SLAVOMIR NASTASIJEVI

ALEKSANDAR
MAKEDONSKI

IZDAVAKO PREDUZEE
PROSVETA

By

GLAVA PRVA

Mrak je boanska porekla.

On je otac Hipnosa i Oneirosa. 1

mnogo nestrpljenja i nade doekan je dan poroaja kraljice

Olimpijade.
etiri buktinje osvetljavale su odaju u kojoj je leala porodilja. Oblaci
dima visili su ispod tavanice, tipali oi i oteavali disanje. Poto kapke
na prozorima uopte nisu otvarali, nije se znalo da li je napolju dan ili
no. Zbog toga su buktinje gorele neprestano. Kad dogore, dvorkinja
Doroteja zamenjivala ih je novim.
U odaji je treperila zelena svetlost, iskrila se i sablasno obasjavala
kraljiinu postelju, bronzane statue Dionisa, Orfeja i Demetre, njihova
beivotna lica i mrtve oi. Gr bola urezan na boginjinom licu preao je u
nemo oajanje; Orfejev bezazleni osmeh pretvorio se u kobnu slutnju, a
glava Dionisa, malo nakrivljena, prkosno je i izazivaki ukazivala na
ljudsku smrtnost. 2 Mozaik na podu od raznobojnih kamenia prelamao
je svetlost dajui joj ljubiasti odsjaj.
S desne strane postelje, sklupan na perjanom jastuku, leao je
ogroman piton, ljubimac kraljice Olimpijade. Njega je doneo iz Afrike
jedan rob, poslanik uvenog vraa iz Sidona. Taj vra je tvrdio da je
zmija stara preko sto godina i da potie iz svetoga hrama posveenog
kabirima3 u Tiru. Piton se tu izlegao i odrastao pod najbriljivijom negom
punskih svetenika. Rob koji je doneo zmiju odmah je pogubljen da ne bi
odao tajnu posveivanja. Dobro nahranjen i napojen vinom s opojnim
travama, umro je s prerezanim grlom neosetno, srean i zadovoljan.
Vrau, darodavcu, kraljica je za uzvrat poslala u Afriku etiri mlade
kobre.
Olimpijada je pitona zavolela arkom ljubavlju i posvetila ga Dionisu
i Orfeju. Na taj nain uvela ga je u misteriozni kult edonske kobi. 4
Kraljiin ljubimac, loui iz srebrne zdele krv zaklanog roba iz Afrike,
postade glavni inilac u tamnom kultu kraljice Olimpijade.
Kralj Filip se s gnuanjem povlaio iz kraljiine odaje im bi ugledao
modrozelene kolutove posveenog pitona pored nagog tela svoje ene
Zbog toga je tajno naredio lekaru Filtonu da saspe otrov u mleko
nemani. Meutim, na dvoru se aputalo da je piton pravi otac budueg
3

deteta. Govorilo se da je Zevs uzeo oblik zmije i u noi bez meseca

spario se s Olimpijadom.
Uzalud je kralj Filip svojom snagom, lepotom, bodrou i veseloj
udi pobijao ove mrane pretpostavke, sujevernim i podmuklim
dvoranima godilo je da piton bude otac deteta. Samo je Filton, kraljev
lekar, nedvosmisleno razbijao zlonamerno aputanje i bezono
izopaavanje istine. Zbog toga ga dvorani nisu voleli, a kraljica ga
omrzla, jer joj se vie svialo da se Zevs smatra ocem njenog deteta.
Lekar Filton je neprekidno, i danju i nou, bio pored kraljice. Uz
njega su bdele etiri dvorkinje, sve u strahu da se ne probudi piton koji je
s druge strane postelje spavao, poto je toga dana progutao jednog
debelog psa.
Kraljica je leala u polusvesti, diui ubrzano. Lekar je drao njenu
ruku i opipavao bilo. Osetivi slabije otkucavanje primeti da porodilja sve
tee die. Otvorenih usta kraljica je s mukom hvatala vazduh. Filton
smesta poe da je masira. Dvorkinja Doroteja otvori sudi s mirisom od
kovilja i podnese ga porodilji pod nos. Olimpijada otvori oi, krupne,
zelene, i upre ih u lekara, gledajui ga kao da ga prvi put vidi.
Ko si ti? ree.
Tvoj lekar Filton. Zar me ne poznaje?
Kraljica zamuri. Modri kolutovi ispod njenih oiju. udno su se
isticali na bledom licu. S modrikastih usana ote se apat:
Ti si onaj to oboava Filipa, toga varvarskog poglavicu!
U odaji nastade tiina. Lekar dohvati sa stoia vr s vinom, natee
ga i dobro otpi. Tri dana i tri noi neprestanog bdenja potpuno mu je
slomilo snagu. etiri dvorkinje su na minderluku, zgledale se i aputale.
Dobro su one znale koliko Olimpijada prezire kralja Filipa, ali su se
udile otkud taj prezir prema Filtonu, Helenu iz Atine.
Kraljica otvori oi. Iz njenog pogleda izbijala je mrnja:
Prezirem Demostena, ree. Mrzim tog nadmenog
demagoga i trgovca svojim i tuim oseanjima, ali uviam da je u pravu
kad tvrdi da je Filip kuni stvor i da ova prokleta zemlja ne raa nijednog
valjanog roba!
Na kao slonova kost belom kraljiinom licu jagodice se zarumenee.
Ona se obrati lekaru:
A ti, prepredena helenska duo, uskoro e uvideti kako se Filip
odnosi prema onima koji ga cene i potuju i kako gazi njihovo
dostojanstvo i ast.
Olimpijada se zakalja. Bolovi joj zgrie lice. Filton je, stojei pored
postelje, oseao kako mu tue u slepoonicama i ikako mu se glava
zanosi.
Moramo otvoriti prozore, ree. Svi emo se uguiti od
dima... Kraljice, ako ne dignemo kapke na prozorima, dim od buktinja
4

uguie te.
Da li je napolju dan ili no? upita porodilja.
No.
Onda otvorite kapke... Mrska mi je dnevna svetlost... Ona je
prolazna... Samo je no veita. Mrak je boanskog porekla... On je otac
Hipnosa i Oneirosa... Doi e vreme kad e zauvek zavladati no bez
jutra. Onda, blago posveenima!... I Filip je posveen, ali je on ostao
medved s Koraba. Niega boanskog nema u njemu...
Doroteja raskrili kapke na prozorima. Kroz etiri mrana otvora jurnu
u odaju sve vazduh pomean s mirisom cvea i sparuene trave.
Prozori su zjapili prema dvorskom vrtu.
Grad Pela, prestonica kralja Filipa, utonula je u no. Na nebu nije
bilo nijedne zvezde. Tmurni oblaci kao zbijeno krdo golemih bizona
gomilali su se preko neba. Izdaleka se ula grmljavina, pretea, potmula,
kao da dolazi iz utrobe zemlje. Prema blesku munja ocrtavali su se
vrhovi i grebeni planine Olimpa.
Piton u kraljiinoj odaji stade da se mekolji. Gonjen iskonskim
nagonom samoodranja, budio se iz dubokog sna osetivi naglu
promenu vremena. Njegovi golemi kolutovi migoljili su se i klupali na
perjanom dueku. Koa na glavi mu se nabra, dva oka, staklaste, boje
crvenog korala, blesnue prema svetlosti buktinja. Piton uspravi prednji
deo tela, otvori eljusti i stade palacati ravastim jezikom. Bio je
razdraen. inilo se da e se baciti na kraljicu. Olimpijada prui ruku i
pomilova ga po glavi. Zmija je liznu nekoliko puta po licu.
etiri dvorkinje, drhtei od straha, zanemele, razrogaenim oima
gledale su pitona i njegovu zatitnicu. Povlaei se prema uglu, skrie se
iza bronzanih statua Dionisa, Orfeja i Demetre. Filton se povue prema
vratima. Zmija se vukui po podu svoje ugojeno telo, priblii jednom
prozoru i uspravi. Modri kolutovi zaas se izgubie u granama i
lepezastom liu. U tiini odjeknu pljesak o vlanu zemlju. Vijugajui
preko toplih barica, piton, iako je toga dana progutao debelog psa, stade
hvatati abe i smukove.
Filton i dvorkinje polako se pribliie postelji.
Kraljica se pakosno nasmeja:
to se plaite? Zmija je posveena i pitoma kao kue. Ona
nikome ne nanosi zlo.
Dvorkinje su se snebivale bacajui zastraene poglede na otvoren
prozor kroz koji je neman skliznula. Lekar je u jednom metalnom sudu
tukom gnjeio krunice divljeg cvea i cedio sok. Od njega je pravdo
napitak pomean s medom i vinom.
Moj ljubimac je kraljevskog porekla, produi Olimpijada.
Zbog toga sam mu dala kraljevsko ime Siton 5...
Kroz otvorene prozore strujao je sve vazduh i sve vie razraivao
5

dim pod tavanicom. Izdaleka se jo ula potmula grmljavina i videli se

odsjaji munja.
Olimpijada se pridie na laktove i progovori:
Da li ste malopre uli gromove?... Jedan je udario u moju
utrobu... Znajte da e se noas roditi sin Zevsa i Olimpijade...
Rekavi to zatvori oi. Glava joj klonu na jastuk.
Opet gubi svest... Bunca... ree lekar. Dvorkinjama se inilo
da je kraljica svesna.
Zevs je siao s Olimpa, produi Olimpijada uao je u Sitona
i postao otac moga deteta. Zbog toga je piton besmrtan.
Iako su joj oi bile sklopljene, kraljica je govorila glasno i
razgovetno, kao da je potpuno uverena u ono to kae. Lekar jo
jednom natee vr s vinom. Poto dobro otpi, nasmeja se:
Zmija nije besmrtna!
Uznemirena Doroteja bacala j, brze poglede na lekara i kraljicu.
uvaj se, Filtone, da ne huli! ree. S bogovima nema ale.
Ne hulim, odvrati lekar. Kraljica je bez svesti i ne zna ta
govori. Ona bunca. Niti je grom udario u njenu utrobu, niti je piton
besmrtan. On je samo zmija i nita vie. Sad gmie po vrtu i hvata
abe...
Filton trei put otpi vino iz vra.
Snaga mi se postepeno vraa, ree. Tri dana i tri noi
nespavanja i bdenja teko se mogu izdrati...
Lekar ponovo stade da gnjei krunice cvetova.
Kralj Filip mi se alio, ree da vie ne moe da podnosi
vrljanje zmija po vrtu, po hodnicima i podrumima... I njegovom strpljenju
ima kraja. Naredio mi je da stavim otrov u mleko i da ubijem pitona...
Hm... Tako e se videti da zmija nije bog, a kraljica e roditi smrtno dete,
muko ili ensko... Svako ko misli drugaije...
Lekar podie glavu i zadrhta. Dva krupna, zelena kraljiina oka
gledala su ga netremice. Filton oseti kako mu krv odlazi s lica.
Olimpijada, naglaavajui svaku re, progovori:
Piton je besmrtan, a ti e umreti... Mora umreti, jer si uvredio
boanstvo.
Filton, poznavajui strahovitu ud kraljice Olimpijade, oseti ta mu
se sprema. Pod uticajem starodrevne vere bila je mistiarka i
osvetoljubiva. Propovedala je trpljenje i asketizam, a u nastupu
zanesenosti bila je sklona i prolivanju ljudske krvi radi spasenja due.
Kraljica Olimpijada bila je upuena u eleusinske misterije, 6 arobnjatvo,
magijske krugove, ini i upotrebu relikvija od pogubljenih zloinaca. Otud
i njena ljubav prema zmijama, koje je materinski negovala u svojim
odajama, podrumima dvorca i u vrtu.
Preziranje prema Filipu poteklo je u Heladi, gde ga niko drugaije
6

nije ni zvao nego varvarski poglavica. Meutim, kralju je, izgleda, bilo
svejedno ta se o njemu misli i govori. Na uvrede te vrste reagovao je
samo u nastupu pijanstva, pa i to retko.
Kralj Filip je imao svoje dalekosene planove i njima se sav
posvetio: imao je nameru da se doepa pristanita kod grada Amfipolja,
a odatle preko ostrva Tasa i Samotrake da dopre do Frigije. Tako bi celu
severnu obalu Trakoga mora drao pod svojom vlau. Parmenion,
njegov istaknuti vojskovoa, s mnogo napora ratovao je u Italiji, ulaui
sve snage da pokori neobuzdana varvarska plemena. Zbog toga se kralj
nije mnogo obazirao na zanesenjaku pobonost svoje ene. Njega je
jedino izvodilo iz takta vrljanje zmija po dvoru. Kralj se vie puta zaricao
da e svu gamad otrovati, uprkos ispadima i pretnjama kraljiinim.
Lekar Filton, borei se s oseanjem straha i dunosti, zastade kod
vrata. Olimpijada zausti jo neto da mu dobaci, pridie se na lakove
sevajui oima, ali klonu na uzglavlje. Poroajni bolovi zgrie joj dice,
telo se skupi i oprui, nekoliko puta vrisak prolomi tiinu. Ispod pokrivaa
zau se slabaak detinji pla.
Lekar i dvorkinje pritrae postelji i odvojie dete od porodilje.
Svrivi brzo svoj posao, Filton urno izie iz kraljiine odaje i
gotovo nalete na grupu ljudi koja se galamei pribliavala. Kralj Filip,
okruen dvoranima i oficirima, viknu:
ta je, Filtone? Kakve vesti donosi?
Dobre... Kraljica je rodila naslednika prestola... Ali upamti, kralju,
ta u ti rei: dete je roeno s riom kosom, ti si mu otac i niko drugi...
Filip, i zauen i obradovan, htede neto da kae i ve zausti, ali ga
prekide Perdika:
A kraljica, hoe li ostati u ivotu? Lekar slee ramenima.
To se zasad ne moe tvrditi, ree. Ali izgleda da hoe, jer
je ona pod zatitom bogova.
Pod zatitom demona! nasmeja se Filip. Suvie je zla da bi
mogla umreti mlada!
Iz kraljiine odaje istra dvorkinja Doroteja viui na sav glas:
Radujte se svi! Kralj Filip je dobio naslednika prestola.
Filip i njegovi pratioci uoe u kraljiinu odaju. Dete s riom kosom
plakalo je na majinim grudima. Olimpijada je gledala svojim zelenim
oima kralja i dvorane. Modri kolutovi, jo vie pojaani, isticali su belinu
na njenom licu i vratu i kao da su poveali ionako krupne oi sa dugim
povijenim trepavicama.
Odnekud se stvori i Aristandar, vra i prorok, ogrnut belim ogrtaem
s mnogo nabora. Pokloni se kralju i ree:
Raduj se, Filipe, oe makedonskog naroda i kralju nad svim
kraljevima! Tvoj sin e te nadmaiti!
Neka bi bogovi dali, nasmeja se Filip. Otkako postoje
7

dvorovi na svetu, proroci tako govore o svakom novoroenom

nasledniku prestola.
I Olimpijada se glasno nasmeja:
Samo nitavni oevi, ree, zavide svojim slavnim sinovima!
Aristandar, nepogreivi vra i prorok, rekao je da e te sin nadmaiti.
Tako e i biti, jer si ti obian varvarski poglavica!
Tako mi suneve svetlosti, planu kralj, narediu da se u
mojoj zemlji svim Helenima odseku glave. Oni su svojim mranim
misterijama zatrovali duu moje ene. Tamo, meu onim atinskim
varalicama i laovima, reeno je da sam ja varvarin. Ali, doi e vreme
kad e Filip, makedonski kralj, pokazati tim nadmenim filozofima ta je
prava vrlina, hrabrost i ljudsko dostojanstvo! Kralj zastade i pogledom
obuhvati sve prisutne. Jeste, ree, neka me sin prevazie ako
su mu bogovi dali klicu snage i sposobnosti. Ja u mu, sa svoje strane,
osigurati osnovu za ivot i vladavinu... Uprkos svemu, iz sveg srca elim
da ovo dete, ako mu Zevs podari ivot, ne nasledi nita od epirske
nadmenosti. 7 Ali, rano je za predvianja. Sad je trenutak kad nam valja
proslaviti roenje naslednika prestola. Hajdemo svi, na gozbu u lovaku
dvoranu.
Filip poe vratima.
Stanite! doviknu kraljica. Jedite mnogo, pijte jos vie i
veselite se, ali mi najpre dovedite lekara Filtona.
Perdika, zapovednik garde kraljevih pratilaca" zastade. Olimpijada
mu dobaci:
Dovedite ga ivog ili mi donesite njegovu glavu.
Bie po tvojoj volji, presvetla keri Demetre i Diorasa.
Perdika smeei se snishodljivo, ode za gomilom dvorana koji su
pratili kralja.
Filip se uputi prema lovakoj dvorani, gde je u uglu gorela velika
vatra, a kraj nje na ranjevima vrtele se debele ovce i prasad. Robovi iz
Etiopije bili su spremni da svakog asa pretrpaju stolove mesom,
komadima hleba, inijama punim kozjeg sira, zdelama s medom,
gomilama voa i srebrnim peharima punim vina.
Kralj Filip je doista na varvarski nain prireivao gozbi.

GLAVA DRUGA

To je bio koren vojske

koja e kroz dvadeset godina
zaprepastiti svet.

Na kraju grada Pele nalazila se kua lekara Filtona. Poklonio mu je

kralj Filip na dva meseca pred poroaj kraljice Olimpijade.
Tvoja je kua i svi bogovi zatitnici u njoj! rekao mu je kralj.
Kua je imala dva odeljenja, u jednom su stajala dva ormaneta i na
njima poreani upii s biljnim i ivotinjskim mastima, rastopljenim
kozjim lojem i uljem, isceenim u krunica divljeg cvea ili korenja, male
amfore, sudovi i boice s tenostima, inije s osuenim bubama i
prakovi od razliitih gljiva.
Druga odaja sluila je lekaru Filtonu i njegovoj eni Glikeri kao
spavaa soba. Tu su bile dve postelje, kolevka u kojoj je spavalo dete,
sto i dve klupe. O tavanici visio je kavez u kome su dva tiglica po ceo
dan cvrkutala jedui semenje konoplje. U jednom uglu bila je mala
bronzana statua Hipnosa, boga sna, koji je lekaru Filtonu poklonio
njegov lini prijatelj, majstor Praksitel. 8
Filton, napustivi dvor, gotovo trei stde kui. Njegova ena
GlJkera sedela je pored kolevke u kojoj je dete plakalo bacajui se
noicama. Dva ika osvetljavak su odaju.
Glikera je bila omalena, ali vrsto graena. Za Filtona se udala o
esnaestoj godini i s njim je provela u braku dve godine. Bila je rodom iz
Tebe u Beotiji, u bliskom srodstvu sa slavnim vojskovoom
Epaminondom.9 Mlada ena ponosila se tim poreklom i izvan svega
volela svoju domovinu, mua Filtona i dete, maloga Nikanora. Iz njenih
krupnih i graorastih oiju izbijala je plemenitost i dobrota.
Videi preplaena i zadihana mua naglo ustade:
Filtone, ree, ta se dogodilo?
Zlo! odgovori lekar i sede na postelju.
Zlo?
Zlo!... uvredio sam kraljicu Olimpijadu i sad mi preti smrtna
opasnost.
Smrtna opasnost! zaprepasti se Glikera.
Jeste... Tu enu su poslali na zemlju bogovi donjega sveta da
9

nanosi zlo ljudima. Sad se porodila i znaj da je donela na svet udovite

i prokletstvo za ljudski rod. Tri dana i tri noi, neprekidno sam bdeo nad
njenom posteljom. Oi mi se same sklapaju od umora... Za sve to
zahvalnost e mi biti, moda smrt.
A kraljica? Kako si je uvredio?
Kraljica?... zavapi lekar. Njena blizina kuna je za svakog!
Ko se nalazi pored nje nikad mije siguran za svoj ivot. Potpuno
zaluena starom verom!... Malo pre je govorila da je grom udario u njenu
utrobu. Kamo sree da je to istina! Sprio bi udovite do pepela...
Ovako, ja sam propao...
Filton zagnjuri glavu u ake. Glikera mu prie i zagrli ga.
Ako Olimpijada veruje, ree, da je grom udario u njenu
utrobu, neka joj bude. Ne razumem zato si ti kriv?
Za nju je kriv svako ko se usudi da joj u bilo emu protivrei, a
osobito u ovom sluaju kad treba dokazati da je dete boanskog porekla.
Dvorani i oficiri odobravaju joj sve i keze se kao majmuni na svaku njenu
re. Ja to ne mogu...
Trebalo je da se uva! zavrte glavom mlada ena.
Istina je, nisam bio oprezan. Rekao sam da bunca, jer mi se
uinilo da je izgubila svest... Bila je svesna i razumela je svaku moju re.
Dete u kolevci nije vie plakalo. Okreui glavicu prema glasovima
koji su dopirali do njegovih uiju, inilo se da prati svaku re roditelja.
Filton ustade i prie kolevci, zagleda se u detinje lice, obasjano
treperavom svetlou ika, i krupne 0i crne i svetle kao u maeta.
Otac tuno zaklima glavom.
Mali Nikanor ne spava. Moda predosea zlo! ta li e biti s njim
i s tobom? lee i ushoda se.
Filton je imao oko trideset godina. U to vreme svaki otmeni Helen
bavio se gimnastikom. Isto tako smatralo se za otmeno, a i kao potreba,
izuiti vetinu borenja maem i kopljem, jer ratovi, sukobi i metei svake
vrste bili su uvek na pomolu. Tako je i lekar Filton doterao do vanredne
gipkosti svoje vitko telo. Bio je povisoka rasta, ne mnogo mrav i prav,
dostojanstvena dranja. Na njegovom crnomanjastom licu isticali su se
tanki brkovi i kratka brada, raeljana na sredini, prav nos i kosmate
obrve ispod kojih su blagorodnim sjajem bljeskala dva krupna oka.
Zna li ta je jo govorila? ree lekar. Tvrdila je preda
mnom i pred dvorkinjama da otac deteta nije kralj Filip.
Nego?
Nego Zevs!... Rekao sam da ni to ne moe biti i kraljica je oda
moje rei... Bilo bi najbolje da smesta napustimo ovu kuu i pobegnemo
to dalje, moda ak u Atinu. Tamo nas ne moe domaiti aoka
pakosne Olimpijade.
Dabome, pobei emo, i to odmah! uurba se mlada ena.
10

Filton stade da oslukuje. Napolju su se uli koraci i ljudski glasovi.

Dockan je! ree i dohvati ma koji je visio na zidu.
U kuu naglo upade grupa gardista iz odreda kraljevih pratilaca".
est ratnika, naoruanih lukovima i maevima, zakrie prolaz.
Klitandar, zapovednik dilokije 10 kraljeve garde, predvodio je grupu. On
stade nasred odaje i prekrsti ruke na grudima.
Filtone, rece zapovest glasi: dovesti lekara iva ili doneti
njegovu glavu. Pokori se nareenju i spasi enu i dete. Njih neemo
dirati.
Ko vas je poslao? upita lekar.
Predika, glavni zapovednik kraljevih pratilaca... Baci ma,
polazi s nama!
Filton je, sevajui oima od gneva, stezao isukan ma. Bio je
spreman da se bori do smrti.
Kuda ga vodite! viknu Glikera. Ona epirska zmija naredila
vam je da ga ubijete? Prokleta, po sto puta prokleta!
Tresui se od plaa, mlada ena zagrli Filtona.
Ona vrea kraljicu. viknu oficir. Poveemo i nju.
Razbojnici varvarski! krgutnu zubima lekar i jurnu u gomilu
ratnika.
Maevi zlokobno zveknue. Filton zasee po miici jednog
protivnika, drugoga udari maem pljotimice po glavi i obori ga na pod. U
sobi se vodila borba na ivot i smrt. Glikera treem ratniku tresnu jedan
up u glavu.
Ratnici, nemajui dovoljno prostora da izmahuju maevima, smetali
su jedan drugom, tiskali su se u gomilu i jedva odbijali udarce lekara
Filtona.
Dete je vritalo. Klitandar mu prie, dohvati ca za noicu i izvue iz
kolevke.
Filtone, ree baci ma... baci ma, ubiemo ti dete.
Bednici, varvarske kukavice! viknu Filton i tresnu ma o pod
Vodite me svojoj pseoj gospodarici... Ali upamtite: ja sam Helen, iz
zemlje gde vlada sloboda. Ostanem li iv, svetiu vam se dokle god
diem! Zli bogovi naveli su me da doem u vau jazbinu!
Ratnik, iz ije je zaseene miice lila krv po podu, udari ga
balakom maa po glavi. Filton se povede i pade. Glikera vrisnu.
Klitandar, spustivi dete u kolevku, epa je za guu.
Ratnici iz odreda kraljevih pratilaca" povedoe vezanog lekara.
Njegovu enu, Glikeru onesveenu, nosio je jedan snaan vojnik,
prebacivi njeno mlitavo telo kao vreu preko ramena.
Iznad vlane zemlje lebdela je topla izmaglica. Posle oluje i kie
vladala je potpuna tiina. Vetrovi su protutnjali prema jugu i razbili se o
masive Olimpa. Nebo je bilo prekriveno zvezdama, a lice punog meseca,
11

samrtniki bledo, sablasno je osvetljavalo blatnjavi put i gusto zbijeno

iblje desno i levo.
Klitandare, ree lekar, rekao si da enu i dete nee dirati.
Oficir se podrugljivo nasmeja:
Ratnicima iz garde kraljevih pratilaca doputeno je sve.
Vi se ne bojite bogova?
Ne! Oni su na naoj strani. Silu stvaraju bogovi. Oni je i tite.
Doista, ratnici iz garde kraljevih pratilaca" krojili su sami sebi
zakone. Skupljeni sa svih strana meu osiromaenim seljacima kojima je
stalo da po svaku cenu ponovo steknu imanje, nije im ni padalo na
pamet da se vrate na oinsku zemlju. S maem i kopljem u ruci spremali
su se oni da na drugi nain steknu bogatstvo i ugled na dvoru i u gradu.
Osim njih bilo je u toj vojsci pustolova i beskunika sa svih strana. Kralju
Filipu sluili su i Heleni proterani iz politikih razloga ili izgnani zbog
zloinstva, onda stasiti Epirci i koati i utljivi Iliri, bivi gusari, ratoborni
Traani i, za udo, i Skiti, odeveni u krzna. Ovi varvari dolazila su s leve
strane Dunava, gde su iveli u zemunicama i kolibama oblepljenim
stonom balegom. Skiti su imah obiaj da posle bitke seku glave s
leeva poginulih ratnika i da kolju ranjenike i da piju ljudsku krv, koja im
je, kako su tvrdili, davala hrabrost i snagu.
Celu tu rulju sastavljeni od divljih obana, ubica, lopova i iskvarenih
seljaka, Filip je nazivao Makedoncima. On je s nepogreivou
ukrotitelja zveri umeo da ih obuzda i raspali u njima e i pohlepu za
tuim, a nagon za pljakom da navede u svoju korist. Od bivih robova i
gusara dobio je strahovitu vojsku
To je bio koren vojske koja e dvadeset godina docnije zadiviti svet.
Lekar Filton je dobro znao u kakve je ruke zapao. AH uzdajui se u
to da ce ga Filip uzeti u zatitu i pustiti na slobodu, izgledalo je da se
pomirio sa sudbinom. Iao je pognute glave, podnosei bolove od
udarca balakom i u zglavkovima na rukama koje su mu bola dumanski
stegli konopcem.
Pomisao da je dete ostalo samo i naputeno kod kue natera mu
suze na oi. Uprkos tome, odlui da vie ni jednu re ne progovori s
Klitandarom. Idui, okrenu se i poludesno ugled, ratnika koji je preko
ramena nosio onesveenu Glikeru.
Bogovi su prema njoj milostivi! promrmlja. Jo je u
nesvesti.
Moda bi bilo najbolje da se i ne povrati. Zbog moje gluposti i
ona e nastradati.
Meutim, u naputenu kuu ue dvorkinja Doroteja. Dobra ena
nameravala je da obavesti lekara kakva mu opasnost preti. Ali, mada je
ila preicom, nije stigla na vreme. Filipovi gardisti bili su bri, doli su
pre nje i odveli lekara i njegovu enu.
12

Doroteja prie kolevci i zagleda se u dete koje je na sav glas

plakalo. Onda skide sa sebe ogrta i ree:
Bogovi e sauvati ovaj cvetak sa Elisejskih polja. 11 Kotunjave
ruke zla nee domaiti nevinost. Otac i majka e sigurno propasti, a ti
e iveti.
Dvorkinja die dete iz kolevke, umota ga u ogrta i privijajui ga na
gradi izie iz naputene kue.

13

GLAVA TREA
Samo kroz patnju ovek moe upoznati sebe i,
kad umre, stati pred bogove.
Kraljica Olimpijada

Lovaka dvorana bila je vrlo prostrana odaja u

obliku kvadrata, s
tavanicom postavljenom na grede poaale od dima i ogrezle u pauinu.
Ispod nje, po mranim uglovima, i u pola dana leteli su pitei slepi
mievi. Po podu su bile poreane ogromne kamene ploe, neveto
nametene, ponegde razmaknute i utonule u zemlju za itav palac. U
jednom uglu bilo je veliko ognjite, gde je gorela stalna vatra. Nju su
odravali robovi Etiopljani. U drugom uglu bila je gomila oruja: malih
kopalja za bacanje, nazvanih falarike, velikih kopalja, maeva kratkih i
dugakih, noeva, dvokrakih gvozdenih vila za lov na medvede, titova
okruglih i trouglastih, konopaca od kudelje sa omom na jednom kraju,
bieva kratkih i dugakih s kiticom od dlaka s konjskog repa.
Po ostalim uglovima odaje bila je prostrta slama, prekrivena
asurama. Tu su spavali robovi posluivai, gotovo svi Etiopljani. Naokolo
po svim zidovima, bili su istaknuti lovaki trofeji kralja Filipa: medvee
koe i glave, lobanje s granatim rogovima jelena i koe i glave divljih
veprova; meu trofejima osobito se isticala svojim strahovitim onjacima
golema glava vepra koga je, po prianju, ubio jo kralj Aminta, otac
Filipov.
Pored svega toga loma i kra odaja je bila toliko prostrana da je
mogla da primi sto dvadeset ljudi koji su sedeli za stolovima, jeli i pili.
Bilo je dovoljno mesta za svirae i pevae, opsenare, rvae, boksae i
one to gutaju vatru i noeve.
Robovi, i oni pijani, sa zakrvavljenim oima i povodei se, toili su
vino iz meina u pehare i mimo njih, po stolovima. etiri Traanina,
dvorski svirai na aulosu, i dva bubnjara uveseljavali su drutvo. Kraljevi
oficiri, sve mladi i snani ljudi, zadriglih vratova i nabreklih miia, pili su
vino iz velikih pehara i nadmetali se ko e vie popiti i ko e bolje
nadvikati muziku.
Filip je sedeo na stolici s postoljem toliko visoko da je mogao videti
sve i svakoga, a isto tako i sam da bude vien. Njegova stolica, jedina s
naslonom pozadi i na obe strane, spreavala je da vladar, ako bi
14

preterao u piu, padne pod sto. Na taj nain ona je uvala kraljevo
dostojanstvo, a isto tako i ugled oveka koji moe mnogo da popije.
Dok su svirai izvodili jednu veselu pesmu s vie ritma nego
melodije, Filip je za svoj raun pevao tubalicu o izgubljenim ovcama,
pesmu od tri tona koji su se beskrajno ponavljali. U to vreme tu su
pesmu pevali traki obani na padinama planine Hemusa. 12 Kralj je
promuklim glasom reao strofu za strofom gledajui zamagljenim oima
kako se njegov istaknuti oficir, Daoh Tesalac, rve sa Proklesom, atletom
iz Tebe. Atleta je dan ranije sluajno doao u grad Pelu i pogodio se s
kraljem Filipom da saeka poroaj kraljice, pa da na gozbi, za deset
zlatnika, izaziva na rvanje oficire i dvorane. Pijana oficiri smejali su se do
suza gledajui nejednaku borbu. Prokles je omahnjivao Daoha kao
torbicu, oevidno ne elei da ga obori i ponizi. Ali oficir je s upornou
pijana oveka kao besan nasrtao na Tebanca, neprestano viui da ga
mora oboriti.
Pankratije... 13 Pankratije!... tresla se lovaka dvorana od vike.
Dvorani i oficiri, svi pijani, zahtevali su borbu bez potede.
Filip, videi da Prokles ne eli da obori oficira, lupi peharom o sto i
viknu:
Dosta je bilo pozorita! Ko se uhvati u kotac da se rve, mora biti
pobednik ili pobeen... uje, ti tebanski medvede... Pankratiju
hoemo... Ako ne obori toga hvalisavog Tesalca, tako mi Apolona,
boga svih strelaca, uzeu luk i gaau te strelom u debelo meso...
Obrativi se jednom robu, podviknu:
Donesi luk i strele!... Izbuiu mu stranjicu kao reeto!
Grohotan smeh prolomi se dvoranom. Ali atleta iz Tebe, ne ekajui
da rob, Ikoji je pijan blenuo u kralja, ode po luk i strele, epa Daoha i
tresnu ga o pod.
Sad tek nastade galama. Filip ustade pa, mlatarajui rukama,
povika:
Ovo se zove valjano spodbiti protivnika i tresnuti ga o pod!...
Zasluio si srebrni venac... Jesi li uestvovao na kojoj Olimpijadi?
Jesam, odgovori Prokles. Pre tri godine odneo sam
olimpijski venac. Pobedio sam u pankratiji Nikomarha iz Potideje.
Znam, znam... Prialo se o tome tada... priseti se kralj. Ti
si, dakle, taj?
Atleta smerno skrsti ruke na grudi i prikloni glavu:
Taj sam, ree.
A sad, ako si pravi Tebanac, ponesi se sa trojicom!
I s petoricom, i s petoricom, ako tvoje boansko poreklo dopusti!
napravi Prokles blaeni izraz na licu... Jo ako doda jo koji zlatnik
na onih deset to si mi obeao...
S petoricom! viknu Filip. Odlino!... Ko sme da mu izie na
15

megdan?
Ja... ja... ja... zagrajae oficiri.
Smesta izioe njih deset. Opkolie atletu, stadoe da ga guraju i
muvaju pesnicama u slabine.
Samo pet... samo pet... vikao je kralj. Meutim, Perdika prie
Daohu koji je, nepomian, leao na podu i uz pomo dva roba prenese
ga do jednog minderluka i odmah mu stade sipati vino u razjapljena
usta.
U dvorani je nastala strahovita graja. Svi su govorili, smejali se,
vikali, a niko nikoga nije sluao, niti ga je mogao uti. Uz to, etiri
auleta14 znojavih lica, naduvenih obraza i izbuljenih oiju dreali su i
pitali na svojim instrumentima. Bubnjari su lupali, presecajui dah u
grudima svakome ko je govorio.
Prokles je s prekrtenim rukama na grudima stajao na sred dvorane
i mirno i strpljivo podnosio udarce oficira koji su nasrtali na njega.
Tebanac je gledao u kralja svojim krupnim, volovskim oima i ekao
znak za borbu.
Filip iskapi veliki pehar pun vina pa, iskrljetivi oi, dreknu:
Udri, ta eka?
I pankratija poe.
Kao kad se gomila lovakih pasa sjuri na divljeg vepra, padne po
njemu i stane da mu para i cepa kou, tako polupijani oficiri navalie na
atletu. Jedni mu skoie na lea, drugi ga zgrabie za noge, trei
obisnue o ruke i ramena. Pod silnim teretom atleta pade.
Ugnjavite ga!... Polomite mu kosti! vikali su pijani gledaoci.
Ali neoekivano Tebanac riknu kao bivo i zbaci sa sebe napadae.
Onda ih stade hvatati, drmusati, klupati i razbacivati po dvorani.
Herakla mi i svih njegovih uda, uzviknu kralj, ovo je
Kakus15 ili njegov potomak!
Maeve, maeve ovamo, da ga iseemo! drali su se oficiri.
Ovaj medved e istreskati o pod celu gardu kraljevih pratilaca"!
Neki se doepae maeva i jurnue na Tebanca. Tavanica s
poaalim gredama tresla se od urnebesne dreke.
Stojte! viknu kralj. Stanite, kukavice! Dole maeve! Pobedio
vas Tebanac i zasluio priznanje i nagradu. Sutra e dobiti pobedniki
venac, deset zlatnika, prema pogodbi, pola svinje da ispee i meinu
kiselog vina.
Atleta prie i pokloni se kralju:
Istinski sine Zevsa i Here, ree, tvoj ponizni oboavalac
moli da mu ti lino stavi na glavu svoj znak i time ga proglasi za
pobednika na noanjoj gozbi.
Filip ga potapa po debelim miicama i prui mu pehar pun vina:
Nazdravi onima koje si pobedio, po obiaju olimpijskih takmiara,
16

i uvaj se da te ne napadnu samog negde u mraku. Ispij ovaj pehar u

zdravlje prestolonaslednika, u moje i u svoje zdravlje.
Tebanski atleta, drei pehar, okrete se oficirima i stade
nazdravljati:
Neka U bogovi dali da i u ovoj zemlji, zaostaloj i ogrezloj u
neznanje, uskoro ponu da cvetaju mudrost i snaga.
Oficiri su utali, zgledajui se u udu. Ali Filip zakoluta oima i,
zadihan od srdbe koja ga je guila, povika:
Ne samo mudrost i snaga, nego i pravda! Dohvativi jednu
amforu punu vina, kralj je tresnu atleti o glavu. Tebanac se zaljulja i
pade.
Tako mi svih bogova na Olimpu, povika Filip, Heleni e
uiniti da mi od jeda pukne u! Oni nas gledaju kao fda smo krdo divljih
svinja!
Razbaruene kose i brade i jarosnih oiju, kralj se obrati robovima:
Nosite napolje ovu gomilu mudrosti i snage i bacite ga na ubre!
Sutra, kad se osvesti, dobie pobedniki venac i deset zlatnika. Filip,
makedonski kralj, urne da odri svoju zadatu re.
Dok su robovi iznosili atletu, u dvoranu upadoe Klitandar i njegovi
pratioci s lekarom Filtonom i njegovom enom, koja se usput osvestila.
Kralju Filipe, zavapi lekar, zar sam za to pozvan na tvoj
dvor, da ja i moja ena izgubimo ivote? Tako li se u tvojoj zemlji plaa
za uinjene usluge?
Filip je zamagljenim oima gledao u lekara. Dok je trajala borba s
atletom, najpre u oduevljenju, a zatim u nastupu gneva, iskapio je
nekoliko poveih pehara, i sad potpuno pijan, gledao je u Filtona kao da
ga nikad nije video.
Kralju, smiri se! povika Glikera. Pusti me da odem kui da
uzmem dete.
ta da uzme? krivei usta i beei oi upita Filip.
Moje dete... Ono e svisnuti od plaa i gladi.
ije dete da uzme? Zna li ti da je to naslednik makedonskog
prestola, a? Narediu da ti odseku glavu!
Nije re o tvom detetu, dobaci Filton. Nae dete, mali Nik,
ostao je u mojoj naputenoj kuci.
Filip obori glavu na grudi i lagano se spusti na stolicu. Pijani oficiri i
dvorani, ne mogui da shvate u emu je stvar, blenuli su u grupu
straara i sunje.
Odjednom, kralj podie glavu. Lekaru se uini da je pri zdravoj
pameti i prie mu blie. Filip mu prui pehar i promuklim glasom ree:
Ispij ovo... Sutra e biti pogubljen u ast slavu tvoje boginje
Atene...16 Ili u pustiti buljinu da ti iskopa oi, ili u narediti da te obese o
maslinu... Svi Heleni zaseli su mi u grlu... Tu ih oseam... Ne mogu da ih
17

progutam.
Kralj nae pehar i dobro otpi:
Vodite ih, ree, i bacite u tamnicu... Neka se s njima nose
Kalva tamniar i pacovi... Oni su hteli da ukradu naslednika prestola...
Moje dete...
Ne tvoje... Ne tvoje... Nae dete! povikae lekar i njegova
ena.
Vodite ih! grmnu kralj kolutajui zakrvavljenim oima. Neka
se vri pravda...
Klitandar i njegovi pratioci doepae sunje i odvedoe ih iz
dvorane.

***
Kralj Filip bio je ravnoduan prema svemu to je van rata vojnike
discipline, gimnastikih vebi i lova, pa nije mogao ni voditi rauna o
sunjima. O njima se starala kraljica Olimpijada. Ona je koji put silazila
meu zatvorenike da vidi da li u dovoljnoj meri pate.
Samo kroz muke i patnje ovek moe upoznati sebe. govorila
je, i kad umre, moe stati pred bogove.
Njene rei sunji su pratili gledajui je podmuklim pogledima i
proklinjali je krguui zubima.
Tamnice su se nalazile u podrumima ispod dvora. Bilo ih je ukupno
dvanaest, sve male, osim jedne, u kojoj su leale ene. Glavni tamniar
bio je Kalva, a njegov pomonik Dipon, obojica slepo odani kraljici
Olimpijadi.
Septimije Kalva bio je rodom iz Italije, iz Krotona. Dugo se bavio
trgovinom robova i na tome poslu stekao bogatstvo. Krstarei oko
maloazijskih ostrva i kupujui robove, padne u ruke ilirskim gusarima s
dve lae prepune ive robe. Tako i Kalva postane rob. Odveden je na
ostrvo Delos, u ito vreme glavno trite za prodaju robova, i prodat za
dobre pare, jer je bio mlad i izuzetno snaan. Promenivi nekoliko
gospodara, najposle se obrete u Epiru i doe u ruke kraljici Olimpijadi.
Ona ga povede sa sobom u Makedoniju, kad se udala za kralja
Filipa.
Kalva je obavljao dunost tamniara i delata. Njegove vodnjikave
oi, s nateklim kapcima i bez trepavica, prodirale su svuda i sve videle.
Surov i podmukao, naroito je bio kivan na robove koji bi pokuali da
pobegnu, seljake koji grde Filipa i kunu kraljicu Olimpijadu, i oficire
optuene za izdaju. O pojasu je nosio veliki no, iljat sa dva reza, a od
18

bia se nikad nije odvajao.

Kalva je bio revnostan tamniar. Nerado je naputao svoje sunje i
gotovo nije ni izlazio iz podruma pod dvorom. Njegov pomonik Dipon
odravao je veze s kraljicom i zapovednikom garde kraljevih pratilaca".
Dipon je bio melez iz Utike. Ali je kao nekadanji kesaro i skitnica
izgubio svaki pojam o nacionalnosti. Naavi se jednom u Makedoniji,
stupi u slubu kao ordija i ukrotitelj konja, najpre kod generala
Parmeniona a zatim i na kraljevom dvoru. Omalen i demekast, bio je
sakat u desnu nogu, koju je slomio prilikom pada s kola na olimpijskim
trkama, gde je uestvovao kao favorit kralja Filipa. Posle toga,
degradiran, postavljen je za pomonika tamniara Kalve, poto se
zakleo kraljici da e bez pogovora izvravati sva njena nareenja.
Tamnice su bile male, vlane i slabo osvetljene kroz reetkaste
otvore okrenute prema vrtu. U zidovima su bile uvrene alke. Za njih
su vezivani oni koji su osueni na smrt ili zloinci koji su imali da izdre
udarce biem, srazmerno prema krivici. Tamniar Kalva bio je revnostan
u svom poslu. Osuenici, privezani za alku u zidu, nisu mogli ni da
pomisle na bekstvo.
Uostalom, mukaraca osuenih na tamnicu nije bilo mnogo, jer su
dva puta godinje dolazili trgovci robovima iz Egipta, Persije, Sirije i
Palestine i otkupljivali sunje. Za ene se niko nije interesovao.
Trgovcima one nisu bile potrebne.
Bile su odvojene i zatvorene u jednu veliku prostoriju. Prema
kraljiinom nareenju, one ni po koju cenu nisu smele da dou u dodir s
mukarcima. Meu zatvorenicama isticala se jedna, snana, koata i
mrava kao skelet. To je bila luda Kora.
Nedelju dana ranije udavila je zatvorenicu Milfidipu. Sve ene bile
su u zajednikoj odaji. Prljave, u dronjcima potpuno zaputene i ogrezle
u smradu, leale su na plesnivoj slami ili etale od zida do zida. Izmeu
njih esto su izbijale svae i tue. Kuknjava i zapomagao je koji put su
se uli u dvorskom vrtu, ali za kratko vreme. Septimije Kalva ulazio bi
tada u tamnicu i biem tukao sve ene odreda. Bi je udarao po njihovim
mravim telima sve dok se i najmanji glasak uo. U tamnici, najveoj
ispod dvora, bilo ih je dvadeset i etiri.
Klitandar, sprovodei lekara i njegovu enu, spusti se niz
dvadesetak stepenica i nae se u hodniku ispred umeza u kome su
spavali Kalva i Dipon. I oni su za svoj raun proslavljali roenje
naslednika prestola: obojica su bili pijani. Klitandarovi pratioci izruie na
njih po kofu hladne vode. Kalva nekako doe svesti, a Dipon i dalje
ostade u dubokom snu.
Bunovan i mrzovoljan, tamniar doepa Glikeru. Njen vrisak, lomei
se o zidove i uglove hodnika, trostruko pojaan, zlokobno odjeknu. Kalva
je dovue do odaje gde su ene bile pospale po podu, gurnu je i metnu
19

rezu na vrata.
Posle toga, tamniar ilavim rukama zgrabi Filtona i ubaci ga u
jednu malu odaju na kojoj su vrata bila irom otvorena. Kalva, besan to
su ga probudili, estoko zavitla sunja. Nesreni lekar udari glavom o
suprotni zid i pade na pod onesveen.
Oficir sa svojim pratiocima izie iz hodnika i ode uz stepenice da se
pomea, makar i kasno, sa zvanicama na gozbi. Kalva se zavue u svoj
umez, lee na postolju, dohvati s poda jednu polusplasnutu meinu s
vinom i natee je.
Pred zoru ga probudi Daoh Tesalac. Oficir se, ugruvan, hramljui na
desnu nogu, vukao niz stepenice. Za njim su etiri roba teglila ogromno
telo Proklesa, atlete iz Tebe. Daoh se obrati bunovnom tamniaru:
Ovaj Tebanac noas je izgruvao i iskrvavio preko deset stareina
iz garde kraljevih pratilaca"... Svakog jutra udarae mu po deset
bieva preko lea, da naui tebansko pseto kako treba potovati oficire
kralja Filipa.
Buktinja koju je drao jedan rob cvrala je i dimila se. Plaviasta
svetlost bleskala je i lomila se o zidove. I oficir i tamniar, obojica pijani,
ljuljali su se na nogama, gledali su jedan drugog zakrvavljenim oima.
Robovi su se bojaljivo zgledali, bacajui unezverene poglede oko sebe,
bojei se da se atleta ne osvesti. Uas ih je hvatao od njegovog golemog
tela. Ulivao im je strah i podbulo lice tamniara Kalve.
Onesveenog atletu unee u tamnicu, gde je bio lekar Filton. Kalva
mu namae gvozdenu narukvicu na desnu ruku i priveza je lancem za
alku u zidu, zatvori vrata i, gegajui se, ode u svoj umez da produi
spavanje. A Daoh, smatrajui da je dovoljno uinio da se osveti Tebancu
za pretrpljeno ponienje i bolove koje je oseao u kostima, hramljui ode
uz stepenice i uputi se prema lovakoj dvorani da nastavi pijanku.

20

GLAVA ETVRTA

ene, kao gomila izgubljenih aveti,

vukle su se i posrtale.

U svanue Filton se povrati iz nesvesti. S naporom se pridie, pa

naslonivi leda na zid, ostade sedei. Borei se da nanovo ne izgubi
svest, lekar stade da se prisea gde se nalazi i ta ga je protekle noi
snalo. S uasom se seti kraljiinih zelenih oiju i tankih usana,
razvuenih u zlurad osmeh. Pred oima su mu poigravali crveni kolutovi.
Kroz njih ugleda oprueno telo atlete iz Tebe. Lekar se seti da je video
kako su ga onesveenog iznosili robovi iz lovake dvorane.
Podmuklost kraljevih pratilaca nema granica! ree. Trljajui
slepoonice lekar polako ustade. Slaba svetlost prodirala je kroz mali,
reetkasti otvor ispod tavanice i osvetljavala dinovsko telo atlete,
njegovu veliku glavu, obraslu u gustu kosu i bradu, maljave grudi iroke
kao tit, debele miice i noge kao dva stuba.
Snaan je kao Zevs, ree lekar, prie mu i stade opipavati
bilo. iv je. Valjda e se osvestiti...
Razmiljajui, Filton utvrdi da se Tebanac nalazi u nesvesti
najmanje pet asova.
ime li su ga tresnuli po glavi! ree i poe da mu opipava
lobanju.
Krv se bila usirila i slepila kosu na temenu. Tu Filton pritisnu prstom.
Atleta mrdnu desnom rukom i nogom.
Izgleda da mu je prsla lobanja... promrmlja. Moda e se
pred smrt osvestiti.
Lekar povodei se ode u ugao i sede, jer je i njega bolela glava.
Oslonivi se leima o zid, ostade podue tako. voruga na temenu sve
vie mu je oticala.
Mislei na Glikeru i maloga Nika, koji je ostao u naputenoj kui,
promrmlja:
Bogovi su mi najpre uzeli pamet, pa me naveli da dodam u ovu
varvarsku zemlju.
U hodniku se zaue koraci, onda petljanje oko reze na vratima.
Ue tamniar Kalva i donese dva hleba i dve testije vode.
Jedi hleba i pij vode, Lekaru, ree, da ne umre gladan.
21

Uvredio si kraljicu i naslednika prestola. Zbog toga sd osuen na smrt.

Ja u ti odsei glavu.
Filton je sedeo u uglu elije gledajui Kalvu svetlim oima.
Munjevito mu sinu kroz glavu da skoi na tamniara, ali se seti da je
isuvie iznuren. Pothvat bi propao, a Kalva bd i njega privezao za alku.
Tamniar prie Tebancu i ritnu ga u slabinu.
Ovaj medved iz Tebe jo je bez svesti, ree. Treba da mu
udarim deset bieva preko lea... Hm... to ba mora preko lea?...
Mogu izvriti nareenje i ovako...
Na samrti je... Nee ga valjda tui? ree lekar.
Kalva tue i mrtvace kad mu se naredi, odvrati tamniar i
izmahnu biem.
ivotinjo! viknu Filton i skoi. ivotinje su i oni koji isu te
postavili za tamniara!
Lekar obema rukama zgrabi bi pokuavajui da ga otme, ali ga
Kalva udari levom rukom preko lica. Filton se zanese i pade u ugao.
Nareeno mi je da ga ibam preko lea, ree Kalva. Ali ko
e ovu kladu okrenuti potrbuke! Zato e on dobiti svojih deset udaraca
po grudima i s tim je za danas na raun izmiren.
Bi je deset puta fijuknuo i spustio se na gola prsa atlete. Meutim,
Tebanac otvori oi i doe svesti:
Gde sam? upita.
U Hadu! 17 iskezi se Kalva. Trideset dana, svakog jutra,
dobijae po deset udaraca biem, jer si istreskao o pod kraljeve
drugove. Nekima si i kosti polomio. Posle toga dobie deset zlatnika i
moe otii kuda ti je volja, ako odavde izae iv. Inae, mi sunje
iznosimo mrtve, ili ih prodajemo trgovcima robova ili vodimo na gubilite.
Bie sretan ako te ne zakopamo u jaruzi izvan grada.
Tebanac ga je gledao netremice. Nijedna crta na licu mu se ne
pomeri. Kad tamniar izie Filton mu se obrati.
Neduni stradamo, i ti i ja. Ali kralj Filip je dobar ovek. im
proe gozba i istrezni se, pustie nas na slobodu. Mene ceni. Zato me je
i doveo na dvor za lekara, da bdim nad kraljicom dok se ne porodi...
Kamo sree, da sam noge polomio pre no to sam doao ovamo!... A
ti?... ta je tebe navelo da doe ovde i izgubi glavu?
Prokles je utao. Njegovo telo visilo je o desnoj ruci privezanoj za
alku. Lekar mu prie; atleta je opet izgubio svest.
Udarac po temenu... Naprsla lobanja promrmlja Filton.
Nema mu spasa! Jadnik e sigurno umreti.

* * *
22

Glikera je sedela meu pospalim enama oseajui vrtoglavicu od

smrada kojim je bila ispunjena tamnica. Zurei u mrak i sluajui hrkanje
ena zadugo ostade nema i nepomina. Razmiljajui o stranom
poloaju u kome se nalazi, mlada ena se seti svoga deteta koje je
ostalo u kui, pomisli na mua koji je doveden s njom i baen u tamnicu,
uzdrhta obuzeta uasom i tiho zaplaka.
Najposle stade da razmilja kako da se izvue iz tamnice. Znala je
po prianju da je kraljica potpuno zaluena starom verom i da joj se
moe prii samo pomou lukavstva. Mladoj eni se inilo da je izgubila
mua i da ga, verovatno, nikad vie nee videti, a isto tako e biti i s
detetom. Glikera oseti kako joj bol iz srca nadolazi u podgrlac, i opet
zaplaka.
Svetiu se dokle god diem, aputala je, i neu birati
sredstva da se odavde izvuem.
U zoru, kad prva svetlost probi kroz prozore, zatvorenice se
stadoe buditi. upavci, podbulih lica, odmah poee da se skupljaju
oko Glikere. Jedne su se cerile, rugajui se mlado, eni, druge joj
stadoe vui ogrta s namerom da ga otmu. Mrave, blede, ispijena lica,
vukle su se ene po tamnici i posrtale od iznemoglosti. Glikera pomisli
da sanja. Pred njom je bila gomila aveti. Meu njima se izdvajala Kora,
ena krupnih kostiju koje su kroz zategnutu kou isticale golemi skelet.
Ona, mlatarajui rukama, mravim i dugakim, rastera ene i prie
Glikeri. Kezei krbave zube, ena kolos nadnese se nad Tebanku.
Glikera s uasom oseti na sebi bezizrazni pogled sumanute ene.
Evo mlade krvi... viknu Kora. Ona e mi povratiti snagu!
Rekavi to, epa za ramena Glikeru i zari joj zube pod grlo. Ostale
ene stadoe da urlaju i zavijaju kao vuice.
Odjednom se vrata otvorie i tamniar Kalva upade u odaju steui
bi u ruci.
ene se cvilei zbie u gomilu.
Luda Kora... Luda Kora... Pije krv mladoj eni... Sve e nas
poklati... Stalno nas tue... Kora je Skianka, pije ljudsku krv! Prole
nedelje udavila je Milfridu...
Tamniar stranim pogledom prostreli ene i stee dralje bia.
Zamahnu po gomili i stade estoko da tue. Na vrisak i zapomaganje
Kora ostavi svoju rtvu i jurnu na tamniara viui:
ivot mi se vraa!... ivot mi se vraa!
Luda ena kao tigrica jurnu na tamniara. Njeni nokti se ustremie
na Kalvu. On zavitla biem, ali ne stie da ga spusti. Kora se svom
estinom baci na njega i obori ga. Drei mu vrsto ruke priljubljene uz
pod, naprezala se iz sve snage da ga epa zubima za grlo.
Ostale zatvorenice skakale su i vritale od radosti. Njihova
23

davnanja mrnja prema tamniaru bila je bezumna.

Kora, ne mogui da dohvati Kalvu za grlo, ujedala ga je po licu i
ramenima.
Kad Glikera, izgrebana i okrvavljena vrata, doe svesti, vide da je
tamniar u smrtnoj opasnosti. Ustade i nekoliko puta lupi Koru
pesnicama po glavi. Izbezumljena ena kolos za trenutak izgubi
prisebnost. Kalva, osetivi da ga njene ruke manje steu, skupi snagu i
odgurnu je od sebe. Onda se baci na nju i epa je obema rukama za
guu. I davio je sve dok ne oseti da je telo postalo mlitavo. Izbezumljenih
oiju i razjapljenih ustiju Kora je leala mrtva na podu.
Ostale ene, zamukle od straha, zbijale su se u gomilu.
Kalva se obrati Glikeri:
Spasila si mi ivot!
I ti meni, odvrati ena drei se za grlo. Tamniar je brisao
rukama krv sa lica.
Luda Kora bi me zubima zaklala da mi nisi pritekla u pomo.
Uiniu ti sve to eli i to budem mogao.
Izvedi me pred kraljicu. To je moja jedina elja, ree mlada
ena.
Uiniu to! odgovori tamniar, pa se obrati enama:
uvajte ovu dobru duu, vi buljine, jer ako mi se poali na vas, kunem se
u sve bogove na Olimpu, pobiu vas!
Rekavi to, tamniar izie, zatvori vrata i namae rezu.

* * *
Kralj Filip je prespavao sledei dan. Uvee stigoe glasnici iz
Trakije. Pranjavi i premoreni dojezdie u grad na konjima koji su se
jedva vukli. Filip, mamuran od pijanke protekle noe, primi ih mrgodno.
Naviknut da sasluava poslanstva svakojakih naroda i plemena i
glasnike s dobrim i ravim vestima, kralj ne pokaza ni najmanje
uzbuenje kad mu saoptie da su tri traka plemena digla ustanak
protiv makedonske vlasti.
Varvari su popalili nae postaje! ree jedan glasnik.
Popalili ih sa posadom, dodade drugi. Preko etiri stotine
naih ratnika ubijeno je.
ene i decu odveli su u ropstvo, dobaci trei uzbuenim
glasom. Peonci i Tribali 18 sve ubijaju... Iza njih ostaju samo leevi i
poari. Pojaanja im stalno pristiu. Dolaze ak od Istra 19 i Hema...20
ustanak se sve vie iri...
24

 Mi smo jedva uspeli da se probijemo kroz pobunjenike i da

stignemo do Pele, zavri prvi glasnik udei se to kralj ne pokazuje
nikakve znake uzbuenja.
Filip, iskusni ratnik, dobro je znao ta znai pobuna varvara, koja,
ako se odmah ne ugasi, uzima velike razmere. Zbog toga izdade
nareenje da se vojska spremi za brz pokret.
Iste noi s pet hiljada konjanika kralj poe u Trakiju. S njim su ili
Aminta, Kleandar i Perdika.
Po dobro poznatom putu ratnici su odmicali ne zaustavljajui se
nigde do zore. Na prvom odmoritu vojsku stigoe novi glasnici viui na
sav glas:
Sklanjajte se s puta, kralja traimo... Nosimo dve vesti... srea i
nesrea... Sklanjajte se, hitamo kralju...
Ratnici se stadoe razmicati proputajui glasnike.
ta je, kakve vesti donosite? upita Filip.
Daoh Tesalac, voa poslanika, odgovori:
Dobre i rave...
Govori!
Parmenion je pokorio Ilire 21 i vodi taoce prema gradu Peli.
Predvieno uinjeno! ree kralj.
Iz stotinu grla zaorie se gromki poklici.
Govori dalje! ree kralj.
Daoh baci brz pogled po prisutnima i uzbuenim glasom ree:
Bogovi neka se smiluju na nas smrtne, i neka otklone svaku
nesreu... Ko moe da predvidi ta e nam doneti moda jo sutranji
dan...
Prisutni oficiri zgledae se i svi prebledee.
Neka se slavi ime Zevsovo! ree kralj. Govori ta se
desilo...
Daoh, drhteim glasom odgovori:
Artemidin 22 hram u Efesu je izgoreo... Ve se pronose vesti da se
u Beotiji pojavila kuga.
Kuga! ... zaue se preneraeni glasovi.
Ispunjava se volja bogova, ree prorok Aristandar. Pobeda
nad Ilirima i spaljen hram strane boginje udno se vezuju za roenje
naslednika makedonskog prestola!
Kralj, videi da e vra jo vie da zanese sujeverne oficire,
nasmeja se i dobaci:
Proroci u svakoj prilici vide ono to ele! Neka je slava naem
Arisitandru i svoj prorokoj bratiji!... Artemidin hram je izgoreo, Heleni e
joj napraviti lepi i vei, a kuga, daleko bila od nas, i dosad je morila i
morie svet... Neka je slava i Parmenionu to je pobedio Ilire. Mi idemo
da umirimo, ili smirimo pobunjenike Peonce i Tribale. to pre to uradimo,
25

bie bolje i za nas i za njih... Trubau, sviraj pokret!

I vojska krete na severoistok. Ratnici su jezdili umerenim korakom,
jer Filip nije nikada mnogo urio, ali je uvek stizao na vreme i s
odmornim vojnicima odnosio pobede.
Sujeverni oficiri sa strahom su govorili o zlom udesu koji moe snai
itav svet jer, po njima, Artemida e svakako poslati kugu, glad ili
zemljotres na ljudski rod. Njihove rei se apatom pronee meu sve
ratnike i mnogi se stadoe glasno moliti i itati zavete bogovima.
Filip je jahao veseo na elu ratnika, smejao se i nagonio oficire da
se i oni smeju. I doista njegove ale uskoro raskravie sva zastraena
srca hrabrih kraljevih drugova.
Vest da su Iliri pobeeni sve je obradovala. Filip je ve zamiljao
kako e, kad se vrati s vojnog pohoda, prirediti gozbu na svome dvoru.
Pozvae i ilirske taoce i naterae ih da piju dok ne popadaju pod sto.
Kralj Filip bio je u miru blagonaklon i svakom pristupaan, od
konjuara do generala. Ali u ratu je bio surov i nemilosrdan. Njegova
vojska, ratujui po Trakiji, za dva meseca ugui pobunu i nanovo
uspostavi makedonsku vlast koja se proiri sve do reke Dunava.
Makedonska falanga, 23 strah i trepet za sve narode, odnosila je
pobede na svakom bojnom polju. Nju je osnovao jo kralj Aminta, 24 po
ugledu na tebansku kosu falangu. Gusto zbijeni teki kopljanici kretali su
se po bojitu kao ogromna tvrava iz koje su strala dugaka koplja.
Falanga u obliku kare gazila je i nitila na svom putu sve na ta naie. Ti
peaci bili su snani ljudi, hrabri i izdrljivi, svi regrutovani iz redova
makedonskih seljaka, ilirskih i trakih dobrovoljaca, Peonaca i Argivljana
koje je Filip pokorio, helenskih pustolova i skitnica koji su bili izgubili ili
zaboravili svoju nacionalnost. Dugom slubom u Filipovoj vojsci doterali
su dotle da su ih svi smatrali Makedoncima.
Svakog dobrovoljca kralj je lino odabirao. Probao mu snagu i
izdrljivost i uzimao ga u falangu ili ga je uz alu i smeh odbijao. Jer Filip
je dobro znao ta za vojsku znai izdrljivost.
Vojnik mora podneti svako udo, govorio je. Mora trpeti
zimu, vruinu, glad i e, duge mareve i jurie u kojima se gubi dah;
mora biti u svako doba gotov da podnese nespavanje i da izdri bolove
od rana.
Ratnici falange bili su dobro uvebani. Kad u boju padne prvi red,
drugi odmah zauzima njegovo mesto i postaje prvi, a trei je spreman
njega da zameni. Borci su mogli iz drugog, pa ak i iz treeg reda
izmeu svojih drugova da dugakim kopljima domae neprijatelja.
Falangu su okruivali konjanici koji su uglavnom bili lanovi
aristokratske stranke, kraljevi drugovi". Oni su se, lako naoruani i
pokretljivi, borili bez sistema, svaki za svoj raun, prema vetini i
sposobnosti.
26

Otvorivi srebrne i zlatne rudnike u Makedoniji i zauzevi nove u

Trakiji, kralj je postavio solidnu materijalnu osnovu da od vojske stvori
nepobedivu armiju. Tako osiguran, Filip je mogao ozbiljno praviti planove
da pokori celu Heladu, razdiranu unutranjim zaevicama, neslaganjem i
borbom za hegemoniju.
Diplomatskom vetinom i takvom armijom kralju Filipu nije bilo teko
da svoju vlast proiri do Dunava, da potini Halkidik i Trakiju, da osvoji
Iliriju i nametne svoju vlast gradovima na Mramornom moru.

27

GLAVA PETA

Koliko it srea za ljudski, rod relativna!

Prokles,

atleta iz Tebe, sedeo je na podu prekrivenim plesnivom

slamom. Naslonjen leima na kameni zid, gotovo je visio o desnoj ruci
koja je lancem bila privezana za alku. Svaki pokuaj da legne dli da
ustane izazivao je estoke bolove u zglobu Zbog povrede na glavi esto
je gubio svest. Tada je njegovo golemo telo prenosilo celu svoju teinu
na tu ruku, pomodrelu i ranjavu.
Filton je sa suzama u oima svakog jutra gledao kako tamniar
Kalva udara atleti po deset bieva preko lea i grudi. Atleta je stenjao od
bolova a lekar mu je cedio gnojne rane i prao ih vodom.
Oba sunja bila su uverena da kralj Filip i ne zna za njihove patnje,
a kad dozna, zacelo da e ih pustiti na slobodu.
On je dobar, ree lekar. Doi e lino da nas pusti iz
tamnice.
Tebanac se nasmei:
I meni e dati deset zlatnika i pobedniki venac... Treba mi
novac... Imam devojku u Plateji... Ona me eka... Moja Kasiopejal...
Ali dani su prolazili, a kralj se nije pojavljivao. Kalva je svakog jutra
revnosno obavljao svoj posao: donosio po hleb i testiju vode. Filtonu je
redovno napominjao da e biti pogubljen, a Tebancu udarao po deset
bieva, prema Daohovom nareenju.
ta je s mojom enom? Gde je Glikera? svakog jutra
postavljao je isto pitanje lekar.
Tamniar je ili utao ili odgovarao:
Njoj je dobro. Bolje nego tebi...
Jednoga dana Dipon mu ree da je Glikera spasla ivot tamniaru
Kalvi. Filton se zapanji od uda i stade navaljivati da bar neto vie
dozna. Uzalud. Pomonik tamniara ostade nem.
Sedmog i osmog dana Tebanac nije gubio svest. Devetog dana
ujutru upita ga lekar:
Da li zna ko nam je najvei neprijatelj? Atleta ga pogleda i
zamisli se:
Valjda tamniar Kalva i njegov pomonik?
Ne, odgovori Filton. Neprijatelj nam je svaki Makedonac.
28

 Zar i kralj Filip? On e meni dati...

ekaj... Nita ti nee dati... On i svi Makedonci neprijatelji su
Helenima...
Valjda, kad ti kae... Lekar se zamisli, pa dodade:
Moe li da iupa tu alku iz zida?
Valjda mogu... Nisam pokuavao...
U tamnicu uoe Kalva i Dipon, obojica sa isukanim maevima.
Filton pretrnu. Tamniar se obrati Tebancu.
Primetio sam da se osea bolje. To ne sluti na dobro. Po tvojim
pogledima oseam da sprema zlo. Zbog toga, odsad u biti obazriviji.
Ako primetim ma ta sumnjivo, svreno je s tobom! Isprobadaemo te
maevima.
Kalva pregleda gvozdenu kariku na njegovoj ruci i kad se uveri da je
i lanac dobro uvren za alku, on i njegov pomonik napustie odaju.
Kad ostadoe sami, Filton progovori:
Pripada narodu koji je dao Pelopidu i Epaminondu, a
dozvoljava da te ovaj odljud svakog jutra tue! Ti si izrod, roeni rob!
Snagu sam izgubio... Bolestan sam, prostenja Tebanac.
Niko u mojoj porodici nije bio rob...
Prokles je ceo taj dan preutao. Lekar je leao na slami i razmiljao.
inilo mu se da su izgledi za njegovo spasavanje iz tamnice nitavni.
Tebaneva neodlunost dovodila ga je do oajanja.
Pred vee Prokles ree:
Svreno jel
ta je svreno? upita lekar i ustade.
Reio sam... Ubiu tamniara i njegovog pomonika.
Ja u ti pomoi! oduevi se Filton. Ali, privezan si za alku...
kako e?
Leva ruka mi je slobodna. Njom u epati jednog, a tebi
ostavljam drugog...
Sa malo rei dogovor je uinjen.
Ali, sutradan ujutru u tamnicu uoe Kalva, Dipon i dva straara.
Biete pogubljeni. Obojicu emo obesiti o platan ispod tale,
ree tamniar. To je kraljiina elja, ona hoe da gleda pogubljenje.
Filton je zaprepaeno bacao pogled na tamniare i njegove
pomonike. Uas ga spopade kad vide kako Dipon i jedan straar
pripremaju konopce da ih poveu. Atleta je ustao. Njegovo snano telo
prema svetlosti buktinje izgledalo je jo krupnije. U jednom trenutku
Filtonov pogled se sukobi s njegovim. To je bilo dovoljno. Lekar iz sve
snage tresnu pesnicom u lice Dipona. Pomonik pade i ispusti buktinju.
Kalva i dva straara za asak ostadoe zapanjeni. Tebanac atleta
napree snagu i iupa alku iz zida.
Hvatajte ga, dreknu Kalva i baci se na Proklesa. Dva straara
29

i Dipon, koji se digao s poda, epae Tebanca, a Filton mugnu kroz

otvorena vrata.
Iz tamnice su dopirali jauci, krkljanje, zapomaganje i tupi udarci.
Buktinja je pala na slamu i zapalila je. Dim se probijao kroz vrata i irio
se po hodniku.
Filton, beei kroz hodnik, nalete na gomilu straara koji su vikali na
sav glas. inilo se da je u celom dvoru uzbuna. Nekoliko ratnika
uhvatie lekara i povukoe ga prema tamnici. Klitander proviri kroz
otvorena vrata. Najpre ne vide nita, jer se plesniva slama puila i dim
se kovitlao u tamnici.
Kad ue, oficir se spotae o ljudsko telo, pade i udari glavom o
drugo.
Gomila ratnika tiskala se oko ulaza u tamnicu, ali niko ne mogade
da vidi nita.
Meutim, kad se dim malo razredi, svi ugledae najpre atletu iz
Tebe kako stoji nasred tamnice, ogrezao u krvi. Na obrazu mu je zjapila
iroka rana, zadata maem ili noem. Dipon i dva straara leali su na
podu, mrtvi, a Kalva je davao znake ivota. Smrad od izgorele slame
irio se i izazivao gaenje kod ratnika koji su iznosili leeve polomljenih
vratova, izvaljenih vilica i razlupanih glava.
Atleta izie iz tamnice i stade na vrata. Preneraeni ratnici s
isukanim maevima stajali su zbijeni u gomili. Ali iskrvavljeni Tebanac
nije ni pomiljao da ih napadne. Klitandar mu nabaci izdaleka omu ma
vrat, ostali navalie i bez muke mu vezae ruke pozadi. Prokles se nije
branio. On baci pogled na lekara, koji je ve vezan stajao po strani i
ree:
Izgleda da si bio u pravu... Kralj nee doi da nas pusti na
slobodu i da mi, prema pogodbi, da deset zlatnika i pobedniki venac.
Od sve muke Filton se nasmeja.
I meni se ini da sam bio u pravu, ree. Izgleda da emo
danas obojica dobiti pobedniki venac...
Oba sunja izvedoe u dvorite i privedoe ih platanu. O jednoj
debeloj gredi visila su dva konopca s omom na kraju.
Po ijem nareenju treba da umrem? upita lekar oficira.
To je zapovest i elja kraljice Olimpijade.
Zahtevam da me izvedete pred kralja. On me je pozvao na dvor,
on e me pustiti na slobodu.
Da te izvedem pred kralja? nasmeja se Klitandar
On je otiao s vojskom u Trakiju da ugui pobunu varvara. Ko
zna kad e se vratiti!
A kraljica?
Ona je naredila da te obesimo.
elim s njom da razgovaram.
30

 Ispunie ti se elja, po drugi put se nasmeja oficir.

