GEORGINA PLLARIC

ANTROPOLOKA ISTRAIVANJA ARTIFICIJELNO

DEFORMIRANIH LUBANJA IZ RANOSREDNJOVJEKOVNE
NEKROPOLE U RAKOVCANIMA KOD PRIJEDORA
Nalaz ljudskih skeleta na lokalitetu Bonjia voe ispod sela Rakovana
kraj Prijedora, otkriven god. 1960 64., predstavlja vrijedan dokumenat koji
nam govori o obiaju i ivotu ovih ljudi. Od osobitog znaaja za antropologiju
i arheologiju u ovoj nekropoli je pojava umjetnog deformiteta lubanja. Ovaj
paleoetnografski dokumenat s kulturno-antropolokim nalazima, a koji se te
m elje na modernim antropolokim istraivanjima, predstavlja nauni materijal
koji moe pridonijeti da se odgovori na neka jo nerijeena pitanja.
Na ovom mjestu moram s osobitom panjom napomenuti da je upravo
strunom suradnjom arheologa i antropologa prilikom iskapanja ove nekro
pole sauvan ovaj vrijedan nalaz za kulturnu i fiziku antropologiju. Ovom
prilikom iskazujem svoju posebnu zahvalnost Nadi Mileti, viem kustosu Ze
maljskog muzeja u Sarajevu, na njezinom razumijevanju da je do ove suradnje
dolo. Osobitom je panjom rukovodila ekshumacijom, pa je za nauku spasen
od propadanja materijal, inae od vlage znatno oteen i fragilan. S arheolo
kog gledita, N. Mileti ujedno opirno raspravlja i nauno dokumentira o
m orfologiji priloga uz skelete i njihovim pojedinim arheolokim komponenta
ma te o nekropoli uope. Na temelju rezultata svojih arheolokih istraivanja
zakljuuje da je ovo groblje za pokapanje mrtvaca upotrebljavala popu
lacija koja je etniki i kulturno pripadala autohtonom romaniziranom stanov
nitvu i jednom od Germanskih plemena. Upotrebu ovog groblja za pokapanje
stavlja u vremensko razdoblje krajem V i u prvu polovinu V I stoljea.1
Materijal i antropoloki rezultati

Antropoloka istraivanja na ljudskim Skeletima sa nekropole Bonjia

voe (u daljnjem tekstu i: Rakovani) obuhvaaju ukupan m aterijal iz 66 gro
bova. Od toga je 25 kostura pripadalo mukim osobama, 22 enskim, a 10 je
djejih kostura. Za ostalih 9 kostura nismo im ali dovoljno faktora po kojima
bismo m ogli odrediti njihov spol.

1Mileti
N.: Arheoloka istraivanja ranosrednjovjekovne nekropole u
Rakovanima kod Prijedora, u ovom broju Glasnika.
12*

G E O R G IN A

180

P IL A R IC

Meu ovim lubanjama jedan od najznaajnijih nalaza su etiri (4) defor

mirane lubanje koje su pripadale: mukim kosturima u grobovima: 7, 49 i 61, i
jedna enska lubanja u grobu 64. N a ovim lubanjama vide se jasni tragovi
da je do promjene oblika glave dolo pod utjecajem ljudske ruke kao sekun
darne promjene glave tzv. artificijelne deformacije intra vitam. Na nalaz
temeljimo na ostalim poznatim nalazima iz literature, prema kojima proizlazi
da je pojam ljepote glave u dananjem smislu mode bio prihvaen jednako od
mukih i enskih.
Za ilustraciju vjetake deformacije naih lubanja prilaemo snimke:

SI. 1. A rtificijelno deformirana enska lubanja iz groba 64

Ova enska artificijelno deformirana lubanja iz groba 64 (SI. 1) identina

je po svojem reljefu u normi lateralis primjeru kako ga opisuje R. Martin.5
Na naoj fotografiji jasno se vidi da je vrpca bila obavijena oko glave s naj
veim pritiskom na frontalni i okcipitalni dio. U slijed ovog pritiska elo je
postalo spljoteno i koso. Vrpca je ostavila v id ljivo udubljenje cca 3 cm ispod
bregme koja ide paralelno iznad squamae temporalis i ini sa svake strane
izrazito jake tubara panietalia. U normi lateralis squama occipitalis jako je
spljotena te lubanja dobiva izdueni oblik za razliku od ostalih lubanja ove
populacije kod kojih je upravo taj dio zatiljne kosti u lin iji lambda inion
jednomjerno jako izboen (occip. bombee). Na isti nain bile su deformirane i
muke lubanje prikazano na tabli I grob: 7, 49, 61.
U kojem stupnju i koje su regije glave najvie bile izloene tom pritisku
pokuat emo pokazati usporeivanjem s ostalim lubanjama kako slijedi u
naem daljem tekstu:
Muke i enske lubanje na kojim a nisu izvrene deform acije po naim
mjerama i indeksima karakteristino su dugoljastog oblika, te pokazuju na
rasno-morfoloke fenotipske karakteristike nordinoidnog tipa lubanja. Svi in
deksi kreu se u granicama indeksnih klasa dolihokranije i mezokranije
(67,0 77,0), to ukazuje na rasnu homogenost veeg stupnja. V id i tabele 1, 2,
3, 4.
Baze na lubanjama bile su toliko oteene da smo za kriterij odreivanja
visina uzeli dij. porion-bregma. Indeksi visine lubanje po svim kriterijima 2
2 R. M a r t i n :

Lehrbuch der Anthropologie, Jena 1928, p. 831 Fot. 358.

A N T R O P O L O K A IS T R A IV A N J A U R A K O V C A N IM A

181

utvruju da su te lubanje srednje visine (ortoikrane i metriokrane). Jedna luba

nja samo pokazuje neto vii indeks, ali taj ne prelazi granicu indeksa iznad
68,0 koji je karakteristika za vrlo visoke lubanje.
Izvjesne razlike u veliini dijametara smo nali izmeu mukih i enskih
lubanja, ali te nisu tako znatne kao kod nekih populacija.3 Razlike u veliini
dijametara tumaimo karakteristikama vezanim uz spol.
U normi verticalis lubanje su ovalnog oblika male i gracilne grade. Medu
ovim relativno malim lubanjama nali smo i nekoliko koje se po veliini dija
metara razlikuju od drugih mukih. To su lubanje u grobovima: 7 (D), 49 (D),
61 (D ) i lubanja 65.
1. Tab. A N TR O PO M E TR IJ S K I P O D A C I LIN E A R N E MJERE
SREDNJE VR IJED N O STI
NR. po
M ar-

