UDK: 904 8/11 (497.

15 Prijedor)

N ada M ILETI, Sarajevo

NAKNADNO OTKRIVENI GROBOVI

U RAKOVANIMA KOD PRIJEDORA*

Ovaj lanak predstavlja obradu naknadno istraenih grobova na lokalitetu Bonjia voe u
Rakovanima (1972). Od pet novih otkrivenih grobova tri su sadravala priloge koji, uglav
nom, odgovaraju nalazima iz ranije istraenih i publiciranih grobova, datiranih u kraj 5. i
prve decenije 6. veka.

Pretpostavka, izneta prilikom obrade ranosrednjovekovne nekropole na Bonjia vou u

Rakovanim a, da postoji m ogunost pojave jo izvesnog broja grobova ispod kue vlas
nika podignute u severozapadnom delu nekropole,*1 obistinila se u leto 1972. godine.
Prilikom eksploatacije ljunka sa ovog lokaliteta poetkom ju la 1972. od strane
K om unalnog preduzea iz Prijedora sruena je i kua vlasnika Saliha Crljenkovia i uni
teno nekoliko grobova, kao i humus na irem prostoru prem a severu. Tadanji direktor
M uzeja Kozare u Prijedoru pok. M ilenko Gai obavestio je o ovome Zem aljski muzej,
pa je u vrem enu od 4. do 6. ju la 1972. obavljen manji zatitni zahvat. N a prostoru neka
danjeg lokaliteta zateena je ogromna masa izbagerisanog ljunka i samo je priblino, u
odnosu na seoski put kroz njive prem a selu Rakovani na oblinjem brdu, m oglo biti na
slueno mesto bive kue, od koje nije ostalo ni traga. N a prostoru blie njivi vi. Omera
Salihovia na zapadu i na udaljenosti od oko 80 m od seoskog puta prem a severu, otvo
ren je prostor od ukupno 144 m , po sistemu kvadrata 4 x 4 m orijentiranih u pravcu za
pad istok. Grobovi su se pojavili samo u njegovom severoistonom delu (si. 1).
Otkriveno je pet grobova, od kojih su tri sadravala priloge koji su smeteni u Zemaljski
muzej u Sarajevu. Po prianju M ahm uta Glamoanina, radnika K om unalnog preduzea,
u ljunku koji je sa Bonjia voa dovezen na put prem a glavnoj cesti Prijedor-Sanski
M ost naena je jedna eljezna narukvica i baena.
Okvirnu determ inaciju osteolokog materijala, koliko je to bilo m ogue na osnovu
oskudnih ostataka, dao je tada . Miki iz Centra za balkanoloka ispitivanja A N U BiH u
Sarajevu.
Table uz ovaj tekst nisu naene poslije rata 1992-1995.
1 N. Mileti 1970, 119-120; Plan.

204

NADA MILETI

SI. 1.

PREGLED GROBOVA2
Grob br. 67 - dubina 0,65 m; duina 0,97 m; orijentacija: severozapad-jugoistok. Sasvim
oteen skelet odrasle enske osobe. G lava skoro sasvim unitena, ruke pruene uz telo.
Prilog: pod vratom sedam perlica od staklene paste razliitog oblika i dim enzija, sivozelene, crvene, tam noplave i cm e boje (inv. br. 6671); na obe ruke po jedna elezna naruk
vica u vidu otvorenog obrua pravougaonog preseka, s krajevim a proirenim u pravougaonu ploicu ukraenu geom etrijskim krstolikim i linearnim motivom ; narukvica sa
leve ruke lako deform irana a krajevi oteeni (inv. br. 6672; dim: a-6,3 x 6 cm; b-6,
2 x 5,2 cm); (si. 2).
Grob br. 68 - dubina 0,45 m; duina 1,50 m; orijentacija: zapad-istok. Sasvim uniten
skelet odrasle osobe; sauvano samo nekoliko fragm enata lobanje, deo ruke i stopala.
Prilog: izm eu stopala jedna elezna kopa izduenog, ovalnog, irokog i lako izvijenog
obrua, polukrunog preseka; korodirana, trn nedostaje (inv. br. 6673; dim: 3,7 x 1,9 cm).
G rob br. 69 - dubina 0,50 m; duina 0,80; orijentacija: zapad-istok. Sauvana samo
hrpica dislociranih i ffagm entiranih kostiju starije enske osobe. Bez priloga.
2 Numeracija grobova nastavljena je na prethodno istraeni niz od 66 grobova. S obzirom na ski
nuti humus i povrinske slojeve, dubina grobova je samo relativna i data u odnosu na zateeni
nivo.

