re jezik. Ona je znak precizniji od jednoslone rei, raskoniji i delotvorniji.
Nisam siguran ko je od ove dvojice slavnih protivrenih linosti u
pravu; znam d a j e alegorijska umetnost nekad izgledala zanosno (lavirintski Roman o rui, koji postoji u dve stotine rukopisa i sadri dvadeset etiri hiljade stihova), a d a j e sada nepodnoljiva. Oseamo d a j e ,
sem s t o j e nepodnoljiva, jo i glupa i banalna. Ni Dante, koji je povest
o svojoj strasti uobliio u Novom ivotu; ni Rimljanin Boetije, sastavljajui De consolatione u kuli u Paviji, pod senkom maa svog delata,
ne bi shvatili takvo oseanje. Kako objasniti taj nesklad a da se ne naelu
o ukusima koji se menjaju?
Kolrid primeuje da se svi ljudi raaju kao aristotelovci ili platoniari. Ovi drugi oseaju da su klase, poreci i rodovi realiteti; prvi, da su
generalizacije; za njih jezik nije nita drugo do priblino odreena igra
simbola; za druge, on je mapa univerzuma. Platoniar zna d a j e univerzum kosmos, poredak; taj poredak, za aristotelovca, moe biti nekakva
greka ili fikcija naeg deliminog znanja. Kroz prostor i epohe dva besmrtna suparnika menjaju maternji jezik i ime: jedan se pojavljuje kao
Parmenid, Platon, Spinoza, Kant, Frensis Bredli; drugi, kao Heraklit,
Aristotel, Lok, Hjum, Vilijem Dejms. U ozbiljnim srednjovekovnim
kolama, svi prizivaju Aristotela, uitelja ljudskog razuma (Convivio IV,
2), ali i nominalisti su Aristotel; realisti, Platon. Dord Henri Luis smatrao j e da jedino srednjovekovna rasprava izmeu nominalizma i realiz121

ma ima neku filozofsku vrednost; njegov sud je previe smeo, ali istie
znaaj te estoke polemike koju je j e d n a Porfirijeva misao, u prevodu i
uz komentar Boetijea, izazvala poetkom IX veka, da bi je Anselmo i
Roscelino podrali krajem XI veka, a Vilijem Okam oiveo u XIV veku.
Kao to se moe pretpostaviti, silne godine umnoile su razlike do u
beskraj ; ipak, treba rei da su za realizam prvostvorene bile univerzalije (Platon bi rekao ideje, oblici; mi, apstraktni koncepti), a za nominalizam, individue. Istorija filozofije nije isprazan muzej razonode i verbalnih igara; ove dve teze podudaraju se sa dva naina nasluivanja stvarnosti. Moris de Vulf pie: Ultrarealizam je preuzeo prvostvorene realnosti. Hroniar Heriman (XI vek) naziva antiqui doctores one koji poduavaju dijalektici in re; Abelar govori o njoj kao o antikoj doktrini,
i ak se krajem XII veka na njene protivnike primenjuje naziv modernisti." Jedna, danas nepojmljiva teza, bila je izgleda oigledna u XIV
veku. Nominalizam, ranije novina nekolicine, danas proima sve ljude;
on je izvojevao toliko iroku i sutinsku pobedu, d a j e njegov naziv postao beskoristan. Niko se ne proglaava nominalistom, jer nema drugih
koji bi bili neto drugo. Meutim, pokuajmo da shvatimo da za srednjovekovno poimanje sutinsko nisu bili ljudi nego oveanstvo, ne
pojedinci nego vrsta, ne vrste nego rod, ne rodovi nego Bog. Takvo poimanje (ija je moda najjasnija manifestacija Erigenin etvoroslojni sistem) podstaklo je, po mom shvatanju, alegorijsku knjievnost. Ona je
fabula apstrakcija, kao to je roman fabula individua. Apstrakcije su personifikovane; zato u svakoj alegoriji ima neeg romanesknog. Individue koje prikazuju romanopisci tee uoptavanju (Dipe je Razum, Don
Segundo Sombra je Gauo); u romanima je prisutan elemenat alegorijskog.
Prelaz od alegorije ka romanu, od vrsta ka pojedincima, od realizma
ka nominalizmu, zahtevao je nekoliko vekova, ali usudiu se da navedem kljuni trenutak. Dogodio se onog dana, 1382. godine, kada j e Defri Coser, koji za sebe moda nije mislio d a j e nominalista, poeleo da
prevede na engleski Bokaov stih E con gli occultiferri i Tradimenti (I
sa skrivenim igovima Izdaja); ponovio g a j e ovako: The smyler with
the knyf under the cloke (Smeljivac, s noem ispod plata"). Original
se nalazi u sedmoj knjizi Teseida\ engleska verzija, u Knight's Tale.
Buenos Ajres, 1949.
122

Beleka o Bernardu Sou

Krajem XIII veka, Raimundo Lulio (Rajmindo Lulio) h t e o j e da resi sve tajne pomou konstrukcije sastavljene od koncentrinih diskova,
nejednakih i rotirajuih, podeljenih na sektore recima na latinskom;
Don Stjuart Mil, poetkom XIX veka, strahovao j e da e se jednog dana iscrpeti broj muzikih kombinacija, te da u budunosti nee biti mesta za nove Vebere i Mocarte; krajem XIX veka, Kurd Lasvic igrao se
sanjajui o jednoj sveoptoj biblioteci, u kojoj bi bile popisane sve varijacije preko dvadeset ortografskih simbola, odnosno, koliko god ih j e
mogue izraziti, na svim jezicima. Lulijeva maina, Milov strah i Lasvicova haotina biblioteka mogu da budu predmet ala, ali one ipak, dodue u preteranom obliku, govore o jednoj optoj sklonosti: da se metafizika, i umetnost, pretvore u neku vrstu kombinatorijske igre. Praktiari te igre zaboravljaju d a j e knjiga neto vie od verbalne strukture, tj.
od niza verbalnih struktura; ona j e dijalog sa itaocem, i intonacija koj u namee njegovom glasu, i promenljive i trajne slike koje mu ostavlja
u pamenju. Taj dijalog je beskonaan: rei amica silentia lunae sada
oznaavaju nizak mesec, utljiv i blistav, a u Eneidi su znaile no bez
meseine, tamu to je omoguila Grcima da prodru u citadelu Troju...*
Knjievnost je nepresuna, zbog jednog jedinog i dovoljnog razloga, jer
knjiga nije samo knjiga. Ona nije zaseban entitet: ona j e odnos, ona j e
osa bezbrojnih odnosa. Odreena knjievnost se razlikuje od prethodne
* Tako su ih tumaili Milton i Dante, sudei po nekim odlomcima koji deluju imitativno. U Boanstvenoj komediji {Pakao, I, 60; V, 28) imamo: d'ogni luce mu to y dove
il sol tace kao oznaku za mrana mesta; u Samson Agonistes (8689):
The Sun to me is dark
And silent as the Moon,
Wien she deserts the night
Hid in her vacant interlunar cave.

Cfr. E. M. W. Tillyard. The Miltonic Selling, 101.

123

ili potonje, ne toliko po tekstu koliko po tome kako se on ita: ako bih
mogao da itam bilo koju stranicu savremene knjievnosti - recimo, ovu
- onako kako e j e itati dve hiljadite godine, znao bih kakva e biti
knjievnost dve hiljadite godine. Koncepcija o knjievnosti kao igri forme dovodi, u najboljem sluaju, do marljivog rada na reeninom sklopu i strofi, do zanatske raskoi (Donson, Renan, Flober), a u najgorem
do pojave dosadnog del stvorenog od neoekivanih konstrukcija diktiranih tatinom i sluajnou (Grasijan, Erera, Rajzig).
Ukoliko bi knjienost bila samo verbalna algebra, mogla bi se stvoriti svakakva knjiga, silom kombinovanja varijacija. Saeta formulacija
Sve tee svodi Heraklitovu filozofiju na dve rei. Raimundo Lulio bi
nam rekao da, ukoliko imamo prvu re, dovoljno j e kombinovati neprelazne glagole da bi se otkrila druga, te tako dobiti, zahvaljujui metodu
sluaja, naelo njegove filozofije, i jo mnogih drugih. Trebalo bi mu
odgovoriti da bi formulacija dobijena eliminacijom, bila liena vrednosti, pa ak i smisla; da bi imala izvesnu vrednost moramo je pojmiti u
odnosu na Heraklita, u odnosu na Heraklitovo iskustvo, makar Heraklit" ne bio nita drugo do pretpostavljeni subjekat tog iskustva. Rekao
sam d a j e knjiga dijalog, oblik odnosa; u dijalogu, jedan sagovomik nije zbir ili proek onoga to kae: on moe da ne govori, ali da odaje utisak pameti, a moe da iskazuje pametna zapaanja, ali da ostavlja utisak
gluposti. Sa knjievnou se deava isto; D'Artanjan ostvaruje mnogobrojne podvige, dok Don Kihota mlate i rugaju mu se, ali osea se vea
vrednost Don Kihota. To nas dovodi do jednog estetikog problema nerazmatranog do sada: moe li autor da stvori junake superiornije od njega? Ja bih odgovorio da ne moe i u toj negaciji sadrani su intelektualni i moralni razlozi. Mislim da ne moemo iznedriti stvorenja lucidnija ili plemenitija od naih najsvetlijih trenutaka. N a tom stavu temeljim svoje ubeenje o superiornosti Bernarda oa. Esnafski i optinski problemi iz njegovih ranih del postae nezanimljivi, ili su to ve postali; ale iz Pleasant Plays moda e, jednog dana, biti neduhovite poput Sekspirovih (humor je, bojim se, usmeni anr, iznenadni plod konverzacije, a ne pisana stvar); ideje iz prologa i nadahnute tirade traie
se kod Sopenhauera i Samuela Batlera*; ali Lavinija, Blanko Posnet,
* Takoe kod Svedenborga. U Man and Superman ila se da p a k a o nije kaznena ustanova nego stanje koje mrtvi grenici biraju, zbog unutranje srodnosti, kao to blaeni
biraju raj; Svedenborgovo delo De Coelo et Inferno, objavljeno 1758, izlae isto uenje.