Dijam etri

n spol

irina
varijacije

M epm

ff e p o*

M <r

M+<7

tinu
Najvea du
ljina lubanje
(g-op)

12
9

<5
9

181 196
168 184

188,6 0,9
177,0 1,1

5,6 0,6
4,80,7

183,0
172,4

194,2
181,6

Najmanja i
rina lubanje
(eu-eu)

10
11

132 143
129 140

138,5 0,4
133,8 0,7

3,60,4
4,6 0,7

134,9
130,6

142,1
137,1

Najmanja irina ela (ft-ft)

10
7

91 103
92 96

98,0 0,7
94,5 0,3

94,4
93,3

101,5
95,8

20

Una visina lubanje (po-br)

12
8

103 122
106 113

113,10,8
108,00,5

4,9 0,6
2,3 0,4

108,2
106,0

118,0
110,6

45

irina lica
(zy-zy)

1
2

121 134
121 127

128,8 1,1
124,5 1,4

4,8 0,7
3,01,01

124,0
121,5

133,6
127,5

46

irina srednjeg
dijela lica
(zm-zm)

2
2.

<5
2

83 98
87 92

93,5 1,5
90,0 1,2

5,1 1,1
2,50,8

88,4
92,5

108,6
97,5

47

Visina lica
(n-gn)

2
4

104 118
100 112

111,8 1,4
106,3 1,4

5,8 0,9
4,3 1,02

106,0
101,9

117,6
110,5

48

Visina gornjeg
dij. lica (n-pr)

3
4

<5
2

63 77
57 70

69,8 0,9
62,7 1,5

4,40,7
4,5 1,1

65,4
58,3

74,2
67,2

51

irina
onice

3
5

35 41
36 43

38,6 0,5
39,7 0,7

2,20,4
2,5 0,5

36,3
37,2

40,9
42,1

52

Visina
onice

3
5

28 35
28 35

33,5 0,5
32,50,6

2,20,4
2,30,5

31,3
30,3

35,7
34,7

54

irina
nosa

2
3

24 30
22 31

27,50,6
25,51,6

2,6 0,4
4,21,2

24,9
21,3

30,1
29,7

55

Visina
nosa

2
3

41 52
40 49

48,1 0,9
46,1 1,5

3,7 0,7
4,0 1,5

44,3
42,1

51,9
50,1

66

irina donje elj'USti (go-go)

9
11

86 115
86 105

99,4 1,5
95,50,8

8,4 1,1
4,50,6

91,0
91,0

107,8
100,0

69

Visina brade
(id-gn)

11
12

21 32
27 32

28,60,5
31,70,3

3,3 0,4
1,70,2

25,3
29,9

31,9
33,4

2
9
2
2
9
2

3,5 0,5
1,30,24

* G. P i l a r i : Antropoloka istraivanja slavenske populacije sa Baltinih

bara kod Gomjen'ice, GZM, Arheologija, 1969, sv. X X IV , pp. 185 211.

G E O R G IN A

182

P IL A R IC

2. Tab. AN TR O PO M E TR IJS K I PO D AC I
IN D E K SI SREDNJE VRIJED NOSTI
NR. po
R. Mar-tinu
8: 1

IN D E K SI

irina
varijacije

M epm

<rep a

M<r M + e

67,0 77,0
70,0 78,0

73,9 0,5
75,10,5

2,8 0,4
2,40,3

70,7
72,7

76,6
77,5

65,0 75,0
67,0 74,0

69,3 0,5
71,00,6

2,5 0,4
2,5 0,4

66,8
69,0

71,8
74,0

spol

10
Ind. irine i
duljine lubanje 8

$
6

9 : 8 Frontoparijetalni indeks

7
6

20 : 1 Ind. une visine i duljine

lubanje

11
8

<3
9

55,0 67,0
56,0 66,0

60,1 0,5
61,90,7

3,0 0,4
3,1 0,5

57,1
58,8

63.1
65,0

10
8

<3
9

77.0 93,0
77.0 86,0

83.2 0,8
82.3 0,6

4,4 0,6
2,9 0,5

78,7
79,5

87,6
85.2

20 : 8 Ind. une visi

ne i irine
lubanje
47 :45

Morfoloki
indeks lica

1
2

78,0 95,0
82,0 92,0

89,0 1,3
87,0 2,1

6,0 0,9
6,20,1

83.0
82.1

95,0
94,5

48 : 45

Ind. visine gornjeg dijela Lica

1
2

<3
9

47,0 62,0
47,0 61,0

54,21,1
51,5 1,9

4,8 0,8
5,8 1,4

49,4
45^7

59,0
57,5

52 :51

Indeks
onice

6
5

80,0 85,0
70,0 88,0

83,3 0,4
82,1 1,8

1,6+ 0,3
5,61,3

81,7
81,9

82,9
83,1

6
3

47,0 62,0
45,0 63,0

53,5 1,5
55,9 2,3

5,4 1,0
7,8 1,7

47,5

58,9
62,2

10
7

<5
9

88,0 116,0
91,0 116,0

105,0 1,6
99,5 1,1

7,8 1,2
5,1 0,8

97,2
94,4

112,7
104,9

1
2

<3
9

72,0 90,0
72,0 84,0

84,5 1,4
79,0 + 2,3

5,51,0
7,0 1,6

79 0
72^0

90,0
86,5

enske (5)

vrlo kratko
kratka
srednje
duga
vrlo duga

1
3
6

10,0
30.0
60.0

54 :55

Indeks
nosa

66 : 9 Frontomandibularni indeks
66 :45

Jugomandibularni

3. Tab. P R O C E N T U A L N A K L A S N A PO D JELA (/o)

L IN E A R N E MJERE
Duljina lubanje (g-op)
Muki (3)
x 169 vrlo kratko
170 177 kratka
178 185 srednje
186 193 diuga
194 x
vrlo diuga

5
7
4
16

31,3
43,7
25,0

x 161
162 169
170 176
174 184
185 x

10

irina lubanje (en-en)

Muki (<3)
x 139 vrlo uska
140 147 uska
148 155 srednja
156 163 iroka
164 x
vrlo iroka

n
9
5

'

n 14

%
64,3
35,7

x 134
135 141
142 149
150 157
158 x

enske ($)

vrlo uska
uska
srednja
iroka
vrlo iroka

8
5

61,5
38,5

n 13

A N T R O P O L O K A I S T R A I V A N J A U R A K O V C A N IM A

183

Una visina lubanje (po-b)

x 109
110 117
118 125
126 133
134 x

Muki (<$)
n
%
4
26,6
60,0
9
2
13,3

vrlo nisko
nisko
srednje
visoko
vrlo visoko

enski (5 )
n
/.
8
88,8
11,1
1

15

irina medu jabuicama (zy-zy)

x 124
128 135
136 143
145 151
152 a

Muki (<$)
vrlo usko
usko
srednje
iroko
vrlo iroko

n
5
4

enske (? )