Evo je, sad ba dolazi da gleda pogubljenje.
Kraljica Olimpijada, u pratnji dve dvorkinje, pribliavala se platanu.
Filton, bled, izmravio i malaksao, stajao je oslonjen leima o drvo.
Na licima ratnika nije se videla ni senka samilosti. Klitander je zlurado
gledao oba sunja, uivajui u njihovom strahu.
Za kraljicom, na pristojnom odstojanju, ila su tri trgovca iz Sirije.
Doli su da kupuju robove. Olimpijada prie Filtonu:
Dolo je vreme, ree, da vidi ta znai huliti bogove i pe
potovati kraljicu Olimpijadu! Da li jo misli da kraljica bunca?
Lekar je utao i gledao je ispitivakim pogledom.
to me meri? planu kraljica. Zar nita nema da kae?
Mislio sam da te molim... poe Filton i zastade. Hteo je da
moli kraljicu da se saali na njegovu enu i dete, ali se seti da bi to dalo
povoda Olimpijadi da mu se i na njima sveti.
Hteo si da me neto zamoli? upita kraljica. Hajde reci ta
eli pre nego to umre.
elim da ti dam jedan savet...
Savet? Ti meni?
Da... Zar ja nisam tvoj lekar? Olimpijada pocrvene od gneva.
Filton produi:
Preporuujem ti da vie ne pije onaj tej od opojnih trava. On te
vodi pravo u ludilo... Ako nije ve dockan... ini mi se da si ve izgubila
pamet...
Kraljica se zbuni, tre se i stade bacati brze poglede po ratnicima,
kao da ih priziva za svedoke za ovoliku drskost. Najposle ree:
Nee ti pomoi helensko brbljanje i filozofiranje.
Bogovi neka se smiluju na one koji misle da za ivota mogu stati
pored njih, dodade lekar.
Na mene su se smilovali, to ti zna, odgovori Olimpijada, ali
te je kralj Filip naterao da govori protiv mene.
Filton slee ramenima:
Kralj Filip, ree Filton. pozvao me ovamo da bdim nad
tvojim zdravljem, a pustio je da me tvoja zahvalnost dovede na veala...
Poutavi malo, dodade: Tako bogovi ne rade. Oni za usluge
uzvraaju naklonou... Koji put se smiluju ak i na one koji za dobrotu
plaaju zlom...
Olimpijada se tre, zamisli i htede neto da odgovori, ali se
predomisli i okrete mu lea.
Za to vreme tri trgovca iz Sirije su sa svih strana strunjaki
posmatrali atletu iz Tebe. Pipali su njegove miice, zagledali su se u oi i
zube i pljeskali ga akama po pleima.
Koliko ima godina? upita ga jedan.
31

 Kad su Pelopida i Epaminonda prerueni u seljake, doli u Tebu

ispali su mi prvi zubi. Otada sam dvaput odneo pobedniki venac na
olimpijskim igrama.
Najstariji trgovac se obrati kraljici:
Presvetla keri Demetrina, prodaj nam ovog roba. Ako ga ubije,
bie teta i za tebe i za nas. Nudimo ti za njega dve hiljade drahmi.
Olimpijada se zamisli. Iz oiju joj sinu pohlepa. Gledajui u atletu
i lekara, ree:
Istina je, ako ih pogubim, nikakve koristi neu imati. Ona je jo
kao dete ostala bez roditelja. ivei u kui strogih i sebinih staraoca bila
je eljna svega. Na pomisao da e za jednog sunja dobiti vie novaca
nego za osam ostalih, oi joj gramzivo zasvetlee.
Prodau vam i atletu i ovog drugog, ree. On je lekar,
najbolji u celoj Heladi. Nema te bolesti koju on ne moe da izlei.
Hvala ti na pohvali, svetla kraljice! ree Filton. Ovako meni
nikad nisi govorila.
Sam atleto vredi tri hiljade drahmi, ree Olimpijada, ne
obraajui panju na Filtonove rei. Dajem vam obojicu za taj novac.
Tri trgovca ukrstie brze poglede i stadoe da se doaptavaju.
Tebanac i lekar su sa zebnjom pratili razgovor izmeu kraljice i
Sirijaca. Pomisao da e njihovu smrt zameniti ropstvom inila im se kao
najsrenije spasenje. Neoekivani obrt u njihovoj sredini smatrali su kao
milost bogova. Mogunost da se kraljica i trgovci moda nee pogoditi
izgledala im je uasna.
Za atletu i lekara dajemo dve i po hiljade, ree najstariji Sirijac.
Olimpijada se nasmeja. Dva reda belih zuba blesnue kao u vuice.
Njoj je godilo da se cenka sa Sirijcima.
Ipak, posle podueg pogaanja, pogodie se. Atletu i lekara prodala
je za dve hiljade i osam stotina drahmi, pa je tako za njih dvojicu dobila
vie nego za ostalih osam robova.
Sirci su bili zadovoljni.
Dok su mu stavljali okove na ruke i noge, Filton upita kraljicu:
A moja ena? ta emo s njom?
Tvoja ena! nasmeja se Olimpijada. S njom emo drugaije
postupiti.
ta to znai? bojaljivo ree lekar. Kraljica mu okrete lea i
uputi se prema dvorcu.
Zevsa mi, lee lekar, izgleda da je demonima najmiliji stan
ljudska dua!
Budi zahvalan, robe, to ti je ivot poklonjen! dobaci mu
Klitandar.
Jo kako sam vam svima zahvalan! odgovori Filton. Jer
sad mi je ivot potrebniji vie nego ikad.
32

 E, a zbog ega to?

Zbog osvete... uj, varvarine... Bogovi koji put vole da se naale
s ljudima pa im ukrste ivotne puteve kako se samo poeleti moe.
Nadam se da emo se jo koji put sresti.
Ne verujem! nasmeja se Klitander. Sirci su rekli da e vas
odvesti u Frigiju i tamo ko zna kome prodati.
Trgovcima se urilo. Oni postrojie deset robova, otkupljene sunje,
koji su radosna lica i sa suzama u oima, gledali plavetno nebo, zeleno
lie na drveu i sunevu svetlost. Mada su svi bili u okovima, oseali su
beskrajnu sreu, blagodet toliko dragu i tako relativnu za ljudski rod.

* * *
Kraljica Olimpijada, lekarei na minderluku u lovakoj dvorani,
razgovarala je s Klitandrom:
ta emo sad? Izgleda da smo ostali bez tamniara.
I meni se ini, odgovori oficir stavljajui svoj dobro oien
lem na sto. Atleta je ubio Dipona i dva straara, a Kalva je jedva iv.
Kraljica ustade i ushoda se po dvorani. etkajui gledala je
razmaknute ploe na podu, poaale grede na tavanici i vatru na
ognjitu. Prezrivi osmeh zatitra joj na licu:
Prava varvarska zemlja! ree.
Odnekud se ula cika i groktanje svinja koje su robovi u
predveerje hranili. Po prostranom dvoritu konjuari su vijali pastuva
koji je otkinuo ular i pobegao iz tale. Vika ljudi komeala se s vritanjem
konja i lupanjem njegovih kopita o tvrdu zemlju, meala s pesmom
gardista koje Filip nije poveo u vojni pohod.
Zatim se zagleda u ratnika.
Uzalud baca enjive poglede na mene ree. Zar misli
da u dopustiti da me tvoj dodir oskrnavi! Ja sam ena koje se dotakao
Zevs...
Bila si moja toliko puta!
Bila sam. I s tim je svreno!
Traanin se stade premetati s noge na nogu. Zausti jo neto da
kae, ali mu kraljica dade znak rukom da uti.
Vi, mukarci, pametni ste dok ne stanete pred lice ene, ree i
osmehnu se. Onda postajete odani i glupi. Zbog toga vie volim ene.
One su lukave i podle. Podmukle su i kad vole i kad mrze... Dovedi mi
enu lekara Filtona. Ona je elela da razgovara sa mnom. Oseam
potrebu da je vidim. Oficir klimnu glavom i izie.
33

Konjuari su jo uvek vijali pastuva, uzalud pokuavajui da mu

nabace zamku na vrat. On se propinjao, ritao se prednjim i zadnjim
nogama, irio nozdrve i pretei mahao glavom.
Zar niko ne sme da mu prie? viknu kraljica.
Konjuari, ratrkani po dvoritu, zbie se u gomilu i krenue prema
konju ije su plamene oi blistale kao u zveri. Nekoliko konopaca
baenih nevetom rukom, fijuknue kroz vazduh, ali pastuv sagnu glavu
i sve zamke promaie.
Uhvatite ga ili ubijte! doviknu kraljica voi konjuara.
Boanska keri Zevsova, odgovori bojaljivo starac Kleomen.
Ovoga pastuva kralj Filip vie voli nego sve ostale konje u talama.
Ne smemo ga ubiti!
Nareujem vam da ga uhvatite ili ubijete! Tako mi svetlih oiju
boginje Demetre, narediu da vas ibaju do smrti!
Starac bespomono slee ramenima. Ostali konjuari stadoe se
zgledati. Najposle odluie da skupa jurnu na konja i da uhvate za kraj
od ulara koji je visio sa oglava. Meutim, pastuv jurnu na njih dohvati
prednjim nogama najhrabrijeg i obori ga na zemlju. Ostali konjuari
obletali su oko konja vitlajui zamkama vie glave.
Najednom se pastuv ustremi, jurnu preko dvorita, preskoi visoku
ogradu i upade u dvorski vrt, gazei cvee i lomei bunje.
Za njim! povika Olimpijada. Strele i koplja u ake i ubijte ga!
Konjuari pohrlie kroz kapiju u vrt. Za njima pohita i kraljica. Ali
nikome nije bilo ni na kraj pameti da uzmu oruje.
Pastuv projuri nekoliko puta po vrtu i odjednom stade. Obradovani
konjuari polako su se pribliavali, spremni da mu nabace zamku na
vrat. Starac, njihov voa, iao je napred i kad se ve pribliio konju, tre
se i preneraen od straha poe da uzmie. Tada su konjuari ugledali
kako iza jednog jasminovog buna izviruje gornja polovina golemog
pitona. Zmija se njihala u ritmu, kao da eli da uspava rtvu. Ravasti
jezik je pretei palacao iz razjapljenih eljusti. Konjuarima se priini da
se piton priprema za skok. Konj je brektao i bolno jeao. Miii su mu
podrhtavali, a noge, ukoene i kao prikovane za zemlju, nisu mogle
uiniti ni najmanji pokret. Zaprepaeni konjuari povlaili su se prema
kapiji.
Olimpijada proe pored njih i uputi se bunu iz koga je izvirivala
pitonova glava. Kraljica stade izmeu zmije i konja.
No, no, Sitone, ree nenim glasom. Nee valjda skoiti
na konja? Bojim se da ti toliki zalogaj ne zasedne u grlu.
Zmija zasikta i izvi glavu nad bunom. Jasno su se videli beli
kolutovi s nakostreenim krljutima, a repom je besno udarala o zemlju.
Uasnutim konjuarima se uini da kraljici nema spasa. uli su
siktanje zmije koje se mealo s kraljiinim tihim zvidukom i gledali kako
34

lagano pokree ruke desno i levo, pribliavajui se stopu po stopu

nemani. Njene bele ruke dopree najposle do pitonove glave. Olimpijada
mu stavi obe ake oko vrata i neprestano zvidei povede ga u dubinu
vrta. Zmija poe da lie ruke svoje gospodarice i opusti se. Prednji deo
tela klonu na travu.
Bledi od straha konjuari lagano prioe konju koji je jo uvek stajao
kao ukopan. Starac ga uhvati za oglav i izvede iz vrta.
Sunce na zalasku osvetli izmeu stabala vitku figuru kraljice
Olimpijade koja je gipko koraala prema ulazu dvora. U vrtu zavlada
tiina. Crvenkaste pitonove oi svetlucale su u predveerju. Ogromni
kolutovi pokriveni modrim krljutima obavijali su se oko debelog stabla
gorostasnog platana. Zmija se pripremala na poinak.

35

GLAVA ESTA
I kad lae ena ini se i drugima
i njoj samoj da govori istinu.
Olimpijada

lovakoj dvorani, na minderluku, sedela je Glikera i prezrivo

gledala Klitandra, koji je uzalud pokuavao da povede s njom razgovor.
Mlada si i lepa. Pred tobom je budunost, govorio je oficir.
Otkako si spasla Kalvu tamniara iz ruku lude Kore, i kraljica ima o tebi
lepo miljenje... Ne oajavaj.
Glikera je utala. Klitandar se etkao po dvorani, razmiljao ta bi
jo mogao da joj kae kad ue Olimpijada.
Mlada ena ustade i s potovanjem stade pred kraljicu.
Neka bogovi tite onu koju je Zevs meu tolikim enama
odabrao! poe Glikera zvonkim glasom. Mi, smrtni, s oboavanjem
padamo pred noge kraljice ljudi i bogova! Budi ponosna, boanska
Olimpijado, majko naslednika makedonskog prestola. Najvei pesnici
sveta pevae ti panegirike, 25 a svi smrtni, kojima je sudbina dodelila da
vide tvoje lice, bie blaeni i na ovom i na drugom svetu.
Kraljica je sluala Glikeru divei se i reima i nainu kako su
izgovorene. Bacivi pogled na Klitandra, koji je stajao po strani, uini joj
se da njegovo surovo lice nije dostojno da slua pohvale ovakve vrste.
Oficir je otvorenih usta od uda, gledao as u kraljicu, as u Glikeru.
Olimpijada ga uhvati za miicu i ree:
Iziite napolje, ovaru sa Hema! Za tvoje tvrde ui i divljako srce
nisu ovakve rei.
Oficir prikloni glavu i izie iz dvorane. Olimpijada sede na minderluk
i, mirkajui, upre pogled u mladu enu.
Pametna si i lukava... Prava ena i kad lae ini se i njoj samoj i
drugima da govori istinu, ree kraljica.
Promaila sam! pomisli Glikera oseajui kako joj krv udara u
glavu.
Za nekoliko trenutaka nastade tiina.
ujem da si iz Tebe? ree Olimpijada. Od koga si roda?
Roeni brat moje majke bio je Epaminonda. Kraljica mirnu
nekoliko puta. Lice joj dobi blaeni izraz, usta se razvukoe u osmeh.
36

 Znai, bliska si roaka onom Epaminondi koji je u dva maha 26

pokazao spartanskim svinjoderima 27 ta znai pravo junatvo... elela
si da razgovara sa mnom?
Na ognjitu u uglu, krkljalo je nekoliko zemljanih lonaca. U njima se
kuvala orba, veera za robove Etiopljane koji su se tiskali oko ulaza u
dvoranu ne usuujui se da uu dok kraljica ne izie. Plamen jasenovih
panjeva izvijao se i postajao sve svetliji, jer je u dvorani ve nastao
sumrak. Iz podzemlja, gde su tamnice, uo se vrisak. ene, zatvorenice,
tukle su se. Piskavi glasovi meali su se sa gromkom pesmom ratnika iz
garde kraljevih pratilaca" koji su se ispod velikog hladnjaka ispred
kasarne kockali, smejali i pevali.
elela si da razgovara sa mnom? ponovi kraljica.
Jeste... One noi, kad su me doveli ovde, i bacili u zatvor,
proklinjala sam i tebe i ceo makedonski dvor, jer su moje muke bile
neizdrljive. Plakala sam i jadikovala cele noi i tek pred zoru savlada
me san. Odjednom u tamnici blesnu svetlost. Prenem se i pogledam:
ispred mene stoji divan mladi sa tapiem u ruci... Hermes, 28 pomislim i
bacim pogled na njegove sandale. Zaista, na sandalama bila su mala
krila. Ozarena sreom i blaenstvom kliknem glasom koji je dolazio
pravo iz srca: Ako si doista glasnik bogova, vodi me, jer moj ivotni put
skrenuo je u tegobu i muenje. Mrska mi je suneva svetlost. Mladi se
nasmei i otvori svoja ruiasta usta: Nisam doao da te vodim u donji
svet, nego da ti kaem: bie srena ako potuje kraljicu Olimpijadu, jer
ona je od bogova nadahnuta". To ree i nestade. U tamnici opet zavlada
mrak.
Glikera uuta. Srce joj je lupalo od uzbuenja i straha. Za trenutak
sinu joj kroz glavu da je moda preterala sa svojom priom. Baci iskosa
pogled prema kraljici i susrete dva svetla oka. Mlada ena ustrepta i
zagnjuri glavu u ake. inilo joj se da je Olimpijada probada svojim
pogledom.
Preterala sam", pomisli, a to e me odvesti u propast!"
Kraljica se pridie na minderluku i rairi ruke viui:
Hermes, glasnik bogova. Zevsov pratilac!... Hermes...
Glikera ustade drhtei od uzbuenja i straha. inilo joj se da glas
koji uje dolazi iz ugla velike dvorane. Oi kraljice Olimpijade bleskale su
prema odsjaju plamenova na ognjitu.
U dvorani je ve bilo mrano. Kroz otvore na prozorima uletali su
slepi mievi i pitei kruili ispod poaale tavanice. U hodniku, ispred
vrata, stajali su robovi Etiopljani, ne usuujui se da uu u dvoranu i
zapale buktinje.
Kraljica ustade sa minderluka.
Jeste, ree, ja sam posveena i blago onome na koga
padne moj pogled... Poi sa mnom. Tebanko... Idi i ne govori nita, jer je
37

na razgovor za danas zavren.

Kraljica poe prema izlazu. Glikera, slomljena od uzbuenja, ila je
polako za njom. Sad ve sigurna da je Olimpijada dobila nastup
sujevernog ludila, ne usudi se da pomene ni svog mua ni dete.

* * *
Dvorkinja Doroteja je dobro znala da se iz tamnice kraljice
Olimpijade lako ne izlazi. U toku godina bila je ona vie puta svedok
strahovitih zloinstava koje je kraljica Olimpijada vrila u ime vie
pravde". Tako je sa sigurnou raunala da je s Glikerom svreno, a
Filton prodat u ropstvo i odveden bogzna kud.
Zbog toga je Doroteja odnela lekarevo dete svojoj kui. Negovala
ga je briljivo i zavolela kao da je njeno roeno.
Ali, odjednom, neoekivano, dvorkinja se nae u udu kad doznade
da je Glikera osloboena i da kod kraljice uiva poverenje. Uprkos tome,
Doroteja se s pravom pribojavala da kraljica u nastupu mrnje, koju je
oseala prema Filtonu, ne ubije njegovo dete. Isto tako dvorkinja je,
poznavajui Olimpijadinu ud, bila uverena da Glikera svakog asa
moe pasti u nemilost. Razmiljajui o tome, dobra ena odlui da
maliana i dalje krije kod sebe i da ak ni Glikeri ne kae da je dete kod
nje.
Sutradan, posle razgovora u lovakoj dvorani, kraljica pozva
nekoliko dvorkinja i Glikeru.
Olimpijada je bila tuna. Njeno belo lice, kao isklesano u parskom
mermeru, baci u brigu dvorkinje.
Boanska, ta ti se desilo? upita Doroteja.
Bila sam u vrtu. tiho odgovori kraljica. Moji beli karanfili su
umrli. Pastuv, koji je jue pobegao iz tale, gotovo sve ih je izgazio.
Obrativi se jednoj dvorkinji, kraljica dodade:
Pozovi mi Klitandra i konjuara koji je jue uvao konje u
talama.
Dvorkinja se smesta udalji, a Olimpijada se obrati Glikeri:
Tebanko sino sam poverovala tvojim reima, ali uvaj se! Ako
me izda, umree na mukama. Sumnjam u tvoju odanost!
Glikera preblede:
Zato bih te izdala? ree tiho. Moju odanost prema tebi
podstiu bogovi...
Kraljica joj se unese u lice:
Vi, Heleni, avolski ste osvetoljubivi! Dabome da sumnjam u
38

tebe, jer me jo nisi pitala ta je bilo s tvojim muem i detetom...

ula sam da je Filton prodat u ropstvo, ree mlada ena. a
o detetu nisam doznala nita.
Kraljica izvadi iz vaze na stolu jednu crvenu ruu i stade je mirisati
gledajui podozrivo u Tebanku.
Dete e se pronai, ree, ali ono nee iveti, jer njegov
otac je mrzak bogovima... Idi sad u svoju odaju...
U oima mlade ene zablistae suze. Zausti neto da kae, ali
videi kako kraljica gnjavi ruu u ruci pomisli da je opasno ma ta rei.
Pognute glave Glikera izie u hodnik i uputi se prema drugom krilu
dvorca, gde je bila njena odaja.
Jeste, Heleni su osvetoljubivi... aputala je usput. I svetie
se!
Pogled joj pade na jedan rtvenik, koji je stajao u uglu hodnika.
Glikera stavi tri prsta na njega i proapta:
Pozivam sve bogove osvetnike u pomo, a za uzvrat zavetavam
im svoj ivot!
Meutim, kraljica se obrati Doroteji:
Tebi nareujem da pronae dete i da motri na nju. I uvaj se,
jer tebanska zmija ujee kad se najmanje nada
U odaju uoe Klitandar i konjuar.
Ovaj je kriv to je pastuv otkinuo ular i pobegao iz tale, ree
oficir.
Konjuar je bio omalen rastom, irok u pleima, s poveom
okruglom glavom, debelim usnama i klempavim uima. Zbog uiju je i
dobio nadimak Diota. 29 Pravo ime mu valjda niko nije ni znao. Konjuar
je imao oko dvadeset i pet godina.
Ti si konjuar Diota? ree kraljica gledajui u njegove
klempave ui.
Jesam, neka je slava kralju Filipu!
Odakle si?
Iz Tesalije.
Otkad si na naem dvoru.
Dve godine, neka je slava kralju Filipu. Prole godine bio sam
koija na olimpijskim trkama i dobio sam nagradu, neka je slava kralju
Filipu.
Kralju Filipu?... A zato ne i meni? mirnu kraljica.
Ja s tobom nemam nita! Kralj je moj gospodar.
Drzak si! iskrivi Olimpijada usta.
Eto takav sam!
Zato si dopustio da pastuv pobegne iz tale?
Pregrizao je konopac, neka je slava kralju Filipu.
Vodite ga! viknu kraljica. Neka mu se udari trideset bieva
39

preko golih lea!

Trideset bieva?! zaprepasti se konjuar.
Trideset bieva! nasmeja se kraljica. I neka je slava kralju
Filipu.
Diota zausti neto da kae, ali ga Klitandar epa za ruku i odvue
iz odaje.
Toga dana, u podne, Glikera i dvorkinja Doroteja pooe prema
naputenoj kui lekara Filtona. Mlada ena je htela da se raspita kod
suseda za svoje dete. U prolazu pored dvorske tale ene ugledae
polunago telo konjuara Diote kako visi privezano za direk. Mladieva
lea bila su ogrezla u rane iz koji je curila krv i slivala se niz telo.
Ostali konjuari prolazili su pogrueni pored direka, ne usuujui se
da ukau pomo svom drugu, jer je kraljica bila naredila da krivac ostane
vezan za direk sve do zalaska sunca.
Jadnik, izgubio je svest, ree Doroteja u prolazu.
Ako ostane iv do veeri, ja u ga izleiti, dodade Glikera.
Doroteja, ubrzavajui korak, tiho ree:
Ako ga izlei opet mu nema spasa, jer kraljica e ga zacelo
baciti u tamnicu i u zgodnom trenutku prodati kao roba.
Ispred naputene kue lekara Filtona etkao je straar. On,
poznavajui Doroteju, bez rei propusti ene da uu u kuu.
Glikera, drhtei od uzbuenja, jurnu u sobu, gde je bila kolevka.
Prazna je! zavapi. Neko je uzeo dete!
Mlada ena briznu u pla. Doroteja je stade milovati po kosi.
Ne plai. I bolje je to je dete odneto. Znai da je ivo. Ono e se
nai.
Ali, ko ga je uzeo? Ko? Jadni moj mali Nik! Nikad ga vie neu
videti!
Nai e se... Videe ga... apnula je dvorkinja.
Ja u ga traiti i nai u ga...
Doroteja pomisli, gledajui mladu enu kako grca i trese se od
plaa, da joj prizna da je dete kod nje, i ve zausti da kae, ali se seti
stranih rei kraljice Olimpijade i zamue.
Trai ga! preklinjala je Glikera. Ako ga nae, sakrij ga, jer
e ga kraljica ubiti... Boanska, boja ljubimica, a prua svoje avetinjske
ruke na nevino dete! Krvolona zver...
Smkivi se malo, Glikera ree:
Dete ima toko vrata srebrni lani i na njemu medaljon na kome
je urezan mali Dionis. Na poleini medaljona stoji urezano slovo P. To je
poklonio majstor Praksitel mom muu kad se dete rodilo.
Doroteja je drhtala od uzbuenja:
Nai u ga, nai. govorila je. Ali ti mora pobei. Olimpijadi
svakog asa moe pasti na pamet da te ubije ili opet baci u tamnicu...
40

Ona je luda. Svaki njen postupak ukazuje na to... Bei... Skloni se, dok
jo ima vremena!
Glikera pomilova prazno uzglavlje u kolevci i odluno izie iz sobe.
U prolazu dohvati s ormaneta jedno upe s biljnom mau i stavi ga u
torbicu, koja joj je visila o ramenu.

* * *
Kad je sunce zalo, konjuari odreie konopac kojim je Diota bio
privezan za direk. Polumrtvo telo odnee u talu i poloie ga potrbuke
na slamu. Starac Kleomen, glavni konjuar, odmah mu stade ispirati
rane kobiljim mlekom. Uto naie i Glikera i izvadi iz torbice upe s
biljnom mau.
Mladi je stenjao prizivajui sve bogove u pomo.
Odavno se reavam da pobegnem s ovog prokletog dvora,
ree. Ali vezan najmom za tri godine, nisam mogao...
uti! ree Glikera maui mu lea. Najpre mora ozdraviti,
pa onda pomiljaj na bekstvo.
Nisam isplaen za dve godine rada... Propae mi zarada...
Proklet bio dan u kojem sam odluio da doem ovde!
Glikera mu apnu na uvo:
Ozdravie i onda emo pobei zajedno. I moje je srce eljno
osvete.
Glikera je reila da lei i tamniara Kalvu bar dotle dok konjuar ne
ozdravi, raunajui da je kraljica za to vreme nee dirati. Njegove ozlede
bile su mnogo tee: atleta iz Tebe slomio mu je nekoliko rebara, pa je
zbog toga morao da lei utegnut u dugake zavoje; osim toga i desno
uvo bilo mu je otkinuto. Mlada ena, pomaui svom muu u poslu, bila
je donekle izuila vetinu leenja. Trudei se da to ree izlazi kraljici
pred oi, gotovo neprekidno bila je pored bolesnika. Konjuara je
obilazila u tali, a tamniara u njegovom umezu.
Jednog dana pozva je Olimpijada u svoje odaje. Glikera, savlaujui
strah, izie pred kraljicu.
Lei tamniara i onog klempavog konjuara? ree joj.
Obavetena sam da ima uspeha u leenju.
Imam, odgovori Glikera. Nadam se da e obojica ozdraviti.
Olimpijada se igrala s jednim ukastim smukom koji se bio obavio
oko njene leve ruke. Mlada ena je s odvratnou gledala ljigavo telo
gmizavca i ukoene oi veliine biberovog zrna. Na podu je drugi smuk
gutao abu oajno sporo. Zadnje noge abe trzale su se, ispravljale i
41

skupljale, dok je polovina tela s glavom ve bila duboko u eljusti zmije.

Za tamniara sam ti zahvalna, ree Olimpijada, a konjuar e
u tamnicu im mu zarastu rane... Uostalom, uskoro e doi iz Stagire
lekar Filip...
Odjednom kraljica prie Glikeri i pomilova je po obrazu, i ree:
Lepa si, Tebanko... Moda u te zavoleti... Idi sad! Glikera poe.
Za njom se uputi i Doroteja. Dvorkinja joj u prolazu apnu:
uvaj se! Kraljiina nenost nikome nije donela dobra... Rekla
sam ti da treba da bei.
Glikera zahvalno klimnu glavom i urno poe prema svojoj odaji, ma
drugom kraju dvorane. U hodniku srete Klitandra. On joj ljubazno oslovi:
Srena si, Glikera... Zadobila si naklonost kraljice Olimpijade, a
isto tako i moju.
Tvoja naklonost mi nije potrebna, prezrivo ree Tebanka.
Nudim ti svoju ljubav, napui se oficir. Noas u doi u
tvoju odaju da ti dokaem koliko sam ti naklonjen.
Glikera ubrza korak. U svojoj odaji zatee konjuara
Noas je moj red da uvam konje u tali, ree mladi.
Zgodan trenutak da pobegnemo, dodade ena. Ali tvoje
rane na leima jo nisu zarasle!
Oseam da mi se vratila snaga... Noas u pobei jer sam
doznao da se kraljica sprema da me baci u tamnicu i da me proda kap
roba... Prealio sam svoju zaradu od dve godine...
Tvoju zaradu dobie od mene, ako sreno stignemo u Tebu.
Isplatiu ti sve... Pobei emo zajedno...
Tako e biti, ree Diota. Ova no je najzgodnija. Spremiu
dva konja napolju, ispred kapije.
A straar? upita ena.
Konjuar izvadi iz nedara no, iljat, sa dva reza.
Ovim emo prokriti sebi prolaz, ree kolutajui oima.
Diota e da se sveti!
Zna li ko ti je najvie kriv?
Znam. Kraljica, odvrati mladi. Jednoga dana i ona e
dobiti svoje, a dotle ubiu svakoga ko nam stane na put.
Te noi, pred izlazak meseca, kroz hodnik osvetljen s nekoliko
buktinja na desnom krilu dvora proe konjuar Diota i upade u Glikerinu
odaju. Mlada ena primeti kako mu oi zlokobno blistaju, a prema
svetlosti buktinje vide da su mu ruke krvave.
Ubio sam straara, ree mladi. Put je slobodan. Ispred
kapije vezao sam za drvo dva konja. Polazi!
Glikera se bez rei uvi u ogrta i poe s konjuarem. Odjednom se
ispred njih stvori Klitandar u oklopu i sa lemom na glavi. Diota bre
sekiru iza pasa. Oficir ustuknu dva koraka, ali udarac u lem odjeknu
42

kroz hodnik. Klitandar se povede i pade. Mladi je osetio da je sekira

pala iskosa na tvrdi lem, ali, bojei se da ko drugi ne naie, ne dotue
oficira.
Pretravi kroz hodnik u dvorite, begunci mugnue kroz
odkrinutu kapiju i doepae se konja koji su na polju bili privezani za
drvo.
Kad odmakoe podalje od grada, iza brega se pojavi pun mesec.
Tada Glikera pogleda lice mladog konjuara. Divei se njegovoj
odvanosti, zahvaljivala je bogovima to su joj dali takvog pratioca.
Diota, ree, nadam se da me nee napustiti?
Dok se ne izvri osveta, Diota Tesalac bie pored tebe, mirno
odgovori mladi.
ibajui konje do krvi, begunci su odmicali sve dalje od grada Pele.

43

GLAVA SEDMA

Bilo bi dobro i najbolje, kad bi sve bilo tako!

Ali nije tako!
Demosten

Posle

dva meseca ratovanja po Trakiji kralj Filip se vrati u Pelu

ovenan slavom. Ali, na pragu dvora doeka ga podrugljivi smeh kraljice
Olimpijade:
Veliku slavu si stekao! Vijao si po Trakiji varvare. Njihovo bekstvo
vie je zamorilo vas! To i nije bio rat, ve gonjenje divljai... Smeno!
Ako ti je smeno, smej se! odvrati Filip i, jo umoran od duga
puta, u oklopu i sa lemom na glavi, ode da vidi naslednika svog
prestola.
Ded kralja Filipa zvao se Aleksandar. Bio je silan ratnik i pesnik
Pindar slavio ga je u svojim stihovima. Isto ime, Aleksandar, dobio je i
Filipov naslednik prestola.
Nagnuvi se nad kolevku, otac se, blaen i pun ponosa, zagleda u
lice deteta. Grguui, malian sa riom kosom smeio se na blistavi
lem i gustu bradu i brkove.
Istoga dana Filip doznade da je Olimpijada bacila u tamnicu javnu
enu, nekadanju njegovu ljubavnicu, Filinu, s kojom je kralj imao
vanbrano dete, poluidiota Arideja. Isto tako doznade da je lekar Filton
prodat u ropstvo zajedno s Proklesom, atletom iz Tebe, da se lekarevo
dete izgubilo, a ena pobegla bez traga. etiri konjuara amila su u
tamnici zbog bekstva njihovog druga Diote.
S gnuanjem Filip primi ove vesti i smesta sie u podrume.
Tamniar Kalva opet je bio na nogama. Videi ga pijana i podbula lica,
kralj mu sloi u slabine nekoliko pesnica i potera ga ispred sebe da
otvori vrata oa tamnicama.
Iz velike tamnice izmilee na svetlost dana kao aveti mrave ene.
Filip je celog sebe bio posvetio brizi oko vojske, vojnih vebi i
discipline. Politike smicalice i planovi za vojni pohod uinile su da
potpuno zanemari mrane strasti i ludake postupke svoje ene.
Nekoliko dana kasnije naen je u vrtu posveeni piton s
razmrskanom glavom, a preko dvadeset smukova pocrkalo je otrovano u
tali. Kraljici nije polo za rukom da dozna ko je to uinio, ali je bila
44

uverena da je Filip bio podstreka i glavni krivac za smrt njenog ljubimca

i bezopasnih i pitomih smukova.
Zbog toga Olimpijada, drei se za rtvenik, zakle se Zevsu da e
se strahovito osvetiti kralju.
Meutim, etiri konjuara, koje je Filip pustio iz tamnice, doepae
se slobode, zatraie da im se isplati najam i naglo napustie grad.
U to vreme u celoj Makedoniji se sve vie pominjalo ime govornika
Demostena, sina Demostenova. Filipove uhode, vratie se iz Atine,
donee vesti koje unee zabunu meu oficire celokupne makedonske
vojske. Uhode saoptie da Demosten nikako ne naputa borbu protiv
Filipa. Nijedan kraljev postupak ne moe da proe a da ga on ne iznese
pred javnost i potpuno razoblii. Svaki korak kralja Filipa slavni besednik
je osuivao.
Odvratan demagog! krgutao je Filip zubima. Podmukla
psina!... O, kad bi bogovi dali da mi padne aka!...
Raspaljujui strasti Atinjana i ostalih Helena, Demosten dotera dotle
da je gotovo cela Helada smatrala za svoju svetu dunost da se lati
oruja protiv Makedonaca. Eshin, Hiperid i Filokrat, 30 pristalice kralja
Filipa, uzalud su se trudili da atinsku javnost odvrate od Demostena.
Kraljevi oficiri vrteli su glavama i podozrevali, jer im se inilo da
nee lako izii na kraj s helenskim ratnicima ako su svi drugi protiv njih.
Zbog toga poee gubiti strpljenje.
Na skuptinu koju Filip sazva oficiri iz garde kraljevih pratilaca"
gotovo svi dooe pijani. Psujui na sav glas, stadoe navaljivati na
kralja da ih smesta povede na Heladu.
Napadnimo ih, pre nego to oni nas napadnu! prvi podviknu
Perdika.
Pola Helade treba staviti ispod maa! zakoluta oima Daoh
Tesalac.
Kleandar, Dikearh, Kasandar, Aminta, Klitandar i mnogi drugi
uporno stadoe navaljivati na Filipa da ne gubi vreme nego da smesta
otpone rat.
Jedini Parmenion, oficir koga je kralj najvie cenio, mirno i razlono
ree:
Ne treba istravati ispred dogaaja. Pustimo da vreme kae
svoju re!
I Filip je pustio da vreme progovori.

* * *

45

Dve uzastopne godine u Makedoniji je bila sua. Sparueni usevi

nisu davali hrane seljacima ni do prvog snega, a od proteklih rodnih
godina nije bilo ostalo gotovo nita. Ratnici iz garde kraljevih pratilaca",
skupljajui namet koji je kralj Filip razrezao seljacima, uzimali su vie za
sebe nego za dravne ambare. Ljudi i ene vajkali su se brinih lica,
gunali i gledali u nebo bez oblaka, apuui kletve namenjene kraljici
Olimpijadi.
Ona je nesrea za ceo narod! govorili su. Otkako je kao
nevestu doveo kralj iz Epira, sua nas bije. Stari ljudi tvrde da je ona
roena sestra boginje Hekate. 31
Nedaleko od grada Pele bilo je jedno seoce, manje od ostalih, u
umovitoj jaruzi, sa svega tridesetak kueraka napravljenih od prua i
oblepljenih blatom.
Siromani seljak, Kleomen, negdanji konjuar na dvoru Filipovom,
bio je vlasnik jedne njivice; nekoliko njegovih ovaca i koza trpkalo je
pored jaruge sparuenu travu i suvo lie. Stari Kleomen i njegova ena
Frija, nekad, za rodnih godina, imali su dovoljno za ivot, a sad, sa
suzama u oima i uzdiui, gledali su sparuenu njivu iznad kue.
S veeri su dolazili ljudi i ene da obiu Kleomena i Friju, sedali po
kamenju oko vatre u dvoritu i razgovarali. Svi su oni s potovanjem
sluali biveg kraljevog konjuara, ubeeni da on zna mnogo vie od
svih ljudi u selu.
Sedei oko vatre po varvarskom obiaju, seljaci su gledali kako
visoki plamen razdire mrak i baca nadaleko svetlosne trake.
Otkako je izgoreo Artemidin hram u Efesu seljaci su bili ubeeni da
e svet snai veliko zlo. Brino su klimali glavama i uzdisali govorei:
Propae svet, a i mi s njim!
Ali, vreme je prolazilo, a nita se znaajno nije dogaalo. Ipak, stari
Kleomen i njegova ena uporno su tvrdili da je propast sveta na pomolu.
Sujeverni seljaci su uljili ui i lovili sve to je ko uo ili doznao od raznih
proroka i opsenara; prepriavali najbeznaajnije i proizvoljne vesti,
dodavali i kitili.
Jedne veeri, sedei pored vatre u dvoritu starca Kleomena, seljaci
su, otvorenih usta i uagrenih pogleda, sluali jednu enu kako pria da
je neki mladi iz Fokide video kola natovarena kamenjem kako sama,
bez zaprege, idu uz brdo.
Kola bez zaprege?... Sama? udili su se ljudi i ene.
Sama, kae, bez zaprege idu uz brdo... natovarena kamenjem.
Pa kud odoe? upita jedan starac bojaljivo.
Pravo prema Delfima, prema proroitu. 32
Seljaci poee da se zgledaju i dodiruju rukama zemlju.
Ljudi, md smo propali zavapi jedna ena. U kolima bez
zaprege vozi se kuga!
46

 Kuga?
Svi zanemee od straha.
Kroz veo dima, obasjani palacavim plamicima, i ljudi su naliili na
utvare.
Na istoku, iza brda, pojavi se pun mesec i lagano zaplovi po vedrom
nebu. U glogovom iblju u jaruzi poe da zavija gladan vuk. tektavi
lave pasa uesta u selu.
A kamenje? odjednom upita neko.
Kakvo kamenje?
Pa ono na kolima...
Ljudi, ta znai to kamenje na kolima? upita jedan brkati
seljak.
Pitanje ostade bez odgovora. Naposletku neko se obrati onoj eni:
Zar je taj mladi ba kamenje video na kolima?
Kamenje, brate, svojim je oima video.
Zar u noi, po mraku?
U noi... bila je meseina.
Opet svi zanemee.
Kleomene, ta ti misli? upita jedan starac. Zna li togod o
tome?
Kleomen, darkajui vatru tapom, odgovori:
Znam, a znate i vi. Ali bolje da ne govorimo o tome. Ljudi i ene
stadoe se iskaljavati. Gledali su Kleomena oekujui odgovor, iako
nije niko ponovio pitanje. Bivi konjuar obuhvati sve pogledom i,
naglaavajui svaku re, progovori:
To su grobovi. Svaki kamen predstavlja po jedan grob. 33 Grad
Pela, Makedonija i Helada i ceo svet e propasti.
Strah obuze sve. Jedna ena drhtavim glasom upita:
A kad e to biti?
Kad? nabra obrve Kleomen. Verovatno uskoro, jer mnoga
znamenja ukazuju na to: iz Male Azije, preko Bosfora, prelaze u Trakiju
ljudi sa pseom glavom i laju...
Laju?
Laju!
Pomreemo od gladi! Pomreemo, ne moe biti drukije!...
Kraljica Olimpijada je zatoenik zla. Ona je kriva. Trebalo bi je spaliti!
zavikae uglas seljaci.
Kleomen zaklima glavom i dodade:
Glad e da pone etvu, a kuga da je dovri!
Pun mesec, plovei lagano kao laa, bio se uzdigao visoko na
nebu. Njegova svetlost obasja ume, bunove, prostranu jarugu sa
zemljom crvenkaste boje i krovinjare po selu. Ljudi i ene, po nekoliko u
grupi, pooe svojim kuama svi gledajui u zemlju, i drei ruke za
47

pojasom. Vatra se u Kleomenovom dvoritu gasila. Konjuar i njegova

ena spremali su se da odu na poinak.
Odjednom, starac se tre. uo je konjski topot. Neko se pribliavao
njegovoj kuici. Ubrzo i konjanik stie, sjaha i priveza konja za ogradu.
Konjuar ugleda enu zamotanu u crni ogrta.
Ko si? upita Kleomen.
Ne boj se! Ja sam dvorkinja Doroteja. Pusti me u kuu i zapali
iak.
Kleomen primeti da ena dri dete zamotano u plat.
Frija, zanemela od straha i uda, gledala je u dvorkinju, ne
usuujui se da prie. Ali Kleomen, poznavi Doroteju, mirno ree:
Ti si, a?... Ako, ako... A to dete?
Donela sam ga vama, da ga uvate i negujete kao svoje.
Lepo, lepo... odvrati seljak. A ime emo ga hraniti?
Nemamo ni nas dvoje ta da jedemo... Sua nas ubi... Sve sparueno,
sve pogorelo... Pomreemo od gladi... I kuga...
Doroteja odmahnu rukom.
Niko u ovoj zemlji nee umreti od gladi, ree. Kralj Filip se
sprema da otvori dvorske ambare. On e vam dati hrane do nove etve.
Zevs neka ga umudri! proaputa Frija. Dvorkinja joj predade
dete, onda skide zaveljaj s konja, pa i njega prui seljanki.
Ovde ima, ree, haljinice i pelene za dete. To e biti
dovoljno za prvo vreme...
U sobici, prema iku. Doroteja odbroji etrdeset zlatnika i predade
ih Kleomenu.
iak je osvetljavao zlatan novac i uagrele oi seljaka i njegove
ene.
Dete je muko... Ime mu je Klit, ree dvorkinja. Klit, sin,
sin... Neka... Zasad neka bude sin Dropidov... Niko ne sme znati da sam
ga ovde donela... Rei ete da ste ovo dete uzeli od svojih roaka koji
ive negde u Trakiji... U tu priu svako e poverovati, bar za prvo vreme,
a posle, niko nee ni pitati.
To je naa stvar, ree seljak i zgrnu akom novac sa stola u
jednu zobnicu.
Doroteja poljubi dete koje je spavalo i na polasku dobaci:
Dolaziu ponekad da ga obiem, a vi ga uvajte kao svoje... Pazite: ako
kraljica dozna da sam ga donela ovde, svreno je i sa njim i s vama i sa
mnom!
To je ve naa briga, mirno odvrati Kleomen... Dete je
nae. Dobili smo ga od roaka iz Trakije. ta tu ima udnovato?
Doroteja uzjaha konja i odjezdi u kasu. Starac se obrati Friji:
ta veli, baba? Sad ve neemo umreti od gladi...
48

* * *
Kralj Filip je dve godine jaao vojsku i utvrivao postaje du granice
prema Heladi. Makedonska vojska, rasturena po Trakiji, stigla je do
Bizanta na Propontidi pretei da zauzme grad. Tirani sa ostrva Eubeje
kriom stupie u vezu s Filipom i uskoro makedonska vojska posede
grad irei se kao u svojoj zemlji. Graani Perinta u oajanju su slali
glasnike u Atinu traei pomo, jer su Filipove ete, unitavajui sve
ispred sebe, ugrozile i sam grad.
Istaknuti dravnici u Atini stadoe se pitati dokle e i Filipova
drskost? I jednog dana u grad Pelu stigoe njihovi poslanici. Iznenaenje
je bilo veliko, jer poslanstvo od deset ljudi predvodio je Demosten.
Kralj Filip svojski ugosti poslanike trudei se da zadobije to vie za
sebe Eshinove i Filokratove 34 pristalice. Ne tedei lepe rei i laskanja,
kralj pridobi sve poslanike, osim dvojice.
Posle obilate gozbe, poslanici, uz pehar dobrog vina, stadoe hvaliti
Filipa:
To je govornik kakvog svet nije video! ushieno ree jedan.
Demosten se nasmei:
Svaki sofist35 dostojan je takve pohvale, ree. Drugi, jo
oduevljeniji, uzviknu:
Kralj je najlepi ovek!
Istina je! dobaci Demosten. Da je ena imao bi razloga da
se ponosi!
Kad poee pregovori, Filip odra govor tonom oveka koji se vajka
to ga nevinog obeuju, pa je prinuen da se brani:
Ne znam, Atinjani, kakva vas nevolja nagoni da od mene silom
stvarate neprijatelja?! Ne poriem da je Atina oduvek bila sredite znanja
i napretka. Ali, s kakvim pravom vi otud ve godinama moju dravu
nazivate varvarskom zemljom, a mene varvarskim poglavicom? Ovaj isti
Demosten, va voa, naziva me kunim stvorom i grozi se od mene kao
da sam ugavo pseto. ime smo mi, Makedonci, zasluili toliko
preziranje? Zar vam slava vaih predaka do te mere nadima srca? Da li
mislite da ete postati bolji ako druge nipodatavate? Na moje dobre
namere odgovarate klevetama, a na raun mojih dalekosenih planova
pravite ale. Kod vas se pojavio nekakav ponos koji vam smeta da
rasuujete kao pametni ljudi. Zar ste zaboravili Temistokla i Perikla? Da
su oni ivi, danas bi izmeu Helade i Makedonije cvetalo prijateljstvo i
ljubav, a demagozi ne bi vodili prvu re. Nijedan od njih ne bi posumnjao
da krali Filip ima dobre namere prema Helenima. Ali slava i uspesi
predaka otupeli su vam ula za zdravo rasuivanje i zaslepili vas do te
49

mere da ne vidite da vam se nudi ono to svojim postupcima ne

zasluujete... Prigovarate mi to opremam veliku vojsku i to se oruam.
A zar to isto ne inite i vi i vai saveznici Tebanci, za koje ste oduvek
govorili da su zatucani i glupi, a ipak vrlo dobro znate da to nije istina. U
nevolji koju sami sebi stvarate setili ste se i njih, i to ne zbog toga to su
vam prirasli za srce, nego to imaju vojsku koja se dobro bori. Pridobili
ste ih za sebe i nagovarate ih da s vojskom upadnu u Makedoniju, da je
zauzmu i unite, kao da mi ovde spavamo!... Upamtite, Atinjani... Kralj
Filip nije neprijatelj ni vama, ni Tebancima, niti ikojoj helenskoj dravi! A
ako je re o neprijateljstvu, vi ste oni koji ste ga stvorili i koji ga
neprestano raspaljujete... Tano je da kralj Filip sprema veliku vojsku, jer
kralj Filip ima nameru da napadne na mono Persijsko carstvo i da sveti
nepravde koje su vama u dva maha nanete... 36 Eto, atinski poslanici...
uli ste moju re. Izloio sam vam svoje namere i pozivam i vas i sve
helenske drave da stupite u savez sa mnom da zajednikim snagama
napadnemo na Persijsko carstvo, da ga slomimo, zauzmemo i u njega
bacimo seme helenske kulture. Nudim vam mir i savez, a ne
neprijateljstvo. Tako je dobro i tako je najbolje...
Bilo bi dobro i najbolje, kad bi bilo tako! Ali, nije tako, dobaci
Demosten.
Poslanici, naroito Eshinove pristalice, oduevljeni i uagrenih oiju
od uzbuenja i divljenja, sasluae Filipov govor. Demostenova upadica
inila im se besmislena i glupa. Revoltirani, bili su gotovi da svome voi
onemogue da odgovori kralju. Uprkos tome, Demosten progovori:
Kralju Filipe, na ast ti tvoja zemlja i makedonsko kraljevstvo! Mi
od tebe ne traimo nita. Niti si nam potreban kao prijatelj, niti mi od tebe
stvaramo neprijatelja, jer to si ti ve sam uinio. Tvoja vojska stoji pod
orujem na granicama Helade, spremna da svakog asa upadne u nau
zemlju... Razume se, ti naglaava, ako i doe do toga da ue s
vojskom u Heladu, da e ui kao na prijatelj. Ali nama je dobro
poznato ta znai naoruana vojska na tuem tlu! Valjda zamilja da od
nas stvori srene robove? Ne, mi ne elimo da budemo robovi, ak ni
sreni! Svaki od nas je naisto s tim da se nije rodio samo za oca i
majku, nego i za domovinu i nee aliti da u svako doba pogine za njeno
dobro. Vie volimo da podnesemo i najtee muke, nego da gledamo
kako naa otadbina robuje i podnosi nasilja i sramotu... Lepo si kazao
da je Atina sredite znanja i napretka, ali, kralju Filipe, zaboravio si da
pomene da je taj grad davao isto tako dobre vojskovoe i junake.
Slaem se s tobom da je teta to danas ne ivi Temistokle! Onda bi svi
Heleni bili sloni i ne bi nikome dopustili da nekanjeno privlai vojsku
njihovim granicama. Uoi bitke kod Salamine Temistokle je naredio da
se sve ivo iz Atine povue na to ostrvo. Samo jedan se usudio da
prigovori tome nareenju i bio je kamenovan. I njega i njegovu enu
50

narod je zasuo kamenjem. Tolika je bila vera atinskih graana u svog

vou. Doista, grdna je teta to i sad nemamo jednog Temistokla!...
Govori o dobrim namerama i svojoj naklonosti prema nama, a tvoje
ete juriaju na gradove Bizant i Perint. Tvoja vojska posela je ostrvo
Eubeju. Smatra li da emo mi u Atini mirno gledati kako Makedonci
unitavaju nae saveznike! Povuci svoje trupe od opsednutih gradova, s
ostrva Eubeje i sa naih granica, pa onda moemo govoriti o
prijateljstvu. U protivnom, skupiemo vojsku i spremni doekati i tebe i
svakoga drugog ko radi kao ti.
U skupu jedno vreme zavlada tiina. Onda nekoliko poslanika,
Eshinove pristalice, svom estinom napadoe Demostena, nazivajui ga
pakosnim demagogom. Drugi uzee u odbranu svoga vou i buknu
svaa.
Filip se blagonaklono smekao. Izgledalo je da njemu, kao
domainu, i ne ostaje nita drugo u ovakvoj prilici, nego da ali to se,
eto, meu atinskim poslanicima izrodila svaa.
Demosten, bledei i uzdravajui gnev, ree:
Kralju Filipe, ne zameri mojim drugovima! Meu njima ima i
takvih koji su prvi put poslanici, pa ne znaju red. Osim toga, kod kue su,
pred polazak, pripremljeni protiv mene. Njihova zla volja ostavlja rav
utisak i tebi daje povoda da se smeje. Ipak, tvrdim da i oni, svaki na
svoj nain, vole otadbinu... Rei koje sam izgovorio malopre ovde ti si
jedini kako treba razumeo. Bojim se, kad doe dotle da ih i moji drugovi
shvate, da e za nas biti dockan.
Da, da, mi se razumemo! dobaci Filip smejui se. Vi,
Atinjani, umete slatko da nasmejete i sebe i druge. To je vaa vrlina koju
iznad svega cenim.
Poslanici, srdano ispraeni, napustie grad Pelu ne svrivi nita.

51

GLAVA OSMA

Rat jede bez obroka.

U celoj Heladi duhovi su bild uzbueni. Jedni su uporno dokazivali

da je kralj Filip prijatelj helenskog naroda, isticali njegovu naklonost,
uveliavajui je do nemoguih razmera i gledali u njemu oveka koji
moe da pokori Persijsko carstvo. Drugi, Demostenove pristalice,
pozivali su na oruje i nepotednu borbu sve to nosi ime Helena.
U takvom stanju Demosten nije mirovao, jer je dobro znao koliko je
Filip opasan protivnik. Doavi u Atinu, stade svom estinom da
raspaljuje duhove protiv makedonskog kralja. Pobijajui vatrene govore
svog protivnika Eshina, posle mnogo napora uspe da ubedi Areopag 37 u
Atini da donese odluku o proganjanju Makedonaca sa svakog mesta
izvan njihovih granica. I ubrzo jedna vojska krete na ostrvo Eubeju.
Manjim sukobima, arkama i zasedama ovi ratnici naterae Filipove ete
da se povuku u Makedoniju.
Druga atinska vojska pohita u pomo gradovima na Propontidi,
Bizantu i Perintu i posle nekoliko sukoba odagna Makedonce od oba
grada i primora ih da se bezobzirce povlae preko Trakije.
Demosten, drei govore i zalazei lino kao poslanik u sve kutove
Helade, pridobi gotovo sve drave za borbu protiv Filipa.
Tako se celokupna politika borba izmeu Helade i Makedonije
svede na dva strahovita protivnika: Filipa i Demostena. Obojica su bili
veliki dravnici, dalekovidi politiari i prvoklasni organizatori. Jedan,
nadahnut osvajakim namerama, drugi borac i branilac asti i slobode
svoje otadbine. Za Filipom je ila vojska sastavljena od disciplinovanih
ratnika eljnih slave i plena, a za Demostenom neobuzdana gomila
neslonih, svadljivih patriota.
Napori nenadmanog govornika urodie plodom. Petnaest hiljada
peaka i dve hiljade konjanika, ne raunajui vojsku sastavljenu od
graana i dobrovoljaca, bilo je spremno da doeka neprijatelja. Skupljala
se i najamnika vojska. Atinjani su prednjaili u svemu. Ali saveznici
zatraie da se utvrdi stopa koliko ko treba da uloi novca. Njihovi
poslanici, stigavi na Areopag, galamei, stadoe zahtevati da se
ogranii davanje. Jedna krupna ljudina, istaknuti robovlasnik iz Argolide,
povika:
52

 Ne moemo davati bez mere! Traimo da se ogranii davanje!

Gde su ti koji su izmislili najamniku vojsku? Neka oni kau dokle se
kree stopa naih izdataka!
Demagog Krobil, omalen stari, zatrai re. Kad je dobi, eui
svoju retku bradicu, odgovori:
Brao, saveznici po krvi i oruju, na vaa precizna pitanja,
dajemo isto tako precizan odgovor: ko se ustee da od svoga imanja da
jedan deo, moe se desiti da izgubi sve, jer rat jede bez obroka!
Poslanici, zgledajui se, napustie venicu.
Svima se inilo da je rat na domaku. Demostenu i mnogima
izgledalo je da su sva plemena i gradovi jednoduni. Eubejci. Megarani,
Ahejci, Kerkirani, i mnogi drugi, osim Tebanaca, osetie da je dolo
vreme kad se treba boriti za opstanak.
Posle mnogo rei i napora, velikom besedniku poe za rukom da
pridobije i Tebance, to se smatra za veliki uspeh. Tebanaca se Filip
najvie pribojavao, jer su oni sa svojom kosom falangom i u to vreme
smatrani za najbolje ratnike u Heladi.
Ali neoekivano se dogodi sluaj koji niko nije predvideo. Fokiani
upadoe s vojskom na tle Delfinskog proroita. Oskrnavljen svetog
zemljita izazva gnuanje meu svim dravama. Tebanci, kao prvi
susedi Fokiana i zemlje oko delfskog hrama, smesta doepae oruje i
potekoe da kazne Fokiane.
Da li je kralj Filip imao udela u ovom sluaju, neizvesno je. Tek, dok
je trajao rat izmeu Beotije (Teba) i Fokide, on iskoristi priliku i upade s
vojskom u Heladu, s namerom da i on kazni oskrnavitelje svetog mesta.
Ovaj rat bio je strahovit po surovosti i po broju rtava. Zahvaljujui
makedonskoj vojsci svrio se u korist Tebanaca, a na grdnu tetu
Fokiana.
Hvala i slava kralju Filipu! uzvikivale su tebanske stareine.
On se na vreme umeao u sukob koji je od ivotne vanosti za ceo svet.
Po zavretku rata Filip se utvrdi u Termopilima i ne pomiljajui da
napusti Heladu.
Ja sam va prijatelj, odgovorio je atinskim i tebanakim
poslanicima. Treba da ste sreni to vidite moju vojsku u svojoj zemlji.
Cela Fokida je bila pod makedonskom vlau. Dok su se atinski i
tebanski dravnici zgledali od uda, Filipova vojska upade u Elateju. Sad
tek nastade zaprepaenje. Kralj, istiui svoje prijateljstvo, guta jednu
po jednu oblast u Heladi i niko mu ne staje na put. Svi govornici
zanemee. Nijedan dravnik ne usudi se javno da napadne
makedonskog kralja. Strah obuze sve i stade se iriti kao zaraza. Jedini
se Demosten usudi da se popne na govornicu i poe gromoglasno
napadati samozvanog prijatelja.
Meutim, dranje Tebanaca najvie je zadavalo brige Atinjanima,
53

jer strahote fokidskog rata nisu bile zaboravljene, ni rane isceljene. inilo
se da su Beoani izgubili svaku volju za ratovanjem. Ali, silna
besednika mo Demostenova i u takvom stanju pokrenu i raspali
duhove Tebanaca. Uzdiui ast, staru slavu i slobodu iznad svega, i oni
okrenue lea Filipu, zaboravivi na njegove usluge u fokidskom ratu.
Demosten ni za trenutak ne posumnja u mo helenakog oruja.
Njegovo oduevljenje pree i na ostale voe u Heladi, na graane i na
celu vojsku. Svi Heleni su uzdignute glave i smelo oekivali odsudnu
bitku.
Kao to su nekad radili Epaminonda u Tebi i Perikle u Atini,
Demosten zanemari sva svetilita, proroita i proroanstva tvrdei da
sve to slui kao izgovor za kukaviluk. Slavni besednik, kao i njegovi
veliki prethodnici, stade se upravljati prema prilikama, uzrocima i
zdravom razumu.
Dogaaji su se reali i odnosi zaotravali. Odsudna bitka bila je na
pomolu.
A u gradu Peli, na Filipovu dvoru, dete s riom kosicom bilo je izilo
iz kolevke, prohodalo i raslo pod briljivom negom dva vaspitaa
Leonide i Lizimaha, kraljice Olimpijade i oficira, najboljih boraca i ratnika
iz garde kraljevih pratilaca".
Rastao je deak belog lica prekrivenog blagim rumenilom, krupnih
oiju enjiva pogleda i s nosem koji se gotovo u pravoj liniji spajao s
visokim elom.
Raslo je i drugo dete, sini lekara Filtona i Tebanke Glikere, pod
imenom Klit, sin Dropidov.

* * *
Tri trgovca iz Sirije, napustivi grad Pelu, udarie na istok, preoe
reku Aksiju, obioe grad Lete i ne zaustavie se sve do Amfipolja,
jedine luke koju je drao kralj Filip. Idui s dvadeset i tri uvara i
dvanaest robova, imali su nameru da stignu do Abdere, pristanita u
kome su bile usidrene njihove tri lae. Trgovci su usput kupovali robove
plaajui ih skupo, jer su znali da e ih jo skuplje prodati kad dou u
Frigiju, zemlju u kojoj je u to vreme bila velika potranja robova.
Do Amfipolja su ili bez ikakve smetnje, poveavi broj robova na
dve stotine. U Abderi su ih imali oko hiljadu. Dobro uvani, ekali su da
se ukrcaju u lae i krenu put Frigije.
Ne gubei vreme Sirijci poveae broj uvara i etrdeset i tri dana
kasnije kretoe na put.
54

Obiavi Satre i Sapeje, podmukla i ratoborna traka plemena,

nameravali su da se preko Bistomisa spuste u Ardeju. Stigavi u
podnoje Rodopskih planina, Sirci odluie da se utabore na obali reke
Nesta i predahnu dva dana.
Trgovci su dobro hranili robove znajui da od njihovog zdravlja i
telesne snage zavisi cena na tritima u Maloj Aziji. Lekar Filton i
Prokles, atleta iz Tebe, bili su u punoj snazi. Leei u hladu ispod jedne
topole pored reke, tiho su razgovarali:
Ti sve zna, ree atleta. Moe li rei kad emo biti
slobodni? Ve je est nedelja kako nosimo okove... Imam, zna, u
Beotiji, u gradu Plateji, devojku. Ona me eka. Treba da se oenim. To
je za mene vano.
Vano, bogme i jo kako! pridie se lekar i ostade sedei na
travi. I vreme ti je da se eni a, kako izgleda, i zgodna je prilika.
Samo se bojim da e devojka morati podue da te eka.
A kad misli da emo biti slobodni?
ovee, ljutnu se Filton. Izgleda da tebi nije jasno da smo
robovi, marva, tua svojina! Samo puki sluaj moe nas spasti.
Prokles obori glavu na grudi i duboko se zamisli. Na proplancima
planine ula se rika jelena. Visoko prema nebeskom plavetnilu dva orla
su krstarila vrebajui plen u trstiku na obalama reke gde su preletale
ljuke i divlje plovke. Nekoliko mazgi koje su vukle kola s branom,
privezane za rude i tokove, uznemirene od neeg, irile su nozdrve i
uljile ui trzajui ulare, ne odajui glasa od sebe. Robovi, oprueni po
travi, tiho su razgovarali ili spavali hrui na sav glas. Njihovi uvari
sedeli su pored vatre i pekli na ranju srnu koju su usput ubili. Dva
trgovca iz Sirije, gospodari robova, raunali su koliko treba da dobiju za
ove i onih hiljadu robova u Abderi kad ih izvedu na trite u Frigiji. Trei
Sirac otiao je da obie straare, postavljene nedaleko od logora.
Sunce se klonilo zapadu. S planinske kose strujao je povetarac.
Iznad reke i barutina na obali lebdela je laka izmaglica.
Zna, poe atleta, ta devojka je primila moje darove i udae
se za mene.
Verujem ti, verujem... odvrati Filton.
Njen otac, Ksenokrat, smatra me za oveka koji e i na stadionu i
u dravnim poslovima daleko doterati.
Ala je to promuuran starac! iznenadi se lekar. Kako taj
samo poznaje ljude i njihove sposobnosti!
Jeste, zaista je pametan! raspria se atleta. Prole godine
hteo je da ide u Atinu, gde bi, kae, zacelo bio izabran za arhonta. Ali
nije otiao.
teta! A zbog ega?
Bole ga noge. Otekla mu kolena. Tebanac se nae gotovo do
55

lekareva uha i tajanstveno produi: Priaju u Plateji da je nogama

tukao svog oca kad je bio mlad...
Ko? On ili otac?
On... pa su mu zbog toga otekla kolena. Boginja Hera ga je
kaznila.
Boginja Hera! iznenadi se Filton. Ne verujem! Ona se ne
bavi takvim tricama.
Atleta se smekao i gledao lekara ne mogavi da oceni da li se ali
ili ozbiljno govori. Najposle se i sam nasmeja.
Tako je, ree. U pravu si. Hera ima prea posla.
Odjednom se robovi i uvari prenue. S planinske kose sjurie se
dva straara viui na sav glas:
Tribali, Tribali! 38
Za straarima je trao trei Sirac, najstariji, voa povorke. uvari,
iskusni ratnici, vini prepadima svake vrste, bez mnogo metea i galame
poreae kola u jedan red i napravie zaklon. Dvojica odvedoe mazge
u vrbak pored reke. Ostali, zauzevi mesto gde e se boriti, povadie iz
kola maeve, koplja, sekire, lukove i snopove strela.
Robovi!... ta emo s robovima? upita jedan trgovac.
Robovi? poea se po glavi najstariji. Povezaemo ih sve
za jedan konopac.
Nee valjati! odvrati trei stavljajui lem ma glavu. Varvari
e ih poubijati.
Poubijae i nas! dobaci jedan straar. Ima ih deset puta
vie.
Meutim, svi robovi su bili na nogama. Jedni su, uasnuti, gledali
prema planinskoj kosi gde je trebalo da se pojave varvari, drugi su
oajniki vikali da im skinu okove i daju oruje; trei, drhtei od straha,
smucali su se tamo-amo, ne znajui ta da preduzmu.
Jedan trgovac povika:
Robovi! Ej, uvari, ubijajte robove! Oni e nas napasti s lea...
Nekoliko uvara s isukanim maevima potrae prema gomili
robova. Jedan od njih nalete na atletu. Tebanac, izbegavi ma, doepa
ga obema rukama za vrat i odbaci ga nekoliko koraka od sebe. Za
trenutak i uvari i robovi zanemee od uda, jer niko nije mogao da
zamisli kolika je snaga u atlete.
Filton se obrati najstarijem trgovcu:
Meni i Tebancu moete skinuti okove. Boriemo se uz vas. Sad
ete videti kolika je naa zahvalnost to ste nas spasli ispod veala. Ako
bogovi dopuste da se sreno izvuemo iz ove borbe, opet emo biti vai.
Lekar Filton odrae svoju re.
Stari trgovac se za trenutak zamisli, pa onda dade znak da se skinu
okovi lekaru i atleti.
56

Kad to videe ostali robovi, svi u glas stadoe moliti da i njima skinu
okove. Kunui st u Apolona, zatraie da im daju oruje.
Skidajte svima okove! viknu starac.
Sve se ovo dogaalo strahovito brzo. Robovi, dobivi svaki poneto
od oruja, izmeae se s uvarima.
Varvari se pojavie na planinskoj kosi kreui se lagano i oprezno.
Ili su ratrkani, gledajui ispred sebe i njukajui kao lovaki psi. Bili su
naoruani dugakim lukovima, batinama s privezanom konjskom vilicom
na jednom kraju ili kamenom. Obueni u odelo od ivotinjskih koa s
dlakom okrenutom upolje, naliili su na opor vukova. Jedan od njih,
sva, kako voa plemena, zastade na stotinak metara od kola, zakloni se
za deblo bukve i dunu u rog. Na taj zvuk povrvee varvari sa svih strana.
Njihove ekinjaste brade i duge kose, smotane u vor na vrh glave,
podcrtavale su surovost i divljatvo. Svojom pojavom i brojem izazvae
strah meu uvarima, robovima i Sirijcima. Zaklanjajui se okruglim
titovima ispletenim od debelog prua, varvari pooe u napad.
Lukove i strele u ake i dobro gaajte! viknu stari Sirac.
Oko trideset lukova odmah se podigoe. Kad st Tribali primakoe,
zvrknue tetive, ali malo tete nanee napadaima. Strele se odbie o
njihova odela od neutavljene koe. Varvari, uzdajui se u svoju snagu i
brojnu nadmonost, ne pustie nijednu strelu.
Kada se primakoe na pedeset metara, jurnue kao opor divljih
zveri, raunajui da e svojim mnotvom pregaziti neprijatelja.
Atleta iz Tebe dobaci jednom robu svoje koplje i izvue rudu iz kola.
Filton je s isukanim maem stajao pored njega. uvari i robovi tiskali su
se iza kola ili su u zbijenom ubojnom redu, poreani desno i levo,
oekivali napad.
Tribali su se tiskali i kao talas navalie derui se na sav glas. Prvi
red, potiskivan odostrag, nalete na kola. Na njega se sruie koplja,
strele, maevi i motke. Kao lesa popadae varvari. Ostali, juriajui
preko njihovih leeva, vitlali su mougama i buzdovanima, ne mogui da
domae one iza kola.
Borbeni redovi branilaca vodili su estoku borbu desno i levo od
kola. Robovi i njihovi uvari, ne odajui glasa od sebe, junaki su se
tukli.
Atleta Prokles, izmahujui rudom, mlatio je po gomili varvara
obarajui ih kao lesu. Potiskivani odostrag, ne mogui da odstupe,
Tribali uasnuti jurnue desno i levo. Tebanac ih stade goniti vitlajui
rudom. Za njim, kao razjareni psi, jurnue robovi i uvari. Tiskajui se i
smetajui jedan drugom, varvari se stadoe izmeu sebe tui. Zbijeni u
gomilu, spotiui se o svoje mrtve, jedva se razredie. Tebanac je, riui
kao bivo, juriao otvarajui prolaz sebi i onima koji su ili za njim.
Bogovi neka se smiluju na nas! vikao je stari trgovac s jednih
57

kola. Ovo je Herakle... Udrite, ne dajte da ga zaspu strelama i

kamenjem.
Doista varvari stadoe izdaleka putati strele i bacati kamenje.
Njihov voa okupi oko sebe tridesetak ratnika. Svi se oni zbie u gomilu i
jurnue na atletu vitlajui mougama. Prokles zaoija rudu i baci je u
gomilu. Varvari dreknue. Polovina ih popada, ostali se razbeae kud
koji.
Na levoj strani od kola navala varvara bila je strahovita. Tu se borio
lekar Filton. Jedna grupa od osam robova naoruanih kopljima titila mu
je bokove, a desno i levo od njih borili su se ostali. Na tom mestu
napadalo je preko stotinu Tribala. Videi da su nadmoniji, juriali su kao
pomamni.
Na desnoj strani dva trgovca iz Sirije, otevi titove od varvara, tukli
su se kao da su reeni da umru.
Petnaest strelaca poreanih iza kola, tukui neprijatelje izbliza,
sejali su pusto meu varvarima.
Ali, ginuli su i branioci. Oko dvadeset uvara i preko pedeset robova
palo je u borbi. Ostali, ne obzirui se na njih, borili su se kao gladijatori.
Mrak je osvajao. Varvari, vritei i dozivajui se, stadoe se povlaiti
prema umi i ubrzo ih nestade iza proplanka. Sto ezdeset varvara bilo
je mrtvo. Ranjenih nije bilo mnogo na bojitu, jer su se neki odvukli sa
svojima, a ostale, svega devet, uvari isprobadae kopljima.
Filton odmah prionu na posao i poe da previja ranjenike. Robovi su
mu donosili hladnu vodu s reke, a lekar je neprestano ispirao rane i
mnogima ublaavao bolove. Zatim nabra bilje i odmah pristavi lonac na
vatru i stade da sprema lekove.
Za to vreme se Prokles Tebanac i tri mladia roba, Pintija, Nikanor i
Kales, svi naoruani lukovima, strelama i maevima, uspee na
proplanak da izvide neprijatelja. Ali, koliko su mogli videti i uti, od
Tribala nije bilo ni traga.
Stari trgovac iz Sirije postavi straare na najistaknutijim mestima.
Onda se stade savetovati s Filtonom i uvarima:
Treba se odluiti ree da li ovde da prenoimo, ili da
odmah krenemo prema Abderi?
Postoji i trea mogunost odvrati jedan uvar da se vratimo
u Amfipolj.
Da li moemo s tolikim ranjenicima dalje? Ima ih preko
dvadeset... dodade starac.
Varvari e nas opet napasti, ree lekar. Na broj se mnogo
smanjio, a oni e dobiti pojaanje. Ako ostanemo ovde, propast nam ne
gine. Treba odmah krenuti!
Prema Abderi ili Amfipolju, svejedno je, dodade starac. U
pitanju je ivot...
58

Mrak je padao po planinskoj kosi, po reci i njenim obalama. Prema

svetlosti vatre Filton je nanovo pregledao svakog ranjenika, rane isprao
tejom od skuvanih trava i previo ih.
Jedan trgovac iz Sirije bio je mrtav, a drugi, brat starca voe, leao
je u kolima s prelomljenom desnom rukom, ve nametenom i
utegnutom u daice. On je preklinjao da povorka odmah krene, jer je
bio uveren da e varvari izvriti noni napad.
Onda kreimo odmah! viknu starac, pa se obrati robovima:
Svi ste slobodni. Moete ii kud je kome volja... Ali, najpre da se
izvuemo iz opasnosti...
Starevo lice je blistalo prema svetlosti vatre, i svi videe na njemu
blagost.
Borili smo se, ree, kao drugovi jednaki i ravnopravni, kao
drugovi emo ii prema Amfipolju i onde se rastati... Svaki od vas dobie
po dva zlatnika. To e mu biti dovoljno da zapone ivot u slobodi... ako
bogovi dopuste da se sreno vratimo...
Mladii Pintija, Kales i Nikanor stajali su pored Filtona i sva trojica
plakali od uzbuenja. Oni su bili od roenja robovi, odrasli zajedno, kod
jednog gospodara u Beotiji i bili bliski jedan drugom kao roena braa.
Kad im je gospodar umro njegovi sinovi, raspikue, prodali su pola
imanja i dve treine robova. Pintija, Kales i Nikanor napustili su mesto,
gde su se rodili i odrasli. Kupili su ih Sirci. Idui u povorci, sa suzama u
oima gledali su jedan drugog, uzdisali i delili izmeu sebe zalogaje.
Kuda nameravate ako nam bogovi dopuste da sreno stignemo u
Amfipolj? upita ih lekar.
Ne znamo, odgovori Kales. Na stari gospodar Kozma
umro je, bogovi neka se smiluju njegovoj dui. Ako se vratimo na imanje,
njegovi ravi sinovi uhvatie nas i opet prodati...
Mladi smo i zdravi, dodade Nikanor. Otii emo negde u
slubu, makar i u vojsku kralja Filipa.
A sa mnom da li biste poli?
S tobom?... Kuda?
Svejedno kuda... Dobiete oruje. Moji neprijatelji bie i vai.
Atleta Prokles i ja imamo da preistimo neke raune...
S kim?
Pristajete li?
Pristajemo, jer nemamo kud!
Mi smo ve mala vojska! Ima nas petorica atleta. ree
Petorica, ali vredimo za pedeset! odvrati mu Filton.
Potovarili su ranjenike na kola, upregli mazge i kolona krete kroz
no put Amfipolja. Kad je odmakla nekoliko hiljada koraka, ratnici zaue
iza sebe zvuk roga koji u nekoliko mahova odjeknu po tri puta. Tribali su
obnovili napad. Razoarano su se smucali tamo-amo, ne znajui na koju
59

su stranu begunci udarili.

Kolona se kretala cele noi idui poznatim putem i tek u zoru
zastade u jednoj uvali da predahne. Po izlasku sunca nastavi put i ve je
bila van domaaja Tribala.

60

GLAVA DEVETA

Ja sam sin zemlje i neba!