124

Krigan, otover, Richard Dudgeon i, naroito, Julije Cezar, nadmauju

sve junake umetnosti naeg vremena. Pomisliti na gospodina Testea u
poreenju sa njima, ili na Nieovog histrionskog Zaratustru, znai preneraziti se, pa ak i sablazniti se, uoivi Soovu superiornost. Godine
1911. Albert Sergel je napisao, ponavljajui opte mesto toga doba:
Bernard o je unititelj herojskog koncepta, ubica heroja" (Dichtung
und Dichter der Zeit, 214); on nije shvatao da herojsko vie nema romantiarske elemente, i d a j e otelotvoreno u kapetanu Blanliju iz Arms
and the Man, a ne u Sergeju Saranovu...
Biografija Bernarda oa, iji j e autor Frank Haris, navodi jedno njegovo divno pismo, iz kojeg prepisujem sledee rei: Ja shvatam sve i
svakog i ja sam niko i nita". Iz tog nita (tako uporedivog sa Bogom pre
nego to je stvorio svet, tako uporedivog sa iskonskim boanstvom koje je jedan drugi Irac, Johanes Eskotus Eriugena, nazvao Nihil), Bernard o je izveo bezbroj junaka, odnosno dramatis personae: od svih njih
najprolazniji je, bojim se, D. B. . koji g a j e predstavljao pred ljudima
i koji se kao iz rukava rasipao po novinama pronicljivim zapaanjima.
oove osnovne teme su filozofija i etika: prirodno je i neizbeno da
nije cenjen u naoj zemlji, ili da se cene samo neki njegovi epigrami.
Argentinac osea da je svet samo manifestacija sluaja, Demokritovo
sluajno okupljanje atoma; filozofija ga ne zanima. Ni etika: drutveno
se, za njega, svodi na sukob pojedinaca, ili klasa, ili nacija, u kojem je
sve doputeno, sem da ovek bude izvrgnut ruglu ili pobeen.
ovekov karakter i njegove varijacije glavna su tema romana naeg
vremena; poezija je prijatno velianje ljubavnih zgoda i nezgoda; Hajdegerova ili Jaspersova filozofija pretvaraju svakog od nas u zanimljivog sagovornika u tajnom i neprestanom dijalogu sa nitavilom ili sa
boanstvom; te discipline, koje formalno mogu biti zadivljujue, pothranjuju iluziju o ja, a nju Vedanta osuuje kao najvei greh. One obino
igraju oajanje i teskobu, ali u sutini ugaaju tatini; u tom smislu, one
su nemoralne. oovo delo, naprotiv, odie oslobaanjem. Odie doktrinama Portala i odie sagama.
Buenos Ajres, 1951.

125

Istorija odjeka jednog imena

Izolovani u vremenu i prostoru, jedan bog, jedan san i jedan ovek,

koji je lud i koji je svestan toga, ponavljaju istu nedokuivu izjavu; povezati i analizirati te rei, kao i njihova dva odjeka, jeste cilj ove beleke.
Izvorna lekcija je slavna. Zabeleena je u treem poglavlju Druge
Mojsijeve knjige, nazvane Izlazak. Tu itamo d a j e pastir od ovaca, Mojsije, autor i glavni junak knjige, pitao Boga za Njegovo Ime i On mu je
rekao: Ja sam onaj to jest. Pre nego to istraimo ove zagonetne rei
moda nije suvino podsetiti da za magijski, ili iskonski, nain razmiljanja imena nisu proizvoljni simboli nego vitalni deo onoga to definiu*. Tako australijski Aboridini dobijaju tajna imena koja ne smeju
uti pripadnici susednog plemena. Meu drevnim Egipanima postojao
j e slian obiaj; svaka osoba dobijala je dva imena: malo ime koje je
svima bilo poznato i istinsko ili veliko ime, koje se krilo. Na osnovu literature vezane za zagrobni ivot, dua se izlae mnogim opasnostima
nakon telesne smrti; zaboraviti njeno ime (izgubiti lini identitet), moda j e najvea od njih. Takoe je vano znati istinska imena bogova, demona i vrata drugog sveta**. Zak Vandije pie: Dovoljno je znati ime
jednog boanstva ili jednog oboenog stvorenja, pa da ga ovek ima u
svojoj vlasti" (La religion gyptienne, 1949). Slino tome, De Kvinsi
nas podsea d a j e istinsko ime Rima bilo tajna; u poslednjim danim Republike, Kvinto Valerije Sorano poinio je svetogre jer g a j e otkrio i
zbog toga bio pogubljen...
Divljak skriva svoje ime da ne bi bio podvrgnut magijskim radnjama koje bi mogle da ga ubiju, uine ludim ili robom. U konceptu pro* U jednom od Platonovih dijaloga, Kratil, kao da se porie neophodna veza izmeu
rei i stvari.
** Gnostici su nasledili, ili p o n o v o otkrili, to jedinstveno miljenje. Tako j e nastao
obiman renik vlastitih imena koje j e Basilides (prema Irineju) sveo na kakofonijsku ili
ciklinu re Kaulakau, koja j e neka vrsta univerzalnog kljua za sva nebesa.

126

klinjanja istrajava ovo sujeverje, ili njegova senka; ne prihvatamo da se

uz zvuk naeg imena vezuju neke rei. Mautner je analizirao i osuivao
tu mentalnu naviku.
Mojsije je upitao Gospoda koje je Njegovo ime: razlog nije bila, kao
to smo videli, radoznalost filoloke prirode, nego da utvrdi k o j e Bog,
ili jo preciznije, ta je. (U IX veku Eriugena bi napisao da Bog ne zna
ko je ni ta je, jer On nije ni ko ni ta.)
Kako je tumaen strahovit odgovor koji je uo Mojsije? Po hrianskoj teologiji, Ja sam onaj to jest znai da samo Bog stvarno postoji ili,
kako je uio Magid de Mesri - re ja moe samo Bog da izgovori. Spinozino uenje, koje od ekstenzije i razmiljanja ini puke atribute vene
supstance, a ona je Bog, takoe moe da se shvati kao velianje ove ideje: Da, Bog postoji; mi smo ti koji ne postojimo", napisao je jedan Meksikanac, u istom stilu.
Na-osnovu prvog tumaenja, Ja sam onaj to jest, jeste ontoloka
afirmacija. Drugi su razumeli da odgovor izbegava pitanje; Bog ne kae ko je, jer nadmauje mo poimanja njegovog sagovornika, oveka.
Martin Buber istie da Ehych asher ehych moe da se prevede i kao Ja
sam onaj to e biti ili Biu tamo gde u biti. Mojsije je, poput egipatskih magova, verovatno pitao Boga kako se zove da bi ga imao u svojoj
vlasti; Bog bi mu verovatno zaista odgovorio: Danas razgovaram s tobom, ali sutra se mogu zaodenuti bilo kojim drugim oblijem, pa i oblijem ugnjetavanja, nepravde i neprijateljstva. To itamo u Gog und Ma*

gog
Umnoavano ljudskim jezicima - Ich bin der ich bin, Ego sum qui
sum, I am that I am - mudro ime Boga, ime koje, uprkos tome to sadri mnoge rei, jeste nedokuivije i vre nego imena od samo jedne
rei, raslo je i iskrilo kroz vekove, sve dok 1602. Vilijem Sekspir nije napisao svoju komediju. U toj komediji vidimo vojnika razmetljivca i kukavicu, jednog miles gloriosus, koji je uspeo, zahvaljujui lukavstvu, da
dogura do zvanja kapetana. Njegova prevara se otkriva, ovek biva javno degradiran; tada se uplie Sekspir i stavlja mu u usta rei u kojima se,
kao u razbijenom ogledalu, odraavaju rei to ih je boanstvo izgovorilo na planini: Vie nisam kapetan, ali moram da jedem i pijem i spavam
* Buber (Was ist der Mensch?, 1938) pie da iveti znai prodreti u neobinu prostoriju duha, iji pod j e ahovska tabla po kojoj igramo neizbenu i nepoznatu igru protiv jednog neprijatelja koji se svaki as menja i ponekad j e straan.