55,5
44,4

x 120
121 127
128 135
136 142
143 x

vrlo usko
usko
srednje
iroko
vrlo iroko

100,0

Visina lica (n-gn)

Muki ()
x 111 vrlo nisko
112 117 nisko
118 123 srednje
124 129 visoko
130 x vrlo visoko

n
4
1
3

%
50,0
12,5
37,5

enske (? )
x 102 vrlo nisko
103 107 nisko
108 113 srednje
114 119 visoko
120 x
vrlo visoko

1
3
1
2

Visina gornjeg lica (n-pr)

Muki (<*)
n
%
x 58 vrlo nisko
5964 nisko
65 70 srednje
71 76 visoko
77 x vrlo visoko

1
5
2
1

11,1
55,5
22,2
11,1

enski (? )
n
/.
14,3
1
57,1
4
14,3
1
14,3
1

irina izmeu goniona donje eljusti (go-go)

Muki (<$)
n
x 92 vrlo usko
93 99 usko
99 104 srednje
105 110 iroko
111 x vrlo iroko

3
4

5
1
13

23,0
30,7

38,7
7,6

enski (? )
n
%>
7
58,3
3
25,0
1
8,3
1
8,3

12

%
14,3
42,8
14,3
28,6

G E O R G IN A

184

P IL A R IC

4. Tab. P R O C E N T U A L N A K L A S N A PO D JELA (/o)

Indeksi
8/1 Indeks irine i duine lubanje
Muki (5)
n
/o
x 64,9 ultradelikohrani
65,0 69,9 hiperdolihokrani
70,0 74,9 dolihokrani
75,0 79,9 mezodolihokrani
80,0 84,9 brahikrand
85,0 89,9 hiperbrahiikrami
90,0 a ultrabrahikrani

enske (*>
n
%

15,4
53,8
30,8

2
7
4

54,5
45,5

6
5

11

13

20/1 Indeks usne visine i duljine lubanje

x 57,9 hamekrani
58,0 62,9 ortokrani
63,0x
hipsikrani

Muki (<$)
n
/o

enske (? )
n
%

4
9
1
14

2
4
3
9

28,6
64,3
7,1

12,5
50,0
37,5

20/8 Indeks usne visine i irine lubanje

Muki ( )
n
%
x 79,9 tapeinokrani
89,0 85,9 metriokrani
86,0 x
akrokrani

3
7
2
12

enske <*)
n
%
2
7

25,0
58,3
16,7

22,2
77,8
-

47/45 Morfoloki indeks lica*

Muki <*)
n
%
x 79,9
80,084,9
85,0 89,9
90,0 94,9
95,0x

hipereuriprozopi
euriprozopd
mezoprozopi
leptoprozopi
hiperleptoprozopi

1
2
2
2
2

enske (5)
n
/o

11,1
22,2
22,2
22,2
22,2

2
1

enske (? )
n
/f>

50,0
25,0

2
1
1

25,0

48/45 Indeks gornjeg lica

Muki ( )
n
%
x 44,9
45,0 49,9
50,0 54,9
55,0 59,9
60,0 x

hipereuriprozopi
euriprozopd
mezoprozopi
leptoprozopi
hiperleptoprozopi

po lit.: p. 380 R. Martom F. Saller

2
3
2
2
9

22,2
33,3
22,2
22,2

enske (? )
n
/

2
1

1
4

50,0
25,0

25,0

50
25
25

A N T R O P O L O K A IS T R A IV A N J A U R A K O V C A N IM A

52/51 Orbitalni indeks

x 75,9 hamekonh
76,0 84,9 mezokonh
85,0 a
hipsikonh

Muki (<5)
%
n

enske (? )
n
%

1
2
4
7

4
2
6

54/55 Indeks nosa

n
x 46,9
47,0 50,9
51,0 57,9
58,0 x

leptorin
mezorin
hamerin
hiperhamerin

66,6
33,3

Muki ()
%

3
1
2
6

50%
16,6
33,3

2
2
6
10

14,3
28,6
57,1

enski (? )
n
%
1
1
1
2
5

66/9 Frontomandibularni indeks

(po Skerlju)
Muki (o )
n
%
x 94,9 leptomandibularni
95,0 104,9 mesomandibularni
105,0 x
eurimandibularni

185

20,0
20,0
20,0
40,0

enski (? )
n
%

20,0
20,0
60,0

3
3
3
9

33,0
33,0
33,0

66/45 Jugomandibularni
Muki (o )
n
%
x 69,9
70,0 74,9
75,0 79,9
80,0 84,9
85,0 x

vrlo usko
usko
srednje usko
iroko
vrlo iroko

16,7

2
3
6

33,3
50,0

enski (? )
n
%

2
1
1

50,0
25,0
25,0

U m jerama linog skeleta naili smo na neto vei varijabilitet, a s tim

u vezi i u indeksima, to tumaimo izvjesnim krianjem. Iz naih rezultata
slijedi da su lica relativno uska, srednje iroka i srednje visoka. V rlo iroko
ili vrlo visoko lice nalazi se vam granica signifikantnog areala kriterija varijabiliteta M + c\ Po srednjim vrijednostima linog indeksa (M) ove lubanje spa
daju u krug mezoprozopmih lica. Na samo nekoliko lubanja nali smo vii gornji
indeks lica i iru donju eljust, i to na lubanjama u grobovima: 4, 7 (D), 49 (D),
61 (D) i 62.
P r i donoenju ovih zakljuaka bila je potrebna a odreena m jera oprez
nosti, je r su neke mjere zbog oteenja linih kostiju uzimane aproksimativno.
To smo na tabelama i oznaili. Bez obzira na ove okolnosti, nae vizuelno ocje
njivanje i usporeivanje s drugim licima ini vjerojatnim zakljuak da se mezoprozopija i euriprozopija moe smatrati morfaloko-fenotipskom karakteri
stikom ove populacije, a vie gornje lice i ira mandibula upuuje na krianje
unutar etnike grupe.
Onica je kod ovih lubanja preteno srednje visoka i srednje iroka (mezokonhna). Ekstremni sluaj hamekonhne onice na lubanji iz groba 47 moe
mo p rije tumaiti varijantom kombinacija mijeanja. Ova hamekonhna onica
je na prijelazu mezokonhije i hamekonhije, pa nije tipina za kromanjoidni
fenotip. Poloaj onica je vie ravan na lubanji iz groba 4, 62, kosa. (Onica