Jednog letnjeg popodneva na terasi lovake dvorane sedeti su za

stotom oficiri okupljeni oko kralja Filipa. Pred svakim je stajao pehar s
vinom, ali prepirka je uzela maha, pa se malo ko od njih prihvatao
pehara. Kralj je tvrdio da je tebanska kosa falanga slabo pokretljiva i
nepraktina.
Dovoljno je u toku borbe napraviti nagli zaokret ree i
udariti u falangu s boka i cela skupina peaka e se rasturiti. Brzi
manevri odluuju pobedu.
Daoh Tesalac, krivei usta i mirkajui, pogleda u Perdiku, kao da
ga priziva za svedoka da je kralj rekao glupost. On procedi kroz zube:
Epaminonda je kod Leuktre pobedio Spartance zahvaljujui kosoj
falangi.
Pobedio je, jer su Spartanci glupi! obrecnu se Filip. A ti si
jo gluplji kad to ne uvia!
Od Spartanaca nema borbenijih i pokretnijih ratnika odvrati
Daoh. Svaki im je borac brz kao munja.
I opet nisu mogli odoleti tebanskoj falangi, dodade Perdika.
Filip je gladio bradu gledajui iskosa Daoha. Nije ga podnosio, jer je
to bio podmukao i tvrdoglav ratnik.
Tebanci su pobedili, ree, jer se niko nije nadao da e naii
u borbi na pokretnu kulu sastavljenu od peaka naoruanih dugim
kopljima... I pored toga, Spartanci su kod Mantineje dvaput uspeli da
razbiju falangu. Epaminonda je proboden kopljem u rebra poginuo.
Poginuo je, ali je pobedio! dobaci Kleander. Filip uze pehar,
navrnu ga i ispi do dna.
Da je bila trea bitka, ree, Tebanci bi pali i nikad se vie
ne bi digli.
odmahnu glavom:
Ne bi, ne bi Tebanci izgubili li treu bitku, ree. Falanga se
ne razbija lako, osim moda konjicom...
Filip se prenu:
Konjicom? uzviknu. Tako mi Zevsa i svih bogova na
Olimpu, rekao si konjicom"?
61

 Jeste, tako sam rekao!

A zar ne bi li konjanici mogli grupno da se bore, a? Oficiri su
utali. Daoh se pakosno smejuljio, Kleander je noem deljao tap
skidajui koru s njega, Perdika je posmatrao decu kako se u dvoritu
igraju s magarcem. Parmenion je, stojei oslonjen leima o stub, jedini
upro pogled u kralja. On prvi progovori:
Dosad su se konjanici borili pojedinano. Svaki je prema svojoj
vetini i hrabrosti pobeivao ili padao.
Filip tresnu pesnicom o sto:
Svreno je! ree. Pokuaemo da izvebamo nae
konjanike da se bore u zbijenom poretku.
Pokuajte! dobaci Daoh. Ali neete nita postii.
Oficir ustade, pa zevajui i proteui se dodade:
Kralj Filip, najbolji ukrotitelj konja, eli da svi ratnici budu
ukrotitelji. E, moj kralju... Zbog toga e izgubiti bitku, a Atinjanima e
dati nov povod da te ismejavaju... Smejae ti se cela Helada.
Neka se smeju! Imae vremena i da kukaju! Rekavi to Filip
ustade. Pogled mu pade na etiri deaka koji su se u dvoritu igrali s
magarcem. Pokuavali su da svi sednu magaretu na lea, potiskivali
jedan drugog, padali, dizali se, opet pokuavali i padali. Igra se
produavala sve dok magaretu ne dozlogrdi. Ono njaknu i ritnu se
zadnjim nogama. Deca se sa smehom razbeae i stadoe se pripremati
da nastave igru.
Prava makedonska upornost! ree Parmenion.
Kod dece ili kod magarca? upita Daoh.
U svakom sluaju magarea upornost! nasmeja se Perdika.
I Filip se nasmeja.
ta veli na ove mudre primedbe, Parmenione? Tamo je i tvoj sin
Filota...
Neka tvoja kraljevska re i u ovom sluaju bude odluna,
nasmeja se oficir, ali i tvoj sin Aleksandar je meu decom.
Svi e oni biti dobri konjanici dodade Filip odlazei.
I slubi u konjskoj falangi! dobaci Daoh.
Kralj ne u ovu pakosnu aluziju, jer je ve uao u lovaku dvoranu i
stao da se izdire na robove Etiopljane koji su se izleavali u kutu na
slami prekrivenoj asurama. Neki su spavali i hrkali kao da je pono.
vaui bezubim ustima smokvu pojavi se iza Jedne tale vaspita
Leonida.
Ej, deaci! povika. Napred na uenje! Ostavite magare da
se ne biste s njim izjednaili u znanju!
Starac sede na jednu klupu u hladu, deaci na drugu ispred njega.
Niste bogobojaljivi! ree im. Budui dravnici i oficiri
trebalo bi da su ozbiljniji!
62

Vaspita se nakalja, pljunu u stranu i zapita:

Jedan od vas se jutros peo na krov od tale? Deaci su utali.
Vaspitaev strogi pogled prelazio je
s jednog na drugog.
Ko se peo na krov od zgrade i lomio eramidu? Deaci su se
zgledali kao da se ude takvom pitanju
Starac, arajui prutom po pesku grka slova, ree povienim
tonom:
Neka mi na to pitanje odgovori Filota, sin Parmenionov.
Filota stade da guta pljuvaku i da trepe, zagrcnu se i zakalja.
Susrevi strogi vaspitaev pogled, procedi:
Peo se Ptolomej, sin Lagov... On se peo na krov i lomio
eramidu,
Ptolomej?
Ptolomej!
Pih... odmahnu rukom vaspita. Budui general penje se
na krov od tale!
Odjednom, kao da se priseti, Leonida blae dodade:
Sigurno si hteo da vri osmatranje? S visine je iri vidik!
Tako je! To sam hteo... s olakanjem ree okrivljeni deak
Ptolomej.
Lae, nije to hteo! upade Aleksandar. Budui general je
jurio majmuna po krovu.
Majmuna!... Majmuna si jurio? zgranu se vaspita.
Majmuna, pa ta! prkosno odvrati Ptolomej. Starac
bespomono slee ramenima. Onda zapovednikim glasom dodade:
Za kaznu e deset puta napisati na svojoj daici pesmu
Apolone sjajni!"
Ja tu pesmu znam napamet!
Ako. Napisae je deset puta...
Za trenutak nastade tiina. Leonida se zagleda u purpurno nebo na
zapadu gde je sunce malopre zalo. Deaci su s uivanjem posmatrali
kako se dve svrake tuku leprajui u granama omorike u vrtu.
Vaspita je smiljao koje pitanje da postavi uenicima. Najposle
ree:
Neka mi kae Aleksandar, sin Filipov, da li jedan budui general
sme da se igra s majmunom?
Sme, ako mu je slian! odgovori upitani.
Ostali deaci, grcajui od uzdranog smeha stadoe se podgurkivati
i rugati na raun Ptolomeja, a ovaj, zajapuren u licu, odvrati:
Sme li jedan budui kralj da se igra s magarcem?
Sme, ako je magarac pametniji od njega! ree Filota.
Sad tek nastade smeh. Aleksandrovo belo lice obli rumen. On udari
63

Filotu pesnicom po ustima. Deak se izvrte s klupe. Aleksandar polete

za njim. Maliani su se tukli, valjali po pesku i grizli jedan drugog.
Rastavie se tek kad na sebi osetie kiu prutova kojom ih vaspita
zasu.
Zabezeknut od uda Leonida rastavi deake i nanovo ih posadi u
klupu.
Bezbonici! gunao je starac. Nikad od njih nee nita biti!
Aleksandar i Filota su se liui usne i nosie, gledali krvniki, stezali
pesniice i pretili jedan drugom.
Tako mi Hirona, 39 podviknu starac, tui u vas ovim prutom
sve dok mi u ruci od njega ne ostane samo patrljak!... Sluajte sad
pitanja i odgovarajte kako treba, jer e prut opet da proradi.
Starac izvadi iz skuta smokvu, izgnjavi je prstima, stavi je u usta i
otpoe sa vakanjem.
Deaci su bili namrgoeni. Jedino se Aleksandar smeio. Njega je
prola ljutina. Filota je gledao podmuklo, Ptolomej zajedljivo, a etvrti
deak Frigija, debeljuan i trom itao je kroz nosi i stezao pesnice kao
da tek namerava da se bije.
Uitelj stade da postavlja pitanja:
Ko su vam najvei prijatelji?
Otac i majka! odgovorie deca uglas.
Koga najvie treba voleti?
Oca i majku...
A posle njih?
Svoju otadbinu... Ona nam je isto to i otac i majka.
Koju zemlju treba braniti do smrti?
Otadbinu...
A koju najvie?
Samo otadbinu...
Koga treba najvie mrzeti?
Demostena sina Demostenova.
Ko vam je neprijatelj?
Svako ko napadne nau otadbinu.
I jo ko?
I onaj koga mi napadnemo!
Odlino!
Vaspita je zadovoljno vakao smokvu. ekajui svoju retku
bradicu ustade s klupe zabaci ruke na lea i poe da etka ispred
deaka gledajui u zemlju. Maliani su se smejuljili i podgurkivali
laktovima jer je vaspita desnu nogu preterano izbacivao napolje.
Leonida je bio roak Olimpijadin i nedavno je doao iz Epira u Pelu
da bude vaspita Aleksandru i njegovim drugovima...Ponosan zbog
srodstva s kraljicom, nikome nije dozvoljavao da ga zove nastavnikom.
64

On je bio dvoranin i vaspita i to je eleo da ostane do kraja ivota.

Meutim drugi vaspita, koji je sebe nazivao nastavnikom, bio je
Lizimah, priprost, ali okretan i zajedljiv ovek, rodom iz Akarnanije. Brzo
je stekao naklonost kralja Filipa, jer ga je nazivao Pelejem, 40 a
Aleksandra Ahilom. To je bio uzrok to je stari Leonida kipeo od besa
kad god bi ugledao Lizimaha. Pa i sad, kad se drugi vaspita pojavi,
starac ubrza korak i duvajui na nos poe da guna.
O emu razmilja stari Hironov potomak? upita Lizimah
zajedljivo.
Leonida ga pogleda iskosa i ne odgovori.
Neka ti bogovi, o Leonida, pomognu da razmrsi teko pitanje
koje mui tvoju uenu glavu! pakosno se smekajui ree Lizimah.
Starac podie glavu i s paenikim izrazom na licu odgovori:
alim...
Koga ali?
Boginju Reju... 41 Kad pomislim koga sve mora da nosi na svojim
starim pleima, obuzme me alost!
Lizimah se blaeno nasmei i sa samilosnim tonom u glasu ree:
Ne misli valjda na sebe kad tako govori?
Mislim na tebe! obrecnu se starac beei oi. Mislim na
tvoju seljaku porodicu, na tvoju konjsku pamet, iako se izdaje za
vaspitaa koji treba da bude kralj!
A tvoja pamet!... nasmeja se Lizimah. Tako mi Hermesovih
sandala ne bih mogao da izbrojim ni do etrdeset a da ti bar tri puta ne
pogrei! Stavljam svoju slobodu na kocku, da od svih grkih slova bar
osam ne bi umeo da napie...
Leonida zaklima glavom i zamisli se. Najposle, kao da je naao
pravo reenje, ree:
Potplatiu konjuare da te izlemaju, ti, ti, svrako s krivim nogama
i grabljivim oima... Sigurno e zaglaviti na vealima, ako ne umre od
sakagije!
Deaci su s uivanjem pratili svau vaspitaa. Ali Leonida im
podviknu i oni se rasprie po dvoritu spremajui se da odu svako
svojoj kui.
Vaspitai ostadoe da nastave svau, a Aleksandra pozva
Olimpijada.
Kraljica je volela da razgovara sa svojim sinom kad padne mrak,
prema iku.
Lelujava svetlost pomerala je senke crne i izduene i padala na
bronzane statue Orfeja, Dionisa i Demetre. Kao u snu stvari su u odaji
poprimale drugaije oblike. Grobna tiina guila je i pritiskivala duu
izazivajui nespokojstvo. Statue bogova izgledale su kao da su porasle u
visinu i irinu. kiljava svetlost ika treperila je kao dua u samrtnika.
65

Odjednom, kroz otvoren prozor blesnu meseeva svetlost, prodre u

odaju i lomei se o ivice stvari rasu se po podu i prekri senke. Pun
mesec je pomaljao bledo lice iznad kronja platana.
U odaji je sedeo mali Aleksandar. Kraljica je leala na minderluku i
zatvorenih oiju mrmljala nerazumljive rei. Deaku se inilo da izgovara
molitve namenjene bogovima mraka i donjeg sveta.
Odjednom se Olimpijada pridie. Njene zelene oi upie se u
maliana.
Da li zna ko si? ree mu.
Deak pognu glavu i ne odgovori. Kraljica ga pomilova po kosi:
Ti si sin zemlje i noba! Dete zatrepta i podie glavu.
Tvoj otac je Zevs! Upamti to!
A kralj Filip? upita bojaljivo deak.
On ti nije nita! Ja sam ti majka, a pravi otac je Zevs. Koga treba
najvie da voli?
Oca, majku i otadbinu.
Otadbinu! nasmeja se Olimpijada. Tvoja otadbina je ceo
svet!... Upamti dobro ovo: brat, srodnik i prijatelj bie ti svaki ovek ako
radi za tebe i ako je posveen, makar bio Helen, Persijanac, Egipanin,
ak i skitnica. Makedonci s kraljem Filipom predstavljaju gomilu ratnika
koja e te posluiti kad doe tvoje vreme. Njih treba da voli jer ti si sin
Zevsa i Olimpijade, sin neba i zemlje...
Kraljica ustade s minderluka, uhvati deaka za ruku i dovede ga do
prozora:
Gledaj! ree. Ceo svet, koliko nebo pokriva, bie tvoj.
Moe li to da zamisli?
Mogu, bezazleno ree dremovni malian.
Sve e biti tvoje!
Zar i nebo?
I nebo i zemlja... Ti si boiji sin. Upamti: to je tajna koju samo ja i
ti znamo... Ako je nekome oda, umree.
Deak zadrhta. Majka ga uhvati za ruku, izvede iz odaje predade
robinji, koja je ekala u hodniku.
ta si ti? upita ga jo jednom.
Sin zemlje i neba, proapta deak. Kraljica se obrati robinji.
Daj mu da veera i odvedi ga da spava. Robinja odvede
maliana.

* * *

66

Tebanka Glikera i Tebanac Diota beali su prema jugu.

Izbegavajui Ematije, oblast s bogatim panjacima, ravnu i dobro
naseljenu, dohvatie se umovitih predela oko ilirskog grada Arnisa. U
blizini reke Halkijakon Diota u jednom zaseoku ukrade ovcu i torbu
smokava. Tim se begunci ishranie za nekoliko dana idui nizvodno,
obalom reke. Spavali su danju skrivajui se po gustim vrbacima i
topoljarima, a nou, upravljajui se prema zvezdama, ili su putevima i
stazama koje je Diota dobro poznavao.
estog dana dospee do grada Argire u Tesaliji. Sad ve van
domaaja potere, ako je pola za njima, begunci se zaustavie u jednom
selu, gde je bila kua konjuara Diote. Njegov otac i majka svesrdno
doekae mladu enu i svoga sina i gostie ih deset dana. Onda Glikera
nastavi put sama, a Diota ostade kod kue. Pri rastanku mladi ree:
Zna gde e me nai. Od kue neu ii nigde sve dok me ti ili
tvoj mu ne pozovete. "Kad se reite na osvetu, ja sam va.
Petog dana posle rastanka Glikera je bila u Tebi, kod svojih
roditelja.

67

GLAVA DESETA

Nema loga zida koji magarac natovaren zlatom

nee preskoiti.
Filip

Neko vreme izlgledalo je da su se i u Heladi i u Makedoniji strasti

stiale. Filipova vojska ostala je u Termopilima ne inei nikakva nasilja
domorocima koji su se postepeno navikavali na novo stanje. Demosten
je i dalje bio na oprezi, ne mirujui ni za trenutak, pa je helenska vojska
iz dana u dan postajala sve vea i sve snanija.
Meutim, Makedonci su po Trakiji neprestano ratovali otkidajui od
varvara deo po deo oblasti i grad po grad.
Jednog dana pronese se vest da je makedonska vojska prela
preko Bosfora i prebacila se u Malu Aziju. U vezi s tim bilo je i jedno
pismo koje je persijski car Darije poslao Demostenu. U pismu se
napominjalo da car nee aliti pomo Atinjanima, a Demostenu
posebice, ako svu vojnu silu okrenu protiv Filipa. Preko svog satrapa u
Maloj Aziji car lino posla Demostenu kesu zlatnika.
Sve se to dogaalo u vreme kad je veliki besednik govorio
Helenima da nipoto ne dovedu sebe u zavisan poloaj i da se ne
prodaju makedonskom kralju. Iz toga doba potie i njegova pria o
ovcama koje su svoje pse uvare izdale vucima: Vuci su podavili pse, a
zatim i ovce".
Graani i ratnici Helade, uzvikivao je Demosten. Ne
dopustite da vas kurjaina" Filip jednog po jednog prodere.
Kralj Filip, uvi za carski poklon Demostenu, uzviknu:
Zevsa mi, nema toga zida koji magarac natovaren zlatom nee
preskoiti!

* * *
Na dvor kralja Filipa doao je nov vaspita. Deaci Aleksandar i
Filota uli su za njega dok su se vebali u gaanju strelom. Doznali su
68

da je doao iz Male Azije, da je doneo etiri velika sanduka i da niko ne

zna sta se u sanducima nalazi.
Jedna dvorkinja im je rekla da je vaspita u lovakoj dvorani i da
razgovara s kraljem i da ni po emu ne lii na biveg vaspitaa Leonidu
koji je godinu dana ranije umro, niti na Lizimaha, koga je Filip isterao s
dvora pre tri nedelje na lep nain.
Aleksandar i Filota, sad ve deaci od trinaest godina, ostavie
lukove i strele i odluie da odu na desno krilo dvorca i uu u odaju
novog vaspitaa.
Samo emo proviriti kroz vrata da vidimo sanduke, ree Filota.
Ja u ui, a ti, ako si kukavica, vrati se. dobaci mu
Aleksandar.
A ako nas zatekne?
Pa ta? Doli smo da se upoznamo, nismo ga nali u odaji i
gotovo...
Filota neto proguna, zastade i osvrnu se bojaljivo. Ali kad vide
druga da slobodno ue, poe i on.
Doavi do odaje vaspitaa deaci zastadoe i oslunue.
Moda je unutra? apnu Filota.
Nije. Ostao je s Filipom u lovakoj dvorani.
Pa to ne ue?
Ja u i ui!
Aleksandar ue u odaju. Njegov se drug bojaljivo uunja za njim.
etiri sanduka stajala su nasred sobe. Deaci ih stadoe obilaziti,
zagledati i pipati.
Zakovani su... ree Aleksandar pokuavajui da podigne
jedan poklopac.
Iz drugog sanduka zau se najpre uanj, a zatim i kmeanje.
Filota epa druga za luku i povue ga vratima. Drhtei od straha
proaputa:
Seljaci priaju da u Maloj Aziji ima ljudi sa pseom glavom...
Moda je tu njihovo dete? uje li kako uka? ivo je...
I meni se ini, ree Aleksandar. ivo je, dabome... Sad
emo da vidimo...
Malian se nae nad sanduk na kome je poklopac bio od
razmaknutih letvi. Savladavajui strah bajagi namerno zviznu i poea
se po potiljku.
Vidim neto upavo! ree. Da, tu ima neto ivo.
Aleksandar se povue nekoliko koraka prema vratima. Ubledeo i
trepui, Filota ga je gledao kao da je gotov svakog trenutka da pobegne
niz hodnik.
Ostavi... Ne diraj... apnuo je. Bolje da odemo odavde.
Deaci izioe u hodnik i uputie se prema izlazu.
69

 ta veli, a? upita Filota.

Velim da si ti kukavica...
Ja!... A ti?... Uplaio si se vie od mene... Aleksandar zastade i
odmeri ga pogledom:
Ja sam se uplaio? Je li? ree.
Ti, dabome... Lice ti je bilo sasvim pobledelo. Drhtao si!
Aleksandar ga epa za ruku i povue:
Napred!... Idemo da otvorimo sanduk!...
To jest, kako to misli?... zamuca Filota. Ja neu s tobom...
Aleksandar ga stade vui prema odaji. Njegov drug se otimao,
odupirao nogama o pod, ali je ipak iao. Kad stigoe do vrata, Filota se
iskalja i ree:
Nee smeti, plaljiv si... Ako otvori sanduk, ja u pojesti tri eksera!
I pojee, nitarijo! odvrati Aleksandar i uze ma koji je
stajao u uglu.
Drhtavim rukama deak poduhvati jednu daicu i odvali je, zatim
drugu i treu.
Odjednom iz sanduka iskoi majmun, dreknu nekoliko puta i jurnu
za deacima koji su se ve stutili niz hodnik. Cela grupa nalete na
novog vaspitaa koji se pojavi iza jednog ugla. Deaci stadoe kao
ukopani, a majmun, cvilei, stade lizati ruke svom gospodaru.
Mi smo, ovaj, eto... Pa to je majmun!... stade da zamuckuje
Filota.
Ni rei! prekide vaspita. Napred u moju sobu sve troje...
Ina, za mnom! ...
Majmun poskoi i cvilei poe pored svog gospodara. Deaci u
stopu za njima.
Majmun poskoi i cvilei poe pored svog Deaci u stopu za njima.
U odaju ue prvo majmun Ina, skoi na sto i sede gledajui vlanim
oima vaspitaa koji sede na postelju, i dva deaka koji, gurkajui se
sedoe na klupu.
Vaspita je imao oko etrdeset godina. Bio je povisok i prav. Smea
brada i duga kosa bile su mu divno raeljane, a ispod gustih obrva
svetlucala su mu dva krupna oka. Nasmei se na deake.
Mislim da treba najpre da se upoznamo! Ja sam Aristotel iz
Stagire, imam etrdeset godina ree. Najvie volim dobru decu i
prirodu. A vi?
Ja sam Aleksandar, sin Filipov.
Hm! uini vaspita. Sin kralja Filipa?
Pa da!
A ja sam Filota, sin Parmenionov...
Vrlo dobro. Razgovaraemo...
Iz Male Azije si doao? upita Aleksandar.
70

 Da, iz Male Azije... Ranije sam bio u Atini. Uio sam kod filozofa
Platona sve dok nije umro... Vi ste valjda uli za Platona?
uli smo. odgovori Filota. Na stari vaspita, umro je,
bogovi mu se smilovali dui... On nam je rekao da su filozofi glupi.
Glupi?
Glupi, dabome. Tako je rekao...
I da su neznalice, dodade Aleksandar. Ali zato umeju dobro
da priaju i da lau i varaju svet.
Va pokojni vaspita svakako je bio u pravu! nasmeja se
Aristotel. Ali da znate: i ja sam filozof.
Ti? zaudi se Filota.
Ti filozof? upade i Aleksandar. Ne izgleda ba da si glup.
Deaci zaklimae glavama. Na njihovim licima video se izraz
razoarenja.
Dakle, i ti si filozof? opet ree Aleksandar, valjda nadajui se
da e dobiti odrean odgovor.
Vaspita klimnu potvrdno glavom:
Jesam, moda i glup!
Hm... uini deak. A to e ti majmun?
Treba mi... On lii na oveka.
Pa ta s tim?
Pa lii...
Neka lii! Opet nije ovek!
Moda mu je brat?... nasmeja se filozof.
Za trenutak nastade tiina. Vaspita je mirkajui posmatrao
deake. Majmun se eao po trbuhu trudei se da uhvati buvu.
Aleksandar udari nogom u jedan sanduk.
ta ima ovde? upita.
Knjige!
Knjige? U sva tri sanduka?
Da
Ko ih je napisao?
Mnogi ueni ljudi. Ima i mojih dela.
I ti pie?
Da!
O emu?
O dravi, o pravu, o drutvu... Ima tu dela koja obuhvataju logiku,
filozofiju, istoriju, prirodne nauke, astronomiju i mnogo tota... Vidite,
deco... filozofiju ne stvara jedan ovek, ve svi mislioci na svetu. Svako
od njih kae po neto a to je samo za sebe malo ili nita. Ali kad se sve
to skupi, onda se dobija zbir koji je najblii istini...
Filozof uuta i zagleda se nekud u stranu. Aleksandar se obrati
Filoti:
71

 Pojee tri eksera! ree.

Vaspita se prenu:
ta ti bi?
Aleksandar, sav crven u licu, odvrati:
Ovaj pacov ovde rekao je da e pojesti tri eksera ako se usudim
da dignem poklopac sa sanduka i pustim majmuna!...
Filota je razrogaenim oima gledao u druga, a Aristotelu padoe
na pamet rei koje mu je pola asa ranije rekao kralj Filip: Moj sin je
jogunast i neobuzdan. Ti e ga ukrotiti". Filozof se seti i stihova
tragiara Sofokla. Slavni pisac je rekao o vaspitanju:
Tu su potrebne jake uzde i dobar upravlja".
Meutim, Filota skoi s klupe i pobee iz odaje.
Tako su se upoznali Aleksandar i njegov novi vaspita, filozof
Aristotel. Otada su njih dvojica stalno bili zajedno, razgovarali,
raspravljali i prepirali se. Filozofu nije bilo teko da pridobije deaka.
Novi vaspita je ubrzo uvideo da deak voli itanje i nauku. Zbog toga
mu je odmah poklonio svoje izdanje Ilijade. 42 itajui ovaj ep,
Aleksandar se saivljavao s junacima iz Trojanskog rata, oboavao
Ahileja i divio mu se to je u ivotu uspeo da nae pravog prijatelja, 43 a
posle smrti dostojnog glasonou. 44
Filozof je uspeo da u srce deaka usadi ljubav prema lekarstvu, pa
je Aleksandar jo u ranoj mladosti priticao u pomo bolesnim prijateljima,
davao im lekove i savete kako treba da postupaju u asu bolesti i kako
da ive posle ozdravljenja.
Iz njegove due nikad nije iezla ljubav prema filozofiji.
Razmiljajui o prirodi i njenom toku, o ivotu, o oveku i njegovim
odnosima prema stvarima koje ga okruuju i prilikama u koje zapada,
deak je doao do tanog saznanja koliko je vana, iako na izgled
nitavna, jedinka ovek. Aristotelova studija O postojanju i propadanju
sluila mu je kao uvod za reavanje problematike ivota i saznanja.
Kralj Filip je naredio da se za njih dvojicu preuredi jedan deo
dvorskog vrta, gde su u jutarnjim asovima i u predveerje, ljunkovitim
stazama, etali vaspita i njegov uenik. Njihovi razgovori bili su
beskrajni. Deak je postavljao pitanja, a vaspita odgovarao. Koji put,
neosetno, prelazilo se i na prepirku, iz koje je filozof uvek izlazio kao
pobedilac.
Jedne veeri Aleksandar mu postavi udno pitanje:
Da li moe od majke, koja je duhovno optereena, dete da bude
zdravo?
Filozof ne odgovori odmah. Njegov pogled trenutno pade na
zbunjenog i rumenog deaka i prenese se na kronje drvea i preko njih.
Oseajui na ta malian cilja, vaspita stade razmiljati kako da
odgovori.
72

Ali deak dodade:

itao sam onu knjigu to je napisao Platon... Ti si je dao... Taj
filozof tvrdi da su dobro i zlo nasledne osobine i da se ovek raa kao
dobar ili rav... Je li to istina?
Filozof se nasmei, pogladi deaka po kosi i ree:
Jeste. Postoji Platonova teorija o vrlinama koje se raaju s
ovekom. Po mom miljenju ona je pogrena.
Pogrena? prenu se deak.
Pazi... Ako neko odlui da u ivotu stalno bude dobar i
neprekidno se veba u tome, da li e postati dobar?
Svakako!
Ako se veba da bude hrabar?
I plemenit?
I plemenit ako nastoji na tome!
Deak zavrte glavom i zagleda se u zemlju ispred sebe. Najposle
ree:
Pre neki dan si mi govorio o naslednim osobinama. Rekao si da
su od presudnog znaaja za oveka... ta sad ovo znai?
Znai da ti razmilja o svemu to nas dvojica raspravljamo, a to
me mnogo raduje... Znam na ta si mislio kad si postavio ono pitanje...
Da, na svoju majku... proapta deak.
A ko ti kae da je ona nasledno optereena? Moda je pogreno
izabrala svoj ivotni put i tako dovela sebe do stanja u kome se nalazi.
Ona nije dobra! tiho ree deak.
Jer se nije trudila da to postane.
Nije ni plemenita.
Nije...
Jedno vreme su obojica utali. Muna pitanja i jo muniji odgovori
ubili su im volju za razgovor.
Sedei na klupi u gustoj senci pitomog kestena, gledali su plavetnilo
neba i bele oblake kako iz beskraja plove u beskraj. Na stazi je milela
buba sa zelenkastozlatastim krilcima. Deak se zagleda u nju.
Ona je srena? ree.
Ko?
Ova buba...
Bie srena dok je prva ptica ne ugleda... Kljucnue je i gotovo je
sa sreom! odvrati filozof.
Obojica se nasmejae.
Iz dana u dan reala su se pitanja i odgovori. Deak je filozofu
izgledao sve udniji, a filozof deaku neiscrpni izvor znanja. Pitanja su
se reala:
Moe li ovek postati besmrtan?
Moe, ali tek posle smrti!... Njegova dela mogu biti besmrtna.
73

 Moe li ovek postati bog?

Ne moe, jer je napravljen od raspadljive materije... Svaka
materija podlona je raspadanju.
emu slue ulna uivanja?
Radi produenja sebe.
A uivanja?
Uivanja?... To nas priroda zavarava da bi dobila ono to joj
pripada... Ali samo neobrazovana gomila nalazi uivanja u ulnim
nasladama...
Takva i slina pitanja i odgovori svakodnevno su se reali. Filozof je
uticao na deaka, ali naslage koje su ostale u Aleksandrovoj dui,
nastale u ranom detinjstvu, s jedne strane od sumanute i mrane
Olimpijade, a s druge od sujetnog i neobuzdanog Filipa, nije bilo lako
otkloniti.
Aleksandar je zbog toga bio i dobar, i rav, i umeren i plahovit,
sentimentalan i realan do grubosti, koji put plaljiv nad tuom sudbinom,
a katkad cinian prema sebi, a jo vie prema drugom.
Majka Olimpijada, otac Filip i filozof Aristotel odigrali su glavnu
ulogu u vaspitanju i formiranju udnog karaktera Aleksandra
Makedonskog. Njegova bujna priroda vodila ga je esto u krajnosti:
opratao je okorelim zloincima, a ubijao nevine ljude. On je razorio
Tebu, a posle plakao i uzdisao nad sudbinom trideset hiljada Tebanaca
prodatih u ropstvo.

* * *
Lekar Filton i Prokles, atleta iz Tebe, stigavi u Amfipolj, oprostie
se s trgovcima iz Sirije i odmah nastavie put za Beotiju. S njima su ila i
tri mladia, Pintija, Kales i Nikanor. Dve nedelje docnije naoe se u
Tebi.
Glikera, zanemela od radosti, baci se na grudi svom muu.
Mislila sam da te nikad vie neu videti! jecala je.
A dete? uzbuenim glasom upita lekar.
Nisam uspela da ga naem... Tri meseca je prolo od one noi...
Traiemo ga dok smo ivi.
Atleta Prokles povede sa sobom tri mladia.
Oni e raditi kod moga oca na imanju, ree, a kad doe
dan osvete, poveemo ih sa sobom.
Uprkos navaljivanju lekara i njegove ene da ostane kod njih bar
desetak dana, atleta, izgovarajui se, ree:
74

 Ove godine padaju olimpijska takmienja. Moram da se vebam.

Osim toga, eka me devojka u Plateji... Oeniu se...
U toku narednih deset godina lekar i njegova ena nekoliko puta su
slali pouzdane ljude u Makedoniju da se raspitaju za njihovo dete.
Uzalud. Prva vest koju su doznali porazila ih je: dvorkinja Doroteja je
umrla, a ona je jedina mogla da trai i nae njihovog sinia. Ostali
pokuaji, prema tome, nisu mogli da uspeju.

75

GLAVA JEDANAESTA

Vodimo pregovore o miru,

a ratove ne ukidamo.
Sokrat

Aleksandar

je kralja Filipa cenio samo kao ratnika, a svaki drugi

razgovor s njim izbegavao. to je bio stariji, prema ocu je postajao
drskiji, mada se od njega uio ratnoj vetini. Olimpijadino preziranje
Filipa, nipodatavanje i grube ale na njegov raun uticale su na deaka.
On je paljivo sluao oca samo kad je bila re o ratnim podvizima,
disciplini i osvajakim planovima.
Filip mu je odredio za uitelja borenja najbolje i najistaknutije
vetake u rukovanju maem i kopljem, pa je deak i na tom polju
pokazao uspehe. Iako je imao razloge da se divi sposobnostima svog
oca, pod neprestanim uticajem majke Olimpijade kod deaka se pojavila
zavist prema Filipovim uspesima.
Jednog dana stie glasnik u grad Pelu i donese vest da je Filip
uspeo da posle tromesene opsade osvoji grad Perint, da je zadobio
veliki plen i mnogo robova. Radost obuze sve, osim Aleksandra. On,
mrzovoljno, obrativi se svojim drugovima, ree:
Filip e zauzeti sve! Za mene nee ostati nita! Filota, Harpal,
Nearh, Frigija i Ptolomej zgledae se i prsnue u smeh, jer im se inilo
da se deak ali.
Ali Aleksandar je bio ozbiljan. Harpal mu dobaci:
Zar ti je mali svet? Boji se da nee imati ta da osvaja?
Tako je, u pravu si! potapa ga Aleksandar po ramenu.
Moja domovina je ceo svet.
Deaci se tek sad zaudie, ali niko se ne nasmeja na ovo
hvalisanje, jer su svi dobro poznavali ud svog druga.
Niko od njih nije mogao da zna do koje je mere kraljica Olimpijada
kod svoga sina ubila oseanje za nacionalnost. A ona je doterala dotle
da je deak izgubio ljubav prema domovini i na taj nain stvarala od
njega linost spremnu na pustolovine. Tako je Aleksandar od rane
mladosti stekao sposobnost za podvige svake vrste, sklonost ka lutanju i
pohlepnu elju za doivljajima.
Filozof Aristotel nije mogao uticati na karakter deaka koji je, kao i
76

svako obdareno dete, ve bio formiran. Veliki vaspita probudio je kod

njega elju da to vie dozna i usadio mu ljubav prema nauci i to je sve.

* * *
Jednoga dana ispred dvorske kapije pojavi se neki trgovac s
konjima tvrdei da je doao po poruci Filipovoj. Zahtevao je od straara
da ga puste pred kralja. Iza njega je stajao snaan rob i drao za uzdu
nakratko konja vranca, koji je kao besan poigravao.
Straari se stadoe dogovarati i najposle odluie da trgovca ne
puste u dvorski krug. Jedan od njih ode da obavesti kralja da je trgovac
doao i da nudi konja na prodaju. Crvene nozdrve, kao eravica krupne
plamene oi i tanke noge ukazivale su na rasnost i plemenitu pasminu
drepca. udljiva ivotinja poigravala je i boila se trzajui uzdu.
U elji da to pre vidi dobrog konja, kralj Filip urno pree preko
dvorita i izie kroz kapiju u polje. Za njim je ila gomila oficira i vojnika,
s Aleksandar sa svojim drugovima.
Parmenion, stari poznavalac konja, prvi progovori:
drebac je odline pasmine, ali je neupotrebljiv! Njega ne mogu
ukrotiti ni najvetiji jahai.
Filip je klimajui glavom obilazio oko konja i zagledao ga.
teta... teta... ree. Retko dobra ivotinja! Da li ga je ko
jahao dosad? upita trgovca.
Nije. Ni trenutak ne trpi jahaa na sebi. odgovori ovaj. Eto,
doveo sam ga ovde jer znam koliki si ti ljubitelj dobrih konja.
Ko sme da ga uzjae? viknu Filip.
Ja! istupi jedan mlad konjuar, uveni jaha, koga je kralj
dvaput slao da uestvuje na olimpijskim trkama.
Mladi prie konju, prihvati uzde i baci se u sedlo. Konj se odmah
stade bacakati, povijati glavu nadole i ritati se nogama. Nekoliko
trenutaka jaha se zadra na njemu, onda polete uvis i tresnu o zemlju.
Zatim pokuae jo dva vojnika i jedan oficir, ali sva trojica padoe s
konja.
teta, ovakav drebac! uzviknu Filip.
teta, teta! klimali su glavama prisutni.
Sad se, valjda, niko nee ni usuditi da ga uzjae? ree kralj.
Imali koga?
Ima! zau se iz gomile jedan glas.
Svi se okretoe i pogledae. Aleksandar je prilazio konju.
Ne misli, valjda, ti da ga uzjae? razrogaenih oiju od uda
77

ree Filip.
Ja u ga uzjahati, ree Aleksandar prihvatajui uzdu od
trgovca.
Kralj jo jednom pokua da ga odvrati, ali uzalud. Mladi je ve
tapao konja po vratu. Onda, vodajui ga oko sebe u krug, okrete mu
glavu prema suncu, jer je primetio da se konj plai svoje senke. Bacivi
mu se na lea, ostade neko vreme tako, zatim popustivi uzdu, pusti
konju na volju da krene. drebac najpre poe korakom, onda se pusti u
najvei trk preko polja i zaas ga nestade iza umice, pored jedne
reice.
Filip je prebledeo od straha i uzbuenja. Njegovi pratioci uzvikivali
su pljeskajui rukama. Svi pogledi bili su uprti prema umici. Najposle se
iza okuke pojavi jaha. Dotera u trku konja pred gomilu ljudi i sjaha.
Oduevljeni poklici pozdravie konja i jahaa. Kralj je prekorevao
sina, ali se na njegovom licu video ponos.
Mogao si da pogine! ree. Mladi mirno odgovori:
Zato da poginem?... Treba znati kako se upravlja konjem. To je
sve.
Kralj Filip preplati udljivog konja, a trgovac ode zadovoljan.
Tako je mladi Aleksandar doao do konja i nazvao ga Bukefal.

* * *
Posle nekoliko dana, jedan mladi, vodei konja za uzdu primae se
dvorskoj kapiji. On bez rei predade pismo, papirus privezan vrpcom,
straaru, baci se na konja i u najveem trku odjuri prema umici i
nestade ga iza nje. Nekoliko asaka docnije Filip je imao pismo u
rukama. On presee vrpcu, otvori papirus i proita. Nekoliko oficira, koji
su bili prisutni, primetie bledilo na licu kraljevom. Filip, savlaujui gnev,
ree:
Moja privatna stvar... Ovo se vas ne tie...
Rekavi to ode u Olimpijadinu odaju.
Kraljica ga doeka bujicom rei:
ta hoe? ta trai ovde? Nema ti sa mnom nita! Otkako
sam se udala za tebe i napustila Epir, nikakvo dobro nisam videla!...
Ponaa se kao pravi bezbonik: ubio si mi pitona posveenog Dionisu...
On je bio besmrtan! dobaci Filip.
Ubio si ga varvarine!... Oskrnavio si svetinju...
I ti si svetinja i besmrtna! dodade opet Filip.
Ja od tebe ne traim nita! Pusti me da se vratim u Epir i da tamo
78

ivim pristojnim ivotom... Zato si doao u moju odaju? ta hoe?

Filip sede za sto.
Hteo sam da te pitam, poe, od koga potie ona pria da je
Zevs tvoj mu, a ta sam ja onda?
Kralj je pogleda pravo u oi.
Kakva pria, kakav Zevs? mirnu Olimpijada. Ne znam ja o
tome nita!
Ne zna?... Godinama se iza mojih lea govori da ja nisam
Aleksandrov otac, a ti, eto, ne zna o tome nita!
Kakav si ti vladar kad doputa da se takve stvari o tebi priaju?
Ne o meni, nego o tebi! dobaci kralj.
Odseci glavu jednom od tih spletkara i bie kraj svim priama!
Uostalom, ko ti je to rekao?
Lekar Filton, koga si prodala kao roba.
Gde je on? planu kraljica.
To nije vano... Evo ti njegov papirus. Danas sam ga dobio...
Ko je to doneo?
To nije vano... itaj... Kraljica dohvati papirus i poe da ita:
Pozdrav Filipu sinu Aminte, kralju Makedonije, od Filtona, sina
Dodorova, lekara u Tebi.
Kralju Filipe, piem ti kao slobodan ovek iz slobodne zemlje
Beotije. Tvoja ena me je prodala kao roba, jer sam se usudio da kaem
da si ti otac naslednika makedonskog prestola. Ona tvrdi da je otac
deteta Zevs! Molim te, pogledaj i izvidi da taj Zevs nije sluajno tvoj oficir
Klitandar, glavni pomaga u zloinstvima kraljice Olimpijade".
ta kae na ovo? upita kralj. Olimpijada se prezrivo
osmehnu:
Kleveta. Lekara sam bacila u tamnicu i prodala kao roba, jer je
bio Demostenov uhoda...
Je l'? nasmeja se kralj. to mi to ranije nisi rekla.
Rekla sam, ti si to zaboravio!
Zaboravio! Velianstven izgovor! Divno, uzvieno, krasno!...
Uostalom, imam da ti saoptim neto ta je vanije.
Vanije? zaudi se kraljica.
Vanije... Oeniu se...
Ti? Zato?
Zato to po pravu kraljevi mogu da uzmu i drugu enu.
Olimpijada preblede od besa:
Ja ti to pravo neu uskratiti. Sad idi, varvarine... Udalji se iz moje
odaje.
Filip joj okrete lea i poe vratima, ali se priseti i dobaci:
Bilo bi dobro da se spremi i to pre otputuje u Epir. To je inae
tvoja davnanja elja!
79

* * *
Filip se po drugi put oenio 45 kad je Aleksandru bilo esnaest
godina. Svadbena sveanost prireena je u hramu, a gozba u lovakoj
dvorani. Nevesta je bila Makedonka Kleopatra, mlada i lepa. Prialo se
da je kralj Filip bio u nju strasno zaljubljen.
Gozba je poela zdravicama. Nazdravljalo se kralju, novoj kraljici i
njihovom buduem potomstvu. I Atalu, ujaku nevestinom, koji je
odnegovao tako lepu devojku.
Za to vreme Olimpijada, koja nije otputovala u Epir, bila je u svojoj
odaji s nekoliko dvorkinja i prizivala duhove donjeg sveta, molei ih da
razore novi brak. Kraljica je zakletvama, aranjem i bacanjem ini
proklinjala kralja i njegovu nevestu, obeavajui Hekati i Ernijama 46
velike zavete, ako joj pomognu da izvri osvetu. U nastupu besa i
verskog zanosa Olimpijada stavi u jednu divnu kutiju razdraenu kobru i
po robu je posla nevesti na dar.
Mladi rob, ne znajui ta nosi u kutiji, pojavi se nasmejana lica u
lovakoj dvorani, prie Kleopatri, klee na levo koleno i, pruajui joj
kutiju, ree:
Prelepa i presvetla kraljice, primi ovaj poklon od nepoznatog
darodavca koji te oboava!
Ko je to poslao? upita Filip.
Nareeno mi je da odrim njegovo ime u tajnosti! Kleopatra,
blaga i nasmeena, uze kutiju i stade dreiti vrpcu.
Stoj! viknu kralj, prislonivi uho na kutiju.
U dvorani nastade tiina. Sve oi bile su uprte u kralja. Filip uze
kutiju i prie ognjitu.
Sumnjivim poklonima od nepoznatih darodavaca ovde je mesto!
Kralj baci kutiju u vatru. Uskoro se zau pitanje zmije. Iz nagorele
kutije njeno telo ispade i sklupa se na aru cvrei.
Filip prie robu:
Sad ne mora da pominje ime plemenitog darodavca"! ree.
Svi znamo ko je. A tebi za ljubaznost i dobru volju evo napojnice.
Kralj ga tresnu pesnicom po sred usta. Mladi pade. Filip se obrati
zvanicama:
Ispijmo pehar u zdravlje nove kraljice! Aleksandar je sedeo za
stolom mrzovoljan i utuen. Obrativi se Ptolomeju, koji je bio pored
njega, ree:
Uas me hvata kad pomislim u kakvoj sam sredini odrastao!...
80

Imaju pravo Atinjani. Varvarska je ovo zemlja, a mi smo podivljala rulja.

Poznavajui dobro podmuklost svoje majke i naprasitost Filipovu,
mladi kao da je predoseao da se sprema zlo.
Atal, nevestin ujak, nazdravi polupijan, ustade i, drei pehar poe
zdravicu:
Kralju Filipe, i svi asni i poteni u ovom skupu, ujte...
Galama se utia. Svi prisutni smatrali su da zdravica uz pun pehar
ide pravo u srce bogova. Nevesta, jo pod utiskom onoga to se
dogodilo, sedela je bleda i suznih oiju. Filip je ve pijan, pokuavao da
peva Meutim, Atal produi:
Neka je slava Aleksandru, dedi naega kralja, neka je slava i
Aminti, ocu naega kralja, i slava kralju Filipu i njegovoj novoj nevesti,
kraljici Makedonije... Ona e mu roditi pravog naslednika prestola!...
A ta sam onda ja, nakazo varvarska! viknu Aleksandar i
zavitla pehar na govornika.
U dvorani najpre nastade galama, a onda se sve stia. Iz Atalove
glave tekla je krv, ali na to niko ne obrati panju. Svi su gledali u kralja.
Filip, kolutajui oima i steui vilice od besa, ustade, tre ma i poe
prema sinu. Niko se ne usudi da mu preprei put. Pogledi preneraenih
ljudi ukrtali su se, a uzvici zaprepaenja izbie u dvorani.
Filip, povodei se od pijanstva i besa, spotae se o jednu klupu i
pade. Mnogi potrae da ga podignu, a Aleksandar se grohotom
nasmeja:
Ljudi! Pogledajte toga kralja koji ne moe da napravi ni pet
koraka a sprema se da napadne Persijsko carstvo!
Rekavi to, mladi urnim korakom ode iz dvorane.

* * *
Sutradan Aleksandar otputova u Iliriju ne pozdravivi se sa ocem, a
Olimpijada u Epir, proklinjui kralja i njegovu nevestu. Navaljivanje
prijatelja da Filip utie na njih i zadri ih na dvoru bilo je uzaludno.
Nekoliko meseci posle ovoga doe u grad Pelu Demarat iz Korinta
da poseti svog prijatelja Filipa. Poto se srdano pozdravie i sedoe za
sto, kralj se stade raspitivati kako je stanje u Heladi i da li postoji sloga
izmeu Helena.
Stidi se, kralju Filipe, ree gost. Svoju si kuu rasturio, a
brine se ta se dogaa u tuoj zemlji.
Na navaljivanje Demarata i drugih prijatelja kralj popusti i posla ljude
da iz Ilirije dovedu Aleksandra. U znak pomirenja Filip dade sinu dravni
81

peat i upravu nad Makedonijom, a on die vojsku i napade na grad

Bizant u Propontidi.
Meutim dok je Demosten svojim vatrenim govorima raspaljivao
Helene protiv Filipa, doe do punog izraza ideja o velikom carstvu
jedinstvenom i sreenom. i o jednom vladaru koji bi varvarima u Aziji
nametnuo helensku kulturu. uveni besednik Isokrat 47 stade u svojim
govorima Isticati nunu potrebu o optem prijateljstvu meu Helenima,
naglaavajui da se samo tako varvari iz Azije mogu savladati. Stari
besednik zamiljao je da pod jednim vojskovoom, sposobnim i
odlunim, cela Helada zarati protiv Persije. Taj voa svakako treba da
bude kralj Filip.
Isokrat je govorio narodu:
Persijskom caru najmilije je gledati kako se mi ovde izmeu sebe
svaamo i bijemo. On nas s punim pravom prezire, jer je postigao ono
to njegovim precima nije polo za rukom. Uspeo je da nas zavadi i da u
svojoj vojsci ima helenske najamnike, koji e mu dobro posluiti u ratu
protiv nas. Na taj nain on je sve helenske gradove stavio pod svoju
vlast, pa jedne rui, a drugima zida utvrenja. Zar mu je potrebno da
svoju vojsku prebacuje ovamo, kad Heleni rade ba ono to njemu godi i
to mu ide u prilog?... Persijskom caru nikad nije dosta: on jedno ima, za
drugo se priprema da otme, a tree vreba. Tako i mora biti, jer je to
ovek koji se vie raduje tuem zlu nego svom dobru!... A ta mi izmeu
sebe radimo? Vodimo pregovore a ratove ne ukidamo ve ih odgaamo
do prve prilike kad emo jedni drugima, po staroj navici, staviti ma pod
grlo. Ratujui izmeu sebe, svesno bacamo svoj narod u bedu! Neemo
mi uivati blagodeti mira, dokle varvare ne savladamo! Zbog toga treba
to pre odavde da prenesemo rat u Aziju i svoje borbeno iskustvo
okrenemo protiv varvara.
Ovaj govor izazva pometnju meu Helenima. Jedni se vatreno
opredelie za Filipa i njegovo prijateljstvo, a drugi podsticani
Demostenovim govorima, stojei pod orujem, uporno su zahtevali da se
sukobe s Makedoncima i da ih isteraju iz Helade. Atina je bila vo i
glavni pokreta za sve koji su eleli obraun s kraljem Filipom.
Do obrauna je i dolo. Helenska i makedonska vojska naoe se
kod grada Heroneje u Beotiji. 48
Bitka je bila strahovita. Heleni su se borili kao da su predoseali da
je doao presudan trenutak u njihovoj istoriji. Makedonci su, odavno
kivni to im se ometa put u Aziju i pohod na Persijsko carstvo, napadali
estoko. U toku bitke dugo se nije moglo oceniti na ijoj e strani biti
pobeda. Mladi Aleksandar, kome je otac poverio komandu nad konjicom
jurio je po bojitu na vatrenom konju i uletao u gomile neprijatelja,
ostavljao za sobom gomile leeva i probijao se sve dalje. Za njim, kao
mladi lavovi, nadirali su Filota, Ptolomej, Frigija, Nikanor i Klit, crnpurasti
82

mladi, sin Dropidov, stasit i sran ratnik.

Meu Helenima istae se junatvom Didimah, straan borac na
mau i koplju. On se u nekoliko mahova probi kroz makedonski borbeni
red, stvarajui prolaz svojim drugovima, koji su ga u stopu pratili. Desno i
levo od njega pustoili su lekar Filton i Prokles, atleta iz Tebe. Njima su
titili bokove, Pintija, Kales, Nikanor i Diota, sad ve svi zreli ljudi.
Didimah iz Argolide, vodei etu izvrsnih boraca, unitavao je sve
ispred sebe. On napade istaknutog Filipovog megdandiju Piteja.
Skolivi ga maem, jednim udarcem odsee mu glavu. Onda jurnu na
Boza, ratnika uvenog po snazi i vetini u borenju kopljem. Makedonac,
pravei krugove oko protivnika, iskosa hitnu koplje pravo u slabinu
protivnika, ali Didimah podbaci metalni tit, pa, ublaivi udarac, skrete
pravac koplju. Onda Argolianin napade Boza, izbi mu ma iz ruke i
probode ga na mestu gde se zavrava oklop. Argoliani jurnue u
njegovu etu i gotovo je svu isekoe.
Daoh Tesalac, na elu jedne dilotije dobrovoljaca iz Takije probijao
se prema Didimahu. Traani, divlji borci, veto odbijajui napade,
zadavali su gotovo uvek smrtonosne udarce. Atinjani ih zasue strelama,
ali oni, svi u oklopima i sa lemovima na glavi, zaklanjajui se okruglim
titovima, odolee. Daoh ubi Granika, uvenog ratnika iz Plateje, bliskog
roaka slavnog Pelopide. Onda zasee maem po vratu Alkamina, sina
Drijantova i odsee ruku Mesapi iz Eubeje. Traani, dobrovoljci, kao
strani eteoci nadirali su kroz ubojni red Helena, komadali ga i rasturali.
Filton, borei se u gomili Tebanaca, ugleda Daoha. Pintija i Kales,
odapinjui strele, ili su pred njim. Prokles, atleta i Nikanor, s grupom
Platejaca, bili su iza njih. Lekar odlui da napadne Daoha. Odbacivi
koplje, tre ma iz korica i jurnu na Makedonca. Ali toga trenutka oseti
da ga neko uhvati za vrat i zaustavi u mestu.
Stoj! viknu Prokles. To je Filipov oficir koji me je bacio u
tamnicu... Sad je vreme da mu se osvetim... Diota, polazi za mnom...
Uhvatiemo ga iva...
Bivi Filipov konjuar poe za njim dreei konopac koji mu je bio
omotan oko struka.
Ali Traani, kao opor vukova, skolie atletu. Branei se kopljem i
maem, Prokles upade posred gomile. Diota usput obori tri napadaa
sve s probijenom butinom. Filton pritra u pomo atleti i estoka borba
poe.
Prokles, borei se kao mahnit, dopre do Daoha. Makedonac ga
ugleda i stuknu. Taj trenutak iskoristi Diota i nabaci ratniku zamku na
vrat. Prokles mu ote konopac iz ruku i, vukui Daoha po zemlji, izvue
ga iz bitke. Diota potra za njim.
Na stotinak koraka od mesta gde se vodila borba, strani Tebanac
stade ispod jednog hrasta:
83

 Obesiemo ga! ree pokazujui na granu koja je bila najnia.

Penji se, Diota!
Konjuar pljunu u ake, uspuza se uz debelo stablo i prihvati
konopac. Atleta podie poluonesveenog Makedonca i kad oseti da se
konopac zatee, pusti ga. Daoh se stade griti i koprcati.
Meutim, gomila ratnika iz garde kraljevih pratilaca", gonei ispred
sebe razbijene Atinjane, nalete na hrast. Bacivi se na atletu, gotovo ga
zgnjeie svojim mnotvom. Za to vreme drugi presekoe konopac, ali
Daoh je ve bio mrtav. Diota, da ga ne bi ubili strelama i kopljima, skoi
s drveta i predade se.
Meutim, Filton podviknu svojima i pojuri prema hrastu. Didimah sa
Argolianima potee za njima. Nekoliko stotina Helena poee nanovo
bitku. Probivi se do atlete Filton oslobodi i njega i Diotu. Klempavi
Tesalac odmah dohvati jedan ma sa zemlje i ulete u borbu, a Proklesa,
krvavog i isprebijanog, odvedoe Kales i Pintija.
Filipova falanga borila se u centru bitke protiv tebanske kose
falange. Ratnici tobe strane tukli su se postojano. Tebanci su kao lesi
padali, ali robovi iza njih popunjavali su praznine i, borei se na leevima
svojih drugova, odolevali juriima Makedonaca, nanosei im osetne
gubitke. Koji put bi se izmeu helenskih redova izdvojila grupa boraca i,
estoko napadajui, prodrla u Filipovu falangu.
Rasteravi Makedonce u borbi, Didimah i Filton s preostalim
ratnicima doepae se konja koji su po bojitu jurili bez jahaa, udarie u
bok Filipove falange.
Makedonci se pokolebae. Njihova neodluna odbrana dade jo
vie hrabrosti napadaima. Ratnici iz Argolide sabie se kao klin usred
falange.
Didimah ubi nekoliko makedonskih hoplita 49 i napade jednog ilirskog
oficira, dobrovoljca. Filton zadajui brze udarce, izranjavi i obori etiri
protivnika i ukrsti ma s petim. Argoliani, u elji da ne ostanu za njima,
tukli su se kao po komandi.
Demosten, borei se meu Atinjanima, ugleda prolom u
makedonskoj falangi i razvika se iz sveg glasa:
Napred, Heleni!... [o malo snage i hrabrosti i pobeda je naa.
Atinski ratnici hrpimice jurnue u prolomljene makedonske redove.
Meutim, kralj Filip napusti elo falange, pa jurei na besnom konju
dopade do toga mesta. Za njim gomila konjanika iz garde kraljevih
pratilaca", derui se, upade tako silovito u mesto borbe da se svi ratnici
izmeae. Tiskajui jedni druge i ne mogui da izmahuju orujem, ratnici
su se boli noevima i tukli pesnicama, hvatali jedni druge i svlaili s
konja. Peaci, zbijeni i sami u gomilu, pobacae koplja i potrgoe
maeve i noeve.
Meutim, Didimah i FiIton, prodrevi ve do sredine falange,
84

raskrie prostor i stadoe se boriti s vie reda. Mnogi makedonski borci

ustuknue ispred njih. Tada se iz grupe kraljevih pratilaca" izdvoji jedan
stasit mladi, krupnih oiju i kosmatih obrva, i stade vikati:
Sklanjaj te se!... Mesta!... Ja u se ogledati s njima.
Klit, sin Dropidov!... Crni Klit, najmlai u gardi kraljevih
pratilaca"... Sklanjajte se... zavikae neki.
Didimah odmah kidisa na Klita. Njegov ma munjevito sevnu i spusti
se. Mladi podbaci tit i izdra udarac. Onda nastade nejednaka borba.
Didimah, prekaljeni ratnik, vitlao je maem, udarao i zadavao udarce
takvom brzinom da je prisutne hvatala vrtoglavica. Svi prestadoe da se
bore i upree poglede u dva ratnika. Zaboravivi na bitku, iskolaenih
oiju i razjapljenih usta od uzbuenja, tapkali su nestrpljivo u mestu,
gledajui megdan, ne obazirui se to su konji, podskakujui i ritajui se,
kvarili oba bojna reda.
Umree! viknu Didimah zadavi jedan strahovit bod.
U slavu kralja Filipa! odvrati mladi i podbaci tit.
Helenski borac ne stie da izvue ma iz tita koji je probio, a Klit
mu svojini maem probode slabinu Didimah kriknu i pade s konja.
Poklii Makedonaca i preneraeni glasovi Helena odjeknue na
bojnom polju.
Dosta je bilo pozorita! Udrite! dreknu Filip jurnuvi konjem u
gomilu neprijatelja bodui i komadajui koga dohvati. Argoliani, besni
zbog smrti svoga voe, tukli su se dok svi ne popadae mrtvi ili ranjeni.
Filton se sa svojom grupom boraca probi kroz obru neprijatelja i
nae u bekstvo. Za njim su trali Atinjani, a ispred njih Demosten, bacivi
svoj tit na kome je pisalo zlatnim slovima S dobrom sreom".
Toga trenutka dopree glasovi od centra bitke: Aleksandrova
konjica razbila je tebansku kosu falangu.
Bitka se privodila kraju. Potueni i razbijeni Heleni beali su na sve
strane, a razjareni makedonski ratnici gonili su ih po polju kao divlja.
Predvee sunce obasja strahovit prizor: gomile leeva ljudskih i
konjskih prekrile su bojno polje. Jauci ranjenika meali su se s
vritanjem konja, koji su bez jahaa jurili po bojitu. Zadah krvi i znoja i
sitna praina oteavali su disanje. Iz daleka su dopirali glasovi truba koji
su tebanske ratnike pozivali da se povuku prema movarama jezera
Kopaide.
U atoru makedonskog kralja ratnici su proslavljali pobedu. Vino se
iz meina toilo bez mere i gromka pesma prolamala je nonu tiinu.
Kad se mesec pojavi i obasja bojno polje, kralj Filip izie iz atora i,
povodei se, poe izmeu leeva. Pijani kralj, oseti radost pobede, dizao
je ruke prema nebu i podvriskivao. Igrajui i pocupkujui meu leevima,
Filip je pevao: Ovo je eleo Demosten, sin Demostenov".
Parmenion mu prie i uhvati ga za ruku.
85

 Kralju, ree, ovo nije mesto za igranje i pevanje. To bogovi

ne doputaju.
Filip ga pogleda i uhvati se za glavu:
Jeste! ree. Ovo je hteo Demosten i uspeo je! Nisam
mogao da ga pobedim!...
Ali pobedio si njegove ratnike!
I njegove i svoje! Pogledaj ta se napravilo zbog inata jednog
jedinog oveka! ree Filip pruajui ruke. I emu sve to?... Ovo nije
nain za pomirenje... Sad e tek nastati borbe...
S pobeenima postupaj blago i pridobie ih. To je prava
pobeda...
Prava pobeda? jeknu kralj. Nad Helenima je nikad neu
postii, ta to su demoni!
Izdaleka se ula truba. Filip uhvati druga za miicu i, gledajui
prema istoku, ree:
uje li trubu? To se Tebanci dozivaju... Poznajem dobro taj
znak... I nemoj se iznenaditi ako jo noas napadnu. Tebanske tvrde
glave... Sve ih treba odsei.
Filip krgutnu zubima. Njegov zamagljeni pogled nanovo poe da
bludi po bojitu.

86

GLAVA DVANAESTA

Savetnik govori pre,

a klevetnik posle dogaaja.
Demosten

Razbijena

tebanska vojska povlaila se prema jezeru Kopaidi. U

toku noi i narednog dana iskupilo se na obali oko etiri hiljade ratnika.
Neki su bili sauvali tit i ma, pa ak i koplje. Postavivi privremeni
logor pored jezera, Beoani su se izleavali na travi, odmarali se i
prepriavali podvige iz bitke. Meu njima bilo je i ranjenih. Oni su se
uzajamno previjali, ispirali rane hladnom vodom i mazali ih mastima.
Oficiri i zapovednici manjih odreda govorili su ratnicima da jo nije sve
izgubljeno i da tek predstoje borbe s Makedoncima. Neki su vikali da
treba smesta poi na neprijatelja i napasti ga kad se ne nada.
Ali, mada su se duhovi razdraili i raspalili na osvetu, ipak nije bilo
dovoljno odlunosti da se nanovo poe u bitku. Ratnici su grdili
Makedonce, ali su se razilazili i u manjim grupama odlazili svojim
kuama.
Lekar Filton, Diota, Kales, Pintija i Nikanor, svi na konjima, ne
osvrui se na vatrene rei voa, iste noi pooe prema Tebi i sutradan
u podne ve su bili u gradu.
Glikera, usplahirena, baci se Filtonu u zagrljaj.
ula sam ve... Bitka je izgubljena... jecala je ena. Ali
boriemo se dalje... Svetiemo se...
U toku godina Glikera je ostala bez roditelja i ivela je u prostranoj
kui okruenoj lepom batom. Pored nje su bile dve robinje i starac
Nikija, koga je jo Filtonov ded kupio kao rope. Odan lekarevoj porodici,
Nikija je, preruen u prosjaka, nekoliko puta odlazio u grad Pelu i
raspitivao se o izgubljenom deaku. Uzalud. Nita nije doznao.
Treba se svetiti! govorio je starac Glikeri. Osvetiemo se za
sva uda koja ste propatili ti i tvoj mu.
Meutim, pogodan trenutak nikako nije dolazio. Bitka kod Heroneje
izgubljena je, a inilo se da su i mogunosti za osvetu sasvim iezle.
Istog dana uvee iskupie se u lekarevoj kui ratnici, njih petnaest,
sve ogledani borci i zakleti neprijatelji kralja Filipa i Makedonaca. Filton
ih pozdravi dobrodolicom, a Glikera ispred svakog stavi tanjir s
87

komadom peenog svinjskog mesa, hlepi i pehar pun vina.

Kad se ratnici zaloie i ispraznie pehare, Filton se obrati Glikeri:
Sad naspi jo jednom. Kad popijemo, ispiemo i po trei pehar
za dobru sreu i poetak naeg rada. Bogovi su s nama!
Potom se obrati prisutnima:
Iskupila nas je zajednika elja da se borimo za domovinu i da
svetimo line nepravde koje smo pretrpeli od Filipa i njegovih varvara.
Meu nama se nalaze i etiri ratnika iz svete ete, 50 koji su se zakleli da
e umreti za otadbinu. Isto tako ovde vidimo jednog mladog
Makedonca, Pausaniju, koga je nevolja naterala da pobegne iz svoje
zemlje, ne mogui da podnosi uvrede kralja Filipa. S mukom je uspeo da
se iupa iz varvarskih kandi dve kraljice i jednog obesnog kralja.
Nepravde koje je podneo dovoljna su potvrda da e Pausanija pomoi
nau pravednu osvetu.
Filton zastade, pogleda prisutne i dodade:
Da li neko od vas misli da bi nas mladi mogao izdati? Svi ratnici
su utali. Najposle Diota progovori.
Izdati!... Pa neka izda! To nije vano... Svaki od nas odluio je da
se sveti i na tom poslu e umreti. Prema tome, ko misli na izdaju nee
nam naneti nikakvu tetu...
Pausanija je mesec dana ranije prebegao iz Makedonije u Plateju. S
Filtonom ga je doveo u vezu atleta Prokles. Mladi nije uestvovao u bici
kod Heroneje, jer njegova elja za osvetom kretala se samo oko kralja
Filipa i njegove najblie okoline.
Moj ma uperen je samo u srce tirana, govorio je mladi.
Nikad se neu boriti protiv svog naroda i nijedan Makedonac nee rei
da je Pausanija izrod!...
Mladi je bio omalen rastom. Izgledao je lenj i mlitav. Iz njegovih
crnih oiju izbijala je melanholija i dremljivost.
Od ovog dremljivka nikakve koristi neemo imati! apnu Diota
Nikanoru.
Filton valjda zna zato ga je pozvao, nasmei se bivi rob.
Pekli su rai lea i upali nokte; gnjeili mi glavu izmeu dva
kamena, ree Pausanija mirnim tonom, kao da sve to nema nikakve
veze s njim.
Zato?... ta si im uinio?...
Kralj Filip e iskupiti moje muke... Optuili su me da sam
tribalskom kralju Sirmu rekao s koje strane e ga Per dika napasti. Taj
kralj se povukao blagovremeno, namamio Makedonce u tesnac i
potukao ih... Uestvovao sam i ja u toj bici. Tribali su me zarobili. Kod
njih sam bio u ropstvu etiri dana, pobegao sam i vratio se svojima.
Onda me Kalidanet optui kralju Filipu da sam izdajnik i muenje je
poelo.
88

 Kako si se izvukao? upita Kales.

Spasla me kraljica Olimpijada, jer sam joj obeao i zakleo se da
u ubiti Kleopatru, drugu enu Filipovu, i njeno dete... Pomogla mi je da
pobegnem, i evo me kod vas.
Filton mu se obrati:
Skupili smo se ovde na dogovor, jer svaki od nas ima ponekog
meu Makedoncima koga namerava da ubije... Koga e ti ubiti?
Kralja Filipa!
Oho!... viknu Diota. Ostali se nasmejae.
Ili Daoha, Parmeniona, Perdiku, Klitandra i svakog drugog oficira
iz garde kraljevih pratilaca"...
Daoh je prekjue ubijen, ree Diota. U toku bitke uhvatili
smo ga Prokles i ja i obesili.
Onda jedan manje, blago se nasmei Pausanija. etiri
Tebanca iz svete ete" rekoe da e ubiti svakoga
ko je Makedonac ili ko radi za njih.
Oni e sad dovesti svoje posade u nae gradove ree jedan i
ubijaemo ih...
Glikera, sevajui oima, dodade:
Ubijati muki: na spavanju, nou na ulici, saekivati iza uglova...
Otrov i no... To je nae oruje.
Trovaemo bunare! dodade Diota.
Ne! presee Filton. Bunare neemo zatrovati. To bi bilo
podlo.
Zar ima ita podlije nego nevinog oveka vezati za direk i mlatiti
ga kao besno pseto! krgutnu zubima bivi konjuar.
Filton ga odmeri pogledom i tiho, naglaavajui svaku re, dodade:
Svi smo se zaverili na osvetu, ali glavni zapovednik sam ja!... Ko
nee da slua moja nareenja, moe da ide. Niko ga nee zadravati.
Klempavi konjuar proguna neto sebi u bradu i uuta Na predlog
lekareve ene ratnici napravie spisak istaknutih Makedonaca koje treba
ubiti. Proitavi ga nekoliko puta, zaverenici potvrdie da su zapamtili
svako ime. Onda povadie maeve, ukrstie ih i izlie vodu na njih.
Zakletva je bila uinjena.

* * *
Posle bitke kod Heroneje u Atini nastade zaprepaenje. Udarac je
bio silovit i svima se inilo da je od presudnog znaaja za celu Heladu.
Ljudi i ene s uasom su oekivali makedonsku vojsku. Svi su bili
89

uvereni da e Filip odmah okupirati Atinu i Beotiju i svuda zavesti svoje

posade. Strepei, Atinjani su oekivali odmazdu, jer, kao pokretai rata,
nisu se niem boljem mogli nadati. Po celoj Atini trgovi su bili ispunjeni
masom sveta. Ljudi su se bojaljivo zgledali i doaptavali oekujui od
stratega51 bilo kakvu utenu re. Hramovi su bili puni ena, staraca i
dece. rtvenici su se puili od krvi zaklanih ivotinja. Mnogi su prizivali
bogove obeavajui zavete, ako iznesu ivu glavu iz nevolje koja ih je
snala.
U takvom stanju Eshin i njegove pristalice stadoe podbadati narod
protiv Demostena govorei da je on jedini kriv za ovu nesreu.
On je bacio tit i pobegao iz bitke! govorili su. Celog veka
glumio je ulogu rodoljuba sve dok nije napravio tragediju i uvalio u bedu
celu Heladu!
Eshin podnese tubu narodnoj skuptini protiv Demostena, traei
najstrou kaznu.
Ljudi su se u udu pitali emu ta komedija, kad je ionako sve
propalo.
Tuba nije potrebna, govorili su graani. Demosten je kriv i
treba ga ubiti bez suda.
A kako bi se i mogao braniti kad je njegova krivica jasna?
govorili su drugi. Nema smisla ni da pokuava da se pravda.
Neki su nagovarali pritane 52 da se okane optube i da ne dozvole
govorniku da se brani, to se kosilo s demokratskim slobodama koje su
oduvek vladale u Atini.
Kad se Demosten pojavi na govornici, iz hiljadu grla zaue se
protesti. Zvidanje, besni povici, kletve i psovke odjekivale su na trgu.
Nekoliko stratega pokuavali su da umire masu. Uzalud. Ljudi su sa
stegnutim pesnicama i izoblienih lica od srdbe zahtevali smrtnu kaznu
za optuenog.
Najstariji meu stareinama, maui rukama i viui na sav glas,
umiri svetinu:
Kakva vas je ludost spopala, graani! Po atinskim zakonima
svako ima pravo da se brani. Pustite optuenog neka kae svoju re da
bi sudije mogle izrei presudu!
Kad se galama utia, Demosten progovori:
Atinski graani, setite se kakvo je bilo stanje u naoj zemlji kad je
Filip upao u Elateju... Jedne veeri stie glasnik na premorenom konju i
donese vest da je Elateja zauzeta. Dok je dravni savet raspravljao o
tom sluaju, narod je traio da se hitno donese odluka ta nam valja
raditi. Dravni vika stade pitati i bezbroj puta ponavljati Ko hoe da
govori?"... Ko eli da besedi?"... Uzalud. Niko se ne javi! Stratezi, pritani
i svi besednici bili su zamukli, premda su dobro znali da kroz vikaa zove
otadbina... Svi vi, atinski graani, svakako ste eleli da se drava
90

spase, ali niko se ne javi za re... Daleko sam od toga da nekoga za to

osuujem. Ali se namee pitanje zato se tada niko od vas ne usudi da
progovori? Na to pitanje i ne traim odgovor, jer znam da je tada na
govornicu mogao stati samo ovek koji dobro ita kralja Filipa i njegove
namere. To ste znali i vi, a ko nije znao, makar bio i najvei rodoljub, nije
mogao pogoditi ta treba preduzeti protiv oveka koji je i lav i lisica.
Kad sam video da niko od vas ne trai re, a moralo se u takvoj
prilici govoriti, javio sam se ja... Seam se da sam tada rekao kako
pouzdano znam da kralj Filip podmiuje Tebance i da je neke pridobio
za sebe, i da mi, ako odbacimo tebansko prijateljstvo, guramo i ostale
pravo u ruke Filipove. Rekao sam da prepredeni Makedonac nita bolje
od toga ne moe poeleti. Onda sam govorio da svi treba da se borimo
za Tebance, jer na taj nain branimo i sebe. Tada ste vi prihvatili moj
savet i bez rei pristupili delu... ini mi se da je obavezna dunost
svakog graanina tada bila da iznese pred sve ako zna togod bolje, a
ne da pravi izline zamerke... Niko, dakle, nije bio protiv mojih saveta.
Svi ste se sloili sa mnom. A posle toga poele su klevete. Jer, pazite,
atinski graani... Savetnik govori onda kad je potrebno, pre dogaaja, a
klevetnik posle, kad ve nastane nesrea. Za svakoga kome je stalo do
otadbine onda je bio pravi trenutak kad treba govoriti i savetovati! A
sad?... Oni koji su onda utali, sada govore i napadaju Oni nisu nita
drugo do klevetnici!... Ja i sad, posle ovog strahovitog poraza, pozivam
svakoga da kae ta se moglo bolje uiniti od onoga to sam ja
savetovao? Ne mislite valjda da bi bilo najpametnije da smo s konopcem
oko vrata otili kralju Filipu i uzviknuli: ivela sloboda!" Moj predlog je
bio jedini, pa se nije moglo ni birati. A ko od vas, graani, ne bi izabrao
ono to je najbolje i najkorisnije za otadbinu?... Nije ni mogao izabrati ni
onda, pre bitke, ni sad, posle bitke, jer nema ta da se bira... Ako u ovoj
zemlji klevetnici budu imali glavnu re, ne verujem da e i ubudue
koristiti otadbini.
A ti, Eshine, kad ume tako ubedljivo da optuuje drugoga, reci
bar sad da li si onda i jednu re progovorio? Kad onda nisi imao ta da
kae, a ti bar sad navedi: koji sam savet ili koju drugu zgodnu priliku
propustio to bi bilo korisno za nau otadbinu? Pomeni bar jedno moje
delo koje bi, po tvom miljenju, bilo tetno za nae sugraane?
Ali o onome to je prolo ne treba se savetovati. Savetodavci se
zahtevaju za sadanjost i budunost. To je svakome jasno. Prema tome,
ne podii viku o onome to se dogodilo! Ne pripisuj u greh meni to je
kralj Filip odneo pobedu, jer odluka o ishodu bitke nije u mojim, nego u
rukama besmrtnih bogova. Vas, atinski graani, pozivam da pronaete:
ta ja to dosad nisam uinio asno i ta nisam izvrio savesno prema
svojoj snazi, pa me tek onda optuujte!
Na kraju, atinski graani, Eshin u svom klevetnikom poslu ide
91

toliko daleko da tvrdi da sve ono to je dobro ispalo treba pripisati

srenim okolnostima, a za sve to je nepovoljno da sam kriv ja! Moe li
biti veeg i podlijeg klevetnika?!
Takvim i slinim reima Demosten zasu tuioca, stratege, pritane i
atinske graane.
Posle toga optuba je odbaena, Demosten osloboen, a Eshin sa
svojim pristalicama ismejan.