127

kao kapetan; to to jesam uinie me ivim. Tako govori Paroles i odjednom prestaje da bude konvencionalni junak komine farse i postaje
ovek i svi ljudi skupa.
Poslednja verzija stvorena je oko hiljadu sedamsto etrdeset i neke,
u jednoj od godina dok je trajala Sviftova duga agonija; za njega, ona j e
bila moda samo jedan nepodnoljiv trenutak, jedan oblik paklene venosti. Svift je iveo od ledene inteligencije i ledene mrnje, ali uvek bi
ga fascinirao idiotizam (kao to e fascinirati i Flobera), moda zato to
je znao da ga ludilo vreba iz prikrajka. U treem delu Gulivera zamislio,
sa mrnjom do u detalje, jedan soj oronulih, besmrtnih staraca, slabih
apetita koje ne mogu da zadovolje; oni nisu u stanju da razgovaraju sa
svojim blinjima, jer se s vremenom jezik promenio, ni da itaju, jer im
memorija ne dosee od jednog do drugog reda. Treba sumnjati d a j e
Svift zamislio ovaj uas budui d a j e strepeo od njega, ili moda da bi ga
magijski spreio. Godine 1717. rekao je Jangu, onom iz Night Thoughts'.
Ja sam kao to drvo; poeu da umirem od kronje". Vie nego u sledu
svojih dana, Svift traje u nekoliko jezivih reenica. Saetost i crnilo povremeno boji i ono to je reeno o njemu; ini se da su njegovi kritiari hteli da mu budu ravni. Misliti na njega je kao misliti na ruevine
ogromnog carstva", napisao je Tekeri. Ipak, nita nije tako patetino poput njegove primene zagonetnih rei Boga.
Gluvoa, vrtoglavica, strah od ludila i na kraju idiotizam, pojaavali su i produbljivali Sviftovu melanholiju. Poeo je da gubi pamenje.
Nije hteo da koristi naoare, nije mogao da ita i ve vie nije bio u stanju da pie. Iz dana u dan preklinjao je Boga da mu podari smrt. A onda su, jedne veeri, uli ludog starca, ve na samrti, kako ponavlja, ne
znamo da li spokojno, oajno, ili kao neko ko se potvruje i ko se ukotvio u svojoj dubokoj, neranjivoj sutini: Ja sam onaj to jest, ja sam
onaj to jest.
Biu nesrea, ali jesam, verovatno je osetio Svift, i takoe, Ja sam
deo univerzuma, neumitan i neophodan kao i ostali, i takoe, Ja sam
ono to Bog eli da budem, ja sam ono to su od mene uinili zakoni
univerzuma, i moda Biti znai biti sve.
Ovde se zavrava istorija te sentence; dovoljno mi je da dodam, u
obliku epiloga, rei koje je izgovorio Sopenhauer Eduardu Grizbahu,
pred sam kraj ivota: Ako sam ponekad mislio da sam nesrean, to je
zahvaljujui zabuni, greci. Smatrao sam da sam neko drugi, recimo,
128

rezervni igra koji ne moe da doe do titule, ili optuenik za klevetu, ili
zaljubljeni koga draga prezire, ili bolesnik koji ne moe da izae iz svoje kue, ili neka druga osoba koja pati od slinih nedaa. Ja nisam bio nijedna od tih osoba; sve one bile su odea koju sam oblaio i, potom, odbacivao. Ko sam ja zbilja? Ja sam autor Sveta kao volje i predstave, j a
sam onaj ko je dao svoj odgovor na zagonetku Bia, kojim e se baviti
mislioci buduih vekova. To sam ja, i ko e moi to da ospori u mojim
jo preostalim godinama ivota?" Upravo zato to je napisao Svet kao
volja i predstava, Sopenhauer je veoma dobro znao da je biti mislilac
isto toliko varljivo kao biti bolesnik, ili prezrena osoba, te d a j e on, duboko, bio neto drugo. Neto drugo: volja, mrani koren Parolesa, ono
to je bio Svift.

129

Stidljivost istorije

Dvadesetog septembra 1792. Johan Volfgang fon Gete (pratei vojvodu od Vajmara u vojnom pohodu do Pariza) video je prvu vojsku Evrope kako su je neobjanjivo zaustavile u Valmiju malobrojne snage
francuskih milicija, pa rekao svojim zbunjenim prijateljima: Na ovom
mestu i na dananji dan, otvara se nova epoha u istoriji sveta i moemo
rei da smo prisustvovali
njenom poetku. Od tog dana dogodilo se
mnotvo istorijskih dana; jedan od zadataka vlada (osobito u Italiji, Nemakoj i Rusiji) bio j e da ih fabrikuje ili simulira, obilato, zahvaljujui
prethodnoj propagandi i neumornom publicitetu. Takvi dani, u kojima se
opaa uticaj Sesila B. de Mila, imaju manje veze sa istorijom nego sa
novinarstvom: posumnjao sam d a j e istorija, istinska istorija, stidljivija
i da njeni kljuni datumi dugo mogu biti skriveni. Jedan kineski prozni
pisac primetio j e da jednorog, upravo zbog toga to je neobian, neminovno biva neprimeen. Oi vide ono to su navikle da vide. Tacit nije
primetio Raspee, iako ga registruje njegova knjiga.
Na ovu misao navela me sluajna reenica koju sam ugledao listajui jednu istoriju grke knjievnosti; ona me je zainteresovala budui da
je bila pomalo zagonetna. Evo te reenice: He brought in a second actor (Doneo je drugog glumca). Zastao sam, proverio i utvrdio d a j e subjekat ove misteriozne radnje Eshil i d a j e on, kako se ita u etvrtom poglavlju Aristotelove Poetike, povisio sa jednog na dva broj glumaca".
Poznato je d a j e drama roena iz kulta boga Dionizija; prvobitno, samo
jedan glumac, hipokrit, na koturnama, odeven u crnu ili purpurnu boju
i pomou maske uveanog lica, delio je scenu sa dvanaest osoba, lanova hora. Drama je bila jedna od ceremonija kulta i, kao sve to se odnosi na ritual, pretila j e mogunost da ostane nepromenljiva. To je moglo da se dogodi, ali jednog dana, pet stotina godina pre hrianske ere,
Atinjani zapanjeni, ili moda sablanjeni (Viktor Igo j e pretpostavio ovo
130

drugo), ugledali nenajavljenu pojavu drugog glumca. Tog dalekog prolenog dana, u pozoritu boje meda, ta li su pomislili, ta li su oseali?
Moda ne ni zapanjenost, ni sablazan; moda su bili zadivljeni. U Tusculanas se kae d a j e Eshil uao u pitagorejski red, ali nikada neemo saznati da li je predosetio, bar maglovito, vanost prelaza sa jednog na dva
glumca, sa jedinstva na mnotvo i tako do u beskraj. Sa drugim glumcem uveden je dijalog, a samim tim i neograniene mogunosti reagovanja jednih likova na druge. Neki proroki nastrojen gledalac video bi
da g a j e pratilo mnotvo buduih junaka: Hamlet i Faust i Sehismundo
i Makbet i Per Gint, i drugi koje, jo uvek, ne mogu da razaznaju nae
oi.
Sledei znaajan istorijski dan otkrio sam u svojoj lektiri. On se dogodio na Islandu, u XIII veku nae ere; preciznije, 1225. godine. Za pouku buduim generacijama, istoriar i poligraf Snori Sturluson, na svom
imanju u Borgarfjordu, zabeleio je poslednji podvig slavnog kralja Haralda Sigurdarsona, nazvanog Neumoljivi (Hardrada), koji je ranije ratovao u Vizantiji, Italiji i Africi. Tostig, brat saksonskog kralja Engleske,
Harolda Sina Godvinovog, prieljkivao je vlast i uspeo je da dobije podrku Haralda Sigurdarsona. Sa norvekom vojskom iskrcao se na
istonoj obali i osvojio zamak Jorvik (Jork). Juno od Jorvika presrela ih
je saksonska vojska. Poto je izneo prethodne injenice, Snori dalje nastavlja: Dvadeset konjanika pribliilo se redovima osvajaa; ljudi, i konji, bili su prekriveni oklopima. Jedan od konjanika je viknuo:
- Da li je tu grof Tostig?
- Ne poriem da jesam - odgovorio je grof.
- Ako si zaista Tostig - kazao je konjanik - donosim ti vest da ti
brat nudi oprotaj i treinu kraljevstva.
- Ako prihvatim - odgovorio je Tostig - ta e kralj za uzvrat dati
Haraldu - Sigurdarsonu?
- Ni njega nije ga zaboravio - uzvratio je konjanik. - Dae mu est
stopa engleske zemlje odnosno, poto je veoma visok, i jo neku pride.
- Onda - rekao je Tostig - porui tvom kralju da emo se boriti do
smrti.
- Konjanici su otili. Harald Sigurdarson je zamiljeno upitao:
- Ko je bio taj vitez koji j e tako dobro govorio?
131

- Harold Sin Godvinov."

Kasnija poglavlja kazuju da je, pre nego to je sunce zalo tog dana,
norveka vojska bila poraena. Harald Sigurdarson poginuo je u bici,
kao i grof (Heimskringla, X, 92).
Postoji jedan ukus koji nae vreme (sito, moda, glupih imitacija
profesionalnih patriota) uglavnom ne moe da oseti bez izvesne sumnjiavosti: elementarni ukus herojskog. Tvrde mi da Pesma o Sidu sadri
taj ukus; j a sam ga osetio, sasvim jasno, u stihovima Enejide (Sine,
naui od mene, ta je hrabrost i istinska postojanost; od drugih, ta j e
uspeh"), u anglosaksonskoj baladi o Maldonu (Moj narod e platiti danak kopljima i maevima starim"), u Pesmi o Rolanu, kod Viktora Igoa,
kod Vitmena i Foknera (lavanda, jaa od mirisa konja i hrabrosti"), u
Hausmanovom Epitafu za jednu vojsku plaenika, i u est stopa engleske zemlje" iz Heimskringla. Iza prividne jednostavnosti istoriara krije se tanana psiholoka igra. Harold se pretvara da nije prepoznao brata, da bi ga istovremeno upozorio da ni on njega ne sme da prepozna;
Tostig ga ne izdaje, ali takoe nee izdati ni svog saveznika; Harold,
spreman da oprosti bratu, ali ne i da prihvati uplitanje kralja Norveke,
postupa potpuno razumljivo. Nita neu rei o verbalnom umeu njegovog odgovora: dati treinu kraljevstva, dati est stopa zemlje*.
Samo jedno zavreuje vee divljenje od zadivljujueg odgovora saksonskog kralja: okolnost da g a j e ovekoveio Islananin, ovek u ijim
venama je tekla krv pobeenih. Kao kada bi nam neki Kartaginjanin
predao u naslee uspomenu na Regulove podvige. S pravom je zapisao
Sakso Gramatikus u svojim Gesta Danorum: itelje Thle (Island) zabavlja da ue i belee istoriju svih naroda; oni ne misle d a j e manje slavno obelodanjivati izvanredne podvige stranaca nego svoje".
Ne dan kada j e Saksonac izrekao svoje rei, nego dan kada ih je neprijatelj ovekoveio jeste istorijski datum. Proroki datum neega to
jo uvek pripada budunosti: zaboravljanje krvi i nacija, solidarnost
ljudskog roda. Taj zalog zavisi od koncepta otadbine; Snori, zbog injenice da g a j e saoptio, prevazilazi ga i nadmauje.
Pamtim jo jednu pohvalu neprijatelju u poslednjim poglavljima Lorensovih Sedam stubova mudrosti; on velia hrabrost nemakog odreda

* Karlajl ( E a r l y Kings of Norway, XI) pomou j e d n o g nesrenog dodatka naruava

tu jezgrovitost. O n izrazu est stopa engleske zemlje" dodaj s for a grave (za grob").

