SLAVOMIR NASTASIJEVI

GVAPO
DELTA PRESS PROSVETA
BEOGRAD, 1983.

By

Posveeno Milici Milovanovi,

dobrom drugu i prijatelju.
Autor

UVOD

Na Iberijskom poluostrvu1 ve je bilo na izmaku neolitsko doba. 2 Po

uvalama i klisurama, gde su bili naselja nije su se horde 3 jo sluile
kamenim oruem, ljudi su priali sedei uvee pored vatre, da se negde
daleko, ak preko Velike planine. 4 pojavila strela s metalnim vrhom,
toliko otrim, da izdaleka moe probiti kou debelog bika i grudi surog
medveda. Ona pogaa srnu na velikoj daljini i obara kraguja u visokom
letu. Pored vatre se prialo o noevima i sekirama koje ljudi
upotrebljavaju s one strane Velike planine. Govorilo se da su ti ljudi
surovi ratnici, da unitavaju itave horde, da su stalno u pokretu, da za
sobom vuku zarobljenike i na odmoritima ih kolju u ast svojih bogova,
da piju ljudsku krv koja im daje hrabrost i snagu.
Sve ovo priala su etiri mladia iz jedne horde koju su unitili Kelti.
Te se rei pronee od horde do horde, od vatre do vatre, dok ne obioe
celo Iberijsko poluostrvo. Mladii su bili zarobljeni. Posle mnogo muka
uspeli su da pobegnu pobivi straare. Krijui se i probijajui se kroz
ume i movare, jedva su stigli ivi do prve horde srodne njihovoj. Ljudi
odeveni u ivotinjske koe prihvatie ih, nahranie i sasluae njihovu
priu. Gotovo cela horda s nevericom prihvati pripovest o tome kako
surovi doljaci upotrebljavaju oruje od metala, kako iaju ovce, predu
vunu i od nje prave tkanine za odelo.
Ipak, pria to su je doneli etiri mladia, pronese se, od usta do
usta, meu druge horde i dobi konaan oblik.
Istina je da su Kelti u to doba lutali traei dobru ispau za stoku,
zdravo podneblje i mesto gde ima dosta divljai, posebno bizona i divljih
konja. Tada su prvi put preli preko Pirineja, iz Galije, 5 zemlje uda". Ili
su dolinom Amre, gde je u to vreme bio jedini put za paniju.
Kelti su bili na konjima. Naoruani kopljima, strelama i maevima od
metala, izazivali su uas meu domorocima.
Potrebno je neto vie rei o Keltima i izneti ono to istorija
pouzdano zna o njima.
Bili su indogermanskog porekla, hrabri, lukavi i ivahni. Njihov
nemirni duh uvek ih je podsticao na pokret, pljaku i rat. Savreni
ukrotitelji divljih konja, u sve svoje pohode ili su na konjima. Iza povorke
ratnika ila su kola prepuna ena, dece i staraca. Za vreme borbe oni su
bili podstrekai boraca i svedoci njihovog junatva. Svaki ratnik je znao
4

da ne sme popustiti pred neprijateljem, jer je cela njegova porodica bila

u opasnosti da padne pod neprijateljski ma ili u veito ropstvo. Za
vreme borbe ene su bodrile svoje mueve i sinove kricima i lelekanjem
iza borbenog reda, dizale decu uvis i zaklinjale svoje borce da ne
popuste pred navalom neprijatelja. Snanije i odvanije ene tukle su se
rame uz rame s mukarcima zbog ega su izazivale divljenje i uivale
posebno potovanje.
Do treeg veka pre nove ere niko ih nije mogao pobediti, jer su imali
najsavrenije oruje toga doba. Stari pisci piu o njima da su bili pravi
majstori u topljenju metala i pravljenju legura. Nain njihove izrade
oruja bio je rezultat izvrsne tehnike vetine.
U ranije doba upotrebljavali su kratke maeve, ukraene i smetene
u nonice iarane inkrustacijama. 6 Njihova koplja imala su talasaste ili
cik-cak ivice da bi mogla zadati iru i opasniju ranu neprijatelju u borbi, a
u miru potvrivala su smisao Kelta za ukus i lep oblik. Oruje su
ukraavali biserima, ilibarom i crvenim koralima. Od odee nosili su
akire i vunene bluze ukraene arama. Grudi im je titio pancir od
gvoa, a na glavi su imali kacigu 7 s rogovima koju su nosili u ratu i u
miru. Voe su se isticale velikim i kosmatim zulufima i ukrasima od zlata.
Kelti su bili visoki i snani, plahoviti i lukavi ljudi. Imali su
crvenkastosmeu kosu i plave oi. U starom veku smatrali su ih
duhovitim ljudima. Od boanstava najvie su potovali boginju Eponu,
zatitnicu konja, mazgi i magaraca. Njoj su podizali rtvenike, molili joj
se i oboavali je.
Najpre su naseljavali predele oko Vezera, sve do srednje Francuske
i do Alpa, a istono stizali su do Maarske pustare i Visokih Tatri,
obalama Rajne, u Bretanji i na Britanskim ostrvima.
U treem veku pre nove ere napravili su nekoliko veih pohoda:
upali su u Makedoniju i Grku. Tamo se nisu dugo zadrali robei i
pljakajui povlaili su se u svoja sigurna stanita na Rajni. Sledei
pohod preduzeli su ponovo preko Grke, i stigli do Male Azije gde su
pobedili pergamskog kralja Atala Prvog. 8 Tada su ih Grci nazvali
Galatima, od ega je svakako postala re Kelti.
U treem veku pre nove ere na Iberijskom poluostrvu pobedio je
Hazdrubal,9 u sukobu koji je po broju rtava bio nezapamen za obe
strane.
Posle toga poraza, rastureni po celoj Evropi, meaju se sa drugim
narodima, ili stupaju u najamniku vojsku kao voe koje su ratovali protiv
Rimljana. Kad bi pali u ropstvo esto su postajali gladijatori ginuvi na
arenama zabavljajui rimsku svetinu.
Oko hiljadite godine pre nove ere prva grupa Kelta prela je na
Iberijsko poluostrvo. T u su stupili u otre borbe sa starosedeocima
Iberima, sve dok se nisu s njima ujedinili i stvorili jedan narod:
5

Keltoibere. To doba, puno surovih borbi, u kojima su se isticali hrabrost i

lukavstvo, teki ratni napori i junatvo, tema je ovog romana. Bistri i
neustraivi Iberi imali su da izdre teko iskuenje u borbama sa lukavim
i krvolonim Keltima, koji su doneli na Iberijsko poluostrvo plodove
ljudskog napretka i kulture, a u isto vreme i strahoviti rat. Oni su
zaputene i poludivlje horde nauili da tope metale, naveli ih da se
ujedine i da silom okolnosti prime borbu na ivot i smrt.

I GLAVA

Unititi ili biti uniten; jai i sposobniji

ostaje, a slabiji i nesposobniji propada.
To je zakon prirode.

Na padinama Velike planine mnoge reice probijale su se izmeu

gustih vrbaka i iblja i blizu mora razlivale se u movare obrasle
barskom trskom i rogozom. Kroz iblje i ritove provlaila se vitka tela
lisica koje su vrebale ljuke i divlje plovke. Iz movara su izletale hiljade
ptica, kruile po vazduhu kretei i nanovo padale u gusti. A gore, u
bistrom vazduhu, krstarili su beloglavi kraguji, orlovi krstai i jastrebovi,
uvek eljni plena.
Ponekad, otud s padina Velike planine ula bi se potmula rika
ogromnih bizona, koji su se sputali i, traei bolju ispau, stizali ak iza
germanskih prauma. Pred njima je sve ivo bealo u paninom strahu.
uti ris je reei traio svoju duboku jazbinu meu ilama ogromne vrbe,
prestravljeni jelen lopatar gazio je svojim kopitama po movari razbijajui
grudima guste redove trske. Beao je, jer je svojim rairenim nozdrvama
oseao poznati miris bizona. Velika zmija izleavajui se na suvoj
uzviici meu vrbama, oseti tutanj i komeanje u okolini i tromo odmile u
movaru. Podmukli vukovi zbijali su se u gomilu i skiali, gledajui svojim
staklastim oima ogromnog mujaka, predvodnika stada i pobednika na
svim megdanima. Iz daljine oseali su miris bizona, gledali ih gladnim
oima, kljocali zubima i ujedali se izmeu sebe. Ogromni bik die glavu
i hvata irokim nozdrvama mirise prirode; rie i kopa prednjom nogom
zemlju; zakrvavljenim oima gleda vukove u daljini, a njegovo stado je
ilo za njim.
U blizini movare, izmeu dva brda, pruila se klisura koja se
zavravala provalijom Na popodnevnom suncu blistale su se stene pune
liskuna i rude. Tu, meu liticama, bile su dve peine gotovo jedna uz
drugu. Ispred oba ulaza naikane kolibe, napravljene od borovih oblica,
pokrivenih granjem i barskom trskom. Tu je boravila horda Gava od
nekoliko stotina ljudi, ena i dece. Bili su to snani lovci, naoruani
kamenim sekirama savrene izrade, kopljima i strelama. Umeli su veto
da hvataju na zamku ptice i ivotinje, da pletu mree od like i da love
ribu po movari. Pravili su amce od divlje loze i prua, oblepljivali ih
7

debelim slojem blata, pomeanim sa smolom od borova koji su se kao

ogromni dinovi dizali uvis oko peina i s druge strane brda.
Na maloj zaravni izmeu koliba i peina gorela je veita vatra". Po
tihom vremenu dim se uzdizao kao visoki stub i oznaavao da tu boravi
horda.
Ljudi su bili crnpurasti, grgurave kose i krupnih oiju. Odeu su
pravili od utavljenih koa, koju su proivali tankom oputom ili likom od
lipe. Bavili su se lovom i gajili pripitomljene ovce i svinje. ene su pored
movare sejale penicu i ovas.
Za vou horde birali su najhrabrijeg, a vra je bio najmudriji. Njihove
rei su sluane bez pogovora.
Dvadeset i dve zime proveli su u tom tesnacu i niko nikad ne ugrozi
njihov ivot. Ali, jednoga dana pojavie se na ulazu u klisuru stasiti i
koati ljudi, kose crvenkaste boje. Vrhovi njihovih kopalja, maevi i
sekire blistali su se na suncu. Svojim dolaskom izazvae uas u hordi
Gava, jer su bili na konjima.
S naperenim kopljima jurnue prema naselju. Uzbuni se cela horda.
Ljudi i ene doepae oruje i zbie se u gomili. Vra zasvira u sviralu
napravljenu od cevanice divljeg magarca. Svirao je zlokobnu pesmu
smrti. Zalupae i bubnjevi. Njihov tutanj dolazio je kao ispod zemlje.
I poe borba do unitenja. Ljudi i ene iz horde Gava tukli su se
pomamno, ali su ginuli probadani kopljima i maevima. Krvava orgija
trajala je sve dok sunce nije visoko odskoilo. Poslednji pade poglavica
horde, raspoluene lobanje. Oko njega leali su ratnici probodenih grudi,
ene prosute utrobe i obezglavljena deca.
Pobednici Kelti zauzeli su klisuru.
Bilo je to vreme kada su horde, plemena pa i itavi narodi traili
bolje uslove za ivot, osvajali nove krajeve, sukobljavali se i borili jedni
protiv drugih, do unitenja. Hrabrost, lukavstvo, a posebno savrenije
oruje, gotovo uvek su bili presudni za pobedu U tim sukobima Kelti su
uvek izlazili kao pobedioci i irili se na sve strane po Evropi. Njihov nain
ivota i ratovanja bio je daleko iznad zaostalih, rasturenih hordi koje su
se esto izmeu sebe unitavale i nije im padalo ni na pamet da se
ujedine i zajedniki prue otpor stranom neprijatelju.
Kad su Kelti zauzeli klisuru, skupie dvadesetak svojih mrtvih i
poreae ih ispod jednog hrasta pored obale gde e biti pokopani.
Nekoliko ratnika umiralo je pored potoia. Tu su im isprali rane od
otrovnih strela, ije su vrhove ljudi iz horde Gava mazali otrovom to su
ga vadili iz eljusti zmija otrovnica. Pet boraca umree u mukama.
Njihova tela poreae pored ostalih mrtvih drugova. Leeve poubijanih
neprijatelja skupljale su ene i bacale u provaliju.
Nasred tesnaca bilo je nekoliko hrastova. Tu ratnici naloie veliku
vatru. Jedni priterae kola i iz njih izvadie meine s piem i hranu, drugi
8

doterae desetak ovaca i svinja, zaklae ih i natakoe na ranjeve; trei

su aovima kopali grobove pod obalom gde e sahraniti svoje mrtve
drugove. U borbi su ubijena i tri konja. Za njih su iskopali zasebnu raku
gde e ih zakopati u ast i slavu boginje Epone.
Pored zaarene vatre pekle su se na ranjevima zaklane ovce i
svinje. Uskoro otpoe gozba i proslavljanje pobede. Polupeeni komadi
mesa kidani su jakim zubima, a pie je klokotalo iz meina. Bila je to
jedna vrsta rakije napravljena od sokova oskorua i divljih jabuka,
zainjena travama i medom. Samo voa horde Valok i vates 10 Oms pili
su iz pehara od bivoljih rogova.
Odjeknu pesma, divlja i surova. Meala se sa kukanjem ena koje
su skupa uglas oplakivale svoje mrtve. A dole, u provaliji krkljalo je od
vukova i akala, koji su se klali izmeu sebe otimajui se i rastrui tela
ljudi, ena i dece unitene horde.
Kad se veliki mesec, sav crven, pojavi iza vrhova klisure umukoe i
ljudi i ene. Tada se izmeu stareina izdvoji Oms, svetenik i prorok.
On dade znak rukom i svi se u tiini uputie prema iskopanim rakama.
Tela mrtvih namazana uljem i poprskana vodom 11 leala su poreana
pored grobova. Vates okrete lice prema Mesecu, podie obe ruke uvis i
otpoe:
Veliki brate Sunca! Pozdravljamo tvoje svetlo lice koje si uvek
okretao prema nama, tvoje blage zrake i boanstvenu belinu kojom
obasjava zemlju i ljude. Ti gleda narod koji pobeuje i koji e unititi
sva plemena i sve horde sveta. Molimo te da nikad svoje svetlo lice ne
okrene od nas. O, mani, 12 idite u visine i pomeajte se sa rujem
veernjeg neba, sa svetlou meseca, tamo daleko, tamo visoko gde
zemlja ne upija ljudsku krv i ne razjeda meso i kosti, gde se ne osea
teina i vreme, gde nema drugog mirisa osim nebeskog. Postanite dah
bogova koji tite nas, koji vrhove naih kopalja upravljaju u srce
neprijatelja, koji lovcu daju vrstu ruku da moe probiti kou debelog
bika Idite spokojno, o mani, jer tela vaih ubica nee pokriti majka
zemlja, ve e ih razvui vukovi i akali. Njihove due veito e lutati i
nikad nee nai utoite.13 Naa svetla i beloruka boginja Epona dobila
je kao rtvu tri konja koji e biti u njenu ast zakopani u zajedniku raku."
Vates zastade i dade znak rukom.
Kosmati ljudi spustie tela u grobove. Pored pokojnika poloie
izlomljeno oruje i navalie da zatrpavaju aovima. Uskoro narastoe
humke, jedna do druge, i na svaku bi postavljen po jedan kamen. 14
Tada vates uzviknu:
Putujte vi koji ste isti, i ne vraajte se vie meu nas, a koji su zli
neka se njihove due priveu za mesto."
Nekoliko ratnika dunu u rogove u znak da je pogrebna sveanost
zavrena. Ti zvuci zlokobno odjeknue u klisuri, odbie se o njene litice i
9

slie sa urlikom vukova i akala.

ivi odoe da nastave proslavljanje pobede, a mrtvi, zgreni, leei
porebarke svaki u svom grobu, ostadoe da borave veiti san pod
obalom ispod razgranatog hrasta.
Toplota je izbijala iz zemlje i kamenja i visila nad klisurom. Dve
peine sa svojim mranim otvorima bile su puste. Iz rasturenih koliba
ovde-onde trale su oblice. Jedna sova, kao kakav glasnik smrti, huknu
nekoliko puta. Vapijuim glasom odazva joj se jedna sa vrha omorike.
Sova oblete nekoliko puta oko ulaza prve peine i ulete u svoje mrano
drelo.
Toj peini pribliavala se devojica Mumu, erka Valoka, voe
keltske horde. Jo pred zalazak sunca nala je jedan sjajan kameni
koji se presijavao u svim bojama. Oarana njime pola je da nae jo
koji i put je navede pred ulaz u peinu. Mesec je ve prosipao svoju
beivotnu svetlost. Stene, drvee i litice imale su drugaije oblike i boja
im je bila sivopepeljasta. Tako se izmenjuju dan i no u doba punog
meseca. Kao inje treperi mrtva svetlost i sipi po brdima i uvalama.
Devojica oseti strah. Uini joj se da je neko vreba. Tajanstveno
disanje prirode navede je da se seti vatesovih rei da u ovo doba, kada
sumrak prelazi u no, izlaze due nedavno poginulih ljudi i krue oko
naselja ivih.
Sova jo jednom huknu i izlete iz peine. Svojim mekanim krilom
gotovo dodirnu lice devojice. Mumu se sa uasom seti strahovitog
pokolja toga dana i da su tu stanovali oni koji su poubijani. I upravo tog
trenutka zau se iz peine glas:
Gvapo!... Gvapo!
Devojicu uhvati toliki strah da nije mogla da napravi ni koraka.
Snaga je potpuno izdade. Pokua da vikne, ali slab glas ne dopre ni do
stena.
Iz peine se zaue koraci. Neko se pribliavao. U mraku se
naziralo neko ljudsko bie.
Gvapo!... Gvapo!... opet se u glas, ali mnogo blie. Na ulazu
peine pojavi se jedan deak od desetak godina.
Mumu ga je gledala neko vreme zanemela od straha. Ali, kad
primeti da deak plae, ona se ohrabri.
Gvapo! ree malian i uhvati je blago za ruku.
Mumu! proaputa devojica.

10

Gledali su se neko vreme i osmehivali jedno na drugo, zatim sedoe

na zemlju ispred peine. Mesec ih je obasjavao. Ona mu pokaza
kamiak koji je nala. Dijamant se blistao na meseini i njegova svetlost
prelamala se u oima devojice. Deak je gledao u njene oi i udio se.
Bile su plave kao nebo. Takve oi on nikad nije video. Njegova kosa bila
je crna i kudrava, oi tamne i krupne kao u laneta.
Deak opet zaplaka. Plakao je bolno, iz dna srca. Suze su mu se
slivale niz bucmasto lice. Ona ga je milovala po kosi, jer je znala da
plae za izgubljenim roditeljima. I ona je nedavno ostala bez majke:
umrla je neoekivano, od ujeda korpije. Seti se mala Mumu svoje
majke, pa i ona zaplaka.
Dole, u tesnacu ljudi su pili rakiju. Mnogi su ve bili pijani i spavali
leei po zemlji onako kako se ko zatekao. Ni ene nisu zaostajale za
mukarcima. I one su proslavljale pobedu i sada, pijane, leale su po
zemlji kao mrtve. Ovde-onde uo se jo poneki promukao glas ili
dozivanje bez odgovora.
11

Voa Valok sedeo je na jednom kamenu. elo mu je bilo natuteno,

a plamene oi ispod kosmatih obrva gnevno su sevale. Njegova horda,
najnaprednija od svih na koje su dosad nailazili u lutanju, lei pijana
mrtvim snom Neprijatelj, ma koliko neznatan, savladao bi ovu pijanu rulju
kao nita. I njegovi neustraivi borci bili bi poklani kao ovnovi. Pobednici
silnih hordi nisu bili u stanju da pobede ovoju strast. Vates Oms, koji je
mozak i dua celog plemena, izvaljen kao klada lei pijan pod hrastom.
Ko onda treba da utie na ljude da se poprave? Njihovi dedovi nisu znali
za pakleno pie. Bili su uvek spremni da se late oruja i pobede
neprijatelja. U tome se sastojala njihova ratna srea. Bili su to budni
uvari svega to je oteto i steeno. A njihovi unuci? Logom lee pijani po
zemlji.
Voa ustade i lagano poe izmeu pospalih. Kad stie do proroka,
zastade. Razjapljenih usta vates je, potpuno pijan, takoe spavao. Retka
brada bila mu je ulepljena od slatkog pia. Debele usne mljackale su i u
snu, a borice oko oiju podrhtavale. To lice, puno podlosti, cerilo se i u
onu. Voa Valok oseti odvratnost, jer njegova mrnja prema proroku
inae nije imala granica. Mai se za ma i htede da ga ubije. Ipak se
uzdra. Predomisli se, spusti ma i poe dalje. Malo zatim naie na enu
Azur, uvarku njegove erice Mumu. I ona je, obasjana meseinom,
leala kao vrea. Kad je vide, otac se seti svoga deteta i, gnevan, udari
enu nogom u slabinu. Ona samo jeknu i ne probudi se. Ostala deca
spavala su svako pored svoje majke, sklupana kao maii. Uzalud je
Valok traio svoju devojicu. Mala Mumu nije bila meu decom. Stade
da je trai tu okolo, pa se na kraju uputi prema peinama.
Jo izdaleka ugleda decu kako sede na zemlji i plau. Kad vide
stranoga ratnika, deak skoi i pobee u peinu.
Oe, ne sme ta ubiti! viknu Mumu, pa i ona otra za
malianom.
Na surovom licu voe horde pojavi se blag osmeh. Ue u peinu i
pronae decu u mranom uglu. Drei ih za ruke, oboje odvede u
logorite

12

II G L AV A

Sila je u snazi, ali hrabrost pobeuje.

Narednih dana ljudi iz keltske horde pravili su kolibe od trske koju

su sekli po barutinama oko movare i Oblepljivali ih ilovaom. ene su
obraivale zemlju aovima i bacale zrnevlje penice i ovsa, koje su Kelti
sa sobom doneli kolima.
Deca su se igrala u dolini pored potoia. Deak pobeene horde
bio je s njima. Njega je titila devojica Mumu i, osim ruganja, toga dana
nita mu se ravo nije desilo. Ali sutradan, kad su deca ponovo ostala
sama, nekoliko njih gaali su ga kamenjem. Jedan deak pogodi ga u
elo i deakovo lice obli se krvlju. Mumu nije uspela da ga zatiti. Odvela
ga je plaui do potoia i prala mu lice hladnom vodom.
Posle toga malian ostade sedei pored potoka, a ona otra do
svoje kolibe da donese komad krpe da mu zavije glavu. Meutim,
najstariji deak, zvani Kiz, napravi od like zamku i vitlajui njom vie
glave poe prema Gvapu. Cerei se doviknu:
Sad emo obesiti maloga divljaka!
Njegove sitne, ukaste oi pakosno su se irile i skupljale. Ostala
deca veselo su skakutala oko njega i vikala:
Obesi Gvapa! Obesi peinskog pacova!
Svi napravie krug oko maliana i stadoe ga suavati. Kao
opkoljena zverica gledalo je dete svoje muitelje. Pokua da pobegne
izmeu njih, ali oni uz vrisak i smejanje navalie na njega, zgrabie ga i
ponee prema oskorui koja je bila u blizini i ije su grane nisko padale.
Kiz nabaci deaku zamku oko vrata, drugi kraj like prebaci preko jedne
grane i povue. Ue se zatee i telo maloga Gvapa zakoprca se u
vazduhu. Mumu izdaleka vide ta se dogaa, potra to je mogla bre,
uhvati deaka oko struka i podie ga uvis. Ue se malo olabavi.
Devojica je naprezala svu snagu da jednom rukom odri telo maliana,
a drugom da mu skine omu s vrata. Napor je za nju bio veliki i izgledalo
je da je uzaludan. Od drugova i drugarica niko joj ne pritee u pomo.
Mumu oseti kako je snaga ove vie izdaje. Njene male ruke ve su
poele da podrhtavaju a telo joj je sve vie malaksavalo.
Ostala deca su bila ushiena ovim prizorom. Skakala su oko
oskorue i divljaki se smejala i vikala:
13

 Pusti ga, Mumu, da vidimo kako se koprca na

Toliko puta gledala su ta deca kako njihovi stariji uivaju u takvim
prizorima gledajui na konopcu tela neprijatelja koje su hvatali i veali o
drvee.
Mumu je skupila poslednju snagu, oma malo olabavi, deak se
osvesti i svojim rukama je skide s vrata. Teko diui, oboje padoe na
zemlju. Gvapo skoi i stade uz oskoruu.
Napred, Kiz! Uhvati ga! Obesi Gvapa! vikala su deca.
Gvapo je stajao oslonjen leima o drvo. Oi su mu besno sevale. Ni
jedno dete ne usudi se da mu prie. Prestadoe poklici i smeh. Sve oi
bile su uprte u Kiza. A on se podmuklo osmehivao.
Kiz ne sme da mu prie! viknu jedna devojica.
Da ga gaamo izdaleka kamenjem! dobaci zrikavi deran i
dohvati kamen sa zemlje.
Ne, nije potrebno ree Kiz. Obesiemo ga. Kad bude
mrtav, baciemo ga u provaliju neka ide svojima.
Rekavi go, poe prema Gvapu rairenih ruku. Ponovo se zaori
smeh. Kiz prie deaku i upravo kad je hteo da ga epa, umea se
Mumu. Ona stade izmeu njih vukui Kiza za ruku. Meutim, kad se niko
nije nadao, Gvapo priskoi. Njegovi zubi, beli i otri kao u tvora, za
trenutak blesnue i zabie se muitelju u miicu. Uzalud je deran
pokuavao da se oslobodi. Zubi su sve dublje zadirali u meso. Krv je
curila niz Kizov lakat. Ostala deca navalie da ih razdvoje. Zrika je
vrebao trenutak da Gvapu razbije glavu kamenom, ali kad se priblii,
dete unitene horde udari ga nogom u trbuh. Zrika ispusti kamen i
jauui sede na zemlju.
Kiz je vritao i previjao se od bola. Udarao je maloga pesnicom po
glavi i na kraju Gvapo se odvoji od njega skoivi ponovo uz stablo
oskorue. Stojao je krvavih usta i besna pogleda spreman da svakog
trenutka kao ris skoi na neprijatelja.
Jedna devojica kojoj je Mumu izgrebala lice drala se kao da je
kolju.
Na vrisku i zapomaganje dotrae ljudi koji su u blizini pravili kolibe.
Deca im potrae u susret viui:
Mali divljak odgrizao Kizu ruku! Udario Zriku nogom u trbuh.
Gvapo je akal koga u ja ubiti i baciti u provaliju! vikao je Kiz
stavljajui zemlju na ranu.
Meu ljudima koji su prili deci bio je Kizov otac. On istre ma i
poe prema Gvapu. Ali Mumu skoi izmeu njih, malian pobee
ustranu i jurnu prema peinama. Beao je koliko mu snaga doputala,
iako ga niko nije gonio. Malo zatim, zamae za borove i nestade ga iza
kamenja to je bilo ispred otvora prve peine. Ratnik, Kizov otac,
nasmeja se, zavue ma u korice i udalji se s ostalim ljudima.
14

*
Dani su prolazili. Kolibe su bile napravljene. ene su zasejale
proplanke i dolinu oko movare, oiale ovce i otpoele da predu vunu.
Naioe noi bez meseca. Iza vrhova klisure sunce je pravilo sve
manji luk i naglo zapadalo a no se pojavljivala od istoka prema zapadu,
najpre u provaliji zatim po uvalama i jarugama dok se ne rairi iznad
movare i prerije. Ljudi i ene loili su vatre ispred koliba i sedeli na
kladama ili po kamenju, ili su kao utvare osvetljenih lica prolazili tamo
amo.
Mali Gvapo je iezao. Niko ga od onog dana nije video, jer niko se
ne usudi da ode do peine. Vates je na njih bacio prokletstvo istoga
dana kad je bilo osveenje hrasta u klisuri.
Tajanstveni krikovi noi dopirali su iz nepoznatih daljina. Hujanje
vornovatih borova koji su se gorostasno uzdizali oko ulaza u peine
izazivalo je muno oseanje kod ratnika. Kad padne mrak na zemlju,
mislili su na pobijene ljude, ene i decu ija su tela bacili u provaliju.
Sujeverni, strepeli su od ovakog unja koji je dopirao nou od one
strane gde su zjapili mrani otvori peina. Vates je prokleo i peine i
svakog ko se usudi da se njima priblii.
Stravine su bile njegove rei:
Tamo stanuju due ljudi, ena i dece unitene horde. Njihovi mani
mogu naneti zla svakom ivom oveku. Nai stari su nas uili da krv nije
obina tenost i da oni koji je proliju treba dobro da se uvaju osvete
mrtvih."
Zbog tih rei strah je hvatao odrasle, a deca su se pribijala uz svoje
matere i aputala:
Gvapo je umro od gladi i ei. Sad e nam svima popiti krv!
Izdaleka odjeknu vuji urlik, otar i divlji.
Dua mu se pretvorila u vuka pa sad luta i zavija oko movare
grcala su deca u strahu.
Pojee nas sve! dodade jedna devojica drhtei.
Pojee najpre Kiza i Zriku! ree druga. Kiz je sedeo uuren
uz svoju majku i glasno se molio bogovima da to pre proe no. Zrika je
cvokotao zubima, cvileo kao vuje tene, buljio u mrak i stezao kamen u
ruci.
Mumu je skupljala usta na pla, jer je i nju hvatao atavistiki 15 strah
od noi. Sedela je pored dece i bacala sve vie suvog granja na vatru,
iako je znala da se Gvapo nee njoj svetiti.
15

Pored najvee vatre sedeli su na utavljenim koama voa horde

Valok i vra, prorok Oms. Oko njih su bili natmureni ratnici preplanulih
lica. Njihove kosmate glave svetlost vatre je obasjavala i izduivala ih u
fantastine senke.
Toga dana nali su lovci jednog svog mrtvog ratnika. Mladi je bio
ubijen na grozan nain: glava mu je bila gotovo razmrskana od udara
kamene sekire, a telo izbodeno na vie mesta i baeno u movaru. S
lea je bilo skinuto odelo. Ratnici su doneli mladievo telo u naselje i po
obiaju sahranili ga pod obalom ispod hrasta. Valok je odmah poslao
deset ljudi da tragaju za neprijateljem koji se verovatno skriva u blizini.
Tragali su sve do mraka i sad su bili svi na okupu. Premoreni i utueni
sedeli su kraj vatre voe horde i mrgodna lica oekivali prekore.
Govorite, ko je ubio mladia i njegovo mrtvo telo bacio u
movaru? upita Valok.
Svi su utali. Na deset strelometa unaokolo traili su gotovo celog
dana i nisu nali nikakav trag. Voa horde produi:
Ili niste traili kako treba, ili ste se uplaili od nevidljivog
neprijatelja. Da li u vaim grudima kuca junako srce? Majka ubijenog
mladia s pravom trai da se uhvati ubica i da njegovu krv upije zemlja
na grobu njenog sina. Svi ostali ljudi naeg plemena isto to trae, jer
znaju da e bogovi jedino na taj nain milostivo prihvatiti duu naeg
pokojnika.
Izvidnici su gledali ispod oka jedan u drugog. Niko se od njih ne
usudi da progovori, jer je voa horde govorio glasom koji ih je porazio.
Ali Rok, ratnik sa zgrenom levom rukom i velikim oiljkom na licu, ree:
Ja nisam iao u potragu za ubicom naega mladia, ali tvrdim:
da je neprijatelj u blizini, nai bi ga momci otkrili. Ovaki od njih ima srce
risa, a oi kao u jastreba. Znamo da je ovde unitena cela horda i da nije
ostao niko. Ipak, moje je miljenje da treba pregledati obe peine.
Moda se tamo neko skriva.
Drugi ratnik prihvati:
Od njih je ostalo samo jedno dete i ono je sigurno dosad umrlo
od gladi i ei. Meutim, na peine je baeno prokletstvo i niko ivi tamo
ne sme prii. Od dana pokolja nijedan ovek nije bio tamo.
Peine treba dobro pretresti! dodade trei ratnik.
Tako su govorili kosmati ljudi obasjani svetlou vatre i ekali da
uju re proroka. Vates je gladio retku bradicu i grickao gornju usnu
iznad koje su bila usukana dva tanka brka. Njegove oi, zelene kao u
make, mirkale su. Znao je on da e njegova re biti poslednja i
odluna. Znali su to i prisutni i svi su tu re i oekivali. On darnu tapom
vatru, svetlost blesnu jae i obasja sva lica. Kad vide da niko ne eli vie
da govori, on poe:
Nema meu vama nijednoga koji ne zna da je na peine baeno
16

prokletstvo. Nai stari dobro su se uvali da im se mani ubijenih

neprijatelja ne svete. elim da i vi to znate i da uvek mislite na to. U tim
peinama sad stanuju samo senke ubijenih neprijatelja. Meu njima
nema mesta onima koje sunce greje. Moja poslednja re glasi: klonite se
prokletog mesta i neka se niko od vas ne usudi da prekri obiaje naih
predaka, jer bogovi e ga kazniti, a mi emo ga proterati iz plemena.
Valok je tamo traio svoje dete i nije mu se desilo nita ravo
ree Rok.
Jeste odgovori vates. Valok je traio tamo svoje dete, ali
tada jo nije bilo baeno prokletstvo na to mesto. A sad, sa tim je
svreno: sa bogovima nema ale. Dakle, ujte moju poslednju re: nai
ratnici da tragaju i sutra i svakog dana dok ne pronau neprijatelja koga
emo ubiti na grobu ubijenog mladia i umiriti njegovu duu koja, eljna
osvete, luta i pati.
Ljudi su klimali glavama odobravajui, jer je vates jedina veza
izmeu ljudi i bogova.

*
Sutra zorom izvidnici su poli u novo traganje. Predvodio ih je Rok,
stari ratnik sa zgrenom levom rukom i oiljkom na licu. Bilo ih je ukupno
dvanaest. Na izlasku iz klisure podelie se u etiri grupe po trojica i
pooe na etiri strane. Devet njih bilo je na konjima. Oni su imali
zadatak da odu to dalje u poteri za neprijateljem. Poslednja trojica imali
su zadatak da pretresu movaru i najbliu okolinu. Njih je predvodio Rok.
Kad je sunce prevalilo veliki deo svog nebeskog puta, ova trojica,
posle uzaludnog traganja oko movare, sedoe da se odmore na uzviici
ispod jedne granate topole. Kao na dlanu, irila se pred njima cela
movara sa ostrvcima, obraslim vrbama i bokorima iblja, trske i rogoza.
Ratnici spustie na zemlju koplja i maeve, iz torbi izvadie suvo
meso i tvrd hleb, umeen od ovsenog brana i poee da jedu.
Rok je govorio drugovima:
Neprijatelja nismo nali. Neemo ta ni nai, jer se krije u
peinama. Vates zabranjuje da se tamo ode. Dobro. Neemo ni ii. Neka
mu je slava i hvala. Ali na posao nee uroditi plodom.
Iznad sparuene trave treperila je jara koja je izbijala iz ispucalog
tla. Vlaga oko movare nije se prostirala daleko, jer su vreli sunani zraci
isisali svaku kap iz zemlje. Preko isuenih blatita polegla je uta trska i
zukva.
Bio je to trenutak kad sunce prelazi zenit. Tada je priroda kao mrtva.
17

ivotinje dremaju po jazbinama i ipraju, a ptice, oputenih krila i

otvorenih kljunova, kunjaju, gubei uroenu opreznost. Strpljivo ekaju
da sunce prevali svoj put prema zapadu. Biljke, obamrle i sparuene,
dobijaju bledu boju, a voda u movari postaje tamnozelena. Poneka riba
poskoi sa glatke povrine, uzalud pokuavajui da uhvati vilinog konjica
koji leti iznad same vode. Jedna ptiica u trnju davala je znak ivota
glasom od svega dva tona.
Rok, pogledaj ovu movaru obraslu trskom. Koliko tu ima
ostrvaca! Tu se neprijatelj krije. Treba napraviti amce.
Meutim, sa zapada se pribliavao crn oblak, po ivicama stravino
ukast i pun vlage. Postepeno se poveavao dok ne prekri pola neba,
zakloni sunce i nad movarom stvori skladnu atmosferu. Povrina vode
postade crna i poe da se nabira. Talasii su stizali jedni druge i
izmeani razbijali se o obalu. Iz oblaka blesnu prva munja a za njom se
ubrzo prolomi i grmljavina.
Tri ratnika i dalje su sedela pod granatom topolom. Bliska nepogoda
ulivala im je strah u srca, jer nije bilo mesta gde da se sklone. Ispod
topole nisu mogli ostati, poto grom udara u ovo drvo koje nije pod
zatitom bogova.
U movari pisnu vivak, izlete iz trske i kao strela odlete prema
istoku. Odnekud se zau glas pupavca. Huknu svega tri puta i umue.
Toga trenutka Rok primeti kako se u movari na jednom mestu trske
pomeraju kao da se kroz njih neko probija. Stari ratnik skrete panju
drugovima na taj pokret. Pratioci ustadoe i nadnosei dlanove nad oi
netremice poee da posmatraju oznaeno mesto. Trska se i dalje
pomerala.
To neka ivotinja trai sklonite od nepogode koja se sprema.
Probija se kroz trske, bei ree jedan ratnik nemarno.
U pravu si dodade drugi. Ko bi jo imao potrebe da se vue
kroz trsku u movari. Hej, Rok, oluja i pljusak se spremaju! Beimo to
pre u naselje.
Rok je utao i dalje osmatrao.
Munje su sve vie sevale i grmljavina je tutnjala preko celog neba.
Reka je tromo isticala iz movare. Kao isprebijana zmija vijugala je
izmeu vrba i topola. Belasala se ponee jo nekoliko trenutaka, dokle
oblak ne zakloni i poslednji komad plavog neba.
Rok primeti kako iz movare istra jedna ivotinja i u velikim i brzim
skokovima krenu se prema njima.
Vuk ree ratnik i namesti strelu na tetivu. Sa zategnutim lukom
oekivao je da se priblii. ivotinja u najveem trku dojuri do ratnika. Bao
je to pirinejski prugasti pas, snaan, jakih prednjih nogu i irokih grudi,
potomak nekadanjih divljih pasa ukrtenih s vukovima, u to vreme ve
formiran kao zasebna vrsta.
18

Rok ispusti luk, jer pas poe radosno da skii i umiljava se. Zatim
navali da jede kosti koje su ratnici bacili posle obeda.
Ovo je pas unitene horde ree Rok. Odveemo ga u
naselje, jer je pitom i navikao na ljude.
Pas, izgladneo, krckao je kosti svojim snanim zubima.
Dobar je za lov produi Rok. Brz je za gonia i ima jaku
vilicu za hvatanje.
Krupne kapi kie ve su poele da padaju. Od zapada odjednom
grunu strahovita oluja. U prvom naletu izlomi nekoliko stabala u blizini.
Crni oblaci gomilali su se jedan preko drugog i sasvim zatvorie nebo.
Ratnici pobegoe od topole i sjurie se pod obalu uz movaru. Tu
polegoe po zemlji potrbuke. Pas se pribi uz njih.
Niski oblaci, zasieni vlagom, izlie itavu bujicu gotovo odjednom,
tako da je zemlja jedva stizala da ulije neto vode. Zaas se stvorie brzi
potoii i potoci koji su se niz brdo slivali u movaru.
Toga trenutka izmeu proreenih trski u movari promae mali un i
izgubi se iza okuke jednog ostrvca obraslog gustim ibljem. U unu je
bio mladi od osamnaest godina sa malim Gvapom.

*
Onoga dana kad je pobegao od svojih muitelja da se skloni u
peinu Gvapo se sakrio u najmraniji ugao. T u u tami oekivao je
neprijatelje steui svojim malim rukama drku kamene sekire koju je
naao na ulazu u peinu. Bio je uveren da e ga goniti. Spreman da
pogine, oekivao je da se na slaboj svetlosti koja je prodirala spolja
pojavi neprijatelj. Meutim, vreme je prolazilo. Na ulazu u peinu niko se
ne pojavi. Deak se ve povratio od straha. Pronae jednu postelju u
uglu, napravljenu od suve paprati. Sede na nju i poe da razmilja o
uasima koje je proiveo za dva dana. Grlo mu se stee od bola za
izgubljenim roditeljima. Ostavljen samom sebi, oseti da e kad tad pasti
u ruke neprijatelja koji su zauzeli dolinu i u njoj napravili svoje naselje.
Dobro je znao da se njih treba vie uvati nego zmija i divljih zverova.
Deak se rei da se iv ne predaje.
Pored postelje napipa jedan zemljani lonac gotovo pun sira, i
odmah poe da jede. Tog trenutka u neki glas u blizini. Deak skoi i
dobro stee sekiru. Glas mu je dolazio iz peine, s leve strane. Gvapo
razume rei i seti se da je to neko od njegovih. Poe na tu stranu i naie
na jednog mladia koji je leao u uglu peine. Deak jedva nazre
njegovu siluetu. 16
19

Za vreme borbe mladi je leao u groznici i bez svesti. Nije ni znao

ta se dogodilo u klisuri. Gvapo mu ove ispria.
Kad je doznao za uasan pokolj i neprijatelje koji su unitili njihovu
hordu, mladi bolno jeknu i pade na uzglavlje od paprati. Neprijatelji su
mu ubili oca, majku, dva brata i dve sestre.
Iznemogao, leao je jo dva dana u mranom uglu peine, jeao i
prizivao bogove:
Bogovi naih predaka! Vi koji ste videli prosutu krv nevinih, dajte mi
snage da se osvetim, da neprijatelj desetostruko plati za nepravdu koju
je uinio! Kad se osveta zadovolji, neka se, u slavu i ast vas bogova, i
moja krv pomea sa zemljom!"
Niz njegovo grubo lice slivale su se suze.
Peina je imala jednu pukotinu kroz koju se s mukom mogao
provui ovek na drugu stranu brda. Pukotina je bila iza nekoliko uglova
u peini i nije se ni primeivala, jer je spoljni otvor bio potpuno zarastao
u krupnu divlju lozu. Deak se tuda provlaio nou i donosio u
zemljanom upu vodu. U peini je pronaao suvog mesa u nekoliko
lonaca sira. Hranio je i pojio mali Gvapo svoga druga dve nedelje, sve
dok mladi nije potpuno ojaao i stao na noge.
Tako od cele horde Gava ostadoe samo dva lana: mladi Stib i
deak Gvapo.
Snaga mi se vratila. Dan osvete se pribliava govorio je Stib.
Uvee su stajali na ulazu u peinu, zaklonjeni senkom borova, i
gledali neprijateljsko naselje. Videli su nainjene kolibe ispred kojih su
svetlucale vatre, poreana kola i torove za ovce i svinje. U daljini, na
prostranim livadama pasli su opori pripitomljenih konja.
Stib i Gvapo gledali su pleate ratnike koji su imali na glavi kacige s
rogovima, a o bedru pripasan; maeve. Gledali su i udili se to niko od
njih jo nije priao peinama.
Ipak, njih dvojica reie da napuste peinu, jer su se stalno bojali da
ih neprijatelj ne iznenadi. Jedne noi izaoe kroz pukotinu i naoe se
na drugoj strani brda.
Posle toga lutali su oko movare sve dok nisu pronali jedno
ostrvce pogodno za skrivanje, jer je bilo obraslo gustom i gotovo
neprohodnom trskom. Tu Stib i Gvapo u mekoj zemlji iskopae
zemunicu i pokrie je vrbovim granjem i trskom. Unutra napravie dve
postelje od rogoza i paprati. Sve unove koji su bili ostali od njihove
horde unitili su. Samo jedan, napravljen od divlje loze, oblepljen blatom
i debelim slojem smole ostavie za sebe. I za un su nali skrovite,
zgodno i tako zaklonjeno da ga ni najbolje oko ne bi moglo uoiti s
obale.
Tako skriveni provodili su dane lovei ribu i hvatajui na zamku
barske ptice. Vatru su loili samo nou i to na dnu zemunice koju su
20

naroito za to iskopali u blizini svoga skrovita.

Jednoga dana naie mladi iz neprijateljskih naselja. Vrebao je
vidru pored obale movare pa, zanet u svoj lov, nije ni primetio Stiba koji
mu se privukao s lea i tu ga ubio Zatim mu je uzeo luk i strele s
metalnim vrhovima i ma. Skinuo mu odelo od vunene tkanine, odmah
obukao na sebe, a le bacio u movaru.
Pred oluju vraali su se Stib i Gvapo unom uz reku prema movari.
Jo izdaleka primetili su tri keltska ratnika koji su bili na uzviici pod
topolom. Veto su upravljali unom kroz trsku koja ih je zaklanjala, tako
da su uspeli da ih ona trojica ne primete.
Pas koji je pripadao njihovoj hordi i za sve vreme lutao oko movare
pridruio im se nekoliko dana ranije. On je sad bio na ostrvcu i
uznemireno je oekivao nepogodu. Kad je ugledao un, on radosno
skoi u vodu i zapliva prema Stibu i Gvapu. Ali odjednom, neoekivano,
promeni pravac i okrete prema obali. Stib i Gvapo se zaudie zbog
toga, ali odmah primetie kako izmeu njih i psa pliva velika zmija. Glava
joj je bila iznad vode, a crni kolutovi tela izbijali su as na povrinu, as
su se gubili ispod talasa. Stib zamahnu veslom da je udari, ali ona
munjevitom brzinom zaroni u tamnu vodu i nestade.
Meutim, pas je ve isplivao na obalu, pa osetivi u daljini miris
ljudi, stuti se preko isuenog blatita i odjuri prema ratnicima. Uskoro je
poela i oluja. Jedva su doterali un do skrovita, sakrili ga i spustili se u
zemunicu.
Kia je neprestano lila. Voda je klokotala na sve strane i nabujalim
potocima slivala se u movaru. Munje su i dalje parale nebo, a gromovi
su udarali u visoke jablanove i granate topole lomei ih kao trske. Koji
put bi iz drveta suknuo plamen uvis, ali ga je kia gasila.
Kad se od zapada poe da provedrava, blaga svetlost razli se po
celoj okolini i kia prestade. Vazduh je bio toliko ist i prozraan da su se
na ogromnoj daljini nazirali obrisi visokih planinskih lanaca koji su se
plaveli na vidiku. Sunce granu i obasja okupanu prirodu koja je udno
upijala tople zrake i svetlost. Potoci su se i dalje slivali i trske u movari
gotovo iezoe pod vodom.
Tri keltska ratnika bila su potpuno mokra. Pooe prema klisuri.
Pas, nadajui se da e nai svoje prave gospodare, iao je za njima.
Sutradan vratie se jo estorica od onih koji su otili da tragaju za
ubicom. Poslednja trojica koji su izmakli prema zapadu, iako su bili na
konjima, ni posle tri dana nisu se vratila.

21

III G L AV A

Tako pogibe pobednik na svim popritima,

potomak ogromnih bikova iz mranih uma
Germanije

Kelti su reili da ostanu u dolini. Pronali su u blizini nekoliko vrsta

ruda, a isto tako i naslage uglja i ve poee da prave u obali pei za
topljenje metala. Jedni su rezali kalupe u kamenu gde e se izlivati
metalna tenost od koje e postati maevi, aovi, vrhovi za koplja i
strele, narukvice, kacige, fibule itd. Drugi su ispitivali okolinu i pronali da
je zemlja plodna, a panjaci za konje i ovce soni. Izmeu proplanaka
irile su se prostrane ume obrasle raznovrsnim drveem i pune divljai,
posebno divljih svinja, jer je bukovog ira bilo u izobilju.
Uz reku, itavi rojevi riba dolazili su iz mora do movare, da u
njenim blatnjavim dubinama ostave ikru. Ljudi su gledali u daljini
nekoliko stada krupnih papkara i opore divljih konja i ve uveliko
smiljali veliki lov da bi pripremili rezervnu hranu, jer se zima
pribliavala. Dani su jo uvek bili topli, ali sve krai, a noi sve due i
hladnije.
Izvidnici koji su sa svih strana dolazili govorili su da se ovo obilje
prirode iri u nedogled. Zbog toga na velikom savetovanju bi odlueno
da se poalje jedna grupa ratnika preko Pirineja, istim putem kojim su i
doli, da se prebace u Galiju i na Britanska ostrva, obaveste ostale
Kelte, ije su horde bile rasturene svuda po Evropi, da na svaki nain
dou ovamo, da im se pridrue, da zajednikim snagama unite horde
domorodaca i da uivaju sva dobra koja im prua neiscrpna priroda
ovoga kra a. Ovo su reili, jer su znali da im predstoje borbe sa
rasturenim i poludivljim hordama. Odabrani ljudi odmah krenue na
daleki put da jo jednom preu grebene, strane uvale i provalije Velike
planine i da se bore s branima koji su s litica na okukama bacali
kamenje na njih.
U to vreme Kelti su jedini imali smisla za veu zajednicu. Njihove
horde udruivale su se i imale mnotvo ratnika koji su u tako velikom
broju nepobedivi. Ujedinjeni, unitavati su i satirali itava plemena i
nemilosrdno ubijali ljude, ene i decu koji su primitivno ivotarili po
uvalama i peinama.
22

Ova grupa koja je prva dola na Iberijsko poluostrvo oekivala j e

svakoga asa da ih domoroci napadnu. Kelti su dobro upoznali tu vrstu
neprijatelja koji se slui kamenim orujem. Doznali su iz jednog sukoba
za njihovu hrabrost i preziranje smrti. Zbog toga je na velikom
savetovanju bilo reeno da se postavljaju i jake strae oko naselja i da
se alju na sve strane izvidnice.
Vates je ovo zasedanje zavrio sledeim reima:
Sve horde u ovoj zemlji, do poslednjeg oveka, moramo unititi.
Tek onda emo iveti bezbedno u ovim krajevima koji nam pruaju sve
blagodeti."
Kelti su radili. Kad se svi smestie u privremene kolibe, otpoee sa
gradnjom brvnara u kojima se moglo ugodno stanovati.
Punice za suenje mesa bile su spremljene, a so iz morske vode
stalno je vaena. More je od klisure bilo udaljeno desetak kilometara.
Svi su se spremali za veliki lov.
Odreenog dana konji su voeni sa panjaka. Jedni su uprezani u
kola, a druge pojahae ratnici.
Jo sunce nije izalo, kad povorka krete u lov. Ljudi su nosili dobro
naotrene sekire, koplja, strele, maeve i harpune.
Jedno stado bizona paslo je ispod retkih jela kojima se zavravala
uma. Izvidnici utvrdie da je tu bilo nekoliko stotina grla. Lovci koji su
nekada lovili po Galiji i Germaniji znali su da prvo treba ubiti
predvodnika. Kad on padne, onda se lov pretvori u obino klanje.
Ratnici su ve izlazili u iroku preriju. Preko stotinu lovaca bilo je na
konjima, a pratilo ih je dvadesetak kola.
Kad ugledae u daljini stado, podelie se u etiri grupe da navale sa
etiri strane. Prvu grupu predvodio je Valok. Pored njega jahao je Rok,
ratnik sa zgrenom rukom i oiljkom na licu. Ostale grupe se razmestie
tako da razbijeno stado mora naii na njih.
Ljudi iz Valokove grupe obioe stado u velikom luku i zaoe u
umu. Vetar je bio povoljan, duvao je od stada prema njima. Neko vreme
su ili bezbrino kroz umu, poto su znali da se elo stada nalazi na
padini gde su rasle ratrkane jele.
Uskoro, vetar poe da donosi otar miris bizona koji su pasli na
proplanku. Lovci se zaustavie. Rok sjaha s konja i stade se oprezno
pribliavati padini. Vukui se po zemlji, stie do jednog gustog buna. Tu
se pritaji. Na pedesetak metara od njega paslo je nekoliko junaca. Pasli
su gotovo svi skladno podvijajui jezikom u usta itavu guvu sone
trave i lagano se pribliavali bunju iza koga je Rok bio sakriven. Malo
dalje od njih, ulevo, bio je predvodnik, silan bizon-bik zadrigla vrata i
savijenih rogova. Uz njega je paslo nekoliko krupnih mujaka, ogromnih
glava obraslih u ekinjastu dlaku. Izmeu razmaknutih oiju visio im je po
jedan uperak guste i grgurave dlake koji je zaklanjao vie od pola
23

tvrdog ela. Njihova blizina ulivala je strah u srca i najneustraivijih

ratnika. Predvodnik je povremeno dizao glavu i osmatrao. Izgledalo je da
to vie kini ulom mirisa, jer je njuku podizao uvis, dok su mu oi tupo
gledale napred. Poto je vetar duvao od njega prema lovcu, inilo se da
ne osea nikakvu opasnost. Sakriven iza buna Rok, se jedva
uzdravao da ne pusti jednu strelu u oko bika. Lagano puzei, zaklonjen
visokom travom i ibljem, povue se ratnik prema svojim drugovima.
Predvodnik je tu, odmah ispod grebena ree apatom.
Pored njega pasu jo nekoliko snanih bikova. Krave i telad su u gomili
iza njih.
On i Valok odmah napravie plan kako da izvre napad.
Voa horde se obrati ratnicima:
Napaemo bikove sa tri strane. Predvodnik je najkrupniji. On je
malo izdvojen od ostalih. Rok, Mrki i ja napaemo njega, a vi ostale
bikove. Dobro pazite, koplje mora da se zabode ispod leve pleke ili da
pogodi vrat bika. Pogledajte da li vam se maevi lako vade iz korica, jer
jedan trenutak oklevanja znai smrt. Spremite koplja i polako napred."
Posle toga se svi razredie i na pokli voe grupe sjurie se niz
brdo i odjednom navalie s podignutim kopljima na stado.
Bik predvodnik ih prvi ugleda. Najpre muknu, na okrenuvi se
nekoliko puta u mestu kao da hvata zamah, strahovito riknu, zaklimata
ogromnom glavom i spremi se za borbu. Ostali bikovi, zakrvavljenih
oiju, gledali su as u predvodnika, as u konjanike. Zalupavi prednjim
nogama o zemlju podjarivali su jedni druge. Sve se ovo dogodi za
nekoliko trenutaka. Razjareni od besa i reeni da ostanu na mestu borbe
do poslednjeg daha, ekali su bikovi da predvodnik prvi napadne
konjanike. Samo nekoliko mladih junaca pobee ustranu, ali behu
smesta opkoljeni od lovaca koji ih oborie kopljima i sekirama.
Meutim, tri koplja sa tri strane upravie se na predvodnika. Ratnik,
zvani Mrki, zabode koplje u pleku ivotinje. Kost kripnu i uz prasak
motka se slomi, a bik svojim rogovima probode konja ispod trbuha i
tresnu ga o zemlju zajedno s jahaem. Mrki ostade na zemlji pritisnut
mrtvim konjem i nepomian. Drugo koplje upravi Rok u debeo vrat
ivotinje. Zalet je morao biti silan, jer koplje ostade zabodeno u vratu
bika, a ratnik pade s konja, prevrnu se nekoliko puta i skoi na noge.
Tree koplje upravio je Valok u oko bika, ali promai. Metalni iljak
skliznu niz tvrdo elo, a konj pod jahaem posrte. inilo se da voi horde
nema spasa. Ali, hitri konj u poslednjem trenutku odskoi ustranu, bik
prolete pored njega pa u zaletu svom teinom svojom nalete na drugog
konja, smrska nogu jahau i strovali ih obojicu sebi pod noge. Iako
ranjen na dva mesta, duvajui kao pakleno udovite, silni predvodnik
stada na stavi borbu. Na leima mu je zjapila iroka rana, iz debelog
vrata ispalo je koplje, a krv je ikljala na sve strane. Jo uvek snaan i
24

pun besa, mukao je i skakao u mestu spremao da navali na lovce.