NAKNADNO OTKRIVENI GROBOVI U RAKOVANIMA KOD PRIJEDORA

205

SI. 2.
Grob br. 70 - dubina 0,60 m; duina 1,23 m; orijentacija: zapad-istok. Sauvani sam o
fragm enti lobanje, leve rune kosti i deo cevanica odrasle osobe. Prilog: u blizini desnog
kolena jedna m asivna bronzana karika polukrunog preseka, izlizana na jednoj strani;
patinirana (inv. br. 6674; r - 2,4 cm); dva patinirana i nagriena rim ska novia, jedan
Liciniusa, kovan izmeu 313-315 (Siscia), a drugi V alentinianusa I, kovan izm eu 364367 (Siscia);3 blie stopalu jed n a elezna kopa ovalnog obrua polukrunog preseka;
korodirana (inv. br. 6675; dim: 3,5 x 2,3 cm); masivno ravno elezno kresivo, s jednim
krajem povijenim u puni luk i drugim zavrenim snanim trnom (inv. br. 6676; dim: du3

Odreenje novaca izvrio je Gojko Kraljevi.

206

NADA MILET1

ina 6,3 cm; irina osnove 1,2 cm; debljina 0,3 cm elezni no kraeg, masivnog i iro
kog seiva i drke; otrica nagriena (inv. br. 6677; duina 10,3 cm) (si. 3).
Grob br. 71 - dubina 0,60 m; duina 1,02 m; orijentacija: zapad-istok. Ouvani samo
sitni fragmenti lobanje i deo none kosti odraslije osobe. Bez priloga.
Prem aNiznetim podacim a o grobovim a oni se, sem po ouvanosti, potpuno uklapaju u
optu sliku ove nekropole u celini i u pogledu pm anja prem a nepravilnim redovim a i u
pogledu dubine (ovde uslovne) kod veine grobova izmeu 0,55-1,00 m, ili orijentacije.
D ok se etiri groba prikljuuju velikom broju ukopa orijentiranih zapad-istok, grob br.
67 pripada ovde sasvim izuzetnim ukopim a orijentiranim severozapad-jugoistok (grobo
vi 6 i 15), sm etenim u ovom istom, severozapadnom delu nekropole.4
I u ovim grobovim a pokojnici su poloeni na leda u ispruenom poloaju, ali se, na
alost, zbog velike oteenosti skeleta poloaj ruku mogao odrediti samo kod groba br.
67, po kom e se prikljuuje velikoj veini grobova (52) s rukam a pruenim uz telo.5

SI. 3.
4 N. Mileti 1970, 128-129.
5 N. Mileti 1970, 130.