132

i zapisuje sledee rei: Tada sam, prvi put tokom bitke, bio ponosan
na ljude koji su ubili moju brau". I kasnije dodaje: They were glorious".
Buenos Ajres, 1952.

133

Novo opovrgavanje vremena

Vor mir war keine Zeit, nach mir wird keine seyn.
Mit mir geviert sie sich, mit mir geht sie auch ein.

Sexcenta monodisticha

Daniel von Czepko,

sapientum, III (1655)

UVODNA NAPOMENA
Da je objavljeno polovinom XVIII veka, ovo opovrgavanje (ili njegov naziv) ostalo bi zabeleeno u Hjumovoj bibliografiji, a moda bi zasluilo ijedan red kod Hakslija ili Kempa Smita. Budui da je objavljeno 1947 - posle Bergsona ono je anahroni reductio ad absurdum jednog prolog sistema ili, to je jo gore, slabo umee jednog
Argentinca
koji je zalutao u metafiziku. Obe pretpostavke su verovatne i moda istinite; da bi ih ispravio, ne mogu obeati, za uzvrat, u odnosu na moju rudimentarnu dijalektiku, nekakav epohalan zakljuak. Teza koju u obelodaniti stara je kao Zenonova strela ili kao kola onog grkog kralja u
delu Milinda Panha; novina, ukoliko je ima, ogleda se u primeni klasinog Berklijevog sredstva. On i njegov sledbenik Dejvid Hjum obilato
navode paragrafe koji protivree mojoj tezi, ili je iskljuuju; mislim da
sam, uprkos tome, doao do zakljuka o neizbenoj posledici
njihovog
uenja.
Prvi lanak (A) je iz 1944. i pojavio se u 115. broju asopisa Sur;
drugi, iz 1946, revizija je prvog. Namerno nisam od ta dva lanka napravio jedan, zbog uverenja da itanje dva slina teksta moe olakati
razumevanje neposlune
materije.
Jedna re o naslovu. Svestan sam da je on primer udovita, to bi
logiari nazvali contradictio in adjecto, jer rei da je novo (ili staro)
opovrgavanje vremena znai tom opovrgavanju pripisati
vremensko
svojstvo, ime se uspostavlja pojam koji subjekat eli da pobije. Ipak,
134

ostavljam ga kako bi njegova blaga podsmeljivost dokazala da ne pridajem preveliki znaaj ovim verbalnim igrama. Sem toga, na jezikje toliko zasien i podstaknut vremenom, te je veoma mogue da na ovim
stranicama nema nijedne mudrosti koja ga na neki nain ne zahteva ili
ne priziva.
Posveujem ove vebe svom pretku Huanu Krisostomu
Lafinuru
(1797-1824); on je argentinskoj knjievnosti ostavio nekoliko nezaboravnih jedanaesteraca
i pokuao da reformie nastavu filozofije, isteije od teolokih senki i izlaui za katedrom principe Loka i Kondijaka. Umro je u progonstvu; zadesilo ga je, kao i sve ljude, da ivi u loim
vremenima*.
H. L. B.
Buenos Ajres, 23. decembar

1946.

* N e m a tumaenja budizma koje ne pominje Milinda Panha, apologetsko delo iz II

veka; u n j e m u se govori o raspravi iji su uesnici kralj Baktrijana, Menandro, i m o n a h
Nagasena. Monah razmilja da kao to kraljeva kola nisu tokovi, ni kutija, ni osovina,
ni ruda, ni jaram, tako ni ovek nije materija, oblik, impresije, ideje, nagoni ili svest. On
nije kombinacija tih delova niti postoji izvan njih... Posle dugog perioda razilaenja u
miljenju, M e n a n d r o (Milinda) prihvata Budinu veru.
Milinda Pafiha j e preveden na engleski, autor prevoda j e Phys Davids (Oksford,
1890-1894).

135

I
Tokom ivota posveenog knjievnosti i (ponekad) metafizikoj neodlunosti, naslutio sam ili predosetio opovrgavanje vremena, u koje ja
lino ne verujem, ali ono ima obiaj da me poseti nou i u umorna svanua, sa varljivom snagom aksioma. Opovrgavanje vremena se na neki
nain nalazi u svim mojim knjigama: slikovito ga predoavaju pesme
Natpis na bilo kom grobu i Trik, u aru Buenos Ajresa (1923); obelodanjuje ga poneka stranica u Evaristu Karijegu (1930) i pria Sentirse en
muerte (Osetiti se u smrti) koju kasnije navodim. Nijedan od pomenutih
tekstova me ne zadovoljava, ak ni pretposlednji, manje uverljiv a vie
proroki i patetian. Svima njima pokuau da dam utemeljenje ovim
zapisom.
Dva argumenta su me usmerila ka opovrgavanju: Berklijev idealizam, i Lajbnicovo naelo neraspoznatljivosti.
Berkli j e (Principles of Human Knowledge, 3) primetio: Svi e se
sloiti da ni nae misli ni nae strasti ni ideje koje j e stvorila naa uobrazilja ne postoje bez uma. Nita mi nije manje jasno ni da razliite
senzacije, ili ideje utisnute u ula, ma kako da se kombinuju (id est, bilo ta d a j e objekat koji formiraju), ne mogu postojati sem u umu koji ih
opaa... Tvrdim da ovaj sto postoji; to jest, vidim ga i dodirujem ga.
Ako bih se nalazio daleko od svog pisaeg stola, i tvrdio isto, samo elim rei da bih ga opazio kada bih bio ovde, ili da ga sada opaa neki
drugi duh... Govoriti o apsolutnom postojanju beivotnih stvari, bez veze sa injenicom da li ih neko opaa ili ne, po mom miljenju je nerazborito. Za njih vai esse es percipr, nije mogue da postoje izvan uma
koji ih opaa." U 23. paragrafu dodao je, predviajui primedbe: Ali,
136

reklo bi se, nita nije lake nego zamisliti drvee na livadi ili knjige u biblioteci, i kada nema nikog da ih zapaa. Zaista, nita lake. Ali, pitam
vas, ta ste uradili sem to ste u umu stvorili ideje koje ste nazvali knjigama ili drveem, a istovremeno prevideli ideju o nekom ko ih opaa?
Meutim, zar ih niste vi u meuvremenu promiljali? Ne poriem d a j e
um u stanju da zamisli ideje; poriem da objekti mogu postojati izvan
uma." U drugom paragrafu, broj 6, ve je izjavio: Postoje toliko jasne
istine d a j e dovoljno, da bismo ih videli, samo da otvorimo oi. Jedna od
njih je vana istina: ceo nebeski hor i zemaljski dodaci - sva tela to
ine mono zdanje univerzuma - ne postoje izvan uma; nemaju drugo
bie sem bia koje je opaeno; ona ne postoje kada o njima ne razmiljamo, ili postoje samo u umu Venog Duha."
To je, po recima njegovog izumitelja, idealistiko uenje. Lako je
shvatiti ga; teko je razmiljati unutar njegovih granica. I openhauer,
kada ga izlae, ima propuste za osudu. U prvim redovima prve knjige
njegovog del Svet kao volja i predstava - 1819. godine formulie ovu
izjavu koja ga ini dostojnim poveriocem vene nedoumice svih ljudi:
Svet je moja predstava. ovek koji priznaje ovu istinu jasno zna da ne
poznaje sunce i zemlju, ve samo oi koje vide sunce i ruku koja osea
dodir zemlje". Naime, za idealistu openhauera ovekove oi i ruka su
manje varljive ili prividne od zemlje i sunca. Godine 1844. on objavljuje dopunski tom. U prvom poglavlju ponovo otkriva i poveava staru greku: defmie univerzum kao cerebralni fenomen i razlikuje svet
u glavi" od sveta izvan glave". Berkli je, meutim, rekao Filonosu
1713. godine: Mozak o kojem govori, budui d a j e osetljiva stvar, moe samo da postoji u umu. Ja bih voleo da znam da li ti deluje razumno
pretpostavka da jedna ideja ili stvar u umu uzrokuje sve ostale. Ako odgovori da, kako e objasniti poreklo te prvobitne ideje odnosno mozga?" openhauerovom dualizmu ili cerebralizmu, takoe je poteno suprotstaviti Spilerov monizam. On zakljuuje (The Mind of Man, poglavlje VIII, 1902) da mrenjaa i povrina koe, prizvane da objasne vizuelno i taktilno jesu dva sistema, taktilni i vizuelni, te da prostorija koj u vidimo (objektivna") nije vea od zamiljene (cerebralne") i ne sadri je, budui da je re o dva nezavisna vizuelna sistema. Berkli j e
(Principles of Human Knowledge, 10 i 116) negirao i primarne kvalitete vrstinu i obim stvari - kao i apsolutni prostor.
137