Ratnici se pokolebae i behu gotovi da se razbee, naroito kad
videe da predvodnik ubi dva njihova druga, dok je treeg drugi bik
smrskao nogama i rogovima. Sve se to dogodilo za nekoliko trenutaka,
ali sasvim dovoljno da lovce uhvati uas.
Ali, Rok pokliknu nekoliko puta optravajui oko pobesnele ivotinje
i, kad se jednog trenutka nae iskosa, tresnu sekirom bika izmeu
rogova. Od silnog udarca dralica pue, a bik bez svesti pade i oprui se
po zemlji. Ratnik priskoi i zabode mu ma u grlo. iknu debeo mlaz
krvi. Moni predvodnik stada jo jednom poskoi, zatim nanovo klonu i
oseti hladno umiranje.
Tako pogibe pobednik na svim popritima, potomak ogromnih
bikova iz mranih uma Germanije.
Meutim, Rok umalo nije platio glavom svoju hrabrost, jer drugi bik
jurnu na njega. Ali, prekaljeni lovac ne izgubi prisustvo duha. Naglo lee
iza lea ubijenog predvodnika i izbee strane rogove pobesnele
ivotinje. Napada u svom zaslepljenom besu zabode rogove u trbuh
ubijenog bika. Valok mu zari koplje u slabinu. Bik bolno riknu, klonu na
prednje noge i pade. Ohrabreni lovci nastavie borbu, jed se stado ve
bee pokolebalo. etiri bika i est junaca ve su leali na zemlji. Ratnici
navalie u gomile krava i teladi. Napravie pravi pokolj.
Oko pedeset grla toga dana bi oboreno, ali tri ratnika i pet konja
naoe smrt pod rogovima bikova.
Celoga dana Kelgi su prenosili u naselje velike komade mesa i koe
pobijenih papkara. Preneli su, takoe, i mrtve ratnike da ih sahrane po
zalasku sunca.
Poslednja natovarena kola kretoe prema dolini kad je sunce ve
bilo blizu svoga zalaska. Njih je sprovodio Rok sa tri ratnika. Za kolima je
kaskalo pseto unitene horde. Kola su ila lagano, jer su bila
pretovarena. Ratnici su jahali na konjima ne urei. Tako stigoe do
movare. Odjednom pas pojuri prema trskama, zatim se vrati i opet
odjuri. To ponovi nekoliko puta.
Rok zaustavi kola i cela povorka stade. udno ponaanje psa
izazva kod njega podozrenje. Skinuvi s ramena luk, ree:
Sigurno je osetio vidru.
Sjaha s konja i uputi se prema obali. Pas je obletao oko ratnika i
radosno skiao. Kad stie do obale, Rok stade da osmatra. Svojim
otrim okom primeti krajiak od una iza jednog velikog bokora zukve i
rogoza. un se nalazio uz obalu ostrvca.
Prioe jo dva ratnika.
Tamo ima nekoga. Prei emo na ostrvce i pogledati ree
Rok.
Nemamo potrebe dodade drugi ratnik. To je un koji je ostao
25

od unitene horde. Movara je ovde duboka. Ne moemo prei.

Meutim, pas je stalno skiao, veselo lajao i skakutao oko ljudi. Na
kraju skoi u vodu i otpliva prema ostrvcu.
Pogledaj, ree Rok da je samo un, pas ne bi ovako
postupao. Ubijeni mladi iji smo le nali u movari jo nije osveen.
Mislim da se tamo nalaze njegove ubice.
Rekavi to, uze konopac koji je nosio obavijen oko sebe, priveza ga
za kraj od koplja koji odmah hitnu prema unu. Drugi kraj konopca drao
je u svojoj zgrenoj ruci. Prvi i drugi pokuaj propade, ali trei put koplje
se zabode u un i Rok ga privue uz obalu. U unu su bila dva vesla.
Tu smo! ree ratnik. Dva neprijatelja nalaze se na ostrvcu.
Uhvatiemo ih ive i ubiti u naselju.
Rekavi to, sede u un. To isto uini jo jedan ratnik. Pas je plivao.
Stib i Gvapo bili su u zemunici. Toga jutra su videli kad su
neprijatelji otili u lov. Celog dana, skriveni iza bunova na svom ostrvcu,
sluali su otegnuto dovikivanje, kloparanje kola i topot konja. Ali, ovi
glasovi koji su dolazili iz neposredne blizine iza redova trski naterali su ih
da siu u zemunicu. Tu su ekali da se neprijatelj udalji.
Meutim, pas prvi ispliva na ostrvce. Dva druga ue glasove ljudi
vie svojih glava. Stib je reio da se bori. Drao je isukan ma, zaplenjen
od ubijenog mladia.
Ko se prvi pojavi probou ga govorio je svome malome drugu.
Keltskim ratnicima pade u oi nagomilano trnje preko trski. Odmah
navalie da kvare krov od zemunice. Kad napravie otvor, ugledae
Stiba i Gvapa uurene u uglu. Stib poskoi i zabode ma u butinu
Rokovog pratioca. Ratnik jauknu i klonu na zemlju. Mladi istrgnu ma iz
rane i zamahnu na Roka, ratnik vrdnu ustranu, ma prosee prazan
prostor. Stib od zamaha posrnu i udari glavom o ivicu zemunice. Toga
trenutka iskusni ratnik zgrabi ga svojom zdravom rukom za vrat i kao
zmiju izvue iz rupe. Stisak je bio straan, jer mladi ispusti ma i gotovo
izgubi svest. Ranjeni ratnik lako mu sveza ruke. Rok se nadnese nad
zemunicom nanovo, ali tog trenutka oseti estok bol u ramenu. Gvapo je
odapeo strelu.
Stegnuvi zube da ne jaukne, Rok iupa strelu iz ramena i uskoi u
zemunicu. Gvapo se branio ujedajui ga za ruke, ali ipak podlee.
Tvoji su zubii otri kao u risa! govorio je ratnik. Priali su
meni gore u klisuri kako ti ume da ujeda. Onda su te pustili da
pobegne, ali odsad nee ujesti vie nikoga na ovom svetu.
Stib se bee povratio. Leao je na zemlji i batrgao se vezanih ruku
uzalud pokuavajui da prekine konopac.
Ako bude volja bogova, svojom u rukom prerezati grlo ovom
sakatom medvedu! ree krguui zubima.
Rok nije razumeo ni rei, ali je osetio pretnju.
26

 uti, peinski pacove i pokoravaj se sudbini! Sutra e biti zaklan

na grobu mladia koga si ubio u movari! ree Rok, zgrabi ga za grudi
i odnese do una, zatim ubaci i Gvapa kome je vezao ruke i zavesla
prema obali. Istovari ih, vrati se, uze svog ranjenog druga pa i njega
preveze.
Nabravi pored obale nekog miriljavog lia, Rok njime obloi
rane, i svoju i svoga druga. Ostala dva ratnika popee se na kola gde
posedae preko mesa. Sad tek Rok otcepi rukave i dobro priveza obe
rane. Posle toga ona dva zdrava ratnika namakoe konopce
zarobljenicima oko vrata i privezae ih za kola. Povedoe Rokovog konja
i konja njegovog pratioca i povorka lagano krete prema klisuri gde je bilo
keltsko naselje.

27

*
Kad u naselju Kelti ugledae dva zarobljenika, svi se iznenadie.
Neoekivano im se pruila prilika da prisustvuju prizoru ljudske rtve, a
to su voleli i ljudi i ene. Zbog toga nastade opta radost. Deca su
skakutala oko vezanih zarobljenika, smejala se i bacala na njih
kamenie i grudve zemlje.
Tu je i Gvapo! iveo Gvapo do sutra ujutru!" vikala su deca.
Rok ispria ukratko kako ih je uhvatio. Njegova pria izazva
grohotan smeh kod mlaih ratnika, dok su stariji ozbiljno klimali glavama
i govorili:
Nije dobro! Neemo mi lako pobediti horde koje imaju ovakve
ratnike. Nisu to plaljivi brani koji na jedan pokli bee na sve strane."
Ranjeni ratnik zahtevao je da on izvri rtvu klanja, to su svi
smatrali potpuno opravdanim. Rok, iako je i sam bio ranjen, prepusti mu
vrlo rado go zadovoljstvo.
Zarobljenike privezae lea uz lea za jedno drvo u blizini Valokove
kolibe. Sve do zalaska sunca dolazili su ljudi, ene i deca da ih gledaju i
da uivaju u njihovim mukama. Mali Gvapo podnosio je muenje vrsto
stegnutih vilica, a iz oiju su mu sevale varnice. Nijedna suza ne kanu iz
njegovog oka. Deca su ga posmatrala izdaleka, kreveljila se i plazila, ali
se samo Kiz usudi da mu prie. On oinu nekoliko puta maliana
dugakim prutom po licu.
Gvapo ga je s takvom mrnjom gledao da su ljudi govorili izmeu
sebe:
Ovo je vuje tene! Trebalo bi ga to pre ubiti!"
Meutim, sunce je zalo i sumrak se sputao nad klisuru. Kelti su
ve zavrili posao oko spremanja mesa. Sve je bilo uraeno, usoljeno i
stavljeno u punice da se sui.
Pri svetlosti buktinja Kelti sahranie pod obalom tri poginula ratnika.
Ispred Valokove kolibe gorela je velika vatra. Ratnici posedae
naokolo da veaju. Ovoga puta prvi progovori vates:
Zahvalni smo bogovima koji gledaju na nas i tite nas i pomau.
Ovaj obilan lov omoguio nam je da se snabdemo mesom i dobrim
koama. Po tome se vidi koliko smo u volji naih bogova, neka im je
slava i hvala! Pod naim svetim hrastom podii emo rtvenik i krv
rtava koje emo prinositi uinie da nas bogovi jo vie zavole. Mani
naa tri ratnika koji su poginuli u lovu ve su s njima i uivaju sve
blagodeti neba. Oni su pomogli naem hrabrom ratniku Roku da nae
ubice mladia iji smo le nedavno doneli iz movare i sahranili po
obiaju predaka. Ubice su u naim rukama. Vezani su za drvo i tako e
28

ostati celu no da im se srca napune strahom. A sutra, pri izlasku sunca,

obradovae se bogovi, jer e zarobljeni neprijatelji biti zaklani pod svetim
hrastom. Majka ubijenog mladia uhvatie u zdelu njihovu krv i prosuti
na grob svoga sina. Pod hrastom, gde mani ubijenih mladia budu
napustili njihova tela, mi emo podii rtvenik naoj belorukoj boginji
Eponi".
Tu vates zastade. Njegov pogled pree preko lica prisutnih. Kad se
uveri da niko ne protivrei nastavi:
Naa tri ratnika koji su na konjima otili u pravcu zalaska sunca
preko velike reke da izviaju i trae neprijatelja, jo se nisu vratili. Sutra,
kad sunce bude vrh naih glava, poi e druga trojica da ih trae."
Vates zavri. Ratnici su odobravali.
Stib i Gvapo, vrsto vezani za drvo, sluali su rei prorokove, ali ih
nisu razumeli. Meutim, dobro su znali surovi zakon prirode, gde jai i
sposobniji ostaje, a slabiji i nesposobniji propada. Ipak, nasleeni nagon
za samoodranjem deluje do poslednjeg daha, misli se ukrtaju,
gomilaju, raaju se jedna iz druge i stvaraju niz planova i kombinacija,
od kojih nita nije ostvarljivo.
Stib pokua da, ko ana po koji put, olabavi veze na rukama, ali
uzalud.
Sutra e nas ubiti! ree promuklim glasom svom malom
drugu.
Gvapo ne ree nita. Ovo dete divljine kao kurjai umelo je da se
brani prema svojoj snazi. Ali, sada njegove oi koje su udno upijale u
sebe lepotu prirode, sklapale su se tiho pred neumitnim zakonom smrti.
Veze na rukama zasecale su duboko u meso i izazivale silan bol. Nije
plakao, ali mu je glava esto padala na grudi.
Umreemo a nismo se valjano osvetili! ponovo ree Stib
krguui zubima.
e za osvetom kao zmija otrovnica duboko im se uvukla u duu.
Ta e bila je jaa od bolova i ponienja, ak i od smrti. Zakon
primitivnog oveka je kao kod ivotinje: boriti se do smrti.
Kad voe Kelta zavrie savetovanje, odoe svaki svojoj kolibi.
Vatra ispred Valokove kolibe se smanjila i samo jo neznatna svetlost
probijae se kroz mrak. Glasovi noi dopirahu sa svih strana: gore na
proplanku iznad litice bolno pisnu zec, otimajui se uzalud iz otrih zuba
kune zlatice; prerijske veverice kao drekavci drale su se i skakale po
granama borova. Iz pravca movare zau se prodoran glas, zlokobno
kikotanje hijene; odgovori mu zavijanje gladnog vuka negde u daljini, u
gustom ipraju.
U naselju je bivalo sve tie. Jedan ratnik pojavi se iz mraka, prie
vatri koja je jo malo tinjala i poto razgrte pepeo ustranu, skupi ar na
gomilu i baci na njega nekoliko suvih grana. Po laganim pokretima
29

vojnika videlo se da je odreen za straara i da e tu, pored vatre

probdeti celu no.
To je bio Pit, Alkov sin, snaan ratnik od dvadeset pet godina. Kosa
mu je bila crvenkasta i bez uvojaka pokrivala vrat i ramena. Tanki brkovi
oputali su se pored krajeva usta.
Kad se vatra razbukta i plamen razbi mrak, on prie vezanim
nekako tromo i poslovno. Poto se uveri da su veze na njihovim rukama
vrste, vrati se i sede na jednu kladu pored vatre. Ma, luk i tobolac
nabijen strelama spusti pored sebe na zemlju. Neko vreme ratnik je
razmiljao gledajui u mrak, zatim izvadi iz torbe komad sirovog mesa,
razgrte vatru i baci ga na ar. Oba zarobljenika posmatrala su svaki
pokret straara. Kad peeno meso zamirisa, oni osetie strahovitu glad.
Uini im se da su njihove muke sad tek poele. Stib je gunao:
Kada bi bogovi dali da mu prvi zalogaj zapadne u grlo i da se
zadavi!
Gvapo pljunu ispred sebe i ne ree nita.
Straar izvadi iz torbe komad tvrdog hleba i poe da jede, stavljajui
velike komade u usta. Peeno meso die s vatre i, poto s njega skide
zalepljenu ar, stade da jede polako i sa uivanjem.
Valok je spavao u svojoj kolibi. Premoren od lova i utisaka toga
dana, tvrdo je zaspao. Njegovo duboko disanje uskoro se pretvori u
buno hrkanje. U suprotnom uglu bila je postelja na kojoj je leala
njegova erica Mumu. Ona je tri dana bila u groznici. Pored nje sedela
je ena Azur koja je zamenjivala njenu majku. Ta ena bila je toliko
snana, da se borila s mukarcima rame uz rame, a od mnogih je bila i
hrabrija. Iako je imala preko etrdeset godina, mogla Je da hitne koplje i
desnom i levom rukom; zaustavljala je konje u najveem trku epavi ih
za uzdu. Kad su se jednom poklala dva pastuva strahovito riui i grizui
jedan drugog, od deset ratnika koji su bili prisutni nijedan se ne usudi da
im prie i da ih razvadi. Pastuvi su se ujedali kao zveri, propinjali se,
njitali i rikali. Sa izgrienih vratova prskala je krt. Azur dohvati motku i
ulete meu njih. Tukla ih je dok se motka nije sva izlomila u njenim
rukama. Pastuvi se umirie. Onda su tek ratnici prili i odveli ih na razne
strane.
Azur je imala dva mua. Obojica su poginuli borei se pored nje u
borbama koje su bile voene na ivot i smrt. Oba sluaja desila su se u
razmaku od deset dana. Ona je obojicu osvetila odmah, na licu mesta, a
da ne bude ak ni ranjena. Bila je glupa i gruba. Valokovu ericu volela
je vie nego svoj ivot, pa je zbog toga voa horde, kad je ostao bez
ene, nju izabrao za uvarku svoga deteta.
Imala je krupne, graoraste oi, malo opav nos i velika usta. Kao i
svaki ratnik, opijala se ponekad do besvesti, ali je mogla i mesecima da
ne pije.
30

I Mumu je nju volela na svoj, detinjski nain. Kriom joj je doturala

rakiju koju je krala ispod oevog uzglavlja gde je uvek leala poneka
meina. Voa horde uvek je imao tog estokog pia, ali je malo pio.
Njegova umerenost u piu prepriavala se meu ratnicima. Valoka niko
nikad nije video pijanog. On je osuivao svakoga ko preterano pije i
smatrao je pijanenje za najvee zlo. Njihovi preci, sve do dedova, nisu
ni znali za rakiju. Potomci nauie od Germana da je prave i da
prekomerno piju.
Na sredini kolibe gorela je vatra pored jedne velike klade. Uz vatru
je krkao veliki lonac od ilovae u kome se kuvala orba. Na krovu kolibe
bio je etvrtast otvor kroz koji je izlazio dim.
Mumu je bila budna. Groznica je popustila i devojica se oseala
dobro. Ali bledo lice osvetljeno plamenom izgledalo je jo blee prema
blagoj svetlosti vatre.
Jo kad je mrak pao, poela je ona da moli Azur da oslobodi
zarobljenike.
On e ih sutra nemilosrdno ubiti kao da su ivotinje! govorila je.
Tako mora biti! odgovori ena.
Gvapo je dete. Ako umre, ti si kriva. To ja kaem tebi, da zna. I
jo u kazati sakatom Roku da te vie nikad ne pogleda. Znam da ti
njega voli!
Ne zna ti nita! ree Azur nemarno.
Ja znam sve!
Ne zna. Rok mene voli, a ja njega ne!
Ja u mu rei da te omrzne. Svi govore da u ja biti posveena
bogovima i zbog toga me svi ratnici sluaju. Kazau mu da uzme onu
debelu enu to je zovu Kuna. Onu to su joj mua ubili brani kad smo
prelazili preko Velike planine.
Ona je zrikava! dobaci Azur.
Ako je... On e nju uzeti kad mu ja kaem. Osim toga i ja u da te
omrznem.
ena ne ree vie nita. Darkala je vatru na kojoj se puilo jedno
sirovo drvo. Dim je tipao oi. Valok se zakalja i prestade da hre.
Ratnik se promekolji na leitu.
Kazau tvome ocu na ta me nagovara ree Azur. Da
vidimo ta e on da kae na to.
Mumu je razmiljala s koje strane sad da pone. Azur ustade i
pomeri goveu kou s vrata. Dim se u kolibi razreivao.
Sve u kazati tvome ocu! Nagovara me da pustim zarobljenike
koji su odreeni za rtvu? Tebe e podzemni bogovi da uzmu zbog toga.
Takav greh oni ne oprataju. Zbog toga kazau tvome ocu...
Devojica planu:
A ja u da zovnem onu baba-Zu, to je umrla prole godine, da
31

doe i da ti iskopa oi. Ona je bila vetica. Ovoliki kamen su joj stavili na
grob kad su je sahranili.
ena se bojaljivo osvrte i primie vatri.
Mumu produi:
Prole noi sanjala sam da si umrla, da su te zakopali u zemlju i
stavili kamen na tvoj grob zato to si rava. I, da zna, spavala sam na
desnoj strani, a kad se tako spava, san se uvek ispuni.
Naslutie ti neko zlo i sebi i meni! ree ena bojaljivo.
Ja to i hou. Reila sam da umrem od gladi. Za inat neu vie
nita da jedem ree Mumu planim glasom, iako je udno udisala
miris orbe kojim je bila ispunjena cela koliba.
Malo posle nastavi:
Ja znam gde je otac ostavio onaj mali meh s rakijom, ali ti neu
rei. Ne mora ti ba svakog dana piti!
Valok je tvrdo spavao, ali nije vie hrkao. Iz jednog ugla ulo se
jednolino cvranje cvrka. Klada pored koje je gorela vatra puila se.
Dim je tromo izlazio kroz vrata i otvor na krovu i nesnosno tipao oi.
No se bila uveliko spustila. Iz daljine se ulo rzanje konja koji su
pasli na livadama u blizini klisure. Otro njitanje jednog drepca zapara
tiinu. Dopree i glasovi konjuara i pucanje dugakih bieva. Konjuari
su rasterivali vukove i akale koji su se unjali oko konja.
Straar ispred kolibe sedeo je na kladi i dremao. Vatra je tinjala i
pomalo osvetljavala njegovo lice.
Iz kolibe izaoe Mumu i Azur.
Devojica je govorila:
Neu vie da trpim dim koji mi ujeda oi. Vie volim da sedim
napolju, kad ve ne mogu da spavam.
Azur je pod mikom nosila mali meh sa rakijom.
Seemo pored straara ree i njemu emo dati da pije.
Pit se prenu pa sanjivo i ravnoduno ih pogleda. Ali, kad primeti
mei s rakijom, sinue mu oi. Odmah ustade i baci nekoliko suvih
grana na vatru. Plamen obasja sve troje i dva zarobljenika koji su
oborenih glava kunjali privezani za drvo.
Ne moemo da sedimo u kolibi zbog dima ree Mumu i sede
na kladu pored vojnika.
to ne ugasite vatru? upita on.
Zato to se kuva orba u velikom loncu. Reile smo da sedimo s
tobom i da ti pravimo drutvo.
I meni e biti bolje, da ne zadremam dodade vojnik, gledajui
uagrenim oima u meh s rakijom.
Azur sede s druge strane od njega. Ispod mike izvue nabrekli
mei i stade da ga gladi po trbuhu. Zatim mu odrei grli i poe da
pije. Zatim ta prui vojniku.
32

 ena Azur moe da pije bolje nego svi nai ratnici! ree
straar i natee meh.
Dabome da moe dodade Mumu. Ja joj uvek dajem rakiju
kad otac ne vidi.
I Mumu e da bude dobra devojka! ree vojnik. Blago
onome ko je uzme za enu!
Zar ti ne zna? iznenadi se devojica. Ja u biti posveena
bogovima. Neu biti niija ena. Tako su reili moj otac i vates. Prorok
e me odvesti ak tamo preko Velike planine gde ima hramova punih
bogova. Ja u biti s njima i moliu se za sve vas. U molitvama uvek u
pominjati tebe i tvoju devojku Belinu, da se uzmete i imate puno dece,
toliko mnogo koliko ima prstiju na moje obe ake...
Belina e uskoro biti moja ena ree Pit. Azur i vojnik natezali
su mei nudei ga jedno drugom. Pili su u kraim gutljajima, ali sve
ee, sve dok meh nije splasnuo. ena je pokuavala da govori, ali je
ve bila pijana, pa je samo blebetala:
Ja neu... Mumu kae... Zarobljenici.. da ih pustim... Valok spava
i vates spava... Svi spavaju...
Ovda nasloni glavu na Pita. On prebaci ruku preko ramena ene i
stade kolutati oima
Podvalili ste mi... Ova rakija smrdi na kou!... Azur je dobra
ena.. Svi mi nju volimo... I Mumu volimo, erku velikog poglavice koji se
nikoga ne boji... Idi, mala, pa donesi jo jedan meh s rakijom!...
Ne smem da idem do kolibe, mrak je!
Evo ti moj ma i ko te napadne odseci mu glavu. Ja ti
dozvoljavam... Ja sam Pit, Alkov sin, i ne bojim se nikoga... Moga oca su
ubili Gali... Sedam njih napalo ga odjednom... etvoricu je ubio, ostali su
ubili njega...
Azur je ve spavala naslonjene glave na ratnikovo rame. On se
prenu i mljacnu ustima. Poslednji put natee mei s rakijom, ispi ga do
dna i baci splasnutog iza sebe. Zatim mu glava klonu na grudi i on
mrmljajui zaspa.

33

Mumu se dobro zagleda u enu i straara. Kad se uveri da su tvrdo

zaspali, uze ma i, uzbuena, izae iz svetlosti koju je vatra irila na sve
strane i okrete prema drvetu gde su bili vezani Stib i Gvapo. Brzo napipa
veze na njihovim rukama i presee ih maem. Vatra je ponovo utrnula i
naokolo je vladao mrak. Zaueni, Gvapo i Stib su stajali nekoliko
trenutaka trljajui oteene zglavkove na rukama.
Mala erka voe horde presekla je veze na naim rukama
ree Gvapo.
Stib oprezno otra do vatre i uze luk i tobolac sa strelama koji su bili
na zemlji pored zaspalog straara.
Beite... Beite tamo preko peina! aptala je devojica.
Tamo vas niko nee goniti, jer je na peine baeno prokletstvo.
Mada nisu razumeli rei, ipak su shvatili ta je htela da kae. Stib
zadenu ma za pojas, prebaci luk i tobolac se strelama preko ramena i
uputi se prema peinama. Gvapo zagrli devojicu koja mu je ve po
drugi put spasila ivot i potra za Stibom koji se ve gubio u mraku.
34

Mumu je gledala za njima sve dok su se njihovi oprezni koraci mogli

uti u nonoj tiini, zatim ode u kolibu i lee na svoju postelju. Ali, od
uzbuenja nije dugo mogla da zaspi.

35

IV G L AV A

Beali

su nasumce kroz mranu no. Stib je krupnim koracima

odmicao, a Gvapo je kaskao za njim spotiui se o ile i kamenje.
Uspee se uz strmu liticu klisure i naoe se pred ulazom u prvu peinu.
Tu tek stadoe i prvi put pogledae na neprijateljsko naselje. Sve je bilo
mirno i utonulo u mrak. Samo daleko, na ulazu u klisuru, videla se jedna
svetla taka. To je bila vatra konjuara koji su uvali konje na nonoj
ispai i ovce u torovima. Na mranom vidiku u beskrajnoj daljini
povremeno su bljeskale munje nagovetavajui suu.
Pobei emo! ree Stib i ue u peinu. Gvapo je zurio u no,
pokuavajui da vidi kolibu voe horde u kojoj je bila plava devojica
boanskog lika i plemenite due. Ali mrak je bio isuvie neproziran.
Stib je iao kroz peinu pipajui rukama zidove dok ne naie na
pukotinu kroz koju se izlazilo na drugu stranu brda. Tu zastade i okrete
se da vidi ide li Gvapo za njim. Odjednom se tre i uzdrhta. Deak je
stajao iza njega. Oi su mu kao u vuka u tami blistale zelenim sjajem.
Bila je to osobina nasleena od davnih predaka. U celom plemenu Gava
tu mo imale su samo dve ene i Gvapov otac. Ali oni su ve bili mrtvi.
Stib ga opipa rukama, pa kad se uveri da je to zaista on i da stoji iv
pred njim, ree:
Tvoji preci su bili vukovi i ti si nasledio njihovu mo da ti se svetle
oi zelenim sjajem i da moe videti u mraku.
Ja to ne znam, odgovori deak ali je istina da vidim kroz
mrak samo ne na velikoj daljini.
Obojica su ve izali iz peine. Gledali su u zvezdano nebo. Blistavi
Aldebaran17 raskono je rasipao svoju crvenkastu svetlost, a tri
dijamanta Orionovog 18 pojasa bleskala se belim sjajem. Alfa 19 ovoga
sazvea smatrana je kao zvezda sree.
Stib progovori:
Moramo se doepati one strane Velike planine kuda sve zvezde
ure i gde sunce zalazi. Naii emo na Veliku reku. 20 Pre nego to
neprijatelji pronau na trag, mi je moramo prei i biti na drugoj strani.
Imam ma i strele sa otrim vrhovima to sam uzeo od straara. Sad me
nee niko uhvatiti ivog.
I ja umem dobro da pogodim strelom! dodade Gvapo urei
za njim. Ako tebe ubiju, ja u umeti da se branim.
36

 Zato ba mene da ubiju? zaudi se Stib.

Pa... tako, sluajno!
Vlaii su se ve klonili zapadu, a oni su jo uvek ili. Nailazili su na
potoke, reice i barutine, gazili ih i prolazili kroz trske i iblje.
okrvavljenih nogu i gotovo sasvim iznemogli od umora i gladi ili su i ili
sa jednom eljom da to pre naiu na Veliku reku.
Kad se na istoku pojavi traka blage svetlosti, begunci sa jedne
uzviice ugledae vijugave okuke Velike rake koja se belasala. Reka je
tekla izmeu ogromnih topola i vrba pod samim padinama planine. Mada
su bili premoreni, mladii ipak ubrzae korak.
Uskoro silna svetlost sa istoka rastera tamu i sinu sunce
velianstveno obasjavi umu, reku, barutine i dinovske hrastove koji
su se dizali polukruno od podnoja prema vrhovima planine. Ptice su
letele na sve strane pevajui, cvrkuui, pitei u svim tonovima. Jato
voraka kao lesa pojavilo se, pravilo lukove, dizalo se uvis i ponovo
sputalo gotovo dodirujui zemlju. Skakavci su zrikali otresajui rosu sa
svojih malih krilaca. Radost jutra i svetlost sunanog dana irila se na
sve strane. Samo jedna kukavica, usamljena, uala je na glogu i samo
je njen glas tuno odjekivao. U blizini rene obale vresovi i divlja loza
toliko su se isprepletali oko trski i iblja da je Stib morao maem da kri
prolaz.
Probijamo se i pribliavamo reci, ree ali e neprijatelj lako
pronai na trag.
Samo napred i to dalje dodade Gvapo. Kad zaemo u
gustu umu planine, nee nas lako nai.
Kad stigoe do vode, Stiba uhvati oajanje:
Reka je iroka i duboka. Tetiva na mom luku napravljena je od
teleeg creva i ne sme da se kvasi. Kako emo prei?
Ja u da plivam, ree Gvapo.
A ja?
Plivaj i ti?
A moj luk?
Dri ga u zubima, a tetiva neka bude okrenuta gore.
Tako u i uraditi! obradova se Stib. Ali prvo moramo da se
malo odmorimo da se ne bismo udavili u reci.
Sedoe pored same vode da se odmaraju.
Gvapo je neko vreme grickao travku, zatim se lagano spusti u vodu.
Posle izvesnog vremena uhvati jednog raka i izbaci ga na obalu. Stib ga
uze, otkide mu zadnji deo i tipaljke i odmah to pojede. Deak uhvati jo
nekoliko komada. Pojedoe ih i reie da se bace u reku i da je
preplivaju. Stib zadenu ma za pojas, privrsti tobolac sa strelama na
grudi, luk stavi u zube i sie u vodu. Gvapo je ve odmakao desetak
metara.
37

U poetku, plivali su lako, jer je reka kod obale bila tiha, Ali, na
sredini zahvati ih matica i obojicu ponese niz vodu. Brzi tok reke sve vie
ih je zanosio. Umorni begunci plivali su s naporom i izaoe na drugu
obalu nekoliko stotina metara nizvodno. Doepavi se obale, legoe na
pesak i, teko diui, neko vreme ne progovorie ni rei.
Topole, gusto zbijene, irile su svoje grane koje su se ukrtale i
isprepletane pravile itav svod. Sa njih su kao mrea visili izukrtani
kraci divlje loze i brljana iji su koreni bili daleko.
Stib je i dalje krio put maem. Iscepani i premoreni begunci su
padali, podizali jedan drugog stalno idui napred, jer su dobro znali ta ih
eka ako se ne dohvate planine pre nego ne naie neprijateljska potera.
Beali su kao da ih goni smrt.
Oni su na konjima i stii e nas govorio je Stib i vukao se
dalje.
Ne znaju na koju smo stranu otili dodade Gvapo. Dok oni
pronau na trag, koji je reka prekinula, mi emo biti daleko u planini.
Iznemogli, izgrebeni i oteenih lica i ruku od ujeda komaraca
izaoe iz estare i dohvatie se polja.
Ja vie ne mogu ree Gvapo i sede u gustu travu.
Stib zastade i paljivo se zagleda ispred sebe:
Vidim stado bivola, ree moramo ga zaobii. jer e nas
bikovi ubiti rogovima i izgaziti nogama.
Deak je sedeo u travi i gledao dremljivo i bezizrazno. Gotovo da
nije ni uo ta je Stib rekao. Oteeni zglavci na rukama su ga boleli. Da
nije bilo toga, on bi zaspao sedei. Njegov drug je posmatrao stado koje
je bilo neto razvueno i mirno paslo na nekoliko stotina metara od njih.
Privui u se stadu i ubiti jedno tele ree Stib i sede u travu.
Samo u najpre dobro da se odmorim da bih mogao dobro da
nanianim strelom.
Sedeli su neko vreme i odmarali se. Bili su gladni pa su kidali lie
neke trave koja je obilno rasla po celoj preriji. Lie je imalo kiseo ukus i
nije bilo hranljivo
U blizini se ulo nekoliko prepelica koje su se dozivale provlaei se
kroz travu. A gore, u vazduhu, lebdeo je kobac maui svojim krilima u
mestu i upirao otar pogled u zemlju traei ptice u gustoj travi.
Gvapo je dremljivo vakao kiselu travu i ovla trljao oteene zglavke
na rukama koji su ve bili pomodreli. Stib je leao na leima i mirkajui
gledao u plavo nebo.
Tako su se neko vreme odmarali. Najzad Stib se pridie i ree:
Privui u se stadu i ubiti tele!
Njegov mali drug ga pogleda ravnoduno i nemarno dobaci za njim:
Ubie te krave i bikovi!
Stib je ve uei iao kroz visoku travu. Za pojasom mu je bio
38

zadenut ma, a u rukama je nosio luk i strele. Kad je odstojanje izmeu

njega i stada skratio na polovinu, lee na zemlju i stade da se vue kroz
travu. Vetar mu je duvao u lice pa ga stado nije moglo osetiti. Kad mu se
uinilo da se ve dovoljno primakao, polako podie glavu iz trave. Bio je
svega dvadesetak metara udaljen od stada. Jedan povei junac bio mu
je najblii. Stib namesti strelu na tetivu, klee i zatee luk. Junac ga je
tupo gledao ne mogavi da se odlui da li da napadne lovca, ili da se
umea u stado. Mladi ga je nianio pravo u desno oko. Tetiva zvrknu,
strela zviznu kroz vazduh i pogodi junca u tvrdo elo. Tup udarac
odjeknu i strela pade u travu. ivotinja poskoi nekoliko puta u mestu pa
uplaena jurnu u stado i napravi pometnju. Stib lee u travu i ne usudi se
da ustane sve dok stado ne poe odmicati prema jugu. Mladi je strpljivo
ekao trenutak da se moe podii. Tek to se bio podigao na kolena
spremajui se da poe natrag, oseti kako ga Gvapo vue za nogu i tiho
ree:
Lezi u travu i ne dii se!
ta je? upita Stib.
Video sam konja tamo izmeu drvea gde poinje planina.
Dopuzao sam dovde tvojim tragom da ti to kaem. Sigurno tamo ima
ljudi i to naih neprijatelja. ta da radimo?
Stib je sedeo na zemlji, pomaljao je glavu iz trave i gledao na
oznaenu stranu. Razmiljao je o tome ta treba da rade, ali nije mogao
nai reenje. U hladu, ispod drvea, video je konja kako pase.
Gvapo i Stib su virili iz trave i stalno gledali konja i okolinu gde je
pasao, ali nita sumnjivo nisu mogli da primete.
Moda je ono divlji konj? ree Stib.
Ne verujem odgovori njegov mali drug. Divlji konji uvek idu
u oporima. Ako se koji odvoji,
odmah ga rastrgnu vukovi. Koliko znam, otac mi je priao, nikad nije
vien usamljen divlji konj. Mislim da su nai neprijatelji u blizini, u nekoj
jaruzi, ili spavaju pod drveem u travi. Oni nas ne mogu videti dokle god
leimo na zemlji. Zato u ja da spavam, a ti radi ta zna.
Kad to ree, Gvapo se izvali u travu. Njegov drug je i dalje izvirivao i
gledao na onu stranu gde je bio konj.
Ti si rav lovac ree mu Gvapo. Da si ubio tele, sad bismo
jeli digericu i ne bismo bili gladni. Meso bismo pekli kasnije. Osim toga,
upropastio si jednu strelu, a dobro zna da ih nemamo mnogo. Ja da
sam iao mesto tebe, pogodio bih bolje.
Stib se pravdao.
Nianio sam ga u oko, ali je junac u poslednjem trenutku mrdnuo
glavom. Pogodio sam ga u elo. Strela je odskoila kao od kamena.
Meutim, stado bizona je sve vie odmicalo prema jutu i gubilo se
iza neravnina i gustog bunja. Stib stade da puzi prema mestu gde je
39

pogoeni junac poskoio kad je dobio strelu u elo. Po papcima

utisnutim u zemlju nae to mesto i posle dueg traenja pronae strelu u
travi. Uze je i vrati se na staro mesto gde je Gvapo ve tvrdo spavao.
Umoran mladi spusti se pored njega pa uskoro i on zaspa.
Iako je bio stariji sedam godina, Stib je oseao da se pomalo
pribojava Gvapa, deaka sa oima koje vide u mraku, koji poseduje
bistrinu, dovitljivost i hrabrost. Nekoliko puta se desilo da je Gvapovo
lukavstvo spaslo obojicu od sigurne smrti. To je bilo u ono vreme kad su
se skrivali po movari. Jednom su Kelti svega nekoliko koraka bili
udaljeni od njih. Izvidnica koja je tragala za ubicom njihovog mladia
gledala je naokolo i u daljinu, a Stib i Gvapo leali su na dnu movare sa
trskom u ustima. Deak se setio da su stari ljudi iz njihove horde priali
da se na taj nain due moe ostati pod vodom.
Stiba je udilo i to to je mala erka voe Kelta presekla veze na
njihovim rukama i omoguila im bekstvo. Mladi je oseao da je ona to
uinila zbog Gvapa, iju je mo za nametanjem svoje volje drugome i on
lino primetio ve nekoliko puta.
Sunce je visoko odskoilo kad se Gvapo probudi. Iako je bio gladan,
oseti da mu je san povratio snagu. Odmah pogleda prema umi, ali konj
vie nije bio tamo. Deak pomisli da probudi svoga druga i ve prui
ruku da ga drmne, ali se predomisli. mu na pamet da se sam uputi
prema umi u izvianje. Ne reavajui se dugo, uze luk i nekoliko strela,
ma zadenu za kao to je i Stib radio, pa pognuvi se krete prema mestu
gde je ranije bio konj. Posle dugog puenja kroz visoku travu naie na
konjske tragove. Tu deak zastade da se odmori i malo pribere. Kopite
su bile utisnute u meku zemlju. Odatle je poinjala planina. Sveina je
dolazila iz ume i hladila zajapureno lice deaka. Plailo ga je utanje
lia i um koji je vetar izazvao u granama bunja i drvea. Najzad mu
se uini da u neposrednoj blizini nema nikakve opasnosti. Zbog goga
ustade i trei stie do prvog drveta i zakloni se iza njega. Tako je iao
od drveta do drveta sve po tragu konja i najedanput stade kao ukopan.
Iza jednog velikog kupinovog buna frktao je konj kidajui zubima travu.
Deak namesti strelu na tetivu i polako se priblii bunu, klee i paljivo
razgrte bodljikavo trnje i lie. Kad Je napravio dovoljno veliki otvor,
pogleda i lepo vide u neposrednoj blizini konja. Konj je bio zaularen. Na
leima mu je bilo ebe pritegnuto kolanom. Desno je bila privezana mala
torba, a levo ma u koricama.
Gvapa nanovo uhvati strah. Bilo je oevidno da je konj pripadao
Keltima. A oni mora da su negde u blizini. Dugo je razgledao na sve
strane, ali ne primeti nita sumnjivo. U blizini je bila jedna povea klada.
Dovue se i lee iza nje. Tako zaklonjen stade da razmilja. Pade mu na
pamet da bi Stib na njegovom mestu bez ikakvog razmiljanja odapeo
strelu konju u trbuh i ubio ga, samo za to da bi pojeo digericu. Ili bi ga
40

ranio i naterao u bekstvo. Razume se da od toga ne bi bilo nikakve ili

vrlo male koristi. Meutim, konj je tu, a od neprijatelja nema nikakvih
tragova. Deak uzdrhta od uzbuenja kad pomisli koliko bi se njegov
drug iznenadio kad bi ga video na konju. Srce mu je jako lupalo od
radosti i trenutno zaboravi na strah. Video je on kako Kelti bez bojazni
prilaze konjima, zauzdavaju ih, preu u kola i jau na njima. ak se ni
njihova deca nisu plaila. Seti se da je video Kiza, za koga je bio siguran
da je plaljivac, kako je uzjahao konja svoga oca i terao ga po naselju.
Poto je neko vreme paljivo osmatrao i jo jednom se uverio da
nikoga nema u blizini, odlui se da prie konju. Oprezno zae iza bunja
i kad je bio sasvim blizu, konj frknu i mahnu glavom terajui muve, a
deak uplaen odskoi ustranu. Posle malo kolebanja pokua opet,
prie i bojaljivo pipnu konja. Ohrabren uhvati ga za ular koji je visio i
povue. Konj posluno poe za njim. Gvapo se sasvim oslobodi. Priveza
ular za jednu granu i odrei torbu koja je visila sa strane privezana za
kolan i odmah je istrese. Torba je bila gotovo puna osuenog mesa i
komada pogae. Deak odmah navali da jede. Konj ga je gledao svojim
pametnim oima i nije mu ni padalo na pamet da bei. Odmahivao je
glavom terajui muve i grickao sonu travu koja je obilno rasla
Kad utoli glad, Gvapo pokupi ostatke, strpa ih u torbu i prebaci je
sebi preko ramena. Sad ve gotovo bez straha prie konju, odrei ular i
prebaci ga na vrat, pope se na kladu i uzjaha konja. Neko vreme nije
znao ta da radi od uzbuenja. On je bio prvi iz svoga plemena koji se
usudio da skoi konju na lea. Kad se malo pribra, povue za uzdu i konj
poe.
Za to vreme, kad se probudio, Stib vide da mu nema druga i poe
njegovim tragom. Sad je stajao iza jednog drveta i zaprepaeno gledao
ta radi Gvapo. U sebi je sa zaviu priznavao da njegova hrabrost ne bi
mogla ii do podviga te vrste, a konj je bio osrednje veliine i potpuno
pripitomljen. Gledao je svojim pametnim oima i svakako se udio to
mu ne stavlja em u usta koji je jezikom isterao dok je pasao travu.
Prii i ne boj se! viknu Gvapo ponosito s konja. Ono to
mogu nai neprijatelji moemo i mi.
Rekavi to dobaci mu torbu:
Evo ti! Vidi li da sam bolji lovac od tebe! Stib uhvati torbu, izvadi
iz nje komade pogae i meso i odmah poe da jede, vrtei glavom i jo
uvek udei se hrabrosti svoga malog druga. Na kraju upita:
A neprijatelji?
U blizini ih nema, ali ipak moramo biti oprezni odgovori Gvapo
i potera konja. Stib se uputi za njim peke.

41

*
Sputali su se podnojem planine izmeu hrastova i bukava. Debeli
sloj lia koje je godinama padalo sa drvea i pravilo naslage po zemlji
oteavao im je put. Oko debelih stabala rasla je gusta i visoka trava, iako
sunce tu gotovo nije ni dopiralo. Oseala se vlaga i miris trulog lia.
Gvapo je uz veliko savlaivanje straha uspeo da konju ugura em u
usta. Stib i Gvapo jahali su naizmenino, obilazei emprese i kupinovo
bunje iji su bokori bujno rasli izmeu drvea.
Sunce se klonilo zapadu. U umi je ve bio sumrak. Oni su
neprekidno ili napred u tenji da se to vie udalje od neprijateljskog
logora. Mislili su na poteru, koja sigurno ide za njima poto je naila na
njihov
Prebacie se preko prvog brda i ve su se sputali niza stranu gde
je drvee bivalo sve ree kad najzad ugledae jedan proplanak.
Gvapo prvi primeti kako opor akala i hijena zamae u umu,
svakako uplaen njihovim dolaskom. Kevtanje pomeano sa reanjem
dopiralo je do uiju begu naca. Nekoliko hijena nakostreene dlake na
grbini gledalo ih je zlobno, oklevajui da pobegnu. Jedan krupniji mujak
podmukla pogleda besno je reao spreman da napadne doljake. Gvapo
skoi s konja, uperi strelu na njega i odapne. ivotinja odskoi i pobee
u umu sa strelom u trbuhu. Tamo meu bunjem reei pade i stade da
se valja po zemlji. opor jurnu na njega i zaas desetak vilica kidalo je
meso sa jo ivog voe opora.
Stib se glasno smejao gledajui ovo. Gvapo poe malo napred.
Ispod jedne divlje kruke primeti ljudske i konjske kosture. Uasan
smrad dopirao je s te strane. Deak uzviknu. Stib prie.
Mladii najpre naioe na dve konjske glave potpuno oglodane,
zatim primetie kako iz trave izviruju rebra i butne kosti na koje su mravi
svojski navalili. Dva ljudska lea bila su gotovo potpuno pojedena, a trei
je bio prislonjen leima uz drvo. Noge su mu bile ve oglodane i jedna
ruka istrgnuta. Lice ovoga mrtvaca bilo je potpuno crno. Uprkos
neizdrljivom smradu, Stib i Gvapo prioe blie i osetie kako im od
uasa nestaje krv u licu.
Crna smrt! 21 ree Stib apatom.
Ne prilazi! dodade Gvapo.
Tri pacova odvojie se od lea i mugnue u gustu travu.
Nekoliko supova kao ukleti uali su na vrhu jednoga hrasta. Krivili
su svoje okrvavljene glave i spremali se da nastave gozbu.
Meutim, konj koga su bili ostavili, osetivi u blizini mesodere,
udari natrag u umu. Stib i Gvapo potrae za njim. Posle mnogo muka i
42

tranja jedva uspee da ga uhvate.

Hijene, naboranih njuki i ukoenog pogleda, gledale su iz estare i
ekale da se putnici udalje. Iza njih plaljivi akali svrstavali su se
ujedajui se meu sobom.
Kao bez due mladii su beali kroz umu. Gvapo je jahao konja, a
Stib je trao drei ga za uzdu. U umi e ve bio potpun mrak kad se
zaustavie pored jednog potoka. Gvapo sjaha, a konj navali da pije
vodu.
Dalje se ne moe po mraku! Ovde emo prenoiti ree deak.
A crna smrt? upita Stib.
Ona je ostala iza nas!
Stib se zagleda u mrak i poe da drhti.
Ako nas stigne, propali smo! ree. Od nje se jo niko nije
spasao. Za nekoliko trenutaka ubija svakog oveka.
Sluali su oni kad su njihovi stariji, sedei uvee pored vatre,
apatom govorili o crnoj smrti, kako unitava itave horde i naselja
ostavlja pusta. Nju samo ljudske rtve mogu umilostiviti.
I konje je ubila dodade Stib.
Meni je otac priao da crna smrt napada samo ljude odgovori
Gvapo. Prema tome, konje su zaklali vuci poto su ljudi pomrli, a ovaj
koga smo mi uhvatili pobegao im je.
Sedeli su pored potoka, jeli ostatke suvog mesa i pogae i utali.
Konj je pasao pored njih. Mlad mesec, tanak kao srp, nazirao se kroz
granje i lie visokog drvea.
Stib prvi progovori:
Moda u blizini ima jo neprijatelja? Zbog toga neemo loiti
vatru. Ti e da spava, a ja u uvati konja da ga vuci ne rastrgnu.
Spremiu luk i strele da su mi pri ruci.
Deak ne ree nita. Odmah ode do konja, odrei kolan i skide
ebe. Zatim ga prostre po travi i lee na jednu polovinu, a drugom se
pokri.
ta radi? zaudi se njegov drug. Kako emo ga sutra
namestiti na konja?
Onako kako je i bilo! ree Gvapo i okrete se nastranu.
Stib je sedeo pored njega i gunao:
Crna smrt!. . . Nju mogu jedino da umilostive ljudske rtve. Priali
su meni da ona prodire sve. Treba prineti rtvu, jer stii e nas sigurno,
moda jo noas.
Gledao je deaka ispod oka i rukom stezao ma:
Ako ubijem njega, ostau sam i ko zna ta e sa mnom biti. Ipak
sutra emo zaklati konja. Kad nema ljudi ona e biti zadovoljna i sa
ivotinjom koju emo prineti na rtvu.
Gvapo se promekolji:
43

 Konja nee klati! ree.

Pa ta emo? Pojee nas crna smrt! Od nje niko nije pobegao.
Moramo rtvovati konja.
Ako ti je ba stalo do toga, ubi samoga sebe. Ja konja ne dam!
Isto tako i ja u se uvati od tebe.
Zato?
Zato to sam malo pre video kako si stezao ma i pogledao me
ispod oka. Znaj da u te oterati od sebe pa idi sam i lutaj kroz planinu,
neka te pojede i crna smrt i vuci i zli duhovi!
Stib se uplai:
Nisam ti nita ravo uinio, samo sam razmiljao. Ti ne sme da
me ostavi, jer ti e propasti ako ostane sam. Uostalom, ako me
otera, ja u ii za tobom a ti mi ne moe nita.
Neko vreme obojica su utali. Ujednaeno disanje Gvapovo
pokazivalo je da je deak ve zaspao.
Stib rei da uva strau do svanua.
U umi je poinjao tajanstveni ivot noi. Glasovi, jasni i
neodreeni, dopirali su sa svih strana. Odnekud se uo pupavac koji je u
potpuno jednakim razmacima i uvek po tri puta uzvikivao: pu-pu-pu. U
blizini je bolno pitala neka ptiica kojoj je zmija pojela mladunce. Stib je
dobro poznavao taj glas koji nee prestati sve do izlaska sunca. Izdaleka
se uo urlik akala i kikotanje hijena. Gnusna gozba na proplanku se
dovravala. Zveri su se otimale o kosti.
Odjednom u blizini, sa one strane potoka, u se reanje risa. Dva
kao smaragd zelena oka zablistae u mraku. Stib stavi strelu na tetivu i
zatee luk, ali ne stie da odapne, jer zver mugnu u iprag. Konj se
uznemiri i poe da se udaljava. Mladi potra za njim lupajui se o
drvee. Spotae se nekoliko puta, jednom pade, die se, pojuri za
konjem i uhvati ga za ular. Posle toga seti se da ga privee za drvo.
Vreme je lagano odmicalo. Gvapo je tvrdo spavao, a Stib je sedeo
pored njega i buljio u mrak. Iz daljine dopre glas umskog lava. Zavijao
je u noi gonjen glau i nagonom za sparivanjem. Odjednom, u umi
nastade tiina. Sve zamre od straha. Glas podmuklog krvoloka nateruje
u bekstvo i najkrupnije ivotinje. akali i hijene umukoe. Nekakva
orluina koja je u blizini odvratno kliktala uuta.
Posle nekoliko trenutaka urlik se opet zau, ali mnogo blie. Konj,
izbezumljen od straha, trzao je ular. Stib u tutanj i topot kroz granje i to
tako naglo da nije imao vremena ni da ustane, a pored njega u najveem
trku projurie tri srne. Odmah za njima u istom pravcu beale su divlje
svinje. Cikale su i groktale probijajui se kroz trnje uz potok. Ogromni
nerast pognute glave i nakostreene dlake jurio je u najveem trku. On
se gotovo skoro oea o privezanog konja koji je jo uvek trzao ular. Stib
prie konju i stade da ga umiruje.
44

umski lav urliknu jo nekoliko puta u kratkim razmacima. U tom

trenutku odgovori i drugi, i to mnogo jae, jer je bio blie. Dozivajui se,
zveri su se kroz tamu pribliavale jedna drugoj. Stib je cvokotao zubima
od straha. Znao je dobro kolika je snaga umskog lava, koji nije prezao i
bizona da napadne i da ga savlada. Mladi probudi Gvapa:
uje li? ree tiho.
Deak se pridie i ostade sedei.
U nonoj tiini ve se ulo drhtanje zveri.
Beimo na drvo! ree Stib.
A konj?
Neka ga rastrgnu. Bolje on da strada nego mi.
Dockan! ree Gvapo. Pogledaj!
Dva zelena oka bljeskala su s druge strane potoka. Stib dokopa luk
i strelu i odmah zatee. Gvapo se pribi uz njega i proaputa:
Gaaj i pogodi! Ako promai, propali smo! Mladi je zatezao luk
iz sve snage i odapne. u se
tup udar, strahovita rika i lomatanje kroz granje. Strela je nala svoj
cilj.
Gvapo je stezao isukan ma, a Stib je ve stavio drugu strelu na
tetivu. Luk je opet bio zategnut. Prestravljeni, dva druga oekivali su
napad ranjene zveri, ali s one strane potoka nita se vie nije ulo.
umski lav je pobegao i odneo strelu duboko zarivenu u telo.
Poto nas odmah nije napao, nee se vie vraati govorio je Stib.
Gvapo odahnu i opusti ma u travu. Urlik drugog umskog lava
odjeknu jo nekoliko puta.
Moramo naloiti vatru ree Stib i poe odmah da upa suvu
travu i naokolo skuplja granje. Zaklonjeni smo ovde. Valjda nas
neprijatelji nee ugledati.
Poto je napravio gomilicu od suve trave i granica, Stib uze
kremenje i trud koje su nali u torbi privezanoj na konja.
Gvapo je sedeo na prostirci, utao i gledao varnice koje je njegov
drug izbijao iz kremena. Kad se zapali trud mladi ga spusti u suvu travu
i obojica stadoe da duvaju. Malo zatim trava buknu i uhvati granice.
Kad vide vatru, konj zarza nekoliko puta i ve smiren stade nanovo da
pase oko drveta za koje je bio privezan.
Begunci nakupie naokolo dosta suvog granja i reie da presede
do svanua. Kad vatra buknu jae, plamen osvetli prostor preko potoka.
Tada obojica primetie, zaglavljeno u trnju, telo ogromne zveri. Sa
zapaljenim ugarkom oprezno prioe: umski lav bio je mrtav. Strela ga
je pogodila u guu, probila skroz i ostala zaglavljena u vratu. Svakako da
joj je disanje prekinuto odjednom.
Dobro pogoeno! ree Stib ponosito.
Jeste, dodade deak jer je strela sa otrim vrhom. Da je na
45

njoj bio kameni iljak, naa bi tela sad ovde leala rastrgnuta, a vie njih
bi se kezili akali i hijene.
S mukom prenesoe ubijenog umskog lava preko iotoka i donee
do vatre. Stib odmah otpoe da mu dere kou.
Zima se pribliava, a lav ima toplo krzno govorio je. Sutra, na
svetlosti dana, posuu pepelom sirovu stranu koe.
Vreme je prolazilo. Gvapo je darkao vatru, Stib je drao umskog
lava. U blizini se ulo jednolino hukanje sove koja je letela oko duplje
na bukvi gde joj je bilo gnezdo.
Imamo malo strela, ree deak kad ostanemo bez njih, bie
zlo. Ni jednu ivotinju neemo moi ubiti. Zverovi e nas rastrgnuti, ako
ve ne umremo od gladi.
Zaklaemo sutra konja za rtvu crnoj smrti odgovori Stib.
Zemlja e upiti krv, a mi emo meso osuiti kraj vatre pa emo imati
hrane za mnogo dana.
Nai stari nisu jeli konjsko meso, jer je ta ivotinja posveena, pa
neemo ni mi, da nas ne bi stigao gnev bogova. to se tie rtve, mi
smo izgubili sve to smo imali. Od cele horde ostali smo samo nas
dvojica. Ako bogovima i crnoj smrti i to nije dosta, neka proderu i nas,
ukoliko ostanemo ivi od divljih zverova. Dakle, konja nee zaklati, jer
nam je potreban.
Tako zavri Gvapo i baci na vatru jedan veliki komad suvog drveta.
Malo zatim produi da govori:
Kad crna smrt nije noas pola za nama, nee vie ni doi. Ona
je otila na drugu stranu.
Ti si bezbonik!
Zato?
Zato to se ne boji bogova!
Ko to kae?
Ja! Govorim ti, jer hou da ivim.
Gvapo se nasmeja:
Po meni moe iveti dokle god sunce prelazi svoj nebeoki put.
Ja ti neu smetati, ali konja nee zaklati. Sutra emo pokuati da ga
obojica uzjaemo. Moda e moi da nas nosi.
U daljini se ulo drekanje neke nepoznate ivotinje. Bio je to glas u
noi divlji i stravian zbog svoje neizvesnosti, glas koji izaziva
potitenost.
Gvapo produi da govori:
akali e noas pojesti one leeve, mravi e oistiti kosti. Kad
doe dan, otii emo na to mesto i uzeti strele koje sam video rasturene
po travi.
Njegov drug je neodluno vrteo glavom.
Nisu zaspali sve dok na istoku nije bljesnula prva svetlost. Kad
46

sasvim svanu, Stib posu pepelom sirovu stranu koe koju je skinuo s
ubijenog lava i prostre je po zemlji da se sui. Le odnese niz potok i
baci ga u jednu rupu ispod bukve. Gvapo ode do konja, odrei ga, jer je
preko noi srubio travu sve do zemlje. Deak nastavi ular kolanom da bi
konj imao vie prostora za kretanje, priveza ga za drugo drvo, pa lee na
prostirku. Pored njega oprui se i Stib. Uskoro, obojica su spavali tvrdim
snom.