* * *
U etrdeset sedmoj godini ivota kralj Filip je postigao pun uspeh:
svi njegovi planovi ostvarili su se i cela Helada bila je pod njegovom
kontrolom. Put za Aziju bio mu je otvoren. Na veliko udo Atinjana i
Tebanaca, makedonske posade po gradovima postupale su prema
graanima blago. Ratnici su se ponaali prijateljski, blagonaklono
pomaui Helenima da se uzdignu i oporave posle tekog poraza.
Zbog ovakvog stanja neki Atinjani su, obuzeti radou, bili gotovi da
zaborave na sve to su prepatili od kralja Filipa i njegovih ratnika. ak im
je inilo ast da se prijavljuju u makedonsku vojsku kao najamnici, iako
nisu pouzdano znali da li e dobiti ugovorenu nagradu za taj trud. Drugi
pak stadoe da se prebacuju u Malu Aziju, a odatle u Persiju, s
namerom da se prikljue vojsci cara Darija. I dok su jedni ulagali svoju
snagu i iskrenost da se prijateljstvo izmeu Atine i Filipa utvrdi, drugi su
ostali zakleti neprijatelji makedonskog kralja i njegove vojske. Postojala
je i trea grupa Atinjana: oni su smatrali Filipa za neprijatelja od koga se
niem dobrom ne mogu nadati, a prema persijskom caru bili su
ravnoduni. Ti graani su budno pratili dogaaje ekajui trenutak da se
nanovo late oruja i proteraju Makedonce iz svoje zemlje.
Makedonski ratnici su u Tebi svojim postupcima dokazivali da su
doli kao prijatelji. Po dolasku u grad odmah otvorie sve tamnice i
pustie na slobodu politike krivce i zloince. Uprkos zabrani gradskih
stareina, provalie dravne magacine i stadoe deliti sirotinji ito,
pirina, slaninu, suve smokve i jeam. Tako tebanski narod poe da se
prilagoava novim promenama.
I sve bi bilo dobro da ne uestae ubistva po ulicama i krmama.
Makedonski ratnici padali su probadani maem ili noem gotovo uvek s
lea. Tako je poelo zlo stanje u Tebi. Nekoliko stratega i pritana
preklinjali su narod da se dri mirno i da strpljivo podnosi stanje kakvo je
zavladalo gotovo u celoj Heladi. Uzalud. Ubistva su se nastavljala.
Makedonski ratnici stadoe hvatati i krive i prave, bacati ih u tamnicu i
92

stavljati na muke. Jedan mladi, uhvaen na delu, ne izdra muenje i

odade grupu zaverenika. Konci zavere vodili su u grad Plateju, u kuu
atlete Proklesa, gde su se skupljali mnogi nezadovoljni vojnici, eljni
osvete.
Jedne noi kod atlete se iskupilo preko dvadeset graana. Svi su s
nestrpljenjem oekivali glasnika iz Tebe koji treba da im donese od voe
uputstva ta treba da rade. Dve treine ratnika bili su novajlije.
Dok je Proklesova ena Kasiopeja svakoga usrdno posluivala
smokvama, suvim groem i narandama, atleta ih je umirivao kako je
znao i umeo.
Treba imati strpljenja, govorio je. Glasnik e doi... U toku
noi mora biti tu, jer na voa nikad nije pogazio svoju re...
Ko je voda? to ne kaete njegovo ime? upita jedan mladi.
Drugi mu se pridruie galamei:
Morate nam rei! Hoemo da znamo za koga stavljamo ivot na
kocku!
Diota, koji je osam dana ranije doao u Plateju i bio atletin gost,
odgovori:
Ime naeg voe neete doznati!
Onda odlazimo! Neemo da radimo! dobaci onaj mladi.
Konjuar zakilji na levo oko, a desno upre u mladia:
Neete da radite? ree. A ko te je zvao? Sam si doao i
ponudio se... ta sad hoe?
Meutim i ostali stadoe navaljivati da im se kae ime voe:
Ko je? ta je? Gde se nalazi? Hoemo da znamo za koga treba
da poginemo!
Ginete za otadbinu, bednici! krgutnu zubima Diota.
Strpljenja... Strpljenja! vajkao se atleta. Na voa zabranio
je da se oda njegovo ime! Strpljenja...
Diota tre no iza pojasa, pa obraajui se mladiu ree:
A ime jami da nee izdati i nas i vou ako te uhvate i stave
na muke? Govori mokljane!
Ime, ime hoemo da doznamo! vikali su ostali.
Dobro... Rei u vam njegovo ime. odvrati Diota. Ali znajte:
desi li se izdaja, poklaemo vam celu porodicu! To je na uslov...
Neemo! Ne pristajemo... Odlazimo odavde... povikae neki i
pooe prema vratima.
Diota im preprei put:
Odavde neete izii! ree i, bacivi pogled po ostalima,
dodade: Maeve u ake! Isei emo ih sve!... Ko ue u grupu ubica,
iv ne moe napolje!...
Osam kolebljivih graana prebledee i stadoe jedan na drugog
bacati unezverene poglede. Petorica potrgoe maeve.
93

Zelena svetlost buktinje zadevene u alku na zidu uveavala je

bledilo ratnika i isticala blesak u oima iz kojih su izbijali munjeviti
pogledi. Surovi glasovi i teko disanje nagovetavali su da svakog
trenutka moe planuti borba.
Odjednom se spolja zau krik. Atletina ena vritala je na sav glas.
Izdaja! dreknu Diota. Svi napolje!
Ratnici pojurie izlazu. Diota istre buktinju iz alke i potra u
dvorite. Buktinja osvetli kapiju. S ulice je navaljivalo preko trideset
makedonskih ratnika. Svi su se tiskali i galamili, trudei se da obore
kapiju. Kasiopeja je odnekud slabim glasom dozivala u pomo.
Prokles, proguravi se kroz vrata, izlete u dvorite. Nosei dvoreznu
sekiru nalete na tarabu i obori je ramenom. Onda grunu svom estinom
u gomilu makedonskih ratnika. Diota uzviknu borbeni pokli i jurnu za
njim. Ostali graani, ohrabreni, uletee s maevima u guvu.
Zveket oruja, strahoviti udarci atletine sekire o lemove, jauci i
zapomaganje pokolebae makedonske ratnike. Mada ih je bilo dvaput
vie, videi da ih je polovina izginula, udarie u bekstvo.
Borba je bila kratka, ali estoka.
Diota zapali buktinju koja se u guvi bila ugasila i osvetli ulicu:
esnaest makedonskih ratnika i pet graana lealo je u krvi, mrtvo ili
ranjeno. Klempavi konjuar, poto pokla ranjenike, i graane i
Makedonce, viknu:
Svi u Tebu! Nai emo se u klancu koji vodi prema Heraklovu
hramu! 53

94

GLAVA TRINAESTA

Napad i pobeda!

Kralj Filip, osetivi da su se duhovi u

celoj Heladi donekle smirili,

odlui da sazove predstavnike svih helenskih drava na sastanak i da s
njima raspravi sva pitanja vana i za jednu i za drugu stranu. Skuptina
je zakazana na Korintu. Na nju dooe poslanici svih drava, osim
Sparte.54 Filip prijateljskim tonom, glumei monog i silnog, ali
plemenitog vladara, ije su dobre namere pogreno shvaene, nametnu
sebe za vrhovnog zapovednika svih Helena i Makedonaca. U govoru,
prepunom sofistikih smicalica, podiui i sputajui glas prema vanosti
misli i dogaaja, lako pridobi vei broj delegata. Neki su od njih, uivajui
u patosu govornika, s ushienjem gledali kako Filip bei oi, istura donju
vilicu i die obrve, prema nainu starih besednika, koje su jo njihovi
davni preci s uzbuenjem sluali i burno pozdravljali. Raspaljujui strasti
za veliki pohod u Aziju, na dravu cara Darija, Filip je sticao popularnost.
Ipak poslanici Tebe i Elateje ostadoe pasivni, a Atinjani pokazae
potpunu nezainteresovanost za Filipove planove i namere.
Ali, to nije ni bilo vano za makedonskog kralja. On je ve vojsku
preko Trakije i Bosfora bio prebacio u Malu Aziju i uveliko poeo da se
dopisuje sa persijskim satrapima iz pograninih oblasti, naglaavajui da
im ukazuje milost to odrava vezu s njima, varvarima, koji slue
varvarskog cara. Tako je i dolo do toga da jedan satrap, Piskador,
ganut Filipovom naklonou, ponudi svoju erku kraljevim sinovima,
najpre poludelom Arideju, a zatim i Aleksandru. Satrap iz Karije hteo je
po svaku cenu da se orodi s kraljem Filipom. Ali Filip, osetivi da su u taj
posao umeani prsti kraljice Olimpijade, u korenu presee stvar.
Posledice ovog sluaja jasno pokazae ta znai Filipova naklonost
prema Darijevim satrapima. Posrednik za ovu branu vezu, igra Tesal,
doveden je okovan u grad Pelu i baen u tamnicu, a Aleksandrovi
prijatelji Harpal, Ptolomej i Frigija proterani iz zemlje.

* * *
95

Jednog dana pojavi se u gradu kraljica Olimpijada, vodei sa sobom

svoga brata Arimbu, kralja od Epira, koji je s visine gledao sve dvorane i
oficire u Peli. Filip se ljubazno smejuljio na roaka i gosta, ali, bojei se
otrova i noa, udvostrui predostronost:
Budite oprezni! govorio je najodanijim oko sebe. Kraljica
Olimpijada je tu!... Primetite li ta sumnjivo, isecite Arimbu na komade!
Ali Olimpijada je imala drugu nameru. Smerajui da pojaa svoj
uticaj na dvoru, odlui da svoga brata oeni Filipovom vanbranom
erkom Kinom. 55
uvi za ovo, kralj se grohotom nasmeja i odobri brak.
Svadba je bila sveana i u punom sjaju. Obred je obavljen u hramu,
a gozba u lovakoj dvorani. Meutim, u pratnji enika Arimbe oficiri
videe i poznadoe mladia Pausaniju, a konjuari svoga nekadanjeg
druga Diotu. Pored njih je bio i Nikanor.
Ja sam kralj od Epira! govorio je polupijani mladoenja.
Bie sreni i puni blaga oni koji se priklone mojoj moi!...
Filip, drei pehar, uzviknu:
ivela mo, sila i slava onih koji sami sebe uzdiu i proslavljaju!
Svi prisutni zanemee. Njihovi pogledi najpre padoe na Arimbu. Ali
Epirac, apui svojoj nevesti ljubavne rei, ne u uvredu. Meutim,
Olimpijada je, grizui usne, gledala otrovnim pogledom Filipa. U nastupu
besa slomi noicu od pehara i patrljkom zapara butinu jednom robu
Etiopljaninu koji je posluivao oko stola.
Sukob nije izbio jer je Filip bio trezan.
Popodne veseli svatovi pooe u pozorite. Filip je iao bez oruja,
odeven u sveanu haljinu bele boje. Bio je izuzetno dobro raspoloen i
pravio ale na raun mladoenjin koji je trideset godina bio stariji od
neveste.
Meutim, na okuci, blizu gradske kapije, koja je u sveanim
prilikama bila irom otvorena, Pausanija tre ma i na oigled svih
prisutnih probode kralja.
Smrt tiranima! viknu Diota i jednom oficiru sjuri no u slabinu.
Dok su preneraeni dvorani prevrtali telo kralja Filipa traei u
njemu znake ivota, gardisti potrgoe maeve i navalie na ubicu.
Nikanor pade iseen, Diota izlete na kapiju doepavi se jednog od
konja koji su spremni bili privezani za drvo, baci se na njega i dohvativi
se staze odjuri prema umici. Poznavajui dobro bogaze i stranputice,
klempavi konjuar izmae poteri.
I ubica Pausanija uspe da se baci na konja, ali ne stie da pobegne.
Divlja loza, koja se pruala od zida do drveta zaplete se konju oko jedne
noge. ivotinja posrnu, gonioci stigoe i isprobadae maevima ubicu.
Tako je okonao ivot Filip, kralj Makedonije, jedan od
96

najsposobnijih vladara i ratnika Staroga sveta. On nije stigao da pree u

Malu Aziju i napadne Persijsko carstvo. Tu slavu sudbina je dodelila
njegovom sinu, nasledniku prestola, Aleksandru, mladiu od dvadeset
godina.

* * *
Vest o ubistvu kralja Filipa munjevito se rasprostre na sve strane. U
celoj Heladi, a osobito u Tebi i Atini, nastade veselje. Mnogi su smatrali
da je doao trenutak za osloboenje. U nekim gradovima helenski ratnici
stadoe proterivati makedonske posade.
Meutim, Aleksandar, ne dvoumei se, dojuri na Peloponez s jakom
oruanom pratnjom i tu odra skuptinu zahtevajui za sebe vostvo u
savetu, isto onako kako je Filip nedavno uinio. Zaplaeni poslanici svih
helenskih drava ne usudie se da se suprotstave njegovoj elji. Jedini
Spartanci ne prihvatie zahtev mladog kralja. Najstariji meu njima, u
ime svih odgovori:
Potujemo makedonskog kralja i njegovu silu, ali na obiaj nije
da sluamo druge, nego da mi drugima zapovedamo.
I atinski poslanici stadoe prigovarati, ali objanjavajui se izmeu
sebe, napravie zbrku. Kad ih Aleksandar stavi pred svren in, ne
mogae a da ne priznaju njegovo vrhovno zapovednitvo za rat u Aziji.
Mladi kralj napusti Peloponez i ode u Amfipoilj, gde ga je ekala
opremljena falanga s kojom je nameravao da udari na pobunjena traka
plemena.
Kuda idemo? Zato? emu taj rat Traana, kad smo ve odluili
da se prebacimo u Malu Aziju? pitali su oficiri.
Aleksandar, ne podiui ton, odgovori:
Zar mislite da je zgodno ii na tako dalek put, a ostaviti iza svojih
lea pobunjene varvare? Svi e se oni dii na oruje i pridruiti se
nezavisnim Traanima, koje kralj Filip nije uspeo da pokori.
Po vatrenim pogledima mladoga kralja oficiri zakljuie da nije
zgodno protiviti se.
I makedonska vojska krete iz Amfipolja, ostavi za sobom planinu
Orbel, pree reku Nesu i stie do Hema. 56
Tukui se s podmuklim varvarima po kosama i klancima planine,
makedonski ratnici s mukom su savlaivali prepreke. Izbegavajui i
obilazei zasede, potiskivali su Traane kroz gustu umu, sve dok ne
stigoe do planinskog vrha. Ova neslavna vojna otegla se mesecima, jer
se prenela na Tribale, Peonjane i Ilire. Tribalski kralj Sirmo 57 die itavu
97

vojsku i prikljui se Traanima. Krijui se po umovitim kosama planine

Hema, varvari, ne usuujui se da stupe u otvorenu bitku, vikali su
izmeu drvea mamei neprijatelja u umu.
Aleksandar posla na njih strelce i prakae. Primiui se varvarima i
odapinjui strele, ovi ratnici razdraie Tribale i izmamie ih na istinu.
Vitlajui kopljima i budama, varvari, kao gomila divljih ivotinja, derui
se na sav glas, jurnue na Makedonce i strahovita borba otpoe. Dok su
se jedni tukli s falangom, drugi stadoe otiskivati teretna kola niz strme
padine planine. Da makedonski ratnici nisu polegali po zemlji pokrivi se
velikim titovima, mnogi bi bili zdruzgani. Ovako kola projurie preko
titova i sunovratie se u ambis ne nanevi gotovo nikakvu tetu
makedonskim ratnicima.
Glavna bitka vodila se na otvorenom polju, gde su Tribali bili
namamljeni Ratnici su se tukli bez ikakvog reda. Varvari su naletali u
manjim grupama i pojedinano, prema svojoj hrabrosti i vetini. Najposle
se dadoe u bekstvo. Poznavajui dobro kraj jedni mugnue u iblje, a
drugi se uspentrae na planinu, trei pobegoe niz jarugu. Na bojitu
ostade oko hiljadu i pet stotina varvara, mrtvih i ranjenih.
Tada Aleksandar krenu vojsku. Treeg dana stie do Istra 58 i upade
posred ratobornih naroda veinom keltskog porekla. Kelti, krupni i oholi
ratnici, kosmatih grudi i upavih zalizaka, dooe kralju na poklonjenje.
Bilo ih je dvanaest iz plemena Geta i po pet od Kvada, Markamana i
Jaziga.
Oni utei poloie oruje pored vatre i posedae jedan do drugog,
gledajui zauenim pogledima mladoga kralja.
Aleksandar, etkajui ispred njih, ekao je da progovore. Ali je
izgledalo da Kelti i ne pomiljaju da ponu razgovor.
Ovi se tebe ne boje! pakosno dobaci Filota Aleksandru.
Ko se ne boji mene?
Kelti! Vidi da te gledaju kao jastrebovi ispred kojih se kooperi
petli.
Aleksandar buknu:
Sad emo videti! ree i obrati se tumau: Pitaj ih ega se
najvie boje?
Tuma, jedan krljavi Agirjanin 59 obrati se Keltima. Oni se zgledae
i slegoe ramenima udei se pitanju. Najstariji meu njima, prsat ratnik
s izbuljenim oima, dodirnu rukom elo i pogleda uvis:
Najvie se plaimo, ree, da nebo ne padne na nas!
Kad tuma prevede rei keltskog voe, pod atorom se zaori
grohotan smeh.
Eto koliko te se boje! krivei se od smeha ree Filota. Keltski
poslanici, ozbiljni i smireni, izjavie da su doli da
vide velikog kralja, da mu se poklone i da mu ponude svoje
98

prijateljstvo. Aleksandar ih otprati s darovima tapui ih po pleima.

Tvoja blagonaklonost urodie plodom, ree Ptolomej.
Svojim dranjem pridobio si varvare.
I ja mislim! dodade Frigija.
I ja isto tako! dobaci Filota. Sutra e nas napasti!
ta kae? upita Aleksandar. Napae nas Kelti, i to
podmuklo, varvarski! Videete! Trebalo ih je zadrati kao taoce.
Filota je bio u pravu. Istog dana predvee Geti navalie sa svih
strana. Makedonski ratnici, vini svakovrsnim napadima, tukli su se
postojano, sve dok ne naterae varvare u bekstvo.
Onda nastade gonjenje po umama i movarama, koje je danima
trajalo. Najposle, varvari se prebacie na drugu stranu Istra i, izmeavi
se sa Skitima, poreae se po obali kao da izazivaju napadae.
Rugajui se i kreveljei, ikali su neka se samo neko usudi da pree
reku!
Aleksandra spopade bes. On naredi svojim ratnicima da pokupe sve
amce, napravljene od izdubljenih stabala, koji su ovde-onde bili
privezani za obalu. Kad pade mrak, kralj se prebaci preko velike reke na
drugu obalu s nekoliko hiljada ratnika i napade varvare. Borei se
prostijim orujem, Skiti i Geti brzo uvidee da ne mogu odoleti
napadaima i, vritei i duvajui u rogove, rasprtie se na sve strane.
Aleksandar im spali selo i prinese rtvu Zevsu, Heraklu i bogu zatitniku
reke Istar.
Dok se Aleksandar borio protiv varvara, Tebanci su spremali
pobunu.
U gradu Peli kraljica Olimpijada baci u tamnicu Filipovu drugu enu
Kleopatru sa detetom od godinu i po dana. Pijani ratnici iz garde
kraljevih pratilaca", koje Aleksandar nije poveo na vojni pohod u Trakiju,
rugajui se i cerei, gledali su kako tamniar Kalva istre iz ruku mlade
ene dete i kako ga davi. Po nareenju i uputstvima kraljice Olimpijade
istoga dana udavljena je i Kleopatra.
Meutim, dok su ratnici davali poduje ubijenom kralju Filipu,
Olimpijada je u svojim odajama prinosei rtvu, prizivala duu ubice
Pausanija, molei bogove da joj odrede dostojno mesto u donjem svetu.
Olimpijada je, slavei ubicu, proklinjala mrtvog kralja Filipa, pljujui na
njegovu slomljenu statuetu, i bacajui ini. Nov piton, jo nepripitomljen,
itao je i lupao svojim kolutima po sanduku koji je bio smeten u uglu
odaje, iza statua bogova Dionisa, Orfeja i Demetre.
uvi sve ovo Aleksandar se zgrozi na svoju majku. Hvatajui se za
glavu, mladi kralj je hodao pod svojim atorom i jeao od nemona besa.
Dete i majku udaviti! vapio je. Gde je tu ovek, gde je
njegova dua?
Seajui se rei svoga uitelja Aristotela, koji je esto govorio o
99

dostojanstvu oveka i njegovoj uzvienosti nad ostalim biima, mladi je

ponavljao:
Ko smo mi i ta smo?! ena, majka, ubija dete u naruju druge
majke i nju posle davi! ivotinje... Zveri... To su ljudi...
Tako su poeli prvi trzaji u ionako nesreenoj dui mladia.

* * *
Meutim, makedonska posada u Tebi bila je pobijena. Stratezi i
pritani spremali su vojsku, jer su se nadali napadu na grad.
Ovde, pod naim gradom, izgubie glavu Filipovo derle!
govorili su Tebanci. Neka samo doe sa svojim makedonskim
varvarima. Bie to prava odmazda za bitku kod Heroneje.
Iz drugih helenskih drava pristizali su dobrovoljci, svrstavali se u
tebanske redove i, dobro naoruani, oekivali Aleksandra.
Od gradova u Heladi Tebanci su se jedini digli na oruje. Razumljivo
je to su sve oi bile uprte u taj grad, jer niko nije sumnjao da e mladi
kralj, kad raisti s varvarima, doi s vojskom da kazni buntovnike.
Uzbuenje se povealo i zbog toga to se u takvoj prilici imalo videti
kako e proi oni koji se dignu protiv makedonske vlasti. Jedni su
govorili da e Tebanci odoleti, drugi da e propasti, a trei da se Filipovo
derle" nee ni usuditi da napadne na grad i tebansku kosu falangu.
Aleksandar se, uguivi pobunu, vrati istim putem: preko reke Nesa,
pored planine Orbela i jednog dana stvori se u gradu Amfipolju. Poto
dade vojsci odmor od etiri dana, stade se savetovati sa starim oficirima,
koje je jo Filip cenio. Njihovo miljenje nije mnogo interesovalo mladia,
ali raunajui da je takav red, pozva ih na savetovanje.
Parmenion, ne dvoumei se ni za trenutak, predloi da se smesta
krene na Tebu.
Grad treba napasti, ree. Propustimo li ovu priliku,
imaemo za vratom celu Heladu.
Perdika, odobravajui klimanjem glave, dodade:
Ne samo napasti, nego i pobediti! Od ovog trenutka zavise nai
budui uspesi. Dakle, napad i pobeda!
Napad i pobeda! uzviknu Aleksandar.
Napad i pobeda! zagrajae oficiri.
Mladi kralj, blistavih oiju od uzbuenja, obrati se prisutnima:
Ratnici, doao je trenutak kad nam valja razbiti zlo stanje koje se
izmeu nas i Helena godinama povlai. Moj otac, bogovi se smilovali
njegovoj dui, mislio je da od Helena napravi prijatelje, ali mu to nije
100

polo za rukom. Nije uspeo, jer je bio mlak i neodluan... Prijateljstvo se

stie naklonou i dobrom voljom, kad moe, a ako ne tako, onda silom.
Jednom e nam Heleni biti zahvalni to smo bili surovi prema njima...
Oni koji se budu tukli s nama moraju biti uniteni, radi sree i bolje
budunosti ostalih. Nee jogunasti Tebanci ovoga puta proi
nekanjeno... Napred, dakle, spremajte se za estoku i nemilosrdnu
bitku. Imaete pred sobom ratnike, prekaljene borce, a ne varvare
Traane, Peonjane, Ilire i Gete. Boriete se ispred grada, a ako bogovi
budu s nama, i u gradu, a ne po kosama i padinama planine Hema i po
movarama oko obala reke Istar!
Takvim i slinim reima mladi zapovednik ohrabri svoju vojsku i u
pratnji Filote, Klita i Harpala ode na trg da gleda kako njegovi ljudi
prodaju frigijskim trgovcima robove, ratnike, ene i decu, koje su
pohvatali i doterali u Amfipolj.

* * *
Evo kako su Tebanci unitili makedonsku posadu.
Glavna tvrava u Tebi bila je Kadmeja. Po predanju nju je osnovao
Kadm, a Amfion opasao visokim zidovima u kojima je bilo postavljeno
sedmoro vrata. U toj tvravi boravila je makedonska posada pod
upravom Aminte i Timolaja. Za poslednjih nekoliko meseci ta dva
Filipova oficira, obojica iz garde kraljevih pratilaca", tragajui za
ubicama u Tebi, pobili su veliki broj graana. Stavljajui na muke i krive i
nedune, naposletku otkrie tragove zaverenika. Uhvatili su lekara
Filtona i njegove pomagae: starca Nikiju, Kalesa i Pintiju.
Svu etvoricu bacili su u tamnicu, pet dana ih drali u mraku, ne
dajui im ni hranu ni vodu. Najposle, prvog izvedoe Nikiju. Zaslepljen
dnevnom svetlou i izgladneo, stari rob se jedva dovue do odaje u
kojoj su sedeli makedonski oficiri.
Star sam... gladan i edan, iznemogao... Kaite mi, pre nego to
umrem, ta sam skrivio? otpoe rob.
Timolaj mu prie:
Tvoj gospodar je voa ubica... Za poslednja dva meseca ubijeno
je ovde etrdeset osam naih ljudi... Da li ti je to poznato?
Poznato mi je, ree starac. Ubijaju vas, jer ste ovde doli
silom... Niko vas nije zvao... Moj gospodar, Filton, je lekar. On lei ljude i
spasava ih od smrti... On ne ubija ...
On je voa, odvrati oficir. Kud se sklonila njegova ena
Glikera?
101

 Ona?... Uplaila se od vas i pobegla ko zna kud!

Predaemo te delatu. Njemu e ve sve rei, hladno dobaci
Timolaj.
Bojte se bogova, ljudi! zavapi starac. Ja sam rob! Sta od
mene moete oekivati?... Optuujete lekara i njegovu enu, a ja, njihov
rob, za ivota nisam uo da postoje bolji ljudi od njih.
Tada mu prie drugi oficir, Aminta, i epa ga za bradu.
Obesiemo te ree ako ne bude odgovarao na pitanja!
Ljudi, bojte se Zevsa i Apolona! povika nemoni Nikija. Zar
je to neka slava ubiti roba starca, kome je ceo vek proao u sluenju
drugima... Vode i hleba mi dajte! Umreu edan i gladan
Starac se zaljulja i pade onesveen na pod.
U to straari dovedoe Kalesa i Pintiju.
Mi smo bili robovi, a sad smo slobodni ljudi ree Kales. Sta
traite od nas?
Biete obeeni obojica odvrati Timolaj. Znamo da pripadate
grupi tebanskih ubica... Ko vam je voa?
Voa?... Nemamo nikakvog vou, odgovori Pintija. Mi smo
siromani zemljoradnici. Radimo na imanju lekara Filtona. Njemu
sluimo za novac. On nas hrani...
Hladno i odmereno dranje oba zatvorenika za trenutak pokoleba
oficire. Timolaj pogleda Amintu i zavrte glavom... Ali tada ue u odaju
trei oficir.
Klitandar! Dobro je to si doao! uzviknu Timolaj.
Sasluavaj ove zatvorenike. Oni tvrde da nemaju nikakve veze s
ubistvima.
Klitandar prie optuenima pa mirkajui ree:
Zar mislite da ete odavde ivi izii?... Umreete svakako, ali
najpre treba da podnesete muke...
Rekavi to oficir tre kratak bi iza pojasa i poe da tue optuene.
Kales i Pintija podnosili su udarce i ne pokuavajui da ih odbiju. Ali
starac Nikija, doavi sebi, viknu s poda:
Traite ubice izmeu sebe, prokleti izrodi! Razbojnici!... Bogovi
e sruiti kaznu na vae glave.
Klitandar ga oinu biem nekoliko puta. Starac nanovo izgubi svest.
Timolaj prie straaru i apnu mu na uvo nekoliko rei. Ratnik izie i
vrati se vodei lekara Filtona.
Klitandar se zagleda u njega, tre se i prte u smeh:
Stari poznanik! ree. Dvadeset godina se nismo videli!...
Zar ga zna? upita Timolaj.
Dabome! On je bio lekar kraljice Olimpijade. Ona ga je prodala
kao roba... Ne treba vie da tragate! On je voa ubica...
Klitandar prie lekaru i ree mu:
102

 Kad su ti sirijski trgovci stavljali okove, rekao si da emo se jo

jednom sresti! Evo, ispunila ti se elja...
Obrativi se straaru viknu:
Delata ovamo... Oslepeemo i njega i ostalu trojicu... Oni su
ubice makedonskih ratnika.
Aminta se obrati Filtonu:
Ima li togod da kae?
Imam! odvrati lekar. Umreu i ja i ovi siroti ljudi sa mnom.
Ali osveta e domaiti i vas i vaeg mladog kralja. Ja sam ga na svojim
rukama prihvatio kad je ugledao svet... Kamo sree da sam ga udavio!
Aminta mu se unese u lice:
Ko je voa tebanskih ubica?
Ja! odgovori lekar hladno.
Ti?
Ja... Mnogi makedonski ratnici pali su od nae ruke i padae sve
dok ne napustite na grad.
Dosta! viknu Timolaj. Oslepeemo ih i pustiti! Neka idu u
svet i neka priaju emu vodi pljuvanje i preziranje prijateljstva.
U odaju ue delat nosei veliki zemljani lonac sa eravicom. Iz
lonca je virila gvozdena ipka.
Gotovo u isti mah banu jedan straar i s vrata ree:
Glasnik naega kralja...
Pusti ga! dobaci Aminta. U odaju ue Diota.
Ko si? Kakve vesti donosi? upita Timolaj.
Kraljev glasnik. Evo papirusa. Iz njega ete videti ta vam se
zapoveda.
Dok je oficir dreio vrpcu na omotu, Klitandar se obrati glasniku:
Po tvojim klempavim uima izgleda mi poznat. U ijoj ili 60
slui?
Kod Perdike, pod komandom Dikearha, zapovednika lake
konjice.
ta je ovo? uzviknu Timolaj. Na ovom papirusu nije nita
napisano!... Ko je ovo poslao?
Moj i va gospodar, Aleksandar, sin kralja Filipa, odvrati Diota
i stuknu prema vratima.
Odjednom se u dvoritu prolomi vika. Dozivanje i zveket oruja,
jauci i zapomaganje dopirali su do odaje. Filton tresnu pesnicom u lice
najblieg straara i ote mu ma iz ruke, Kales i Pintija navalie na ostalu
dvojicu, Diota udari nogom u trbuh delata, dohvati lonac s eravicom i
baci ga meu oficire.
Aminta i Timolaj dograbie maeve i u odaji nastade strahovita
borba. Filtonu poe za rukom da probode butinu Aminti, a Pintija ubi
Timolaja. Jo se branio Klitandar kome su dva straara pritekla u pomo.
103

Povlaei se oni izioe u hodnik, odatle istrae u dvorite i upadoe u

gomilu makedonskih i tebanskih ratnika koji su se borili na ivot i smrt.
Dinovski atleta Prokles, vitlajui maem kao perom, probadao je i
komadao ve rasturene i preplaene makedonske ratnike. Pored njega
su se borili Protit i Fanik, preterani pritani koji su i zamislili i izveli ovaj
prepad na makedonsku posadu. Za njima je u tvravu nagrnulo preko
pet stotina Tebanaca, svi dobro naoruani i eljni osvete.
Sto osamdeset makedonskih ratnika pobijeno je u tvravi, meu
njima i oba zapovednika: Aminta i Timolaj. Klitandar s nekoliko ljudi
preskoi zid i pobee preko polja. Niko ne poe za njim u poteru jer su
svi tebanski ratnici ve bili u tvravi.
Filton pade u zagrljaj Proklesu. Atleta ga je ljubio plaui od
uzbuenja:
Mislio sam da te nikad neu videti!... jecao je.
Diota je povraao iz nesvesti starca Nikiju.
Dok su izgladneli lekar, Kales, Pintija i rob jeli i pili, Diot ispria kako
se dosetio da kao glasnik prevari straare i upadne u tvravu sa
proteranim Protitom i Fenikom.
Tako je u tvravi Kadmeji pobijena makedonska posada. Kad za to
ue makedonski ratnici, rastureni po Tebi i njenoj okolini, razbeae se
kud koji.

104

GLAVA ETRNAESTA

Krv kralja Filipa i kraljice Olimpijade

progovorila je.

narodnoj skuptini u Tebi Protit i Fenik, pozivajui se na staru

slavu i slobodu, uzvikivali su:
Setite se Pelopide i Epaminonde, Tebanci!... S orujem u ruci
brani se sloboda!... Ko se ustee da stane kao branilac otadbine!
Fenik, podiui glas, tvrdio je da Aleksandar nije vie meu ivima:
Makedonija nema vie kralja! vikao je. On je mrtav. Ubili su
ga ilirski pobunjenici.
Istina, u to vreme se govorilo da je Aleksandar poginuo u Iliriji. Ta
vest je kruila od grada do grada i brzo se rasprostrla po celoj Heladi.
Raspaljeni tebanski ratnici stadoe se spremati za odbranu.
Napravivi opkop oko grada, dobro naoruani i opremljeni, oekivali su
spokojno neprijatelja, sigurni u svoju pobedu. Ali stie vest da je
Aleksandar ne samo iv nego i da lino vodi vojsku prema Tebi.
Makedonska vojska u velikom broju stie, priblii se gradu i utabori
se. Aleksandar odmah poalje glasnika s pismom nudei oprotaj svima
ako poloe oruje.
Graani Tebanci", pisao je kralj, poaljite mi vezane Protita i
Fenika, bive pritane i prognanike iz ovog grada i bie vam sve
oproteno".
Tebanci, narugavi se glasniku, grdei kralja i makedonske
generale, poslae odgovor:
Neemo predati Protita i Fenika! Poalji ti nama Filotu i Antipatra!"
Mada je svaka mogunost za pregovore bila iskljuena, Aleksandar
ipak ne izvri odmah napad. On odlui da prieka nekoliko dana,
raunajui da e se Tebanci pokajati i prihvatiti pregovore.
Sutradan, meutim, tebanski ratnici izletee iz grada i svom
estinom grunue na makedonski tabor. U ovom sukobu pade nekoliko
desetina Makedonaca, a Tebanci se pobedonosno vrate.
Potom Aleksandar primakne svoje ete do junih vrata. Ratnici pod
orujem ostanu do veeri, ali do bitke ne doe. Makedonski ratnici tada
uoe da je Kadmeja opkoljena dvostrukim opkopom, a Tebanci gusto
poreani po bedemima.
105

Jo dva dana su prola bez borbe. Aleksandar je eleo u krajnjoj

liniji da izbegne borbu s Tebancima, jer je preko uhoda bio obaveten da
se u gradu pojavila jedna grupa ratnika koji ele pregovore.
Gledajui s opkopa protivniku vojsku, Tebanci su se u udu pitali
da li mogu odoleti tolikoj sili.
Perdika sa svojim odredom bio je najblii opkopu. Ne ekajui
Aleksandrovo nareenje, prvi poe bitku. Njegovi ratnici svom estinom
jurnue na Tebance. Aminta, sin Andromenov, navali sa svojim
odredom, ratnici se izmeae i borei se naporedo stadoe potiskivati
protivnika. Aleksandar, videvi da se ha opkopu uveliko vodi borba, krete
celu vojsku.
Perdika osvoji prvi anac i upade u drugi. Ali tebanski ratnici, reeni
da se bore do poslednjeg, doekae ih maevima i kopljima i mnoge
poubijae. Atleta Prokles sjuri se na prostor izmeu dva opkopa i ulete u
gomilu napadaa. Za njim potekoe Diota i Filton, a za njima ceo ubojni
red Tebanaca. Prokles, oborivi nekoliko makedonskih ratnika, napade
Perdiku maem i probode mu desno rame. Makedonci zavikae. Jedni
se, dokopavi svog ranjenog zapovednika, stadoe povlaiti, dok su im
drugi titili lea. Makedonci napustie i osvojen prvi anac i dadoe se u
bekstvo preko polja. Tebanci, gonei ih, naletee ma lako naoruane
Argijane koji ih zasue strelama i dilitima.
Meu makedonskim ratnicima istae se Krianin Euribota, voa
strelaca prakaa, proslavljen jo u vreme kralja Filipa. Straan ratnik,
zateui svoj golemi luk, nijednu strelu ne pusti naprazno. Uzalud su se
tebanski ratnici zaklanjali titovima, njegova strela uvek je nalazila metu.
On probi butinu lekara Filtona, drugom ratniku desnu miicu, etvoricu
pogodi u lice. Straan strelac, kao bog smrti, zatezao je fijuk, tetiva je
pucala kao bi. Tebancima se Krianin inio utoliko straniji to je oko
njega zatezalo lukove i putalo strele nekoliko stotina ratnika.
Pokolebani Tebanci za trenutak zastadoe. Meutim, Prokles prvi jurnu
u gomilu strelaca. Za njim kao opor vukova nagrnue ostali ratnici, pa
sekui maevima i bodui kopljima, pokvarie red protivnika, razbie ga i
raskomadae i pojedince pognae po polju.
Diota sustie Krianina Euribotu i napade ga svom estinom. Prvo
mu presee tetivu i, skolivi ga noem, zasee mu ruke na nekoliko
mesta. Meutim, Pintija, borei se u blizini, hitnu koplje i pogodi ratnika u
vrat. Krianin strelac dreknu i pade na lea. Makedonski ratnici, beei
kao rasplaeno krdo, dopadoe do kraljeve telesne strae.
Kad Aleksandar vide da su Tebanci, gonei begunce, pokvarili svoj
ubojni red, udari na njih u zbijenom poretku i stade ih potiskivati.
Tebanci, beei ispred brojnijeg i jaeg neprijatelja, preskoivi svoje
opkope, nagrnue na irom otvorena gradska vrata. Tiskanje i borba o
prolaz bila je toliko silna da su mnogi izginuli tukui se izmeu sebe.
106

Meutim, poslednji ne stigoe da za sobom zatvore kapiju i Makedonci

prodree u grad.
Mnotvo makedonskih ratnika pritislo je celo bojno polje, oba
opkopa, junu kapiju i zidove na kojima su tebanske strelce pobili ili
rasterali.
Makedonski ratnici, nadirui kroz kapiju, ispunie ceo donji grad, a
drugi se, prelazei preko zidova, razmilee po glavnom trgu gonei i
ubijajui pojedinano i u manjim grupama ve potpuno razbijene
Tebance.
Kod Amfinova spomenika vodila se strahovita bitka. Valja istai da
su se u makedonskoj vojsci borili Fokiani, kivni na Tebance jo od
svetog rata i Platejci kojima su Spartanci nekad (427. god.) po
nagovoru Tebanaca ubili dve stotine graana a mnoge prodali u ropstvo.
Osetivi da im se dala prilika za osvetu, ovi Heleni, izmeani s
Makedoncima dumanski su se tukli.
Tebanski konjanici i peaci, izmeani, borili su se u grupi, odbijali
napade i nanosili napadaima osetne gubitke. Ali kad ih Aleksandar
napade s lea, pokolebae se i nagoe u bekstvo. Obarajui i svoje i
neprijateljske peake, konjanici jurnue prema kapiji, izletee na iroko
polje i razbeae se na sve strane.
Protit i Fenik padoe probodeni kopljima, dva beotarha 61
makedonski ratnici zarobie, mnoge zapovednike veih i manjih odreda
pobie, ranie ili pohvatae.
Prokles, beei; dohvati ranjenog lekara Filtona, baci ga na konja
koji je stajao u blizini bez jahaa i krei put maem probi se kroz kapju.
Uz njega pobegoe Diota, Kales. Pintija i preko trideset drugih boraca.
Onda nastade uasan pokolj! est hiljada boraca palo je u bici, a
trideset hiljada graana: ena, dece i staraca zarobljeno.
Aleksandar je izdao nareenje da se grad Teba do temelja srui.
Potedeti samo kue svetenika i hramove. ene i decu
tebansku pohvatati i prodati u ropstvo... Unititi sve, osim potomaka
pesnika Pindara...
Ratnike, navikle na ubijanje i pljaku, i zanete borbom do bezumlja,
zapovest mladoga kralja dovela je dotle da su pravili orgije od klanja.
Fokiani i Platejci, eljni osvete prevazili su sve strahote koje ratni
pohod nosi sobom. Makedonci provalie u podrume bogatih trgovaca i
uskoro po ulicama grada izmilee pijani. Naoruane rulje ratnika davile
su i treskale decu po ulicama, klale starce ili cele gomile graana
zatvarale u kue i palile. Ponegde su se grupice tebanskih ratnika tukle,
borei se do smrti. Ranjenike su osvajai hvatali za noge i ruke i uz
grohotan smeh bacali u zgarita.
Mnogi su hvatali begunce, vezivali im ruke, svrstavali ih u redove i
tukli bievima i motkama. Povezani po pedeset na jedan konopac,
107

robovi, pocepani i premlaeni, poluludi od uasa, cvokotali su zubima

molei se bogovima da to pre umru. Pijani traki dobrovoljci juriali su u
gomile robova sekui i bodui maevima nadohvat.
Gonjenje i ubijanje graana produavalo se do u no. Za, paljene
kue su kao dinovske buktinje osvetljavale ulice. Huktanje poara
mealo se s neljudskim glasovima pijanih ratnika, vriskom ena i dece i
izbezumljenih graana koji su se jo ponegde branili.
Glikera je bila u svojoj kui. Kleei pored rtvenika, preklinjala je
starog roba Nikiju da je probode maem pre nego to stignu neprijatelji:
Ubiu i tebe i sebe, plaui je govorio starac drei isukan
ma. Bogovi mi to nee upisati u greh...
Dve robinje su, drhtei od straha, kleale pored Glikere.
Izdaleka se uo agor koji je u talasima dolazio sve blie. Vrisak
ena i preneraeni glasovi ljudi sve ee su dopirali.
Ubi me!... ta eka!... viknu Glikera.
Hou... Hou... Ubiu i tebe i sebe! drhteim glasom ree
starac.
Dodirnuvi rukom rtvenik dodade:
Bogovi neka mi oproste za so i hleb to sam pojeo u ovoj kui.
Rekavi to, starac izmahnu maem, ena pokri lice rukama i sae
glavu oekujui udarac.
Odjedanput stari rob ispusti ma, povede se i pade. Iz grudi mu je
virila drka od strele. U kuu upade gomila ratnika. Traani jurnue
prema rtveniku i epae enu.
Stojte! Pustite je!... zau se jedan promukao glas. Glikera
ustade i podie glavu. Pred njom je stajao Klitandar, Filipov oficir iz
garde kraljevih pratilaca".
Ti si? viknu oficir, Glikera, ena lekara Filtona. Rekli su oni
da ovde stanuje Timoklija, ena Filipova.
Jeste! Ja sam Timoklija! odvrati Glikera.
Posle unitenja makedonske posade u gradu Tebi lekar je promenio
ime i od Filtona postao Filip, a njegova ena uzela je ime svoje majke.
Dok su ratnici izvodili iz kue dve robinje, koje su se otimale vritei,
Klitandar epa Glikeru. Steui je na grudi i ljubei je, govorio je:
Jo onda si mi se dopala. Sad e biti moja...
ena se branila, grebui Traanina noktima po licu i tukui ga
pesnicama. Najposle se ote, i beei preko odaje, mugnu u drugu sobu.
Klitandar povika:
Kuu emo zapaliti... Izlazi... Ja u te spasti. Provalivi vrata
pleima, oficir upade u drugu odaju.
uo sam da si bogata, ree. Gde si sakrila zlato?
Zlato? Pa da, sakrila sam ga... Rei u ti gde je, ali da mi se
zakune da e me spasti...
108

 Zaklinjem se! ree Klitandar i nanovo spopade

enu.
Posle... Posle... aputala je Glikera. Biu tvoja, ali emo
najpre uzeti zlato.,.
Drei je vrsto za ruke Klitandar ree:
Vodi me!
Pusti mel Neu pobei, dobaci ena. Neu pobei, jer
nemam kud! Spasi me!
Spau te, ali najpre zlato!
Idi za mnom... Odveu te na mesto gde smo ga moj mu i ja
pred bitku sakrili... Ima mnogo zlata: narukvica, minua, fibula, 62 lania
i novca... Sve je to ostalo od moga ujaka Epaminonde... govorila je
ena izlazei iz kue.
U dvoritu su traki ratnici palili buktinje zadevajui ih u potkrovlje
ria kui. Prema zelenoj svetlosti Glikera primeti kako Klitandrove oi
grameljivo sijaju. Ona odvede oficira do bunara i mirnim glasom ree:
Tu se nalazi zlato. Moj mu je sve stavio u jedno sandue i bacio
u bunar.
Klitandar uze od jednog ratnika buktinju, nae se nad bunar, osvetli
ga i zagleda se u dno bunara.
Odjednom ga ena epa za noge i prevali. Ratnik dreknu i pade u
vodu. Gomila kamenja bila je u blizini. ena njima zasu bunar. Oficir je
vikao bukajui po vodi dok mu jedan veliki kamen ne pade na glavu.
Traki ratnici, palei kue, zaue viku iz bunara, ali dok dotrae
da vide ta se dogaa. Klitandar je bio mrtav.
Dok su jedni vezivali eni ruke, drugi izvadie iz bunara mrtvo telo
oficira. Razbijene glave i obliven krvlju, Klitandar je leao pored bunara.
ena baci prezriv pogled na le:
Sad me moete ubiti! ree.
Traki ratnici je poterae ispred sebe.
U Aleksandrovom atoru, osvetljeni s tri buktinje, sedeli su oficiri i
sluali jadikovanja svoga mladog kralja.
Osveta Dionisa... Osveta Dionisa... On nas je spopao i bacio u
ovoliku bedu!
Pobedili smo! tiho ree Antipatar.
Pobedili! zavapi Aleksandar. Koga smo pobedili?... Helene,
Tebance... Sebe smo pobedili i unitili! Ah, Perdika! Prvi si poeo bitku!
Neka bi bogovi dali da se na tvoju glavu srui bes Dionisa i krv nevinih
ljudi u ovom gradu!
Mladi u nastupu oajanja skoi pa maui rukama istra iz atora i
stade da vie izbezumljenim glasom:
Prekinite seu!... Gasite, gasite poar! To su Tebanci...
Pogreka... pogreka.
109

Oficiri se ustumarae. Filota, Frigija, Harpal i Ptolomej bacie se na

konje i jurnue prema Tebi. Meutim, poar je ve bio zahvatio ceo grad.
Kao ognjeno more vatra je prodirala kue, staje, smre, borove i
masline po vrtovima. Sve je buktalo i ruilo se s treskom. Iz zaarenih
krovova izbijale su u rojevima varnice i, izmeane s dimom, kovitlale se
iznad grada. Smrad od nagorelih ljudskih leeva i konjskih trupova
meao se s dimom i oblacima praine. Ratnici, izbezumljeni od ubijanja i
pijanstva, krvavih ruku i iskeenih zuba kao zveri, kidisali su na ene i
decu, klali ih, mrcvarili i vucarali po ulicama.
etiri mlada ratnika, jurei na konjima, uletee u jednu gomilu iz
koje su se uli jauci i zapomaganje. Potrgavi maeve poee tui
Traane, Makedonce, Platejce i Fokiane. Preneraeni ratnici zastadoe
udei se ta ih je snalo. Poznavi u napadaima svoje oficire, jedni
stuknue, a drugi su, maui rukama i branei se od udaraca, vikali: Mi
smo Makedonci!" Koga bijete?" iveo veliki kralj!" Neki potrgoe
maeve i, zaslepljeni besom, nasrnue na mladie.
Filota jednom krupnom Argivljaninu razlupa glavu sekirom, Ptolomej
probode maem drugog, a Frigija, nateravi konja u gomilu ratrnia, stade
ih obarati i gaziti.
ivotinje! Zveri! vikao je mladi sejui desno i levo udarce
biem.
Najposle, ratnici nagoe u bekstvo. Gomila Tebanaca,
izbezumljena, grunu na kapiju. Tiskajui se i guei, mnogi padoe,
drugi, gazei preko njih, dohvatie se polja i pobegoe u mranu no.
Dockan... Dockan... vikala su etiri mladia. Sve je propalo!
Teba je gomila ruevina!
I golemo groblje!
Guei se od dima li praine, mladii, znojavi i zadihani, napustie
grad, dok su im u uima odzvanjali urlici pijanih ratnika, i vapaji i krici
graana.
Aleksandar je meutim, mirei se s uverenjem da ga je Dionis
uvukao u ovu nesreu, sedeo pred atorom i sluao rei svoga prijatelja
Klita koji ga je teio.
Luda moja glava vajkao se kralj. Mesto da preemo Bosfor
i ratujemo u Aziji protiv Darija, navukli smo sebi na vrat celu Heladu!
Teba nije cela Helada! ree Klit. Da ih nismo napali,
Tebanci bi preko Beotije i Fokide upali u Makedoniju...
Upali bi, osvojili... pobili bi i porobili sve...
Morali smo ih napasti! zagalamie oficiri.
Traani dovedoe vezanu Glikeru. Galamei i vukui enu, pijani
ratnici upadoe u kraljev ator. Klit im izie u susret.
ta je? upita mladi. to ste doveli tu enu?
Ubila nam oficira, Klitandra, zapovednika etvrte ile kraljevih
110

pratilaca, odvrati jedan grlati ratnik.

Doveli smo je! Kralj da je osudi! Na muke s njom! Kamenom da
joj razmrskamo glavu! Ubila oficira Klitandra! Utrobu emo joj ivoj
izvaditi! galamili su pijani Traani.
to je niste ubili odmah!? ree Klit.
Hoemo najpre da je stavimo na muke! odgovori grlati ratnik.
Kralj treba da nam kae kako emo je muiti...
Razbaruene kose i brade, zakrvavljenih oiju i iskeenih zuba,
ratnici su oekivali kraljevu re.
Glikera je stajala ponosito. Kosa joj je bila raupana, !ke i vrat
izgrebani, a haljina u dronjcima. Njen vrst pogled je kao munja prelazio
s kralja na oficira i ratnike koji su je okruivali.
Aleksandar ustade, prie joj i zagleda joj se u lice. Zena izdra
pogled.
Kako se zove? upita kralj.
Timokfija, ena lekara Filipa. Bila sam slobodna Tebanka.
Sad?... Sad sam mrtva... Moja otadbina je umrla i ja s njom...
Aleksandar se zamisli.
Kako si ubila oficira? ree.
Bacila sam ga u bunar i razmrskala sam mu glavu kamenjem ...
Zato si to uinila?
Napao me je, hteo da me napastvuje i traio je zlato... On je bio
zver kao i ovi koji te okruuju. Svi ste vi zverovi...
Zar i ja?
I ti... Gori ste od vukova...
Oficiri su upirali poglede u kraljevo bledo lice. Oekujui njegovu
re, drei ruke na balaku, svi su bili spremni da jurnu na enu i da je
iseku.
Aleksandar pogleda trake ratnike i, guei se od besa, viknu:
Napolje, varvari!
Traani, razrogaenih oiju, merei kralja od glave do pete,
zakolae, ali nijedan ne poe izlazu. Kralj uze ma od Klita, pa
zagledajui u otricu, ree:
Varvarski dobrovoljci ne sluaju svog kralja... ta bi ti Klite,
uradio da si pa mom mestu?
Sve bi ih pobio! ree Klit.
U pravu si, odvrati kralj. Evo ti ma! Ubijaj!
Klit, neodluan, uze ma i zagleda se kralju u lice, jer mu se inilo
da se ali.
Udri! ta eka! dreknu Aleksandar.
Mladi izmahnu maem, ali ratnici mugnue iz atora. Grohotan
smeh razlee se meu oficirima.
Filipova krv! dobaci Parmenion Antipatru. Varvari bi bili
111

iseeni da nisu pobegli.

Svetie se on njima, odvrati Antipatar, jer e progovoriti i
krv majke Olimpijade...
Aleksandar prie eni i odrei joj ruke:
Slobodna si, ree, i hvala ti to si ubila gada!
On je bio tvoj oficir! ree Parmenion.
Gad, varvarin, isti kao i svi vi to ste!
Oficiri zanemee.
Ni rei vie o tome! nastavi kralj, pa se obrati eni:
Poi e s ovim mladiem... Idite tamo gde su robovi... Iz gomile
izvedi svoje roake ako ih ima...
Jedan oficir utra kao bez due u ator.
Kralju, viknu, nai ratnici umiru... Padaju mrtvi po ulicama!
Od ega umiru? upita kralj.
Trgovci su u svojim podrumima otrovali vino...
Odvratno! Gadno! Podmuklo! zavapi kralj hvatajui se za
glavu. Ko da se bori s njima! Ko da ih pobedi!
Klit i Glikera izioe iz atora.
Usput ena nijednom ne pogleda mladia niti ga oslovi. Meu
robovima koji au, povezani i ve svrstani, stajali napolju ispred grada,
ena pronae dve svoje robinje i odvede ih sa sobom.
Klit, mada je pokuavao nekoliko puta da razgovara sa enom,
naie na prezrivo utanje.

112

GLAVA PETNAESTA

Hrabre srea pomae.

Oajanje mladog kralja zbog propasti Tebe nije trajalo dugo. Vest
da su trgovci u gradu otrovali vino u svojim podrumima nanovo ga
dovede do besa. Pored toga, oficiri, svi odreda pohlepni na pljaku,
navalie na njega, i on odobri da se rasproda trideset hiljada zarobljenih
Tebanaca.
Neka te ne uzbuuje sudbina Tebanaca! ree Antipatar.
Osveta nad pobunjenim Helenima mora biti sprovedena do kraja!
Teba vie ne postoji, dodade Kala. Neka nestane i
Tebanaca. Oni to su pobegli iz grada i uspeli da se spasu veito e
nam svojom mrnjom biti za petama.
Parmenion je odobravao klimajui glavom.
U pravu ste, ree. Tebanci su nam pobili posadu. Da smo
im oprostili i preli preko toga, imali bismo dovoljno razloga da zaalimo.
Oni bi nau plemenitost smatrali za slabost, a da ne govorim o tome to
bi drskost pobunjenika pokrenula i ostala Helene da se dignu na oruje
protiv nas!... Mislim da je ova osveta dvostruko dobra: radi nae
bezbednosti i kao opomena ostalim dravama u Heladi. Pokazali smo
svakome svoju silu i pesnicu. Videemo kako e se posle propasti Tebe
drugi pokazati... Oekujem da e ih strah nagnati na pokornost...
Parmenion je bio u pravu.
Arkaani, koji su bili poli u pomo Tebancima, uvi za poraz,
poubijae svoje vode i pokorni pristupie Aleksandru, molei ga da ih
primi u svoju vojsku kao najamnike. Etolci vratie iz progonstva pristalice
kralja Filipa, koji su ranije proterani po Demostenovom nagovoru. I
prognanici i oni koji su ih nekad prognali odoe zajedno na poklonjenje
makedonskom kralju.
Fokiani zaboravie sveti rat kad ih je kralj Filip, zajedno sa
Tebancima, tukao kao bezbonike i oskrnavitelje posveenog zemljita, i
listom nagrnue u makedonsku vojsku.
Atinjani, prestravljeni, prekidoe zapoetu sveanost u Eleusini. Oni
napustie misteriozna posveivanja i, plaei se vie Aleksandra, nego
gneva bogova, kao bez due pobegoe u Atinu.
Meutim, dooe im makedonski poslanici. Ne pokazujui nikakve
113

znake neprijateljstva, poslanici ukratko rekoe da ih je kralj poslao s

pozdravom atinskim graanima i s molbom da ga nikako drukije ne
smatraju nego kao pravog prijatelja.
Kad Atinjani videe da stvar nije toliko crna kako su oekivali,
danue duom i oslobodi su se straha.
ta zahteva od nas? upita jedan strateg. Onaj koji je
unitio Tebu zacelo vas nije poslao ovamo da nam izjavite njegove
pokornost!
Ima zahteva, odgovori voa poslanstva. Doli smo da
traimo dokaze vaeg prijateljstva...
Dokaze?
Da!
Traimo da nam predate neprijatelje svoje i nae.
Koji su to?
Demosten, Hiperid, Merokle, Likurg i drugi ija imena budemo
pomenuli.
U skupu nastade agor i komeanje.
Atinjani nisu navikli da svoje graane izdaju! u se jedan glas.
Ne damo nijednog!... Nikoga neemo izdati! povikae drugi.
ta e biti ako ne udovoljimo zahtevu vaega kralja? upita
strateg.
U tom sluaju na kralj vas nee smatrati za prijatelje. Uprkos
strahu atinski graani ne predadoe nijednog svog dravnika.
Ostali Heleni priklonie se makedonskom osvajau i stadoe mu
slati svoje ratnike kao dobrovoljce. Ali mnogi stari zakleti neprijatelji
Makedonaca koji nisu hteli da se pokore prebacie se u Malu Aziju s
namerom da se prikljue persijskoj vojsci kao najamnici.

* * *
Aleksandar je smatrao da ga nita vie ne spreava da pone veliku
vojnu. Predade Antipatru Makedoniju na upravu, pa krenu celokupnu
vojsku s prolea63 i udari na Amfipolj, a odatle preko ua reke
Strimona64 i stigne do grada Abdere.
Makedonska vojska, sastavljena od trideset hiljada peaka i pet
hiljada konjanika, idui kroz divlje predele obrasle gustom umom,
prelazei brda i planinske kose, stie do reke Hibera, 65 prebaci se preko
nje i utabori se u blizini Sesta. 66
Za tri nedelje mariranja Alektsandrovi ratnici proli su od
Makedonije do mesta gde je persijski car Kserks, sto etrdeset est
114

godina ranije, podigao pontonski most i preao na evropsko tle.

Ratnici su, mada premoreni od ratnih napora i duga puta, s
uzbuenjem oekivali trenutak kad e se prebaciti u Malu Aziju, o kojoj
su u to vreme kruile prie da je neizmerno bogata.
Tri dana docnije vojska se stade prebacivati preko Helesponta, 67 u
blizini Abida.68 Upotrebljen je veliki broj laa, barki i amaca. Aleksandar
je, okruen najistaknutijim oficirima iz garde kraljevih pratilaca", bio na
krovu najvee lae. Kad stie na polovinu puta, kralj zakla bika i
uhvativi krv u zdelu, izli je u more prizivajui Posejdona i Nereide,
bogove zatitnike brodara.
Varvari koji su boravili na kosama i uvalama planinskim, ili su jo
od Amfipolja tragom makedonske vojske moljakajui usput da ih kralj
primi kao najamnike. Traani, Peonjani, Tribali i Argivljani, osetivi da se
sprema velika vojna u Maloj Aziji i da je na pomolu ogroman plen, toliko
su navaljivali, da je Aleksandar slao na njih po nekoliko dobro
naoruanih odreda da ih gone i rasteruju. Kako je i mogao uzeti u vojsku
i varvare, kad je imao hrane za svega mesec dana.
Kad se i poslednji deo vojske ukrca i otisnu na more, varvari izmilie
iz ume i ipraja i poreae se na obali derui se, pretei pesnicama i
mlatarajui orujem.
Stigavi do grada Troje, Aleksandar prinese ktvu Ahilu i boginji
Ateni i utabori se u podnoju brda Ide.

* * *
U gradu Zeleji bila se iskupila persijska vojska, dvadeset hiljada
konjanika i toliko peaka, veinom helenskih dobrovoljaca. Ne mogui
svi da stanu u malenom gradu, mnogi ratnici boravili su pod vedrim
nebom, u blizini Zeleje. Mada je u gradu bilo dovoljno hrane, satrap
Spitridat nagonio je seljake da doteruju stoku i donose ivinu, jaja, sir i
penicu.
Spitridat je bio satrap Lidije i Jonije. Oholi Persijanac, ropski odan
caru Dariju, prezirao je ostale vojskovoe: Arsama, Nefata i Arsita. A oni,
sva trojica varvarskog porekla, iako u milosti carevoj, mrzeli su iz dna
due satrapa i bojali ga se, jer ni jedan od njih nije mogao da mu
napakosti kod cara niti se usuivao da s njim ukrsti ma. Ko bi i smeo
udarati na ratnika, uvenog sa svoje surovosti i slavnog megdandiju.
Spitridat je godinu dana ranije ubio uvenog borca Nikearha iz Karije i
odveo njegovu enu lepoticu. Ademir iz Sarda, elei da osveti svoga
ubijenog roaka, izazva satrapa na megdan i izgubi ivot.
115

Kad uhode javie da se makedonska vojska nalazi udaljena od

Zeleje svega na tri dana hoda, meu persijskim ratnicima nastade
komeanje:
Koliko ih ima? Kuda idu?... Ko ih predvodi?... pitali su mnogi i
dobijali proizvoljne odgovore, jer niko nije znao pouzdano gde se nalaze
Makedonci i s koje strane e naii.
Voe se sastadoe da veaju.
Atist, ratnik koji je ivot proveo tukui se s veitim buntovnicima
uroenicima oko Lampsaka, po movarama reke Praktije i po prostranim
umama koje se proteu prema severu do grada Prijara, uze re:
Neprijatelj nam je na domaku. Treba dobro razmisliti ta nam
valja initi! Da li mu poi u susret, ili ga saekati ovde?... Izgleda da je
ova druga mogunost probitanija za nas, jer emo se boriti protiv vojske
premorene od duga puta. Uhode nam javljaju da neprijatelji trpe
oskudicu u hrani. Nai ratnici odmorni i puni borbene snage, lako e
savladati Makedonce koji danima peae i jau izmravele konje.
Spitridat prezrivo slee ramenima i odmahnu glavom.
Ne slaem se, ree. Poi emo na neprijatelja i gde se
sretnemo zametnuemo bitku.
Slaem se, dodade Nefat. Nama opreznost nije potrebna.
Jai smo i odneemo pobedu.
Ostale voe u nedoumici koji predlog da prihvate, zagledali su se i
neubedljivo odobravali Arsitu ili Spitridatu.
Istoga dana stie u Zeleju Memnon sa Rodosa vodei dve hiljade
dobrovoljaca Helena. Ostali voi kao da su ba njega oekivali. Poto
nisu doneli odluku, sastae se nanovo na veanje.
Memnon, ne odobri nijedan uinjeni predlog i iznese svoje miljenje:
Opasno je napadati Makedonce, ree. U otvorenoj borbi
oni su jai od nas, jer njih predvodi Aleksandar lino, dok je Darije
daleko od nas. Zbog toga predlaem da se ispred neprijatelja uniti sva
hrana, ljudska i stona, da se popale ita, porue sela i obore mostovi. A
mi da se s vojskom povlaimo do Granika, da preemo reku i da na
drugoj obali razvijemo ubojni red.
Spitridat se grohotom nasmeja:
Onda nee doi do bitke! ree.
Zato?
Jer kad bude reka izmeu nas i neprijatelja, ko e moi da ga
napadne!
I ostali ratnici prsnue u smeh.
Pobei na drugu obalu reke!... Reka da nas deli!... Ta onda do
bitke ne moe ni doi! povikae.
Za to se vi ne brinite, viknu Memnon. Aleksandar e vas
napasti. On ne zna za prepreke!...
116

Meutim, nekoliko oficira, mada su se pribojavali Spitridata

podrae Memnona. Nastade prepirka koja se pretvori u svau i umalo
ne doe do tue.
Predvee stie glasnik kod Mitridata, zeta cara Darija. On donese
nareenje da se vojska povlai prema reci Graniku.
Granik, planinska reka, brza u gornjem toku, s duboko useenim
koritom i visokim obalama, svlai u ravnicu mulj, trulo lie i poupane
stabljike rogoza, barske trske i vresa. Donja polovina reke ima blag tok i
pored visokih obala debele naslage blata.
Aleksandar stie s vojskom na nekoliko hiljada koraka od reke. Idui
tragom persijske vojske bio je na liniji njenoga kretanja. Da ne bi bio
iznenaen, kralj poalje napred pet stotina konjanika, naredi da se
razvije ubojni red i u takvom poretku stigne do reke.
Zaklonjeni vrbacima i topoljarima, makedonski ratnici posedae po
travi, a oficiri se stadoe savetovati s kraljem kako da ponu bitku.
Hegeloh, voa izvidnice od pet stotina konjanika, vrati se s
izvetajem:
Neprijatelji su preli reku i na drugoj obali postavili ubojni red.
Persijski konjanici, gusto zbijeni, poreali su se du obale, a iza njih, na
padini brda, stoji peadija. Napad je nemogu! zavri oficir.
Jasno! ree Kala. S visoke obale tui e nas u glavu i sve
pomlatiti.
Oni su sigurni da ih neemo napasti dobaci Kllt.
Izvriemo napad! mirno ree kralj.
Moda bi bilo zgodnije da reku preemo nou, po mraku! ree
Parmenion.
Ja ne kradem pobede! odvrati Aleksandar, sjaha s Bukefala i
naredi seizu da mu privede drugog konja. Kao da se pravda, kralj ree:
Ne bih eleo da varvari ubiju mog ljubimca.
Seiz odvede Bukefala, a Aleksandar uzjaha drugog konja i potera
ga kroz vrbak.
Zar sad, usred dana?! Neemo ni stii do druge obale!... Ovo je
samoubistvo... zavikae oficiri.
Napred, Makedonci! povika kralj.
Oficiri se zgledae, pa jedan po jedan pojahae konje i kretoe za
kraljem, Ostali ratnici, uvi Aleksandrov pokli, hrpimice grunue kroz
vrbak.
Kad stigoe do reke, makedonski ratnici ugledae na drugoj obali
zbijene redove persijske konjice. Stojei na uzvienom mestu, s
naperenim kopljima i isukanim maevima, videli su se kao na dlanu.
Aleksandar se obrati svojim ratnicima:
Makedonci, sada emo, usred dana, napasti neprijatelja.
Persijanci se nas ne plae, jer jo nisu upoznali nau snagu. Od ove
117

bitke zavisi ishod rata.

Ova obala je strma! bojaljivo ree Parmenion.
Hrabre srea prati! viknu Aleksandar i nagna konja u reku.
Makedonski ratnici, vini brzom manevrisanju, ve su bili u ubojnom
redu.
Na levom krilu bila je tesalska konjica koju je vodio Kala, sin
Harpalov. Iza konjice bili su Traani pod Agatonom a pored njih peaci
pod Meleagrom i Filipom. Celo levo krilo predvodio je Parmenion.
Na desnom krilu bili su strelci iz garde kraljevih pratilaca. Njih je
vodio Filota, sin Parmenionov. Na elu konjanika s tekim kopljima bili
su Sokrat i Aminta, sin Arabijev.
Aleksandar okruen najsranijim borcima, nalazio se u centru.
Kad kralj nagna konja u reku, krenue i ostali konjanici. Peaci
zagazie u vodu jedva izvlaei noge iz blata.
Konjike ete Aminte i Sokrata prve primie udarce. Persijanci
osue na njih pljusak strela i dilita. I da Makedonci nisu bili pod
lemovima i u oklopima, listom bi izginuli. Ratnici, gonei konje malo
ukoso, niz reku, prema suprotnoj obali, poee izletati iz vode primajui i
odbijajui udarce. Persijanci oborie nekoliko desetina i, bacajui dilite
na konje, mnoge izranjavie. Vika ratnika, jaukanje ranjenika i zveket
oruja zaplaie konje. Prestraene ivotinje, u tenji da se to pre
izvuku iz vode i blata, jurnue uz strmu obalu. Makedonski ratnici bodui
neprijatelja dugim kopljima, olakavali su im prolaz. Ve se mestimino
video poneki Makedonac ili Tesalac kako na obali raskruje put maem.
Jedan za drugim konji su sve vie iskakali na obalu.
Persijanci se stadoe tiskati i kvariti svoj ubojni red. Njihovi konji
pravili su najvei nered, jer su ih pogaale strele koje su Traani,
poreani na suprotnoj obali, putali na njih s golemih lukova.
Dok su jedni bacali koplja i dilite na Makedonce odozgo, drugi se
spustie niz obalu do vode. Gazei blato do kolena, mnogi tako sputani
izgiboe od maa i koplja, ili padoe pod noge makedonskih konja. Du
cele obale, na nekoliko stotina koraka, vodila se estoka borba.
Makedonci su po svaku cenu hteli da se dokopaju suve zemlje. Borei
se na nesigurnom tlu, bili su u strahovitom poloaju. Persijanci, ne htevi
da popuste, besno su odbijali njihove nalete, gurajui se po obali i
smetajui jedan drugom.
Memnon sa Rodosa, okruen dobrovoljcima iz Helade, zadavao je
najvie jada napadaima. Bacajui koplja s visoke obale Heleni mnoge
Makedonce oborie s konja.
Dok su se Sokrat i Aminta sa stotinak konjanika, potiskujui
neprijatelja, uveliko tukli na suvoj zemlji, gusto zbijena gomila konjanika
oko Aleksandra, bodui dugim kopljima protivnike, najposle iskoi na
obalu i zametnu boj. Kroz nainjen prodor navalie i drugi ratnici i
118

preplavie polje.
Najea borba vodila se oko Aleksandra. U blistavom lemu i
oklopu, u raskonom odelu i na konju s divnom opremom, kralj je padao
u oi persijskim ratnicima. I njihovi najsraniji borci potekoe sa svih
strana prema mestu gde se Aleksandar borio.
Mada je bitka bila konjika, borci se toliko izmeae i zbie da su se
vie tukli noevima i pesnicama, nego maem i kopljem. Za to vreme
ostali Makedonci su se gotovo nesmetano prebacivali preko reke, i kako
je koji izlazio na obalu, juriao je u bitku. Vika ratnika meala se s
njiskom ranjenih konja. Nepregledna gomila konjanika tiskala se, gurala i
kovitlala. Makedonci su se borili svom snagom da osvoje to vie
zemljita, a Persijanci da ih potisnu i bace u reku.
Aleksandrovi ratnici, jai po snazi i vetiji borci u pojedinanim
sukobima, postepeno su potiskivali protivnike i osvajali sve vie
zemljita. U toku borbe Aleksandru se slomi koplje. Neko mu brzo
dodade drugo. Makedonci zastadoe za trenutak i izgledalo je kao da su
se pokolebali. To je opazio Mitridat, Darijev zet. Stavivi se na elo jedne
grupe konjanika, koji su nadirali u obliku klina, satrap jurnu na
Aleksandra. Oko makedonskog kralja bili su: Perdika, Ken, Krater i
Aminta, sin Andronenov. Okrueni tesalskim konjanicima doekae
neprijateljsku konjicu na koplja i maeve.
Na zaprepaenje svih ratnika, Aleksandar oinu pastuva koga je
jahao i izlete iz borbenog reda. I dok su drugi jurnuli za njim da ga
zatite, njegovo koplje pogodi satrapa posred lica. Persijanac jauknu i
pade s konja. Tesalski konjanici pod Kenom i Filipom i Traani pod
Agatonom grunue svom estinom na persijski ubojni red.
Meu persijskim ratnicima istae se Resak, proslavljeni borac u
pojedinanim sukobima, ljubimac cara Darija. O njemu su rapsodi 69
pevali pesme po saborima i pronosili mu slavu po Kariji, Frigiji, Lidiji i
Jonskom arhipelagu. On obori tri Tesalca i nae se ispred Aleksandra.
Za trenutak, pogledavi se oi u oi, dva ratnika zametnue boj. Tukui
se izbliza, njihovi maevi toliko su tretali o oklope da se oba konja
stadoe propinjati.
Spitridat je, oborivi nekoliko trakih konjanika, krio put probijajui
se kroz gomilu ratnika. Strani varvarin izmahnu golemim maem i
gotovo nadvoje presee Kalika, uvenog strelca, obori s konja Protita i
odsee ruku Kalidametu.
Dok su se Resak i Aleksandar borili, Spitridat dogna konja do
boraca i pritera ga iskosa prema kralju. Ne obazirui se na svoju viteku
slavu, satrap napade Aleksandra.
Smrt kralju varvarinu! viknu i maem tresnu Aleksandra po
glavi. Ali udarac, dat iskosa, izgubi snagu. Ipak ma odvali komad lema
s belim perom. Kralj ne obazirui se na Spitridata, strese se i jo ee
119

napade Resaka. Lidski satrap i po drugi put die ma, ali ne stie da ga
spusti. Klit, koga su zvali crni", podviknu:
Zar dvojica na jednoga?
On hitnu koplje i kroz oklop probode Spitridata. Gotovo u istom
trenutku Aleksandrov ma prereza Resakovo grlo.
Dotle su makedonski konjanici jednako prelazili preko reke, a za
njima peaci drei se konjima za repove.
Kad Persijanci videe da su im pala dva najbolja borca, pokolebae
se, i kvarei ubojni red, poee se povlaiti, dok ne udarie u bekstvo.
Helenski najamnici, povikavi se na jedan breuljak, tukli su se kao
da su svi reeni da umru. Kad to vide, Aleksandar uzviknu:
Bacajte oruje, izdajnici! Sve emo vas pobiti. Predvodei grupu
ratnika, kralj obode konja i jurnu u gomilu helenskih peaka. Oni, borei
se s uzvienijeg mesta, doekae makedonske ratnike na koplja i
maeve. Tukui i bodui nadohvat kralj se stade probijati kroz njihov
ubojni red. Za njim, kao strani eteoci, pustoili su Makedonci i Traani,
besni to im se daje otpor. Heleni sa svih strana napadoe Aleksandra.
On je, odbijajui udarce i veto se zaklanjajui titom, odolevao
napadaima koji mu ubie konja. Kralj skoi i nastavi da se bori. Pored
njega su se tukli najsraniji borci iz garde kraljevih pratilaca". Svi oni
dobro osetie kakvog protivnika imaju ispred sebe, jer su se Heleni, koje
je, iz straha od kazne, spopalo oajanje, borili kao lavovi. Najposle,
opkoljeni sa svih strana, sabijeni u gomilu, potiskivani, gurani, tueni i
ubijani, kad videe! da je borba uzaludna, krguui zubima od besa,
pobacae oruje i predadoe se.
Za to vreme su Makedonci, Traani, Tesalci, Peonjani i Argivljani
gonili Persijance po prostranom polju. Beei u gomilama, Darijevi
ratnici, mahniti od straha, naletali su jedni na druge i zbijeni padali pod
maeve i koplja makedonskih ratnika. Divlji borci s Rodopskih planina i
Hema kao vuci su napadali, razdirali i sekli maevima i ubojnim
sekirama, obarajui i konje i jahae. Traki peaci naletali su na
konjanike, hvatali se za stremen, boli noevima konje, padali s njima i
klali se s jahaima. Mahnita hrabrost Aleksandrova nadahnula je borce.
Njegova silna volja prela je na sve i svakoga. Razdraeni do bezumlja,
makedonski ratnici sekli su i mlatili begunce dokle im je daha dostajalo u
prsima. Najposle, malaksali od umora i iskrvavljeni, na znak trube
poee se okupljati oko svog kralja.
Tako je tekla i tako se zavrila bitka na reci Graniku. U njoj je
Aleksandar pokazao persijskom caru Dariju s kakvom vojskom ima da
se bori.
U bici je palo oko dvadeset hiljada persijskih ratnika, 70 a
Makedonaca srazmerno manji broj.
Zlatan i srebrn nakit, skupocene ae, purpurne tkanine i ostale
120

dragocenosti Aleksandar posla u grad Pelu, na dar svojoj materi

Olimpijadi. Atinjanima je poslao tri stotine titova, isto toliko oklopa,
maeva i kopalja i veliki deo plena. Uz to posla natpis: Aleksandar, sin
Filipov, i Heleni, osim Spartanaca, zaplenili su ovo od varvara koji ive u
Aziji.
U bici je uestvovalo na makedonskoj strani oko dve hiljade Helena,
ali kralj, u elji da i ostale pridobije za sebe, posla im ovaj laskavi natpis.