186

G E O R G IN A

P IL A R IC

na art. deformiranim lubanjima nita se ne razlikuje m po indeksima ili polo

aju od drugih lubanja).
Istraivanjem indeksa nosa naili
smo
na
dosta visok varijabilitet
(<r = 7,8). to nije rijedak sluaj u svih etnikih indoevropskih populacija. Za
nae lubanje je ipak najea fenotipska znaajka ire I nie aperture piriformrs (h sp erm i ja). Vidi tabelu klasne podjele indeksa u procentima.
Jedna od znaajnih karakteristika oituje se u fenotipu bradice. Ona je
nia na mukim lubanjama M = 28,6, a za enske je karakteristika neto vie
bradice, M = 31,7. Oekivali bismo obratan sluaj: vie brade u mukih.
Nau posebnu panju pri ovim istraivanjima privlae artificijelno defor
mirane lubanje. Sigurno je da se artificijelnom deformacijom mijenja sam
oblik glave. Jo uvijek ne moemo sa sigurnou utvrditi boji su dijelovi luba
nje, osim craniuma cerebrale, najvie izloeni promjenama i jesu li jo neki
dijelovi uope izloeni promjenama. Neki autori smatraju da se deformiranjem
glave mijenja i ona regija.45Sigurno je da defoirmitet ovisi o povezu i o tome
na koji nain je on vezan.3
Nai rezultati istraivanja na artificijelno deformiranim lubanjama i u
usporeenju s ostalim kraniolokim materijalom ove nekropole nisu nam dali
nikakvih promjena u indeksima irine i duljine lubanje i linih indeksa. Iz
toga zakljuujemo da ove artificijelno deformirane lubanje spadaju takoer u
krug dolihokranih i mezokranih lubanja (72,0 79,0), kao i one lubanje na ko
jima nije vrena deformacija. D etaljnijim istraivanjima o promjenama to se
odnose na defekte i ekzostose sluiiih organa nismo m ogli nita zakljuati zbog
velikog oteenja lubanje na tom dijelu. Na enskoj art. def. lubanji nismo
prim ijetili nikakve defekte u tom smislu.
Iz toga zakljuujemo da pritisak poveza oko glave nije spreavao rast
u duljinu (g-opj, ve je vrio pritisak u podruju bregme, lambne i iniona,
a na frontalnom dijelu preko metopiona. To se vidi iz duina: glabela
opistion, glabela lambda i glabela inion. Dijametar glabela inion ili
lamba su na deformiranim lubanjima gotovo jednake duine s dij. duine
lubanje (g-op), a na ostalim lubanjama te duine znatno variraju. Ovo tuma
imo intenzivnim rastom glave u duinu, osobito prvih mjeseci, tj. u prvoj
godini ivota djeteta. Taj je rast jednak brzini rasta tijela u visinu, a koji
se mehanikim putem (povez sa tvrdim predmetom od rveta ili gline) nije
dao. zaustaviti. Nau pretpostavku dokumentiramo rezultatima istraivanja
korelacije dobi u odnosu sa rastom glave, te dobi i visine tijela djece u prvoj
godini ivota, a kareladija izgleda za iuiniu glave: r = + 0,890, za irinu glave
r = + 0,845, a za visinu tijela r = + 0,937.6 Vjerojatn o je da je navedena ko
relacija odluan faktor i kod rasta glava pod pritiskom poveza u duinu,
pri emu ostaje nepromijenjena. Uzrok te visoke korelacije moemo traiti
u genetskim faktorima.
O vi nai rezultati poklapaju se s rezultatima A. Lorencove koja nije
nala razlike u indeksu irine -i duljine art. def. lubanja sa isto datiranim
drugim lubanjama.7
Prilikom naih istraivanja zapazili smo jednu zanimljivu stvar, a to
je velika meusobna slinost art. def. lubanja iz groba 49, groba 61, groba
64 () i iz groba 65. Navedene lubanje su po svojim dimenzijama i robustici4 S t l o u k a l M.: Kiinstlich deformiarte Schadel von Vykov, Anthrop. Anz..
Jg. 29, Stuttgart 1965, p. 256.
5 R. M a r t i n : op. cit. p. 835.
6 G. P i l a r i : Istraivanja korelacija rasta pojedinih dijelova tijela meu
sobno i s obzirom na dob na djeci od roenja do sedme godine ivota (cea 5000 djece).
Rad u rukopisu.
7 M. S 1 1 o u k a 1: op. cit. p. 256 (Lorenzova, A).

A N T R O P O L O K A IS T R A IV A N J A

U R A K O V C A N IM A

187

tetu linog skeleta vee od drugih lubanja. One su neto krae i ire, ali jo
uvijek u klasi dugoljastih lubanja (mezokrane). Konfiguracija donje eljusti
(mandibule) identina je po veliini i obliku na lubanjama iz groba 61 i sa
nedeformiranom lubanjom iz groba 65. enska art. def. lubanja iz groba 64
vrlo je slina s mukom lubanjom, isto deformiranom, iz groba 7.
Na alost, ne znamo u kojem su i u kakvom srodstvu bili ovi ljudi. Da
li se pojava podudarnosti u naem nalazu moe pripisati sluajnosti zbog
malog broja primjeraka ili se moe tumaiti bliim krvnim srodstvom u genet
skom smislu, teko je zakljuiti. Ovo pitanje, naravno, ostavljamo otvoreno,
jer nemamo dovoljno indicija za bilo kakve sigurne zakljuke. Ipak ovu nau
moguu pretpostavku da se radi o bliskom genetskom srodstvu tumaimo
pomiljajui na dananje poznate obiaje nekih plemena koja deformiraju
glave djeci ili lanovima plemenskih poglavica. Germanska plemena su ivjela
u strogo opredijeljenom hijerarhijskom drutvenom sistemu, pa pretpostavlja
mo da je obiaj deformiranja glava bio uvrijeen u ljudi -koji su se isticali po
svojem drutvenom poloaju. M alobrojni nalazi art. def. lubanja u nekro
polama govore u prilog ove pretpostavke. Vjerojatno da to nije bio obiaj
za sve pripadnike plemena, jer hi takvih lubanja u jednoj nekropoli bilo
znatno vie.
Od osobitosti na ovim lubanjama nali smo suturu metopicu na dvije
lubanje: u grobu 5 i 23 muke ( ). Na lubanjama koje nisu deformirane planum nuchale i occipita-le po svojoj konfiguraciji pokazuje u manjem stupnju
razvijen torus okcipitalis, i to: lubanje u grobovima 7, 16, 23, 63, 64 i 65, dok
je u veine jednomjerno zaobljen (occip. bombee). Pregledom zubala nae
makroskopske ocjene nali smo dosta dobar zdravstveni status. Samo na neko
liko lubanja zubi su po-ispadali za ivota, i to uglavnom u lj-udi starije dobi.
Abrazija zub-nih ploha populacije ove nekropole u veoj je korelaciji sa sta
rosnom dobi. Kad usporedimo zdravstveni status i abraziju zubnih ploha
lubanja -iz Rakovana i susjednih kasnije naseljavanih slavenskih plemena sa
Ba-ltinih bara, vidimo veliku razliku. Svaka druga lubanja slavenske popula
cije sa Baltinih bara imala je nagriene zube karijesom i jako abradiranu
povrinu zuba svih starosnih dobi.6
VHislina kostura izraunata je iz duine natkoljenice po formuli Lee Pearsona.8
9 Kosti ekstremiteta bile su u vrlo loem stanju, te je za obradu ostalo
neznatan broj.
Visina kostura kod mukih skeleta varira izmeu 160 cm do 175 cm, a za
enske izmeu 152 cm do 161 cm. Moemo pretpostaviti na ovom malom broju
da su kosturi na kojima je naena art. def. lubanja bili i po kostituciji visoki.
Kosti mukog skeleta u grobu 61 (D) su osobito velike i robus-tne. Izraunata
visina kostura iznaa 175 cm. Na potkoljenici su istaknute izrasline za miie,
a po visini se dobiva dojam visokog i miiavog mukarca. Kosti drugih ko
stura su relativno srednje velike i jake, kljune kosti duge i tanke. Spolne
razlike na ovim kostima su jasne i na duljinu i graoilnost.
Tipoloka analiza