47

V GLAVA

Izdajice moraju da pate i posle smrti.

Tako nalau bogovi.

U svanue, keltski ratnici iskupie se pred Valokovu kolibu, jer su

svi doznali za bekstvo zarobljenika. Kraj drveta, gde su Stib i Gvapo bili
privezani, naoe iseene veze, a pored vatre prazan meh. ena Azur i
straar Pit tvrdili su da ne znaju kako su zarobljenici pobegli. Kad je
sunce izgrejalo, zalupae bubnjevi. Ti odjeci znaili su da e biti suenje
izdajnicima kome svi Kelti treba da prisustvuju. Uskomea se celo
naselje. Iz koliba izaoe ene i deca i pridruie se ljudima. Majka
straara Pita ila je pogruena, a dva tri koraka iza nje bila je devojka
Belina, mladieva zarunica. Obe su muno podnosile podrugljive
poglede ena koje su ih okruivale.
Na zbornom mestu bilo je u krug poreano kamenje. Na
najuzvienijem, prekrivenim ovijim koama, sedeli su Valok i vates. Jo
desetak stareina posedae, meu njima je bio i Rok, ratnik sa
zgrenom levom rukom i oiljkom na licu.
Kad se svi Kelti pokupie, Valok ustade i podie ruku. Bubnjevi
umukoe, agor se stia. Nekoliko trenutaka bila je mrtva tiina. Voa
horde progovori:
Svima je ve poznato kakvo nas je zlo snalo. Zarobljenici,
odreeni za rtvu bogovima, pobegli su prole noi. Gnev bogova je nad
Jama! Neka dou krivci i neka sednu u krug koji je ucrtan izmeu nas
stareina.
U gomili nastade komeanje. agor se sve vie pojaavao. Ratnici
isturie straara Pita, a ene Azur. Njih dvoje oborenih glava i pogrueni
sedoe u krug.
ene s decom su se gurale i tiskale da to bolje vide okrivljene i
uju njihove rei. Svi su znali da je ovo redak sluaj i da ga treba paljivo
pratiti, poto meu Keltima gotovo i nije bilo izdajnika. Zbog toga su
nastojali da im na ovom suenju ne promakne ni jedna re.
Iz ovog kruga izai ete ili na slobodu, ili u smrt, kako sud
stareina bude odluio ree Valok i obrati se straaru:
Ti si Pit, Alkov sin?
Jesam odgovori mladi.
48

 Tvoj otac poginuo je u borbi s Galima?

Tako je. Sedam njih odjednom ga je napalo. Ubio je etvoricu,
ostali su ubili njega.
To znamo. Tvoj otac iveo je i ratovao onako kako dolikuje
ljudima naega plemena. Poginuo je slavan. Da je sad iv i da je ovde
meu nama, on bi te sigurno ubio svojom rukom. Ovako, mi emo ti
suditi. Kao straar ti si se opio i dozvolio da zarobljenici pobegnu. Je li
tako bilo?
Tako je!
Zbog toga e umreti. Vates, svetenik i prorok, koji zna sve
zakone naih predaka, odredie vrstu smrti.
Zatim se voa horde obrati eni:
A ti Azur? Dala si rakije vojniku koji je odreen za straara, opila
ga i na taj nain omoguila bekstvo onih koji su bili odreeni za rtvu na
grobu mladia ubijenog u movari. Njegova dua ezne za osvetom i
neka bi bogovi dali da se ovo zlo samo na vama svri, da pleme ne
navue na sebe nesreu. Vi ste se isto tako ogreili o bodove jer ste ih
liili ljudske krvi koju i toliko ele. Ti si ena borac. Ume da rukuje
ubojnom sekirom bolje nego mnogi nai ljudi, pa je utoliko vea sramota
to si postala izdajnik, jer je sigurno da si ti presekla veze na rukama
zarobljenika i dozvolila im da pobegnu.
Azur ustade i htede da odgovori, ali je Valok presee:
Sedi! Ovo je sramni krug i bez dozvole suda ne sme ustati.
ena sede na zemlju i ree:
Ja sam se borila za ovo pleme pored dva mua koji su pali u
borbi. Nijedan nije umro neosveen. Ja sam ih na licu mesta ovom
desnicom osvetila: ubila sam njihove ubice. Ko jo moe rei da sam
izdajnik!
Umree! ree Valok.
Umreu kad bude volja bogova. Dajte dve sekire i raistite ovo
mesto, pa neka jednu uzme onaj koji tvrdi da sam izdajnik, a drugu u ja.
Ako mu ne skinem glavu sa ramena jednim udarcem, neka me bogovi
pretvore u kamen.
Vates ustade. ukaste oi svetlucale su mu kao u risa. On stade
da govori:
Zakon bogova i naih predaka glasi: izdajnik mora umreti proklet
i na prokletom mestu, da mu dua pati i posle smrti. Nai preci izdajnike
su davili u blatu da bi njihove due posle smrti zavijale kao akali iznad
movara i tra. Tako bogovi nalau i ko sme rei da moe biti drugaije!
Vas dvoje biete zazidani u peinu ubijenih neprijatelja ije due i sad
zavijaju i jauu tamo i danju i nou. Tako, prokleti, umreete na
prokletom mestu. Mani onih koje smo poubijali popie vam krv i osvetie
se na vaim duama. U ime naih bogova i plemena, slavnog i
49

nepobedivog u ratu, bacam prokletstvo na ratnike Pita, Alkovog sina, i

enu Azur, da im due budu na veitim mukama, a tela nepogrebena da
izjedu mravi!
Azur skoi iz kruga i viknu:
Vraam prokletstvo na tebe! Neka se u tvojim nedrima lee crna
smrt i neka tvoje telo istruli pre nego to bezbona dua izleti iz njega!
Vates odvrati dostojanstveno:
Ti vie ne spada meu ive!
Ceo skup je utao, jer je to bio narod surov i osvetoljubiv do
krvoednosti. Ovakva presuda za Kelte bila je obina stvar. Ipak, na
licima nekolicine pojavi se izraz samilosti. Ali, niko ne smede da
protivrei proroku i voi horde.
Tako je izgledao taj sud.
Dvoje osuenih ve su smatrani za mrtve.
Valok ustade.
Suenje je zavreno ree. Skup moe da se razie. Neka
deset ratnika odmah odvedu krivce i izvre kaznu: neka ih zatvore u
peinu, na ulaz neka nabacaju mnogo kamenja da ni zraak svetlosti ne
prodre unutra.
Meutim, mala Mumu progura se kroz gomilu, uskoi u krug izmeu
stareina i viknu:
Oe i sve stareine i svi ljudi i ene, ujte: Pit i Azur nisu krivi! Ja
sam presekla veze na rukama zarobljenika! Ja sam im pomogla da
pobegnu!
U skupu nastade agor. Valok je zapanjen gledao ovoju erku. Nije
mogao da progovori ni rei. Ostale stareine gledajui as u oca, as u
dete oekivale su rei proroka.
Jo jednom glas devojice odjeknu kao krik:
Straar Pit i Azur nisu krivi! Mene zazidajte u peinu!
Vates baci iskosa pogled na Valoka. Vatesove podmukle oi
mirnue nekoliko puta, jedan gr oko usta iskrivi mu se u osmeh pa
uivajui u svakoj svojoj rei, otpoe:
Valokovu malu erku rukovode mani koji dolaze iz velikih visina,
gde vlada dobrota, blagost i ljubav. Valokova erka treba da zna da e
dobri mani da so naljute na nju ako se zauzima za izdajnike koji
pripadaju zlim manima. Neka mala devojka ode u kolibu svoga oca i
neka se moli bogovima za due dobrih ljudi, a Pit i Azur su zli i pripadaju
zlima.
Valok baci pogled pun blagorodnosti na proroka.
Ja sam ih pustila da pobegnu! Ja sam ih pustila! plaui je
vikala Mumu.
Azur rairi ruke i devojica joj pade u zagrljaj. Obe su plakale i
kvasile suzama jedna drugu.
50

Rok odlazei baci pogled na njih i suze mu se zablistae u oima.

Ipak, pouri i zamae u gomilu ljudi koji su se razilazili.
Majka osuenog straara Pita kukala je zapevajui. Ostale ene
prooe pored nje utke, pretvarajui se da je ne vide. Ona je rodila
izdajnika i zbog toga e biti prezrena do kraja ivota.
Pit prie svojoj materi i stade pred nju gledajui je bolnim pogledom.
Ona se obazre, pa kad vide da su sve ene otile zagrli sina jecajui.
Zatim se odmae od njega nekoliko koraka i triput pljunu na zemlju:
Neka se tvoja dua pomea sa dobrim manima, a prokletstvo
neka ode u zemlju ili neka pree na tvoje zlotvore uzviknu ena.
etiri ratnika uhvatie osuenike i vezae im ruke. Ostala estorica
pridruie im se sa isukanim maevima i povorka krete prema peinama.
Prostor izmeu Valokove kolibe ostade pust, samo je mala Mumu sedela
na kamenu i plakala. U daljini, agor ljudi i ena se stiavao. Devojica
podie glavu i vide Azur, straara Pita i njihove pratioce kako promiu
izmeu borova idui prema prvoj peini. Mumu ugleda devojku Bekinu
kako se pomoli iza jednog velikog kamena, pritra Pitu i zagrli ga. Jedan
pratilac zgrabi je za ramena i odgurnu ustranu. Mala erka voe horde
bolno zajeca i zagnjuri glavu u ake. Kad malo posle pogleda, vide samo
ratnike kako skupljaju veliko kamenje i slau ga na ulaz u peinu. Uskoro
i to bi gotovo. Deset ratnika polako su se vraali u naselje. Razgovarali
su i smejali se idui niz brdo, kamenje se otiskivalo pod njihovim
nogama i kotrljalo se.
Tako se izvri keltska pravda. Ona se duboko ureza u srce
devojice Mumu.

*
Azur i Pit bili su zazidani u peini. Okruivao ih je potpuni mrak.
Ruke i noge bile su im vrsto vezane.
Umreemo u mukama! ree Pit.
ena se s naporom pridie i ostade sedei na zemlji.
Nai ratnici su krasni momci! ree. Nisu zaboravili da nam
veu i noge! Pogreili su to nam kamenjem nisu sprtili glave. Tada bi
bilo manje muka i za tebe i za mene. Ali, neka bude volja bogova!
Jadikovanjem neemo popraviti stanje u kome se nalazimo. Primakni se
blie da mogu da te napipam!... Dovuci se nekako do mene.
Pit se migoljio i pomalo se pribliavao eni. Uskoro mu glava
dodirnu njena kolena.
Sad se okreni i lezi potrbuke. Zubima u da odreim veze na
51

tvojim rukama ree ena.

emu to! odgovori Pit. Nema i tako nama spasa. Mi smo
ovde ivi sahranjeni.
Neu da umrem vezanih ruku i nogu, jer ne elim da budem rob
na onom svetu ree Azur i stane ustima traiti vor na rukama
vojnika. Pit je leao potrbuke i stenjao. Veze su mu zasecale zglobove.
Nesnosan bog naterivao mu je suze na oi. ena je zubima vukla jedan
kraj od konopca, ali uzalud. Vreme je prolazilo. Ona pronae uvojke od
vora. Usta su ve poela da joj krvare, pa ipak nita nije mogla da uini.
U peini je bio mrak kao u grobu.
Sva su mi usta iskrvavljena! ree Azur. Pokuaj ti da
odredi veze na mojim rukama.
Rekavi to, veto se izvi i lee potrbuke. Pit se okrete na bok i
nekako napipa ustima vor na njenim rukama. Snanim vilicama stee
jedan uvojak konopca i povue. Petlja se malo olabavi. Ohrabreni,
mladi je i dalje vukao zubima krajeve konopca i oseti kako se vor sve
vie drei.
Gotovo je! ree Azur i izvue jednu ruku. Odmah otpetlja i
drugu ruku. Zatim odrei veze na nogama. Lako je odreila veze i kod
Pita.
Posle toga ustadoe i pooe nasumce nekoliko koraka.
Ako se ikad izvuem iz ovog groba, ree ena prva e mi
briga biti da svojim rukama zadavim onoga jarca to se izdaje za
proroka. Njegova usta koja bi najradije lokala ljudsku krv, izrekla su
prokletstvo na nas dvoje! Neka bi bogovi u svojoj moi uinili da se ono
na njemu ispuni!
uti! ree Pit. Bogovi e jo vie da se razgneve zbog
tvojih rei! Dok smo ivi, ne smemo grditi proroka, jer kroz njegova usta
govori svako boanstvo.
Mene i tebe tamo napolju vie ne ubrajaju u ive i ta me se tie!
Ti si ratnik. Zna samo da ubija, a kad su tebe ubili, jo se plai svojih
ubica! Tvoj otac Alko nije bio takva kukavica.
ta je trebalo da radim? upita vojnik.
I to pita mene! zaudi se ena. Trebalo je da uzme ma i
da probode pogano srce proroka!
to to nisi uradila ti? Prie o tvom junatvu poznate su svakom u
naselju!
Nisam imala nita u rukama...
Seli su na zemlju i naslonili lea na zid od peine. Jedno vreme
razmiljali su i utali. ena se u sebi zaricala da se osveti i Valoku i
proroku, ako ikad ivi izau iz peine.
Celo nae pleme je gomila vukova koji prodiru i ovoje. Od te
rulje samo glasi male Mumu potekao je u nau korist. Svi ostali, kao
52

podli psi, podvili su repove i utali.

Vreme je prolazilo, a oni su se teko mirili sa sudbinom. Znali su da
jo nije poelo ono to prethodi njihovoj smrti: glad i e. Ipak, u
najteem oajanju, kad je ovek svestan da mu nema spasa, lebdi
negde na dnu due iskrica nade koja tinja do poslednjeg daha. U takvoj
prilici gubi se pojam o vremenu.
Pit i Azur su dugo utali.
Onda vojnik poe da plae. Nije plakao kad mu je izreena presuda,
niti kad se rastajao s majkom. Ali srce prepuno bola i oajanja ne izdra.
Ratnik je plakao i jecao kao dete.
Ti si gori nego ena! dobaci mu Azur pakosno.
Umreemo oboje i s tim treba biti naisto! U tvojim grudima kuca
srce plaljivog akala koji drhe i cvili kad veverica frkne na njega.
Pit je u mraku epa za ruku i stade da je uvre. ena ga ujede za
miicu. Upinjali su se da jedno drugom nanesu to vei bol.
Ti si kriva za moju smrt! Ti si me opila i zato u ti kao zmiji
razmrskati glavu o zid.
Rekavi to, Pit je uhvati za kosu i tresnu joj glavu o kamen.
Oamuena ena otvori vilice i pusti mu ruku. Pridravajui se rukama
za zid, Azur poe da se smeje, najpre istiha, pa sve jae, dok se smeh
ne pretvori u ludako cerekanje koje se u mranoj peini odbijalo o
zidove i stravino odjekivalo. Vojnika uhvati uas. Proe mu kroz glavu
da je ena poludela. Odmah joj pusti ruku i izbezumljeno potra kroz
mrak. Ali posle desetak koraka spotae se i pade, glavom udari o kamen
i onesvesti se.
ena poe lagano prema mestu odakle se uo tup udar. Njeni prsti
grili su se kao kande u risa. U nervnom nastupu reila je da udavi
mladia. Uvrnuta ruka uasno je bolela, a glava joj buala od udara o zid
peine. Idui po mraku zape nogom o ratnikovo telo. Sae se i napipa
glavu oveka. Krv se lepila za njene prste. U istom trenutku uini joj se
da mrak na tom mestu nije tako gust. Munjevito baci pogled na desnu
stranu. Jedva vidljiva traka svetlosti odnekud se probijala u peinu. Talas
uzbuenja je gotovo zagui. Neko vreme je stajala kao ukopana. Kad se
malo pribra, poe lagano na tu stranu. Netremice je gledala u bledu
traku svetlosti. Napravila je nekoliko desetina koraka i odjednom primeti
da se svetlost izgubila. enu nanovo spopade oajanje. Oseti toliku
klonulost da morade da se nasloni na zid od peine. Ipak, trudila se da
ne izgubi mo snalaenja. Seti se da je u mraku morala naii na neki
ugao ili ispust od kamena i pokua da se vrati istim putem kojim je stigla
dotle. Ila je natrake, malo nadesno. Posle nekoliko uinjenih koraka
svetla traka opet se ukaza. ena opet krenu napred pridravajui se
rukama za zid. Odjednom, napipa stenu koja je prepreila prolaz. Obie
je i svetlost se nanovo ukaza. Lagano je ila i ila i kad doe do jedne
53

okuke, nae se pred uzanom pukotinom kroz koju se izlazilo na drugu

stranu brda.
ena se uhvati obema rukama za zid i stade neko vreme punim
grudima udisala sve vazduh koji je strujao spolja. Kad se malo pribra i
povrati od uzbuenja, razgrnu gusto lie divlje loze u koje je gotovo
cela pukotina bila obrasla i ugleda najpre nebo, a zatim divotnu svetlost
dana.
U daljini je videla talasaste breuljke, uvale i reice koje su vijugale
sve u istom pravcu. A jo dalje, ak na vidiku dizala se Velika planina u
itavom moru nebeskog plavetnila.
Malo zatim, ena se vrati u peinu. Posle dugog traenja napipa
svoga druga i vukui ga jedva se s njim provue kroz otvor. Pit je jo
uvek bio u nesvesti. Na elu mu je bila oteena rana na kojoj se usirila
krv pomeana s prainom.
Azur je gledala njegovo bledo lice i zapeene usne, usirenu krv i
trepavice koje su podrhtavale na svetlosti dana. Sa uasom pomisli da je
pre nekoliko trenutaka htela da udavi toga mladia koji e joj biti jedina
potpora u ivotu, usamljenom i tegobnom. ena zagnjuri glavu u ake i
zaplaka.

*
Beali su prema zapadu uvereni da na toj strani nee nikog sresti.
urili su da se to pre dokopaju planine koju su gledali ispred sebe u
daljini.
Pit i Azur nisu znali da se na njihovom putu nalazi Velika reka.
Iako je jesen bila na domaku, podnevno sunce nesnosno je peklo.
asovi uasa koje su toga jutra preiveli davali su im natoveansku
snagu pa su ili i ili beei to dalje od svojih. Oboje osetie prisnost i
uzajamnu naklonost i nijedno od njih ne usudi se da pomene muni
prizor koji se dogodio u peini. Gonjeni istom sudbinom, osetili su dobro
da su ostavljeni sami sebi i da im predstoji ivot pun borbi i straha. Put u
neizvesnost otvarao se pred njima. Pregazie reice i barutine, obioe
movare provlaei se kroz gusto iblje i, kad se sunce ve klonilo
zapadu, stigoe na reku, bacie se u nju i preplivae na drugu stranu.
Probijajui se kroz guste trske, Pit primeti na jednom mestu prokren
prolaz kuda su proli Stib i Gvapo. Pit zastade i ree:
Ovuda su proli oni zbog kojih smo nas dvoje stradali. Mi idemo
njihovim tragom. Ako ih stignemo, ubie nas, jer imaju moj ma, luk i
strele.
54

 Oni su sad isto to i mi ree ena. Pokuaemo da im se

pribliimo na prijateljski nain. Nama su ve neprijatelji oni koji su ostali
iza nas i koji su nas od sebe odbacili, pljunuli na nas i osudili nas na
sramnu smrt. Njih se treba najvie kloniti. Tamo je ostalo samo jedno
bie koje volim. To je mala
Pit obori glavu i neko vreme utae. Zatim ree:
A ja svoju majku i devojku Belinu.
Odluie da idu tragom kuda su proli Stib i Gvapo. U podnoju
planine naioe na trag konjskih kopita.
Ovo je trag konja trojice ratnika koji su otili da tragaju za
ubicama mladia u movari. Oni se nisu vratili u naselje. ta da radimo
ako na njih naiemo?
ena odgovori:
Oni ne znaju za nau osudu. Pridruiemo se njima i rei da smo
zalutali. Na prvom prenoitu svoj trojici ma u srce. Uzeemo konje i
oruje i beati dalje.
Pit je utao.
Mrak ih uhvati kad su ve podosta odmakli. Umorni i gladni mladi i
Azur prostree se po zemlji izmeu tri kupinova buna i ne mislei na
opasnosti koje ih nou mogu snai od divljih zverova.
U ranu zoru kretoe dalje po tragu konja.
Pit se udio:
Neto se moralo dogoditi izviaima. Dva konja su nestala, a
moda s njima i konjanici.
Kad je sunce visoko odskoilo, begunci stigoe na onaj proplanak
gde su akali i hijene dovrili svoju gozbu. Azur i Pit naioe na
razbacane i oglodane kosti ljudi i konja koje su mravi sasvim oistili.
Trava je na tom mestu bila potpuno ugaena.
Ovo su ostaci od naa tri ratnika koji su otili u poteru za
ubicama ubijenog mladia u movari. Nikad se nee vratiti u naselje
ree Pit.
Azur je utala. Ona prva primeti da se neto belasa u travi. Prie i
sae se. Najpre nae jedan ma, zatim drugi i dva luka; razbacane strele
leale su svuda rasturene.
Toga trenutka na ivici ume pojavie se Gvapo i Stib, izbie na
proplanak na svega pedesetak metara od keltskih begunaca.
Pit se brzo sae i dohvati jedan luk sa zemlje, ali ga odmah baci. Na
njemu je bila tetiva od teleeg creva koju su izgrizli akali. Sa drugim
lukom bio je isti sluaj.
Stib je ve nianio strelu na ratnika i poeo da zatee luk. Njegovo
vitko telo povijalo se lagano unatrag. Pit uvide da mu nema spasa.
Nemono je stajao oekujui udar strele. Azur je bila pored njega i
mahala rukama, dajui mladiima nekakve znake.
55

 Spusti strelu! ree Gvapo. Vidi li da onaj ovek nema

oruje. Oni hoe da pregovaraju s nama.
Stib se nije obazirao na njegove rei. Paljivo je nianio. Upravo
kad je hteo da odapne, Gvapo ga gurnu i strela prolete vie Pitove glave.
ta radi! izdra se Stib. Hoe da dozvoli da nas iskomadaju
maevima!
To su straar i ona ena od kojih smo pobegli. Sigurno su
proterani iz plemena zbog naeg bekstva.
Otkuda to zna?
Zar ne vidi da su bez oruja!
Stib je krgutao zubima stavljajui drugu strelu na tetivu:
Oni e umreti od moje ruke, jer pripadaju hordi naih neprijatelja!
Ali, Gvapo zgrabi luk obema rukama i stade ga vui sebi. Azur se
ve pribliavala, jer je uvidela da ih deak titi.
Nee ubiti enu koja nam je spasla ivot! vikao je Gvapo
otimajui luk od svoga druga.
Na kraju, Stib popusti, ali oi su mu besno sevale:
Oni su poslati za nama da nas uhvate! ree.
Da! odgovori deak. Njih dvoje sami, i to bez oruja.
Izgleda da u tvojoj glavi nema mozga!
Azur je ve stajala pred njima. I Pit poe da se pribliava. Neko
vreme stajali su i utali. Zatim Gvapo prie i uhvati enu za ruku. Ona ga
pomilova po kosi. Deak prvi progovori:
Ti si uvala devojicu koja nam je spasla ivot.
ena nije razumela rei, ali oseti prijateljsku naklonost koju je
Gvapo pokazivao.
Meutim, Stib je krvniki gledao Pita, iako ovaj nije pokazivao
nikakve znake neprijateljstva. Gvapo prie i njemu i potapa ga po
miici. Ratnik se osmehnu i stee malom ruku.
Nita ti ne vredi to gleda kao vuk! ree Gvapo Stibu. Oni
e od sada biti nai prijatelji i ii e s nama.
Azur kao da je razumela ta je deak rekao, zagrli ga i stee na
grudi.
Posle toga posedae u travu na ivici ume i pojedoe ostatke suvog
mesa i pogae, koje je Gvapo izruio iz torbe. Odmarali su se due
vreme ispod jedne razgranate bukve sporazumevajui se znacima koje
su izvodili rukama.
Stib ode i pokupi rasturene strele i lukove. Donese i oba maa. Ne
govorei ni rei, jedan ma predade Pitu, drugi Gvapu koji ga s ponosom
zadenu za pojas.
Tako njih etvoro sklopie prijateljstvo. Imali su etiri maa, etiri
luka, pedesetak strela s metalnim vrhovima i konja.
ena bez ikakvog okolienja skide ma koji je visio obeen o kolan
56

na konju i opasa ga.

Stalno su ili prema zapadu. Azur je jahala konja, a njih trojica ili
su peke. Na prvom odmoritu Pit oguli maem liku s jedne debele lipe,
nakvasi je u potoku i stade veto da je upreda. Zatim je presee na dva
dela i priveza za lukove kao tetive.
Sunce je tek bilo zalo. Rumeno nebo na zapadu jo je davalo jake
odbleske svetlosti. Pit uze jedan luk i nekoliko strela, dade znak Stibu da
uini to isto i obojica kretoe kroz umu u lov.
ena je okupljala suvo lie, travu i granice opremajui se da loi
vatru. Gvapo izvadi kremenje i trud iz torbe i stade da kree. Malo zatim
opusti zapaljeni trud u suvu travu i lie i poe da duva. Uskoro,
zaplamsa vatra. Svuda unaokolo bila je visoka i sona trava. Azur skide
s konja ebe, kolan nastavi na ular da bi konj imao vie prostora za
pau. Pitoma ivotinja, na dugako privezana, najpre se malo provalja
po zemlji, iz potoia se napi vode, pa onda navali da pase travu.
Pit i Stib spustie se u jednu jarugu obraslu leskom i drenom. Ispod
natrule klade koja je izvirivala iz gustog buna iskoi zec. Stib die luk i
naniani, ali ga keltski ratnik uhvati za ruku. Zatim znacima objasni da ta
ivotinja ne zasluuje da se za njom pusti strela: njeno meso nije za jelo,
jer od njega slabe miii, a srce postaje plaljivo.
Meutim, mladii naioe na tragove opora divljih svinja. Veernji
povetarac duvao im je u lice pa Pit odlui da u polukrugu obie trag. On
rukom pokaza drugu da poe levo, a sam se uputi desno.
Stib se odvoji. Iao je oprezno obilazei bunove. U levoj ruci bio
mu je luk sa strelom na tetivi. Mladi je odluio da prvu strelu pusti na
Pita im se bude pojavio na domak. Njegovo divlje srce plamtelo je za
osvetom. Idui lagano izmeu bunova, mislio je da najpre ubije ratnika,
a zatim i enu, jer oni pripadaju plemenu koje je unitilo njihovu hordu
Oni oboje moraju da umru.
Razmiljajui tako, iao je levom ivicom jaruge i zaklanjao se iza
drvea i bunova. Uporno je gledao na onu stranu odakle je oekivao da
se Pit pojavi. U jednom trenutku primeti ga izmeu drvea i brzo podie
luk, ali ratnik zamae iza granja. Stib poe da se sputa niz jarugu i
uskoro se nae u potoku. Izvirujui iza jedne, debele bukve, mladi
primeti nizvodno mali opor divljih svinja koje su rikale oko potoka.
Ugleda i Pita na nekoliko desetina metara desno od sebe kako lei iza
jedne klade. Keltski ratnik, puzei uz vetar, sasvim se pribliio oporu.
Stib vide kako mu se lagano pomalja glava iza klade, zatim zategnuti luk
i u kako zvrknu tetiva. Strela pogodi jedno povee prase koje stade
skiei da se prevre po zemlji. Pit smesta lee iza klade ekajui da se
ostale svinje razbegnu. Tada Stib podie ovoj luk i naniani ga na tu
stranu. ekao je da vojnik ustane.
Meutim, opor grokui nae u bekstvo. Uplaene svinje jurnue
57

prema Stibu koji, vrebajui Pita, i ne obrati panju na njih. Jedan osrednji
vepar navali na mladia, za tren oka zabode mu svoj zub razara u
butinu i odjuri za oporom.
Stib jeknu i pade. Krv iknu i isprska travu i lie oko njega.
Pit je video kad je mladi pao i odmah potra do tog mesta. Pokua
da ga podigne, ali poto krv nije prestajala da lipti iz rane, on otcepi
jedan ovoj rukav, napravi od njega zavoj i vrsto priveza ranu. Posle
toga podie mladia na svoja plea i krete prema mestu gde su ostali
Azur i Gvapo. Kad stie, spusti ga pored vatre, rode eni nekoliko rei i
nanovo se izgubi u umi.
Azur i Gvapo dovukoe ranjenog mladia do potoia. ena
razveza ranu koja je jo krvarila i dobro je opra hladnom vodom. Zatim
otkide nekoliko listova neke biljke koja je u bokorima rasla pored potoka,
stavi ih sebi u usta, i poto ih dobro provaka, stavi ih na ranu koju
vrsto priveza.
Posle toga bolesnika namestie pored vatre.
Pit se vrati i donese prase koje je ubio, uredi ga i natae na raanj.
Zatim pobode oke pored vatre koja se ve dobro zaarila, i na njih
stavi raanj s prasetom.
Stib je trpeo bolove i utao. Gvapo je doneo dosta suve trave i
stavio ispod njega da mu leite bude meke. Zatim ga pokri i sede
pored bolesnika.
Osea jake bolove? upita ga.
Stib klimnu glavom. Malo posle ree:
Divlji vepar me zakaio svojim zubom.
Ja sam rekao da si ti rav lovac! produi Gvapo. Mesto da
ubije vepra, vepar umalo nije ubio tebe! Zato si dozvolio da te rani
svinja?
Stib okrete glavu ustranu. Deak je produavao s prekorom:
Zar nisi mogao da pobegne ili da se zakloni za drvo ti ravi
love?
A ko je ubio umskog lava? upita Stib stenjui.
Ubio si ga ti, verovatno sluajno!
Zautae. Azur je tiho razgovarala s Pitom koji je okretao prase na
ranju.
Hteo sam da ubijem neprijatelja! odjednom ree Stib.
Koga neprijatelja?
Toga to sedi kraj vatre! Gvapo slee ramenima:
Pogreno je to te ranjenog nije ostavio u jaruzi. Dosad bi te ve
pojeli akali i mravi.
Pit je lagano okretao raanj koji je cvileo na sokama.
No se ve uveliko spustila. Vatra je obasjavala najblia stabla, iza
kojih su se pomaljala druga, manje osvetljena, pa je izgledalo kao da
58

izviruju jedno iza drugog. Bistra voda u potoiu uborila je skakuui

preko kamenja.
Da li je video kad si uperio strelu na njega? upita Gvapo Stiba.
Nije! odgovori mladi tiho.
Pit je govorio eni Azur:
Privezao sam mu ranu i doneo ga ovde. Moda bi bilo bolje da
sam mu maem presekao grlo, jer oni su peinski glodari koji e nas
ubiti na spavanju.
Mi druge prijatelje nemamo. Oni su nam sad jedini ree ena.
Video sam kako je uperio strelu na mene. Hteo je da me ubije.
Da ga nije oborio divlji vepar, ja bih bio mrtav, a i ti. On e i tebe ubiti.
Sad ve nee moi, jer je teko ranjen. Ne moe da stane na
noge. Uostalom, biemo oprezni neko vreme. Ti svakako misli da bi
nam bilo mnogo lake kad bismo ih pobili?
Mislim da bi bilo bolje, jer e oni sigurno ubiti nas.
Gvapo je pratio njihov razgovor. Nije razumeo ni rei, ali oseti o
emu govore, pa se obrati Stibu:
Meni su priali drugovi da si ti, kad si bio deak, pojeo digericu
od akala. Sad mi je jasno zato si tako podmukao i zato ima podlo
srce! Ratnik i ena, izgnanici iz ovoje horde, doli su nam kao prijatelji, a
ti si od njih stvorio neprijatelje! Ova ena koja je snana kao medvedica
mogla bi i mene i tebe udaviti jednom rukom. Ona to ne ini, jer eli da
budemo njihovi prijatelji. uje li ta ti govorim?
Ali Stib ga nije uo. Bio je u groznici i bez svesti.
Konj koji je grickao travu u blizini uznemiri se i poe da se pribliava
vatri. Njegove svetle oi gledale su unezvereno u mrak. Pit prestade da
okree raanj i mai se luka koji je leao pored njegovih nogu. Gvapo
baci guvu suve trave na vatru a Azur dohvati jedan povei ugarak
spremna da ga baci.

59

U mraku se blistalo nekoliko pari oiju.

Vukovi! ree Pit i odape strelu.
U istom trenutku ena baci ugarak koji opisa svetao luk i pade na
zemlju, a varnice prsnue' na sve strane. Jedan vuk skiknu i mugnu u
mrak, a ostali zareae i pobegoe za njim.
Nastade tiina. Samo se ulo utanje trave pod zubima konja,
kvrckanje i kripa ranja na sokama i cvranje masti koja je kapala s
praseta na ar. Stib je jeao u bunilu, a Azur i Gvapo gledali su se
prijateljski i osmehivali jedno na drugo. ena ga neno pomilova po kosi.
Deak zaplaka, jer se seti svoje majke na ijem krilu je nekad s veeri
pored vatre spokojno dremuckao.
Pit je jo neko vreme okretao raanj. Kad se uveri da je prase
peeno, odmae ga od vatre, odvali jednu pleku i dade je eni, drugu
dade deaku, a sebi uze but.
60

Kad zavrie obed, ratnik strpa u torbu ostatak mesa i ree eni:
Ti e biti budna i uvae strau. Kad ti se mnogo zadrema,
probudi me da te zamenim.
Rekavi to, izvali se pored vatre i uskoro zaspa.
Gvapo i Azur ostadoe budni. Mali pokua da s njom razgovara
znacima. Pitao je ta je bilo s devojicom koja mu je dva puta spasla
ivot. ena ga razume i objasni mu da je mala mnogo dobra i da je
mnogo plakala kad su nju i Pita osudili. Deak se raznei i spusti glavu
eni na krilo. Ona ga je milovala sve dok nije zaspao.
Azur je bila druga majka devojice Mumu. Sad zavole i ovoga
deaka koji nije imao nikoga na svetu.
U svanue, Stibu se povrati svest, ali nije mogao da ustane. Reie
da ga popnu na konja, a Gvapo uzjaha iza njega da ga pridrava. Tako
pooe dalje prema zapadu.

61

VI G L AV A

Ovo je mesto gde je smrt zaboravila na ive.

Danima su ili; prelazili potoke, jaruge i uvale, izbijali na proplanke i

ponovo zalazili u umu koja je izgledala beskonana sa svojim debelim
hrastovima i bukvama ije su se kronje meale u visini i toliko
isprepletale grane i lie da ponegde nijedan sunev zrak nije mogao
prodreti do zemlje. Begunci su nailazili na oborena dinovska stabla koja
su im prepreavala put. Padala su od starosti i trulila u veitoj hladovini i
vlazi.
Nailazili su na proplanke koji su bili sve manji i sve rei. inilo im se
da nikad nee izai iz ume.
Noi su provodili obino pored nekog izvora ili potoka. Uz obalu su
loili vatru da bi se ogrejali i donekle razgonili strah koji je mrkla no
svojim tajanstvenim umovima izazivala. Divlje zveri, bojei se vatre,
izdaleka su uagrenim oima gledale konja i ljude.
Po jarugama je beli grab izmeu velikih bukava isprepletao svoje
grane sa leskom i drenom. Tu je usred dana, bio polumrak. Veverice, sa
svojim dugakim rodovima, skakale su s drveta na drvo, veale se o
grane, skiale i frktale drhtei od straha, jer su ih kune podmuklo
vrebale. To je bila oblast slepih mieva koji su se pitei dozivali i nonih
ptica sa beumnim krilima. Pitanje i kretanje gonilo je putnike da se i
danju pribijaju uz vatru ili da urno naputaju mesto.
Hrane su imali u izobilju. Po malim proplancima lovili su srne, a po
jarugama i potocima divlje svinje. Pit je bio strelac koji retko promai cilj.
Pored njega i Gvapo se nauio toj vetini.
Stib je dobro jeo i spavao, ali na bolesnu nogu jo nije mogao da
stane, jer je rana jo uvek bila velika i tvrda. Azur ga je svesrdno leila
previjajui mu razne trave, ali uzalud.
ena je govorila Pitu:
Mladi e ostati sakat, ako ne pronaem travu sa utim cvetiima
koji imaju crnu taku u sredini.
Za njega bi bilo bolje da umre, odgovori Pit jer ako na
mene jo jednom podigne strelu, ja u ga ubiti!
Njemu to ve vie i ne pada na pamet! dodade Azur.
A Gvapo je govorio Stibu:
62

 Nisu te ubili, a mogli su. Ja sam rekao da e oni biti nai prijatelji.
Upamti ta ti kaem: ako jo jednom podigne strelu na Pita ja u prei
na njihovu stranu i nagovoriu ih da te ubiju. Ili emo te vezati za drvo i
ostaviti u umi da te ivoga rastrgnu zveri.
Neu vie pokuati da ih ubijem, ali ih nikad ne mogu voleti!
odgovori bolesni mladi.
Jednog dana naioe na peinu. Bila je u stenovitom brdu, a ispred
nje mala zaravan koja se zavravala prostranom i dubokom jarugom,
obraslom gustim ibljem i drveem. Na njenom dnu vijugao je potoi.
Peina je izgledala kao vea pukotina; imala je kos otvor u steni
gotovo zatvoren bokorima jasmina. Pit i Azur reie da se tu zadre.
Nou, sedei pored vatre, ve su uveliko oseali hladnou. Kad bi legli
da spavaju, drhtali su, a poslednje dve noi nisu ni spavali.
Raskriemo peinu i tu emo prezimiti ree Pit. Kad dou
dui dani i opet sunce pone da zagreva zemlju, produiemo put i nai
zgodnije mesto gde emo se nastaniti
Odmah se dadoe na posao. Maevima isekoe bunje i raskrie
prilaz peini.
Stib i Gvapo razumedoe njihovu nameru odmah.
Pit zapali jedan veliki busen suve trave i ubaci ga kroz otvor. i
plamen isterae prave stanovnike peine. Najpre iskoie jedan za
drugim dva tvora, zatim nekoliko slepih mieva koji su pitei leteli
nasumce sve dok se ne izgubie u gustim kronjama drvea.
Gvapo se uvue u peinu i uveri se da je toliko niska da se u njoj ne
moe uspraviti i stati na noge. Ali, deak primeti da tle nije kamenito.
Dole je bila rastresita zemlja, mulj i sitan pesak.
Pit, Azur i Gvapo dadoe se odmah na posao. Zemlju su razrivali
maevima i akama izbacivali je napolje. Bio je to posao muan i spor,
dostojan potomaka onih koji su danima vrebali plen, ili mesecima
strpljivo glaali kamenu sekiru od tvrdog granita i kremenom vrteli rupu u
njoj.
Celoga dana su radili. Do veeri bilo je prokopano i raskreno svega
tri koraka u dubinu peine. Pred no, naloie vatru na ulazu i u miru
predadoe se odmoru.
Sutradan, Gvapo se seti da se moe i bre iznositi zemlja.
Rasprostro je ebe i na njemu su on i Azur mnogo lake i bre iznosili
zemlju.
Pokazalo se da je peina visoka i duboka. Toga dana prodrli su u
dubinu jo nekoliko koraka. Treega dana naioe na ljudske kosti.
Iskopavali su ih i izbacivali stalno i uskoro pred peinom naslagana je
bila velika gomila lobanja, butnih kostiju i rebara. U vlanoj zemlji
otkopae i nekoliko kamenih sekira, najprimitivnije izrade. Naoe
noeve od kremena, ekie. dleta, ila od riblje kosti i nekoliko lonaca od
63

polupeene zemlje, izraenih prosto, bez grnarskog vitla. Azur se

posebno obradova kad pronae nekoliko zlatnih ploica koje su bile
gotovo izmeu dva kamena. Ploice su imale oblik srca i romba i bile su
probuene. ena odmah napravi uzicu od like, naniza te ploice i obesi
ih sebi oko vrata.
Kosti su bile potpuno poutele i gotovo trule. Oevidno je da su
stanovnici vrlo davno bili iznenaeni od neke bujice koja se sjurila nou
niz jarugu, naglo zaguila peinu i sve ljude u njoj podavila i zatrpala ih
muljem i blatom.
Njih je udavila voda koja se sjurila niz jarugu ree Pit eni.
Izgledalo je nemogue da voda popuni prostranu jarugu, prelije
plato i zagui peinu. U svakom sluaju, je to strahovita bujica koja je
nekada svom silinom prohujala tuda. Verovatno je tada jaruga bila plia.
Kad im se uini da su peinu dovoljno produbili, naloie vatru na
sredini, da bi prema svetlosti mogli da naprave postelje od paprati i suve
trave.
Stib je gunao:
To su kosti ljudi pomrlih u peini. Njihove due svetie se na
nama.
Ko zna kad su ti ljudi pomrli! ree Gvapo. On je skupljao kosti
u ebe, nosio ih do ivice platoa i bacao u jarugu.
Meutim, vatra obasja peinu. Beguncima se ukaza udan prizor:
po glatkim delovima zidova videe ucrtane slike. Najpre ugledae jelena
u trku koga gone psi, zatim jednog bizona naslikanog crvenom bojom.
Na drugom zidu ukaza se ogroman mamut sa povijenim onjacima i
dugakom dlakom. Iza njega bio je naslikan ovek gotovo sav obrastao
u dlaku. Ispod niskog ela bile su jako izboene kosti oko one duplje,
nos gotovo potpuno spljeskan i jaka donja vilica malo izvuena napred.
U rukama je drao ogromnu budu.
Begunci su nemo gledali slike. Pit nespokojno baci pogled na enu i
primeti strah na njenom licu.
Ovo su uinili ljudi ije smo kosti iskopali i bacili u jarugu! ree
Azur.
Oni, i ti njihovi mani dodade Pit i stade se povlaiti prema
izlazu peine. ena poe za njim govorei tiho:
ula sam jednom kad je govorio vates da kosti ljudi ne mogu
nakoditi ivom oveku, jer one pripadaju zemlji, ali due pomrlih uvek
se svete.
Njih dvoje su ve bili napolju. Pit dodade:
Naslikan ovek je ljudoder. Nai stari su priali da ih jo ima po
velikim planinama. Oni prodiru i svoje.
Pit i Azur poee urno da se spremaju za polazak. Stib i Gvapo
gledali su za njima. I njih je uhvatio strah. Ali, potpuno neodluni stajali
64

su nasred peine pored vatre koja je dogorevala.

Nita im ne vredi to bee! ree Stib. Bekstvo im nee
pomoi da izbegnu smrt. Dua oveka sa zida peine e ih stii. Zato
pusti ih neka idu. Mi emo ovde lei i umreti.
Gvapo ga je gledao razrogaenih oiju. Stib produi da govori
drhtavim glasom:
Bogovi su napustili nau hordu. Oni ne dozvoljavaju ni nama
dvojici da se spasemo. Ja se mirim s tim i umreu hrabro kako su i
dosad umirali ljudi i ene naega plemena!
Meutim, napolju Pit je ve odvezao konja, zauzdao ga i pritegao
ebe kolanom. Azur je uprtila torbu s hranom, prebacila preko ramena
dva luka, a pod pazuh stavila ma. Ona prie ulazu peine i stade da
vie Stiba i Gvapa dajui znak rukom.
Deak se obrati Stibu:
Ratnik i ena opremili su se i sad e da pou. Oni nas zovu. Ja
u ii s njima, a ti ostani tu, kad si ve reio da umre.
Mladi ustade i prvi put se osloni na bolesnu nogu, jauknu od bola
pa opet sede na zemlju.
Dakle, i ti e da me ostavi? ree.
Hou odgovori Gvapo i pokuau da pobegnem. Ako
osveta mrtvih poalje smrt za mnom, umreu i tamo isto tako kao i ovde.
Uostalom, mislim da je ovo mesto gde je smrt zaboravila na ive. Kad
stignemo do prve reke ili potoka, baciu kamen za sobom i onda se
nemam ega bojati. 22
Azur je jo uvek zavirivala u peinu i vikala.
Idem, ree Gvapo Stibu a tebi neka bogovi podare smrt
koju toliko eli. Neka bi ona dola to pre da se mnogo ne mui!
Rekavi to, deak poe brzo prema izlazu.
Vatra je dogorevala u peini. Polumrak je jezivo isticao slike na
zidu, a posebno oveka s budom u de snoj ruci.
Hej, i ja u s tobom! ekaj viknu Stab drhtavim glasom,
poskoi na bolesnu nogu i oseta da moe pomalo njom da se slui.
Dohvati kou ubijenog umskog lava i hramljui stie do izlaza peine.
Gvapo se vrata i pomoe mu. Pit i Azur popee ga na konja i mada je
ve poela no, kretoe na put.
Mesec je sijao punim sjajem, probijajui svoju belu svetlost kroz
granje visokih hrastova. Begunci se spustie u jarugu. Ili su kroz nju
dok ne naioe na jednu malu ravnicu obraslu gustom travom i
bunovima. Tu se jaruga irila, ali njene strme obale visoko su se
uzdizale. Putnici pregazie potok i poto svako od njih baci po kamen iza
sebe, stadoe da se pripremaju za prenoite.
Uskoro je i vatra bila naloena. Ali, beguncima ne bi sueno da tu
no provedu na miru.
65

Mesec je ve preao veliki deo svog nebeskog puta i nagovetavao

da je no odmakla. Umorni, polegae pored vatre, ali niko nije mogao da
zaspi. Svi su bili pod utiskom onoga to su te veeri preiveli. Pored
toga, hladnoa ih je uznemiravala, jer su dani bili sve krai, a noi due i
hladnije.
Vatru su naloili pod obalom u jaruzi. Konja su privezali u blizini gde
je grickao bujnu travu i lie sa iblja.
No je bila zaudo taha, bez uobiajenih umova i glasova zveri i
nonih ptica. Ta tiina u umi koji put izaziva veliko nespokojstvo.
Stib je kunjao pored vatre, sedei na koi i tiho jeao, jer ga je
bolela rana. Pit je dremao naslonjen leima o obalu. Gvapo i Azur
razgovarali su znacima ubacujui poneku re, jer su i na taj nain poeli
da se sporazumevaju.
Odjednom, u jaruzi nizvodno zaurla kurjak. Bio je to jeziv urlik.
Nekoliko glasova sa vie strana kao krikovi pridruie mu se. U blizini se
zau rika jelena, bolno i otegnuto i nadmai svojom jainom ove glasove.
Tada, sasvim neoekivano, pojavie se u jaruzi tri medveda.
Napred je iao ogroman mujak ija je velika glava jedva primetno
izlazila iz zadrigla vrata. Bio je krupan i snaan, svakako najvei
primerak u svojoj vrsti. Za njim u stopu ila je medvedica, a za njom
odrastao mladunac okrugao skoro kao lopta.
Svi troje su klimali glavama i po unezverenim pokretima izgledalo je
da se spremaju da bee, ali ne znaju kuda. Strme obale jaruge
dozvoljavale su im kretanje samo napred i natrag. Kad ugledae vatru,
medvedi stadoe kao ukopani. Pojavili su se iza okuke i bili su udaljeni
svega desetak koraka.
Gvapo im je bio najblii. Kad ih ugleda, on munjevitom brzinom
skoi i zaas se nae iza vatre. Pit polako ustade. Naslonjen leima na
obalu, drao je isukan ma. Stib prestade da jei. Njemu se lice
odjednom izobliilo od srdbe i straha, pa epavi luk koji mu je bio na
domaku ruke skoro u istom trenutku odape strelu i pogodi mujaka u
vrat. U isti mah Azur baci zapaljeni ugarak meu zveri. Ranjeni medved
riknu i vrtei se najpre u mestu navali pravo na vatru. Njegovo urlanje
prolamalo se kroz jarugu i umu. Azur mu je bila najblia i on u svom
besu jurnu na nju spreman da je rastrgne. Ali je ena drala u ruci ve
drugi ugarak, zamaan i jako zaaren. Tresnu njim medveda po njuci i
odskoi u stranu. Zadr riknu jo ee i zaslepljena nagazi na vatru.
Meutim, Pit joj iz neposredne blizine zabode ma pravo u srce. Medved
se zaljulja i pade na lea.
Za to vreme meka je prednjim apama tabala u mestu i nestrpljivo
oekivala ishod borbe ne meajui se. Svakako je bila sigurna u snagu
svoga mujaka. Mladune iza nje mumlalo je i osvrtalo se natrag kao da
se sprema da bei.
66

Kad meka vide da joj mujak pade, uspravi se na zadnje noge i

poe u borbu. Toga trenutka nastade potmula i strana tutnjava. Drvee
je hujalo, a grane se lomile jedna o drugu. Begunci osetie kako im se
tle pomera ispod nogu. Obala naglo poe da se obruava i da ih
zatrpava zemlja. Meka napusti borbu i stade da bei uz jarugu.
Mladunac se stuti za njom. Zaas ih nestade iza okuke.
Zemljotres je trajao sa prekidima nekoliko minuta. Kad se smiri i
poslednji potres, kao odjek u daljini se jo ulo hujanje ume. Posle toga
za trenutak nastade mrtva tiina.
Zemlja je zatrpala vatru i Stiba. Mladi nije mogao da izbegne
odronjavanje obale. Samo mu je glava virila ispod gomile busenja. Na
njegovu viku i zapomaganje Azur i Gvapo pourie da ga otkopavaju, a
Pit odjuri da uhvati konja koji je otkinuo ular i pobegao niz potok.
Uskoro je Stib bio otkopan. Sedei na zemlji, pljuvao je i gunao:
Ja sam govorio da nam nema spasa. Osveta mrtvih koje smo
uznemirili u peini uvek e ii za nama dok nas sve ne uniti!
uti! ree Gvapo. Ostao si iv i nema razlaga da kuka!
Zemlja se tresla ne radi nas, nego po volji bogova koji gledaju na sve
ljude i ivotinje.
Umreu! dodade bolno Stib.
Ko ovako hitro i snano gaa strelom taj nee umreti, makar bio i
opav! ree deak pokazujui ubijenog medveda iz ijeg je vrata
svega za jedan pedalj virila drka od strele.
Ipak, zemlja se tresla! produavao je Stib istim glasom. Boli
me noga i lea me bole. Sutra e opet neka nesrea da nas zadesi.
Bogovi su protiv nas. Oduzee nam ivot!
Tebi su ve oduzeli pamet, koju ti moda nikad nisu ni dali!
naljuti se Gvapo. Zar ne zna da bi nas bogovi mogli unititi
odjednom, samo kad bi hteli? Dosad smo ostali ivi i time buda
zadovoljan.
Deak poe u susret Pitu koji je vodio konja, drei ga za grivu, jer
je prekinut ular ostao na drvetu.
Naloie nanovo vatru, ali malo dalje od Pit se dade na posao oko
ubijenog medveda. Izabrao je najotriji ma i otpoeo da dere kou.
Azur treba da plete torbe od like da bismo mogli poneta mnoga
mesa govorio je ratnik. Ovde u potoku ima dosta lipa. Neka Azur i
deak skidaju liku i neka pletu torbe!
ena uze jedan ma i stade da guli liku sa lipa u potoku. Gvapo je
pravio kamaru. Posle toga dadoe se na posao pored vatre. Do kraja
noi pleli su torbe. Za to vreme, Pit je bio gotov sa dranjem medveda i
ve su veliki komadi mesa bili nataknuti na ranjeve i stavljeni uz vatru
da se peku.
U svanue, torbe su bile gotove i veliki deo mesa ispeen. Pit uze
67

kou, okrete joj sirovu stranu navie i dobro ostruga maem mast, zatim
je posu pepelom i prebaci preko konja.
Poto su se dobro okrepili peenim mesom, napie se vode s
potoka, zatim etiri torbe napunie mesom, pa dve i dve povezae i
bacie konju preko lea. Stibu pomogoe da se smesti izmeu torbe i
kretoe dalje niz jarugu.
Oko podne begunci izbie na jedan proplanak i reie da se tu
zaustave.
Meutim, Gvapo uzviknu pokazujui na zemlju. Trava je bila
ugaena kao da je ovek tuda proao. Deak poe nekoliko koraka tim
tragom, pa se sae i sa zemlje podie nekakav predmet. Zaas svi se
iskupie. Gvapo je naao strelu s kamenim vrhom. Nekoliko trenutaka
evi su utali.
U blizini su ljudi! ree Pit.
Neko je ovuda skoro proao obrati se Gvapo Stibu, a ovaj
odmah odvrati:
Da mi nije bolesna noga, iao bih po ovom tragu.
Gvapo se uozbilji. Nekoliko trenutaka gledao je u zemlju i najzad
progovori:
To u uiniti ja! Vas troje sedite tu i ekajte.
Deak dade znak eni i ratniku da sednu u travu pored Stiba, a on
krete tragom.
Proplanak je bio mali i trag ga uskoro odvede u umu. Neko vreme
nije motao da se snae, jer je trava ispod drvea bila retka, ali uskoro
primeti ljudske stope utisnute u vlanu zemlju. Gvapo je iao oprezno,
zaklanjao se iza drvea i osvrtao se na sve strane ne gubei trag iz vida.
Pade mu u oi da su stope samo od jednog oveka i to mu malo uli
hrabrosti. Ali, seti se da je zaboravio da ponese luk i strele. Strah ga
nanovo uhvati kad pomisli da ga moda taj ovek vreba iza nekog
drveta. Njegov otac i drugi ljudi iz horde priali su da u velikim planinama
ima ljudodera. Oni su svakako nalik na onog oveka koga je video
naslikanog na zidu peine. Deak izgubi samopouzdanje i naumi da se
vrati drugovima. Stajao je iza jedne debele bukve borei se sa strahom.
U isto vreme primeti da vie ne vidi trag, jer je debeli sloj lia pokrivao
zemlju. Ipak se odlui: lagano krete niz brdo i spusti se do jednog
potoia. Tu zastade po drugi put. Trebalo je odluiti da li da ide uz
potok, ili nizvodno, ili da pree na drugu stranu pa da krene uz brdo kroz
gusto gloje i lesku. Odjednom, primeti na jednoj bukvi u visini oveka
urezanu strelicu koja je pokazivala pravac preko potoka. Zarez u kori
drveta bio je sve. Deak uvide da taj ovek ide ispred njega i navodi ga
da ide za njim.
Preko potoka je bila dobro utabana staza. Nju su napravile divlje
ivotinje dolazei na potok da piju vode. U zemlji su bili tragovi divljih
68

svinja, koza, jelena i kouta. Gvapo je poznavao sve tragove, jer je esto
iao u lov svojima iz horde.
Prezajui od svakog unja i drhtei od uzbuenja, deak pree
preko potoka i uputi se stazom uz brdo. Saginjao se i provlaio, cepajui
odelo od srnee koe, koje je inae gotovo u dronjcima visilo na njemu.
Skoro se obradovao to nije mogao da nae stope od oveka. Nekoliko
stotina koraka probijao se kroz ibljak i ne primeti nita sumnjivo. Pred
njegovim oima ukaza se mali proplanak. Ponovo ga spopade strah. Tu
je trava bila visoka i gusta. Deak lee i stade da razmilja. Spopade ga
stid od samoga sebe. Uini mu se da je obina kukavica kad, eto, drhe
od svakog unja.
Gvapo je leao u travi i odmarao se. Pred oi mu izae strahovita
borba onoga dana kad su Kelti napali u klisuri njegovu hordu. Tada se
sakrio iza jednog velikog kamena. Nije plakao i vritao kao ostala deca
koja su se pribijala uz svoje roditelje i ginula, ali nije imao ni hrabrosti da
se umea meu borce. Ipak je sakriven iza kamena pustio otrovnu strelu
na vojnika koji mu je ubio majku. Strela je neprijatelja pogodila u obraz.
Taj je morao umreti docnije. Posle toga pobegao je i sakrio se u peinu.
Razmiljajui o tome, priznavao je u dui da je tada bio maloduan,
moda i kukavica. Strah od koga se stideo, oduzimao mu je snagu.
Gvapo odlui da ide dalje ma ta ga snalo.
Staza se bila izgubila. Iao je preko malog proplanka koji pree
gotovo trei i ue u umu. Oprezno se vukao od drveta do drveta. U
jednom trenuktu iza sebe zau uanj. Munjevitom brzinom deak se
okrete, ali je ve bilo kasno. Neija snana ruka drala ga je za vrat. Ta
ruka stezala ga je sve dok nije izgubio svest.