NAKNADNO OTKRIVENI GROBOVI U RAKOVANIMA KOD PRIJEDORA

207

N alazi otkriveni u tri groba (br. 67, 68 i 70), od kojih je jedan enski (67), pripadaju,
kao i ranije otkriveni, nakitu, delovima nonje i priboru, uz rimske novie kao prilog.
Nekoliko perlica iz groba br. 67, koje se prikljuuju veem broju ve otkrivenih i koje
su detaljno analizirane,6 ne pokazuju slinost ni sa jednom od njih, ali svojim atipinim
oblikom ne pruaju mogunost za neka detaljnija razmatranja. Zanimljiva je, s druge stra
ne, istovetnost grobnih celina u grobu br. 67 i grobu br. 50 (ako u njem u zanem arim o
fragm entirani jednostavni prsten), u kojima su se pojavile u priblino istom broju uz par
eleznih narukvica.7
Par eleznih narukvica iz istog groba (br. 67), uz onu izgubljenu, dopunjuje broj ovih
nalaza sa ove nekropole (4), od kojih se i pored sve slinosti u konturi i dim enzijam a, na
roito sa parom narukvica iz groba br. 50, razlikuje po tom e to su otkrivene i na jednoj i
na drugoj ruci, dok su u ostalim grobovima (i ne samo na nekropoli na B onjia vou)
otkrivene samo na levoj ruci,8 a posebno po proirenim i retko ukraenim krajevim a. Po
ovom detalju one, najverovatnije, predstavljaju imitaciju bronzanih ili srebrnih kasnoan
tikih narukvica, kakve su, na primer, u veem broju otkrivene i na kasnoantikoj nekro
poli u Som ogyszilu u M aarskoj, datiranoj u 4. v.9 Kako je ve ranije reeno, one spada
ju u jednostavni nakit autohtonog rom aniziranog stanovnitva, sa analogijam a u brojnim
nekropolam a na veom a irokom prostoru, naroito u alpskom i podunavskom , odakle su
ih preuzela i neka od germ anskih plem ena.10
D ve elezne kope (grob br. 67, i grob br. 70) veom a slinog oblika, uz neznatne
razlike u konturi i dim enzijama, prikljuuju se veem broju ovde ve ranije otkrivenih
eleznih kopi, i to njihovoj najjednostavnijoj varijanti, inae najeim nalazim a meu
delovim a nonje i u mukim i u enskim grobovima. N jihova analiza i paralele ve su
dati i ovde ih ne bih ponavljala.11
Zanim ljivo je da su obe naene u blizini stopala, to je bio sluaj i s masivnim bronzanim narebrenim kopam a u grobu br. 58 i donekle u grobu br. I I . 12
B ronzana karika iz groba br. 70 izlizana na jednom delu, to je posledica veanja o
sitne rem ene pojasa i due upotrebe (ovde verovatno leala u torbici uz rim ske novie),
est je nalaz u nekropolama ranog srednjeg veka na veoma irokom prostom , iako na ovoj
nekropoli predstavlja usamljeni primerak. N a ranosrednjovekovnoj nekropoli u Koritima
identina karika naena je van groba,13 kakav je sluaj i sa potpuno istom karikom iz
6 N. Mileti 1970, 133-135 (grob 32, T. III; grobovi 48 i 50, T. V).
7 N. Mileti 1970, 125, T. V.
8 N. Mileti 1970, 135, nap. 85-90; T. II, grob 10 i T. V, grobovi 48 i 50; uz nap. 89 dopuna pre
ma monografskom izdanju L. Bolta 1981: grob 12, s. 31, T. 3:4; grob 38, s. 32, T. 5:8, 9; grob
50, s. 34, T. 9:5; grob 81, s. 35, T. 14:2; grob 100, s. 36, T. 17:9; grob 101, s. 36, T. 17:11; isto
vai i za Kranj: V. Stare 1980: grob 132, s. 61 T. 46:8; grob 170, s. 63, T. 57:4; grob 332, s. 74,
T. 99:8; iskopavanja 1901, s. 79, T. 122:1.
9 A. Burger 1979, s. 17, T. 1-25, naroito grob 69, T. 13:7-9.
10 N. Mileti 1970,135, nap. 85; Z. Vinski 1980,22.
11 N. Mileti 1970, 147-148; najvea slinost za kopu iz groba 68: grob 15, T. II; grob 61, T. VI;
T. XV, 1 i 2; za kopu iz groba 70: grob 15, T. II; grob 44, T. IV; grob 57, T. VI; T. XV, 2 ,3 ,6 ,7 .
12 N. Mileti 1970, 121 i 127; 149.
13 N. Mileti 1979, 152, 175 (r-2,6 cm), T. V.