Morfoloka analiza kraniolokog materijala iz ove nekropole daje karak

teristine indekse za dolihokrani i mezokrani fenotip lubanje. O ve su Lubanje
duge i uske, to iskljuuje hilo kakvo mijeanje s populacijom kratke i iroke
lubanje (brahikrani fenotip). Lica ovih lubanja su srednje vdlsoka i -srednje
iroka s izvjesnim mijeanjem fenotipa visokog gornjeg lica. V rlo uska ili iro
8 G. P i i l a r i ;
R. M a r t i n :

Slavenska populacija sa Baltinih bara, cit. u nap. 3.

op. cit....... p. 1070.

G E O R G IN A

188

P IL A R IC

ka donja eljust sa niskom bradicom jednako je karakteristina za ovu popu

laciju. Onica je srednje visoka i srednje iroka, etvrtasta oblika, a po polo
aju vie ravna. Moemo pretpostaviti da ovi ljudi nisu imali duboko leee
oi, tj. hamekonhna onica nije karakteristina za ovu populaciju. Zatiljna kost
u normi lateralis v id ljivo je jednomjerno zaobljena i izduena. Lubanje su
male i gracilne grae, te ih moemo smatrati reprezentantima ove populacije.
Meu ovim lubanjama izdvaja se i nekoliko mukih lubanja po veliini dijametara, to se odnosi prvenstveno na one deformirane, a od drugih isto takve
znakove pokazuje d lubanja iz groba 65 i lubanja iz groba 58. Ove sve lubanje
imaju iroku donju eljust, to ukazuje na jau muskulaturu. Ovi ljudi su se
svakako isticali po svojoj jakoj i miiavoj konstituciji lubanje i kostura.
Visina iznaa za kostur iz groba 61 (D) 175 cm, a indeks robusticiteta 22,2.
Dosta jake izrasline za miie na femuru ukazuju na miiavu konstituciju.
Kod svih ovih lubanja oita je prognatija.
Utvrena morfoloko-fenotipska znaajka uske i duge lubanje ukazuje
da su preci ove populacije b ili u genetsko-biolokom smislu u vezi s populaci
jom nordidnog fenotipa. Pomanjkanje karakteristinih elemenata u linom fenotipu, kromanjoida ilii nordida nordijskog tipa ukazuje vie na meddteranidni tip lubanja, a ome veih dimenzija na pnoitomediilteramide.
Diskusija
Usporeivanjem naih nalaza artificijelno deformiranih lubanja i onih iz
literature ustanovili smo znatne slinosti sa deformacijama otkrivenim u nekro
polama izmeu Tise i Dunava, te u nekropolama dananje Austrije,10 Cehoslovake11 i sa Krim a.12 Nekoliko artificijelno deformiranih lubanja nalo se i
u naoj zemlji. Potjeu sa gepidske nekropole kraj Konmadima (Srbija), a
nalaze se na uvanju u Arheolokom muzeju u Zagrebu.
Zanim ljivo je napomenuti da se rezultati naih istraivanja lubanja koje
nisu deformirane, a takoer pripadaju ovoj nekropoli Rakovana, podudaraju
s antropolokim rezultatima skeleta iz germanskih nekropola koji pripadaju
dolihokranom krugu lubanja (nordijsko-mediteranski).13
Po m iljenju Joachima Wernera,14 umjetno
deformiranje glave djeci
prvenstveno je obiaj Huna. Prema starijim nalazima, taj obiaj pripisuje se
etniki mongolskoj Kenkol grupi, a obiaj bi kasnije bio prenesen o u sred
nju Evropu preko Huna Avara, Alana, Sarmata i germanskih etnikih popu
lacija. U 3. i 4. stoljeu posve je nepoznat taj obiaj izmeu Tise i Dunava
(sarmatski grobovi). Javlja se na maarskom teritoriju tek poetkom 5. stolje
a s nomadskom kulturom koja oituje etniku pripadnost Huna ili Avara.
Nalazi artificijelno deformiranih lubanja u tim nekropolama15 ukazuju na razli

10 L.

Bartucz:

A Magyar Ember a Magyarsag antropologiaja, Budaipest.

11 M. S t l o u k a l : qp. cdit. .. art. def. lubanje iz Vykova. L o r e n z o v a ,

A.: Vzacny pripad pathologicke a arteficialni eformace u lebky z doby stehovani
narodi! (Patologische u. aritifizielle Schaeldeformation aus der Volkerwanderungsze&t). Spisy vydavane pirodiovedeckou fataultau M asarykovy university Bm o, p.
397, 371 387.
12 H. R e i n e r t h: Vorgeschichte der deutschen Stamme, III. B. Berlin 1940,
Tafel 500, p. 1196 (Die Knimgoten).
1:1 F, F e t t e r ,
K. H a j n i :
Analyse van Serien slaw.ischer Schadel aus
Bohmen, Z. Morph. Anthrop., B. 50, H. 2, 167 201, Stuttgart 1960, p. 194 (Czekanowski).:
14 J. W e r n e r : Beitrage zur Archaalogie des Attila-Reiohes, Miinchen 1956,
Verlag der Bayerischen Akademie der Wissenschaften, p. 92 93.
u L. B a r t u c z: op. cit....... 488 465 fot. 284 301.