69

VII GLAVA

Bogovi su osvetlili nepravdu.

Kad se osvestio, Gvapo najpre oseti da su mu ruke i noge

vrsto
vezane. Pokua da pokrene glavu, ali oseti otar bol u vratu. Ruke koje
su ga epale bile su isuvie jake. Deak, ipak, s velikim naporom malo
podie glavu i odmah uoi sve. Nalazio se u jednoj velikoj peini. Na
sredini je gorela vatra i osvetljavala sve kutove. Odnekud se ulo
vreanje koze i blejanje ovaca. Ti glasovi su se s pucketanjem suvih
grana koje su gorele na vatri. U jednom uglu primeti nekoliko zemljanih
upova i lonaca. Pored njih bila je gomila lukova i kopalja sa vrhovima
od otrog kamena, nekoliko sekira na kraim i duim draljama, zatim
itava hrpa belutaka za praku i velika kamara drva. U jednom uglu bila
je postelja napravljena od suve paprati, prekrivena ovijim koama.
U peinu tada ue jedan ovek. Imao je dugaku kosu i bradu.
Nosio je u ruci kamenu sekiru nasaenu na vornovatu motku. Uputi se
pravo deaku, stade vie njega i posmatrae ga neko vreme. Gvapu
zastade dah u grudima. Svakog trenutka oekivao je da e mu taj ovek
jednim udarcem sekire smrskati glavu. Mirei se sa sudbinom zatvori oi
i predade se iekivanju.
Gledajui deaka neko vreme ovek je razmiljao. Zatim odmahnu
glavom, baci sekiru i ode u ugao gde su bila na gomili koplja i lukovi.
Odmah uze dva luka i dobro im zatee tetive. Gvapo u kako obe otro
zvrknue, kad ih ovek oproba palcem.
Deak je bio uveren da je pao u ruke oveka koji e ubiti i pojesti i
njega i njegove drugove. Gledajui kroz poluotvorene trepavice, primeti
da su brada i kosa toga oveka gotovo sasvim sede. Kad mu starac,
okrenu lea, deak pokua da se oslobodi veza. Ali, ovi napori bili su
uzaludni. I ruke i noge bile su mu vezane mokrim konopcem, koji je
suei se sve vie zasecao u meso.
Izmoren i klonuo Gvapo je teko diui netremice gledao u starca.
Video je ilav vrat i snane miie koji su kao vorovi izvirali ispod
grudnjaka od ovije koe. Snaga, okretnost i lukavstvo ovoga oveka
savladae od ale njegova dva druga i enu Azur. Uhvatie ih starac i
dovesti ovamo vezane.
70

Deak odlui da okrene panju na sebe i progovori:

U ije sam ruke dopao i ta e biti sa mnom?
Starac se primetno tre i zagleda u deaka.
Gvapo nastavi:
Moji drugovi i ja nismo mislili da ti uinimo zlo. Begunci smo,
pobegli ispred neprijatelja koji je doao preko Velike planine i unitio
nau hordu Gava.
71

 Gava? ree starac. Ko je unitio tu hordu?

Deak se ohrabri:
Neprijatelji na konjima. Oni nose odelo od vune, imaju maeve,
strele i koplja sa otrim i iljatim vrhovima. Oni su sve ljude, ene i decu
nae horde pobili.
Starac baci u ugao lukove i strele koje je drao u rukama i sede na
postelju. Oevidno da je bio jako uzbuen. Gvapu se uini da uje
jecanje i s nestrpljenjem oekivae ta e biti. Nekoliko trenutaka proe
u tiini. Najposle starac ustade, prie deaku i odmah mu odrei ruke i
noge.
Ustani ree i vodi me svojim drugovima. Ja sam Bin i
nekad sam pripadao vaoj hordi.
Gvapo skoi, protrlja malo ruke i noge gde su zasekli konopci i poe
sa starcem prema mestu gde su ostali Pit, Azur i Stib. Uz put mu je
priao ko su neprijatelji, odakle su doli i kako su unitili njihovu hordu.
Ovi su izginuli ree deak. Samo smo ostali ja i mladi Stib.
Nas dvojica skrivali smo se u movari dok nas nisu uhvatili, odveli u
naselje i privezali za drvo. Imali su nameru da nas sutradan zakolju na
rtvu bogovima. Ali, ovek i ena, sigurno si ih video s nama, pomogli su
nam da pobegnemo. Njih su zbog toga Kelti proterali iz svota plemena
kao izdajnike. Tako su Pit i Azur postali nai prijatelji i idu s nama.
Stari Bin iao je pored deaka i, ne prekidajui ga, sasluao sve
grozote koje su uinili neprijatelji doljaci.
Kad stigoe na proplanak gde su bili Azur, Pit i Stib, primetie da su
sve troje uperili lukove na njih. Gvapo izdaleka viknu:
Dole lukove i strele! Stari Bin je na prijatelj! Stib razumede i baci
luk ispred sebe. Pit i ena pogledae se i uinie isto to. Deak i starac
prioe.
Znam ko ste ree Bin. Mali mi je sve ispriao. Uzmite svoje
stvari i povedite konja koji je, kako izgleda, pripitomljen. Poite sa
mnom. Moja peina e od sada biti i vaa.
Rekavi to, starac prie i svakome stavi ruku na glavu u znak
prijateljstva. Stib ree:
Primamo tvoje prijateljstvo jer smo od iste krvi. Bogovi su
dopustili da naemo i treeg koji e nam pomoi da osvetimo nau mrtvu
hordu. Ovaj ovek i ena pripadaju onima koji su nam ubili nae
najmilije. Ti, oe, presudi da li emo ih primiti kao prijatelje, oterati ih od
sebe, ili prineti na rtvu bogovima.
Starac pouta neko vreme i ree:
Oni koje su nai neprijatelji proterali, jer su vama dvojici pomogli
da pobegnete, bie nai prijatelji i mi emo ih tako smatrati. Ako
primetimo da spremaju izdaju, uvek imamo mogunost da ih ubijemo.
Posle toga, pokupie stvari, popee Stiba na konja i kretoe preko
72

proplanka u umu.
Bin je iao napred, za njim Gvapo koji je vodio konja, a na kraju bili
su Azur i Pit.
Starac je, izgleda, iz njihove horde ree ena.
Jeste odgovori Pit. On govori njihovim jezikom. Ranjeni
mladi je malopre pominjao nas dvoje. Bojim se da nije nagovarao
starca da nas ubije?
Meni se ini da smo nas dvoje jai od njih trojice? ree ena.
I ja tako smatram. Kad budemo noas legli da spavamo,
potrudiu se da ne zaspim. Ma u drati pri ruci.
Meutim, ve su sili do potoka, preoe ga i kretoe uzbrdo
stazom kroz estar. Uskoro su bili pred peinom. Odmah spustie Stiba i
torbe. Uoe. Stari Bin baci na vatru suvo brezovo granje i plamen
osvetli celu peinu.
Podne je uveliko prolo. Senke visokih platana koji su se dizali oko
peine bile su sve due. Odnekud se ulo buanje planinskog potoka
ija se voda survavala preko malih slapova. Zaravan ispred ulaza u
peinu bio je raskren. Odatle su se niz planinu videle bezbrojne kronje
drvea koje je stepenasto raslo sve do padine planine, a u daljini irila se
beskrajna ravnica, travne livade na kojima se kao na dlanu videlo
pojedinano drvee. Jedan manji opor divljih konja jurio je u punom trku
i postepeno se gubio u izmaglici.
Begunci posedae oko vatre u peini. Stari Bin iznese nekoliko
vreva mleka i jedan zemljani lonac pun sira. Pit izvadi iz torbe medvee
meso. Svi su jeli i utali, zgledali se i pili mleko.
Posle obeda izaoe iz peine i stadoe da seku granje i da upaju
paprat i travu da svako sebi napravi postelju.
Stib je gegao za njima teko se oslanjajui na svoju bolesnu nogu.
Gvapo mu pomoe te i on napravi sebi postelju. Preko nje prebaci kou
umskog lava. Pit se ugleda na njega pa i on svoju postelju prekri
medveom koom, mada je jo bila sirova.
Kad Bin vide ta rade ova dvojica, zae za ugao peine i otud
donese itavu kamaru suvih koa od ovaca, koza, srna i jelena. Sve ih
baci pred Gvapa, a on ih smesta porea po svojoj i eninoj postelji.
Starac se nasmeja:
Doi e vreme kad e i ti ubiti medveda ili umskog lava. Onda
ti nee biti potrebne jagnjee i kozije koe.
U toploj peini, pored svetlosti vatre sedeli su njih petoro i
razgovarali. Gvapo je jo jednom ispriao kako su se neprijatelji
iznenada pojavili i kako su njihovu hordu unitili. Zatim ree da je Stib
leao bolestan u peini. Bio je u bunilu pa nije ni znao ta se dogodilo u
klisuri.
Stib dodade:
73

 Inae bih i ja uleteo u borbu i poginuo kao i ostali.

Bin je sluao i za to vreme okretao u rukama ma i zagledao vrhove
od strela:
Ko ima ovakvo oruje, taj mora da pobedi. Pa se obrati Pitu:
Kako se pravi ovo oruje? Ti si pripadao hordi koja je ovo stvorila!
Ratnik je otprilike razumeo ta ga pita i odmah poe vie znacima
nego reima da objanjava. Baci jedan kamen u vatru i pokaza kako je
potrebna jaka toplota da se rastopi. Rukom opisa kako se teni metal
izliva u kalupe.
Gvapo je najbolje razumeo Pita, jer je veliki broj keltskih rei ve bio
nauio. Njegovo tumaenje starac je potpuno shvatio.
Binu se razvue lice od uda:
Bogovi su samo oveku dali tu mo da rastapa kamenje i od
njega pravi noeve i vrhove za strele!
A kako ste pripitomili konja? obrati se Pitu. Gvapo dobi
odgovor od ratnika Pita i odmah ga protumai:
Oni hvataju divlje konje na zamku i tuku ih sve dotle, dok se ne
pripitome!
Starac se sve vie udio, ali ga naroito zadivi odelo od vunene
tkanine koje su nosili Azur i Pit.
I ti ima takvo odelo? obrati se Stibu. Otkud ti?
Ubio sam jednog njihovog mladia pored movare i skinuo ga s
njega mrtvog.
U takvom razgovoru proe im dan. Glasovi noi ve su poeli da se
ire oko peine. Nekoliko pari oiju svetlucalo je iz tame. ulo se
dahtanje i reanje vukova. Uroeni strah od oveka zadravao ih je da
ne napadnu na konja koji je ispred peine pasao.
Starac ustade od vatre, izae pred peinu i stade da lupa kamenom
u jedno uplje drvo. Vukovi se smesta razbegoe.
U peini nastade smeh. Ali, Bin im objasni da zver uvek bei od
zvuka koji ne poznaje. Drugi put e plaiti vukove smehom ili pevanjem,
ili opet lupanjem u uplje drvo.
Ipak, Pit uvede konja u peinu. U jednom uglu pobode kolac i tu ga
priveza.
Na mekanim posteljama u toploj peini spavali su vrlo udobno. Pit
se trudio da ne zaspi, jer se bojao da ga u snu ne ubiju. Umoran ratnik
ipak je zaspao pred zoru. Ujutru se, kao i ostali, probudio sve i
odmoran. Meutim, Azur je bezbrino prespavala celu no. im je
odanilo, ustala je i dala se na posao. Iseckala je maem medvee meso,
strpala ga u jedan veliki lonac, nasula vode i pristavila ga pored vatre da
se kuva.
Kad su svi ustali, starac ih odvede u dubinu peine, gde iza okuke
primetie veliki tor. U njemu je bilo desetak ovaca i isto toliko koza. Tu
74

se peina zavravala i ivotinje su bile pod vedrim nebom. Visoki zid koji
je Bin podigao od kamenja titio ih je od nonih grabljivica.
Starac donese dva upa. Jedan dade eni, a drugi zadra. Znacima
joj objasni i odmah poee da muzu ovce i koze. Kad i to bi gotovo,
isterae ih kroz peinu napolje da pasu. Ovce su upkale travu oko
ulaza, a koze brstile lie koje je ve poinjalo da uti. Konj, na jutarnjem
suncu, veselo je rzao, strigao uima i valjao se po zemlji.
Begunci sa svojim domainom sedeli su pored vatre i dorukovali.
Posle toga starac im je priao udnovate dogaaje iz svoga ivota.
Gvapo je reima, mimikom i rukama tumaio Pitu i eni, pa su i njih
dvoje donekle mogli pratiti Binovu priu.
Ukratko, evo ta je stari Bin priao:
Pre mnogo zima naa horda Gava ivela je u peinama ispod
Velike planine. Tada sam ja bio mlad i krepak. Svi ljudi bili su hrabri, ali
vrlo oprezni. Bilo nas je malo, pa je svaki zdrav i snaan ovek bio
potreban hordi. Glavni posao na sastojao se u lovu i ribolovu. Od toga
smo iveli.
Ali bogovi su odredili da ponekad doe vreme kad ljudi i ivotinje
skapavaju. I, naila je takva godina. Divlja poe da se proreuje. Jeleni
i srne napustie nau okolinu, divlje svinje su beale, bizoni nisu vie
prilazili ia domak naim kopljima i strelama. Po jarugama i potocima
nailazili smo na mrtve lisice, vukove i akale. Gledali smo s brda kako
prema izlasku sunca, daleko u preriji, zamie poslednje stado bizona.
Reka u kojoj smo lovili ribu postade crvenkasta. Njena voda, tiha i glatka
po povrini, nou je udno svetlucala, a nekoliko dana u njoj ove ribe
pocrkae. Svaka ivotinja koja bi pila vode s reke kunjala je dan-dva i
lipsavala.
Tako dooe dani gladi i umiranja. Jedna ena donese mrtvu lisicu,
odra joj kou i meso ispee. Svi koji okusie od toga mesa istoga dana
umree.
Naoj hordi spremala se propast. Na velikom savetovanju stareina
bilo je odlueno da se poalju ljudi na nekoliko strana da pronau bolje
mesto gde e se horda nastaniti.
Voa naeg plemena bio je divljani Orso, samovoljan ratnik, surov
i potpuno neobuzdan. On predloi da petorica krenu preko Velike
planine da je ispitaju i po mogustvu preu na njenu drugu stranu.
Uzalud smo ga odvraali jer preko te planine jo niko nije preao. Prialo
se da u njenim provalijama i klisurama ive ljudi veliki kao borovi, da
imaju jedno oko na sred ela i po est ruku, da se hrane ljudskim
mesom.
Orso se stavi na elo te petorice meu kojima sam bio i ja.
Ko da ispria sve tegobe koje smo pretrpeli? Najpre smo se probijali
kroz gusto iblje, zatim prelazili litice, provlaili se pod okapine, obilazili
75

ogromne stene koje su skotrljane s visokih kreva zatvorile jaruge i

prolaze. Pored toga nismo imali nita za jelo. Glad nam je razarala
utrobu.
Petog dana stigosmo do jedne uvale. Tu ubismo medveda.
Njegovim mesom hranili smo se nekoliko dana dok smo donekle povratili
snagu.
Ja sam bio uveren da preko Velike planine ne moemo prei. Drugi
su govorili da ona i nema kraja, da se uzdie do neba i s njim se spaja.
Na voa zakoluta oima na nas i krguui zubima ree da e
razmrskati glavu svakom od nas ko se usudi da pomene povratak.
Posle toga spremali smo se da krenemo dalje. Ali tada nas
napadoe brani. Oni najpre bacie nekoliko velikih kamenova koji sa
hukom i treskom proletee pored nas, zatim s nekoliko strana strae
vritei i derui se. Bili su naoruani mougama i kamenjem.
Na voa Orso kriknu ratni pokli, pa drei u jednoj ruci budu, u
drugoj sekiru spremi se da doeka neprijatelje. Sva petorica, okrenuti
lea u lea, odluismo da se branimo do smrti.
Gortaci kao divlje zveri navalie na nas. Orso svojom budom izbi
motku iz ruku najbliem napadau i sekirom mu razmrska glavu. Gonjen
besom koji ga bee spopao odvoji se od nas etvorice i jurnu u gomilu
brana. Njihovom voi budom prebi obe noge ispod kolena, drugog
neprijatelja obori udarcem sekire u rame, treeg gurnu u provaliju koja je
zjapila na kraju uvale. Neprijatelji se pokolebae, naroito zato to smo
se i nas etvorica strahovito branili, jer je pet protivnikih leeva lealo
kraj naih nogu, a tri tela grila su se u samrtnim mukama.
Gortaci se povukoe i stadoe izdaleka da nas gaaju kamenjem
iz prake. ljunci okrugli i veliki kao pesnica zujali su oko nas, udarali o
stenje i rasprskavali se. Nas etvorica sklonismo se iza jednog velikog
kamena odakle smo putali strele na neprijatelja. Ali na voa ne stie
do nas. Jedan kamen iz prake pogodi ga u glavu. Obliven krvlju, Orso
se zatetura nekoliko koraka i pade. Ne obazirui se na nae strele koje
su odskakale od njihovih konih odela brani dotrae i motkama ubie
naeg vou. Posle toga zasue i nas kamenjem. Ja osetih udar u glavu i
krv kako mi se sliva niz slepoonicu. Poslednjom snagom zavitlah sekiru
i bacih je u gomilu neprijatelja.
Osvestio sam se. Leao sam na zemlji malo dalje od vatre pored
koje su sedeli brani, pekli meso i jeli. Ruke i noge bile su mi vezane. Bi
mi jasno da su moji drugovi poginuli u borbi, da su neprijatelji njihova
tela iskomadali, da peku i jedu njihovo meso, jer nisam sumnjao da sam
pao u ruke ljudodera za koje smo svi u hordi znali da ive u klisurama
Velike planine.
Bio sam sam, zarobljen, u ranama i vezan. Lice mi je bilo zapeeno
od krvi, a voruga vie slepoonice bolela me, pa mi je cela glava
76

buala. Osetih sevanje u ramenu, a isto tako i u kuku. Bio sam uveren
da e me divljaci odvui u svoje naselje i tamo kad im nestane mesa,
ubiti i pojesti.
Voa neprijatelja kome je Orso slomio obe noge sedeo je naslonjen
leima o kamen, suprotno od mene, s druge strane vatre. On je stenjao
od bolova. Pored njega umirao je ratnik kome je naa strela probila oba
obraza i otrovala mu ranu, jer smo mi u to vreme vadili otrov iz eljusti
zmija otrovnica i njime mazali vrhove od strela.
No se polako sputala pa uskoro zavlada toliki mrak da se na
nekoliko koraka od vatre nita nije videlo. Leei, gledao sam divljaka
lica gortaka, obrasla u dugaku kosu i bradu. Osvetljeni samo spreda
izgledali su kao zli duhovi kad o ponoi napuste svoje grobove i okupe
se da veaju. Govorili su piskavim glasovima i uasno galamili, kao da
se svaaju.
Kad se najedoe mesa, jedan za drugim polegae na golu zemlju
pored vatre oprueni ili zgreni kao psi. Na vou koji je jeao od bolova
niko ne obrati panju. Mene i ne pogledae kao da su me zaboravili, jer
ni strau ne postavie da me uva. Bili su to ljudi surovi i zaputeni kao
divlje ivotinje.
Ratnik sa probijenim obrazima strelom nije se vie uo. Verovatno
je bio mrtav.
Misli mi se stadoe mnoiti u glavi na koji nain da se oslobodim.
Ruke su mi bile vezane spreda, to je bila srena okolnost. Veze su bile
od divlje loze. Svakako, mogao sam ih pregristi kad god sam hteo. Ali
kuda da idem posle toga. Znao sam da uvala ima strme litice uz koje bih
se i danju jedva mogao uspentrati. S tree strane bila je provalija. Prema
tome, pristup u uvalu bio je samo s jedne strane, pa i tu desno i levo
uzdizale su se stenovite kose, kuda su se brani sjurili kad su nas
napali.
O svemu tome razmiljao sam neko vreme.
A no je lagano odmicala. Vlaii su se ve etali po nebu. Trebalo
se odluiti. Vatra se postepeno gasila i oi mi se navikoe na mrak.
Desno i levo od sebe uoih litice uvale ije su se ivice na vrhovima
ocrtavale prema zvezdanom nebu. Po tome zakljuih da provalija mora
biti napred ili natrag.
Prinesoh ruke ustima i poeh da gloem lozu. Dugo i uporno sam
grizao. Uveliko sam oseao kako mi usta krvare. Kad poslednji kolut
spade s mojih ruku, polako se pridigoh i sedoh. Noge sam lako odvezao.
Tada, na suprotnoj strani vatre, primetih dva strana oka. Voa horde
gledao je u mene netremice. Brzo legoh na zemlju i pritajih se. Jedno
vreme nisam se usudio ni da mrdnem. Znao sam, ako ustanem, da e
smesta poeti da vie. Probudie pospale brane i s mojim bekstvom
bilo bi gotovo. Ipak, u leeem stavu poeh da se migoljim i palac po
77

palac da se odmiem od vatre. Voa nije vikao. Samo se ulo hrkanje

njegovih ljudi koji su tvrdo spavali.
Kad sam odmakao desetak koraka, ponovo se pridigoh. Pri slaboj
svetlosti vatre nanovo primetih dva svetla oka koja su me gledala. Voa
je jo uvek sedeo naslonjen leima o kamen.
Povlaei se polako ve sam bio zaklonjen mrakom. Pobauljke
napravih polukrug i uskoro sam bio iza samih lea voe horde. Na
domak mojih ruku ocrtavala se njegova kosmata glava prema svetlosti
vatre. Munjevitom brzinom skoih na njega preko kamena, obema
rukama dohvatim ga za guu i poeh da steem. Toga trenutka osetih
kako mi se srce sledi u grudima. Ruke mi klonue i umalo ne izgubih
svest. Voa je bio mrtav i ve hladan. Njegove izbuljene oi bleskale su
kao voda na meseini. Jedva imadoh toliko snage da se odmaknem
nekoliko koraka.
Kad sam se pribrao, oprezno se uputih kroz mrak spotiui se o
kamenje. Najpre sam iao nogu pred nogu da ne bih pao u provaliju.
Sreom, pogodio sam pravi put i uskoro izaoh iz uvale. urio sam
koliko mi je snaga dozvoljavala.
U svanue bio sam daleko od brana koji me ve ne bi mogli stii.
Gladan, izubijan, sa groznicom u oima iao sam planinom
obilazei ponore i vrtae, dok se ne dohvatih jaruge sa suvim koritom
kuda sam sa svojim drugovima ranije proao. Tek treeg dana naioh na
umu bez klisura i ponora. Spavao sam na drveu a hranio se puevima,
korenjem i travom kiselicom koja je rasla po proplancima.
Meutim, izgubio sam bio pravac kuda treba da idem. Mislio sam da
mome lutanju nee doi kraj. Dani su prolazili, a ja nikako nisam mogao
da se snaem. Ali, kad sam ve izgubio svaku nadu, naioh na nau
crvenkastu reku i kretoh niz njen tok.
Naa horda spremala se da napusti kuno mesto gde je boravila.
Ljudi i ene odluili su da za dan-dva pou prema izlasku sunca, gde su
pronali bolje mesto za naselje.
U hordi je bio izabran novi voa Riko.
Izmraveli od gladi, ljudi su se prozlili, pa su svae i tue izbijale
svakog asa Zlo stanje koje smo nas petorica ostavili kad smo poli
prema velikoj planini bilo se pogoralo. Ljudi i ene bili su mravi kao
utvare, a deca su svakodnevno umirala.
Po mom povratku bi uinjeno veliko veanje. Tada sam ispriao ta
se desilo u planini i kako sam se ja jedini spasao. Istakoh junatvo
naega voe i kako je poginuo.
Ne poverovae mi. Vra me optui da sam izdao vou horde i
drugove, da sam pobegao od njih i ostavio ih.
Novi voa horde, Riko, pridrui se vrau i proglasie me za
izdajnika.
78

Riko je govorio:
Voa Orso i etiri ratnika otili su da trae mesto za novo
naselje, gde e se smestiti naa horda. Mnogo dana je prolo otada. Oni
se, osim jednoga, nisu vratili i, verovatno, nee se nikad ni vratiti. Njih su
uhvatili ljudoderi sa Velike planine, ubili i njihovo meso pojeli, ili su
pomrli u nekoj jaruzi poto su okusili meso mrtve divljai. Nimalo nije
verovatno da se samo jedan od njih vrati! A kad se, ipak, vratio, znai da
je najpre poubijao svoje drugove, meu kojima je bio i neustraivi Orso, i
vratio se meu nad da bi sam bio izabran za vou horde. On je uradio
to, ili ih je prosto prepustio ljudoderima. U svakom sluaju izdajnik.
Nama je poznato da ve odavno eli da postane poglavica u naoj hordi.
On to nee biti. Predlaem smrt!
Tada skoih i uzviknuh:
uj, ti, to si sam sebe izabrao za vou, a nisi ni znao da li je
pravi voa iv! Zbog toga ja tebe nazivam izdajnikom. Od petorice jedini
sam ostao iv. Orso je pao junakom smru. Ja pripadam njemu kao
poslednji od njegove grupe. Zato e se boriti sa mnom na ivot i smrt.
To ne moe! uzviknu vra. Koga na veliki savet oglasi za
izdajnika, taj ima da umre sramno.
U veu nastade komeanje i galama. Jedni su odobravali meni,
drugi vrau. Na taj nain nije se mogla doneta odluka.
Ja opet uzeh re:
Ako pobedim u borbi Rikoa, sa mnom e se tui i vra.
To bogovi ne dozvoljavaju! Ja sam pod njihovom zatitom!
Kad je tako, rekoh oni e te i od moje sekire zatititi! Ja se
borim u ime voe Orsa koji je bio najhrabriji u naoj hordi.
Posle tih rei napravi se nered u skupu. Jedni su zahtevali da novi
voa smesta uzme sekiru i da se bori sa mnom, drugi su traili moju
smrt bez borbe.
Izgladneli i izmraveli ljudi svaali se i drali i najposle poee da se
tuku.
Tada Riko viknu i svi se umirie. On izjavi da e se boriti sa mnom
na ivot i smrt.
Ljudi se razmakoe i napravie mesto za borbu. Raistie veliki
prostor da bismo novi voa i ja imali dovoljno mogunosti za kretanje, jer
u ovakvoj borbi dozvoljeno je i beanje.
Vra je nagovorio nekoliko mladia da jurnu na mene i da me ubiju
pre borbe. Oni utrae u krug vitlajui sekirama, ali ih Riko otera.
Borba je imala odmah da pone.
Moje telo izmueno lutanjem i glau izgubilo je mnogo od svoje
snage i gipkosti, dok je Riko, iako mrav, bio snaniji i ilaviji.
Obojica dobismo po sekiru sa drkama podjednake duine i
poosmo jedan prema drugom. Riko odmah besno navali trudei se da
79

me zbuni. Njegova sekira vitlala je oko moje glave. Ja sam se branio

prema svojoj snazi, raunajui s tim da zamorim protivnika. Ali, Riko se
nije lako zamarao, a ja sam ve oseao vrtoglavicu i teko sam disao.
Odbijajui njegove udarce i okreui se u mestu, sve sam vie oseao
da gubim tle pod nogama. Naa borba se otegla, a ljudi i ene iz horde
jo nisu mogli oceniti ko e biti pobednik. Sa svih strana su dovikivali i
bodrili i mene i moga protivnika. U jednom sudaru naih sekira, primetih
kako Riko posrte, a njegova dralica se i ostade mu samo patrljak u ruci.
Kad to vide, Riko stade da bei. Ja se nadadoh za njim. Jurio sam ga po
krugu kao divlju zver, reen da ga jednim udarcem sekire ubijem. Ali
nisam mogao da ga stignem. Isuvie sam bio iznuren za ovakvu vrstu
borbe. Izmicao mi je stalno do desetinu koraka. Na kraju, reih da bacim
sekiru za njim, gaajui ga izmeu pleki. Zamahnuo sam iz sve snage.
Ali, u trenutku kad je moja sekira poletela, neko viknu: lezi! Riko
lee. Sekira prolete preko njega. Sad smo obojica bili bez oruja. Gledali
smo se teko diui. Nijedan od nas ne usudi se da napadne drugoga.
Tada se desi sluaj koji me dovede do besa. Vra potra prema
nama nosei sekiru. Ali, kad je hteo da je preda Rikou, ja skoih izmeu
njih. Jednom rukom tresnem vraa pesnicom u lice. On ispusti sekiru i
pade, zatim priskoim voi horde i zgrabim ga za guu, a on mene preko
sredine. Nijedan od nas nije imao vremena da dohvati sekiru koja je
leala pored onesveenog vraa.
Riko me je stezao da sam mislio da e mi polomiti rebra. Krv poe
da mi udara na usta. Izgledalo mi je da uzalud steem njegovo grlo.
Ipak, moj protivnik poe da malaksava. Njegov stisak je popustio i ja ga
tresnem na zemlju. Video sam da je onesveen i poluzaguen. Pooh
teturajui se do sekire, uzeh je. Ali, ba kad sam je podigao, zau se
vrisak u gomili. ena moga protivnika trala je prema meni nosei dete
na ruci, pa pruajui ga prema meni, viknu:
Ubij prvo nas dvoje!
Pritrae ljudi i ene molei me da potedim ivot voi. Neki
stadoe da mi prete. Jedan ak uzviknu:
Ubijmo izdajnika!
Vra koji se za vreme nae borbe osvestio prie Rikou i pomoe mu
da ustane. Voa je jo teko disao drei se za grlo. Kad uhvati vazduh,
nekoliko puta uzdahnu duboko i viknu:
Nisi me pobedio, izdajnie! Boriemo se jo! Sa ovih strana uli
su se glasovi:
Nisi ga pobedio! Nisi ga pobedio...
Tada u nastupu gneva viknuh koliko sam mogao jae da svi uju:
Cela horda Gava, sa svojim voom i vraem, zasluila je da je
bogovi kazne. Nepravda koju ste mi naneli nee ostati nekanjena. Vi
niste ljudi, nego gomila divljih ivotinja. Odlazim od vas i nikad se vie
80

neu vratiti. Ovu hordu Riko i vra odvee u propast!

Rekavi to, bacih sekiru i prooh kroz gomilu ljudi koji su me
okruivali.
Moja ena skrivala se iza lea jednoga ratnika koji je bio dvaput
stariji od mene. Ona je ve pripadala njemu. Jer, kad nevolja naie na
ljude, oni postaju sve gori i sebiniji i sve se vie pribliavaju ivotinjama.
Otiao sam od njih.
Posle toga lutao sam po umama sve dok nisam naiao na ovu
peinu u kojoj odonda ivim.
Riko i vra poginuli su u borbi s branima ree Stib. Posle
je voa horde bio Klab. On je poginuo u lovu na bizone. Iza njega je bio
izabran Lek, koga su ubili ljudi na konjima koji su preli Veliku planinu i
unitili celu hordu.
Bogovi su osvetili nepravdu! ree Bin. Od onda ivim
usamljen. Ve me je stigla starost i nije mi jo mnogo ostalo od ivota.
Vai oevi svojom smru platili su za nedela koja su uinili.
Stari Bin zavri svoju priu.

81

VIII G L AV A

Ko ne umre odmah, taj se obino izlei.

Istoga dana starac je pregledao ranu na Stibovoj nozi i uverio se da

je potrebno leenje.
Ti mora imati zdrave noge, ako misli da koristi i sebi i nama
govorio je stavljajui jedan povei kamen u vatru. Ovaj nain
leenja izaziva jake bolove, ali najsigurnije lei svaku ranu koja je tvrda i
puna gnoja. Usijani kamen oisti sve, i ko ne umre odmah, taj se obino
izlei!
Stib je unezvereno gledao u starca, Gvapo se smekao. Pit i Azur
gledajui ta se oprema, udili su se, jer je to za njih bila stvar nova. U
njihovom logoru nikoga nisu leili na taj nain.
Bin se opet obrati Stibu:
Ima zdravo srce, moe izdrati bolove i jako grlo da se dobro
dere! U ovom sluaju potrebno je i jedno i drugo.
Trudiu se da ne zakukam! promrmlja Stib.
Uskoro poe leenje. Ranjeni mladi dozvoli da mu Gvapo sedne
na jednu ruku, Azur na drugu. Pit ga epa za obe noge.
Bin, sporou starog i iskusnog lekara, bez uzbuenja, uze dva
pareta drveta i njima uhvati kamen koji se bio usijao i spusti ga na ranu.
Stib dreknu samo jednom i onesvesti se. Rana se puila. Meso je
gorelo.
Izgubio je svest! ree Gvapo.
Bolje je tako. Nee oseati bolove dodade starac.
Leenje je bilo gotovo. Onesveenog mladia poloie na postelju.
Bin donese jedno une u kome je bila medvea mast. Njom dobro
namaza ranu i ostavi je odreenu. Gvapu naredi da sedne pored Stiba i
da tera muve da ne bi padale na ranu.
Kad se osvestio, Stib je celoga dana stenjao i jeao od bolova. Oko
pola noi zaspa i sve do svanua nije se budio.
Posle osam dana rana se smanjila i mladi je ve pomalo mogao da
hoda.
Jadne veeri, sedei pored vatre, sluali su kako hladan vetar zavija
oko peine. Konj je u uglu frktao i grickao travu koja je leala ispred
njega na gomili. Spolja se ulo urlanje vukova. U granama visokih
82

platana tetrebovi su leprali smetajui se da prenoe.

Vukovi se okupljaju u opore! Skoro e zima ree Bin. Malo
outa pa nastavi Vas dvojica niste krivi za nepravdu koja mi je
uinjena. Zato u vam rei ta treba da radite, jer ako ne osvetite svoje
mrtve, bogovi vam nikad nee biti naklonjeni. Idui prema zalasku sunca
kad se pree Golo brdo koje se vidi ispred ulaza u nau peinu, nalazi
se horda Sijak. Ljudi su srodni nama po jeziku i obiajima. Vi ete stupiti
u vezu i ukazati im na opasnosti koje i njima prete od nasilnika koji su
preli preko Velike planine i unitili hordu Gava. Oni e javiti drugim
hordama da sve budu na oprezi. Ako se ujedine i zajedniki prue otpor,
mogu odoleti neprijatelju. Dalje, orujem od kamena ne moete se boriti
protiv onih koji nose koplja i strele sa otrim vrhovima. Morate napraviti
slino oruje. Zato treba iskoristiti ovog oveka koji nam je sticajem
okolnosti postao prijatelj. On vas moe nauiti kako se to oruje pravi.
Treba da hvatate konje na zamku, da ih pripitomljavate, da nauite da
jaete i da se borite na njima. Ako to ne uradite, jedna po jedna horda
padae od ruku neprijatelja doljaka. Naa je zemlja plodna i puna
divljai. Zbog toga e oni sve vie da pridolaze preko Velike planine, kad
znaju put kuda se moe prei. Oni e prekriti celu nau zemlju, a mi
emo biti uniteni.
A ti ta e raditi? upita Stib.
Ja? Ono isto to i vi. Stari Bin jo uvek moe dobro da zavitla
sekirom i snano da zategne luk.
Gvapo nekako objasni Pitu i eni o emu je starac govorio. Oni
pomalo razumee od svega, ali donekle uvidee u emu je stvar.
Odluili su da rade brzo, jer neprijatelj u svako doba moe naii.

*
Dva dana docnije Bin i Stib pripremljeni za put pooe preko Celog
brda da posete hordu Sijak koja im je slina po jeziku i obiajima. Poveli
su sa sobom i konja koga su natovarili hranom i orujem. Stib je bacio
sebi na lea kou ubijenog umskog lava, pa je iao ponosito kao pravi
poglavica pored konja koga je vodio Bin.
Ja sam nekoliko puta odlazio u tu hordu. Oni me dobro poznaju i
primie nas kao prijatelje ree Bin. Vie puta pozivali su me da
ostanem kod njih, ali ja volim svoju peinu i ovce i koze koje sam
pripitomio.
Oko podne stigoe do naselja.
Horda nije stanovala u peinama, jer ih u uvali nije ni bilo. Meutim,
83

videlo se mnogo koliba i meu njima poneka zemunica.

Kad videe doljake, sa svih strana se skupie ljudi, ene i deca.
Predusretljivo im izaoe u susret i poznavi staroga Bina, srdano ga
pozdravie. Naroitu naklonost pokaza voa horde Doto. On zagrli Bina i
uvede ga u svoju kolibu. Stib priveza konja za jedno drvo ispred voine
kolibe pa i on ue za njima.
Ljudi iz horde okupljali su se oko konja i zagledali ma, luk i strele s
metalnim vrhovima. Zauivao ih je Stibov izgled, jer je mladi bio
obuen u vuneno odelo, opasan konim opasaem, osim toga imao je i
narukvice na rukama.
Dok su se oni divili gledajui ove to, iz kolibe izaoe voa Doto,
Bin i Stib.
Voa naredi da se bubnjevima sazovu svi ljudi iz horde da bi se
odralo veliko vee. Gromoglasno zatutnjae veliki bubnjevi i svi oni koji
su bili udaljeni od naselja stadoe da se skupljaju. Za kratko vreme
ispred voine kolibe bilo je preko hiljadu ljudi i ena.
Voa Doto pope se na jedan veliki kamen da ta svi vide i otpoe
govor:
Ljudi i ene horde Sijak, dobro otvorite svoje ui da bi uli i
razumeli rei naega prijatelja Bina. On nam donosi takve glasove, od
kojih e vaa srca uzdrhtati! Doao je as kada naa horda treba ili da
se uzdigne u snazi i moi, ili da bude potpuno unitena. Istina je da
postoje strele, koplja i sekire sa otrim vrhovima i seivom. Pria koja se
pronosila od horde do horde i prepriavala pored vatre, obistinila se.
Zato vam kaem: dobro otvorite svoje ui da biste uli sudbonosne rei, i
svoja srca da biste ih primili.
Doto sie s kamena, a pope se Bin. On odmah poe:
Ljudi i ene horde Sijak, mislim da nema nikoga u vaem skupu
koji mene ne poznaje. Vie puta dolazio sam u vae naselje i uvek kao
prijatelj. Pozivali ste me da ostanem kod vas, ali ja nisam hteo da
napustim svoj pustinjski ivot, svoju peinu, koze i ovce koje sam
pripitomio. Mogao sam da se vratim i u svoju hordu, kad je moj
neprijatelj, zbog koga sam je napustio, prestao da ivi. Ni to nisam
uinio. Moda su tako hteli bogovi koji vide sva ljudska dela i njima
upravljaju. Da sam se vratio u svoju hordu, sad ne bih bio vie meu
ivima, jer moja horda Gava potpuno je unitena.
U skupu nastade agor. Bin predahnu pa nastavi:
Ostali su samo ovaj mladi Stib i jedan deak koga zovu Gvapo.
Njih dvojica su pobegli i lutajui kroz planinu naili na moju peinu. Vi se
udite to vidite pripitomljenog konja i to oruje na njemu? udite se i
odelu koje ovaj mladi nosi? On e vam objasniti ko su neprijatelji,
odakle su doli, kako su unitili njihovu hordu i kako je on doao do ovog
odela.
84

Bin skoi s kamena i stade gurati Stiba da se popne. Mladi nije

nikad govorio pred skupom i poe da se opire, ali starac ga natera da se
popne na kamen.
Stib je nekoliko trenutaka gledao u masu ljudi i ena. Srce mu je
tuklo u grudima od uzbuenja. Oseao je kako ga Bin tipa za nogu i
nagoni da govori. Mladi se nekako odlui i poe:
Neprijatelji su doli preko Velike planine. Njihovi ratnici bili su svi
na konjima, a ene s decom vozile su se na kolima. Naa horda ivela je
u dve peine u klisuri i u kolibama naikanim po breuljku. Neprijatelji
su imali oruje koje je blistalo na suncu. Jurnuli su odjednom na nae i
borba je trajala dokle svi ljudi, ene i deca iz nae horde nisu bili mrtvi.
Voa Lek poslednji je pao sa raspoluenom glavom. Iz borbe se spasao
samo mali Gvapo koji je posle pronaao u peini mene, gde sam leao u
uglu bolestan i u bunilu. Nas dvojica smo pobegli i krili se po movari.
Tada sam ja ubio jednog njihovog mladia, uzeo mu oruje i skinuo s
njega mrtvog ovo odelo. Ali neprijatelji su nas uhvatili i hteli da nas
prinesu na rtvu svojim bogovima. Meutim, polo nam je za rukom da
pobegnemo. Ovoga konja i oruje nali smo na jednom proplanku, poto
je verovatno crna smrt, daleko bila od nas, ubila tri neprijateljska ratnika.
Stibov govor izazva veliko uzbuenje horde. Mladi oseti kako ga
starac povue za nogu i on skoi s kamena. Voa horde Doto opet uze
re:
Kao to vidite, ljudi i ene, mi se nalazimo u slinoj opasnosti! Da
ne bismo bili uniteni kao ljudi iz horde Gava, moramo se dobro
pripremiti za borbu s neprijateljem koji moda ve pravi plan kako e i
nas unititi. Zbog toga predlaem da i mi napravimo plan kako emo da
se branimo. Bin i ja dogovorili smo se ta treba da radimo, da nas
neprijatelj ne bi mogao iznenaditi. Prvo treba obavestiti hordu Ibis koja
se nalazi na jedan dan hoda od nas. Ljudi iz te horde junani su i krupni i
vole rat. Malo dalje od njih nalaze se jo dve horde. One su
najmnogoljudnije u celoj zemlji. To su Atavani i Iberiti. Obavestiemo i
njih. Ljudi iz te horde srodni su nama po jeziku i obiajima.
Ceo skup je u najveoj tiini sluao rei svoga voe. A on,
ustupajui mesto Binu, dodade:
Na prijatelj e nam rei ta treba dalje da se radi.
Bin ponovo uze re. Pope se na kamen, pa drei u jednoj ruci ma,
u drugoj strelu s metalnim vrhom, ree:
Sedei uvee pored vatre sluali ste da ovo oruje postoji. Ova
strela moe da ubije na velikoj daljini, a ma moe jednim udarcem da
odsee neprijatelju glavu ili ruku, njegov iljati vrh skroz probada ratnika.
Kad ste sluali da to oruje postoji, mnogi od vas nisu verovali. Gledajte
sad i uverite se! Neprijatelji koji su doli preko Velike planine svi imaju
takvo oruje. To znamo, jer su ih Stib i Gvapo gledali kao to ja vas sad
85

gledam! Ovo oruje je od njih oteto. Mislim da je to dovoljan dokaz.

Dakle, ujte... Mi moramo napraviti ovakvo oruje! A dok to ne uradimo,
pripremiemo se za borbu kako moemo. Hvatajte zmije otrovnice,
vadite otrov iz njihovih eljusti i maite kamene iljke na svojim kopljima i
strelama. Na deset strelometa odavde stalno moraju biti strae, ako se
neprijatelji pojave da ih jo izdaleka primete. U tom sluaju beaete u
planinu. Oni su na konjima i tamo vas ne mogu goniti, jer ete vi
zaklonjeni iza drvea odapinjati ovoje strele na ih. Ako tako ne uradite,
biete uniteni kao horda Gava, a neprijatelji e naseliti nau zemlju.
U skupu nastade agor i ve se ue povici:
Boriemo se, ali neemo odoleti! Mi takvo oruje nikad neemo
napraviti!
Vra koji je stojao pored kamena sa koga se govorilo i za celo
vreme utao, sad podviknu:
Mi takvo oruje ne umemo da pravimo, ali emo ga oteti od
neprijatelja!
Neete imati kad da to uinite, odgovori mu Bin jer ete biti
ubijeni.
Zatim se obrati okupu:
Jedan ovek i jedna ena iz neprijateljskog tabora nalaze se kod
nas. Oni su iz svoje horde proterali zbog toga to su pomogli ovom
mladiu i Gvapu pobegnu. Oni e nam pokazati kako se pravi to oruje.
Ako ne budu hteli! ree vra.
Ako ne budu hteli, prebiemo im ruke i noge i baciti u jarugu da
ih pojedu hijene! odgovori Bin.
Dan se ve primicao kraju. Pred sumrak, bubnjevima bi objavljeno
da svi ljudi i ene uju odluku vea. Voa horde im je saoptio:
Prvo: da se poalju glasnici da ostalim hordama jave o opasnosti
koja svima preti; da se poalju uhode krema klisuri gde se neprijatelj
smestio, poto je unitio hordu Gava; da se uhode nipoto ne uputaju u
borbu s neprijateljima nego neopaeni da osmatraju i da se to pre vrate
i jave ta su videli; uhode da pou sutra zorom s Binom i Stibom koji e
ih uputiti kuda treba da idu.
Drugo: da se svi muki odrasli lanovi horde podele na dve
grupe: jedni da prave strele, sekire i vrhove za koplja od kremena, dok
se ne pronae nain da se pravi oruje kakvo neprijatelji ima|u; drugi da
hvataju zmije otrovnice; trei da idu u lov na bizone, jelene i drugu divlja
da bi osigurali hranu za rat koji im predstoji: etvrti, ija e uloga biti
najtea, da hvataju na zamku divlje konje. Tome e ih nauiti ratnik iz
neprijateljskog logora koji je sad njihov prijatelj.
Podle toga Doto je pristupio podeli ljudi na grupe, a Stib i Bin, poto
su veerali u voinoj kolibi, legoe na postelje preko kojih su bile ovije
koe i obojica uskoro zaspae.
86

Sutradan, pre izlaska sunca, pooe na put. Stari Bin je jahao

konja, a Stib i pet mladia iz horde Sijak ili su peke. Svi su bili
naoruani lukovima, strelama i sekirama nasaenim na kratku drku.
Ti mladii odreeni su za uhode.
Jo istoga dana svi eu stigli u Binovu peinu. Gvapo, Pit i ena Azur
doekae ih s radou.
Bez odlaganja stadoe da se dogovaraju ta treba da rade. Bilo je
odlueno da sutradan uhode pou na put. Gvapo se ponudi da im bude
vo. Meutim, Pit ree da bi hteo i on da ide poto su u keltskom naselju
ostale njegova majka i devojka Belina. On eli da ih dovede u Binovu
peinu.
Gvapo je razrogaenim oima gledao u ratnika:
Uhvatae te i ubiti! ree.
Moda... zavrte glavom Pit. Ii u s vama.
Bin dodade da treba hvatati divlje konje i pripitomljavati ih.
Pit mu pokaza nekoliko kolutova konopaca koje je sa enom ispleo.
Zatim objasni da on zna kako se hvataju konji, jer je to ve radio.
Azur se ponudi da s Binom i Stibom potrai u planini rude koje se
mogu topiti. Ree da e ih nauiti kako treba praviti pei u obali, a isto
tako i kalupe. Ona je vie puta gledala kako se to radi.
Gvapo je protumaio drugovima ta je ena rekla.
Pet mladia iz horde Sijak s divljenjem su gledali vuneno odelo koje
su nosili Azur, Pit i Stib. Svakog asa uzimali su u ruke strele i maeve i
zagledali u njihove vrhove. To su bili daleki preci onih koji su posle
mnogo vekova bili najbolji vetaci u pravljenju maeva, noeva i stileta. 23
Pet mladia iz horde Sijak, Pit i Gvapo sutradan kretoe na put.
Poneli su dva maa, lukove i dvadesetak strela s metalnim vrhovima.
Poneli su i desetak suvih ovijih koa, udeenih tako da se mogu obui,
jer noi su bile hladne.
Znali su da treba da idu prema izlasku sunca i stalno su se drali
toga pravca. Najpre naioe na jarugu u kojoj ih je zatekao zemljotres i
gde je Pit ubio medveda. Istoga dana uvee stigoe do peine u kojoj su
bile slike na zidovima koje su ih uplaile. Kad dooe do toga mesta,
ubrzae i tek u sam mrak naoe zgodno mesto za prenoite.
Pit i Gvapo su stalno razgovarali i sve se bolje sporazumevali.
Dok su sedeli pored vatre i veerali, Gvapo se seti da je video, kad
su prvi put tuda prolazili, dvadesetak divljih konja koji su pasli u jednoj
dolini. On to ree Pitu i dogovorie se da sutradan potrae opor i, po
mogustvu, uhvate bar jednog konja.
Mada su bili pored vatre i zavijeni u ovije koe, ujutru se svi digoe
ukoenih udova. Cele noi je padala sitna kia, pa je vlaga podizala pod
njih dok su spavali.
Odmah kretoe dole kroz umu. Oko podne izbie na jedan
87

proplanak koji se pruao u daljinu kao pojas izmeu dve ume. Tu se

putnici zaustavie i naloie
Kia je bila prestala, ali je hladan vetar od istoka duvao. Pit uze
nekoliko koa, spoji ih pomou like i namesti na dve motke pobodene u
zemlju. Tako napravi zaklon od vetra.
Gvapo nije mogao da se seti da su on i Stib tuda prolazili.
Proplanak dugaak kao pojas izmeu dve ume bio mu je nepoznat. On
to saopti Pitu, ali ratnik odmahnu rukom; njemu je bilo svejedno. Deak
je gledao u daljinu traei ma kakav znak pomou koga bi se mogao
nai put do klisure. Nebo je bilo oblano. Bez sunca se nije mogao
odrediti pravac. Znao je da moraju naii na Veliku reku i bezbroj reica
doje se u nju ulivaju. Od svega toga nije mogao da primeti nita.
Meutim, u daljini vide nekakvo stado koje se lagano kretalo prema
njima. Mala grupa od dvadesetak ivotinja ila je sredinom proplanka.
Ono su divlji konji! ree deak.
Pit klimnu glavom u znak odobravanja.
U daljini se zau urlik vuka. Glas je dolazio iz ume iza opora.
Njemu se odazvao drugi, pa trei, s leve strane. Dve grupe vukova iz
obe ume odjednom jurnue na konje. I nastade gonjenje brzo i uporno.
Konji su se sve vie pribliavali. Pit smesta uzjaha konja, odrei dugaak
konopac koji je bio privezan za kolan, zavitla vie glave i u najveem trku
odjuri u susret oporu. Vuci su gonili neumorno, kao da se takmie koji
e prvi stii. Ve su pojedinci sustizali konje trudei se da ih prestignu i
da im preseku put. Kevtali su, zbunjivali konje i ujedali ih za noge.
Pit je drao u desnoj ruci konopac iji je jedan kraj bio privezan za
kolan, a na drugom je bila zamka. Preko ramena je prebacio dugaak
bi s kratkom drkom. Na kraju bia bila je privezana kitica od dlaka s
konjskog repa. Preko lea mu je bio luk i tobolac sa strelama.
Ratnik polee po konju, oinu ga nekoliko puta i trkom odjuri u
susret oporu. Uskoro stie do divljih konja. Oni malo stuknue i
okrenue ustranu. Pitov konj se umea meu njih i trka se nastavi u
istom pravcu. Ratnik uvreba zgodan trenutak i nabaci jednom drepcu
zamku na vrat. Konj posrte i klee na prednje noge. Vukovi ga zaas
opkolie. Ali Pit izmahnu biem, kitica na kraju pucala je, vukovi
stuknue reei. Tada ratnik dohvati luk i strele. Od nekoliko hitaca tri
vuka valjala su se po zemlji, ostali pobegoe u umu.

88

Uhvaeni drebac se propinjao kao besan i trzao konopac. Ali,

zamka mu je stezala vrat i grlo. Konano, poluzaguen pade. Pit sjaha i
malo mu olabavi zamku. Konj se die i opet tre ustranu. Po drugi put
pade. Posle nekoliko pokuaja da se otme, uhvaeni konj uvide da mu
nema bekstva i ostade stojei prividno potpuno miran. Oi su mu se
caklile a iz rairenih nozdrva sukljala je para. Zavrte nekoliko puta
glavom. Na vratu mu se griva zatalasa.
Pit povadi strele iz ubijenih vukova, uzjaha na svoga konja i krete
prema mestu gde su stajali zaueni Gvapo i pet mladia. Uhvaeni konj
iao je za njim trzajui konopac. Kad oseta da se zamka stee, prilazio
je blie pripitomljenom konju.
Kad stie do vatre, ratnik sjaha i odrei konopac sa kolana i priveza
ga na kratko za jedno drvo.
Za to vreme, ostali konji su pobegli u umu desno. Pit poe za
89

njihovim tragom. U ruci mu je bio drugi konopac sa zamkom. opor je

naao u jednoj jaruzi. Ratnik ga primeti izdaleka i okrete konja
uzbrdicom kroz umu. Malo zatim sjaha i poe lagano da se primie
mestu gde su se divlji konji jo uvek u strahu zbijali u gomilu. Ratnik se
nadnese nad jarugu i zavitla konopac. Iz neposredne blizine, zamka
baena odozgo namae se na vrat jednog konja. Konj uplaeno pisnu i
povue ratnika koji se sjuri niz strmu obalu jaruge i pade. Konj ga je
vukao preko pedeset metara. Ali, zamka mu je sve vie stezala vrat.
Odjednom, konj uspori i stade. Pit skoi i obavi konopac oko jednog
debelog drveta. Onda potera konja u krug. Konopac se obavijao oko
drveta sve dok glava konja nije bila uz samo stablo.
Tada ratnik uze bi i stade tui konja. Tukao ga je sve dok znoj ne
obli i jednog i drugog i dok mu bi ne ispade iz premorene ruke. I konj i
ratnik bili su toliko malaksali da se jedva dovukoe do vatre.
Meutim, onaj drebac koga je Pit privezao za drvo trzao se i
propinjao, vritao i bacao ifte. Gvapo i pet mladia ne usudie se da mu
priu.
Ratnik priveza premorenog konja za drugo drvo i naredi deaku i
mladiu da kidaju naokolo travu i da mu donesu da jede. Ovome konju
vie nije padalo na pamet da se protivi. Kad se Pit dobro odmorio,
ponovi isti postupak i sa drepcem. Bi je fijukao i udarao sve dotle, dok
konj nije, potpuno iznemogao, pao na zemlju. Posle toga i njemu su
mladii donosili travu. I on je bio ukroen.
Tri dana su mladii ostali na tom mestu i gledali kako Pit tue konje.
etvrtog dana, na oba prebaci po dve ovije koe i priveza ih konopcem.
Jake ulare dan ranije im je namakao. Onda uzjaha jednog i potera ga
kasom. Konj je bio miran, on sjaha pa uzjaha drugog. I taj je bio
pripitomljen.
Toga dana nastavie put. Ratnik je jahao drepca, Gvapo konja, a
Doz, voa grupe mladia iz horde Sijak, pope se na treeg. Ostali momci
ili su peke.
Tek posle desetog dana stigoe do Velike reke. Gvapo oseti kako
mu lupa srce. Deak je znao da su za svega pola dana hoda udaljeni od
klisure u kojoj je bilo naselje neprijatelja. On se obrati Pitu:
Zar e, istina, smeti da ode meu svoje?
Tamo je moja majka... odgovori ratnik i suze mu se zavrtee u
oima i devojka koja e mi biti ena.
Oni e te uhvatiti i staviti na muke!
Moda ree ratnik. Braniu se. Ovaj drebac je brz.
Pokuau da im pobegnem. Ako me ne primete, poveu sa sobom
svoju majku i devojku Belinu. Pit se tuno osmehnu i dodade: Ko
zna! Moda je ve postala ena drugog ratnika. Ja sam za nju mrtav.
Gvapo se divio ovom ratniku jo od onda kad je ubio medveda,
90

zatim kad je hvatao divlje konje i umeao se meu vukove, ali ovo sad
ve je prelazilo u uenje. Hrabrost ove vrste dovodila je deaka do
ushienja. Bio je siguran da e Pit biti uhvaen i Gvapu zasuzie oi.
Vojnik ga zagrli:
I ti si hrabar! Zavolio sam te kao malog brata! Mrak je ve poeo
da se sputa na zemlju. Grupa ratnika priblii se do obale reke. Odluie
da tek sutra preu na drugu stranu. Ne loei vatru, da ih dam ne bi
odao, smestie se u iblju ispod vrba. Zamotani u ovije koe
prespavae sve do zore.
Kad svanu dan, Pit naredi Gvapu da se popne na jednu visoku
topolu i da razgleda na sve strane da li se moe prei preko reke, a da
ne budu primeeni.
Deak se uspuza uz stablo, dohvati se grana i brzo se nae na vrhu
drveta. Promolivi glavu kroz lie i granice stade da osmatra. Odmah
primeti etiri konjanika koji su se s druge strane reke pribliavali vodi.
Konjanici su bili Kelti, verovatno izvidnica koja je krstarila po okolini.
etiri ratnika stigoe do reke na nekoliko stotina metara nizvodno i
naterae konje u vodu, preplivae je i uputie se prema zapadu. Gvapo
je gledao za njima sve dok se ne izgubie iza breuljaka obraslih
bunjem.
Deak sie s topole i ree Pitu ta je video. Zaudo, ratnik se
uopte ne uzbudi. On mirnim glasom ree:
Sad moemo slobodno prei reku. Ta se izvidnica nee vratiti
sve do noi.
Meutim, Gvapo je bio miljenja da treba poizdalje ii za
konjanicima, po tragu konja, pa kad padne mrak da ih napadnu iz
zasede, dobiju a zatim da uzmu njihovo oruje i konje.
Pit naglasi da su oni poli da uhode, a ne da se bore. U njegovom
glasu deak oseti nemir i nespokojstvo. Uini mu se da Pit ne eli da se
bori protiv svojih.
Tada odluie da pet mladia iz horde Sijak ostanu u vrbaku i da ih
tu ekaju, da nipoto ne loe vatru, a njih dvojica uzjahae konje.
Mladii posluno posedae u travu.
Pit i Gvapo, naoruani lukovima i maevima, poterae konje pa
reku. Brza voda ih zanese. Plivali su koso, niz vodu i izaoe na drugu
obalu blizu mesta gde su keltski konjanici zali u reku.
Tako je dobro! ree Pit. Sad imamo trag koji e nas odvesti
pravo u naselje.
Ceo dan je bio oblaan. Livade su bile natopljene vlagom. Voda je
pitala pod nogama konja, pa su ponegde gazili vie kolena. Ipak, trag
nisu izgubili.
Tek pred mrak, oni naioe na brdovito zemljite. Naterae konje u
gusto gloje i sjahae. Iz ipraga Gvapo ugleda borove i jele u daljini. S
91

druge strane brda nalazila se klisura, dve peine i keltsko naselje.