121

GLAVA ESNAESTA

I najpametnijima poneto nedostaje!

Makedonska

vojska se ulogorila uzvodno, nedaleko od mesta

bitke. Iste veeri, pod kraljevim atorom, prema svetlosti buktinje, oficiri,
zapovednici veih odreda, izrazie divljenje i potovanje Aleksandru.
Borio si se kao Ahil, ree Parmenion. Tvoj pokojni otac
plakao bi od radosti da te je mogao videti danas!
Kala, zapovednik konjice, prie kralju i pokloni mu se:
Oprosti! ree. Tvoje velikoduno srce ne moe zameriti
oveku koji te oboava... Oprosti!
Opratam, odgovori Aleksandar smejui se, iako ne znam
na ta misli!
Hvala ti, jo jednom se pokloni oficir. Kad si odluio da
otpone bitku pod onakvim okolnostima, bio sam uveren da si lud!
Oficiri se nasmejae. Perdika dodade:
Molim te, kralju, reci nam ta te je nagnalo da natera konja u
reku i da poe na neprijatelja? Neka je hvala bogovima, pobedili smo,
mada se moglo desiti da propadnemo...
Zasluga za pobedu pripada kralju! dobaci Sokrat.
Dobri moji drugovi, otpoe Aleksandar, a suze mu se zavrtee
u oima, ne pripisujte samo meni zaslugu to je bitka dobijena! Bez
vas i makedonskih ratnika ja sam nita ne bih uinio... Mahnito je bilo s
moje strane to sam pod onakvim okolnostima otpoeo bitku.
Ni jedan vojskovoa to ne bi uinio, dodade Filota.
Ni ja ne bih uinio, nastavi, da se ne uzdam u vas i svoje
borce... Neprijatelj je bio uveren da ga neemo napasti, jer je izmeu
nas bila reka. Ne znam da li vam je dovoljno jasno kakav smo pothvat
preduzeli i ta za nas i ceo svet znai ovaj rat? Poli smo da osvajamo,
da slomimo Persijsko carstvo i da zavladamo Azijom. Ko se usudi na
ovakvo delo za njega ne postoje prepreke! Neprijatelju treba dokazati da
smo srani do samounitenja, i to je od presudne vanosti za nae
budue sukobe s njima. Ovo je bila prva bitka s Persijancima. Morali
smo je dobiti i pod najteim uslovima, jer neprijatelja treba ne samo
pobediti nego i moralno slomiti. Nadam se da e se uskoro videti koliki
smo presti ovom pobedom dobili.
122

Sutradan su sahranili izginule makedonske ratnike sa svim

poastima. Kralj objavi da njihove roditelje i decu oslobaa plaanja
poreza i zemljarine.
Aleksandar obie ranjenike i svakog ponaosob upita kako se borio i
kako je ranjen. Tako je svakome dao prilike da se raspria pred kraljem i
da istie svoje junatvo.
Pokopali su i persijske vojskovoe helenske najamnike koji su se
borili na njihovoj strani.
Zato? emu to? pitali su se surovi makedonski ratnici.
Ko god umre ima pravo da ga pokrije zemlja odvrati kralj.
Ja ne elim da ratujem s besmrtnim bogovima. 71
Okovali su oko dve hiljade Helena, zarobljenih u bici i poslali ih u
Makedoniju da obrauju zemlju.
Vi ste robovi, ree im Aleksandar, jer ste se borili protiv
svoje brae, za raun varvara.

* * *
Uskoro se pokazalo koliko je kralj bio u pravu. On posla
Parmeniona sa tri hiljade peaka da zauzmu grad Daskaliju. Ova vojska
bila je spremna da juria na bedeme i da rui zidove. Ali posada grada
uopte nije pruala otpor. im je videla u daljini makedonsku vojsku,
napusti grad i pobee bez traga.
Na severnom podnoju planine Tmola nalazio se grad Sard,
prestonica starih persijskih kraljeva, najpre Kresa, pa Kira. Jo od
davnina prialo se da je grad bogat zlatom. Dragoceni metal vadio se iz
planine Tmola i reke Paktol. 72 Podignut visoko i opasan trostrukim
zidovima, grad je bio neosvojiv. Meutim, Aleksandar odlui da po svaku
cenu zauzme grad Sard i od njega stvori bazu za dalje ratovanje.
Obaveten od pohvatanih varvara kakvo je stanje u gradu, kralj
primae vojsku i utabori se u blizini.
Dok se savetovao sa oficirima kako da izvri napad, neoekivano
doe u tabor Mitrin, zapovednik Sarda.
Lianin se pokloni do zemlje pred kraljem, a njegovi pratioci padoe
na kolena i povikae:
Neka je slava sinu Zevsovu!
Dosta sino bili robovi cara Darija! ree Mitrin. Bogovi su
nam poslali pravog vladara, nosioca slobode svim narodima!
Aleksandar pozdravi poslanike blagonaklono i poasti ih po zakonu
gostoprimstva.
123

Istoga dana poalje Amintu, sina Andromenova, u Sard, da zauzme

tvravu i digne blago. Kad ovaj poe kralj doapnu oficiru:
Primeti li i najmanji znak izdaje, ivu duu nee ostaviti u
gradu.
Ali graani i seljaci, vekovima ugnjetavani tiranijom persijskih
satrapa, oduevljeno prihvatie makedonsku vojsku.
U pratnji Mitrina, ostalih poslanika i svojih istaknutih oficira kralj ue
u Sard. Popevi se na najvie mesto, podigne rtvenik i posveti ga
Zevsu Olimpijskom. Onda izdade nareenje da se tu sazida hram.
Iste veeri, posle bogate gozbe, Aleksandar se obrati graanima
Sarda i svojim oficirima. Digavi pehar, kralj uzviknu:
Neka ivi znanje, neka se slavi hrabrost i neka dobrota vlada
meu ljudima! Moj veliki uitelj, Aristotel visoko je digao buktinju znanja.
Dugujem mu priznanje i divljenje. Od njega sam nauio mnogo i biu mu
do kraja ivota zahvalan. Ali, moram rei, i najpametnijim ljudima po
neto nedostaje. Veliki filozof nas je uio da samo Helene smatramo
sebi ravnima, a da su varvari robovi koji ne zasluuju nikakvu panju!
Neka je slava mome uitelju, velikom filozofu! Ovoga puta neu ga
posluati!
Obrativi se Mitrinu, kralj nastavi:
Lianine, bolji si od mnogih koji sebe smatraju plemenitim...
Vladae ovim gradom i celim krajem. Tvoj narod ivee po svojim
obiajima, potujui svoje zakone i svoju vlast! Od mene i od mojih
ratnika niko od vas nee doiveti nepravdu! Postavljam vam svoja dva
oficira Pausaniju i Nikiju, kao zapovednike posade. Oni e biti vai
prijatelji i zatitnici.
Glas o pobedi makedonske vojske kod Granika brzo se rasprostre
po Maloj Aziji, od grada do grada, uzimajui zapanjujue razmere, kao
da je persijska vojska satrvena do poslednjeg oveka. Ime Aleksandra
Makedonskog bilo je u svaijim ustima. Govorilo se da je nepobediv na
megdanu, da ga koplje * i ma ne mogu obraniti.
Aleksandar napusti Sard i stie pred Efes. Posada, uvi da se
makedonska vojska pribliava, napusti grad i, predvoena Amintom,
sinom Antiohovim, pobee na istok da se priblii vojsci cara Darija.
Zauzevi i taj grad bez otpora, Aleksandar ukide oligarhiju 73 i
zavede demokratski poredak, po ugledu na atinski ustav.
Kad graani Efesa osetie da su se oslobodili nekolicine tirana koji
su im zagoravali ivot, odluie da se osvete svima koji su opljakali
Artemidin hram i oborili statuu kralja Filipa. Doepavi glavne krivce,
Sirfaksa i njegove pomagae, graani ih kamenovae na trgu. Onda
pomama za osvetom i e za klanjem uhvatie maha: potkazivanja
uestae a ubistva postae svakodnevna pojava. To stanje potraja sve
dok Aleksandar ne podviknu da e sve graanstvo pobiti ako se nastavi
124

s ubijanjem.
Kad od mirnih graana postane rulja, ree, onda ubistvima
nema kraja!
Uskoro zatim kralj je poslao Parmeniona i Lizimaha, sina
Agatoklova, na elu dve hiljade i sedam stotina konjanika i peaka da
zauzimaju maloazijske gradove, da u njima obaraju vlast tirana i da
zavode demokratiju. Ali on, na veliko uenje svojih oficira, pusti na
slobodu preko dve hiljade varvara zarobljenih u bici kod Granika.
Aleksandar ostade nekoliko dana u Efesu kod svoga prijatelja,
slikara Apela koji je uestvovao u podizanju novog hrama boginji
Artemidi.74 Tom prilikom Apel izradi nekoliko kraljevih portreta pogodivi
mu crte lica, ali ne i boju. Aleksandar je imao belo lice prekriveno blagim
rumenilom, na majku, a slikar ga je predstavio sa tamnim licem, tvrdei
da belina nikako ne dolikuje energiji i mukosti koje kralj poseduje. Te
likove Apel je docnije preneo na zid u Artemrdinom hramu, koji su
nanovo podigli maloazijski Grci.
Oprostivi se od svoga prijatelja. Aleksandar krete u nova
osvajanja.

* * *
Ranjeni Filton, Prokles, Diota, Kales i Pintija stigoe u Atinu i odoe
kui lekarevih roditelja. Stari Diodor i njegova ena Glauka plaui su
grlili svoga sina Filtona:
Dva puta smo uli da si poginuo! jecala je starica. Ali
bogovi su se smilovali na nas i doveli su te kui.
Doveli, neka im je slava i hvala, dodade Diota pomaui
Proklesu da lekara skine s konja.
Izmraveo, s groznicom u oima i ranom na butini, nateenoj i punoj
gnoja, Filton pade u postelju. Stari roditelji i drugovi lebdeli su nad njim i
danju i nou. Lekar im je kad je bio pri svesti davao uputstva kakve
lekove treba da mu daju i kako da ih spravljaju. U bunilu je pominjao
Glikeru, proklinjao kraljicu Olimpijadu i, guei se od straha i gnuanja,
preklinjao drugove da poubijaju zmije koje ga napadaju.
Lekovi meutim nisu pokazivali nikakvo dejstvo. Najposle klempavi
konjuar odlui da proree ranu. On dobro naotri no, i dok je lekar bio
u nesvestici, presee otok. Atleta Prokles je vrsto drao bolesnika, dok
je Diota cedio gnoj iz rane. Svakodnevno su ispirali raseeno meso
hladnom vodom, stavljajui biljne masti i tako drugovi najposle spasoe
Filipa.
125

Kad doe sebi lekar oseti da mu je lake.

Spasli ste me od sigurne smrti! ree. Ovakve rane se retko
kad iscele.
Atleta, milujui mu znojavo elo, drhtavim glasom od uzbuenja
progovori:
Tri dana nisi dolazio svesti. Zbog toga smo i odluili da seemo
ranu. Diota je to uinio svojim noem.
Da, nasmei se lekar. Njegov no dosad nijednom nije
izneverio!
Majka Glauka grlila je i ljubila sina, a otac je stojei pored uzglavlja,
brisao suze dlanovima.
U Atinu su svakodnevno stizali begunci iz Tebe. Izmraveli, sa
strahom u oima i dronjavi lutali su po ulicama molei prolaznike za
milostinju. Bilo je meu njima ena, dece i staraca. Neki su
blagovremeno, pre bitke, napustili grad i lutajui po beotskim umama,
oekivali ishod borbe oko Tebe. Doznavi za poraz, saekivali su
begunce i prestraeni s njima produavali da se skrivaju po umama,
jedui korenje i divlje plodove. Onda poee u manjim grupama odlaziti
u Atinu, Megaru, Argolidu, ak i u Arkadiju.
Atinjani, gnevni na surov postupak makedonskog kralja, irom
otvorie vrata svojih kua i stadoe prihvatati begunce.
Jednoga dana u Atinu stie i Glikera sa svoje dve robinje.
Velika radost obuze Filtona, njegove roditelje i drugove kad je
ugledae. Poto se izgrlie i izljubie; drugovi zasedoe za sto koji je
lekareva majka pretrpala jelom i peharima.
Filton je ozdravio! otpoe Diota. Snaga mu se vraa: Treba
nastaviti sa osvetom.
S tim je svreno! ree Glikera. Osvete vie nee biti.
Kako? Zato? ta to znai?
Znai da je s osvetom svreno! odgovori ena. Mladi krali mi
je poklonio ivot. Da nije bilo njega Traani bi me rastrgli!
Glikera ispria kako je ubila Klitandra, oficira iz garde kraljevih
pratilaca", kako su je Traani odvukli kralju i kako je dobila oprotaj.
Fokiami i Platejci ree tukli su se s Argivljanima i
Traanima, otimajui se oko plena. Pijani Makedonci vukli su se po
ulicama grada i orgijali prolivajui krv ena i dece. Ali su mnogi meu
njima pali da se vie nikad ne dignu.
Kako to? upita Filton.
Neki trgovci bacali su otrov u burad s vinom u svojim
podrumima...
Gnusno! viknu lekar. Tebanci su zasluili da ih nestane!
Zar su to potomci filozofa koje je Teba kroz itav vek raala! 75 ta bi na
ovu podlost rekli vitezovi asti i morala, Pelopida i Epaminonda!
126

Obrativi se eni lekar zapita.

Da li se zna koji su trgovci otrovali vino?
Zna se! ree Glikera. To su Ktezifon i Epafrodit.
Hvala neka je Apolonu! uzviknu lekar, obojica su varvari, iz
Jonskog arhipelaga!
Diota se celo vreme smeio. Naposletku ree:
ta je trovanje vina prema zverstvima koja su neprijatelji inili u
gradu! Ja sam nagovarao oba trgovca da to urade!
Ti?
Ja!
Lekar pognu glavu i zamue. Prokles je gledao u stranu, a Kales i
Pintija bacali su poglede as na Filtona, as na Diotu.
Zakleli smo se na osvetu ree Kales. Svetili smo se i jo
emo se svetiti. Oprosti, Filtone, meni nije jasno zato se zgranjava to
su trgovci zatrovali vino?
Lekar se prenu:
Nije ti jasno, to se tebi ne moe objasniti, jer si roen kao rob...
Pitaj atletu! Neka ti on kae ta misli o tome!
Odvratno... podlo... gunao je Prokles. Ipak je srea to to
nije uradio nijedan Beoanin. 76 Podiui glas atleta dodade: Diota,
ti si tesalska stoka!
A ti tebanski vo! odvrati konjuar. Moja osveta nema
granica razvika se. Tako mi svetih Blizanaca, 77 od moje ruke pae
jo po koji Makedonac, a poslednja rtva bie kraljica Olimpijada.
Lekar ustade i prie mu:
S osvetom je gotovo! Jesi li razumeo? Mi se vie nikome neemo
svetiti.
Zbog toga to je Aleksandar poklonio ivot tvojoj eni, je li? A ta
emo sa est hiljada poklanih Tebanaca i trideset hiljada prodatih u
ropstvo?
Vie osvete nee biti! viknu Glikera. Mladi kralj iskupio je
grehe svoje majke i Makedonaca.
Tako? Vi imate rauna da prekinete osvetu iskezi se konjuar,
a naroito ti!
Filton pogleda u konjuara i tihim glasom ree:
Zakon gostoprimstva spreava me da te kaznim. Idi odavde i ne
navodi me da oskrnavim svoga genija! 78
Izdajnici!... viknu Diota. Sami sebe izdajete!...
Idi! dreknu Prokles i ustade. Mene ne spreava nita da te
zgrabim za vrat i izbacim napolje.
Konjuar se isceri i izae.
U odaji za trenutak nastade tiina. Onda Diodor, otac Filtonov
progovori:
127

 Sine, hvala ti to nisi pogazio zakon gostoprimstva!... Raduje me

to si odluio da prekine s osvetom. Zaista je teko vui na svojoj dui
mrnju i teretiti svoju savest ubistvima. Ostavite bogovima osvetu!... Milo
mi je to ste i sami uvideli ovu istinu... Ali, hteo sam drugo neto da vam
kaem: uvajte se Diote!... To je ovek podmukao, gotov na sve...
Izbacili ste ga iz svoga drutva. On vam to nee zaboraviti... uvajte se
da njegova strast za osvetom ne obuhvati i vas...
Mislim da njegova podlost nee ii dotle! ree Glikera.
Filton se zamisli:
Ipak se treba uvati! ree. Diota je manijak. Moe se desiti
da i na nas prenese mrnju!

* * *
Maloazijski gradovi u primorju predavali su se Makedoncima bez
otpora. Ipak Halikarnas i Milet, oba tvrdo graena i s visokim zidovima,
suprotstavie se osvajaima. Aleksandar je i njih zauzeo na juri.
Opsada Halikarnasa svrila se na tetu Persijanaca i njihovih
najamnika. estoke borbe vodile su se na polju, na prolomima i
zidovima. Posledice su bile strahovite: poginulo je oko hiljadu graana,
dvaput toliko zarobljeno, a grad sravnjen sa zemljom. Glavne
vojskovoe, Orontobat i Memnon, pobegoe, a Aleksandar dade na
upravu celu pokrajinu eni Adi, po obiaju jo od kraljice Semiramide. 79
Ada blagoslovi Aleksandra i usini ga u znak zahvalnosti.
Posle toga preko etrdeset manjih gradova, gotovo svi bez otpora,
padoe u ruke makedonskih osvajaa. I grad Milet, na ostrvu, posle
duge opsade, poloi oruje. Nekoliko desetina persijskih brodova sa
svom posadom bi odseeno i zarobljeno.
Meutim, neoekivano i neuobiajeno kod vladara toga doba,
Aleksandar objavi: da svaki njegov ratnik koji je poao u rat a nedavno
se oenio, ili ima nameru da se oeni, moe otii svojoj kui da prezimi,
pa Ina prolee da se vrati u sastav vojske. Ovaj dopust izazva ogromnu
radost meu mladim makedonskim ratnicima.
I uskoro iz Karije kretoe gomile ratnika, svi veseli, s pesmom na
usnama i dobro nabijenim torbama na leima, jer je svaki od njih imao
dovoljno prilike da se napljaka.
Parmenion, stari Filipov general, obrati se Aleksandru:
A ti, kralju? Tebi, izgleda, nije potrebna ena?
Ne! Nije mi potrebna! odgovori Aleksandar gledajui oficiru
pravo u oi.
128

Parmenion slee ramenima.

Uzdrljiv si takoe ree u jelu i piu.
Jesam, odvrati kralj. Uzdrljiv sam...
Zbog ega?
Jer me brana postelja, jelo i pie isuvie podseaju da sam
smrtan...
Jednoga dana pozva sve oficire i stade im deliti zemlju u
Makedoniji, koju su u svoje vreme posedovali njegov praded Aleksandar,
ded Aminta i otac Filip. togod je ko traio, kralj je davao. Jedino mu
general Perdika postavi pitanje:
Sve si skoro razdelio? ta sebi ostavlja?
Nade! odgovori Aleksandar.
Onda u i ja imati udela u tim nadama! smejui se ree
Perdika i ne htede da primi nita.
Takav je bio mladi kralj u poetku svoje vladavine. Ne zanemarujui
nita to bi koristilo drugome i mislei na sve, zanemarivao je samog
sebe.
Makedonski ratnici voleli su kralja Filipa, ali ljubav koju su pokazivali
prema Aleksandru dovodila ih je do ushienja. Svaki od njih smatrao je
za najveu sreu da pogine za kralja, jer Aleksandra su uveliko smatrali
za nadzemaljsko bie. U to vreme poele su da krue prie i legende
koje su se prenosile na docnija pokoljenja.

129

GLAVA SEDAMNAESTA

Varvarine, odveemo te pred cara Darija!

Aminta,

Antiohov sin, pobegavi s grupom konjanika iz efeske

tvrave ispred makedonske vojske, rei se da ode caru Dariju i zamoli
da ga primi i saslua.
Aminta je bio iz Makedonije. Pobegao je ispred Aleksandra, prema
kome je oseao bezgraninu mrnju. Bojei se kraljeve osvete, prebacio
se u Malu Aziju, gde ga je satrap Spitridat prihvatio i dao mu odred
konjice s nareenjem da uva maloazijske gradove. Kad se predala
tvrava u Efesu, Aminta je uspeo da pobegne.
U to vreme tabor cara Darija bio je postavljen u blizini Soha u Asiriji,
na dva dana hoda od velikih asirskih klanaca. Silna persijska vojska bila
je smetena na nedoglednoj ravnici.
etiri stotine hiljada peaka, bez posluge i robova, i sto hiljada
konjanika,80 Persijanaca i Meana izmeanih s varvarima, i trideset
hiljada helenskih najamnika krenuo je car Darije da bije odsudnu bitku s
Aleksandrom.
Aminta, videi toliku vojsku, zaprepasti se od uda. Begunac se
pitao ta e biti s Aleksandrovom vojskom, sastavljenom od nekoliko
desetina hiljada ratnika? Na tu pomisao prebeglica se zlurado osmehnu.
Ostavivi svoj odred na kraju logora, Aminta se sam uputi prema
belim atorima gde su, kako mu je reeno, stanovala dva satrapa,
Spitamen i Datofren.
Kad stie na stotinu koraka od atora, begunca opkolie etiri
ratnika i oduzee mu luk i tobolac sa strelama, otpasae ma i izvadie
no sakriven u nedrima.
Vodite me satrapama! ree Makedonac.
Izmeu dva bela atora, u hladu granatog platana sedeli su na
svilenim jastucima Spitamen i Datofren, dva careva satrapa Persijanci,
obueni u svilene haljine, nabeljenih lica i namirisani, doekae begunca
kao da je njihov rob. Zverski pogled satrapa Datofrena zaustavi Amintu
na pet koraka od njih.
Stoj! Ni koraka dalje! Ti si divljak! viknu satrap. Aminta stade
pa, eui se po glavi, zagleda se u njihove ukovrdene kose i blistave
brade, namazane miriljavim uljem.
130

 Kojim putem se stie do cara Darija? upita begunac.

Preko nas! odgovori Datofren. Ali ti nikad nee stati pred
njegovo svetlo lice. Njegove boanske oi ne mogu da gledaju varvarina
sa planine Hema, a njegove boanske ui ne mogu da sluaju tvoj
obanski glas. Okreni se i istim stopama vraaj se tamo odakle si doao!
Drugi satrap, Spitamen, obavivi rukama kolena, njihao se lagano
desno i levo i kroz debele usne zvidukao neku melodiju.
Begunac se zamisli. Njegov pogled bludeo je na sve strane, ne
mogui da uhvati kraj atorima koji su se pruali u nedogled. Persijski
ratnici, obueni u haljine svih boja, vrveli su. Gomile robova i
slobodnjaka i okovanih vukle su se izmeu atora, dok su se ratnici u
oklopima i sa lemovima na glavi izleavali u hladovini, ispod drvea. To
je bila telesna straa Spitamena i Datofrena. Neprekidni agor ljudi
dopirao je u talasima sa svih strana. Izdaleka se ulo tutnjanje bubnjeva
i dreanje aulosa, dovikivanje konjuara, rzanje konja i rika marve.
Nedaleko od atora dva satrapa gomila ratnika ibala je jednog oveka
privezanog za drvo. Jauci i zapomaganje meali su se sa smehom
ratnika, s fijukanjem bia i tupim udarcima, sve dok ovek ne zamue.
Aminta se obrati satrapima:
Odvedite me caru, jer vest koju donosim on mora doznati odmah.
Ne! Nee stati pred lice naeg cara, varvarine! viknu
Datofren.
Aminta pokua da mu prie, ali ga dva straara epae za ruke.
Kad Makedonac vide da ne moe prii satrapu, apnu na uvo jednom
straaru nekoliko rei. Ratnik zinu od uda, pritra Datofrenu i tiho mu
ree svega tri rei. Odjednom, satrap dobi blaen izraz lica. Videi to,
Spitamen pusti ruke s kolena, ustade i prie Datofrenu. Kezei zube i
beei oi, satrapi se stadoe doaptavati merei Amintu od glave do
peta. Hvatajui jedan drugog za ruke i apui istovremeno, najposle
donee odluku:
Varvarine, ree Spitamen, odveemo te pred cara!
inilo se da begunac nije drugo ni oekivao. On je hladno gledao
kako se dva satrapa, sad ve glasno, svaaju i otimaju koji e da odvede
Amintu caru. Najposle pooe obojica. Uzevi begunca izmeu sebe,
povedoe ga kroz redove atora, mimo gomile ratnika, koji su se
rasklanjali desno i levo ispred silnih stareina, doglavnika cara Darija.
Carev ator bio je podeljen na nekoliko odaja prostranih, ali
pretrpanih minderlucima, ilimima, stolovima od slonove kosti i zlata,
skupocenim amforama od srebra ili samske ilovae. U jednom uglu, na
vidnom mestu, nalazio se srebrni oklop, kaciga, ma s balakom
ukraenim dijamantima, koplje, tit, luk i tobolac sa strelama. To je bila
ratna oprema cara Darija.
Ratnici, sluge i slukinje, svi raskono odeveni, imali su atore u
131

blizini, na domaku, da ih lako mogu dozvati ako zatreba.

Sa carem su bile njegova majka, ena i dve erke. Njegovi
velikodostojnici, ugledajui se na svog vladara, vukli su za sobom svoje
porodice i gomile slugu i slukinja. Verujui u pobedu, i car i njegove
vojskovoe smatrali su ovaj vojni pohod kao zabavu. Posle poraza kod
reke Granika mnogi persijski ratnici bili su zabrinuti i savetovali su caru
da povede to vie ratnika. Ali kad ue s kakvom neznatnom vojskom
makedonski kralj raspolae, svi su smatrali da je dovoljan samo jedan
deo persijske sile, pa da se rat okona.
Darije, meutim, nije potcenjivao Aleksandra. Govorio je da se divi
njegovoj hrabrosti i sposobnosti i priznavao je da nee s njim lako izii
na kraj.
Dva satrapa uoe pod carev ator, a begunca okruie osam
straara s isukanim maevima bacajui na njega podmukle poglede. Na
stotinu koraka dalje skupljali su se ratnici, ene i robovi, zgledajui se
znaajno i smekajui se. Ne odajui glasa od sebe, oekivali su da vide
izvrenje smrtne kazne, to je kod njih bila svakidanja pojava.
Najposle Datofren izie iz atora, uhvati Amintu za ruku i izvede ga
pred cara.
Darije je sedeo na zlatnom prestolu. Pored njega je bila carica i dve
erke, sve tri lepotice kakve begunac u svom ivotu nije video. Nekoliko
velikodostojnika, svi obueni u svilene haljine dreee boje, stajali su
desno i levo dvorei cara.
Darije, stasit i lep ovek, s krupnim oima, malo zauenim, divno
izvijenim obrvama i ukovrdanom kosom i bradom, pogleda begunca i
dade mu znak da klekne, to se smatralo na persijskom dvora kao znak
osobite milosti.
Aminta klee i pognu glavu.
Sad ustani, ree car, i kai ta ima!
Begunac, koji je vie od dve godine sluio u persijskoj vojsci,
razumede Darija i odgovori:
Presvetli care, gospodaru Azije, donosim ti vest da se naao
junak koji e ubiti makedonskog kralja.
Na mrkom licu carevom za trenutak blesnu radost, a oi udno
sinue.
Ko je taj? upita.
Aleksandar, sin Eropov, zapovednik tesalske konjice u
makedonskoj vojsci. Njegova braa skrivala su u svojoj kui Pausaniju,
ubicu kralja Filipa...
Darije prui ruku prema vazi koja je bila puna groa, otkide
nekoliko zrna i prui ih beguncu.
Aminta primi groe i stade ga zagledati. Datofren mu prie i kroz
stisnute zube prosikta:
132

 Pojedi, varvarine, i primaj najveu milost koju nisi jo zasluio!

Aminta strpa u usta zrna groa i smesta ih proguta.
Obaveten sam, ree car. Ti si bio zapovednik konjice kod
Spitridata... Dugujem ti veliku zahvalnost i uvrujem te meu svoje
doglavnike i savetnike u ovom ratu.
Ustavi s prestola, car prie Aminti i stavi mu ruku na rame. Svi
prisutni padoe na kolena, a klee i begunac.
Ustanite svi! ree car. Evo oveka koga ete smatrati sebi
ravnim! Divite mu se!
Divan je, krasan... Lep kao bog... povikae doglavnici.
Jedan oficir donese srebrn ma i predade ga caru. On ga opasa
Aminti i ree:
Moja poslednja re Aleksandru, sinu Eropovom... Ako ubije
makedonskog kralja, dobie hiljadu zlatnih talanata 81 i sam e postati
kralj Makedonije.
Carica se ljupko smeila, a dve princeze zapljeskae rukama.
Ubiti kralja varvarina! Divan prizor! ree jedna.
Prekrasan! zakoluta oima kraljica. Druga princeza dobaci:
Uhvatite ga ivog i dovedite ovamo. Hoemo i mi da gledamo
pogubljenje.
Videemo. Moda e i to biti! odmahnu rukom car.

* * *
Uhode obavestie Aleksandra kolika se persijska vojska slegla kod
Soha, i on se vidno zabrinu. Zbog toga odlui da poalje nekoliko
desetina oficira u Heladu da vrbuju nove najamnike. Jedan od njih Ken,
ode u Atinu. Graani ga primie hladno, ali oficir, ne hajui za to, skupi
est stotina najamnika, dade im oruje i opremu i odmah krete s njima
prema Abderi, gde su makedonski brodovi bili usidreni.
Meu dobrovoljcima nalazio se i lekar Filton, sad pod imenom Filip
iz Akarnanije. Uz njega su bili Kales i Pintija. Atleta Prokles, ne elei da
slui kralju varvarinu" koji je unitio Tebu, ode svojoj kui u Plateju, gde
ga je oekivala ena Kasiopeja, sedmoro dece i tast.
Diota se takoe prikljuio jednoj grupi najamnika, koji su krenuli iz
Fokide.
U pristanitu kod Abdere bivi konjuar srete Kalesa i s njim
zapodenu razgovor:
Vidim da si opremljen kao pravi ratnik, ree. Sigurno si
poao na cara Darija?
133

 Isto kao i ti! odvrati Kales.

Gde ti je gospodar, Filton?
On mi nije gospodar nego prijatelj i vie se ne zove Filton. Ti to
dobro zna!
A osveta? Jeste li poli da osvetite stare uvrede?
Ne... Ovoga puta boriemo se na strani Makedonaca. Moj
prijatelj, lekar Filton, ve je dobro upisan kod zapovednika Kena. Pintija i
ja sluiemo u konjici.
Uf... uf... uf... zaklima glavom klempavi konjuar. Teko
Persijancima kad se vas trojica okomite na njih!
A ti? upita Kales.
Ja?... Sluiu u Parmenionovoj konjici.
A osveta?
Nije mi vie stalo do nje, odgovori Diota i ode. Istog dana pet
brodova napustie pristanite kod Abdere i, natovareni dobrovoljcima iz
Helade, otplovie put Male Azije.
Makedonska vojska, osvajajui grad za gradom, stie do Velike
Frigije, koja je u to vreme bila pod vlau Likijaca. Iz cele oblasti poee
stizati poslanici veih i manjih gradova donosei Aleksandru darove i
nudei mu prijateljstvo. Padajui na kolena pred kraljem svi su pokazivali
najveu pokornost.
Aleksandar se zadra u Faselidi s namerom da se i on i vojska
odmore.
Parmenion je s jednom hiparhijom 82 konjanika iz garde kraljevih
pratilaca" i tesalske konjice napustio grad Sard i, prema nareenju
Aleksandrovu, krenuo u Frigiju. Kad je preao reku Tarsiju, prikljui mu
se jedna grupa Helena dobrovoljaca, od etiri stotine konjanika i est
stotina peaka. Ova grupa najamnika pola je brodovima iz Abdere i
iskrcala se u blizini grada Panorma.
Parmenion postavi tabor na reci Tarasji, reen da vojsci da odmor
od nekoliko dana. Pribojavajui se divljih brana, koji su se sputali s
planine Plaka napadajui vee vojne odrede, general udvostrui
opreznost. Naviknut jo u vreme kralja Filipa na podmukle prepade
varvara, postavi petostruku strau na svim istaknutim mestima oko
logora. Osim toga, razasla patrole na sve etiri strane, da krstare i da se
uvere da je mesto bezbedno.
Voa jedne patrole od etrnaest ljudi bio je Diota, bivi konjuar
kralja Filipa. Vodei Fokiane dobrovoljce, sve na dobrim konjima i
eljne da se pokau dostojnim poverenja. Diota ib odvue na itava dva
asa boda od logora, sve do podnoja planine Plaka.
Ratnici sjahae i drei svaki svoga konja na konopcu, pustie ih da
pasu pored reke.
Odjednom se, idui s planine, niz strmu obalu reke, pojavi jedan
134

konjanik. Fokiani doepae lukove i naperie ih na doljaka. Konjanik

smesta stade i sjaha s konja. Diota mu prie:
Ko si? upita konjuar drei no iza lea.
Frianin, seljak... Idem svojim poslom. Kuda?
U grad Ergasteriju... Hou da prodam volove, pa bih eleo da se
raspitam za cenu...
Odakle ide?
S planine... Tu odmah iza ovog prevoja...
Diota pogleda konja kome su ui bile oputene, a noge pranjave
do kolena. Umoran konj nije ni pokuavao da pase. Za trenutak
izvebano oko biveg konjuara sve to uoi.
Vezujte ga! viknu Fokianima. To je Darijeva uhoda.
Seljak odskoi u stranu i tre no iza pojasa, ali se Fokiani bacie
na njega i vezae mu ruke.
U taboru, stavljen na muke, seljak priznade da je oficir, poverenik
cara Darija i da je poao frigijskom satrapu Atiziji. Ali pri pretresu Diota
nae kod njega sakriveno pismo, upueno Aleksandru, sinu Eropovu, i
predade ga Parmenionu.
Proitavi pismo, general preblede i drhtavim glasom pozva
nekoliko oficira iz garde kraljevih pratilaca".
Kad uoe pod ator, general, bacajui na njih brze poglede,
progovori:
Znam vas dobro... Svi ste pouzdani... Mogu vam rei sve...
Sva etiri oficira su utala.
Jedan od zapovednika nae konjice sprema se da ubije kralja...
Stupio je u vezu s Darijem...
Oficiri, bledi, unezverenih pogleda, ostadoe nemi. Najposle,
najstariji meu njima progovori:
Koji je?
Da ga smesta iseemo! dodade drugi.
Trei i etvrti potrgoe maeve i krguui od besa zubima
povikae:
Isei ga! Smesta ga isei...
utite! ree Parmenion. On se nalazi u naem taboru!
Moramo ga iva uhvatiti i poslati kralju.
Oficiri se stadoe zgledati.
Koji je taj? upita jedan.
Aleksandar, sin Eropov...
Zapovednik tesalske konjice! Uas... Uas... mrmljali su kroz
zube oficiri. Najstariji ree:
Kad je Kala postao satrap, Aleksandar ga je zamenio...
Evo ga, pismo! Car Darije obeava ubici kraljevstvo* nad
Makedonijom i hiljadu zlatnih talanata... ta velite na to?
135

 Treba ga odmah uhvatiti i vezati!

Idi i pozovi ga! ree Parmenion. Ovde emo ga uhvatiti...
Oficir izie i malo zatim vrati se sa zapovednikom tesalske konjice.
Aleksandar, Eropov sin, bio je srednjih godina, snaan, bahat i
surova pogleda. On ue pod ator natmurena lica i poslovno ree:
Evo me, zapovednie! Zbog ega si me zvao? Parmenion
pogleda oficire. Oni se svi odjednom bacie na
Eropova sina i oborie ga. Dok su ga trojica pritiskivala zemlji,
etvrti mu veza ruke odostrag.
ta ovo znai? brekui od besa upita Aleksandar.
Doznae kad stigne pred kralja, ree mu Parmenion.
Te noi, tajno, da ne bi doznali Tesalci, Aleksandar je pod jakom
straom sproveden u Faselidu, gde je boravio kralj. Pored njega,
privezan za sedlo, jahao je Darijev poverenik Sisin.
Obaveten o svemu kralj Aleksandar saslua oba sunja i sazva
sve vie oficire na savetovanje. Doznavi ta je posredi, svi do jednog su
zahtevali smrtnu kaznu za obojicu.
Treba ubiti izdajnika! Sramota! Makedonac se sprema da ubije
kralja... Na muke s njim... zavrie oficiri.
Njegova braa skrivala su Pausaniju, ubicu kralja Filipa! viknu
Ken.
Udvarao se kralju da bi ga lake ubio!
Vie oprotaja nema! dobaci Ptolomej.
Onda se pretvarao da je oaloen, dodade Klit.
Kralju, viknu Perdika. Kada je tvoj otac ubijen, ovom
izdajniku poklonio si ivot. Sad svi zahtevamo da mu smakne glavu.
prijatelji, poe Aleksandar. Zasluio sam da mi prebacujete
to sam posle ubistva moga oca oprostio jednom od uesnika koji
dodue nije uzeo udela u samom ubistvu, ali je sudelovao u skrivanju
ubice pred ubistvo. Isto tako opravdano me osuujete to sam dopustio
da mi izmakne iz efeske tvrave Aminta, sin Antiohov. On je prebegao
caru Dariju, poto je organizovao zaveru protiv mene. Na alost, moja
ruka trenutno ne moe domaiti Amintu, ali tu nam stoji Aleksandar, sin
Eropov... Moda e vas zauditi to vas molim da razmislite o njemu i
njegovom sluaju... Ne mrtite se, prijatelji moji, nego razmislite... Kad
sam Kalu postavio za Satrapa u Sardu, zapovednitvo nad tesalskom
konjicom dao sam ovom Aleksandru. Razumljivo je to sam imao
razloga za to. Bojim se da se Tesalci mogu pobuniti ako ga osudim na
smrt, jer oni su, priznaete, zavoleli svoga zapovednika... Sad stojimo
pred odsudnom bitkom s carem Darijem i njegovom ogromnom
vojskom... Da li je dobro za nas da sad stvaramo ne" zadovoljstvo meu
svojim ratnicima? Mislim da nije, a ini mi se da i vi tako mislite!... Ipak,
izdajnika emo kazniti. Poslaemo ga pod jakom straom u grad Pelu i
136

baciti ga u tamnicu...
Zapovednik Makedonije je njegov tast, dobaci Klit. On e
ga pustiti na slobodu.
Nee ga pustiti, dobri moj! ree blago kralj. Zaboravlja da
je tamo i moja majka, kraljica Olimpijada.
Hm! uini Perdika. Istina je. Iz njenih tamnica lako se ne
izlazi!
Te noi delat je odsekao glavu Persijancu Sisinu, a Aleksandar, sin
Eropov, sproveden je do rta Mikale, tu ukrcan na brod koji e ga odvesti
do pristanita Amfipolja, a odatle suvozemno, pod jakom straom u
Makedoniju.

* * *
Kad je Aleksandar posle bitke kod Granika poslao svojoj materi
Olimpijadi veliki deo plena, Antipatar pokua da polovinu zadri za sebe.
Ali ustra kraljica, pohlepna na plen, zapreti mu klevetama i inima.
Sujeverni Makedonac se u potpunosti odree i svoga dela, raunajui da
e kraljica njegovu velikodunost potovati i dati mu bar neto. Ali
zapovednik Makedonije prevario se u raunu. Grameljiva epireka
gospoa, oitavi mu bukvicu o dobroti, plemenitosti i potovanju, ne
dade mu nita.
Otada je Antipatar s prezirom optio s kraljicom, a iz oiju mu je
izbijala mrnja. Izbegavajui sukobe trudio se da se to manje via s
njom. Olimpijada je nekoliko puta izmenjala misli s tamniarem Kalvom,
savetujui se na koji nain bd se morao Antipatar ukloniti s ovoga sveta.
Ubiti ga, ali kriom, da niko ne dozna kako je nestao! ree
kraljica odlunim glasom.
Tamniar klimnu glavom i duboko se zamisli.
Pokuaemo, ree. Treba o tome dobro razmisliti. I Kalva
je razmislio, stvorio plan i pokuao. Ali je propao. Lukavi Makedonac,
zapovednik tvrave, poznajui odavno kraljicu Olimpijadu, umeo je da se
uva.
Jednog dana dok je bio u lovu napadoe ga u umi etrnaest
robova preruenih u seljake. Ali Antipatar, stara Filipova junaina,
doeka ih na mau i tukui se s njima ubi petoricu, ostale isekoe
njegovi pratioci.
Izgledalo je kao da je posle toga kraljica odustala od daljih
poduhvata ove vrste.
Kad u Pelu dovedoe Aleksandra, Eropova sina, okovana i uvana
137

jakom straom, Antipatar se zaprepasti. Jedan od sprovodnika predade

mu pismo od kralja i nalog kako da postupa sa sunjem. Antipatar,
videvi u kakvu je bedu zapao njegov zet, stade smiljati kako da ga
oslobodi.
Kraljica, doznavi u emu je stvar, pozva tamniara Kalvu i naredi
mu da sunja baci u tamnicu i da ga tu dii okovanog i privezanog za
alku na zidu. Kalva izvri nareenje, a Olimpijada se obrati zapovedniku
grada:
alim to je suanj tvoj zet, ree. Ti sd dosad pokazao da
sd pametan ovek, i nije te zabadava moj sin postavio za zapovednika
Makedonije... elela bih da ne padne u iskuenje da pokua da
oslobodi zloinca. On je osuen i nikad vie nee izii iz tamnice.
Antipatar je utke gledao kraljicu pogledom punim mrnje. A
Olimpijada, skupivi oko sebe najodanije i najpodmuklije meu ratnicima
i dvoranima, ree:
Svaki pokuaj nasilja uperen protiv moje linosti daje vam pravo
da smesta ubijete Antipatra i svakoga drugog ko njemu slui.
Poto su dvorani ratnici iz grada kraljevih pratilaca" znali dobro da
je Olimpijada podmuklija i opasnija, gotovo svi preoe na njenu stranu.
Oko Antipatra ostade oko stotinu najamnika, veinom Traana i
Peonjana.
Takvo stanje bilo je na dvoru u gradu Peli. Olimpijada je kovala
planove da i zapovednika Makedonije strpa u tamnicu, a Antipatar je
vrebao priliku da smodi kraljicu.

138

GLAVA OSAMNAESTA
Sinko, ti e biti gospodar Azije!

Aleksandar

napusti Faselidu i drei se morske obale pree

Pamfiliju i prebaci se u Pisidiju, s namerom da se priblii Darijevom
taboru. Uz put osvoji nekoliko gradova, neke prinudi na pokornost,
mnoge zaobie i upade u oblast Pisida, najratobornijeg plemena u
istonom delu Male Azije. Njihov grad Sagalasa, u blizini jezera Karalis,
bio je vaan ekonomski i kulturni grad. Graani su kovali svoj novac,
imali velelepne hramove, palate, pozorita i gimnazije.
Aleksandar odlui da grad Sagalasu zauzme. Pisiani, dobro
naoruani, iziu mu u susret i posednu jedan breuljak pogodan za
odbranu.
Razvivi falangu i oba krila, Makedonci izvre juri. Ali, dok se elo
falange tuklo s neprijateljem na breuljku i ve prodiralo uz strminu,
Pisiani se sjure s uzviice i svom estinom udare na oba makedonska
krila. Pod pljuskom njihovih strela i kopalja Traani i Tesalci se
pokolebae. Meutim, helenski hopliti, izdvojivi se iz falange, zbijeni u
gomilu, napadoe ih. Pisiani poee da odstupaju i najposle udarie u
bekstvo, ostavivi na bojitu preko pet stotina mrtvih i ranjenih. Lako
naoruani i poznavajui mesto, varvari se izvukoe iz borbe, a
Makedonci, pod tekim orujem, naoe se u udu, jer nisu bili u
mogunosti da ih gone.
Posle bitke grad Salagasa pade u ruke makedonskih ratnika.
U ovoj bici pao je Kleandar, zapovednik makedonskih strelaca,
proslavljen kao vojskovoa i dobar savetnik u doba kralja Filipa. Pored
njega poginulo je oko stotinu Makedonaca, Traana i Tesalaca. Od
Argivljana nije pao nijedan.
Odatle Aleksandar krene dalje prema istoku kroz zemlju Pisida i
mnoge gradove, milom ili silom, podvrgne pod svoju vlast. Doavi u
Frigiju, makedonska vojska zauzme grad Kelenu, gde je nekad Kir Mlai
imao svoj uveni zverinjak.83 Odatle udari na Gordiju gde se sastane s
Parmenionom. Tu se iskupe i oni mladi Makedonci kojima je Aleksandar
dao odsustvo prole jeseni. S njima doe nekoliko grupa Tesalaca i
drugih dobrovoljaca iz Helade koje su skupili Ken, Ptolomej i Meleagar.
U makedonski tabor stigoe atinski poslanici. Oni zamole
139

Aleksandra da pusti na slobodu zarobljenike koji su, borei se uz

Persijance, pali u ropstvo u bici kod Granika.
Kralj odgovori poslanicima:
Atinjani i drugi Heleni koji se bore na strani varvara ne zasluuju
panju. Ko od vas moe tvrditi da ti isti ljudi nee opet dii oruje protiv
nas, kad se doepaju slobode? Oni nee biti slobodni dok se ovaj rat ne
okona. Ako se zavri u nau korist, doite da molite za njih. Ako
pobede Persijanci, oni e biti heroji.
Uavi u grad Gordiju, Aleksandar se pope na tvravu da vidi dvor
kralja Gordija i njegovog sina Mide. Tu su bila i kola i na njihovom jarmu
vor koji niko nije mogao da odrei. Telmeani, uveni proroci i gatari, 84
objasnie kralju Aleksandru ta znai taj vor, na kome se nije mogao
videti ni kraj ni poetak.
Najstariji meu prorocima, okrenuvi lice prema suncu, zamuri i
dostojanstvenim glasom ree:
Kralju makedonski, nepobeeni vladaru nepobedive vojske...
Proroite, slavei kralja Gordiju i njegovog kralja Midu, jednom za
svagda dade re: Ko razdrei ovaj vor vladae celom Azijom"...
Aleksandar, osetivi na sebi poglede svojih oficira, i inae
sujeveran, stade zagledati i pipati vor iz koga se nijedna petlja nije
mogla videti. Najposle, na zaprepaenje proroka i ostalih prisutnih,
istre ma i presee preko sredine vor. Ukazae se mnogi kraljevi. Kralj
ih stade vui i izvlaiti, i odveza vor.
Najstariji prorok Telmeanin, zabezeknut od uda i sevajui oima,
htede da baci kletvu na kralja. Ali, videi kako Makedonci, svi do jednog,
spustie ruke na balake svojih maeva, promeni odluku, proguta kletvu
i s blaenim izrazom lica obrati Aleksandru:
Sinko, ti e biti gospodar Azije!
Ovo gotovo iznueno proroanstvo obradova Aleksandra i njegove
oficire. Kralj, obdarivi proroke iz Telmesa, napusti Gordiju i krene vojsku
u Galatiju, podvrgne pod svoju vlast Paflagoniju i Kapadokiju i stigne u
Kilikiju. Premoren i znojav kralj se okupa u hladnoj reci i pade u postelju.
Nekoliko dana su makedonski oficiri bdeli kraj postelje svog kralja.
Meutim, od etki lekara koji su ili s vojskom nijedan se ne usudi da se
primi leenja, bojei se da e ako kralj umre, na njega pasti odgovornost.
Oficire obuze oajanje. aputali su, zgledali se i slegali ramenima.
Odnekud se pojavi sumnja da je kralj otrovan i ve su neki poeli
podozrevati i tragati gledajui ispod oka jedan drugog. Nedavni sluaj sa
Aleksandrom, sinom Eropovim, navodio ih je da sumnjaju jedan na
drugog, ali niko se ne usudi da javno ispolji svoje miljenje. etiri lekara
su utala. Ipak, petog dana, kad kralj izgubi svest, jedan od njih
progovori:
Kralj nije otrovan...
140

 ta govori? Ko je pominjao otrov? isprei se Perdika.

Kako ti je to palo na pamet?
Ne vidim modre niti crvene peate po kraljevom licu, pravei
se nevet, odvrati lekar. Znai da nije otrovan.
General, gledajui ga preklinjuim pogledom, ree
Primi se odgovornosti i izlei nam kralja!
Ne usuujem se! odvrati lekar i, bacajui bojaljive poglede na
bolesnika, poe iz atora. Perdika ga epa za ruku:
uje, ree. Ako umre kralj, neete ni %vas etvorica
iveti! Zaklaemo vas na njegovom grobu!
Lekar se, beei oi od straha, povue prema izlazu i mugnu iz
atora.
Istoga dana Ken se seti da se meu najamnicima koje je doveo iz
Atine nalazi jedan lekar.
Dovedi ga! Nai ga! povikae oficiri.
Pola asa kasnije pod kraljev ator ue lekar Filton. Perdika se za
trenutak zagleda u njega. Zatim se pljesnu rukama po kolenima i
uzviknu:
Tako mi svih Heraklovih uda, ovo je Filton, lekar kraljice
Olimpijade!... Zevsa mi, boljeg lekara ne traimo! Da li me se sea?
Filton ga hladno pogleda i odmahnu glavom:
Ne! Ne seam se! Nikad te dosad nisam video.
Kad se poraala kraljica Olimpijada, bio si prisutan. Zar si
zaboravio?
Nekoliko starijih oficira, zagledajui lekara, poznadoe ga: Ti si
Filton! ree jedan.
Ne, ja sam Filip iz Akarnanije, odgovori im lekar.
Onda je slinost toliko velika... Nemogue je da se varam...
Vara se i ti i svi ostali... Vie (puta desio mj se isti sluaj:
nazivaju me Filtonom, a ja tog oveka ne znam!
Tvoja ena je Glikera Tebanka! ree Perdika.
Ja nisam oenjen! tiho odgovori lekar.
Da li se poduhvata da nam izlei kralja? upita general.
Prvo da vidim od ega boluje.
Filtona odvedoe u drugi deo atora, gde je leao Aleksandar,
ubledeo i do krajnosti malaksao. Lekar mu stavi ruku na elo, zatim
prisloni uvo ua bolesnikove grudi i stade da oslukuje.
Pregledao je bolesnika, okretao ga na bok i potrbuke, opipavao
bilo i oslukivao disanje.
Perdika je netremice gledao u lekara, trudei se da na njegovom
licu proita da li bolesniku ima spasa.
Kad zavri pregledanje, Filton se zamisli.
Kako izgleda? apatom upita general. Lekar ga uhvati za ruku
141

i povue u stranu.
Pokuau da ga leim, ree. S pomou Apolonovom nadam
se da e biti dobro...
Perdika odahnu:
Ako ga izlei, ree, zasuemo te zlatom!
Meni nije potrebno zlato! nasmei se lekar. Kraljev ivot i
vaa radost bie mi nagrada za trud.
Dok je Filton pripremao trave i korenje i kuvao ih, po celoj vojsci se
pronese glas da se naao lekar koji se primio da lei kralja.
Ko je? Odakle je doao? pitali su ratnici.
Iz Akarnanije! Filip se zove...
U oima makedonskih ratnika blistala je nada i mnogi poee initi
zavete bogovima molei se da priteknu u pomo kralju.
Meutim, istoga dana od Parmeniona stie pismo. Glasnik ga,
prema nareenju, predade lino kralju. Aleksandar primi pismo i
malaksalim rukama odrei vrpcu. Perdika i Ken bili su pored postelje.
Kralj se pridie na laktove i proita pismo.
ta pie Parmenion? upita Perdika.
Nita, odgovori kralj. Moli me da mu javim kako se
oseam... Nego, iziite obojica. elim da ostanem nasamo s lekarom. A
dok on ne doe malo u prodremati...
Oficiri izioe. Aleksandar ponovo razvi pismo i po drugi put ga
proita:
Lekar koji se primio da te lei sprema se da je otruje.
Parmenion".
Aleksandar se za trenutak zamisli, jednom rukom obrisa znojavo
elo, a drugom gurnu pismo pod uzglavlje. Sunce se klonilo smiraju.
Njegovi kosi zraci obasjavali su zlatastu prainu koja je kao ljubiasti veo
lebdela iznad logora. Vladala je tiina, jer je lekar naredio da bolesnik
lei u potpunom miru. Perdika i Ken sedeli su u prednjem delu atora, ne
govorei ni rei. Odjednom na oblinji bagrem slete lastavica i stade na
jednu suvu granicu. Njeno umilno cvrkutanje odjeknu u zamrlom logoru.
Lekar se pojavi s peharom u lukama.
Lek! proaputae oba oficira. Filton klimnu glavom i proe
pored njih.
Aleksandar se zagleda u lekara, lagano se pridie i ostade sedei u
postelji.
Filton spusti pehar na stoi, izvadi iz svoje torbice jednu boicu,
otvori je i prodrmusa. Onda stade paljivo da odbrojava kapi koje su
padale u pehar, iz koga se dizala para.
Kralju, lek je gotov, ree. Uz pomo Apolona, ponimo...
142

Drei pehar obema rukama lekar prie postelji.

Aleksandrove krupne oi kestenjaste boje ispitivaki su gledale u
Filtona. On prui desnu ruku i prihvati pehar, a levom izvue pismo ispod
uzglavlja i dade ga lekaru.
Kralj je drao pehar, a lekar pismo.
Za nekoliko trenutaka, gledajui jedan u drugog, obojica ostadoe
nemi. Onda Filip poe da ita pismo, a bolesnik prinese ustima pehar i,
ne skidajui pogled s lekara, ispi ga do dna.
Vraajui pismo kralju, Filton ree:
Ja otrov ni psu ne bih dao... Popio si lek. Od njega moe
ozdraviti... Ako umre, to e biti volja bogova... U tom sluaju umreu i
ja.
Lekar zamoi ubrus u hladnu vodu i stavi ga bolesniku na vrelo elo
i ree:
Od ove bolesti leio sam dosad osam bolesnika, tri su ozdravila,
a ostali su umrli... Sve zavisi od sluaja. Osim toga, ko ima zdravo srce
lake podnosi i bolest i lek...
Filton se, primetivi da je kralj izgubio svest, lagano povue u drugi
deo atora, gde su ga nestrpljivo ekali Perdika i Ken.
ta bi? proaptae oba oficira.
Videemo, slee ramenima lekar. Sutra ujutru rei u vam
da li e bolesnik ozdraviti.
Filton ode u svoj ator i baci se na postelju. Kales i Pintija, ugledavi
izdaleka lekara, ubrzae korake. Otkako su poli iz Atine njih trojica se
nisu razdvajali: zajedno su jeli i spavali pod istim atorom. Doznavi da
se Filton primio da lei kralja, Kales i Pintija osetie kakvoj se opasnosti
izloio. Celog dana bili su zabrinuti.
Uavi pod ator obojica zastadoe, dvoumei se da li da prijatelja
ostave na miru. Ali elja da ma ta saznaju bila je jaa. Kales prie
lekaru i spusti mu ruku na rame. Filton se prenu i ustade.
A, vi ste! ree.
Mi... tiho odgovori Pintija i sede na svo ju postelju.
Za trenutak nastade tiina. Onda Filton ustade, uze testiju s vodom i
ubrus i izie pred ator. Kales poe za njim.
Uzmi testiju, obrati mu se lekar, i celu mi izli na glavu...
Kales ga poslua.
Uavi pod ator, Filton ponovo lee na postelju. Kales ostade
stojei.
Smemo li da te pitamo kako je kralju? tiho ree Pintija.
Hm... uini lekar. To emo tek sutra videti! Popio je lek i
sad je bez svesti. Noas u presedeti pored njegove postelje.
Sunce je zalo. Pod atorom je Uo sumrak. Lekar je leao na
leima i murio. Izdaleka se uo glas trube. Na pet hiljada koraka, preko
143

golog brda bio je drugi logor. Tamo se utaborio general Parmenion, sa

dve hiljade peaka i hiljadu konjanika, spreman da odbije prvi napad
varvara, ako bi do njega dolo.
Ispred atora zaue se tihi koraci. Kales izie. Makedonski ratnici
smesta ga okruie i apui stadoe se raspitivati za kraljevo zdravlje.
Je li iv?... Da li e ustati?... Kako izgleda?... pitali su brino.
Lek je uzeo... Sutra e se videti!... odgovori Kales.
Meutim, i drugi ratnici su u grupama pridolazili i ubrzo ih se oko
atora nakupi preko pet stotina.
Uzeo je lek... Bie dobro... Zacelo e biti dobro! ponavljao je
Kales.
Hoemo da vidimo lekara koji ga lei! ree jedan brkati ratnik.
Lekar spava. Noas mora da uva kralja.
Pusti nas samo da provirimo u ator.
Meutim, na ulazu u ator pojavi se Filton. Videi brina lica ratnika,
on, sa suzama u oima, ree:
Dobri moji... Strpite se do sutra!... Bogovi e dati, pa e biti
dobro.
Treba li da se molimo? upita jedan mladi.
I da inimo zavete? dodade drugi.
I molite se i inite zavete, odvrati Filton, ali budite strpljivi.
Sutra emo znati na emu smo...
Ratnici stadoe da se razilaze.
Kad ostadoe sami pod atorom, lekar se obrati prijateljima:
Vas dvojica ste dosad vie puta dokazali da ste mi odani. Zbog
toga sam odluio da vam poverim neke stvari, raunajui da ete ih
zadrati u tajnosti!
Kales i Pintija gledali su netremice u lekara.
Kroz kakve smo muke i opasnosti proli, ree Pintija,
mislim da smo dovoljno dokazali koliko smo td odani. Nae prijateljstvo
je doivotno.
I umreemo s tobom ako treba, dodade Kales. Lekar ih je
gledao svetlim oima. Pod atorom je postalo mranije.
Upali buktinju! obrati se Kalesu.
Kad zelena svetlost ispuni ator, Pintija izae, pa uverivi se da u
blizini nema nikog, ree:
Da li treba da beimo?
Ne! osmehnu se Filton. Neemo beati.
Onda im tiho, gotovo apatom, ispria kako su ga oficiri poznali, ali,
zahvalni to se primio da lei kralja, nijedan nije pominjao da ita zna o
njegovom neprijateljstvu prema Makedoncima. Ali, kad im pomenu za
pismo koje je kralj dobio od Parmeniona, oba prijatelja prebledee.
Uprkos tome kralj je popio lek! zavri Filton.
144

 Ako umre, svreno je s tobom! dobaci Kales.

I s nama dvojicom isto tako! dodade Pintija.
Jo malo, prijatelji, pa moram da idem pod kraljev ator, ree
Filton.
Dok se lekar pripremao da poe, Pintija se prenu:
Mislim, ree, da znam ko je rekao Parmenionu da napie
ono pismo...
Ko? naglo upita lekar.
Diota, klempavi konjuar nalazi se u njegovoj konjici.
Hm... zamisli se Filton. To jo treba proveriti.
Proveriu ja i to jo sutra! dobaci Kales. Otii u u njihov
logor.
Filton uze svoju torbicu i izie iz atora.
Vatre su ve bleskale u logoru. Crvenkasti plamenovi razdirali su
mrak i osvetljavali ljude koji su se kao utvare kretali, ostavljajui za
sobom beskrajne senke. Na nebu zablista Venera, onda Sirijus, pa cela
grupa Orion, a za njima ostala zvezdana jata plovei sa istoka na zapad.
Jedan meteor, kao otkinut i zavitlan iz beskraja, sinu zelenom svetlou,
polete i ugasi se.
Ratnici se pored jedne vatre poee moliti glasno bogovima.
Pade zvezda!...85 ree jedan. Neka bi Apolon dao da nije
kraljeva.
Apolon i svi bogovi!... tuno zaklimae glavom drugi.
Nije kraljeva! sigurnim glasom ree trei. Njega Zevs uva!
Jo e on iveti i voditi nas u pobede...
A moda je i besmrtan?... Oni proroci u Telmesu rekli su da e
Azijom zavladati ovek koji je ravan bogovima... Na kralj je ve zauzeo
dobar deo Azije, dobaci etvrti ratnik gledajui u nebo i strepei da jo
koja zvezda ne proleti.
Pod kraljevim atorom bdeli su Filton, Ken i Perdika. Izmeu sebe
govorili su retko, i to apatom i mimikom, pa se tiina gotovo nije ni
remetila.
Kralj je spavao. Njegovo ubrzano disanje i tiho jeanje nije
prestajalo. Lekar mu je povremeno opipavao bilo i stavljao nakvaen
ubrus na elo. Buktinja, zadenuta u raklju osvetljavala je zaplaena lica
oba oficira i Filtonov vrst i hladan profil.
Ken, okrenuvi etvrti put peani sat, ree:
Pono.
Pono... apnu Perdrka i baci pogled na lekara. Filton je
nepomino sedeo uz bolesnikovu postelju. inilo se da ga je tiina
uspavala. Oba oficira zakunjae na minderluku u uglu atora, jer u to
doba noi, san pohodi i obara i bolne i premorene. Pesak u satu, lagano,
zrno po zrno, otpisivalo je vreme. Odjednom, buktinja se rasplamsa.
145

Njeno pucketanje tre lekara iz polusna.

Toga trenutka s bolesnikovih usana glasno i razgovetno ote se glas:
Ja sam sin zemlje i neba!... Kralj Filip nije mi nita!... Moj otac je
Zevs!
Oficiri se prenue. Njihovi pogledi munjevito padoe na lekara.
Bunca! ree Filton.
Ceo svet je moj... i zemlja i nebo... Makedonci su varvari... Ah!...
ote se uzdah iz grudi bolesnika.
Kakve rei!... Strahota!... proapta Ken.
Jadni na kralj! sa suzama u oima dodade Perdika. To su
rei kraljice Olimpijade. Eto emu ga je uila u detinjstvu!
Neko vreme pod atorom se ulo samo pucketanje buktinje i
uzbueno disanje dva oficira.
Lekar podmetnu ruku pod bolesnikova lea, pridie ga i spusti glavu
na uzdignuto uzglavlje. Onda tiho ree:
ivot ili smrt, sad je takav trenutak!
Oba oficira prioe postelji i netremice se zagledae u bolesnikovo
lice, s koga se slivao znoj. Kralj je ubrzano disao i lekar oseti pod
prstima kako mu bilo sve bre kuca.
Ken je jo dvaput okrenuo peani sat, a lekar, hladan i postojan, ni
za trenutak nije odvajao pogled od bolesnika. Najposle pustivi kraljevu
ruku, ree:
Gotovo je...
Oficiri skoie. Bledi i unezverenih pogleda, bez rei epae lekara
za ramena.
Bolest odlazi, drhteim glasom ree lekar i klonu na stolicu.
Bogovi su se smilovali! uzviknu Ken.
Na njega i na nas! dodade Perdika, pa se, uagrenih oiju od
uzbuenja, obrati lekaru Filtonu:
Lekaru Filipe, poklanjam ti celo svoje imanje!
Hvala ti, generale! nasmei se lekar. Tvoje imanje meni nije
potrebno.
Meutim, kraljevo lice je i dalje oblivao znoj, ali mu je disanje bilo
ujednaeno i bez jeanja.
U ranu zoru oficiri iz celog tabora stadoe se skupljati oko kraljevog
atora. Na vest da se kralju Aleksandru povratila svest i da mu je bolje
oive ceo logor. Ratnike je obuzela tolika radost da su se izmeu sebe
grlili i ljubili, inili nove zavete i, oduevljeni, poklanjali robovima slobodu.
Ali tek sutradan ratnici su mogli videti kralja. Aleksandar je sedeo
ispred svoga atora, a oni su prolazili pored njega, smeili se i klicali.
Meutim, istoga dana grupa stranaca pod vostvom Kalesa dovede
jednog sunja s vezanim rukama pozadi i s konopcem oko vrata.
Ko je taj? ta je uinio? upita Perdika.
146

 Evo, doneo sam pismo od generala Parmeniona, odgovori

Kales.
Pismo?
Nareeno je da ga ubijemo!... Obesiemo ga!... Uhoda, lopov,
ubica... zagrajae straari.
Kralj, mada se oseao dobro, ipak je, po savetu lekara, ostao u
postelji. uvi galamu ispred atora, naredi Kenu da mu dovede te ljude.
Straari uvedoe sunja. Filton se zaprepasti kad ga vide.
Diota! ree. Zar si ti to?
Konjuar baci na njega mrgodan pogled i obori glavu.
ta je uinio? upita kralj.
Evo ti pismo od Parmeniona... Proita j... Aleksandar uze pismo i
baci pogled na njega. Proitaj... ree lekaru. Ne vidim dobro ovako
leei.
Filton uze pismo.
Upueno je generalu Perdiki, ree.
Ako, itaj dobaci kralj. Lekar stade itati:
Ovaj nesrenik bio je nekad konjuar u Peli, najpre kod mene, pa
kod kralja Filipa. Po roenju je Tesalac i zovu ga Diota. Usluga koju nam
je uinio velika je i spreava me da mu ja lino odseem glavu. On je
uhvatio Darijevog poverenika Sisina i na taj nain otkrio zaveru koju je
protiv naeg kralja pripremao Aleksandar, sin Eropov. Zbog toga sam
mu dao kao nagradu dve ake zlatnika...
Prisutni su se zgledali u udu. Aleksandar se nasmeja:
Ej, moj konjuaru! uzviknu. Kako ree da te zovu?
Diota!
Prekrasno! oduevi se kralj. Lonac s dve drke! Sasvim
dobro pogoeno ime! Nego izgleda da si zasluio bolju nagradu od
konopca oko vrata?...
Valjda, ree Diota. Treba ceniti zasluge.
Nisam proitao sve, ree Filton i nastavi:
Meutim, ne znam ta je navelo konjuara da sumnja na lekara
Filipa. Tvrdio mi je da taj lekar namerava da saspe otrov u lek i da tako
ubije naeg kralja. Rekao je da mu je Sisin, pred pogubljenje, odao
tajnu: car Darije je potplatio lekara Filipa iz Akarnanije da ubije
Aleksandra i ako uspe u tom poslu, obeao je da mu da svoju erku za
enu. Ali danas sam obaveten da su bogovi ukazali milost. Kralj se
osea dobro. Prema tome, konjuar je lagao...
Zato si lagao? upita kralj.
Nisam lagao. Sisin mi je to rekao pred smrt. odgovori Diota.
Filton nastavi itanje:
Danas mi je doao prijatelj lekara Filipa, po imenu Kales i sa
sigurnou tvrdio da je Diota taj koji optuuje njegovog prijatelja lekara.
147

Ne treba ni da pominjem koliko sam se zaudio. Odmah sam pozvao

konjuara s namerom da ih suoim. Ali, kad su stali jedan prema
drugom, Diota je potrgao no i pokuao da ubije, ne Kalesa, nego mene.
Zahvaljujui lekarevu prijatelju, ostao sam u ivotu. On se bacio na ubicu
i oteo mu no. aljem ti konjuara i postupaj s njim kako ti je volja"
Perdika, ree kralj, ta namerava da uini s klempavim
konjuarem?
Obesiu ga, jer njegova zloinstva zamalo nisu upropastila
najbolja oveka: tebe, ovog estitog lekara i Parmeniona. Da si
poverovao pismu, lekar bi bio pogubljen i ti ne bi ozdravio... Sam
pokuaj ubistva Parmeniona dovoljan je da nevaljalac izgubi ivot.
Zamislivi se za trenutak Aleksandar ree:
U pravu si. Ovaj ovek ne zasluuje milost... Vodite ga
Kralju, ree Filton, poto je trebalo da i ja budem rtva ovog
oveka, dopusti mi da kaem svoju re...
Govori... Ima pravo na to, odvrati Aleksandar.
Jutros kad si stao na noge prvi put posle est dana, pitao si me
ta elim da mi uini?
Tako je, ree kralj. Rekao si da e mi kasnije kazati...
Sad sam se odluio... nastavi Filton. Pokloni mi ovog
sunja....
Aleksandar se prenu:
ta e s njim?
To je moja stvar.
Poklanjam ti ga.
I jo neto, ree lekar. Molim te da ni ti ni iko drugi ne pitate
zato je moj prijatelj Kales pouzdano znao da je Diota kriv za ovo
pismo...
Neka tako bude, odvrati kralj udei se. Ali jednog dana,
ako bude eleo, rei e mi to u poverenju.
Diota, slobodan si... Idi i ne zahvaljuj mi se!... Diota se pokloni
kralju i urno izie iz atora.

148

GLAVA DEVETNAESTA

to blie neprijatelja, manje pogibije!