Berkli je potvrdio neprestano postojanje objekata, jer i kad ih pojedinac ne opaa, Bog ih opaa; Hjum, sa vie logike, porie njihovo neprestano postojanje (Treatise of Human Nature, I, 4, 2); Berkli je aflrmisao lini identitet, poto ja nisam samo moje ideje, nego neto drugo: aktivan i mislei princip" (.Dialogues, 3); Hjum, skeptik, ga opovrgava i od svakog oveka ini zbirku ili vezu percepcija, koje slede jedna za drugom nepojmljivom brzinom" (isto, I, 4, 6). Obojica potvruju vreme: za Berklija, ono je sied ideja koji jednolino tee i u kojem
uestvuju sva bia" (Principles of Human Knowledge, 98); za Hjuma,
ono je sied nedeljivih trenutaka" (isto, I, 2, 2).
Nagomilao sam rei apologeta idealizma, obilato navodio njihove
kanonske pasuse, ponavljao sam ih i bio izriit, kritikovao sam openhauera (ne bez nezahvalnosti), kako bi moj italac polako prodirao u nestabilan mentalni svet. Svet utisaka koji uzholuju; svet bez materije i
duha, ni objektivan ni subjektivan; svet bez idealne arhitekture prostora; svet satkan od vremena, od apsolutnog, jednolinog vremena iz Principle, neiscrpan lavirint, haos, san. Do tog gotovo nesavrenog rasipanja
doao je Dejvid Hjum.
Ukoliko se prihvati idealistiki argument, shvatam da je mogue moda i neizbeno - ii i dalje. Hjum smatra da nije doputeno govoriti o obliku meseca ili o njegovoj boji; oblik i boja jesu mesec; takoe se
ne moe govoriti o percepcijama uma, budui da um nije nita drugo do
niz percepcija. Kartezijansko mislim, dakle postojim postaje bezvredno;
rei mislim znai pretpostaviti ja, znai pretpostaviti poetak; Lihtenberg je, u XVIII veku, predloio da umesto mislim kaemo bezlino misli, kao kad se kae grmi ili seva. Ponavljam: iza lica ne postoji nekakvo
skriveno ja koje upravlja postupcima i prima utiske; mi smo samo niz
imaginarnih postupaka i lutajuih utisaka. Niz? Poto su negirani duh i
materija, a oni su kontinuiteti, poto je takoe negiran i prostor, ne znam
kakvo pravo imamo na kontinuitet pod nazivom vreme. Zamislimo neki trenutak u sadanjosti. Jedne noi na Misisipiju, Haklberi Fin se budi; splav, izgubljen u polutami, nastavlja nizvodno; moda je i pomalo
hladno. Haklberi Fin prepoznaje tihi ubor vode; nehajno otvara oi; vidi mnotvo zvezda, vidi nejasne obrise drvea; potom uranja u pradavni
san, kao u mranu vodu*. Idealistika metafizika izjavljuje d a j e doda* Da bih olakao itaocu, izabrao sam trenutak izmeu dva sna, knjievni, a ne istorijski trenutak. A k o neko s u m n j a d a j e prevara, moe da uzme drugi primer; iz sopstvenog ivota, ako eli.

138

vanje materijalne supstance (objekta) i duhovne supstance (subjekta)

tim percepcijama riskantno i beskorisno; ja tvrdim da nita manje nelogino nije misliti da su one zavretak jednog niza iji poetak je podjednako nepojmljiv kao i kraj. Dodati reci i obali koje Hak opaa pojam druge supstancijalne reke i druge obale, dodati novu percepciju toj
neposrednoj mrei percepcija jeste, za idealizam, neopravdano; za mene, nita manje neopravdano nije dodati hronoloku preciznost: injenicu, recimo, da se to dogodilo u noi 17. juna 1849, izmeu etiri i deset
i etiri i jedanaest. Reeno drugim recima: poriem, argumentima idealizma, ogroman vremenski niz koji idealizam doputa. Hjum je poricao
postojanje apsolutnog prostora, u kojem svaka stvar ima svoje mesto;
ja, postojanje samo jednog vremena, u kojem se nadovezuju sve injenice. Poricati istodobno postojanje nije nita manje komplikovano nego
poricati uzastopnost.
Poriem, u neizmernom broju sluajeva, uzastopnost; poriem, u
neizmernom broju sluajeva, i istovremenost. Ljubavnik koji razmilja
Dok sam ja bio beskrajno srean, verujui u odanost moje drage, ona
me je varala, obmanjuje samog sebe: ukoliko je svako stanje koje proivljavamo apsolutno, njegova srea nije bila istovremena sa njenim neverstvom; otkrie neverstva novo je stanje, i ono nije u stanju da oblikuje prethodna", ak ne ni uspomenu na njih. Dananja nesrea nije
vie stvarna nego jueranja srea. Traim konkretniji primer. Poetkom
avgusta 1824. godine, kapetan Isidora Suares, na elu eskadrona peruanskih husara, odluio je pobedu u bici kod Hunina; poetkom avgusta 1824. De Kvinsi objavljuje unu kritiku upuenu Wilhelm Meisters
Lehrjahre-, te dve injenice nisu bile istovremene, budui da su ljudi
umrli, prvi u gradu Montevideu, drugi u Edinburgu, ne znajui jedan za
drugog... Svaki trenutak je nezavistan. Ni osveta ni oprotaj ni zatvori,
a moda ni zaborav, ne mogu promeniti nedodirljivu prolost. Nita manje uzaludno ne izgledaju mi ni nada ni strah, koji se uvek odnose na budue injenice; naime, na injenice koje nam se nee dogoditi, jer mi
smo do tanina sadanjost. Kau mi da sadanjost, specious present kako bi rekli psiholozi, traje izmeu nekoliko sekundi i majunog delia
sekunde; toliko traje istorija univerzuma. Bolje reeno, te istorije nema,
kao to nema ovekovog ivota, ak ni jedne jedine njegove noi; postoji samo svaki trenutak koji proivljavamo, a ne njegov imaginarni
zbir. Univerzum, zbir svih injenica, nije nita manje idealan zbir od
139

zbira svih konja o kojem je ekspir sanjao - on, mnogi, niko? - izmeu
1592. i 1594. I jo dodajem: ako je vreme mentalni proces, kako ga onda mogu deliti hiljade razliitih ljudi, ili ak dva razliita oveka?
Sadraj prethodnih pasusa, prekidan i pomalo otean primerima,
moe delovati zamreno. Traim direktniji metod. Zamislimo ivot koji obiluje ponavljanjima: na primer, moj. Ne proem ispred Rekolete a
da se ne setim da su tu sahranjeni moj otac, moji dedovi i pradede, kao
to u biti i ja; onda se setim da sam se toga ve setio, bezbroj puta; ne
mogu da hodam periferijom u tiini noi, a da ne pomislim kako nam
ona prija, jer potiskuje dosadne detalje, poput pamenja; ne mogu da
alim zbog gubitka neke ljubavi, ili prijateljstva, a da ne pomislim kako
se samo gubi ono to se realno nije ni imalo; svaki put kada prolazim pored nekog kutka na jugu, mislim na Vas, Helena; svaki put kada mi vetar donese miris eukaliptusa, mislim na Adroge, na moje detinjstvo; svaki put kad se setim Heraklitovog 91. fragmenta: Ne moe dva puta ui
u istu reku, divim se njegovoj dijalektikoj vetini, jer lakoa sa kojom
prihvatamo prvo znaenje (Reka je drugi") kriom nam namee drugo
(Ja sam drugi") i doputa nam iluziju da smo ga ba mi otkrili; svaki
put kada ujem nekog germanofila da kritikuje jidi, razmiljam kako je
jidi, pre svega, nemaki dijalekat jedva uprljan jezikom Svetog duha.
Te tautologije (i druge koje preutkujem) ine ceo moj ivot. Naravno,
one se ponavljaju bez utvrenog reda; postoje razlike u zanosu, temperaturi, svetlosti, optem fiziolokom stanju. Sumnjam, meutim, da broj
prigodnih varijacija nije beskrajan: moemo pretpostaviti, u umu jednog pojedinca (ili dva pojedinca koji se ne poznaju, ali u kojima deluje
isti proces), dva istovetna trenutka. Poto je pretpostavljena ova istovetnost, treba se pitati: Ti istovetni trenuci, zar oni nisu jedan te isti trenutak? Nije li dovoljan samo jedan ponovljeni trenutak, pa da se prekine i pobrka vremenski niz? itaoci koji se strasno preputaju jednom
Seskpirovom redu, zar oni nisu, doslovno, ekspir?
Jo uvek ne znam etiku ovog sistema. Ne znam ni da li ona postoji.
Peti pasus etvrtog poglavlja traktata Sanhdrin u Misni kae, govorei
o Boijoj Pravdi, da onaj ko ubije samo jednog oveka, unitava svet;
ako nema mnotva, onaj ko uniti sve ljude nee biti vie kriv od prvobitnog i usamljenog Kaina niti, to je ortodoksno, vie univerzalan u
destrukciji, to moe da bude magino. Ja shvatam da j e tako. Opte
gromoglasne katastrofe - poari, ratovi, epidemije - samo su jedan je140

dini bol prividno umnoen u mnogim ogledalima. Tako zakljuuje Bernard o (Guide to Socialism, 86): Onoliko koliko ti moe da trpi, jeste najvie koliko se moe trpeti na zemlji. Ako umre od iscrpljen glau
osetie sveukupnu iscrpljenost glau koja je postojala ili koja e postojati. Ako deset hiljada osoba umre s tobom, njihovo uee u tvojoj
sudbini nee uiniti da bude deset hiljada puta vie gladan, niti e se deset hiljada puta umnoiti vreme tvoje agonije. Ne dozvoli da te optereti
strahovit zbir ljudskih patnji; taj zbir ne postoji. Ni siromatvo ni bol
nije mogue zbrajati". Takoe The Problem of Pain, VII, K. S. Luisa.
Lukrecije (De rerum natura, I, 830) pripisuje Anaksagori uenje o
tome da se zlato sastoji od estica zlata; vatra, od iskri; kost, od nevidljivih koica. Dosaja Rojs, moda pod uticajem svetog Avgustina, zakljuuje d a j e vreme sainjeno od vremena i d a j e svaka sadanjost u
kojoj se neto dogaa takoe uzastopnost" (The World and the Individual, II, 139). Takvo gledite u skladu je sa gleditem izraenim u ovom
radu.