Vodei konje za ular ili su oprezno krijui se iza bokora jasmina i
kupinovih bunova. Zatim zaoe u borovu umu i ve po mraku naoe
pukotinu obraslu divljom lozom, drugi ulaz u peinu. Konje zavedoe pod
jednu okapinu i privezae ih za ile koje su virile iz Obale kao kraci
polipa. Zatim prostree po zemlji ovije koe i sedoe na njih. Veerali
su suvo medvee meso. Kad zavrie obed, zaoe po kosini brda i
naupae dosta trave i poloie je na dve velike gomile ispred konja.
Lekarili su ekajui da no poodmakne. Glasovi iz keltskog naselja
nisu se uli, jer nisu mogli ni dopreti do ove strane brda. No je bila
potpuno tiha i mrana. Poe kia, najpre sitna, pa onda krupnija, noena
vetrom dok se ne pretvori u pljusak. itavim mlazevima stade da
zapljuskuje konje, Pita i Gvapa pod obalom.
Poi u odmah u naselje ree Pit. Sad su ljudi svi u
kolibama da se zaklone od kie. Moda ve i spavaju.
I ja u s tobom dodade Gvapo.
Ne! Ti e ostati ovde da uva konje. Deak zavrte glavom:
U mraku nee moi da se spusti niz brdo. Ja poznajem ovaku
stazu sve do naselja. Imam oi koje vide i kroz mrak. Uostalom, kuda
misli da ode?
Preko brda. Spustiu se niz liticu.
Poginue.
Pit pogleda u deaka i primeti kako mu se u mraku oi iskre zelenim
sjajem.
Vidi i nou? upita s uenjem.
Vidim, ali ne mnogo daleko, najvie desetinu koraka kad je
potpuno gust mrak.
Vojnik se nasmeja:
Ja ne vidim ni na dva koraka!
Sii emo u naselje; ja napred, a ti za mnom produi deak.
Poneemo samo maeve. Lukovi nam nisu ni za ta. Kia je
omekala i istegla tetive.
Pit mu stavi ruku na rame:
Zar se ne boji da e te uhvatiti dole u naselju? ree.
A ti?
Ja moram ii. Tamo su dve ene koje volim: moja majka i Belina.
Pod okapinom ostavie konje privezane na kratko, ali tako da mogu
dohvatiti travu s gomile. Ostavie lukove i tobolac sa strelama. Posle
toga pooe polako uz brdo izmeu retkih borova i jela ije su grane
hujale pa vetru. Kia ih je tukla pravo u lice.
Kad stigoe na vrh brda, pogledae dole u naselje. Ove je bilo u
mraku, samo na jednom mestu nazirala se slaba svetlost koja se
probijala kroz vrata na nekoj kolibi.
92

 Sad poinje nizbrdica ree Gvapo. Odavde ima samo jedna

uzana staza. Ona e nas odvesti pred ulaz druge polako za mnom.
Pooe niz brdo. Kia je ujednaeno padala. Potoii su se slivali
niz lepljivu zemlju. Pit i Gvapo, drei se za ruke, polako su se sputali
niz stazu, koju ratnik nije ni video. Noge su im se stalno klizile. Ali,
uskoro naioe na kamenito tlo i kretoe sigurnijim korakom.
Potpuno mokri, Pit i Gvapo stigoe pred ulaz u drugu peinu. Tu se
zaustavie, skidoe sa sebe odelo i dobro ga iscedie. Prilikom
oblaenja deak paljivo stavi u nedra jedan zamotuljak.
Polako, stopu po stopu, obilazei stene i debela stabla borova
silazili su niz strmu padinu. Pitu bi jasno da bez deaka koji i vidi kroz
mrak ne bi mogao napraviti ni pet koraka, a da se ne strmoglavi niz liticu.
Gvapo ga je drao za ruku i vodio kao malo dete.
Potoi gde su se deca nekad igrala i gde su htela da obese
maloga Gvapa, sad se pretvorio u nabujali potok. Njim je oticala voda
koja se slivala s padina. Pit i deak zastadoe.
Ako poem niz potok, stii u pred kolibu u kojoj stanuje Belina
ree ratnik. Ovde me ekaj. Moe se zakloniti pod to drvo tu.
Moda e me u naselju uhvatiti. U tom sluaju viknuu jako tri puta. Ti
odmah bei, uzmi konje i pridrui se svojim drugovima koji te ekaju s
druge strane reke meu vrbama.
Gvapo se skloni pod drvo i nasloni se leima o stablo.
Kia je neprestano padala. Potok je sve vie nadolazio.
Pit krete nizvodno, levom obalom. Nije se bojao da e iko uti
njegove korake, jer je voda u potoku hujala preko kamenja.
Ratnik je bio uveren da nikoga nee sresti. Ipak, iao je oprezno,
oslukujui u pravcu naselja.
Bogovi su mi naklonjeni", mislio je. Poslali su mi kiu u pomo. Svi
ljudi i ene su u kolibama. Zahvaljujui deaku, videu majku i Belinu.
Da njega nije bilo, nikad ne bih stigao do naselja. Neka je slava i hvala
bogovima".
Odjednom, Pit zau razgovor u neposrednoj blizini. Naiao je na
prvu kolibu. Srce mu naglo zalupa i stade kao ukopan. Muki glas jasno
dopre do njegovih uiju:
Ova kia prethodi zimi. Nae stareine spremaju se da napadaju
na horde rasturene po uvalama. Patrole su naile na dva naselja. Mislim
da bi bilo bolje da priekaju dok ne stigne prolee. Jo malo pa nee biti
ni trave za konje. Po snegu se ne mogu vriti ratni pohodi.
Drugi glas dodade:
Znaju oni to, ali skoro treba da stigne veliki broj ratnika preko
onih prokletih ambisa i klisura kuda smo i mi doli. Gde e taj narod da
se smesti? Zna Valok ta radi!
Pit se primae sasvim uz potok i lagano produi put.
93

Naie na drugu, treu i etvrtu kolibu. U njima je bila tiina. Ljudi,

ene i deca spavali su na svojim posteljama pokriveni ovijim koama.
Kroz jednu badu kuljao je dim, kovitlao se oko krova kolibe i sputao
iznad obale i potoka. Negde zapeva petao. 24 Odazva mu se drugi, pa
trei. U daljini zalajae psi.
Osetili su lisicu koja se prikrada", pomisli ratnik i ubrza korak.
Uha... i iha... zau se enski glas.
Pit zastade i sede na jedan kamen. Kia je poela da prestaje.
Iha... uha... opet probi tiinu onaj isti glas. Koliba u kojoj stanuje
Belina sa ocem i majkom bila je sasvim blizu. Ratnik se tek sad zapita
kako da izazove devojku! Nada u uspeh poe da ga naputa.
Kroz mrak su se nazirali ocrti jele, a iza nje je bila koliba. Ratnik
ustade s kamena drhtei od hladnoe i uzbuenja i stade stopu po stopu
da se primie drvetu. Uskoro se nae ispod jele. Sa njenih oputenih
grana slivale su se kapljice vode.
Petlovi su i dalje pevali. Psi vie nisu lajali.
Lisica je pobegla", pomisli ratnik i uputi se kolibi. Kad stie do vrata,
zastade i oslunu. Iznutra se ulo ujednaeno disanje. Neko je spavao.
Pit malo pomae ustranu kou koja je visila na vratima i proviri. Nasred
kolibe gorela je vatra i slabo osvetljavala unutranjost. Dve postelje bile
su prazne. Na treoj je spavala devojka Belina.
Ratnik oseti kako mu zadrhta srce od radosti.
Sama!" proaputa. Bogovi su mi naklonjeni!"
Prekorai prag i ue u kolibu. Savlaujui uzbuenje stade pored
vatre i zagleda se u devojku. Zatim dohvati nekoliko suvih grana i baci ih
na vatru. Kad svetlost obasja kolibu, ratnik primeti na jednom zidu dva
izvanredna luka, tri tobolca nabijena strelama i ma u koricama. Na
zemlji je leala sekira sa kratkom draljom. Njeno seivo presijavalo se
na svetlosti vatre.
Pit prie postelji, stavi aku na elo zaspale devojke i tiho ree:
Belina!... Belina!
Ona otvori oi, tre se i htede da vrisne, ali joj ratnik zatvori usta
akom.
Ja sam, Pit... iv... Ne boj se... govorio je ratnik drhtavim
glasom. I Azur je iva. Pobegli smo iz peine kroz pukotinu koja vodi
na drugu stranu brda. Bogovi nisu dozvolili da umru oni koji nisu nita
skrivili.
Belina zajeca i snano zagrli mladia:
iv... iv je on... Oseala sam da e doi...
Doao sam da te vodim sa sobom ree Pit milujui je po kosi.
Devojka je plakala od uzbuenja:
Ii u s tobom, i to odmah!
Gde eu ti otac i majka?
94

 Otac je sa jo tri ratnika otiao u izvidnicu prema zalasku sunca,

a majka je kod ene ratnika Zika. uva njihovo dete koje se prestravilo i
nou vriti, jer vidi utvare. Majka se nee vratiti do zore, ali otac svakoga
asa moe biti tu. Odavno je trebalo da se patrola vrati. Beimo odmah.
Ti si moj ovek. Ii u s tobom.
Devojka se baci u zagrljaj mladiu. Drhtala je od uzbuenja.
Moram ii po svoju majku ree Pit. I nju emo povesti.
Imam tamo daleko u planini toplu peinu i prijatelje. Bie vam dobro...
Belina zaplaka:
Ti nema vie majke! ree.
Ratnik se zagleda u njene oi. Devojka proapta:
Ona se obesila posle one nesrene presude kad su vas dvoje
zazidali u peinu...
Pit se uhvati za glavu i klonu na postelju.
Pokuala je da vas spase. Pribliila se peini i poela da pravi
otvor na ulazu. Primetili su je i doveli pred proroka. On joj je naredio da
se obesi i... Ti vie nema majku.
Ratnik ustade. Svetlost vatre bleskala mu je u suznim oima:
Bogovi koji me titite, uinite mi tu milost da ovom desnicom
osvetim i ovoju nepravdu i smrt svoje majke! Polazi, devojko, ja vie
nikoga osim tebe nemam.
Belina se zavi u vuneni ogrta, Pit zgrabi lukove i tobolce sa
strelama koji su visili na zidu, uze ma i sekiru i izae za Belinom u
mranu no.
Niko ih nije primetio kada su prolazili pored koliba. Kia je potpuno
prestala. Na istoku treperilo je nekoliko zvezda. U naselju opet zalajae
psi. uli su se i ljudski glasovi.
Kad stigoe do mesta gde je Pit ostavio Gvapa, ratnik se iznenadi.
Ispod drveta nije bilo nikoga. Deak je nestao.
Nebo se sve vie razvedravalo, pa se i na malo veoj daljini naziralo
kamenje, bunje i drvee koje je ovde-onde raslo na dnu klisure. U
pravoj liniji prema naselju na zvezdanom nebu ocrtavala se tamna
silueta ogromnog hrasta, koji su Kelti posvetili svojim bogovima.
Pit se obazre unaokolo, viknu nekoliko puta deaka po imenu, ali
uzalud. Voda u potoku je hujala, glas ostade
Rekao sam mu ovde da me eka ree ratnik. Sigurno se
uplaio i pobegao preko brda. Nai emo ga kod konja koje smo ostavili
privezane za ile pod okapinom.
Ako je to deak koga sam gledala privezanog za drvo, ne
verujem da se uplaio! On tada nijednu suzu nije pustio. Mali je pravi
junak.
I vidi nou kroz mrak! dodade Pit.
Toga trenutka zaue se koraci. Neko je trao pravo prema njima.
95

Ratnik izvadi ma, gotov da se brani. Lave pasa i ljudski glasovi sve
vie su se umnoavali u
Gvapo se iz mraka stvori pred njima:
Dobro je! viknu. Beimo... Primetili su me i gone me.
Iskusni ratnik ne zapita nita. On uhvati Belinu za ruku i potra za
deakom.
Gvapo se uspentra uz strmu stazu, Pit i devojka u korak za njim.
Stigoe pred ulaz u drugu peinu. Tu zastadoe zadihani.
Deak oslunu i nasmeja se:
Zavarao sam ih! Trae me na drugoj strani, preko potoka.
Kuda si iao? upita ratnik?
U kolibu voe horde, da vidim malu devojicu s plavim oima.
Pit i devojka se nasmejae. Deak produi:
Azur mi je dala ploicu od utog metala i svoju arenu maramu
da predam devojici. Ja sam joj odneo to i kamiak koji se svetli. Naao
sam ga u peini gde su bili ljudski kosturi i slike na zidovima. Ove sam to
bacio ispred postelje gde devojica spava. Kad sam se vraao, naila je
izvidnica od etiri ratnika. Ugledali su me i poeli da viu. Jurili su na
konjima za mnom. Da je bio dan, uhvatili bi me...
Moj otac se vratio! ree devojka. Beimo odavde.
S mukom se popee uz brdo, jer je vlana zemlja bila klizava.
Onda, izmeu borova i jela, spustie se do okapine ispod koje su ostavili
privezane konje. Ni asa ne asei, uzee lukove i tobolac; Belina
uzjaha konja i stavi deka ispred sebe. Pit pojaha drepca koji se prope
nekoliko puta, pa osetivi zategnutu uzdu, krenu polako niz brdo.

*
Kad je Gvapo ostao sam pod drvetom, saekao je da se Pit izgubi u
mraku, pa odmah poe i on. Iao je prema posveenom hrastu ije su
konture njegove noovidne oi nazirale u gustom mraku. Deak je znao
da odatle treba ii ulevo nekoliko stotina koraka da bi se nailo na kolibu
u kojoj stanuje voa keltske horde.
Ne dvoumei se deak stie do svetog hrasta i tu malo zastade.
itavo jato ptica lepralo je u granama. Iz jedne duplje ispod kronje
drveta jeknu kukumavka. Njen glas kao lelekanje odjeknu u klisuri. Eho
se odbi o litice i stenje.
Deak se uputi levo prema obali gde je bio drugi hrast ispod koga
su Kelti sahranjivali svoje mrtve. Kad stie do stabla, zastade da bi tano
odredio pravac na kome se nalazi Valokova koliba. Odjednom primeti tri
96

ljudska tela obeena o niske grane. Vetar ih je klatio, pa je izgledalo kao

da su ivi i da izvode igru smrti.
Gvapa uhvati uas. Beao je koliko mu snaga doputa. Nekoliko
pasa skitaa zalajae i jurnue na njega. On zastade teko diui, izvadi
iz svoje torbe koja mu je visila o ramenu, nekoliko paria medveeg
mesa i baci ih psima. Otimajui se i ujedajui jedan drugog, psi
zaboravie na njega.
Prolazio je pored ratrkanih koliba. Sve je bilo mirno, samo se iz
jedne uo pla deteta i glas majke koja ga je uspavljivala. Uskoro stie
do drveta za koje su bili privezani on i Stib. Valokova koliba bila je pred
njim. On se prikrade i tiho je obie sa svih strana. Jedna divlja ljiva
pruala je grane preko krova prekrivenog trskom. Deak se uspuza uz
stablo, pa preko grana dohvati se krova. Vukui se potrbuke stie do
otvora kroz koji izlazi dim, i proviri. Vatra je gorela svetlim plamenom i
obasjavala celu prostranu kolibu. Valok je spavao na postelji. Deak se
uplai, ali se odmah umiri kad zau gromko hrkanje. U drugom uglu na
postelji leale su jedna ena i Mumu.
Gvapo izvadi iz svoje torbe zamotuljak, arenu maramu ene Azur u
kojoj je bila ploica od zlata i dijamant, i baci ga prema toj postelji.
Meutim, ena je bila budna. Ona u kako pade zamotuljak na pod i
pridie se. Deak se sasulja s krova, dohvati najbliu granu i zaas se
nae na zemlji.
Ko je?... Ko je?... razdera se ena iz sveg glasa i istra na
vrata. Gvapo obie kolibu i s druge strane zamae u mrak. Beei skoro
nalete na etiri konjanika koji su se vraali sa izvianja.
Ko je? viknu jedan od njih.
Gvapo! odgovori deak i mugnu u mrak. Konjske kopite
zalupae za njim, ali mrak je bio isuvie gust. Konjanici su jurili
nasumce, dok je deak beei u cik-cak zavaravao trag. Za sobom je
uo viku, zapitkivanje i dozivanje. Poznajui dobro svaki kamen u klisuri,
deak stie do mesta gde nae Pita i Belinu.

*
Sve je to deak priao dok su jezdili kroz no, oprezno obilazei
jame, kamenje i bunove. Govorio je meavinom svog maternjeg jezika i
keltskih rei.
Belina se smejala, jer ga gotovo nita nije razumela. Pit koji je
navikao na takvu vrstu razgovora s Gvapom, ukratko joj ispria deakov
doivljaj u klisuri.
97

 Ja sam kazala da je on junak! ree devojka.

I jesam! dodade Gvapo.
U svanue dohvatie se ravnice i poterae konje trkom.
Ako au poli u poteru za nama, morali su obii celu klisuru
govorio je ratnik. Mi smo dobili u vremenu. Ipak, treba uriti! Brzo i to
pre preko reke!
Meutim, naili su na podvodno zemljite. Livade su bile natopljene
vodom, pa su konjima uranjale noge do vie kolena. U pravoj liniji gusti
topoljari nagovetavali su da reka nije daleko. Ali, na nekim mestima
konji su morali ii nogu pred nogu, to je usporavalo hod.
Tek u podne stigoe do reke. Naioe na mesto na kojem su keltski
konjanici prelazili, jer je tu bilo najplie. Begunci naterae konje u vodu i
jahali su po pliaku gotovo do polovine reke. Dvadesetak metara dubine
konji lako preplivae, zagazie u pliak i uskoro se naoe na drugoj
obali. Begunci poterae konje uzvodno obalom, i stigoe do mesta gde
su ostavili pet mladia ih horde Sijak. Oni, mokri do gole koe, drhtali su
od hladnoe. jer vatru nisu omeli loiti.
Polazak! viknu Pit.
Napred! dodade Gvapo.
I cela povorka krete u pravcu planine. Peaci su krupnim koracima
ili pored konja gazei preko polegle trave. Zemlja, puna vlage, pitala je
pod njihovim nogama. Ceo taj dan bio je oblaan. Tek pred samo vee,
kad stigoe u podnoje planine, granu sunce, ali zamalo da utonu iza
gorostasnih bukava i brestova.
Begunci zaoe meu drvee i reie da tu prenoe. Konje
privezae za mladice koje su mestimino gusto rasle u umi. Pet
mladia sioe u livadu da naupaju trave, a Gvapo se dade na
okupljanje suvih ogranaka. Pit naloi vatru, zatim sekirom odsee
nekoliko grana, napravi koeve i pobode ih u zemlju. Preko njih prebaci
etiri poprene motke, a odozgo ovije koe. Tako napravi zgodan
zaklon za prenoite.

98

Mladii su triput donosili naramke trave. Jedan deo poloie pred

konje, ostalo prostree po zemlji oko vatre. Pooe i etvrti put, ali samo
to su sili u livadu, Doz, najstariji meu njima, viknu drugove i svi
potrae u umu.
ta je? upita Gvapo.
Ljudi na konjima! ree Doz usplahiren.
Dolaze neprijatelji? obrati se deak Pitu.
Za mnom! ree ratnik i stra dole gde se zavravala uma.
Gvapo ga je pratio u stopu. Zaklonjeni iza drvea mladii ugledae est
keltskih konjanika koji su jahali na krupnim konjima. Bili su udaljeni oko
jedan kilometar. Konjanici su ili hodom gledajui u zemlju, svakako po
tragu begunaca.
Napaemo ih! ree Pit Gvapu.
Dabome, jer im ne moemo pobei!
99

Obojica ustrae uz padinu i zaas se naoe pored vatre.

Ratnik se obrati Belini:
est konjanika su u blizini!
Borite se, inae, ubie vas! odgovori devojka. Pit izrui sve
strele iz tobolaca pred mladie:
Zategnite dobro lukove! ree. Gaajte dobro! Od toga nam
ivot zavisi. Svi dole, lezite u travu i mirujte dok ja ne odapnem strelu!
Rekavi to, odrei drepca koji je kopao zemlju prednjom nogom,
irio nozdrve i unezvereno gledao oko sebe, kao da je predoseao
borbu. Ratnik ga zaulari, uzjaha i potera niz brdo. Belina viknu za njim:
Ako te ubiju, probou se ovim maem. Neka nas mrtve odnesu
u naselje!...
Gvapo i pet mladia strae do podnoja, bacie se na zemlju i
puzei zaas ih nestade u gustoj travi.
Keltske ratnike zaklanjao je jo samo jedan breuljak udaljen za
jedan strelomet. Kad se pomolie na uviku, ugledae Pita na konju.
Ratnik je drao luk sa strelom na tetivi, o bedru mu je bio ma, za
pojasom zadenuta sekira. Uspravan i neustraiv, izgledalo je da se mladi
ratnik usudio da sam udari na est boraca.
Kad se Kelti primakoe na domak strele, Pit viknu snanim glasom:
Vi to pripadate plemenu koje je umrlo za mene, smesta stanite.
Ja sam Pit, Alkov sin, nevino osuen na smrt od onih koji vama vladaju.
Znajte da su mi bogovi naklonjeni. uvajte se njihovog gneva!
Ratnici zaustavie konje. Iz grupe se izdvoji snaan borac upavih
zalizaka i velikih brkova. Iako nije bio daleko, on stavi obe ake oko usta
i viknu:
Predaj se, izdajnie!
Kome da se predam?
Ja sam Groz, Prinov sin. Uhvatiu te i vezanog odvesti u nae
naselja Ti si odveo moju zarunicu Belinu. Njen otac i vra meni su je
poklonili, a tebi sleduje smrt kao izdajniku!
Pit potera konja nekoliko koraka napred pa opet viknu:
Poznajem te, kokoiji sine! Ti kukurie onako kako ti
zapoveda onaj jarac, to sam sebe naziva prorokom!
Napred! iva uhvatiti! viknu Groz svojim ratnicima.
Sva estorica oinue konje i jurnue. Pit zatee luk iz sve snage
i odape. Strela pogodi jednog protivnika posred lica. On se zaljulja i pade
u travu. Njegov konj prope se nekoliko puta i odjuri ustranu. Toga
trenutka est strela padoe po konjanicima. Dvojica klonue, jedan
ranjen u rame povue se ustranu trudei se iupa strelu. Meutim, Groz
i drugi ratnik imali su oklope i strele se odbie od njih.
Potegnuvi maeve, navalie na Pita, a on oinu drepca i promae
izmeu njih.
100

 Predaj se izdajnie! viknu Groz.

Jedna strela pogodi u njegov lem i odskoi, druge dve uzalud
padoe na grudi njegovog pratioca. Mladii kleei u travi udili su se
kako strele s metalnim vrhom ne mogu da probiju vunene haljine.
Pit, projuri mimo njih, u najveem trku namesti novu strelu, zaustavi,
naniani i odape. Pogodi drugog ratnika u lem Strela odskoi.
Groz i njegov pratilac otpasae konopce sa zamkama i jurnue na
usamljenog ratnika. Kad to vide, Pit oinu drepca i u najveem trku
stade da bei preko livade. Meutim, Gvapo se privue do ranjenog
ratnika i iz blizine odape strelu pravo u njegovo lice. Vojnik se strahovito
prodra i pade naglavake na zemlju. Deak skoi na njegovog konja i
pojuri najveim trkom prijatelju u pomo. Uskoro ih svu trojicu stie i
stade da odapinje strele. Jedna pogodi ratnika u vrat i skoro do drke
ostade zabodena. Iz klonulih ruku Grozovog pratioca ispadoe dizgini,
konj se prope i zbaci sa sebe mrtvog jahaa. Toga trenutka Groz baci
konopac i na zamku uhvati Pita. Uzalud se ratnik otimao. Konopac mu je
stezao obe ruke. Gvapo pritera svog konja do samog protivnika,
zamahnu maem i zasee mu vrat. Krv iknu i poprska oba konja i
deaka. Ratnik se zaljulja i ispusta konopac, Pit olabavi zamku, istre
sekiru iza pasa i jednim udarcem dotue ranjenog ratnika.
Svih est keltskih boraca leali su mrtvi u travi.
Mladii iz horde Sijak unezvereno su gledali leeve, oruje i krupne
konje koje su Pit i deak pohvatali.
Jeste li videli s kakvim neprijateljima treba da se borite? upita
ih Gvapo.
Oni su se zagledali i slegali ramenima. Samo najstariji meu njima,
Doz, isprsivi se odgovori:
I mi emo biti takvi, jo i bolji!...
Zasad se nemamo ega bojati ree Pit Gvapu. Pokupite
sve oruje i donesite gore kod vatre. Ja u odvesti konje.
Na livadi je ve bio sumrak, u umi mrak. Vatra, zaklonjena
koama, gorela je svetlim plamenom.
Belina je trala u susret Pitu. Zagrlivi ga ree:
Sila sam do podnoja i sakrila se iza jednog debelog stabla.
Sve sam ula i videla. Ubili ste Groza, Prinovog sina. Vra i moj otac
naredili su da budem njegova ena. Obred je bio odreen na dan prvog
prinoenja ljudske rtve. Sad je svreno. Krv je potekla iz njegovog
vrata. Videla sam kad ga je Gvapo maznuo maem. Deak je junak...
Kad stigoe do vatre, ratnik ree:
Ne moemo noiti u blizini njihovih leeva, da nam se mani ne bi
svetili. Poi emo odmah dalje, gore u planinu.
Gvapo i mladii donee oruje koje su pokupili na livadi: est
maeva, toliko isto lukova i ubojnih sekira i itavu hrpu strela. Deak baci
101

na gomilu dva oklopa, a Doz veliki denjak odela. Leeve, potpuno nage,
ostavili su na livadi.
Odmah digoe logor. Povezae sve stvari konopcima, natovarie na
jednog konja i pooe polako uz brdo. Pit je drao u ruci konopac za koji
su svi ostali konji, osam na broju, bili privezani.
Podue su peaili dok stigoe do jedne prostrane jaruge, na ijem
je dnu vijugao potok. Begunci se spustie niz strmu obalu i tu, u
zaklonitom mestu, podigoe logor.
Uskoro je i vatra planula. Sirovo meso koje su nali u torbama
keltskih ratnika cvralo je na ranjiima pored zaarenih glavnji.

102

IX G L AV A

U jedinstvu lei spas.

U klisuri gde su Kelti imali ovoje naselje poee da pridolaze ratnici

na konjima. Iza njih su ila kola sa enama i decom. Prva povorka
brojala je oko dve hiljade dua. Tri dana kasnije pristie i druga grupa. U
njoj je bilo preko tri hiljade ratnika, toliko isto ena i dece. Doljaci
doterae nekoliko opora svinja i veliko stado ovaca.
U klisuri nastade pometnja. Brkati ratnici, namrgoenih lica, birali su
mesto gde e graditi kolibe i pritom svaali se i tukli. Pod otrim
sekirama padali su s treskom poseeni borovi oko peina. Topole i vrbe
oko movara proredie se. Veliki deo trake bi poseen. Izgaena trava
nije mogla pruiti dovoljno hrane velikom broju konja, pa su odreeni
konjuari konje na nekoliko kilometara daljine gde se mogla nai obilna
paa.
Tako se u klisuri stekoe tri horde. Svaka je imala svoga vou koga
su ljudi bez pogovora sluali. Za ostale voe nisu hteli ni da uju. Zbog
toga je i nastala pometnja u klisuri, este svae i tue.
Valok i prorok Oms nekoliko puta su sazivali vee stareina, ali
nikako nisu uspevali da ga odre, jer su voe dveju hordi bile gotovo
uvek pijane, a od ostalih istaknutih ratnika ni polovina nije dola na
savetovanje.
Doljaci su se izgovarali kako moraju da prave kolibe, idu u lov i
ribolov, jer se zima pribliava; da svaka horda ima svoga vou koji
zapoveda i da savetovanje nije ni potrebno.
To nesreeno stanje je trajalo deset dana. Jedanaestog dana Valok
izda nareenje da se svi njegovi ratnici potpuno naoruani iskupe ispod
svetog hrasta. Odmah zasvirae trube i zatutnjae bubnjevi. Sa svih
strana povrvee Valokovi ratnici pod sveto drvo. Ozbiljni i turobni bili su
spremni da na jedan mit svoga voe povade maeve i navale na
doljake. Svi su oseali da je poljuljana strana poslunost kojoj su se
od detinjstva navikli. Meutim, iznenada protiskujui se kroz gomilu ljudi i
ena, praeni grupom istaknutih boraca pojavie se voe dveju novih
hordi, Kid i Striz. Obojica su bili trezni. Dooe do mesta sa kojeg se
govorilo, prioe Valoku i proroku, poklonie se, pa se oslonie na
isukane maeve.
103

Valok ih odmeri pogledom pa se obrati svojim ljudima:

Ratnici moje horde, ujte rei svoga voe koga ste uvek sluali i
koji vas je vodio iz pobede u pobedu. Vi ste svoj! hrabrou i orujem
zauzeli ovu klisuru, poto ste unitili jednu hordu. Ovde ste stvorili
naselje i dobro vam je bilo. Meutim, uvideli ste da su poludivlji ratnici
ove zemlje strani borci, to svedoe oni grobovi pod obalom ispod
hrasta u kojima lee nai mrtvi, razmrskanih lobanja i polomljenih rebara.
Domoroci unitavaju nae izvidnice i unjaju se oko klisure. U Iberijskim
planinama mi smo uhvatili trojicu i obesili ih, ali iza njih se nalaze mnoge
horde koje e nas jednog dana napasti i svojim mnotvom pobediti.
Zbog toga mi smo reili na savetovanju stareina da poaljemo nae
ljude preko Velike planine da pozovu i dovedu ovamo i drugu nau
brau, da bismo zajednikim snagama pobedili sve horde domorodaca i
zauzeli ovu bogatu zemlju. Dve horde su se odazvale naem pozivu,
prele su Veliku planinu i dole meu nas. Dole su, poremetile na red i
poslunost i napravile nered u naselju...
U skupu nastade agor. Valok se obrati Kidu i Strizu:
Pozvali smo vas i vi ste se odazvali. Samo, mi nismo raunali s
tim da se i vi naselite ovde u naoj klisuri. Neka je slava i hvala
bogovima koji nas tite, ova zemlja je prostrana, prepuna divljai i dobre
pae za stoku. Traite, dakle, sebi mesto gde ete napraviti naselje!
Ovoga trenutka nalazimo se nas trojica koji smo voe triju hordi. To ne
moe da bude! Ili emo izabrati jednog vou koga e sluati ovi, ili
izlazite iz klisure koju smo mi osvojili i od nje sebi stvorili utoite. Ako
odete, odravaemo vezu i zajedniki dati otpor neprijateljima. Ako
ostanete i podvrgnete se naredbama i zapovestima jednog voe, biemo
moni i niko nas nee savladati. Dakle, pozivam vas da se odluite!
Mislim da u jedinstvu lei najsigurniji spas.
Kid i Striz se pogledae, a njihovi ratnici stadoe da gunaju i da se
hvataju za maeve.
Mi nae voe ne damo! ree jedan.
Kid i Striz... Obojica neka vladaju! dodade drugi. Ko se
usprotivi, mi emo ga sekirom i maem.
Neemo odavde. Napravili smo kolibe. Boriemo se, ako treba!
gunali su ostali.
Izmeu njih izdvoji se jedna koata ljudina dugakog vrata, ruku i
nogu, debelih usana i opava nosa. Ne traei re, pristupi mestu odakle
se govorilo i viknu rapavim glasom:
Ratnici boginje Epone, mi smo svi jedno pleme! Pripadamo
jednom narodu koji osvaja svet i koga niko dosad nije pobedio. Pristajem
da se zajedniki borimo za dobro naih ena i dece! Ovde su nas pozvali
i mi smo preli preko Velike planine probijajui se kroz njene gudure,
ponore i provalije i borei se s branima. Doli smo u ovu klisuru
104

raunajui da emo biti meu prijateljima. A sad... ispalo je da nas

odavde teraju i to poto su nai ljudi izgradili sebi kolibe. Valokova horda
je najmanja, a njen voa zahteva od nas da se odreknemo svojih
stareina! Nas ima pet puta vie. Mi emo se boriti za ovo mesto!
Rekavi to, isuka ma i stade da vitla njime vie glave. Meutim,
ratnici doljaci sve vie su pridolazili i ceo prostor oko svetog hrasta
ispuni se ljudima. Ti novi raspitivali su se od onih to su sluali govore,
gurali se da priu blie i gunali:
Teraju nas iz klisure!... Nae voe vreaju!... I mi to podnosimo!
Dugaki Nid vitla maem, izaziva na borbu...
Ljudi su se tiskali, gurali jedni druge i galamili. Dugaki Nid opet
stade da govori i nadvika gomilu:
U ime svoga voe Striza pozivam vou horde Valoka da se sa
mnom bori na ivot i smrt maek, sekirom ili mougom. Ako ne primi moj
poziv, to e biti znak da se odrekao vostva!
Ratnici zagrmee sa ovih strana. Kid i Striz smekali su se i utali.
Svakako, Nid je bio njihov najbolji borac, pa su ga poturili da bi lako
smakli Valoka, ija bi horda pripala njima.
Ali, istupi Rok, ratnik sa zgrenom levom rukom i oiljkom na licu.
Pope se na govornicu i viknu:
Ja sam Rok, sin Ipsaltov. Moj otac je poginuo u borbi sa
Sevonima i za sobom ostavio slavno ime. Bio je poznat po tome to
nikad, ni za jednu stopu, nije uzmakao pred neprijateljem. Ja, njegov sin,
produavam tu njegovu naviku i to sam vie puta dokazao. Dugaki Nid
izazivao je mog vou na borbu. Taj poziv primam ja i boriu se s njim
dotle dok jedan od nas ne bude mrtav. Smatram da dugaki Nid nije
toliko veliki da bi smeo da izazove jednog vou horde na megdan. Za
toga silnika dovoljan u biti i ja, mada sam sakat u levu ruku.
Boriu se ja! Mene je izazvao! dobaci Valok. Prorok Oms stavi
ruku na rame i tiho ree:
Ne! Borie se Rok, jer ako ti pogine, cela naa horda rasturie
se! Ja sam rekao!
Onda Striz i Kid moraju se tui sa mnom! zakrguta zubima
Valok.
Tako i prilii! Slaem se!
Meutim, Kid, voa manje horde doljaka, pope se na govornicu, pa
saekavi da se ovi umire, progovori:
Slaem se s Valokom. Tri voe ne mogu bigi, a nama se ne ide
iz ove klisure, gde su nai ratnici ve napravili kolibe. Zato emo se boriti
o vostvo. Dugaki Nid izazvao je na megdan Roka, sina Ipsaltova. Prvi
se bori sa Striza, drugi za Valoka. Ja u iz moje horde dati i treeg
borca. Kockom emo odluiti koja dvojica prvo treba da se bore. Koji od
njih ostane iv, borie se sa treim. Da li se Striz i Valok slau s mojim
105

predlogom?
Slaemo se! rekoe oba ratnika.
Prema tome, borba moe poeti odmah produi Kid. U
moje ime borie se Omboltov sin Gem.
U gomili nastade komeanje i galama. Ova vrsta borbe osobito je
zabavljala keltske ratnike. Odmah poee da predviaju, uporeujui
snagu i vetinu boraca ko e pobediti. Mnogi su smatrali da dugaki Nid
ima najvie izgleda na pobedu. Gem, Omboltov sin, bio je omalen, ali
vet borac. Nidovi ljudi bili su sigurni u njega. Sakatog Roka, osim
njegovih ljudi, niko nije smatrao za opasnog protivnika, jer nikom nije
palo na pamet da zagleda njegove krupne kosti i miie koji su kao
vorovi zategnutog konopca nabrekli ispod vunene bluze. U toku godina,
sluei se samo desnom rukom, doterao je dotle da jednim udarcem
sekire obori bizona. Silna snaga bila je u desnoj ruci ratnika.
Voe pristupie vuenju kocki. Izlomie tri drvceta, od kojih dva
jednaka, a tree malo due. Dva jednaka oznaavaju borce koji treba da
istupe odmah, pobednik ima da se bori sa onim koji izvue najdue
drvce.
Jedan ratnik drao je drvca stegnuta u pesnici. Mali vrhovi drvca
izvirivali su izmeu prstiju. Striz, Valok i Kid pristupie.
Prvo drvce izvadi Valok, drugo Kid, a tree, najdue, Striz. Prema
tome, imali su da se bore odmah: Rok, Ipsaltov sin i Gem, Omboltov sin.
Dugaki Nid borie se sa pobednikom.
Tako se zavri izvlaenje kocke. Preko dve hiljade ratnika iz punog
grla pozdravie borce i na taj nain odadoe im dostojnu poast. Ispod
svetog hrasta odmah se raisti mesto. Ljudi se povukoe i napravie
veliku karu.
Dva borca, nagi do pojasa, stadoe jedan prema drugom. Donee
im maeve jednake duine i teine. Isti takav ma predadoe i Nidu koji
se nemarno osloni na njega spreman da posmatra borbu dok na njega
ne doe red.
Gem je bio uporan borac, svestan da izdrljivost i brzina, spojeni sa
osmiljenim udarcima, gotovo uvek donose pobedu. U borbama koje su
Kelti vodili sa Galima i Germanima, Gemov ma izazivao je strah i uas
meu protivnicima. Najsnaniji i najvetiji borci padali su kao od groma
pod njegovim maem. Gemove majstorije ule su u priu. Ovaj ratnik i
njegovi ljudi bili su sigurni u pobedu.
ivahan i okretan on svom snagom navali na protivnika. Uestalim
udarcima i bodovima trudio se da ga zbuni. Optravao je oko njega,
poskakivao i veto izbegavao Rokov ma koji je fijukao vie njegove
glave. Kidovi ljudi oduevljeni su pozdravljali svaki dobro izveden pokret
ili udarac ovoga ljubimca, jer on je bio njihov najbolji borac.
Meutim, Rok hladan i manje pokretan, gotovo se nije ni pomerao,
106

samo se okretao u mestu i odbijao svaki udarac. Prisutnima je izgledalo

da mu samo ruka radi i da bez ikakvog napora izdrava borbu. U prvi
mah se inilo da e okretni Gem uluiti priliku i vetim udarcem lako
savladati protivnika, jer Rok se samo branio, okretao se u mestu i
odbijao udarce. Ratnici koji su bili blizu boraca mogli su primetiti kako
Gem ve teko die, kako mu se ire nozdrve i kako ga obliva znoj, dok
je Rok netremice pazio na svaki njegov pokret ne pokazujui ni najmanji
znak umora. Gem nekoliko puta u toku borbe zagleda u njegove hladne
zelene oi i sa zebnjom u srcu oseti da je naiao na prekaljenog borca s
kojim se lako ne izlazi nakraj. Oseajui da sam nee moi dugo da
izdri, Gem udvostrui brzinu udarca. Jednog trenutka inilo se da Roku
nema spasa, jer je u ovakvoj borbi dovoljna samo trenutna nepanja ili
neopreznost pa da se izgubi borba i ivot. Gem nae taj trenutak. On
poskoi u mestu, kad se svima inilo da e se baciti na levu stranu, i
jednim strahovitim bodom zadade udarac u trenutku kada Rok vrdnu
svojim telom udesno. Bod namenjen trbuhu, samo okrznu slabinu i Rok
oseti otar bol i kako se krv slivala niz levu nogu. Ali, gvozdeni nervi
starog ratnika ni tada ne popustie. Galama koju nadadoe Gemove
pristalice ni za trenutak ga ne pokoleba. Naprotiv. Njegovim hladnim
oima upravo tada ne umae slaba strana protivnika, jer Gem,
zaslepljen uspehom, samo za deli sekunde izgubi opreznost. To je bilo
dovoljno. Rok se svom estinom na njega i skroz ga probode maem.
Mnotvo ratnika riknu u jedan urnebesan pokli. Povici, vika, smeh i
vapaj kao morski talasi odbijali su se o strme litice klisure. Radost
Valokovih ljudi nadmaivala je besne poklie Kidove horde. krgutanje
zuba i bezoni smeh i ruganje jednih i drugih umalo se ne pretvorie u
opti pokolj. Ipak niko ne pokvari red, niti napusti svoje mesto, jer su svi
ratnici bili uvereni da u ovoj vrsti borbe, koja odluuje ko e biti voa, i
bogovi imaju udela. Osim zlokobnih pogleda i vike, ni jedan ratnik ne
potre ma.
Meutim, vates Oms za to vreme previjao je ranu na Rokovoj
slabini, stavljao na nju medveu mast, list od repuine, zamotuljak vune,
a preko svega debeli zavoj koji obavi nekoliko puta oko ratnikovog
struka.
Da li ti je mnogo isteklo krvi? upita ga.
Ne znam, odgovori Rok ali od snage nita nisam izgubio.
Ako pobedi i dugakog Nida, uvrstiemo te meu bogove!
ree vates.
Pobediu ili umreti. Neka bude volja bogova.
Oni su i tebi i nama naklonjeni. Bori se i pobedi.
Tako je govorio vates brino pogledajui bledo lice Rokovo.
Nekoliko ljudi iz Kidove horde na rukama iznee Gemovo telo i
predadoe ga enama koje plaui i nariui stadoe da ga mau
107

miriljavim mastima da bi ga pripremile za ukop.

Meutim, dugaki Nid ve je stajao prema Roku spreman da pone
borba. Svi ratnici upree poglede na borce. Na dati znak borci pooe
jedan prema drugom i ukrstie maeve.
Nid je bio spor i podmukao borac. Uzdao se u svoju ogromnu
snagu, trudei se da izbije iz ruke ili da slomi ma svoga protivnika. Ali,
maevi toga doba su bili vrlo masivni i napravljeni od meavine koja se
lako ne lomi. Seiva su se sudarala i odjekivali su udarci.
Nid je borei se govorio:
Sakati avole, neu te ubiti, ali u ti odsei desnu ruku do
ramena i posvetiti je bogovima. Ona e visiti na vratima moje kolibe na
radost i uveseljenje cele moje horde.
Veselie se ti uskoro meu bogovima donjeg sveta! govorio
je Rok odbijajui rukom snane udarce protivnika.
Meutim, Rok je sve vie bledeo. Na zavoju oko struka, gde mu je
rana, pojavi se crvena mrlja koja se sve vie irila i ve je bila velika kao
aka. Krv je isticala iz rane.
Vates i Valok bili su mu najblii. Oni primetie krvavu mrlju i
zgledae se. Obojica su dobro znali da ratnik nee dugo izdrati, jer
bledilo na njegovom licu siguran je znak da krv otie iz rane.
Vates stavi ake oko usta i viknu:
Rok, napada! Prestani sa odbranom! Napadaj!
Napadaj! kao eho odjeknu i Valokov glas. Ali, inilo se da
ratnik ne uje ove uzvike. I dalje je odbijao udarce protivnika oseajui
kako mu ruka trne. Osim toga, primeti da oba maa imaju duboke zareze
na otricama
Nid je jak, moda jai od mene. Izdrae...", mislio je ratnik. Ja u
se pre umoriti. Rana me boli i krvari. Krv otie, oseam...
Ne menjajui nain borbe jo kratko vreme Rok ostade u odbrani,
pa onda neoekivano tako strahovito napade protivnika da ta za nekoliko
trenutaka potpuno zbuni. Nid je jedva stizao da doeka i odbije ovaki
udarac. Rokov ma zasee mu najpre miiu na levoj ruci, pa onda
oea vrat. Ali, Nida to ne zastrai. Sada on navali svom silinom
optravajui oko protivnika. Odjednom uini mu se da Rok gubi
samopouzdanje i da se neoprezno zatiuje. Ratnik pomisli da je
trenutak odluke doao, strelovitom brzinom baci se na protivnika. inilo
se da Roku nema spasa. Meutim, sakati borac gvozdenih ivaca,
oprezan kao vuk, za deli sekunde izbee udarac. Nidov ma fijuknu
kroz vazduh i prosee prazan prostor ispod mike protivnika. Od silnog
zamaha Nid posrte. To je bilo dovoljno. Rok izmahnu kao delat i jednim
udarcem odsee mu glavu.
Do toga trenutka niko nije ni slutio kolika je snaga u desnoj ruci
sakatog Roka.
108

Gomila ljudi najpre se zatalasa pa odjednom izbi iz hiljade grla

urnebesni pokli. Masa stade da se mea i zaas se napravi nered.
Meutim, ljudi su toliko bili iznenaeni ovakvim zavretkom borbe, da
nikom ne pade na pamet da trgne ma i da se sveti. Valokovi ljudi
odmah pritrae, digoe Roka na ruke i odnee ga u kolibu koe horde.
Pedeset naoruanih ljudi vates stavi da uvaju pobedioca na oba
megdana.
Dve ene pregledae ranu na ratnikovom bedru, oprae je slanom
vodom i previe. Posle toga, Rok iskapi nekoliko pehara rakije zainjene
medom i travama i zaspa na postelji prekrivenoj ovijim koama. Dvorile
su ga dve ene i mala Mumu.
Za to vreme, ispod svetog hrasta, u prisustvu stareina sve tri
horde, Kid i Striz predadoe svoje maeve Valoku u znak priznanja na
vostvo.
Striz progovori:
U asnoj borbi, pred ljudima sve tri horde, tvoj borac je zaslueno
pobedio. Sva vlast pripada tebi. Predajem ti svoj ma u znak pokornosti.
Od sada tvoje rei za mene biti e zakon. Neka ti bogovi daju da mnogo
godina vlada ovim plemenom, da ga umnoi i da ga vodi iz pobede u
pobedu.
Posle njega Kid uze re:
Koga bogovi vole, tome i daju vlast! Stupam pod tvoje vostvo
kao prost vojnik i pokoravau se svim tvojim nareenjima.
Valok ih obojicu zagrli pa vraajui im maeve ree:
Striz i Kid su od sada moja braa. Nas je u bratstvu vezala krv
najboljih boraca koja je danas ovde prolivena. Njih dvojica na velikom
savetovanju sedee pored mene, s desne i s leve strane i njihove rei
sluae se u veu. Striz i Kid bie moji prvi savetodavci, zapovednici i
doglavnici.
Tri voe se zagrlie. Radost i veseli poklii hiljade ljudi pozdravie
ovaj sveti in.
Tako se izvri varvarski sud. Voa sve tri horde, koja se stopi u
jednu veliku, postade Valok.

*
Rok je nekoliko dana odleao u Valokovoj kolibi. Dve ene su
nadgledale i previjale ranu na njegovom bedru. etvrtog dana ratnik se
oseao sasvim dobro. Lekario je ia postelji i razgovarao sa malom
erkom voe horde. U kolibi su bili sami.
109

 Danas u te napustiti govorio je ratnik. Krv mi vie ne otie

iz rane i bolovi su prestali. Sad mogu da idem. Hoe li doi koji put da
me obie u mojoj kolibi?
Neu! ree Mumu mrgodno.
Zato?
Zato to ne veruje da su Azur i Pit ivi. Oni nisu bili krivi. Zbog
toga su ih bogovi pustili da pobegnu iz peine!
A ko je presekao veze na rukama ona dva mladia privezana za
drvo?
Ja!
Lae!
Ne laem. Ja sam ih pustila!
U tu tvoju priu niko ne veruje!
Ako! Glavno je da su Pit i Azur ivi.
Ne zavaravaj se! ree ratnik. Koga Valokovi ljudi zazidaju u
peini taj se ne moe spasti!
A gde je Belina? upita devojica prkosno. Njen otac je trai
na sve strane i nee je nai. Ja u ti rei zbog ega: nju je odveo Pit.
Ti bunca!
Ne buncam. Zato se Groz nije vratio? On je odavno otiao da
izvia s pet ratnika. Ja u ti rei: ti ljudi nikad se nee vratiti. Evo zbog
ega: njih su ubili Pit, Azur i Gvapo.
Kakav Gvapo! ta trabunja!
Jedva sam ekala da ostanem s tobom. Pokazau ti neto. Da li
poznaje ovu maramu?
Poznajem iznenadi se Rok. Tu je maramu nosila na glavi ena
Azur kad su je vodili prema peini.
Aha! ta kae na to? Da li su ivi ona i Pit?
Ratnik zavrte glavom:
Izgleda da su se nekako izvukli t peine! Otkud ti ta marama?
Doneo mi je Gvapo.
Ti si luda!
Nisam! On je bio jedne noi u naselju. Ubacio u nau kolibu ovu
maramu i jo neto. Pogledaj!
Ratnik vide u ruci male Mumu ploicu od zlata II dijamant.
Svata! udio se Rok. Prema svemu, ti misli da se Azur i
Pit u planini zdruili s Gvapom i onim drugim mladiem?
Uverena sam!
Po emu?
Po tome to je Belina nestala. Ja znam koliko je ona volela Pita.
Stalno je plakala otkako su ga zazidali u peini.
Istina je. Belina je nestala i otac je uzalud trai.
Ako je bude i dalje traio, nai e smrt, jer e ga Pit sigurno ubiti,
110

poto je on uhvatio njegovu majku kad je pokuala da prodre u peinu

da bi oslobodila svoga sina. One noi kad je padala kia Pit i Gvapo bili
su u naselju.
I niko ih nije uhvatio? udio se ratnik.
Niko, jer oni su pod zatitom bogova, poto su nevino osueni: Ti
treba da ide i da ih nae.
Vrlo pametno! eli li jo togod?
I da ih dovede u naselje sve etvoro!
Niti ja znam gde da ih traim, niti bi oni doli u nae naselje, jer
znaju da je na njih baeno prokletstvo. Sve etvoro bili bi ubijeni!
zavri ratnik.
Toga dana dve ene odvele su Roka u njegovu kolibu.

*
Tako je Valok bio izabran za vou. Sve tri horde se ujedinie, tako
da je u klisuri bilo oko pet hiljada ratnika. Kad posle nekoliko dana jedna
izvidnica od ljudi dovede na konopcu dva zarobljenika uhvaena u
Iberijskim planinama, Kelti odluie da ih prinesu na rtvu boginji Eponi.
Tom prilikom vates Oms bi izabran i posveen za vrhovnog
prvosvetenika. Njemu su se imala pokoravati dva proroka doljaka sa
svojim pomonicima. Zarobljenike zaklae na rtveniku. Njihovu krv
uhvatie u etiri zdele, pa je posveenu rasue na etiri strane; za sreu
i napredak velike horde i njenog vou.
Prit, stari i dugogodinji vates Kidove horde, potpuno upuen u tajnu
proricanja, gledao je u utrobu rtava i video veliku slavu i napredak ljudi,
ena i dece iz klisure. Utvrdio je to prorok i prema letu ptica i gledajui u
zvezde svake vedre noi. Prit je zvidanjem prizivao zmije otrovnice,
hvatao ih i stavljao u svoja nedra, aputao s njima i doznavao kad e koji
ratnik umreti ili biti ubijen. Imao je pitomu lisicu u svojoj kolibi.
Kad je prvi put video devojicu Mumu, dobro se zagledao u njene
oi i rekao:
Ovo dete donosi sreu svakome ko je u njenoj blizini. Dok je ona u
naem naselju, nikakvo zlo nas ne moe snai!"
Posle prinoenja ljudske rtve bogovima i posveivanja Omsa za
glavnog proroka horde, Valok sazva stareine i istaknute ratnike na
veliko vee. Odmah zatretae bubnjevi i pisnue trube. Pleati ratnici
stadoe da pridolaze i uskoro preko stotinu na broju zauzee mesta
ispod svetog hrasta.
Prvi progovori Valok. On pozdravi ratnike biranim reima, nazivajui
111

ih decom bogova" i ednim sinovima boginje Epone" kojoj su uvek

sluili, pa dade re
Vates prelete pogledom po masi i otpoe:
Sad smo ujedinjeni, silni i nepobedivi! Snaga naih ratnika moe
odoleti svakom neprijatelju. Mislim da je dolo vreme kad treba dati
prilike svakom borcu da pokae svoje junatvo. Mi se nalazimo u zemlji
gde postoje horde iji su ljudi izuzetno hrabri. Ipak, dok su odvojeni, mi
ih moemo lako savladati. Srena je okolnost to oni ne umeju da tope
metale i od njih da prave oruje! Ne znaju ni za pripitomljavanje konja.
Svojim kamenim sekirama, kopljima i strelama sa vrhovima od kremena,
oni nam ne mogu odoleti. Nae izvidnice otkrile su jednu hordu s druge
strane velike reke. Ta horda je udaljena od nas svega sedam do osam
dana hoda na konju. Ljudi iz nae izvidnice primetili su tamo velika stada
ovaca i opore pitomih svinja. Nai borci unitie ljude, ene i decu, a
ovce i svinje doterati u nae naselje da bismo imali dovoljno hrane za
zimske dane koji se pribliuju. Mislim da bi trebalo izvriti pohod to pre,
DOK ima na zemlji dovoljno trave za konje.
Slaemo se! Tako treba! Odmah poi! odobravali su brkati
ratnici klimajui glavama.
Da se uniti ta horda bie dovoljno dve stotine ljudi. Predlaem
da njihov voa u pohodu bude moj prijatelj Kid ree Valok.
Kid odmah prihvati:
Primam se vostva. Samo, hteo bih ovom odabranom skupu da
kaem ta sam video u Galiji. Njihovi ratnici ubijaju samo decu i starce.
Zdrave ljude i ene hvataju, vode ih u ropstvo i oni u naselju rade
najtee poslove. Da li na voa Valok i ostali ratnici misle da i mi treba
tako da radimo?
Hvatajte ih to vie i dovedite u klisuru! Bie nam potrebni i kao
radna snaga, a isto tako imaemo kad god zatreba i ljudskih rtava da
umilostivimo nae bogove ree vates.
Posle toga, pristupilo se odabiranju ratnika koji e uestvovati u
pohodu. Odlueno je da ovog puta idu samo Kidovi ljudi, a da ih
predvode etiri Valokov; izvidnice od ukupno etrdeset ratnika, poto su
oni dobro upoznati sa predelom, a isto tako znaju i nain borbe
domorodaca.
Sutradan u zoru u klisuri su stajali opremljeni ratnici naoruani
kopljima, maevima, strelama i sekirama. Svaki je za voice drao
svoga konja i samo ekao da voa Kid uzjae.
Uskoro iz Valokove kolibe izaoe stareine. Jedan ratnik privede
Kidu vranca, on ga uzjaha, mahnu rukom trubau koji zasvira da ratnici
pojau. Svi borci odreeni za pohod pojahae konje i povorka krete
prema izlasku sunca iz klisure. Napred je jahao Kid, a oko njega
Valokovi ratnici iz izvidnica.
112

X GLAVA

Kid i Stib: jedan mora biti mrtav!