208

NADA MILETI

M ogorjela.14 N ekoliko prim eraka sasvim slinih i priblino istih dim enzija pojavilo se i
meu bogatim nalazima ranosrednjovekovne nekropole u K ranju,15 i u Vranju pri Sevnici,16
a takoe i u kasnoantikom grobu 192 na nekropoli u Mavanskoj M itrovici,17 ili u gro
bovim a gepidske nekropole u K iszom boru.18 Ovu vrstu karika iz eke B. Svoboda je
svrstao u ghipu m ero v in k ih spom enika, uz napom enu da su b ez h ro n o lo g ije.19 U
M arktoberdorfu, u alamanskoj nekropoli datiranoj prem a m iljenju R. Christlein tek od
druge polovine 6. v. i dalje, sa istom funkcijom i priblinih dimenzija pojavile su se samo u
enskim grobovim a,20 a kao veom a est deo nonje u enskim grobovim a na alamanskoj
nekropoli u H em m ingenu odredio ih je i H. F. Miiller, uz napom enu da predstavljaju naj
ei prilog enskih grobova ranog merovinkog doba (kao visuljak o pojasu ili za torbicu)
i da hronoloko odreenje nije m ogue zbog dugog trajanja oblika.21 Istu funkciju i izlizanost od upotrebe, ali sa datacijom od kraja 5. ili poetka 6. veka do kraja 7. v. naveo je
i J. G uillaum e za prim erke naene na merovinkoj nekropoli La PotenceTDieu.22
Jedini prim erak kresiva na nekropoli na Bonjia vou, otkriven u istom grobu (br.
70), ve po ovom e izuzetan, specifian je i po svom neobinom i sasvim retkom obliku.
Meu veom a estim nalazim a ovoga pribora u prebogatom m aterijalu sa ranosrednjovekovnih nekropola irom evropskog prostora retku potpunu analogiju (ak i u dimenzijama)
predstavlja kresivo iz M arktoberdorfa naeno u torbici iz jednog mukog groba, koje je
autor svrstao u m lae oblike i u hronoloki sloj 2, tj. u vrem e 70-80-tih godina 6. veka.23
H. F. Miiller za ravni primerak (ali bez luka) iz Hemmingena smatra da pravougaoni oblik
kresiva odstupa od ovalnog, uobiajenog u merovinko doba i da je, prem a tome, slian
kasnorim skim nalazim a, s datacijom jo u 5. vek,24 to bi odgovaralo i hronolokoj slici
nekropole u Rakovanima.
Zelezni no iz ovog istog groba, koji se prikljuuje fundusu od ranije otkrivenih deset
noeva razliite konture i dimenzija, najvie slinosti, do identinosti, pokazuje sa noem
iz mukog groba br. 11,25
D va kasnoantika novia iz poetka, odnosno sredine 4 v. takoe iz ovoga groba,
odgovaraju nalazu dva slina i hronoloki bliska novia iz groba 16 (i po poloaju u
14 Nepublicirana; inv. br. 1948 ( r -2 ,5 cm).
15 V. Stare 1980: grob 16, s. 52, T. 13:3; grob 23, s. 53, T. 15:2; grob 58, s. 55, T. 26:5; grob
75, s. 57, T. 30:3; grob 266, s. 70, T. 80:7; grob 370, s. 76, T. 110:4 (nisu komentirane).
16 P. Petru - Th. Ulbert 1975, grob 27 (m), s. 109, SI. 44:c (r-2,7 cm; uz kresivo i kope).
17 S. Erccgovi - Pavlovi 1980, grob 192 (m), ss. 17,38-39, 63, T. XVII, 5 (4 bronzane karike, uz
elezne karike, kope, fibule i 3 rimska novia iz sredine 4 v.); datacija: druga polovina 4 v.
18 D. Csa!lany 1961; najslinija: grob 88, s. 177, T. CXXXIV, 8.
19 B. Svoboda 1965, s. 208; T. XIII: 5, T. XIV: 4, T. LVIII: 6, T. LXXXVI: 10 i T. LXXXVII: 4.
20 R. Christlein 1966, 76 (grobovi 13,23, 167).
21 H. F. Miiller 1976, 23 i 47; grob 15, s. 35, T. 5A:3; grob 27, s. 53, T. 6E:3; grob 28, s. 55, T.
6A:2; grob 43, s. 73-74, T. 10E:5.
22 J. Guillaume 1977, grob 111, s. 248, si. 20:1; grob 143 (f), s. 267, si. 31:5; s. 337, 344.
23 R. Christlein 1966, grob 34, s. 114, T. 10A:10 (du.6,7cm); si. 15; s. 39,84; samo delomino:
grob 141, s. 141-142, T. 36:13 (du. 7,6 cm, takoe muki).
24 H. F. Miiller 1976, grob 9, s. 25, T. 1D:2; datacija nekropole: s. 149, oko 460-520 (59 grobova).
25 N. Mileti 1970, grob 11, s. 121 (du. 10,4 cm), T. II i T. XVI, 8.