II
Svaki jezik je uzastopne prirode; nije u stanju da prosuuje o venom, bezvremenom. Ako je neko sa negodovanjem pratio prethodni
deo teksta, moda e mu se vie dopasti ova stranica iz 1928. Ve sam
j e pomenuo; re je o prii iji je naslov Osetiti se u smrti:
elim da zabeleim iskustvo od pre nekoliko noi: re j e o sitnici
previe nedostojnoj pamenja i zanosnoj da bih j e nazvao avanturom;
previe nerazumnoj i sentimentalnoj da bi bila misao. U pitanju je jedna
scena i njena re: re koju sam ve izgovorio ranije, ali je do tada nikada nisam doiveo sa potpunom posveenou. Sada u vam je ispriati,
uz neophodne detalje vezane za vreme i mesto.
Seam se, bilo je ovako. Popodne koje je prethodilo toj noi proveo
sam u Barakasu: do tada nisam posetio to mesto, ija je udaljenost od ranije poseenih mesta ve dala neobian ukus tom danu. ekala me j e
besciljna no; budui da je bila vedra, posle veere, izaao sam da se
proetam i prepustim uspomenama. Nisam eleo da odredim pravac svoj e etnje; dao sam sebi maksimalnu irinu mogunosti, ne elei da se
zamaram obaveznim izborom jedne. Hodao sam nasumice; svesno sam
pristao na predrasudu da vrljam avenijama i bulevarima, da prihvatim
141

najmranije pozive sluajnosti. Sve u svemu, usud porodine gravitacije odveo me je put predgraa, ije ime elim da zauvek zapamtim, jer mi
ispunjava srce dubokim potovanjem. N e elim tako da predstavim svoje predgrae, prostor mog detinjstva, nego njegovu jo uvek tajanstvenu okolinu: kutak koji sam posedovao u celosti na recima i malo u stvarnosti, susedni i mitoloki istovremeno. Nalije poznatog, njegova lea,
za mene su te pretposlednje ulice, gotovo isto toliko zbilja nepoznate
kao zakopani temelji nae kue ili na nevidljivi kostur. Zaustavio sam
se n a j e d n o m oku. Udahnuo sam no, u neizmerno spokojnom predahu od razmiljanja. Slika, sasvim sigurno nimalo sloena, delovala j e
uproeno zbog mog umora. Tipinost j u je inila nestvarnom. Ulica sa
niskim kuama koje na prvi pogled svedoe o siromatvu, ali ukazuju i
na sreu. Bila je jedna od najsiromanijih i najlepih. Nijedna kua se nije nametala u ulici; na oku se nadvijalo stablo smokve; malene kapije - iznad linije ograda - kao da su bile nainjene od iste beskrajne supstance noi. Sredinom ulice vodila je staza; ulica je bila od zemlje, jo neosvojene amerike zemlje. Pri dnu, ulica se pretvarala u pampu, rasipala se ka Maldonadu. Na pranjavoj zemlji, ruiasti zid jedne ograde
kao da nije bio obasjan meseinom ve j e isijavao vlastitu unutranju
svetlost. Verovatno je nemogue bolje imenovati nenost od te ruiaste
boje.
Zastao sam posmatrajui arobnu jednostavnost. Pomislio sam, sigurno naglas: Sve je isto kao i pre trideset godina... Pretpostavio sam
datum: re je o nedavnom dobu u drugim zemljama, ali dalekom u ovom
delu sveta sklonom estim promenama. Moda je pevala neka ptica i ja
sam osetio prema njoj detinju ljubav, malenu kao to j e i ona; ipak, najizvesnije je da u toj vrtoglavoj tiini nije bilo nikakvog uma sem takoe bezvremene pesme zrikavaca. Leprava misao Ja sam u hiljadu
osamsto i nekoj prestala vie nije bila nekolicina priblino tanih rei i
produbila se u stvarnost. Osetio sam se mrtvim, osetio sam da sam apstraktni posmatra sveta; neodreeni strah proet sveu daje najbolju
metafiziku jasnost. Ne, nisam pomislio da sam se uzdigao iznad zamiljenih voda Vremena; ak sam posumnjao da sam posednik preutanog
ili odsutnog smisla nepojmljive rei venost. Samo sam kasnije uspeo da
definiem tu imaginaciju.
Sada je opisujem ovako: Ta ista slika istorodnih injenica - vedra
no, proziran predeo, provincijski miris cvetova orlovih kandi, iskon142

ska zemlja - nije jednostavno istovetna slici koja je postojala na tom

uglu pre mnogo godma; ona je, bez slinosti i ponavljanja, potpuno ista.
Ukoliko moemo intuitivno osetiti tu istovetnost, vreme je obmana: nerazluivost i neodvojivost jednog trenutka od njegovog prividnog jue i
drugog od njegovog prividnog danas, dovoljno j e da dezintegrie vreme.
Oigledno je da broj takvih ljudskih trenutaka nije beskrajan. Oni
elementarni - fizike patnje i fizikog uitka, trenuci kada se pribliava
san, kada se slua odreena muzika, trenuci snanog intenziteta ili velike klonulosti - jo su bezliniji. Unapred izvodim sledei zakljuak: ivot je previe jadan da ne bi istovremeno bio i besmrtan. Ali ak nemamo ni pouzdano svedoanstvo o naem jadu, budui da vreme, lako porecivo u sferi senzitivnog, nije lako porecivo u sferi intelektualnog, od
ije sutine kao d a j e neodvojiv koncept uzastopnosti. Stoga ostaje u
sferi emotivne duhovitosti nasluena ideja i iskrene neodlunosti u istinski trenutak zanosa i mogui nagovetaj venosti koje mi je ta no netedimice poklonila."

B
Meu mnogim uenjima zabeleenim u istoriji filozofije, idealizam
je verovatno najstarije i najrasprostranjenije. Ovo zapaanje pripada
Karlajlu (Novalis, 1829); filozofima koje navodi treba dodati, bez oekivanja da e biti upotpunjen beskrajni spisak, platoniare, jer su za njih
prototipovi jedina realnost (Noris, Huda Abravanel, Gemisto, Plotin),
teologe, jer je za njih mogue sve to nije boanstvo (Malbran, Johanes
Ekhart), moniste, za koje je univerzuma besposlen pridev Apsolutnog
(Bredli, Hegel, Parmenid)... Idealizam je drevan kao i metafiziki nemir: njegov najvispreniji apologeta, Dord Berkli, stvaralaki vrhunac
doiveo je u XVIII veku: nasuprot Sopenhauerovim tvrdnjama (Svet kao
volja i predstava, II, 1), njegova zasluga ne ogleda se u nasluivanju tog
uenja nego u argumentima pomou kojih ju je obrazloio. Berkli je koristio svoje argumente protiv pojma materije; Hjum ih je primenio na
svest; moja namera je da ih primenim na vreme. Prethodno u ukratko
ponoviti razliite etape te dijalektike.
Berkli je poricao materiju. Da se razumemo, to ne znai da je poricao boje, mirise, ukuse, zvuke i dodire; on je poricao da, sem ovih percepcija, koje ine spoljni svet, mogu postojati i bolovi koje niko ne
143

osea, boje koje niko ne vidi, oblici koje niko ne dodiruje. Zakljuio j e
da dodati materiju percepcijama, znai dodati svetu jo jedan, nepojmljiv, suvian svet. Verovao je u prividni svet ula, ali je smatrao da materijalni svet (recimo, Tolandov svet) iluzorno udvajanje. Njegove su
rei (Principles of Human Knowledge, 3): Svi e se sloiti da ni nae
misli ni nae strasti ni ideje koje je stvorila naa uobrazilja ne postoje
bez uma. Nita mi nije manje jasno ni da razliite senzacije, ili ideje utisnute u ula, ma kako da se kombinuju (id est, bilo ta d a j e objekat koji formiraju), ne mogu postojati sem u umu koji ih opaa... Tvrdim da
ovaj sto postoji; to jest, vidim ga i dodirujem ga. Ako bih se nalazio daleko od svog pisaeg stola, i tvrdio isto, samo elim rei da bih ga opazio kada bih bio ovde, ili da ga sada opaa neki drugi duh... Govoriti o
apsolutnom postojanju beivotnih stvari, bez veze sa injenicom da li
ih neko opaa ili ne, po mom miljenju je nerazborito. Za njih vai esse
es percipi; nije mogue da postoje izvan uma koji ih opaa". U 23. paragrafu dodao je, predviajui primedbe: Ali, reklo bi se, nita nije lake nego zamisliti drvee na livadi ili knjige u biblioteci, i kada nema nikog da ih zapaa. Zaista, nita lake. Ali, pitam vas, ta ste uradili sem
to ste u umu stvorili ideje koje ste nazvali knjigama ili drveem, a istovremeno prevideli ideju o nekom ko ih opaa? Meutim, zar ih niste vi
u meuvremenu promiljali? Ne poriem d a j e um u stanju dzamisli
ideje; poriem da objekti mogu postojati izvan uma." U drugom paragrafu, broj 6, ve j e izjavio: Postoje toliko jasne istine d a j e dovoljno,
da bismo ih videli, samo da otvorimo oi. Jedna od njih je vana istina:
ceo nebeski hor i zemaljski dodaci - sva tela to ine mono zdanje univerzuma - ne postoje izvan uma; nemaju drugo bie sem bia koje je
opaeno; ona ne postoje kada o njima ne razmiljamo, ili postoje samo
u umu Venog Duha." (Berklijev bog je sveprisutni posmatra iji je cilj
da podari smisao svetu.)
Doktrina koju sam upravo izloio bila je pogreno tumaena. Herbert Spenser misli da j u j e porekao (Principles of Psychology, VIII, 6),
obrazloivi da, ukoliko nema nieg izvan svesti, onda ona mora biti
beskrajna u vremenu i prostom. Prvo je tano ako shvatamo d a j e sveukupno vreme vreme koje je neko opazio, a pogreno ako zakljuimo da
to vreme mora, nuno, obuhvatiti beskrajan broj vekova; drugo je nedopustivo, budui d a j e Berkli (Principles of Human Knowledge, 116; Siris, 266) vie puta porekao apsolutni prostor. Jo je zagonetnija greka u
144