Pit,

Gvapo, Belina i pet mladia iz horde Sijak stigoe zdravo i

sreno pred Binovu peinu. Azur se naroito obradova kad vide devojku,
a Bin i Stib konjima i oruju. Odmah nastade zapitkivanje o njihovom
putovanju, o klisuri i Keltima, i o borbi koju su svakako vodili, im su
doveli konje i na njima zaplenjeno oruje. Ali, tek kad uoe u peinu i
posedae pored vatre, Pit i Gvapo stadoe da priaju. Morali su obojica
govoriti da bi razumeli i ena Azur i Bin i Stib. Mladii iz horde sedeli su
malo po strani i ni jednu re ne progovorie. Belina je svakoga asa
grlila Azur i nazivala je majkom.
Bolje u te uvati i braniti nego roena majka! govorila je
ena.
Sa najveom panjom svi su sluali prianje Pita i Gvapa.
Kad Gvapo ispria kako je Pit hvatao konje na zamku, Stib izbulji
oi od uzbuenja, lupi se obema pesnicama u grudi i uzviknu:
A ja sam toga oveka hteo da ubijem!
Onda Pit ispria ta je uo kad je prolazio pored prve kolibe u
naselju, i dodade:
Oni se spremaju za pohod. Oekuju nove ratnike koji treba da se
prebace preko Velike planine. Mislim da sunce ni deset puta nee izai
na istoku i toliko puta zai na zapadu, a ovde e doi keltski ratnici.
Bin je zabrinuto mahao glavom i govorio:
Iz horde Ibis nestala su tri oveka. Mislim da su ih uhvatili
neprijatelji!
Ja sam video u klisuri tri lea koja su visila na granama hrasta
gde Kelti zakopavaju svoje mrtve. To su svakako tri ratnika iz horde Ibis!
ree Gvapo.
Azur se naroito obradova kad deak ispria kako se popeo na krov
Valokove kolibe i kako je bacio pred postelju male Mumu zamotuljak u
kome je bila njena marama, ploica od zlata i dijamant. Kad u za enu
koja sad uva njenu ljubimicu i koja je svojom vikom uzbunila celo
naselje, Azur se udari obema akama po kolenima i uzviknu:
Tako mi bogova, Geza i Teutona, koji su nas titili u germanskim
umama, to je Kuna, ena koja vrti repom oko staroga Roka i smilja
113

kako da zapleni njegovo srce! Ako mi kadgod padne aka, raupau je!
A da li te je Mumu primetila? upita deaka.
Nije, jer sam kroz otvor na krovu samo provirio. Ali kad sam
beao, viknuo sam iz sveg glasa: Gvapo"! Morala me je uti, a ako nije,
uli su druga i ona je svakako posle doznala od njih.
Azur zagrli deaka i poljubi ga nekoliko puta.
Sluaoci doznadoe kako je tekla borba sa est konjanika koje su
Kelti poslali u poteru za beguncima, kako je poginuo Groz, Prinov sin, i
kako su se hrabro borili Gvapo i pet mladia iz horde Sijak.
Dakle, ubili ste Groza, tu meinu to je mogao da pojede pola
ovce za obrok. On je ubio svoju prvu enu! ree Azur.
I sad je hteo da se doepa Beline! dodade Pit. Njen otac i
vates poklonili su mu devojku, ali su bogovi drugaije odredili. Belina
pripada meni.
Meutim, Belina je sedela, darkala vatru i nijednom rei nije se
meala u razgovor. Kad Pit i ostali navalie na nju da im ispria kako je
dolo do toga da je obeaju ratniku Grozu, devojka zaplaka. Videlo se
da ne eli o tome da govori.
Ali, poto su svi nestrpljivo oekivali njenu priu, Belina ipak
progovori:
Kad su vas dvoje zazidali u peinu, Pitova majka i ja
svakodnevno smo bile zajedno i oplakivale, ona sina, a ja verenika.
Straan je bio bol koji je razdirao duu te stare ene. U prvo vreme,
svake noi prikradala se blizu ulaza u peinu i oslukivala. Nadala se da
e bar uti glas svoga sina. Uzalud. Nije mogla uti nita. Prokletstvo
koje je vates bacio na obe peine nije joj dozvoljavalo da se priblii do
zazidanog ulaza. Meutim, ene su je izbegavale. Nijedna nije htela da
govori s njom. Isto tako, i mene su prekorevale to odlazim u njenu
kolibu. Stara ena iz dana u dan sve je vie propadala. Ja sam se
iskradala nou iz svoje kolibe i odlazila da je uvam i negujem. Meutim,
moj otac i majka primetie to i tako su me strano istukli, da sam leala
nekoliko dana u postelji kao mrtva. Za to vreme desila se nesrea.
Pitova majka rei se jedne noi, doe do peine i poe da skida kamenje
sa ulaza. Htela je da vidi svoga sina bar mrtvog. Ali, jedan ratnik ju je
uhodio, uhvatio i odvod pred Valoka i vatesa. ena priznade ta je htela i
vates joj naredi da sam sebe ubije. Sutradan ujutru nali su je obeenu o
divlju ljivu koja raste pred njenom kolibom.
A koji je taj ratnik to ju je uhvatio ispred peine? upita Azur.
Devojka obori glavu i ne odgovori.
Da li ga poznaje?
Kamo sree da ga nikad nisam poznavala! ree Belina
plaui. To je bio moj otac.
Svi zanemee. Devojka je jecala iz dubine grudi. Jedno vreme niko
114

joj ne postavi nikakvo pitanje. Ali ona sama dodade:

Moj otac i vates istog dana odluie da me daju Grozu, Prinovom
sinu. Brana sveanost imala je da se zavri prilikom prinoenja prve
ljudske rtve. Tri oveka koje su ljudi iz patrole doveli na konopcu zaklali
su i obesili o hrast dan ranije. Smuilo mi se kad sam pomislila da treba
da ivim pored oca i mua koji su me cenili kao ivine. Groz je poklonio
mom ocu tri toboca puna strela, ma u koricama i sekiru, a trebalo je da
dobije mene u zamenu Ali, jedne kine noi Pit je naiao, ja sam s njim
pobegla i rastau se od njega tek kad smrt doe po jedno od nas.
Dok su Pit i Gvapo bili odsutni, Azur i stari Bin lutali su po planini i
traili rudu. Dva dana su zagledali u stenje i kamenje, kopali i avrljali, ali
uzalud. Treeg dana naioe na jednu jarugu na ijem dnu je takao
potok. Tu naoe dva kamena. Na njihovoj povrini svetlucao se
nekakav metal. Azur pokaza Pitu ta dva komada. Ratnik se dobro
zagleda i radosno uzviknu:
To je beli metal koji se teko nalazi. Njega mi meamo sa
crvenim metalom koga ima mnogo vie. Crveni metal je mekan, ali kad
se pomea sa ovim belim dobije se tvrdoa.
Crveni nismo nali! ree Azur.
Svejedno. Topiemo samo beli.
Sutradan svi su otili u tu jarugu i posle podueg traenja, uzvodno,
pronaoe itave naslage rude koja sadri beli metal. Svi su se dali na
posao. Na suprotnoj obali jaruge poee da kopaju jamu za pe. Pet
mladia i Stib kopali su sekirama i izbacivali zemlju. Pit ih je terao stalno
da kopaju. Jama je bila preko pet metara duboka, a iroka gore tri
koraka, pa se kao levak suavala. Predvee, kad je sve bilo gotovo, Pit
napravi tri odvoda kanalia kroz koje e tei rastopljen metal.
U mrkli mrak napustie posao i vratie se u peinu umorni.
Posle veere se dogovorie da sutra nastave posao: jedni da
kopaju rudu, drugi da seku borove i da ih cepaju za veliku vatru u pei.
Azur uze na sebe da pravi kalupe u vlanom pesku koji je smeten u za
to napravljene drvene sudove. ena i Gvapo napravili su stotine oblika
za vrhove strela, kopalja, maeva i sekira.
Tako radite i sutra i sve dok ne zavrite posao ree Bin. Pet
mladia neka ostanu tu da vam pomau u radu, a nas dvojica, Stib i ja,
sutra, im svane dan, sii emo najpre do horde Sijak da im skrenemo
panju na namere neprijatelja. Posle emo otii u hordu Ibis.
Najverovatnije je da e ona biti prva napadnuta.
Svi se sloie s tim.
Sutradan u zoru Bin i Stib pojahae konje i pooe naoruani
maevima, lukovima i strelama s metalnim vrhovima. Bin jo zadenu za
pojas jednu sekiru s kratkom drkom i metalnim seivom.
Prejezdie oni preko Golog brda i opustie se u dolinu gde je bilo
115

naselje horde Sijak.

Voa Doto i njegovi istaknuti ratnici zabrinuto su izdaleka gledali
dva konjanika, jer pomislie da su njihovi mladii propali u pohodu. Ali,
velika radost zavlada kod ljudi i ena kad im stari Bin ispria da su
mladii ivi i zdravi, da su valjano obavili svoj posao i da se nalaze sa
ostalim drutvom u njegovoj peini gde pomau oko vaenja rude i
topljenja metala.
Posle toga, Bin im ree da neprijatelji pripremaju pohod na neku od
njihovih hordi. Na tu vest sva se lica uozbiljie. Nekoliko trenutaka
potraja mrtva tiina. Bin opet progovori:
Da li ste postavili ljude da osmatraju u pravcu odakle se nadamo
neprijatelju?
Na deset strelometa odavde na tri mesta po tri ratnika straare
danju i nou odgovori Doto, pa uhvativi starog Bina za ruku, pokaza
mu na jedan bor koji je bio najvii od sveg drvea u dolini:
Pogledaj ree. Na njegovim najviim granama uvek sedi po
jedan ratnik. On odande vidi ove tri strae. Ako primeti tri vatre nou, ili
tri dima danju, to znai da se neprijatelj pribliava. Strae su daleko.
Imamo dovoljno vremena da ene i decu sklonimo u planinu gde je
najgue drvee.
Da li ste uhvatili koga divljeg konja na zamku?
Nismo nijednog! Nai ratnici uzalud se trude. Istoga dana u
podne Bin i Stib produie put prema jugu u pravcu gde se nalazi horda
Ibis. Stib, elei da se pokae pred ratnicima horde Sijak, oinu nekoliko
puta svoga konja koji iz kasa pree u galop ostavljajui prostor iza sebe.
Bin, mada jo nedovoljno vet jaha, morao ga je pristizati.
Prelazili su prostrane livade, umice sa oretkim drveem, proplanke
i potoie. Kad je sunce zavravalo svoj nebeski put za taj dan, jahai
stigoe na domak horde Ibis.
Naselje je bilo na samoj padini planine obrasle gustom bukovom
umom. Sa tri strane bilo je otvoreno i nezatieno. Travne livade i
breuljkasto zemljite obraslo bunovima i sitnogoricom prualo se
gotovo u nedogled. U daljini su se videli opori divljih konja. Jedno veliko
jato divljih gusaka kao erdan letelo je sa severa na jug.
Jahai usporie.
Naselje se nalazi ispod same planine ree Bin. Dvaput sam
bio kod njih.
Odjednom, iz bunova i guste trave pomolie se ratnici naoruani
kopljima i sekirama. Uz strahovitu graju jurnue sa svih strana na dva
jahaa i zaas ih opkolie. Ali, kad poznae starog Bina, njihovi ratni
poklii pretvorie se u radosno klicanje. Ljudi su se gurali da bi izbliza
videli ratnike na konjima.
Voa horde bio je Slob, snaan ratnik divna izgleda, ogrnut koom
116

od umskog lava ispod koje su izvirivale oble miice i snane grudi. U

njegovim krupnim oima bleskala je radost. On stupi pred konjanike i
snanim glasom ih pozdravi:
Neka je slava bogovima to su nam podarili milost da u svom
naselju vidimo prijatelja Bina! Zahvaljujui njemu, mi smo spremni i
neprijatelj nas ne moe iznenaditi. Ipak, tri naa ratnika koji su otili u
izvianje nisu se vratila. Nekoliko dana posle njih otila su jo dvojica. I
njima je svaki trag izgubljen.
Oni se nikad nee vratiti ree Bin. Njih su neprijatelji
uhvatili i ubili u svom naselju.
Okrueni gomilom ratnika jahai pooe prema naselju. Usput su
doznali da su bili primeeni na velikoj dolini, da je voa Slob dimom
obaveten o njihovom dolasku. Osim toga, doznadoe da ratnici horde
imaju dovoljno strela, kopalja i sekira i da su spremni u svako doba da
doekaju neprijatelja ma koliko bio jak.
Stib se nasmeja, ali ne ree nita. Znao je dobro silu i snagu
neprijatelja koje su im bogovi dodelili da se s njima bore.
Slob je u svojoj hordi imao preko hiljadu ratnika odvanih i
ponosnih. Nijedan od njih nije pokazao strah kad im Bin ree da
neprijatelji nameravaju da ih napadnu. Niko od njih nije ni nasluivao
kako ti doljaci izgledaju, niti je znao njihov nain ratovanja.
Uvee, pored vatre, Stib ree voi horde i stareinama:
Napae vas ljudi na konjima, naoruani maevima, kopljima i
strelama iji se vrhovi blistaju na suncu. Na sebi imaju odelo od koga
odskau strele kao od kamena. Pogledajte!
Stib zavrnu svoju vunenu bluzu ispod koje je bio oklop.
Ovo ne moe da probije strela! ree.
Voa Slob i istaknuti ratnici horde Ibis zaprepaeno su gledali u
mladia. On im je objanjavao kako treba da se bore da bi izbegli strani
nalet keltske konjice:
Jedini vam je spas beanje po umi. Kad gaate strelama
nianite ih u lice...
Do duboko u no, sedei pored vatre, dogovarali su se kako da se
brane i napadaju. Na kraju, premoreni, razioe se po kolibama i kretoe
na poinak. Odred od stotinu ljudi, naoruanih i potpuno spremnih za
borbu, ostade budan da bdi i motri preko cele noi na znakove svojih
straa.
Dva dana su Bin i Stib ostali u toj hordi. Treeg dana u podne sedeli
su u voinoj kolibi. Slob ih je astio peenim mesom od srne, orasima i
medom. Posle ruka trebalo je da pou na put u pravcu doline gde je
boravila horda Sijak. Konji su bili privezani za dovratak od kolibe,
nestrpljivo kopali prednjom nogom i mahali glavom terajui muve.
Odjednom, Stibov konj zarza striui uima. Drugi mu se pridrui.
117

Vika jednog ratnika koji se kao maka sasulja s drveta uzbuni zaas celo
naselje. Bubnjevi zatutnjae.
Slob istra iz kolibe. Pored njega se odmah stvorie Bin i Stib.
Video sam tri dima s leve strane! Neprijatelji dolaze! vikao je
ovek koji je siao s drveta.
Dolaze! Dolaze! govorili su ratnici pristiui sa svih strana. Svi
su nosili lukove, toboce sa strelama i sekire s kratkom draljom ene s
decom povrvee iz koliba i sve nagrnue na zborno mesto.
Zabuna, mete i dovikivanje potraja za kratko vreme. Povorka ena
s decom i starcima zaas krete uz planinu izmeu gustih redova drvea.
Kad njen kraj zamae u umu, Bin se obrati Slobu:
Ova horda nee propasti, jer su te bogovi obdarili velikom
mudrou. Tvoji ljudi i ene su posluni, a to je sigurna potvrda za svaki
uspeh.
Voa horde se nasmei:
Vie puta smo izvodili ovo to ste sad videli. Ljudi i ene su
dobro izvebani. Svako zna ta treba da radi. Beskrajnu zahvalnost
dugujemo tebi, jer sp nas ti pouio ta treba da preduzmemo da bismo
izbegli unitenje horde. Kad doe do borbe, moji ratnici e dokazati kako
umeju da se bore i da umiru.
Rekavi to, Slob se pope na jednu kladu i gromkim glasom viknu:
Ratnici horde Ibis, doao je dan kad se odluuje o ivotu i smrti!
Za kratko vreme neprijatelji e biti ovde. Borite se kao protiv divljih zveri!
Ubijajte ih kao zmije otrovnice, jer oni dolaze da unite vas, vae ene i
decu. Neka ni jedna vaa glava ne padne neosveena. Sad vam se dala
prilika da svoje junatvo pokaete pred naim prijateljima, starim Binom i
mladiem Stibom. Oni e se boriti uz vas!
Bin se pope na kladu i stade pored voe horde. Mirnim i spokojnim
glasom on progovori:
Boriemo se uz vas! Neka se izdvoje deset najboljih strelaca
meu vama. Oni e dobiti strele s metalnim vrhom. Nianite neprijatelja
u glavu i dobro gaajte. Krijte se iza drvea i to samo pojedinano.
Upamtite da hrabrost i hladnokrvnost u ovakvoj vrsti borbe odluuju
pobedu. Ne putajte strelu s tetive dok vam se neprijatelj ne primakne na
dvadesetak koraka!
Desetak ratnika se izdvoji iz gomile. Stib izrui strele iz oba toboca i
svakome dade po pet. Za sebe zadra isto toliko. Starac istre sekiru iza
pasa i predade je voi Slobu.
U tvojim snanim rukama oborie ona nekoliko ratnika! ree.
Njena otrica see oklope!
Ratnik primi sekiru, zamahnu njom vie glave i viknu gromkim
glasom:
Njena svetla otrica uskoro e biti obojena neprijateljskom krvlju!
118

U daljini su se ve videli straari horde. Kao bez due jurili su prema

naselju. Sa tri strane po tri mladia trali su preko prostranih livada,
preskaui bunove i potoie. Iza njih, na vidiku kretala se masa
keltskih konjanika koji su gonili konje prema hordi.
Zatutnjae bubnjevi. Ratnici pod vostvom Bina i Sloba jurnue
prema umi. Za nekoliko trenutaka, ratrkani na sve strane, izgubie se
izmeu debelih bukava i hrastova.
Naselje ostade pusto. Samo se ponegde sa neugaene vatre irio
dim.
Bin i Stib ili su uz brdo izmeu drvea vodei konje za voice.
Kad keltski ratnici jurnue u naselje, Stib, gledajui ih iza jedne
iroke bukve, ree:
Vidi njihovog vou. Iako je daleko, pustiu jednu strelu na njega.
Vodi konje to dalje, ja u te stii!
Meutim, Kid zaustavi konja na mestu gde su do nedavno stajali
ratnici horde Ibis. Njegovi borci ga okruie, udei se to je naselje bez
ljudi. Samo nekoliko svinja rikalo je oko jedne kolibe i odnekud se ulo
blejanje ovaca.
Neprijatelji su pobegli u planinu! ree Kid. Moramo za
njima.
Toga trenutka ispred oiju mu zviznu strela i pogodi u grlo jednog
ratnika iza njega. Kelt se strano prodra i pade s konja.
Odred krete prema planini ije je podnoje bilo pored samog
naselja. Kid i njegovi ljudi odmah uvidee da uz brdo, kroz umu, ne
mogu na konjima goniti neprijatelja. Strele su odasvud doletale, padale
po konjanicima i odbijale se o oklope. Dva ratnika, pogoena u lice,
ispustie dizgine i jauui padoe s konja.
Sjai! besno viknu Kid. Za trenutak svi borci sjahae.
Napred u umu. Lukove i strele u ake! Krij se iza drvea i
gaaj!...
Dvadesetak ratnika ostade da uva konje. Ostali nagrnue u umu.
U razvuenom stroju, sa zapetim luko vima ili su Kidovi ljudi
zaklanjajui se iza drvea. Borci iz horde Ibis povlaili su se uz brdo, od
drveta do drveta. Koga god bi keltski ratnici ugledali, taj je smesta padao
proboden sa nekoliko strela.

119

Kid, okruen grupom svojih ratnika, izmicao je napred. Strele

njegovih boraca stalno su nalazile cilj.
Kad stigoe do mesta gde je uma bila ve proreena, sa desne
strane poee da doleu strele koje za nekoliko trenutaka napravie
pusto meu Kidovim borcima. Najpre padoe trojica, pa dvojica, pa
petorica, svi pogoeni u glavu. Nekolicina ranjenih s mukom su izvlaili
strele s metalnim vrhovima iz svojih ruku i ramena. Stari Bin, zaklonjen
iza jednog kupinovog buna, etiri je odapeo luk i nijednom nije
promaio. Pored njega bio je Stib. Drhtei od besa, odapinjao je strele
koje su skroz probijale neprijatelja. Preterano zategnuta tetiva pucala je
kao bi. Malo dalje krili su se iza drvea Slob i njegovi strelci.
U umi su se sve vie uli ratni poklii, vika i zapomaganje. Sa
120

jednog mesta dopirali su zvuci od udarca maeva o sekire, graja,

jaukanje, prizivanje bogova i kletve. Tu se vodila bitka za unitenje.
Toga trenutka Stib iskoi iza buna, pa vritei, kao divlja zver,
jurnu u gomilu neprijatelja. Dve strele tresnue o njegove gruda,
odskoie i padoe na zemlju.
Oklop! uzviknu Kid uzbuenim glasom i tre ma iz korica.
U naletu mladi zari ma u trbuh keltskom ratniku koji mu je bio
najblii, izbee udarac sekire drugoga, pa svom estinom nasrnu na
Kida. Ali, Stib je precenio svoju snagu i vetinu. Keltski voa doeka ga
hladno i jednim udarcem izbi mu ma iz ruku. Mladi je nekoliko
trenutaka stajao zauen i bespomoan. inilo se da mu nema spasa.
Meutim, Bin, Slob i deset ratnika iz horde Ibis gotovo u isto vreme
jurnue u gomilu keltskih boraca. Borba je bila bespotedna. Slobova
metalna sekira cepala je oklope, a ratnici padali kao gromom pogoeni.
Mladi ratnici kao risovi skakali su na lea keltskih boraca i svojim
kamenim sekirama lupali im glave. Bin je stajao udaljen dvadesetak
koraka i odapinjao strelu za strelom.
Kad Kid die ma ia Stiba, mladi se baci na njega i epa ga za
desnu ruku. Obojica padoe na zemlju valjajui se, epae jedan
drugog za guu. Keltski ratnik, koat i snaan, davio je mladia svojim
snanim rukama. Stib izgubi svest. Strani ratnik prui desnu ruku,
dohvati ma koji mu je bio na domaku i zamahnu da ga zabode mladiu
u grlo. Ali, toga trenutka zviznu strela i pogodi Kida ispod lema u
slepoonicu. Ratnik klonu, ispusti ma i pade po Stibu. Bin se zadovoljno
nasmei, pa gledajui rasturene borce koji su se tukli iza drvea, prie
jednom mrtvom Keltu, skide mu tobolac u kome je bilo desetak strela i
produi ovoju smrtonosnu igru. Njegov dobro zategnut luk gotovo
nijednom nije uzalud pustio strelu. Keltski ratnici primetie odakle im
najvie dolazi pogibija i slono navalie na starca. Sa isukanim
maevima petorica jurnue na njega. Ali, zlokobna tetiva zazvidi. Jedan
od njih jauknu, okrete se u mestu i pade. Ostala etvorica slono
navalie. Zamahujui svojim dugakim lukom kao batinom, Bin dohvati
po licu najodvanijeg protivnika. Ovaj ispusti ma i obema rukama uhvati
se za glavu. Navaljujui na starog ratnika, etiri keltska borca kao ljuti psi
obletali su oko njega trudei se da ga dohvate maevima.
Slob, sav iskrvavljen, tukao se pomamno. Od njegovih deset boraca
svega su dvojica bili na nogama. Ostali, probodeni strelama i maevima
leali su mrtvi ili ranjeni. Oborivi sekirom poslednjeg protivnika od grupe
koja ih je napala, voa horde pokliknu i jurnu Binu u pomo.
Meutim, Stibu se bee povratila svest. On se izvue ispod mrtvog
Kida, pa dohvativi sa zemlje ma, potra starom prijatelju u pomo.
Mladi kao vuk skoi na lea jednom keltskom ratniku i zari mu ma u
grlo. Obojica iskrvavljeni tresnue o zemlju. Slob ubi sekirom brkatog
121

ratnika koji je trenutak ranije probo njegovog prvog pratioca. estoko

napadnut od etiri strana borca, dva keltska ratnika, kad videe da od
trideset drugova nijedan vie nije na nogama, zgledae se za asak i
poee da bee nizbrdo. Bin pusti strelu za njima. Ona zveknu o lem
zadnjeg begunca, odskoi i pade na zemlju.
Starac se nasmeja:
Ovaj odnese itavu glavu! Vidi se da su mu bogovi naklonjeni. Ali
e u svojoj hordi moi da se pohvali kako se tukao sa peinskim
pacovima"!
U umi se sve vie ula graja. Pobedniki pokli i dozivanja
odjekivali su sa svih strana, ali se nije moglo oceniti ko pobeuje. Stib
primeti kako izmeu drvea promiu keltski ratnici. Jedni su trali
nizbrdo, drugi su se lagano dovlaili krijui se iza drvea. Dvadesetak
boraca iz horde Ibis bealo je prema svome voi. Za njima su trali Kelti,
njih preko trideset. Vitlajui isukanim maevima, gonioci su vikali bodrei
jedan drugog.
etiri ratnika pokupie rasturene tobolce koji su leali pored mrtvih
keltskih ratnika, pa povukavi se malo u stranu propustie svoje. Sa
etiri dobro zategnuta luka putene strele zapevae zlokobnu pesmu.
Meu neprijateljima napravi se pometnja. Za nekoliko trenutaka
osmorica padoe, svi pogoeni u glavu. Ostali, pokolebani, zastadoe.
Jedan snaan ratnik, svakako voa te grupe, viknu iz sveg grla:
Iza drvea... iza drvea, pa polako prema mestu gde su nam
ostali konji!
I poe povlaenje. Najpre lagano, pa sve bre, dok se ne pretvori u
bekstvo. Jo pet keltskih ratnika padoe pogoeni strelama. Jednom,
koji je bio ranjen u nogu, pritra Stib i ubi ga maem.
Skupivi svoje begunce koji su se malo povratili od straha, Slob im
naredi da pokupe sve strele od pobijenih neprijatelja. Predahnuvi od
borbe, svi pooe za Keltima.
Dole, u naselju, pisnu truba. Jedan od keltskih stareina, je iz sveg
glasa da se ratnici prikupljaju oko konja. Graja se pojaavala. Iz ume su
izbijali njegovi borci trei prema naselju. Za njima su jurili Slobovi ljudi
gaajui ih izdaleka strelama.
Gomila Kelta sve vie se poveavala. Kako je koji ispadao iz ume,
tako se bacao na konja. Ipak, nekolicina njih poe da pali kolibe.
Bin, Slob, Stib i njihovi ljudi stajali su na ivici ume dajui znak
ostalima iz horde Ibis da niko ne izlazi na istinu. Poreani iza drvea,
Slobovi borci besneli su gledajui neprijatelje koji su se spremali za
pokret. Niko vie nije putao strele, jer je razdaljina bila velika.
Bin se obrati ljudima koji su ga okruivali:
Ko od vas moe da zategne tetivu do iza uha, neka doe ovde i
stane pored mene. Neprijatelji su nas velikoduno snabdeli strelama sa
122

otrim vrhovima. Poslaemo ih za njima. Stib prie prvi i stade pored

starca. Jo dvanaest ratnika poreae se zateui lukove i probajui
tetive prstima. Slob je sedeo na zemlji naslonjen leima o jedno stablo i
smekao se, mada mu je krv tekla iz rana na glavi i butini.
Strelci, snabdeveni strelama sa otrim vrhovima, stadoe u jedan
red.
Zatei! komandova Bin.
Nabrekle miice etrnaest ljudi zategoe lukove.
Putaj!
Tetive zafijukae kao jedna. etiri keltska ratnika jauknue i
popadoe s konja. U umi se zaori vika, poklici i smeh i stopie se u
optu graju.
Zatei! Putaj! Zatei! Putaj! viknuo je Bin i svaki put bi se
poneki od keltskih ratnika izvrnuo s konja.
Sve ovo potraja samo nekoliko asaka. Ik dreknu na trubaa. Uz
pisak trube neprijatelji u najveem trku pojurie u pravcu odakle su doli.
Ratnici iz horde Ibis sioe u naselje. Kad se svi iskupie, nastade
prebrojavanje. Preko dve stotine boraca nije se vratilo iz ume.
Slob, iznemogao od rana, viknu:
Strae na svoje mesto!
Devet ratnika se odmah izdvoji i krete u pravcu kuda se neprijatelj
povukao.
Voa horde dovue se do svoje kolibe i lee na postelju. Jedan
ratnik, vra horde, odmah poe da mu ispira rane hladnom vodom, da ih
mae biljnim mastima i da ih zavija mekanom srneom koom.
Bin odabra oko stotinu ljudi i sa njima poe u umu. Oni zavirujui
iza drvea i bunova, stadoe skupljati leeve izginulih u borbi. uma je
bila pretresena uzdu i popreko. Preko dvadeset svojih ranjenika odnee
odmah u naselja, a sedam keltskih, koji su bili gotovo na umoru,
poreae na jednom malom proplanku spremajui se da ih obese o
drvee. Nekoliko mladia iz Slobove horde vitlali su maevima vie glava
ranjenih neprijatelja, smejali se i rugali. Ali, Bin ih rastera lukom
govorei:
Odneemo i njih u naselje i leiti ih. Oni e nas nauiti kako se
tope metali i kako treba ratovati!
Ako ne budu hteli? upita jedan prosedi ratnik.
Onda emo ih obesiti! dodade Bin.
Ali, dvojica umree odmah, trei prilikom prenoenja, a etvrti u
naselju. Tri ranjena neprijatelja smestie u kolibu i postavie dva
straara da ih uvaju. Stari Bin naredi vrau da ranjenike lei.
Osamdeset i dva lea keltskih boraca sa kojih su skinuta odela i
oklopi leala su poreana na istini pored ume. Malo dalje, mrtvi iz
horde Ibis, dvaput toliko na broju, trebalo je da budu zakopani svaki u
123

svoj grob.
etiri velike lomae uskoro poee da plamte i da prodiru tela
mrtvih neprijatelja.
Meutim, Stib i Bin uzjahae konje i pooe du ume da izvide da
neko od neprijatelja nije ostao negde sakriven. Izali su iza jedne okuke
gde je uma skretala i primetie preko dvadeset konja koji su mirno
pasli. Neprijatelji su u urbi ostavili. Dva ratnika obioe konje i poterae
ih prema naselju. Tu ih pohvatae i privezae za drvee.
Kad je sunce poelo da se kloni zapadu, u naselje dooe ene i
deca. Veseli poklii i kuknjava odjekivali su na sve strane. Majke su
meu leevima traile svoje mrtve sinove, ene svoje mueve, a deca
oeve.
Pred kolibom voe horde bila je velika gomila oklopa, maeva,
tobolaca sa strelama, kaciga i odela. To je bio ratni plen.
Sedam dana Bin i Stib ostali su u hordi svojih prijatelja. Starac i vra
leili su ranjenoga Sloba i ostale ratnike od kojih su svega trojica umrli.
Voa horde se oporavljao. Iako jo uvek iznuren, jer mu je isteklo iz
rana dosta krvi, izdavao je zapovesti svojim ljudima koje su ovi bez
pogovora izvravali.
Posle spaljivanja neprijateljskih leeva na ogromnim lomaama,
pristupilo se sahrani izginulih boraca iz horde Ibis. Svaki pokojnik imao je
zaseban grob u koji je sahranjen porebarke, u zgrenom stavu, pored
slomljenog luka i kamene sekire.
Tom prilikom vra horde Ibis, u ime voe horde Sloba, ratnika, ena
i dece odade poslednju poast pokojnicima:
Blagosloveni su od bogova oni koji daju ivote za dobro svoga
voe, ovoje horde u kojoj su prvi put ugledali svetlost sunca, ena i
dece. Due njihove uivae sve blagodeti neba i majke zemlje, jer su
otile zadovoljne s ovoga sveta. Lomae koje su sagorele tela ubijenih
neprijatelja jo se nisu ugasile. Gledajui dimove koji se uzdiu s njih,
due naih pokojnika blaene i srene otii e na onaj drugi svet. One e
otuda budnim okom pratiti na rad, nau borbu i portvovanje za hordu i
naega vou Sloba. Obraam se vama koji ste ivi doli da odate
poslednju poast mrtvim drugovima: radite i borite se za ovu hordu koja
je vaa majka. Ne dozvolite da vam srce i ruke malaku, jer ete samo
tako, kad umrete, dostojno stati pred lice svojih bogova na nebu, a na
ovom svetu ostaviti slavno i asno ime i trajnu uspomenu!"
Prorok zavri: Posle toga, pristupilo se prinoenju rtve. etiri puta
po dvanaest ovaca, belih, za dug ivot i sreu ivih, i crnih, da se
umilostive bogovi donjega sveta, bi zaklano na rtveniku. Krv uhvaena
u zemljane zdele zalila je grob svakog pokojnika.
Sutradan je poela podela plena. Polovina je pripala Stibu i Binu, s
tim da od toga polovinu predaju Dotu, voi horde Sijak.
124

Stib je odabrao pedeset mladia i uio ih je da jau konje. Za

nekoliko dana oni su ve mogli da se takmie terajui konje u galop po
prostranim livadama. Stari Bin im je naredio da skupljaju travu i da je
stavljaju na gomile, da bi mogli da prehrane konje u toku zime, koja,
mada kod njih nije dugotrajna, ipak obiluje hladnoom i snegom.
Sekirama, zaplenjenim od neprijatelja, ratnici su valjano prionuli na
posao da prave bolje i jae kolibe od oblica koje su lako sekli na ivici
ume. Takoe, napravie i nekoliko staja za konje.
Odred od pedeset mladia svakodnevno se vebao u rukovanju
ubojnom sekirom i maem. Stari Bin nije alio truda da ih izuava u toj
vetini. Mladii su dobili vunena odela i oklope; sa keltskih kaciga odbili
su rogove kako bi se u toku borbe mogli lako raspoznavati.
Bin je leio tri keltska ratnika koji su se postepeno oporavljali. Ti ljuci
koji su pripadali najkrvoednijem plemenu s uenjem su gledali u starca
duge kose i brade i bili mu zahvalni. Najstariji od njih, Galis, govorio je
drugovima:
Nai neprijatelji su ljudi, a mi divlje ivotinje! Mi bismo njihove
ranjenike poubijali, a oni nas jo i lee i neguju.
Oni e nas izleiti od rana, da bi nas posle zdrave stavili na
muke! ree drugi ratnik po imenu Bek.
Trei koji je jeao od bolova, jer mu je desna noga bila prelomljena
ispod kolena, dodade:
Namestili su mi nogu koju mi je njihov voa slomio. Utegli su je i
utvrdili tapovima. Kad budem prohodao, prva e mi briga biti da ubijem
bar dva neprijatelja i da pobegnem u pravcu sunevog izlaska. Tamo je
naa horda.
Galis se nasmejao.
Izgleda da jo nisi uvideo koliko su ti ljudi pametni i hrabri? Nai
maevi i oklopi nisu nam mnogo koristili u borbi protiv njih. Video sam
svojim oima kako po dvojica kao make skau na lea naih ratnika i
tuku ih u glavu kamenim sekirama. Da su oni imali oruje kao mi, nijedan
keltski ratnik ne bi iz ume umakao iv.
Torovih mi munja i gromova, istinu govori! ree trei ratnik io
imenu Glob. Moja slomljena noga uterala mi je pamet u glavu i
nauila da ne precenjujem sebe. Da me je njihov vo tresnuo sekirom po
glavi, mislim da bi mi lem s rogovima malo koristio! Svojim sam oima
video kako je taj momak jednim udarcem sekire rascepio oklop na
grudima naega Roba i ubio ga na mestu. Ipak, neu odustati od
namere da pobegnem, poto ubijem nekoliko njihovih, makar jedan od
njih bio i sam voa horde. Tako u osvetiti Robovu smrt i umilostiviti
bogove da mu prime duu. Taj momak spasao mi je ivot kad smo se
tukli sa Sevonima!
to nisi odmah osvetio njegovu smrt? upita Bek. Voa
125

neprijateljske horde bio ti je na domaku!

Bolje da nije! odvrati Glob. Sad bih ja sa svoje dve zdrave
noge lepo hodao po naem naselju.
Hodae ti uskoro s nama zajedno meu bogovima donjega
sveta, jer neprijatelji e nas ubiti isto onako kao to bismo mi njih ubili!

*
Hladan vetar je gonio oblake od istoka prema zapadu, obarao suvo
lie s drvea, kovitlao ga i nosio preko polja. Velika jata vrana letela su
s mesta na mesto. Njihovo gakanje nagovetavalo je skoru i hladnu
zimu. Vukovi i akali privlaili su se naselju i unjali se oko torova gde su
bile ovce i obori sa svinjama. Nou se u planini ulo zavijanje umskog
lava koji se spremao da napusti svoje lovite i da se spusti u nizinu Manji
opori divljih konja jurei preko prerije spajali su se i stvarali sve veu
gomilu da bi mogli odoleti vukovima koji su ih izdaleka pratili. Mladi
drepci vritali propinjali se i poskakivali oko opora. Povijenih vratova
na kojima je leprala griva jurili su kao pomamni preko beskrajne prerije.
Prve pahuljice snega noene vetrom padale su neujno po polegloj
travi.
Bin i Stib praeni odredom od dvadesetak konjanika ili su prema
hordi Sijak. Oruje koje im je pripalo u deobi bilo je natovareno na tri
konja koji su ili na kraju povorke. Svaki ratnik je vodio po jednog konja.
Konjanici odeveni u vunena odela i ovije kouhe nisu gotovo ni oseali
udare hladnoga vetra. Lakim kasom pevajui su jezdili preko prostranih
livada, prelazili breuljke i uvale. Taj mali odred, od dvadeset konjanika,
sve samih mladia sa Stibom na elu, imao je da se razvije u silnu
vojsku koja e kao oluja projuriti kroz celo Iberijsko poluostrvo.
Zarobljeni ratnici, Bek i Galis, iako jo iznemogli od rana, jahali su u
sredini odreda vezanih ruku. Glob, kome je voa horde Ibis slomio nogu
ostao je da lei u Slobovoj kolibi.
Kuda nas vode divljaci? pitao je Bek.
Verovatno u neku drugu hordu gde e nas prineti na rtvu svojim
bogovima! odgovori Galis. Pa malo poutavi, dodade: Ipak mislim
da nisu ljudoderi.
Nee nas pojesti?
Mislim da nee. Sve leeve naih ratnika su spalili. Ostatke su
zakopali u zemlju.
Pribliavalo se vee. Vetar je prestao. Iz niskih oblaka pahuljice
snega uestae. Krupne i suve hvatale si se po bunovima, padale po
126

konjanicima i uskoro obelee ceo predeo.

Pred mrak odred konjanika stie u hordu Sijak. Voa Doto i njegovi
ljudi s velikom radou primie starog Bina, Stiba i dvadeset mladia iz
horde Ibis.
Sedei pored vatre u kolibi, sasluali su Binovu priu o borbi koja je
voena u planini. Zaplamsalim oima od uzbuenja ratnici su sluali
kako su se borili njihovi prijatelji i Slob, voa horde Ibis; kako je Stib
nauio pedeset boraca da jau konje i da se bore maevima.
Dajem i ja toliko mladia! ree Doto oduevljeno. Mislim da
e ostale horde uiniti to isto. Svakako nam je glavni posao u toku zime
da hvatamo divlje konje i da ih pripitomljavamo. Ali, to treba umeti. Mi
nemamo ljude vine tom poslu.
Bek i Galis sedeli su u uglu kolibe, sluali razgovor, ali ni jednu re
nisu razumeli. Trudili su se da izrazu lica pogode da li se reava o
njihovoj sudbini. Bek je tiho jeao, jer ga je rana na kuku bolela. Oteena
i puna gnoja izazivala je groznicu. Ratnik je buktao sav u vatri, a oi su
mu bleskale u polumraku. Galis, ranjen u rame, manje je patio. Njegova
rana je zarastala. Zabrinuti Galis tuno je posmatrao svoga druga.
Bin se obrati voi horde:
Ova dva ratnika smo zarobili i poveli sa sobom. Oni e vas
nauiti kako se hvataju divlji konji i kako ih treba pripitomljavati. Jedan od
njih ranjen je u kuk. Ako ne umre noas, ja u ga sutra leiti usijanim
kamenom. Drugi je lake ranjen. On e za nekoliko dana biti zdrav.
I zaista, sutradan Bin je izvrio strano leenje usijanim kamenom.
Galis je sa uasom gledao ta se s njegovim drugom radi. Mislio je da je
to nain da se izvede osveta nad zarobljenicima.
Kad Beka polumrtvog stavie na postelju, starac izdade nareenje
za pokret. Stib odmah viknu svoje drugove. Oni pojahae konje i ekahu
spremni za polazak.
Dobar deo oruja, odela i oklopa, pored toga deset konja ostavie u
hordi Sijak, pa uzevi sa sobom Galisa, ratnici krenue u pravcu peine
staroga Bina.
U toku noi zemlju je prekrio debeli sloj snega. Ratnici su nailazili
tragove divljih svinja, jelena i vukova. Izmeani ukazivali su da je tuda
prolazio opor. Na jednom mestu ugledae krvave mrlje i oglodane kosti.
Na utabanom snegu leala je lobanja jelena ukraena divnim rogovima.
Ukoliko su se pribliavali planini, konjanici su oseali sve veu
hladnou i primeivali da konjima sve vie upadaju noge u sneg. Stari
Bin je otrim okom motrio ispred sebe da ne bi izgubio pravi put, jer su
predeli bili vidno izmenjeni. U umi je bila potpuna tiina, samo jedna
unja pripuena za granu hrasta tukla je svojim tvrdim kljunom u suvu
koru.
Ratnici sjahae. Kroz gustu umu uzbrdo nije se moglo ii na
127

konjima. Stari Bin je iao napred vodei svoga konja. Za njim se otegla
povorka. Tek pred samo vee odred stie do peine.
Gvapo ih prvi ugleda i potra im u susret. Njegovoj radosti nije bilo
kraja kad vide zaplenjene konje i oruje. Dvadeset mladih ratnika gledali
su deaka ponosito i nadmeno, jer oni su se borili, umeju da jau konje i
imaju maeve i strele s otrim vrhovima. Ali njihov ponos bio je
kratkotrajan. Sutradan, za vreme lova na jelene, Gvapo je na Pitovom
drepcu jurio ispred celog odreda. Konji mladia jedva su ga pristizali.
Deakova strela oborila je prvog jelena.
Stari Bin se prijatno iznenadi kad primeti da su Pit, Gvapo i pet
mladia iz horde Sijak napravili etiri vrste kolibe i veliku staju za konje,
sve to u blizini peine, poto su raskrili zemljite. Meutim, pokuaj sa
topljenjem metala je propao. Azur i Pit nisu nali odgovarajuu rudu.
Pit, Azur i Belina su ispitivali zarobljenoga ratnika o prilikama u
klisuri gde je keltsko naselje. Galis im je priao kako su dve horde prele
preko Velike planine, kako su se najodabraniji ratnici tukli izmeu sebe
za svoje voe i kako je Valokov ratnik sa krivom levom rukom i oiljkom
na licu pobedio oba protivnika.
Tako mi lepote nae boginje Epone, to je bio moj Rok! uzviknu
Azur lupivi se akama po kolenima. Teko onome ko izae njemu na
megdan!
Galis produi:
Zaista je straan ratnik. Naem najsnanijem i najboljem borcu,
Nidu, odsekao je glavu jednim udarcem maa. Poto je oba protivnika
pobedio, Valok je postao voa triju hordi. Jedan od trojice, Kid, poginuo
je u planini sa borcima koji au mene ranili i zarobili. Mi smo pretrpeli
poraz kad se niko nije nadao. Da su nas neprijatelji doekali u naselju, ni
iva dua od njih ne bi ostala. Ovako... morali smo se boriti peke i juriti
se s neprijateljima koji su se krili iza drvea.
Za poraz koji ste pretrpeli moete zahvaliti tom starcu to sedi tu
pored vatre. On je izmislio nain kako e doskoiti vaoj konjici!
Neureene, poludivlje horde on je nauio kako e vas doekati.
Galis je odmahivao glavom, pa malo poutavi ree:
Jeste, ovoga puta estoko nam je podvalio, ali to se vie nee
dogoditi. Silni su nai ratnici. Sve vie ih pridolazi preko Velike planine.
Oni e osvojiti celu ovu zemlju. Unitie sve horde i sami uivati
bogatstvo koje im priroda prua.
Gvapo je pratio njihove rei i tumaio ih Binu i Stibu.
Neko vreme vladala je u peini tiina. Suva drva bacana na vatru
pucketala su. Dim je kolao ispod visokog svoda i lagano izlazio napolje
gubei se u hladnoj noi. Konji su u staji rzali, grizli suvu travu koja im je
bila poloena na gomile, i strigali uima oseajui u blizini miris vukova.
ta e ovi ljudi uiniti sa mnom? upita Galis
128

Pit malo pouta pa se obrati Gvapu:

Pitaj starca i svoga druga Stiba ta nameravaju da uine sa
zarobljenim ratnikom?
Deak se obrati Binu i odmah dobi odgovor:
Ako bude hteo raditi za nas, ostaviemo ga u ivotu. Treba da
hvata divlje konje i da ih pripitomljava, da kopa rude i da od njih pravi
metalno oruje. Ako to ne bude hteo, dobie no pod guu!
Radiu sve to trae od mene ree zadovoljno keltski ratnik.
Ako pokua da pobegne, sam nee uspeti ni tri strelometa da
izmakne. Pojee ga vukovi koji u velikim oporima krstare zimi po
okolini. Tako mu moe rei dodade Bin.
Galisu nije bilo ni nakraj pameti da bei. On se ponovo obrati Pitu:
Ja sam pripadao Kidovoj hordi, ali znam za tvoj sluaj. Priali su
mi u naselju kako su tebe i tu enu zazidali u peinu Svi su tamo mislili
da ste mrtvi, ali pred na polazak u borbu prialo se da ste dolazili u
naselje i odveli devojku. To je svakako ta lepotica to sedi pored vatre.
Tako je ree Pit. Ja sam dolazio u klisuru sa ovim
deakom.
I o njemu se govorilo dodade Galis.
Tek e se o meni govoriti! ree Gvapo ravim keltskim
jezikom.
Ratnici se nasmejae.
Sutradan nasred peine Pit i Galis podigoe rtvenik. U prisustvu
celog skupa bila je izvrena brana sveanost izmeu Pita i Beline.
Zarobljeni ratnik, kao muka glava, jedini je mogao da izvri sveti in
venanja. On je zamenjivao svetenika. Prineseno je na rtvu jedno belo
jare iz Binovog tora. Njegovu krv, uhvaenu u zdeli, svi su prisutni
pomalo pili, a posle uzeli po komad ispeenog mesa.
Galis je prizivao sve bogove i molio ih da blagoslove i tite brak koji
je sklopljen izmeu Pita i Beline.
Hteo sam da zamolim starca da izvri in venanja, ree Pit
ali nisam bio siguran da e njegove rei umilostiviti nae bogove. On
pripada drugom plemenu. Ne zna ni jezik kojim mi govorimo. Bogovi su
mi u tebi poslali siguran predznak da e moj brak biti srean.
Galis ga zagrli.
Pitu i Belini je bila ustupljena jedna od napravljenih koliba gde e
provoditi svoj ivot.

129

XI G L AV A

Gvapo!... Gvapo!... Gvapo!...

Prolazile su godine. Osam puta je zima svojim snegovima i ledenim

vetrovima prela preko planina i uvala gde su ivele rasturene horde.
Toliko puta su se zaudili Kelti koji su stanovali u blizini mora. udili su
se to zimi umesto snegova padaju kie i to su leta preterano topla.
U blizini klisure gde je nekad boravila horda Gava reala su se
naselja. est puta po nekoliko hiljada ratnika, ena i dece prelo je preko
Velike planine borei se s branima i provlaei se kroz klisure. Njihove
voe pokorie se Valoku, a ljudstvo je predstavljalo itav narod. Kolibe
se sve vie podizale i naselje se irilo ak do iza movare. Bujna trava je
omoguavala dobru ispau za stoku, ali divlja se bee razbegla na dandva hoda. Ratnici su po desetak dana ili po tragu bizona i gotovo uvek
se vraali s oskudnim lovom. U tom mnogoljudnom naselju dolazilo je
esto do tue i ubistva, uprkos stranom poretku koji su sprovodili Valok
i vates Oms. Seenje ruku prestupnicima, smrtne kazne nad ubicama
bile su stalno na dnevnom redu. Zbog toga, groblje pod obalom ispod
hrasta mrtvih" sve vie se poveavalo.
Posle Kidovog poraza i smrti Kelti su dvaput preduzeli vojne pohode
na hordu Ibis, jer im je ona bila najblia. Oba puta vratili su se poraeni
Trei pohod uinili su na hordu Sijak, ostavili u planini pet stotina mrtvih i
izgubili svaku nadu da mogu sa manjim odredima ratovati. Njihove
izvidnice krstarile su na sve strane, pa idui du morske obale naioe
na veliku reku i stigoe do njenog ua u more. Na drugoj obali primetie
naselje. Povukavi se u umu tri izvidnice od ukupno petnaest ljudi,
donee odluku da se neprimeene vrate istim putem i da svojim
stareinama jave gde se horda nalazi.
Iako je ta horda bila na velikoj daljini, deset dana na konju, stareine
uvidee da im je probitanije da okuaju ratnu sreu na tu stranu. I
uinie vojni pohod. Stigavi do Velike reke, poee da grade splavove
lagano i smiljeno. Domoroci su s druge obale posmatrali doljake i
udili se ta ih je moglo privui uz obalu Velike reke punu blatita i
groznice.
etvrtog dana keltski ratnici stadoe da se prebacuju splavovima
preko reke. Ljudi iz horde, nimalo ratoborni, iznenadie se kad videe
130

ljude na konjima kako se svrstavaju u redove. Zaplaeni, povlaili su se

prema naselju.
Kelti s podignutim kopljima i isukanim maevima jurnue u gomilu
ubijajui sve odreda. Vrisak ena i dece i zapomaganje ljudi koji su ginuli
uneli su takav uas u hordu, da se mnogi dadoe u bekstvo du reke,
krijui se po evaru.
Svezavi preko stotinu mladih ljudi i ena koje su pohvatali,
konjanici poterae s njima i itav opor svinja i ovaca, spalie kolibe i
vratie se sa ovog pohoda ne izgubivi ni jednog oveka. Ostatak od
nekoliko stotina ljudi i ena skrivenih u blatitu, s oajanjem su
posmatrali svoje unititelje kako se splavovima prebacuju na drugu
stranu reke. Gledali su ih kako s robljem i njihovom stokom prelaze
livade i breuljke i kako nestaju u daljini.
Kad poslednji neprijateljski konjanici zaoe za breg, ljudi i ene
poee izlaziti iz blatita i evara i iskupie se u naselju pretvorenom u
zgarite. Voa horde bio je ubijen. Uz veliku larmu i prepirku, ovi ljudi
bez oseanja za red i poslunost jedva izabrae drugog vou. Posle
toga, neoekivano, svi se sloie da napuste ovo mesto i da se povuku
to dalje od reke koja ih je hranila. Pokupivi neto oruja kretoe u
pravcu severozapada prema planini ije su grebene i vrhove u ogromnoj
daljini jedva nazirali.
Meutim, u toku godina desile su se velike promene meu hordama
domorodaca. Bin i njegovo drutvo napustili su peinu i sili u hordu
Sijak. Sekirama zaplenjenim od neprijatelja sekli su borove i jele i pravili
vrste kolibe i staje za konje. Torovi su im bili puni ovaca i koza, a obori
svinja. Pit i Galis nauili su mladie iz horde da hvataju na zamku divlje
konje i da ih pripitomljavaju. U naroito za to napravljenom ograenom
prostoru bile su itave ergele konja.
Galis se odmah sprijateljio s Pitom i Gvapom, pa je odluio da ne
pokuava bekstvo. Narednog prolea, posle njegovog zarobljavanja,
mladi se oenio. Uzeo je divnu crnku krupnih oiju iz horde Sijak. Drugi
zarobljenik, Bek, umro je dva dana posle leenja usijanim kamenom.
Glob, koji je ostao s prelomljenom nogom u hordi Ibis, kad je ozdravio,
pokuao je da ubije Sloba. Pri tome je uhvaen i ubijen.
Horda Ibis je izdrala dva estoka napada koje su izvrili keltski
ratnici. Ali, oba puta neprijatelji su se vratili sa mnogo veim gubicima
nego prvi put. Trei napad odbila je horda Sijak. Binovi ratnici povukli su
se u planinu i uspeno se branili krijui se iza drvea. Tada se desio
sluaj koji su keltski ratnici dobro zapamtili. Kad su se posle uzaludne
borbe po umi skupili u naselju spremajui se da pojau konje, iznenada
jedan odred od trista boraca sa titovima bez rogova i, u oklopima i sa
isukanim maevima izlete iza okuke ume i u najveem trku jurnu na
neprijatelje. Obarajui ratnike, u jednom naletu raskidae na dva dela
131

keltsku konjicu.
Mladi, krupnih oiju i grgurave kose, bez lema na glavi kao vetar
jurio je na pomamnom drepcu. Njegov ma nijedanput nije uzalud bio
zamahnut. Svaki pokret desne ruke ovoga mladia nosio je smrt.
Sa uzvikom: Gvapo!"... Gvapo!".. . tri stotine njegovih drugova
sejalo je smrt desno i levo. Kad strani eteoci projurie kroz gomilu
keltskih ratnika okretoe konje i navalie nanovo. Nastade pojedinana
borba koja se uskoro pretvori u pravu seu, jer keltski ratnici, iznenaeni
napadom, nisu stigli svi da uzjau konje. I ginuli su pri uzjahivanju ili
drei se za stremen. Razbijeni, mladii maevima i ubojnim sekirama,
jedni izgiboe, drugi ibajui konje razbeae se po polju. Gvapo, praen
Stibom, i Pitom gonio ih je sve dok poslednji neprijateljski konjanik ne
zamae iza breuljka.
Tako se zavri keltski pohod na hordu Sijak. Istoga dana pohvatano
je pet stotina konja, a isto toliko leeva spaljeno na lomaama. Gomile
maeva, kopalja, ubojnih sekira, lukova, strela, oklopa i odela od vune
palo je kao plen u ruke ratnicima horde Sijak.
Posle toga keltskog poraza, Bin sazva voe svih hordi koje su se
nalazile jedna od druge na rastojanju najvie deset dana brzog hoda na
konju. Od sedamnaest hordi, odazvae se svega est i poslae svoje
voe. Svi oni, obuzeti sumnjom i podozrenjem, dooe s velikom
pratnjom od po stotinu ratnika, kao da dolaze meu neprijatelje.
Pet dana vodili su se pregovori, ali gotovo bez uspeha.
Napustite svoja naselja koja su inae zaputena i doite ovde
kod nas, da se sjedinimo, kako bismo lake mogli odoleti neprijatelju
kome je jedini cilj da nas sve uniti! govorio je stari Bin.
Mi smo u planini! rekoe oholo nekoliko voa.
Jedan, razrokih oiju i najdrskiji meu svima, isprsi se da se ruga
ree:
Pristajem da doem u vae naselje. Doveu sve svoje ljude i
ene, ali pod uslovom da mene izaberete za vou te velike horde! A da
se ne bi desile pobune, da se ostale voe poubijaju. Osim toga, traim
da mi se odmah preda pet stotina konja koje ste pripitomili ili zaplenili od
neprijatelja, toliko isto maeva, ubojnih strela, dobrih lukova i deset
naramaka strela.
Taj voa bio je Lik. Njegova horda boravila je ispod Iberijskih
planina i imala je oko dve hiljade ratnika i isto toliko ena.
Bin odgovori:
Na prijatelj Lik uzda se u veliki broj svojih ratnika i zbog toga se
ovako oholo dri. I on i svi vi koji ste daleko i ne znate koliko vam
opasnost prsti, jer niste videli neprijatelja. Meutim, kad ga budete
ugledali, bie kasno da se setite mojih rei. Jeste, neprijatelji su daleko,
ak na morskoj obali. Ali, oni stalno prelaze preko Velike planine i iz
132

godine u godinu njihov broj raste. Ukoliko ih bude vie, utoliko e morati
da trae vei prostor za svoj ivot i opstanak. U toku vremena zauzee
sve rene doline, prostrane prerije, planinske kose i proplanke. Za
nekoliko godina cela ova bogata zemlja bie u njihovim rukama, a od
nas nee ni traga ostati. Ako na prijatelj Lik smatra da su ove rei
nerazumne, neka pokupi svoje ljude i odmah napusti nae naselje. To
isto treba da urade i ostale voe koji misle kao on. Mi ne elimo da svoje
vreme uludo traimo!
Tako zavri Bin.
Meutim, Lik skoi, podie svoju vornovatu pesnicu, da krguui
zubima od besa ree:
Starcu Binu prohtelo se da bude voa nad deset hordi!... Nema
od toga nita! Ako su ljudi iz horde Sijak i Ibis plaljivi akali, pa drhte od
same pomisli na neprijatelja, ja naglaavam: moji borci, sa mnom na
elu, jedva ekaju da se sukobe s tim doljacima koje vi smatrate
nepobedivim. Doekaemo mi valjano i njih i svakog drugog ko se usudi
da se priblii na domak naih strela!
Sa kamenim vrhovima! dobaci Stib.
Ko ima srce od kamena i ne treba mu bolje oruje! zavri Lik.
Ipak, dvojica od voa pristadoe da po polovinu svoje horde poalju
u dolinu gde je boravila horda Sijak. Slob odlui da sve svoje ljudstvo i
celo naselje Ibis preseli.
Lik i ostale voe koje ne prihvatie Binov predlog napustie naselje,
mada peice, ipak ponosito odoe sa svojim ljudstvom na svoju stranu.
Poveana horda Sijak ve je brojala preko tri hiljade dobro
naoruanih ratnika. Oni jednoglasno izabrae za vou Bina koji je bio u
dubokoj starosti, ali jo uvek zdrav i krepak. Stareine koje su ga
okruivale i uvek zasedale na velikom savetovanju bili su: Slob, Pit, Stib,
Azur, iako je ena i Gvapo.
Odred od trista konjanika, sve mladia od dvadeset do dvadeset pet
godina, predvodili su Stib i Gvapo. Svi oni po ceo dan su se vebali u
rukovanju maem, sekirom i zamkom su nauili vrlo spretno da bacaju.
Pod rukovodstvom Pika i Galisa u toku godina tri stotine mladna
postali su strahoviti borci. Posle nekoliko uspelih pregovora sa voama
ostalih hordi, Bin odlui da od svojih ratnika odvoji jo tri stotine mladia,
neustraivih i gotovih na sve. Njima postavi za vou Stiba, a Gvapo
ostade na elu prve grupe.
etiri pei napravljene u brdu dimile su se gotovo neprekidno. Iz
njihovih odvodnih kanalia curio je rastopljen metal, slivao se u kalupe i
stvarao: maeve, sekire, aove, motike, oklope, vrhove za koplja i strele
itd. Ruda je donoena na kolima iz oblinje planine. Bakar i beli metal",
pomeani, davali su tvrd metal koji se nije mogao savijati.
Jednog dana iz ume se pojavie ljudi i ene u dronjcima,
133

izmraveli kao utvare. Najjai meu njima jedva promuca nekoliko rei
traei da jedu. Poto ih nahranie, Binovi ljudi doznae da su to ostaci
horde koju su Kelti unitili na uu Velike reke u more. Od njih tri stotine
do horde Sijak stiglo je svega etrdeset ljudi i sedam ena. Ostali su
pomrli usput od i iznemoglosti.
Ti ljudi su priali kako su ih neprijatelji iznenada napali, kako su
najpre ubijali svakoga ko im je doao pod ma, pa su posle hvatali na
zamku mlade ene i ljude. Njih su svezali za jedan dugaak konopac i
oterali ih sa stokom koju su zaplenili.
Zato se niste branili? upita Stib.
Jedan od doljaka, svakako najstariji, odgovori:
Mi smo miran narod. iveli smo pored reke i mora, hvatali ribu i
od nje iveli. Niko nas nikad nije napadao. Ni nai dedovi nisu upamtili
da je ikad neprijatelj ugrozio naselje u kome smo boravili. U svome
kretanju naili smo u planini na jednu hordu. Mislili smo da su se bogovi
smilovali na nas i radosno smo im zahvaljivali. Ali, ljudi iz te horde nisu
nam dali da jedemo. Oni su nas batinama isterali iz svoga naselja. Stari
Bin se namrti:
Neprijatelj e i njih pohoditi, jer ne potuju zakon gostoprimstva
ree. Mi vas primamo kao svoju brau. Moete ostati kod nas, ako
se budete pokoravali voi horde i stareinama.
Onaj to je govorio u ime svojih drugova klee ispred Bina, uze
njegovu ruku i stavi je sebi na glavu pa drhteim glasom od uzbuenja
ree:
Na ivot je u tvojim rukama! Kai ta treba da radimo?
Da jedete i da spavate deset dana. Posle toga napraviete kolibe
i iveti kao i ostali ljudi u ovoj hordi! odgovori Bin.