Persijska

vojska je, utaborena na prostranoj ravnici kod Soha,

lenstvovala i izleavala se ne pokazujui nikakve znake nestrpljenja to
Aleksandar ne dolazi s Makedoncima. Svaki ratnik bio je uveren da do
borbe nee ni doi, jer je persijska vojska bila brojno deset puta jaa.
Ko da se usudi da stupi s nama u borbu? Samo ludaci...
Nijedan Makedonac nee izii iz Azije!
Aleksandra emo uhvatiti i zatvoriti u kavez, a njegove generale
nagnaemo da ga nose...
Tako su govorili satrapi. Ali Darije je bio nestrpljiv.
Ako nee on na nas, poi emo mi na njega, ree, ta moe
se desiti da nam nekanjen izmakne i preko Helesponta pobegne u
Trakiju.
Aleksandar nee pobei primeti Aminta. Doi e i napae
nas.
Satrapi prsnue u smeh. Nasmeja se i Darije.
Ne ree car. Ii emo da ga potraimo. Skoro tri meseca
boravimo ovde. Vojska nam se uleala i ulenjila.
Ne idimo odavde, care moleivim glasom ree Aminta. Na
ovoj ravnici moemo razviti ubojni red i do nogu potui neprijatelja.
Aleksandar ima svega etrdeset hiljada ljudi, a mi imamo samo
konjanika preko sto hiljada.
I pet puta toliko peaka dobaci Spitamen.
Saekajmo neprijatelja ovde! zavapi Aminta. Progutaemo
ga na ovoj ravnici.
Makedonac namerno navodi cara na oklevanje, da bi dao prilike
Aleksandru da pobegne! krgutnu zubima Datofren.
Tako izgleda! dobaci Sabak, satrap Egipta. Na car je
nepobediv i gonie neprijatelja dokle ga ne uniti...
Goniemo neprijatelja! povikae ostali ratnici: Bubak, Atizij,
Arzam, Reomitro, Spitamen i Datofren.
Ovakvi i slini razgovori svakodnevno su se vodili u Darijevom
taboru.
Aleksandar se, poto je zauzeo gradove Sol i Mal, zadrao u ovom
149

drugom da bi se vojska odmorila od duga puta. Spremajui se da pree

u Kilikiju, dozna od uhoda da se Darijev tabor jo nalazi na ravnici kod
Soha. Zabrinut, odmah pozva svoje saradnike na savetovanje. Poto im
saopti na kakvom nepovoljnom mestu treba da se bore, stade gledati
po svima oekujui ta e rei. Ali stari ratnici, ne dvoumei se ni
trenutka povikae da ih odmah povede u borbu.
Tako je, Makedonci! U borbu! viknu kralj. Sutradan krene
celokupnu vojsku, proe kroz Asirske klance i postavi tabor kod grada
Mirijandra.
Darije, po nagovoru satrapa, napusti ravnicu kod Soha, pogodnu za
konjiku bitku. Persijska vojska digne tabor i krene pravo u klanac.
Ogromna kolona ratnika zaklonjena brdima obraslim odasvud gustom
umom stigne do Isa, tano iza lea Aleksandru. Tako su stajale dve
vojske odvojene brdima, i ne znajui jedna za drugu.
Jedan ratni brodi, plovei morem oko zatona i malih luka, usidri se
na jednom mestu zaklonjenom hridinama, koje su kao ispust visile nad
morem. U brodiu su bili makedonski ratnici iz garde kraljevih pratilaca".
Njih je Aleksandar dan ranije poslao da krstare oko Isa, od lagune do
lagune, i da osmatraju. Posada s broda ugleda persijsku vojsku kako
jednim delom ulazi u klanac, a drugim zahvata prostor izmeu brda i
morske obale. Makedonci smesta napuste brodi, odjure Aleksandru i
jave mu gde se nalazi Darijeva vojska.
Kralj se poto iskupi oko sebe svoje ratnike, pope na jednu stenu i
progovori:
Makedonci, Tesalci, Iliri, Traani, Peonjani, Argivci i Heleni...
Mislim da vau hrabrost ne treba podsticati. Dokazali ste vi caru Dariju i
njegovim satrapima kakva ste vojska! Njih ima mnogo vie nego nas, ali
prednost je na naoj strani, jer e se u ovoj bici boriti pobednici protiv
pobeenih. Svi uviate da su i besmrtni bogovi na naoj strani, kad su
neprijatelja naveli da napusti prostranu ravnicu i da s onolikom vojskom
ue u klanac... Makedonski ratnici, za vas su ratni poslovi zanat koji ste
nasledili od svojih predaka i potpuno ga usavrili. Za vas nema tekoa i
prepreka, jer vas vodi i nadahnjuje ponos slobodnih ljudi... Ta vi ete se
danas boriti protiv ratnika robova koji samo znaju da ljube zemlju ispred
svog cara... Ne treba da pominjem kolika e vam biti nagrada kad
pobedite, jer ovde se ne borite protiv satrapa i nekoliko desetina hiljada
mlitavih Persijanaca i jevtino kupljenih najamnika. Boriete se protiv cara
i jezgra persijske vojske. Posle pobede jedino to imate da uinite, to je
da posednete celu Aziju. Niko vam nee stati na put. Govorim vam kao
ravan ravnima, jer ni ja u dosadanjim bitkama nisam prezao od
opasnosti. Boriemo se kako prilii ratnicima koji su uvek pobeivali!
Tako je Aleksandar sokolio svoju vojsku stojei na kamenu, a oficiri,
prilazei jedan po jedan, pruali su mu ruke i, uzbueni, uagrenih oiju,
150

obeavali da e se boriti do poslednjeg.

Rastureni po stenama i padinama u klancu, ratnici, uvani jakim
straama, prespavae no. Sutradan, zorom, svi se spustie na put i
ubrzo se kroz klanac otee duga povorka peaka i konjanika. Ali kako je
put postajao iri, tako su se i Makedonci razvijali. Jedan vei odred pod
Parmenionom okrete prema moru, drugi udari preko brda idui naporedo
s glavninom. Na irem prostoru Aleksandar postavi ubojni red.
Prema planinskoj kosi postavie peake iz garde kraljevih
pratilaca" i titonoe pod zapovednitvom Nikanora, a pored njih Kenove
i Perdikine odrede. Na levom krilu bile su ete koje su predvodili Aminta,
Meleagar i Ptolomej. Zapovednik celog levog krila Parmenion, dobi
nareenje da nipoto ne naputa morsku obalu, jer e neprijatelj svojim
mnotvom sigurno pokuati da izvri okupljanje.
Darije, obaveten da je makedonska vojska pola prema njegovom
logoru, smesta prebaci preko reke Pinara trideset hiljada konjanika i
dvadeset hiljada peaka, da bi rasteretio svoj ubojni red. Trideset hiljada
helenskih najamnika poalje sasvim napred da prvi prime udarce
neprijatelja. Iza njih je ilo ezdeset hiljada teko naoruanih
Persijanaca. Po umama, protiv makedonskog desnog krila bilo je
postavljeno oko dvadeset hiljada peaka. Ostala Darijeva vojska nalazila
se iza borbenog reda po planinskim uvalama i jarugama.
Aleksandar se stavi na elo konjikih eta sastavljenih od
Makedonaca i Tesalaca.
Kad Darije vide da je njegova vojska nekako smetena u ubojni red
dade znak trubom da se vrate konjanici koji su preli preko reke Pinara.
Jedan deo konjice zadra pored sebe, a druge posla prema moru, na
makedonsko levo krilo.
Ali otrom oku Aleksandrovu ne promae taj manevar. Videi da se
glavnina neprijateljske konjice slegla protiv Parmeniona, na levom krilu,
smesta posla tamo sve tesalske konjanike da nevidljivo projure iza
falange. Promuurni vojskovoa isto tako primeti da mu iza lea desnog
krila, u planini, stoji masa neprijateljskih peaka. Protiv njih stvori
odvojen brojni red pod zapovednitvom Antioha i Arista s Peonjanima
strelcima. Jedan odred konjanika, pod Atalom, primae se na strelomet
neprijatelju. Tako razdvojeno desno krilo uperilo je jedan krak prema
Dariju, pod zapovednitvom Aleksandrovim, a drugi prema Persijancima,
koji su smerali da izvre napad s lea.
Glavnina Darijeve vojske bila je na drugoj obali reke Pinara.
Postavivi svoje varvare na strmoj obali, car je ekao da bude napadnut.
Aleksandar krene svoje ete i ne urei stigne na domak neprijatelju.
Kralj je jahao napred, ispred svih, i bodrio svoje ljude:
Samo napred i hrabro! govorio je. Ne bojte se to nas je
malo. Ako svaki ma bude danas ubojit, neprijatelj e se zaglaviti u
151

ovom klancu!
Ne urei, ubojni red se primicao reci. Stigavi na domak strele,
Makedonci za trenutak zastadoe zaprepaeni: na drugoj obali konj do
konja, peak do peaka, zbijeni kao etka, pokrivali su svaki deli
zemlje. Koliko je kotlina obuhvatala sve je bila pritisla persijska vojska.
Konji su se tiskali i propinjali pretei da svakog asa zbace jahae i
naprave nered.
Usred nepregledne gomile ratnika nalazio se car Darije na svojim
kolima, okruen satrapima i najistaknutijim persijskim junacima. Darije je
poput najstarijih persijskih vladara morao biti za vreme bitke u sredini
ubojnog reda, da svojim junatvom daje primer ostalim ratnicima.
Kad po makedonskim ratnicima poee da pljute strele,
Aleksandar, da bi izbegao njihovo ubilako dejstvo, viknu iz sveg glasa:
Napred Makedonci! to blie neprijatelju, manje pogibije!
Rekavi to, natera konja u reku. Ostali ratnici, ibajui konje do krvi,
tako silovito zagazie da se u mahu naoe uz drugu obalu, van
domaaja strela.
Persijski ratnici, zaprepaeni tolikom smelou, stadoe se tiskati
na obali. Meutim, svaki makedonski ratnik, ne osvrui se da vidi da li
ko ide iza njega, kako je s konjem iskakao iz reke, tako je silovito juriao
u gomilu neprijateljskih konjanika. Aleksandar je kao mahnit krio put
sebi i ostalima. Njegovi pratioci, ne hotei da se postide pred kraljem, i
podstaknuti nacionalnim ponosom, svi do jednoga kidisae na
neprijatelja. Persijanci, videi ispred sebe strahovite borce, stadoe
odstupati i gurajui se pokvarie na nekoliko mesta ubojni red.
Ipak, makedonska falanga se razreivala, jer mnogi ratnici, naiavi
na strmu obalu, ne mogoe da se izvuku iz reke. Helenski najamnici,
videi proreene Makedonce, potekoe svom estinom Dariju u pomo.
Heleni su se iz sve snage trudili da potisnu neprijatelja u reku, jer su
videli da su Persijanci ispred Aleksandra poeli da bee. Tako se razvila
strahovita bitka u kojoj je udario borac borca. I jedni i drugi kivni, borili su
se do poslednjeg daha. U toj bici poginuo je Ptolomej, sin Seleukov, 86
borei se junaki. Pored njega pade oko sto dvadeset istaknutih
makedonskih ratnika.
Na desnom krilu Makedonci su potiskivali Persijance. Gonei ih
ispred sebe, ugledae helenske najamnike kako uspeno tuku njihove
koji su ve bili stigli do reke. Napustivi Persijance, ovi ratnici udarie
svom estinom na helenske najamnike i opkolie ih. Onda na tom mestu
poe borba do unitenja. Makedonci su estoko mrzeli Darijeve
najamnike i nemilosrdno su ih ubijali. Ipak, nekoliko stotina Helena
uspee da probiju obru koji ih je stezao. Oni pobegoe i izmeae se s
Persijancima, koji su ve u neredu odstupali.
Tesalski konjanici nisu prelazili reku Pinar, jer nisu hteli da
152

poveavaju mete kod svojih. Persijski konjanici, postavljeni protiv njih s

druge strane reke, kad videe da su trostruko brojniji od neprijatelja,
jurnue svi u vodu i, iziavi na obalu, zametnue boj. Dve nejednake
konjice silovito se sudarie. Maevi su se ukrtali i s treskom padali po
oklopima i lemovima, koplja se zabijala izmeu konjskih rebara. Tu se
tukao satrap Datofren i ne pomiljajui da odstupi. Meutim, bitka se
postepeno prenela na reku i mnogi konji, gazei po vodi, stadoe se
propinjati i obarati sa sebe ratnike. Da su Persijanci na svakom mestu
pokazali takvo junatvo, nijedan Makedonac ne bi iz klanca izneo ivu
glavu.
Aleksandar, tukui se u centru, prodirao je sve dublje u persijske
redove i najposle stie do Darija. Za trenutak se dva vladara pogledae i
ukrstie maeve. Meutim, Persijance, potiskivane i tuene, spopade
toliki strah da kao krdo nagoe u bekstvo. Gomila povue i Darija. Konji,
upregnuti u kola, zaplaeni jurnue najpre u stranu, a zatim ih spodbi
reka begunaca i ponese kroz klanac.
Kad konjanici oko Datofrena videe da car bei, napustie bitku, pa
i oni okretoe lea protivniku.
Tako nastade opte beanje. Persijski konji, nosei na sebi teko
naoruane ratnike, brektali su od umora, obarali jedni druge i gazili preko
onih koji su popadali. Gonjeni optim strahom persijski ratnici su se boli i
klali izmeu sebe i vie ih pogibe borei se za prolaz, nego od oruja
makedonskih ratnika.
Dok je bilo pogodno zemljite, Darije je beao na kolima, ali kad
naie na dombe i kamenje, napusti kola i baci se na konja koga mu
privedoe. Aleksandar ga je hitro progonio, ali kako se ve mrak
sputao, a car ve podosta odmakao, odustade od daljeg gonjenja.
Vraajui se, kralj uze Darijeva kola na kojima je bio carski kaftan, tit i
luk, i vrati se svojima.
U jednom tesnacu pored reke zabezeknuti od uda, stajali su
makedonski ratnici i gledali naokolo, ne mogui nigde da vide golu
zemlju, jer je bila prekrivena leevima persijskih ratnika.
Od Persijanaca je u bici poginulo pet satrapa, oko sto hiljada
peaka i deset hiljada konjanika. 87 Osvojen je i Darijev tabor. Meu
zarobljenicima bile su careva mati, ena, dve erke i sini od est
godina. Ostali Persijanci su svoje ene blagovremeno, pred bitku, poslali
u Damask.
Meutim, u persijskom taboru zaplenjeno je svega oko tri hiljade
talanta, jer je Darije ranije poslao sve dragocenosti u Damask.
Sutradan Aleksandar, mada ranjen u bedro maem, naredi da se
sveano, uz poasti, sahrane pali Makedonci i saveznici, potom obie
ranjenike i nagradi novcem svakog ratnika koji se na bilo kakav nain
istakao u ovoj bici. Isto tako pokloni dostojnu panju zarobljenoj Darijevoj
153

porodici. Ukazujui enama potovanje, ostavi im svu poslugu koju su

ranije imale i odredi im dovoljnu koliinu novca za troak.
Darije je s etiri hiljade ratnika beao prema reci Eufratu, a Aminta,
Antiohov sin, s nekoliko istaknutih carevih doglavnika i sa osam hiljada
najamnika prebaci se u Fenikiju, tu se doepa brodova i umaknu na
Kipar.
Aleksandar postavi Menona za satrapa Sirije, a potom krene s
vojskom u Fenikiju. Tu su mu se bez otpora predali gradovi Arad i Marat,
a satrap Straton, stavivi mu na glavu zlatnu krunu, proglasi ga za kralja
Fenikije.
U meuvremenu stigne mu pismo od cara Darija. Nekoliko
poslanika, Persijanaca, padoe niice pred kraljeve noge i ne htedoe
da ustanu sve dok im on ne podviknu.
Darije je molio Aleksandra da pusti na slobodu njegovu porodicu:
majku, enu i decu. Car je pisao:
Tvoj otac Filip bio je prijatelj Artakserksu. 88 Ali mu to nije smetalo
da njegovog sina Arsa 89 smatra za neprijatelja. Ti si u slavi i srei
nasledio svog oca. Otkako si postao kralj Makedonije, nijedno
poslanstvo nisi otpremio u Persiju da sa mnom, ako togod eli, o tome
pregovara. Upao si u Aziju i nainio mnogo nesree Persijancima.
Sasvim je prirodno to sam s vojskom poao na tebe, jer i bogovi i ljudi
vide da sam morao braniti zemlju koja mi je od dedova ostala. Meutim,
bitka se svrila na moju tetu, valjda po elji nekog pakosnog boanstva.
To se sad ne moe popraviti, ali te molim da vrati moju porodicu koju si
zarobio i da bude blag prema poslanicima koje ti aljem".
Aleksandar mu smesta odgovori:
Kralju Darije, tvoje sam pismo dobio, proitao i razumeo. Na njega
ti aljem odgovor... Istina je da je moj otac Filip bio u prijateljstvu s
Artakserksom i Arsom i to prijateljstvo je trajalo sve dok persijski satrapi
nisu poeli da preko Bizanta alju pomo gradu Perintu, koji je moj otac
opsedao. Izgleda mi da si zaboravio da to pomene u svom pismu! Ali
e se uzgred setiti jo i toga da ste ti i Egipanin Bagon otrovali i
Artakserksa i Arsu, a ti si se doepao persijskog prestola, mada si znao
da na njega ima vie prava Bistin. Dobri moj care, pisao je dalje
Aleksandar opomeni se da je, posle mukog ubistva kralja Filipa, u
Persiji nastalo narodno veselje koje je poteklo iz tvoga dvora, i da su se
tvoji satrapi hvalisali da su imali vidnog uea u tom ubistvu, kao da su
oni najmili ubicu! Ti si slao novac Spartancima i Atinjanima da ratuju
protiv mene. Lakedemonci su uzeli novac, a nisu preduzeli nita, Atinjani
su oterali doavola tvoje poslanike, ne hotei da prime nita. Oni nisu
podnosili moga oca, ne podnose ni mene, ali, mislim da se iri ti ne
moe pohvaliti da si Atinjanima prirastao za srce. Tvoji preci, persijski
carevi, upali su u Heladu i Makedoniju, iako im niko nije dao povoda za
154

to. Najpre je navalio s vojskom Darije, a zatim i Kserks... Moj otac je na

skuptini u Korintu bio izabran za zapovednika svih Helena. Posle
njegove smrti izabran sam ja, i ja sam taj koji treba da osveti sve Helene,
a osvetu za svoje pretke treba da primi ti... Eto zbog ega sam upao u
Aziju i napao tvoje carstvo. U prvoj bici pobedio sam tvoje satrape, a u
drugoj tebe... Poto sam sad ja gospodar Azije, doi u moj tabor da me
moli i izmoli milost da pustim na slobodu tvoju porodicu. Ako ti padne
na pamet da mi opet pie, pii mi kao svom gospodaru, a nipoto kao
ravan ravnom! Ako ne uradi tako, postupau s tobom kao prema
potinjenom koji se usudio da uvredi svoga gospodara. U sluaju da me
ne priznaje za vladara Azije, skupi novu vojsku i izii jo jednom na
megdan".
Takav je odgovor Aleksandar napisao i uputio ga Dariju po
poslanicima Menisku i Arsimu.

155

GLAVA DVADESETA

Amon ili Zevs! Nije vano!...

Aleksandar je Parmeniona s

grupom konjanika poslao u Damask

da zauzme kraljevu riznicu koju je Darije pre bitke pod jakom straom
isposlao. Zaplenivi celokupno persijsko blago, general uz put uhvati
helenske poslanike koji su bili poslati da pregovaraju s Darijem. Meu
njima su bili: Spartanac Eutikle, Tebanac Prokles, Atinjanin Ifikrat i drugi.
Stavi pred Aleksandra, poslanici se poee pravdati da nisu ili
persijskom caru da bi Makedoncima napakostili, nego da mu saopte
odluku svojih stareina da nee vie davati najamnike za njegovu
vojsku.
Kralj, ubeen da ne govore istinu, odmahnu rukom:
Ne govorite i ne pravdajte se! ree. Ovamo ste doli, jer ste
i vi, i oni koji su vas poslali, bili uvereni da e u sukobu kod Isa pobeda
biti na persijskoj strani. Ali, sad stvari izgledaju drugaije. Darija neete
lako nai. On je posle bitke tako beao da ja sumnjam da ete ga stii.
Od zarobljenih poslanika pusti odmah na slobodu atletu Proklesa,
viestrukog pobednika u pankratiji na olimpijskim igrama, i Dionisidora.
Ostale zadra u ropstvu, ali kasnije i njih pusti.
Svi fenianski gradovi, osim Tira, predadoe se Makedoncima bez
otpora. Aleksandar, nameravajui da se prebaci u Egipat, odlui da po
svaku cenu zauzme Tir, da mu iza lea ne bi ostalo persijsko uporite.
U nedostatku brodova odlui da napravi nasip od obale do grada i
da preko kanala uini pristup tvravi. I makedonski ratnici latie se posla
bacajui u vodu drva i kamenje. Meutim, dok su bili blizu obale, nasipali
su lako, jer je bilo plitko, ali to se ilo dalje, dubina mora bila je sve
vea. Ipak, posle dugotrajnih napora, nasip hiljadu metara dugaak i
sedamdeset irok bio je gotov. U toku rada Tirci su nekoliko puta
ispadali iz grada i, plovei brodovima oko nasipa napadali Makedonce,
vie spremne za rad nego za borbu, i mnoge pobie strelama i kopljima.
Sedam meseci napadai su pokuavali da se na svaki nain
doepaju tvrave. Ali tek kad im pritekoe u pomo zapovednici,
stareina i vojskovoe iz Arada, Sidona i Kipra sa preko dve stotine
brodova, grad bi osvojen. Makedonski ratnici, kivni to su se Tirci tako
uporno branili, napravie uasan pokolj u gradu. Osim toga graani su
156

mesec dana ranije izveli na bedeme oko pedeset zarobljenih

Makedonaca i na oigled celokupne Aleksandrove vojske zaklali ih i
pobacali leeve u more. U toku borbe oko grada poginulo je preko etiri
stotine Makedonaca, meu njima i Admet, istaknuti borac u ovom ratu.
Njega je Aleksandar izuzetno cenio, jer je bio mahnito neustraiv i uvek
je meu prvima juriao na neprijatelja. Admeta su Tirci proboli kopljem
kad se prvi uspeo uz lestvice na zid grada.
U osvojenom gradu su krvoloni Makedonci, Traani i Tesalci
prevazili sve strahote: est hiljada graana su pobili, a dve hiljade
razapeli na krstove. Ostale, oko trideset hiljada pohvatanih, prodali su u
robove.
U Heraklov hram sklonio se zapovednik tvrave. S njim su bili i
kartaginski poslanici koji su jo pre opsade doli da se poklone svome
Melhartu90 i pomole u njegovu hramu. Pored njih u hram se sklonilo
mnotvo graana traei zatitu od boga, ili da umru u njegovom krilu.
Aleksandar svima pokloni slobodu!
Neka je slava Heraklu! ree. Ne elim s njim da stupam u
neprijateljstvo.
U osvojenom gradu kralj priredi sveanu povorku gimnastike igre i
trku sa zapaljenim buktinjama". Heraklu prinese rtvu i posveti njegovom
hramu najvei tirski ratni brod.

* * *
Zbog stalnih pobeda makedonski ratnici vremenom postadoe oholi
i bahati. Kraljeva dareljivost obogatila je najistaknutije meu oficirima, a
ostali su, s prostim ratnicima, napljakali zlato, srebro i ostale
dragocenosti, pa su i oni postajali drski i sve manje posluni. Pored toga,
pohlepa za zlatom potpuno je izobliila ratnike koji vie ni po emu nisu
bili slini onima koje je vaspitao i opremio kralj Filip. Nekadanji varvari,
Traani, Iliri, Peonjani i Argivljani postali su uobraeni, precenjivali sebe,
uznosili se.
Oko Aleksandra poee da obleu udvorice i laskavci. Stadoe se
nadmetati ko e bolje i vie ugoditi kraljevim udima. A Aleksandru je
godilo njihovo laskanje. Medije, najbestidniji meu laskavcima, jednom
prilikom dobaci da je kralj boanskog porekla, a drugi put ga uvrsti u
bogove. Ostali, Hefestion i Protea, da ne bi izostali iza Medija, otvoreno
nazvae kralja Zevsovim sinom.
Aleksandar je bio sujeveran i verovao da postoje nadzemaljske sile.
Osim toga, cenio je proroita i proroke iznad svega, pomagao ih i uvek
157

prema njima pokazivao najveu naklonost. Stoga nije udo to je

poverovao da je boanstvo, pogotovu to se seao rei svoje majke koja
mu je tim svakodnevno punila glavu. Ove naslage toliko su se uvreile u
duu mladoga kralja, da ih u svoje vreme nije mogla otkloniti ni
racionalna priroda Filipova, ni zdravo gledanje na svet filozofa Aristotela.
Aleksandar je do svoje smrti ostao zatucani mistiar. I pored svoje
genijalnosti i pronicljivog duha ideja o nadzemaljskom i nadljudskom je
ostajala i uzimala sve vee razmere. Njegov susret sa filozofom
Diogenom pokazuje do koje je mere ovaj kralj bio slavoljubiv i
ambiciozan. Po onome to je rekao bivem obuaru iz Sinope vidi se
koliko mu je stalo do toga da bude iznad svih: Da nisam Aleksandar,
eleo bih biti Diogen".
Uostalom posle pobede kod Isa kod Aleksandra se naziru izvesne
promene u njegovom karakteru. Oholost uzima sve vie maha, a
pojedini njegovi postupci idu koji put do neuraunljivosti.
Dok se Aleksandar nalazio u Tiru, stigoe mu Darijevi poslanici. Car
je i po drugi put molio da mu se vrati porodica.
Za svoju majku Sisigambu, enu Statiru i decu dajem otkup od
deset hiljada talanata", 91 pisao je car i ustupam ti zemlju od reke Eufrata
pa sve do Jonskog mora. Osim toga, nudim ti jednu od svojih keri za
enu i neka to bude potvrda naeg prijateljstva".
Poto proita pismo Aleksandar pozva najistaknutije vojskovoe i
saopti im Darijevu ponudu. Na to Parmenion ree:
Kralju, u nekoliko rei izneu ti svoje miljenje: da sam ja
Aleksandar, ne bih se dvoumio. Primio bih Darijevu ponudu i tako
prekinuo rat.
Krali planu, pa uzdravajui bes, odgovori:
Da sam Parmenion, sigurno bih tako uinio! Ali poto nisam
Parmenion nego Aleksandar, odgovoriu Dariju na drugi nain!
Kad to ree, kralj izvadi pismo koje je ve napisao i proita ga:
Bivi cara Darije... odgovaram na tvoje pismo koje sam primio i
proitao... Jednom za svagda upamti: tvoj novac meni nije potreba.
Nemoj ni pokuavati da mi ga ubudue nudi! Isto tako ne privlai moju
panju ponuda kojom mi daje jedan deo svoje zemlje. Zato bih uzimao
deo novca i deo zemlje, kad mogu da uzmem sve? Kad bih hteo da
uzmem za enu tvoju ker, mogao bih to uiniti i bez tebe... Jo jednom
ti napominjem da moe doi u moj tabor i zamoliti milost...
Kad kralj proita pismo, surovi i oholi ratnici grohotom se
nasmejae.
im je Darije dobio ovo pismo, odlui da se ponovo pripremi za
bitku.

158

* * *
Na putu za Egipat Aleksandrova vojska se zadra u Palestini.
Zastraena arapska plemena stadoe slati poslanike kralju molei ga da
ih potedi. Makedonci su prolazili kroz tu zemlju ne inei nikome tete.
Meutim, u Gazi, gradu koji lei na ivici peane pustinje na putu za
Egipat, bilo se iskrcalo mnogo Persijanaca. Oni nagovore domoroce da
ne predaju grad Aleksandru. Zapovednik Gaze, ukopljenik Batid, stade
skupljati za novac Arape i, plativi im unapred najam za pola godine,
odlui da brani grad.
Postavljena na visokom bregu i okruena nadaleko peskovitom
pustinjom, Gaza je bila vrlo zgodno uporite i prepreka na putu FenikijaEgipat. Debeli i visoki zidovi okruivali su grad, pa je bilo teko i pomou
najboljih sprava prodreti i osvojiti ga.
Makedonski oficiri savetovali su Aleksandru da se okane opsade
Gaze, ali uzalud. Tvrdoglavi kralj ostade uporan.
Napaemo i zauzeti ovaj grad, ree, jer ne elim da nas
ismejavaju Heleni i car Darije.
Rekavi to, odmah naredi da se oko grada pravi nasip visok koliko i
zidovi.
Priaju da je, dok je prinosio rtvu, preletela nekakva ptica
grabljivica i ispustila kamen koji je nosila u kandama i da je kamen pao
Aleksandru na glavu. Onda je vra Aristandar rekao: uvaj se kralju!
Grad e osvojiti ali e biti ranjen".
I doista, za vreme juria na grad Aleksandar je bio ranjen u rame.
Raunajui da je predskazanje tim zadovoljeno, kralj, uveren da mu se
toga dana vie nita ne moe desiti, pomea se meu borce i prilikom
novog juria bude ranjen i drugi put.
Makedonski ratnici kopali su lagume ispod zidova, a preko nasipa
doterali opsadne maine. Posada Gaze odbila je tri juria, ali za vreme
etvrtog potkopani zidovi stadoe se slegati na dva mesta, a na treem
se pojavi i prolom. Strani makedonski ratnici jurnue na to mesto,
otimajui se ko e prvi prodreti u grad. Za to vreme nekima poe za
rukom da se pomou lestvica prebace preko zida. Krater, sin Antipatrov,
s nekoliko desetina ratnika prodre do gradske kapije i otvori je irom.
Graani Gaze, borei se svaki na svom mestu, izgiboe do
poslednjeg, a osvaja skupi njihove ene i decu i sve prodade u ropstvo.
Teko ranjen, zapovednik grada Batid, pade u ruke Makedoncima.
Aleksandar naredi da se varvarin stavi na muke. ovek koji je branio
svoj grad umre ne odajui glasa od sebe. Prezir koji su svi videli u
njegovim oima duboko se usadio u Aleksandrovu duu.
159

 I ovom prilikom odajem priznanje varvarima! ree kralj

prisutnima. Ovako umire heroj, branilac svoje zemlje.
Izgleda da je ovaj sluaj imao uticaja na dalji postupak mladog
makedonskog kralja. Njegova surovost uzimala je sve vie maha.
Samo mesec dana kasnije uzviknuo je u Egiptu, ispred hrama boga
Amona:
Ja sam Zevsov!...
Ovo je ubacilo klicu mrnje koja se sve vie ukorenjivala kod
pojedinih njegovih oficira.
Kroz Egipat je, meutim, kralj Aleksandar iao bez borbe.
Zapovednici gradova, pa i sam egipatski satrap, uvi za poraz kod Isa i
za Darijevo sramno bekstvo, nisu ni pomiljali da osvajau daju bilo
kakav otpor. Osim toga, Egipani su mrzeli Persijance koji su prezirali i
ismejavali njihovu vera.
Aleksandar najpre ue s vojskom u Pelusiju, grad dobro utvren i
okruen movarama i blatitima, i od njega stvori uporite. Pelusija je
bila na tromei Egipta, Sirije i Arabije, bogata i dobro snabdevena
hranom i drugim potrebama. Graani primie Makedonce ljubazno, ali s
prikrivenim strahom. Tu Aleksandar ostavi posadu i naredi da brodovi
krenu uz reku Nil do grada Memfisa, a on s ostalim ratnicima poe kroz
pustinju. Uz put mu se svi gradovi i gradii predadoe bez borbe.
Stigavi do ua najzapadnijeg Nilovog rukavca u more, u blizini
Kanoba, spusti se jugozapadno za dvadeset i dva kilometra i postavi
temelje za grad Aleksandriju. On lino odredi u planu mesta gde e biti
helenski hramovi, a gde svetilita za boginju Isidu. Na tom mestu prinese
rtvu i priredi gimnastika i muzika takmienja, jer su u to vreme mnogi
helenski umetnici i vetaci svake vrste ili uz makedonsku vojsku.
U ono vreme bilo je na veliku glasu proroite posveeno bogu
Amonu. Hram se nalazio usred Libijske pustinje. Prialo se da su nekad
tu traili saveta Herakle i Persej. Aleksandar, koga je pohlepa za slavom
sve vie obuzimala, stade tvrditi da je u srodstvu sa obojicom, jer su i
Persej i Herakle poticali od Zevsa. Zbog toga kralj odlui da poseti
Amonovo proroite, uveren da e neto pouzdanije uti o svom poreklu.
Amonovo svetilite nalazilo se u bezvodnoj pustinji, utonuloj u brda
peska, na oazi irokoj oko sedam hiljada kvadratnih metara. Na tom
mestu bilo je vode za pie, palmi i maslina. Za izvor na toj oazi prialo se
da ima vodu danju hladnu, a nou toplu. Tu su Amonovi svetenici kopali
so i nosili je u Egipat na prodaju.
Posle pet dana tegobnog putovanja kroz peskovitu pustinju, 92
Aleksandar sa svojim pristalicama stie do oaze i odmah stupi u vezu sa
svetenicima. Poto je s njima probavio u hramu nekoliko asaka, kralj
izie zadovoljan.
Doznao sam to sam hteo! ree svojim pratiocima.
160

A oni se, osetivi da kralj ne eli nita vie da kae, ne usudie da

mu postavljaju pitanja.
Poto se odmori malo u oazi, Aleksandar, predvoen dobrim
vodiima, udari drugim putem, ravnijim i sigurnijim, i stigne u Memfis.
Bojei se da samo jednom oveku poveri upravu nad Egiptom,
Aleksandar podeli tu zemlju na oblasti i u svakoj postavi po jednog
nomarha i uz njega itavu grupu savetnika, odabranih i hrabrih ratnika, iz
garde kraljevih pratilaca". Isto tako postavi zapovednike u Libiji i Arabiji.
U Memfis mu dooe poslanici iz Helade. Aleksandar ih primi
ljubazno i poto je bio dobro raspoloen sve ih obdari. Oslobodi dve
hiljade robova Helena, koji su bili zarobljeni u bici kod Granika i poslati u
Makedoniju da obrauju zemlju.
Sad mogu da ih oslobodim, ree jer iako rat jo nije
zavren, svi su izgledi da emo mi bibi pobednici.

* * *
Prolo je pet godina od ubistva kralja Filipa. Za to vreme Aleksandar
je podvrgao pod svoju vlast celu Malu Aziju, Fenikiju, Siriju, Libiju,
Palestinu i Egipat. Osim toga, sva ostrva u Jonskom arhipelagu
priznavala su Velikoga kralja i slala mu pomonu vojsku i ratne brodove.
Jo je ostala da se povede odluna bitka izmeu Darija i Aleksandra.
Mnogima se inilo da e se dve vojske sukobiti kod Arbele u Asiriji.
I u Heladi duhovi su se smirili. Naviknuti na prevlast koju su
Makedonci svuda imali, Heleni su povremeno slali dobrovoljce u
Aleksandrovu vojsku. Oni su odlazili, ratovali, ginuli, ili se vraali iz Male
Azije pretovareni plenom. Meu helenskim graanima bilo je i takvih koji
su s ushienjem pratili uspehe mladoga kralja i njegove vojske. Tebanci,
koji su preostali posle razaranja grada, ili se uz otkup vratili iz ropstva,
latie se da obnove Tebu. Mada ih niko nije proganjao, svi su oseali
bezgraninu mrnju prema Makedoncima. Podiui grad i postepeno
jaajui, ubeivali su jedni druge da se dan osvete pribliava. U to vreme
prialo se da se Aleksandar posle propasti njihovog grada svakom
Tebancu izvinjavao i prema svima bio veoma dareljiv, da im je inio sve
to su traili od njega. Uprkos tome nijednom tebanskom graaninu ne
pade na pamet da se kralju obrati za bilo kakvu pomo koja bi posluila
za podizanje nove Tebe.
Atinjani pak, na sve uspehe Aleksandrove, ostadoe hladni.
Demosten se povukao u miran ivot, pomiren sa svojom sudbinom,
dotrajavao dane, udei se, verovatno, to je Aleksandar zaboravio da
161

trai njegovu glavu.

Nasuprot njima, Spartanci i Lakedemonci digoe ustanak protiv svih
koji su bili na strani makedonskih osvajaa. Pobuna se irila kao zaraza i
uskoro zahvati ceo Peloponez. Kad Aleksandra obavestie o pobuni, on
posla vojsku pod zapovednitvom Anfotera, brata Kraterova, da se
morem prebaci na Peloponez. Sem toga naredi Fenianima i Kipranima
da i oni poalju u pobunjeni deo Helade jo stotinu brodova natovarenih
ratnicima.
Za etiri meseca, koliko je bio u Egiptu, Aleksandar je svakodnevno
dolazio u dodir sa svetenicima. Obuen kao mag, prinosio je rtve
egipatskim bogovima, klanjao se Amonu i Izidi 93 i vodio beskrajne
razgovore sa svetenicima iz oblasti prastare religije i vrio obrede
mrane i tajanstvene. To mu je priinjavalo zadovoljstvo, jer ga je
podsealo na detinjstvo i majku, kraljicu Olimpijadu. I svetenici su bili
zadovoljni. Aleksandrova dareljivost nije imala granica, a njihova
gramzivost isto tako, pa nije nikakvo udo to su ga oglasili za sina
Amonova.
Aleksandrovi ratnici, Makedonci i varvari najamnici, postali su bogati
ljudi, siti i zadovoljni, pa se inilo da im vie nije ni stalo do ratovanja.
Oni su vukli za sobom gomile robova i robinja koji su nosili velike atore,
sanduke i vree s raskonim odelima, srebrnim posuem, pozlaenim
peharima, skupocenim mirisima i uljem za mazanje posle kupanja,
meine s vinom i drugo. Gozbe i raskalane pijanke nizale su se jedna
za drugom. Vitke i draesne persijanske lepotice i Egipanke sa setnim,
bademastim oima, ushiivale su ratnike osvajae, do nedavno varvare.
Tako su postepeno Makedonci, pobednici na svim poljima, gubili snagu i
karakter nepobedivih ratnika. Ionako skloni piu, sad se mnogi od njih
nisu ni treznili.
Oficiri, nezadovoljni i zabrinuti, poee da gunaju i da se
doaptavaju. I oni su utonuli u rasko i pijanke, ali je svaki od njih dobro
znao da predstoji odsudna bitka s carem Darijem. Stariji oficiri, pa i neki
od mlaih, dobro su uoili zlo stanje koje je zavladalo u vojsci. A za to
vreme kralj se bavio mistinim besposlicama i gubio vreme metaniui
egipatskim bogovima. Nezadovoljstvo se meu oficirima irilo, ali se niko
od njih ne usudi da kralju skrene panju i kae glasno kuda vodi stanje u
vojsci.
Parmenion, Perdika i Ken poeli su se pribojavati kralja i njegovih
udi, a mlai oficiri su smatrali da je dunost najstarijih zapovednika da
progovore koju re o tome.
Ali uhode su donosile vesti koje su ih bacale u oajanje: Darije
skuplja novu vojsku i uveliko se sprema za odsudnu bitku; nepregledna
masa konjanika Medijaca preplavila je carev logor kod Arbele; Bes,
satrap Baktrijane, vodi gomile ratnika Inda, Sogdijanaca i Baktrana koji
162

pristiu ak od Kaspijskog Jezera. Surovi azijatski satrapi, koji su sebe

smatrali za nezavisne vladare, jer ih ruka careva, zbog udaljenosti, nije
mogla domaiti, krenuli su u borbu da brane i Darijevu carevinu i svoje
oblasti. Dobro ureenim persijskim drumovima hrlili su ratnici sa svih
strana. Bilo je meu njima Arhaana, Arejaca, Skita, Parana, Tajurana,
Kaduana i divljih nomada sa reke Oksusa.
Svaki makedonski ratnik znao je da je na pomolu odsudna bitka s
carem Darijem, ali samo najistaknutiji voi bili su obaveteni kakvo je
stanje u persijskoj vojsci. Znali su da je Darije ve iskupio oko milion
peaka, preko sto dvadeset hiljada konjanika, dve stotine bornih kola sa
srpovima sa strane i odred slonova. Sve to znao je i Aleksandar, ali je
odmahivao rukom i govorio:
to ih je vie za nas je bolje... Posle ove bitke celo Persijsko
carstvo bie nae!
Kralj nije video, ili nije eleo da vidi, kako su njegovi oficiri zabrinuti.
Ove rei, izgovorene nemarnim glasom, utonue u hladno utanje starih
ratnika.
Kad se Aleksandar udalji, Krater krgutnu zubima i izusti samo
jednu re:
Pustolov!
Parmenion se zagleda u ratnika i dodade:
U pravu si! Izgleda da se njega ne tie naa sudbina!
Boriemo se i izginuti kao pravi ratnici, ree Ken, jer je svaka
pustolovina osuena na propast!
A vojska? uzdahnu Perdika. I ona e propasti!
I ona... ako ve nije propala, nasmei se Ken. Razvratnike i
pijanice nee mimoii zla sudbina.
Marei se sa stanjem u kome se nalaze, ratnici se u nekoliko rei
dogovorie i donee odluku da se kralju vie ne obraaju, osim kad ih on
sam oslovi.
Meutim, Aleksandrovi drugovi iz detinjstva, Filota, Harpal, Nearh i
Frigija pozvae Klita crnog", koga je kralj izuzetno zavoleo posle bitke
kod Granika, 94 i reie da kau Aleksandru da je u pitanju ceo postignuti
uspeh, ishod rata i sudbina makedonske vojske.
Debeljuni i dobroudni Frigija prvi poe:
Treba mu rei sve. Neka zna u kakvom se poloaju nalazimo!
On zna sve! nasmeja se Filota. A ti si glup kad to ne
uvia.
Rumeno lice Frigijino buknu:
Otkud! Niko ne sme da mu kae!
ta da mu kae?
Da emo svi propasti!
Nas pojedoe brige... poe suvonjavi Harpal...
163

 I strah! isceri se Filota, a na bledunjavom licu pojavie mu se

sitne bore, ukrtajui se oko usta, oiju i nosa.
Pa neka bude i strah! odvrati Harpal. Njemu je najvanije
da slua kako ga egipatski svetenici ubeuju da je sin boga Amona...
Ili Zevsa! dobaci Filota.
Amon, Zevs... Nije vano... Za mene su svi bogovi jednaki...
Jer ne veruje u njih... iskezi se Filota. Naem dobrom
drugu, kralju, izgleda da nije svejedno... Sad je napustio Zevsa i upisao
se u kolu kod Amona...
Prekini brbljanje! viknu Klit. Nismo se sastali da sluamo
tvoje zajedljive dosetke!
to? Da nee sluajno da me izda? Ja u mu rei u oi ta
mislim!
uvaj se da iz njega ne progovori majka Olimpijada! ree
Nearh. Primetio sam da je i on postao osetljiv na tajna posveivanja...
Opasno je aliti se s njim...
Odluie da uhvate kralja nasamo i da mu ozbiljno kau da cela
vojska strahuje od predstojeeg sukoba s Darijem.

164

GLAVA DVADESET PRVA

Aleksandar pobeuje jasno, na svetlosti dana.

On ne krade pobede!

Istog

dana pet drugova posetie Aleksandra. Kralj je bio

mrzovoljan, pod utiskom jednog runog sna. On se blago nasmei i
ponudi prijatelje da sednu. Njegov ator je bio u prekrasnom vrtu, u
blizini hrama posveenog Amonu Ra. Kronje visokih palmi bacale su sa
svih strana senke stvarajui hladovinu.
Kralj predloi da iziu ispred atora, da posmatraju zalazak sunca i
razgovaraju. Ali Filota odbi:
Neka sunca ree. Ono e ve i bez nas zai. Bolje je da
ostanemo pod atorom. Pretpostavljam da ima i neko pie, moda
hladno vino?...
Bie... bie nasmei se Aleksandar. Svetenici dre svoje
vino u lagumima ispod hrama... Svakako je hladno...
Aleksandar naredi jednom robu da donese vino, a zatim se obrati
svojim drugovima.
Po vaem dranju i pogledima vidim da se pripremate neto vano
da mi kaete? Nadam se da u uti krupne i pametne stvari?
Bogme i jesu krupne! ree Filota. Odluili smo da Klit
govori, a mi samo da ga dopunjavamo ako togod propusti... Zna, mi
smo svi zabrinuti...
E... otee kralj. A zbog ega?
To e ti ve rei Klit...
Crnomanjasti Klit, ozbiljan, s odlunim izrazom na licu, otpoe:
Tvoj otac, pokojni kralj Filip, govorio je: da svaki vladar koji
dozvoli da mu se vojska ulei i olenji sam sebi potpisuje propast.
Ko ti je to ispriao? upita kralj.
Parmenion..., a uo sam da su te rei esto navodili Ken i
Perdika.
Istina je odvrati Aleksandar. To su rei moga oca. I ja sam
ih sluao.
Ali, izgleda da ih nisi dobro upamtio! dobaci Filota. Kraljeve
kestenjaste oi blesnue. Njegov pogled se neko
liko trenutaka zadra na Filotinom bledom licu na kome su se oko
165

oiju i usta grile borice.

Istina je ree kralj. Ako ti je to milo, poeo sam u poslednje
vreme da zaboravljam... Nastavi, Klite... Sluam te...
Naa voska propada produi Klit. Traani, Iliri, Peonjani i
Argivci koje je kralj Filip uzimao u svoju vojsku, ali im nikad nije popustio
uzde, danas su se potpuno izjednaili sa Makedoncima. Ne tvrdim da
nemaju zasluga za na uspeh, ali oni su varvari i to e ostati, iako su se
nagrabili plena i svi postali bogati. I oni i Makedonci vode razvratan ivot
i gotovo neprekidno pijane i zbog pehara odbacili su oruje koje im je
postalo teko. Predstoji nam odsudna bitka s Persijancima. A oni, mesto
da elie duh i telo, iz dana u dan pretvaraju se u senke onih ratnika koji
su nekada na deset puta jaeg neprijatelja udarali i pobeivali... Mislim
da se opravdano plaimo za budunost njihovu i svoju... Ovde, pred
naim oima, topi se snaga ratnika, a mi, oficiri, oseamo da nismo u
stanju da to spreimo... A ta da kaemo za one koji su se uvalili kao
posada u manjim i veim gradovima, logorima i postajama. Njihova
snaga je naa snaga, njihovi ivoti, nai su ivoti... Ako ne povratimo
disciplinu, bojim se da emo imati prilike da vidimo nae ratnike kako
usred borbe bacaju oruje i bee ili kako nam otkazuju poslunost... Ja ti
ovo govorim u ime nas petorice drugova, a mislim da tako vide i oseaju
i ostale stareine... Neka bi besmrtni bogovi dali, da ne budem prorok
zla!
Klit zavri. Aleksandar pouta neko vreme, pa, oevidno uzbuen,
odgovori:
Dobri moj Klite, hvala ti to si progovorio u ime svoje i u ime
ostalih drugova! Posle bitke s Resakom i Spitridatom zavoleo sam te i
nema toga to ne bih uinio za tebe. Tvoja zabrinutost je opravdana, a
tvoja odluka da mi ovako iskreno govori potresa me. Poznato mi je da
je meu naim oficirima zavladao strah zbog bitke koja nam predstoji,
ali, eto, ja se ne plaim... I ta bitka svrie se u nau korist... Filota
trepe i pri nos i usta... udi se mome samopouzdanju... Ja mu ne
zameram. Takav je bio i u detinjstvu. Kod Nearha vidim crvene peate
na licu i zaarene oi. Znai da je preterano uzbuen. Harpal slee
ramenima i gleda u nebo. On nije borac. 95 Njemu se ne moe zameriti
to ga je spopao strah. A Frigija?... On stee pesnice i koluta oima! To
je radio i u detinjstvu kad je gledao kako se drugi tuku... Nita se vi, dragi
moji, niste promenili. Nije potrebno ni da govorite ta mislite i oseate.
Klit je kazao sve i njemu u odgovoriti...
Mladi ratnici su pili vino iz srebrnih pehara. Posluivao ih je rob
Likijas kome je odseen jezik. On je nekada bio svojina satrapa
Spitridata.
Aleksandar prinese pehar ustima, otpi dva gutljaja i pro
dui:
166

 Jo kad smo juriali na grad Tir, primetio sam da mnogi nai

oficiri gunaju. Neki su mi ak i prebacili to smo sedam meseci straili
oko osvajanja jednog grada... To e svakako znati Filota, jer je on tad
gunao...
Jeste... Gunao sam i sad gunam...
Tada se iza mojih lea govorilo: da je kralj Filip iv, do ovoga ne
bi dolo... Jeste, drugovi! Doista ne bi dolo. Jer kralj Filip nije bio
sposoban da osvaja gradove i tvrave. Prilikom opsade Bizanta, svojim
oima sam video neuspeh moga oca. Graani su ga odbili od svojih
zidova i pokunjena nagnali da se neslavno povue u Makedoniju.
Njegovi oficiri su tada tvrdili da su za njihov neuspeh krivi Heleni... Oni to
i sad tvrde odjednom planu kralj jer treba dokazati da Aleksandar
nije dorastao Filipu... Nije dorastao! Moda i vi tako mislite?...
Drugovi osetie kako ih kraljev blistavi pogled preseca.
Jo su nai preci produi Aleksandar dobro znali da
semitski narodi bolje nego iko odolevaju opsadi gradova... Tir je za nas
vana strategijska taka, ali je meni bilo vanije da celom svetu
dokaem, a osobito svojim oficirima, da Aleksandar Makedonski, bolje
od Filipa ume da osvaja gradove i da za njega nema prepreka!... Svi
mogui osvajai sveta napadali su na grad Tir i nisu ga osvojili.
Vavilonski kralj, Navukodonosor Veliki 96 etrnaest godina lomio je uzalud
glavu o tirske zidine... A ja?... Ja sam osvojio Tir za sedam meseci!
Zauzeli su ga moji ratnici koji u grudima nose junako srce... U njih ja
nikad neu izgubiti poverenje... Oni su uli u Egipat, nisu upali, nego
uetali...
Filota prte u smeh. Nasmejae se i ostali drugovi.
Smeno vam je? upita Aleksandar.
Smeno, dabome... odvrati Filota. Ona tvoja re uetali"
doista je smena!
Kralju, meutim, nije bilo do smeha:
Mislim da bi trebalo objasniti ta tu ima smenog? ree.
Objasniu otpoe Filota. Svi se mi jo seamo naeg
dobrog vaspitaa Leonide. Od njega smo pojeli dosta batina, ali smo
poneto i nauili... On nam je govorio da se Egipat za poslednjih pet
stotina godina pretvorio u neto to ni po em nije slino onoj veliini
koju su postigli veliki faraoni. Za to vreme se taj narod toliko srozao, da
ga ak i varvari preziru... Ko ti sve nije upadao u Egipat?! Najpre
Etiopljani, pa Asirci, Vavilonci, Persijanci i sad mi Makedonci... Za nas
Egipani nisu znali ni da postojimo, a sad nas doekuju kao bogove!
ujem da su svetenici odluili da ti prinose rtve kao sinu boga
Amona?
Filota zastade, pa gledajui podrugljivo u kralja, upita svoje
drugove:
167

 Da li vi togod znate o tome?

Prestani s tim odbrusi Klit i govori dalje, ako ima jo ta da
kae!
Aleksandar je utao, ali drugovi primetie kako mu se nozdrve ire a
lice bledi.
Zar je bilo teko uetati" u zemlju takvih jadnika koji su u
odbranu svoje zemlje izmislili jo bednije opravdanje i po svojim
grandioznim hramovima uzvikuju: ta su osvajai sveta sa svojom
prolaznom slavom prema besmrtnim bogovima i njihovoj moi!" ta sve
nee izmisliti lakrdijai, uvari hramova!...
Dosta bezbonie!... planu Aleksandar. Neu vie da te
sluam... Idite svi!... Zavrili smo razgovor!...

* * *
Tri dana docnije Aleksandar krene s vojskom za Fenikiju, stigne u
Tir, prinese rtvu Heraklu i priredi gimnastika i muzika takmienja.
Posle dva dana, ne savetujui se ni s kim, Aleksandar izda
nareenje da celokupna makedonska vojska krene prema Tapsaku i reci
Eufratu. Tada je svim oficirima i ratnicima bilo jasno da kralj namerava
da prodre dublje u Aziju.
U meuvremenu je za blagajnika celokupne kraljeve riznice
postavio Harpala, a za zapovednika saveznikih konjanika Frigiju.
Treeg svoga druga iz detinjstva, Nearha, postavio je za satrapa Likije.
Klitu crnom sinu Dropidovom, poverio je Aleksandar zapovednitvo nad
jednim velikim odredom konjanika iz garde kraljevih pratilaca".
Makedonska vojska stigne u Tapsak avgusta meseca 97 i nae na
Eufratu dva mosta koje su Persijanci izgradili. Na drugoj obali bilo je
hiljadu konjanika i dve hiljade peaka, helenskih najamnika. Njih je
Darije postavio da tu brane prelaz preko reke, ako bi makedonska vojska
naila na to mesto. Zapovednik Persijanaca, Mazej, kad je u daljini video
Aleksandrovu vojsku, smesta napusti mesto i povue se na istok prema
glavnom taboru.
Makedonski ratnici preu Eufrat i upadnu u Mesopotamiju, pa udare
malo obilaznim, ali zgodnijim putem; obiavi Armenske planine, stignu
u severoistoni deo zemlje, gde je bilo dovoljno trave za konje, a isto
tako i namirnica za ratnike.
Doznavi da je Darije na reci Tigru postavio tabor s velikim odredom
konjanika, s namerom da zaustavi nadiranje neprijatelja, Aleksandar, ne
dvoumei se, krene na tu stranu. Meutim, makedonska vojska, stigavi
168

do reke, ne nae ni Darija ni persijsku vojsku. Kralj odmah naredi

ratnicima da ponu da prelaze reku.
Meutim, te noi98 nastade potpuno pomraenje meseca. Meu
ratnicima zavlada strah. Aleksandar prinese rtvu Zemlji i Mesecu, jer je
smatrao da ta pojava predskazuje sreu za Makedonce. Njegovi ratnici,
bledi od straha, doaptavali su se i inili zavete bogovima, da iznesu
itavu glavu iz ove bitke. Mnogi meu njima, premoreni od bdenja,
unezverenih pogleda i klonuli duhom, doekae zoru.
U takvom stanju vojska nastavi put kroz Asiriju, ostavivi za sobom
reku Tigar i Gordiske planine. etvrtog dana makedonski ratnici naioe
na Darijevu predstrau od hiljadu konjanika. Persijanci se odmah dadoe
u bekstvo.
Aleksandar podviknu Peonjanima da ga prate, oinu Bukefala i
jurnu preko polja za neprijateljem. Peonjani, svi na dobrim konjima,
potekoe za kraljem i uskoro poee da pristiu begunce. Jedne
poubijae, druge pohvatae, a veina, koja je bila na odmornijim
konjima, zamae u estar i odjuri prema istoku.
Od zarobljenih Persijanaca kralj doznade da se Darije nalazi kod
Gaugamele, nedaleko od grada Arbele. Tabor je bio na nepreglednoj
ravnici. Car je dobro znao da je kod Isa propao to je svoju vojsku uveo
u klanac. Zbog toga je naredio svojim ratnicima da svaku neravninu i
izboinu uklone, pa je zemlja bila potpuno ravna i pogodna za kretanje
bornih kola za srpovima, a isto tako, zbog irine prostora, zgodna za
obuhvat.
Kralj doznade od pohvatanih varvara da su svi narodi iz srednje i
istone Azije krenuli vojsku i ve stigli u Darijev tabor. Parmenion,
Perdika, Krater, Ken i ostali oficiri uvidee da je sve istina to su, jo dok
su bili u Egiptu, doznali od svojih uhoda. Persijska vojska kod
Gaugamele dvostruko je vea od one kod Isa.
Na tom mestu makedonska vojska ostade etiri dana. Kralj je
naredio da se svi ratnici odmaraju, da jedu i piju i da duu i telo
pripremaju za borbu.
Petog dana, pred vee, kralj izvri nad vojskom smotru. Tom
prilikom izbaci iz stroja sve ratnike za koje je mislio da nisu u dovoljnoj
meri jaki i sposobni za borbu. Obrativi se ostalima, ree:
Ratnici, dosta je bilo lenstvovanja, izleavanja i pijanki! Sad je
dolo vreme kad treba da budete borci kakvi ste bili pre pet godina, kad
ste prelazili preko Helesponta! Zar treba da vas podstiem na hrabrost?
Dosad vas niko nije pobedio i, nadajmo se, nee ni odsad. elim ipak da
vam skrenem panju na poloaj u kome se nalazite... Ako pobedite
danas, cela Azija je vaa. A ta vas eka ako izgubite bitku? Nalazite se
u dalekoj zemlji, okrueni sa svih strana narodima koji jedva ekaju da
vas se doepaju. Stotine hiljada robova koje ste pohvatali i bacili u okove
169

dohvatie se slobode, a s vama e postupiti kao s onim ranjenicima

Makedoncima koje su zarobili pred bitku kod Isa. 99 Odsei e vam
noseve, ui i ruke i baciti psima da vas ive rastru... Vi, dakle, nemate
kud da beite. Zato vam kaem: borite se kao i dosad to ste i bolje je da
podlegnete u borbi, nego da umrete na muilitu... Ako Darije izgubi
bitku, on je na svojoj zemlji i ima oko sebe prijatelje, a vi? Tuu zemlju i
neprijatelje!
Hiljade bledih lica bilo je okrenuto prema kralju. Ratnici su, nemi od
uzbuenja, uprli oi u mladog kralja ija ih je volja gonila u tolike okraje
i stotinama puta izlagala smrti. Lep, stasit, odvana dranja i vrsta
pogleda, ulivao je bezgranino poverenje divljim ratnicima. Oni su,
gledajui njegovu riu kosu obasjanu zracima zalazeeg sunca i krupne,
kestenjaste oi, bili gotovi svi do poslednjeg da poloe ivot za njega.
Aleksandar nastavi:
Najedite se dobro svi, jer gladan ovek nije ni za ta! Onda
uzmite samo oruje, a sve ostalo ostavite ovde. U bici vam ne treba
nita... Va prtljag uvae drugovi koje sam izdvojio.
Jedan grlati Traanin viknu:
Zar da ostavimo sve?
Sve, osim oruja, nasmeja se kralj. Ako pobedite vratiete
se i uzeti svoje stvari, ako poginete, one vam nee biti potrebne...
Na kraju Aleksandar dodade:
Ratnici, trudite se da svaki bude u svom redu i na svom mestu,
da se bori i uti kad svi ute, a da vie iz sve snage kad svi viu! Osim
toga, zapovednici neka izdaju kratke, jasne i brze zapovesti i da ih to je
moguno bre pronose. Jer upamtite: ako zanemarite svoju dunost,
dovodite u pitanje celinu!
Dok su ratnici jeli i pripremali se za borbu, Parmenion ode u kraljev
ator. Po vrstom koraku i odlunom izrazu na licu videlo se da general
namerava neto vano da saopti kralju. Za njim u stopu pooe:
Perdika, Krater i Ken.
Aleksandar je leao na leima na svojoj postelji, poturivi ruke pod
glavu i gledao u krov atora. Kad oficiri uoe on se i ne pomae:
Kralju, poe Parmenion moda ne bi bilo ravo da
porazgovaramo malo pre nego to pone bitka?
Govori, ali ukratko... Imam nameru da spavam! Odvrati
Aleksandar i ne pomae se.
Oficiri se stadoe zgledati.
U poslednje vreme mnogo spava, dobaci Krater.
To se tebe ne tie! prkosno ree kralj i ustade. Hajde,
govorite zato ste doli!
Parmenion, ne obzirui se na ovu neljubaznost, poe:
Mi smo uvek zadavali strah neprijatelju i to nam je mnogo
170

koristilo. Ovog puta boriemo se na ravnici. 100 Neprijatelj je dvadeset

puta brojniji od nas, 101 pa... bojim se da emo uleteti u masu i nestati...
Nestati, kao magla ispariti! ree kralj.
Uleteti u neprijateljsku masu i nestati! ponovi Parmenion.
Moda eli da me savetuje da odustanem od bitke?
To ne... Ali, ini mi se da bi sad bilo bolje za nas da izvrimo
noni napad?
Nou? Po mraku? Da krademo?... ushoda se kralj.
Zadaemo neprijatelju vei strah prepadom, nonim...
Znai: podlo, podmuklo? zamure Aleksandar, a lice mu se
zacrvene sve do vrata. Unosei se generalu u lice, dodade: Upamti i ti
i svi tebi slini: Aleksandar pobeuje asno, na svetlosti dana! On mora
pobediti! Krasti pobedu, to je nedostojno, sramno... Mislim da sam vam
kazao sve. Sad me ostavite!
Krali lee na postelju, a oficiri, gledajui u zemlju, izioe iz atora.
Kad malo odmakoe, Ken promrmlja:
Bog, Zevs, Zevsov sin...
To njegovo boanstvo" dovodi me do ludila! krgutnu zubima
Krater.
Ej, moj stari drue, ree Perdika Parmenionu nae iskustvo
i ratna slava ne vrede ni koliko kantica katrana kojom se podmazuju
osovine na boanskim kolima...
Parmenion se preko volje osmehnu i dodade:
U pravu si... Idem da se okupam i prinesem rtvu paljenicu, jer
emo danas svi izginuti...

171

GLAVA DVADESET DRUGA

Pobeda ili smrt!

Kad stigoe na domak neprijatelja, makedonski ratnici za trenutak

zastadoe da predahnu. Pred oima im se ukaza straan prizor:
ogromnu ravnicu prekrila je Darijeva vojska, celo more ljudskih i konjskih
glava. Borbeni redovi na krilima i u centru videli su se kao na dlanu i
beskrajno iroki pruali su se u nedogled. Tada svakom makedonskom
ratniku bi jasno u kakvom se poloaju nalazi.
Na elu falange bio je Aleksandar. Jaui na Bukefalu, izdavao je
poslednja nareenja koja su se kao talas prenosila od ratnika do ratnika.
Generali, vii i nii zapovednici odreda, stojei svaki na svom mestu,
ekali su znak za poetak borbe.
Persijanci, koji su se oekujui neprijatelja tri dana ranije postrojili u
borbene redove, bili su premoreni, nervozni i mrzovoljni. Najposle, kad
ugledae ispred sebe neprijateljsku falangu, obuze ih nemir i strah.
Tada se meu makedonskim ratnicima, od usta do usta, pronese
poslednja kraljeva zapovest:
Pobeda ili smrt!
I falanga krenu.
Aleksandar, predvodei centar makedonske vojske, odmah vide da
ide pravo prema persijskom centru, gde je bio Darije. Oprezni
Makedonac smesta promeni pravac kretanja i udari malo udesno da bi
izbegao ravnicu, pogodnu za borna kola. Idui ukoso, prema neznatnim
breuljcima, nagna i Darija da svoj borbeni red pomera ulevo.
Skitski konjanici prvi navalie na Aleksandrovo levo krilo. Ali, borba
ne potraja dugo. Peonjani, prekaljeni borci, doekae varvare, zabie se
u njihov bojni red i, delei brze i tane udarce, mnoge oborie s konja, a
ostale naterae u bekstvo.
Meutim, Darije, pobojavi se da Aleksandar ne povue celu bitku
na breuljkasto zemljite, naredi da borna kola nastupe i razbiju
makedonsku falangu. Koijai, vrsti i stameni kao izliveni od bronze,
stajali su u kolima na kojima su sa strane bili privreni veliki srpovi.
Svaki je oko dolaktice leve ruke bio obavio dizgine i drao na uzdi po
etiri upregnuta konja. U desnoj ruci koijai su nosili dugaak bi. U
svakim kolima stajao je i po jedan dobar strelac.
172

Na dati znak prolomi se vika i kola jurnue. Ali persijski car nije znao
koliko su bezumno hrabri bili Aleksandrovi ratnici. Agrijani i Makedonci iz
garde kraljevih pratilaca" kao vuci potekoe kolima u susret. Najpre ih
zasue kopljima, a zatim, na zaprepaenje obe vojske stadoe juriati
na kola: hvatati za uzde konje u najveem trku, boli ih noevima i klali,
hvatali za rude, osovine i tokove, uskakali u kola i ubijali koijae.
Meutim, jedan deo kola udari u falangu, ali se Makedonci
blagovremeno razmakoe i gotovo bez tete propustie ih da odjure
dalje. Kola se zaustavie u pozadini makedonske vojske i konjuari ih
sve zaplenie.
Darije, predvodei bojni red, udari pravo na Aleksandra. Ali,
makedonski kralj bio je ve izdao nareenje jednom zapovedniku konjice
da juria i da se kao klin zabije izmeu persijskog centra i desnog krila.
Oko Aleksandre su bili najhrabriji ratnici iz garde kraljevih
pratilaca", krupni, snani i neustraivi do mahnitosti, strahoviti borci u
grupnim i pojedinanim sukobima.
Predvoeni kraljem, puni pouzdanja, oni jurnue pravo na Darijev
ubojni red. Bitka koja se tu vodila, pretvori se u haos. Maevi
makedonskih ratnika bleskali su prema suncu i munjevitom brzinom
padali po oklopima i lemovima. Tesalski i traki konjanici, veti borci
kopljem, utapali su se u persijski bojni red, razbijali ga i komadali.
Persijski ratnici, pogaani kopljima i dilitima derui se neljudskim
glasovima, padali su s konja. Makedonski redovi, vrsti kao bedem,
potiskivali su Persijance. Car Darije, videi svu strahotu oko sebe, izgubi
samopouzdanje i poe da se povlai. Njegovi ratnici su neko vreme
odstupali borei se i najposle okretoe lea i nagoe u bekstvo.
Stojei na visokim kolima car Darije se nadaleko video. Aleksandar i
njegovi pratioci, obarajui konje i konjanike, pribliavali su se tome
mestu. Njihov nalet bio je strahovit: persijski konjanici, zbijeni u gomilu,
ne mogui da se dohvate istine, padali su s konjima, preturali se preko
leeva, sve vie zakrujui prolaz.
Kad Makedonci stigoe do carevih kola, sudarie se s
najodabranijim persijskim ratnicima. Svi su se, reeni da umru branei
cara, borili kao mahniti. I uskoro njihovi leevi, popadali jedan preko
drugog, potpuno zakrie prolaz. Kad mu koijaa posekoe Makedonci,
Darije dograbi dizgine i pokua da okrene i istera kola. Gomile leeva
potpuno su zakrile prolaz. Videi da su mu i dva konja ubijena u
zaprezi, car iskoi iz kola, i, okruen persijskim ratnicima, baci se na
konja koga mu privedoe i utonu u bujicu begunaca koji su kao poplava
jurili prema istoku.
Makedonski ratnici, ugledavi neprijatelju lea, krvavi, s besnilom u
oima, jurili su preko leeva ljudskih i konjskih ubijajui begunce kopljima
i maevima tako da su im ruke malaksavale od udaraca. Aleksandar se
173

nadao za Darijem. Ne isputajui iz vida njegovu vitku i visoku figuru,

probijao se kroz begunce prestiui neke i ostavljajui ih iza sebe.
Meutim, glasnik Parmenionov jedva uspe da ga stigne i da mu preda
generalovo pismo.
Parmenion je molio da mu kralj odmah pritekne u pomo, jer
persijsko desno krilo potiskuje Makedonce.
Aleksandar smesta napusti gonjenje i svi njegovi borci okretoe
konje i pojurie Parmenionu u pomo. Ali, pre nego to su stigli,
Persijanci na desnom krilu, uvi da Darije bei, napustie bitku i
okretoe lea.
Onda nastade mete, opta graja, vritanje konja i jaukanje i
zapomaganje ljudi. U oblacima praine, zakovitlana stihijski, obuzeta
strahom, beala je persijska vojska. Konji i ratnici su padali preko leeva,
drugi su naletali na njih, preskakali ih ili se klupali meu njima i, gaeni i
izmrcvareni, ostajali da se preko njih drugi strmoglavljuju. Sve je bealo,
jurilo, gazilo jedno drugo, i zakovitlalo letelo preko ravnice u nedogled.
Makedonski ratnica su gonili, tukli i mlatili begunce sve do mraka.
Pred bitku je Aleksandar postavio dvostruki bojni red. I dok su prvi
gonili begunce, drugi opkolie one koji su se probili kroz desno
makedonsko krilo i navalili na komoru. Steui obru pobie sve Darijeve
ratnike. Na treem mestu konjanici Parti, Indi, Baktrani borei se
frontalno protiv Makedonaca, podue su odolevali napadima. Ken,
Hefestion i Menida, sva trojica ranjeni, gubei snagu i samopouzdanje,
postepeno su se povlaili. Njihovi ratnici svi na konjima, ne gubei
prisustvo duha, borei se, stopu po stopu su odstupali. Meutim,
Meani. Persijanci i Skiti, razbijeni na levom krilu, grunue svom
estinom u bok Baktrana. Ovi izmeani sa Partima i Indima, gurani,
gaeni, i potiskivani, pokvarie svoje redove i zahvaeni bujicom nagoe
u bezobzirno bekstvo. Makedonci, videi neprijateljska leda, napustie
svoje ranjene oficire i svi kao jedan potrgoe maeve i navalie da seku
sve od reda. Meutim, mrak i njih zaustavi. Isprskani krvlju, bledi i klonuli
od umora, Makedonci su se, na znak trube, vraali preko bojita. Njihovi
konji su ili lagano obilazei gomile leeva ljudskih i konjskih.
U noi Aleksandar naredi pokret. Cela makedonska vojska pree
preko reke Lika 102 i utabori se. Umorni ratnici popadae po zemlji da
predahnu. Ali u pono Aleksandar naredi pokret i cela vojska krenu u
poteru za Darijem. U zoru, stigavi u Arbelu, Aleksandar saznade da mu
je persijski car umakao, ostavivi u gradu sve svoje blago.
U bici kod Gaugamele palo je oko pedeset hiljada persijskih ratnika,
Makedonaca pet stotina i hiljadu konja. Meutim, mnogi u mukama
pomree narednih dana.

174

* * *
Darije je beao prema Mediji s namerom da u Egbatini skupi novu
vojsku. Okruen baktrijskim konjanicima i roacima, car je beao na tu
stranu, jer je raunao da ga Aleksandar nee progoniti tim putem, poto
je to kraj teko prohodan, pun
" I doista, Aleksandar udari prema Vavilonu, jer je mislio da persijski
car bei tim pravcem, i idui ravnim i dobro ureenim putevima, dovede
svoju vojsku, razvijenu u ubojni red, pred Vavilon. Poto ga graani i
svetenici doekae ispred grada ponizno i s darovima, kralj postupi
blago s njima. im ue u grad odmah prinese rtvu bogu Baalu 103 i
naredi Vaviloncima da obnove hram posveen tom bogu. Onda im
postavi za novog satrapa Mazeja iz Amfipolja. Odmah zatim kralj posla
jednu vojsku pod Filoksenom da napadne i zauzme Suzu. Ali i taj grad
se predao bez borbe. Makedonska vojska tu zapleni pedeset hiljada
srebrnih talanata, 104 velike koliine oruja, odela, skupocenih tkanina i
ivotnih namirnica.
Poto prinese rtvu bogovima, Aleksandar priredi gimnastiko
takmienje. Tom prilikom istae se Prokles, atleta iz Tebe. Iako ve
ovek u godinama, Tebanac, uz opte oduevljenje, istreska ili poloi na
zemlju osam protivnika: dva Helena iz Argolide, tri Makedonca i tri
Persijanca.
Prokles se posle bitke kod Isa naao u Damasku, gde je doao s
drugim helenskim poslanicima da pregovara s carem Darijem. Kad su
Makedonci pobedili, ovi poslanici, naavi se u neprilici, padoe u ruke
Parmenionu. On ih posla Aleksandru. Kralj pusti na slobodu Tesalika i
Proklesa, jer je, posle razjarena Tebe, prema preivelim graanima
oseao naklonost.
Atleta se nae s lekarom Filtonom u Kilikiji, pade mu u zagrljaj i
zaplaka od uzbuenja. Otada se dva prijatelja nisu razdvajala. Uz njih su
bili Kales i Pintija.
U bici kod Gaugamele uestvovali su svi, osim Filtona. Njemu je
kralj zabranio da uzme oruje, lem i oklop.
Ti si lekar, a ne ratnik rekao je Aleksandar. Ako pogine,
drugog takvog ne moemo nai...
Zbog toga je Filton za vreme bitke ostao kod komore. Ali kad
persijski konjanici prodree do tog mesta, lekar doepa ma, natue
lem na glavu, baci se na konja i umea se u bitku.
Prokles, Kales i Pintija tukli su se uz Parmeniona. U ovoj bici atleta
iz Tebe spase ivot Krateru koga su Baktrani bili opkolili i ranili na etiri
mesta. Prokles, borei se ubojnom sekirom sa dva reza, razbi i nagna u
175

bekstvo itavu gomilu varvara. Pod njegovim udarcima padali su i konji i

ljudi kao gromom pogoeni.
Posle bitke, atleta pohlepan za novac, primi od Kratera etrdeset
zlatnika, od Parmeniona dva talanta u srebru, a od Aleksandra skupocen
ma i etiri pregrti zlatnika. Od svega toga. Prokles dade Kalesu i Pintiji
po jedan zlatnik. Svoju dareljivost atleta proprati pounim reima:
Novac treba uvati i tedeti, jer uvek moe da vam ustreba...
ovek nikad nije siguran kad e pasti u nevolju ili u bedu... To su rei
moga tasta koji e, verovatno, postati arhont ili strateg, toliko je
pametan! On bi se i dosad istakao, samo da ga ne bole noge u
kolenima.
Nagnuvi se na uvo Pintiji, dodade:
Kolena ga bole zato to je nogama tukao svoga oca... uvajte,
dakle, novac koji sam vam dao, zatrebae vam...
Kales i Pintija, mrzovoljni, neko vreme su okretali svako svoj zlatnik
na dlanu. Onda ga vezae u krpicu i stavie u nedra.
Ali u Suzi, poto je pobedio osmoricu protivnika, Aleksandar u
oduevljenju svojeruno stavi na glavu Proklesu srebrni venac i pokloni
mu konja s opremom.
Bolji si od kralja Filipa! ree atleta beei svoje volovske oi.
Borio sam se pa njegovu dvoru, na gozbi, one noi kad si se ti rodio...
Kralj se vidno zainteresova i stade da ga slua paljivo.
Posle pobede me je mesto nagrade bacio u tamnicu.
Atleta opazi da mu Filton daje znake da uti i prekide.
ta je bilo dalje? upita kralj.
Nita! odvrati Prokles gledajui u lekara.
Lekaru Filtone. viknu Perdika ti nisi Filip iz Akarnanije.
Kakav Filip? dodade Parmenion. To je lekar koji je
prisustvovao poroaju kraljice Olimpijade. Od onda su on i ovaj Tebanac
postali nerazdvojni prijatelji.
Kako si se borio na toj gozbi? upita kralj.
Prokles zatrepta oima i zbunjen zbog Filtonovog pogleda koji ga je
presekao, promuca:
Bila je pankratija... Kralj Filip je zahtevao pankratiju!
Divota! oduevi se kralj. Koliko si protivnika pobedio?
Deset...
Deset?!
Deset smerno ree atleta. Jedanaesti je bio Daoh iz
Tesalije... Njemu sam polomio kosti...
Kralj, smejui se, potapa atletu po ramenu i ree:
Jak si kao Ajaks! Bacivi pogled po prisutnima dodade:
Gledajte... Ajaks i Ahil! Stoje jedan pored drugog... Zna li ko je Ahil?
obrati se Tebancu.
176

 Kako ne bih znao!... ree. On je sin Peleja i Tetide!