koju upada openhauer (Svet kao volja i predstava, II, 1) kada ui d a j e

za idealiste svet cerebralna pojava; Berkli je, meutim, napisao {Dialogues between Hylas and Philonous, II): Mozak o kojem govori, budui d a j e osetljiva stvar, moe samo da postoji u umu. Ja bih voleo da
znam da li ti deluje razumno pretpostavka da jedna ideja ili stvar u umu
uzrokuje sve ostale. Ako odgovori da, kako e objasniti poreklo te prvobitne ideje odnosno mozga?" Mozak, zaista, nije nita drugo do deo
spoljanjeg sveta ba kao i sazvee Kentaur.
Berkli je negirao postojanje objekta izvan ulnih utisaka; Dejvid
Hjum, postojanje subjekta izvan percepcije promena. Berkli je negirao
materiju, Hjum je negirao duh; Berkli nije voleo da sledu utisaka dodamo metafizki pojam materije, Hjum nije hteo da sledu duhovnih stanja
dodamo metafizki pojam nekog ja. Toliko je bilo logino proirivanje
Berklijevih argumenata da g a j e i sam predvideo, kako belei Aleksander Kempbel Frejzer, pa ak nastojao da ga porekne pomou kartezijanskog ergo sum. Ako su tvoja naela valjana, ti sm nisi nita drugo
do sistem nestalnih ideja, koje ne podrava nikakva supstanca, jer je podjednako besmisleno govoriti o duhovnoj kao i o materijalnoj supstanci", zakljuuje Hilas, anticipirajui Dejvida Hjuma, u treem i poslednjem Dijalogu. Njegove rei Hjum potkrepljuje (Treatise of Human Nature, I, 4, 6): Mi smo zbir ili skup percepcija, koje slede jedna za drugom nepojmljivom brzinom... U m j e neka vrsta teatra, u kojem se percepcije pojavljuju, nestaju, vraaju se i kombinuju na bezbroj naina.
Metafora ne sme da nas zavara. Percepcije ine um, a mi ne moemo nazreti gde se dogaaju te scene, niti od ega je sainjeno to pozorite".
Prihvatam idealistiki argument, ali mislim d a j e mogue - moda i
neizbeno - ii jo dalje. Za Berklija, vreme je sied ideja koji tee jednolino i u kojem uestvuju sva bia" (Principles of Human Knowledge, 98); za Hjuma, sied nerazdvojivih trenutaka" (Treatise of Human
Nature, I, 2, 3). Meutim, ako poreknemo materiju i duh, a oni su kontinuiteti, ako poreknemo i prostor, ne znam sa kojim pravom emo zadrati kontinuitet pod nazivom vreme. Izvan percepcije (stvarne ili pretpostavljene) ne postoji materija; izvan mentalnog stanja ne postoji duh;
onda ni vreme nee postojati izvan sadanjeg trenutka. Izaberimo jedan
maksimalno jednostavan trenutak: na primer, trenutak sna uang Cea
(Herbert Alen Dajls: Chuang Tzu, 1889). On je, pre nekih dvadeset
etiri veka, sanjao da je leptir; kada se probudio nije znao da li j e on
145

ovek koji je sanjao d a j e leptir ili je on leptir koji sada sanja d a j e ovek.
Neemo razmatrati buenje, razmatraemo trenutak sna odnosno, ili jedan od trenutaka. Sanjao sam da sam leptir koji leti u vazduhu i nita ne
zna o uang Ceu", kae drevni tekst. Nikada neemo saznati da li j e
uang Ce video vrt iznad kojeg mu j e izgledalo da leti ili pokretan uti
trougao, to je on nesumnjivo bio, ali nam j e poznato d a j e slika bila
subjektivna, iako ju je pamenje potkrepilo. Uenje o psihofizikom paralelizmu objasnie nam da je toj slici verovatno odgovarala izvesna
promena u nervnom sistemu snevaa; po Berkliju, u tom trenutku nije
postojalo telo uang Cea, ni crna soba u kojoj j e sanjao, sem kao percepcija u boanskom umu. Hjum jo vie pojednostavljuje taj dogaaj.
Po njemu, u tom trenutku nije postojao ni duh uang Cea; postojale su
samo boje sna i izvesnost d a j e leptir. On je postojao kao trenutni zavretak u zbiru ili skupu percepcija" , jer to je bio, nekih etiri veka pre
Hrista, um uang Cea; postojao je kao zavretak n u beskrajnom vremenskom nizu, izmeu n - 1 i n + 1. Za idealizam nema druge stvarnosti sem stvarnosti mentalnih procesa; dodati leptiru opaanje objektivnog leptira ini mu se beskorisnim udvajanjem; dodati procesima nekakvo ja, ini mu se podjednako preteranim. Idealizam zakljuuje d a j e
postojalo sanjanje, opaanje, ali ne i sneva, pa ak ne ni san; zakljuuje
da govoriti o objektima i subjektima znai upasti u prljavu mitologiju.
Dobro, ako je dovoljno psihiko stanje, ako j e nedoputeno i dokon posao da se ono povee sa izvesnom okolnou ili sa nekim ja, sa kojim
emo mu onda pravom nametnuti mesto ili vreme? uang Ce j e sanjao
d a j e bio leptir i tokom tog sna on nije bio uang Ce, bio j e leptir. Kako emo, ako smo ukinuli prostor i ja, povezati te trenutke sa trenutkom
buenja i feudalnim dobom u istoriji Kine? To ne znai da nikada
neemo saznati, makar priblino, datum tog sna; to samo znai da j e
hronoloko preciziranje jednog dogaaja, bilo kog dogaaja na svetu,
njemu strano i spoljanja u odnosu na njega. U Kini j e san uang Cea
ve poslovian; zamislimo da od njegovih bezbrojnih italaca jedan sanja d a j e leptir, a potom d a j e uang Ce. Zamislimo da taj san, ne sasvim
nemoguom sluajnou, do tanina ponovi uiteljev san. Poto se pretpostavi ova istovetnost, treba postaviti pitanje: zar ti trenuci koji se podudaraju, nisu jedan jedini? Zar nije dovoljan samo jedan ponovljen zavretak, pa da se prekine i zbrka istorija sveta, da se otkrije da ta istorija ne postoji?
146

Negiranje vremena su dve negacije: negiranje uzastopnosti zavretaka u j e d n o m nizu, negiranje postojanja istovremenosti zavretaka u
dva niza. Zaista, ako j e svaki zavretak apsolutan, njegove relacije se
svode na svest da te relacije postoje. Jedno stanje prethodi drugom ako
se zna prethodno; stanje G j e istovremeno sa stanjem H ako se spozna
istovremeno. Suprotno o n o m e to kae Sopenhaucr* u svojoj tabeli
osnovnih istina (Svet kao volja i predstava, II, 4), svaki deo vremena ne
ispunjava istovremeno celokupan prostor, vreme nije svestrano. (Jasno
j e da na ovom nivou argumenta vie ne postoji prostor.)
U svojoj teoriji opaanja M a j n o n g prihvata teoriju o imaginarnim
objektima poput: etvrte dimenzije, ili oseajne Kondijakove statue, ili
Locove hipotetike ivotinje, kvadratnog korena od - 1 . Ako su razlozi
koje sam naveo valjani, tom maglovitom svetu pripadaju i materija,
spoljni svet, svetska istorija, nai ivoti.
Sem toga, izraz poricanje vremena je dvosmislen. Moe da znai
Platonovu ili Boetijeovu venost kao i dileme Empirijske kanonske knjige. Ona (Adversus mathematicos, XI, 197) porie prolost, koja je ve
bila, i budunost, koja jo nije bila, i zakljuuje d a j e sadanjost deljiva
ili nedeljiva. Nije nedeljiva, jer u tom sluaju ne bi imala poetak koji bi
j e povezivao sa budunou, pa ak ni sredinu, j e r nema sredinu neto
to nema poetak ni kraj; takoe nije ni deljiva, jer bi se u tom sluaju
sastojala od jednog del koji j e bila i od drugog koji nije bila. Ergo ne
postoji, ali, budui da ne postoje ni prolost ni budunost, vreme ne postoji. F. H. Bredli ponovo otkriva i poboljava ovu nedoumicu. On primeuje (Appearance and Reality, IV) da ukoliko j e sadanjost deljiva na
druge sadanjosti, onda ona nije nita manje sloena nego vreme, a ukoliko j e nedeljiva, onda j e vreme puka relacija izmeu bezvremenih stvari. Takva razmiljanja, kao to se vidi, negiraju delove ne bi li potom
negirala celinu; j a odbijam celinu da bih veliao svaki njen pojedinani
deo. Preko Berklijeve i Hjumove dijalektike stigao sam do openhauerovog suda: Oblik pojavljivanja volje jeste samo sadanjost, ne prolost
ili budunost; one postoje samo kao ideja i zbog povezivanja svesti, podvrgnute principu razuma. Niko nije iveo u prolosti, niko nee iveti
u budunosti: sadanjost je oblik sveukupnog ivota, ona je u njegovom
posedu i nikakvo zlo ne moe da mu j e otme... Vreme j e poput kruga
* Ranije, od strane Njutna, koji j e tvrdio: Svaka estica prostora j e vena, svaki
nedeljivi trenutak trajanja j e u svim delovima" (Principia, III, 42).