*
erka voe svih keltskih hordi, Mumu, razvila se u divnu devojku.
Duga kosa padala joj je na kao alabaster bela ramena i u talasima
sputala se niz plea. Ispod glatkog ela plave oi s dugakim
trepavicama, izrazite i blage, svetlele su sjajem. Njene noge kao u
gazele nosile su gipko telo kao da ne dodiruju zemlju. Bujna mladost
devojke odisala je sjajnom lepotom.
Mladi keltski ratnici posmatrali su je kriom, uzdisali i aputali:
Boginja Epona poslala je meu nas svoju ker! Ovu devojku treba
oboavati i prinositi joj rtve!.. Njeno lice moe se uporediti s nebeskim
rumenilom, s prolenim cvetom i majskom zorom. Ona je boanstvo
134

otuda s neba. Nai proroci govore da je ona zatitnica horde. Na koga

ratnika padne njen osmeh taj ne moe poginuti!"
Tako su govorili mladi ratnici divei se izdaleka. Ni jedan se ne
usudi da prie devojci, jer su svi znali da je posveena bogovima.
Mumu je imala etiri drugarice. Sve su one kao njene pratilice bile
osuene na doivotno devojatvo. Zlo bi se proveo mladi koji bi se
usudio njima da prie.
Zorom dok se na polju jo blista rosa po travi, uzjahivale bi devojke,
uivale na bistrom vazduhu, isterivale zeeve s njihovih legala i nagonile
ih jedna na drugu, 25 ali ih nisu ubijale. Njima se ne pristoji da prolivaju
krv.26 Zbunjene i preplaene, ivotinje su beale ukrug! Devojke su
terale konje u galop, prestizale ih i ostavljale za sobom. Ponekad bi ih ta
zabava toliko zanela, da su se po nekoliko kilometara udaljavale od
naselja. Kad bi sunevi zraci svojom toplotom isterali konjima znoj ispod
pazuha i na vratove, devojke bi odjahale u hlad i posmatrale kako se
konji valjaju po travi ili pasu.
Njima je bilo zabranjeno da misle na udaju. Ali, ovako usamljene,
erka voe horde i njene etiri drugarice priale su, doaptavale se,
podgurkivale se i smejale. Dobro su znale da za njihove razgovore nikad
nee doznati ni vates Oms, ni ostala dva proroka.
Jednog dana, kad je Mumu bila sama u svojoj kolibi, poseti je vates.
Ona ga ljubazno doeka, ponudi ga da sedne i iznese upe s mlekom.
Ali, on odbi posluenje i odmah se obrati devojci.
Dolo je tvoje vreme ree. Sad treba da se posveti
bogovima. Ranije smo mislili da te poaljemo preko Velike planine, u
zemlju gde ive Gali i gde ima mnogo hramova. Ali, prorok Prin smatra
da si ti srea za nau hordu. Sad to znaju i svi ratnici. Zbog toga smo
reili da ovde napravimo hram koji emo posvetiti tebi. Da bi dola u
dodir s bogovima, mora se predati meni. Bie moja ena dok sunce
dvadeset osam puta ne pree svoj put od istoka do zapada. Kad vidi
prvi put mlad mesec, doi e u moju kolibu.

135

Devojka ga je gledala rairenih oiju i ni rei ne progovori. Vates joj

prie, uhvati je za ramena i zagleda se u njene zenice.
Upamti, ree kad se prvi put pokae srp mladog meseca!
A moje drugarice? upita Mumu apatom.
I one e doi u moju kolibu, jedna po jedna, ali tek posle tvoga
posveivanja.
Devojka se zagleda u sitne ukaste oi, zborano lice i retku
bradicu vatesa i oseti odvratnost:
A ako ne doem? ree.
Vates je epa za ruku i unese joj se u lice:
Ako ne doe, bogovi e skruiti i tebe i tvog oca. Ti dobro zna
kolika je moja mo. Onoga dana kad su Pit i Azur proglaeni za izdajnike
i zazidani u peinu, trebalo je da i ta umre s njima, jer sam dobro znao
da si ti pustila zarobljenike. Ja sam se saalio na tebe i tvog oca i nisam
bacio prokletstvo na vas dvoje. Da sam to onda uinio, tvoj otac i ti
136

istoga dana prestali bi da ivite!

Da li moj otac zna za to to eli od mene? upita devojka
bojaljivo.
Ne zna i nee nikad doznati. Ti e dolaziti u moju kolibu samo
nou, a pred zoru vraae se kui.
Ako me neko vidi?
Ko te bude video taj nee iveti!
Vates poe prema izlazu. Ve podie volovsku kou koja je
zatvarala vrata, ali se okrete i dodade:
Za ovo ne sme niko da zna. Ni tvoj otac.
Mumu ostade sama. Nekoliko trenutaka stajala je na mestu gde se
zatekla kad je vates napustio kolibu. Spolja su dopirali glasovi dece koja
su se igrala u blizini, agor ljudi i rzanje konja. Dan se primicao kraju i u
klisuri je poeo sumrak da se sputa. Devojka prie vratima, podie kou
i zakai je za klin koji je bio prikucan u gredu pored ulaza. Napolju je bila
zapara. Iz zagrejane zemlje i kamenja izbijala je jara, jer tih dana sunce
je izuzetno jako grejalo.
Devojka sede na prag od svoje kolibe i zamisli se. Kroz svest joj
proe onaj dan kad su Azur i Pit osueni. Nepravda koju su tada uinili
vates i njen otac izazva odvratnost u njenom srcu. Seti se i malog Gvapa
i dece, svojih drugova i drugarica, kad su hteli da obese maliana. Sad
je Gvapo mladi, snaan i nepobediv. Ratnici su govorili da on ima odred
konjanika od kojih strepe i najodvaniji njihovi borci. Znala je da su Pit i
Azur ivi.
Devojka uzdahnu nekoliko puta iz dubine grudi.
Svi oni ive u planini, slau se i rtvuju jedan za drugog. Gvapo!"...
Gvapo!" Gvapo!" To je pokli njegovih ratnika kad jure na konjima
u bitku".
Mumu se osmehnu i ostade tako nekoliko trenutaka. Zatim ustade i
poluglasno ree:
Ne! Nee mene vates na taj nain posveivati!"
Pred kolibu dooe njene etiri drugarice. Dole su da izvedu Mumu
u etnju ak gore uz potok, gde su svako vee sedele i u utanju
doekivale no bacajui kamenie u vir bistre vode.
Te noi Valok nije doao u svoju kolibu. Spremao se veliki pohod
ratnika na dve horde koje su boravile ispod Iberijskih planina. Na velikom
veanju stareina koje se oteglo gotovo do svanua odlueno je da se te
dve horde unite. Posle tota da se upute tri jaka odreda, da sa tri strane
napadnu i potpuno satru hordu Sijak, koja im je sve planove kvarila, a
pored toga upropastila veliki broj ratnika.
Na savetovanju su govorili da treba pohvatati stareine, dovesti ih u
klisuru i prineti na rtvu bogovima i manima izginulih ratnika ije due
neosveene lutaju oko naselja. Odluili su da uhvate u zamku starca s
137

belom bradom koji je dua neprijateljskih ratnika i da ga ivog spale na

lomai. Gvapa, mladog ratnika, koji se bori bez lema i koji je voa nad
odredom mladia, treba ustreliti ili uhvatiti ivog, pa njega i njegovog
divljakog druga Stiba u naselju rastrgnuti konjima.
Tako su odluili Valok, vates i ostale stareine Kelta.
Dve hiljade ratnika odabrano je da pou prema Iberijskim planinama
da bi unitili dve horde. Jo zora nije zabelela, truba pisnu, ratnici
pojahae konje i povorka se otee prema izlazu iz klisure. Na elu su bili
Valok, vates i Striz.

*
Binove izvidnice od po pet ljudi krstarile su na konjima, kojiput
izmicale od naselja po tri dana hoda i vraale se donosei izvetaje.
Prepredeni voa horde Sijak nije se dao iznenaditi. Na brzim konjima
izvidnice su prelazile prostore, odravale veze meu sobom, stizale
gotovo do neprijateljskog naselja i vraale se neprimeene. Ni jedan
pohod prema zapadu Kelti nisu uinili da nisu bili uoeni.
Valok i vates udili su se to se manje izvidnice ne vraaju.
Konjanici dobro naoruani odlazili su u izvianje i nestajali kao da su u
vodu potonuli.
Jednog dana u keltsko naselje dovue se na iznemoglom konju
ratnik sa strelom u pazuhu, jedini
koji je ostao iv od dvadesetak ljudi iz izvidnice. Zaljuljavi se na
konju jedva izgovori: Gvapo"! Beonjae mu blesnue i pade na ruke
svojih drugova koji ga mrtvog spustie na zemlju.
Podle ovog sluaja, keltske stareine odluie da upotrebe sve
svoje snage i da unite drskog neprijatelja. Dve hiljade konjanika polo
je prema podnoju Iberijskih planina. injenica da je voa horde Valok
lino krenuo u ovaj pohod sa Strizom i vatesom ukazuje da se trebalo
bojati iznenadnih napada i zaseda koje su mogli vriti Binovi ratnici.
Zaputeni ljudi iz dve horde, naoruani kamenim orujem nisu mu
zadavali brigu. Zbog toga na deset strelometa ispred kolone ratnika
jahalo je sto najodabranijih boraca kao izvidnica, a toliko isto i iza
kolone.
Tri dana kretali su se napred Valokovi ratnici, agorili i pevali
potpuno sigurni u svoju bezbednost. Prolazili su prostranim livadama,
kroz iblje i umarke, zalazili u ume, izbijali ia proplanke i opet se
sputali u ravnicu. Nikome od njih nije padalo na pamet da ih iz iblja na
okukama motri po nekoliko pari oiju.
138

Kreui se uporedo u razmaku na dobar sat hoda iao je Stib sa

svojim odredom od tri stotine konjanika. Pored njega jahali su Doz i
Doto. Konji izvebani da se prikradaju provlaili su se kroz estare i
gusto iblje ne odajui ni glaska od sebe.
Poznavajui dobre staze i prolaze u celom kraju, Stib je tano znao
kuda neprijatelj ide. Ponekad ga je putao da malo izmakne, saekivao
zatitnicu od sto ljudi i padao u iskuenje da je napadne. Ali, mladi se
pokoravao naredbama starog Bina, voe horde, da nikakav napad ne
sme da se izvri dok neprijatelj ne stigne u podnoje Iberijskih planina i
ne pone borbu.
Horda zrikavog Lika bila je prva na udaru. U njenoj blizini nalazila se
jo jedna, mnogoljudnija. Njen voa Argo, neobuzdan ratnik, nije se ni
odazvao Binovom pozivu, ni sam nije doao na dogovor, niti je poslao
ikog od svojih ljudi. Stib je uvideo da je Bin hteo da dopusti da voe te
dve horde sa svojim ljudstvom dobro osete snagu neprijatelja, pa kad im
srca obamru od straha, tek onda da im pritekne u pomo.
Petoga dana, posmatrajui sa jednog breuljka neprijateljsku kolonu
koja je izlazila iz ume, Stib primeti u daljini dim koji se na mirnom
vremenu dizao pravo uvis. Mladiu sinue oi od uzbuenja. Na istoj
udaljenosti od neprijatelja, ali s druge strane, nalazio se Gvapo sa svojim
odredom. Stib saeka dobrih pola sata, sve dok poslednji redovi
neprijatelja ne zamakoe u drugu umu. Tada naredi da se naloi vatra.
Dim se die uvis. Gvapov odred bio je obaveten gde se nalazi Stib.
Keltski ratnici kretali su se, noivali, odmarali i napasali konje, a nisu
znali da idu izmeu dva odreda neprijatelja.
Desetog dana uvee Valokovi ratnici su se primakli svega na tri
kilometra od Likove horde. Mnogoljudno naselje sa bezbroj koliba,
kolibica i zemunica bee utonulo u mrak. Samo na nekoliko mesta
gorele su vatre. Oko njih sedeli su ratnici i razgovarali. Nikome od njih
nije moglo na pamet kolika im opasnost preti. Uzdajui se u veliki broj i
hrabrost svojih ratnika, Lik nije ni mislio da postavi strae ispred naselja.
Na nekoliko strelometa od keltskog logora, sakriven u jednoj uvali
obrasloj u lesku i gloje, smestio se Stibov odred. Drei konje vezane
nakratko i hranei ih iz ruke ovsom da ne ru, mladi ratnici su ekali da
svane.
Kad se pun mesec pomoli iza planinskog grebena, Stib uzjaha
konja i viknu Dozu. Mladi iz horde Sijak prie.
Ovde ekajte! ree Stib. Ne uputajte se u borbu dok se ne
vratim, osim ako budete napadnuti!
Kuda e ti? upita mladi.
Obii u neprijateljski logor i potraiti Gvapa!
Neemo poinjati borbu dok se ne vrati!
Stib oinu konja i zaas ga nestade u grmlju.
139

S druge strane keltskog logora, sakriveni u gustoj umi, bili su

Gvapovi ljudi. Sa uzviene planinske kote gledali su neprijateljske vatre i
po njima procenjivali koliki broj ratnika boravi u logoru. Jedni su hranili
konje ovsem, drugi su ih trljali guvom od suve trave, trei su lekarili
opruivi se po zemlji i apatom razgovarali. Gvapo, Pit i Azur sedeli su
ispod jedne granate bukve u podnoju, a Slob je bio kod ljudstva i pazio
da neko ne naloi vatru.
Njih ima pet puta vie nego nas! govorio je Pit. Kad ih
napadnemo, izgubiemo se u onoj sili konjanika i nestae nas.
Gvapo je utao. Azur je gledala u oba ratnika neko vreme, pa kad
se uveri da nijedan od njih ne misli da govori, ona se obrati obojici:
Vano je ne poginuti neosveen. Nisam navukla oklop na sebe,
ima valjda osam godina, ali gledajui vas i vae mlade ratnike i kod
mene je uzavrela krv. Boriu se pored vas dvojice. Poutavi neko
vreme, nastavi: Ipak, ne bi valjalo ako Stib ne stigne na vreme sa
svojim odredom. Malo nas je! Svega tri stotine! Na onog zrikavog
medveda iz horde pod planinom i na njegovo ljudstvo slobodno ne
raunajte. Oni sa svojim strelama s kamenim vrhovima mogu da gaaju
vrapce, a sekirama da krckaju orahe!
Izdaleka se tri puta zau glas kukavice. Posle nekoliko trenutaka u
dva maha jo po tri puta odjeknu isti glas.
Ovo je Stib! ree Pit i ustade.
Doao je ba kad treba! dodade ena. Gvapo, podravajui
kukavicu, odgovori drugu. Malo zatim Stib dojuri na konju. Odmah sjaha i
srdano se pozdravi s drugovima. Posedae svi u travu.
Gde su ti ratnici? upita Gvapo.
Na istoj daljini od neprijatelja kao i vi, samo s druge strane.
Jesi li naredio da svi budu budni? Moe se desiti da neprijatelji
napadnu nou na Likovu hordu ili da se odvoje. Njih ima mnogo, a druga
horda nije daleko!
Gvapo malo pouta, pa nastavi: Ako se budu podelili u dva
dela, jedan na odred mora poi za onima koji odlaze, inae s onom
hordom bie vrlo brzo gotovo! Ti e ostati ovde i ekati da neprijatelji
napadnu na Lika, a ja u pratiti drugu grupu.
Da li Lik i njegovi ljudi mogu da vide ovolike vatre neprijatelja?
upita Stib.
Ne! odgovori Gvapo. Zaklanjaju ih dva velika brega obrasla
iprajem. Svetlost se ne vidi. Da je dan, primetio bi se dim.
Danju oni ne bi ni loili vatre! ree Azur.
Te ubice i palikue dobro znaju kako se treba privui neprijatelju.
Oni drugo nita i ne rade, samo pljakaju i ubijaju. Tome ih ui vates koji
mi je odvratniji od tvora. Tako mi bogova, sastaviu jedan mali odred od
odabranih momaka. S njima u otii u keltsko naselje i uhvatiti tu lopuu
140

to se hvali da vodi poreklo od boginje Epone. Znam ja dobro to njegovo

poreklo!
Mnogo ga mrzi? ree Gvapo.
Naravno, kad me ivu sahranio u peini! Ti i Stib najbolje znate
ko je presekao veze na vaim rukama kad ste bili privezani za drvo u
blizini Valokove kolibe.
Mumu! ree Gvapo. Dvaput mi je spasla ivot. Zahvalan
sam i njoj i tebi i Pitu, jer ste stradali radi mene i Stiba.
Pit je lekario na zemlji i sluao njihov razgovor.
Bogovi su tako udesili da vas dvojica ostanete ivi da biste mogli
osvetiti ljude, ene i decu iz svoje horde ree. Ja sam meu vama
nauio da postoji samo jedan zakon: boriti se protiv nasilnika. Dok sam
bio meu Keltima, iveo sam kao i svi ostali po zakonu navike i
uobiajenih pravila: otimati i ubijati, osobito ako se naie na slabijeg
protivnika. Stari Bin je dobro govorio da su vai neprijatelji gori od
umskih zverova i zmija otrovnica, i da ih zbog nje ne treba ubijati, nego
tamaniti. To je i moje miljenje i ja u ih s vama tamaniti sve dotle dok ne
promene svoje navike i ne uvide da ovek nije ivotinja i da se s njim ne
sme tako postupati. Oni vas smatraju za divljake, a sami kolju ljude i
decu na rtveniku.
Toga trenutka dotra jedan ratnik i saopti da su se osmatrai vratili
i saoptili da neprijatelji gase vatre, da dre spremne konje za uzde i da
se grupiu. Izgleda da se spremaju za pokret.
Ispod drvea se pojavi Slob. On ponovi to isto i jo dodade.
Ne znamo da li e krenuti na Likovu hordu ili e poi juno prema
Atavanima. Oni su odavde daleko koliko sunce pree duinu koplja. U
svanue neprijatelji mogu biti ispred toga naselja.
Moda e se podeliti u dva dela? ree Gvapo.
Nita ne znamo! dodade Pit. Azur epa Sloba za ruku:
Jai konja i polazi sa mnom! ree. Idemo u neprijateljski
logor. Smesta emo doznati ta nameravaju!
Uhvatie vas i ubiti! dobaci Pit.
Ako se boji za nae ivote, a ti pojai konja i poi s nama da
nas brani!
ena je ve uzjahala konja i sputala se nizbrdo izmeu drvea koje
je prema padini bilo sve ree. Ne osvrui se da li ko ide za njom, Azur
se krete ravnicom prema breuljku iza koga je bio keltski logor. Meutim,
Pit i Slob je uskoro stigoe i sve troje naporedo jaui zaoe u estu,
izbie na proplanak i ispee se na breuljak.
Doznaemo mi ve njihove namere tiho je govorila ena.
Brbljivi su kao svrake. Nema kod njih nijednog ratnika koji ne zna sve
tajne svojih stareina.
Pun mesec je osvetljavao predeo obrastao bunovima i oretkim
141

drveem. Sputajui se niz breuljak, tri konjanika najpre ue ljudski

agor i rzanje konja, zatim dovikivanje i naposletku ugledae zbijene
neprijatelje u dve kolone.
Podelili su se u dve grupe ree Slob. Da li e jedna krenuti
prema Atavanima?
Odmah emo doznati dodade ena.
Na koji nain? zapita Pit. Misli li ti?
Mladi ratnik ne dovri. Ispod jedne topole istrae neki ljudi, pa
jurei prema konjanicima stadoe da viu: Ko ste?"... Kuda ete?"
Odakle idete?" Bilo ih je oko dvadeset.
ta se derete toliko? Zar ne vidite da smo patrola? Vraamo se u
logor ree Azur.
Vi niste nai? primae se jedan blizu konja. Sluajte, ljudi,
ovo su neprijatelji! Mi smo...
Snaan udarac sekire tresnu meu rogove lema. Ratnik pade na
zemlju bez glasa.
Azur zavitla sekirom na drugog, ali onaj odskoi i zakloni se za drvo.
Slob i Pit trgoe maeve i navalie na neprijatelje. Jo dvojica padoe,
ostali nagoe bekstvo prema logoru.
ena otpasa konopac koji joj je bio obmotan oko struka, napravi
zamku i zavitla njom vie glave. Levom rukom je ibala konja iz sve
snage i zaas stie begunce. Zamka fijuknu kroz vazduh i obuhvati
poslednjeg koji je beao. Azur sjaha, istre ma i poturi ga ratniku pod
guu:
Govori! dreknu na zarobljenika koji se uzalud trudio da
omakne konopac s ruku. Govori kuda ste poli i koga ete napasti?
Izbezumljen od straha, ratnik je mrmljao nerazumljive rei.
Progovorie ti ve. Drite konopac, vas dvojica, da ga obesimo
o drvo i da mu skinem kou s lea!
Govoriu... Sve u da kaem! zastenja zarobljenik.
Polovina naih ratnika napae hordu koja je ispred nas, druga polovina
poi e prema jugu. Oni e napasti drugu hordu!...
Tako mladiu! Sad moe da ide ree Azur, skide konopac
sa zarobljenikovih ruku i raspali ga njime preko lea!
Mladi ratnik pobee i zaas ga nestade izmeu senki drvea.
to si ga pustila? ree Pit.
ta e mi? Ja nisam krvnik da ubijam oveka koji se ne brani.
Okrenuvi konje, sve troje stigoe do mesta gde se nalazio Gvapov
odred.

142

XII G L AV A

Prokletstvo je skinuto!

Mesec je zavravao svoj put po nebu rasipajui bledu svetlost, a na

istoku zora je putala svoje rumene zrake i nagovetavala sunan i
topao dan. Tetrebovi derui se preletali su s drveta na drvo, a eve su u
visini izvodile svoju jutarnju pesmu. Izdaleka se eda rika jelena i
oglaavanje lisice. Jedna grupa divljih gusaka neskladno gaui letela je
prema istoku. Zeevi su skakutali po rosnoj travi, a cvetii otvarali svoje
arene krunice. um potoka koji je vijugao niz jarugu veselo je
objavljivao da poinje dan. U njegovim malim virovima iskakale su ribice
zelenih lea i arenih bokova. U skoku su hvatale sitne muice koje su u
rojevima letele iznad povrine vode. Divna pliska izlete iz rupe u obali
gde joj je bilo gnezdo, stade na kamen pored potoka, pa mrdajui repom
rastrese svoje perje, zacvrkuta nekoliko Luta i zamoi kljuni u hladnu
vodu. Kad se napi, odlete prema livadi da trai skakavce i crvie. arene
zmije s rogiem na glavi i nateklim guama vrebale su i hvatale mieve
po travi. U jednoj bari obrasloj u zukvu pacov i lasica borili su se na ivot
i smrt. Cianje, cvrkutanje ptica, um potoka i utanje bunova i drvea
stvara veiti sklad u pri
Mnotvo konjanika je jurilo prema jugu. Za njima je ostajala potpuno
utabana trava. Jahali su po dvadeset u redu. Vrhovi kopalja pretei su
blistali na suncu koje se pomaljalo iza planinskih vrhova. Na suroj kobili,
kosmatoj, velike grive i dugakog repa jahao je keltski vates Oms.
Desno od njega terao je svoga drepca Striz, bivi voa horde koja se
izmeala s Valokovim borcima. Ratnik krupnih kostiju i velike glave
obrasle u dugu kosu i zaputenu brada bio je olienje snage i surovosti.
Njegovo pegavo lice modrocrvene boje ukazivalo je na to da bivi voa
horde uiva u jakom piu dobro zainjenom travama i medom. Njegovo
prijateljstvo s vatesom potie od prvog susreta, a bilo je postavljeno na
osnovi kojoj je dua bila to slatko pie.
Levo od vatesa na belom konju, valjda zato da se moe uoiti i na
velikoj daljini, jahao je truba.
Ratnici su u punom kasu jurili i ostavljali za sobom agor, pesmu i
utabanu travu. Kad zamakoe za umoviti breuljak, iz este, s desne
strane, izae jedan konjanik. Drei konja nakratko za voice, on
143

nadnese dlan leve ruke nad oi i zagleda se u daljinu. Kad se uveri da je

prostor sve do vidika pust, konjanik mahnu rukom. Iz este, stadoe da
se pomaljaju grupice jahaa. Uskoro ceo odred opkoli svoga vou.
Za njima trkom do breuljka! viknu Gvapo. Konjanici oinue
konje. U galopu prevalie prostor od nekoliko kilometara. Kad stigoe do
breuljka obraslog umarcima, zaustavie se. Gvapo i Pit izvirujui iza
drvea pratili su pogledom otegnutu kolonu keltskih ratnika.
Pratiemo ih uvek na istom odstojanju ree Gvapo. Nee
mnogo vremena proi, a oni e biti pred naseljem horde.
I ne nadaju se da idemo njihovim tragom! dodade Pit.
Pogledajte, ljudi, tako vam svih bogova na nebesima! viknu
Azur koja im se pribliila. Zar nisam govorila da su ti ratnici najgora
vrsta ivotinja. Oni prodiru sami sebe.
Pit i Gvapo pogledae desno gde je ena pokazivala. Na jednoj
grani u esti visio je ovek obeen toliko nisko da je gotovo dodirivao
zemlju nogama. Izbuljene i irom otvorene oi ukazivale su da je
nesrenik pretrpeo pred smrt sve uase straha.
ena mu se zagleda u lice:
To je momak koga sam uhvatila na zamku. Ja sam mu neprijatelj
i pustila sam ga, a njegove stareine ne prataju. Oni nikom nikad nisu
oprostili.
Keltski ratnici pod vostvom vatesa i Striza stigoe pred naselje
horde Atavani, kad se sunce za duinu koplja izdiglo iznad horizonta.
Pustivi konje da malo predahnu, zatezali su kolane, pritezali na sebi
kaieve, pripremali oruje i sluali kako tutnje bubnjevi u naselju.
Primetili su nas! ree Striz!
Vates se nasmeja:
Nita im nee pomoi!
Rekavi to, obrati se ratnicima:
Va prvi nalet mora biti kao oluja! Ova horda je velika. Ubijajte
sve dok vam ruke ne malaku! A zatim zamke u ake i hvatajte mlade
ljude i ene. Treba nam robova da obrauju zemlju. Isto tako potrebni su
nam za rtvu bogovima koji nas tite i daju snagu i hrabrost u srca svih
naih boraca. Vo Striz vodie vas u borbu. Ugledajte se na njega i
prolijte obilato krvi neprijatelja. I ja u se boriti pored vas i imau prilike
da vidim primere vaeg junatva i vetine!
Bubnjevi su tutnjali kao ispod zemlje. Vates podie ruku uvis.
Truba zasvira juri. Strahovita dreka iz hiljadu grla prolomi tiinu.
Zviznue bievi i zalupae konjske kopite.
Iz naselja, trei prema neprijateljskoj konjici, ljudi i ene horde
Atavani vitlali su kamenim sekirama derui se iz sveg glasa, hrabrili
su jedni druge. Keltski ratnici gusto zbijeni i razvijeni u bojni poredak
naletee kao uragan. Strele s kamenim vrhovima odbijale su se o
144

njihove oklope ne nanosei im gotovo nikakve povrede. U prvom naletu

oboreni konjskim grudima, probadani kopljima, seeni maevima i
gaeni kao lesa popadae ratnici horde Atavani. Stotine boraca leali su
na zemlji mrtvi, gaeni konjskim kopitama. Vrisak ena koje su ginule s
decom u naruju izmea se s divljim kikotom besnih konjanika koji su
posle prvog naleta otpoeli pojedinanu seu.
Striz je sejao smrt na sve strane. Ne nailazei na ozbiljan otpor,
ratnik se borio kopljem i maem. Sav zapenuao i isprskan krvlju liio je
na kosaa ispod ije kose pada pokoena trava. Voa horde Atavani,
Argo, odvaan ratnik, odlui se da ga napadne. On zavitla sekirom vie
glave i smelo jurnu na konjanika. Keltski ratnici koji su bili blizu prekidoe
borbu i stadoe da gledaju dvoboj izmeu peaka s kamenom sekirom u
ruci i konjanika u oklopu, s lemom na glavi i maem i kopljem u rukama.
Striz se nasmeja kad vide protivnika pred sobom. Podie svoje
koplje i htede da ga probode. Ali, Argo silovito zamahnu sekirom. Keltski
ratnici sa zaprepaenjem videe kako Striz ispusti koplje. Drugi zamah
sekire pade na oklop konjanika. Ali, udar dat iskosa ne nanese tete
neprijatelju, osim to ga nagna na vrat konju. Argo i trei put die sekiru,
ali ne stie da je spusti na Striza. Jedan keltski ratnik baci zamku. Argo
oseti trzaj i preturi se. Silan smeh zaori se meu borcima. Voa horde
otimao se iz sve snage, valjao se izmeu svojih mrtvih drugova trudei
se da skine zamku sa sebe. etiri keltska ratnika sjahae, pritrae mu i
posle krae borbe vezae mu ruke pozadi. Vitlajui bievima poterae
vou horde gde su ve pohvatani mladi ljudi i ene sedeli u grupi.
Ratrkani na sve strane, keltski ratnici su se borili pojedinano, ili u
grupi. Mnogi su ve sjahali s konja i peice gonili neprijatelje ili palili
kolibe.
Jedna grupa od nekoliko stotina Argovih boraca uporno se branila.
Stajali su na uviku obraslom drveem. Zaopkoljeni potpuno gaali
strelama napadae nianei ih u lice.
Okruen jednom desetinom ratnika, vates je sedeo na konju i
zanimao se gaajui strelama prestravljene ljude, ene i decu koji su
beei pokuavali da se spasu.
Na ivici ume koja je poinjala iza naselja pojavi se Gvapo na konju.
U nekoliko trenutaka on proceni stanje na bojitu, pa mahnu rukom iza
sebe. Oko sto pedeset ratnika izaoe iz ume, u oklopima i lemovima
bez rogova, naoruanih lukovima, maevima i sekirama.
Maui rukama beguncima da se sklone ustranu, ratnici jurnue u
borbu.
Iza uvika pojavi se i drugi odred od sto pedeset konjanika.
Kelti ih ugledae tek kad se iz tri stotine grla prolomi: Gvapo!"...
Gvapo!"... Vates naredi trubau da svira zbor. Truba odmah pisnu, ali je
ve bilo kasno. Polegavi skoro po grivi konja, Gvapo je jurio na
145

pomamnom drepcu, a za njim Pit. Azur i Slob s grupom razjarenih

boraca. Kao klin se zabie u jednu veliku grupu neprijateljskih konjanika i
rascepie je nadvoje, udarajui maevima i sekirama po glavama i
oklopima protivnika.
Gvapo privuen nogama za konja udarao je i maem i sekirom. Kao
grom su padali njegovi udarci i obarali ratnike desno i levo. Pored njega
su s gotovo istom estinom sejali smrt Slob i Pit.
Zbunjeni iznenadnim napadom keltski ratnici, nemajui vremena da
se srede, poee da se povlae. Neki, skupljeni u manje grupe, davali su
estok otpor ginui i zadajui smrt napadaima. Oko Striza se bee
skupilo preko pedeset boraca snanih i prekaljenih za borbu izbliza. Oni
zaas okruie dvadesetak Gvapovih ratnika pa po dvojica napadajui
na jednog stadoe da ih ubijaju.
Gvapo, Pit i Slob videi to, napustie grupu neprijateljskih konjanika
koji su beali ispred njih, okretoe konje, i praeni najodabranijim
borcima, jurnue u gomilu, probie obru koji je okruivao njihove ljude i
poee borbu na ivot i smrt.
Gvapo obori dva protivnika i provue se do Striza. Keltski ratnik,
razbaruene kose i brade, zakrguta zubima od besa i navali na
mladia. Njegov veliki konj prope se nekoliko puta i potisnu konjanike
oko sebe. Napravivi dovoljno prostora za borbu, ivotinja je poskakivala
u mestu oekujui napad. Striz zavitla maem iznad Gvapove glave bez
lema i dade silovit udarac, ali mladi poturi sekiru, koju je drao u levoj
ruci, ma udari o njenu otricu i prebi se. Gotovo u istom trenutku Gvapo
zamahnu desnom rukom i njegov ma se zari ispod pazuha stranog
ratnika. Striz jeknu i pade s konja. Pit, Slob i njihovi drugovi napadoe na
zbunjene Strizove ratnike i poobarae ih sve do jednog.
U isto vreme, drugi odred od sto pedeset ljudi navalio je na one
neprijatelje koji su se borili oko uvika. Rasteravi ih za nekoliko asaka i
gonei ih ispred sebe, oborili su keltske ratnike koji nisu imali vremena
ak ni konje da pojau.
Gvapo"!... Gvapo"!... orilo se s dve strane. Oba odreda, gonei
neprijatelje, spojie se i nastavie gonjenje preko polja.
Azur, primetivi vatesa, odmah se odvoji od grupe. Sa desetak
ratnika jurnu na njegove pratioce koji pokuae da je zadre. Sa
maevima i sekirama navalie na mali odred. Otprilike jednakih snaga,
dve grupe protivnika poee borbu prsa u prsa. Oborivi svoga
protivnika stranim udarcem sekire u grudi, ena dopade do proroka.
On, kad je vide, razjapi usta od uda:
Azur! uzviknu i zatee luk. Strela odapeta iz blizine, pogodi
enu u levu miicu, ruka joj klonu i ona ispusti dizgine. Azur petama
dobro obode konja koji ve stie do protivnika. Ona zgrabi desnom
rukom njegov luk kojim je po drugi put nianio na nju, pa istrgavi mu ga
146

iz ruku, oinu njime vatesa preko lica. Prorok se zaljulja i pade s konja. I
ena sjaha, prie mu i uhvati ga za bradu:
Tvoja strela je probila moju miicu! ree. Kau da zmija
najradije zadaje ujed pred smrt. Ti vie nee nikoga ujesti.
Skidam prokletstvo s tebe, ako me ostavi u ivotu! promuca
vates.
Sad ga ja na tebe bacam! odvrati ena, zamahnu maem i
jednim udarcem mu odrubi glavu.

Njeni pratioci su se i dalje borili. Posrui, ena doe do svoga

konja i pokua da ga uzjae, ali uzalud. Iznurena od bolova, poto je
izgubila mnogo krvi, zaljulja se i pade pod konja.
Gvapovi ratnici koji su se borili oko uvika behu se spojili s prvim
odredom. Svi su se videli u daljini kako progone neprijatelje koji su sve
147

dalje beali traei spasa.

Grupa od deset ratnika koja je pratila vatesa bee se smanjila na
etiri. Borei se protiv sedam protivnika, nisu ni pomiljali da bee.
Opkoljeni, besno su se branili, odbijajui udarce maeva. Meutim,
jedna grupa od preko pedeset ljudi iz Argove horde napadala je zaostale
neprijatelje od kojih su neki beali peice po naselju, nemajui prilike ni
vremena da pojau konje. Kad videe borbu, oni svi nagrnue, opkolie
borce pa bijui ih sekirama po nogama i oklopima, svu etvoricu oborie
s konja.
Razbijeni i rastureni na sve strane, keltski ratnici su beali u
grupama prema severoistoku. Mada ih je u ivotu ostalo preko pet
stotina, izgubivi voe, ne usudie se da se vrate u borbu.
Gvapo i njegovi ljudi vratie se u naselje. Voa Argo i ostali koji su
bili povezani, preko dve stotine na broju, dooe na zborno mesto. Njima
su presekli veze na rukama ratnici koji su pratili Azur.
Argo izda nareenje i bubnjevi se uskoro oglasie. Iz ume poee
da se pojavljuju begunci, ljudi, ene i deca. Izvirujui bojaljivo iza
drvea i bunova, pa videi da im vie ne preti nikakva opasnost,
povrvee sa svih strana u naselje. Poee pridolaziti i oni koji su daleko
izmakli.
Od cele horde Atavani izginula je jedna etvrtina. U naselje se posle
borbe bee skupilo oko dve hiljade dua.
Voa horde Argo dade znak da prestane lupa bubnjeva. On se
pope na jednu kolibu da ga vide svi, pa gromkim glasom poe:
Ljudi iz horde Atavani, isterajte svoje ovce iz torova i svinje iz
obora, uzmite svoje oruje, koe i hranu i spremite se za polazak. Ni
jedan dan vie neemo ostati ovde. Otii emo u hordu Sijak i svi pasti
na kolena pred starog Bina. Moliemo ga da nam oprosti i zahvaliemo
mu se to nas je spasao. Da nisu njegovi ljudi danas stigli na vreme,
naa horda ne bi vie postojala. Oni su nas zvali. Mi smo odbili njihov
poziv. Nismo ak hteli da odemo ni na savetovanje. Ali, bogovi su kaznili
oholost nau i uinili pravdu. Voa horde dade znak Gvapu. Mladi se
pope na krov kolibe. Izuzetnu zahvalnost dugujemo mladom ratniku
Gvapu produi voa i njegovim ljudima koji su nam u dobri as
pritekli u pomo.
Iz hiljade grla zaorie se poklii i stopie se u jedno silno brujanje:
iveo Gvapo! iveo na spasilac!
Mladi prieka dok se stia graja, pa onda ree:
Da ste pristali da se ujedinite s nama do ovog pokolja ne bi
dolo! Iskustvo koje ste stekli platili ste etvrtinom horde, da ne
raunamo mojih pedeset ratnika koji su poginuli u ovoj borbi zbog vae
ludosti! Sad vie nema odlaganja. Spremajte se i odmah na put, Vodie
vas moji ranjeni ratnici. Pod njihovim vostvom stii ete u hordu Sijak.
148

Odjednom, meu prisutnima poe agor. Svi su gledali desno

prema poljani koja se irila u nedogled. Argo i Gvapo pogledae na tu
stranu. Mladi podie ruku i viknu:
Neka ratnici horde Atavani ostanu svaki na svom mestu.
Konjanici koji dolaze pripadaju naoj hordi.
S leve strane se pojavie konji koji su prekrili itavu poljanu, a gonili
su ih Pit i Slob s neto ratnika. Bilo je tu preko est stotina konja
zaplenjenih od neprijatelja. Projurie pored naselja i zaustavie se na
padini planine gde se zavravala uma. Pit i Slob ostavie desetak
drugova da uvaju konje koji su ve poeli da pasu, a stigoe u naselje u
isto vreme s odredom Stibovih ljudi.

*
Doz, Stibov pomonik, s konja viknu Gvapu:
Nesrea!... Potueni smo!... Doto je poginuo. U borbi je palo
preko dvesta ratnika!... Stib je zarobljen! Lik, voa horde, ranjen i
zarobljen! Svega nas pedeset uspeli smo da se spasemo! Jedna
polovina horde je unitena. Oni koji su ostali ivi, pobegli su u planinu,
lutaju i ne znaju na koju stranu da pou. Izdaleka smo gledali neprijatelja
kako se vraa s robljem. Preko tri stotine vezanih na nekoliko konopaca
idu ispred
Ne skidajui se s konja, Doz i njegovi drugovi navalie na Gvapa da
smesta pou u poteru za neprijateljima.
Moramo ih stii! govorio je Doz. Njihov hod usporavaju
zarobljenici...
Gvapo se obrati ljudima iz horde Atavani:
uli ste kako je prola Likova horda! Njegova tvrdoglavost
unitila mi je gotovo tri stotine najboljih boraca. Moj najbolji drug i
prijatelj, Stib, zarobljen je. Njega eka grozna smrt u keltskom naselju.
Gvapo se obrati Dozu i njegovim ljudima:
Odjaite i dobro nahranite konje! I vi se najedite dobro, jer nas
oekuje straan put...
ene iz horde navalie da donose suvo meso, med, orahe i
osueno voe. Sve to stavie pred Dozove drugove, koji odmah poee
da jedu, dok su ve odmorni mladii Gvapovi hranili konje ovsom.
Moji su borci hrabri govorio je Argo Gvapu. Povedi nas sa
sobom. Uzeemo oruje koje je ostalo od neprijatelja i boriemo se isto
tako dobro kao i vi,
Gvapo se osmehnu:
149

 Vi niste nikada jahali konje ree. Kad uzjaete, biete

zbaeni.
Pristaje li da nas povede sa sobom?
Povedi ih ree Slob. Ja u im pokazati kako se jau konji.
Gvapo dade znak glavom da pristaje.
Argo stade da odabira ratnike. Preko est stotina odvedoe on i
Slob na mesto gde su pasli zaplenjeni konji, dok su drugi skupljali
razbacano po celom naselju neprijateljsko oruje: koplja, maeve,
sekire, lukove i toboce sa strelama. Gvapovi ratnici skidali su oklope s
mrtvaca, okupljali lemove i odbijali s njih sekirama rogove.
Pit i Gvapo odoe u kolibu gde je leala ranjena Azur. Strela joj je
potpuno probila miicu tako da je vrh bio izaao na drugu stranu. To je
bila srena okolnost. Jedan mladi je prelomio ipku od strele i lako je
izvukao iv rane.
ena ree da je u stanju da se popne na konja, jer je rana oprana i
dobro uvezan! Kad u da je Stibov odred razbijen, a Stib zarobljen, Azur
uzviknu:
Danas sam ubila vatesa! To u isto uraditi i s Valokom! Polazim s
vama!
Gvapo je zagrli i poljubi nekoliko puta u obraz:
Silna si ti ena! ree. Ali, nama e biti potrebno bar pet
dana dok ne stignemo neprijatelja koji ide prema svome naselju, a onda
tek nastaje borba nejednaka i strahovita, jer nas je mnogo manje neto
njih. Ti e sa ostalim drugovima koji su ranjeni odvesti ostatke ove
horde starom Binu i kazae mu kako je ovde tekla bitka i da smo otili u
poteru za neprijateljima koji su odveli Stiba, Lika i tri stotine zarobljenika.
Azur pristade na taj predlog. Ona ustade s postelje i naredi enama
do dovedu sve ranjenike pred kolibu.
U prolazu Pit zagrli enu i ree:
Ako se ne vratim s ovog pohoda, uvaj mi Belinu i sve troje dece.
Oho! odvrati Azur. Vratie se ti i izrodie s njom jo tri
puta po troje.

*
Celoga dana obavljane su pripreme za odlazak. Kad je sunce
poelo da zalazi iza umovitog brega, dva odreda bila su spremna za
put. U jednom su bile ene i deca sa grupom ratnika. Odabrane stvari,
najpotrebnije za ivot, bile su povezane u denjkove i natovarene na
dvadesetak konja. Na elu povorke bila je Azur sa svojim drugovima,
150

okruena velikim brojem ratnika. U sredini su bile ene s decom, a na

zaelju odreda dve stotine odabranih boraca. Oni su rukama nosili
desetak teko ranjenih drugova.
Drugi odred od osam stotina ratnika naoruanih kopljima,
maevima, strelama i sekirama, svi u oklopima i sa lemovima na glavi,
ve je bio na konjima.
Argovi borci celog dana su uili da jau konje, da rukuju maem,
ubojnom sekirom i kopljem. Iako premoreni, sedeli su na konjima
uspravno i ponosito. Na elu kolone bili su Gvapo, Slob, Pit i Argo. Sva
etvorica imali su preko ramena jake lukove od suve drenovine, a o
pojasu po dva toboca sa strelama.
Kad sunce zae, oglasie se bubnjevi i dadoe znak za polazak.
Oba odreda kretoe u dva razna pravca. Azur povede svoje prema
severozapadu, a Gvapo prema severoistoku. Rastojanje izmeu njih sve
se vie poveavalo. Kad sumrak poe da se sputa na zemlju, jedni
druge vie nisu videli.
Gotovo cele noi Gvapovi konjanici ili su odreenim pravcem, koji
je u pravoj liniji vodio prema klisuri gde je bilo keltsko naselje. Tek pred
zoru odred se zaustavi da predahne. Do izlaska sunca ratnici su spavali
leei na toploj zemlji, dok su konji u blizini pasli.
Toga dana sa manjim zastajkivanjima radi odmora konja, ratnici su
preli dobar deo puta, ali tragove od neprijateljske kolone nisu nali.
Treega dana Gvapo posla izvidnice u pet pravaca, jer je raunao
da ve moraju naii na tragove. Zaista, oko podne, jedna izvidnica
znacima objavi da je naila na trag. Gvapovi ratnici uputie se u tom
pravcu. Svi ma padoe u oi velika jata vrana i gavranova. Ptice su u
zbijenom letu obletele grakui oko jednog mesta gde je bilo nekoliko
grmova na livadi.
Tri ratnika iz izvidnice odjahavi konje sedeli su u hladu.
Gvapo i njegovi drugovi odmah uvidee da su na putu kojim je
neprijatelj proao. Primetie nekoliko leeva obeenih o grane jednoga
hrasta.
Kad ih vide, Gvapo zakrguta zubima:
Neprijatelj zaista ume dobro da udovolji svojim eljama. On vea
zarobljenike. Odsad i mi emo tako initi.
Njegov odred iao je stalno po tragu koji su ostavili za sobom
neprijateljski konjanici. Usput su nailazili na unakaene leeve ljudi i
ena. Svakoga ko nije mogao da ide neprijatelji su ubijali. U toku dana
Gvapovi ljudi naili su na preko dvadeset leeva.
etvrtog dana naioe na mesto gde su neprijatelji logorovali:
naputene vatre, oglodane kosti i otpaci svake vrste ukazivali su da je
neprijatelj nedavno napustio to mesto i da nije daleko. Gvapo naredi
kratak odmor. Ratnici odjahae konje i pustie ih da se malo provaljaju
151

po travi i da pasu.
Za tih nekoliko dana Argovi ljudi nauili su da jau konje, navikli da
nose na sebi oklope i na odmoritima vebali se u rukovanju maem i
ubojnom sekirom. Slob i Pit nisu alili truda da ih pouavaju.
Droz je ispriao stareinama kako je tekla bitka u Likovom naselju:
Stari Bin nam je govorio da nikad ne napadamo neprijatelje dok su
u grupi, naroito ako nas je manje nego njih. Rekao nam je nekoliko puta
da neprijatelje pustimo da napadnu hordu, pa kad se ratrka ju i zanesu
borbom, onda tek da juriamo. Stib se nije drao toga. Napao je pre
vremena, dok su neprijatelji bili u grupi. Na nalet je bio straan. Od
prvog udarca razbili smo ih u dve grupe, ali nas je bilo malo za tu vrstu
borbe. Bili smo zaokrueni od neprijatelja i nastala je prava sea. Ni
jedan na borac nije poginuo neosveen. Svaki se najmanje dvostruko
zamenio. Stib je uleteo u najgue gomile neprijateljskih konjanika i
svojom rukom oborio je nekoliko najodvanijih. Ali, desi se nesrea.
Ranie mu konja. On je imao samo vremena da skoi na zemlju i da
produi peke da se bori. Nai su ginuli sve vie. Broj se smanjivao, ali
borbena snaga je poputala. Meutim, keltski, ratnici trgoe zamke i
poee da ih bacaju hvatajui nae borce".
Likova horda bila je razbijena. Mnogi su bili pobijeni, drugi su beali
iz naselja, trei okupljeni u vee gomile osuli su itavu kiu kamenja iz
praki tukui i nas i neprijatelje. Stiba uhvatie neprijatelji u zamku. Lik je
ve bio ranjen u glavu i u grudi i sedeo je vezan sa drugim
zarobljenicima pored potoka. Borei se, stadoh da dozivam drugove da
se grupiu oko mene. Skupilo se oko pedeset. Tada jurnusmo na
neprijatelje, razbismo jednu grupu, pa i drugu koja polete sa strane da
nam preprei put i, u najveem trku, iskrvavljeni, razbijeni i potueni,
pobegosmo preko polja putajui strele za sobom na neprijateljske
konjanike koji su nas gonili. Tako smo stigli u hordu Atavani i nali vas
kojima su bogovi bili naklonjeni vie nego nama".