NAKNADNO OTKRIVENI GROBOVI U RAKOVANIMA KOD PRIJEDORA

209

grobu), sa kojima jo samo uverljivije potvruju ve davno zapaeni obiaj u nekropolama

ranog srednjeg veka.26 Zanim ljivo je da se novi Liciniusa pojavio i na ve pomenutoj
kosnoantikoj nekropoli u Somogyszilu.27
Iako se nalazi iz ove malobrojne grupe grobova uklapaju u ve otkriveni materijal,
nalaz para narukvica s ukraenim krajevima, bronzana karika, a naroito kresivo specifi
nog oblika, predstavljaju novinu i daju ovim novim prilozima i sasvim odreenu vrednost.
Sve ostalo u vezi s ovim grobovima kao delu ranosrednjovekovne nekropole na Bonjia
vou s kraja 5. i iz prve polovine 6, v., i s njihovom pripadnosti kasnoantikom ili ger
manskom elem entu ovde pokopanih, ve je opirno analizirano prilikom prve objave ove
izuzetno znaajne celine.28

LITERATURA
L. BOLTA

1981.

A. BURG ER

1979.

R. CHRISTLEIN

1966.

D. CSALLANY

1961.

S. ERCEGO V IPAVLOVI
J. GUILLAUM E

1980.

N. M IL E T I ;

1970.

1977.

1979.

H. F. M ULLER

1976.

P. PETRU T H .U L B E R T
V. STARE

1975.

B. SVOBODA
Z. VINSKI

1965.
1980.

1980.

Rifnik pri entjurju, poznoantina naselbina in

grobie, Ljubljana, 1981.
Das spatromische Graberfeld von Somogyszil,
Budapest, 1979.
Das alam annische Reihengraberfeld von Marktoberdorf im Allgau, Kalmtintz/OPF 1966.
Archaologische Denkmaler der Gepiden im Mitteldonaubecken, Budapest, 1961.
Les necropoles rom aines et m edievales de Mavanska Mitrovica, Sirmium XII, Beograd, 1980.
Les necropoles merovingiennes de Dieu/M euse
(France), Acta Praehistorica et A rchaeologica
5/6, Berlin, 1977,211 ff.
Ranosrednjovekovna nekropola u Rakovanim a
kod Prijedora, GZM XXV, Sarajevo, 1970, 119 ff.
Ranosrednjovekovna nekropola u K oritim a kod
Duvna, GZM XXXIII (1978), Sarajevo, 1979,
141 ff.
Das alam annische Graberfeld von H em m ingen,
Stuttgart, 1976.
V ranje pri Sevnici, starokranske cerk v e na
A jdovskom Gradcu, Ljubljana, 1975.
Kranj, nekropola iz asa preseljevanja ljudstev,
Ljubljana, 1980.
ehy v dobe sthovani narodu, Praha, 1965.
Ovrednotenje grobnih pridatkov. U: V. Stare,
Kranj, nekropola iz asa preseljevanja ljudstev,
Ljubljana, 1980, 17-32.

26 N. Mileti 1970, grob 16, s. 122,153, T. II, XII i XV, 9.

27 A. Burger 1979, s. 128:1, grob 37 (f), T. 7:5.
28 N. Mileti 1970, 131-158

NADA MILETI

210

NACHTRAGLICH ENTDECKTE GRABER

IN RAKOVANIBEI PRIJEDOR
ZUSAMMENFASSUNG
s
D ieser B eitrag bringt die B earbeitung der nachtraglich erforschten G raber a u f der Lokali
tat B onjia voe in R akovani, die anlasslich der Schottergrabung im Jahre 1972.
entdeckt wurden. Insgesam t w urden fiinf sehr beschodigte und fast vem ichtete Graber
freigelegt, von denen drei die B eigaben erhielten. B esonders interessant ist ein Paar
eisem er A rm ringe mit verbreiteten und verzierten Enden, die au f den beiden H anden gefunden vvaren (Grab 67), und der machtige, rechteckige Feuerstahl von einer sehr seltenen
Form (Grab 70). Die Grabfunde entsprechen vollig dem Fundus aus den fruher erforschten
und veroffentlichten G rabem, die am Ende des 5. und in die erste Halfte des 6. Jahrhunderts datiert sind.
Ubersetzung:
N ada M ileti