A N T R O P O L O K A I S T R A I V A N J A U R A K O V C A N IM A

189

ito oblikovane deformacije, to moe hiti u vezi s drugim rasnim tipom ili se
radilo o razliitom nainu izazivanja deformiteta (o stavljanju poveza). A rtificijelno deformirane lubanje iz Vykova ukazuju na dva naina izazivanja
deformiteta na lubanjama. Po diferencijalno rasnoj analizi Stloukal16 isklju
uje mongoloidne znaajke u fenotipu ovih lubanja, te ih opredjeljuje u nor
dijski i istono-baltiski tip. Da je taj obiaj izraavanja ljepote glave preao i
na druge narode dokazuju kulturni relikti uz skelete populacija etniki ger
manske pripadnosti.17 A rtificijeln o deformiranje lubanja izvedeno je kod naih
nalaza iz Rakovana na isti nain kod svih lubanja. Po deformitetu one se
razlikuju od lubanja iz Vykova iako po kulturnim ostacima pripadaju etniki
germanskim narodima.18
Ovo m iljenje da bi populacija iz Rakvoana mogla pripadati spomenu
tom kompletu deformacija potvruju i arheoloki podaci. Prilozi uz skelete
nose sve znaajke koje N. M ileti19 pripisuje germanskom kulturnom krugu
dok za Hune ili A vare u ovoj nekropoli nema nalaza. Po historijskim podacima
istoni Goti zauzimali su neka uporita u Panoniji i Dalmaciji.20 To bi moglo
znaiti da su na ovom podruju, osim autohtonog ilirskog, neko vrijem e bila
prisutna i germanska plemena. M oe se postaviti pitanje da li je izmeu tih
Gota i Ilira dolazilo do mijeanja enidbenim vezama. Meutim, ova pretpo
stavka o moguem krianju populacija oslabljena je injenicom to na kranioloki m aterijal ne ukazuje na mijeanje s ilirskim stanovnitvom koje je
bilo dolihokranog i hraha'kranog fenofoipa.21 Isto tako malo je vjerojatno da je
taj okrutni nain izraavanja ljepote glave usvojen u tako kratko vrijem e od
m iroljubivog ilirskog stanovnitva. Prema historijskim podacima iza smrti
Teodoriha (god. 526) propalo je veliko gotsko carstvo, a iza dugotrajnih ratova
Panonija i Dalmacija ponovno su pripale Istonome Carstvu. U tim nemirnim
vremenima vjerojatno je prestao svaki utjecaj naseljenih Gota u ovim kraje
vima.
Zakljuak

Antropoloki rezultati istraivanja u ovome radu odnose se na kranioloki

m aterijal iskopan god. 1960 64. na polju Bonjia voe (selo Rakovani) kod
Prijedora (Bosna). Arheoloke artefakte koji odreuju etniku kulturu ove po
pulacije istraivala je i odredila N. M ileti i utvrdila da nekropola pripada ger
manskoj populaciji i da potjee iz V V I stoljea, a to je, kao to je poznato,
doba velike seobe naroda.
Iz ukupno 66 otkrivena groba naa istraivanja m ogli smo izvriti na 22
muke i 14 enskih lubanja. Meu ovim lubanjama nali smo 3 muke i 1 en
sku artificijelno deformiranu lubanju.
Istraivanja indeksa irine i duljine i linih indeksa na artificijelno defor
miranim lubanjama i drugim iste nekropole koje nisu deformirane nisu dala

16 M. S 1 1 o u k a 1: op. c it... p. 255, 256, 257.

17 P. L i p t a k : Germanische Skelettreste van Hacs Bedemkpuszta aus dem
5. Jh. Acta archaeol. Hung. X III, 231 246.
18 M. S t l o u k a l : op. cit. arheoloko datiranje nekropole po Jaroslavu
Tejralu u prvu polovicu 6 stoljea p. 251.
19 N. M i l e t i :
Glasnika.
20 F. S i l :
greb, p. 63 64.