*
Keltska vojska, oko hiljadu i pet stotina konjanika, ulogorila se u
jednoj dolini pored omanje reke koja je u brzacima tekla krivudajui
izmeu vrba i topola.
Pored svake vatre bili su pobodeni koii u zemlju i za njih privezani
konji. To je bilo Valokovo nareenje. Svaki ratnik naupao je travu koja
je bujno rasla pored reke i na gomilu poloio pred svoga konja. Komadi
mesa od zaklanih i svinja vrteli su se na ranjevima, a ratnici su agorili,
152

smejali se i pevali. Iako su na ovom pohodu izgubili prilian broj drugova,

svi su bili veseli, jer je plen bio obilan. Ogromno stado, oko hiljadu
ovaca, i skoro toliko svinja, poterali su iz naselja horde koju su unitili.
Tri stotine robova vezanih na konopce lealo je na zemlji.
Odred koji je Gvapo razbio, sveden na polovinu, prikljuio se tri
kana ranije Valokovim konjanicima. Prekorevani od voa horde i drugih
stareina, ti ratnici su se kleli u sve bogove da ih je Gvapo napao sa pet
puta veom vojskom, pa su, zahvaljujui svom junatvu, uspeli bar
polovinu odreda da spasu. Ovo opravdanje dao je prvi stareina Ik,
borac iz Kidove horde. Ostali njegovi drugovi, istaknuti ratnici, Slim,
Strabon, Klik, Murnauk i drugi potvrdili su njegov iskaz. Strizov istaknuti
borac i megdandija, Rid, zaklinjao se da e mladog neprijateljskog
vojskovou uhvatiti na zamku i u naselje rastrgnuti sa etiri konja na
oigled svih ljudi, ena i dece u klisuri. Na taj nain osvetie i smrt ovoga
stareine Striza i poraz koji su pretrpeli keltski ratnici.
Ako te poslui vetina i snaga, uspee da uhvati mladog
junaka ree Rok darkajui prutom vatru. Dva puta je on jo kao dete
bio u naim rukama i oba puta pobegao je na nau sramotu. Priali su
mi ratnici za njega da je straan u borbi. Ko se sukobi s njim, taj je
osuen na smrt. On se u isto vreme bori i maem i sekirom. Osim toga,
ima konja koji obara sve ispred sebe i bori se naporedo s mladiem. U
borbi i lem ne nosi! Toliko je siguran u sebe i svoju snagu.
Ja sam rekao i zakleo se da ga uhvatim iva! ree Rid.
Onda pre borbe rtvuj belo jagnje bogovima za dug ivot i sreu!
dodade Rok.
A Valok je sedeo pored vatre namrgoen. U ovom pohodu palo je
preko tri stotine njegovih najboljih ratnika, ljudi iz horde koju je on lino
preveo preko Velike planine. Prekaljeni ratnik i voa horde oseao je da
se ne moe potpuno pouzdati u borce koji su mu se prikljuili, jer to su
bili ljudi hvalisavi, ne tako posluni i samovoljni. Na pohodima su
pokazivali sebinost i pohlepu na tu plen. Ostavljaldi su ranjene
drugove. U bitkama dozvoljavali sebi slobode koje Valok nije mogao
zamisliti kod svojih ljudi: naputali su borbeni red, silazili sa konja i tukli
se na nogama ikakve potrebe.
Zbog svega toga voa mnogoljudne keltske horde bio je zabrinut i
utuen.
Vates Oms, ovek lukav i pun iskustva, dozvolio je da ga ubije
jedna ena. Nije on alio proroka, ve njegovu sposobnost da dri u
strahu i stezi celu hordu.
No je uveliko odmakla. Kronje vrba i topola pored reke gurile su
se u mraku. Vatre poee da se gase. Ratnici polegae na suvu travu i
predadoe se snu. U neko doba, iza jednog planinskog prevoja, pojavi
se mesec. Lagano se pomicao po nebu i okraivao senke drvea na
153

zemlji.
Stib i zrikavi Lik bili su privezani za isti konopac jedan pored drugog.
Sedeli su na travi sa ostalim zarobljenicima i kunjali. Lik je jeao od
bolova koje su mu zadavale rane koje je dobio u borbi, i prizivao bogove
u pomo da mu to pre skrate muke i ubrzaju smrt. Stib je ko zna po koji
put pokuavao da oslobodi ruke od veza koje su mu napravile duboke
rane na zglavkovima.
Nas dvojica neemo umreti obinom smru govorio je Liku
jer, mi smo voe. uo sam kad su straari jue govorili da e nas
dvojicu rastrgnuti konjima u naselju. Ja znam njihov jezik, nauio sam ga
od Pita. Sve sam razumeo. Ti e zbog svoje oholosti biti kanjen na taj
nain, a ja isto tako, jer nisam posluao rei staroga Bina. Izvrio sam
napad na neprijatelja pre vremena.
Preko dvadeset straara sa isukanim maevima obilazilo je oko
zarobljenika Povremeno bi se uo fijuk bia i tup udar o telo. Jauci,
stenjanje i kletve kao da su iz zemlje izlazili. Jedan mladi, kosih oiju i
ekinjaste kose prie Stibu.
Ti si onaj ree, to si pobegao s Gvapom one noi kad ste
bili privezani za drvo. Poznajem te dobro. Tebe zovu Stib!
A tebe zovu Kiz! odgovori zarobljeni ratnik. uvaj se dobro
da te ne uhvati Gvapo!
Gvapo vie nije meu ivima! ree mladi. Stareine kau
da je poginuo u poslednjoj borbi.
Topla jesenja no obasjana meseinom irila se nad dolinom. U
vrbaku nizvodno zau se kikotanje hijene tri maha po dvaput.
Stib oseti kako mu zadrhta srce od radosti. Sa suprotne strane,
uzvodno, isti glas na isti nain odazva se dvaput.
Hijene oseaju da ete skoro biti leevi ree Kiz. One
stalno idu za naom kolonom. Bie dosta mesa za njih!
Bie, bie, i ja se nadam! odgovori Stib. Meu ostalima i
tebe e pojesti!
Mene? Zato?
Zato to e uskoro biti mrtav!
Kiz ga oinu biem preko lica.
U vrbaku se zaue jauci, krkljanje i komeanje. Sve za nekoliko
trenutaka i nastade tajac.
Straari!" Gde su straari?" zau se vika.
Sa tri strane konjanici jurnue na logor. Polegali po aveti leteli su
prema pospalim ratnicima. Uzvici: Gvapo!", Gvapo!", odjekivali su u
dolini i izazivali uas meu keltskim borcima. Valok tresnu pesnicom u
lice trubaa koji je spavao na zemlji pored njega.
Sviraj, ili u ti odsei glavu!" dreknu Rok i zamahnu ubojnom
sekirom.
154

Meutim, ratnici i bez trube poskakae. Bunovni, maali su se

oruja ili razvezivali konje opremajui se da ih zajau. Sve se to desilo
za nekoliko trenutaka. Mnogi poginue pre nego to su se valjano
razbudili. Drugi eu padali pod udarcima maeva i sekira ne stigavi da
pojau konje.
Gvapo je strahovitom brzinom projurio triput kroz mete u logoru
ostavljajui za sobom leeve. Desno od njega pustoio je divljaki Argo.
On je desnom rukom vitlao sekiru udarajui njome po glavama i
oklopima neprijatelja, a levom se drao za grivu konja. Zajedno s njima
besneli su Pit i Slob, a iza njih stotinu razjarenih ratnika.
Valok i Rok stigoe da uzjau konje, pa viui koliko ih grlo nosi
stadoe da skupljaju oko sebe ratnike. Truba je neprestano svirao.
Branei se i odbijajui navalu i udarce voa horde i Rok iskupie oko
sebe veliku grupu ratnika. Uz ogroman napor i viku pokuae oni da se
bore sreenije, svrstae se i estoko navalie na protivnika. Ali opkoljeni
sa tri strane toliko se zbie u gomilu, da su jedva mogli da zamahnu
maevima i sekirama. Na taj nain borili su se samo oni koji su bili s
kraja. Oni u sredini gurali su se i potiskivali jedni druge i ginuli od strela
koje su Gvapovi ratnici putali na njih.
Mesec je obasjavao bledom svetlou borbu koja se usredsredila
na jedno mesto u dolini, izmeu tri hrasta gde su se tukli Valok, voa
keltske horde i strani Rok, ratnik sa zgrenom levom rukom i oiljkom
na
Lomljava i zveket oruja potrajae podue. U dolini su odjekivali
poklii, jauci, besomuno dozivanje bez odgovora, krkljanje ranjenika,
dozivanje bogova i kletve. Konji bez jahaa jurili su po logoru, sudarali
se izmeu sebe, obarali peake, pa pobegavi iz paklenog kruga vitlali
se preko polja.
U poetku bitke, jedna grupa Gvapovih konjanika nalete na
zarobljenike, pa rasteravi straare, poskakae s konja i stade sei
konopce. Zrikavi Lik, iako ranjen, dohvati sekiru koja je baena leala
postrani i potra prema mestu gde se ula najvea vreva. Stib uze ma
koji je Kiz bacio i uputi se prema sredini logora odakle su konji bez
jahaa sve vie istravali. Ratnik epa jednog vranca za uzde i zaas
mu se baci na lea. Oko njega trkarali su borci iz njegovog odreda koji
su se oslobodili konopca. Sakupljali su oruje oko izgaenih vatara ili su
jurili i hvatali konje.
Dok je ispod hrastova krv lila u potocima, Stib je ve sastavljao
odred od preko pedeset konjanika. Dreknuvi iz sve snage: Gvapo!",
Gvapo!", jurnue ratnici u gomilu na neprijatelja.
Valok i Rok su se razjareno borili. Strani borci, naviknuti na svaku
vrstu borbe, obarali su konjanike oko sebe. Iz Valokovog ramena
izvirivala je drka od strele. Ali, se ratnik nije obazirao na svoju ranu.
155

Kao razjareni risovi navaljivali su Gvapovi ratnici, a on, neustraiv kao

divlji vepar upadao je u njihovu gomilu i obarao ih. Desno od njega Rok
je zadavao gromovite udarce. Slob nalete na njega. Konji se sudarie
bokovima i ratnici navalie jedan na drugog. Zavitlae obojica sekire i u
istom trenutku ih spustie. Sudar je bio straan. Slob ispusta sekiru,
oseti udarac u glavu, zaljulja se i pade na ruke svojih drugova koji ga
iznesoe iz borbe. Rok obori jo dva protivnika i navali na treeg. Ali, taj
oinu konja i izbee sudar sa stranim ratnikom.
Za to vreme, Gvapo se sa strane probijao prema Roku borei se
sekirom i maem. Njegov pomamni drebac ujedao je konje i udarao
prednjim i zadnjim nogama. Snani i dugoruki Slim potera konja na
mladia spremajui se da ga napadne s boka. On podie ma, Gvapo
poturi iskosa sekiru i odbi udarac.
Odjednom Gvapo i Rok naoe se oi u oi.
Gvapo! viknu stari ratnik.
Jeste! Od mene si jednom dobio strelu u rame odgovori
mladi. Sad u te bolje pogoditi.
Stari ratnik munjevitom brzinom zamahnu sekirom. Taj udarac
oborio bi vola, ali Gvapo bocnu maem svoga konja koji istog trenutka
odskoi ustranu. Sekira fijuknu kroz vazduh, ratnik izgubi ravnoteu i
pade s konja. Mladi se nasmeja i jurnu prema njemu Ali, oblak zakloni
mesec i nastade mrak. Toga trenutka zasvira truba. Kelti su se povlaili.
Rok mugnu izmeu svojih konjanika i nestade ga u tami.
Gonjenje nije trajalo dugo. Kad se mesec pojavio iza oblaka, Gvapo
i njegovi ratnici skupljali su se ispod tri hrasta.
iveo Gvapo!", iveli ratnici staroga Bina!" orilo se iz stotine grla.
Pojedinano i u grupama sve vie su pridolazili borci i osloboeni
zarobljenici, ljudi i ene. Stib i Gvapo svrstali su ih i prebrojavali. Agro sa
svojim ljudima traio je ranjenike po bojitu. Kad ih sve iskupie, oko
etrdeset na broju, poreae ih na padini prema svetlosti meseca. Meu
njima je bio i Pit. Ratnik je bio teko ranjen sekirom koja je dobro zasekla
oklop i gotovo mu smrskala levu pleku.
Kad mu Gvapo i Stib prioe, on progovori:
Trojica su me napala odjednom. Dvojicu sam oborio, a trei mi je
slea zadao udarac. Da nisam imao oklop na sebi, vie ne bih bio meu
ivima.
Mlade ene iz Likove horde previe rane svim ranjenicima. Mnogi
od njih nisu mogli da pojau konje, meu ovima je bio i Pit. Sa
zaplenjenih konja poskidae ebad i od njih napravie nosiljke koje
povezae izmeu dva konja i reie da na taj nain prenesu teko
ranjene borce do svoga naselja.
Slob se povratio od udarca koji je dobio u glavu. Sekira i lem
ublaili su silan zamah Rokove sekire. Mladi ratnik oseao je buanje u
156

glavi i bolove u vratu.

Argo sa svojim ljudima poklao je sve keltske ranjenike, preko
osamdeset na broju. Stibovi ljudi dovedoe mladia Kiza.
Gvapo se dobro zagleda u njega. Poznade ga i nasmeja se:
To je onaj junak to je mene obesio u naselju i oinuo me prutom
kad sam bio vezan za drvo ree. Da li me se sea?
Samrtniki bled, Kiz je mrmljao nerazumljive rei. Bio je uveren da
ga eka smrt. Gvapo produi:
Vi dole u klisuri mnogo volite da se alite i to uvek na raun onih
koji su nemoni ili slabiji od vas. Na tebi emo primeniti alu koju smo
nauili od vas.
Mladi ratnik odsee jedan prut i njime oinu po licu zarobljenika.
Posle toga namae mu zamku oko vrata, a drugi kraj konopca prebaci
preko jedne grane na hrastu:
Sad povucite! ree drugovima.
Nekoliko njih zgrabie kraj od konopca i zategoe. Kiz polete uvis,
telo mu se zakoprca u vazduhu.
Toga trenutka Gvapo izmahnu maem i presee konopac. Obeeni
mladi pade na zemlju i izbezumljen od straha zverao je oko sebe.
Gvapo mu presee veze na rukama i viknu:
Idi pa se pohvali drugovima kako si pobegao iz Gvapovih ruku!
Kiz je gledao kao da ne razume rei, mada su one izgovorene
keltskim jezikom. Nije mogao da zamisli da e se iv izvui.
Meutim, Gvapo ga lupi maem preko lea. Zarobljeni mladi
podskoi u mestu i dade se u bekstvo. Za njim se zaori smeh.

157

XIII G L AV A

Gvapo

i Stib kretali su se sporo prema zapadu gde je boravila

njihova horda. Ranjenici koji su noeni na nosiljkama izmeu konja, a
isto tako i veliki broj peaka usporavali su hod. Osim toga, stalno su im
pridolazili begunci iz Likove i Argove horde koji su lutali po planini ne
znajui kuda da se upute. Na sedmom odmoritu pridrui im se itava
jedna horda koja je brojala preko tri hiljade ljudi, ena i dece.
Tako je Gvapova grupa porasla na pet hiljada dua. Zbog toga se
kolona kretala lagano, esto zastajkivala i saekivala ratnike koji su lovili
srne, jelene, divlje svinje i bizone. Jedino na taj nain moglo je da se
ishrani toliko ljudstvo.
Prelazili su breuljke, silazili u doline i ponovo se peli, da bi zali u
beskrajno guste ume. Ili su stalno prema kretanju sunca koje ih je
svojim zracima peklo. Pored reica i veih potoka pravili su due odmore
gde su napasali konje i kupali se.
Mnogi ranjenici poumirali su usput. Pit, mada nije mogao ni mrdnuti
levom rukom, posle tri nedelje oporavio se i mogao je da uzjae konja.
Jednog jutra naioe na izvidnicu koju je stari Bin poslao da izvia
okolinu. Po tome su znali da nisu daleko od naselja.
Put koji konjanik pree za sedam dana ovoj mnogoljudnoj koloni
otegao se na est nedelja.
Gvapo i njegovi drugovi iznenadie se kad ugledae svoje naselje.
Za vreme njihovog odsustva koje je trajalo oko dva meseca stari Bin je
sa ljudima i enama podigao itavo utvrenje. Oko svih koliba su bili
rovovi, a na opkopima pobodeno visoko kolje. Naselje je bilo pretvoreno
u tvravu.
Desno i levo u nepreglednoj daljini sve do mesta gde poinje
planina sa svojim gustim umama videlo se mnotvo ljudi i ena kako
rade.
Pogledajte!" ree Bin doljacima. Desno i levo od nas podii emo
jo po jedno naselje. Oba e biti isto ovako utvrena. Dok ste vi ratovali,
mi smo radili. Osim izbeglica iz Likove i Argove horde, dolo nam je
preko deset hiljada ljudi i ena, i jo uvek pridolaze. Sve horde oko
Iberijskih planina bie ovde za desetak dana. Svi radimo: jedni prave
rovove i nasipe, drugi seku i pobadaju kolje, trei idu u lov na divlja,
etvrti seju penicu i ovas, peti donose rudu i tope metale. Od njih
158

izlivaju u kalupe vrhove za koplja i strele, maeve, motike, aove i sve

to je potrebno za jedno mnogoljudno naselje koje oekuje neprijatelja.
Veti graditelji prave kolibe za one koji pristiu u nae naselje. Dosad
smo bili horda, a sad predstavljamo itav narod", s ponosom zavri
stari Bin.
Na velikom savetovanju stareina, osim Binovih ljudi, bilo je
jedanaest voa ije su se horde stopile u jednu. Svi oni s najveim
potovanjem sluali su rei staroga Bina. Njegove zapovesti, bez
pogovora, svaki je izvravao.
On strpljivo saslua izlaganje svakoga lana vea, hladno primi rei
pokajanja zrikavog Lika, Arga i ostalih voa hordi koji se ranije nisu
odazvali njegovom pozivu. Poto svi odadoe zasluene pohvale i
priznanje voi Dotu, koji je poginuo od ruke sakatog Roka, Bin uze re:
Iz svega to smo dosad uradili, otpoe danas moemo
tvrditi da smo potpuno dorasli i snagom i orujem da se odupremo
neprijatelju koji radi na tome da nas uniti. Mi smo na vreme procenili
njegovu snagu i trudili se da je dostignemo. Naa dela pokazuju da smo
u tome uspeli. Od naeg naselja koje se proirilo napravili smo
utvrenje. Sad neprijatelje ne moramo mamiti u umu i tamo se s njima
tui. Ovde imamo dobar zaklon, ubudue tu emo dati otpor. Meutim,
neprijatelji su u nekoliko pohoda dobili dobru pouku da se s nama ne
moe lako izai na kraj. Mislim da nas nee skoro napadati!
Napaemo mi njih u klisuri! dobaci Stib.
Tako je! u se nekoliko glasova.
Da ih proteramo iz naselja koje je nekad bilo nae! ree
Gvapo. Opremiemo i izvebati veliki broj ratnika, sateraemo
neprijatelje u klisuru i nijedan nam nee pobei.
Stari Bin se zamisli. Posle nekoliko trenutaka ree:
Mislite svi na to i spremajte se kao da ete izvriti pohod.
Svi ratnici zagrejae razilazei se sa sastanka. Svaki je u sebi
oseao i radost i strah od toga poduhvata. Znali su oni dobro koliko je
neprijatelj jak, da mu sve nove i nove horde pristiu preko Velike planine
i da su to ratnici prekaljeni u borbama. Ipak, u naselju se munjevito
pronose glas da e svi ratnici krenuti na neprijatelja i unititi ga u
njegovom naselju.
Radost i uzbuenje obuze celokupno ljudstvo u naselju, jer Binova
horda u to vreme imala je oko petnaest hiljada ratnika, dobro
opremljenih i naoruanih orujem od metala. Od toga bilo je pet hiljada
konjanika na elu sa Gvapom, Stibom, Slobom, Argom i drugim
proslavljenim borcima.
Meutim, odmah po dolasku u naselje ranjenog Pita prihvatie
Belina, Azur i Galis i odmah prionue na posao da ga lee.
Belina je sa suzama u oima sasluala prianje svoga mua. Azur
159

je stalno podvikivala udarajui se akama po kolenima, a Galis se

smekao.
Da li zna ko te je ranio? upita Azur.
Znam. To je bio Rid, onaj to se hvalio da je ubio u Germaniji
ratnika Nurcija, uvenog borca i megdandiju; za njega su Germani
tvrdili da je sin boga Teutona, jer je veliki broj ratnika poslao u donji svet.
Rid je laov i kukavica! ree Azur. Nurcija su ubili Gali
strelama!
Ne znam odgovori Pit. Ali, u ovoj borbi Rid me je napao s
lea i ranio me sekirom.
Narednih dana stigoe u Binovo naselje jo dve horde, jer glas o
stranom neprijatelju i njegovim pokoljima razneo se po celom severnom
i srednjem Iberijskom poluostrvu. Begunci koji su uspeli da izbegnu smrt
lutali su po umama traei utoita i esto nailazili na zabaena naselja
gde su boravile horde koje nisu ni ule za doljake i njihov nain
ratovanja. Izgladneli i prestravljeni, begunci nosili su sa sobom strah i
paniku. Izbezumljeni, govorili su da trae hordu Sijak i njenog vou,
staroga Bina, ije se ime za kratko vreme prenose po Iberijskom
poluostrvu. Voe horde prihvatile su doljake rado, sumnjivo primale
njihove rei i neodluno oekivale dogaaje. Meutim, begunci su stalno
pristizali, potvrivali te prie i preuveliavali ih. Zbog toga, pod pritiskom
ena i staraca i utanjem ratnika, voe su dizale svoje horde i ile prema
zapadu, prikljuivali se hordi Sijak i s njom se stapale.
Bikovi ratnici zabrinuto su gledali na toliko ljudstvo i vrteli glavama.
Ko e ishraniti ovoliki narod! govorili su, mada su gledali kako
doljaci doteruju velika stada ovaca, koza i svinja.
Stari Bin se smekao:
Kad neprijatelja unitimo ili proteramo, sve e se horde razii.
Nai e ovaka mesto gde e podii sebi naselje. Osim toga ljudi e imati
metalno orue za obraivanje zemlje; koplja, strele i maeve i osetiti
veliko olakanje u ivotu.
A grupe i pojedinci stalno su pridolazili u Binovo naselje.

*
U keltskom naselju vladala je velika alost. ene su oplakivale svoje
mrtve koji se nisu vratili sa poslednjeg pohoda. Osim toga, voa svih
hordi, Valok, leao je u svojoj kolibi teko bolestan. Rana na ramenu
koju je dobio u nonoj borbi bila je oteena i puna gnoja. Tvrda ratnikova
dua borila se sa smru. ene koje su ga negovale i leile, previjale su
160

mu razne trave, vraale i izgonile iz njega zle duhove, ali nita nije
pomoglo. Na kraju posle tri nedelje, Rok istera sve ene iz kolibe, uze
jedan ma, dobro ga naotri i duboko zasee u oteenu ranu. Gnoj i crna
krv isterae pare metala koje se odlomilo od vrha strele. Ratnik dobro
opra ranu hladnom vodom i zavi je. Te noi voa horde je mirno spavao.
Sutradan bio je zdrav. Nekoliko dana docnije Valok je sazvao
najistaknutije ratnike na veliko veanje. Tom prilikom izabran je nov
svetenik i prorok Prin, umesto poginulog Omsa.
Na savetovanju vates Prin progovori:
Posmatrajui zvezde i njihova kretanja u poslednje vreme video
sam da predstoje velike borbe i krvoprolia. Nai ratnici ginu i ostavljaju
kosti nepogrebene da ih jedu vukovi i akali. Sve se to dogaa zbog
toga to mi precenjujemo snagu naih boraca, a potcenjujemo
neprijatelja koji je dosad nekoliko puta pokazao svoju vetinu i hrabrost.
Nai bogovi nisu nam vie naklonjeni! Oni nas ne tite, niti pokazuju
znake da e nas ubudue tititi, jer nai ratnici ne potuju zapovesti
svojih voa. Oni se ne bore kao njihovi oevi to su se borili, ve posle
prvog sudara naputaju borbu i bee ispred neprijatelja. Mi koji smo
ratovali u Galiji i Germaniji i pobeivali u svim borbama, doiveli smo da
drhtimo od imena jednog starca i mladia od dvadeset godina. Ako se to
stanje produi, bogovi e nas sasvim napustiti i mi emo propasti, iako
danas u naem naselju boravi preko dvadeset hiljada ratnika.
Namrgoeni ratnici mahali su glavama i odobravali. Jedno vreme
vladala je potpuna tiina.
Da li vam je nekad palo na pamet produi vates da nas
neprijatelj moe iznenaditi u naem naselju? Ili smatrate da ne moe?
Njihove horde se ujedinjuju i sve idu pod vlast staroga Bina koji svoje
ljudstvo naoruava metalnim orujem koje njegovi ratnici otimaju od nas,
ili ga sami prave. U naem naselju ima preko deset hiljada konja.
Odabraemo isto toliko ratnika i poi na neprijatelja i napasti ga pre nego
to on nas bude potraio u naem naselju. Ovaj pohod ima da bude
poslednji. Neprijatelj mora biti uniten!
Prin opet zauta. Ratnici su se zgledali i odobravali. Ali tada, Rok
progovori:
A ta e biti ako nam i taj pohod propadne? Pitanje ostade neko
vreme bez odgovora. Valok baci pogled po stareinama, pa kad se uveri
da niko ne misli da odgovori, ree:
Ako i taj pohod propadne, onda emo krenuti preko Velike
planine istim putem kuda smo i doli.
Ratnici zagrajae, jer niko od prisutnih nije oekivao takav obrt.
Buka potraja podue. Glasovi pretnje sa nekoliko strana zlokobno
nagovestie sukob meu stareinama. U tom meteu osobito se
istakoe Strizovi ljudi i nekoliko voa koji su nedavno doveli svoje horde
161

u naselje. Jedan od njih, Vip, silan ratnik sa kosmatim zulufima,

zaputene kose i oiljcima na licu, spusti desnu ruku na balak od maa,
pa krguui zubima od besa viknu:
Zar smo zato preli Veliku planinu, njene gudure i provalije, da
bismo se istim putem vratili! Ovde smo napravili kolibe i rtvenike,
zasejali penicu i ovas, nali bogata lovita i dobru pau za konje. Niko
nas ne moe naterati da sve napustimo! Ako je izdaja posredi, mi emo
umeti da se obraunamo sa izdajnicima.
Duvajui na nos i drei balak maa, i njime treskajui ratnik zavri
govor. Njegove rei propratie poklicima i odobravanjem gotovo svi oni
koji su doli u naselje. Izgledalo je kao da namerno remete red i da ele
sukob.
Rok pogleda u Valoka i ustade. Prelazei pogledom po skupu,
stade da govori ne poviavajui glas:
Ovde su pale rei uvrede koje moe samo
krv da spere! Na hrabri ratnik, Vip, smatra da meu nama postoje
izdajnici! On, svakako, za to svoje tvrenje ima dokaze. Zahtevamo od
njega da ih odmah iznese, jer mislim da nijedan od nas ne eli da u
naem skupu trpi izdajnike. Njegova vetina sa maem ovde nikoga
nee zastraiti.
Valok ustade pa mahnuvi rukom Roku da uuti, progovori:
Napraviemo veliki pohod na neprijatelja. Ako bogovi dopuste da
se on sreno zavri i mi se kao pobednici vratimo u naselje, onda emo
imati prilike da razgovaramo o svemu. Napominjem, nameravam da u
ovu mnogobrojnu hordu nanovo zavedem red i poslunost, jer nered i
neposlunost dovela nas je dotle da nismo u stanju jedan obian vodni
pohod da izvedemo, a da ne pretrpimo poraz. Ko se ne bude pokoravao
redu i naim obiajima koje smo od predaka nasledili, taj e biti proteran
iz naselja, ili emo mu odsei glavu na panju, makar bio u pitanju i
stareina zavri Valok.
Vates Prin ustade:
Sad je glavna stvar izvriti pohod. Mislim da bi trebalo odmah
poeti pripreme, ali tako da se ne propusti nita to bi moglo naneti tetu
naem pothvatu. Osim toga, predlaem da na ovaj pohod poe i erka
voe horde, devojka Mumu. Svi znamo i verujemo da je ona srea za
nas. Njeno prisustvo meu ratnicima doprinee dobar ishod i pobedu
nad neprijateljem, jer ona je ljubimica bogova.
Ratnici primie rei vatesa i naizgled primireni razioe se sa
savetovanja.

*
162

Leto se primicalo kraju. Zrela trava utela se po livadama. Topli

sunevi zraci u podnevnim asovima zagrevali su zemlju. S veeri su se
ukrtali hladni vetrovi i obarali uvelo lie s drvea. Jata vrana gaui
letela su niz vetar od istoka prema zapadu i pratila niz konjanika koji se u
nedogled pruao preko radnica i breuljaka i kretao obilazei velike
ume i movare.
Oko deset hiljada keltskih ratnika krenulo je na pohod da jednom za
svagda unite otpor domorodaca. Iza konjice ili su natovareni konji koji
su nosili hranu za ratnike i opori ovaca i svinja odreenih za klanje.
Manje i vee izvidnice koje su se oprezno kretale ispred glavnine
konjanika sluale su udne glasove koji su izbijali iz estara i ritova
obraslih trskom: zavijanje kukumavke, tektanje akala i hijena i urlanje
gladnog vuka. Sluale su i udile se otkud ti glasovi dolaze, kad je sve
ivo pobeglo pred najezdom tolikih konjanika. Ali kad na zatitnicu
poee da padaju strele, koje su doletale iz este, bi im svima jasno da
neprijatelj u stopu prati njihove ratnike.
Ljudi u Binovoj hordi bili su obaveteni na vreme o dolasku
neprijatelja. Pre nego to se glavnina konjanika pojavila na vidiku, ove
izvidnice ve su bile u naselju.
Bubnjevi zatutnjae. To je bio znak da se neprijatelj pribliava.
ene, deca, iznemogli ratnici i starci okupie se na odreeno mesto i
pod vostvom Pita, koji nije mogao da se bori, kretoe uz planinu. Oni e
se skloniti u jednu provaliju obraslu gustom umom, gde ih neprijatelj ne
moe nai.
Borci okupljeni na zbornom mestu oekivali su svoga vou. Kad se
stari Bin pojavi u pratnji stareina, iz hiljade grla zaori se ratni pokli koji
se odbi o planinsku kosu, odjeknu nekoliko puta i izgubi se u ravnici na
kojoj su se neprijatelji ve videli u daljini.
Bin se pape na mesto odakle e govoriti i viknu:
Ratnici, doao je as kad treba svaki od vas da uloi hrabrost i
vetinu. Svaki zna ta mu je dunost: boriti se i ni po koju cenu ne
napustiti svoje mesto. To je ove! Sad napred, svi na opkope!"
Ratnici pojurie i za kratko vreme svaki je bio na svome mestu.
Rovovi i opkopi bili su gotovi. U obliku polukruga zatvarali su
naselje, a pozadi bila je gusta uma na padini planine. Voa horde
pobrinuo se da i s te strane osigura logor. Poobarani grmovi gotovo su
sasvim zatvarali prilaz u naselje, da ne bi mogao ni peak akamoli
konjanik da proe. Samo na jednom mestu bio je uzan prolaz. Tuda je
prola povorka ena i njihovih pratilaca kad su pole u planinu.
Po opkopu su se poreali borci. Pobodeno kolje bilo im je do pojasa
tako da mogu lako zamahnuti sekirom i maem. Pored ovakog nalazio
se na zemlji dobar luk i snop strela, s leve, a s desne strane ma, koplje
163

i sekira. Ratnici su bili na rastojanju po tri koraka jedan od drugoga.

Na opkopu su bile tri iroke kapije napravljene od debelih stabala,
iznutra poduprte gredama. Iza svake kapije stajao je odred od po pet
stotina konjanika. Na njihovom elu bili su Gvapo, Slob i Argo. Stibu je
bilo nareeno da se bori s opkopa zbog njegove neobuzdanosti. Sva tri
odreda na dati znak imali su da izlete kroz kapije i da se bore u polju s
neprijateljskim konjanicima.
Nepregledna sila keltskih konjanika, razvijenih za borbu stie do
utvrenja. Trube zasvirae i keltska konjica se zaustavi.
Valok, Rok, Vip, Rid, Ik, Murnas, Prin i druge stareine zaudie se
kad videe ispred sebe potpuno utvreno naselje, slino onima koje su
gledali u Galiji i Germaniji i kakva su i sami pravili.
Vates Prin ree.
Borba e biti teka, a opsada duga. Neka svaki stareina naredi
svojim ratnicima da konje odmore i da se dobro pripreme. Sad je
potrebna hrabrost i junatvo svakoga borca.
U logoru je bio potpuni mir. Na svakih sto koraka na opkopu se
video po jedan ratnik koji je gledao u neprijatelje, ostali su sedeli iza
koplja i tak borbe.
Stari lisac dobro se zatvorio u svojoj jazbini! ree Rok.
Isteraemo ga! dodade Rid. Moji ratnici navikli su da s
konja skau na opkope i da se kolju peke s neprijateljima!
Rok se nasmeja:
ini mi se da ima rov ispred bedema?
Ima, verovatno! umea se Valok. Rov mora da se zatrpa.
Ipak toga dana ne doe do bitke. No je prola u miru. Binovi ratnici
na desnom i levom krilu od bedema sluali su udarce sekira koje su
odjekivale u umi. Kelti su sekli balvane i pravili lestve cele noi.
U svanue krenue u juri. Napred su ili strelci. Zaklanjali su se
zaklonom napravljenim od debelo? prua, a za njima svrstani u redove
bili su oni koji su nosili balvane, lestvice i itave snopove granja. U
treem redu su konjanici. Napad je poeo odjednom na ove take
Pisak truba i tutnjava bubnjeva.
Na opkopu se pojavie strelci. Zaklonjeni iza kolja odapinjali su
svoje lukove. Tetive su zujale na sve strane. Kelti su se pribliavali titei
se zaklonima koji su im smetali da gaaju i lako kreu. Kad stigoe blizu
opkopa, strelci spustie zaklone u zemlju pa, krijui se iza njih, stadoe
tanije da gaaju. Ginuli su, ali su obarali i one na opkopu. Odjednom,
prolomi se strahovita vika. Keltski strelci se razmakoe i izmeu sebe
propustie one to su nosili granje, lestve i balvane. Strelci ubrzae sa
odapinjanjem strela, uestae i oni s bedema i nianei dobro, obarali su
nezatiene. Ipak, dobar deo njih stie do rova. Ginui, ali uporni u
svome poslu, oni zatrpae rov granjem i balvanima na mnogo mesta.
164

Nekima poe za rukom da prislone lestve uz opkop.

Borba izmeu strelaca se produavala.
Tada, keltski konjanici jurnue prema opkopu. Svaki je nosio po
veliki snop granja. Ginui pod kiom strela, mnogi popadae s konja,
ostali stigoe do jarka i pobacae snopove.
U toku celog dana Kelti su na taj nain pripremali svoj pravi napad.
Predvee balvani i snopovi granja zatrpali su gotovo ceo rov oko
utvrenja.
Sutra e da juriaju! ree Bin skupu koji ga je okruavao.
Ali trud e im biti uzaludan.
Oni e preko granja i balvana preskakati rov! ree Slob.
Nee! odgovori starac. Onda viknu da ga mogu uti i oni koji
su bili dalje: Loite vatre! Kad se dobro zaare ugarci, bacajte ih dole
u rov na granje.
Mnogi se nasmejae.
Uskoro, vatre poee da plamte. U sumraku su se mnoile sve vie
i vie, tako da ceo logor bi osvetljen. Malo zatim uareni ugarci poee
da lete s opkopa i da padaju u rov. Sirovo granje dimilo se neko vreme,
pa mestimino poee da izbijaju plamenovi koji su se sve vie irili. Za
nekoliko asova buktalo je oko tvrave. Zapaljeno granje i balvani
osvetljavali su ljude na opkopu koji su dugakim motkama podjarivali
vatru u rovu.
Keltske stareine su besnele:
Preko tri stotine ljudi poginulo je dok smo ispunili rov granjem! I
od sveta nikakve koristi! ree Valok.
Sutra emo ih izazvati u polje na bitku! dodade Rok.
Sutradan, onima u tvravi inilo se da neprijatelji nee napadati. Ali,
kad je sunce visoko odskoilo, trube pisnue u keltskom logoru. Oko dve
hiljade konjanika jurnue prema bedemu. Svi su nosili zategnute lukove i
strele na tetivama. Kad stigoe blizu rova, dobro nianei one iza kolja,
poee da odapinju sa tolikom estinom da je gotovo svaka glava koja bi
se pomolila iza kolja bila probijena strelom. Mnogi ratnici naterae konje
u rov i ve poee da se hvataju rukama za kolje, spremajui se da
skoe na opkop. Pod zatitom strela nekoliko njih uspee da prekorae
kolje, ali tog trenutka fijuknue zamke i keltski ratnici popadae valjajui
se po zemlji. Binovi ratnici bacie se na njih i povezae ih. Na drugim
mestima dogodilo se isto. Preko pedeset keltskih ratnika bilo je
zarobljeno i odvedeno na sredinu naselja.
Ali na mestu gde se opkop gotovo dodirivao sa umom provalie
keltski ratnici. Tu su bili postavljeni ljudi iz hordi koje su poslednje dole
u naselje. Oni se uplaie od neprijatelja koji je silno navalio i napustie
mesto. Beali su koliko im snaga dozvoljava prema sredini naselja.
Preko dve stotine keltskih gonilo ih je putajui strele na begunce. Stib
165

sa svoga mesta primeti kako neprijatelj stalno prelazi opkop i uskae u

naselje. Viknuvi iz svega glasa na svoje ljude, mladi ratnik pojuri prema
tom mestu. Za njim krenu preko dvesta ljudi. Odsekavi one koji su jurili
za beguncima, otpoee borbu sa onima koji su prelazili opkop. Tukui
se maevima i sekirama zaas zaustavie prelaenja.
I Argo, sa svojim odredom konjanika, nalete na odeljenje
neprijateljskih ratnika i odsee ih od begunaca. Zaredivi maevima i
sekirama po njima polovinu poubijae, a ostale pohvatae na zamku.
Toga trenutka u naselju se oglasie bubnjevi. Sve tri kapije se
otvorie i tri grupe od po pet stotina konjanika jurnue napolje. Pljusak
strela koje su putali neprijatelji malo tete im nanese, jer su svi bili u
oklopima.
Gvapov odred je izaao na srednju kapiju. Uredivi se za borbu svi
uglas zavikae: Gvapo!", Gvapo!" i jurnue na neprijatelja. Odjek se
odbi o umske kose i odlete daleko preko neprijateljskih konjanika i
izgubi se u ravnici.
Borba odmah otpoe. Gvapo nekoliko puta u kako mu oko glave
prozujae strele. Jedna ga gotovo zahvati po licu. Mlada ratnik povi se
po konju i gotovo dodirnu glavom grivu.
Zveket oruja, vika, jauci, njitanje konja, sve to izmeano
odjekivalo je po bojnom polju.
Mumu i njene etiri drugarice posmatrale su bitku sa jednog
breuljka. Sve su bile na konjima. Oko njih su bili ratnici, preko dvadeset
na broju koji su im odreeni za uvare.
Devojke su videle kako gri odreda konjanika izaoe na tri kapije i
ule kad se iz grla boraca prolomi uzvik: Gvapo!", Gvapo!"
Gde je Gvapo? Pokaite mi Gvapa! viknu Mumu.
Jedan ratnik joj odgovori:
Gledaj one to su izali na srednju kapiju! Kad vidi meu njima
borca bez lema na glavi, to je Gvapo.
Meutim, dva krajnja odreda Binovih ratnika borei se pribliavali su
se srednjem. Oni su potiskivali protivnike, zaustavljali se, povremeno
borei se i produavali nadiranje. Gvapov odred tukao se na uzanom
prostoru ne pomiui se s mesta. Borci su sve vie irili poprite borbe
da ne bi bili zaokupljeni.
Meu keltskim ratnicima istae se Rid. On je sa svojim odabranim
borcima pravio najveu pusto. Njegovih pedeset konjanika kao lavina
su unitavali sve ispred sebe i ve duboko prodrli u Argov odred koji je
poeo da se koleba. Rid, borei se kopljem i maem, prvi se probijao
kroz neprijatelja. Ko mu je bio na putu padao je kao pokoen. Straan
ratnik inio se jo stranijim, jer su se pored njega nalazili borci, sve
snani ljudi na velikim konjima, naoruani ubojnim sekirama i maevima.
Argovi ljudi navaljivali su i borili se, ali su kao nekim udom stalno
166

bili potiskivani. Dok su ostali iz odreda potiskivali keltske konjanike i

uspeno se borili u skupim ili pojedinanim sukobima, Argo je sve vie
gubio zemljite. Uvideo je da se broj njegovih ljudi smanjuje. Neobuzdani
ratnik izgubi strpljenje i pomamno jurnu na Ridovu grupu konjanika, ne
obazirui se iza sebe da li ko ide za njim. On obori najpre jednog, pa
drugog neprijatelja i nae se ispred Rida. Keltski ratnik podie koplje, ali
bez dovoljno zamaha ono udari u oklop protivnika i skliznu ustranu. Argo
desnom rukom zgrabi za motku od koplja i povue. Rid umalo ne pade s
konja. Tog trenutka jedan njegov ratnik tresnu sekirom po glavi
neustraivog vou horde Atavani. Argo ispusti sekiru i koplje, rairi ruke i
pade s konja. Radosna vika zaori se meu keltskim konjanicima. Oni
kao vuci navalie na pokolebani Argov odred koji se, razbijen u tri grupe,
povlaio prema opkopu. Ipak Doz, Argov pomonik, pogodi strelom u
lice keltskog ratnika koji je s lea zadao smrtonosan udarac njegovom
voi.
Priterani gotovo do rova, Argovi ratnici su se osvrtali na koju e
stranu. Od pet stotina boraca, ostalo je svega oko dvesta. Na nekoliko
stotina koraka Gvapovi ljudi su se uspeno borili odbijajui neprijateljsku
navalu. Slob sa svojim odredom ve im se bee prikljuio. Jedan
trenutak, i Doz shvati stanje; on podviknuvi svojim ljudima, oinu konja i
trkom krete prema Gvapovom odredu. Njegovi ljudi jurnue za njim i
razbie neprijatelja koji je ve uspeo da ih opkoli. Keltski ratnici ih
pognae putajui strele za njima.
Na desnom krilu Murnau se bee sukobio sa Slobom. Sukob je bio
strahovit, borba kratka. Voa horde Ibis razmrskao je aku protivnika i
izbio mu ma iz ruke. Onda je zadao takav udarac neprijatelju sekirom,
da mu je gotovo odvalio desno rame. Keltski vojskovoa pao je s konja.
Preko njegovog tela preli su Slobovi ratnici i unitili skoro ceo
neprijateljski odred.
Gvapo je ubio Slima i uveliko poeo da potiskuje njegove konjanike.
Slob, Doz i Gvapo sjedinjeni svom snagom navalie i u jednom
naletu probie neprijateljske redove. Onda nastade gonjenje i
pojedinana sea. Mesto borbe bee odmaklo na tri strelometa od
tvrave. U keltskom logoru pisnu truba. Valok i Rok na elu dve hiljade
konjanika kretoe u borbu. Toga trenutka oglasie se bubnjevi u naselju.
Srednja kapija se otvori. Binovi konjanici poee da izlaze i da se
svrstavaju. Bilo ih je preko hiljadu. Na njihovom elu bio je stari Bin, a
desno i levo od njega Stib i Lik.
Kad ue lupu bubnjeva, Gvapovi konjanici stadoe da se povlae.
Kelti se nadadoe za njima. Beei ispred neprijatelja u irokoj liniji i kad
stigoe do Binkvog odreda, Gvapovi borci se razmakoe na dve strane,
a keltski ratnici gotovo naletee na odmorne i svrstane borce iz naselja.
Borba otpoe odmah. Stib primeti Ika i poznade ga, jer ga je
167

nekoliko puta video u borbi. Plahoviti mladi besno navali, sekirom

odbijajui udarce. Jednog trenutka izmahnu na protivnika, ovaj se izvi
ustranu, a sekira tresnu konja izmeu uiju. Konj pade i pritisnu trbuhom
jahaa. Stibovi borci kao vuci jurnue u gomilu neprijatelja. Tukui se
bez ikakvog reda, napravie pometnju i lom. Uzalud su Valok i Rod vikali
iz glasa ratnicima da se dre i da ne kvare red. Kao poplava Stibovi ljudi
ih pokrie ubijajui koga dohvate.
Bin i Lik sa svojim ljudima odmah potisnue elo neprijateljske
konjice. S desne strane navaljivao je Slob, a s leve Gvapo.
inilo se da su keltski ratnici zatvoreni sa tri strane.
U tom meteu istakoe se pojedini borci s obe strane. Vip, surovi
keltski ratnik, nalete na Lika. Sukob je tako naglo izbio, da prisutni skoro
i ne videe kako je dolo do njega. Zamahnuvi sekirama oba ratnika u
isti mah zadadoe udarce i obojica padoe s konja. Vip ostade leei
ispod konjskih kopita, a Lika Vipovi ljudi skoro na komade isekoe.
Rid polete na Bina. Stranim udarcima maa obori etiri ratnika na
koje je nailazio usput, pa uzdajui se u svoju snagu i vetinu, natera
konja na starca. Meutim, Gvapov drebac skoi izmeu njih i razdvoji
ih. Keltski ratnik baci na mladia spremljenu zamku, Gvapo polee po
konju i samo oseti kako ga konopac oinu po vratu. Zamka bee
promaila. Rid je bio na pet koraka od njega. Videi da je napad
zamkom promaio, zavitla koplje, ali ne stie da ga baci. Mladi iz sve
snage pusti sekiru i pogodi protivnika posred ela. lem zveknu i
okrvavljen pade na zemlju. Rid se stropota s konja.
Meutim, na desnom krilu Rok je pravio pusto. Obarajui konje i
ratnike trudio se da se spoji s Valokom koji je gonio ispred sebe
potisnute Slobove ljude.
Stari Bin viknu Gvapu:
Zamku u ake! Napred!
Polovina njihovih odreda ostade na mestu da zaustavlja i odbija
neprijateljski napad, ostali pooe za voom i Gvapom. Oni navalie s
lea na neprijatelja koji je prodro gotovo do rova. Valok bee odseen.
Kao najvei junak borio se voa svih keltskih hordi i njegovi ratnici, ali
obru protivnika se stezao.
Rok je nadirao sve blie svome voi. Nalet njegov i njegovih
konjanika bio je nezadriv. Sakati ratnik pravio je pokolj oko sebe. Stib,
kiptei od besa, ubode maem svoga konja u sapi, pa probijajui se
izmeu konjanika dopade do Roka i odmah ga zaokupi maem. Borba je
bila kratka. Posle nekoliko zamaha Stib ispusti ma. Nad mladim
ratnikom smrt je ve irila svoja krila. On se nalazio razoruan ispred
najstranijeg borca keltske vojske. Rok zamahnu, ali mu ruka klonu i
ma pade na zemlju. Doz je gotovo iz neposredne blizine odapeo strelu i
pogodio ratnika u miicu. Zbunjeni keltski ratnici doepae za voice
168

Rokovog konja, pa dok su jedni zadravali navalu neprijatelja, drugi ga

izvedoe iz borbe.
Rok ne stie u pomo voi Valoku.
A tada, iz tvrave na srednju kapiju, izlete oko dvesta novih
konjanika. Odred jurnu prema grupi gde se borio Valok. Na elu ratnika
bila je Azur.
Tri stotine Valokovih konjanika pomamno su se borili i ganuli. Niko
im nije mogao da pritekne u pomo, jer su Doz i Slob sa svojim borcima
ve uveliko potiskivali neprijatelja.
Probijajui se izmeu svojih, ena se sve vie pribliavala Valoku.
Njena sekira kao munja sevala je iznad glava ratnika. Oborivi tri
protivnika, provue se ona do Valoka okruena najkrvoednijim borcima
koji su pripadali hordi Atavani. Njihov bes bio je bezgranian od kako im
je bio poginuo voa Argo.
Azur zavitla konopac i zamka se namae na Valokov vrat. Uzalud
se voa keltskih hordi trudio da se oslobodi strane zamke. Bio je
zarobljen, polovina njegovog opkoljenog odreda izginula je, a ostali
pobacae maeve i sekire i predadoe se.
Na srednju kapiju Binovi ljudi sprovedoe u naselje vou Valoka i
njegovih sto pedeset najboljih boraca.

*
Sutradan oko podne Bin, Gvapo, Stib i ostale stareine ugledae s
opkopa jednu trupu od dvadesetak konjanika koji su se lagano kretali
prema naselju. Kad se primakoe na jedan strelomet, primetie da su na
elu grupe bile ene.
Mumu sa etiri drugarice, vates Prin i Rok sa zavijenom desnom
rukom pribliie se skoro do bedema. Prvi progovori sakati ratnik:
Pozdravljamo staroga Bina i njegove hrabre ratnike! Dolazimo da
pregovaramo. Spustite svoje oruje i primite nas u svoje naselje. Kad
sasluate nae rei, ovda moete s nama initi ta hoete. Vi vidite
erku voe svih keltskih hordi, hrabrog Valoka, naega proroka Prina i
mene Roka, sina Ipsaltovog, koji nikad dosad nije ni za jednu stopu
odstupio ispred neprijatelja. Mi smo odluili da sebe prinesemo na rtvu
bogovima radi dobra ostalih iz naeg plemena.
Kapija e vam se otvoriti! Moete ui ree stari Bin.
Kroz srednju kapiju, irom otvorenu, ue mali odred keltskih
konjanika. Ljudi iz naselja nagrnue da ih vide izbliza. Prvi put, bez
oruja, dobrovoljno i blagonaklono keltski ratnici njima prioe. Lepe
169

devojke dostojanstvenog dranja projahae sa svojom pratnjom kroz

okupljene ratnike. Binovi ratnici gledali su i njih i Roka za koga su uli da
je nepobediv na megdanu.
Kad stigoe do mesta gde su se odravali skupovi svi sjahae.
Rok, Prin i devojke posedae izmeu Binovih stareina.
Bin prvi poe:
Bogovi su oveka izdvojili od ostalih ivotinja. Dali su mu
uspravan stas da moe podii glavu i gledati sunce, mesec i zvezde na
nebu. Podarili su mu razum i srce koje moe da oseti radost i patnju.
Iznad svega zahvalni smo bogovima na tome daru! Mi cenimo oveka i
sve blagodeti u njemu, a iznad svega zakon gostoprimstva. Govorite,
dakle, zbog ega ste doli i ta od nas traite. U ovom naselju nita
ravo nee vam se dogoditi, osim ako sami ne pokaete znake
neprijateljstva.
Naa molba je kratka odgovori Rok. Doli smo da vam
ponudimo sebe u zamenu za naeg vou Valoka koga ste jue zarobili,
ako ga dosad niste ve ubili. Ako vam je volja, moete nas rtvovati
svojim bogovima: pet devojaka, proroka Prina i nau pratnju od petnaest
ljudi.
Stari ratnik zavri. U gomili nastade tajac. Gvapo nekoliko luta
izmenja poglede s devojkom Mumu. Ona mu se nasmei.
Bin naredi da dovedu Valoka. Silan ratnik ponositog dranja, iako
vezanih stupi u krug stareina. Mumu skoi sa svog sedita, pritra mu i
zagrli ga.
Oe, doao je trenutak da tvoja erka posveti i sebe i svoje
pleme. Umreu mesto tebe!
Oi surovog ratnika ovlaie se. Dve suze skotrljae mu se niz lice.
Ne! Nee! Idite odavde i ti i svi koji ste doli, ako vas neprijatelj
pusti. Voa Valok dovrio je svoji ivotni put. Bogovi su tako hteli.
Onda pokaza na Roka i produi: Evo vam voe! On e dostojno voditi
sve nae horde i umee da ouva obiaje naih predaka.
Toga trenutka upade Azur. Ona pritra i zgrabi Mumu u zagrljaj.
Obe se zaplakae.
Morala sam da se umijem i obuem isto odelo da bih mogla da
te zagrlim, govorila je ena jecajui jer krv i smrt tvoja istota ne
podnosi.
Dobra, slatka Azur plaui je govorila devojka. Svake noi
mislila sam na tebe i molila se bogovima da te zatite!
I sauvali su me, neka im je slava i hvala! Valok se obrati eni:
Azur, tebi je uinjena nepravda! Osvetila si se valjano i meni i
vatesu: njega si ubila, a mene zarobila. Nae neprijateljstvo prestaje.
Stari Bin ustade:
ujte svi! otpoe. Voa Valok i njegovi ljudi preli su preko
170

Velike planine i kao vuci navalili da kolju ljude, ene i decu na zemlji koja
im je od davnih predaka ostala. Oni su hteli da unite sve. Ali smo mi
umeli valjano da se odupremo i spreimo njihove namere. Nasilnici su
dobro uvideli kako se bore i ginu oni koji uvaju svoju zemlju koja im je
ostala od dedova. Sad su se uverili da emo mi svi pre izginuti nego to
emo dozvoliti da nam tu zemlju uzmu. Pobeeni u vie borbi saznali su
da smo mi protivnici s kojima se lako ne izlazi nakraj. Ipak, izvan svega
cenimo portvovanje ovih ljudi i ena to su doli da se rtvuju za svoga
vou. Od nae strane oni nee doiveti nepravdu. Mislim da nema meu
mojim stareinama i ratnicima oveka koji nee odobriti ovo to u sad
uiniti, jer ja sam njihov voa kome se oni svi pokoravaju.
Rekavi to, Bin uze ma, prie Valoku i presee veze na njegovim
rukama. Predajui ma Stibu, rode:
Idi i oslobodi ostale zarobljenike. Oni mogu svi otii iz naselja.
Gvapo skoi i zagrli Bina:
Odobravamo! Svi odobravamo! Ova devojka dva puta mi je
spasla ivot. Zbog toga joj poklanjamo njenog oca i sve ostale.
Valok prie svojoj erki i zagrli je:
Ne znam da li smo dostojni milosti koju niim nismo zasluili
ree. Ovi ljudi koji su od nas videli samo zlo, nadahnuti bogovima,
oprataju nam naa nedela. Primamo prijateljstvo i zaklinjemo se da od
danas nijedan ratnik nee podii ma i ubojnu sekiru na vas.
Bin dodade:
Ova zemlja je velika. Ima mesta za sve nas. Ostavimo oruje i
prihvatimo se aova i motike pa emo svi iveti u blagostanju.
Prin, vates svih Kelta, ree:
Ovde emo podii rtvenik i prineti na rtvu dvanaest crnih ovaca
manima izginulih boraca i dvanaest belih za sreno i dugotrajno
prijateljstvo.
Bin dodade:
Doneli ste nam rat i krvoprolie i nauili nas boljem ivotu.
Ove devojke koje su dobrovoljno dole u vae naselje ree
Valok poklanjamo vam. Vi ete nam dati svoje.
Mumu prie Gvapu zagleda mu se u oi i nasloni glavu na njegove
grudi.
Stib, Slob, Doz i ostali mladii svetlih oiju gledali su u lepe devojke
smee kose i plavih oiju. One su se smeile jer im je godilo
posveivanje ove vrste.

KRAJ
171

Obrada: Disco Ninja

Iberijsko poluostrvo ime Pirinejskog poluostrva u starom veku;

stanovnici su onda bili Iberi, najstariji stanovnici u Evropi uopte; ostatak
Iberaca su dananji Baski na Pirinejima; klima je na poluostrvu, na
veem delu, blaga.
2

Neolitsko doba (grka re) neolitik mlae kameno doba, doba

glaanog kamena; trajalo u Evropi od oko 10.000 do 3.000 godine pre
nae ere.
3

Horda (persijska re) zajednica od vie porodica; upotrebljava

se u znaenju: vojska, velika vojska i to ona to za sobom sve unitava.
4

Velika planina Pirineji, planina na severu Pirinejskog poluostrva,

ini granicu izmeu dananje Francuske i panije; duga 450 kilometara,
iroka 80 do 140 kilometara, najvii vrh 3404 metra.
5

Galija u starom veku obuhvatala je dananju Francusku, Belgiju

i severnu Italiju.
6

Inkrustacija (latinska re) ukraavanje predmeta umecima

mramora, bronze, stakla, zlata, srebra.

172

Kaciga (latinska re) lem.

Atal I pergamski kralj (241197, pre nae ere), kralj u Maloj

Aziji, osnovao uvenu pergamsku biblioteku.
9

Hazdrubal poginuo 221. godine pre nae ere, kartaginski

vojskovoa, ratovao i poginuo na Iberijskom poluostrvu.
10

Vates je keltski svetenik i prorok.

11

Voda je sredstvo za oienje due.

12

Mani su due nedavno pomrlih ljudi.

13

Staro verovanje: ako telo mrtvaca ne pokrije zemlja, dua

pokojnika veito e lutati i patiti.
14

Kamen se stavlja na grob da bi se dua pokojnikova vezala za to

mesto, da ne luta i ne ini zla ivima.
15

Atavistiki (latinska re) nasleen od predaka.

16

Silueta (francuska re) slika oblika, lica, izraena sa strane po

senci; senka, prilika.
17

Aldebaran (arapska re) doslovno: volovsko oko, zvezda prve

veliine, jasno crvene svetlosti.
18

Orion po prii o grkim bogovima, odlian lovac, veliki junak,

vanredno lep i jak ovek, ljubimac boginje Eos, Zore; posle smrti
pretvoren u sazvee, grupu zvezda; ovde: sazvee od sto trideset i
est zvezda koje se mogu videti golim okom.
19

Alfa prvo slovo grke azbuke, slovo a; omega je poslednje

slovo; alfa i omega u prenosnom znaenju: poetak i kraj, sve i sva.
20

Velika Reka Ebro, reka vea i dua no naa Sava.

21

Kuga.

22

Prastari obiaj: kamen je sredstvo da se dua privee za mesto.

Baciti kamen iza sebe znai zaustaviti zle duhove koji idu za ovekom.
173

Duhovi isto tako ne idu na vodu.

23

U srednjem veku pansko oruje smatrano je za najbolje.

Posebno se isticao grad Toledo u kome su se izraivali oklopi, maevi i
bodei.
24

Kelti su prvi poeli da pripitomljavaju kokoke.

25

Omiljena zabava starih Kelta.

26

Jer su posveene.

174