Meu oficirima odjeknu jedan zajedljiv glas koji se pretvori u smeh:
Velianstveno pitanje i jo dostojniji odgovor!
Kralj se namrti i bacivi pogled u pravcu glasa ugleda Filotino
iscereno lice.
Parmenion preblede. Stari general izgubio je dva sina u ovom ratu.
Filota je samo ostao. Drhtei od uzbuenja, Parmenion se obrati kralju:
Ne zameri mome sinu ree. On te voli. Odrasli ste
zajedno...
Da!... odvrati kralj mrtei se. Znam da me voli, ali na svoj,
pakostan nain!
Klit, Dropidov sin, uhvativi Filotu za miicu, apnu:
Preteruje, drue! Kralj e te jednog dana ubiti! On je uveren da
je besmrtan i opasno je aliti se u tom pravcu.
uvaj svoju lepu glavu, Dropidov sine, oholo odvrati Filota
a za moju se ne brini.
Kraljevo dobro raspoloenje zameni srdba.

* * *
Iz Vavilona je Aleksandar krenuo za Persiju. Persijanci, kad ue da
se Darije bekstvom spasao, poee po umovitim planinama da
postavljaju zasede i, oteavajui put Aleksandru, mnoge Makedonce
poubijae. Ali jedan Likijac provede Tesalce obilaznim putem, i oni
zaoe iza lea persijskoj zasedi. Navalivi iznenada poubijae mnoge a
ostale naterae u bekstvo.
Kad je makedonska vojska stigla na granicu izmeu Persije i
Susijane i ula u Persijski klanac, nae se ispred visokog zida, koji je
podigao satrap da joj preprei put. Tu Aleksandar postavi tabor i tek
sutra dan povede svoj bojni red prema zidu. I dok je Krater s peadijom
navaljivao s te strane. Aleksandar, predvoen vodiima, pree preko
kreva i spusti se u klanac s druge strane, napadne persijsku posadu i
strahovito je porazi.
Posle toga bez muke zauzme Persopolj i zapleni blago u iznosu od
sto dvadeset hiljada talanata u zlatu i srebru i zapali carski dvor, uprkos
Parmenionovim pokuajima da ga sprei u tome.
Aleksandar u to dozna da se Darije nalazi u Mediji, u gradu
Egbatani, i odmah krene s vojskom u tom pravcu. Ali, persijski car je
imao nameru da se jo jednom ogleda s Makedoncima, jer su mu bili
doli u pomo Skiti i Korduani, koji naseljavaju obale Kaspijskog jezera.
177

Do borbe ipak ne doe. Varvari, uvi da se Aleksandar sa vojskom

pribliava Mediji, napustie Darija i u nekoliko pravaca krenu prema
Kaspijskom jezeru.
Kad stie u Egbatanu, kralj doznade da je persijski car pet dana
ranije pobegao prema Parti. Reen po svaku cenu da uhvati Darija,
Aleksandar je tako gonio svoje ratnike da su padali od umora i mnogi
izostajali. Posle desetodnevnog gonjenja vojska stigne u grad Ragu. 105
Darije je ve bio proao kroz Kaspijska vrata i dohvatio se oblasti
Parana. Ali, uz put ga mnogi ratnici napustie, a drugi zaostadoe i
predadoe se Aleksandru.
Poto je izgubio nadu da e uhvatiti cara, Aleksandar ostade u Ragi
pet dana. Tako ispuni elju svojih ratnika koji su ve posustali.
Odabravi dobar odred konjanika, estog dana kralj nastavi gonjenje,
proe kroz Kaspijska vrata i s druge strane, na zemlji Parana, postavi
tabor. Poto je znao da se pred njim nalazi velika pustinja, Aleksandar
naredi Kenu da prikupi to vie hrane, nameravajui da sutradan krene
Darijevim tragom. No tada doe u tabor jedan Vavilonjanin i saopti da
je baktrijski satrap Bes s nekoliko istaknutih vojskovoa iz susednih
zemalja zarobio Darija i da ga vue sa sobom.
Kralja spopade bes. On skoi i baci se na konja, viui na sav glas:
Varvari se usuuju da metnu ruku na jednog cara! Stii ih i sve
isei!
Odabravi smesta pet stotina konjanika, najsranijih boraca iz garde
kraljevih pratilaca", Aleksandar, ne saekavi Kena s namirnicama,
oinu konja i jurnu u pustinju. Ostali makedonski ratnici, udei se i
reima i postupku svog kralja, gledali su za povorkom konjanika koji se
ubrzo izgubie u oblacima praine.
Aleksandar je jurio kroz pustinju, s malim predahom, celu no i
sutradan do podne. Na odmoritu kralj doznade od zaostalih Persijanaca
da Bes vue zarobljenog Darija na kolima.
Baktrijski konjanici proglasili su Besa za cara. Njima su se
pridruili svi ratnici Meani, Parti, Skiti i Indi, ree jedan persijski oficir
i dodade: Ali Veliki kralju, ne okrivljuj Persijance! Oni nisu pristali uz
Besa. Artabaz i njegovi sinovi napustili su baktrijskog tiranina i sa svojom
vojskom pobegli. Oni su napustili drum i sklonili se u Paranske planine.
S kakvom namerom je Bes zarobio Darija? upita Aleksandar.
On kae. ree oficir. da je persijskog cara potovao sve
dok nije doao na zemljite njegove satrapije, a onda ga je uhvatio i vodi
ga kao roba.
Aleksandar, smanjivi svoj odred na dve desetine ljudi, nastavi
poteru. Makedonski ratnici, prljavi, zaputeni i do krajnosti premoreni,
podnosei e i nesanicu, vukli su se na izmodenim konjima tragom
satrapa Besa i njegovih pratilaca.
178

Sledeeg dana u podne gonioci naioe na jedno selo. Tu

doznadoe da su begunci izmakli samo za pola dana. Posle malog
predaha. Aleksandar naredi pokret. Sa sobom je poveo svega ezdeset
konjanika. Ostali, izmoreni do mrtvila, ostadoe u selu.
Varvari begunci, i oni ve premoreni, zaostajali su putem. Mnogi su
bili bacili oruje da bi lake mogli ii. Njih Aleksandar sustie, rastera ih
desno i levo i produi gonjenje. Nekoliko Baktrana, jaui na odmornijim
konjima, odjurie napred, stigoe Besa i rekoe mu da ga Aleksandar
lino progoni.
Satrap, mada je imao oko est stotina konjanika, ne usudi se da
saeka Makedonce. I dok je gonio svoje ljude da bee, Darije se
usprotivi.
Ni koraka dalje! ree. Saekau ovde makedonskog kralja i
predau se njemu kao najdostojnijem.
Ko pita roba za njegovu elju! viknu Bes i oinu mazge
upregnute u kola.
I beanje se nastavi. Ali, kad satrap i njegovi pomagai ugledae na
vidiku makedonske konjanike, Besovi pratioci, Nabarzan i Barsant,
probodoe Darija maevima i ostavie ga u kolima.
Kad je Aleksandar stigao do tog mesta, persijski car je ve bio
mrtav.
Aleksandar je naredio da se Darijevo telo prenese u Persepolj i sa
svim poastima sahrani u kraljevsku grobnicu. Njegovu decu negovao je
i kolovao, zasipajui ih poastima i naklonou. Posle Darijeve smrti
ostala su njegova deca: sini Ohos od est godina i dve erke lepotice.
Statira i Dripetida.

179

GLAVA DVADESET TREA

Sin boga Amona epuri se

u persijskom odelu.

Netrpeljivost koju su makedonski oficiri oseali u poslednje vreme

prema Aleksandru postepeno se pretvarala u mrnju. Njegovi najodaniji
prijatelji: Parmenion, Ken, Perdika, Klit i drugi ispod oka su posmatrali
kako kralj, na tetu Makedonaca, sve vie uzdie Persijance. Podbadan
od strane laskavaca i udvorica, Aleksandar je poeo da smatra sebe za
boga. Hefestion, Medije i Protea utrkivali su se koji e vie da ugodi
kralju, kome nikad nije bilo dosta pohvala i boanskih epiteta.
Laskavcima se pridruie i Persijanci, koji svojim postupcima i
metanisanjem navedoe Aleksandra da se oblai u persijsko odelo, da
prima poslanstva sedei na zlatnom prestolu i da zahteva da se pred
njim pada niice i ljubi zemlja.
Posle bitke kod Gaugamele Aleksandar je proglaen za kralja Azije,
jedinog i neprikosnovenog vladara od Male Azije do reke Inda, od
Kaspijskog Mora do najjunijeg dela Egipta. Ali, njemu je i to bilo malo.
On se spremao da pree i reku Ind, da stigne do Ganga, da ga pree i,
kako su njegovi oficiri mislili, da ode na kraj sveta i tamo nestane.
On je lud! ree jednog dana Filota Klitu.
Ne, nije lud odgovori Klit. On samo eli da bude bog. Ja
uviam da on sve vie prezire Makedonce. U poslednje vreme po celoj
Aziji postavlja Persijance za satrape.
Postavie i tebe, ako mu se malo bolje podvue pod kou...
namrti se Filota i dodade: Pre neki dan rekao je da Makedonci
smrde i da im nita ne pomae to se kupaju u miriljavoj vodi i mau
tela skupocenim uljem.
Klit se oseao nelagodno. inilo mu se da Filota preteruje. On
klimnu glavom i ode prema svom atoru, a Filota Antigoni, eni u koju je
bio zaljubljen.
Kad su Makedonci upali u Damask i zaplenili Darijevo blago, i ta
ena mlada i lepa, pala je u ropstvo. Filota je nju izvukao iz gomile
robova i odveo je u svoj ator. Otada se njih dvoje nisu razdvajali.
Filota je bio ohol zbog svog bogatstva i razmetljiv do
neuraunljivosti. Mnogi ga zbog toga nisu podnosili a Aleksandar je jo u
180

Egiptu od svojih udvorica uo da Filota sprema zaveru protiv njega. Ali

kralj, seajui se detinjstva i dobrih odnosa u toku ratovanja smatrao je
da je to kleveta.
Antigona, lepotica iz Sirije, doeka ratnika u atoru s uobiajenom
ljubaznou. Iz njenih crnih oiju bleskala je ljubav i odanost pomeana
s divljenjem i oboavanjem.
Tvoj kralj je besmrtan, ree Antigona grlei ratnika. A ti?
Veliki si junak, ali ta to vredi kad e umreti i ti i tvoja slava.
To je pitanje! isprsi se Filota. Moja slava nee umreti! Da li
zna ko je vodio tesalsku konjicu na levom krilu kod Isa! Ja! A ko se
tukao u centru kod Gaugamele? Ja! Ja sam razbio borbeni red cara
Darija i umalo nisam uhvatio ivog satrapa Spitamena!
ena ga je gledala rairenih oiju od divljenja:
Junak si... Veliki si junak... aputala je. Bogovi su mi u tebi
podarili najveu sreu...
Jeste! isprsi se Filota. Aleksandar je sluajno postao kralj!
Da nismo tu mi: ja, moj otac Parmenion, Perdika, Krater, Ken, Menida,
Klit i Atal, ovaj rat bi odavno bio zavren na tetu Makedonaca...
Aleksandar je veliki zato to smo mi pored njega... A on? On je derle!
Ti si veliki... Veliki si kao bog! ree ena.
Hm! uini ratnik. Nemoj se iznenaditi ako jednog dana
postanem kralj Azije...
Kralj Azije! Ti?
Zasad, skromnost mi nalae da utim! Ali, rei u tr u
poverenju... Ima jedan Makedonac, zovu ga Limno... On e ubiti kralja...
Antigona zadrhta i sede na postelju.
Otkud zna? proaputa.
Nije vano... Uostalom vi, ene, ne moete da shvatite nas
mukarce koji smo slini bogovima! Zasad od tebe zahtevam utanje...
Nikom ni rei... Nagnuvi se na uvo eni, proapta: Moda e
uskoro postati kraljica...
O! uzviknu Antigona. Kraljica! I svi e me oboavati i ljubiti
zemlju preda mnom? Divno! Boanstveno!
Zasad je najvanije utanje! dodade Filota i izie iz atora.
Istog dana Antigona, u poverenju, iznese ovaj razgovor jednom
ukopljeniku, robu Kraterovom. Rob ispria drugom, ovaj treem, dok
stvar ne stie do Aleksandrovih uiju. Kralj odmah pozva enu pod svoj
ator.
Drhtei od straha, Antigona stade pred kralja. U prisustvu nekoliko
oficira i Persijanaca Aleksandar stade postavljati pitanja:
Ti, svakako, namerava da postane kraljica? ree. Antigona
se zaplaka.
Onaj koji ti je to rekao postae kralj, a ti kraljica... ena je
181

neprestano plakala.
Aleksandar je uhvati za ruku i privede jednom stolu, na kome je
stajao isukani ma i dve pregrti zlatnika.
Gledaj, ree kralj. Ovde stoji nagrada ako progovori i ma
da ti odsee glavu ako uti... Biraj!
Onda ena ispria sve to joj je govorio Filota otkako se s njim
upoznala. Kralj doznade da je i sebian i lud; da je derle i plaljivac, da
ga svi Makedonci mrze i da e ga jednog dana na maevima razneti.
Jednom, kad sam mu rekla da si ti bog, ree ena, Filota je
udario u takav smeh da sam se uplaila da ne padne mrtav...
Aleksandar je, sedei na prestolu, bledeo i crveneo, oi su mu
sevale, a zenice se irile i skupljale kao u make. Najposle, Antigona
pomenu i ratnika Limna.
On se primio da ubije kralja...
Ko je taj Limno? upita Aleksandar.
Makedonac iz Halestre. Ja ga znam, ree Krater.
Dovedite ga ovamo! tiho ree kralj.
Krater izie i naredi jednom straaru da poe s njim.
Pod atorom zavlada tiina. Aleksandar je sedeo na prestolu i
prebrojavao kristalna zrna na brojanicama. Prisutnima se inilo da se
potpuno smirio. Ali oni, koji su bili najblii, videli su kako mu se i dalje
nozdrve ire i oi zlokobno svetle.
U to dodoe Krater i straar, ali bez Limna.
ta je? upita Aleksandar. Gde je Limno?
Kad je uo kuda treba da ga vodimo, napao nas je maem...
Morali smo ga ubiti, odgovori Krater.
Kralj ustade, priskoi oficiru i unese mu se u lice:
Izdajnie! krgutnu zubima. Svi ste izdajnici! Ubili ste ga
samo da bi mogli sakriti zaverenike!
Kralju, mirno odgovori Krater, mislim da si vie puta imao
prilike da se uveri koliko sam ti odan! Dobro zna da nisam izdajnik...
Limna sam ubio, jer je golim maem navalio na straara i mene...
Je li tako bilo? obrati se kralj straaru.
Jeste! smelo odgovori ratnik. Morali smo ga ubiti. Kralj se
ushoda pod atorom. Najposle se obrati Krateru: U ljutini sam te
uvredio! Oprosti! Pogreio sam...
I bogovi gree, dobaci Medije, ali njihove greke nikad ne
idu na tetu ljudi. Bogovi se i ljute, ali uvek opravdano... Mislim da to
razume na prijatelj Krater?
Oficir ga presee pogledom i ne ree nita.
Istog dana Filota je okovan, osuen i stavljen na muke da bi odao
ostale zaverenike. Muenju su prisustvovali Hefestion, Medija, Protea i
druge udvorice i laskavci. Aleksandar je za to vreme stajao iza jedne
182

zavese. Sluajui kako Filota preklinje oficire da prekinu muenje i da ga

puste, jer nije kriv, kralj se pojavi iza zavese.
ta je Filota? ree. Zar si takav junak? Ko se usudi da
digne ruku na svog kralja, trebalo bi da pokae malo vie hrabrosti.
Filota podie glavu i zavapi:
Milost, kralju... Seti se naeg detinjstva... Mi smo drugovi,
prijatelji... Ja ti nita ravo nisam uinio!
Nisi, sevnu oima kralj jer nisi stigao da uini! Nastavite
muenje...
Ali neoekivano, Filota, obuzet mrnjom, uzviknu:
Pogledajte ljudi toga boga, Amonova sina, kako se epuri u
persijskom odelu! Gledajte Makedonca, varvarina, koji se silom utrpava
meu bogove!
Umree izdajnie! viknu Aleksandar.
Umreu, krgutnu zubima Filota, ali e i ti umreti! Nai e
se ma koji e probosti tvoje varvarsko srce!
Ima li jo togod da kae? savlaujui gnev, ree kralj.
Imam poginue, ti, besmrtni ludae... Makedonci e te ubiti i
baciti tvoje telo na ubre da ga psi rastru...
Ubijte ga! zadihano ree kralj Aleksandar i ode.
Istog dana ubijeno je oko dvadeset makedonskih ratnika na koje je
pala sumnja da su umeani u zaveru.
Parmenion se u to vreme nalazio u Mediji. Kralj, bojei se da mu se
stari general ne osveti za smrt svog sina, odmah poalje pouzdane ljude
s nareenjem da ga ubiju.
Parmenion, sedamdesetogodinji starac, uzviknuo je pred smrt:
Ceo svoj vek proveo sam ratujui za kralja Filipa i njegovog sina
Aleksandra. Tri moja sina pala su u ovom ratu, pa neka umrem i ja, kad
je takva volja oveka koji sebe smatra za boga.
Polidamet, jedan od starih ratnika iz garde kraljevih pratilaca", koga
je Aleksandar poslao u Mediju po glavu Parmenionovu, plaui i
proklinjui i sebe i kralja, istra iz odaje da ne vidi kako ubijaju starca.
Ratnik ipak izvri nareenje. On donese Parmenionovu glavu i
predade je Aleksandru.
Ovaj sluaj zaplaio je sve kraljeve prijatelje. Nekadanji drugovi
koji su toliko puta jedan za drugog stavljali svoju glavu u pitanje, bojei
se izdaje i potkazivanja, utei su prolazili ili se ispitivaki pogledali.
Svaki od njih izgubio je poverenje u druga i prijatelja, izbegavao susrete i
razgovore, a svi skupa optili su s kraljem samo kad su bili prinueni.
Aleksandru se inilo da ga samo podlost okruuje. Hvatao ga je
strah od nove zavere. Zbog toga se trudio da uvek bude okruen samo
najpouzdanijim straarima odabranim meu persijskim ratnicima, jer mu
se inilo da ga svaki Makedonac vreba. Zbog toga se valjda i odao piu.
183

Na gozbama je preterano pio, gonei i druge da se takmie s njim u

pijanstvu. Tada je postajao brbljiv i toliko samohvalisav da su njegovi
drugovi crveneli od stida. Uz to je laskavce obasipao pohvalama i
darovima i toliko se navikao na njih i njihove rei, da ozbiljne ljude skoro
nije ni gledao. Tako su njegovi nekadanji prijatelji dolazili u teko
iskuenje: ili da se pomeaju s laskavcima i udvoricama ili da se s njima
takmie, to im je bilo odvratno, ili da sede po strani i da ute, to je bilo
opasno.
U to vreme oko Aleksandra poinju da se okupljaju sofisti. Jednoga
dana pojavi se u taboru i Aristotelov roak Kalifeten. Kad vide kralja u
persijskom odelu kako sedi na zlatnom prestolu, zaudi se i zastade. Ali
kad primeti kako sluge padaju niice i ljube zemlju pred Aleksandrom,
filozof se glasno nasmeja.
Kralj, usiljavajui se da bude ljubazan, prie Kalistenu, pozdravi ga i
prui mu pehar pun vina.
Ispij u ast pameti i hrabrosti!... ree mu kralj.
Uz ovakav doek obiaj je bio da vladar poljubi gosta. Aleksandar
napravi pokret prema filozofu. Odjednom zau iza sebe glas jednog
udvorice:
Veliki kralju, taj ne zasluuje da ga poljubi, jer nije pao na
kolena pred tobom.
Aleksandar se odmae od filozofa i sede na presto. Kalisten ispi
pehar i ree:
Tako... Biu siromaniji za jedan poljubac kad budem napustio
ovaj tabor.
Ovaj se epuri kao pravi sofista!... dobaci Hefestion.
On jedini ne pada na kolena pred kraljem dodade Fidon.
Ne padam mirno odvrati Kalisten jer sam ja ovde jedini
slobodan ovek meu toliko hiljada ljudi!...
Kralju, ovo je uvreda! viknu pesnik Protea. On vrea tvoju
silu i boanstvo.
uti, ti najgori od svih pesnika koji su ikad iveli! prezrivo
odvrati filozof.
Kad se Kalisten udalji, kralj se obrati prisutnima:
Nauiu ja pameti i njega i onoga koji ga je poslao ovamo!... 106

* * *
Poto je zapovednik celokupne makedonske konjice, Filota, ubijen,
Aleksandar mesto njega postavi dva istaknuta oficira: Hefestiona i Klita,
184

jer je njih izuzetno voleo. Prvi je bio udvorica i kraljev poverenik, vatreni
pristalica usvajanja i primanja persijskih obiaja. Hefestion je s
oduevljenjem propraao svaki kraljev postupak, ulagivao i klanjao mu
se pokazujui strahopotovanje kao da se pred njim nalazi pravo
boanstvo. Zbog toga ovaj oficir, mada se niim drugim nije istakao,
najvie ue u volju Aleksandru. Drugi zapovednik konjice, Klit, bio je
smiljen i ozbiljan. Ukazivao je kralju potovanje samo onoliko koliko je
to bilo potrebno. Uvek oprezan i uzdran, znao je dokle moe ii s
prekorima kad bi kralj, u svojim neobuzdanim postupcima, preterao. On
je u bici kod Granika spasao Aleksandra od smrti. Kralj ga je tada
zasipao pohvalama i darovima, a on je sve to primao ozbiljno, ne
pokazujui nikakve znake oholosti, i posle toga nikad nije pominjao
uslugu koju je uinio kralju. Kad bi, zagrejan piem, preterao u
samohvalisanju, Aleksandar je bacao na Klita nespokojne poglede i itao
u njegovim krupnim oima blagi prekor.
On je moja savest! Jasno vidim prekor u njegovim oima, ali to je
prekor prijatelja koji me voli i oboava. Iz njegovog pogleda izbija ljubav
prema meni i briga za moju budunost, jer ja u moda, iako sam bog,
ipak jednog dana umreti.
Kralj, savladan dobrim vinom, obori glavu. Ali mnogi dvorani
povikae:
Ti si besmrtan! Ti si bog! Ti nee umreti!
Te noi su na gozbi bile i ene, veinom ljubaznice oficira i dvorana.
Meu njima se izdvajala hetera Taida, rodom iz Atike. Ona svojom
ljupkou, duhovitim upadicama i izvanrednom igrom oara kralja.
ena, videi da je kralj razdragan, a i sama zagrejana vinom, skoi
na sto i poe da igra. Pehari se ispreturae i vino se razli. Uz zvuke
flauta, aulosa i harfe mlada hetera zaigra tako strasno da zanese ak i
najstarije ratnike.
Kad zavri igru, Taida, ne pokazujui znake umora, progovori:
Mnogo sam propatila u ivotu, ali dananji dan iskupljuje sve
moje muke... Videla sam Aleksandra kako sedi na prestolu persijskih
careva! To je najvea srea za mene i sve Helene! Ali za mene bi bila
najvea radost kad bih mogla svojom rukom da zapalim carski dvor
onoga Kserksa koji je poruio i spalio Atinu...
Ljupkim i strasnim glasom Taida produi:
Zamislite kakva bi slava kruila svetom kad bi se jedna ena iz
Aleksandrove pratnje ovako osvetila Persijancima! Ono to nije mogao
uiniti ni Temistokle, ni druge helenske vojskovoe, uinila bi jedna
slaba ena!
Taida zavri. Oduevljeni glasovi, vika i aplauz odjeknue
dvoranom.
Odjednom Aleksandar skoi, izvue buktinju iz alke i viknu:
185

 Napred! Spaliemo Kserksov dvor!

Pijani dvorani i oficiri, pa ak i Persijanci, doepae svaki po jednu
buktinju i potekoe za kraljem, koji je urnim korakom iao prema dvoru.
Pored njega, zadihana od sree i uzbuenja, trkala je hetera Taida.
uvi galamu i videi ta namerava kralj, makedonski ratnici se
pridruie povorci. Donosei slamu, suva drva i granje, napravie
ogromnu lomau oko dvora. Onda hetera uzviknu:
Neka je slava vena kralju Aleksandru, Makedoncima i
Helenima! Pravda je zadovoljena!
Uz gromko odobravanje i povike ena baci buktinju na suvo granje.
Onda Aleksandar i svi dvorani, oficiri i Persijanci, bacie svako svoju
buktinju. I vatra buknu na sve strane dvora. Gomile ratnika, dvorana i
ena, pevajui uz prodorne zvuke aulosa, gromko pozdravie ovaj
prizor.
Aleksandar, stojei u gomili oficira, baci pogled na Klita i u njegovim
crnim oima proita prekor. Obasjan jarkom svetlou. Klit je stajao po
strani i gledao poar. On, jedini trezan u povorci, ne pokaza ni najmanji
znak radosti.
Odjednom se, neoekivano, Aleksandar razvika:
Varvari! Gasite poar! Gasite vatru, bezbonici! Oduevljena
gomila ljudi i ena odmah se utia.
Gasite, vikao je kralj. jer tako mi mojih boanskih predaka,
Herakla i Dionisa, sve u vas poubijati.
Dok su dvorani i oficiri stajali, zabezeknuti od uda, makedonski
ratnici, naviknuti da svako kraljevo nareenje brzo izvravaju, navalie
dugakim motkama da rasturaju vatru.
Dvor, napravljen od mermera, nije pretrpeo veliku tetu. Hetera
Taida, bojei se kraljeva gneva, mugnu u gomilu persijskih graana i
robova, koji su izdaleka posmatrali prizor, i nestade je u gomili.

186

GLAVA DVADESET ETVRTA

Zavist smeta ivima

da dobiju zaslueno priznanje.

Lekar Filton i njegovi prijatelji ostali su u makedonskoj vojsci. Atleta

Prokles, posle nekoliko pobeda na gimnastikim takmienjima, obogatio
se. Bojei se da mu ne ukradu blago, sve zlato i srebro strpao je u jedno
dake, od koga se nije odvajao. Pintija i Kales, kao obini ratnici, nisu
se mogli meriti po bogatstvu sa atletom. Filton, uprkos svojoj skromnosti,
dobijao je darove od kralja i oficira koje je vie puta leio.
Meutim, gotovo dve godine bile su prole od one teke bolesti
kraljeve, a o Dioti nije se nita znalo. Klempavi konjuar bio se izgubio
bez traga i glasa.
Kad je u makedonskoj vojsci zavladalo zlo stanje posle ubistva
Filote i Parmeniona, i etiri prijatelja oseala su se neugodno.
Napustimo ludog kralja! aputao je Prokles osvrui se
bojaljivo oko sebe i kolutajui krupnim oima. Ovde nikako nisam
bezbedan... Oseam da e me neko preklati u atoru i odneti moje
dake s blagom... Bolje je da se vratimo u Heladu.
Kales i Pintija su utali i oekivali ta e Filton rei.
Dragi moj debeli prijatelju, ree Filton. Tebe niko ne
prisiljava da ostane ovde... Pokupi se lepo, idi u Heladu i odnesi svoje
dake s blagom. A ja? Ostau, jer je u makedonskoj vojsci moj sin.
Dunost mi je da ga traim i traiu ga dokle god sam iv ili bar dok ne
doznam da je mrtav...
Filton je stalno bio meu Makedoncima i neprestano se raspitivao
da li ko poznaje Nikanora, sina Filtonova, ili da li je bar uo za njega.
Uzalud. Nije doznao nita. Razgovarao je sa dvadeset i osam Nikanora,
ali nijedan nije bio njegov sin, mada su svi po godinama bili njegovi
vrnjaci.
Kales i Pintija raspitivali su se za svoj raun. Ali ni oni ne doznadoe
nita.
Nekoliko puta lekar je preko pouzdanih ljudi koji su povremeno
odlazili u Makedoniju i otud se vraali, pokuavao i tamo da traga. I sve
uzalud.
Ostau ovde, govorio je prijateljima. Moda u mu ipak
187

jednog dana ui u trag.

Vreme je prolazilo. On je ostao, a ostali su i njegovi prijatelji Kales i
Pintija. Ostao je i atleta Prokles, mada je gunao i dokazivao da lekarev
sin nije vie u ivotu.
Aleksandar je sve vie primao persijske obiaje i nagonio svoje
ratnike da ih i oni primaju. Osim toga, iz Helade je dolazilo u Aziju sve
vie knjievnika, slikara, vajara, filozofa, glumaca mimiara i muziara.
Jedno vreme bilo ih je u Persopolju oko tri hiljade i kralj je povremeno
prireivao nadmetanja. Pobednici su dobijali velike nagrade, a poneki i
poloaje u vojsci, na dvoru ili u administraciji. Tako se poelo oseati
zbliavanje Helena, Makedonaca i Persijanaca. Izgledalo je da je ve na
pomolu ostvarenje elja Filipa, Isokrata, Filokrata i dr. Dobronamerni u
Heladi i Makedoniji ve su gledali u bliskoj budunosti ostvareno veliko
carstvo, u kome e od varvara postati kulturni ljudi.
Doista, Aleksandar se svojski trudio da helensku kulturu nametne,
makar i silom, azijskim varvarima. Ali za to grandiozno delo trebalo je
najpre pridobiti Persijance, Meane, Baktrane, Skite, Parane, Inde i
mnoge druge narode. Kralj je govorio da prima persijske obiaje da bi im
posle nametnuo helenske. Meutim, njegovi oficiri nisu to hteli da
shvate. Oni so bili Makedonci i hteli su da to ostanu. Najistaknutijim
ratnicima inilo se da sve to ide na tetu nacionalnosti.
Malo je nas Makedonaca, govorio je Perdika a Helena jo
manje. Pokuaj heleniziranja svrie se na nau tetu. Persijancima i
drugim varvarima helenizam neemo nametnuti, a sami emo se utopiti
u njihovu masu i izgubiti se.
Istina je dodade Krater. Svi su izgledi da emo postati
Persijanci.
Varate se ree Hefestion. aka soli promeni ukus punog
kazana vode.
Hefestion je bio najvatreniji pristalica Aleksandrove politike meanja
s Persijancima. Na njegov predlog kralj je naredio da se odabere trideset
hiljada persijskih deaka da izuavaju helensku kulturu i da se vebaju u
makedonskom oruju i nainu ratovanja. Drugi istaknuti oficir Krater, bio
je protivan toj politici, ali je zato vrlo spretno obavljao tekue poslove na
dvoru i uvek odravao veze isa bezbrojnim satrapima i hilarsima kojih je
bila puna Azija.
Jednoga dana u prisustvu dvorana i oficira, Aleksandar ree:
Hefestion i Krater dopunjavaju moju linost. Obojica me vole; prvi
kao Aleksandra, a drugi kao kralja!
Meu ovom dvojicom najpre se pojavila netrpeljivost a posle i
mrnja, dok jednog dana ne potrgoe maeve i otpoee da se tuku.
Aleksandar se umea u borbu, razvadi ih i ree:
Ako jo jednom pokuate da se tuete ja u se boriti s obojicom.
188

* * *
Svake godine u odreeni dan Makedonci su proslavljali Dionisa,
prinosili mu rtve i molili mu se. Mada je kult toga postao u Trakiji,
makedonski ratnici su oboavali Dionisa kao svoga boga. Zbog toga
nastade uenje to je Aleksandar toga dana prineo rtvu Dioskurima, 107
zapostavivi Dionisa. Sujeverni makedonski ratnici smatrali su da ovo
oskrnavljenje ne moe izii na dobro. Gunali su, doaptavali se i
pogledali znaajno jedan drugog.
Meutim, uvee, na gozbi izgledalo je da se uz pun pehar
zaboravilo i na Dionisa i Dioskura. Veselje je teklo u punom jeku dok se
neko ne seti da pomene, valjda da bi ugodio kralju, da Kastor i Poluks
vode poreklo od Zevsa, uporeujui s njima Aleksandra. Onda se
polupijane udvorice stadoe nadmetati ko e vie i bolje da polaska
kralju.
Na Aleksandar vei je od Herakla, uzviknu pesnik Protea,
ali zavist smeta ivima da ih savremenici priznaju!
Na ovu gozbu bili su pozvani i lekar Filton i atleta Prokles. Kralj je
Filtona esto pozivao i pod svoj ator i na pijanke, a Prokles je te veeri
trebalo da izazove na rvanje makedonske i medijske ratnike.
Dok su lekar Filton i atleta tiho razgovarali pijuckajui vino iz svojih
pehara, na drugom kraju velikog stola, oko kralja, laskavci su se
nadmetali u pohvalama.
Na kralj je mlad bog, govorio je ve pijan Medije. Kad jo
malo zae u godine, prestae da stari...
I onda e kao Zevs moi da izaziva munje i da stvara gromove...
dodade Fidon.
ta o tome misli tebanski atleta? viknu Hefestion.
Dvorani i oficiri prsnue u smeh.
Napred atleta! Govori ta misli o naem kralju! povikae
oficiri.
Hajde govori! gurnu lekar Proklesa laktom.
ta da govorim?
Kai dve-tri rei... Ali, pazi...
Ne znam ta bih mogao, zbuni se Prokles. Govori ti mesto
mene!
Filton, bojei se da atleta ne kae neto to kralju ne bi bilo milo,
ustade:
Moj prijatelj se stidi, ree, jer kod njega bolje rade pesnice
189

nego jezik i pamet... ta elite da ujete?

Neka kae ta misli o Zevsu, Heraklu i Aleksandru, ree
Hefestion. Zahtevamo da nam ba on govori...
On, on neka kae! Da ujemo atletu! povikae neki. Jedan
oficir ustade i pun pehar predade Tebancu.
Popij u ast bogova, ree i odaj im dostojnu hvalu. Za trenutak
Proklesu proe kroz svest gozba kralja Filipa, rvanje, pobeda i zdravica
koju ije tada odrao. Seti se i Daoha Tesalca, i Kalve tamniara, i
njegovog pomonika Dipona.
Tamniar Kalva ostao je nekanjen. I njemu se moram osvetiti"
proguna.
Da ujemo govor! Glasnije! zavikae oficiri.
ta to govori? upita Hefestion lekara.
Moli se Apolonu da mu podari nadahnue! odvrati Filton.
Tebanac, videi da su sve oi uprte u njega, progovori:
Traite od mene da vam kaem ta mislim o Zevsu. Heraklu i
Aleksandru. Na to pitanje ne elim da odgovorim jer se bojim da svoju
malenkost stavljam meu interese bogova...
Malenkost od sto trideset kila! viknu Fidon. Grohotan smeh se
razlee u dvorani.
Klit je sedeo pored Kratera. Te veeri je izuzetno mnogo pio. Kad se
smeh utia, do uiju onih koji su sedeli u blizini Klitovoj dopre gunanje i
krgut zuba.
Ne mogu vie da podnosim ni ovo nadmeno boanstvo, ni
laskavce oko njega, prosikta Klit. Noas u se u svome atoru
probosti maem...
Zato? apatom upita Krater.
Jer mi se smuio ivot! malo glasnije odgovori Klit. Aleksandar
u ovaj odgovor i prenu se:
Naem Klitu omrzao je ivot! ree.
Jeste! skoi Klit. Omrzao mi je ivot, jer vidim kako se ovde
tera ega s bogovima! Gledam kako laskavci pored tebe vode glavnu
re! Tvoja dela nisu dostojna da te toliko proslavljaju, jer ih nisi uinio
sam, nego s nama, Makedoncima, koje si odavno poeo da prezire!
Aleksandar planu i tresnu peharom o sto!
Dosta, ludae! viknu.
Ali Klit, s upornou pijana oveka, nastavi:
Ovi majmuni oko tebe ubedili su te da Filip nije uinio nita, samo
da bi ti ispao to vei. Iz oholosti odrekao si se roenog oca...
Pakosni i podli varvarine! planu Aleksandar. Bogovi su mi
uzeli pamet kad sam od tebe, seljaka, stvorio viteza i zavoleo te...
Klit ispi na iskap jedan veliki pehar, pa mlatarajui rukama i branei
se od oficira koji su pokuavali da ga uutkaju, uzviknu:
190

 Pogledaj ove ruke, ti ohola i naduta silo... One su ti spasle ivot

kad ti se vrat uginjao ispod Spitridatova maa!
Aleksandar tresnu pehar o pod i skoi s prestola viui:
titonoe, ma mi dajte!
U skupu se meutim niko ne pokrenu. Straari, telesna garda,
stajali su nepomino kao kipovi. U dvorani zavlada tiina.
ta je ovo? viknu kralj. Svi me se odriete? Svi me
naputate?
Oputenih ruku i klonule glave Aleksandar se lagano vrati do
prestola i sede. Kao to je obino kod pijanih ljudi, odjednom ga
spopade alost. Tiho, re po re, kralj stade jadikovati:
Ja sam sad kao car Darije kad ga je satrap Bes zarobio...
naputen, izdat i prezren... I ta mi je ostalo od slave i veliine? Samo
bedno ima kralja...
Nije tako!... viknu Hefestion. Ti si na bog!
Na bog!... Na bog!... Aleksandar Veliki i nepobedivi!...
zagrajae oficiri.
Veselo! viknu Medije na svirae. Muzika odjeknu i veselje se
nastavi.
Krater i Ken, skolie Klita, nekako ga ubedie da uti. I inilo se da
se ratnik smirio. Smirio se i Aleksandar, smekao se i razgovarao s
udvoricama oko sebe, mada su mu oi udno svetlele i nozdrve
podrhtavale. Njegovi doglavnici, Makedonci, Persijanci i Meani, uvereni
da do sukoba vie nee doi, nastavie pijanku. I sve je teklo u redu dok
se ne pojavi pesnik Pranih. On prie Aleksandru i pade na kolena:
Kralju, ree, muza me je pohodila noas... Mogu li da
pevam?
Moe! odgovori Aleksandar. Pevaj i razveseli nas!
Pranih ustade, udesi ice na kitari i obuhvati pogledom prisutne.
Oko pesnikovih usta pojavi se cinian osmeh.
Osam dana ranije, u jednom sukobu s Persijancima-odmetnicima
Makedonci su bili pobeeni i naterani u belostvo. Pranih stade pevati o
tom porazu rugajui se oficirima koji su beali. Pesma izazva strahovit
smeh.
Pijani i plahoviti Klit ne izdra. On opet skoi i razvika se:
Zar se u prisustvu varvara i neprijatelja doputa ovakva poruga
Makedoncima!... Oni koje je zadesila nesrea zacelo su bolji od gomile
laskavaca oko kralja!
Aleksandar savlaujui se, dobaci:
Na dobri Klit sebe opravdava kad kukaviluk naziva nesreom!
Ali, zahvaljujui krvi ba tih kukavnih Makedonaca i mojim
ranama, postao si slavan, besno odvrati Klit. Postao si toliko veliki
da se silom namee Amonu za sina, poto si se Filipa odrekao!
191

Aleksandra spopade bes:

Zar ti, huljo, misli da u ja podnositi da buni Makedonce protiv
mene!
Neka su blaeni oni koji su poginuli, odvrati Klit, kad ne
moraju da gledaju kako Makedonci saginju glave pod meanskim
batinama i kako moljakaju Persijance da ih puste pred kralja!
Dvorani i oficiri, uzbueni do krajnosti, poustajae, pa jedni stadoe
umirivati kralja, a drugi navalie na Klita, koji se otimao i mlatarajui
rukama gurao sve oko sebe.
Zevsa mi, viknu kralj, oseam da se ovde uvukao pakosni
helenski duh i eta oko nas Makedonaca kao izmeu divljih ivotinja!
Ali, Klit, ne poputajui, doviknu:
Govori jasno ta ima, ili ne pozivaj na gozbu slobodne ljude,
nego varvare i robove koji ljube zemlju ispred tebe, i klanjaju se
persijskim haljinama...
Aleksandar, obuzet gnevom, dojuri do trubaa koji je stajao pored
vrata:
Sviraj uzbunu! viknu rau.
Vojnik stade da okleva, petljajui oko trube koja se bila zamrsila u
gajtan. Kralj mu udari amar, priskoi jednom od kopljanika i u srdbi mu
istre koplje iz ruku. I dok su zbunjeni i usplahireni oficiri pokuavali da
spree nesreu, kraljevo koplje pogodi Klita u grudi. Oficiri se stadoe
gomilati oko palog druga. Prie i Aleksandar. Posle graje u dvorani
nastade tiina. Sve oi behu uprte u kralja.
Strahota! Njega sam najvie voleo! ree Aleksandar i zaplaka.
Zaplakae i prisutni, jer su ratnika Klita svi voleli.
Kakav drug i prijatelj! dodade Krater. Vino ga je upropastilo.
Ove noi bio je prvi i poslednji put pijan.
Tad prie lekar Filton i stade rukama da kri put kroz gomilu oficira.
Lekar... lekar... povikae mnogi. Neka ga pregleda...
Moda nije mrtav...
Filton se nae nad Klitovo telo i, prema svetlosti buktinje, vide
staklasti sjaj u oima i ukoene zenice.
Mrtav je! ree i zagrnu mu haljinu na grudima. Odjednom
Filton oseti kako mu u aku skliznu srebrna ploica. Povue i otkide
lani, prema svetlosti pogleda reljef na medaljonu i drhteim glasom
ree:
Na jednoj strani mali Dionis, na drugoj slovo P. Iz drhtavih ruku
Filtonovih ispade medaljon... Gledajui u lekarevo bledo lice i suze u
oima, oficiri zapitae:
ta je? ta je? ta se desilo?
Moj sin! jecajui ree lekar. Moj sin. Nikanor... Izgubio sam
ga kao dete od godinu dana, a naao ga tek sad, mrtvog... Medaljon s
192

malim Dionisom... Rad moga prijatelja Praksitela...

Nikanor? Klit?... Filtonov sin?... Mrtav!... potmulo odjeknue
glasovi u odaji.
Aleksandar, utuen od bola, viknu:
Osveta Dionisa!... Dionis se sveti!... Danas je njegov dan, a ja
sam ga izneverio!... Dionis, i na medaljonu!
Kao izbezumljen kralj dohvati koplje koje je lealo pored mrtvog
Klita i izmahnu njim da se probode. Ali neija snana ruka epa dralje
koplja i sprei udarac. Kralj pogleda: pred njim je stajao Krater.
Nee se ubiti, kralju, ree blago oficir. Ubio si Klita, jer su
tako htele Mojre... 108
Kralja, satrvenog oajanjem, odvedoe iz dvorane, a Filton se, bled
i uspravan, obrati atleti:
Ponesi moga sina, ree. Balsamovau ga u svom atoru i
odneti tako u Atinu, neka ga, bar mrtvog, vidi majka Glikeja...

* * *
Tri dana kralj nije izlazio iz svojih odaja. Oajanje koje ga je obuzelo
zbog ubistva Klitova nije prestajalo.
Prijatelji su uzalud pokuavali da ga tee. Najposle pozvae sofiste i
zamolie ih da nekako oni zagospodare kraljevim bolom. Anarksarks iz
Abdere, sofist, poznat po tome to prijateljstvo nije smatrao za vrlinu i
nije imao ni jednog prijatelja, pristupi kralju s reima:
Zar je to onaj Aleksandar u koga upire oi ceo svet?... On piti i
cvili kao rob bojei se zakona i prekora ljudi, a trebalo bi da sam bude
ljudima zakon i pravda!... Ti si postao rob praznog matanja!
Aleksandar podie glavu s uzglavlja i zagleda se u sofistu:
Da li zna, zbog ega sede pored prestola Zevsa Astreja 109 i
Temida?110 upita filozof.
Kralj je utao.
Zbog toga ree da mogu uiniti ono to se Zevsu ini pravo
i valjano!
Klit je bio moj najvei prijatelj! ree kralj.
Prijatelj! nasmeja se sofist. Ni iv prijatelj ne zasluuje
panju, a kamoli mrtav... Pogledaj Kalistena... I njega smatra za
prijatelja, a on buni i ratnike i omladinu.
Aleksandar se prenu. Znao je da sofisti i udvorice mrze Kalistena
zbog toga to je Aristotelov neak i uenik. Veliki filozof ga je poslao u
Aziju da pie istoriju o Aleksandru. 111
193

 On je pametan ovek ree kralj ali je sirov i prost...

Uostalom, takvo je njegovo gledite na svet i filozofija koju propoveda...
Ali da buni moje ratnike i omladinu, to ne verujem...
Aleksandar ustade i zagleda se sofisti pravo u oi:
Abderanine, ree tvoj uitelj Demokrit je i sofist i filozof, ali
nije laov... To to si rekao za Kalistena, ne verujem ti... Idi!
Istoga dana, u prisustvu nekoliko svojih prijatelja, Aleksandar uputi
pitanje Kalistenu:
Reci mi, filozofe, kakvo je tvoje miljenje o Zevsu. Heraklu i
Aleksandru?
Kalisten smesta odgovori:
Zevs je nevidljivo boanstvo i zbog toga se svi boje i potuju ga;
Herakle je postao bog tek poto je proroite u Delfima naredilo ljudima
da ga oboavaju; Aleksandar je ovek, najdostojniji od svih koje sam
sreo u ivotu. Njegova sposobnost da vojuje i vlada prevazilazi sve
kraljeve koji su ikad iveli na zemlji. Pustimo ga, dakle, neka vlada za
ivota, a oboavajmo ga kad umre!... Jer iv ovek ne moe stati meu
bogove.
Kralj strpljivo saslua filozofa, pa mu se obrati novim pitanjem:
A persijski obiaji?... Ti si protivan padanju na kolena pred
vladarem?...
Protivan sam odvrati filozof. Mi, Heleni, mislili smo da je
Aleksandar doao u Aziju da je najpre osvoji, a onda i pobedi A ta se
dogodilo? Aziju je osvojio, a varvarski obiaji njega su pobedili.
Kalisten, ne obazirui se to je kralj poeo da se mrti, nastavi:
Kralju, Persijanci, Menjani i ostali varvari padaju niice pred tvoje
noge! To zahteva i od Makedonaca. Jednoga dana pojavie se u
Heladi... Zar misli da e Heleni, najslobodniji ljudi, ljubiti zemlju ispred
tebe?... Vrti glavom i odrie?... Kako e onda izgledati Makedonci u
oima Helena, kad od njih, slobodnih ljudi, naini robove?...
Aleksandar prividno mirno saslua filozofa i otpusti ga. Ali otada mu
Kalisten izae iz volje, jer oholost kraljeva nije imala granica.
Zbog toga, kad je otkrivena zavera paeva, izgubio je glavu i
Kalisten, koji je tobo nagovarao mladie da ubiju kralja na spavanju. 112

194

GLAVA DVADESET PETA

Makedonci, ja idem u Indiju!

Makedonska

vojska, poavi iz Persepolja, udari na visoravan

Arijanu.
Razgonei uz put buntovnike ete, sastavljene od
Persijanaca, Baktrana, azijskih Skita i Meana, stie u Mediju. Odatle se
prebaci u Hirkaniju, oblast na junoj ivici Kaspijskog Jezera. Aleksandar
odlui, bojei se da mu Makedonci ne otkau poslunost ako bi nastavio
put, da tu postavi tabor i da vojsci odmor cd tri nedelje.
Tako makedonska vojska ostade u Hirkaniji mesec dana. Snabdevi
se hranom, ljudskom i stonom, Aleksandar pree preko Parte i upadne
u zemlju Masageta. Domoroci, izmeani sa Skitima, postavljajui zasede
i vrei none prepade, estoko su oteavali put vojsci. Sudei po
drskosti varvara i njihovim smelim napadima, makedonskim ratnicima
bilo je jasno da im predstoji rat. I doista, u severnom delu Baktrijane i u
Sogdijani vrvelo je od varvara, konjanika i peaka, koji su se tu sa svih
strana iskupili. Krater, jaui na elu hiljadu konjanika, etiri puta se
sukobljavao s Masagetima, potiskivao ih i unitavao njihove zasede.
Uz svakodnevne borbe i arke makedonska vojska zauze gradove
Baktru, Aorno i Drapskak. Postavivi Amintu, sina Nikolajeva, za satrapa
u Baktrijani, Aleksandar prebaci vojsku preko reke Oksusa i stigne u
oblast Sogdijanu.
Tri meseca trajao je rat izmeu varvara i Makedonaca. Zavrio se
primirjem, poto je Aleksandar, posle krvavih juria i borbi zauzeo est
gradova u Sogdijani, meu njima i Marakandu 114 i Nautaku. Jedan od
voa varvara, Baktranin Oksijart, iju je glavu Aleksandar ucenio, doe
jedinog dana pred makedonski tabor:
Vodite me kralju! ree. Ja sam Oksijart.
Straari ga epae, razoruae i vezae.
Ko si? upita Aleksandar kad vide varvarina pred svojim
nogama.
Oksijart Baktranin... Doneo sam svoju glavu u zamenu za moju
porodicu koju su tvoji ratnici zarobili i dre je u gradu Nautaki...
Krali se obrati straarima:
Odreite mu ruke i dajte mu da jede.
Dok je varvarin jeo, posmatrao je ispod oka kralja, udei se
113

195

njegovoj velikodunosti; straari dovedoe Oksijartovu enu i dve erke.

Sve tri su imale marame preko lica do oiju.
Devojke, plaui, padoe ocu u zagrljaj, a majka klee ljubei
zemlju ispred kralja.
Skinite im marame s lica! ree Aleksandar.
To u uiniti ja, bojaljivo prihvati ena i skide marame s lica
svojih keri. Mlaa je bila jo dete, ali starija, ve devojka za udaju, bila
je toliko lepa da makedonski ratnici ostadoe zapanjeni.
Da li je moguno da postoji ovakva lepotica? u udu upita
kralj.
Posle Statire, Darijeve ene, ree Oksijart. smatra se da je
ova moja erka najlepa u Aziji.
Kako se zove? upita je blago kralj.
Roksana! odgovori devojka rumenei. Neoekivano, na
zaprepaenje prisutnih oficira, kralj se
obrati varvarinu:
Baktranine, ree, ako dopusti, ja bih tvoju erku Roksanu
uzeo za enu. Svadbena sveanost po vaim obiajima bie ovde u
Nautaki...
Oksijart i njegova ena kriknue od radosti i padoe pred kralja.
Roksana klee pored njih.
Ustanite, ree Aleksandar grlei ih. Vama sad ne dolikuje
da se ponaate kao robovi.
Posle svadbene sveanosti, za vreme gozbe, mnogi makedonski
ratnici, da bi ugodili kralju, izjavie da i oni ele da se oene
Persijankama. I za nekoliko dana samo u Nautaki sklopljeno je oko pet
stotina brakova.

* * *
Makedonski ratnici, sad ve uvereni da Aleksandar namerava da
preduzme pohod na Indiju, sve vie su ispoljavali nezadovoljstvo; neki
su govorili da ni koraka nee dalje, drugi su pakovali svoje stvari i tovarili
ih na kola spremajui se da idu u Egbatanu, a odatle, preko Male Azije u
Makedoniju.
Siti smo ratovanja i osvajanja, govorili su ratnici. Dobro
smo se snabdeli plenom i ne elimo s njim da propadamo negde u Indiji.
Ali, kraljeva vrsta volja uvek je kod Makedonaca izazivala
kolebanje i koji put na preac menjala njihove odluke. S nekoliko rei
Aleksandar uutka najsmelije, smiri duhove i raspali ih za nov pohod.
196

 ta je? ree im na dan polaska. Dosadilo vam se da

ratujete?... Uskomeali ste celu Aziju i potpuno preokrenuli poredak u
njoj, a sad se spremate da odete!... Idite, napustite Sogdijanu, ali neete
stii ni do Baktrijane. Persijanci i Meani e vas poubijati... Dok ja za vas
osvajam svet, vi se spremate da me napustite! Makedonci, ja idem u
Indiju, a vi... Radite ta hoete... Ko eli, moe poi sa mnom...
Ratnici poutae neko vreme, onda se u jedan prodoran glas:
Vodi nas kuda hoe!... Mi smo tvoji!... Vodi nas, makar se i ne
vratili!
Vodi nas!... Vodi nas... Svi emo s tobom, povikae ostali.
Istoga dana makedonska vojska napusti Marakandu. Posle kraljevih
rei, ni jednom ratniku ne pade na pamet da guna, niti da misli na
povratak.
Vojska pree Sogdijanu, udari na Oks i po drugi put pree reku. Uz
put Ptolomeju poe za rukom da uhvati satrapa Baktrijana, Besa, koji je
ubio cara Darija. Ptolomej ga pronae okovana u jednom selu, gde su
ga bili ostavili satrapi Spitamen i Datofren i pobegli na istok prema reci
Indu.
Okovanog Besa izveli su pred kralja.
Zar Si se usudio da ubije cara? upita ga Aleksandar.
Ubili su ga moji ljudi koje si ti uhvatio i naredio da se pogube!
odgovori satrap.
Zna li da je car boji izaslanik? upita kralj.
Znam, odgovori varvarin ali samo dok je na svojoj zemlji.
Darija smo ubili kad smo preli u Baktrijanu... Dok smo bili u Persiji
odavali smo mu sve poasti...
Prema tome, ti bi i mene ubio? ree kralj.
I tebe i sve varvare koje si doveo sa sobom! odvrati Bes, pa
oborivi glavu, dodade: Mislim da se nijedan od vas nee vratiti s
ovog puta... Mene e osloboditi baktrijski konjanici a tebe, Spitamena i
Datofrena uhvatiti i nabiti na kolac.
Mnogo se uzda u svoje ljude! ree Aleksandar. Istoga dana,
po kraljevom nareenju, Besu su odsekli nos i ui, strpali ga okovanog u
kavez i pod jakom straom sproveli u Baktru, gde mu je odseena glava.
Malo kasnije na padinama Parapanisusa 115 nanovo otpoee borbe
izmeu Skita 116 i makedonske vojske. Poto postavi tabor u jednoj uvali,
kralj naredi da stotinu ratnika prokrstare po okolini i potrae hrane. Ali od
tih Makedonaca nijedan se ne vrati u tabor. To je bio povod za rat.
Nomadski Skiti, srani borci i veti jahai, nekoliko puta odnee pobedu i
naterae Makedonce u bekstvo. U jednom sukobu Aleksandar je ranjen
u koleno, u drugom teko se razboleo i jedva ostao iv. Gonei varvare i
tukui se s njima, pri povratku u tabor umoran kralj se napi vode na
jednoj bari. etrdeset dana je bolovao leei stomak i ranjeno koleno.
197

Za to vreme neprestano su se vodile borbe na varvarski nain:

podmuklo, sa zasedama i nonim prepadima. I rat bi se otegao u
beskonanost da varvari nisu muki ubili svoga vou Spitamena i u znak
pokornosti i divljenja njegovu glavu poslali Aleksandru na dar.
U gornjem toku Inda, u blizini grada Taksila, makedonska vojska
zastade. Ratnicima se inilo da je nemogue prei reku.
Junaci, hoemo li preko reke? uzviknu kralj. Makedonci su
utali.
Smeta vam prtljag, napljakane stvari? Vadite iz kola suve koe
koje vam slue kao atori.
Aleksandar dohvati naramak slame i podmetnu pod svoja kola.
Onda uze buktinju, zapali je i gurnu u slamu. Ratnici su gledali kako gore
kraljeva kola natovarena skupocenim odelima, tkaninama, posuem i
meinama s vinom. Postieni Makedonci, jedan po jedan, zapalie svaki
svoja kola. Slame i sena bilo je u izobilju, jer su bili poneli velike koliine.
Kad napunie uivene kone atore slamom, povezae ih jedan za
drugi, spojie ih sa splavovima i napravie most. Za pet dana svi se
ratnici prebacie na drugu obalu. Zatim, vodei konje jednog po jednog,
prevedoe i njih.
Preavi reku Ind, Aleksandar naredi da vojska odmah izvri juri
na grad Taksil. Zaprepaeni domorodci razbeae se na sve strane i
skrie se u guste ume i movare obrasle u visoku trsku.
Onda se stadoe reati dani gotovo neprekidnog pokreta.
Makedonska vojska ila je na istok, prelazei planinske kose, prevoje i
kotline. Nailazila je na visoke ume i na pustinje bez vode, da bi deset
dana kasnije zala u oblast movara nad kojima su se irila teka
isparenja groznica. Za kolonom su ili opori hijena i akala, nou
zavijali i tektali otimajui se o kosti, zaboravljeno remenje, odbaenu
konu obuu i druge otpatke koji su ostajali na naputenom taboritu.
Lavovi, presiti na svom bogatom lovitu, izdaleka su gledali na
kolonu ratnika, ne pokazujui znake uznemirenosti. Kralj bi se koji put s
nekoliko oficira odvajao od povorke i s dilitom polazio u lov na lavove.
Pred doba velikih kia makedonski ratnici s uenjem su gledali
listopadno drvee potpuno golo i suvu travu izbledelu od suneve ege.
Lie po bunovima bilo je iroko i tvrdo kao drvo, bez kapi vlade, te su
konji, jedui ga, krvavili desni.
U renim dolinama, meutim, bujalo je svakovrsno grmlje, mekana
paprat i mahovine. Izmeu dinovskih drveta pruale su se gusto zbijene
povijue; kao mrea nadnosile se nad vlanom zemljom. Sa njih su visile
orhideje s divnim cvetovima i isprepletanim korenjem. To je bila oblast
veite hladovine. Iz istrulelog lia ikale su uvis sve vrste trske. Izmeu
stabljika bujala je gusta trava. Sona i meka kao kadifa, mamila je
preivare svih vrsta. Zbog toga su se vitka tela tigrova i pantera
198

provlaila kroz gustu trsku.

U podne, kad sunce doe u zenit i pone nesnosno da pri i kad
insekti postanu nasrtljivi i dosadni, sve ivo se sklanja u taj gusti, zelen i
pun hlada.
Makedonski ratnici danima su prolazili kroz gorostasne ume,
probijali se kroz trske i ostavljali za sobom utaban put, irok nekoliko
desetina metara. Majmuni svih vrsta i boja skakali su s grane na granu i
verali se preko puzavica i povijua, izbegavajui vitka stabla abonosa,
koja rastu na visokim proplancima i strmim vododerinama.
Posle mnogih napora makedonski ratnici naioe na prostrane
ravnice i rene doline naseljene Hindusima, krupnim i snanim
mrkoputim ratnicima. Njihova sela irila su se u nedogled, s ratrkanim
kuicama, kolibama i zemunicama, a gradovi, svi do jednog, utvreni
opkopima i koljem.
Vladar Taksil, snaan i bistar ratnik drao je pod svojom vlau
jedan deo Indije vei od Egipta.
Kad se makedonski ratnici pojavie Hindusi doepae oruje i
lupajui u bubnjeve stadoe se znacima sporazumevati. I uskoro
povrvee sa svih strana gomile varvara spremne da svakog asa stupe
u borbu. Ali do sukoba ne doe. U makedonski tabor doe vladar Taksil.
Svojom stasitom pojavom, krupnim crnim oima, kovrdavom kosom i
belim zubima, izazva divljenje meu Makedoncima.
On ue u kraljev ator, stavi oruje pored sebe i sede na zemlju:
Znam ko si... Svi ve znamo za tebe! otpoe Hindus
smekajui se. Doao sam ti, kralju, kao prijatelj i nadam se da u
kao prijatelj otii zdrav iz tvoga tabora.
Zar? ree Aleksandar. Ne boji se da te ovde moe snai
zlo?
Ne. Ne bojim se. Kraljevi ne ubijaju one koji im pruaju
prijateljsku ruku...
Zato si doao u moj tabor i ta eli? upita Aleksandar.
Hindus obavi rukama svoja kolena i zaklima glavom:
Doao sam ree da te pitam: da li se moramo izmeu sebe
boriti?... Ti sigurno nisi doao u Indiju da nam otme hleb i vodu, jedino
za ta pametni ljudi treba da potru oruje i napadaju jedan drugoga. to
se tie ostalog blaga koje imam, predlaem ti da ga podelimo ako ga
imam vie od tebe, a ako ti ima vie, umeu da ti budem zahvalan na
onome to mi bude dao!
Lepo govori, varvarine, ree Aleksandar ali se vara ako
misli da izmeu nas nee doi do borbe. Mene jo niko nije pobedio, pa
nee ni ti. Nadmetau se s tobom u ovenosti i ljubavi, a boriemo se
na polju asti i potenja!
Aleksandar prui ruke prema gostu i zagrli ga.
199

Utrkujui se u dareljivosti, dva vladara pretrpae poklonima jedan

drugog.
Meutim, ostala plemena, ratoborna i eljna plena, davala su estok
otpor Makedoncima. Njih su podsticali na borbu indijski filozofi nazvani
gimnosofisti.117 Oni su ili od grada do grada i raspaljivali posade na
otpor.
Kad stigoe do reke Hidaspa Makedoncima bi jasno da im predstoji
velika bitka. Na levoj obali, u pravcu kretanja makedonske vojske,
utaborili su se indijski ratnici. Iza njih su se videli konjanici, koji su
krstarili du obale. Oprezni i na brzim konjima, motrili su da ih neprijatelj
ne iznenadi i ne pree reku; osamdeset slonova, spremnih za bitku, bilo
je poreano u pozadini. To je bila vojska indijskog kralja Pora. 118
Aleksandar postavi tabor na desnoj obali reke, koja je u to doba
godine bila duboka. Osam dana makedonski ratnici su uzvodno i
nizvodno ispitivali obalu traei mesto gde se najlake reka moe prei.
Ratrkani na sve strane, vikali su odasvud, dovikivali se i loili vatre koje
su nou svetlele na stotine mesta.
Jedne noi Aleksandar krene uzvodno s konjicom i peadijom i pod
strahovitim pljuskom i grmljavinom prebaci splavovima svoje ratnike na
jedno malo ostrvo. Odatle, u ranu zoru, konjica i peadija zagaze u vodu.
Iako do obale nije bilo vie od sedamdeset metara, ratnici su s mukom
gazili vodu izvlaei noge iz blata.
Doepavi se obale, Aleksandar smesta stade praviti ubojni red.
Indijski kralj, primetivi izdaleka kako se makedonska falanga kree
prema njegovom taboru, povede gotovo svu svoju vojsku. Na
Makedonce najpre poletee borna kola sa srpovima. Ratnici u falangi se
razmakoe, pa zasuvi ih strelama i kopljima poubijae konje i koijae.
Osamdeset slonova u jednom redu, razmaknuti svega po pola
metra jedan od drugog, ili su prema makedonskoj falangi. Razdraene
od gonia, grdosije su izmahivale surlama i rikale na sav glas. Iza
slonova bio je ubojni red sastavljen od peadije, a na krilima konjica.
Aleksandar odmah proceni da mu najvea opasnost preti od
slonova, pa okrete svoje konjanike prema levom hinduskom krilu i poe
konjiku bitku.
Druga grupa makedonskih ratnika prebacivala se splavovima na
mestu gde je bio glavni tabor. Krater, na elu ovih ratnika, izvebanih u
manevrisanju, odmah postavi ubojni red i udari na hindusko desno krilo.
Makedonski ratnici, izvebani u bezbroj bitaka, sukoba i arki,
poee da potiskuju Hinduse. Gonei ih s levog i desnog krila prema
centru, zbijali su ih u gomilu. Za to vreme peaci su neprekidno
odapinjali strele i bacali dilite na slonove, ranjavali ih i ubijali njihove
gonie. Grdosije, riui od bola i besa, kad ostadoe bez upravljaa,
udarie natrag gazei i obarajui hindusku peadiju.
200

Kralj Por, bio je na najveem slonu. Visok 119 i inae, isticao se iznad
svih boraca. Njegovi ratnici, gledajui ga kako se hrabro bori, izmahivali
su maevima i kopljima do poslednjeg daha. Tueni i potiskivani, oni su
se lagano povlaili ili ginuli, a njihov kralj, okruen najsranijim borcima,
nije ni pomiljao na odstupanje.
Aleksandar ga izdaleka opazi pa doviknu svojim ratnicima:
Ne ubijajte kralja! iva ga uhvatite! To nije Darije koji bei iz
bitke!
Najposle kraljev slon pade pod udarcima koplja i strela a Por, mada
na nekoliko mesta ranjen, nastavi da se bori peice, sve dok, premoren i
izmoden ranama, ne klonu. Makedonci ga uhvatie i izvedoe pred
Aleksandra.
Bitka je trajala osam asova 120 i vodila se po najveoj vruini. Por,
napivi se vode, povrati malo snagu i upre pogled u Aleksandra.
Zarobljen si, kralju, ree Makedonac. ta misli, kako u
postupati s tobom?
Kraljevski! odgovori Hindus.
Zar nita vie nema da kae.
Nita. Ta jedna re obuhvata sve.
Por je bio ranjen na osam mesta. Zahvaljujui oklopu napravljenom
od tvrdog metala, nijedna rana nije bila smrtna.
Kad je ozdravio i stao na noge, Aleksandar ga oglasi za svog
prijatelja, ostavi mu oblast u kojoj je ranije vladao kao kralj i jo mu
dodade sedamdeset gradova i preko tri stotine sela. Tako je indijski krali
Por vladao svojom kraljevinom koja je obuhvatala oko pet hiljada
gradova i sela.
U to vreme uginuo je Aleksandrov konj Bukefal. Kralj, ganut zbog
ovog gubitka, podie na reci Hidaspu grad i dade mu ime Bukefalija.
Jednog dana makedonski ratnici dovedoe u tabor deset
gimnosofista. Uhvatili su ih prilikom iznenadnog napada na jedno selo.
Indijski mudraci, ne pokazujui znake uzbuenja, stadoe pred kralja.
Sve u vas pogubiti! ree Aleksandar.
Mudraci su utali.
Zar mislite da u vas potedeti? produi kralj. Zbog ega
ste bunili narod protiv moje vojske?
Mi smo bunili svoj narod! odgovori najstariji Hindus.
Aleksandar se zamisli. Upirui pogled u zarobljenike, zaudi se; ni na
jednom licu ne primeti strah. Najposle ree:
Postaviu vam nekoliko pitanja. Koji od vas bude prvi dao najgori
odgovor, odsei u mu glavu. Obrativi se najstarijem mudracu,
dodade: Ti e biti sudija. Na kraju e rei koji je od njih prvi dao
najgori odgovor.
Najstariji mudrac blago prikloni glavu:
201

 Postavljaj pitanja ree. Aleksandar se obrati prvom s leva:

Reci mi, filozofe, da li na zemlji ima vie ivih ili mrtvih?
ivih, jer mrtvi ne postoje! Drugi dobi pitanje:
Gde ima vie ivotinja: na zemlji ili u moru?
Na zemlji, odgovori mudrac, jer more je samo deo zemlje.
Koja je od svih ivotinja najlukavija? upita kralj treeg.
Ona koju ovek jo nije mogao upoznati.
etvrti, na pitanje zato je bunio svoj narod, odgovori:
eleo sam da lepo ivim ili da lepo umrem.
Najtee pitanje dobio je peti: da li je stariji dan ili no?
Dan je za jedan dan stariji od noi, odgovori ovaj.
To je nejasan odgovor! ree kralj.
Nejasnom pitanju sleduje nejasan odgovor! dobaci mudrac.
Reci mi, ti, esti, produi Aleksandar na koji nain moe
ovek najbolje postati mio?
Ako ima najveu mo i silu, a nije straan, odgovori.
Na sedmo pitanje prebledee prisutni oficiri, jer im se inilo da je na
njega opasno odgovoriti:
Kako ovek moe da postane bog? Mudrac razvue usne u
osmeh i odgovori:
Ako neto uini to oveku nije moguno uiniti!
ta je jae: ivot ili smrt? upita kralj osmog.
ivot, odvrati mudrac, kad toliko mnogo moe da izdri.
Poslednji dobi pitanje:
Dokle ovek treba da ivi?
Dok mu se ne uini da je bolje biti mrtav.
Onda se kralj obrati desetom mudracu, koga je odabrao za sudiju:
Sad reci koji je od njih dao najgori odgovor! Stari mudrac se
nasmei:
Svi odgovori su gori jedan od drugog.
Onda si ti rav sudija. dobaci kralj. Pogubiu tebe. Tvoj
odgovor je najgori!
Ne kralju, odvrati mudrac. ti me nee pogubiti, jer si rekao
da e ubiti prvog koji da najgori odgovor. Ja sam presudio: svi odgovori
su bili gori od drugih.
Aleksandar se nasmeja, obdari mudrace i otpusti ih.

202

GLAVA DVADESET ESTA

Hrabrom oveku je milo
i iveti i umreti u slavi!