op. cit---- arheoloko opredjeljenje nekropole, u ovom broju

Pregled povijesti hrvatskog naroda, Matica Hrvatska, 1962, Za

31 N. Z u p a n i :
p. 162.

Etnogeneza Jugoslavena, Rad JAZU knj. 222, Zagreb 1920,

190

G E O R G IN A

P IL A R IC

Nekoliko varijanata donje eljusti

A N T R O P O L O K A IS T R A 2 IV A N J A U R A K O V C A N IM A

191

nikakvih razlika u tom smislu to ne Ukazuju na promjenu duine razlike u

lubanji a time i indeksa. Ovaj na nalaz se slae sa istim istraivan juna A . Lorenzove, koja takoer izmeu deformiranih i nedeformiranih lubanja u indeksu
irine i duljine nije nala nikakvih razlika. Na ovim naim art. def. lubanjama
iz Rakovana jasno se vidi da je pritisak poveza oko glave deformirao, tj.
svojim pritiskom spljotio samo u podruju lambde, iniona i bregme, a time
uzdigao u visinu parietalne kosti. P ri tome nije bio zaustavljen normalni rast
glave u duinu (dij. g-op), to opravdava visoka korelacija dobi s duinom ili
irinom glave u prvoj godini ivota djeteta ( r = +0,890 za duinu, r = + 0,845).
Iz naih rezultata istraivanja art. def. Lubanje ne pokazuju na meurasna krianja. Taj je nalaz znaajan jer ga moemo dokumentirati ostalim
antropolokim rezultatima dobivenim sa nedeformiranih lubanja ove populacije.
Po indeksima, lubanje su uske i duge, srednje visine i manjih dimenzija, te
spadaju u krug dolihokranog i mezokranog fenotipa lubanja (od 67,0 do 78,0).
Lice je relativno nisko i usko te daje indekse preteno u klasi m ezoprozopije i
euriprozopije. Onica je mezokonhna. Na nekim lubanjama nali smo visoko
gornje Lice i iroku donju eljust (go-go). To su lubanje iz grobova 4, 6, 16,
39, 49 (D), 61 (D) i 65. Art. def. muka Lubanja iz groba 7 (D) u linom skeletu
je vrlo slina po dimenzijama deformiranoj enskoj lubanji iz graba 64 (D) a
po craniumu cerebrale mukih fenotipskih znaajki. Oito je pomanjkanje na
svim ovim lubanjama fenotipskih elemenata koji su karakteristini za kromanjoide ili nordide, a to je niska onica (hamekonhija) ili vrlo visoko i usko
lice (hiperleptoprozopija).
Morfoloki vrlo su meusobno sline deformirane lubanje, a od nede
formiranih one iz grobova: 43, 58 i 65, pa moemo prema slinoj konstituciji
zakljuivati da u bioloko-genetskom smislu stoje u bliem krvnom srodstvu,
iako za to, osim zajednike deformacije, nemamo izriitih dokaza. Moemo
dodati da se, zakljuujui prema etnografskim istraivanjima suvremenih de
formacija (npr. Admiralsko otoje, Ju. Amerike, A frike itd.) djeci deformira
glava samo u izabranom krugu plemena. To kao da potvruju malobrojni pri
m jerci deformiranih lubanja u jednoj nekropoli.
Karakteristika fenotipa u svih lubanja pronaenih u ovoj nekropoli,
osim oblika lubanje jeste i u zajednikoj niskoj bradici koja zavrava u
iljak ili je varijanta male i kratke ravne crte preko spinae mentis. (Vidi
fotografije.)
Svi ovi rezultati ukazuju na homogenost u rasnom sastavu ove popula
cije koja nosi sve karakteristike meiteranida ili protomediteranida.
Ovi nai rezultati slau se s antropolokim rezultatima kranlolokog ma
terijala germanskih nekropola koji pripadaju krugu noirdlidno-medliteranoidnog fenotipa lubanja.
Ova analiza artificijelne deformacije lubanja podudara se s rezultatima
istraivanja J. W em era, L. Bartucza, P. Liptaka, M. Stloukala, A. Lorenzove
i dr. pa time predstavlja izraaj jednog istog kulturnog kompleksa. Tim e ove
artificijelno deformirane lubanje potvruju postavljenu kronologiju i etniku
pripadnost ove populacije, prema kojoj bi ona potjecala iz vremena velike
seobe naroda, a ukazivala na pripadnost germanskih populacija. Pomanjkanje
fenotipskih elemenata kratkoglave lubanje (brahiikranog tipa) ne ukazuje na
dodir ili simbiozu s ilirskim plemenima.
Na temelju svega izloenog nije teko zakljuiti da nalaz artificijelne
deformacije na lubanjama sjeverozapadnog Ilirika u Rakovanima predstavlja
znatan prilog arheologiji, paleoetnologiji, historiji, a nadopunjuje antropoloka
istraivanja i drugih znanstvenih podruja.

G E O R G IN A

192
M U K I (<3)

Red. Broj
br. groba
1
2
3
5
6
7
8
9
10
u
12
13
14
15
16
17
18

8/1

4
77,3
5

6
76,1
7 D 72,3
16
73,2
23
75,1
35
73,6
37
76,2
39
73,7

45
49 D 76,9
51
68,9
53
67,7
54
73,5*
57
71,1
61 D 79,5
63
74,2
65
76,5

9/8

P IL A R IC

INDEKSI

20/1

20/8

47/5

48/45

52/51

54/55

66/9
105,5
97,8

65,0

59,7

77,1

93,6*

62,7*

82,9

53,1

___

72,0

62,2

81,8

___

___

50,0

71,2
69,3

83,4
81,0
83,9
80,4
78,3

61,1
61,3
61,8
61,0
57,7
55,6

69,9
71,7

56,8
57,4
67,4
58,9

81,9
84,8
91,7
82,9

58,2
62,2

78,5
85,3

63,2
62,8
62,7
61,0

78,1
78,3
82,2
83,7

82,7*

62,4
57,6
64,9
66,1
56,3
77,2

85,6
81,5
86,9
77,8
79,2
97,7

69,2

75,6

69,6
68,5

___

66/45

___

90,5*

55,6*

___

___

___

___

___

___

___

___

___

___

___

___

___

___

___

___

___

81,3

48,5

___

___

___

___

___

___

88,1*
95,8

54,5*
52,1

___

85,7

47,1
48,0

___

___

___

___

___

___

___

___

53,2*
61,1
56,4*
47,3*

80,5
80,0
85,0

___

86,3
81,8
95,1*
78,3*

62,5
48,9

109,3

106,1
116,1
116,1

83,8

58,1

88,2
112,2
98,2
109,2*

103,3

84,1

___
___

80,9
90,1
72,0
88,0
85,5
82,5*

ENSKE (S)
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11

2
3
12
17
25
41
46
47
55
62
64 D

75,3
76,8
76,3
73,5
73,9
72,9
70,6
74,7
78,6
71,0
79,1

69,2

72,6
71,5
68,7
69,7
74,6
74,6

67,7
71,2

82,7

47,2

86,5

63,3

___

___

47,2

88,9
86,5

___

___

___

___

___

___

___

___

55,0

97,5
89,7

61,9
53,9

70,0
82,5
88,0
80,9

63,3

___

44,9
48,9

___

91,8
98,9
105,7
97,8
94,8
94,8
___

102,3
113,8

72,4
___
___

72,4
___
___
___
___

74,8
84,9

(D) oznaka za art. deformaciju

* oznaka za rekonstrukciju na lubanji

Diese Arbeit wird in deutscher Sprache in den Wissenschaftlichen Mittellungen des

Bosnisch-herzegowinischen Landesmuseums, Ban III, Heft A Archaologie, verffentlichi.
werden.