147

koji e se beskrajno okretati: luk u opadanju je prolost, onaj koji se uzdie je budunost; na vrhu je nedeljiva taka koju dodiruje tangenta sadanjosti. Nepomina poput dodira, ta stisnuta taka obeleava dodir
objekta, iji oblik je vreme, sa subjektom, a on je lien oblika, jer ne
pripada spoznajnom kao prethodni uslov znanja" (Svet kao volja i predstava, I, 54). Jedan budistiki traktat iz V veka, Visuddhimagga (Put isto te), ilustruje isto uenje pomou iste slike: Strogo gledano, ivot jednog bia traje koliko i jedna ideja. Poput toka na kolima, kada se
okree, dodiruje zemlju u samo jednoj taki; ivot traje koliko traje samo jedna ideja" (Radakrinan: Indian philosophy, I, 373). Drugi budistiki tekstovi kau da se svet ponitava i iznova oivljava est hiljada
pet stotina miliona puta na dan i d a j e svaki ovek iluzija, koju vrtoglavo stvara mnotvo trenutnih, usamljenih ljudi. ovek od prolog trenutka - opominje nas Put istote - je iveo, ali sad ne ivi niti e iveti
u budunosti; ovek od budueg trenutka ivee, ali nije iveo u prolosti, niti sada ivi; ovek od sadanjeg trenutka ivi, ali nije iveo niti e iveti" (isto, I, 407); ovu misao moemo uporediti sa Plutarhovom
milju (De E apud Delphos, 18): ovek jueranjice umro je u oveku
dananjice, a on umire u oveku sutranjice".
And yet, and yet... Negirati vremenski sled, negirati ja, negirati astronomski univerzum, obelodanjuju oigledan oaj i potajnu nadu. Naa
sudbina (za razliku od Svedenborgovog pakla i pakla iz tibetanske mitologije) nije strana zato to je nestvarna; strana je zato to je nepovratna i gvozdena. Vreme je supstanca od koje sam satkan. Vreme je reka koja me j e povukla, ali ta reka sam ja; ono je tigar koji me rastre, ali
taj tigar sam ja; ono je vatra koja me guta, ali ta vatra sam ja. Svet je, naalost, stvaran; j a sam, naalost, Borhes.
Freund, es ist auch genug. Im Fall du mehr willst lesen,
So geh und werde selbst die Schrift und selbst das Wesen.
Angelus Silesius: Cherubinischer

148

Wandersmann,

VI, 263 (1675).

O klasicima

Retke su discipline koje su, moda, zanimljivije od etimologije; razlog su nepredvidive promene prvobitnog znaenja rei tokom vremena.
Budui da su takve promene, a one se nekada granie sa paradoksalnim,
oigledne, gotovo nimalo ili veoma malo e nam biti od pomoi poreklo
rei radi rasvetljavanja odreenog pojma. Znati d a j e clculo (raun) na
latinskom znailo kameni i da su pitagorejci koristili kamenie pre
pronalaska brojeva, nee nam biti od koristi da savladamo tajne algebre; znati d a j e hipcrita (licemer) bio glumac, i dramski lik, maska, nee
biti pouzdano sredstvo za prouavanje etike. Slino tome, da bi se utvrdilo ta je to to danas podrazumevamo pod klasikom, beskorisno nam
je to znamo da ta re potie od latinskog classis, flota, a kasnije e poprimiti znaenje reda. (Setimo se usput, sline promene ship-shape.)
ta je, danas, klasina knjiga? Pri ruci su mi definicije Eliota, Arnolda i Sent-Beva, bez sumnje mudre i sjajne; iako bi mi bilo drago da
se sloim sa ovim slavnim autorima, neu ih konsultovati. Napunio sam
ezdeset i neku godinu; u mojim godinama, podudarnosti ili novine manje su vane od onoga to ovek misli d a j e istinito. Ograniiu se, zato, da kaem kako sam ja o tome razmiljao.
Prvi podsticaj pruila mi je Istorija kineske knjievnosti (1901) Herberta Alena Dajlsa. U njenom drugom poglavlju proitao sam da je jedna od pet Konfuijevih kanonskih knjiga Knjiga promena ili Ji Ding.
Ona je sastavljena od 64 heksagrama, kojima se iscrpljuju mogue kombinacije est linija, izlomljenih ili punih. Jedna od shema, recimo, sastoji
se od dve pune linije, jedne izlomljene i tri pune, vertikalno poloene;
njih je otkrio jedan preistorijski car na oklopu svete kornjae. Lajbnic je
u heksagramima video binarni sistem brojanja; neki drugi mislilac, zagonetnu filozofiju; Vilhelm, sredstvo za proricanje budunosti, jer se 64
149

slike podudaraju sa 64 etape bilo kog poduhvata ili procesa; neki su u

njima videli renik izvesnog plemena, a neki, kalendar. Seam se d a j e
Ksul-Solar rekonstruisao taj tekst pomou drvaca ibice. Strancima
Knjiga promena moe da deluje kao puka chinoiserie; ali, nju su milenijumima itale generacije veoma uenih ljudi, i danas je itaju posveeno, a itae je i u budue. Konfuije je rekao svojim uenicima da
bi, kada bi mu sudbina poklonila jo sto godina ivota, polovinu posvetio prouavanju te knjige i njenih komentara ili krila.
Namerno sam izabrao ekstremni primer, itanje koje zahteva in vere. Sada dolazim do svoje teze. Klasina je ona knjiga koju su jedna nacija ili grupa nacija tokom dugog vremena odluili da itaju, kao d a j e na
njenim stranicama sve paljivo promiljeno, fatalno, duboko poput kosmosa i podsticajno za beskonana tumaenja. Naravno, ta odluka podlee promenama. Za Nemce i Austrijance Faust j e genijalno delo; za
druge, jedan od najslavnijih oblika dosade, kao to je drugi Miltonov
Raj ili Rableovo delo. Knjige poput Knjige o Jovu, Boanstvene
komedije, Makbeta (i, za mene, neke od saga sa severa) obeavaju dugu besmrtnost, premda o budunosti ne znamo nita, sem da e se razlikovati
od sadanjosti. Prednost lako moe da bude praznoverica.
Ne oseam se pozvanim da budem ikonoklasta. Do tridesete godine
mislio sam, pod uticajem Masedonija Fernandesa, d a j e lepota privilegija nekolicine autora; sada znam d a j e svojstvena svima i da nas vreba
na sluajno okrenutoj stranici osrednjeg pisca ili u ulinom dijalogu.
Zato, iako j e moje nepoznavanje malajskog ili maarskog pisma potpuno, uveren sam da bih, kad bi mi vreme pruilo priliku, naao u njima
svu duhovnu hranu. Osim lingvistikih prepreka nadovezuju se i politike ili geografske. Berns je klasik u kotskoj; juno od Tvida on je manje zanimljiv nego Danbar ili Stivenson. Sve u svemu, slava jednog pesnika zavisi od oduevljenja ili ravnodunosti generacija anonimnih ljudi koji je stavljaju na probu, u samoi svojih biblioteka.
Emocije koje knjievnost pobuuje moda su vene, ali sredstva se
moraju stalno menjati, makar i izuzetno blago, kako one ne bi izgubile
snagu. Emocije se troe im ih italac prepozna. Stoga j e opasno tvrditi da postoje klasina del i da e ona to biti zauvek.
Svako sumnja u svoju umetnost i u svoje umee. Ja, koji sam pristao
da dovedem u sumnju dugotrajnost Voltera ili ekspira, verujem (ovog
150

popodneva, jednog od poslednjih dana 1965. godine) u dugotrajnost openhauera i Berklija.

Klasina knjiga (ponavljam) ne poseduje nuno neke konkretne
vrednosti; klasina knjiga j e knjiga koju generacije ljudi, usled najrazliitijih pobuda, itaju sa oduevljenjem i tajanstvenom odanou.

151

Epilog

Ispravljajui greke, otkrio sam dve tendencije u arolikom sadraju ove knjige.
Jedna je, procena religioznih i filozofskih ideja na osnovu njihove
estetske vrednosti, pa ak i na osnovu njihovog jedinstvenog i udesnog
sadraja. Moda je to znak sutinskog skepticizma. Druga se ogleda u
pretpostavci (i njenoj proveri) da je broj pria ili metafora za koje je
sposobna ljudska imaginacija ogranien, ali da te ispriane
matarije
mogu biti svima sve, poput apostola.
elim takoe da iskoristim ovu stranicu da ispravim svoju greku. U
jednom eseju pripisao sam Bekonu misao da je Bog sastavio dve knjige:
svet i Sveto pismo. Bekon je samo ponovio opte mesto sholastiara; u
delu Breviloquium ono datira iz XIII veka - iji je autor sveti Bonaventura pie: creatura mundi est quasi quidam liber in quo legitur Trinitas. Videti Etienne Gilson: La philosophie aumozen ge, str. 442, 464.
H. L. B.
Buenos Ajres, 25. jun

1952.

HORHE LUIS BORHES

NOVA ISTRAIVANJA
Lektor
Sneana ukanovi
Kompjuterska obrada
Studio Jari
tampa
Topalovi, Valjevo