Aleksandar dovede vojsku do reke Hifasisa i dospe u najnaseljenije

oblasti zapadnog dela Indije. S tekom mukom je savlaivao hinduska
plemena odvojena rekama Hidroatom i Akesinom. Gaugani, Mali, Katejci
i drugi narodi Indije pruali su otpor na kakav makedonski ratnici nisu
navikli. Neprekidne borbe, prelaenje preko reka i movara, zauzimanje
gradova i sela, zasede, muka ubistva, nesnosne ege i boletine
naterae makedonske ratnike da gunaju i sve vie otkazuju poslunost
oficirima, pa ak i kralju.
Jo posle bitke s Porom Makedonci su poeli da gube volju za dalje
ratovanje.
Prolo je vreme nae slave, vajkali su se makedonski ratnici.
Ovo nije persijska vojska... Svi emo ostaviti kosti u Indiji...
Kad doznadoe da Aleksandar namerava i Gang da pree, uhvati ih
uas. Od zarobljenih Hindusa uli su da je ta reka iraka trideset i dva
stadija121 i da se na njenoj drugoj obali nalazi cela poplava od ratnika.
Prialo se da su tamonji kraljevi krenuli svu svoju vojsku; osamdeset
hiljada konjanika, dve stotine hiljada peaka, osam hiljada bornih kola i
est hiljada slonova obuenih za velike bitke.
Ove prie naterae strah u kosti makedonskim ratnicima i svi do
jednog otkazae poslunost kralju.
Aleksandru se, meutim, inilo da svi njegovi uspesi ne znae nita
ako ne pree i reku Gang. Zbog toga, po staroj navici, odra govor
ratnicima, raunajui da e ih podstai da nastave put.
Makedonci i saveznici, poznato mi je da ste odluili da se vratite.
Zbog toga sam vas pozvao: ili da vas nagovorim da nastavite put prema
Gangu, ili da vi mene ubedite da udarimo natrag... Vae muke i napori
urodili su plodom. Pobedili ste silne narode i osvojili toliko zemalja koliko
pre vas nikome nije polo za rukom. Priznajem da ste u ovom pohodu
uinili ogromne napore, ali, po mom miljenju, valjanog oveka napori
vode putem slave i onda su sami napori cilj... Ne preostaje nam jo
mnogo puta do Ganga i do mora u koje se ta reka uliva. 122 To veliko
more okruuje celu zemlju i sigurno je da je u vezi sa Hirkanskim
203

morem,123 pa i sa Persijskim zalivom. Iz Persijskog zaliva oploviemo

Libiju do Heraklovih stubova. Ako se vratimo, opet nam predstoje borbe
s pokorenim narodima, koji e se zacelo latiti oruja i kao buntovnici sa
svih strana nasrtati na nas. Tako e nae dosadanje muke biti
uzaludne... Makedonci i saveznici, hrabrom oveku je milo i iveti i
umreti u slavi! Kakva bi naa slava bila da smo ostali u Makedoniji, da se
borimo sa Traanima, Ilirima i Tribalima? Vodio sam vas u opasnosti, ali
nijedan od vas ne moe rei da sam ja te iste opasnosti izbegavao.
Napori su vai, nagrada je vaa! Meni nita drugo nee ostati do bedno
ime kralja!
Aleksandar zavri govor. Ratnici su dugo utali. Mnogi su meu
njima plakali i pokazivali znake kajanja zbog malodunosti koja ih je
svladala. Uprkos tome, nijedan se ne javi za re. Najposle Ken, stari
oficir i ljubimac Aleksandrov, odlui da govori. On skide kacigu s glave,
pokloni se pred kraljem i poe:
Mislim da po svojoj starosti i po zasluenom pravu mogu da
kaem ono to mi lei na srcu. Govoriu, ne da bih ugodio Makedoncima
ili tebi, ve to oseam da e biti korisno za sve nas. Razmisli, kralju,
koliko si Makedonaca i Helena poveo u ovai rat, a koliko nam je ivih
ostalo po raznim gradovima Azije da kao posada odrava red i mir!
Mnogi meu njima zbog rana i iznurenosti nisu mogli ii dalje. Zar misli
da i oni ne ele da se vrate u otadbinu i zagrle svoje mile i drage, koje
su tamo ostavili i koje godinama nisu videli? Mnogi od njih su ve pomrli,
a ostali, klonuli duhom, oajavaju to im se ne daje prilika da se vrate
kui. Oni su se obogatili. Ali, ta im to vredi kad ne mogu da doive
radost da se slavni i bogati vrate u domovinu! Pogledaj dobro svoje
ratnike. Na njihovim licima vidi enju za roditeljima, enama i decom.
Radi te elje treba da im oprosti nepokornost. Nego, vrati se ti u
Makedoniju, zagrli svoju majku koja te toliko godina nije videla, pa kad
se dobro odmori i oporavi od napora, skupi nove ratnike, mlae i bolje
od nas, pa ponovo kreni na Indiju ili na Libiju, Crno More ili Kartaginu...
Uz opte odobravanje Ken zavri govor. Kad Aleksandar vide da
nema smisla da nanovo pokua da ih ubedi, raspusti skuptinu i, ceptei
od gneva, zatvori se u svom atoru.
Tri dana je Aleksandar uzalud oekivao da se Makedonci pokaju.
etvrtog dana ujutru pokaza se pred ratnicima i uz gromke poklie
prinese rtvu i izjavi da pristaje na povratak.
Narednih dana Makedonci, sreni, preoe reku Hidroatu i naoe
se na obali Hidaspa.
Makedonski ratnici su dva meseca uz pomo Hindusa pravili lae
spremajui se za veliki put niz reku Hidasp. Aleksandar je od uroenika
doznao da ova reka utie u Akesin, a Akesin u Ind, i da Ind utie u Veliko
More. Feniani, Kiprani, Karani i Egipani, koji su ili s vojskom, kao
204

veti laari prihvatie se posla i mornarica natovarena makedonskim

ratnicima, bila je spremna da krene niz reku Hidasp.
Za zapovednika celokupne mornarice postavi Nearha, a za
krmanoa kraljevske lae Onesikrata. 124 Krater i Hefestion povedu
polovinu vojske suvim, desnom i levom obalom reke. Drugojaije se nije
moglo jer je bilo samo konjanika oko osam hiljada i dve stotine slonova.
Tada se, najednom, najpouzdaniji kraljev oficir Ken, razboli i umre.
Aleksandar mu priredi velianstven pogreb, a sam je tri dana uzastopce
na njegovu grobu svakog jutra drao pohvalne govore.
Na znak trube jednog jutra krenu niz reku osam stotina laa
natovarenih ratnicima, stokom, hranom i ostalim potrebama.
Posle tri dana plovidbe mornarica stigne na ue Hidaspa u reku
Akesin.
Borei se s vrtlozima, mornarica se na brzoj reci sjuri u klisuru i
mnoge lae, sudarajui se, otetie jedna drugu, a neke i potonue
odnevi sa sobom i ratnike i prtljag.
Vojska pod Kraterom i Hefestionom, idui suvozemnim putem,
gotovo neprekidno je uz put vodila borbe s uroenicima Malima. Varvari
su se u tolikom broju iskupljali na obalama da se makedonskim ratnicima
uinilo da se nikad nee osloboditi njihovog prisustva. Najposle,
Aleksandar, eljan boja i gnevan na varvare, izvede vojsku iz lada i poe
s Malima pravi rat.
Prilikom zauzimanja jednog grada Aleksandar pukim sluajem
izbee smrt. Hrabar do mahnitosti, kralj, uspevi se uz lestvice, sa svega
dva ratnika skoi sa zida u grad meu varvare. Oni, zastraeni, najpre
se razbeae, ali kad videe da su prela zid svega trojica, navalie
svom estinom. Dva Makedonca, titei kralja, dopadoe tekih rana.
Iako ranjen na etiri mesta. Aleksandar ostade na nogama sve dok ga
jedan varvarin ne mlatnu motkom po vratu. U tom trenutku Krater s
Makedoncima provali kroz gradsku kapiju, a ve su se i Traani
prebacivali preko zida.
Dok su jedni ratnici prodirali u grad, drugi na rukama odnee
polumrtvog kralja. Iz njegovog tela izvadie tri strele, ali najopasnija rana
bila je na grudima, 125 jer je koplje probilo oklop.
Iznuren od rana i gubitka krvi, Aleksandar je dva dana leao bez
svesti, lebdei izmeu ivota i smrti. Kraljica Roksana nije se odvajala od
njegove postelje. S jednim lekarom iz Baktrije, koji se bio prouo kao
odlian vidar, leila je kralja biljnim mastima i sokovima isceenim iz
nekakvog korenja koje se nalazi pored brdskih reka i potoka u Indiji.
Osmog dana kralj je bio van ivotne opasnosti.
Onda lae uplovie u Ind. Sedam meseci makedonska vojska je ila
nizvodno, dok ne stie, do grada Patale. Za to vreme pronese se po Aziji
glas da je Aleksandar poginuo i satrapi, Makedonci, Persijanci, Baktrani.
205

Egipani i Frigijci stadoe pokazivati samovoljstva. Na nekoliko mesta

buknue ustanci i nastadoe krvavi obrauni.
Meutim, makedonski ratnici, borei se uz put s ratobornim
varvarima, pokorie Ksatre, Abastane, Sogde, Preste, Oksikane i
Sambe. Obnovivi grad Patalu, Aleksandar tu ostavi jaku posadu, pa,
udarivi desnim krakom Inda, stie do mora. 126 Na tom mestu
Makedonci podigoe Aleksandriju.
Nearh, zapovednik celokupne mornarice, naredi da se lae dobro
usidre i odlui da eka dok prou pasatni 127 vetrovi, pa tek onda da se
otisne na more. Aleksandar odmah krenu suvozemnim putem i povede
sa sobom oko etrdeset hiljada ljudi. 128
Preavi reku Blabus, kralj upade s vojskom u zemlju Oriana,
rastera ih do poslednjeg u pustinju Gedrosiju. Makedonska vojska ila je
kroz zemlju neplodnu i siromanu u ljudskoj i stonoj hrani. Peskoviti
predeli, oskudni u pijaoj vodi, strahovita ega i oblaci praine, koje su
vetrovi kovitlali, oteavali su put koloni. Vukui se preko pustinja, ratnici
su, iznemogli od gladi i ei, bacali oruje i skidali sa sebe odelo, cepali
ga na krpe i zamotavali stopala, jer im je vreo pesak oteavao hod. Na
uzbrdicama je stoka, jedva vukui noge, stenjui i brekui zapadala u
sitan pesak i, ne mogui dalje, ostajala kao sputana da skapava. Na
nizbrdicama pesak se izmicao ispod nogu ratnika. Mnogi su padali,
kotrljali se, valjali se i opet dizali na noge s prainom i sitnim peskom u
ustima, nosu i uima.
Aleksandar je svojim primerom bodrio klonule duhove ratnika. Bio je
na elu kolone, as jaui na slonu ili konju, as idui peice i gazei do
kolena po rastresitom pesku. Samo do grada Pure u Gedrosiji nekoliko
stotina ratnika i konja ostalo je mrtvo uz put.
Poto se oporavie za desetak dana u tom gradu, Makedonci
nastavie put kroz pustinju. Snabdevi se vodom i hranom, koliko je ko
mogao poneti, ratnici su nekoliko dana ili bezbedno. Za to vreme
fenianski dobrovoljci, kojima je uvek bila vanija trgovina nego rat, uz
put su skupljali miriljavu smolu iz mirtinih drveta, koja su izuzetno u ovoj
pustinji vea i deblja od iba. Isto tako po jarugama i bezvodnim koritima
presahlih reica i potoka Feniani su vadili miriljavo korenje narda 129 i,
bez obzira na grdne tekoe na putu, sve su to tovarili na mazge i vukli
kroz pustinju.
Meutim, hrane i vode nestade i ratnici opet zapadoe u krajnju
bedu. Aleksandar se nadao da je zemlja Gedroana, idui prema moru,
manje pusta i okrete kolonu u jugozapadnom pravcu. Ali, prevari se u
raunu: peskovita pustinja prostirala se sve do morske obale. Naiavi
na siromane ribare i njihove bedne kolibice, napravljene od koljki i
ribljih kostiju, makedonski ratnici doznadoe da se tu voda moe nai
ako se kopaju duboke rupe u pesku. Voda je bila prljava i neukusna, ali
206

ratnici ipak napunie meine i nastavie put.

Aleksandar je nameravao da skupi to vie hrane i da je ostavi pod
jakom straom na morskoj obali, kako bi vojska koja plovi brodovima
mogla da je nae kad naie na to mesto. S mnogo muke neto hrane je
skupljeno i ostavljeno na morskoj obali. Ali, jo iste noi izgladneli ratnici
sve razgrabie i raznee. Kralj, znajui u kakvom se stanju nalazi vojska,
ne preduze nikakve mere za kanjavanje krivaca.
Put je nastavljen, ali gotovo sva kola s prtljagom ostadoe
zaglavljena u pesku. Osim toga, marve je bilo sve manje, jer su je ratnici
klali i jeli, pod izgovorom da je lipsala ili iznemogla. Nisu tedeli ni konje,
pa je pri kraju puta kroz pustinju gotovo cela kolona ila peice.
Dva meseca trajao je put kroj pustinju. Mnogi ratnici, iznemogli,
ostajali su putem, jer nije bilo mogunosti da ih ma ko prihvati, poto su
svi bili potpuno iznureni. Zamor se osobito pojaavao zbog urbe. Hitalo
se da se to pre stigne do vode i hrane.
Ali, najvea nesrea se desila jedne noi kad su ratnici polegali u
nekoj suvoj jaruzi. Strahovita kia, doneta monsunskim vetrovima, izli se
u bujicu. Voda se sjuri u jarugu, dohvati pospane i umorne ratnike,
njihove ene i decu, koje su vukli sa sobom, i mnoge podavi. Nekoliko
hiljada leeva odnese brza voda.
Od etrdeset hiljada ratnika, Aleksandar je izveo iz pustinje jedva
etvrtinu, pa i to gladno, edno, islabelo i klonulo, vuklo se u dronjcima.
Zakrvavljenih oiju, upalih obraza i uleglih grudi i trbuha, makedonski
ratnici stigoe najzad u pitomije i bogatije krajeve oblasti Karmanije.
Od Patale do grada Harmosije kosturi ljudski i konjski pokazivali su
put kojim je proao Aleksandar Makedonski.

* * *
Satrapi su se pobrinuli da iznurena makedonska vojska dobije sve
to je potrebno za oporavak. Odmorni i okrepljeni ratnici krenue prema
persijskom gradu Pasargadi. Aleksandar se s Roksandom, svojim
oficirima, ljubimcima i njihovim enama vozio na velikom
etvorougaonom podijumu, postavljenom na ogromna kola s visokim
tokovima. U kola je bila upregnuta zaprega od osam konja. Svita
makedonskog kralja lekarila je na posteljama od grimiza. Velike grane
sa sveim liem svakodnevno su menjane i uvrivane na podijumu
da prave hlad. Tu se danju i nou veselilo. Pevanje uz pratnju flaute i
aulosa orilo se neprekidno. Cela kraljeva svita bila je razbludna i pijana.
U sveanoj povorci, ratnici, sad ve svi raskono odeveni, vozili su
207

se na kolima ili su jahali konje, svi pijani i s vencima na glavi. Vojnici su

bili pobacali oruje, lemove i oklope i celog puta otvarali meine, toili
vino u velike kondire, nazdravljajui jedan drugom, pevali, nadvikivali se,
padali pijani s konja i kola i ostajali uz put. Bakhantsko klicanje i
podvriskivanje ena, koje su se izmeale s ratnicima, orilo se
neprekidno.
Prema priama koje su u to vreme kruile u Heladi i Aziji, tako se
vraao iz Indije Dionis, pa je Aleksandar hteo da podraava toga boga.
Makedonci nisu vie ni po emu bili slini ratnicima. Pobednici u svim
bitkama sad su bili raspojasana rulja pijanaca koja se razvratno vukla
drumovima Persije.

* * *
Meutim, stigla je mornarica pod Nearhom. Aleksandar, obradovan
to su ovi ratnici gotovo svi zdravo stigli, odlui da napravi nove brodove
i da preduzme pohod morem u zemlje koje nije osvojio. Zbog toga naredi
da se u Tapsaku130 grade lae za put niz reku Eufrat. Kralj je imao
nameru da oplovi oko Arabije i Afrike i da kroz Heraklove
Stubove131dospe u Sredozemno more. Radi toga poe da skuplja
mornare, osobito meu Fenianima i Likijcima, dobre graditelje brodova i
vete moreplovce.
Ali, pobune su izbijale na sve strane. Vest o kraljevoj pogibiji u borbi
s Malima pokrenula je ak i upravitelje satrapija, koje je Aleksandar, kao
pouzdane, lino postavio. I kralj vide da mu najpre predstoji veliki posao
oko uguivanja pobuna. U nastupu ljutine Aleksandar svojom rukom ubi
satrape Oksijarta i Abuleta, koji su prvi zaveli tiraniju i pokuali da
otpadnu od njegove vlasti. Na veliko nezadovoljstvo Makedonaca krali
odabra i opremi trideset hiljada Azijata i uvrsti ih u svoju gardu.
U to vreme pada i smrt Kalanova. Ovaj gimnosofist priao je
Aleksandru jo u Indiji i pratio ga celim putem na povratku. I kad su svi
napori proli i cela vojska ivela u blagostanju, indijski filozof napravi
sam sebi lomau, lee na nju i naredi ratnicima da je potpale.
Aleksandar, njegovi oficiri i ratnici s divljenjem su gledali kako filozof ne
mrdnuvi nijednim delom tela, izgore na lomai.
Tada je Aleksandar posetio Kirov grob. Ubivi Polumaha,
Makedonca koji je otetio i opljakao grob, kralj s divljenjem proita
natpis:
ovee, ma ko da si, znam da e doi k meni! Ja sam Kir koji je
Persijancima dao vlast i mo. Potuj ovaj grumen zemlje koji moje telo
208

pokriva".
Aleksandar je oistio i doterao grob persijskog kralja, koji je, dve
stotine godina ranije, osvajao svet.

209

GLAVA DVADESET SEDMA

Celog veka sam ive nagraivao,

a mrtve potovao!

Kao

gomila utvara priinjavali su se Aleksandru indijski filozofi.

Zbog toga se kod kralja pojavio nemir i sumnja u sopstvenu vrednost. Po
dolasku u Persepolj nastani se u Kserksovoj palati, koju je nekada
zapalio i potom naredio da se poar ugasi. Boanske poasti, koje su
mu udvorice ukazivale, poele su da ga izvode iz takta, pa ipak, uprkos
tome, zahtevao ih je vie nego ikad.
Njegovo telo, iznureno od napora i mnogih rana, iz dana u dan je
slabilo. Svakodnevni poslovi oko upravljanja dravnim kolosom ruili su
njegovu snagu. U noi, kad ostane sam sa sobom, uzalud je prieljkivao
san. Bog Hipnos retko ga je poseivao. Mesto toga, reale su se pred
oima kralja utvare pobijenih ljudi. Gotovo svakoga dana viao je Filotino
lice, pegavo i iskrivljeno od pakosti, namrgoenog Klita i snanu i
dostojanstvenu pojavu generala Parmeniona.
U kraljevim uima odjekivali su glasovi ptica iz Indije: cvrkutavi,
otegnuti, zvidukavi i kretavi. S njima se mealo siktanje zmija
otrovnica, zavijanje akala, reanje pantera i potmula rika lavova. Krda
razdraenih slonova krila su drveta i jurila kroz dunglu. Njihova
tutnjava meala se s grmljavinom vodopada velikih i stravinih indijskih
reka.
Krali se tre iz polusna. Pred sobom je video indijske filozofe, a
ispred svih Dandamisa, ogrnutog belim aravom. Filozof ga je gledao
mrtvim oima i ne podiui ton govorio:
Ako si ti Zevsov sin, onda sam i ja Zevsov sin... Od tebe nita ne
primam, niti imam ta da ti dam".
Za vreme boravka u Indiji Aleksandar je pozvao nekoliko istaknutih
filozofa. Hteo je da s njima zapodene razgovor, a oni na njegova pitanja
nisu odgovarali. Mesto toga trupkali su nogama u mestu i bacali
saaljive poglede na njega.
Upitani preko tumaa ta im to trupkanje nogama znai, odgovorili
su:
ivom oveku dovoljne su dve stope zemlje, a kad umre ni toliko.
Otii e pod zemlju".
210

Progonjen slutnjama i nesanicom, kralj odlui da napusti Persepolj i

pree u Vavilon. Trideset hiljada mladih Azijata pratilo ga je na putu do
grada Opisa na reci Tigrisu. Stari makedonski ratnici, nestrpljivi i
mrzovoljni, javno su negodovali to kralj uzima varvare u svoju gardu.
Njihovo nezadovoljstvo doe do vrhunca kad im Aleksandar saopti da
eli da otpusti iz vojske sve Makedonce, iznemogle od starosti, ratnih
napora i rana.
Sve e nas oterati! govorili su makedonski ratnici. Najurie
nas u Makedoniju, a mesto nas uzee varvare da mu slue.
Obesni, pokazujui sve vie svoje udi, Makedonci odluie svi do
jednog da napuste kralja i da se vrate u Makedoniju. Aleksandar, elei
da ko zna koji put utie na njih, sazva zbor i odra im govor:
Makedonci, ree kralj, ne elim da spreavam va odlazak
u otadbinu. Po meni moete svi otii!... Na zbor sam vas pozvao samo
da vam dokaem koliko ste nezahvalni prema mome ocu Filipu i prema
meni!... Kad je Filip postao va kralj, vrste bili bedni, niko i nita! Nosili
ste odelo od neutavljene koe, s dlakom okrenutom u polje, kao pravi
varvari. Celog veka ste svoja jadna stada mravih ovaca i koza uvali od
Ilira, Traana i Tribala, koji su vas pljakali kad god im se prohtelo. Moj
otac vam je omoguio ne samo da se uspeno borite protiv nasrtljivih
suseda, nego i da ih pobedite i potinite svojoj vlasti. Sa sebe ste zbacili
kona odela i obukli pristojne haljine. Filip je od vas stvorio ratnike koji
se mogu boriti i na ravnici i mogu se pouzdati u svoje miice vie nego u
utvrenja. Nastanio vas je po gradovima i stvorio vam zakone. On vas je
nagnao da od robova postanete slobodni ljudi, da pokorite Traane i
postanete njihovi gospodari. Filip je stvorio trgovinu i otvorio vam izlaz
na more. On je potinio Helene, a osobito Fokiane, pred kojima ste vi
nekad premirali od straha. Atinjane i Tebance, koji su nas prezirali i
vrebali priliku da nas unite. Moj otac je doterao dotle da vie nita nisu
mogli da preduzmu protiv Makedonije. Velikoduni Filip, kad je postao
vrhovni zapovednik svih Helena za borbu protiv Persijanaca, svoj uspeh
nije pripisivao samo sebi, nego optoj zajednici svih Makedonaca.
Sve te zasluge Filipove ogromne su, iako izgledaju male prema
naim uspesima! Ja sam od oca nasledio oko pet stotina talanata u
srebru i vojsku koja je bila sposobna da osvaja svet. Kad smo preli
preko Helesponta, imali smo hrane samo za mesec dana. Tim smo
poeli rat. Ali, posle bitke kod Granika ja sam makedonskoj dravi
pridodao Jonski arhipelag, Eoliju. Veliku i Malu Frigiju i Lidiju. Egipatsko i
hirensko blago dobili ste bez borbe. Sirija, Palestina, Vavilon, Baktrija,
Susijana, Persija i Indija, sve to pripada vama. Vi ste satrapi,
vojskovoe, vladari nad zemljama i morima... Korist od svega vuete vi,
a ja, osim kraljevskog odela i krune, nemam nita! Ja radim kao i svi vi,
jedem kao vi, ali bdim nad vama. Nou me mori nesanica, samo da bi
211

mogli vi bezbrino da spavate... Naravno, svi smatrate da ste se samo vi

trudili i patili. Pitam vas, Makedonci, ko od vas moe tvrditi da se za
mene vie brinuo nego ja za njega? Vi, koji ste ranjeni, svucite svoje
haljine i pokaite svoje oiljke od rana! Pokazau i ja svoje. Svaku ranu
dobio sam spreda 132 i osetio na svome telu ma, koplje, strelu, kamen i
tojagu. Za vau slavu i bogatstvo vodio sam vas iz pobede u pobedu. Ko
je u bici poginuo, postao je slavan i dobio je pogreb dostojan junaku, jer
pod mojim vostvom nijedan nije pao beei ispred neprijatelja. Celog
veka sam ive nagraivao, a mrtve potovao.
Hteo sam sad da poaljem kui iznemogle, onemoale i
nesposobne za rat, a vi se spremate da odete svi!... Idite, ne branim
vam, ali ne zaboravite da se u Makedoniji pohvalite da ste napustili svog
kralja Aleksandra!... Idite, ne branim vam!... Va postupak zacelo e vam
doneti veu slavu nego to ste je stekli kod mene... Idite!...
Aleksandar naglo zavri svoj govor. Obuzet gnevom, skoi s
govornice i urno ode u kraljevski dvor. Dva dana nijednog Makedonca
nije putao sebi. Dvorili su ga Persijanci i Meani. Treeg dana
makedonski ratnici stadoe jadikovati i ve su pojedini u grupama
prilazili dvoru. Kad ih se nakupi velika gomila, najpre poee prepirku i
svau bacajui krivicu jedni na druge, dok ne udarie u kuknjavu.
Najposle, Aleksandar se smilova na njih, primi izaslanike i saslua ih;
makedonski ratnici preklinjali su kralja da im oprosti. Bili su spremni da
odaju podstrekae i glavne nezadovoljnike. Kralj, ganut njihovom
iskrenou i suzama, izie pred dvor i pokaza se svima. Smeei se i
maui rukama, davao im je na znanje da im oprata. Makedonci su
plakali od radosti, zaplaka se i kralj.
Dva dana docnije, deset hiljada Makedonaca, slabih i nesposobnih
za ratne napore, napustie grad Opis i krenue prema Helespontu, da se
prebace u Trakiju, a odatle u Makedoniju.
Aleksandar je svakome dao platu prema vremenu provedenom u
ratu i jo odozgo dodao po jedan talanat. 133 Osim toga zadrao je decu i
ene Makedonaca koji su se u Aziji po drugi put oenili i obezbedio im
budunost. To je uinio da njegovi ratnici ne bi imali neprijatnosti od
ena koje su kod svojih kua ostavili.
Koliko je kralju bilo stalo do toga da ugodi Makedoncima otputenim
iz vojske vidi se po tome to im je za vou postavio Kratera, oveka
koga je posle Hefestiona najvie voleo. Kratera su voleli i makedonski
ratnici, jer je osuivao kralja to prima persijske obiaje.
Na rastanku Aleksandar se obrati Krateru:
aljem te u Makedoniju da zauzme mesto glavnog zapovednika
Makedonije, Trakije, Tesalije i slobodne Helade. Zamenie Antipatra,
jer se pokazao nezahvalan i nedostojan. Jednako mi alje pisma: ali se
na moju majku da je drska, slavoljubiva i da se mea u njegov posao.
212

Njihova svaa traje ve godinama... Ali, Antipatar ne zna da je jedna

materina suza jaa nego sve optube protiv nje.
Tim reima Aleksandar je ispratio u otadbinu Kratera, pa, obrativi
se jo jednom Makedoncima, poele im srean put.

* * *
Iz grada Opisa Aleksandar ode u Susu i nastani se u kraljevom
dvorcu. Njegovi telesni uvari iznenadie se kad ue da treba svi da se
ene Persijankama. Aleksandar, pored Roksane, keri Oksijartove, uze
za enu i Darijevu erku Statiru, nazvanu Barsina, a njenu sestru
Dripetidu dade Hefestionu. Tod prilikom oenie se najistaknutiji kraljevi
oficiri: Perdika, Ptolomej, Nearh, Seleuk i preko osamdeset drugih
ratnika iz garde kraljevih pratilaca". U to vreme oenilo se oko deset
hiljada Makedonaca u Aziji. Svi su uzeli za ene Persijanke i Meanke.
Nijedan brak nije ostao bez osobitog svadbenog poklona.
Uskoro Aleksandar napusti Susu i ode u Vavilon. Obiavi Nisejske
poljane, gde je poslao preko sto hiljada konja, kralj doe u Egbatanu i
nastani se u dvoru asirskih careva.
Na prostranoj poljani, dobro ureenoj, kralj priredi gimnastika i
muzika takmienja. Meu mnogim istaknutim umetnicima uz kralja je
bio i Lisip iz Sikiona, 134 poznat po tome to je izradio nekoliko kipova
Aleksandrovih. Taj umetnik je najbolje uoio dostojanstveno dranje
kraljevo, energine crte lica i enjivi pogled. Uz kralja je takoe sedeo
vajar i slikar Mikon, osobito uven po slici koja predstavlja borbu
Amazonki s Atinjanima.
Kad je takmienje bilo u najveem jeku, jedan glasnik dotra i javi
Aleksandru da je Hefestion na samrti. Kralj smesta napusti poljanu i
odjuri u dvor. Ali, Hefestion je ve bio mrtav.
Kralj, videi svog prijatelja mrtvog, pocepa haljinu na svojim
grudima i zavapi:
Napustio me je ovek koga sam najvie voleo!
Onda je pao po mrtvacu i ostao tako nekoliko asova. Pogruenog i
skrhanog od alosti, oficiri ga jedva odvojie od mrtvog prijatelja,
odvedoe ga u njegove odaje i metnue u postelju.
Sutradan, u nastupu oajanja, kralj naredi ratnicima da razapnu na
krst lekara Glauka koji je leio Hefestiona. Oficiri, mada su znali da lekar
nije kriv, ne usudie se ni rei da progovore. Svima je bilo poznato da je
Hefestion bolovao od stomaka i da je bez znanja lekara pojeo kuvanog
petla i popio nekoliko pehara istog vina. Ali, bojei se kraljevog gneva,
213

svi su utali.
Aleksandar, po ugledu na Ahileja, 135 odsee sebi kosu i prinese je
na rtvu mrtvom prijatelju. Bradu i brkove oduvek je brijao, da bi bio
slian bogovima Apolonu i Hermesu. Istog dana otpremi poslanike u
Egipat da pitaju za savet Amonove svetenike da li treba umrlom
Hefestionu prinositi rtve. Za to vreme naredio je da se u celoj Aziji
zavede opta alost: da se, na prvom mestu, pogase sve svete vatre po
hramovima, to je u Persiji bilo uobiajeno samo kad umre kralj. Na
velianstvenoj lomai spaljeno je Hefestionovo telo. Kasnije se prialo
da je kralj potroio za pogreb i nadgrobni spomenik preko deset hiljada
talanata.
Jedno varvarsko pleme, Kosejci, najskuplje je platilo kraljevu alost.
Aleksandar je, u nastupu tuge, naredio svojim ratnicima da hvataju
odrasle Kosejce i da ih kolju kao rtve za Hefestionovu duu. Ovaj lov na
ljude trajao je mesecima. alost Aleksandrova postala je tako svirepa,
da je njegovim najbliim prijateljima uterala strah u kosti.
Meutim, ogromno carstvo poelo je ve da se rui: gotovo po svim
oblastima satrapi su okupljali vojsku i ekali trenutak da se kao vuci bace
na leinu kolosa, koji je poeo da posre. U Baktriji buknu ustanak, u
Mediji isto tako. Harpal, kraljev glavni blagajnik, die blago iz riznice i
pobee bez traga. U Makedoniji se narod podeli u dve grupe: jedan deo
prie Antipatru, a drugi Olimpijadi. Svakoga trenutka pretila je opasnost
da izbije krvoprolie.
Za to vreme Aleksandar je ludovao: alio svoga prijatelja
Hefestiona. inilo mu se da je to od svega najvanije. Naredio je da se
svim konjima po okolnim oblastima u znak alosti odsee griva; osam
dana docnije odbijeni su zupci na zidovima mnogih gradova. U
meuvremenu vratie se poslanici koji su ili u Egipat da Pitaju za savet
Amonove svetenike i proroke. Oni donee vest da umrlom Hefestionu
treba prinositi rtve kao heroju.

* * *
Aleksandrova alost za prijateljem uveliko je izila iz granica
normalnog. Prenagljen u svemu, kralj je svakako eleo da pokae koliko
je veliki i u alosti, koja, uostalom, nije bila dugotrajna. Ubrzo je poeo
da se brine o sebi i da, vie nego ikad, misli na svoju linost. Njegovi
prijatelji su opazili da ga praznoverje sve vie hvata. Kralj je u
najneznatnijim stvarima video znamenja i smatrao ih za uda. Zbog toga
ga je spopadala zebnja, obuzimalo nespokojstvo i strah za ivot. Nikad u
214

carskoj palati nije bilo vie vraeva, gatara, proroka, opsenara i

astrologa nego te godine. 136 aranja, gatanja i prinoenja rtava
svakodnevno su opsedala kralja i njegove udvorice. General Perdika je u
poverenju govorio prijateljima:
Nekad smo se zgraali nad zatucanim postupcima kraljice
Olimpijade, a evo sad imamo pred oima njenog sina koji e, izgleda, u
tome nadmaiti majku!
U Baktriji ustanak... Skiti se spremaju na pobunu, Meani se
odmeu od vlasti, a na kralj ne preduzima nita! ree Seleuk.
Nema vremena, dobaci Ptolomej. Isuvie je zauzet sobom i
svojom veliinom.
Aleksandar je revnosno prinosio rtve i jo revnosnije prireivao
pijanke, koje su se nastavljale iz noi u no.
Jednog dana, posle jedrenja po Eufratu, dok se kralj igrao loptom,
dotra mu jedan sluga prestravljen i zadihan:
Kralju, ree, nekakav ovek uvukao se u tvoj letnjikovac...
Niko ga ne poznaje... Nepoznat...
Kakav ovek? upita Aleksandar bledei.
Niko ga ne zna! ponovi sluga drhtei od straha. Uao je u
kraljevsku dvoranu, ogrnuo tvoj ogrta, stavio krunu na glavu i seo na
presto.
Sluga uuta. Kralj se zagleda u zemlju i zamisli. Po verovanju
Persijanaca, ako neko sedne na kraljevski presto, siguran je znak da
kralju predstoji smrt. U to dojuri na igralite gomila ukopljenika,
posluitelja i dvorana. Svi su bili prestravljeni, plakali su i mlatarali
rukama i vikali:
On sedi na prestolu!... Nita ne govori! Samo gleda... Nee da
sie s prestola!...
Kralj se lagano uputi letnjikovcu. Nije se razbesneo, naprotiv, bio je
utuen.
Doista, ne prestolu je sedeo tuinac, ogrnut kraljevim platom, s
krunom na glavi. Lice toga oveka bilo je bledo, ispijeno i s upalim
obrazima. Njegove oi udno su svetlucale u polumraku.
Ko si? upita ga Aleksandar.
Roeni Helen, tiho odgovori ovek. Ime mi je Dionis. 137 Bio
sam u okovima. Bog Serapis 138 raskinuo mi je okove, doveo me ovamo i
naredio mi da ogrnem kraljevski plat, da stavim krunu na glavu i da
utei sednem na tvoj presto... On je tu, stoji pored mene, titi me... bog
Serapis.
Vra Aristandar, ogrnut belim ogrtaem, na persijski nain,
nabeljena lica i nacrnjenih obrva, stajao je pored kralja.
ta da radim?... obuzet strepnjom upita ga kralj Aleksandar.
Ubij ga! odgovori vra mirno.
215

Prema svetlosti buktinja, koje su sluge unele, kralj se zagleda u

stranca. Oi nepoznatog odmeravale su ga od glave do pete, a oko
usana lebdeo mu je prezriv osmeh. Svima je bilo jasno da se ovek ruga
kralju.
Ovaj je lud! apnu Ptolomej generalu Perdiki.
Ubijte ga! dreknu kralj Aleksandar i, guei se od
preneraenosti, pade na jednu sofu.
Lud ponovi tiho Ptolomej.
A kralj je jo lui! apnu mu na uvo general Perdika.
Dva snana roba epae neznanca, izvedoe ga iz dvorane i pred
vratima ga ubie.
Otada je Aleksandrovo raspoloenje bilo strano. Bio je uveren da
mu se smrt pribliava. Danju je strepeo od zaverenika, a nou bdeo
drei isukan ma pored uzglavlja. Najvie se bojao Antipatra i njegovih
sinova. Jedan od njih, po imenu Jola, bio mu je peharnik, a drugi,
Kasandar, tek to je stigao iz Makedonije. Jolu je nagonio da svako jelo
okusi pre njega, a svaki pehar da otpije do pola.
Meutim, kad je Kasandar video kako pred kraljeve noge padaju
niice svi odreda, prsnuo je u grohotan smeh.
Aleksandra obuze jarost, skoi s prestola, zgrabi mladia obema
rukama za kosu i tresnu mu glavu o zid.
Kad se Kasandar povratio od udarca i straha, rekao je istog dana
Ptolomeju da je video ludilo u kraljevim oima.
Na gozbi koju je priredio u ast Nearha, zapovednika mornarice,
kralj je preterano pio, onda se okupao i otiao na gozbu kod Menide i
ceo dan proveo pijanei. Pred vee ga je uhvatila groznica i oborila u
postelju.
Trinaest dana kralj je bolovao. Makedonskim ratnicima inilo se da
dvorani kriju njegovu smrt. Zbog toga navalie na dvor, rasterae strau i
upadoe u kraljevu odaju.
Potpuno iznemogao, bez glasa. Aleksandar je leao. Opruio je
ruku po pokrivau. Ratnici su redom, u miru, prilazili postelji, doticali
njegovu ruku i plaui izlazili napolje iz odaje.
Te noi u Serapisovu hramu probdeli su kraljevi prijatelji: Kleomen,
Menida, Seleuk, Peukest i drugi, i pitali boanstvo: da li bi bilo dobro da
bolesnog kralja prenesu u hram da ga on izlei? Pria se da je bog
odgovorio:
Neka kralj ostane gde je. Tamo e mu biti najbolje."
Sutradan se kralju povrati za asak glas. Okupljeni oko postelje,
oficiri i dvorani pokuavali su da bar neku re uju od njega.
Kralju, kome ostavlja presto? upita Seleuk. Samrtnik se
zagleda u ratnika, osmehnu se i tiho ree:
Najboljem;... Zatim jo tie dodade: Vidim da e zbog mene
216

biti velika pogrebna takmienja...

To su bile poslednje rei kraljeve.
Aleksandar Makedonski je umro posle dvanaest godina i osam
meseci svoje burne vladavine. 139 Po godinama umro je mlad, u punoj
mukoj snazi, ali po doivljajima to je bio starac koga je naputala i
duhovna snaga. Poinjao je ve da detinji.
Meutim, odmah poe da se pria da je Aleksandar otrovan, da je
otrov pronaao filozof Aristotel i dao ga Kasandru, sinu Antipatrovu, koji
je otrov preneo u Vavilon u mazginoj kopiti. Govorilo se da je Aristotel
hteo da osveti smrt svoga sestria Kalistena, koga je Aleksandar osudio
na smrt. Jedni su tvrdili da je kralja na gozbi kod Menide posle prvog
pehara spopao bol u stomaku. Drugi su priali da su videli Aleksandra
kako ide prema Eufratu s namerom da se udavi i da na taj nain
nestane kao bog", a da ga je u tome spreila Roksana.
Ove i druge prie, potpuno neosnovane, mogu se uzeti kao potka
za legende nastale o ivotu i smrti Aleksandra.
Kralj je etrnaest dana bolovao od groznice (verovatno od malarije)
koja je svladala njegovo iznureno telo. To je bilo obino, iznenadno i
gotovo bezglasno ieznue smrtnog oveka.

217

EPILOG

Na

vest o Aleksandrovoj smrti uskomea se cela Azija. Baktrani,

Parti i azijski Skiti, otimajui se o prevlast i tukui se izmeu sebe,
prodirali su prema jugu i zapadu. U pokrajinskim satrapijama
zapovednici se osetie kao samostalni vladari. ak i namesnici manjih
oblasti, dobivi samopouzdanje, poee otkidati deo po deo od velike
Aleksandrove drave. Surove borbe, otimaina, muka ubijanja, izdaje i
verolomstva, sve je to kao kuga strujalo preko Azije, od reke Inda do
Jonskog arhipelaga. Nekadanji robovi, kinjeni i tlaeni, doepavi se
slobode i oruja, nisu ni gledali na koga udaraju. Napadali su na
svakoga, klali, pljakali, i zaneti besom i krvoproliem, jurili pomamni i
ostrvljeni od grada do grada, svetei se za svoje muke koje su podnosili
u ropstvu. Iz tog metea, kao prva, formira se Baktrijska drava. Za udo
na njeno elo stavie se Heleni, nekadanji najamnici u Aleksandrovoj
vojsci. Navikli na pustolovni ivot, oni su povremeno prelazili iz Baktrije u
Indiju, pustoili, pljakali i osnivali dravice koje su bile kratkotrajne i
brzo se raspadale.
Na ono malo prosveenog sveta u velikoj Aziji bacie se varvari
divljaki ruei sve to su Aleksandar i njegove pristalice stvorili. Za
kratko vreme celokupna Aleksandrova porodica bila je unitena.
Makedonci su uvaavali Roksanu, jer je bila prva ena njihovog kralja, a
osim toga jo i bremenita. Ali, varvarska krv ove ene svom estinom
doe do izraza. Roksana, odavno ljubomorna, namami Statiru, ker
Darijevu i drugu enu Aleksandrovu, s njenom sestrom Dripetidom, obe
ubi, a njihova tela baci u bunar i naredi slugama da ga zatrpaju. U ovom
mranom poslu uestvovao je i Perdika. Ovaj general je stalno vukao za
sobom maloumnog Filipovog vanbranog sina Arideja, hotei da se
preko njega doepa kraljevskog prestola u Makedoniji. Meutim, godinu
dana docnije ubijena je i Roksana i njen sin Aleksandar, kraljevo
posmre, i drugi Aleksandrov sin Herakle. Onda dooe na red Perdika,
Krater, Menida i drugi istaknuti ratnici, koji su pratili kralja na svim
pohodima. To je bilo delo kraljice Olimpijade. Ona je tvrdila da je
Aleksandar otrovan i zbog toga se svetila ivima, a kosti mrtvih oficira iz
garde kraljevih pratilaca kopala iz grobova, spaljivala i pepeo
razvejavala na etiri strane. Olimpijada je mahnitala i ubijala dok i njoj
prijatelji poubijanih ne prerezae grlo.
218

Iz ovog strahovitog vrtloga izbie na povrinu tri ratnika, sva trojica

Makedonci. Prvi od njih, Ptolomej, Aleksandrov drug i prijatelj iz
detinjstva, a zatim pratilac na svim pohodima, 140 vrsto i mudro zavlada
Egiptom, zemljom koja je u to vreme bila donekle zabaena i daleko od
ustanikih previranja. On je od Aleksandrije nainio svoj glavni grad,
drao je Kipar i deo Fenikije i tako osigurao prevlast na moru. Na taj
nain Ptolomej je svojim naslednicima postavio solidnu osnovu za
vladavinu i procvat Egipta. Poslednji izdanak iz ove dinastije bila je
kraljica Kleopatra, koja je sama sebe ubila.
Drugi Makedonac bio je Aleksandrov vojskovoa Seleuk. On je
jedno vreme vladao ogromnim pojasom koji se u Aziji protezao od reke
Inda do Lidije. Iz seleuke dinastije izalo je nekoliko kraljeva koji su
stvorili i utvrdili Pergamsko kraljevstvo.
Nekako u to vreme su sa zapada krenuli Gali izmeani s Keltima,
prodrli u Makedoniju i Heladu i stigli do Delfa. 141 Pustoei i tlaei sve
ispred sebe, ovi skitai se prebacie u Malu Aziju, a odatle i u Pergam.
Tu se privremeno naselie pljakajui okolne pokrajine i nameui im
danak. I pergamski krajevi davali su danak Galatima" sve dok ih Atal
Prvi ne pobedi u dve bitke. Posle toga celih sto godina Pergam je bio
nezavisna drava uvena sa svoga bogatstva, prosveenosti i
umetnosti. U glavnom gradu postojala je biblioteka koja se s uspehom
takmiila s uvenom aleksandrijskom bibliotekom. Osim toga, u
Pergamu helenska umetnost doivljava jednu vrstu renesanse. 142
Meutim, u Sredozemlju, na Apeninskom poluostrvu, u to vreme
poinje da se snai jedna nova velika sila: Rim sa svojim provincijama u
Italiji. Ta sila je u bici kod Magnesije (190. godine pre n. e.) slomila
pergamsko kraljevstvo, a sto pedeset godina docnije nagnala poslednjeg
pergamskog kralja, Atala Treeg, da svoje kraljevstvo dobrovoljno"
zaveta Rimskoj republici.
Trei Makedonac bio je Antigon. On se doepao kraljevskog
prestola u Makedoniji, gde je vladao do 301. godine pre n. e. Posle
njega vladali su Traanin Lisimah i Makedonac Kasandar, sin Antipatrov.

* * *
Lekar Filton sahranio je telo svog sina Klita na obali jezera Kopaide.
Na nadgrobnom spomeniku, napravljenom od parskog mermera, bile su
uklesane rei:
Rodio sam se i umro kao Nikanor, sin Filtonov, a iveo kao Klit, sin
219

Dropidov. Za moje zasluge kralj mi je kopljem probo grudi".

Epitaf143 je napisala Glikera, majka Klitova.
Diota, klempavi konjuar kralja Filipa, uhvaen je pri jednoj krai
konja u Frigiji i ubijen.
A Prokles, atleta iz Tebe, iveo je u Plateji sa enom Kasiopejom i
osmoro dece. Njegov tast je umro ne postavi ni strateg, ni arhont.

KRAJ

Obrada: Disco Ninja

220

POGOVOR

Da

bi se razjasnile izvesne injenice, potrebno je prodreti u sve

pojave koje su im prethodile, pronai uzroke i srediti ih po stepenu
vanosti. Moda e nekom biti udnovato to je u ovom delu kralju Filipu
i kraljici Olimpijadi poklonjena tolika panja? emu toliko detalja u akciji,
isticanju njihovih karaktera? Poznavaocima istorije staroga veka linost
kralja Filipa dovoljno je jasna, pa ipak, i njima se ini da je otac ostao
nedovoljno osvetljen, jer se nalazi u senci slave svoga sina.
Namee se pitanje: ta bi sin mogao uiniti da mu otac nije
pripremio sve to je potrebno za poetak velike vojne i njen grandiozni
uspeh? Da li bi Aleksandar, ma koliko obdaren, bio u stanju da u toku
svoje trinaestogodinje vladavine opremi armiju, sposobnu za osvajanje
sveta od Jadrana do Indije? Da li bi mogao da ukroti varvarska plemena,
uvek nemirna i spremna da stihijski napadaju i slabog i jakog?... Filip je
uterao strah u kosti varvarima. Osim toga, podjarmio je celu Heladu i
svojoj armiji osigurao moralni presti u svim dravama i nad svim
vojskama sveta. Zbog toga je za taj period istorije Filip skoro vaan kao i
Aleksandar. Nisu samo makedonski ratnici, slomili Persijsko carstvo. U
tome poslu vidnu ulogu su odigrali i Traani, Peonjani, Argivci, Iliri i
Tesalci. Njih je Filip, milom ili silom, ukljuio u svoju vojsku, raspalio im
duhove nadom na pljaku i pokrenuo ih na velika osvajanja. Pomeani s
Makedoncima, ovi varvari oboavali su i Filipa i Aleksandra, i bili su
gotovi da za njima idu na kraj sveta.
Da li bi Aleksandar, mladi od dvadeset godina, bio u stanju da
pokori helenske drave, a osobito Tebance, ije je duhove u to vreme
slava Pelopide i Epaminonde gonila u samoubilaku borbu? Da li bi
mladi kralj mogao sruiti golemo Persijsko carstvo, prodreti u Afriku i stii
do Indije, da mu otac sve nije pripremio?
Ta pitanja daju i odgovor. Filip je ubijen u etrdeset sedmoj godini
ivota, znai u punoj snazi. A da je poiveo jo dvadesetak godina, ko
moe posumnjati da bi postigao isto to i njegov sin, moda i vie, jer
Filip je bio konstruktivan dravnik i odlian vojskovoa, a Aleksandar
neobuzdani avanturist, bez oseaja za meru. Moda bi Filip
panhelinistiku ideju bolje doveo do izraaja, i trud besednika Isokrata,
Eshina, Hlokrata i drugih ne bi bio uzaludan.
Izgleda da su mnogi pisci pali u zabludu pripisujui sinu i ono to
221

pripada ocu. Filip je bio slavoljubiv i shvatljivo je da je pored sebe

podnosio laskavce, ali bi se svakom nasmejao u lice ko bi se usudio da
mu prikai boanske epitete. Meutim. Aleksandra su na svim pohodima
pratili Ptolomej i Aristobul. Oni su bili svedoci od poetka uspona
mladoga kralja i svih promena u njegovom karakteru. Oni su s
ushienjem iznosili najsvetlije doba Aleksandrova ivota. Oduevljavali
se njegovom hrabrou, uzdrljivou i popustljivou. Slavili su kraljevu
dareljivost i odricanje od svega. Ali isto tako bili su svedoci i perioda
kad je kralja spopala boanska manija. Videli su kako padaju u nemilost
svi koji ne ljube zemlju pred kraljem, kako gube glave oni koji u njemu ne
gledaju boanstvo. Flavije Arijan u uvodu svoga dela Anabaza"
(Aleksandrova vojna") kae:
O Aleksandru su pisali: Ptolomej, sin Lagov i Aristobul, sin
Aristobulov. U svome delu (Anabaza") pominjem kao istinu samo ono u
emu se ova dvojica slau... O Aleksandru su mnogi pisali, 144 ali mi
izgleda da su ova dvojica najverodostojniji, jer su pratili kralja na svim
pohodima. Obojica su pisala posle smrti Aleksandrove (?) pa na njih nije
mogao imati uticaj pritisak, a isto tako ni nagrada....
Dakle, dva savremena pisca, Ptolomej i Aristobul, mada su pisali
posle smrti Aleksandrove", iznose ponegde razliite podatke i ne slau
se. Moda i oni pripadaju laskavcima i udvoricama koji su, da bi ugodili
kralju", potcenjivali Filipa i njegove zasluge.
Zatim su u bujicama potekle prie sa istoka o Iskanderu koji je
mogao initi i ono to ni Heraklu nije padalo na pamet. Verovatno je da
je sve to doprinelo da Filipova slava ostane u senci. Ali savremena
nauka ne zapostavlja nita to bi iole moglo baciti svetlost na pojave,
uzroke i posledice dogaaja.
Nama je danas jasno da je Aleksandar bio protagonist koga je Filip
pripremio i pustio na pozornicu sveta. Retko se dogaa da genijalnog
oca nasledi sin, dostojan nastavlja njegovih podviga i uspeha.
Demosten, na primer, nije mogao shvatiti da za Filipom ide naslednik
velikih sposobnosti. Slavni besednik i dravnik javno je priznavao da se
boji kralja Filipa i da od njegove odvanosti i siline duha strepi kao od
ive vatre. Kad je uo da je kralj ubijen, obukao je haljine svetle boje i
otiao u hram, mada mu je osam dana ranije umrla erka." 145 Tolika je
radost uhvatila Demostena, kao i mnoge druge. Ma ko zauzeo mesto
ubijenog Filipa, ne moe mu biti ravan. To je bilo u ono vreme opte
miljenje. Za sve je Aleksandar bio derle" koje e kratko vreme uivati
na Filipovim lovorikama, kao sin, rasipnik, na blagu svoga umrlog oca.
Ovu zabludu Tebanci su najskuplje platili: Aleksandar je razorio grad
Tebu; est hiljada graana je palo, a trideset hiljada prodato u ropstvo.
Sto dvadeset godina kasnije pali su u istu greku i rimski konzuli. I oni su
smatrali da Hanibal, sin slavnog Hamilkara Barke, ne moe biti slian
222

ocu. Pogreili su, jer su prenebregli sluaj kralja Filipa i njegovog sina
Aleksandra.

* * *
I prijateljima i neprijateljima nije bilo jasno da je Aleksandar pustolov
radi pustolovine. Oficiri i najblii saradnici toliko puta su videli kako kralj
gotovo sladostrasno srlja u opasnosti. Aleksandar je bar osam puta
ranjen u borbama i nekoliko puta udom izbegao smrt.
Bio je strastan i prenagljen u svakom pogledu. Njegova majka,
kraljica Olimpijada, odigrala je vanu ulogu u formiranju udnog
Aleksandrovog karaktera. Jo dok je bio dete, ona mu je usadila u glavu
pojam o nadzemaljskoj veliini". Misteriozna i osvetoljubiva do
krvolonosti ova ena je nazivana tigricom. Olimpijada sa svojim
mranim kultom starodrevne vere, koju je helenska napredna misao za
nekoliko stolea ostavila za sobom, uvruje dete meu bogove. I kao
takva predstavlja vaan vaspitni faktor u formiranju Aleksandrova
karaktera.
Otac i sin strepeli su od ove strane ene i uvek bili na oprezi. Filip
se bojao vradbina i otrova svoje supruge", kae Plutarh, a na drugom
mestu dodaje: eznue za uzbuenjima vie nego druga ena.
Olimpijada je svoju strast ispoljavala na varvarski nain. Ona je u svoje
bahantsko drutvo unosila velike pitome zmije koje su izlazile iz bunova
i koara pa se obavijale oko, posveenih tapova i venaca dvorkinja i
tako plaile mukarce".
Eratosten tvrdi da je kraljica Olimpijada svome sinu odala tajnu" o
njegovu poreklu tvrdei da mu je otac Zevs.
Autor ovoga dela trudio se da na osnovu istorijskih injenica doara
to vernije mranu atmosferu koja je vladala u to vreme na dvoru kralja
Filipa i da je iznese pred savremenog itaoca. Misteriozna Olimpijada je
nametala svoju viu" volju, pa je uspela da u srce deteta usadi mrnju
prema ocu.
Mladi Aleksandar, iako je po prirodi bio govorljiv, primoravao je sebe
na utanje, samo da ne bi liio na oca koji je bio dobar govornik. Filip je
bio oprezan, lukav i sitniar, a sin je izabrao bezobzirnost i krupne
pothvate. Filipova sujeta izazivala je podsmeh i grube ale koje su majka
i sin uvek nemilosrdno iskoriavali. Filip je strasno uivao u sportskim
takmienjima, Aleksandar je prezirao tu vrstu zabave.
To su bile posledice vaspitanja kraljice Olimpijade: sin je prezirao
oca, ali mu to nije smetalo da se obilato koristi njegovim znanjem, ratnim
223

iskustvom i svim to mu je ostalo u naslee.

Vaan inilac u Aleksandrovu ivotu bio je i njegov vaspita, filozof
Aristotel. On je donekle uspeo da obuzda u deaka nasleene i
primljene strasti. Usaujui u njegovu duu ljubav za nauku, filozofiju i
umetnost, filozof je od mladog Aleksandra stvorio pokrovitelja svega to
je lepo i uzvieno. Ali naslage nasleene, i steene, mutne i izvan
granica normalnosti, bile su isuvie velike.
Ukrtanje tri vaspitna faktora, koji se ni u jednoj taki ne dodiruju,
formiralo je kod mladia karakter nesreen i izopaen. Aleksandar je bio
plemenit i sentimentalan, u nastupu dobrote popustljiv, da je pratao i
zloincima. A kad bi ga spopala zla volja, ubijao je nevine ljude. Najpre
puritanac, docnije postaje raskalaan i pust. Surovi osvaja i otima bio
je dareljiv do bezumlja.
Otac realan ovek, ambiciozan i kao sporfiista, bodar i pun ivotne
energije, od svoga sina stvara ratnika i osvajaa velikog stila. On to radi
svesno, planski. U isto vreme uzima mu za vaspitaa filozofa Aristotela,
jer eli da njegov sin bude kulturan ovek. Uprkos omalovaavanju,
Atinjani, a za njima i ostali Heleni, u toku godina imali su prilike da vide
koliko sposobnosti lei u kralju Filipu. Uvideli su, jer su na svojoj koi
osetili veliinu jednog vojskovoe i dravnika. Nazivali su ga varvarinom,
a Filip je bio uveren da je znanje najvaniji inilac za postizanje uspeha.
Koji je vladar u istoriji staroga veka s takvom pedantnou svom
nasledniku osiguravao pozicije?
Kod genijalnih ljudi prosek duhovnog razvitka ide naglo, po
skraenom postupku. Pa ipak, Filipova sposobnost godinama je
zapostavljana. Nju nisu odmah zapazili ni Heleni ni Makedonci. Nju nije
zapazila ni kraljica Olimpijada. Ona je iz dna due prezirala svoga
supruga i kralja, ne prezajui ni od toga da svome sinu smiljeno uliva
mrnju prema ocu.
Ne obzirui se na sitne podlosti koje ga okruuju, Filip je deaka
pripremao za vladara. Upuivao ga je u politiku, strateku vetinu i nain
ratovanja. Aleksandar nije imao ni punih esnaest godina a komandovao
je konjicom. Pored toga, imao je za vaspitaa jednog od najveih filozofa
sveta. Tako je Filip od Aleksandra stvorio valjanog nastavljaa svojih
dela. Ideja o osnivanju Persijskog carstva prela je s oca na sina.
Zamisao o osnivanju velike drave s helenskom kulturom bila bi
ostvarena, da Aleksandar nije u najveem zamahu delanja umro i za
sobom ostavio pusto.

* * *
224

Danas se s uenjem pitamo: kako je jedan ovek, izvanredno

obdaren, mogao do te mere da bude sujeveran? Aleksandar je bio
mistiar do zatucanosti. Dok je Filip bio ravnoduan prema prorocima,
njegov sin ih vue za sobom i nijedan odvaniji korak u ivotu ne ini bez
njihova saveta. Pogreno tumae presecanje Gordijevog vora" oni koji
smatraju da je Aleksandar uzeo ma u pomo iz nekakvog
samouverenja i bahatosti. Proroci iz Telmesa ovoga puta bili su jasni:
Zavladae Azijom onaj ko odrei Gordijev vor. vor nije mogao odreiti
niko, pa ni Aleksandar. Ali poto su sve oi bile uprte u njega, jer je
meu makedonskim ratnicima vladalo miljenje da se njihovom kralju
nita nije otelo, Aleksandar maem presee vor. A da ga nije
presekao?... I njegovi ratnici su bili sujeverni. Oni bi izgubili veru u mo
svoga kralja. A kralj? Osetio je ta bi se dogodilo i presekao je vor. Ili
se, jednostavno, uplaio od pomisli da u tom voru lei sudbina Azije.
Moda ne bismo bili daleko od istine kad bi ovo poslednje smatrali za
najverovatnije.
Nije manje udnovata i sujeta koja je Aleksandra drala i u
najveem naponu slave i veliine. On se kao dete radovao svakoj
pohvali, mada je mao da dolazi iz usta udvorica. Njegov razgovor s
Diogenom svrio se jednom grotesknom reenicom: Da nisam
Aleksandar, eleo bih biti Diogen". Filozofu, zanesenjaku iz Sinope,
sasvim je svejedno ko stoji ispred njega, ali sinu Filipovom nije svejedno.
On zna da je Diogen slavan (makar i na komian nain). Kralj bi se
odrekao svega, osim slave. Ona je za njega bitna, jer ga izdvaja iz
mase. Vano je ne biti obian, po svaku cenu izbei kobno vanitas
vanitatum.
U drugom periodu vladavine Aleksandra je potpuno uhvatila manija
boanstva. Ona ga je celog okupirala. Nje se do smrti nije oslobodio,
iako je znao da su ga drugovi omrzli zbog toga. Oni isti drugovi koji su
ga oboavali kao oveka, omrzli su ga kao boga. I reaju se zavere
jedna za drugom. Najpre Aleksandar, Eropov sin, pa Filota,
Parmenionov sin, onda zavera paeva s Harpalom itd. U svakom sluaju
ne treba se uditi to su posle njegove smrti kruile prie da je otrovan.
Aleksandrovi prijatelji, Ptolomej, sin Lagov i Aristobul, sin
Aristobulov, opirno su pisali o tome kako je kralj ubio svoga prijatelja
Klita. Taj sluaj su prepriali Plutarh i Arijan. Svi oni pokuavaju malo na
okolian nain da nau opravdanje za ovo ubistvo. Dodue, oni osuuju
Aleksandra i njegovu prenagljenost, ali smatraju da je Klit sam kriv za
svoju smrt. Meutim, nikome ne pada na pamet da se pita: da li je Klit
imao povoda ili dubljeg razloga da, makar i pijan, onako govori? Ratnik
je u nastupu pijanstva rekao samo ono to su oseali, osim udvorica, svi
makedonski oficiri, jer njima je ubistvo Filote i staroga Parmeniona
225

otvorilo oi. Njima je bilo jasno da je dolo vreme kad niko nije siguran
za svoj ivot.
Stari istoriari kau, da je kralj posle smrti njegovog ljubimca
Hefestiona koji je umro jer je kriom pojeo kuvanog petla i popio
nekoliko pehara vina", naredio da lekara nabiju na kolac. Tim je
Aleksandar, valjda prvi, primenio ovu, najgnusniju vratu kazne. Posle
toga, po nareenju proroita" pravio je itav lov na ljude i ubijao ih da
bi zadovoljio duu svoga umrlog prijatelja.
Tako je za trinaest godina vladavine Aleksandrov duh proao kroz
sve faze: od puritanizma koji se graniio s asketizmom, do orgijanja i
najpodlijeg zadovoljenja izopaene strasti. On se, kao uragan, naglo
pojavio, prohujao i nestao.
Iza njega su ostale mnoge nove naseobine iz kojih su postali
razvijeni gradovi, pomorske luke i reni saobraaj i druge vidne
posledice meanja Istoka sa Zapadom.
Uskoro je i Aleksandrija zablistala sjajem i kulturom. Aristotel
postaje osniva i upravnik aleksandrijske biblioteke koja broji nekoliko
stotina hiljada rukopisa. Pojavljuju se i novi pesnici: Teokrit, Heronda,
Kalimah i drugi.
Tako su iza Aleksandrove velike avanture ostali poneki tragovi.
Slavomir Nastasijevi
1

Hipnos bog sna; sin Noi, blizanac s Tanatosom, bogom smrti.

Oneiros bog snova. Kretanje mu je nezavisno od prostora i
vremena.
2

Dionis helenski bog pia (kod Rimljana Bacchus). Stvara kod

ljudi dobro raspoloenje i smatra se kao duhovni spasilac. Orfej mitski
peva Demetra boginja plodnosti i blagostanja. Nesrena zbog
izgubljene keri.
3

Kabiri sedam fenianskih bogova.

Edon mitski praotac trakog plemena koje je ivelo u dotira reke

Strume. Edonski isto to i traki i bakhantstski. Ovo pleme je
oboavalo Dionisa.
5

Siton mitski kralj u Trakiji.

Eleusinske misterije postale su u gradu Eleusim, nedaleko od

Atine. U staro doba sveanosti u ast boginje Demetre i njene keri
226

Persefone objavljivali su zemljoradnici Docnije sveanosti dobijaju

mistian karakter. Vrio ih je prvosvetenik samo u prisustvu
posveenih, i to u mraku, da bi se srca uesnika ispunila strahom,
zebnjom i iekivanjem.
7

Olimpijada je bila iz Epira.

Praksitel veliki helenski vajar.

Epaminonda vojskovoa iz Tebe. Pobedio Spartance u dve

velike bitke: kod Leuktre i Mantineje. U njegovo doba Teba je bila jedini
put u svojoj istoriji slobodna i najjaa drava u Heladi.
10

Dilokija odred od dvesta ljudi.

11

Elisejska polja pominju ih Homer, Hesiod i Pindar. Verovalo se

da tu ive pravednici posle smrti.
12

Hemus planina Balkan.

13

Pankratija nain borenja u kome je doputeno sve. Borci su se

tukli rukama, nogama, glavom, ak i kaiima. Ovu vrstu borbe izvrsno je
opevao Vergilije u Eneidi.
14

Aulet svira na aulosu.

15

Kakus strahoviti div u Italiji koji je Heraklu ukrao goveda, s njim

se borio i bio pobeen.
16

Atena atinska boginja mudrosti. Njoj su bile posveene buljina i

maslina.
17

Had donji svet, pakao.

18

Traka plemena.

19

Istar Dunav.

20

Hem Planina koju su Turci kasnije nazvali Balkan.

21

Iliri narod koji je iveo na teritoriji dananje june Hrvatske.

Dalmacije, Bosne i severne Albanije.
227

22

Artemida (rimska Dijana) ki Zevsa i Lede, Apolonova sestra.

Boginja lova, boginja smrti; alje na ljude kugu. Njen hram u Efesu
zapalio je Herostrat da bi uao u istoriju. Spaljivanje toga hrama bilo je
na dan Aleksandrova roenja (Plutarh).
23

Falanga zbijeni ubojni red u obliku etvorougla, u 16 ili 32

reda. Falangisti su imali od oruja: bronzani lem, tit i dugako koplje.
24

Aminta otac kralja Filipa.

25

Panegirik pohvalna pesma.

26

Epaminonda je dva puta pobedio Spartance kod Leuktre i

Mantineje.
27

Omiljena hrana Spartanaca bila je orba sa svinjetinom.

28

Hermes glasnik bogova Heleni su ga zamiljali kao mladia

palicom u ruci i sandalama i krilima. Palicom je otpremao due umrlih
ljudi u donji svet.
29

Diota lonac a dve drke.

30

Eshin, Hiperid i Filokrat najistaknutije voe stranke u Atina koja

je htela prijateljstvo s Filipom.
31

Hekata boanstvo podzemlja, nastalo u Trakiji; avetinjska

boginja arolije i zla.
32

U Delfima je bilo proroite posveeno Apolonu.

33

Prastari ritual o kamenu: kamen se stavlja na grob da se dua

pokojnikova vee za mesto.
34

Eshin, Filokrat i Hiperid bili su za to da se s Filipom zakljui

savez. Zbog loga su bili ogoreni protivnici Demostena i njegovih
pristalica.
35

Sofisti su bili protivnici Sokratovi; bili su izvrsni govornici koji su u

svakoj prilici mogli govoriti za i proliv.
228

36

Persijski car Darije napao je Heladu 490 godine pre n. e. ali je

njegova vojska potuena na Maratonskom polju. Deset godina kasnije
upao je u Heladu Kserks.
37

Areopag vrhovni sud, skuptina u Atini.

38

Tribali trako pleme koje kralj Filip nije pokorio. iveli su

izmeu Balkana i Rodopa.
39

Hiron najmudriji meu Kentaurima; vaspita mnogih slavnih

heroja (Herakla, Tezeja i dr.).
40

Pelej otac Ahilov; Ahil najvei junak u Trojanskom ratu.

41

Reja boginja zemlje.

42

Izdanje Ilijade. tzv. Izdanje iz Narlekova koveia

43

Patrokla.

44

Homera.

45

U to vreme kraljevi su imali pravo da dre dve ene.

46

Erinije boginje osvete.

47

Isokrat (436 338) uitelj govornitva; bio je uenik sofista

Protagore i Gorgije; iz njegove kole izili su Isej, Likurg i Hiperid.
48

338 godine pre n. e.

49

Hoplit peak.

50

Najodabranija tebanska eta.

51

Strateg vojskovoa, vojni zapovednik.

52

Pritan stareina u gradu, predsednik.

53

Jugozapadni kraj Tebe, blizu kapije Elektre.

54

Skuptina na Korintu bila je 336 godine pre n. e.

229

55

Kina vanbrana erka kralja Filipa i Ilirike Audate docnije se

udala za kralja Amintu.
56

Planina Balkan.

57

Sirmo tribalski kralj. Osnovao grad Sirmium (Sremska

Mitrovica).
58

Dunav.

59

Agirjani pleme Peonjana, pokorio ih Filip i sluili su u

makedonskoj vojsci.
60

Ila eta.

61

Beotarh upravitelj dravnih i ratnih poslova.

62

Fibula kopa.

63

334. godine pre n. e.

64

Strimon reka Struma.

65

Reka Marica.

66

Tuda je proao Kserks u svom pohodu na Heladu oko 480. g.

samo u obrnutom pravcu.
67

Helespont Dardaneli.

68

Kod Abida Dardaneli su najui, oko 140 m.

69

Rapsodi narodni pevai, kao nai guslari.

70

Aristobal, uesnik u bici i pisac, tvrdi da je poginulo 20.000

peaka i 2.500 konjanika, Persijanaca i najamnika.
71

Po starom verovanju pokojnika mora pokriti zemlja, jer u

protivnom nee njegovu duu da preveze Haron preko reke Stiksa u
donjem svetu.
230

72

Tu je postala pria o kralju Midi.

73

Oligarhija vladavina plemia, odabranih meu najboljima;

tiranija, diktatura manjine.
74

Prvi hram Artemide u Efesu izgoreo je na dan roenja

Aleksandrova. 21 jula 356. godine pre n. e.
75

Sokratovi uenici Simija i Kebet, zatim Kratet, Diogenov uenik i

Filonid, Zenonov uenik; svi su bili iz Tebe.
76

Beotija grka drava. Glavni grad Teba.

77

Blizanci zvezdano jato; Kastor i Poluks. Herakle i Apolon.

78

Genije duh, uvar ovekov; boansko bie slino larima i

penatima.
79

Semiramida ena azijskog kralja Samsijada, vladala je

Vavilonom kao kraljica i postavila zakon da ene mogu biti vladari; umrla
je 872 godine pre n. e.
80

Neki stari pisci tvrde da je kod Soha bilo ukupno 600.000

persijskih ratnika.
81

Oko sto dvadeset miliona dinara.

82

Odred od 512 konjanika.

83

U Keleni je postala pria o Marsiji i Apolonu.

84

Aristandar, prorok kralja Filipa i Aleksandra, pripadao je uvenoj

porodici gatara iz Telmesa.
85

Po starom verovanju smatralo da je nekom doao sudnji as kad

zvezda (meteor) proleti.
86

U Aleksandrovoj vojsci bilo je est Ptolomeja.

87

Stari pisci ne navode koliki su bili Aleksandrovi gubici, ali

srazmerno svakako mali.
231

88

Artakserks III (359 338).

89

Ars persijski car (338 336).

90

Melhart kartaginski Herakle, boanstvo koje je kod Feniana

oboavano nekoliko vekova pre nego u Heladi.
91

Oko 60,000.000 dinara.

92

Oko 230 kilometara.

93

Egipatska boanstva.

94

U bici kod Granika Klit je ubio satrapa Spitridata i spasao

Aleksandra od smrti.
95

Harpal je bio mali rastom, gotovo krljav, pa nije ni uestvovao u

bitkama.
96

Navukodonosor Veliki obnovio Vavilonsko carstvo VII i VI

vek pre n. e.
97

331. godine pre n. e.

98

Izmeu 20. i 21. septembra 331. godine pre n. e.

99

U blizini Isa Darijevi ratnici nali su makedonske ranjenike i

strahovito ih izmrcvarili: pekli su im rane, vadili oi i odsecali ruke.
100

Kod Granika su se borili na obali reke i na breuljcima, kod Isa u

klancu i na reci Pinaru.
101

Aleksandar je imao tada 40.000 peaka i 7.000 konjanika, a

Darije oko 1.200.000 ratnika.
102

Pritoka reke Tigra.

103

Baal vavilonski bog sunca.

104

Oko 250.000.000 dinara.

105

Raga (danas Raka) uveni grad u starom veku; u srednjem,

232

prestonica kalifa. U XIII veku razorili ga Mongoli, Dingis-kanovi.

106

Ovde Aleksandar misli na Aristotela koga u poslednje vreme nije

podnosio.
107

Blizanci Kastor i Poluks. Zevsovi sinovi.

108

Mojre keri Noi. One odreuju sudbinu ljudima. Ima ih tri:

Klota, Laheza i Atropa. Kod Rimljana Parke, kod nas suaje.
109

Astreja (Dike) ki Zevsa i Temide, boginje pravde. Napustila

ljude kad su se iskvarili u bakarno doba i otila na nebo, gde blista u
sazveu Device kao najsjajnija zvezda.
110

Temida boginja pravde.

111

Kalisten je napisao dva istorijska dela: Istoriju Helade i Dela

Aleksandrova". Ciceron ga je mnogo cenio.
112

Grupa mladia, paeva, pod vostvom Hermolaja, sklopila je

zaveru protiv Aleksandra; zavera je otkrivena i preko dvadeset mladia
je ubijeno.
113

Arijana Irak.

114

Marakanda Samarkand.

115

Indijski Kavkaz.

116

U to vreme bilo je tri vrste Skita: evropski nastanjeni na

ogromnom prostranstvu na levoj obali Dunava, azijski juno od
Kaspijskog jezera i nomadski Skiti na granici prema Indiji.
117

Gimnos nag, go; goli mudraci.

118

Paurara.

119

Prema zabelekama Ptolomeja i Aristobula Por je bio visok 2,33

120

Po Plutarhu.

m.

233

121

Oko pet kilometara.

122

Indijski okean.

123

Hirkansko more Kaspijako jezero. U to vreme svi naunici,

osim Aristotela, tvrdili su da je Kaspijsko jezero u vezi s Indijskim
okeanom.
124

Obojica su pisali memoare o Aleksandrovoj vojni. Ti memoari bili

su vaan izvor za kasnije pisce.
125

Po Ptolomeju koplje je prodrlo u plua.

126

Mare Erythraeum pripada Indijskom okeanu.

127

Monsuni duvaju leti od Crnoga mora i Helesponta.

128

Avgusta meseca 325. godine pre n. e.

129

Herba valeriana (radix valeriana).

130

Grad u Siriji, na reci Eufratu, blizini Antiohije.

131

Gibraltarski moreuz.

132

Nijednom nije okrenuo neprijatelju lea; nije beao.

133

Proseno je svaki dobio novca u vrednosti od oko 50,000.000

dinara.
134

Lisip vajar Aleksandrovog doba. Pria se da je Aleksandar

jedino njemu dozvolio da radi njegove kipove. Izradio je oko 1.500
kipova, veinom u bronzi.
135

Kada je Hektor ubio Patrokla, Ahilej je od alosti za izgubljenim

prijateljem odsekao sebi kosu (Homer Ilijada).
136

323. godine pre n. e.

137

Ovaj sluaj zabeleili su gotovo svi Aleksandrovi biografi:

Ptolomej, Aristobul, Onesikrit, Nearh, kao i Plutarh i Arijan.
234

138

Serapis egipatsko boanstvo.

139

Umro je 11. maja 323. godine pre n. e.

140

Ptolemej, sin Lagov, esto je pominjan u ovoj knjizi. On je

napisao knjigu o Aleksandrovu ivotu. Delo je izgubljeno, ali je izvrsno
posluilo kao izvor poznjim piscima.
141

279. godine pre n. e.

142

Zevsov hram; vajarski radovi. Umirui Gal i grupa Gal koji ubija
svoju enu i sebe" itd.
143

Epitaf nadgrobni natpis.

144

O Aleksandru su pisali: Eratosten. Nearh, Asklepijad, Haret.

Filarh. Diodor i dr.
145

Plutarh.

235