OJ
co

d
tuO
co

T
CM
CM

CO

co

1
1

CO
CM

1
1

1
1

rH
CM

co
05

CO
05

1
1

co
o

1
1

1
1

1
1

1
1

IO
05

05

1
1

1
1

CM
IO

1
1

1
1

I
1

1
1

CO
OJ

1
1

1
1

co
CM

1
1

1
1

I
1

co

I
1

1
1

1
1

1
1

1
1

I
1

1
1

1
1

1
1

I
1

1
1

o
c-

&

00

1
1

*"*

1
1

1
1

1
1

o
w>
co
CD

IO
IO

O
bo

a
d

CO
CO

cCM

o
co

co
CM

05
CM

CM
co

co

*
05
O

co
00

05

o
05

rH

CO
o
rH

c
o
rH

o
IO

1
1

1
1

*
CO

05

1
1

rH

T*
CM

CM

1
1

1
1

o
co

CM

1
1

IO
CO

1
1

00
CM

CO
co

CM
co

CO

1
1

1
1

CCO

*
IO
co

CO
co

rH
>*

IO
co

1
1

1
1

CO
>

*
co
co

1
1

1
1

CO
co

co
co

I
1

05
o

1
1

1
1

00

*
co

1
1

I
1

*
c~
o

00
o

1
1

I
1

1
1

|
1

1
1

05

1
1

1
1

1
1

co
05

co
00

1
1

1
1

1
1

1
1

Tt<
co

1
1

1
1

CO

CM

1
1

1
1

CM
co

CM

CO

05
05

IO

CM

1
1

00
o

1
1

05
o

CM

CM

CM
CM

05
05

1
1

o
o

05
05

co
05

C
sO
*<

1
1

C
oo

CM
C
O IO
CO
O C
O C
CO
co
rH

co
CO
rH

IO O
CO IO
rH
rH

00

CO
IO

00

O
05

o
co

IO
CM

1
1

05
CM

IO
o

IO
05

1
1

IO
rH
rH

I
1

1
1

1
1

rH
IO

1
1

1
1

1
1

1
1

1
1

1
1

1
1

1
1

1
1

1
1

1
1

1
1

1
1

I>
C

1
1

I
1

1
1

1
1

1
1

I
|

I
|

I
1

1
1

*
00
05

1
1

1
1

*
co
CM

1
|

1
I

rH

rH
*

cd

1
d
IO

co

CM

1
1

rH
co

1
1

cco

>M
d
>y
CM
IO

o
>

(1)

AN TR O PO M E TR IJSKE LIN E A R N E MJERE

IO

co

a
d

*
Tj<

a
co
i

1
1

co
co

*
00
o

05

6
N
>j
IO

J
>>
N

J-i

ja

o
a
05

co
o

MH

8
co

CM

3i

d
cd

i
co to

05

Tf

1
1

CO
o
rH

CO

1
1

OJ
CO

1
1

05
00

co

CO
00
rH

CM
05

1
1

1
1

00

co

1
1

05

Cco

05
00

C
O 00
co
05

co
co

co

00

co

CO
05

c-

05

IO
05

IO
00

rH

05

CM
00

CO
05

IO

CO
IO

IO

IO
CO

IO

co

co

00

05

C
M C
O
rH
H

C
H-

CO

b)

c
H

CM
00

IO
co
c o
c co

a
oi

00

05

00
00

t>
r-

*o
cd
.P
(-1 ob Tf
m tuo

IO

co

0
t-

CM

co

CM

rH

ceo
rH

rH

00
co
rH

1
1

CO

c~

CO
05

05

CO
rH

CO
00
rH

CO
rH

05

CM

1
1

CO

CO
CM

IO
co

c-

05
CO

Tt<

IO
rt*

05

co

CO

CO

IO

CO

C-

00

05

rH
rH

CM

CO

to

1
1

1
|

05

rH

IO
CO IO 05
co t>
T
1

05
05

Cco
co
00
t rH

1
1

cco

c05

co

05

1
1

CM

|
1

05

Tt<

CM
CM

1
1

co

1
1

CM

1
1

IO
05

IO
05

rH

00

CM

05

00
05

r-

05

00
05

o
clO

rH
CO

co
CO

c-

CO

05

CQ

T3

s 5

CM

Red.
br.

Broj
groba

1
g-op

g-i

3
g-1

8
au-eu

9
m-ft

20
po-br

45
zy-zy

182

172

174

137

95

107

127*

87

177

170

136*

108

12

177

168

169

135

95

107

17

177

172

172

130*

93

19

136

128

88

25

173

170

164

31

46
zm-zm

47
n-gn

52
54
v. on. ir. nosa

48
n-pr

51
ek-ek

105

60

37

32

31

49

92

27

127*

36

32

90

29*

107

87

105

60

37

32

31

49

92

27

98

27

98

114

72

93

99

26

55
n-ns

66
go-go

69
id-gn

41

181

171

176

132

92

113

90

30

42

129

30

10

46

184

178

175

130

93

106

106

59

92

30

11

47

174

163

167

130

95

113

100

57

40

28

22

40

92

29

12

55

166

164

158

132

109

40

33

95

27

13

62

184

173

181

130

88

103

121*

118

75

36

33

22

49

90

31

14

64 D

167

165

164

132

94

126*

92

112

70

43

35

22

47

105

32

* oznaka za rekonstrukciju
(D) oznaka za art. deformaciju

co

05

Ol

4=

to

-*

Red. br.

C
J*l
1

Broj

0*

Spo

+o

+o

+o

o*

0*

groba

Gornji
co najvei
promjer

to
to

to
CJl

CO
05

to
~3

i
* Duljina

co
4*

co
to

494

co
4^

co
co

co
05

to
-0

to
00

to
05

to

to
4>

359

CO
CO

447

co
4*

CJl

co
to

368

00 Opseg

437

co
-a

406

co
05

385

CJl
00

448

05
CO

358

4^

110

to
U!

427

CJl
o

496

05
to

61(D)

CO

-3
CO

CO
O

M Duljina
p

o
CD*
P
P
Hh
CD
R

Uzduni
najmanji
promjer

&

to
to

to

to
CO

Ol
to

05
CJl

co

00

to
to

co

4^
4*.

CJl

CJl

4*

1n

Najvei
^ promjer
ju (u visini
nutritiuma)

277

Opseg

cf

Uzduni

Razdaljina
co zglobnih
pov.
w Najmanji
opseg

O
rx
3
*
0
%
p
&

1
370

337

05

05
CJl

IO
C
O

to
CO

Najvea
^ duljina
p

CJl

co

to

Najmanji
opseg

|
p

4^
O

CO

05

co

co

co

CO

co

4*

CO
co

cji

Najvei

ti

1 CSD
o) Najmanji n>
*3 i
Najvea
duljina
Visina zakrivljenosti
oj Opseg

159,9

Visina
kostura
iz femura

20,1

20,8

22,2

co

17,5

21,6

159,8

18,5

co

151,8

157,8

174,5

to

174,2

163

to
co

140

157

CO

135

to

8/2 Indeks
duine i
irine
femura

E
p'

S
w
a
o
c
sr

LIN E A R N E MJERE

4*

310

280

263

CO
IO

218

CO
to

1
1

200

CO
co

OSTEOM ETRIJSKE

Q
0

TABLA I

Artifioijelno deformirane muke lubanje (<*) iz grobova: 7. 49 i 61.

13 Glasnik Zemaljskog muzeja Arheologija

T A B L A II

Muke lubanje iz grobova: 4, 16 i 23.

T A B L A III

Muke lubanje iz grobova: 39, 57 i 65.

T A B L A IV

enske lubanje iz grobova: 2, 12 i 46

TABLA V

enske lubanje iz grobova: 47 i 62.